мо кажем кад дођем: „Пинчили, пинчили“! а он, шпицпуб један мали, само шнуфује и кија и шмајхлу |
одобровољи се па вели:{S} Иди бестрага! а госпоја Сида срећна што је продужен живот њеном клије |
прогунђа нешто на форму: хм, ајд, ајд! а за тим се смирио, легао је и продужио спавање „лењшти |
таман га упецаш и да кажеш: фала Богу! а он исклизи к’о чиков. — Ту се гђа Перса сетила свију |
ја продуцир’о „<hi>цара Валтазара</hi>" а он „<hi>Перу из Старога села Кера</hi>“.{S} Та није б |
а би му бацала оно што извади из рибе.) А хватао се у коштац и са самим касапским пацовима који |
доказ јаке песничке жице Тиме шрајбера) а наљућен и увређен до срца, није чудо што је сео и сас |
ни један се није стрефио тада код куће) а оне обадве удри у плач и тужбу, а супрузи место да ур |
а су пролазила Великим Сокаком кроз Б** а баш је било после подне.{S} Врућина беше мало попусти |
ш, кум г. Доктор (Шацин будући колега), а девер ће бити један јурат из Старога Бечеја, који је |
ју шљивовицом (која је Јулиних година), а Нића боктер и пије и игра.{S} Отпоче ручак.{S} Поседа |
о мрзио на те швапске женске шлофкапе), а напољу се чуше троми кораци сеоског боктера Ниће који |
присна пријатељица госпоје Спиринице), а што је из њених рођених уста чуо <pb n="12" /> и забе |
а у вече <hi>Сановник</hi> под јастук), а оно и за „куглање“ и за „слуге и слушкиње“ стоји једн |
ред — то није доживео још нико у селу), а нови учитељ се упути журно цркви на вечерње које је п |
да човек прође, тулају (кукурузовину), а краве наишле, па ваљда, као бесловесна створења, поми |
ви диснотор (што ће рећи свињску даћу), а он прво пошље попа-Ћири од заклатог свинчета и кожури |
том месту.{S} Отишао је за ђакона у Б*, а у селу остали попови с попадијама; попови и којекако |
оста бити тако једна <hi>иљадарка</hi>, а, Нићо? — пита га домаћин Пера Тоцилов с кревеца.</p> |
; поп-Ћира се звао и <hi>Поп-Хала</hi>, а поп-Спира <hi>Поп-Кеса</hi>.{S} Зашто су оног првог п |
и разликује, шта је <hi>поморанџа</hi>, а шта <hi>цвекла</hi>.</p> <p>— Не брини се ти!{S} Запу |
2" /> госпођици: <hi>Српкињо селе</hi>, а то ни једном попу није ишло у главу.{S} Овим се умири |
ла први пут казала <hi>ти Шандоре</hi>, а и он њој неколико пута <hi>ти Јуло</hi>, па и једно и |
ме међу собом звале <hi>Затрацени</hi>, а другога <hi>Шецко-Једно</hi>.{S} А та су имена они до |
да га тога дана ниси <hi>ни вид’о</hi>, а камо л’ повредио.</p> <p>— Е, врага!{S} Кад је узео < |
се извук’о.{S} Ја сам <hi>повук’о</hi>, а он <hi>се извук’о</hi>, к’о и увек што је.{S} Разумеш |
— викну још јаче домаћин. — Спавате л’, а?</p> <p>Опет никаква одговора.{S} Тишина.{S} Из собе |
.{S} Кад му ја то <pb n="345" /> реко’, а Екселенција формално паде у фотељу, па се ухватио за |
<title>Глас господен на водах</title>“, а за тим само захтева и изволева.{S} Једе ревносно и за |
} Познајем ја!{S} А велиш: „шљивовица“, а?... убило би те у врат.</p> <p>— А што да точим, и ко |
и: без немецког воспитања данас никуд“, а она мислиш да потрчи у очи...{S} Ето јој сад!{S} Моје |
неким Бачким салашима и мет’о „купице“, а после отиш’о послом у рит, у лов на пијавице, па на њ |
телеграфом“ а паори „сеоским добошем“, а названа је тако не онако на памет, него што је доиста |
били!{S} После читања чека их „јаузн“, а после овога излазе и шетају се испред куће и разговар |
звали просто: „Сине Перо“ или „Синко“, а он њих „отац“, „мати“, или „родитељи“.{S} Исповедио ј |
а од српских: „Ко је срце у те дир’но“, а од немачких све неке у којима се излаже презрењу мушк |
Казала је да је висок, леп к’о „фирер“, а бркове да има мале и мало брадице; коса лепа, смеђа, |
п-Ћири преко пута мало повише „у шрех“, а за њим попадија и кћи Јуца. „Ајде, вели, да мало посе |
ви кажете: „ајд баш ону што ти волеш“, а ја онда ову, к’о велим, да отпевам, јер, ја... знате, |
о шенес кинд унд со, со...</foreign> А, а а!{S} Само један јед!{S} Ето ви’те, већ плаче фрајлиц |
или госте, па се ником и не фале!{S} А, а, даћу ја вама!{S} Гледај ти само њи’!</p> <p>Е, сад п |
ова не могаше до речи доћи.</p> <p>— А, а, то се не може издржати! — виче Меланија.</p> <p>— За |
то је Шваба заборавио —</p> <p>— А а а, а ти ту... то су, извесно, све ваши... је л’ те?</p> <p |
амуцкује пренеражени поп Ћира, — а-а-а, а шта је оно тамо, а, Петре?{S} А каква је опет то коме |
и.{S} У првој половини Главе је забава, а у другој поука, т. ј. изнета је ужасна слика једног а |
ује иза себе.{S} Поп Ћира ваљада спава, а поп Спира колико му брига допушта, дремуца по мало.{S |
ира своју маму, а оно мама мирно спава, а то што је поп-Ћира чуо, био је сахат који се спрема д |
о, да су га одвели у шупу да се испава, а око гајди му се сад деца отимају, вуку их по авлији и |
а кад засвира северац и заокупи мећава, а њима тек онда дође права њихова снага, па се онда њих |
дин Спира бити обријан к’о два пут два, а парохију ће добити господин Пера чим узме Меланију, а |
код једног није нашао честитих арњева, а где би их и било, ту је газда опет на путу.{S} Остаде |
ад и тамбуру; па кад Јула нешто запева, а он је прати тамбуром.{S} С почетка се Јула к’о и жени |
а била је мекша од памука и мирољубива, а чим је чула, како се <pb n="366" /> ствар свршила, од |
и неправо.{S} Постаде већ и нестрпљива, а и понос девојачки би дирнут.</p> <p>— Шта се само ска |
ниваше диван јутарњи сан.</p> <p>Снива, а он као већ ожењен баш оном истом Арсином пуницом, оно |
отворила се широм капија Пере Тоцилова, а на капију изађоше кола и коњи; на колима лепи арњеви |
а парохију било је много других услова, а за овај су чули, тек кад су се пријавили.{S} Били су |
ормална „јабука раздора“ између попова, а још више између попадија.{S} Јер људи се умеју, као ш |
скопи.{S} Нема више оних старих попова, а старих попова нема јер нема ни оних старих владика.{S |
Испева цео псалам, свих девет стихова, а између сваког стиха намигне очима на домаћина као три |
Кад одемо код Његовог Преосвештенства, а он нас лепо прими.{S} Поч’о нас је совјетовати... и, |
овек, што кажу, с крушке, па се издува, а некмо л’ ја толики пут издржати.{S} Чекај —</p> <p>— |
тија само што им не прсне испод пазува, а појас никако да се скраси на трбуху него све бега под |
ући, па хартију и бокал вина пред њега, а већ перо и мастило носио је увек он сам са собом.{S} |
<p>Прошло је неколико дана после овога, а одношаји се не само да нису ни мало побољшали, него с |
е.{S} По путу никога, по њивама никога, а дудови оголели па им се црне покисле гране.{S} Тек на |
аж’те: „Не знам ја ништа од свега тога, а он, каж’те, нека докаже, да је то све <hi>тако</hi> б |
јању чак и на теме, радо се прими тога, а Аркадија полети к’о без душе поп-Спириној кући, која |
и раде неки женски рад и једна и друга, а Јула покрај тога и чита и почешће брише сузе.{S} Глед |
је дуго времена давала.</p> <p>— Е, да, а за што ти није давала?</p> <p>— Та... к’о бајаги, ми |
вге најлепше је да дође једна серенада, а тако захтева и логика догађаја.{S} А Јула ће га чути |
пусто и жалосно изгледа то место сада, а како је весело и живо изгледало пре седам недеља, кад |
право одондак.“ — Тако онај приповеда, а они око њега зинули па слушају; по неки још четврт са |
види како је она господске боје, бледа, а моја Јула здрава па румена <pb n="196" /> к’о што је |
а други мањи, оба врло смешна изгледа, а видело се по њима да су оба много путовала и штрапаци |
се тек окрене на њ па га лепо погледа, а једнако меси живо и жустро а све се на њој тресе, а Н |
} Срећа те нисам дебела ко’ она аспида, а сад би ме шлог трефио!</p> <p>— ...и пољубимо се, — з |
ије нико видео, али видела је гђа Сида, а то је доста.{S} Видела је, наиме, како гђа Перса бриш |
ано, тако јогунаст! — теши је гђа Сида, а после наставља мирнијим гласом: — А, кажеш,... он је |
осподин Пера пристане, — вели гђа Сида, а у тај пар дошла јој гђа Перса сва зелена.</p> <p>— О, |
ела?{S} Ви’ш ти то ње!! викну гђа Сида, а стегло јој се у грлу од силне жалости. — Да ми више н |
моја!...{S} Сад се уједа госпоја Сида, а кад сам је ја советовала, да да њену Јулу нигде на ст |
Богу, то само кажем <pb n="353" /> ја, а то бо’ме, треба <hi>и он</hi> још више и још пре да к |
о.{S} Та шта се врагу смеју, мислим ја, а Екселенција запита: „А је л’ ово баш ваш зуб, оче Кир |
— Само сад нас курталиши овога белаја, а више неће доћи до тога!{S} Више ти, Боже, нећемо доса |
tle>Собрание Вещеи</title> од Доситеја, а <title>Совѣте Здраваго Разума</title> од истога држао |
сигурно не пева госпоја Сида попадија, а њој опет тако исто, што је сигурна, да стара тетка-Ма |
ом, па се смеју, а баба се љути и кија, а перје лети чак под гредицу и по соби чак до бабиних ч |
ка и керка, гђа Перса и гђица Меланија, а Ержа само одговара.{S} Казала је да је висок, леп к’о |
поведати; јербо то је дугачка историја, а ти си ми, што рек’о Псалмопевац: једино моје уздање и |
збегавао цркву через тих силних дација, а данас, као што сте и сами видили, само један, па и та |
ворим: чисто натурално... брез шпеција, а ви ми се ту једнако цифрате.{S} Ех, таква ти је садаш |
из куће.{S} А збиља, господар-комшија, а откуд сте ви то постали хаузмајстор па издајете кварт |
’о, солгабирове мој! ’хоћу, снаго моја, а да коме ћу ако теби нећу дебело мазати, та да што смо |
p> <p>— А, знам; била му и нека рођака, а?</p> <p>— Тако нешто!{S} Дакле ајде.</p> <p>Одоше обо |
ка и дукати на врату паорских девојака, а цицане паорске сукње све се чисто ломе; охрабрила се |
кад се обојица нису макли ни из сокака, а сад се вратили обојица су пута, — па један другог ама |
лице откривене, без конофоских навлака, а по канабету и фотељама исхекловани јастучићи и комади |
зике, шваргле и друго јестиво из оџака, а у томе му иде на руку омирски смех укућана изазван ша |
види господина или само обувена човека, а он се помами и све за штикле хвата зубима.</p> <p>— П |
јој спава чак у авлији испод комарника, а она с мамом у соби са сокака где обично све удаваче н |
ру.{S} Кад се родио, приповеда Палчика, а баба каже: „Фала Богу кад сам дочекала унука; сад сам |
по једно у кући.{S} Па ако је девојка, а она ускочи за момком, па их после једва можеш да нате |
ле фрау-Габриела и фрау-Цвечкенмајерка, а ова последња, дознала је, као бабица, још и то, да ће |
згледа к’о накарада каква са карневала, а фрајлица к’о једна принцеза!“...{S} Па онда стане нам |
ерса је мрзила а госпођа Сида заједала, а обе су се журиле, да што боље опреме своје удаваче.</ |
ко њега дивну кућу од тврда материјала, а без интабулације и крајцаре дуга, огради га кућом вел |
па он узме она два грдно велика бокала, а Јула чирак са лојаном свећом, па трче доле у подрум, |
Пре <hi>толико</hi> дана сам је карала, а она, видиш ти то чудо, још <hi>ни сад</hi> да се утје |
помислио!!{S} А ја, још кад сам устала, а ја сва дешператна, па још мислим: шта ће, Боже, бити |
м!</p> <p>— Ју, рођена, — чуди се Пела, а ко би то рек’о?!</p> <p>— Ето, прво, не зна немецки!{ |
коше и неке Швабе из другог краја села, а међу њима и Сепла сувачара и жену му Бетику и ћерку К |
ога штуцера тамо унутри.{S} Није хтела, а ни могла да да одговора на једно његово питање врло д |
окака — то, Бога ми, никако није хтела, а није ни тражити.{S} Мислила је и мислила, како би им |
Сида кад <pb n="91" /> је таман почела, а гђа Перса је из кујне прекиде!{S} Писац лепо себи пре |
а време у башти, заливала је и плевила, а Меланија је гледала само своје кактусе и романе.{S} М |
не сашије гаћице.“ А кад му је сашила, а она опет вели: <pb n="77" /> „Само да ми Бог да дана |
а-Макри, која се такође свечано обукла, а одатле девојачкој кући, где све затекну у свечаном од |
— онако и неауфировани потрпали у кола, а, <hi>ситна господо?</hi> — рече па их стаде миловати. |
есвесно куцну.{S} Домаћин испи до пола, а поп-Ћира сву чашу. — Њој, <hi>њој</hi> има се више че |
ћа мало и тужно. — Од кад ми она умрла, а ја ударио у никакав дешперат, па проп’о и ја и имаће. |
п Спира је викао да се сва кућа тресла, а попадија га је једнако утишавала, док се напослетку н |
/> господина попа имађаху доста посла, а према томе и прихода крштавајући новорођену децу по с |
берберин,... унцут је он! — вели Јула, а окопава све што јој под мотичицу дође.</p> <p>— Фрајл |
’ зато је требало имати доброг учитеља, а ја сам га баш имала!{S} Моја покојна мама, Бог да јој |
> вели попадија. — Једна мука и невоља, а нема му лека!</p> <p>И доиста, ко га није поправљао и |
ту, а <pb n="129" /> лопта се откотрља, а она га онда моли да јој донесе, па кад јој он донесе |
певамо, или управо појимо Недељом вама, а ви онда ваљ’да треба радњим даном нама да певате!{S} |
ам рад ни да се <hi>свађам</hi> с вама, а ни да вармеђа има посла.{S} Ето, то сам желио да вам |
лети креше трава по баштенским стазама, а у исто време бодрим оком пази, да ко од облапорне кућ |
а, — рече и прекиде разговор девојкама, а ове баш шапутале о Шаци хирургу, како обешењачки погл |
одговори: „Хе, синко, мани и ти рукама, а већ <hi>моја</hi> ти помоћ, неће оскудјевати!“ Хе, па |
ам к’о у воску!</p> <p>— За Бога, мама, а што се ви толико кренкујете!{S} Није то ништа тако ст |
игра, него седи поред маме међу женама, а после неког времена ајд’ кући баш кад је бал у највећ |
нија извађа свој монограм на салветама, а Пера седи па чита што или им приповеда што из свог ђа |
вно није видео ни на старим контрафама, а тетка Макра у свиленој махрами, — седе па плачу и теш |
се дочепам, ал’ кад он види да га нема, а?</p> <p>— Има и за то лека, немајте ви бриге!{S} Ја с |
а крај, па колико тек малих сокака има, а сви су широки.{S} Зато ни један није калдрмисан, а ни |
ву поклони се свима редом по столовима, а није их баш много ни било — неколико стараца и баба к |
нису знали да пишу ни својим синовима, а сада и девојке пишу писма, те још како пишу, па још д |
инчету које се прљи по свима правилима, а домаћин га струже кресачком којом се лети креше трава |
гуркала, претурала и плакала у колима, а они у кујни чупали живину и спремали богату вечеру, п |
су га опхрвале онако седећег у колима, а и да се прихвати мало.</p> <p>Кола стадоше.{S} Поп Сп |
се отприлике јадао Палчика пријатељима, а баба једнако здрава, иде у цркву на сва јутрења, све |
> <p>И авлијска врата залупише за њима, а из авлије се и опет чуле оне страшне речи: „И браду, |
обом а пацови трче к’о на даћу за њима, а мајстори једнако свирају па их изведу чак иза вароши |
штине, са својим хуланерским капларима, а свака је имала свога.{S} Једнога су оне саме међу соб |
ека већ три недеље како је по вашарима, а ја се опет бојим, да се когођ, кад је овако сама кућа |
и остављају гнезда празна на димњацима, а ноћу чујеш кроз мокар ваздух са далеке висине над тоб |
ирина авлија мирише од силна јоргована, а сво село окићено селеном, јоргованима и врбовим гранч |
а пролази једнако поред оног јоргована, а он је тужно гледа, па јој вели: „Јуло, видите ли како |
S} Плаве очи као небо Ђурђевскога дана, а поглед јој свечан и диван као данашњи сватовски дан.< |
напротив; али је гђа Сока била гневна, а онда ни сами мушки не бирају израз, нити су објективн |
румена и здрава као од брега одваљена, а Меланија висока витка и блеђа у лицу а увек се тужила |
може човек, па да му је срце од камена, а да се не осврне за њом и не да оку пријатна призора и |
ко ви знате; ваша супруга како она зна, а ваша слатка ћерчица опет како <hi>она</hi> зна!{S} Не |
ра.{S} Поред њега стоји пун бокал вина, а он, безобразник један пушта густе димове из поп-Спири |
причаног у прошлој Глави повише година, а за то се време доста што-шта изменило, и село и парох |
овори, да је она засад татина и мамина, а оно одономадне да је у љутини казала.</p> <p>И, доист |
јачења па га поп-Ћира спасао од батина, а он му онда из благодарности оправио сахат; а носили г |
им неуспехом.{S} Јула је остала стална, а гђа Сида све мекша и попустљивија.{S} Чешће су и чита |
помало и побожан био.</p> <p>Снива она, а она се као шета по башти, па као нема више еведре изм |
обру рада за своју ћер; а јао, жалосна, а како и не би; ако мати неће, а да ко ће?!...{S} Ју, ј |
ра!</p> <p>— Поп Спира!{S} Ју, жалосна, а зашто?!</p> <p>— Па због младожење... господина Пере. |
му отели „кључ“.</p> <p>— Ју, жалосна, а откуд му <hi>кључ?!</hi></p> <p>— Па у порти било то. |
е, па се даде у мисли. — Она је срећна, а тек <hi>он</hi>, како је <hi>он</hi> срећан!{S} Како |
, да је сто постављен, и Пера се клања, а Меланија га не пушта а поручује: „Кажи мами, одма’ ћу |
p> <p>Настаде опет пауза.{S} Јула копа, а Шаца се ућутао и повукао па ћути.{S} Тишина.{S} Кају |
естано пуне и празне.{S} Пију оба попа, а пијуцка, Бога ми, и гост; заборавио на старе философе |
но...</p> <p>Изађоше и Меланија и Пера, а из кујне се мало после чу једно „јуф!“</p> <p>— Дакле |
њи весело као да гајдаш у колима свира, а Пера весео па распоређује опет у глави оних зарађених |
не пред неку газдачку девојку па свира, а она зна ко га је послао пред њу, па само гледа у лево |
м мали зуб завио у велико парче папира, а они су завили велики зуб у мало парче папира!{S} Е, к |
ио би то славан поп, мишљаше поп Спира, а поп Спира није, као добар отац, бољу срећу желео свој |
атељицу.{S} Најпре се вратио поп Спира, а дан после и поп Ћира.{S} Гђа Сида је већ добро спреми |
јбоље са стомаком. — вели му поп Спира, а у себи мисли: „Знам те, знам, стари курјаче, и зашто |
још нико од поп-Ћириних не протестира, а ето већ читава недеља дана прошла!!</p> </div> <pb n= |
ред вече разговарали, кад уђе поп Ћира, а за њим уносе сандук и оне многе накуповане ствари.</p |
гђа Перса кад је ушла, за њом поп Ћира, а за њим Меланија.{S} И таман је изрекла то, а она се ’ |
> ми се допада! — вели љутито-поп Ћира, а попадија долива уља на пламен гнева поп-Ћирина па нас |
адиванили и узанђарали тунакара унутра, а ја да сам неки к’о што ме беде, та мог’о сам вас до г |
, како она има беле руке к’о у ноблеса, а моја Јула, бајаги, само их за то навлачи, да сакрије |
как, а он још једаред погледа на врата, а она још стоји и гледа за њим, маше му марамом и улази |
канаринкама.{S} Пешаци улазе на врата, а кола на браун-капију са дугачким и честим ексерима са |
њеве боје, веза свилену пошу око врата, а према томе и остало одело није било постидно.{S} Тако |
мама пробудила и отерала Гагу с врата, а њу викнула и пробудила, и питала је: што плаче?{S} А |
вина и холбу воде, прође по два сахата, а за тим се дигне, плати и поклони се кафеџији и овај њ |
конофоса са столица, фотеља и канабета, а то је било само онда кад су гости долазили.</p> <p>Фр |
алило!?{S} Та тек ми је четрдесет пета, а у рожданику ми пише: да <pb n="254" /> ћу доживити и |
плака се.</p> <p>— Лепо је младић пита, а она се укипила к’о...{S} Свети Бона у шокачкој цркви, |
шће су и читали по нешто.{S} Јула чита, а мама ради крај ње и ћути, кад она у себи чита; или је |
Тако на једној Меланија замишљено чита, а према њој на другој страни млад медецинар; на другој |
ари на чело па погледа боље преко пута, а стари Лекса лецедер остави сто па приђе ближе певници |
у, или тако нешто из домаћег виртшафта, а за то им је попадија оцекла парче леба и дозволила им |
о.{S} Снивала сам ноћаске тако којешта, а утувила сам добро, рано, да, кад гођ тако што снивам, |
ако се извињава Проки: да не зна ништа, а Прока јој одговара подскочицом:</p> <quote> <l>„Ја са |
а тешио се тиме: боље ишта него ништа, а после, и процес му је већ изашао на потиљак.{S} На ње |
кикотање концентрисало се око огњишта, а кашљање и зевање, гунђање и саветовање око запећка и |
је сати!...</p> <p>И тако одлази Нића, а неко од укућана га испрати до авлијских врата и затва |
p>— Та... к’о бајаги, ми газдачка кућа, а ја млезимац, а она сиромашка девојка!...{S} Па ми мој |
мало чудно, како то тако газдачка кућа, а тако тврд креветац.{S} Али се ипак добро осећа.{S} Ле |
S} А девојку смо му нашли и добра кућа, а за мираз се неће постидити девојачка вамилија.{S} И п |
више пробудити радозналост у читалаца, а то је, мислим, досада већ прилично постигнуто.{S} И с |
p>Често одлазе у тазбину и Пера и Шаца, а и тазбина иде њима у походе, али се Шацини и Перини н |
лично покуњена носа и црвених јагодица, а поп Спира на против — и ако оптужени — са свим весео, |
рнут кожух или дороц и шарена кабаница, а на ногама не <pb n="242" /> видиш више опанке — које |
> <p>— Дакле... дакле... — поче женица, а не може никако даље, јер се све клања од смеха гледај |
алендар (Велико-Бечкеречки) Шаца брица, а да је, кад ју је спевао, мислио на Тиму „шлајбера“ — |
И поп-Спира се лепо извукао из шкрипца, а био је већ жив обамро!{S} Није шала, владика; онако с |
ој стрини да шест недеља и да се венча, а после ће ићи да штудира хирургилук.</p> <p>— То је св |
ог ил’ трећег села, па се тамо и венча, а ја останем тако празних шака...{S} Па не знаш шта је |
код Проке Циканова и код Раде Карабаша, а и још код неких; и ни код једног није нашао честитих |
ишта, па већ трећи дан седи уз гајдаша, а Шаца остао у летњим ципелама, па не сме никуд преко б |
у дрхће. — Мој Проко, — наставља Глиша, а глава му пала од жалости на груди, — да је среће, да |
ју он и пијан и трезан најрадије слуша, а која је данас баш згодна и к’о поручена да је Јула от |
мотано.{S} Па кад му склоните онај зуб, а ви му онда лепо подметните ово на његово место, — вел |
паше: поп Ћира да види је л’ му ту зуб, а поп Спира да није изгубио онај Аркадијин замотуљак. — |
ед комесаром да је продавани коњ његов, а да пасоша нема за то, што су му дин-душмани његови ук |
била, молим лепо? — пита Пера Тоцилов, а начинио наивно и поштено лице како то већ паор уме.</ |
сам и нећу! — рече у себи Пера Тоцилов, а после додаде гласно: — Четрнајст, господин-попо; ајд’ |
па силази с кола и иде бестрага натраг, а ви седите у коли’ па чекате.{S} Што другима треба пол |
могу — добро, а кад удари руда у брег, а ја ћу, што кажу, „аљку на батаљку“ па ил’ у Срем прек |
вно дванаест пути у свој боктерски рог, а после четврт сата још једанпут, и укравши тако читав |
ишта ни говорити; само ћу дувати у рог, а за то ми и не треба ни Неце Муцкалова језик!{S} А ово |
рилика за ону њену цвеклу?!{S} Он блед, а она с оним њеним паорским руменим образима — па тек о |
цените и уважавате пожртвовање за род, а српска вила уписаће му име у читуљу српских мученика, |
ију.{S} И њега сам се сетио па путу, е, а како га се и не би’ сетио!...{S} Наспело ми да се мал |
{S} Кад је оно било?{S} У Јануару... е, а сад имамо Јулиј месец.{S} Хеее! — врти господин попа |
„Какву Сиду!?“ рек’о би’ му ја...{S} Е, а ви’ш, сад како лепо живимо —</p> <p>— Е, па да бо’ме! |
овај фланел?</p> <pb n="340" /> <p>— Е, а ко би га сад знао.{S} Нисам ни загледо у фирму.</p> < |
ом, у мојој рођеној башћи?!</p> <p>— Е, а откуд је то ваша башћа? — вели му збуњена Јула.</p> < |
била, да данас идем тамо?!</p> <p>— Е, а као за што да не идемо?</p> <p>— Та зар испред носа т |
— О, о, за Бога, шта чујем!</p> <p>— Е, а сад збогом, снаш’-Пело.{S} Журим се!{S} Збогом!{S} Зб |
ме се и тиче! — вели Шаца.</p> <p>— Е, а за што да вас се тиче?</p> <p>— Па уморићете се, фрај |
орено равном пажњом, него —</p> <p>— Е, а зар је она сирота крива, — умеша <pb n="119" /> се гђ |
нило, да је Шаца и сувише слободан. „Е, а откад то?!“ питала се у себи Јула.{S} Сутра дан кад ј |
окошији корак“, што рекле искусне бабе, а после осетно краћи. „Прође лето,“ рекла би тек вредна |
: <hi>стој!</hi> да напоји коње и себе, а после кад узме уздице у шаке, а он тера к’о луд!{S} С |
будућу рођаку, и уздише.{S} Хвали себе, а као мало и издаље куди свога Милоша и вели, да није з |
, „окрач’о дан.{S} Таман опереш судове, а оно се већ и смркло; таман си устао од ручка, ајде се |
оди комшијска дечурлија и кваси турове, а и ноћу је једна лепота слушати жабе, кад почну да пев |
ио код ње.{S} Чим сврши школске часове, а он ајд одмах к њима.{S} Ту седи у кругу своје будуће |
каку“.{S} Па једнако певуши те стихове, а никако да их се отресе; они је и жалосте и теше у ист |
знате, — рече поп Ћира и подиже обрве, а доби две озбиљне бразде око ноздрва — јесам ли се, то |
а Перса а усне јој све побелеле и суве, а глас дрхће, — ал’ тек баш нисте морали ви то да радит |
била створена за таке прилике и услуге, а што је најлепше било код ње то је, што се није дала д |
здашаг па га сви у кући поштују и раде, а њему не даду ништа да ради, него веле: „Нека, ча-Нићо |
гавран. — До сад је бријао туђе браде, а од сад неће смети ни своју.“ А Шаца као опет наставља |
а; има толике дућане, земље, винограде, а и готова новца доста.{S} Него извол’те.</p> <p>Пођоше |
у место. — Ти ћеш, Сидо, тамо, ја овде, а Јуца тамо ближе вратима, она ће сваки час устајати.</ |
мрзили кад му она да из тањира да једе, а пинчика опет био је тако васпитан и паметан, да никак |
лони на један или други лакат кад једе, а тога тамо у собама не може да буде.{S} За то је остао |
оре? — запита озбиљно поп Спира и седе, а устао је био да иде поп-Ћиринима.</p> <pb n="128" /> |
во је речено да: добар глас далеко иде, а зао још даље; па за то се о поп-Ћирином мачку више го |
ји и шиљем у комшилук код госпоја-Сиде, а она каже: „Није она од јутрос ни долазила.“ А ја опет |
/l> </quote> <p>Игра коло, брује гајде, а дечурлија трчи око кола или вија једно друго и провла |
мило, и они удесили па играју уз гајде, а најлепше играју коњи Раде Карабаша.</p> <p>У одаји, г |
езент господин Шандор јурат из Кикинде, а нема ништа труковано, него све празни листови.{S} А о |
— чу се поп-Ћирин глас дубоко из бунде, а кад се сиђе на леву страну из кола, појави се и поп-Ћ |
зговарати се о томе, а кад једе грожђе, а он га опере у чаши, и не једе љуске, него их оставља |
слоњена на неку рујину, суморна такође, а мисли јој блуде некуд у даљини; на петој с рукама у м |
у собом.{S} Мало које вече да не прође, а да не оде поп-Спира поп-Ћири или овај ономе.{S} Некак |
чију и мало наглува од старости. „Боже, а да л’ су се који пут пољубили, <pb n="154" /> онако с |
четка гунђа до душе домаћица и мрзи је, а после, мало по мало, па се сви у кућу прилично навикн |
авно већ био за пензију и ишчекивао је, а Бога ми ју је и заслужио.{S} Сад је у пензији.{S} Зап |
сам већ смео да кажем шта је и како је, а нешто је већ и сам знао.</p> <p>— Па шта ти он каже?< |
илна смеха над дететом, па му се смеје, а после га диже силом и вуче преко сокака.</p> <p>— Да |
из доба блаженопочивше Марије Терезије, а врло вероватно, да је запамтило и Сеобу Срба под Патр |
> <p>— Није, фала Богу...{S} Мени није, а ваљда ни вама није.</p> <p>— Тхе... како се узме...{S |
> ништа!“ <pb n="282" /> Ако нико није, а оно ћу ја да је преокренем па од сад нек се каже: „Тр |
е у целој овој ствари ипак најглавније, а то је саму лепу Јулијану.{S} А ту је, тек што није, ј |
штогођ обашка; оно је појање и пјеније, а ово наше паорско је певање!...{S} А... је л’ те, дуго |
Једе ревносно и залива још ревносније, а капарише најревносније; тек ће рећи: „Брат-Мијо, не б |
но, па кад год хоће добра вина да пије, а он ето ти га па к мени. „Срдили се ви или не срдили, |
у свирци па ма то биле и швапске арије, а кад је био зловољан, Меланија је остављала клавир и н |
изеде!...{S} А, је ли, Ержа дете моје, а какав је у лицу, је л’ сув или онако пунији?</p> <p>— |
д паметан човек већ хоће да век векује, а он гледа, до душе, на оно прво, али, Бога ми, још виш |
/p> <p>— Ако штогођ стане да прибацује, а ти му реци: да сваки према себи тражи прилику; кажи м |
р; ништа се за њега тако нешто не чује, а од добре је и богате фамилије!{S} Има већ сад лепо им |
и себе, а после кад узме уздице у шаке, а он тера к’о луд!{S} Само викне: „Држ’те се, господари |
баве младе, први пут заљубљене девојке, а то је: у мислима о својој смрти.{S} Најрадије је мисл |
читала, — вели гђа Перса; — све српске, а тек шта мислите за немецке књиге!{S} Узме само књигу |
" /> <p>— Е, па то је башћа моје тетке, а ја сам теткин... к’о што сте и ви <hi>татина</hi> —</ |
ова шифонира стоје као две мале капеле, а на њима поређан порцулан и тегле с разним компотом.{S |
foreign>, али га попадије нису примиле, а нису га примиле свака из врло појмљивих разлога.{S} г |
гавран, њихов Гага.{S} Кад мало после, а оно није гавран него Шаца под јоргованом плаче.{S} А |
ре.{S} Попа наредио да се патак закоље, а попадија одлаже смрт једнако: „Јао мене жалосне! — <p |
Ево га, ту је!{S} Сад брже њега напоље, а да метнемо ово на његово место! — И поп Спира извади |
и носи за шеширом велико перо од чапље, а чим изађе изван вароши а он одмах скида чизме па их м |
на брез човека.“ А она се опет накашље, а ја к’о велим: кад баш ’хоћеш и биће ти!...{S} Фајн же |
и зулове, па намешћа уста и погледа ме, а кад већ прођем, а она се увек ондак искашље мало, па |
и жена!“ — „Та да <pb n="372" /> бо’ме, а шта би и радили два берберина у једном селу! вели Сок |
фино преварити и разговарати се о томе, а кад једе грожђе, а он га опере у чаши, и не једе љуск |
песме, оне, знате, „на фронцле“ песме, а Екселенцији се допале, па му послао црвен појас, кад |
ногама, па се не да матери да га дигне, а она се савила од силна смеха над дететом, па му се см |
ја попадија изабере што јој се допадне, а остало добије у „плату“ каква Жужа или Ержа (Мађарица |
црвени до ушију па у земљу да пропадне, а већ од унтерхалтунга ни спомена!{S} А није да су прос |
доћи.</p> <p>— Ето видите, луде једне, а ви плачете.{S} Да бо’ме да ће доћи.{S} То су наши доб |
.{S} Дођите ето једне недеље пре подне, а поведите и Меланију с вама.{S} И она је већ велика; д |
о сте, па ди би ја њега метнуо до мене, а ето и он вам одаје почест, оставио вама у десно... а |
!{S} Гђа Перса се решила да не спомене, а гђа Сида ћути или о које чему говори. „Видиш бештије |
} А, па да бо’ме!...{S} Пролазе године, а женска деца, што кажу, за час нарасту и нађикају к’о |
коло.{S} Свирац свира тако целе године, а кад се обере кукуруз, онда се зна шта је његово.{S} О |
све ове данашње среће господин-Перине, а и госпођица-Меланијине, (к’о што бар ви велите).</p> |
вет и јутрос седам кола родбине Шацине, а сувим опет толико.{S} Закрчила кола сокак и онако пун |
ма, него да се ожене њима.{S} Лепе оне, а лепе и парохије, — узеше се и не покајаше се нигда.</ |
н и распирује још више, човек кад тоне, а он се онда, што кажу, и за сламку ’вата!{S} Али ја му |
герске, девојке само погледа и уздахне, а на паорске намигне и кресне очима тако жестоко, да му |
и и мршави као богословско благодејање, а сад су обојица дебели као народни фондови.{S} Не знаш |
рски момци, и неке виле и неко дрекање, а за коју се (песму) држало, да ју је спевао и послао у |
аде опет пауза.{S} Јула продужи копање, а љута јако, па пребацује себи, што се и упустила у раз |
ложења које даје младост и расположење, а не из какве љубави, јер Јула још није била заљубљена |
задоцнио оно на <pb n="349" /> јутрење, а он, опет, уместо да оде на епитимију — а он добио црв |
ја сад немам каде, него ево вам сукње, а ја ћу послати сутра моју малу.{S} Уф, уф, кад ја најв |
ари!“ па <pb n="271" /> кад ошине коње, а господар ако се није добро у’ватио за лотре, излети к |
ркву на Јутрење, кад али још нема попе, а звонило већ.{S} А Господин Владика оде у олтар, па по |
S} Па спао на Џиде перјаре и грошићаре, а ја бар господу пароке возим!{S} Него боље ви седајте, |
су били побожни људи те држали свечаре, а попови им секли колаче, па новаца доста.{S} Било у се |
е чак и варошка музика за окретне игре, а ни Совра гајдаш није фалио; само је он више дувао у г |
господин-Перу на вечеру и после вечере, а из госпоја-Сидине авлије бацаду се са с кромпирима у |
n="236" /> се о свему и од баба-Макре, а и иначе; и била је потпуно задовољна са добивеним под |
жив није знао и затицао сем баба-Макре, а и она је, сирота, била и слабих очију и мало наглува |
едном паору плуг из руку па сам он оре, а паор Шваба диг’о руке а упро свој благодарни телећи п |
ја устала па се и она шета; он на горе, а она па доле.</p> <pb n="342" /> <p>— Не знам ја те тв |
а реда дугмади и закопчавао га до горе, а око врата обавијао два до три пут шарену цицану марам |
ш’о баш через јела и пића, газда-Петре, а за које ти опет фала, — вели му Нића; — него сам ти д |
понизно главом, смеши <pb n="8" /> се, а све полако трља руку о руку, као да пере руке од нече |
аво кући с њим!{S} Ху, отровала би’ се, а држала сам к’о у воску!</p> <p>— За Бога, мама, а што |
ило!{S} Чим га је видела, допао јој се, а особито јој је мило било, што се то баш <pb n="55" /> |
си живо и жустро а све се на њој тресе, а Нића је задовољно гледа како је вредна.{S} А она се к |
на тај глас.</p> <p>— Видиш, молим те, а ништа ми не јавља лукава паорска бештија, — вели гђа |
ктер ни у самом Бечу око цареве палате, а камо л’ у овим кавоним селу!{S} Али, шта је ту је; фа |
је тако близу била жељеном часу освете, а осећала се у праву, да је сада била као громом пораже |
а! — вели поп Спира. — Седи, Јуцо дете, а мама нек иде.</p> <p>— Јуцо, напред, олбрекц! — коман |
сте ви старији у кући, к’о што кажете, а оно молио би’ вас... кад би били тако снисходителни п |
/p> <p>— Е, па лепо ако ми не верујете, а ја вам нећу ни доћи више никад.{S} Запишите слободно |
вам прилично тешко док се не навикнете, а нарочито ако сте самац.{S} Жењен — но ја, још и које |
и, бедо, аратос те било!{S} Кад ’оћете, а ви се узмите! ха ха ха! — рече поп Спира излазећи из |
а, мучити!{S} Кол’ко знате приповедите, а ја већ могу себи представити!</p> <p>— Та, наравно, к |
ас чекате код вас.</p> <p>— Ето видите, а оно испало па ће да буде и једно и друго.{S} Јер ја м |
оног првог прозвали поп-Хала, чули сте, а зашто овог другог поп-Кеса, чућете.</p> <p>Овај несре |
— Баш добро те се сетисте и наканисте, а ми, Бога ми, скоро задремали.</p> <p>— Бештија једна, |
о.{S} Ето, на прилику, ти служиш госте, а ја кочијашим, а они се узимаду а господа пароси они в |
љ ђацима пастир јарића к’о што рекосте, а после, ако Бог да, као парох пастир богобојажљивим ов |
застидио, па отишао у други крај баште, а уши му се, — мисли Јула, — све црвене к’о цвекла из к |
мбуру, тихо као зујање пчела у пролеће, а она је, у себи наравно, пратила речима: „Ти већ спава |
S} Е, чудо ми нико!{S} Та кад сад неће, а да кад ће ђавола!{S} А зар сам ја опет био бољи, кад |
жалосна, а како и не би; ако мати неће, а да ко ће?!...{S} Ју, ја сам се баш <pb n="195" /> заљ |
вози, да и онај пева, па ако овај неће, а он одма’ скида левчу, па тера с кола!{S} Каже он је „ |
авио комшиске пилиће и вребао голубиће, а конабио младе голубчиће као какав стари пензионер.{S} |
ад нам тако неко дође онда још и ’хоће, а иначе не можемо је намолити.{S} А тако радо слушамо и |
’о бојаги да почисти сокак испред куће, а она пева кол’ко је грло доноси ону паорску песму: „Пу |
казати!) Шпацира се с њим испред куће, а изнела велику лопту што је на презент добила од оног |
сона па клавир са немецким аријама, хе, а то се све сваком младом човеку увек више допада.{S} П |
бијати једну грудву земље.</p> <p>— Хе, а можда ме се и тиче! — вели Шаца.</p> <p>— Е, а за што |
је био баш код самог господин... хе-хе, а он и није ту, него на путу, — вели Нића па врти главо |
парохе, поп-Ћиру и поп-Спиру само; тхе, а шта ћете!...{S} Једно, што кажу, тесно, а друго бесно |
амо чак око Ђурђева дана.</p> <p>— Тхе, а шта зна!{S} Што кажу: само нек повеже главу девојка!{ |
дође у госте!...{S} Ја не могу од деце, а њој је бар лако!</p> <p>— Оћемо, ’оћемо, госпоја-Јуло |
еке старе тетке и стрине, све без деце, а тек што су живе!...{S} Још који дан... сваки час очек |
ицу а за то добије увек пола поскурице, а послао га је Аркадија да јави.{S} Знали су, дакле, да |
Спира је био прилична ћуталица и иначе, а кад је јео држао се оног златног Доситејевог правила: |
уку, а пулгере туку,</l> <l>Виле звече, а пулгери дрече!“</l> </quote> <p>Та је песма постала у |
ата кога се тај свет баш ништа не тиче, а гђа Перса да се изеде жива. „Гледај само обешењака је |
био у селу.{S} Отишли су као прекјуче, а бавиће се још не знам колико који на путу.{S} Дакле, |
д рендише што.</p> <p>Сви се насмејаше, а затим настаде опет тишина.</p> <p>— Бога ми, већ дван |
о!</p> <p>Г. Пера узе и попи пола чаше, а поп Спира се наслонио на десну руку, а левом држи бра |
вога; па ако су чуле да сазна још више, а ако нису, да им прва јави.</p> <p>— ’хоће л’ кера? — |
епо умео да састави све то и да напише, а, Бога ми, и наплаћивао се.{S} За писмо су му плаћали |
ти меникана овако пијеш за спокој душе, а не ја тебикана!{S} Та теби је бар било још дана запис |
љуби децу; Раду и Сиду и Макру у образ, а Иву, који је јаузновао хлеба с пекмезом, пољуби у пот |
их ове пољубе у руку а оне њих у образ, а девојке носе сунцобране држећи их по средини обавијен |
Спира, Аркадије и Жужа крунили кукуруз, а лети кад су велике врућине биле, <pb n="50" /> у њему |
пуни амбари а котарке очекују кукуруз, а кукуруз изредан, па нађикао, гледам га баш јуче; хула |
сте; шта знаш! — вели поп Спира у себи, а за тим рече гласно: — Осам, осам, Петре.{S} Доста ће |
мокљан!{S} Баш је пипав! — рече у себи, а једнако ишчекује, да чује бар тамбуру.</p> <p>Али све |
о да ти нису све козе на броју; и теби, а и поп-Ћири!{S} А?{S} Који је то враг међ’ вама?{S} Да |
у, по нашег слугу;</l> <l>Тебе да љуби, а нас да служи!“</l> </quote> <p>— Хооо! — дочекује га |
о држи за јунака, па онда,он њу пољуби, а она се мало отима па му каже: „Срам те било!“, али то |
воје официне па ми притрч’о да ми јави, а ја му кажем: нек причека тебе! — Сад може ићи у Беч д |
, — одговори Јула која се брзо исправи, а збунила се па у рукама једнако држи једно лепо жуто г |
е ишла од године до године, о Св. Сави, а на балу је увек била малерозна.{S} Окрене ли је само |
чекају зиму јер су, кажу, лети млитави, а кад засвира северац и заокупи мећава, а њима тек онда |
шта је човек!{S} Не зна ни кад проживи, а текем дођу године!{S} Па ми паде сад и то на ум, Боже |
.{S} Поп Ћира је куповао да умилостиви, а поп Спира да обрадује код куће.</p> <p>Шта ти све нис |
ркадија и полети на врата натраг цркви, а поп Спира за њим.</p> <p>Обојица лете право цркви.</p |
какви су обично протојерејски штапови, а донео му га је на поклон с једнога вашара мајстор Лек |
, наравно, друкчије и владике и попови, а друкчије и парохијани!{S} То је био један гром, форма |
вас не могу да прођу ни једни сватови, а да вам какав гођ ђаво не пасира!{S} Не мож’те да живи |
То дуварски сахат избија.{S} Броје сви, а попа Спира гласно седамнаест.</p> <p>— Охо! — чуди се |
својски ради.{S} Ако сам пастир пастви, а оно треба да сам к’о што треба пастир —</p> <p>— Свак |
> <p>— Па ти си пре рек’о: да те ’лади, а сад опет кажеш, да те грије?</p> <p>— Е, па кад је чо |
се дала и као задубила у посао па ради, а сва се претворила у ухо, па чека кад ће је оданде он |
одлажења и састанака у башти на огради, а што је још више заплело ствар и довело до сукоба за к |
г Доситејевог правила: „Кад једеш једи, а не разговарај ни с ким.“ Вино је било изврсно, а поп |
гледа расејано, Јула плаче кад га види, а гђа Сида скида, громове чим га погледа у оној његовој |
е било може да буде, веле паметни људи, а код нашега Шаце у толико лакше, што је Шаца већ од ра |
учтиво извини, клања, рукује и одлази, а она на полуотворених вратих стоји и гледа за њим, све |
гледа за њим, маше му марамом и улази, а он њој мане шеширом и залази у други сокак па све цуп |
и сам што сам а и сви у нашој вамилији, а имело јој се Тинкуца, касти:{S} Тинка.{S} Па држи се |
га је жао. — вели поп Спира у иронији, а и ди би богословац пио ракију!?{S} Тако сам се и ја н |
лепше него кад су и муж и жена високи, а сачувај Боже кад је муж мали, а жена се отегла у виси |
а раздељена по среди онако богословски, а кад говори што а он гледа у земљу. — Сутра ће, — сврш |
смеђа, пала на рамена онако омладински, а раздељена по среди онако богословски, а кад говори шт |
.{S} Све је ту мирно, фино и пулгерски, а и како би друкчије било кад ту нико и не пије из бока |
омка, које су у селу „пајташима“ звали, а не знаш који је од кога стаситији и лепши, и тиме је |
и присуствовао само док су се свађали, а чим је чуо неку лупу у соби, он је побегао на звонару |
ија Макра, — ето и мене сте расплакали, а ја сам баш тврда срца; та то мора бити.{S} Једаред и |
ару, каже гђа натарошевица, споречкали, а овде јутрос и довршили.</p> <p>— За име света, па зар |
високи, а сачувај Боже кад је муж мали, а жена се отегла у висину!{S} Ено како ружно стоји кад |
сле неколико дана тамбуром разговарали, а после су се већ служили прозом; почели су се, то јест |
добро и одговорила!{S} Нема га! — вели, а уво јој окренуто комшијској башти. — Јао крста, не зн |
ће ми успут што пасти на памет! — вели, а измакао испред попа.</p> <p>— Па шта сад да радимо, б |
лађа пропала на мору и сви се подавили, а само један се спас’о на једној даски па се и он после |
и ожалили и цвећем им гробове засадили, а њих спевале паорске девојке: како су се волели и како |
та ви мислите!?{S} Нисте га још видили, а да видите, какав му је црвен нос!{S} Дакле, молим...< |
у у том селу, још откако су се оженили, а оженили су се, чим су свршили у Карловцима богословиј |
учинише се к’о и да нису ни приметили, а и сама Јула као да није све ни дочула; она се предала |
али је.{S} И опет пуши, пљуцка и мисли, а од силних мисли заболела га већ глава.</p> <pb n="172 |
омаћином.</p> <p>— Фала и теби на лули, а и вама, дражајши господин-Ћиро, на тој почести коју с |
ин’те и ви!{S} Бар да сте раније дошли, а красну смо рибљу чорбу имали.</p> <p>— Молим, молим, |
месечно.</p> <p>И он се радовао Недељи, а особито ако се десило те је Недеља била лепа, без вет |
ењак је.{S} Кад те види да си у невољи, а он онда не зна ни за Бога ни за душу, већ к’о вели:{S |
, обешењак један!“ А кад се одобровољи, а он се најпре зацени као да хоће да кашље.{S} Колико ј |
вд’о да нисам; да сам пон’о мој рођени, а да је то нечија ваистину сатанска и паклена унцутариј |
роц, па раширио рукаве па као иде мени, а ја се у том тргнем.{S} И сад, никако да ми изађе из г |
ица па се прекрсти од чуда. — Јао мени, а од куд му штогла?!</p> <p>— Па понео са собом у џепу. |
Јесење је то доба... путеви покварени, а блато велико —</p> <p>— Да, да, то је невоља једна!</ |
и не?!</p> <p>— Па кад праве баба-Тини, а што ће онда ваша Јуца, ваша безазлена и кротка ћерчиц |
е тргну сви и ослушкују окренути кујни, а баба вели:</p> <p>— Иди види, да се опет није онај ло |
како оно каже патер Иноценц кад искапи, а, Сидо?- „<foreign xml:lang="de-Cyrl">Ајн варес гетлих |
и им господин попа, — дајте ви то попи, а попа ће вама грошић два дати за то!“ Купи, па и то по |
а, па сваки дан досађују господин-попи, а попа их извињава па вели: „Ех, није него још нешто!{S |
о му ништа не смета (ни њему, поп-Ћири, а ни поп-Спири), да после седне за сто и да са осталим |
! „Дрво се на дрво наслања, кажу паори, а комшиница на комшију!“</p> <p>— Пробајте само ако ’оћ |
окрене мало на леђа да се мало одмори, а она га погледа сваки час, па му одговара: „Биће све к |
{S} Биче је мама колико је грло доноси, а она се занела па и не чује него се гуши у сузама и гн |
димо на канабету овако к’о сад ја и ти, а владика за шрајптишом, к’о сад до оног ормана тамо.{S |
баш хитате, оно вас нећемо задржавати, а сутра?{S} Сутра се, дакле, смем надати да ћете нас по |
јер се бојим, да ми нико неће веровати, а после и да изређам сад овде све те ствари, било би мн |
узе.{S} И кад је говор почео сустајати, а очи се крпити, спомену поп-Ћира први, да би рад спава |
љ’да имала фрау-Габриела кола да плати, а знали би и ви...</p> <p>— Та шта говориш!...</p> <p>— |
е поп Ћира па устаде и стаде се шетати, а и попадија устала па се и она шета; он на горе, а она |
вије коло!{S} Ту ће свака свога видети, а све ће видети Тиму нотарошевог писара који у селу жив |
чак и кад наочари понесе!) да примети, а гђа Сида је била пажљива, врло хаглих и врло чисменка |
менце шта ће Јула у ауштафирунг донети, а тетка Макра је опет изложила уз припомоћ г. нотароша |
и брате комшија, ако ’хоћеш весео бити, а ти мораш с нама пити“, па сипа за врат вино; а и инач |
ју бешикама од које ће гајде направити, а старији кожурици и свима већ оним ђаконијама које се |
о у шпорерту. (Спиро, треб’о си видити, а ја ти не умем све казати!) Шпацира се с њим испред ку |
е на њ отићи и сузама га својим залити, а ви отидите до „господар Јове“; ту ћете се довољно уте |
, легао и дуго није могао ока склопити, а два дана још после тога брујале му гајде Совре гајдаш |
ци, што им се то више не може стрефити, а ви до први’ кукуруза!{S} Остало је, фала Богу, још ђу |
е које се простацима и не могу допасти, а поучава је један Пемак (кинстлер у тим пословима), је |
<p>Господин попа оде у цркву, да крсти, а после крштења иде кући детињој, где га позива отац на |
пола часа изван вароши на пут кренути, а да га женска чељад као камилу не натовари каквим пору |
је доста!</p> <p>А домаћица само ћути, а шта му је у себи помислила —, то смртном човеку нарав |
високом трском, још мало па ће и заћи, а Рада тера једнако своје бесне коње.{S} Превезли их и |
машћу, суше иа банку поред вруће пећи, а ова захватила пола собе па изгледа као чивуцка аренда |
акала живина а нарочито патке и пачићи, а онај стари већ олупани валов био је привезан за доњи |
дар!{S} А кад смо изашли и пошли кући, а он највеселији од свију нас, па мене шаком по шеширу, |
<p>— А ја ћу само да сврнем мало кући, а на ту ћемо страну и ударити, па ћете о једном трошку |
дала исхекловати неких седамдесет рифи, а према овоме могу читаоци судити шта је и колико је св |
ло, Боже, па се све намешта на столици, а трбух јој се тресе од задовољства, па је теши:</p> <p |
зменце час у рукама Ракоцијевих Куруци, а час га преотимали Монастерлијини Срби, док се на посл |
у ово доба и шаљу само старији и јачи, а малишани у то доба остају код кућа, па се џавељају и |
ајде-де; него кад натуче шешир на очи, а он се по два сата не окрене, него само виче и шиба ко |
.{S} Доста што сам отворио четворе очи, а држало је једно Чифуче.{S} Још је попустио нешто прек |
пружи испражњену чашу, да му се наточи, а рука му дрхће. — Мој Проко, — наставља Глиша, а глава |
велика; све сами нотароши и вармеђаши, а има и два архимандрита у породици.{S} И шта ти све ни |
љу ће тек да сине у свој лепоти својој, а сад је отрчала у комшилук да позајми часком оклагију; |
и ти то, Лало? реко’ ја.{S} О Лало мој, а откуд ти?“ А он ми каже: „Е, моја Савка, моја Савка!{ |
а је подуже без икаква поступка по њој, а за то време хладноћа и мрзост између њих расле су све |
но и друго; Шаца што је био тако дрзак, а Јула што је била тако сурова.{S} Не чује се ништа из |
руги сокак; а кад савије у други сокак, а он још једаред погледа на врата, а она још стоји и гл |
за ону коју је држао Аркадија црквењак, а другу је певницу држао стари учитељ с ким се Аркадија |
{S} Иде па мало пева он, мало црквењак, а мало ђаци, тако наизменце.{S} Док црквењак или ђаци п |
љавао бркове, па је изгледао к’о мачак, а <pb n="67" /> мачак се опет шетао по крову онако исто |
а дочеп’о за рукав па га вуче на ручак, а други за други рукав и крагн па га вуче на јаузн и ве |
т.</p> <p>Са гужваром је завршен ручак, а отпочет је живљи разговор.{S} Дотле се јело и помало |
ира, па да временом буде од њега човек, а он — измишљава све којшта.{S} Та да је <hi>сто пути</ |
јест.{S} Спрам свеће се превари човек, а женске су опет за чудо веште па се дотерају, те не мо |
лите!{S} Господин Ћира је хаглих човек, а оно је паоренда, па још немешки син!{S} Мож’те предст |
а црквењак однесе одјејаније и требник, а попа угаси и замота свећу у добивену цицану иди свиле |
е! — Искапише до дна. — Свршени клирик, а, је л’ тако?</p> <p>— Јесте; совершени клирик... с ем |
ан пар био да се узму!{S} Он леп висок, а она лепа и мало нижа; али жена и треба да је мало ниж |
суза, и она полако у себи чита Апостол, а само чујеш како брише нос од силних суза.{S} Била је |
а је дошао давно очекивани нови учитељ, а и Ержа, поп-Ћирина слушкиња, која је стајала баш у та |
Збогом, слатка, нећу да вас задржавам, а и сама сам у послу.{S} А сутра ћу вам код вас на јауз |
рашку. — <hi>Арсеникума</hi> да ти дам, а не ајнпренсупе, к’о што си га и заслужио!... <hi>Она< |
" /> а не мене!{S} Ја баш ако и гледам, а ја сам барем мушкарац, па ми се и шикује,.. ал’ <hi>в |
омаћине, — вели Нића, — зар да вечерам, а прид вечеру зар баш ни чашицу ракије, ај?!{S} Макар о |
ћа уста и погледа ме, а кад већ прођем, а она се увек ондак искашље мало, па ме пита: „Како ти |
аде при том, да сам хтео да га облажем, а вероваће ми, каже, да ми није била то намера само так |
Ја кад волем неког, ја сам онда мелем, а кад га мрзим, онда му не треба гори пелен!</p> <p>— П |
лају.{S} По вазда спавају под амбарем, а лану тек у сну кад им, то јест, што непријатно и стра |
полетеше као бесни равним бачким путем, а он запева онако за себе, ради свога задовољства:</p> |
е да је увреда нанета гвозденим кључем, а на друга два је у хитњи погрешила и рекла, да је то б |
еле! — па га гађа метлом или портвишем, а метла јој паде на главу, а мачак се и не миче с места |
поведати!{S} Идем у кујну... кад радим, а ја онда заборавим, па се бар не секирам. —</p> <p>— П |
јутрос ни долазила.“ А ја опет тражим, а она, шта мислите!{S} Завукла се иза клајдерштока па с |
а</hi> на твом месту, то само ја велим, а ја би’ већ —</p> <p>— Но, доста, доста!{S} Знаћу ја в |
браћа после на само, и разговара с њим, а домаћи чешљају перје, кикоћу и певају.</p> <p>— Нисам |
95" /> заљубила у тај ваш циц; говорим, а сва ми памет остала на њему!{S} Ди сте га, гнедиге, у |
илику, ти служиш госте, а ја кочијашим, а они се узимаду а господа пароси они венчаваду...{S} Е |
ера коње.</p> <p>Одоше кола с путником, а деца осташе дерући се из свег грла и бацакајући се у |
му скини, грубијану једном салашарском, а не само браду.{S} Ако му је во времја оно онај његов |
еће седеше крај ње и занимаху се јелом, а четврто, најстарије, беше изашло до пола пута и бацаш |
ни сама задржавати, јер сам за послом, а и ви сте, к’о што видим, у послу.</p> <p>— Та, ето, ц |
о.{S} Младић је већ разговарао са мном, а и Меланија ми се исповједила...{S} То је већ свршено. |
ао виле (срећом оне дрвене)- па за њом, а она беж’ у комшилук!{S} Ту се завукла у комшиску слам |
г. презесом, апотекаром, ритмајстором, а и сами се звали докторима и друге докторе звали „коле |
е могла хладно ни да мисли после о том, а сада, како се за чудо слагаху фрау-Габриелине речи са |
ера сиђоше.{S} Пера покри коње ћебетом, а после их испреже па уђе с поп-Спиром у чарду а, поп Ћ |
да што сам је двапут понудила компотом, а знаш је да је увек така кад су врућине и кад јој муве |
аљда дошла Лалика из Перјамоша с децом, а оно гле...{S} О, молим, молим по сто пута —</p> <p>— |
током лила-сузе и брисала их кецељицом, а гђа Сида се шетала по соби, застајкивала код прозора |
у.{S} Био је врло практичан и потребан, а незграпан и смешан, за то га никако и нису могли прод |
ће се изнети све оно што се сутра дан, а, и следећих дана, после познатог ручка и јаузна, дого |
черу.{S} Не зна човек кад му прође дан, а оно се тек смркне!“ Прошло и „сиротињско лето“ и наст |
вина; донес’те вина!{S} Тата је жедан, а и гости су!“ вели раздрагани домаћин. — „Севај, Тино, |
ц са својом црвеном капом.{S} Он један, а оне толике!{S} Праве мормонске фамилије! — А тек пата |
-крофне.{S} Та, Бога ми, шта ту ваздан, а шта ме је ту окупио!{S} А њему онда пуне очи суза, па |
сац.{S} Шаца није био баш тако шмокљан, а ограда није била тако честа — по свој прилици да јесу |
А затим се заплакао и он и црни гавран, а заплакала се и Јула.{S} И мора да је дуго и гласно пл |
роки.{S} Зато ни један није калдрмисан, а није никада ни био.{S} Истина, подсмевају им се Темиш |
њавао тиме, што тамо не би био комотан, а вели он, он и не рачуна да једе, ако не сме да се нас |
сам се бајаги ја задоцнио као болестан, а ја и тако од Екселенције не зависим, немам с њиме ниш |
награђен, јер поп-Спира је имао црвен, а поп-Ћира само плав, обичан појас.{S} А то је била фор |
што је поп Ћира мало покуњен и узбуђен, а поп Спира весео и задовољан — то ће већ читаоци из сл |
ању <pb n="387" /> кад је човек искрен, а и иначе је био ово његов дан, па поче:</p> <quote> <l |
ио Шандор ђувегија, прави газдачки син, а укусно одело показиваше да је свршио нешто латинских |
за то за вас Богу молити!“ вели јој он, а после тихо запева, <pb n="149" /> тако тихо и тужно, |
е!{S} Па, поздрав’те Меланију!...{S} О, а тако ми жао, што нећете бар мало да свратите!...{S} П |
S} Не да се тај лако!{S} Како је деб’о, а да ви’ш како се праћака к’о шаран кад га извуку из во |
ам отиш’о у биртију к’о што сам треб’о, а и сам мислио, него и ја одседнем код ченејског попа.< |
/p> <p>— Шта је помислио то је и рек’о, а ти ајд пред кућу, — вели гђа Перса.</p> <p>— Та тек д |
н је већ читаву недељу дана није тук’о, а све через венчања.</p> <p>— И треба, и треба! — вели |
шешир к’о да га је са страшила скин’о, а дорац му сав искрпљен, па стао па ме гледа и жалостив |
се сам кад после њега нико није ост’о, а и он се три дана далеко од сваке земље удавио сам сам |
иној кући.{S} Поп Спира је одмах легао, а госпођа Сида остала да поспрема после тога калабалука |
ра је тако лепо неколико пута погледао, а она се тако добро осећала ал’ не уме и не зна ништа д |
о за оно три дана, док је вашар трајао, а сада ништа не чујеш!{S} Тишина, ништа не чујеш; ни жа |
/> за многе нико живи дотле није знао, а највише зна да приповеда каква Вавика или Бетика, как |
се нађе у послу.{S} Сврше и тај посао, а изгледало је да се поп Ћира већ предомислио, и да нећ |
пет разговор отпочео.{S} Шаца је питао, а Јула је одговарала, али сад како меко и како нежно!{S |
ретурао листове албума, гледао и питао, а Меланија му одговарала.{S} Каквих ти ту све фотографи |
лико један добар Оченаш да се прочитао, а из поп-Спирине баште зачу се најпре (очевидно форме р |
бу.{S} Чуло се да је нови учитељ дошао, а онда, наравно да се надало, да ће он данас као гост и |
дужи Нића више за себе. — Носи те ђаво, а и тражиш ђавола!{S} Само немој после дрекати, кад те |
ате и правите се к’о да вам није право, а опет се сви радо осврћете кад видите тако нешто...</p |
и те речи.</p> <p>И он јури тако право, а све мисли на вечерашње слике, од којих је једна од др |
обриј’о за бадава, ако ни за шта друго, а оно за оно наше <hi>старо</hi> познанство и пријатељс |
сну јој тако мио и искрен и тужан био, а сад прилично расположен.{S} То је заболе јако.{S} И < |
о што је најскупоцјеније — то је добио, а?{S} Добио је вредну и воспитану девојку, примјерну пу |
S} Онда је још добар био и тачно радио, а данас не можеш ни да га познаш, ни онај ни дај Боже.{ |
ју јој је тата још као јуницу поклонио, а од чијег је проданог млека спуштала крајцаре и сексер |
а се наглаве и наглавке унапред платио, а Ника чизмар, древна једна пијаница, затворио и дућан |
к’о неки „фусбад“!{S} Чим се он вратио, а ја опет главу у бунду ко корњача, па тако све до Чене |
Шеснаесте.{S} Домаћин је Нићу почастио, а овај је то, Бога ми, и заслужио, јер је тога вечера н |
ценкао, <pb n="290" /> па га испустио, а био је још из <hi>мартоношке</hi> или башахидске ерге |
кад одоше путници. — Ти си опет точио, а?</p> <p>— Нисам точио... а што ја да точим!{S} Ваљ’да |
широм прозор, а Шаца се привуче полако, а Јула му пружи своје беле пуне ручице, које је овај (н |
, да га секирате тако!?{S} Јао наопако, а кака сте у другом шору и шта тек радите с другим паор |
силна мириса.</p> <p>— Е, кад је тако, а оно, Ђуко, иди па скини из оџака који пар кобасица, п |
p>— Таман к’о што ваља!{S} Кад је тако, а ви ћете му се онда моћи слободно повјерити; и онда гл |
мисли.{S} Дуго је ћутао и мислио тако, а кад већ беху далеко иза вароши, у пољу, одмахну путни |
их својих.</p> <p>Место је било велико, а побожни парохијани тако имућни, да су комотно могли н |
ато.. тринаест и по фунти, каже, тешко, а дере се к’о мали бик..{S} Чује се још од винцилирове |
де.{S} А у томе се и тата одљутио мало, а и мама се заузела и умиривала га спомињући му из давн |
се једнако пило и наздрављало и играло, а баш кад су ове ушле, заћутало се.{S} А заћутало се за |
бати!“ А после га као уједаред нестало, а место њега ост’о само неки дороц, па раширио рукаве п |
даред изненада Господин Владика у село, а баш је била Недеља.{S} Он право у цркву на Јутрење, к |
ад ме је запит’о шта је и како је било, а ја му онда кажем: да смо се споречкали, и да се он он |
ским“ дудом, каквог надалеко није било, а набрала га је Јула сама својом руком; бирала га к’о г |
је киша већ престала и мало се оцедило, а и чизмар му наглавио чизме, ипак га нема.{S} Јула је |
ли друге казало, говорило или догодило, а од њих су опет њихове госпође сазнавале све, што је о |
’о убијена што се све то тако догодило, а господин Пера је тако лепо неколико пута погледао, а |
ормално пала госп. Перзекутору у крило, а овај је, к’о један фини и изображен човек, задржао, д |
ор.{S} Дотле се јело и помало говорило, а сад је настао разговор уз вино.</p> <p>Поп Спира је б |
ласно.</p> <p>— Хе, хе!{S} Фрајла-Јуло, а ви канда завирујете!{S} Канда <hi>мене</hi>, тражите! |
и поп Ћира, — а-а-а, а шта је оно тамо, а, Петре?{S} А каква је опет то комендија?</p> <p>— А к |
крупније ствари које до сад споменусмо, а где су тек оне ситније?!{S} На пример живине!{S} Шта |
а и ману руком. — Тако ми ваљда суђено, а зар сам ја крив?!</p> <p>— Хе, Нићо, Нићо, крив си ти |
е потучеду; е ал’ кад је некима суђено, а они се потучеду и брез вина и брез воде.{S} К’о сад с |
по! — вели поп Ћира смејући се усиљено, а у себи је извесно помислио: „Није то теби поп Спира з |
ло дивит, натегне бокал и похвали вино, а за тим опроба перо на нокту од левог палца па запита: |
па лепо људи живиду сретно и задовољно, а камо л’ кад се овако стрефило!...{S} Ја опет, Спиро, |
шта ћете!...{S} Једно, што кажу, тесно, а друго бесно!...{S} К’о да ће хиљаду година да живиду! |
оварај ни с ким.“ Вино је било изврсно, а поп Спира га је хвалио и ређао добре особине и дејств |
е има да савлада човек који мора хитно, а у невреме, да путује</hi> </p> <p>У том уђе и Аркадиј |
<p>— Ал’ молим понизно, господин-попо, а зар ми нисте ви сами дозволили, да још једнога <pb n= |
?</p> <p>— Па... овај... господин-попо, а како не би’ знао; знам и’ тушта... него, ви кажете: „ |
ше банке све горе; па док могу — добро, а кад удари руда у брег, а ја ћу, што кажу, „аљку на ба |
ек у Априлу да буду.</p> <p>— Па добро, а он нек да стрини и пола године!...{S} Далеко је, ал’ |
кад ме тако гледате?</p> <p>— Па добро, а ја ћу онда гледати у Јулу, а ви ми онда кажите.{S} Је |
газда-Петре!— вели Нића, па отпи добро, а за тим узе позитуру, па настави: — Е, па, засад нек т |
та!{S} То је било, <hi>било</hi>, Ћиро, а и не дај Боже више да се поврати! — грми гђа Перса.</ |
у кујни лупа сатара и да се сече месо, а после се опет враћа своме протектору, доброј старици, |
и извадио!{S} Тражиш и хоћеш бело месо, а кад развијеш а оно шија с главом!{S} Швапски жебраклу |
њим Меланија.{S} И таман је изрекла то, а она се ’трже, па настави: — Ах, извините!{S} Но, <pb |
Та теби је бар било још дана записато, а не ја да се вучем по свету овако брез тебе, брез свог |
она онда изнела решето па решета жито, а поп-Ћирини онда они не можеду да изиђеду пред кућу ни |
о, к’о што он каже.“ Образ је спласнуо, а зуба нема — е, па ондак нек докаже ако је мајстор.</p |
<pb n="164" /> у далеком свету прочуо, а Иђошанима обећано једно звоно од онога топа.</p> <p>Т |
неизвјесности и страху; како сам от’шо, а како се враћам из Темишвара!!</p> <p>После кратког вр |
зуб из замотуљка и метну га себи у џеп, а из џепа извади онај замотуљак што му га даде Аркадија |
ену Јулу нигде на страну у кућу, у лер, а она сва позеленила, па ђипа, мал’ ме није ударила, па |
... ви... овај, удајете госпођицу кћер, а?</p> <p>— Та, тако је! — вели поп-Ћира. — Сад после Б |
ш, па му залепи пола десетице на шешир, а Совра дува за ону другу полутину к’о бесан.{S} А у ко |
како бега, шмокљан један, кроз прозор, а оставља јој у рукама свој горњи капут који ће овој ма |
ело послуша маму и отвори широм прозор, а Шаца се привуче полако, а Јула му пружи своје беле пу |
n="29" /> — ал’ кад човек дође код вас, а ви онда не знате шта је доста; ви онда формално зароб |
других послова! — нека преноћи код вас, а ја ћу већ у јутру послати...{S} Ево вам... — рече и п |
тронљивим местима Пери би дрхтао глас, а Меланија брише танком шнуфтихлом нос, да <pb n="131" |
ра, — Пост’о си разговоран нешто ноћас, а?{S} Разбио му се ваљда сан па избија!{S} Не знам само |
да.{S} Извади наочари, метне их на нос, а смеши се све, па опет гледа, и пита ме: је л’ то мој |
за њом.{S} Пролази, па унесрећава свет, а највише оне танке и нафризиране берберске калфе.{S} Е |
кажем ти, сто си ми пути пао на памет, а да ти докажем, да сам те се са захвалношћу сећао, — р |
а се туче успут.{S} Чим је мало ђорнут, а он ’хоће да пева.{S} Па што он сам ’хоће да пева, ајд |
у, а он се извук’о отиш’о некуд на пут, а њу оставио да газдује.</p> <p>— Ал’ ти ми још не рече |
сто чудно што се Шаца тако чини невешт, а у сну јој тако мио и искрен и тужан био, а сад прилич |
и запомагање оданде.{S} Виче за помоћ, а на вику његову лете у помоћ усплахирени укућани; ухва |
подне још кад је Жужа ишла по вешплау, а изаш’о је кад су се краве враћале кућама!{S} Изашли п |
куће) а оне обадве удри у плач и тужбу, а супрузи место да уредиду ствар стишаду, а они се поту |
не по кујни.{S} Меланија побеже у собу, а Ержа, бојећи се (из искуства) да њој који други не по |
и портвишем, а метла јој паде на главу, а мачак се и не миче с места него се и даље спокојно и |
д; јер сад радије избегава једна другу, а некад је волела него Бог зна шта да једна крај друге |
али</hi> госпођу Персу себи за супругу, а она опет воспитала госпођицу Меланију!...{S} Дакле: с |
охенес“!... <pb n="392" /> То не знаду, а пасија им је да се прдаче сас ноблесом!</p> <p>— Е, п |
супрузи место да уредиду ствар стишаду, а они се потучеду!{S} И поп Спира, кажу, инзултир’о је |
} Неко се дигне да игра, некога одведу, а неки сам, онако без ичије помоћи, падне лепо под сто. |
ка ноћ</hi>.{S} Па сву ноћ коњи једеду, а ноћ се отегне к’о гладна година... а коње треба ’рани |
путства, — кад метнеш пред њи’ да једу, а ти ондак оног жутог фурт чеши руком по лећи све док ј |
а ’оћеду да пиједу а нећеду да платиду, а ја им не дам то, и пазим на њих к’о њихов род, и, на |
клања се гостима и кад уђу и кад изађу, а после подне <pb n="39" /> Једнако држи у рукама оно ч |
лу и по годинама старости и по сталежу, а највише је било Меланијиних.{S} Кроз цео албум било ј |
кав, него коју прво нађе Жужу или Ержу, а он вели: „Шецко-једно“, (каже да му је све једно) па |
жеду попови да се тучеду —</p> <p>— Ју, а који попови?! — трже се Пела мајсторица.</p> <p>— Па |
азговарала с гђом Соком гркињом. — „Ју, а зар ћете моћи да пустите дете од себе у свет?“ — пита |
и тако то траје док петли не запевају, а онда одједаред као да у земљу пропадне.</p> <p>Пред п |
а на женидбу и лепих девојака на удају, а <hi>рогљева</hi> у селу доста баш к’о празника у годи |
забринута мамица која има ћер на удају, а опасност тако близу) — да пошље часком Ержу каквим би |
ећ велике девојке, ваљ’да већ на удају, а?</p> <p>— Та па зар ниси чула, да се удају обе! — вел |
омшилука, па лају, <pb n="160" /> лају, а ја и’ растерујем жарачем и браним покојног мог.{S} А |
сад знам!{S} А, баш кад се радо имају, а шта им ја друго знам радити!...{S} Па... нека им је — |
али се бар меша с онима који га знају, а сад је учи један региментс-аудитор.{S} А њен Пера је |
и шетају се испред куће и разговарају, а разговору заљубљених никад краја.{S} Шетају се тако в |
алека шијачке гајде како танко свирају, а она је дави и виче јој једнако: „Ти си ме, вели, у ов |
ослао је све од куће, да му не сметају, а он остао сам код куће и преписао је и поштом послао.< |
ну кућу баш кад су изашли да се шетају, а решето је ужасно заблебетало и лупало, да је Меланију |
за рогаљ, момци мажу чизме да омекшају, а бабе траже дугмад и наливају зејтин у кандило <pb n=" |
и у шору са царевим сином, па се смеју, а баба се љути и кија, а перје лети чак под гредицу и п |
еје и Екселенција; обадвојица се смеју, а екселенција се све тресе од смеја тако да му је и ћел |
им су свршили у Карловцима богословију, а ову су свршили пре двадесет и више година.{S} Оженили |
иде да доведе његову госпоју попадију, а она здраво воле добру децу! — рече и скиде једва Раду |
добити господин Пера чим узме Меланију, а баш ће бити красан пар, и чим се запопи.{S} Да шта ви |
тај човек кад гођ учини какву лудорију, а он, уместо заслужене каштиге, получи незаслужену нагр |
што ме једи!{S} Потпустио ону бештију, а он се извук’о отиш’о некуд на пут, а њу оставио да га |
дгризе... ја ћу натакнути на мишоловку, а знаш да је миш попашан на печену кожурицу к’о Вла’ на |
а осталим колима, она остаде у јендеку, а г. Асесор продужи курисање другој једној дами, јер та |
у којој господин нотарош држи трафику, а то је једна женска прилика шира нег дужа, па се горња |
b n="93" /> Затим је похвалио Херуфику, а учитељ опет предику.</p> <p>Докле се поп Спира и поп |
, или томе и томе солдату у Талијанску, а ономе вели: „Па ви сад немајте бриге, него напун’те ј |
ваљда нешто љута била, јер, напослетку, а за што момак и да не пева у својој башти уз своју там |
ака паворски’ момака;</l> <l>Виле вуку, а пулгере туку,</l> <l>Виле звече, а пулгери дрече!“</l |
крив</hi>... и... пружим ја први руку, а он као — обешењак један! — не зна бајаги ди да метне |
</hi>, па га моја Јула пољубила у руку, а баби удариле сузе, па ти он њој девет дуката и један |
зуб — а ја једнако држим пружену руку, а он мени зуб у шаку па се ту рукујемо и — <hi>измиримо |
а поп Спира се наслонио на десну руку, а левом држи браду па га гледа блажено и не трепће.</p> |
ало би, да је среће, да је пример селу, а он се осушио већ од те несрећне љубавне чежње као как |
е отприлике живео господин попа у селу, а који баш попа поименце, мислим да није било нужно дос |
јој је описан један недељни дан у селу, а може се цела прескочити, јер је само као епизода у ов |
а кол’ко сам се само пути тук’о у колу, а све через ње!...{S} Све је до мене морала да се ’вата |
Па добро, а ја ћу онда гледати у Јулу, а ви ми онда кажите.{S} Је ли, Јуло?</p> <p>— Па тако.. |
еланија у цркву, увек зове и моју Јулу, а неће сама да иде; само да се види како је она господс |
pb n="325" /> <p>Поп Олуја запали лулу, а поп Спира му исприповеди све. „И тако ти Господин Епи |
па.{S} Добро се угостио и он и коњи му, а сем тога, тако је савесно набио оба „сица“, и предњи |
би често забринути син Ћира своју маму, а оно мама мирно спава, а то што је поп-Ћира чуо, био ј |
жмури као да је равнодушан према свему, а међу тим само вреба, и на што баци око — то је већ си |
ског јоргована.{S} Кад ближе јорговану, а оно под њим неки црн, велики као човек гавран, њихов |
испушавао.{S} Ајд, одма’ запали једну, а ја ћу да ти исприповедим у кратко.</p> <pb n="325" /> |
пују.{S} Поп-Ћира узео господин-попину, а поп Спира туторову ћерку; ни један из љубави.{S} У ог |
<p>— Немај ти бриге.{S} Ти пази кујну, а мени ово остави.{S} Кол’ко сутра наћи ћу се с њим.{S} |
{S} Виде га расположена, па им одлакну, а још већма кад видеше да се ето сам сетио да их изнена |
тамо ћу сврнути ујутру на врућу лепињу, а и да им кажем, да сам нацуњ’о траг њи’овим вранцима, |
песме, Васи Живковићу свом коншколару, а после о песми, за што, то јест, воле он ту песму више |
рсу у црно; јер кад је полетела бунару, а Аркадија за њом саплете се несрећом преко валова па к |
кад је дочекала и то, и оженила Гавру, а она после остави Гавру к’о да га никад није ни било, |
Ержа и нуди и господина Перу на вечеру, а он ил’ прими понуду ил’ се учтиво извини, клања, руку |
хвалио је доброга пастира пароха Спиру, а видљив доказ и знак тога његова задовољства и благона |
претрпео од истога.{S} Тужи поп-Спиру, а додаје, да доказе о свему, што се односи на сукоб и с |
{S} Поп Спира је ударао лепо у тамбуру, а има још сад, после толико година, диван глас.</p> <p> |
иза вароши до велике баре или на Тису, а пацови све један преко другог па к’о људи скачу у бар |
и ти бркове!{S} Биће кожурице у купусу, а добићеш и бешику за дуванкесу; а ја ћу ти је, кад узи |
ђ устреба а ви извол’те... а ја сам ту, а моје терање, и што кажу, један мој карактер, видили с |
н тестамент његов, — замерићу се свету, а око послушам свет, замерићу се њемукана!{S} А увек са |
а сваки час испусти, к’о бајаги, лопту, а <pb n="129" /> лопта се откотрља, а она га онда моли |
ика!{S} Море, не била ја на твом месту, а ја би’ то већ... вид’о би ти!...{S} Ћиро!{S} Да знаш |
огнем.{S} Ако ја к’о први комшија нећу, а да ко ће?! „Дрво се на дрво наслања, кажу паори, а ко |
ло; морам да се журим!{S} Продангубићу, а морам зором да сам код куће.</p> <p>— Ал’ ај’те...{S} |
је лепо, кад је поп-Спира ушао у кућу, а пред њим ушао један стран човек и одмах је то рапорти |
још мало, слатка!{S} Бар на белу кафу, а красан обрст имам.</p> <p>— Други, други пут.{S} А са |
лцати дан босоног потрбушке на кревецу, а овај мало потврд.{S} Осећа лепо ча-Нића како лежи на |
лицу, к’о бајаги боле га, има бубуљицу, а оно није, не фали му ни ђавола... него само из обешењ |
ди лепо оно буре насред баште на сунцу, а види и то, како се неко сагнуо иза бурета па се миче |
лију и бришу сузе; таман једне обришу, а друге стигну.</p> <p>— Та немојте плакати, пријо, — т |
е и горе!{S} А, што рекосте „асна“, ех, а ко данас има асне од рада?{S} Нико!{S} А паор ни толи |
ч гласно изговорену, па онда опет смех, а перје лети на све стране, <pb n="256" /> и јасан дево |
добар познавалац људи, односно женских, а ако се међу читаоцима још и критичар нађе — он ће изв |
нио мојој Јуци и да прима визите ваших, а још мање да сме одлазити к вами.{S} Дакле госпођица М |
торбица и новаца.{S} Попа броји новац, а брк му се смеши; броји и прича о детету, како је крас |
ајаги, ми газдачка кућа, а ја млезимац, а она сиромашка девојка!...{S} Па ми моји говорили: ниј |
} На ногама му чизме, на плећима дороц, а преко њега дуга кабаница, испод кабанице рог у који д |
во питање Јула је ударила у горак плач, а госпоја Сида се само крстила и погледале час на попа |
поп Сира.</p> <p>— А она, удри у плач, а њему ондак дошло жао.{S} Били, што кажу, толике годин |
ава узме у кола, ал’ оно је вандровкаш, а није господин.{S} А господин штогођ боље плати, то св |
н краћи; док опереш судове и поспремаш, а оно се већ и смркло!{S} А имам још седам кућа да обиђ |
је оно што кажу:{S} У град кад ’хоћеш, а из града кад те пусте!{S} Пази, Ержа, полако... порцу |
b n="261" /> <p>— Е, ти кад кога мрзиш, а ти не знаш да поставиш, тако да кажем, плот твојој мр |
павај.{S} А ако баш не можеш да заспиш, а ти се учини к’о да спаваш, то је бар лако.{S} До Теми |
ад их поп-Спира види онако у перју још, а њему пође вода на уста, па луцкастих ћурака и међу њи |
па кад је наследи, он ће одмах у варош, а тамо ће имати на сваки прст по десет.{S} Зна „бухалте |
друм по вино,“ додаје г. Кипра нотарош, а Совра гајдаш запева: „Сипај, Тино, кроз кецељац вино! |
ете, и чловити пред кућом!</p> <p>— ... а за решето је авлија а не сокак, — наставља поп Ћира. |
ца, па радосна, па већ Бог зна како!... а и он је већ читаву недељу дана није тук’о, а све чере |
једни и други удри фали сваки своју,... а он се само окреће час једној час другој.{S} Младић, н |
Јест, ал’ бар долази <hi>дањом</hi>... а ту су и старији!...{S} А код вас онако, што певају па |
старом</title>, па он ост’о без зуба... а оно није ни била та књига, него <title>Часловац</titl |
наравно, и своју кћер тако воспитала... а ко је узме, биће срећан и задовољан к’о и сам што сам |
ну сукњу, — онда је то твоја судбина... а ја нисам знала.{S} Е, онда можеш скакати —</p> <p>— Е |
у, а ноћ се отегне к’о гладна година... а коње треба ’ранити, па онда и’ добро можеш терати.{S} |
Јула пође једне Недеље брез рукавица... а куд ће на ову врућину и да их навлачи!...{S} Меланија |
да се храните у кафани... код Швабе... а, то тек никако нећемо допустити!{S} Бар код мене <pb |
ате, ја одо’ у солдате од своје воље... а и оч’о би’, сунца ми!</p> <p>— А шта они онда?</p> <p |
свет и умире... памтим друге године... а и не рађа се к’о некад, — вели домаћин. — Слабо се ра |
добро!{S} До’ћете и ви у моје године... а сад вам је лако, — вели баба домишљајући се да се њој |
да имао ко, да ти прави шприц-крофне... а и лепша је од мене, и дебља“ —</p> <p>— Ваљда путер-к |
стиремо; накупило се не знаш куд пре... а морала сам данас да прекинем через Петка —</p> <p>— О |
а, кад вам гођ устреба а ви извол’те... а ја сам ту, а моје терање, и што кажу, један мој карак |
о је баш све то било! — Шаца је дете... а шта би’ и знао с њим!?</p> <p>— Па зар немаш баш нико |
. села би’ па се одмарала у старости... а од тебе баш никакве!</p> <p>— Мамо, ’хоћу л’ да погри |
ловац</title>...</p> <p>— Па... овај... а зар то није било...</p> <p>— Та, кад добро промислим |
јатељ господ’на Пере?</p> <p>— Нисам... а за што би’ била! — вели Јула а сву је облила румен и |
ула сам, ал’ чисто и сама не верујем... а на сплетке мрзим к’о на ђавола...{S} Та знате ме, фал |
а пијавице, па на њему оставио дућан... а сутра долази, рано.</p> <p>— Фала Богу, кад је само з |
опет точио, а?</p> <p>— Нисам точио... а што ја да точим!{S} Ваљ’да је шљивовица!{S} Него ника |
Тхе... како се узме...{S} Здрави смо... а већ чућеш, док се одмориш, све красне ствари... све л |
м одаје почест, оставио вама у десно... а за то вас и возим по то.{S} А за десет сребра, што ка |
е, зимње је време... није к’о у лето... а знаш обешењаке паорске!...</p> <milestone unit="subSe |
, нека причува она ону њену принцезу... а то је, знаш, нишанила на нашу Меланију,... нек причув |
мо, па ћу одмах да се уселим у школу... а дотле ћу се стрпити већ.</p> <p>— Но, квартир још и р |
е већ крајње време, да и ти к’о отац... а не била <hi>ја</hi> на твом месту, то само ја велим, |
траха у помрчини.{S} А он је онда пита: а боји л’ се и кад је с њим?{S} А она му каже: да се он |
eign xml:lang="cu">„Вы эсте солъ земли: аще же солъ ѡбȣяетъ, чимъ ѡсолится; нивочтоже бȣдетъ кт |
осле смрти Драгињине свисла од жалости: а ви ћете гледајући горко ал’ касно кајање <hi>самовољн |
играју неку стару игру <hi>Фирциг</hi>; а попадије узму плетива па штрикају или потштрикавају п |
олем ти ништа, што је <hi>фалично</hi>; а ти би ми, знам, дао!{S} Него дад’ ти меникана мало он |
ак — можеш правити од њега шта хоћеш —; а ја велим, да је и у младих девојака срце као восак.{S |
рада „да има посла са језичним женама“; а не мање је у исто време била зелена и гђа Сида што је |
и стари, кад су рекли: „Чувај се попа“; а ја сам им’о посла с <hi>два</hi> попа и једним <hi>цр |
че рукавице, да покаже, како је „нобл“; а ако друге Недеље ова моја понесе и навуче рукавице, о |
ло коју ноћ да не говори тако из књига; а ја седим у кревету па све плачем у помрчини и кунем т |
један то призн’о...{S} Била сам млада; а што је младо, то је и лепо...{S} Било па прошло! — уз |
Па, ето... ви сте ружа, дуплована ружа; а госпојица Јула је смерна љубичица.</p> <p>— Ух, — хук |
енчају по обредима нашега благочестија; а ако је момак — он ти се опет жени из другог ил’ треће |
мал’ јој нисам притрчала преко сокака; а купила би јој мама кофпуц и хорнодле по сокаку а локн |
его нека као мантија, и нека камилавка; а у њега нека дуга брада па се Богу моли.{S} А она прол |
озору, или се сакрије иза клајдерштока; а Јула врло мало, прочитала је <title>Љубомира у Јелиси |
Нића, — да је ово још к’о после ручка; а после ручка може вино, је л’, газда?</p> <p>— А би л’ |
што се невеста Јула стидела и устезала; а стидела се за то јер ју је замолио стари сват (који т |
на кад је чула како се ствар искренула; а рана, коју је понела на души, зјапила је једнако отво |
икује.{S} Та колајне и висе на грудима; а кога сте још, видели да му висе на трбуху?!</p> <p>А |
о што је свакоме познато, њихова храна; а то видео некад неки Темишварац, па, к’о човек, исприп |
је била мало сањалица и сентиментална; а Јула онако, не знаш ни сам како да кажеш, онако обичн |
га сва звона и чинодејствују оба попа; а ако сиромашнији, онда, наравно, само један поп.{S} Ид |
место да га каштигују он добио за попа; а кад је задоцнио оно на <pb n="349" /> јутрење, а он, |
ша, кад су ишли у Пешту и видили света; а сад им је лако брез нас, кад има ајзлибана...{S} И ко |
ре симпатије и напослетку и саму љубав; а то су исто и обоје признали пред родитељима и већ она |
њима а њега оставили к’о никог његовог; а он кад се пробудио, једва су укућани га курталисали о |
туђином да кудим еспап, јербо смо род; а зар је то честита ракија?!{S} Да је то честита ракија |
да...{S} Рада и Ива су, бо’ме, Бечлије; а Макра и Сида су Бачванке, онако клот Бачванке.</p> <p |
де могао бити без ње, то јест Меланије; а да се, не дај Боже, стрефи штогођ, отиш’о би, каже, и |
да не кажем завезана, ово после подне; а ова друга, то јест, Меланија, пустила се у унтерхалту |
у из давних времена неке дере и еведре; а тата се сећа па само суче задовољно десни брк па вели |
поред крста, ма чији био, прекрсти се; а кад прођеш поред биртије, ма каква била, заустави се! |
пакости, да она само чује и да се једи; а сад је лепо видела да је било истине у томе.</p> <p>— |
мер’те ми, ал’ ви лепо говорите српски; а ја сам већ сасвим мислио: научила, боме, наша госпоја |
арошевица, — него се ми мало задоцнили; а у другим кућама, да бо’ме да су давно и давно ручали. |
.{S} Код њега смо вечерали и преноћили; а нико други, него он, укр’о ми је, док сам ја спав’о, |
али су се да неће ни последњи пут бити; а после, и један и други поп били су после <pb n="116" |
} А мени кажу: код поп -Спирини’ гости; а ја мислим, ваљда дошла Лалика из Перјамоша с децом, а |
ово:{S} Тражи друга, тражи стубац кући; а већ мени тамо како је да је, него се бар ти не мучи и |
бро испало благодарећи његовој досетци; а још је задовољнији био, кад је добио шал, ботуше и ст |
па покупи тај есцајг, па иди па спавај; а у зору да си ми рано на ногама, па опери све то, кад |
а њим, све док не савије у други сокак; а кад савије у други сокак, а он још једаред погледа на |
срећна и задовољна остављала доцне бал; а Јула је знала од швапских игара само некакву шотиш-по |
овати људи кад станем да им приповедам; а, формално, ни ја својим очима још не могу да верујем. |
које је заборавила и завршила с плачем; а изнад тога једна фотографија целе породице, поп Спира |
овима и о разним лоповлуцима пударским; а млади момци и девојке пролазе једни поред других, али |
ловенски</hi> псалме пред Екселенцијом; а <hi>ја</hi>, ја се сплео, па ни на <hi>српском</hi> н |
сам се и ја некад, сећам се, штимавао; а, Сидо, памтиш ли?{S} А, Бога ми, данас, данас —</p> < |
емље понудио да прода, и фишкала нашао; а тераће, кажу, процес док траје фишкала и ланаца.{S} А |
оњу да прође кроз њега, не би се видео; а клипови к’о левча дугачки.{S} Ал’ ће паор да побесни, |
јих је све једна од друге боља за јело; а њима ће после прекраћивати укућани време у доба кратк |
Шаца спрема на нешто велико и одважно; а за то су таман довољне и оне ситне звездице које свет |
раш с нама пити“, па сипа за врат вино; а и иначе је несносан) — онда зло и наопако, да се не п |
вели му гђа Сида. — Бог с тобом, Спиро; а какво те „преко“ наспело!{S} Зар ти није доста било ј |
су <hi>Провлакови</hi> мајстори за то; а и ја, ако ћемо право, треба да се зовем <hi>Провлаков |
остао од учитеља ђакон а од ђакона поп; а Шаца од берберина хирург и дентист.{S} И славна варме |
и.{S} Свака је добру рада за своју ћер; а јао, жалосна, а како и не би; ако мати неће, а да ко |
анија је знала немачки, знала у клавир; а Јуца тек натуцала нешто мало и знала по мало само у г |
о да се жени, него би с њим у манастир; а био би, та мал’ те не би био други <hi>Рајић</hi> или |
—</p> <p>— Ето!{S} Што га нема код нас; а код њих је био и пре и после подне!{S} Дош’о је после |
му онда из благодарности оправио сахат; а носили га чак и у Темишвар неколико пута паори, кад и |
шина, к’о да је и онако мало на сокаку; а ноћом неки гајдаши, тамбураши, трумбеташи, Ћиро, неки |
Чивутина, што му је дао ситну трафику; а после грди неког газду што држи зла гарова који гризе |
кад је добио шал, ботуше и стиву лулу; а најзадовољнији је био, кад је чуо из уста поп-Спирини |
упусу, а добићеш и бешику за дуванкесу; а ја ћу ти је, кад узимам каде, опшити црвеном пантлико |
са сваким ратују и свакога туку у рату; а Бог им помаже, јер држе све посте, па посте и на сами |
ни Аћа па оде, да метне писмо на пошту; а домаћин остаје и задовољан размишља у себи, како нема |
ко пута паори, кад иду на житну пијацу; а и код куће су га сви дотеривали, — па ипак ништа!{S} |
ти!...{S} Па поздрав’те госпоје и децу; а оне су, Боже, ваљ’да већ велике девојке, ваљ’да већ н |
е епископе и неку берберску сапуњавицу; а то не слути на добро!</p> <p>— Е, па кад ’хоћеш зета |
вима комшијским баштама. <pb n="140" /> А дан после, већ се толико ослободила, да је запевала б |
подрум ако га не пољуби. <pb n="360" /> А она каже, да би умрла од страха у подруму у помрчини |
еје</title> Лаза Костић. <pb n="111" /> А <title>Преходница</title> је већ оригинал; у њој има |
клирик... с еминенцијом. <pb n="312" /> А има глас, једна дивота, к’о цар Давид уз харфу.{S} Пе |
с</hi> треба да је срам, <pb n="146" /> а не мене!{S} Ја баш ако и гледам, а ја сам барем мушка |
ав је лајб у ове хаљине! <pb n="367" /> А а а!{S} Изгледа, изгледа к’о накарада каква са карнев |
пречесњејши господин’ <hi>Кирило!</hi> А шта би ко хтели?{S} Деде, немојте обилазити као мачка |
и, да џимрија?</p> <p>— <hi>Фелер!</hi> А зар је Јуца попина под фелером?</p> <p>— А да шта ви |
шала у кући, и оца звала: <hi>тата</hi> а матер <hi>мама</hi>.{S} А Меланија је родитеље звала: |
то је Шаца истеран из <hi>четвртог</hi> а он из <hi>петог</hi> разреда, и друго, што је <pb n=" |
</p> <p>Шаца отишао у <hi>мајсторе</hi> а он (Тима) у <hi>беамтере</hi>.{S} А то је, мислим, пр |
сестро</hi> или: <hi>Србине брате</hi> а свакој <pb n="42" /> госпођици: <hi>Српкињо селе</hi> |
="187" /> <p>— Јесте; ми <hi>онако</hi> а ваша кућа <hi>свакојако</hi>.</p> <p>— Охо! — узвикну |
} Со шенес кинд унд со, со...</foreign> А, а а!{S} Само један јед!{S} Ето ви’те, већ плаче фрај |
ни воззвахъ къ тебѣ господи,“</foreign> а поп-Ћира опет трећи: <foreign xml:lang="cu">„Господи |
ске књиге</hi> у православне цркве!!{S} А Часловац је <hi>његова сопственост</hi>, он га је куп |
ерсом. — Е, е, ко би то и помислио!!{S} А ја, још кад сам устала, а ја сва дешператна, па још м |
него свекрва или муж <hi>после</hi>!{S} А друго, научила сам код своје куће, да ми је све чисто |
} А откуд то сад, господар-комшија?!{S} А за што као да не можете разговарати?!{S} К’о и до сад |
а <hi>шта</hi> ви то мени говорите?!{S} А од <hi>кога</hi>, наопако!</p> <pb n="207" /> <p>— Од |
оша!{S} Ај, јесте л’ то промислили?!{S} А после, нека — вели, — ђаво носи и наше уши... ни мага |
А како ми опет не би било по вољи?!{S} А зар попови не певају к’о и други људи?{S} А зар ја не |
’ то, кажи ти то мени и протолмачи?!{S} А фурт се нешто смеју а особито она.{S} Он и којекако; |
где су му пре осам година биле очи?!{S} А она га гледаше својим благим плавим очима, својим иск |
серенаду плебаношевој „виршофтерки“!{S} А?{S} Да није било онда тебе, зло и наопако по мене?{S} |
S} Фајн жена, што јест; жустра баба!{S} А штета што није у мојој „парокији“!{S} Па через тога б |
а!?{S} Њега <pb n="148" /> да снива!{S} А снивала га је врло лепо; и као попино дете, васпитано |
кола прођу а ми мислимо:{S} Ето га!{S} А кад оно нисте ви него какав Жида што долази за перје, |
оја сиротиња, па ми није ни до чега!{S} А да ви’ш да натучем свилен шешир прико десног ока, па |
вори!</p> <pb n="127" /> <p>— Та да!{S} А каква би’ ја мати (јао жалосној мени!) била, да данас |
би’ рад био знаш, да нас ко прекида!{S} А тамо ћу то све натенани исприповедати; јербо то је ду |
<p>— Јеси, точио си!{S} Познајем ја!{S} А велиш: „шљивовица“, а?... убило би те у врат.</p> <p> |
е него још нешто...{S} Конштрукција!{S} А знаш ли ти, Сидо, да су мршаве Нилске краве појеле де |
атка.</p> <p>— Ју, страсна и велика!{S} А какав то фелер има? — пита Пела зачуђена.</p> <p>— Та |
кажу: само нек повеже главу девојка!{S} А шта ће!{S} Шта би јој и помогло да седи па да чека; б |
екима!...{S} Откад вас нисам видела!{S} А шта ради Меланија... је л’ здрава.... како изгледа?</ |
Та кад сад неће, а да кад ће ђавола!{S} А зар сам ја опет био бољи, кад сам био његови’ година? |
да <pb n="173" /> ви’ш ондак весеља!{S} А шта сам ја тунакара стао да лупам главу через Шаце бр |
дошле једне —</p> <p>— А није, мама!{S} А шта ће ти наочари!{S} Кога си требала да видиш, видил |
упругом, па сас вама, па сас вашима!{S} А, оно, ето, шта сам видела!{S} Ју, ју, ју!{S} Неће ми |
послушам свет, замерићу се њемукана!{S} А увек сам га за живота слушала, рођена моја, па зар са |
, а већ од унтерхалтунга ни спомена!{S} А није да су просте или завезане и да не знају — него, |
кити писмо, толико је свака писмена!{S} А док није он, исти Трифун учитељ, дошао, било је муке |
знам чуда по селу — што мало ко зна!{S} А да ми је рек’о Бог, да пишем књиге, к’о што дувам сад |
„Па ко ју је шио?...{S} Ко, зар она!{S} А што сте њој дали кад сав свет зна да она не зна да ши |
ам, видиш и сам — к’о ђаво сам крив!{S} А толико сам се уздржав’о!{S} Но, ал’ зато ипак не треб |
Ију, господин-попо, баш сте ви враг!{S} А ди су крофне?! — пита га зачуђена домаћица.</p> <p>— |
нас, данас —</p> <p>— Е, тек штогођ!{S} А шта ти <hi>себе</hi> сравњаваш са шњим? <hi>Његова</h |
мајстор ту —</p> <p>— А тако штогођ!{S} А ја мислим, да сте се тукли, јер то је сад, знате, ушл |
и вели му:</p> <p>— Немај ти бриге!{S} А како те не би’ курталис’о.{S} Та сећаш ли се кад си т |
S} То ће да буде, и то мора да буде!{S} А од воље вам, да ми дате шта буде право, јер ја кад се |
не злопати на тим вашим свету, каже!{S} А ја ћу се, каже, стрпити и причекати тебе!“ А ја га пи |
S} Да га питам ко руши православије!{S} А он код Владике каже, да је Пентикостар само зато, што |
срца, као да је никад ни било није!{S} А овако, Јула се осети мало потиснута од другарице свој |
Добили госте, па се ником и не фале!{S} А, а, даћу ја вама!{S} Гледај ти само њи’!</p> <p>Е, са |
S} А његова Криста,... ђаво од жене!{S} А лепо сам ја њега учио и диванио му: „Аћиме, море, Аћи |
о и разговарамо —</p> <p>— Јао мене!{S} А какав те разговор нап’о сад, наопако ти звонило —</p> |
се зове!</p> <p>— Јао мене жалосне!{S} А откуд сад опет <hi>коњски зуб!</hi></p> <p>— „За Бога |
. к’о што реко’, не дај Боже и горе!{S} А, што рекосте „асна“, ех, а ко данас има асне од рада? |
один попа главом.{S} Ви’ш, молим те!{S} А а а! враг им баби!{S} Ако је Ирош, баш се ирошки и вл |
а треба радњим даном нама да певате!{S} А, је л’тако? — пита путник смешећи се.</p> <p>— Та, зн |
ано за њом. — Ајте, децо, озепшћете!{S} А <pb n="289" /> ти, Меланија, чедо, ти ћеш ноћас опет |
</p> <p>— Е, да!{S} Та шта говорите!{S} А, па да бо’ме!...{S} Пролазе године, а женска деца, шт |
р кеша прођаволим мало...{S} Хе, хе!{S} А шта би к’о фалило!?{S} Не да се баш ни Нића свакој шу |
их она тада, немате ни срца ни душе!{S} А шта вам ради, да га секирате тако!?{S} Јао наопако, а |
а га обрија!{S} Баш он и нико други!{S} А ја би’ — да сам ја нешто на твом месту — ја би’ села |
бала да дође, да <hi>мене</hi> види!{S} А тако сам, онако... знате баш расположена била тога да |
кво ће лице да направи, кад је види!{S} А њена штрудла од прошле недеље била је спљоштана к’о с |
и нож!{S} Једна другу и да не види!{S} А већ, до душе, и пре се једна на другу тужила.{S} Коли |
пида?!{S} Како се човек само измени!{S} А наравно, и кад је то слатка моја, било!{S} Боже, шта |
сви Иђошани на твоју ворму паметни!{S} А, баш ти фала!“ — И тако од ото доба, — приповеда онај |
козе на броју; и теби, а и поп-Ћири!{S} А?{S} Који је то враг међ’ вама?{S} Да се нисте на путу |
то сам вам ја онда у великој штети!{S} А ја, сирота, мислим да се оасним штогођ, па кажем сама |
— Па мал’те не ће то најбоље и бити!{S} А ја ћу бар за то време да се натенани размислим мало з |
{S} Та немојте ме, гнедиге, плашити!{S} А пошто риф?</p> <p>— Тридесет и две крајцаре, ал’ треб |
што јој се ћерка не уме ни окренути!{S} А кад је совјетујем: „Воспитавајте дете, госпоја-Сидо, |
нде, да је први момак у Талијанској!{S} А ди би и био друкчији немешки син!“ — А онај задовољан |
смо видили!{S} Чини ми се читав век!{S} А тако би’ је волела видити!{S} Та биле смо другарице о |
и не треба ни Неце Муцкалова језик!{S} А ово парче сланине ћу за ујутру да оставим, — вели Нић |
им вас рец’те ми напред да се чувам!{S} А чиме би’ ја то заслужио?</p> <p>— Па ето тиме...{S} А |
све ја не ваљам; никад ја не ваљам!{S} А кад нисам добар, па ондак боље и да ме нема!</p> <p>— |
и све школовање.{S} Шта му сад знам!{S} А, баш кад се радо имају, а шта им ја друго знам радити |
а сас таквом једном фушер-машамодом!{S} А, и’те молим вас... само један јед!“ вели и одлази даљ |
е им, већ, мислиш, срце за читанком!{S} А како је то пре лепо било; деца на звонари а звонар ко |
или незграпна <hi>шала</hi> са мном!{S} А то ми ни једно није мило, оче Кирило!“</p> <p>— Ћиро, |
корача, све се тресе земља под њом!{S} А ова моја к’о нека балска лепеза; да је ду’неш, зауста |
ли ме; нешто сам ти суморан и деран!{S} А ја те нисам ни запит’о: певаш ли ти?</p> <p>— Ко?{S} |
ћ да богме да ми ниси никад веровао!{S} А од кад ти говорим ја.</p> <p>— Шта ми говориш?..{S} П |
Ако је Ирош, баш се ирошки и владао!{S} А, обешењаци једни!..{S} Но, ништа, ништа; шта је, ту ј |
том јој је, што кажу, и век прошао!{S} А после, и <hi>немецко воспитање</hi>... шта ја фурт пр |
о —</p> <p>— О мај!{S} И јесте чудо!{S} А кад брж’, — чуди се попа.</p> <p>— Па већ неколико да |
Та Бирцлијин си ти, па није ни чудо!{S} А Бирцлијини нису никад, каже он, којекога у кућу довод |
та ту ваздан, а шта ме је ту окупио!{S} А њему онда пуне очи суза, па само намешта појас и ћеле |
штенство!{S} Ваљда сам ја то научио!{S} А какве сам среће, још могу <hi>ја</hi> бити крив!</p> |
га.</p> <p>— Ударио!{S} Јао наопако!{S} А чиме?</p> <pb n="210" /> <p>— Ударио га „штоглом“ у л |
завезане и да не знају — него, тако!{S} А у вароши фине, па штелунг па персона па клавир са нем |
урталисали они’ амова!{S} Ето, тако!{S} А још спав’о у шталогу; ’хоће човек да чува своје коње! |
ко данас има асне од рада?{S} Нико!{S} А паор ни толико!</p> <p>— А јеси л’ бар мајстор у том |
S} То је бо’ме папрено, Петре синко!{S} А у јесен?</p> <p>— Па к’о и у зиму, шеснајст.</p> <p>— |
наш, како је било; ето тако је било!{S} А да си ти била у мојој кожи, — наставља поп Ћира, оста |
е.</p> <p>— Јао, наопако му звонило!{S} А через чега?</p> <p>— Через младожење!{S} Отимају се о |
и поспремаш, а оно се већ и смркло!{S} А имам још седам кућа да обиђем.{S} Адије! — рече и пољ |
ханд!</foreign> Тако, то је красно!{S} А не да се мрзите и свађате!{S} Даклем сте се измирили; |
х мамице не опомену да то није лепо!{S} А кад настане ћеретање међу девојкама, оговарање међу м |
евет дуката и један солферин на дар!{S} А кад смо изашли и пошли кући, а он највеселији од свиј |
је по трећи пут што вечерам вечерас!{S} А како и не би’, кад те само гледам, како умеш да једеш |
паворски а друго наш беамтерски нос!{S} А зашто нас и плаћаду, нег да га свуд забодемо!{S} Ај, |
пиро, шта вам то сада пада на памет!{S} А ја баш сад мало час с мојим попом разговарам, па каже |
{S} Би л’ вам то икад пало на памет!{S} А госпоја Сида онда к’о вели: „Кад ти мене секираш <hi> |
>— Та да, да, што кажете и двадесет!{S} А да шта ви мислите!?{S} Нисте га још видили, а да види |
.. како изгледа?</p> <p>— Фала Богу!{S} А како ви?{S} Како господин супруг, је л’ код куће?...{ |
аоре, те дивљаке, што само то знаду!{S} А да им није <hi>нас</hi> из Оберестрајха, та не би ни |
у све саме непријатеље.</p> <p>— Ју!{S} А зар смо вам ми непријатељи?{S} Је ли, Јуло, — пита је |
ци ’хоће, ђаволи, још да ме спевају!{S} А куд би’ знала од срамоте, да су ме какви мушкарци вид |
ј што га вади) — па једва га извуку!{S} А ово нит’ је <hi>он</hi> хтео, нит <hi>ја</hi> још мањ |
видите и сами какав је белај напољу!{S} А баш, да вам право кажем, и не би ми мило било сад на |
а за што да не служе цркви и олтару!{S} А бар да не знам, да деца волу звонару; него душа им је |
вас знам да сте жена на свом месту!{S} А куд би’ знала!{S} Јао наопако!{S} Ако виде паорски му |
силне ракије.</p> <p>— Е, изгорећу!{S} А ко је још у мојој фамилији изгор’о од ракије!...{S} Е |
на да она не зна да шије.{S} Уф, уф!{S} А морам ја доћи да то поправим — па да видите како ће о |
ових кола.{S} Таки потера поред њих!{S} А вешт је, обешењак, да изврне туђа кола само док запне |
ад знала за моју срамоту.{S} Ух, ух!{S} А шта <hi>онај </hi>обешењак?</p> <pb n="346" /> <p>— Д |
озн’о.</p> <p>— Па гледај да дознаш!{S} А знаш ли, онако, који би паор к’о мог’о да вози, било |
ад, драго дете моје, гледај шта ћеш!{S} А пошло је само тако може бити!{S} Учинила си „ероберун |
трило је то чим сам изиш’о на јарош!{S} А па онда... не морамо сваки дан пити, него да се мало |
ије је: га-га! увек наљутило патка).{S} А поп Спири дође напослетку смешно, одобровољи се па ве |
коју је донео из кола.</p> <p>— ...{S} А узеће ову овде, што је сад ту пеглала, па изишла тамо |
д нисам напред знала шта ме чека!...{S} А ја боме не поведох сад <pb n="114" /> за вашу љубов з |
{S} Ајде, лане моје, ајд’ с кола!...{S} А и господин-попа ће се вратити.{S} Одма’ ће и он доћи; |
мјетити са свим сушти коњски зуб!...{S} А, наравно, додаје он и распирује још више, човек кад т |
К’о ће данас на светац да краде!...{S} А и да има, велим, лопова — нит’ он може бежати, нит’ г |
е медвед најбољу крушку да изеде!...{S} А, је ли, Ержа дете моје, а какав је у лицу, је л’ сув |
је, а ово наше паорско је певање!...{S} А... је л’ те, дуго вам време кад ћутимо?</p> <p>— А да |
/p> <p>— О, жено, жено, часни те!...{S} А како... ха ха ха!</p> <p>— Срећа, те ми тај малер ниј |
о и увек.</p> <p>— Не разумем те!...{S} А, он?</p> <p>— Он се извук’о.{S} Ја сам <hi>повук’о</h |
>дањом</hi>... а ту су и старији!...{S} А код вас онако, што певају паори... „све по ’ладу, да |
ета, што смо се толико истрошили!...{S} А добро си каз’о; откуд ти само паде на памет то?{S} А |
а име света, па зар се баш тукли!...{S} А који им је ђаво у тим годинама?!</p> <pb n="208" /> < |
и пуца полако језиком. — Бога ми!...{S} А, колико га имате још у подруму?</p> <pb n="88" /> <p> |
не мудрујемо много к’о капуташи!...{S} А <pb n="416" /> да шта ви мислите!? — рече Рада поноси |
из обешењаклука, да је још лепши!...{S} А обе мамице више да не видиду једна другу, него се сек |
език</hi> нешто могу да позајмим!...{S} А кад ћеш морати тамо?</p> <p>— Прексутра се крећем.</p |
у треба читав дан, па и дан и по!...{S} А после, па и коњи му нису никакви!{S} Неке сремачке ра |
штву — тешко њему!{S} Тешко њему!...{S} А да неко, к’о удовац на пример, има домостроитељку по |
ити већ и брез тога вашега тала!....{S} А ви, реко’ му ја, подајте на шпитаљ, па нек се помогну |
>Рајић</hi> или <hi>Мушицки!</hi>...{S} А, са свим, са свим сам с њим задовољан! — рече раздраг |
>— Па зар немаш баш никог другог?...{S} А како Аркадија... како с њим?</p> <p>— Та, он ми је ве |
господин супруг, је л’ код куће?...{S} А ви, к’о што видим, баш добро изгледате.{S} Је л’ код |
</p> <p>— Али, Персида —</p> <p>—...{S} А нашем Пери треба да кажемо, да одма’ од сутра пусти ј |
елист, још ову ноћ узећу ти душу“...{S} А човек, што кажу, „ништа собом не понесе већ скрштене |
на захтев Његовог Преосвештенства...{S} А зуб задржи ђакон код себе.{S} А знам већ и зашто га ј |
а</hi>, вашег и његовог пријатеља...{S} А ја таки идем Тоцилову, да му кажем, да не преже зором |
{S} К’о да шљиве тера по вашарима...{S} А што је најгоре, никад не знате: пошто сте погодили ко |
евојачка су врата сваком отворена...{S} А он нека бира; има очи, фала Богу, није ћорав, па нека |
ратим мало код нашега газда-Петра...{S} А, ти увек вредан!</p> <p>— Па фала...{S} Фала вам, гос |
и ми шкодило због кашља проклетог...{S} А и мало кожурице... знаш да сви у мојој фамилији радо |
ети може човек баш и пешке да иде...{S} А, пошто возиш, на прилику, лети?</p> <p>— А, као... ко |
а увек има у кући пржене кожурице...{S} А требаће и через мишева; накотила се поган, нос да одг |
било то... у црквењаковој авлији...{S} А он онда дочеп’о цигљу па га ударио по глави и све му |
ке школе; дакле није, онако, неки...{S} А после тога, има неке старе тетке и стрине, све без де |
а жалост, — да вам не умем каз‘ти...{S} А госпоје око мене <pb n="377" /> па све кажеду:{S} Та |
ам ’тела — не ’тела, да је слушам...{S} А она мора да исакати...{S} Ја јој за то ни десету не в |
— Па осам сребра —</p> <p>— Много...{S} А зими?</p> <p>— Па дупло; шеснајст сребра</p> <p>— Хој |
— вели Јула, — само Рада, он мало...{S} А јес’ пољубио господин-попу у руку, и замолио га, да т |
се <pb n="276" /> бар разговарамо...{S} А, би л’, на примјер, тако ово дана, возио?</p> <p>— Та |
еја?</p> <p>— Рђав, господин-попо...{S} А зар би’ ја седио и злопатио се овде к’о у аришту, — в |
{S} Ми се већ забринули, ди си то...{S} А већ Меланију сироту не могу да умирим. „Јух, каже, да |
Срем преко ил’ још даље у Сервију...{S} А за сад још по мало од кочијашења —</p> <p>— А имаш ли |
из комшилука, па одврнули славину...{S} А ретко, дете, и долазим у башту.{S} Нешто сам ти слаба |
аз, нека онда и сватови виде асну...{S} А већ ту је, тек што није... јављају јој се добре прили |
ти тако; увек волеш да ме цвелиш...{S} А ја те још Бог зна како фалим прид господин-попом како |
<hi>тата</hi> а матер <hi>мама</hi>.{S} А Меланија је родитеље звала: <hi>папа</hi> и <hi>мама< |
hi> а он (Тима) у <hi>беамтере</hi>.{S} А то је, мислим, прилична разлика.{S} И за то је, дакле |
hi>, а другога <hi>Шецко-Једно</hi>.{S} А та су имена они добили према различитом свом темперам |
ang="la">Veni, vidi, vici</foreign>.{S} А гђа Сида је била кисела јер је већ, отприлике, видела |
не разговори с тетком „тога момка“.{S} А мора се признати и то да је гђа Сида, као и свака мат |
бришући сузе шпицем од „шнуфтикле“.{S} А стари сват даде знак и кола полетеше сокаком и за час |
спитаније траје, што кажу, до гроба.{S} А кад паметан човек већ хоће да век векује, а он гледа, |
царе).{S} Пуши тако и само изволева.{S} А Савка, садашња његова баба, као меси у наћвама хлеб п |
на и к’о поручена да је Јула отпева.{S} А млада као свака млада, стиди се, па каже, да нема гла |
оварају се о хитном путовању попова.{S} А домаћин се једнако чуди Нићи како и откуд он све то з |
о, терету мој!“ виче жена и диже га.{S} А господин попа само седи.{S} У двадесет и четир часа т |
шењачки, онако по његовски, погледа.{S} А знао је кад и како треба погледати.{S} На капуташке, |
а, а тако захтева и логика догађаја.{S} А Јула ће га чути једина у кући, јер тата јој спава чак |
анијина постајала му је све дражија.{S} А и она од своје стране колико га је само својим жртвам |
едне куће у другу к’о нека комесија.{S} А они и једни и други удри фали сваки своју,... а он се |
рекли би обично за извикана човека.{S} А то је дошло и поп-Спири од некуд до ушију и наравно, |
гране, па стане да ђипа и да праска.{S} А ја је једнако умирујем; јербо не волем, знате, свађу; |
а, — а куд би био виршафт без патка.{S} А ако овог закољем, морам другога наћи, па опет мора ту |
и и ово што је гђа Сида сад урадила.{S} А баш јој је згодно дошло да уради што је смислила; ниј |
која се такође сва у уво претворила.{S} А била је задовољна; видела је већ, да се ствар врло по |
као ево последњи дан да погађа кола.{S} А после, бацао га је у бригу и његов <hi>барометар</hi> |
адржао, да и она не испадне из кола.{S} А сем тога, није само Цвечкенмајерка видела то, видели |
киња.{S} И један па нема увек посла.{S} А после и ови што су били солдати, и они обешењаци науч |
никога не види, или се сваком јавља.{S} А гђа Сида се само крсти <pb n="132" /> иза оне рупе од |
земљу пропали!“ вели задовољна мама.{S} А задовољни су и они, воле се све више и више, и још чи |
кад нема ни инквизиција ни анатема.{S} А да су те речи биле изушћене против католичког бискупа |
оји је стигне и спасе је родитељима.{S} А једаред у мало што није завила гђа-Персу у црно; јер |
г њи’овим вранцима, оним украђенима.{S} А сад: лаку вам ноћ свима, па и теби, Ракила, диндушман |
а је задовољно гледа како је вредна.{S} А она се као окренула, па га <pb n="175" /> онако лепо |
Он тера само „хец“, од дуга времена.{S} А иначе, он се и не мисли овде на селу заробити и окова |
презати на оваким белају од времена.{S} А ваљ’да је право да и ја, што кажу, к’о сирома’ један |
ефтино вози.“ — Тако мисле оба попа.{S} А Пера Тоцилов пуши и преко камиша се разговара с коњим |
рукчије се ражђипа, кад Совра свира.{S} А у колу је све било заљубљено; свак има своју, па не д |
Како ретко свира, још добро и свира.{S} А како је пре лепше свирала!{S} Неке комаде свира па и |
поветку; то су поп-Ћира и поп-Спира.{S} А обојица су имали још и своје надимке; поп-Ћира се зва |
ану, али не добија никаква одговора.{S} А девојке завукле главу под топлу перјану дуњу, па тихо |
пелама, па не сме никуд преко блата.{S} А онај у тегли ућутао се на дну, шћућурио се, па само ш |
н-нудле“ и онда не зна шта је доста.{S} А умела је некако да то тако удеси, да на крај краја бу |
бине суваче па све до иза вашаришта.{S} А знала је добро и немачки, па јој је у толико шири био |
, процес док траје фишкала и ланаца.{S} А, кажу, да су му већ поручили и од господина <pb n="22 |
о у цркву, ни он ни његова породица.{S} А како код велике господе иде све полако, то се и са то |
а да има једна гостољубива домаћица.{S} А узрока је било већ и сувише.{S} Прво и прво: није бил |
је гђа-Перса и формало је преслиша.{S} А то је и потребно било, јер Ержа је била једна врло за |
е незгодно ударио, да ми избио, зуб.{S} А да је све то тако, може се, реко’ ја, Преосвештенство |
е из малера, па да је не знам какав.{S} А ту је мислила на онај случај, кад је Његово Преосвешт |
швар; тек ако приксутра дође натраг.{S} А његова Криста,... ђаво од жене!{S} А лепо сам ја њега |
рујем жарачем и браним покојног мог.{S} А он ослабио, Боже, па поцрнио у лицу а на глави му нек |
да сам приметила, да није к’о некад.{S} А то је све због оног младића, младог господина Пере, ш |
ар код моје куће, па помогне штогођ.{S} А сад мора да држи још и, и, и, и вице-звонара!!...{S} |
а...{S} А зуб задржи ђакон код себе.{S} А знам већ и зашто га је и задрж’о!</p> <p>— <hi>По-пољ |
{S} Још пре, још много пре, гнедиге.{S} А зар вам нису то казали?{S} Зар нисте то, милостива, з |
није смела ни носа промолити оданде.{S} А у томе се и тата одљутио мало, а и мама се заузела и |
сама уверила, да може и то да буде.{S} А сем тога, после ових података, добивених од фрау-Габр |
докле и један из весеља тражио буде.{S} А веселиће се целога дана и сву ноћ, јер младенци остај |
тек госпођа Сида кад их гдегод нађе.{S} А кад вас човек тражи, не може нигде да вас нађе к’о да |
обна као ђаво на џомби, што се каже.{S} А томе је помало био крив и сам Пера Тоцилов, који као |
то му је обећала ако се лепо покаже.{S} А обећали су му код куће, да ће му купити чизмице са ма |
ахну њиме младој жени и поздрави је.{S} А она се осмехну и отпоздрави га пријатељски.{S} Познал |
ста дужине, пет ширине.{S} Добро је.{S} А шта су коштале?</p> <p>— Три и по.</p> <p>— Шајна?</p |
гу!— одвраћа га Аркадија. — Скуп је.{S} А и ако се погодите, имаћете комендије саш њим.{S} Он и |
овикати онога с другог краја авлије.{S} А у авлији свачега; једно богатство достојно зависти.{S |
клијенту и љубимцу до прве прилике.{S} А да не би до тога дошло, није жалила труда него је учи |
где ће моћи на тенани омастити брке.{S} А насртао је и на крупније ствари; није се устручавао н |
и и пажљиво слуша бабије приповетке.{S} А бака прича о старим временима, кад су још солдати нос |
ји.“ Ето тако су се и пре оговарале.{S} А ја је тешим и стишавам,... така ми је, знате, нарав, |
овде бити, па нек ме причека дотле.{S} А ви затварајте <pb n="287" /> рано капију и одма’ пушт |
ад кашље, ал’ је сад фала Богу боље.{S} А ми смо сви здрави; брата се тако угојио да не може да |
случајеви дешавају тек после подне.{S} А то је <pb n="74" /> Тима знао добро, можда чак и из с |
, то јест до четири сахата по подне.{S} А тада је стари сват наредио да се прежу коњи.{S} Посед |
>— То је беамтерска форма, домаћине.{S} А ти ниси био беамтер, па и не знаш, па није ти баш ни |
снуо и омотао све.{S} Нема месечине.{S} А и што ће је вечерас, кад се Шаца спрема на нешто вели |
к’о човек изићи на сокак од прашине.{S} А ноћом се опет вуче читава компанија; ту су ти са неки |
ског газдачког сина, даду у бербере.{S} А чим сам казао шта је био, није нужно да напомињем, да |
цима, него да је то човек наше вере.{S} А девојке су рекле, кад су га виделе да пролази на коли |
оро отворено стане против поп-Спире.{S} А није ни чудо.{S} Та већ су га у поп-Ћириној кући звал |
па залармају и грабе се који ће пре.{S} А у попиној вредној кући увек је било посла и да се пом |
а баш кад су ове ушле, заћутало се.{S} А заћутало се за то, што се невеста Јула стидела и усте |
је к’о неке мале брчиће као од росе.{S} А и само срце друкчије се ражђипа, кад Совра свира.{S} |
, п’онда су морали да малко попусте.{S} А баба ми каже: „Кад волеш њу већма нег нас, па нек ти |
између њихове и тетка-Макрине баште.{S} А у башти ништа није онако весело као пре, него све нек |
то нит’ уме а, Бога ми, нит’ ’хоће.{S} А садашњи су момци ћорави па не виде све то.{S} Њима се |
Богу, онај вам и не избива из куће.{S} А збиља, господар-комшија, а откуд сте ви то постали ха |
вран него Шаца под јоргованом плаче.{S} А поред њега, на једној грани стоји њихов <hi>Гага</hi> |
труковано, него све празни листови.{S} А она, слатко дете моје, села па записала у њу све сосо |
сви попови једнаки, један к’о други.{S} А после, и правила Поетике веле, да треба што више проб |
!{S} Е, то ће зимус душу да ми држи.{S} А пошто си их уз’о, — запита га мерећи их: — Педаљ и тр |
учтиво, хладно се јавља, и пролази.{S} А Јули дошло чисто чудно што се Шаца тако чини невешт, |
је је играло и подвикивало у авлији.{S} А ухватила се баш између два угледна и лепо обучена газ |
из кола нешто својима тамо у авлији.{S} А за тим се прекрсти, па опсовав блато и кишу, (која је |
а пута ових пет форинти нашем Проки.{S} А, сто му заверака његових!{S} Пишу ми оданде, да је пр |
па до данас нису се више растављали.{S} А у ову кућу она га је донела као део мираза своме попи |
ред кућу, па се читав сат шпацирали.{S} А ја је гледам, па ми се све приврће у мени и кува к’о |
.{S} Ни најмање ме нисте узнемирили.{S} А ја баш мало пре у себи мислим:{S} О неће л’ Бог ког д |
ега нека дуга брада па се Богу моли.{S} А она пролази једнако поред оног јоргована, а он је туж |
подрум, па он точи а она му светли.{S} А он се шали с њом, па је плаши, па каже да ће јој угас |
још неких других хуманитарних цељи.{S} А сем тога, сад се још одала и на учење језика.{S} Учи |
у авлију, само да не останеду дужни.{S} А онда госпоја Перса напусти своју слушкињу, ону шиндив |
годинама умре од страха у помрчини.{S} А он је онда пита: а боји л’ се и кад је с њим?{S} А он |
pb n="336" /> главом и буде покојни.{S} А оне га слушају и не дишу, и тек кад се спасење исприп |
риела брзим кораком гђи Соки гркињи.{S} А тако исто и натарошевица похитала је, обукавши се на |
цареви синови узимали паорске ћери.{S} А млађа је женскадија пита: је су ли и њу спевали у шор |
би остала на ручку, па и на вечери.{S} А најрадије је јела „цвечкен-кнедле“; лети њих а зими „ |
то ради и поп-Ћира и шаље поп-Спири.{S} А примеру супруга својих следовале су и домаћице.{S} Ка |
, <pb n="92" /> лепо ћемо изгледати.{S} А мени кажу: код поп -Спирини’ гости; а ја мислим, ваљд |
што ће се у овој приповетци причати.{S} А после, ако ћемо шта, оно и није село, него варошица.{ |
тапци или какво ће време сутра бити.{S} А затим опет седне.{S} И опет се мењају тањири, доносе |
ће, да ви’те, још и понајбољи бити.{S} А има и добре арњеве.{S} Купио и’ баш ту скоро кад се п |
хоће, а иначе не можемо је намолити.{S} А тако радо слушамо и ја и Николајевич. (Ту се „Николај |
Ракија је једна моја сладост, касти.{S} А Је л’ вама онако мало ’хладно, снаја!...{S} Баш не би |
ме, знам, појести од једа и пакости.{S} А баш ћу гледати да се сретнем ш њоме! — Него, рихтих, |
да се тамо од чуда трипут прекрсти.{S} А и јесте било чудо и изненађење!{S} Са овим изненађење |
бвије реп око ногу, зажмири па ћути.{S} А гђа Перса га нађе па га стане грдити: „’хоћеш голубић |
склопи ока и не заспа целе те ноћи.{S} А и што ће јој спавање и сан, кад овако будна лепше сањ |
, док је пре ручка курисао домаћици.{S} А домаћица стоји крај огњишта зајапурена од врућине и о |
и баба Макра; сви бришу и нос и очи.{S} А Нића боктер — у чизмама и ћурдији са гајтанима и рузм |
чвор на капији — а он се само смеши.{S} А она смеје се, Боже, смеје, па забацила главу па све б |
лаву, натуци капу на очи, па спавај.{S} А ако баш не можеш да заспиш, а ти се учини к’о да спав |
цакајући се у срдитој немоћи својој.{S} А Јула још неко време гледаше за колима која иђаху Вели |
и пут појавила на огради баштенској.{S} А Шаца је опет из благодарности <pb n="153" /> изрезао |
хтели, морају да је задрже на ручак.{S} А она се баш много и не цифра.{S} Не чека, што кажу, да |
а толике куће и сокаке што их чувам.{S} А док ја чувам толике сокаке, колико би’ тек ондак треб |
А ја не могу к’о одма’ да га познам.{S} А он се заплак’о па каже: „Хе, ко је оданде, одакле ја |
>— Ју, ја и заборавила да вас питам.{S} А ко га је напаствовао?</p> <p>— Па поп Спира!</p> <p>— |
би’ ја спао на то да другога возим.{S} А и „немеши“ баш, ал’ су и они прокопсали!{S} Та ено Ра |
па ме гледа и жалостиво маше главом.{S} А ја не могу к’о одма’ да га познам.{S} А он се заплак’ |
и трља већ очи и брижно врти главом.{S} А Јула наставља још тужније:</p> <quote> <l>„Ој, Бога в |
пред вече, ђаволски перјао сокаком.{S} А после, вероватно је још и с тога, да је нешто на ту ф |
рало далеко и старином и квалитетом.{S} А наточено је у бурад некако још првих година кад смо с |
ува за ону другу полутину к’о бесан.{S} А у колу кад свира па кад стане пред неку газдачку дево |
оно је вандровкаш, а није господин.{S} А господин штогођ боље плати, то све боље и за њега; пр |
како је красан, напредан Хришћанин.{S} А госпоја попадија радосна, Боже, па воли попу, као да |
односно поверено му стадо, туд и он.{S} А знате, и ја сам у неку руку пастир, хехе, — смеши се, |
/> је зуб, па к’о да је неко тук’о.{S} А није је ове недеље, што кажу, ни малим прстом додирн’ |
што кажу, ни малим прстом додирн’о.{S} А то ја знам најбоље, јербо ја сам, што кашу, поваздан |
— него им’о младић очи па пробир’о.{S} А она њихова да је била за нешто <pb n="260" /> боље ро |
а <pb n="196" /> к’о што је Бог дао.{S} А после, — каже, — примјетила сам, — каже ми госпоја Си |
као да се са свима у кући посвађао.{S} А после опет заокупи једног дана избијати, па не зна шт |
шеви опет изгледа да је багателисао.{S} А сем тога био је као лопов бескрајно лукав и дрзак.{S} |
о је из дана у дан све више одмицао.{S} А шта је чуда спремљено било не смем чисто ни да ређам, |
из кафане трезан к’о што је и ушао.{S} А кафану је држао неки трбушко Шваба у сомоцкој комотми |
ра.{S} И са часницима је већ готово.{S} А часници су таки људи, да се Шандор може само поносити |
може да попамти, толико их је много.{S} А у толико је пре био то сада случај, кад се ишло чак у |
вори поп Спира, — да је човек весео.{S} А како ће врага и бити весео брез вина; јер „вино весел |
не учиним на жао, уз’о сам и попио.{S} А зар се нисам <hi>нећк’о</hi>?</p> <p>— Е, <hi>нећк’о< |
коју се већ од толико година научио.{S} А био је добар учитељ.{S} Неких четрдесет година је учи |
е?{S} У селу доста, боме, и оволико.{S} А то је папина омиљена песма, јербо зна она и модерн пе |
бљивало, то се понајчешће и узимало.{S} А кад дође до сватова, онда није добро само млади и мла |
он воли, па јој је чисто лакше било.{S} А и Шаци је мило било кад је видео то.{S} Није могао да |
ши</hi>, па через тога се и свађамо.{S} А да смо „немеши“, нит’ би ви били брез кола, нит’ би’ |
ла само за то, да види шта вечерамо.{S} А баш је и потрефила! — кида се госпођа Перса а смешка |
ом.{S} Остаје соба с укућанима само.{S} А за тим се гаси свећа у кући, престаје шапат и настаје |
S} Нема никога, учинило јој се само.{S} А тако би волела да чује мало тамбуру; нешто је располо |
сад у миру и лепом согласију живимо.{S} А њему прашта покушану превару.</p> <p>— А зар га је хт |
рођеног сина једва чекамо да видимо.{S} А девојку смо му нашли и добра кућа, а за мираз се неће |
и једно за друго таман као поручено.{S} А Јули мило па је пита:{S} Има ли да кога она <pb n="36 |
рши поп Спира и погледа га значајно.{S} А био му се јако допао.{S} Био би то славан поп, мишљаш |
десно... а за то вас и возим по то.{S} А за десет сребра, што кажу, не вреди ни презати на ова |
сад је учи један региментс-аудитор.{S} А њен Пера је и почасни члан неке тамошње официрске кас |
томе, морам признати, прави мајстор.{S} А мој попа опет то, па само то, воли, као да је, Боже м |
а поп-Ћира само плав, обичан појас.{S} А то је била формална „јабука раздора“ између попова, а |
и данас, многи су му похвалили глас.{S} А кад је поп Спира говорио предику о <hi>Спокојној жизн |
е и за њега; припада му већа почест.{S} А дика, што кажу, и риђи у таљигама, нек’мо л’ газди!</ |
рст имам.</p> <p>— Други, други пут.{S} А сад морам!{S} Имам још неке куће, — рече и оде као ве |
ад али још нема попе, а звонило већ.{S} А Господин Владика оде у олтар, па почео да служи.{S} Ц |
глас о јутрошњем страшном догађају.{S} А баш им је и згодно било, јер је тога дана био неки <h |
у Пешту или Беч, да изучи хирургију.{S} А његова је породица велика; све сами нотароши и вармеђ |
ало се у свима кућама о том збитију.{S} А заслуга за то припада гђици Габриели.{S} Она је била |
убљивало једно у друго све до ушију.{S} А најчешће се ипак скупљали и играли на рогљу код Неце |
’тео ни крајцаре да да нуз девојку.{S} А поп Ћира, Бога ми, паметнији — па привук’о младића!{S |
е опереш, не надај се боме фруштуку.{S} А, морам ја, видим, други ред отпочети с тобом.{S} Та д |
— али ни налик на онога живог Лалу.{S} А кере залајале из целог комшилука, па лају, <pb n="160 |
вас задржавам, а и сама сам у послу.{S} А сутра ћу вам код вас на јаузни све потанко исприповед |
но путују, да купе ствари за спрему.{S} А Спира је, вели она, повео поп-Ћиру о свом трошку, да |
Давид <pb n="87" /> у једном псалму.{S} А овога вина нећете надалеко наћи.{S} Ето, господин нот |
лавније, а то је саму лепу Јулијану.{S} А ту је, тек што није, још који дан.</p> <p>Ближи се Ђу |
само гурну и она одскочише у страну.{S} А фрау-Габриела се сва занела слушајући курмахераје нак |
а!{S} Никакав тежи посао није за њу.{S} А госпоја-Сидина Јула кад се попне на кацу, па им траје |
о ћути, па и он гледа жалосно на њу.{S} А на Шаци као нису оне његове лепе ирошке хаљине, него |
више је за собом и не свратише у њу.{S} А и шта ће у чарди, кад је Пера поткрепио добро и себе |
ући штрикнодлу кроз клупче и чарапу.{S} А то још јасније признају кад хоће да удену иглу.{S} Та |
Преосвештенству господину Епископу.{S} А кром тога, морате фурт остати на том, да, то јест, св |
крагн па га вуче на јаузн и вечеру.{S} А младић сирома’, да се не замери ни једнима ни другима |
је уз њега, не боји никога на свету.{S} А њему мило што га тако држи за јунака, па онда,он њу п |
ог није могло да живи на овом свету.{S} А тек онај сан о Шаци, како јој је живо остао у памети! |
ма Чивутина у трафикану на комовицу.{S} А долазе још неколико капуташа и житарски трговци што ј |
ните ет’ тако, па само грешите душу.{S} А да бо’ме, кад не знате зашто је све то.{S} Мени у <ti |
а није, каже, лепо употребљавати их.{S} А за тим нам је обојици примјетио, да се нисмо требали |
и надалеко сте се прочули через њих.{S} А ја, ђаво би ме мој знао, мени никад не испадну за рук |
овала, да ће бити вашара између њих.{S} А ја што видим, гнедиге, то је виђено.{S} Још онда сам |
и у Србију донесе по неки тестераш.{S} А омладина, фрајла Јула и фрајла Меланија, само се цмач |
— Ех „наравно“!{S} Какво „наравно“!?{S} А, таман посла!</p> <p>— Зашто за Бога?</p> <p>— Па так |
</hi>, разговарати.</p> <p>— Е, да!?{S} А откуд то сад, господар-комшија?!{S} А за што као да н |
ма да поткиваш Какаш-Веркине чизме!?{S} А ди ти је сад?</p> <p>— Хе, одонда и нисам више вид’о |
ваш ли ти?</p> <p>— Ко?{S} Је л’ ја?{S} А како не би’ пев’о, кад гођ ми је срце весело!{S} И пе |
и, што си се бац’о прашином на кола?{S} А?{S} Ајд’ одма’ да с’ га пољубио у руку! — рече и намр |
а-а-а, а шта је оно тамо, а, Петре?{S} А каква је опет то комендија?</p> <p>— А каква би опет |
и пробудила, и питала је: што плаче?{S} А Јула јој каже, да је снивала страшно. — „А ти узми, р |
кола и капару дао — ил’ неко други?{S} А? — пита га поп Ћира стојећи крај кола?</p> <p>— Па, п |
р попови не певају к’о и други људи?{S} А зар ја не певам у цркви?...{S} Ми, ви’ш, певамо, или |
ам се, штимавао; а, Сидо, памтиш ли?{S} А, Бога ми, данас, данас —</p> <p>— Е, тек штогођ!{S} А |
pb n="361" /> воли, и да ко њу воли?{S} А Жужа јој признаје искрено и хвали се и каже: да је мн |
{S} Ил’ како би било да ја сам одем?{S} А шта велиш?</p> <p>— Па мал’те не ће то најбоље и бити |
, па кога ћу, за име Бога, да узмем?{S} А какав је онај Пера Тоцилов?{S} Шта велиш, да шега узм |
а пита: а боји л’ се и кад је с њим?{S} А она му каже: да се онда, кад је уз њега, не боји нико |
<p>— Баш да видим је л’ те преварио?{S} А кол’ко си рифи уз’о?</p> <p>— Двадесет и седам.</p> < |
ју грла.</p> <p>— Но, па како, како?{S} А јесте л’ ми се надали? — пита их поп Ћира унев са соб |
S} Па то је, Бога ми, баш загустило?{S} А то се не сме више тако оставити ни трпити.</p> <p>— А |
дговарају с друге. — „Зар тако рано?{S} А штета овако фајн ноћ!“ — „Та било је разговора па и с |
з’о; откуд ти само паде на памет то?{S} А чули смо, — кажу они, — да су сви Иђошани на твоју во |
брадован домаћин. — Зар и ти удајеш?{S} А за кога, за кога?</p> <p>— Ех, за кога!{S} Па за њену |
а.</p> <p>— Па кога мислиш да узмеш?{S} А? — пита поп Спира.</p> <p>— Та... сад... право да рек |
толике!{S} Праве мормонске фамилије! — А тек патака и пачића шта је било!{S} И све је то био п |
добро ми је исп’о мој план за руком! — А за тим рече гласно: — Е, баш фајн се стрефило!</p> <p |
ја саслушала! — Е, баш је безобразан! — А за тим уздахну, па стаде даље да копа. — Је л’ он сам |
тнуо прст преко уста, — само: ћуткац! — А сад лаку ноћ.{S} И фала на дочеку.{S} Ал’ баш је било |
наставља бирташица и не слушајући га, — а он је онда мало учтивији, па не отима од други’ а он |
си <hi>млада</hi>, — шану јој друга, — а млада мора да пева, па и да нема гласа а камо л’ када |
— вели радосна и задовољна гђа Сида, — а ја све велим: то је ваљда тако <hi>судбина</hi> —</p> |
баш Јула редуша, — вели госпоја Сида, — а запамтила је лепо све шта господин гост воле.{S} Она |
више да дивани.{S} И чим која чарда, — а фала Богу нису ретке — а он: <hi>стој!</hi> да напоји |
— <pb n="52" /> говорила би попадија, — а куд би био виршафт без патка.{S} А ако овог закољем, |
те на свадбу.{S} Још неколико недеља, — а јавићемо вам — па ћу имати родитељско весеље кући... |
сад моје је да чекам, — вели г. Пера, — а остало је, што кажу, у Божијој руци!</p> <p>— Наравно |
донеси штогођ Пери, — вели поп Спира, — а можеш и мени.</p> <p>— Ракије, ракије мало! — вели Пе |
-а, — замуцкује пренеражени поп Ћира, — а-а-а, а шта је оно тамо, а, Петре?{S} А каква је опет |
> <p>— Јао мене! —- устаде гђа Перса, — а шта је то било?</p> <p>— Та ово је, ово је <hi>коњски |
до, — рече и потрча за њом гђа Перса, — а ви онда ето бар дођите сутра после подне, да помогнет |
ја Перса зевајући и заклањајући уста, — а шта већ нисмо пробали, и куд га нисмо шиљали, па ништ |
зак г. Пере није изменио битно ништа, — а могао је врло лако.{S} Да је г. Пера обратио довољно |
ли задовољно поп Олуја и разгледа је, — а шта је коштала?</p> <p>— Шта је, да је — тек то није |
у прости, више од пића него од науке, — а паори су га звали шлајбер каз’ти писар, једна древна |
јући посуђе и тумарајући још по соби, — а не знам шта би’ дала, да је сад лето, па да смо извел |
у, та певала би’ и да пустосват жели, — а камо л’ кад стари сват тражи! — вели јој једна.</p> < |
<p>— Неће, неће, Нићо, — веле му они, — а и ко би се усудио, кад <hi>ти</hi> чуваш село.</p> <p |
ћа, пошто се добро наместио на клупи, — а после вам ча-Нића крив, кад стану виле да играју по л |
тек <hi>два сата</hi> по поноћи било, — а лулу задену за кајиш од десног опанка па леже на клуп |
кад и плакати, — шали се стари сват, — а сад певај!</p> <p>— Ех, зар ми опет не знамо какво је |
се опет Шаца, и загази опет у прозу, — а јесте л’ се уморили?...{S} Хоћете л’ да вам помогнем? |
а поп Олуја, показујући му нову лулу, — а ви ми и не честитате!{S} Морам сам да вам се похвалим |
нусте ручак, — рече и окрете се попу, — а јеси ли ти, Спиро, позвао за сутра господина на ручак |
у онај завезани рукав од кабанице... — А код Бућкалови’ месе сутра ујутру ’леб, тамо ћу сврнут |
сим.“ — А ти, Нико? „Ја ћу црквењак“. — А ти? „Ја ћу да пирим кадионицу.“ — А ти: „Ја звонар.“ |
ће л’ штогођ ваљати, — вели Аркадија. — А како би било, онако, господине, да кажете, да сам се |
вице и постаде одмах много услужнија. — А шта је то било тамо, слатка?</p> <p>— Шта, зар нисте |
Спиру? — запита је зачуђено гђа Сока. — А шта је то било?</p> <p>— Зар ништа не знате? — чуди с |
сте судбине које и Дјевица Орлеанска. — А госпођа Сида опет, она је прешла из једне крајности у |
иче на организам и конштрукцију тела. — А за тим се диже и поклони учтиво. — Е, дакле, ја се кл |
авњујући их са оним старим на ногама. — А код кога си купио овај фланел?</p> <pb n="340" /> <p> |
би’ и ја кочијашио, — вели поп Спира. — А паор паора држи.</p> <p>Кад стигоше у Ченеј, свратише |
лија а не сокак, — наставља поп Ћира. — А не изнети га насред сокака, као да је сокак ваш спахи |
у јагоде! — вели заједљиво гђа Перса. — А са чим ће!{S} Ваљда ће га поп Спира о свом трошку пос |
А шта ја ту лупам главу, — вели Нића. — А каква је фајн ова ноћ, није ни чудо!{S} Та чудо би би |
бираш, нит’ кога тражиш, — вели Нића. — А шта би ти к’о фалило, на прилику за удовца?</p> <p>— |
дин-попа ни да сврати, — рече женица. — А што се не би баш и скинули мало с кола... бар док се |
Идем, идем! — рече и пође па застаде. — А шта је било даље?{S} От’ш’о си дакле празни’ шака код |
ла одмах, да све у једној књизи нађе. — А ко ће их знати; и ко им је, што кажу, светлио! — одго |
кад се за нешто више родила, — каже. — А госпоја Сида, како који дан све шира; њена Јула све р |
ђа Габриела и стаде лити грозне сузе. — А то може свакој пасирати кад хити за послом! — заврши |
само један јед!“ вели и одлази даље. — А сутра дан, тако око фруштука, метне у цегер двоје мак |
за трбух, који му је отежавао трчање. — А јао, несрећни Спиро, шта ћеш сад?!{S} Оде ти брада, к |
па натеже фићок па испи онај остатак. — А моја су страданија велика; кад би’ ја поч’о —</p> <p> |
— Јест, доћи ћемо! — прошапта путник. — А сад збогом! — рече потресеним гласом и пружи јој руку |
а, ништа, — извињава га стари учитељ. — А и онако, поњамо ми то већ... и због слова сте мало во |
на путу, — вели Нића па врти главом. — А шта ја ту лупам главу, — вели Нића. — А каква је фајн |
{S} Ал’ прошло! — одмахну Нића руком. — А да је остало оно старо, та не би’ му био боктер ни у |
о! — вели поп Спира охрабрен успехом. — А, велиш, вино јако било а?</p> <p>— К’о гром, к’о гром |
p>— Да боме да спава! — вели домаћин. — А, кога моје вино обори, тај се не диже шале.</p> <p>— |
дили, почитајеми, — прихвати домаћин. — А зар сад то ваља што раде ови новији, данашњи ови <pb |
р бити“ — А ти, Иво? „И ја,“ каже он. — А ти, Живо? „Ја ћу први тас да носим.“ — А ти, Нико? „Ј |
ју ракију а и од Перине нешто остало. — А кад мислиш, да ћемо стићи, кад је такав пут?</p> <p>— |
школу! — завршује Аркадија поносито. — А, после, сви су <hi>Провлакови</hi> мајстори за то; а |
о’? — пита Габриела скидајући мараму. — А ја потрчала да чујем, кажем у себи: госпођа ће као бе |
да, а после наставља мирнијим гласом: — А, кажеш,... он је богате фамилије... може да сврши и х |
инили што сто дошли, — вели гђа Сида; — а ја сам баш мислила, да пошљем по вас да дођете; или д |
А ди би и био друкчији немешки син!“ — А онај задовољан доноси још један бокал.{S} И њега испр |
тамо мало руменије а и боље нарасле.“ — А сваки поп чудо што воли крофне!{S} Откуд сад то, Бог |
ти, Живо? „Ја ћу први тас да носим.“ — А ти, Нико? „Ја ћу црквењак“. — А ти? „Ја ћу да пирим к |
. — А ти? „Ја ћу да пирим кадионицу.“ — А ти: „Ја звонар.“ „Ја у рипиде.“...{S} Кад погледаш, с |
ди!{S} Ај, <hi>то</hi> ја вас питам?“ — А они се, вели, ухватили сваки за своје уши, па зинули |
питали: „А одакле си ти, пријатељу?“ — А он каже: „Ја сам из Иђоша!“ — „Из Иђоша?“ питају они. |
стеш?{S} Он каже: „Ја ћу звонар бити“ — А ти, Иво? „И ја,“ каже он. — А ти, Живо? „Ја ћу први т |
вранац стајао, па пуно света око њега — а сада све пусто, нигде никога, само покисле вране и га |
огођ друго!{S} Друго је наша Меланија — а друго она њихова ландпомеранце!...{S} Младић лепо вос |
— Успут, онако успут, — вели поп-Ћира — а сутра ћемо даље.</p> <p>— О, драго ми је, особито дра |
етне <pb n="348" /> онај проклети зуб — а ја једнако држим пружену руку, а он мени зуб у шаку п |
уком диже бокал а другом капу с главе — А, па, спас’ Бог, газда-Петре!— вели Нића, па отпи добр |
рсона, и штелунг к’о у какве принцезе — а гледајте само, какав је лајб у ове хаљине! <pb n="367 |
у сватове (јер кад се случајно опије — а то је редовно случај код њега — тера свакога да пева |
која чарда, — а фала Богу нису ретке — а он: <hi>стој!</hi> да напоји коње и себе, а после кад |
вицу и посашиваће и праунуцима гаћице — а по тестаменту док је она жива, она све ужива и не сме |
ам видила кроз избијен чвор на капији — а он се само смеши.{S} А она смеје се, Боже, смеје, па |
кажеду, не можете те не можете подићи — а коме то све шкоди, него опет вама!“ А ја им кажем: „Н |
војом уздржљивошћу и долготерпљенијем — а то више вреди него да сам га бацио под ноге.{S} Нека |
: оде му брада к’о да је није ни им’о — а он још похваљен и црвен појас добио!{S} Има тај више |
а бркове увек поткресавао и дотеривао — а како да једва не чекају овога новога учитеља за кога |
било истина!{S} Него, тек тако, ма ко — А <hi>ко</hi> је спис’о то? — рече гђа Сида бришући суз |
он, опет, уместо да оде на епитимију — а он добио црвен појас!{S} Е, па ајд’ се вуци клипка с |
ми није ни чудо.</p> <pb n="30" /> <p>— А шта сте то сневали? — пита је госпоја Перса и изашла |
м мало назеб’о.</p> <pb n="341" /> <p>— А куд се ви спремате?{S} Та остант’е на вечери, — зауст |
а неке надежде?</p> <pb n="264" /> <p>— А како је, наопако, не би било?!{S} Што кажу: човек док |
ову стиву лулу.</p> <pb n="326" /> <p>— А, фала, фала!{S} Није то!{S} Него нисам вам баш некако |
е невоља једна!</p> <pb n="266" /> <p>— А како би сад добро дошло, да имаш своја кола и коње! — |
да је већи зуб?</p> <pb n="347" /> <p>— А како и да познам!{S} И ту су ми доскочили, обешењаци |
а ми смо род одавно.“</l> </quote> <p>— А откуд ти, — прекиде га путник, — баш та песма паде на |
и ти си већ све то заборавио!!</p> <p>— А да!{S} Е, па ниси требала онако на крај срца да будеш |
ада поносито.</p> <p>— Е, да?!</p> <p>— А моја фамилија а и сви паори, уживају већ Боже, па им |
с кимом и друга чуфуцка јела?!</p> <p>— А па дабоме да сам, и господин је био тако добар, па ми |
ата кад није вечера на време?!</p> <p>— А што ниси говорила?</p> <p>— Па говорила сам, — вели Ј |
S} И она зна шта је „покенес“!</p> <p>— А он каже да воле гужвару са сиром! — наставља Ержа.</p |
аља!{S} Не ваља, видим и сама!</p> <p>— А, дабоме, није него још нешто! — цифра се госпоја Сида |
да и моја кућа бити поштеђена!</p> <p>— А шта има она <hi>то</hi> с вашом кућом?!</p> <p>— Има |
читали из то неколико цветића!</p> <p>— А ви извесно знате? — пита Пера а гледа у земљу. — Па ш |
ерсона, понашање, све!{S} Све!</p> <p>— А тражи л’ много?</p> <p>— Ни речи није спомен’о!...{S} |
ог’о.{S} Само кажи ди те боле!</p> <p>— А, знам; била му и нека рођака, а?</p> <p>— Тако нешто! |
јху све протоколе и матрикуле!</p> <p>— А већ код вас не могу да прођу ни једни сватови, а да в |
аги, не знате!{S} Ви не знате!</p> <p>— А откуд и да знам!{S} Од како ми је човек от’ш’о по ваш |
добити девојку из такове куће!</p> <p>— А, — дода поп-Ћира, — па и он је добар!{S} И она ће доб |
hi>то</hi> — па и Боже помози!</p> <p>— А зар има наопако штогођ још и горе?</p> <p>— Да шта ви |
оље... а и оч’о би’, сунца ми!</p> <p>— А шта они онда?</p> <p>— Е, п’онда су морали да малко п |
још нисам пио.{S} Овако нисам!</p> <p>— А то вам верујем, то вам верујем, — смеје се задовољно |
вонило, и теби и нама с тобом!</p> <p>— А Екселенција са наљутила после поп-Спириног псалма... |
те нисте рекли, с вашом Жужом!</p> <p>— А шта би вам фалило, само ако она..</p> <p>— Охо! — вел |
газде, — ето на шта сам спао!</p> <p>— А ди ти је, Нићо, она Маџарица из Сенте..., она Какаш-В |
... чисто би’ се наново родио!</p> <p>— А... како стоји, Бога ти? — запита га и погледе забрину |
{S} Нико!{S} А паор ни толико!</p> <p>— А јеси л’ бар мајстор у том послу?</p> <p>— Та, сад ја |
ка мамо, мени је здраво тешко!</p> <p>— А зар је мени лако, рано моја...{S} Ал’ гледаћу што год |
<p>— Извол’те, господин-попо!</p> <p>— А зашто си се ућут’о?</p> <p>— А шта могу и смем да див |
да сам поручила, е баш добро!</p> <p>— А ми чекали и чекали, — вели поп-Спира, — нећете ли се |
сплаћујете...{S} Њега нипошто!</p> <p>— А како би било да узмемо Раду Карабаша?{S} Ај?{S} Он ба |
ар, што каже Шваба, виршофтер!</p> <p>— А зар си осетио, Нићо! — вели комплиментом задовољни до |
едан јед само.{S} Видићеш већ!</p> <p>— А то ћемо тек видити!{S} Нек пробају само! — вели љутит |
вели поп Спира. — Па лаку ноћ!</p> <p>— А баш кад спомену, дете, сневање, — вели госпоја Сида, |
јвише певаш...{S} Ајд’ баш ту!</p> <p>— А кад баш зактевате, ја баш могу! — рече па наби на очи |
ти сами.“</p> <p>— Ух, ух, ух!</p> <p>— А ја приђем и погледам га, ал’ имам шта видити! <hi>Коњ |
S} И јеси мустра да се нећкаш!</p> <p>— А ваљ’да ја баш то пијем од беса?{S} Него, тако... пије |
с, не узнемирујем ове недеље -</p> <p>— А не, не.{S} Сутра вас чекамо.</p> <p>— Добро, — рече П |
раћа желећи им: срећан пут!...</p> <p>— А, ти, пештански трговче, ти си се канда опет почастио, |
о од тебе!{S} Па певај онда...</p> <p>— А, ’оћете л’ неку од они’ иза певнице, ил’ ћете неку, о |
е спомен’о!...{S} Ни реч’це...</p> <p>— А, да бо’ме; паметан младић, па к’о мисли:{S} Оно што ј |
е кући... свадба моје кћери...</p> <p>— А јавићу ти већ и ја, — вели поп Спира; — и код мене се |
црвен нос!{S} Дакле, молим...</p> <p>— А благодарим!</p> <p>— Али коштајте!{S} Аја, не трпим у |
п-Ћири да он седи „о деснују“.</p> <p>— А-а-а, — замуцкује пренеражени поп Ћира, — а-а-а, а шта |
hi> да се какогођ докопа зуба.</p> <p>— А знаш ли бар који ће да га вози?</p> <p>— Е, па то још |
е домаћина.{S} Он се извињава.</p> <p>— А фала, фала!{S} Ја, боме, сад не испуштам ову лулу из |
у здраво хаглих па через тога.</p> <p>— А на што ти то? — пита је Пера.</p> <p>— Ех, немој ми с |
p>— А гефроренес?</p> <p>— Да.</p> <p>— А ајскафе?</p> <p>— Не.</p> <p>— Чудновато, заиста!{S} |
ли бар белу кафу?</p> <p>— Да.</p> <p>— А пунш?</p> <p>— Не.</p> <p>— А гефроренес?</p> <p>— Да |
елиш!{S} Нећу те, боме, ни ја.</p> <p>— А зашто, Нићо, роде?</p> <p>— Та им’о би’ само бриге а |
ражим кола? — запита Аркадија.</p> <p>— А, па да бо’ме!{S} Само се погађај, јер ти бар знаш пао |
него одонуд, — вели Меланија.</p> <p>— А шта је то било, Бога ти, Персо? — запита поп Ћира кој |
под капутић и све брже перја.</p> <p>— А ди смо то били ноћоске, синовче, ај?{S} Ко се то ноћо |
и за каквим у дороцу са рогља.</p> <p>— А-а-а!{S} Па то је, Бога ми, баш загустило?{S} А то се |
ја увек кажем да је боља зима.</p> <p>— А шта вам је сад наспело, госпоја-Сидо?! — пита је гђа |
ма па стаде претурати по њима.</p> <p>— А шта сте ми, папа, купили; да нисте што заборавили?</p |
удари лако и нежно по прстима.</p> <p>— А зар није лепше лице природно, онако к’о што га је Бог |
Поп-Ћира искапи и сад до дна.</p> <p>— А и он, и <hi>он</hi> је красан...{S} Сушта смерност!{S |
>— О, о! — вајка се поп Спира.</p> <p>— А после, — наставља Аркадија кондуиту Радину, има још и |
<p>— А тако? — вели поп Сира.</p> <p>— А она, удри у плач, а њему ондак дошло жао.{S} Били, шт |
шта му знате? — вели поп-Ћира.</p> <p>— А што га не дате да се оправи? — вели поп-Спира. — Рек’ |
! — зашишти оданде баба Макра.</p> <p>— А шта радите то, слатка тетка-Макро?{S} Ди сте за толик |
сну ногу у кола преко седишта.</p> <p>— А откад?</p> <p>— Па имаће му већ фртаљ године... ал’ к |
поп-Ћира. — Сад после Божића.</p> <p>— А, дакле истина је.{S} Е, тај ће, бо’ме, добити добру д |
било? — вели гђа натарошевица.</p> <p>— А ја баш идем поред ваше куће, па мислим у себи: дај, к |
рала лако као каква швигарица.</p> <p>— А што ми не хофирате? — запита фрау Габриела одједаред |
а! — вели задовољно бирташица.</p> <p>— А каква калабалука? — пита је Пера.</p> <p>— Та, ето... |
ћи и пружајући и Пери да једе.</p> <p>— А она је Влаиња а мој Миша је Србљин к’о гођ и сам што |
ену кашику на страну гђе Сиде.</p> <p>— А не, госту припада велика кашика, — рече гђа Сида и ок |
њаву ил’ натегачу што се каже.</p> <p>— А та да, већ, наравно... могу себи представити —</p> <p |
пријатељски.{S} Познала га је.</p> <p>— А откуд ви, господин-Перо, овамо у наш крај? — рече рад |
— Ето, фала Богу, две девојке.</p> <p>— А шта ја опет и питам, — вели окуражени Нића; — та ето |
но обори, тај се не диже шале.</p> <p>— А,а!{S} Тај баш јуначки струже чутуре. — шапће поп Спир |
а, напуни лулу и изађе напоље.</p> <p>— А ти сад, драго дете моје, гледај шта ћеш!{S} А пошло ј |
ите да вам је било дуго време.</p> <p>— А благодарим.{S} Ја сам себи нашао најпријатније забаве |
</p> <p>— А пунш?</p> <p>— Не.</p> <p>— А гефроренес?</p> <p>— Да.</p> <p>— А ајскафе?</p> <p>— |
о да што дуже мислите на мене.</p> <p>— А да не би заборавили, ево вам овај пукет цвећа.{S} Он |
ипак није пењао уз мердевине.</p> <p>— А... је си л’ што смислио? — запитаће поп Спира Аркадиј |
— рече Јула и продужи копање.</p> <p>— А помаже л’ вам когођ?</p> <p>— То се вас баш ништа не |
ало после чу се неко шапутање.</p> <p>— А ди га држи? — пита домаћин.</p> <pb n="316" /> <p>— П |
престати и променити мишљење.</p> <p>— А како то да разумемо? — запита га Меланија кокетно и с |
ра.</p> <p>— Осам...{S} Петре.</p> <p>— А па мало је, мало, господин-попо, није сад лето.</p> < |
мо се баш волели, да простите.</p> <p>— А, волели сте се.</p> <p>— Јесте, две године и четир ме |
ваком вашару дочекујемо госте.</p> <p>— А, баш на против, госпођице; вазда сим жудео да се насл |
га гледа блажено и не трепће.</p> <p>— А, шта ја кажем?!{S} Шта велите на то?</p> <p>— Изредно |
ад треба тутор да га туторише.</p> <p>— А, та казаћу ја њему све то!{S} Видиш ти, молим те, да |
пише посуђе са стола и пођоше.</p> <p>— А што си упртила ту саксију с тим кактусом, куд ћеш с њ |
— ви сте и одвише гостољубиви.</p> <p>— А сутра је баш Јула редуша, — вели госпоја Сида, — а за |
ћа штроф, него онај кога вози.</p> <p>— А Прока Циканов?</p> <p>— Изешћете се живи ако га погод |
м ни слутио да сте тако опаки.</p> <p>— А, не, не, ја мислим то ако, то јест, заслужите.</p> <p |
овора који су се често водили.</p> <p>— А чујете л’, — запитаће је тако једном после подне одма |
жно и следова разјареној мами.</p> <p>— А ви кад сте така чисменка, госпоја-Сидо, — рече и потр |
у која је пливала по површини.</p> <p>— А где је вама кафа, госпођице?</p> <p>— Ја не пијем!{S} |
и оне многе накуповане ствари.</p> <p>— А а а! — зачу се из свију грла.</p> <p>— Но, па како, к |
чак и сложили у једној ствари.</p> <p>— А кол’ко сте платили ви за кода? — запита поп-Спира.</p |
узбуњује крв и не да спавати.</p> <p>— А пијете ли бар белу кафу?</p> <p>— Да.</p> <p>— А пунш |
исприповедати и протолковати.</p> <p>— А не, милостива!{S} Све је баш на српском, ту скоро пре |
ћи.</p> <p>— Па био га чувати.</p> <p>— А девојачка су врата сваком, што кажу, отворена.</p> <p |
то јест, помало и разговарати.</p> <p>— А, јесте л’ сваки дан тако вредни, фрајлице? — осмелиће |
да је то баш тако морало бити.</p> <p>— А ви се, госпођице, к’о што видим, радо бавите читањем! |
више тако оставити ни трпити.</p> <p>— А, па видићеш само сутра!{S} И сутра ће сигурно бити ла |
ак моје искрене благодарности.</p> <p>— А, врло, врло лепа, — вели задовољно поп Олуја и разгле |
и ова не могаше до речи доћи.</p> <p>— А, а, то се не може издржати! — виче Меланија.</p> <p>— |
нашег, па сад се враћам кући.</p> <p>— А, знам, и мој Шандор је посл’о Омладинцима поздрав с ј |
p>— Па попови,... ови... наши.</p> <p>— А кога су, рекосте, тукли?</p> <p>— Хе, кога!{S} Тога к |
анабе и извади свој штрикерај.</p> <p>— А не, не, — не да јој гђа натарошевица. — Се’те, слатка |
’о?</p> <p>— Двадесет и седам.</p> <p>— А је си л’ држ’о ти сам риф?</p> <p>— Е, још ћу и риф д |
добро кад нећеш, ја и волијем.</p> <p>— А јеси л’ примјетио?{S} Је си л’ се опип’о ујутру? _</p |
</p> <p>— Прексутра се крећем.</p> <p>— А јеси л’ се постар’о за кола?</p> <p>— Сутра ћу да гле |
рн</hi>, само кад га се сетим.</p> <p>— А како за Бога?</p> <p>— Та... оне наше жене...{S} Жене |
ким тоцким уланерским филером.</p> <p>— А ви то канда чешљате перје? — запита Нића, да би окрен |
ољена, слатким и меким гласом.</p> <p>— А јао, кости моје! — чу се оданде иза бурета.</p> <p>— |
у на тртице око чанка с кашом.</p> <p>— А где је мати? — запитаће поп Спира.</p> <p>— Ено је ко |
атио малко? — пита га домаћин.</p> <p>— А има л’ штогођ? — пита Нића.</p> <p>— Та биће, Нићо, к |
а и ти?{S} Како би нас назв’о.</p> <p>— А зашто да га ја баш питам? — вели Јула збуњена и румен |
се тако, знаш, одао и призн’о.</p> <p>— А па да бо’ме!{S} Добро си радио!</p> <pb n="355" /> <p |
сле. — Можда га није ни пон’о.</p> <p>— А како да га не понесе!{S} Та ди би он пред владику без |
Нисте ви први којој се доп’о.</p> <p>— А је л’ остало још у комаду?</p> <p>— Бо’ме потрчао је |
е жив кад се са мном дишпут’о.</p> <p>— А можеш му и то рећи: да се <hi>доцкан</hi> сетио.{S} М |
ло, јер ча-Нићу је свак волео.</p> <p>— А зар тако ви пазите на кућу!{S} Ви се задиванили и уза |
едник било тестамента не било.</p> <p>— А све то — заврши тетка Макра, — ви к’о једни учени људ |
— Сушта мати! — додаде нежно.</p> <p>— А, није... него баш <hi>његове</hi>; баш исти <hi>он</h |
рају ове сцене приметио нешто.</p> <p>— А шта је то сад опет? — пита поп Спира који никако није |
ца“, а?... убило би те у врат.</p> <p>— А што да точим, и коме да точим, кад сам једва и оно по |
ни сад не сме човек међ свет.</p> <p>— А брани се, — прихваћа Аркадија. — „Ја сам, каже Неца, |
го га слали да иде на дужност.</p> <p>— А за што да идем, и через кога да идем!?...{S} Није ме, |
му нису слиндарили ону браду.</p> <p>— А шта је с тобом?</p> <p>— Са мном?{S} Ништа!{S} Врло д |
>— Та к’о со и ’леб, што кажу.</p> <p>— А је л’ добра, је л’ лепа?</p> <p>— Па свака је Јула, г |
ђа Сида па прекиде сама паузу.</p> <p>— А ми баш јуче разговарамо, ја и мој супруг, о томе кад |
, па се тако тихо разговарају.</p> <p>— А шта ти ту стојиш? — рећи ће гђа Сида која се доцније |
треба се предавати очајанију.</p> <p>— А јеси л’ се посовјетов’о с кимгођ?</p> <p>— А с ким ћу |
о се бојим да те не каштигују.</p> <p>— А, до тога неке доћи, — храбри је поп Спира. — Не дам с |
у мањем а Пери у већем стаклу.</p> <p>— А ди ти је човек? — пита је Пера Тоцилов.</p> <p>— Очо |
њему прашта покушану превару.</p> <p>— А зар га је хтео преварити?</p> <p>- Та тужио ме да сам |
и, — зауставља гђа Перса Перу.</p> <p>— А не, доћи ћу ја већ одмах после вечере, — вели Пера.</ |
рушке...{S} Само једну чашицу.</p> <p>— А, захваљујем лепо.</p> <p>— Ама само једну.</p> <p>— Н |
д „шнуфтикле“ и какву опирачу.</p> <p>— А, „шнуфтиклама“ сте ви научили да бришете чаше; јест, |
— вели пајташ другом пајташу.</p> <p>— А-јо, да бо’ме, да бо’ме, — вели фрау Габриела, па охра |
мршти се, и запита је озбиљно:</p> <p>— А каква ти је то песма?</p> <p>— Па песма, мамо... из Б |
ручка може вино, је л’, газда?</p> <p>— А би л’ се приватио малко? — пита га домаћин.</p> <p>— |
А каква је опет то комендија?</p> <p>— А каква би опет комендија била, молим лепо? — пита Пера |
е није каква несрећа догодила?</p> <p>— А баш на против, све је весело ишло.{S} Штета, што ниси |
нију, кад је добио за учитеља?</p> <p>— А?</p> <p>— Ху, — хукну гђа Сида. — Мора ли учитељ узет |
фалило, на прилику за удовца?</p> <p>— А ко ће, Нићо, удовицу са троје деце? — пита Ракила.</p |
и л’ се посовјетов’о с кимгођ?</p> <p>— А с ким ћу, кад и не смем ником да кажем, како је баш с |
ају му, — спремамо за сватове?</p> <p>— А ко се то удаје?</p> <p>— Та... не удаје се још нико.. |
и... хе, хе, тако к’о данаске?</p> <p>— А шта се то вас тиче?! — рече Јула и продужи копање.</p |
ите временом запопити, зар не?</p> <p>— А па наравно.{S} То је идеал и мој и мојих родитеља био |
} Зар ти није доста било јуче?</p> <p>— А изветрило је то чим сам изиш’о на јарош!{S} А па онда |
Спиро!{S} О Спиро, спаваш ли?</p> <p>— А?</p> <p>— Спаваш ли, реко’?</p> <p>— Спавам, мани ме |
пошто возиш, на прилику, лети?</p> <p>— А, као... кога, на прилику?</p> <p>— Та, сад... кога би |
— је л’ добро диваним!?{S} Ај?</p> <p>— А зар још ниси вечер’о, Нићо? — пита га домаћин.</p> <p |
и да мало исперемо гушу вином?</p> <p>— А колико га имате у подруму, заборавио сам да вас запит |
ар је Јуца попина под фелером?</p> <p>— А да шта ви мислите?</p> <p>— Та здрава је к’о тресак, |
/p> <p>— А зашто си се ућут’о?</p> <p>— А шта могу и смем да диваним, кад ме господин-попа не п |
те, дуго вам време кад ћутимо?</p> <p>— А да бо’ме.{S} За то ајд’ певај... разгали ме; нешто са |
Мора ли учитељ узети Меланију?</p> <p>— А шта ће старцу две жене —</p> <p>— Ух, та не стари, не |
а још неко седи у овом сокаку?</p> <p>— А да шта сам него то урадила!{S} Па мислиш да ми је што |
еће овде да отворе берберницу?</p> <p>— А па неће, каже, ни да отворе берберницу —</p> <p>— Нег |
и у Лугош одакле је и дошла, —</p> <p>— А тако? — вели поп Сира.</p> <p>— А она, удри у плач, а |
приповедати твоје „штиклове“ —</p> <p>— А да шта би ти ’тела?{S} Ако ти се не допада та песма, |
по вољи, е, па ди би онда ја —</p> <p>— А како ми опет не би било по вољи?!{S} А зар попови не |
а и мојој се жени имело Јула —</p> <p>— А зар си ожењен већ?</p> <p>— Та, знате, код нас паора |
арохијана, ни старих учитеља —</p> <p>— А, баш сте ми из уста извадили, почитајеми, — прихвати |
унгом и сас мојим кавалирима —</p> <p>— А можемо л’, госпоја, да накитимо мало... онако, по наш |
ад још по мало од кочијашења —</p> <p>— А имаш ли асну од кочијашења?</p> <p>— Па... к’о што ре |
о нови учитељ, господин Пера —</p> <p>— А, он!...{S} Не мора —</p> <p>— Може, је ли, коју ’хоће |
ва, она је данас била редуша —</p> <p>— А, госпођице, мора се признати... у тим годинама, па та |
го молим вас даље, само даље —</p> <p>— А, да, пардон, пардон!...{S} Дакле, до тог доба су се и |
о’?</p> <p>— Спавам, мани ме —</p> <p>— А мора ли господин-Пера узети баш поп-Ћирину Меланију, |
би ми баш добро дошле једне —</p> <p>— А није, мама!{S} А шта ће ти наочари!{S} Кога си требал |
него <hi>практиш</hi> к’о ви —</p> <p>— А, извин’те! — прекиде је Цвечкенмајерка. — Ја могу доћ |
ако к’о стари философи грчки —</p> <p>— А, та ман’те их бестрага!{S} Како су радили онако су и |
бог слова сте мало возбуђени —</p> <p>— А, господине, мило ми је што вам могу честитати —</p> < |
ми је што вам могу честитати —</p> <p>— А, дакле сте слушали.</p> <p>— О, врло пажљиво...{S} Вр |
говац је каз’о да ће примити —</p> <p>— А, нека, шта је ту је сад! — рече и погледа задовољно н |
и сватови у Кани Галилејској —</p> <p>— А то вино, — упаде му гђа Сида у реч, — решио се мој су |
ра, и на лице ништа не мећем —</p> <p>— А, па ви немате ни нужде!{S} Така кожа!</p> <p>— Дакле |
е —</p> <p>— О, молим, молим —</p> <p>— А ја ћу само да сврнем мало кући, а на ту ћемо страну и |
.</p> <p>— Ал’ кад вас молим —</p> <p>— А, хвала, хвала, госпоја-Јуло; морам да се журим!{S} Пр |
времену...{S} Лети је друго —</p> <p>— А, да бо’ме да је лети друго.{S} Лети може човек баш и |
учила што је Шваба заборавио —</p> <p>— А а а, а ти ту... то су, извесно, све ваши... је л’ те? |
ју јој се добре прилике, ето —</p> <p>— А-а-а, тако зар ви знате?! — зачу се још из кујне глас |
лушам само шта говоре за нас —</p> <p>— А шта говоре? — запита озбиљно поп Спира и седе, а уста |
чка кћи, па извирује на деру —</p> <p>— А откуд је то дера! — брани се Јула не знајући шта да к |
едан јед кад није мајстор ту —</p> <p>— А тако штогођ!{S} А ја мислим, да сте се тукли, јер то |
сте ожењени, могли би одмах —</p> <p>— А, извин’те, — упаде му г. Пера у реч, — још нисам, још |
година дуже од покојне маме.“</p> <p>— А ми, богме, нисмо ’тели да чекамо лимун, него се крену |
да мало учтивији, па не отима од други’ а он је и онако понајдебљи —</p> <p>— ...{S}Какав сам ј |
је па гура свуд њушку и отима од други’ а кад га тако почешеш <pb n="300" /> мало, онда и они с |
арамије пред господин-попином кућом?!“ А деца се правдају и беде једно друго. — Ту и силне кок |
аори: „Ил’ за њега ил’ у Тису с брега!“ а ми шта смо знали, него попустили.{S} Па к’о велим:{S} |
еби: „Благообразан младић!{S} Исти ја!“ А за тим продужи гласно:</p> <p>— Мило ми је...{S} Паро |
га монарха дај да получи свака нација!“ А до овога слика онога другога Јосифа, онога прекрасног |
не верује шта сам ја саш њим изгубила!“ А оне кажеду: „Верујемо, слатка, и саме смо таке!“ А ја |
давио па викао: „Помози, Свети Никола!“ а Свети Отац Николај му одговори: „Хе, синко, мани и ти |
— а коме то све шкоди, него опет вама!“ А ја им кажем: „Нико не зна и не верује шта сам ја саш |
а дође овде па да се попаори међ нама!“ А зар би и ми седили овде да не морамо.</p> <pb n="56" |
„свака чуда, али тога покора — никад!“ А друго, што је тако исто, ако не још и горе наљутило г |
ћу се, каже, стрпити и причекати тебе!“ А ја га питам: „Је си ли гладан, старатељу и један туто |
бијемо?{S} Ево, ту сам; нек ми изађе!“ А они ћуте к’о мишеви.</p> <p>Пред трећом кућом опет се |
ли ти душе... та немој више; доста је!“ А он вели: „Још мало“ па још квари.</p> <p>— Е, гледај |
у: „Верујемо, слатка, и саме смо таке!“ А ја, слатка, ништ’ не знам за себе, већ фурт падам из |
а он им вели: „Идем да окопам ку’руз!“ А умео је ђаволски лепо да свира и да намигује онако кр |
знате, господин-попо, грешни смо људи!“ А кад се добро наруча и врати кући, донесе свачега, и п |
разговара и одмах псовао: „Затрацени!“ а други није био такав, него коју прво нађе Жужу или Ер |
можда ми, каже, нећеш више ни требати!“ А после га као уједаред нестало, а место њега ост’о сам |
а штримфла, па да се може подштрикати!“ А-ја, нема тога, Ћиро! „А поновљено пријатељство, то ти |
дмонде, ми се морамо на вјеки растати!“ А ја је питам: „Шта ти је, рано?{S} Ти си опет назебла, |
од своји’ руку и о свом комаду живити!“ А нисам јој ни каз’о да ћу јој купити мараму; па да ви’ |
би: „Отвори се, земљо, па ме прогутај!“ а ти к’о да ништа није ни било!</p> <p>— Па знате како |
’хоће л’ онда ланути, обешењак један!“ А кад се одобровољи, а он се најпре зацени као да хоће |
чудио челику и рече значајно једно „О!“ а за тим поп Спира окрену кашику на учитељеву страну: — |
ј, одговорим ја, Ваше Преосвештенство!“ А мо’ш мислити како ми је било, час ме зима час врућина |
па да викне: „О Нецо, Перо, (или)Радо!“ а оно тек <pb n="49" /> полете најпре шешири а одмах и |
ка, ја сам ти, каже, увек добра желио!“ А ја све једнако <pb n="161" /> к’о не знам да је он ум |
пева: „Сипај, Тино, кроз кецељац вино!“ А они као послушна деца, готови су да послушају, па он |
’ још који дан, да га баба ожени лепо!“ А кад је дочекала и то, и оженила Гавру, а она после ос |
, терету мој, срећо моја — опет малер!“ А сирота Јула после тога не може да игра, него седи пор |
е, ми ћемо све то већ и сами брез вас!“ А он се баш и не отима много, него се тако поваздан одм |
се каже: „Гледај мајку па шацуј ћерку!“ А баш јој се допао чим га је спазила, учтив па смеран, |
пућући: „О, Боже, опрости мене грешну!“ А да се путник прекрстио неколико пута потврдила је и д |
а тебе него све путер-крофне на свету!“ А мени онда дође жао, што сам <pb n="21" /> га тако ожа |
ћерком унтерхалтовати а да с киме ћу!“ А она, гледам је, села па к’о банацка млада гледа преда |
та ти је, рано?{S} Ти си опет назебла,“ а она опет у сну говори: „Мене је немилосрдна судба, ка |
потуци</hi> све <hi>комшије</hi> моје,“ а то се, знате односи на поп-Спирине.{S} Шта мислите!!{ |
ла најрадије: „Ничи, ничи, крине бели,“ а Меланија од српских: „Ко је срце у те дир’но“, а од н |
ажем: „Баш к’о и тебикана брез човека.“ А она се опет накашље, а ја к’о велим: кад баш ’хоћеш и |
каже: „Није она од јутрос ни долазила.“ А ја опет тражим, а она, шта мислите!{S} Завукла се иза |
не вози за десет а њега за пет сребра.“ А то је исто мислио и поп Спира: „Чивутин један, он се |
ета, каже ми он, ди нема рода за мене.“ А ја га питам: „Па шта би ’тео, роде; што не седнеш?“ А |
к себи, док му баба не сашије гаћице.“ А кад му је сашила, а она опет вели: <pb n="77" /> „Сам |
ћу приписати, вели, на варошки шпитаљ.“ А ја кажем: „Фала вам к’о оцу <hi>и за ово</hi> до сад |
да ми Бог да дана да га видим калфом.“ А кад Гавра постаде калфа а она опет вели: „О Боже, под |
само папи унангенем што гођ пасирало.“ А ја кажем: „Није, није, рано, добар је Бог!“</p> <p>— |
е браде, а од сад неће смети ни своју.“ А Шаца као опет наставља: „Јуло!{S} Нека вам Бог опрост |
ло, јербо си ми ти <hi>ближе род!</hi>“ А Нићи мило, Боже, кад је гледа како меси; како се брин |
м колачима па запита: „Ди је мој Рада?“ а ја да кажем: <pb n="411" /> „Рада побе’го од бабе!“ З |
ме пита: „Како ти је, Нићо! брез жене?“ А ја јој кажем: „Баш к’о и тебикана брез човека.“ А она |
е гђа Сида у себи. — „Не липши магаре?“ А после се опет замисли. — Но, за хируга већ иде, — реч |
ли, снаго, да та Савка направи лепише?“ А он јој вели: „Та баш нисам с раскида, само је онако п |
? реко’ ја.{S} О Лало мој, а откуд ти?“ А он ми каже: „Е, моја Савка, моја Савка!{S} Не питај м |
ића у расолу, то си ти увек радо јево?“ А он ми одговори: „Прошло је то мене, снаго моја, него |
јде, па кад га запитају: „Куда, Совро?“ а он им вели: „Идем да окопам ку’руз!“ А умео је ђаволс |
’о што ми ти, ето садакана, советујеш?“ А он каже: „Е, моја Савка, није мени до жене!{S} Тамо ј |
„Па шта би ’тео, роде; што не седнеш?“ А он ми каже: „Није ми до седења ни дивањења, кратко је |
а.{S} Једноме да оставим мој „боктерај“ а друге ће Бог извести, што кажу, на пут...{S} Ајд’, сп |
ни лузи и брегови, кажите мени бједној“ а после те песме и једне мале паузе, зачу се из поп-Спи |
n="385" /> пет столова, два „на глагол“ а три „на покој“ постављених у кући и у авлији.{S} Сам |
менији су је звали „сеоским телеграфом“ а паори „сеоским добошем“, а названа је тако не онако н |
уће молити Богу; кад зазвони „Достојно“ а оне стану па се прекрсте и очитају „Оченаш“ или и сам |
шенес кинд унд со, со...</foreign> А, а а!{S} Само један јед!{S} Ето ви’те, већ плаче фрајлица! |
је лајб у ове хаљине! <pb n="367" /> А а а!{S} Изгледа, изгледа к’о накарада каква са карневал |
ин попа главом.{S} Ви’ш, молим те!{S} А а а! враг им баби!{S} Ако је Ирош, баш се ирошки и влад |
оне многе накуповане ствари.</p> <p>— А а а! — зачу се из свију грла.</p> <p>— Но, па како, как |
ила што је Шваба заборавио —</p> <p>— А а а, а ти ту... то су, извесно, све ваши... је л’ те?</ |
е лајб у ове хаљине! <pb n="367" /> А а а!{S} Изгледа, изгледа к’о накарада каква са карневала, |
попа главом.{S} Ви’ш, молим те!{S} А а а! враг им баби!{S} Ако је Ирош, баш се ирошки и владао |
е многе накуповане ствари.</p> <p>— А а а! — зачу се из свију грла.</p> <p>— Но, па како, како? |
а што је Шваба заборавио —</p> <p>— А а а, а ти ту... то су, извесно, све ваши... је л’ те?</p> |
њега — тера свакога да пева песму: „А а а, драги брате комшија, ако ’хоћеш весео бити, а ти мор |
путник и гледа мило децу.</p> <p>— Та а а, добри су... само онај навећи... — рече и пружи му на |
д њега — тера свакога да пева песму: „А а а, драги брате комшија, ако ’хоћеш весео бити, а ти м |
ш споможено.{S} Па, кад вам гођ устреба а ви извол’те... а ја сам ту, а моје терање, и што кажу |
Перин онај муцало, нема предња два зуба а не уме сексер крајцара да израчуна, па и он ост’о у к |
онда видиш још из кујне шта му је глава а шта опет тртица, да простите!</p> <p>Кад је дошла гуж |
да, оно веће Макра, оно још веће је Ива а ово највеће је Рада...{S} Рада и Ива су, бо’ме, Бечли |
зашити ове проклете џепове, сто џепова а ни у једном ништа!“ па се лупају једнако рукама као п |
са врховима горе поређанима због лопова а још више због Мађарице слушкиње.{S} Пред кућом ред ба |
е добро.{S} Јуца је умела добро да кува а Меланија да критикује јела; Јула је волела хаљине отв |
се попне на кацу, па им траје до новога а нама око Сретенија нестане, па морамо да купујемо куп |
питати.{S} Не волем ни да се сетим тога а камо л’ да ти још приповедам.</p> <p>— Но, па шта је |
по три четири пута дневно пије чоколада а купује хлеб с кимом умешен.{S} Али Меланија остаје пр |
је све чисто, — рече гђа Сида сва бледа а ноздрве јој побелеле и прекрсти руке па опет погледа |
је домаћица која је застала па је гледа а Рокса се клања дремљиво. — Еј, несрећо чупава, та ти |
српског платна златом извезена с преда а то му ја извезла и послала његова сестра Јана из дишт |
само стрефи, да је баш сад његова чреда а не Ћирина!?{S} Па га сад онај зграбио лепо па право к |
сад</hi> да се утјеши!! — вели гђа Сида а очи јој пуне суза. — Ал’ са свим на <hi>моју</hi> фам |
питавам моју кћер Јуцу, — вели гђа Сида а гледа једнако у Перу, — боље ја да јој кажем <hi>сад< |
је певала сва је чисто горела од стида а око <pb n="394" /> носића и испод очију сва се озноји |
ом ред багрења и два велика јалова дуда а испод дудова је клупа а на клупи испод оног дивног хл |
па лети једно за другим и пада на леђа а ноге му полетеле у вис.{S} Али се нико није одрекао с |
а малочас споменутих поштованих госпођа а ове са крај села само да нотира, — јер најверодостојн |
о, нити сам га наш’о! — извињавам се ја а све се око мене окреће к’о у каквој полки.{S} До-до-д |
екловани јастучићи и комадићи хеклераја а на њима све неки голи Аморчићи са тулцима стрела (а к |
који се спрема да избија.{S} Кад избија а он дигне толику ларму, да сва живина из авлије побегн |
творено непријатељство, између попадија а после, наравно, и између попова.</hi> </p> <p>Кућа по |
ћом!</p> <p>— ... а за решето је авлија а не сокак, — наставља поп Ћира. — А не изнети га насре |
> <p>— Е, да?!</p> <p>— А моја фамилија а и сви паори, уживају већ Боже, па им већ, већ све рас |
крајцаре дуга.{S} Пет прозора са сокака а прозори пуни цвећа а међу цвећем два кавеза са канари |
ин „беамтер“, кад му ни његов чукундека а ни ико у вамилији није тај ’лебац јево ни то био!{S} |
еког његовог до зла бога рђавог дужника а тешио се тиме: боље ишта него ништа, а после, и проце |
а и друга попадија изгледа мала, широка а темељна као она фигура на господин-нотарошевом столу, |
е непоуздан.{S} Прави скуп свију порока а између свију два најпагубнија, порок лењствовања и по |
, само редуше остале код куће код ручка а међу редушама наравно да је понајвише баба.{S} Оне ће |
ансу, која се некад радо и много певала а која је сад давно већ заборављена у нас као и многа д |
ничног дана, позвао је свога принципала а овај опет позове господина Кипру нотароша а Кипра сво |
> <p>Кола су све више јурила и измицала а дете све више изостајало и све се више дерало.{S} Пут |
Ћирину кућу.{S} Ту је помагала и ручала а тек после вечере одлазила.{S} Преко ње је гђа Перса д |
видео и чуо а баба Макра по мало видела а слабо што чула од свега разговора њиховог.{S} И тако |
и свакога дана, па пре подне је плевила а после подне заливала башту.{S} Ослушкује, али не сме |
И после овога, госпођа Перса је мрзила а госпођа Сида заједала, а обе су се журиле, да што бољ |
у коме је Меланија много више говорила а Јула се само благо и питомо смешила и тек по некад „Д |
га и отвори капију кроз која улазе кола а у њима поп Ћира сав прашан у неком старом шеширу који |
сахата и већ почеше сретати најпре кола а после и пешаке, неке Швабе у дрвеним кломпама са рука |
ве године преврнуо је једноме тако кола а тај се опет данас стрефио ту и био тврдо решен, да му |
!</p> <p>Куцају се и пију; домаћин пола а поп-Ћира испи целу чашу.{S} Развеселише се попови доб |
.</p> <p>Старији и не устадоше од стола а омладина се ухвати у коло.{S} Свирало је пет гајдаша; |
је овоме сада с десне стране била Јула а с леве Меланија.</p> <p>— Е, баш, баш сте добро учини |
Нисам... а за што би’ била! — вели Јула а сву је облила румен и размишља, шта би то сад могла р |
бојао.</p> <p>— Шта кажеш? — вели Јула а дигла обрве и направила се озбиљна и строга.</p> <p>— |
за уши, па извуку најпре њега из чизама а после <pb n="241" /> чизме из блата.{S} С тога чак и |
е међу девојкама, оговарање међу мамама а пијуцкање међу татама — прође поноћ за тили час.{S} Т |
ном девојчуром што дању по ваздан дрема а ноћу краде маст и пече крадом лукумиће, кад сви по ку |
олела хаљине отворене боје са цветовима а Меланија је увек носила хаљине затворене боје.{S} Јул |
редовно сваки дан долазио поп-Ћиринима а тек једаред или највише дваред ако је био код поп-Спи |
метли уларе на врат па отишли с коњима а њега оставили к’о никог његовог; а он кад се пробудио |
е и младожењине, деле рузмарине сватима а танке пешкире коњима, па и коњима мило, и они удесили |
вена у друштву, па је све очарала песма а њега и песма и певачица.{S} Сви гости сад навалише да |
а брујале гајде у ушима мамурних сељана а годинама се спомињала Јулина свадба.</p> <p>Шаца је с |
в шешир.{S} Сва деца умивена и очешљана а косица им намазана зејтином.{S} Све на њима чисто а ч |
ових дрвета пред кућом једна млада жена а око ње дечица.{S} Једно држаше на крилу, друго и трећ |
ни једна ситница неће остати неопажена а нарочито што се тиче женскога света.{S} Како је која |
веће су се запалиле и вечера постављена а он још није довршио.{S} Његова садашња жена је ту пес |
и надаље остала онако мирна и повучена а после оне сцене у поп-Ћириној <pb n="130" /> кући још |
онај меша вино с водом, фртаљ чаше вина а три фртаља воде, па мало пијуцне а мало чита новине, |
{S} Нек вечерас буде формална прошевина а кроз два три дана и прстен.{S} Нек оде ко по Аркадију |
а се непрестано гуркала и џакала живина а нарочито патке и пачићи, а онај стари већ олупани вал |
у описане две свадбе, најпре Меланијина а после Јулина, и испричана (онако узгред) два малера ф |
p>Изађоше напоље.</p> <p>Настаде тишина а мало после чу се неко шапутање.</p> <p>— А ди га држи |
ује у глави оне речи и она песма из сна а пред очима јој онај тужни поглед његов!{S} Јако јој ж |
и шаров режим и лајем через туђег имања а за туђу асну?{S} Ди би мој газдашаг био!{S} Ал’ прошл |
Пери да једе.</p> <p>— А она је Влаиња а мој Миша је Србљин к’о гођ и сам што сам а и сви у на |
ика јалова дуда а испод дудова је клупа а на клупи испод оног дивног хлада врло згодног за прет |
си паоренда...{S} Да ниси ни за звонара а камо л’ за попа —</p> <p>— Е, то ти знаш и нико више. |
лим!{S} Свугде је добро, — рече г. Пера а чисто се стресе кад се сети свога господства и благов |
p> <p>— А ви извесно знате? — пита Пера а гледа у земљу. — Па што ме не научите?</p> <p>— Е, то |
он не ваља.</p> <p>— Па кад добро тера а шта ћеш више и боље!?</p> <p>— Бачван је, па воле мал |
раму и кашљао и једнако јео жута шећера а бркове увек поткресавао и дотеривао — а како да једва |
од неког фишкала.{S} По мало практицира а почешће иде у лов на шљуке, или поваздан пеца на Тиси |
ица фрау-Цвечкенмајерка и час се унутра а час у авлији налазила.</p> <p>Фрау-Габриела је била н |
А из друге баште се зачу најпре тамбура а затим и песма:</p> <quote> <l>„Еј, да је мени лећи па |
млада мора да пева, па и да нема гласа а камо л’ када га има к’о ти!{S} Та која никад у веку н |
Енђебуле запеваше, заплака са гђа Перса а и млада мало, бришући сузе шпицем од „шнуфтикле“.{S} |
ело, госпоја-Сидо?! — пита је гђа Перса а сва позеленела од притајена једа.</p> <p>— Проклети о |
, слатка госпоја-Сидо, — вели гђа Перса а усне јој све побелеле и суве, а глас дрхће, — ал’ тек |
је и потрефила! — кида се госпођа Перса а смешка се и вели: — Ех, ех, ама к’о да сам поручила, |
а путник и гледа мило децу.</p> <p>— Та а а, добри су... само онај навећи... — рече и пружи му |
е латинске.{S} Шацу је истерао катихета а Тиму професор латинског језика кад га је овај (Тима) |
да уједе! — рече у себи гђа Сида љутита а посматра Перу и Меланију како су сели једно до другог |
исли било овамо код куће, око шпархерта а пола чак у трећем сокаку око оног дућана тамо где вис |
порцуланске „супшисле“ без носа и уста а са очима мастилом поправљеним, и на послетку као посл |
Поп Спира је био уморан, гђа Сида љута а Јула к’о убијена што се све то тако догодило, а госпо |
ла прекјуче кад је мама била нешто љута а тату баш онда дон’о андрак, да јој се умеша у посао и |
и Пера се клања, а Меланија га не пушта а поручује: „Кажи мами, одма’ ћу!“ па се даље шета.</p> |
прозора са сокака а прозори пуни цвећа а међу цвећем два кавеза са канаринкама.{S} Пешаци улаз |
х у другом сокаку.{S} Лепа, велика кућа а на њој ни крајцаре дуга.{S} Пет прозора са сокака а п |
штер фине да се зна што је немешка кућа а нека не жали новац које нам је дао Бог, фала Богу, до |
раму, којом се обично служила цела кућа а у последње време већ почели њоме покривати и тесто за |
идим калфом.“ А кад Гавра постаде калфа а она опет вели: „О Боже, подрж’ још који дан, да га ба |
Ракила.</p> <p>— Па, ето... ти удовица а ја удовац; па шта би нам к’о фалило!?{S} Та тек ми је |
n="101" /> са врло благим изразом лица а поред њега неколико дебелих књига ма да је слабо чита |
спод старе рекле види се чиста кошуљица а шуште и жуборе чисте беле сукње на њој.{S} Али тек по |
данику</title> пише, — говори бирташица а навлачи на даску другу шлинговану сукњу, — онда је то |
’о пас, што рекли.{S} Кад опази странца а он стаде тако страшно лајати и скакати на ланцу, да у |
е.{S} Сва претрну; срце јој јаче закуца а образе подиђе мала румен.</p> <p>— Он је за цело! — м |
ђа Перса је била нестрпљива као удавача а бесна као фурија.{S} У срцу њезином не беше ни толицн |
х пуцета, око врата свилена црвена поша а на њој златом извезен српски грб, извезла га је његов |
ај опет позове господина Кипру нотароша а Кипра своју супругу.{S} Г. Кипра ће бити на руци Шаци |
каквог крштеног створења, ни мирјанског а камо л’ свјашченическог, каже...{S} Ја, каже он, позн |
добијају од једног тако добро угојеног а после закланог и спремљеног свинчета.{S} Из авлије се |
, роде?</p> <p>— Та им’о би’ само бриге а асне баш никакве, кад би’ те уз’о.{S} Ви’ш, мене једн |
је село к’о свако село; свој хлеб једе а туђу бригу води.{S} Није тако стајала ствар с поповим |
еле породице, поп Спира и гђа Сида седе а измеђ њих стоји с албумом у руци мала Јула у краткој |
аслужио!{S} Идем, Ћиро, куд ме очи воде а ноге носе, и ти гледај шта ћеш без попадије; да те ви |
нема ту и воспитанија?!{S} Лепота прође а воспитаније траје, што кажу, до гроба.{S} А кад памет |
штелажама порцуланско и стаклено посуђе а по дуваровима неколико слика: неке битке, неке слике |
о и један и други кад нешто има да каже а он говори и гледа у онај писмени акт, или окреће плај |
т и плаћа и пије алдумаш; он вас повезе а неки десети вас довезе, никад не знате ко ће вас дове |
ира га узе и размота, и кад виде шта је а он се грохотом, слатко, насмеја.</p> <p>— „<foreign x |
вака несретна девојка која босиљак сеје а пелен јој ниче.{S} Кад је Јула отишла, да намешта кре |
исприповеда све што је чуо од Аркадије а и иначе по селу о поповима, о тужби поп-Ћириној, о ск |
ошевица споменуше да је овако свечаније а и званичније.</p> <p>Званични део прошевине био је и |
чини ми се да су те тамо мало руменије а и боље нарасле.“ — А сваки поп чудо што воли крофне!{ |
д јој он донесе лопту а она му зафалује а све преврће с очима и стисне га за руку.{S} Кад брж’ |
па сам он оре, а паор Шваба диг’о руке а упро свој благодарни телећи поглед у небо па вели: „О |
дакле у беамтерске, одатле у трговачке а после у мајсторске куће и тако даље све по рангу.</p> |
укао и сомотски капут и лаковане ципеле а косу очешљао онако, што кажу, „на ларму“, па би се ше |
лама колике су у старо доба велике биле а колике су сад; о месечарима како иду уз високу двокат |
ама између цифара, које су арапске биле а записане на давно пожутелој табли.{S} И пошто би већ |
и хвали се и каже: да је многи њих воле а и она многе њих воли, ал’, каже Жужа, да ни један ниј |
рајла.{S} Моја ти, да боме, то нит’ уме а, Бога ми, нит’ ’хоће.{S} А садашњи су момци ћорави па |
омастити.{S} То је остављено за укућане а по некад и за <hi>вертепаше</hi> који зими од Светог |
поп-Спиру <pb n="268" /> и све укућане а особито Јулу.{S} Јер Шаца је дао чизме да се наглаве |
ебне ствари, које су биле тако потребне а по селима још мало или никако познате.</p> <p>А сетио |
ра нег дужа, па се горња половина дигне а у доњој стоји дуван и увек је влажан.</p> <p>А тек по |
брбљавих патака и пачића и друге живине а на њему дечурлије која се частила дудом.{S} Попадији |
вина а три фртаља воде, па мало пијуцне а мало чита новине, пијуцне опет па опет чита даље нови |
егенисала; јербо кадгод прођем поред ње а она се увек ондак сети па намешћа мараму и зулове, па |
а не окрене, него само виче и шиба коње а све лети блато на оног за њим у сицу, па не знаш кад |
пириној кући.{S} Да детету три крајцаре а ово одлети заборавивши казати: фала!{S} Лупајући се о |
; једнога дана је седео код тетка-Макре а другог код поп-Спириних.{S} Ту му гову.{S} Увек га уј |
а дну, шћућурио се, па само шири мехуре а никако неће уз оне мердевине (које су њега ради ту у |
штаповима у рукама иду и разговарају се а жене и ћерке за њима.{S} Жене држе <pb n="76" /> у ру |
едну ишчупати.{S} Кад јој штогођ кажете а она поцрвени до ушију па у земљу да пропадне, а већ о |
једаред!{S} Докле ћете?{S} Кад почнете а ви не знате шта је доста!...{S} Добро, добро!{S} До’ћ |
/p> <p>— Дакле, шљивама за љубав ’оћете а нама за љубав нећете, — вели гђа Сида и гурну и шану |
јица истерани из школе; Шаца из четврте а Тима из пете латинске.{S} Шацу је истерао катихета а |
у разговарали, како и где да га наместе а да не падне странцу или госту у очи.</p> <p>И баш се |
чујеш неко шуштање, кашљање, неке ропце а за тим као неко избијање.{S} То дуварски сахат избија |
ријача, па седи у башти и оштри бријаче а певуца кроз зубе.{S} Доносио је понекад и тамбуру; па |
отворити! — извали г. Пера, и кад рече а он се тек онда трже и поцрвене, виде да је претерао, |
тресну ногом љутито.</p> <p>Оне дођоше а поп Спира их узе преда се.</p> <p>Нико дотле у кући н |
но срце и два писмена у њему, писмо Ю И А.</p> <p>— Ао, фрајла-Јуло, — рене јој Шаца сав блажен |
је већ сигурно његово.{S} Па чим зграби а он бега из све снаге; право бега на таван, на кров ил |
д је само због тога! — рече Јула у себи а после додаде гласно: — Па поздрав’те га, слатка тетка |
ицу, нежнијег састава и питомије нарави а појетске наклоности, једном речју, господске персоне, |
ђоше кола и коњи; на колима лепи арњеви а под арњевима седи Пера Тоцилов.{S} Искривио се и испр |
ивали и старији и млађи.{S} Многи очеви а нарочито маме већ су правиле неке комбинације, али су |
— све се то почело да посматра у цркви а довршило у порти или на сокаку.{S} Бабе се разговарај |
<p>Дође и поп Ћира.</p> <p>Поседаше сви а гђа попадија с црквењаком и Роксом послужују.</p> <p> |
, пруслучићи свилени са сребрном пуцади а на глави нови чисти шеширићи, (у деце већих газда сви |
анке џепне мараме, и дао једну гђи Сиди а другу гђици Јули.</p> <p>— Госпођице, рекао јој је, — |
а је за то и притисла левом руком груди а десном дигла полако завесу и стала и слушала песму и |
рво, као зец кад у страху нагне да бежи а ништа, па ни највеће предмете, не види пред собом.{S} |
; два у собама, два у пространој авлији а један на сокаку пред кућом. (Био је и шести, али је о |
не осетим!{S} Та друго је ваш паворски а друго наш беамтерски нос!{S} А зашто нас и плаћаду, н |
ка стена и шкољке неке на морској обали а према њој маринерски обријани официр; на четвртој јес |
’ погоди сама, шта сам ти дон’о! — вели а заклопио ствар.</p> <p>— Ју мама, иберашунг!{S} Ааа!< |
по, господин-попо, па и ви сте погодили а и други господин попа су погодили.{S} Обојица сте пог |
за своје уши, па зинули па се замислили а после га питали: „А одакле си ти, пријатељу?“ — А он |
Изгледам к’о да су <hi>мене</hi> тукли а не господин-Ћиру!</p> <p>— Та је л’ истина, Бога вам, |
е би јој ни неправо било.{S} Тако мисли а једнако копа мотичицом што јој је тата наручио код Ор |
тих, једна на канабету, друга на фотељи а трећа на прозору.</p> <p>— Ништа, ништа; не трудите с |
е икад пушио оџак на њеној кући ни зими а камо ли лети.{S} Задржана тако она би остала на ручку |
ери им.</p> <p>Поповима помажу капелани а попадијама слушкиње удевају у иглу.{S} Попадије су — |
ко запећка и банка.{S} Омладина у кујни а остарина на банку или иза запећка прича и сећа се леп |
влада, и сви су с њим у кући задовољни а нарочито поп-Спира.{S} Он се одобровољио и не тражи в |
тако понела година.{S} Жита пуни амбари а котарке очекују кукуруз, а кукуруз изредан, па нађика |
ге за младу девојку врло корисне ствари а између осталога у првом реду немачки; немачким је так |
ко је то пре лепо било; деца на звонари а звонар код моје куће, па помогне штогођ.{S} А сад мор |
тек <pb n="49" /> полете најпре шешири а одмах и они с грана к’о мајмуни уз стабло па пред њу |
го пулгерска кафана, где се мало говори а мало и попије.{S} Још нико у селу није запамтио, да ј |
к од њена смеја!{S} Она му нешто говори а све гледа овамо на нашу капију — баш лепо сам видила |
господин-попином ћерком унтерхалтовати а да с киме ћу!“ А она, гледам је, села па к’о банацка |
погађају да их вози.{S} Морају путовати а сем њега нико нема онаке арњеве и онаке коње. „Па не |
знати која ће од њих двеју триумфовати а тако исто и разумети, да је то баш тако морало бити.< |
нима речено да се срцу не да заповедати а у песмарици записано „Није благо ни сребро ни злато, |
, па да изгорем.{S} Нећу се ни запалити а камо л’ изгорети.{S} Она ме <hi>’лади</hi> кад је пиј |
ао се Сепл да не зна српски ни говорити а камо ли играти, — све му то не поможе!{S} Игра Шваба |
ни смели држати ни у православној порти а камоли у туторској канцеларији цркве нашега благочест |
ра на коју су били задржани многи гости а још толико их је и само остало на вечери.{S} Вечерало |
а.{S} Иде смех и кикот.{S} Баба се љути а смех све јачи; једва се стиша кад се чује каква лупа |
кочијаш скин’о два сандука; један већи а други мањи, оба врло смешна изгледа, а видело се по њ |
па каже да ће јој угасити свећу и отићи а њу закључати у подрум ако га не пољуби. <pb n="360" / |
а и сву ноћ, јер младенци остају у кући а тек после неколико недеља се крећу на пут, на Шацине |
ећом, па трче доле у подрум, па он точи а она му светли.{S} А он се шали с њом, па је плаши, па |
перо од чапље, а чим изађе изван вароши а он одмах скида чизме па их меће на штап.{S} Он је Шац |
ала ти, — кажу му они, — „и за наше уши а и за месечину.{S} Нећемо пуцати; само штета, што смо |
е никад не празни; јер таман да пресуши а оно по Бечкеречком Великом Календару удари благослов |
рошима.{S} Шаца у <hi>Б**</hi> у Бачкој а Пера у <hi>В**</hi> у Банату.</p> <p>Пери је то већ д |
ели му Нића, па једном руком диже бокал а другом капу с главе — А, па, спас’ Бог, газда-Петре!— |
себе!...{S} Еј, да ми је данас онај тал а ова моја памет —!</p> <p>— Е, па сад ајд’ иди!{S} Па |
предику.{S} Кад је Савица читао Апостол а госпоја-Соси гркињи очи пуне суза, и она полако у себ |
ој Миша је Србљин к’о гођ и сам што сам а и сви у нашој вамилији, а имело јој се Тинкуца, касти |
у и доноси им ракију, поп-Спиро у мањем а Пери у већем стаклу.</p> <p>— А ди ти је човек? — пит |
млад медецинар; на другој са рајтпајчем а према њој бркати хуланерски официр; на трећој нека ст |
— одговори му домаћин и куца се и с њим а и с поп-Ћиром и то још два пут.</p> <p>Пију и разгова |
на послетку у разним сезонама годишњим а према свакој њеној слици визави по какав млад јурат, |
кућа и амбарова, па их изведу за собом а пацови трче к’о на даћу за њима, а мајстори једнако с |
дједаред засузише очи и старом и младом а највише другарицама Јулиним.{S} Оне се смеју а сузе и |
м са гђом натарошевицом и гђом касирком а у седмом са гђом апотекарицом.{S} И тих пет мобилисан |
>— Ах, каква, — рече и ману сетно руком а гледа у њу.</p> <p>— Немојте, немојте, — прекида га М |
м Бетика са великим штајерским амбрелом а за њом кривоноги Сепл са тешком лулекањом и са отромб |
/> чизмице са златном ружицом и кваслом а на глави шешир са струком ковиља, које се расцветало |
е можеду да изиђеду пред кућу ни послом а камо л’ ради унтерхалтунга.{S} Онда госпођа Перса поч |
шао гост, сви су задовољни били посетом а нарочито тим сретним случајем, што је баш при послу з |
с Крушедолским господином архимандритом а сигуран сам да би је тако и мој последоватељ ценио.</ |
и, и они што су задовољни с тестаментом а и они други што се спремају да дигну процес и да га о |
а те ми је тај малер пасирао пред вашом а не пред каквом другом кућом!{S} То ми је утеха бар, ј |
ј, што ти је човек; не зна шта носи дан а шта ноћ! — мислио је кад је куповао. — Ди сам се ја и |
; него... ето тако, капам ту бреспослен а баш ми то није мило, к’о човеку раднику.{S} Та зар са |
и с попом да у идућу Недељу буде прстен а после Божића свадба.{S} Тако ће бар вратити госпођи С |
и сатисфакцију!{S} Ја изиш’о к’о невин а он к’о дрзновен клеветник који се дрзнуо да обмане и |
или.{S} Пера је постао од учитеља ђакон а од ђакона поп; а Шаца од берберина хирург и дентист.{ |
удгод са женом, па она дугачка ко торањ а он мали и снизак к’о патак.{S} Па још кад се узму исп |
S} Нисам, Бога ми!{S} Нисам се ни мак’о а камо л’ точио и пио.{S} Ајде бар да је каква шљивовиц |
у, што рек’о паор.{S} Добро те си дош’о а да је још мало потрајало, мор’о би нас тражити по све |
је та песма коју је Тима шрајбер спевао а коју је и поп Спира једне вечери чуо, и разабравши ко |
е само себе склањао.{S} Пацова се бојао а мишеви опет изгледа да је багателисао.{S} А сем тога |
окаком и Циганин му је пред зору свирао а он је певао из дешперата ту песмицу, која је гласила: |
господара који је многе књиге прочитао а и сад још једнако, по ваздан чита све новине, како су |
м зимском марамом како се помаче у лево а (из почасти) оставља поп-Ћири да он седи „о деснују“. |
фтиклом.{S} На лицу јој неко блаженство а уста у пола отворена, па к’о да полако пири на нешто, |
апевао, сви су се људи претворили у уво а девојке у око, па га слушали и гледали и уживали у по |
="subSection" /> <p>Није потрајало дуго а ча-Нића се стаде у сну смешити.{S} Блажени осмејак му |
ио једну песму, коју, истина, није хтео а ни смео, никако да призна за своју, али за коју је це |
су и прошли.{S} Оно је Стари Завет био а ово је сад Нови! — шали се поп Спира. — Него ви ајде |
да их пробуди, и док се он напољу бавио а домаћица у кујни нешто цуњала, дотле се домаћин упуст |
е мисли.</p> <p>Дуго је пућкао и мислио а после опет отпоче монолог свој.</p> <p>— Ди ли је то, |
поп Спира причање.{S} Таман је завршио а уђе поп-Ћира и затече их у смеху.{S} Смејали су се об |
попови с попадијама; попови и којекако а попадије никако међу собом.</p> </div> <pb n="400" /> |
игивали четир —</p> <p>— Тхе, пре онако а од неког времена овако.{S} Сад овако поч’о, па шта му |
баке у запећку.{S} И данас је још тако а камо ли пре толико година кад још није било ни „зонен |
у грање са којега је лишће давно отпало а реп ост’о ту да краси голо дрво, и стајаће ту све до |
полако и слагала мирно два педља дебело а на јесен ће од ње једно славно блато да буде.{S} Ко ј |
и оде по младу.{S} И на њему лепо одело а за шеширом му велико чапљино перо, као што и приличи |
рен успехом. — А, велиш, вино јако било а?</p> <p>— К’о гром, к’о гром; оборило би и самог Голи |
нити слабије од овога што га сад пијемо а пијемо ово лети.{S} Али једно је, боме, отерало далек |
репрезентације немешага метнути у писмо а писмо пошље у Галицију или у Талијанску.{S} Атресира, |
Испред сваке куће почишћено и поливено а све мирише на мокру прашину.{S} Сво село чисто као ум |
е? — рече Јула и погледа га усплахирено а црвена до ушију и принесе му послужавник с ракијом.</ |
} Млада је била лепа, блеђа него обично а младожења стидљивији него иначе.{S} Весеље и игранка |
о погледа, а једнако меси живо и жустро а све се на њој тресе, а Нића је задовољно гледа како ј |
пажње; да је отворио очи за чисто злато а затворио уши сиренским гласима — било би све друкчије |
намазана зејтином.{S} Све на њима чисто а често и ново, па и деца добила неки свечани, недељни |
еди онако богословски, а кад говори што а он гледа у земљу. — Сутра ће, — свршава Ержа рапорт, |
о разликом што је Бог све и видео и чуо а баба Макра по мало видела а слабо што чула од свега р |
313" /> <p>Куцнуше се; поп-Ћира наискап а домаћин искапи ону осталу полу до дна.</p> <p>— Та, о |
из цркве о свачему; о дану, како је леп а како је и ноћас изгледало да ће бити кише.{S} О госту |
на била к’о да је умро какав перзекутор а не њен супруг!{S} Кажем вам, слатка, ништ’ ал’ ништа; |
једном друштву; она је имала диван глас а песма била нова, дотле не певана и не чувена у друштв |
турио се мало у столицу, па пустио глас а диже обрве и везе и кити све лепше и лепше на задовољ |
о се у собама и у кујни.{S} Тамо ноблес а овде плепс у који овога вечера рачунамо и Нићу боктер |
, пошто је покојној стрини дао парастос а тетка-Макру преселио код таста.{S} Негована и искрено |
пира: „Чивутин један, он се вози за пет а ја за десет сребра.{S} Увек се он тако јефтино вози.“ |
мислио је поп Ћира, „мене вози за десет а њега за пет сребра.“ А то је исто мислио и поп Спира: |
се куца, с поп-Спиром се куца једанпут а с поп-Ћиром увек по двапут.{S} Послужише се и пунчем |
ир; на четвртој јесењи суморан ландшафт а она наслоњена на неку рујину, суморна такође, а мисли |
ботнике</title> је превео Ђорђе Поповић а <title>Помпеје</title> Лаза Костић. <pb n="111" /> А |
вање.{S} Поп-Ћири дадоше гостинску собу а поп-Спира, као интимнији, доби кревет у домаћиновој с |
бији изглед.{S} Једна једе само на леву а друга само на десну страну (И у томе се не слажу!) — |
у сузама и испусти <pb n="234" /> књигу а гђа Сида плетиво, па се и она заплака.</p> <p>— Е, ка |
госте, а ја кочијашим, а они се узимаду а господа пароси они венчаваду...{S} Е, па тако; свак и |
не видиду једна другу, него се секираду а све због будућега зета.{S} Е, сад ко је томе крив, пи |
има, јербо има људи па ’оћеду да пиједу а нећеду да платиду, а ја им не дам то, и пазим на њих |
Па још они паорски мушкарци чим видиду а они спеваду шором.{S} О, о, мог малера нема нигди, сл |
афије, гђа Перса је посматрала гђу Сиду а гђа Сида једну празну чашу коју је дигла и стала окре |
их испреже па уђе с поп-Спиром у чарду а, поп Ћира остаде у коли бајаги спавајући.</p> <p>Чард |
— вели Аркадија. — Чим која кола прођу а ми мислимо:{S} Ето га!{S} А кад оно нисте ви него как |
х буџа које се дању по дућанима продају а ноћу и забадава по сокацима деле.{S} Али данас пре по |
у коло и звано и незвано; млађи играју а старији се обређују шљивовицом (која је Јулиних годин |
м тамо где само господа и Жиде свраћају а од <pb n="38" /> ових из села одлази тамо само господ |
ше другарицама Јулиним.{S} Оне се смеју а сузе им теку низ њихова бела лица.{S} Заплака се и Ју |
и протолмачи?!{S} А фурт се нешто смеју а особито она.{S} Он и којекако; снебива се сирома’ мла |
— рече поп Спира и даде му своју ракију а и од Перине нешто остало. — А кад мислиш, да ћемо сти |
сви су ишли у једној цељи; бабе да чују а девојке да виде новог учитеља.{S} Само стара гркиња С |
би јој мама кофпуц и хорнодле по сокаку а локне по комшилуку... присело би јој и лоптање и смеј |
и дају младама кад их ове пољубе у руку а оне њих у образ, а девојке носе сунцобране држећи их |
е, — рече г. Пера и мајку пољуби у руку а ћерци се учтиво поклони.</p> <p>— Службеница! — одгов |
е блато и пут, Глиша уводи коње у шталу а Рокса вија живину по авлији.</p> <p>И док су се комши |
г млађег да духне у рог на сваком рогљу а он је остао па и даље јео и пио и страшно лармао у ку |
сама певуцати тихо кроз зубе неку песму а нешто јој се стегло у грлу, тако јој је жао и неправо |
ко чешља и меће очешљано перје на једну а патрљице на другу гомилу.</p> <p>А девојке и младе ко |
Из собе за ручавање излазиће се у кујну а из ове у шпајз и у чељадску собу (и онда се неће моћи |
а клајдерштока па се сва предала читању а ноћом у сну све говори из књига: „О, Едмонде, ми се м |
испражњене и сав намештај однет у шупу а собе остале празне да се на Ђурђев дан напуне столови |
д би гђа Перса стала да брије поп-Спиру а овај се отима. — Ах, не, не!{S} Ти си страшна кад нек |
јој донесе, па кад јој он донесе лопту а она му зафалује а све преврће с очима и стисне га за |
одметле шнуфтикле под шоље па пију кафу а једнако испод ока гледају на девојке и на учитеља.{S} |
а Меланија висока витка и блеђа у лицу а увек се тужила да јој нешто није добро.{S} Јуца је ум |
} А он ослабио, Боже, па поцрнио у лицу а на глави му неки стари подеран шешир к’о да га је са |
мотао и метнуо преда се, сео на столицу а наочаре обрисао и натакао на нос, па из пола табака д |
маже Аркадији, звони и пири у кадионицу а за то добије увек пола поскурице, а послао га је Арка |
Коњи се згрануше па све упропнице скачу а женскадија цичи и подвикује од силна беса Ијујујују!{ |
и кренуше се од принципала г. нотарошу а од овога тетка-Макри, која се такође свечано обукла, |
} Меланија је прочитала сијасет српских а још много <pb n="105" /> више немачких романа у фотељ |
дије је јела „цвечкен-кнедле“; лети њих а зими „грундбирн-нудле“.{S} Кад тога има она онда, как |
упрегне шест таких хала, па да пуца бич а да потерају још брже, да још брже полете!{S} Да преле |
ражиш и хоћеш бело месо, а кад развијеш а оно шија с главом!{S} Швапски жебраклук и ништа друго |
тек тек опет к’о велим: друго је варош а друго село.{S} Све је овде друкчије.{S} Ето само дево |
ита: „пошто?“ хоће да пукне од смеја!! (А има таких ствари, којих се човек не може отрести к’о |
е, Радо, снаго моја, сад ће доћи баба! (А Рада легао у кола па се дере и брани ногама)...{S} Па |
p>— Шта, још не?! — чуди се поп Спира, (а знао је добро да је г. Пера нежењен).</p> <p>— Не, јо |
постају и сами живљи и интересантнији. (А таква је била и гђица Јула.) Г. Пери се завезао језик |
јело и на пиће и да га сахатима вреба (а у осталом, на то су га и научили. „Не дам му, боме; е |
е неки голи Аморчићи са тулцима стрела (а код поп-Спириних су били танки пешкирићи од српског п |
творење — рећи ће они — у тим годинама (а колико је пак година Јули, колико и Меланији, то писа |
две или једну собу, из авлије опет две (а испрва доста ће им бита и једна), за тим кујна па чељ |
су, лека ради, кога избацили из кафане (а у другим никад рагастов није читав!).{S} Све је ту ми |
благ мирис миришљавих сапуна и вербене (а код поп-Спире опет мирис од младог сира и босиљка).{S |
новенија.{S} Та, Бога вам, и лепо лице (а она није ружна) шта вреди ако нема ту и воспитанија?! |
ми је све она казала, да исприповедам (а немам ни каде, слатка)...{S} Каже ми гђа натарошевица |
оме што прича госпоја попадија Ћириница(а то је присна пријатељица госпоје Спиринице), а што је |
обори, тај се не диже шале.</p> <p>— А,а!{S} Тај баш јуначки струже чутуре. — шапће поп Спира |
xml:lang="la">corpus delicti</foreign>-а.{S} И ту му онда предам онај замотуљак са зубом унутр |
, — замуцкује пренеражени поп Ћира, — а-а-а, а шта је оно тамо, а, Петре?{S} А каква је опет то |
Ћири да он седи „о деснују“.</p> <p>— А-а-а, — замуцкује пренеражени поп Ћира, — а-а-а, а шта ј |
за каквим у дороцу са рогља.</p> <p>— А-а-а!{S} Па то је, Бога ми, баш загустило?{S} А то се не |
јој се добре прилике, ето —</p> <p>— А-а-а, тако зар ви знате?! — зачу се још из кујне глас гђ |
— замуцкује пренеражени поп Ћира, — а-а-а, а шта је оно тамо, а, Петре?{S} А каква је опет то к |
ри да он седи „о деснују“.</p> <p>— А-а-а, — замуцкује пренеражени поп Ћира, — а-а-а, а шта је |
каквим у дороцу са рогља.</p> <p>— А-а-а!{S} Па то је, Бога ми, баш загустило?{S} А то се не с |
ој се добре прилике, ето —</p> <p>— А-а-а, тако зар ви знате?! — зачу се још из кујне глас гђе |
ер, тако ово дана, возио?</p> <p>— Та-а-а, оно, знате... — отеже Пера и почеша се, — видите и с |
мјер, тако ово дана, возио?</p> <p>— Та-а-а, оно, знате... — отеже Пера и почеша се, — видите и |
p> <p>А затим стаде зевати.</p> <p>— Ха-а-ај, хај-хај! — зева и вели: — <pb n="171" /> Дај да с |
јеш овде онде где неко зева и вели: „Ха-а-ај, хај, ајде да се то мало поспава; биће и сутра дан |
вади себи у тањир, да не види онога виз-а-ви од себе; па једе и хвали их и вели: како само у то |
смо били своји к’о данас —</p> <p>— ...а кад га к’о чеше по лећи, — наставља бирташица и не сл |
тараба,</l> <l>Мамина су врата,</l> <l>А моје је оно луче,</l> <l>Што кроз пенџер гуче“!</l> < |
тараба,</l> <l>Чија ли су врата,</l> <l>А чије је оно луче,</l> <l>Што оданде гуче?“</l> </quot |
</l> <l>И туђа рука косу крзати,</l> <l>А ти ћеш, Јуло, онда плакати,</l> <l>Онда ћеш своју спо |
,</l> <l>Уздисало и мене љубило;</l> <l>А сада га друге грле руке,</l> <l>Друге руке, друга уст |
м,</l> <l>Јер твој бити не могу;</l> <l>А да с другим сретна будеш,</l> <l>Молићу се ја Богу!“< |
<quote> <l>„Игра Шваба и Швабица</l> <l>А на Шваби кабаница;</l> <l>Боље игра кабаница,</l> <l> |
шта,</l> <l>Ди кувари ватру пире</l> <l>А на мене руке шире!{S} Ију-ју, ију-ју!“</l> </quote> < |
<l>Како <hi>ћифте</hi> воде коло</l> <l>А паори у наоколо!“</l> </quote> <p>Поред Нићиног велик |
боје него насрћу.</p> <pb n="420" /> <p>А путнику дође мало лакше.{S} Дође му воља и зажели да |
’оћете да пишете?</p> <pb n="34" /> <p>А они му само кажу: „Хоћемо (на пример) томе и томе у Г |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>А Шаца је био тако раздраган, да није никако могао да и |
отуда млада проговара:</l> </quote> <p>А гђа Сида оставила давно плетиво, па је пажљиво слуша; |
<l>Молићу се ја Богу!“</l> </quote> <p>А затим се заплакао и он и црни гавран, а заплакала се |
е она продужење Главе Прве</hi> </p> <p>А како су живеле попадије, тако су лепо живели и попови |
ш, видели да му висе на трбуху?!</p> <p>А био је заиста и награђен, јер поп-Спира је имао црвен |
ало је, фала Богу, још ђувегија!</p> <p>А девојке се онда смеју кроз плач.</p> <p>Млада се попе |
да видим је л’ се што променила!</p> <p>А за тим викну најстаријега да се врати. <pb n="413" /> |
што је господин-попина слушкиња!</p> <p>А господин попа чешће и не долази кући, него с гробља п |
ке па не зна човек шта је доста!</p> <p>А домаћица само ћути, а шта му је у себи помислила —, т |
у девојку!!{S} Ето, кажите сами!</p> <p>А Пела се замисли па ћути; и њој изгледа да је то доист |
ише ти, Боже, нећемо досађивати!</p> <p>А Јула јој помаже у послу и кришом погледа у забринуто |
ашћи и <hi>ја вас</hi> понудити!</p> <p>А затим јој је приповедао, држећи је за руку, како је о |
рефер“ неће ти се скоро трефити!</p> <p>А поп Спира је само слуша.{S} Дува на нос, окреће стиву |
да то купујем и Сиду иберашујем!</p> <p>А обојица су купили кафе и шећера и подоста земичака и |
ба!{S} Једва за дуван и сланину!</p> <p>А затим стаде зевати.</p> <p>— Ха-а-ај, хај-хај! — зева |
еки пут господин попа црквењака.</p> <p>А Аркадија увија понизно главом, смеши <pb n="8" /> се, |
поспрема после тога калабалука.</p> <p>А тек Јула, како је тек она сретна и задовољна била!{S} |
вала, то ни она сама није знала.</p> <p>А Шаца узе задовољан тамбуру и запева, онако ради свога |
к замењивао поп из суседна села.</p> <p>А шта су радили њихови укућани; шта попадије и ћерке им |
естамент зуји у глави и у ушима.</p> <p>А пред четвртом кућом приповедају о некој свекрви како |
р још пре неких двадесет година.</p> <p>А деси ли се каква несрећа у селу, да, на пример, неко |
сан, кад овако будна лепше сања.</p> <p>А и Шаца се брзо нађе код куће.{S} Летео је сав блажен |
о се кољу к’о кере сваке недеље.</p> <p>А што се заљубљивало, то се понајчешће и узимало.{S} А |
проклињем и себе и шприц-крофне.</p> <p>А госпоја-Сиди мило, Боже, па се све намешта на столици |
има још мало или никако познате.</p> <p>А сетио се и својих избавитеља, Аркадије и поп-Олује.{S |
ру гајдаша, да га прати до куће.</p> <p>А што се у селу венчало, то је потпуно знало шта ради; |
hi> — рече па их стаде миловати.</p> <p>А деца све грцају од смеха и не веле му ништа.</p> <pb |
е,“ па извесно неће моћи одбити.</p> <p>А док је био поп-Спира на путу, гђа Сида је по неколико |
на време поп-Спиру на дужности.</p> <p>А то је било овако.</p> <p>Бануо једаред изненада Госпо |
својој, да га однесе у комшилук.</p> <p>А после ручка одмах отрча преко пута, да их затекне за |
и попрети му затвореном лепезом.</p> <p>А за тим се разви врло жив разговор између Меланије и П |
ој стоји дуван и увек је влажан.</p> <p>А тек попови како су били угојени!{S} Мантија само што |
које је тако озбиљан вид узело.</p> <p>А Шаца и Јула?...{S} И њихова је ствар напредовала, она |
отац. — Ајд певај, певај, Јуло.</p> <p>А Јула се још једнако устеже, али кад навалише на њу јо |
сте чаше и друго, хладније вино.</p> <p>А за тим се окрете поп-Ћири, да му одговори на питање к |
ми једе век! — рекла би љутито.</p> <p>А и он сам као да је добро знао да га поред имена <hi>М |
ћу међ ноблес где им је и место.</p> <p>А није мање весело било ни у великој соби тамо где сад |
а песму коју Јула пева уз гитар.</p> <p>А Јула пева ону красну Бачку романсу, која се некад рад |
па заклонило ђувегији сав шешир.</p> <p>А за младожењиним колима сијасет кола.{S} Из саме Бачке |
него је продужавао пут у цркву.</p> <p>А већ је први и други пут звонило у цркву на службу.{S} |
едну а патрљице на другу гомилу.</p> <p>А девојке и младе комшинице шапућу.{S} Чујеш по неку ре |
је и жалосте и теше у исти мах.</p> <p>А како је ведрија и задовољнија била тих дана њена доск |
обро било да пређу мало код њих.</p> <p>А то је било врло добро.{S} Јер да су још мало само ост |
е сад штогођ, мустра берберска!?</p> <p>А из друге баште се зачу најпре тамбура а затим и песма |
ко... јеси л’ задовољан, срећан?</p> <p>А како да не будем срећан, кад смо се баш волели, да пр |
ти још неће добити црвен појас!“</p> <p>А ако је веровати поп-Ћириници, и јесте га мало чуднова |
а реч: „Триста, без попа ништа.“</p> <p>А господин попа седне тако у прочеље, отпева једно „<ti |
копима и архиепископима.</p> <p>— ...{S}А да парох пароха тужи и тужака епископу, — наставља до |
?</p> <p>— Није!{S} Одазвали га, па мор’а фришко да оде на вашар.{S} Ту сат и по одавде у П. Та |
м једну чашу — бајаги чаша није чиста! „А чаша била чиста, к’о дијомант!“ уверавала је <pb n="9 |
е подштрикати!“ А-ја, нема тога, Ћиро! „А поновљено пријатељство, то ти је, дете, — говорила би |
а и свачега што се само пожелети може, „а моја је Меланија за варош и створена,“ говорила је од |
како обешењачки погледа и чешља косу, „а сокак све мирише од фине цигаре и миришљава сапуна ка |
ћете се одмах сад ту наћи увређена,... „А ти онда што си,“ реко’ му ја, „узео мене!{S} Био узет |
анија много и срећнија али и умешнија. „А <pb n="104" /> да боме, ето така ће несрећа увек пре |
о да тера празна кола и не вози никог. „А што не пазиш?“ пцују га људи. „А што се не држи љуцки |
е, рундове, жућове, гаџе, и тако даље. „А што не држите „пинчике“, к’о ја што држим, говорила б |
иког. „А што не пазиш?“ пцују га људи. „А што се не држи љуцки!“ брани се он; па још испадне, д |
и место — за оне који нису заљубљени. „А ви сте ту! рекне им тек госпођа Сида кад их гдегод на |
од времена на време ободраваше реч’ма: „А то, то!{S} То ми се допада!“ Испева цео псалам, свих |
меју, мислим ја, а Екселенција запита: „А је л’ ово баш ваш зуб, оче Кирило?“ — Да, Ваше Преосв |
мојте се трудити!“ Габриела само виче: „А, не, не, најн, најн!{S} То ће да буде, и то мора да б |
ађу га тек онда, кад га жена, потражи: „А ди се то део мој човек?“ пита жена, докле га не нађе |
ули па се замислили а после га питали: „А одакле си ти, пријатељу?“ — А он каже: „Ја сам из Иђо |
> к’о не знам да је он умро, па кажем: „А ко ће тебе, роде, неговати и по табанима те чешкати, |
код њега — тера свакога да пева песму: „А а а, драги брате комшија, ако ’хоћеш весео бити, а ти |
себе у свет?“ — пита је Сока гркиња. — „А шта знамо, — вели јој гђа Сида; — кад се уда, онда ку |
’ће нам наполичари,“ вели опет неко. — „А шта знате!{S} Готово и ми ћемо скоро.{S} Треба и нама |
ула јој каже, да је снивала страшно. — „А ти узми, рано, мало воде па попи, то помаже; одма’ ће |
ђоша?“ питају они. — „Баш из Иђоша!“ — „А ди је то?“ — „Та Иђош, — каже он, — „зар Иђош не знат |
а бријају, па правиду конкуренцију.“ — „А, неће наш Шандор, ако Бог да, бријати никога; није фа |
је дон’о мој Спира на презент.</p> <p>— Аа, врло лепо, врло лепо! — вели поп Ћира смејући се ус |
ствар.</p> <p>— Ју мама, иберашунг!{S} Ааа!</p> <p>— Да ми ниси купио наочаре?...{S} Ил’ што ј |
="170" /> ’ладу, да га не познаду!“.{S} Ааа!{S} Синовче, не ваља ти пос’о!</p> <p>— Ајде не лар |
дин’ попо, и кол’ко, што кажу, морам! — Ааа, један по један! — рече у себи газда Пера Тоцилов и |
фала Богу, кад није и горе!</p> <p>— Ха аааа! — зева и наставља; — Чисто ме већ заболела глава |
дан пајташ.</p> <pb n="390" /> <p>— Ах, абер мајн Гот, каква форма! — храбри га раздрагана фрау |
к не може отрести к’о ни онај Доситејев Абу Казем Тамбури, багдатски трговац, што није могао да |
велика ексера, — и тучак од неког малог авана, — и парче потковице и пола „штогла“, — и опет му |
тај ништа да зна за фрау-Габриелу и њен авантурни начин живота.{S} По ваздан седи мирно и зажми |
слике поп-Ћириног оца старог кабаничара Аверкија, насликана масном бојом.{S} Он насликан <pb n= |
аваго Разума</title> од истога држао је Аверкије у руци.{S} Али што је највише могло да изненад |
, пољубио се ти с твојим покојним татом Аверкијем, што тамо на дувару виси!</p> <p>— Али, Перси |
је лепи Ђурђев дан.{S} Цела поп-Спирина авлија мирише од силна јоргована, а сво село окићено се |
пред кућом!</p> <p>— ... а за решето је авлија а не сокак, — наставља поп Ћира. — А не изнети г |
ма који их зарезују у што.{S} Сокак или авлија, то је све једно, у сваком селу.{S} За то и у ов |
лике читалац да разгледа авлију.</p> <p>Авлија пространа, отегла се читавих дуж њива, да једва |
во село са кућама и баштама, амбарима и авлијама, само високи ђермови као да пробише врховима с |
испред куће.{S} Још мало живота има по авлијама, одакле чујеш како се ракоље и ћућоре кокошке |
два можеш довикати онога с другог краја авлије.{S} А у авлији свачега; једно богатство достојно |
ето за жито на сокак, код онолике њи’ве авлије... како нам свима смета и прави ларму по сокаку. |
еру и после вечере, а из госпоја-Сидине авлије бацаду се са с кромпирима у госпоја-Персину авли |
сокака ће имати две или једну собу, из авлије опет две (а испрва доста ће им бита и једна), за |
е закланог и спремљеног свинчета.{S} Из авлије се диже густ дим и лиже пламен од запаљене сламе |
али му се, наравно, нису надали.{S} Из авлије га је први опазио попин шаров, један грдан глава |
И авлијска врата залупише за њима, а из авлије се и опет чуле оне страшне речи: „И браду, и брк |
он дигне толику ларму, да сва живина из авлије побегне куд које. „Ено га, опет се дере матори м |
све је то данас пијано отишло одавде из авлије, к’о да је било у сватови кад се женио силни цар |
којног деку, бештијо чифуцка! — грми из авлије гђа Сида.</p> <p>Ово последње нису ни чула оба п |
дереш к’о магарац! — обрецну се на њ из авлије домаћин који је, као сваки попа, радије ишао у г |
> <p>„И бркове и браду,“ чуло се још из авлије, „све, све обријај, све скини салашару једном <p |
S} Касти: ватате души места!“</p> <p>Из авлије се видео леп ходник у коме су у јесен поп-Спира, |
>— Па у порти било то... у црквењаковој авлији...{S} А он онда дочеп’о цигљу па га ударио по гл |
а, и голубови како гучу не знам у чијој авлији.{S} Јули жао баш озбиљно.{S} Час криви, час прав |
цилову, кад је видео поп-Спиру у својој авлији.</p> <p>— Ето, ја сврн’о мало! — отпочиње поп <p |
{S} Тражим је по свим собама и по целој авлији и шиљем у комшилук код госпоја-Сиде, а она каже: |
гајдаша; два у собама, два у пространој авлији а један на сокаку пред кућом. (Био је и шести, а |
ријатно и страшно дође у снивању.{S} По авлији видиш дању само брбљаве и прождрљиве патке, убрљ |
се сваки дан одшета до школе и цуња по авлији, и дозове децу да му праве калабалук; некако му |
а како се, вечито гладне, устумарале по авлији и једнако брбљају и брљају кљуном по житком јесе |
оди коње у шталу а Рокса вија живину по авлији.</p> <p>И док су се комшијска деца, читаво једно |
ајди му се сад деца отимају, вуку их по авлији и дувају у њих).{S} После подне се слегао <pb n= |
врата и како чупави зељов вуче ланац по авлији и лане по некад <pb n="165" /> обичаја ради, док |
ати онога с другог краја авлије.{S} А у авлији свачега; једно богатство достојно зависти.{S} Ту |
света.{S} Свирају гајде, играју кола у авлији неколико и дуж сокака двапут толико.{S} Излазе и |
бриела замолила да не пуца док је она у авлији, јер каже, да има врло хаглих уши.</p> <p>— Је л |
је искочила, удари у плач кад се нађе у авлији.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У том до |
поп-Спира омастио брк.{S} Ту је даље у авлији био бунар са дивном хладном водом у којој поп-Сп |
n="275" /> Спира разговор. — Видим те у авлији, па реко’: дај да свратим мало код нашега газда- |
он више дувао у гајде онима у кујни и у авлији, него онима у сали.{S} Млада је била лепа, блеђа |
пијано, и тамо по собама и у кујни и у авлији и у селу.{S} Тек пред зору умуче песма и свирка |
а три „на покој“ постављених у кући и у авлији.{S} Сам ручак нећу описивати, јер признајем, да |
уче огроман кабао из бунара.</p> <p>И у авлији као и са сокака био је испред куће ред багремови |
једина у кући, јер тата јој спава чак у авлији испод комарника, а она с мамом у соби са сокака |
ско коло које је играло и подвикивало у авлији.{S} А ухватила се баш између два угледна и лепо |
а наређује из кола нешто својима тамо у авлији.{S} А за тим се прекрсти, па опсовав блато и киш |
-Цвечкенмајерка и час се унутра а час у авлији налазила.</p> <p>Фрау-Габриела је била на ручку |
!{S} Шта је и какве је све те било ту у авлији!{S} Прави Нојев ковчег!{S} Било гусака угојених |
Жужине многобројне курмахере).</p> <p>У авлији се указа путнику диван призор.{S} Права идила; д |
грудима, као пијан домаћин кад грува на авлијска врата, ударало да искочи!{S} Ваљда је за то и |
сад опет? — пита гђа Сока и погледа на авлијска врата.</p> <p>— Госпоја Соко, ’хоће л’ кера? — |
ош неке куће, — рече и оде као ветар на авлијска врата и прође нека три четир сокака и сврати у |
ш сад тако у тој лакој хаљини.</p> <p>И авлијска врата залупише за њима, а из авлије се и опет |
.{S} За тим још чујеш како се затварају авлијска врата и како чупави зељов вуче ланац по авлији |
ри, ал’ се наједаред саплете на вратима авлијским. — Ју! — викну изненађено.</p> <p>— Ју та шта |
риела удари у кабаничарски сокак.{S} На авлијским вратима затече Пелу Леке кабаничара жену, неш |
дом!{S} Домаћин и гост се зауставише на авлијским вратима па се нешто разговарају.{S} Док се он |
, који је већ поодавно џоњао у мраку на авлијским вратима и коме је у његовом Коњичком правилу |
с из ове час из оне куће испадне тек из авлијских врата кита; придружи се гомили и гомила расте |
зауставља је гђа Сока испраћајући је до авлијских врата — Та тек што сте дошли!{S} Та не задржа |
и Нића, а неко од укућана га испрати до авлијских врата и затвара их за њим, па се журно врати |
} Она није ни улазила у куће, него је с авлијских врата викала и дозивала домаћице и женску чељ |
није далеко била, па се раздерао још с авлијских врата:</p> <p>— Брже, господине, малер... нес |
8" /> имаће прилике читалац да разгледа авлију.</p> <p>Авлија пространа, отегла се читавих дуж |
амо пута лопов стао па не зна у коју ће авлију, јер чује неко хркање, али не зна: у <hi>којој</ |
агу! — раздера се домаћин и устумара по авлију.{S} У <pb n="305" /> том истрчаше и Глиша и Рокс |
но послана.{S} И њу увукоше са сокака у авлију у коло и ако се као отимала мало и викала: „нем |
нако раздрагана <pb n="389" /> изашла у авлију сва румена и зајапурена па се хладила танком шну |
задовољство и онако раздрагана изашла у авлију, па као свако сретно створење, готова била да за |
је сад лето, па да смо извели гајдаша у авлију или пред кућу!{S} Та мор’о би дувати у оне гајде |
курталишем! — рече поп Опира и изађе у авлију.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ујутру р |
који други не полети о главу, побеже у авлију право камари сламе, да начупа сламе за пећку.{S} |
Бог те вид’о!!</p> <p>— Извол’те брже у авлију! — чу се трећи глас из треће куће.</p> <p>— Ох, |
и се повукли у кућу па ретко и излазе у авлију.{S} Кујна им је сад најмилије место.{S} Ту се у |
.</p> <p>И овога другог попа истераше у авлију да пуши.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
ше попиној капији, улете к’о без душе у авлију, и раздера се колико га грло доноси:</p> <p>— От |
поља краве у село и свака ушла у своју авлију са вименом пуним млека; давно су већ и помужене |
ду се са с кромпирима у госпоја-Персину авлију, само да не останеду дужни.{S} А онда госпоја Пе |
па се узеше испод руке и оставише пуну авлију паора и одоше у кућу међ ноблес где им је и мест |
вама, тако рећи, други „странопријемни Аврааме“! — вели поп Ћира и рукује се с њим па граби шт |
то-то-тога Ту-ту-турчина!{S} Тога, тога Ага-га-га-гарјанина!“</p> <p>— Пак-пак?{S} Пааак-пак-па |
офи, и то је: да је све зло у свету (од Адама па до наших дана) дошло баш од оне половине којој |
le>Љубомира у Јелисиуму</title>, <title>Аделајиду Алписку пастирку</title> и <title>Геновеву</t |
Сида па је физитира и отима јој <title>Аделајиду</title>, стару једну књигу коју је још Јулина |
{S} А имам још седам кућа да обиђем.{S} Адије! — рече и пољубише се и растадоше.</p> <p>Гђа Габ |
’ плаћам, да чувају <hi>мој сокак</hi>, ај?{S} Ди је ту асна?{S} Ај, Ракила, је л’ добро дивани |
а прид вечеру зар баш ни чашицу ракије, ај?!{S} Макар оне бећаруше.</p> <p>— Ама ти, Нићо, отои |
?{S} Ко се то ноћом у глуво доба брије, ај?</p> <p>— Нико! — одговара Шаца издалека већ.</p> <p |
<p>— А ди смо то били ноћоске, синовче, ај?{S} Ко се то ноћом у глуво доба брије, ај?</p> <p>— |
на?{S} Ај, Ракила, је л’ добро диваним, ај?! — вели Нића, задовољан што се одужио Ракили за Как |
ни брк па вели: „Ал’ и јесам био момак; ај, шта велиш?!{S} Та није ме у три вармеђе било!“</p> |
свињећи у торби нађе као цигурација!{S} Ај, шта велиш, ха ха ха, — дере се Нића да га сви чују, |
а; ви онда формално заробите човека!{S} Ај’те, децо, доста је било ћеретања, оставите што и за |
м цигуран да ти није фалично Ха, ха!{S} Ај, шта велиш; је л’ добро диваним?! — заџакао Ника, па |
дедака обадва једнака!{S} Хахахаха!{S} Ај, је л’ добро диваним?{S} Него дај-дер ту чутуру овам |
ти читава увета одавде све до Иђоша!{S} Ај, јесте л’ то промислили?!{S} А после, нека — вели, — |
ва да сачуваш вранца од рђави’ људи!{S} Ај, <hi>то</hi> ја вас питам?“ — А они се, вели, ухвати |
и плаћаду, нег да га свуд забодемо!{S} Ај, је л’ добро диваним!!{S} Та не могу да прођем сокак |
се нађе у његовој беамтерској торби.{S} Ај, шта велиш, — залармао Нића смејући се, — је л’ добр |
га сви чују, — је л’ добро диваним!?{S} Ај?</p> <p>— А зар још ниси вечер’о, Нићо? — пита га до |
ој сокак</hi>, ај?{S} Ди је ту асна?{S} Ај, Ракила, је л’ добро диваним, ај?! — вели Нића, задо |
ако би било да узмемо Раду Карабаша?{S} Ај?{S} Он баш лепе коње држи!</p> <p>— Ху, та ман’те га |
е смеје и оставља буџу и рог у буџак. — Ај, је л’ добро диваним, тане му госино!{S} Вина ти мен |
да би окренуо разговор на другу тему. — Ај?</p> <p>— Јесте, — одговарају му, — спремамо за сват |
биртије, ма каква била, заустави се!“ — Ај! — запита јачим гласом оне унутри, — ’оћемо л’ мало |
с пекмезом, пољуби у потиљак.</p> <p>— Ај’те, децо, с кола, ’хоће господин-попа да иде, — вели |
змири са фрау-Цвечкенмајерком.</p> <p>— Ај’те, слатка! — вели јој Цвечкенмајерка, па се узеше и |
рам зором да сам код куће.</p> <p>— Ал’ ај’те...{S} Ал’ кад вас лепо молим!...</p> <p>— Не! — р |
„Триста, <hi>без црквењака</hi> ништа!“ Ај, је л’ добро диваним? што рек’о наш Нића боктер.{S} |
учини весело покрет капији.</p> <p>— Та ај’те бар на часак.</p> <p>— Не, не... не могу! — рече |
асла, Каијафо један!“</p> <p>— Е, дакле ај’те, извол’те, извол’те, прихватите се мало, — понуди |
<p>А затим стаде зевати.</p> <p>— Ха-а-ај, хај-хај! — зева и вели: — <pb n="171" /> Дај да се |
ш овде онде где неко зева и вели: „Ха-а-ај, хај, ајде да се то мало поспава; биће и сутра дана |
на домаћина као тријумфујући, па вели: „Ај, шта велите?!“</p> <p>Веселе се попови.{S} Домаћин о |
и маст низ браду.{S} Ама, фино је кажу: аја, не марим ти ја за то!</p> <p>— Сасвим тако, имате |
ц:{S} Седам дера, четрнајст швалера!{S} Аја, неће он да слуша мене, ’хоће он да је паметнији од |
А благодарим!</p> <p>— Али коштајте!{S} Аја, не трпим устручавања!</p> <p>— Могу, на послетку, |
ми је неко променуо и подметнуо!...{S} Аја...{S} Екселенција остаде при том, да сам хтео да га |
фа је она гђа-Сида, сетиће се одмах.{S} Аја, не иде!{S} Мисли се, шта да ради.{S} Како су били |
мо испраска.{S} Ето ње сутра —</p> <p>— Аја, неће моја нога више крочити у ову умацурану кућу!. |
{S} Вичем ја:{S} Мелани, о Меланија!{S} Ајак, ње нема па нема!{S} Тражим је по свим собама и по |
да се не замери ни једнима ни другима, ајд’ и тамо и овамо; па заређ’о из једне куће у другу к |
ао да прогунђа нешто на форму: хм, ајд, ајд! а за тим се смирио, легао је и продужио спавање „л |
лерај, валцер и немецки —</p> <p>— Ајд, ајд, видићу и твоју памет, — ману руком поп-Ћира досадн |
е то лепо да будне?{S} Ајде, лане моје, ајд’ с кола!...{S} А и господин-попа ће се вратити.{S} |
ви’ш да те нисам заборавио... ал’ боље, ајд’ погоди сама, шта сам ти дон’о! — вели а заклопио с |
о моја!“</l> </quote> <p>— Ајд’ девере, ајд’ златан прстене! — викну једно лепушкасто весело ли |
ме, као да прогунђа нешто на форму: хм, ајд, ајд! а за тим се смирио, легао је и продужио спава |
ту.{S} Хе, ал’ шта му знаш; те ајд ово, ајд оно... еле, к’о што видиш, ост’о сам читава три дан |
чити у ову умацурану кућу!...{S} Спиро, ајд’ одма’ и ти кући!</p> <p>— Е, баш си потрефила! — в |
је једно чудо! — Па, што украду украду, ајд’ нек и’ ђаво носи; нег што још волу да намагарче га |
жемо, ројтанску?</p> <p>— Па... овај... ајд’ баш онако штогођ што ви певате...{S} Ил’ ајд’ баш |
аде гласно: — Четрнајст, господин-попо; ајд’ дајте ето дванајст сребра и још једнога да узмем у |
к фурт ту стојиш?!!{S} О дете, дете!{S} Ајд’ затвори... доста је... накупиће се комарци опет.</ |
{S} Ајде момци!{S} Дед, кицоши моји!{S} Ајд још мало у блато!“ чује се <pb n="302" /> глас Пере |
p>— Ал’ баш сте ми из уста извадили!{S} Ајд’ спаси Бог!{S} Па, да се то иде, — вели задовољно п |
њи, — па ипак за зимњи тражиш дупло!{S} Ајд’ десетица, и које како.</p> <p>— Е ал’ опет, ви заб |
.</p> <p>— Па... онај, баш и можемо!{S} Ајд, Севере, ти с’ то боље изучио, — вели пајташ другом |
није то ништа у њи’овој фамилији...{S} Ајд’ већ видићу шта ћу! — теши се гђа Перса.</p> </div> |
ће Бог извести, што кажу, на пут...{S} Ајд’, спас’ Бог, укућани!</p> <p>— Ама <hi>то</hi>, <hi |
ону што ти волеш и највише певаш...{S} Ајд’ баш ту!</p> <p>— А кад баш зактевате, ја баш могу! |
, он је већ чувен мајстор за пацове.{S} Ајд, иди сад.{S} Стој!{S} Ти ћеш то заборавити к’о и за |
, што кажу, и царство наше изгубили.{S} Ајд’, спаси Бог! — вели поп Ћира поп-Спири па се куцају |
имам каде, опшити црвеном пантликом.{S} Ајд’, ирошу мој!</p> <p>— ’хоћу!{S} Све ћу урадити к’о |
учињеној.{S} У здрављу је испушавао.{S} Ајд, одма’ запали једну, а ја ћу да ти исприповедим у к |
си се бац’о прашином на кола?{S} А?{S} Ајд’ одма’ да с’ га пољубио у руку! — рече и намршти се |
, време је да се иде! вели поп-Спира. — Ајд’мо, диж’те се, да идемо.</p> <p>— Ју, зар већ! — за |
ида сва зелена и огрће велику мараму. — Ајд’мо кући; време је, стижу краве.</p> <p>— Та, госпој |
је младино певање! — храбри је отац. — Ајд певај, певај, Јуло.</p> <p>А Јула се још једнако ус |
моја, ој него моја!“</l> </quote> <p>— Ајд’ девере, ајд’ златан прстене! — викну једно лепушка |
мало шећера па поспите кришку!</p> <p>— Ајд’ баш да вам не учиним нажао.{S} Али само једну каши |
је у џепу? — шапће поп Спира.</p> <p>— Ајд’ да видим!{S} Ал’ најпре да видим, спава ли?</p> <p |
Срећан пут, па поздрав’те све.</p> <p>— Ајд’ Петре, потерај!</p> <pb n="328" /> <p>Кола пођоше. |
којима ће јој се папа возити.</p> <p>— Ајд у име Божје! — вели Пера Тоцилов и стаде тек сад пу |
рани га гђа Сида и не да на њ.</p> <p>— Ајд-ајд!{S} Ја ти ипак кажем, да ја добро познајем све |
— ману руком поп-Ћира досадно.</p> <p>— Ајд’ уклони се с том лулетином, — вели гђа Перса, — да |
— чу се још издаље Шацин глас.</p> <p>— Ајд-ајд, — продужи Нића више за себе. — Носи те ђаво, а |
м, па све му на добро излази —</p> <p>— Ајд’ баш да ти дам, — смеје се Тинкуца и даје му фићок |
, хеклерај, валцер и немецки —</p> <p>— Ајд, ајд, видићу и твоју памет, — ману руком поп-Ћира д |
аш онако штогођ што ви певате...{S} Ил’ ајд’ баш ону што ти волеш и највише певаш...{S} Ајд’ ба |
маме међу женама, а после неког времена ајд’ кући баш кад је бал у највећем јеку, кад се и саме |
мију — а он добио црвен појас!{S} Е, па ајд’ се вуци клипка с њим!{S} И ти ме сад питаш: шта че |
је све таксирано и по некој тарифи, па ајд’ живи ти сад, ако можеш.</p> <p>— Не ваља, не ваља! |
а ова моја памет —!</p> <p>— Е, па сад ајд’ иди!{S} Па кад га закољемо, омастићеш и ти бркове! |
с овамо, шта га држиш једнако, — па сад ајд’ торњај се па чмавај.{S} Еј, благо оном ко се на те |
ж’о на путу.{S} Хе, ал’ шта му знаш; те ајд ово, ајд оно... еле, к’о што видиш, ост’о сам читав |
p>— Шта је помислио то је и рек’о, а ти ајд пред кућу, — вели гђа Перса.</p> <p>— Та тек да ниј |
д ње.{S} Чим сврши школске часове, а он ајд одмах к њима.{S} Ту седи у кругу своје будуће фамил |
д ћутимо?</p> <p>— А да бо’ме.{S} За то ајд’ певај... разгали ме; нешто сам ти суморан и деран! |
га гђа Сида и не да на њ.</p> <p>— Ајд-ајд!{S} Ја ти ипак кажем, да ја добро познајем све те, |
се још издаље Шацин глас.</p> <p>— Ајд-ајд, — продужи Нића више за себе. — Носи те ђаво, а и т |
нао; знам и’ тушта... него, ви кажете: „ајд баш ону што ти волеш“, а ја онда ову, к’о велим, да |
тимна, и док нису чуле мамину заповест „Ајд’ леж’те“ и тек онда престаде разговор и насташе сла |
а пева.{S} Па што он сам ’хоће да пева, ајде-де; него што тера и онога кога вози, да и онај пев |
већ и смркло; таман си устао од ручка, ајде седај опет за вечеру.{S} Не зна човек кад му прође |
ај!...{S} И-ју!{S} Фрајла-Јулијана, па, ајде, будите ондак моја —</p> <p>— И-јуф!!!{S} Ала сте |
уги крив.{S} Па бар да се чешће окрене, ајде-де; него кад натуче шешир на очи, а он се по два с |
де где неко зева и вели: „Ха-а-ај, хај, ајде да се то мало поспава; биће и сутра дана за разгов |
и опет мене курталис’о белаја!{S} Него, ајде, ’лади се вечера на асталу.</p> <p>Дође и поп Ћира |
— ал’ баш добро кад сте дошли.{S} Сидо, ајде брже дај друге чисте чаше и друго, хладније вино.< |
мене јадника! — јада се овај.</p> <p>—- Ајде немој ми се ту пренемагати и преврћати очима к’о ш |
рник?</hi></p> <p>— Није, није ни то... ајде да те не мучим... — вели поп-Ћира и показа јој куп |
вели:{S} Оно друго све на част вам!{S} Ајде, дакле, у здравље заручника.{S} Спаси Бог.</p> <p> |
себи од чуда откуд ја то да сневам!{S} Ајде-де да је снев’о мој попа, па да ми није ни чудо.</ |
ам био у богословији; нисам је учио!{S} Ајде, Бога ти, Сидо, говориш к’о к’о...{S} Пије тај, бо |
Section" /> <p>„Ђи!{S} Шарга, Пирош!{S} Ајде момци!{S} Дед, кицоши моји!{S} Ајд још мало у блат |
у цркву и вара господина Владику!...{S} Ајде да се то спава!...{S} Је л’ остало још штогођ, Бож |
а, је л’ те?...{S} Јел’ те, попо?...{S} Ајде, мама и ти у кола! — зове је Рада.</p> <p>— Е, не |
добила сам визиту... немам сад кад.{S} Ајде, носи то брже!...{S} Дакле, шта је то било, слатка |
м се ни мак’о а камо л’ точио и пио.{S} Ајде бар да је каква шљивовица, па да кажеш, намамио са |
испалити, — не пробуди се тај лако.{S} Ајде, дакле, иди...</p> <p>Домаћина нестаде у гостинско |
кад не тражиш штогођ више као мито.{S} Ајде, гуцни мало! — вели Пера Тоцилов и пружи му пун бо |
о од бабе!“ Зар ће то лепо да будне?{S} Ајде, лане моје, ајд’ с кола!...{S} А и господин-попа ћ |
м... — вели, сумњајући, гђа Гециница, — ајде-де, да су се <hi>попадије</hi> сас штоглама потукл |
се да се њој, и на њен рачун, смеју. — Ајде, куп’те перје, па да се полеже!</p> <milestone uni |
женица скинувши већ оно троје мањих. — Ајде, Радо, снаго моја, сад ће доћи баба! (А Рада легао |
ракијом, па онда опет вином.</p> <p>-— Ајде дај му, и ракије, — вели домаћин.</p> <p>Донели му |
оне њи’ове „чифуцке оченаше“!</p> <p>— Ајде, Меланија, иди нареди у кујни једну ајнпренсупу за |
{S} Синовче, не ваља ти пос’о!</p> <p>— Ајде не лармај ту, него дувај сате, кад си за то плаћен |
>“ — додаде поуздано Аркадија.</p> <p>— Ајде, потрчи, — вели му поп Спира, — потрчи, поради к’о |
д и кремен и оцило и Чивутина.</p> <p>— Ајде терај већ једаред! — викнуше љутито у један глас о |
>— Па то и није лако разумети.</p> <p>— Ајде немој ми ту... и тако не знам ни ди ми је глава од |
вратити! — умирује их путник.</p> <p>— Ајде, рано!{S} Чујеш, шта каже господин-попа; да ће се |
лов, — зове те господин парок.</p> <p>— Ајде, донеси штогођ Пери, — вели поп Спира, — а можеш и |
е к’о у аришту, — вели бојтар.</p> <p>— Ајде попи ово да не иде у штету! — рече поп Спира и дад |
нада свећу и буди и љути бабу.</p> <p>— Ајде доста већ једаред!{S} Докле ћете?{S} Кад почнете а |
, онако красног једног свеца —</p> <p>— Ајде немој ту којешта говорити —</p> <p>— Ти којешта го |
д свега тога нисам чуо.{S} О о о!{S} Па ајде, здраге воље, како ти не би’, помог’о.{S} Хехе, — |
ођака, а?</p> <p>— Тако нешто!{S} Дакле ајде.</p> <p>Одоше обојица у побочну собу.{S} Док су се |
ад Нови! — шали се поп Спира. — Него ви ајде онако по Хришћански, чисто вино, онако по српски н |
<l>„Ајде на воду, Јуло девојко,</l> <l>Ајде на воду воде донети!“</l> <l>Какав ће мајка одгово |
у шрех“, а за њим попадија и кћи Јуца. „Ајде, вели, да мало поседимо; рано је још за легање!“</ |
зме само књигу после фруштука па каже: „Ајде, мама, ви будите данаске у кујни!“ па је текем нес |
l> <l>Па позоведу Јулу девојку:</l> <l>„Ајде на воду, Јуло девојко,</l> <l>Ајде на воду воде до |
о да тераш.</p> <p>— Немајте бриге; к’о ајзлибан!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>После |
ета; а сад им је лако брез нас, кад има ајзлибана...{S} И ко га је измислио!{S} Ознтрогере му ш |
евала, не сме фалити, то је, Спиро, к’о ајмол ајнц; јер што ја видим то је виђено, Спиро, па пу |
g="de-Cyrl">Ајн варес гетлихес гетренк, ајн варер нектар, дизе слинговиц.</foreign>“ — Послао м |
а, Сидо?- „<foreign xml:lang="de-Cyrl">Ајн варес гетлихес гетренк, ајн варер нектар, дизе слин |
во није остало неприкосновено.</p> <p>— Ајнпренсупе! ’хоћеш ајнпренсупе! — викала је гђа Перса |
них израза није пало приликом готовљења ајнпренсупе.{S} Изгледала је онако само крај ватре као |
. — <hi>Арсеникума</hi> да ти дам, а не ајнпренсупе, к’о што си га и заслужио!... <hi>Она</hi> |
косновено.</p> <p>— Ајнпренсупе! ’хоћеш ајнпренсупе! — викала је гђа Перса мешајући варјачом за |
јде, Меланија, иди нареди у кујни једну ајнпренсупу за тату, — вели поп Ћира; — с пута сам, па |
{S} Ти и онако најбоље знаш да направиш ајнпренсупу.</p> <p>— Боже, Ћиро, — рече гђа Перса и ра |
ђа Перса остала сама у кујни да спрема „ајнпренсупу“, јер она то најбоље зна.{S} Али каквих стр |
маже ти ништа!{S} Него кажи нек спреме „ајнпренсупу“, назеб’о сам.</p> <p>— Лопов чифуцки; код |
не сме фалити, то је, Спиро, к’о ајмол ајнц; јер што ја видим то је виђено, Спиро, па пунктум! |
— А гефроренес?</p> <p>— Да.</p> <p>— А ајскафе?</p> <p>— Не.</p> <p>— Чудновато, заиста!{S} Ко |
гђа Перса гледајући расејано за њом. — Ајте, децо, озепшћете!{S} А <pb n="289" /> ти, Меланија |
помало све у дупликату виђати.</p> <p>— Ајте још по једну, — наваљује поп Ћира. — Разговор, к’о |
ног младог и финог ђакона, па му каже: „Ајте, вели, млади амице, ви сте млађи, имате много боље |
{S} Њој је г. супруг њен, Кипра, све из аката прочит’о, каже она.</p> <p>— Она то каже!!{S} Она |
Ето, наш би, га Шаца обриј’о за бадава, ако ни за шта друго, а оно за оно наше <hi>старо</hi> п |
и доведе амо, и сад је наравно, његова, ако смем рећи, кривица што сам вас, узнемирио у виртшаф |
ну Епископу... па ништа. — Па пре тога, ако се сећаш још, кад је оно задоцнио на јутрење... ја |
Провлакови</hi> мајстори за то; а и ја, ако ћемо право, треба да се зовем <hi>Провлаков!</hi></ |
т један фићок ракије, — да ви’ш белаја, ако јој дотле не спласне образ!{S} Отек’о јој, па је к’ |
ева песму: „А а а, драги брате комшија, ако ’хоћеш весео бити, а ти мораш с нама пити“, па сипа |
а Перса је стрепила за њу па се бојала, ако је наљуте, да не учини што од себе, јер је била сла |
есретна Габриела, та ти како си почела, ако овако фурт устраје нећеш ништа ни однети до куће!!< |
а онда... није било ништа.</p> <p>— Па, ако није <hi>било</hi> ал’ ће ваљ’да <hi>бити</hi>? — р |
е, па посте и на сами други дан Божића, ако се, то јест, стрефи, да падне у Среду или у Петак.{ |
е кецељом.</p> <p>— Извол’те паприкаша, ако вам се допада; извадите још једаред, — нуди га поп- |
да приђе чанку пуном каше; — на против, ако ко, онда ми треба да се извинимо што у оваком вашар |
и по некој тарифи, па ајд’ живи ти сад, ако можеш.</p> <p>— Не ваља, не ваља! — вели поп-Спира. |
па. „Лепе коње и лепе жене, каже он; е, ако ни по чем, по том ћеш о’ма’ познати Бирцлијине!“</p |
ј избавитељ ево већ по други пут!{S} Е, ако се још и сад извучем из шкрипца, нећу ти то <foreig |
тан, а вели он, он и не рачуна да једе, ако не сме да се наслони на један или други лакат кад ј |
пастир јарића к’о што рекосте, а после, ако Бог да, као парох пастир богобојажљивим овцама.{S} |
у овој приповетци причати.{S} А после, ако ћемо шта, оно и није село, него варошица.{S} Та кол |
петла на буњишту.{S} Још од оне песме, ако је се сећају читаоци, у којој се спомињу неки пулге |
евети то су били широки за две персоне, ако су јоргани опет <pb n="83" /> за две персоне, амбре |
ем.</p> <p>— Само тако ћу вам показати, ако ви мене научите, како се прави онај мелшпајз што се |
оде, неговати и по табанима те чешкати, ако се ја, не дај Боже, и по трећи пут удам, к’о што ми |
тедо’ се нешто с вама мало разговарати, ако се, то јест, с вама, уопште <hi>и може</hi>, разгов |
анија, чедо, ти ћеш ноћас опет бунцати, ако назебеш сад тако у тој лакој хаљини.</p> <p>И авлиј |
и моју кућу, да би је знали сутра наћи, ако се ја, то јест, мало задржим после службе, јер се н |
д да радимо, брат-Аркадија?{S} Помагај, ако Бога знаш, — рече јако задувано поп-Спира кад стиго |
атер</hi>, па проси ћер!“...{S} Даклем, ако смем узети себи слободу... у здравље ваше примјерне |
ствара слатке слике како ће му скорим, ако Бог да, као зету у тој кући, говети и чинити по вољ |
ругима изгледа да им је пропао цео дан, ако се бар у вече не виде и не обиђу.{S} Па тако је то |
лања се гђа Габриела. — Пардон, пардон, ако сам вас штагод узнемирила... к’о и увек, и данас ст |
ворим ја њој од кад још: „Госпоја-Сидо, ако сте права мати, и пријатељ своме детету, немојте да |
, па за то тако и диваним.{S} Кера био, ако не потрефим!{S} Та још мој покојни баба (Бог да му |
господар-комшија, о фамилијарним.. ако, ако, то јест, немате што против тога.</p> <p>— Молим ва |
е, да ми није била то намера само тако, ако ту пред њим пружимо један другом руку, заборавимо у |
п Спира, — оче Кирило, можете слободно, ако ’оћете, и чловити пред кућом!</p> <p>— ... а за реш |
!</p> <p>— Долијаће!{S} Долијаће, Ћиро, ако има Бога, к’о што га и има!{S} Него ти само не попу |
а се покажеш будан!{S} Држи срце, Ћиро, ако си пријатељ својој деци!</p> <p>— Хе, лако је теби! |
ра — никад!“ А друго, што је тако исто, ако не још и горе наљутило гђа-Сиду, било је и само гос |
у конкуренцију.“ — „А, неће наш Шандор, ако Бог да, бријати никога; није фала Богу спао да од т |
{S} Одма’ идем у род; идем у бели свет, ако тај грубијан не повуче што је заслужио!{S} Идем, Ћи |
“ сте ви научили да бришете чаше; јест, ако ћете баш да знате! — вели гђа Сида па и опет поглед |
ако, по нашки... с фронцлама, што кажу, ако не би замерили штогођ? — запита Север.</p> <p>— О, |
неси <pb n="58" /> нам по једну ракију, ако вас смем, то јест, понудити, — рече поп Спира и окр |
енувши, наравно, нигде девојку удавачу, ако је где било.{S} Кад стигоше пред кућу седоше на клу |
бити и осам сребра.{S} Па, ето, можеш, ако се стрефи, да узмеш још кога у кола.</p> <p>— Ако н |
, ал’ то зависи од случаја, од среће... ако будем тако срећан <pb n="43" /> па дочекам да се уп |
S} Да <hi>намешћа зубе</hi> и вилице... ако коме треба <hi>фалишан зуб</hi>, — рекла је гђа-Сид |
ама, господар-комшија, о фамилијарним.. ако, ако, то јест, немате што против тога.</p> <p>— Мол |
Нег’ ил’ њу, ил’ никоју!{S} И кажем им: ако <pb n="417" /> ми Јулу не дате, ја одо’ у солдате о |
ју ћер; а јао, жалосна, а како и не би; ако мати неће, а да ко ће?!...{S} Ју, ја сам се баш <pb |
великој.{S} Једно ми замерање пристоји; ако послушам њега, касти, један тестамент његов, — заме |
ас ваш сат опомиње.{S} Седамнаест сати; ако то није доцкан, онда никад неће ни бити.</p> <p>— Т |
да да <hi>ја сам</hi> то некако удесим; ако буде к’о што ја мислим, онда смо „на коњу“ господин |
ко и темељно и све пространо и комотно; ако су кревети то су били широки за две персоне, ако су |
hi>без попа</hi> ништа!“ <pb n="282" /> Ако нико није, а оно ћу ја да је преокренем па од сад н |
Није нег’ да се још измирим ваљ’да!{S} Ако ти ’хоћеш, ја бо’ме нећу!{S} Ја кад волем неког, ја |
ш к’о подгријан цушпајз од кромпира!{S} Ако од подгријаног кромпира од подне може бити вечера, |
ш, молим те!{S} А а а! враг им баби!{S} Ако је Ирош, баш се ирошки и владао!{S} А, обешењаци је |
рекао би.{S} Нису сваки дан сватови!{S} Ако немам ја, имаће Лоринц чивутин!“ И као год што је т |
{S} А куд би’ знала!{S} Јао наопако!{S} Ако виде паорски мушкарци ’хоће, ђаволи, још да ме спев |
о рећи, испред носа уграбила зета?!.{S} Ако ћеш право да ти кажем, — ја му се, та Бога ми, и не |
а једна, до ово доба мог’о бити?!...{S} Ако не бидне код Аћимови’?!...{S} Аћим је јуче у јутру |
ественим ствар’ма да разговарате?...{S} Ако мислите о њима, стојим вам на служби... о њима се в |
то заслужио?</p> <p>— Па ето тиме...{S} Ако будете, то јест, пред нама фалили варошке госпојице |
Нића. „Не шкоди ако бидне и више...{S} Ако штогођ и претекне; није згорег да увек има у кући п |
Па, ево како сам ја то иштудир’о...{S} Ако се кренете сутра зором, стићи ћете у вече у Темишва |
лим, молим, то није било ни нужно...{S} Ако ова риба на асталу, — рече и показа на варку од сом |
да неће бити давно и надалеко бољег.{S} Ако буде боље само оно што су га — Боже ме прости — у с |
К’о да смо сестре, или тако штогођ.{S} Ако се сећате, ја сам вам још пре две три недеље рекла |
то, тек само да није к’о у ове моје.{S} Ако моја Јула пође једне Недеље брез рукавица... а куд |
вембру месецу слабо ко и преже коње.{S} Ако их ко и преже, преже их само у сватове, па за то ни |
ба да га <pb n="81" /> својски ради.{S} Ако сам пастир пастви, а оно треба да сам к’о што треба |
ба нису заједно <pb n="223" /> били.{S} Ако је једнога „чреда“ била, други није ни привирио у ц |
сутра, прексутра сита наразговарати.{S} Ако је за разговор, то код вас никад није изгубљено.</p |
ништим овај проклети корпус деликти.{S} Ако ми остане у џепу, опет нећу имати мирна сна, док га |
њено место, али зубе, Бог да прости.{S} Ако остане поп Пира у животу, неће се, зарек’о се, смир |
више и падале сваком све више у очи.{S} Ако је, на пример, какав богатији умро, и породица му з |
ло!?{S} Велим: да вам мало помогнем.{S} Ако ја к’о први комшија нећу, а да ко ће?! „Дрво се на |
им?{S} Него дај-дер ту чутуру овамо.{S} Ако сам беамтер, баш сам беамтер; и ако сам се најмио, |
оп-Ћира на свој, добио је он одавно.{S} Ако је веровати ономе што прича госпоја попадија Ћирини |
коме, али господин-попи опет добро.{S} Ако богатији <pb n="9" /> умре, оглашују га сва звона и |
једном салашарском, а не само браду.{S} Ако му је во времја оно онај његов дека мог’о добити он |
шта стигне и по кући и по комшилуку.{S} Ако је веровати тужбама комшија, насртао је и на живину |
} Е па збогом.{S} Па паз’те на кућу.{S} Ако дође Лоренц Чифутин, кажи му, да ћу у Суботу овде б |
ве“ —</p> <p>— А да шта би ти ’тела?{S} Ако ти се не допада та песма, певали смо ми онда и друг |
/p> <p>— Та, оно, — наставља домаћин, — ако ћемо баш тако све даље, онако знате — да опростите, |
оке овог грдног безобразлука Шациног. — Ако још тако усипљите кроз тарабу, одма’ ћу вас овом мо |
, радије ишао у госте него их примао. — Ако су гости, нису ваљда курјаци!</p> <p>Капија се отво |
да опростите, што ћу се тако изразити — ако станемо све даље трагати и њушити — па није толико |
како чита она, па све на глас!</p> <p>— Ако сте тако страсне читатељке, — умеша се обазриви Пер |
ефи, да узмеш још кога у кола.</p> <p>— Ако нисам и нећу! — рече у себи Пера Тоцилов, а после д |
О, с драге воље, — вели Пера.</p> <p>— Ако су на немецки написане, — вели гђа Перса, — онда ће |
Јули и гурну је кришом појаче.</p> <p>— Ако желите <title>Работнике на мору</title> или <title> |
а стаде ходати љутито по соби.</p> <p>— Ако штогођ стане да прибацује, а ти му реци: да сваки п |
већ глава.</p> <pb n="172" /> <p>— Ил’ ако није био баш код самог господин... хе-хе, а он и ни |
га; па ако су чуле да сазна још више, а ако нису, да им прва јави.</p> <p>— ’хоће л’ кера? — чу |
бар познавалац људи, односно женских, а ако се међу читаоцима још и критичар нађе — он ће извес |
рукавице, да покаже, како је „нобл“; а ако друге Недеље ова моја понесе и навуче рукавице, онд |
чају по обредима нашега благочестија; а ако је момак — он ти се опет жени из другог ил’ трећег |
а сва звона и чинодејствују оба попа; а ако сиромашнији, онда, наравно, само један поп.{S} Иде |
— а куд би био виршафт без патка.{S} А ако овог закољем, морам другога наћи, па опет мора ту п |
ву, натуци капу на очи, па спавај.{S} А ако баш не можеш да заспиш, а ти се учини к’о да спаваш |
још неће добити црвен појас!“</p> <p>А ако је веровати поп-Ћириници, и јесте га мало чудновато |
и, — све му то не поможе!{S} Игра Шваба ако му се и не игра!{S} Гледа га Нића боктер из оног др |
да му кроз дан два да што му је обећала ако се лепо покаже.{S} А обећали су му код куће, да ће |
а и онога кога вози, да и онај пева, па ако овај неће, а он одма’ скида левчу, па тера с кола!{ |
чка око вреле кобасице!</p> <p>— Но, па ако сте ви старији у кући, к’о што кажете, а оно молио |
а ли су ове чуле што од свега овога; па ако су чуле да сазна још више, а ако нису, да им прва ј |
Ћира погодио кола и кога је погодио; па ако није онда да <hi>ја сам</hi> то некако удесим; ако |
ил’ има ил’ нема по једно у кући.{S} Па ако је девојка, а она ускочи за момком, па их после јед |
аличне банке</hi> — смеје се Нића. — Па ако ме добро подмажу и подмите, можда их нећу издати и |
робу!{S} Та погаси та кандила, Жужа; та ако је поповска кућа, <pb n="362" /> нисмо ваљ’да, спаи |
жива, и не била госпоја перзекуторовица ако од његовог крзна не направи себи „муф“ на зиму.</p> |
оме. — Ништа друго, слатка моја.{S} Сад ако сам ја заслужила црвен појас, то је и господин Спир |
да је већ будила сажаљење, — мож’те сад ако ћете три ноћи, кад сте натрефили на лудога Ћиру!</p |
ринима а тек једаред или највише дваред ако је био код поп-Спириних.{S} Гђа Сида је увидела нас |
Ах, мислила је у себи, само још једаред ако се нађе с њим, неће више бити така као до сада.</p> |
о, а зуба нема — е, па ондак нек докаже ако је мајстор.</p> <p>— Е па то и ја знам, ал’ то је ђ |
Може, је ли, коју ’хоће?</p> <p>— Може ако хоће и нашу Жужу...{S} Мани ме да спавам.</p> <p>— |
!..{S} Биће, држ’ не дај!</p> <p>— Боме ако се умеша онај наш сјеверни стриц, биће повуци потег |
ако је био од ране младости код њега, и ако је васпитаван цигло у том правцу, да буде тако рећи |
је могао да продужи бар још три дана, и ако је рад био, него се кренуо да се јави Јули.{S} Чуо |
азумела речи добро познате јој песме, и ако је Шаца као обазрив и мирољубив берберски асистенат |
је хтела да зна ни за какво измирење, и ако је најлепше мишљење имала о Господину Владици, чија |
смрти, и праштала је и оцу и матери, и ако су они могли учинити да не дође до тога.{S} И мисли |
а од тарабе, кад спази Шацу који јој, и ако баш леп момчић беше, дође сад гадан, гадан као сам |
а и фрау-Габриелина масла.{S} И тако, и ако су Шаца и Јула, као сви заљубљени, најрадије волели |
с још увек тако зову, кад он није ту, и ако је он давно и давно други човек.</p> <p>И један и д |
д облигатних поштовалаца Доситијевих, и ако га је мало читао; али се ипак у том није слагао с њ |
је знао да се то клони добру његовом; и ако су мештани били осветољубиви, нико му се није свети |
{S} Ако сам беамтер, баш сам беамтер; и ако сам се најмио, нисам се, што кажу, помамио.</p> <p> |
ћурак, задовољство комшиске деце.{S} И ако је пазио на себе и достојанствено се понашао, ипак |
па узе рог и дуну <hi>три пут</hi> — и ако је тек <hi>два сата</hi> по поноћи било, — а лулу з |
них јагодица, а поп Спира на против — и ако оптужени — са свим весео, онако весео, баш као што |
латама бојтарским.{S} Приповеда јој — и ако га она и не слуша, јер је већ сто пута то исто чула |
јрадије се бавили у башти под зовом — и ако то није баш ни најмање поетско дрво и место — за он |
одвраћа га Аркадија. — Скуп је.{S} А и ако се погодите, имаћете комендије саш њим.{S} Он има ј |
ије лепо од вас, госпоја Марта!{S} Ја и ако ми спада сукња ал’ ја опет никад немам обичај да ла |
на“ —</p> <p>— Богме чита и моја Јула и ако је млађа!{S} До душе не велим баш да се завлачи по |
је ужасно обазрив и први бега с пања и ако би касапин не знам шта дао, да га може укебати.{S} |
ада и диже и уђе у Јулину собу.{S} Па и ако јој се срце цепало, намршти се, и запита је озбиљно |
реко свог кратког камиша (јер ча-Нића и ако је ушао у газдашаг и могао сад запалити к’о онај со |
аопштили и ако је ишчекивао.{S} И сад и ако је факација он се сваки дан одшета до школе и цуња |
нема већ више од недељу дана да дође и ако је киша већ престала и мало се оцедило, а и чизмар |
ј (немојте мислити да писац претерује и ако се све ово догађа у једном селу) галантно и обилно |
и.{S} Заплакао се кад су му саопштили и ако је ишчекивао.{S} И сад и ако је факација он се свак |
еровати и Сановнике куповати и читати и ако учевни људи не верују у снове и вичу на Сановнике, |
тан био са својим мачком.{S} Јер исти и ако је био од ране младости код њега, и ако је васпитав |
лакана. — Морам, слатка, да се смејем и ако ми и није до тога!{S} Шта ми паде <pb n="212" /> на |
прекрасним Јосифом и Пентефријевицом и ако су они чак из Старога <pb n="333" /> Завета, али гр |
до је било то, што је поп Ћира изашао и ако је као <hi>тужитељ</hi> ушао) прилично покуњена нос |
њу увукоше са сокака у авлију у коло и ако се као отимала мало и викала: „нем тудом, и не знам |
<milestone unit="subSection" /> <p>Но и ако је то госпођа попадија говорила, зато ипак не треба |
од којих је црква примала лепу кирију и ако се касапи туже на пацове.{S} Том приликом му је исп |
ви, јер Јула још није била заљубљена (и ако је ово већ Десета Глава приповетке).{S} Она још ниј |
рока Циканов?</p> <p>— Изешћете се живи ако га погодите.{S} Пипав је до зла Бога, за то су му и |
лепо лице (а она није ружна) шта вреди ако нема ту и воспитанија?!{S} Лепота прође а воспитани |
добар опанак“, вели јој Нића. „Не шкоди ако бидне и више...{S} Ако штогођ и претекне; није згор |
Ефики и наредила јој где да је потражи ако се случајно што догоди на ватри — и на послетку са |
ти под орахом читали и заједно уздисали ако би што жалостиво било; на оним тронљивим местима Пе |
ијачем, па ћу га <hi>сама</hi> обријати ако ти нећеш!{S} Да памти кад се бацио на тебе!</p> <pb |
праском!{S} Дед’ Жужа, дете моје, отрчи ако те не мрзи па донеси мало кромпира из подрума!“ так |
вета, одвез’о нике Џиде у Темишвар; тек ако приксутра дође натраг.{S} А његова Криста,... ђаво |
мо седи.{S} У двадесет и четир часа тек ако се једаред диже да види, вели, коње, или колут око |
и свећу и отићи а њу закључати у подрум ако га не пољуби. <pb n="360" /> А она каже, да би умрл |
штац и са читавом очупаном гуском, само ако му се дала прилика!{S} Звао се <hi>Марко</hi>, али |
жом!</p> <p>— А шта би вам фалило, само ако она..</p> <p>— Охо! — вели поп Ћира.</p> <p>— Охо!{ |
О, с драге воље, с драге воље!{S} Само ако, то јест, господин Пера пристане, — вели гђа Сида, |
ица на комшију!“</p> <p>— Пробајте само ако ’оћете да пустим нашег шарова с ланца!{S} Нећете се |
му спомен и за потоњи свет.</p> <p>„Но ако вам је одвећ жао, нежне душе српске, што се Шац... |
</hi> да се потуку!</p> <p>— Е, па лепо ако ми не верујете, а ја вам нећу ни доћи више никад.{S |
опаки.</p> <p>— А, не, не, ја мислим то ако, то јест, заслужите.</p> <p>— Па онда молим вас рец |
p> <p>И он се радовао Недељи, а особито ако се десило те је Недеља била лепа, без ветра или киш |
и комшија комшији ређе долази, нарочито ако нису један уз другога него преко пута један од друг |
о тешко док се не навикнете, а нарочито ако сте самац.{S} Жењен — но ја, још и које како; али с |
b n="271" /> кад ошине коње, а господар ако се није добро у’ватио за лотре, излети к’о да никад |
рец’те, по души, драги читаоци!{S} Јер ако ћемо право и објективно, у чему је Шаца умакао Тими |
рети јој, да ће издати башту под аренду ако се буде једнако у њој бавила.{S} Али и јесте била б |
ве мој! ’хоћу, снаго моја, а да коме ћу ако теби нећу дебело мазати, та да што смо се узели?!{S |
ам, <pb n="146" /> а не мене!{S} Ја баш ако и гледам, а ја сам барем мушкарац, па ми се и шикуј |
зији мојих читалаца, да представе себи (ако су, то јест, икад у животу тако преко плота и тараб |
едите?</l> <l>Ала сте ви смешни!</l> <l>Ако мене не љубите,</l> <l>Душе ми сте грешни!</l> <l>Ч |
Карловаца</hi>, несрећо!) па к’о вели: „Ако се нећу са господин-попином ћерком унтерхалтовати а |
г. Пера.</p> <p>— Па имам тако тридесет акова.{S} Ни једно није млађе од пет година, нити слаби |
<p>— Знам га, што има жену Тину, Тинин Акса.{S} Та како га не би’ знала!</p> <p>— Није Тинин, |
каже а он говори и гледа у онај писмени акт, или окреће плајваз, или намешта перо у држаљици, и |
ење.{S} Нису нам никад ни била при руци акта из епископске архиве, па за то и не можемо улазити |
а у очи и преврћати очима к’о она њи’на актерка.</p> <p>— Ама, Сидо, све ми се чини да ти —</p> |
па ви сте онда госпоја Сида.{S} Да, да, акурат!{S}- Господин Спира је друкчије мора бити обучен |
сим га увек са собом (у злу не треб’о!) Ал’ која ми и асна од њега, кад ће ми се, знам, завезат |
ате, обадвоје сте сад (што јест, јест!) ал’ обадвоје сте ћосави, онако, знате, клот — па вас чо |
, (Госпоја-Персина је старина из Бачке) ал’ ја се бо’ме не мирим! — чу се из кујне глас јаросне |
ћу да се фалим (јер то није мој обичај) ал’ требали сте у такој прилици — кад је, то јест, мој |
ријо, тако диванити; ви не удајете!..., Ал’ како је мени!... одранила је, што кажу, од малена.. |
ух!</p> <p>— А ја приђем и погледам га, ал’ имам шта видити! <hi>Коњски зуб</hi>, са свим коњск |
ас, слатка, ја сам се већ обезобразила, ал’ ви сте криви што умете таку слатку дињу да изаберет |
а на путу човек и забадава узме у кола, ал’ оно је вандровкаш, а није господин.{S} А господин ш |
’ канда ће заборавити!“ тешила се Јула, ал’ Шаце никако нема, тако да се Јули учини оно неколик |
не велим ни ја, милостива, да, и’ нема, ал! то је ђаво, што нема арњева.{S} Знаду то и господа |
ћете ми веровати, гнедиге, к’о убијена, ал’ формално, к’о убијена! — продужује фрау-Габриела с |
се „Николајевич“ мало почеше иза врата, ал’ не рече ништа.)</p> <pb n="117" /> <p>— О, па то би |
е и казао.{S} За сад нам, каже, прашта, ал’ нам је совјетов’о, да од сад у миру и лепом согласи |
имам солгину плаћу!{S} Чудна ми плаћа, ал’ су се и прикинули!{S} Не стиже ни за травику!{S} Јо |
да си тако брзоплетна.{S} Им’о сам зуб, ал’ нисам им’о памети ни колико онај прави притјажатељ |
ви сад велите.{S} Ви појите у цркви, е, ал’ оно је штогођ обашка; оно је појање и пјеније, а ов |
м утишкавала и, што кажу, крпила!{S} Е, ал’, бо’ме, и томе је било краја!{S} Док су <hi>мене</h |
гу, кад је само до тога дошло!...{S} Е, ал’ њему, њему —</p> <p>— Верујем, верујем.{S} Нег’ мол |
да ће престати већ једном, кажем.{S} Е, ал’ оно како који дан све горе.</p> <p>— Хм! — хукну по |
и оног зуба.</p> <pb n="280" /> <p>— Е, ал’ како?</p> <p>— Па, ево како сам ја то иштудир’о...{ |
се разболем!</p> <pb n="142" /> <p>— Е, ал’ можете онда и умрети!</p> <p>— Па нека умрем... има |
— та то баш к’о неки паори!</p> <p>— Е, ал’ приповеда ми гђа натарошевица... — случајно сам код |
/p> <p>— Е, па нека озебем!</p> <p>— Е, ал’ можете се и разболети!</p> <p>— Е, браним ја, па не |
{S} Може се... згодно је...</p> <p>— Е, ал’ како ћу, како?{S} Кад га он, кажу, <pb n="281" /> ч |
Бог створио?! — вели Пера.</p> <p>— Е, ал’ ја ’хоћу да сам <hi>теби</hi> и беља и лепша него с |
озбиљно.{S} Час криви, час правда себе, ал’ опет на крај краја, кад озбиљно промисли, па шта је |
Није ме, до душе, нико звао у сватове, ал’ нико ме, фала Богу, ни не тера!{S} Па зашт’ да идем |
е знате?!{S} Та измеђ Сајана и Кикинде, ал’ ја нисам дишкрећанин!“ — „Е, фала ти, — кажу му они |
один-попо... и ви како диваните, да је, ал’ није...{S} Јадан ми газдашаг!{S} Него крпарим, крпа |
врућина спопада.{S} Не знам још шта је, ал’ већ видим, да ће то све на моју конту да се запише. |
стрини и пола године!...{S} Далеко је, ал’ шта му знамо... него прстен —</p> <p>— Прстен!...{S |
сад само ређа и псује и по некад кашље, ал’ је сад фала Богу боље.{S} А ми смо сви здрави; брат |
јој се женска допада —</p> <p>— Та не, ал’ верујте, пала ми на памет она песма: „У Милице дуге |
свакојако.</p> <p>— Но, за сад још не, ал’ може бити.. временом... — вели Меланија.</p> <pb n= |
нмајерка. — Ја могу доћи у ваше године, ал’ ви у моје, бо’ме, никад више... никад, слатка!</p> |
риф?</p> <p>— Тридесет и две крајцаре, ал’ треба се умети и погађати.</p> <p>— Та шта говорите |
екин зељов мање је лајао на босе паоре, ал’ кад види господина или само обувена човека, а он се |
77" /> па све кажеду:{S} Та умирите се, ал’ дођите к себи, фрау-Габриела!{S} Само забадава себе |
ал и мој и мојих родитеља био...{S} Хе, ал’ то зависи од случаја, од среће... ако будем тако ср |
се мало подуже задрж’о на путу.{S} Хе, ал’ шта му знаш; те ајд ово, ајд оно... еле, к’о што ви |
ао, да сте баш тако свирјепи!{S} Хе-хе, ал’ нећете, нећете, знам ја то добро!...{S} Знам ја, фр |
дна красота!{S} Он добро тера, до душе, ал’ и он не ваља.</p> <p>— Па кад добро тера а шта ћеш |
<l>Кад се насмијете;</l> <l>Казали би, ал’ не смете,</l> <l>Да ме милујете.“</l> </quote> <p>— |
слушај ти <hi>мене!</hi> Нисам старији, ал’ сам паметнији од тебе!{S} Све сам ја то, ви’ш, прот |
многи њих воле а и она многе њих воли, ал’, каже Жужа, да ни један није тако леп к’о фрајлин м |
о, — смеје се путник, — не замер’те ми, ал’ ви лепо говорите српски; а ја сам већ сасвим мислио |
Збогом!{S} Збогом! — рече па се пожури, ал’ се наједаред саплете на вратима авлијским. — Ју! — |
ој падати на ум, знам добро, моје речи, ал’ шта је ’асне сада!?{S} Говорим ја њој од кад још: „ |
је запитала: „Извин’те, казала би’ јој, ал’ одавно се нисмо видили, па сад <hi>чисто</hi> и не |
еже сад у јуначкој земљи херцеговачкој, ал’ гроба му нико не може наћи; но баш да се и знаде за |
ажава Аркадија.</p> <p>— Та знам, знам, ал’ опет..{S} Кад је оно било?{S} У Јануару... е, а сад |
ње на велику рољу!</p> <p>— Та... знам, ал’ опет... — рече Гециница па се прекрсти од чуда. — Ј |
је мајстор.</p> <p>— Е па то и ја знам, ал’ то је ђаво што је зуб код њега.{S} Па <hi>како</hi> |
ом месту.{S} Па баш и да га се дочепам, ал’ кад он види да га нема, а?</p> <p>— Има и за то лек |
на владике?</p> <p>— Камо срећа да сам, ал’ то је ђаво што нисам.{S} Да сам от’ш’о празни’ шака |
вам ја баш много и знам?!{S} Чула сам, ал’ чисто и сама не верујем... а на сплетке мрзим к’о н |
се каприцирам, ја и за багателу радим, ал’ тек ја не могу да трпим, да у том месту ди ја живим |
<p>— Е, па то још не знам.{S} Ја пазим, ал’ још нисам дозн’о.</p> <p>— Па гледај да дознаш!{S} |
аучила, да прид вече поседи прид кућом, ал’ не може да гледа кад се шета фрајла Меланија и госп |
<p>— Та, нисам баш к’о што б’ ја желио, ал’. —</p> <p>— Та само да пређе једаред та комендија.{ |
— О, на против! — вели гост. — Како ко, ал’ мени, верујте, увек се више допадала и увек ми више |
ће је изабрати и није ми за то толико, ал’ што ће ми пуцати под нос она бештија!..{S} И онако |
поучити, али тражим од вас да вас нико, ал’ нико не преслишава... па ни моја најбоља другарица |
и муж.{S} Ал’ то је, знате, тако ишло, ал’ тако — да сам се сутра и ја сама, <hi>сама</hi> сам |
в!{S} А толико сам се уздржав’о!{S} Но, ал’ зато ипак не треба се предавати очајанију.</p> <p>— |
...{S} Тхе, па све прошло!</p> <p>— Но, ал’ и ви морате признати, слатка, да је имао и коме; им |
ра хирургилук.</p> <p>— То је све лепо, ал’ сватови могу тек у Априлу да буду.</p> <p>— Па добр |
асположеним гостима: да је све то лепо, ал’ да ипак треба да имају призрења према поштованом до |
а да се кренете.</p> <p>— Но, па добро, ал’ ја ипак, још не видим...{S} Пак шта онда?</p> <p>— |
чере, — вели Пера.</p> <p>— Е па добро, ал’ извесно...</p> <p>Изађоше и Меланија и Пера, а из к |
, све видим, Спиро, и све чујем, Спиро, ал’ пусто, женско сам, па <hi>к’о женско</hi> морам да |
ире? — запита поп Спира.</p> <p>— Јест, ал’ бар долази <hi>дањом</hi>... а ту су и старији!...{ |
нам је крмача опрасила!?</p> <p>— Јест, ал’ он ми се прдачи —</p> <p>— Торњај ми се с очију, по |
ко да траје визита —</p> <p>— Први пут, ал’ немојте последњи пут да буде, — вели гђа Перса.</p> |
</p> <p>— Не знам ја за твоју фамилију, ал’ ти ћеш баш изгорети —</p> <p>— Ех, да изгорем од ра |
, чим смо се први пут погледали у колу, ал’ ми она моја дерна фамилија није дуго времена давала |
што ме не научите?</p> <p>— Е, то хоћу, ал’ кад добијем од вас пукет, онда ћу вам га растумачит |
да другога возим.{S} А и „немеши“ баш, ал’ су и они прокопсали!{S} Та ено Раде Карабашева, <pb |
већ не би ништа љутила.{S} Не жели баш, ал’ не би јој ни неправо било.{S} Тако мисли а једнако |
ам барем мушкарац, па ми се и шикује,.. ал’ <hi>ви, ви!</hi> ...{S} Фрајла, па још господин-поп |
лу!{S} Оно има, има <hi>играња</hi> ... ал’ оно њено... већ, већ... к’о она Иродијадина ћерка ш |
страну, што ми је мама била Немица,... ал’ са свим је тако.{S} Зар не?{S} Ја само кад морам да |
казати <hi>од куд му</hi> баш штогла... ал’ тако сам чула... по што сам купила, по то вам, што |
а.{S} Она је така, дође јој тако, па... ал’ иначе је, уверавам вас, добра срца, до сутра ће она |
p> <p>— Па имаће му већ фртаљ године... ал’ к’о да је тек јуче било, тако ми лепо прошло —</p> |
, Сидо, и сам више пута помислио, хе... ал’ шта ћеш!!...{S} Да их држим, — скупа је ’рана; па, |
Пере учитеља.</p> <p>— Та знам, знам... ал’ тек... к’о мислим да... не мора због тога баш тако! |
о <pb n="163" /> са оноликим његовим... ал’ шта ћемо брез месечине?{S} Шта га ће ту шталога про |
... шта ја фурт предикујем и говорим... ал’ немам коме.{S} Ето, и овде се показало!...{S} Сад ћ |
ма, да да ви’ш да те нисам заборавио... ал’ боље, ајд’ погоди сама, шта сам ти дон’о! — вели а |
</p> <p>— Та... не удаје се још нико... ал’ може бити, — вели баба. — Ето, фала Богу, две девој |
т’ш’о празни’ шака, било би само штете: ал’ нисам, па је било и штете и срамоте!...{S} Да ви’ш |
ang="de-Cyrl">ум Готес вилен</foreign>; ал’ каже гђа Сида, да ћеду одмах после венчања горе, у |
идно попуштајући... — Тако вам и треба; ал’ баш, баш ми је мило! — рече трудећи се да изгледа, |
, до тог доба су се и којекако слагале; ал’ од ото доба, крв и нож, крв и нож!{S} Једна другу и |
и бесни коњи.{S} Трезан, и Боже помози; ал’ кад је пијан, <pb n="272" /> нико с њим не може да |
Бог опрости, ви сте ме до овога довели; ал’ ја ћу се опет за то за вас Богу молити!“ вели јој о |
д Бачки рисари!</p> <p>— Та знам, знам; ал’ откуд нађе да певаш баш <hi>њу</hi>?</p> <p>— Па јо |
повезе.{S} Добро тера, то је све тако; ал’ је незгодан за једно свештено лице, к’о што сте ви, |
ете проклињати!“ Бадава, што јест јест; ал’ за љубезне ствари — само је немецки језик створен, |
а то да кочијаши, на прилику, и певаду; ал’ то је и спрам путника.{S} Јербо ви сте, што кажу, ј |
мамо пуне шаке посла и једну главобољу; ал’ ја већу —</p> <pb n="306" /> <p>— Ништа од свега то |
та.</p> <p>— Па, ако није <hi>било</hi> ал’ ће ваљ’да <hi>бити</hi>? — рече гђа Перса и устаде |
ра на нас <pb n="248" /> „беамтере“!{S} Ал’ други пут, Бога ми, брез повећег комада сланине, ил |
Тако ми и треба, кад сам била луда!{S} Ал’ канда ће заборавити!“ тешила се Јула, ал’ Шаце ника |
уђем свету!{S} Није к’о међ својима!{S} Ал’, знате како је: ди муж, ту и жена; па ди је њему до |
олијата!</p> <p>— Доказ је поп Ћира!{S} Ал’ је и повук’о, ха ха ха!</p> <p>— Но фала Богу!{S} Ј |
Можда и плаче сад од једа и срамоте!{S} Ал’ баш да видим!“ рече у себи Јула па притрча лако тар |
јој деци!</p> <p>— Хе, лако је теби!{S} Ал’ ја све слутим, да ће се искобељати, — знам ја њега! |
е поп Спира.</p> <p>— Ајд’ да видим!{S} Ал’ најпре да видим, спава ли?</p> <p>Настаде опет тиши |
по, па ондак ми се и мили да служим!{S} Ал’, газда-Перо, — веди Нића и метнуо прст преко уста, |
уђу асну?{S} Ди би мој газдашаг био!{S} Ал’ прошло! — одмахну Нића руком. — А да је остало оно |
лији није тај ’лебац јево ни то био!{S} Ал’ како сам радио, тако сам лепо и прош’о; тако ми и т |
г.</p> <p>— Та знам.{S} Петре синко!{S} Ал’ колико је дужи летњи дан него овај зимњи, — па ипак |
и мој госте, чесњејши господин-Ћиро!{S} Ал’ нека, — можемо још све и поправити.{S} Даклем, све |
Перса, — није то сваком баш ни дато!{S} Ал’ зато је требало имати доброг учитеља, а ја сам га б |
ег нас, па нек ти је, каже, на част!{S} Ал’ ја, каже он, нећу више да те признам за сина.{S} Не |
S} Али фурт, фурт, из једне у другу!{S} Ал’ то тако страшно, да је морала једна да понесе са со |
, реко’ у себи.</p> <p>— Уф, уф, уф!{S} Ал’ како позн’о да је већи зуб?</p> <pb n="347" /> <p>— |
едаред ваљ’да била моја Керувика!...{S} Ал су бар господин Прота и распитивали за мене! — заврш |
ужбеница!{S} Љубим руке, гнедиге!...{S} Ал’ молим вас, само ником ни речи!{S} Нек остане код ва |
ка кожа!</p> <p>— Дакле слушајте!...{S} Ал’ молим вас, милостива, да задржите то за вас.{S} Бог |
до да полете пеглајзи и шпорерти!...{S} Ал’ људи, па још попови!{S} Ах, — рече одбијајући одлуч |
оја.</p> <p>— Молићу вас, даклем!...{S} Ал’ ви се, је л’ те, не шалите, је л’ те... не, не, нем |
а за <hi>рацки</hi> спокој-душе!“...{S} Ал’ није дао, к’о што је срдит рек’о и обрек’о!{S} Кад |
p>— А зар је мени лако, рано моја...{S} Ал’ гледаћу што год могу; мораће попустити, није он, ра |
сам код куће.</p> <p>— Ал’ ај’те...{S} Ал’ кад вас лепо молим!...</p> <p>— Не! — рече одлучно |
p>— Шта врага?!{S} Па и ја толико...{S} Ал’ ваљ’да за то што сте ви први и погодили? — вели поп |
hi> и то <hi>моју</hi> кућу да чува.{S} Ал’ и ја сам јој к’о што треба и одговорила, — вели зад |
шта ти мислиш!{S} Пољубили да бо’ме.{S} Ал’ наравно... ишло је к’о кроз поњаву ил’ натегачу што |
ка једна, како се жали супруг и муж.{S} Ал’ то је, знате, тако ишло, ал’ тако — да сам се сутра |
видео; а клипови к’о левча дугачки.{S} Ал’ ће паор да побесни, враг му баби!{S} И добро је, и |
љда и ти цареви побесне к’о и паори.{S} Ал’ видићете само, да ће Баћушка заокупити!..{S} Биће, |
. — Ви’ш ти то њега!{S} Унцут један.{S} Ал’ сам му добро и одговорила!{S} Нема га! — вели, а ув |
> <p>— Службеница!{S} Баш ми је жао.{S} Ал’ сутра морате ми обећати да ћете раније доћи и дуже |
ја</hi> могла... било је и којекако.{S} Ал’ од како дође онај младић; не слуша ме више ни једна |
ладић, па се чуди, шта га је снашло.{S} Ал’ она, смеје се, Боже, смеје, смеје, па мислиш све зв |
ити.{S} Па издржи крштена душа и то.{S} Ал’ ја сам једва чекала да се сврше те дерне штудије ње |
је балсум, и, касти, једна сладост.{S} Ал’ помажем им к’о својима, јербо има људи па ’оћеду да |
А сад лаку ноћ.{S} И фала на дочеку.{S} Ал’ баш је било све лепо!{S} Та није да ћу дувати у рог |
p>— Е, е, — вели задовољно поп Спира, — ал’ баш добро кад сте дошли.{S} Сидо, ајде брже дај дру |
латка, — опомиње је гђа натарошевица, — ал’ ја још никако да чујем —</p> <p>— Ах, пардон, пардо |
о је требало, — извињава се домаћица, — ал’ ви ћете већ извинити!...{S} Па поздрав’те госпоје и |
ин’те, милостива, — рече облачећи се, — ал’ ја сам се мало и одвише задржала!{S} Службеница!{S} |
ој све побелеле и суве, а глас дрхће, — ал’ тек баш нисте морали ви то да радите, драга госпоја |
— вели гђа Сида а очи јој пуне суза. — Ал’ са свим на <hi>моју</hi> фамилију!</p> </div> <pb n |
и корети, полугласно да нико не чује. — Ал’ за име Божије, либсте, та шта правите то <hi>од себ |
а Перса сатанским смехом сама у себи. — Ал’ рихтиг!{S} О извин’те, та ди су ми биле очи!{S} Та |
> једнако нож у руци и дињу на крилу. — Ал’ послушајте ме!{S} Узмите мало шећера па поспите кри |
брани се госпоја Сида, <pb n="29" /> — ал’ кад човек дође код вас, а ви онда не знате шта је д |
Јула воде донела,</l> <l>Воде донела — ал’ <hi>туђој</hi> мајци,</l> <l>Ни Јуле младе, ни воде |
ол’ко је онако на очи пипав и завезан — ал’ да га видите, како уме да се свађа и да лаже кад га |
Добро си радио!</p> <pb n="355" /> <p>— Ал’ да ви’ш шта је даље радио!{S} Да ви’ш амишага његов |
ваљда већ по трећи пут читаш!</p> <p>— Ал’ само још пола стране па сам готова.{S} Слушајте, сл |
и ти сад и дотер’о до паса!...</p> <p>— Ал’ и јесам био ирош, ао, дука му! — рече и лупи о сто. |
>— Ето ви’те, — вели Меланија.</p> <p>— Ал’ ви сте свакојако.</p> <p>— Но, за сад још не, ал’ м |
тако, — пребацује му поп Ћира.</p> <p>— Ал’ молим понизно, господин-попо, а зар ми нисте ви сам |
</p> <p>— Не брин’те се ништа.</p> <p>— Ал’, слатка, немојте само никоме ни речи о томе!{S} Уф, |
, — знам ја мушки неверни род.</p> <p>— Ал’ уверавам вас —</p> <p>— Вероваћу, али дајте ми прил |
ник отимајући се више од себе.</p> <p>— Ал’ кад вас молим —</p> <p>— А, хвала, хвала, госпоја-Ј |
пут, а њу оставио да газдује.</p> <p>— Ал’ ти ми још не рече: шта је то све радила?</p> <p>— О |
а морам зором да сам код куће.</p> <p>— Ал’ ај’те...{S} Ал’ кад вас лепо молим!...</p> <p>— Не! |
Жужу...{S} Мани ме да спавам.</p> <p>— Ал’ баш је неће узети!{S} О Боже, Боже! — рече зевајући |
hi> познанство и пријатељство.</p> <p>— Ал’ да си само вид’ла Његово Преосвештенство!{S} Остави |
поп-Спири па се куцају и пију.</p> <p>— Ал’ баш сте ми из уста извадили!{S} Ајд’ спаси Бог!{S} |
> ми Ћиро, бити срце на месту.</p> <p>— Ал’, Персо, за Бога!{S} Та ти и не знаш, како је све то |
а, готова већ да удари у плач.</p> <p>— Ал’ молим вас, приповедајте!</p> <p>— Не, не!{S} Вид’ли |
кла така лепа и добра партија?</p> <p>— Ал’ молим вас, слатка, — опомиње је гђа натарошевица, — |
S} Чујеш ли, мамаљуго банацка?</p> <p>— Ал’ за име Бога, Персида, па доста ми је удовлетворениј |
анија једна!“ Е, ето јој сад —</p> <p>— Ал’ молим —</p> <p>— Еле, господин Пера се заљуби до уш |
им те да ми све испроповедаш —</p> <p>— Ал’, кажем ти, сто си ми пути пао на памет, а да ти док |
њен супруг!{S} Кажем вам, слатка, ништ’ ал’ ништа; ни несвестице, ништ’, ништ’!{S} Само мало су |
срдна судба, каже, другом опредјелила!“ Ал’ све то говори на немецки, па дође много лепше!{S} П |
а погледао, а она се тако добро осећала ал’ не уме и не зна ништа да каже.{S} За то су сви ћута |
има доста, фала Богу.</p> <p>— Има кола ал’ нема арњева, милостива! — вели Пера Тоцилов. — Та г |
Дошла је чак и поп-Ћирина Ержа, незвана ал’ из весно послана.{S} И њу увукоше са сокака у авлиј |
споја Марта!{S} Ја и ако ми спада сукња ал’ ја опет никад немам обичај да лажем! — рече гђа Габ |
образлука.{S} Таман једно престане, кад ал’ ето ти друго се почне... па тако фурт.{S} Дањом мет |
баш би ми таман к’о поручена дошла; кад ал’ оно, гледај, ето вас.{S} О, сам вас је Бог дон’о.</ |
је пацов ухватио у гвожђа па цичи — кад ал’ оно седи његова слатка кћи па плаче и пише неком пи |
и, ја дођо’ каже, на једну чашицу.“ Кад ал’ јест, врага, чашица!{S} Буде ту и десет!</p> <p>— П |
hi>опију</hi> се људи па се потучеду; е ал’ кад је некима суђено, а они се потучеду и брез вина |
Ајд’ десетица, и које како.</p> <p>— Е ал’ опет, ви заборавили, колика је дугачка <hi>зимска н |
S} Јест истина, да су ђаци за то да уче ал’ су и синови наше свете цркве, — кажем ја учитељу, — |
а. — Ми смо се дуго одупирали и кварили ал’ девојка га хоће; њега па њега...{S} Што рекли паори |
одморили.{S} Већ се види ченејски торањ ал’ је далеко још до Ченеја.{S} Путују ал’ на путу још |
а од жалости: а ви ћете гледајући горко ал’ касно кајање <hi>самовољна</hi> оца и сећајући се т |
ал’ је далеко још до Ченеја.{S} Путују ал’ на путу још никог да сретну.{S} Тако су ишли два и |
hi>пулгери</hi> постали швалери,</l> <l>Ал’ не следу ноћом да идеду,</l> <l>Од вашака паворски’ |
>„Еј, да је мени лећи па умрети,</l> <l>Ал’ да ми је смрти не видити;</l> <l>Да ја видим, ко ће |
Трећи вели: „Пољуби ме, Јуло!“ —</l> <l>Ал’ говори Маџарова Јула:</l> <l>„Мене ј’ нана увек зак |
ећ све расте перје, па ме фале и веле: „Ал’ умеш да цифраш!...“ Питајте само господин проту; ка |
ида и гурну и шану кришом Јули:— Кажи: „Ал’ мени за љубав, господине“ —</p> <p>— Мени за љубав, |
само суче задовољно десни брк па вели: „Ал’ и јесам био момак; ај, шта велиш?!{S} Та није ме у |
у гђа-Сиду.{S} Њу тек да види тих дана, ала би јој се светила. — О, Боже, —- разговара се сама, |
ом разговарам, па кажем баш: „Ју, Боже, ала да се ’хоће нешто, на нашу срећу, сетити па да нам |
ина</hi> дана!“</l> </quote> <p>— И-ју, ала је безобразан! — прошапута Јула, кад онај поче песм |
ле подне сокак од момака и од девојака; ала ће да замирише од калопера и мајкине душице рогаљ г |
удите ондак моја —</p> <p>— И-јуф!!!{S} Ала сте безобразни! — викну запрепашћена Јула. — Срам в |
Ала имаш здраве и добре очи, деране!{S} Ала и не знаш шта ваља!“ каже ми баба... „Е, сад баш ви |
Ао, кандило ти туњаво, унцуте један!{S} Ала имаш здраве и добре очи, деране!{S} Ала и не знаш ш |
здраво чувствителан —</p> <p>— И-ју!{S} Ала је безобразан! (Стаде Јула с радом и погледа га).{S |
ша, макар му пукле оне његове гајде.{S} Ала би се секирала и кидала она дебела!{S} Еј! моје рад |
х пусте после подне на рогаљ у коло.{S} Ала ће да се шарени после подне сокак од момака и од де |
оја.</p> <p>— Ију! — кликну Меланија. — Ала ви <pb n="96" /> то лепо сравњавате, само кад би то |
зговараше се гђа Перса сама са собом. — Ала <pb n="331" /> ће да га обријају, Бого моја! — узви |
вели комплиментом задовољни домаћин. — Ала имаш фајн нос, тане му госино!</p> <p>— Па зато га |
дан праведне и слатке освете.</p> <p>— Ала ће га намазати сапуњавицом! — разговараше се гђа Пе |
скидају му и кабаницу и дороц.</p> <p>— Ала да пасје ноћи, тане му госино! — вели Нића. — Таман |
ote> <l>„Сека-Јуцо, што гледите?</l> <l>Ала сте ви смешни!</l> <l>Ако мене не љубите,</l> <l>Ду |
елике и мале, напрстак и још неке своје алате и иде право на обећано место.{S} И што би могла з |
ке па опет погледа на Перу (који остави Албум и поче читати <title>Риналда Риналдинија</title>) |
и нашао најпријатније забаве; разгледам албум, — извињује се Пера који се већ почео знојити по |
ајвише је било Меланијиних.{S} Кроз цео албум било је највише њених фотографија у разним позиту |
близу да је, разгледајући с њим заједно албум, косом својом <pb n="112" /> додиривала образ Пер |
о су сели једно до другог па разгледају албум.</p> <p>— Персо, деде мало вина, — вели поп Ћира. |
браз Перин.{S} Пера је претурао листове албума, гледао и питао, а Меланија му одговарала.{S} Ка |
јим жртвама обвезала!{S} Уклонила је из албума све мушкарце испод педесет година; и хуланерски, |
ира и гђа Сида седе а измеђ њих стоји с албумом у руци мала Јула у краткој сукњици и дугачким х |
прављеним, и на послетку као последња у албуму слика чувеног лопова Рожа Шандора бавећег се на |
се четир фотографије од сад налазиле у албуму према њој.{S} Сваки дан би им одлазио и доносио |
се, и купује коље успут и плаћа и пије алдумаш; он вас повезе а неки десети вас довезе, никад |
шест дана остао под једном шатром, пио алдумаш с чикошима ради купљеног дивног ждрепца, који ј |
време нит’ има више они’ вашара ни они’ алдумаша, кад су ишли у Пешту и видили света; а сад им |
мишљу, да је Шаца доктор, или још боље „Александар доктор“, добра партија за њену Јулу.</p> <p> |
штала позлаћена писмена и прочита: <hi>„Александер Н* Бечлија, хирург и дентист т.ј. зубних бол |
ило до тога не знајући „исход ствари“), али се њему самом сад отворила воља да накупује и изнен |
дној доброј партији која јој се јавља), али гђа Сида, као свака мати, којој је ћерка вазда на о |
ала прилика!{S} Звао се <hi>Марко</hi>, али га госпоја Перса није друкчије ни звала него <hi>ло |
ml:lang="la">status quo ante</foreign>, али га попадије нису примиле, а нису га примиле свака и |
мало отима па му каже: „Срам те било!“, али то тако меко и нежно, да му још и сад звоне у глави |
on" /> <p>Тако се свршила и ова свадба, али су још недељу дана брујале гајде у ушима мамурних с |
еђени, наравно, да бо’ме... и не треба, али њој, њој...</p> <p>— Па се потукли?!...</p> <p>— Ма |
е, затвори очи па изгледа к’о да спава, али још једнако чешља и меће очешљано перје на једну а |
атуче шешир на очи па убрза поред њега, али га оштро око ча-Нићино ипак познаде.</p> <p>— ’Број |
.{S} Мало ко да није био бијен од њега, али је сваки то подносио, јер је знао да се то клони до |
че зелени!“ Тако га је грдила гђа Сида, али он се ипак није пењао уз мердевине.</p> <p>— А... ј |
ади.{S} Вид’ла сам,“ вели, „свака чуда, али тога покора — никад!“ А друго, што је тако исто, ак |
пира задовољно и устаје. — Није Лалика, али је неко други још ређи, па још боље.{S} Извол’те, о |
е ручка!“ Сва јој је мораста изгледала, али јој није дала приметити да се љути.</p> <p>Растадош |
S} Шаца је питао, а Јула је одговарала, али сад како меко и како нежно!{S} И на послетку свршил |
роз прозор на улицу, и једнако мислила, али се ипак никако није могла да сети, да је кадгод чул |
, и креста му, к’о рек’о би, помодрила, али је ипак поносит; не да познати да му је зима, отима |
ку, то би му гђа Перса још и опростила, али он је крао <pb n="65" /> и по кући.{S} Једном речи, |
м у шору.{S} Он прошао па јој се јавља, али учтиво, хладно се јавља, и пролази.{S} А Јули дошло |
велим баш да се завлачи по шифонерима, али тек чита и то преда мном чита!{S} Не, не, чита она; |
ло као што је, знам, чудно и читаоцима, али писац обећава, да ће скорим сваки читалац видети у |
, и шакама га једу укућани целога дана, али за то и изгледа <pb n="245" /> све по кући задовољн |
разлике између радног и недељног дана, али никада таке као у селу.{S} Нека свечана тишина још |
вађали смо се ми једног баш лепог дана, али сад ми је сав <hi>црн</hi>, само кад га се сетим.</ |
; то су га, истина, огласила сва звона, али оба попа нису хтела да буду заједно; једнога је од |
бро.{S} Била је добра парохија за попа, али се није допадало попадији.{S} Меланија се осећала т |
екакве керефеке.{S} Него једна гужвара, али да ми је пре тога само једно јело па одмах гужвара. |
и чак из Старога <pb n="333" /> Завета, али грдан страх гђа-Сидин претворио је контрафу у икону |
ицијских уредаба, управо њих има доста, али мало их има који их зарезују у што.{S} Сокак или ав |
ер каз’ти писар, једна древна пијаница, али је за чудо лепо умео да састави све то и да напише, |
ирургу.{S} Он се, до душе, звао хирург, али то је још једнако само његова жеља била, јер у ства |
, па све потковане талирима!{S} Хе-е-е, али сад, ето тако...{S} Отрц’о сам се к’о неки стари шв |
м ради Г. Епископа и ради своје пастве, али и то не иде онако срдачно као некад, него онако зва |
а познате само дромбуље, фрула и гајде, али кад му (то јест томе клавиру) дознате историју, онд |
и Шаца, а и тазбина иде њима у походе, али се Шацини и Перини не састају, не виђају као ни пун |
о.</p> <p>А Јула се још једнако устеже, али кад навалише на њу још јаче другарице и рекоше: „Мо |
ранцуског језика шта више, мило јој је, али ипак каже, да не треба багателисати ни немачки јези |
далека, кад зине, изгледао да се смеје, али је та спољашњост његова била фалишна, јер био је љу |
ио против њега и вребао га да га убије, али за чудо, да је крај свих тих претњи и опасности још |
о маме већ су правиле неке комбинације, али су маме <pb n="37" /> ђаволски криле једна од друге |
сле подне заливала башту.{S} Ослушкује, али не сме никако да погледа у комшиску башту.{S} Мало |
на себи.</p> <p>Затим чује неке кораке, али се још никако не осврће, него се дала и као задубил |
имер, неко у селу умре, и ту како коме, али господин-попи опет добро.{S} Ако богатији <pb n="9" |
богословији, — хтеде гђа Сида да рекне, али, што рекли: „Бог да прости предње зубе“, уздржа се. |
у коју ће авлију, јер чује неко хркање, али не зна: у <hi>којој</hi> то кући хрчу? — па не сме |
, никад цело, прескоче многи члан вере, али тек очитају и дотерају крају.</p> <milestone unit=" |
Мож’те ви викати: „охо“, кол’ко ’оћете, али то је све тако.{S} Не може човек у вече да разлади |
мају, хвала Богу, шта да једу код куће, али која су, говораху они, деца к’о деца безобразна, па |
у косу за уши и слуша је пажљиво.) Тхе, али све је то само за прва два три магновенија.{S} Та, |
х који су с почетка неспретне ћуталице, али који са живљим и интересантнијим разговором постају |
пе, и она слуша, само што она не плаче, али се ипак чуди, како то све тако лепо умеју људи да и |
аже, да помилује једно кривоного гушче, али га матори гусак нападе и још више збуни сиктањем св |
Фрајла Јула је могла у паузама да живи, али их фрајла Меланија није трпела и за то она поче:</p |
амо само господин попа и један и други, али врло, врло ретко, даље: господин нотарош, апотекар, |
ни пунице им.{S} Не мрзе се ови млађи, али се баш и не траже.</p> <pb n="405" /> <milestone un |
а су се попови још у Темишвару потукли, али да су их тамо брзо развадили, и они се, веле, прита |
да јој избије из главе те жеље и мисли, али се, некако, увек свршавало Јулиним плачем и гђа-Сид |
а иде у собе где су господа и беамтери, али се Нића извињавао тиме, што тамо не би био комотан, |
ше, још га ни она (Меланија) не говори, али се бар меша с онима који га знају, а сад је учи јед |
мало и умеравати и „политички“ владати, али жене, жене богме не умеју!{S} Колико је само пута п |
отворе ради којих се не могу састајати, али је теши, да ни то неће дуго трајати; захваљује јој |
спевао, то се никад није могло дознати, али је врло јака сумња остала на Тими „шрајберу“ (управ |
и желела је, да јој се чим било освети, али није умела ни речи прословити, и, што јој је најтеж |
ц лепо себи представља све то у памети, али му је слабо перо, слаб сав писаћи прибор, да то вер |
е само видети све то и зазубице добити, али се неће хаснити!{S} Заболеће га врат гледајући пова |
, онда ћу вам га растумачити и поучити, али тражим од вас да вас нико, ал’ нико не преслишава.. |
на сокаку пред кућом. (Био је и шести, али је он већ до подне тако пијан био, да су га одвели |
-Габриела приповедати о својој жалости, али је сујеверна гђа Сида прекиде и окрену разговор на |
м широким, не баш најлепше спољашњости, али врло удобним и практичним орманом бестрага старога |
е боктера који је духнуо дванаест пути, али Тоцилови укућани чуше само трипут; оно остало пута |
попила је чашу воде, прекрстила јастук, али му одмах окрену другу страну, да би и Шаца снивао њ |
управо никакав „шмајхлер“ или ласкатељ, али што је истина, истина —</p> <p>— Је ли, Јуло, да је |
ећ.</p> <p>— Но, квартир још и разумем, али да се храните у кафани... код Швабе... а, то тек ни |
а-Макре коју је цело село звало тетком, али која је била права тетка само Шаци хирургу.{S} Он с |
уњене очи“ и почела их брисати марамом, али се савлада и диже и уђе у Јулину собу.{S} Па и ако |
! — вели Јула па продужи рад мотичицом, али шта је радила и шта окопавала, то ни она сама није |
l> </quote> <p>Глас јој је мало дрхтао, али је доиста лепо певала.{S} Док је певала гледала је |
S} Знали су, дакле, да је путник дошао, али му се, наравно, нису надали.{S} Из авлије га је прв |
кује, а он гледа, до душе, на оно прво, али, Бога ми, још више и на ово друго.{S} Зар не?</p> < |
онашање.{S} То до душе није нико видео, али видела је гђа Сида, а то је доста.{S} Видела је, на |
е ’тео до душе, и Бог зна како рад био, али стег’о се к’о какав Грк, на није ’тео ни крајцаре д |
за три фртаља помакао“ и лакши јој био, али га ипак запита, пославши Јулу у кујну, шта је и как |
его Шаца који је, истина, врло леп био, али увек кратке рукаве носио и зими ишао без зимског ка |
о лепа девојчица (па је пољуби) у тако, али <hi>тако</hi> накарадним и унпасент халинама!{S} И’ |
ош једном окрете.{S} Био је већ далеко, али још могаше чути и видети, како се онај старији „Беч |
ту до Јуце.</p> <p>Меланија пође тамо, али је гђа Перса повуче и гурну брзо на другу столицу б |
а примити и оно што није инвентарисано, али је у целој овој ствари ипак најглавније, а то је са |
!{S} У Божијој је руци све то, наравно, али не треба ни ви да седите скрштених руку.{S} Добра п |
?!“ Питање <pb n="64" /> сасвим умесно, али писца неће збунити, јер има готов одговор на то.</p |
а Христијанска добродјетељ, знам ја то, али опет, к’о велим, што може бити вечерас, не треба од |
, истина, у себи секирао и љутио на то, али је свакога уверавао, да се то никако на њега не одн |
фра брица наместио на старо њено место, али зубе, Бог да прости.{S} Ако остане поп Пира у живот |
ошке краве <pb n="2" /> појеле тротоар, али то је само једна пакост, јер тротоара заиста никада |
екар, хирург, господин-нотарошев писар, али овај само оних дана кад господин нотарош није ту у |
Јула па затвори прозор и леже у кревет, али не склопи ока и не заспа целе те ноћи.{S} А и што ћ |
!{S} Тако их спремају за доцнији живот, али их ипак не пуштају напоље преко сокака.{S} Јер кад |
— Кол’ко то изби?</p> <p>— Седамнаест, али то је управо дванаест... морате увек пет опциговати |
а другој и слушаће пажљиво једна другу, али ни једна ни једној неће ни речи веровати.{S} И све |
д на овом Божјем свету; лепа и у граду, али тек, мислим, да није нигде лепша Недеља него у селу |
} Псује, истина, свет и пајван и газду, али опет остаје све по старом; како је коме удесније та |
едном прснуо би онај други!{S} То кажу, али нико јој није то урадио; сваки је више волео да је |
о а ни смео, никако да призна за своју, али за коју је цело село знало да је његова и ничија ви |
— прошапута Јула, кад онај поче песму, али је за то опет <pb n="143" /> пажљиво до краја саслу |
та, ко је био последњи данас на тавану, али не добија никаква одговора.{S} А девојке завукле гл |
ш није знала за ту, тако рећи, паклену, али ипак тако слатку, страст.</p> <p>Гђа Сида се довија |
, до душе, не разумем баш много у вину, али вас уверавам, — вели г. Пера, — да овако што још ни |
врат гледајући поваздан тако у висину, али неће моћи свога брка омастити.{S} То је остављено з |
— Ал’ уверавам вас —</p> <p>— Вероваћу, али дајте ми прилике, доказа и времена.</p> <p>— Па... |
под топлу перјану дуњу, па тихо кикоћу, али им домаћин не чује кикота, па се и он ућути.{S} Сам |
и и девојке пролазе једни поред других, али не говоре ништа него се само погледају крадом испод |
свилену мараму. (Било их је свакојаких, али је господин попа најрадије примао оне свилене).{S} |
да вара своје <hi>претпостављене</hi>; али му, вели, прашта“. — заврши поп Спира причање.{S} Т |
} Он леп висок, а она лепа и мало нижа; али жена и треба да је мало нижа, то је много лепше нег |
ужна, <pb n="204" /> него баш напротив; али је гђа Сока била гневна, а онда ни сами мушки не би |
, мало час споменуто, био један разлог; али не мање јак разлог био је и тај, што је поп Спира, |
вребали прилику, да му се некако одуже; али он је, не марећи много за подвиге јунаштва, увек гл |
види да су без икаква плана набављане; али пошто је фрајла Јула сва запурена и румена, донела |
нали, и тиме пленили ћуркасто женскиње; али који после обично код паметнијег женскиња постану д |
ворим српски, некако је за то згоднији; али за фине ствари, опет вам кажем, само немецки!{S} Са |
<p>— Извините што сте ме морали чекати; али сам мор’о да останем, задрж’о сам се мало ради цркв |
S} Откуд сад то, Бог ће га свети знати; али је то непобитан факат познат сваком правом сину наш |
ца Доситијевих, и ако га је мало читао; али се ипак у том није слагао с њим, што је овај викао |
некад што је, наравно, и врло појмљиво; али тек, тек су се разговарали, па чак и сложили у једн |
мац.{S} Жењен — но ја, још и које како; али самац — Бога ми врло тешко!</p> <p>— О молим молим! |
д увета до увета.{S} Није баш тако леп; али је као вештак пријатан.{S} Већ је дваред суделовала |
а данас, јер нема гласа, <pb n="393" /> али је другарице утерују у лаж, и веле, да она најлепше |
о који би своме пароху одрекао кола!{S} Али сад у Новембру месецу слабо ко и преже коње.{S} Ако |
е онда, што кажу, и за сламку ’вата!{S} Али ја му праштам, Преосвештенство, и једина ми је утје |
е прилику?! — Тако је!{S} Истина је!{S} Али је и то истина да се много што шта у овом шареном с |
-Спира устајући. — Знам ја њу добро!{S} Али до довече мора ми се она од-дурити!{S} Е, па сад, з |
тном човеку наравно да није познато!{S} Али то му ништа не смета (ни њему, поп-Ћири, а ни поп-С |
т падам из једне несвестице у другу!{S} Али фурт, фурт, из једне у другу!{S} Ал’ то тако страшн |
лате, а камо л’ у овим кавоним селу!{S} Али, шта је ту је; фала Богу, кад није и горе!</p> <p>— |
несретно развиле.{S} Али, овако....{S} Али узалуд сва декламација; опучило се низ брдо, — и ко |
днако за прождрљивост њихових крава.{S} Али је зато и било свашта.{S} Било батина, па, богме, и |
аборавили се описујући овога лопова.{S} Али тако је то у свету!{S} Право је речено да: добар гл |
hi> да мотивише — па ипак се догађа.{S} Али писац ће се ипак потрудити да осветли ствар са свак |
до оног фаталног и немилог догађаја.{S} Али после тога, почело се из куће поп-Ћирине строжије м |
г. Пера до овога несретног случаја.{S} Али сада као частан човек, пређе са свим на страну поп- |
в супружанска била је све солиднија.{S} Али опет се нешто ипак изменило.{S} Изменили се телесно |
</p> <p>Имали су и поп-Ћирини мачка.{S} Али је поп-Ћира несретан био са својим мачком.{S} Јер и |
има, нису ни приметили да је испала.{S} Али је то била једна врло плитка лаж, приметила им је ф |
ду ако се буде једнако у њој бавила.{S} Али и јесте била башта уређена; све окопано, оплевљено, |
осића и испод очију сва се ознојила.{S} Али сватови навалише и она мораде да продужи:</p> <l>„О |
рагом сликом већ од неколико недеља.{S} Али то је још била велика тајна.{S} За њу је мало њих з |
се захтева од једног доброг романа.{S} Али има верујте и корисних ствари, које су верно огледа |
јнпренсупу“, јер она то најбоље зна.{S} Али каквих страшних израза није пало приликом готовљења |
осио и зими ишао без зимског капута.{S} Али, што би, би!{S} Јула је била Шацина и Шаца њен.{S} |
уца тако исто.{S} Зна вам та свашта.{S} Али кажем вам, слатка, само једаред да види, како се не |
то био; био је само берберски калфа.{S} Али што није било може да буде, веле паметни људи, а ко |
тну, јер се још једнако смртно мрзе.{S} Али се мора признати, да су ипак нешто мање офанзивне и |
нисам гђа Перса, да правим сплетке.{S} Али сад је већ доста, и сувише.{S} Само кад помислим ка |
а ноћу и забадава по сокацима деле.{S} Али данас пре подне у Недељу он се ни тога није бојао н |
тога степена, тако несретно развиле.{S} Али, овако....{S} Али узалуд сва декламација; опучило с |
е свет у цркву Недељом преко године.{S} Али ове Недеље сви су ишли у једној цељи; бабе да чују |
и и ко има већи ред сребрне дугмади.{S} Али чим се сврши литургија они се одмах раскомоте; још |
а очима и да је разговара и разгали.{S} Али је то слабо помогло; Јула је туговала, не смем рећи |
што га сад пијемо а пијемо ово лети.{S} Али једно је, боме, отерало далеко и старином и квалите |
.. па треба да зна, и њу ћу научити.{S} Али, слатка, услуге за услугу; ’хоћу и вас да то кошта |
су се помирили! — кликнуће читаоци.{S} Али зашто је поп Ћира мало покуњен и узбуђен, а поп Спи |
, наравно!{S} Све је у Божијој руци.{S} Али опет... — вели поп Спира. — Знате како оно кажу кад |
од истога држао је Аверкије у руци.{S} Али што је највише могло да изненади свакога госта, то |
икаше из других кола паори кочијаши.{S} Али Габриелина кола одлетеше за осталим колима, она ост |
те и жуборе чисте беле сукње на њој.{S} Али тек после подне, на рогљу ће тек да сине у свој леп |
е насекира и отрује бар за онај дан.{S} Али је мржња још ту једнако; <pb n="402" /> она тиха ал |
колада а купује хлеб с кимом умешен.{S} Али Меланија остаје при своме и вели: да ни мами не би |
p>— Ајд’ баш да вам не учиним нажао.{S} Али само једну кашичицу!...{S} Дакле, тако ја стишавам. |
а му се исповедила све како је било.{S} Али јој он није веровао; пребацивао јој је тако немилос |
обро!“ додао је поп Спира задовољно.{S} Али што је најчудније, оба се попа не раставише на изла |
атрати као стару и већ обичну ствар.{S} Али је село к’о свако село; свој хлеб једе а туђу бригу |
да на леђа а ноге му полетеле у вис.{S} Али се нико није одрекао свога потписа; „каква су да су |
у да Аркадија испали једну прангију.{S} Али ће мало подуже чекати, јер га је фрау-Габриела замо |
p> <p>Пију, куцају се, па опет пију.{S} Али већ настају помало паузе.{S} И кад је говор почео с |
јер тек је по један Аћа био у селу.{S} Али, Бога ми, од ово тридесет и нешто мало више година, |
инили према свом патеру или пастору.{S} Али као да се предомислише и платише без и једне дуже н |
мама у соби није могла чути тамбуру.{S} Али Јула је чула и одмах је скочила из кревета к прозор |
газдачка кућа, а тако тврд креветац.{S} Али се ипак добро осећа.{S} Лежи тако потрбушке па пуши |
е, господине, — поправља се гђа Сида, — али тек тек опет к’о велим: друго је варош а друго село |
па стао прид мене, — приповеда Савка, — али ни налик на онога живог Лалу.{S} А кере залајале из |
сувачама</hi> </p> <p>Била два попа, — али не она два попа, што су једном остали сами у свету, |
ећег дана једнако јој је посред срца, — али га у башти нема!{S} Срела се с њим само једном у шо |
ад не умем баш казати и екшплицирати, — али доста до тога, да је то поп Спира дочуо, па лепо се |
епо и красно и фајн, — вели Иђошанин, — али је л’ вам пало на ум, шта ће бити ондакана од наши’ |
>— Могу, на послетку, — попушта гост, — али само с водом, онако к’о стари философи грчки —</p> |
вама већ не могу одбити, — рече гост, — али верујте да ово чиним преко принципа! — Па узе чашиц |
змеђу угодника Божјих и људи грешних, — али ово чудо је први пут сад доживео!{S} Одмах се прибе |
, ни како ми је име, — вели Аркадија. — Али ваљда ће ми успут што пасти на памет! — вели, а изм |
оме част и поштење, — вели гђа Перса. — Али тек, ја бар увек помислим да су друге сретније мате |
енција.{S} Та где сте га само нашли?“ — Али, молим вас, Ваше Преосвештенство, услишите ме!{S} Т |
<hi>здраве</hi> и <hi>јаке</hi> зубе — али тек, тек, каже он, <hi>оваке</hi> зубе да су имали, |
ла знак великог пријатељства и љубави — али г. нотарош и госпођа нотарошевица споменуше да је о |
бро! — вели поп Спира. — Десет, десет — али кад ти платим <hi>десет</hi>, ’хоћу добро да тераш. |
ијем, што тамо на дувару виси!</p> <p>— Али, Персида, чекај, чекај, молим те.</p> <p>— „Чекај!“ |
олим...</p> <p>— А благодарим!</p> <p>— Али коштајте!{S} Аја, не трпим устручавања!</p> <p>— Мо |
е; да те видим онда шта ћеш!..</p> <p>— Али, Персида... слушај за Бога...</p> <p>— Нећу ништа д |
ити, све доле, све!{S} Све!...</p> <p>— Али, Персида —</p> <p>—...{S} А нашем Пери треба да каж |
ле!{S} И браду, и бркове, и...</p> <p>— Али Његово Преосвештенство, господин владика — Екселенц |
е па само: „Јесте“ ... „Није“.</p> <p>— Али, мамо —</p> <p>— Иди ми с очију, сва си ми мораста! |
— смеје се и снебива Аркадија.</p> <p>— Али, како само, врагу, да ти то падне на памет. кад ти |
ћи на коме да искали свој јед.</p> <p>— Али, мама! — умирује је Меланија.</p> <p>— Уф! — хуче г |
са оном кецељом па се насмеши.</p> <p>— Али Сидо... — вели поп Спира, — што досађујеш господину |
во; к’о да ти је сад осамнајст година!“ Али ипак ниједну ни другу није издао ни вид ни памћење |
.{S} Једна му је већ рекла: „О мустро!“ али то њега није много женирало.{S} Знао је да је боље |
шнија, у њој се, истина, мање богатства али више укуса опажало.</p> <p>Сви уђоше у гостинску со |
ред багремових дрвета и два велика дуда али не јалова као она на сокаку него родна која су свак |
е тога, да је Меланија много и срећнија али и умешнија. „А <pb n="104" /> да боме, ето така ће |
у сеоска деца увек тако жељно погледала али га је Аркадије чувао као очи у глави, и разговарао |
дохвати левчом левчу од тих других кола али их не преврну него само гурну и она одскочише у стр |
штица.{S} Проста кујна, скромна, проста али укусна јела; каква пилећа чорба, паприкаш са ноклиц |
још ту једнако; <pb n="402" /> она тиха али стална, вечна мржња.{S} Она их крепи, даје им снаге |
е то био пород, породица једног красног али и врло похотљивог патка.{S} Та га је мана тако комп |
ља.{S} Он право у цркву на Јутрење, кад али још нема попе, а звонило већ.{S} А Господин Владика |
главом.{S} Поп-Спира је био из паорске али немешке куће, па се никако није могао одвикнути — к |
ни, дани несносне дневне жеге и врућине али и пријатне вечерње и ноћне хладовине.{S} Дан је за |
ето, они хоће нешто и да отрпе, па ћуте али туве све, и чекају зиму јер су, кажу, лети млитави, |
италац из следећих Глава, које ће краће али не мање интересантне бити.</p> </div> <pb n="221" / |
ко се неко сагнуо иза бурета па се миче али никако да се исправи.</p> <pb n="151" /> <p>— Видиш |
} Она вам не мари баш да чита и да пише али да скува — у томе се не боји ни једне своје вршњаке |
ктера и Проке плајаша.{S} Ержа се стиди али игра и једнако се извињава Проки: да не зна ништа, |
и.{S} Спомиње колико је њих „супружески али невјенчано живећих“ приволео да приме св. тајну бра |
гостинској соби.{S} Намештај леп и јак али старе моде.</p> <p>Све је било јако и темељно и све |
вен, ишчеткан и очешљан крене се путник али се на путу предомисли, па не оде поп-Спириној кући. |
ија, пустила се у унтерхалтунг с гостом али то тако, као да је сама она ту. „Оно није више ни и |
ајг“ је био старога шлога, добро очуван али давнашњи.{S} Донела га је гђа Сида у мираз своме по |
стари учитељ је некада врло лепо певао али сад му много смета старост.{S} Док је он певао, учи |
лико дебелих књига ма да је слабо читао али, као човек који је поштовао учене људе и био увек м |
маму воле? — рече дете као мало утешено али још једнако уплашено и уплакано, па турило прст у у |
илостива, — вели Пера, — ви сте у праву али само донекле.{S} Ви ту мислите на оне сензационе ро |
у крадом испод очију, само се погледају али ти погледи много више кажу него најдебље књиге и на |
за медецину за то је и дат у Гимназију али је већ из четврте „Латинске“ био истеран због атеиз |
из великог кола, они се лепо захваљују али неће, изгледа очевидно к’о да хоће да су одвојени к |
ote> <p>Та је песма постала у овом селу али је добротом (односно: пакошћу) Шаце брице публикова |
’о и одономадне што се почастио!</p> <p>Али то није био мачак, који је на правди Бога данас обе |
еци, и хтеде да их скине с кола.</p> <p>Али деца неће с кола.{S} Ударило све четворо у плач и д |
е Пера и пољуби је у руку и оде.</p> <p>Али ни сутра дан није било боље.{S} Опет је решето изне |
там великодушно нанету ми обиду.</p> <p>Али гђа Перса не да никако, него једнако потпирује плам |
стаде још ситније вести у колу.</p> <p>Али кад онај „тенцер“ извали једну таку поскочицу какву |
о ишчекује, да чује бар тамбуру.</p> <p>Али свега тога не би.{S} Зато стаде сама певуцати тихо |
ка, т. ј. изнета је ужасна слика једног алкохолом руинисаног организма, за поуку многим читаоци |
а у Јелисиуму</title>, <title>Аделајиду Алписку пастирку</title> и <title>Геновеву</title>.{S} |
е“, даклем „<foreign xml:lang="de-Cyrl">алте -фрајндшафт ростет ни</foreign>“; даклем опет вред |
су самом.</p> <p>— Ама нема појаса међ ’аљинама! — вели домаћин мало после. — Можда га није ни |
удари руда у брег, а ја ћу, што кажу, „аљку на батаљку“ па ил’ у Срем преко ил’ још даље у Сер |
а; има тај рђав обичај, да га се ништа, ама ништа, слатка, не тиче, и ништа неће да ми каже!... |
још једаред.{S} Испало је преко сваког, ама кажем ти преко сваког очекивања, добро.{S} Екселенц |
порту.</p> <p>— Та, ја сам се и сетио, ама не знам, ’хоће л’ штогођ ваљати, — вели Аркадија. — |
ођа Перса а смешка се и вели: — Ех, ех, ама к’о да сам поручила, е баш добро!</p> <p>— А ми чек |
поп Ћира.</p> <p>— Ао, обешењак један; ама исто се тако и са мном разговар’о!{S} Исто тако! — |
дигли сокак на главу!</p> <p>— Е, е!{S} Ама то ће канда да изађе на дебело, господар-комшија! — |
вашег виртшафта.</p> <p>— Охо, охо!{S} Ама ви, господин’ Ћиро, баш онако...</p> <pb n="187" /> |
е мастан, па не цури маст низ браду.{S} Ама, фино је кажу: аја, не марим ти ја за то!</p> <p>— |
и и зауставити.</p> <pb n="185" /> <p>— Ама... оче Спиро, ’тедо’ се нешто с вама мало разговара |
Лаку ноћ!{S} Пријатно спавање!</p> <p>— Ама канда ћемо ноћас имати мало кишице; видите ли ви ка |
.{S} Ајд’, спас’ Бог, укућани!</p> <p>— Ама <hi>то</hi>, <hi>то</hi> ми само није мило; тај тво |
о и сам Календар Стогодишњак.)</p> <p>— Ама кад ти кажем, — уверава га поп Спира, — промјениће |
анцем ословљавала свога попу.)</p> <p>— Ама шта је то било, Персо? — запита поп Ћира.</p> <p>— |
утра зором кренемо у име Бога.</p> <p>— Ама ти си, Петре, тако заценио, к’о да си ти сам у селу |
и очима к’о она њи’на актерка.</p> <p>— Ама, Сидо, све ми се чини да ти —</p> <p>— Ето!{S} Што |
се поврати! — грми гђа Перса.</p> <p>— Ама неки страх уш’о у мене, — вели поп Ћира, — па никак |
омаћин Пера Тоцилов с кревеца.</p> <p>— Ама не волем ти ништа, што је <hi>фалично</hi>; а ти би |
е, ај?!{S} Макар оне бећаруше.</p> <p>— Ама ти, Нићо, отоич рече, да ти је „после ручка“?{S} За |
едан као џепић у појасу самом.</p> <p>— Ама нема појаса међ ’аљинама! — вели домаћин мало после |
.</p> <p>— А, захваљујем лепо.</p> <p>— Ама само једну.</p> <p>— Не, не, верујте... не пијем.</ |
пиру за то, па ће му тек рећи:</p> <p>— Ама зашто вам, господин-попо, не стоји тај појас на сво |
аше једно кратко време насамо:</p> <p>— Ама, Спиро, ја нешто примјечавам!...{S} Рек’о би’, к’о |
>то</hi> баш <hi>не ваља!</hi></p> <p>— Ама то, <hi>то</hi> баш и ваља!{S} Но фала Богу, — дода |
после најмасније карменадле —</p> <p>— Ама, Спиро, како то још, говориш!?{S} Ко те не познаје, |
</p> <p>— Ти којешта говориш —</p> <p>— Ама ја и не говорим ништа; видиш да дремам, спав’о би’. |
зобницу; „десетицу у зобницу!“</p> <p>— Ама много је, много!</p> <pb n="277" /> <p>— Па спрам к |
тили обојица су пута, — па један другог ама ни једном речицом да не запита!!{S} Кад су почели з |
ове хуцоше и торокуше швапске не можеш ама баш ништа сакрити!{S} Свуд се она нађе, гром је спа |
.</p> <p>— Иди, Мило, отерај зељова под амбар, — викну Пела шегрту, — знаш да не трпи капуташе |
она летошња.{S} И шарови се повукли под амбар, па ређе лају.{S} По вазда спавају под амбарем, а |
Кажи да се јавио од некуд из комшинског амбара један велики пацов, па начинио чудо и покор по ш |
, па ређе лају.{S} По вазда спавају под амбарем, а лану тек у сну кад им, то јест, што непријат |
атство достојно зависти.{S} Ту су шупе, амбари, голубињаци.{S} Трп камаре сламе, камара гањева |
што је тако понела година.{S} Жита пуни амбари а котарке очекују кукуруз, а кукуруз изредан, па |
у копрену сво село са кућама и баштама, амбарима и авлијама, само високи ђермови као да пробише |
умеју њоме да их извабе из свију кућа и амбарова, па их изведу за собом а пацови трче к’о на да |
<p>— Неће, неће!...{S} На ланцу је под амбаром.{S} Извол’те слободно! — одговори гђа Сока. — Н |
гани опет <pb n="83" /> за две персоне, амбрел тако исто, јер поп Спира што год је куповао, куп |
ом, за њом Бетика са великим штајерским амбрелом а за њом кривоноги Сепл са тешком лулекањом и |
млане, неки људи, чак тамо преко мора у Америци, спремали, да пуцају из топа на месец.{S} Па ве |
ђакона, па му каже: „Ајте, вели, млади амице, ви сте млађи, имате много боље очи, видите ово, |
’ да ви’ш шта је даље радио!{S} Да ви’ш амишага његова!{S} Па није му доста било, да је наш’о к |
које светле и швалерски жмиркају с неба амо доле на заспало село и буднога Шацу у њему, који се |
дмах се сетила прексиноћног сна и дошла амо пред кућу.</p> <p>Дошавши поклони се госту и овај њ |
ц имао је доброту да ме сврати и доведе амо, и сад је наравно, његова, ако смем рећи, кривица ш |
да вам је тешко било растати се и доћи амо.{S} Нису ово Карловци; нема овде господства и благо |
о, једва су укућани га курталисали они’ амова!{S} Ето, тако!{S} А још спав’о у шталогу; ’хоће ч |
’те да не киснеду за банбадава и коњи и амови.</p> <p>— Хе, Петре, синко, ’ма нећемо тако, — пр |
ије са великим кринолинима и удаваче са Амором од гипса покрај њих; неки Омладинци у душанкама |
адићи хеклераја а на њима све неки голи Аморчићи са тулцима стрела (а код поп-Спириних су били |
и, баш кад се господин нотарош кретао у амт, отворила се широм капија Пере Тоцилова, а на капиј |
га мрзи да ради ил’ не може да добије у амту место, па пише и мами новце и залуђује младеж.</p> |
ећеног века, кад нема ни инквизиција ни анатема.{S} А да су те речи биле изушћене против католи |
а била нешто љута а тату баш онда дон’о андрак, да јој се умеша у посао и да јој показује како |
од стаклета у дућану!{S} Само ти је до анђарања, несрећо маџарска! — грди је гђа Перса не знај |
оја-Сидо,... кад сте баш така „чисменка Анка“,... чудо да нисте понели са собом поред „шнуфтикл |
тај дуварски сахат.<pb n="26" /> Права антика што наши кажу.{S} Био је мало мањи од иконе Св. |
паса!...</p> <p>— Ал’ и јесам био ирош, ао, дука му! — рече и лупи о сто. — Нисам се, што кажу, |
а писмена у њему, писмо Ю И А.</p> <p>— Ао, фрајла-Јуло, — рене јој Шаца сав блажен, — кад ћу б |
сребра,“ — приповеда поп Ћира.</p> <p>— Ао, обешењак један; ама исто се тако и са мном разговар |
, па мене шаком по шеширу, па ми каже: „Ао, кандило ти туњаво, унцуте један!{S} Ала имаш здраве |
очи пуне суза, и она полако у себи чита Апостол, а само чујеш како брише нос од силних суза.{S} |
пут понео гаће и сада ево први пут чита апостол!{S} Већ две су недеље, како га баба преслишава, |
говорио предику.{S} Кад је Савица читао Апостол а госпоја-Соси гркињи очи пуне суза, и она пола |
а се очекивања испунила; и Савица читао Апостол, <pb n="78" /> и нови учитељ певао Херувику па |
ко га баба преслишава, онако стара, цео апостол на памет!{S} То је желела и молила Бога да дожа |
цркви и олтару; тридесет година трудног апостолског рада у вртограду господњем гајећи и усађују |
ло, врло ретко, даље: господин нотарош, апотекар, хирург, господин-нотарошев писар, али овај са |
јурећи из сокака у сокак.{S} И сама гђа апотекарица — која се с почетка устезала да се крене, ј |
врат на нос, гђи Гециници касирки и гђи апотекарици, да види, да ли су ове чуле што од свега ов |
ицом и гђом касирком а у седмом са гђом апотекарицом.{S} И тих пет мобилисаних добрих жена, раз |
опет с финим људ’ма, као с г. презесом, апотекаром, ритмајстором, а и сами се звали докторима и |
ске фарбе у лицу...{S} Онако к’о Шаника апотекарски калфа —</p> <p>— Какав „калфа“, паорушо јед |
е ствари него што, је на прилику, какав апотекарски помоћник кишбиров или хуланерски каплар.{S} |
што су је спевали у шору с оним младим апотекарским субјектом, да труцира госпоји Сиди...{S} И |
це на рогљу, у Бечкереку, трећа кућа од апотеке.</p> <p>— Баш нећу имати мира, док и себи не ку |
е; ту не помажу много никакве вештине и апотеке.</p> <p>Јуца је била мала, округла, румена и зд |
берберницу —</p> <p>— Него? — Ваљда ће апотеку! — додаде пакосно гђа Перса.</p> <p>— Ах, та не |
То је све лепо, ал’ сватови могу тек у Априлу да буду.</p> <p>— Па добро, а он нек да стрини и |
S} Па онда се чуде, што толики умиру од апцерунга!{S} Кад сам ја био ваши’ година, ја сам толик |
другим паорским ћурковима, кад сте таке арамије пред господин-попином кућом?!“ А деца се правда |
блигатним ружама између цифара, које су арапске биле а записане на давно пожутелој табли.{S} И |
пустили.{S} Па к’о велим:{S} Иди, бедо, аратос те било!{S} Кад ’оћете, а ви се узмите! ха ха ха |
ватила пола собе па изгледа као чивуцка арендаторска канцеларија.{S} Иде смех и кикот.{S} Баба |
енмајерка кад се враћала од породиље из арендашког сокака.{S} Кад су се вратили попови с пута ( |
ије, ни трукованих новаца од папира, ни аренде, ни перзекутора, — него је свет живео срећно и ц |
ида и прети јој, да ће издати башту под аренду ако се буде једнако у њој бавила.{S} Али и јесте |
телунг па персона па клавир са немецким аријама, хе, а то се све сваком младом човеку увек више |
је често фрајла Меланија ждронцала неке арије.{S} Кад је поп-Спира добре воље био, он је уживао |
уживао у свирци па ма то биле и швапске арије, а кад је био зловољан, Меланија је остављала кла |
заврне језик па зева као какав блазиран аристократа кога се тај свет баш ништа не тиче, а гђа П |
р би’ ја седио и злопатио се овде к’о у аришту, — вели бојтар.</p> <p>— Ајде попи ово да не иде |
силна труцкања.</p> <p>— Били смо к’о у аришту, — наставља гђа Перса. — Меланија само седи па п |
јеки вјеков</foreign> заборавити.{S} Е, Аркадија, — рече поп Спира дигнувши задовољно обрве, — |
ође господин попи, једноме или другоме, Аркадија црквењак па не отпочне отприлике овако:</p> <p |
ече попа код куће.</p> <p>— Које добро, Аркадија? — запитаће га овај.</p> <p>— Добро је!{S} Рас |
каже обешењак један параснички!{S} Ах, Аркадија, ти си ми све то направио!...{S} Морам!{S} Шта |
јегоже сотвори Господ</foreign>“!...{S} Аркадија, човече, ти си мој избавитељ ево већ по други |
ло <pb n="219" /> рано.{S} Он (т. ј.{S} Аркадија) био је тамо пред вратима и чуо и присуствовао |
е једног сахата било је све спремно.{S} Аркадија је отишао по Шацу и однео му црвену пошу.{S} З |
лијелеј и да повиси црквењаку плату.{S} Аркадија је баш свакојаких чуда видео; с покојнима се р |
њу чак и на теме, радо се прими тога, а Аркадија полети к’о без душе поп-Спириној кући, која ни |
у у црно; јер кад је полетела бунару, а Аркадија за њом саплете се несрећом преко валова па кол |
и пут господин попа црквењака.</p> <p>А Аркадија увија понизно главом, смеши <pb n="8" /> се, а |
ећ неколико дана има како је — ублажава Аркадија.</p> <p>— Та знам, знам, ал’ опет..{S} Кад је |
.</p> <p>— Хе, хе! — смеје се и снебива Аркадија.</p> <p>— Али, како само, врагу, да ти то падн |
</p> <p>— Па, шта сте решили? — пита га Аркадија.</p> <p>Поп Спира ћуташе и једнако стајаше на |
?</p> <p>— Ман’те га врагу!— одвраћа га Аркадија. — Скуп је.{S} А и ако се погодите, имаћете ко |
> <p>— Брзо, господине, брзо! — жури га Аркадија и полети на врата натраг цркви, а поп Спира за |
Бог, па ће ваљда добро бити! — теши га Аркадија.</p> <p>— Е, лако је теби, ти не зависиш од ње |
нгије.{S} Накупила се деца па чекају да Аркадија испали једну прангију.{S} Али ће мало подуже ч |
поп Спира.</p> <p>— А после, — наставља Аркадија кондуиту Радину, има још и ту луду нарав, да н |
<p>— ’хоћу л’ да тражим кола? — запита Аркадија.</p> <p>— А, па да бо’ме!{S} Само се погађај, |
ђ свет.</p> <p>— А брани се, — прихваћа Аркадија. — „Ја сам, каже Неца, месечар, па ништа не зн |
tion" /> <p>После једнога сахата дотрча Аркадија поп-Спириној кући и затече попа код куће.</p> |
па извади онај замотуљак што му га даде Аркадија и зави га у завој па метну у појас поп-Ћирин.< |
> баш и ваља!{S} Но фала Богу, — додаде Аркадија за себе, — добро ми је исп’о мој план за руком |
ара!!</p> <p>После кратког времена дође Аркадија и био је задовољан кад је чуо да је све добро |
ло, Бога ми, и зачуди, кад му тако дође Аркадија црквењак, па га позове да крсти.</p> <p>— За к |
ије увек пола поскурице, а послао га је Аркадија да јави.{S} Знали су, дакле, да је путник доша |
дине, и ону тринајсту школу! — завршује Аркадија поносито. — А, после, сви су <hi>Провлакови</h |
нећу, госпоја, како би’ ја! — смеје се Аркадија.</p> <p>— Бићу вам јако обвезана! — благодари |
се цењкам; та ни бриге вас! — хвали се Аркадија.</p> <p>— Па кога мислиш да узмеш?{S} А? — пит |
је певницу држао стари учитељ с ким се Аркадија натпевао и наравно да га је увек натпевао, јер |
еме, да путује</hi> </p> <p>У том уђе и Аркадија.</p> <p>— ’хоћу л’ да тражим кола? — запита Ар |
фили ту <pb n="216" /> господа тутори и Аркадија црквењак, па му отели „кључ“.</p> <p>— Ју, жал |
купе <pb n="388" /> око ватре где стоји Аркадија црквењак и његов помоћник (негда најглупљи ђак |
p> <p>— О, молим... здраге воље! — вели Аркадија и меће преда њ књигу.</p> <p>Дође ред на новог |
Шта знате!?{S} Џак бува, хе, хе! — вели Аркадија и додаје му услужно и понизно шешир и штап, ко |
не знам, ’хоће л’ ваљати штогођ, — вели Аркадија.</p> <p>— Па шта си то к’о смислио?</p> <p>— П |
ине, не знам, ни како ми је име, — вели Аркадија. — Али ваљда ће ми успут што пасти на памет! — |
чио никакве школе?!</p> <p>— Хе, — вели Аркадија па трља онако смирено поповски руке и увлачи с |
не знам, ’хоће л’ штогођ ваљати, — вели Аркадија. — А како би било, онако, господине, да кажете |
Јесте, очекивали смо вас жељно, — вели Аркадија. — Чим која кола прођу а ми мислимо:{S} Ето га |
подметните ово на његово место, — вели Аркадија и предаде му један мали замотуљак. — Ваљ’да га |
у да се удави, и срећом се увек ту деси Аркадија црквењак који је стигне и спасе је родитељима. |
ио за певницу и то за ону коју је држао Аркадија црквењак, а другу је певницу држао стари учите |
ар немаш баш никог другог?...{S} А како Аркадија... како с њим?</p> <p>— Та, он ми је већ кудик |
е. „<hi>На коњу</hi>“ — додаде поуздано Аркадија.</p> <p>— Ајде, потрчи, — вели му поп Спира, — |
остојнији извор за тај догађај, то јест Аркадија црквењак, тај извор врло је штур и издао је пи |
но касти, и нисте ви погађали, него ваш Аркадија погађ’о за ваш рачун.{S} Него извол’те у кола; |
младенца мужеског пола Неци Прекајцу. (Аркадија је, као и поп Ћира, мрзио на Вука и његове реф |
па.</p> <p>— Па шта сад да радимо, брат-Аркадија?{S} Помагај, ако Бога знаш, — рече јако задува |
</p> <p>А сетио се и својих избавитеља, Аркадије и поп-Олује.{S} Аркадији је купио високе ботуш |
леп ходник у коме су у јесен поп-Спира, Аркадије и Жужа крунили кукуруз, а лети кад су велике в |
вењак, предшественик данашњег црквењака Аркадије, знао је, да ће парохију добити само <pb n="13 |
им гласом исприповеда све што је чуо од Аркадије а и иначе по селу о поповима, о тужби поп-Ћири |
еца увек тако жељно погледала али га је Аркадије чувао као очи у глави, и разговарао се са стар |
ало јадну дечицу?</p> <p>— Није, — виче Аркадије сав задуван, — него нешто још горе!{S} Дошли с |
у олтар, па почео да служи.{S} Црквењак Аркадије, кад сиђе са звонаре, па виде, ко је у олтару, |
их избавитеља, Аркадије и поп-Олује.{S} Аркадији је купио високе ботуше у којима ће служити у ц |
деран који је поваздан у порти, помаже Аркадији, звони и пири у кадионицу а за то добије увек |
м виду цркви и олтару олакшава службу и Аркадији и која је стрчала, да је све тутњило, кад им д |
н певао, учитељ се представио црквењаку Аркадији, на што овај каже да му је мило.</p> <p>— Јест |
у зуб, а поп Спира да није изгубио онај Аркадијин замотуљак. — „Обешењак паорски“, мислио је по |
тнути их у Швапску Шпоркасу на име Јеле Аркадијине ћерке, лепе удаваче.</p> <milestone unit="su |
ми звонило! — хуче поп-Спира и јури за Аркадијом, држећи се обема <pb n="17" /> за трбух, који |
си л’ што смислио? — запитаће поп Спира Аркадију после дужег ћутања не могавши дуже да издржи д |
два три дана и прстен.{S} Нек оде ко по Аркадију.{S} И њега сам се сетио па путу, е, а како га |
, фала Богу.</p> <p>— Има кола ал’ нема арњева, милостива! — вели Пера Тоцилов. — Та гледајте с |
, да, и’ нема, ал! то је ђаво, што нема арњева.{S} Знаду то и господа попе.{S} Зар мислите, нис |
онако покис’о кад се грчи у колима без арњева!{S} И једног таквог суморног новембарског дана, |
их; и ни код једног није нашао честитих арњева, а где би их и било, ту је газда опет на путу.{S |
ају путовати а сем њега нико нема онаке арњеве и онаке коње. „Па не мој да срамотиш своје красн |
још и понајбољи бити.{S} А има и добре арњеве.{S} Купио и’ баш ту скоро кад се продав’о неки ш |
ију изађоше кола и коњи; на колима лепи арњеви а под арњевима седи Пера Тоцилов.{S} Искривио се |
тражити...{S} Јербо, што је било кола с арњеви по селу, то је сад све на путу.</p> <p>— Видиш, |
ола и коњи; на колима лепи арњеви а под арњевима седи Пера Тоцилов.{S} Искривио се и испружио ш |
ом путовању њиховом и о оскудици кола с арњевима, сад баш кад оба г. г. пароха <hi>морају</hi> |
тај ђаво и бити! — Коме требају кола с арњевима, — тај ме <hi>мора</hi> потражити...{S} Јербо, |
а у висину!{S} Ено како ружно стоји кад Арса грк пође кудгод са женом, па она дугачка ко торањ |
Арса... и пуна кућа!{S} Шта је мени тај Арса?{S} Шогор!{S} Шогор што кажу, туђа форинта!{S} Еј, |
свога, касти, друга!...{S} Бадава је ту Арса... и пуна кућа!{S} Шта је мени тај Арса?{S} Шогор! |
Перса мешајући варјачом запрашку. — <hi>Арсеникума</hi> да ти дам, а не ајнпренсупе, к’о што си |
{S} Та биће <hi>тебикана</hi>, макар ни Арси не дотегло, јербо си ми ти <hi>ближе род!</hi>“ А |
око...{S} Ено баш у Татићевом шору, она Арсина пуница, к’о рек’о би, да ме је бегенисала; јербо |
ива, а он као већ ожењен баш оном истом Арсином пуницом, оном Савком, па су сад к’о муж и жена. |
година; и хуланерски, и инфантериски, и артелирски, па чак и „маринерски“ официр, уступише мест |
кад ни била при руци акта из епископске архиве, па за то и не можемо улазити у детаље у припове |
падали разговори о строгим епископима и архиепископима.</p> <p>— ...{S}А да парох пароха тужи и |
и!...{S} Ја све мислим онај лопов, онај архилопов Нића боктер, он га је мор’о свему томе научит |
сами нотароши и вармеђаши, а има и два архимандрита у породици.{S} И шта ти све нису разговара |
бих мењао ни с Крушедолским господином архимандритом а сигуран сам да би је тако и мој последо |
и мои;</hi> да возвратятся и <hi>оустыдяася зѣло вскорѣ</hi>.“</foreign> Ха, ха, ха!</p> <p>— Х |
ки нотарош кад тера кера — обично после асентирунга — не може без њега; одмах: „Дај Совру, — ве |
тврђује поп Спира. — Ено гледам само на асентирунгу; какве ти не узимају у војску.{S} Чисто вел |
алим колима, она остаде у јендеку, а г. Асесор продужи курисање другој једној дами, јер тако је |
ајући курмахераје накресанога господина Асесора.{S} И баш кад је овај изјављивао, да је готов р |
Шаца као обазрив и мирољубив берберски асистенат и није смео запевати.{S} Он је само тихо удар |
а. — Не зове се он калфа него „господин асистент“!{S} Теби пуна глава калфи, зато и заборављаш |
ог... та знате га сигурно... берберског асистента Та како да га не знате?!{S} Оног што увек зал |
собом (у злу не треб’о!) Ал’ која ми и асна од њега, кад ће ми се, знам, завезати уста к’о зво |
ају <hi>мој сокак</hi>, ај?{S} Ди је ту асна?{S} Ај, Ракила, је л’ добро диваним, ај?! — вели Н |
не дај Боже и горе!{S} А, што рекосте „асна“, ех, а ко данас има асне од рада?{S} Нико!{S} А п |
роде?</p> <p>— Та им’о би’ само бриге а асне баш никакве, кад би’ те уз’о.{S} Ви’ш, мене једног |
ти никад ништа и да неће видети од њега асне ни црква ни општина, па се преварио, јер, ето, ова |
што рекосте „асна“, ех, а ко данас има асне од рада?{S} Нико!{S} А паор ни толико!</p> <p>— А |
у Нића; — него сам ти дош’о через твоје асне, газда-Перо.</p> <p>Па му онда тишим гласом исприп |
го тебе!{S} Од пања би’ вид’ла бар неке асне,... села би’ па се одмарала у старости... а од теб |
ум, знам добро, моје речи, ал’ шта је ’асне сада!?{S} Говорим ја њој од кад још: „Госпоја-Сидо |
и добар мираз, нека онда и сватови виде асну...{S} А већ ту је, тек што није... јављају јој се |
мало од кочијашења —</p> <p>— А имаш ли асну од кочијашења?</p> <p>— Па... к’о што реко’, не да |
жим и лајем через туђег имања а за туђу асну?{S} Ди би мој газдашаг био!{S} Ал’ прошло! — одмах |
ф, Уф!{S} Срећа те нисам дебела ко’ она аспида, а сад би ме шлог трефио!</p> <p>— ...и пољубимо |
од земље, кол’ко је пакосна, бештија и аспида једна василијска, па поручује по Ержи и каже: „П |
и <hi>тога</hi> брезобразлука од једне аспиде, шта се она усудила да каже.{S} И <hi>она</hi> с |
ије било ни нужно...{S} Ако ова риба на асталу, — рече и показа на варку од сома, — што прогово |
лаја!{S} Него, ајде, ’лади се вечера на асталу.</p> <p>Дође и поп Ћира.</p> <p>Поседаше сви а г |
о добро.{S} На глави шубаре јагњеће или астраганске, на плећи изврнут кожух или дороц и шарена |
а на прозору?...{S} Сигурно се одала на астрономију и звјездочтеније, — вели заједљиво поп Ћира |
има гласину к’о бик, па се чује са пола атара колико је грлат.{S} Нико га није дирао, па чак ни |
из четврте „Латинске“ био истеран због атеизма у неком виду, и онда шта ће с њим,<pb n="137" / |
о ноздрва — јесам ли се, то јест, добро атресир’о, и ’хоће л’ вредити што <hi>вама</hi> говорит |
о пошље у Галицију или у Талијанску.{S} Атресира, на пример, томе и томе катани у Галицију, или |
о је негда диктирано и писано писмо.{S} Аћа Шлајбер прими два сексера за писање, испразни бокал |
о коме другоме.</p> <p>Онда је био неки Аћа учен човек, — умро је, Бог да му душу прости, више |
оси још један бокал.{S} И њега испразни Аћа па оде, да метне писмо на пошту; а домаћин остаје и |
ло с ученим људима, јер тек је по један Аћа био у селу.{S} Али, Бога ми, од ово тридесет и нешт |
..{S} Ако не бидне код Аћимови’?!...{S} Аћим је јуче у јутру пре света, одвез’о нике Џиде у Тем |
то кажу, света видио од тебе.{S} Аћиме, Аћиме!{S} Не узимај младу жену, не узимај себи беду на |
а њега учио и диванио му: „Аћиме, море, Аћиме, слушај ти <hi>мене!</hi> Нисам старији, ал’ сам |
ладу жену, не узимај себи беду на врат, Аћиме, магарче Аћиме, није то за тебекана, та кадашњи с |
више, што кажу, света видио од тебе.{S} Аћиме, Аћиме!{S} Не узимај младу жену, не узимај себи б |
зимај себи беду на врат, Аћиме, магарче Аћиме, није то за тебекана, та кадашњи си ти човек!{S} |
паметнији од мене.{S} Е мој Аћиме, мој Аћиме!{S} Боље да седиш код куће, па да чуваш кућу, кад |
ће он да је паметнији од мене.{S} Е мој Аћиме, мој Аћиме!{S} Боље да седиш код куће, па да чува |
А лепо сам ја њега учио и диванио му: „Аћиме, море, Аћиме, слушај ти <hi>мене!</hi> Нисам стар |
оба мог’о бити?!...{S} Ако не бидне код Аћимови’?!...{S} Аћим је јуче у јутру пре света, одвез’ |
га знају, а сад је учи један региментс-аудитор.{S} А њен Пера је и почасни члан неке тамошње о |
S} Шармант! <foreign xml:lang="de-Cyrl">Аусгецајхнет</foreign>!{S} Браво, господин-Ћиро, браво! |
це са обе ове девојке, — да их то јест „ауфирујем“.{S} Нисам то учинио онога вечера кад су биле |
{S} И све ово није ни увела у инвентар „ауфштафирунга“ него је само спремила и задржала у свом |
је изређала све поименце шта ће Јула у ауштафирунг донети, а тетка Макра је опет изложила уз п |
и пут да је у инвентару ствари датих у „ауштафирунг“, и сам Бог зна где је све досад био, и где |
ила; дивна идила сеоског газдинства!{S} Ах, чега ти ту све није било!{S} Један спахилук, једно |
ерти!...{S} Ал’ људи, па још попови!{S} Ах, — рече одбијајући одлучно, — каква штогла, Бог вас |
раво каже обешењак један параснички!{S} Ах, Аркадија, ти си ми све то направио!...{S} Морам!{S} |
{S} Јако јој жао, што је онака била.{S} Ах, мислила је у себи, само још једаред ако се нађе с њ |
а да уради; нико други нег’ баш она.{S} Ах, ко да је гледам и слушам!{S} Она, она и нико други! |
ју је Шаца малочас ударио у тамбуру.{S} Ах, како је Шаци било, кад је чуо, да му се неко одазив |
а да брије поп-Спиру а овај се отима. — Ах, не, не!{S} Ти си страшна кад неког омрзнеш.</p> <p> |
е прдачи! — рече и уздахну гђа Перса. — Ах, Ћиро, Ћиро!</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
свагда из срца му.{S} Пера обори очи. — Ах, и те велике школе!</p> <p>— Јесте, — вели Пера. — О |
рекла то, а она се ’трже, па настави: — Ах, извините!{S} Но, <pb n="92" /> лепо ћемо изгледати. |
ј један пајташ.</p> <pb n="390" /> <p>— Ах, абер мајн Гот, каква форма! — храбри га раздрагана |
ем.</p> <p>— Чашицу за Бога — </p> <p>— Ах, ни капи, ни капљице, — брани се гост, устаје и клањ |
ела у ову равницу без околине!</p> <p>— Ах, госпођице, овако лепа околина, (па показа на њих дв |
се ствар врло повољно развија.</p> <p>— Ах, ви мушкарци!{S} Што сте ви мајстори у исмевању, то |
и моја најбоља другарица Јула.</p> <p>— Ах, каква, — рече и ману сетно руком а гледа у њу.</p> |
у! — додаде пакосно гђа Перса.</p> <p>— Ах, та не, за име Бога, <foreign xml:lang="de-Cyrl">ум |
, куглоф и томе подобна теста.</p> <p>— Ах, — рекла би сва задовољна и срећна госпођа Ћириница, |
ђак</title> од Косте Руварца.</p> <p>— Ах, бештијо једна, гледај само како је пакосна, мора да |
на вас, <hi>само</hi> на вас.</p> <p>— Ах, госпођице, кад не бих желео, да вас што пре видим, |
а се зовем <hi>Провлаков!</hi></p> <p>— Ах, бадава, — вели задовољно поп Спира. — Кажу: „триста |
блеса: ваљда „хохцајтсрајзе“!?</p> <p>— Ах, та не, гнедиге, него да штудира хирургију...{S} Зна |
p> <p>— Боже!{S} Па зар за то?</p> <p>— Ах, божанствена песма! — вели Пера и тера прстима своју |
>— Та, оно, до душе, тако је —</p> <p>— Ах, ви, ви! — прети му прстом Меланија и гађа га цветом |
— ал’ ја још никако да чујем —</p> <p>— Ах, пардон, пардон, милостива!{S} Наљутила сам се... жа |
огињо, Над смертнима свирјепа књагињо!“ Ах, какав би то красан пар био да се узму!{S} Он леп ви |
, него чак и пароси, мрзе.</hi> </p> <p>Ах, јесени, јесени!{S} Како си суморна кад те човек пос |
еда једнако, и једнако се смеши!</p> <p>Ах, јутарњи снови, врашки, несташни снови!{S} Какве див |
љубазно и оде свака својој кући.</p> <p>Ах, како је лепа Недеља у селу!{S} Лепа од ранога јутра |
ачку и био у њу заљубљен па јој певао: „Ах, Венеро, ужасна богињо, Над смертнима свирјепа књаги |
усту очељали!...</l> <pb n="335" /> <l>„Ах, фрајлице, благо</l> <l>Ротшилдово што је!</l> <l>Ка |
бело лице</l> <l>рознфорб-боје!</l> <l>„Ах, љубезна Јуло,</l> <l>Све ће бити <hi>моје</hi>!</l> |
="152" /> <p>— Та обиђе га покаткад мој Аца.</p> <p>— Да, вид’ла сам га канда ту одономадне.</p |
да прикрије и да тако помаже безазленом ашиковању.{S} За то су сада и састанци били у присуству |
вочтоже бȣдетъ ктомȣ, точїю да изсыпана бȣдетъ вонъ, и попираема человѣки.“</foreign> И право ј |
солъ ѡбȣяетъ, чимъ ѡсолится; нивочтоже бȣдетъ ктомȣ, точїю да изсыпана бȣдетъ вонъ, и попираем |
Кола су пролазила Великим Сокаком кроз Б** а баш је било после подне.{S} Врућина беше мало поп |
Он је добио за ђакона у оближњој вароши Б**.{S} Најмио је и леп удобан стан и већ послао сав на |
брижно.</p> <p>— Та, нисам баш к’о што б’ ја желио, ал’. —</p> <p>— Та само да пређе једаред т |
ељу дана да иде с <hi>погачарима</hi> у Б** нити је хтела да прими икакво правдање и извињавање |
о у том месту.{S} Отишао је за ђакона у Б*, а у селу остали попови с попадијама; попови и којек |
шесторо седморо у кола па се кренуше у Б** младожењиној кући.{S} Енђебуле запеваше, заплака са |
јица живе сад у варошима.{S} Шаца у <hi>Б**</hi> у Бачкој а Пера у <hi>В**</hi> у Банату.</p> < |
="cu">„Вы эсте солъ земли: аще же солъ ѡбȣяетъ, чимъ ѡсолится; нивочтоже бȣдетъ ктомȣ, точїю да |
милија.{S} И пишите: да смо сви здрави; баба кашље и кр’ја к’о и пре и тут је здраво; разбио он |
, мојој Јули фину мараму фердинку...{S} Баба каже да кочијашим: „да се из рана научиш, каже ми |
Још неко време седе и чешљају перје.{S} Баба по неки пут зевне, затвори очи па изгледа к’о да с |
една кола и у њима један млад човек.{S} Баба Пела која је седела пред кућом и подштрикавала нек |
ка канцеларија.{S} Иде смех и кикот.{S} Баба се љути а смех све јачи; једва се стиша кад се чуј |
.{S} Кад се родио, приповеда Палчика, а баба каже: „Фала Богу кад сам дочекала унука; сад само |
отприлике јадао Палчика пријатељима, а баба једнако здрава, иде у цркву на сва јутрења, све сл |
тргну сви и ослушкују окренути кујни, а баба вели:</p> <p>— Иди види, да се опет није онај лопо |
у шору са царевим сином, па се смеју, а баба се љути и кија, а перје лети чак под гредицу и по |
п’онда су морали да малко попусте.{S} А баба ми каже: „Кад волеш њу већма нег нас, па нек ти је |
разликом што је Бог све и видео и чуо а баба Макра по мало видела а слабо што чула од свега раз |
мо изволева.{S} А Савка, садашња његова баба, као меси у наћвама хлеб па му окренула леђа.{S} М |
ли: „О Боже, подрж’ још који дан, да га баба ожени лепо!“ А кад је дочекала и то, и оженила Гав |
апостол!{S} Већ две су недеље, како га баба преслишава, онако стара, цео апостол на памет!{S} |
ет Палчика, отац малога Савице, вели да баба то само тако каже; увек она има изговара и разлога |
или како шкрипи ђерам; то вуку воду да баба опере ноге, и док пере он грди и издаје наредбе за |
и.</p> <p>Пред трећом кућом опет седела баба Савка, кочоперна баба, па приповедала својој комши |
еколико пута потврдила је и друга једна баба, у другом крају, што седи на раскршћу преко пута о |
древне кожње фотеље у којој је још њена баба одмарала старе своје кости и последњих пет шест го |
>, стару једну књигу коју је још Јулина баба донела у мираз Јулином деду.{S} На последњем листу |
кућом опет седела баба Савка, кочоперна баба, па приповедала својој комшиници, другој једној ба |
е ти!...{S} Фајн жена, што јест; жустра баба!{S} А штета што није у мојој „парокији“!{S} Па чер |
<p>Одмах сутра дан се два пут нашла са баба-Макром у башти.{S} Тако и прексутра.{S} Известила |
е дере и брани ногама)...{S} Па зар кад баба дође с вашара с медљаним колачима па запита: „Ди ј |
звестила <pb n="236" /> се о свему и од баба-Макре, а и иначе; и била је потпуно задовољна са д |
за што као и не?!</p> <p>— Па кад праве баба-Тини, а што ће онда ваша Јуца, ваша безазлена и кр |
Бог ти помог’о, дете! — зашишти оданде баба Макра.</p> <p>— А шта радите то, слатка тетка-Макр |
рим данима <pb n="399" /> својим, ту је баба Макра спокојно очекивала смрт цуњајући једнако по |
бегало у шупу или у зелену метлу кад се баба згране при спомену кринолина, и онда није никакво |
се ништа ни продати ни делити.{S} Неће баба у труц да умре!“ Тако се отприлике јадао Палчика п |
а међу редушама наравно да је понајвише баба.{S} Оне ће се већ код куће молити Богу; кад зазвон |
пет, како јој је мило било, кад зачу из баба-Макрине баште тамбуру!{S} Јули је тако мило било, |
ица.{S} Заплака се и Јула, и гђа Сида и баба Макра; сви бришу и нос и очи.{S} А Нића боктер — у |
баш много ни било — неколико стараца и баба које су снаје отправиле у цркву само да бар једно |
фала Богу, доста и поздрављамо га сви и баба и нана и брата и Ката из комшилука, која је сад ве |
вала, него и свима у комшилуку па чак и баба-Тини која се још пре педесет година унтерхалтовала |
знао, да њих двоје и још Бог на небу и баба Макра на земљи, с том само разликом што је Бог све |
је се још нико... ал’ може бити, — вели баба. — Ето, фала Богу, две девојке.</p> <p>— А шта ја |
оје године... а сад вам је лако, — вели баба домишљајући се да се њој, и на њен рачун, смеју. — |
не!{S} Ала и не знаш шта ваља!“ каже ми баба... „Е, сад баш видим лепо и признајем те, каже, да |
ако не потрефим!{S} Та још мој покојни баба (Бог да му душу ’прости!) говорио ми је: „Синко Пе |
. — Ајде, Радо, снаго моја, сад ће доћи баба! (А Рада легао у кола па се дере и брани ногама).. |
аку?!!</p> <p>— Е, није него ваљда оној баба-Тини праве музику?!</p> <p>— Та каква је ћорава са |
} И нико их жив није знао и затицао сем баба-Макре, а и она је, сирота, била и слабих очију и м |
што је <pb n="418" /> најлепше!“ И тако баба омекш’о па сад он највише ужива у мојој Јули, и ве |
молим Бога да ме не узме к себи, док му баба не сашије гаћице.“ А кад му је сашила, а она опет |
ста.{S} Обе те бабе у друштву са другим бабама сложиле су се и закључиле, да тај путник није ни |
/> у рукама мараме савијене на троугао, бабе мараме са завијеном китом босиљка од које кидију с |
и ове Недеље сви су ишли у једној цељи; бабе да чују а девојке да виде новог учитеља.{S} Само с |
ви а довршило у порти или на сокаку.{S} Бабе се разговарају о редушама и о томе, како је лети л |
рогаљ, момци мажу чизме да омекшају, а бабе траже дугмад и наливају зејтин у кандило <pb n="71 |
кажем: <pb n="411" /> „Рада побе’го од бабе!“ Зар ће то лепо да будне?{S} Ајде, лане моје, ајд |
м и трговци са опуштеним брковима; неке бабе са солуфима са каквима малају Изабелу шпанску краљ |
пушта воду и да не убија ногу.{S} После бабе и свекра, никога, ваљда, не негују и не поштују та |
едан кокошији корак“, што рекле искусне бабе, а после осетно краћи. „Прође лето,“ рекла би тек |
д је био спрам Великог Крста.{S} Обе те бабе у друштву са другим бабама сложиле су се и закључи |
шао поред Великог Крста, како приметише бабе; и што онако ирошки носи пошу око врата, како реко |
{S} Та до’ће ред и на вас!{S} Нек плачу бабе и старци, што им се то више не може стрефити, а ви |
hi>, па га моја Јула пољубила у руку, а баби удариле сузе, па ти он њој девет дуката и један со |
им живот.{S} Као оно по некој паорској баби што треба сваког дана извесна мера ракије, па да с |
оведала својој комшиници, другој једној баби, како јој се јуче на ноћ приснио њен покојни Лала. |
м.{S} Ви’ш, молим те!{S} А а а! враг им баби!{S} Ако је Ирош, баш се ирошки и владао!{S} А, обе |
паор!</p> <p>— Сви су они таки, враг им баби!...{S} Ја све мислим онај лопов, онај архилопов Ни |
чки.{S} Ал’ ће паор да побесни, враг му баби!{S} И добро је, и не ваља!{S} Запамтио сам добро, |
на посао, ревносно ради и пажљиво слуша бабије приповетке.{S} А бака прича о старим временима, |
ан издају и дају им лицу све више прави бабији изглед.{S} Једна једе само на леву а друга само |
арађује свој хлеб.{S} Постао је љубимац бабин и неће више тај ништа да зна за фрау-Габриелу и њ |
и пријатељи, је л’ те, господин-попо... бабини пријатељи, је л’ те и мамини.{S} Господин-попа в |
е лети чак под гредицу и по соби чак до бабиних чизама које се, непуњене сламом и намазане машћ |
к’о тресак!{S} Каже фрау-Цвечкенмајерка бабица, да свога века још није вид’ла тако дете здраво |
ајерка, а ова последња, дознала је, као бабица, још и то, да ће госпођа Перса <pb n="365" /> у |
атељица са гђом Цвечкенмајерком, месном бабицом, којој је сваки дан ишла на јаузн са штрикераје |
е и мамини.{S} Господин-попа воле твога бабу, па ће он доћи опет...{S} Он воле бабу —</p> <p>— |
Е, не сме мама, рано; мама мора да чека бабу! — рече женица смешећи се.</p> <p>— Па нека и попа |
мешећи се.</p> <p>— Па нека и попа чека бабу! — одговори Рада.</p> <p>— Па кад неће господин-по |
а!</l> <l>Поздрав’те ми мога <hi>доброг бабу</hi>:</l> <l>Да не коси украј Тисе траву:</l> <l>П |
бабу, па ће он доћи опет...{S} Он воле бабу —</p> <p>— И маму воле?! — рече јецајући мали Ива |
и Макру, и Иву (и пољуби га) и Раду, и бабу, — све воле господин попа, све; и твоју маму воле! |
смех гаси изненада свећу и буди и љути бабу.</p> <p>— Ајде доста већ једаред!{S} Докле ћете?{S |
сте године са две радости већ обрадовао бабу; пре три месеца је први пут понео гаће и сада ево |
а Шацу, и у мислима којима се тако радо баве младе, први пут заљубљене девојке, а то је: у мисл |
лбуму слика чувеног лопова Рожа Шандора бавећег се на поправци у Куфштајну — Док су ови разглед |
S} Читаве недеље Шаца, берберски калфа, бави се другим пословима.{S} Или удара у тамбуру, <pb n |
ње испричаћемо.{S} У тужби се поп Ћира бави прво самим собом.{S} Спомиње неких тридесет година |
, Боже, такву какву каквом мужу који се бави науком па му треба да се разговара и разгали мало |
ту под аренду ако се буде једнако у њој бавила.{S} Али и јесте била башта уређена; све окопано, |
но за другим ко мачићи.{S} Најрадије се бавили у башти под зовом — и ако то није баш ни најмање |
у кад да их пробуди, и док се он напољу бавио а домаћица у кујни нешто цуњала, дотле се домаћин |
А ви се, госпођице, к’о што видим, радо бавите читањем! — рече Пера прелиставајући ону књигу.</ |
ио у селу.{S} Отишли су као прекјуче, а бавиће се још не знам колико који на путу.{S} Дакле, св |
ва се бојао а мишеви опет изгледа да је багателисао.{S} А сем тога био је као лопов бескрајно л |
мило јој је, али ипак каже, да не треба багателисати ни немачки језик како то почиње Меланија, |
раво, јер ја кад се каприцирам, ја и за багателу радим, ал’ тек ја не могу да трпим, да у том м |
’о ни онај Доситејев Абу Казем Тамбури, багдатски трговац, што није могао да се курталише своји |
рипац, па помагај ча-Нићо,... мор’о би’ багов да пушим к’о последњи павор!{S} Да сам се којом с |
да не постиди Белеслијине, нека не пуши багов к’о сваки паор, него нека пуши цигаре к’о и његов |
гаврани гракћу и прелећу са багрема на багрем.{S} Прену се из мисли Пера Тоцилов, задену угаше |
сле вране и гаврани гракћу и прелећу са багрема на багрем.{S} Прену се из мисли Пера Тоцилов, з |
своје до пола пута, и разносио мирис од багрема, орахова лишћа и мирођије из башта.{S} Пред јед |
као и са сокака био је испред куће ред багремових дрвета и два велика дуда али не јалова као о |
сеђаше на клупи у хладу испод сенастих багремових дрвета пред кућом једна млада жена а око ње |
д кућом и подштрикавала неке чарапе под багремом, видела је како је онај путник у колима скинуо |
зауставила би се негде на тараби или на багрему, како је лака!{S} Никакав тежи посао није за њу |
аљине, па се склонио у хлад испод неког багрења.{S} То беху кораци сеоског <hi>боктера</hi> ча- |
ог Мађарице слушкиње.{S} Пред кућом ред багрења и два велика јалова дуда а испод дудова је клуп |
к.</p> <p>Шаца је ишао полако све испод багрења док није дошао близу поп-Спирине куће.{S} Тад м |
S} Једна по једна клупа испред куће под багрењем остаје празна.{S} Укућани седели испред куће п |
зовем <hi>Провлаков!</hi></p> <p>— Ах, бадава, — вели задовољно поп Спира. — Кажу: „триста, <h |
сад и оно, што се, Бог те пита кад још, бадава возио, па ће му пресести сва вожња забадава.</p> |
Сирома’ Бечлија, зажелио се прашине!{S} Бадава, види се одмах што ти је Бачка крв!{S} Воле праш |
з тебе, брез свога, касти, друга!...{S} Бадава је ту Арса... и пуна кућа!{S} Шта је мени тај Ар |
Како само лепо говори, к’о из књиге.{S} Бадава, наша Богословија може се пофалити што така васп |
се њој таки неки ђаво морао десити.{S} Бадава, морала је признати и сад и толико пута већ пре |
гледати, кад <hi>ја</hi> то дотерам!“ — Бадава се госпођа мама отима и вели јој: „Та немојте се |
о’ће време, па ће вас дете проклињати!“ Бадава, што јест јест; ал’ за љубезне ствари — само је |
ало.{S} Ето, наш би, га Шаца обриј’о за бадава, ако ни за шта друго, а оно за оно наше <hi>стар |
као једног вредног члана, који не једе бадава, него који зарађује свој хлеб.{S} Постао је љуби |
<p>— Е, мој газда-Перо!{S} Не зоведу се бадава моји стари <hi>Цуњалови</hi>, и не зовем се <pb |
и продужио спавање „лењштина једна, што бадава једе хлеб“ (да се послужим реч’ма којим га је по |
су парохијани били тако побожни, да су бадава млели својим поповима брашно у сувачама</hi> </p |
о!“</p> <p>— Ћиро, Ћиро!</p> <p>— ...{S}Бадава сам се ја правд’о да нисам; да сам пон’о мој рођ |
брига допушта, дремуца по мало.{S} Пера бадри коње, кара их, спомиње им оног Мартоношанина (вра |
а беле руке к’о у ноблеса, а моја Јула, бајаги, само их за то навлачи, да сакрије своје од вирт |
Тога који се неће сигурно пофалити.{S} Бајаги, не знате!{S} Ви не знате!</p> <p>— А откуд и да |
е својом чистом шнуфтихлом једну чашу — бајаги чаша није чиста! „А чаша била чиста, к’о дијоман |
ку, а он као — обешењак један! — не зна бајаги ди да метне <pb n="348" /> онај проклети зуб — а |
онако, господине, да кажете, да сам се бајаги ја задоцнио као болестан, а ја и тако од Екселен |
пиром у чарду а, поп Ћира остаде у коли бајаги спавајући.</p> <p>Чарда — једна страћара, нахере |
па се лопта, па сваки час испусти, к’о бајаги, лопту, а <pb n="129" /> лопта се откотрља, а он |
деж округао фластер на доњу вилицу, к’о бајаги боле га, има бубуљицу, а оно није, не фали му ни |
што ти није давала?</p> <p>— Та... к’о бајаги, ми газдачка кућа, а ја млезимац, а она сиромашк |
десили они то све још раније.{S} Па к’о бајаги сневала да се кугла, нада се гостима и шта ти ту |
обешењак.{S} Упреподобио се, па се к’о бајаги и он чуди па се умеш’о и он па и он гледа поизда |
аместио поред поп-Ћире који једнако као бајаги дрема увучен у бунду.{S} И један у други поп се |
и пажљиво слуша бабије приповетке.{S} А бака прича о старим временима, кад су још солдати носил |
устрашиво да дочека и растера бар десет бака (пешака), — и он је побегао кад је чуо ону страшну |
у перје.{S} Све сама женскадија, све од баке иза запећка па до мале унуке са курјуком од педља, |
ста монотоно и дремљиво као живот какве баке у запећку.{S} И данас је још тако а камо ли пре то |
дудом показивала.{S} На <pb n="106" /> бал је ишла од године до године, о Св. Сави, а на балу |
н; нов шешир, нова хаљина или вођење на бал у Бечкерек, „да се дете мало разоноди и да избије с |
њеном мамом!“ Меланија је ишла чешће на бал у Темишвар или Велики Бечкерек и тамо је играла нем |
осле неког времена ајд’ кући баш кад је бал у највећем јеку, кад се и саме маме распале па пору |
азда срећна и задовољна остављала доцне бал; а Јула је знала од швапских игара само некакву шот |
ва стара кокета сутра дан после бурнога бала), како су се скупиле и ћуте, ћућоре по каткад или |
дна ваздуха и сва соба замириса сеном и балегом.</p> <p>Узбунише се сви.{S} Меланија одмах оста |
ви га уважавају и позивају на официрске балове, који су, као што је већ свакоме познато, свуд у |
акоме познато, свуд у свету најсјајнији балови, па тако и ту.</p> <p>Често одлазе у тазбину и П |
воју проклету гушу, све је то, знам ја, балсам за тебе; нек само гребе —</p> <p>— Е, „<hi>гребе |
е земља под њом!{S} А ова моја к’о нека балска лепеза; да је ду’неш, зауставила би се негде на |
окривам флаше од парадајза.{S} Све саме балске рукавице, од Бог те пита каде.{S} Гледам их Боже |
м него се и сам послужујем.{S} То ми је балсум, и, касти, једна сладост.{S} Ал’ помажем им к’о |
ракијице; јербо то је моја сладост, мој балсум!{S} Ракија је једна моја сладост, касти.{S} А Је |
балсум“ кад мало гуцнем —</p> <p>— „<hi>Балсум</hi>“!...{S} Што гођ ти гребе ту <pb n="297" /> |
ику надежду; јербо је то за мене један „балсум“ кад мало гуцнем —</p> <p>— „<hi>Балсум</hi>“!.. |
тешко: — Хе-е-е!{S} Још да ми није овог балсума... па дође ми поникад да нађем какву криву гран |
а од године до године, о Св. Сави, а на балу је увек била малерозна.{S} Окрене ли је само двапу |
наша мерити с оном њеном!!{S} Тако и на балу, тако свуд, свуд...{S} Увек ова наша оде у запећак |
ша оде у запећак.{S} Та знам је само на балу!{S} Оно има, има <hi>играња</hi> ... ал’ оно њено. |
ћа своме протектору, доброј старици, на банак и наставља прекинуто предиво.</p> <p>Но кад је ре |
цима, не што нису нашли и што није било банака, било их је доста, — него што се и један и други |
полете!{S} Да прелети тако сву Бачку и Банат и цео свет; да оде и остави за собом све, и срећу |
е <pb n="97" /> разговарали о летини, о банатској шеници и о влашкој шеници.</p> <p>— И добро ј |
есне коње.{S} Превезли их и на скели на Банатску страну.{S} Већ се и ноћ спустила и обавила све |
еру — која је у Бачкој и <pb n="358" /> Банату од вајкада била знак великог пријатељства и љуба |
*</hi> у Бачкој а Пера у <hi>В**</hi> у Банату.</p> <p>Пери је то већ друга варош за ових шест |
је и две попине ћерке из једнога села у Банату, у коме су парохијани били тако побожни, да су б |
вели усхићено Јула. — К’о гођ да сам у Банату, тако је добро!{S} Само кад смо ту!</p> <p>— Па, |
антериски па чак и један (невероватно у Банату!) „маринерски“ официр!{S} Тако на једној Меланиј |
тају!{S} Чим чују да ко овамо код нас у Банату има лепе коње, — одма’ се устумарају ти проклети |
друга два, и живела су у једном селу у Банату.{S} Које је то село, нећемо вам казати, да не би |
с’ из Иђоша, па не бери бриге; јербо су Банаћани спасли свету месечину и месец остао на старом |
већ хтели да припале топ, сети се један Банаћанин, баш ће бити да је био из Иђоша, који се ту с |
иде спавати.{S} Тако се ето, један наш Банаћанин <pb n="164" /> у далеком свету прочуо, а Иђош |
ју ту проклету пасију да украду коње од Банаћанина. — то је једно чудо! — Па, што украду украду |
мене</hi> нису обријали!“ каже мамаљуга банацка...{S} Хеј! — викну болно гђа Перса са дигнутом |
киме ћу!“ А она, гледам је, села па к’о банацка млада гледа преда се па само: „Јесте“ ... „Није |
шом на ту страну!{S} Чујеш ли, мамаљуго банацка?</p> <p>— Ал’ за име Бога, Персида, па доста ми |
{S} Мири се ти с твојим деком, мамаљуго банацка, (Госпоја-Персина је старина из Бачке) ал’ ја с |
терам далеко!{S} Еј, мамаљуго, мамаљуго банацка!{S} Дакле ти си већ контен да све заборавиш!... |
нама испод бркова који су били онако по банацки поткресани па изгледали над уснама као ивица ил |
улу и стаде пућкати и пљуцкати онако по банацки, па се да у дубоке мисли.</p> <p>Дуго је пућкао |
ти душу!...{S} Та немојте ме, снаја, за банбадава цвелити!{S} Та немојте ме бедити и ружити — к |
ол’те у кола; извол’те да не киснеду за банбадава и коњи и амови.</p> <p>— Хе, Петре, синко, ’м |
анерским, кад о Шабецу свира регименцка банда у промонади.{S} Вид’ла сам,“ вели, „свака чуда, а |
о сам га мало пре споменула, са читавом бандом блех-инштрумената, гајди и други инштрумената и |
ање, гунђање и саветовање око запећка и банка.{S} Омладина у кујни а остарина на банку или иза |
своје топлине, — бар око огњишта и око банка и запећка; јер сво ћеретање и кикотање концентрис |
pb n="247" /> правиду какве <hi>фаличне банке</hi> — смеје се Нића. — Па ако ме добро подмажу и |
ог рата и од како изиђоше ове сексеруше банке све горе; па док могу — добро, а кад удари руда у |
да-Перу Тоцилова, и кад изброја и сложи банке у шлајпик и тури га за сару од чизме, он им се за |
ти се на овом прође; што си натруков’о банки, натруко’во — нек ђаво носи; нећу да се после каж |
пуњене сламом и намазане машћу, суше иа банку поред вруће пећи, а ова захватила пола собе па из |
анка.{S} Омладина у кујни а остарина на банку или иза запећка прича и сећа се лепших дана и дру |
ваздан седи мирно и зажмиривши преде на банку и прекида предиво само онда, кад чује да у кујни |
великих ексера на капији кад је једном банула у Жужину собу па затекла тамо једног курмахера Ж |
е касапин једном изненада <pb n="82" /> бануо, па од то доба је ужасно обазрив и први бега с па |
ости.</p> <p>А то је било овако.</p> <p>Бануо једаред изненада Господин Владика у село, а баш ј |
ирати, па би’ му послала боктерски рог, бар да знамо ноћу кол’ко је сати!“</p> <p>И опет излази |
беше као неки одговор на раније питање, бар тако га је Шаца, познајући — што рекли — лавиринат |
задовољна што примајући укоре и савете, бар на тај начин, изгледа ипак млађа од Цвечкенмајерке. |
hi> сам вам таква.</p> <p>— Знам, знам, бар <hi>мени</hi> немојте, гнедиге, говорити — .</p> <p |
4" /> да не долази и не пролази улицом, бар док се поп-Спира не врати с пута.{S} И за то Шаце и |
— виче гђа Перса. — Па што ниси проп’о, бар не би’ сад знала за моју срамоту.{S} Ух, ух!{S} А ш |
да неће бити на одмет и њега као једно, бар за вечерас, тако рећи, дејствујуће лице, описати и |
ене живог! — Падаће ово, господин-попо, бар још читаву недељу дана!{S} Познајем ја то по мени; |
о се не би баш и скинули мало с кола... бар док се коњи одморе и наране?...{S} Да отворим капиј |
и онако беспослен, да се <pb n="276" /> бар разговарамо...{S} А, би л’, на примјер, тако ово да |
> <p>— Та останите још мало, слатка!{S} Бар на белу кафу, а красан обрст имам.</p> <p>— Други, |
ало повише закаснили, извин’те и ви!{S} Бар да сте раније дошли, а красну смо рибљу чорбу имали |
. а, то тек никако нећемо допустити!{S} Бар код мене <pb n="45" /> није тај обичај.{S} Ви’ш ти |
абадава заљубила у Шацику берберина.{S} Бар ће имати ко ће обријати поп-Спиру.{S} Хахаха!{S} Ње |
домаћин. — Дакле тек сутра путујете.{S} Бар ћемо се мало, онако, натенани проразговорити.{S} Из |
ре службе га није могло ништа снаћи.{S} Бар нико не памти тако штогод.{S} Ни стари брица Јефта |
п-Олуја.</p> <p>— Е па сад лаку ноћ.{S} Бар ћу једаред мирно спавати после толико недеља!{S} Е, |
ен име своје поезије и своје топлине, — бар око огњишта и око банка и запећка; јер сво ћеретање |
S} А паор ни толико!</p> <p>— А јеси л’ бар мајстор у том послу?</p> <p>— Та, сад ја нећу ништа |
— запита поп Спира.</p> <p>— Јест, ал’ бар долази <hi>дањом</hi>... а ту су и старији!...{S} А |
за што да не служе цркви и олтару!{S} А бар да не знам, да деца волу звонару; него душа им је и |
које су снаје отправиле у цркву само да бар једно после подне одахну мало душом — па се упутио |
оштење, — вели гђа Перса. — Али тек, ја бар увек помислим да су друге сретније матере што им ће |
спао на Џиде перјаре и грошићаре, а ја бар господу пароке возим!{S} Него боље ви седајте, да м |
родила него тебе!{S} Од пања би’ вид’ла бар неке асне,... села би’ па се одмарала у старости... |
о близу села, па се фрау-Габриела могла бар пешке тихо <pb n="375" /> вратити онамо одакле је н |
може једна очајница да учини?!...{S} Па бар да вам је одговорено равном пажњом, него —</p> <p>— |
па још испадне, да је други крив.{S} Па бар да се чешће окрене, ајде-де; него кад натуче шешир |
р треба неустрашиво да дочека и растера бар десет бака (пешака), — и он је побегао кад је чуо о |
.{S} Да иду одмах, јер у Суботу се мора бар један вратити, да буде ту ради цркве.{S} Спрема се |
зио с ким било!{S} Тражи друга кола, та бар тога зеља има доста, фала Богу.</p> <p>— Има кола а |
каквом другом кућом!{S} То ми је утеха бар, јербо вас знам да сте жена на свом месту!{S} А куд |
ни мак’о а камо л’ точио и пио.{S} Ајде бар да је каква шљивовица, па да кажеш, намамио сам се |
ј душе, а не ја тебикана!{S} Та теби је бар било још дана записато, а не ја да се вучем по свет |
сте!...{S} Ја не могу од деце, а њој је бар лако!</p> <p>— Оћемо, ’оћемо, госпоја-Јуло...{S} Па |
аде Карабашева, <pb n="286" /> па он је бар немеш, па и он кочијаши!{S} Па спао на Џиде перјаре |
пиш, а ти се учини к’о да спаваш, то је бар лако.{S} До Темишвара немој да се шалиш да се покаж |
една за другом, да је насекира и отрује бар за онај дан.{S} Али је мржња још ту једнако; <pb n= |
ече у себи, а једнако ишчекује, да чује бар тамбуру.</p> <p>Али свега тога не би.{S} Зато стаде |
i>, к’о и увек што је.{S} Разумеш ли ме бар сад? — рече поп Ћира па устаде и стаде се шетати, а |
воту.{S} То им је мотор у животу, и оне бар знају за што живе или боље рећи животаре, јер и как |
!{S} Да је то честита ракија, ја би’ се бар стрес’о кад је пијем.{S} Блага к’о Божја <pb n="298 |
ирала па баш ни једне речи!{S} Ни да се бар пошали, да нас позове после ручка!“ Сва јој је мора |
. кад радим, а ја онда заборавим, па се бар не секирам. —</p> <p>— Па иди!{S} Ти и онако најбољ |
га ни она (Меланија) не говори, али се бар меша с онима који га знају, а сад је учи један реги |
а већ мени тамо како је да је, него се бар ти не мучи и не злопати на тим вашим свету, каже!{S |
изгледа да им је пропао цео дан, ако се бар у вече не виде и не обиђу.{S} Па тако је то било и |
весело покрет капији.</p> <p>— Та ај’те бар на часак.</p> <p>— Не, не... не могу! — рече путник |
ију!...{S} О, а тако ми жао, што нећете бар мало да свратите!...{S} Па шта <pb n="410" /> ради |
њен отац!{S} Ко је узме, слатка, тај ће бар знати, да има једну добру виртшафтерку.</p> <p>— Ра |
рстен а после Божића свадба.{S} Тако ће бар вратити госпођи Сиди мило за драго што је она преух |
кринолин био још једнако доста ретка и бар непопуларна ствар.{S} Кол’ко је само фрајли баш у о |
p> <p>— Па понео са собом у џепу.{S} Ви бар знате, слатка, к’о касирка, какви су поповски џепов |
је и порекао.{S} Није могао да продужи бар још три дана, и ако је рад био, него се кренуо да с |
в и не да спавати.</p> <p>— А пијете ли бар белу кафу?</p> <p>— Да.</p> <p>— А пунш?</p> <p>— Н |
какогођ докопа зуба.</p> <p>— А знаш ли бар који ће да га вози?</p> <p>— Е, па то још не знам.{ |
о главу, или да су се потукли само, или бар да су, лека ради, кога избацили из кафане (а у друг |
код нас доћи.</p> <p>— Ху!{S} Немој ми бар ти пристајати на јед! — обрецну се гђа Перса. — Нис |
Бачванке.</p> <p>— Па јесу л’ послушни бар, слушају л’? — запита путник и стаде љубити децу.</ |
па да бо’ме!{S} Само се погађај, јер ти бар знаш паора! вели поп Спира. — Обешењак је.{S} Кад т |
олико много, да младенцима неће требати бар за првих двадесет година ни стварчице у кући да куп |
мем у кола, <pb n="279" /> — да истерам бар тако ти’ шеснајст сребра.{S} Ето, нађ’те ви још јед |
отрча за њом гђа Перса, — а ви онда ето бар дођите сутра после подне, да помогнете и екшплицира |
ине, а и госпођица-Меланијине, (к’о што бар ви велите).</p> <p>— Та по мало јесте и тако! — вел |
(која је тако свесрдно падала као да су бар недељу дана и додолама и литијама молили Бога за њу |
ваљ’да била моја Керувика!...{S} Ал су бар господин Прота и распитивали за мене! — заврши Рада |
’те не ће то најбоље и бити!{S} А ја ћу бар за то време да се натенани размислим мало за оно и |
говорила је сутра дан гђа Сида, „живићу бар петнаест година дуже од покојне маме.“</p> <p>— А м |
слонивши се на кола, као да хтеде да их бар на тај начин задржи. — Од кад се нисмо видили!{S} Ч |
ским хркањем, спасао често и себе и још бар пет шест комшијских кућа.</p> <p>По свему се видело |
сеном, тако савесно, да ће се коњи још бар недељу дана частитити ченејским сеном.</p> <p>Кола |
ед кандилом, у коме је горео најчистији барабанц-зејтин, тако она не била жива, и не била госпо |
и оцила и кремења и труд у свежњићима и бардак сирћета и грдно стакло киселих паприка и прекјуч |
у па их изведу чак иза вароши до велике баре или на Тису, а пацови све један преко другог па к’ |
ога и нема од свога?</p> <p>„Проливајте барем ви, драге сестре Српкиње, сузу жалости над несрећ |
мене!{S} Ја баш ако и гледам, а ја сам барем мушкарац, па ми се и шикује,.. ал’ <hi>ви, ви!</h |
осле кише онако радо и весело газила по бари, ни она га нису дирала.{S} По свој прилици ту је д |
себе, да је овај јадник полетео у неку барицу и забо се у њу главачке и стајао усађен као стру |
крај све лепеће преко левог рамена к’о барјак на дамшифу.</p> <p>Кола стадоше пред Великом Бир |
као слободно међународно пристаниште од барјака на <pb n="10" /> разним ескадрама.{S} Нек се зн |
после, бацао га је у бригу и његов <hi>барометар</hi> у кући, јер онај зелени жабац у оној ста |
и помогло да седи па да чека; бо’ме јој барон и неће доћи, нег’ неко тако!,..{S} Нашла шљука пр |
298" /> росица... мо’ш је пити к’о кеша бару, ништ не осећаш!...{S} Та зар је не знам; та зајед |
један преко другог па к’о људи скачу у бару или у Тису.</p> <p>Пред другом кућом опет приповед |
свуд, и не мора имати пасош кад купује барут за чворке и зечеве, и не мора да пуши трафику, ни |
и треба да је топ, колико тане и колико барута и до ког термина треба да стигне тамо тане и да |
дале не вероватне приповетке већ читаве басне са свима појединостима.{S} За то је писац и прину |
уда у брег, а ја ћу, што кажу, „аљку на батаљку“ па ил’ у Срем преко ил’ још даље у Сервију...{ |
кивање и поскочице у колу, ни како пуца батина по леђима каквог Циганина лопова, ни правдање ка |
ком просјачења па га поп-Ћира спасао од батина, а он му онда из благодарности оправио сахат; а |
<pb n="189" /> <p>— Па и биће и рата и батина! — дрекну поп Спира љут као звер и полете на про |
огађа ’хоће л’ бити рата и ко ће добити батина.</p> <pb n="189" /> <p>— Па и биће и рата и бати |
.{S} Али је зато и било свашта.{S} Било батина, па, богме, и разбијених глава.{S} И од тога доб |
мо фрајли баш у овом истом селу извукло батина и бегало у шупу или у зелену метлу кад се баба з |
се то, да се формално углиби у блату са батиним чизмама (на чије саре може комотно да седне кад |
’о и паори.{S} Ал’ видићете само, да ће Баћушка заокупити!..{S} Биће, држ’ не дај!</p> <p>— Бом |
е иде више сокаком.{S} Изумире полако и бахат људи и топот коња и тандрк кола и торокање жена.{ |
и замолио га, да ти опрости, што си се бац’о прашином на кола?{S} А?{S} Ајд’ одма’ да с’ га по |
је поред кијања и кашљања почео већ да баца и „шлајм“ — само она стара гуја, она стара мржња, |
, Боже, смеје, па забацила главу па све баца ноге и шора ногама по земљи, па дигла нос у небо, |
ена и зет упецан, па само вади крофне и баца их у корпу иза себе.{S} Па док се домаћица забавља |
осле вечере, а из госпоја-Сидине авлије бацаду се са с кромпирима у госпоја-Персину авлију, сам |
и провлачи се између играча и играчица, бацају шешире у коло и шорају их оданде напоље, или се |
а деца осташе дерући се из свег грла и бацакајући се у срдитој немоћи својој.{S} А Јула још не |
ца који се дераше и ваљаше по прашини и бацакаше ногама, па се не да матери да га дигне, а она |
о; само кад је чистила рибу, онда би му бацала оно што извади из рибе.) А хватао се у коштац и |
оследњи дан да погађа кола.{S} А после, бацао га је у бригу и његов <hi>барометар</hi> у кући, |
се дан ноћ задржавао и у не малу бригу бацао поп-Спиру <pb n="268" /> и све укућане а особито |
престављам и гледам како, тако дебела, бацате кегле!!{S} О жено, жено!</p> <p>— Сневање, лудор |
најстарије, беше изашло до пола пута и бацаше се прашином на кола која полако пролазише сокако |
само прекрсти са три прста к’о и ми, па баци капу од себе, па запита друге цареве од друге вере |
езвани гости, кад онима вредна домаћица баци зрна пред кућу; и остаће и преко зиме, и дочекаће |
лаве пуне мака и дају повода Шаци да се баци у сањарије и да ствара слатке слике како ће му ско |
</quote> <p>— Ју!{S} Ју! — цикну Јула и баци мотику, па се удари очајно шакама у главу, поражен |
свему, а међу тим само вреба, и на што баци око — то је већ сигурно његово.{S} Па чим зграби а |
енијем — а то више вреди него да сам га бацио под ноге.{S} Нека иде бестрага, казаћу, да одуста |
својски гурао, кад је кум неколико пута бацио међ свет пуну шаку крајцара, двогрошака па чак и |
ријати ако ти нећеш!{S} Да памти кад се бацио на тебе!</p> <pb n="261" /> <p>— Е, ти кад кога м |
е споречкали, и да се он онако ујарости бацио на мене оним дебелим Пентикостаром — оним са оним |
о тера а шта ћеш више и боље!?</p> <p>— Бачван је, па воле мало више да дивани.{S} И чим која ч |
аву или кад некоме украду коње па обеде Бачване да су они прешли преко Тисе и учинили то.{S} Ин |
коње, — одма’ се устумарају ти проклети Бачвани! — Што ти људи имају ту проклету пасију да укра |
и човек!{S} Биће на ворму што пева Гига Бачванин свирац:{S} Седам дера, четрнајст швалера!{S} А |
ити савијачу с маком коју он, као сваки Бачванин, од свију теста најрадије и једе.{S} Метла дав |
е с кола и пође у кућу запеваше девојке Бачванке, све родбина Шацина:</p> <quote> <l>„Оправ’ се |
а Макра и Сида су Бачванке, онако клот Бачванке.</p> <p>— Па јесу л’ послушни бар, слушају л’? |
а су, бо’ме, Бечлије; а Макра и Сида су Бачванке, онако клот Бачванке.</p> <p>— Па јесу л’ посл |
ак и неколико сексера.{S} На један тако бачен сексер, веле, да је тако силно полетео и одгурнуо |
ине!{S} Бадава, види се одмах што ти је Бачка крв!{S} Воле прашину! — рече смешећи се и пољуби |
ице; видите ли ви како нам се спрема од Бачке?{S} Зацрнили облаци! — вели поп-Спира.</p> <p>— Т |
жењиним колима сијасет кола.{S} Из саме Бачке је дошло скелом синоћ девет и јутрос седам кола р |
алеко се разли, мислиш преко целе равне Бачке!{S} Као она свила по пољу што се извија у јесен т |
ерне штудије његове!...{S} Та нема наше Бачке нигди! <pb n="407" /> — вели усхићено Јула. — К’о |
то песма?</p> <p>— Па песма, мамо... из Бачке песма, певали су је одономад Бачки рисари!</p> <p |
Рада Карабаш (са још некима чикошима из Бачке) шест дана остао под једном шатром, пио алдумаш с |
банацка, (Госпоја-Персина је старина из Бачке) ал’ ја се бо’ме не мирим! — чу се из кујне глас |
. из Бачке песма, певали су је одономад Бачки рисари!</p> <p>— Та знам, знам; ал’ откуд нађе да |
могу! — рече па наби на очи свој свилен бачки шеширић па запева јасним гласом:</p> <quote> <l>„ |
дана.{S} Газда му најпре иш’о по неким Бачким салашима и мет’о „купице“, а после отиш’о послом |
о њих, и коњи полетеше као бесни равним бачким путем, а он запева онако за себе, ради свога зад |
. — Нисам се, што кажу, бој’о ни једног бачког ироша, ни пушћ’о га испред себе!...{S} Еј, да ми |
ад у варошима.{S} Шаца у <hi>Б**</hi> у Бачкој а Пера у <hi>В**</hi> у Банату.</p> <p>Пери је т |
тем, између башта кроз деру — која је у Бачкој и <pb n="358" /> Банату од вајкада била знак вел |
путовао је на коли један млад поп кроз Бачку враћајући се с омладинског скупа.{S} Био је леп л |
још брже полете!{S} Да прелети тако сву Бачку и Банат и цео свет; да оде и остави за собом све, |
уз гитар.</p> <p>А Јула пева ону красну Бачку романсу, која се некад радо и много певала а која |
ви’те, остала сам исто онако „гемајн“, баш к’о да и нисам у Бечу живила!</p> <p>— Но, но, — см |
и Иђошани на твоју ворму паметни!{S} А, баш ти фала!“ — И тако од ото доба, — приповеда онај да |
ве школовање.{S} Шта му сад знам!{S} А, баш кад се радо имају, а шта им ја друго знам радити!.. |
ом вашару дочекујемо госте.</p> <p>— А, баш на против, госпођице; вазда сим жудео да се наслађа |
хијана, ни старих учитеља —</p> <p>— А, баш сте ми из уста извадили, почитајеми, — прихвати дом |
них јарића овоселских.</p> <p>— Да, да, баш са свим тако к’о што изволесте лепо казати.{S} За с |
ула на сокаку.{S} Да ми није жао момка, баш би’ га питала: мисли ли се тако сву ноћ шпацирати, |
— „Ето, — вели она —“...{S} Ју, слатка, баш би’ вас молила још за једну малу малу кришчицу, ова |
л’ Бог ког донети!...{S} Како сам сама, баш би ми таман к’о поручена дошла; кад ал’ оно, гледај |
и поче јести.{S} Чорба је била пилећа, баш што он воли, и допала му се.{S} За часак покуса из |
л’ко је ја познајем, да она, на против, баш к’о своје рођено дете воле вашу Јулу.{S} Баш мени с |
е и код мене ђаво, што се ни ја до сад, баш к’о за пакост, баш никако да домислим: како!{S} Ја |
остави ти то само мени!</p> <p>— Е, е, баш ти фала.{S} Е, кад баш спомену отоич <hi>ти</hi> Го |
и почеше скидати с кола.</p> <p>— Е, е, баш ми је мило, — вели домаћин. — Дакле тек сутра путуј |
<p>— Видиш, молим те, како се крије; е, баш је обешењак! ’хоће да ме уплаши, па ме вреба! — вел |
ја, фрајла-Јуло, ваше добро срце!{S} Е, баш ћу да пробам! — рече Шаца, па се ухвати за ограду, |
— та је с’ ти то, Спиро?{S} Ооо!{S} Е, баш, баш добро!{S} Та је с’ <hi>ти</hi> то —</p> <p>— Е |
о је баш лепо.{S} Ко би то рек’о.{S} Е, баш, баш...{S} Сва сам онако, некако, како да вам кажем |
43" /> пажљиво до краја саслушала! — Е, баш је безобразан! — А за тим уздахну, па стаде даље да |
ујете, — вели задовољно поп-Спира. — Е, баш ми је жао што сте морали толико да чекате —</p> <p> |
ледајући за њом, љутито гђа Перса. — Е, баш од ове хуцоше и торокуше швапске не можеш ама баш н |
за руком! — А за тим рече гласно: — Е, баш фајн се стрефило!</p> <p>— Како то мислиш?</p> <p>— |
пиро, ајд’ одма’ и ти кући!</p> <p>— Е, баш си потрефила! — вели поп Спира. — Седи, Јуцо дете, |
ила Јула а с леве Меланија.</p> <p>— Е, баш, баш сте добро учинили што сто дошли, — вели гђа Си |
ак млађа од Цвечкенмајерке.</p> <p>— Е, баш ми је мило!{S} Баш Бог да прости!{S} Тако вам и тре |
акав би опет човек био!{S} Па каже: „Е, баш неће бити, к’о што славна вармеђа каже него, каже, |
ће и цвеће.</p> <p>— Гле, гле!{S} Боже, баш к’о да су живи! — вели Јула и гледа слатко и насмеј |
бично покојница, — то ти је, дете моје, баш к’о подгријан цушпајз од кромпира!{S} Ако од подгри |
.</p> <p>— А-а-а!{S} Па то је, Бога ми, баш загустило?{S} А то се не сме више тако оставити ни |
</p> <p>У среду тако око десет сахати, баш кад се господин нотарош кретао у амт, отворила се ш |
јаче ударајући гласом на последње речи, баш кад је гђа Перса пролазила, — ту ће он бити мајстор |
упитоми и охрабри.</p> <p>— Па... онај, баш и можемо!{S} Ајд, Севере, ти с’ то боље изучио, — в |
л’ код куће?...{S} А ви, к’о што видим, баш добро изгледате.{S} Је л’ код куће господин Шандор? |
могла скочити у бунар, да није, срећом, баш пред самим бунаром пала у несвест. — После тога уве |
а припале топ, сети се један Банаћанин, баш ће бити да је био из Иђоша, који се ту стрефио, па |
а ће то знати, кад држи дућан!{S} О, о, баш ми је жао —</p> <p>— Молим вас, ни речи, к’о што ва |
че шаком уморно преко чела.</p> <p>— О, баш ми је жао што нећете!{S} Па, поздрав’те Меланију!.. |
, то би само волела знати —</p> <p>— О, баш на против.{S} Ни најмање ме нисте узнемирили.{S} А |
оптужени — са свим весео, онако весео, баш као што је био и онда кад је оно одликован црвеним |
то је некад, памтим добро, имао, онако, баш лепу браду?{S} Знате, обадвоје сте сад (што јест, ј |
из корпе.</p> <p>— Ију, господин-попо, баш сте ви враг!{S} А ди су крофне?! — пита га зачуђена |
шено гђа Перса. — Боже, господин’ Перо, баш сте ви... баш је ова садашња младеж!{S} Свака јој с |
>— Охо, охо!{S} Ама ви, господин’ Ћиро, баш онако...</p> <pb n="187" /> <p>— Јесте; ми <hi>онак |
ер ту чутуру овамо.{S} Ако сам беамтер, баш сам беамтер; и ако сам се најмио, нисам се, што каж |
што се ни ја до сад, баш к’о за пакост, баш никако да домислим: како!{S} Ја к’о мислим, да <hi> |
оданде он нешто запитати.</p> <p>— Уф, баш је шмокљан!{S} Баш је пипав! — рече у себи, а једна |
трећи глас из треће куће.</p> <p>— Ох, баш ћу вас молити! — рече гђа Габриела и утрча у кућу. |
је с’ ти то, Спиро?{S} Ооо!{S} Е, баш, баш добро!{S} Та је с’ <hi>ти</hi> то —</p> <p>— Е, ниј |
баш лепо.{S} Ко би то рек’о.{S} Е, баш, баш...{S} Сва сам онако, некако, како да вам кажем, сре |
ула а с леве Меланија.</p> <p>— Е, баш, баш сте добро учинили што сто дошли, — вели гђа Сида; — |
штајући... — Тако вам и треба; ал’ баш, баш ми је мило! — рече трудећи се да изгледа, као да јо |
S} А а а! враг им баби!{S} Ако је Ирош, баш се ирошки и владао!{S} А, обешењаци једни!..{S} Но, |
а гђа нотарошевица мужа.</p> <p>— Ја... баш ништа, — вели г. натарош.</p> <p>— Ех, мој супруг, |
је! — вели гђа Габриела.</p> <p>— Та... баш не велим да није; није ми он један то призн’о...{S} |
. — Боже, господин’ Перо, баш сте ви... баш је ова садашња младеж!{S} Свака јој се женска допад |
>— А, није... него баш <hi>његове</hi>; баш исти <hi>он</hi>, исти отац! — вели Јула и стаде љу |
<pb n="202" /> му <hi>леви</hi> кутњак; баш с које је стране и јео поп Ћира, јербо десном се ст |
нговане сукње у биртији. <pb n="292" /> Баш јој је приповедао нешто о прошлим златним временима |
више посла имам, онда ми <pb n="209" /> баш пасира какав малер.{S} Изволите, само до ујутру.</p |
а</hi> нисте чули?!{S} И <hi>ништа</hi> баш?!{S} Та је л’ можно’? — пита Габриела скидајући мар |
ваља!</hi></p> <p>— Ама то, <hi>то</hi> баш и ваља!{S} Но фала Богу, — додаде Аркадија за себе, |
те „добро“ спопало?!{S} Та <hi>то</hi> баш <hi>не ваља!</hi></p> <p>— Ама то, <hi>то</hi> баш |
а баш не умем казати <hi>од куд му</hi> баш штогла... ал’ тако сам чула... по што сам купила, п |
гов Шаца, јест, он баш да га обрија!{S} Баш он и нико други!{S} А ја би’ — да сам ја нешто на т |
акосна жена.{S} Сирота, сирота Јула!{S} Баш лепо наслутила!{S} Службеница, клањам се!</p> <p>— |
n="212" /> на памет.{S} Сирота Јула!{S} Баш је малерозна; наслутила је.{S} Није се забадава заљ |
е! — виче Пера.</p> <p>— Службеница!{S} Баш ми је жао.{S} Ал’ сутра морате ми обећати да ћете р |
те!{S} Канда <hi>мене</hi>, тражите!{S} Баш сте најгириг!{S} Ту сам, ту, — смеје се Шаца демонс |
а једа.</p> <p>— Проклети ови млађи!{S} Баш се човек ни за часак не може на њих ослонити!</p> < |
случајно; вама се то само тако чини!{S} Баш вам могу отворено казати, и уверити вас, да госпоја |
питати.</p> <p>— Уф, баш је шмокљан!{S} Баш је пипав! — рече у себи, а једнако ишчекује, да чуј |
мајерке.</p> <p>— Е, баш ми је мило!{S} Баш Бог да прости!{S} Тако вам и треба, кад избегавате |
сле тражили!</p> <p>— Е, лепо, лепо!{S} Баш ми је мило.{S} Па сад баш кад сам и онако беспослен |
вели гђа Перса.</p> <p>— Врло добро!{S} Баш и тако имам сутра да донесем госпођици тражену књиг |
аклију.“ И то је баш тако к’о свето!{S} Баш сам то добро утубио!{S} Нема ту лепа дана још задуг |
куд ти та ђаволства падају на памет!{S} Баш ти то није ни намање лепо.{S} Хахаха!{S} О, жено, ч |
’ вама онако мало ’хладно, снаја!...{S} Баш не би шкодило да се чимгођ мало угријем изнутра —</ |
преклањско.{S} И дала му се прилика.{S} Баш кад су измакли тако за једно четврт сахата изван се |
p>Поред гусака било је ту и гушчића.{S} Баш то је ранила једна млада румена девојка, фрајла Јул |
о паорско име!{S} Јуца, фрајла Јуца.{S} Баш је она нека Јуца!{S} Пударуша једна.</p> <p>— Па ка |
n" /> <p>Била је Субота после подне.{S} Баш је звонило на вечерње кад прођоше Великим Сокаком ј |
’о своје рођено дете воле вашу Јулу.{S} Баш мени самој је одономадне казала, како вам завиди, ш |
мо никоме ни речи о томе!{S} Уф, уф.{S} Баш вам фала!{S} Срећа те ми је тај малер пасирао пред |
<p>— А откуд ти, — прекиде га путник, — баш та песма паде на памет.{S} Зар не знаш коју другу?< |
брише браду од јела и иде у сретање. — Баш добро те се сетисте и наканисте, а ми, Бога ми, ско |
ашно урадио? — питала се Јула у себи. — Баш ништа страшно!{S} Лепо ме пита: помаже л’ ми когођ? |
вори а све гледа овамо на нашу капију — баш лепо сам видила кроз избијен чвор на капији — а он |
ритика најпохвалније изразила.</p> <p>— Баш ћу вас молити, — вели Меланија.</p> <p>— Ишти и ти, |
шуња па пуштим зељова с ланца.</p> <p>— Баш вам фала!{S} Лепа вода.{S} Боже кад рекоше „воде“, |
кереку, трећа кућа од апотеке.</p> <p>— Баш нећу имати мира, док и себи не купим —</p> <p>— Јес |
роизвела својом керн-штрудлом.</p> <p>— Баш ћу вас нешто замолити, слатка госпоја-Сидо, па ма с |
се чуди шта га је сад снашло.</p> <p>— Баш, Бога ми!{S} И сад ми га је жао. — вели поп Спира у |
ичија! — рече Јула као љутито.</p> <p>— Баш ничија!{S} О, мај!...{S} И-ју!{S} Фрајла-Јулијана, |
је баш при послу затекао Јулу.</p> <p>— Баш красан, фајн млад човек! — вели гђа Сида. — Како са |
.{S} Нисам ни загледо у фирму.</p> <p>— Баш да видим је л’ те преварио?{S} А кол’ко си рифи уз’ |
питомим очима, па рече у себи:</p> <p>— Баш би’ волела да се видим са Меланијом; да видим је л’ |
нешто преко двадесет и седам —</p> <p>— Баш да видим! — рече-гђа Перса па узе риф и измери.{S} |
ештија навела да уради; нико други нег’ баш она.{S} Ах, ко да је гледам и слушам!{S} Она, она и |
ројтанску?</p> <p>— Па... овај... ајд’ баш онако штогођ што ви певате...{S} Ил’ ајд’ баш ону ш |
што ти волеш и највише певаш...{S} Ајд’ баш ту!</p> <p>— А кад баш зактевате, ја баш могу! — ре |
шећера па поспите кришку!</p> <p>— Ајд’ баш да вам не учиним нажао.{S} Али само једну кашичицу! |
све му на добро излази —</p> <p>— Ајд’ баш да ти дам, — смеје се Тинкуца и даје му фићок ракиј |
ако штогођ што ви певате...{S} Ил’ ајд’ баш ону што ти волеш и највише певаш...{S} Ајд’ баш ту! |
и.{S} А има и добре арњеве.{S} Купио и’ баш ту скоро кад се продав’о неки штајерваген, па скин’ |
попуштајући... — Тако вам и треба; ал’ баш, баш ми је мило! — рече трудећи се да изгледа, као |
а и плаче сад од једа и срамоте!{S} Ал’ баш да видим!“ рече у себи Јула па притрча лако тараби, |
д лаку ноћ.{S} И фала на дочеку.{S} Ал’ баш је било све лепо!{S} Та није да ћу дувати у рог, да |
Е, е, — вели задовољно поп Спира, — ал’ баш добро кад сте дошли.{S} Сидо, ајде брже дај друге ч |
у...{S} Мани ме да спавам.</p> <p>— Ал’ баш је неће узети!{S} О Боже, Боже! — рече зевајући гђа |
Спири па се куцају и пију.</p> <p>— Ал’ баш сте ми из уста извадили!{S} Ајд’ спаси Бог!{S} Па, |
на то да другога возим.{S} А и „немеши“ баш, ал’ су и они прокопсали!{S} Та ено Раде Карабашева |
су пролазила Великим Сокаком кроз Б** а баш је било после подне.{S} Врућина беше мало попустила |
једнако пило и наздрављало и играло, а баш кад су ове ушле, заћутало се.{S} А заћутало се за т |
ред изненада Господин Владика у село, а баш је била Недеља.{S} Он право у цркву на Јутрење, кад |
бити господин Пера чим узме Меланију, а баш ће бити красан пар, и чим се запопи.{S} Да шта ви м |
дите и сами какав је белај напољу!{S} А баш, да вам право кажем, и не би ми мило било сад на ов |
и ово што је гђа Сида сад урадила.{S} А баш јој је згодно дошло да уради што је смислила; није |
, знам, појести од једа и пакости.{S} А баш ћу гледати да се сретнем ш њоме! — Него, рихтих, у |
само за то, да види шта вечерамо.{S} А баш је и потрефила! — кида се госпођа Перса а смешка се |
лас о јутрошњем страшном догађају.{S} А баш им је и згодно било, јер је тога дана био неки <hi> |
ли поп Спира. — Па лаку ноћ!</p> <p>— А баш кад спомену, дете, сневање, — вели госпоја Сида, — |
није каква несрећа догодила?</p> <p>— А баш на против, све је весело ишло.{S} Штета, што ниси б |
каже: „Гледај мајку па шацуј ћерку!“ А баш јој се допао чим га је спазила, учтив па смеран, па |
него... ето тако, капам ту бреспослен а баш ми то није мило, к’о човеку раднику.{S} Та зар сам |
ве екселенције господина Владике, да га баш онај његов — како се ђавола зове — но, та онај њего |
кукуруз изредан, па нађикао, гледам га баш јуче; хуланер на коњу да прође кроз њега, не би се |
ебало имати доброг учитеља, а ја сам га баш имала!{S} Моја покојна мама, Бог да јој душу прости |
к... к’о мислим да... не мора због тога баш тако! — чуди се гђа Сока. — Та и досад је било прош |
је у мојој „парокији“!{S} Па через тога баш и мислим, да се променим сас оним мојим пајташом и |
аш ту!</p> <p>— А кад баш зактевате, ја баш могу! — рече па наби на очи свој свилен бачки шешир |
е срам, <pb n="146" /> а не мене!{S} Ја баш ако и гледам, а ја сам барем мушкарац, па ми се и ш |
шта вам то сада пада на памет!{S} А ја баш сад мало час с мојим попом разговарам, па кажем баш |
Ни најмање ме нисте узнемирили.{S} А ја баш мало пре у себи мислим:{S} О неће л’ Бог ког донети |
— вели гђа натарошевица.</p> <p>— А ја баш идем поред ваше куће, па мислим у себи: дај, кажем, |
и нас назв’о.</p> <p>— А зашто да га ја баш питам? — вели Јула збуњена и румена. — Питај га ти. |
стра да се нећкаш!</p> <p>— А ваљ’да ја баш то пијем од беса?{S} Него, тако... пијем, па ми се |
<p>— Молим вас —</p> <p>— Та шта вам ја баш много и знам?!{S} Чула сам, ал’ чисто и сама не вер |
алом — трже се па настави, — сад вам ја баш не умем казати <hi>од куд му</hi> баш штогла... ал’ |
ећ се толико ослободила, да је запевала баш ону исту песму коју је Шаца малочас ударио у тамбур |
а, поп-Ћирина слушкиња, која је стајала баш у тај пар на вратима и пратила својим лојаним очима |
је немилице.</p> <p>— Ех!{S} Па не ваља баш ни то, кад је неко и сувише свирјеп.{S} Е, Боже, па |
хуцоше и торокуше швапске не можеш ама баш ништа сакрити!{S} Свуд се она нађе, гром је спалио! |
ла, славно досетила.</p> <p>У селу нема баш Бог зна колико полицијских уредаба, управо њих има |
тера с кола!{S} Каже он је „немеш“, па баш и није спао на то да кочијаши.</p> <p>— Па то је он |
се каприцир’о обешењак један зелени, па баш никако да се попне уз лотре, него ме гледи оданде б |
а и пипа, је л’ му на свом месту.{S} Па баш и да га се дочепам, ал’ кад он види да га нема, а?< |
не тамо тане и да тресне о месец.{S} Па баш таман кад су већ хтели да припале топ, сети се једа |
не знам кад брж’ су прошле!</p> <p>— Па баш сте се, кажеш, волели!?</p> <p>— Та кол’ко сам се с |
себи гђа Перса, „како се каприцирала па баш ни једне речи!{S} Ни да се бар пошали, да нас позов |
па се даље шета.</p> <p>„И-ју!{S} Е, та баш не зна шта је ни стид ни срам!“ чуди се и вели гђа |
је, обешењак један, мање...</p> <p>— Та баш сам пазио!</p> <p>— Треб’о си сам да држиш риф.{S} |
вка направи лепише?“ А он јој вели: „Та баш нисам с раскида, само је онако подебело намажи с ма |
удају, а <hi>рогљева</hi> у селу доста баш к’о празника у години, па сваког празника или недељ |
поп-Спира, — посвађали смо се ми једног баш лепог дана, али сад ми је сав <hi>црн</hi>, само ка |
!</p> <p>— Е, е, баш ти фала.{S} Е, кад баш спомену отоич <hi>ти</hi> Голијата, онда после овак |
на се опет накашље, а ја к’о велим: кад баш ’хоћеш и биће ти!...{S} Фајн жена, што јест; жустра |
певаш...{S} Ајд’ баш ту!</p> <p>— А кад баш зактевате, ја баш могу! — рече па наби на очи свој |
у кујну к’о фурија.</p> <p>— Е, па кад баш ’хоћеш да знаш, како је било; ето тако је било!{S} |
вас задржао од послова.</p> <p>— Па кад баш хитате, оно вас нећемо задржавати, а сутра?{S} Сутр |
ховом и о оскудици кола с арњевима, сад баш кад оба г. г. пароха <hi>морају</hi> да путују.</p> |
знаш шта ваља!“ каже ми баба... „Е, сад баш видим лепо и признајем те, каже, да си мој син и мо |
епо, лепо!{S} Баш ми је мило.{S} Па сад баш кад сам и онако беспослен, да се <pb n="276" /> бар |
знам и’ тушта... него, ви кажете: „ајд баш ону што ти волеш“, а ја онда ову, к’о велим, да отп |
и: — Ех, ех, ама к’о да сам поручила, е баш добро!</p> <p>— А ми чекали и чекали, — вели поп-Сп |
па се одмарала у старости... а од тебе баш никакве!</p> <p>— Мамо, ’хоћу л’ да погријем вечеру |
ече и прекиде разговор девојкама, а ове баш шапутале о Шаци хирургу, како обешењачки погледа и |
их случај те прођоше једна поред друге баш кад су излазили с јутрења.{S} Госпођа Сида се разго |
решето изнето и опет су почели да раде баш у оно доба кад је најлепше било за шетњу испред кућ |
затутњи каква босонога на капију и нађе баш онда да зове комшиницу из преко пута, само да му да |
овако лепо на дану, ту се свака покаже баш онаква каква је; ту не помажу много никакве вештине |
.{S} И како то да се само стрефи, да је баш сад његова чреда а не Ћирина!?{S} Па га сад онај зг |
по званичној дужности.)</p> <p>Ержа је баш као што ваља потрефила.{S} Дошла је баш кад су се р |
повиси црквењаку плату.{S} Аркадија је баш свакојаких чуда видео; с покојнима се разговарао, п |
м и пасијом“) и на њену несрећу села је баш у она кола, којима је кочијашио један, који је радо |
баш као што ваља потрефила.{S} Дошла је баш кад су се разговарали с гостом, и док су тражили и |
одвише гостољубиви.</p> <p>— А сутра је баш Јула редуша, — вели госпоја Сида, — а запамтила је |
ти.</p> <p>— А не, милостива!{S} Све је баш на српском, ту скоро преведено. <title>Работнике</t |
да покрива флаше од парадајза, који је баш тога дана кувала и за зиму спремала.</p> <p>— Добар |
истом цицаном кецељом.{S} Сад, да ли је баш чаша била прљава или није, то вам писац не уме каза |
едног сиромака помогли.{S} С овим ми је баш споможено.{S} Па, кад вам гођ устреба а ви извол’те |
ко брез нужде по блату!{S} Е, ово ти је баш права каштига Божија за село! — вели гђа Перса глед |
а удубљена у посао па и не слушајући је баш.</p> <p>— Нећу да се фалим (јер то није мој обичај) |
смеју би само додали: „Е, е, оно јој је баш ваљало, и фајн било!“</p> <milestone unit="subSecti |
си ме баш кајганом послужио!{S} Ово је баш оно што кажу: „Кошта га к’о Светог Петра гајтана.“ |
, кад и не смем ником да кажем, како је баш све то било! — Шаца је дете... а шта би’ и знао с њ |
ви дакле заједно путујете!{S} Е, то је баш к’о поручено! <hi>То</hi> је добро!{S} Никад боље!< |
белим рупцем фрау-Габриела. — Е, то је баш лепо.{S} Ко би то рек’о.{S} Е, баш, баш...{S} Сва с |
ли? — вели поп Спира.</p> <p>— Е, то је баш тај ђаво што и ја једнако мислим још од моје куће.{ |
бије зору, пробиће и опаклију.“ И то је баш тако к’о свето!{S} Баш сам то добро утубио!{S} Нема |
а нарочито тим сретним случајем, што је баш при послу затекао Јулу.</p> <p>— Баш красан, фајн м |
не пијем.{S} Верујте —</p> <p>— Зар је баш никад нисте окусили?</p> <p>— Тааа, није баш да нис |
опазио како се развијао дијалог, јер је баш приповедао поп-Ћири докле мисли хранити и кад мисли |
икад нисте окусили?</p> <p>— Тааа, није баш да нисам...{S} Јесам кол’ко се сећам само као утук, |
цом и устима од увета до увета.{S} Није баш тако леп; али је као вештак пријатан.{S} Већ је два |
>— Та... сад... право да рекнем, — није баш, знате, ни лако.{S} Јесење је то доба... путеви пок |
ога и у другу кућу с примедбом, да није баш испало онако, као што се желело, и молбом, да искре |
овоме јако допало, јер се до сада није баш најпохвалније изражавао о садашњој младежи, управо |
заборавити.{S} Збогом!</p> <p>— Та није баш онако к’о што је требало, — извињава се домаћица, — |
кила, — већ заплећеш —</p> <p>— Та није баш ни требало, само сте се забадава трудили, — вели Ни |
и не треба тротоар.{S} Но међу тим није баш ни тако.{S} Напротив.{S} Испред сваке куће има јенд |
авили у башти под зовом — и ако то није баш ни најмање поетско дрво и место — за оне који нису |
зашто си ту лулу запалио и зашто си ме баш кајганом послужио!{S} Ово је баш оно што кажу: „Кош |
амо су у неприлици с једним широким, не баш најлепше спољашњости, али врло удобним и практичним |
</p> <p>— Та им’о би’ само бриге а асне баш никакве, кад би’ те уз’о.{S} Ви’ш, мене једног плаћ |
добар је Бог, па неће он своје бојтаре баш тако оставити.{S} Па ондак имам нику надежду; јербо |
г!...{S} Та оно... знате... не треба се баш много <pb n="199" /> ни чудити; у том јој је, што к |
е!{S} А шта би к’о фалило!?{S} Не да се баш ни Нића свакој шуши!{S} Него убила ме ова моја сиро |
подвикивало у авлији.{S} А ухватила се баш између два угледна и лепо обучена газдачка момка, к |
рају да је задрже на ручак.{S} А она се баш много и не цифра.{S} Не чека, што кажу, да је два п |
</p> <p>— Неће вам ни доћи, не бојте се баш, да је зовете.</p> <p>— Та да!{S} Има она доста <hi |
ице им.{S} Не мрзе се ови млађи, али се баш и не траже.</p> <pb n="405" /> <milestone unit="sub |
неће, а да ко ће?!...{S} Ју, ја сам се баш <pb n="195" /> заљубила у тај ваш циц; говорим, а с |
су на звонари.{S} Ето баш ономад сам се баш слатко насмејао.{S} Питам једно дете:{S} Шта ћеш ти |
пребацује мој супруг.{S} Једаред сам се баш наљутила, па му рекла, кад ми је стао пребацивати ш |
мо све то већ и сами брез вас!“ А он се баш и не отима много, него се тако поваздан одмара.{S} |
и, — љути се гђа Перса, — каприцир’о се баш од попиног фланела да направи својим Чифучићима оне |
p>А како да не будем срећан, кад смо се баш волели, да простите.</p> <p>— А, волели сте се.</p> |
ршили.</p> <p>— За име света, па зар се баш тукли!...{S} А који им је ђаво у тим годинама?!</p> |
дљиво гђа Перса.</p> <p>— Не разумем те баш ништа, — вели поп Ћира.</p> <p>— Па то и није лако |
hi> види!{S} А тако сам, онако... знате баш расположена била тога дана за жалост, — да вам не у |
научили да бришете чаше; јест, ако ћете баш да знате! — вели гђа Сида па и опет погледа у Перу |
— И-ју, фрајла-Јуцо, нисам знао, да сте баш тако свирјепи!{S} Хе-хе, ал’ нећете, нећете, знам ј |
/p> <p>— Чудо, госпоја-Сидо,... кад сте баш така „чисменка Анка“,... чудо да нисте понели са со |
а где да стоји?{S} Његово место и јесте баш ту где га видите.{S} Није мени одликован трбух, па |
акије, ракије мало! — вели Пера. — Биће баш добро на ову ’ладноћу.</p> <p>— Одма’, таки! — вели |
о ме овај проклети парадајз код куће, и баш сам данас нашла да га кувам!...{S} Ефи!{S} О Ефика! |
<p>— Ју, „хозле“, гром их спалио!{S} И баш сад кад сам у највећем послу!{S} Молим вас, слатка |
аје накресанога господина Асесора.{S} И баш кад је овај изјављивао, да је готов ради ње да забо |
оп Спира уђе унутра у кућу газда-Пере и баш га затече у кући где седи у ходнику па круни кукуру |
падне странцу или госту у очи.</p> <p>И баш се о том у Петак пред вече разговарали, кад уђе поп |
храбрена госпођа Сида, — много га не би баш ни коштало.{S} Ето, наш би, га Шаца обриј’о за бада |
сврати, — рече женица. — А што се не би баш и скинули мало с кола... бар док се коњи одморе и н |
абриела.</p> <p>— Ништа —</p> <p>— И ви баш ништа нисте чули?</p> <p>— Ни речи, слатка моја, ни |
лике живео господин попа у селу, а који баш попа поименце, мислим да није било нужно досад да к |
— Шта чекам?{S} Шта ја чекам? ’хоћеш ли баш да ти кажем?</p> <p>— Јесте, још то чудо и покор ’х |
с се већ не би ништа љутила.{S} Не жели баш, ал’ не би јој ни неправо било.{S} Тако мисли а јед |
пуларна ствар.{S} Кол’ко је само фрајли баш у овом истом селу извукло батина и бегало у шупу ил |
да па прекиде сама паузу.</p> <p>— А ми баш јуче разговарамо, ја и мој супруг, о томе кад ћете |
— Но то ће лепо да се сврши!{S} Каже ми баш гђа натарошевица како јој је супруг каз’о да ће гос |
ам рано да остављам штрикерај, па би ми баш добро дошле једне —</p> <p>— А није, мама!{S} А шта |
кућом, оче Спиридоне.</p> <p>— По мени баш, — упаде му у реч поп Спира, — оче Кирило, можете с |
господин гост воле.{S} Она вам не мари баш да чита и да пише али да скува — у томе се не боји |
да је нежењен, јер пошу око врата носи баш ирошки; један му крај све лепеће преко левог рамена |
е. — Дакле, збогом, домаћине, и фала ти баш од срца, — рече поп Спира излазећи из кујне, па се |
и био беамтер, па и не знаш, па није ти баш ни замерити! — шали се Нића. — Тако беамтери мешаду |
родила.</p> <p>— Но, но!{S} Не мораш ти баш тако на крај срца бити!...{S} Рано моја!{S} Гле, ка |
</p> <p>— А мора ли господин-Пера узети баш поп-Ћирину Меланију, кад је добио за учитеља?</p> < |
, било њега?</p> <p>— Па и неће их бити баш за пробирање.{S} Они што су сад код куће, и што би |
женама, а после неког времена ајд’ кући баш кад је бал у највећем јеку, кад се и саме маме расп |
ј се не диже шале.</p> <p>— А,а!{S} Тај баш јуначки струже чутуре. — шапће поп Спира сав задово |
ме да је лети друго.{S} Лети може човек баш и пешке да иде...{S} А, пошто возиш, на прилику, ле |
обелеле и суве, а глас дрхће, — ал’ тек баш нисте морали ви то да радите, драга госпоја-Сидо!</ |
еланија, па каже: да је француски језик баш <hi>тако</hi> нобл-језик, зар га не би говорила и г |
к’о...{S} Пије тај, бојим се, к’о смук баш за то што је сув, то ти ја само кажем.</p> <p>— Е, |
оди офанзиву.</p> <p>— Хоћете л’ да вам баш кажем? — пита Пера.</p> <p>— Ју, слат — ... пардон. |
ла, фала!{S} Није то!{S} Него нисам вам баш некако најбоље са стомаком. — вели му поп Спира, а |
све нешто тесно док су живи!{S} Гледам баш нашу господу парохе, поп-Ћиру и поп-Спиру само; тхе |
, — ето и мене сте расплакали, а ја сам баш тврда срца; та то мора бити.{S} Једаред и то мора д |
сто дошли, — вели гђа Сида; — а ја сам баш мислила, да пошљем по вас да дођете; или да нас чек |
о? — пита га брижно.</p> <p>— Та, нисам баш к’о што б’ ја желио, ал’. —</p> <p>— Та само да пре |
је ни чудо!{S} Та чудо би било да нисам баш никога срео.{S} Еј да нисам само на дужности, дошло |
час с мојим попом разговарам, па кажем баш: „Ју, Боже, ала да се ’хоће нешто, на нашу срећу, с |
штвена.</p> <p>— Па сад... оно не кажем баш да нема; оно што има боље, томе част и поштење, — в |
о требало да буде, — то вам сад не умем баш казати и екшплицирати, — али доста до тога, да је т |
ка.</p> <p>— Ја се, до душе, не разумем баш много у вину, али вас уверавам, — вели г. Пера, — д |
ула и ако је млађа!{S} До душе не велим баш да се завлачи по шифонерима, али тек чита и то пред |
оносито госпоја Перса, — није то сваком баш ни дато!{S} Ал’ зато је требало имати доброг учитељ |
одина ударио шлог једну жену за коритом баш на сам дан Светога Киријака Отшелника.{S} Све су то |
сан.</p> <p>Снива, а он као већ ожењен баш оном истом Арсином пуницом, оном Савком, па су сад |
зове — но, та онај његов Шаца, јест, он баш да га обрија!{S} Баш он и нико други!{S} А ја би’ — |
о да узмемо Раду Карабаша?{S} Ај?{S} Он баш лепе коње држи!</p> <p>— Ху, та ман’те га бестрага! |
у свој тој приповеци, веле, да се и он баш својски гурао, кад је кум неколико пута бацио међ с |
ни прави ритски.{S} Један ме отоич уј’о баш испод ока, тако, да ме је из најтврђег сна пробудио |
икоћу и певају.</p> <p>— Нисам ти дош’о баш через јела и пића, газда-Петре, а за које ти опет ф |
е!{S} Ето ономадне је тата једну укебао баш кад је писала писмо у шпајзу тамо неком њеном са ро |
учу не знам у чијој авлији.{S} Јули жао баш озбиљно.{S} Час криви, час правда себе, ал’ опет на |
ја, а Екселенција запита: „А је л’ ово баш ваш зуб, оче Кирило?“ — Да, Ваше Преосвештенство, — |
додаде нежно.</p> <p>— А, није... него баш <hi>његове</hi>; баш исти <hi>он</hi>, исти отац! — |
ни матора ни ружна, <pb n="204" /> него баш напротив; али је гђа Сока била гневна, а онда ни са |
ни у путер-крофнама сва срећа.{S} Него баш кад сте се толико каприцирали и држите да ја боље п |
радати, и то баш ни од чега другог него баш одо те воде, па черес тога ја и дан-данас мало пије |
а једном свом познанику који их је срео баш кад су излазили из Епископије. „Шта је, како се свр |
лио! — одговара писац.{S} Шаца није био баш тако шмокљан, а ограда није била тако честа — по св |
p> <pb n="172" /> <p>— Ил’ ако није био баш код самог господин... хе-хе, а он и није ту, него н |
натуци капу на очи, па спавај.{S} А ако баш не можеш да заспиш, а ти се учини к’о да спаваш, то |
тарабе, кад спази Шацу који јој, и ако баш леп момчић беше, дође сад гадан, гадан као сам ђаво |
кад озбиљно промисли, па шта је то тако баш страшно казао; та ено и у песмама, трукованим још, |
о сам се још и удала“; мени и није било баш тако тешко.{S} Ћутим, па у себи велим:{S} Фала Богу |
свету (од Адама па до наших дана) дошло баш од оне половине којој гђа Сида и гђа Перса припадај |
Та, оно, — наставља домаћин, — ако ћемо баш тако све даље, онако знате — да опростите, што ћу с |
кој, ал’ гроба му нико не може наћи; но баш да се и знаде за њега, ко би му дошао у походе, ко |
и па по некој замакнем за око...{S} Ено баш у Татићевом шору, она Арсина пуница, к’о рек’о би, |
није други дочеп’о! — рече Рада блажено баш онако са срца па завали шеширић и запева.{S} Оде гл |
е само секирате и не верујете ми.{S} То баш ни најмање није лепо од вас, госпоја Марта!{S} Ја и |
о ме пита: помаже л’ ми когођ?{S} Па то баш није ништа неучтиво!“ Већ се кајала, што је тако гр |
же, — чуди се и крсти гђа Сока, — та то баш к’о неки паори!</p> <p>— Е, ал’ приповеда ми гђа на |
фовати а тако исто и разумети, да је то баш тако морало бити.</p> <p>— А ви се, госпођице, к’о |
оданде песме ни тамбуре. „Па шта је то баш тако страшно урадио? — питала се Јула у себи. — Баш |
, а особито јој је мило било, што се то баш <pb n="55" /> тако стрефило да је и њу и ћерку гост |
/title> то пише, да ћу ја срадати, и то баш ни од чега другог него баш одо те воде, па черес то |
само пута <hi>тај</hi> искобељ’о, и то баш тамо, ди сам мислио, да му, Боже ме прости, ни сам |
рује!{S} За једнога од ове двојице и то баш, Бога ми, биће за поп Ћиру приповедају, да је у јед |
на ту форму морало бити, јер што би то баш њему певали, кад прође, ону данас већ јако раширену |
и:{S} Откуд сад он да говори, кад он то баш није марио!{S} Та једва га натера поп Ћира и о већи |
д није ни био у коли’!{S} Е, то му, ето баш не ваља!{S} Тако је приклане возио једног Џиду из С |
} По ваздан би да су на звонари.{S} Ето баш ономад сам се баш слатко насмејао.{S} Питам једно д |
<p>— Та јесте! — упаде гђа Перса. — Ето баш одономад чита ми Меланија, како је једна <pb n="109 |
ко је то било и лети и зими.</p> <p>Ето баш у Петак, кад и отпочиње управо ова наша приповетка, |
је куварица Чифутка, како кажу!{S} Што баш у нашу недељу да тамо руча да једе леб с кимом и др |
ћа, — зар да вечерам, а прид вечеру зар баш ни чашицу ракије, ај?!{S} Макар оне бећаруше.</p> < |
помаже л’ вам когођ?</p> <p>— То се вас баш ништа не тиче! — вели Јула и стаде разбијати једну |
трезан најрадије слуша, а која је данас баш згодна и к’о поручена да је Јула отпева.{S} А млада |
в блазиран аристократа кога се тај свет баш ништа не тиче, а гђа Перса да се изеде жива. „Гледа |
ост његова била фалишна, јер био је љут баш к’о пас, што рекли.{S} Кад опази странца а он стаде |
да је „цукрас“ правио.</p> <p>— Па могу баш једну кришчицу, онако форме ради, само да вам не да |
црвену пошу.{S} Затекао га је у дућану баш кад је Шаца туцао кудељно семе и ’ранио штиглице и |
ју људи да измисле и саставе, к’о да су баш тамо били!{S} После читања чека их „јаузн“, а после |
јуче кад је мама била нешто љута а тату баш онда дон’о андрак, да јој се умеша у посао и да јој |
копати.</p> <p>— Те још како!{S} Ја ћу баш највише жалити!...{S} Сав ћу се умотати у флор, Бог |
ећи поспешном ветру, на поп-Ћирину кућу баш кад су изашли да се шетају, а решето је ужасно забл |
са повуче и гурну брзо на другу столицу баш до г. Пере, тако да је овоме сада с десне стране би |
се свима редом по столовима, а није их баш много ни било — неколико стараца и баба које су сна |
Та знам, знам; ал’ откуд нађе да певаш баш <hi>њу</hi>?</p> <p>— Па још од вас сам је, слатка |
и’ и знао с њим!?</p> <p>— Па зар немаш баш никог другог?...{S} А како Аркадија... како с њим?< |
е знам ја за твоју фамилију, ал’ ти ћеш баш изгорети —</p> <p>— Ех, да изгорем од ракије! — бра |
надалеко наћи.{S} Ето, господин нотарош баш зна шта је вино, па кад год хоће добра вина да пије |
ђа-Персе ваше супруге, кол’ко ваша, <hi>баш ваша</hi>, чесњејши господин-Ћиро, што сте, то јест |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Баш кад је Нића боктер прошао испод поп-Спирина прозора |
је, Нићо! брез жене?“ А ја јој кажем: „Баш к’о и тебикана брез човека.“ А она се опет накашље, |
из Иђоша!“ — „Из Иђоша?“ питају они. — „Баш из Иђоша!“ — „А ди је то?“ — „Та Иђош, — каже он, — |
а био је још из <hi>мартоношке</hi> или башахидске ергеле!{S} Умреће и прежалити неће, што га н |
подајте на шпитаљ, па нек се помогну и башкаре и трезне по њему пијани вандровкаши <hi>Швабе</ |
пасностима од како је настала јесен.{S} Башта се проредила.{S} Нема више оног густог зеленила, |
днако у њој бавила.{S} Али и јесте била башта уређена; све окопано, оплевљено, увек заливено, к |
акле Шаца хирург је имао тетку, чија се башта граничила, сучељавала, са поп-Спирином баштом.{S} |
од багрема, орахова лишћа и мирођије из башта.{S} Пред једном лепом кућом, још новом шиндром по |
ла као стара жена, краћим путем, између башта кроз деру — која је у Бачкој и <pb n="358" /> Бан |
и Онај што све радње људске зна.</p> <p>Башта поп-Спирина, која је била велика, сучељавала се с |
оју мрачну копрену сво село са кућама и баштама, амбарима и авлијама, само високи ђермови као д |
ад која чини пустош по свима комшијским баштама. <pb n="140" /> А дан после, већ се толико осло |
ску башту.{S} Види лепо оно буре насред баште на сунцу, а види и то, како се неко сагнуо иза бу |
ђ, мустра берберска!?</p> <p>А из друге баште се зачу најпре тамбура а затим и песма:</p> <quot |
чуо, да му се неко одазива из комшијске баште.{S} Одмах после те песме, ударио је Шаца у тамбур |
како је слатка, к’о да није из паорске баште него к’о да је „цукрас“ правио.</p> <p>— Па могу |
Оченаш да се прочитао, а из поп-Спирине баште зачу се најпре (очевидно форме ради) нека старинс |
едне мале паузе, зачу се из поп-Спирине баште — као кад певница певници одговара — и друга стро |
је мило било, кад зачу из баба-Макрине баште тамбуру!{S} Јули је тако мило било, и тако је вес |
ше еведре између њихове и тетка-Макрине баште.{S} А у башти ништа није онако весело као пре, не |
а Јула сва уплакана изашла тога дана из баште.</p> <p>— Но, шта ти је... шта слиниш ту?!{S} Шта |
ила тако сурова.{S} Не чује се ништа из баште, само зелена жабица се чује, како пева са једног |
како је брезобразан! — рече и полете из баште, која јој се сва окреташе.{S} Силно полете да поб |
омирном натуралном и природном цвећу из баште или перивоја.</p> <p>— Ију! — кликну Меланија. — |
ваљда застидио, па отишао у други крај баште, а уши му се, — мисли Јула, — све црвене к’о цвек |
издужили у висину.{S} Тишина, она права баштенска тишина пред подне; само се чује зујање и треп |
сли.{S} Учини јој се к’о да су залупила баштенска врата.{S} Слуша.{S} Нема ништа.{S} Остави мот |
S} Ћарлија ветар, ваљда је он и залупио баштенска врата.{S} Љуља се ластар и дрвеће и цвеће.</p |
кад се пружи струком својим преко стазе баштенске.{S} И путник је гледаше милујући дете, и мишљ |
га лепог дана имао прилике да види кроз баштенски плот Јулу како се запурила плевећи башту, и д |
кресачком којом се лети креше трава по баштенским стазама, а у исто време бодрим оком пази, да |
е тога дана први пут појавила на огради баштенској.{S} А Шаца је опет из благодарности <pb n="1 |
" /> изрезао на једном дрвету у њиховој башти једно срце и два писмена у њему, писмо Ю И А.</p> |
у, а за што момак и да не пева у својој башти уз своју тамбуру!!{S} Данас се већ не би ништа љу |
! — вели, а уво јој окренуто комшијској башти. — Јао крста, не знам да су моја! — рече и наслон |
шти, кад чује где се нешто у комшинској башти провлачи, па шушти лишће.{S} Сва претрну; срце јо |
рабу у тетка-Макрину башту.{S} Гледа по башти.{S} Не види никога; само дрвеће и цвеће, и високу |
</p> <p>Снива она, а она се као шета по башти, па као нема више еведре између њихове и тетка-Ма |
ђу њихове и тетка-Макрине баште.{S} А у башти ништа није онако весело као пре, него све некако |
једнако јој је посред срца, — али га у башти нема!{S} Срела се с њим само једном у шору.{S} Он |
а Јулиних честих одлажења и састанака у башти на огради, а што је још више заплело ствар и дове |
неколико тренутака, или кад Јуле нема у башти да је види или чује.{S} Мало који дан да није дош |
сле тога је Јула весело продужила рад у башти, и решила се, кад опет дође на плот, да му одгово |
о у потаји.{S} Састајали су се и даље у башти, наравно мало ређе, јер је било скопчано с опасно |
боје.{S} Јула је радо проводила време у башти, заливала је и плевила, а Меланија је гледала сам |
ејтина и пола туцета бријача, па седи у башти и оштри бријаче а певуца кроз зубе.{S} Доносио је |
гим ко мачићи.{S} Најрадије се бавили у башти под зовом — и ако то није баш ни најмање поетско |
ре три дана споречкао с Јулом на дери у башти, као што је читаоцима већ познато из завршетка пр |
а дан се два пут нашла са баба-Макром у башти.{S} Тако и прексутра.{S} Известила <pb n="236" /> |
i>он,</hi> Шаца, с њом чак и састајао у башти и курисао кроз тарабу, и „ероберунг“ направио, па |
ту.</p> <p>Једнога дана ради она тако у башти, кад чује где се нешто у комшинској башти провлач |
лазио и доносио књиге које су заједно у башти под орахом читали и заједно уздисали ако би што ж |
антицу за поливање и нашла се у послу у башти.{S} Еле, да не будем дугачак и досадан, толико мо |
То је мој идеал.{S} Једна мала кућица и баштица.{S} Проста кујна, скромна, проста али укусна је |
граничила, сучељавала, са поп-Спирином баштом.{S} Као што је познато читаоцима који се брију, |
а, која је била велика, сучељавала се с баштом тетка-Макре коју је цело село звало тетком, али |
подне је плевила а после подне заливала башту.{S} Ослушкује, али не сме никако да погледа у ком |
ако мило било, и тако је весело плевила башту, да је с травуљином почупала и сву мирођију, тако |
а је гђа Сида и прети јој, да ће издати башту под аренду ако се буде једнако у њој бавила.{S} А |
да се помаже.{S} Или је требало плевити башту, или кљукати гуску, или чувати од живине разастрт |
нски плот Јулу како се запурила плевећи башту, и да је чује кад пева.{S} Тако данас, тако сутра |
нешто је расположена данас.{S} Гледа у башту.{S} Тишина; <pb n="139" /> нигде никог.{S} Ћарлиј |
у се глас тетка-Макрин, која је дошла у башту, да обиђе буре и наточи сирћета.</p> <p>Какво неп |
до сада.</p> <p>Ишла је свакога дана у башту.</p> <p>Једнога дана ради она тако у башти, кад ч |
рексутра, кад је Јула дошла пре подне у башту и стала плевити, запевала је по свом обичају.{S} |
а ни Шаца нису неколико дана долазили у башту.{S} Прва је Јула попустила и дошла.{S} Од тог дан |
лавину...{S} А ретко, дете, и долазим у башту.{S} Нешто сам ти слаба... једва се вучем.</p> <p> |
али не сме никако да погледа у комшиску башту.{S} Мало јој чудно, што не чује оданде песме ни т |
себе, па се примаче и завири у комшиску башту.{S} Види лепо оно буре насред баште на сунцу, а в |
завиривати кроз тарабу у тетка-Макрину башту.{S} Гледа по башти.{S} Не види никога; само дрвећ |
башћи?!</p> <p>— Е, а откуд је то ваша башћа? — вели му збуњена Јула.</p> <pb n="144" /> <p>— |
ла.</p> <pb n="144" /> <p>— Е, па то је башћа моје тетке, а ја сам теткин... к’о што сте и ви < |
S} Ви’ш ти то њега!{S} Одма’ шибајте из башће —</p> <p>— Та шта ви ту мене фурт плашите с вашим |
н-парохом... и шаровом, у мојој рођеној башћи?!</p> <p>— Е, а откуд је то ваша башћа? — вели му |
ојом сопственом руком, могу брати у тој башћи и <hi>ја вас</hi> понудити!</p> <p>А затим јој је |
а!{S} Нећете се скрасити ни у тој вашој башћи.</p> <p>— И-ју, фрајла-Јуцо, нисам знао, да сте б |
его дај-дер ту чутуру овамо.{S} Ако сам беамтер, баш сам беамтер; и ако сам се најмио, нисам се |
туру овамо.{S} Ако сам беамтер, баш сам беамтер; и ако сам се најмио, нисам се, што кажу, помам |
ерска форма, домаћине.{S} А ти ниси био беамтер, па и не знаш, па није ти баш ни замерити! — ша |
емој да те буни штогођ, што је ча-Нића „беамтер“; прошло је то после „<hi>буне</hi>“ и <hi>Клић |
жим; ’хоће Нића да је и он неки мајкин „беамтер“, кад му ни његов чукундека а ни ико у вамилији |
мо и Нићу боктера који се иначе радо за беамтера издаје.{S} Њега је, до душе, нудио Глиша Серми |
о у <hi>мајсторе</hi> а он (Тима) у <hi>беамтере</hi>.{S} А то је, мислим, прилична разлика.{S} |
ика од вас паора на нас <pb n="248" /> „беамтере“!{S} Ал’ други пут, Бога ми, брез повећег кома |
Сермијаш да иде у собе где су господа и беамтери, али се Нића извињавао тиме, што тамо не би би |
чак, којега су сви гости и пулгери па и беамтери до неба хвалили, био резултат удружене теорије |
баш ни замерити! — шали се Нића. — Тако беамтери мешаду; пиједу вино, па пресечеду ракијом, па |
пита га домаћин.</p> <p>— Та знаш, ми „беамтери“ к’о и сва господа, вечерамо много доцније нег |
да чујем, кажем у себи: госпођа ће као беамтерка то најбоље знати, јер се на ове сеоске тороку |
Зар после вина, ракије?!</p> <p>— То је беамтерска форма, домаћине.{S} А ти ниси био беамтер, п |
ла гђа натарошевица, — то вам је управо беамтерска натура; има тај рђав обичај, да га се ништа, |
рво је отишла гђа-натарошевици, дакле у беамтерске, одатле у трговачке а после у мајсторске кућ |
S} Та друго је ваш паворски а друго наш беамтерски нос!{S} А зашто нас и плаћаду, нег да га сву |
оцкан, да скоро и не вечерамо од силног беамтерског господства.</p> <p>— Хе хе, — смеје се дома |
уковати!{S} Па нек му се нађе у његовој беамтерској торби.{S} Ај, шта велиш, — залармао Нића см |
икана дај, да ча-Нића огреје мало своју беамтерску душицу, кад је овако пасја ноћ напољу.</p> < |
?{S} То је салашар.{S} Трипут је, кажу, бег’о из школе и бег’о на салаш, па се брицом бранио и |
р.{S} Трипут је, кажу, бег’о из школе и бег’о на салаш, па се брицом бранио и неће никако у ска |
никако да се скраси на трбуху него све бега под браду и ближе врату.{S} По неко од боље познат |
па од то доба је ужасно обазрив и први бега с пања и ако би касапин не знам шта дао, да га мож |
ћ сигурно његово.{S} Па чим зграби а он бега из све снаге; право бега на таван, на кров или на |
им зграби а он бега из све снаге; право бега на таван, на кров или на какво друго безбедно мест |
а похотљиве госпоје Пентефринице и како бега, шмокљан један, кроз прозор, а оставља јој у рукам |
тављају као лажни пријатељи у несрећи и бегају од ових суморних дана, и траже ведрије небо и бл |
баш у овом истом селу извукло батина и бегало у шупу или у зелену метлу кад се баба згране при |
ести и свестан своје кривице и грехова, бегао из кујне на какво узвишено и безбедно место, где |
у страшну вику и праску из кујне, па је бегао као да га сам Бунапарта вија.{S} И он се уклонио |
ред које би и читав ескадрон побегао; и бегао је бестрага, ратосиљајући се за вечерас сваког уж |
, зашт’!{S} Ко је <hi>од добра</hi> још бегао?</p> <p>— Да чуваш село, — гракнуше они у кујни н |
а Арсина пуница, к’о рек’о би, да ме је бегенисала; јербо кадгод прођем поред ње а она се увек |
своју познаницу.{S} Стигла беше малога бегунца који се дераше и ваљаше по прашини и бацакаше н |
Неке комаде свира па и не мари, к’о од беде.{S} Тек кад нам тако неко дође онда још и ’хоће, а |
ара унутра, а ја да сам неки к’о што ме беде, та мог’о сам вас до голе душе поарати — вели Нића |
н-попином кућом?!“ А деца се правдају и беде једно друго. — Ту и силне кокошке са својим петлом |
ад хоће да кукурикне; псују, праскају и беде ма кога по кући, док им напрстак не спадне с прста |
узајмити мирођију за краставце из воде бедећи ону Ракилину дерлад која чини пустош по свима ко |
ест, свега онога није било, чиме вас он беди у тужби, да га, то јест, нисте гађали ни чим.{S} В |
од лопова поред све клевете којом су га бедили да је и сам с њима по некад бивао у ортаклуку.{S |
за банбадава цвелити!{S} Та немојте ме бедити и ружити — кад ме је доста и онај Бог наружио! — |
его попустили.{S} Па к’о велим:{S} Иди, бедо, аратос те било!{S} Кад ’оћете, а ви се узмите! ха |
S} Не узимај младу жену, не узимај себи беду на врат, Аћиме, магарче Аћиме, није то за тебекана |
е (срећом оне дрвене)- па за њом, а она беж’ у комшилук!{S} Ту се завукла у комшиску сламу, па |
и да има, велим, лопова — нит’ он може бежати, нит’ га ја могу овакав какав сам вијати и стићи |
!{S} Морала би’ од оне Сиде у бели свет бежати!{S} Победићеш, Ћиро, држ’ се само!</p> <p>— Та, |
дно дрво, као зец кад у страху нагне да бежи а ништа, па ни највеће предмете, не види пред собо |
у воду!{S} Гле га само како лаже!{S} Та бежиш ти од воде далеко к’о бесна кера ——</p> <p>— Хе, |
о ако се десило те је Недеља била лепа, без ветра или кише; јер онда би могао обући своје беле |
ва је ваљда и постала она реч: „Триста, без попа ништа.“</p> <p>А господин попа седне тако у пр |
цифра се госпоја Сида.</p> <p>— Не, не, без шале вам кажем.{S} Колико сам се пута сита наплакал |
).{S} Канабета и све столице откривене, без конофоских навлака, а по канабету и фотељама исхекл |
укован код неког Швабе (и то без титли, без титли Сидо,) који, управо, не би ни смели држати ни |
дете, госпоја-Сидо, то се данас тражи: без немецког воспитања данас никуд“, а она мислиш да по |
пе са лицима као порцуланске „супшисле“ без носа и уста а са очима мастилом поправљеним, и на п |
њега дивну кућу од тврда материјала, а без интабулације и крајцаре дуга, огради га кућом велик |
оби, застајкивала код прозора и гледала без икаква интересовања и израза кроз прозор на улицу, |
l>„Тако тако до недеље</l> <l>Ма остала без кецеље.{S} И-ју-ијују!“</l> </quote> <p>Коло се шир |
или онако покис’о кад се грчи у колима без арњева!{S} И једног таквог суморног новембарског да |
ша, да му је већ тешко било и пола дана без ње.{S} И не знам како, већ тада му је падала на пам |
лите како сте провели ово неколико дана без мене.{S} Како у селу?...{S} Како у кући? <pb n="179 |
ђу мало.{S} Чисто ми глува и пуста кућа без њих!“ Па седите!{S} Извол’те, раскомотите се као ко |
ога, има неке старе тетке и стрине, све без деце, а тек што су живе!...{S} Још који дан... свак |
Зар попина кућа и богатство, па да буде без таквог једног чувара?!“ Питање <pb n="64" /> сасвим |
ра — обично после асентирунга — не може без њега; одмах: „Дај Совру, — вели, — дај, дај десну р |
кад јер „<foreign xml:lang="cu">никтоже без грјеха токмо једин Господ</foreign>“ каже се.{S} Па |
ужбом није хитало.{S} Стајала је подуже без икаква поступка по њој, а за то време хладноћа и мр |
вели гђа Перса.</p> <p>— Та тек да није без комендије, — рече поп Ћира, напуни лулу и изађе нап |
ст; заборавио на старе философе па пије без воде вино.{S} Послушао је поп-Спиру који рече: „Да |
Право су рекли наши стари: „Тешко своме без свога!“</p> </div> <pb n="283" /> <div type="chapte |
екли ону златну пословицу: „Тешко своме без свога!“</hi> </p> <p>После пола сахата кренуо се по |
ђаво не пасира!{S} Не мож’те да живите без малера! — вели Цвечкенмајерка очевидно попуштајући. |
S} Али као да се предомислише и платише без и једне дуже напомене.{S} То и охрабри газда-Перу Т |
а и устаде па стаде нервозно спремати и без икакве потребе премештати ствари с једног места на |
а је оставите да буде слепа код очију и без изображења; подајте је у лер код фрајле Нимфидоре, |
ер се на платноме списку у општини сами без ичије помоћи потпишу.{S} Слова у имену и презимену |
д, да не би ни једне секунде могао бити без ње, то јест Меланије; а да се, не дај Боже, стрефи |
јаче.</p> <p>Гђа Габриела је хитала к’о без душе сокаком где се срела најпре са гђом натарошеви |
уше и упутише попиној капији, улете к’о без душе у авлију, и раздера се колико га грло доноси:< |
до се прими тога, а Аркадија полети к’о без душе поп-Спириној кући, која није далеко била, па с |
ру... гађ’о га песконицом, и онај ост’о без једног зуба, избивен <pb n="202" /> му <hi>леви</hi |
itle>Пентикостаром</title>, па он ост’о без зуба... а оно није ни била та књига, него <title>Ча |
ли увек кратке рукаве носио и зими ишао без зимског капута.{S} Али, што би, би!{S} Јула је била |
а јесу.{S} И какав би то опет роман био без пољубаца чак и у десетој својој Глави!!!</p> <miles |
игра, некога одведу, а неки сам, онако без ичије помоћи, падне лепо под сто.{S} Сете га се и н |
девојке: како су се волели и како једно без другог није могло да живи на овом свету.{S} А тек о |
е су према онима са села као... као оно без мириса дућанско цвеће према миомирном натуралном и |
ака ми је, знате, нарав, волем све лепо без свађе, па јој кажем: „Па можда је то, слатка госпој |
ги неки, трукован код неког Швабе (и то без титли, без титли Сидо,) који, управо, не би ни смел |
ће већ читатељ наслутити сукоб и заплет без којега је свака приповетка досадна</hi> </p> <p>Још |
ила би попадија, — а куд би био виршафт без патка.{S} А ако овог закољем, морам другога наћи, п |
не понесе!{S} Та ди би он пред владику без појаса!?{S} Ту ће негде бити да је и појас.{S} Види |
гих за које <pb n="84" /> се види да су без икаква плана набављане; али пошто је фрајла Јула св |
з онаки’ романтиш предела у ову равницу без околине!</p> <p>— Ах, госпођице, овако лепа околина |
и воде а ноге носе, и ти гледај шта ћеш без попадије; да те видим онда шта ћеш!..</p> <p>— Али, |
нем па од сад нек се каже: „Триста, <hi>без црквењака</hi> ништа!“ Ај, је л’ добро диваним? што |
довољно поп Спира. — Кажу: „триста, <hi>без попа</hi> ништа!“ <pb n="282" /> Ако нико није, а о |
аба-Тини, а што ће онда ваша Јуца, ваша безазлена и кротка ћерчица на прозору?...{S} Сигурно се |
оже никога да прикрије и да тако помаже безазленом ашиковању.{S} За то су сада и састанци били |
ова, бегао из кујне на какво узвишено и безбедно место, где седне, обвије реп око ногу, зажмири |
га на таван, на кров или на какво друго безбедно место где ће моћи на тенани омастити брке.{S} |
чује него се гуши у сузама и гнушава се безбожног Голоса који је напаствовао и оклеветао невину |
S} Па зар сад за то да ме каштигује к’о безбожну Содому и Гомору?! — вели поп Спира коме се ни |
Сида. — Не дај Боже!{S} Није тата твој бездушан к’о тај господар Јова.</p> <p>— Мамо, слатка м |
јеретичких заблуда и привео (заједно с безлобивом им дечицом) у крило православља и привенчао |
> дана!“</l> </quote> <p>— И-ју, ала је безобразан! — прошапута Јула, кад онај поче песму, али |
чувствителан —</p> <p>— И-ју!{S} Ала је безобразан! (Стаде Јула с радом и погледа га).{S} Срам |
пажљиво до краја саслушала! — Е, баш је безобразан! — А за тим уздахну, па стаде даље да копа. |
утања не могавши дуже да издржи дрзак и безобразан поглед онога на дну.</p> <p>— Па, да ви’те, |
их призива себи за сведоке овог грдног безобразлука Шациног. — Ако још тако усипљите кроз тара |
ом ни ноћом нисмо били мирни од њихових безобразлука.{S} Таман једно престане, кад ал’ ето ти д |
ли која су, говораху они, деца к’о деца безобразна, па сваки дан досађују господин-попи, а попа |
дак моја —</p> <p>— И-јуф!!!{S} Ала сте безобразни! — викну запрепашћена Јула. — Срам вас било! |
блажије поднебље.{S} Само ће несташни и безобразни врапци остати и после Митрова дана у својим, |
Поред њега стоји пун бокал вина, а он, безобразник један пушта густе димове из поп-Спирине ску |
се попне уз лотре, него ме гледи оданде безобразно к’о каква буљоока Чифуткиња!{S} Гром те спал |
!{S} То ти је све што на земљи учиниш! „Безумни, вели евангелист, још ову ноћ узећу ти душу“... |
мо „јесте“ и „није“, па ни речи више да бекне.{S} Сачувај, Боже, такву какву каквом мужу који с |
е на мотику да се одмори мало. — Што не бекне сад штогођ, мустра берберска!?</p> <p>А из друге |
ни на <hi>српском</hi> не знам ништа да бекнем; не би’ знао у том магновенију казати ни како ми |
о немачки, па се одродила, па српски ни бекнути.</p> <p>— Јест, научила, — смеје се она, — науч |
Оне се смеју а сузе им теку низ њихова бела лица.{S} Заплака се и Јула, и гђа Сида и баба Макр |
о пола откопчаног прслука види се танка бела кошуља од српског платна златом извезена с преда а |
попова и код младежи.{S} Најпре се пила бела кафа; Меланија је наливала свакоме и питала сваког |
{S} Куд ћете тако?{S} Та спала вам доња бела сукња, па се вуче; та саплешћете се па ћете разбит |
{S} И душанка и прслук и чакшире све од бела танка штофа и све раскошно ишарано плавим гајтаном |
а и почеша се, — видите и сами какав је белај напољу!{S} А баш, да вам право кажем, и не би ми |
ђа Сида. — Само сад нас курталиши овога белаја, а више неће доћи до тога!{S} Више ти, Боже, нећ |
ради.</p> <p>— Само да ви’ш комендиjе и белаја, — наставља бојтар, плашљиво наливајући себи опе |
га види његова Екселенција — но било би белаја.{S} Уграбио би га одмах.{S} Не би му тај дао да |
аш ли се кад си ти опет мене курталис’о белаја!{S} Него, ајде, ’лади се вечера на асталу.</p> < |
себи опет један фићок ракије, — да ви’ш белаја, ако јој дотле не спласне образ!{S} Отек’о јој, |
што кажу, не вреди ни презати на оваким белају од времена.{S} А ваљ’да је право да и ја, што ка |
Онда опет ’хоће да покаже, како она има беле руке к’о у ноблеса, а моја Јула, бајаги, само их з |
е привуче полако, а Јула му пружи своје беле пуне ручице, које је овај (немојте мислити да писа |
или кише; јер онда би могао обући своје беле панталоне и метнути на главу свој, једини у селу с |
сом водом ’ладном;</l> <l>Поломиће моје беле руке,</l> <l>Натруниће моје очи чарне!“ —</l> <l>Т |
жу, „ништа собом не понесе већ скрштене беле руке и праведна дела своја!“ — „Та јест, одговара |
„штогл“ којим се пеглале фрајла-Јулине беле сукњице са шлингерајем, и гомила орезане лозе спре |
е чиста кошуљица а шуште и жуборе чисте беле сукње на њој.{S} Али тек после подне, на рогљу ће |
ти мораш!“...</l> <l>Један скида златне белензуке,</l> <l>Други скида дукате са врата,</l> <l>Т |
е нађе недељом у биртији, да не постиди Белеслијине, нека не пуши багов к’о сваки паор, него не |
а, па диктује: „Пишите, — вели, — Прока Белеслијн (или тако неком), царском катани у Галицији, |
је певала најрадије: „Ничи, ничи, крине бели,“ а Меланија од српских: „Ко је срце у те дир’но“, |
каку око оног дућана тамо где виси онај бели пешкир и где се љуља онај цимер од жутога плеха.{S |
било мени!{S} Морала би’ од оне Сиде у бели свет бежати!{S} Победићеш, Ћиро, држ’ се само!</p> |
м!{S} Ћиро!{S} Одма’ идем у род; идем у бели свет, ако тај грубијан не повуче што је заслужио!{ |
ј цицаној хаљини отворено плаве боје са белим бобицама, устаде брзо и припрети несташном малиша |
p>— Срећан пут! — виче за колима и маше белим рупцем фрау-Габриела. — Е, то је баш лепо.{S} Ко |
летини и јели прженице намазане машћу и белим луком, тек да се кол’ко тол’ко забаве до вечере.{ |
а живиш, него што кочијашиш које куд по белим свету.</p> <p>Тако заврши Нића свој монолог, па о |
и, једној округлој <pb n="206" /> дунди белих трепавица, која је дотутњила, — добила сам визиту |
икао већ и њен „пинчика“, — једно мало, бело, нервозно и пакосно псетанце са плавом машлијом из |
/hi></l> <l>Зулове и шнекле</l> <l>И то бело лице</l> <l>рознфорб-боје!</l> <l>„Ах, љубезна Јул |
знаш шта си извадио!{S} Тражиш и хоћеш бело месо, а кад развијеш а оно шија с главом!{S} Швапс |
рска браћа) него <pb n="369" /> само из белог порцуланског тањира.{S} И то нико није умео да це |
Не слуша <hi>лепа Јула</hi>,</l> <l>Већ белом руком маше,</l> <l>За њоме вес’о јаше</l> <l>Тај |
Та останите још мало, слатка!{S} Бар на белу кафу, а красан обрст имам.</p> <p>— Други, други п |
не да спавати.</p> <p>— А пијете ли бар белу кафу?</p> <p>— Да.</p> <p>— А пунш?</p> <p>— Не.</ |
Е, ал’ ја ’хоћу да сам <hi>теби</hi> и беља и лепша него све, све друге женске! — рече и и пом |
да купе.{S} Шта је само фачли, капица и бенкица спремила!{S} И све ово није ни увела у инвентар |
е попео на дуд (не бирајући је л’: црн, бео или мургаст) да се наједе и поткрепи своје силе за |
к пренувши из својих мисли.</p> <p> <hi>Београд</hi>, 1894.</p> </div> </body> <back> <div type |
е попушћај шта зацениш.{S} Сад је твоја берба.{S} Само... — опомиње га Нића прстом, ћуткац!{S} |
i> нам се удаје;</l> <l>Удаје се за <hi>бербера</hi></l> <l>Момка брез федера, еј!“</l> </quote |
Србина и српског газдачког сина, даду у бербере.{S} А чим сам казао шта је био, није нужно да н |
иле, коју боју, као што је познато, сви бербери воле особито.{S} Чим је то видела госпођа Сида, |
па стаде даље да копа. — Је л’ он само берберин,... унцут је он! — вели Јула, а окопава све шт |
n="372" /> бо’ме, а шта би и радили два берберина у једном селу! вели Сока гркиња.{S} И један п |
се нека тако из поповске куће удала за берберина.{S} У том јој паде на памет и Меланија и Пера |
а добро!</p> <p>— Е, па кад ’хоћеш зета берберина, то ћеш и сневати!</p> <p>— Та не через тога, |
читеља ђакон а од ђакона поп; а Шаца од берберина хирург и дентист.{S} И славна вармеђа и сви г |
.{S} Није се забадава заљубила у Шацику берберина.{S} Бар ће имати ко ће обријати поп-Спиру.{S} |
што је познато читаоцима који се брију, бербернице ни у вароши не раде сваки дан, него већином |
адбе.</p> <p>— Шта, неће овде да отворе берберницу?</p> <p>— А па неће, каже, ни да отворе берб |
</p> <p>— А па неће, каже, ни да отворе берберницу —</p> <p>— Него? — Ваљда ће апотеку! — додад |
мало. — Што не бекне сад штогођ, мустра берберска!?</p> <p>А из друге баште се зачу најпре тамб |
свет, а највише оне танке и нафризиране берберске калфе.{S} Е, не може човек, па да му је срце |
ако је и у селу.{S} Читаве недеље Шаца, берберски калфа, бави се другим пословима.{S} Или удара |
, и ако је Шаца као обазрив и мирољубив берберски асистенат и није смео запевати.{S} Он је само |
р у ствари још није то био; био је само берберски калфа.{S} Али што није било може да буде, вел |
здравог лепог... та знате га сигурно... берберског асистента Та како да га не знате?!{S} Оног ш |
на како све сневам неке епископе и неку берберску сапуњавицу; а то не слути на добро!</p> <p>— |
, да ми је само знати, било ноћоске ово берберче?!{S} То ја фурт штудирам, па ево никако не мог |
нове идеш дворе,</l> <l>Где заова цвеће бере,</l> <l>И нова мајка стере,</l> <l>Од садиплатна п |
и тамо само кажи, да с’ из Иђоша, па не бери бриге; јербо су Банаћани спасли свету месечину и м |
а женскадија цичи и подвикује од силна беса Ијујујују!{S} Било је и превртања и испадања из ко |
ш!</p> <p>— А ваљ’да ја баш то пијем од беса?{S} Него, тако... пијем, па ми се ондак помало још |
а Совра дува за ону другу полутину к’о бесан.{S} А у колу кад свира па кад стане пред неку газ |
га је понудио бурмутом, о поп-Спириној беседи хвалећи га и упоређујући га са не знам којим ста |
д двор изаћи,</l> <l>Пред двор изаћи па беседити:</l> <l>„Понес’те, друге, Јулине суде,</l> <l> |
устила и обавила све унаоколо, све па и бескрајан рит који се пружаше далеко на лево од долме.{ |
>Сунце се већ спустило, заклонио га већ бескрајни рит с високом трском, још мало па ће и заћи, |
телисао.{S} А сем тога био је као лопов бескрајно лукав и дрзак.{S} Крао је где шта стигне и по |
већ и ноћни ветрови, заталасало се оно бескрајно тршчано море у риту и тајанствен елегичан шум |
узовину), а краве наишле, па ваљда, као бесловесна створења, помислиле, да је то за њих постављ |
ушу. „Тјело Христово примите, источника бесмертнаго фкусите!“</p> <p>На што му је гђица Јула ре |
Перса је била нестрпљива као удавача а бесна као фурија.{S} У срцу њезином не беше ни толицно |
лаже!{S} Та бежиш ти од воде далеко к’о бесна кера ——</p> <p>— Хе, —- уздахну опет бивши бојтар |
па ће и заћи, а Рада тера једнако своје бесне коње.{S} Превезли их и на скели на Банатску стран |
знаш ко је луђи ил’ он, ил’ они његови бесни коњи.{S} Трезан, и Боже помози; ал’ кад је пијан, |
о изгубљеној срећи!...{S} Лете коњи к’о бесни широком и високом долмом поред рита, пуца Рада би |
ки бичем преко њих, и коњи полетеше као бесни равним бачким путем, а он запева онако за себе, р |
другим и једна поред других.{S} Лудо и бесно полетеше тако, да се све живо склањало са сокака |
!...{S} Једно, што кажу, тесно, а друго бесно!...{S} К’о да ће хиљаду година да живиду!</p> <p> |
и и још луђи кочијаши, па настаде једно бесно и лудо српско утркивање и подвикивање.{S} Коњи се |
је мило.{S} Па сад баш кад сам и онако беспослен, да се <pb n="276" /> бар разговарамо...{S} А |
улицу или плеви зубачу, да не би седела беспослена, јер беспосленост је, говорила је гђа Сида, |
о није) у селу; и која је, будући доста беспослена, вршила улогу и подмиривала потребу сеоског |
зубачу, да не би седела беспослена, јер беспосленост је, говорила је гђа Сида, извор толиким по |
собом.{S} Спомиње неких тридесет година беспрекорне службе цркви и олтару; тридесет година труд |
б.{S} Слуша ме већ скоро пола стољетија беспрекорно.{S} Мој рођени!...“ Ђаво ме натера да још п |
о што се желело, и молбом, да искрено и беспристрасно <pb n="19" /> оцене, како им се допада ми |
пе коње држи!</p> <p>— Ху, та ман’те га бестрага!{S} Да је он само полак добар к’о што су му ко |
о да сам га бацио под ноге.{S} Нека иде бестрага, казаћу, да одустајем и праштам великодушно на |
онда испусти бич па силази с кола и иде бестрага натраг, а ви седите у коли’ па чекате.{S} Што |
би и читав ескадрон побегао; и бегао је бестрага, ратосиљајући се за вечерас сваког уживања.</p |
у смешно, одобровољи се па вели:{S} Иди бестрага! а госпоја Сида срећна што је продужен живот њ |
p> <p>— Ја идем код Жуже —</p> <p>— Иди бестрага кад ниси ни за шта!</p> <p>За вечером су ћутал |
, али врло удобним и практичним орманом бестрага старога фазона, мало ће бити да кажем да је из |
лософи грчки —</p> <p>— А, та ман’те их бестрага!{S} Како су радили онако су и прошли.{S} Оно ј |
јвише зна да приповеда каква Вавика или Бетика, каква Швабица, која се ту нашла и била на услуз |
најпре је ишла Кредла са тортом, за њом Бетика са великим штајерским амбрелом а за њом кривоног |
а међу њима и Сепла сувачара и жену му Бетику и ћерку Кредлу.{S} Сепл је из поштовања према по |
умешати и заузети за њ. „Срам вас било, бећари једни, грдила би их она тада, немате ни срца ни |
на њу, — него ника ординарна и комисна бећаруша!</p> <p>— Пио би ти и „шајтвосера“!</p> <p>— Т |
а је шљивовица!{S} Него ника комадара и бећаруша!</p> <p>— Јеси, точио си!{S} Познајем ја!{S} А |
баш ни чашицу ракије, ај?!{S} Макар оне бећаруше.</p> <p>— Ама ти, Нићо, отоич рече, да ти је „ |
ше и младу и доведоше је до кола у која беху најлепши и најбешњи коњи упрегнути.{S} И млада беш |
наклоњен; ни отац па ни мати.{S} Обоје беху противни њеним симпатијама Шаци, и састанци преста |
јала, уђе Ержа са послужавником на коме беху порцулански ибрици, шоље и сребрне кашичице, и пос |
, па чак и један сексер.{S} Кад и с тим беху готови, изађе поп Спира и поздрави се с учитељем, |
лонио у хлад испод неког багрења.{S} То беху кораци сеоског <hi>боктера</hi> ча-Ниће који је ја |
Дуго је ћутао и мислио тако, а кад већ беху далеко иза вароши, у пољу, одмахну путник руком и |
го остати у селу.{S} Ићи ће у Пешту или Беч, да изучи хирургију.{S} А његова је породица велика |
да, да ћеду одмах после венчања горе, у Беч да путуједу.</p> <p>— Ју, ју, ју, Боже, видиш ти но |
ат род Шацин, ни његову намеру да иде у Беч да тамо сврши хирургију.{S} Гђа Сида била је најпре |
Него?“ пита Сока гркиња. — „Па ићи ће у Беч да штудира хирургију и зубни докторат!...{S} Да <hi |
жем: нек причека тебе! — Сад може ићи у Беч да сврши хирургију...{S} Он ће остати да доброј стр |
месеца отишао је Шаца заједно с Јулом у Беч, да тамо доврши хирургију и зубну лекарију, пошто ј |
’о Енглези дебели.{S} Да си и’ посл’о у Беч, добио би цигурно колајну к’о један на прилику, доб |
Пева Јула:</p> <quote> <l>Пошла Јуца у Бечеј код ујца,</l> <l>Пошла млада како ће да страда!</ |
а девер ће бити један јурат из Старога Бечеја, који је нешто запео на <pb n="379" /> егзаменим |
ред господин-протом... оним нашим Старо-Бечејским.</p> <p>— Е, да? — чуди се путник.</p> <p>— Т |
амо му гђа Перса још никако не признаје бечке дипломе његове; јер кад је реч о њему, никад не к |
ишла чешће на бал у Темишвар или Велики Бечкерек и тамо је играла немачке игре које је научила |
шешир, нова хаљина или вођење на бал у Бечкерек, „да се дете мало разоноди и да избије себи из |
ко једнога који се одономадне вратио из Бечкерека — камо је одвезао био неке Чивуте, грошићаре |
</p> <p>— Код Пишкелесовице на рогљу, у Бечкереку, трећа кућа од апотеке.</p> <p>— Баш нећу има |
ствари.{S} Приповедао им је: како је у Бечкереку слушао и чуо од једнога господара који је мно |
била је у леру код неке старе фрајле у Бечкереку и тамо научила многе за младу девојку врло ко |
Бо’ме потрчао је све сам први ноблес у Бечкереку и све разграбио.</p> <p>— Јуф!{S} Та немојте |
е после гђа Сида; „него к’о кад се нека Бечкеречка чифуцка фрајла у промонади унтерхалтује с ла |
ра и да намигује онако кривовратаст.{S} Бечкеречки нотарош кад тера кера — обично после асентир |
у је спевао и послао у календар (Велико-Бечкеречки) Шаца брица, а да је, кад ју је спевао, мисл |
му зубе избије...{S} Ено, конзилијум од Бечкеречких доктора скупио се у болесничкој кући, па ка |
е празни; јер таман да пресуши а оно по Бечкеречком Великом Календару удари благослов из неба, |
акошћу) Шаце брице публикована у Велико-Бечкеречком Календару и тако спасена од заборава и пост |
а писмена и прочита: <hi>„Александер Н* Бечлија, хирург и дентист т.ј. зубних болести лечник“</ |
е биће он већ послушнији!...{S} Сирома’ Бечлија, зажелио се прашине!{S} Бадава, види се одмах ш |
<p>— Не—ћу!</p> <p>— Но, леп си ми и ти Бечлија!...{S} Ти си салашар!{S} Одма’ да си пољубио го |
ше чути и видети, како се онај старији „Бечлија“ ваља по прашини и дере: „’хоћу код попе!“ и ви |
еће је Рада...{S} Рада и Ива су, бо’ме, Бечлије; а Макра и Сида су Бачванке, онако клот Бачванк |
а ви сте сад, није тамо овамо, већ нека Бечлијка!....{S} И не фалите се, како сте живили тамо.< |
аро, та не би’ му био боктер ни у самом Бечу око цареве палате, а камо л’ у овим кавоним селу!{ |
то онако „гемајн“, баш к’о да и нисам у Бечу живила!</p> <p>— Но, но, — смеје се путник, — може |
нимаху се јелом, а четврто, најстарије, беше изашло до пола пута и бацаше се прашином на кола к |
бијеног и управљеног крова од трске.{S} Беше то осмех праведника који спава и снива како получу |
а и узе књигу и стаде је разгледати.{S} Беше то нека немачка књига, тридесет седми хефт <title> |
на страћара, нахерена на једну страну — беше празна, само један подадуо бојтар седи за једним д |
и и најбешњи коњи упрегнути.{S} И млада беше дивна.{S} Плаве очи као небо Ђурђевскога дана, а п |
ти лепо милу своју познаницу.{S} Стигла беше малога бегунца који се дераше и ваљаше по прашини |
* а баш је било после подне.{S} Врућина беше мало попустила, ветар ћарлијао и повијао благо гра |
их података, добивених од фрау-Габриеле беше јој, кад доведе у везу с оним што је пре неки дан |
бесна као фурија.{S} У срцу њезином не беше ни толицно кол’ко једна пчиодина глава места за ми |
га његова задовољства и благонаклоности беше онај црвени појас, на који толико викаше поп-Ћирин |
и убриса нос шпицем од мараме којом јој беше повезана глава, па удари у плач и покри лице кецељ |
итаву недељу дана, и у кући поп-Ћириној беше дрвље и камења на гђа-Сиду.{S} Госпођа Ћириница би |
лони се г. Кипри натарошу, који испушио беше лулу и кренуо се да прилегне мало, наредивши, да с |
о кроз пенџер гуче“!</l> </quote> <p>То беше као неки одговор на раније питање, бар тако га је |
ази Шацу који јој, и ако баш леп момчић беше, дође сад гадан, гадан као сам ђаво с оним његовим |
и рукова се с њом и гледаше је.</p> <p>Беше лепша него икада!{S} Онако свежа како се наднела н |
према се украс оџаку.{S} Деца се радују бешикама од које ће гајде направити, а старији кожурици |
{S} Биће кожурице у купусу, а добићеш и бешику за дуванкесу; а ја ћу ти је, кад узимам каде, оп |
бишавши далеко унаоколо, вратише се још бешње но што су отишли.{S} Ухвати се у коло и звано и н |
умаластика од земље, кол’ко је пакосна, бештија и аспида једна василијска, па поручује по Ержи |
одскакати од земље од оне њене пакости, бештија дебела, само кад види, — вели госпођа Ћириница |
ми, Бога ми, скоро задремали.</p> <p>— Бештија једна, — мисли у себи госпоја-Перса, — мора она |
зуб!</hi>...{S} Е, то га је она његова бештија навела да уради; нико други нег’ баш она.{S} Ах |
те, а ништа ми не јавља лукава паорска бештија, — вели гђа Перса љутито. — Гледај ти, молим те |
слушам, како ђипа и праска она паорска бештија!</p> <p>— Боже, они сироти брже одовуд него одо |
поја Сида, — све она матора сакраменцка бештија учи!{S} Дуго сам, — каже, — лупала главу и штуд |
одвукли па сад нам се смеју и он и она бештија чифуцка!{S} И ми, <hi>ми</hi> да идемо!?</p> <p |
олико, ал’ што ће ми пуцати под нос она бештија!..{S} И онако знам шта и како о нама говоре —</ |
ида ћути или о које чему говори. „Видиш бештије једне,“ мисли у себи гђа Перса, „како се каприц |
—</p> <p>— Зови ти твога покојног деку, бештијо чифуцка! — грми из авлије гђа Сида.</p> <p>Ово |
</title> од Косте Руварца.</p> <p>— Ах, бештијо једна, гледај само како је пакосна, мора да ује |
бештију чифуцку каква је?</p> <p>— Коју бештију? — запита поп Спира уморно.</p> <p>— Та ту твој |
ле да живим, да сретнем само ону дебелу бештију.{S} Одма’ би’ се зауставила, па би’ је запитала |
о и јесте што ме једи!{S} Потпустио ону бештију, а он се извук’о отиш’о некуд на пут, а њу оста |
ће рећи:</p> <p>— Је си вид’о само ону бештију чифуцку каква је?</p> <p>— Коју бештију? — запи |
а Перса. — Не знаш ти, рано, ону матору бештију; није то ништа у њи’овој фамилији...{S} Ајд’ ве |
<pb n="276" /> бар разговарамо...{S} А, би л’, на примјер, тако ово дана, возио?</p> <p>— Та-а- |
шао без зимског капута.{S} Али, што би, би!{S} Јула је била Шацина и Шаца њен.{S} И Тима кол’ко |
анком шнуфтихлом нос, да <pb n="131" /> би предупредила поток суза.{S} Гђа Перса седи и подштри |
овим владикама, — да видимо <hi>ко</hi> би <hi>кога</hi> обријао!!!</p> </div> <pb n="352" /> < |
оси на поп-Спирине.{S} Шта мислите!!{S} Би л’ вам то икад пало на памет!{S} А госпоја Сида онда |
етнем само ону дебелу бештију.{S} Одма’ би’ се зауставила, па би’ је запитала: „Извин’те, казал |
е и један и други размишљао мало: да л’ би добро било да му пребаци ту неискреност парохијанску |
и како би је Шаца тек жалио!{S} И да л’ би се од тешке жалости за њом из пиштоља убио, или би у |
е и свађамо.{S} А да смо „немеши“, нит’ би ви били брез кола, нит’ би’ ја спао на то да другога |
их имали, не би’ ни у сну снивала, нит’ би веровала, да ми је пре тога когођ рек’о да ће до тог |
емеши“, нит’ би ви били брез кола, нит’ би’ ја спао на то да другога возим.{S} А и „немеши“ баш |
било и није ни мислило на одлазак, нит’ би се ико још задуго кренуо и кварио друштво, да није о |
чка може вино, је л’, газда?</p> <p>— А би л’ се приватио малко? — пита га домаћин.</p> <p>— А |
је падала на памет страшна мисао: каква би то велика несрећа била, да нешто као поп остане удов |
> <pb n="127" /> <p>— Та да!{S} А каква би’ ја мати (јао жалосној мени!) била, да данас идем та |
је опет то комендија?</p> <p>— А каква би опет комендија била, молим лепо? — пита Пера Тоцилов |
па да брез венчања живиду...{S} Од чега би, на прилику, ето господа попе живили, да немаду ето |
на саблазан стада свога свађа — но тога би’ вол’о видети, ко би му смео изаћи на очи!{S} За нај |
и се с очију, потпрдо светска!{S} Друга би се, да јој је тако штогођ пасирало, сва умацурала од |
канда чешљате перје? — запита Нића, да би окренуо разговор на другу тему. — Ај?</p> <p>— Јесте |
е пољуби. <pb n="360" /> А она каже, да би умрла од страха у подруму у помрчини онако сама, па |
чи се крпити, спомену поп-Ћира први, да би рад спавати, јер се сутра раном зором крећу.{S} Дома |
.{S} Тада гђа Перса подсети друштво, да би добро било да пређу мало код њих.</p> <p>А то је бил |
у, па се сваки од њих тужио и тешио, да би му далеко лакше било животарити, само да нема онога |
к, али му одмах окрену другу страну, да би и Шаца снивао њу као она њега.</p> <p>За то је у јут |
о једном трошку видети и моју кућу, да би је знали сутра наћи, ако се ја, то јест, мало задржи |
можеш скакати —</p> <p>— Ех, знам ја да би вама било срце на месту тек ондак!...{S} Еј, та што |
пољубио у руку! — рече и намршти се да би га заплашила.</p> <p>— Нећу, — смеје се Рада који се |
сподином архимандритом а сигуран сам да би је тако и мој последоватељ ценио.</p> <p>— Е, сад мо |
што кажу „под видом честности“, тако да би им то увек био згодан изговор да су се „случајно“ ту |
вом обичају да броји звезде на небу (да би пре заспао), изброја седам осам звезда па захрка јун |
кога сам почешће сумпором пере.{S} Тада би обукао и сомотски капут и лаковане ципеле а косу оче |
ишло.{S} Штета, што ниси био ту, можда би и теби давали „нахтмузику“, — вели заједљиво гђа Пер |
ра месо; само кад је чистила рибу, онда би му бацала оно што извади из рибе.) А хватао се у кош |
била лепа, без ветра или кише; јер онда би могао обући своје беле панталоне и метнути на главу |
ракија?!{S} Да је то честита ракија, ја би’ се бар стрес’о кад је пијем.{S} Блага к’о Божја <pb |
а сам ја којом срећом на твом месту, ја би’ тражила од његове екселенције господина Владике, да |
{S} Преварио те обешењак чифуцки!{S} Ја би’ то, видиш, јефтиније купила... не умеш ти, Ћиро, да |
и’ — да сам ја нешто на твом месту — ја би’ села преко пута од њега, ево овако, Ћиро, — рече и |
таљигама, нек’мо л’ газди!</p> <p>— Ја би’ се, знаш, ово дана кренуо на пут; онако, пало ми на |
> на твом месту, то само ја велим, а ја би’ већ —</p> <p>— Но, доста, доста!{S} Знаћу ја већ и |
S} Море, не била ја на твом месту, а ја би’ то већ... вид’о би ти!...{S} Ћиро!{S} Да знаш да ће |
обрија!{S} Баш он и нико други!{S} А ја би’ — да сам ја нешто на твом месту — ја би’ села преко |
ће можда која радознала читатељка, која би — кад се већ жртвује да ћути и накани да чита — хтел |
тај твоје право и твој резон!{S} Вид’ла би’ ја њи’, да је нешто поп Спира у резону; тешко би би |
а-Сиду.{S} Њу тек да види тих дана, ала би јој се светила. — О, Боже, —- разговара се сама, — д |
макар му пукле оне његове гајде.{S} Ала би се секирала и кидала она дебела!{S} Еј! моје радости |
што нисам ја на твоме месту, та певала би’ и да пустосват жели, — а камо л’ кад стари сват тра |
по па право кући с њим!{S} Ху, отровала би’ се, а држала сам к’о у воску!</p> <p>— За Бога, мам |
ри, било би много и ова Глава изгледала би као какав трговачки ценовник. <pb n="378" /> Никад в |
, па би’ је запитала: „Извин’те, казала би’ јој, ал’ одавно се нисмо видили, па сад <hi>чисто</ |
гледа. — Та друга на твом месту дрекала би: „Отвори се, земљо, па ме прогутај!“ а ти к’о да ниш |
у резону; тешко би било мени!{S} Морала би’ од оне Сиде у бели свет бежати!{S} Победићеш, Ћиро, |
пања би’ вид’ла бар неке асне,... села би’ па се одмарала у старости... а од тебе баш никакве! |
а је био мало мало обазривији — ишчезла би слика Шацина из Јулина срца, као да је никад ни било |
о полак добар к’о што су му коњи — била би једна красота!{S} Он добро тера, до душе, ал’ и он н |
рећи, планула би гђа Сида и заборавила би све обзире, које треба да има једна гостољубива дома |
балска лепеза; да је ду’неш, зауставила би се негде на тараби или на багрему, како је лака!{S} |
њ. „Срам вас било, бећари једни, грдила би их она тада, немате ни срца ни душе!{S} А шта вам ра |
нисам притрчала преко сокака; а купила би јој мама кофпуц и хорнодле по сокаку а локне по комш |
товала: „Са <hi>лепим</hi> се, говорила би тих дана, увек више може учинити него са виком и пра |
е „пинчике“, к’о ја што држим, говорила би често она, па не би плаћали штроф кад коме откине по |
ој позитури. „Сав ми је зелен, говорила би гђа Сида, кад би год прошла крај прозора.{S} Гледај |
мене жалосне! — <pb n="52" /> говорила би попадија, — а куд би био виршафт без патка.{S} А ако |
песме, ни због чега другог! — говорила би госпођа Ћириница, кад год би се повела реч о томе. — |
ријатељство, то ти је, дете, — говорила би ми обично покојница, — то ти је, дете моје, баш к’о |
јас, то је и господин Спира! — завршила би шапућући поп-Ћириница.</p> <milestone unit="subSecti |
S} Лопов један што ми једе век! — рекла би љутито.</p> <p>А и он сам као да је добро знао да га |
-Сидо, па ма се љутили на мене, — рекла би госпоја Перса, поп-Ћирина лепша половина, оној друго |
а поп Ћира, оставши сам у соби, — рекла би и ти са мном заједно:{S} Фала Богу кад је и овако; к |
оме подобна теста.</p> <p>— Ах, — рекла би сва задовољна и срећна госпођа Ћириница, ређајући ки |
Ено тамо још три длаке видим!“ — рекла би’ и показивала камишом на ту страну!{S} Чујеш ли, мам |
; ено му мишева па нек их хвата!“ рекла би гђа Сида кад транжира месо; само кад је чистила рибу |
после осетно краћи. „Прође лето,“ рекла би тек вредна домаћица, „окрач’о дан.{S} Таман опереш с |
кану препуном гнева, хоћу рећи, планула би гђа Сида и заборавила би све обзире, које треба да и |
имала ништа против тога, шта више, она би оберучка дочекала таквог зета.</p> <p>— Момак је доб |
i>вас</hi> почешће виђамо у кући, и она би опет онако к’о и пре свирала.</p> <p>— О, молим... к |
ав губитак, сањала је Јула будна; и она би се убила, мислила је у себи; убила из пиштоља или би |
ми а камо ли лети.{S} Задржана тако она би остала на ручку, па и на вечери.{S} А најрадије је ј |
да сам пањ родила него тебе!{S} Од пања би’ вид’ла бар неке асне,... села би’ па се одмарала у |
очешљао онако, што кажу, „на ларму“, па би се шетао по селу певуцао „Седам шори седам дика моји |
ни чудо што је човек љут на свакога, па би се само свађ’о.</p> <p>— Хе, — уздахну поп-Спира, — |
бештију.{S} Одма’ би’ се зауставила, па би’ је запитала: „Извин’те, казала би’ јој, ал’ одавно |
мисли ли се тако сву ноћ шпацирати, па би’ му послала боктерски рог, бар да знамо ноћу кол’ко |
чела сам рано да остављам штрикерај, па би ми баш добро дошле једне —</p> <p>— А није, мама!{S} |
-Сиду, кад ти тако пуца срце за њом, па би онда имао ко, да ти прави шприц-крофне... а и лепша |
ктерај“!{S} Много скиташ ноћу, Нићо, па би’ венула за тобом, бојим се!{S} Па те за то и нећу!</ |
ро, — рече и седе на једну фотељу, — па би’ запалила лулу и наређивала како да брије. „Још овде |
суморно друштво.{S} Па и господин попа би устајући рекао добру за покојника: „Богме, — вели он |
Инокентија или Урбана, — госпођа Перса би била, извесно, исте судбине које и Дјевица Орлеанска |
та вам ондак не зна шта је доста!{S} Та би вам заборавила и да једе и да пије, кад нађе какву т |
омка к’о крља, па га не пушта!{S} Та та би, каква је, и осванула на сокаку.{S} Да ми није жао м |
е само какво је то време!{S} Та гријота би било и керу истерати на сокак на оваку кишу и у овак |
а а сву је облила румен и размишља, шта би то сад могла радити у кујни ил’ ма где, само да не с |
веже главу девојка!{S} А шта ће!{S} Шта би јој и помогло да седи па да чека; бо’ме јој барон и |
суво дрво тамбурово.</p> <p>Ех!{S} Шта би казала сада Јула, да сме од маме, да се, то јест, не |
атике, ех —</p> <pb n="120" /> <p>— Шта би само прочитали из то неколико цветића!</p> <p>— А ви |
!“ — „Та да <pb n="372" /> бо’ме, а шта би и радили два берберина у једном селу! вели Сока грки |
аш све то било! — Шаца је дете... а шта би’ и знао с њим!?</p> <p>— Па зар немаш баш никог друг |
сњејши господин’ <hi>Кирило!</hi> А шта би ко хтели?{S} Деде, немојте обилазити као мачка око в |
прођаволим мало...{S} Хе, хе!{S} А шта би к’о фалило!?{S} Не да се баш ни Нића свакој шуши!{S} |
нит’ кога тражиш, — вели Нића. — А шта би ти к’о фалило, на прилику за удовца?</p> <p>— А ко ћ |
те рекли, с вашом Жужом!</p> <p>— А шта би вам фалило, само ако она..</p> <p>— Охо! — вели поп |
ти твоје „штиклове“ —</p> <p>— А да шта би ти ’тела?{S} Ако ти се не допада та песма, певали см |
, ето... ти удовица а ја удовац; па шта би нам к’о фалило!?{S} Та тек ми је четрдесет пета, а у |
а рода за мене.“ А ја га питам: „Па шта би ’тео, роде; што не седнеш?“ А он ми каже: „Није ми д |
it="subSection" /> <p>— Но, не знам шта би’ дала, — говорила је гђа Перса, купећи шоље и чаше с |
од Елеонске Горе!...{S} Уф, не знам шта би’ дала, да ми је само знати, зна ли!{S} Што није лето |
тумарајући још по соби, — а не знам шта би’ дала, да је сад лето, па да смо извели гајдаша у ав |
смертнима свирјепа књагињо!“ Ах, какав би то красан пар био да се узму!{S} Он леп висок, а она |
а — по свој прилици да јесу.{S} И какав би то опет роман био без пољубаца чак и у десетој својо |
и, па ди би он то сада допустио и какав би опет човек био!{S} Па каже: „Е, баш неће бити, к’о ш |
да му је дошло смешно помишљајући какав би то призор био, кад би гђа Перса стала да брије поп-С |
ми је зелен, говорила би гђа Сида, кад би год прошла крај прозора.{S} Гледај само, молим те, к |
о, па се и она заплака.</p> <p>— Е, кад би то било истина!{S} Него, тек тако, ма ко — А <hi>ко< |
би’ само бриге а асне баш никакве, кад би’ те уз’о.{S} Ви’ш, мене једног плаћа славна општина |
еш у жижак...{S} Па и мало сланине, кад би испекла на ватри, не би ми шкодило због кашља прокле |
добра парохија —</p> <p>— Е, знате, кад би само могли добити какву добру, масну парохију; као н |
помишљајући какав би то призор био, кад би гђа Перса стала да брије поп-Спиру а овај се отима. |
тију, — вели Пера.</p> <p>— Па ето, кад би на пример били тако сретни, — вели гђа Перса, — па д |
е може то пасирати —</p> <p>— Јест, кад би фрау-Цвечкенмајер била тако <hi>лакомислена</hi>, па |
што кажете, а оно молио би’ вас... кад би били тако снисходителни према мени, па наредили оним |
ти.{S} Најрадије је мислила о томе: кад би умрла, ко би је све жалио, и како би је Шаца тек жал |
так. — А моја су страданија велика; кад би’ ја поч’о —</p> <p>— Е, па ’оћемо л’, Перо, — рече п |
направио сас нашом Меланијом!...{S} Кад би он досп’о у тај свет?!{S} Никад!{S} Него њено изобра |
својих следовале су и домаћице.{S} Кад би се што умесило у једној, слало би се од тога и у дру |
ну видела, колико би јој тешко било кад би га изгубила.{S} Ни она не би могла преживети такав г |
о му на памет, како би то лепо било кад би свега тога било и код Меланије коју је, наравно, јак |
n="96" /> то лепо сравњавате, само кад би то била истина!</p> <p>— Лако је сравњавати, — вели |
о и знала по мало само у гитар, јер кад би гђа Перса запитала поп-Спиру за што и он не купи Јул |
а те нисам дебела ко’ она аспида, а сад би ме шлог трефио!</p> <p>— ...и пољубимо се, — завршуј |
— говорила би госпођа Ћириница, кад год би се повела реч о томе. — Ништа друго, слатка моја.{S} |
ће, ђаволи, још да ме спевају!{S} А куд би’ знала од срамоте, да су ме какви мушкарци вид’ли!{S |
нам да сте жена на свом месту!{S} А куд би’ знала!{S} Јао наопако!{S} Ако виде паорски мушкарци |
n="52" /> говорила би попадија, — а куд би био виршафт без патка.{S} А ако овог закољем, морам |
едног није нашао честитих арњева, а где би их и било, ту је газда опет на путу.{S} Остаде му јо |
се уклонио испред опасности испред које би и читав ескадрон побегао; и бегао је бестрага, ратос |
рец’те ми напред да се чувам!{S} А чиме би’ ја то заслужио?</p> <p>— Па ето тиме...{S} Ако буде |
а никако и нису могли продати, јер коме би га год понудили, тај место да пита: „пошто?“ хоће да |
хуланер на коњу да прође кроз њега, не би се видео; а клипови к’о левча дугачки.{S} Ал’ ће пао |
а одморимо сироте коње?</p> <p>— Па, не би згорег било! — одговори му поп Спира жељан да мало п |
ције, што смо ово дана од њих имали, не би’ ни у сну снивала, нит’ би веровала, да ми је пре то |
{S} Да се нисмо којешта разговарали, не би се ни узели!...{S} Ваљда смо се Доситејевим филозофи |
ло сланине, кад би испекла на ватри, не би ми шкодило због кашља проклетог...{S} А и мало кожур |
му све, и додала, да она, као мати, не би имала ништа против тога, шта више, она би оберучка д |
ву цигљу и полупао јој сав порцулан, не би се тако скаменила гђа Сида као кад је чула глас гђе |
итли, без титли Сидо,) који, управо, не би ни смели држати ни у православној порти а камоли у т |
n="264" /> <p>— А како је, наопако, не би било?!{S} Што кажу: човек док је жив он полаже нешто |
е бити да одемо у коју другу собу... не би’ рад био знаш, да нас ко прекида!{S} А тамо ћу то св |
рпском</hi> не знам ништа да бекнем; не би’ знао у том магновенију казати ни како ми је име!... |
че: „Да је вода добра, <pb n="98" /> не би у њој крекетале жабе него људи.“ Сви су живо и прија |
па наравно и саме ове приповетке.{S} Не би се, можда, ствари до тога степена, тако несретно раз |
и белаја.{S} Уграбио би га одмах.{S} Не би му тај дао да се жени, него би с њим у манастир; а б |
нешто <pb n="260" /> боље рођена, — не би се задовољила калфом.</p> <p>— Е, е! ти већ далеко т |
и преведе у нашу православну веру, — не би се заиста више зачудио поп-Спира, него сад кад је ов |
би ништа љутила.{S} Не жели баш, ал’ не би јој ни неправо било.{S} Тако мисли а једнако копа мо |
и охрабрена госпођа Сида, — много га не би баш ни коштало.{S} Ето, наш би, га Шаца обриј’о за б |
жену Тину, Тинин Акса.{S} Та како га не би’ знала!</p> <p>— Није Тинин, него луциферов, обешења |
баш <hi>тако</hi> нобл-језик, зар га не би говорила и гђа биргермајстерка Еулалија као једна ве |
е бар тамбуру.</p> <p>Али свега тога не би.{S} Зато стаде сама певуцати тихо кроз зубе неку пес |
ствари за плакање.{S} И каже сад, да не би ни једне секунде могао бити без ње, то јест Меланије |
је је то село, нећемо вам казати, да не би село, ни криво ни дужно, потрзали и излагали га подс |
купити и поп Спира за своју Јулу, да не би Меланија која има „немецко васпитање“ ни у чем нобли |
у соби, он је побегао на звонару, да не би био у неприлици, уз кога да пристане и да сведочи. „ |
но полива улицу или плеви зубачу, да не би седела беспослена, јер беспосленост је, говорила је |
у и љубимцу до прве прилике.{S} А да не би до тога дошло, није жалила труда него је учинила од |
дуже мислите на мене.</p> <p>— А да не би заборавили, ево вам овај пукет цвећа.{S} Он нека вас |
аче везе с главним догађајем, и која не би требала ни да дође, да се писац, као друга сретна бр |
и мало сува језика свињећа из оџака не би Нићи шкодило.{S} Знаш, кад ми се овај мој језик одуз |
тога теста или мелшпајза, што га она не би знала зготовити.{S} Кад она направи то <hi>Саће од з |
о било кад би га изгубила.{S} Ни она не би могла преживети такав губитак, сањала је Јула будна; |
што држим, говорила би често она, па не би плаћали штроф кад коме откине по пола дороца ил’ каб |
i> сас штоглама потукле; жене су, па не би било никакво ни чудо да полете пеглајзи и шпорерти!. |
, што кажу прико новина тражио, — па не би такву потрефио, тако је то благо једно од жене! — ре |
ије <hi>нас</hi> из Оберестрајха, та не би ни данас још знали, шта је „семлпрезла“ и „похенес“! |
уком. — А да је остало оно старо, та не би’ му био боктер ни у самом Бечу око цареве палате, а |
тек јуче узели, па мисли у себи: „Та не би’ се мењала ни са вицишпановицом!“</p> <p>По некад се |
’ вучем и брез бича; ја, каже, ништа не би’ знао!{S} Него фала им, каже, што су били ипак <hi>љ |
најмање депо, како то иноверци никад не би учинили према свом патеру или пастору.{S} Али као да |
већ не би могло пасирати.</p> <p>— Е не би ти могло!{S} Кад ’хоће да украде, можеш ти сто очију |
два <hi>здрава</hi> зуба — тај ти се не би лако пробудио! — вели поп Спира охрабрен успехом. — |
{S} Да ви’ш да смо ми младе, како се не би дале молити“, — отпоче и она својим лепим, јасним ка |
да сврати, — рече женица. — А што се не би баш и скинули мало с кола... бар док се коњи одморе |
њим у манастир; а био би, та мал’ те не би био други <hi>Рајић</hi> или <hi>Мушицки!</hi>...{S} |
p> <p>— Немај ти бриге!{S} А како те не би’ курталис’о.{S} Та сећаш ли се кад си ти опет мене к |
ољу!{S} А баш, да вам право кажем, и не би ми мило било сад на оваком времену...{S} Лети је дру |
ања јер је и њих све растужила.{S} И не би краја хвалама са свију страна; хвалише и песму и пес |
очела очајавати за успех, јер није и не би то био први случај, да њеној Јули пасира тако што.{S |
се сетио па путу, е, а како га се и не би’ сетио!...{S} Наспело ми да се мало провеселим.{S} Н |
своју ћер; а јао, жалосна, а како и не би; ако мати неће, а да ко ће?!...{S} Ју, ја сам се баш |
пут што вечерам вечерас!{S} А како и не би’, кад те само гледам, како умеш да једеш! — вели му |
остаје при своме и вели: да ни мами не би шкодило, да мало више зна француски.{S} До душе, још |
о!{S} Па ајде, здраге воље, како ти не би’, помог’о.{S} Хехе, — смеје се домаћин, — како не би |
е, зло и наопако по мене?{S} Како ти не би’ помог’о.{S} Само кажи ди те боле!</p> <p>— А, знам; |
натруковану облигацију даду — па им не би’ веров’о.{S} Та шта ће мени жабац, код мене живог! — |
нашки... с фронцлама, што кажу, ако не би замерили штогођ? — запита Север.</p> <p>— О, здраге |
меје се домаћин, — како не би’, како не би’!{S} Та сећаш ли се, Спиро, кад смо оно, к’о богосло |
{S} Хехе, — смеје се домаћин, — како не би’, како не би’!{S} Та сећаш ли се, Спиро, кад смо оно |
Па... овај... господин-попо, а како не би’ знао; знам и’ тушта... него, ви кажете: „ајд баш он |
</p> <p>— Ко?{S} Је л’ ја?{S} А како не би’ пев’о, кад гођ ми је срце весело!{S} И певам и поји |
иснемо и ми и коњи!</p> <p>— Та како не би било кола у толиком селу?! — праска гђа Перса.</p> < |
али се Нића извињавао тиме, што тамо не би био комотан, а вели он, он и не рачуна да једе, ако |
i>женом</hi> постати!!{S} Па кога то не би наљутило, рец’те, по души, драги читаоци!{S} Јер ако |
е така попадија!{S} Осећао је, да то не би био у стању преживети.{S} И слика Меланијина постаја |
гђа Перса. — Па што ниси проп’о, бар не би’ сад знала за моју срамоту.{S} Ух, ух!{S} А шта <hi> |
би онда ја —</p> <p>— А како ми опет не би било по вољи?!{S} А зар попови не певају к’о и други |
и уз своју тамбуру!!{S} Данас се већ не би ништа љутила.{S} Не жели баш, ал’ не би јој ни непра |
ће ти из очију. <hi>Мени</hi> то већ не би могло пасирати.</p> <p>— Е не би ти могло!{S} Кад ’х |
кад се господин попа искраде, да му не би пијани сватови из силне почасти придали Совру гајдаш |
онако мало ’хладно, снаја!...{S} Баш не би шкодило да се чимгођ мало угријем изнутра —</p> <p>— |
годио за пудара или бојтара, уха!{S} Ди би мој крај био садакана!...{S} Него ’хоћу ја државу да |
кући... или на сокаку пасир’о...{S} Ди би од срамоте, да су ме какви мушкарци!...{S} Но, лепа |
через туђег имања а за туђу асну?{S} Ди би мој газдашаг био!{S} Ал’ прошло! — одмахну Нића руко |
да је први момак у Талијанској!{S} А ди би и био друкчији немешки син!“ — А онај задовољан доно |
је л’ ће вам то бити по вољи, е, па ди би онда ја —</p> <p>— А како ми опет не би било по вољи |
прилику, парок к’о и ви што сте, па ди би ја њега метнуо до мене, а ето и он вам одаје почест, |
олике године к’о да су и венчани, па ди би он то сада допустио и какав би опет човек био!{S} Па |
> <p>— А како да га не понесе!{S} Та ди би он пред владику без појаса!?{S} Ту ће негде бити да |
х спалио и сас обешењацима!...{S} Та ди би се ти, Бог с тобом, — продужује гђа Перса сва зелена |
жао. — вели поп Спира у иронији, а и ди би богословац пио ракију!?{S} Тако сам се и ја некад, с |
ај да дознаш!{S} А знаш ли, онако, који би паор к’о мог’о да вози, било мене, било њега?</p> <p |
ма, јер који би то парохијанин био који би своме пароху одрекао кола!{S} Али сад у Новембру мес |
кола, он се и повезе на њима, јер који би то парохијанин био који би своме пароху одрекао кола |
е већ и нестрпљива, а и понос девојачки би дирнут.</p> <p>— Шта се само скањује ту ваздан!? — р |
су тих дана одсуствовали, Бог зна да ли би било свега тога па наравно и саме ове приповетке.{S} |
</l> <l>Кад се насмијете;</l> <l>Казали би, ал’ не смете,</l> <l>Да ме милујете.“</l> </quote> |
сватовима и о том малеру њеном, смејали би се неетикетни паори и сукали задовољно своје велике |
ла фрау-Габриела кола да плати, а знали би и ви...</p> <p>— Та шта говориш!...</p> <p>— Па... о |
, каже паор.{S} Како сте ожењени, могли би одмах —</p> <p>— А, извин’те, — упаде му г. Пера у р |
па тако мајсторски зготовити!{S} Могли би гастгеберај отворити! — извали г. Пера, и кад рече а |
, само <hi>ја</hi> точим и пијем! ’Тели би и да продате и да вам остане!!</p> <p>— Ћути, ћути, |
шке жалости за њом из пиштоља убио, или би у Тису скочио?{S} Па како би их једно до другога уко |
мислила је у себи; убила из пиштоља или би у Тису с брега.{S} После тога сна никако да јој из г |
у у селу: „Лола к’о попин патак!“ рекли би обично за извикана човека.{S} А то је дошло и поп-Сп |
во било; на оним тронљивим местима Пери би дрхтао глас, а Меланија брише танком шнуфтихлом нос, |
ти ништа, што је <hi>фалично</hi>; а ти би ми, знам, дао!{S} Него дад’ ти меникана мало оног тв |
у за што и он не купи Јули клавир, овај би јој одговорио да јој је купио клавир на вашару. „Ено |
>Марко</hi> још и тако зову.{S} Јер чим би чуо реч „лопов“ па ма то и о неком другом, о неком к |
лучај, кад се ишло чак у Темишвар у ком би оне са села могле читаво пола дана да зазјавају само |
лазиле у албуму према њој.{S} Сваки дан би им одлазио и доносио књиге које су заједно у башти п |
и срце да се вешају о уже!{S} По ваздан би да су на звонари.{S} Ето баш ономад сам се баш слатк |
говорим ништа; видиш да дремам, спав’о би’.</p> <p>— Иди, не пробудио се, — прогунђа гђа Сида. |
а. — Рек’о би’ да је добар сат... мог’о би још да послужи —</p> <p>— Та, ман’те га до ђавола, — |
на твом месту, а ја би’ то већ... вид’о би ти!...{S} Ћиро!{S} Да знаш да ћеш тамо наћи сва чети |
се, Нићо, — вели Ракила.</p> <p>— Уз’о би’ те Ракила, па не троје деце него да и’ је к’о девет |
а ниси одма’ уз’о?</p> <p>— Хе, та уз’о би’ је ја одма’, чим смо се први пут погледали у колу, |
пиро, ја нешто примјечавам!...{S} Рек’о би’, к’о да ти нису све козе на броју; и теби, а и поп- |
да се оправи? — вели поп-Спира. — Рек’о би’ да је добар сат... мог’о би још да послужи —</p> <p |
’о: „Узећеш Сиду!“ „Какву Сиду!?“ рек’о би’ му ја...{S} Е, а ви’ш, сад како лепо живимо —</p> < |
евом шору, она Арсина пуница, к’о рек’о би, да ме је бегенисала; јербо кадгод прођем поред ње а |
тина, мало и он, и креста му, к’о рек’о би, помодрила, али је ипак поносит; не да познати да му |
— А зашто, Нићо, роде?</p> <p>— Та им’о би’ само бриге а асне баш никакве, кад би’ те уз’о.{S} |
дош’о а да је још мало потрајало, мор’о би нас тражити по свету.{S} Дошло ми је било у један ма |
у шкрипац, па помагај ча-Нићо,... мор’о би’ багов да пушим к’о последњи павор!{S} Да сам се кој |
аша у авлију или пред кућу!{S} Та мор’о би дувати у оне гајде да се чују к’о оно велико звоно ч |
до’ у солдате од своје воље... а и оч’о би’, сунца ми!</p> <p>— А шта они онда?</p> <p>— Е, п’о |
се, не дај Боже, стрефи штогођ, отиш’о би, каже, из дешперата, у клоштер Месић у калуђере.</p> |
ајима. „Није се женио никад — извињавао би га поп-Спира, — па му није ни замерити, што је тако |
лио. „Нек иде, за то је и течено! рекао би.{S} Нису сваки дан сватови!{S} Ако немам ја, имаће Л |
сте се прочули через њих.{S} А ја, ђаво би ме мој знао, мени никад не испадну за руком.{S} Шта |
х.{S} Не би му тај дао да се жени, него би с њим у манастир; а био би, та мал’ те не би био дру |
фајн ова ноћ, није ни чудо!{S} Та чудо би било да нисам баш никога срео.{S} Еј да нисам само н |
ајно.{S} А био му се јако допао.{S} Био би то славан поп, мишљаше поп Спира, а поп Спира није, |
е жени, него би с њим у манастир; а био би, та мал’ те не би био други <hi>Рајић</hi> или <hi>М |
ленција — но било би белаја.{S} Уграбио би га одмах.{S} Не би му тај дао да се жени, него би с |
дебели.{S} Да си и’ посл’о у Беч, добио би цигурно колајну к’о један на прилику, добар, што каж |
па сад ћете кашљати целу ноћ! — ословио би често забринути син Ћира своју маму, а оно мама мирн |
</p> <p>— О фамилијарним стварима желио би’ да се разговорим с вама, господар-комшија, о фамили |
ији у кући, к’о што кажете, а оно молио би’ вас... кад би били тако снисходителни према мени, п |
, говориш!?{S} Ко те не познаје, мислио би само да је све то истина! — вели гђа Сида.</p> <p>— |
а ме ко чује ди се овако смејем, мислио би још да сам нека пакосна жена.{S} Сирота, сирота Јула |
инарна и комисна бећаруша!</p> <p>— Пио би ти и „шајтвосера“!</p> <p>— Та немојте грешити душу! |
наћи; но баш да се и знаде за њега, ко би му дошао у походе, ко би над њим наричући сузу проли |
ије је мислила о томе: кад би умрла, ко би је све жалио, и како би је Шаца тек жалио!{S} И да л |
фрау-Габриела с гђом Персом. — Е, е, ко би то и помислио!!{S} А ја, још кад сам устала, а ја св |
де за њега, ко би му дошао у походе, ко би над њим наричући сузу пролио, кад никога и нема од с |
га свађа — но тога би’ вол’о видети, ко би му смео изаћи на очи!{S} За најмању ситницу каштигов |
— Не.</p> <p>— Чудновато, заиста!{S} Ко би то рекао!? <pb n="90" /> — чуди се гост не знајући н |
моју част, слатка!</p> <p>— И-ју!{S} Ко би то рек’о!</p> <p>— То још како!</p> <p>— Та не говор |
ау-Габриела. — Е, то је баш лепо.{S} Ко би то рек’о.{S} Е, баш, баш...{S} Сва сам онако, некако |
говорите? — чуди се госпоја Сида. — Ко би то и помислио, да вам се то допада?!</p> <p>— Не, не |
ите?! — чуди се опет госпоја Сида. — Ко би то и помислио!...{S} Збиља, кад споменусте ручак, — |
> <p>— Ју, рођена, — чуди се Пела, а ко би то рек’о?!</p> <p>— Ето, прво, не зна немецки!{S} За |
фланел?</p> <pb n="340" /> <p>— Е, а ко би га сад знао.{S} Нисам ни загледо у фирму.</p> <p>— Б |
ће, неће, Нићо, — веле му они, — а и ко би се усудио, кад <hi>ти</hi> чуваш село.</p> <p>— Ето, |
ужасно обазрив и први бега с пања и ако би касапин не знам шта дао, да га може укебати.{S} Г. П |
од орахом читали и заједно уздисали ако би што жалостиво било; на оним тронљивим местима Пери б |
вез!</p> <p>— Нећу, нећу, госпоја, како би’ ја! — смеје се Аркадија.</p> <p>— Бићу вам јако обв |
тражити.{S} Мислила је и мислила, како би им доскочила — и на послетку се досетила, славно дос |
се то допало и падало му на памет, како би то лепо било кад би свега тога било и код Меланије к |
пре свирала.</p> <p>— О, молим... како би’ ја то желео, — вели Пера. — Ја ћу, дакле, бити тако |
S} Какво смо ми цвеће, ја и ти?{S} Како би нас назв’о.</p> <p>— А зашто да га ја баш питам? — в |
или комшије — трећа четврта кућа — како би било, сети се гђа-Перса (као свака забринута мамица |
о.{S} Па иди, па се ценкај.{S} Ил’ како би било да ја сам одем?{S} А шта велиш?</p> <p>— Па мал |
тогођ ваљати, — вели Аркадија. — А како би било, онако, господине, да кажете, да сам се бајаги |
а једна!</p> <pb n="266" /> <p>— А како би сад добро дошло, да имаш своја кола и коње! — вели г |
ете...{S} Њега нипошто!</p> <p>— А како би било да узмемо Раду Карабаша?{S} Ај?{S} Он баш лепе |
..{S} Него ма’нимо се тога сад, па како би било да вас проведем мало кроз село до школе —</p> < |
убио, или би у Тису скочио?{S} Па како би их једно до другога укопали и сви ожалили и цвећем и |
ад би умрла, ко би је све жалио, и како би је Шаца тек жалио!{S} И да л’ би се од тешке жалости |
је ту мирно, фино и пулгерски, а и како би друкчије било кад ту нико и не пије из бокала или хо |
ају (где, то јест, пише: како је и како би требало да је у књизи)</hi> </p> <p>Прошло је од оно |
донеси мало кромпира из подрума!“ тако би благо рекла кад је наређивала што Жужи.</p> <p>Ових |
или!{S} Чини ми се читав век!{S} А тако би’ је волела видити!{S} Та биле смо другарице од детин |
никога, учинило јој се само.{S} А тако би волела да чује мало тамбуру; нешто је расположена да |
милији, јер је тек у сну видела, колико би јој тешко било кад би га изгубила.{S} Ни она не би м |
S} А док ја чувам толике сокаке, колико би’ тек ондак треб’о ја да држим боктера и из моје мале |
, да је нешто поп Спира у резону; тешко би било мени!{S} Морала би’ од оне Сиде у бели свет беж |
ди рачуна о кући у којој је.{S} Требало би, да је среће, да је пример селу, а он се осушио већ |
} Кад би се што умесило у једној, слало би се од тога и у другу кућу с примедбом, да није баш и |
зненађење!{S} Са овим изненађењем могло би се поредити само оно пре годину и више дана, пре они |
сокаку а локне по комшилуку... присело би јој и лоптање и смејање!...{S} Мора да се нешто прек |
ам.{S} Да сам от’ш’о празни’ шака, било би само штете: ал’ нисам, па је било и штете и срамоте! |
да изређам сад овде све те ствари, било би много и ова Глава изгледала би као какав трговачки ц |
>— Бо’ме!{S} Какви су обешењаци, — било би вам сутра —</p> <pb n="217" /> <p>— Јуф, снаш’-Пело, |
а затворио уши сиренским гласима — било би све друкчије.{S} Стари наши веле: да је дечије срце |
Да га види његова Екселенција — но било би белаја.{S} Уграбио би га одмах.{S} Не би му тај дао |
а!{S} А велиш: „шљивовица“, а?... убило би те у врат.</p> <p>— А што да точим, и коме да точим, |
а?</p> <p>— К’о гром, к’о гром; оборило би и самог Голијата!</p> <p>— Доказ је поп Ћира!{S} Ал’ |
ер да су још мало само остали, отворило би се гротло на вулкану препуном гнева, хоћу рећи, план |
да прође, да ми се скине с врата; да’но би’ душом... чисто би’ се наново родио!</p> <p>— А... к |
p> <pb n="44" /> <p>— Та, оно знате, то би значило искушавати Бога кад бих одмах тражио то.{S} |
ога, гнедиге, та кад се ви одмарате, то би само волела знати —</p> <p>— О, баш на против.{S} Ни |
</p> <p>Но што је крао по комшилуку, то би му гђа Перса још и опростила, али он је крао <pb n=" |
око тога било, чију ће ћер узети?{S} То би му, — каже, — поп Спира још и опростио; него је он д |
ишта.)</p> <pb n="117" /> <p>— О, па то би онда требало почешће да имате гостију, — вели Пера.< |
допадне!?</p> <p>— Ју, господине, та то би још врло рано било! — вели Меланија.</p> <p>— Е, да |
чути један од другог.</p> <p>— Е, по то би’ и ја кочијашио, — вели поп Спира. — А паор паора др |
скине с врата; да’но би’ душом... чисто би’ се наново родио!</p> <p>— А... како стоји, Бога ти? |
<p> <hi>Која је само зато постала, што би иначе Глава Шеснаеста порасла као главурда.{S} У њој |
ми ишао без зимског капута.{S} Али, што би, би!{S} Јула је била Шацина и Шаца њен.{S} И Тима ко |
су и фишкалима, и већ о тако нечем, што би спадало у тај круг ствари.{S} После погреба црквењак |
, утиша ствар пре но <pb n="319" /> што би дошла пред надлежни суд и формално суђење.{S} Нису н |
под’на Пере?</p> <p>— Нисам... а за што би’ била! — вели Јула а сву је облила румен и размишља, |
рање.{S} Они што су сад код куће, и што би к’о могли да возе, нису се ни један, кол’ко ја знам, |
и иде право на обећано место.{S} И што би могла за пола дана да сврши, то њој траје цео дан, п |
ти се оно чему се нико није надао и што би се замерило и самим простим парохијанима кад ураде</ |
бе и свога воспитања и прилику, к’о што би’ и сама урадила да сам на његовом месту.{S} Ништа ми |
нешто на ту форму морало бити, јер што би то баш њему певали, кад прође, ону данас већ јако ра |
не на давно пожутелој табли.{S} И пошто би већ поодавно настала потпуна тишина и пауза у друштв |
а, што кажу, да удариш по једном прснуо би онај други!{S} То кажу, али нико јој није то урадио; |
прико јего тер’о брез фењера кера, зар би’ данас стао да биднем боктер, па да к’о ники шаров р |
ова два будна заљубљена створа?!{S} Зар би њен одговор на песму био слабија песма, само да је с |
то јест, не боји да је пробуди.{S} Зар би мање поезије било у речима Јулиним него у овим готов |
p> <p>— Рђав, господин-попо...{S} А зар би’ ја седио и злопатио се овде к’о у аришту, — вели бо |
овде па да се попаори међ нама!“ А зар би и ми седили овде да не морамо.</p> <pb n="56" /> <p> |
ж, па да кажем, да је Часловац био, јер би се тако, знаш, одао и призн’о.</p> <p>— А па да бо’м |
емо улазити у детаље у приповедању, јер би ова и иначе подужа приповетка изашла још за једну Гл |
— и да сам их до сада хвалио, од данас би’ морао престати и променити мишљење.</p> <p>— А како |
елике и чупаве паорске бркове и у смеју би само додали: „Е, е, оно јој је баш ваљало, и фајн би |
ом, о неком коњокрадици реч била, одмах би, будући увек нечисте савести и свестан своје кривице |
на сокаку.{S} Да ми није жао момка, баш би’ га питала: мисли ли се тако сву ноћ шпацирати, па б |
то, — вели она —“...{S} Ју, слатка, баш би’ вас молила још за једну малу малу кришчицу, ова ваш |
ог ког донети!...{S} Како сам сама, баш би ми таман к’о поручена дошла; кад ал’ оно, гледај, ет |
мим очима, па рече у себи:</p> <p>— Баш би’ волела да се видим са Меланијом; да видим је л’ се |
го га не би баш ни коштало.{S} Ето, наш би, га Шаца обриј’о за бадава, ако ни за шта друго, а о |
шта! — рече одлучно гђа Сида. — Но, још би нам то требало! — рече и остави сву уплакану несретн |
а.{S} Ето, мој Кипра воле да поспе дињу бибером ил’ тубаком (бурмутом) —</p> <p>— Фала, гнедиге |
певати, па су и гомиле света све чешће бивале.{S} Чим је први пут зазвонило, старци истресоше |
у га бедили да је и сам с њима по некад бивао у ортаклуку.{S} Шаца је чуо Нићу како иде, како с |
хладовине.{S} Дан је за даном све краћи бивао.{S} Најпре неосетно краћи, „за један кокошији кор |
на кера ——</p> <p>— Хе, —- уздахну опет бивши бојтар.- — Диваните ет’ тако, па само грешите душ |
а то мора бити.{S} Једаред и то мора да бидне!</p> <p>— Хеее, е, слатка пријо, — вајка се прија |
, до ово доба мог’о бити?!...{S} Ако не бидне код Аћимови’?!...{S} Аћим је јуче у јутру пре све |
р опанак“, вели јој Нића. „Не шкоди ако бидне и више...{S} Ако штогођ и претекне; није згорег д |
брез фењера кера, зар би’ данас стао да биднем боктер, па да к’о ники шаров режим и лајем через |
знате, да се жени; па у Недељу ће да ту бидну сватови.</p> <p>— Е, то је бо’ме лепо, — вели поп |
га поп Спира о свом трошку послати! — И бијаше!</p> <p>— Та ман’те га врагу!{S} Није тај сирома |
</hi> конштрукција и <hi>твоја</hi> — и бијаше!</p> <p>— Е, није него још нешто...{S} Конштрукц |
м не може да изађе на крај.{S} И пије и бије се, и купује коље успут и плаћа и пије алдумаш; он |
по ваздан од јутра до мрака, и целу ноћ бије монотоно у прозоре, и ујутру опет осване облачно н |
јер он је српске вере): „Ко ’хоће да се бијемо?{S} Ево, ту сам; нек ми изађе!“ А они ћуте к’о м |
и је био и учио.{S} Мало ко да није био бијен од њега, али је сваки то подносио, јер је знао да |
фунти, каже, тешко, а дере се к’о мали бик..{S} Чује се још од винцилирове куће ларма у кући.{ |
колико га грло доноси; има гласину к’о бик, па се чује са пола атара колико је грлат.{S} Нико |
возио једног Џиду из Симиклуша у Велики Бикач, па га још код Бочара изгубио из кола и тек код К |
реперење вилиних коњица око оних силних бикова у лејама и силно лупање у грудима Јулиним од нек |
дрвеће и цвеће, и високу зелену метлу и бикове од црна лука како се издужили у висину.{S} Тишин |
о се сва улопала од блата, к’о да су је бикови вијали.{S} О, часни те, жено! — крсти се гђа Пер |
каква би’ ја мати (јао жалосној мени!) била, да данас идем тамо?!</p> <p>— Е, а као за што да |
стирање новости, и са тих преимућстава, била је присна пријатељица са гђом Цвечкенмајерком, мес |
цао сем баба-Макре, а и она је, сирота, била и слабих очију и мало наглува од старости. „Боже, |
покојна мама. (Бог да јој душу ’прости, била је здраво паметна жена!) — није, вели она, к’о как |
јој свесрдно око спреме дарова и свега; била је, што кажу, и печена и кувана код поп-Спириних.< |
Меланија је добила прилично васпитање; била је у леру код неке старе фрајле у Бечкереку и тамо |
Само кажи ди те боле!</p> <p>— А, знам; била му и нека рођака, а?</p> <p>— Тако нешто!{S} Дакле |
није; није ми он један то призн’о...{S} Била сам млада; а што је младо, то је и лепо...{S} Било |
чујеш како брише нос од силних суза.{S} Била је сретна преко сваке мере и једва је чекала да му |
ручку и тамо се лепо унтерхалтовала.{S} Била је ванредно расположена курисањем једнога старога |
на се гђа Сида формално преобразила.{S} Била је сушта благост, мека као памук, није никог грдил |
ала да измакне, да их не слуша више.{S} Била је тада љута целога дана.{S} Онда је држала да је |
ноблес тога места био је заступљен.{S} Била је чак и варошка музика за окретне игре, а ни Совр |
оној првој вароши било му је добро.{S} Била је добра парохија за попа, али се није допадало по |
н само полак добар к’о што су му коњи — била би једна красота!{S} Он добро тера, до душе, ал’ и |
на Пере?</p> <p>— Нисам... а за што би’ била! — вели Јула а сву је облила румен и размишља, шта |
223" /> били.{S} Ако је једнога „чреда“ била, други није ни привирио у цркву, ни он ни његова п |
ја се такође сва у уво претворила.{S} А била је задовољна; видела је већ, да се ствар врло пово |
по типару!....{S} Кол’ко је цела служба била <pb n="415" /> дугачка, та толико је још једаред в |
тиво!“ Већ се кајала, што је тако груба била кад је он спочетка онако лепо запитао, и желела је |
ви то само мени.{S} Та зар сам забадава била у пансионату!...{S} Та залудићу ја њега к’о Дона И |
е; а кад прођеш поред биртије, ма каква била, заустави се!“ — Ај! — запита јачим гласом оне уну |
а се смеје, али је та спољашњост његова била фалишна, јер био је љут баш к’о пас, што рекли.{S} |
у, па као свако сретно створење, готова била да загрли цео свет.{S} Хтела је да покаже свету, д |
угачка, та толико је још једаред ваљ’да била моја Керувика!...{S} Ал су бар господин Прота и ра |
чкој и <pb n="358" /> Банату од вајкада била знак великог пријатељства и љубави — али г. нотаро |
свете, а осећала се у праву, да је сада била као громом поражена кад је чула како се ствар искр |
n="41" /> у олтару (јер је његова чреда била) зачуди се кад чу неки нов непознат му глас па при |
еч да тамо сврши хирургију.{S} Гђа Сида била је најпре к’о да ју је човек хладном водом полио.{ |
а да имамо посјету.</p> <p>Госпоја Сида била је тамо где се обично музле краве.{S} Краву је муз |
и си се канда опет почастио, док сам ја била тамо напољу! — вели му бирташица кад одоше путници |
ија?</p> <p>— А каква би опет комендија била, молим лепо? — пита Пера Тоцилов, а начинио наивно |
</p> <p>А како је ведрија и задовољнија била тих дана њена доскорашња другарица Меланија.{S} Ње |
ед његов!{S} Јако јој жао, што је онака била.{S} Ах, мислила је у себи, само још једаред ако се |
" /> него баш напротив; али је гђа Сока била гневна, а онда ни сами мушки не бирају израз, нити |
оља, — тако и пажња и љубав супружанска била је све солиднија.{S} Али опет се нешто ипак измени |
аорска грубијанства.{S} Многа је женска била спевана са Шацом у песми па после излемана код кућ |
после треће скришке диње опет извадила била.</p> <p>— Та, шта је —</p> <p>— Извин’те, милостив |
едној свештеничкој кћери, каква је Јула била, него Шаца који је, истина, врло леп био, али увек |
ста к’о воде.</p> <p>Није дакле ни Јула била „каменита стена“.{S} Онако једра и здрава и она је |
и, а особито ако се десило те је Недеља била лепа, без ветра или кише; јер онда би могао обући |
али то је још једнако само његова жеља била, јер у ствари још није то био; био је само берберс |
имала о Господину Владици, чија је жеља била да се измирење попова распростре на обе њихове кућ |
њихова се скрхала прекјуче кад је мама била нешто љута а тату баш онда дон’о андрак, да јој се |
говорим и држим страну, што ми је мама била Немица,... ал’ са свим је тако.{S} Зар не?{S} Ја с |
руштву; она је имала диван глас а песма била нова, дотле не певана и не чувена у друштву, па је |
сам видила, како је флегматиш и ’ладна била к’о да је умро какав перзекутор а не њен супруг!{S |
и већ.{S} И тако је за тај пар одложена била ерупција гнева гђа-Сидина.</p> </div> <pb n="100" |
ако сам, онако... знате баш расположена била тога дана за жалост, — да вам не умем каз‘ти...{S} |
еле, која је увек врло добро обавештена била о свему и свачему, и знала до најситнијих детаља с |
сам добро, кад год је тако родна година била и јефтина била рана, увек је било рата.{S} Сад как |
да ових дана!{S} Још пре поласка попина била је, као што је врло природно, јако узнемирена и за |
ђу попова.</hi> </p> <p>Кућа поп-Ћирина била је нешто сиромашнија, у њој се, истина, мање богат |
год је тако родна година била и јефтина била рана, увек је било рата.{S} Сад како је то, ја не |
ула, како је тек она сретна и задовољна била!{S} У срећи тој својој хтела је да сви буду срећни |
још солдати носили курјуке, кад је она била девојка, па је певали по шору тамо с неким који је |
ио предмет њених мисли као што је и она била предмет мисли Шациних.{S} Они се већ више од недељ |
осталом та јој је жеља са свим излишна била, јер госпођа Перса је још то исто вече — кад је по |
девојке и на учитеља.{S} Госпоја Перса била је задовољна, блажена!{S} Још код поп-Спириних мог |
а је видела да је јуче ваљда нешто љута била, јер, напослетку, а за што момак и да не пева у св |
крајност.{S} До повратка попова с пута била је мекша од памука и мирољубива, а чим је чула, ка |
ла!{S} Усред те несреће још је то срећа била, што се све догодило тако близу села, па се фрау-Г |
рашна мисао: каква би то велика несрећа била, да нешто као поп остане удовац да му — не дај Бож |
камења на гђа-Сиду.{S} Госпођа Ћириница била је сва зелена <pb n="134" /> од љутине и чекала са |
чашу — бајаги чаша није чиста! „А чаша била чиста, к’о дијомант!“ уверавала је <pb n="99" /> г |
аном кецељом.{S} Сад, да ли је баш чаша била прљава или није, то вам писац не уме казати, јер т |
ш мање, па — испао зуб!...{S} То је све била само једна паклена обида и клевета и ништ’ више!{S |
агодари му фрау-Габриела која је такође била у сватовима као и њена од скора непријатељица фрау |
stone unit="subSection" /> <p>Служба је била и свршила се.{S} Сва се очекивања испунила; и Сави |
да ће исте на суду показати. — Тужба је била концептована и руком самога поп-Ћире, који је имао |
звади у тањир и поче јести.{S} Чорба је била пилећа, баш што он воли, и допала му се.{S} За час |
ами живљи и интересантнији. (А таква је била и гђица Јула.) Г. Пери се завезао језик, па ни реч |
на са Јуцом и Меланијом.{S} Она прва је била до зла бога стидљива, да не кажем завезана, ово по |
очи па пробир’о.{S} А она њихова да је била за нешто <pb n="260" /> боље рођена, — не би се за |
ћи венула, јер, као за пакост, ма да је била заљубљена, остала је једнако (противно свима прави |
авлији, него онима у сали.{S} Млада је била лепа, блеђа него обично а младожења стидљивији нег |
="130" /> кући још више.{S} Гђа Сида је била љута и чудно јој је било као што је, знам, чудно и |
е чаше и стадоше сипати.{S} Гђа Сида је била љута као змија видећи да јој је превучена штрикла |
чари понесе!) да примети, а гђа Сида је била пажљива, врло хаглих и врло чисменка.</p> <p>— Про |
vidi, vici</foreign>.{S} А гђа Сида је била кисела јер је већ, отприлике, видела и своје и Јул |
S} А то је и потребно било, јер Ержа је била једна врло заборавна девојчура, за то јој и пребац |
ко дебела родила на свет. — Меланија је била мало сањалица и сентиментална; а Јула онако, не зн |
е! — викну очајно гђа Габриела, која је била већ прилично одмакла. — Ју, убио је Бог; како <hi> |
зна.</p> <p>Башта поп-Спирина, која је била велика, сучељавала се с баштом тетка-Макре коју је |
/foreign>! — виче фрау-Габриела која је била завирила у кола и видела, на велико и њено чудо, о |
је цело село звало тетком, али која је била права тетка само Шаци хирургу.{S} Он се, до душе, |
ау-Цвечкенмајерка, знале су и колика је била сума (три стотинарке) коју је поп Спира дао поп-Ћи |
дуже на путу.{S} Фрау-Цвечкенмајерка је била као убијена кад је чула да њена присна фрау-Габрие |
фрау-Габриела.</p> <p>Фрау Габриела је била створена за таке прилике и услуге, а што је најлеп |
влији налазила.</p> <p>Фрау-Габриела је била на ручку и тамо се лепо унтерхалтовала.{S} Била је |
капута.{S} Али, што би, би!{S} Јула је била Шацина и Шаца њен.{S} И Тима кол’ко је пре волео Ј |
за то припада гђици Габриели.{S} Она је била као нека врста машамоде у селу.{S} Отменији су је |
а и друга попадија.</p> <p>Гђа Перса је била нестрпљива као удавача а бесна као фурија.{S} У ср |
унесе кафу и послужи их све.{S} Кафа је била таман колико треба врућа и црна, и учитељ је пио и |
е он на свету?{S} И на послетку Јуца је била скромна и богобојажљива девојка, која није имала с |
какве вештине и апотеке.</p> <p>Јуца је била мала, округла, румена и здрава као од брега одваље |
у и неки тајч, који јој је мама, кад је била добре воље, под дудом показивала.{S} На <pb n="106 |
што је срдит рек’о и обрек’о!{S} Кад је била <hi>„јабука“</hi>, па га моја Јула пољубила у руку |
млада како ће да страда!</l> <l>Кад је била близу Феудвара,</l> <l>Сусрела је три млада дротар |
мти га госпоја Перса још дететом док је била, кад је донет; од оно доба па до данас нису се виш |
кинуо шешир и прекрстио се, па, како је била мало наглува, одмах се сетила да то звони на вечер |
ира само плав, обичан појас.{S} А то је била формална „јабука раздора“ између попова, а још виш |
ца што је био тако дрзак, а Јула што је била тако сурова.{S} Не чује се ништа из баште, само зе |
<hi>У којој је исприповедано све што је била природна последица Јулиних честих одлажења и саста |
наљуте, да не учини што од себе, јер је била слабих живаца, врло осетљива.{S} Падала је често < |
енада Господин Владика у село, а баш је била Недеља.{S} Он право у цркву на Јутрење, кад али јо |
е потужи, јер, како се изражаваше, није била рада „да има посла са језичним женама“; а не мање |
било већ и сувише.{S} Прво и прво: није била ни најмање задовољна са Јуцом и Меланијом.{S} Она |
ије био баш тако шмокљан, а ограда није била тако честа — по свој прилици да јесу.{S} И какав б |
Никад ваљ’да ни једна попина ћерка није била тако опремљена као Јула попина.{S} Колико ће то ко |
та матора торокуша?! (Гђа Габриела није била ни матора ни ружна, <pb n="204" /> него баш напрот |
у штрудлу кад је било хладније, па није била довољна само велика зимска марама.{S} Читала Сан М |
иној</hi> </p> <p>Поп-Спирина кућа није била далеко од цркве, одмах у другом сокаку.{S} Лепа, в |
д одседну ту.{S} Једном речи, то и није била она права биртија, него пулгерска кафана, где се м |
блажем, а вероваће ми, каже, да ми није била то намера само тако, ако ту пред њим пружимо један |
аком селу.{S} За то и у овом нашем није била реткост, да се разапне пајван и да се суши веш пре |
а не из какве љубави, јер Јула још није била заљубљена (и ако је ово већ Десета Глава приповетк |
иди!{S} А њена штрудла од прошле недеље била је спљоштана к’о слепачка погача, к’о да је спрам |
чним женама“; а не мање је у исто време била зелена и гђа Сида што је још нико од поп-Ћириних н |
нција!...{S} Какав Владика!{S} Море, не била ја на твом месту, а ја би’ то већ... вид’о би ти!. |
крајње време, да и ти к’о отац... а не била <hi>ја</hi> на твом месту, то само ја велим, а ја |
најчистији барабанц-зејтин, тако она не била жива, и не била госпоја перзекуторовица ако од њег |
анц-зејтин, тако она не била жива, и не била госпоја перзекуторовица ако од његовог крзна не на |
е, тако да је овоме сада с десне стране била Јула а с леве Меланија.</p> <p>— Е, баш, баш сте д |
аком, и <pb n="158" /> прашина, која се била дигла високо изнад кућа, спуштала се полако и слаг |
твар испадне што лепше.{S} Распитала се била тачно до ситница: шта је и како је било код гђа-Пе |
овога немилог случаја.{S} Допала му се била и Јула доста; нашао је на њој доста чега за вољење |
де једнако у њој бавила.{S} Али и јесте била башта уређена; све окопано, оплевљено, увек заливе |
е о свему и од баба-Макре, а и иначе; и била је потпуно задовољна са добивеним подацима. „Боже, |
тика, каква Швабица, која се ту нашла и била на услузи збуњеним домаћима.{S} Прича својим накар |
ано пошла.{S} Вратила се страшно љута и била је једнако тако љута, да није хтела чак ни после н |
ала је често <pb n="107" /> у несвест и била — како је гђа Перса тврдила — склона самоубиству.{ |
окентија или Урбана, — госпођа Перса би била, извесно, исте судбине које и Дјевица Орлеанска. — |
и формално суђење.{S} Нису нам никад ни била при руци акта из епископске архиве, па за то и не |
, па он ост’о без зуба... а оно није ни била та књига, него <title>Часловац</title>...</p> <p>— |
е било; ето тако је било!{S} А да си ти била у мојој кожи, — наставља поп Ћира, оставши сам у с |
их рачуна и у тој срдитој својој немоћи била је готова да учини свашта.</p> <p>И оно, чега се п |
је предосторожна гђа Сида, која је увек била оптимиста, дала исхекловати неких седамдесет рифи, |
о године, о Св. Сави, а на балу је увек била малерозна.{S} Окрене ли је само двапут тенцер по с |
нешто фалило, док су били фаше, па сам била, нећете ми веровати, гнедиге, к’о убијена, ал’ фор |
дочекујем.{S} Тако ми и треба, кад сам била луда!{S} Ал’ канда ће заборавити!“ тешила се Јула, |
је често и незвана.{S} Она је поваздан била по туђим кућама.{S} Тек сретне тако неку на сокаку |
уше поп-Спириној кући, која није далеко била, па се раздерао још с авлијских врата:</p> <p>— Бр |
е најновија ствар која је занимала село била та, што кроз који дан долази нови учитељ на место |
одина унтерхалтовала.{S} Шетња је давно била прекинута, за читаву недељу дана, и у кући поп-Ћир |
ментирала и гратулирала, како сам ја то била трауриг.{S} Знате, по некад то за чудо иде од руке |
ни приметили да је испала.{S} Али је то била једна врло плитка лаж, приметила им је фрау-Габрие |
" /> то лепо сравњавате, само кад би то била истина!</p> <p>— Лако је сравњавати, — вели Пера, |
/p> <p>— Јест, кад би фрау-Цвечкенмајер била тако <hi>лакомислена</hi>, па да се тура и ди јој |
p>— Е, то је Јуцина слава, она је данас била редуша —</p> <p>— А, госпођице, мора се признати.. |
е каплару Затрацену и Ержи која је опет била са својим капларом и ту казала све Ержи шта је и к |
т; да јој нема живота, и да јој је смрт била једина срећа.{S} Отац, као сваки отац, није на то |
разлога.{S} госпођа Перса је тако близу била жељеном часу освете, а осећала се у праву, да је с |
Тотицу, што <pb n="294" /> је пре ње ту била, отер’о.{S} Па сад га салетили и поручили му из сл |
о неком другом, о неком коњокрадици реч била, одмах би, будући увек нечисте савести и свестан с |
ећ од неколико недеља.{S} Али то је још била велика тајна.{S} За њу је мало њих знало; њих двој |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Била је Субота после подне.{S} Баш је звонило на вечерњ |
поповима брашно у сувачама</hi> </p> <p>Била два попа, — али не она два попа, што су једном ост |
’ те неће бити све из прошлога века.{S} Биле су то неке старе контрафе са црним оквирима; неке |
е самом себи, где су му пре осам година биле очи?!{S} А она га гледаше својим благим плавим очи |
!{S} А тако би’ је волела видити!{S} Та биле смо другарице од детинства... та и не знам ни кад |
S} Па тек ноћи!{S} Како су им ноћи дуге биле које су провеле у премишљању и једна и друга попад |
м куглама колике су у старо доба велике биле а колике су сад; о месечарима како иду уз високу д |
м ружама између цифара, које су арапске биле а записане на давно пожутелој табли.{S} И пошто би |
а о Стратимировићу!{S} Какве су то силе биле!{S} Па какав запт и каква строгост!{S} Каква глава |
ом пуним млека; давно су већ и помужене биле и домаћице се једна другој хвалиле невероватном ко |
ар нису сеје миле</l> <l>Доста ти нежне биле?</l> <l>Куда ћеш!{S} Врат’ се ој!</l> <l>„Из света |
и кукуруз, а лети кад су велике врућине биле, <pb n="50" /> у њему је под комарником спавао дом |
и свачега.{S} Велика соба и две побочне биле су испражњене и сав намештај однет у шупу а собе о |
Ал’ рихтиг!{S} О извин’те, та ди су ми биле очи!{S} Та ви немате мантију, — па ви сте онда гос |
визиција ни анатема.{S} А да су те речи биле изушћене против католичког бискупа, за паповања ка |
} Од онда још ја њу не миришем, кад смо биле обадве у Темишвару, па кад јој умро муж, и кад сам |
оље био, он је уживао у свирци па ма то биле и швапске арије, а кад је био зловољан, Меланија ј |
{S} Нисам то учинио онога вечера кад су биле заједно с тога, што је то било спрам свеће, него с |
ош многе кујни потребне ствари, које су биле тако потребне а по селима још мало или никако позн |
учестане несвестице.</p> <p>Ето таке су биле те две попине ћерке.{S} И како знамо већ, како то |
дина дошли у село, као свршени клирици, били су обојица суви и мршави као богословско благодеја |
од то доба нису заједно <pb n="223" /> били.{S} Ако је једнога „чреда“ била, други није ни при |
ај су чули, тек кад су се пријавили.{S} Били су обојица мало поматорији, већ у велико брадати к |
удри у плач, а њему ондак дошло жао.{S} Били, што кажу, толике године к’о да су и венчани, па д |
Кирила Николајевича био је и прошао.{S} Били су лепи сватови.{S} Сав ноблес тога места био је з |
лава од пута и силна труцкања.</p> <p>— Били смо к’о у аришту, — наставља гђа Перса. — Меланија |
p>Знам да су многи читаоци, (па ма и не били критичари) сумљиво вртили главом кад су прочитали |
високо на два тањира као две пирамиде и били при осмој или деветој чаши, отпоче живљи разговор. |
{S} За то су дечији шешири у том селу и били изнутра као калајисани.{S} Родитељи су обично посл |
о кажете, а оно молио би’ вас... кад би били тако снисходителни према мени, па наредили онима т |
м једну вест коју смо добили док сте ви били на путу.{S} Наш Шаца добио онај тал.{S} Умрла му ј |
ађамо.{S} А да смо „немеши“, нит’ би ви били брез кола, нит’ би’ ја спао на то да другога возим |
ш су најкрупнији и најзнатнији догађаји били они који се дешавају Недељом кад неко некоме у кол |
S} Те још какви смо пајташи и пријатељи били, и то још од кад!{S} Још од прве латинске!{S} Та з |
ога села у Банату, у коме су парохијани били тако побожни, да су бадава млели својим поповима б |
о клони добру његовом; и ако су мештани били осветољубиви, нико му се није светио, н. пр. да му |
не чизме.</p> <p>Исто су тако задовољни били и они у поп-Спириној кући.{S} Поп Спира је одмах л |
<p>Кад је изашао гост, сви су задовољни били посетом а нарочито тим сретним случајем, што је ба |
ану.{S} Сад тек видим кол’ко су паметни били наши стари, кад су рекли: „Чувај се попа“; а ја са |
ашиковању.{S} За то су сада и састанци били у присуству тетка-Макре што кажу „под видом честно |
а измисле и саставе, к’о да су баш тамо били!{S} После читања чека их „јаузн“, а после овога из |
е нешто онда познавали, снаја, и да смо били своји к’о данас —</p> <p>— ...а кад га к’о чеше по |
а.{S} Кажем ти; ни дањом ни ноћом нисмо били мирни од њихових безобразлука.{S} Таман једно прес |
и све брже перја.</p> <p>— А ди смо то били ноћоске, синовче, ај?{S} Ко се то ноћом у глуво до |
она више господе хирурга.{S} Све су то били фини људи, који су се дружили опет с финим људ’ма, |
пут бити; а после, и један и други поп били су после <pb n="116" /> ручка увек мирољубиви и до |
Пера.</p> <p>— Па ето, кад би на пример били тако сретни, — вели гђа Перса, — па да <hi>вас</hi |
руку, и један вандрокаш сајџија кога су били притворили због крађе приликом просјачења па га по |
у чему је Шаца умакао Тими; обојица су били школски другови, обојица учили латинску школу, обо |
акве кораке ваља да предузме.{S} Сви су били сагласни, да треба да тужи поп-Спиру <pb n="222" / |
ебдијаше на уснама испод бркова који су били онако по банацки поткресани па изгледали над уснам |
ховим попадијама и ћеркама.{S} Паори су били побожни људи те држали свечаре, а попови им секли |
љени, најрадије волели самоћу — ипак су били те худе среће да буду не само опажени него чак и с |
срећна!{S} Све ми нешто фалило, док су били фаше, па сам била, нећете ми веровати, гнедиге, к’ |
е!{S} Мисли се, шта да ради.{S} Како су били комшије — трећа четврта кућа — како би било, сети |
је влажан.</p> <p>А тек попови како су били угојени!{S} Мантија само што им не прсне испод паз |
острано и комотно; ако су кревети то су били широки за две персоне, ако су јоргани опет <pb n=" |
би’ знао!{S} Него фала им, каже, што су били ипак <hi>људи</hi>, па нису!“</p> <p>Ето, због тог |
и Нова бистош и данас се поносе што су били његови ђаци јер се на платноме списку у општини са |
ема увек посла.{S} А после и ови што су били солдати, и они обешењаци научили тамо да бријају, |
свега овога донета је вечера на коју су били задржани многи гости а још толико их је и само ост |
а тулцима стрела (а код поп-Спириних су били танки пешкирићи од српског платна и веза) По штела |
{S} А наравно, и кад је то слатка моја, било!{S} Боже, шта је човек!{S} Не зна ни кад проживи, |
што нису нашли и што није било банака, било их је доста, — него што се и један и други тешко р |
о нисам.{S} Да сам от’ш’о празни’ шака, било би само штете: ал’ нисам, па је било и штете и сра |
<p>— Но, па шта је, шта је то, слатка, било? — вели гђа натарошевица.</p> <p>— А ја баш идем п |
ио и прстен.</p> <pb n="215" /> <p>— Е, било ђавола!{S} И ви то, Боже, слатка снаш’-Пело, одма’ |
а и господин Кирило, дошли на парохије, било је, Бога ми, свакојако.{S} По четир таса се носило |
и би паор к’о мог’о да вози, било мене, било њега?</p> <p>— Па и неће их бити баш за пробирање. |
онако, који би паор к’о мог’о да вози, било мене, било њега?</p> <p>— Па и неће их бити баш за |
ле и да изређам сад овде све те ствари, било би много и ова Глава изгледала би као какав тргова |
<p>— Ди ли је то, да ми је само знати, било ноћоске ово берберче?!{S} То ја фурт штудирам, па |
ми говориш?..{S} Па шта је то, даклем, било?{S} Да се није каква несрећа догодила?</p> <p>— А |
да мој крај... па ди сам само поглед’о, било је цигурно моје; и како сам се мого оженити! </p> |
док није он, исти Трифун учитељ, дошао, било је муке и невоље доста кад је требало што написати |
г места на друго.</p> <p>— Што је било, било је; што је ко им’о да извуче, извук’о је.</p> <p>— |
о, ако не још и горе наљутило гђа-Сиду, било је и само госпоја-Персино понашање.{S} То до душе |
слушали, и док сам <hi>ја</hi> могла... било је и којекако.{S} Ал’ од како дође онај младић; не |
е, па нећу да знам!{S} Нема више ништ’; било па прошло! „Покварено пријатељство — памтим како м |
нека докаже, да је то све <hi>тако</hi> било, к’о што он каже.“ Образ је спласнуо, а зуба нема |
а мама!</p> <p>— Ех, манимо се тога!{S} Било па прошло!</p> <p>— Право кажеш!{S} Боже, кад прек |
ту у авлији!{S} Прави Нојев ковчег!{S} Било гусака угојених тако, да, кад их поп-Спира види он |
и подвикује од силна беса Ијујујују!{S} Било је и превртања и испадања из кола.{S} Најгоре је п |
ада; а што је младо, то је и лепо...{S} Било па прошло! — уздахну гђа Сока.</p> <p>— Хе, госпој |
ви им секли колаче, па новаца доста.{S} Било у селу добрих момака на женидбу и лепих девојака н |
крава.{S} Али је зато и било свашта.{S} Било батина, па, богме, и разбијених глава.{S} И од тог |
њена, па није знала ни речи да каже.{S} Било јој је то чудно, неочекивано, што је чула из уста |
p> <p>— Бо’ме!{S} Какви су обешењаци, — било би вам сутра —</p> <pb n="217" /> <p>— Јуф, снаш’- |
лато а затворио уши сиренским гласима — било би све друкчије.{S} Стари наши веле: да је дечије |
а да га не види; и једнако је због њега било речи у кући с госпоја-Сидом, која је, као добра до |
од ове мале слике онога што је пре њега било.</p> <p>Пре Трифуна знало их тек двојица тројица д |
а, на прилику?</p> <p>— Та, сад... кога било... ма кога...{S} Лети, на примјер... колк’о тражиш |
како би то лепо било кад би свега тога било и код Меланије коју је, наравно, јако волео.{S} Је |
између осталога, да није само око тога било, чију ће ћер узети?{S} То би му, — каже, — поп Спи |
..</p> <p>Шта је одмах следећег секунда било, дознаће читаоци одмах у следећој Глави од једне с |
но његово: пак-пак?</p> <p>Поред гусака било је ту и гушчића.{S} Баш то је ранила једна млада р |
акати —</p> <p>— Ех, знам ја да би вама било срце на месту тек ондак!...{S} Еј, та што ме цвели |
једнако приповеда и једнако се јада па било кога у чарди ил’ не било!{S} Једнако приповеда о с |
рано?{S} А штета овако фајн ноћ!“ — „Та било је разговора па и сувише.{S} И тако сутра ваља под |
супругом.{S} Приповедање старога свата било је опширно, и свеће су се запалиле и вечера постав |
="subSection" /> <p>После једног сахата било је све спремно.{S} Аркадија је отишао по Шацу и од |
ило ми је! — вели гђа Сида.{S} И доиста било јој је мило!{S} Чим га је видела, допао јој се, а |
да седне господин Пера.</p> <p>И доиста било је неколико књига тако отворених и почетих, једна |
е „преко“ наспело!{S} Зар ти није доста било јуче?</p> <p>— А изветрило је то чим сам изиш’о на |
и’ш амишага његова!{S} Па није му доста било, да је наш’о какав тако од словесног створења зуб, |
сироте коње?</p> <p>— Па, не би згорег било! — одговори му поп Спира жељан да мало побегне од |
судити шта је и колико је свега другог било, тако да није нужно ни ређати све.{S} Доста што ћу |
д нас, ето <hi>нас</hi> код вас; па сад било вам право не било!</p> <p>— Ију, господин-Спиро, ш |
па, кад Совра свира.{S} А у колу је све било заљубљено; свак има своју, па не да другом до ње н |
авно, нигде девојку удавачу, ако је где било.{S} Кад стигоше пред кућу седоше на клупу што је п |
шта велиш?!{S} Та није ме у три вармеђе било!“</p> <p>Но како свака ствар на овом Божјем свету |
речи прословити, и, што јој је најтеже било, фрау-Габриела је није много ни запиткивала, зато |
да се једи; а сад је лепо видела да је било истине у томе.</p> <p>— Хе, слатка моја фрау-Габри |
јано отишло одавде из авлије, к’о да је било у сватови кад се женио силни цар Стеван!...{S} К’о |
на гостољубива домаћица.{S} А узрока је било већ и сувише.{S} Прво и прво: није била ни најмање |
праксе гђа-Сидине.{S} За време ручка је било и неколико здравица.</p> <p>После ручка настаде оп |
а, било би само штете: ал’ нисам, па је било и штете и срамоте!...{S} Да ви’ш само даље, чиме с |
робите човека!{S} Ај’те, децо, доста је било ћеретања, оставите што и за сутра, — рече и прекид |
што заборавили?</p> <p>— Дакле, шта је било, Ћиро? — пита нестрпељива гђа Перса. — Је л’ получ |
приповеда.{S} Сем тога, видеће, шта је било и у једној и у другој кући после оног догађаја</hi |
м! — рече и пође па застаде. — А шта је било даље?{S} От’ш’о си дакле празни’ шака код господин |
још приповедам.</p> <p>— Но, па шта је било то опет сад?</p> <p>— Па од оног јаузна.{S} Сида д |
амилије! — А тек патака и пачића шта је било!{S} И све је то био пород, породица једног красног |
који се вратио у собу.</p> <p>— „Шта је било?“...{S} Ја сам јој крива, што јој се ћерка не уме |
заборавио шта је јуче било, јер кад је било после вечере, узе лулу и дуванкесу па ће рећи попа |
окривало тесто за киселу штрудлу кад је било хладније, па није била довољна само велика зимска |
ко! — чуди се гђа Сока. — Та и досад је било прошевине!{S} Ју, Боже, — чуди се и крсти гђа Сока |
леп и јак али старе моде.</p> <p>Све је било јако и темељно и све пространо и комотно; ако су к |
жу, крпила!{S} Е, ал’, бо’ме, и томе је било краја!{S} Док су <hi>мене</hi> слушали, и док сам |
ама старости и по сталежу, а највише је било Меланијиних.{S} Кроз цео албум било је највише њен |
име!...{S} Е, можеш мислити, како ми је било!{S} Отвори се, земљо, реко’ у себи.</p> <p>— Уф, у |
свештенство!“ А мо’ш мислити како ми је било, час ме зима час врућина спопада.{S} Не знам још ш |
би нас тражити по свету.{S} Дошло ми је било у један ма’, да оставим ову пустољину.</p> <p>— Ет |
тила у разговор са Жужом, и мило јој је било кад јој је ова похвалила укус и рекла да јој је зд |
S} Гђа Сида је била љута и чудно јој је било као што је, знам, чудно и читаоцима, али писац обе |
одина била и јефтина била рана, увек је било рата.{S} Сад како је то, ја не знам!{S} Ваљда и ти |
ре.{S} А у попиној вредној кући увек је било посла и да се помаже.{S} Или је требало плевити ба |
S} Немојте после да се тужите да вам је било дуго време.</p> <p>— А благодарим.{S} Ја сам себи |
та оставили Епископски двор.{S} Чудо је било то, што је поп Ћира изашао и ако је као <hi>тужите |
ма остављам, да представе себи, како је било и Шаци и Јули тога тренутка, јер то <pb n="141" /> |
— Е, па кад баш ’хоћеш да знаш, како је било; ето тако је било!{S} А да си ти била у мојој кожи |
р код поп-Олује.</p> <p>— Но па како је било, како си прош’о? — запита радознали домаћин кад се |
љут; Јула му се исповедила све како је било.{S} Али јој он није веровао; пребацивао јој је так |
ре са госпођом Персом) шта је и како је било код Његовог Преосвештенства Господина Епископа у Т |
била тачно до ситница: шта је и како је било код гђа-Персиних, па је гледала да свега и више и |
.{S} Кад ме је запит’о шта је и како је било, а ја му онда кажем: да смо се споречкали, и да се |
<p> <hi>Из ње ће читалац видети како је било код поп-Спире на ручку који се са свим мимо програ |
дана,“ вели наша пословица; па тако је било и са овим догађајем.{S} Село је два три дана говор |
оћеш да знаш, како је било; ето тако је било!{S} А да си ти била у мојој кожи, — наставља поп Ћ |
еди, а не разговарај ни с ким.“ Вино је било изврсно, а поп Спира га је хвалио и ређао добре ос |
зевајући и чудећи се.</p> <p>— Е, то је било штогођ вредно за видити!{S} Ту је она требала да д |
а ти ту, мој Ћиро, више ништа!{S} То је било, <hi>било</hi>, Ћиро, а и не дај Боже више да се п |
са столица, фотеља и канабета, а то је било само онда кад су гости долазили.</p> <p>Фрајла Јул |
е поп-Спиру на дужности.</p> <p>А то је било овако.</p> <p>Бануо једаред изненада Господин Влад |
о да пређу мало код њих.</p> <p>А то је било врло добро.{S} Јер да су још мало само остали, отв |
е неки вандрокаш.</p> <p>И доиста то је било нужно, јер Лекин зељов мање је лајао на босе паоре |
трагом старијих својих.</p> <p>Место је било велико, а побожни парохијани тако имућни, да су ко |
мора</hi> потражити...{S} Јербо, што је било кола с арњеви по селу, то је сад све на путу.</p> |
једног места на друго.</p> <p>— Што је било, било је; што је ко им’о да извуче, извук’о је.</p |
то исто вече је чула од Ерже све што је било код поп-Спириних.{S} Јер Жужа и Ержа су и даље леп |
даље у башти, наравно мало ређе, јер је било скопчано с опасностима од како је настала јесен.{S |
но, жива згода.</p> <p>Сутра дан већ је било намештено једно решето за жито (ветрењача) и радил |
о што јефтиније да прође.{S} Лети му је било лако.{S} Увек је имао по неку прилику да путује, ј |
у се, та Бога ми, и не чудим, што му је било тешко.{S} Та отац је тек!</p> <p>— Ћиро!{S} То је |
ноћ.{S} И фала на дочеку.{S} Ал’ баш је било све лепо!{S} Та није да ћу дувати у рог, да већ ни |
азила Великим Сокаком кроз Б** а баш је било после подне.{S} Врућина беше мало попустила, ветар |
и да је пробуди.{S} Зар би мање поезије било у речима Јулиним него у овим готовим стиховима, са |
ојна мама, Бог да јој душу прости, није било тога теста или мелшпајза, што га она не би знала з |
ми, Ваше Преосвештенство, каже он, није било познато!{S} Са свим имате право то је — к’о што ст |
онда...</p> <p>— Пааа, па онда... није било ништа.</p> <p>— Па, ако није <hi>било</hi> ал’ ће |
и на том, да, то јест, свега онога није било, чиме вас он беди у тужби, да га, то јест, нисте г |
ношевој „виршофтерки“!{S} А?{S} Да није било онда тебе, зло и наопако по мене?{S} Како ти не би |
који баш попа поименце, мислим да није било нужно досад да кажем, јер је давно речено, да су с |
а.{S} Каквих ти ту све фотографија није било.{S} Различних и по полу и по годинама старости и п |
{S} Наравно да то паорским момцима није било право, и да су вребали прилику, да му се некако од |
избушен први бунар у овом селу, та није било бољег боктера нег’ што ће га ноћас бити!{S} Та чув |
из Старога села Кера</hi>“.{S} Та није било већег спадала у школи од њега! — Те још какав, как |
још давније ствари, из времена кад није било ни порције ни екзекуције, ни трукованих новаца од |
т сребра њега само.{S} Кога ту све није било и шта се све није продало и покрало за оно три дан |
газдинства!{S} Ах, чега ти ту све није било!{S} Један спахилук, једно богатство, па не знаш гд |
красти сво село.{S} Кога ти ту све није било, и ко ти се су није напио и наиграо тога дана!{S} |
д прође опасност, — па готово да и није било све онако...{S} Сад већ, Бога ми, и ја видим, да м |
добро сам се још и удала“; мени и није било баш тако тешко.{S} Ћутим, па у себи велим:{S} Фала |
п Спира истина ни једне (јер ником није било до тога не знајући „исход ствари“), али се њему са |
уку и оде.</p> <p>Али ни сутра дан није било боље.{S} Опет је решето изнето и опет су почели да |
„шпанским“ дудом, каквог надалеко није било, а набрала га је Јула сама својом руком; бирала га |
</p> <p>Све се разбегло и надалеко није било живе душе, само је јаросна гђа Перса остала сама у |
врата, а према томе и остало одело није било постидно.{S} Тако накићен Шаца, као сваког празнич |
ада —</p> <p>— О, молим, молим, то није било ни нужно...{S} Ако ова риба на асталу, — рече и по |
..</p> <p>— Па... овај... а зар то није било...</p> <p>— Та, кад добро промислим — вели поп Спи |
зде до сад променила и да им место није било у соби.{S} Кочијаш скиде још један у хартију умота |
лајпицима, не што нису нашли и што није било банака, било их је доста, — него што се и један и |
е само берберски калфа.{S} Али што није било може да буде, веле паметни људи, а код нашега Шаце |
камо ли пре толико година кад још није било ни „зонентарифе“ ни железнице ни других саобраћајн |
фино и пулгерски, а и како би друкчије било кад ту нико и не пије из бокала или холбе него из |
здисати,</l> <l>Па ћеш рећи: то је моје било,</l> <l>Моје било за мном уздисало,</l> <l>Уздисал |
ћеш рећи: то је моје било,</l> <l>Моје било за мном уздисало,</l> <l>Уздисало и мене љубило;</ |
ом православија“.{S} И где год је после било прилике, похвалио је доброга пастира пароха Спиру, |
ако се јада па било кога у чарди ил’ не било!{S} Једнако приповеда о старим временима, о чопори |
генерални наследник било тестамента не било.</p> <p>— А све то — заврши тетка Макра, — ви к’о |
анути те рећи:{S} Самовољо, нигде те не било!“ — доврши Јула гушећи се у сузама и испусти <pb n |
</hi> код вас; па сад било вам право не било!</p> <p>— Ију, господин-Спиро, шта вам то сада пад |
мер живине!{S} Шта је и какве је све те било ту у авлији!{S} Прави Нојев ковчег!{S} Било гусака |
она се мало отима па му каже: „Срам те било!“, али то тако меко и нежно, да му још и сад звоне |
а и зујало у ушима оно Јулино: „Срам те било!“ Сутра дан је шегра имао муке чистећи браца-Шацин |
} Па к’о велим:{S} Иди, бедо, аратос те било!{S} Кад ’оћете, а ви се узмите! ха ха ха! — рече п |
о од чуда трипут прекрсти.{S} А и јесте било чудо и изненађење!{S} Са овим изненађењем могло би |
пирине куће, па чак и за комшинске куће било је добро.{S} Колико је само пута лопов стао па не |
ујније струјила у жилама, срце јој јаче било, образи се запламтели жаром који се једном и никад |
ма, па је са свим заборавио шта је јуче било, јер кад је било после вечере, узе лулу и дуванкес |
фртаљ године... ал’ к’о да је тек јуче било, тако ми лепо прошло —</p> <p>— Па како, како... ј |
их тужио и тешио, да би му далеко лакше било животарити, само да нема онога другог, — не, дакле |
ако како он воли, па јој је чисто лакше било.{S} А и Шаци је мило било кад је видео то.{S} Није |
да раде баш у оно доба кад је најлепше било за шетњу испред куће.{S} Па тако и прексутра, тако |
аке прилике и услуге, а што је најлепше било код ње то је, што се није дала дуго молити.{S} Дол |
а с прошевином и прстеном.{S} Тако је и било.{S} И сада настаде живо спремање опреме и дарова д |
акле си и уз’о.{S} Замотај к’о што је и било.</p> <p>Домаћин узе појас, остави га на своје мест |
рљивост њихових крава.{S} Али је зато и било свашта.{S} Било батина, па, богме, и разбијених гл |
је нашао честитих арњева, а где би их и било, ту је газда опет на путу.{S} Остаде му још сало г |
амо какво је то време!{S} Та гријота би било и керу истерати на сокак на оваку кишу и у овако б |
"264" /> <p>— А како је, наопако, не би било?!{S} Што кажу: човек док је жив он полаже нешто на |
сас штоглама потукле; жене су, па не би било никакво ни чудо да полете пеглајзи и шпорерти!...{ |
емо и ми и коњи!</p> <p>— Та како не би било кола у толиком селу?! — праска гђа Перса.</p> <p>— |
онда ја —</p> <p>— А како ми опет не би било по вољи?!{S} А зар попови не певају к’о и други љу |
тих дана одсуствовали, Бог зна да ли би било свега тога па наравно и саме ове приповетке.{S} Не |
јн ова ноћ, није ни чудо!{S} Та чудо би било да нисам баш никога срео.{S} Еј да нисам само на д |
комшије — трећа четврта кућа — како би било, сети се гђа-Перса (као свака забринута мамица кој |
S} Па иди, па се ценкај.{S} Ил’ како би било да ја сам одем?{S} А шта велиш?</p> <p>— Па мал’те |
ођ ваљати, — вели Аркадија. — А како би било, онако, господине, да кажете, да сам се бајаги ја |
...{S} Њега нипошто!</p> <p>— А како би било да узмемо Раду Карабаша?{S} Ај?{S} Он баш лепе коњ |
S} Него ма’нимо се тога сад, па како би било да вас проведем мало кроз село до школе —</p> <p>— |
а је нешто поп Спира у резону; тешко би било мени!{S} Морала би’ од оне Сиде у бели свет бежати |
трпела ових дана.{S} Пола јој је мисли било овамо код куће, око шпархерта а пола чак у трећем |
цина из Јулина срца, као да је никад ни било није!{S} А овако, Јула се осети мало потиснута од |
ост, јер тротоара заиста никада није ни било.{S} Кад падне киша и начини се блато, положе чисме |
сцене продужили — к’о да ништа није ни било — да пију и да се разговарају о економији.</p> <p> |
ме прогутај!“ а ти к’о да ништа није ни било!</p> <p>— Па знате како се једи тата кад није вече |
ле остави Гавру к’о да га никад није ни било, па окупи молити Бога да доживи да види Ђуру, сред |
н“ и разговор опет као да паузе није ни било.{S} И опет је ишло лепо и код попова и код младежи |
ом по столовима, а није их баш много ни било — неколико стараца и баба које су снаје отправиле |
му <hi>кључ?!</hi></p> <p>— Па у порти било то... у црквењаковој авлији...{S} А он онда дочеп’ |
ако је тек <hi>два сата</hi> по поноћи било, — а лулу задену за кајиш од десног опанка па леже |
с ударио у тамбуру.{S} Ах, како је Шаци било, кад је чуо, да му се неко одазива из комшијске ба |
букао мантију.{S} И у оној првој вароши било му је добро.{S} Била је добра парохија за попа, ал |
њу су сви морали да слушају па је увек било онако како је она хтела.{S} Гђа Перса је стрепила |
једини и неоспорни генерални наследник било тестамента не било.</p> <p>— А све то — заврши тет |
ко близу) — да пошље часком Ержу каквим било послом, да разгледа и јави.</p> <p>— Ержа, снаго, |
Перса сва зелена од једа, — возио с ким било!{S} Тражи друга кола, та бар тога зеља има доста, |
поп-Спирин око њих.{S} Увек је под њим било брбљавих патака и пачића и друге живине а на њему |
више од ње, и желела је, да јој се чим било освети, али није умела ни речи прословити, и, што |
ку чули да је то сас Јулом и господином било свршено још док је овај богословац био... кажу, да |
је било Меланијиних.{S} Кроз цео албум било је највише њених фотографија у разним позитурама, |
и: „Е, е, оно јој је баш ваљало, и фајн било!“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>То никад |
ечи, није украо само оно, што је о небо било обешено.{S} Од кућевног лопова — говорила је гђа П |
} Не жели баш, ал’ не би јој ни неправо било.{S} Тако мисли а једнако копа мотичицом што јој је |
и заједно уздисали ако би што жалостиво било; на оним тронљивим местима Пери би дрхтао глас, а |
ubSection" /> <p>Са Пером је све готово било.{S} Он је добио за ђакона у оближњој вароши Б**.{S |
ца и Јуца</hi> </p> <p>Док је ово овако било код поп-Ћириних, каква дивна и пријатна супротност |
охрабрен успехом. — А, велиш, вино јако било а?</p> <p>— К’о гром, к’о гром; оборило би и самог |
} Има и женидбе и удадбе.{S} Па је лако било и милило се човеку онда поповати!{S} Него попуј ти |
аравно!{S} Могу мислити да вам је тешко било растати се и доћи амо.{S} Нису ово Карловци; нема |
јих људи који памте добро како је тешко било написати писмо на прилику сину који је у солдатима |
е тек у сну видела, колико би јој тешко било кад би га изгубила.{S} Ни она не би могла преживет |
миљато да се понаша, да му је већ тешко било и пола дана без ње.{S} И не знам како, већ тада му |
о за другим наизменце.{S} Све је весело било и није ни мислило на одлазак, нит’ би се ико још з |
м је и место.</p> <p>А није мање весело било ни у великој соби тамо где сад уђоше ова два измир |
е чисто лакше било.{S} А и Шаци је мило било кад је видео то.{S} Није могао да одоли срцу и да |
шпаркасу“.{S} Па опет, како јој је мило било, кад зачу из баба-Макрине баште тамбуру!{S} Јули ј |
ла, допао јој се, а особито јој је мило било, што се то баш <pb n="55" /> тако стрефило да је и |
аш, да вам право кажем, и не би ми мило било сад на оваком времену...{S} Лети је друго —</p> <p |
ине баште тамбуру!{S} Јули је тако мило било, и тако је весело плевила башту, да је с травуљино |
му на фризуру.{S} То је Шаци тако мило било, да је сав блажен и пресретан дуго и дуго мислио н |
е кругове.{S} Гђи Перси је особито мило било кад је чула за то, па је усхићена говорила: „О, Пе |
!{S} Да га види његова Екселенција — но било би белаја.{S} Уграбио би га одмах.{S} Не би му тај |
— Ју, господине, та то би још врло рано било! — вели Меланија.</p> <p>— Е, да боме, то је увек |
8" /> него да је цело село испреплетано било телефоном — глас о јутрошњем страшном догађају.{S} |
дудом.{S} Попадији није никад потребно било да изађе на сокак и да криви шију и лево и десно д |
мало је преслиша.{S} А то је и потребно било, јер Ержа је била једна врло заборавна девојчура, |
година, кад је он још момак био, вредно било бити бојтар и свињар; кад су газде и трговци терал |
ашном догађају.{S} А баш им је и згодно било, јер је тога дана био неки <hi>женски празник</hi> |
ише одмицао.{S} А шта је чуда спремљено било не смем чисто ни да ређам, јер се бојим, да ми ник |
Та знам, знам, ал’ опет..{S} Кад је оно било?{S} У Јануару... е, а сад имамо Јулиј месец.{S} Хе |
вима односно тала и за то га је паметно било и позвати.{S} Сви пристадоше радо и кренуше се од |
е за читанком!{S} А како је то пре лепо било; деца на звонари а звонар код моје куће, па помогн |
о и падало му на памет, како би то лепо било кад би свега тога било и код Меланије коју је, нар |
и други размишљао мало: да л’ би добро било да му пребаци ту неискреност парохијанску и пљачку |
гђа Перса подсети друштво, да би добро било да пређу мало код њих.</p> <p>А то је било врло до |
м вас само мало брже, шта је, дакле, то било? — рече гђа натарошевица и одсече и себи кришку ди |
смем ником да кажем, како је баш све то било! — Шаца је дете... а шта би’ и знао с њим!?</p> <p |
је у хитњи погрешила и рекла, да је то било гвозденим вилама.</p> <p>Гђа Габриела је полетела |
ја се повезла као енђебула (ма да је то било против <pb n="374" /> њеног принципа, јер се бојал |
е, носи то брже!...{S} Дакле, шта је то било, слатка!?{S} Седим к’о на шпорерту од љубопитства, |
хоћеш ли већ једанпут казати: шта је то било?</p> <p>— Та... она тамо.. она поп-Спирина, гром и |
ене! —- устаде гђа Перса, — а шта је то било?</p> <p>— Та ово је, ово је <hi>коњски зуб</hi>, о |
де одмах много услужнија. — А шта је то било тамо, слатка?</p> <p>— Шта, зар нисте чули?</p> <p |
ита је зачуђено гђа Сока. — А шта је то било?</p> <p>— Зар ништа не знате? — чуди се гђа Габрие |
, — вели Меланија.</p> <p>— А шта је то било, Бога ти, Персо? — запита поп Ћира који се вратио |
ала свога попу.)</p> <p>— Ама шта је то било, Персо? — запита поп Ћира.</p> <p>— Та ништа, за Б |
раво је рекао Нића боктер.{S} Све је то било пијано, и тамо по собама и у кујни и у авлији и у |
клот, све по реду, шта је и како је то било?</p> <p>— Дакле, слушај!{S} Кад смо сели у кола, ј |
че не виде и не обиђу.{S} Па тако је то било и лети и зими.</p> <p>Ето баш у Петак, кад и отпоч |
а кад су биле заједно с тога, што је то било спрам свеће, него сам оставио за данас, на дану то |
а фрау-Цвечкенмајерку.</p> <p>— Није то било, милостива, — вели Габриела, — тек од оних сватова |
се и она заплака.</p> <p>— Е, кад би то било истина!{S} Него, тек тако, ма ко — А <hi>ко</hi> ј |
ше, а не ја тебикана!{S} Та теби је бар било још дана записато, а не ја да се вучем по свету ов |
га, што није тата код куће!{S} Срам вас било!</p> <p>Настаде опет пауза.{S} Јула копа, а Шаца с |
Јула с радом и погледа га).{S} Срам вас било!{S} Севајте одма’ с те дере.{S} Ма...{S} Сад ћу зв |
! — викну запрепашћена Јула. — Срам вас било!{S} Гледај ти само унцута једног! — вели Јула сва |
, ту, — понавља Шаца.</p> <p>— Срам вас било! — дрекну Јула на њ склањајући збуњена бујну косу |
Сида умешати и заузети за њ. „Срам вас било, бећари једни, грдила би их она тада, немате ни ср |
вом сукобу.{S} И пошто то није први пут било, надали су се да неће ни последњи пут бити; а посл |
ави.{S} У оглашеном стечају за парохију било је много других услова, а за овај су чули, тек кад |
од тетке да је питала за њега и мило му било што је намучио мало својом љубоморношћу.</p> <p>По |
у добивену цицану иди свилену мараму. (Било их је свакојаких, али је господин попа најрадије п |
ој Ћиро, више ништа!{S} То је било, <hi>било</hi>, Ћиро, а и не дај Боже више да се поврати! — |
е било ништа.</p> <p>— Па, ако није <hi>било</hi> ал’ ће ваљ’да <hi>бити</hi>? — рече гђа Перса |
219" /> рано.{S} Он (т. ј.{S} Аркадија) био је тамо пред вратима и чуо и присуствовао само док |
колико вештица у том и околним местима, био посредник између угодника Божјих и људи грешних, — |
пулгери па и беамтери до неба хвалили, био резултат удружене теорије и праксе, — теорије јером |
ож’да је сада и то, мало час споменуто, био један разлог; али не мање јак разлог био је и тај, |
мирно спава, а то што је поп-Ћира чуо, био је сахат који се спрема да избија.{S} Кад избија а |
Право си каз’о... метнуо га под главу, био му под јастуком —</p> <p>— Дад’ га брже овамо! — ве |
еља била, јер у ствари још није то био; био је само берберски калфа.{S} Али што није било може |
да што си,“ реко’ му ја, „узео мене!{S} Био узети госпоја-Сиду, кад ти тако пуца срце за њом, п |
их крадом јела у кујни с млађима...{S} Био је нервозан на диње здраво.</p> <p>— Верујем, има љ |
више целе вечерње ни вратио у њега.{S} Био је очаран певањем. „Сушти херувимски глас!“ изразио |
ку враћајући се с омладинског скупа.{S} Био је леп летњи дан.{S} Кола су пролазила Великим Сока |
ја, порок лењствовања и порок крађе.{S} Био је ужасна лењштина и чмавалица.{S} По њему су се сл |
ему пагубне и опаке душевне особине.{S} Био је непоуздан.{S} Прави скуп свију порока а између с |
ало.{S} Путник се још једном окрете.{S} Био је већ далеко, али још могаше чути и видети, како с |
задовољни.{S} Шаца је отишао блажен.{S} Био је поетски расположен.{S} Целога дана је преписивао |
значајно.{S} А био му се јако допао.{S} Био би то славан поп, мишљаше поп Спира, а поп Спира ни |
ти.{S} Он је био нешто сасвим друго.{S} Био је идеал правог доброг мачка; јер кад се он каприци |
а дан Јулине свадбе свачега спремио.{S} Био је један од облигатних поштовалаца Доситијевих, и а |
="26" /> Права антика што наши кажу.{S} Био је мало мањи од иконе Св. Ђурђа (крсно име поп-Ћири |
ао зуб старчев према ораху коштуњцу.{S} Био је врло практичан и потребан, а незграпан и смешан, |
да је одма’ сутра дан — кад је дошао — био и прстен.</p> <pb n="215" /> <p>— Е, било ђавола!{S |
назију али је већ из четврте „Латинске“ био истеран због атеизма у неком виду, и онда шта ће с |
поп-Спира се лепо извукао из шкрипца, а био је већ жив обамро!{S} Није шала, владика; онако стр |
енкао, <pb n="290" /> па га испустио, а био је још из <hi>мартоношке</hi> или башахидске ергеле |
да се жени, него би с њим у манастир; а био би, та мал’ те не би био други <hi>Рајић</hi> или < |
ју се већ од толико година научио.{S} А био је добар учитељ.{S} Неких четрдесет година је учите |
и поп Спира и погледа га значајно.{S} А био му се јако допао.{S} Био би то славан поп, мишљаше |
видели да му висе на трбуху?!</p> <p>А био је заиста и награђен, јер поп-Спира је имао црвен, |
>Овај састанак и разговор између попова био је тако око девет часова.{S} Тога истога дана после |
згледа да је багателисао.{S} А сем тога био је као лопов бескрајно лукав и дрзак.{S} Крао је гд |
онајдебљи —</p> <p>— ...{S}Какав сам ја био ондак, и да треба да је сада мој крај... па ди сам |
олики умиру од апцерунга!{S} Кад сам ја био ваши’ година, ја сам толико могао наште срце попити |
нара.</p> <p>И у авлији као и са сокака био је испред куће ред багремових дрвета и два велика д |
него: онај брица! „Та ни му је ни дека био доктор!“ додаје пакосно.</p> <p>Обојица живе сад у |
.{S} То је идеал и мој и мојих родитеља био...{S} Хе, ал’ то зависи од случаја, од среће... ако |
ш им је и згодно било, јер је тога дана био неки <hi>женски празник</hi> „Киријак <hi>Отшелник“ |
ао и одвео био својој кући.</p> <p>— Па био га чувати.</p> <p>— А девојачка су врата сваком, шт |
добро, па за то тако и диваним.{S} Кера био, ако не потрефим!{S} Та још мој покојни баба (Бог д |
лепи сватови.{S} Сав ноблес тога места био је заступљен.{S} Била је чак и варошка музика за ок |
ученим људима, јер тек је по један Аћа био у селу.{S} Али, Бога ми, од ово тридесет и нешто ма |
.{S} Читаоци ће се досетити, да је Шаца био предмет њених мисли као што је и она била предмет м |
на послетку свршило се тим, да је Шаца био послужен дудом, оним крупним „шпанским“ дудом, какв |
поштованога пароха Кирила Николајевича био је и прошао.{S} Били су лепи сватови.{S} Сав ноблес |
рај свих тих претњи и опасности још жив био, ма да се једна комшиница зарекла пред кандилом, у |
пачићи, а онај стари већ олупани валов био је привезан за доњи крај ђерма да се лакше вуче огр |
а а за туђу асну?{S} Ди би мој газдашаг био!{S} Ал’ прошло! — одмахну Нића руком. — А да је ост |
ио један разлог; али не мање јак разлог био је и тај, што је поп Спира, као сваки поп и паметан |
а одемо у коју другу собу... не би’ рад био знаш, да нас ко прекида!{S} А тамо ћу то све натена |
продужи бар још три дана, и ако је рад био, него се кренуо да се јави Јули.{S} Чуо је од тетке |
ира је ’тео до душе, и Бог зна како рад био, али стег’о се к’о какав Грк, на није ’тео ни крајц |
фирунг“, и сам Бог зна где је све досад био, и где ће још бити!{S} Јер судећи по јачини и солид |
, и ја видим, да ми је сав стра’ узалуд био.{S} Ништа од свега тога, моја Сидо, није истина!{S} |
ој је фабрици ливен.{S} Сав „есцајг“ је био старога шлога, добро очуван али давнашњи.{S} Донела |
јевићем; јер се приповедало за њ, да је био наизменце час у рукама Ракоцијевих Куруци, а час га |
азна чисто злато од лажна варка и да је био мало мало обазривији — ишчезла би слика Шацина из Ј |
едан упакован кревет који се види да је био некад политиран и да је стајао у гостинској соби; з |
и се један Банаћанин, баш ће бити да је био из Иђоша, који се ту стрефио, па скине шешир и мане |
а или тако коме другоме.</p> <p>Онда је био неки Аћа учен човек, — умро је, Бог да му душу прос |
у од ово неколико дана.{S} Поп Спира је био стари Србенда.{S} Кад је требало одрешити кесу и по |
чером су ћутали и јели.{S} Поп Спира је био уморан, гђа Сида љута а Јула к’о убијена што се све |
о разговор уз вино.</p> <p>Поп Спира је био прилична ћуталица и иначе, а кад је јео држао се он |
вао домаћин сам главом.{S} Поп-Спира је био из паорске али немешке куће, па се никако није мога |
ду у бербере.{S} А чим сам казао шта је био, није нужно да напомињем, да је леп у лицу, нежније |
гу <title>Преодницу</title>.{S} Шаца је био љубоморан и љут; Јула му се исповедила све како је |
це и канаринке цвркућући им.{S} Шаца је био сав блажен кад је чуо за шта га зову.{S} Одмах обуч |
stone unit="subSection" /> <p>А Шаца је био тако раздраган, да није никако могао да иде одмах к |
ш и ти... пре петнаест година... кад је био храм цркве, па кад се вук’о у порти клипка са паори |
па ма то биле и швапске арије, а кад је био зловољан, Меланија је остављала клавир и није смела |
е је скинуо шешир и прекрстио се кад је био спрам Великог Крста.{S} Обе те бабе у друштву са др |
риповеда о каквом свом доживљају где је био на рубу или ивици пропасти па је за длаку фалило да |
ула врло суморна и расејана.{S} Томе је био узрок ноћашњи сан, управо не ноћашњи него сан у сам |
7" /> кад је човек искрен, а и иначе је био ово његов дан, па поче:</p> <quote> <l>„Сиђи, Боже, |
отуше и стиву лулу; а најзадовољнији је био, кад је чуо из уста поп-Спириних, да ће сутра однет |
м приликом споменули и о Глиши, који је био дванаест година у солдатима далеко тамо у Буковини |
услужно и понизно шешир и штап, који је био онаке форме какви су обично протојерејски штапови, |
мал’ што није ишчупао колац за који је био везан, док није опазио и поп-Спиру и тако се обавес |
, то је заслуга старога учитеља који је био и учио.{S} Мало ко да није био бијен од њега, али ј |
ин над водом.{S} То увреди Нићу који је био већ у том стању <pb n="387" /> кад је човек искрен, |
весно неће моћи одбити.</p> <p>А док је био поп-Спира на путу, гђа Сида је по неколико пута дне |
гоше сватови са младожењом.{S} Диван је био Шандор ђувегија, прави газдачки син, а укусно одело |
<p>— А па дабоме да сам, и господин је био тако добар, па ми није одбио, — вели поносито поп С |
ру, и не могу участвовати.{S} Не, он је био од оних који су с почетка неспретне ћуталице, али к |
с тога и ми врло кратки бити.{S} Он је био нешто сасвим друго.{S} Био је идеал правог доброг м |
та озбиљно поп Спира и седе, а устао је био да иде поп-Ћиринима.</p> <pb n="128" /> <p>— Шта го |
боравне и несавесне млађе и пита, ко је био последњи данас на тавану, али не добија никаква одг |
а тек једаред или највише дваред ако је био код поп-Спириних.{S} Гђа Сида је увидела наскоро, д |
са својим мачком.{S} Јер исти и ако је био од ране младости код њега, и ако је васпитаван цигл |
у нису све козе на броју.{S} Па како је био интимнији са поп-Спиром, он га напослетку и запита, |
олеко је сад више омрзну.{S} Па како је био даровит за стихове (они многи лепи стихови на срцим |
урисање другој једној дами, јер тако је био пијан, да није ни приметио да то није фрау-Габриела |
могло да изненади свакога госта, то је био један клавир.{S} Клавир у селу у оно доба!{S} У сел |
пови, а друкчије и парохијани!{S} То је био један гром, формалан гром за свештенство и мирско и |
ilestone unit="subSection" /> <p>Сто је био намештен у најлепшој и најпространијој, тако званој |
се обоје, и једно и друго; Шаца што је био тако дрзак, а Јула што је била тако сурова.{S} Не ч |
свим весео, онако весео, баш као што је био и онда кад је оно одликован црвеним појасом.{S} Још |
о!{S} Што га нема код нас; а код њих је био и пре и после подне!{S} Дош’о је после подне још ка |
који је био и учио.{S} Мало ко да није био бијен од њега, али је сваки то подносио, јер је зна |
авге и свађе, ни један од оба попа није био у селу код куће, него обојица негде на путу.{S} Да |
еђу две лепотице.{S} Господин Пера није био од оних многих салонских лутака и глупака, што се о |
"133" /> јер поп Спира ни поп Ћира није био у селу.{S} Отишли су као прекјуче, а бавиће се још |
светлио! — одговара писац.{S} Шаца није био баш тако шмокљан, а ограда није била тако честа — п |
одмах псовао: „Затрацени!“ а други није био такав, него коју прво нађе Жужу или Ержу, а он вели |
вога разговора с оцем.{S} Нико јој није био наклоњен; ни отац па ни мати.{S} Обоје беху противн |
а.</p> <pb n="172" /> <p>— Ил’ ако није био баш код самог господин... хе-хе, а он и није ту, не |
</p> <p>Пера с Меланијом већ давно није био у том месту.{S} Отишао је за ђакона у Б*, а у селу |
дне што се почастио!</p> <p>Али то није био мачак, који је на правди Бога данас обеђен, него је |
и кија и шмајхлује сас репом.“ Већ није био таки њен мачак „Хер-Катер“ назван.{S} Он се никако |
е арије.{S} Кад је поп-Спира добре воље био, он је уживао у свирци па ма то биле и швапске ариј |
аничније.</p> <p>Званични део прошевине био је и свршио се.{S} госпођа Сида је изређала све пои |
олико их је много.{S} А у толико је пре био то сада случај, кад се ишло чак у Темишвар у ком би |
је онако успут све паоре који кочијаше Био и код Пере Боцкалова, и код Проке Циканова и код Ра |
.{S} Тргов’о толике године, што кажу, и био један па један; и сребрна пуцад, и ћурдија с токама |
p>После кратког времена дође Аркадија и био је задовољан кад је чуо да је све добро испало благ |
н често и сам и у друштву с друговима и био често меланхоличан као сваки богословац.</p> </div> |
као човек који је поштовао учене људе и био увек међу пренумерантима, захтевао је да се што виш |
а, и јендек се напуни опет као што је и био и нуди и мами на уживања и дању и ноћу.{S} Дању газ |
први момак у Талијанској!{S} А ди би и био друкчији немешки син!“ — А онај задовољан доноси јо |
кад је свршио богословију Карловачку и био у њу заљубљен па јој певао: „Ах, Венеро, ужасна бог |
о кола а тај се опет данас стрефио ту и био тврдо решен, да му се, после толиког вребања, освет |
52" /> говорила би попадија, — а куд би био виршафт без патка.{S} А ако овог закољем, морам дру |
оби, он је побегао на звонару, да не би био у неприлици, уз кога да пристане и да сведочи. „<hi |
у манастир; а био би, та мал’ те не би био други <hi>Рајић</hi> или <hi>Мушицки!</hi>...{S} А, |
се Нића извињавао тиме, што тамо не би био комотан, а вели он, он и не рачуна да једе, ако не |
ака попадија!{S} Осећао је, да то не би био у стању преживети.{S} И слика Меланијина постајала |
ира омастио брк.{S} Ту је даље у авлији био бунар са дивном хладном водом у којој поп-Спира хла |
и његовој досетци; а још је задовољнији био, кад је добио шал, ботуше и стиву лулу; а најзадово |
овица: „Кад прођеш поред крста, ма чији био, прекрсти се; а кад прођеш поред биртије, ма каква |
један није калдрмисан, а није никада ни био.{S} Истина, подсмевају им се Темишварци, да су им в |
о за лотре, излети к’о да никад није ни био у коли’!{S} Е, то му, ето баш не ваља!{S} Тако је п |
а ум, Боже, какав је штуцер мој покојни био некад као <pb n="205" /> млад трговац, кад ми је шм |
обро и немачки, па јој је у толико шири био терен и поље рада за купљење и распростирање новост |
За то буди паметан — к’о и увек што си био —, па не испушћај!{S} Та, знаш како они нас деру, к |
еамтерска форма, домаћине.{S} А ти ниси био беамтер, па и не знаш, па није ти баш ни замерити! |
све је весело ишло.{S} Штета, што ниси био ту, можда би и теби давали „нахтмузику“, — вели зај |
лакше, што је Шаца већ од ране младости био намењен за медецину за то је и дат у Гимназију али |
ара или бојтара, уха!{S} Ди би мој крај био садакана!...{S} Него ’хоћу ја државу да служим; ’хо |
амен за три фртаља помакао“ и лакши јој био, али га ипак запита, пославши Јулу у кујну, шта је |
ре тридесет година, кад је он још момак био, вредно било бити бојтар и свињар; кад су газде и т |
то сада допустио и какав би опет човек био!{S} Па каже: „Е, баш неће бити, к’о што славна варм |
видом честности“, тако да би им то увек био згодан изговор да су се „случајно“ ту нашли.{S} За |
ри пензионер.{S} С тога је сав комшилук био против њега и вребао га да га убије, али за чудо, д |
{S} А зар сам ја опет био бољи, кад сам био његови’ година?!{S} Тане му госино!{S} Та да нисам |
отер’о до паса!...</p> <p>— Ал’ и јесам био ирош, ао, дука му! — рече и лупи о сто. — Нисам се, |
довољно десни брк па вели: „Ал’ и јесам био момак; ај, шта велиш?!{S} Та није ме у три вармеђе |
ајем ја богословце!{S} И ја никад нисам био у богословији; нисам је учио!{S} Ајде, Бога ти, Сид |
Меланија.{S} Њен заручник је по ваздан био код ње.{S} Чим сврши школске часове, а он ајд одмах |
нем на сокак!</p> <p>Него и јесте чудан био тај дуварски сахат.<pb n="26" /> Права антика што н |
који је, може се рећи, помало и побожан био.</p> <p>Снива она, а она се као шета по башти, па к |
, а у сну јој тако мио и искрен и тужан био, а сад прилично расположен.{S} То је заболе јако.{S |
отпуно задовољан био, кад му је показан био тачан списак свију ствари, и кад му је још примећен |
ести, али је он већ до подне тако пијан био, да су га одвели у шупу да се испава, а око гајди м |
од прошевине у кући) потпуно задовољан био, кад му је показан био тачан списак свију ствари, и |
ци да јесу.{S} И какав би то опет роман био без пољубаца чак и у десетој својој Глави!!!</p> <m |
рини мачка.{S} Али је поп-Ћира несретан био са својим мачком.{S} Јер исти и ако је био од ране |
елу у оно доба!{S} У селу је и кринолин био још једнако доста ретка и бар непопуларна ствар.{S} |
езе на њима, јер који би то парохијанин био који би своме пароху одрекао кола!{S} Али сад у Нов |
ужио, јер је тога вечера нарочито дош’о био Пери Тоцилову.{S} И док су они тамо певали и кикота |
е вратио из Бечкерека — камо је одвезао био неке Чивуте, грошићаре житарске — и који им је прип |
Перса. — Он га је први дочепао и одвео био својој кући.</p> <p>— Па био га чувати.</p> <p>— А |
подобно, — вели гост који се мало уплео био.</p> <pb n="57" /> <p>— Та шта говорите? — чуди се |
неколико дана горе именовани је једнако био доле на дну.{S} Ту се дан ноћ задржавао и у не малу |
ар му и поп Ћира и поп Спира подједнако био до овога немилог случаја.{S} Допала му се била и Ју |
џомби, што се каже.{S} А томе је помало био крив и сам Пера Тоцилов, који као да се заклео да у |
ка и пачића шта је било!{S} И све је то био пород, породица једног красног али и врло похотљиво |
на правди Бога данас обеђен, него је то био познати нам Нића боктер.{S} Чуо и он жагор и кикот |
непријатно изненађење! — Дакле, није то био <hi>он</hi>!{S} И Јула осети нешто тешко у грудима, |
ова жеља била, јер у ствари још није то био; био је само берберски калфа.{S} Али што није било |
очајавати за успех, јер није и не би то био први случај, да њеној Јули пасира тако што.{S} Увек |
о у вамилији није тај ’лебац јево ни то био!{S} Ал’ како сам радио, тако сам лепо и прош’о; так |
ла, него Шаца који је, истина, врло леп био, али увек кратке рукаве носио и зими ишао без зимск |
ред турског гробља.{S} Његов је принцип био исказан и надалеко познат већ као популарна послови |
мираза своме попи.{S} Онда је још добар био и тачно радио, а данас не можеш ни да га познаш, ни |
па књагињо!“ Ах, какав би то красан пар био да се узму!{S} Он леп висок, а она лепа и мало нижа |
p> <p>Тако се ето некад, још кад је цар био каплар, писало и натезало с ученим људима, јер тек |
та спољашњост његова била фалишна, јер био је љут баш к’о пас, што рекли.{S} Кад опази странца |
о смешно помишљајући какав би то призор био, кад би гђа Перса стала да брије поп-Спиру а овај с |
нако су и прошли.{S} Оно је Стари Завет био а ово је сад Нови! — шали се поп Спира. — Него ви а |
да кад ће ђавола!{S} А зар сам ја опет био бољи, кад сам био његови’ година?!{S} Тане му госин |
на да из тањира да једе, а пинчика опет био је тако васпитан и паметан, да никако није хтео са |
хове госпође сазнавале све, што је опет био трајни узрок вечитом потпиривању и подгревању једар |
и гладио га руком низ длаку, дакле већ био спреман да пође, кад ће га поп Ћира јетким и дрхћућ |
/> господина Тривуна који је одавно већ био за пензију и ишчекивао је, а Бога ми ју је и заслуж |
А да је остало оно старо, та не би’ му био боктер ни у самом Бечу око цареве палате, а камо л’ |
створа?!{S} Зар би њен одговор на песму био слабија песма, само да је смела дати од себе гласа. |
о изгледало пре седам недеља, кад је ту био тродневни вашар, на коме је Рада Карабаш (са још не |
ј проклети напрстак?{S} Сад је отоич ту био, гром га спалио.{S} Још се сећам да сам га на нароч |
ујем у лаж, па да кажем, да је Часловац био, јер би се тако, знаш, одао и призн’о.</p> <p>— А п |
било свршено још док је овај богословац био... кажу, да је одма’ сутра дан — кад је дошао — био |
ј авлији а један на сокаку пред кућом. (Био је и шести, али је он већ до подне тако пијан био, |
и морао их још у порти скинути.</p> <p>Био је леп летњи дан, ова данашња Недеља.{S} Јутрење св |
има очи, фала Богу, није ћорав, па нека бира.{S} Ваљда му нећу наметати к’о фалишну форинту.</p |
у врата сваком отворена...{S} А он нека бира; има очи, фала Богу, није ћорав, па нека бира.{S} |
ка била гневна, а онда ни сами мушки не бирају израз, нити су објективни!) Опет ће ме задржати |
ан вандровкаш, који се попео на дуд (не бирајући је л’: црн, бео или мургаст) да се наједе и по |
а набрала га је Јула сама својом руком; бирала га к’о голуб зрно, и наслагала лепо на широко ви |
нобл-језик, зар га не би говорила и гђа биргермајстерка Еулалија као једна велика госпођа у чиј |
пак скупљали и играли на рогљу код Неце бирташа, где је под јаловим дудом играло коло.{S} Свира |
<p>Чим се умио и очеткао запита путник бирташа Швабу где је поп-Спирина кућа.{S} Шваба га обав |
и љубе поп-Спиру у руку.{S} Они одлазе, бирташица их стидљиво испраћа желећи им: срећан пут!... |
<p>Платише бирташици ракију и вино.{S} Бирташица и бојтар захваљују и љубе поп-Спиру у руку.{S |
..а кад га к’о чеше по лећи, — наставља бирташица и не слушајући га, — а он је онда мало учтиви |
ар и показа камишом на врата на која је бирташица изашла. — Једна честита душа; та да је, што к |
ти само једне кере неблагодарне! — рече бирташица изненађена, и оставља пеглајз у чуду. — Још < |
>— Па откад сам ја то већ рекла! — вели бирташица пеглајући једнако.</p> <p>— Та што ме и тај Б |
добра сам ја, него ти не ваљаш! — вели бирташица и наставља пеглање.</p> <p>— Е, све ја не ваљ |
<title>Рожданику</title> пише, — говори бирташица а навлачи на даску другу шлинговану сукњу, — |
мо имали другога посла! — вели стидљиво бирташица излазећи.</p> <p>— Сад... ви, на прилику — ум |
ло калабалука, весеља! — вели задовољно бирташица.</p> <p>— А каква калабалука? — пита је Пера. |
лити више —</p> <p>— Па онда, — даје му бирташица упутства, — кад метнеш пред њи’ да једу, а ти |
док сам ја била тамо напољу! — вели му бирташица кад одоше путници. — Ти си опет точио, а?</p> |
у Ченеј.</p> <pb n="296" /> <p>Платише бирташици ракију и вино.{S} Бирташица и бојтар захваљуј |
је.{S} Пијуцка из њега и разговара се с бирташицом која је пеглала неке шлинговане сукње у бирт |
подин-попо, — рече и скочи Пера и викну бирташицу која уђе.</p> <p>— Је л’ какав пут до Ченеја? |
цирати.{S} Јербо ја сам и неки род овом бирташу што је сада, то јест, у Темишвару — Он ће, знат |
и видели света к’о мало ко.</p> <p>— О бирташу, — лупа и виче Пера Тоцилов, — зове те господин |
} Једном речи, то и није била она права биртија, него пулгерска кафана, где се мало говори а ма |
ји био, прекрсти се; а кад прођеш поред биртије, ма каква била, заустави се!“ — Ај! — запита ја |
Сам самцит.</p> <p>— Па то сте ваљ’да у биртији одсели?</p> <p>— Наравно.</p> <p>— Ех „наравно“ |
која је пеглала неке шлинговане сукње у биртији. <pb n="292" /> Баш јој је приповедао нешто о п |
форината сребра да му се нађе недељом у биртији, да не постиди Белеслијине, нека не пуши багов |
мшифу.</p> <p>Кола стадоше пред Великом Биртијом тамо где само господа и Жиде свраћају а од <pb |
та, хоћу да шпорујем; па нисам отиш’о у биртију к’о што сам треб’о, а и сам мислио, него и ја о |
творио и дућан и чизме па запао у једну биртију већ близу вашаришта, па већ трећи дан седи уз г |
си мој син и моја крв, што кажу.{S} Та Бирцлијин си ти, па није ни чудо!{S} А Бирцлијини нису |
ако ни по чем, по том ћеш о’ма’ познати Бирцлијине!“</p> <p>— Знам Бирцлијине!</p> <p>— И сад с |
’ма’ познати Бирцлијине!“</p> <p>— Знам Бирцлијине!</p> <p>— И сад смо код њега...{S} Тако по к |
Бирцлијин си ти, па није ни чудо!{S} А Бирцлијини нису никад, каже он, којекога у кућу доводил |
те речи биле изушћене против католичког бискупа, за паповања каквог Инокентија или Урбана, — го |
је то научило.{S} Мила кишбиров и Нова бистош и данас се поносе што су били његови ђаци јер се |
писа; „каква су да су, — што каз’о Нова бистош, — моја су.“ — Па не само људи, него и толике же |
а Север.</p> <p>— О, здраге воље!{S} Их бит’ си; молим вас! — рече фрау-Габриела која осим речи |
з авлије опет две (а испрва доста ће им бита и једна), за тим кујна па чељадска соба.{S} Из соб |
а су већ готови да оду ђаволу у торбу), бити најбоље да сада купи што корисно у кућу.{S} Поп Ћи |
ешператна, па још мислим: шта ће, Боже, бити сас вашим господин-супругом, па сас вама, па сас в |
то желео, — вели Пера. — Ја ћу, дакле, бити тако слободан.</p> <p>— Биће нам здраво мило.{S} И |
ме ероберунге!“</p> <p>Овде ће, мислим, бити најзгодније, док гости пију кафу и јаузнују, да уп |
от к’о јургет, — <hi>неће</hi> ми Ћиро, бити срце на месту.</p> <p>— Ал’, Персо, за Бога!{S} Та |
А какве сам среће, још могу <hi>ја</hi> бити крив!</p> <p>— Сав свет зна да је он крив.</p> <p> |
у. — Сутра ће, — свршава Ержа рапорт, — бити код милостивих на ручку.</p> <p>Мајка и ћерка се с |
аједљиво поп Ћира, — па погађа ’хоће л’ бити рата и ко ће добити батина.</p> <pb n="189" /> <p> |
то за чудо ишло од руке.{S} Ту ће млада бити доведена, и живеће ту као млада ђаконовица, јер ће |
а која вели: „Где има ватре мора и дима бити“; дакле, да ту ипак има неког ђавола где се толико |
ушама.{S} Како ће се радовати и блажена бити тога дана, кад поп-Спиру обрију па му не буде оста |
ој је супруг каз’о да ће господин Спира бити обријан к’о два пут два, а парохију ће добити госп |
ерсида (или Сида)!{S} Све код тебе мора бити неки ђаво; к’о да ти је сад осамнајст година!“ Али |
ат!{S}- Господин Спира је друкчије мора бити обучен, ма да више не носи <hi>ни он</hi> мантију! |
ли, а ја сам баш тврда срца; та то мора бити.{S} Једаред и то мора да бидне!</p> <p>— Хеее, е, |
у крају штапци или какво ће време сутра бити.{S} А затим опет седне.{S} И опет се мењају тањири |
Е, фала, фала.{S} Па ’хоће л’ ти доста бити тако једна <hi>иљадарка</hi>, а, Нићо? — пита га д |
ке</hi> по селу, па ће онда и моја кућа бити поштеђена!</p> <p>— А шта има она <hi>то</hi> с ва |
о!{S} Не мораш ти баш тако на крај срца бити!...{S} Рано моја!{S} Гле, какве су јој само очи! — |
Маџарова Јуло?</l> <l>Ди да идеш, наша бити мораш!“...</l> <l>Један скида златне белензуке,</l |
ц Чифутин, кажи му, да ћу у Суботу овде бити, па нек ме причека дотле.{S} А ви затварајте <pb n |
ред владику без појаса!?{S} Ту ће негде бити да је и појас.{S} Види да га није откуд метнуо под |
Кажу да је дупли вирилац.</p> <p>— Може бити!...{S} Утјеха! — рече гђа Перса и напрћи уста.</p> |
о.</p> <p>— Но, за сад још не, ал’ може бити.. временом... — вели Меланија.</p> <pb n="95" /> < |
Та... не удаје се још нико... ал’ може бити, — вели баба. — Ето, фала Богу, две девојке.</p> < |
их нигде нема и доживљаји којих не може бити у реалности; типова људи који нису ништа друго нег |
о од подгријаног кромпира од подне може бити вечера, — то ће и од поквареног пријатељства моћи |
ј шта ћеш!{S} А пошло је само тако може бити!{S} Учинила си „ероберунг“, па сад не пуштај га ни |
ам ја то, али опет, к’о велим, што може бити вечерас, не треба одлагати за јесенас, каже паор.{ |
ишта, ништа; шта је, ту је!{S} Могло је бити и горе! — извињава господин попа своје овчице.</p> |
месту, и знам да ће им онда још чудније бити, како то да се нису раније сетили, кад је давно у |
а к’о вели и посљедице морају страшније бити!</p> <p>— Е, видиш ти само лицемјера једног!</p> < |
’о неки -веее-лики зуб, та мал’ те неке бити колик’ полак шапурике...{S} Неки коњски зуб, и то |
исане, — вели гђа Перса, — онда ће боље бити, да је пошљете Меланији; она здраво добро говори н |
које ће краће али не мање интересантне бити.</p> </div> <pb n="221" /> <div type="chapter" xml |
ржим после службе, јер се надам да ћете бити тако љубазни па да ћете ме сутра почествовати посј |
<hi>моје</hi>!</l> <l> <hi>Све</hi> ће бити моје!“</l> </quote> <p>Јула је неколико пута прочи |
е три недеље рекла и пророковала, да ће бити вашара између њих.{S} А ја што видим, гнедиге, то |
и.{S} Ето онај мој ми жабац каже: да ће бити промјене, промјене на боље.</p> <p>— Та каква жаба |
Још онда, к’о дете, па се вид’ло да ће бити од њега неки грубијан, — заврши Габриела мећући шт |
е леп а како је и ноћас изгледало да ће бити кише.{S} О госту ни речи!{S} Гђа Перса се решила д |
<hi>судбина</hi> —</p> <p>— Па можда ће бити срећна!{S} Ето, да ми је ко у Карловци’ рек’о: „Уз |
нашу Меланију; кроз неколико недеља ће бити и свадба.{S} Па зар ти није доста, кад си му, тако |
а а Кипра своју супругу.{S} Г. Кипра ће бити на руци Шаци својим саветима и упутствима односно |
ласно: — Осам, осам, Петре.{S} Доста ће бити и осам сребра.{S} Па, ето, можеш, ако се стрефи, д |
нин, — али је л’ вам пало на ум, шта ће бити ондакана од наши’ ушију, кад овај топ рикне к’о ст |
очи у глави.</p> <p>— Ју!{S} Па шта ће бити? — пита преплашено гђа Сида.</p> <p>— Тхе, биће, ш |
} Па и ја сам га погодио!{S} Но, сад ће бити комендије!</p> <p>— Па ви дакле заједно путујете!{ |
/l> <l>„Ах, љубезна Јуло,</l> <l>Све ће бити <hi>моје</hi>!</l> <l> <hi>Све</hi> ће бити моје!“ |
узе три комада: за гђу домаћицу где ће бити на ручку, за фрајла-Јулу и за себе.</p> <p>Куља св |
сан па избија!{S} Не знам само докле ће бити тако добре воље.</p> <p>— Докле?{S} Докле му опет |
и рекла сам јој: нек чува она, боље ће бити, ону њену <hi>дунду</hi> да не ускочи за каквим у |
ш!...</p> <p>— Па... овај... најбоље ће бити да одемо у коју другу собу... не би’ рад био знаш, |
ј, нит’ му одговарај што.{S} Најбоље ће бити да се одмах умоташ у бунду.{S} Увуци главу, натуци |
при поласку у пензију, мислим да не ће бити лепшег венца признања, сплетеног за седу главу ста |
рманом бестрага старога фазона, мало ће бити да кажем да је из доба блаженопочивше Марије Терез |
октор (Шацин будући колега), а девер ће бити један јурат из Старога Бечеја, који је нешто запео |
кву је господу доспео.{S} Стари сват ће бити г. Кипра нотарош, кум г. Доктор (Шацин будући коле |
ле топ, сети се један Банаћанин, баш ће бити да је био из Иђоша, који се ту стрефио, па скине ш |
сподин Пера чим узме Меланију, а баш ће бити красан пар, и чим се запопи.{S} Да шта ви мислите! |
стари учитељ прорицао, да од њега неће бити никад ништа и да неће видети од њега асне ни црква |
и Сида узели.{S} Од њега мислим да неће бити давно и надалеко бољег.{S} Ако буде боље само оно |
иктакање није чуло, — то мислим да неће бити на одмет и њега као једно, бар за вечерас, тако ре |
{S} По дуварима неке слике мал’ те неће бити све из прошлога века.{S} Биле су то неке старе кон |
ћу угледати.</p> <p>— Но, то вам и неће бити можно, јер сам јуче забранио мојој Јуци и да прима |
пет човек био!{S} Па каже: „Е, баш неће бити, к’о што славна вармеђа каже него, каже, к’о што < |
ош једаред ако се нађе с њим, неће више бити така као до сада.</p> <p>Ишла је свакога дана у ба |
ати, јер признајем, да је лепше и лакше бити позван на ручак него га описивати.{S} Напоменућу с |
да је човек весео.{S} А како ће врага и бити весео брез вина; јер „вино веселит сердце человјек |
?</p> <p>— Па мал’те не ће то најбоље и бити!{S} А ја ћу бар за то време да се натенани размисл |
, господин-попо, мал’те неће тај ђаво и бити! — Коме требају кола с арњевима, — тај ме <hi>мора |
>— Та како сте то почели, може је још и бити!{S} Но, то ми се допада!...{S} Још само треба да в |
код вас!</p> <p>— Та немојте опет и ви бити тако на крај срца! — умирује је гђа Гециница. — За |
последњем ћемо с тога и ми врло кратки бити.{S} Он је био нешто сасвим друго.{S} Био је идеал |
p>— Па он ће, да ви’те, још и понајбољи бити.{S} А има и добре арњеве.{S} Купио и’ баш ту скоро |
— Ди сам се ја и могао надати, да ће ми бити до тога да то купујем и Сиду иберашујем!</p> <p>А |
ако то није доцкан, онда никад неће ни бити.</p> <p>— Та ман’те га до ђавола! — вели госпоја П |
е ту шталога пробивени и коња покрађени бити, кад и поред месесечине, па једва да сачуваш вранц |
жена; па ди је њему добро, мора и жени бити.{S} Па издржи крштена душа и то.{S} Ал’ ја сам јед |
јао.{S} Питам једно дете:{S} Шта ћеш ти бити, Перо, кад велик порастеш?{S} Он каже: „Ја ћу звон |
то ће и од поквареног пријатељства моћи бити штогођ!“ Нема ти ту, мој Ћиро, више ништа!{S} То ј |
и љубав јавит’ не смем,</l> <l>Јер твој бити не могу;</l> <l>А да с другим сретна будеш,</l> <l |
не љубим ког ми срце неће!</l> <l>Волем бити Тиској риби ’рана,</l> <l>Нег’ љубити три млада др |
кад је гђа Перса пролазила, — ту ће он бити мајстор да намести!“</p> <p>То је онда чула гђа Пе |
то само, лола једна, до ово доба мог’о бити?!...{S} Ако не бидне код Аћимови’?!...{S} Аћим је |
же сад, да не би ни једне секунде могао бити без ње, то јест Меланије; а да се, не дај Боже, ст |
јер ће им са свим појмљиво и разумљиво бити Јулино понашање и признаће, да је златна и умесна |
д је то све тако, онда ће вам разумљиво бити и ово што је гђа Сида сад урадила.{S} А баш јој је |
>Која ће садржајем својим за чудо много бити налик на оне „Штампарске погрешке“, које се обично |
, драги брате комшија, ако ’хоћеш весео бити, а ти мораш с нама пити“, па сипа за врат вино; а |
то и разумети, да је то баш тако морало бити.</p> <p>— А ви се, госпођице, к’о што видим, радо |
с тога, да је нешто на ту форму морало бити, јер што би то баш њему певали, кад прође, ону дан |
а, кад је он још момак био, вредно било бити бојтар и свињар; кад су газде и трговци терали сви |
ују да су се узели и да ће увек заједно бити.</p> <p>После два месеца отишао је Шаца заједно с |
дићеш само сутра!{S} И сутра ће сигурно бити ларме по сокаку.{S} Ето и господин Пера се од ото |
не, тако да ће све и мотивисано и јасно бити.{S} Биће свега доста к’о воде.</p> <p>Није дакле н |
и!</p> <p>— Даће Бог, па ће ваљда добро бити! — теши га Аркадија.</p> <p>— Е, лако је теби, ти |
l> <l>Кад помислим, да ће</l> <l>Све то бити <hi>моје:</hi></l> <l>Зулове и шнекле</l> <l>И то |
одмах сам казала и помислила: да ће то бити нека њи’ова хунцутарија.{S} Удесили они то све још |
, к’о једни путници да знате, шта ће то бити у Недељу код нас овдекана.{S} Е, па ја ћу вам, мол |
оме ви то диваните?!{S} Та зар ће ми то бити први пут да се погађам!{S} Та умем ја, те још како |
ице, па не знам, знате, је л’ ће вам то бити по вољи, е, па ди би онда ја —</p> <p>— А како ми |
лик порастеш?{S} Он каже: „Ја ћу звонар бити“ — А ти, Иво? „И ја,“ каже он. — А ти, Живо? „Ја ћ |
било бољег боктера нег’ што ће га ноћас бити!{S} Та чува ноћас село <pb n="397" /> сам светац с |
о, надали су се да неће ни последњи пут бити; а после, и један и други поп били су после <pb n= |
сјетом! — вели гђа Сида.</p> <p>— Ја ћу бити тако слободан —</p> <p>— Е, дабоме!{S} Тек штогођ. |
о, — рене јој Шаца сав блажен, — кад ћу бити тако срећан да <hi>ја сам</hi>, својом сопственом |
х година, драга хебаме, онда ваљда нећу бити тако <hi>лакомислена</hi>, него <hi>практиш</hi> к |
мене, било њега?</p> <p>— Па и неће их бити баш за пробирање.{S} Они што су сад код куће, и шт |
зна где је све досад био, и где ће још бити!{S} Јер судећи по јачини и солидности израде, још |
ко није <hi>било</hi> ал’ ће ваљ’да <hi>бити</hi>? — рече гђа Перса и устаде па стаде нервозно |
ђе а по дуваровима неколико слика: неке битке, неке слике из Геснерових идила и сцене из живота |
оласка.{S} Долазак г. Пере није изменио битно ништа, — а могао је врло лако.{S} Да је г. Пера о |
се, сукњо шлингована,</l> <l>„У Недељу бић —</l> </quote> <p>— Таки напоље да се истрезниш! — |
, што је тако пис’о.{S} Док сам ја жив, биће овако и у мојој кући и у селу!“</p> <p>И доиста је |
кли наши стари, „кровопролитија“ неког, биће, биће!</p> <p>Док се они тако разговарају, чаше се |
ју кћер тако воспитала... а ко је узме, биће срећан и задовољан к’о и сам што сам у супружеском |
ши стари, „кровопролитија“ неког, биће, биће!</p> <p>Док се они тако разговарају, чаше се непре |
пита преплашено гђа Сида.</p> <p>— Тхе, биће, шта буде!{S} Ја ти сад из <hi>ове</hi> коже не из |
днога од ове двојице и то баш, Бога ми, биће за поп Ћиру приповедају, да је у једним сватовима |
е ако се умеша онај наш сјеверни стриц, биће повуци потегни; сви су изгледи за то.{S} И ја исто |
> и црквењак и неки род, или боље рећи: биће род, док се само неки њихови, који невенчано живе, |
-а-ај, хај, ајде да се то мало поспава; биће и сутра дана за разговор!“ — „Лаку ноћ!“ вичу с је |
катанама.{S} Не ваља, ништа не ваља!{S} Биће, што рекли наши стари, „кровопролитија“ неког, бић |
га закољемо, омастићеш и ти бркове!{S} Биће кожурице у купусу, а добићеш и бешику за дуванкесу |
за тебекана, та кадашњи си ти човек!{S} Биће на ворму што пева Гига Бачванин свирац:{S} Седам д |
ете само, да ће Баћушка заокупити!..{S} Биће, држ’ не дај!</p> <p>— Боме ако се умеша онај наш |
да ће све и мотивисано и јасно бити.{S} Биће свега доста к’о воде.</p> <p>Није дакле ни Јула би |
Село је ово, млади господине, село.{S} Биће вам прилично тешко док се не навикнете, а нарочито |
p>— Ракије, ракије мало! — вели Пера. — Биће баш добро на ову ’ладноћу.</p> <p>— Одма’, таки! — |
ћу, дакле, бити тако слободан.</p> <p>— Биће нам здраво мило.{S} Извол’те.{S} Извол’те кад имат |
и, него ти само, Нићо, изволевај!{S} Та биће <hi>тебикана</hi>, макар ни Арси не дотегло, јербо |
има л’ штогођ? — пита Нића.</p> <p>— Та биће, Нићо, к’о за тебе.</p> <p>— И треба, и треба! — в |
ка! — извињава га путник. — Док нарасте биће он већ послушнији!...{S} Сирома’ Бечлија, зажелио |
ти батина.</p> <pb n="189" /> <p>— Па и биће и рата и батина! — дрекну поп Спира љут као звер и |
кашље, а ја к’о велим: кад баш ’хоћеш и биће ти!...{S} Фајн жена, што јест; жустра баба!{S} А ш |
га погледа сваки час, па му одговара: „Биће све к’о што си рек’о и изволев’о, солгабирове мој! |
о би’ ја! — смеје се Аркадија.</p> <p>— Бићу вам јако обвезана! — благодари му фрау-Габриела ко |
сада већ прилично постигнуто.{S} И сада бих већ могао и да кажем и како су се звала та два попа |
нате, то би значило искушавати Бога кад бих одмах тражио то.{S} Треба се упражњавати у стрпљењу |
не бих желео, да вас што пре видим, не бих је задуго донео,... само да што дуже мислите на мен |
на вас.</p> <p>— Ах, госпођице, кад не бих желео, да вас што пре видим, не бих је задуго донео |
сам, ето, овде тако задовољан, да се не бих мењао ни с Крушедолским господином архимандритом а |
ова што је у нашем селу.{S} Бољу вам не бих знао пожелети.{S} Мој чесњејши пријатељ, господин К |
!{S} Једна лепота!{S} Боже, Боже, чисто бих сама однела, само да је видим, какво ће лице да нап |
да упрегне шест таких хала, па да пуца бич а да потерају још брже, да још брже полете!{S} Да п |
уљи чизма па је свлачи, па онда испусти бич па силази с кола и иде бестрага натраг, а ви седите |
еби стари Пирош и да ће му дати дугачак бич са кратким ишараним бичаљем и швигаром.{S} Кад је н |
и и у штајерска кола да и’ вучем и брез бича; ја, каже, ништа не би’ знао!{S} Него фала им, каж |
b n="302" /> глас Пере Тоцилова и пуцањ бича, и кола оставише чарду.</p> <p>Поп Спира се намест |
упице соли и кењечу, и луле и камише, и бичаља и дренове буџе, и оцила и кремења и труд у свежњ |
мало! —- рече Рада већ у зору и показа бичаљем на црквени тороњ, на читаву шуму од ђермова и н |
му дати дугачак бич са кратким ишараним бичаљем и швигаром.{S} Кад је нови учитељ запевао, сви |
ену метлу иза куће па чита Геновеву.{S} Биче је мама колико је грло доноси, а она се занела па |
ри сват нареди да се крећу.{S} Запуцаше бичеви и кола полетеше једна за другим и једна поред др |
и високом долмом поред рита, пуца Рада бичем онако из свога расположења и пева мислећи на свој |
а слика друштва; има романа у којима се бичем немилосрдне и неумитне сатире шиба страшна поквар |
ааа! — викну Рада на коње и пуче ирошки бичем преко њих, и коњи полетеше као бесни равним бачки |
есма „Тавни лузи и брегови, кажите мени бједној“ а после те песме и једне мале паузе, зачу се и |
та,</l> <l>Кад си мени око врата</l> <l>Бјеле руке савила?</l> <l>И кријући твоје лице</l> <l>М |
гостинску собу по којој се распростирао благ мирис миришљавих сапуна и вербене (а код поп-Спире |
ја би’ се бар стрес’о кад је пијем.{S} Блага к’о Божја <pb n="298" /> росица... мо’ш је пити к |
га својим црним очима тако значајно, да блага Јулина слика ишчезе једаред за свагда из срца му. |
веровала.{S} На село се почела спуштати блага летња ноћ и, како се то песници лепо изражавају, |
егао је, као сваки уморан човек коме је благи Творац одредио ноћ за одмор и спавање, и захркао |
а биле очи?!{S} А она га гледаше својим благим плавим очима, својим искреним, вазда пријатељски |
.{S} Он насликан <pb n="101" /> са врло благим изразом лица а поред њега неколико дебелих књига |
..</l> <pb n="335" /> <l>„Ах, фрајлице, благо</l> <l>Ротшилдово што је!</l> <l>Кад помислим, да |
па сад ајд’ торњај се па чмавај.{S} Еј, благо оном ко се на тебе ослони.</p> <p>Изађоше напоље. |
ече и скиде једва Раду с кола.</p> <p>— Благо њему! — рече у себи путник гледајући лепу расплак |
„Није благо ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драго.“ Међу тим док је Јула силазила |
заповедати а у песмарици записано „Није благо ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драг |
неси мало кромпира из подрума!“ тако би благо рекла кад је наређивала што Жужи.</p> <p>Ових дан |
ало попустила, ветар ћарлијао и повијао благо гране дрвета испред кућа које пружаху сенке своје |
нија много више говорила а Јула се само благо и питомо смешила и тек по некад „Да“ или „Не“ или |
, — па не би такву потрефио, тако је то благо једно од жене! — рече бојтар па устаде и брзо сун |
>Шта ће Јула него се диже, погледа Перу благо и тужно и следова разјареној мами.</p> <p>— А ви |
е стресе кад се сети свога господства и благовања у Карловцима и танког благодејања свога. — Зн |
су ово Карловци; нема овде господства и благовања.{S} Село је ово, млади господине, село.{S} Би |
дно ваљада најлепше и најкорисније дело благога Створитеља.{S} Он је сам заповедио да се тога д |
дна прашина и плева летела је и падала, благодарећи поспешном ветру, на поп-Ћирину кућу баш кад |
вољан кад је чуо да је све добро испало благодарећи његовој досетци; а још је задовољнији био, |
ија.</p> <p>— Бићу вам јако обвезана! — благодари му фрау-Габриела која је такође била у сватов |
даље, како само, ето, тој песми има да благодари, што се оженио својом садашњом супругом.{S} П |
е, — брани се гост, устаје и клања се и благодари, — ни кад не пијем.{S} Верујте —</p> <p>— Зар |
сипа му у тањир.</p> <pb n="85" /> <p>— Благодарим, — клања се г. Пера. — Изредна, чрезвичајна |
рвен нос!{S} Дакле, молим...</p> <p>— А благодарим!</p> <p>— Али коштајте!{S} Аја, не трпим уст |
е да вам је било дуго време.</p> <p>— А благодарим.{S} Ја сам себи нашао најпријатније забаве; |
ре, а паор Шваба диг’о руке а упро свој благодарни телећи поглед у небо па вели: „О, Боже, овак |
ели: „Ех, није него још нешто!{S} Каква благодарност?!{S} Нема ту ништа од тога!{S} С народом с |
, — ево, то нек ти је знак моје искрене благодарности.</p> <p>— А, врло, врло лепа, — вели задо |
-Ћира спасао од батина, а он му онда из благодарности оправио сахат; а носили га чак и у Темишв |
огради баштенској.{S} А Шаца је опет из благодарности <pb n="153" /> изрезао на једном дрвету у |
дства и благовања у Карловцима и танког благодејања свога. — Знате како стоји тамо:{S} Добар па |
у обојица суви и мршави као богословско благодејање, а сад су обојица дебели као народни фондов |
доказ и знак тога његова задовољства и благонаклоности беше онај црвени појас, на који толико |
.{S} Овим се умирио и помислио у себи: „Благообразан младић!{S} Исти ја!“ А за тим продужи глас |
по Бечкеречком Великом Календару удари благослов из неба, и јендек се напуни опет као што је и |
формално преобразила.{S} Била је сушта благост, мека као памук, није никог грдила, па чак ни Ж |
а се што пре венчају по обредима нашега благочестија; а ако је момак — он ти се опет жени из др |
ли у туторској канцеларији цркве нашега благочестија!{S} Та већ само је за то заслужио, да буде |
Лаку ноћ!“ вичу с једне стране. „Лаку и благу!“ одговарају с друге. — „Зар тако рано?{S} А штет |
>— Ао, фрајла-Јуло, — рене јој Шаца сав блажен, — кад ћу бити тако срећан да <hi>ја сам</hi>, с |
S} То је Шаци тако мило било, да је сав блажен и пресретан дуго и дуго мислио на Јулу и дубоко |
се брзо нађе код куће.{S} Летео је сав блажен на крилима срећне и утешне љубави тако лако, да |
аринке цвркућући им.{S} Шаца је био сав блажен кад је чуо за шта га зову.{S} Одмах обуче душанк |
ишли су се задовољни.{S} Шаца је отишао блажен.{S} Био је поетски расположен.{S} Целога дана је |
ља.{S} Госпоја Перса била је задовољна, блажена!{S} Још код поп-Спириних могла је већ видети, к |
ојим ботушама.{S} Како ће се радовати и блажена бити тога дана, кад поп-Спиру обрију па му не б |
го а ча-Нића се стаде у сну смешити.{S} Блажени осмејак му лебдијаше на уснама испод бркова кој |
ај, док није други дочеп’о! — рече Рада блажено баш онако са срца па завали шеширић и запева.{S |
ну руку, а левом држи браду па га гледа блажено и не трепће.</p> <p>— А, шта ја кажем?!{S} Шта |
треба и одговорила, — вели задовољно и блажено гђа Перса. — Поздравила сам је и рекла сам јој: |
на, мало ће бити да кажем да је из доба блаженопочивше Марије Терезије, а врло вероватно, да је |
е из Геснерових идила и сцене из живота блаженопочивше Марије Терезије.{S} Ту и слике поп-Ћирин |
танком шнуфтиклом.{S} На лицу јој неко блаженство а уста у пола отворена, па к’о да полако пир |
х суморних дана, и траже ведрије небо и блажије поднебље.{S} Само ће несташни и безобразни врап |
вилице, заврне језик па зева као какав блазиран аристократа кога се тај свет баш ништа не тиче |
о чак у трећу собу од страха кад је чуо бласфематичне речи гневне попадије своје које је из ист |
један такав малишан крене преко таквог блата, деси му се то, да се формално углиби у блату са |
ек усуди преко сокака и његовог дебелог блата.{S} За то се на такав пут у ово доба и шаљу само |
дајући за њом, — како се сва улопала од блата, к’о да су је бикови вијали.{S} О, часни те, жено |
чизама а после <pb n="241" /> чизме из блата.{S} С тога чак и комшија комшији ређе долази, нар |
летњим ципелама, па не сме никуд преко блата.{S} А онај у тегли ућутао се на дну, шћућурио се, |
ного, много...</p> <p>— Е, па јесен је, блато је, горе нег’ и сува зима ил’ снег.</p> <p>— Та з |
есење је то доба... путеви покварени, а блато велико —</p> <p>— Да, да, то је невоља једна!</p> |
ји.{S} А за тим се прекрсти, па опсовав блато и кишу, (која је тако свесрдно падала као да су б |
м машлијом између ушију које је, кад је блато, по цео дан седело на прозору и лајало на мимопро |
е у кућу.{S} Пера чисти точкове и псује блато и пут, Глиша уводи коње у шталу а Рокса вија живи |
ни било.{S} Кад падне киша и начини се блато, положе чисмени мештани по земљи поред зида, коли |
ујутру опет осване облачно небо, киша и блато; и видиш само покисле кокоши пред кућом и чавке н |
, него само виче и шиба коње а све лети блато на оног за њим у сицу, па не знаш кад си кавонији |
суморна кад те човек посматра гацајући блато по сокацима или онако покис’о кад се грчи у колим |
терати на сокак на оваку кишу и у овако блато!</p> <p>— Та обешењаци сте ви сви, кол’ко вас је |
чурлије.{S} Скупила се на меко утапкано блато, па <pb n="304" /> се играју <hi>коља</hi>.{S} Је |
дебело а на јесен ће од ње једно славно блато да буде.{S} Ко је шта имао да сврши и купи у болт |
{S} Дед, кицоши моји!{S} Ајд још мало у блато!“ чује се <pb n="302" /> глас Пере Тоцилова и пуц |
кабаницу; пада једнако и прави по путу блато преко чланака.{S} Упадају кола до главчина и јуна |
бљају и брљају кљуном по житком јесењем блату; видиш и глупе покисле кокошке и још глупље и миз |
амо пасија, тумарати тако брез нужде по блату!{S} Е, ово ти је баш права каштига Божија за село |
пролазећи каљавим сокаком и гацајући по блату, свратио је, као власт, да види шта је и како је |
деси му се то, да се формално углиби у блату са батиним чизмама (на чије саре може комотно да |
(кинстлер у тим пословима), један млад, блед плавушан са малом ретком брадицом и устима од увет |
е од стакла...{S} Дакле шта кажеш: фини блед младић!{S} Зар је то прилика за ону њену цвеклу?!{ |
е то прилика за ону њену цвеклу?!{S} Он блед, а она с оним њеним паорским руменим образима — па |
да се види како је она господске боје, бледа, а моја Јула здрава па румена <pb n="196" /> к’о |
да ми је све чисто, — рече гђа Сида сва бледа а ноздрве јој побелеле и прекрсти руке па опет по |
го онима у сали.{S} Млада је била лепа, блеђа него обично а младожења стидљивији него иначе.{S} |
ега одваљена, а Меланија висока витка и блеђа у лицу а увек се тужила да јој нешто није добро.{ |
} Како је која очешљана, обучена, је ли блеђа или руменија него радњим даном — све се то почело |
ако пунији?</p> <p>— Сув, па онако мало блеђи у лицу, — вели Ержа, — онако господске фарбе у ли |
забада свој нос, и нег онај месец, што блене по сву ноћ по овим свету; ди ја стигнем, ту не мо |
а мало пре споменула, са читавом бандом блех-инштрумената, гајди и други инштрумената и дигне с |
Погледа на кућу, и на таблу на којој су блештала позлаћена писмена и прочита: <hi>„Александер Н |
којој је ћерка вазда на очима те и срцу ближа, — она је приметила и није јој се то никако допад |
де из оног комшијског јоргована.{S} Кад ближе јорговану, а оно под њим неки црн, велики као чов |
стари Лекса лецедер остави сто па приђе ближе певници, да боље чује и изближе види тога „слатко |
аси на трбуху него све бега под браду и ближе врату.{S} По неко од боље познатијих се усуди па |
ра отпоче са „Љубимоје стадо!“ примакли ближе не верујући ваљда својим очима и ушима; по неки с |
и ћеш, Сидо, тамо, ја овде, а Јуца тамо ближе вратима, она ће сваки час устајати.</p> <p>Поседа |
мили и гомила расте све већа и већа што ближе цркви.{S} Људи се крећу достојанствено напред, ни |
ни Арси не дотегло, јербо си ми ти <hi>ближе род!</hi>“ А Нићи мило, Боже, кад је гледа како м |
је, тек што није, још који дан.</p> <p>Ближи се Ђурђев Дан, дан венчања Јуле и Шандора.{S} И с |
а како ће да страда!</l> <l>Кад је била близу Феудвара,</l> <l>Сусрела је три млада дротара:</l |
полако све испод багрења док није дошао близу поп-Спирине куће.{S} Тад му је јаче залупало срце |
љивих разлога.{S} госпођа Перса је тако близу била жељеном часу освете, а осећала се у праву, д |
ја и слутећи буру приближи се Пери тако близу да је, разгледајући с њим заједно албум, косом св |
то срећа била, што се све догодило тако близу села, па се фрау-Габриела могла бар пешке тихо <p |
која има ћер на удају, а опасност тако близу) — да пошље часком Ержу каквим било послом, да ра |
ан и чизме па запао у једну биртију већ близу вашаришта, па већ трећи дан седи уз гајдаша, а Ша |
едан за другим у реду к’о гуске.</p> <p>Близу је и Ченеј.</p> <p>Још мало ето их на вашаришту.{ |
еку рујину, суморна такође, а мисли јој блуде некуд у даљини; на петој с рукама у муфу и пахуљи |
а сетан, лула му се угасила и поглед му блуди по пустом вашаришту.{S} Позн’о је и оно место где |
и мисли су њене од неког времена често блудиле изван куће и занимале се једном њојзи милом и д |
шкавала и, што кажу, крпила!{S} Е, ал’, бо’ме, и томе је било краја!{S} Док су <hi>мене</hi> сл |
приповедао је даље Рада Чилашев, па је, бо’ме, дошло и до густог.{S} Поп Спира измакне некако у |
ти, слатка, да је имао и коме; им’о је, бо’ме, <hi>и коме</hi> да шмајхлује! — вели гђа Габриел |
дине и четир месеца.</p> <p>— Е, то је, бо’ме, дуго.</p> <p>— Та и није, господине... и не знам |
могу доћи у ваше године, ал’ ви у моје, бо’ме, никад више... никад, слатка!</p> <p>— На!{S} И в |
<p>— А, дакле истина је.{S} Е, тај ће, бо’ме, добити добру домаћицу, и, што кажу, сопутницу у |
аметнији — па привук’о младића!{S} Јер, бо’ме, кад ко има девојку на удају, па још под фелером |
во највеће је Рада...{S} Рада и Ива су, бо’ме, Бечлије; а Макра и Сида су Бачванке, онако клот |
и не знам.</p> <p>— Верујем, верујем... бо’ме поп Ћира вам и неће доћи да се пофали...{S} Молим |
та би јој и помогло да седи па да чека; бо’ме јој барон и неће доћи, нег’ неко тако!,..{S} Нашл |
кажу, и жена!“ — „Та да <pb n="372" /> бо’ме, а шта би и радили два берберина у једном селу! в |
шкарци!...{S} Но, лепа парада!</p> <p>— Бо’ме!{S} Какви су обешењаци, — било би вам сутра —</p> |
ме да су давно и давно ручали.</p> <p>— Бо’ме, како где!{S} Како код кога! — рече задовољно Габ |
— А је л’ остало још у комаду?</p> <p>— Бо’ме потрчао је све сам први ноблес у Бечкереку и све |
и бојтар.</p> <p>— „<hi>Клизи</hi>“, да бо’ме да клизи.{S} За то ти и велим, да си точио и пио, |
ен’о!...{S} Ни реч’це...</p> <p>— А, да бо’ме; паметан младић, па к’о мисли:{S} Оно што је најс |
ну...{S} Лети је друго —</p> <p>— А, да бо’ме да је лети друго.{S} Лети може човек баш и пешке |
и мало задоцнили; а у другим кућама, да бо’ме да су давно и давно ручали.</p> <p>— Бо’ме, како |
ом пајташу.</p> <p>— А-јо, да бо’ме, да бо’ме, — вели фрау Габриела, па охрабри и Севера к’о и |
ајташ другом пајташу.</p> <p>— А-јо, да бо’ме, да бо’ме, — вели фрау Габриела, па охрабри и Сев |
представити —</p> <p>— Ја, наравно, да бо’ме, што се мене тиче, што оно кажу: „како сам се над |
, немојте се наћи увређени, наравно, да бо’ме... и не треба, али њој, њој...</p> <p>— Па се пот |
видите, луде једне, а ви плачете.{S} Да бо’ме да ће доћи.{S} То су наши добри пријатељи, је л’ |
ет’ тако, па само грешите душу.{S} А да бо’ме, кад не знате зашто је све то.{S} Мени у <title>Р |
уго вам време кад ћутимо?</p> <p>— А да бо’ме.{S} За то ајд’ певај... разгали ме; нешто сам ти |
Е, да!{S} Та шта говорите!{S} А, па да бо’ме!...{S} Пролазе године, а женска деца, што кажу, з |
а? — запита Аркадија.</p> <p>— А, па да бо’ме!{S} Само се погађај, јер ти бар знаш паора! вели |
ад како лепо живимо —</p> <p>— Е, па да бо’ме!{S} Узму се, што кажу,... и који се никад ни вид’ |
знаш, одао и призн’о.</p> <p>— А па да бо’ме!{S} Добро си радио!</p> <pb n="355" /> <p>— Ал’ д |
> <p>— Да шта ти мислиш!{S} Пољубили да бо’ме.{S} Ал’ наравно... ишло је к’о кроз поњаву ил’ на |
> <p>— Поп Олуја!!!{S} Та мени, мени да бо’ме!{S} Те још какви смо пајташи и пријатељи били, и |
ош измирим ваљ’да!{S} Ако ти ’хоћеш, ја бо’ме нећу!{S} Ја кад волем неког, ја сам онда мелем, а |
да ту бидну сватови.</p> <p>— Е, то је бо’ме лепо, — вели поп Ћира прихвативши се шунке коју ј |
ајст сребра</p> <p>— Хој, хој!{S} То је бо’ме папрено, Петре синко!{S} А у јесен?</p> <p>— Па к |
к’о и у зиму, шеснајст.</p> <p>— То је бо’ме много.{S} Много, много...</p> <p>— Е, па јесен је |
-Персина је старина из Бачке) ал’ ја се бо’ме не мирим! — чу се из кујне глас јаросне гђа-Персе |
ра ћу да гледам у селу.</p> <p>— Гледај бо’ме, зимње је време... није к’о у лето... а знаш обеш |
</p> <p>— Да шта ви мислите!{S} Извук’о бо’ме наш господин Ћира к’о Талијан код Кустоце!</p> <p |
, то само кажем <pb n="353" /> ја, а то бо’ме, треба <hi>и он</hi> још више и још пре да каже.{ |
да није к’о некад. „Хе, остарило се то бо’ме!{S} Пролазе године!“ тек рекне једна или друга са |
те, — потврђује гђа Сока.</p> <p>— Јест бо’ме!{S} Па опет људ’ма све нешто тесно док су живи!{S |
ној хаљини отворено плаве боје са белим бобицама, устаде брзо и припрети несташном малишану кој |
ече одбијајући одлучно, — каква штогла, Бог вас видио!!</p> <p>— Па штогла, слатка, штогла! — р |
сам га баш имала!{S} Моја покојна мама, Бог да јој душу прости, није било тога теста или мелшпа |
лесничкој кући, па кажеду: доња вилица, Бог да прости!...{S} Бог зна ’хоће л’ и жив остати!</p> |
наместио на старо њено место, али зубе, Бог да прости.{S} Ако остане поп Пира у животу, неће се |
ти и најближи насљедник.</p> <p>—- Еее, Бог да јој душу прости, то није рђава вест.</p> <p>— Ви |
ли парче репа од дечијег змаја који је, Бог те пита, с које стране пао и заплео се у грање са к |
је био неки Аћа учен човек, — умро је, Бог да му душу прости, више од пића него од науке, — а |
му сигурно наплатити сад и оно, што се, Бог те пита кад још, бадава возио, па ће му пресести св |
путу.{S} Да нису тих дана одсуствовали, Бог зна да ли би било свега тога па наравно и саме ове |
сас обешењацима!...{S} Та ди би се ти, Бог с тобом, — продужује гђа Перса сва зелена од једа, |
онару и звонили на Јутрење!</p> <p>— О, Бог ти помогао! — одахну поп-Спира. — Врло добро, тако |
сан; спавај, спавај, лаку ноћ, о Јуло, Бог ти у помоћ!“</p> <p>Јест, то каже драган кроз јасне |
губићете сукњу на сред пута!{S} О жено, Бог те вид’о!!</p> <p>— Извол’те брже у авлију! — чу се |
чудо што воли крофне!{S} Откуд сад то, Бог ће га свети знати; али је то непобитан факат познат |
д он највише ужива у мојој Јули, и већ, Бог зна како!{S} Одаје јој чест; све му она свлачи чизм |
жеду: доња вилица, Бог да прости!...{S} Бог зна ’хоће л’ и жив остати!</p> <p>— О, о, за Бога, |
в пут?</p> <p>— Фала, господин-попо.{S} Бог вам за то платио.{S} Поред вас сиротиња може да жив |
с, милостива, да задржите то за вас.{S} Бог зна, је л’ то све истина, па нисам рада —</p> <p>— |
Није него уздуж! — вели му гђа Сида. — Бог с тобом, Спиро; а какво те „преко“ наспело!{S} Зар |
<p>— Помоз’ Бог, Петре синко!</p> <p>— Бог вам добро дао, господин-попо! — рече Пера и скочи с |
тетка-Макро! — ослови је Јула.</p> <p>— Бог ти помог’о, дете! — зашишти оданде баба Макра.</p> |
н луд <pb n="270" /> обичај; воле, нег’ Бог зна шта да му дате, да удари преким путем, па кад г |
днику па круни кукуруз.</p> <p>— Помоз’ Бог, Петре синко!</p> <p>— Бог вам добро дао, господин- |
аш мало пре у себи мислим:{S} О неће л’ Бог ког донети!...{S} Како сам сама, баш би ми таман к’ |
сти, што кажу, на пут...{S} Ајд’, спас’ Бог, укућани!</p> <p>— Ама <hi>то</hi>, <hi>то</hi> ми |
ал а другом капу с главе — А, па, спас’ Бог, газда-Петре!— вели Нића, па отпи добро, а за тим у |
сваким ратују и свакога туку у рату; а Бог им помаже, јер држе све посте, па посте и на сами д |
госпођи Перси.</p> <p>— Пресело им, да Бог да, — вели госпођа Перса кад је саслушала Ержин реф |
адајза.{S} Све саме балске рукавице, од Бог те пита каде.{S} Гледам их Боже, па мислим и питам |
епше лице природно, онако к’о што га је Бог створио?! — вели Пера.</p> <p>— Е, ал’ ја ’хоћу да |
:{S} Рука руку мије!...{S} За свагог је Бог по нешто оставио и, што кажу, опредјелио.{S} Ето, н |
ш код куће, па да чуваш кућу, кад ти је Бог дао доста од чега ћеш да живиш, него што кочијашиш |
Та... кол’ко вам треба, и кол’ко вам је Бог дао.{S} Знамо ми то.{S} Намирис’о је Нића још са со |
ила већ прилично одмакла. — Ју, убио је Бог; како <hi>то</hi> да ми пасира! — па стаде и поглед |
а <pb n="119" /> се гђа Перса, — што је Бог таку створио и она њена мама је тако воспитала!{S} |
ра на земљи, с том само разликом што је Бог све и видео и чуо а баба Макра по мало видела а сла |
ава па румена <pb n="196" /> к’о што је Бог дао.{S} А после, — каже, — примјетила сам, — каже м |
А ја кажем: „Није, није, рано, добар је Бог!“</p> <p>— Није, фала Богу...{S} Мени није, а ваљда |
т једна!...{S} Па велим:{S} Та добар је Бог, па неће он своје бојтаре баш тако оставити.{S} Па |
оно, гледај, ето вас.{S} О, сам вас је Бог дон’о.</p> <p>— Богме, слатка, нећу се моћи дуго ни |
емо попови; да се ми овако, како нас је Бог створио, проразговарамо мало с тим њиховим владикам |
ило их од оне несносне контроле коју је Бог сваком младом заљубљеном створу, у лицу његових род |
та што ме цвелите,- снаја!{S} Та шта се Бог већ једаред не смилује на мене јадника! — јада се о |
о после заблагодаривали и извињавали се Бог зна како због деце им која имају, хвала Богу, шта д |
аха!{S} Његов рођени зет!{S} О, убио те Бог, Габриела, откуд само <hi>то</hi> да ти падне на па |
напрстак не спадне с прста. „О, убио те Бог, Персида (или Сида)!{S} Све код тебе мора бити неки |
ме да оставим мој „боктерај“ а друге ће Бог извести, што кажу, на пут...{S} Ајд’, спас’ Бог, ук |
о кола требати, да све то крену, сам ће Бог знати.{S} Јер гђа Сида је и сама дан ноћ радила и с |
ше лепо и брада и бркови!</p> <p>— Даће Бог, па ће ваљда добро бити! — теши га Аркадија.</p> <p |
ко изнето, поп Спира је ’тео до душе, и Бог зна како рад био, али стег’о се к’о какав Грк, на н |
ели она).{S} Том човеку помаже и ђаво и Бог!{S} Јербо тај човек кад гођ учини какву лудорију, а |
ошевог писара који у селу живи као мали бог са својих тридесет форинти месечно.</p> <p>И он се |
на опет вели: <pb n="77" /> „Само да ми Бог да дана да га видим калфом.“ А кад Гавра постаде ка |
и царство наше изгубили.{S} Ајд’, спаси Бог! — вели поп Ћира поп-Спири па се куцају и пију.</p> |
сам Бог ће знати!</p> <p>— Деде, спаси Бог! — прекиде га поп Спира.</p> <p>— На спасеније! — о |
е, дакле, у здравље заручника.{S} Спаси Бог.</p> <p>Куцнуше се.{S} Поп-Ћира испи сву и наточи ј |
ка је у <hi>ваше</hi> здравље.{S} Спаси Бог!</p> <p>Куцају се и пију; домаћин пола а поп-Ћира и |
но и себи и домаћину. — Дакле:{S} Спаси Бог!</p> <p>— На Спасеније! — Искапише до дна. — Свршен |
сте ми из уста извадили!{S} Ајд’ спаси Бог!{S} Па, да се то иде, — вели задовољно поп-Спира ус |
каз’ти, брата и пријатеља.{S} Та и онај Бог, Боже ме прости, узима што је боље!{S} Ето ја и гос |
едити и ружити — кад ме је доста и онај Бог наружио! — ропће овај нови „Јов“ са чарде.</p> <p>— |
ајући једнако.</p> <p>— Та што ме и тај Бог већ не узме једаред себикана и не курталише ме!</p> |
а као опет наставља: „Јуло!{S} Нека вам Бог опрости, ви сте ме до овога довели; ал’ ја ћу се оп |
а наука.{S} Куд ће нас то одвести — сам Бог ће знати!</p> <p>— Деде, спаси Бог! — прекиде га по |
се разговарају <pb n="25" /> то ће сам Бог знати, шапћу па се зацене од смеја, наслоне се једн |
ару ствари датих у „ауштафирунг“, и сам Бог зна где је све досад био, и где ће још бити!{S} Јер |
— што мало ко зна!{S} А да ми је рек’о Бог, да пишем књиге, к’о што дувам сад у рог, — па да н |
же, свој нос у мој виршофт; коме је дао Бог, <pb n="182" /> тај и решета жито.{S} Тако ти кажи, |
ћа а нека не жали новац које нам је дао Бог, фала Богу, доста и поздрављамо га сви и баба и нан |
ј, та што <hi>нама женама</hi> није дао Бог, да ми можемо да будемо попови; да се ми овако, как |
ава једна другу, а некад је волела него Бог зна шта да једна крај друге прође, па да нешто непр |
то у овом свету.{S} Свакога је обдарио Бог са по каквим даром; није ни у путер-крофнама сва ср |
ир јарића к’о што рекосте, а после, ако Бог да, као парох пастир богобојажљивим овцама.{S} Пост |
ара слатке слике како ће му скорим, ако Бог да, као зету у тој кући, говети и чинити по вољи од |
нкуренцију.“ — „А, неће наш Шандор, ако Бог да, бријати никога; није фала Богу спао да од тога |
.{S} Све они мислиду, да ми паори имамо Бог зна колико.</p> <p>— Та... кол’ко вам треба, и кол’ |
рекао</hi> </p> <p>У селу нема ни данас Бог зна каквих промена.{S} Један дан је к’о и други.{S} |
Спрема се, јадница, па радосна, па већ Бог зна како!... а и он је већ читаву недељу дана није |
Боље у земљу да сам пропала!{S} Убио их Бог, свуд се они мораду да стрефиду.{S} Мушкарци!{S} Ју |
ди, слатка снаш’-Пело!</p> <p>— Убио их Бог.</p> <p>— Само молим ни речи.{S} Ни речи.{S} Знате |
рке.</p> <p>— Е, баш ми је мило!{S} Баш Бог да прости!{S} Тако вам и треба, кад избегавате <hi> |
славно досетила.</p> <p>У селу нема баш Бог зна колико полицијских уредаба, управо њих има дост |
ек волеш да ме цвелиш...{S} А ја те још Бог зна како фалим прид господин-попом како си вредна и |
дуго нико више знао, да њих двоје и још Бог на небу и баба Макра на земљи, с том само разликом |
ми је говорила увек моја покојна мама. (Бог да јој душу ’прости, била је здраво паметна жена!) |
е потрефим!{S} Та још мој покојни баба (Бог да му душу ’прости!) говорио ми је: „Синко Перо, го |
еде гђа Сида да рекне, али, што рекли: „Бог да прости предње зубе“, уздржа се.</p> <p>Сви посед |
умео да састави све то и да напише, а, Бога ми, и наплаћивао се.{S} За писмо су му плаћали два |
се, штимавао; а, Сидо, памтиш ли?{S} А, Бога ми, данас, данас —</p> <p>— Е, тек штогођ!{S} А шт |
ла.{S} Моја ти, да боме, то нит’ уме а, Бога ми, нит’ ’хоће.{S} А садашњи су момци ћорави па не |
ају, па још под фелером — тај не треба, Бога ми, да џимрија?</p> <p>— <hi>Фелер!</hi> А зар је |
цује.{S} Еле, госпоја-Персина Меланија, Бога ми, боље умела; учинила одмах ероберунг!...{S} Та |
и празне.{S} Пију оба попа, а пијуцка, Бога ми, и гост; заборавио на старе философе па пије бе |
осподин-Ћиру!</p> <p>— Та је л’ истина, Бога вам, то што сам отоич чула за нашу господу парохе. |
квеној општини и црквеном имању.{S} Па, Бога ми, вама се може честитати; ова општина, к’о што в |
добро!{S} Само кад смо ту!</p> <p>— Па, Бога ми, госпоја-Јуло, — смеје се путник, — не замер’те |
јцаре да да нуз девојку.{S} А поп Ћира, Бога ми, паметнији — па привук’о младића!{S} Јер, бо’ме |
амо за прва два три магновенија.{S} Та, Бога вам, и лепо лице (а она није ружна) шта вреди ако |
га дато, да правим путер-крофне.{S} Та, Бога ми, шта ту ваздан, а шта ме је ту окупио!{S} А њем |
ме се почешће тако сетите!</p> <p>— Е, Бога ми, — додаде поп Ћира, — сад ви треба код нас; на |
у богословији; нисам је учио!{S} Ајде, Бога ти, Сидо, говориш к’о к’о...{S} Пије тај, бојим се |
дин Кирило, дошли на парохије, било је, Бога ми, свакојако.{S} По четир таса се носило Недељом, |
са рогља.</p> <p>— А-а-а!{S} Па то је, Бога ми, баш загустило?{S} А то се не сме више тако ост |
мало суви’ ребара свињски’, неће ти се, Бога ми, проћи.{S} Па и мало сува језика свињећа из оџа |
его, док се та комедија не сврши, кажи, Бога ти, <hi>момку</hi>, да се <hi>и он</hi> повуче мал |
наново родио!</p> <p>— А... како стоји, Бога ти? — запита га и погледе забринуто гђа Сида.</p> |
а он гледа, до душе, на оно прво, али, Бога ми, још више и на ово друго.{S} Зар не?</p> <p>— Т |
тек је по један Аћа био у селу.{S} Али, Бога ми, од ово тридесет и нешто мало више година, све |
добро те се сетисте и наканисте, а ми, Бога ми, скоро задремали.</p> <p>— Бештија једна, — мис |
ставља још тужније:</p> <quote> <l>„Ој, Бога вам три млада дротара!</l> <l>Поздрав’те ми мога < |
</p> <p>— Та нисам, сунца ми!{S} Нисам, Бога ми!{S} Нисам се ни мак’о а камо л’ точио и пио.{S} |
е па уз’о њега на миндрос.{S} Те ти он, Бога ми, држ’-не-дај! што рекли.{S} Једва изн’о читаву |
> <p>По некад се господин попа по мало, Бога ми, и зачуди, кад му тако дође Аркадија црквењак, |
ли Меланија.</p> <p>— А шта је то било, Бога ти, Персо? — запита поп Ћира који се вратио у собу |
своје куће па све до пола сокака — то, Бога ми, никако није хтела, а није ни тражити.{S} Мисли |
Домаћин је Нићу почастио, а овај је то, Бога ми, и заслужио, јер је тога вечера нарочито дош’о |
не зависиш од њега.{S} Него, реци-дер, Бога ти, шта да радим, јао, шта да радим?!{S} Ти си сад |
жалити!...{S} Сав ћу се умотати у флор, Бога ми, фрајла-Јуцо!{S} Не знате ви још, фрајла-Јуцо, |
="248" /> „беамтере“!{S} Ал’ други пут, Бога ми, брез повећег комада сланине, ил’ печене кожури |
да и није било све онако...{S} Сад већ, Бога ми, и ја видим, да ми је сав стра’ узалуд био.{S} |
уди шта га је сад снашло.</p> <p>— Баш, Бога ми!{S} И сад ми га је жао. — вели поп Спира у ирон |
{S} За једнога од ове двојице и то баш, Бога ми, биће за поп Ћиру приповедају, да је у једним с |
ња по домаћима и пуца полако језиком. — Бога ми!...{S} А, колико га имате још у подруму?</p> <p |
н — но ја, још и које како; али самац — Бога ми врло тешко!</p> <p>— О молим молим!{S} Свугде ј |
, а затим настаде опет тишина.</p> <p>— Бога ми, већ дванаест.{S} Е, време је да се иде! вели п |
...{S} Како у кући? <pb n="179" /> Дад’ Бога ти, пешкир, Персо, — рече умивајући се. — Како сте |
но већ био за пензију и ишчекивао је, а Бога ми ју је и заслужио.{S} Сад је у пензији.{S} Запла |
запита поп Ћира.</p> <p>— Та ништа, за Бога; наљутила се госпоја Сида што сам је двапут понуди |
е?</p> <p>— Та здрава је к’о тресак, за Бога!</p> <p>— Е, чини вам се то само, слатка.</p> <p>— |
хоће л’ и жив остати!</p> <p>— О, о, за Бога, шта чујем!</p> <p>— Е, а сад збогом, снаш’-Пело.{ |
срце на месту.</p> <p>— Ал’, Персо, за Бога!{S} Та ти и не знаш, како је све то ишло, док је д |
к’о и увек, и данас сте у послу.{S} За Бога, гнедиге, та кад се ви одмарате, то би само волела |
ше политике! — умеша се гђа Перса. — За Бога, Николајевичу, за што ниси добро отворио очи кад п |
ј срца! — умирује је гђа Гециница. — За Бога, зар између таких људи па да дође до тога?!</p> <p |
, а држала сам к’о у воску!</p> <p>— За Бога, мама, а што се ви толико кренкујете!{S} Није то н |
му не треба гори пелен!</p> <p>— Па за Бога, Персо; тридесет скоро година живимо к’о пријатељи |
да си у невољи, а он онда не зна ни за Бога ни за душу, већ к’о вели:{S} Кад си ми само пао ша |
чник и овом речју.</p> <p>— Та чекај за Бога... пусти ме да се издувам! — вели јој поп-Ћира. — |
ш!..</p> <p>— Али, Персида... слушај за Бога...</p> <p>— Нећу ништа да слушам, ништа да чујем!{ |
амо кад га се сетим.</p> <p>— А како за Бога?</p> <p>— Та... оне наше жене...{S} Жене к’о жене! |
!?{S} А, таман посла!</p> <p>— Зашто за Бога?</p> <p>— Па тако ето, не шикује се то вама, код н |
верујте... не пијем.</p> <p>— Чашицу за Бога — </p> <p>— Ах, ни капи, ни капљице, — брани се го |
опет <hi>коњски зуб!</hi></p> <p>— „За Бога, та где сте га само нашли! вели ми господин Владик |
и Меланијом.{S} Она прва је била до зла бога стидљива, да не кажем завезана, ово после подне; а |
поп-Ћира добио од неког његовог до зла бога рђавог дужника а тешио се тиме: боље ишта него ниш |
иви ако га погодите.{S} Пипав је до зла Бога, за то су му изденули име, па га нико у селу друкч |
стол на памет!{S} То је желела и молила Бога да дожави па онда немари да склопи очи.{S} Међутим |
>— Долијаће!{S} Долијаће, Ћиро, ако има Бога, к’о што га и има!{S} Него ти само не попуштај тво |
о ћеш право да ти кажем, — ја му се, та Бога ми, и не чудим, што му је било тешко.{S} Та отац ј |
S} Не могу ја све знати; кад ми није од Бога дато, да правим путер-крофне.{S} Та, Бога ми, шта |
вандровкаши <hi>Швабе</hi>, па нек моле Бога за <hi>рацки</hi> спокој-душе!“...{S} Ал’ није дао |
о гђа Перса.</p> <p>— Ах, та не, за име Бога, <foreign xml:lang="de-Cyrl">ум Готес вилен</forei |
прилику.</p> <p>— Е, па кога ћу, за име Бога, да узмем?{S} А какав је онај Пера Тоцилов?{S} Шта |
, мамаљуго банацка?</p> <p>— Ал’ за име Бога, Персида, па доста ми је удовлетворенија!{S} Ето, |
ку на сокаку, па је заустави. — „За име Бога, <foreign xml:lang="de-Cyrl">ум Готес вилен</forei |
— запита гђа Сида.</p> <p>— Сутра у име Бога, — уздахну упитани.</p> <p>— Па јеси л’ се спремио |
бра, па да се сутра зором кренемо у име Бога.</p> <p>— Ама ти си, Петре, тако заценио, к’о да с |
м!{S} Севајте таки од тарабе!{S} Мол’те Бога, што није тата код куће!{S} Срам вас било!</p> <p> |
ли то није био мачак, који је на правди Бога данас обеђен, него је то био познати нам Нића бокт |
едељу дана и додолама и литијама молили Бога за њу) — ошину коње и потера управо у попов сокак |
зарекао се, да неће никад више доћи, ни Бога јој назвати, него ће отићи у свет.{S} Па као што ј |
Та, оно знате, то би значило искушавати Бога кад бих одмах тражио то.{S} Треба се упражњавати у |
га никад није ни било, па окупи молити Бога да доживи да види Ђуру, средњега брата, да је отво |
кад сам дочекала унука; сад само молим Бога да ме не узме к себи, док му баба не сашије гаћице |
радимо, брат-Аркадија?{S} Помагај, ако Бога знаш, — рече јако задувано поп-Спира кад стигоше у |
фала Богу, две здраве руке, нисам неки богаљ, и моја Јула две, па ћемо се ’ранити и таворити в |
азала јој је све.{S} Није заборавила ни богат род Шацин, ни његову намеру да иде у Беч да тамо |
укинути.{S} Можемо, фала Богу.{S} Црква богата; има толике дућане, земље, винограде, а и готова |
его чека само то, да му умре нека стара богата стрина, па кад је наследи, он ће одмах у варош, |
видело одмах на први поглед да је кућа богата.{S} Нека суди сада читалац: колико се њих морало |
а мирнијим гласом: — А, кажеш,... он је богате фамилије... може да сврши и хирургију?</p> <p>— |
ега тако нешто не чује, а од добре је и богате фамилије!{S} Има већ сад лепо имање којим рукују |
жећи је за руку, како је он од велике и богате породице, и како неће дуго остати у селу.{S} Ићи |
више у очи.{S} Ако је, на пример, какав богатији умро, и породица му захтевала, да га огласе св |
е, али господин-попи опет добро.{S} Ако богатији <pb n="9" /> умре, оглашују га сва звона и чин |
вршио нешто латинских школа.{S} На њему богато и укусно одело.{S} И душанка и прслук и чакшире |
што сиромашнија, у њој се, истина, мање богатства али више укуса опажало.</p> <p>Сви уђоше у го |
није имао мачке!?{S} Зар попина кућа и богатство, па да буде без таквог једног чувара?!“ Питањ |
све није било!{S} Један спахилук, једно богатство, па не знаш где пре да се зауставиш оком и по |
ја авлије.{S} А у авлији свачега; једно богатство достојно зависти.{S} Ту су шупе, амбари, голу |
а они у кујни чупали живину и спремали богату вечеру, попови су се разговарали већ о многим ст |
убљен па јој певао: „Ах, Венеро, ужасна богињо, Над смертнима свирјепа књагињо!“ Ах, какав би т |
зато и било свашта.{S} Било батина, па, богме, и разбијених глава.{S} И од тога доба мање их ди |
а дуже од покојне маме.“</p> <p>— А ми, богме, нисмо ’тели да чекамо лимун, него се кренули сам |
с.{S} О, сам вас је Бог дон’о.</p> <p>— Богме, слатка, нећу се моћи дуго ни сама задржавати, је |
hi>ваша</hi> кућа пример селу.</p> <p>— Богме и јесте.</p> <p>- — До душе, имате се чиме и поно |
шафту још док је за времена“ —</p> <p>— Богме чита и моја Јула и ако је млађа!{S} До душе не ве |
— Та није ваљда?</p> <p>— Та ти већ да богме да ми ниси никад веровао!{S} А од кад ти говорим |
и и „политички“ владати, али жене, жене богме не умеју!{S} Колико је само пута поп-Ћириница рек |
би устајући рекао добру за покојника: „Богме, — вели он, — село га неће још дуго другог таково |
— Ала <pb n="331" /> ће да га обријају, Бого моја! — узвикивала је задовољна шетајући се сама п |
S} И на послетку Јуца је била скромна и богобојажљива девојка, која није имала своје воље и кој |
, а после, ако Бог да, као парох пастир богобојажљивим овцама.{S} Постепено, само постепено.{S} |
е.</p> <p>— Да шта ти мислиш!?{S} Целог боговетног дана лупа оно проклето решето и тера плеву с |
е</hi> који зими од Светог Николе па до Богојављења иду сваку ноћ по кућама и који се — узгред |
</l> <l>Од садиплатна пут.</l> <l>Ој, с Богом, красна душо,</l> <l>Па срећна довек буди,</l> <l |
сваког дана тај нови учитељ, млад један богослов, на место старог учитеља, <pb n="32" /> господ |
. — вели поп Спира у иронији, а и ди би богословац пио ракију!?{S} Тако сам се и ја некад, сећа |
лео је г. Пера, <pb n="61" /> као сваки богословац, шљивовицу.{S} Колико је пута уз њу певао јо |
рече и рукова се, па куражан као сваки богословац у том расположењу додаде плашљиво и полако: |
вима и био често меланхоличан као сваки богословац.</p> </div> <pb n="62" /> <div type="chapter |
господином било свршено још док је овај богословац био... кажу, да је одма’ сутра дан — кад је |
о говори, к’о из књиге.{S} Бадава, наша Богословија може се пофалити што така васпитана младеж |
а јесте, све су га обрстом и одранили у богословији, — хтеде гђа Сида да рекне, али, што рекли: |
а богословце!{S} И ја никад нисам био у богословији; нисам је учио!{S} Ајде, Бога ти, Сидо, гов |
нили су се, чим су свршили у Карловцима богословију, а ову су свршили пре двадесет и више годин |
ен попа пре толико година кад је свршио богословију Карловачку и био у њу заљубљен па јој певао |
видели, да је млад и леп па тек свршио богословију, да му одело стоји к’о катани мундир, да но |
лико је пута уз њу певао јој онај свима богословима тако добро познати тропар шљивовици: „Пресв |
омладински, а раздељена по среди онако богословски, а кад говори што а он гледа у земљу. — Сут |
рици, били су обојица суви и мршави као богословско благодејање, а сад су обојица дебели као на |
мо, како се ту цифра!{S} Не познајем ја богословце!{S} И ја никад нисам био у богословији; ниса |
Нисам знала, верујте, да су Карловачки богословци такви шмајхлери! — рече Меланија и крадом гу |
Та сећаш ли се, Спиро, кад смо оно, к’о богословци, виловали; — па ја дав’о серенаду плебаношев |
ругим сретна будеш,</l> <l>Молићу се ја Богу!“</l> </quote> <p>А затим се заплакао и он и црни |
у и добио ју је у В**.{S} Сад је, хвала Богу, и попадија задовољна више него и сам поп.{S} Мела |
зна како због деце им која имају, хвала Богу, шта да једу код куће, али која су, говораху они, |
нек’ чува дућан...{S} Види, ваљда, фала Богу, и он сам, какав је данас свет.</p> <pb n="238" /> |
и и одранили к’о сина!{S} Имам ја, фала Богу, две здраве руке, нисам неки богаљ, и моја Јула дв |
ти!</p> <p>— Па нека умрем... има, фала Богу, ко ће ме жалити.{S} Ваљда ћете ме ви оплакивати?! |
ад с твојим татом разговарала; па, фала Богу, ето шта нам данас фали!?{S} Да се нисмо којешта р |
кола, та бар тога зеља има доста, фала Богу.</p> <p>— Има кола ал’ нема арњева, милостива! — в |
не жали новац које нам је дао Бог, фала Богу, доста и поздрављамо га сви и баба и нана и брата |
> <p>.................</p> <p>— Е, фала Богу, кад смо ту!{S} Ево нас!{S} Још мало! —- рече Рада |
ло.{S} Остале смо здраве и читаве, фала Богу.{S} Па... тако и они...</p> <p>— Јао, лако је вама |
и до први’ кукуруза!{S} Остало је, фала Богу, још ђувегија!</p> <p>А девојке се онда смеју кроз |
ано, добар је Бог!“</p> <p>— Није, фала Богу...{S} Мени није, а ваљда ни вама није.</p> <p>— Тх |
м к’о на ђавола...{S} Та знате ме, фала Богу,... па нисам рада да ми се пребаци —</p> <p>— Веру |
нико звао у сватове, ал’ нико ме, фала Богу, ни не тера!{S} Па зашт’ да идем?{S} Је л’, зашт’! |
дође до тога?!</p> <p>— Та знате, фала Богу, господин-Спиру, — рече бришући сузе мало умирена |
ком катани у Галицији, да смо сви, фала Богу, здрави које ми и њега поздрављамо и молимо се Бог |
ена...{S} А он нека бира; има очи, фала Богу, није ћорав, па нека бира.{S} Ваљда му нећу намета |
е така судбина...</p> <p>— Та ово, фала Богу, скинули смо којекако с врата...{S} Него она... <h |
тај ћемо скоро укинути.{S} Можемо, фала Богу.{S} Црква богата; има толике дућане, земље, виногр |
ал’ може бити, — вели баба. — Ето, фала Богу, две девојке.</p> <p>— А шта ја опет и питам, — ве |
ти се завезала уста, кад их имаш, фала Богу, па да им кажеш, да ваљда још неко седи у овом сок |
p>— Шта ћу; видим, како сам, знаш, фала Богу, малерозан, испашћу још <hi>ја крив</hi>... и... п |
то ништа тако страшно!{S} Има још, фала Богу, Недеља, па ето може и код нас доћи.</p> <p>— Ху!{ |
икови; таман га упецаш и да кажеш: фала Богу! а он исклизи к’о чиков. — Ту се гђа Перса сетила |
авоним селу!{S} Али, шта је ту је; фала Богу, кад није и горе!</p> <p>— Ха аааа! — зева и наста |
је прошао?</p> <p>— Фала Богу!{S} Фала Богу, то само кажем <pb n="353" /> ја, а то бо’ме, треб |
халтунга</hi> и код своје куће.{S} Фала Богу, онај вам и не избива из куће.{S} А збиља, господа |
ји.</p> <p>— Јесте, врло добро.{S} Фала Богу, како која година, све боље.{S} Хе, ми се старамо |
шко.{S} Ћутим, па у себи велим:{S} Фала Богу, кад је само до тога дошло!...{S} Е, ал’ њему, њем |
рекла би и ти са мном заједно:{S} Фала Богу кад је и овако; кад само господин Владика није ост |
... а сутра долази, рано.</p> <p>— Фала Богу, кад је само због тога! — рече Јула у себи а после |
здрава.... како изгледа?</p> <p>— Фала Богу!{S} А како ви?{S} Како господин супруг, је л’ код |
/p> <p>— Па, како живите?</p> <p>— Фала Богу, добро.{S} Шандор је по ваздан у послу...{S} Здрав |
шта је и како је прошао?</p> <p>— Фала Богу!{S} Фала Богу, то само кажем <pb n="353" /> ја, а |
а дивани.{S} И чим која чарда, — а фала Богу нису ретке — а он: <hi>стој!</hi> да напоји коње и |
псује и по некад кашље, ал’ је сад фала Богу боље.{S} А ми смо сви здрави; брата се тако угојио |
, ако Бог да, бријати никога; није фала Богу спао да од тога живи!“- — „Него?“ пита Сока гркиња |
то, <hi>то</hi> баш и ваља!{S} Но фала Богу, — додаде Аркадија за себе, — добро ми је исп’о мо |
е и повук’о, ха ха ха!</p> <p>— Но фала Богу!{S} Јесам ли ти каз’о: остави ти то само мени!</p> |
, приповеда Палчика, а баба каже: „Фала Богу кад сам дочекала унука; сад само молим Бога да ме |
једаред!“ одговори му поп Ћира. — „Фала Богу, све је добро!“ додао је поп Спира задовољно.{S} А |
милавка; а у њега нека дуга брада па се Богу моли.{S} А она пролази једнако поред оног јоргован |
које ми и њега поздрављамо и молимо се Богу, да се и он нама здраво и весело врати, које ми ње |
у полако и достојанствено, да се помоли Богу, да се проразговори, да поседи мало у порти, да ра |
баба.{S} Оне ће се већ код куће молити Богу; кад зазвони „Достојно“ а оне стану па се прекрсте |
довели; ал’ ја ћу се опет за то за вас Богу молити!“ вели јој он, а после тихо запева, <pb n=" |
а по баштенским стазама, а у исто време бодрим оком пази, да ко од облапорне кућне чељади, или |
се са дедом, који такођер чува запећак, боду и туцају главама к’о овнови и челиче своје темена |
p>— Боже!{S} Па зар за то?</p> <p>— Ах, божанствена песма! — вели Пера и тера прстима своју буј |
запт и каква строгост!{S} Каква глава, Боже мој!{S} Е, па онда су, наравно, друкчије и владике |
а ни оних старих владика.{S} Памтим ја, Боже, у моје детињство шта се приповедало и говорило о |
а Иродијадина ћерка што је упропастила, Боже ме прости, онако красног једног свеца —</p> <p>— А |
ишћанин.{S} А госпоја попадија радосна, Боже, па воли попу, као да су се тек јуче узели, па мис |
и, брата и пријатеља.{S} Та и онај Бог, Боже ме прости, узима што је боље!{S} Ето ја и господин |
о спава!...{S} Је л’ остало још штогођ, Боже, — рече и стаде разгледати по соби. — Та откуд тол |
то, кад је неко и сувише свирјеп.{S} Е, Боже, па људи смо, слаба створења, па, па онда и згреши |
и у канабету!{S} Једна лепота!{S} Боже, Боже, чисто бих сама однела, само да је видим, какво ће |
<p>— Ал’ баш је неће узети!{S} О Боже, Боже! — рече зевајући гђа Сида па се прекрсти и намести |
— заврши сва уплакана.</p> <p>— О Боже, Боже, с <hi>чим</hi> да се потуку!</p> <p>— Е, па лепо |
омпире с њима заједно.</p> <p>— О Боже, боже! — шапутала је гђа Сида. — Само сад нас курталиши |
а опет то, па само то, воли, као да је, Боже ме прости, швапско дете.</p> <p>— Хе, слатка моја, |
да му је зима, отима се.{S} Што ти је, Боже, левента и старо господство!{S} Тако мора сваки по |
у-Габриеле; шта је то, саш њом, куд се, Боже, дела та жена?!“ запитаће неко од укућана.{S} Па н |
шта га је снашло.{S} Ал’ она, смеје се, Боже, смеје, смеје, па мислиш све звони сокак од њена с |
а он се само смеши.{S} А она смеје се, Боже, смеје, па забацила главу па све баца ноге и шора |
сва дешператна, па још мислим: шта ће, Боже, бити сас вашим господин-супругом, па сас вама, па |
гов дан, па поче:</p> <quote> <l>„Сиђи, Боже, с небеса,</l> <l>Па да видиш чудеса:</l> <l>Како |
, а више неће доћи до тога!{S} Више ти, Боже, нећемо досађивати!</p> <p>А Јула јој помаже у пос |
, па ни речи више да бекне.{S} Сачувај, Боже, такву какву каквом мужу који се бави науком па му |
?</p> <p>— Та ја само кажем:{S} Не дај, Боже горе!</p> <p>— Та није ваљ’да? — вели поп-Ћира.</p |
чудно кад је позадуго нема. „Нема нам, Боже, већ одавно фрау-Габриеле; шта је то, саш њом, куд |
но.{S} Па све сад мислим: ко ли ће нам, Боже, то доћи и коме је до гошћења сад у ово доба кад с |
тарога времена. — вели домаћин. — Знам, Боже, некад, па ти свака кућа пуна деце, све по девет Ј |
у године!{S} Па ми паде сад и то на ум, Боже, какав је штуцер мој покојни био некад као <pb n=" |
све може у њи’ да стане!</p> <p>— О, о, Боже!... <hi>Штогла</hi> —</p> <p>— Па-па-па им’о штогл |
и тих дана, ала би јој се светила. — О, Боже, —- разговара се сама, — дај ми само дотле да живи |
дарни телећи поглед у небо па вели: „О, Боже, овакога монарха дај да получи свака нација!“ А до |
стаде и сама да се крсти шапућући: „О, Боже, опрости мене грешну!“ А да се путник прекрстио не |
и браним покојног мог.{S} А он ослабио, Боже, па поцрнио у лицу а на глави му неки стари подера |
риц-крофне.</p> <p>А госпоја-Сиди мило, Боже, па се све намешта на столици, а трбух јој се трес |
ми ти <hi>ближе род!</hi>“ А Нићи мило, Боже, кад је гледа како меси; како се брине за њега и к |
е, па мислим и питам се: та јесу л’ то, Боже, моје?!{S} Та зар је у њих стала ова моја садашња |
15" /> <p>— Е, било ђавола!{S} И ви то, Боже, слатка снаш’-Пело, одма’ тако верујете?!{S} То је |
у Беч да путуједу.</p> <p>— Ју, ју, ју, Боже, видиш ти ноблеса: ваљда „хохцајтсрајзе“!?</p> <p> |
— Та и досад је било прошевине!{S} Ју, Боже, — чуди се и крсти гђа Сока, — та то баш к’о неки |
им попом разговарам, па кажем баш: „Ју, Боже, ала да се ’хоће нешто, на нашу срећу, сетити па д |
о, и то баш тамо, ди сам мислио, да му, Боже ме прости, ни сам Саваот неће моћи помоћи!...{S} Е |
Па поздрав’те госпоје и децу; а оне су, Боже, ваљ’да већ велике девојке, ваљ’да већ на удају, а |
— Та да, путер-крофне, уш’о ђаво у њих, Боже ме прости!{S} Љута сам, слатка, па не знам већ, ни |
>— Каква „штогла“?</p> <p>— „Каква“!{S} Боже мој, како ме то питате?!{S} Па <hi>штогла;</hi> шт |
<hi>штогла;</hi> штогла од пеглајза!{S} Боже, госпоја Марта, к’о да сте паоркиња, па немате пег |
федери у канабету!{S} Једна лепота!{S} Боже, Боже, чисто бих сама однела, само да је видим, ка |
и дрвеће и цвеће.</p> <p>— Гле, гле!{S} Боже, баш к’о да су живи! — вели Јула и гледа слатко и |
на јаузни све потанко исприповедати!{S} Боже, познаје се да је већ јесен... дан краћи; док опер |
авно, и кад је то слатка моја, било!{S} Боже, шта је човек!{S} Не зна ни кад проживи, а текем д |
ило па прошло!</p> <p>— Право кажеш!{S} Боже, кад прексутра сретнем у порти Персу — но, та ће м |
атарошевици, — да сам је умирила?...{S} Боже сачувај! — наставља Габриела. — Тек онда се згране |
/p> <p>— Баш вам фала!{S} Лепа вода.{S} Боже кад рекоше „воде“, паде ми на памет, што кажу, <hi |
се очевидно мало уплашено гђа Перса. — Боже, господин’ Перо, баш сте ви... баш је ова садашња |
.{S} Ако буде боље само оно што су га — Боже ме прости — у старо време пили они сватови у Кани |
скрштених руку.{S} Добра парохија је — Боже ме прости кад већ морам да је с тим уподобљавам — |
па — нека их...</p> <pb n="237" /> <p>— Боже, Спиро, — вели радосна и задовољна гђа Сида, — а ј |
и праска она паорска бештија!</p> <p>— Боже, они сироти брже одовуд него одонуд, — вели Мелани |
ућине и кад јој муве досађују.</p> <p>— Боже!{S} Па зар за то?</p> <p>— Ах, божанствена песма! |
упио је и поп-Олуји, домаћину.</p> <p>— Боже мој, што ти је човек; не зна шта носи дан а шта но |
знаш да направиш ајнпренсупу.</p> <p>— Боже, Ћиро, — рече гђа Перса и рашири и диже руке као с |
> <p>— Па шта: јесам ли вид’о?</p> <p>— Боже, Спиро, и ти си већ све то заборавио!!</p> <p>— А |
ил’ они његови бесни коњи.{S} Трезан, и Боже помози; ал’ кад је пијан, <pb n="272" /> нико с њи |
> <p>— Та да је само <hi>то</hi> — па и Боже помози!</p> <p>— А зар има наопако штогођ још и го |
е грло доноси ону паорску песму: „Пусти Боже све громове твоје, па <hi>потуци</hi> све <hi>комш |
о кад су и муж и жена високи, а сачувај Боже кад је муж мали, а жена се отегла у висину!{S} Ено |
ти, шта је искумстир’о.</p> <p>— О, дај Боже, да испадне само штогођ добро, — вели гђа Сида па |
а?</p> <p>— Па... к’о што реко’, не дај Боже и горе!{S} А, што рекосте „асна“, ех, а ко данас и |
табанима те чешкати, ако се ја, не дај Боже, и по трећи пут удам, к’о што ми ти, ето садакана, |
з ње, то јест Меланије; а да се, не дај Боже, стрефи штогођ, отиш’о би, каже, из дешперата, у к |
а нико да помисли, да су се они, не дај Боже, мрзели.{S} Живели су они врло лепо, као што, на п |
ћи! — рече потресена гђа Сида. — Не дај Боже!{S} Није тата твој бездушан к’о тај господар Јова. |
то као поп остане удовац да му — не дај Боже, — умре така попадија!{S} Осећао је, да то не би б |
е било, <hi>било</hi>, Ћиро, а и не дај Боже више да се поврати! — грми гђа Перса.</p> <p>— Ама |
е можеш ни да га познаш, ни онај ни дај Боже.{S} Сад је оматорио па се прозлио и полудио; па се |
м.</p> <p>— Ал’ баш је неће узети!{S} О Боже, Боже! — рече зевајући гђа Сида па се прекрсти и н |
слом! — заврши сва уплакана.</p> <p>— О Боже, Боже, с <hi>чим</hi> да се потуку!</p> <p>— Е, па |
ила кромпире с њима заједно.</p> <p>— О Боже, боже! — шапутала је гђа Сида. — Само сад нас курт |
Гавра постаде калфа а она опет вели: „О Боже, подрж’ још који дан, да га баба ожени лепо!“ А ка |
оја фамилија а и сви паори, уживају већ Боже, па им већ, већ све расте перје, па ме фале и веле |
вице, од Бог те пита каде.{S} Гледам их Боже, па мислим и питам се: та јесу л’ то, Боже, моје?! |
тпуно задовољна са добивеним подацима. „Боже, — говорила је у себи гђа Сида, — <hi>што</hi> је |
абих очију и мало наглува од старости. „Боже, а да л’ су се који пут пољубили, <pb n="154" /> о |
за науку и за читање, па кажем у себи: „Боже, како је, ето, ова наша госпоја Сида срећна мати!“ |
лату!{S} Е, ово ти је баш права каштига Божија за село! — вели гђа Перса гледајући расејано за |
олугласно да нико не чује. — Ал’ за име Божије, либсте, та шта правите то <hi>од себе!!!</hi> Т |
ика зимска марама.{S} Читала Сан Матере Божије, крстила се једнако и једнако надгледала запаљен |
пута дневно прочитала <title>Сан Матере Божије</title> од којега је неких десет петнаест егземп |
ели г. Пера, — а остало је, што кажу, у Божијој руци!</p> <p>— Наравно, наравно!{S} Све је у Бо |
ти!“ Хе, па тако вам је ето и ово!{S} У Божијој је руци све то, наравно, али не треба ни ви да |
</p> <p>— Наравно, наравно!{S} Све је у Божијој руци.{S} Али опет... — вели поп Спира. — Знате |
м да у идућу Недељу буде прстен а после Божића свадба.{S} Тако ће бар вратити госпођи Сиди мило |
, тако је! — вели поп-Ћира. — Сад после Божића.</p> <p>— А, дакле истина је.{S} Е, тај ће, бо’м |
све посте, па посте и на сами други дан Божића, ако се, то јест, стрефи, да падне у Среду или у |
аће је тако једном после подне одмах по Божићу, кад је рад око спреме најживље и најжурније ота |
са снопом житнога влаћа као она древна божица Церера.{S} За тим долазе силне друге слике.{S} Н |
бар стрес’о кад је пијем.{S} Блага к’о Божја <pb n="298" /> росица... мо’ш је пити к’о кеша ба |
јој се папа возити.</p> <p>— Ајд у име Божје! — вели Пера Тоцилов и стаде тек сад пунити лулу. |
ену.</p> <p>Лепа је Недеља свуд на овом Божјем свету; лепа и у граду, али тек, мислим, да није |
ло!“</p> <p>Но како свака ствар на овом Божјем свету има своје две стране, добру и рђаву, то по |
пино дете, васпитано, наравно, у страху Божјем, снивала је један сан који је, може се рећи, пом |
местима, био посредник између угодника Божјих и људи грешних, — али ово чудо је први пут сад д |
и, том најнесрећнијем створењу под овом Божјом капом, која је сва уплакана и неутешна седела у |
иног села ни једну ни написану заповест Божју није тако свесрдно испуњавао као ову усмену.</p> |
ече и лупи о сто. — Нисам се, што кажу, бој’о ни једног бачког ироша, ни пушћ’о га испред себе! |
себикана и не курталише ме!</p> <p>— Не бој се!{S} Неће те скоро узети!{S} Не треба ни њему што |
да труцира госпоји Сиди...{S} Изађе к’о бојаги да почисти сокак испред куће, а она пева кол’ко |
а.{S} Гђа Перса је стрепила за њу па се бојала, ако је наљуте, да не учини што од себе, јер је |
в <pb n="374" /> њеног принципа, јер се бојала утркивања и називала то „лудим рацким обичајем и |
с пре подне у Недељу он се ни тога није бојао него је продужавао пут у цркву.</p> <p>А већ је п |
ди него кад се чини невешта, па се није бојао; он се само бојао оних дренових буџа које се дању |
ји се, сем оџачара, никог на свету није бојао.</p> <p>— Шта кажеш? — вели Јула а дигла обрве и |
, он је само себе склањао.{S} Пацова се бојао а мишеви опет изгледа да је багателисао.{S} А сем |
ти сва вожња забадава.</p> <p>Тога се и бојао поп Спира, па је за то и одлагао ту непријатност |
а се!{S} Ја сам се испочетка мало к’о и бојао, јербо, знаш, како је!...{S} То могу теби да каже |
и невешта, па се није бојао; он се само бојао оних дренових буџа које се дању по дућанима прода |
ини свашта.</p> <p>И оно, чега се писац бојао у прошлој Глави у овој се и догодило.{S} Јер нали |
у чистој цицаној хаљини отворено плаве боје са белим бобицама, устаде брзо и припрети несташно |
га зову.{S} Одмах обуче душанку вишњеве боје, веза свилену пошу око врата, а према томе и остал |
; само да се види како је она господске боје, бледа, а моја Јула здрава па румена <pb n="196" / |
ске комарце што се ни запаљене ватре не боје него насрћу.</p> <pb n="420" /> <p>А путнику дође |
еланија је увек носила хаљине затворене боје.{S} Јула је радо проводила време у башти, заливала |
је јела; Јула је волела хаљине отворене боје са цветовима а Меланија је увек носила хаљине затв |
летку једну велику зимску мараму кафене боје са дугачким фронцлама.{S} Све је то скинуто с кола |
е</l> <l>И то бело лице</l> <l>рознфорб-боје!</l> <l>„Ах, љубезна Јуло,</l> <l>Све ће бити <hi> |
јни.{S} Меланија побеже у собу, а Ержа, бојећи се (из искуства) да њој који други не полети о г |
аха у помрчини.{S} А он је онда пита: а боји л’ се и кад је с њим?{S} А она му каже: да се онда |
му каже: да се онда, кад је уз њега, не боји никога на свету.{S} А њему мило што га тако држи з |
ула, да сме од маме, да се, то јест, не боји да је пробуди.{S} Зар би мање поезије било у речим |
а и да пише али да скува — у томе се не боји ни једне своје вршњаке надалеко.{S} Јуцо дете моје |
иде, убија муве и растерује сан, јер се боји „шлога“ па не сме да спава после ручка.</p> <p>Пре |
до седења ни дивањења, кратко је време, бојим се, каже, петлова, него сам дош’о да тебе видим и |
, Сидо, говориш к’о к’о...{S} Пије тај, бојим се, к’о смук баш за то што је сув, то ти ја само |
таш ноћу, Нићо, па би’ венула за тобом, бојим се!{S} Па те за то и нећу!</p> <p>— Право велиш!{ |
ати!</p> <p>— Та не через тога, него се бојим да те не каштигују.</p> <p>— А, до тога неке доћи |
било не смем чисто ни да ређам, јер се бојим, да ми нико неће веровати, а после и да изређам с |
едеље како је по вашарима, а ја се опет бојим, да се когођ, кад је овако сама кућа брез мушког, |
г кабаничара Аверкија, насликана масном бојом.{S} Он насликан <pb n="101" /> са врло благим изр |
а изгорем од ракије! — брани се и не да бојтар. — Е, ваљ’да сам неки фидибус, па да изгорем.{S} |
д добре воље дато?! „Точио“!... — гунђа бојтар. — Све <hi>ја</hi> крив, само <hi>ја</hi> точим |
да ви’ш комендиjе и белаја, — наставља бојтар, плашљиво наливајући себи опет један фићок ракиј |
p> <pb n="299" /> <p>— Не, — пресече је бојтар брзо, као да хтеде побећи од криве гране, — него |
м сваком на терету и на путу! — јада се бојтар па се примаче и испи још оно мало што је остало |
ања сукања.</p> <p>— Ехе, — заустави се бојтар и уздахну — што кажу:</p> <quote> <l>„Пеглај ми |
, о својим младим годинама за којима ће бојтар до гроба уздисати, и о „талу“ (који да му је сад |
тако је то благо једно од жене! — рече бојтар па устаде и брзо суну себи ракије у фићок. — Ја |
Поред вас сиротиња може да живи! — рече бојтар и узе испред поп-Спире и Пере ракију и попи. — П |
бирташици ракију и вино.{S} Бирташица и бојтар захваљују и љубе поп-Спиру у руку.{S} Они одлазе |
д ту пеглала, па изишла тамо, — продужи бојтар и показа камишом на врата на која је бирташица и |
к’о зејтин!...{S} Све се тоциља! — вели бојтар.</p> <p>— „<hi>Клизи</hi>“, да бо’ме да клизи.{S |
и злопатио се овде к’о у аришту, — вели бојтар.</p> <p>— Ајде попи ово да не иде у штету! — реч |
д је он још момак био, вредно било бити бојтар и свињар; кад су газде и трговци терали свиње у |
а ——</p> <p>— Хе, —- уздахну опет бивши бојтар.- — Диваните ет’ тако, па само грешите душу.{S} |
сам се к’о неки стари швигар! — заврши бојтар, па натеже фићок па испи онај остатак. — А моја |
пије сад ову комадару којој и сам онај бојтар манише.{S} Или ваљда да гледа и слуша оног мелан |
, на прилику — умеша се у разговор онај бојтар из буџака, један танких подужих бркова, права ру |
ан тунакан.{S} Хе-е-е, — уздахну дубоко бојтар и натеже фићок и отпи добро, — нису више за бојт |
трану — беше празна, само један подадуо бојтар седи за једним дугачким чамовим столом па гледа |
и то њега само!</p> <p>— Хеј, — уздахну бојтар излазећи уздахом пуним меланхолије који је тако |
теже фићок и отпи добро, — нису више за бојтара она времена, па да иде у Пешту, да прође свет; |
љда да гледа и слуша оног меланхоличног бојтара који једнако приповеда и једнако се јада па бил |
м се којом срећом погодио за пудара или бојтара, уха!{S} Ди би мој крај био садакана!...{S} Нег |
м:{S} Та добар је Бог, па неће он своје бојтаре баш тако оставити.{S} Па ондак имам нику надежд |
терали свиње у Пешту на вашар, па су и бојтари онда прошли и видели света к’о мало ко.</p> <p> |
какав је.{S} Изгледа чупав и одрпан к’о бојтарова капа.{S} Лаку ноћ!“</p> <p>Док мало после и т |
дашњим великим и садашњим малим платама бојтарским.{S} Приповеда јој — и ако га она и не слуша, |
љубитеља ракије. — Прошло је, видим ја бојтарско и свињарско време нит’ има више они’ вашара н |
оштедити.</p> <p>— Неће вам ни доћи, не бојте се баш, да је зовете.</p> <p>— Та да!{S} Има она |
упио му лепу пошу од црвене свиле, коју боју, као што је познато, сви бербери воле особито.{S} |
о, — вели му Нића, па једном руком диже бокал а другом капу с главе — А, па, спас’ Бог, газда-П |
то па само промућка мало дивит, натегне бокал и похвали вино, а за тим опроба перо на нокту од |
и нађе га, дозове га кући, па хартију и бокал вина пред њега, а већ перо и мастило носио је уве |
р прими два сексера за писање, испразни бокал, напуни главу, узме пет форинти <pb n="35" /> кој |
д немајте бриге, него напун’те још овај бокал за сретна пута ових пет форинти нашем Проки.{S} А |
н!“ — А онај задовољан доноси још један бокал.{S} И њега испразни Аћа па оде, да метне писмо на |
се фотографира.{S} Поред њега стоји пун бокал вина, а он, безобразник један пушта густе димове |
ало! — вели Пера Тоцилов и пружи му пун бокал вина.</p> <p>— Та... своји смо, — вели му Нића, п |
лушају, па он узме она два грдно велика бокала, а Јула чирак са лојаном свећом, па трче доле у |
ро, — вели поносито Нића и отпи за пола бокала, па настави: — Ја ти, видиш газда-Перо, све на с |
друкчије било кад ту нико и не пије из бокала или холбе него из оног геџавог и жебрачког сатљи |
ругог бољим залогајима и заливају их из бокала који се и празни и пуни, и разговарају се о хитн |
еме уграбила прилику и излазила с пуним бокалом <pb n="363" /> на сокак своме каплару Затрацену |
овицом (која је Јулиних година), а Нића боктер и пије и игра.{S} Отпоче ручак.{S} Поседало све |
Макра; сви бришу и нос и очи.{S} А Нића боктер — у чизмама и ћурдији са гајтанима и рузмарином |
а ако му се и не игра!{S} Гледа га Нића боктер из оног другог кола, гледа и Сепла и Сепловицу и |
мислим онај лопов, онај архилопов Нића боктер, он га је мор’о свему томе научити.{S} К’о мисли |
unit="subSection" /> <p>Баш кад је Нића боктер прошао испод поп-Спирина прозора и дунуо једанае |
и нам синоћни Пера Тоцилов коме је Нића боктер дошао и код њега се добро почастио као што је ст |
евера с гајдашем, с којим је после Нића боктер продужио кроз сокаке вршећи у исто време и своју |
тако УЗ гајдаша, издувао је весели Нића боктер хиљаду и неколико стотина сати.{S} Срећа, те је |
обеђен, него је то био познати нам Нића боктер.{S} Чуо и он жагор и кикот и песму, па пролазећи |
после поноћи кад све село па и сам Нића боктер спава, кад је ноћ тако лепа, звезде тако лепо жм |
, помамио.</p> <p>И право је рекао Нића боктер.{S} Све је то било пијано, и тамо по собама и у |
је л’ добро диваним? што рек’о наш Нића боктер.{S} Што јест, јест!{S} Право су рекли наши стари |
кад год он прође и лаје на власт.{S} И боктер је прошао попиним шором, отишао у други, и из ов |
њера кера, зар би’ данас стао да биднем боктер, па да к’о ники шаров режим и лајем через туђег |
а је остало оно старо, та не би’ му био боктер ни у самом Бечу око цареве палате, а камо л’ у о |
у друге сокаке у другу „пакију“ другога боктера.</p> </div> <pb n="257" /> <div type="chapter" |
и бунар у овом селу, та није било бољег боктера нег’ што ће га ноћас бити!{S} Та чува ноћас сел |
, а напољу се чуше троми кораци сеоског боктера Ниће који се у даљини гегаше и гласно зевање.</ |
ј то не поможе, увукоше је измеђ у Ниђе боктера и Проке плајаша.{S} Ержа се стиди али игра и је |
ко лупкара у прозоре и чује се рог Ниће боктера који је духнуо дванаест пути, али Тоцилови укућ |
вол’те запитати и известити се код Ниће боктера...{S} Он, к’о што вам је познато, најбоље зна т |
и једним чаробним лукративним сном Ниће боктера</hi> </p> <p>Давно су стигле из поља краве у се |
рила се и Ержа, па тресе и везе до Ниће боктера, па распалила и њега те јој и овај рече своју:< |
стаде плести своје танко ткиво око Ниће боктера који хркаше <pb n="174" /> и брзо огради око ње |
колико би’ тек ондак треб’о ја да држим боктера и из моје мале плаће да и’ плаћам, да чувају <h |
спут није срећом никога срео до ча-Мићу боктера.{S} Брзо натуче шешир на очи па убрза поред њег |
епс у који овога вечера рачунамо и Нићу боктера који се иначе радо за беамтера издаје.{S} Њега |
багрења.{S} То беху кораци сеоског <hi>боктера</hi> ча-Ниће који је јављао селу које је доба и |
hi>то</hi> ми само није мило; тај твој „боктерај“!{S} Много скиташ ноћу, Нићо, па би’ венула за |
ет Југовића.{S} Једноме да оставим мој „боктерај“ а друге ће Бог извести, што кажу, на пут...{S |
ко сву ноћ шпацирати, па би’ му послала боктерски рог, бар да знамо ноћу кол’ко је сати!“</p> < |
ту је дунуо равно дванаест пути у свој боктерски рог, а после четврт сата још једанпут, и укра |
оба господина парока су управо у мојој боктерској парокији, па... знаш... нисам рад да се зна. |
,</l> <l>И конечно не чувствујеш</l> <l>Бол сердца мог!“</l> </quote> <pb n="89" /> <p>— Та иди |
пред собом.{S} Од силне срамоте и силна бола од чворуге, која јој је искочила, удари у плач кад |
је к’о што видите, повезала вилицу.{S} Боле <pb n="295" /> је зуб, па к’о да је неко тук’о.{S} |
о ти не би’ помог’о.{S} Само кажи ди те боле!</p> <p>— А, знам; била му и нека рођака, а?</p> < |
угао фластер на доњу вилицу, к’о бајаги боле га, има бубуљицу, а оно није, не фали му ни ђавола |
нису ништа друго него створови пишчеве болесне фантазије.{S} Против <hi>таких</hi> сам и ја, и |
ијум од Бечкеречких доктора скупио се у болесничкој кући, па кажеду: доња вилица, Бог да прости |
ажете, да сам се бајаги ја задоцнио као болестан, а ја и тако од Екселенције не зависим, немам |
* Бечлија, хирург и дентист т.ј. зубних болести лечник“</hi>.</p> <p>— Дакле, то је <hi>она</hi |
аже мамаљуга банацка...{S} Хеј! — викну болно гђа Перса са дигнутом варјачом па је изгледала к’ |
у и све се више <pb n="230" /> и више с болом у срцу уверавала, да је њена Јула несретна.</p> < |
де.{S} Ко је шта имао да сврши и купи у болти код грка, свршио је и купио; и грк је већ унео св |
вом трошку, да му овај густира ствари у болти; што купи поп Ћира за своју Меланију, то ће исто |
из подрума поп-Ћирина, што старија све боља, — тако и пажња и љубав супружанска била је све со |
ачинити, од којих је све једна од друге боља за јело; а њима ће после прекраћивати укућани врем |
е гђа Сида, — за то ја увек кажем да је боља зима.</p> <p>— А шта вам је сад наспело, госпоја-С |
а сам је и рекла сам јој: нек чува она, боље ће бити, ону њену <hi>дунду</hi> да не ускочи за к |
Еле, госпоја-Персина Меланија, Бога ми, боље умела; учинила одмах ероберунг!...{S} Та оно... зн |
ицу у животу, — вели домаћин. — Готово, боље да је <hi>он</hi> ту, па да њему честитам, јер њем |
— Кад не умеш паметнију какву да нађеш, боље немој ни певати!</p> <p>— Нећу, слатка мамо! — вел |
ла бога рђавог дужника а тешио се тиме: боље ишта него ништа, а после, и процес му је већ изаша |
хова да је била за нешто <pb n="260" /> боље рођена, — не би се задовољила калфом.</p> <p>— Е, |
од мене.{S} Е мој Аћиме, мој Аћиме!{S} Боље да седиш код куће, па да чуваш кућу, кад ти је Бог |
емој ми казивати, нећу да те слушам!{S} Боље главу да су ти украли.{S} Нећу, нећу ништ’ више да |
у коли, па сад све таке неке ствари.{S} Боље каж’те у кратко: ништа није к’о у старије доба; ни |
снаш’-Пело, немојте ми ни спомињати.{S} Боље у земљу да сам пропала!{S} Убио их Бог, свуд се он |
p>— Та, пустите је! — вели поп Спира, — боље нек се тамо испраска.{S} Ето ње сутра —</p> <p>— А |
рече гђа Сида кад се нађоше код куће, — боље да сам пањ родила него тебе!{S} Од пања би’ вид’ла |
вели гђа Сида а гледа једнако у Перу, — боље ја да јој кажем <hi>сад</hi>, него свекрва или муж |
дговара <pb n="156" /> Јула јецајући. — Боље да ме нема; да се нисам ни родила.</p> <p>— Но, но |
м купио.</p> <p>— Добро дошли!</p> <p>— Боље вас наш’о, — рече поп Ћира скидајући се с кола. — |
ин. — Каква срећа, каква част.</p> <p>— Боље вас нашли! — чу се поп-Ћирин глас дубоко из бунде, |
да да ви’ш да те нисам заборавио... ал’ боље, ајд’ погоди сама, шта сам ти дон’о! — вели а закл |
ило, — вели Владика. — Та погледајте га боље <hi>колики је</hi>, та није ваљ’да већи од њега ни |
р остави сто па приђе ближе певници, да боље чује и изближе види тога „слаткогласнога“ како сам |
че полако Јула па се издиже на прсте да боље види.</p> <p>— Еј, старости, старости! — чу се гла |
учитељ диже наочари на чело па погледа боље преко пута, а стари Лекса лецедер остави сто па пр |
те се толико каприцирали и држите да ја боље правим од вас, онда с драге воље, кад год је вама |
. оно не кажем баш да нема; оно што има боље, томе част и поштење, — вели гђа Перса. — Али тек, |
каже: да ће бити промјене, промјене на боље.</p> <p>— Та каква жаба, господин-попо!{S} Та како |
тидљивост —</p> <p>— Простота, простота боље кажите, — вели гђа Перса. — Сад, нећу да кажем да |
оручено! <hi>То</hi> је добро!{S} Никад боље!</p> <p>— Какво те „добро“ спопало?!{S} Та <hi>то< |
писати.</p> <pb n="33" /> <p>Што је сад боље, то је заслуга старога учитеља који је био и учио. |
ом!{S} Јер Јула је г. Перу само једаред боље посматрала, кад је, то јест, пила из велике чаше в |
под браду и ближе врату.{S} По неко од боље познатијих се усуди па дирне, на пример, поп-Спиру |
, а није господин.{S} А господин штогођ боље плати, то све боље и за њега; припада му већа поче |
ро.{S} Фала Богу, како која година, све боље.{S} Хе, ми се старамо и штедимо, парохијани не жал |
гу.{S} Поп Спира му је даље показао све боље куће и укућане не споменувши, наравно, нигде девој |
S} А господин штогођ боље плати, то све боље и за њега; припада му већа почест.{S} А дика, што |
ити давно и надалеко бољег.{S} Ако буде боље само оно што су га — Боже ме прости — у старо врем |
ке ситне сачме и со, па од тога доба је боље и сигурније знао да предскаже сваку промену и врем |
а није много женирало.{S} Знао је да је боље кад женска грди него кад се чини невешта, па се ни |
идесет и нешто мало више година, све је боље, тако да понекад скоро и не ваља од силне писменос |
онај Бог, Боже ме прости, узима што је боље!{S} Ето ја и господин попа, ми ћемо још сто година |
ио шаком као неки заклон од ува да чује боље.{S} Кад се свршило све и запевало <title>Буди имја |
знао да предскаже сваку промену и време боље и сигурније него и сам Календар Стогодишњак.)</p> |
инти <pb n="35" /> које ће ради Прокине боље репрезентације немешага метнути у писмо а писмо по |
и написане, — вели гђа Перса, — онда ће боље бити, да је пошљете Меланији; она здраво добро гов |
и ми се да су те тамо мало руменије а и боље нарасле.“ — А сваки поп чудо што воли крофне!{S} О |
рсиних, па је гледала да свега и више и боље буде код ње, и кола и коња, и пешкира и гајдаша, и |
<p>— Па кад добро тера а шта ћеш више и боље!?</p> <p>— Бачван је, па воле мало више да дивани. |
b n="307" /> и црквењак и неки род, или боље рећи: биће род, док се само неки њихови, који неве |
ad> <p> <hi>У којој је приповедање, или боље рећи извештај, гђице или гђе Габриеле, која је уве |
ам ништа, — плану сад и поп Ћира, — или боље рећи, чекам <hi>свашта</hi>.{S} И ништа ме неће из |
животу, и оне бар знају за што живе или боље рећи животаре, јер и какав им је то живот кад их и |
редио да се прежу коњи.{S} Поседаше или боље рећи потрпаше се по шесторо седморо у кола па се к |
>— Нек остави она моју кућу на миру или боље рећи: нек остави на миру <hi>момке</hi> по селу, п |
ајући гђа Сида па се прекрсти и намести боље шлофкапу (коју је кришом у помрчини метала на глав |
ну сузу, што му заблиста у оку. — Терај боље!</p> <p>— Хааа! — викну Рада на коње и пуче ирошки |
е ваљам!{S} А кад нисам добар, па ондак боље и да ме нема!</p> <p>— Па откад сам ја то већ рекл |
а ја бар господу пароке возим!{S} Него боље ви седајте, да мање киснемо и ми и коњи!</p> <p>— |
млади амице, ви сте млађи, имате много боље очи, видите ово, молим вас.“ — Ђакон уз’о па и он |
и пију кафу и јаузнују, да упознам мало боље читаоце са обе ове девојке, — да их то јест „ауфир |
естала.{S} Пера Тоцилов је потерао мало боље коње, који су се у чарди довољно одморили.{S} Већ |
оде.</p> <p>Али ни сутра дан није било боље.{S} Опет је решето изнето и опет су почели да раде |
баш и можемо!{S} Ајд, Севере, ти с’ то боље изучио, — вели пајташ другом пајташу.</p> <p>— А-ј |
да заједала, а обе су се журиле, да што боље опреме своје удаваче.</p> <p>Чим је сутра дан сван |
и по некад кашље, ал’ је сад фала Богу боље.{S} А ми смо сви здрави; брата се тако угојио да н |
коре их и застиђује њиме те они повуку боље.{S} После три сахата путовања, зауставише се кола |
— Ја ти, видиш газда-Перо, све на свету боље знам и цигурније него и онај ветар, што свуд завир |
ика, али је неко други још ређи, па још боље.{S} Извол’те, оче Ћиро, седите, седите, госпоја-Пе |
упутила на тетка-Макру, да се од ње још боље о свему извести.{S} И гђа Сида се реши, да се и не |
а тим мишљу, да је Шаца доктор, или још боље „Александар доктор“, добра партија за њену Јулу.</ |
оског „<title>Тагблата</title>“ или још боље „<title>Интересантеблата</title>“</hi> </p> <p>Ова |
бица</l> <l>А на Шваби кабаница;</l> <l>Боље игра кабаница,</l> <l>Него Шваба и Швабица!“</l> < |
гнева поп-Ћирина па наставља:</p> <p>— „Боље, поручује ми она по Ержи, нека пази <hi>она,</hi> |
је природно, да је Тима сматрао себе за бољег од Шаце из два узрока; прво, што је Шаца истеран |
га мислим да неће бити давно и надалеко бољег.{S} Ако буде боље само оно што су га — Боже ме пр |
ен први бунар у овом селу, та није било бољег боктера нег’ што ће га ноћас бити!{S} Та чува ноћ |
ича и сећа се лепших дана и друкчијега, бољега света.{S} По ваздан стоји крај ватре лонац с кук |
ељу дана!{S} Познајем ја то по мени; та бољи ми жабац не треба! (Пера Тоцилов је некад секао др |
кад ће ђавола!{S} А зар сам ја опет био бољи, кад сам био његови’ година?!{S} Тане му госино!{S |
и пунчем који се у оно доба пио у свима бољим домаћинским кућама.</p> <p>Поп-Спира изађе напоље |
имиче и једу заједно, нуди један другог бољим залогајима и заливају их из бокала који се и праз |
пира, а поп Спира није, као добар отац, бољу срећу желео својој Јули него да и она буде попадиј |
прилику ево ова што је у нашем селу.{S} Бољу вам не бих знао пожелети.{S} Мој чесњејши пријатељ |
} И за то је, дакле, он себе сматрао за бољу прилику и партију једној свештеничкој кћери, каква |
p> <p>— Е, да!?</p> <p>— Та клевета; да бом’е да је клевета!{S} Та већ само то; што је казао, д |
извињава.</p> <p>— А фала, фала!{S} Ја, боме, сад не испуштам ову лулу из уста до довече! — реч |
и; а ја сам већ сасвим мислио: научила, боме, наша госпоја Јуда тамо немачки, па се одродила, п |
анијин глас и свирање?{S} У селу доста, боме, и оволико.{S} А то је папина омиљена песма, јербо |
емо а пијемо ово лети.{S} Али једно је, боме, отерало далеко и старином и квалитетом.{S} А нато |
нећу!</p> <p>— Право велиш!{S} Нећу те, боме, ни ја.</p> <p>— А зашто, Нићо, роде?</p> <p>— Та |
лом, на то су га и научили. „Не дам му, боме; ено му мишева па нек их хвата!“ рекла би гђа Сида |
/> ма шта, само да не остане гладан.{S} Боме пишкоте му и неће спремити!...{S} И како то да се |
упити!..{S} Биће, држ’ не дај!</p> <p>— Боме ако се умеша онај наш сјеверни стриц, биће повуци |
о било! — вели Меланија.</p> <p>— Е, да боме, то је увек дело једнога момента.</p> <p>— Нисам з |
’о каква чифуцка фрајла.{S} Моја ти, да боме, то нит’ уме а, Бога ми, нит’ ’хоће.{S} А садашњи |
ја али и умешнија. „А <pb n="104" /> да боме, ето така ће несрећа увек пре наћи себи срећу, нег |
— уверава путник расплакану децу. — Да боме да ћемо доћи.</p> <p>— Ето видите, луде једне, а в |
помешано с неким звиждањем.</p> <p>— Да боме да спава! — вели домаћин. — А, кога моје вино обор |
ла и тек по некад „Да“ или „Не“ или „Да боме“ рекла.{S} Исто се тако жив разговор повео и измеђ |
ам напред знала шта ме чека!...{S} А ја боме не поведох сад <pb n="114" /> за вашу љубов за соб |
а!{S} Док ми све не опереш, не надај се боме фруштуку.{S} А, морам ја, видим, други ред отпочет |
пита, а она се укипила к’о...{S} Свети Бона у шокачкој цркви, па ни словца —</p> <pb n="123" / |
иди вам се по...{S} Лако вам је, кад је Бонапарта попалио по Оберестрајху све протоколе и матри |
половина Љубинкова живота вечити санак борави...</p> <p>„Ту на гробу Јул— Драгињином приповеди |
лен шешир прико десног ока, па чизме на боре на ноге, па стиву лулу пустим на дугачак камиш нуз |
нужно, јер Лекин зељов мање је лајао на босе паоре, ал’ кад види господина или само обувена чов |
ло физиогномију своју.{S} Не видиш више босе ноге, ни кратке рукаве, ни папучица, ни цицаних су |
те; још у црквеној порти свуку чизме па боси лете кућама са чизмицама у рукама.{S} По нека дево |
ле оне речи од пословице која вели: „Ја босиљак сијем, мени пелен ниче“.</hi> </p> <p>Попови су |
исплаче као свака несретна девојка која босиљак сеје а пелен јој ниче.{S} Кад је Јула отишла, д |
д поп-Спире опет мирис од младог сира и босиљка).{S} Канабета и све столице откривене, без коно |
троугао, бабе мараме са завијеном китом босиљка од које кидију струк и дају младама кад их ове |
кревета) па лежи тако цели целцати дан босоног потрбушке на кревецу, а овај мало потврд.{S} Ос |
ва сапуна и помаде па тек затутњи каква босонога на капију и нађе баш онда да зове комшиницу из |
ина с пута.</p> <p>Затутњила Ержа онако босонога и отвори капију кроз која улазе кола а у њима |
од силних детињих главица као да се из бостана враћају.</p> <p>— Па, ви се то — смеје се и вел |
вољна шетајући се сама по соби у својим ботушама.{S} Како ће се радовати и блажена бити тога да |
ш је задовољнији био, кад је добио шал, ботуше и стиву лулу; а најзадовољнији је био, кад је чу |
показа јој купљене ботуше.</p> <p>— Ју, ботуше!{S} Е, то ће зимус душу да ми држи.{S} А пошто с |
сад! — рече и погледа задовољно на нове ботуше сравњујући их са оним старим на ногама. — А код |
поп-Олује.{S} Аркадији је купио високе ботуше у којима ће служити у цркви, шал од три сребра, |
.. — вели поп-Ћира и показа јој купљене ботуше.</p> <p>— Ју, ботуше!{S} Е, то ће зимус душу да |
ије, сад већ и лети, чим захладни, носе ботуше.{S} Једна по једна способност их издаје.{S} Обе |
овали!{S} И поркета и фланела за зиму и ботуше за обе попадије.{S} Поп Ћира је купио још и рајс |
Не знам кога да погодим! ’хоће л’ Пера Боцкалов?</p> <p>— Ман’те га врагу!— одвраћа га Аркадиј |
све паоре који кочијаше Био и код Пере Боцкалова, и код Проке Циканова и код Раде Карабаша, а |
Симиклуша у Велики Бикач, па га још код Бочара изгубио из кола и тек код Карлова опазио да тера |
нет</foreign>!{S} Браво, господин-Ћиро, браво!{S} Клањам се! <foreign xml:lang="de-Cyrl">Кис ти |
ng="de-Cyrl">Аусгецајхнет</foreign>!{S} Браво, господин-Ћиро, браво!{S} Клањам се! <foreign xml |
?{S} Јел’те?{S} Путујете заједно?...{S} Браво!...{S} Е, сад сам сретна, јербо сам видела, шта с |
а, и нека камилавка; а у њега нека дуга брада па се Богу моли.{S} А она пролази једнако поред о |
се запопи.{S} Да шта ви мислите!{S} Оде брада —</p> <p>— Хахаха! — насмеја се гђа Габриела онак |
p> <p>— У мал’ што <hi>њему</hi> не оде брада!</p> <p>— Та, оно, знаш... — вели охрабрена госпо |
да је никад ниси ни имао; одоше лепо и брада и бркови!</p> <p>— Даће Бог, па ће ваљда добро би |
несрећни Спиро, шта ћеш сад?!{S} Оде ти брада, к’о да је никад ниси ни имао; одоше лепо и брада |
оцнио на јутрење... ја помисли’: оде му брада к’о да је није ни им’о — а он још похваљен и црве |
у обојица мало поматорији, већ у велико брадати клирици.{S} И они приме и тај усмено саопштен и |
а му не буде остало на лицу ни толко од браде и бркова кол’ко њој на длану. — Па тек кад помисл |
овара и гавран. — До сад је бријао туђе браде, а од сад неће смети ни своју.“ А Шаца као опет н |
’о „фирер“, а бркове да има мале и мало брадице; коса лепа, смеђа, пала на рамена онако омладин |
дан млад, блед плавушан са малом ретком брадицом и устима од увета до увета.{S} Није баш тако л |
а се скраси на трбуху него све бега под браду и ближе врату.{S} По неко од боље познатијих се у |
ли поп-Ћира, па се диже од стола, брише браду од јела и иде у сретање. — Баш добро те се сетист |
за кад није мастан, па не цури маст низ браду.{S} Ама, фино је кажу: аја, не марим ти ја за то! |
{S} Јест, тако је то!{S} Све доле!{S} И браду, и бркове, и...</p> <p>— Али Његово Преосвештенст |
и стаде пред капију.</p> <p>„И бркове и браду,“ чуло се још из авлије, „све, све обријај, све с |
о се, смирити, док поп Спира не скине и браду и бркове да изгледа к’о шокачки плебанош!!{S} Већ |
ије се и опет чуле оне страшне речи: „И браду, и бркове, и све, све... све обешењаку једном сал |
се наслонио на десну руку, а левом држи браду па га гледа блажено и не трепће.</p> <p>— А, шта |
осави патер-Иноценц из Темишвара пустио браду и бркове и метнуо камилавку по чину реда св. Васи |
грубијану једном салашарском, а не само браду.{S} Ако му је во времја оно онај његов дека мог’о |
евари!{S} У мал’ му нису слиндарили ону браду.</p> <p>— А шта је с тобом?</p> <p>— Са мном?{S} |
ад, памтим добро, имао, онако, баш лепу браду?{S} Знате, обадвоје сте сад (што јест, јест!) ал’ |
Ћира и подиже обрве, а доби две озбиљне бразде око ноздрва — јесам ли се, то јест, добро атреси |
но живећих“ приволео да приме св. тајну брака; колико је Швабица и Мађарица извео из јеретичких |
а деру —</p> <p>— А откуд је то дера! — брани се Јула не знајући шта да каже. — Нема овде никак |
—</p> <p>— Ех, да изгорем од ракије! — брани се и не да бојтар. — Е, ваљ’да сам неки фидибус, |
p>— Е, ви, мама, увек преувеличавате! — брани се Меланија.</p> <p>— Све вам је та, драги господ |
госпоја Перса.</p> <p>— Знам, слатка, — брани се госпоја Сида, <pb n="29" /> — ал’ кад човек до |
08" /> <p>— Е, па извин’те их за сад, — брани их Јула; — то је њихова мама крива...{S} Ето, ви’ |
ти ја само кажем.</p> <p>— Е, дабоме, — брани га гђа Сида и не да на њ.</p> <p>— Ајд-ајд!{S} Ја |
— </p> <p>— Ах, ни капи, ни капљице, — брани се гост, устаје и клања се и благодари, — ни кад |
ојаче!</p> <p>— Та марим ја за песму, — брани се гђа Сида, — могли сте шта сте хтели певати —</ |
цују га људи. „А што се не држи љуцки!“ брани се он; па још испадне, да је други крив.{S} Па ба |
и сад не сме човек међ свет.</p> <p>— А брани се, — прихваћа Аркадија. — „Ја сам, каже Неца, ме |
ма гласа.{S} И младожења је жали, па је брани, па и он каже, да је извине за данас, јер нема гл |
баба! (А Рада легао у кола па се дере и брани ногама)...{S} Па зар кад баба дође с вашара с мед |
емачки језик који гђа Перса још једнако брани, па се ради тога често препиру <pb n="404" /> мат |
ал’ можете се и разболети!</p> <p>— Е, браним ја, па нека се разболем!</p> <pb n="142" /> <p>— |
им на њих к’о њихов род, и, на прилику, браним ово имаће к’о и моје да је.</p> <p>— Е, то је ле |
" /> лају, а ја и’ растерујем жарачем и браним покојног мог.{S} А он ослабио, Боже, па поцрнио |
из школе и бег’о на салаш, па се брицом бранио и неће никако у скамију...{S} Па га онда, четврт |
АЦ</p> <p>СР.{S} КАРЛОВЦИ</p> <p>ИЗДАЊЕ БРАНКОВА КОЛА</p> <p>1898</p> </div> <pb n="0_4" /> <pb |
<div type="titlepage"> <p>ОДШТАМПАНО ИЗ БРАНКОВА КОЛА</p> </div> </front> <body> <head>ЋИРА И С |
ед попа.</p> <p>— Па шта сад да радимо, брат-Аркадија?{S} Помагај, ако Бога знаш, — рече јако з |
а капарише најревносније; тек ће рећи: „Брат-Мијо, не буди <pb n="5" /> вам заповеђено, додајте |
рез тебе, брез свога најближег, каз’ти, брата и пријатеља.{S} Та и онај Бог, Боже ме прости, уз |
фала Богу боље.{S} А ми смо сви здрави; брата се тако угојио да не може да закопча свилени прус |
и Бога да доживи да види Ђуру, средњега брата, да је отворио дућан и постао сам свој газда.{S} |
о унуче своје, Савичиног много старијег брата, Гавру.{S} Кад се родио, приповеда Палчика, а баб |
та и поздрављамо га сви и баба и нана и брата и Ката из комшилука, која је сад већ велика девој |
ина:</p> <quote> <l>„Оправ’ се, оправ’, брате Шандоре!</l> <l>Да ми идемо по твоју љубу,</l> <l |
i> и <hi>ти сестро</hi> или: <hi>Србине брате</hi> а свакој <pb n="42" /> госпођици: <hi>Српкињ |
ра свакога да пева песму: „А а а, драги брате комшија, ако ’хоћеш весео бити, а ти мораш с нама |
едлагала да се свакоме каже: <hi>ти, ти брате</hi> и <hi>ти сестро</hi> или: <hi>Србине брате</ |
сам</hi>, својом сопственом руком, могу брати у тој башћи и <hi>ја вас</hi> понудити!</p> <p>А |
но лепо жуто гушче јер му остала његова браћа никако нису дала, као најстидљивијем, да приђе ча |
земље да једе (као друга његова паорска браћа) него <pb n="369" /> само из белог порцуланског т |
да дође, да се писац, као друга сретна браћа његова, обзирао на замерке критичара и држао стро |
ма.{S} Пешаци улазе на врата, а кола на браун-капију са дугачким и честим ексерима са врховима |
!“ Сутра дан је шегра имао муке чистећи браца-Шацине чизме.</p> <p>Исто су тако задовољни били |
о шта ради; знало је дужности и задатке брачнога живота и крајњи му циљ.{S} И оба <pb n="7" /> |
а и јела и <pb n="159" /> од шапурикина брашна чесница и василица правила; о скакавцима и пацов |
жни, да су бадава млели својим поповима брашно у сувачама</hi> </p> <p>Била два попа, — али не |
у снивању.{S} По авлији видиш дању само брбљаве и прождрљиве патке, убрљаних кљунова како се, в |
Спирин око њих.{S} Увек је под њим било брбљавих патака и пачића и друге живине а на њему дечур |
гладне, устумарале по авлији и једнако брбљају и брљају кљуном по житком јесењем блату; видиш |
у кући није знао ни слутио, шта се иза брда ваља, ни поп Спира, ни попадија му, — за то је све |
узалуд сва декламација; опучило се низ брдо, — и ко ће сад пред то стати и зауставити?!</p> <p |
па док могу — добро, а кад удари руда у брег, а ја ћу, што кажу, „аљку на батаљку“ па ил’ у Сре |
кад се отисне, мала и незнатна, с врха брега, па на подножје стигне као огромна лавина, која з |
а мала, округла, румена и здрава као од брега одваљена, а Меланија висока витка и блеђа у лицу |
рекли паори: „Ил’ за њега ил’ у Тису с брега!“ а ми шта смо знали, него попустили.{S} Па к’о в |
себи; убила из пиштоља или би у Тису с брега.{S} После тога сна никако да јој из главе изађе Ш |
ади) нека старинска песма „Тавни лузи и брегови, кажите мени бједној“ а после те песме и једне |
ље мало, па ме пита: „Како ти је, Нићо! брез жене?“ А ја јој кажем: „Баш к’о и тебикана брез чо |
о, Лало!{S} Како је меникана брез тебе, брез свога, касти, друга!...{S} Бадава је ту Арса... и |
а да се вучем по свету овако брез тебе, брез свога најближег, каз’ти, брата и пријатеља.{S} Та |
„беамтере“!{S} Ал’ други пут, Бога ми, брез повећег комада сланине, ил’ печене кожурице, ил’ м |
— Па ја вам говорим: чисто натурално... брез шпеција, а ви ми се ту једнако цифрате.{S} Ех, так |
венчаду; нису марва, на прилику, па да брез венчања живиду...{S} Од чега би, на прилику, ето г |
аје се за <hi>бербера</hi></l> <l>Момка брез федера, еј!“</l> </quote> <p>То је та песма коју ј |
е?“ А ја јој кажем: „Баш к’о и тебикана брез човека.“ А она се опет накашље, а ја к’о велим: ка |
?{S} Еј Лало, Лало!{S} Како је меникана брез тебе, брез свога, касти, друга!...{S} Бадава је ту |
милостива!?</p> <pb n="193" /> <p>— Та брез шале!{S} Него извол’те, не женирајте се ни најмање |
им, да се когођ, кад је овако сама кућа брез мушког, не ушуња па пуштим зељова с ланца.</p> <p> |
оје.{S} Ако моја Јула пође једне Недеље брез рукавица... а куд ће на ову врућину и да их навлач |
суђено, а они се потучеду и брез вина и брез воде.{S} К’о сад с поп Ћиром што се —</p> <p>— Ју, |
егнути и у штајерска кола да и’ вучем и брез бича; ја, каже, ништа не би’ знао!{S} Него фала им |
ве, па ћемо се ’ранити и таворити већ и брез тога вашега тала!....{S} А ви, реко’ му ја, подајт |
д је некима суђено, а они се потучеду и брез вина и брез воде.{S} К’о сад с поп Ћиром што се —< |
.{S} А да смо „немеши“, нит’ би ви били брез кола, нит’ би’ ја спао на то да другога возим.{S} |
е трудите се, ми ћемо све то већ и сами брез вас!“ А он се баш и не отима много, него се тако п |
о!{S} Та да нисам и ја прико јего тер’о брез фењера кера, зар би’ данас стао да биднем боктер, |
весео.{S} А како ће врага и бити весео брез вина; јер „вино веселит сердце человјека“, што рек |
ато, а не ја да се вучем по свету овако брез тебе, брез свога најближег, каз’ти, брата и пријат |
Пешту и видили света; а сад им је лако брез нас, кад има ајзлибана...{S} И ко га је измислио!{ |
Каква је то само пасија, тумарати тако брез нужде по блату!{S} Е, ово ти је баш права каштига |
/> са оноликим његовим... ал’ шта ћемо брез месечине?{S} Шта га ће ту шталога пробивени и коња |
толиком дрскошћу Шацином. — Ју, како је брезобразан! — рече и полете из баште, која јој се сва |
/> наш пенџер, па све ларма!{S} Тако је брезобразан —</p> <p>— Какви су они, — вели гђа Сида зе |
<hi>те</hi> унцутарије и <hi>тога</hi> брезобразлука од једне аспиде, шта се она усудила да ка |
,</l> <l>Зулове сте ситно,</l> <l>Фино, бреновали,</l> <l>Русу косу по мом</l> <l>Густу очељали |
ш и рајспулфера за лице и ону справу за бреновање косе, и неке комедије за прављење локни, и не |
кад год су га послужили код поп-Ћириних бресквама дуранцлијама, њему одмах падну на ум Јулини р |
коса, па њени румени образи, румени као брескве дуранцлије (и доцније кад год су га послужили к |
прође свет; него... ето тако, капам ту бреспослен а баш ми то није мило, к’о човеку раднику.{S |
рће с очима и стисне га за руку.{S} Кад брж’ то, кажи ти то мени и протолмачи?!{S} А фурт се не |
> <p>— О мај!{S} И јесте чудо!{S} А кад брж’, — чуди се попа.</p> <p>— Па већ неколико дана има |
— Та и није, господине... и не знам кад брж’ су прошле!</p> <p>— Па баш сте се, кажеш, волели!? |
p> <p>— Све је у реду; сваком своје.{S} Брже остави одакле си и уз’о.{S} Замотај к’о што је и б |
разнеле су као оно „жене мироносице“ — брже <pb n="218" /> него да је цело село испреплетано б |
аздерао још с авлијских врата:</p> <p>— Брже, господине, малер... несрећа, велика несрећа —</p> |
био му под јастуком —</p> <p>— Дад’ га брже овамо! — вели поп Спира па грозничаво дочепа појас |
реко’ л’ ја?!{S} Ево га, ту је!{S} Сад брже њега напоље, а да метнемо ово на његово место! — И |
Шаца, па гура тамбуру под капутић и све брже перја.</p> <p>— А ди смо то били ноћоске, синовче, |
баш добро кад сте дошли.{S} Сидо, ајде брже дај друге чисте чаше и друго, хладније вино.</p> < |
повика за њом гђа Сока. — Та вратите се брже!{S} Куд ћете тако?{S} Та спала вам доња бела сукња |
жено, Бог те вид’о!!</p> <p>— Извол’те брже у авлију! — чу се трећи глас из треће куће.</p> <p |
о на његово место! — И поп Спира извади брже онај зуб из замотуљка и метну га себи у џеп, а из |
рска бештија!</p> <p>— Боже, они сироти брже одовуд него одонуд, — вели Меланија.</p> <p>— А шт |
>шкандала</hi>?!{S} Молим вас само мало брже, шта је, дакле, то било? — рече гђа натарошевица и |
зиту... немам сад кад.{S} Ајде, носи то брже!...{S} Дакле, шта је то било, слатка!?{S} Седим к’ |
пуца бич а да потерају још брже, да још брже полете!{S} Да прелети тако сву Бачку и Банат и цео |
хала, па да пуца бич а да потерају још брже, да још брже полете!{S} Да прелети тако сву Бачку |
е натарошевице, упутила се гђа Габриела брзим кораком гђи Соки гркињи.{S} А тако исто и натарош |
фала!{S} Лупајући се од радости и силне брзине петама у леђа, оде, да се похвали друговима (јер |
з ведра неба.</p> <p>— Брзо, господине, брзо! — жури га Аркадија и полети на врата натраг цркви |
ећом никога срео до ча-Мићу боктера.{S} Брзо натуче шешир на очи па убрза поред њега, али га ош |
, формалан гром из ведра неба.</p> <p>— Брзо, господине, брзо! — жури га Аркадија и полети на в |
но плаве боје са белим бобицама, устаде брзо и припрети несташном малишану који држаше обе шаке |
а у рукама.{S} По нека девојка промакне брзо у комшилук, испод старе рекле види се чиста кошуљи |
О, ни најмање, — одговори Јула која се брзо исправи, а збунила се па у рукама једнако држи јед |
ко будна лепше сања.</p> <p>А и Шаца се брзо нађе код куће.{S} Летео је сав блажен на крилима с |
ће боктера који хркаше <pb n="174" /> и брзо огради око њега дивну кућу од тврда материјала, а |
едно од жене! — рече бојтар па устаде и брзо суну себи ракије у фићок. — Ја сам овде знате, к’о |
</p> <p>— Шибај, Радо! — викну путник и брзо притисну, као да хтеде натраг у око <pb n="419" /> |
— рече Пера и скочи са столице, остави брзо лулу из уста у један ћошак, па скиде шешир И пољуб |
штанглу! — викну фрау-Габриела и запуши брзо своје хаглих уши. — Знате, страшно сам нервез!</p> |
у Темишвару потукли, али да су их тамо брзо развадили, и они се, веле, притајали, јер су увиде |
n="299" /> <p>— Не, — пресече је бојтар брзо, као да хтеде побећи од криве гране, — него да ско |
> <p>— Лаку ноћ, ча-Нићо! — одговара му брзо и тихо Шаца, па гура тамбуру под капутић и све брж |
<p>— Ишти и ти, несрећо, једну! — шану брзо гђа Сида Јули и гурну је кришом појаче.</p> <p>— А |
е тамо, али је гђа Перса повуче и гурну брзо на другу столицу баш до г. Пере, тако да је овоме |
чекај, молим те!...{S} Немој да си тако брзоплетна.{S} Им’о сам зуб, ал’ нисам им’о памети ни к |
ира ваљада спава, а поп Спира колико му брига допушта, дремуца по мало.{S} Пера бадри коње, кар |
ми ја и ’нако мала плаћа спрама велике бриге и главобоље и секирације моје!</p> <p>— С драге в |
’хоћу добро да тераш.</p> <p>— Немајте бриге; к’о ајзлибан!</p> <milestone unit="subSection" / |
анску, а ономе вели: „Па ви сад немајте бриге, него напун’те још овај бокал за сретна пута ових |
?</p> <p>— Има и за то лека, немајте ви бриге!{S} Ја сам се за све постар’о.{S} Ево вам ово овд |
ем ја, те још како, да се цењкам; та ни бриге вас! — хвали се Аркадија.</p> <p>— Па кога мислиш |
о само кажи, да с’ из Иђоша, па не бери бриге; јербо су Банаћани спасли свету месечину и месец |
е му је забадава сад.</p> <p>— Немај ти бриге.{S} Ти пази кујну, а мени ово остави.{S} Кол’ко с |
га храбри и вели му:</p> <p>— Немај ти бриге!{S} А како те не би’ курталис’о.{S} Та сећаш ли с |
, Нићо, роде?</p> <p>— Та им’о би’ само бриге а асне баш никакве, кад би’ те уз’о.{S} Ви’ш, мен |
та комендија.{S} Страшно сам се дала у бригу, Спиро!{S} Има три четир дана како све сневам нек |
погађа кола.{S} А после, бацао га је у бригу и његов <hi>барометар</hi> у кући, јер онај зелен |
о к’о свако село; свој хлеб једе а туђу бригу води.{S} Није тако стајала ствар с поповима.{S} К |
{S} Ту се дан ноћ задржавао и у не малу бригу бацао поп-Спиру <pb n="268" /> и све укућане а ос |
> <p>— Па јеси л’ се спремио? — пита га брижно.</p> <p>— Та, нисам баш к’о што б’ ја желио, ал’ |
, па је пажљиво слуша; и трља већ очи и брижно врти главом.{S} А Јула наставља још тужније:</p> |
олдати, и они обешењаци научили тамо да бријају, па правиду конкуренцију.“ — „А, неће наш Шандо |
е памти да је за четрдесет година свога бријања и ординирања у селу икоме, на пример, прао глав |
емој после дрекати, кад те тако дигођ у бријању укебају, па ти вилама натрукују на леђи’ слово |
Јесте, — одговара и гавран. — До сад је бријао туђе браде, а од сад неће смети ни своју.“ А Шац |
ју.“ — „А, неће наш Шандор, ако Бог да, бријати никога; није фала Богу спао да од тога живи!“- |
код мене; сам енглески челик, оштар к’о бријач.{S} Извол’те се уверити! — па га даде г. Пери.</ |
дошао.{S} Понесе зејтина и пола туцета бријача, па седи у башти и оштри бријаче а певуца кроз |
туцета бријача, па седи у башти и оштри бријаче а певуца кроз зубе.{S} Доносио је понекад и там |
!{S} Из гроба ћу, чини ми се, устати са бријачем, па ћу га <hi>сама</hi> обријати ако ти нећеш! |
вче, ај?{S} Ко се то ноћом у глуво доба брије, ај?</p> <p>— Нико! — одговара Шаца издалека већ. |
о призор био, кад би гђа Перса стала да брије поп-Спиру а овај се отима. — Ах, не, не!{S} Ти си |
би’ запалила лулу и наређивала како да брије. „Још овде; овде није добро обријано! — Ено тамо |
S} Као што је познато читаоцима који се брију, бербернице ни у вароши не раде сваки дан, него в |
д не пуштај га ни за часак.</p> <p>— Не брин’те се, мама!{S} Остав’те ви то само мени.{S} Та за |
} Изволите, само до ујутру.</p> <p>— Не брин’те се ништа.</p> <p>— Ал’, слатка, немојте само ни |
подина <pb n="220" /> Владике, да се не брине; узеће, веле, од поп-Спире толико сокака парокија |
, Боже, кад је гледа како меси; како се брине за њега и како се наднела над наћве па меси хлеб, |
hi>, а шта <hi>цвекла</hi>.</p> <p>— Не брини се ти!{S} Запушићу му уста, да ће памтити док је |
ају л’ своју маму и тату који се о њима брину и дан и ноћ? — пита путник и гледа мило децу.</p> |
је у ћошку плакала, потоком лила-сузе и брисала их кецељицом, а гђа Сида се шетала по соби, зас |
а се предала јелу и сркала, и сваки час брисала наизменце уста салветом или лице кецељом.</p> < |
тим хукну у њу два три пута и стаде је брисати својом чистом цицаном кецељом.{S} Сад, да ли је |
су јој већ „натруњене очи“ и почела их брисати марамом, али се савлада и диже и уђе у Јулину с |
вели поп Спира, — да се научим на нож, брица па брица.{S} Овако сам се научио; некако ми је сл |
Спира, — да се научим на нож, брица па брица.{S} Овако сам се научио; некако ми је слађе с фед |
у вилицу чак на леђа!{S} Једва је Софра брица наместио на старо њено место, али зубе, Бог да пр |
лао у календар (Велико-Бечкеречки) Шаца брица, а да је, кад ју је спевао, мислио на Тиму „шлајб |
нико не памти тако штогод.{S} Ни стари брица Јефта не памти да је за четрдесет година свога бр |
аже друкчије, <pb n="403" /> него: онај брица! „Та ни му је ни дека био доктор!“ додаје пакосно |
али је добротом (односно: пакошћу) Шаце брице публикована у Велико-Бечкеречком Календару и тако |
тунакара стао да лупам главу через Шаце брице!{S} Е, чудо ми нико!{S} Та кад сад неће, а да кад |
Нићино ипак познаде.</p> <p>— ’Бројтро, брицо! — викну му мало лолински ча-Нића, па се искашља |
бег’о из школе и бег’о на салаш, па се брицом бранио и неће никако у скамију...{S} Па га онда, |
! — вели поп-Ћира, па се диже од стола, брише браду од јела и иде у сретање. — Баш добро те се |
о соби, па од времена на време застаје, брише порцулан кецељом, гледа поп-Ћиру с леђа и настављ |
местима Пери би дрхтао глас, а Меланија брише танком шнуфтихлом нос, да <pb n="131" /> би преду |
та.{S} Видела је, наиме, како гђа Перса брише својом чистом шнуфтихлом једну чашу — бајаги чаша |
га, а Јула покрај тога и чита и почешће брише сузе.{S} Гледа је гђа Сида испод ока и није јој п |
еленције!! — вели љутито поп-Ћириница и брише уснене углове.</p> <p>Тако је причала чешће, љути |
у себи чита Апостол, а само чујеш како брише нос од силних суза.{S} Била је сретна преко сваке |
још све и поправити.{S} Даклем, све ово бришемо, па изнова!{S} Ово је даклем прва здравица, и о |
<p>— А, „шнуфтиклама“ сте ви научили да бришете чаше; јест, ако ћете баш да знате! — вели гђа С |
е.{S} Ништа не говоре, него само лију и бришу сузе; таман једне обришу, а друге стигну.</p> <p> |
се и Јула, и гђа Сида и баба Макра; сви бришу и нос и очи.{S} А Нића боктер — у чизмама и ћурди |
е, заплака са гђа Перса а и млада мало, бришући сузе шпицем од „шнуфтикле“.{S} А стари сват дад |
i>ко</hi> је спис’о то? — рече гђа Сида бришући сузе.</p> <p>— Написао је Коста Руварац...</p> |
нате, фала Богу, господин-Спиру, — рече бришући сузе мало умирена гђа Габриела; — салашар, па ј |
у маму воле! — рече Јула умирујући га и бришући сузе и детету и себи кришом... — Доћи ће он опе |
орбица и новаца.{S} Попа броји новац, а брк му се смеши; броји и прича о детету, како је красан |
та се сећа па само суче задовољно десни брк па вели: „Ал’ и јесам био момак; ај, шта велиш?!{S} |
заваран и очаран њима; како му се смеши брк очекујући врућу, посољену и машћу дебело премазану |
аца којима је почешће поп-Спира омастио брк.{S} Ту је даље у авлији био бунар са дивном хладном |
здан тако у висину, али неће моћи свога брка омастити.{S} То је остављено за укућане а по некад |
ар; на другој са рајтпајчем а према њој бркати хуланерски официр; на трећој нека стена и шкољке |
о стародавном и лепом обичају, омастити брке сам домаћин.{S} После ће свинче разудити на триста |
но место где ће моћи на тенани омастити брке.{S} А насртао је и на крупније ствари; није се уст |
ни осмејак му лебдијаше на уснама испод бркова који су били онако по банацки поткресани па изгл |
буде остало на лицу ни толко од браде и бркова кол’ко њој на длану. — Па тек кад помисли на ону |
бојтар из буџака, један танких подужих бркова, права руина кога сад <pb n="293" /> први пут и |
зала је да је висок, леп к’о „фирер“, а бркове да има мале и мало брадице; коса лепа, смеђа, па |
му и кашљао и једнако јео жута шећера а бркове увек поткресавао и дотеривао — а како да једва н |
задовољно своје велике и чупаве паорске бркове и у смеју би само додали: „Е, е, оно јој је баш |
тако је то!{S} Све доле!{S} И браду, и бркове, и...</p> <p>— Али Његово Преосвештенство, госпо |
опет чуле оне страшне речи: „И браду, и бркове, и све, све... све обешењаку једном салашарском! |
у парокију, шта ли?{S} Чујеш, Ћиро... и бркове доле!{S} И да сам ја којом срећом на твом месту, |
и пече.{S} Ћиро, кад мрзиш, мрзи!{S} И бркове му немој опростити, све доле, све!{S} Све!...</p |
/hi> ми да знам! — сикће гђа Перса. — И бркове му скини, грубијану једном салашарском, а не сам |
ирити, док поп Спира не скине и браду и бркове да изгледа к’о шокачки плебанош!!{S} Већ је два |
тер-Иноценц из Темишвара пустио браду и бркове и метнуо камилавку по чину реда св. Василија, па |
ној кући и стаде пред капију.</p> <p>„И бркове и браду,“ чуло се још из авлије, „све, све обриј |
!{S} Па кад га закољемо, омастићеш и ти бркове!{S} Биће кожурице у купусу, а добићеш и бешику з |
нотарош није шиљио него је рашчешљавао бркове, па је изгледао к’о мачак, а <pb n="67" /> мачак |
икад ниси ни имао; одоше лепо и брада и бркови!</p> <p>— Даће Бог, па ће ваљда добро бити! — те |
ови са зашиљеним и трговци са опуштеним брковима; неке бабе са солуфима са каквима малају Изабе |
стумарале по авлији и једнако брбљају и брљају кљуном по житком јесењем блату; видиш и глупе по |
мога <hi>милог дику</hi>:</l> <l>Да не броди Тисом водом ’ладном;</l> <l>Поломиће моје беле ру |
бијање.{S} То дуварски сахат избија.{S} Броје сви, а попа Спира гласно седамнаест.</p> <p>— Охо |
S} Попа броји новац, а брк му се смеши; броји и прича о детету, како је красан, напредан Хришћа |
се кабаницом, и поче по свом обичају да броји звезде на небу (да би пре заспао), изброја седам |
ића и шарених торбица и новаца.{S} Попа броји новац, а брк му се смеши; броји и прича о детету, |
о око ча-Нићино ипак познаде.</p> <p>— ’Бројтро, брицо! — викну му мало лолински ча-Нића, па се |
прође крај спаваћива Ниће и викне му: „’Бројтро, ча-Нићо!“</p> </div> <pb n="177" /> <div type= |
} Рек’о би’, к’о да ти нису све козе на броју; и теби, а и поп-Ћири!{S} А?{S} Који је то враг м |
једном ни другом госту нису све козе на броју.{S} Па како је био интимнији са поп-Спиром, он га |
hi>„Даницом“</hi> на столу и удовице са брошем незаборављенога покојника; неке групе са лицима |
ока склопити, а два дана још после тога брујале му гајде Совре гајдаша и зујало у ушима оно Јул |
ла и ова свадба, али су још недељу дана брујале гајде у ушима мамурних сељана а годинама се спо |
и Швабица!“</l> </quote> <p>Игра коло, брује гајде, а дечурлија трчи око кола или вија једно д |
оји испод носа, па добије к’о неке мале брчиће као од росе.{S} А и само срце друкчије се ражђип |
ундир, да носи ирошки пошу, да има лепе брчиће и да лепо пева!{S} С нестрпљењем су га очекивали |
на доњу вилицу, к’о бајаги боле га, има бубуљицу, а оно није, не фали му ни ђавола... него само |
. деца.. врагови.{S} Шта знате!?{S} Џак бува, хе, хе! — вели Аркадија и додаје му услужно и пон |
заноси сањаријама занетог путника, и он будан сања о изгубљеној срећи!...{S} Лете коњи к’о бесн |
мишвара немој да се шалиш да се покажеш будан!{S} Држи срце, Ћиро, ако си пријатељ својој деци! |
ашицу.“ Кад ал’ јест, врага, чашица!{S} Буде ту и десет!</p> <p>— Па и двадесет! — додаје г. Пе |
ign>, госпоја (или снашо, или већ каква буде сходна титула,) та шта сте то начинили од тако кра |
имером, на пример, својој ћерци, да ова буде временом добра кућаница и домаћица, да помаже мате |
да <hi>потплатите</hi> кочијаша што га буде одвез’о — па <hi>он</hi> да се какогођ докопа зуба |
у Суботу се мора бар један вратити, да буде ту ради цркве.{S} Спрема се и у једној и у другој |
а!{S} Та већ само је за то заслужио, да буде обријан, што увлачи <hi>унијатске књиге</hi> у пра |
ко је васпитаван цигло у том правцу, да буде тако рећи, један ступ куће — ипак се он изметнуо у |
нке и сира у кола, и посаветовала га да буде умерен, да се лепо и питомо опходи с оним, да га п |
} Јадна жена!</p> <p>— Ту је требала да буде, па да види, лоћка једна, како се жали супруг и му |
г дела, пошто је уговорено кога дана да буде прстен, настаде весеље.{S} За час се искупило друш |
?{S} Зар попина кућа и богатство, па да буде без таквог једног чувара?!“ Питање <pb n="64" /> с |
н, најн!{S} То ће да буде, и то мора да буде!{S} А од воље вам, да ми дате шта буде право, јер |
д једе, а тога тамо у собама не може да буде.{S} За то је остао дубоко у ноћ и јео и пио у кујн |
ски калфа.{S} Али што није било може да буде, веле паметни људи, а код нашега Шаце у толико лак |
>— Шта?!{S} Зар онај паоренда и даље да буде парох ту ди си и ти?! — праска гђа Перса шетајући |
ет не дођу лутке!{S} Ту човек не уме да буде доста паметан, — <pb n="27" /> вели попадија. — Је |
своме детету, немојте да је оставите да буде слепа код очију и без изображења; подајте је у лер |
<p>— Ето видите, а оно испало па ће да буде и једно и друго.{S} Јер ја мислим, да нам ни сад н |
че: „А, не, не, најн, најн!{S} То ће да буде, и то мора да буде!{S} А од воље вам, да ми дате ш |
ео то.{S} Није могао да одоли срцу и да буде послушан порукама гђе Сиде, него је једаред ипак п |
другога наћи, па опет мора ту патак да буде!“ — „Ма кога, само њега моје очи више да погледају |
док сам је једва у зло доба истер’о да буде к’о што треба по типару!....{S} Кол’ко је цела слу |
рохију!...{S} Сад како је то требало да буде, — то вам сад не умем баш казати и екшплицирати, — |
се сад и сама уверила, да може и то да буде.{S} А сем тога, после ових података, добивених од |
на јесен ће од ње једно славно блато да буде.{S} Ко је шта имао да сврши и купи у болти код грк |
— Први пут, ал’ немојте последњи пут да буде, — вели гђа Перса.</p> <p>— Господин’ Перо, ја ћу |
како да то тако удеси, да на крај краја буде неопходна у многој такој кући.{S} Испочетка гунђа |
у срећу желео својој Јули него да и она буде попадија као и њена мама што је.</p> <pb n="44" /> |
ашено гђа Сида.</p> <p>— Тхе, биће, шта буде!{S} Ја ти сад из <hi>ове</hi> коже не изиђо’!...{S |
буде!{S} А од воље вам, да ми дате шта буде право, јер ја кад се каприцирам, ја и за багателу |
х, па је гледала да свега и више и боље буде код ње, и кола и коња, и пешкира и гајдаша, и пост |
али један другом веру, да један другоме буде девер; то јест, ономе који се први ожени, да онај |
ога дана, кад поп-Спиру обрију па му не буде остало на лицу ни толко од браде и бркова кол’ко њ |
ј, да ће издати башту под аренду ако се буде једнако у њој бавила.{S} Али и јесте била башта ур |
ило да не плати <pb n="336" /> главом и буде покојни.{S} А оне га слушају и не дишу, и тек кад |
ономе који се први ожени, да онај други буде девер.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дође |
велимо, кад је мираз к’о што треба, нек буде и вино; кад већ младожења добија вредну девојку и |
уста, да му син штудира, па да временом буде од њега човек, а он — измишљава све којшта.{S} Та |
се точи докле и један из весеља тражио буде.{S} А веселиће се целога дана и сву ноћ, јер младе |
а <hi>ја сам</hi> то некако удесим; ако буде к’о што ја мислим, онда смо „на коњу“ господине. „ |
еће бити давно и надалеко бољег.{S} Ако буде боље само оно што су га — Боже ме прости — у старо |
ту још имамо да чекамо!{S} Нек вечерас буде формална прошевина а кроз два три дана и прстен.{S |
— Хе мој Проко, мој Проко (или како већ буде име покојнику), — уздише Глиша Сермијаш, па пружи |
а се договори с попом да у идућу Недељу буде прстен а после Божића свадба.{S} Тако ће бар врати |
да се и сама обесим крај штогла, да му буде срце на месту, па да видим ’хоће л’ онда ланути, о |
нашла се у послу у башти.{S} Еле, да не будем дугачак и досадан, толико могу рећи, да се опет р |
задовољан, срећан?</p> <p>А како да не будем срећан, кад смо се баш волели, да простите.</p> < |
’ то зависи од случаја, од среће... ако будем тако срећан <pb n="43" /> па дочекам да се упразн |
нама</hi> није дао Бог, да ми можемо да будемо попови; да се ми овако, како нас је Бог створио, |
аслужио?</p> <p>— Па ето тиме...{S} Ако будете, то јест, пред нама фалили варошке госпојице.{S} |
, па ниси требала онако на крај срца да будеш!</p> <p>— Ето, сад <hi>ја</hi> на крај срца!...{S |
ти не могу;</l> <l>А да с другим сретна будеш,</l> <l>Молићу се ја Богу!“</l> </quote> <p>А зат |
да срамотиш своје красне коње, па да и’ будзашто возиш, — саветовао га је Нића. — Та видиш ли, |
све њихове мараме и пантљике; покупује будзашто, по четири крајцаре мараму. „Деде, децо, — вел |
сваку ноћ по кућама и који се — узгред буди речено — умеју већ и сами понудити.{S} Јер док <hi |
ревносније; тек ће рећи: „Брат-Мијо, не буди <pb n="5" /> вам заповеђено, додајте ми, молим вас |
анице рог у који дува и оглашује сате и буди село и дуга дренова буџа коју вуче по земљи кад ид |
ан девојачки смех гаси изненада свећу и буди и љути бабу.</p> <p>— Ајде доста већ једаред!{S} Д |
ом, красна душо,</l> <l>Па срећна довек буди,</l> <l>И одјек сродни груди</l> <l>Још прими:{S} |
амо сикира, нег’ и сво држаље.{S} За то буди паметан — к’о и увек што си био —, па не испушћај! |
S} Кад се свршило све и запевало <title>Буди имја</title> и стала делити навора, приђе и нови у |
о малаксала и саломљена, тако да је већ будила сажаљење, — мож’те сад ако ћете три ноћи, кад ст |
{S} И-ју!{S} Фрајла-Јулијана, па, ајде, будите ондак моја —</p> <p>— И-јуф!!!{S} Ала сте безобр |
после фруштука па каже: „Ајде, мама, ви будите данаске у кујни!“ па је текем нестане.{S} Вичем |
авога неба и крв кључа и кипи у ова два будна заљубљена створа?!{S} Зар би њен одговор на песму |
преживети такав губитак, сањала је Јула будна; и она би се убила, мислила је у себи; убила из п |
ин. — О, Јуцо!</p> <p>— Јао, та мама је будна! — прошапута Јула.</p> <p>— Јуцо!...{S} Је си ли |
стаде разговор и насташе слатке мисли и будна сањања под јорганом.</p> <p>— Ух, та што којом ср |
А и што ће јој спавање и сан, кад овако будна лепше сања.</p> <p>А и Шаца се брзо нађе код куће |
ада побе’го од бабе!“ Зар ће то лепо да будне?{S} Ајде, лане моје, ајд’ с кола!...{S} А и госпо |
ни се на десну руку, склопи своје вазда будне очи и заспа по други пут.</p> <milestone unit="su |
и ди јој није место —</p> <p>— Па, кад буднем ваших година, драга хебаме, онда ваљда нећу бити |
ркају с неба амо доле на заспало село и буднога Шацу у њему, који се журно упутио па на једаред |
а сва звона, али оба попа нису хтела да буду заједно; једнога је од њих обично увек замењивао п |
самоћу — ипак су били те худе среће да буду не само опажени него чак и спевани.</p> <p>Ко их ј |
лепо, ал’ сватови могу тек у Априлу да буду.</p> <p>— Па добро, а он нек да стрини и пола годи |
добити само <pb n="13" /> они, који се буду хтели оженити тим двема лепотицама.{S} Шта је, дак |
!{S} У срећи тој својој хтела је да сви буду срећни и задовољни, па се пустила у разговор са Жу |
одмах к њима.{S} Ту седи у кругу своје будуће фамилије.{S} Мама хеклује тепих од шареног старе |
о, да ће госпођа Перса <pb n="365" /> у будуће крштавати унучиће поп-Спирине.{S} Међутим, пошто |
троје скупа саветују и праве план свог будућег стана и праве размештај намештаја. — Са сокака |
една другу, него се секираду а све због будућега зета.{S} Е, сад ко је томе крив, питам вас, шт |
ад ни догодило није) у селу; и која је, будући доста беспослена, вршила улогу и подмиривала пот |
о неком коњокрадици реч била, одмах би, будући увек нечисте савести и свестан своје кривице и г |
чак ишао ди треба, да израдим, да његов будући зет, то јест, садашњи господин Пера, добије поп- |
г. Кипра нотарош, кум г. Доктор (Шацин будући колега), а девер ће бити један јурат из Старога |
ишом, измењали и прстење.{S} И сад, као будући зет те куће, наравно да је узео доста учешћа у н |
ови учитељ представио на вечерњи својим будућим суграђанима.{S} Сам тај први корак његов у селу |
погледа сетно крадом на Тинкуцу, своју будућу рођаку, и уздише.{S} Хвали себе, а као мало и из |
ста чега за вољење.{S} Њено здравље, па бујна плава коса, па њени румени образи, румени као бре |
здрава и она је осећала, и њена крв је бујније струјила у жилама, срце јој јаче било, образи с |
о се наднела над кола, изгледаше му као бујно расцветана румена ружа међу пупољцима после мајск |
! — дрекну Јула на њ склањајући збуњена бујну косу своју под плаву цицану мараму којом је повез |
песма! — вели Пера и тера прстима своју бујну косу на више.</p> <p>— Та и запустила се доста.{S |
анаест година у солдатима далеко тамо у Буковини чак, како је и он или месечар или лопов, тако |
и греју задовољни укућани око ватре.{S} Букти слама посута по свинчету које се прљи по свима пр |
го ме гледи оданде безобразно к’о каква буљоока Чифуткиња!{S} Гром те спалио, обешењаче зелени! |
а, као танка паучина што се продере кад бумбар пролети кроз њу — чим само први паор јутрос прођ |
ску из кујне, па је бегао као да га сам Бунапарта вија.{S} И он се уклонио испред опасности исп |
е је гђа Сида и љуби је. — Иди одма’ на бунар, па се уми ’ладном водом.</p> <p>Јула је пољуби у |
поп-Спира хладио вино и лубенице.{S} Уз бунар је стајао нов валов око кога се непрестано гуркал |
а њ.</p> <p>— Та откако је избушен први бунар у овом селу, та није било бољег боктера нег’ што |
Прођоше крај гробља, оставише и велики бунар на крај села, и велики крст, и уђоше у велики сок |
омастио брк.{S} Ту је даље у авлији био бунар са дивном хладном водом у којој поп-Спира хладио |
и дигао, она је комотно могла скочити у бунар, да није, срећом, баш пред самим бунаром пала у н |
аредивши, да се она лубеница не вади из бунара пре него што се он пробуди. — Дакле ви знате, да |
ђерма да се лакше вуче огроман кабао из бунара.</p> <p>И у авлији као и са сокака био је испред |
ли...{S} Молим вас за једну чашу воде с бунара; са свим сам промукла од узбуђење и потреса.</p> |
бунар, да није, срећом, баш пред самим бунаром пала у несвест. — После тога увек је следовао к |
а гђа-Персу у црно; јер кад је полетела бунару, а Аркадија за њом саплете се несрећом преко вал |
биству.{S} Колико је пута само полетела бунару да се удави, и срећом се увек ту деси Аркадија ц |
p>— Како!?...{S} Наопако!{S} К’о кера у бунару, што рек’о паор.{S} Добро те си дош’о а да је јо |
међу вешом, и за иконом и у џепу старе бунде којим се покривало тесто за киселу штрудлу кад је |
шћу сећао, — рече поп Спира и извади из бунде и доносе му једну лепу скупоцену стиву лулу и пре |
нашли! — чу се поп-Ћирин глас дубоко из бунде, а кад се сиђе на леву страну из кола, појави се |
који једнако као бајаги дрема увучен у бунду.{S} И један у други поп се пипаше: поп Ћира да ви |
Натук’о сам капут и увук’о сам главу у бунду, па сам тако ћут’о све до чарде.{S} Кад се он сиш |
{S} Чим се он вратио, а ја опет главу у бунду ко корњача, па тако све до Ченеја.{S} Е, ту нисам |
S} Најбоље ће бити да се одмах умоташ у бунду.{S} Увуци главу, натуци капу на очи, па спавај.{S |
Нића „беамтер“; прошло је то после „<hi>буне</hi>“ и <hi>Клићана!</hi> Него одфикари ти онако п |
паворски’ опанака од ње.{S} Немој да те буни штогођ, што је ча-Нића „беамтер“; прошло је то пос |
ђа гђа Сида. — Ово све к’о да се најело бунике данас, тако говори!{S} Севај напоље, шта си ми з |
је, како је гђа Перса уверавала, ноћу „бунцала само на немецком“.</p> <p>Док се гости намештал |
> ти, Меланија, чедо, ти ћеш ноћас опет бунцати, ако назебеш сад тако у тој лакој хаљини.</p> < |
="226" /> као, што казали, два петла на буњишту.{S} Још од оне песме, ако је се сећају читаоци, |
арином и квалитетом.{S} А наточено је у бурад некако још првих година кад смо се, во времја оно |
вање.</p> <p>Тиме се заврши овај доиста буран дан.</p> </div> <pb n="126" /> <div type="chapter |
Макрин, која је дошла у башту, да обиђе буре и наточи сирћета.</p> <p>Какво непријатно изненађе |
вири у комшиску башту.{S} Види лепо оно буре насред баште на сунцу, а види и то, како се неко с |
те, — вели Јула, — нико и не надледа то буре.</p> <pb n="152" /> <p>— Та обиђе га покаткад мој |
— А јао, кости моје! — чу се оданде иза бурета.</p> <p>— Ко је то сад? — рече полако Јула па се |
у, а види и то, како се неко сагнуо иза бурета па се миче али никако да се исправи.</p> <pb n=" |
е са старим учитељем који га је понудио бурмутом, о поп-Спириној беседи хвалећи га и упоређујућ |
воле да поспе дињу бибером ил’ тубаком (бурмутом) —</p> <p>— Фала, гнедиге, ја волем дињу онако |
као каква стара кокета сутра дан после бурнога бала), како су се скупиле и ћуте, ћућоре по кат |
S} То је приметила и Меланија и слутећи буру приближи се Пери тако близу да је, разгледајући с |
ј завезани рукав од кабанице... — А код Бућкалови’ месе сутра ујутру ’леб, тамо ћу сврнути ујут |
е имати на сваки прст по десет.{S} Зна „бухалтерај“; тражиће принципала, где ће имати лепу прак |
глашује сате и буди село и дуга дренова буџа коју вуче по земљи кад иде.</p> <p>— Добро дош’о, |
е бојао; он се само бојао оних дренових буџа које се дању по дућанима продају а ноћу и забадава |
ућа, па се смеје и оставља буџу и рог у буџак. — Ај, је л’ добро диваним, тане му госино!{S} Ви |
ним дугачким чамовим столом па гледа из буџака као пацов из рупе.{S} Пред њим стоји један фићок |
ку — умеша се у разговор онај бојтар из буџака, један танких подужих бркова, права руина кога с |
чу, и луле и камише, и бичаља и дренове буџе, и оцила и кремења и труд у свежњићима и бардак си |
па све јечи кућа, па се смеје и оставља буџу и рог у буџак. — Ај, је л’ добро диваним, тане му |
о тражити нову парохију и добио ју је у В**.{S} Сад је, хвала Богу, и попадија задовољна више н |
ца у <hi>Б**</hi> у Бачкој а Пера у <hi>В**</hi> у Банату.</p> <p>Пери је то већ друга варош за |
реосвештенство: <foreign xml:lang="cu">„Вы эсте солъ земли: аще же солъ ѡбȣяетъ, чимъ ѡсолится; |
<p>— <foreign xml:lang="cu">„На рѣкахъ вавѵлонскихъ, тамо сѣдохомъ и плакахомъ,“</foreign> — з |
знао, а највише зна да приповеда каква Вавика или Бетика, каква Швабица, која се ту нашла и би |
раге воље пристаје човек (и онај што му ваде, и онај што га вади) — па једва га извуку!{S} А ов |
="339" /> <p>— Е, па... — вели поп-Ћира вадећи из сандука ствари. — ево и за тебе, мама, да да |
овек (и онај што му ваде, и онај што га вади) — па једва га извуку!{S} А ово нит’ је <hi>он</hi |
мало, наредивши, да се она лубеница не вади из бунара пре него што се он пробуди. — Дакле ви з |
зуб! <pb n="354" /> Као да се тако лако вади зуб!{S} Вуку паора од јутра до подне, док му ишчуп |
је ствар свршена и зет упецан, па само вади крофне и баца их у корпу иза себе.{S} Па док се до |
ајала ствар с поповима.{S} Код њих није важило то правило да: свако чудо за три дана траје.{S} |
горе“, па тако нису ни придавали много важности овом сукобу.{S} И пошто то није први пут било, |
м благим плавим очима, својим искреним, вазда пријатељским погледом.{S} И поглед тај не могаше |
.</p> <p>— А, баш на против, госпођице; вазда сим жудео да се наслађавам једном таком сликом. — |
ђа Сида, као свака мати, којој је ћерка вазда на очима те и срцу ближа, — она је приметила и ни |
наслони се на десну руку, склопи своје вазда будне очи и заспа по други пут.</p> <milestone un |
унтерхалтовала се, правила ероберунге и вазда срећна и задовољна остављала доцне бал; а Јула је |
повукли под амбар, па ређе лају.{S} По вазда спавају под амбарем, а лану тек у сну кад им, то |
књиге прочитао а и сад још једнако, по ваздан чита све новине, како су се ту скоро, лане или о |
им је и срце да се вешају о уже!{S} По ваздан би да су на звонари.{S} Ето баш ономад сам се ба |
дана и друкчијега, бољега света.{S} По ваздан стоји крај ватре лонац с кукурузом који се онако |
елу и њен авантурни начин живота.{S} По ваздан седи мирно и зажмиривши преде на банку и прекида |
у рукама оно чим се убијају муве па по ваздан иде, убија муве и растерује сан, јер се боји „шл |
ђивала што Жужи.</p> <p>Ових дана је по ваздан шапутала тихо молитве, па чак и онда кад је у ку |
угарица Меланија.{S} Њен заручник је по ваздан био код ње.{S} Чим сврши школске часове, а он ај |
<p>— Фала Богу, добро.{S} Шандор је по ваздан у послу...{S} Здраво нам добро иде...</p> <p>— П |
неба, покрили га сиви облаци који се по ваздан гоне, стижу и престижу.{S} Осећа се човек под њи |
им шатором.{S} Ситна киша сипи, сипи по ваздан од јутра до мрака, и целу ноћ бије монотоно у пр |
еде па му кувају.{S} Шаца и Јула иду по ваздан једно за другим ко мачићи.{S} Најрадије се бавил |
азивала је леном девојчуром што дању по ваздан дрема а ноћу краде маст и пече крадом лукумиће, |
им путер-крофне.{S} Та, Бога ми, шта ту ваздан, а шта ме је ту окупио!{S} А њему онда пуне очи |
вол’те само! — вели поп Спира. — Шта ту ваздан правите некаква предисловија!</p> <p>— Та... зна |
дирнут.</p> <p>— Шта се само скањује ту ваздан!? — рече у себи, па, не могав више да издржи, по |
, громове чим га погледа у оној његовој ваздашњој позитури. „Сав ми је зелен, говорила би гђа С |
а на димњацима, а ноћу чујеш кроз мокар ваздух са далеке висине над тобом тужно кликтање ждрало |
обом у собу грдну количину свежа хладна ваздуха и сва соба замириса сеном и балегом.</p> <p>Узб |
сам пон’о мој рођени, а да је то нечија ваистину сатанска и паклена унцутарија и моја сувишна и |
л’ кад останеш у коли!</p> <p>— О, о! — вајка се поп Спира.</p> <p>— А после, — наставља Аркади |
идне!</p> <p>— Хеее, е, слатка пријо, — вајка се прија Сида.</p> <p>— Ето, и ми смо се, што каж |
ају на луле; по неки се тужи на камиш и вајка се што га је <pb n="73" /> синоћ заборавио да ишч |
је у Бачкој и <pb n="358" /> Банату од вајкада била знак великог пријатељства и љубави — али г |
о и лубенице.{S} Уз бунар је стајао нов валов око кога се непрестано гуркала и џакала живина а |
атке и пачићи, а онај стари већ олупани валов био је привезан за доњи крај ђерма да се лакше ву |
кадија за њом саплете се несрећом преко валова па колики је дуг носом о земљу, и док се он осве |
<hi>Ирод</hi> и <hi>Мелхиор</hi> и <hi>Валтазар</hi> и <hi>Кашпар</hi> представљају у соби с г |
п</hi>“ носили; ја продуцир’о „<hi>цара Валтазара</hi>" а он „<hi>Перу из Старога села Кера</hi |
а нећу да кажем...{S} Клавир, хеклерај, валцер и немецки —</p> <p>— Ајд, ајд, видићу и твоју па |
тук’о под Јованом Текелијом с Турцима, ваљ’да и овај сад да добије за то Сомборску парокију, ш |
подин-Ћиро, — нуди га домаћин... — Шта, ваљ’да вам се не допада кајгана? — рече поп Олуја терај |
ракије! — брани се и не да бојтар. — Е, ваљ’да сам неки фидибус, па да изгорем.{S} Нећу се ни з |
драв’те госпоје и децу; а оне су, Боже, ваљ’да већ велике девојке, ваљ’да већ на удају, а?</p> |
не су, Боже, ваљ’да већ велике девојке, ваљ’да већ на удају, а?</p> <p>— Та па зар ниси чула, д |
е од кукуруза, и неке мустре од вунице, ваљ’да за ћерку, треба нешто удавачи —</p> <p>— Па ди ј |
нека сад <hi>тај</hi> народ и једе!{S} Ваљ’да ћу, вели, понети дудове на онај свет?!{S} То ти |
>— Нисам точио... а што ја да точим!{S} Ваљ’да је шљивовица!{S} Него ника комадара и бећаруша!< |
</p> <p>Ту гђа Перса заћута са свим.{S} Ваљ’да се сад и сама уверила, да може и то да буде.{S} |
ја и предаде му један мали замотуљак. — Ваљ’да га неће успут развијати —</p> <p>Поп Спира га уз |
Шта врага?!{S} Па и ја толико...{S} Ал’ ваљ’да за то што сте ви први и погодили? — вели поп Спи |
езати на оваким белају од времена.{S} А ваљ’да је право да и ја, што кажу, к’о сирома’ један чо |
И јеси мустра да се нећкаш!</p> <p>— А ваљ’да ја баш то пијем од беса?{S} Него, тако... пијем, |
Темишварског мира.</hi> </p> <p>Никада ваљ’да с већим нестрпљењем нису очекивана оба попа него |
сио у српском народу.{S} Ово му је сада ваљ’да девети или десети пут да је у инвентару ствари д |
и управо појимо Недељом вама, а ви онда ваљ’да треба радњим даном нама да певате!{S} А, је л’та |
ад, — вели домаћин. — Слабо се рађа, па ваљ’да за то слабо и умире.</p> <p>— Да, да, имате прав |
ита домаћин.</p> <pb n="316" /> <p>— Па ваљ’да је у џепу? — шапће поп Спира.</p> <p>— Ајд’ да в |
рговачки ценовник. <pb n="378" /> Никад ваљ’да ни једна попина ћерка није била тако опремљена к |
5" /> дугачка, та толико је још једаред ваљ’да била моја Керувика!...{S} Ал су бар господин Про |
ога не знам ти ја, Спиро!</p> <p>— Није ваљ’да имала фрау-Габриела кола да плати, а знали би и |
јте га боље <hi>колики је</hi>, та није ваљ’да већи од њега ни онај „зуб времена“ што се зове!< |
{S} Не дај, Боже горе!</p> <p>— Та није ваљ’да? — вели поп-Ћира.</p> <p>— Та да вид’те, слабо н |
/p> <p>— Сам самцит.</p> <p>— Па то сте ваљ’да у биртији одсели?</p> <p>— Наравно.</p> <p>— Ех |
<p>— Па, ако није <hi>било</hi> ал’ ће ваљ’да <hi>бити</hi>? — рече гђа Перса и устаде па стад |
ш.</p> <p>— Није нег’ да се још измирим ваљ’да!{S} Ако ти ’хоћеш, ја бо’ме нећу!{S} Ја кад воле |
је поповска кућа, <pb n="362" /> нисмо ваљ’да, спаије од Елеонске Горе!...{S} Уф, не знам шта |
ак шапурике...{S} Неки коњски зуб, и то ваљ’да од оног највећег штајерског коња на коме Крањци |
Можда се предомислио,“ разговарамо се: „ваљ’да је пао на теме да дође, па да се закопа у овом н |
видети, како се онај старији „Бечлија“ ваља по прашини и дере: „’хоћу код попе!“ и видети лепо |
ћи није знао ни слутио, шта се иза брда ваља, ни поп Спира, ни попадија му, — за то је све изне |
разговора па и сувише.{S} И тако сутра ваља подранити; до’ће нам наполичари,“ вели опет неко. |
добре очи, деране!{S} Ала и не знаш шта ваља!“ каже ми баба... „Е, сад баш видим лепо и признај |
својим пријатељима о томе, какве кораке ваља да предузме.{S} Сви су били сагласни, да треба да |
Хе, далеко смо дотерали!{S} Не ваља, не ваља ништа ова нова наука.{S} Куд ће нас то одвести — с |
ти сад, ако можеш.</p> <p>— Не ваља, не ваља! — вели поп-Спира.</p> <p>— Ето заиђ’те сад из кућ |
га не познаду!“.{S} Ааа!{S} Синовче, не ваља ти пос’о!</p> <p>— Ајде не лармај ту, него дувај с |
{S} Шта све не радим, па не ваља!{S} Не ваља, видим и сама!</p> <p>— А, дабоме, није него још н |
!!...{S} Хе, далеко смо дотерали!{S} Не ваља, не ваља ништа ова нова наука.{S} Куд ће нас то од |
рачуна, па и он ост’о у катанама.{S} Не ваља, ништа не ваља!{S} Биће, што рекли наши стари, „кр |
јд’ живи ти сад, ако можеш.</p> <p>— Не ваља, не ваља! — вели поп-Спира.</p> <p>— Ето заиђ’те с |
ну за руком.{S} Шта све не радим, па не ваља!{S} Не ваља, видим и сама!</p> <p>— А, дабоме, ниј |
овао је немилице.</p> <p>— Ех!{S} Па не ваља баш ни то, кад је неко и сувише свирјеп.{S} Е, Бож |
ост’о у катанама.{S} Не ваља, ништа не ваља!{S} Биће, што рекли наши стари, „кровопролитија“ н |
есни, враг му баби!{S} И добро је, и не ваља!{S} Запамтио сам добро, кад год је тако родна годи |
лашкој шеници.</p> <p>— И добро је и не ваља, драги суседе, — вели поп-Ћира, — што је тако поне |
све је боље, тако да понекад скоро и не ваља од силне писмености; јер пре ни људи нису знали да |
{S} Он добро тера, до душе, ал’ и он не ваља.</p> <p>— Па кад добро тера а шта ћеш више и боље! |
скоро узети!{S} Не треба ни њему што не ваља, него то оставља нама овде на врату —</p> <p>— ... |
ни био у коли’!{S} Е, то му, ето баш не ваља!{S} Тако је приклане возио једног Џиду из Симиклуш |
спопало?!{S} Та <hi>то</hi> баш <hi>не ваља!</hi></p> <p>— Ама то, <hi>то</hi> баш и ваља!{S} |
/hi></p> <p>— Ама то, <hi>то</hi> баш и ваља!{S} Но фала Богу, — додаде Аркадија за себе, — доб |
еми, — прихвати домаћин. — А зар сад то ваља што раде ови новији, данашњи ови <pb n="310" /> уч |
какав пријатељ —</p> <p>— Таман к’о што ваља!{S} Кад је тако, а ви ћете му се онда моћи слободн |
ј дужности.)</p> <p>Ержа је баш као што ваља потрефила.{S} Дошла је баш кад су се разговарали с |
“ — чује се опет неки глас из прека; — „ваља у рит, да насечемо трске, да покрпимо кров, јербо |
талим гостима једе редом све не хтевши, ваљада, као добар пастир ни ту да се издваја од своје, |
и ни речи не чује иза себе.{S} Поп Ћира ваљада спава, а поп Спира колико му брига допушта, дрем |
> <p>Осванула је света Недеља, то једно ваљада најлепше и најкорисније дело благога Створитеља. |
у би само додали: „Е, е, оно јој је баш ваљало, и фајн било!“</p> <milestone unit="subSection" |
p> <p>— Е, све ја не ваљам; никад ја не ваљам!{S} А кад нисам добар, па ондак боље и да ме нема |
наставља пеглање.</p> <p>— Е, све ја не ваљам; никад ја не ваљам!{S} А кад нисам добар, па онда |
мислио сам...{S} Само не знам, ’хоће л’ ваљати штогођ, — вели Аркадија.</p> <p>— Па шта си то к |
е и сетио, ама не знам, ’хоће л’ штогођ ваљати, — вели Аркадија. — А како би било, онако, госпо |
—</p> <p>— Та добра сам ја, него ти не ваљаш! — вели бирташица и наставља пеглање.</p> <p>— Е, |
ла беше малога бегунца који се дераше и ваљаше по прашини и бацакаше ногама, па се не да матери |
а ногу.{S} После бабе и свекра, никога, ваљда, не негују и не поштују тако зими у кући к’о чизм |
у себи: дај, кажем, да свратим к њима, ваљда ће господин-нотер знати све...{S} Кад оно... ви н |
ђ.</p> <p>— Па,... ми к’о велимо, неће, ваљда, знате, имати форме то, — вели јој један пајташ.< |
е на плоту, па да га лепше дочека. „Хе, ваљда је луд да дође, кад га тако дочекујем.{S} Тако ми |
уче мало... нек’ чува дућан...{S} Види, ваљда, фала Богу, и он сам, какав је данас свет.</p> <p |
: код поп -Спирини’ гости; а ја мислим, ваљда дошла Лалика из Перјамоша с децом, а оно гле...{S |
"139" /> нигде никог.{S} Ћарлија ветар, ваљда је он и залупио баштенска врата.{S} Љуља се ласта |
p>— Ју, ју, ју, Боже, видиш ти ноблеса: ваљда „хохцајтсрајзе“!?</p> <p>— Ах, та не, гнедиге, не |
је до чарде.{S} Шта му треба чарда?!{S} Ваљда после оне поповске красне шљивовице, да пије сад |
. — вели гђа Сида. — Како слободан?!{S} Ваљда смо ми неки туђини, какве швабе —</p> <p>— Клањам |
ме пита!“ Видиш ти ње, мустре једне!{S} Ваљда те неке питати колико нам је крмача опрасила!?</p |
заједљиво гђа Перса. — А са чим ће!{S} Ваљда ће га поп Спира о свом трошку послати! — И бијаше |
а авлијска врата, ударало да искочи!{S} Ваљда је за то и притисла левом руком груди а десном ди |
рата.{S} Сад како је то, ја не знам!{S} Ваљда и ти цареви побесне к’о и паори.{S} Ал’ видићете |
то шала — ићи пред Преосвештенство!{S} Ваљда сам ја то научио!{S} А какве сам среће, још могу |
вак тајно —“</p> <p>— Но, врло лепо!{S} Ваљда ћеш сад још приповедати твоје „штиклове“ —</p> <p |
а разговарали, не би се ни узели!...{S} Ваљда смо се Доситејевим филозофијама разговарали!... „ |
фала Богу, није ћорав, па нека бира.{S} Ваљда му нећу наметати к’о фалишну форинту.</p> <p>— Ху |
... има, фала Богу, ко ће ме жалити.{S} Ваљда ћете ме ви оплакивати?! — рече Јула и престаде ко |
Она ме <hi>’лади</hi> кад је пијем.{S} Ваљда има у њој педесет гради, па да изгорем!{S} Ја нећ |
ти! — рече поп Ћира смешећи се мало.{S} Ваљда му је дошло смешно помишљајући какав би то призор |
ручак?{S} Шта да се потуца које где?{S} Ваљда код оног Швабе да руча што му је куварица Чифутка |
да отворе берберницу —</p> <p>— Него? — Ваљда ће апотеку! — додаде пакосно гђа Перса.</p> <p>— |
та сваком, што кажу, отворена.</p> <p>— Ваљда је он дете, није ваљда још мајорент, па не зна шт |
и лепша је од мене, и дебља“ —</p> <p>— Ваљда путер-крофне, хтели сте рећи? — поправља је госпо |
<p>— Није, фала Богу...{S} Мени није, а ваљда ни вама није.</p> <p>— Тхе... како се узме...{S} |
их имаш, фала Богу, па да им кажеш, да ваљда још неко седи у овом сокаку?</p> <p>— А да шта са |
буднем ваших година, драга хебаме, онда ваљда нећу бити тако <hi>лакомислена</hi>, него <hi>пра |
лају (кукурузовину), а краве наишле, па ваљда, као бесловесна створења, помислиле, да је то за |
ни паор из фишкалских шака!</p> <p>— Па ваљда се сад нећемо тући због њега?!...</p> <p>— Па ваљ |
нећемо тући због њега?!...</p> <p>— Па ваљда да останемо флегматични.{S} Е, Спиро, Спиро, не н |
сто дају за столом, јер због сватова је ваљда и постала она реч: „Триста, без попа ништа.“</p> |
вољна гђа Сида, — а ја све велим: то је ваљда тако <hi>судбина</hi> —</p> <p>— Па можда ће бити |
ворена.</p> <p>— Ваљда је он дете, није ваљда још мајорент, па не зна шта му треба.</p> <p>— Не |
Ето ти сад! — вели поп Ћира. — Та није ваљда?</p> <p>— Та ти већ да богме да ми ниси никад вер |
њима, стојим вам на служби... о њима се ваљда тек нећете са мојом Сидом разговарати?!</p> <p>— |
сам га само страшно изгрдила!{S} Сад се ваљда застидио, па отишао у други крај баште, а уши му |
> <p>— Потукли!{S} Фрау-Габриела, ви се ваљда само шалите!{S} Ид’те, молим вас.</p> <p>— На мој |
говоран нешто ноћас, а?{S} Разбио му се ваљда сан па избија!{S} Не знам само докле ће бити тако |
рада и бркови!</p> <p>— Даће Бог, па ће ваљда добро бити! — теши га Аркадија.</p> <p>— Е, лако |
је прати.{S} Сада је видела да је јуче ваљда нешто љута била, јер, напослетку, а за што момак |
није лепо да се свађамо пред паством, и ваљда ће престати већ једном, кажем.{S} Е, ал’ оно како |
а-Сидин претворио је контрафу у икону и ваљда јој је дошапнуо ону стару пословицу: „Добро је и |
како ми је име, — вели Аркадија. — Али ваљда ће ми успут што пасти на памет! — вели, а измакао |
којој и сам онај бојтар манише.{S} Или ваљда да гледа и слуша оног меланхоличног бојтара који |
ве, — рече Нића и ману руком. — Тако ми ваљда суђено, а зар сам ја крив?!</p> <p>— Хе, Нићо, Ни |
моје стадо!“ примакли ближе не верујући ваљда својим очима и ушима; по неки се окренуо у пола о |
кућа у сокаку?!!</p> <p>— Е, није него ваљда оној баба-Тини праве музику?!</p> <p>— Та каква ј |
ем! — викну строго на њу гђа Сида. — То ваљда већ по трећи пут читаш!</p> <p>— Ал’ само још пол |
те него их примао. — Ако су гости, нису ваљда курјаци!</p> <p>Капија се отвори и кола уђоше.</p |
рећи: „Брат-Мијо, не буди <pb n="5" /> вам заповеђено, додајте ми, молим вас, из онога тањира |
и продужи копање.</p> <p>— А помаже л’ вам когођ?</p> <p>— То се вас баш ништа не тиче! — вели |
но и фајн, — вели Иђошанин, — али је л’ вам пало на ум, шта ће бити ондакана од наши’ ушију, ка |
поп-Спирине.{S} Шта мислите!!{S} Би л’ вам то икад пало на памет!{S} А госпоја Сида онда к’о в |
ин-Ћиру!</p> <p>— Та је л’ истина, Бога вам, то што сам отоич чула за нашу господу парохе.</p> |
а прва два три магновенија.{S} Та, Бога вам, и лепо лице (а она није ружна) шта вреди ако нема |
а још тужније:</p> <quote> <l>„Ој, Бога вам три млада дротара!</l> <l>Поздрав’те ми мога <hi>до |
госпоја Сида. — Ко би то и помислио, да вам се то допада?!</p> <p>— Не, не, милостива, верујте. |
ами какав је белај напољу!{S} А баш, да вам право кажем, и не би ми мило било сад на оваком вре |
а зар ја диваним што зло!?{S} Велим: да вам мало помогнем.{S} Ако ја к’о први комшија нећу, а д |
положена била тога дана за жалост, — да вам не умем каз‘ти...{S} А госпоје око мене <pb n="377" |
јесте л’ се уморили?...{S} Хоћете л’ да вам помогнем?</p> <p>— Та окан’те се ви мене!{S} Шта ст |
но води офанзиву.</p> <p>— Хоћете л’ да вам баш кажем? — пита Пера.</p> <p>— Ју, слат — ... пар |
не могу да прођу ни једни сватови, а да вам какав гођ ђаво не пасира!{S} Не мож’те да живите бе |
бодно повјерити; и онда гледајте, па да вам он помогне да се дочепате зуба.{S} Знате како је пу |
те! — одговара Меланија. — Откад пре да вам се допадне тако?!{S} Доћи из Карловаца из онаки’ ро |
исто.{S} Немојте после да се тужите да вам је било дуго време.</p> <p>— А благодарим.{S} Ја са |
чим и пијем! ’Тели би и да продате и да вам остане!!</p> <p>— Ћути, ћути, знам ја тебе, —</p> < |
њи...{S} Е, наравно!{S} Могу мислити да вам је тешко било растати се и доћи амо.{S} Нису ово Ка |
и сами кол’ко сам се нећк’о.{S} Тек да вам, што кажу, не учиним на жао, уз’о сам и попио.{S} А |
а ви ми и не честитате!{S} Морам сам да вам се похвалим.{S} Гле’те само, шта ми је дон’о мој Сп |
и ви мушки замерате и правите се к’о да вам није право, а опет се сви радо осврћете кад видите |
међа има посла.{S} Ето, то сам желио да вам кажем. ’хоћу, — подигао поп Ћира глас као да диктан |
аш...{S} Сва сам онако, некако, како да вам кажем, срећна!{S} Све ми нешто фалило, док су били |
дну кришчицу, онако форме ради, само да вам не дам корпу! — вели Габриела и остави штрикерај.</ |
дна очајница да учини?!...{S} Па бар да вам је одговорено равном пажњом, него —</p> <p>— Е, а з |
лепо к’о ви, рекла сам му,... ’хоћу да вам кажем, слатка госпоја-Сидо, па ма знала, да ћете се |
па поспите кришку!</p> <p>— Ајд’ баш да вам не учиним нажао.{S} Али само једну кашичицу!...{S} |
иро, — нуди га домаћин... — Шта, ваљ’да вам се не допада кајгана? — рече поп Олуја терајући гус |
м чула, и једва сам дошла к себи.{S} Ја вам сад не умем ни десети тал од онога, што ми је све о |
на, е, то вреди! — вели поп Спира. — Ја вам не марим за торте и друге којекакве керефеке.{S} Не |
p>— Е, па лепо ако ми не верујете, а ја вам нећу ни доћи више никад.{S} Запишите слободно кад м |
— смеје се задовољно поп Спира. — Па ја вам говорим: чисто натурално... брез шпеција, а ви ми с |
Габриела улазећу у Гецину кућу, — и ја вам красно изгледам.{S} Изгледам к’о да су <hi>мене</hi |
Шаца као опет наставља: „Јуло!{S} Нека вам Бог опрости, ви сте ме до овога довели; ал’ ја ћу с |
се брже!{S} Куд ћете тако?{S} Та спала вам доња бела сукња, па се вуче; та саплешћете се па ће |
век вредан!</p> <p>— Па фала...{S} Фала вам, господин-попо, који сте ме се сиромашка сетили.</p |
, на варошки шпитаљ.“ А ја кажем: „Фала вам к’о оцу <hi>и за ово</hi> до сад што сте ме, то јес |
латка.{S} И моја Јуца тако исто.{S} Зна вам та свашта.{S} Али кажем вам, слатка, само једаред д |
лепо све шта господин гост воле.{S} Она вам не мари баш да чита и да пише али да скува — у томе |
а Перса, — ви је сад први пут видите па вам је чудно можда.{S} Она је така, дође јој тако, па.. |
<p>— Верујем, верујем... бо’ме поп Ћира вам и неће доћи да се пофали...{S} Молим вас за једну ч |
меша се гђа Перса, — кад узме књигу, та вам ондак не зна шта је доста!{S} Та би вам заборавила |
било!</p> <p>— Ију, господин-Спиро, шта вам то сада пада на памет!{S} А ја баш сад мало час с м |
тада, немате ни срца ни душе!{S} А шта вам ради, да га секирате тако!?{S} Јао наопако, а кака |
к кажем да је боља зима.</p> <p>— А шта вам је сад наспело, госпоја-Сидо?! — пита је гђа Перса |
</p> <p>— Та, та, фрау-Габриела, та шта вам се то вуче, — повика за њом гђа Сока. — Та вратите |
а!</p> <p>— Молим вас —</p> <p>— Та шта вам ја баш много и знам?!{S} Чула сам, ал’ чисто и сама |
— викну изненађено.</p> <p>— Ју та шта вам је; умал’ нисте љоснули!</p> <p>— Ју, „хозле“, гром |
тва, тако сам најгириг!{S} Ништа, ништа вам не знам —</p> <p>— О, то сам вам ја онда у великој |
кад стану виле да играју по леђи; крив вам ча-Нића, што не чува варош, к’о да ја имам солгину |
т?</p> <p>— Фала, господин-попо.{S} Бог вам за то платио.{S} Поред вас сиротиња може да живи! — |
— Помоз’ Бог, Петре синко!</p> <p>— Бог вам добро дао, господин-попо! — рече Пера и скочи са ст |
С овим ми је баш споможено.{S} Па, кад вам гођ устреба а ви извол’те... а ја сам ту, а моје те |
еш? — пита је гђа Сида.</p> <p>— Па кад вам нисам добра! — одговара <pb n="156" /> Јула јецајућ |
— У осталом — трже се па настави, — сад вам ја баш не умем казати <hi>од куд му</hi> баш штогла |
{S} До’ћете и ви у моје године... а сад вам је лако, — вели баба домишљајући се да се њој, и на |
вате! — брани се Меланија.</p> <p>— Све вам је та, драги господине, прочитала, — вели гђа Перса |
госпоја Сида.</p> <p>— Не, не, без шале вам кажем.{S} Колико сам се пута сита наплакала због то |
о се добро наместио на клупи, — а после вам ча-Нића крив, кад стану виле да играју по леђи; кри |
а буде, и то мора да буде!{S} А од воље вам, да ми дате шта буде право, јер ја кад се каприцира |
штено лице, па не знам, знате, је л’ ће вам то бити по вољи, е, па ди би онда ја —</p> <p>— А к |
ради.{S} Па кад је то све тако, онда ће вам разумљиво бити и ово што је гђа Сида сад урадила.{S |
ла, док није и увенула.{S} Кроз плач ће вам признати, да је <hi>убијца детета свога</hi>, да је |
одвести на Карловачко гробље и показаће вам гроб, у коме половина Љубинкова живота вечити санак |
еланија ће нас поштедити.</p> <p>— Неће вам ни доћи, не бојте се баш, да је зовете.</p> <p>— Та |
је ово, млади господине, село.{S} Биће вам прилично тешко док се не навикнете, а нарочито ако |
Ту на гробу Јул— Драгињином приповедиће вам тужни отац, како му је мила јединица после удаје св |
вам ондак не зна шта је доста!{S} Та би вам заборавила и да једе и да пије, кад нађе какву такв |
рекли, с вашом Жужом!</p> <p>— А шта би вам фалило, само ако она..</p> <p>— Охо! — вели поп Ћир |
Бо’ме!{S} Какви су обешењаци, — било би вам сутра —</p> <pb n="217" /> <p>— Јуф, снаш’-Пело, не |
. никад, слатка!</p> <p>— На!{S} И види вам се по...{S} Лако вам је, кад је Бонапарта попалио п |
, госпоја Сидо,...{S} Персо.{S} Та који вам је ђаво сад опет?! — пита их поп Ћира који је, живо |
е к’о тресак, за Бога!</p> <p>— Е, чини вам се то само, слатка.</p> <p>— Ју, страсна и велика!{ |
i> и код своје куће.{S} Фала Богу, онај вам и не избива из куће.{S} А збиља, господар-комшија, |
а, — о вашој красној ћерци Јуци,... нек вам је жив’ и здрава!</p> <p>— Господин’ Ћиро, — викну |
м, верујем, слатка, и <hi>сама</hi> сам вам таква.</p> <p>— Знам, знам, бар <hi>мени</hi> немој |
и тако штогођ.{S} Ако се сећате, ја сам вам још пре две три недеље рекла и пророковала, да ће б |
нити.</p> <p>— Ништа, слатка!{S} Ја сам вам овде к’о у пустињи —</p> <p>— Па није можно! <forei |
ио сам, те још како учио!{S} Свршио сам вам ја, господине, и ону тринајсту школу! — завршује Ар |
ништа вам не знам —</p> <p>— О, то сам вам ја онда у великој штети!{S} А ја, сирота, мислим да |
сневање, — вели госпоја Сида, — што сам вам ја ноћас сневала, још ни сад не могу да дођем к себ |
, фала, фала!{S} Није то!{S} Него нисам вам баш некако најбоље са стомаком. — вели му поп Спира |
допао се свима, запленио је све, кажем вам све од поп-Спире у олтару па до оне дечурлије што ј |
ав перзекутор а не њен супруг!{S} Кажем вам, слатка, ништ’ ал’ ништа; ни несвестице, ништ’, ниш |
> <p>— Свакојако, свакојако...{S} Кажем вам формално сам се у уво претворио слушајући, — вели г |
сто.{S} Зна вам та свашта.{S} Али кажем вам, слатка, само једаред да види, како се нешто готови |
арате?...{S} Ако мислите о њима, стојим вам на служби... о њима се ваљда тек нећете са мојом Си |
и би ја њега метнуо до мене, а ето и он вам одаје почест, оставио вама у десно... а за то вас и |
о ми је човек от’ш’о по вашарима, слабо вам и излазим... па тако ништа и не знам.</p> <p>— Веру |
не.</p> <p>— А да не би заборавили, ево вам овај пукет цвећа.{S} Он нека вас подсети на моју мо |
, а ја ћу већ у јутру послати...{S} Ево вам... — рече и предаде их хитајући Пели. — Ју, несретн |
а?</p> <p>— Ви фурт шмајхлујете.{S} Ево вам и обрста, знам да ви то волете! — рече и спусти му |
е!{S} Ја сам се за све постар’о.{S} Ево вам ово овде замотано.{S} Па кад му склоните онај зуб, |
За часак покуса из тањира.</p> <p>— Ево вам и ноге... да вас воли пуница, што кажу! — смеје се |
ас, слатка, ја сад немам каде, него ево вам сукње, а ја ћу послати сутра моју малу.{S} Уф, уф, |
ко је певање!...{S} А... је л’ те, дуго вам време кад ћутимо?</p> <p>— А да бо’ме.{S} За то ајд |
о Бог зна колико.</p> <p>— Та... кол’ко вам треба, и кол’ко вам је Бог дао.{S} Знамо ми то.{S} |
> <p>— Та... кол’ко вам треба, и кол’ко вам је Бог дао.{S} Знамо ми то.{S} Намирис’о је Нића јо |
цељом.</p> <p>— Извол’те паприкаша, ако вам се допада; извадите још једаред, — нуди га поп-Спир |
спомен и за потоњи свет.</p> <p>„Но ако вам је одвећ жао, нежне душе српске, што се Шац... овај |
ш мени самој је одономадне казала, како вам завиди, што имате тако вредну и здраву ћер.“ — „Ето |
е забављајте.{S} Слушајте само!{S} Како вам се допада Меланијин глас и свирање?{S} У селу доста |
пела и за то она поче:</p> <p>— Па како вам се допада, господине, ово наше место?</p> <pb n="94 |
ера; — располажите, молим, са мном како вам је воља.</p> <p>— Е, е, — вели задовољно поп Спира, |
<p>— На!{S} И види вам се по...{S} Лако вам је, кад је Бонапарта попалио по Оберестрајху све пр |
е теши:</p> <p>— Е, госпоја-Персо, тако вам је то у овом свету.{S} Свакога је обдарио Бог са по |
pb n="391" /> <p>— На, Кристи-Гот, тако вам и треба! — поздравља је ова.</p> <p>— О молим, моли |
је мило!{S} Баш Бог да прости!{S} Тако вам и треба, кад избегавате <hi>нас</hi>, па тражите па |
нмајерка очевидно попуштајући... — Тако вам и треба; ал’ баш, баш ми је мило! — рече трудећи се |
и помоћ, неће оскудјевати!“ Хе, па тако вам је ето и ово!{S} У Божијој је руци све то, наравно, |
, ето <hi>нас</hi> код вас; па сад било вам право не било!</p> <p>— Ију, господин-Спиро, шта ва |
лу у Банату.{S} Које је то село, нећемо вам казати, да не би село, ни криво ни дужно, потрзали |
у.{S} Још неколико недеља, — а јавићемо вам — па ћу имати родитељско весеље кући... свадба моје |
непријатеље.</p> <p>— Ју!{S} А зар смо вам ми непријатељи?{S} Је ли, Јуло, — пита је Меланија |
ажу паори.{S} Што проживите, слатка, то вам је —</p> <p>— Право кажете, — потврђује гђа Сока.</ |
ли је баш чаша била прљава или није, то вам писац не уме казати, јер таке ситнице у стању је са |
прва дознала за тај страшан догађај, то вам писац не уме да каже, јер је свака присвајала за се |
ко нисам!</p> <p>— А то вам верујем, то вам верујем, — смеје се задовољно поп Спира. — Па ја ва |
се кућу нећу угледати.</p> <p>— Но, то вам и неће бити можно, јер сам јуче забранио мојој Јуци |
ли очајно дебела гђа натарошевица, — то вам је управо беамтерска натура; има тај рђав обичај, д |
S} Сад како је то требало да буде, — то вам сад не умем баш казати и екшплицирати, — али доста |
исам пио.{S} Овако нисам!</p> <p>— А то вам верујем, то вам верујем, — смеје се задовољно поп С |
ко сам чула... по што сам купила, по то вам, што кажу, и продајем —</p> <p>— Од куд само штогла |
—</p> <p>— А, господине, мило ми је што вам могу честитати —</p> <p>— А, дакле сте слушали.</p> |
hi> ’хоћу“.{S} Па сад ће се, к’о ни што вам отоич реко’, у ову Недељу да венчаду.{S} Ето, пегла |
—</p> <p>— Молим вас, ни речи, к’о што вам кажем, нисам чула!{S} Рец’те само кол’ко знате; нем |
и се код Ниће боктера...{S} Он, к’о што вам је познато, најбоље зна те ствари.</p> <p>— Охо! — |
и називали), који је са Шацом — као што вам је већ познато — врло рђаво живео, <pb n="226" /> к |
, па ће му тек рећи:</p> <p>— Ама зашто вам, господин-попо, не стоји тај појас на своме месту?< |
ш пре, још много пре, гнедиге.{S} А зар вам нису то казали?{S} Зар нисте то, милостива, знали?{ |
а то згоднији; али за фине ствари, опет вам кажем, само немецки!{S} Само немецки, слатка моја!. |
, па к’о вели:{S} Оно друго све на част вам!{S} Ајде, дакле, у здравље заручника.{S} Спаси Бог. |
анцима, оним украђенима.{S} А сад: лаку вам ноћ свима, па и теби, Ракила, диндушманине мој једа |
ку ево ова што је у нашем селу.{S} Бољу вам не бих знао пожелети.{S} Мој чесњејши пријатељ, гос |
куће господина Геце касира. — Та ди су вам очи!{S} Ха, ха!{S} Та изгубићете сукњу на сред пута |
, ал’ кад добијем од вас пукет, онда ћу вам га растумачити и поучити, али тражим од вас да вас |
Недељу код нас овдекана.{S} Е, па ја ћу вам, молим лепо, моћи то јешплицирати.{S} Јербо ја сам |
ам, а и сама сам у послу.{S} А сутра ћу вам код вас на јаузни све потанко исприповедати!{S} Бож |
молим, да чујем.</p> <p>— Само тако ћу вам показати, ако ви мене научите, како се прави онај м |
је нужно ни ређати све.{S} Доста што ћу вам рећи, да је Шандор (тако су звали Шацу сви од проше |
ја! — смеје се Аркадија.</p> <p>— Бићу вам јако обвезана! — благодари му фрау-Габриела која је |
ајно; вама се то само тако чини!{S} Баш вам могу отворено казати, и уверити вас, да госпоја Пер |
икоме ни речи о томе!{S} Уф, уф.{S} Баш вам фала!{S} Срећа те ми је тај малер пасирао пред вашо |
па пуштим зељова с ланца.</p> <p>— Баш вам фала!{S} Лепа вода.{S} Боже кад рекоше „воде“, паде |
е му послужавник с ракијом.</p> <p>— Е, вама већ не могу одбити, — рече гост, — али верујте да |
штини и црквеном имању.{S} Па, Бога ми, вама се може честитати; ова општина, к’о што видим, доб |
: коме је исти поп-Олуја већи пријатељ, вама или господину Ћири?</p> <p>— Поп Олуја!!!{S} Та ме |
— Па, ви ми се и не фалите, чесњејши... вама се, к’о мислим, сме честитати.{S} Чули смо да... в |
то, слатка госпоја-Сидо, само случајно; вама се то само тако чини!{S} Баш вам могу отворено каз |
сви, кол’ко вас је гођ! <hi>Немеши</hi> вама требају, <hi>немеши</hi>!</p> <p>— Ех, та ман’те с |
ош какав фелер... још какав, слатка!{S} Вама к’о мајсторици, немојте се наћи увређени, наравно, |
поп-Ћири!{S} А?{S} Који је то враг међ’ вама?{S} Да се нисте на путу посвађали!{S} Ово погано в |
е једна моја сладост, касти.{S} А Је л’ вама онако мало ’хладно, снаја!...{S} Баш не би шкодило |
но ми, што кажу, и капару дали, које ја вама, к’о један човек сиромашак, никад нећу заборавити, |
па се ником и не фале!{S} А, а, даћу ја вама!{S} Гледај ти само њи’!</p> <p>Е, сад представите |
се заблагодарио лепо.</p> <p>— Па, фала вама,који сте ви једног сиромака помогли.{S} С овим ми |
То јест, они тамо су прави шегрти према вама.</p> <p>Родитељи као паметни људи учинише се к’о и |
м од вас, онда с драге воље, кад год је вама згодно.{S} Дођите ето једне недеље пре подне, а по |
пливала по површини.</p> <p>— А где је вама кафа, госпођице?</p> <p>— Ја не пијем!{S} Тата каж |
... тако и они...</p> <p>— Јао, лако је вама, пријо, тако диванити; ви не удајете!..., Ал’ како |
машак, никад нећу заборавити, и за које вама: фала!{S} Оно касти, и нисте ви погађали, него ваш |
дин попа, — дајте ви то попи, а попа ће вама грошић два дати за то!“ Купи, па и то пошље кући.{ |
а је ова.</p> <p>— О молим, молим!{S} И вама, и свакоме може то пасирати —</p> <p>— Јест, кад б |
је само смерна и стидљива —</p> <p>— И вама се то допада!? — чуди се очевидно мало уплашено гђ |
ином.</p> <p>— Фала и теби на лули, а и вама, дражајши господин-Ћиро, на тој почести коју сте у |
граби што пре на врата.</p> <p>— Фала и вама, дражајша домаћице, — вели рукујући се с њом поп С |
зали мом скромном дому.</p> <p>— Фала и вама, тако рећи, други „странопријемни Аврааме“! — вели |
еш скакати —</p> <p>— Ех, знам ја да би вама било срце на месту тек ондак!...{S} Еј, та што ме |
, фала Богу...{S} Мени није, а ваљда ни вама није.</p> <p>— Тхе... како се узме...{S} Здрави см |
ви’ш, певамо, или управо појимо Недељом вама, а ви онда ваљ’да треба радњим даном нама да певат |
е, а ето и он вам одаје почест, оставио вама у десно... а за то вас и возим по то.{S} А за десе |
?</p> <p>— Па тако ето, не шикује се то вама, код нас толиких —</p> <p>— Не, не, кроз дан два с |
ма мало разговарати, ако се, то јест, с вама, уопште <hi>и може</hi>, разговарати.</p> <p>— Е, |
е, нисам рад ни да се <hi>свађам</hi> с вама, а ни да вармеђа има посла.{S} Ето, то сам желио д |
м, је л’ вредно и <hi>да почињем</hi> с вама; јербо не знам: ко је старији у тој вашој <pb n="1 |
м стварима желио би’ да се разговорим с вама, господар-комшија, о фамилијарним.. ако, ако, то ј |
p>— Ама... оче Спиро, ’тедо’ се нешто с вама мало разговарати, ако се, то јест, с вама, уопште |
деље пре подне, а поведите и Меланију с вама.{S} И она је већ велика; данас сутра па ће јој се |
ити сас вашим господин-супругом, па сас вама, па сас вашима!{S} А, оно, ето, шта сам видела!{S} |
подићи — а коме то све шкоди, него опет вама!“ А ја им кажем: „Нико не зна и не верује шта сам |
о атресир’о, и ’хоће л’ вредити што <hi>вама</hi> говорити?</p> <p>— Па како сте ви то <hi>„вам |
де никакве дере....{S} Још ћемо и с <hi>вама</hi> да имамо деру!</p> <p>— Та како сте то почели |
ворити?</p> <p>— Па како сте ви то <hi>„вама“</hi> некако чудно изговорили?!..{S} И после, ’оће |
ите ваших, а још мање да сме одлазити к вами.{S} Дакле госпођица Меланија ће нас поштедити.</p> |
а за мираз се неће постидити девојачка вамилија.{S} И пишите: да смо сви здрави; баба кашље и |
н к’о гођ и сам што сам а и сви у нашој вамилији, а имело јој се Тинкуца, касти:{S} Тинка.{S} П |
“, кад му ни његов чукундека а ни ико у вамилији није тај ’лебац јево ни то био!{S} Ал’ како са |
овек и забадава узме у кола, ал’ оно је вандровкаш, а није господин.{S} А господин штогођ боље |
да ће га тек можда скинути какав гладан вандровкаш, који се попео на дуд (не бирајући је л’: цр |
и спрам чина.{S} Оно, знате, што кажу, вандровкаша на путу човек и забадава узме у кола, ал’ о |
могну и башкаре и трезне по њему пијани вандровкаши <hi>Швабе</hi>, па нек моле Бога за <hi>рац |
обувене људе.{S} Одма’ мисли да је неки вандрокаш.</p> <p>И доиста то је било нужно, јер Лекин |
торију, јер је имао лакшу руку, и један вандрокаш сајџија кога су били притворили због крађе пр |
Трезора с ланца, па пазите, да се какви вандрокаши не ушуњају у кућу.</p> <p>— Терај већ једаре |
највећег штајерског коња на коме Крањци вандрују е еспапом по нашим варошима.</p> <p>— <hi>Коњс |
ово наше место?</p> <pb n="94" /> <p>— Ванредно, госпођице.</p> <p>— Ех, ви само шмајхлујете! |
тамо се лепо унтерхалтовала.{S} Била је ванредно расположена курисањем једнога старога штуцера |
он часком не оде.{S} Орестија, који је ванредно певао и китио и дизао обрве при појању чак и н |
извађени врућ куглоф, који јој је испао ванредно добар, па се пуши и иде пријатна пара и мирис |
оп-Ћири, да није лепо да се он дрзне да вара своје <hi>претпостављене</hi>; али му, вели, прашт |
чи неке Чифуцке Часловце у нашу цркву и вара господина Владику!...{S} Ајде да се то спава!...{S |
рок, можете се уверити, да није никаква варанција, јербо можете у грундупу све да видите и увер |
о преда мном чита!{S} Не, не, чита она; варате се, слатка, кад мислите да само ваша Меланија чи |
рене и миле слике изаткивате ви зором и варате њима човека, слабо то створење! — Гледајте само |
e-Cyrl">Ајн варес гетлихес гетренк, ајн варер нектар, дизе слинговиц.</foreign>“ — Послао ми је |
Сидо?- „<foreign xml:lang="de-Cyrl">Ајн варес гетлихес гетренк, ајн варер нектар, дизе слингови |
ренсупе! — викала је гђа Перса мешајући варјачом запрашку. — <hi>Арсеникума</hi> да ти дам, а н |
еј! — викну болно гђа Перса са дигнутом варјачом па је изгледала к’о Исус Навин кад је заустављ |
то око, да разазна чисто злато од лажна варка и да је био мало мало обазривији — ишчезла би сли |
ова риба на асталу, — рече и показа на варку од сома, — што проговори, то ће се и од мене чути |
и да се <hi>свађам</hi> с вама, а ни да вармеђа има посла.{S} Ето, то сам желио да вам кажем. ’ |
берберина хирург и дентист.{S} И славна вармеђа и сви га титулирају: господин доктор Шандор, са |
каже: „Е, баш неће бити, к’о што славна вармеђа каже него, каже, к’о што <hi>ја</hi> ’хоћу“.{S} |
је породица велика; све сами нотароши и вармеђаши, а има и два архимандрита у породици.{S} И шт |
сад га салетили и поручили му из славне вармеђе: ил’ нек је узме, ил’ ђеду је пелшубовати у Луг |
ак; ај, шта велиш?!{S} Та није ме у три вармеђе било!“</p> <p>Но како свака ствар на овом Божје |
по леђи; крив вам ча-Нића, што не чува варош, к’о да ја имам солгину плаћу!{S} Чудна ми плаћа, |
> у Банату.</p> <p>Пери је то већ друга варош за ових шест година од како је обукао мантију.{S} |
о пожелети може, „а моја је Меланија за варош и створена,“ говорила је одавно гђа Перса.{S} Ту |
свима, па и самој Меланији, која је за варош и створена, како је већ толико пута рекла фрау-Га |
оп.{S} Меланији се ту допало.{S} Велика варош, има фина варошкога света; свега и свачега што се |
— али тек тек опет к’о велим: друго је варош а друго село.{S} Све је овде друкчије.{S} Ето сам |
да је жеља Меланијина, да се преселе у варош.{S} Још су се неко време разговарали, куцали и ис |
трина, па кад је наследи, он ће одмах у варош, а тамо ће имати на сваки прст по десет.{S} Зна „ |
е л’ остати у селу или ће тражити какву варош.{S} Ту поп-Ћира наговести, да је жеља Меланијина, |
у кујну па спреми црну кафу.{S} Знам да варошани радо пију.{S} Ја по три дана не могу да спавам |
ри једнако свирају па их изведу чак иза вароши до велике баре или на Тису, а пацови све један п |
мислио тако, а кад већ беху далеко иза вароши, у пољу, одмахну путник руком и рече једно „Ех!“ |
<p>— Младић учеван и воспитан, дош’о из вароши... (из <hi>Карловаца</hi>, несрећо!) па к’о вели |
/hi> т. ј. обала Тисе, управо онај крај вароши што је покрај Тисе; крај обично Мађарима насељен |
ко је обукао мантију.{S} И у оној првој вароши било му је добро.{S} Била је добра парохија за п |
ло.{S} Он је добио за ђакона у оближњој вароши Б**.{S} Најмио је и леп удобан стан и већ послао |
ран човек не може ни на пола часа изван вароши на пут кренути, а да га женска чељад као камилу |
велико перо од чапље, а чим изађе изван вароши а он одмах скида чизме па их меће на штап.{S} Он |
зане и да не знају — него, тако!{S} А у вароши фине, па штелунг па персона па клавир са немецки |
а па све до Понедељника у јутру.{S} И у вароши па има неке разлике између радног и недељног дан |
итаоцима који се брију, бербернице ни у вароши не раде сваки дан, него већином Суботом и Недељо |
нашем каљавом селу код толиких красних вароши и толиких варошких фрајлица.{S} Млад, учен човек |
коме Крањци вандрују е еспапом по нашим варошима.</p> <p>— <hi>Коњски зуб!</hi>...{S} Е, то га |
даје пакосно.</p> <p>Обојица живе сад у варошима.{S} Шаца у <hi>Б**</hi> у Бачкој а Пера у <hi> |
ле, ако ћемо шта, оно и није село, него варошица.{S} Та колик је само онај Велики Сокак с краја |
еста био је заступљен.{S} Била је чак и варошка музика за окретне игре, а ни Совра гајдаш није |
ра коме се одрешио језик. — Или управо: варошке су према онима са села као... као оно без мирис |
ко... мислим...{S} Мислим, дакле, да се варошке госпођице не могу ни сравњавати са госпођицама |
лепо насљедије, па се позива преко наше Варошке Куће, да иде да га узме, јер он је једини закон |
} Ако будете, то јест, пред нама фалили варошке госпојице.{S} Је л’, Јуло?</p> <p>— Јесте! — ве |
, подсмевају им се Темишварци, да су им варошке краве <pb n="2" /> појеле тротоар, али то је са |
лу, каже!{S} Све ћу приписати, вели, на варошки шпитаљ.“ А ја кажем: „Фала вам к’о оцу <hi>и за |
лу код толиких красних вароши и толиких варошких фрајлица.{S} Млад, учен човек воле провађање, |
онцерта, која су давана ради подупирања варошког шпитаља и у корист још неких других хуманитарн |
се ту допало.{S} Велика варош, има фина варошкога света; свега и свачега што се само пожелети м |
тујем, и већ, онако сви у мојој кући... вас па вас... нико вас од моји’ друкчије и не зове него |
у кући, к’о што кажете, а оно молио би’ вас... кад би били тако снисходителни према мени, па на |
— вели она —“...{S} Ју, слатка, баш би’ вас молила још за једну малу малу кришчицу, ова ваша ди |
p>— Ах, госпођице, кад не бих желео, да вас што пре видим, не бих је задуго донео,... само да ш |
з тањира.</p> <p>— Ево вам и ноге... да вас воли пуница, што кажу! — смеје се гђа Сида и сипа м |
о ми се допада!...{S} Још само треба да вас чуједу... и да вас спеваду шором —</p> <p>— Пробајт |
м господину све чизме, па ме послала да вас молим да нам позајмите само за ноћас вашега „нотаро |
то се —</p> <p>— Ју, ја и заборавила да вас питам.{S} А ко га је напаствовао?</p> <p>— Па поп С |
ра.{S} Ето, нађ’те ви још једног, па да вас возим не за <hi>осам</hi>, него за <hi>шест сребра! |
. — Заборавили сте да ми кажете, кад да вас пробудим.</p> <p>Тишина.{S} Никаква одговора.</p> < |
А кад вас човек тражи, не може нигде да вас нађе к’о да сте у земљу пропали!“ вели задовољна ма |
каза и времена.</p> <p>— Па... дакле да вас, не узнемирујем ове недеље -</p> <p>— А не, не.{S} |
ономији.</p> <p>— Молим вас, немојте да вас то збуни ни најмање, господине, — вели му гђа Перса |
S} Још само треба да вас чуједу... и да вас спеваду шором —</p> <p>— Пробајте само! — вели Јула |
укуруз.</p> <p>— Хоћете л’ дозволити да вас мало одменим? — пита путник.</p> <p>— О, молим... з |
ко га имате у подруму, заборавио сам да вас запитам! — рече г. Пера.</p> <p>— Па имам тако трид |
ма’нимо се тога сад, па како би било да вас проведем мало кроз село до школе —</p> <p>— О, моли |
е! — вели Шаца.</p> <p>— Е, а за што да вас се тиче?</p> <p>— Па уморићете се, фрајла-Јулијана! |
умачити и поучити, али тражим од вас да вас нико, ал’ нико не преслишава... па ни моја најбоља |
јерка.</p> <p>— Збогом, слатка, нећу да вас задржавам, а и сама сам у послу.{S} А сутра ћу вам |
вога довели; ал’ ја ћу се опет за то за вас Богу молити!“ вели јој он, а после тихо запева, <pb |
молим вас, милостива, да задржите то за вас.{S} Бог зна, је л’ то све истина, па нисам рада —</ |
а од рђави’ људи!{S} Ај, <hi>то</hi> ја вас питам?“ — А они се, вели, ухватили сваки за своје у |
лаву; срела га... лепо га вид’ла к’о ја вас, милостива, сад... фрау-Цвечкенмајерка кад се враћа |
руком, могу брати у тој башћи и <hi>ја вас</hi> понудити!</p> <p>А затим јој је приповедао, др |
и, ево вам овај пукет цвећа.{S} Он нека вас подсети на моју молбу и на ваше обећање, — вели Мел |
дакле отрчала Ержа.</p> <p>— Поздравила вас је милостива госпоја и моли вас, један нам пацов на |
ини’, па кажи госпоја-Сиди: „Поздравила вас, кажи, моја госпоја, да нам позајмите часком, управ |
де поп Ћира, — сад ви треба код нас; на вас је сада ред!{S} Па, извол’те на свадбу.{S} Још неко |
есете, мислићу на вас, <hi>само</hi> на вас.</p> <p>— Ах, госпођице, кад не бих желео, да вас ш |
>— Та што плачете!{S} Та до’ће ред и на вас!{S} Нек плачу бабе и старци, што им се то више не м |
сподин’ Перо, ја ћу целу ноћ мислити на вас како сте ми обећали књигу.{S} Догод ми је не донесе |
{S} Догод ми је не донесете, мислићу на вас, <hi>само</hi> на вас.</p> <p>— Ах, госпођице, кад |
оје сте ћосави, онако, знате, клот — па вас човек и не може тако одма’ да разликује!{S} Ха ха х |
и већ, онако сви у мојој кући... вас па вас... нико вас од моји’ друкчије и не зове него „наш г |
ве недеље -</p> <p>— А не, не.{S} Сутра вас чекамо.</p> <p>— Добро, — рече Пера. — Дакле... љуб |
могао наште срце попити колико тројица вас садашњи после најмасније карменадле —</p> <p>— Ама, |
одбијајући одлучно, — каква штогла, Бог вас видио!!</p> <p>— Па штогла, слатка, штогла! — рече |
куће.</p> <p>— Ал’ ај’те...{S} Ал’ кад вас лепо молим!...</p> <p>— Не! — рече одлучно путник и |
ајући се више од себе.</p> <p>— Ал’ кад вас молим —</p> <p>— А, хвала, хвала, госпоја-Јуло; мор |
спођа Сида кад их гдегод нађе.{S} А кад вас човек тражи, не може нигде да вас нађе к’о да сте у |
е, никад не знате ко ће вас довести кад вас он повезе.{S} Добро тера, то је све тако; ал’ је не |
нцима поздрав с још некима!...{S} Откад вас нисам видела!{S} А шта ради Меланија... је л’ здрав |
попо.{S} Бог вам за то платио.{S} Поред вас сиротиња може да живи! — рече бојтар и узе испред п |
у торбу.{S} И онако је велика повика од вас паора на нас <pb n="248" /> „беамтере“!{S} Ал’ друг |
/p> <p>— Е, то хоћу, ал’ кад добијем од вас пукет, онда ћу вам га растумачити и поучити, али тр |
прицирали и држите да ја боље правим од вас, онда с драге воље, кад год је вама згодно.{S} Дођи |
га растумачити и поучити, али тражим од вас да вас нико, ал’ нико не преслишава... па ни моја н |
е ми.{S} То баш ни најмање није лепо од вас, госпоја Марта!{S} Ја и ако ми спада сукња ал’ ја о |
ткад кочијашим мало...{S} За ово што од вас зарадим, купићу, мојој Јули фину мараму фердинку... |
ваш баш <hi>њу</hi>?</p> <p>— Па још од вас сам је, слатка мамо, и научила — па одономад ме под |
/hi> нема код нас, ето <hi>нас</hi> код вас; па сад било вам право не било!</p> <p>— Ију, госпо |
</hi>... а ту су и старији!...{S} А код вас онако, што певају паори... „све по ’ладу, да га не |
<pb n="29" /> — ал’ кад човек дође код вас, а ви онда не знате шта је доста; ви онда формално |
, само ником ни речи!{S} Нек остане код вас!{S} Нисам рада!{S} Нисам рада, знате, да ме после п |
по вас да дођете; или да нас чекате код вас.</p> <p>— Ето видите, а оно испало па ће да буде и |
{S} Запишите слободно кад ме видите код вас!</p> <p>— Та немојте опет и ви бити тако на крај ср |
ето других послова! — нека преноћи код вас, а ја ћу већ у јутру послати...{S} Ево вам... — реч |
сама сам у послу.{S} А сутра ћу вам код вас на јаузни све потанко исприповедати!{S} Боже, позна |
ји, — све се канем да једаред дођем код вас на једно пола дана, па да ви мене лепо научите, как |
говарати.{S} Ако је за разговор, то код вас никад није изгубљено.</p> <p>— Но, и ти си ми неки |
отоколе и матрикуле!</p> <p>— А већ код вас не могу да прођу ни једни сватови, а да вам какав г |
те још како, да се цењкам; та ни бриге вас! — хвали се Аркадија.</p> <p>— Па кога мислиш да уз |
два.</p> <pb n="192" /> <p>— Па и није вас преварио, — веди гђа натарошевица, — него се ми мал |
илике овако:</p> <p>— Господине... моле вас да дођете... чекају вас у порти пред црквом, да крс |
ио.</p> <p>— Добро дошли!</p> <p>— Боље вас наш’о, — рече поп Ћира скидајући се с кола. — Ја са |
Каква срећа, каква част.</p> <p>— Боље вас нашли! — чу се поп-Ћирин глас дубоко из бунде, а ка |
а, то јест, свега онога није било, чиме вас он беди у тужби, да га, то јест, нисте гађали ни чи |
х, па онда што смо и пили узалуд, и пре вас, другима, мање достојнима.{S} Требали смо <hi>прво< |
— А помаже л’ вам когођ?</p> <p>— То се вас баш ништа не тиче! — вели Јула и стаде разбијати је |
ољно утешити.</p> <p>„Господар Јова“ ће вас одвести на Карловачко гробље и показаће вам гроб, у |
цки унтерхалтунг!{S} До’ће време, па ће вас дете проклињати!“ Бадава, што јест јест; ал’ за љуб |
десети вас довезе, никад не знате ко ће вас довести кад вас он повезе.{S} Добро тера, то је све |
дите се, ми ћемо све то већ и сами брез вас!“ А он се баш и не отима много, него се тако повазд |
Али, слатка, услуге за услугу; ’хоћу и вас да то кошта нешто —</p> <p>— Молим, молим, да чујем |
душе, не разумем баш много у вину, али вас уверавам, — вели г. Пера, — да овако што још нисам |
дравила вас је милостива госпоја и моли вас, један нам пацов направио велику штету по шпајзу, и |
је алдумаш; он вас повезе а неки десети вас довезе, никад не знате ко ће вас довести кад вас он |
Баш вам могу отворено казати, и уверити вас, да госпоја Перса, кол’ко је ја познајем, да она, н |
ери, кад пуштате даму да задрема покрај вас!...{S} Какви сте ми ви тенцери.{S} Та говор’те штог |
јој тако, па... ал’ иначе је, уверавам вас, добра срца, до сутра ће она то већ све заборавити. |
ушки неверни род.</p> <p>— Ал’ уверавам вас —</p> <p>— Вероваћу, али дајте ми прилике, доказа и |
ке на трбух.</p> <p>— Та ман’те... знам вас већ, знам... ви већ морате ту ваше —</p> <p>— Тхе, |
е Бога, што није тата код куће!{S} Срам вас било!</p> <p>Настаде опет пауза.{S} Јула копа, а Ша |
аде Јула с радом и погледа га).{S} Срам вас било!{S} Севајте одма’ с те дере.{S} Ма...{S} Сад ћ |
азни! — викну запрепашћена Јула. — Срам вас било!{S} Гледај ти само унцута једног! — вели Јула |
сам, ту, — понавља Шаца.</p> <p>— Срам вас било! — дрекну Јула на њ склањајући збуњена бујну к |
поја Сида умешати и заузети за њ. „Срам вас било, бећари једни, грдила би их она тада, немате н |
кад ал’ оно, гледај, ето вас.{S} О, сам вас је Бог дон’о.</p> <p>— Богме, слатка, нећу се моћи |
сам неки к’о што ме беде, та мог’о сам вас до голе душе поарати — вели Нића улазећи.</p> <p>Па |
гђа Габриела. — Пардон, пардон, ако сам вас штагод узнемирила... к’о и увек, и данас сте у посл |
његова, ако смем рећи, кривица што сам вас, узнемирио у виртшафту то јест газдинству.</p> <p>— |
е клањам и молим да ме извините што сам вас задржао од послова.</p> <p>— Па кад баш хитате, оно |
зета.{S} Е, сад ко је томе крив, питам вас, што се Јули измакла така лепа и добра партија?</p> |
расна у томе.</p> <p>— Ман’те је, молим вас, — умеша се гђа Перса, — кад узме књигу, та вам онд |
и се ваљда само шалите!{S} Ид’те, молим вас.</p> <p>— На моју част, слатка!</p> <p>— И-ју!{S} К |
ите.{S} Да шта!</p> <p>— Та и’те, молим вас! — рече гђа Сида зевајући и чудећи се.</p> <p>— Е, |
ер је непрестано узвикивао: „Ите, молим вас!“ или: „Та шта говорите!“ или: „Та је л’ могуће!“</ |
Та где сте га само нашли?“ — Али, молим вас, Ваше Преосвештенство, услишите ме!{S} Та нисам га |
да?</p> <p>— Е, па сад каж’те ми, молим вас, још само ово: коме је исти поп-Олуја већи пријатељ |
5" /> вам заповеђено, додајте ми, молим вас, из онога тањира ону тртицу!{S} Чудим се, шта ми то |
ћ све заборавити.{S} За то молим, молим вас само се забављајте.{S} Слушајте само!{S} Како вам с |
имате много боље очи, видите ово, молим вас.“ — Ђакон уз’о па и он разгледа, па и он се смеје!{ |
>— О, здраге воље!{S} Их бит’ си; молим вас! — рече фрау-Габриела која осим речи „фронцле“ није |
p> <p>— До <hi>шкандала</hi>?!{S} Молим вас само мало брже, шта је, дакле, то било? — рече гђа |
Уф, уф! како то да ми се деси!{S} Молим вас, слатка, ја сад немам каде, него ево вам сукње, а ј |
сад кад сам у највећем послу!{S} Молим вас, слатка снаш’-Пело, — немам кад сад да се тоалетира |
ваки са сваким да лепо живи...{S} Молим вас, слатка, ја сам се већ обезобразила, ал’ ви сте кри |
ам и неће доћи да се пофали...{S} Молим вас за једну чашу воде с бунара; са свим сам промукла о |
е, — обратив се Кипри нотарошу, — молим вас лепо, мало од оних крофни из онога тањира тамо, чин |
че гђа Габриела и утрча у кућу. — Молим вас, само малко.{S} Уф, уф! како то да ми се деси!{S} М |
} Не знате ни кол’ко ја!</p> <p>— Молим вас —</p> <p>— Та шта вам ја баш много и знам?!{S} Чула |
немате што против тога.</p> <p>— Молим вас, извол’те само! — вели поп Спира. — Шта ту ваздан п |
разговарају о економији.</p> <p>— Молим вас, немојте да вас то збуни ни најмање, господине, — в |
продати каквом верглашу.</p> <p>— Молим вас извол’те сести.{S} Молим извол’те ту на канабе.{S} |
S} О, о, баш ми је жао —</p> <p>— Молим вас, ни речи, к’о што вам кажем, нисам чула!{S} Рец’те |
S} Љубим руке, гнедиге!...{S} Ал’ молим вас, само ником ни речи!{S} Нек остане код вас!{S} Ниса |
p> <p>— Дакле слушајте!...{S} Ал’ молим вас, милостива, да задржите то за вас.{S} Бог зна, је л |
већ да удари у плач.</p> <p>— Ал’ молим вас, приповедајте!</p> <p>— Не, не!{S} Вид’ли сте да ми |
епа и добра партија?</p> <p>— Ал’ молим вас, слатка, — опомиње је гђа натарошевица, — ал’ ја јо |
јест, заслужите.</p> <p>— Па онда молим вас рец’те ми напред да се чувам!{S} А чиме би’ ја то з |
ли?</p> <p>— Нисмо, рођена!{S} Та молим вас, раскомотите се само, к’о код своје -—</p> <p>— И < |
едном фушер-машамодом!{S} А, и’те молим вас... само један јед!“ вели и одлази даље. — А сутра д |
дним и унпасент халинама!{S} И’те молим вас! <foreign xml:lang="de-Cyrl">О Јесус-Мариа!{S} Со ш |
ивота —</p> <p>— Тако!{S} Е ви’те молим вас!{S} Та шта говорите! — чуди се као поп Спира. — Па |
трпељива гђа натарошевица, — него молим вас даље, само даље —</p> <p>— А, да, пардон, пардон!.. |
е коље успут и плаћа и пије алдумаш; он вас повезе а неки десети вас довезе, никад не знате ко |
гом кућом!{S} То ми је утеха бар, јербо вас знам да сте жена на свом месту!{S} А куд би’ знала! |
p> <p>— Та обешењаци сте ви сви, кол’ко вас је гођ! <hi>Немеши</hi> вама требају, <hi>немеши</h |
<pb n="58" /> нам по једну ракију, ако вас смем, то јест, понудити, — рече поп Спира и окрете |
ат — ... пардон... господин Перо, овако вас молимо, — рече и склопи руке, — и ја и Јула.</p> <p |
таде тек сад пунити лулу.</p> <p>— Тако вас волем, то је лепо!{S} Шармант! <foreign xml:lang="d |
сви у мојој кући... вас па вас... нико вас од моји’ друкчије и не зове него „наш господин-паро |
је мило.</p> <p>— Јесте, очекивали смо вас жељно, — вели Аркадија. — Чим која кола прођу а ми |
ослова.</p> <p>— Па кад баш хитате, оно вас нећемо задржавати, а сутра?{S} Сутра се, дакле, сме |
а; — а ја сам баш мислила, да пошљем по вас да дођете; или да нас чекате код вас.</p> <p>— Ето |
почест, оставио вама у десно... а за то вас и возим по то.{S} А за десет сребра, што кажу, не в |
тако к’о данаске?</p> <p>— А шта се то вас тиче?! — рече Јула и продужи копање.</p> <p>— А пом |
оручена дошла; кад ал’ оно, гледај, ето вас.{S} О, сам вас је Бог дон’о.</p> <p>— Богме, слатка |
. — Шта ми се то дало на смеј.{S} Чисто вас престављам и гледам како, тако дебела, бацате кегле |
p> <p>— Та умете ви паори, знамо ми већ вас и ваше политике! — умеша се гђа Перса. — За Бога, Н |
азриви Пера обратив се Меланији, — могу вас послужити заиста лепим романима о којима се сувреме |
сподине... моле вас да дођете... чекају вас у порти пред црквом, да крстите новорожденог младен |
још тако усипљите кроз тарабу, одма’ ћу вас овом мотиком!{S} Севајте таки од тарабе!{S} Мол’те |
издала Српска Омладина.</p> <p>— Ја ћу вас молити за ову трећу књигу за моју Јулу, — похита гђ |
а, — Каже: „Нађ’те ви још једног, па ћу вас возити за <hi>четир</hi> сребра“...{S} Кад оно, и о |
у,</p> <p>— вели он. — Нађ’те ви, па ћу вас возити за шест сребра,“ — приповеда поп Ћира.</p> < |
глас из треће куће.</p> <p>— Ох, баш ћу вас молити! — рече гђа Габриела и утрча у кућу. — Молим |
најпохвалније изразила.</p> <p>— Баш ћу вас молити, — вели Меланија.</p> <p>— Ишти и ти, несрећ |
а својом керн-штрудлом.</p> <p>— Баш ћу вас нешто замолити, слатка госпоја-Сидо, па ма се љутил |
>— Неће, неће, госпоја.</p> <p>— Молићу вас, даклем!...{S} Ал’ ви се, је л’ те, не шалите, је л |
ала главу.</p> <p>— Е, лепа парада! <hi>Вас</hi> треба да је срам, <pb n="146" /> а не мене!{S} |
, господин-попо.{S} И ја, што кажу, <hi>вас</hi> почитујем, и већ, онако сви у мојој кући... ва |
о сретни, — вели гђа Перса, — па да <hi>вас</hi> почешће виђамо у кући, и она би опет онако к’о |
ели Меланија.</p> <p>— Сећаће ме на <hi>вас</hi> —</p> <p>— Збиља, господин’ Петровић’, — преки |
hi> кренути овамо к нама.{S} Па кад <hi>вас</hi> нема код нас, ето <hi>нас</hi> код вас; па сад |
} Та... та то је поп-Васин Коста... поп Васа из Саса.{S} Ех, ето шта велим ја!{S} Откуд он зна |
е им’о друга посла.{S} Ет’ тако!{S} Поп Васа га шиље и, што кажу, откида од своји’ уста, да му |
{S} Да знаш да ћеш тамо наћи сва четири васеленска патријарка и петога рим-папу, па ништ’ не тр |
поведао куму најпре о песнику те песме, Васи Живковићу свом коншколару, а после о песми, за што |
ове и метнуо камилавку по чину реда св. Василија, па дошао и стао пред њега и замолио га да га |
л’ко је пакосна, бештија и аспида једна василијска, па поручује по Ержи и каже: „Поздрави ти, к |
"159" /> од шапурикина брашна чесница и василица правила; о скакавцима и пацовима и о Талијаним |
.</p> <p>— Коста!{S} Та... та то је поп-Васин Коста... поп Васа из Саса.{S} Ех, ето шта велим ј |
био од ране младости код њега, и ако је васпитаван цигло у том правцу, да буде тако рећи, један |
ира да једе, а пинчика опет био је тако васпитан и паметан, да никако није хтео са земље да јед |
а Богословија може се пофалити што така васпитана младеж излази из ње.{S} Фини младић к’о из шт |
ала га је врло лепо; и као попино дете, васпитано, наравно, у страху Божјем, снивала је један с |
лу, да не би Меланија која има „немецко васпитање“ ни у чем ноблија изгледала од Јуле.{S} И она |
о чатао.{S} Меланија је добила прилично васпитање; била је у леру код неке старе фрајле у Бечке |
ње!...{S} Све је до мене морала да се ’вата у коло, па да игра нуз мене!</p> <p>— Па зашто је |
е, а он се онда, што кажу, и за сламку ’вата!{S} Али ја му праштам, Преосвештенство, и једина м |
!“ — „Та јест, одговара паор.{S} Касти: ватате души места!“</p> <p>Из авлије се видео леп ходни |
не коње, а господар ако се није добро у’ватио за лотре, излети к’о да никад није ни био у коли’ |
да не гледају тога — замуцкује љут к’о ватра поп-Спира — то-то-то-тога Ту-ту-турчина!{S} Тога, |
она стара пословица која вели: „Где има ватре мора и дима бити“; дакле, да ту ипак има неког ђа |
псују ритске комарце што се ни запаљене ватре не боје него насрћу.</p> <pb n="420" /> <p>А путн |
, бољега света.{S} По ваздан стоји крај ватре лонац с кукурузом који се онако окруњен, у зрну, |
уству Пере Тоцилова, који је седео крај ватре и пијуцкао комадару у друштву са ченејским црквењ |
енсупе.{S} Изгледала је онако само крај ватре као једна од оних трију у Шекспировом <hi>Магбету |
напоље, или се купе <pb n="388" /> око ватре где стоји Аркадија црквењак и његов помоћник (нег |
но свинче и греју задовољни укућани око ватре.{S} Букти слама посута по свинчету које се прљи п |
у мојој фамилији радо једемо кожурице с ватре.“ — „Па кол’ко да испечем кожурице, перзекуторе м |
у лепињу, и печену сланину и кожурицу с ватре (што сви у његовој фамилији радо једу) и гледећи |
S} Па и мало сланине, кад би испекла на ватри, не би ми шкодило због кашља проклетог...{S} А и |
е потражи ако се случајно што догоди на ватри — и на послетку са фрау-Цвечкенмајерком, и задржа |
тужно, као грана зелена кад запишти на ватри, тако запева он њену милу песму:</p> <quote> <l>„ |
оџака који пар кобасица, па их метни на ватру за нашег Нићу...{S} И мало сланине можеш.</p> <p> |
Метите ме код огњишта,</l> <l>Ди кувари ватру пире</l> <l>А на мене руке шире!{S} Ију-ју, ију-ј |
, — вели рукујући се с њом поп Спира, — ваш гостопријемни дом не може човек никад заборавити.{S |
погађали, него ваш Аркадија погађ’о за ваш рачун.{S} Него извол’те у кола; извол’те да не кисн |
— Та како да не осетим!{S} Та друго је ваш паворски а друго наш беамтерски нос!{S} А зашто нас |
ам се баш <pb n="195" /> заљубила у тај ваш циц; говорим, а сва ми памет остала на њему!{S} Ди |
знети га насред сокака, као да је сокак ваш спахилук,... да човек не може да изађе пред своју р |
е на грудима. — Знате ли ви да ни један ваш поглед на њу није измакао мом оштром оку!{S} Чувајт |
ородошавши, новопостављени.{S} Господин ваш отац имао је доброту да ме сврати и доведе амо, и с |
S} Оно касти, и нисте ви погађали, него ваш Аркадија погађ’о за ваш рачун.{S} Него извол’те у к |
то, почитајема госпоја-Сидо, ил’ је то ваш господин супруг, господин Спира, онај што је некад, |
госпоја Перса.</p> <p>— Па ви’те да нас ваш сат опомиње.{S} Седамнаест сати; ако то није доцкан |
а Екселенција запита: „А је л’ ово баш ваш зуб, оче Кирило?“ — Да, Ваше Преосвештенство, — пок |
аве баба-Тини, а што ће онда ваша Јуца, ваша безазлена и кротка ћерчица на прозору?...{S} Сигур |
и</hi> или <hi>она</hi> ... она ваша... ваша супруга?</p> <p>— Но, па ја сам... ја, пречесњејши |
е!{S} Ви водите впртшафт како ви знате; ваша супруга како она зна, а ваша слатка ћерчица опет к |
ви знате; ваша супруга како она зна, а ваша слатка ћерчица опет како <hi>она</hi> зна!{S} Неко |
187" /> <p>— Јесте; ми <hi>онако</hi> а ваша кућа <hi>свакојако</hi>.</p> <p>— Охо! — узвикну з |
ла још за једну малу малу кришчицу, ова ваша диња све се топи у усти...</p> <p>— О, па што не к |
— Па кад праве баба-Тини, а што ће онда ваша Јуца, ваша безазлена и кротка ћерчица на прозору?. |
и, <hi>ви</hi> или <hi>она</hi> ... она ваша... ваша супруга?</p> <p>— Но, па ја сам... ја, пре |
а ни госпођа-Персе ваше супруге, кол’ко ваша, <hi>баш ваша</hi>, чесњејши господин-Ћиро, што ст |
варате се, слатка, кад мислите да само ваша Меланија чита! — прекиде је јетко гђа Сида видећи |
ђеној башћи?!</p> <p>— Е, а откуд је то ваша башћа? — вели му збуњена Јула.</p> <pb n="144" /> |
ерсе ваше супруге, кол’ко ваша, <hi>баш ваша</hi>, чесњејши господин-Ћиро, што сте, то јест, ви |
пира па остави шешир. — Само кад је <hi>ваша</hi> кућа пример селу.</p> <p>— Богме и јесте.</p> |
>Ал’ не следу ноћом да идеду,</l> <l>Од вашака паворски’ момака;</l> <l>Виле вуку, а пулгере ту |
Одазвали га, па мор’а фришко да оде на вашар.{S} Ту сат и по одавде у П. Тамо се неки под шатр |
газде и трговци терали свиње у Пешту на вашар, па су и бојтари онда прошли и видели света к’о м |
одало и покрало за оно три дана, док је вашар трајао, а сада ништа не чујеш!{S} Тишина, ништа н |
макнем корак из кујне, одма’ се направи вашар!</p> <pb n="350" /> <p>И одмах за тим чу се страш |
е седам недеља, кад је ту био тродневни вашар, на коме је Рада Карабаш (са још некима чикошима |
ко и свињарско време нит’ има више они’ вашара ни они’ алдумаша, кад су ишли у Пешту и видили с |
ених колача <pb n="36" /> са последњега вашара.{S} Та није да се згранио тата кад је дочепао пи |
и, а донео му га је на поклон с једнога вашара мајстор Лекса лецедер још пре неких двадесет год |
њему дошло тешко; сетио се Пера прошлог вашара и једног вранца, за кога се ценкао, <pb n="290" |
недеље рекла и пророковала, да ће бити вашара између њих.{S} А ја што видим, гнедиге, то је ви |
ни ногама)...{S} Па зар кад баба дође с вашара с медљаним колачима па запита: „Ди је мој Рада?“ |
’о мачке ситни!{S} К’о да шљиве тера по вашарима...{S} А што је најгоре, никад не знате: пошто |
а, — мој Лека већ три недеље како је по вашарима, а ја се опет бојим, да се когођ, кад је овако |
знам!{S} Од како ми је човек от’ш’о по вашарима, слабо вам и излазим... па тако ништа и не зна |
крајеви од Швабине суваче па све до иза вашаришта.{S} А знала је добро и немачки, па јој је у т |
втиније.</p> <p>Тера Пера Тоцилов преко вашаришта, па и њему дошло тешко; сетио се Пера прошлог |
кроз село; оставише га и ударише преко вашаришта.{S} Како пусто и жалосно изгледа то место сад |
изме па запао у једну биртију већ близу вашаришта, па већ трећи дан седи уз гајдаша, а Шаца ост |
ње.</p> <p>Остаде за њима за тили час и вашариште и гробље и лудара, и ухватише се главнога пут |
ед није нашао далеко изван села, чак на вашаришту, па ту се тек зачуђен зауставио, и питао у се |
у је и Ченеј.</p> <p>Још мало ето их на вашаришту.{S} Прођоше крај гробља, оставише и велики бу |
се угасила и поглед му блуди по пустом вашаришту.{S} Позн’о је и оно место где је вранац стаја |
у хартију умотан кишобран нешто мањи од вашарског ринглшпила и један упакован кревет који се ви |
мо се неки под шатром потукли... к’о на вашару! — рече Јула смејући се.</p> <p>— Па, како живит |
јој одговорио да јој је купио клавир на вашару. „Ено га, вели, у шупи, па нек свира у њега свак |
к што га је купио на сенћанском јесењем вашару.{S} И пишите: да му шаљемо пет форината сребра д |
да ми треба да се извинимо што у оваком вашару дочекујемо госте.</p> <p>— А, баш на против, гос |
л’ ово баш ваш зуб, оче Кирило?“ — Да, Ваше Преосвештенство, — поклоним се ја и одговорим му. |
је л’ то мој зуб? — „Мој, одговорим ја, Ваше Преосвештенство!“ А мо’ш мислити како ми је било, |
ду... у здравље ваше примјерне супруге, ваше госпоја-Персе!</p> <pb n="313" /> <p>Куцнуше се; п |
i>оваке</hi> зубе да су имали, — то ми, Ваше Преосвештенство, каже он, није било познато!{S} Са |
а то добро!...{S} Знам ја, фрајла-Јуло, ваше добро срце!{S} Е, баш ћу да пробам! — рече Шаца, п |
е сте га само нашли?“ — Али, молим вас, Ваше Преосвештенство, услишите ме!{S} Та нисам га ни тр |
—</p> <pb n="412" /> <p>— Ваше црте... ваше лице! — рече путник сав потресен, гледајући мало у |
ћи ће он опет —</p> <pb n="412" /> <p>— Ваше црте... ваше лице! — рече путник сав потресен, гле |
Он нека вас подсети на моју молбу и на ваше обећање, — вели Меланија.</p> <p>— Сећаће ме на <h |
арошевица.</p> <p>— А ја баш идем поред ваше куће, па мислим у себи: дај, кажем, да свратим к њ |
ко смем узети себи слободу... у здравље ваше примјерне супруге, ваше госпоја-Персе!</p> <pb n=" |
не лепо научите, како ви то правите оне ваше чувене путер-крофне. <pb n="20" /> Ви то за чудо л |
па није толико заслуга ни госпођа-Персе ваше супруге, кол’ко ваша, <hi>баш ваша</hi>, чесњејши |
офне?!</p> <pb n="6" /> <p>— Хе, хе, из ваше руке па не зна човек шта је доста!</p> <p>А домаћи |
— Та умете ви паори, знамо ми већ вас и ваше политике! — умеша се гђа Перса. — За Бога, Николај |
тојнима.{S} Требали смо <hi>прво</hi> у ваше здравље, драги мој и ретки мој госте, чесњејши гос |
иде је Цвечкенмајерка. — Ја могу доћи у ваше године, ал’ ви у моје, бо’ме, никад више... никад, |
знам вас већ, знам... ви већ морате ту ваше —</p> <p>— Тхе, тако сам научила од моје покојне м |
клем прва здравица, и она нека је у <hi>ваше</hi> здравље.{S} Спаси Бог!</p> <p>Куцају се и пиј |
оног што га паори зову: <hi>Олуја</hi>, вашег и његовог пријатеља...{S} А ја таки идем Тоцилову |
е, да се поштен комшилук расели од тога вашег виртшафта.</p> <p>— Охо, охо!{S} Ама ви, господин |
ћас вашега „нотароша“ ... овај... мачка вашег. (Мачка су звали, онако међу собом, нотарошем, за |
нам позајмите часком, управо за ноћас, вашега мачка.“ Кажи да се јавио од некуд из комшинског |
о се ’ранити и таворити већ и брез тога вашега тала!....{S} А ви, реко’ му ја, подајте на шпита |
мах да јавим то дешператним пријатељима вашега господина супруга!...{S} Милостива. <foreign xml |
ас молим да нам позајмите само за ноћас вашега „нотароша“ ... овај... мачка вашег. (Мачка су зв |
— А а а, а ти ту... то су, извесно, све ваши... је л’ те?</p> <p>— Јесте, — рече Јула милокрвно |
и умиру од апцерунга!{S} Кад сам ја био ваши’ година, ја сам толико могао наште срце попити кол |
о се бар ти не мучи и не злопати на тим вашим свету, каже!{S} А ја ћу се, каже, стрпити и приче |
> <p>— Та шта ви ту мене фурт плашите с вашим татом... овај, господин-парохом... и шаровом, у м |
, па још мислим: шта ће, Боже, бити сас вашим господин-супругом, па сас вама, па сас вашима!{S} |
а мени, па наредили онима тамо... онима вашима.. да оставе моју кућу на миру.{S} Знате, нисам р |
господин-супругом, па сас вама, па сас вашима!{S} А, оно, ето, шта сам видела!{S} Ју, ју, ју!{ |
е забранио мојој Јуци и да прима визите ваших, а још мање да сме одлазити к вами.{S} Дакле госп |
чну?</p> <p>— О, госпођице Меланија, из ваших руку свака је ствар преслатка.</p> <p>— Ух, — хук |
ој није место —</p> <p>— Па, кад буднем ваших година, драга хебаме, онда ваљда нећу бити тако < |
домаћин, — сва заслуга има се приписати вашој поштованој супрузи, госпоја-Перси, јер, што кажу: |
ама; јербо не знам: ко је старији у тој вашој <pb n="186" /> кући, <hi>ви</hi> или <hi>она</hi> |
с ланца!{S} Нећете се скрасити ни у тој вашој башћи.</p> <p>— И-ју, фрајла-Јуцо, нисам знао, да |
Па говорим, — вели јетко поп Ћира, — о вашој красној ћерци Јуци,... нек вам је жив’ и здрава!< |
} Срећа те ми је тај малер пасирао пред вашом а не пред каквом другом кућом!{S} То ми је утеха |
рати?!</p> <p>— Добро те нисте рекли, с вашом Жужом!</p> <p>— А шта би вам фалило, само ако она |
а!</p> <p>— А шта има она <hi>то</hi> с вашом кућом?!</p> <p>— Има то, што није миран сокак од |
а боме не поведох сад <pb n="114" /> за вашу љубов за собом једног пединтера! — вели гђа Сида и |
ао јој је, — ви’те како се ја старам за вашу душу. „Тјело Христово примите, источника бесмертна |
а с огорелом шапом!</p> <p>— Но, тек на вашу се кућу нећу угледати.</p> <p>— Но, то вам и неће |
против, баш к’о своје рођено дете воле вашу Јулу.{S} Баш мени самој је одономадне казала, како |
а</title> Хуфеландова и <title>Собрание Вещеи</title> од Доситеја, а <title>Совѣте Здраваго Раз |
решето за жито на сокак, код онолике њи’ве авлије... како нам свима смета и прави ларму по сока |
после доћи.</p> <p>— О, ништа, ништа! — веди гђа натарошевица. — Ми смо мало повише закаснили, |
десне до њега.</p> <p>— Е, па збогом! — веди поп Ћира из кола.</p> <p>— Срећан пут! — поздравља |
"192" /> <p>— Па и није вас преварио, — веди гђа натарошевица, — него се ми мало задоцнили; а у |
и мили да служим!{S} Ал’, газда-Перо, — веди Нића и метнуо прст преко уста, — само: ћуткац! — А |
о чуо.{S} Гром, прави, формалан гром из ведра неба.</p> <p>— Брзо, господине, брзо! — жури га А |
— за то је све изненадила, као гром из ведра неба, та новост.</p> <p>Одмах на прво питање Јула |
сте и теше у исти мах.</p> <p>А како је ведрија и задовољнија била тих дана њена доскорашња дру |
и бегају од ових суморних дана, и траже ведрије небо и блажије поднебље.{S} Само ће несташни и |
путнику се учини јако познато то лепо и ведро лице.{S} Погледа на кућу, и на таблу на којој су |
у, тек што није сван’о.{S} Нестало оног ведрог и насмејаног плавог неба, покрили га сиви облаци |
тво, како сам оштећен, — па дон’о неки -веее-лики зуб, та мал’ те неке бити колик’ полак шапури |
мију...{S} Па га онда, четврти пут отац вез’о уларом и пајванима иза стражњег сица за шараге, п |
у.{S} Одмах обуче душанку вишњеве боје, веза свилену пошу око врата, а према томе и остало одел |
или танки пешкирићи од српског платна и веза) По штелажама порцуланско и стаклено посуђе а по д |
’ што није ишчупао колац за који је био везан, док није опазио и поп-Спиру и тако се обавестио |
ше к’о што се пише, него и неке стихове везе по писму што их је запамтила са медених колача <pb |
у, па само гледа у лево у земљу, па све везе, док се не озноји испод носа, па добије к’о неке м |
ради, ову Главу која нема никакве јаче везе с главним догађајем, и која не би требала ни да до |
столицу, па пустио глас а диже обрве и везе и кити све лепше и лепше на задовољство и дивљење |
о ломе; охрабрила се и Ержа, па тресе и везе до Ниће боктера, па распалила и њега те јој и овај |
од фрау-Габриеле беше јој, кад доведе у везу с оним што је пре неки дан чула, све јасно.{S} Онд |
који се разуме у парним ветрењачама што веју жито по спахилуцима, него да је то човек наше вере |
оба.{S} А кад паметан човек већ хоће да век векује, а он гледа, до душе, на оно прво, али, Бога |
а се Јули учини оно неколико дана читав век.</p> <p>Једнога јутра тих дана устаде Јула врло сум |
ад се нисмо видили!{S} Чини ми се читав век!{S} А тако би’ је волела видити!{S} Та биле смо дру |
оповом</hi>.{S} Лопов један што ми једе век! — рекла би љутито.</p> <p>А и он сам као да је доб |
/> ни чудити; у том јој је, што кажу, и век прошао!{S} А после, и <hi>немецко воспитање</hi>... |
ест пута <pb n="125" /> у рог и огласио век скоро успавалом шору и селу да је једанаест сахати, |
лика зубекања, какву ја, Персида, свога века нисам вид’о!...{S} Вид’о сам само једаред још једа |
то дете наплакало, неће се целога свога века толико наплакати.</p> <p>— Но, па шта је дакле?</p |
же фрау-Цвечкенмајерка бабица, да свога века још није вид’ла тако дете здраво па грлато.. трина |
очицу какву фрау Габриела извесно свога века није ни чула ни читала где — Фрау Габриела викну с |
слике мал’ те неће бити све из прошлога века.{S} Биле су то неке старе контрафе са црним оквири |
ругој половини деветнаестог просвећеног века, кад нема ни инквизиција ни анатема.{S} А да су те |
када га има к’о ти!{S} Та која никад у веку није запевала, на данашњи дан мора.</p> <p>— Та им |
{S} А кад паметан човек већ хоће да век векује, а он гледа, до душе, на оно прво, али, Бога ми, |
. <pb n="258" /> — „Паметнији попушта“, веле наши стари.{S} Уздржао сам се, савладао сад мој гњ |
о усађен као струк лука.{S} Од то доба, веле, да су му дали надимак <hi>Поп-Кеса</hi>, па га и |
лфа.{S} Али што није било може да буде, веле паметни људи, а код нашега Шаце у толико лакше, шт |
да су их тамо брзо развадили, и они се, веле, притајали, јер су увидели, да, доиста, нису у туђ |
220" /> Владике, да се не брине; узеће, веле, од поп-Спире толико сокака парокијана, кол’ко поп |
ра дан и дохватили.{S} И један и други, веле, сакрио је левчу под мантију, и тако отишли на раз |
најневероватније у свој тој приповеци, веле, да се и он баш својски гурао, кад је кум неколико |
сексера.{S} На један тако бачен сексер, веле, да је тако силно полетео и одгурнуо онога испред |
уо <pb n="12" /> и забележио сам писац, веле, да је добио тај надимак отуда, што се одавно, још |
и млађи!</p> <p>— Е, дакле, лаку ноћ! — веле девојке и љубе се као да се неће опет сутра видети |
селу, кад неко за нешто не мари: „Е, — веле, — мари он за то к’о Совра гајдаш за кишу,“ или: „ |
за лопове!</p> <p>— Неће, неће, Нићо, — веле му они, — а и ко би се усудио, кад <hi>ти</hi> чув |
’те. „Сниска стреја, висок ђувегија!“ — веле му и уводе га и послужују његову родбину, доводе с |
, и тако је сутра Недеља, пресвуће се,“ веле старији прљавој деци.{S} Девојке спремају шлингова |
’о други.{S} А после, и правила Поетике веле, да треба што више пробудити радозналост у читалац |
</p> <p>А деца све грцају од смеха и не веле му ништа.</p> <pb n="408" /> <p>— Е, па извин’те и |
3" /> али је другарице утерују у лаж, и веле, да она најлепше пева од свију њих.</p> <p>— Певај |
већ, већ све расте перје, па ме фале и веле: „Ал’ умеш да цифраш!...“ Питајте само господин пр |
а — било би све друкчије.{S} Стари наши веле: да је дечије срце као восак — можеш правити од ње |
аде, а њему не даду ништа да ради, него веле: „Нека, ча-Нићо, не трудите се, ми ћемо све то већ |
какве ти не узимају у војску.{S} Чисто веле: дај само нек је више каноненфутера!{S} Сад им је |
ципалову ћерку, па је онда на коњу, што веле.{S} Јер он не познаје још то женско створење, које |
Само се погађај, јер ти бар знаш паора! вели поп Спира. — Обешењак је.{S} Кад те види да си у н |
већ дванаест.{S} Е, време је да се иде! вели поп-Спира. — Ајд’мо, диж’те се, да идемо.</p> <p>— |
p>— „За Бога, та где сте га само нашли! вели ми господин Владика. — Извол’те се уверити сами.“< |
и и радили два берберина у једном селу! вели Сока гркиња.{S} И један па нема увек посла.{S} А п |
онако... кол’ко за један добар опанак“, вели јој Нића. „Не шкоди ако бидне и више...{S} Ако што |
јој је купио клавир на вашару. „Ено га, вели, у шупи, па нек свира у њега сваке друге недеље у |
пасош, па ће после и коња, па за то га, вели, и продаје сад јевтиније.</p> <p>Тера Пера Тоцилов |
“, а за њим попадија и кћи Јуца. „Ајде, вели, да мало поседимо; рано је још за легање!“</p> <p> |
а купе ствари за спрему.{S} А Спира је, вели она, повео поп-Ћиру о свом трошку, да му овај густ |
, била је здраво паметна жена!) — није, вели она, к’о каква подерана штримфла, па да се може по |
је дави и виче јој једнако: „Ти си ме, вели, у ове нечисте силе отерала и ја душу моју изгубил |
моја Савка, моја Савка!{S} Не питај ме, вели, одакле сам дош’о!{S} Ја сам ти издалека, од туђе |
<hi>то</hi> ја вас питам?“ — А они се, вели, ухватили сваки за своје уши, па зинули па се зами |
адог и финог ђакона, па му каже: „Ајте, вели, млади амице, ви сте млађи, имате много боље очи, |
им њен зет Палчика, отац малога Савице, вели да баба то само тако каже; увек она има изговара и |
р часа тек ако се једаред диже да види, вели, коње, или колут око месеца, на ком су крају штапц |
и је све што на земљи учиниш! „Безумни, вели евангелист, још ову ноћ узећу ти душу“...{S} А чов |
дај се талу, каже!{S} Све ћу приписати, вели, на варошки шпитаљ.“ А ја кажем: „Фала вам к’о оцу |
ема ту ништа од тога!{S} С народом сам, вели, стекао, па нека сад <hi>тај</hi> народ и једе!{S} |
за „слуге и слушкиње“ стоји једно исто, вели: значи, да ће те посјетити неко издалека и да ћеш |
своје <hi>претпостављене</hi>; али му, вели, прашта“. — заврши поп Спира причање.{S} Таман је |
hi>тај</hi> народ и једе!{S} Ваљ’да ћу, вели, понети дудове на онај свет?!{S} То ти је све што |
о уз тањир.</p> <p>— Не могу никако, —- вели поп Спира, — да се научим на нож, брица па брица.{ |
дај, дај десну руку нашу,“ <pb n="4" /> вели господин нотарош, па му залепи пола десетице на ше |
да буде доста паметан, — <pb n="27" /> вели попадија. — Једна мука и невоља, а нема му лека!</ |
!...{S} Тек штогођ и од Екселенције!! — вели љутито поп-Ћириница и брише уснене углове.</p> <p> |
о, још <hi>ни сад</hi> да се утјеши!! — вели гђа Сида а очи јој пуне суза. — Ал’ са свим на <hi |
/p> <p>— Е, није него си <hi>ти</hi>! — вели му поп Спира и пољуби се с њим неколико пута најср |
Ај, Ракила, је л’ добро диваним, ај?! — вели Нића, задовољан што се одужио Ракили за Какаш-Верк |
но, онако к’о што га је Бог створио?! — вели Пера.</p> <p>— Е, ал’ ја ’хоћу да сам <hi>теби</hi |
тигује к’о безбожну Содому и Гомору?! — вели поп Спира коме се ни најмање нису допадали разгово |
рећи, други „странопријемни Аврааме“! — вели поп Ћира и рукује се с њим па граби што пре на вра |
њак! ’хоће да ме уплаши, па ме вреба! — вели Јула, одобровољена, слатким и меким гласом.</p> <p |
з венчања.</p> <p>— И треба, и треба! — вели Пера Тоцилов једући. — Људи су, треба да се венчад |
о за тебе.</p> <p>— И треба, и треба! — вели Нића. — Знаш што кажу: „Весело срце кудељу преде“. |
звиждањем.</p> <p>— Да боме да спава! — вели домаћин. — А, кога моје вино обори, тај се не диже |
Има кола ал’ нема арњева, милостива! — вели Пера Тоцилов. — Та гледајте само какво је то време |
ам му добро и одговорила!{S} Нема га! — вели, а уво јој окренуто комшијској башти. — Јао крста, |
p> <p>— Но, <hi>то</hi> ми се допада! — вели љутито-поп Ћира, а попадија долива уља на пламен г |
Фрајла, па још господин-попина ћерка! — вели Шаца срећан што јој се осветио за ранију увреду. — |
</p> <p>— Каква мајка, таква и ћерка! — вели поп-Ћира. — Моја Персида је један, тако да кажем, |
чкенмајерком.</p> <p>— Ај’те, слатка! — вели јој Цвечкенмајерка, па се узеше испод руке и остав |
/p> <p>— Иди до ђавола; врат скрјала! — вели гледајући за њом, љутито гђа Перса. — Е, баш од ов |
</p> <p>— Нисам... а за што би’ била! — вели Јула а сву је облила румен и размишља, шта би то с |
и кући!</p> <p>— Е, баш си потрефила! — вели поп Спира. — Седи, Јуцо дете, а мама нек иде.</p> |
p> <p>— Па откад сам ја то већ рекла! — вели бирташица пеглајући једнако.</p> <p>— Та што ме и |
ити.</p> <p>— Та ман’те га до ђавола! — вели госпоја Перса.</p> <p>— Морамо, слатка, — вели јој |
Та, ето... нисмо имали другога посла! — вели стидљиво бирташица излазећи.</p> <p>— Сад... ви, н |
ако можеш.</p> <p>— Не ваља, не ваља! — вели поп-Спира.</p> <p>— Ето заиђ’те сад из куће у кућу |
емо у Недељу мало калабалука, весеља! — вели задовољно бирташица.</p> <p>— А каква калабалука? |
лизи к’о зејтин!...{S} Све се тоциља! — вели бојтар.</p> <p>— „<hi>Клизи</hi>“, да бо’ме да кли |
p> <p>— Ама нема појаса међ ’аљинама! — вели домаћин мало после. — Можда га није ни пон’о.</p> |
а то?</p> <p>— Ах, божанствена песма! — вели Пера и тера прстима своју бујну косу на више.</p> |
, мислио би само да је све то истина! — вели гђа Сида.</p> <p>— Е, није него није!{S} Па кад гр |
/p> <pb n="323" /> <p>— Десет сребра! — вели поп-Ћира.</p> <p>— Шта врага?!{S} Па и ја толико.. |
а!{S} Не мож’те да живите без малера! — вели Цвечкенмајерка очевидно попуштајући... — Тако вам |
вашу љубов за собом једног пединтера! — вели гђа Сида и метну руке на трбух.</p> <p>— Та ман’те |
— Та, та, та манимо се ти’ разговора! — вели поп-Ћира. — Читав се дан труцкали у коли, па сад с |
горе.</p> <p>— Рђава времена заиста! — вели поп Спира.</p> <p>— Ја све мислим, — вели домаћин, |
ква срећа, <pb n="24" /> каква срећа! — вели поп-Ћира, па се диже од стола, брише браду од јела |
лице,... господин-Перо... службеница! — вели фрау Габриела и одлази журно.</p> <p>— Иди до ђаво |
јеш господину?</p> <p>— О, на против! — вели гост. — Како ко, ал’ мени, верујте, увек се више д |
— ти си, ти си... формални штрањгов! — вели и тапка га задовољно по рамену.</p> <p>— Хе, хе! — |
во наше изгубили.{S} Ајд’, спаси Бог! — вели поп Ћира поп-Спири па се куцају и пију.</p> <p>— А |
ило!{S} Гледај ти само унцута једног! — вели Јула сва ознојена и зајапурена, па не може још да |
м ову пустољину.</p> <p>— Ето ти сад! — вели поп Ћира. — Та није ваљда?</p> <p>— Та ти већ да б |
Та па зар ниси чула, да се удају обе! — вели јој домаћин.</p> <p>— Е, да!{S} Та шта говорите!{S |
n="371" /> <p>— Голим грлом у јагоде! — вели заједљиво гђа Перса. — А са чим ће!{S} Ваљда ће га |
p> <p>—- Па неће ме нико, Нићо, роде! — вели Ракила ђаволасто.</p> <p>— Па ни за кога и не разб |
је поп Ћира.</p> <p>— Та, пустите је! — вели поп Спира, — боље нек се тамо испраска.{S} Ето ње |
ви их поп Спира.</p> <p>— Мило ми је! — вели гђа Сида.{S} И доиста било јој је мило!{S} Чим га |
ли, па ништа.</p> <p>— Непоправим је! — вели поп-Ћира.</p> <p>— Не да се поправити, он тера сво |
пођицу кћер, а?</p> <p>— Та, тако је! — вели поп-Ћира. — Сад после Божића.</p> <p>— А, дакле ис |
равио!...{S} Морам!{S} Шта је, ту је! — вели поп Ћира полако гђа-Перси.</p> <p>И она увиђа и пр |
апа возити.</p> <p>— Ајд у име Божје! — вели Пера Тоцилов и стаде тек сад пунити лулу.</p> <p>— |
бо’ме, <hi>и коме</hi> да шмајхлује! — вели гђа Габриела.</p> <p>— Та... баш не велим да није; |
ик.</p> <p>— О, молим... здраге воље! — вели Аркадија и меће преда њ књигу.</p> <p>Дође ред на |
</p> <p>— Меланија, пријатно спавање! — вели јој Јула. — Немој да сневаш штогод страшно, знаш.. |
бро дошло, да имаш своја кола и коње! — вели гђа Сида.</p> <p>— Хе, то сам ти, Сидо, и сам више |
а’; види и сам да је запао међ паоре! — вели гђа Перса.</p> <p>— Питала га милостивна, — настав |
те чаше; јест, ако ћете баш да знате! — вели гђа Сида па и опет погледа у Перу који се само окр |
јице.{S} Је л’, Јуло?</p> <p>— Јесте! — вели Јула.</p> <p>-— На моју часну реч, верујте ми, — в |
.{S} Шта знате!?{S} Џак бува, хе, хе! — вели Аркадија и додаје му услужно и понизно шешир и шта |
/p> <p>— То се вас баш ништа не тиче! — вели Јула и стаде разбијати једну грудву земље.</p> <p> |
е.</p> <p>— Хе, а можда ме се и тиче! — вели Шаца.</p> <p>— Е, а за што да вас се тиче?</p> <p> |
тамо преко?</p> <p>— Није него уздуж! — вели му гђа Сида. — Бог с тобом, Спиро; а какво те „пре |
ле, гле!{S} Боже, баш к’о да су живи! — вели Јула и гледа слатко и насмејано на цвеће, на родин |
Добро печена, па масна, е, то вреди! — вели поп Спира. — Ја вам не марим за торте и друге које |
ли, — а камо л’ кад стари сват тражи! — вели јој једна.</p> <p>— Та знаш да си <hi>млада</hi>, |
а ову ’ладноћу.</p> <p>— Одма’, таки! — вели једна још доста лепа жена са повезаним вилицама, п |
забораву.</p> <p>— Нека га ђаво носи! — вели поп Ћира. <pb n="258" /> — „Паметнији попушта“, ве |
ма се више честитати, морам признати! — вели искрено поп-Ћира.</p> <p>— Управо, — вели домаћин, |
о, нема ни форме да ће се пролепшати! — вели и седа међу остале.</p> <p>Још неко време седе и ч |
еш!?{S} Другу Пелу не могу лако наћи! — вели Нића мало и тужно. — Од кад ми она умрла, а ја уда |
спрема од Бачке?{S} Зацрнили облаци! — вели поп-Спира.</p> <p>— Таман за кукуруз к’о поручено, |
/p> <p>— Баш красан, фајн млад човек! — вели гђа Сида. — Како само лепо говори, к’о из књиге.{S |
ај за Бога... пусти ме да се издувам! — вели јој поп-Ћира. — Падне човек, што кажу, с крушке, п |
S} Ја сам са свим задовољан, са свим! — вели задовољно поп-Ћира и наточи задовољно и себи и дом |
ла Меланија.</p> <p>— Збогом, збогом! — вели једна другој — Лаку ноћ!{S} Пријатно спавање!</p> |
ти да ћете нас почаствовати посјетом! — вели гђа Сида.</p> <p>— Ја ћу бити тако слободан —</p> |
није ни у својој рођеној кући миран! — вели поп Ћира па стаде ходати љутито по соби.</p> <p>— |
л’ он само берберин,... унцут је он! — вели Јула, а окопава све што јој под мотичицу дође.</p> |
, ајд’ погоди сама, шта сам ти дон’о! — вели а заклопио ствар.</p> <p>— Ју мама, иберашунг!{S} |
зуба — тај ти се не би лако пробудио! — вели поп Спира охрабрен успехом. — А, велиш, вино јако |
и поп Ћира.</p> <p>— Охо!{S} Да како! — вели поп Спира и остави штап.</p> <p>— О фамилијарним с |
е).</p> <p>— Та по мало јесте и тако! — вели поп-Ћира.</p> <p>— Ех, па онда што смо и пили узал |
и мени.</p> <p>— Ракије, ракије мало! — вели Пера. — Биће баш добро на ову ’ладноћу.</p> <p>— О |
ђ више као мито.{S} Ајде, гуцни мало! — вели Пера Тоцилов и пружи му пун бокал вина.</p> <p>— Т |
је баш права каштига Божија за село! — вели гђа Перса гледајући расејано за њом. — Ајте, децо, |
сподине, та то би још врло рано било! — вели Меланија.</p> <p>— Е, да боме, то је увек дело јед |
стуком —</p> <p>— Дад’ га брже овамо! — вели поп Спира па грозничаво дочепа појас. — Ха, ево га |
и певати!</p> <p>— Нећу, слатка мамо! — вели Јула. — Зар је мени до песме и до певања! — рече и |
а.</p> <p>— Молим вас, извол’те само! — вели поп Спира. — Шта ту ваздан правите некаква предисл |
еваду шором —</p> <p>— Пробајте само! — вели Јула па продужи рад мотичицом, али шта је радила и |
ћемо тек видити!{S} Нек пробају само! — вели љутито поп Ћира.</p> <p>— Та... сад и ја мислим, д |
с кајганом.</p> <p>— Можемо, можемо! — вели поп Ћира омотавајући шал око врата. — Е, па сад, д |
> <p>— Дакле извол’те, да се кренемо! — вели поп Спира и упутише се из порте.</p> </div> <pb n= |
>— Ала да пасје ноћи, тане му госино! — вели Нића. — Таман за лопове!</p> <p>— Неће, неће, Нићо |
/p> <p>— Е, то је лепо од тебе, лепо! — вели поп Спира доручкујући и пружајући и Пери да једе.< |
т.</p> <p>— Аа, врло лепо, врло лепо! — вели поп Ћира смејући се усиљено, а у себи је извесно п |
е се за десет сребра.</p> <p>— Добро! — вели поп Спира. — Десет, десет — али кад ти платим <hi> |
овано — па <hi>не верујем</hi> ја то! — вели гђа Сида претварајући се да није потресена.</p> <p |
фтер!</p> <p>— А зар си осетио, Нићо! — вели комплиментом задовољни домаћин. — Ала имаш фајн но |
фалило, само ако она..</p> <p>— Охо! — вели поп Ћира.</p> <p>— Охо!{S} Да како! — вели поп Спи |
ваљда ће ми успут што пасти на памет! — вели, а измакао испред попа.</p> <p>— Па шта сад да рад |
а мало по подруму.{S} Ето ти гостију! — вели јој поп-Спира.</p> <p>— Е лаку ноћ!</p> <p>— Лаку |
очастио, док сам ја била тамо напољу! — вели му бирташица кад одоше путници. — Ти си опет точио |
<pb n="238" /> <p>— Добро, казаћу му! — вели гђа Сида задовољна и похита да јави радосну вест Ј |
форме ради, само да вам не дам корпу! — вели Габриела и остави штрикерај.</p> <p>— Но, па шта ј |
hi>; баш исти <hi>он</hi>, исти отац! — вели Јула и стаде љубити те црте очеве... — Доћи ће, Ив |
>— Та добра сам ја, него ти не ваљаш! — вели бирташица и наставља пеглање.</p> <p>— Е, све ја н |
о све зна.{S} Тако и јесте; шта знаш! — вели поп Спира у себи, а за тим рече гласно: — Осам, ос |
д те само гледам, како умеш да једеш! — вели му домаћин, па се примиче и једу заједно, нуди јед |
итали.{S} Штелујте се и за „покенес“, — вели гђа Сида. — Видите само како се све румени! — рече |
можда би и теби давали „нахтмузику“, — вели заједљиво гђа Перса.</p> <p>— Не разумем те баш ни |
>Провлаков!</hi></p> <p>— Ах, бадава, — вели задовољно поп Спира. — Кажу: „триста, <hi>без попа |
ку.</p> <p>— Није то било, милостива, — вели Габриела, — тек од оних сватова кад ми је то пасир |
ладеж.</p> <p>— Та... оно, милостива, — вели Пера, — ви сте у праву али само донекле.{S} Ви ту |
ерси.</p> <p>— Пресело им, да Бог да, — вели госпођа Перса кад је саслушала Ержин реферат. — Мо |
ери...</p> <p>— А јавићу ти већ и ја, — вели поп Спира; — и код мене се спрема, увелико се спре |
а ми не јавља лукава паорска бештија, — вели гђа Перса љутито. — Гледај ти, молим те, ди ће мед |
апско дете.</p> <p>— Хе, слатка моја, — вели поносито госпоја Перса, — није то сваком баш ни да |
споја Перса.</p> <p>— Морамо, слатка, — вели јој госпоја Сида. — Сутра морамо раније устати, да |
вели тужно Нића.</p> <p>— Одскитала, — вели друга комшиница,- — за неким шкадруном, — за неким |
ам је та, драги господине, прочитала, — вели гђа Перса; — све српске, а тек шта мислите за неме |
газда-Петре, а за које ти опет фала, — вели му Нића; — него сам ти дош’о через твоје асне, газ |
а сам јој к’о што треба и одговорила, — вели задовољно и блажено гђа Перса. — Поздравила сам је |
и —</p> <p>— Та, ман’те га до ђавола, — вели госпоја Перса зевајући и заклањајући уста, — а шта |
тога ме и мрзи да држим коње и кола, — вели поп Спира и приђе к прозору, па се загледа у једну |
ској соби.</p> <p>— Нема по џеповима, — вели домаћин с врата. — тражио сам па нема...{S} Све не |
лбум.</p> <p>— Персо, деде мало вина, — вели поп Ћира. — Господин-Перо, та дете, немојте се ту |
а нећу, слатка, знам ја шта је тајна, — вели испраћајући гђу Габриелу која се изгуби у мраку пр |
арности.</p> <p>— А, врло, врло лепа, — вели задовољно поп Олуја и разгледа је, — а шта је кошт |
Хе, одонда и нисам више вид’о талира, — вели тужно Нића.</p> <p>— Одскитала, — вели друга комши |
ема, увелико се спрема.</p> <p>— Шта, — вели изненађен и обрадован домаћин. — Зар и ти удајеш?{ |
по сто пута —</p> <p>— Ништа, ништа, — вели поп Спира задовољно и устаје. — Није Лалика, али ј |
евица мужа.</p> <p>— Ја... баш ништа, — вели г. натарош.</p> <p>— Ех, мој супруг, — вели очајно |
са.</p> <p>— Не разумем те баш ништа, — вели поп Ћира.</p> <p>— Па то и није лако разумети.</p> |
Јула је доиста симпатична девојчица, — вели Пера коме се учини нешто празна соба по одласку Ју |
</p> <p>— А сутра је баш Јула редуша, — вели госпоја Сида, — а запамтила је лепо све шта господ |
г. натарош.</p> <p>— Ех, мој супруг, — вели очајно дебела гђа натарошевица, — то вам је управо |
е године... а и не рађа се к’о некад, — вели домаћин. — Слабо се рађа, па ваљ’да за то слабо и |
аслушала Ержин реферат. — Мож’те сад, — вели уморна од силне праске и већ чисто малаксала и сал |
оје радости онда!{S} Да је питам сад, — вели госпођа Сида отварајући прозоре да се промаје соба |
, они сироти брже одовуд него одонуд, — вели Меланија.</p> <p>— А шта је то било, Бога ти, Перс |
Само не знам, ’хоће л’ ваљати штогођ, — вели Аркадија.</p> <p>— Па шта си то к’о смислио?</p> < |
мном како вам је воља.</p> <p>— Е, е, — вели задовољно поп Спира, — ал’ баш добро кад сте дошли |
— И добро је и не ваља, драги суседе, — вели поп-Ћира, — што је тако понела година.{S} Жита пун |
, с кола, ’хоће господин-попа да иде, — вели женица деци, и хтеде да их скине с кола.</p> <p>Ал |
Ајд’ спаси Бог!{S} Па, да се то иде, — вели задовољно поп-Спира устајући. — Знам ја њу добро!{ |
ут, ал’ немојте последњи пут да буде, — вели гђа Перса.</p> <p>— Господин’ Перо, ја ћу целу ноћ |
сува језика, тај те твој већ издаје, — вели му Ракила, — већ заплећеш —</p> <p>— Та није баш н |
ном.</p> <p>-— Ајде дај му, и ракије, — вели домаћин.</p> <p>Донели му и ракије.{S} Пије Нића р |
дала на астрономију и звјездочтеније, — вели заједљиво поп Ћира, — па погађа ’хоће л’ бити рата |
кад имате слободна времена од науке, — вели гђа Перса.</p> <p>— Врло добро!{S} Баш и тако имам |
а гђа Сида.</p> <p>— О, с драге воље, — вели Пера.</p> <p>— Ако су на немецки написане, — вели |
у.</p> <p>— А-јо, да бо’ме, да бо’ме, — вели фрау Габриела, па охрабри и Севера к’о и онога с л |
ући рекао добру за покојника: „Богме, — вели он, — село га неће још дуго другог таковог имати; |
та што којом срећом није летње време, — вели госпођа Сида сва срећна склањајући посуђе и тумара |
осподине, не знам, ни како ми је име, — вели Аркадија. — Али ваљда ће ми успут што пасти на пам |
е господин шмајхлер?</p> <p>— Дабоме, — вели Јула.</p> <p>— Шта, зар и ви тако мислите!?{S} Та |
</p> <p>— Ако су на немецки написане, — вели гђа Перса, — онда ће боље бити, да је пошљете Мела |
ако, то јест, господин Пера пристане, — вели гђа Сида, а у тај пар дошла јој гђа Перса сва зеле |
е задржати од посла к’о и одономадне, — вели гђа Сока, пред којом стојаше једна гомила старих п |
а доста већ једаред, чегртаљке једне, — вели поп Спира. — Па лаку ноћ!</p> <p>— А баш кад споме |
.</p> <p>— О, колико ласкаво за мене, — вели г. Пера; — располажите, молим, са мном како вам је |
</p> <p>— Ама неки страх уш’о у мене, — вели поп Ћира, — па никако да се охрабрим... <pb n="262 |
а вас то збуни ни најмање, господине, — вели му гђа Перса, — ви је сад први пут видите па вам ј |
га пред Нићу.</p> <p>— Па, домаћине, — вели Нића, — зар да вечерам, а прид вечеру зар баш ни ч |
p>— А баш кад спомену, дете, сневање, — вели госпоја Сида, — што сам вам ја ноћас сневала, још |
сети на моју молбу и на ваше обећање, — вели Меланија.</p> <p>— Сећаће ме на <hi>вас</hi> —</p> |
но што има боље, томе част и поштење, — вели гђа Перса. — Али тек, ја бар увек помислим да су д |
е, доћи ћу ја већ одмах после вечере, — вели Пера.</p> <p>— Е па добро, ал’ извесно...</p> <p>И |
да не седи тако.</p> <p>— Ето ви’те, — вели Меланија.</p> <p>— Ал’ ви сте свакојако.</p> <p>— |
О молим, молим... ви ме прецењујете, — вели задовољно поп-Спира. — Е, баш ми је жао што сте мо |
љубав ’оћете а нама за љубав нећете, — вели гђа Сида и гурну и шану кришом Јули:— Кажи: „Ал’ м |
<p>— Простота, простота боље кажите, — вели гђа Перса. — Сад, нећу да кажем да је она крива, о |
а!{S} Она!!</p> <p>— Та шта говорите, — вели гђа Сида удубљена у посао па и не слушајући је баш |
"315" /> <p>— Та коме ви то говорите, — вели домаћин, — та знамо ми већ то одавно!</p> <p>Пију, |
ла на оба лакта, па диктује: „Пишите, — вели, — Прока Белеслијн (или тако неком), царском катан |
е хвата зубима.</p> <p>— Прошћавајте, — вели Пела кабаничарка, — мој Лека већ три недеље како ј |
х, и те велике школе!</p> <p>— Јесте, — вели Пера. — Омилитике, Догматике, ех —</p> <pb n="120" |
.. једва се вучем.</p> <p>— Па јесте, — вели Јула, — нико и не надледа то буре.</p> <pb n="152" |
иси учио никакве школе?!</p> <p>— Хе, — вели Аркадија па трља онако смирено поповски руке и увл |
е ту на канабе.{S} Меланија голубице, — вели гђа Перса, — склони те твоје књиге; не може човек, |
/p> <pb n="95" /> <p>— Но, госпођице, — вели Пера који се мало вештачки ослободио попивши две н |
<p>— Фала и вама, дражајша домаћице, — вели рукујући се с њом поп Спира, — ваш гостопријемни д |
кости, бештија дебела, само кад види, — вели госпођа Ћириница и показује невероватну висину, до |
добро!</p> <p>— А ми чекали и чекали, — вели поп-Спира, — нећете ли се <hi>ви</hi> кренути овам |
ребало, само сте се забадава трудили, — вели Нића и трпа сув језик у рукав од кабанице, који је |
баш сте добро учинили што сто дошли, — вели гђа Сида; — а ја сам баш мислила, да пошљем по вас |
<p>-— На моју часну реч, верујте ми, — вели Пера, — и да сам их до сада хвалио, од данас би’ м |
брезобразан —</p> <p>— Какви су они, — вели гђа Сида зевајући, — таки им је и мачак.</p> <p>На |
о, кад би на пример били тако сретни, — вели гђа Перса, — па да <hi>вас</hi> почешће виђамо у к |
к.</p> <p>— Ајде, донеси штогођ Пери, — вели поп Спира, — а можеш и мени.</p> <p>— Ракије, раки |
истина!</p> <p>— Лако је сравњавати, — вели Пера, — кад је већ тако.</p> <p>— Питај, Јуло, гос |
анаест... морате увек пет опциговати, — вели поп-Ћира, — па онда је таман тачно толико сати.</p |
ама не знам, ’хоће л’ штогођ ваљати, — вели Аркадија. — А како би било, онако, господине, да к |
е удаје се још нико... ал’ може бити, — вели баба. — Ето, фала Богу, две девојке.</p> <p>— А шт |
изразила.</p> <p>— Баш ћу вас молити, — вели Меланија.</p> <p>— Ишти и ти, несрећо, једну! — ша |
лно сам се у уво претворио слушајући, — вели г. Пера.</p> <p>— О молим, молим... ви ме прецењуј |
дано Аркадија.</p> <p>— Ајде, потрчи, — вели му поп Спира, — потрчи, поради к’о да се тебе само |
м баш много у вину, али вас уверавам, — вели г. Пера, — да овако што још нисам пио.{S} Овако ни |
ио.</p> <p>— Е, сад моје је да чекам, — вели г. Пера, — а остало је, што кажу, у Божијој руци!< |
и говорила?</p> <p>— Па говорила сам, — вели Јула.</p> <p>— „Па говорила сам“ ...{S} Шта си гов |
ојке.</p> <p>— А шта ја опет и питам, — вели окуражени Нића; — та ето и наше Ракиле —</p> <p>—- |
!</p> <p>— Па ја, знаш, ово толкујем, — вели Нића, — да је ово још к’о после ручка; а после руч |
арче сланине ћу за ујутру да оставим, — вели Нића и меће сланину у онај завезани рукав од кабан |
ного нукања.</p> <p>— О молим, молим, — вели г. Пера и окрену кашику на страну гђе Сиде.</p> <p |
ли поп Спира.</p> <p>— Ја све мислим, — вели домаћин, — да су криви наши епископи.{S} Нема више |
те, молићу лепо?</p> <p>— Па говорим, — вели јетко поп Ћира, — о вашој красној ћерци Јуци,... н |
рано, кад ме пронесу великим сокаком, — вели тетка-Макра одлазећи. — Кад ме закопаду —</p> <p>П |
<p>— Ајд’ уклони се с том лулетином, — вели гђа Перса, — да излуфтирамо мало собу.</p> <p>— Шт |
е.{S} То је све лепо и красно и фајн, — вели Иђошанин, — али је л’ вам пало на ум, шта ће бити |
диван глас.</p> <p>— Ето то је певао, — вели поп Ћириница. — Нема ту никаквих других заслуга, < |
од ње у кући па јој не даду за право, — вели гђа Перса. — Простакуша једна... жао ми само оног |
њега!!</p> <p>— Да, да, имате право, — вели Пера, па наставља даље. — Ви ту мислите на оне ром |
ли искрено поп-Ћира.</p> <p>— Управо, — вели домаћин, — сва заслуга има се приписати вашој пошт |
— Та знам, знам, слатка госпоја-Сидо, — вели гђа Перса а усне јој све побелеле и суве, а глас д |
p>— О, молим... како би’ ја то желео, — вели Пера. — Ја ћу, дакле, бити тако слободан.</p> <p>— |
је био тако добар, па ми није одбио, — вели поносито поп Спира.</p> <p>— О молим, молим, — кла |
S} Ајд, Севере, ти с’ то боље изучио, — вели пајташ другом пајташу.</p> <p>— А-јо, да бо’ме, да |
/p> <p>— Е, по то би’ и ја кочијашио, — вели поп Спира. — А паор паора држи.</p> <p>Кад стигоше |
и у моје године... а сад вам је лако, — вели баба домишљајући се да се њој, и на њен рачун, сме |
гију?</p> <p>— Може, каже, врло лако, — вели Јула умирујући се мало по мало.</p> <pb n="235" /> |
кола.</p> <p>— Е, е, баш ми је мило, — вели домаћин. — Дакле тек сутра путујете.{S} Бар ћемо с |
о је <hi>коњски зуб</hi>, оче Кирило, — вели Владика. — Та погледајте га боље <hi>колики је</hi |
пита је Сока гркиња. — „А шта знамо, — вели јој гђа Сида; — кад се уда, онда куд муж, туд, што |
ните!{S} Нека, нека, ручајте ви само, — вели гђица Габриела улазећи код г.-натарошевих, — ја ћу |
у себи.</p> <p>— Е, па да се куцнемо, — вели домаћин: — У здравље родитеља заручницина!</p> <p> |
бокал вина.</p> <p>— Та... своји смо, — вели му Нића, па једном руком диже бокал а другом капу |
и такав и купио.</p> <p>— Није, рано, — вели јој гђа Перса пробајући га прстима, — није оштар, |
атери у кујни, да, да и томе подобно, — вели гост који се мало уплео био.</p> <pb n="57" /> <p> |
} Шта велите на то?</p> <p>— Изредно, — вели г. Пера и гледа с изразом дивљења по домаћима и пу |
> <p>— Таман за кукуруз к’о поручено, — вели госпоја Перса, зевајући и дижући свећу. — Паз’те, |
<p>— Јесте, очекивали смо вас жељно, — вели Аркадија. — Чим која кола прођу а ми мислимо:{S} Е |
ватови.</p> <p>— Е, то је бо’ме лепо, — вели поп Ћира прихвативши се шунке коју је донео из кол |
> <p>— Та, но, но!{S} Све је то лепо, — вели поп Спира, — то је лепа Христијанска добродјетељ, |
ј Боже, да испадне само штогођ добро, — вели гђа Сида па се прекрсти кришом од поп-Спире. — ’хо |
п-Спиром.</p> <p>— Чрезвичајно добро, — вели весело поп Спира. — и фала ти, велика ти фала <pb |
ића Цуњалов!{S} Утуби то, газда-Перо, — вели поносито Нића и отпи за пола бокала, па настави: — |
ош претекне!{S} Утуби то, газда-Перо, — вели Нића на ком се већ могло осетити дејство вина из Т |
</p> <pb n="237" /> <p>— Боже, Спиро, — вели радосна и задовољна гђа Сида, — а ја све велим: то |
, неће, ваљда, знате, имати форме то, — вели јој један пајташ.</p> <pb n="390" /> <p>— Ах, абер |
деца!</p> <pb n="115" /> <p>— Та ето, — вели госпоја Перса, — дошле јој лутке к’о обично, одавн |
те тако вредну и здраву ћер.“ — „Ето, — вели она —“...{S} Ју, слатка, баш би’ вас молила још за |
има људи разне феле —</p> <p>— „Ето, — вели госпоја Перса,“ — приповедам, знате, <hi>ја</hi> г |
лепо подметните ово на његово место, — вели Аркадија и предаде му један мали замотуљак. — Ваљ’ |
ш три радош.</p> <p>— Шалиш се, Нићо, — вели Ракила.</p> <p>— Уз’о би’ те Ракила, па не троје д |
зна.</p> <p>— Е, мој Нићо, мој Нићо, — вели му домаћин, — ко <hi>тебе</hi> има, тај зна шта им |
четири крајцаре мараму. „Деде, децо, — вели им господин попа, — дајте ви то попи, а попа ће ва |
есњејши?</p> <p>— Успут, онако успут, — вели поп-Ћира — а сутра ћемо даље.</p> <p>— О, драго ми |
ти главом. — А шта ја ту лупам главу, — вели Нића. — А каква је фајн ова ноћ, није ни чудо!{S} |
добру савијачу сваком цукербекерају, — вели гост.</p> <p>Са гужваром је завршен ручак, а отпоч |
нда требало почешће да имате гостију, — вели Пера.</p> <p>— Па ето, кад би на пример били тако |
ни сравњавати са госпођицама на селу, — вели Пера коме се одрешио језик. — Или управо: варошке |
лент закопа овде у овим каљавим селу, — вели фрау Габриела.</p> <p>Ту гђа Перса заћута са свим. |
не може без њега; одмах: „Дај Совру, — вели, — дај, дај десну руку нашу,“ <pb n="4" /> вели го |
ди у кујни једну ајнпренсупу за тату, — вели поп Ћира; — с пута сам, па сам мало назеб’о.</p> < |
ицу, и, што кажу, сопутницу у животу, — вели домаћин. — Готово, боље да је <hi>он</hi> ту, па д |
хе-хе, а он и није ту, него на путу, — вели Нића па врти главом. — А шта ја ту лупам главу, — |
едио и злопатио се овде к’о у аришту, — вели бојтар.</p> <p>— Ајде попи ово да не иде у штету! |
пољубио господин-попу.</p> <p>— Нећу, — вели Рада; — пољуби га ти!</p> <p>— Таки господин-попу |
ио то је и рек’о, а ти ајд пред кућу, — вели гђа Перса.</p> <p>— Та тек да није без комендије, |
<p>— Сув, па онако мало блеђи у лицу, — вели Ержа, — онако господске фарбе у лицу...{S} Онако к |
тако и ја воспитавам моју кћер Јуцу, — вели гђа Сида а гледа једнако у Перу, — боље ја да јој |
кога и не разбираш, нит’ кога тражиш, — вели Нића. — А шта би ти к’о фалило, на прилику за удов |
о...</p> <pb n="339" /> <p>— Е, па... — вели поп-Ћира вадећи из сандука ствари. — ево и за тебе |
</p> <p>— Е, дабоме!{S} Тек штогођ... — вели гђа Сида. — Како слободан?!{S} Ваљда смо ми неки т |
штоглу.</p> <p>— Та... знам, знам... — вели, сумњајући, гђа Гециница, — ајде-де, да су се <hi> |
није ни то... ајде да те не мучим... — вели поп-Ћира и показа јој купљене ботуше.</p> <p>— Ју, |
д још не, ал’ може бити.. временом... — вели Меланија.</p> <pb n="95" /> <p>— Но, госпођице, — |
м па се насмеши.</p> <p>— Али Сидо... — вели поп Спира, — што досађујеш господину?</p> <p>— О, |
Све је у Божијој руци.{S} Али опет... — вели поп Спира. — Знате како оно кажу кад се онај давио |
оде брада!</p> <p>— Та, оно, знаш... — вели охрабрена госпођа Сида, — много га не би баш ни ко |
308" /> <p>— Нема ти старога времена. — вели домаћин. — Знам, Боже, некад, па ти свака кућа пун |
p> <p>— Сутра, рано зором, ћемо даље. — вели и поп-Спира силазећи и прилазећи домаћину.</p> <p> |
м вам баш некако најбоље са стомаком. — вели му поп Спира, а у себи мисли: „Знам те, знам, стар |
Баш, Бога ми!{S} И сад ми га је жао. — вели поп Спира у иронији, а и ди би богословац пио раки |
де љубити децу.</p> <p>— Та добри су; — вели Јула, — само Рада, он мало...{S} А јес’ пољубио го |
нема наше Бачке нигди! <pb n="407" /> — вели усхићено Јула. — К’о гођ да сам у Банату, тако је |
, Боже горе!</p> <p>— Та није ваљ’да? — вели поп-Ћира.</p> <p>— Та да вид’те, слабо нешто сад с |
крив, или моје дете?</p> <p>— Или ја? — вели гђа Перса. — Он га је први дочепао и одвео био сво |
/p> <p>— Е, а откуд је то ваша башћа? — вели му збуњена Јула.</p> <pb n="144" /> <p>— Е, па то |
{S} Сад овако поч’о, па шта му знате? — вели поп-Ћира.</p> <p>— А што га не дате да се оправи? |
кле, ’оћемо л’ при — овај, сопутниче? — вели поп-Спира свршивши сам с кајганом.</p> <p>— Можемо |
> <p>— А што га не дате да се оправи? — вели поп-Спира. — Рек’о би’ да је добар сат... мог’о би |
’да за то што сте ви први и погодили? — вели поп Спира.</p> <p>— Е, то је баш тај ђаво што и ја |
ве село гори.</p> <p>— Шта је, стари? — вели му поп-Ћира, — Пост’о си разговоран нешто ноћас, а |
</p> <p>— А зашто да га ја баш питам? — вели Јула збуњена и румена. — Питај га ти.</p> <p>— Еј, |
одакле је и дошла, —</p> <p>— А тако? — вели поп Сира.</p> <p>— А она, удри у плач, а њему онда |
, па шта је, шта је то, слатка, било? — вели гђа натарошевица.</p> <p>— А ја баш идем поред ваш |
свету није бојао.</p> <p>— Шта кажеш? — вели Јула а дигла обрве и направила се озбиљна и строга |
екире човека.</p> <p>— Е, ја ти реко’ — вели поп Спира.</p> <p>И није се преварио искусни поп С |
а своје: „Тера Јела што је започела,“ — вели госпођа Перса. — Дође ми понекад да га шчепам па д |
p>— Та, ја већ видим моје „добројтро“ — вели поп Ћира; — видим ја и моје и поп Спирино „добројт |
е л’ то промислили?!{S} А после, нека — вели, — ђаво носи и наше уши... ни магарац се, каже, ни |
из земље!{S} Гледај је само, молим те — вели гђа Перса гледајући за њом, — како се сва улопала |
е или хотимична <hi>превара</hi>, или — вели Екселенција намрштено — или незграпна <hi>шала</hi |
та мог’о сам вас до голе душе поарати — вели Нића улазећи.</p> <p>Па и он се заједно са природо |
о...</p> <p>— Та, кад добро промислим — вели поп Спира као сваки човек кад прође опасност, — па |
— Хе, Нићо, Нићо, крив си ти к’о ђаво — вели му Ракила не пуштајући га. — ’хоћеш ти талирима да |
главе — А, па, спас’ Бог, газда-Петре!— вели Нића, па отпи добро, а за тим узе позитуру, па нас |
кога, кажем му ја. — „Не могу,</p> <p>— вели он. — Нађ’те ви, па ћу вас возити за шест сребра,“ |
јед!{S} Ето ви’те, већ плаче фрајлица!“ вели Габриела показујући на девојчицу која се, пошто јо |
Гле, само како се умацурала од плача!“ вели гђа Сида па је физитира и отима јој <title>Аделаји |
} А, и’те молим вас... само један јед!“ вели и одлази даље. — А сутра дан, тако око фруштука, м |
а вас нађе к’о да сте у земљу пропали!“ вели задовољна мама.{S} А задовољни су и они, воле се с |
а ћу се опет за то за вас Богу молити!“ вели јој он, а после тихо запева, <pb n="149" /> тако т |
а Перса.) Огугл’о сам већ! („То видим!“ вели она).{S} Том човеку помаже и ђаво и Бог!{S} Јербо |
вина!{S} Тата је жедан, а и гости су!“ вели раздрагани домаћин. — „Севај, Тино, у подрум по ви |
„Ено га, опет се дере матори магарац!“ вели љутито попа.</p> <p>Па тако је и вечерас радио.{S} |
и, то помаже; одма’ ће те проћи стра’,“ вели јој мама и каже јој, нек се прекрсти и нек прекрст |
</hi> </p> <p>„Свако чудо за три дана,“ вели наша пословица; па тако је било и са овим догађаје |
е цигаре и миришљава сапуна кад прође,“ вели фрајла Меланија.</p> <p>— Збогом, збогом! — вели ј |
ваља подранити; до’ће нам наполичари,“ вели опет неко. — „А шта знате!{S} Готово и ми ћемо ско |
нцка банда у промонади.{S} Вид’ла сам,“ вели, „свака чуда, али тога покора — никад!“ А друго, ш |
н на печену кожурицу к’о Вла’ на рибу,“ вели јој Нића па па се окрене мало на леђа да се мало о |
вао тиме, што тамо не би био комотан, а вели он, он и не рачуна да једе, ако не сме да се насло |
сви и ослушкују окренути кујни, а баба вели:</p> <p>— Иди види, да се опет није онај лопов <pb |
есна она позната народна пословица која вели: „Испод мире три ђавола вире.“</hi> </p> <p>Знам д |
лици потврђена она стара пословица која вели: „Где има ватре мора и дима бити“; дакле, да ту ип |
Ћири), збиле оне речи од пословице која вели: „Ја босиљак сијем, мени пелен ниче“.</hi> </p> <p |
е“.{S} Кад тога има она онда, како сама вели, не зна шта је доста.{S} Толико навади себи у тањи |
и јесте га мало чудновато добио.{S} Она вели, да га је поп-Спира добио само зато што је једанпу |
о руку, као да пере руке од нечега, па вели:</p> <p>— Хе.. та.. да дођете, господине, да крсти |
очима на домаћина као тријумфујући, па вели: „Ај, шта велите?!“</p> <p>Веселе се попови.{S} До |
ју господин-попи, а попа их извињава па вели: „Ех, није него још нешто!{S} Каква благодарност?! |
ође напослетку смешно, одобровољи се па вели:{S} Иди бестрага! а госпоја Сида срећна што је про |
ећа па само суче задовољно десни брк па вели: „Ал’ и јесам био момак; ај, шта велиш?!{S} Та ниј |
свој благодарни телећи поглед у небо па вели: „О, Боже, овакога монарха дај да получи свака нац |
и на леђима.{S} Тек чујете гђа-Сиду где вели, кад ову доведе тенцер и преда је мами: „Еј, терет |
ме и томе солдату у Талијанску, а ономе вели: „Па ви сад немајте бриге, него напун’те још овај |
ти.</p> <p>— Ха-а-ај, хај-хај! — зева и вели: — <pb n="171" /> Дај да се то задимани једна! — р |
<p>Тек чујеш овде онде где неко зева и вели: „Ха-а-ај, хај, ајде да се то мало поспава; биће и |
ерам!“ — Бадава се госпођа мама отима и вели јој: „Та немојте се трудити!“ Габриела само виче: |
а као мало и издаље куди свога Милоша и вели, да није заслужио такву жену к’о што је она! и то |
се умеш’о и он па и он гледа поиздаље и вели: „Доиста, доиста!{S} Зуб никако није од, на пример |
шен.{S} Али Меланија остаје при своме и вели: да ни мами не би шкодило, да мало више зна францу |
! — кида се госпођа Перса а смешка се и вели: — Ех, ех, ама к’о да сам поручила, е баш добро!</ |
ају.</p> <p>— Па, ви се то — смеје се и вели им путник — онако и неауфировани потрпали у кола, |
зна шта је ни стид ни срам!“ чуди се и вели гђа Сида гледајући кроз чвор на капији. „Гледај са |
е од чвора на капији, крсти се и чуди и вели: „О, часни те, девојко!“</p> <p>Гђа Сида није могл |
домаћином из собе.{S} Овај га храбри и вели му:</p> <p>— Немај ти бриге!{S} А како те не би’ к |
виђа и пристаје и даје савет поп-Ћири и вели му полако:</p> <p>— Па, немој да попушћаш, него др |
виз-а-ви од себе; па једе и хвали их и вели: како само у тој кући радо једе „цвечкен-кнедле“ и |
миропомазанога Псалмопјевца, каже, који вели: <foreign xml:lang="cu">„Да постыдят ся и посмрамя |
уги скида дукате са врата,</l> <l>Трећи вели: „Пољуби ме, Јуло!“ —</l> <l>Ал’ говори Маџарова Ј |
јоргована, а он је тужно гледа, па јој вели: „Јуло, видите ли како сам црн као овај гавран!“ — |
, да та Савка направи лепише?“ А он јој вели: „Та баш нисам с раскида, само је онако подебело н |
кад га запитају: „Куда, Совро?“ а он им вели: „Идем да окопам ку’руз!“ А умео је ђаволски лепо |
него коју прво нађе Жужу или Ержу, а он вели: „Шецко-једно“, (каже да му је све једно) па куриш |
душе... та немој више; доста је!“ А он вели: „Још мало“ па још квари.</p> <p>— Е, гледај ти са |
-Габриела, па му стисну руку да га, к’о вели, мало упитоми и охрабри.</p> <p>— Па... онај, баш |
и да га конечно уничтожим, да види, к’о вели, Преосвештенство, како сам оштећен, — па дон’о нек |
ло на памет!{S} А госпоја Сида онда к’о вели: „Кад ти мене секираш <hi>песмом</hi>, ја ћу тебе |
из <hi>Карловаца</hi>, несрећо!) па к’о вели: „Ако се нећу са господин-попином ћерком унтерхалт |
римјерну пуницу и чеснога таста, па к’о вели:{S} Оно друго све на част вам!{S} Ајде, дакле, у з |
само зато, што је то већа књига па к’о вели и посљедице морају страшније бити!</p> <p>— Е, вид |
зуб, — па да му се и поверује; него к’о вели, сад је лепа прилика, да се и ја наплатим на Спири |
а не зна ни за Бога ни за душу, већ к’о вели:{S} Кад си ми само пао шака!{S} Па онда већ и не з |
ало постиђен, пољуби га у руку, па само вели: „Хе, шта знате, господин-попо, грешни смо људи!“ |
гаћице.“ А кад му је сашила, а она опет вели: <pb n="77" /> „Само да ми Бог да дана да га видим |
.“ А кад Гавра постаде калфа а она опет вели: „О Боже, подрж’ још који дан, да га баба ожени ле |
дно дете:{S} Шта ћеш ти бити, Перо, кад велик порастеш?{S} Он каже: „Ја ћу звонар бити“ — А ти, |
цркве, одмах у другом сокаку.{S} Лепа, велика кућа а на њој ни крајцаре дуга.{S} Пет прозора с |
<p>— Брже, господине, малер... несрећа, велика несрећа —</p> <p>— Наопако!{S} Каква несрећа? — |
, — вели весело поп Спира. — и фала ти, велика ти фала <pb n="324" /> још једаред.{S} Испало је |
доиста је спремљено свега и свачега.{S} Велика соба и две побочне биле су испражњене и сав наме |
и сам поп.{S} Меланији се ту допало.{S} Велика варош, има фина варошкога света; свега и свачега |
ушкиње.{S} Пред кућом ред багрења и два велика јалова дуда а испод дудова је клупа а на клупи и |
испред куће ред багремових дрвета и два велика дуда али не јалова као она на сокаку него родна |
уповао је за две персоне.{S} У соби два велика тешка орахова шифонира стоје као две мале капеле |
а свим коњски и то још колики!{S} Таква велика зубекања, какву ја, Персида, свога века нисам ви |
гђе Сиде.</p> <p>— А не, госту припада велика кашика, — рече гђа Сида и окрену кашику на г.{S} |
пи онај остатак. — А моја су страданија велика; кад би’ ја поч’о —</p> <p>— Е, па ’оћемо л’, Пе |
</p> <p>Башта поп-Спирина, која је била велика, сучељавала се с баштом тетка-Макре коју је цело |
неколико недеља.{S} Али то је још била велика тајна.{S} За њу је мало њих знало; њих двоје мла |
гђа биргермајстерка Еулалија као једна велика госпођа у чијој се кући по три четири пута дневн |
зучи хирургију.{S} А његова је породица велика; све сами нотароши и вармеђаши, а има и два архи |
метнуо црн комад у торбу.{S} И онако је велика повика од вас паора на нас <pb n="248" /> „беамт |
то само, слатка.</p> <p>— Ју, страсна и велика!{S} А какав то фелер има? — пита Пела зачуђена.< |
ило хладније, па није била довољна само велика зимска марама.{S} Читала Сан Матере Божије, крст |
да послушају, па он узме она два грдно велика бокала, а Јула чирак са лојаном свећом, па трче |
да не прелећу у комшилук, — и два грдно велика ексера, — и тучак од неког малог авана, — и парч |
ала на памет страшна мисао: каква би то велика несрећа била, да нешто као поп остане удовац да |
та и Ката из комшилука, која је сад већ велика девојка и спевали су је већ са Пајом Кицошом.“</ |
дите и Меланију с вама.{S} И она је већ велика; данас сутра па ће јој се јавити каква прилика.. |
о фруштука, метне у цегер двоје маказе, велике и мале, напрстак и још неке своје алате и иде пр |
оповским куглама колике су у старо доба велике биле а колике су сад; о месечарима како иду уз в |
и, како ми ја и ’нако мала плаћа спрама велике бриге и главобоље и секирације моје!</p> <p>— С |
ведао, држећи је за руку, како је он од велике и богате породице, и како неће дуго остати у сел |
ни он ни његова породица.{S} А како код велике господе иде све полако, то се и са том тужбом ни |
етикетни паори и сукали задовољно своје велике и чупаве паорске бркове и у смеју би само додали |
срца му.{S} Пера обори очи. — Ах, и те велике школе!</p> <p>— Јесте, — вели Пера. — Омилитике, |
ље посматрала, кад је, то јест, пила из велике чаше воду, па га онако, како већ то смерне девој |
, само фрау Габриела, јер су сви држали велике, рундове, жућове, гаџе, и тако даље. „А што не д |
он опере руке у истој чаши као што сем велике господе и Чивути још раде.{S} Једном речи, резон |
свирају па их изведу чак иза вароши до велике баре или на Тису, а пацови све један преко друго |
поје и децу; а оне су, Боже, ваљ’да већ велике девојке, ваљ’да већ на удају, а?</p> <p>— Та па |
p> <p>ЈОВАНУ ЂОРЂЕВИЋУ</p> <p>ПРОФЕСОРУ ВЕЛИКЕ ШКОЛЕ</p> </div> <pb n="0_6" /> <pb n="0_7" /> < |
е и Жужа крунили кукуруз, а лети кад су велике врућине биле, <pb n="50" /> у њему је под комарн |
лиже јорговану, а оно под њим неки црн, велики као човек гавран, њихов Гага.{S} Кад мало после, |
ми се, знам, завезати уста к’о звоно на Велики Петак, па нећу умети ни једне кад дођем пред њег |
оставише и велики бунар на крај села, и велики крст, и уђоше у велики сокак.{S} Прођоше и њега |
шту.{S} Прођоше крај гробља, оставише и велики бунар на крај села, и велики крст, и уђоше у вел |
вентару набавио. — Поп Спира је купио и велики калуп сапуна, нож за транжирање шунке и још мног |
ија је ишла чешће на бал у Темишвар или Велики Бечкерек и тамо је играла немачке игре које је н |
у велико парче папира, а они су завили велики зуб у мало парче папира!{S} Е, ко, ђаво, да позн |
него варошица.{S} Та колик је само онај Велики Сокак с краја на крај, па колико тек малих сокак |
вио од некуд из комшинског амбара један велики пацов, па начинио чудо и покор по шпајзу и изгри |
иклане возио једног Џиду из Симиклуша у Велики Бикач, па га још код Бочара изгубио из кола и те |
на крај села, и велики крст, и уђоше у велики сокак.{S} Прођоше и њега и, стадоше пред парохов |
је леп летњи дан.{S} Кола су пролазила Великим Сокаком кроз Б** а баш је било после подне.{S} |
ишла Кредла са тортом, за њом Бетика са великим штајерским амбрелом а за њом кривоноги Сепл са |
Изабелу шпанску краљицу, неке прије са великим кринолинима и удаваче са Амором од гипса покрај |
} Баш је звонило на вечерње кад прођоше Великим Сокаком једна кола и у њима један млад човек.{S |
рошлим златним временима, и о негдашњим великим и садашњим малим платама бојтарским.{S} Припове |
стварима.{S} Разговарали се о колери; о великим ратовима и топовским куглама колике су у старо |
— Е, оздравићу ја, рано, кад ме пронесу великим сокаком, — вели тетка-Макра одлазећи. — Кад ме |
неко време гледаше за колима која иђаху Великим Сокаком и пратијаше их својим питомим очима, па |
мо оно пре годину и више дана, пре оних великих ексера на капији кад је једном банула у Жужину |
ја је била завирила у кола и видела, на велико и њено чудо, оба попа како седе лепо један крај |
караше и другу рибу, и носи за шеширом велико перо од чапље, а чим изађе изван вароши а он одм |
м старијих својих.</p> <p>Место је било велико, а побожни парохијани тако имућни, да су комотно |
и дувати у оне гајде да се чују к’о оно велико звоно чак до последњи’ салаша, макар му пукле он |
је то доба... путеви покварени, а блато велико —</p> <p>— Да, да, то је невоља једна!</p> <pb n |
је вечерас, кад се Шаца спрема на нешто велико и одважно; а за то су таман довољне и оне ситне |
осно: пакошћу) Шаце брице публикована у Велико-Бечкеречком Календару и тако спасена од заборава |
а им је сад најмилије место.{S} Ту се у велико спрема зимница. <pb n="243" /> Дошло је доба и „ |
ењаци једни!{S} Ја сам мали зуб завио у велико парче папира, а они су завили велики зуб у мало |
Били су обојица мало поматорији, већ у велико брадати клирици.{S} И они приме и тај усмено сао |
S} И на њему лепо одело а за шеширом му велико чапљино перо, као што и приличи јурату.{S} Извед |
о, да ју је спевао и послао у календар (Велико-Бечкеречки) Шаца брица, а да је, кад ју је спева |
наоколо!“</l> </quote> <p>Поред Нићиног великог паорског кола, и у њему оног ћифтанског малог, |
ио кад је звонило и кад је прошао поред Великог Крста, како приметише бабе; и што онако ирошки |
е ширило па је све веће и веће.{S} Сред великог Нићиног кола, ухватило се друго мање, у које се |
ају, што седи на раскршћу преко пута од Великог Крста.{S} И ова га је видела где је скинуо шеши |
знало је цело место, и лево и десно од Великог Сокака приповедало се у свима кућама о том збит |
отрпала задовољно у кола па се смеју од великог задовољства и радости што се „возе“... — Дакле: |
ке фрајле у шеширима.{S} Зову их ови из великог кола, они се лепо захваљују али неће, изгледа о |
ила к’о обарена шунка кад је извадиш из великог лонца.</p> <p>— О, каква срећа, каква срећа.{S} |
n="358" /> Банату од вајкада била знак великог пријатељства и љубави — али г. нотарош и госпођ |
о шешир и прекрстио се кад је био спрам Великог Крста.{S} Обе те бабе у друштву са другим бабам |
естрага, казаћу, да одустајем и праштам великодушно нанету ми обиду.</p> <p>Али гђа Перса не да |
.{S} Па сам ти садакана, друго, на муки великој.{S} Једно ми замерање пристоји; ако послушам ње |
знам —</p> <p>— О, то сам вам ја онда у великој штети!{S} А ја, сирота, мислим да се оасним што |
то.</p> <p>А није мање весело било ни у великој соби тамо где сад уђоше ова два измирена члана |
се домаћица забавља око оне што цврчи у великој гвозденој шерпењи и преврће је, дотле овај узим |
ак на дамшифу.</p> <p>Кола стадоше пред Великом Биртијом тамо где само господа и Жиде свраћају |
р таман да пресуши а оно по Бечкеречком Великом Календару удари благослов из неба, и јендек се |
лима поп-Спиру, огрнута госпоја-Сидином великом зимском марамом како се помаче у лево а (из поч |
лације и крајцаре дуга, огради га кућом великом, пространом и пуном свега и свачега.{S} И Нића |
Шпацира се с њим испред куће, а изнела велику лопту што је на презент добила од оног Швабе кап |
з у кући — него пеглате к’о паоркиње на велику рољу!</p> <p>— Та... знам, ал’ опет... — рече Ге |
о! — устаје гђа Сида сва зелена и огрће велику мараму. — Ајд’мо кући; време је, стижу краве.</p |
ја и моли вас, један нам пацов направио велику штету по шпајзу, изгриз’о милостивом господину с |
поп-Спира и прегрнуо попадијину зимску велику мараму, којом се обично служила цела кућа а у по |
распараном поставом и напослетку једну велику зимску мараму кафене боје са дугачким фронцлама. |
с на светац да краде!...{S} А и да има, велим, лопова — нит’ он може бежати, нит’ га ја могу ов |
к одузме и изда ме од пића — нек ми се, велим, онај свињећи у торби нађе као цигурација!{S} Ај, |
е овако стрефило!...{S} Ја опет, Спиро, велим: то је така судбина...</p> <p>— Та ово, фала Богу |
ти у стрпљењу, то је наша прва дужност, велим ја! — додаде г. Пера.</p> <p>— Та, но, но!{S} Све |
/p> <p>— Па зар ја диваним што зло!?{S} Велим: да вам мало помогнем.{S} Ако ја к’о први комшија |
можеш правити од њега шта хоћеш —; а ја велим, да је и у младих девојака срце као восак.{S} Так |
а <hi>ја</hi> на твом месту, то само ја велим, а ја би’ већ —</p> <p>— Но, доста, доста!{S} Зна |
ућом, — немој само после дрекати, то ја велим, кад те стану левчом иди тако чимгођ поливати.{S} |
ербо то је моја сладост једна!...{S} Па велим:{S} Та добар је Бог, па неће он своје бојтаре баш |
ста... поп Васа из Саса.{S} Ех, ето шта велим ја!{S} Откуд он зна то?{S} Ја познајем три господ |
адосна и задовољна гђа Сида, — а ја све велим: то је ваљда тако <hi>судбина</hi> —</p> <p>— Па |
ска гђа Перса.</p> <p>— Та има кола, не велим ни ја, милостива, да, и’ нема, ал! то је ђаво, шт |
моја Јула и ако је млађа!{S} До душе не велим баш да се завлачи по шифонерима, али тек чита и т |
ели гђа Габриела.</p> <p>— Та... баш не велим да није; није ми он један то призн’о...{S} Била с |
/hi>“, да бо’ме да клизи.{S} За то ти и велим, да си точио и пио, сунђеру један.</p> <p>— Та ни |
ило баш тако тешко.{S} Ћутим, па у себи велим:{S} Фала Богу, кад је само до тога дошло!...{S} Е |
>— Хехе!{S} Колико га имам да имам, тек велим: данас га нећемо попити, па све да узмемо у компа |
добродјетељ, знам ја то, али опет, к’о велим, што може бити вечерас, не треба одлагати за јесе |
ш ону што ти волеш“, а ја онда ову, к’о велим, да отпевам, јер, ја... знате, па и мојој се жени |
Па ја се све чиним и невешта...{S} К’о велим: комшије смо, па није лепо да се свађамо пред пас |
овека.“ А она се опет накашље, а ја к’о велим: кад баш ’хоћеш и биће ти!...{S} Фајн жена, што ј |
ја сврн о мало!{S} Видим свећу, па к’о велим, дај да к’о власт видим, шта ти тамокана раде, да |
та смо знали, него попустили.{S} Па к’о велим:{S} Иди, бедо, аратос те било!{S} Кад ’оћете, а в |
вља се гђа Сида, — али тек тек опет к’о велим: друго је варош а друго село.{S} Све је овде друк |
њеним сватовима нека се потроши.{S} К’о велимо, кад је мираз к’о што треба, нек буде и вино; ка |
говор’те штогођ.</p> <p>— Па,... ми к’о велимо, неће, ваљда, знате, имати форме то, — вели јој |
ина као тријумфујући, па вели: „Ај, шта велите?!“</p> <p>Веселе се попови.{S} Домаћин отпева др |
епће.</p> <p>— А, шта ја кажем?!{S} Шта велите на то?</p> <p>— Изредно, — вели г. Пера и гледа |
те... оно јест’ све тако к’о што ви сад велите.{S} Ви појите у цркви, е, ал’ оно је штогођ обаш |
и госпођица-Меланијине, (к’о што бар ви велите).</p> <p>— Та по мало јесте и тако! — вели поп-Ћ |
— вели поп Спира охрабрен успехом. — А, велиш, вино јако било а?</p> <p>— К’о гром, к’о гром; о |
>— Јеси, точио си!{S} Познајем ја!{S} А велиш: „шљивовица“, а?... убило би те у врат.</p> <p>— |
а вели: „Ал’ и јесам био момак; ај, шта велиш?!{S} Та није ме у три вармеђе било!“</p> <p>Но ка |
у торби нађе као цигурација!{S} Ај, шта велиш, ха ха ха, — дере се Нића да га сви чују, — је л’ |
н да ти није фалично Ха, ха!{S} Ај, шта велиш; је л’ добро диваним?! — заџакао Ника, па све јеч |
у његовој беамтерској торби.{S} Ај, шта велиш, — залармао Нића смејући се, — је л’ добро дивани |
S} А какав је онај Пера Тоцилов?{S} Шта велиш, да шега узмеш?</p> <p>— Па он ће, да ви’те, још |
’ како би било да ја сам одем?{S} А шта велиш?</p> <p>— Па мал’те не ће то најбоље и бити!{S} А |
!{S} Па те за то и нећу!</p> <p>— Право велиш!{S} Нећу те, боме, ни ја.</p> <p>— А зашто, Нићо, |
l>Већ чарне твоје власи</l> <l>Од мирте венац краси,</l> <l>Зелене мирте сплет.</l> <l>Кићени с |
и био у њу заљубљен па јој певао: „Ах, Венеро, ужасна богињо, Над смертнима свирјепа књагињо!“ |
ај“!{S} Много скиташ ноћу, Нићо, па би’ венула за тобом, бојим се!{S} Па те за то и нећу!</p> < |
јединица после удаје све већма и већма венула, док није и увенула.{S} Кроз плач ће вам признат |
помогло; Јула је туговала, не смем рећи венула, јер, као за пакост, ма да је била заљубљена, ос |
а по земљи, па дигла нос у небо, мислиш Венус је, нико к’о она!{S} Ху!{S} Та у мал’ јој нисам п |
у пензију, мислим да не ће бити лепшег венца признања, сплетеног за седу главу старога Трифуна |
да доброј стрини да шест недеља и да се венча, а после ће ићи да штудира хирургилук.</p> <p>— Т |
из другог ил’ трећег села, па се тамо и венча, а ја останем тако празних шака...{S} Па не знаш |
, а они се узимаду а господа пароси они венчаваду...{S} Е, па тако; свак има своје једно послов |
е живили, да немаду ето тако пониког да венчаду.{S} Што кажу:{S} Рука руку мије!...{S} За сваго |
ни што вам отоич реко’, у ову Недељу да венчаду.{S} Ето, пегла за сватове.{S} Спрема се, јадниц |
Тоцилов једући. — Људи су, треба да се венчаду; нису марва, на прилику, па да брез венчања жив |
само неки њихови, који невенчано живе, венчају.</p> <p>Сто се постави и јело се донесе.</p> <p |
ле једва можеш да натераш да се што пре венчају по обредима нашега благочестија; а ако је момак |
а прати до куће.</p> <p>А што се у селу венчало, то је потпуно знало шта ради; знало је дужност |
ли, што кажу, толике године к’о да су и венчани, па ди би он то сада допустио и какав би опет ч |
тов ради ње да заборави и отера и своју венчану жену и њу да узме — дохвати левча од оних кола |
ал’ каже гђа Сида, да ћеду одмах после венчања горе, у Беч да путуједу.</p> <p>— Ју, ју, ју, Б |
аду; нису марва, на прилику, па да брез венчања живиду...{S} Од чега би, на прилику, ето господ |
аву недељу дана није тук’о, а све через венчања.</p> <p>— И треба, и треба! — вели Пера Тоцилов |
="subSection" /> <p>Дође и дан свадбе и венчања.{S} Освануо је лепи Ђурђев дан.{S} Цела поп-Спи |
ји дан.</p> <p>Ближи се Ђурђев Дан, дан венчања Јуле и Шандора.{S} И са часницима је већ готово |
очекивани и жељени дан дошао је.{S} Дан венчања младенаца, првобрачног женика Петра Петровића и |
се сад опет од радости.</p> <p>Сврши се венчање и сватови се вратише, заобишавши далеко унаокол |
е о својим стварима.{S} О парохијама, о венчању, крштавању и сахрањивању; о епископима и учитељ |
а читалац: колико се њих морало родити, венчати и развенчати и умрети у селу, па да се овако до |
ростирао благ мирис миришљавих сапуна и вербене (а код поп-Спире опет мирис од младог сира и бо |
секиром разлупати или га продати каквом верглашу.</p> <p>— Молим вас извол’те сести.{S} Молим и |
ја; ту су ти са неким трумбетама, неким вергловима, да цео шор не може ока да склопи.</p> <p>— |
д себе, па запита друге цареве од друге вере (јер он је српске вере): „Ко ’хоће да се бијемо?{S |
цареве од друге вере (јер он је српске вере): „Ко ’хоће да се бијемо?{S} Ево, ту сам; нек ми и |
о спахилуцима, него да је то човек наше вере.{S} А девојке су рекле, кад су га виделе да пролаз |
ани читаоци, који су и до сад поклањали вере самом писцу и ником више, знаће, да је све то једн |
аравно, никад цело, прескоче многи члан вере, али тек очитају и дотерају крају.</p> <milestone |
ћо, она Маџарица из Сенте..., она Какаш-Верка? — пита га Ракила ђаволасто.</p> <p>— ...{S} Па с |
— ’хоћеш ти талирима да поткиваш Какаш-Веркине чизме!?{S} А ди ти је сад?</p> <p>— Хе, одонда |
задовољан што се одужио Ракили за Какаш-Верку и завршује и вечеру и разговор при ком је помало |
орисних ствари, које су верно огледало, верна слика друштва; има романа у којима се бичем немил |
або перо, слаб сав писаћи прибор, да то верно нацрта, зато моли читаоце, нека се потруде па нек |
има верујте и корисних ствари, које су верно огледало, верна слика друштва; има романа у којим |
реме много се штошта променило, само је верност њихова супружанска остала она иста, она стара.{ |
руковану облигацију даду — па им не би’ веров’о.{S} Та шта ће мени жабац, код мене живог! — Пад |
вано, што је чула из уста Јулиних; није веровала својим рођеним ушима, па се зато и замислила.{ |
имали, не би’ ни у сну снивала, нит’ би веровала, да ми је пре тога когођ рек’о да ће до тог до |
ко невероватном да ни једна није већ ни веровала.{S} На село се почела спуштати блага летња ноћ |
p>— Та ти већ да богме да ми ниси никад веровао!{S} А од кад ти говорим ја.</p> <p>— Шта ми гов |
ла све како је било.{S} Али јој он није веровао; пребацивао јој је тако немилосрдно, да је сиро |
ће се читаоци уверити да сновима треба веровати и Сановнике куповати и читати и ако учевни људ |
на свој, добио је он одавно.{S} Ако је веровати ономе што прича госпоја попадија Ћириница(а то |
гне и по кући и по комшилуку.{S} Ако је веровати тужбама комшија, насртао је и на живину, давио |
ће добити црвен појас!“</p> <p>А ако је веровати поп-Ћириници, и јесте га мало чудновато добио. |
да ређам, јер се бојим, да ми нико неће веровати, а после и да изређам сад овде све те ствари, |
ок су били фаше, па сам била, нећете ми веровати, гнедиге, к’о убијена, ал’ формално, к’о убије |
а сам видела!{S} Ју, ју, ју!{S} Неће ми веровати људи кад станем да им приповедам; а, формално, |
гу, али ни једна ни једној неће ни речи веровати.{S} И све ће се то повешати <pb n="244" /> у о |
у су се тога дана у вече приповедале не вероватне приповетке већ читаве басне са свима поједино |
е, ђаволски перјао сокаком.{S} А после, вероватно је још и с тога, да је нешто на ту форму мора |
блаженопочивше Марије Терезије, а врло вероватно, да је запамтило и Сеобу Срба под Патријархом |
е при том, да сам хтео да га облажем, а вероваће ми, каже, да ми није била то намера само тако, |
д.</p> <p>— Ал’ уверавам вас —</p> <p>— Вероваћу, али дајте ми прилике, доказа и времена.</p> < |
заједно смо, к’о деца, с катихетом „<hi>вертеп</hi>“ носили; ја продуцир’о „<hi>цара Валтазара< |
стављено за укућане а по некад и за <hi>вертепаше</hi> који зими од Светог Николе па до Богојав |
ш онда договорили и задали један другом веру, да један другоме буде девер; то јест, ономе који |
га покрсти и преведе у нашу православну веру, — не би се заиста више зачудио поп-Спира, него са |
рофни појести.{S} Већ чисто човек да не верује!{S} За једнога од ове двојице и то баш, Бога ми, |
вама!“ А ја им кажем: „Нико не зна и не верује шта сам ја саш њим изгубила!“ А оне кажеду: „Вер |
тако ништа и не знам.</p> <p>— Верујем, верујем... бо’ме поп Ћира вам и неће доћи да се пофали. |
да да ми се пребаци —</p> <p>— Верујем, верујем, слатка, и <hi>сама</hi> сам вам таква.</p> <p> |
} Е, ал’ њему, њему —</p> <p>— Верујем, верујем.{S} Нег’ молим те да ми све испроповедаш —</p> |
hi>њој</hi> посветити, да шта!</p> <p>— Верујем, слатка.</p> <p>— Па како је мене моја мама учи |
им... па тако ништа и не знам.</p> <p>— Верујем, верујем... бо’ме поп Ћира вам и неће доћи да с |
ио је нервозан на диње здраво.</p> <p>— Верујем, има људи разне феле —</p> <p>— „Ето, — вели го |
нисам рада да ми се пребаци —</p> <p>— Верујем, верујем, слатка, и <hi>сама</hi> сам вам таква |
шло!...{S} Е, ал’ њему, њему —</p> <p>— Верујем, верујем.{S} Нег’ молим те да ми све испроповед |
ално, ни ја својим очима још не могу да верујем.{S} Идем одмах да јавим то дешператним пријатељ |
знам?!{S} Чула сам, ал’ чисто и сама не верујем... а на сплетке мрзим к’о на ђавола...{S} Та зн |
исакати...{S} Ја јој за то ни десету не верујем.</p> <p>— Та нећу, слатка, знам ја шта је тајна |
<hi>сто пути</hi> труковано — па <hi>не верујем</hi> ја то! — вели гђа Сида претварајући се да |
исам!</p> <p>— А то вам верујем, то вам верујем, — смеје се задовољно поп Спира. — Па ја вам го |
пио.{S} Овако нисам!</p> <p>— А то вам верујем, то вам верујем, — смеје се задовољно поп Спира |
ите и уверите се.</p> <p>— Та верујемо, верујемо, слатка пријо, — одговара поп-Спира, — та кад |
све да видите и уверите се.</p> <p>— Та верујемо, верујемо, слатка пријо, — одговара поп-Спира, |
ам ја саш њим изгубила!“ А оне кажеду: „Верујемо, слатка, и саме смо таке!“ А ја, слатка, ништ’ |
дари у плач, — па ме само секирате и не верујете ми.{S} То баш ни најмање није лепо од вас, гос |
а. — Па онда —</p> <p>— Е, па кад ми не верујете, ја нећу <pb n="211" /> приповедати, — рече гђ |
е потуку!</p> <p>— Е, па лепо ако ми не верујете, а ја вам нећу ни доћи више никад.{S} Запишите |
то, Боже, слатка снаш’-Пело, одма’ тако верујете?!{S} То је само тако изнето, поп Спира је ’тео |
то допада?!</p> <p>— Не, не, милостива, верујте.{S} То је мој идеал.{S} Једна мала кућица и баш |
једнога момента.</p> <p>— Нисам знала, верујте, да су Карловачки богословци такви шмајхлери! — |
.</p> <p>— Рано моја, знам.{S} И ја је, верујте, слатка, никад не делим од моје Меланије и увек |
> <p>— Ама само једну.</p> <p>— Не, не, верујте... не пијем.</p> <p>— Чашицу за Бога — </p> <p> |
отив! — вели гост. — Како ко, ал’ мени, верујте, увек се више допадала и увек ми више импоновал |
} О, и у селу се да сасвим лепо живити, верујте!</p> <p>— Па оно јесте, господине, — поправља с |
тавајући ону књигу.</p> <p>— О, ја сам, верујте, страсна у томе.</p> <p>— Ман’те је, молим вас, |
ом гурну Јулу лепезом.</p> <p>— Ја сам, верујте, један од најгорих, управо никакав „шмајхлер“ и |
вели Јула.</p> <p>-— На моју часну реч, верујте ми, — вели Пера, — и да сам их до сада хвалио, |
а се и благодари, — ни кад не пијем.{S} Верујте —</p> <p>— Зар је баш никад нисте окусили?</p> |
о пола? — протестује гђа Сида.</p> <p>— Верујте не могу више.{S} Одмах осећам како штетно утиче |
се женска допада —</p> <p>— Та не, ал’ верујте, пала ми на памет она песма: „У Милице дуге тре |
ева од једног доброг романа.{S} Али има верујте и корисних ствари, које су верно огледало, верн |
већ не могу одбити, — рече гост, — али верујте да ово чиним преко принципа! — Па узе чашицу и |
све више и више, и још чисто не могу да верују да су се узели и да ће увек заједно бити.</p> <p |
куповати и читати и ако учевни људи не верују у снове и вичу на Сановнике, јер се све догодило |
са „Љубимоје стадо!“ примакли ближе не верујући ваљда својим очима и ушима; по неки се окренуо |
<l>Већ белом руком маше,</l> <l>За њоме вес’о јаше</l> <l>Тај женик невера.</l> <l>О, иди, дивн |
извија у јесен тако се изви и отеже са весела срца Радина сетна песма: „Душо Јуло, срце увенул |
ући, па вели: „Ај, шта велите?!“</p> <p>Веселе се попови.{S} Домаћин отпева други један псалам: |
S} Те ноћи, тако УЗ гајдаша, издувао је весели Нића боктер хиљаду и неколико стотина сати.{S} С |
и говорио о српским сватовима и другим веселим и лепим обичајима. „Није се женио никад — извињ |
принципал први устао да иде, и приметио веселим и расположеним гостима: да је све то лепо, ал’ |
ил’ да је пушио пред светом; ил’ да се веселио у друштву — тешко њему!{S} Тешко њему!...{S} А |
врага и бити весео брез вина; јер „вино веселит сердце человјека“, што рек’о цар Давид <pb n="8 |
кле и један из весеља тражио буде.{S} А веселиће се целога дана и сву ноћ, јер младенци остају |
ме закопаду —</p> <p>После тога је Јула весело продужила рад у башти, и решила се, кад опет дођ |
одила?</p> <p>— А баш на против, све је весело ишло.{S} Штета, што ниси био ту, можда би и теби |
се једно за другим наизменце.{S} Све је весело било и није ни мислило на одлазак, нит’ би се ик |
алосно изгледа то место сада, а како је весело и живо изгледало пре седам недеља, кад је ту био |
у!{S} Јули је тако мило било, и тако је весело плевила башту, да је с травуљином почупала и сву |
с где им је и место.</p> <p>А није мање весело било ни у великој соби тамо где сад уђоше ова дв |
А како не би’ пев’о, кад гођ ми је срце весело!{S} И певам и појим, господин-попо.{S} Та пој’о |
олимо се Богу, да се и он нама здраво и весело врати, које ми њега као свог рођеног сина једва |
шапта гђа Спириница.</p> <p>Јула радо и весело послуша маму и отвори широм прозор, а Шаца се пр |
су <pb n="3" /> после кише онако радо и весело газила по бари, ни она га нису дирала.{S} По сво |
).</p> <p>— Та гле Ниће! — викну ће сви весело, јер ча-Нићу је свак волео.</p> <p>— А зар тако |
ром.</p> <p>— Чрезвичајно добро, — вели весело поп Спира. — и фала ти, велика ти фала <pb n="32 |
ворим капију, ’оћете л’? — рече и учини весело покрет капији.</p> <p>— Та ај’те бар на часак.</ |
по путу, који се мало оцедио, лете коњи весело као да гајдаш у колима свира, а Пера весео па ра |
не баште.{S} А у башти ништа није онако весело као пре, него све некако суморно, као нека омари |
латан прстене! — викну једно лепушкасто весело лице кроз отшкринута врата на младиној одаји.</p |
жалостиву ствар.{S} Што не узмеш нешто весело и за смејање?{S} Шта ти је то?</p> <p>— „<title> |
и треба! — вели Нића. — Знаш што кажу: „Весело срце кудељу преде“.{S} Е, па тако ти је и са мно |
..{S} Имаћемо у Недељу мало калабалука, весеља! — вели задовољно бирташица.</p> <p>— А каква ка |
и одређено да се точи докле и један из весеља тражио буде.{S} А веселиће се целога дана и сву |
варт, — па да <pb n="173" /> ви’ш ондак весеља!{S} А шта сам ја тунакара стао да лупам главу че |
о а младожења стидљивији него иначе.{S} Весеље и игранка трајала је само толико, колико и прили |
орено кога дана да буде прстен, настаде весеље.{S} За час се искупило друштво из комшилука.{S} |
ао на трошкове, свирке, игру, пијанку и весеље, <pb n="380" /> и замерао му, што је он (Доситеј |
а јавићемо вам — па ћу имати родитељско весеље кући... свадба моје кћери...</p> <p>— А јавићу т |
ло као да гајдаш у колима свира, а Пера весео па распоређује опет у глави оних зарађених двадес |
ира мало покуњен и узбуђен, а поп Спира весео и задовољан — то ће већ читаоци из следеће две Гл |
човек весео.{S} А како ће врага и бити весео брез вина; јер „вино веселит сердце человјека“, ш |
вило, — говори поп Спира, — да је човек весео.{S} А како ће врага и бити весео брез вина; јер „ |
ра на против — и ако оптужени — са свим весео, онако весео, баш као што је био и онда кад је он |
— и ако оптужени — са свим весео, онако весео, баш као што је био и онда кад је оно одликован ц |
„А а а, драги брате комшија, ако ’хоћеш весео бити, а ти мораш с нама пити“, па сипа за врат ви |
е чак и поп-Ћирина Ержа, незвана ал’ из весно послана.{S} И њу увукоше са сокака у авлију у кол |
, Бог да јој душу прости, то није рђава вест.</p> <p>— Вид’о ме јуче из своје официне па ми при |
то је дакле на крајеве села и стигла та вест тако јако претерана.{S} Тамо се приповедало, да су |
..{S} Још који дан... сваки час очекују вест...{S} Спиро, Спиро, не испуштај „терно“, — завршуј |
м заборавила.{S} Имам да ти јавим једну вест коју смо добили док сте ви били на путу.{S} Наш Ша |
Сида задовољна и похита да јави радосну вест Јули, том најнесрећнијем створењу под овом Божјом |
лога онога смисла, па стаде још ситније вести у колу.</p> <p>Али кад онај „тенцер“ извали једну |
подне.{S} Врућина беше мало попустила, ветар ћарлијао и повијао благо гране дрвета испред кућа |
<pb n="139" /> нигде никог.{S} Ћарлија ветар, ваљда је он и залупио баштенска врата.{S} Љуља с |
е само трипут; оно остало пута однео је ветар у друге сокаке у другу „пакију“ другога боктера.< |
ког сахата, кишу како лупа у прозоре, и ветар како звижди како тресе прозоре и тресне од времен |
немам с њиме ништа, да простите, к’о ни ветар с опаклијом, па да ме ви нисте затекли у цркви, п |
; ди ја стигнем, ту не може ни месец ни ветар!{S} Што ја знам чуда по селу — што мало ко зна!{S |
коња или је од времена на време односи ветар и меша је са шумом узлелујане ритске трске и псов |
свету боље знам и цигурније него и онај ветар, што свуд завирује и забада свој нос, и нег онај |
огим паорским момцима на коњима.{S} Као ветар пролете улицом и за час нестаде и кола и коња и м |
{S} Проклети мушкарци! — рече и оде као ветар у кућу г. Геце касира, где је раширеним рукама до |
S} Имам још неке куће, — рече и оде као ветар на авлијска врата и прође нека три четир сокака и |
атуралну; осим рајс-пулфера знате, због ветра, и на лице ништа не мећем —</p> <p>— А, па ви нем |
о се десило те је Недеља била лепа, без ветра или кише; јер онда би могао обући своје беле пант |
је било намештено једно решето за жито (ветрењача) и радили су од ране зоре до мркла мрака.{S} |
Шваба машиниста који се разуме у парним ветрењачама што веју жито по спахилуцима, него да је то |
кивала смрт цуњајући једнако по орману, ветрећи своје рубље и наређујући често у чему ће је сах |
етно и стаде се хладити лепезом тако да ветрићи додирнуше и Перину косу. — Дакле, молим... одго |
лево од долме.{S} Подухнули већ и ноћни ветрови, заталасало се оно бескрајно тршчано море у рит |
тела је и падала, благодарећи поспешном ветру, на поп-Ћирину кућу баш кад су изашли да се шетај |
г о томе како је скинуо сав дуг с куће) већ приближио, стао и, скинувши шешир, клањао јој се.</ |
натегачу што се каже.</p> <p>— А та да, већ, наравно... могу себи представити —</p> <p>— Ја, на |
ипала и праскала, та није да је викала, већ мислиш сад ће је шлог.{S} Све скаче к’о гумаластика |
!“ А ја, слатка, ништ’ не знам за себе, већ фурт падам из једне несвестице у другу!{S} Али фурт |
кад је позадуго нема. „Нема нам, Боже, већ одавно фрау-Габриеле; шта је то, саш њом, куд се, Б |
им баштама. <pb n="140" /> А дан после, већ се толико ослободила, да је запевала баш ону исту п |
, а а!{S} Само један јед!{S} Ето ви’те, већ плаче фрајлица!“ вели Габриела показујући на девојч |
рими.{S} Поч’о нас је совјетовати... и, већ тако даље, да ти не отежем, видим да се већ врпољиш |
ли.{S} Били су обојица мало поматорији, већ у велико брадати клирици.{S} И они приме и тај усме |
настаде опет тишина.</p> <p>— Бога ми, већ дванаест.{S} Е, време је да се иде! вели поп-Спира. |
и ту још нешто приповедају!{S} Пуче им, већ, мислиш, срце за читанком!{S} А како је то пре лепо |
и пола дана без ње.{S} И не знам како, већ тада му је падала на памет страшна мисао: каква би |
p> <p>— Па ви сте сад, није тамо овамо, већ нека Бечлијка!....{S} И не фалите се, како сте живи |
аписано „Није благо ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драго.“ Међу тим док је Јула с |
hi>играња</hi> ... ал’ оно њено... већ, већ... к’о она Иродијадина ћерка што је упропастила, Бо |
сви паори, уживају већ Боже, па им већ, већ све расте перје, па ме фале и веле: „Ал’ умеш да ци |
а он онда не зна ни за Бога ни за душу, већ к’о вели:{S} Кад си ми само пао шака!{S} Па онда ве |
има <hi>играња</hi> ... ал’ оно њено... већ, већ... к’о она Иродијадина ћерка што је упропастил |
ве да изгледа к’о шокачки плебанош!!{S} Већ је два ланца најбоље своје земље понудио да прода, |
ће и сада ево први пут чита апостол!{S} Већ две су недеље, како га баба преслишава, онако стара |
р сокака и сврати у неких шест кућа.{S} Већ се почео полако мрак спуштати кад је изашла из шест |
ебело само што не грокће од дебљине.{S} Већ се ноћу чешља перје, да се кол’ко тол’ко прекрати н |
који су се у чарди довољно одморили.{S} Већ се види ченејски торањ ал’ је далеко још до Ченеја. |
и за приповест много крофни појести.{S} Већ чисто човек да не верује!{S} За једнога од ове двој |
ако леп; али је као вештак пријатан.{S} Већ је дваред суделовала у два концерта, која су давана |
ли их и на скели на Банатску страну.{S} Већ се и ноћ спустила и обавила све унаоколо, све па и |
те твој већ издаје, — вели му Ракила, — већ заплећеш —</p> <p>— Та није баш ни требало, само ст |
то ништа у њи’овој фамилији...{S} Ајд’ већ видићу шта ћу! — теши се гђа Перса.</p> </div> <pb |
твом месту, то само ја велим, а ја би’ већ —</p> <p>— Но, доста, доста!{S} Знаћу ја већ и сам |
ина спопада.{S} Не знам још шта је, ал’ већ видим, да ће то све на моју конту да се запише.{S} |
гођ?{S} Па то баш није ништа неучтиво!“ Већ се кајала, што је тако груба била кад је он спочетк |
шнуфује и кија и шмајхлује сас репом.“ Већ није био таки њен мачак „Хер-Катер“ назван.{S} Он с |
и, па хартију и бокал вина пред њега, а већ перо и мастило носио је увек он сам са собом.{S} За |
говори: „Хе, синко, мани и ти рукама, а већ <hi>моја</hi> ти помоћ, неће оскудјевати!“ Хе, па т |
вени до ушију па у земљу да пропадне, а већ од унтерхалтунга ни спомена!{S} А није да су просте |
е... како се узме...{S} Здрави смо... а већ чућеш, док се одмориш, све красне ствари... све леп |
о:{S} Тражи друга, тражи стубац кући; а већ мени тамо како је да је, него се бар ти не мучи и н |
нож!{S} Једна другу и да не види!{S} А већ, до душе, и пре се једна на другу тужила.{S} Колико |
} Ми се већ забринули, ди си то...{S} А већ Меланију сироту не могу да умирим. „Јух, каже, да н |
, нека онда и сватови виде асну...{S} А већ ту је, тек што није... јављају јој се добре прилике |
у све протоколе и матрикуле!</p> <p>— А већ код вас не могу да прођу ни једни сватови, а да вам |
его је продужавао пут у цркву.</p> <p>А већ је први и други пут звонило у цркву на службу.{S} Ч |
риповедати, — рече гђа Габриела, готова већ да удари у плач.</p> <p>— Ал’ молим вас, приповедај |
и мисли, а од силних мисли заболела га већ глава.</p> <pb n="172" /> <p>— Ил’ ако није био баш |
ономадне.</p> <p>— Јесте, рано, нема га већ седам осам дана.{S} Газда му најпре иш’о по неким Б |
> <p>Сунце се већ спустило, заклонио га већ бескрајни рит с високом трском, још мало па ће и за |
— рече љутито гђа-Перса. — Онај паор га већ упец’о.{S} Унцут један! — додаде у себи па се да у |
после се опет замисли. — Но, за хируга већ иде, — рече гласно, па се опет замисли.{S} Познавал |
лепо!{S} Та није да ћу дувати у рог, да већ нико неће знати, кол’ко је сати!...</p> <p>И тако о |
кратко, искуповали су толико ствари, да већ скоро нису имали ни где да помећу све то у кола.{S} |
о томе кад ћете доћи.{S} Мислили смо да већ нећете ни доћи. „Можда се предомислио,“ разговарамо |
госпоје и децу; а оне су, Боже, ваљ’да већ велике девојке, ваљ’да већ на удају, а?</p> <p>— Та |
Боже, ваљ’да већ велике девојке, ваљ’да већ на удају, а?</p> <p>— Та па зар ниси чула, да се уд |
!{S} Ево нас!{S} Још мало! —- рече Рада већ у зору и показа бичаљем на црквени тороњ, на читаву |
ост у читалаца, а то је, мислим, досада већ прилично постигнуто.{S} И сада бих већ могао и да к |
викну строго на њу гђа Сида. — То ваљда већ по трећи пут читаш!</p> <p>— Ал’ само још пола стра |
{S} Кад си ми само пао шака!{S} Па онда већ и не зна шта да иште!</p> <p>— Та коме ви то дивани |
.{S} Тако су ћеретале све док није Жужа већ мало и обезобразила па постала и сувише интимна, и |
еш, Ћиро, држ’ се само!</p> <p>— Та, ја већ видим моје „добројтро“ — вели поп Ћира; — видим ја |
чити!{S} Кол’ко знате приповедите, а ја већ могу себи представити!</p> <p>— Та, наравно, кол’ко |
а Перса Перу.</p> <p>— А не, доћи ћу ја већ одмах после вечере, — вели Пера.</p> <p>— Е па добр |
</p> <p>— Но, доста, доста!{S} Знаћу ја већ и сам шта ми треба радити! — рече љутито поп Ћира. |
дан, слатка.{S} Не знам ни с кога краја већ да почнем!</p> <p>— Ју, рођена, — чуди се Пела, а к |
те, — вели Пела кабаничарка, — мој Лека већ три недеље како је по вашарима, а ја се опет бојим, |
/p> <p>— Нико! — одговара Шаца издалека већ.</p> <p>— Хе-хе! — смеје се Нића. — „Све по <pb n=" |
викну очајно гђа Габриела, која је била већ прилично одмакла. — Ју, убио је Бог; како <hi>то</h |
евали? — пита је госпоја Перса и изашла већ на сокак.</p> <p>— Та ман’те ме, знам да ћете ми се |
но плетиво, па је пажљиво слуша; и трља већ очи и брижно врти главом.{S} А Јула наставља још ту |
послужавник с ракијом.</p> <p>— Е, вама већ не могу одбити, — рече гост, — али верујте да ово ч |
не врати с пута.{S} И за то Шаце и нема већ више од недељу дана да дође и ако је киша већ прест |
.{S} Иначе никаквих других новости нема већ поодавно.{S} За сада је најновија ствар која је зан |
а од добре је и богате фамилије!{S} Има већ сад лепо имање којим рукују тутори.{S} Учио нешто л |
е направити, а старији кожурици и свима већ оним ђаконијама које се обично добијају од једног т |
м на дери у башти, као што је читаоцима већ познато из завршетка прошле Главе, и опет није дола |
ра у село и зби се оно што је читаоцима већ из ранијих Глава познато.</p> <p>Ни Јула ни Шаца ни |
.{S} Спрема се, јадница, па радосна, па већ Бог зна како!... а и он је већ читаву недељу дана н |
у једну биртију већ близу вашаришта, па већ трећи дан седи уз гајдаша, а Шаца остао у летњим ци |
мали, да пуцају из топа на месец.{S} Па већ и израчунали лепо све кредом: колики треба да је то |
А кад брж’, — чуди се попа.</p> <p>— Па већ неколико дана има како је — ублажава Аркадија.</p> |
сти:{S} Тинка.{S} Па држи се ш њимекара већ неки’ једанајст година, још онда кад је ону Тотицу, |
кад је после вечере, пошто је поп Ћира већ легао, мерила и кројила купљени фланел — то исто ве |
ај посао, а изгледало је да се поп Ћира већ предомислио, и да неће ни отпочињати какав приватан |
ларији цркве нашега благочестија!{S} Та већ само је за то заслужио, да буде обријан, што увлачи |
клевета; да бом’е да је клевета!{S} Та већ само то; што је казао, да сам употребио Пентикостар |
тив поп-Спире.{S} А није ни чудо.{S} Та већ су га у поп-Ћириној кући звали просто: „Сине Перо“ |
а шта каже онај <hi>паор?</hi> — запита већ мало љутито поп Ћира.</p> <p>— Па то и јесте што ме |
говарали —</p> <p>— Но, но!{S} Та доста већ једаред, чегртаљке једне, — вели поп Спира. — Па ла |
и буди и љути бабу.</p> <p>— Ајде доста већ једаред!{S} Докле ћете?{S} Кад почнете а ви не знат |
морала је признати и сад и толико пута већ пре тога, да је Меланија много и срећнија али и уме |
са зевајући и заклањајући уста, — а шта већ нисмо пробали, и куд га нисмо шиљали, па ништа.</p> |
нашега Шаце у толико лакше, што је Шаца већ од ране младости био намењен за медецину за то је и |
ше од недељу дана да дође и ако је киша већ престала и мало се оцедило, а и чизмар му наглавио |
то ме цвелите,- снаја!{S} Та шта се Бог већ једаред не смилује на мене јадника! — јада се овај. |
и једнако.</p> <p>— Та што ме и тај Бог већ не узме једаред себикана и не курталише ме!</p> <p> |
клук и ништа друго, враг им матери, кад већ тако морам да се изразим!{S} Од <pb n="86" /> једно |
раз к’о што треба, нек буде и вино; кад већ младожења добија вредну девојку и добар мираз, нека |
ве, па намешћа уста и погледа ме, а кад већ прођем, а она се увек ондак искашље мало, па ме пит |
.{S} Дуго је ћутао и мислио тако, а кад већ беху далеко иза вароши, у пољу, одмахну путник руко |
е да вечера.</p> <p>— Јуцо сине, па кад већ идеш, донеси <pb n="58" /> нам по једну ракију, ако |
Добра парохија је — Боже ме прости кад већ морам да је с тим уподобљавам — к’о и добра и лепа |
хтеле то признати — много старије, сад већ и лети, чим захладни, носе ботуше.{S} Једна по једн |
тово да и није било све онако...{S} Сад већ, Бога ми, и ја видим, да ми је сав стра’ узалуд био |
брата и Ката из комшилука, која је сад већ велика девојка и спевали су је већ са Пајом Кицошом |
ечитом потпиривању и подгревању једаред већ отпочетог страшног непријатељства.{S} Па је тако и |
ругима извртао кола, па их до сад многе већ тако задужио.{S} Још пре две године преврнуо је јед |
, тако јој је жао и неправо.{S} Постаде већ и нестрпљива, а и понос девојачки би дирнут.</p> <p |
"111" /> А <title>Преходница</title> је већ оригинал; у њој има једна красна приповетка, <title |
а га је мана тако компромитовала, да је већ ушао у пословицу у селу: „Лола к’о попин патак!“ ре |
.</p> <p>— Та... сад и ја мислим, да је већ крајње време, да и ти к’о отац... а не била <hi>ја< |
сприповедати!{S} Боже, познаје се да је већ јесен... дан краћи; док опереш судове и поспремаш, |
чисто малаксала и саломљена, тако да је већ будила сажаљење, — мож’те сад ако ћете три ноћи, ка |
а дан после и поп Ћира.{S} Гђа Сида је већ добро спремила поп-Спиру и напунила му уши, остало |
м сопственим речма госпоје Сиде која је већ чула за госта и одмах се сетила прексиноћног сна и |
ажена!{S} Још код поп-Спириних могла је већ видети, како се ствар сретно упутила, и да је нешто |
рила.{S} А била је задовољна; видела је већ, да се ствар врло повољно развија.</p> <p>— Ах, ви |
ња Јуле и Шандора.{S} И са часницима је већ готово.{S} А часници су таки људи, да се Шандор мож |
поведите и Меланију с вама.{S} И она је већ велика; данас сутра па ће јој се јавити каква прили |
а ће се у миру растати.{S} Поп Спира је већ узео свој штап и шешир и гладио га руком низ длаку, |
кам</hi>!{S} Чекам да чујем сад, кад је већ тако пошло, чекам још и то чудо и покор, да је ето |
ко је сравњавати, — вели Пера, — кад је већ тако.</p> <p>— Питај, Јуло, господина:{S} Какво смо |
Перса, да правим сплетке.{S} Али сад је већ доста, и сувише.{S} Само кад помислим како су га са |
р, кога су звали „Шецко-једно“, који је већ поодавно џоњао у мраку на авлијским вратима и коме |
ецину за то је и дат у Гимназију али је већ из четврте „Латинске“ био истеран због атеизма у не |
ја... како с њим?</p> <p>— Та, он ми је већ кудикамо поузданији, па њему сам већ смео да кажем |
и код грка, свршио је и купио; и грк је већ унео све што му је стајало испред дућана; унео и кр |
али), који је са Шацом — као што вам је већ познато — врло рђаво живео, <pb n="226" /> као, што |
ка ти уфате и даду њиховог мачка, он је већ чувен мајстор за пацове.{S} Ајд, иди сад.{S} Стој!{ |
осна, па већ Бог зна како!... а и он је већ читаву недељу дана није тук’о, а све через венчања. |
ечемо трске, да покрпимо кров, јербо је већ срамота какав је.{S} Изгледа чупав и одрпан к’о бој |
Путник се још једном окрете.{S} Био је већ далеко, али још могаше чути и видети, како се онај |
ра се лепо извукао из шкрипца, а био је већ жив обамро!{S} Није шала, владика; онако строг чове |
„мати“, или „родитељи“.{S} Исповедио је већ и он Меланији и ова њену најпре симпатије и напосле |
и, која је за варош и створена, како је већ толико пута рекла фрау-Габриела.</p> <p>Давно очеки |
Та отац је тек!</p> <p>— Ћиро!{S} То је већ штогођ друго!{S} Друго је наша Меланија — а друго о |
Меланија ми се исповједила...{S} То је већ свршено...{S} Све му је забадава сад.</p> <p>— Нема |
м само вреба, и на што баци око — то је већ сигурно његово.{S} Па чим зграби а он бега из све с |
{S} Место да добије по носу, к’о што је већ неколико пута и заслужио то, он још одликован!...{S |
адија.{S} Јер људи се умеју, као што је већ познато и не треба доказивати, мало и умеравати и „ |
а официрске балове, који су, као што је већ свакоме познато, свуд у свету најсјајнији балови, п |
о да кажем шта је и како је, а нешто је већ и сам знао.</p> <p>— Па шта ти он каже?</p> <p>— Па |
а јој — и ако га она и не слуша, јер је већ сто пута то исто чула па зна напамет — како је пре |
n>.{S} А гђа Сида је била кисела јер је већ, отприлике, видела и своје и Јулино, што кажу, „доб |
е и сламњи шешир с главе.{S} И данас је већ почео своје обешењаклуке.{S} Једна му је већ рекла: |
се <hi>доцкан</hi> сетио.{S} Младић је већ разговарао са мном, а и Меланија ми се исповједила. |
вешто и умиљато да се понаша, да му је већ тешко било и пола дана без ње.{S} И не знам како, в |
очео своје обешењаклуке.{S} Једна му је већ рекла: „О мустро!“ али то њега није много женирало. |
сам употребио Пентикостар, па то му је већ прва лаж.{S} Није Пентикостар, него Часловац, мали |
шта него ништа, а после, и процес му је већ изашао на потиљак.{S} На њему је често фрајла Мелан |
сад већ велика девојка и спевали су је већ са Пајом Кицошом.“</p> <p>Тако је негда диктирано и |
ека, тако невероватном да ни једна није већ ни веровала.{S} На село се почела спуштати блага ле |
ече приповедале не вероватне приповетке већ читаве басне са свима појединостима.{S} За то је пи |
ешир и гладио га руком низ длаку, дакле већ био спреман да пође, кад ће га поп Ћира јетким и др |
ворим му. — Мој рођени зуб.{S} Слуша ме већ скоро пола стољетија беспрекорно.{S} Мој рођени!... |
ондак разговор, па вино!...{S} Та ви ме већ разумете...{S} Може се... згодно је...</p> <p>— Е, |
Ха аааа! — зева и наставља; — Чисто ме већ заболела глава од ови’ силни’ мисли.{S} Дај да се т |
и млађи.{S} Многи очеви а нарочито маме већ су правиле неке комбинације, али су маме <pb n="37" |
но служила цела кућа а у последње време већ почели њоме покривати и тесто за киселу штрудлу и к |
тако даље, да ти не отежем, видим да се већ врпољиш к’о ђаво на џомби.{S} Кад ме је запит’о шта |
ио и приповедало и слушаоци, и свима се већ почеле крпити очи, настаде зевање и насташе чешће п |
а радознала читатељка, која би — кад се већ жртвује да ћути и накани да чита — хтела одмах, да |
авно да је понајвише баба.{S} Оне ће се већ код куће молити Богу; кад зазвони „Достојно“ а оне |
estone unit="subSection" /> <p>Сунце се већ спустило, заклонио га већ бескрајни рит с високом т |
ледам албум, — извињује се Пера који се већ почео знојити по челу и око себе помало све у дупли |
добро само кад си и сад дош’о.{S} Ми се већ забринули, ди си то...{S} А већ Меланију сироту не |
а била предмет мисли Шациних.{S} Они се већ више од недељу дана нису видели, јер је гђа Сида за |
живи...{S} Молим вас, слатка, ја сам се већ обезобразила, ал’ ви сте криви што умете таку слатк |
и то, газда-Перо, — вели Нића на ком се већ могло осетити дејство вина из Тоцилова подрума. — Ш |
де Пера и скочи са столице. — Та ово се већ сви разишли!{S} Извин’те, што сам се толико задржао |
о дан.{S} Таман опереш судове, а оно се већ и смркло; таман си устао од ручка, ајде седај опет |
док опереш судове и поспремаш, а оно се већ и смркло!{S} А имам још седам кућа да обиђем.{S} Ад |
ећан и пресрећан — дотле се, као што се већ увелико приповедало, <hi>он,</hi> Шаца, с њом чак и |
ој башти уз своју тамбуру!!{S} Данас се већ не би ништа љутила.{S} Не жели баш, ал’ не би јој н |
како му лакше кад чује ларму на коју се већ од толико година научио.{S} А био је добар учитељ.{ |
ана тамбуром разговарали, а после су се већ служили прозом; почели су се, то јест, помало и раз |
човек, што кажу, „ништа собом не понесе већ скрштене беле руке и праведна дела своја!“ — „Та је |
, — извињава се домаћица, — ал’ ви ћете већ извинити!...{S} Па поздрав’те госпоје и децу; а оне |
и рапортирала га гђи Перси.{S} У њој ће већ читатељ наслутити сукоб и заплет без којега је свак |
, а поп Спира весео и задовољан — то ће већ читаоци из следеће две Главе дознати.</p> </div> <p |
лим да нема ни једног читаоца који неће већ у напред знати која ће од њих двеју триумфовати а т |
кад почну да певају.{S} Поједине певаче већ познаје сав комшилук по гласу.{S} Тако, на пример, |
наследницима, о процесу и фишкалима, и већ о тако нечем, што би спадало у тај круг ствари.{S} |
па сад он највише ужива у мојој Јули, и већ, Бог зна како!{S} Одаје јој чест; све му она свлачи |
ја, што кажу, <hi>вас</hi> почитујем, и већ, онако сви у мојој кући... вас па вас... нико вас о |
ије никакво ни чудо што је страховала и већ почела очајавати за успех, јер није и не би то био |
исто и обоје признали пред родитељима и већ онако приватно, и као кришом, измењали и прстење.{S |
етну.{S} Тако су ишли два и по сахата и већ почеше сретати најпре кола а после и пешаке, неке Ш |
те сад, — вели уморна од силне праске и већ чисто малаксала и саломљена, тако да је већ будила |
и Б**.{S} Најмио је и леп удобан стан и већ послао сав намештај тамо у нови стан.{S} Фрау-Габри |
нотирало и почело сматрати као стару и већ обичну ствар.{S} Али је село к’о свако село; свој х |
на давно пожутелој табли.{S} И пошто би већ поодавно настала потпуна тишина и пауза у друштву, |
— Та ман’те... знам вас већ, знам... ви већ морате ту ваше —</p> <p>— Тхе, тако сам научила од |
у!</p> <pb n="180" /> <p>— Та ’хоћеш ли већ једанпут казати: шта је то било?</p> <p>— Та... она |
p>Пију, куцају се, па опет пију.{S} Али већ настају помало паузе.{S} И кад је говор почео суста |
богату вечеру, попови су се разговарали већ о многим стварима.{S} Из разговора је могао домаћин |
поменула да се полази и попови се дигли већ.{S} И тако је за тај пар одложена била ерупција гне |
илен</foreign>, госпоја (или снашо, или већ каква буде сходна титула,) та шта сте то начинили о |
е далеко на лево од долме.{S} Подухнули већ и ноћни ветрови, заталасало се оно бескрајно тршчан |
нукања уђе поребарке.{S} Попини су чули већ за долазак учитељев; дотрчао је <pb n="47" /> и изв |
д ракије!...{S} Ет’, тако!...{S} Сад ми већ и фамилију не остављате на миру!</p> <p>— Не знам ј |
а.</p> <p>— Та умете ви паори, знамо ми већ вас и ваше политике! — умеша се гђа Перса. — За Бог |
говорите, — вели домаћин, — та знамо ми већ то одавно!</p> <p>Пију, куцају се, па опет пију.{S} |
даје, да је гђа Сида, кад су поп-Ћирини већ ушли у собу, нарочито изашла у кујну, да се тамо од |
а нарочито патке и пачићи, а онај стари већ олупани валов био је привезан за доњи крај ђерма да |
аљуго, мамаљуго банацка!{S} Дакле ти си већ контен да све заборавиш!...{S} Ћиро!{S} Кад мрзиш, |
ли вид’о?</p> <p>— Боже, Спиро, и ти си већ све то заборавио!!</p> <p>— А да!{S} Е, па ниси тре |
се задовољила калфом.</p> <p>— Е, е! ти већ далеко тераш!</p> <p>— Е, сад ја <hi>далеко</hi> те |
п Ћира. — Та није ваљда?</p> <p>— Та ти већ да богме да ми ниси никад веровао!{S} А од кад ти г |
адба моје кћери...</p> <p>— А јавићу ти већ и ја, — вели поп Спира; — и код мене се спрема, уве |
је, у себи наравно, пратила речима: „Ти већ спаваш, злато моје (говори Јула у <pb n="167" /> се |
и у њу ону већ добро познату песму: „Ти већ спаваш, злато моје“, тако тихо, да је гласе њене мо |
ађамо пред паством, и ваљда ће престати већ једном, кажем.{S} Е, ал’ оно како који дан све горе |
уселим у школу... а дотле ћу се стрпити већ.</p> <p>— Но, квартир још и разумем, али да се хран |
Јула две, па ћемо се ’ранити и таворити већ и брез тога вашега тала!....{S} А ви, реко’ му ја, |
који је ове исте године са две радости већ обрадовао бабу; пре три месеца је први пут понео га |
а ће се вратити, — рече женица скинувши већ оно троје мањих. — Ајде, Радо, снаго моја, сад ће д |
окаши не ушуњају у кућу.</p> <p>— Терај већ једаред! — рече поп Спира, кад поп Ћира седе с десн |
и оцило и Чивутина.</p> <p>— Ајде терај већ једаред! — викнуше љутито у један глас оба попа.</p |
Ето ти, Нићо, сува језика, тај те твој већ издаје, — вели му Ракила, — већ заплећеш —</p> <p>— |
uote> <p>И гђа Сида осети као да су јој већ „натруњене очи“ и почела их брисати марамом, али се |
head>ГЛАВА ДРУГА</head> <p> <hi>У којој већ отпочиње по мало сама прича ма да се може узети и д |
кажу, до гроба.{S} А кад паметан човек већ хоће да век векује, а он гледа, до душе, на оно прв |
— рече окренув се кочијашу, — можемо л већ? — рече и ижљуби децу; Раду и Сиду и Макру у образ, |
А зуб задржи ђакон код себе.{S} А знам већ и зашто га је и задрж’о!</p> <p>— <hi>По-пољубите с |
и госпоја-Сиди и госпоја-Перси; не знам већ, гнедиге, коју већма и више волем.{S} К’о да смо се |
прости!{S} Љута сам, слатка, па не знам већ, ни шта говорим.{S} Не могу ја све знати; кад ми ни |
, ал’ ви лепо говорите српски; а ја сам већ сасвим мислио: научила, боме, наша госпоја Јуда там |
(„Уф, уф!“ хуче гђа Перса.) Огугл’о сам већ! („То видим!“ вели она).{S} Том човеку помаже и ђав |
је већ кудикамо поузданији, па њему сам већ смео да кажем шта је и како је, а нешто је већ и са |
, па тако све до Ченеја.{S} Е, ту нисам већ мог’о да останем на коли, него ме ђаво натента, хоћ |
а и сви паори, уживају већ Боже, па им већ, већ све расте перје, па ме фале и веле: „Ал’ умеш |
о посматрати и мислио да је и самим тим већ срећан и пресрећан — дотле се, као што се већ увели |
ој душе њезине.</p> <p>Пера с Меланијом већ давно није био у том месту.{S} Отишао је за ђакона |
е се једном њојзи милом и драгом сликом већ од неколико недеља.{S} Али то је још била велика та |
поручено, жива згода.</p> <p>Сутра дан већ је било намештено једно решето за жито (ветрењача) |
и имело Јула —</p> <p>— А зар си ожењен већ?</p> <p>— Та, знате, код нас паора како је... ми не |
пред кућом. (Био је и шести, али је он већ до подне тако пијан био, да су га одвели у шупу да |
вињава га путник. — Док нарасте биће он већ послушнији!...{S} Сирома’ Бечлија, зажелио се праши |
вали, да у оном јурењу и утркивању, као већ у сваким сватовима, нису ни приметили да је испала. |
ван јутарњи сан.</p> <p>Снива, а он као већ ожењен баш оном истом Арсином пуницом, оном Савком, |
неко од укућана.{S} Па на то се навикао већ и њен „пинчика“, — једно мало, бело, нервозно и пак |
да се то мало прилегне и продрема, ево већ и петли! — рече Нића па узе рог и дуну <hi>три пут< |
кадија, човече, ти си мој избавитељ ево већ по други пут!{S} Е, ако се још и сад извучем из шкр |
а још није била заљубљена (и ако је ово већ Десета Глава приповетке).{S} Она још није мислила н |
рио, да је поред кијања и кашљања почео већ да баца и „шлајм“ — само она стара гуја, она стара |
ад водом.{S} То увреди Нићу који је био већ у том стању <pb n="387" /> кад је човек искрен, а и |
реће, да је пример селу, а он се осушио већ од те несрећне љубавне чежње као какав провансалски |
из велике чаше воду, па га онако, како већ то смерне девојке чине, преко чаше посматрала пијућ |
<p>— Хе мој Проко, мој Проко (или како већ буде име покојнику), — уздише Глиша Сермијаш, па пр |
љубљених никад краја.{S} Шетају се тако већ у мрак.{S} Па дваред триред изађе Ержа и јавља, да |
е мало провеселим.{S} Није шала, толико већ време све у <pb n="357" /> некој неизвјесности и ст |
стољубива домаћица.{S} А узрока је било већ и сувише.{S} Прво и прво: није била ни најмање задо |
трење, кад али још нема попе, а звонило већ.{S} А Господин Владика оде у олтар, па почео да слу |
ле те две попине ћерке.{S} И како знамо већ, како то иде данас у овом свету, мислим да нема ни |
морила; да се изеде жива.{S} Како само већ да дозна: какав је гост, како изгледа и шта ће се р |
радо и много певала а која је сад давно већ заборављена у нас као и многа друга добра и красна |
32" /> господина Тривуна који је одавно већ био за пензију и ишчекивао је, а Бога ми ју је и за |
} Украшће ти из очију. <hi>Мени</hi> то већ не би могло пасирати.</p> <p>— Е не би ти могло!{S} |
, не била ја на твом месту, а ја би’ то већ... вид’о би ти!...{S} Ћиро!{S} Да знаш да ћеш тамо |
да ме нема!</p> <p>— Па откад сам ја то већ рекла! — вели бирташица пеглајући једнако.</p> <p>— |
вам вас, добра срца, до сутра ће она то већ све заборавити.{S} За то молим, молим вас само се з |
ча-Нићо, не трудите се, ми ћемо све то већ и сами брез вас!“ А он се баш и не отима много, нег |
hi>В**</hi> у Банату.</p> <p>Пери је то већ друга варош за ових шест година од како је обукао м |
од кућа својих поруџбина, као што је то већ сваком познато, да се фамилијаран човек не може ни |
стари учитељ. — А и онако, поњамо ми то већ... и због слова сте мало возбуђени —</p> <p>— А, го |
ети у чему је ствар.{S} Казаће им он то већ на своме месту, и знам да ће им онда још чудније би |
а начинио наивно и поштено лице како то већ паор уме.</p> <p>— Па, Петре синко, је л’ то поштен |
ико од поп-Ћириних не протестира, а ето већ читава недеља дана прошла!!</p> </div> <pb n="135" |
, диж’те се, да идемо.</p> <p>— Ју, зар већ! — зауставља их госпоја Перса.</p> <p>— Па ви’те да |
е магле и јутарњег сутона.</p> <p>— Зар већ! — уздахну путник пренувши из својих мисли.</p> <p> |
а трбух.</p> <p>— Та ман’те... знам вас већ, знам... ви већ морате ту ваше —</p> <p>— Тхе, тако |
ако спасена од заборава и постала данас већ позната „од Пеште даж до Черне Горе“.{S} Писар Тима |
о баш њему певали, кад прође, ону данас већ јако раширену и познату песму:</p> <quote> <l>„Сад |
е принцип био исказан и надалеко познат већ као популарна пословица: „Кад прођеш поред крста, м |
А моја фамилија а и сви паори, уживају већ Боже, па им већ, већ све расте перје, па ме фале и |
ти у кућу).{S} По тим собама размештају већ још сад намештај; столове, столице, кревета, канабе |
и који се — узгред буди речено — умеју већ и сами понудити.{S} Јер док <hi>Ирод</hi> и <hi>Мел |
дућан и чизме па запао у једну биртију већ близу вашаришта, па већ трећи дан седи уз гајдаша, |
</p> <p>— А откад?</p> <p>— Па имаће му већ фртаљ године... ал’ к’о да је тек јуче било, тако м |
фишкала и ланаца.{S} А, кажу, да су му већ поручили и од господина <pb n="220" /> Владике, да |
рече љутито поп Ћира. — Очитаћу ја њему већ —</p> <p>— Да му очиташ, јест, — храбри га госпођа |
че још издалека полако ударати у њу ону већ добро познату песму: „Ти већ спаваш, злато моје“, т |
чекају овога новога учитеља за кога су већ причали који су га видели, да је млад и леп па тек |
ће за те новце, (за које је држао да су већ готови да оду ђаволу у торбу), бити најбоље да сада |
тресне о месец.{S} Па баш таман кад су већ хтели да припале топ, сети се један Банаћанин, баш |
ц и са самим касапским пацовима који су већ познати као врло дрски.</p> <p>По њега је дакле отр |
и често обе попадије.</p> <p>Стигли су већ пред кућу.{S} Поп-Спира отвори врата и понуди госта |
авлију са вименом пуним млека; давно су већ и помужене биле и домаћице се једна другој хвалиле |
и мало после!{S} Па мом дуварском сату већ прошло два.</p> <pb n="192" /> <p>— Па и није вас п |
ништа; не трудите се, госпођице, ја ћу већ то сам, — рече Пера и узе књигу и стаде је разгледа |
ослова! — нека преноћи код вас, а ја ћу већ у јутру послати...{S} Ево вам... — рече и предаде и |
већ прилично постигнуто.{S} И сада бих већ могао и да кажем и како су се звала та два попа.{S} |
асу.{S} Тако, на пример, један се жабац већ неколико година дере колико га грло доноси; има гла |
шета!....{S} Један јед само.{S} Видићеш већ!</p> <p>— А то ћемо тек видити!{S} Нек пробају само |
338" /> <p>— После, мало после... чућеш већ.</p> <p>— Јеси л’ добио удовлетворење? — пита гђа П |
<quote> <l>Радуј се, млада нево!</l> <l>Већ чарне твоје власи</l> <l>Од мирте венац краси,</l> |
<l>Не слуша <hi>лепа Јула</hi>,</l> <l>Већ белом руком маше,</l> <l>За њоме вес’о јаше</l> <l> |
; придружи се гомили и гомила расте све већа и већа што ближе цркви.{S} Људи се крећу достојанс |
ужи се гомили и гомила расте све већа и већа што ближе цркви.{S} Људи се крећу достојанствено н |
да је Пентикостар само зато, што је то већа књига па к’о вели и посљедице морају страшније бит |
лати, то све боље и за њега; припада му већа почест.{S} А дика, што кажу, и риђи у таљигама, не |
l> </quote> <p>Коло се ширило па је све веће и веће.{S} Сред великог Нићиног кола, ухватило се |
ote> <p>Коло се ширило па је све веће и веће.{S} Сред великог Нићиног кола, ухватило се друго м |
е“... — Дакле: ово најмање је Сида, оно веће Макра, оно још веће је Ива а ово највеће је Рада.. |
ајмање је Сида, оно веће Макра, оно још веће је Ива а ово највеће је Рада...{S} Рада и Ива су, |
тарога села Кера</hi>“.{S} Та није било већег спадала у школи од њега! — Те још какав, какав пр |
и им ракију, поп-Спиро у мањем а Пери у већем стаклу.</p> <p>— А ди ти је човек? — пита је Пера |
боље <hi>колики је</hi>, та није ваљ’да већи од њега ни онај „зуб времена“ што се зове!</p> <p> |
с, још само ово: коме је исти поп-Олуја већи пријатељ, вама или господину Ћири?</p> <p>— Поп Ол |
гледају чији је пруслук лепши и ко има већи ред сребрне дугмади.{S} Али чим се сврши литургија |
>— Уф, уф, уф!{S} Ал’ како позн’о да је већи зуб?</p> <pb n="347" /> <p>— А како и да познам!{S |
ола и кочијаш скин’о два сандука; један већи а други мањи, оба врло смешна изгледа, а видело се |
рио!{S} Та једва га натера поп Ћира и о већим празницима да говори!{S} За то су се многи, чим п |
ског мира.</hi> </p> <p>Никада ваљ’да с већим нестрпљењем нису очекивана оба попа него овога пу |
ице ни у вароши не раде сваки дан, него већином Суботом и Недељом, па тако је и у селу.{S} Чита |
а на глави нови чисти шеширићи, (у деце већих газда свилени и чупави) из којих још нису пили во |
не рони суза!</l> <l>Сутра ће т’ мајка већма жалити</l> <l>Док твоје друге на воду пођу,</l> < |
ако му је мила јединица после удаје све већма и већма венула, док није и увенула.{S} Кроз плач |
е мила јединица после удаје све већма и већма венула, док није и увенула.{S} Кроз плач ће вам п |
, ко је у олтару, лепо се скамени човек већма, него кад му се на сну јавио Св. Никола и наредио |
споја-Перси; не знам већ, гнедиге, коју већма и више волем.{S} К’о да смо сестре, или тако штог |
пусте.{S} А баба ми каже: „Кад волеш њу већма нег нас, па нек ти је, каже, на част!{S} Ал’ ја, |
де га расположена, па им одлакну, а још већма кад видеше да се ето сам сетио да их изненади и г |
не шаке посла и једну главобољу; ал’ ја већу —</p> <pb n="306" /> <p>— Ништа од свега тога не з |
очи.</p> <p>И баш се о том у Петак пред вече разговарали, кад уђе поп Ћира, а за њим уносе санд |
речима, описано је једно идиличко пред вече у очи Недеље у кући поп-Спириној</hi> </p> <p>Поп- |
причало, да је као једаред, једно пред вече, ђаволски перјао сокаком.{S} А после, вероватно је |
адића.{S} Госпоја Сида научила, да прид вече поседи прид кућом, ал’ не може да гледа кад се шет |
ивели и попови међу собом.{S} Мало које вече да не прође, а да не оде поп-Спира поп-Ћири или ов |
све једно) па курише. — Оне су се свако вече налазиле и том приликом су између осталога још и с |
во ова наша приповетка, чим се спустило вече и вечерали, диг’о се поп-Спира и прегрнуо попадији |
Да ви’ш како <hi>ја</hi> умем!“ И једно вече, дође лепо Шаца, онај што сам га мало пре споменул |
рила и кројила купљени фланел — то исто вече је чула од Ерже све што је било код поп-Спириних.{ |
била, јер госпођа Перса је још то исто вече — кад је после вечере, пошто је поп Ћира већ легао |
поп-Ћирину и поп-Спирину кућу!...{S} У вече у крајњем шору, где се продаје кришом дуван и где |
невероватне ствари о том догађају.{S} У вече тога дана, знало је цело место, и лево и десно од |
ја Сида је увек кришом од попе метала у вече <hi>Сановник</hi> под јастук), а оно и за „куглање |
— у том, дакле, крају су се тога дана у вече приповедале не вероватне приповетке већ читаве бас |
а да ви’ш њене радости, кад прексутра у вече нађе нову мараму под јорганом!...{S} Е, та само то |
ко се кренете сутра зором, стићи ћете у вече у Темишвар, — и онда нема никакве надежде.{S} За т |
али то је све тако.{S} Не може човек у вече да разлади собу и да пусти фришка <pb n="188" /> л |
куће — тако је и тај глас од јутра до у вече нарастао и формално затрпао поп-Ћирину и поп-Спири |
а да им је пропао цео дан, ако се бар у вече не виде и не обиђу.{S} Па тако је то било и лети и |
а терао све даље, све до села.</p> <p>У вече стигоше у село.{S} Исплатише Перу Тоцилова поштено |
да пијеш <hi>вина</hi>, кад још ниси ни вечер’о!</p> <p>— Па ја, знаш, ово толкујем, — вели Нић |
иваним!?{S} Ај?</p> <p>— А зар још ниси вечер’о, Нићо? — пита га домаћин.</p> <p>— Та знаш, ми |
} Тамо ноблес а овде плепс у који овога вечера рачунамо и Нићу боктера који се иначе радо за бе |
т „ауфирујем“.{S} Нисам то учинио онога вечера кад су биле заједно с тога, што је то било спрам |
је то, Бога ми, и заслужио, јер је тога вечера нарочито дош’о био Пери Тоцилову.{S} И док су он |
из куће.{S} Ержа је после све још тога вечера реферисала госпођи Перси.</p> <p>— Пресело им, д |
а вечерати; знаш да тата воле раније да вечера.</p> <p>— Јуцо сине, па кад већ идеш, донеси <pb |
е мочарно време, па прозебе човек... па вечера, па ондак разговор, па вино!...{S} Та ви ме већ |
</p> <p>Тек после свега овога донета је вечера на коју су били задржани многи гости а још толик |
p>— Па знате како се једи тата кад није вечера на време?!</p> <p>— А што ниси говорила?</p> <p> |
талис’о белаја!{S} Него, ајде, ’лади се вечера на асталу.</p> <p>Дође и поп Ћира.</p> <p>Поседа |
{S} Где ради ту <pb n="368" /> и руча и вечера, јер хтели домаћи или не хтели, морају да је зад |
ло је опширно, и свеће су се запалиле и вечера постављена а он још није довршио.{S} Његова сада |
подгријаног кромпира од подне може бити вечера, — то ће и од поквареног пријатељства моћи бити |
наша приповетка, чим се спустило вече и вечерали, диг’о се поп-Спира и прегрнуо попадијину зимс |
амо, да ви’ш комендије.{S} Код њега смо вечерали и преноћили; а нико други, него он, укр’о ми ј |
олико их је и само остало на вечери.{S} Вечерало се у собама и у кујни.{S} Тамо ноблес а овде п |
p>— Па, домаћине, — вели Нића, — зар да вечерам, а прид вечеру зар баш ни чашицу ракије, ај?!{S |
на.</p> <p>— Ово ми је по трећи пут што вечерам вечерас!{S} А како и не би’, кад те само гледам |
знаш, ми „беамтери“ к’о и сва господа, вечерамо много доцније нег ви павори... па по никад, шт |
, него је дошла само за то, да види шта вечерамо.{S} А баш је и потрефила! — кида се госпођа Пе |
д, што кажу, тако доцкан, да скоро и не вечерамо од силног беамтерског господства.</p> <p>— Хе |
—</p> <p>— Прстен!...{S} Па добро, ето, вечерас!{S} Шта ту још имамо да чекамо!{S} Нек вечерас |
и бегао је бестрага, ратосиљајући се за вечерас сваког уживања.</p> <p>Све се разбегло и надале |
бити на одмет и њега као једно, бар за вечерас, тако рећи, дејствујуће лице, описати и с читао |
ми рано на ногама, па опери све то, кад вечерас ниси ни за шта!{S} Док ми све не опереш, не над |
све.{S} Нема месечине.{S} А и што ће је вечерас, кад се Шаца спрема на нешто велико и одважно; |
Иде Шаца тако, па се сећа свега што је вечерас чуо и видео и доживео.{S} Сећа се, како су двап |
, како је сретан и пресретан, јер му је вечерас Јула први пут казала <hi>ти Шандоре</hi>, а и о |
“ вели љутито попа.</p> <p>Па тако је и вечерас радио.{S} После оних седамнаест искуцао је посл |
трашног непријатељства.{S} Па је тако и вечерас, поред свега посла, Жужа од времена на време уг |
то, али опет, к’о велим, што може бити вечерас, не треба одлагати за јесенас, каже паор.{S} Ка |
!{S} Шта ту још имамо да чекамо!{S} Нек вечерас буде формална прошевина а кроз два три дана и п |
<p>— Ово ми је по трећи пут што вечерам вечерас!{S} А како и не би’, кад те само гледам, како у |
те моје, иди у кујну, још мало па треба вечерати; знаш да тата воле раније да вечера.</p> <p>— |
<p>И он јури тако право, а све мисли на вечерашње слике, од којих је једна од друге све лепша и |
сокацима, пун пунцат најлепших мисли и вечерашњих лепих слика и слатких успомена.{S} Иде тако |
су изгладнела јако, и за то се до пола вечере и није разговарало него се својски јело.{S} Тек |
ерса је још то исто вече — кад је после вечере, пошто је поп Ћира већ легао, мерила и кројила к |
на.{S} Укућани седели испред куће после вечере и разговарали се о многим разним стварима.{S} Ра |
озивати господин-Перу на вечеру и после вечере, а из госпоја-Сидине авлије бацаду се са с кромп |
{S} Ту је помагала и ручала а тек после вечере одлазила.{S} Преко ње је гђа Перса дознавала мно |
шта је јуче било, јер кад је било после вечере, узе лулу и дуванкесу па ће рећи попадији:</p> < |
> <p>— А не, доћи ћу ја већ одмах после вечере, — вели Пера.</p> <p>— Е па добро, ал’ извесно.. |
уком, тек да се кол’ко тол’ко забаве до вечере.{S} За то време пронађе се из разговора, да су П |
но Јула.</p> <p>— Јао, и теби је још до вечере! — дрекну гђа Сида па стала па је гледа. — Та др |
А куд се ви спремате?{S} Та остант’е на вечери, — зауставља гђа Перса Перу.</p> <p>— А не, доћи |
на тако она би остала на ручку, па и на вечери.{S} А најрадије је јела „цвечкен-кнедле“; лети њ |
сти а још толико их је и само остало на вечери.{S} Вечерало се у собама и у кујни.{S} Тамо нобл |
јбер спевао а коју је и поп Спира једне вечери чуо, и разабравши кога се тиче, као помаман кући |
дај <hi>господи</hi>!“ — учио га је оне вечери Нића; и све је то сад пало на памет газда-Пери Т |
у цркву на сва јутрења, све службе, сва вечерња и све погребе, — па тако и данас, тим пре иде ш |
селу она деца са звонаре.</p> <p>Кад је вечерња свршена, учитељ се нашао с поп-Спиром у порти ц |
, а нови учитељ се упути журно цркви на вечерње које је по његовом рачуну морало још трајати.</ |
наглува, одмах се сетила да то звони на вечерње па одмах остави рад и стаде и сама да се крсти |
пале кандило и крсте се кад зазвони на вечерње и распитују, који ће господин-попа сутра да слу |
убота после подне.{S} Баш је звонило на вечерње кад прођоше Великим Сокаком једна кола и у њима |
Како је оставио сто, није се више целе вечерње ни вратио у њега.{S} Био је очаран певањем. „Су |
не дневне жеге и врућине али и пријатне вечерње и ноћне хладовине.{S} Дан је за даном све краћи |
p> <p>Тако се нови учитељ представио на вечерњи својим будућим суграђанима.{S} Сам тај први кор |
у појању и персони његовој.{S} Као и на вечерњу јуче, тако и данас, многи су му похвалили глас. |
бестрага кад ниси ни за шта!</p> <p>За вечером су ћутали и јели.{S} Поп Спира је био уморан, г |
н си устао од ручка, ајде седај опет за вечеру.{S} Не зна човек кад му прође дан, а оно се тек |
излази Ержа и нуди и господина Перу на вечеру, а он ил’ прими понуду ил’ се учтиво извини, кла |
а Перса почне позивати господин-Перу на вечеру и после вечере, а из госпоја-Сидине авлије бацад |
, — вели Нића, — зар да вечерам, а прид вечеру зар баш ни чашицу ракије, ај?!{S} Макар оне бећа |
ужио Ракили за Какаш-Верку и завршује и вечеру и разговор при ком је помало заплетао језиком.</ |
уги рукав и крагн па га вуче на јаузн и вечеру.{S} А младић сирома’, да се не замери ни једнима |
ДЕСЕТ ПРВА</head> <p> <hi>Садржи у себи вечеру и конак код гостољубног пароха ченејског поп-Олу |
ве!</p> <p>— Мамо, ’хоћу л’ да погријем вечеру? — пита је понизно Јула.</p> <p>— Јао, и теби је |
у кујни чупали живину и спремали богату вечеру, попови су се разговарали већ о многим стварима. |
гроб, у коме половина Љубинкова живота вечити санак борави...</p> <p>„Ту на гробу Јул— Драгињи |
дрљиве патке, убрљаних кљунова како се, вечито гладне, устумарале по авлији и једнако брбљају и |
авале све, што је опет био трајни узрок вечитом потпиривању и подгревању једаред већ отпочетог |
ко; <pb n="402" /> она тиха али стална, вечна мржња.{S} Она их крепи, даје им снаге и мили им ж |
кост, да се разапне пајван и да се суши веш преко сокака.{S} Псује, истина, свет и пајван и газ |
ориту, — каже, — и месиду ’леб и переду веш, и купаду децу, поганија једна!“ Е, ето јој сад —</ |
у звонару; него душа им је и срце да се вешају о уже!{S} По ваздан би да су на звонари.{S} Ето |
је у једним сватовима појео пуну једну вешкорпу крофни и то за оно кратко време, док је пре ру |
ајбовима од хаљина и по шифонерима међу вешом, и за иконом и у џепу старе бунде којим се покрив |
је после подне још кад је Жужа ишла по вешплау, а изаш’о је кад су се краве враћале кућама!{S} |
их кола.{S} Таки потера поред њих!{S} А вешт је, обешењак, да изврне туђа кола само док запне л |
увета.{S} Није баш тако леп; али је као вештак пријатан.{S} Већ је дваред суделовала у два конц |
Но, госпођице, — вели Пера који се мало вештачки ослободио попивши две наискап. — Нисам ни слут |
превари човек, а женске су опет за чудо веште па се дотерају, те не може човек никако да сазна |
ва каква је; ту не помажу много никакве вештине и апотеке.</p> <p>Јуца је била мала, округла, р |
решене руке, да она сама својом женском вештином извиди ту ствар и да му јави.</p> <p>И доиста, |
ћом приповедају о некој свекрви како је вештица, па се ископистила на своју снаху, завадила је |
ојнима се разговарао, познавао неколико вештица у том и околним местима, био посредник између у |
ао јој се.{S} И да је г. Пера само имао вешто око, да разазна чисто злато од лажна варка и да ј |
више пењала.{S} Знала је око Пере тако вешто и умиљато да се понаша, да му је већ тешко било и |
се!</p> <p>— Потукли!{S} Фрау-Габриела, ви се ваљда само шалите!{S} Ид’те, молим вас.</p> <p>— |
гу после фруштука па каже: „Ајде, мама, ви будите данаске у кујни!“ па је текем нестане.{S} Вич |
ом у други један разговор.</p> <p>— Па, ви ми се и не фалите, чесњејши... вама се, к’о мислим, |
да се из бостана враћају.</p> <p>— Па, ви се то — смеје се и вели им путник — онако и неауфиро |
такву књигу.</p> <pb n="108" /> <p>— Е, ви, мама, увек преувеличавате! — брани се Меланија.</p> |
здалека и да ћеш имати гостију.{S} Све, ви’те, излази на једно.{S} Па све сад мислим: ко ли ће |
појео их, милостива.</p> <p>— Та, и’те, ви се само шалите; ди сте и’ сакрили?</p> <p>— Па појео |
, па му каже: „Ајте, вели, млади амице, ви сте млађи, имате много боље очи, видите ово, молим в |
но, до душе, тако је —</p> <p>— Ах, ви, ви! — прети му прстом Меланија и гађа га цветом који до |
карац, па ми се и шикује,.. ал’ <hi>ви, ви!</hi> ...{S} Фрајла, па још господин-попина ћерка! — |
S} А зар ја не певам у цркви?...{S} Ми, ви’ш, певамо, или управо појимо Недељом вама, а ви онда |
ставља: „Јуло!{S} Нека вам Бог опрости, ви сте ме до овога довели; ал’ ја ћу се опет за то за в |
ако не би’ знао; знам и’ тушта... него, ви кажете: „ајд баш ону што ти волеш“, а ја онда ову, к |
ам паметнији од тебе!{S} Све сам ја то, ви’ш, протер’о и проживио и више, што кажу, света видио |
а; — то је њихова мама крива...{S} Ето, ви’те, остала сам исто онако „гемајн“, баш к’о да и нис |
тица, и које како.</p> <p>— Е ал’ опет, ви заборавили, колика је дугачка <hi>зимска ноћ</hi>.{S |
сњејши господин-Ћиро, што сте, то јест, ви, у своје време, <hi>изабрали</hi> госпођу Персу себи |
твар врло повољно развија.</p> <p>— Ах, ви мушкарци!{S} Што сте ви мајстори у исмевању, то више |
а, оно, до душе, тако је —</p> <p>— Ах, ви, ви! — прети му прстом Меланија и гађа га цветом кој |
<p>— Ванредно, госпођице.</p> <p>— Ех, ви само шмајхлујете! — одговара Меланија. — Откад пре д |
ислим, сме честитати.{S} Чули смо да... ви... овај, удајете госпођицу кћер, а?</p> <p>— Та, так |
иво бирташица излазећи.</p> <p>— Сад... ви, на прилику — умеша се у разговор онај бојтар из буџ |
<p>— Та ман’те... знам вас већ, знам... ви већ морате ту ваше —</p> <p>— Тхе, тако сам научила |
ели г. Пера.</p> <p>— О молим, молим... ви ме прецењујете, — вели задовољно поп-Спира. — Е, баш |
сподин-нотер знати све...{S} Кад оно... ви нисте ни чули!{S} Не знате ни кол’ко ја!</p> <p>— Мо |
уке, — и ја и Јула.</p> <p>— Па, ето... ви сте ружа, дуплована ружа; а госпојица Јула је смерна |
д вас, а ви онда не знате шта је доста; ви онда формално заробите човека!{S} Ај’те, децо, доста |
ао, лако је вама, пријо, тако диванити; ви не удајете!..., Ал’ како је мени!... одранила је, шт |
ваше чувене путер-крофне. <pb n="20" /> Ви то за чудо лепо умете и надалеко сте се прочули чере |
ја, његов кварт, — па да <pb n="173" /> ви’ш ондак весеља!{S} А шта сам ја тунакара стао да луп |
у!{S} Госпоја Габриела, та <hi>шта</hi> ви то мени говорите?!{S} А од <hi>кога</hi>, наопако!</ |
гурно пофалити.{S} Бајаги, не знате!{S} Ви не знате!</p> <p>— А откуд и да знам!{S} Од како ми |
ртшафт како ја знам!</p> <p>— Јесте!{S} Ви водите впртшафт како ви знате; ваша супруга како она |
робајте само, сад ћу да викнем тату!{S} Ви’ш ти то њега!{S} Одма’ шибајте из башће —</p> <p>— Т |
> <p>— А зар тако ви пазите на кућу!{S} Ви се задиванили и узанђарали тунакара унутра, а ја да |
, — ви сте у праву али само донекле.{S} Ви ту мислите на оне сензационе романе у којима је све |
ест’ све тако к’о што ви сад велите.{S} Ви појите у цркви, е, ал’ оно је штогођ обашка; оно је |
мене <pb n="45" /> није тај обичај.{S} Ви’ш ти то њега!...{S} Него ма’нимо се тога сад, па как |
да га, то јест, нисте гађали ни чим.{S} Ви само каж’те: „Не знам ја ништа од свега тога, а он, |
} Хеее! — врти господин попа главом.{S} Ви’ш, молим те!{S} А а а! враг им баби!{S} Ако је Ирош, |
а асне баш никакве, кад би’ те уз’о.{S} Ви’ш, мене једног плаћа славна општина за толике куће и |
!</p> <p>— Па понео са собом у џепу.{S} Ви бар знате, слатка, к’о касирка, какви су поповски џе |
м</hi> чула!{S} Јеси л’ ме разумела?{S} Ви’ш ти то ње!! викну гђа Сида, а стегло јој се у грлу |
а лепше.</p> <p>— Но, па како, како?{S} Ви ми се и не фалите како сте провели ово неколико дана |
>— Та... оно, милостива, — вели Пера, — ви сте у праву али само донекле.{S} Ви ту мислите на он |
> <p>— А све то — заврши тетка Макра, — ви к’о једни учени људи к’о на прилику господин парок, |
мање, господине, — вели му гђа Перса, — ви је сад први пут видите па вам је чудно можда.{S} Она |
ли.</p> <p>— Госпођице, рекао јој је, — ви’те како се ја старам за вашу душу. „Тјело Христово п |
<p>— О, милостива, — прекиде је гост, — ви слабо шацујете село и његове красоте кад тако говори |
<p>— О молим, молим, — клања се гост, — ви сте и одвише гостољубиви.</p> <p>— А сутра је баш Ју |
а се истрезниш! — обрецну се Тинкуца. — Ви’ш ти то њега само!</p> <p>— Хеј, — уздахну бојтар из |
ме жали! — говори Јула онако за себе. — Ви’ш ти то њега!{S} Унцут један.{S} Ал’ сам му добро и |
право, — вели Пера, па наставља даље. — Ви ту мислите на оне романе где се износе људи каквих н |
еварио поп-Ћиру.</p> <pb n="28" /> <p>— Ви опет, мамо, нисте узели теј од мекиња, па сад ћете к |
је л’ још коме овако врућина?</p> <p>— Ви фурт шмајхлујете.{S} Ево вам и обрста, знам да ви то |
детета (или фрајлице)?!{S} Та имате л’ ви очи?!...{S} Та ви’те само; лице, и персона, и штелун |
i>чисто</hi> и не знам управо, јесте л’ ви то, почитајема госпоја-Сидо, ил’ је то ваш господин |
аква срећа, каква срећа.{S} Та јесте л’ ви то, чесњејши?</p> <p>— Успут, онако успут, — вели по |
слатка, ја сам се већ обезобразила, ал’ ви сте криви што умете таку слатку дињу да изаберете —< |
ерка. — Ја могу доћи у ваше године, ал’ ви у моје, бо’ме, никад више... никад, слатка!</p> <p>— |
смеје се путник, — не замер’те ми, ал’ ви лепо говорите српски; а ја сам већ сасвим мислио: на |
</p> <p>— Молићу вас, даклем!...{S} Ал’ ви се, је л’ те, не шалите, је л’ те... не, не, немојте |
требало, — извињава се домаћица, — ал’ ви ћете већ извинити!...{S} Па поздрав’те госпоје и дец |
то ви’те, — вели Меланија.</p> <p>— Ал’ ви сте свакојако.</p> <p>— Но, за сад још не, ал’ може |
рим: чисто натурално... брез шпеција, а ви ми се ту једнако цифрате.{S} Ех, таква ти је садашња |
вамо, или управо појимо Недељом вама, а ви онда ваљ’да треба радњим даном нама да певате!{S} А, |
тано.{S} Па кад му склоните онај зуб, а ви му онда лепо подметните ово на његово место, — вели |
силази с кола и иде бестрага натраг, а ви седите у коли’ па чекате.{S} Што другима треба пола |
акву Сиду!?“ рек’о би’ му ја...{S} Е, а ви’ш, сад како лепо живимо —</p> <p>— Е, па да бо’ме!{S |
оћи.</p> <p>— Ето видите, луде једне, а ви плачете.{S} Да бо’ме да ће доћи.{S} То су наши добри |
бедо, аратос те било!{S} Кад ’оћете, а ви се узмите! ха ха ха! — рече поп Спира излазећи из ку |
на њ отићи и сузама га својим залити, а ви отидите до „господар Јове“; ту ћете се довољно утеши |
, што им се то више не може стрефити, а ви до први’ кукуруза!{S} Остало је, фала Богу, још ђуве |
— Таман к’о што ваља!{S} Кад је тако, а ви ћете му се онда моћи слободно повјерити; и онда глед |
сно.</p> <p>— Хе, хе!{S} Фрајла-Јуло, а ви канда завирујете!{S} Канда <hi>мене</hi>, тражите!{S |
"29" /> — ал’ кад човек дође код вас, а ви онда не знате шта је доста; ви онда формално заробит |
а добро, а ја ћу онда гледати у Јулу, а ви ми онда кажите.{S} Је ли, Јуло?</p> <p>— Па тако... |
ле смрти Драгињине свисла од жалости: а ви ћете гледајући горко ал’ касно кајање <hi>самовољна< |
и већ и брез тога вашега тала!....{S} А ви, реко’ му ја, подајте на шпитаљ, па нек се помогну и |
осподин супруг, је л’ код куће?...{S} А ви, к’о што видим, баш добро изгледате.{S} Је л’ код ку |
вде бити, па нек ме причека дотле.{S} А ви затварајте <pb n="287" /> рано капију и одма’ пуштај |
, — рече и потрча за њом гђа Перса, — а ви онда ето бар дођите сутра после подне, да помогнете |
поп Олуја, показујући му нову лулу, — а ви ми и не честитате!{S} Морам сам да вам се похвалим.{ |
тали из то неколико цветића!</p> <p>— А ви извесно знате? — пита Пера а гледа у земљу. — Па што |
о и следова разјареној мами.</p> <p>— А ви кад сте така чисменка, госпоја-Сидо, — рече и потрча |
је то баш тако морало бити.</p> <p>— А ви се, госпођице, к’о што видим, радо бавите читањем! — |
м тоцким уланерским филером.</p> <p>— А ви то канда чешљате перје? — запита Нића, да би окренуо |
споможено.{S} Па, кад вам гођ устреба а ви извол’те... а ја сам ту, а моје терање, и што кажу, |
едаред!{S} Докле ћете?{S} Кад почнете а ви не знате шта је доста!...{S} Добро, добро!{S} До’ћет |
место — за оне који нису заљубљени. „А ви сте ту! рекне им тек госпођа Сида кад их гдегод нађе |
шај поп-Ћириних заједљивих речи. — Кога ви то мислите, кад <hi>тако</hi> говорите, молићу лепо? |
ан поглед онога на дну.</p> <p>— Па, да ви’те, и смислио сам...{S} Само не знам, ’хоће л’ ваљат |
ш, да шега узмеш?</p> <p>— Па он ће, да ви’те, још и понајбољи бити.{S} А има и добре арњеве.{S |
еров, обешењак један.{S} Чекај само, да ви’ш комендије.{S} Код њега смо вечерали и преноћили; а |
лу пустим на дугачак камиш нуз трбу, да ви’ш ондак ђаволства!{S} Него овако у овом масном шешир |
м</hi>, ја ћу тебе <hi>музиком!</hi> Да ви’ш како <hi>ја</hi> умем!“ И једно вече, дође лепо Ша |
>— Ал’ да ви’ш шта је даље радио!{S} Да ви’ш амишага његова!{S} Па није му доста било, да је на |
це и рекоше: „Мораш, мораш, Јуло!{S} Да ви’ш да смо ми младе, како се не би дале молити“, — отп |
па је било и штете и срамоте!...{S} Да ви’ш само даље, чиме су ме натоварили!</p> <p>— Јао, жа |
јући себи опет један фићок ракије, — да ви’ш белаја, ако јој дотле не спласне образ!{S} Отек’о |
и радио!</p> <pb n="355" /> <p>— Ал’ да ви’ш шта је даље радио!{S} Да ви’ш амишага његова!{S} П |
да се тај лако!{S} Како је деб’о, а да ви’ш како се праћака к’о шаран кад га извуку из воде.{S |
иротиња, па ми није ни до чега!{S} А да ви’ш да натучем свилен шешир прико десног ока, па чизме |
ка ствари. — ево и за тебе, мама, да да ви’ш да те нисам заборавио... ал’ боље, ајд’ погоди сам |
дођем код вас на једно пола дана, па да ви мене лепо научите, како ви то правите оне ваше чувен |
ни каз’о да ћу јој купити мараму; па да ви’ш њене радости, кад прексутра у вече нађе нову марам |
ајхлујете.{S} Ево вам и обрста, знам да ви то волете! — рече и спусти му још два грумена шећера |
оже сваки све да ради.</p> <p>— Само да ви’ш комендиjе и белаја, — наставља бојтар, плашљиво на |
</p> <p>— Ију! — кликну Меланија. — Ала ви <pb n="96" /> то лепо сравњавате, само кад би то бил |
ег виртшафта.</p> <p>— Охо, охо!{S} Ама ви, господин’ Ћиро, баш онако...</p> <pb n="187" /> <p> |
на лице ништа не мећем —</p> <p>— А, па ви немате ни нужде!{S} Така кожа!</p> <p>— Дакле слушај |
биле очи!{S} Та ви немате мантију, — па ви сте онда госпоја Сида.{S} Да, да, акурат!{S}- Господ |
Јула кинула.</p> <pb n="169" /> <p>— Па ви сте ми казали, да отворим мало пенџер!</p> <p>— О ча |
Но, сад ће бити комендије!</p> <p>— Па ви дакле заједно путујете!{S} Е, то је баш к’о поручено |
{S} Здраво нам добро иде...</p> <p>— Па ви сте сад, није тамо овамо, већ нека Бечлијка!....{S} |
зауставља их госпоја Перса.</p> <p>— Па ви’те да нас ваш сат опомиње.{S} Седамнаест сати; ако т |
солдату у Талијанску, а ономе вели: „Па ви сад немајте бриге, него напун’те још овај бокал за с |
О извин’те, та ди су ми биле очи!{S} Та ви немате мантију, — па ви сте онда госпоја Сида.{S} Да |
ице)?!{S} Та имате л’ ви очи?!...{S} Та ви’те само; лице, и персона, и штелунг к’о у какве прин |
а, па ондак разговор, па вино!...{S} Та ви ме већ разумете...{S} Може се... згодно је...</p> <p |
капуташи!...{S} А <pb n="416" /> да шта ви мислите!? — рече Рада поносито па се узврпољио на се |
красан пар, и чим се запопи.{S} Да шта ви мислите!{S} Оде брада —</p> <p>— Хахаха! — насмеја с |
<p>— Та шта говорите?!</p> <p>— Да шта ви мислите?!{S} Још онда, к’о дете, па се вид’ло да ће |
p> <p>— Та не говор’те!</p> <p>— Да шта ви мислите!{S} Извук’о бо’ме наш господин Ћира к’о Тали |
шћено гђа натарошевица.</p> <p>— Да шта ви мислите!{S} Господин Ћира је хаглих човек, а оно је |
пако штогођ још и горе?</p> <p>— Да шта ви мислите!</p> <p>— Та шта говорите!{S} И-ју!</p> <p>— |
да, што кажете и двадесет!{S} А да шта ви мислите!?{S} Нисте га још видили, а да видите, какав |
а попина под фелером?</p> <p>— А да шта ви мислите?</p> <p>— Та здрава је к’о тресак, за Бога!< |
дма’ шибајте из башће —</p> <p>— Та шта ви ту мене фурт плашите с вашим татом... овај, господин |
сва господа, вечерамо много доцније нег ви павори... па по никад, што кажу, тако доцкан, да ско |
Молим лепо, — каже, — господари!{S} Сад ви ’оћете, наприлику, касти, онако, к’о људи, да опалит |
>— Е, Бога ми, — додаде поп Ћира, — сад ви треба код нас; на вас је сада ред!{S} Па, извол’те н |
ски.{S} Познала га је.</p> <p>— А откуд ви, господин-Перо, овамо у наш крај? — рече радосно изн |
сапутницу живота —</p> <p>— Тако!{S} Е ви’те молим вас!{S} Та шта говорите! — чуди се као поп |
ара пре него што се он пробуди. — Дакле ви знате, да сам ја пријатељица и госпоја-Сиди и госпој |
бар господу пароке возим!{S} Него боље ви седајте, да мање киснемо и ми и коњи!</p> <p>— Та ка |
ите, к’о ни ветар с опаклијом, па да ме ви нисте затекли у цркви, па сте се ви сами онда попели |
Богу, ко ће ме жалити.{S} Ваљда ћете ме ви оплакивати?! — рече Јула и престаде копати.</p> <p>— |
у свом.</p> <pb n="315" /> <p>— Та коме ви то говорите, — вели домаћин, — та знамо ми већ то од |
и не зна шта да иште!</p> <p>— Та коме ви то диваните?!{S} Та зар ће ми то бити први пут да се |
<p>— Па, ето, то сам смислио.{S} Да се ви <pb n="269" /> морате пошто-пото дочепати оног прокл |
у послу.{S} За Бога, гнедиге, та кад се ви одмарате, то би само волела знати —</p> <p>— О, баш |
зеб’о.</p> <pb n="341" /> <p>— А куд се ви спремате?{S} Та остант’е на вечери, — зауставља гђа |
да вам помогнем?</p> <p>— Та окан’те се ви мене!{S} Шта сте ме заокупили ту! — обрецну се Јула |
ме ви нисте затекли у цркви, па сте се ви сами онда попели на звонару и звонили на Јутрење!</p |
е, а он ето ти га па к мени. „Срдили се ви или не срдили, ја дођо’ каже, на једну чашицу.“ Кад |
воску!</p> <p>— За Бога, мама, а што се ви толико кренкујете!{S} Није то ништа тако страшно!{S} |
> <p>— Не брин’те се, мама!{S} Остав’те ви то само мени.{S} Та зар сам забадава била у пансиона |
ако ти’ шеснајст сребра.{S} Ето, нађ’те ви још једног, па да вас возим не за <hi>осам</hi>, нег |
— „Не могу,</p> <p>— вели он. — Нађ’те ви, па ћу вас возити за шест сребра,“ — приповеда поп Ћ |
— тужи се и поп Спира, — Каже: „Нађ’те ви још једног, па ћу вас возити за <hi>четир</hi> сребр |
Охо! — викну поп Спира.</p> <p>— Мож’те ви викати: „охо“, кол’ко ’оћете, али то је све тако.{S} |
тек што сте дошли!{S} Та не задржавате ви мене ни најмање!</p> <p>— Морам, слатка, и сувише са |
ношљиве, шарене и миле слике изаткивате ви зором и варате њима човека, слабо то створење! — Гле |
флор, Бога ми, фрајла-Јуцо!{S} Не знате ви још, фрајла-Јуцо, како сам ја здраво чувствителан —< |
то-кажу, једна марва.</p> <p>— Та умете ви паори, знамо ми већ вас и ваше политике! — умеша се |
децо, — вели им господин попа, — дајте ви то попи, а попа ће вама грошић два дати за то!“ Купи |
, а?</p> <p>— Има и за то лека, немајте ви бриге!{S} Ја сам се за све постар’о.{S} Ево вам ово |
ардон, извините!{S} Нека, нека, ручајте ви само, — вели гђица Габриела улазећи код г.-натарошев |
опирачу.</p> <p>— А, „шнуфтиклама“ сте ви научили да бришете чаше; јест, ако ћете баш да знате |
редставите себи, драги читатељи, да сте ви нешто на место гђе Сиде.{S} Како је изгледала и шта |
„Сека-Јуцо, што гледите?</l> <l>Ала сте ви смешни!</l> <l>Ако мене не љубите,</l> <l>Душе ми ст |
А збиља, господар-комшија, а откуд сте ви то постали хаузмајстор па издајете квартире? — запит |
о лепо.</p> <p>— Па, фала вама,који сте ви једног сиромака помогли.{S} С овим ми је баш споможе |
овако блато!</p> <p>— Та обешењаци сте ви сви, кол’ко вас је гођ! <hi>Немеши</hi> вама требају |
авим једну вест коју смо добили док сте ви били на путу.{S} Наш Шаца добио онај тал.{S} Умрла м |
вреле кобасице!</p> <p>— Но, па ако сте ви старији у кући, к’о што кажете, а оно молио би’ вас. |
ама</hi> говорити?</p> <p>— Па како сте ви то <hi>„вама“</hi> некако чудно изговорили?!..{S} И |
е! — чуди се као поп Спира. — Па то сте ви онда сами дошли.</p> <p>— Сам самцит.</p> <p>— Па то |
а.</p> <p>— Ах, ви мушкарци!{S} Што сте ви мајстори у исмевању, то више нема! — рече Меланија и |
дан за једно свештено лице, к’о што сте ви, на прилику.</p> <p>— Е, па кога ћу, за име Бога, да |
а толико...{S} Ал’ ваљ’да за то што сте ви први и погодили? — вели поп Спира.</p> <p>— Е, то је |
hi>Саће од зоље од квасца</hi>, јер сте ви у томе, морам признати, прави мајстор.{S} А мој попа |
е.</p> <p>— Ију, господин-попо, баш сте ви враг!{S} А ди су крофне?! — пита га зачуђена домаћиц |
Перса. — Боже, господин’ Перо, баш сте ви... баш је ова садашња младеж!{S} Свака јој се женска |
ко себе. — „Утешите се, фрајлице, нисте ви једина коју је њена слатка мамица упропастила и унес |
</p> <p>— Јесте, врло леп циц!{S} Нисте ви први којој се доп’о.</p> <p>— А је л’ остало још у к |
које вама: фала!{S} Оно касти, и нисте ви погађали, него ваш Аркадија погађ’о за ваш рачун.{S} |
понизно, господин-попо, а зар ми нисте ви сами дозволили, да још једнога <pb n="285" /> могу п |
мислимо:{S} Ето га!{S} А кад оно нисте ви него какав Жида што долази за перје, жито или кукуру |
ебе кад јој се досадило ћутање. — Но, и ви сте ми лепи штуцери, кад пуштате даму да задрема пок |
ватова.</p> <p>— Та, господин-попо... и ви како диваните, да је, ал’ није...{S} Јадан ми газдаш |
pb n="215" /> <p>— Е, било ђавола!{S} И ви то, Боже, слатка снаш’-Пело, одма’ тако верујете?!{S |
а Габриела.</p> <p>— Ништа —</p> <p>— И ви баш ништа нисте чули?</p> <p>— Ни речи, слатка моја, |
Тхе, па све прошло!</p> <p>— Но, ал’ и ви морате признати, слатка, да је имао и коме; им’о је, |
сама задржавати, јер сам за послом, а и ви сте, к’о што видим, у послу.</p> <p>— Та, ето, цуњам |
Па, па, молим лепо, господин-попо, па и ви сте погодили а и други господин попа су погодили.{S} |
и смо мало повише закаснили, извин’те и ви!{S} Бар да сте раније дошли, а красну смо рибљу чорб |
доста!...{S} Добро, добро!{S} До’ћете и ви у моје године... а сад вам је лако, — вели баба доми |
тетке, а ја сам теткин... к’о што сте и ви <hi>татина</hi> —</p> <p>— Нисам ја татина!</p> <p>— |
где грди шегрте.</p> <p>— Да се нисте и ви <hi>тукли</hi> с ким гођ? — запита је гђа Габриела.< |
ау-Габриела кола да плати, а знали би и ви...</p> <p>— Та шта говориш!...</p> <p>— Па... овај.. |
и господин су, на прилику, парок к’о и ви што сте, па ди би ја њега метнуо до мене, а ето и он |
абоме, — вели Јула.</p> <p>— Шта, зар и ви тако мислите!?{S} Та то сам ја онда запао међу све с |
ите код вас!</p> <p>— Та немојте опет и ви бити тако на крај срца! — умирује је гђа Гециница. — |
свађамо.{S} А да смо „немеши“, нит’ би ви били брез кола, нит’ би’ ја спао на то да другога во |
и и помилова га крадом по образу. — Сви ви мушки замерате и правите се к’о да вам није право, а |
Чувајте се, господин’ Перо!{S} Знате ли ви шта то значи до срца увређена сујета?{S} Знате ли шт |
оји дотле држаше на грудима. — Знате ли ви да ни један ваш поглед на њу није измакао мом оштром |
ћемо ноћас имати мало кишице; видите ли ви како нам се спрема од Бачке?{S} Зацрнили облаци! — в |
глас дрхће, — ал’ тек баш нисте морали ви то да радите, драга госпоја-Сидо!</p> <p>— Тхе, шта |
ј ствари.</p> <p>— А кол’ко сте платили ви за кода? — запита поп-Спира.</p> <pb n="323" /> <p>— |
атворила?</p> <p>— Па чекала сам, да ми ви опет кажете.</p> <p>— Па зар ти одондак фурт ту стој |
задрема покрај вас!...{S} Какви сте ми ви тенцери.{S} Та говор’те штогођ.</p> <p>— Па,... ми к |
е руци све то, наравно, али не треба ни ви да седите скрштених руку.{S} Добра парохија је — Бож |
нема од свога?</p> <p>„Проливајте барем ви, драге сестре Српкиње, сузу жалости над несрећним уд |
мислена</hi>, него <hi>практиш</hi> к’о ви —</p> <p>— А, извин’те! — прекиде је Цвечкенмајерка. |
о пребацивати што не умем тако лепо к’о ви, рекла сам му,... ’хоћу да вам кажем, слатка госпоја |
ду; ал’ то је и спрам путника.{S} Јербо ви сте, што кажу, једно свештено лице, па не знам, знат |
о да купујемо купуса с пијаце.“... „Ево ви’те, — кажем ја госпоја-Сиди, — шта каже госпоја Перс |
е сад Нови! — шали се поп Спира. — Него ви ајде онако по Хришћански, чисто вино, онако по српск |
/p> <p>— Само тако ћу вам показати, ако ви мене научите, како се прави онај мелшпајз што се зов |
дана, па да ви мене лепо научите, како ви то правите оне ваше чувене путер-крофне. <pb n="20" |
изгледа?</p> <p>— Фала Богу!{S} А како ви?{S} Како господин супруг, је л’ код куће?...{S} А ви |
<p>— Јесте!{S} Ви водите впртшафт како ви знате; ваша супруга како она зна, а ваша слатка ћерч |
Нићу је свак волео.</p> <p>— А зар тако ви пазите на кућу!{S} Ви се задиванили и узанђарали тун |
eign> А, а а!{S} Само један јед!{S} Ето ви’те, већ плаче фрајлица!“ вели Габриела показујући на |
где, само да не седи тако.</p> <p>— Ето ви’те, — вели Меланија.</p> <p>— Ал’ ви сте свакојако.< |
Па... овај... ајд’ баш онако штогођ што ви певате...{S} Ил’ ајд’ баш ону што ти волеш и највише |
Та, знате... оно јест’ све тако к’о што ви сад велите.{S} Ви појите у цркви, е, ал’ оно је штог |
а и госпођица-Меланијине, (к’о што бар ви велите).</p> <p>— Та по мало јесте и тако! — вели по |
прилике, ето —</p> <p>— А-а-а, тако зар ви знате?! — зачу се још из кујне глас гђе Персе. — Вид |
а.{S} Постепено, само постепено.{S} Јер ви се, наравно, ја држим, мислите временом запопити, за |
зором, нек нађе какавгођ изговор, — јер ви, казаћу му, не можете пре ручка да се кренете.</p> < |
ди себи у тањир, да не види онога виз-а-ви од себе; па једе и хвали их и вели: како само у тој |
ји у тој вашој <pb n="186" /> кући, <hi>ви</hi> или <hi>она</hi> ... она ваша... ваша супруга?< |
ланију!...{S} Дакле: сума-сумарум — <hi>ви</hi> сте крајни виновник све ове данашње среће госпо |
мушкарац, па ми се и шикује,.. ал’ <hi>ви, ви!</hi> ...{S} Фрајла, па још господин-попина ћерк |
и, — вели поп-Спира, — нећете ли се <hi>ви</hi> кренути овамо к нама.{S} Па кад <hi>вас</hi> не |
обиђе га покаткад мој Аца.</p> <p>— Да, вид’ла сам га канда ту одономадне.</p> <p>— Јесте, рано |
ла ја на твом месту, а ја би’ то већ... вид’о би ти!...{S} Ћиро!{S} Да знаш да ћеш тамо наћи св |
вас, приповедајте!</p> <p>— Не, не!{S} Вид’ли сте да ми је пасир’о онај малер, — рече Габриела |
е попуштај твоје право и твој резон!{S} Вид’ла би’ ја њи’, да је нешто поп Спира у резону; тешк |
Персида, свога века нисам вид’о!...{S} Вид’о сам само једаред још један такав и то на цимеру ј |
свира регименцка банда у промонади.{S} Вид’ла сам,“ вели, „свака чуда, али тога покора — никад |
шу прости, то није рђава вест.</p> <p>— Вид’о ме јуче из своје официне па ми притрч’о да ми јав |
ам пањ родила него тебе!{S} Од пања би’ вид’ла бар неке асне,... села би’ па се одмарала у стар |
" /> сам светац свети Ђурађ!{S} Та јес’ вид’о колики миждрак има к’о уланер какав!{S} Лопова не |
гне сокак на главу; срела га... лепо га вид’ла к’о ја вас, милостива, сад... фрау-Цвечкенмајерк |
ваљ’да? — вели поп-Ћира.</p> <p>— Та да вид’те, слабо нешто сад свет и умире... памтим друге го |
једна и друга, и ма да се тужи на слаб вид, ипак за то једна другу још из далека опази, па се |
нмајерка бабица, да свога века још није вид’ла тако дете здраво па грлато.. тринаест и по фунти |
мислите?!{S} Још онда, к’о дете, па се вид’ло да ће бити од њега неки грубијан, — заврши Габри |
е сукњу на сред пута!{S} О жено, Бог те вид’о!!</p> <p>— Извол’те брже у авлију! — чу се трећи |
е сад?</p> <p>— Хе, одонда и нисам више вид’о талира, — вели тужно Нића.</p> <p>— Одскитала, — |
p> <pb n="124" /> <p>— Па шта: јесам ли вид’о?</p> <p>— Боже, Спиро, и ти си већ све то заборав |
зму се, што кажу,... и који се никад ни вид’ли нису, нит’ волели, што кажу,... па лепо људи жив |
Али ипак ниједну ни другу није издао ни вид ни памћење онда кад треба видети своју противницу и |
гђа Сида, — да га тога дана ниси <hi>ни вид’о</hi>, а камо л’ повредио.</p> <p>— Е, врага!{S} К |
едва дочека, па ће рећи:</p> <p>— Је си вид’о само ону бештију чифуцку каква је?</p> <p>— Коју |
hi>ја</hi> на крај срца!...{S} Та је си вид’о само како су салетиле оног јадног момка па не мож |
ала од срамоте, да су ме какви мушкарци вид’ли!{S} Проклети мушкарци! — рече и оде као ветар у |
ња, какву ја, Персида, свога века нисам вид’о!...{S} Вид’о сам само једаред још један такав и т |
а у непријатељству које је тако озбиљан вид узело.</p> <p>А Шаца и Јула?...{S} И њихова је ства |
и пријатељство.</p> <p>— Ал’ да си само вид’ла Његово Преосвештенство!{S} Остави лепо мене па у |
њак.{S} Обешењак је, онда сам тек добро вид’о да је обешењак.{S} Упреподобио се, па се к’о баја |
пута стићете.{S} Стићете комотно још за вида у Ченеј.</p> <pb n="296" /> <p>Платише бирташици р |
га и, стадоше пред парохову кућу још за вида.</p> <p>Пред попином кућом пуно каљаве дечурлије.{ |
рече а он се тек онда трже и поцрвене, виде да је претерао, па похита да поправи и додаде. — Т |
а, шта им доноси: срећу ил’ несрећу.{S} Виде га расположена, па им одлакну, а још већма кад вид |
пева, сви се окренуше левој певници, да виде ко то пева?{S} И стари учитељ диже наочари на чело |
једној цељи; бабе да чују а девојке да виде новог учитеља.{S} Само стара гркиња Соса, она се н |
/> имају много здравије очи, па могу да виде и много ситније ствари него што, је на прилику, ка |
вењак Аркадије, кад сиђе са звонаре, па виде, ко је у олтару, лепо се скамени човек већма, него |
p> <p>Поп Спира га узе и размота, и кад виде шта је а он се грохотом, слатко, насмеја.</p> <p>— |
оће.{S} А садашњи су момци ћорави па не виде све то.{S} Њима се не допадају скромне и смерне де |
је пропао цео дан, ако се бар у вече не виде и не обиђу.{S} Па тако је то било и лети и зими.</ |
ми пасира! — па стаде и погледа доле и виде да је сасвим тако. — Уф, уф!{S} Куд сам сад овако |
ојку и добар мираз, нека онда и сватови виде асну...{S} А већ ту је, тек што није... јављају јо |
А куд би’ знала!{S} Јао наопако!{S} Ако виде паорски мушкарци ’хоће, ђаволи, још да ме спевају! |
тарости и по годинама службе кишбирова, видела је лепо, кад је поп-Спира ушао у кућу, а пред њи |
а је била кисела јер је већ, отприлике, видела и своје и Јулино, што кажу, „добројтро“.</p> <p> |
подштрикавала неке чарапе под багремом, видела је како је онај путник у колима скинуо шешир и п |
ући ову строфу погледала на своју маму, видела је како се гђа Сида заплакала.{S} Заплака се и Ј |
уво претворила.{S} А била је задовољна; видела је већ, да се ствар врло повољно развија.</p> <p |
и видела је гђа Сида, а то је доста.{S} Видела је, наиме, како гђа Перса брише својом чистом шн |
S} А сем тога, није само Цвечкенмајерка видела то, видели су то и многи други.{S} Јер дуго и ду |
о пута од Великог Крста.{S} И ова га је видела где је скинуо шешир и прекрстио се кад је био сп |
И доиста било јој је мило!{S} Чим га је видела, допао јој се, а особито јој је мило било, што с |
је чула тамбуру да је прати.{S} Сада је видела да је јуче ваљда нешто љута била, јер, напослетк |
естице, у коју је мало час пала, кад је видела поп-Спиру у колима у којима ће јој се папа возит |
је полетела одмах онога часа, кад их је видела заједно у колима и јавила свима, код којих је св |
а к прозору па кроз разређене шалукатре видела неку прилику и одмах у њој познала Шацу; чула си |
Габриела која је била завирила у кола и видела, на велико и њено чудо, оба попа како седе лепо |
ање.{S} То до душе није нико видео, али видела је гђа Сида, а то је доста.{S} Видела је, наиме, |
па сас вашима!{S} А, оно, ето, шта сам видела!{S} Ју, ју, ју!{S} Неће ми веровати људи кад ста |
аво!...{S} Е, сад сам сретна, јербо сам видела, шта сам давно и једнако желила.{S} Моја гратула |
рав с још некима!...{S} Откад вас нисам видела!{S} А шта ради Меланија... је л’ здрава.... како |
све и видео и чуо а баба Макра по мало видела а слабо што чула од свега разговора њиховог.{S} |
ла им је фрау-Габриела, јер је она лепо видела, како јој се Цвечкенмајерка смејала к’о луда, ка |
а само чује и да се једи; а сад је лепо видела да је било истине у томе.</p> <p>— Хе, слатка мо |
сви бербери воле особито.{S} Чим је то видела госпођа Сида, слутила је да је добро.{S} Одмах ј |
је дошао много милији, јер је тек у сну видела, колико би јој тешко било кад би га изгубила.{S} |
вере.{S} А девојке су рекле, кад су га виделе да пролази на колима, да мора да је нежењен, јер |
га, није само Цвечкенмајерка видела то, видели су то и многи други.{S} Јер дуго и дуго још посл |
ајне и висе на грудима; а кога сте још, видели да му висе на трбуху?!</p> <p>А био је заиста и |
итеља за кога су већ причали који су га видели, да је млад и леп па тек свршио богословију, да |
на вашар, па су и бојтари онда прошли и видели света к’о мало ко.</p> <p>— О бирташу, — лупа и |
{S} Они се већ више од недељу дана нису видели, јер је гђа Сида замолила Шацу, да се стрпи за о |
други мањи, оба врло смешна изгледа, а видело се по њима да су оба много путовала и штрапацира |
ест комшијских кућа.</p> <p>По свему се видело одмах на први поглед да је кућа богата.{S} Нека |
ату.{S} Аркадија је баш свакојаких чуда видео; с покојнима се разговарао, познавао неколико веш |
ло на памет газда-Пери Тоцилову, кад је видео поп-Спиру у својој авлији.</p> <p>— Ето, ја сврн’ |
темпераменту.{S} Један се љутио кад је видео своју Жужу да с оним другим разговара и одмах псо |
е било.{S} А и Шаци је мило било кад је видео то.{S} Није могао да одоли срцу и да буде послуша |
његова шетња, и срећа његова што ју је видео на прозору.{S} У песми куне злотворе ради којих с |
> неком капижону какав писац давно није видео ни на старим контрафама, а тетка Макра у свиленој |
ватате души места!“</p> <p>Из авлије се видео леп ходник у коме су у јесен поп-Спира, Аркадије |
ер на коњу да прође кроз њега, не би се видео; а клипови к’о левча дугачки.{S} Ал’ ће паор да п |
и, с том само разликом што је Бог све и видео и чуо а баба Макра по мало видела а слабо што чул |
се згранио тата кад је дочепао писмо и видео шта је писала, па дочепао виле (срећом оне дрвене |
, па се сећа свега што је вечерас чуо и видео и доживео.{S} Сећа се, како су двапут силазили у |
рсино понашање.{S} То до душе није нико видео, али видела је гђа Сида, а то је доста.{S} Видела |
је свакоме познато, њихова храна; а то видео некад неки Темишварац, па, к’о човек, исприповеда |
издао ни вид ни памћење онда кад треба видети своју противницу и кад се треба сетити свију они |
где се вије коло!{S} Ту ће свака свога видети, а све ће видети Тиму нотарошевог писара који у |
јке и љубе се као да се неће опет сутра видети.</p> <p>— Меланија, пријатно спавање! — вели јој |
!{S} Ту ће свака свога видети, а све ће видети Тиму нотарошевог писара који у селу живи као мал |
од њега неће бити никад ништа и да неће видети од њега асне ни црква ни општина, па се преварио |
по прашини и дере: „’хоћу код попе!“ и видети лепо милу своју познаницу.{S} Стигла беше малога |
ио је већ далеко, али још могаше чути и видети, како се онај старији „Бечлија“ ваља по прашини |
АЕСТА</head> <p> <hi>Из које ће читаоци видети, да је и у овој прилици потврђена она стара посл |
ТНАЕСТА</head> <p> <hi>Из ње ће читаоци видети да су имали право наши стари кад су рекли ону зл |
н стада свога свађа — но тога би’ вол’о видети, ко би му смео изаћи на очи!{S} За најмању ситни |
тако високо, да домаћи мачак може само видети све то и зазубице добити, али се неће хаснити!{S |
а!{S} Још код поп-Спириних могла је већ видети, како се ствар сретно упутила, и да је нешто зна |
рану и ударити, па ћете о једном трошку видети и моју кућу, да би је знали сутра наћи, ако се ј |
ДЕВЕТА</head> <p> <hi>У које ће читалац видети да је истина оно што су још давно рекли песници |
А СЕДМА</head> <p> <hi>Из ње ће читалац видети како је било код поп-Спире на ручку који се са с |
МНАЕСТА</head> <p> <hi>Из ње ће читалац видети, какве тешкоће има да савлада човек који мора хи |
расла као главурда.{S} У њој ће читалац видети: ко је главни виновник, што се људи, не само гре |
сац обећава, да ће скорим сваки читалац видети у чему је ствар.{S} Казаће им он то већ на своме |
се толико много приповеда.{S} Сем тога, видеће, шта је било и у једној и у другој кући после он |
које се односе на онај крупан догађај и видеће како сеоска „фама“ постаје и расте</hi> </p> <p> |
унуче Савицу и сад њега чека да ожени. „Видећете само,“ говорио је Палчика, „ја сам малерозан ч |
анија чита! — прекиде је јетко гђа Сида видећи куд циља гђа Перса. — Те још како чита она, па с |
— запита га зачуђена и преплашена Жужа видећи га онако јаросна.</p> <pb n="228" /> <p>— Зови м |
ати.{S} Гђа Сида је била љута као змија видећи да јој је превучена штрикла преко свију њених ра |
рекрсти се још једаред, онако махинално видећи гђу Сиду како се крсти на вратима па се крену по |
а и пољуби и метну га на колено.{S} Кад видеше оно троје ово у колима, изјавише и они сложно и |
оложена, па им одлакну, а још већма кад видеше да се ето сам сетио да их изненади и госпођа-Сид |
Бечлија, зажелио се прашине!{S} Бадава, види се одмах што ти је Бачка крв!{S} Воле прашину! — р |
и пред очима и мораће узвикнути: „Види, види Јуле!“ јер ће им са свим појмљиво и разумљиво бити |
орт.</p> <p>— Па, мора да каже сирома’; види и сам да је запао међ паоре! — вели гђа Перса.</p> |
е она требала да дође, да <hi>мене</hi> види!{S} А тако сам, онако... знате баш расположена бил |
i> повуче мало... нек’ чува дућан...{S} Види, ваљда, фала Богу, и он сам, какав је данас свет.< |
?{S} Ту ће негде бити да је и појас.{S} Види да га није откуд метнуо под главу, под јастук...{S |
е примаче и завири у комшиску башту.{S} Види лепо оно буре насред баште на сунцу, а види и то, |
е замишљено <pb n="317" /> поп Спира. — Види да није у ћошку од појаса?{S} Има он један као џеп |
лепо оно буре насред баште на сунцу, а види и то, како се неко сагнуо иза бурета па се миче ал |
е красан...{S} Сушта смерност!{S} Да га види његова Екселенција — но било би белаја.{S} Уграбио |
о!{S} Тако мора сваки помислити, кад га види и покисла и ипак поносита.</p> <p>Укућани се повук |
ра га гледа расејано, Јула плаче кад га види, а гђа Сида скида, громове чим га погледа у оној њ |
Гециници касирки и гђи апотекарици, да види, да ли су ове чуле што од свега овога; па ако су ч |
ну конту, и да га конечно уничтожим, да види, к’о вели, Преосвештенство, како сам оштећен, — па |
шта друго, него је дошла само за то, да види шта вечерамо.{S} А баш је и потрефила! — кида се г |
ући по блату, свратио је, као власт, да види шта је и како је и кући газда-Пере Тоцилова (јер о |
ратима на олтару и провири кроз њих, да види, ко је то?</p> <p>Тако се нови учитељ представио н |
!</p> <p>— Ту је требала да буде, па да види, лоћка једна, како се жали супруг и муж.{S} Ал’ то |
едан у други поп се пипаше: поп Ћира да види је л’ му ту зуб, а поп Спира да није изгубио онај |
Али кажем вам, слатка, само једаред да види, како се нешто готови, одмах ти она, рано моја, тр |
и четир часа тек ако се једаред диже да види, вели, коње, или колут око месеца, на ком су крају |
, куд се год човек окренуо, могао је да види све сама нека кандила. — и она што висе, и она у о |
у је једнога лепог дана имао прилике да види кроз баштенски плот Јулу како се запурила плевећи |
било, па окупи молити Бога да доживи да види Ђуру, средњега брата, да је отворио дућан и постао |
е није кренула у цркву ни да чује ни да види новог учитеља, него да чује своје унуче Савицу, ко |
д помисли на ону гђа-Сиду.{S} Њу тек да види тих дана, ала би јој се светила. — О, Боже, —- раз |
та где нешто цичи у шпајзу, па пошао да види, да се није пацов ухватио у гвожђа па цичи — кад а |
сокак и да криви шију и лево и десно да види хоће л’ откуд које дете угледати да је послуша.{S} |
иста.... виси као цимер, да се издалека види! „Ха, ха, ха, смеје се Екселенција.{S} Та где сте |
га.{S} Испод до пола откопчаног прслука види се танка бела кошуља од српског платна златом изве |
и очи и своју науку, <pb n="184" /> па види и разликује, шта је <hi>поморанџа</hi>, а шта <hi> |
ака угојених тако, да, кад их поп-Спира види онако у перју још, а њему пође вода на уста, па лу |
их затекне за столом; да на лицу места види ефекат, који је произвела својом керн-штрудлом.</p |
ов мање је лајао на босе паоре, ал’ кад види господина или само обувена човека, а он се помами |
њене пакости, бештија дебела, само кад види, — вели госпођа Ћириница и показује невероватну ви |
е ближе певници, да боље чује и изближе види тога „слаткогласнога“ како сам рече.{S} Како је ос |
нутака, или кад Јуле нема у башти да је види или чује.{S} Мало који дан да није дошао.{S} Понес |
видим, какво ће лице да направи, кад је види!{S} А њена штрудла од прошле недеље била је спљошт |
акне брзо у комшилук, испод старе рекле види се чиста кошуљица а шуште и жуборе чисте беле сукњ |
лако Јула па се издиже на прсте да боље види.</p> <p>— Еј, старости, старости! — чу се глас тет |
ежи а ништа, па ни највеће предмете, не види пред собом.{S} Од силне срамоте и силна бола од чв |
Макрину башту.{S} Гледа по башти.{S} Не види никога; само дрвеће и цвеће, и високу зелену метлу |
} Од тога доба поп-Спира очима да га не види; и једнако је због њега било речи у кући с госпоја |
окак па све цупка од милине и никога не види, или се сваком јавља.{S} А гђа Сида се само крсти |
а.{S} Толико навади себи у тањир, да не види онога виз-а-ви од себе; па једе и хвали их и вели: |
нож, крв и нож!{S} Једна другу и да не види!{S} А већ, до душе, и пре се једна на другу тужила |
крета и родина кљуна — дуж те тарабе не види се више ништа од свега тога до гола тараба, са овд |
етних и других за које <pb n="84" /> се види да су без икаква плана набављане; али пошто је фра |
ју Јулу, а неће сама да иде; само да се види како је она господске боје, бледа, а моја Јула здр |
глшпила и један упакован кревет који се види да је био некад политиран и да је стајао у гостинс |
се у чарди довољно одморили.{S} Већ се види ченејски торањ ал’ је далеко још до Ченеја.{S} Пут |
ели поп Спира. — Обешењак је.{S} Кад те види да си у невољи, а он онда не зна ни за Бога ни за |
ише... никад, слатка!</p> <p>— На!{S} И види вам се по...{S} Лако вам је, кад је Бонапарта попа |
ренути кујни, а баба вели:</p> <p>— Иди види, да се опет није онај лопов <pb n="246" /> мачак д |
} Па баш и да га се дочепам, ал’ кад он види да га нема, а?</p> <p>— Има и за то лека, немајте |
ће пући од једа госпоја Сида, кад само види, како је добар мој квасац!{S} Па керн-штрудла лепо |
им пући пред очима и мораће узвикнути: „Види, види Јуле!“ јер ће им са свим појмљиво и разумљив |
супрузи, госпоја-Перси, јер, што кажу: „Види <hi>матер</hi>, па проси ћер!“...{S} Даклем, ако с |
ош лепши!...{S} А обе мамице више да не видиду једна другу, него се секираду а све због будућег |
ш...{S} Па још они паорски мушкарци чим видиду а они спеваду шором.{S} О, о, мог малера нема ни |
и наочари!{S} Кога си требала да видиш, видила си га још пре толико година.{S} Хехехе!</p> <p>— |
мишвару, па кад јој умро муж, и кад сам видила, како је флегматиш и ’ладна била к’о да је умро |
еда овамо на нашу капију — баш лепо сам видила кроз избијен чвор на капији — а он се само смеши |
рицу Јуцу?!{S} Ето, кад си, кажи ми, њу видила да је узела књигу па да чита!?{S} Него та лепо с |
терање, и што кажу, један мој карактер, видили сте!</p> <p>Мануше оба попа руком и ништа му не |
ни они’ алдумаша, кад су ишли у Пешту и видили света; а сад им је лако брез нас, кад има ајзлиб |
них дација, а данас, као што сте и сами видили, само један, па и тај ћемо скоро укинути.{S} Мож |
на тај начин задржи. — Од кад се нисмо видили!{S} Чини ми се читав век!{S} А тако би’ је волел |
те, казала би’ јој, ал’ одавно се нисмо видили, па сад <hi>чисто</hi> и не знам управо, јесте л |
} А да шта ви мислите!?{S} Нисте га још видили, а да видите, какав му је црвен нос!{S} Дакле, м |
надај се боме фруштуку.{S} А, морам ја, видим, други ред отпочети с тобом.{S} Та дај тај кактус |
а све не радим, па не ваља!{S} Не ваља, видим и сама!</p> <p>— А, дабоме, није него још нешто! |
страсних љубитеља ракије. — Прошло је, видим ја бојтарско и свињарско време нит’ има више они’ |
и... и, већ тако даље, да ти не отежем, видим да се већ врпољиш к’о ђаво на џомби.{S} Кад ме је |
!...{S} Да се помириш!</p> <p>— Шта ћу; видим, како сам, знаш, фала Богу, малерозан, испашћу јо |
село.</p> <p>— Ето, ја сврн о мало!{S} Видим свећу, па к’о велим, дај да к’о власт видим, шта |
ње поп <pb n="275" /> Спира разговор. — Видим те у авлији, па реко’: дај да свратим мало код на |
дим моје „добројтро“ — вели поп Ћира; — видим ја и моје и поп Спирино „добројтро“!</p> <p>— Ти |
n="77" /> „Само да ми Бог да дана да га видим калфом.“ А кад Гавра постаде калфа а она опет вел |
н појас!{S} Уф, сав ми је црвен, кад га видим; па и онај ко га спомене.{S} Ко ти још неће добит |
би’ волела да се видим са Меланијом; да видим је л’ се што променила!</p> <p>А за тим викну нај |
пу? — шапће поп Спира.</p> <p>— Ајд’ да видим!{S} Ал’ најпре да видим, спава ли?</p> <p>Настаде |
то је к’о свето; па зато, ето, дођо’ да видим, да није пукла славина, ил’ да нису прешли ови Ра |
штогла, да му буде срце на месту, па да видим ’хоће л’ онда ланути, обешењак један!“ А кад се о |
p> <p>— Ајд’ да видим!{S} Ал’ најпре да видим, спава ли?</p> <p>Настаде опет тишина.{S} Ослушку |
сам ни загледо у фирму.</p> <p>— Баш да видим је л’ те преварио?{S} А кол’ко си рифи уз’о?</p> |
реко двадесет и седам —</p> <p>— Баш да видим! — рече-гђа Перса па узе риф и измери.{S} Шта ја |
че сад од једа и срамоте!{S} Ал’ баш да видим!“ рече у себи Јула па притрча лако тараби, и стад |
да ми је смрти не видити;</l> <l>Да ја видим, ко ће ме жалити?</l> <l>Жалиће ме моја мила нана |
све онако...{S} Сад већ, Бога ми, и ја видим, да ми је сав стра’ узалуд био.{S} Ништа од свега |
о је, Спиро, к’о ајмол ајнц; јер што ја видим то је виђено, Спиро, па пунктум!</p> <p>— Хм, хм! |
, каже, петлова, него сам дош’о да тебе видим и да те надгледам и да ти кажем, Савка, добро да |
<p>— Све, све!{S} Све знам, Спиро, све видим, Спиро, и све чујем, Спиро, ал’ пусто, женско сам |
Боже, чисто бих сама однела, само да је видим, какво ће лице да направи, кад је види!{S} А њена |
тима и шта ти ту још нема!{S} Та док је видим, знам је и шта мисли!{S} Гледам је к’о да је од с |
обро обријано! — Ено тамо још три длаке видим!“ — рекла би’ и показивала камишом на ту страну!{ |
што ћу ти сад издиктирати:{S} Док га не видим обријаног, да му лице изгледа клот к’о јургет, — |
љак, разви га и погледа.{S} Ништа ја не видим, шта је извадио, јер ја и Спира седимо на канабет |
<p>— Но, па добро, ал’ ја ипак, још не видим...{S} Пак шта онда?</p> <p>— Е, па сад каж’те ми, |
ођице, кад не бих желео, да вас што пре видим, не бих је задуго донео,... само да што дуже мисл |
е у себи:</p> <p>— Баш би’ волела да се видим са Меланијом; да видим је л’ се што променила!</p |
и ти гледај шта ћеш без попадије; да те видим онда шта ћеш!..</p> <p>— Али, Персида... слушај з |
ту стиву лулу и ту кајгану.{S} Сад тек видим кол’ко су паметни били наши стари, кад су рекли: |
хуче гђа Перса.) Огугл’о сам већ! („То видим!“ вели она).{S} Том човеку помаже и ђаво и Бог!{S |
ће бити вашара између њих.{S} А ја што видим, гнедиге, то је виђено.{S} Још онда сам приметила |
се може честитати; ова општина, к’о што видим, добро стоји.</p> <p>— Јесте, врло добро.{S} Фала |
ло.</p> <p>— Охо!{S} Но, то је, к’о што видим, све лепше и лепше.</p> <p>— Да шта ти мислиш!?{S |
јер сам за послом, а и ви сте, к’о што видим, у послу.</p> <p>— Та, ето, цуњам по орману.{S} Т |
и.</p> <p>— А ви се, госпођице, к’о што видим, радо бавите читањем! — рече Пера прелиставајући |
уг, је л’ код куће?...{S} А ви, к’о што видим, баш добро изгледате.{S} Је л’ код куће господин |
наваљује поп Ћира. — Разговор, к’о што видим к’о да малаксава.</p> <p>Донеше и вино и чисте ча |
м свећу, па к’о велим, дај да к’о власт видим, шта ти тамокана раде, да откуд, не трукуједу и н |
спопада.{S} Не знам још шта је, ал’ већ видим, да ће то све на моју конту да се запише.{S} За т |
Ћиро, држ’ се само!</p> <p>— Та, ја већ видим моје „добројтро“ — вели поп Ћира; — видим ја и мо |
шта ваља!“ каже ми баба... „Е, сад баш видим лепо и признајем те, каже, да си мој син и моја к |
рамо мало с тим њиховим владикама, — да видимо <hi>ко</hi> би <hi>кога</hi> обријао!!!</p> </di |
а као свог рођеног сина једва чекамо да видимо.{S} А девојку смо му нашли и добра кућа, а за ми |
Ту нам срећа под носом, — и ми да је не видимо!!“ Разговара се и са попом, и разложила му све, |
морамо сваки дан пити, него да се мало видимо и разговарамо —</p> <p>— Јао мене!{S} А какав те |
ер’о и проживио и више, што кажу, света видио од тебе.{S} Аћиме, Аћиме!{S} Не узимај младу жену |
јајући одлучно, — каква штогла, Бог вас видио!!</p> <p>— Па штогла, слатка, штогла! — рече жало |
це, ви сте млађи, имате много боље очи, видите ово, молим вас.“ — Ђакон уз’о па и он разгледа, |
он је тужно гледа, па јој вели: „Јуло, видите ли како сам црн као овај гавран!“ — „Јесте, — од |
Ама канда ћемо ноћас имати мало кишице; видите ли ви како нам се спрема од Бачке?{S} Зацрнили о |
о, знате... — отеже Пера и почеша се, — видите и сами какав је белај напољу!{S} А баш, да вам п |
е се и за „покенес“, — вели гђа Сида. — Видите само како се све румени! — рече и метну пред гос |
нако на очи пипав и завезан — ал’ да га видите, како уме да се свађа и да лаже кад га исплаћује |
?{S} Његово место и јесте баш ту где га видите.{S} Није мени одликован трбух, па да на трбуху с |
ест, мој супруг умро — <hi>мене</hi> да видите.{S} Да шта!</p> <p>— Та и’те, молим вас! — рече |
мислите!?{S} Нисте га још видили, а да видите, какав му је црвен нос!{S} Дакле, молим...</p> < |
А морам ја доћи да то поправим — па да видите како ће онда изгледати, кад <hi>ја</hi> то дотер |
ранција, јербо можете у грундупу све да видите и уверите се.</p> <p>— Та верујемо, верујемо, сл |
право, а опет се сви радо осврћете кад видите тако нешто...</p> <pb n="339" /> <p>— Е, па... — |
више никад.{S} Запишите слободно кад ме видите код вас!</p> <p>— Та немојте опет и ви бити тако |
у. — Да боме да ћемо доћи.</p> <p>— Ето видите, луде једне, а ви плачете.{S} Да бо’ме да ће доћ |
или да нас чекате код вас.</p> <p>— Ето видите, а оно испало па ће да буде и једно и друго.{S} |
сне образ!{S} Отек’о јој, па је к’о што видите, повезала вилицу.{S} Боле <pb n="295" /> је зуб, |
вели му гђа Перса, — ви је сад први пут видите па вам је чудно можда.{S} Она је така, дође јој |
/p> <p>— Е, то је било штогођ вредно за видити!{S} Ту је она требала да дође, да <hi>мене</hi> |
и се читав век!{S} А тако би’ је волела видити!{S} Та биле смо другарице од детинства... та и н |
А ја приђем и погледам га, ал’ имам шта видити! <hi>Коњски зуб</hi>, са свим коњски и то још ко |
па умрети,</l> <l>Ал’ да ми је смрти не видити;</l> <l>Да ја видим, ко ће ме жалити?</l> <l>Жал |
кува к’о у шпорерту. (Спиро, треб’о си видити, а ја ти не умем све казати!) Шпацира се с њим и |
{S} Видићеш већ!</p> <p>— А то ћемо тек видити!{S} Нек пробају само! — вели љутито поп Ћира.</p |
и ти цареви побесне к’о и паори.{S} Ал’ видићете само, да ће Баћушка заокупити!..{S} Биће, држ’ |
летог решета!....{S} Један јед само.{S} Видићеш већ!</p> <p>— А то ћемо тек видити!{S} Нек проб |
тако оставити ни трпити.</p> <p>— А, па видићеш само сутра!{S} И сутра ће сигурно бити ларме по |
за кога!{S} Па за њену прилику, чућеш и видићеш! „Нашла врећа закрпу“, <pb n="327" /> каже се, |
, валцер и немецки —</p> <p>— Ајд, ајд, видићу и твоју памет, — ману руком поп-Ћира досадно.</p |
ништа у њи’овој фамилији...{S} Ајд’ већ видићу шта ћу! — теши се гђа Перса.</p> </div> <pb n="7 |
>толико</hi> дана сам је карала, а она, видиш ти то чудо, још <hi>ни сад</hi> да се утјеши!! — |
ије он толико ни луд ни пакостан!{S} Е, видиш ти само ње, како совјетује... к’о неки фишкал —</ |
дице морају страшније бити!</p> <p>— Е, видиш ти само лицемјера једног!</p> <p>— Е, то сам оћут |
да путуједу.</p> <p>— Ју, ју, ју, Боже, видиш ти ноблеса: ваљда „хохцајтсрајзе“!?</p> <p>— Ах, |
ије и он га искапи на мах. — Помози ми, видиш да сам ово дана не знам ни ди ми је глава од силн |
пи за пола бокала, па настави: — Ја ти, видиш газда-Перо, све на свету боље знам и цигурније не |
еби да кажем.{S} Крив сам!{S} Крив сам, видиш и сам — к’о ђаво сам крив!{S} А толико сам се узд |
арио те обешењак чифуцки!{S} Ја би’ то, видиш, јефтиније купила... не умеш ти, Ћиро, да се пога |
ш —</p> <p>— Ама ја и не говорим ништа; видиш да дремам, спав’о би’.</p> <p>— Иди, не пробудио |
брљају кљуном по житком јесењем блату; видиш и глупе покисле кокошке и још глупље и мизерније |
кабаница, а на ногама не <pb n="242" /> видиш више опанке — које какав гурман шаров иди зељов х |
p> <p>— А, та казаћу ја њему све то!{S} Видиш ти, молим те, да човек није ни у својој рођеној к |
он</hi> још више и још пре да каже.{S} Видиш ти, молим те, само њега! ’хоће он <hi>Екселенцију |
зачу се још из кујне глас гђе Персе. — Видиш ти то њи’ само!{S} Добили госте, па се ником и не |
да се исправи.</p> <pb n="151" /> <p>— Видиш, молим те, како се крије; е, баш је обешењак! ’хо |
се само згледаше на тај глас.</p> <p>— Видиш, молим те, а ништа ми не јавља лукава паорска беш |
о селу, то је сад све на путу.</p> <p>— Видиш, обешењака паорског, како све зна.{S} Тако и јест |
јама разговарали!... „Којешта ме пита!“ Видиш ти ње, мустре једне!{S} Ваљда те неке питати коли |
ти се!{S} Проко, добри друже, ди си, да видиш твога Глишу, како се злопати! — уздише Глиша, иск |
та ће ти наочари!{S} Кога си требала да видиш, видила си га још пре толико година.{S} Хехехе!</ |
<l>„Сиђи, Боже, с небеса,</l> <l>Па да видиш чудеса:</l> <l>Како <hi>ћифте</hi> воде коло</l> |
о онако српски зготовљено; па лепо онда видиш још из кујне шта му је глава а шта опет тртица, д |
мотуљак са зубом унутра.</p> <p>— Е, па видиш, па им’о си зуб —</p> <pb n="344" /> <p>— Та чека |
што возиш, — саветовао га је Нића. — Та видиш ли, како ти је запала сикира у мед, па није да је |
а Молчанска Керувика?</p> <p>— Е, то је видиш, лепо од тебе!{S} Па певај онда...</p> <p>— А, ’о |
има променило физиогномију своју.{S} Не видиш више босе ноге, ни кратке рукаве, ни папучица, ни |
ет осване облачно небо, киша и блато; и видиш само покисле кокоши пред кућом и чавке на грању и |
и страшно дође у снивању.{S} По авлији видиш дању само брбљаве и прождрљиве патке, убрљаних кљ |
се црне покисле гране.{S} Тек на неком видиш врану или парче репа од дечијег змаја који је, Бо |
аш; те ајд ово, ајд оно... еле, к’о што видиш, ост’о сам читава три дана преко термина.{S} То ј |
гђа Сида ћути или о које чему говори. „Видиш бештије једне,“ мисли у себи гђа Перса, „како се |
алио је доброга пастира пароха Спиру, а видљив доказ и знак тога његова задовољства и благонакл |
</hi> сама својом руком направила, први видљиви знак нежне наклоности према њему. — С тим се ни |
и у присуству тетка-Макре што кажу „под видом честности“, тако да би им то увек био згодан изго |
инске“ био истеран због атеизма у неком виду, и онда шта ће с њим,<pb n="137" /> него га, као С |
аздан на звонари и која служећи у неком виду цркви и олтару олакшава службу и Аркадији и која ј |
домаћица на којој— кућа стоји, имала у виду само економне обзире.{S} Попа наредио да се патак |
умивено лице.{S} Испред кућа овде онде виђају се гомиле деце чисто обучене где стоје, не играј |
, али се Шацини и Перини не састају, не виђају као ни пунице им.{S} Не мрзе се ови млађи, али с |
гђа Перса, — па да <hi>вас</hi> почешће виђамо у кући, и она би опет онако к’о и пре свирала.</ |
челу и око себе помало све у дупликату виђати.</p> <p>— Ајте још по једну, — наваљује поп Ћира |
њих.{S} А ја што видим, гнедиге, то је виђено.{S} Још онда сам приметила, да није к’о некад.{S |
к’о ајмол ајнц; јер што ја видим то је виђено, Спиро, па пунктум!</p> <p>— Хм, хм! — вртео је |
о навади себи у тањир, да не види онога виз-а-ви од себе; па једе и хвали их и вели: како само |
ама годишњим а према свакој њеној слици визави по какав млад јурат, медецинар, доктор, официр у |
адржао.{S} Први пут, па толико да траје визита —</p> <p>— Први пут, ал’ немојте последњи пут да |
реосвештенство Владика правио каноничну визитацију по својој епархији, па није затекао на време |
сам јуче забранио мојој Јуци и да прима визите ваших, а још мање да сме одлазити к вами.{S} Дак |
} После тога је мање лајао за све време визите.{S} Тек по некад лане, погледа сумњиво на ту стр |
павица, која је дотутњила, — добила сам визиту... немам сад кад.{S} Ајде, носи то брже!...{S} Д |
и пут, Глиша уводи коње у шталу а Рокса вија живину по авлији.</p> <p>И док су се комшијска дец |
не, па је бегао као да га сам Бунапарта вија.{S} И он се уклонио испред опасности испред које б |
је гајде, а дечурлија трчи око кола или вија једно друго и провлачи се између играча и играчица |
а улопала од блата, к’о да су је бикови вијали.{S} О, часни те, жено! — крсти се гђа Перса. — К |
ежати, нит’ га ја могу овакав какав сам вијати и стићи, кад смо обадвоје што рекли: два дедака |
калопера и мајкине душице рогаљ где се вије коло!{S} Ту ће свака свога видети, а све ће видети |
<p>— Ајнпренсупе! ’хоћеш ајнпренсупе! — викала је гђа Перса мешајући варјачом запрашку. — <hi>А |
азила у куће, него је с авлијских врата викала и дозивала домаћице и женску чељад, да им каже ш |
да је ђипала и праскала, та није да је викала, већ мислиш сад ће је шлог.{S} Све скаче к’о гум |
лију у коло и ако се као отимала мало и викала: „нем тудом, и не знам ништа!“ и тражила да је п |
нате како оно кажу кад се онај давио па викао: „Помози, Свети Никола!“ а Свети Отац Николај му |
с на попа час на ћерку.{S} Поп Спира је викао да се сва кућа тресла, а попадија га је једнако у |
ак у том није слагао с њим, што је овај викао на трошкове, свирке, игру, пијанку и весеље, <pb |
! — викну поп Спира.</p> <p>— Мож’те ви викати: „охо“, кол’ко ’оћете, али то је све тако.{S} Не |
беше онај црвени појас, на који толико викаше поп-Ћириница.</p> <p>— Због песме, ни због чега |
.{S} Треба само да изађе из кујне па да викне: „О Нецо, Перо, (или)Радо!“ а оно тек <pb n="49" |
И-ју!{S} Ма— — трже се Јула и хтеде да викне маму. — Пробајте само, сад ћу да викнем тату!{S} |
паор јутрос прође крај спаваћива Ниће и викне му: „’Бројтро, ча-Нићо!“</p> </div> <pb n="177" / |
дице у шаке, а он тера к’о луд!{S} Само викне: „Држ’те се, господари!“ па <pb n="271" /> кад ош |
викне маму. — Пробајте само, сад ћу да викнем тату!{S} Ви’ш ти то њега!{S} Одма’ шибајте из ба |
Јеси л’ ме разумела?{S} Ви’ш ти то ње!! викну гђа Сида, а стегло јој се у грлу од силне жалости |
а у оку. — Терај боље!</p> <p>— Хааа! — викну Рада на коње и пуче ирошки бичем преко њих, и коњ |
/p> <pb n="178" /> <p>— Ержа, о Ержа! — викну гђа Перса кад чу да стадоше кола пред капију, — о |
чкенмајерку!!!</p> <p>— Јесус-Марија! — викну запропашћено фрау Габриела...{S} Фрау-Цвечкенмаје |
p>— Ајд’ девере, ајд’ златан прстене! — викну једно лепушкасто весело лице кроз отшкринута врат |
збити нос.</p> <p>— Јао мене жалосне! — викну очајно гђа Габриела, која је била већ прилично од |
у овој Глави).</p> <p>— Та гле Ниће! — викну ће сви весело, јер ча-Нићу је свак волео.</p> <p> |
<p>— И-јуф!!!{S} Ала сте безобразни! — викну запрепашћена Јула. — Срам вас било!{S} Гледај ти |
ли!“ каже мамаљуга банацка...{S} Хеј! — викну болно гђа Перса са дигнутом варјачом па је изглед |
свршила.</p> <p>— Таки, кад ти кажем! — викну строго на њу гђа Сида. — То ваљда већ по трећи пу |
срце увенуло!“</p> <p>— Шибај, Радо! — викну путник и брзо притисну, као да хтеде натраг у око |
рата. — Чесњејши...{S} О, оче Кирило! — викну још јачим гласом. — Заборавили сте да ми кажете, |
најбоље зна те ствари.</p> <p>— Охо! — викну поп Спира.</p> <p>— Мож’те ви викати: „охо“, кол’ |
ак познаде.</p> <p>— ’Бројтро, брицо! — викну му мало лолински ча-Нића, па се искашља онако у с |
д саплете на вратима авлијским. — Ју! — викну изненађено.</p> <p>— Ју та шта вам је; умал’ нист |
.. не, не, немојте дизати ту штанглу! — викну фрау-Габриела и запуши брзо своје хаглих уши. — З |
азгледа и јави.</p> <p>— Ержа, снаго, — викну гђа-Перса, — иди часком до поп-Спирини’, па кажи |
омаћину.</p> <p>— О о о!{S} Та Спиро, — викну радосно домаћин, — та је с’ ти то, Спиро?{S} Ооо! |
в’ и здрава!</p> <p>— Господин’ Ћиро, — викну императивно поп Спира, — <hi>ћер</hi> да сте ми о |
Никаква одговора.</p> <p>— Оче Ћиро, — викну још јаче домаћин. — Спавате л’, а?</p> <p>Опет ни |
поп-Ћириној соби.</p> <p>— Оче Ћиро, — викну мало јаче домаћин с врата. — Чесњејши...{S} О, оч |
— Иди, Мило, отерај зељова под амбар, — викну Пела шегрту, — знаш да не трпи капуташе и обувене |
е ни чула ни читала где — Фрау Габриела викну само швапски „На!“ с таквим гласом и изразом на л |
о, господин-попо, — рече и скочи Пера и викну бирташицу која уђе.</p> <p>— Је л’ какав пут до Ч |
е гђа Сида главу тужећи се на врућину и викну преко собе поп-Спиру:</p> <p>— Спиро!{S} О Спиро, |
је л’ се што променила!</p> <p>А за тим викну најстаријега да се врати. <pb n="413" /> Јер овај |
пробудила и отерала Гагу с врата, а њу викнула и пробудила, и питала је: што плаче?{S} А Јула |
кога се тиче, као помаман кући дошао и викнуо Жужи:</p> <p>— Ди су те две лудаје?!</p> <p>— Ко |
ина.</p> <p>— Ајде терај већ једаред! — викнуше љутито у један глас оба попа.</p> <p>И кола пођ |
их дана, увек више може учинити него са виком и праском!{S} Дед’ Жужа, дете моје, отрчи ако те |
помагање оданде.{S} Виче за помоћ, а на вику његову лете у помоћ усплахирени укућани; ухвате га |
и он је побегао кад је чуо ону страшну вику и праску из кујне, па је бегао као да га сам Бунап |
уважавате пожртвовање за род, а српска вила уписаће му име у читуљу српских мученика, и сачува |
те тако дигођ у бријању укебају, па ти вилама натрукују на леђи’ слово <hi>„шча“</hi>!{S} Хе-х |
решила и рекла, да је то било гвозденим вилама.</p> <p>Гђа Габриела је полетела лака и чила кро |
<pb n="66" /> лопов преисподњи!{S} Ху, виле га однеле! — па га гађа метлом или портвишем, а ме |
њу неки пулгери и паорски момци, и неке виле и неко дрекање, а за коју се (песму) држало, да ју |
писмо и видео шта је писала, па дочепао виле (срећом оне дрвене)- па за њом, а она беж’ у комши |
, — а после вам ча-Нића крив, кад стану виле да играју по леђи; крив вам ча-Нића, што не чува в |
l> <l>Виле вуку, а пулгере туку,</l> <l>Виле звече, а пулгери дрече!“</l> </quote> <p>Та је пес |
> <l>Од вашака паворски’ момака;</l> <l>Виле вуку, а пулгере туку,</l> <l>Виле звече, а пулгери |
а, <foreign xml:lang="de-Cyrl">ум готес вилен</foreign>, — рече Меланија прегледајући рајспулфе |
а, <foreign xml:lang="de-Cyrl">ум Готес вилен</foreign>, госпоја (или снашо, или већ каква буде |
а, <foreign xml:lang="de-Cyrl">ум Готес вилен</foreign>; ал’ каже гђа Сида, да ћеду одмах после |
подне; само се чује зујање и треперење вилиних коњица око оних силних бикова у лејама и силно |
се у болесничкој кући, па кажеду: доња вилица, Бог да прости!...{S} Бог зна ’хоће л’ и жив ост |
једна још доста лепа жена са повезаним вилицама, па оставља посао, пољуби поп-Спиру у руку и д |
торат!...{S} Да <hi>намешћа зубе</hi> и вилице... ако коме треба <hi>фалишан зуб</hi>, — рекла |
“ он само ћути, зажмири очима, разглави вилице, заврне језик па зева као какав блазиран аристок |
к’о јој, па је к’о што видите, повезала вилицу.{S} Боле <pb n="295" /> је зуб, па к’о да је нек |
мали к’о младеж округао фластер на доњу вилицу, к’о бајаги боле га, има бубуљицу, а оно није, н |
јом тако несретно да му је окренуо доњу вилицу чак на леђа!{S} Једва је Софра брица наместио на |
се, Спиро, кад смо оно, к’о богословци, виловали; — па ја дав’о серенаду плебаношевој „виршофте |
а и неутешна седела у кујни и пробадала виљушком паприке спремајући их за зиму.</p> </div> <pb |
е у село и свака ушла у своју авлију са вименом пуним млека; давно су већ и помужене биле и дом |
је л’ добро диваним, тане му госино!{S} Вина ти меникана дај, да ча-Нића огреје мало своју беам |
b n="87" /> у једном псалму.{S} А овога вина нећете надалеко наћи.{S} Ето, господин нотарош баш |
друм по вино и он и Јула. — „Децо, нема вина; донес’те вина!{S} Тата је жедан, а и гости су!“ в |
зна шта је вино, па кад год хоће добра вина да пије, а он ето ти га па к мени. „Срдили се ви и |
S} Него дад’ ти меникана мало оног твог вина, јербо то сам цигуран да ти није фалично Ха, ха!{S |
е, да ти је „после ручка“?{S} Зар после вина, ракије?!</p> <p>— То је беамтерска форма, домаћин |
он и Јула. — „Децо, нема вина; донес’те вина!{S} Тата је жедан, а и гости су!“ вели раздрагани |
, па онај меша вино с водом, фртаљ чаше вина а три фртаља воде, па мало пијуцне а мало чита нов |
некима суђено, а они се потучеду и брез вина и брез воде.{S} К’о сад с поп Ћиром што се —</p> < |
о.{S} А како ће врага и бити весео брез вина; јер „вино веселит сердце человјека“, што рек’о ца |
ог сатљика.{S} Донесу пред госте сатљик вина и холбу воде, па онај меша вино с водом, фртаљ чаш |
Док прочита новине и попије тако сатљик вина и холбу воде, прође по два сахата, а за тим се диг |
га, дозове га кући, па хартију и бокал вина пред њега, а већ перо и мастило носио је увек он с |
ографира.{S} Поред њега стоји пун бокал вина, а он, безобразник један пушта густе димове из поп |
вели Пера Тоцилов и пружи му пун бокал вина.</p> <p>— Та... своји смо, — вели му Нића, па једн |
ића на ком се већ могло осетити дејство вина из Тоцилова подрума. — Што се Нића каплицира, он м |
ледају албум.</p> <p>— Персо, деде мало вина, — вели поп Ћира. — Господин-Перо, та дете, немојт |
еје се домаћин, — па што онда пијеш <hi>вина</hi>, кад још ниси ни вечер’о!</p> <p>— Па ја, зна |
се чисте чаше и хладно, скоро наточено, вино, и то тако траје све до медљане ракије ујутру, кад |
поп Спира охрабрен успехом. — А, велиш, вино јако било а?</p> <p>— К’о гром, к’о гром; оборило |
једеш једи, а не разговарај ни с ким.“ Вино је било изврсно, а поп Спира га је хвалио и ређао |
век... па вечера, па ондак разговор, па вино!...{S} Та ви ме већ разумете...{S} Може се... згод |
сатљик вина и холбу воде, па онај меша вино с водом, фртаљ чаше вина а три фртаља воде, па мал |
авио на старе философе па пије без воде вино.{S} Послушао је поп-Спиру који рече: „Да је вода д |
још к’о после ручка; а после ручка може вино, је л’, газда?</p> <p>— А би л’ се приватио малко? |
S} Ето, господин нотарош баш зна шта је вино, па кад год хоће добра вина да пије, а он ето ти г |
дај друге чисте чаше и друго, хладније вино.</p> <p>А за тим се окрете поп-Ћири, да му одговор |
а спава! — вели домаћин. — А, кога моје вино обори, тај се не диже шале.</p> <p>— А,а!{S} Тај б |
о говорило, а сад је настао разговор уз вино.</p> <p>Поп Спира је био прилична ћуталица и иначе |
кад је мираз к’о што треба, нек буде и вино; кад већ младожења добија вредну девојку и добар м |
видим к’о да малаксава.</p> <p>Донеше и вино и чисте чаше и стадоше сипати.{S} Гђа Сида је била |
="296" /> <p>Платише бирташици ракију и вино.{S} Бирташица и бојтар захваљују и љубе поп-Спиру |
ћка мало дивит, натегне бокал и похвали вино, а за тим опроба перо на нокту од левог палца па з |
нска остала она иста, она стара.{S} Као вино из подрума поп-Спирина, или ракија из подрума поп- |
хладном водом у којој поп-Спира хладио вино и лубенице.{S} Уз бунар је стајао нов валов око ко |
т стотина сребра, и коштало га попијено вино и поразбијане флаше и главе на седамдесет и пет ср |
ни домаћин. — „Севај, Тино, у подрум по вино,“ додаје г. Кипра нотарош, а Совра гајдаш запева: |
се, како су двапут силазили у подрум по вино и он и Јула. — „Децо, нема вина; донес’те вина!{S} |
свакога пића и сваке ђаконије.{S} Старо вино у подруму прегледано је и одређено да се точи докл |
тови у Кани Галилејској —</p> <p>— А то вино, — упаде му гђа Сида у реч, — решио се мој супруг |
Него ви ајде онако по Хришћански, чисто вино, онако по српски натегните к’о наш Краљевић Марко! |
ти мораш с нама пити“, па сипа за врат вино; а и иначе је несносан) — онда зло и наопако, да с |
се Нића. — Тако беамтери мешаду; пиједу вино, па пресечеду ракијом, па онда опет вином.</p> <p> |
јдаш запева: „Сипај, Тино, кроз кецељац вино!“ А они као послушна деца, готови су да послушају, |
е „мирјанске“ песме, каже да је певао: „Вино пије Дојчин Петар“, и „Катице прехвална, свем свет |
о ће врага и бити весео брез вина; јер „вино веселит сердце человјека“, што рек’о цар Давид <pb |
х родитеља, натоварио на врат.{S} Лишће винове лозе опада па се проредило, макова цвећа давно н |
} У њој ће читалац видети: ко је главни виновник, што се људи, не само грешни мирјани у парохиј |
: сума-сумарум — <hi>ви</hi> сте крајни виновник све ове данашње среће господин-Перине, а и гос |
голуб зрно, и наслагала лепо на широко виново лишће, па му дала кроз деру која се тога дана пр |
Црква богата; има толике дућане, земље, винограде, а и готова новца доста.{S} Него извол’те.</p |
Спира је сутра дан им’о посла у пољу у винограду и по њивама, па је са свим заборавио шта је ј |
ино, па пресечеду ракијом, па онда опет вином.</p> <p>-— Ајде дај му, и ракије, — вели домаћин. |
пунчем.{S} После пунча обредише се опет вином.{S} Најразговорнији је поп-Ћира; долива и себи и |
Спира, — оћемо ли да мало исперемо гушу вином?</p> <p>— А колико га имате у подруму, заборавио |
Ја се, до душе, не разумем баш много у вину, али вас уверавам, — вели г. Пера, — да овако што |
ере се к’о мали бик..{S} Чује се још од винцилирове куће ларма у кући.{S} Једно чудо —</p> <p>— |
овица која вели: „Испод мире три ђавола вире.“</hi> </p> <p>Знам да су многи читаоци, (па ма и |
а.{S} Остави мотичицу и приђе плоту, па вири кроз плот.{S} Нема никога, учинило јој се само.{S} |
{S} Има тај новаца!{S} Кажу да је дупли вирилац.</p> <p>— Може бити!...{S} Утјеха! — рече гђа П |
е, прашине и плеве...</p> <p>— Ја водим виртшафт како ја знам!</p> <p>— Јесте!{S} Ви водите впр |
ила на сунцу, или тако нешто из домаћег виртшафта, а за то им је попадија оцекла парче леба и д |
се поштен комшилук расели од тога вашег виртшафта.</p> <p>— Охо, охо!{S} Ама ви, господин’ Ћиро |
о их за то навлачи, да сакрије своје од виртшафта испуцане руке!!!{S} И на то је, — каже госпој |
а, тај ће бар знати, да има једну добру виртшафтерку.</p> <p>— Рано моја, знам.{S} И ја је, вер |
рећи, кривица што сам вас, узнемирио у виртшафту то јест газдинству.</p> <p>— О, ни најмање, — |
/> говорила би попадија, — а куд би био виршафт без патка.{S} А ако овог закољем, морам другога |
и ради све таке кућевне ствари и учи се виршафту још док је за времена“ —</p> <p>— Богме чита и |
, нек она не тура, каже, свој нос у мој виршофт; коме је дао Бог, <pb n="182" /> тај и решета ж |
едан на прилику, добар, што каже Шваба, виршофтер!</p> <p>— А зар си осетио, Нићо! — вели компл |
и; — па ја дав’о серенаду плебаношевој „виршофтерки“!{S} А?{S} Да није било онда тебе, зло и на |
гим и пада на леђа а ноге му полетеле у вис.{S} Али се нико није одрекао свога потписа; „каква |
рце покрије и одликује.{S} Та колајне и висе на грудима; а кога сте још, видели да му висе на т |
види све сама нека кандила. — и она што висе, и она у окрњеним чашама старога фазона, које се п |
а грудима; а кога сте још, видели да му висе на трбуху?!</p> <p>А био је заиста и награђен, јер |
акав и то на цимеру једног дентиста.... виси као цимер, да се издалека види! „Ха, ха, ха, смеје |
теривали, — па ипак ништа!{S} Ено и сад виси на њему сијасет неких ствари, само да ради к’о и д |
трећем сокаку око оног дућана тамо где виси онај бели пешкир и где се љуља онај цимер од жутог |
ним татом Аверкијем, што тамо на дувару виси!</p> <p>— Али, Персида, чекај, чекај, молим те.</p |
емичке и читаву четврт сланине, који је висила на завидној висини и око које су поваздан обилаз |
ноћу чујеш кроз мокар ваздух са далеке висине над тобом тужно кликтање ждралова, — и они нас о |
врт сланине, који је висила на завидној висини и око које су поваздан обилазиле, гледале, шклоц |
оже кад је муж мали, а жена се отегла у висину!{S} Ено како ружно стоји кад Арса грк пође кудго |
т дим и лиже пламен од запаљене сламе у висину.{S} То се прљи заклано свинче и греју задовољни |
, макова цвећа давно нема, само стрче у висину сухе главе пуне мака и дају повода Шаци да се ба |
бикове од црна лука како се издужили у висину.{S} Тишина, она права баштенска тишина пред подн |
олеће га врат гледајући поваздан тако у висину, али неће моћи свога брка омастити.{S} То је ост |
госпођа Ћириница и показује невероватну висину, до које ће госпођа Спириница поскочити од силне |
. — Извол’те, извол’те. „Сниска стреја, висок ђувегија!“ — веле му и уводе га и послужују његов |
Ержа само одговара.{S} Казала је да је висок, леп к’о „фирер“, а бркове да има мале и мало бра |
то красан пар био да се узму!{S} Он леп висок, а она лепа и мало нижа; али жена и треба да је м |
драва као од брега одваљена, а Меланија висока витка и блеђа у лицу а увек се тужила да јој неш |
адије и поп-Олује.{S} Аркадији је купио високе ботуше у којима ће служити у цркви, шал од три с |
је много лепше него кад су и муж и жена високи, а сачувај Боже кад је муж мали, а жена се отегл |
ма и баштама, амбарима и авлијама, само високи ђермови као да пробише врховима својим ту копрен |
n="158" /> прашина, која се била дигла високо изнад кућа, спуштала се полако и слагала мирно д |
244" /> у оџаку и по осталој кујни тако високо, да домаћи мачак може само видети све то и зазуб |
путник.</p> <p>— Та није да сам је мало високо поч’о, него тако, да сам је после мор’о читаво п |
па завали шеширић и запева.{S} Оде глас високо до неба и далеко се разли, мислиш преко целе рав |
ћи!...{S} Лете коњи к’о бесни широком и високом долмом поред рита, пуца Рада бичем онако из сво |
устило, заклонио га већ бескрајни рит с високом трском, још мало па ће и заћи, а Рада тера једн |
колике су сад; о месечарима како иду уз високу двокатницу к’о по патосу, па том приликом спомен |
Не види никога; само дрвеће и цвеће, и високу зелену метлу и бикове од црна лука како се издуж |
> <l>Кићени свати вичу:</l> <l>„Одби се вита грана</l> <l>Од плавог јоргована,</l> <l>Одби се с |
ао од брега одваљена, а Меланија висока витка и блеђа у лицу а увек се тужила да јој нешто није |
ђ.{S} А сад мора да држи још и, и, и, и вице-звонара!!...{S} Хе, далеко смо дотерали!{S} Не ваљ |
исли у себи: „Та не би’ се мењала ни са вицишпановицом!“</p> <p>По некад се господин попа по ма |
дрека и дерњава и запомагање оданде.{S} Виче за помоћ, а на вику његову лете у помоћ усплахирен |
l:lang="de-Cyrl">мајн грус</foreign>! — виче фрау-Габриела која је била завирила у кола и видел |
њу за сутра.{S} Клањам се, госпођице! — виче Пера.</p> <p>— Службеница!{S} Баш ми је жао.{S} Ал |
p> <p>— А, а, то се не може издржати! — виче Меланија.</p> <p>— Заиста не може.{S} Готово да ос |
а слушам, ништа да чујем!{S} Пунктум! — виче гђа Перса подобна раздраженој лавици. — Ћиро утуби |
.</p> <pb n="288" /> <p>— Срећан пут! — виче за колима и маше белим рупцем фрау-Габриела. — Е, |
љу да пропаднем!</p> <p>— Уф, уф, уф! — виче гђа Перса. — Па што ниси проп’о, бар не би’ сад зн |
оубијало јадну дечицу?</p> <p>— Није, — виче Аркадије сав задуван, — него нешто још горе!{S} До |
Јесте, питам те, Ћиро, шта још чекаш? — виче још јаче гђа Перса сва зелена.</p> <p>— Шта чекам? |
не нађе под столом. „Јао, терету мој!“ виче жена и диже га.{S} А господин попа само седи.{S} У |
о мало ко.</p> <p>— О бирташу, — лупа и виче Пера Тоцилов, — зове те господин парок.</p> <p>— А |
јде како танко свирају, а она је дави и виче јој једнако: „Ти си ме, вели, у ове нечисте силе о |
„Та немојте се трудити!“ Габриела само виче: „А, не, не, најн, најн!{S} То ће да буде, и то мо |
он се по два сата не окрене, него само виче и шиба коње а све лети блато на оног за њим у сицу |
наске у кујни!“ па је текем нестане.{S} Вичем ја:{S} Мелани, о Меланија!{S} Ајак, ње нема па не |
с мојим Милошем кварио! — Ја му једнако вичем: „Та имаш ли ти душе... та немој више; доста је!“ |
сутра дана за разговор!“ — „Лаку ноћ!“ вичу с једне стране. „Лаку и благу!“ одговарају с друге |
и и ако учевни људи не верују у снове и вичу на Сановнике, јер се све догодило онако како је го |
Зелене мирте сплет.</l> <l>Кићени свати вичу:</l> <l>„Одби се вита грана</l> <l>Од плавог јорго |
кога: воли ли више кафе или више млека, више или мање шећера.</p> <pb n="103" /> <p>— Господин- |
овек, — умро је, Бог да му душу прости, више од пића него од науке, — а паори су га звали шлајб |
оћи бити штогођ!“ Нема ти ту, мој Ћиро, више ништа!{S} То је било, <hi>било</hi>, Ћиро, а и не |
асет српских а још много <pb n="105" /> више немачких романа у фотељи, на прозору, или се сакри |
га белаја, а више неће доћи до тога!{S} Више ти, Боже, нећемо досађивати!</p> <p>А Јула јој пом |
о једна паклена обида и клевета и ништ’ више!{S} Чудим се само како сам се мог’о тако уплашити. |
ву да су ти украли.{S} Нећу, нећу ништ’ више да чујем.</p> <p>— Па добро кад нећеш, ја и волије |
Само сад нас курталиши овога белаја, а више неће доћи до тога!{S} Више ти, Боже, нећемо досађи |
ње сутра —</p> <p>— Аја, неће моја нога више крочити у ову умацурану кућу!...{S} Спиро, ајд’ од |
ира је друкчије мора бити обучен, ма да више не носи <hi>ни он</hi> мантију! — Ха, ха, ха! — см |
е цело село знало да је његова и ничија више, јер се он сам најчешће поред ње пратио сокаком и |
им је свака жгеба и наврта добра; нема више унтауглих!{S} Ено и Перин онај муцало, нема предња |
ридесет да је, па нећу да знам!{S} Нема више ништ’; било па прошло! „Покварено пријатељство — п |
а јесен.{S} Башта се проредила.{S} Нема више оног густог зеленила, које је ишло на руку заљубље |
н, — да су криви наши епископи.{S} Нема више оних старих попова, а старих попова нема јер нема |
а она се као шета по башти, па као нема више еведре између њихове и тетка-Макрине баште.{S} А у |
ја бојтарско и свињарско време нит’ има више они’ вашара ни они’ алдумаша, кад су ишли у Пешту |
ништа није к’о у старије доба; нити има више старих епископа, ни старих пароха, ни старих парох |
Пера и тера прстима своју бујну косу на више.</p> <p>— Та и запустила се доста.{S} Како ретко с |
ад је, хвала Богу, и попадија задовољна више него и сам поп.{S} Меланији се ту допало.{S} Велик |
па се опет замисли.{S} Познавала је она више господе хирурга.{S} Све су то били фини људи, који |
а ноклицама и једна српска гужвара — па више не тражим да једна домаћица уме своме мужу зготови |
ашу православну веру, — не би се заиста више зачудио поп-Спира, него сад кад је ово чуо.{S} Гро |
ати, не би имала ништа против тога, шта више, она би оберучка дочекала таквог зета.</p> <p>— Мо |
кад није уштинила за образ него је, шта више, често грдила и називала је леном девојчуром што д |
> — чуди се гост не знајући ни сам, шта више да пита Јулу.</p> <p>— Е, — предложи поп Спира, — |
ву главу нико то не сме да спомене; шта више, сад још хвале место да је суво и оцедно и да му и |
и више <pb n="53" /> његову крв.{S} Шта више, сад га радо гледа сваки дан и смеје му се, кад се |
и поверује му, па <pb n="18" /> га шта више још и похвали за смиреност и ревност његову у служ |
нема ништа против француског језика шта више, мило јој је, али ипак каже, да не треба багателис |
глас.</p> <p>— Ајд-ајд, — продужи Нића више за себе. — Носи те ђаво, а и тражиш ђавола!{S} Сам |
дмах убрзала да измакне, да их не слуша више.{S} Била је тада љута целога дана.{S} Онда је држа |
ту ваздан!? — рече у себи, па, не могав више да издржи, полако прилети плоту, погледа страшљиво |
аше године, ал’ ви у моје, бо’ме, никад више... никад, слатка!</p> <p>— На!{S} И види вам се по |
кад, него онако званично, хладно; никад више да се врати оно старо!</p> <p>Па и зетови су им се |
између једнога и другога попа.{S} Никад више од то доба нису заједно <pb n="223" /> били.{S} Ак |
о три дана, и зарекао се, да неће никад више доћи, ни Бога јој назвати, него ће отићи у свет.{S |
запламтели жаром који се једном и никад више у животу не враћа и мисли су њене од неког времена |
кол’ко је пре волео Јулу, толеко је сад више омрзну.{S} Па како је био даровит за стихове (они |
’хоћу, роде, само кад не тражиш штогођ више као мито.{S} Ајде, гуцни мало! — вели Пера Тоцилов |
а залазила за оризонат, Меланија се све више пењала.{S} Знала је око Пере тако вешто и умиљато |
а.{S} А задовољни су и они, воле се све више и више, и још чисто не могу да верују да су се узе |
нису ни мало побољшали, него су се све више и више заплетали.{S} Пера је редовно сваки дан дол |
у све више јурила и измицала а дете све више изостајало и све се више дерало.{S} Путник се још |
сти и пакости једнако потпиривале и све више распаљивале огањ кавге и свађе, ни један од оба по |
х расле су све више и падале сваком све више у очи.{S} Ако је, на пример, какав богатији умро, |
осао.</p> <p>Посао је из дана у дан све више одмицао.{S} А шта је чуда спремљено било не смем ч |
е у кола да се вози.</p> <p>Кола су све више јурила и измицала а дете све више изостајало и све |
адноћа и мрзост између њих расле су све више и падале сваком све више у очи.{S} Ако је, на прим |
едан по један издају и дају им лицу све више прави бабији изглед.{S} Једна једе само на леву а |
и им не избеле.</p> <p>Нико живи не иде више сокаком.{S} Изумире полако и бахат људи и топот ко |
о, <hi>било</hi>, Ћиро, а и не дај Боже више да се поврати! — грми гђа Перса.</p> <p>— Ама неки |
сватове, па за то ни један поп не може више онако приликом да се вози, па једна невоља!{S} Ком |
, али нико јој није то урадио; сваки је више волео да је уштине за образ или чак и пољуби и пош |
војску.{S} Чисто веле: дај само нек је више каноненфутера!{S} Сад им је свака жгеба и наврта д |
слика у поп-Спирином дому.{S} Колико је више хришћанске скрушености <pb n="332" /> и помирљивос |
добра и красна старија ствар, и нико је више не пева као некад.{S} Пева Јула:</p> <quote> <l>По |
тако, као да је сама она ту. „Оно није више ни изгледало да је у кући,“ приповедала је после г |
’ од како дође онај младић; не слуша ме више ни једна ни друга, па тако је и дошло до шкандала |
га ми, баш загустило?{S} А то се не сме више тако оставити ни трпити.</p> <p>— А, па видићеш са |
неће га шале пустити.{S} Не искобеља се више тај к’о ни паор из фишкалских шака!</p> <p>— Па ва |
ра сву чашу. — Њој, <hi>њој</hi> има се више честитати, морам признати! — вели искрено поп-Ћира |
ала а дете све више изостајало и све се више дерало.{S} Путник се још једном окрете.{S} Био је |
мотрила на сваку Јулину песму и све се више <pb n="230" /> и више с болом у срцу уверавала, да |
м рече.{S} Како је оставио сто, није се више целе вечерње ни вратио у њега.{S} Био је очаран пе |
родина кљуна — дуж те тарабе не види се више ништа од свега тога до гола тараба, са овде онде о |
... не могу! — рече путник отимајући се више од себе.</p> <p>— Ал’ кад вас молим —</p> <p>— А, |
. — Како ко, ал’ мени, верујте, увек се више допадала и увек ми више импоновала једна добра про |
донет; од оно доба па до данас нису се више растављали.{S} А у ову кућу она га је донела као д |
ађате!{S} Даклем сте се измирили; нисте више „фаше“, даклем „<foreign xml:lang="de-Cyrl">алте - |
амо још једаред ако се нађе с њим, неће више бити така као до сада.</p> <p>Ишла је свакога дана |
хлеб.{S} Постао је љубимац бабин и неће више тај ништа да зна за фрау-Габриелу и њен авантурни |
ка, да је још лепши!...{S} А обе мамице више да не видиду једна другу, него се секираду а све з |
ким погледом.{S} И поглед тај не могаше више да издржи сетом обузети путник, него се рукова, ск |
ну песму и све се више <pb n="230" /> и више с болом у срцу уверавала, да је њена Јула несретна |
гђа-Персиних, па је гледала да свега и више и боље буде код ње, и кола и коња, и пешкира и гај |
рси; не знам већ, гнедиге, коју већма и више волем.{S} К’о да смо сестре, или тако штогођ.{S} А |
где шта оставе, па често пола сахата и више, траже на прилику напрстак. „Та ди се само део тај |
“, вели јој Нића. „Не шкоди ако бидне и више...{S} Ако штогођ и претекне; није згорег да увек и |
задовољни су и они, воле се све више и више, и још чисто не могу да верују да су се узели и да |
и мало побољшали, него су се све више и више заплетали.{S} Пера је редовно сваки дан долазио по |
сам ја то, ви’ш, протер’о и проживио и више, што кажу, света видио од тебе.{S} Аћиме, Аћиме!{S |
је слађе с федермесером.{S} Двадесет и више година је код мене; сам енглески челик, оштар к’о |
ловију, а ову су свршили пре двадесет и више година.{S} Оженили су се из истога места, у коме д |
обе попадије.{S} Кад су пре двадесет и више година дошли у село, као свршени клирици, били су |
ло би се поредити само оно пре годину и више дана, пре оних великих ексера на капији кад је јед |
ан роман у поп-Спириној кући на месец и више дана пре и неколико дана после господин-Перина дол |
-Спира.{S} Он се одобровољио и не тражи више <pb n="53" /> његову крв.{S} Шта више, сад га радо |
ивала свакоме и питала свакога: воли ли више кафе или више млека, више или мање шећера.</p> <pb |
а, у њој се, истина, мање богатства али више укуса опажало.</p> <p>Сви уђоше у гостинску собу п |
и питала свакога: воли ли више кафе или више млека, више или мање шећера.</p> <pb n="103" /> <p |
јој се у грлу од силне жалости. — Да ми више ниси запевала!{S} Гледај ти то ње само!</p> <p>— К |
ерујте, увек се више допадала и увек ми више импоновала једна добра проста уређена кућица, у ко |
аки!{S} Само ме немојте, снаја, цвелити више —</p> <p>— Па онда, — даје му бирташица упутства, |
које јој у силној ревности и услужности више сметају него што помажу. <pb n="382" /> Из одаје с |
о ми не верујете, а ја вам нећу ни доћи више никад.{S} Запишите слободно кад ме видите код вас! |
а!{S} Само „јесте“ и „није“, па ни речи више да бекне.{S} Сачувај, Боже, такву какву каквом муж |
а буде!“ — „Ма кога, само њега моје очи више да погледају; да не гледају тога — замуцкује љут к |
охваљен и црвен појас добио!{S} Има тај више среће нег’ памети — то ја само знам!</p> <p>— Доли |
вичем: „Та имаш ли ти душе... та немој више; доста је!“ А он вели: „Још мало“ па још квари.</p |
пим</hi> се, говорила би тих дана, увек више може учинити него са виком и праском!{S} Дед’ Жужа |
, а то се све сваком младом човеку увек више допада.{S} Признајте, зар није к’о што кажем?</p> |
да.</p> <p>— Хе, то сам ти, Сидо, и сам више пута помислио, хе... ал’ шта ћеш!!...{S} Да их држ |
ти је сад?</p> <p>— Хе, одонда и нисам више вид’о талира, — вели тужно Нића.</p> <p>— Одскитал |
исприповеда, оне дахну и моле га да им више не приповеда тако страшне ствари јер су, кажу, обе |
сад поклањали вере самом писцу и ником више, знаће, да је све то једна измишљотина и да се ств |
ни Совра гајдаш није фалио; само је он више дувао у гајде онима у кујни и у авлији, него онима |
нка.</p> <p>— Проклете муве! — рече као више за себе гђа Сида, — за то ја увек кажем да је боља |
еланије и Пере у коме је Меланија много више говорила а Јула се само благо и питомо смешила и т |
да њена присна фрау-Габриела зна много више од ње, и желела је, да јој се чим било освети, али |
само се погледају али ти погледи много више кажу него најдебље књиге и најбрбљавији језици.{S} |
за попа —</p> <p>— Е, то ти знаш и нико више.</p> <p>— То сав свет зна и чује, само су теби уши |
е између двоје младих, није задуго нико више знао, да њих двоје и још Бог на небу и баба Макра |
вели: да ни мами не би шкодило, да мало више зна француски.{S} До душе, још га ни она (Меланија |
боље!?</p> <p>— Бачван је, па воле мало више да дивани.{S} И чим која чарда, — а фала Богу нису |
, Бога ми, од ово тридесет и нешто мало више година, све је боље, тако да понекад скоро и не ва |
!{S} Што сте ви мајстори у исмевању, то више нема! — рече Меланија и попрети му затвореном лепе |
уздржљивошћу и долготерпљенијем — а то више вреди него да сам га бацио под ноге.{S} Нека иде б |
} Нек плачу бабе и старци, што им се то више не може стрефити, а ви до први’ кукуруза!{S} Остал |
е, и правила Поетике веле, да треба што више пробудити радозналост у читалаца, а то је, мислим, |
ек она има изговара и разлога да се што више задржи на овој грешној земљи.{S} Тако је желела и |
у пренумерантима, захтевао је да се што више књига поред њега налазе.{S} И молер му је и учинио |
ао ми детета; шта ћете, кад се за нешто више родила, — каже. — А госпоја Сида, како који дан св |
рати с пута.{S} И за то Шаце и нема већ више од недељу дана да дође и ако је киша већ престала |
ла предмет мисли Шациних.{S} Они се већ више од недељу дана нису видели, јер је гђа Сида замоли |
тује гђа Сида.</p> <p>— Верујте не могу више.{S} Одмах осећам како штетно утиче на организам и |
ш даље; па за то се о поп-Ћирином мачку више говорило него о поп-Спирином о коме последњем ћемо |
д ме подсетили на њу.</p> <p>— Ту песму више да <hi>нисам</hi> чула!{S} Јеси л’ ме разумела?{S} |
есми, за што, то јест, воле он ту песму више свију песама, и даље, како само, ето, тој песми им |
тар и натеже фићок и отпи добро, — нису више за бојтара она времена, па да иде у Пешту, да прођ |
каже, на част!{S} Ал’ ја, каже он, нећу више да те признам за сина.{S} Нећеш, каже добити ништа |
а.</p> <p>— Па кад добро тера а шта ћеш више и боље!?</p> <p>— Бачван је, па воле мало више да |
ај се ти само, та можда ми, каже, нећеш више ни требати!“ А после га као уједаред нестало, а ме |
ца, а на ногама не <pb n="242" /> видиш више опанке — које какав гурман шаров иди зељов хоће у |
оменило физиогномију своју.{S} Не видиш више босе ноге, ни кратке рукаве, ни папучица, ни цицан |
до душе, на оно прво, али, Бога ми, још више и на ово друго.{S} Зар не?</p> <p>— Та, оно, до ду |
ја, а то бо’ме, треба <hi>и он</hi> још више и још пре да каже.{S} Видиш ти, молим те, само њег |
а „јабука раздора“ између попова, а још више између попадија.{S} Јер људи се умеју, као што је |
овима горе поређанима због лопова а још више због Мађарице слушкиње.{S} Пред кућом ред багрења |
<pb n="54" /> <p>И Јула се збунила још више и спусти на земљу оно гушче.{S} Обоје стоје тако и |
вега овога; па ако су чуле да сазна још више, а ако нису, да им прва јави.</p> <p>— ’хоће л’ ке |
станака у башти на огради, а што је још више заплело ствар и довело до сукоба за који се чак у |
} А, наравно, додаје он и распирује још више, човек кад тоне, а он се онда, што кажу, и за слам |
гушче, али га матори гусак нападе и још више збуни сиктањем својим.</p> <pb n="54" /> <p>И Јула |
е у поп-Ћириној <pb n="130" /> кући још више.{S} Гђа Сида је била љута и чудно јој је било као |
за шта га зову.{S} Одмах обуче душанку вишњеве боје, веза свилену пошу око врата, а према томе |
из књига: „О, Едмонде, ми се морамо на вјеки растати!“ А ја је питам: „Шта ти је, рано?{S} Ти |
а, нећу ти то <foreign xml:lang="cu">во вјеки вјеков</foreign> заборавити.{S} Е, Аркадија, — ре |
у ти то <foreign xml:lang="cu">во вјеки вјеков</foreign> заборавити.{S} Е, Аркадија, — рече поп |
прекрсте и очитају „Оченаш“ или и само „Вјерују“; ово последње, наравно, никад цело, прескоче м |
вују, да служе сами Јутрење. —</p> <p>— Вла-вла-владика!{S} Јао наопако! — рече поп Спира и ста |
а је миш попашан на печену кожурицу к’о Вла’ на рибу,“ вели јој Нића па па се окрене мало на ле |
, да служе сами Јутрење. —</p> <p>— Вла-вла-владика!{S} Јао наопако! — рече поп Спира и стаде з |
ечи, резонује гђа Сида, сваки се хирург влада сасвим господски, и онда, наравно, вредно је мало |
о какав пинтерски калфа.{S} Сад се лепо влада, и сви су с њим у кући задовољни а нарочито поп-С |
у првом реду немачки; немачким је тако владала, да је, како је гђа Перса уверавала, ноћу „бунц |
м баби!{S} Ако је Ирош, баш се ирошки и владао!{S} А, обешењаци једни!..{S} Но, ништа, ништа; ш |
азивати, мало и умеравати и „политички“ владати, али жене, жене богме не умеју!{S} Колико је са |
а био је већ жив обамро!{S} Није шала, владика; онако строг човек!</p> <p>Владика га саслуша и |
мо на канабету овако к’о сад ја и ти, а владика за шрајптишом, к’о сад до оног ормана тамо.{S} |
/p> <p>— Каква екселенција!...{S} Какав Владика!{S} Море, не била ја на твом месту, а ја би’ то |
<hi>коњски зуб</hi>, оче Кирило, — вели Владика. — Та погледајте га боље <hi>колики је</hi>, та |
>— Али Његово Преосвештенство, господин владика — Екселенц...</p> <p>— Каква екселенција!...{S} |
нема попе, а звонило већ.{S} А Господин Владика оде у олтар, па почео да служи.{S} Црквењак Арк |
</p> <p>Бануо једаред изненада Господин Владика у село, а баш је била Недеља.{S} Он право у црк |
S} Дошли су његова Екселенција Господин Владика...{S} Ено ушли су сам у олтар, па почели да чин |
где сте га само нашли! вели ми господин Владика. — Извол’те се уверити сами.“</p> <p>— Ух, ух, |
Богу кад је и овако; кад само господин Владика није ост’о при том, да сам га хтео намерно прев |
ј случај, кад је Његово Преосвештенство Владика правио каноничну визитацију по својој епархији, |
рих попова нема јер нема ни оних старих владика.{S} Памтим ја, Боже, у моје детињство шта се пр |
служе сами Јутрење. —</p> <p>— Вла-вла-владика!{S} Јао наопако! — рече поп Спира и стаде забле |
ала, владика; онако строг човек!</p> <p>Владика га саслуша и поверује му, па <pb n="18" /> га ш |
орио, проразговарамо мало с тим њиховим владикама, — да видимо <hi>ко</hi> би <hi>кога</hi> обр |
поручили и од господина <pb n="220" /> Владике, да се не брине; узеће, веле, од поп-Спире толи |
ш’о си дакле празни’ шака код господина владике?</p> <p>— Камо срећа да сам, ал’ то је ђаво што |
тражила од његове екселенције господина Владике, да га баш онај његов — како се ђавола зове — н |
питам ко руши православије!{S} А он код Владике каже, да је Пентикостар само зато, што је то ве |
!{S} Е, па онда су, наравно, друкчије и владике и попови, а друкчије и парохијани!{S} То је био |
освештенством и Екселенцијом Господином Владиком уз тамбуру неке „мирјанске“ песме, каже да је |
У гневу свом, шта је само за Господина Владику рекла!{S} Поп Ћира је побегао чак у трећу собу |
Часловце у нашу цркву и вара господина Владику!...{S} Ајде да се то спава!...{S} Је л’ остало |
ко да га не понесе!{S} Та ди би он пред владику без појаса!?{S} Ту ће негде бити да је и појас. |
ро је, ту је! и предам га тако завијена владици.{S} Екселенција узе замотуљак, разви га и погле |
угом него самом Његовом Преосвештенству Владици.</p> <p>И он седе и написа тужбу.</p> <p>Нећемо |
о је најлепше мишљење имала о Господину Владици, чија је жеља била да се измирење попова распро |
ог суморног новембарског дана, стиже из владичанске резиденције Т* позив и једноме и другоме па |
а дигне а у доњој стоји дуван и увек је влажан.</p> <p>А тек попови како су били угојени!{S} Ма |
ло и „сиротињско лето“ и настаде позна, влажна и мочарна јесен.{S} И Митров дан је ту, тек што |
ајући и Пери да једе.</p> <p>— А она је Влаиња а мој Миша је Србљин к’о гођ и сам што сам а и с |
се, млада нево!</l> <l>Већ чарне твоје власи</l> <l>Од мирте венац краси,</l> <l>Зелене мирте |
гризе капију кад год он прође и лаје на власт.{S} И боктер је прошао попиним шором, отишао у др |
Зар ја не знам, зар не знам — к’о једна власт, — да си пре три недеље закл’о два, па к’о Енглез |
} Видим свећу, па к’о велим, дај да к’о власт видим, шта ти тамокана раде, да откуд, не трукује |
ом и гацајући по блату, свратио је, као власт, да види шта је и како је и кући газда-Пере Тоцил |
рло, врло лаком оделу са снопом житнога влаћа као она древна божица Церера.{S} За тим долазе си |
је да чмаваш, не начмавала се, лењштино влашка.{S} Остави ту саксију па покупи тај есцајг, па и |
варали о летини, о банатској шеници и о влашкој шеници.</p> <p>— И добро је и не ваља, драги су |
рад некако још првих година кад смо се, во времја оно, ја и Сида узели.{S} Од њега мислим да не |
ашарском, а не само браду.{S} Ако му је во времја оно онај његов дека мог’о добити онда немешаг |
ипца, нећу ти то <foreign xml:lang="cu">во вјеки вјеков</foreign> заборавити.{S} Е, Аркадија, — |
прође; што си натруков’о банки, натруко’во — нек ђаво носи; нећу да се после каже и да ми се пр |
госпоја, „пролазе године к’о гођ мутна вода“, што кажу паори.{S} Што проживите, слатка, то вам |
с ланца.</p> <p>— Баш вам фала!{S} Лепа вода.{S} Боже кад рекоше „воде“, паде ми на памет, што |
ира види онако у перју још, а њему пође вода на уста, па луцкастих ћурака и међу њима глупи и у |
Послушао је поп-Спиру који рече: „Да је вода добра, <pb n="98" /> не би у њој крекетале жабе не |
, отпева једно „<title>Глас господен на водах</title>“, а за тим само захтева и изволева.{S} Је |
идиш чудеса:</l> <l>Како <hi>ћифте</hi> воде коло</l> <l>А паори у наоколо!“</l> </quote> <p>По |
је Јула?</l> <l>Или ће рећи: донела ј’ воде?</l> <pb n="383" /> <l>Или ће рећи: заспала Јула?. |
друге, Јулине суде,</l> <l>Моја је Јула воде донела,</l> <l>Воде донела — ал’ <hi>туђој</hi> ма |
о с водом, фртаљ чаше вина а три фртаља воде, па мало пијуцне а мало чита новине, пијуцне опет |
една.</p> <p>— Па каз’о је још и то шта воде да једе, — наставља Ержа свој рапорт.</p> <p>— Па, |
ле га само како лаже!{S} Та бежиш ти од воде далеко к’о бесна кера ——</p> <p>— Хе, —- уздахну о |
о баш ни од чега другог него баш одо те воде, па черес тога ја и дан-данас мало пијем воду.</p> |
заборавио на старе философе па пије без воде вино.{S} Послушао је поп-Спиру који рече: „Да је в |
о, а они се потучеду и брез вина и брез воде.{S} К’о сад с поп Ћиром што се —</p> <p>— Ју, ја и |
орали узајмити мирођију за краставце из воде бедећи ону Ракилину дерлад која чини пустош по сви |
о се праћака к’о шаран кад га извуку из воде.{S} Научио је тај на те колаче.{S} Колико се само |
вилени и чупави) из којих још нису пили воде на Тиси, ни јели дуда, нити се њима играли „шоркап |
ој</hi> мајци,</l> <l>Ни Јуле младе, ни воде ’ладне!“</l> </quote> <p>И одједаред засузише очи |
је заслужио!{S} Идем, Ћиро, куд ме очи воде а ноге носе, и ти гледај шта ћеш без попадије; да |
ив.{S} Испред сваке куће има јендек пун воде, који се никад не празни; јер таман да пресуши а о |
о и јасно бити.{S} Биће свега доста к’о воде.</p> <p>Није дакле ни Јула била „каменита стена“.{ |
ивала страшно. — „А ти узми, рано, мало воде па попи, то помаже; одма’ ће те проћи стра’,“ вели |
} Донесу пред госте сатљик вина и холбу воде, па онај меша вино с водом, фртаљ чаше вина а три |
овине и попије тако сатљик вина и холбу воде, прође по два сахата, а за тим се дигне, плати и п |
воду, Јуло девојко,</l> <l>Ајде на воду воде донети!“</l> <l>Какав ће мајка одговор дати:</l> < |
{S} И Јула је послушала; попила је чашу воде, прекрстила јастук, али му одмах окрену другу стра |
се пофали...{S} Молим вас за једну чашу воде с бунара; са свим сам промукла од узбуђење и потре |
/l> <l>Моја је Јула воде донела,</l> <l>Воде донела — ал’ <hi>туђој</hi> мајци,</l> <l>Ни Јуле |
фала!{S} Лепа вода.{S} Боже кад рекоше „воде“, паде ми на памет, што кажу, <hi>опију</hi> се љу |
којој скромна и вредна домаћица уме да води газдинство, да претходи примером, на пример, својо |
ко заболело то, што патак ни најмање не води рачуна о кући у којој је.{S} Требало би, да је сре |
е једнако гледала како Меланија успешно води офанзиву.</p> <p>— Хоћете л’ да вам баш кажем? — п |
уживања и дању и ноћу.{S} Дању газе по води комшијска дечурлија и кваси турове, а и ноћу је је |
свако село; свој хлеб једе а туђу бригу води.{S} Није тако стајала ствар с поповима.{S} Код њих |
о на мимопролазеће- — и кога је она или водила са собом кад је лепо, или му доносила кући пошто |
ге ствари из разговора који су се често водили.</p> <p>— А чујете л’, — запитаће је тако једном |
од лупе, прашине и плеве...</p> <p>— Ја водим виртшафт како ја знам!</p> <p>— Јесте!{S} Ви води |
афт како ја знам!</p> <p>— Јесте!{S} Ви водите впртшафт како ви знате; ваша супруга како она зн |
о да хоће да су одвојени к’о зејтин над водом.{S} То увреди Нићу који је био већ у том стању <p |
— Иди одма’ на бунар, па се уми ’ладном водом.</p> <p>Јула је пољуби у руку и оде.</p> <p>— Как |
ла је најпре к’о да ју је човек хладном водом полио.{S} Стала је као окамењена, па није знала н |
ље у авлији био бунар са дивном хладном водом у којој поп-Спира хладио вино и лубенице.{S} Уз б |
лог дику</hi>:</l> <l>Да не броди Тисом водом ’ладном;</l> <l>Поломиће моје беле руке,</l> <l>Н |
послетку, — попушта гост, — али само с водом, онако к’о стари философи грчки —</p> <p>— А, та |
вина и холбу воде, па онај меша вино с водом, фртаљ чаше вина а три фртаља воде, па мало пијуц |
већма жалити</l> <l>Док твоје друге на воду пођу,</l> <l>На воду пођу под пенџер дођу</l> <l>П |
е на воду, Јуло девојко,</l> <l>Ајде на воду воде донети!“</l> <l>Какав ће мајка одговор дати:< |
позоведу Јулу девојку:</l> <l>„Ајде на воду, Јуло девојко,</l> <l>Ајде на воду воде донети!“</ |
Док твоје друге на воду пођу,</l> <l>На воду пођу под пенџер дођу</l> <l>Па позоведу Јулу девој |
о ноћ добро упила у кожу да не пропушта воду и да не убија ногу.{S} После бабе и свекра, никога |
а, кад је, то јест, пила из велике чаше воду, па га онако, како већ то смерне девојке чине, пре |
па черес тога ја и дан-данас мало пијем воду.</p> <p>— Е, кад ти у <title>Рожданику</title> пиш |
бећи од криве гране, — него да скочим у воду, јербо ту ми је, знам, цигурна смрт.</p> <p>— Ти д |
, цигурна смрт.</p> <p>— Ти да скочиш у воду!{S} Гле га само како лаже!{S} Та бежиш ти од воде |
а дрвету или како шкрипи ђерам; то вуку воду да баба опере ноге, и док пере он грди и издаје на |
латку нану</hi>:</l> <l>Да не пије Тису воду ’ладну,</l> <l>Попиће ми моје очи чарне!</l> <pb n |
акав поклон; нов шешир, нова хаљина или вођење на бал у Бечкерек, „да се дете мало разоноди и д |
рунемо: „У јутру рано чим зора заплави, Вожд Новак тајно —“</p> <p>— Но, врло лепо!{S} Ваљда ће |
ош, бадава возио, па ће му пресести сва вожња забадава.</p> <p>Тога се и бојао поп Спира, па је |
њамо ми то већ... и због слова сте мало возбуђени —</p> <p>— А, господине, мило ми је што вам м |
я и смятутся вси <hi>врази мои;</hi> да возвратятся и <hi>оустыдяася зѣло вскорѣ</hi>.“</foreig |
ся и посмрамят ся ищущiи душу мою, и да возвратят ся вспятъ и постыдят ся мислящiи ми злая“.</f |
су сад код куће, и што би к’о могли да возе, нису се ни један, кол’ко ја знам, погодили.</p> < |
д великог задовољства и радости што се „возе“... — Дакле: ово најмање је Сида, оно веће Макра, |
трећи: <foreign xml:lang="cu">„Господи воззвахъ къ тебѣ оуслиши мя вонми гласу моления моего“< |
лам: <foreign xml:lang="cu">„Из глубини воззвахъ къ тебѣ господи,“</foreign> а поп-Ћира опет тр |
а.</p> <p>— А знаш ли бар који ће да га вози?</p> <p>— Е, па то још не знам.{S} Ја пазим, ал’ ј |
ва, ајде-де; него што тера и онога кога вози, да и онај пева, па ако овај неће, а он одма’ скид |
укебају, ко плаћа штроф, него онај кога вози.</p> <p>— А Прока Циканов?</p> <p>— Изешћете се жи |
аш ли, онако, који би паор к’о мог’о да вози, било мене, било њега?</p> <p>— Па и неће их бити |
е оног Перу, оног Тоцилова, да га сутра вози.</p> <p>— Ето ти сад!{S} Па и ја сам га погодио!{S |
Карлова опазио да тера празна кола и не вози никог. „А што не пазиш?“ пцују га људи. „А што се |
њак паорски“, мислио је поп Ћира, „мене вози за десет а њега за пет сребра.“ А то је исто мисли |
се и плакао: хоће код попе у кола да се вози.</p> <p>Кола су све више јурила и измицала а дете |
н поп не може више онако приликом да се вози, па једна невоља!{S} Коме се сад обрати, мислио је |
слио и поп Спира: „Чивутин један, он се вози за пет а ја за десет сребра.{S} Увек се он тако је |
есет сребра.{S} Увек се он тако јефтино вози.“ — Тако мисле оба попа.{S} А Пера Тоцилов пуши и |
попа доћи на ноге да се погађају да их вози.{S} Морају путовати а сем њега нико нема онаке арњ |
кола, нит’ би’ ја спао на то да другога возим.{S} А и „немеши“ баш, ал’ су и они прокопсали!{S} |
ије? — „Узмите кога, па ћу јефтиније да возим“. — Па нађи кога, кажем му ја. — „Не могу,</p> <p |
ре и грошићаре, а ја бар господу пароке возим!{S} Него боље ви седајте, да мање киснемо и ми и |
, оставио вама у десно... а за то вас и возим по то.{S} А за десет сребра, што кажу, не вреди н |
S} Ето, нађ’те ви још једног, па да вас возим не за <hi>осам</hi>, него за <hi>шест сребра!</hi |
S} А, би л’, на примјер, тако ово дана, возио?</p> <p>— Та-а-а, оно, знате... — отеже Пера и по |
одужује гђа Перса сва зелена од једа, — возио с ким било!{S} Тражи друга кола, та бар тога зеља |
но, што се, Бог те пита кад још, бадава возио, па ће му пресести сва вожња забадава.</p> <p>Тог |
итајте друге људе, које је Пера Тоцилов возио, па питајте и’ јесу л’ другог кочијаша после траж |
у, ето баш не ваља!{S} Тако је приклане возио једног Џиду из Симиклуша у Велики Бикач, па га јо |
-Спиру у колима у којима ће јој се папа возити.</p> <p>— Ајд у име Божје! — вели Пера Тоцилов и |
Са мном се погађ’о к’о да ће само мене возити.{S} Ја му кажем:{S} Скупо је, Петре, може л’ јеф |
Каже: „Нађ’те ви још једног, па ћу вас возити за <hi>четир</hi> сребра“...{S} Кад оно, и од је |
p> <p>— вели он. — Нађ’те ви, па ћу вас возити за шест сребра,“ — приповеда поп Ћира.</p> <p>— |
иш своје красне коње, па да и’ будзашто возиш, — саветовао га је Нића. — Та видиш ли, како ти ј |
човек баш и пешке да иде...{S} А, пошто возиш, на прилику, лети?</p> <p>— А, као... кога, на пр |
ећа се човек под њим <pb n="240" /> као војник под прокислим мокрим шатором.{S} Ситна киша сипи |
кне!...{S} То ти је оно: „Пошљи луду на војску, па седи кући па плачи!" „У мал’ <hi>мене</hi> н |
о на асентирунгу; какве ти не узимају у војску.{S} Чисто веле: дај само нек је више каноненфуте |
аблазан стада свога свађа — но тога би’ вол’о видети, ко би му смео изаћи на очи!{S} За најмању |
адовољна мама.{S} А задовољни су и они, воле се све више и више, и још чисто не могу да верују |
лару, а после о песми, за што, то јест, воле он ту песму више свију песама, и даље, како само, |
Он има један луд <pb n="270" /> обичај; воле, нег’ Бог зна шта да му дате, да удари преким путе |
, види се одмах што ти је Бачка крв!{S} Воле прашину! — рече смешећи се и пољуби Раду.</p> <p>— |
итала га милостивна, — наставља Ержа, — воле ли „покенес“ —</p> <p>— О паоруша једна!{S} И она |
шта је „покенес“!</p> <p>— А он каже да воле гужвару са сиром! — наставља Ержа.</p> <p>— Па мор |
еш више и боље!?</p> <p>— Бачван је, па воле мало више да дивани.{S} И чим која чарда, — а фала |
љи, је л’ те и мамини.{S} Господин-попа воле твога бабу, па ће он доћи опет...{S} Он воле бабу |
а свакојаких густова.{S} Ето, мој Кипра воле да поспе дињу бибером ил’ тубаком (бурмутом) —</p> |
ош мало па треба вечерати; знаш да тата воле раније да вечера.</p> <p>— Јуцо сине, па кад већ и |
Иву (и пољуби га) и Раду, и бабу, — све воле господин попа, све; и твоју маму воле! — рече Јула |
а, на против, баш к’о своје рођено дете воле вашу Јулу.{S} Баш мени самој је одономадне казала, |
у боју, као што је познато, сви бербери воле особито.{S} Чим је то видела госпођа Сида, слутила |
варошких фрајлица.{S} Млад, учен човек воле провађање, клавир, немецки унтерхалтунг, и он сад |
твога бабу, па ће он доћи опет...{S} Он воле бабу —</p> <p>— И маму воле?! — рече јецајући мали |
у воле?</p> <p>— Јесте, лане, и маму он воле... и маму!{S} И Сиду, и Макру, и Иву (и пољуби га) |
е његову госпоју попадију, а она здраво воле добру децу! — рече и скиде једва Раду с кола.</p> |
запамтила је лепо све шта господин гост воле.{S} Она вам не мари баш да чита и да пише али да с |
аше Јула на руци. — Је л’, мама, и маму воле? — рече дете као мало утешено али још једнако упла |
плашеним и питајућим погледом. — И маму воле?</p> <p>— Јесте, лане, и маму он воле... и маму!{S |
ет...{S} Он воле бабу —</p> <p>— И маму воле?! — рече јецајући мали Ива кога држаше Јула на руц |
е воле господин попа, све; и твоју маму воле! — рече Јула умирујући га и бришући сузе и детету |
рено и хвали се и каже: да је многи њих воле а и она многе њих воли, ал’, каже Жужа, да ни једа |
очима, па рече у себи:</p> <p>— Баш би’ волела да се видим са Меланијом; да видим је л’ се што |
Чини ми се читав век!{S} А тако би’ је волела видити!{S} Та биле смо другарице од детинства... |
а а Меланија да критикује јела; Јула је волела хаљине отворене боје са цветовима а Меланија је |
у ни ноћу снивала још никога.{S} Она је волела своје пилиће и гушчиће и своју Милку, коју јој ј |
радије избегава једна другу, а некад је волела него Бог зна шта да једна крај друге прође, па д |
кога, учинило јој се само.{S} А тако би волела да чује мало тамбуру; нешто је расположена данас |
диге, та кад се ви одмарате, то би само волела знати —</p> <p>— О, баш на против.{S} Ни најмање |
се баш волели, да простите.</p> <p>— А, волели сте се.</p> <p>— Јесте, две године и четир месец |
прошле!</p> <p>— Па баш сте се, кажеш, волели!?</p> <p>— Та кол’ко сам се само пути тук’о у ко |
.. и који се никад ни вид’ли нису, нит’ волели, што кажу,... па лепо људи живиду сретно и задов |
ца и Јула, као сви заљубљени, најрадије волели самоћу — ипак су били те худе среће да буду не с |
њих спевале паорске девојке: како су се волели и како једно без другог није могло да живи на ов |
а учитеља.{S} Па кад су сви поштовали и волели старога учитеља Трифуна који је носио до чланака |
како да не будем срећан, кад смо се баш волели, да простите.</p> <p>— А, волели сте се.</p> <p> |
стишавам,... така ми је, знате, нарав, волем све лепо без свађе, па јој кажем: „Па можда је то |
умирујем; јербо не волем, знате, свађу; волем сваки са сваким да лепо живи...{S} Молим вас, сла |
чицу!...{S} Дакле, тако ја стишавам.{S} Волем све лепо; с <hi>лепим</hi> се, слатка, може све у |
(бурмутом) —</p> <p>— Фала, гнедиге, ја волем дињу онако клот натуралну; осим рајс-пулфера знат |
Ако ти ’хоћеш, ја бо’ме нећу!{S} Ја кад волем неког, ја сам онда мелем, а кад га мрзим, онда му |
их спалио!{S} Немој ме ни питати.{S} Не волем ни да се сетим тога а камо л’ да ти још приповеда |
Пера Тоцилов с кревеца.</p> <p>— Ама не волем ти ништа, што је <hi>фалично</hi>; а ти би ми, зн |
.{S} А ја је једнако умирујем; јербо не волем, знате, свађу; волем сваки са сваким да лепо живи |
не знам већ, гнедиге, коју већма и више волем.{S} К’о да смо сестре, или тако штогођ.{S} Ако се |
тек сад пунити лулу.</p> <p>— Тако вас волем, то је лепо!{S} Шармант! <foreign xml:lang="de-Cy |
<l>Да не љубим ког ми срце неће!</l> <l>Волем бити Тиској риби ’рана,</l> <l>Нег’ љубити три мл |
p>— Па гледајте, дођ’те нам!{S} Ми тако волемо кад нам ко дође у госте!...{S} Ја не могу од дец |
<p>— Да им дођемо у гости!... „Ми тако волемо кад нам ко дође у гости,“ — понавља у себи путни |
животу, јер је, као и сви његова рода, волео миран и уредан домаћи живот.{S} За то је, чим је |
Спира, као сваки поп и паметан економ, волео што јефтиније да прође.{S} Лети му је било лако.{ |
зивање г.{S}-Перино на конштрукцију.{S} Волео је г. Пера, <pb n="61" /> као сваки богословац, ш |
ина и Шаца њен.{S} И Тима кол’ко је пре волео Јулу, толеко је сад више омрзну.{S} Па како је би |
нико јој није то урадио; сваки је више волео да је уштине за образ или чак и пољуби и пошто се |
икну ће сви весело, јер ча-Нићу је свак волео.</p> <p>— А зар тако ви пазите на кућу!{S} Ви се |
о и код Меланије коју је, наравно, јако волео.{S} Јест, тако је осећао <pb n="224" /> и мислио |
вредити сто форинти!</p> <p>— Па сад се волете и слажете, је л?</p> <p>— Та к’о со и ’леб, што |
ете.{S} Ево вам и обрста, знам да ви то волете! — рече и спусти му још два грумена шећера и сед |
"103" /> <p>— Господин-Перо, какву кафу волете, слађу или обичну?</p> <p>— О, госпођице Меланиј |
малко попусте.{S} А баба ми каже: „Кад волеш њу већма нег нас, па нек ти је, каже, на част!{S} |
ви певате...{S} Ил’ ајд’ баш ону што ти волеш и највише певаш...{S} Ајд’ баш ту!</p> <p>— А кад |
.. него, ви кажете: „ајд баш ону што ти волеш“, а ја онда ову, к’о велим, да отпевам, јер, ја.. |
пробира!</p> <p>— ...него ти тако; увек волеш да ме цвелиш...{S} А ја те још Бог зна како фалим |
тор.{S} А мој попа опет то, па само то, воли, као да је, Боже ме прости, швапско дете.</p> <p>— |
а је наливала свакоме и питала свакога: воли ли више кафе или више млека, више или мање шећера. |
а:{S} Има ли да кога она <pb n="361" /> воли, и да ко њу воли?{S} А Жужа јој признаје искрено и |
S} А госпоја попадија радосна, Боже, па воли попу, као да су се тек јуче узели, па мисли у себи |
х дана једнако се чешљала онако како он воли, па јој је чисто лакше било.{S} А и Шаци је мило б |
ти.{S} Чорба је била пилећа, баш што он воли, и допала му се.{S} За часак покуса из тањира.</p> |
ком, јер (споменула му је гђа Сида) „он воли шунке и увек је фалио наше шунке,“ па извесно неће |
и боље нарасле.“ — А сваки поп чудо што воли крофне!{S} Откуд сад то, Бог ће га свети знати; ал |
њира.</p> <p>— Ево вам и ноге... да вас воли пуница, што кажу! — смеје се гђа Сида и сипа му у |
ога она <pb n="361" /> воли, и да ко њу воли?{S} А Жужа јој признаје искрено и хвали се и каже: |
да је многи њих воле а и она многе њих воли, ал’, каже Жужа, да ни један није тако леп к’о фра |
аха у подруму у помрчини онако сама, па волије и да га пољуби, него да у тим годинама умре од с |
евољи; кад се, на прилику, жени!{S} Та, волијем поповску крајцару, нег’, што кажу, трговачку фо |
каже, тако мислио, Персо супруго моја; волијем ја тебе него све путер-крофне на свету!“ А мени |
ујем.</p> <p>— Па добро кад нећеш, ја и волијем.</p> <p>— А јеси л’ примјетио?{S} Је си л’ се о |
и олтару!{S} А бар да не знам, да деца волу звонару; него душа им је и срце да се вешају о уже |
аду, ајд’ нек и’ ђаво носи; нег што још волу да намагарче газду коме украду коње!!...{S} Ено, п |
твари“), али се њему самом сад отворила воља да накупује и изненади своје укућане.{S} Радостан |
располажите, молим, са мном како вам је воља.</p> <p>— Е, е, — вели задовољно поп Спира, — ал’ |
пут; онако, пало ми на памет, дошла ми воља да се мало разонодим.{S} Па... реко’... дај да оби |
p>А путнику дође мало лакше.{S} Дође му воља и зажели да упрегне шест таких хала, па да пуца би |
маћиново и мислећи да је неко од живине вољан да се свађа с њим (јер поп Спира је имао и луксуз |
ће да буде, и то мора да буде!{S} А од воље вам, да ми дате шта буде право, јер ја кад се капр |
узн“.</p> <p>— О, с драге воље, с драге воље!{S} Само ако, то јест, господин Пера пристане, — в |
и позив на „јаузн“.</p> <p>— О, с драге воље, с драге воље!{S} Само ако, то јест, господин Пера |
— похита гђа Сида.</p> <p>— О, с драге воље, — вели Пера.</p> <p>— Ако су на немецки написане, |
е —</p> <p>— О, молим, молим... с драге воље!{S} Извол’те! — рече гђа натарошевица држећи <pb n |
отреса.</p> <pb n="214" /> <p>— С драге воље!{S} Извол’те унутра, — рече Пела и пођоше обе.</p> |
оље и секирације моје!</p> <p>— С драге воље, Нићо!{S} Е, фала, фала.{S} Па ’хоће л’ ти доста б |
адимо данашњи губитак.</p> <p>— С драге воље!{S} Љубим руку! — рече Пера и пољуби је у руку и о |
да ја боље правим од вас, онда с драге воље, кад год је вама згодно.{S} Дођите ето једне недељ |
не, док му ишчупају зуб, па још с драге воље пристаје човек (и онај што му ваде, и онај што га |
нисам чуо.{S} О о о!{S} Па ајде, здраге воље, како ти не би’, помог’о.{S} Хехе, — смеје се дома |
гођ? — запита Север.</p> <p>— О, здраге воље!{S} Их бит’ си; молим вас! — рече фрау-Габриела ко |
ита путник.</p> <p>— О, молим... здраге воље! — вели Аркадија и меће преда њ књигу.</p> <p>Дође |
<p>— О молим!{S} Каква пажња!{S} Здраге воље! — рече г. Пера и поклони се учтиво.</p> <p>— Дакл |
ојажљива девојка, која није имала своје воље и која је све слушала у кући, и оца звала: <hi>тат |
улу не дате, ја одо’ у солдате од своје воље... а и оч’о би’, сунца ми!</p> <p>— А шта они онда |
ли не само пацови него и мишеви до миле воље шетати и трчкарати, он је само себе склањао.{S} Па |
уботом; може се играти и каљати до миле воље. „Нека, и тако је сутра Недеља, пресвуће се,“ веле |
јч, који јој је мама, кад је била добре воље, под дудом показивала.{S} На <pb n="106" /> бал је |
а неке арије.{S} Кад је поп-Спира добре воље био, он је уживао у свирци па ма то биле и швапске |
једва и оно попијо, што ми је од добре воље дато?! „Точио“!... — гунђа бојтар. — Све <hi>ја</h |
="116" /> ручка увек мирољубиви и добре воље, за то су и после ове сцене продужили — к’о да ниш |
} Не знам само докле ће бити тако добре воље.</p> <p>— Докле?{S} Докле му опет не дођу лутке!{S |
ла доста; нашао је на њој доста чега за вољење.{S} Њено здравље, па бујна плава коса, па њени р |
3" /> свадбе зађаконити.{S} Место је по вољи свима, па и самој Меланији, која је за варош и ств |
не знам, знате, је л’ ће вам то бити по вољи, е, па ди би онда ја —</p> <p>— А како ми опет не |
као зету у тој кући, говети и чинити по вољи од сваке руке па између осталога почешће месити са |
га налазе.{S} И молер му је и учинио по вољи; тако су дошле крај њега четири дебеле свеске Раји |
—</p> <p>— А како ми опет не би било по вољи?!{S} А зар попови не певају к’о и други људи?{S} А |
па</hi> и <hi>мама</hi>, имала је своју вољу и њу су сви морали да слушају па је увек било онак |
бȣдетъ ктомȣ, точїю да изсыпана бȣдетъ вонъ, и попираема человѣки.“</foreign> И право је и каз |
u">„Господи воззвахъ къ тебѣ оуслиши мя вонми гласу моления моего“</foreign>.</p> <p>Расположил |
ана, та кадашњи си ти човек!{S} Биће на ворму што пева Гига Бачванин свирац:{S} Седам дера, чет |
кажу они, — да су сви Иђошани на твоју ворму паметни!{S} А, баш ти фала!“ — И тако од ото доба |
лим, да је и у младих девојака срце као восак.{S} Тако је и с Јулом!{S} Јер Јула је г. Перу сам |
Стари наши веле: да је дечије срце као восак — можеш правити од њега шта хоћеш —; а ја велим, |
о сав свет зна и чује, само су теби уши воском заливене.</p> <p>— Па ко то говори?</p> <p>— Па |
Ху, отровала би’ се, а држала сам к’о у воску!</p> <p>— За Бога, мама, а што се ви толико кренк |
е ни окренути!{S} А кад је совјетујем: „Воспитавајте дете, госпоја-Сидо, то се данас тражи: без |
учила од моје покојне матере, тако и ја воспитавам моју кћер Јуцу, — вели гђа Сида а гледа једн |
ог таку створио и она њена мама је тако воспитала!{S} Само „јесте“ и „није“, па ни речи више да |
тељи, па је, наравно, и своју кћер тако воспитала... а ко је узме, биће срећан и задовољан к’о |
спођу Персу себи за супругу, а она опет воспитала госпођицу Меланију!...{S} Дакле: сума-сумарум |
о ме је пит’о.</p> <p>— Младић учеван и воспитан, дош’о из вароши... (из <hi>Карловаца</hi>, не |
њихова ландпомеранце!...{S} Младић лепо воспитан, изображен па тражи спрам себе и свога воспита |
она није ружна) шта вреди ако нема ту и воспитанија?!{S} Лепота прође а воспитаније траје, што |
ма ту и воспитанија?!{S} Лепота прође а воспитаније траје, што кажу, до гроба.{S} А кад паметан |
ми само оног детета, оне Јуле; какво та воспитаније може добити!</p> <p>— О, госпојица Јула је |
— то је добио, а?{S} Добио је вредну и воспитану девојку, примјерну пуницу и чеснога таста, па |
, изображен па тражи спрам себе и свога воспитања и прилику, к’о што би’ и сама урадила да сам |
а-Сидо, то се данас тражи: без немецког воспитања данас никуд“, а она мислиш да потрчи у очи... |
} Никад!{S} Него њено изображење и моје воспитање!“ Сви га уважавају и позивају на официрске ба |
и век прошао!{S} А после, и <hi>немецко воспитање</hi>... шта ја фурт предикујем и говорим... а |
о ја знам!</p> <p>— Јесте!{S} Ви водите впртшафт како ви знате; ваша супруга како она зна, а ва |
па главом.{S} Ви’ш, молим те!{S} А а а! враг им баби!{S} Ако је Ирош, баш се ирошки и владао!{S |
бешењак паор!</p> <p>— Сви су они таки, враг им баби!...{S} Ја све мислим онај лопов, онај архи |
вча дугачки.{S} Ал’ ће паор да побесни, враг му баби!{S} И добро је, и не ваља!{S} Запамтио сам |
ом!{S} Швапски жебраклук и ништа друго, враг им матери, кад већ тако морам да се изразим!{S} Од |
/p> <p>— Ију, господин-попо, баш сте ви враг!{S} А ди су крофне?! — пита га зачуђена домаћица.< |
теби, а и поп-Ћири!{S} А?{S} Који је то враг међ’ вама?{S} Да се нисте на путу посвађали!{S} Ов |
о</hi>, а камо л’ повредио.</p> <p>— Е, врага!{S} Кад је узео <hi>зуб</hi>, па га чува код себе |
’ каже, на једну чашицу.“ Кад ал’ јест, врага, чашица!{S} Буде ту и десет!</p> <p>— Па и двадес |
т сребра! — вели поп-Ћира.</p> <p>— Шта врага?!{S} Па и ја толико...{S} Ал’ ваљ’да за то што ст |
пира, — да је човек весео.{S} А како ће врага и бити весео брез вина; јер „вино веселит сердце |
падне на памет!{S} О жено, жено, иди до врага!{S} Да ме ко чује ди се овако смејем, мислио би ј |
тражену књигу.</p> <p>— Та ман’те их до врага!{S} Ми к’о људи треба да смо паметнији.{S} Та збо |
своје овчице.</p> <p>— Хе, хе.. деца.. врагови.{S} Шта знате!?{S} Џак бува, хе, хе! — вели Арк |
бива Аркадија.</p> <p>— Али, како само, врагу, да ти то падне на памет. кад ти ниси учио никакв |
ће л’ Пера Боцкалов?</p> <p>— Ман’те га врагу!— одвраћа га Аркадија. — Скуп је.{S} А и ако се п |
лати! — И бијаше!</p> <p>— Та ман’те га врагу!{S} Није тај сирома’.{S} Све некакви „ербшафти“.{ |
треба нешто удавачи —</p> <p>— Па ди је врагу, метнуо! — рече замишљено <pb n="317" /> поп Спир |
о да му је и ћелепуш спао.{S} Та шта се врагу смеју, мислим ја, а Екселенција запита: „А је л’ |
} Роксо!{S} Глишо, та ди сте се завукли врагу! — раздера се домаћин и устумара по авлију.{S} У |
="cu">„Да постыдятся и смятутся вси <hi>врази мои;</hi> да возвратятся и <hi>оустыдяася зѣло вс |
аришту.{S} Позн’о је и оно место где је вранац стајао, па пуно света око њега — а сада све пуст |
а све пусто, нигде никога, само покисле вране и гаврани гракћу и прелећу са багрема на багрем.{ |
не покисле гране.{S} Тек на неком видиш врану или парче репа од дечијег змаја који је, Бог те п |
; сетио се Пера прошлог вашара и једног вранца, за кога се ценкао, <pb n="290" /> па га испусти |
и поред месесечине, па једва да сачуваш вранца од рђави’ људи!{S} Ај, <hi>то</hi> ја вас питам? |
кара их, спомиње им оног Мартоношанина (вранца) и коре их и застиђује њиме те они повуку боље.{ |
а им кажем, да сам нацуњ’о траг њи’овим вранцима, оним украђенима.{S} А сад: лаку вам ноћ свима |
ле кокоши пред кућом и чавке на грању и врапце чујеш под стрехом како џакају.{S} Сипи ситна, ки |
небље.{S} Само ће несташни и безобразни врапци остати и после Митрова дана у својим, летошњим, |
е да продужи:</p> <l>„О врат’ се, нево, врат’ се —</l> <l>Зар нису сеје миле</l> <l>Доста ти не |
и одлази журно.</p> <p>— Иди до ђавола; врат скрјала! — вели гледајући за њом, љутито гђа Перса |
оста ти нежне биле?</l> <l>Куда ћеш!{S} Врат’ се ој!</l> <l>„Из света зар је момче</l> <l>Од <h |
ти, али се неће хаснити!{S} Заболеће га врат гледајући поваздан тако у висину, али неће моћи св |
као да јој је највећа гусеница пала за врат, и пусти се нагло из кола па оде као опарена с опу |
ти, а ти мораш с нама пити“, па сипа за врат вино; а и иначе је несносан) — онда зло и наопако, |
одвели коње, нег’ му још метли уларе на врат па отишли с коњима а њега оставили к’о никог његов |
атарошевица похитала је, обукавши се на врат на нос, гђи Гециници касирки и гђи апотекарици, да |
, у лицу његових родитеља, натоварио на врат.{S} Лишће винове лозе опада па се проредило, маков |
имај младу жену, не узимај себи беду на врат, Аћиме, магарче Аћиме, није то за тебекана, та кад |
</l> <l>Ил’ цвеће лепше клија?</l> <l>О врат’ се снаице!</l> <l>Гле! друге дар ти носе;</l> <l> |
лише и она мораде да продужи:</p> <l>„О врат’ се, нево, врат’ се —</l> <l>Зар нису сеје миле</l |
ирено поповски руке и увлачи снебивљиво врат, — учио сам, господине, какве сам мог’о...{S} Учио |
ле са села клањају, то јест извуче мало врат к‘о корњача.</p> <p>Кад је изашао гост, сви су зад |
велиш: „шљивовица“, а?... убило би те у врат.</p> <p>— А што да точим, и коме да точим, кад сам |
ч. (Ту се „Николајевич“ мало почеше иза врата, ал’ не рече ништа.)</p> <pb n="117" /> <p>— О, п |
енутим домаћима, и док их онај пети иза врата, <hi>стари Пера</hi> из <hi>Старога села Кера</hi |
као пијан домаћин кад грува на авлијска врата, ударало да искочи!{S} Ваљда је за то и притисла |
? — пита гђа Сока и погледа на авлијска врата.</p> <p>— Госпоја Соко, ’хоће л’ кера? — чу се и |
уће, — рече и оде као ветар на авлијска врата и прође нека три четир сокака и сврати у неких ше |
о у тој лакој хаљини.</p> <p>И авлијска врата залупише за њима, а из авлије се и опет чуле оне |
им још чујеш како се затварају авлијска врата и како чупави зељов вуче ланац по авлији и лане п |
е и тресне од времена на време таванска врата, која је домаћа чељад заборавила да затвори.{S} П |
ини јој се к’о да су залупила баштенска врата.{S} Слуша.{S} Нема ништа.{S} Остави мотичицу и пр |
ветар, ваљда је он и залупио баштенска врата.{S} Љуља се ластар и дрвеће и цвеће.</p> <p>— Гле |
руги сокак, а он још једаред погледа на врата, а она још стоји и гледа за њим, маше му марамом |
веза са канаринкама.{S} Пешаци улазе на врата, а кола на браун-капију са дугачким и честим ексе |
а и рукује се с њим па граби што пре на врата.</p> <p>— Фала и вама, дражајша домаћице, — вели |
е, брзо! — жури га Аркадија и полети на врата натраг цркви, а поп Спира за њим.</p> <p>Обојица |
о, — продужи бојтар и показа камишом на врата на која је бирташица изашла. — Једна честита душа |
белензуке,</l> <l>Други скида дукате са врата,</l> <l>Трећи вели: „Пољуби ме, Јуло!“ —</l> <l>А |
лепушкасто весело лице кроз отшкринута врата на младиној одаји.</p> <p>Девер се пусти одмах из |
у моју изгубила!“ па се све затрчава од врата <pb n="162" /> кревету, седа јој на груди па се ч |
олбрекц! — командира гђа Сида и залупи врата и пљуну за собом.</p> <p>Шта ће Јула него се диже |
о!{S} Доста! — грмну гђа Перса и залупи врата за собом па оде у кујну к’о фурија.</p> <p>— Е, п |
и су већ пред кућу.{S} Поп-Спира отвори врата и понуди госта напред који после малог нукања уђе |
их тридесет ситних сребрних пуцета, око врата свилена црвена поша а на њој златом извезен српск |
дугмади и закопчавао га до горе, а око врата обавијао два до три пут шарену цицану мараму и ка |
а, одахнула је душом и осетила шире око врата.{S} Стидела се свога дотадањег страховања и хтела |
ли се оног сата,</l> <l>Кад си мени око врата</l> <l>Бјеле руке савила?</l> <l>И кријући твоје |
мо! — вели поп Ћира омотавајући шал око врата. — Е, па сад, драги домаћине, да се растајемо.{S} |
истера да нахрани свиње које грокћу око врата и опомињу укућане.</p> <p>Све је то Пера Тоцилов |
бабе; и што онако ирошки носи пошу око врата, како рекоше девојке — да је, дакле, тај путник д |
ма, да мора да је нежењен, јер пошу око врата носи баш ирошки; један му крај све лепеће преко л |
нку вишњеве боје, веза свилену пошу око врата, а према томе и остало одело није било постидно.{ |
ала, зато је једва чекала да је скине с врата.</p> <pb n="213" /> <p>— Па збогом,— рече фрау-Цв |
мендија само да прође, да ми се скине с врата; да’но би’ душом... чисто би’ се наново родио!</p |
— Оче Ћиро, — викну мало јаче домаћин с врата. — Чесњејши...{S} О, оче Кирило! — викну још јачи |
<p>— Нема по џеповима, — вели домаћин с врата. — тражио сам па нема...{S} Све неке мустре; муст |
ово, фала Богу, скинули смо којекако с врата...{S} Него она... <hi>она</hi> комендија само да |
и сама мама пробудила и отерала Гагу с врата, а њу викнула и пробудила, и питала је: што плаче |
био га чувати.</p> <p>— А девојачка су врата сваком, што кажу, отворена.</p> <p>— Ваљда је он |
ја ту мантију!</p> <p>— Па девојачка су врата сваком отворена...{S} А он нека бира; има очи, фа |
<l>„Мамина је тараба,</l> <l>Мамина су врата,</l> <l>А моје је оно луче,</l> <l>Што кроз пенџе |
l>„Чија ли је тараба,</l> <l>Чија ли су врата,</l> <l>А чије је оно луче,</l> <l>Што оданде гуч |
ас из оне куће испадне тек из авлијских врата кита; придружи се гомили и гомила расте све већа |
је гђа Сока испраћајући је до авлијских врата — Та тек што сте дошли!{S} Та не задржавате ви ме |
неко од укућана га испрати до авлијских врата и затвара их за њим, па се журно врати у топлу со |
ни улазила у куће, него је с авлијских врата викала и дозивала домаћице и женску чељад, да им |
ко била, па се раздерао још с авлијских врата:</p> <p>— Брже, господине, малер... несрећа, вели |
и напрћи уста.</p> <p>— Каже гђа Сида, врати ће се оданде к’о <hi>хирург</hi> и <hi>дентист</h |
попадија једва је чекала да јој се попа врати, да се сита најада и потужи на, тако рећи, дојуче |
од љутине и чекала само да се поп Ћира врати и да му се потужи, јер, како се изражаваше, није |
пролази улицом, бар док се поп-Спира не врати с пута.{S} И за то Шаце и нема већ више од недељу |
p> <p>А за тим викну најстаријега да се врати. <pb n="413" /> Јер овај је трчао за колима и дер |
нако званично, хладно; никад више да се врати оно старо!</p> <p>Па и зетови су им се изменили.{ |
цу и испи је до пола па је клањајући се врати на послужавник.</p> <pb n="59" /> <p>— Зар толицн |
ешни смо људи!“ А кад се добро наруча и врати кући, донесе свачега, и пешкира и пешкирића и шар |
н узе појас, остави га на своје место и врати се натраг.</p> <p>— И једнако спава и хрче исто о |
е Богу, да се и он нама здраво и весело врати, које ми њега као свог рођеног сина једва чекамо |
врата и затвара их за њим, па се журно врати у топлу собу.</p> <p>— Једнако облачно, нема ни ф |
S} Кајафа је то!</p> <p>Домаћин се опет врати и мало после га изнесе сав радостан.</p> <p>— Пра |
ле је на колима онако свечано пошла.{S} Вратила се страшно љута и била је једнако тако љута, да |
сутра — у Недељу — на ручак.{S} Чим се вратила и донела мачка кога одмах однеше и затворише у |
ојица нису макли ни из сокака, а сад се вратили обојица су пута, — па један другог ама ни једно |
диље из арендашког сокака.{S} Кад су се вратили попови с пута (јер ни један се није стрефио тад |
њој, где га позива отац на ручак.{S} На вратима га дочекује Неда гологлав и мало постиђен, пољу |
ажи пешкир.{S} И кога да прво сретне на вратима као сведока свега тога, него опет ону фаталну ф |
се пожури, ал’ се наједаред саплете на вратима авлијским. — Ју! — викну изненађено.</p> <p>— Ј |
инално видећи гђу Сиду како се крсти на вратима па се крену поп-Ћириној кући и стаде пред капиј |
шкиња, која је стајала баш у тај пар на вратима и пратила својим лојаним очима Лацка кишбирова, |
Он (т. ј.{S} Аркадија) био је тамо пред вратима и чуо и присуствовао само док су се свађали, а |
Сидо, тамо, ја овде, а Јуца тамо ближе вратима, она ће сваки час устајати.</p> <p>Поседаше сви |
и у кабаничарски сокак.{S} На авлијским вратима затече Пелу Леке кабаничара жену, нешто љуту гд |
маћин и гост се зауставише на авлијским вратима па се нешто разговарају.{S} Док се они разговар |
већ поодавно џоњао у мраку на авлијским вратима и коме је у његовом Коњичком правилу стајало, д |
нов непознат му глас па приђе Северним Вратима на олтару и провири кроз њих, да види, ко је то |
о, да се погађаш.</p> <p>— Па можемо да вратимо; трговац је каз’о да ће примити —</p> <p>— А, н |
а глас и пјеније, док се није поп-Спира вратио и домаћица их још по једаред послужила пунчем.{S |
скупили око једнога који се одономадне вратио из Бечкерека — камо је одвезао био неке Чивуте, |
опале, па му послао црвен појас, кад се вратио у резиденцију.{S} Место да добије по носу, к’о ш |
јбољу другу и пријатељицу.{S} Најпре се вратио поп Спира, а дан после и поп Ћира.{S} Гђа Сида ј |
га ти, Персо? — запита поп Ћира који се вратио у собу.</p> <p>— „Шта је било?“...{S} Ја сам јој |
у себи: откуд он чак ту?!{S} За тим се вратио кући, легао и дуго није могао ока склопити, а дв |
тавио сто, није се више целе вечерње ни вратио у њега.{S} Био је очаран певањем. „Сушти херувим |
ржавати к’о неки „фусбад“!{S} Чим се он вратио, а ја опет главу у бунду ко корњача, па тако све |
то вуче, — повика за њом гђа Сока. — Та вратите се брже!{S} Куд ћете тако?{S} Та спала вам доња |
ела могла бар пешке тихо <pb n="375" /> вратити онамо одакле је на колима онако свечано пошла.{ |
Чујеш, шта каже господин-попа; да ће се вратити, — рече женица скинувши већ оно троје мањих. — |
’ с кола!...{S} А и господин-попа ће се вратити.{S} Одма’ ће и он доћи; само иде да доведе њего |
у одмах, јер у Суботу се мора бар један вратити, да буде ту ради цркве.{S} Спрема се и у једној |
ла.</p> <p>— Доћи ће попа; сад ће се он вратити! — умирује их путник.</p> <p>— Ајде, рано!{S} Ч |
н а после Божића свадба.{S} Тако ће бар вратити госпођи Сиди мило за драго што је она преухитри |
рукује и одлази, а она на полуотворених вратих стоји и гледа за њим, све док не савије у други |
се вратише, заобишавши далеко унаоколо, вратише се још бешње но што су отишли.{S} Ухвати се у к |
и.</p> <p>Сврши се венчање и сватови се вратише, заобишавши далеко унаоколо, вратише се још беш |
о не ваља, него то оставља нама овде на врату —</p> <p>— ...да се не мучим и злопатим на овим с |
кају сабље хуланера Рушњака и дукати на врату паорских девојака, а цицане паорске сукње све се |
трбуху него све бега под браду и ближе врату.{S} По неко од боље познатијих се усуди па дирне, |
који се једном и никад више у животу не враћа и мисли су њене од неког времена често блудиле из |
тара и да се сече месо, а после се опет враћа своме протектору, доброј старици, на банак и наст |
их детињих главица као да се из бостана враћају.</p> <p>— Па, ви се то — смеје се и вели им пут |
злази свет из цркве.{S} Обе попадије се враћају с јутрења свака својој кући.{S} Разговарају се |
ао је на коли један млад поп кроз Бачку враћајући се с омладинског скупа.{S} Био је леп летњи д |
тива, сад... фрау-Цвечкенмајерка кад се враћала од породиље из арендашког сокака.{S} Кад су се |
по вешплау, а изаш’о је кад су се краве враћале кућама!{S} Изашли пред кућу, па се читав сат шп |
S} Ја са скупа... оног нашег, па сад се враћам кући.</p> <p>— А, знам, и мој Шандор је посл’о О |
сти и страху; како сам от’шо, а како се враћам из Темишвара!!</p> <p>После кратког времена дође |
ead>ГЛАВА ДЕСЕТА</head> <p> <hi>Њоме се враћамо за неколико недеља уназад.{S} Кад је прочитају |
Спириног и пред иконом Светих неумитних врачева Кузмана и Дамјана, патрона гђа-Сидине фамилије, |
ако се смеши!</p> <p>Ах, јутарњи снови, врашки, несташни снови!{S} Какве дивне и заношљиве, шар |
сво село окићено селеном, јоргованима и врбовим гранчицама јер је празник.{S} У поп-Спириној се |
ви и на јело и на пиће и да га сахатима вреба (а у осталом, на то су га и научили. „Не дам му, |
је обешењак! ’хоће да ме уплаши, па ме вреба! — вели Јула, одобровољена, слатким и меким гласо |
к’о да ослушкују да их когод не гледа и вреба; па се онда опет, као крадом од света, занихају и |
равнодушан према свему, а међу тим само вреба, и на што баци око — то је већ сигурно његово.{S} |
орским момцима није било право, и да су вребали прилику, да му се некако одуже; али он је, не м |
ио тврдо решен, да му се, после толиког вребања, освети за оно преклањско.{S} И дала му се прил |
тога је сав комшилук био против њега и вребао га да га убије, али за чудо, да је крај свих тих |
је и на живину, давио комшиске пилиће и вребао голубиће, а конабио младе голубчиће као какав ст |
како је?{S} Како?{S} Радиш ли, је си л’ вредан? — пита га поп Спира — Па мети тај шешир на глав |
код нашега газда-Петра...{S} А, ти увек вредан!</p> <p>— Па фала...{S} Фала вам, господин-попо, |
вам, и лепо лице (а она није ружна) шта вреди ако нема ту и воспитанија?!{S} Лепота прође а вос |
то.{S} А за десет сребра, што кажу, не вреди ни презати на оваким белају од времена.{S} А ваљ’ |
жљивошћу и долготерпљенијем — а то више вреди него да сам га бацио под ноге.{S} Нека иде бестра |
</p> <p>— Добро печена, па масна, е, то вреди! — вели поп Спира. — Ја вам не марим за торте и д |
<pb n="141" /> се и не може описати, то вреди доживети и осетити и после га се довека сећати.{S |
дшафт ростет ни</foreign>“; даклем опет вреди штагођ; па сад правите лустрајзе?{S} Јел’те?{S} П |
е, то јест, добро атресир’о, и ’хоће л’ вредити што <hi>вама</hi> говорити?</p> <p>— Па како ст |
под јорганом!...{S} Е, та само то ће ми вредити сто форинти!</p> <p>— Па сад се волете и слажет |
кокошкама ови незвани гости, кад онима вредна домаћица баци зрна пред кућу; и остаће и преко з |
ресе, а Нића је задовољно гледа како је вредна.{S} А она се као окренула, па га <pb n="175" /> |
роста уређена кућица, у којој скромна и вредна домаћица уме да води газдинство, да претходи при |
како фалим прид господин-попом како си вредна и добра —</p> <p>— Та добра сам ја, него ти не в |
сетно краћи. „Прође лето,“ рекла би тек вредна домаћица, „окрач’о дан.{S} Таман опереш судове, |
опет Шаца, — јесте л’, реко’, увек тако вредни... хе, хе, тако к’о данаске?</p> <p>— А шта се т |
ти.</p> <p>— А, јесте л’ сваки дан тако вредни, фрајлице? — осмелиће се Шаца једнога дана и зап |
идесет година, кад је он још момак био, вредно било бити бојтар и свињар; кад су газде и трговц |
лада сасвим господски, и онда, наравно, вредно је мало и поразмислити, јер прилика није рђава.{ |
один’ <hi>Спиридоне,</hi> мислим, је л’ вредно и <hi>да почињем</hi> с вама; јербо не знам: ко |
удећи се.</p> <p>— Е, то је било штогођ вредно за видити!{S} Ту је она требала да дође, да <hi> |
њим сви задовољни и хвале га као једног вредног члана, који не једе бадава, него који зарађује |
и грабе се који ће пре.{S} А у попиној вредној кући увек је било посла и да се помаже.{S} Или |
који се надала да ће спасти живот њеном вредном и полезном штићенику.{S} Направила му је кецељу |
к буде и вино; кад већ младожења добија вредну девојку и добар мираз, нека онда и сватови виде |
поцјеније — то је добио, а?{S} Добио је вредну и воспитану девојку, примјерну пуницу и чеснога |
казала, како вам завиди, што имате тако вредну и здраву ћер.“ — „Ето, — вели она —“...{S} Ју, с |
Дошао јој Шаца много милији.{S} Није ју вређао као до сада, него јој тужно цвилећи говорио оне |
о сва зеленила и шаренила од ладолежа и вреже која се уз њу пузала, и од зелене метле сунцокрет |
а до гола тараба, са овде онде осушеном врежом, која сад не може никога да прикрије и да тако п |
упније ствари; није се устручавао ни од вреле кобасице, дрзнуо је и на читаву обарену шунку, хв |
} Деде, немојте обилазити као мачка око вреле кобасице!</p> <p>— Но, па ако сте ви старији у ку |
.</p> <p>— Бога ми, већ дванаест.{S} Е, време је да се иде! вели поп-Спира. — Ајд’мо, диж’те се |
а и огрће велику мараму. — Ајд’мо кући; време је, стижу краве.</p> <p>— Та, госпоја Сидо, та ма |
ког Јеротеја и праксе гђа-Сидине.{S} За време ручка је било и неколико здравица.</p> <p>После р |
творене боје.{S} Јула је радо проводила време у башти, заливала је и плевила, а Меланија је гле |
"314" /> домаћина који га од времена на време ободраваше реч’ма: „А то, то!{S} То ми се допада! |
, поред свега посла, Жужа од времена на време уграбила прилику и излазила с пуним бокалом <pb n |
ерса шетајући по соби, па од времена на време застаје, брише порцулан кецељом, гледа поп-Ћиру с |
глушује топот коња или је од времена на време односи ветар и меша је са шумом узлелујане ритске |
ко тресе прозоре и тресне од времена на време таванска врата, која је домаћа чељад заборавила д |
леда сумњиво на ту страну од времена на време, као да прогунђа нешто на форму: хм, ајд, ајд! а |
ућоре по каткад или пућну од времена на време.{S} Све, све се променило; само домаћи пето посре |
те како се једи тата кад није вечера на време?!</p> <p>— А што ниси говорила?</p> <p>— Па говор |
по својој епархији, па није затекао на време поп-Спиру на дужности.</p> <p>А то је било овако. |
ало.{S} После тога је мање лајао за све време визите.{S} Тек по некад лане, погледа сумњиво на |
од сутра пусти још дужу косу; кад дође време, нек је готов и за ђакона и за попу!</p> <p>— Лак |
у селу.</p> <p>— Гледај бо’ме, зимње је време... није к’о у лето... а знаш обешењаке паорске!.. |
ије ми до седења ни дивањења, кратко је време, бојим се, каже, петлова, него сам дош’о да тебе |
дин-Ћиро, што сте, то јест, ви, у своје време, <hi>изабрали</hi> госпођу Персу себи за супругу, |
е обично служила цела кућа а у последње време већ почели њоме покривати и тесто за киселу штруд |
head> <p> <hi>У којој је описано јесење време у селу.{S} Ко је сит сплетака из прошлих Глава, п |
Та... сад и ја мислим, да је већ крајње време, да и ти к’о отац... а не била <hi>ја</hi> на тво |
<p>— Ух, та што којом срећом није летње време, — вели госпођа Сида сва срећна склањајући посуђе |
к’о на зејтину.{S} Таке праве у данашње време ероберунге!“</p> <p>Овде ће, мислим, бити најзгод |
прошлој Глави повише година, а за то се време доста што-шта изменило, и село и парохијани, и по |
ца, на ком су крају штапци или какво ће време сутра бити.{S} А затим опет седне.{S} И опет се м |
а зубе и немецки унтерхалтунг!{S} До’ће време, па ће вас дете проклињати!“ Бадава, што јест јес |
рније знао да предскаже сваку промену и време боље и сигурније него и сам Календар Стогодишњак. |
о; а њима ће после прекраћивати укућани време у доба кратких дана и дугих ноћи.{S} Домаћица ће |
е певање!...{S} А... је л’ те, дуго вам време кад ћутимо?</p> <p>— А да бо’ме.{S} За то ајд’ пе |
после да се тужите да вам је било дуго време.</p> <p>— А благодарим.{S} Ја сам себи нашао најп |
а се преселе у варош.{S} Још су се неко време разговарали, куцали и искапљивали чаше, хвалили ј |
дитој немоћи својој.{S} А Јула још неко време гледаше за колима која иђаху Великим Сокаком и пр |
ели и седа међу остале.</p> <p>Још неко време седе и чешљају перје.{S} Баба по неки пут зевне, |
ошло је, видим ја бојтарско и свињарско време нит’ има више они’ вашара ни они’ алдумаша, кад с |
летку и запита, кад осташе једно кратко време насамо:</p> <p>— Ама, Спиро, ја нешто примјечавам |
едну вешкорпу крофни и то за оно кратко време, док је пре ручка курисао домаћици.{S} А домаћица |
дшественика свога, и онда, кад је дошло време — лепо он дош’о на његово место.{S} Ја сам, ето, |
а!{S} Неко дањом, неко ноћом; тек дошло време, да се поштен комшилук расели од тога вашег виртш |
а промолиш кроз капију.{S} Ето тако смо време, Ћиро, доживели и дочекали.{S} К’о да смо последњ |
нисте на путу посвађали!{S} Ово погано време, па није ни чудо што је човек љут на свакога, па |
е како је путовање... па јесење мочарно време, па прозебе човек... па вечера, па ондак разговор |
но што су га — Боже ме прости — у старо време пили они сватови у Кани Галилејској —</p> <p>— А |
ол’ко тол’ко забаве до вечере.{S} За то време пронађе се из разговора, да су Пера Тоцилов <pb n |
о доба једнако су лепо живели.{S} За то време много се штошта променило, само је верност њихова |
уже без икаква поступка по њој, а за то време хладноћа и мрзост између њих расле су све више и |
уга забринута попадија провела је за то време неколико тешких дана.{S} Ни онај најдужи летњи да |
то најбоље и бити!{S} А ја ћу бар за то време да се натенани размислим мало за оно и да распита |
Тоцилов. — Та гледајте само какво је то време!{S} Та гријота би било и керу истерати на сокак н |
у и через кијавице, коју је срећом у то време добила!...{S} Па зар она супруга!{S} Она!{S} Она! |
вао му стално од неколико дана кишовито време.</p> <p>— Па, шта сте решили? — пита га Аркадија. |
е трава по баштенским стазама, а у исто време бодрим оком пази, да ко од облапорне кућне чељади |
а језичним женама“; а не мање је у исто време била зелена и гђа Сида што је још нико од поп-Ћир |
ктер продужио кроз сокаке вршећи у исто време и своју дужност.{S} Те ноћи, тако УЗ гајдаша, изд |
ло провеселим.{S} Није шала, толико већ време све у <pb n="357" /> некој неизвјесности и страху |
Па не знаш шта је горе.</p> <p>— Рђава времена заиста! — вели поп Спира.</p> <p>— Ја све мисли |
/p> <pb n="308" /> <p>— Нема ти старога времена. — вели домаћин. — Знам, Боже, некад, па ти сва |
женских.{S} Он тера само „хец“, од дуга времена.{S} А иначе, он се и не мисли овде на селу заро |
ствари и учи се виршафту још док је за времена“ —</p> <p>— Богме чита и моја Јула и ако је мла |
у тражили и хватали мачка, она је имала времена да лепо посматра госта и запамтила му све и ста |
звол’те.{S} Извол’те кад имате слободна времена од науке, — вели гђа Перса.</p> <p>— Врло добро |
отпи добро, — нису више за бојтара она времена, па да иде у Пешту, да прође свет; него... ето |
, па нигде нећете наћи, ко пре у сретна времена, пуну кућу, него ил’ има ил’ нема по једно у ку |
а није ваљ’да већи од њега ни онај „зуб времена“ што се зове!</p> <p>— Јао мене жалосне!{S} А о |
b n="337" /> доћи у нову кућу; јер „зуб времена“ изгледа да је немоћан према њему као зуб старч |
ир —</p> <p>— Тхе, пре онако а од неког времена овако.{S} Сад овако поч’о, па шта му знате? — в |
ивоту не враћа и мисли су њене од неког времена често блудиле изван куће и занимале се једном њ |
и поред маме међу женама, а после неког времена ајд’ кући баш кад је бал у највећем јеку, кад с |
ако им је и требала.</p> <p>После неког времена Јула унесе кафу и послужи их све.{S} Кафа је би |
ћам из Темишвара!!</p> <p>После кратког времена дође Аркадија и био је задовољан кад је чуо да |
љење <pb n="314" /> домаћина који га од времена на време ободраваше реч’ма: „А то, то!{S} То ми |
о и вечерас, поред свега посла, Жужа од времена на време уграбила прилику и излазила с пуним бо |
раска гђа Перса шетајући по соби, па од времена на време застаје, брише порцулан кецељом, гледа |
сму коју заглушује топот коња или је од времена на време односи ветар и меша је са шумом узлелу |
о звижди како тресе прозоре и тресне од времена на време таванска врата, која је домаћа чељад з |
не вреди ни презати на оваким белају од времена.{S} А ваљ’да је право да и ја, што кажу, к’о си |
д лане, погледа сумњиво на ту страну од времена на време, као да прогунђа нешто на форму: хм, а |
е и ћуте, ћућоре по каткад или пућну од времена на време.{S} Све, све се променило; само домаћи |
е да тако покаже и наговести пролепшање времена.{S} Све се забринуло.{S} Поп Спира га гледа рас |
S} Или приповеда још давније ствари, из времена кад није било ни порције ни екзекуције, ни трук |
ероваћу, али дајте ми прилике, доказа и времена.</p> <p>— Па... дакле да вас, не узнемирујем ов |
л’ ми она моја дерна фамилија није дуго времена давала.</p> <p>— Е, да, а за што ти није давала |
а и умиривала га спомињући му из давних времена неке дере и еведре; а тата се сећа па само суче |
ј је приповедао нешто о прошлим златним временима, и о негдашњим великим и садашњим малим плата |
не било!{S} Једнако приповеда о старим временима, о чопорима свиња, о својим младим годинама з |
је приповетке.{S} А бака прича о старим временима, кад су још солдати носили курјуке, кад је он |
<p>— Но, за сад још не, ал’ може бити.. временом... — вели Меланија.</p> <pb n="95" /> <p>— Но, |
и челиче своје темена на тај начин, да временом постану тврдоглави, и да се не даду свакој шуш |
д своји’ уста, да му син штудира, па да временом буде од њега човек, а он — измишљава све којшт |
м, на пример, својој ћерци, да ова буде временом добра кућаница и домаћица, да помаже матери у |
} Јер ви се, наравно, ја држим, мислите временом запопити, зар не?</p> <p>— А па наравно.{S} То |
жем, и не би ми мило било сад на оваком времену...{S} Лети је друго —</p> <p>— А, да бо’ме да ј |
ању; о епископима и учитељима, о старом времену и о том како је данас.</p> <p>— Па како парохиј |
некако још првих година кад смо се, во времја оно, ја и Сида узели.{S} Од њега мислим да неће |
рском, а не само браду.{S} Ако му је во времја оно онај његов дека мог’о добити онда немешаг од |
а њену прилику, чућеш и видићеш! „Нашла врећа закрпу“, <pb n="327" /> каже се, ха ха ха! — смеј |
мајке</hi> слађе старе,</l> <l>Што сузе вриском таре</l> <l>И живот куне свој?“</l> </quote> <p |
S} Тишина, ништа не чујеш; ни жагор, ни вриску и цику под шатрама, ни подврискивање и поскочице |
авом и хвале покојника.{S} Износе многе врлине његове, од којих <pb n="11" /> за многе нико жив |
моје искрене благодарности.</p> <p>— А, врло, врло лепа, — вели задовољно поп Олуја и разгледа |
он’о мој Спира на презент.</p> <p>— Аа, врло лепо, врло лепо! — вели поп Ћира смејући се усиљен |
да примети, а гђа Сида је била пажљива, врло хаглих и врло чисменка.</p> <p>— Проклете муве! — |
е Јула била, него Шаца који је, истина, врло леп био, али увек кратке рукаве носио и зими ишао |
што од себе, јер је била слабих живаца, врло осетљива.{S} Падала је често <pb n="107" /> у несв |
а.{S} Њега, њега најбоље...</p> <p>— Е, врло добро.{S} Па иди, па се ценкај.{S} Ил’ како би бил |
сврши и хирургију?</p> <p>— Може, каже, врло лако, — вели Јула умирујући се мало по мало.</p> < |
што видим, добро стоји.</p> <p>— Јесте, врло добро.{S} Фала Богу, како која година, све боље.{S |
, док и себи не купим —</p> <p>— Јесте, врло леп циц!{S} Нисте ви први којој се доп’о.</p> <p>— |
м и зумбулом у руци; на седмој у лаком, врло, врло лаком оделу са снопом житнога влаћа као она |
<p>— А, дакле сте слушали.</p> <p>— О, врло пажљиво...{S} Врло, врло лепо —</p> <p>— Ја то так |
скрене благодарности.</p> <p>— А, врло, врло лепа, — вели задовољно поп Олуја и разгледа је, — |
мбулом у руци; на седмој у лаком, врло, врло лаком оделу са снопом житнога влаћа као она древна |
и.</p> <p>— О, врло пажљиво...{S} Врло, врло лепо —</p> <p>— Ја то тако почешће...{S} Знате, ка |
осподин попа и један и други, али врло, врло ретко, даље: господин нотарош, апотекар, хирург, г |
плави, Вожд Новак тајно —“</p> <p>— Но, врло лепо!{S} Ваљда ћеш сад још приповедати твоје „штик |
ира на презент.</p> <p>— Аа, врло лепо, врло лепо! — вели поп Ћира смејући се усиљено, а у себи |
анима.</p> <p>Живели су, као што рекох, врло лепо.{S} Кад поп-Спира закоље свиње и направи дисн |
с тобом?</p> <p>— Са мном?{S} Ништа!{S} Врло добро!{S} Екселенција ме извинила.{S} Добио сам ди |
слушали.</p> <p>— О, врло пажљиво...{S} Врло, врло лепо —</p> <p>— Ја то тако почешће...{S} Зна |
ском децом као какав невешт педагог.{S} Врло су га често секирала <pb n="51" /> деца из комшилу |
, Бог ти помогао! — одахну поп-Спира. — Врло добро, тако ћемо и казати.</p> <p>Па тако и урадиш |
са Шацом — као што вам је већ познато — врло рђаво живео, <pb n="226" /> као, што казали, два п |
на од науке, — вели гђа Перса.</p> <p>— Врло добро!{S} Баш и тако имам сутра да донесем госпођи |
p>— Хвала лепо! — одбија гост.</p> <p>— Врло добро, к’о да сте мене питали.{S} Штелујте се и за |
доба блаженопочивше Марије Терезије, а врло вероватно, да је запамтило и Сеобу Срба под Патриј |
а сандука; један већи а други мањи, оба врло смешна изгледа, а видело се по њима да су оба мног |
ек натпевао, јер стари учитељ је некада врло лепо певао али сад му много смета старост.{S} Док |
лупа а на клупи испод оног дивног хлада врло згодног за претресање и оговарање свега и свачега |
њу његовом.</p> <p>После овога састанка врло су се често састајали и разговарали.{S} Колико је |
или се сакрије иза клајдерштока; а Јула врло мало, прочитала је <title>Љубомира у Јелисиуму</ti |
> <p>Једнога јутра тих дана устаде Јула врло суморна и расејана.{S} Томе је био узрок ноћашњи с |
а док је она у авлији, јер каже, да има врло хаглих уши.</p> <p>— Је л’ те, не ћеду пуцати кано |
и потребно било, јер Ержа је била једна врло заборавна девојчура, за то јој и пребацује гђа Пер |
и да је испала.{S} Али је то била једна врло плитка лаж, приметила им је фрау-Габриела, јер је |
у чуло.{S} У кратко, цела је Глава пуна врло интересантних ствари; између осталих, завршује се |
бојом.{S} Он насликан <pb n="101" /> са врло благим изразом лица а поред њега неколико дебелих |
тај извор врло је штур и издао је писца врло <pb n="219" /> рано.{S} Он (т. ј.{S} Аркадија) био |
од чијих се сара после врло често праве врло згодне и добро познате дуванкесе које чак и у Срби |
n="148" /> да снива!{S} А снивала га је врло лепо; и као попино дете, васпитано, наравно, у стр |
то се никад није могло дознати, али је врло јака сумња остала на Тими „шрајберу“ (управо „шлај |
није изменио битно ништа, — а могао је врло лако.{S} Да је г. Пера обратио довољно пажње; да ј |
старчев према ораху коштуњцу.{S} Био је врло практичан и потребан, а незграпан и смешан, за то |
пре поласка попина била је, као што је врло природно, јако узнемирена и забринута.{S} Кад га ј |
е што је која дознала и после разносиле врло савесно и ревносно новости по селу.</p> <p>Која је |
ју плаве чарапе, од чијих се сара после врло често праве врло згодне и добро познате дуванкесе |
а да да одговора на једно његово питање врло деликатне природе, па је онако раздрагана <pb n="3 |
p> <p>— Па, ево, како!{S} Сад се можете врло лако дочепати оног зуба.</p> <pb n="280" /> <p>— Е |
ису примиле, а нису га примиле свака из врло појмљивих разлога.{S} госпођа Перса је тако близу |
, искрено, као некад што је, наравно, и врло појмљиво; али тек, тек су се разговарали, па чак и |
ко се латински каже <hi>„шалај!“</hi> И врло је природно, да је Тима сматрао себе за бољег од Ш |
ио пород, породица једног красног али и врло похотљивог патка.{S} Та га је мана тако компромито |
гђа Сида је била пажљива, врло хаглих и врло чисменка.</p> <p>— Проклете муве! — рече као више |
реном лепезом.</p> <p>А за тим се разви врло жив разговор између Меланије и Пере у коме је Мела |
само господин попа и један и други, али врло, врло ретко, даље: господин нотарош, апотекар, хир |
роким, не баш најлепше спољашњости, али врло удобним и практичним орманом бестрага старога фазо |
а, још и које како; али самац — Бога ми врло тешко!</p> <p>— О молим молим!{S} Свугде је добро, |
рином о коме последњем ћемо с тога и ми врло кратки бити.{S} Он је био нешто сасвим друго.{S} Б |
, не дај Боже, мрзели.{S} Живели су они врло лепо, као што, на послетку, и приличи поповским ку |
ј, гђице или гђе Габриеле, која је увек врло добро обавештена била о свему и свачему, и знала д |
апским пацовима који су већ познати као врло дрски.</p> <p>По њега је дакле отрчала Ержа.</p> < |
а и руком самога поп-Ћире, који је имао врло леп рукопис, написана.{S} Тога дана, кад је препис |
пређу мало код њих.</p> <p>А то је било врло добро.{S} Јер да су још мало само остали, отворило |
е задовољна; видела је већ, да се ствар врло повољно развија.</p> <p>— Ах, ви мушкарци!{S} Што |
ј, то јест Аркадија црквењак, тај извор врло је штур и издао је писца врло <pb n="219" /> рано. |
г језика кад га је овај (Тима) једном у врло учтивој форми запитао како се латински каже <hi>„ш |
у и тамо научила многе за младу девојку врло корисне ствари а између осталога у првом реду нема |
!?</p> <p>— Ју, господине, та то би још врло рано било! — вели Меланија.</p> <p>— Е, да боме, т |
даље, да ти не отежем, видим да се већ врпољиш к’о ђаво на џомби.{S} Кад ме је запит’о шта је |
гђици Габриели.{S} Она је била као нека врста машамоде у селу.{S} Отменији су је звали „сеоским |
, Спиро, па пунктум!</p> <p>— Хм, хм! — вртео је главом поп Спира.</p> <milestone unit="subSect |
е, а сад имамо Јулиј месец.{S} Хеее! — врти господин попа главом.{S} Ви’ш, молим те!{S} А а а! |
и није ту, него на путу, — вели Нића па врти главом. — А шта ја ту лупам главу, — вели Нића. — |
пажљиво слуша; и трља већ очи и брижно врти главом.{S} А Јула наставља још тужније:</p> <quote |
ци, (па ма и не били критичари) сумљиво вртили главом кад су прочитали претходну Главу, јер им |
десет година трудног апостолског рада у вртограду господњем гајећи и усађујући у срца поверене |
тешко у грудима, као кад човек прогута врућ мекан хлеб.</p> <p>— Добар дан, тетка-Макро! — осл |
која сече онога часа из рерне извађени врућ куглоф, који јој је испао ванредно добар, па се пу |
све.{S} Кафа је била таман колико треба врућа и црна, и учитељ је пио и хвалио пљуцкајући ону к |
м и намазане машћу, суше иа банку поред вруће пећи, а ова захватила пола собе па изгледа као чи |
риђе лојалној свећи, и стаде мазати нос врућим лојем од свеће која је горела. — Та како да не о |
и кашаљ пробудио.</p> <p>— Па... ето... врућина ми —</p> <p>— Шта је то тамо напољу?</p> <p>— Т |
лукатре!...{S} У соби је к’о у рерну... врућина ми је.{S} Па запали мало омана... ено на’ћеш та |
кроз Б** а баш је било после подне.{S} Врућина беше мало попустила, ветар ћарлијао и повијао б |
госпођа Сида, — та је л’ још коме овако врућина?</p> <p>— Ви фурт шмајхлујете.{S} Ево вам и обр |
ислити како ми је било, час ме зима час врућина спопада.{S} Не знам још шта је, ал’ већ видим, |
маћица стоји крај огњишта зајапурена од врућине и од узбуђења и задовољства, што је ствар сврше |
а крунили кукуруз, а лети кад су велике врућине биле, <pb n="50" /> у њему је под комарником сп |
летњи дани, дани несносне дневне жеге и врућине али и пријатне вечерње и ноћне хладовине.{S} Да |
потом, а знаш је да је увек така кад су врућине и кад јој муве досађују.</p> <p>— Боже!{S} Па з |
И једна и друга се извињавала умором и врућином.{S} Тако је трајало до пет часова.{S} Тада гђа |
ати, подиже гђа Сида главу тужећи се на врућину и викну преко собе поп-Спиру:</p> <p>— Спиро!{S |
Недеље брез рукавица... а куд ће на ову врућину и да их навлачи!...{S} Меланија одмах навуче ру |
ујутру ’леб, тамо ћу сврнути ујутру на врућу лепињу, а и да им кажем, да сам нацуњ’о траг њи’о |
ан њима; како му се смеши брк очекујући врућу, посољену и машћу дебело премазану лепињу, и пече |
снега кад се отисне, мала и незнатна, с врха брега, па на подножје стигне као огромна лавина, к |
капију са дугачким и честим ексерима са врховима горе поређанима због лопова а још више због Ма |
ама, само високи ђермови као да пробише врховима својим ту копрену и дизаху се право тамо звезд |
нејског поп-Олује названог.{S} У њој је врхунац заплета који се развијао у Ченеју и Темишвару</ |
дан тужити за тако несавесно руковање и вршење његове дужности.{S} Остави га на послетку и гајд |
после Нића боктер продужио кроз сокаке вршећи у исто време и своју дужност.{S} Те ноћи, тако У |
лу; и која је, будући доста беспослена, вршила улогу и подмиривала потребу сеоског „<title>Тагб |
кува — у томе се не боји ни једне своје вршњаке надалеко.{S} Јуцо дете моје, иди у кујну, још м |
xml:lang="cu">„Да постыдятся и смятутся вси <hi>врази мои;</hi> да возвратятся и <hi>оустыдяася |
i> да возвратятся и <hi>оустыдяася зѣло вскорѣ</hi>.“</foreign> Ха, ха, ха!</p> <p>— Ха ха ха! |
т ся ищущiи душу мою, и да возвратят ся вспятъ и постыдят ся мислящiи ми злая“.</foreign> Е, па |
ђете, господине, да крстите.. овај..{S} Вуји Ирошу.. мужескога је пола... синчић.{S} Добио синч |
ина... кад је био храм цркве, па кад се вук’о у порти клипка са паорима, па све надвук’о.{S} Ја |
ерса.</p> <p>— Кад се оно још к’о ђакон вук’о клипка и ’рв’о с паорима, место да га каштигују о |
неће моћи помоћи!...{S} Ено кад се оно вук’о клипка, памтиш и ти... пре петнаест година... кад |
(Аркадија је, као и поп Ћира, мрзио на Вука и његове реформе, по којима се човек не може разли |
ва, а око гајди му се сад деца отимају, вуку их по авлији и дувају у њих).{S} После подне се сл |
54" /> Као да се тако лако вади зуб!{S} Вуку паора од јутра до подне, док му ишчупају зуб, па ј |
Од вашака паворски’ момака;</l> <l>Виле вуку, а пулгере туку,</l> <l>Виле звече, а пулгери дреч |
шке на дрвету или како шкрипи ђерам; то вуку воду да баба опере ноге, и док пере он грди и изда |
о да ишчисти, па сад добио к’о крајнике вукући дим, те му пресело сво задовољству и уживање.{S} |
о само остали, отворило би се гротло на вулкану препуном гнева, хоћу рећи, планула би гђа Сида |
е; мустре од кукуруза, и неке мустре од вунице, ваљ’да за ћерку, треба нешто удавачи —</p> <p>— |
опчавање рукавица, и неке силне конце и вунице од неких десет разних нумери, које све није мога |
он добио црвен појас!{S} Е, па ајд’ се вуци клипка с њим!{S} И ти ме сад питаш: шта чекам!</p> |
уги.{S} Један га дочеп’о за рукав па га вуче на ручак, а други за други рукав и крагн па га вуч |
к, а други за други рукав и крагн па га вуче на јаузн и вечеру.{S} А младић сирома’, да се не з |
упртила с пијаце какав пун цегер па га вуче кући.{S} Тако је мислила у себи гђа Сида па прекид |
рају авлијска врата и како чупави зељов вуче ланац по авлији и лане по некад <pb n="165" /> оби |
{S} Та спала вам доња бела сукња, па се вуче; та саплешћете се па ћете разбити нос.</p> <p>— Ја |
ону познату: „Прођи, луче, кад те срце вуче; прођи, луче, и мојим сокаком, и моја је кућа на с |
привезан за доњи крај ђерма да се лакше вуче огроман кабао из бунара.</p> <p>И у авлији као и с |
па му се смеје, а после га диже силом и вуче преко сокака.</p> <p>— Да им дођемо у гости!... „М |
Шаца је чуо Нићу како иде, како се лено вуче кроз сокак, како зева и после креше оцилом у труд, |
Та, та, фрау-Габриела, та шта вам се то вуче, — повика за њом гђа Сока. — Та вратите се брже!{S |
на сокак од прашине.{S} А ноћом се опет вуче читава компанија; ту су ти са неким трумбетама, не |
те и буди село и дуга дренова буџа коју вуче по земљи кад иде.</p> <p>— Добро дош’о, Нићо, — до |
одно упрегнути и у штајерска кола да и’ вучем и брез бича; ја, каже, ништа не би’ знао!{S} Него |
ашту.{S} Нешто сам ти слаба... једва се вучем.</p> <p>— Па јесте, — вели Јула, — нико и не надл |
р било још дана записато, а не ја да се вучем по свету овако брез тебе, брез свога најближег, к |
нтнији. (А таква је била и гђица Јула.) Г. Пери се завезао језик, па ни речи да рекне, него је |
ици кола с арњевима, сад баш кад оба г. г. пароха <hi>морају</hi> да путују.</p> <p>— Даклем са |
и овај њој.</p> <p>— Моја супруга,..{S} г. Петар Петровић наш нов учитељ, — представи их поп Сп |
не знам шта дао, да га може укебати.{S} Г. Пера му је препоручио неки лек против пацова.{S} Пок |
ипру нотароша а Кипра своју супругу.{S} Г. Кипра ће бити на руци Шаци својим саветима и упутств |
осталим колима, она остаде у јендеку, а г. Асесор продужи курисање другој једној дами, јер тако |
кудици кола с арњевима, сад баш кад оба г. г. пароха <hi>морају</hi> да путују.</p> <p>— Даклем |
стадоше радо и кренуше се од принципала г. нотарошу а од овога тетка-Макри, која се такође свеч |
ика, — рече гђа Сида и окрену кашику на г.{S}-Перину страну.</p> <p>Г. Пера извади у тањир и по |
и укућани; шта попадије и ћерке им, шта г. Пера и Шаца?{S} Запитаћете радознали читаоци.</p> <p |
ишао својим послом некуд.{S} И кад сад г. попи требају кола, он се и повезе на њима, јер који |
само, — вели гђица Габриела улазећи код г.-натарошевих, — ја ћу мало после доћи.</p> <p>— О, ни |
неке дућане и житне магазе, што је све г. Перу наравно интересовало, јер је непрестано узвикив |
ч.{S} Извол’те се уверити! — па га даде г. Пери.</p> <p>Овај се чудио челику и рече значајно је |
е наша прва дужност, велим ја! — додаде г. Пера.</p> <p>— Та, но, но!{S} Све је то лепо, — вели |
ништа, — а могао је врло лако.{S} Да је г. Пера обратио довољно пажње; да је отворио очи за чис |
јући полако, и допао јој се.{S} И да је г. Пера само имао вешто око, да разазна чисто злато од |
ди се поп Спира, (а знао је добро да је г. Пера нежењен).</p> <p>— Не, још нисам изабрао себи с |
к.{S} Тако је и с Јулом!{S} Јер Јула је г. Перу само једаред боље посматрала, кад је, то јест, |
пет једнога дана напао Јулу, што јој је г. Пера донео обећану књигу <title>Преодницу</title>.{S |
<p>— Та од гђа натарошевице.{S} Њој је г. супруг њен, Кипра, све из аката прочит’о, каже она.< |
п Спира и поп Ћира разговарали седео је г. Пера као на иглама између две лепотице.{S} Господин |
{S}-Перино на конштрукцију.{S} Волео је г. Пера, <pb n="61" /> као сваки богословац, шљивовицу. |
десет!</p> <p>— Па и двадесет! — додаје г. Пера смешећи се.</p> <p>— Та да, да, што кажете и дв |
„Севај, Тино, у подрум по вино,“ додаје г. Кипра нотарош, а Совра гајдаш запева: „Сипај, Тино, |
којега ни најмање није збунило позивање г.{S}-Перино на конштрукцију.{S} Волео је г. Пера, <pb |
а Сидиног.{S} Гајдаш је отпратио најпре г. нотароша и госпођу му, за тим тетка-Макру, и на посл |
b n="85" /> <p>— Благодарим, — клања се г. Пера. — Изредна, чрезвичајна чорба!</p> <p>— Е, то ј |
кле, чујте! —рече Габриела и поклони се г. Кипри натарошу, који испушио беше лулу и кренуо се д |
донела чорбу и ставила је на сто, то се г. Пера остави прегледања слика по дувару.</p> <p>— Изв |
{S} Каква пажња!{S} Здраге воље! — рече г. Пера и поклони се учтиво.</p> <p>— Дакле извол’те, д |
у, заборавио сам да вас запитам! — рече г. Пера.</p> <p>— Па имам тако тридесет акова.{S} Ни је |
остива... љубим руку, госпођице, — рече г. Пера и мајку пољуби у руку а ћерци се учтиво поклони |
молим молим!{S} Свугде је добро, — рече г. Пера а чисто се стресе кад се сети свога господства |
ne unit="subSection" /> <p>У том дође и г. Пера у село и зби се оно што је читаоцима већ из ран |
у један ћошак, па скиде шешир И пољуби г. попу у руку.</p> <p>— Па, како је?{S} Како?{S} Радиш |
ад.{S} Говоре, до душе, међу собом ради Г. Епископа и ради своје пастве, али и то не иде онако |
нак великог пријатељства и љубави — али г. нотарош и госпођа нотарошевица споменуше да је овако |
Могли би гастгеберај отворити! — извали г. Пера, и кад рече а он се тек онда трже и поцрвене, в |
мужа.</p> <p>— Ја... баш ништа, — вели г. натарош.</p> <p>— Ех, мој супруг, — вели очајно дебе |
<p>— О, колико ласкаво за мене, — вели г. Пера; — располажите, молим, са мном како вам је воља |
ам се у уво претворио слушајући, — вели г. Пера.</p> <p>— О молим, молим... ви ме прецењујете, |
много у вину, али вас уверавам, — вели г. Пера, — да овако што још нисам пио.{S} Овако нисам!< |
p> <p>— Е, сад моје је да чекам, — вели г. Пера, — а остало је, што кажу, у Божијој руци!</p> < |
нукања.</p> <p>— О молим, молим, — вели г. Пера и окрену кашику на страну гђе Сиде.</p> <p>— А |
велите на то?</p> <p>— Изредно, — вели г. Пера и гледа с изразом дивљења по домаћима и пуца по |
е господу доспео.{S} Стари сват ће бити г. Кипра нотарош, кум г. Доктор (Шацин будући колега), |
сле господин-Перина доласка.{S} Долазак г. Пере није изменио битно ништа, — а могао је врло лак |
тари сват ће бити г. Кипра нотарош, кум г. Доктор (Шацин будући колега), а девер ће бити један |
че и гурну брзо на другу столицу баш до г. Пере, тако да је овоме сада с десне стране била Јула |
тако је осећао <pb n="224" /> и мислио г. Пера до овога несретног случаја.{S} Али сада као час |
у се дружили опет с финим људ’ма, као с г. презесом, апотекаром, ритмајстором, а и сами се звал |
етка Макра је опет изложила уз припомоћ г. нотароша стање Шацине масе и новога наслеђа, напомен |
дмах —</p> <p>— А, извин’те, — упаде му г. Пера у реч, — још нисам, још нисам —</p> <p>— Шта, ј |
мушкарци! — рече и оде као ветар у кућу г. Геце касира, где је раширеним рукама дочека гђа Март |
евић Марко!{S} Коштајте га само!</p> <p>Г. Пера узе и попи пола чаше, а поп Спира се наслонио н |
S} Запитаћете радознали читаоци.</p> <p>Г. Пера се одмах други трећи дан по доласку у село наша |
у кашику на г.{S}-Перину страну.</p> <p>Г. Пера извади у тањир и поче јести.{S} Чорба је била п |
а не би баш ни коштало.{S} Ето, наш би, га Шаца обриј’о за бадава, ако ни за шта друго, а оно з |
ицу и опасног лопова кућевног, чије је: га-га! увек наљутило патка).{S} А поп Спири дође напосл |
ни онда дође жао, што сам <pb n="21" /> га тако ожалостила, па проклињем и себе и шприц-крофне. |
саслуша и поверује му, па <pb n="18" /> га шта више још и похвали за смиреност и ревност његову |
ву, био му под јастуком —</p> <p>— Дад’ га брже овамо! — вели поп Спира па грозничаво дочепа по |
окаку.{S} Да ми није жао момка, баш би’ га питала: мисли ли се тако сву ноћ шпацирати, па би’ м |
> <p>— Па се потукли?!...</p> <p>— Мал’ га није пробо „кључем“ чим се чупа слама...{S} Срећом с |
ином на кола?{S} А?{S} Ајд’ одма’ да с’ га пољубио у руку! — рече и намршти се да би га заплаши |
лим, лопова — нит’ он може бежати, нит’ га ја могу овакав какав сам вијати и стићи, кад смо оба |
иси упуштао саш њим у разговор.{S} Нит’ га питај, нит’ му одговарај што.{S} Најбоље ће бити да |
Швабу где је поп-Спирина кућа.{S} Шваба га обавести и зовне једно дете са улице да одведе госпо |
могу.</p> <p>— Е, чесњејши, — ословљава га поп Олуја, показујући му нову лулу, — а ви ми и не ч |
у руку.</p> <p>— Нека, нека! — извињава га путник. — Док нарасте биће он већ послушнији!...{S} |
а.</p> <p>— Та ништа, ништа, — извињава га стари учитељ. — А и онако, поњамо ми то већ... и збо |
.)</p> <p>— Ама кад ти кажем, — уверава га поп Спира, — промјениће се.</p> <p>— Та немојте ми, |
му ваде, и онај што га вади) — па једва га извуку!{S} А ово нит’ је <hi>он</hi> хтео, нит <hi>ј |
, кад он то баш није марио!{S} Та једва га натера поп Ћира и о већим празницима да говори!{S} З |
у преко пута од Великог Крста.{S} И ова га је видела где је скинуо шешир и прекрстио се кад је |
, све друге женске! — рече и и помилова га крадом по образу. — Сви ви мушки замерате и правите |
о-пото дочепати оног проклетог зуба, да га он нипошто не узмогне показати Његовом Преосвештенст |
погодио је оног Перу, оног Тоцилова, да га сутра вози.</p> <p>— Ето ти сад!{S} Па и ја сам га п |
атији умро, и породица му захтевала, да га огласе сва звона и опоје оба попа; то су га, истина, |
м да сам га на нарочито место метла, да га само не заборавим!{S} Морам зашити ове проклете џепо |
силне почасти придали Совру гајдаша, да га прати до куће.</p> <p>А што се у селу венчало, то је |
егове екселенције господина Владике, да га баш онај његов — како се ђавола зове — но, та онај њ |
није било, чиме вас он беди у тужби, да га, то јест, нисте гађали ни чим.{S} Ви само каж’те: „Н |
ни срца ни душе!{S} А шта вам ради, да га секирате тако!?{S} Јао наопако, а кака сте у другом |
а мало чудновато добио.{S} Она вели, да га је поп-Спира добио само зато што је једанпут у једно |
мтерска натура; има тај рђав обичај, да га се ништа, ама ништа, слатка, не тиче, и ништа неће д |
пакости, и даје тањир кћерци својој, да га однесе у комшилук.</p> <p>А после ручка одмах отрча |
, да се лепо и питомо опходи с оним, да га понуди шунком, јер (споменула му је гђа Сида) „он во |
вели: „О Боже, подрж’ још који дан, да га баба ожени лепо!“ А кад је дочекала и то, и оженила |
ња и ако би касапин не знам шта дао, да га може укебати.{S} Г. Пера му је препоручио неки лек п |
п-Спири од некуд до ушију и наравно, да га је јако заболело то, што патак ни најмање не води ра |
ића. — „Све по <pb n="170" /> ’ладу, да га не познаду!“.{S} Ааа!{S} Синовче, не ваља ти пос’о!< |
, што певају паори... „све по ’ладу, да га не познаду!“</p> <p>— То је лаж! — грмну поп Спира.< |
p>— Ти само чувај онај <hi>зуб!</hi> Да га чуваш к’о очи у глави!{S} То ти је најважније сад на |
> је красан...{S} Сушта смерност!{S} Да га види његова Екселенција — но било би белаја.{S} Угра |
ост</hi>, он га је купио и донео.{S} Да га питам ко руши православије!{S} А он код Владике каже |
p>— Па ти кажи, — учи га гђа Сида, — да га тога дана ниси <hi>ни вид’о</hi>, а камо л’ повредио |
ше главом.{S} А ја не могу к’о одма’ да га познам.{S} А он се заплак’о па каже: „Хе, ко је одан |
е онако на очи пипав и завезан — ал’ да га видите, како уме да се свађа и да лаже кад га исплаћ |
часа изван вароши на пут кренути, а да га женска чељад као камилу не натовари каквим поруџбина |
човек прими некога посла, онда треба да га <pb n="81" /> својски ради.{S} Ако сам пастир пастви |
комшилук био против њега и вребао га да га убије, али за чудо, да је крај свих тих претњи и опа |
дошао и стао пред њега и замолио га да га покрсти и преведе у нашу православну веру, — не би с |
дајз код куће, и баш сам данас нашла да га кувам!...{S} Ефи!{S} О Ефика!{S} Узми ове рукавице п |
дур.{S} Од тога доба поп-Спира очима да га не види; и једнако је због њега било речи у кући с г |
pb n="77" /> „Само да ми Бог да дана да га видим калфом.“ А кад Гавра постаде калфа а она опет |
само још једаред покаже на плоту, па да га лепше дочека. „Хе, ваљда је луд да дође, кад га тако |
а. — Дође ми понекад да га шчепам па да га треснем на сокак!</p> <p>Него и јесте чудан био тај |
шта велиш, ха ха ха, — дере се Нића да га сви чују, — је л’ добро диваним!?{S} Ај?</p> <p>— А |
и нос!{S} А зашто нас и плаћаду, нег да га свуд забодемо!{S} Ај, је л’ добро диваним!!{S} Та не |
ели госпођа Перса. — Дође ми понекад да га шчепам па да га треснем на сокак!</p> <p>Него и јест |
ота слушала, рођена моја, па зар сад да га не послушам!?{S} Еј Лало, Лало!{S} Како је меникана |
денци о њему разговарали, како и где да га наместе а да не падне странцу или госту у очи.</p> < |
зива преко наше Варошке Куће, да иде да га узме, јер он је једини законити и најближи насљедник |
ма са собом. — Ала <pb n="331" /> ће да га обријају, Бого моја! — узвикивала је задовољна шетај |
зуба.</p> <p>— А знаш ли бар који ће да га вози?</p> <p>— Е, па то још не знам.{S} Ја пазим, ал |
се и ја наплатим на Спирину конту, и да га конечно уничтожим, да види, к’о вели, Преосвештенств |
у у помрчини онако сама, па волије и да га пољуби, него да у тим годинама умре од страха у помр |
је да заборави и на јело и на пиће и да га сахатима вреба (а у осталом, на то су га и научили. |
отину да угости; хоће и да почасти и да га опет мало кошта!{S} Нема ти ништа лепше, него онако |
есрећу своју, па да лете коњи тако и да га носе тако све до на крај света, у мрак, у пустолину. |
ги што се спремају да дигну процес и да га оборе и на тај начин спасу душу милога покојника од |
, само да му да на знање, да је ту и да га прати очима.{S} Наравно да то паорским момцима није |
је л’ му на свом месту.{S} Па баш и да га се дочепам, ал’ кад он види да га нема, а?</p> <p>— |
ће негде бити да је и појас.{S} Види да га није откуд метнуо под главу, под јастук...{S} Стари |
и да га се дочепам, ал’ кад он види да га нема, а?</p> <p>— Има и за то лека, немајте ви бриге |
о и тачно радио, а данас не можеш ни да га познаш, ни онај ни дај Боже.{S} Сад је оматорио па с |
бацакаше ногама, па се не да матери да га дигне, а она се савила од силна смеха над дететом, п |
лави му неки стари подеран шешир к’о да га је са страшила скин’о, а дорац му сав искрпљен, па с |
Гавру, а она после остави Гавру к’о да га никад није ни било, па окупи молити Бога да доживи д |
у и праску из кујне, па је бегао као да га сам Бунапарта вија.{S} И он се уклонио испред опасно |
> <p>А и он сам као да је добро знао да га поред имена <hi>Марко</hi> још и тако зову.{S} Јер ч |
’о, нисам ништ’ каз’о.{S} Нисам ’тео да га пред Екселенцијом утерујем у лаж, па да кажем, да је |
еленција остаде при том, да сам хтео да га облажем, а вероваће ми, каже, да ми није била то нам |
да га није ни пон’о.</p> <p>— А како да га не понесе!{S} Та ди би он пред владику без појаса!?{ |
урно... берберског асистента Та како да га не знате?!{S} Оног што увек залепи мали к’о младеж о |
попадије примиле закључке тога, тако да га назовем, Темишварског мира.</hi> </p> <p>Никада ваљ’ |
с ким се Аркадија натпевао и наравно да га је увек натпевао, јер стари учитељ је некада врло ле |
ук’о клипка и ’рв’о с паорима, место да га каштигују он добио за попа; а кад је задоцнио оно на |
Како би нас назв’о.</p> <p>— А зашто да га ја баш питам? — вели Јула збуњена и румена. — Питај |
ба.</p> <p>— Него му сад треба тутор да га туторише.</p> <p>— А, та казаћу ја њему све то!{S} В |
ана фрау-Габриела, па му стисну руку да га, к’о вели, мало упитоми и охрабри.</p> <p>— Па... он |
но, та онај његов Шаца, јест, он баш да га обрија!{S} Баш он и нико други!{S} А ја би’ — да сам |
едаде му један мали замотуљак. — Ваљ’да га неће успут развијати —</p> <p>Поп Спира га узе и раз |
пева, па и да нема гласа а камо л’ када га има к’о ти!{S} Та која никад у веку није запевала, н |
l>Уздисало и мене љубило;</l> <l>А сада га друге грле руке,</l> <l>Друге руке, друга уста љубе! |
гра Шваба ако му се и не игра!{S} Гледа га Нића боктер из оног другог кола, гледа и Сепла и Сеп |
осле госпоја-Сидиног питања.{S} Погледа га гост онако са оном кецељом па се насмеши.</p> <p>— А |
> <p>— Штета! — рече Меланија и погледа га својим црним очима тако значајно, да блага Јулина сл |
дине, зар нећете? — рече Јула и погледа га усплахирено а црвена до ушију и принесе му послужавн |
девојка!“ — заврши поп Спира и погледа га значајно.{S} А био му се јако допао.{S} Био би то сл |
зобразан! (Стаде Јула с радом и погледа га).{S} Срам вас било!{S} Севајте одма’ с те дере.{S} М |
ама! — вели домаћин мало после. — Можда га није ни пон’о.</p> <p>— А како да га не понесе!{S} Т |
у.</p> <p>— Немојте, немојте, — прекида га Меланија, — знам ја мушки неверни род.</p> <p>— Ал’ |
, ви! — прети му прстом Меланија и гађа га цветом који дотле држаше на грудима. — Знате ли ви д |
</p> <p>— Е, сад какав је, такав је, ја га нисам млео ни жрнао!{S} Какав си ми казала и написал |
, каже, стрпити и причекати тебе!“ А ја га питам: „Је си ли гладан, старатељу и један туторе мо |
каже ми он, ди нема рода за мене.“ А ја га питам: „Па шта би ’тео, роде; што не седнеш?“ А он м |
викао да се сва кућа тресла, а попадија га је једнако утишавала, док се напослетку није мало см |
постављен, и Пера се клања, а Меланија га не пушта а поручује: „Кажи мами, одма’ ћу!“ па се да |
у и преда ствар забораву.</p> <p>— Нека га ђаво носи! — вели поп Ћира. <pb n="258" /> — „Паметн |
дика; онако строг човек!</p> <p>Владика га саслуша и поверује му, па <pb n="18" /> га шта више |
се дуго одупирали и кварили ал’ девојка га хоће; њега па њега...{S} Што рекли паори: „Ил’ за ње |
си... формални штрањгов! — вели и тапка га задовољно по рамену.</p> <p>— Хе, хе! — смеје се и с |
а <pb n="148" /> да снива!{S} А снивала га је врло лепо; и као попино дете, васпитано, наравно, |
о мало, а и мама се заузела и умиривала га спомињући му из давних времена неке дере и еведре; а |
ек, шунке и сира у кола, и посаветовала га да буде умерен, да се лепо и питомо опходи с оним, д |
и отпоздрави га пријатељски.{S} Познала га је.</p> <p>— А откуд ви, господин-Перо, овамо у наш |
м, каквог надалеко није било, а набрала га је Јула сама својом руком; бирала га к’о голуб зрно, |
ла га је Јула сама својом руком; бирала га к’о голуб зрно, и наслагала лепо на широко виново ли |
и је Ержа слушкиња донела и рапортирала га гђи Перси.{S} У њој ће већ читатељ наслутити сукоб и |
аоре! — вели гђа Перса.</p> <p>— Питала га милостивна, — наставља Ержа, — воле ли „покенес“ —</ |
цка и мисли, а од силних мисли заболела га већ глава.</p> <pb n="172" /> <p>— Ил’ ако није био |
а, добро очуван али давнашњи.{S} Донела га је гђа Сида у мираз своме попи, и износио се из шифо |
трумената и дигне сокак на главу; срела га... лепо га вид’ла к’о ја вас, милостива, сад... фрау |
њој златом извезен српски грб, извезла га је његова Јула мислећи непрестано на њега.{S} Испод |
тако и нико не може на њ отићи и сузама га својим залити, а ви отидите до „господар Јове“; ту ћ |
е онако окруњен, у зрну, кува, и шакама га једу укућани целога дана, али за то и изгледа <pb n= |
одономадне.</p> <p>— Јесте, рано, нема га већ седам осам дана.{S} Газда му најпре иш’о по неки |
Ал’ сам му добро и одговорила!{S} Нема га! — вели, а уво јој окренуто комшијској башти. — Јао |
Јулиним од неког страха.</p> <p>— Нема га,.. отиш’о је, — прошапута Јула. — Хунцут један!...{S |
га позива отац на ручак.{S} На вратима га дочекује Неда гологлав и мало постиђен, пољуби га у |
p>И тако одлази Нића, а неко од укућана га испрати до авлијских врата и затвара их за њим, па с |
<pb n="129" /> лопта се откотрља, а она га онда моли да јој донесе, па кад јој он донесе лопту |
е мало на леђа да се мало одмори, а она га погледа сваки час, па му одговара: „Биће све к’о што |
му пре осам година биле очи?!{S} А она га гледаше својим благим плавим очима, својим искреним, |
ко радо и весело газила по бари, ни она га нису дирала.{S} По свој прилици ту је дочекао дубоку |
се више растављали.{S} А у ову кућу она га је донела као део мираза своме попи.{S} Онда је још |
о!{S} Кад је била <hi>„јабука“</hi>, па га моја Јула пољубила у руку, а баби удариле сузе, па т |
у му дали надимак <hi>Поп-Кеса</hi>, па га и данас још увек тако зову, кад он није ту, и ако је |
врага!{S} Кад је узео <hi>зуб</hi>, па га чува код себе к’о очи у глави.</p> <p>— Ју!{S} Па шт |
је вредна.{S} А она се као окренула, па га <pb n="175" /> онако лепо гледа и пита: „’хоћеш ли, |
о, каква је; уфатила момка к’о крља, па га не пушта!{S} Та та би, каква је, и осванула на сокак |
јванима иза стражњег сица за шараге, па га тако одвук’о у школу, те се једва скрасио у скамији. |
зла Бога, за то су му изденули име, па га нико у селу друкчије и не зове него Прока „хоћеш-Нећ |
кад му тако дође Аркадија црквењак, па га позове да крсти.</p> <p>— За кога оно рече? — запита |
ди претворили у уво а девојке у око, па га слушали и гледали и уживали у појању и персони његов |
је све по селу спавало као поклано, па га нико није могао контролисати у раду и сутрадан тужит |
е од ото доба формално одбио од нас, па га нема, ређе нас посјећује.{S} Изађе јадан младић с Ме |
, то јест, пила из велике чаше воду, па га онако, како већ то смерне девојке чине, преко чаше п |
арцу, избије поп-Ћири левчу из руку, па га дохвати својом тако несретно да му је окренуо доњу в |
ог Џиду из Симиклуша у Велики Бикач, па га још код Бочара изгубио из кола и тек код Карлова опа |
а, за кога се ценкао, <pb n="290" /> па га испустио, а био је још из <hi>мартоношке</hi> или ба |
бранио и неће никако у скамију...{S} Па га онда, четврти пут отац вез’о уларом и пајванима иза |
аш сад његова чреда а не Ћирина!?{S} Па га сад онај зграбио лепо па право кући с њим!{S} Ху, от |
преисподњи!{S} Ху, виле га однеле! — па га гађа метлом или портвишем, а метла јој паде на главу |
’о бријач.{S} Извол’те се уверити! — па га даде г. Пери.</p> <p>Овај се чудио челику и рече зна |
шати у наше послове! — рече Меланија па га удари лако и нежно по прстима.</p> <p>— А зар није л |
орили због крађе приликом просјачења па га поп-Ћира спасао од батина, а он му онда из благодарн |
други.{S} Један га дочеп’о за рукав па га вуче на ручак, а други за други рукав и крагн па га |
муж и жена.{S} Ушао Нића у газдашаг па га сви у кући поштују и раде, а њему не даду ништа да р |
мири па ћути.{S} А гђа Перса га нађе па га стане грдити: „’хоћеш голубића, лопове један матори! |
у руку!...{S} Сад ћеш с кола! — рече па га ухвати испод пазува.</p> <pb n="409" /> <p>Рада попу |
учак, а други за други рукав и крагн па га вуче на јаузн и вечеру.{S} А младић сирома’, да се н |
.{S} Мало мало па се тек окрене на њ па га лепо погледа, а једнако меси живо и жустро а све се |
је упртила с пијаце какав пун цегер па га вуче кући.{S} Тако је мислила у себи гђа Сида па пре |
ио на десну руку, а левом држи браду па га гледа блажено и не трепће.</p> <p>— А, шта ја кажем? |
авлији...{S} А он онда дочеп’о цигљу па га ударио по глави и све му зубе избије...{S} Ено, конз |
мена.{S} Све се забринуло.{S} Поп Спира га гледа расејано, Јула плаче кад га види, а гђа Сида с |
ким.“ Вино је било изврсно, а поп Спира га је хвалио и ређао добре особине и дејство његово.</p |
неће успут развијати —</p> <p>Поп Спира га узе и размота, и кад виде шта је а он се грохотом, с |
бите се!</hi> „И пољубимо се“, — цитира га гђа Перса сва зелена од једа. — О, пољубио се ти с т |
о друга посла.{S} Ет’ тако!{S} Поп Васа га шиље и, што кажу, откида од своји’ уста, да му син ш |
о ногу, зажмири па ћути.{S} А гђа Перса га нађе па га стане грдити: „’хоћеш голубића, лопове је |
сног али и врло похотљивог патка.{S} Та га је мана тако компромитовала, да је већ ушао у послов |
сте ви враг!{S} А ди су крофне?! — пита га зачуђена домаћица.</p> <p>— Хе, хе, појео их, милост |
пару дао — ил’ неко други?{S} А? — пита га поп Ћира стојећи крај кола?</p> <p>— Па, па, молим л |
ираш,“ што кажу, изнутра к’о ја? — пита га домаћин.</p> <p>— Е, „лако је ђаволу, што кажу, у ри |
ца из Сенте..., она Какаш-Верка? — пита га Ракила ђаволасто.</p> <p>— ...{S} Па сам и пропао од |
ме.</p> <p>— Па, шта сте решили? — пита га Аркадија.</p> <p>Поп Спира ћуташе и једнако стајаше |
о?{S} Радиш ли, је си л’ вредан? — пита га поп Спира — Па мети тај шешир на главу, Петре синко, |
</p> <p>— Па јеси л’ се спремио? — пита га брижно.</p> <p>— Та, нисам баш к’о што б’ ја желио, |
<p>— А би л’ се приватио малко? — пита га домаћин.</p> <p>— А има л’ штогођ? — пита Нића.</p> |
една <hi>иљадарка</hi>, а, Нићо? — пита га домаћин Пера Тоцилов с кревеца.</p> <p>— Ама не воле |
>— А зар још ниси вечер’о, Нићо? — пита га домаћин.</p> <p>— Та знаш, ми „беамтери“ к’о и сва г |
ну?{S} Што не нацуњаш себи жену? — пита га Ракила, једна лепушката млада удовица из комшилука. |
ечем кожурице, перзекуторе мој?“ — пита га као Савка. — „Па, онако... кол’ко за један добар опа |
и држи.{S} А пошто си их уз’о, — запита га мерећи их: — Педаљ и три прста дужине, пет ширине.{S |
<p>— Које „лудаје“ милостиви? — запита га зачуђена и преплашена Жужа видећи га онако јаросна.< |
<p>— А... како стоји, Бога ти? — запита га и погледе забринуто гђа Сида.</p> <p>— Та... мало рђ |
p> <p>— А како то да разумемо? — запита га Меланија кокетно и стаде се хладити лепезом тако да |
бива се сирома’ младић, па се чуди, шта га је снашло.{S} Ал’ она, смеје се, Боже, смеје, смеје, |
тобом.{S} Та дај тај кактус овамо, шта га држиш једнако, — па сад ајд’ торњај се па чмавај.{S} |
м... ал’ шта ћемо брез месечине?{S} Шта га ће ту шталога пробивени и коња покрађени бити, кад и |
паљена кандила!{S} Гледај само чуда шта га их гору!{S} У свакој соби по пола туцета кандила к’о |
аца је био сав блажен кад је чуо за шта га зову.{S} Одмах обуче душанку вишњеве боје, веза свил |
е!{S} Сирома’ младић, и сам се чуди шта га је сад снашло.</p> <p>— Баш, Бога ми!{S} И сад ми га |
жио!{S} Ово је баш оно што кажу: „Кошта га к’о Светог Петра гајтана.“ <hi>Ја сам</hi> платио и |
лов?</p> <p>— Ман’те га врагу!— одвраћа га Аркадија. — Скуп је.{S} А и ако се погодите, имаћете |
.{S} Сете га се и нађу га тек онда, кад га жена, потражи: „А ди се то део мој човек?“ пита жена |
дочека. „Хе, ваљда је луд да дође, кад га тако дочекујем.{S} Тако ми и треба, кад сам била луд |
их као дима или пепела од трафике, кад га ча-Нића духне са луле; продераће се наскоро лепа и ш |
ство!{S} Тако мора сваки помислити, кад га види и покисла и ипак поносита.</p> <p>Укућани се по |
рвен појас!{S} Уф, сав ми је црвен, кад га видим; па и онај ко га спомене.{S} Ко ти још неће до |
но, јако узнемирена и забринута.{S} Кад га је спремала на пут, метла му је, као и увек, шунке и |
пов сокак пред поп-Спирину кућу.{S} Кад га узе на кола прекрсти се још једаред, онако махинално |
.</p> <p>— Е, ал’ како ћу, како?{S} Кад га он, кажу, <pb n="281" /> чува к‘о очи у глави; сваки |
д волем неког, ја сам онда мелем, а кад га мрзим, онда му не треба гори пелен!</p> <p>— Па за Б |
гура свуд њушку и отима од други’ а кад га тако почешеш <pb n="300" /> мало, онда и они стидљив |
или своји к’о данас —</p> <p>— ...а кад га к’о чеше по лећи, — наставља бирташица и не слушајућ |
та а Тиму професор латинског језика кад га је овај (Тима) једном у врло учтивој форми запитао к |
а суша!“ — Он понесе само гајде, па кад га запитају: „Куда, Совро?“ а он им вели: „Идем да окоп |
му дате, да удари преким путем, па кад га укебају, ко плаћа штроф, него онај кога вози.</p> <p |
</p> <p>— Е, па сад ајд’ иди!{S} Па кад га закољемо, омастићеш и ти бркове!{S} Биће кожурице у |
ите, како уме да се свађа и да лаже кад га исплаћујете...{S} Њега нипошто!</p> <p>— А како би б |
Спира га гледа расејано, Јула плаче кад га види, а гђа Сида скида, громове чим га погледа у оно |
а да ви’ш како се праћака к’о шаран кад га извуку из воде.{S} Научио је тај на те колаче.{S} Ко |
ли сад ми је сав <hi>црн</hi>, само кад га се сетим.</p> <p>— А како за Бога?</p> <p>— Та... он |
n="53" /> његову крв.{S} Шта више, сад га радо гледа сваки дан и смеје му се, кад се овај сапл |
/> је пре ње ту била, отер’о.{S} Па сад га салетили и поручили му из славне вармеђе: ил’ нек је |
уста, — а шта већ нисмо пробали, и куд га нисмо шиљали, па ништа.</p> <p>— Непоправим је! — ве |
не смео слободно шетати, јер пре службе га није могло ништа снаћи.{S} Бар нико не памти тако шт |
а тај се само потруди и нађе га, дозове га кући, па хартију и бокал вина пред њега, а већ перо |
Спира извади из џепа федермесер и стаде га оштрити оцилом које му је увек метано уз тањир.</p> |
, а после крштења иде кући детињој, где га позива отац на ручак.{S} На вратима га дочекује Неда |
оји?{S} Његово место и јесте баш ту где га видите.{S} Није мени одликован трбух, па да на трбух |
а им доноси: срећу ил’ несрећу.{S} Виде га расположена, па им одлакну, а још већма кад видеше д |
ти!</p> <p>— Деде, спаси Бог! — прекиде га поп Спира.</p> <p>— На спасеније! — одговори му дома |
ote> <p>— Та који ти је ђаво! — прекиде га гђа Сида љутито. — Ју, извин’те, господине!{S} Јуцо |
— Збиља, господин’ Петровић’, — прекиде га Меланија, — знате ли „говор цвећа“?</p> <p>— Говор ц |
/l> </quote> <p>— А откуд ти, — прекиде га путник, — баш та песма паде на памет.{S} Зар не знаш |
еја, висок ђувегија!“ — веле му и уводе га и послужују његову родбину, доводе свирца и заиграше |
} Коме треба тај се само потруди и нађе га, дозове га кући, па хартију и бокал вина пред њега, |
буре.</p> <pb n="152" /> <p>— Та обиђе га покаткад мој Аца.</p> <p>— Да, вид’ла сам га канда т |
ом. „Јао, терету мој!“ виче жена и диже га.{S} А господин попа само седи.{S} У двадесет и четир |
се, наравно, нису надали.{S} Из авлије га је први опазио попин шаров, један грдан глават и чуп |
жи!“</l> </quote> <p>— Хооо! — дочекује га Јулина родбина. — Извол’те, извол’те. „Сниска стреја |
ући, где су с њим сви задовољни и хвале га као једног вредног члана, који не једе бадава, него |
т.</p> <p>— Ти да скочиш у воду!{S} Гле га само како лаже!{S} Та бежиш ти од воде далеко к’о бе |
n="66" /> лопов преисподњи!{S} Ху, виле га однеле! — па га гађа метлом или портвишем, а метла ј |
се то део мој човек?“ пита жена, докле га не нађе под столом. „Јао, терету мој!“ виче жена и д |
’о што је она! и то иде све тако, докле га Тинкуца не истера да нахрани свиње које грокћу око в |
фластер на доњу вилицу, к’о бајаги боле га, има бубуљицу, а оно није, не фали му ни ђавола... н |
е спасење исприповеда, оне дахну и моле га да им више не приповеда тако страшне ствари јер су, |
ха над дететом, па му се смеје, а после га диже силом и вуче преко сокака.</p> <p>— Да им дођем |
, каже, нећеш више ни требати!“ А после га као уједаред нестало, а место њега ост’о само неки д |
уши, па зинули па се замислили а после га питали: „А одакле си ти, пријатељу?“ — А он каже: „Ј |
ти, то вреди доживети и осетити и после га се довека сећати.{S} Мило обома, и њему и њој. „Нема |
> <p>Домаћин се опет врати и мало после га изнесе сав радостан.</p> <p>— Право си каз’о... метн |
избијати, па не зна шта је доста; стане га лупа к’о мајстора у ковачници, лупа к’о на ларму, ка |
336" /> главом и буде покојни.{S} А оне га слушају и не дишу, и тек кад се спасење исприповеда, |
зафалује а све преврће с очима и стисне га за руку.{S} Кад брж’ то, кажи ти то мени и протолмач |
ад је твоја берба.{S} Само... — опомиње га Нића прстом, ћуткац!{S} Ником да се <pb n="251" /> н |
ио, кицошки чешљао и учтиво понашао, те га је и женски свет радо имао.{S} Доста је само да прођ |
а после додаде гласно: — Па поздрав’те га, слатка тетка-Макро, поздрав’те.</p> <p>— Е, оздрави |
би још да послужи —</p> <p>— Та, ман’те га до ђавола, — вели госпоја Перса зевајући и заклањају |
’хоће л’ Пера Боцкалов?</p> <p>— Ман’те га врагу!— одвраћа га Аркадија. — Скуп је.{S} А и ако с |
лепе коње држи!</p> <p>— Ху, та ман’те га бестрага!{S} Да је он само полак добар к’о што су му |
послати! — И бијаше!</p> <p>— Та ман’те га врагу!{S} Није тај сирома’.{S} Све некакви „ербшафти |
никад неће ни бити.</p> <p>— Та ман’те га до ђавола! — вели госпоја Перса.</p> <p>— Морамо, сл |
ете у помоћ усплахирени укућани; ухвате га за уши, па извуку најпре њега из чизама а после <pb |
оног младог, здравог лепог... та знате га сигурно... берберског асистента Та како да га не зна |
ије помоћи, падне лепо под сто.{S} Сете га се и нађу га тек онда, кад га жена, потражи: „А ди с |
Кирило, — вели Владика. — Та погледајте га боље <hi>колики је</hi>, та није ваљ’да већи од њега |
ите к’о наш Краљевић Марко!{S} Коштајте га само!</p> <p>Г. Пера узе и попи пола чаше, а поп Спи |
зуб!</hi></p> <p>— „За Бога, та где сте га само нашли! вели ми господин Владика. — Извол’те се |
ха, смеје се Екселенција.{S} Та где сте га само нашли?“ — Али, молим вас, Ваше Преосвештенство, |
сва ми памет остала на њему!{S} Ди сте га, гнедиге, узели?{S} Да лепа цица! — рече разгледајућ |
А ако је веровати поп-Ћириници, и јесте га мало чудновато добио.{S} Она вели, да га је поп-Спир |
есет!{S} А да шта ви мислите!?{S} Нисте га још видили, а да видите, какав му је црвен нос!{S} Д |
а <pb n="102" /> у љутини зарекао да ће га свега секиром разлупати или га продати каквом вергла |
ити миријадама дудова плода.{S} Тада ће га тек можда скинути какав гладан вандровкаш, који се п |
о гђа Перса. — А са чим ће!{S} Ваљда ће га поп Спира о свом трошку послати! — И бијаше!</p> <p> |
аведне и слатке освете.</p> <p>— Ала ће га намазати сапуњавицом! — разговараше се гђа Перса сам |
захтева и логика догађаја.{S} А Јула ће га чути једина у кући, јер тата јој спава чак у авлији |
то воли крофне!{S} Откуд сад то, Бог ће га свети знати; али је то непобитан факат познат сваком |
, дакле већ био спреман да пође, кад ће га поп Ћира јетким и дрхћућим гласом ословити и заустав |
та није било бољег боктера нег’ што ће га ноћас бити!{S} Та чува ноћас село <pb n="397" /> сам |
> <p>— Које добро, Аркадија? — запитаће га овај.</p> <p>— Добро је!{S} Распит’о сам!{S} Господи |
обити, али се неће хаснити!{S} Заболеће га врат гледајући поваздан тако у висину, али неће моћи |
одвукли су га, и дочепали су га, и неће га шале пустити.{S} Не искобеља се више тај к’о ни паор |
о к’о Совра гајдаш за кишу,“ или: „Тиче га се то много к’о Совре гајдаша суша!“ — Он понесе сам |
/> <p>Прођоше кола кроз село; оставише га и ударише преко вашаришта.{S} Како пусто и жалосно и |
љубио у руку! — рече и намршти се да би га заплашила.</p> <p>— Нећу, — смеје се Рада који се, с |
видела, колико би јој тешко било кад би га изгубила.{S} Ни она не би могла преживети такав губи |
икако и нису могли продати, јер коме би га год понудили, тај место да пита: „пошто?“ хоће да пу |
ма. „Није се женио никад — извињавао би га поп-Спира, — па му није ни замерити, што је тако пис |
ција — но било би белаја.{S} Уграбио би га одмах.{S} Не би му тај дао да се жени, него би с њим |
нел?</p> <pb n="340" /> <p>— Е, а ко би га сад знао.{S} Нисам ни загледо у фирму.</p> <p>— Баш |
е Неда гологлав и мало постиђен, пољуби га у руку, па само вели: „Хе, шта знате, господин-попо, |
у.</p> <p>— Нећу, — вели Рада; — пољуби га ти!</p> <p>— Таки господин-попу у руку!...{S} Сад ће |
путник и поклони се поп-Спири и пољуби га у руку што се овоме јако допало, јер се до сада није |
му!{S} И Сиду, и Макру, и Иву (и пољуби га) и Раду, и бабу, — све воле господин попа, све; и тв |
амотуљак што му га даде Аркадија и зави га у завој па метну у појас поп-Ћирин.</p> <p>— Е, је л |
ви је.{S} А она се осмехну и отпоздрави га пријатељски.{S} Познала га је.</p> <p>— А откуд ви, |
било.</p> <p>Домаћин узе појас, остави га на своје место и врати се натраг.</p> <p>— И једнако |
ање и вршење његове дужности.{S} Остави га на послетку и гајдаш и сави у други сокак, оде и он |
ци.{S} Екселенција узе замотуљак, разви га и погледа.{S} Ништа ја не видим, шта је извадио, јер |
њено изображење и моје воспитање!“ Сви га уважавају и позивају на официрске балове, који су, к |
рг и дентист.{S} И славна вармеђа и сви га титулирају: господин доктор Шандор, само му гђа Перс |
осле чу се неко шапутање.</p> <p>— А ди га држи? — пита домаћин.</p> <pb n="316" /> <p>— Па ваљ |
ез интабулације и крајцаре дуга, огради га кућом великом, пространом и пуном свега и свачега.{S |
се допада; извадите још једаред, — нуди га поп-Спира.</p> <p>— Хвала лепо! — одбија гост.</p> < |
жите се, чесњејши господин-Ћиро, — нуди га домаћин... — Шта, ваљ’да вам се не допада кајгана? — |
оп Спира и поздрави се с учитељем, који га је чекао.</p> </div> <pb n="80" /> <div type="chapte |
не говори, али се бар меша с онима који га знају, а сад је учи један региментс-аудитор.{S} А ње |
и дивљење <pb n="314" /> домаћина који га од времена на време ободраваше реч’ма: „А то, то!{S} |
и разговарао се са старим учитељем који га је понудио бурмутом, о поп-Спириној беседи хвалећи г |
прилика!{S} Звао се <hi>Марко</hi>, али га госпоја Перса није друкчије ни звала него <hi>лопово |
ang="la">status quo ante</foreign>, али га попадије нису примиле, а нису га примиле свака из вр |
е шешир на очи па убрза поред њега, али га оштро око ча-Нићино ипак познаде.</p> <p>— ’Бројтро, |
да помилује једно кривоного гушче, али га матори гусак нападе и још више збуни сиктањем својим |
ри фртаља помакао“ и лакши јој био, али га ипак запита, пославши Јулу у кујну, шта је и како је |
дана једнако јој је посред срца, — али га у башти нема!{S} Срела се с њим само једном у шору.{ |
оска деца увек тако жељно погледала али га је Аркадије чувао као очи у глави, и разговарао се с |
один Шандор?</p> <p>— Није!{S} Одазвали га, па мор’а фришко да оде на вашар.{S} Ту сат и по ода |
ни криво ни дужно, потрзали и излагали га подсмеху, пошто оно није ни најмање криво за све ово |
ао да ће га свега секиром разлупати или га продати каквом верглашу.</p> <p>— Молим вас извол’те |
едрог и насмејаног плавог неба, покрили га сиви облаци који се по ваздан гоне, стижу и престижу |
з благодарности оправио сахат; а носили га чак и у Темишвар неколико пута паори, кад иду на жит |
шло.</p> <p>— Баш, Бога ми!{S} И сад ми га је жао. — вели поп Спира у иронији, а и ди би богосл |
само кажем.</p> <p>— Е, дабоме, — брани га гђа Сида и не да на њ.</p> <p>— Ајд-ајд!{S} Ја ти ип |
а он кад се пробудио, једва су укућани га курталисали они’ амова!{S} Ето, тако!{S} А још спав’ |
х, абер мајн Гот, каква форма! — храбри га раздрагана фрау-Габриела, па му стисну руку да га, к |
—</p> <p>— Да му очиташ, јест, — храбри га госпођа Перса, — те још како да му очиташ.{S} Еј да |
</p> <p>— Брзо, господине, брзо! — жури га Аркадија и полети на врата натраг цркви, а поп Спира |
изброја и сложи банке у шлајпик и тури га за сару од чизме, он им се заблагодарио лепо.</p> <p |
{S} Кога си требала да видиш, видила си га још пре толико година.{S} Хехехе!</p> <p>— Да није < |
да ти дам, а не ајнпренсупе, к’о што си га и заслужио!... <hi>Она</hi> протиница пре мене!...{S |
е идемо?</p> <p>— Та зар испред носа ти га одвукли па сад нам се смеју и он и она бештија чифуц |
од хоће добра вина да пије, а он ето ти га па к мени. „Срдили се ви или не срдили, ја дођо’ каж |
ће лице, описати и с читаоцима упознати га.{S} Сахат је давнашњи.{S} Памти га госпоја Перса још |
как, — наставља поп Ћира. — А не изнети га насред сокака, као да је сокак ваш спахилук,... да ч |
, онда се зна шта је његово.{S} Он нити га сеје, нити окопава, па опет њему добро; његову кукур |
нати га.{S} Сахат је давнашњи.{S} Памти га госпоја Перса још дететом док је била, кад је донет; |
та га зачуђена и преплашена Жужа видећи га онако јаросна.</p> <pb n="228" /> <p>— Зови ми одма’ |
ојим га је попадија често грдила мрзећи га и замерајући му нарочито што је постао непоуздан па |
бурмутом, о поп-Спириној беседи хвалећи га и упоређујући га са не знам којим старим Светим Оцем |
е, рано, — вели јој гђа Перса пробајући га прстима, — није оштар, него је твоја кожа на лицу зд |
к’о ђаво — вели му Ракила не пуштајући га. — ’хоћеш ти талирима да поткиваш Какаш-Веркине чизм |
ћи, — наставља бирташица и не слушајући га, — а он је онда мало учтивији, па не отима од други’ |
пириној беседи хвалећи га и упоређујући га са не знам којим старим Светим Оцем и са трубом Јери |
твоју маму воле! — рече Јула умирујући га и бришући сузе и детету и себи кришом... — Доћи ће о |
, свакојак..</p> <p>— Па ти кажи, — учи га гђа Сида, — да га тога дана ниси <hi>ни вид’о</hi>, |
аће Бог, па ће ваљда добро бити! — теши га Аркадија.</p> <p>— Е, лако је теби, ти не зависиш од |
поп Спира с домаћином из собе.{S} Овај га храбри и вели му:</p> <p>— Немај ти бриге!{S} А како |
? — вели Јула збуњена и румена. — Питај га ти.</p> <p>— Еј, срећо моја, — шану у себи гђа Сида |
чинила си „ероберунг“, па сад не пуштај га ни за часак.</p> <p>— Не брин’те се, мама!{S} Остав’ |
ило, а и чизмар му наглавио чизме, ипак га нема.{S} Јула је на њ мислила и тих дана једнако се |
од поп-Спириних.{S} Ту му гову.{S} Увек га ујутру питају, шта он најрадије једе па му кувају.{S |
му на захтев оно најмање.</p> <p>Путник га узе у кола и пољуби и метну га на колено.{S} Кад вид |
у џепу, опет нећу имати мирна сна, док га се не курталишем! — рече поп Опира и изађе у авлију. |
какве је муке им’о отац поп-Спирин, док га је натер’о да се школује?{S} То је салашар.{S} Трипу |
ро то што ћу ти сад издиктирати:{S} Док га не видим обријаног, да му лице изгледа клот к’о јург |
’ кад добијем од вас пукет, онда ћу вам га растумачити и поучити, али тражим од вас да вас нико |
, а кукуруз изредан, па нађикао, гледам га баш јуче; хуланер на коњу да прође кроз њега, не би |
Нилске краве појеле дебеле?!{S} Гледам га само, како се ту цифра!{S} Не познајем ја богословце |
ух, ух!</p> <p>— А ја приђем и погледам га, ал’ имам шта видити! <hi>Коњски зуб</hi>, са свим к |
е, па мислим: добро је, ту је! и предам га тако завијена владици.{S} Екселенција узе замотуљак, |
еднем код ченејског попа.</p> <p>— Знам га, што има жену Тину, Тинин Акса.{S} Та како га не би’ |
кле, ја извадим онај замотуљак и опипам га...{S} Осетим лепо тврдо испод руке, па мислим: добро |
один Владика није ост’о при том, да сам га хтео намерно преварити.</p> <p>— Помирили се и пољуб |
гром га спалио.{S} Још се сећам да сам га на нарочито место метла, да га само не заборавим!{S} |
л’ још ја нисам изиш’о крив, к’о да сам га намерно хтео преварити.{S} У мал’ <hi>мене</hi> нису |
рпљенијем — а то више вреди него да сам га бацио под ноге.{S} Нека иде бестрага, казаћу, да оду |
требало имати доброг учитеља, а ја сам га баш имала!{S} Моја покојна мама, Бог да јој душу про |
зи.</p> <p>— Ето ти сад!{S} Па и ја сам га погодио!{S} Но, сад ће бити комендије!</p> <p>— Па в |
каткад мој Аца.</p> <p>— Да, вид’ла сам га канда ту одономадне.</p> <p>— Јесте, рано, нема га в |
ме!{S} Та нисам га ни тражио, нити сам га наш’о! — извињавам се ја а све се око мене окреће к’ |
ет, замерићу се њемукана!{S} А увек сам га за живота слушала, рођена моја, па зар сад да га не |
н! „Хо, — мисли у себи Јула, — како сам га само страшно изгрдила!{S} Сад се ваљда застидио, па |
едно вече, дође лепо Шаца, онај што сам га мало пре споменула, са читавом бандом блех-инштрумен |
у —</p> <p>— Та, знам ја то!{S} Зар сам га једаред чеш’о по лећи!...{S} Тргов’о толике године, |
еосвештенство, услишите ме!{S} Та нисам га ни тражио, нити сам га наш’о! — извињавам се ја а св |
једе хлеб“ (да се послужим реч’ма којим га је попадија често грдила мрзећи га и замерајући му н |
="263" /> <p>— Ту је код мене.{S} Носим га увек са собом (у злу не треб’о!) Ал’ која ми и асна |
а.{S} И доиста било јој је мило!{S} Чим га је видела, допао јој се, а особито јој је мило било, |
га види, а гђа Сида скида, громове чим га погледа у оној његовој ваздашњој позитури. „Сав ми ј |
па шацуј ћерку!“ А баш јој се допао чим га је спазила, учтив па смеран, па косу разделио по сре |
напрстак?{S} Сад је отоич ту био, гром га спалио.{S} Још се сећам да сам га на нарочито место |
у га салетили и једни и други.{S} Један га дочеп’о за рукав па га вуче на ручак, а други за дру |
Данашње су младожење к’о чикови; таман га упецаш и да кажеш: фала Богу! а он исклизи к’о чиков |
е се прљи по свима правилима, а домаћин га струже кресачком којом се лети креше трава по баштен |
овац је <hi>његова сопственост</hi>, он га је купио и донео.{S} Да га питам ко руши православиј |
како је био интимнији са поп-Спиром, он га напослетку и запита, кад осташе једно кратко време н |
ј лопов, онај архилопов Нића боктер, он га је мор’о свему томе научити.{S} К’о мисли, у завади |
/p> <p>— Или ја? — вели гђа Перса. — Он га је први дочепао и одвео био својој кући.</p> <p>— Па |
рати се о томе, а кад једе грожђе, а он га опере у чаши, и не једе љуске, него их оставља у тањ |
се Тинкуца и даје му фићок ракије и он га искапи на мах. — Помози ми, видиш да сам ово дана не |
у, инзултир’о је господин-Ћиру... гађ’о га песконицом, и онај ост’о без једног зуба, избивен <p |
бој’о ни једног бачког ироша, ни пушћ’о га испред себе!...{S} Еј, да ми је данас онај тал а ова |
е сав комшилук био против њега и вребао га да га убије, али за чудо, да је крај свих тих претњи |
прслук са два реда дугмади и закопчавао га до горе, а око врата обавијао два до три пут шарену |
ву у служби олтару и звонари.{S} Назвао га је чак „столпом православија“.{S} И где год је после |
е, па да и’ будзашто возиш, — саветовао га је Нића. — Та видиш ли, како ти је запала сикира у м |
Шацу и однео му црвену пошу.{S} Затекао га је у дућану баш кад је Шаца туцао кудељно семе и ’ра |
то добије увек пола поскурице, а послао га је Аркадија да јави.{S} Знали су, дакле, да је путни |
вљао и дотеривао, па ништа!{S} Оправљао га и Лала пудар који је то научио као солдат у Талијанс |
и дан да погађа кола.{S} А после, бацао га је у бригу и његов <hi>барометар</hi> у кући, јер он |
а па грозничаво дочепа појас. — Ха, ево га, ево!{S} Овде у ћошку, не реко’ л’ ја?!{S} Ево га, т |
} Овде у ћошку, не реко’ л’ ја?!{S} Ево га, ту је!{S} Сад брже њега напоље, а да метнемо ово на |
хоће), па не може да макне оданде, него га стане дрека и дерњава и запомагање оданде.{S} Виче з |
ину и младенцима, па му нису дали, него га слали да иде на дужност.</p> <p>— А за што да идем, |
и онда шта ће с њим,<pb n="137" /> него га, као Србина и српског газдачког сина, даду у бербере |
лепше и лакше бити позван на ручак него га описивати.{S} Напоменућу само то, да је гђа Сида учи |
— вели охрабрена госпођа Сида, — много га не би баш ни коштало.{S} Ето, наш би, га Шаца обриј’ |
аписао онај <title>Кохбух</title>, хтео га је <hi>њој</hi> посветити, да шта!</p> <p>— Верујем, |
одвео био својој кући.</p> <p>— Па био га чувати.</p> <p>— А девојачка су врата сваком, што ка |
је већ узео свој штап и шешир и гладио га руком низ длаку, дакле већ био спреман да пође, кад |
пољубио господин-попу у руку, и замолио га, да ти опрости, што си се бац’о прашином на кола?{S} |
ја, па дошао и стао пред њега и замолио га да га покрсти и преведе у нашу православну веру, — н |
м се, савладао сад мој гњев, и посрамио га својом уздржљивошћу и долготерпљенијем — а то више в |
" /> <p>Сунце се већ спустило, заклонио га већ бескрајни рит с високом трском, још мало па ће и |
онако паорски, господин-Ћиру.{S} Ударио га.</p> <p>— Ударио!{S} Јао наопако!{S} А чиме?</p> <pb |
А чиме?</p> <pb n="210" /> <p>— Ударио га „штоглом“ у леви образ и све му зубе поизбијао и про |
уј“, и „Подај <hi>господи</hi>!“ — учио га је оне вечери Нића; и све је то сад пало на памет га |
ља, а нема му лека!</p> <p>И доиста, ко га није поправљао и дотеривао, па ништа!{S} Оправљао га |
, ја и заборавила да вас питам.{S} А ко га је напаствовао?</p> <p>— Па поп Спира!</p> <p>— Поп |
газдачку девојку па свира, а она зна ко га је послао пред њу, па само гледа у лево у земљу, па |
брез нас, кад има ајзлибана...{S} И ко га је измислио!{S} Ознтрогере му швапске!...</p> <miles |
ми је црвен, кад га видим; па и онај ко га спомене.{S} Ко ти још неће добити црвен појас!“</p> |
лигатних поштовалаца Доситијевих, и ако га је мало читао; али се ипак у том није слагао с њим, |
ма бојтарским.{S} Приповеда јој — и ако га она и не слуша, јер је већ сто пута то исто чула па |
Циканов?</p> <p>— Изешћете се живи ако га погодите.{S} Пипав је до зла Бога, за то су му изден |
ећу и отићи а њу закључати у подрум ако га не пољуби. <pb n="360" /> А она каже, да би умрла од |
ита апостол!{S} Већ две су недеље, како га баба преслишава, онако стара, цео апостол на памет!{ |
тује... к’о неки фишкал —</p> <p>— Како га је совјетовала, онако у мал’ није и прош’о! —</p> <p |
И њега сам се сетио па путу, е, а како га се и не би’ сетио!...{S} Наспело ми да се мало прове |
о има жену Тину, Тинин Акса.{S} Та како га не би’ знала!</p> <p>— Није Тинин, него луциферов, о |
Гром те спалио, обешењаче зелени!“ Тако га је грдила гђа Сида, али он се ипак није пењао уз мер |
неки одговор на раније питање, бар тако га је Шаца, познајући — што рекли — лавиринат женскога |
ако језиком. — Бога ми!...{S} А, колико га имате још у подруму?</p> <pb n="88" /> <p>— Хехе!{S} |
</p> <pb n="88" /> <p>— Хехе!{S} Колико га имам да имам, тек велим: данас га нећемо попити, па |
исперемо гушу вином?</p> <p>— А колико га имате у подруму, заборавио сам да вас запитам! — реч |
жија.{S} А и она од своје стране колико га је само својим жртвама обвезала!{S} Уклонила је из а |
е жабац већ неколико година дере колико га грло доноси; има гласину к’о бик, па се чује са пола |
без душе у авлију, и раздера се колико га грло доноси:</p> <p>— Отвор’те капију, ево гостију!< |
са пола атара колико је грлат.{S} Нико га није дирао, па чак ни несташна дечурлија која су <pb |
је коштао пет стотина сребра, и коштало га попијено вино и поразбијане флаше и главе на седамде |
за покојника: „Богме, — вели он, — село га неће још дуго другог таковог имати; то ја само кажем |
дао Бог, фала Богу, доста и поздрављамо га сви и баба и нана и брата и Ката из комшилука, која |
Ћира па превуче шаком преко чела. — Ено га код своје куће.</p> <p>— Дош’о?! — запита зачуђено п |
живина из авлије побегне куд које. „Ено га, опет се дере матори магарац!“ вели љутито попа.</p> |
да јој је купио клавир на вашару. „Ено га, вели, у шупи, па нек свира у њега сваке друге недељ |
дигне сокак на главу; срела га... лепо га вид’ла к’о ја вас, милостива, сад... фрау-Цвечкенмај |
> <p>— <hi>Коњски зуб!</hi>...{S} Е, то га је она његова бештија навела да уради; нико други не |
и потребан, а незграпан и смешан, за то га никако и нису могли продати, јер коме би га год пону |
пре пасош, па ће после и коња, па за то га, вели, и продаје сад јевтиније.</p> <p>Тера Пера Тоц |
етима и упутствима односно тала и за то га је паметно било и позвати.{S} Сви пристадоше радо и |
н нос, тане му госино!</p> <p>— Па зато га и негујем и тимарим к’о госпођа перзекуторовица оно |
им која кола прођу а ми мислимо:{S} Ето га!{S} А кад оно нисте ви него какав Жида што долази за |
није било тога теста или мелшпајза, што га она не би знала зготовити.{S} Кад она направи то <hi |
ергеле!{S} Умреће и прежалити неће, што га није ил’ купио ил’ украо.{S} За то је сада сетан, лу |
ми се чини да ти —</p> <p>— Ето!{S} Што га нема код нас; а код њих је био и пре и после подне!{ |
знате? — вели поп-Ћира.</p> <p>— А што га не дате да се оправи? — вели поп-Спира. — Рек’о би’ |
д пет година, нити слабије од овога што га сад пијемо а пијемо ово лети.{S} Али једно је, боме, |
р!</p> <p>— О часни те, дете!{S} Па што га ниси одма’ затворила?</p> <p>— Па чекала сам, да ми |
им, да <hi>потплатите</hi> кочијаша што га буде одвез’о — па <hi>он</hi> да се какогођ докопа з |
еју код господин-пароха, оног, оног што га паори зову: <hi>Олуја</hi>, вашег и његовог пријатељ |
по неки се тужи на камиш и вајка се што га је <pb n="73" /> синоћ заборавио да ишчисти, па сад |
е човек (и онај што му ваде, и онај што га вади) — па једва га извуку!{S} А ово нит’ је <hi>он< |
то неће дуго трајати; захваљује јој што га се сећа и чешља онако како се њему допада.{S} Нарочи |
не може да закопча свилени пруслук што га је купио на сенћанском јесењем вашару.{S} И пишите: |
} Долијаће, Ћиро, ако има Бога, к’о што га и има!{S} Него ти само не попуштај твоје право и тво |
није лепше лице природно, онако к’о што га је Бог створио?! — вели Пера.</p> <p>— Е, ал’ ја ’хо |
оји никога на свету.{S} А њему мило што га тако држи за јунака, па онда,он њу пољуби, а она се |
и ђакон код себе.{S} А знам већ и зашто га је и задрж’о!</p> <p>— <hi>По-пољубите се!</hi> „И п |
ла попина и Шаца радо гледају — омрзнуо га је Тима још страшније, јер се и њему јако допала Јул |
стан.</p> <p>— Право си каз’о... метнуо га под главу, био му под јастуком —</p> <p>— Дад’ га бр |
језик баш <hi>тако</hi> нобл-језик, зар га не би говорила и гђа биргермајстерка Еулалија као је |
прашта покушану превару.</p> <p>— А зар га је хтео преварити?</p> <p>- Та тужио ме да сам се по |
гију.{S} Али ће мало подуже чекати, јер га је фрау-Габриела замолила да не пуца док је она у ав |
а! — рече љутито гђа-Перса. — Онај паор га већ упец’о.{S} Унцут један! — додаде у себи па се да |
олико га имам да имам, тек велим: данас га нећемо попити, па све да узмемо у компанију и самога |
ма он нешто да ради; час пали лулу, час га жуљи чизма па је свлачи, па онда испусти бич па сила |
час у рукама Ракоцијевих Куруци, а час га преотимали Монастерлијини Срби, док се на послетку н |
281" /> чува к‘о очи у глави; сваки час га загледа и пипа, је л’ му на свом месту.{S} Па баш и |
адне лепо под сто.{S} Сете га се и нађу га тек онда, кад га жена, потражи: „А ди се то део мој |
Сида и Јула.{S} Обе забринуте, гледају га у тежњи да му прочитају с лица, шта им доноси: срећу |
ола.</p> <p>— Срећан пут! — поздрављају га његови, гђа Перса, Пера, па и сама Меланија, која се |
не вози никог. „А што не пазиш?“ пцују га људи. „А што се не држи љуцки!“ брани се он; па још |
ко богатији <pb n="9" /> умре, оглашују га сва звона и чинодејствују оба попа; а ако сиромашниј |
бично протојерејски штапови, а донео му га је на поклон с једнога вашара мајстор Лекса лецедер |
а из џепа извади онај замотуљак што му га даде Аркадија и зави га у завој па метну у појас поп |
вади брже онај зуб из замотуљка и метну га себи у џеп, а из џепа извади онај замотуљак што му г |
p>Путник га узе у кола и пољуби и метну га на колено.{S} Кад видеше оно троје ово у колима, изј |
ом стиже и Ђука с пуним тањиром и метну га пред Нићу.</p> <p>— Па, домаћине, — вели Нића, — зар |
е он већ до подне тако пијан био, да су га одвели у шупу да се испава, а око гајди му се сад де |
трљају јер се прошле Недеље тужио да су га убијале и морао их још у порти скинути.</p> <p>Био ј |
i>ми</hi> да идемо!?</p> <p>— Па шта су га одвукли?</p> <p>— И одвукли су га, и дочепали су га, |
аше вере.{S} А девојке су рекле, кад су га виделе да пролази на колима, да мора да је нежењен, |
ко у ноћ и јео и пио у кујни.{S} Кад су га опомињали да иде на дужност, он није хтео, него је с |
дело и својим рођеним ушима чула кад су га позвали сутра — у Недељу — на ручак.{S} Чим се врати |
рескве дуранцлије (и доцније кад год су га послужили код поп-Ћириних бресквама дуранцлијама, ње |
седе до њега.</p> <p>— Та јесте, све су га обрстом и одранили у богословији, — хтеде гђа Сида д |
ним предметима, о силним зорама које су га затицали крај књиге, о испиту, о тешкоћама на њему, |
егне од силних свакојаких мисли које су га опхрвале онако седећег у колима, а и да се прихвати |
ад иду на житну пијацу; а и код куће су га сви дотеривали, — па ипак ништа!{S} Ено и сад виси н |
учитеља за кога су већ причали који су га видели, да је млад и леп па тек свршио богословију, |
/p> <p>— И одвукли су га, и дочепали су га, и неће га шале пустити.{S} Не искобеља се више тај |
та су га одвукли?</p> <p>— И одвукли су га, и дочепали су га, и неће га шале пустити.{S} Не иск |
ише од пића него од науке, — а паори су га звали шлајбер каз’ти писар, једна древна пијаница, а |
иће и да лепо пева!{S} С нестрпљењем су га очекивали и старији и млађи.{S} Многи очеви а нарочи |
ло од лопова поред све клевете којом су га бедили да је и сам с њима по некад бивао у ортаклуку |
„шрајберу“ (управо „шлајберу“, како су га паори називали), који је са Шацом — као што вам је в |
и сувише.{S} Само кад помислим како су га салетили па му напунили уши!...{S} Сирота Јуца, ње м |
ом као какав невешт педагог.{S} Врло су га често секирала <pb n="51" /> деца из комшилука кад и |
гласе сва звона и опоје оба попа; то су га, истина, огласила сва звона, али оба попа нису хтела |
а сахатима вреба (а у осталом, на то су га и научили. „Не дам му, боме; ено му мишева па нек их |
бољег.{S} Ако буде боље само оно што су га — Боже ме прости — у старо време пили они сватови у |
-Спире.{S} А није ни чудо.{S} Та већ су га у поп-Ћириној кући звали просто: „Сине Перо“ или „Си |
ала, чим је нови учитељ дош’о, одмах су га салетили и једни и други.{S} Један га дочеп’о за рук |
>, али га попадије нису примиле, а нису га примиле свака из врло појмљивих разлога.{S} госпођа |
ла пред капију, — остави то пиле, ја ћу га очупати, па стрчи и отвори капију, ето нам милостиво |
, чини ми се, устати са бријачем, па ћу га <hi>сама</hi> обријати ако ти нећеш!{S} Да памти кад |
пира уђе унутра у кућу газда-Пере и баш га затече у кући где седи у ходнику па круни кукуруз.</ |
ало више зна француски.{S} До душе, још га ни она (Меланија) не говори, али се бар меша с онима |
и опасног лопова кућевног, чије је: га-га! увек наљутило патка).{S} А поп Спири дође напослетк |
ога Ту-ту-турчина!{S} Тога, тога Ага-га-га-гарјанина!“</p> <p>— Пак-пак?{S} Пааак-пак-пак! дере |
о-тога Ту-ту-турчина!{S} Тога, тога Ага-га-га-гарјанина!“</p> <p>— Пак-пак?{S} Пааак-пак-пак! д |
S} Његов рођени зет!{S} О, убио те Бог, Габриела, откуд само <hi>то</hi> да ти падне на памет!{ |
ма и вели јој: „Та немојте се трудити!“ Габриела само виче: „А, не, не, најн, најн!{S} То ће да |
у, — рече бришући сузе мало умирена гђа Габриела; — салашар, па још немеш, грубијан!</p> <p>— Н |
ала.{S} Одмах после ручка, узела је гђа Габриела (молимо читаоце за извињење, што ћемо је звати |
i>тукли</hi> с ким гођ? — запита је гђа Габриела.</p> <p>— Нисам, слатка,... него с овим шегрти |
p> <p>— Молим, молим, —устручава се гђа Габриела, — к’о што сам рекла, ја могу и мало после!{S} |
ада —</p> <p>— Хахаха! — насмеја се гђа Габриела онако уплакана. — Морам, слатка, да се смејем |
шла од гђе натарошевице, упутила се гђа Габриела брзим кораком гђи Соки гркињи.{S} А тако исто |
">кис ти хант</foreign>! — клања се гђа Габриела. — Пардон, пардон, ако сам вас штагод узнемири |
<p>— Зар ништа не знате? — чуди се гђа Габриела.</p> <p>— Ништа —</p> <p>— И ви баш ништа нист |
<p>— Ох, баш ћу вас молити! — рече гђа Габриела и утрча у кућу. — Молим вас, само малко.{S} Уф |
никад немам обичај да лажем! — рече гђа Габриела и стаде лити грозне сузе. — А то може свакој п |
<pb n="211" /> приповедати, — рече гђа Габриела, готова већ да удари у плач.</p> <p>— Ал’ моли |
Гецина супруга.</p> <p>— Но, — рече гђа Габриела улазећу у Гецину кућу, — и ја вам красно изгле |
hi>и коме</hi> да шмајхлује! — вели гђа Габриела.</p> <p>— Та... баш не велим да није; није ми |
тка, штогла! — рече жалосним гласом гђа Габриела. — У осталом — трже се па настави, — сад вам ј |
>— Јао мене жалосне! — викну очајно гђа Габриела, која је била већ прилично одмакла. — Ју, убио |
пођоше обе.</p> <p>— Јуф! — дрекну гђа Габриела уплашена од звекета ланца.</p> <p>— Иди, Мило, |
а ће сад опет та матора торокуша?! (Гђа Габриела није била ни матора ни ружна, <pb n="204" /> н |
је то било гвозденим вилама.</p> <p>Гђа Габриела је полетела лака и чила кроз сокаке, и у четвр |
з шесте куће, и похита јаче.</p> <p>Гђа Габриела је хитала к’о без душе сокаком где се срела на |
е и пољубише се и растадоше.</p> <p>Гђа Габриела удари у кабаничарски сокак.{S} На авлијским вр |
н код Кустоце!</p> <p>— Ију!{S} Госпоја Габриела, та <hi>шта</hi> ви то мени говорите?!{S} А од |
умирила?...{S} Боже сачувај! — наставља Габриела. — Тек онда се згране, па стане да ђипа и да п |
редаде их хитајући Пели. — Ју, несретна Габриела, та ти како си почела, ако овако фурт устраје |
а</hi> баш?!{S} Та је л’ можно’? — пита Габриела скидајући мараму. — А ја потрчала да чујем, ка |
ка, нека, ручајте ви само, — вели гђица Габриела улазећи код г.-натарошевих, — ја ћу мало после |
ту!{S} Ја ћу ево овде на канабе! — рече Габриела и седе иза њихових леђа на једно канабе и изва |
сте да ми је пасир’о онај малер, — рече Габриела и удари у плач, — па ме само секирате и не вер |
S} Дакле —</p> <p>— Дакле, чујте! —рече Габриела и поклони се г. Кипри натарошу, који испушио б |
ради, само да вам не дам корпу! — вели Габриела и остави штрикерај.</p> <p>— Но, па шта је, шт |
p> <p>— Није то било, милостива, — вели Габриела, — тек од оних сватова кад ми је то пасирало.{ |
S} Ето ви’те, већ плаче фрајлица!“ вели Габриела показујући на девојчицу која се, пошто јој је |
ће бити од њега неки грубијан, — заврши Габриела мећући штрикерај у корпицу, који је после трећ |
где!{S} Како код кога! — рече задовољно Габриела. — Код господина <hi>Ћире, пароха,</hi> знам д |
нало је село да су се помирили.{S} Фрау Габриела је полетела одмах онога часа, кад их је видела |
века није ни чула ни читала где — Фрау Габриела викну само швапски „На!“ с таквим гласом и изр |
сам сад овако пристала!!!</p> <p>— Фрау Габриела, — чу се и други глас из једног отвореног проз |
p>— А што ми не хофирате? — запита фрау Габриела одједаред оне око себе кад јој се досадило ћут |
ост и милину од тога.{S} Тако је и фрау Габриела осећала неко задовољство и онако раздрагана из |
осподин-Перо... службеница! — вели фрау Габриела и одлази журно.</p> <p>— Иди до ђавола; врат с |
— А-јо, да бо’ме, да бо’ме, — вели фрау Габриела, па охрабри и Севера к’о и онога с леве стране |
а овде у овим каљавим селу, — вели фрау Габриела.</p> <p>Ту гђа Перса заћута са свим.{S} Ваљ’да |
умео да цени код тог створа, само фрау Габриела, јер су сви држали велике, рундове, жућове, га |
Јесус-Марија! — викну запропашћено фрау Габриела...{S} Фрау-Цвечкенмајер!!</p> <pb n="391" /> < |
извали једну таку поскочицу какву фрау Габриела извесно свога века није ни чула ни читала где |
ге учинила и фрау-Габриела.</p> <p>Фрау Габриела је била створена за таке прилике и услуге, а ш |
S} Дакле, збогом!</p> <p>— Та, та, фрау-Габриела, та шта вам се то вуче, — повика за њом гђа Со |
Та умирите се, ал’ дођите к себи, фрау-Габриела!{S} Само забадава себе упропашћујете!...{S} Ње |
овити, и, што јој је најтеже било, фрау-Габриела је није много ни запиткивала, зато је једва че |
кинуто приповедање. <pb n="370" /> Фрау-Габриела је дакле ово дана најчешће свраћала у поп-Ћири |
} Потукли се!</p> <p>— Потукли!{S} Фрау-Габриела, ви се ваљда само шалите!{S} Ид’те, молим вас. |
сав намештај тамо у нови стан.{S} Фрау-Габриела се понудила, да му намести кућу, јер је имала |
рну и она одскочише у страну.{S} А фрау-Габриела се сва занела слушајући курмахераје накресаног |
Спиро!</p> <p>— Није ваљ’да имала фрау-Габриела кола да плати, а знали би и ви...</p> <p>— Та |
ена, како је већ толико пута рекла фрау-Габриела.</p> <p>Давно очекивани и жељени дан дошао је. |
дања из кола.{S} Најгоре је прошла фрау-Габриела, која се повезла као енђебула (ма да је то бил |
аква форма! — храбри га раздрагана фрау-Габриела, па му стисну руку да га, к’о вели, мало упито |
еби!...</p> <p>— О, о, о!{S} Јадна фрау-Габриела!{S} Јадна жена!</p> <p>— Ту је требала да буде |
убијена кад је чула да њена присна фрау-Габриела зна много више од ње, и желела је, да јој се ч |
те, не ћеду пуцати канони? — пита фрау-Габриела.</p> <p>— Неће, неће, госпоја.</p> <p>— Молићу |
фелер је, ето признајем! — попушта фрау-Габриела одобровољена и задовољна што примајући укоре и |
иде од руке!!!</p> <p>И још хтеде фрау-Габриела приповедати о својој жалости, али је сујеверна |
и ће мало подуже чекати, јер га је фрау-Габриела замолила да не пуца док је она у авлији, јер к |
на девојчицу која се, пошто јој је фрау-Габриела отворила очи, сва неутешна и несрећна огледа о |
а врло плитка лаж, приметила им је фрау-Габриела, јер је она лепо видела, како јој се Цвечкенма |
ан, да није ни приметио да то није фрау-Габриела!{S} Усред те несреће још је то срећа била, што |
формално, к’о убијена! — продужује фрау-Габриела с гђом Персом. — Е, е, ко би то и помислио!!{S |
S} Све су то знале и сваком казале фрау-Габриела и фрау-Цвечкенмајерка, а ова последња, дознала |
ве догодило тако близу села, па се фрау-Габриела могла бар пешке тихо <pb n="375" /> вратити он |
!{S} Их бит’ си; молим вас! — рече фрау-Габриела која осим речи „фронцле“ није ни речи разумела |
-Cyrl">мајн грус</foreign>! — виче фрау-Габриела која је била завирила у кола и видела, на вели |
окрену разговор на другу страну, и фрау-Габриела настави посао.</p> <p>Посао је из дана у дан с |
ему им је не мале услуге учинила и фрау-Габриела.</p> <p>Фрау Габриела је била створена за таке |
левча од оних кола њихову левчу и фрау-Габриела излете из кола тако лако к’о какав лак перјан |
<p>То никад није могла да заборави фрау-Габриела и омрзнула је и на Цвечкенмајерку и на гђа-Пер |
виче за колима и маше белим рупцем фрау-Габриела. — Е, то је баш лепо.{S} Ко би то рек’о.{S} Е, |
гђа Сида па и то: откад је управо фрау-Габриела омрзнула на фрау-Цвечкенмајерку.</p> <p>— Није |
вам јако обвезана! — благодари му фрау-Габриела која је такође била у сватовима као и њена од |
немојте дизати ту штанглу! — викну фрау-Габриела и запуши брзо своје хаглих уши. — Знате, страш |
ра а час у авлији налазила.</p> <p>Фрау-Габриела је била на ручку и тамо се лепо унтерхалтовала |
, или боље рећи извештај, гђице или гђе Габриеле, која је увек врло добро обавештена била о све |
после ових података, добивених од фрау-Габриеле беше јој, кад доведе у везу с оним што је пре |
нема. „Нема нам, Боже, већ одавно фрау-Габриеле; шта је то, саш њом, куд се, Боже, дела та жен |
итију.{S} А заслуга за то припада гђици Габриели.{S} Она је била као нека врста машамоде у селу |
енмајерка смејала к’о луда, кад је њој (Габриели) пасирао тај малер.{S} Тако се засмејала, да ј |
по други пут глас и гђа Сока позна глас Габриелин.</p> <p>— Неће, неће!...{S} На ланцу је под а |
е из других кола паори кочијаши.{S} Али Габриелина кола одлетеше за осталим колима, она остаде |
спричана (онако узгред) два малера фрау-Габриелина</hi> </p> <p>Пре него што су то знали и сами |
зражавали поп-Спирини, да ту има и фрау-Габриелина масла.{S} И тако, и ако су Шаца и Јула, као |
м, а сада, како се за чудо слагаху фрау-Габриелине речи са ономадашњим госпоја-Сидиним, и како |
ан села потера он своје коње поред фрау-Габриелиних и дохвати левчом левчу од тих других кола а |
ead> <p> <hi>У којој је сав онај „рест“ Габриелиног приповедања који није могао стати у Главу Т |
ачијег рода ка месту свога рођења) фрау-Габриелину кућу и одомаћио се у другој једној кући, где |
ја шта је тајна, — вели испраћајући гђу Габриелу која се изгуби у мраку проклињући ту „свађу“ з |
ин и неће више тај ништа да зна за фрау-Габриелу и њен авантурни начин живота.{S} По ваздан сед |
<p>Ово оволико сачуствовање дирне фрау-Габриелу и она се измири са фрау-Цвечкенмајерком.</p> < |
ао, тако рећи, сам свој, оставио и фрау-Габриелу и (што је код мачка ретка ствар, познавајући к |
е у томе.</p> <p>— Хе, слатка моја фрау-Габријела!{S} Лако је њој сад да се прдачи! — рече и уз |
Бог да дана да га видим калфом.“ А кад Гавра постаде калфа а она опет вели: „О Боже, подрж’ јо |
хов Гага.{S} Кад мало после, а оно није гавран него Шаца под јоргованом плаче.{S} А поред њега, |
ао овај гавран!“ — „Јесте, — одговара и гавран. — До сад је бријао туђе браде, а од сад неће см |
ote> <p>А затим се заплакао и он и црни гавран, а заплакала се и Јула.{S} И мора да је дуго и г |
ј грани стоји њихов <hi>Гага</hi> стари гавран онолики колики и јесте, па и он тужан јако опуст |
„Јуло, видите ли како сам црн као овај гавран!“ — „Јесте, — одговара и гавран. — До сад је бри |
оно под њим неки црн, велики као човек гавран, њихов Гага.{S} Кад мало после, а оно није гавра |
а пример <hi>Гагу</hi>, једног главатог гаврана, грдну свађалицу и опасног лопова кућевног, чиј |
сто, нигде никога, само покисле вране и гаврани гракћу и прелећу са багрема на багрем.{S} Прену |
о јецање и плакање, испрекидано гукањем гаврановим, оданде из оног комшијског јоргована.{S} Кад |
своје, Савичиног много старијег брата, Гавру.{S} Кад се родио, приповеда Палчика, а баба каже: |
епо!“ А кад је дочекала и то, и оженила Гавру, а она после остави Гавру к’о да га никад није ни |
то, и оженила Гавру, а она после остави Гавру к’о да га никад није ни било, па окупи молити Бог |
еки црн, велики као човек гавран, њихов Гага.{S} Кад мало после, а оно није гавран него Шаца по |
д њега, на једној грани стоји њихов <hi>Гага</hi> стари гавран онолики колики и јесте, па и он |
кад се и сама мама пробудила и отерала Гагу с врата, а њу викнула и пробудила, и питала је: шт |
ри, које нису за јело као на пример <hi>Гагу</hi>, једног главатог гаврана, грдну свађалицу и о |
ко баш леп момчић беше, дође сад гадан, гадан као сам ђаво с оним његовим смејањем.</p> <p>— Хе |
ој, и ако баш леп момчић беше, дође сад гадан, гадан као сам ђаво с оним његовим смејањем.</p> |
а, кажу, инзултир’о је господин-Ћиру... гађ’о га песконицом, и онај ост’о без једног зуба, изби |
исподњи!{S} Ху, виле га однеле! — па га гађа метлом или портвишем, а метла јој паде на главу, а |
х, ви, ви! — прети му прстом Меланија и гађа га цветом који дотле држаше на грудима. — Знате ли |
он беди у тужби, да га, то јест, нисте гађали ни чим.{S} Ви само каж’те: „Не знам ја ништа од |
ручка; а после ручка може вино, је л’, газда?</p> <p>— А би л’ се приватио малко? — пита га до |
а ондак ми се и мили да служим!{S} Ал’, газда-Перо, — веди Нића и метнуо прст преко уста, — сам |
— Нисам ти дош’о баш через јела и пића, газда-Петре, а за које ти опет фала, — вели му Нића; — |
другом капу с главе — А, па, спас’ Бог, газда-Петре!— вели Нића, па отпи добро, а за тим узе по |
ју</hi> да путују.</p> <p>— Даклем сад, газда-Перо, — завршује Нића, — ти знаш шта треба да рад |
; — него сам ти дош’о через твоје асне, газда-Перо.</p> <p>Па му онда тишим гласом исприповеда |
ја забадава Нића Цуњалов!{S} Утуби то, газда-Перо, — вели поносито Нића и отпи за пола бокала, |
ћи, па да им још претекне!{S} Утуби то, газда-Перо, — вели Нића на ком се већ могло осетити деј |
, рано, нема га већ седам осам дана.{S} Газда му најпре иш’о по неким Бачким салашима и мет’о „ |
а реко’: дај да свратим мало код нашега газда-Петра...{S} А, ти увек вредан!</p> <p>— Па фала.. |
титих арњева, а где би их и било, ту је газда опет на путу.{S} Остаде му још сало газда Пера.</ |
м! — Ааа, један по један! — рече у себи газда Пера Тоцилов и намигну ђаволасто испод шешира.</p |
и једне дуже напомене.{S} То и охрабри газда-Перу Тоцилова, и кад изброја и сложи банке у шлај |
ђаволасто испод шешира.</p> <p>Јер исти газда Пера није нико други него добро познати нам синоћ |
власт, да види шта је и како је и кући газда-Пере Тоцилова (јер о његовој кући и јесте реч у о |
, да је отворио дућан и постао сам свој газда.{S} Е, и то је дочекала.{S} Сад узела најмлађе ун |
о прокљувиш ти све то?!</p> <p>— Е, мој газда-Перо!{S} Не зоведу се бадава моји стари <hi>Цуњал |
инко, ниси ти сиромашак.{S} Ти си човек газда, кад ти можеш да држиш коње само через газдашага |
зда опет на путу.{S} Остаде му још сало газда Пера.</p> <p>Поп Спира уђе унутра у кућу газда-Пе |
ери Нића; и све је то сад пало на памет газда-Пери Тоцилову, кад је видео поп-Спиру у својој ав |
ера.</p> <p>Поп Спира уђе унутра у кућу газда-Пере и баш га затече у кући где седи у ходнику па |
лави нови чисти шеширићи, (у деце већих газда свилени и чупави) из којих још нису пили воде на |
пола бокала, па настави: — Ја ти, видиш газда-Перо, све на свету боље знам и цигурније него и о |
опусти кад је она у праву, и кад је она газдарица испред своје куће па све до пола сокака — то, |
ело мазати, та да што смо се узели?!{S} Газдачка је ово кућа, роде, ти само изволевај!{S} Та ст |
е баш између два угледна и лепо обучена газдачка момка, које су у селу „пајташима“ звали, а не |
е давала?</p> <p>— Та... к’о бајаги, ми газдачка кућа, а ја млезимац, а она сиромашка девојка!. |
па му само по мало чудно, како то тако газдачка кућа, а тако тврд креветац.{S} Али се ипак доб |
{S} Диван је био Шандор ђувегија, прави газдачки син, а укусно одело показиваше да је свршио не |
="137" /> него га, као Србина и српског газдачког сина, даду у бербере.{S} А чим сам казао шта |
у колу кад свира па кад стане пред неку газдачку девојку па свира, а она зна ко га је послао пр |
иваните, да је, ал’ није...{S} Јадан ми газдашаг!{S} Него крпарим, крпарим к’о нико мој.{S} Как |
уђег имања а за туђу асну?{S} Ди би мој газдашаг био!{S} Ал’ прошло! — одмахну Нића руком. — А |
а су сад к’о муж и жена.{S} Ушао Нића у газдашаг па га сви у кући поштују и раде, а њему не дад |
ког камиша (јер ча-Нића и ако је ушао у газдашаг и могао сад запалити к’о онај солгабиров стиву |
, кад ти можеш да држиш коње само через газдашага и сватова.</p> <p>— Та, господин-попо... и ви |
т, па проп’о и ја и имаће.{S} Од онаког газде, — ето на шта сам спао!</p> <p>— А ди ти је, Нићо |
ба много путовала и штрапацирала, многе газде до сад променила и да им место није било у соби.{ |
редно било бити бојтар и свињар; кад су газде и трговци терали свиње у Пешту на вашар, па су и |
, што кажу, у риту свирати“, па и теби, газди човеку, прдачити се са мном.</p> <p>— Е, е, госпо |
што кажу, и риђи у таљигама, нек’мо л’ газди!</p> <p>— Ја би’ се, знаш, ово дана кренуо на пут |
, киша, па пробија и сиротињски дороц и газдинску кабаницу; пада једнако и прави по путу блато |
ор.{S} Права идила; дивна идила сеоског газдинства!{S} Ах, чега ти ту све није било!{S} Један с |
ј скромна и вредна домаћица уме да води газдинство, да претходи примером, на пример, својој ћер |
сам вас, узнемирио у виртшафту то јест газдинству.</p> <p>— О, ни најмање, — одговори Јула кој |
сви у његовом роду музику.</p> <p>— За газдом! — прошапта гђа Спириница.</p> <p>Јула радо и ве |
е дао ситну трафику; а после грди неког газду што држи зла гарова који гризе капију кад год он |
аво носи; нег што још волу да намагарче газду коме украду коње!!...{S} Ено, пре три месеца кад |
кака.{S} Псује, истина, свет и пајван и газду, али опет остаје све по старом; како је коме удес |
’о отиш’о некуд на пут, а њу оставио да газдује.</p> <p>— Ал’ ти ми још не рече: шта је то све |
мами на уживања и дању и ноћу.{S} Дању газе по води комшијска дечурлија и кваси турове, а и но |
n="3" /> после кише онако радо и весело газила по бари, ни она га нису дирала.{S} По свој прили |
поред свег заустављања гђа Сидиног.{S} Гајдаш је отпратио најпре г. нотароша и госпођу му, за |
се мало оцедио, лете коњи весело као да гајдаш у колима свира, а Пера весео па распоређује опет |
вино,“ додаје г. Кипра нотарош, а Совра гајдаш запева: „Сипај, Тино, кроз кецељац вино!“ А они |
ошка музика за окретне игре, а ни Совра гајдаш није фалио; само је он више дувао у гајде онима |
: „Е, — веле, — мари он за то к’о Совра гајдаш за кишу,“ или: „Тиче га се то много к’о Совре га |
ве дужности.{S} Остави га на послетку и гајдаш и сави у други сокак, оде и он да спава и да се |
а још после тога брујале му гајде Совре гајдаша и зујало у ушима оно Јулино: „Срам те било!“ Су |
у,“ или: „Тиче га се то много к’о Совре гајдаша суша!“ — Он понесе само гајде, па кад га запита |
изу вашаришта, па већ трећи дан седи уз гајдаша, а Шаца остао у летњим ципелама, па не сме нику |
ме и своју дужност.{S} Те ноћи, тако УЗ гајдаша, издувао је весели Нића боктер хиљаду и неколик |
буде код ње, и кола и коња, и пешкира и гајдаша, и постављених столова и јела и пића. <foreign |
дала, да је сад лето, па да смо извели гајдаша у авлију или пред кућу!{S} Та мор’о би дувати у |
ина се ухвати у коло.{S} Свирало је пет гајдаша; два у собама, два у пространој авлији а један |
уштво из комшилука.{S} Нашли су и Совру гајдаша.</p> <p>Отпоче игра и песма и здравице, и ређа |
сватови из силне почасти придали Совру гајдаша, да га прати до куће.</p> <p>А што се у селу ве |
тпратише кума и старог свата и девера с гајдашем, с којим је после Нића боктер продужио кроз со |
је и онако мало на сокаку; а ноћом неки гајдаши, тамбураши, трумбеташи, Ћиро, неки курмахери и |
едњи’ салаша, макар му пукле оне његове гајде.{S} Ала би се секирала и кидала она дебела!{S} Еј |
бица!“</l> </quote> <p>Игра коло, брује гајде, а дечурлија трчи око кола или вија једно друго и |
кле је ту, све се чују издалека шијачке гајде како танко свирају, а она је дави и виче јој једн |
свадба, али су још недељу дана брујале гајде у ушима мамурних сељана а годинама се спомињала Ј |
пред кућу!{S} Та мор’о би дувати у оне гајде да се чују к’о оно велико звоно чак до последњи’ |
.{S} Деца се радују бешикама од које ће гајде направити, а старији кожурици и свима већ оним ђа |
коњима мило, и они удесили па играју уз гајде, а најлепше играју коњи Раде Карабаша.</p> <p>У о |
румената познате само дромбуље, фрула и гајде, али кад му (то јест томе клавиру) дознате истори |
о Совре гајдаша суша!“ — Он понесе само гајде, па кад га запитају: „Куда, Совро?“ а он им вели: |
даш није фалио; само је он више дувао у гајде онима у кујни и у авлији, него онима у сали.{S} М |
и позвана и непозвана света.{S} Свирају гајде, играју кола у авлији неколико и дуж сокака двапу |
и, а два дана још после тога брујале му гајде Совре гајдаша и зујало у ушима оно Јулино: „Срам |
а, са читавом бандом блех-инштрумената, гајди и други инштрумената и дигне сокак на главу; срел |
су га одвели у шупу да се испава, а око гајди му се сад деца отимају, вуку их по авлији и дувај |
апостолског рада у вртограду господњем гајећи и усађујући у срца поверене му пастве разне добр |
но што кажу: „Кошта га к’о Светог Петра гајтана.“ <hi>Ја сам</hi> платио и ту стиву лулу и ту к |
А Нића боктер — у чизмама и ћурдији са гајтанима и рузмарином — теши девојке па им каже:</p> < |
нка штофа и све раскошно ишарано плавим гајтаном.{S} На прслуку неких тридесет ситних сребрних |
и ако се све ово догађа у једном селу) галантно и обилно обасипао пољупцима.</p> <p>— Лаку ноћ |
— у старо време пили они сватови у Кани Галилејској —</p> <p>— А то вино, — упаде му гђа Сида у |
лијн (или тако неком), царском катани у Галицији, да смо сви, фала Богу, здрави које ми и њега |
емешага метнути у писмо а писмо пошље у Галицију или у Талијанску.{S} Атресира, на пример, томе |
кажу: „Хоћемо (на пример) томе и томе у Галицију или у Талијанску;“ па се онда онај, што наручу |
ресира, на пример, томе и томе катани у Галицију, или томе и томе солдату у Талијанску, а ономе |
голубињаци.{S} Трп камаре сламе, камара гањева и шапурика од којих се добијала добра жеравица з |
Ту-ту-турчина!{S} Тога, тога Ага-га-га-гарјанина!“</p> <p>— Пак-пак?{S} Пааак-пак-пак! дере се |
; а после грди неког газду што држи зла гарова који гризе капију кад год он прође и лаје на вла |
е соба с укућанима само.{S} А за тим се гаси свећа у кући, престаје шапат и настаје тишина.{S} |
, <pb n="256" /> и јасан девојачки смех гаси изненада свећу и буди и љути бабу.</p> <p>— Ајде д |
тако мајсторски зготовити!{S} Могли би гастгеберај отворити! — извали г. Пера, и кад рече а он |
ама са шлингерајем, па изгледа к’о мали гаћасти голуб; и слика доброга цара Јозефа како је узео |
бабу; пре три месеца је први пут понео гаће и сада ево први пут чита апостол!{S} Већ две су не |
ниће и Савицу и посашиваће и праунуцима гаћице — а по тестаменту док је она жива, она све ужива |
е не узме к себи, док му баба не сашије гаћице.“ А кад му је сашила, а она опет вели: <pb n="77 |
} Како си суморна кад те човек посматра гацајући блато по сокацима или онако покис’о кад се грч |
и песму, па пролазећи каљавим сокаком и гацајући по блату, свратио је, као власт, да види шта ј |
су сви држали велике, рундове, жућове, гаџе, и тако даље. „А што не држите „пинчике“, к’о ја ш |
шао да види, да се није пацов ухватио у гвожђа па цичи — кад ал’ оно седи његова слатка кћи па |
три места рекла је да је увреда нанета гвозденим кључем, а на друга два је у хитњи погрешила и |
хитњи погрешила и рекла, да је то било гвозденим вилама.</p> <p>Гђа Габриела је полетела лака |
ица забавља око оне што цврчи у великој гвозденој шерпењи и преврће је, дотле овај узима ону из |
} Зна „бухалтерај“; тражиће принципала, где ће имати лепу практику и лепу принципалову ћерку, п |
а права биртија, него пулгерска кафана, где се мало говори а мало и попије.{S} Још нико у селу |
и оде као ветар у кућу г. Геце касира, где је раширеним рукама дочека гђа Марта Гецина супруга |
.{S} И један и други поп из овог места, где се наша прича развија, могао је за чудо и за припов |
али и играли на рогљу код Неце бирташа, где је под јаловим дудом играло коло.{S} Свирац свира т |
ао му неке празне плацеве опет црквене, где ће до године зидати неке дућане и житне магазе, што |
дете, и мишљаше и чуђаше се самом себи, где су му пре осам година биле очи?!{S} А она га гледаш |
ају коњи Раде Карабаша.</p> <p>У одаји, где се опрема млада, журба; сваки час улазе и излазе од |
ечано обукла, а одатле девојачкој кући, где све затекну у свечаном оделу.{S} Тетка Макра је хте |
ућу и одомаћио се у другој једној кући, где су с њим сви задовољни и хвале га као једног вредно |
рсти, а после крштења иде кући детињој, где га позива отац на ручак.{S} На вратима га дочекује |
јне на какво узвишено и безбедно место, где седне, обвије реп око ногу, зажмири па ћути.{S} А г |
рину кућу!...{S} У вече у крајњем шору, где се продаје кришом дуван и где обично не сматрају да |
то њој траје цео дан, па и дан и по.{S} Где ради ту <pb n="368" /> и руча и вечера, јер хтели д |
пре шездесет година доносиле у мираз, — где горе и пред иконом Св. Ђурђа кућевног патрона поп-С |
од једног није нашао честитих арњева, а где би их и било, ту је газда опет на путу.{S} Остаде м |
упније ствари које до сад споменусмо, а где су тек оне ситније?!{S} На пример живине!{S} Шта је |
која је пливала по површини.</p> <p>— А где је вама кафа, госпођице?</p> <p>— Ја не пијем!{S} Т |
на тртице око чанка с кашом.</p> <p>— А где је мати? — запитаће поп Спира.</p> <p>— Ено је код |
марника, а она с мамом у соби са сокака где обично све удаваче најрадије спавају.{S} Ни мама у |
весно свога века није ни чула ни читала где — Фрау Габриела викну само швапски „На!“ с таквим г |
од Великог Крста.{S} И ова га је видела где је скинуо шешир и прекрстио се кад је био спрам Вел |
ти“; дакле, да ту ипак има неког ђавола где се толико много приповеда.{S} Сем тога, видеће, шта |
а би то сад могла радити у кујни ил’ ма где, само да не седи тако.</p> <p>— Ето ви’те, — вели М |
ри датих у „ауштафирунг“, и сам Бог зна где је све досад био, и где ће још бити!{S} Јер судећи |
о: зашто? — одговара му поп-Спира, — па где да стоји?{S} Његово место и јесте баш ту где га вид |
>коњски зуб!</hi></p> <p>— „За Бога, та где сте га само нашли! вели ми господин Владика. — Изво |
Ха, ха, ха, смеје се Екселенција.{S} Та где сте га само нашли?“ — Али, молим вас, Ваше Преосвеш |
тамо неком њеном са рогља.{S} Чује тата где нешто цичи у шпајзу, па пошао да види, да се није п |
а затекла тамо једног курмахера Жужиног где седи, па се наместио тај син, као да је дошао и сео |
уше, нудио Глиша Сермијаш да иде у собе где су господа и беамтери, али се Нића извињавао тиме, |
оравне, туже се на памћење.{S} Забораве где шта оставе, па често пола сахата и више, траже на п |
испред кућа.</p> <p>Тек чујеш овде онде где неко зева и вели: „Ха-а-ај, хај, ајде да се то мало |
пов бескрајно лукав и дрзак.{S} Крао је где шта стигне и по кући и по комшилуку.{S} Ако је веро |
наравно, нигде девојку удавачу, ако је где било.{S} Кад стигоше пред кућу седоше на клупу што |
дина на ручак?{S} Шта да се потуца које где?{S} Ваљда код оног Швабе да руча што му је куварица |
га дана ради она тако у башти, кад чује где се нешто у комшинској башти провлачи, па шушти лишћ |
вља даље. — Ви ту мислите на оне романе где се износе људи каквих нигде нема и доживљаји којих |
нде виђају се гомиле деце чисто обучене где стоје, не играју се да се искаљају.{S} На ногама им |
е, или се купе <pb n="388" /> око ватре где стоји Аркадија црквењак и његов помоћник (негда нај |
, и сам Бог зна где је све досад био, и где ће још бити!{S} Јер судећи по јачини и солидности и |
га је чак „столпом православија“.{S} И где год је после било прилике, похвалио је доброга паст |
њем шору, где се продаје кришом дуван и где обично не сматрају да је грехота испребијати или ча |
уже младенци о њему разговарали, како и где да га наместе а да не падне странцу или госту у очи |
дућана тамо где виси онај бели пешкир и где се љуља онај цимер од жутога плеха.{S} Читаоци ће с |
лико ствари, да већ скоро нису имали ни где да помећу све то у кола.{S} И кад су се у Петак зор |
кућу газда-Пере и баш га затече у кући где седи у ходнику па круни кукуруз.</p> <p>— Помоз’ Бо |
тавила парадајз на Ефики и наредила јој где да је потражи ако се случајно што догоди на ватри — |
рише од калопера и мајкине душице рогаљ где се вије коло!{S} Ту ће свака свога видети, а све ће |
Габриела је хитала к’о без душе сокаком где се срела најпре са гђом натарошевицом после са гђом |
кућу седоше на клупу што је пред кућом где поседише мало у разговору док им не јавише: да изво |
но и давно ручали.</p> <p>— Бо’ме, како где!{S} Како код кога! — рече задовољно Габриела. — Код |
пребијати или чак и убити финанца; тамо где се крадене ствари из села обично прво траже и најче |
ак у трећем сокаку око оног дућана тамо где виси онај бели пешкир и где се љуља онај цимер од ж |
сјету.</p> <p>Госпоја Сида била је тамо где се обично музле краве.{S} Краву је музла Жужа слушк |
мање весело било ни у великој соби тамо где сад уђоше ова два измирена члана ноблеса.{S} И тамо |
Кола стадоше пред Великом Биртијом тамо где само господа и Жиде свраћају а од <pb n="38" /> ови |
кров или на какво друго безбедно место где ће моћи на тенани омастити брке.{S} А насртао је и |
том вашаришту.{S} Позн’о је и оно место где је вранац стајао, па пуно света око њега — а сада с |
авлију паора и одоше у кућу међ ноблес где им је и место.</p> <p>А није мање весело било ни у |
о и очеткао запита путник бирташа Швабу где је поп-Спирина кућа.{S} Шваба га обавести и зовне ј |
а или на леђима.{S} Тек чујете гђа-Сиду где вели, кад ову доведе тенцер и преда је мами: „Еј, т |
, или приповеда о каквом свом доживљају где је био на рубу или ивици пропасти па је за длаку фа |
људи чудили кад су нашли клавир у селу где су од музичких инструмената познате само дромбуље, |
а стоји?{S} Његово место и јесте баш ту где га видите.{S} Није мени одликован трбух, па да на т |
е Пелу Леке кабаничара жену, нешто љуту где грди шегрте.</p> <p>— Да се нисте и ви <hi>тукли</h |
читељ и узе три комада: за гђу домаћицу где ће бити на ручку, за фрајла-Јулу и за себе.</p> <p> |
н спахилук, једно богатство, па не знаш где пре да се зауставиш оком и погледом!{S} Домаћин и г |
па и у најбољој књизи спомињу на крају (где, то јест, пише: како је и како би требало да је у к |
евера.</l> <l>У нове идеш дворе,</l> <l>Где заова цвеће бере,</l> <l>И нова мајка стере,</l> <l |
вера.</l> <l>О, иди, дивна нево,</l> <l>Где срећа за те цвати,</l> <l>И песма нек те прати,</l> |
тврђена она стара пословица која вели: „Где има ватре мора и дима бити“; дакле, да ту ипак има |
те ту! рекне им тек госпођа Сида кад их гдегод нађе.{S} А кад вас човек тражи, не може нигде да |
је салетеше с питањима и мајка и керка, гђа Перса и гђица Меланија, а Ержа само одговара.{S} Ка |
и тетка Макра обе у свиленим хаљинама, гђа Сида у <pb n="384" /> неком капижону какав писац да |
аметније тераним колима седе две прије, гђа Сида и тетка Макра обе у свиленим хаљинама, гђа Сид |
ну — Док су ови разгледали фотографије, гђа Перса је посматрала гђу Сиду а гђа Сида једну празн |
Кад је Јула отишла, да намешта кревете, гђа Сида једва дочека, па ће рећи:</p> <p>— Је си вид’о |
>— Срећан пут! — поздрављају га његови, гђа Перса, Пера, па и сама Меланија, која се опоравила |
Та... знам, знам... — вели, сумњајући, гђа Гециница, — ајде-де, да су се <hi>попадије</hi> сас |
али и јели.{S} Поп Спира је био уморан, гђа Сида љута а Јула к’о убијена што се све то тако дог |
</p> <p>А док је био поп-Спира на путу, гђа Сида је по неколико пута дневно прочитала <title>Са |
о дијомант!“ уверавала је <pb n="99" /> гђа Сида.{S} Е, то је тако наљутило, да у мал’ што није |
да ће бити кише.{S} О госту ни речи!{S} Гђа Перса се решила да не спомене, а гђа Сида ћути или |
"131" /> би предупредила поток суза.{S} Гђа Перса седи и подштрикава попине чарапе, и она слуша |
е увек било онако како је она хтела.{S} Гђа Перса је стрепила за њу па се бојала, ако је наљуте |
о поп Спира, а дан после и поп Ћира.{S} Гђа Сида је већ добро спремила поп-Спиру и напунила му |
ириној <pb n="130" /> кући још више.{S} Гђа Сида је била љута и чудно јој је било као што је, з |
вино и чисте чаше и стадоше сипати.{S} Гђа Сида је била љута као змија видећи да јој је превуч |
о препиру <pb n="404" /> мати и кћи.{S} Гђа Перса нема ништа против француског језика шта више, |
а иде у Беч да тамо сврши хирургију.{S} Гђа Сида била је најпре к’о да ју је човек хладном водо |
дваред ако је био код поп-Спириних.{S} Гђа Сида је увидела наскоро, да за њену Јулу нема никак |
да кад <pb n="91" /> је таман почела, а гђа Перса је из кујне прекиде!{S} Писац лепо себи предс |
неуспехом.{S} Јула је остала стална, а гђа Сида све мекша и попустљивија.{S} Чешће су и читали |
S} Гђа Перса се решила да не спомене, а гђа Сида ћути или о које чему говори. „Видиш бештије је |
а кога се тај свет баш ништа не тиче, а гђа Перса да се изеде жива. „Гледај само обешењака једн |
еда расејано, Јула плаче кад га види, а гђа Сида скида, громове чим га погледа у оној његовој в |
ак и кад наочари понесе!) да примети, а гђа Сида је била пажљива, врло хаглих и врло чисменка.< |
ком лила-сузе и брисала их кецељицом, а гђа Сида се шетала по соби, застајкивала код прозора и |
g="la">Veni, vidi, vici</foreign>.{S} А гђа Сида је била кисела јер је већ, отприлике, видела и |
кога не види, или се сваком јавља.{S} А гђа Сида се само крсти <pb n="132" /> иза оне рупе од ч |
ије реп око ногу, зажмири па ћути.{S} А гђа Перса га нађе па га стане грдити: „’хоћеш голубића, |
>Дође и поп Ћира.</p> <p>Поседаше сви а гђа попадија с црквењаком и Роксом послужују.</p> <p>Об |
сузама и испусти <pb n="234" /> књигу а гђа Сида плетиво, па се и она заплака.</p> <p>— Е, кад |
ије, гђа Перса је посматрала гђу Сиду а гђа Сида једну празну чашу коју је дигла и стала окрета |
туда млада проговара:</l> </quote> <p>А гђа Сида оставила давно плетиво, па је пажљиво слуша; и |
за тај пар одложена била ерупција гнева гђа-Сидина.</p> </div> <pb n="100" /> <div type="chapte |
, шта је било, Ћиро? — пита нестрпељива гђа Перса. — Је л’ получио онај што је заслужио?</p> <p |
циц до ђавола, — прекида је нестрпељива гђа натарошевица, — него молим вас даље, само даље —</p |
е се!</hi> „И пољубимо се“, — цитира га гђа Перса сва зелена од једа. — О, пољубио се ти с твој |
> <p>— Та који ти је ђаво! — прекиде га гђа Сида љутито. — Ју, извин’те, господине!{S} Јуцо душ |
о кажем.</p> <p>— Е, дабоме, — брани га гђа Сида и не да на њ.</p> <p>— Ајд-ајд!{S} Ја ти ипак |
вакојак..</p> <p>— Па ти кажи, — учи га гђа Сида, — да га тога дана ниси <hi>ни вид’о</hi>, а к |
Тако је трајало до пет часова.{S} Тада гђа Перса подсети друштво, да би добро било да пређу ма |
ће.{S} Много штошта дознала је тек тада гђа Сида па и то: откад је управо фрау-Габриела омрзнул |
p> <p>— Иди, не пробудио се, — прогунђа гђа Сида. — Ово све к’о да се најело бунике данас, тако |
касира, где је раширеним рукама дочека гђа Марта Гецина супруга.</p> <p>— Но, — рече гђа Габри |
шта чекаш?{S} Шта чекаш још?!! — праска гђа Перса.</p> <p>— Кад се оно још к’о ђакон вук’о клип |
да буде парох ту ди си и ти?! — праска гђа Перса шетајући по соби, па од времена на време заст |
би било кола у толиком селу?! — праска гђа Перса.</p> <p>— Та има кола, не велим ни ја, милост |
<pb n="332" /> и помирљивости показала гђа Сида ових дана!{S} Још пре поласка попина била је, |
н стран човек и одмах је то рапортирала гђа-Перси.</p> <p>— Ето!{S} Шта сам рекла! — рече љутит |
д грка.</p> <p>Ето тако је искумстирала гђа Перса и досетила се лепо.{S} Можда ће ко од читалац |
>— Ех, мој супруг, — вели очајно дебела гђа натарошевица, — то вам је управо беамтерска натура; |
ма.{S} А једаред у мало што није завила гђа-Персу у црно; јер кад је полетела бунару, а Аркадиј |
о, обешењаче зелени!“ Тако га је грдила гђа Сида, али он се ипак није пењао уз мердевине.</p> < |
S} Како је изгледала и шта је помислила гђа Сида кад <pb n="91" /> је таман почела, а гђа Перса |
ј сав порцулан, не би се тако скаменила гђа Сида као кад је чула глас гђе Персе. „Кад ме није < |
собу, јер је, како је пакосно говорила гђа Перса, тако оматорио, да је поред кијања и кашљања |
те црне мисли“, како је обично говорила гђа Перса.{S} Па и малочас споменути клавир купљен је п |
тор да намести!“</p> <p>То је онда чула гђа Перса и одмах убрзала да измакне, да их не слуша ви |
по кућама и сокацима.{S} Прво је отишла гђа-натарошевици, дакле у беамтерске, одатле у трговачк |
на све у кући им.{S} За то је и отишла гђа-Сиди, прибила се сад уз ту кућу и помагала јој свес |
к’о из штифта, к’о из штифта! — понавља гђа Сида. — Па како се <pb n="60" /> само учтиво извиња |
<p>— Били смо к’о у аришту, — наставља гђа Перса. — Меланија само седи па плаче...{S} Што се о |
?{S} Та остант’е на вечери, — зауставља гђа Перса Перу.</p> <p>— А не, доћи ћу ја већ одмах пос |
екиде је јетко гђа Сида видећи куд циља гђа Перса. — Те још како чита она, па све на глас!</p> |
огу јурећи из сокака у сокак.{S} И сама гђа апотекарица — која се с почетка устезала да се крен |
едне домаћице учинити може (мржња према гђа Перси и љубав према гостима и сватовима), да ствар |
кући поп-Ћириној беше дрвље и камења на гђа-Сиду.{S} Госпођа Ћириница била је сва зелена <pb n= |
и омрзнула је и на Цвечкенмајерку и на гђа-Персу и на све у кући им.{S} За то је и отишла гђа- |
Спиру, — рече бришући сузе мало умирена гђа Габриела; — салашар, па још немеш, грубијан!</p> <p |
е, та неће дотле доћи! — рече потресена гђа Сида. — Не дај Боже!{S} Није тата твој бездушан к’о |
стреба.{S} Самих фачли је предосторожна гђа Сида, која је увек била оптимиста, дала исхекловати |
Боже, Спиро, — вели радосна и задовољна гђа Сида, — а ја све велим: то је ваљда тако <hi>судбин |
не иде, нема смисла.{S} Каијафа је она гђа-Сида, сетиће се одмах.{S} Аја, не иде!{S} Мисли се, |
тних врачева Кузмана и Дамјана, патрона гђа-Сидине фамилије, и још неколико, тако да је једно к |
дати о својој жалости, али је сујеверна гђа Сида прекиде и окрену разговор на другу страну, и ф |
ко није било живе душе, само је јаросна гђа Перса остала сама у кујни да спрема „ајнпренсупу“, |
и сви се кренуше поред свег заустављања гђа Сидиног.{S} Гајдаш је отпратио најпре г. нотароша и |
<p>— Јуцо, напред, олбрекц! — командира гђа Сида и залупи врата и пљуну за собом.</p> <p>Шта ће |
кући.{S} Енђебуле запеваше, заплака са гђа Перса а и млада мало, бришући сузе шпицем од „шнуфт |
p>— Јеси л’ добио удовлетворење? — пита гђа Перса која је тек пре две три последње недеље обога |
<p>— Да ниси ти, Кипро, чуо што? — пита гђа нотарошевица мужа.</p> <p>— Ја... баш ништа, — вели |
ас.</p> <p>— Но, ко је сад опет? — пита гђа Сока и погледа на авлијска врата.</p> <p>— Госпоја |
/> <p>— Кад ћеш на пут, Спиро? — запита гђа Сида.</p> <p>— Сутра у име Бога, — уздахну упитани. |
ову трећу књигу за моју Јулу, — похита гђа Сида.</p> <p>— О, с драге воље, — вели Пера.</p> <p |
музику.</p> <p>— За газдом! — прошапта гђа Спириница.</p> <p>Јула радо и весело послуша маму и |
p> <p>— Од кога, слатка?</p> <p>— Та од гђа натарошевице.{S} Њој је г. супруг њен, Кипра, све и |
о до ситница: шта је и како је било код гђа-Персиних, па је гледала да свега и више и боље буде |
Проклете муве! — рече као више за себе гђа Сида, — за то ја увек кажем да је боља зима.</p> <p |
љено, лажно.</p> <p>— Та јесте! — упаде гђа Перса. — Ето баш одономад чита ми Меланија, како је |
мо тишије.</p> <p>— Јао мене! —- устаде гђа Перса, — а шта је то било?</p> <p>— Та ово је, ово |
у једно „јуф!“</p> <p>— Дакле? — устаде гђа Перса која је до сад к’о на жеравици седела. — Дакл |
рстом и одранили у богословији, — хтеде гђа Сида да рекне, али, што рекли: „Бог да прости предњ |
S} Па још тамо су се, у Темишвару, каже гђа натарошевица, споречкали, а овде јутрос и довршили. |
гђа Перса и напрћи уста.</p> <p>— Каже гђа Сида, врати ће се оданде к’о <hi>хирург</hi> и <hi> |
yrl">ум Готес вилен</foreign>; ал’ каже гђа Сида, да ћеду одмах после венчања горе, у Беч да пу |
у и селу да је једанаест сахати, подиже гђа Сида главу тужећи се на врућину и викну преко собе |
ро очуван али давнашњи.{S} Донела га је гђа Сида у мираз своме попи, и износио се из шифонера с |
него остави собу.</p> <p>После тога је гђа Сида никако није саму остављала.{S} Једнако је или |
исати.</p> <p>Толико само додаје, да је гђа Сида, кад су поп-Ћирини већ ушли у собу, нарочито и |
описивати.{S} Напоменућу само то, да је гђа Сида учинила све што мржња и љубав једне домаћице у |
омка“.{S} А мора се признати и то да је гђа Сида, као и свака мати, омекшала јако гледајући сво |
чита и почешће брише сузе.{S} Гледа је гђа Сида испод ока и није јој право.</p> <p>— Ти си опе |
енсупе! ’хоћеш ајнпренсупе! — викала је гђа Перса мешајући варјачом запрашку. — <hi>Арсеникума< |
о.</p> <p>— О Боже, боже! — шапутала је гђа Сида. — Само сад нас курталиши овога белаја, а више |
до душе није нико видео, али видела је гђа Сида, а то је доста.{S} Видела је, наиме, како гђа |
казала.{S} Одмах после ручка, узела је гђа Габриела (молимо читаоце за извињење, што ћемо је з |
слена, јер беспосленост је, говорила је гђа Сида, извор толиким пороцима.{S} То је стара њена н |
Но, не знам шта би’ дала, — говорила је гђа Перса, купећи шоље и чаше са стола после јаузна, — |
но.{S} Од кућевног лопова — говорила је гђа Перса, — тешко сачувати.{S} Ушуња се само у кујну, |
треба <hi>фалишан зуб</hi>, — рекла је гђа-Сида јаче ударајући гласом на последње речи, баш ка |
<p>— Та сед’те још мало, — зауставља је гђа Сока испраћајући је до авлијских врата — Та тек што |
каниш, не знаш шта је доста!“ — кара је гђа Сида и прети јој, да ће издати башту под аренду ако |
е сад наспело, госпоја-Сидо?! — пита је гђа Перса а сва позеленела од притајена једа.</p> <p>— |
p>— Шта радиш тамо у то доба? — пита је гђа Сида коју је комарац пецнуо и кашаљ пробудио.</p> < |
та слиниш ту?!{S} Шта плачеш? — пита је гђа Сида.</p> <p>— Па кад вам нисам добра! — одговара < |
и <hi>тукли</hi> с ким гођ? — запита је гђа Габриела.</p> <p>— Нисам, слатка,... него с овим ше |
азала?{S} Шта ћеш да кажеш? — запита је гђа-Перса и формало је преслиша.{S} А то је и потребно |
ући гласом на последње речи, баш кад је гђа Перса пролазила, — ту ће он бити мајстор да намести |
ви бити тако на крај срца! — умирује је гђа Гециница. — За Бога, зар између таких људи па да до |
ле, какве су јој само очи! — умирује је гђа Сида и љуби је. — Иди одма’ на бунар, па се уми ’ла |
к после вечере одлазила.{S} Преко ње је гђа Перса дознавала многе ствари из разговора који су с |
p>— Ал’ молим вас, слатка, — опомиње је гђа натарошевица, — ал’ ја још никако да чујем —</p> <p |
о анђарања, несрећо маџарска! — грди је гђа Перса не знајући на коме да искали свој јед.</p> <p |
Јуце.</p> <p>Меланија пође тамо, али је гђа Перса повуче и гурну брзо на другу столицу баш до г |
pb n="204" /> него баш напротив; али је гђа Сока била гневна, а онда ни сами мушки не бирају из |
није он, рано, тако јогунаст! — теши је гђа Сида, а после наставља мирнијим гласом: — А, кажеш, |
емачким је тако владала, да је, како је гђа Перса уверавала, ноћу „бунцала само на немецком“.</ |
b n="107" /> у несвест и била — како је гђа Перса тврдила — склона самоубиству.{S} Колико је пу |
рн песме, је ли, Николајевичу? (Тако је гђа Перса пред странцем ословљавала свога попу.)</p> <p |
онда ће вам разумљиво бити и ово што је гђа Сида сад урадила.{S} А баш јој је згодно дошло да у |
више од недељу дана нису видели, јер је гђа Сида замолила Шацу, да се стрпи за ово неколика дан |
га понуди шунком, јер (споменула му је гђа Сида) „он воли шунке и увек је фалио наше шунке,“ п |
, одавно нису —</p> <p>— Јуцо! — устаје гђа Сида сва зелена и огрће велику мараму. — Ајд’мо кућ |
деку, бештијо чифуцка! — грми из авлије гђа Сида.</p> <p>Ово последње нису ни чула оба попа, је |
је —</p> <p>— Право кажете, — потврђује гђа Сока.</p> <p>— Јест бо’ме!{S} Па опет људ’ма све не |
му. — С тим се није шалити, — продужује гђа Перса. — Не знаш ти, рано, ону матору бештију; није |
а ди би се ти, Бог с тобом, — продужује гђа Перса сва зелена од једа, — возио с ким било!{S} Тр |
знате, слатка, кол’ко знате! — наваљује гђа натарошевица. — ’Оћете л’<pb n="194" /> мало шећера |
вути још раде.{S} Једном речи, резонује гђа Сида, сваки се хирург влада сасвим господски, и онд |
шицу па и њу само до пола? — протестује гђа Сида.</p> <p>— Верујте не могу више.{S} Одмах осећа |
оравна девојчура, за то јој и пребацује гђа Перса за запушач од стакла, који увек заборави у ду |
Спиро, не испуштај „терно“, — завршује гђа Сида, — такав „хауптрефер“ неће ти се скоро трефити |
ало да је у кући,“ приповедала је после гђа Сида; „него к’о кад се нека Бечкеречка чифуцка фрај |
не мирим! — чу се из кујне глас јаросне гђа-Персе... — Шта ће сад овај лонац овде, кад му ту ни |
сирота крива, — умеша <pb n="119" /> се гђа Перса, — што је Бог таку створио и она њена мама је |
и.</p> <p>— Молим, молим, —устручава се гђа Габриела, — к’о што сам рекла, ја могу и мало после |
е брада —</p> <p>— Хахаха! — насмеја се гђа Габриела онако уплакана. — Морам, слатка, да се сме |
покри лице кецељицом.</p> <p>Заплака се гђа Сида; не могаше ништа рећи него остави собу.</p> <p |
изашла од гђе натарошевице, упутила се гђа Габриела брзим кораком гђи Соки гркињи.{S} А тако и |
Па оно јесте, господине, — поправља се гђа Сида, — али тек тек опет к’о велим: друго је варош |
екад упалити свећу!“</p> <p>Тих дана се гђа Сида формално преобразила.{S} Била је сушта благост |
Cyrl">кис ти хант</foreign>! — клања се гђа Габриела. — Пардон, пардон, ако сам вас штагод узне |
ми већ вас и ваше политике! — умеша се гђа Перса. — За Бога, Николајевичу, за што ниси добро о |
> <p>— Ман’те је, молим вас, — умеша се гђа Перса, — кад узме књигу, та вам ондак не зна шта је |
</hi> мантију! — Ха, ха, ха! — смеје се гђа Сида и лупа се по колену. — Иди дођавола, Персида, |
’ да разликује!{S} Ха ха ха! — смеје се гђа Перса сатанским смехом сама у себи. — Ал’ рихтиг!{S |
а вас воли пуница, што кажу! — смеје се гђа Сида и сипа му у тањир.</p> <pb n="85" /> <p>— Благ |
намазати сапуњавицом! — разговараше се гђа Перса сама са собом. — Ала <pb n="331" /> ће да га |
ла!</p> <p>— Дакле истина је! — чуди се гђа Гециница. — Дакле тукли су се?</p> <p>— Формално ту |
. не мора због тога баш тако! — чуди се гђа Сока. — Та и досад је било прошевине!{S} Ју, Боже, |
</p> <p>— Зар ништа не знате? — чуди се гђа Габриела.</p> <p>— Ништа —</p> <p>— И ви баш ништа |
> <p>— Та марим ја за песму, — брани се гђа Сида, — могли сте шта сте хтели певати —</p> <p>— П |
ћа четврта кућа — како би било, сети се гђа-Перса (као свака забринута мамица која има ћер на у |
ијали.{S} О, часни те, жено! — крсти се гђа Перса. — Каква је то само пасија, тумарати тако бре |
"89" /> <p>— Та иди молим те! — љути се гђа Сида.</p> <p>— Па тек ова! — дира је опет поп-Спира |
у!{S} Обешењак један чивуцки, — љути се гђа Перса, — каприцир’о се баш од попиног фланела да на |
..{S} Ајд’ већ видићу шта ћу! — теши се гђа Перса.</p> </div> <pb n="70" /> <div type="chapter" |
ледала на своју маму, видела је како се гђа Сида заплакала.{S} Заплака се и Јула и глас је изда |
бар ти пристајати на јед! — обрецну се гђа Перса. — Ниси се ти, ћерко, још удавала, па за то т |
јешта</hi> му и одговарај! — обрецну се гђа Сида. — „Којешта пита“ ...{S} Којешта сам се и ја н |
а Богу! а он исклизи к’о чиков. — Ту се гђа Перса сетила свију негдашњих мајсторија којима су с |
ромонаха Крушедолског Јеротеја и праксе гђа-Сидине.{S} За време ручка је било и неколико здрави |
под пазува или на леђима.{S} Тек чујете гђа-Сиду где вели, кад ову доведе тенцер и преда је мам |
</p> <p>— А шта ти ту стојиш? — рећи ће гђа Сида која се доцније опет пробудила кад је Јула кин |
и <hi>не треба</hi> ми да знам! — сикће гђа Перса. — И бркове му скини, грубијану једном салаша |
рећу, него ова моја!“ говорила је чешће гђа Сида. „Гледај, молим те, само, како му пиљи у очи к |
е, Ћиро, шта још чекаш? — виче још јаче гђа Перса сва зелена.</p> <p>— Шта чекам?{S} Шта ја чек |
p> <p>— Може бити!...{S} Утјеха! — рече гђа Перса и напрћи уста.</p> <p>— Каже гђа Сида, врати |
им... с драге воље!{S} Извол’те! — рече гђа натарошевица држећи <pb n="198" /> једнако нож у ру |
</p> <p>— Ох, баш ћу вас молити! — рече гђа Габриела и утрча у кућу. — Молим вас, само малко.{S |
пет никад немам обичај да лажем! — рече гђа Габриела и стаде лити грозне сузе. — А то може свак |
та!</p> <p>— Та и’те, молим вас! — рече гђа Сида зевајући и чудећи се.</p> <p>— Е, то је било ш |
не, госту припада велика кашика, — рече гђа Сида и окрену кашику на г.{S}-Перину страну.</p> <p |
ло.</p> <pb n="235" /> <p>— Тхе, — рече гђа Сида у себи. — „Не липши магаре?“ А после се опет з |
амо лимун, него се кренули сами, — рече гђа Перса кад је ушла, за њом поп Ћира, а за њим Мелани |
нећу <pb n="211" /> приповедати, — рече гђа Габриела, готова већ да удари у плач.</p> <p>— Ал’ |
n="122" /> <p>— Еј, терету мој, — рече гђа Сида кад се нађоше код куће, — боље да сам пањ роди |
рта Гецина супруга.</p> <p>— Но, — рече гђа Габриела улазећу у Гецину кућу, — и ја вам красно и |
јнпренсупу.</p> <p>— Боже, Ћиро, — рече гђа Перса и рашири и диже руке као стари пророци, — и т |
своје куће, да ми је све чисто, — рече гђа Сида сва бледа а ноздрве јој побелеле и прекрсти ру |
hi> ал’ ће ваљ’да <hi>бити</hi>? — рече гђа Перса и устаде па стаде нервозно спремати и без ика |
ло брже, шта је, дакле, то било? — рече гђа натарошевица и одсече и себи кришку диње. — И ја ог |
ко — А <hi>ко</hi> је спис’о то? — рече гђа Сида бришући сузе.</p> <p>— Написао је Коста Рувара |
шам, ништа да чујем!{S} Пунктум! — виче гђа Перса подобна раздраженој лавици. — Ћиро утуби добр |
пропаднем!</p> <p>— Уф, уф, уф! — виче гђа Перса. — Па што ниси проп’о, бар не би’ сад знала з |
ти кренуо на тај проклети пут, — отпоче гђа Перса пошто се намести у стару фотељу, — нисам ти ј |
мирује је Меланија.</p> <p>— Уф! — хуче гђа Перса, па не може да стоји на једном месту, него се |
<pb n="343" /> <p>— Ух, ух, ух! — хуче гђа Перса и лупа се по челу. — Остави ме... немој ми ни |
ишта ме неће изненадити („Уф, уф!“ хуче гђа Перса.) Огугл’о сам већ! („То видим!“ вели она).{S} |
ј се и догодило.{S} Јер наливајући чаше гђа Перса на један мах пребледе и као окамењена посматр |
не и гђа-Сиди дотле непознате ствари из гђа-Персине куће.{S} Много штошта дознала је тек тада г |
хова бела лица.{S} Заплака се и Јула, и гђа Сида и баба Макра; сви бришу и нос и очи.{S} А Нића |
се од ње још боље о свему извести.{S} И гђа Сида се реши, да се и не разговара пре са поп-Спиро |
апунила му уши, остало је само још да и гђа Перса не изостане иза своје комшинице.</p> <pb n="1 |
ло баш од оне половине којој гђа Сида и гђа Перса припадају; јер су једну малу искру, меховима |
hi> нобл-језик, зар га не би говорила и гђа биргермајстерка Еулалија као једна велика госпођа у |
а не мање је у исто време била зелена и гђа Сида што је још нико од поп-Ћириних не протестира, |
м јој паде на памет и Меланија и Пера и гђа Перса.</p> <pb n="229" /> <p>— Нема од тог ништа! — |
фотографија целе породице, поп Спира и гђа Сида седе а измеђ њих стоји с албумом у руци мала Ј |
до, нек...“</p> <p>И уједаред застаде и гђа Перса која је говорила и поп Ћира који се ухватио з |
ћи им, приповедала многе интересантне и гђа-Сиди дотле непознате ствари из гђа-Персине куће.{S} |
некако, увек свршавало Јулиним плачем и гђа-Сидиним неуспехом.{S} Јула је остала стална, а гђа |
л’ кера? — чу се и по други пут глас и гђа Сока позна глас Габриелин.</p> <p>— Неће, неће!...{ |
изрече, у Тису утече!</l> </quote> <p>И гђа Сида осети као да су јој већ „натруњене очи“ и поче |
позитури. „Сав ми је зелен, говорила би гђа Сида, кад би год прошла крај прозора.{S} Гледај сам |
но му мишева па нек их хвата!“ рекла би гђа Сида кад транжира месо; само кад је чистила рибу, о |
у препуном гнева, хоћу рећи, планула би гђа Сида и заборавила би све обзире, које треба да има |
ишљајући какав би то призор био, кад би гђа Перса стала да брије поп-Спиру а овај се отима. — А |
знала по мало само у гитар, јер кад би гђа Перса запитала поп-Спиру за што и он не купи Јули к |
га вуче кући.{S} Тако је мислила у себи гђа Сида па прекиде сама паузу.</p> <p>— А ми баш јуче |
м подацима. „Боже, — говорила је у себи гђа Сида, — <hi>што</hi> је судбина!{S} Ту нам срећа по |
е пакосна, мора да уједе! — рече у себи гђа Сида љутита а посматра Перу и Меланију како су сели |
Добро кад не рече: цвекла!“ рече у себи гђа Перса која се такође сва у уво претворила.{S} А бил |
ри. „Видиш бештије једне,“ мисли у себи гђа Перса, „како се каприцирала па баш ни једне речи!{S |
</p> <p>— Еј, срећо моја, — шану у себи гђа Сида која је једнако гледала како Меланија успешно |
онај зуб —</p> <p>— Укр’о зуб! — понови гђа Перса и скочи са столице и пљесну се рукама. — Дост |
доћи.</p> <p>— О, ништа, ништа! — веди гђа натарошевица. — Ми смо мало повише закаснили, извин |
/> <p>— Па и није вас преварио, — веди гђа натарошевица, — него се ми мало задоцнили; а у друг |
х овако к’о што сам ја почела, — нареди гђа Сока Ефики, једној округлој <pb n="206" /> дунди бе |
лично је изгустирала немачки језик који гђа Перса још једнако брани, па се ради тога често преп |
доброј партији која јој се јавља), али гђа Сида, као свака мати, којој је ћерка вазда на очима |
великодушно нанету ми обиду.</p> <p>Али гђа Перса не да никако, него једнако потпирује пламен м |
ш <hi>ни сад</hi> да се утјеши!! — вели гђа Сида а очи јој пуне суза. — Ал’ са свим на <hi>моју |
лио би само да је све то истина! — вели гђа Сида.</p> <p>— Е, није него није!{S} Па кад грунемо |
љубов за собом једног пединтера! — вели гђа Сида и метну руке на трбух.</p> <p>— Та ман’те... з |
поп Спира.</p> <p>— Мило ми је! — вели гђа Сида.{S} И доиста било јој је мило!{S} Чим га је ви |
е, <hi>и коме</hi> да шмајхлује! — вели гђа Габриела.</p> <p>— Та... баш не велим да није; није |
ошло, да имаш своја кола и коње! — вели гђа Сида.</p> <p>— Хе, то сам ти, Сидо, и сам више пута |
иди и сам да је запао међ паоре! — вели гђа Перса.</p> <p>— Питала га милостивна, — наставља Ер |
ше; јест, ако ћете баш да знате! — вели гђа Сида па и опет погледа у Перу који се само окреташе |
p>— Баш красан, фајн млад човек! — вели гђа Сида. — Како само лепо говори, к’о из књиге.{S} Бад |
ћете нас почаствовати посјетом! — вели гђа Сида.</p> <p>— Ја ћу бити тако слободан —</p> <p>— |
аш права каштига Божија за село! — вели гђа Перса гледајући расејано за њом. — Ајте, децо, озеп |
— па <hi>не верујем</hi> ја то! — вели гђа Сида претварајући се да није потресена.</p> <p>— Ма |
="238" /> <p>— Добро, казаћу му! — вели гђа Сида задовољна и похита да јави радосну вест Јули, |
.{S} Штелујте се и за „покенес“, — вели гђа Сида. — Видите само како се све румени! — рече и ме |
не јавља лукава паорска бештија, — вели гђа Перса љутито. — Гледај ти, молим те, ди ће медвед н |
та, драги господине, прочитала, — вели гђа Перса; — све српске, а тек шта мислите за немецке к |
л’ немојте последњи пут да буде, — вели гђа Перса.</p> <p>— Господин’ Перо, ја ћу целу ноћ мисл |
имате слободна времена од науке, — вели гђа Перса.</p> <p>— Врло добро!{S} Баш и тако имам сутр |
<p>— Ако су на немецки написане, — вели гђа Перса, — онда ће боље бити, да је пошљете Меланији; |
то јест, господин Пера пристане, — вели гђа Сида, а у тај пар дошла јој гђа Перса сва зелена.</ |
ржати од посла к’о и одономадне, — вели гђа Сока, пред којом стојаше једна гомила старих плесни |
о има боље, томе част и поштење, — вели гђа Перса. — Али тек, ја бар увек помислим да су друге |
в ’оћете а нама за љубав нећете, — вели гђа Сида и гурну и шану кришом Јули:— Кажи: „Ал’ мени з |
Простота, простота боље кажите, — вели гђа Перса. — Сад, нећу да кажем да је она крива, она је |
Она!!</p> <p>— Та шта говорите, — вели гђа Сида удубљена у посао па и не слушајући је баш.</p> |
на канабе.{S} Меланија голубице, — вели гђа Перса, — склони те твоје књиге; не може човек, да, |
сте добро учинили што сто дошли, — вели гђа Сида; — а ја сам баш мислила, да пошљем по вас да д |
образан —</p> <p>— Какви су они, — вели гђа Сида зевајући, — таки им је и мачак.</p> <p>Настаде |
д би на пример били тако сретни, — вели гђа Перса, — па да <hi>вас</hi> почешће виђамо у кући, |
Ајд’ уклони се с том лулетином, — вели гђа Перса, — да излуфтирамо мало собу.</p> <p>— Шта ће |
у кући па јој не даду за право, — вели гђа Перса. — Простакуша једна... жао ми само оног детет |
знам, знам, слатка госпоја-Сидо, — вели гђа Перса а усне јој све побелеле и суве, а глас дрхће, |
е, да испадне само штогођ добро, — вели гђа Сида па се прекрсти кришом од поп-Спире. — ’хоћеш л |
је и рек’о, а ти ајд пред кућу, — вели гђа Перса.</p> <p>— Та тек да није без комендије, — реч |
и ја воспитавам моју кћер Јуцу, — вели гђа Сида а гледа једнако у Перу, — боље ја да јој кажем |
<p>— Е, дабоме!{S} Тек штогођ... — вели гђа Сида. — Како слободан?!{S} Ваљда смо ми неки туђини |
или моје дете?</p> <p>— Или ја? — вели гђа Перса. — Он га је први дочепао и одвео био својој к |
шта је, шта је то, слатка, било? — вели гђа натарошевица.</p> <p>— А ја баш идем поред ваше кућ |
мље!{S} Гледај је само, молим те — вели гђа Перса гледајући за њом, — како се сва улопала од бл |
само како се умацурала од плача!“ вели гђа Сида па је физитира и отима јој <title>Аделајиду</t |
шта је ни стид ни срам!“ чуди се и вели гђа Сида гледајући кроз чвор на капији. „Гледај само, к |
еки паори!</p> <p>— Е, ал’ приповеда ми гђа натарошевица... — случајно сам код ње свратила мало |
(а немам ни каде, слатка)...{S} Каже ми гђа натарошевица, између осталога, да није само око тог |
не дај Боже више да се поврати! — грми гђа Перса.</p> <p>— Ама неки страх уш’о у мене, — вели |
баром.{S} Извол’те слободно! — одговори гђа Сока. — Но, шта ће сад опет та матора торокуша?! (Г |
ошевине!{S} Ју, Боже, — чуди се и крсти гђа Сока, — та то баш к’о неки паори!</p> <p>— Е, ал’ п |
узети!{S} О Боже, Боже! — рече зевајући гђа Сида па се прекрсти и намести боље шлофкапу (коју ј |
рикерај.</p> <p>— А не, не, — не да јој гђа натарошевица. — Се’те, слатка, овде сас нама.{S} Из |
— вели гђа Сида, а у тај пар дошла јој гђа Перса сва зелена.</p> <p>— О, колико ласкаво за мен |
Сока гркиња. — „А шта знамо, — вели јој гђа Сида; — кад се уда, онда куд муж, туд, што кажу, и |
купио.</p> <p>— Није, рано, — вели јој гђа Перса пробајући га прстима, — није оштар, него је т |
х дана) дошло баш од оне половине којој гђа Сида и гђа Перса припадају; јер су једну малу искру |
и то одма’ каз’ла?</p> <p>— Па ја нисам гђа Перса, да правим сплетке.{S} Али сад је већ доста, |
та шта вам се то вуче, — повика за њом гђа Сока. — Та вратите се брже!{S} Куд ћете тако?{S} Та |
а, госпоја-Сидо, — рече и потрча за њом гђа Перса, — а ви онда ето бар дођите сутра после подне |
слатка, штогла! — рече жалосним гласом гђа Габриела. — У осталом — трже се па настави, — сад в |
hi> шлог ударио,“ говорила је сутра дан гђа Сида, „живићу бар петнаест година дуже од покојне м |
Голим грлом у јагоде! — вели заједљиво гђа Перса. — А са чим ће!{S} Ваљда ће га поп Спира о св |
и давали „нахтмузику“, — вели заједљиво гђа Перса.</p> <p>— Не разумем те баш ништа, — вели поп |
Ишти и ти, несрећо, једну! — шану брзо гђа Сида Јули и гурну је кришом појаче.</p> <p>— Ако же |
то је доста.{S} Видела је, наиме, како гђа Перса брише својом чистом шнуфтихлом једну чашу — б |
} Шта је, ту је! — вели поп Ћира полако гђа-Перси.</p> <p>И она увиђа и пристаје и даје савет п |
— Од куд само штогла! — чуди се једнако гђа Гециница. — Па онда —</p> <p>— Е, па кад ми не веру |
ваша Меланија чита! — прекиде је јетко гђа Сида видећи куд циља гђа Перса. — Те још како чита |
>— Код господна Ћире?! — рече радознало гђа натарошевице и постаде одмах много услужнија. — А ш |
е тако исто, ако не још и горе наљутило гђа-Сиду, било је и само госпоја-Персино понашање.{S} Т |
а варош и створена,“ говорила је одавно гђа Перса.{S} Ту Меланија има забаве и провађања.{S} Ко |
Поп-Ћиру и Спиру? — запита је зачуђено гђа Сока. — А шта је то било?</p> <p>— Зар ништа не зна |
одговорила, — вели задовољно и блажено гђа Перса. — Поздравила сам је и рекла сам јој: нек чув |
— Та шта говорите!! — пита запрепашћено гђа натарошевица.</p> <p>— Да шта ви мислите!{S} Господ |
у!{S} Па шта ће бити? — пита преплашено гђа Сида.</p> <p>— Тхе, биће, шта буде!{S} Ја ти сад из |
пада!? — чуди се очевидно мало уплашено гђа Перса. — Боже, господин’ Перо, баш сте ви... баш је |
> <p>— Јао мене жалосне! — викну очајно гђа Габриела, која је била већ прилично одмакла. — Ју, |
маљуга банацка...{S} Хеј! — викну болно гђа Перса са дигнутом варјачом па је изгледала к’о Исус |
о? — Ваљда ће апотеку! — додаде пакосно гђа Перса.</p> <p>— Ах, та не, за име Бога, <foreign xm |
<p>— Нема од тог ништа! — рече одлучно гђа Сида. — Но, још би нам то требало! — рече и остави |
крјала! — вели гледајући за њом, љутито гђа Перса. — Е, баш од ове хуцоше и торокуше швапске не |
>— Ето!{S} Шта сам рекла! — рече љутито гђа-Перса. — Онај паор га већ упец’о.{S} Унцут један! — |
ога ти? — запита га и погледе забринуто гђа Сида.</p> <p>— Та... мало рђаво... онако, свакојак. |
све то крену, сам ће Бог знати.{S} Јер гђа Сида је и сама дан ноћ радила и спремила је свега т |
, лаку ноћ!</p> <p>— Јуцо! — чу се глас гђа-Сидин. — О, Јуцо!</p> <p>— Јао, та мама је будна! — |
Меланији.</p> <p>— Дакле... — пита опет гђа Перса.</p> <pb n="338" /> <p>— После, мало после... |
ејској —</p> <p>— А то вино, — упаде му гђа Сида у реч, — решио се мој супруг да отвори кад узу |
p>Но што је крао по комшилуку, то би му гђа Перса још и опростила, али он је крао <pb n="65" /> |
ко?</p> <p>— Није него уздуж! — вели му гђа Сида. — Бог с тобом, Спиро; а какво те „преко“ насп |
збуни ни најмање, господине, — вели му гђа Перса, — ви је сад први пут видите па вам је чудно |
лирају: господин доктор Шандор, само му гђа Перса још никако не признаје бечке дипломе његове; |
, паорушо једна! — <pb n="68" /> дрекну гђа Перса. — Не зове се он калфа него „господин асистен |
Јао, и теби је још до вечере! — дрекну гђа Сида па стала па је гледа. — Та друга на твом месту |
ла и пођоше обе.</p> <p>— Јуф! — дрекну гђа Габриела уплашена од звекета ланца.</p> <p>— Иди, М |
’ ме разумела?{S} Ви’ш ти то ње!! викну гђа Сида, а стегло јој се у грлу од силне жалости. — Да |
b n="178" /> <p>— Ержа, о Ержа! — викну гђа Перса кад чу да стадоше кола пред капију, — остави |
а и јави.</p> <p>— Ержа, снаго, — викну гђа-Перса, — иди часком до поп-Спирини’, па кажи госпој |
итеља?</p> <p>— А?</p> <p>— Ху, — хукну гђа Сида. — Мора ли учитељ узети Меланију?</p> <p>— А ш |
е смерна љубичица.</p> <p>— Ух, — хукну гђа Сида, — ове муве.</p> <p>„Добро кад не рече: цвекла |
тебе са њом заједно!{S} Доста! — грмну гђа Перса и залупи врата за собом па оде у кујну к’о фу |
ј на длану. — Па тек кад помисли на ону гђа-Сиду.{S} Њу тек да види тих дана, ала би јој се све |
и лепо...{S} Било па прошло! — уздахну гђа Сока.</p> <p>— Хе, госпоја, „пролазе године к’о гођ |
њој сад да се прдачи! — рече и уздахну гђа Перса. — Ах, Ћиро, Ћиро!</p> <milestone unit="subSe |
аки, кад ти кажем! — викну строго на њу гђа Сида. — То ваљда већ по трећи пут читаш!</p> <p>— А |
м селу, — вели фрау Габриела.</p> <p>Ту гђа Перса заћута са свим.{S} Ваљ’да се сад и сама увери |
<pb n="333" /> Завета, али грдан страх гђа-Сидин претворио је контрафу у икону и ваљда јој је |
то ће лепо да се сврши!{S} Каже ми баш гђа натарошевица како јој је супруг каз’о да ће господи |
, шта ће сад опет та матора торокуша?! (Гђа Габриела није била ни матора ни ружна, <pb n="204" |
и седам —</p> <p>— Баш да видим! — рече-гђа Перса па узе риф и измери.{S} Шта ја кажем!...{S} Д |
ишљању и једна и друга попадија.</p> <p>Гђа Перса је била нестрпљива као удавача а бесна као фу |
да је то било гвозденим вилама.</p> <p>Гђа Габриела је полетела лака и чила кроз сокаке, и у ч |
авала, да је њена Јула несретна.</p> <p>Гђа Сида слуша; слуша песму коју Јула пева уз гитар.</p |
ла из шесте куће, и похита јаче.</p> <p>Гђа Габриела је хитала к’о без душе сокаком где се срел |
рече и пољубише се и растадоше.</p> <p>Гђа Габриела удари у кабаничарски сокак.{S} На авлијски |
у, али ипак тако слатку, страст.</p> <p>Гђа Сида се довијала од сваке руке да јој избије из гла |
и вели: „О, часни те, девојко!“</p> <p>Гђа Сида није могла то да трпи, сметало јој је, управо |
одоли срцу и да буде послушан порукама гђе Сиде, него је једаред ипак прошао њиним сокаком и с |
е и расте</hi> </p> <p>Чим је изашла од гђе натарошевице, упутила се гђа Габриела брзим кораком |
дање, или боље рећи извештај, гђице или гђе Габриеле, која је увек врло добро обавештена била о |
раги читатељи, да сте ви нешто на место гђе Сиде.{S} Како је изгледала и шта је помислила гђа С |
скаменила гђа Сида као кад је чула глас гђе Персе. „Кад ме није <hi>јуче</hi> шлог ударио,“ гов |
ви знате?! — зачу се још из кујне глас гђе Персе. — Видиш ти то њи’ само!{S} Добили госте, па |
вели г. Пера и окрену кашику на страну гђе Сиде.</p> <p>— А не, госту припада велика кашика, — |
охитала је, обукавши се на врат на нос, гђи Гециници касирки и гђи апотекарици, да види, да ли |
анија олакшала приступ у те кругове.{S} Гђи Перси је особито мило било кад је чула за то, па је |
е Ержа слушкиња донела и рапортирала га гђи Перси.{S} У њој ће већ читатељ наслутити сукоб и за |
ерса!“...{S} И зар мислите, — окрену се гђи натарошевици, — да сам је умирила?...{S} Боже сачув |
на врат на нос, гђи Гециници касирки и гђи апотекарици, да види, да ли су ове чуле што од свег |
, упутила се гђа Габриела брзим кораком гђи Соки гркињи.{S} А тако исто и натарошевица похитала |
з чисте танке џепне мараме, и дао једну гђи Сиди а другу гђици Јули.</p> <p>— Госпођице, рекао |
смертнаго фкусите!“</p> <p>На што му је гђица Јула рекла „Фала!“ узела нафору и одмах је прогут |
љи и интересантнији. (А таква је била и гђица Јула.) Г. Пери се завезао језик, па ни речи да ре |
с питањима и мајка и керка, гђа Перса и гђица Меланија, а Ержа само одговара.{S} Казала је да ј |
{S} Нека, нека, ручајте ви само, — вели гђица Габриела улазећи код г.-натарошевих, — ја ћу мало |
је приповедање, или боље рећи извештај, гђице или гђе Габриеле, која је увек врло добро обавешт |
том збитију.{S} А заслуга за то припада гђици Габриели.{S} Она је била као нека врста машамоде |
не мараме, и дао једну гђи Сиди а другу гђици Јули.</p> <p>— Госпођице, рекао јој је, — ви’те к |
звињење, што ћемо је звати час гђом час гђицом, јер тако су и у селу сваки час грешили) узела, |
мућстава, била је присна пријатељица са гђом Цвечкенмајерком, месном бабицом, којој је сваки да |
а најпре са гђом натарошевицом после са гђом Соком гркињом — која је оставила парадајз на Ефики |
без душе сокаком где се срела најпре са гђом натарошевицом после са гђом Соком гркињом — која ј |
рошевицом и гђом касирком а у седмом са гђом апотекарицом.{S} И тих пет мобилисаних добрих жена |
ет срела са Цвечкенмајерком, у петом са гђом Соком гркињом, у шестом са гђом натарошевицом и гђ |
етом са гђом Соком гркињом, у шестом са гђом натарошевицом и гђом касирком а у седмом са гђом а |
кињом, у шестом са гђом натарошевицом и гђом касирком а у седмом са гђом апотекарицом.{S} И тих |
ком руке и Пера сав сретан изађе праћен гђом Сидом и Меланијом.</p> <milestone unit="subSection |
трења.{S} Госпођа Сида се разговарала с гђом Соком гркињом. — „Ју, а зар ћете моћи да пустите д |
’о убијена! — продужује фрау-Габриела с гђом Персом. — Е, е, ко би то и помислио!!{S} А ја, још |
аоце за извињење, што ћемо је звати час гђом час гђицом, јер тако су и у селу сваки час грешили |
риђе и нови учитељ и узе три комада: за гђу домаћицу где ће бити на ручку, за фрајла-Јулу и за |
ли фотографије, гђа Перса је посматрала гђу Сиду а гђа Сида једну празну чашу коју је дигла и с |
мах пребледе и као окамењена посматраше гђу Сиду шта ради.{S} То је приметила и Меланија и слут |
љубим руку, милостива, — рече и пољуби гђу Персу. — Клањам се, госпођице Меланија, — рече и ру |
се још једаред, онако махинално видећи гђу Сиду како се крсти на вратима па се крену поп-Ћирин |
нам ја шта је тајна, — вели испраћајући гђу Габриелу која се изгуби у мраку проклињући ту „свађ |
и сеоског боктера Ниће који се у даљини гегаше и гласно зевање.</p> <p>Тиме се заврши овај доис |
.{S} Ето, ви’те, остала сам исто онако „гемајн“, баш к’о да и нисам у Бечу живила!</p> <p>— Но, |
вши да је Шаца и њен једини и неоспорни генерални наследник било тестамента не било.</p> <p>— А |
вуче се у зелену метлу иза куће па чита Геновеву.{S} Биче је мама колико је грло доноси, а она |
који је напаствовао и оклеветао невину Геновеву. „Ти си опет читала ону проклету књигу!“ — „Ни |
ајиду Алписку пастирку</title> и <title>Геновеву</title>.{S} Завуче се у зелену метлу иза куће |
нашу Меланију,... нек причува ону шену Генофефу, каже, док је нису спевали паори у шору!“</p> |
колико слика: неке битке, неке слике из Геснерових идила и сцене из живота блаженопочивше Мариј |
„<foreign xml:lang="de-Cyrl">Ајн варес гетлихес гетренк, ајн варер нектар, дизе слинговиц.</fo |
n xml:lang="de-Cyrl">Ајн варес гетлихес гетренк, ајн варер нектар, дизе слинговиц.</foreign>“ — |
p> <p>— А пунш?</p> <p>— Не.</p> <p>— А гефроренес?</p> <p>— Да.</p> <p>— А ајскафе?</p> <p>— Н |
карци! — рече и оде као ветар у кућу г. Геце касира, где је раширеним рукама дочека гђа Марта Г |
ног отвореног прозора из куће господина Геце касира. — Та ди су вам очи!{S} Ха, ха!{S} Та изгуб |
де је раширеним рукама дочека гђа Марта Гецина супруга.</p> <p>— Но, — рече гђа Габриела улазећ |
.. знам, знам... — вели, сумњајући, гђа Гециница, — ајде-де, да су се <hi>попадије</hi> сас што |
ити тако на крај срца! — умирује је гђа Гециница. — За Бога, зар између таких људи па да дође д |
/p> <p>— Дакле истина је! — чуди се гђа Гециница. — Дакле тукли су се?</p> <p>— Формално тукли. |
куд само штогла! — чуди се једнако гђа Гециница. — Па онда —</p> <p>— Е, па кад ми не верујете |
/p> <p>— Та... знам, ал’ опет... — рече Гециница па се прекрсти од чуда. — Јао мени, а од куд м |
ала је, обукавши се на врат на нос, гђи Гециници касирки и гђи апотекарици, да види, да ли су о |
<p>— Но, — рече гђа Габриела улазећу у Гецину кућу, — и ја вам красно изгледам.{S} Изгледам к’ |
е пије из бокала или холбе него из оног геџавог и жебрачког сатљика.{S} Донесу пред госте сатљи |
си ти човек!{S} Биће на ворму што пева Гига Бачванин свирац:{S} Седам дера, четрнајст швалера! |
ију...{S} Знате он има пола цајгниса из Гимназије.</p> <pb n="371" /> <p>— Голим грлом у јагоде |
ио намењен за медецину за то је и дат у Гимназију али је већ из четврте „Латинске“ био истеран |
иким кринолинима и удаваче са Амором од гипса покрај њих; неки Омладинци у душанкама са дугом к |
да слуша; слуша песму коју Јула пева уз гитар.</p> <p>А Јула пева ону красну Бачку романсу, кој |
уцала нешто мало и знала по мало само у гитар, јер кад би гђа Перса запитала поп-Спиру за што и |
дрхће. — Мој Проко, — наставља Глиша, а глава му пала од жалости на груди, — да је среће, да ти |
им поруџбинама које ни Стратимировићева глава не може да попамти, толико их је много.{S} А у то |
а какав запт и каква строгост!{S} Каква глава, Боже мој!{S} Е, па онда су, наравно, друкчије и |
овде све те ствари, било би много и ова Глава изгледала би као какав трговачки ценовник. <pb n= |
ева и наставља; — Чисто ме већ заболела глава од ови’ силни’ мисли.{S} Дај да се то мало прилег |
пицем од мараме којом јој беше повезана глава, па удари у плач и покри лице кецељицом.</p> <p>З |
је и са мном садакана, кад ми је празна глава... овај... тедо’ рећи, празан трбу’, па и не мили |
е беше ни толицно кол’ко једна пчиодина глава места за милосрђе и праштање.{S} Дисала је освето |
страну из кола, појави се и поп-Ћирина глава која се пушила к’о обарена шунка кад је извадиш и |
него „господин асистент“!{S} Теби пуна глава калфи, зато и заборављаш увек запушаче од стаклет |
била заљубљена (и ако је ово већ Десета Глава приповетке).{S} Она још није мислила ни на кога, |
у Темишвару чуло.{S} У кратко, цела је Глава пуна врло интересантних ствари; између осталих, з |
диш да сам ово дана не знам ни ди ми је глава од силна посла и пеглања сукања.</p> <p>— Ехе, — |
мој ми ту... и тако не знам ни ди ми је глава од пута и силна труцкања.</p> <p>— Били смо к’о у |
лепо онда видиш још из кујне шта му је глава а шта опет тртица, да простите!</p> <p>Кад је дош |
Која је само зато постала, што би иначе Глава Шеснаеста порасла као главурда.{S} У њој ће читал |
исли, а од силних мисли заболела га већ глава.</p> <pb n="172" /> <p>— Ил’ ако није био баш код |
се оно што је читаоцима већ из ранијих Глава познато.</p> <p>Ни Јула ни Шаца нису неколико дан |
селу.{S} Ко је сит сплетака из прошлих Глава, препоручује му се да прочита, одмора ради, ову Г |
S} Било батина, па, богме, и разбијених глава.{S} И од тога доба мање их дирају.{S} Особито у с |
ога истина, дознаће читалац из следећих Глава, које ће краће али не мање интересантне бити.</p> |
="chapter" xml:id="SRP18941_C10"> <head>ГЛАВА ДЕСЕТА</head> <p> <hi>Њоме се враћамо за неколико |
="chapter" xml:id="SRP18941_C20"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТА</head> <p> <hi>У њој је описано једно ј |
="chapter" xml:id="SRP18941_C11"> <head>ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА</head> <p> <hi>У којој је исприповедан |
="chapter" xml:id="SRP18941_C21"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПРВА</head> <p> <hi>Садржи у себи вечеру |
e="chapter" xml:id="SRP18941_C1"> <head>ГЛАВА ПРВА</head> <p> <hi>У којој су описана два попа, |
="chapter" xml:id="SRP18941_C12"> <head>ГЛАВА ДВАНАЕСТА</head> <p> <hi>У којој ће, што кажу, пр |
="chapter" xml:id="SRP18941_C22"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДРУГА</head> <p> <hi>У њој ће се читаоци |
e="chapter" xml:id="SRP18941_C2"> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <p> <hi>У којој већ отпочиње по мало |
="chapter" xml:id="SRP18941_C13"> <head>ГЛАВА ТРИНАЕСТА</head> <p> <hi>У којој је приповедање, |
="chapter" xml:id="SRP18941_C23"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ТРЕЋА</head> <p> <hi>Из ње ће радознали |
e="chapter" xml:id="SRP18941_C3"> <head>ГЛАВА ТРЕЋА</head> <p> <hi>Из које ће се читаоци уверит |
="chapter" xml:id="SRP18941_C14"> <head>ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА</head> <p> <hi>У којој је сав онај „ре |
="chapter" xml:id="SRP18941_C24"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ЧЕТВРТА</head> <p> <hi>У њој је описана |
e="chapter" xml:id="SRP18941_C4"> <head>ГЛАВА ЧЕТВРТА</head> <p> <hi>Каквих ти описа нема у њој |
="chapter" xml:id="SRP18941_C15"> <head>ГЛАВА ПЕТНАЕСТА</head> <p> <hi>Из које ће читаоци видет |
="chapter" xml:id="SRP18941_C25"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПЕТА</head> <p> <hi>У којој су описане д |
e="chapter" xml:id="SRP18941_C5"> <head>ГЛАВА ПЕТА</head> <p> <hi>У којој је описан рапорт који |
="chapter" xml:id="SRP18941_C16"> <head>ГЛАВА ШЕСНАЕСТА</head> <p> <hi>У којој је описано јесењ |
="chapter" xml:id="SRP18941_C26"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ШЕСТА И ПОСЛЕДЊА</head> <p> <hi>Која ће |
e="chapter" xml:id="SRP18941_C6"> <head>ГЛАВА ШЕСТА</head> <p> <hi>У којој је описан један неде |
="chapter" xml:id="SRP18941_C17"> <head>ГЛАВА СЕДАМНАЕСТА</head> <p> <hi>Која је само зато пост |
e="chapter" xml:id="SRP18941_C7"> <head>ГЛАВА СЕДМА</head> <p> <hi>Из ње ће читалац видети како |
="chapter" xml:id="SRP18941_C18"> <head>ГЛАВА ОСАМНАЕСТА</head> <p> <hi>Из ње ће читалац видети |
e="chapter" xml:id="SRP18941_C8"> <head>ГЛАВА ОСМА</head> <p> <hi>Или продужење Главе Седме У њ |
="chapter" xml:id="SRP18941_C19"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТНАЕСТА</head> <p> <hi>Из ње ће читаоци видет |
e="chapter" xml:id="SRP18941_C9"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТА</head> <p> <hi>У које ће читалац видети да |
оји такођер чува запећак, боду и туцају главама к’о овнови и челиче своје темена на тај начин, |
је први опазио попин шаров, један грдан глават и чупав пас са чупавим и пуним чичака репом који |
ело као на пример <hi>Гагу</hi>, једног главатог гаврана, грдну свађалицу и опасног лопова куће |
ик полетео у неку барицу и забо се у њу главачке и стајао усађен као струк лука.{S} Од то доба, |
мимо других, поздрављају се, мере се од главе до пете, тако да ни једна ситница неће остати нео |
ољан — то ће већ читаоци из следеће две Главе дознати.</p> </div> <pb n="320" /> <div type="cha |
{S} Толико само кажемо на завршетку ове Главе, да су оба пароха отишла ка Његовом Преосвештенст |
таоцима већ познато из завршетка прошле Главе, и опет није долазно три дана, и зарекао се, да н |
и са свим супротна слика оној из прошле Главе, то јест, што се тиче попова, поп-Спире и поп-Ћир |
да се може узети и да је она продужење Главе Прве</hi> </p> <p>А како су живеле попадије, тако |
ГЛАВА ОСМА</head> <p> <hi>Или продужење Главе Седме У њој је описан „јаузн“ код поп-Ћириних, на |
ћа давно нема, само стрче у висину сухе главе пуне мака и дају повода Шаци да се баци у сањариј |
тргнем.{S} И сад, никако да ми изађе из главе то што ми је говорио.{S} Па сам ти садакана, друг |
довијала од сваке руке да јој избије из главе те жеље и мисли, али се, некако, увек свршавало Ј |
дете мало разоноди и да избије себи из главе те црне мисли“, како је обично говорила гђа Перса |
ега.{S} После тога сна никако да јој из главе изађе Шаца!{S} За то овај и није имао право кад ј |
е стрпељивим читаоцима добро познато из Главе Шеснаесте.{S} Домаћин је Нићу почастио, а овај је |
га попијено вино и поразбијане флаше и главе на седамдесет и пет сребра њега само.{S} Кога ту |
епизодом на чарди.{S} У првој половини Главе је забава, а у другој поука, т. ј. изнета је ужас |
, да му понекад спадне и сламњи шешир с главе.{S} И данас је већ почео своје обешењаклуке.{S} Ј |
једном руком диже бокал а другом капу с главе — А, па, спас’ Бог, газда-Петре!— вели Нића, па о |
адо, фатирало и убантурало добро.{S} На глави шубаре јагњеће или астраганске, на плећи изврнут |
случићи свилени са сребрном пуцади а на глави нови чисти шеширићи, (у деце већих газда свилени |
змице са златном ружицом и кваслом а на глави шешир са струком ковиља, које се расцветало на то |
н ослабио, Боже, па поцрнио у лицу а на глави му неки стари подеран шешир к’о да га је са страш |
(јер о његовој кући и јесте реч у овој Глави).</p> <p>— Та гле Ниће! — викну ће сви весело, је |
био без пољубаца чак и у десетој својој Глави!!!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ето так |
Прошло је од онога испричаног у прошлој Глави повише година, а за то се време доста што-шта изм |
<p>И оно, чега се писац бојао у прошлој Глави у овој се и догодило.{S} Јер наливајући чаше гђа |
сле испричаних догађаја у претпоследњој Глави — путовао је на коли један млад поп кроз Бачку вр |
било, дознаће читаоци одмах у следећој Глави од једне са свима детаљима тога догођаја добро об |
А он онда дочеп’о цигљу па га ударио по глави и све му зубе избије...{S} Ено, конзилијум од Беч |
кака парокијана, кол’ко поп-Ћири зуба у глави фали.</p> <p>Шта је од свега овога истина, дознаћ |
стаде све суморнија, једнако јој зује у глави оне речи и она песма из сна а пред очима јој онај |
о меко и нежно, да му још и сад звоне у глави те речи.</p> <p>И он јури тако право, а све мисли |
т ми твоје речи и твој тестамент зуји у глави и у ушима.</p> <p>А пред четвртом кућом приповеда |
он, кажу, <pb n="281" /> чува к‘о очи у глави; сваки час га загледа и пипа, је л’ му на свом ме |
зуб</hi>, па га чува код себе к’о очи у глави.</p> <p>— Ју!{S} Па шта ће бити? — пита преплашен |
нај <hi>зуб!</hi> Да га чуваш к’о очи у глави!{S} То ти је најважније сад на овом свету!</p> <p |
дала али га је Аркадије чувао као очи у глави, и разговарао се са старим учитељем који га је по |
слатке речи.{S} Тога дана јој једнако у глави; и тога и другог и трећег дана једнако јој је пос |
ира, а Пера весео па распоређује опет у глави оних зарађених двадесет сребра, шта ће све за њих |
о намештено у кући (то јест засад још у глави) само су у неприлици с једним широким, не баш нај |
а, која сад изгледаху од силних детињих главица као да се из бостана враћају.</p> <p>— Па, ви с |
урда.{S} У њој ће читалац видети: ко је главни виновник, што се људи, не само грешни мирјани у |
ову Главу која нема никакве јаче везе с главним догађајем, и која не би требала ни да дође, да |
ариште и гробље и лудара, и ухватише се главнога пута.{S} Њиве и с једне и с друге стране.{S} П |
’нако мала плаћа спрама велике бриге и главобоље и секирације моје!</p> <p>— С драге воље, Нић |
лупаће се!{S} Целог сам пута им’о с њим главобољу.</p> <p>— Но, добро само кад си и сад дош’о.{ |
д обојица имамо пуне шаке посла и једну главобољу; ал’ ја већу —</p> <pb n="306" /> <p>— Ништа |
длаку фалило да не плати <pb n="336" /> главом и буде покојни.{S} А оне га слушају и не дишу, и |
иј месец.{S} Хеее! — врти господин попа главом.{S} Ви’ш, молим те!{S} А а а! враг им баби!{S} А |
па пунктум!</p> <p>— Хм, хм! — вртео је главом поп Спира.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
н, па стао па ме гледа и жалостиво маше главом.{S} А ја не могу к’о одма’ да га познам.{S} А он |
ма и не били критичари) сумљиво вртили главом кад су прочитали претходну Главу, јер им се чудн |
читалаца овде стати и сумњиво завртети главом и зачуђено запитати: „Шта, зар поп-Ћира није има |
е ту, него на путу, — вели Нића па врти главом. — А шта ја ту лупам главу, — вели Нића. — А как |
иво слуша; и трља већ очи и брижно врти главом.{S} А Јула наставља још тужније:</p> <quote> <l> |
му је под комарником спавао домаћин сам главом.{S} Поп-Спира је био из паорске али немешке куће |
вењака.</p> <p>А Аркадија увија понизно главом, смеши <pb n="8" /> се, а све полако трља руку о |
лаву на сто.</p> <p>И сви тресу жалосно главом и хвале покојника.{S} Износе многе врлине његове |
бело месо, а кад развијеш а оно шија с главом!{S} Швапски жебраклук и ништа друго, враг им мат |
да је једанаест сахати, подиже гђа Сида главу тужећи се на врућину и викну преко собе поп-Спиру |
д плаву цицану мараму којом је повезала главу.</p> <p>— Е, лепа парада! <hi>Вас</hi> треба да ј |
тија учи!{S} Дуго сам, — каже, — лупала главу и штудирала, док сам се досетила тој њеној унцута |
она смеје се, Боже, смеје, па забацила главу па све баца ноге и шора ногама по земљи, па дигла |
машамода и да има укуса, па је окренула главу лево и гледала стидљиво у земљу и играла лако као |
пу (коју је кришом у помрчини метала на главу, јер је поп Спира страшно мрзио на те швапске жен |
тлом или портвишем, а метла јој паде на главу, а мачак се и не миче с места него се и даље спок |
обући своје беле панталоне и метнути на главу свој, једини у селу сламњи шешир кога сам почешће |
и и други инштрумената и дигне сокак на главу; срела га... лепо га вид’ла к’о ја вас, милостива |
уфта, од ларме и музике; дигли сокак на главу!</p> <p>— Е, е!{S} Ама то ће канда да изађе на де |
ита га поп Спира — Па мети тај шешир на главу, Петре синко, покри се, покри!</p> <pb n="274" /> |
то, што није! — рече мећући шлофкапу на главу.</p> <p>У осталом та јој је жеља са свим излишна |
p> <p>— Право си каз’о... метнуо га под главу, био му под јастуком —</p> <p>— Дад’ га брже овам |
ас.{S} Види да га није откуд метнуо под главу, под јастук...{S} Стари је то курјак...{S} Кајафа |
а шта зна!{S} Што кажу: само нек повеже главу девојка!{S} А шта ће!{S} Шта би јој и помогло да |
Недељом кад неко некоме у колу разбије главу или кад некоме украду коње па обеде Бачване да су |
никаква одговора.{S} А девојке завукле главу под топлу перјану дуњу, па тихо кикоћу, али им до |
ми казивати, нећу да те слушам!{S} Боље главу да су ти украли.{S} Нећу, нећу ништ’ више да чује |
ксера за писање, испразни бокал, напуни главу, узме пет форинти <pb n="35" /> које ће ради Прок |
и! — уздише Глиша, искапи чашу и спусти главу на сто.</p> <p>И сви тресу жалосно главом и хвале |
ти да се одмах умоташ у бунду.{S} Увуци главу, натуци капу на очи, па спавај.{S} А ако баш не м |
{S} А шта сам ја тунакара стао да лупам главу через Шаце брице!{S} Е, чудо ми нико!{S} Та кад с |
ића па врти главом. — А шта ја ту лупам главу, — вели Нића. — А каква је фајн ова ноћ, није ни |
зала.{S} Натук’о сам капут и увук’о сам главу у бунду, па сам тако ћут’о све до чарде.{S} Кад с |
искуства) да њој који други не полети о главу, побеже у авлију право камари сламе, да начупа сл |
рдинирања у селу икоме, на пример, прао главу и заустављао крв Недељом пре подне.{S} Такви се с |
је запамтио, да је у њој ко коме разбио главу, или да су се потукли само, или бар да су, лека р |
Кад се он сиш’о с кола, ја сам промолио главу на фришак „луфт“.{S} Није шала, неки’ три сата из |
фусбад“!{S} Чим се он вратио, а ја опет главу у бунду ко корњача, па тако све до Ченеја.{S} Е, |
аци мотику, па се удари очајно шакама у главу, поражена толиком дрскошћу Шацином. — Ју, како је |
ног приповедања који није могао стати у Главу Тринаесту.{S} У њој ће, дакле, читалац сазнати јо |
е</hi>, а то ни једном попу није ишло у главу.{S} Овим се умирио и помислио у себи: „Благообраз |
ушћаш, него држи срце.{S} Пази, за живу главу, да се ниси упуштао саш њим у разговор.{S} Нит’ г |
их дирају.{S} Особито у селу ни за живу главу нико то не сме да спомене; шта више, сад још хвал |
чује му се да прочита, одмора ради, ову Главу која нема никакве јаче везе с главним догађајем, |
епшег венца признања, сплетеног за седу главу старога Трифуна учитеља, од ове мале слике онога |
е подужа приповетка изашла још за једну Главу дужа.{S} Толико само кажемо на завршетку ове Глав |
ртили главом кад су прочитали претходну Главу, јер им се чудно и невероватно учинило, што се Ју |
то би иначе Глава Шеснаеста порасла као главурда.{S} У њој ће читалац видети: ко је главни вино |
блато преко чланака.{S} Упадају кола до главчина и јунаку чизме до чланака па чак и до штруфли. |
ких <pb n="385" /> пет столова, два „на глагол“ а три „на покој“ постављених у кући и у авлији. |
.{S} Тада ће га тек можда скинути какав гладан вандровкаш, који се попео на дуд (не бирајући је |
<pb n="69" /> ма шта, само да не остане гладан.{S} Боме пишкоте му и неће спремити!...{S} И как |
ичекати тебе!“ А ја га питам: „Је си ли гладан, старатељу и један туторе мој; да ти спремим, ро |
о се и даље спокојно и натенани умива и глади и дотерује тоалету.</p> <p>Но ми смо се мало пови |
п Спира је већ узео свој штап и шешир и гладио га руком низ длаку, дакле већ био спреман да пођ |
ву ноћ коњи једеду, а ноћ се отегне к’о гладна година... а коње треба ’ранити, па онда и’ добро |
патке, убрљаних кљунова како се, вечито гладне, устумарале по авлији и једнако брбљају и брљају |
д никако и нема месечине; разговарали о гладним годинама кад се шапурика млела и јела и <pb n=" |
иге Гром их спалио!{S} Седне тако какав гладница, кога мрзи да ради ил’ не може да добије у амт |
ш мало у блато!“ чује се <pb n="302" /> глас Пере Тоцилова и пуцањ бича, и кола оставише чарду. |
цело село испреплетано било телефоном — глас о јутрошњем страшном догађају.{S} А баш им је и зг |
Перса а усне јој све побелеле и суве, а глас дрхће, — ал’ тек баш нисте морали ви то да радите, |
искапљивали чаше, хвалили један другога глас и пјеније, док се није поп-Спира вратио и домаћица |
> <p>— ’хоће л’ кера? — чу се са сокака глас.</p> <p>— Но, ко је сад опет? — пита гђа Сока и по |
тако скаменила гђа Сида као кад је чула глас гђе Персе. „Кад ме није <hi>јуче</hi> шлог ударио, |
... с еминенцијом. <pb n="312" /> А има глас, једна дивота, к’о цар Давид уз харфу.{S} Персона, |
би чита; или је слуша, кад Јула чита на глас.</p> <p>Једнога дана тако седе и Јула и мама и рад |
ерса. — Те још како чита она, па све на глас!</p> <p>— Ако сте тако страсне читатељке, — умеша |
се и по други пут глас и гђа Сока позна глас Габриелин.</p> <p>— Неће, неће!...{S} На ланцу је |
да вам кажем. ’хоћу, — подигао поп Ћира глас као да диктандо говори, — ’хоћу да сам од сад мира |
комшинске мачке све дотле док не изгубе глас и очи им не избеле.</p> <p>Нико живи не иде више с |
срца па завали шеширић и запева.{S} Оде глас високо до неба и далеко се разли, мислиш преко цел |
ја се бо’ме не мирим! — чу се из кујне глас јаросне гђа-Персе... — Шта ће сад овај лонац овде, |
о зар ви знате?! — зачу се још из кујне глас гђе Персе. — Видиш ти то њи’ само!{S} Добили госте |
p> <p>— Еј, старости, старости! — чу се глас тетка-Макрин, која је дошла у башту, да обиђе буре |
у ноћ, лаку ноћ!</p> <p>— Јуцо! — чу се глас гђа-Сидин. — О, Јуцо!</p> <p>— Јао, та мама је буд |
Сида заплакала.{S} Заплака се и Јула и глас је издаде.{S} Свати је разрешавају од даљег певања |
/p> <p>— Фрау Габриела, — чу се и други глас из једног отвореног прозора из куће господина Геце |
нама да подранимо,“ — чује се опет неки глас из прека; — „ваља у рит, да насечемо трске, да пок |
ио је очаран певањем. „Сушти херувимски глас!“ изразио се кад је изашао из цркве.{S} Па и сам п |
че, тако и данас, многи су му похвалили глас.{S} А кад је поп Спира говорио предику о <hi>Споко |
новог учитеља да прихвати.{S} Кад пусти глас па запева, сви се окренуше левој певници, да виде |
— Извол’те брже у авлију! — чу се трећи глас из треће куће.</p> <p>— Ох, баш ћу вас молити! — р |
p>Мајка и ћерка се само згледаше на тај глас.</p> <p>— Видиш, молим те, а ништа ми не јавља лук |
која затрпа читаве куће — тако је и тај глас од јутра до у вече нарастао и формално затрпао поп |
има још сад, после толико година, диван глас.</p> <p>— Ето то је певао, — вели поп Ћириница. — |
ка у једном друштву; она је имала диван глас а песма била нова, дотле не певана и не чувена у д |
ј већ једаред! — викнуше љутито у један глас оба попа.</p> <p>И кола пођоше.</p> <pb n="288" /> |
е само!{S} Како вам се допада Меланијин глас и свирање?{S} У селу доста, боме, и оволико.{S} А |
<p>— Боље вас нашли! — чу се поп-Ћирин глас дубоко из бунде, а кад се сиђе на леву страну из к |
за то плаћен! — чу се још издаље Шацин глас.</p> <p>— Ајд-ајд, — продужи Нића више за себе. — |
о, није чудо што је одмах по селу пукао глас да је дошао давно очекивани нови учитељ, а и Ержа, |
а оним тронљивим местима Пери би дрхтао глас, а Меланија брише танком шнуфтихлом нос, да <pb n= |
S} Затурио се мало у столицу, па пустио глас а диже обрве и везе и кити све лепше и лепше на за |
о у свету!{S} Право је речено да: добар глас далеко иде, а зао још даље; па за то се о поп-Ћири |
, ’хоће л’ кера? — чу се и по други пут глас и гђа Сока позна глас Габриелин.</p> <p>— Неће, не |
) зачуди се кад чу неки нов непознат му глас па приђе Северним Вратима на олтару и провири кроз |
не тако у прочеље, отпева једно „<title>Глас господен на водах</title>“, а за тим само захтева |
прими:{S} Срећан пут!“</l> </quote> <p>Глас јој је мало дрхтао, али је доиста лепо певала.{S} |
свака млада, стиди се, па каже, да нема гласа.{S} И младожења је жали, па је брани, па и он каж |
а, — а млада мора да пева, па и да нема гласа а камо л’ када га има к’о ти!{S} Та која никад у |
н каже, да је извине за данас, јер нема гласа, <pb n="393" /> али је другарице утерују у лаж, и |
ја песма, само да је смела дати од себе гласа.{S} Срце јој је ударало у грудима, као пијан дома |
ћ спаваш, злато моје“, тако тихо, да је гласе њене могло чути само Јулино заљубљено ухо.{S} Шац |
S} Нарочито је леп завршетак песме и он гласи:</p> <quote> <l>„По челу сте редом</l> <l>Шнекле |
певао из дешперата ту песмицу, која је гласила:</p> <quote> <l>„Јургет и две лудаје!</l> <l> < |
за чисто злато а затворио уши сиренским гласима — било би све друкчије.{S} Стари наши веле: да |
година дере колико га грло доноси; има гласину к’о бик, па се чује са пола атара колико је грл |
ахат избија.{S} Броје сви, а попа Спира гласно седамнаест.</p> <p>— Охо! — чуди се поп-Спира. — |
ече у себи Пера Тоцилов, а после додаде гласно: — Четрнајст, господин-попо; ајд’ дајте ето дван |
тога! — рече Јула у себи а после додаде гласно: — Па поздрав’те га, слатка тетка-Макро, поздрав |
са шора паоруша...{S} Отиш’о је! — рече гласно.</p> <p>— Хе, хе!{S} Фрајла-Јуло, а ви канда зав |
амисли. — Но, за хируга већ иде, — рече гласно, па се опет замисли.{S} Познавала је она више го |
— вели поп Спира у себи, а за тим рече гласно: — Осам, осам, Петре.{S} Доста ће бити и осам ср |
сп’о мој план за руком! — А за тим рече гласно: — Е, баш фајн се стрефило!</p> <p>— Како то мис |
мамо!</p> <pb n="233" /> <p>И Јула поче гласно, дршћући гласом, читати: „Љубинкове кости леже с |
боктера Ниће који се у даљини гегаше и гласно зевање.</p> <p>Тиме се заврши овај доиста буран |
акала се и Јула.{S} И мора да је дуго и гласно плакала, кад се и сама мама пробудила и отерала |
н младић!{S} Исти ја!“ А за тим продужи гласно:</p> <p>— Мило ми је...{S} Парох Спиридон овдашњ |
комшинице шапућу.{S} Чујеш по неку реч гласно изговорену, па онда опет смех, а перје лети на с |
hi>, — рекла је гђа-Сида јаче ударајући гласом на последње речи, баш кад је гђа Перса пролазила |
"233" /> <p>И Јула поче гласно, дршћући гласом, читати: „Љубинкове кости леже сад у јуначкој зе |
риела викну само швапски „На!“ с таквим гласом и изразом на лицу као да јој је највећа гусеница |
је гђа Сида, а после наставља мирнијим гласом: — А, кажеш,... он је богате фамилије... може да |
ели Јула, одобровољена, слатким и меким гласом.</p> <p>— А јао, кости моје! — чу се оданде иза |
им лепим, јасним као сребро, девојачким гласом.{S} Запева ону стару нежну песму:</p> <quote> <l |
тник. — А сад збогом! — рече потресеним гласом и пружи јој руку и рукова се с њом и гледаше је. |
офа се тихо извињавала и тужила за оним гласом у млађим годинама и купила са чаршафа мрвице од |
ј свилен бачки шеширић па запева јасним гласом:</p> <quote> <l>„Јуло рано, та ми смо род одавно |
штогла, слатка, штогла! — рече жалосним гласом гђа Габриела. — У осталом — трже се па настави, |
е, кад ће га поп Ћира јетким и дрхћућим гласом ословити и зауставити.</p> <pb n="185" /> <p>— А |
ила, заустави се!“ — Ај! — запита јачим гласом оне унутри, — ’оћемо л’ мало да одморимо сироте |
...{S} О, оче Кирило! — викну још јачим гласом. — Заборавили сте да ми кажете, кад да вас пробу |
не, газда-Перо.</p> <p>Па му онда тишим гласом исприповеда све што је чуо од Аркадије а и иначе |
споди воззвахъ къ тебѣ оуслиши мя вонми гласу моления моего“</foreign>.</p> <p>Расположили се и |
дине певаче већ познаје сав комшилук по гласу.{S} Тако, на пример, један се жабац већ неколико |
а њена навика од толико година, и сада, гле, мора да је се одвикне од како је Меланија почела д |
ластар и дрвеће и цвеће.</p> <p>— Гле, гле!{S} Боже, баш к’о да су живи! — вели Јула и гледа с |
на крај срца бити!...{S} Рано моја!{S} Гле, какве су јој само очи! — умирује је гђа Сида и љуб |
— „Нисам,“ лаже Јула. — „Јеси, јеси!{S} Гле, само како се умацурала од плача!“ вели гђа Сида па |
смрт.</p> <p>— Ти да скочиш у воду!{S} Гле га само како лаже!{S} Та бежиш ти од воде далеко к’ |
те!{S} Морам сам да вам се похвалим.{S} Гле’те само, шта ми је дон’о мој Спира на презент.</p> |
ља се ластар и дрвеће и цвеће.</p> <p>— Гле, гле!{S} Боже, баш к’о да су живи! — вели Јула и гл |
и јесте реч у овој Глави).</p> <p>— Та гле Ниће! — викну ће сви весело, јер ча-Нићу је свак во |
Спокојној жизни</hi> некима се оте: „Та гле поп Спире!“ — сви су се просто зачудили и питали:{S |
ошла Лалика из Перјамоша с децом, а оно гле...{S} О, молим, молим по сто пута —</p> <p>— Ништа, |
клија?</l> <l>О врат’ се снаице!</l> <l>Гле! друге дар ти носе;</l> <l>Од ружа гњездо красно,</ |
оби и застајкује сваки час; размишљава, гледа у штукатор или кроз прозор, па најпосле, слеже ра |
еда га Нића боктер из оног другог кола, гледа и Сепла и Сепловицу и друге Швабе и Швабице како |
време застаје, брише порцулан кецељом, гледа поп-Ћиру с леђа и наставља да подбада. — Ћиро, уз |
’о сад до оног ормана тамо.{S} Гледа... гледа.{S} Извади наочари, метне их на нос, а смеши се с |
о у срцу.{S} Како питомо <pb n="118" /> гледа, па како је само смерна и стидљива —</p> <p>— И в |
!{S} Игра Шваба ако му се и не игра!{S} Гледа га Нића боктер из оног другог кола, гледа и Сепла |
ај тога и чита и почешће брише сузе.{S} Гледа је гђа Сида испод ока и није јој право.</p> <p>— |
птишом, к’о сад до оног ормана тамо.{S} Гледа... гледа.{S} Извади наочари, метне их на нос, а с |
тамбуру; нешто је расположена данас.{S} Гледа у башту.{S} Тишина; <pb n="139" /> нигде никог.{S |
и кроз тарабу у тетка-Макрину башту.{S} Гледа по башти.{S} Не види никога; само дрвеће и цвеће, |
тавам моју кћер Јуцу, — вели гђа Сида а гледа једнако у Перу, — боље ја да јој кажем <hi>сад</h |
<p>— А ви извесно знате? — пита Пера а гледа у земљу. — Па што ме не научите?</p> <p>— Е, то х |
Ах, каква, — рече и ману сетно руком а гледа у њу.</p> <p>— Немојте, немојте, — прекида га Мел |
на десну руку, а левом држи браду па га гледа блажено и не трепће.</p> <p>— А, шта ја кажем?!{S |
а.{S} Све се забринуло.{S} Поп Спира га гледа расејано, Јула плаче кад га види, а гђа Сида скид |
сам онај бојтар манише.{S} Или ваљда да гледа и слуша оног меланхоличног бојтара који једнако п |
вече поседи прид кућом, ал’ не може да гледа кад се шета фрајла Меланија и господин Пера, па г |
а, гледам је, села па к’о банацка млада гледа преда се па само: „Јесте“ ... „Није“.</p> <p>— Ал |
ди за једним дугачким чамовим столом па гледа из буџака као пацов из рупе.{S} Пред њим стоји је |
од чуда, него се наслонила на мотику па гледа зачуђено око себе по дрвећу као да их призива себ |
ена смеја!{S} Она му нешто говори а све гледа овамо на нашу капију — баш лепо сам видила кроз и |
ој тресе. <pb n="176" /> Мило му, па је гледа једнако, и једнако се смеши!</p> <p>Ах, јутарњи с |
ечере! — дрекну гђа Сида па стала па је гледа. — Та друга на твом месту дрекала би: „Отвори се, |
апита је домаћица која је застала па је гледа а Рокса се клања дремљиво. — Еј, несрећо чупава, |
же род!</hi>“ А Нићи мило, Боже, кад је гледа како меси; како се брине за њега и како се наднел |
а дорац му сав искрпљен, па стао па ме гледа и жалостиво маше главом.{S} А ја не могу к’о одма |
па ћуте к’о да ослушкују да их когод не гледа и вреба; па се онда опет, као крадом од света, за |
Боже, баш к’о да су живи! — вели Јула и гледа слатко и насмејано на цвеће, на родин кљун и ружу |
то?</p> <p>— Изредно, — вели г. Пера и гледа с изразом дивљења по домаћима и пуца полако језик |
ено и уплакано, па турило прст у уста и гледа матер уплашеним и питајућим погледом. — И маму во |
, а она на полуотворених вратих стоји и гледа за њим, све док не савије у други сокак; а кад са |
ред погледа на врата, а она још стоји и гледа за њим, маше му марамом и улази, а он њој мане ше |
уги кад нешто има да каже а он говори и гледа у онај писмени акт, или окреће плајваз, или намеш |
њима брину и дан и ноћ? — пита путник и гледа мило децу.</p> <p>— Та а а, добри су... само онај |
етан човек већ хоће да век векује, а он гледа, до душе, на оно прво, али, Бога ми, још више и н |
нако богословски, а кад говори што а он гледа у земљу. — Сутра ће, — свршава Ержа рапорт, — бит |
ако опустио крила па само ћути, па и он гледа жалосно на њу.{S} А на Шаци као нису оне његове л |
аги и он чуди па се умеш’о и он па и он гледа поиздаље и вели: „Доиста, доиста!{S} Зуб никако н |
/> његову крв.{S} Шта више, сад га радо гледа сваки дан и смеје му се, кад се овај саплеће прек |
на зна ко га је послао пред њу, па само гледа у лево у земљу, па све везе, док се не озноји исп |
ако поред оног јоргована, а он је тужно гледа, па јој вели: „Јуло, видите ли како сам црн као о |
ве се на њој тресе, а Нића је задовољно гледа како је вредна.{S} А она се као окренула, па га < |
ренула, па га <pb n="175" /> онако лепо гледа и пита: „’хоћеш ли, снаго, да та Савка направи ле |
етне их на нос, а смеши се све, па опет гледа, и пита ме: је л’ то мој зуб? — „Мој, одговорим ј |
те Руварца.</p> <p>— Ах, бештијо једна, гледај само како је пакосна, мора да уједе! — рече у се |
и: „Још мало“ па још квари.</p> <p>— Е, гледај ти само једне кере неблагодарне! — рече бирташиц |
ље.</p> <p>— А ти сад, драго дете моје, гледај шта ћеш!{S} А пошло је само тако може бити!{S} У |
таман к’о поручена дошла; кад ал’ оно, гледај, ето вас.{S} О, сам вас је Бог дон’о.</p> <p>— Б |
жалости. — Да ми више ниси запевала!{S} Гледај ти то ње само!</p> <p>— Кад не умеш паметнију ка |
— Та откуд толика запаљена кандила!{S} Гледај само чуда шта га их гору!{S} У свакој соби по по |
ом и не фале!{S} А, а, даћу ја вама!{S} Гледај ти само њи’!</p> <p>Е, сад представите себи, дра |
е спалио!{S} Створи се к’о из земље!{S} Гледај је само, молим те — вели гђа Перса гледајући за |
запрепашћена Јула. — Срам вас било!{S} Гледај ти само унцута једног! — вели Јула сва ознојена |
ида, кад би год прошла крај прозора.{S} Гледај само, молим те, како се каприцир’о обешењак једа |
ла лепо нарасла, па мекана к’о душа.{S} Гледај само, како је одскочила к’о федери у канабету!{S |
ска бештија, — вели гђа Перса љутито. — Гледај ти, молим те, ди ће медвед најбољу крушку да изе |
p>— Сутра ћу да гледам у селу.</p> <p>— Гледај бо’ме, зимње је време... није к’о у лето... а зн |
азим, ал’ још нисам дозн’о.</p> <p>— Па гледај да дознаш!{S} А знаш ли, онако, који би паор к’о |
чак под ћелепуш. — Охо!</p> <p>— Е, сад гледај ти само, молим те, <hi>те</hi> унцутарије и <hi> |
Ћиро, куд ме очи воде а ноге носе, и ти гледај шта ћеш без попадије; да те видим онда шта ћеш!. |
не тиче, а гђа Перса да се изеде жива. „Гледај само обешењака једног, како се прави светац!{S} |
ова моја!“ говорила је чешће гђа Сида. „Гледај, молим те, само, како му пиљи у очи к’о каква чи |
ђа Сида гледајући кроз чвор на капији. „Гледај само, каква је; уфатила момка к’о крља, па га не |
ен човек, па ће знати оно што се каже: „Гледај мајку па шацуј ћерку!“ А баш јој се допао чим га |
арате њима човека, слабо то створење! — Гледајте само срећнога и задовољнога Нићу, како је зава |
она, и штелунг к’о у какве принцезе — а гледајте само, какав је лајб у ове хаљине! <pb n="367" |
се онда моћи слободно повјерити; и онда гледајте, па да вам он помогне да се дочепате зуба.{S} |
. доћи ћемо чим узмогнемо —</p> <p>— Па гледајте, дођ’те нам!{S} Ми тако волемо кад нам ко дође |
а, милостива! — вели Пера Тоцилов. — Та гледајте само какво је то време!{S} Та гријота би било |
а на госпоја-Персу и на њену Меланију. „Гледајте је само, — каже ми госпоја Сида за госпоја-Пер |
госпођа Сида и Јула.{S} Обе забринуте, гледају га у тежњи да му прочитају с лица, шта им донос |
д шоље па пију кафу а једнако испод ока гледају на девојке и на учитеља.{S} Госпоја Перса била |
њега моје очи више да погледају; да не гледају тога — замуцкује љут к’о ватра поп-Спира — то-т |
го морају да стоје тако мирно, па да се гледају чији је пруслук лепши и ко има већи ред сребрне |
тако и с неком као родитељском милоштом гледају гушчиће који се гурају и претурују и падају на |
по селу, да се Јула попина и Шаца радо гледају — омрзнуо га је Тима још страшније, јер се и ње |
Нисам рада, знате, да ме после попреко гледају...{S} Службеница!</p> </div> <pb n="203" /> <di |
ваше лице! — рече путник сав потресен, гледајући мало утешеног Иву... — Сушта мати! — додаде н |
стид ни срам!“ чуди се и вели гђа Сида гледајући кроз чвор на капији. „Гледај само, каква је; |
аштига Божија за село! — вели гђа Перса гледајући расејано за њом. — Ајте, децо, озепшћете!{S} |
едај је само, молим те — вели гђа Перса гледајући за њом, — како се сва улопала од блата, к’о д |
никако даље, јер се све клања од смеха гледајући на децу која се потрпала задовољно у кола па |
Драгињине свисла од жалости: а ви ћете гледајући горко ал’ касно кајање <hi>самовољна</hi> оца |
p>— Иди до ђавола; врат скрјала! — вели гледајући за њом, љутито гђа Перса. — Е, баш од ове хуц |
> <p>— Благо њему! — рече у себи путник гледајући лепу расплакану дечицу, која су се поређала к |
а Сида, као и свака мати, омекшала јако гледајући своје дете како јој из дан у дан чезне, и уве |
ли се неће хаснити!{S} Заболеће га врат гледајући поваздан тако у висину, али неће моћи свога б |
је доиста лепо певала.{S} Док је певала гледала је једнако преда се, између строфа се тихо изви |
и, заливала је и плевила, а Меланија је гледала само своје кактусе и романе.{S} Меланија је про |
и како је било код гђа-Персиних, па је гледала да свега и више и боље буде код ње, и кола и ко |
ала по соби, застајкивала код прозора и гледала без икаква интересовања и израза кроз прозор на |
има укуса, па је окренула главу лево и гледала стидљиво у земљу и играла лако као каква швигар |
то је у јутру седела дуго на кревету и гледала расејано и замишљено у папучице своје.{S} Дошао |
— шану у себи гђа Сида која је једнако гледала како Меланија успешно води офанзиву.</p> <p>— Х |
исини и око које су поваздан обилазиле, гледале, шклоцале зубима и тужно маукале комшинске мачк |
у уво а девојке у око, па га слушали и гледали и уживали у појању и персони његовој.{S} Као и |
ваничан посао, један другоме нису у очи гледали, него и један и други кад нешто има да каже а о |
унтерхалтовати а да с киме ћу!“ А она, гледам је, села па к’о банацка млада гледа преда се па |
кукуруз, а кукуруз изредан, па нађикао, гледам га баш јуче; хуланер на коњу да прође кроз њега, |
па да онако из прикрајка <pb n="121" /> гледам и слушам, како ђипа и праска она паорска бештија |
мршаве Нилске краве појеле дебеле?!{S} Гледам га само, како се ту цифра!{S} Не познајем ја бог |
људ’ма све нешто тесно док су живи!{S} Гледам баш нашу господу парохе, поп-Ћиру и поп-Спиру са |
а док је видим, знам је и шта мисли!{S} Гледам је к’о да је од стакла...{S} Дакле шта кажеш: фи |
алске рукавице, од Бог те пита каде.{S} Гледам их Боже, па мислим и питам се: та јесу л’ то, Бо |
постар’о за кола?</p> <p>— Сутра ћу да гледам у селу.</p> <p>— Гледај бо’ме, зимње је време... |
ико други нег’ баш она.{S} Ах, ко да је гледам и слушам!{S} Она, она и нико други!{S} Та није о |
, па се читав сат шпацирали.{S} А ја је гледам, па ми се све приврће у мени и кува к’о у шпорер |
дало на смеј.{S} Чисто вас престављам и гледам како, тако дебела, бацате кегле!!{S} О жено, жен |
b n="146" /> а не мене!{S} Ја баш ако и гледам, а ја сам барем мушкарац, па ми се и шикује,.. а |
ечерас!{S} А како и не би’, кад те само гледам, како умеш да једеш! — вели му домаћин, па се пр |
о шацујем, — потврђује поп Спира. — Ено гледам само на асентирунгу; какве ти не узимају у војск |
ин.{S} Пера је претурао листове албума, гледао и питао, а Меланија му одговарала.{S} Каквих ти |
марећи много за подвиге јунаштва, увек гледао да не да каква крупнијег повода, познајући паорс |
под руке изгледа она жена, издалека кад гледате, као да је упртила с пијаце какав пун цегер па |
ислим?{S} Како и да мислим, кад ме тако гледате?</p> <p>— Па добро, а ја ћу онда гледати у Јулу |
ледате?</p> <p>— Па добро, а ја ћу онда гледати у Јулу, а ви ми онда кажите.{S} Је ли, Јуло?</p |
појести од једа и пакости.{S} А баш ћу гледати да се сретнем ш њоме! — Него, рихтих, у мал’ ни |
А зар је мени лако, рано моја...{S} Ал’ гледаћу што год могу; мораће попустити, није он, рано, |
пре осам година биле очи?!{S} А она га гледаше својим благим плавим очима, својим искреним, ва |
м преко стазе баштенске.{S} И путник је гледаше милујући дете, и мишљаше и чуђаше се самом себи |
немоћи својој.{S} А Јула још неко време гледаше за колима која иђаху Великим Сокаком и пратијаш |
ом и пружи јој руку и рукова се с њом и гледаше је.</p> <p>Беше лепша него икада!{S} Онако свеж |
па се загледа у једну стаклену теглу и гледаше је дуго.</p> <pb n="267" /> <p>Настаде почивка. |
а ћуташе и једнако стајаше на прозору и гледаше расејано на теглу са жапцем.{S} Од ово неколико |
што сви у његовој фамилији радо једу) и гледећи с леђа једру и округлу своју Савку, како живо м |
аш никако да се попне уз лотре, него ме гледи оданде безобразно к’о каква буљоока Чифуткиња!{S} |
у песму:</p> <quote> <l>„Сека-Јуцо, што гледите?</l> <l>Ала сте ви смешни!</l> <l>Ако мене не љ |
" /> иди преписује Песмарицу, или тражи глисте па иде да пеца рибу (у јесен хвата штиглице) или |
или поваздан пеца на Тиси или у риту на глисту караше и другу рибу, и носи за шеширом велико пе |
Пера чисти точкове и псује блато и пут, Глиша уводи коње у шталу а Рокса вија живину по авлији. |
рука му дрхће. — Мој Проко, — наставља Глиша, а глава му пала од жалости на груди, — да је сре |
Сневање, лудорија!{S} Доћи ће ти сутра Глиша Сермијаш, да процуња мало по подруму.{S} Ето ти г |
твога Глишу, како се злопати! — уздише Глиша, искапи чашу и спусти главу на сто.</p> <p>И сви |
како већ буде име покојнику), — уздише Глиша Сермијаш, па пружи испражњену чашу, да му се нато |
ију.{S} У <pb n="305" /> том истрчаше и Глиша и Рокса и почеше скидати с кола.</p> <p>— Е, е, б |
кад добро пролази и кад се лепо проводи Глиша Сермијаш, кога обично нико и не зове у сватове (ј |
тера издаје.{S} Њега је, до душе, нудио Глиша Сермијаш да иде у собе где су господа и беамтери, |
о патосу, па том приликом споменули и о Глиши, који је био дванаест година у солдатима далеко т |
е! па извол’те, извол’те.{S} Роксо!{S} Глишо, та ди сте се завукли врагу! — раздера се домаћин |
око, добри друже, ди си, да видиш твога Глишу, како се злопати! — уздише Глиша, искапи чашу и с |
квартирима.{S} Цвркутаће испод стрехе, гложиће се и кавџиће са корисним кокошкама ови незвани |
едан псалам: <foreign xml:lang="cu">„Из глубини воззвахъ къ тебѣ господи,“</foreign> а поп-Ћира |
сетити па да нам дођу мало.{S} Чисто ми глува и пуста кућа без њих!“ Па седите!{S} Извол’те, ра |
ћоске, синовче, ај?{S} Ко се то ноћом у глуво доба брије, ај?</p> <p>— Нико! — одговара Шаца из |
е био од оних многих салонских лутака и глупака, што се одмах у први мах умеју да нађу и допадн |
кљуном по житком јесењем блату; видиш и глупе покисле кокошке и још глупље и мизерније ћурке (к |
а уста, па луцкастих ћурака и међу њима глупи и уображени ћурак, задовољство комшиске деце.{S} |
ту; видиш и глупе покисле кокошке и још глупље и мизерније ћурке (који ти изгледају као каква с |
ко је за тај пар одложена била ерупција гнева гђа-Сидина.</p> </div> <pb n="100" /> <div type=" |
ворило би се гротло на вулкану препуном гнева, хоћу рећи, планула би гђа Сида и заборавила би с |
п Ћира, а попадија долива уља на пламен гнева поп-Ћирина па наставља:</p> <p>— „Боље, поручује |
него баш напротив; али је гђа Сока била гневна, а онда ни сами мушки не бирају израз, нити су о |
од страха кад је чуо бласфематичне речи гневне попадије своје које је из истога узрока и сам пи |
Његово Преосвештенство руководило.{S} У гневу свом, шта је само за Господина Владику рекла!{S} |
ми памет остала на њему!{S} Ди сте га, гнедиге, узели?{S} Да лепа цица! — рече разгледајући ха |
увек, и данас сте у послу.{S} За Бога, гнедиге, та кад се ви одмарате, то би само волела знати |
ил’ тубаком (бурмутом) —</p> <p>— Фала, гнедиге, ја волем дињу онако клот натуралну; осим рајс- |
задржала!{S} Службеница!{S} Љубим руке, гнедиге!...{S} Ал’ молим вас, само ником ни речи!{S} Не |
грабио.</p> <p>— Јуф!{S} Та немојте ме, гнедиге, плашити!{S} А пошто риф?</p> <p>— Тридесет и д |
а „хохцајтсрајзе“!?</p> <p>— Ах, та не, гнедиге, него да штудира хирургију...{S} Знате он има п |
то пасирало.{S} Још пре, још много пре, гнедиге.{S} А зар вам нису то казали?{S} Зар нисте то, |
Знам, знам, бар <hi>мени</hi> немојте, гнедиге, говорити — .</p> <p>— Па кол’ко знате, слатка, |
е знати, јер се на ове сеоске торокуше, гнедиге, не смете ослонити.</p> <p>— Ништа, слатка!{S} |
фаше, па сам била, нећете ми веровати, гнедиге, к’о убијена, ал’ формално, к’о убијена! — прод |
и вашара између њих.{S} А ја што видим, гнедиге, то је виђено.{S} Још онда сам приметила, да ни |
тва...{S} Дакле?</p> <p>— Само се мало, гнедиге, стрпите!{S} Дакле, к’о што сам рекла и казала, |
поја-Сиди и госпоја-Перси; не знам већ, гнедиге, коју већма и више волем.{S} К’о да смо сестре, |
едили термин за сватове?</p> <p>— Кажу, гнедиге, тамо чак око Ђурђева дана.</p> <p>— Тхе, а шта |
ред црквом.{S} Роде се селе и остављају гнезда празна на димњацима, а ноћу чујеш кроз мокар ваз |
ла па и не чује него се гуши у сузама и гнушава се безбожног Голоса који је напаствовао и оклев |
ри.{S} Уздржао сам се, савладао сад мој гњев, и посрамио га својом уздржљивошћу и долготерпљени |
>Гле! друге дар ти носе;</l> <l>Од ружа гњездо красно,</l> <l>У гњезду гучу јасно,</l> <l>Две с |
</l> <l>Од ружа гњездо красно,</l> <l>У гњезду гучу јасно,</l> <l>Две сиве грлице!</l> <l>Не сл |
ја да кажем: <pb n="411" /> „Рада побе’го од бабе!“ Зар ће то лепо да будне?{S} Ајде, лане мој |
корим, ако Бог да, као зету у тој кући, говети и чинити по вољи од сваке руке па између осталог |
ија, — знате ли „говор цвећа“?</p> <p>— Говор цвеће?{S} Не знам, госпођице.</p> <p>— Штета! — р |
с!...{S} Какви сте ми ви тенцери.{S} Та говор’те штогођ.</p> <p>— Па,... ми к’о велимо, неће, в |
и већ настају помало паузе.{S} И кад је говор почео сустајати, а очи се крпити, спомену поп-Ћир |
о!</p> <p>— То још како!</p> <p>— Та не говор’те!</p> <p>— Да шта ви мислите!{S} Извук’о бо’ме |
ић’, — прекиде га Меланија, — знате ли „говор цвећа“?</p> <p>— Говор цвеће?{S} Не знам, госпођи |
огу, шта да једу код куће, али која су, говораху они, деца к’о деца безобразна, па сваки дан до |
</p> <pb n="128" /> <p>— Шта говоре!{S} Говоре да си паоренда...{S} Да ниси ни за звонара а кам |
еше.</p> <p>И попови нису као некад.{S} Говоре, до душе, међу собом ради Г. Епископа и ради сво |
ја!..{S} И онако знам шта и како о нама говоре —</p> <p>— Ех, ти све знаш!</p> <p>— Све, све!{S |
.</p> <p>— Па ко то говори?</p> <p>— Па говоре они.{S} И то откад.{S} Па ја се све чиним и неве |
п-Ћиринима.</p> <pb n="128" /> <p>— Шта говоре!{S} Говоре да си паоренда...{S} Да ниси ни за зв |
само шта говоре за нас —</p> <p>— А шта говоре? — запита озбиљно поп Спира и седе, а устао је б |
{S} Слушам па гутам.{S} Слушам само шта говоре за нас —</p> <p>— А шта говоре? — запита озбиљно |
и теше се узајамно обадве.{S} Ништа не говоре, него само лију и бришу сузе; таман једне обришу |
ојке пролазе једни поред других, али не говоре ништа него се само погледају крадом испод очију, |
Формално тукли.{S} По селу само о том и говоре.{S} Идем да чујем још штогођ.{S} Службеница!{S} |
у разговоре.</p> <p>— Он да ме жали! — говори Јула онако за себе. — Ви’ш ти то њега!{S} Унцут |
д ти у <title>Рожданику</title> пише, — говори бирташица а навлачи на даску другу шлинговану су |
ово.</p> <p>— Код мене је то правило, — говори поп Спира, — да је човек весео.{S} А како ће вра |
и вели: „Пољуби ме, Јуло!“ —</l> <l>Ал’ говори Маџарова Јула:</l> <l>„Мене ј’ нана увек заклиња |
натера поп Ћира и о већим празницима да говори!{S} За то су се многи, чим поп Спира отпоче са „ |
о зачудили и питали:{S} Откуд сад он да говори, кад он то баш није марио!{S} Та једва га натера |
ељена по среди онако богословски, а кад говори што а он гледа у земљу. — Сутра ће, — свршава Ер |
се сва предала читању а ноћом у сну све говори из књига: „О, Едмонде, ми се морамо на вјеки рас |
</foreign>!{S} Та цело село само о томе говори —</p> <p>— Да ниси ти, Кипро, чуо што? — пита гђ |
S} До душе, још га ни она (Меланија) не говори, али се бар меша с онима који га знају, а сад је |
много лепше!{S} Па мало коју ноћ да не говори тако из књига; а ја седим у кревету па све плаче |
о.{S} Седе сви и једу.{S} Нико ништа не говори, него ћуте и једу и пију погружено, како правој |
едан и други кад нешто има да каже а он говори и гледа у онај писмени акт, или окреће плајваз, |
— подигао поп Ћира глас као да диктандо говори, — ’хоћу да сам од сад миран пред својом кућом, |
све к’о да се најело бунике данас, тако говори!{S} Севај напоље, шта си ми задимио ту с том тво |
ија, него пулгерска кафана, где се мало говори а мало и попије.{S} Још нико у селу није запамти |
ило —</p> <p>— Ето ти сад ње, како само говори!</p> <pb n="127" /> <p>— Та да!{S} А каква би’ ј |
ти све нису разговарали!{S} И кад једно говори оно друго и не дише и не трепће од силне пажње и |
овек! — вели гђа Сида. — Како само лепо говори, к’о из књиге.{S} Бадава, наша Богословија може |
а је пошљете Меланији; она здраво добро говори немецки, па ће она прочитати и Јули све на српск |
, каже, другом опредјелила!“ Ал’ све то говори на немецки, па дође много лепше!{S} Па мало коју |
уши воском заливене.</p> <p>— Па ко то говори?</p> <p>— Па говоре они.{S} И то откад.{S} Па ја |
ни сокак од њена смеја!{S} Она му нешто говори а све гледа овамо на нашу капију — баш лепо сам |
помене, а гђа Сида ћути или о које чему говори. „Видиш бештије једне,“ мисли у себи гђа Перса, |
} Ти си опет назебла,“ а она опет у сну говори: „Мене је немилосрдна судба, каже, другом опредј |
ила речима: „Ти већ спаваш, злато моје (говори Јула у <pb n="167" /> себи песму), тебе грли сла |
аму копа, сам у <pb n="356" /> њу пада, говорила је увек моја покојна мама!</p> <p>— Ех, манимо |
седела беспослена, јер беспосленост је, говорила је гђа Сида, извор толиким пороцима.{S} То је |
само саветовала: „Са <hi>лепим</hi> се, говорила би тих дана, увек више може учинити него са ви |
не држите „пинчике“, к’о ја што држим, говорила би често она, па не би плаћали штроф кад коме |
ј ваздашњој позитури. „Сав ми је зелен, говорила би гђа Сида, кад би год прошла крај прозора.{S |
ако: „Јао мене жалосне! — <pb n="52" /> говорила би попадија, — а куд би био виршафт без патка. |
<p>— Због песме, ни због чега другог! — говорила би госпођа Ћириница, кад год би се повела реч |
on" /> <p>— Но, не знам шта би’ дала, — говорила је гђа Перса, купећи шоље и чаше са стола посл |
довољна са добивеним подацима. „Боже, — говорила је у себи гђа Сида, — <hi>што</hi> је судбина! |
новљено пријатељство, то ти је, дете, — говорила би ми обично покојница, — то ти је, дете моје, |
о било обешено.{S} Од кућевног лопова — говорила је гђа Перса, — тешко сачувати.{S} Ушуња се са |
ек пре наћи себи срећу, него ова моја!“ говорила је чешће гђа Сида. „Гледај, молим те, само, ка |
моја је Меланија за варош и створена,“ говорила је одавно гђа Перса.{S} Ту Меланија има забаве |
Кад ме није <hi>јуче</hi> шлог ударио,“ говорила је сутра дан гђа Сида, „живићу бар петнаест го |
" /> <p>Но и ако је то госпођа попадија говорила, зато ипак не треба нико да помисли, да су се |
било кад је чула за то, па је усхићена говорила: „О, Пера је направио терно, хауптрефер је нап |
> <p>— А што ниси говорила?</p> <p>— Па говорила сам, — вели Јула.</p> <p>— „Па говорила сам“ . |
говорила сам, — вели Јула.</p> <p>— „Па говорила сам“ ...{S} Шта си говорила!{S} Деде, шта си г |
>И уједаред застаде и гђа Перса која је говорила и поп Ћира који се ухватио за левчу и метнуо н |
варено пријатељство — памтим како ми је говорила увек моја покојна мама. (Бог да јој душу ’прос |
је и Пере у коме је Меланија много више говорила а Јула се само благо и питомо смешила и тек по |
<hi>тако</hi> нобл-језик, зар га не би говорила и гђа биргермајстерка Еулалија као једна велик |
...{S} Шта си говорила!{S} Деде, шта си говорила?</p> <p>— Па што ме је пит’о.</p> <p>— Младић |
p> <p>— „Па говорила сам“ ...{S} Шта си говорила!{S} Деде, шта си говорила?</p> <p>— Па што ме |
е вечера на време?!</p> <p>— А што ниси говорила?</p> <p>— Па говорила сам, — вели Јула.</p> <p |
чељадску собу, јер је, како је пакосно говорила гђа Перса, тако оматорио, да је поред кијања и |
из главе те црне мисли“, како је обично говорила гђа Перса.{S} Па и малочас споменути клавир ку |
тка устезала да се крене, јер је смешно говорила српски, и она се напослетку дала најревносније |
она сиромашка девојка!...{S} Па ми моји говорили: није, кажу, спрама <hi>нас!</hi></p> <p>— П’о |
е што се у кући једне или друге казало, говорило или догодило, а од њих су опет њихове госпође |
овим догађајем.{S} Село је два три дана говорило па се и уморило, жељно, наравно, новијих новос |
е; па за то се о поп-Ћирином мачку више говорило него о поп-Спирином о коме последњем ћемо с то |
у не може да нашкоди суша.{S} Зато се и говорило по селу, кад неко за нешто не мари: „Е, — веле |
, у моје детињство шта се приповедало и говорило о Митрополиту Ненадовићу, па о Стратимировићу! |
вљи разговор.{S} Дотле се јело и помало говорило, а сад је настао разговор уз вино.</p> <p>Поп |
<pb n="195" /> заљубила у тај ваш циц; говорим, а сва ми памет остала на њему!{S} Ди сте га, г |
, моје речи, ал’ шта је ’асне сада!?{S} Говорим ја њој од кад још: „Госпоја-Сидо, ако сте права |
ки језик створен, слатка!{S} Није то да говорим и држим страну, што ми је мама била Немица,... |
рам да се свађам и да псујем кога, онда говорим српски, некако је за то згоднији; али за фине с |
/hi> говорите, молићу лепо?</p> <p>— Па говорим, — вели јетко поп Ћира, — о вашој красној ћерци |
оспоја Сида срећна мати!“ И толико пута говорим овој мојој: „Што се не угледаш, кажем, на твоју |
ута сам, слатка, па не знам већ, ни шта говорим.{S} Не могу ја све знати; кад ми није од Бога д |
којешта говориш —</p> <p>— Ама ја и не говорим ништа; видиш да дремам, спав’о би’.</p> <p>— Ид |
питање</hi>... шта ја фурт предикујем и говорим... ал’ немам коме.{S} Ето, и овде се показало!. |
а ми ниси никад веровао!{S} А од кад ти говорим ја.</p> <p>— Шта ми говориш?..{S} Па шта је то, |
еје се задовољно поп Спира. — Па ја вам говорим: чисто натурално... брез шпеција, а ви ми се ту |
покојни баба (Бог да му душу ’прости!) говорио ми је: „Синко Перо, говорио ми је он, кад киша |
у ’прости!) говорио ми је: „Синко Перо, говорио ми је он, кад киша пробије зору, пробиће и опак |
ад њега чека да ожени. „Видећете само,“ говорио је Палчика, „ја сам малерозан човек, преживеће |
у похвалили глас.{S} А кад је поп Спира говорио предику о <hi>Спокојној жизни</hi> некима се от |
ку па чак (преко очекивања) и поп Спира говорио предику.{S} Кад је Савица читао Апостол а госпо |
икако да ми изађе из главе то што ми је говорио.{S} Па сам ти садакана, друго, на муки великој. |
ако учен и паметан човек — тако писао и говорио о српским сватовима и другим веселим и лепим об |
ђао као до сада, него јој тужно цвилећи говорио оне слатке речи.{S} Тога дана јој једнако у гла |
— Кога ви то мислите, кад <hi>тако</hi> говорите, молићу лепо?</p> <p>— Па говорим, — вели јетк |
јој домаћин.</p> <p>— Е, да!{S} Та шта говорите!{S} А, па да бо’ме!...{S} Пролазе године, а же |
— Тако!{S} Е ви’те молим вас!{S} Та шта говорите! — чуди се као поп Спира. — Па то сте ви онда |
плео био.</p> <pb n="57" /> <p>— Та шта говорите? — чуди се госпоја Сида. — Ко би то и помислио |
пруга!{S} Она!{S} Она!!</p> <p>— Та шта говорите, — вели гђа Сида удубљена у посао па и не слуш |
<p>— Да шта ви мислите!</p> <p>— Та шта говорите!{S} И-ју!</p> <p>— Инзултирунг!...{S} Потукли |
едва скрасио у скамији.</p> <p>— Та шта говорите?!</p> <p>— Да шта ви мислите?!{S} Још онда, к’ |
сви зуби слаби и шупљи.</p> <p>— Та шта говорите!! — пита запрепашћено гђа натарошевица.</p> <p |
ба се умети и погађати.</p> <p>— Та шта говорите!{S} Тридесет и —</p> <p>— Та ман’те циц до ђав |
е мужу зготовити ручак.</p> <p>— Та шта говорите?! — чуди се опет госпоја Сида. — Ко би то и по |
што се у селу догодило.</p> <p>— Та шта говорите, милостива!?</p> <pb n="193" /> <p>— Та брез ш |
викивао: „Ите, молим вас!“ или: „Та шта говорите!“ или: „Та је л’ могуће!“</p> <p>Ишли су полак |
ја Габриела, та <hi>шта</hi> ви то мени говорите?!{S} А од <hi>кога</hi>, наопако!</p> <pb n="2 |
шацујете село и његове красоте кад тако говорите.{S} О, и у селу се да сасвим лепо живити, веру |
е путник, — не замер’те ми, ал’ ви лепо говорите српски; а ја сам већ сасвим мислио: научила, б |
.</p> <pb n="315" /> <p>— Та коме ви то говорите, — вели домаћин, — та знамо ми већ то одавно!< |
ам, бар <hi>мени</hi> немојте, гнедиге, говорити — .</p> <p>— Па кол’ко знате, слатка, кол’ко з |
о, и ’хоће л’ вредити што <hi>вама</hi> говорити?</p> <p>— Па како сте ви то <hi>„вама“</hi> не |
свеца —</p> <p>— Ајде немој ту којешта говорити —</p> <p>— Ти којешта говориш —</p> <p>— Ама ј |
лепо служи и као торба. — Нећу ништа ни говорити; само ћу дувати у рог, а за то ми и не треба н |
— Извињавао се Сепл да не зна српски ни говорити а камо ли играти, — све му то не поможе!{S} Иг |
нисам је учио!{S} Ајде, Бога ти, Сидо, говориш к’о к’о...{S} Пије тај, бојим се, к’о смук баш |
дле —</p> <p>— Ама, Спиро, како то још, говориш!?{S} Ко те не познаје, мислио би само да је све |
p> <p>— О, о!{S} Та шта говориш!{S} Шта говориш! — чуди се поп-Олуја. — <hi>Ништа</hi> ти ја, к |
!</hi>...{S} Та иди молим те!{S} Та шта говориш?!...{S} И пољубили —</p> <p>— Да шта ти мислиш! |
ње и мој штит.</p> <p>— О, о!{S} Та шта говориш!{S} Шта говориш! — чуди се поп-Олуја. — <hi>Ниш |
ати, а знали би и ви...</p> <p>— Та шта говориш!...</p> <p>— Па... овај... најбоље ће бити да о |
у мал’ није и прош’о! —</p> <p>— Та шта говориш?!</p> <p>— У мал’ што <hi>њему</hi> не оде брад |
којешта говорити —</p> <p>— Ти којешта говориш —</p> <p>— Ама ја и не говорим ништа; видиш да |
ти, ћерко, још удавала, па за то тако и говориш.{S} Данашње су младожење к’о чикови; таман га у |
А од кад ти говорим ја.</p> <p>— Шта ми говориш?..{S} Па шта је то, даклем, било?{S} Да се није |
дивно и тако обилато негује та лепша и говорљивија половина човечанства — у овом месту неговал |
ах издекламовали и у правом, занимљивом говору, и не могу участвовати.{S} Не, он је био од оних |
кре а другог код поп-Спириних.{S} Ту му гову.{S} Увек га ујутру питају, шта он најрадије једе п |
ко и нису могли продати, јер коме би га год понудили, тај место да пита: „пошто?“ хоће да пукне |
{S} Јер дуго и дуго још после тога, кад год се повела реч о тим сватовима и о том малеру њеном, |
ог! — говорила би госпођа Ћириница, кад год би се повела реч о томе. — Ништа друго, слатка моја |
е правим од вас, онда с драге воље, кад год је вама згодно.{S} Дођите ето једне недеље пре подн |
, и не ваља!{S} Запамтио сам добро, кад год је тако родна година била и јефтина била рана, увек |
ерсу, — како је обешењачка жена!{S} Кад год иде Меланија у цркву, увек зове и моју Јулу, а неће |
дин нотарош баш зна шта је вино, па кад год хоће добра вина да пије, а он ето ти га па к мени. |
и као брескве дуранцлије (и доцније кад год су га послужили код поп-Ћириних бресквама дуранцлиј |
(на чије саре може комотно да седне кад год хоће), па не може да макне оданде, него га стане др |
о држи зла гарова који гризе капију кад год он прође и лаје на власт.{S} И боктер је прошао поп |
је чак „столпом православија“.{S} И где год је после било прилике, похвалио је доброга пастира |
S} Тих дана у поп-Спириној кући, куд се год човек окренуо, могао је да види све сама нека канди |
личила и на једно и на друго.{S} Што се год добро или зло, лепо или ружно, десило у једном крај |
је зелен, говорила би гђа Сида, кад би год прошла крај прозора.{S} Гледај само, молим те, како |
немам ја, имаће Лоринц чивутин!“ И као год што је тражио да је код парохијана тога дана свачег |
не, амбрел тако исто, јер поп Спира што год је куповао, куповао је за две персоне.{S} У соби дв |
и лако, рано моја...{S} Ал’ гледаћу што год могу; мораће попустити, није он, рано, тако јогунас |
цу и из ње преписивао све песме које су годиле расположењу његовом.</p> <p>После овога састанка |
м ја опет био бољи, кад сам био његови’ година?!{S} Тане му госино!{S} Та да нисам и ја прико ј |
у од апцерунга!{S} Кад сам ја био ваши’ година, ја сам толико могао наште срце попити колико тр |
те, врло добро.{S} Фала Богу, како која година, све боље.{S} Хе, ми се старамо и штедимо, парох |
, — вели поп-Ћира, — што је тако понела година.{S} Жита пуни амбари а котарке очекују кукуруз, |
коњи једеду, а ноћ се отегне к’о гладна година... а коње треба ’ранити, па онда и’ добро можеш |
памтио сам добро, кад год је тако родна година била и јефтина била рана, увек је било рата.{S} |
лађе с федермесером.{S} Двадесет и више година је код мене; сам енглески челик, оштар к’о брија |
у, а ову су свршили пре двадесет и више година.{S} Оженили су се из истога места, у коме данас |
попадије.{S} Кад су пре двадесет и више година дошли у село, као свршени клирици, били су обоји |
а ми, од ово тридесет и нешто мало више година, све је боље, тако да понекад скоро и не ваља од |
онога испричаног у прошлој Глави повише година, а за то се време доста што-шта изменило, и село |
е они — у тим годинама (а колико је пак година Јули, колико и Меланији, то писац никако није мо |
tion" /> <p>И једног летњег дана — осам година после испричаних догађаја у претпоследњој Глави |
уђаше се самом себи, где су му пре осам година биле очи?!{S} А она га гледаше својим благим пла |
селу од како је пре двадесет и неколико година ударио шлог једну жену за коритом баш на сам дан |
на пример, један се жабац већ неколико година дере колико га грло доноси; има гласину к’о бик, |
а.{S} То је стара њена навика од толико година, и сада, гле, мора да је се одвикне од како је М |
кад чује ларму на коју се већ од толико година научио.{S} А био је добар учитељ.{S} Неких четрд |
у тамбуру, а има још сад, после толико година, диван глас.</p> <p>— Ето то је певао, — вели по |
о средини; исти к’о њен попа пре толико година кад је свршио богословију Карловачку и био у њу |
маторог кусог пацова коме је пре толико година реп одсечен кад је касапин једном изненада <pb n |
данас је још тако а камо ли пре толико година кад још није било ни „зонентарифе“ ни железнице |
а да видиш, видила си га још пре толико година.{S} Хехехе!</p> <p>— Да није <hi>Зборник?</hi></ |
<p>— Па за Бога, Персо; тридесет скоро година живимо к’о пријатељи —</p> <p>— Не тридесет, Ћир |
Ето ја и господин попа, ми ћемо још сто година живити и мучити се!{S} Проко, добри друже, ди си |
ина недеља,</l> <l>Нег’ нанини’ <hi>сто година</hi> дана!“</l> </quote> <p>— И-ју, ала је безоб |
ет акова.{S} Ни једно није млађе од пет година, нити слабије од овога што га сад пијемо а пијем |
цима неће требати бар за првих двадесет година ни стварчице у кући да купе.{S} Шта је само фачл |
ор Лекса лецедер још пре неких двадесет година.</p> <p>А деси ли се каква несрећа у селу, да, н |
је из албума све мушкарце испод педесет година; и хуланерски, и инфантериски, и артелирски, па |
чак и баба-Тини која се још пре педесет година унтерхалтовала.{S} Шетња је давно била прекинута |
ма старога фазона, које се пре шездесет година доносиле у мираз, — где горе и пред иконом Св. Ђ |
рекорне службе цркви и олтару; тридесет година трудног апостолског рада у вртограду господњем г |
а па зна напамет — како је пре тридесет година, кад је он још момак био, вредно било бити бојта |
самим собом.{S} Спомиње неких тридесет година беспрекорне службе цркви и олтару; тридесет годи |
брица Јефта не памти да је за четрдесет година свога бријања и ординирања у селу икоме, на прим |
био је добар учитељ.{S} Неких четрдесет година је учитељевао у овом месту.{S} Све што у овом се |
оменули и о Глиши, који је био дванаест година у солдатима далеко тамо у Буковини чак, како је |
к’о клипка, памтиш и ти... пре петнаест година... кад је био храм цркве, па кад се вук’о у порт |
утра дан гђа Сида, „живићу бар петнаест година дуже од покојне маме.“</p> <p>— А ми, богме, нис |
старе своје кости и последњих пет шест година пред смрт слабо се и мицала из ње.{S} Од те коже |
Пери је то већ друга варош за ових шест година од како је обукао мантију.{S} И у оној првој вар |
држи се ш њимекара већ неки’ једанајст година, још онда кад је ону Тотицу, што <pb n="294" /> |
и неки ђаво; к’о да ти је сад осамнајст година!“ Али ипак ниједну ни другу није издао ни вид ни |
, а друго бесно!...{S} К’о да ће хиљаду година да живиду!</p> <p>— Поп-Ћиру и Спиру? — запита ј |
А наточено је у бурад некако још првих година кад смо се, во времја оно, ја и Сида узели.{S} О |
се обређују шљивовицом (која је Јулиних година), а Нића боктер и пије и игра.{S} Отпоче ручак.{ |
ана из разбојничког живота, који се тих година радо чатао.{S} Меланија је добила прилично васпи |
е место —</p> <p>— Па, кад буднем ваших година, драга хебаме, онда ваљда нећу бити тако <hi>лак |
брујале гајде у ушима мамурних сељана а годинама се спомињала Јулина свадба.</p> <p>Шаца је сед |
са свим друго, са свим супротно.{S} Са годинама се развиле у њему пагубне и опаке душевне особ |
нима, о чопорима свиња, о својим младим годинама за којима ће бојтар до гроба уздисати, и о „та |
њавала и тужила за оним гласом у млађим годинама и купила са чаршафа мрвице од пите с орасима и |
и нема месечине; разговарали о гладним годинама кад се шапурика млела и јела и <pb n="159" /> |
А, госпођице, мора се признати... у тим годинама, па тако мајсторски зготовити!{S} Могли би гас |
о женско створење — рећи ће они — у тим годинама (а колико је пак година Јули, колико и Меланиј |
па волије и да га пољуби, него да у тим годинама умре од страха у помрчини.{S} А он је онда пит |
аш тукли!...{S} А који им је ђаво у тим годинама?!</p> <pb n="208" /> <p>— Формално тукли.{S} П |
кишбирова, најмлађег и по старости и по годинама службе кишбирова, видела је лепо, кад је поп-С |
није било.{S} Различних и по полу и по годинама старости и по сталежу, а највише је било Мелан |
p>— Па добро, а он нек да стрини и пола године!...{S} Далеко је, ал’ шта му знамо... него прсте |
ла.{S} На <pb n="106" /> бал је ишла од године до године, о Св. Сави, а на балу је увек била ма |
— А, волели сте се.</p> <p>— Јесте, две године и четир месеца.</p> <p>— Е, то је, бо’ме, дуго.< |
многе већ тако задужио.{S} Још пре две године преврнуо је једноме тако кола а тај се опет дана |
надимак отуда, што се одавно, још прве године, као млад попа, заборавивши свој немешаг па чак |
нешто сад свет и умире... памтим друге године... а и не рађа се к’о некад, — вели домаћин. — С |
си голо дрво, и стајаће ту све до друге године до лета кад дрво озелени листом и кад се накити |
. „Хе, остарило се то бо’ме!{S} Пролазе године!“ тек рекне једна или друга савијајући штрикерај |
орите!{S} А, па да бо’ме!...{S} Пролазе године, а женска деца, што кажу, за час нарасту и нађик |
ђа Сока.</p> <p>— Хе, госпоја, „пролазе године к’о гођ мутна вода“, што кажу паори.{S} Што прож |
S} Добро, добро!{S} До’ћете и ви у моје године... а сад вам је лако, — вели баба домишљајући се |
она на сокаку него родна која су сваке године доносила род и стократно наградила негдашњи труд |
ак дошло жао.{S} Били, што кажу, толике године к’о да су и венчани, па ди би он то сада допусти |
ред чеш’о по лећи!...{S} Тргов’о толике године, што кажу, и био један па један; и сребрна пуцад |
играло коло.{S} Свирац свира тако целе године, а кад се обере кукуруз, онда се зна шта је њего |
је своје унуче Савицу, који је ове исте године са две радости већ обрадовао бабу; пре три месец |
е Цвечкенмајерка. — Ја могу доћи у ваше године, ал’ ви у моје, бо’ме, никад више... никад, слат |
А откад?</p> <p>— Па имаће му већ фртаљ године... ал’ к’о да је тек јуче било, тако ми лепо про |
<pb n="106" /> бал је ишла од године до године, о Св. Сави, а на балу је увек била малерозна.{S |
празне плацеве опет црквене, где ће до године зидати неке дућане и житне магазе, што је све г. |
што све иде свет у цркву Недељом преко године.{S} Али ове Недеље сви су ишли у једној цељи; ба |
{S} Не зна ни кад проживи, а текем дођу године!{S} Па ми паде сад и то на ум, Боже, какав је шт |
ва</hi> у селу доста баш к’о празника у години, па сваког празника или недеље на другом рогљу и |
ош милија дика;</l> <l>Нана жали <hi>за годину</hi> дана,</l> <l>Дика жали <hi>за недељу</hi> д |
ђењем могло би се поредити само оно пре годину и више дана, пре оних великих ексера на капији к |
оложењу и на послетку у разним сезонама годишњим а према свакој њеној слици визави по какав мла |
ек ми се после тога мора стрефити каква гођ штета у кући, то је к’о свето; па зато, ето, дођо’ |
прођу ни једни сватови, а да вам какав гођ ђаво не пасира!{S} Не мож’те да живите без малера! |
шта, а утувила сам добро, рано, да, кад гођ тако што снивам, увек ми се после тога мора стрефит |
} Је л’ ја?{S} А како не би’ пев’о, кад гођ ми је срце весело!{S} И певам и појим, господин-поп |
же и ђаво и Бог!{S} Јербо тај човек кад гођ учини какву лудорију, а он, уместо заслужене каштиг |
Та обешењаци сте ви сви, кол’ко вас је гођ! <hi>Немеши</hi> вама требају, <hi>немеши</hi>!</p> |
вим ми је баш споможено.{S} Па, кад вам гођ устреба а ви извол’те... а ја сам ту, а моје терање |
— Да се нисте и ви <hi>тукли</hi> с ким гођ? — запита је гђа Габриела.</p> <p>— Нисам, слатка,. |
n="407" /> — вели усхићено Јула. — К’о гођ да сам у Банату, тако је добро!{S} Само кад смо ту! |
> <p>— Хе, госпоја, „пролазе године к’о гођ мутна вода“, што кажу паори.{S} Што проживите, слат |
она је Влаиња а мој Миша је Србљин к’о гођ и сам што сам а и сви у нашој вамилији, а имело јој |
—</p> <p>— „<hi>Балсум</hi>“!...{S} Што гођ ти гребе ту <pb n="297" /> твоју проклету гушу, све |
, каже, да није само папи унангенем што гођ пасирало.“ А ја кажем: „Није, није, рано, добар је |
, фама са свима украсима својим; једра, гојазна фама, дебела фама, дебља него обе попадије ујед |
страну не само што се тиче поп-Спириног гојазног тела и комоције него и што се тиче поп-Спирине |
не види се више ништа од свега тога до гола тараба, са овде онде осушеном врежом, која сад не |
ки к’о што ме беде, та мог’о сам вас до голе душе поарати — вели Нића улазећи.</p> <p>Па и он с |
и комадићи хеклераја а на њима све неки голи Аморчићи са тулцима стрела (а код поп-Спириних су |
S} Е, кад баш спомену отоич <hi>ти</hi> Голијата, онда после оваког срећно окончаног дјела могу |
К’о гром, к’о гром; оборило би и самог Голијата!</p> <p>— Доказ је поп Ћира!{S} Ал’ је и повук |
а из Гимназије.</p> <pb n="371" /> <p>— Голим грлом у јагоде! — вели заједљиво гђа Перса. — А с |
и <hi>Кашпар</hi> представљају у соби с голим мачевима чудесно рођење Христово пред забленутим |
ирис’о је Нића још са сокака.{S} Све му голица нос ова твоја силна саламура.{S} Зар ја не знам, |
ће давно отпало а реп ост’о ту да краси голо дрво, и стајаће ту све до друге године до лета кад |
а ручак.{S} На вратима га дочекује Неда гологлав и мало постиђен, пољуби га у руку, па само вел |
се гуши у сузама и гнушава се безбожног Голоса који је напаствовао и оклеветао невину Геновеву. |
лингерајем, па изгледа к’о мали гаћасти голуб; и слика доброга цара Јозефа како је узео једном |
е Јула сама својом руком; бирала га к’о голуб зрно, и наслагала лепо на широко виново лишће, па |
остојно зависти.{S} Ту су шупе, амбари, голубињаци.{S} Трп камаре сламе, камара гањева и шапури |
један туторе мој; да ти спремим, роде, голубића у расолу, то си ти увек радо јево?“ А он ми од |
рса га нађе па га стане грдити: „’хоћеш голубића, лопове један матори!“ он само ћути, зажмири о |
живину, давио комшиске пилиће и вребао голубиће, а конабио младе голубчиће као какав стари пен |
олим извол’те ту на канабе.{S} Меланија голубице, — вели гђа Перса, — склони те твоје књиге; не |
па запева:</p> <quote> <l>„О, незлобна голубице,</l> <l>Невина моја грлице!</l> <l>Како тихо т |
ко пева са једног не знам ког дрвета, и голубови како гучу не знам у чијој авлији.{S} Јули жао |
лиће и вребао голубиће, а конабио младе голубчиће као какав стари пензионер.{S} С тога је сав к |
кад ће се она њина лорфа удати за оног гољу?{S} Је су л’ одредили термин за сватове?</p> <p>— |
вели гђа Сока, пред којом стојаше једна гомила старих плеснивих рукавица, које је секла и спрем |
а-Јулине беле сукњице са шлингерајем, и гомила орезане лозе спремљене за печење јагањаца којима |
ијских врата кита; придружи се гомили и гомила расте све већа и већа што ближе цркви.{S} Људи с |
ице.{S} Испред кућа овде онде виђају се гомиле деце чисто обучене где стоје, не играју се да се |
ост и <hi>Херувику</hi> певати, па су и гомиле света све чешће бивале.{S} Чим је први пут зазво |
ек из авлијских врата кита; придружи се гомили и гомила расте све већа и већа што ближе цркви.{ |
љано перје на једну а патрљице на другу гомилу.</p> <p>А девојке и младе комшинице шапућу.{S} Ч |
од пите с орасима и метала их на једну гомилу.{S} И њу похвалише <pb n="396" /> и заблагодариш |
ј немешаг па чак и чин, умешао међу ону гомилу, која обично салета кумова кола, па се дере: „Ку |
о да ме каштигује к’о безбожну Содому и Гомору?! — вели поп Спира коме се ни најмање нису допад |
окрили га сиви облаци који се по ваздан гоне, стижу и престижу.{S} Осећа се човек под њим <pb n |
>Одмах на прво питање Јула је ударила у горак плач, а госпоја Сида се само крстила и погледале |
о...</p> <p>— Е, па јесен је, блато је, горе нег’ и сува зима ил’ снег.</p> <p>— Та знам.{S} Пе |
миљену папину песму: „Сјајни мјесец иза горе“, па тако нису ни придавали много важности овом су |
љену поп-Ћирину песму „Сјајни месец иза горе“ јер поп-Ћира се толико пута <pb n="102" /> у љути |
дугачким и честим ексерима са врховима горе поређанима због лопова а још више због Мађарице сл |
попадија устала па се и она шета; он на горе, а она па доле.</p> <pb n="342" /> <p>— Не знам ја |
еглу са жапцем.{S} Од ово неколико дана горе именовани је једнако био доле на дну.{S} Ту се дан |
е гђа Сида, да ћеду одмах после венчања горе, у Беч да путуједу.</p> <p>— Ју, ју, ју, Боже, вид |
од како изиђоше ове сексеруше банке све горе; па док могу — добро, а кад удари руда у брег, а ј |
кажем.{S} Е, ал’ оно како који дан све горе.</p> <p>— Хм! — хукну поп Спира. — Па кад си чула, |
шездесет година доносиле у мираз, — где горе и пред иконом Св. Ђурђа кућевног патрона поп-Спири |
..{S} Таман посла!{S} Не знаш, ко прође горе, тужитељ или тужени —</p> <p>— Та, та, та манимо с |
<p>— Та ја само кажем:{S} Не дај, Боже горе!</p> <p>— Та није ваљ’да? — вели поп-Ћира.</p> <p> |
ко празних шака...{S} Па не знаш шта је горе.</p> <p>— Рђава времена заиста! — вели поп Спира.< |
62" /> нисмо ваљ’да, спаије од Елеонске Горе!...{S} Уф, не знам шта би’ дала, да ми је само зна |
анас већ позната „од Пеште даж до Черне Горе“.{S} Писар Тима се, истина, у себи секирао и љутио |
<p>— Па... к’о што реко’, не дај Боже и горе!{S} А, што рекосте „асна“, ех, а ко данас има асне |
ли, шта је ту је; фала Богу, кад није и горе!</p> <p>— Ха аааа! — зева и наставља; — Чисто ме в |
ишта; шта је, ту је!{S} Могло је бити и горе! — извињава господин попа своје овчице.</p> <p>— Х |
/p> <p>— А зар има наопако штогођ још и горе?</p> <p>— Да шта ви мислите!</p> <p>— Та шта говор |
А друго, што је тако исто, ако не још и горе наљутило гђа-Сиду, било је и само госпоја-Персино |
p> <p>— Јао, жалосна, зар има што још и горе?!</p> <p>— Слушај само!{S} Кад одемо код Његовог П |
са два реда дугмади и закопчавао га до горе, а око врата обавијао два до три пут шарену цицану |
ако, к’о људи, да опалите на онај месец горе.{S} То је све лепо и красно и фајн, — вели Иђошани |
Аркадије сав задуван, — него нешто још горе!{S} Дошли су његова Екселенција Господин Владика.. |
азати нос врућим лојем од свеће која је горела. — Та како да не осетим!{S} Та друго је ваш паво |
ши Јула, јер док је певала сва је чисто горела од стида а око <pb n="394" /> носића и испод очи |
још неколико, тако да је једно кандило горело чак и пред прекрасним Јосифом и Пентефријевицом |
шиница зарекла пред кандилом, у коме је горео најчистији барабанц-зејтин, тако она не била жива |
мелем, а кад га мрзим, онда му не треба гори пелен!</p> <p>— Па за Бога, Персо; тридесет скоро |
ици, лупа к’о на ларму, као да све село гори.</p> <p>— Шта је, стари? — вели му поп-Ћира, — Пос |
свисла од жалости: а ви ћете гледајући горко ал’ касно кајање <hi>самовољна</hi> оца и сећајућ |
знао добро, можда чак и из сопственог и горког искуства, јер се тако нешто зуцкало и причало, д |
дна женска прилика шира нег дужа, па се горња половина дигне а у доњој стоји дуван и увек је вл |
роз прозор, а оставља јој у рукама свој горњи капут који ће овој мало после послужити као <fore |
кандила!{S} Гледај само чуда шта га их гору!{S} У свакој соби по пола туцета кандила к’о на Хр |
оц.</p> <p>— Ала да пасје ноћи, тане му госино! — вели Нића. — Таман за лопове!</p> <p>— Неће, |
џак. — Ај, је л’ добро диваним, тане му госино!{S} Вина ти меникана дај, да ча-Нића огреје мало |
и домаћин. — Ала имаш фајн нос, тане му госино!</p> <p>— Па зато га и негујем и тимарим к’о гос |
кад сам био његови’ година?!{S} Тане му госино!{S} Та да нисам и ја прико јего тер’о брез фењер |
Тако се засмејала, да је формално пала госп. Перзекутору у крило, а овај је, к’о један фини и |
gn xml:lang="cu">Сеј ден јегоже сотвори Господ</foreign>“!...{S} Аркадија, човече, ти си мој из |
се на столици, — је си л’ ти непријатељ господ’на Пере?</p> <p>— Нисам... а за што би’ била! — |
ang="cu">никтоже без грјеха токмо једин Господ</foreign>“ каже се.{S} Па зар сад за то да ме ка |
S} Срећом се стрефили ту <pb n="216" /> господа тутори и Аркадија црквењак, па му отели „кључ“. |
сте, а ја кочијашим, а они се узимаду а господа пароси они венчаваду...{S} Е, па тако; свак има |
> <p>— Та знаш, ми „беамтери“ к’о и сва господа, вечерамо много доцније нег ви павори... па по |
је ђаво, што нема арњева.{S} Знаду то и господа попе.{S} Зар мислите, нису они к’о, на прилику, |
оше пред Великом Биртијом тамо где само господа и Жиде свраћају а од <pb n="38" /> ових из села |
ивиду...{S} Од чега би, на прилику, ето господа попе живили, да немаду ето тако пониког да венч |
дио Глиша Сермијаш да иде у собе где су господа и беамтери, али се Нића извињавао тиме, што там |
ај вам и не избива из куће.{S} А збиља, господар-комшија, а откуд сте ви то постали хаузмајстор |
рима желио би’ да се разговорим с вама, господар-комшија, о фамилијарним.. ако, ако, то јест, н |
ти.</p> <p>— Е, да!?{S} А откуд то сад, господар-комшија?!{S} А за што као да не можете разгова |
{S} Ама то ће канда да изађе на дебело, господар-комшија! — плану поп Спира, који изгледа тек д |
и!“ па <pb n="271" /> кад ошине коње, а господар ако се није добро у’ватио за лотре, излети к’о |
{S} Откуд он зна то?{S} Ја познајем три господар-Јове у Карловци’, и ни један није им’о ћер Дар |
оже!{S} Није тата твој бездушан к’о тај господар Јова.</p> <p>— Мамо, слатка мамо, мени је здра |
зама га својим залити, а ви отидите до „господар Јове“; ту ћете се довољно утешити.</p> <p>„Гос |
е“; ту ћете се довољно утешити.</p> <p>„Господар Јова“ ће вас одвести на Карловачко гробље и по |
је у Бечкереку слушао и чуо од једнога господара који је многе књиге прочитао а и сад још једн |
ера к’о луд!{S} Само викне: „Држ’те се, господари!“ па <pb n="271" /> кад ошине коње, а господа |
не руком и каже: „Молим лепо, — каже, — господари!{S} Сад ви ’оћете, наприлику, касти, онако, к |
и његова породица.{S} А како код велике господе иде све полако, то се и са том тужбом није хита |
ре руке у истој чаши као што сем велике господе и Чивути још раде.{S} Једном речи, резонује гђа |
опет замисли.{S} Познавала је она више господе хирурга.{S} Све су то били фини људи, који су с |
ко у прочеље, отпева једно „<title>Глас господен на водах</title>“, а за тим само захтева и изв |
ку, прдачити се са мном.</p> <p>— Е, е, господи никад није доста.{S} Све они мислиду, да ми пао |
:lang="cu">„Из глубини воззвахъ къ тебѣ господи,“</foreign> а поп-Ћира опет трећи: <foreign xml |
њи’ово „Господи помилуј“, и „Подај <hi>господи</hi>!“ — учио га је оне вечери Нића; и све је т |
парокијане кошта само оно једно њи’ово „Господи помилуј“, и „Подај <hi>господи</hi>!“ — учио га |
ира опет трећи: <foreign xml:lang="cu">„Господи воззвахъ къ тебѣ оуслиши мя вонми гласу моления |
омјене на боље.</p> <p>— Та каква жаба, господин-попо!{S} Та како то опет диваните!?{S} Та, сто |
ре нашег Петра.</p> <p>— Е, фала, фала, господин-попо.{S} И ја, што кажу, <hi>вас</hi> почитује |
стићи, кад је такав пут?</p> <p>— Фала, господин-попо.{S} Бог вам за то платио.{S} Поред вас си |
ће ме на <hi>вас</hi> —</p> <p>— Збиља, господин’ Петровић’, — прекиде га Меланија, — знате ли |
, к’о да си ти сам у селу.</p> <p>— Па, господин-попо, мал’те неће тај ђаво и бити! — Коме треб |
через газдашага и сватова.</p> <p>— Та, господин-попо... и ви како диваните, да је, ал’ није... |
л’ какав пут до Ченеја?</p> <p>— Рђав, господин-попо...{S} А зар би’ ја седио и злопатио се ов |
ље: господин нотарош, апотекар, хирург, господин-нотарошев писар, али овај само оних дана кад г |
ја-Сидо, ил’ је то ваш господин супруг, господин Спира, онај што је некад, памтим добро, имао, |
евидно мало уплашено гђа Перса. — Боже, господин’ Перо, баш сте ви... баш је ова садашња младеж |
ад —</p> <p>— Ал’ молим —</p> <p>— Еле, господин Пера се заљуби до ушију у фрајла-Меланију, па |
измакао мом оштром оку!{S} Чувајте се, господин’ Перо!{S} Знате ли ви шта то значи до срца увр |
јашим — па крај с крајем.{S} Тавори се, господин-попо, од талијанског рата и од како изиђоше ов |
</p> <pb n="277" /> <p>— Па спрам кесе, господин-попо, и спрам чина.{S} Оно, знате, што кажу, в |
} То су наши добри пријатељи, је л’ те, господин-попо... бабини пријатељи, је л’ те и мамини.{S |
рса, зевајући и дижући свећу. — Паз’те, господин-Спиро, да се не саплетете на грабље!{S} Гром ј |
е.</p> <p>— О, Радо!</p> <p>— Извол’те, господин-попо!</p> <p>— А зашто си се ућут’о?</p> <p>— |
а у руку, па само вели: „Хе, шта знате, господин-попо, грешни смо људи!“ А кад се добро наруча |
иртшафта.</p> <p>— Охо, охо!{S} Ама ви, господин’ Ћиро, баш онако...</p> <pb n="187" /> <p>— Је |
{S} Познала га је.</p> <p>— А откуд ви, господин-Перо, овамо у наш крај? — рече радосно изненађ |
Поп Спира је инзултир’о, онако паорски, господин-Ћиру.{S} Ударио га.</p> <p>— Ударио!{S} Јао на |
промјениће се.</p> <p>— Та немојте ми, господин-попо, солити памет, та усољен сам ја добро, па |
ене фурт плашите с вашим татом... овај, господин-парохом... и шаровом, у мојој рођеној башћи?!< |
нао пожелети.{S} Мој чесњејши пријатељ, господин Кирило, он је, ето на примјер, узео парохову к |
<p>— Ух, та не стари, него нови учитељ, господин Пера —</p> <p>— А, он!...{S} Не мора —</p> <p> |
редан!</p> <p>— Па фала...{S} Фала вам, господин-попо, који сте ме се сиромашка сетили.</p> <p> |
ће му тек рећи:</p> <p>— Ама зашто вам, господин-попо, не стоји тај појас на своме месту?</p> < |
ми је срце весело!{S} И певам и појим, господин-попо.{S} Та пој’о сам ја и <hi>Керувику</hi> у |
етре синко!</p> <p>— Бог вам добро дао, господин-попо! — рече Пера и скочи са столице, остави б |
Cyrl">Аусгецајхнет</foreign>!{S} Браво, господин-Ћиро, браво!{S} Клањам се! <foreign xml:lang=" |
љубити те црте очеве... — Доћи ће, Иво, господин попа опет.{S} Је л’ те, да ћете доћи?</p> <p>— |
ни жабац, код мене живог! — Падаће ово, господин-попо, бар још читаву недељу дана!{S} Познајем |
..</p> <p>— Али Његово Преосвештенство, господин владика — Екселенц...</p> <p>— Каква екселенци |
тубио!{S} Нема ту лепа дана још задуго, господин-попо!{S} Него четрнајст сребра, па да се сутра |
{S} Петре.</p> <p>— А па мало је, мало, господин-попо, није сад лето.</p> <p>— Па пролепшаће се |
е поп Спира и диже се.</p> <p>— Можемо, господин-попо, — рече и скочи Пера и викну бирташицу ко |
у поп Ћира.</p> <p>— Ал’ молим понизно, господин-попо, а зар ми нисте ви сами дозволили, да још |
крај кола?</p> <p>— Па, па, молим лепо, господин-попо, па и ви сте погодили а и други господин |
вога вина нећете надалеко наћи.{S} Ето, господин нотарош баш зна шта је вино, па кад год хоће д |
ље, с драге воље!{S} Само ако, то јест, господин Пера пристане, — вели гђа Сида, а у тај пар до |
ов, а после додаде гласно: — Четрнајст, господин-попо; ајд’ дајте ето дванајст сребра и још јед |
до тога?!</p> <p>— Та знате, фала Богу, господин-Спиру, — рече бришући сузе мало умирена гђа Га |
b n="274" /> <p>— Та, ето, кол’ко могу, господин’ попо, и кол’ко, што кажу, морам! — Ааа, један |
менце.{S} Док црквењак или ђаци певају, господин попа мисли у памети или се разговара о стању и |
д било вам право не било!</p> <p>— Ију, господин-Спиро, шта вам то сада пада на памет!{S} А ја |
овај узима ону из корпе.</p> <p>— Ију, господин-попо, баш сте ви враг!{S} А ди су крофне?! — п |
да госпоја Сида.{S} Да, да, акурат!{S}- Господин Спира је друкчије мора бити обучен, ма да више |
>кис ти ханд</foreign>!{S} Фрајлице,... господин-Перо... службеница! — вели фрау Габриела и одл |
знаш коју другу?</p> <p>— Па... овај... господин-попо, а како не би’ знао; знам и’ тушта... нег |
Пера.</p> <p>— Ју, слат — ... пардон... господин Перо, овако вас молимо, — рече и склопи руке, |
ан и други, али врло, врло ретко, даље: господин нотарош, апотекар, хирург, господин-нотарошев |
} И славна вармеђа и сви га титулирају: господин доктор Шандор, само му гђа Перса још никако не |
, што кажу, и самог цара послужити!!{S} Господин Јеротеј Драгановић, <pb n="22" /> кад је напис |
ошевица.</p> <p>— Да шта ви мислите!{S} Господин Ћира је хаглих човек, а оно је паоренда, па јо |
</p> <p>— Добро је!{S} Распит’о сам!{S} Господин Ћира погодио је оног Перу, оног Тоцилова, да г |
је и не зове него „господин-доктор“.{S} Господин хирург иде после подне у касину, тамо игра шах |
а као на иглама између две лепотице.{S} Господин Пера није био од оних многих салонских лутака |
о јест скородошавши, новопостављени.{S} Господин ваш отац имао је доброту да ме сврати и доведе |
бабини пријатељи, је л’ те и мамини.{S} Господин-попа воле твога бабу, па ће он доћи опет...{S} |
ха као што је неправедан тестаменат.{S} Господин-попи опет најугледније место.{S} Седе сви и је |
рсо, деде мало вина, — вели поп Ћира. — Господин-Перо, та дете, немојте се ту снебивати и женир |
ли мање шећера.</p> <pb n="103" /> <p>— Господин-Перо, какву кафу волете, слађу или обичну?</p> |
,... нек вам је жив’ и здрава!</p> <p>— Господин’ Ћиро, — викну императивно поп Спира, — <hi>ће |
пут да буде, — вели гђа Перса.</p> <p>— Господин’ Перо, ја ћу целу ноћ мислити на вас како сте |
мислим мало за оно и да распитам: је л’ господин Ћира погодио кола и кога је погодио; па ако ни |
то?</p> <p>— „<title>Преодница</title>“ господин-Перина, остала још од онда.{S} Читам <title>Ка |
убијена што се све то тако догодило, а господин Пера је тако лепо неколико пута погледао, а он |
терету мој!“ виче жена и диже га.{S} А господин попа само седи.{S} У двадесет и четир часа тек |
но је вандровкаш, а није господин.{S} А господин штогођ боље плати, то све боље и за њега; прип |
али још нема попе, а звонило већ.{S} А Господин Владика оде у олтар, па почео да служи.{S} Црк |
о је господин-попина слушкиња!</p> <p>А господин попа чешће и не долази кући, него с гробља пра |
реч: „Триста, без попа ништа.“</p> <p>А господин попа седне тако у прочеље, отпева једно „<titl |
је!{S} Могло је бити и горе! — извињава господин попа своје овчице.</p> <p>— Хе, хе.. деца.. вр |
ло овако.</p> <p>Бануо једаред изненада Господин Владика у село, а баш је била Недеља.{S} Он пр |
ош горе!{S} Дошли су његова Екселенција Господин Владика...{S} Ено ушли су сам у олтар, па поче |
ала, широка а темељна као она фигура на господин-нотарошевом столу, у којој господин нотарош др |
несрећо!) па к’о вели: „Ако се нећу са господин-попином ћерком унтерхалтовати а да с киме ћу!“ |
оја Сида, — а запамтила је лепо све шта господин гост воле.{S} Она вам не мари баш да чита и да |
/> <p>— Ил’ ако није био баш код самог господин... хе-хе, а он и није ту, него на путу, — вели |
ошев писар, али овај само оних дана кад господин нотарош није ту у селу, иначе иде код Шолема Ч |
им ћурковима, кад сте таке арамије пред господин-попином кућом?!“ А деца се правдају и беде јед |
рувику</hi> у нашем селу... па још пред господин-протом... оним нашим Старо-Бечејским.</p> <p>— |
{S} А ја те још Бог зна како фалим прид господин-попом како си вредна и добра —</p> <p>— Та доб |
дне, па онда морате ноћити у Ченеју код господин-пароха, оног, оног што га паори зову: <hi>Олуј |
о селу.</p> <p>Мало који дан да не дође господин попи, једноме или другоме, Аркадија црквењак п |
/p> <p>— Ајде, рано!{S} Чујеш, шта каже господин-попа; да ће се вратити, — рече женица скинувши |
а, истина —</p> <p>— Је ли, Јуло, да је господин шмајхлер?</p> <p>— Дабоме, — вели Јула.</p> <p |
мараму. (Било их је свакојаких, али је господин попа најрадије примао оне свилене).{S} И још т |
ду!{S} И поп Спира, кажу, инзултир’о је господин-Ћиру... гађ’о га песконицом, и онај ост’о без |
разним ескадрама.{S} Нек се зна што је господин-попина слушкиња!</p> <p>А господин попа чешће |
е у кола, ал’ оно је вандровкаш, а није господин.{S} А господин штогођ боље плати, то све боље |
и пољуби га) и Раду, и бабу, — све воле господин попа, све; и твоју маму воле! — рече Јула умир |
ц и више дана пре и неколико дана после господин-Перина доласка.{S} Долазак г. Пере није измени |
>— А шта могу и смем да диваним, кад ме господин-попа не питаду!</p> <p>— Па... онако... к’о ми |
едам к’о да су <hi>мене</hi> тукли а не господин-Ћиру!</p> <p>— Та је л’ истина, Бога вам, то ш |
ромт.{S} Узми ону са канабета, да седне господин Пера.</p> <p>И доиста било је неколико књига т |
је све до медљане ракије ујутру, кад се господин попа искраде, да му не би пијани сватови из си |
среду тако око десет сахати, баш кад се господин нотарош кретао у амт, отворила се широм капија |
са вицишпановицом!“</p> <p>По некад се господин попа по мало, Бога ми, и зачуди, кад му тако д |
, — лупа и виче Пера Тоцилов, — зове те господин парок.</p> <p>— Ајде, донеси штогођ Пери, — ве |
рошевица како јој је супруг каз’о да ће господин Спира бити обријан к’о два пут два, а парохију |
дај, кажем, да свратим к њима, ваљда ће господин-нотер знати све...{S} Кад оно... ви нисте ни ч |
зазвони на вечерње и распитују, који ће господин-попа сутра да служи и наређују да се татине чи |
! — одговори Рада.</p> <p>— Па кад неће господин-попа ни да сврати, — рече женица. — А што се н |
е крајни виновник све ове данашње среће господин-Перине, а и госпођица-Меланијине, (к’о што бар |
ак.</p> <p>— Ај’те, децо, с кола, ’хоће господин-попа да иде, — вели женица деци, и хтеде да их |
баш добро изгледате.{S} Је л’ код куће господин Шандор?</p> <p>— Није!{S} Одазвали га, па мор’ |
а јела?!</p> <p>— А па дабоме да сам, и господин је био тако добар, па ми није одбио, — вели по |
Ајде, лане моје, ајд’ с кола!...{S} А и господин-попа ће се вратити.{S} Одма’ ће и он доћи; сам |
него дају.{S} Кад смо ми, то јест, ја и господин Кирило, дошли на парохије, било је, Бога ми, с |
прости, узима што је боље!{S} Ето ја и господин попа, ми ћемо још сто година живити и мучити с |
да гледа кад се шета фрајла Меланија и господин Пера, па госпоја Сида протолковала то тако, к’ |
шале и смеха у суморно друштво.{S} Па и господин попа би устајући рекао добру за покојника: „Бо |
ти и женирати због промене, моја кућа и господин-Спирина кућа то је једно исто.{S} Немојте посл |
о сам ја заслужила црвен појас, то је и господин Спира! — завршила би шапућући поп-Ћириница.</p |
а се не проведе лепо и не прође добро и господин попа, кога нарочито зову и најугледније му мес |
сигурно бити ларме по сокаку.{S} Ето и господин Пера се од ото доба формално одбио од нас, па |
ола у предњи сиц нуз мене!?{S} Па ето и господин су, на прилику, парок к’о и ви што сте, па ди |
<pb n="409" /> <p>Рада попусти и пољуби господин-попу у руку.</p> <p>— Нека, нека! — извињава г |
ин-попо, па и ви сте погодили а и други господин попа су погодили.{S} Обојица сте погодили и по |
ели Рада; — пољуби га ти!</p> <p>— Таки господин-попу у руку!...{S} Сад ћеш с кола! — рече па г |
>— Спавам, мани ме —</p> <p>— А мора ли господин-Пера узети баш поп-Ћирину Меланију, кад је доб |
, неко у селу умре, и ту како коме, али господин-попи опет добро.{S} Ако богатији <pb n="9" /> |
дај десну руку нашу,“ <pb n="4" /> вели господин нотарош, па му залепи пола десетице на шешир, |
Бога, та где сте га само нашли! вели ми господин Владика. — Извол’те се уверити сами.“</p> <p>— |
, да његов будући зет, то јест, садашњи господин Пера, добије поп-Спирину парохију!...{S} Сад к |
оп Спира му исприповеди све. „И тако ти Господин Епископ заврши своје слово пребацујући поп-Ћир |
а.{S} Онда госпођа Перса почне позивати господин-Перу на вечеру и после вечере, а из госпоја-Си |
н к’о два пут два, а парохију ће добити господин Пера чим узме Меланију, а баш ће бити красан п |
сад имамо Јулиј месец.{S} Хеее! — врти господин попа главом.{S} Ви’ш, молим те!{S} А а а! враг |
Фала и теби на лули, а и вама, дражајши господин-Ћиро, на тој почести коју сте указали мом скро |
ол’ко ваша, <hi>баш ваша</hi>, чесњејши господин-Ћиро, што сте, то јест, ви, у своје време, <hi |
ћи се.</p> <p>— Та служите се, чесњејши господин-Ћиро, — нуди га домаћин... — Шта, ваљ’да вам с |
словија!</p> <p>— Та... знате, чесњејши господин’ <hi>Спиридоне,</hi> мислим, је л’ вредно и <h |
, драги мој и ретки мој госте, чесњејши господин-Ћиро!{S} Ал’ нека, — можемо још све и поправит |
> <p>— Но, па ја сам... ја, пречесњејши господин’ <hi>Кирило!</hi> А шта би ко хтели?{S} Деде, |
додавала, да је за чудо увек срећан тај господин Спира.{S} Увек се извуче из малера, па да је н |
на господин-нотарошевом столу, у којој господин нотарош држи трафику, а то је једна женска при |
сам се у осталом лепо забављао.{S} Мој господин предшественик им’о је доброту да ми да неке по |
крајцаре мараму. „Деде, децо, — вели им господин попа, — дајте ви то попи, а попа ће вама гроши |
ош мислим: шта ће, Боже, бити сас вашим господин-супругом, па сас вама, па сас вашима!{S} А, он |
мајестетично — корак два па стане — као господин нотарош кад иде шором по званичној дужности.)< |
ion" /> <p>Ето, тако је отприлике живео господин попа у селу, а који баш попа поименце, мислим |
, у коме данас попују.{S} Поп-Ћира узео господин-попину, а поп Спира туторову ћерку; ни један и |
само Рада, он мало...{S} А јес’ пољубио господин-попу у руку, и замолио га, да ти опрости, што |
} Ти си салашар!{S} Одма’ да си пољубио господин-попу.</p> <p>— Нећу, — вели Рада; — пољуби га |
> <p>— Фала Богу!{S} А како ви?{S} Како господин супруг, је л’ код куће?...{S} А ви, к’о што ви |
:{S} Фала Богу кад је и овако; кад само господин Владика није ост’о при том, да сам га хтео нам |
: „Ал’ умеш да цифраш!...“ Питајте само господин проту; како му се допала Молчанска Керувика?</ |
n="38" /> ових из села одлази тамо само господин попа и један и други, али врло, врло ретко, да |
алила укус и рекла да јој је здраво леп господин младожења, и да ће пасовати једно за друго там |
’да била моја Керувика!...{S} Ал су бар господин Прота и распитивали за мене! — заврши Рада пон |
, што јој је купио за спомен на презент господин Шандор јурат из Кикинде, а нема ништа трукован |
p>— За кога оно рече? — запита неки пут господин попа црквењака.</p> <p>А Аркадија увија понизн |
деца безобразна, па сваки дан досађују господин-попи, а попа их извињава па вели: „Ех, није не |
ви к’о једни учени људи к’о на прилику господин парок, можете се уверити, да није никаква вара |
почитајема госпоја-Сидо, ил’ је то ваш господин супруг, господин Спира, онај што је некад, пам |
Да шта ви мислите!{S} Извук’о бо’ме наш господин Ћира к’о Талијан код Кустоце!</p> <p>— Ију!{S} |
с од моји’ друкчије и не зове него „наш господин-парок“ —</p> <p>— Па, кол’ко дакле тражиш?</p> |
<hi>ви, ви!</hi> ...{S} Фрајла, па још господин-попина ћерка! — вели Шаца срећан што јој се ос |
к не може разликовати од паора.)</p> <p>Господин попа оде у цркву, да крсти, а после крштења ид |
ше: да изволе, супа је на столу.</p> <p>Господин Пера је одмах повадио нафоре из чисте танке џе |
S} Чудим се, шта ми то све фали!“ Или: „Господин-домине, — обратив се Кипри нотарошу, — молим в |
гђа Перса. — Не зове се он калфа него „господин асистент“!{S} Теби пуна глава калфи, зато и за |
Па и други их друкчије и не зове него „господин-доктор“.{S} Господин хирург иде после подне у |
кад је већ тако.</p> <p>— Питај, Јуло, господина:{S} Какво смо ми цвеће, ја и ти?{S} Како би н |
а зашто?!</p> <p>— Па због младожење... господина Пере.</p> <p>— Па ми у овом сокаку чули да је |
на место старог учитеља, <pb n="32" /> господина Тривуна који је одавно већ био за пензију и и |
и крајњи му циљ.{S} И оба <pb n="7" /> господина попа имађаху доста посла, а према томе и прих |
кажеш да сам те ја научио.{S} Знаш, оба господина парока су управо у мојој боктерској парокији, |
ако је било код Његовог Преосвештенства Господина Епископа у Темишвару, и како су обе попадије |
јавим то дешператним пријатељима вашега господина супруга!...{S} Милостива. <foreign xml:lang=" |
анела слушајући курмахераје накресанога господина Асесора.{S} И баш кад је овај изјављивао, да |
водило.{S} У гневу свом, шта је само за Господина Владику рекла!{S} Поп Ћира је побегао чак у т |
ке Чифуцке Часловце у нашу цркву и вара господина Владику!...{S} Ајде да се то спава!...{S} Је |
— а јеси ли ти, Спиро, позвао за сутра господина на ручак?{S} Шта да се потуца које где?{S} Ва |
по шпајзу и изгриз’о и чизме милостивог господина и појео их, кажи, све до штруфли; остале само |
рчи и отвори капију, ето нам милостивог господина с пута.</p> <p>Затутњила Ержа онако босонога |
} А то је све због оног младића, младог господина Пере, што је сад учитељ овде.{S} Наравно и са |
{S} А, кажу, да су му већ поручили и од господина <pb n="220" /> Владике, да се не брине; узеће |
кога! — рече задовољно Габриела. — Код господина <hi>Ћире, пароха,</hi> знам да им данас није |
ље?{S} От’ш’о си дакле празни’ шака код господина владике?</p> <p>— Камо срећа да сам, ал’ то ј |
је свога принципала а овај опет позове господина Кипру нотароша а Кипра своју супругу.{S} Г. К |
и и зовне једно дете са улице да одведе господина и да му покаже.{S} Умивен, ишчеткан и очешљан |
у, ја би’ тражила од његове екселенције господина Владике, да га баш онај његов — како се ђавол |
лас из једног отвореног прозора из куће господина Геце касира. — Та ди су вам очи!{S} Ха, ха!{S |
и други има у кући на удају... па через господина Пере учитеља.</p> <p>— Та знам, знам... ал’ т |
ти!“</p> <p>И опет излази Ержа и нуди и господина Перу на вечеру, а он ил’ прими понуду ил’ се |
ње је лајао на босе паоре, ал’ кад види господина или само обувена човека, а он се помами и све |
најем сву фамилију мога, сада на жалост господина супостата, сви су они до дубоке старости, до |
слова сте мало возбуђени —</p> <p>— А, господине, мило ми је што вам могу честитати —</p> <p>— |
а поче:</p> <p>— Па како вам се допада, господине, ово наше место?</p> <pb n="94" /> <p>— Ванре |
те још како учио!{S} Свршио сам вам ја, господине, и ону тринајсту школу! — завршује Аркадија п |
је л’ лепа?</p> <p>— Па свака је Јула, господине, и лепа и добра.{S} Јел’ њој само име <hi>„Ју |
не!</p> <p>— Не знам ништа!{S} Од стра, господине, не знам, ни како ми је име, — вели Аркадија. |
в, господине“ —</p> <p>— Мени за љубав, господине, зар нећете? — рече Јула и погледа га усплахи |
кришом Јули:— Кажи: „Ал’ мени за љубав, господине“ —</p> <p>— Мени за љубав, господине, зар нећ |
о још с авлијских врата:</p> <p>— Брже, господине, малер... несрећа, велика несрећа —</p> <p>— |
то је, бо’ме, дуго.</p> <p>— Та и није, господине... и не знам кад брж’ су прошле!</p> <p>— Па |
ас, немојте да вас то збуни ни најмање, господине, — вели му гђа Перса, — ви је сад први пут ви |
ања слика по дувару.</p> <p>— Извол’те, господине, — рече поп Спира, — седите ту, — и показа му |
иде га гђа Сида љутито. — Ју, извин’те, господине!{S} Јуцо душо, иди у кујну па спреми црну каф |
па вели:</p> <p>— Хе.. та.. да дођете, господине, да крстите.. овај..{S} Вуји Ирошу.. мужеског |
живити, верујте!</p> <p>— Па оно јесте, господине, — поправља се гђа Сида, — али тек тек опет к |
е и увлачи снебивљиво врат, — учио сам, господине, какве сам мог’о...{S} Учио сам, те још како |
в.</p> <p>— Очо јуче у Темишвар послом, господине.{S} Спремамо!...{S} Имаћемо у Недељу мало кал |
алан гром из ведра неба.</p> <p>— Брзо, господине, брзо! — жури га Аркадија и полети на врата н |
вели Аркадија. — А како би било, онако, господине, да кажете, да сам се бајаги ја задоцнио као |
,) коме да се не допадне!?</p> <p>— Ју, господине, та то би још врло рано било! — вели Меланија |
па не отпочне отприлике овако:</p> <p>— Господине... моле вас да дођете... чекају вас у порти п |
е к’о што ја мислим, онда смо „на коњу“ господине. „<hi>На коњу</hi>“ — додаде поуздано Аркадиј |
Меланија.</p> <p>— Све вам је та, драги господине, прочитала, — вели гђа Перса; — све српске, а |
ства и благовања.{S} Село је ово, млади господине, село.{S} Биће вам прилично тешко док се не н |
у овом сокаку чули да је то сас Јулом и господином било свршено још док је овај богословац био. |
н, да се не бих мењао ни с Крушедолским господином архимандритом а сигуран сам да би је тако и |
Његовим Преосвештенством и Екселенцијом Господином Владиком уз тамбуру неке „мирјанске“ песме, |
исти поп-Олуја већи пријатељ, вама или господину Ћири?</p> <p>— Поп Олуја!!!{S} Та мени, мени |
са паорима, па све надвук’о.{S} Јавили господину Епископу... па ништа. — Па пре тога, ако се с |
ку штету по шпајзу, изгриз’о милостивом господину све чизме, па ме послала да вас молим да нам |
рење, и ако је најлепше мишљење имала о Господину Владици, чија је жеља била да се измирење поп |
змогне показати Његовом Преосвештенству господину Епископу.{S} А кром тога, морате фурт остати |
до... — вели поп Спира, — што досађујеш господину?</p> <p>— О, на против! — вели гост. — Како к |
а им данас није до ручка —</p> <p>— Код господна Ћире?! — рече радознало гђа натарошевице и пос |
на трудног апостолског рада у вртограду господњем гајећи и усађујући у срца поверене му пастве |
уфировани потрпали у кола, а, <hi>ситна господо?</hi> — рече па их стаде миловати.</p> <p>А дец |
ви а појетске наклоности, једном речју, господске персоне, што рекли.{S} Тако исто је излишно н |
ама да иде; само да се види како је она господске боје, бледа, а моја Јула здрава па румена <pb |
мало блеђи у лицу, — вели Ержа, — онако господске фарбе у лицу...{S} Онако к’о Шаника апотекарс |
гђа Сида, сваки се хирург влада сасвим господски, и онда, наравно, вредно је мало и поразмисли |
ера а чисто се стресе кад се сети свога господства и благовања у Карловцима и танког благодејањ |
оро и не вечерамо од силног беамтерског господства.</p> <p>— Хе хе, — смеје се домаћин, — па шт |
ћи амо.{S} Нису ово Карловци; нема овде господства и благовања.{S} Село је ово, млади господине |
се.{S} Што ти је, Боже, левента и старо господство!{S} Тако мора сваки помислити, кад га види и |
само поносити кад погледа, међ какву је господу доспео.{S} Стари сват ће бити г. Кипра нотарош, |
него, ето, питајте друге људе, и Џиде и господу.{S} Извол’те, питајте друге људе, које је Пера |
о на Џиде перјаре и грошићаре, а ја бар господу пароке возим!{S} Него боље ви седајте, да мање |
Бога вам, то што сам отоич чула за нашу господу парохе.</p> <p>— Од кога, слатка?</p> <p>— Та о |
о тесно док су живи!{S} Гледам баш нашу господу парохе, поп-Ћиру и поп-Спиру само; тхе, а шта ћ |
и стару заједљивост.{S} И после овога, госпођа Перса је мрзила а госпођа Сида заједала, а обе |
— А ја потрчала да чујем, кажем у себи: госпођа ће као беамтерка то најбоље знати, јер се на ов |
иле свака из врло појмљивих разлога.{S} госпођа Перса је тако близу била жељеном часу освете, а |
друге баш кад су излазили с јутрења.{S} Госпођа Сида се разговарала с гђом Соком гркињом. — „Ју |
ни део прошевине био је и свршио се.{S} госпођа Сида је изређала све поименце шта ће Јула у ауш |
ној беше дрвље и камења на гђа-Сиду.{S} Госпођа Ћириница била је сва зелена <pb n="134" /> од љ |
аповања каквог Инокентија или Урбана, — госпођа Перса би била, извесно, исте судбине које и Дје |
ој кући.{S} Поп Спира је одмах легао, а госпођа Сида остала да поспрема после тога калабалука.< |
е судбине које и Дјевица Орлеанска. — А госпођа Сида опет, она је прешла из једне крајности у д |
после овога, госпођа Перса је мрзила а госпођа Сида заједала, а обе су се журиле, да што боље |
p> <p>— Да му очиташ, јест, — храбри га госпођа Перса, — те још како да му очиташ.{S} Еј да ти |
м а камо л’ ради унтерхалтунга.{S} Онда госпођа Перса почне позивати господин-Перу на вечеру и |
ргермајстерка Еулалија као једна велика госпођа у чијој се кући по три четири пута дневно пије |
рбери воле особито.{S} Чим је то видела госпођа Сида, слутила је да је добро.{S} Одмах је осети |
<p>— Та, оно, знаш... — вели охрабрена госпођа Сида, — много га не би баш ни коштало.{S} Ето, |
— Ах, — рекла би сва задовољна и срећна госпођа Ћириница, ређајући киселу штрудлу по тањиру, да |
<p>— Тако је то, — трља задовољно руке госпођа Сида. — Ко другом јаму копа, сам у <pb n="356" |
ад <hi>ја</hi> то дотерам!“ — Бадава се госпођа мама отима и вели јој: „Та немојте се трудити!“ |
амо.{S} А баш је и потрефила! — кида се госпођа Перса а смешка се и вели: — Ех, ех, ама к’о да |
и послови!?</p> <p>— Охо-хо! — смеје се госпођа Перса. — Шта ми се то дало на смеј.{S} Чисто ва |
слатка?!</p> <p>— Куглате?!! — чуди се госпођа Перса, па се стаде смејати и угаси свећу.</p> < |
дознала је, као бабица, још и то, да ће госпођа Перса <pb n="365" /> у будуће крштавати унучиће |
показује невероватну висину, до које ће госпођа Спириница поскочити од силне пакости, и даје та |
ше да се ето сам сетио да их изненади и госпођа-Сиду и Јулу, па се чак и Шаце сетио, купио му л |
ријатељства и љубави — али г. нотарош и госпођа нотарошевица споменуше да је овако свечаније а |
сме, ни због чега другог! — говорила би госпођа Ћириница, кад год би се повела реч о томе. — Ни |
</p> <p>— Пресело им, да Бог да, — вели госпођа Перса кад је саслушала Ержин реферат. — Мож’те |
адости онда!{S} Да је питам сад, — вели госпођа Сида отварајући прозоре да се промаје соба, — д |
о којом срећом није летње време, — вели госпођа Сида сва срећна склањајући посуђе и тумарајући |
, бештија дебела, само кад види, — вели госпођа Ћириница и показује невероватну висину, до које |
је: „Тера Јела што је започела,“ — вели госпођа Перса. — Дође ми понекад да га шчепам па да га |
ти и њушити — па није толико заслуга ни госпођа-Персе ваше супруге, кол’ко ваша, <hi>баш ваша</ |
у заљубљени. „А ви сте ту! рекне им тек госпођа Сида кад их гдегод нађе.{S} А кад вас човек тра |
<p>— Па зато га и негујем и тимарим к’о госпођа перзекуторовица оно њено маторо лице, — рече Ни |
даваче.</p> <p>Чим је сутра дан свануло госпођа Перса се договори с попом да у идућу Недељу буд |
unit="subSection" /> <p>Но и ако је то госпођа попадија говорила, зато ипак не треба нико да п |
а јој је жеља са свим излишна била, јер госпођа Перса је још то исто вече — кад је после вечере |
купљеним стварима, изашла му на сусрет госпођа Сида и Јула.{S} Обе забринуте, гледају га у теж |
е ствар преслатка.</p> <p>— Ух, — хукну госпођа Сида, — та је л’ још коме овако врућина?</p> <p |
подацима малочас споменутих поштованих госпођа а ове са крај села само да нотира, — јер највер |
о или догодило, а од њих су опет њихове госпође сазнавале све, што је опет био трајни узрок веч |
све лепше од лепшега, и пију у здравље госпође-Персе и осталих редом.</p> <p>За тим се опет пр |
детаљима тога догођаја добро обавештене госпође.</p> </div> <pb n="190" /> <div type="chapter" |
је после све још тога вечера реферисала госпођи Перси.</p> <p>— Пресело им, да Бог да, — вели г |
јући киселу штрудлу по тањиру, да пошље госпођи Спирипици. — Знам, да ће пући од једа госпоја С |
е Божића свадба.{S} Тако ће бар вратити госпођи Сиди мило за драго што је она преухитрила с про |
ш мање да сме одлазити к вами.{S} Дакле госпођица Меланија ће нас поштедити.</p> <p>— Неће вам |
ове данашње среће господин-Перине, а и госпођица-Меланијине, (к’о што бар ви велите).</p> <p>— |
ошке госпођице не могу ни сравњавати са госпођицама на селу, — вели Пера коме се одрешио језик. |
она је данас била редуша —</p> <p>— А, госпођице, мора се признати... у тим годинама, па тако |
површини.</p> <p>— А где је вама кафа, госпођице?</p> <p>— Ја не пијем!{S} Тата каже, да узбуњ |
ујемо госте.</p> <p>— А, баш на против, госпођице; вазда сим жудео да се наслађавам једном тако |
.</p> <p>— Ништа, ништа; не трудите се, госпођице, ја ћу већ то сам, — рече Пера и узе књигу и |
баш тако морало бити.</p> <p>— А ви се, госпођице, к’о што видим, радо бавите читањем! — рече П |
оставимо шетњу за сутра.{S} Клањам се, госпођице! — виче Пера.</p> <p>— Службеница!{S} Баш ми |
— рече и пољуби гђу Персу. — Клањам се, госпођице Меланија, — рече и рукова се, па куражан као |
шир, клањао јој се.</p> <p>— Клањам се, госпођице!{S} Петар Петровић учитељ овдашњи... то јест |
ећа“?</p> <p>— Говор цвеће?{S} Не знам, госпођице.</p> <p>— Штета! — рече Меланија и погледа га |
у волете, слађу или обичну?</p> <p>— О, госпођице Меланија, из ваших руку свака је ствар пресла |
ли Меланија.</p> <pb n="95" /> <p>— Но, госпођице, — вели Пера који се мало вештачки ослободио |
место?</p> <pb n="94" /> <p>— Ванредно, госпођице.</p> <p>— Ех, ви само шмајхлујете! — одговара |
S} Љубим руку, милостива... љубим руку, госпођице, — рече г. Пера и мајку пољуби у руку а ћерци |
у ову равницу без околине!</p> <p>— Ах, госпођице, овако лепа околина, (па показа на њих две,) |
вас, <hi>само</hi> на вас.</p> <p>— Ах, госпођице, кад не бих желео, да вас што пре видим, не б |
у гђи Сиди а другу гђици Јули.</p> <p>— Госпођице, рекао јој је, — ви’те како се ја старам за в |
слим...{S} Мислим, дакле, да се варошке госпођице не могу ни сравњавати са госпођицама на селу, |
рбине брате</hi> а свакој <pb n="42" /> госпођици: <hi>Српкињо селе</hi>, а то ни једном попу н |
ро!{S} Баш и тако имам сутра да донесем госпођици тражену књигу.</p> <p>— Та ман’те их до врага |
у себи за супругу, а она опет воспитала госпођицу Меланију!...{S} Дакле: сума-сумарум — <hi>ви< |
.{S} Чули смо да... ви... овај, удајете госпођицу кћер, а?</p> <p>— Та, тако је! — вели поп-Ћир |
таоци дознати (из разговора поп-Ћире са госпођом Персом) шта је и како је било код Његовог Прео |
т, ви, у своје време, <hi>изабрали</hi> госпођу Персу себи за супругу, а она опет воспитала гос |
Гајдаш је отпратио најпре г. нотароша и госпођу му, за тим тетка-Макру, и на послетку и принцип |
ang="de-Cyrl">ум Готес вилен</foreign>, госпоја (или снашо, или већ каква буде сходна титула,) |
ојим кавалирима —</p> <p>— А можемо л’, госпоја, да накитимо мало... онако, по нашки... с фронц |
и.</p> <p>— А ви кад сте така чисменка, госпоја-Сидо, — рече и потрча за њом гђа Перса, — а ви |
д вас молим —</p> <p>— А, хвала, хвала, госпоја-Јуло; морам да се журим!{S} Продангубићу, а мор |
на тас у коме се нашло доста крајцара, госпоја-Сосин двогрошак, па чак и један сексер.{S} Кад |
с другој попадији.</p> <p>— Та, та, та, госпоја Сидо,...{S} Персо.{S} Та који вам је ђаво сад о |
ћи; време је, стижу краве.</p> <p>— Та, госпоја Сидо, та ман’те се комендије! — зауставља је по |
од задовољства, па је теши:</p> <p>— Е, госпоја-Персо, тако вам је то у овом свету.{S} Свакога |
огла;</hi> штогла од пеглајза!{S} Боже, госпоја Марта, к’о да сте паоркиња, па немате пеглајз у |
о, има очи па пробира и шацује.{S} Еле, госпоја-Персина Меланија, Бога ми, боље умела; учинила |
немеши</hi>!</p> <p>— Ех, та ман’те се, госпоја, комендије!{S} Та какви немеши!{S} Та сви смо м |
кад је совјетујем: „Воспитавајте дете, госпоја-Сидо, то се данас тражи: без немецког воспитања |
{S} Извол’те, оче Ћиро, седите, седите, госпоја-Персо; Меланија дете, ето ти ту до Јуце.</p> <p |
ита фрау-Габриела.</p> <p>— Неће, неће, госпоја.</p> <p>— Молићу вас, даклем!...{S} Ал’ ви се, |
рошло! — уздахну гђа Сока.</p> <p>— Хе, госпоја, „пролазе године к’о гођ мутна вода“, што кажу |
се приписати вашој поштованој супрузи, госпоја-Перси, јер, што кажу: „Види <hi>матер</hi>, па |
Само кад смо ту!</p> <p>— Па, Бога ми, госпоја-Јуло, — смеје се путник, — не замер’те ми, ал’ |
рећи:{S} Зар није тако?</p> <p>— Чудо, госпоја-Сидо,... кад сте баш така „чисменка Анка“,... ч |
има.</p> <p>— А шта вам је сад наспело, госпоја-Сидо?! — пита је гђа Перса а сва позеленела од |
ој је бар лако!</p> <p>— Оћемо, ’оћемо, госпоја-Јуло...{S} Па, Радо, — рече окренув се кочијашу |
{S} То баш ни најмање није лепо од вас, госпоја Марта!{S} Ја и ако ми спада сукња ал’ ја опет н |
трашно сам нервез!</p> <p>— Нећу, нећу, госпоја, како би’ ја! — смеје се Аркадија.</p> <p>— Бић |
ерса,“ — приповедам, знате, <hi>ја</hi> госпоја-Сиди, — „ето она моја, Меланија то јест, мало м |
о Талијан код Кустоце!</p> <p>— Ију!{S} Госпоја Габриела, та <hi>шта</hi> ви то мени говорите?! |
ока гледају на девојке и на учитеља.{S} Госпоја Перса била је задовољна, блажена!{S} Још код по |
ез младога хер-лерера, тога младића.{S} Госпоја Сида научила, да прид вече поседи прид кућом, а |
а и погледа на авлијска врата.</p> <p>— Госпоја Соко, ’хоће л’ кера? — чу се и по други пут гла |
а уморно.</p> <p>— Та ту твоју „слатку“ госпоја-Персу!</p> <pb n="124" /> <p>— Па шта: јесам ли |
обровољи се па вели:{S} Иди бестрага! а госпоја Сида срећна што је продужен живот њеном клијент |
питање Јула је ударила у горак плач, а госпоја Сида се само крстила и погледале час на попа ча |
} Би л’ вам то икад пало на памет!{S} А госпоја Сида онда к’о вели: „Кад ти мене секираш <hi>пе |
ако је красан, напредан Хришћанин.{S} А госпоја попадија радосна, Боже, па воли попу, као да су |
{S} Никакав тежи посао није за њу.{S} А госпоја-Сидина Јула кад се попне на кацу, па им траје д |
ад се за нешто више родила, — каже. — А госпоја Сида, како који дан све шира; њена Јула све рад |
едику.{S} Кад је Савица читао Апостол а госпоја-Соси гркињи очи пуне суза, и она полако у себи |
оклињем и себе и шприц-крофне.</p> <p>А госпоја-Сиди мило, Боже, па се све намешта на столици, |
ему мило што зна, да то сигурно не пева госпоја Сида попадија, а њој опет тако исто, што је сиг |
а.</p> <p>— Поздравила вас је милостива госпоја и моли вас, један нам пацов направио велику ште |
лика!{S} Звао се <hi>Марко</hi>, али га госпоја Перса није друкчије ни звала него <hi>лоповом</ |
и га.{S} Сахат је давнашњи.{S} Памти га госпоја Перса још дететом док је била, кад је донет; од |
баш нисте морали ви то да радите, драга госпоја-Сидо!</p> <p>— Тхе, шта ћу, кад нисам напред зн |
могу отворено казати, и уверити вас, да госпоја Перса, кол’ко је ја познајем, да она, на против |
и Спирипици. — Знам, да ће пући од једа госпоја Сида, кад само види, како је добар мој квасац!{ |
емецки, слатка моја!...{S} Сад се уједа госпоја Сида, а кад сам је ја советовала, да да њену Ју |
у, само да не останеду дужни.{S} А онда госпоја Перса напусти своју слушкињу, ону шиндивилу Ерж |
Та ви немате мантију, — па ви сте онда госпоја Сида.{S} Да, да, акурат!{S}- Господин Спира је |
ајте је само, — каже ми госпоја Сида за госпоја-Персу, — како је обешењачка жена!{S} Кад год ид |
са с пијаце.“... „Ево ви’те, — кажем ја госпоја-Сиди, — шта каже госпоја Перса!“...{S} И зар ми |
споја-Сиди: „Поздравила вас, кажи, моја госпоја, да нам позајмите часком, управо за ноћас, ваше |
<p>— Баш ћу вас нешто замолити, слатка госпоја-Сидо, па ма се љутили на мене, — рекла би госпо |
слонити!</p> <p>— Та знам, знам, слатка госпоја-Сидо, — вели гђа Перса а усне јој све побелеле |
а сам му,... ’хоћу да вам кажем, слатка госпоја-Сидо, па ма знала, да ћете се одмах сад ту наћи |
, па јој кажем: „Па можда је то, слатка госпоја-Сидо, само случајно; вама се то само тако чини! |
ејтин, тако она не била жива, и не била госпоја перзекуторовица ако од његовог крзна не направи |
ужила.{S} Колико ми се само пута тужила госпоја Сида на госпоја-Персу и на њену Меланију. „Глед |
на ручку који се са свим мимо програма госпоја-Сидиног завршио</hi> </p> <p>Гост је седео на к |
сокак, тако да се обично морала и сама госпоја Сида умешати и заузети за њ. „Срам вас било, бе |
знам управо, јесте л’ ви то, почитајема госпоја-Сидо, ил’ је то ваш господин супруг, господин С |
ми се само пута тужила госпоја Сида на госпоја-Персу и на њену Меланију. „Гледајте је само, — |
ета фрајла Меланија и господин Пера, па госпоја Сида протолковала то тако, к’о да је то труц њо |
оје спазише у колима поп-Спиру, огрнута госпоја-Сидином великом зимском марамом како се помаче |
вно.{S} Ако је веровати ономе што прича госпоја попадија Ћириница(а то је присна пријатељица го |
већ сасвим мислио: научила, боме, наша госпоја Јуда тамо немачки, па се одродила, па српски ни |
м у себи: „Боже, како је, ето, ова наша госпоја Сида срећна мати!“ И толико пута говорим овој м |
по целој авлији и шиљем у комшилук код госпоја-Сиде, а она каже: „Није она од јутрос ни долази |
испуцане руке!!!{S} И на то је, — каже госпоја Сида, — све она матора сакраменцка бештија учи! |
те, — кажем ја госпоја-Сиди, — шта каже госпоја Перса!“...{S} И зар мислите, — окрену се гђи на |
р-крофне, хтели сте рећи? — поправља је госпоја Сида мало љута због споменуте дебљине.</p> <p>— |
/> <p>— А шта сте то сневали? — пита је госпоја Перса и изашла већ на сокак.</p> <p>— Та ман’те |
ади за њу.{S} Оно је девојка, — фали је госпоја Перса. — Кад корача, све се тресе земља под њом |
нике, јер се све догодило онако како је госпоја Сида сневала и Сановник јој прорекао</hi> </p> |
ј је доста често и пасирало.{S} Само је госпоја Сида никад није уштинила за образ него је, шта |
и прекиде малу паузу која постаде после госпоја-Сидиног питања.{S} Погледа га гост онако са оно |
и то пошље кући.{S} Од тих ствари после госпоја попадија изабере што јој се допадне, а остало д |
/p> <p>— Та ништа, за Бога; наљутила се госпоја Сида што сам је двапут понудила компотом, а зна |
дабоме, није него још нешто! — цифра се госпоја Сида.</p> <p>— Не, не, без шале вам кажем.{S} К |
"57" /> <p>— Та шта говорите? — чуди се госпоја Сида. — Ко би то и помислио, да вам се то допад |
ерса.</p> <p>— Знам, слатка, — брани се госпоја Сида, <pb n="29" /> — ал’ кад човек дође код ва |
у здравље ваше примјерне супруге, ваше госпоја-Персе!</p> <pb n="313" /> <p>Куцнуше се; поп-Ћи |
дин-Перу на вечеру и после вечере, а из госпоја-Сидине авлије бацаду се са с кромпирима у госпо |
Дакле ви знате, да сам ја пријатељица и госпоја-Сиди и госпоја-Перси; не знам већ, гнедиге, кој |
да сам ја пријатељица и госпоја-Сиди и госпоја-Перси; не знам већ, гнедиге, коју већма и више |
му поред свију оних терета обесиш још и госпоја-Персу, како је и сама у очајању толико пута рек |
до, па ма се љутили на мене, — рекла би госпоја Перса, поп-Ћирина лепша половина, оној другој п |
</p> <p>— Бештија једна, — мисли у себи госпоја-Перса, — мора она свуд свој нос да забоде!{S} Н |
, — иди часком до поп-Спирини’, па кажи госпоја-Сиди: „Поздравила вас, кажи, моја госпоја, да н |
/p> <p>— Та ман’те га до ђавола! — вели госпоја Перса.</p> <p>— Морамо, слатка, — вели јој госп |
p> <p>— Та, ман’те га до ђавола, — вели госпоја Перса зевајући и заклањајући уста, — а шта већ |
<p>— А сутра је баш Јула редуша, — вели госпоја Сида, — а запамтила је лепо све шта господин го |
баш кад спомену, дете, сневање, — вели госпоја Сида, — што сам вам ја ноћас сневала, још ни са |
— Таман за кукуруз к’о поручено, — вели госпоја Перса, зевајући и дижући свећу. — Паз’те, госпо |
</p> <pb n="115" /> <p>— Та ето, — вели госпоја Перса, — дошле јој лутке к’о обично, одавно нис |
људи разне феле —</p> <p>— „Ето, — вели госпоја Перса,“ — приповедам, знате, <hi>ја</hi> госпој |
ле, — каже, — примјетила сам, — каже ми госпоја Сида, — и то, да увек она има нешто особито, те |
Меланију. „Гледајте је само, — каже ми госпоја Сида за госпоја-Персу, — како је обешењачка жен |
“ реко’ му ја, „узео мене!{S} Био узети госпоја-Сиду, кад ти тако пуца срце за њом, па би онда |
те требали ни долазити! — пребацује јој госпоја Перса.</p> <p>— Знам, слатка, — брани се госпој |
са.</p> <p>— Морамо, слатка, — вели јој госпоја Сида. — Сутра морамо раније устати, да испирамо |
аху фрау-Габриелине речи са ономадашњим госпоја-Сидиним, и како их лепо објашњаваху!</p> <p>Још |
кажем сама себи: дај да одем часком до госпоја-Соке; она ће то знати, кад држи дућан!{S} О, о, |
горе наљутило гђа-Сиду, било је и само госпоја-Персино понашање.{S} То до душе није нико видео |
> <p>— Хе, слатка моја, — вели поносито госпоја Перса, — није то сваком баш ни дато!{S} Ал’ зат |
једнако је због њега било речи у кући с госпоја-Сидом, која је, као добра домаћица на којој— ку |
> <p>— Та шта говорите?! — чуди се опет госпоја Сида. — Ко би то и помислио!...{S} Збиља, кад с |
дине авлије бацаду се са с кромпирима у госпоја-Персину авлију, само да не останеду дужни.{S} А |
о.</p> <p>— Ју, зар већ! — зауставља их госпоја Перса.</p> <p>— Па ви’те да нас ваш сат опомиње |
е ти с твојим деком, мамаљуго банацка, (Госпоја-Персина је старина из Бачке) ал’ ја се бо’ме не |
p>— Погледам у јутру <hi>Сановник</hi> (госпоја Сида је увек кришом од попе метала у вече <hi>С |
; она и не зна да имамо посјету.</p> <p>Госпоја Сида била је тамо где се обично музле краве.{S} |
е сада!?{S} Говорим ја њој од кад још: „Госпоја-Сидо, ако сте права мати, и пријатељ своме дете |
жалост, — да вам не умем каз‘ти...{S} А госпоје око мене <pb n="377" /> па све кажеду:{S} Та ум |
авнима, да се послужим сопственим речма госпоје Сиде која је већ чула за госта и одмах се сетил |
ија Ћириница(а то је присна пријатељица госпоје Спиринице), а што је из њених рођених уста чуо |
Старога Завета, како се отима похотљиве госпоје Пентефринице и како бега, шмокљан један, кроз п |
ћете већ извинити!...{S} Па поздрав’те госпоје и децу; а оне су, Боже, ваљ’да већ велике девој |
адим апотекарским субјектом, да труцира госпоји Сиди...{S} Изађе к’о бојаги да почисти сокак ис |
та воспитаније може добити!</p> <p>— О, госпојица Јула је доиста симпатична девојчица, — вели П |
, ето... ви сте ружа, дуплована ружа; а госпојица Јула је смерна љубичица.</p> <p>— Ух, — хукну |
дете, то јест, пред нама фалили варошке госпојице.{S} Је л’, Јуло?</p> <p>— Јесте! — вели Јула. |
n="228" /> <p>— Зови ми одма’ госпоју и госпојицу! — рече и тресну ногом љутито.</p> <p>Оне дођ |
.</p> <pb n="228" /> <p>— Зови ми одма’ госпоју и госпојицу! — рече и тресну ногом љутито.</p> |
ће и он доћи; само иде да доведе његову госпоју попадију, а она здраво воле добру децу! — рече |
мачак се опет шетао по крову онако исто госпоствено и мајестетично — корак два па стане — као г |
але се на сокаку, као и пре свађе своје госпоштине, са својим хуланерским капларима, а свака је |
е хтевши се повести за својом завађеном госпоштином) и састајале се на сокаку, као и пре свађе |
е госпоја-Сидиног питања.{S} Погледа га гост онако са оном кецељом па се насмеши.</p> <p>— Али |
оп-Спира.</p> <p>— Хвала лепо! — одбија гост.</p> <p>— Врло добро, к’о да сте мене питали.{S} Ш |
!</p> <p>— Могу, на послетку, — попушта гост, — али само с водом, онако к’о стари философи грчк |
ва.{S} Како само већ да дозна: какав је гост, како изгледа и шта ће се разговарати.{S} Да оде с |
"56" /> <p>— О, милостива, — прекиде је гост, — ви слабо шацујете село и његове красоте кад так |
ра.</p> <p>— О молим, молим, — клања се гост, — ви сте и одвише гостољубиви.</p> <p>— А сутра ј |
о би то рекао!? <pb n="90" /> — чуди се гост не знајући ни сам, шта више да пита Јулу.</p> <p>— |
p>— Ах, ни капи, ни капљице, — брани се гост, устаје и клања се и благодари, — ни кад не пијем. |
<p>— Е, вама већ не могу одбити, — рече гост, — али верујте да ово чиним преко принципа! — Па у |
S} Пију оба попа, а пијуцка, Бога ми, и гост; заборавио на старе философе па пије без воде вино |
зауставиш оком и погледом!{S} Домаћин и гост се зауставише на авлијским вратима па се нешто раз |
осподину?</p> <p>— О, на против! — вели гост. — Како ко, ал’ мени, верујте, увек се више допада |
у кујни, да, да и томе подобно, — вели гост који се мало уплео био.</p> <pb n="57" /> <p>— Та |
у савијачу сваком цукербекерају, — вели гост.</p> <p>Са гужваром је завршен ручак, а отпочет је |
— а запамтила је лепо све шта господин гост воле.{S} Она вам не мари баш да чита и да пише али |
аравно да се надало, да ће он данас као гост и <hi>Херувику</hi> певати, па су и гомиле света с |
врат к‘о корњача.</p> <p>Кад је изашао гост, сви су задовољни били посетом а нарочито тим срет |
55" /> тако стрефило да је и њу и ћерку гост затекао у послу, знала је она да је ово учен човек |
ма госпоја-Сидиног завршио</hi> </p> <p>Гост је седео на клупи у порти под једним орахом, на ко |
квењаком и Роксом послужују.</p> <p>Оба госта су изгладнела јако, и за то се до пола вечере и н |
то је највише могло да изненади свакога госта, то је био један клавир.{S} Клавир у селу у оно д |
речма госпоје Сиде која је већ чула за госта и одмах се сетила прексиноћног сна и дошла амо пр |
р засикта стари гусак иза њених леђа на госта који се (после дужег приповедања поп-Спириног о т |
, она је имала времена да лепо посматра госта и запамтила му све и стас и лице и косу и очи и о |
како се све румени! — рече и метну пред госта.</p> <p>Поп Спира није марио за поковано пилеће; |
ућу.{S} Поп-Спира отвори врата и понуди госта напред који после малог нукања уђе поребарке.{S} |
вог и жебрачког сатљика.{S} Донесу пред госте сатљик вина и холбу воде, па онај меша вино с вод |
ици, шоље и сребрне кашичице, и послужи госте.{S} Отпоче „јаузн“ и разговор опет као да паузе н |
ерсе. — Видиш ти то њи’ само!{S} Добили госте, па се ником и не фале!{S} А, а, даћу ја вама!{S} |
> у ваше здравље, драги мој и ретки мој госте, чесњејши господин-Ћиро!{S} Ал’ нека, — можемо јо |
извинимо што у оваком вашару дочекујемо госте.</p> <p>— А, баш на против, госпођице; вазда сим |
ам!{S} Ми тако волемо кад нам ко дође у госте!...{S} Ја не могу од деце, а њој је бар лако!</p> |
који је, као сваки попа, радије ишао у госте него их примао. — Ако су гости, нису ваљда курјац |
редјелио.{S} Ето, на прилику, ти служиш госте, а ја кочијашим, а они се узимаду а господа парос |
дати.{S} А мени кажу: код поп -Спирини’ гости; а ја мислим, ваљда дошла Лалика из Перјамоша с д |
унцала само на немецком“.</p> <p>Док се гости намештали и пауза трајала, уђе Ержа са послужавни |
сад <pb n="293" /> први пут и приметише гости. — ’оћете, к’о једни путници да знате, шта ће то |
Домаћин није ништа имао против тога, и гости се дигоше од стола и одоше на спавање.{S} Поп-Ћир |
а; донес’те вина!{S} Тата је жедан, а и гости су!“ вели раздрагани домаћин. — „Севај, Тино, у п |
песма а њега и песма и певачица.{S} Сви гости сад навалише да она продужи и заврши ту песму кој |
њи сјајан и обилан ручак, којега су сви гости и пулгери па и беамтери до неба хвалили, био резу |
е вечера на коју су били задржани многи гости а још толико их је и само остало на вечери.{S} Ве |
вџиће са корисним кокошкама ови незвани гости, кад онима вредна домаћица баци зрна пред кућу; и |
>Овде ће, мислим, бити најзгодније, док гости пију кафу и јаузнују, да упознам мало боље читаоц |
и!... „Ми тако волемо кад нам ко дође у гости,“ — понавља у себи путник речи Јулине, па се даде |
е преко сокака.</p> <p>— Да им дођемо у гости!... „Ми тако волемо кад нам ко дође у гости,“ — п |
канабета, а то је било само онда кад су гости долазили.</p> <p>Фрајла Јула је могла у паузама д |
е ишао у госте него их примао. — Ако су гости, нису ваљда курјаци!</p> <p>Капија се отвори и ко |
па то би онда требало почешће да имате гостију, — вели Пера.</p> <p>— Па ето, кад би на пример |
, да процуња мало по подруму.{S} Ето ти гостију! — вели јој поп-Спира.</p> <p>— Е лаку ноћ!</p> |
посјетити неко издалека и да ћеш имати гостију.{S} Све, ви’те, излази на једно.{S} Па све сад |
о доноси:</p> <p>— Отвор’те капију, ево гостију!</p> <p>— Шта се дереш к’о магарац! — обрецну с |
же (мржња према гђа Перси и љубав према гостима и сватовима), да ствар испадне што лепше.{S} Ра |
к’о бајаги сневала да се кугла, нада се гостима и шта ти ту још нема!{S} Та док је видим, знам |
арски сахат са својим џепним и клања се гостима и кад уђу и кад изађу, а после подне <pb n="39" |
, да после седне за сто и да са осталим гостима једе редом све не хтевши, ваљада, као добар пас |
селу чорбу, којом ће, заједно с осталим гостима, да тера сутрашњи <pb n="398" /> мамурлук.{S} М |
иде, и приметио веселим и расположеним гостима: да је све то лепо, ал’ да ипак треба да имају |
јлепшој и најпространијој, тако званој, гостинској соби.{S} Намештај леп и јак али старе моде.< |
дакле, иди...</p> <p>Домаћина нестаде у гостинској соби.</p> <p>— Нема по џеповима, — вели дома |
је био некад политиран и да је стајао у гостинској соби; за тим и један зимски капут са олињало |
носио се из шифонера само онда кад су у гостинској соби скидане футроле од конофоса са столица, |
и одоше на спавање.{S} Поп-Ћири дадоше гостинску собу а поп-Спира, као интимнији, доби кревет |
више укуса опажало.</p> <p>Сви уђоше у гостинску собу по којој се распростирао благ мирис мири |
{S} Је ли, Јуло, — пита је Меланија иза гостових леђа љуљајући се на столици, — је си л’ ти неп |
би све обзире, које треба да има једна гостољубива домаћица.{S} А узрока је било већ и сувише. |
лим, — клања се гост, — ви сте и одвише гостољубиви.</p> <p>— А сутра је баш Јула редуша, — вел |
p> <hi>Садржи у себи вечеру и конак код гостољубног пароха ченејског поп-Олује названог.{S} У њ |
, Меланија, пустила се у унтерхалтунг с гостом али то тако, као да је сама она ту. „Оно није ви |
S} Дошла је баш кад су се разговарали с гостом, и док су тражили и хватали мачка, она је имала |
вели рукујући се с њом поп Спира, — ваш гостопријемни дом не може човек никад заборавити.{S} Зб |
ну.{S} Он се у два маха славно користио гостопримством у кући ченејскога попа.{S} Добро се угос |
шику на страну гђе Сиде.</p> <p>— А не, госту припада велика кашика, — рече гђа Сида и окрену к |
понудити, — рече поп Спира и окрете се госту. — И донеси столицу једну, две столице донеси.{S} |
мо пред кућу.</p> <p>Дошавши поклони се госту и овај њој.</p> <p>— Моја супруга,..{S} г. Петар |
да га наместе а да не падне странцу или госту у очи.</p> <p>И баш се о том у Петак пред вече ра |
Олуја приметити, да ни једном ни другом госту нису све козе на броју.{S} Па како је био интимни |
и ноћас изгледало да ће бити кише.{S} О госту ни речи!{S} Гђа Перса се решила да не спомене, а |
.</p> <pb n="390" /> <p>— Ах, абер мајн Гот, каква форма! — храбри га раздрагана фрау-Габриела, |
ер!!</p> <pb n="391" /> <p>— На, Кристи-Гот, тако вам и треба! — поздравља је ова.</p> <p>— О м |
ме Бога, <foreign xml:lang="de-Cyrl">ум Готес вилен</foreign>, госпоја (или снашо, или већ какв |
ме Бога, <foreign xml:lang="de-Cyrl">ум Готес вилен</foreign>; ал’ каже гђа Сида, да ћеду одмах |
ф, папа, <foreign xml:lang="de-Cyrl">ум готес вилен</foreign>, — рече Меланија прегледајући рај |
умесно, али писца неће збунити, јер има готов одговор на то.</p> <p>Имали су и поп-Ћирини мачка |
{S} И баш кад је овај изјављивао, да је готов ради ње да заборави и отера и своју венчану жену |
и још дужу косу; кад дође време, нек је готов и за ђакона и за попу!</p> <p>— Лако је теби! — у |
ак-пак?{S} Пааак-пак-пак! дере се патак готов на свађу па чујући замуцкиваше домаћиново и мисле |
1" /> приповедати, — рече гђа Габриела, готова већ да удари у плач.</p> <p>— Ал’ молим вас, при |
у авлију, па као свако сретно створење, готова била да загрли цео свет.{S} Хтела је да покаже с |
а и у тој срдитој својој немоћи била је готова да учини свашта.</p> <p>И оно, чега се писац бој |
ма толике дућане, земље, винограде, а и готова новца доста.{S} Него извол’те.</p> <p>Пођоше.{S} |
p> <p>— Ал’ само још пола стране па сам готова.{S} Слушајте, слатка мамо!</p> <pb n="233" /> <p |
кецељац вино!“ А они као послушна деца, готови су да послушају, па он узме она два грдно велика |
ка, само једаред да види, како се нешто готови, одмах ти она, рано моја, трчи кући па проба.{S} |
а те новце, (за које је држао да су већ готови да оду ђаволу у торбу), бити најбоље да сада куп |
чак и један сексер.{S} Кад и с тим беху готови, изађе поп Спира и поздрави се с учитељем, који |
езије било у речима Јулиним него у овим готовим стиховима, сад после поноћи кад све село па и с |
квих страшних израза није пало приликом готовљења ајнпренсупе.{S} Изгледала је онако само крај |
ри,“ вели опет неко. — „А шта знате!{S} Готово и ми ћемо скоро.{S} Треба и нама да подранимо,“ |
е Меланија.</p> <p>— Заиста не може.{S} Готово да оставимо шетњу за сутра.{S} Клањам се, госпођ |
, сопутницу у животу, — вели домаћин. — Готово, боље да је <hi>он</hi> ту, па да њему честитам, |
ну у појас поп-Ћирин.</p> <p>— Е, је л’ готово?</p> <p>— Све је у реду; сваком своје.{S} Брже о |
ао сваки човек кад прође опасност, — па готово да и није било све онако...{S} Сад већ, Бога ми, |
unit="subSection" /> <p>Са Пером је све готово било.{S} Он је добио за ђакона у оближњој вароши |
уле и Шандора.{S} И са часницима је већ готово.{S} А часници су таки људи, да се Шандор може са |
о ли ће нам, Боже, то доћи и коме је до гошћења сад у ово доба кад су највећи послови!?</p> <p> |
есну од силне услужности па залармају и грабе се који ће пре.{S} А у попиној вредној кући увек |
“! — вели поп Ћира и рукује се с њим па граби што пре на врата.</p> <p>— Фала и вама, дражајша |
, господин-Спиро, да се не саплетете на грабље!{S} Гром је спалио и с лењом девојчуром, опет их |
ко термина.{S} То је оно што кажу:{S} У град кад ’хоћеш, а из града кад те пусте!{S} Пази, Ержа |
но што кажу:{S} У град кад ’хоћеш, а из града кад те пусте!{S} Пази, Ержа, полако... порцулан ј |
ад је пијем.{S} Ваљда има у њој педесет гради, па да изгорем!{S} Ја нећу само прид туђином да к |
еља свуд на овом Божјем свету; лепа и у граду, али тек, мислим, да није нигде лепша Недеља него |
i> још бегао?</p> <p>— Да чуваш село, — гракнуше они у кујни на њ.</p> <p>— Та откако је избуше |
де никога, само покисле вране и гаврани гракћу и прелећу са багрема на багрем.{S} Прену се из м |
Кићени свати вичу:</l> <l>„Одби се вита грана</l> <l>Од плавог јоргована,</l> <l>Одби се с гран |
, <pb n="149" /> тако тихо и тужно, као грана зелена кад запишти на ватри, тако запева он њену |
/> полете најпре шешири а одмах и они с грана к’о мајмуни уз стабло па пред њу по два три тресн |
јтар брзо, као да хтеде побећи од криве гране, — него да скочим у воду, јербо ту ми је, знам, ц |
а дудови оголели па им се црне покисле гране.{S} Тек на неком видиш врану или парче репа од де |
пустила, ветар ћарлијао и повијао благо гране дрвета испред кућа које пружаху сенке своје до по |
ваном плаче.{S} А поред њега, на једној грани стоји њихов <hi>Гага</hi> стари гавран онолики ко |
аца хирург је имао тетку, чија се башта граничила, сучељавала, са поп-Спирином баштом.{S} Као ш |
l>Од плавог јоргована,</l> <l>Одби се с граном цвет.</l> <p>И ту хтеде да заврши Јула, јер док |
па дође ми поникад да нађем какву криву грану, па да —</p> <p>— Да се обесиш, је л’ —?</p> <pb |
окићено селеном, јоргованима и врбовим гранчицама јер је празник.{S} У поп-Спириној се кући фо |
шће опало и црни се оголићено и покисло грање на дрвећу; опао креч и леп са кућа од силне кише, |
е пита, с које стране пао и заплео се у грање са којега је лишће давно отпало а реп ост’о ту да |
мо покисле кокоши пред кућом и чавке на грању и врапце чујеш под стрехом како џакају.{S} Сипи с |
шта сам давно и једнако желила.{S} Моја гратулација и <foreign xml:lang="de-Cyrl">мајн грус</fo |
hi>себи</hi> чудила и комплиментирала и гратулирала, како сам ја то била трауриг.{S} Знате, по |
ена поша а на њој златом извезен српски грб, извезла га је његова Јула мислећи непрестано на ње |
к из Старога <pb n="333" /> Завета, али грдан страх гђа-Сидин претворио је контрафу у икону и в |
је га је први опазио попин шаров, један грдан глават и чупав пас са чупавим и пуним чичака репо |
ти је до анђарања, несрећо маџарска! — грди је гђа Перса не знајући на коме да искали свој јед |
ирало.{S} Знао је да је боље кад женска грди него кад се чини невешта, па се није бојао; он се |
лу Леке кабаничара жену, нешто љуту где грди шегрте.</p> <p>— Да се нисте и ви <hi>тукли</hi> с |
а, што му је дао ситну трафику; а после грди неког газду што држи зла гарова који гризе капију |
воду да баба опере ноге, и док пере он грди и издаје наредбе за сутра.{S} За тим још чујеш как |
ети за њ. „Срам вас било, бећари једни, грдила би их она тада, немате ни срца ни душе!{S} А шта |
шта благост, мека као памук, није никог грдила, па чак ни Жужу него је само саветовала: „Са <hi |
е спалио, обешењаче зелени!“ Тако га је грдила гђа Сида, али он се ипак није пењао уз мердевине |
инила за образ него је, шта више, често грдила и називала је леном девојчуром што дању по вазда |
лужим реч’ма којим га је попадија често грдила мрзећи га и замерајући му нарочито што је постао |
ути.{S} А гђа Перса га нађе па га стане грдити: „’хоћеш голубића, лопове један матори!“ он само |
дили су од ране зоре до мркла мрака.{S} Грдна прашина и плева летела је и падала, благодарећи п |
овога, после послате тужбе, отворила се грдна провала између једнога и другога попа.{S} Никад в |
ови су да послушају, па он узме она два грдно велика бокала, а Јула чирак са лојаном свећом, па |
кама, да не прелећу у комшилук, — и два грдно велика ексера, — и тучак од неког малог авана, — |
и труд у свежњићима и бардак сирћета и грдно стакло киселих паприка и прекјучерање земичке и ч |
као да их призива себи за сведоке овог грдног безобразлука Шациног. — Ако још тако усипљите кр |
<hi>Гагу</hi>, једног главатог гаврана, грдну свађалицу и опасног лопова кућевног, чије је: га- |
— пита их поп Ћира унев са собом у собу грдну количину свежа хладна ваздуха и сва соба замириса |
е —</p> <p>— Е, „<hi>гребе“!</hi> Откуд гребе, кад клизи к’о зејтин!...{S} Све се тоциља! — вел |
p>— „<hi>Балсум</hi>“!...{S} Што гођ ти гребе ту <pb n="297" /> твоју проклету гушу, све је то, |
е то, знам ја, балсам за тебе; нек само гребе —</p> <p>— Е, „<hi>гребе“!</hi> Откуд гребе, кад |
тебе; нек само гребе —</p> <p>— Е, „<hi>гребе“!</hi> Откуд гребе, кад клизи к’о зејтин!...{S} С |
кревету, седа јој на груди па се чешља гребеном и дави је.{S} И тако то сваку ноћ ради, и тако |
ба се љути и кија, а перје лети чак под гредицу и по соби чак до бабиних чизама које се, непуње |
висину.{S} То се прљи заклано свинче и греју задовољни укућани око ватре.{S} Букти слама посут |
милога покојника од једног тако тешког греха као што је неправедан тестаменат.{S} Господин-поп |
ио силан кукољ и коров и раздувао плеву греха и злих навика међу својим парохијанима...{S} И те |
чисте савести и свестан своје кривице и грехова, бегао из кујне на какво узвишено и безбедно ме |
ом дуван и где обично не сматрају да је грехота испребијати или чак и убити финанца; тамо где с |
гђицом, јер тако су и у селу сваки час грешили) узела, дакле, штрикерај у корпицу па полетела |
и бојтар.- — Диваните ет’ тако, па само грешите душу.{S} А да бо’ме, кад не знате зашто је све |
ти и „шајтвосера“!</p> <p>— Та немојте грешити душу!...{S} Та немојте ме, снаја, за банбадава |
мо вели: „Хе, шта знате, господин-попо, грешни смо људи!“ А кад се добро наруча и врати кући, д |
>Ако мене не љубите,</l> <l>Душе ми сте грешни!</l> <l>Чисто знадем шта мислите</l> <l>Кад се н |
е главни виновник, што се људи, не само грешни мирјани у парохијама, него чак и пароси, мрзе.</ |
посредник између угодника Божјих и људи грешних, — али ово чудо је први пут сад доживео!{S} Одм |
и разлога да се што више задржи на овој грешној земљи.{S} Тако је желела и за прво унуче своје, |
крсти шапућући: „О, Боже, опрости мене грешну!“ А да се путник прекрстио неколико пута потврди |
ди неког газду што држи зла гарова који гризе капију кад год он прође и лаје на власт.{S} И бок |
о: да те ’лади, а сад опет кажеш, да те грије?</p> <p>— Е, па кад је човек добар, к’о ја што са |
гледајте само какво је то време!{S} Та гријота би било и керу истерати на сокак на оваку кишу |
гурну руку, па су му совјетовали, да је гријота да свој талент закопа овде у овим каљавим селу, |
јер „<foreign xml:lang="cu">никтоже без грјеха токмо једин Господ</foreign>“ каже се.{S} Па зар |
исину!{S} Ено како ружно стоји кад Арса грк пође кудгод са женом, па она дугачка ко торањ а он |
а како рад био, али стег’о се к’о какав Грк, на није ’тео ни крајцаре да да нуз девојку.{S} А п |
у болти код грка, свршио је и купио; и грк је већ унео све што му је стајало испред дућана; ун |
је шта имао да сврши и купи у болти код грка, свршио је и купио; и грк је већ унео све што му ј |
стакла, који увек заборави у дућану код грка.</p> <p>Ето тако је искумстирала гђа Перса и досет |
да од тога живи!“- — „Него?“ пита Сока гркиња. — „Па ићи ће у Беч да штудира хирургију и зубни |
те дете од себе у свет?“ — пита је Сока гркиња. — „А шта знамо, — вели јој гђа Сида; — кад се у |
два берберина у једном селу! вели Сока гркиња.{S} И један па нема увек посла.{S} А после и ови |
ке да виде новог учитеља.{S} Само стара гркиња Соса, она се није кренула у цркву ни да чује ни |
се гђа Габриела брзим кораком гђи Соки гркињи.{S} А тако исто и натарошевица похитала је, обук |
је Савица читао Апостол а госпоја-Соси гркињи очи пуне суза, и она полако у себи чита Апостол, |
гђом натарошевицом после са гђом Соком гркињом — која је оставила парадајз на Ефики и наредила |
Цвечкенмајерком, у петом са гђом Соком гркињом, у шестом са гђом натарошевицом и гђом касирком |
оспођа Сида се разговарала с гђом Соком гркињом. — „Ју, а зар ћете моћи да пустите дете од себе |
ио Св. Никола и наредио му да каже Јањи Грку, да купи цркви трећи полијелеј и да повиси црквења |
тником, а деца осташе дерући се из свег грла и бацакајући се у срдитој немоћи својој.{S} А Јула |
ари.</p> <p>— А а а! — зачу се из свију грла.</p> <p>— Но, па како, како?{S} А јесте л’ ми се н |
бик, па се чује са пола атара колико је грлат.{S} Нико га није дирао, па чак ни несташна дечурл |
окошке са својим петлом једним дугачким грлатим клипаном који је са својом дивном крестом изгле |
ека још није вид’ла тако дете здраво па грлато.. тринаест и по фунти, каже, тешко, а дере се к’ |
о и мене љубило;</l> <l>А сада га друге грле руке,</l> <l>Друге руке, друга уста љубе!“</l> </q |
Јула у <pb n="167" /> себи песму), тебе грли слатки сан; спавај, спавај, лаку ноћ, о Јуло, Бог |
, незлобна голубице,</l> <l>Невина моја грлице!</l> <l>Како тихо ти почиваш,</l> <l>И конечно н |
<l>У гњезду гучу јасно,</l> <l>Две сиве грлице!</l> <l>Не слуша <hi>лепа Јула</hi>,</l> <l>Већ |
абац већ неколико година дере колико га грло доноси; има гласину к’о бик, па се чује са пола ат |
з душе у авлију, и раздера се колико га грло доноси:</p> <p>— Отвор’те капију, ево гостију!</p> |
сокак испред куће, а она пева кол’ко је грло доноси ону паорску песму: „Пусти Боже све громове |
ита Геновеву.{S} Биче је мама колико је грло доноси, а она се занела па и не чује него се гуши |
имназије.</p> <pb n="371" /> <p>— Голим грлом у јагоде! — вели заједљиво гђа Перса. — А са чим |
ње!! викну гђа Сида, а стегло јој се у грлу од силне жалости. — Да ми више ниси запевала!{S} Г |
зубе неку песму а нешто јој се стегло у грлу, тако јој је жао и неправо.{S} Постаде већ и нестр |
твога покојног деку, бештијо чифуцка! — грми из авлије гђа Сида.</p> <p>Ово последње нису ни чу |
, а и не дај Боже више да се поврати! — грми гђа Перса.</p> <p>— Ама неки страх уш’о у мене, — |
алио и тебе са њом заједно!{S} Доста! — грмну гђа Перса и залупи врата за собом па оде у кујну |
а га не познаду!“</p> <p>— То је лаж! — грмну поп Спира.</p> <p>— Па извол’те запитати и извест |
ке, што се Шац... овај...{S} Љубинку... гроб не зна, те што му тако и нико не може на њ отићи и |
сти на Карловачко гробље и показаће вам гроб, у коме половина Љубинкова живота вечити санак бор |
к изгледа к’о ћелави Муслија!...{S} И у гроб кад легнем, Ћиро, мислићу фурт на то!{S} Из гроба |
сад у јуначкој земљи херцеговачкој, ал’ гроба му нико не може наћи; но баш да се и знаде за њег |
легнем, Ћиро, мислићу фурт на то!{S} Из гроба ћу, чини ми се, устати са бријачем, па ћу га <hi> |
прође а воспитаније траје, што кажу, до гроба.{S} А кад паметан човек већ хоће да век векује, а |
младим годинама за којима ће бојтар до гроба уздисати, и о „талу“ (који да му је сад, кад има |
пролазио поред чарде к’о поред турског гробља.{S} Његов је принцип био исказан и надалеко позн |
ло ето их на вашаришту.{S} Прођоше крај гробља, оставише и велики бунар на крај села, и велики |
дин попа чешће и не долази кући, него с гробља право кући „усопшчега“ на даћу.{S} Ту су скупљен |
стаде за њима за тили час и вашариште и гробље и лудара, и ухватише се главнога пута.{S} Њиве и |
одар Јова“ ће вас одвести на Карловачко гробље и показаће вам гроб, у коме половина Љубинкова ж |
ије примао оне свилене).{S} И још ту на гробљу покупује од деце — која су такође чинодејствовал |
угога укопали и сви ожалили и цвећем им гробове засадили, а њих спевале паорске девојке: како с |
та вечити санак борави...</p> <p>„Ту на гробу Јул— Драгињином приповедиће вам тужни отац, како |
по пола туцета кандила к’о на Христовом гробу!{S} Та погаси та кандила, Жужа; та ако је поповск |
ити и разговарати се о томе, а кад једе грожђе, а он га опере у чаши, и не једе љуске, него их |
лажем! — рече гђа Габриела и стаде лити грозне сузе. — А то може свакој пасирати кад хити за по |
.. па знате, само у цели да предупредим грозницу —</p> <p>— Дакле, шљивама за љубав ’оћете а на |
Дад’ га брже овамо! — вели поп Спира па грозничаво дочепа појас. — Ха, ево га, ево!{S} Овде у ћ |
адовољно и округло и дебело само што не грокће од дебљине.{S} Већ се ноћу чешља перје, да се ко |
Тинкуца не истера да нахрани свиње које грокћу око врата и опомињу укућане.</p> <p>Све је то Пе |
л’ нисте љоснули!</p> <p>— Ју, „хозле“, гром их спалио!{S} И баш сад кад сам у највећем послу!{ |
<p>— Та... она тамо.. она поп-Спирина, гром их спалио!{S} Немој ме ни питати.{S} Не волем ни д |
баш ништа сакрити!{S} Свуд се она нађе, гром је спалио!{S} Створи се к’о из земље!{S} Гледај је |
кад погађаш кола; кад знаш добро паоре, гром их спалио и сас обешењацима!...{S} Та ди би се ти, |
клети напрстак?{S} Сад је отоич ту био, гром га спалио.{S} Још се сећам да сам га на нарочито м |
p>— Шта!{S} Сида <hi>протиница</hi>!{S} Гром је спалио и тебе са њом заједно!{S} Доста! — грмну |
образно к’о каква буљоока Чифуткиња!{S} Гром те спалио, обешењаче зелени!“ Тако га је грдила гђ |
Спиро, да се не саплетете на грабље!{S} Гром је спалио и с лењом девојчуром, опет их оставила т |
поп-Спира, него сад кад је ово чуо.{S} Гром, прави, формалан гром из ведра неба.</p> <p>— Брзо |
ем те проклете списатеље и њихове књиге Гром их спалио!{S} Седне тако какав гладница, кога мрзи |
укчије и парохијани!{S} То је био један гром, формалан гром за свештенство и мирско и духовно.{ |
ад је ово чуо.{S} Гром, прави, формалан гром из ведра неба.</p> <p>— Брзо, господине, брзо! — ж |
јани!{S} То је био један гром, формалан гром за свештенство и мирско и духовно.{S} Да он чује, |
ино јако било а?</p> <p>— К’о гром, к’о гром; оборило би и самог Голијата!</p> <p>— Доказ је по |
, велиш, вино јако било а?</p> <p>— К’о гром, к’о гром; оборило би и самог Голијата!</p> <p>— Д |
дија му, — за то је све изненадила, као гром из ведра неба, та новост.</p> <p>Одмах на прво пит |
ла плаче кад га види, а гђа Сида скида, громове чим га погледа у оној његовој ваздашњој позитур |
носи ону паорску песму: „Пусти Боже све громове твоје, па <hi>потуци</hi> све <hi>комшије</hi> |
осећала се у праву, да је сада била као громом поражена кад је чула како се ствар искренула; а |
су још мало само остали, отворило би се гротло на вулкану препуном гнева, хоћу рећи, планула би |
зе и размота, и кад виде шта је а он се грохотом, слатко, насмеја.</p> <p>— „<foreign xml:lang= |
смеје... све се тресе.{S} Сви се смеју грохотом па и <hi>онај</hi>, и <hi>он</hi> се смеши, са |
опа, — дајте ви то попи, а попа ће вама грошић два дати за то!“ Купи, па и то пошље кући.{S} Од |
река — камо је одвезао био неке Чивуте, грошићаре житарске — и који им је приповедао много нови |
кочијаши!{S} Па спао на Џиде перјаре и грошићаре, а ја бар господу пароке возим!{S} Него боље |
а неучтиво!“ Већ се кајала, што је тако груба била кад је он спочетка онако лепо запитао, и жел |
гђа Габриела; — салашар, па још немеш, грубијан!</p> <p>— Но то ће лепо да се сврши!{S} Каже м |
е, па се вид’ло да ће бити од њега неки грубијан, — заврши Габриела мећући штрикерај у корпицу, |
’ идем у род; идем у бели свет, ако тај грубијан не повуче што је заслужио!{S} Идем, Ћиро, куд |
ква крупнијег повода, познајући паорска грубијанства.{S} Многа је женска била спевана са Шацом |
— сикће гђа Перса. — И бркове му скини, грубијану једном салашарском, а не само браду.{S} Ако м |
дарало у грудима, као пијан домаћин кад грува на авлијска врата, ударало да искочи!{S} Ваљда је |
најревносније на посао.</p> <p>Као мала груда снега кад се отисне, мала и незнатна, с врха брег |
че! — вели Јула и стаде разбијати једну грудву земље.</p> <p>— Хе, а можда ме се и тиче! — вели |
ља Глиша, а глава му пала од жалости на груди, — да је среће, да ти меникана овако пијеш за спо |
ата <pb n="162" /> кревету, седа јој на груди па се чешља гребеном и дави је.{S} И тако то свак |
рећна довек буди,</l> <l>И одјек сродни груди</l> <l>Још прими:{S} Срећан пут!“</l> </quote> <p |
} Ваљда је за то и притисла левом руком груди а десном дигла полако завесу и стала и слушала пе |
ије и одликује.{S} Та колајне и висе на грудима; а кога сте још, видели да му висе на трбуху?!< |
а и гађа га цветом који дотле држаше на грудима. — Знате ли ви да ни један ваш поглед на њу ниј |
силних бикова у лејама и силно лупање у грудима Јулиним од неког страха.</p> <p>— Нема га,.. от |
>он</hi>!{S} И Јула осети нешто тешко у грудима, као кад човек прогута врућ мекан хлеб.</p> <p> |
од себе гласа.{S} Срце јој је ударало у грудима, као пијан домаћин кад грува на авлијска врата, |
и то волете! — рече и спусти му још два грумена шећера и седе до њега.</p> <p>— Та јесте, све с |
тој кући радо једе „цвечкен-кнедле“ и „грундбирн-нудле“ и онда не зна шта је доста.{S} А умела |
јела „цвечкен-кнедле“; лети њих а зими „грундбирн-нудле“.{S} Кад тога има она онда, како сама в |
није никаква варанција, јербо можете у грундупу све да видите и уверите се.</p> <p>— Та верује |
.</p> <p>— Е, није него није!{S} Па кад грунемо: „У јутру рано чим зора заплави, Вожд Новак тај |
брошем незаборављенога покојника; неке групе са лицима као порцуланске „супшисле“ без носа и у |
ција и <foreign xml:lang="de-Cyrl">мајн грус</foreign>! — виче фрау-Габриела која је била завир |
па их стаде миловати.</p> <p>А деца све грцају од смеха и не веле му ништа.</p> <pb n="408" /> |
то по сокацима или онако покис’о кад се грчи у колима без арњева!{S} И једног таквог суморног н |
само с водом, онако к’о стари философи грчки —</p> <p>— А, та ман’те их бестрага!{S} Како су р |
раку проклињући ту „свађу“ због које се губе сукње и хозлице.{S} Одмах за њом крену се и снаш’- |
.{S} Ни она не би могла преживети такав губитак, сањала је Јула будна; и она би се убила, мисли |
оћи и дуже остати, да накнадимо данашњи губитак.</p> <p>— С драге воље!{S} Љубим руку! — рече П |
а, паприкаш са ноклицама и једна српска гужвара — па више не тражим да једна домаћица уме своме |
ртица, да простите!</p> <p>Кад је дошла гужвара, онда је настало опште хваљење.{S} И сам поп Сп |
друге којекакве керефеке.{S} Него једна гужвара, али да ми је пре тога само једно јело па одмах |
ми је пре тога само једно јело па одмах гужвара.{S} Нема ти ту мелшпајза кад није мастан, па не |
м цукербекерају, — вели гост.</p> <p>Са гужваром је завршен ручак, а отпочет је живљи разговор. |
рзео је на то швапско печење и чекао је гужвару омиљено своје јело:</p> <p>— Не марим ти ја за |
е „покенес“!</p> <p>— А он каже да воле гужвару са сиром! — наставља Ержа.</p> <p>— Па мора, си |
је одступио од тога принципа и похвалио гужвару.</p> <p>— Добро печена, па масна, е, то вреди! |
већ да баца и „шлајм“ — само она стара гуја, она стара мржња, остаде још да их и даље трује и |
неко тихо јецање и плакање, испрекидано гукањем гаврановим, оданде из оног комшијског јоргована |
мислиш сад ће је шлог.{S} Све скаче к’о гумаластика од земље, кол’ко је пакосна, бештија и аспи |
швапској принцези удавачи тадашњој), и гумаластику за чишћење, и с праву за закопчавање рукави |
и је од добре воље дато?! „Точио“!... — гунђа бојтар. — Све <hi>ја</hi> крив, само <hi>ја</hi> |
ходна у многој такој кући.{S} Испочетка гунђа до душе домаћица и мрзи је, а после, мало по мало |
ало се око огњишта, а кашљање и зевање, гунђање и саветовање око запећка и банка.{S} Омладина у |
ићо! — одговара му брзо и тихо Шаца, па гура тамбуру под капутић и све брже перја.</p> <p>— А д |
руком по лећи све док једе, халав је па гура свуд њушку и отима од други’ а кад га тако почешеш |
ељском милоштом гледају гушчиће који се гурају и претурују и падају на тртице око чанка с кашом |
приповеци, веле, да се и он баш својски гурао, кад је кум неколико пута бацио међ свет пуну шак |
једно туце — потрпала у кола и џакала, гуркала, претурала и плакала у колима, а они у кујни чу |
стајао нов валов око кога се непрестано гуркала и џакала живина а нарочито патке и пачићи, а он |
"242" /> видиш више опанке — које какав гурман шаров иди зељов хоће у сласт да поједе кад се ра |
нама за љубав нећете, — вели гђа Сида и гурну и шану кришом Јули:— Кажи: „Ал’ мени за љубав, го |
ја пође тамо, али је гђа Перса повуче и гурну брзо на другу столицу баш до г. Пере, тако да је |
ећо, једну! — шану брзо гђа Сида Јули и гурну је кришом појаче.</p> <p>— Ако желите <title>Рабо |
кви шмајхлери! — рече Меланија и крадом гурну Јулу лепезом.</p> <p>— Ја сам, верујте, један од |
других кола али их не преврну него само гурну и она одскочише у страну.{S} А фрау-Габриела се с |
ад се наједаред трже, јер засикта стари гусак иза њених леђа на госта који се (после дужег прип |
је једно кривоного гушче, али га матори гусак нападе и још више збуни сиктањем својим.</p> <pb |
аџака оно његово: пак-пак?</p> <p>Поред гусака било је ту и гушчића.{S} Баш то је ранила једна |
авлији!{S} Прави Нојев ковчег!{S} Било гусака угојених тако, да, кад их поп-Спира види онако у |
и изразом на лицу као да јој је највећа гусеница пала за врат, и пусти се нагло из кола па оде |
арих маказа којима су некад секли крила гускама, да не прелећу у комшилук, — и два грдно велика |
све живо склањало са сокака и кокошке и гуске све полете у крај кад прођоше сила и сватови на с |
азува па иду један за другим у реду к’о гуске.</p> <p>Близу је и Ченеј.</p> <p>Још мало ето их |
ватао се у коштац и са читавом очупаном гуском, само ако му се дала прилика!{S} Звао се <hi>Мар |
и је требало плевити башту, или кљукати гуску, или чувати од живине разастрту тарану која се су |
ремљеног свинчета.{S} Из авлије се диже густ дим и лиже пламен од запаљене сламе у висину.{S} Т |
кал вина, а он, безобразник један пушта густе димове из поп-Спирине скупоцене стиве луле са дуг |
пада кајгана? — рече поп Олуја терајући густе димове на доле преко камиша на нову стиву лулу.</ |
овео поп-Ћиру о свом трошку, да му овај густира ствари у болти; што купи поп Ћира за своју Мела |
мало шећера на дињу?{S} Има свакојаких густова.{S} Ето, мој Кипра воле да поспе дињу бибером и |
} Башта се проредила.{S} Нема више оног густог зеленила, које је ишло на руку заљубљенима и кри |
Рада Чилашев, па је, бо’ме, дошло и до густог.{S} Поп Спира измакне некако ударцу, избије поп- |
ш, како је све то ишло, док је дошло до густога.</p> <p>— И <hi>нећу</hi> да знам, и <hi>не тре |
еновали,</l> <l>Русу косу по мом</l> <l>Густу очељали!...</l> <pb n="335" /> <l>„Ах, фрајлице, |
и... нисам нека свађалица.{S} Слушам па гутам.{S} Слушам само шта говоре за нас —</p> <p>— А шт |
о је то за мене један „балсум“ кад мало гуцнем —</p> <p>— „<hi>Балсум</hi>“!...{S} Што гођ ти г |
е тражиш штогођ више као мито.{S} Ајде, гуцни мало! — вели Пера Тоцилов и пружи му пун бокал ви |
l>А чије је оно луче,</l> <l>Што оданде гуче?“</l> </quote> <p>Није прошло ни колико један доба |
оје је оно луче,</l> <l>Што кроз пенџер гуче“!</l> </quote> <p>То беше као неки одговор на рани |
ног не знам ког дрвета, и голубови како гучу не знам у чијој авлији.{S} Јули жао баш озбиљно.{S |
>Од ружа гњездо красно,</l> <l>У гњезду гучу јасно,</l> <l>Две сиве грлице!</l> <l>Не слуша <hi |
овољо, нигде те не било!“ — доврши Јула гушећи се у сузама и испусти <pb n="234" /> књигу а гђа |
и, а она се занела па и не чује него се гуши у сузама и гнушава се безбожног Голоса који је нап |
поп Спира, — оћемо ли да мало исперемо гушу вином?</p> <p>— А колико га имате у подруму, забор |
гребе ту <pb n="297" /> твоју проклету гушу, све је то, знам ја, балсам за тебе; нек само греб |
па се саже, да помилује једно кривоного гушче, али га матори гусак нападе и још више збуни сикт |
збунила још више и спусти на земљу оно гушче.{S} Обоје стоје тако и с неком као родитељском ми |
а у рукама једнако држи једно лепо жуто гушче јер му остала његова браћа никако нису дала, као |
к-пак?</p> <p>Поред гусака било је ту и гушчића.{S} Баш то је ранила једна млада румена девојка |
никога.{S} Она је волела своје пилиће и гушчиће и своју Милку, коју јој је тата још као јуницу |
неком као родитељском милоштом гледају гушчиће који се гурају и претурују и падају на тртице о |
н и стари шаров, и лопов мачак, и млади гушчићи и стари патак, и попина ћерка и учитељева посет |
и вели: <foreign xml:lang="cu">„Да постыдят ся и посмрамят ся ищущiи душу мою, и да возвратят с |
авидом: <foreign xml:lang="cu">„Да постыдятся и смятутся вси <hi>врази мои;</hi> да возвратятся |
шу мою, и да возвратят ся вспятъ и постыдят ся мислящiи ми злая“.</foreign> Е, па зар ту човек |
ази мои;</hi> да возвратятся и <hi>оустыдяася зѣло вскорѣ</hi>.“</foreign> Ха, ха, ха!</p> <p>— |
лово око (па чак и кад наочари понесе!) да примети, а гђа Сида је била пажљива, врло хаглих и в |
у собу, а Ержа, бојећи се (из искуства) да њој који други не полети о главу, побеже у авлију пр |
(и поред свију онако повољних придика) да улове младога клирика Ћиру.{S} Какав му је само дива |
е бирајући је л’: црн, бео или мургаст) да се наједе и поткрепи своје силе за даље путовање пеш |
вију сватова највише права да захтева), да му отпева ону његову песму, ону коју он и пијан и тр |
рси и љубав према гостима и сватовима), да ствар испадне што лепше.{S} Распитала се била тачно |
та (ни њему, поп-Ћири, а ни поп-Спири), да после седне за сто и да са осталим гостима једе редо |
ти, да је <hi>убијца детета свога</hi>, да је убијца жене своје, и она је наскоро после смрти Д |
е сврши, кажи, Бога ти, <hi>момку</hi>, да се <hi>и он</hi> повуче мало... нек’ чува дућан...{S |
свету.{S} Дошло ми је било у један ма’, да оставим ову пустољину.</p> <p>— Ето ти сад! — вели п |
на јаузн и вечеру.{S} А младић сирома’, да се не замери ни једнима ни другима, ајд’ и тамо и ов |
аво и твој резон!{S} Вид’ла би’ ја њи’, да је нешто поп Спира у резону; тешко би било мени!{S} |
вели бојтар.</p> <p>— „<hi>Клизи</hi>“, да бо’ме да клизи.{S} За то ти и велим, да си точио и п |
помен’о!...{S} Ни реч’це...</p> <p>— А, да бо’ме; паметан младић, па к’о мисли:{S} Оно што је н |
молим вас даље, само даље —</p> <p>— А, да, пардон, пардон!...{S} Дакле, до тог доба су се и ко |
емену...{S} Лети је друго —</p> <p>— А, да бо’ме да је лети друго.{S} Лети може човек баш и пеш |
ј, то јест, поп Ћира чак ишао ди треба, да израдим, да његов будући зет, то јест, садашњи госпо |
ошто-пото дочепати оног проклетог зуба, да га он нипошто не узмогне показати Његовом Преосвеште |
, чудно и читаоцима, али писац обећава, да ће скорим сваки читалац видети у чему је ствар.{S} К |
је реч о настављању прекинутог предива, да наставим и ја прекинуто приповедање. <pb n="370" /> |
Она прва је била до зла бога стидљива, да не кажем завезана, ово после подне; а ова друга, то |
пространа, отегла се читавих дуж њива, да једва можеш довикати онога с другог краја авлије.{S} |
Та има кола, не велим ни ја, милостива, да, и’ нема, ал! то је ђаво, што нема арњева.{S} Знаду |
ушајте!...{S} Ал’ молим вас, милостива, да задржите то за вас.{S} Бог зна, је л’ то све истина, |
ра погодио је оног Перу, оног Тоцилова, да га сутра вози.</p> <p>— Ето ти сад!{S} Па и ја сам г |
био господин-попу у руку, и замолио га, да ти опрости, што си се бац’о прашином на кола?{S} А?{ |
у.</p> <p>— Е, па кога ћу, за име Бога, да узмем?{S} А какав је онај Пера Тоцилов?{S} Шта велиш |
е ми гђа натарошевица, између осталога, да није само око тога било, чију ће ћер узети?{S} То би |
знати и сад и толико пута већ пре тога, да је Меланија много и срећнија али и умешнија. „А <pb |
рођена сестра.{S} Дакле, доста до тога, да је настала ’ладноћа међу њиме через младога хер-лере |
ти и екшплицирати, — али доста до тога, да је то поп Спира дочуо, па лепо сео у кола па за њим; |
{S} А после, вероватно је још и с тога, да је нешто на ту форму морало бити, јер што би то баш |
домаћица, да помаже матери у кујни, да, да и томе подобно, — вели гост који се мало уплео био.< |
, — па ви сте онда госпоја Сида.{S} Да, да, акурат!{S}- Господин Спира је друкчије мора бити об |
даска остала после њега!!</p> <p>— Да, да, имате право, — вели Пера, па наставља даље. — Ви ту |
аљ’да за то слабо и умире.</p> <p>— Да, да, имате право, и ја сам то примјетио, — потврђује поп |
сташних јарића овоселских.</p> <p>— Да, да, баш са свим тако к’о што изволесте лепо казати.{S} |
окварени, а блато велико —</p> <p>— Да, да, то је невоља једна!</p> <pb n="266" /> <p>— А како |
аје г. Пера смешећи се.</p> <p>— Та да, да, што кажете и двадесет!{S} А да шта ви мислите!?{S} |
тес вилен</foreign>; ал’ каже гђа Сида, да ћеду одмах после венчања горе, у Беч да путуједу.</p |
а и она многе њих воли, ал’, каже Жужа, да ни један није тако леп к’о фрајлин младожења, нити и |
лирима —</p> <p>— А можемо л’, госпоја, да накитимо мало... онако, по нашки... с фронцлама, што |
и: „Поздравила вас, кажи, моја госпоја, да нам позајмите часком, управо за ноћас, вашега мачка. |
је; него к’о вели, сад је лепа прилика, да се и ја наплатим на Спирину конту, и да га конечно у |
— Но, ал’ и ви морате признати, слатка, да је имао и коме; им’о је, бо’ме, <hi>и коме</hi> да ш |
бриела онако уплакана. — Морам, слатка, да се смејем и ако ми и није до тога!{S} Шта ми паде <p |
ни ђавола... него само из обешењаклука, да је још лепши!...{S} А обе мамице више да не видиду ј |
је причала чешће, љутила се и додавала, да је за чудо увек срећан тај господин Спира.{S} Увек с |
30" /> и више с болом у срцу уверавала, да је њена Јула несретна.</p> <p>Гђа Сида слуша; слуша |
богатији умро, и породица му захтевала, да га огласе сва звона и опоје оба попа; то су га, исти |
пре две три недеље рекла и пророковала, да ће бити вашара између њих.{S} А ја што видим, гнедиг |
би’ ни у сну снивала, нит’ би веровала, да ми је пре тога когођ рек’о да ће до тог доћи.</p> <p |
споја Сида, а кад сам је ја советовала, да да њену Јулу нигде на страну у кућу, у лер, а она св |
.{S} Та га је мана тако компромитовала, да је већ ушао у пословицу у селу: „Лола к’о попин пата |
е Горе!...{S} Уф, не знам шта би’ дала, да ми је само знати, зна ли!{S} Што није лето, што није |
још по соби, — а не знам шта би’ дала, да је сад лето, па да смо извели гајдаша у авлију или п |
реду немачки; немачким је тако владала, да је, како је гђа Перса уверавала, ноћу „бунцала само |
са попом, и разложила му све, и додала, да она, као мати, не би имала ништа против тога, шта ви |
тал од онога, што ми је све она казала, да исприповедам (а немам ни каде, слатка)...{S} Каже ми |
асирао тај малер.{S} Тако се засмејала, да је формално пала госп. Перзекутору у крило, а овај ј |
ажем, слатка госпоја-Сидо, па ма знала, да ћете се одмах сад ту наћи увређена,... „А ти онда шт |
ва службу и Аркадији и која је стрчала, да је све тутњило, кад им дође и рече неко да је дошао |
ође ми да се и сама обесим крај штогла, да му буде срце на месту, па да видим ’хоће л’ онда лан |
тку попустим па морам ’тела — не ’тела, да је слушам...{S} А она мора да исакати...{S} Ја јој з |
би’ ја мати (јао жалосној мени!) била, да данас идем тамо?!</p> <p>— Е, а као за што да не иде |
мисао: каква би то велика несрећа била, да нешто као поп остане удовац да му — не дај Боже, — у |
А дан после, већ се толико ослободила, да је запевала баш ону исту песму коју је Шаца малочас |
ови стан.{S} Фрау-Габриела се понудила, да му намести кућу, јер је имала за то укуса, па јој је |
је могао забранити!{S} Како је мислила, да је свака нада пропала, најрадије је мислила о својој |
вели гђа Сида; — а ја сам баш мислила, да пошљем по вас да дођете; или да нас чекате код вас.< |
свим.{S} Ваљ’да се сад и сама уверила, да може и то да буде.{S} А сем тога, после ових податак |
и јавила свима, код којих је свратила, да се поп Ћира измирио с поп-Спиром, па сад заједно пут |
о је виђено.{S} Још онда сам приметила, да није к’о некад.{S} А то је све због оног младића, мл |
све јасно.{S} Онда се толико наљутила, да није могла хладно ни да мисли после о том, а сада, к |
тога младића.{S} Госпоја Сида научила, да прид вече поседи прид кућом, ал’ не може да гледа ка |
друга два је у хитњи погрешила и рекла, да је то било гвозденим вилама.</p> <p>Гђа Габриела је |
ећам да сам га на нарочито место метла, да га само не заборавим!{S} Морам зашити ове проклете џ |
</p> <p>Ех!{S} Шта би казала сада Јула, да сме од маме, да се, то јест, не боји да је пробуди.{ |
није могла да сети, да је кадгод чула, да се нека тако из поповске куће удала за берберина.{S} |
удају, а?</p> <p>— Та па зар ниси чула, да се удају обе! — вели јој домаћин.</p> <p>— Е, да!{S} |
пелен јој ниче.{S} Кад је Јула отишла, да намешта кревете, гђа Сида једва дочека, па ће рећи:< |
S} Па дваред триред изађе Ержа и јавља, да је сто постављен, и Пера се клања, а Меланија га не |
за којима су некад секли крила гускама, да не прелећу у комшилук, — и два грдно велика ексера, |
сандука ствари. — ево и за тебе, мама, да да ви’ш да те нисам заборавио... ал’ боље, ајд’ пого |
е ми мало задоцнили; а у другим кућама, да бо’ме да су давно и давно ручали.</p> <p>— Бо’ме, ка |
са неким трумбетама, неким вергловима, да цео шор не може ока да склопи.</p> <p>— Па што су ти |
кад су га виделе да пролази на колима, да мора да је нежењен, јер пошу око врата носи баш ирош |
кући заспе, и части се са себи равнима, да се послужим сопственим речма госпоје Сиде која је ве |
у, којом ће, заједно с осталим гостима, да тера сутрашњи <pb n="398" /> мамурлук.{S} Можда се и |
— то се мене тиче!“ Њему мило што зна, да то сигурно не пева госпоја Сида попадија, а њој опет |
-Ћира наговести, да је жеља Меланијина, да се преселе у варош.{S} Још су се неко време разговар |
: ђаци су за то да уче.{S} Јест истина, да су ђаци за то да уче ал’ су и синови наше свете цркв |
, а њој опет тако исто, што је сигурна, да стара тетка-Макра не удара у тамбуру.</p> <p>Тако су |
ати — тако је и њима потребна та мржња, да их држи у животу.{S} То им је мотор у животу, и оне |
ста извадили!{S} Ајд’ спаси Бог!{S} Па, да се то иде, — вели задовољно поп-Спира устајући. — Зн |
разан поглед онога на дну.</p> <p>— Па, да ви’те, и смислио сам...{S} Само не знам, ’хоће л’ ва |
а покаже свету, да се не туђи од паора, да се покаже као плебејка, па се ухватила и она у паорс |
S} За то време пронађе се из разговора, да су Пера Тоцилов <pb n="307" /> и црквењак и неки род |
каз’ла?</p> <p>— Па ја нисам гђа Перса, да правим сплетке.{S} Али сад је већ доста, и сувише.{S |
да доживи да види Ђуру, средњега брата, да је отворио дућан и постао сам свој газда.{S} Е, и то |
к’о штајеромт.{S} Узми ону са канабета, да седне господин Пера.</p> <p>И доиста било је неколик |
радио од јутра до мрака и стек’о доста, да <hi>ти</hi> сада не мораш радити, него ти само, Нићо |
иље и, што кажу, откида од своји’ уста, да му син штудира, па да временом буде од њега човек, а |
>— Не брини се ти!{S} Запушићу му уста, да ће памтити док је жив кад се са мном дишпут’о.</p> < |
рашно љута и била је једнако тако љута, да није хтела чак ни после недељу дана да иде с <hi>пог |
p>А после ручка одмах отрча преко пута, да их затекне за столом; да на лицу места види ефекат, |
ленције не зависим, немам с њиме ништа, да простите, к’о ни ветар с опаклијом, па да ме ви нист |
то канда чешљате перје? — запита Нића, да би окренуо разговор на другу тему. — Ај?</p> <p>— Је |
Остављам сада фантазији мојих читалаца, да представе себи (ако су, то јест, икад у животу тако |
ак!{S} Каже фрау-Цвечкенмајерка бабица, да свога века још није вид’ла тако дете здраво па грлат |
парченце, кол’ко, кад остане кожурица, да може да изађе један пар паворски’ опанака од ње.{S} |
ујне шта му је глава а шта опет тртица, да простите!</p> <p>Кад је дошла гужвара, онда је наста |
уде временом добра кућаница и домаћица, да помаже матери у кујни, да, да и томе подобно, — вели |
старога <pb n="16" /> Орестију ковача, да држи ону његову певницу, док он часком не оде.{S} Ор |
из силне почасти придали Совру гајдаша, да га прати до куће.</p> <p>А што се у селу венчало, то |
Пере тако вешто и умиљато да се понаша, да му је већ тешко било и пола дана без ње.{S} И не зна |
ндуиту Радину, има још и ту луду нарав, да не да ничијим колима испред његових кола.{S} Таки по |
о мало ко зна!{S} А да ми је рек’о Бог, да пишем књиге, к’о што дувам сад у рог, — па да напише |
што <hi>нама женама</hi> није дао Бог, да ми можемо да будемо попови; да се ми овако, како нас |
иктирати:{S} Док га не видим обријаног, да му лице изгледа клот к’о јургет, — <hi>неће</hi> ми |
ве лепо!{S} Та није да ћу дувати у рог, да већ нико неће знати, кол’ко је сати!...</p> <p>И так |
ала и дозивала домаћице и женску чељад, да им каже шта је чула.{S} На прва три места рекла је д |
својом чистом цицаном кецељом.{S} Сад, да ли је баш чаша била прљава или није, то вам писац не |
ивни’ ствари за плакање.{S} И каже сад, да не би ни једне секунде могао бити без ње, то јест Ме |
рано било! — вели Меланија.</p> <p>— Е, да боме, то је увек дело једнога момента.</p> <p>— Ниса |
а није дуго времена давала.</p> <p>— Е, да, а за што ти није давала?</p> <p>— Та... к’о бајаги, |
i>и може</hi>, разговарати.</p> <p>— Е, да!?{S} А откуд то сад, господар-комшија?!{S} А за што |
сам се мог’о тако уплашити.</p> <p>— Е, да!?</p> <p>— Та клевета; да бом’е да је клевета!{S} Та |
оним нашим Старо-Бечејским.</p> <p>— Е, да? — чуди се путник.</p> <p>— Та није да сам је мало в |
ју обе! — вели јој домаћин.</p> <p>— Е, да!{S} Та шта говорите!{S} А, па да бо’ме!...{S} Пролаз |
не! — заврши Рада поносито.</p> <p>— Е, да?!</p> <p>— А моја фамилија а и сви паори, уживају ве |
о полетео и одгурнуо онога испред себе, да је овај јадник полетео у неку барицу и забо се у њу |
ико само кажемо на завршетку ове Главе, да су оба пароха отишла ка Његовом Преосвештенству; Зад |
ли, сумњајући, гђа Гециница, — ајде-де, да су се <hi>попадије</hi> сас штоглама потукле; жене с |
к’о власт видим, шта ти тамокана раде, да откуд, не трукуједу и не <pb n="247" /> правиду какв |
е ујутру, кад се господин попа искраде, да му не би пијани сватови из силне почасти придали Сов |
му заверака његових!{S} Пишу ми оданде, да је први момак у Талијанској!{S} А ди би и био друкчи |
ости и силне брзине петама у леђа, оде, да се похвали друговима (јер добити три крајцаре у једа |
н бокал.{S} И њега испразни Аћа па оде, да метне писмо на пошту; а домаћин остаје и задовољан р |
а видити!{S} Ту је она требала да дође, да <hi>мене</hi> види!{S} А тако сам, онако... знате ба |
ђајем, и која не би требала ни да дође, да се писац, као друга сретна браћа његова, обзирао на |
. <hi>она</hi> комендија само да прође, да ми се скине с врата; да’но би’ душом... чисто би’ се |
— Па шта ти он каже?</p> <p>— Па, каже, да има надежде.{S} Само, каже, да испланира још мало, п |
ад баш видим лепо и признајем те, каже, да си мој син и моја крв, што кажу.{S} Та Бирцлијин си |
ј и решета жито.{S} Тако ти кажи, каже, да сам је поздравила!“ Умал’ сироту нашу Ержу ни криву |
тео да га облажем, а вероваће ми, каже, да ми није била то намера само тако, ако ту пред њим пр |
а, каже, да има надежде.{S} Само, каже, да испланира још мало, па ће ми данас казати, шта је ис |
у сироту не могу да умирим. „Јух, каже, да није само папи унангенем што гођ пасирало.“ А ја каж |
{S} Нашла шљука прдавца!</p> <p>— Каже, да неће овде да останеду после свадбе.</p> <p>— Шта, не |
а не пољуби. <pb n="360" /> А она каже, да би умрла од страха у подруму у помрчини онако сама, |
ада као свака млада, стиди се, па каже, да нема гласа.{S} И младожења је жали, па је брани, па |
це?</p> <p>— Ја не пијем!{S} Тата каже, да узбуњује крв и не да спавати.</p> <p>— А пијете ли б |
православије!{S} А он код Владике каже, да је Пентикостар само зато, што је то већа књига па к’ |
тала је: што плаче?{S} А Јула јој каже, да је снивала страшно. — „А ти узми, рано, мало воде па |
а шта више, мило јој је, али ипак каже, да не треба багателисати ни немачки језик како то почињ |
ења је жали, па је брани, па и он каже, да је извине за данас, јер нема гласа, <pb n="393" /> а |
не пуца док је она у авлији, јер каже, да има врло хаглих уши.</p> <p>— Је л’ те, не ћеду пуца |
свега тога, а он, каж’те, нека докаже, да је то све <hi>тако</hi> било, к’о што он каже.“ Обра |
— рече мало збуњени путник, па се саже, да помилује једно кривоного гушче, али га матори гусак |
а је искумстир’о.</p> <p>— О, дај Боже, да испадне само штогођ добро, — вели гђа Сида па се пре |
па да пуца бич а да потерају још брже, да још брже полете!{S} Да прелети тако сву Бачку и Бана |
иела зна много више од ње, и желела је, да јој се чим било освети, али није умела ни речи просл |
очетка онако лепо запитао, и желела је, да се само још једаред покаже на плоту, па да га лепше |
е, — а шта је коштала?</p> <p>— Шта је, да је — тек то није ништа према оној твојој услузи мени |
да нисам само на дужности, дошло ми је, да се и ја овако матор кеша прођаволим мало...{S} Хе, х |
, и спевао једну песму и по прилици је, да не дозна мама, предао Јули.</p> <p>У песми је испева |
к данашњег црквењака Аркадије, знао је, да ће парохију добити само <pb n="13" /> они, који се б |
же, — умре така попадија!{S} Осећао је, да то не би био у стању преживети.{S} И слика Меланијин |
наравно, новијих новости.{S} Знало је, да је поп Ћира у завади са поп-Спиром, па је то нотирал |
од истога.{S} Тужи поп-Спиру, а додаје, да доказе о свему, што се односи на сукоб и следеће, чу |
ром описати.</p> <p>Толико само додаје, да је гђа Сида, кад су поп-Ћирини већ ушли у собу, наро |
од дебљине.{S} Већ се ноћу чешља перје, да се кол’ко тол’ко прекрати ноћ.</p> <p>Поседају у топ |
пав! — рече у себи, а једнако ишчекује, да чује бар тамбуру.</p> <p>Али свега тога не би.{S} За |
ство и мирско и духовно.{S} Да он чује, да неко <pb n="309" /> има распру с парохијанима; ил’ д |
и од господина <pb n="220" /> Владике, да се не брине; узеће, веле, од поп-Спире толико сокака |
д његове екселенције господина Владике, да га баш онај његов — како се ђавола зове — но, та она |
река; — „ваља у рит, да насечемо трске, да покрпимо кров, јербо је већ срамота какав је.{S} Изг |
ало смирио и оставио јој одрешене руке, да она сама својом женском вештином извиди ту ствар и д |
ање и нашла се у послу у башти.{S} Еле, да не будем дугачак и досадан, толико могу рећи, да се |
ен као струк лука.{S} Од то доба, веле, да су му дали надимак <hi>Поп-Кеса</hi>, па га и данас |
вероватније у свој тој приповеци, веле, да се и он баш својски гурао, кад је кум неколико пута |
а.{S} На један тако бачен сексер, веле, да је тако силно полетео и одгурнуо онога испред себе, |
n="12" /> и забележио сам писац, веле, да је добио тај надимак отуда, што се одавно, још прве |
ги.{S} А после, и правила Поетике веле, да треба што више пробудити радозналост у читалаца, а т |
али је другарице утерују у лаж, и веле, да она најлепше пева од свију њих.</p> <p>— Певај, лудо |
да, као бесловесна створења, помислиле, да је то за њих постављено, па појеле тулају која је, к |
пођа Сида заједала, а обе су се журиле, да што боље опреме своје удаваче.</p> <p>Чим је сутра д |
ругим бабама сложиле су се и закључиле, да тај путник није ни Жида који купује рану ни Шваба ма |
Па тако... мислим...{S} Мислим, дакле, да се варошке госпођице не могу ни сравњавати са госпођ |
е Аркадија да јави.{S} Знали су, дакле, да је путник дошао, али му се, наравно, нису надали.{S} |
Где има ватре мора и дима бити“; дакле, да ту ипак има неког ђавола где се толико много припове |
нас је совјетовати... и, већ тако даље, да ти не отежем, видим да се већ врпољиш к’о ђаво на џо |
ругом пајташу.</p> <p>— А-јо, да бо’ме, да бо’ме, — вели фрау Габриела, па охрабри и Севера к’о |
ву, побеже у авлију право камари сламе, да начупа сламе за пећку.{S} Па и сам Ержин хуланерски |
та би казала сада Јула, да сме од маме, да се, то јест, не боји да је пробуди.{S} Зар би мање п |
ад и ја мислим, да је већ крајње време, да и ти к’о отац... а не била <hi>ја</hi> на твом месту |
еко дањом, неко ноћом; тек дошло време, да се поштен комшилук расели од тога вашег виртшафта.</ |
ада човек који мора хитно, а у невреме, да путује</hi> </p> <p>У том уђе и Аркадија.</p> <p>— ’ |
жи љуцки!“ брани се он; па још испадне, да је други крив.{S} Па бар да се чешће окрене, ајде-де |
онда ето бар дођите сутра после подне, да помогнете и екшплицирате мојој Ержи, кад —</p> <p>— |
p> <p>— Хе.. та.. да дођете, господине, да крстите.. овај..{S} Вуји Ирошу.. мужескога је пола.. |
ја. — А како би било, онако, господине, да кажете, да сам се бајаги ја задоцнио као болестан, а |
око врата. — Е, па сад, драги домаћине, да се растајемо.{S} Фала на дочеку.</p> <p>— О, на мало |
а гђа Перса и одмах убрзала да измакне, да их не слуша више.{S} Била је тада љута целога дана.{ |
из преко пута, само да му да на знање, да је ту и да га прати очима.{S} Наравно да то паорским |
, овде сас нама.{S} Извол’те мало диње, да знате само, како је слатка, к’о да није из паорске б |
подајте је у лер код фрајле Нимфидоре, да научи да хеклује штрумфпандле и сас перлама чачкалиц |
е! вели поп-Спира. — Ајд’мо, диж’те се, да идемо.</p> <p>— Ју, зар већ! — зауставља их госпоја |
очију, потпрдо светска!{S} Друга би се, да јој је тако штогођ пасирало, сва умацурала од плача. |
етио!{S} Опип’о сам се и учинило ми се, да ми ништа не фали.</p> <pb n="343" /> <p>— Ух, ух, ух |
ет није долазно три дана, и зарекао се, да неће никад више доћи, ни Бога јој назвати, него ће о |
, Иво, господин попа опет.{S} Је л’ те, да ћете доћи?</p> <p>— Јест, доћи ћемо! — прошапта путн |
ја њему све то!{S} Видиш ти, молим те, да човек није ни у својој рођеној кући миран! — вели по |
они се учтиво.</p> <p>— Дакле извол’те, да се кренемо! — вели поп Спира и упутише се из порте.< |
чај; воле, нег’ Бог зна шта да му дате, да удари преким путем, па кад га укебају, ко плаћа штро |
с!{S} Нисам рада!{S} Нисам рада, знате, да ме после попреко гледају...{S} Службеница!</p> </div |
а, то јест, у Темишвару — Он ће, знате, да се жени; па у Недељу ће да ту бидну сватови.</p> <p> |
го што се он пробуди. — Дакле ви знате, да сам ја пријатељица и госпоја-Сиди и госпоја-Перси; н |
о би било, онако, господине, да кажете, да сам се бајаги ја задоцнио као болестан, а ја и тако |
а’ пуштајте Трезора с ланца, па пазите, да се какви вандрокаши не ушуњају у кућу.</p> <p>— Тера |
а, господин-попо... и ви како диваните, да је, ал’ није...{S} Јадан ми газдашаг!{S} Него крпари |
пароке возим!{S} Него боље ви седајте, да мање киснемо и ми и коњи!</p> <p>— Та како не би бил |
момента.</p> <p>— Нисам знала, верујте, да су Карловачки богословци такви шмајхлери! — рече Мел |
пут позову; јер комшије њене не памте, да се икад пушио оџак на њеној кући ни зими а камо ли л |
спевају!{S} А куд би’ знала од срамоте, да су ме какви мушкарци вид’ли!{S} Проклети мушкарци! — |
сокаку пасир’о...{S} Ди би од срамоте, да су ме какви мушкарци!...{S} Но, лепа парада!</p> <p> |
пила за њу па се бојала, ако је наљуте, да не учини што од себе, јер је била слабих живаца, врл |
елиш, да шега узмеш?</p> <p>— Па он ће, да ви’те, још и понајбољи бити.{S} А има и добре арњеве |
и вере самом писцу и ником више, знаће, да је све то једна измишљотина и да се ствар са свим др |
умљиво бити Јулино понашање и признаће, да је златна и умесна она позната народна пословица кој |
у којој је.{S} Требало би, да је среће, да је пример селу, а он се осушио већ од те несрећне љу |
ала од жалости на груди, — да је среће, да ти меникана овако пијеш за спокој душе, а не ја теби |
о начисто тужбу, послао је све од куће, да му не сметају, а он остао сам код куће и преписао је |
по покаже.{S} А обећали су му код куће, да ће му купити чизмице са мамузама и поклонити ждребе |
S} А друго, научила сам код своје куће, да ми је све чисто, — рече гђа Сида сва бледа а ноздрве |
, па се позива преко наше Варошке Куће, да иде да га узме, јер он је једини законити и најближи |
ману.{S} Тражим и купим старе рукавице, да покривам флаше од парадајза.{S} Све саме балске рука |
!...{S} Меланија одмах навуче рукавице, да покаже, како је „нобл“; а ако друге Недеље ова моја |
да после оне поповске красне шљивовице, да пије сад ову комадару којој и сам онај бојтар манише |
уше.</p> <p>— Ама ти, Нићо, отоич рече, да ти је „после ручка“?{S} Зар после вина, ракије?!</p> |
ах је осетила, како се сама изражаваше, да јој се „онај тешки камен за три фртаља помакао“ и ла |
ени у <title>Рожданику</title> то пише, да ћу ја срадати, и то баш ни од чега другог него баш о |
шору, она Арсина пуница, к’о рек’о би, да ме је бегенисала; јербо кадгод прођем поред ње а она |
ачуна о кући у којој је.{S} Требало би, да је среће, да је пример селу, а он се осушио већ од т |
рошао, мислио <pb n="321" /> је у себи, да ће за те новце, (за које је држао да су већ готови д |
га није било, чиме вас он беди у тужби, да га, то јест, нисте гађали ни чим.{S} Ви само каж’те: |
а очи се крпити, спомену поп-Ћира први, да би рад спавати, јер се сутра раном зором крећу.{S} Д |
Само мало суза, па и то тек форме ради, да може извадити шнуфтиклу и через кијавице, коју је ср |
ате ни срца ни душе!{S} А шта вам ради, да га секирате тако!?{S} Јао наопако, а кака сте у друг |
ици касирки и гђи апотекарици, да види, да ли су ове чуле што од свега овога; па ако су чуле да |
нешто цичи у шпајзу, па пошао да види, да се није пацов ухватио у гвожђа па цичи — кад ал’ оно |
кујни, а баба вели:</p> <p>— Иди види, да се опет није онај лопов <pb n="246" /> мачак дочеп’о |
већ готово.{S} А часници су таки људи, да се Шандор може само поносити кад погледа, међ какву |
ете, наприлику, касти, онако, к’о људи, да опалите на онај месец горе.{S} То је све лепо и крас |
еда онај даље, — кад си тамо само кажи, да с’ из Иђоша, па не бери бриге; јербо су Банаћани спа |
азама, а у исто време бодрим оком пази, да ко од облапорне кућне чељади, или из комшилука ко, н |
>коља</hi>.{S} Једно од њих, чим опази, да се кола обрнуше и упутише попиној капији, улете к’о |
де-де; него што тера и онога кога вози, да и онај пева, па ако овај неће, а он одма’ скида левч |
сребра да му се нађе недељом у биртији, да не постиди Белеслијине, нека не пуши багов к’о сваки |
тако неком), царском катани у Галицији, да смо сви, фала Богу, здрави које ми и њега поздрављам |
{S} Они су јој се сутра дан извињавали, да у оном јурењу и утркивању, као већ у сваким сватовим |
у и сигурну руку, па су му совјетовали, да је гријота да свој талент закопа овде у овим каљавим |
pb n="169" /> <p>— Па ви сте ми казали, да отворим мало пенџер!</p> <p>— О часни те, дете!{S} П |
ак тамо преко мора у Америци, спремали, да пуцају из топа на месец.{S} Па већ и израчунали лепо |
ни једне речи!{S} Ни да се бар пошали, да нас позове после ручка!“ Сва јој је мораста изгледал |
а њим попадија и кћи Јуца. „Ајде, вели, да мало поседимо; рано је још за легање!“</p> <p>— О, о |
е га мало чудновато добио.{S} Она вели, да га је поп-Спира добио само зато што је једанпут у је |
мало и издаље куди свога Милоша и вели, да није заслужио такву жену к’о што је она! и то иде св |
кога су већ причали који су га видели, да је млад и леп па тек свршио богословију, да му одело |
ни се, веле, притајали, јер су увидели, да, доиста, нису у туђем свету комотни као код своје ку |
не будем срећан, кад смо се баш волели, да простите.</p> <p>— А, волели сте се.</p> <p>— Јесте, |
и, на прилику, ето господа попе живили, да немаду ето тако пониког да венчаду.{S} Што кажу:{S} |
попо, а зар ми нисте ви сами дозволили, да још једнога <pb n="285" /> могу примити на кола у пр |
ла, зато ипак не треба нико да помисли, да су се они, не дај Боже, мрзели.{S} Живели су они врл |
, сад представите себи, драги читатељи, да сте ви нешто на место гђе Сиде.{S} Како је изгледала |
ош под фелером — тај не треба, Бога ми, да џимрија?</p> <p>— <hi>Фелер!</hi> А зар је Јуца попи |
вер; то јест, ономе који се први ожени, да онај други буде девер.</p> <milestone unit="subSecti |
у коме су парохијани били тако побожни, да су бадава млели својим поповима брашно у сувачама</h |
сумња, коју су изражавали поп-Спирини, да ту има и фрау-Габриелина масла.{S} И тако, и ако су |
а и домаћица, да помаже матери у кујни, да, да и томе подобно, — вели гост који се мало уплео б |
а да предузме.{S} Сви су били сагласни, да треба да тужи поп-Спиру <pb n="222" /> не Проти или |
лико, а побожни парохијани тако имућни, да су комотно могли не два, него два пута по два попа и |
На кратко, искуповали су толико ствари, да већ скоро нису имали ни где да помећу све то у кола. |
но.</p> <p>А за тим се окрете поп-Ћири, да му одговори на питање колико је данас пало у тас. <p |
аврши своје слово пребацујући поп-Ћири, да није лепо да се он дрзне да вара своје <hi>претпоста |
кад опет дође на плот, да му одговори, да је она засад татина и мамина, а оно одономадне да је |
да се помоли Богу, да се проразговори, да поседи мало у порти, да разгледа како је која обучен |
учити се!{S} Проко, добри друже, ди си, да видиш твога Глишу, како се злопати! — уздише Глиша, |
{S} А умела је некако да то тако удеси, да на крај краја буде неопходна у многој такој кући.{S} |
и к’о каква чифуцка фрајла.{S} Моја ти, да боме, то нит’ уме а, Бога ми, нит’ ’хоће.{S} А садаш |
а попина.{S} Колико ће то кола требати, да све то крену, сам ће Бог знати.{S} Јер гђа Сида је и |
а.{S} И како се онда и могло захтевати, да пружи руку или чак и да прими руку пружену ради изми |
куповао. — Ди сам се ја и могао надати, да ће ми бити до тога да то купујем и Сиду иберашујем!< |
{S} Које је то село, нећемо вам казати, да не би село, ни криво ни дужно, потрзали и излагали г |
} Ко је узме, слатка, тај ће бар знати, да има једну добру виртшафтерку.</p> <p>— Рано моја, зн |
о смртно мрзе.{S} Али се мора признати, да су ипак нешто мање офанзивне и ратоборне него некад; |
увенула.{S} Кроз плач ће вам признати, да је <hi>убијца детета свога</hi>, да је убијца жене с |
а једва је чекала да јој се попа врати, да се сита најада и потужи на, тако рећи, дојучерању св |
ћати да ћете раније доћи и дуже остати, да накнадимо данашњи губитак.</p> <p>— С драге воље!{S} |
оја Сида. — Сутра морамо раније устати, да испирамо и разастиремо; накупило се не знаш куд пре. |
ead> <p> <hi>Из које ће читаоци видети, да је и у овој прилици потврђена она стара пословица ко |
еју триумфовати а тако исто и разумети, да је то баш тако морало бити.</p> <p>— А ви се, госпођ |
али се ипак никако није могла да сети, да је кадгод чула, да се нека тако из поповске куће уда |
— вели гђа Перса, — онда ће боље бити, да је пошљете Меланији; она здраво добро говори немецки |
лику господин парок, можете се уверити, да није никаква варанција, јербо можете у грундупу све |
јер у Суботу се мора бар један вратити, да буде ту ради цркве.{S} Спрема се и у једној и у друг |
le>, хтео га је <hi>њој</hi> посветити, да шта!</p> <p>— Верујем, слатка.</p> <p>— Па како је м |
је могао домаћин, поп Олуја приметити, да ни једном ни другом госту нису све козе на броју.{S} |
утога плеха.{S} Читаоци ће се досетити, да је Шаца био предмет њених мисли као што је и она бил |
е проразговори, да поседи мало у порти, да разгледа како је која обучена — и ко ће ти све знати |
какву варош.{S} Ту поп-Ћира наговести, да је жеља Меланијина, да се преселе у варош.{S} Још су |
да је то казано само онако, из пакости, да она само чује и да се једи; а сад је лепо видела да |
ли.{S} Тако исто је излишно напоменути, да се лепо носио, кицошки чешљао и учтиво понашао, те г |
и ређати све.{S} Доста што ћу вам рећи, да је Шандор (тако су звали Шацу сви од прошевине у кућ |
ем дугачак и досадан, толико могу рећи, да се опет разговор отпочео.{S} Шаца је питао, а Јула ј |
ги дан Божића, ако се, то јест, стрефи, да падне у Среду или у Петак.{S} Док је лето, они хоће |
ебра.{S} Па, ето, можеш, ако се стрефи, да узмеш још кога у кола.</p> <p>— Ако нисам и нећу! — |
ити!...{S} И како то да се само стрефи, да је баш сад његова чреда а не Ћирина!?{S} Па га сад о |
едер остави сто па приђе ближе певници, да боље чује и изближе види тога „слаткогласнога“ како |
запева, сви се окренуше левој певници, да виде ко то пева?{S} И стари учитељ диже наочари на ч |
гђи Гециници касирки и гђи апотекарици, да види, да ли су ове чуле што од свега овога; па ако с |
S} Истина, подсмевају им се Темишварци, да су им варошке краве <pb n="2" /> појеле тротоар, али |
ходи примером, на пример, својој ћерци, да ова буде временом добра кућаница и домаћица, да пома |
ја Јула, бајаги, само их за то навлачи, да сакрије своје од виртшафта испуцане руке!!!{S} И на |
лушкиње“ стоји једно исто, вели: значи, да ће те посјетити неко издалека и да ћеш имати гостију |
кренуо се да прилегне мало, наредивши, да се она лубеница не вади из бунара пре него што се он |
о свему извести.{S} И гђа Сида се реши, да се и не разговара пре са поп-Спиром, док се најпре н |
ојих се не могу састајати, али је теши, да ни то неће дуго трајати; захваљује јој што га се сећ |
ане му госино!{S} Вина ти меникана дај, да ча-Нића огреје мало своју беамтерску душицу, кад је |
беамтерска натура; има тај рђав обичај, да га се ништа, ама ништа, слатка, не тиче, и ништа нећ |
х, јер није и не би то био први случај, да њеној Јули пасира тако што.{S} Увек се њој таки неки |
ша, ни пушћ’о га испред себе!...{S} Еј, да ми је данас онај тал а ова моја памет —!</p> <p>— Е, |
е, и свилен чупав шешир носио...{S} Еј, да сте ме нешто онда познавали, снаја, и да смо били св |
м пред његову Екселенцију.</p> <p>— Еј, да ми је, Ћиро, да ти ја <hi>мој језик</hi> нешто могу |
ра а затим и песма:</p> <quote> <l>„Еј, да је мени лећи па умрети,</l> <l>Ал’ да ми је смрти не |
доста!“ — кара је гђа Сида и прети јој, да ће издати башту под аренду ако се буде једнако у њој |
не пакости, и даје тањир кћерци својој, да га однесе у комшилук.</p> <p>А после ручка одмах отр |
тера поред њих!{S} А вешт је, обешењак, да изврне туђа кола само док запне левчом о левчу!...{S |
ешто љута а тату баш онда дон’о андрак, да јој се умеша у посао и да јој показује како да згото |
— склони те твоје књиге; не може човек, да, се макне од тих њених књига, стоји кућа к’о штајеро |
е, и то мора да буде!{S} А од воље вам, да ми дате шта буде право, јер ја кад се каприцирам, ја |
и имали какав — роман), њима остављам, да представе себи, како је било и Шаци и Јули тога трен |
ру, да пошље госпођи Спирипици. — Знам, да ће пући од једа госпоја Сида, кад само види, како је |
же цркви и олтару!{S} А бар да не знам, да деца волу звонару; него душа им је и срце да се веша |
дма’ затворила?</p> <p>— Па чекала сам, да ми ви опет кажете.</p> <p>— Па зар ти одондак фурт т |
кудгођ...{S} Ето, па и овако какав сам, да сам,... па опет се стрефи па по некој замакнем за ок |
тера и из моје мале плаће да и’ плаћам, да чувају <hi>мој сокак</hi>, ај?{S} Ди је ту асна?{S} |
аше куће, па мислим у себи: дај, кажем, да свратим к њима, ваљда ће господин-нотер знати све... |
селенцијом утерујем у лаж, па да кажем, да је Часловац био, јер би се тако, знаш, одао и призн’ |
елим од моје Меланије и увек јој кажем, да се само са њом дружи и на њу угледа.</p> <p>Ето, так |
</p> <p>— Ајд-ајд!{S} Ја ти ипак кажем, да ја добро познајем све те, што се тако цифрају...{S} |
јутру на врућу лепињу, а и да им кажем, да сам нацуњ’о траг њи’овим вранцима, оним украђенима.{ |
} А ја таки идем Тоцилову, да му кажем, да не преже зором, нек нађе какавгођ изговор, — јер ви, |
ми пути пао на памет, а да ти докажем, да сам те се са захвалношћу сећао, — рече поп Спира и и |
ам ручак нећу описивати, јер признајем, да је лепше и лакше бити позван на ручак него га описив |
а госпоја Перса, кол’ко је ја познајем, да она, на против, баш к’о своје рођено дете воле вашу |
а никако нису дала, као најстидљивијем, да приђе чанку пуном каше; — на против, ако ко, онда ми |
ао шта је био, није нужно да напомињем, да је леп у лицу, нежнијег састава и питомије нарави а |
ала госпођи Перси.</p> <p>— Пресело им, да Бог да, — вели госпођа Перса кад је саслушала Ержин |
се сама, — дај ми само дотле да живим, да сретнем само ону дебелу бештију.{S} Одма’ би’ се зау |
поп Ћира чак ишао ди треба, да израдим, да његов будући зет, то јест, садашњи господин Пера, до |
’о свето; па зато, ето, дођо’ да видим, да није пукла славина, ил’ да нису прешли ови Ракилини |
ако...{S} Сад већ, Бога ми, и ја видим, да ми је сав стра’ узалуд био.{S} Ништа од свега тога, |
.{S} Не знам још шта је, ал’ већ видим, да ће то све на моју конту да се запише.{S} За тим дозо |
ирину конту, и да га конечно уничтожим, да види, к’о вели, Преосвештенство, како сам оштећен, — |
е смем чисто ни да ређам, јер се бојим, да ми нико неће веровати, а после и да изређам сад овде |
ако је по вашарима, а ја се опет бојим, да се когођ, кад је овако сама кућа брез мушког, не ушу |
равити од њега шта хоћеш —; а ја велим, да је и у младих девојака срце као восак.{S} Тако је и |
да бо’ме да клизи.{S} За то ти и велим, да си точио и пио, сунђеру један.</p> <p>— Та нисам, су |
то ти волеш“, а ја онда ову, к’о велим, да отпевам, јер, ја... знате, па и мојој се жени имело |
то кошта нешто —</p> <p>— Молим, молим, да чујем.</p> <p>— Само тако ћу вам показати, ако ви ме |
свету; лепа и у граду, али тек, мислим, да није нигде лепша Недеља него у селу.{S} У селу се јо |
/p> <p>— А тако штогођ!{S} А ја мислим, да сте се тукли, јер то је сад, знате, ушло у моду и ко |
п Ћира.</p> <p>— Та... сад и ја мислим, да је већ крајње време, да и ти к’о отац... а не била < |
буде и једно и друго.{S} Јер ја мислим, да нам ни сад нећете одбити позив на „јаузн“.</p> <p>— |
рокији“!{S} Па через тога баш и мислим, да се променим сас оним мојим пајташом и колегом, оним |
ко да домислим: како!{S} Ја к’о мислим, да <hi>потплатите</hi> кочијаша што га буде одвез’о — п |
Ротшилдово што је!</l> <l>Кад помислим, да ће</l> <l>Све то бити <hi>моје:</hi></l> <l>Зулове и |
рен, да се лепо и питомо опходи с оним, да га понуди шунком, јер (споменула му је гђа Сида) „он |
елу радим, ал’ тек ја не могу да трпим, да у том месту ди ја живим и машамодирам, иде једна так |
нежно!{S} И на послетку свршило се тим, да је Шаца био послужен дудом, оним крупним „шпанским“ |
ела да се шета испред куће!{S} Међутим, да попусти кад је она у праву, и кад је она газдарица и |
Хе, лако је теби!{S} Ал’ ја све слутим, да ће се искобељати, — знам ја њега!...{S} Е па збогом. |
се од тога и у другу кућу с примедбом, да није баш испало онако, као што се желело, и молбом, |
ало онако, као што се желело, и молбом, да искрено и беспристрасно <pb n="19" /> оцене, како им |
ђете... чекају вас у порти пред црквом, да крстите новорожденог младенца мужеског пола Неци Пре |
ријатно рекне и добаци једна за другом, да је насекира и отрује бар за онај дан.{S} Али је мржњ |
шарени од пантљика, кад прође сокаком, да ти је милина погледати за њом.{S} Пролази, па унесре |
а пошље часком Ержу каквим било послом, да разгледа и јави.</p> <p>— Ержа, снаго, — викну гђа-П |
А кром тога, морате фурт остати на том, да, то јест, свега онога није било, чиме вас он беди у |
} Аја...{S} Екселенција остаде при том, да сам хтео да га облажем, а вероваће ми, каже, да ми н |
мо господин Владика није ост’о при том, да сам га хтео намерно преварити.</p> <p>— Помирили се |
у с оним младим апотекарским субјектом, да труцира госпоји Сиди...{S} Изађе к’о бојаги да почис |
on" /> <p>А Шаца је био тако раздраган, да није никако могао да иде одмах кући, него је ударио |
пет вели: „О Боже, подрж’ још који дан, да га баба ожени лепо!“ А кад је дочекала и то, и ожени |
гој једној дами, јер тако је био пијан, да није ни приметио да то није фрау-Габриела!{S} Усред |
... па по никад, што кажу, тако доцкан, да скоро и не вечерамо од силног беамтерског господства |
о.{S} Ја сам, ето, овде тако задовољан, да се не бих мењао ни с Крушедолским господином архиман |
ка опет био је тако васпитан и паметан, да никако није хтео са земље да једе (као друга његова |
иностима.{S} За то је писац и принуђен, да се служи подацима малочас споменутих поштованих госп |
} Па сад баш кад сам и онако беспослен, да се <pb n="276" /> бар разговарамо...{S} А, би л’, на |
кола, и посаветовала га да буде умерен, да се лепо и питомо опходи с оним, да га понуди шунком, |
пет данас стрефио ту и био тврдо решен, да му се, после толиког вребања, освети за оно преклањс |
ови и челиче своје темена на тај начин, да временом постану тврдоглави, и да се не даду свакој |
Чарнојевићем; јер се приповедало за њ, да је био наизменце час у рукама Ракоцијевих Куруци, а |
м, каже, прашта, ал’ нам је совјетов’о, да од сад у миру и лепом согласију живимо.{S} А њему пр |
и љутио на то, али је свакога уверавао, да се то никако на њега не односи, јер њему тако што ни |
есора.{S} И баш кад је овај изјављивао, да је готов ради ње да заборави и отера и своју венчану |
пања и ако би касапин не знам шта дао, да га може укебати.{S} Г. Пера му је препоручио неки ле |
дотле је Нића исприповедао све и додао, да ће му сутра оба попа доћи на ноге да се погађају да |
један фини и изображен човек, задржао, да и она не испадне из кола.{S} А сем тога, није само Ц |
евета!{S} Та већ само то; што је казао, да сам употребио Пентикостар, па то му је већ прва лаж. |
оје младих, није задуго нико више знао, да њих двоје и још Бог на небу и баба Макра на земљи, с |
/p> <p>— И-ју, фрајла-Јуцо, нисам знао, да сте баш тако свирјепи!{S} Хе-хе, ал’ нећете, нећете, |
рунг“ направио, па чак и дотле дотерао, да се дрзнуо понадати да ће му <hi>женом</hi> постати!! |
у школи, коме је стари учитељ прорицао, да од њега неће бити никад ништа и да неће видети од ње |
уб у мало парче папира!{S} Е, ко, ђаво, да позна!...{S} Ето у томе је сав њихов кумст и сва мој |
вредна домаћица уме да води газдинство, да претходи примером, на пример, својој ћерци, да ова б |
ова.{S} Тада гђа Перса подсети друштво, да би добро било да пређу мало код њих.</p> <p>А то је |
ико још задуго кренуо и кварио друштво, да није обазриви и етикетни принципал први устао да иде |
о лепо гледа и пита: „’хоћеш ли, снаго, да та Савка направи лепише?“ А он јој вели: „Та баш нис |
адила и спремила је свега толико много, да младенцима неће требати бар за првих двадесет година |
S} Конштрукција!{S} А знаш ли ти, Сидо, да су мршаве Нилске краве појеле дебеле?!{S} Гледам га |
а и вребао га да га убије, али за чудо, да је крај свих тих претњи и опасности још жив био, ма |
> <p>— Ах, госпођице, кад не бих желео, да вас што пре видим, не бих је задуго донео,... само д |
али је он већ до подне тако пијан био, да су га одвели у шупу да се испава, а око гајди му се |
тија!{S} Та већ само је за то заслужио, да буде обријан, што увлачи <hi>унијатске књиге</hi> у |
скобељ’о, и то баш тамо, ди сам мислио, да му, Боже ме прости, ни сам Саваот неће моћи помоћи!. |
се госпоја Сида. — Ко би то и помислио, да вам се то допада?!</p> <p>— Не, не, милостива, веруј |
м корицама — и тако ме незгодно ударио, да ми избио, зуб.{S} А да је све то тако, може се, реко |
осно говорила гђа Перса, тако оматорио, да је поред кијања и кашљања почео већ да баца и „шлајм |
.{S} А за тим нам је обојици примјетио, да се нисмо требали ни један заборавити толико, ни ја н |
пије.{S} Још нико у селу није запамтио, да је у њој ко коме разбио главу, или да су се потукли |
це награђено, па зато је тако одскочио, да срце покрије и одликује.{S} Та колајне и висе на гру |
вету, па се сваки од њих тужио и тешио, да би му далеко лакше било животарити, само да нема оно |
и пајташ другом пајташу.</p> <p>— А-јо, да бо’ме, да бо’ме, — вели фрау Габриела, па охрабри и |
о пуца срце за њом, па би онда имао ко, да ти прави шприц-крофне... а и лепша је од мене, и деб |
се погађам!{S} Та умем ја, те још како, да се цењкам; та ни бриге вас! — хвали се Аркадија.</p> |
илима срећне и утешне љубави тако лако, да чисто није осећао да табанима додирује земљу.{S} Усп |
наче је несносан) — онда зло и наопако, да се не проведе лепо и не прође добро и господин попа, |
едан ме отоич уј’о баш испод ока, тако, да ме је из најтврђег сна пробудио, обешењак један!</p> |
илан свет Јули попиној у сватове, тако, да је ко хтео, могао је комотно покрасти сво село.{S} К |
других.{S} Лудо и бесно полетеше тако, да се све живо склањало са сокака и кокошке и гуске све |
да сам је мало високо поч’о, него тако, да сам је после мор’о читаво пола сата терати на сваку |
в ковчег!{S} Било гусака угојених тако, да, кад их поп-Спира види онако у перју још, а њему пођ |
S} И да је г. Пера само имао вешто око, да разазна чисто злато од лажна варка и да је био мало |
у оџаку и по осталој кујни тако високо, да домаћи мачак може само видети све то и зазубице доби |
ке намигне и кресне очима тако жестоко, да му понекад спадне и сламњи шешир с главе.{S} И данас |
које је читала — све је то показивало, да је Јули тежак живот; да јој нема живота, и да јој је |
ељ дошао, а онда, наравно да се надало, да ће он данас као гост и <hi>Херувику</hi> певати, па |
јако претерана.{S} Тамо се приповедало, да су се попови још у Темишвару потукли, али да су их т |
о дрекање, а за коју се (песму) држало, да ју је спевао и послао у календар (Велико-Бечкеречки) |
је у његовом Коњичком правилу стајало, да хуланер треба неустрашиво да дочека и растера бар де |
решето је ужасно заблебетало и лупало, да је Меланију формално ућуткало и ова не могаше до реч |
а, јер се тако нешто зуцкало и причало, да је као једаред, једно пред вече, ђаволски перјао сок |
ишага његова!{S} Па није му доста било, да је наш’о какав тако од словесног створења зуб, — па |
фризуру.{S} То је Шаци тако мило било, да је сав блажен и пресретан дуго и дуго мислио на Јулу |
своме и вели: да ни мами не би шкодило, да мало више зна француски.{S} До душе, још га ни она ( |
а и љутила по мало, јер јој се учинило, да је Шаца и сувише слободан. „Е, а откад то?!“ питала |
прилику да путује, јер се увек десило, да је неко из села ишао својим послом некуд.{S} И кад с |
/> гђа Сида.{S} Е, то је тако наљутило, да у мал’ што није планула и очитала јој у својој рођен |
истина, истина —</p> <p>— Је ли, Јуло, да је господин шмајхлер?</p> <p>— Дабоме, — вели Јула.< |
266" /> <p>— А како би сад добро дошло, да имаш своја кола и коње! — вели гђа Сида.</p> <p>— Хе |
есне к’о и паори.{S} Ал’ видићете само, да ће Баћушка заокупити!..{S} Биће, држ’ не дај!</p> <p |
циферов, обешењак један.{S} Чекај само, да ви’ш комендије.{S} Код њега смо вечерали и преноћили |
је једва чекала да остане мало насамо, да се сита исплаче као свака несретна девојка која боси |
p>—...{S} А нашем Пери треба да кажемо, да одма’ од сутра пусти још дужу косу; кад дође време, |
ако којешта, а утувила сам добро, рано, да, кад гођ тако што снивам, увек ми се после тога мора |
еби представити —</p> <p>— Ја, наравно, да бо’ме, што се мене тиче, што оно кажу: „како сам се |
ици, немојте се наћи увређени, наравно, да бо’ме... и не треба, али њој, њој...</p> <p>— Па се |
поп-Спири од некуд до ушију и наравно, да га је јако заболело то, што патак ни најмање не води |
е <hi>„шалај!“</hi> И врло је природно, да је Тима сматрао себе за бољег од Шаце из два узрока; |
ао; пребацивао јој је тако немилосрдно, да је сирота Јула сва уплакана изашла тога дана из башт |
то иде у цркву полако и достојанствено, да се помоли Богу, да се проразговори, да поседи мало у |
вију ствари, и кад му је још примећено, да ће кроз недељу дана примити и оно што није инвентари |
но досад да кажем, јер је давно речено, да су сви попови једнаки, један к’о други.{S} А после, |
ам те било!“, али то тако меко и нежно, да му још и сад звоне у глави те речи.</p> <p>И он јури |
да га својим црним очима тако значајно, да блага Јулина слика ишчезе једаред за свагда из срца |
S} Силно полете да побегне, тако силно, да се удари о <pb n="147" /> једно дрво, као зец кад у |
ражњи, домаћиновим сеном, тако савесно, да ће се коњи још бар недељу дана частитити ченејским с |
ивше Марије Терезије, а врло вероватно, да је запамтило и Сеобу Срба под Патријархом Чарнојевић |
једне у другу!{S} Ал’ то тако страшно, да је морала једна да понесе са собом флашу са сирћетом |
м Ержу, да јој каже: како то није лепо, да, изнесу решето за жито на сокак, код онолике њи’ве а |
ако ћу да му очитам!{S} Зар је то лепо, да се ми као комшије и пароси тако мрзимо?!{S} Зар сам |
дижући свећу. — Паз’те, господин-Спиро, да се не саплетете на грабље!{S} Гром је спалио и с лењ |
селенцију.</p> <p>— Еј, да ми је, Ћиро, да ти ја <hi>мој језик</hi> нешто могу да позајмим!...{ |
, јефтиније купила... не умеш ти, Ћиро, да се погађаш.</p> <p>— Па можемо да вратимо; трговац ј |
ириних.{S} Гђа Сида је увидела наскоро, да за њену Јулу нема никаква изгледа.{S} Јер Јула је и |
Ништа друго, него је дошла само за то, да види шта вечерамо.{S} А баш је и потрефила! — кида с |
оче монолог свој.</p> <p>— Ди ли је то, да ми је само знати, било ноћоске ово берберче?!{S} То |
рене преко таквог блата, деси му се то, да се формално углиби у блату са батиним чизмама (на чи |
ла сам, — каже ми госпоја Сида, — и то, да увек она има нешто особито, тек само да није к’о у о |
едња, дознала је, као бабица, још и то, да ће госпођа Перса <pb n="365" /> у будуће крштавати у |
заробити и оковати, него чека само то, да му умре нека стара богата стрина, па кад је наследи, |
го га описивати.{S} Напоменућу само то, да је гђа Сида учинила све што мржња и љубав једне дома |
ја све знати; кад ми није од Бога дато, да правим путер-крофне.{S} Та, Бога ми, шта ту ваздан, |
бина, као што је то већ сваком познато, да се фамилијаран човек не може ни на пола часа изван в |
> <p>— Па можда ће бити срећна!{S} Ето, да ми је ко у Карловци’ рек’о: „Узећеш Сиду!“ „Какву Си |
.{S} Ах, како је Шаци било, кад је чуо, да му се неко одазива из комшијске баште.{S} Одмах посл |
Спира још и опростио; него је он дочуо, да је онај, то јест, поп Ћира чак ишао ди треба, да изр |
„Ти већ спаваш, злато моје“, тако тихо, да је гласе њене могло чути само Јулино заљубљено ухо.{ |
, она је комотно могла скочити у бунар, да није, срећом, баш пред самим бунаром пала у несвест. |
еру једног дентиста.... виси као цимер, да се издалека види! „Ха, ха, ха, смеје се Екселенција. |
ер је Меланија одмах скочила за клавир, да забашури, па засвирала и запевала омиљену папину пес |
у, да му одело стоји к’о катани мундир, да носи ирошки пошу, да има лепе брчиће и да лепо пева! |
е доста.{S} Толико навади себи у тањир, да не види онога виз-а-ви од себе; па једе и хвали их и |
је слабо перо, слаб сав писаћи прибор, да то верно нацрта, зато моли читаоце, нека се потруде |
под мантију, и тако отишли на разговор, да се, к’о људи и њихови стари, обавесте.{S} Реч по реч |
ако пошло, чекам још и то чудо и покор, да је ето тај поп Спира постао —- протојереј, <hi>прота |
ам могу отворено казати, и уверити вас, да госпоја Перса, кол’ко је ја познајем, да она, на про |
а Меланија брише танком шнуфтихлом нос, да <pb n="131" /> би предупредила поток суза.{S} Гђа Пе |
опет неки глас из прека; — „ваља у рит, да насечемо трске, да покрпимо кров, јербо је већ срамо |
ти, и решила се, кад опет дође на плот, да му одговори, да је она засад татина и мамина, а оно |
цајући по блату, свратио је, као власт, да види шта је и како је и кући газда-Пере Тоцилова (је |
За то и у овом нашем није била реткост, да се разапне пајван и да се суши веш преко сокака.{S} |
{S} А била је задовољна; видела је већ, да се ствар врло повољно развија.</p> <p>— Ах, ви мушка |
рца и заиграше коло у ходнику очекујућ, да изведу младу, око које се скупило сијасет другарица |
лулу пустим на дугачак камиш нуз трбу, да ви’ш ондак ђаволства!{S} Него овако у овом масном ше |
него држи срце.{S} Пази, за живу главу, да се ниси упуштао саш њим у разговор.{S} Нит’ га питај |
еном часу освете, а осећала се у праву, да је сада била као громом поражена кад је чула како се |
ора.)</p> <p>Господин попа оде у цркву, да крсти, а после крштења иде кући детињој, где га пози |
ријатеља...{S} А ја таки идем Тоцилову, да му кажем, да не преже зором, нек нађе какавгођ изгов |
ако су ограничени, не смеју да се хрву, да се пентрају на дрво и једу дуд, не смеју да се јуре |
стала потпуна тишина и пауза у друштву, да се његово тиктакање није чуло, — то мислим да неће б |
кадија.</p> <p>— Али, како само, врагу, да ти то падне на памет. кад ти ниси учио никакве школе |
ми и њега поздрављамо и молимо се Богу, да се и он нама здраво и весело врати, које ми њега као |
ко и достојанствено, да се помоли Богу, да се проразговори, да поседи мало у порти, да разгледа |
е Нића. — „Све по <pb n="170" /> ’ладу, да га не познаду!“.{S} Ааа!{S} Синовче, не ваља ти пос’ |
ако, што певају паори... „све по ’ладу, да га не познаду!“</p> <p>— То је лаж! — грмну поп Спир |
и никад није доста.{S} Све они мислиду, да ми паори имамо Бог зна колико.</p> <p>— Та... кол’ко |
док траје фишкала и ланаца.{S} А, кажу, да су му већ поручили и од господина <pb n="220" /> Вла |
још док је овај богословац био... кажу, да је одма’ сутра дан — кад је дошао — био и прстен.</p |
ва једна дунда једрих образа, што кажу, да удариш по једном прснуо би онај други!{S} То кажу, а |
много и не цифра.{S} Не чека, што кажу, да је два пут позову; јер комшије њене не памте, да се |
огођ <hi>помогло?</hi> Шиљала сам Ержу, да јој каже: како то није лепо, да, изнесу решето за жи |
Бога ми, биће за поп Ћиру приповедају, да је у једним сватовима појео пуну једну вешкорпу кроф |
е млад и леп па тек свршио богословију, да му одело стоји к’о катани мундир, да носи ирошки пош |
ам у олтар, па почели да чинодејствују, да служе сами Јутрење. —</p> <p>— Вла-вла-владика!{S} Ј |
одније, док гости пију кафу и јаузнују, да упознам мало боље читаоце са обе ове девојке, — да и |
ио с поп-Спиром, па сад заједно путују, да купе ствари за спрему.{S} А Спира је, вели она, пове |
је било право, и да су вребали прилику, да му се некако одуже; али он је, не марећи много за по |
Никола и наредио му да каже Јањи Грку, да купи цркви трећи полијелеј и да повиси црквењаку пла |
вели она, повео поп-Ћиру о свом трошку, да му овај густира ствари у болти; што купи поп Ћира за |
И сада, кад се почело зуцкати по селу, да се Јула попина и Шаца радо гледају — омрзнуо га је Т |
> <p>А деси ли се каква несрећа у селу, да, на пример, неко у селу умре, и ту како коме, али го |
исто купити и поп Спира за своју Јулу, да не би Меланија која има „немецко васпитање“ ни у чем |
чезне, и увелико се помирила тим мишљу, да је Шаца доктор, или још боље „Александар доктор“, до |
у.{S} Ако дође Лоренц Чифутин, кажи му, да ћу у Суботу овде бити, па нек ме причека дотле.{S} А |
ваки према себи тражи прилику; кажи му, да младић има и очи и своју науку, <pb n="184" /> па ви |
{S} Кад избија а он дигне толику ларму, да сва живина из авлије побегне куд које. „Ено га, опет |
стук, али му одмах окрену другу страну, да би и Шаца снивао њу као она њега.</p> <p>За то је у |
ћ ушли у собу, нарочито изашла у кујну, да се тамо од чуда трипут прекрсти.{S} А и јесте било ч |
лупу у соби, он је побегао на звонару, да не би био у неприлици, уз кога да пристане и да свед |
договорили и задали један другом веру, да један другоме буде девер; то јест, ономе који се прв |
ица, ређајући киселу штрудлу по тањиру, да пошље госпођи Спирипици. — Знам, да ће пући од једа |
ава.{S} Јула је упутила на тетка-Макру, да се од ње још боље о свему извести.{S} И гђа Сида се |
су чуле да сазна још више, а ако нису, да им прва јави.</p> <p>— ’хоће л’ кера? — чу се са сок |
цео свет.{S} Хтела је да покаже свету, да се не туђи од паора, да се покаже као плебејка, па с |
о било, и тако је весело плевила башту, да је с травуљином почупала и сву мирођију, тако да су |
ас тетка-Макрин, која је дошла у башту, да обиђе буре и наточи сирћета.</p> <p>Какво непријатно |
бојтара она времена, па да иде у Пешту, да прође свет; него... ето тако, капам ту бреспослен а |
под ноге.{S} Нека иде бестрага, казаћу, да одустајем и праштам великодушно нанету ми обиду.</p> |
ете о једном трошку видети и моју кућу, да би је знали сутра наћи, ако се ја, то јест, мало зад |
видели, јер је гђа Сида замолила Шацу, да се стрпи за ово неколика дана и <pb n="334" /> да не |
и ако је васпитаван цигло у том правцу, да буде тако рећи, један ступ куће — ипак се он изметну |
тако страшно лајати и скакати на ланцу, да у мал’ што није ишчупао колац за који је био везан, |
ланијиног успеха.{S} Пребациваће писцу, да није добар познавалац људи, односно женских, а ако с |
а обично полива улицу или плеви зубачу, да не би седела беспослена, јер беспосленост је, говори |
иша Сермијаш, па пружи испражњену чашу, да му се наточи, а рука му дрхће. — Мој Проко, — настав |
к’о катани мундир, да носи ирошки пошу, да има лепе брчиће и да лепо пева!{S} С нестрпљењем су |
да ћути и накани да чита — хтела одмах, да све у једној књизи нађе. — А ко ће их знати; и ко им |
ал’ ти ћеш баш изгорети —</p> <p>— Ех, да изгорем од ракије! — брани се и не да бојтар. — Е, в |
е био, кад је чуо из уста поп-Спириних, да ће сутра однети сто форинти и метнути их у Швапску Ш |
м Вратима на олтару и провири кроз њих, да види, ко је то?</p> <p>Тако се нови учитељ представи |
тати у селу.{S} Ићи ће у Пешту или Беч, да изучи хирургију.{S} А његова је породица велика; све |
а отишао је Шаца заједно с Јулом у Беч, да тамо доврши хирургију и зубну лекарију, пошто је пок |
и сами какав је белај напољу!{S} А баш, да вам право кажем, и не би ми мило било сад на оваком |
<p>— Неће вам ни доћи, не бојте се баш, да је зовете.</p> <p>— Та да!{S} Има она доста <hi>унте |
ја!{S} Доћи ће ти сутра Глиша Сермијаш, да процуња мало по подруму.{S} Ето ти гостију! — вели ј |
коју другу собу... не би’ рад био знаш, да нас ко прекида!{S} А тамо ћу то све натенани исприпо |
кад их имаш, фала Богу, па да им кажеш, да ваљда још неко седи у овом сокаку?</p> <p>— А да шта |
е рек’о: да те ’лади, а сад опет кажеш, да те грије?</p> <p>— Е, па кад је човек добар, к’о ја |
кав је онај Пера Тоцилов?{S} Шта велиш, да шега узмеш?</p> <p>— Па он ће, да ви’те, још и понај |
од Перине нешто остало. — А кад мислиш, да ћемо стићи, кад је такав пут?</p> <p>— Фала, господи |
Ти к’о мати, ниси требала да допустиш, да дотле дође.{S} И сад ми не помаже сва моја памет и с |
окака, као да је сокак ваш спахилук,... да човек не може да изађе пред своју рођену кућу од луп |
и да сам ја невина жертва свега тога... да ми је неко променуо и подметнуо!...{S} Аја...{S} Екс |
а из тањира.</p> <p>— Ево вам и ноге... да вас воли пуница, што кажу! — смеје се гђа Сида и сип |
а наредили онима тамо... онима вашима.. да оставе моју кућу на миру.{S} Знате, нисам рад ни да |
од нечега, па вели:</p> <p>— Хе.. та.. да дођете, господине, да крстите.. овај..{S} Вуји Ирошу |
ољубиви, нико му се није светио, н. пр. да му запали кућу или одведе чилаше.</p> <p>За то при п |
њен сан, одмах сам казала и помислила: да ће то бити нека њи’ова хунцутарија.{S} Удесили они т |
риметио веселим и расположеним гостима: да је све то лепо, ал’ да ипак треба да имају призрења |
језик како то почиње Меланија, па каже: да је француски језик баш <hi>тако</hi> нобл-језик, зар |
јој признаје искрено и хвали се и каже: да је многи њих воле а и она многе њих воли, ал’, каже |
л’ се и кад је с њим?{S} А она му каже: да се онда, кад је уз њега, не боји никога на свету.{S} |
лепшати.{S} Ето онај мој ми жабац каже: да ће бити промјене, промјене на боље.</p> <p>— Та какв |
авно рекли песници и филозофи, и то је: да је све зло у свету (од Адама па до наших дана) дошло |
ло би све друкчије.{S} Стари наши веле: да је дечије срце као восак — можеш правити од њега шта |
тидити девојачка вамилија.{S} И пишите: да смо сви здрави; баба кашље и кр’ја к’о и пре и тут ј |
сенћанском јесењем вашару.{S} И пишите: да му шаљемо пет форината сребра да му се нађе недељом |
дише мало у разговору док им не јавише: да изволе, супа је на столу.</p> <p>Господин Пера је од |
четрдесет пета, а у рожданику ми пише: да <pb n="254" /> ћу доживити и читаву стотину и још тр |
и али игра и једнако се извињава Проки: да не зна ништа, а Прока јој одговара подскочицом:</p> |
} Али Меланија остаје при своме и вели: да ни мами не би шкодило, да мало више зна француски.{S |
и критичар нађе — он ће извесно додати: да сво даље понашање Јулино није довољно мотивисано.{S} |
ишпут’о.</p> <p>— А можеш му и то рећи: да се <hi>доцкан</hi> сетио.{S} Младић је већ разговара |
тогођ стане да прибацује, а ти му реци: да сваки према себи тражи прилику; кажи му, да младић и |
је и како је било, а ја му онда кажем: да смо се споречкали, и да се он онако ујарости бацио н |
— Па зар ја диваним што зло!?{S} Велим: да вам мало помогнем.{S} Ако ја к’о први комшија нећу, |
изнутра —</p> <p>— Па ти си пре рек’о: да те ’лади, а сад опет кажеш, да те грије?</p> <p>— Е, |
што је и један и други размишљао мало: да л’ би добро било да му пребаци ту неискреност парохи |
!{S} А ова моја к’о нека балска лепеза; да је ду’неш, зауставила би се негде на тараби или на б |
е да у мисли.{S} Радозналост је морила; да се изеде жива.{S} Како само већ да дозна: какав је г |
6" /> Јула јецајући. — Боље да ме нема; да се нисам ни родила.</p> <p>— Но, но!{S} Не мораш ти |
рано!{S} Чујеш, шта каже господин-попа; да ће се вратити, — рече женица скинувши већ оно троје |
само да прође, да ми се скине с врата; да’но би’ душом... чисто би’ се наново родио!</p> <p>— |
.</p> <p>— Е, да!?</p> <p>— Та клевета; да бом’е да је клевета!{S} Та већ само то; што је казао |
нску и пљачку својих сопствених пароха; да му кажу како то није ни најмање депо, како то иновер |
носе, и ти гледај шта ћеш без попадије; да те видим онда шта ћеш!..</p> <p>— Али, Персида... сл |
S} Да је г. Пера обратио довољно пажње; да је отворио очи за чисто злато а затворио уши сиренск |
дао Бог, да ми можемо да будемо попови; да се ми овако, како нас је Бог створио, проразговарамо |
а.</p> <p>— А шта сте ми, папа, купили; да нисте што заборавили?</p> <p>— Дакле, шта је било, Ћ |
и гладан, старатељу и један туторе мој; да ти спремим, роде, голубића у расолу, то си ти увек р |
..{S}Бадава сам се ја правд’о да нисам; да сам пон’о мој рођени, а да је то нечија ваистину сат |
аш би’ волела да се видим са Меланијом; да видим је л’ се што променила!</p> <p>А за тим викну |
ча преко пута, да их затекне за столом; да на лицу места види ефекат, који је произвела својом |
лети тако сву Бачку и Банат и цео свет; да оде и остави за собом све, и срећу и несрећу своју, |
то показивало, да је Јули тежак живот; да јој нема живота, и да јој је смрт била једина срећа. |
, само њега моје очи више да погледају; да не гледају тога — замуцкује љут к’о ватра поп-Спира |
ћнија али и умешнија. „А <pb n="104" /> да боме, ето така ће несрећа увек пре наћи себи срећу, |
и за ово неколика дана и <pb n="334" /> да не долази и не пролази улицом, бар док се поп-Спира |
го к’о капуташи!...{S} А <pb n="416" /> да шта ви мислите!? — рече Рада поносито па се узврпољи |
мо то да снива!?{S} Њега <pb n="148" /> да снива!{S} А снивала га је врло лепо; и као попино де |
> <p>— Ти само чувај онај <hi>зуб!</hi> Да га чуваш к’о очи у глави!{S} То ти је најважније сад |
Богу нису ретке — а он: <hi>стој!</hi> да напоји коње и себе, а после кад узме уздице у шаке, |
смом</hi>, ја ћу тебе <hi>музиком!</hi> Да ви’ш како <hi>ја</hi> умем!“ И једно вече, дође лепо |
ятся и смятутся вси <hi>врази мои;</hi> да возвратятся и <hi>оустыдяася зѣло вскорѣ</hi>.“</for |
пази <hi>она,</hi> то јест <hi>ја</hi> да пазим, нека причува она ону њену принцезу... а то је |
дере....{S} Још ћемо и с <hi>вама</hi> да имамо деру!</p> <p>— Та како сте то почели, може је |
арјачом запрашку. — <hi>Арсеникума</hi> да ти дам, а не ајнпренсупе, к’о што си га и заслужио!. |
, видиш ти то чудо, још <hi>ни сад</hi> да се утјеши!! — вели гђа Сида а очи јој пуне суза. — А |
у овом шареном свету и <hi>не може</hi> да мотивише — па ипак се догађа.{S} Али писац ће се ипа |
и коме; им’о је, бо’ме, <hi>и коме</hi> да шмајхлује! — вели гђа Габриела.</p> <p>— Та... баш н |
о јест, мој супруг умро — <hi>мене</hi> да видите.{S} Да шта!</p> <p>— Та и’те, молим вас! — ре |
а бештија чифуцка!{S} И ми, <hi>ми</hi> да идемо!?</p> <p>— Па шта су га одвукли?</p> <p>— И од |
.</p> <p>— О Боже, Боже, с <hi>чим</hi> да се потуку!</p> <p>— Е, па лепо ако ми не верујете, а |
ша што га буде одвез’о — па <hi>он</hi> да се какогођ докопа зуба.</p> <p>— А знаш ли бар који |
ла. — Ју, убио је Бог; како <hi>то</hi> да ми пасира! — па стаде и погледа доле и виде да је са |
е Бог, Габриела, откуд само <hi>то</hi> да ти падне на памет!{S} О жено, жено, иди до врага!{S} |
у императивно поп Спира, — <hi>ћер</hi> да сте ми оставили на миру!{S} Не испирајте уста с њом! |
, боље ће бити, ону њену <hi>дунду</hi> да не ускочи за каквим у дороцу са рогља.</p> <p>— А-а- |
аш кад оба г. г. пароха <hi>морају</hi> да путују.</p> <p>— Даклем сад, газда-Перо, — завршује |
амо њега! ’хоће он <hi>Екселенцију</hi> да превари!{S} У мал’ му нису слиндарили ону браду.</p> |
ето пред кућу, па се сетили <hi>ту</hi> да <pb n="181" /> решетају жито; па нека плева, нека пр |
ло до густога.</p> <p>— И <hi>нећу</hi> да знам, и <hi>не треба</hi> ми да знам! — сикће гђа Пе |
мо род; а зар је то честита ракија?!{S} Да је то честита ракија, ја би’ се бар стрес’о кад је п |
амет!{S} О жено, жено, иди до врага!{S} Да ме ко чује ди се овако смејем, мислио би још да сам |
</p> <p>— Ху, та ман’те га бестрага!{S} Да је он само полак добар к’о што су му коњи — била би |
на дебела!{S} Еј! моје радости онда!{S} Да је питам сад, — вели госпођа Сида отварајући прозоре |
терају још брже, да још брже полете!{S} Да прелети тако сву Бачку и Банат и цео свет; да оде и |
<p>— Ал’ да ви’ш шта је даље радио!{S} Да ви’ш амишага његова!{S} Па није му доста било, да је |
арице и рекоше: „Мораш, мораш, Јуло!{S} Да ви’ш да смо ми младе, како се не би дале молити“, — |
’ то већ... вид’о би ти!...{S} Ћиро!{S} Да знаш да ћеш тамо наћи сва четири васеленска патријар |
Охо! — вели поп Ћира.</p> <p>— Охо!{S} Да како! — вели поп Спира и остави штап.</p> <p>— О фам |
’ багов да пушим к’о последњи павор!{S} Да сам се којом срећом погодио за пудара или бојтара, у |
/hi> је красан...{S} Сушта смерност!{S} Да га види његова Екселенција — но било би белаја.{S} У |
<hi>сама</hi> обријати ако ти нећеш!{S} Да памти кад се бацио на тебе!</p> <pb n="261" /> <p>— |
ута помислио, хе... ал’ шта ћеш!!...{S} Да их држим, — скупа је ’рана; па, п’онда... они оданде |
ам, па је било и штете и срамоте!...{S} Да ви’ш само даље, чиме су ме натоварили!</p> <p>— Јао, |
удира хирургију и зубни докторат!...{S} Да <hi>намешћа зубе</hi> и вилице... ако коме треба <hi |
миримо се...</p> <p>— Уф, уф, уф!...{S} Да се помириш!</p> <p>— Шта ћу; видим, како сам, знаш, |
бар док се коњи одморе и наране?...{S} Да отворим капију, ’оћете л’? — рече и учини весело пок |
говоре!{S} Говоре да си паоренда...{S} Да ниси ни за звонара а камо л’ за попа —</p> <p>— Е, т |
Сида дрвље и камење на нас овамо...{S} Да пропаднем у земљу пред оним младим човеком!{S} Од ње |
тију, — па ви сте онда госпоја Сида.{S} Да, да, акурат!{S}- Господин Спира је друкчије мора бит |
то видите, луде једне, а ви плачете.{S} Да бо’ме да ће доћи.{S} То су наши добри пријатељи, је |
пруг умро — <hi>мене</hi> да видите.{S} Да шта!</p> <p>— Та и’те, молим вас! — рече гђа Сида зе |
е закл’о два, па к’о Енглези дебели.{S} Да си и’ посл’о у Беч, добио би цигурно колајну к’о јед |
ће бити красан пар, и чим се запопи.{S} Да шта ви мислите!{S} Оде брада —</p> <p>— Хахаха! — на |
ако изгледа и шта ће се разговарати.{S} Да оде сад кад се <pb n="63" /> краве музу, — не иде, н |
омисли, па не оде поп-Спириној кући.{S} Да детету три крајцаре а ово одлети заборавивши казати: |
ћа да сам, ал’ то је ђаво што нисам.{S} Да сам от’ш’о празни’ шака, било би само штете: ал’ нис |
аћин!</p> <p>— Спава тај к’о заклан.{S} Да смо какви <pb n="318" /> рђави људи и душмани, могли |
п Спира и стаде забленут и скамењен.{S} Да је ћосави патер-Иноценц из Темишвара пустио браду и |
веност</hi>, он га је купио и донео.{S} Да га питам ко руши православије!{S} А он код Владике к |
о?</p> <p>— Па, ето, то сам смислио.{S} Да се ви <pb n="269" /> морате пошто-пото дочепати оног |
битно ништа, — а могао је врло лако.{S} Да је г. Пера обратио довољно пажње; да је отворио очи |
м за свештенство и мирско и духовно.{S} Да он чује, да неко <pb n="309" /> има распру с парохиј |
обојица да престану надлежноме суду.{S} Да иду одмах, јер у Суботу се мора бар један вратити, д |
би, каква је, и осванула на сокаку.{S} Да ми није жао момка, баш би’ га питала: мисли ли се та |
од куће, него обојица негде на путу.{S} Да нису тих дана одсуствовали, Бог зна да ли би било св |
фала Богу, ето шта нам данас фали!?{S} Да се нисмо којешта разговарали, не би се ни узели!...{ |
ду плебаношевој „виршофтерки“!{S} А?{S} Да није било онда тебе, зло и наопако по мене?{S} Како |
{S} А?{S} Који је то враг међ’ вама?{S} Да се нисте на путу посвађали!{S} Ово погано време, па |
њему!{S} Ди сте га, гнедиге, узели?{S} Да лепа цица! — рече разгледајући хаљину домаћичину.</p |
а? — излети поп-Спира. — Како, како?{S} Да се није откинуло клатно па поубијало јадну дечицу?</ |
иш?..{S} Па шта је то, даклем, било?{S} Да се није каква несрећа догодила?</p> <p>— А баш на пр |
ѡсолится; нивочтоже бȣдетъ ктомȣ, точїю да изсыпана бȣдетъ вонъ, и попираема человѣки.“</foreig |
ћер на удају, а опасност тако близу) — да пошље часком Ержу каквим било послом, да разгледа и |
тварајући прозоре да се промаје соба, — да је питам: <hi>кога</hi> ће то да обријају!{S} Ил’ мо |
> <p>— Па ти кажи, — учи га гђа Сида, — да га тога дана ниси <hi>ни вид’о</hi>, а камо л’ повре |
оварамо мало с тим њиховим владикама, — да видимо <hi>ко</hi> би <hi>кога</hi> обријао!!!</p> < |
ћи шоље и чаше са стола после јаузна, — да се нешто могу сад створити код поп-Спириних, па да о |
ну, али вас уверавам, — вели г. Пера, — да овако што још нисам пио.{S} Овако нисам!</p> <p>— А |
>— Не могу никако, —- вели поп Спира, — да се научим на нож, брица па брица.{S} Овако сам се на |
не је то правило, — говори поп Спира, — да је човек весео.{S} А како ће врага и бити весео брез |
се с том лулетином, — вели гђа Перса, — да излуфтирамо мало собу.</p> <p>— Шта ће само тај млад |
ја, знаш, ово толкујем, — вели Нића, — да је ово још к’о после ручка; а после ручка може вино, |
ивајући себи опет један фићок ракије, — да ви’ш белаја, ако јој дотле не спласне образ!{S} Отек |
мало боље читаоце са обе ове девојке, — да их то јест „ауфирујем“.{S} Нисам то учинио онога веч |
а глава му пала од жалости на груди, — да је среће, да ти меникана овако пијеш за спокој душе, |
памет то?{S} А чули смо, — кажу они, — да су сви Иђошани на твоју ворму паметни!{S} А, баш ти |
ислите, — окрену се гђи натарошевици, — да сам је умирила?...{S} Боже сачувај! — наставља Габри |
> <p>— Ја све мислим, — вели домаћин, — да су криви наши епископи.{S} Нема више оних старих поп |
знам, зар не знам — к’о једна власт, — да си пре три недеље закл’о два, па к’о Енглези дебели. |
расположена била тога дана за жалост, — да вам не умем каз‘ти...{S} А госпоје око мене <pb n="3 |
и и Севера к’о и онога с леве стране. — Да се пофалим онима унутра сас ероберунгом и сас мојим |
тегло јој се у грлу од силне жалости. — Да ми више ниси запевала!{S} Гледај ти то ње само!</p> |
мо, — уверава путник расплакану децу. — Да боме да ћемо доћи.</p> <p>— Ето видите, луде једне, |
днога да узмем у кола, <pb n="279" /> — да истерам бар тако ти’ шеснајст сребра.{S} Ето, нађ’те |
!{S} Баш он и нико други!{S} А ја би’ — да сам ја нешто на твом месту — ја би’ села преко пута |
А је л’ ово баш ваш зуб, оче Кирило?“ — Да, Ваше Преосвештенство, — поклоним се ја и одговорим |
и пошу око врата, како рекоше девојке — да је, дакле, тај путник давно очекивани учитељ.{S} Све |
о ћемо баш тако све даље, онако знате — да опростите, што ћу се тако изразити — ако станемо све |
Ал’ то је, знате, тако ишло, ал’ тако — да сам се сутра и ја сама, <hi>сама</hi> сам се <hi>себ |
продужили — к’о да ништа није ни било — да пију и да се разговарају о економији.</p> <p>— Молим |
само даска остала после њега!!</p> <p>— Да, да, имате право, — вели Пера, па наставља даље. — В |
ји.</p> <p>— Та шта говорите?!</p> <p>— Да шта ви мислите?!{S} Још онда, к’о дете, па се вид’ло |
>— Ју мама, иберашунг!{S} Ааа!</p> <p>— Да ми ниси купио наочаре?...{S} Ил’ што је зима ту, па |
како!</p> <p>— Та не говор’те!</p> <p>— Да шта ви мислите!{S} Извук’о бо’ме наш господин Ћира к |
пре толико година.{S} Хехехе!</p> <p>— Да није <hi>Зборник?</hi></p> <p>— Није, није ни то... |
иже силом и вуче преко сокака.</p> <p>— Да им дођемо у гости!... „Ми тако волемо кад нам ко дођ |
Та обиђе га покаткад мој Аца.</p> <p>— Да, вид’ла сам га канда ту одономадне.</p> <p>— Јесте, |
запрепашћено гђа натарошевица.</p> <p>— Да шта ви мислите!{S} Господин Ћира је хаглих човек, а |
па ваљ’да за то слабо и умире.</p> <p>— Да, да, имате право, и ја сам то примјетио, — потврђује |
у, нешто љуту где грди шегрте.</p> <p>— Да се нисте и ви <hi>тукли</hi> с ким гођ? — запита је |
што видим, све лепше и лепше.</p> <p>— Да шта ти мислиш!?{S} Целог боговетног дана лупа оно пр |
<p>— Та, наравно, кол’ко знам.</p> <p>— Да се нису посвађали?</p> <p>— Та да је само <hi>то</hi |
ње помешано с неким звиждањем.</p> <p>— Да боме да спава! — вели домаћин. — А, кога моје вино о |
ци опет.</p> <p>— ’хоћу, мамо.</p> <p>— Да ниси озебла, рано? ’хоћеш да ти дам моју „шлофкапу“? |
и несташних јарића овоселских.</p> <p>— Да, да, баш са свим тако к’о што изволесте лепо казати. |
има наопако штогођ још и горе?</p> <p>— Да шта ви мислите!</p> <p>— Та шта говорите!{S} И-ју!</ |
кам!{S} Шта <hi>ја</hi> чекам?</p> <p>— Да, шта чекаш?{S} Шта чекаш још?!! — праска гђа Перса.< |
е <hi>од добра</hi> још бегао?</p> <p>— Да чуваш село, — гракнуше они у кујни на њ.</p> <p>— Та |
p>— Не.</p> <p>— А гефроренес?</p> <p>— Да.</p> <p>— А ајскафе?</p> <p>— Не.</p> <p>— Чудновато |
p>— А пијете ли бар белу кафу?</p> <p>— Да.</p> <p>— А пунш?</p> <p>— Не.</p> <p>— А гефроренес |
ђем какву криву грану, па да —</p> <p>— Да се обесиш, је л’ —?</p> <pb n="299" /> <p>— Не, — пр |
а говориш?!...{S} И пољубили —</p> <p>— Да шта ти мислиш!{S} Пољубили да бо’ме.{S} Ал’ наравно. |
цело село само о томе говори —</p> <p>— Да ниси ти, Кипро, чуо што? — пита гђа нотарошевица муж |
ви покварени, а блато велико —</p> <p>— Да, да, то је невоља једна!</p> <pb n="266" /> <p>— А к |
Ћира. — Очитаћу ја њему већ —</p> <p>— Да му очиташ, јест, — храбри га госпођа Перса, — те још |
Бечлија!...{S} Ти си салашар!{S} Одма’ да си пољубио господин-попу.</p> <p>— Нећу, — вели Рада |
о прашином на кола?{S} А?{S} Ајд’ одма’ да с’ га пољубио у руку! — рече и намршти се да би га з |
маше главом.{S} А ја не могу к’о одма’ да га познам.{S} А он се заплак’о па каже: „Хе, ко је о |
лот — па вас човек и не може тако одма’ да разликује!{S} Ха ха ха! — смеје се гђа Перса сатанск |
а кад неког омрзнеш.</p> <p>— Није нег’ да се још измирим ваљ’да!{S} Ако ти ’хоћеш, ја бо’ме не |
џепу? — шапће поп Спира.</p> <p>— Ајд’ да видим!{S} Ал’ најпре да видим, спава ли?</p> <p>Наст |
е оправи? — вели поп-Спира. — Рек’о би’ да је добар сат... мог’о би још да послужи —</p> <p>— Т |
<p>— О фамилијарним стварима желио би’ да се разговорим с вама, господар-комшија, о фамилијарн |
рташица упутства, — кад метнеш пред њи’ да једу, а ти ондак оног жутог фурт чеши руком по лећи |
су поповски џепови и шта све може у њи’ да стане!</p> <p>— О, о, Боже!... <hi>Штогла</hi> —</p> |
а јесте л’ се уморили?...{S} Хоћете л’ да вам помогнем?</p> <p>— Та окан’те се ви мене!{S} Шта |
пешно води офанзиву.</p> <p>— Хоћете л’ да вам баш кажем? — пита Пера.</p> <p>— Ју, слат — ... |
Не волем ни да се сетим тога а камо л’ да ти још приповедам.</p> <p>— Но, па шта је било то оп |
бе баш никакве!</p> <p>— Мамо, ’хоћу л’ да погријем вечеру? — пита је понизно Јула.</p> <p>— Ја |
У том уђе и Аркадија.</p> <p>— ’хоћу л’ да тражим кола? — запита Аркадија.</p> <p>— А, па да бо |
ложеним гостима: да је све то лепо, ал’ да ипак треба да имају призрења према поштованом домаћи |
о је онако на очи пипав и завезан — ал’ да га видите, како уме да се свађа и да лаже кад га исп |
о си радио!</p> <pb n="355" /> <p>— Ал’ да ви’ш шта је даље радио!{S} Да ви’ш амишага његова!{S |
познанство и пријатељство.</p> <p>— Ал’ да си само вид’ла Његово Преосвештенство!{S} Остави леп |
, да је мени лећи па умрети,</l> <l>Ал’ да ми је смрти не видити;</l> <l>Да ја видим, ко ће ме |
о’ да видим, да није пукла славина, ил’ да нису прешли ови Ракилини ђаволи из комшилука, па одв |
"309" /> има распру с парохијанима; ил’ да је пушио пред светом; ил’ да се веселио у друштву — |
анима; ил’ да је пушио пред светом; ил’ да се веселио у друштву — тешко њему!{S} Тешко њему!... |
и, то је к’о свето; па зато, ето, дођо’ да видим, да није пукла славина, ил’ да нису прешли ови |
ме, фала Богу, ни не тера!{S} Па зашт’ да идем?{S} Је л’, зашт’!{S} Ко је <hi>од добра</hi> јо |
, солгабирове мој! ’хоћу, снаго моја, а да коме ћу ако теби нећу дебело мазати, та да што смо с |
же човек, па да му је срце од камена, а да се не осврне за њом и не да оку пријатна призора и у |
ендар (Велико-Бечкеречки) Шаца брица, а да је, кад ју је спевао, мислио на Тиму „шлајбера“ — јо |
комесаром да је продавани коњ његов, а да пасоша нема за то, што су му дин-душмани његови укра |
собом.{S} Мало које вече да не прође, а да не оде поп-Спира поп-Ћири или овај ономе.{S} Некако |
ју и мало наглува од старости. „Боже, а да л’ су се који пут пољубили, <pb n="154" /> онако сто |
о га, ту је!{S} Сад брже њега напоље, а да метнемо ово на његово место! — И поп Спира извади бр |
Е, чудо ми нико!{S} Та кад сад неће, а да кад ће ђавола!{S} А зар сам ја опет био бољи, кад са |
лосна, а како и не би; ако мати неће, а да ко ће?!...{S} Ју, ја сам се баш <pb n="195" /> заљуб |
ас не могу да прођу ни једни сватови, а да вам какав гођ ђаво не пасира!{S} Не мож’те да живите |
ви мислите!?{S} Нисте га још видили, а да видите, какав му је црвен нос!{S} Дакле, молим...</p |
’о да нисам; да сам пон’о мој рођени, а да је то нечија ваистину сатанска и паклена унцутарија |
ола часа изван вароши на пут кренути, а да га женска чељад као камилу не натовари каквим поруџб |
Не да се тај лако!{S} Како је деб’о, а да ви’ш како се праћака к’о шаран кад га извуку из воде |
ажем ти, сто си ми пути пао на памет, а да ти докажем, да сам те се са захвалношћу сећао, — реч |
нем.{S} Ако ја к’о први комшија нећу, а да ко ће?! „Дрво се на дрво наслања, кажу паори, а комш |
могао бити без ње, то јест Меланије; а да се, не дај Боже, стрефи штогођ, отиш’о би, каже, из |
а сиротиња, па ми није ни до чега!{S} А да ви’ш да натучем свилен шешир прико десног ока, па чи |
ам чуда по селу — што мало ко зна!{S} А да ми је рек’о Бог, да пишем књиге, к’о што дувам сад у |
ш, како је било; ето тако је било!{S} А да си ти била у мојој кожи, — наставља поп Ћира, оставш |
Та да, да, што кажете и двадесет!{S} А да шта ви мислите!?{S} Нисте га још видили, а да видите |
ре, те дивљаке, што само то знаду!{S} А да им није <hi>нас</hi> из Оберестрајха, та не би ни да |
ву — тешко њему!{S} Тешко њему!...{S} А да неко, к’о удовац на пример, има домостроитељку по пр |
ад нема ни инквизиција ни анатема.{S} А да су те речи биле изушћене против католичког бискупа, |
незгодно ударио, да ми избио, зуб.{S} А да је све то тако, може се, реко’ ја, Преосвештенство у |
лијенту и љубимцу до прве прилике.{S} А да не би до тога дошло, није жалила труда него је учини |
</hi>, па через тога се и свађамо.{S} А да смо „немеши“, нит’ би ви били брез кола, нит’ би’ ја |
те ет’ тако, па само грешите душу.{S} А да бо’ме, кад не знате зашто је све то.{S} Мени у <titl |
} Ал’ прошло! — одмахну Нића руком. — А да је остало оно старо, та не би’ му био боктер ни у са |
ти си већ све то заборавио!!</p> <p>— А да!{S} Е, па ниси требала онако на крај срца да будеш!< |
да што дуже мислите на мене.</p> <p>— А да не би заборавили, ево вам овај пукет цвећа.{S} Он не |
је Јуца попина под фелером?</p> <p>— А да шта ви мислите?</p> <p>— Та здрава је к’о тресак, за |
, дуго вам време кад ћутимо?</p> <p>— А да бо’ме.{S} За то ајд’ певај... разгали ме; нешто сам |
још неко седи у овом сокаку?</p> <p>— А да шта сам него то урадила!{S} Па мислиш да ми је штого |
иповедати твоје „штиклове“ —</p> <p>— А да шта би ти ’тела?{S} Ако ти се не допада та песма, пе |
ћући: „О, Боже, опрости мене грешну!“ А да се путник прекрстио неколико пута потврдила је и дру |
разговарали, како и где да га наместе а да не падне странцу или госту у очи.</p> <p>И баш се о |
осподин-попином ћерком унтерхалтовати а да с киме ћу!“ А она, гледам је, села па к’о банацка мл |
што рек’о паор.{S} Добро те си дош’о а да је још мало потрајало, мор’о би нас тражити по свету |
регне шест таких хала, па да пуца бич а да потерају још брже, да још брже полете!{S} Да прелети |
</l> <l>Јер твој бити не могу;</l> <l>А да с другим сретна будеш,</l> <l>Молићу се ја Богу!“</l |
пима и архиепископима.</p> <p>— ...{S}А да парох пароха тужи и тужака епископу, — наставља дома |
ри за то; а и ја, ако ћемо право, треба да се зовем <hi>Провлаков!</hi></p> <p>— Ах, бадава, — |
и Пера Тоцилов једући. — Људи су, треба да се венчаду; нису марва, на прилику, па да брез венча |
оравиш!...{S} Ћиро!{S} Кад мрзиш, треба да мрзиш љуцки.{S} Јест, тако је то!{S} Све доле!{S} И |
<p>— Е, лепа парада! <hi>Вас</hi> треба да је срам, <pb n="146" /> а не мене!{S} Ја баш ако и г |
о чланака па чак и до штруфли.{S} Треба да су, што кажу, „пасент“ чизме и дебели фланерски обој |
узме.{S} Сви су били сагласни, да треба да тужи поп-Спиру <pb n="222" /> не Проти или коме друг |
..{S}Какав сам ја био ондак, и да треба да је сада мој крај... па ди сам само поглед’о, било је |
се човек прими некога посла, онда треба да га <pb n="81" /> својски ради.{S} Ако сам пастир пас |
и колико барута и до ког термина треба да стигне тамо тане и да тресне о месец.{S} Па баш тама |
јој се јавити каква прилика... па треба да зна, и њу ћу научити.{S} Али, слатка, услуге за услу |
о, — завршује Нића, — ти знаш шта треба да радиш.{S} Па к’о што сам те научио.{S} Не попушћај ш |
и приличи поповским кућама, које треба да послуже као пример осталом стаду и парохијанима.</p> |
и заборавила би све обзире, које треба да има једна гостољубива домаћица.{S} А узрока је било |
ка и петога рим-папу, па ништ’ не треба да се плашиш, Ћиро, кад знаш да си у резону, него треба |
она лепа и мало нижа; али жена и треба да је мало нижа, то је много лепше него кад су и муж и |
ан’те их до врага!{S} Ми к’о људи треба да смо паметнији.{S} Та због њих смо, што кажу, и царст |
зрачунали лепо све кредом: колики треба да је топ, колико тане и колико барута и до ког термина |
аше; — на против, ако ко, онда ми треба да се извинимо што у оваком вашару дочекујемо госте.</p |
ида —</p> <p>—...{S} А нашем Пери треба да кажемо, да одма’ од сутра пусти још дужу косу; кад д |
а: да је све то лепо, ал’ да ипак треба да имају призрења према поштованом домаћину који се цел |
ро, кад знаш да си у резону, него треба да им кажеш све што ти је на срцу, што те једе и пече.{ |
, то ми се допада!...{S} Још само треба да вас чуједу... и да вас спеваду шором —</p> <p>— Проб |
.{S} Ако сам пастир пастви, а оно треба да сам к’о што треба пастир —</p> <p>— Свакојако, свако |
ом мужу који се бави науком па му треба да се разговара и разгали мало —</p> <p>— О, пардон, — |
дана има од свију сватова највише права да захтева), да му отпева ону његову песму, ону коју он |
ре и једва је чекала да му кроз дан два да што му је обећала ако се лепо покаже.{S} А обећали с |
бити, кад и поред месесечине, па једва да сачуваш вранца од рђави’ људи!{S} Ај, <hi>то</hi> ја |
ој срдитој својој немоћи била је готова да учини свашта.</p> <p>И оно, чега се писац бојао у пр |
младић очи па пробир’о.{S} А она њихова да је била за нешто <pb n="260" /> боље рођена, — не би |
а направио шаком као неки заклон од ува да чује боље.{S} Кад се свршило све и запевало <title>Б |
шунке и сира у кола, и посаветовала га да буде умерен, да се лепо и питомо опходи с оним, да г |
пасење исприповеда, оне дахну и моле га да им више не приповеда тако страшне ствари јер су, каж |
ав комшилук био против њега и вребао га да га убије, али за чудо, да је крај свих тих претњи и |
па дошао и стао пред њега и замолио га да га покрсти и преведе у нашу православну веру, — не б |
ила!</p> <p>А за тим викну најстаријега да се врати. <pb n="413" /> Јер овај је трчао за колима |
на памет!{S} То је желела и молила Бога да дожави па онда немари да склопи очи.{S} Међутим њен |
икад није ни било, па окупи молити Бога да доживи да види Ђуру, средњега брата, да је отворио д |
сам дочекала унука; сад само молим Бога да ме не узме к себи, док му баба не сашије гаћице.“ А |
уради што је смислила; није имала кога да пита, него је могла сама да уради, <pb n="133" /> је |
/p> <p>— А за што да идем, и через кога да идем!?...{S} Није ме, до душе, нико звао у сватове, |
нару, да не би био у неприлици, уз кога да пристане и да сведочи. „<hi>Фама</hi>“ је по селу кр |
крих руку човек тражи пешкир.{S} И кога да прво сретне на вратима као сведока свега тога, него |
} Данас мало која да мора да тражи кога да јој пише у род, него седне сама па пише; по три дана |
а знам, погодили.</p> <p>— Не знам кога да погодим! ’хоће л’ Пера Боцкалов?</p> <p>— Ман’те га |
редовно случај код њега — тера свакога да пева песму: „А а а, драги брате комшија, ако ’хоћеш |
сушеном врежом, која сад не може никога да прикрије и да тако помаже безазленом ашиковању.{S} З |
о каже; увек она има изговара и разлога да се што више задржи на овој грешној земљи.{S} Тако је |
дајте ето дванајст сребра и још једнога да узмем у кола, <pb n="279" /> — да истерам бар тако т |
а и могао надати, да ће ми бити до тога да то купујем и Сиду иберашујем!</p> <p>А обојица су ку |
ја Сида, а кад сам је ја советовала, да да њену Јулу нигде на страну у кућу, у лер, а она сва п |
ндука ствари. — ево и за тебе, мама, да да ви’ш да те нисам заборавио... ал’ боље, ајд’ погоди |
мо унутри.{S} Није хтела, а ни могла да да одговора на једно његово питање врло деликатне приро |
какав Грк, на није ’тео ни крајцаре да да нуз девојку.{S} А поп Ћира, Бога ми, паметнији — па |
а знате ме, фала Богу,... па нисам рада да ми се пребаци —</p> <p>— Верујем, верујем, слатка, и |
ишта да прослови, па ни сада.{S} И сада да је неко убацио споља кроз прозор читаву цигљу и полу |
у нову кућу; јер „зуб времена“ изгледа да је немоћан према њему као зуб старчев према ораху ко |
.{S} Некако и једнима и другима изгледа да им је пропао цео дан, ако се бар у вече не виде и не |
Пела се замисли па ћути; и њој изгледа да је то доиста један фелер.</p> <p>—...{S} Те још кака |
} Пацова се бојао а мишеви опет изгледа да је багателисао.{S} А сем тога био је као лопов бескр |
дранили у богословији, — хтеде гђа Сида да рекне, али, што рекли: „Бог да прости предње зубе“, |
о тући због њега?!...</p> <p>— Па ваљда да останемо флегматични.{S} Е, Спиро, Спиро, не носила |
и сам онај бојтар манише.{S} Или ваљда да гледа и слуша оног меланхоличног бојтара који једнак |
лаву!</p> <p>— Е, е!{S} Ама то ће канда да изађе на дебело, господар-комшија! — плану поп Спира |
ола и кога је погодио; па ако није онда да <hi>ја сам</hi> то некако удесим; ако буде к’о што ј |
аква босонога на капију и нађе баш онда да зове комшиницу из преко пута, само да му да на знање |
и јој Нића па па се окрене мало на леђа да се мало одмори, а она га погледа сваки час, па му од |
селу се још у Суботу после подне опажа да се приближује.{S} Друкчије је у кући и пред кућом.{S |
нили и узанђарали тунакара унутра, а ја да сам неки к’о што ме беде, та мог’о сам вас до голе д |
ачима па запита: „Ди је мој Рада?“ а ја да кажем: <pb n="411" /> „Рада побе’го од бабе!“ Зар ће |
Сида а гледа једнако у Перу, — боље ја да јој кажем <hi>сад</hi>, него свекрва или муж <hi>пос |
је бар било још дана записато, а не ја да се вучем по свету овако брез тебе, брез свога најбли |
да можеш скакати —</p> <p>— Ех, знам ја да би вама било срце на месту тек ондак!...{S} Еј, та ш |
сокаке, колико би’ тек ондак треб’о ја да држим боктера и из моје мале плаће да и’ плаћам, да |
ио, а?</p> <p>— Нисам точио... а што ја да точим!{S} Ваљ’да је шљивовица!{S} Него ника комадара |
b n="282" /> Ако нико није, а оно ћу ја да је преокренем па од сад нек се каже: „Триста, <hi>бе |
пола поскурице, а послао га је Аркадија да јави.{S} Знали су, дакле, да је путник дошао, али му |
Јуца је умела добро да кува а Меланија да критикује јела; Јула је волела хаљине отворене боје |
писмену књижевност.{S} Данас мало која да мора да тражи кога да јој пише у род, него седне сам |
а најмлађе унуче Савицу и сад њега чека да ожени. „Видећете само,“ говорио је Палчика, „ја сам |
изражавао — од тих паорендерских навика да спава лети пред кућом под комарником.{S} Међутим то |
еким вергловима, да цео шор не може ока да склопи.</p> <p>— Па што су ти се завезала уста, кад |
јер ви, казаћу му, не можете пре ручка да се кренете.</p> <p>— Но, па добро, ал’ ја ипак, још |
азговарам, па кажем баш: „Ју, Боже, ала да се ’хоће нешто, на нашу срећу, сетити па да нам дођу |
ају му и кабаницу и дороц.</p> <p>— Ала да пасје ноћи, тане му госино! — вели Нића. — Таман за |
вредно за видити!{S} Ту је она требала да дође, да <hi>мене</hi> види!{S} А тако сам, онако... |
!{S} Јадна жена!</p> <p>— Ту је требала да буде, па да види, лоћка једна, како се жали супруг и |
А шта ће ти наочари!{S} Кога си требала да видиш, видила си га још пре толико година.{S} Хехехе |
је ту је!{S} Ти к’о мати, ниси требала да допустиш, да дотле дође.{S} И сад ми не помаже сва м |
ве још раније.{S} Па к’о бајаги сневала да се кугла, нада се гостима и шта ти ту још нема!{S} Т |
во <hi>Омладини</hi> која је предлагала да се свакоме каже: <hi>ти, ти брате</hi> и <hi>ти сест |
не и последњи покушај за који се надала да ће спасти живот њеном вредном и полезном штићенику.{ |
је било код гђа-Персиних, па је гледала да свега и више и боље буде код ње, и кола и коња, и пе |
ада љута целога дана.{S} Онда је држала да је то казано само онако, из пакости, да она само чуј |
тији и лепши, и тиме је доиста показала да је добра машамода и да има укуса, па је окренула гла |
потекарица — која се с почетка устезала да се крене, јер је смешно говорила српски, и она се на |
је онда чула гђа Перса и одмах убрзала да измакне, да их не слуша више.{S} Била је тада љута ц |
су сви ћутали.{S} Јула је једва чекала да остане мало насамо, да се сита исплаче као свака нес |
го ни запиткивала, зато је једва чекала да је скине с врата.</p> <pb n="213" /> <p>— Па збогом, |
а душа и то.{S} Ал’ ја сам једва чекала да се сврше те дерне штудије његове!...{S} Та нема наше |
једна и друга попадија једва је чекала да јој се попа врати, да се сита најада и потужи на, та |
етна преко сваке мере и једва је чекала да му кроз дан два да што му је обећала ако се лепо пок |
ивом господину све чизме, па ме послала да вас молим да нам позајмите само за ноћас вашега „нот |
ивих рукавица, које је секла и спремала да покрива флаше од парадајза, који је баш тога дана ку |
, добро.{S} Екселенција нас је натерала да се лепо измиримо и да све обиде, учињене од једнога |
е через ње!...{S} Све је до мене морала да се ’вата у коло, па да игра нуз мене!</p> <p>— Па за |
и то призор био, кад би гђа Перса стала да брије поп-Спиру а овај се отима. — Ах, не, не!{S} Ти |
а је одмах легао, а госпођа Сида остала да поспрема после тога калабалука.</p> <p>А тек Јула, к |
риела скидајући мараму. — А ја потрчала да чујем, кажем у себи: госпођа ће као беамтерка то нај |
="subSection" /> <p>То никад није могла да заборави фрау-Габриела и омрзнула је и на Цвечкенмај |
мислила, али се ипак никако није могла да сети, да је кадгод чула, да се нека тако из поповске |
тамо унутри.{S} Није хтела, а ни могла да да одговора на једно његово питање врло деликатне пр |
} Е, то га је она његова бештија навела да уради; нико други нег’ баш она.{S} Ах, ко да је глед |
тамбуру да је прати.{S} Сада је видела да је јуче ваљда нешто љута била, јер, напослетку, а за |
чује и да се једи; а сад је лепо видела да је било истине у томе.</p> <p>— Хе, слатка моја фрау |
па рече у себи:</p> <p>— Баш би’ волела да се видим са Меланијом; да видим је л’ се што промени |
чинило јој се само.{S} А тако би волела да чује мало тамбуру; нешто је расположена данас.{S} Гл |
ланија је остављала клавир и није смела да свира ни омиљену поп-Ћирину песму „Сјајни месец иза |
— каприцир’о се баш од попиног фланела да направи својим Чифучићима оне њи’ове „чифуцке оченаш |
<hi>погачарима</hi> у Б** нити је хтела да прими икакво правдање и извињавање.{S} Они су јој се |
дана, па и она, ето, дакле, није хтела да зна ни за какво измирење, и ако је најлепше мишљење |
сила сва звона, али оба попа нису хтела да буду заједно; једнога је од њих обично увек замењива |
е се одвикне од како је Меланија почела да се шета испред куће!{S} Међутим, да попусти кад је о |
као свако сретно створење, готова била да загрли цео свет.{S} Хтела је да покаже свету, да се |
о Господину Владици, чија је жеља била да се измирење попова распростре на обе њихове куће.{S} |
врата, која је домаћа чељад заборавила да затвори.{S} Псује домаћин заборавне и несавесне млађ |
м што се —</p> <p>— Ју, ја и заборавила да вас питам.{S} А ко га је напаствовао?</p> <p>— Па по |
а и прилику, к’о што би’ и сама урадила да сам на његовом месту.{S} Ништа ми ту, Ћиро, нисмо кр |
цу?!{S} Ето, кад си, кажи ми, њу видила да је узела књигу па да чита!?{S} Него та лепо стоји св |
ука од једне аспиде, шта се она усудила да каже.{S} И <hi>она</hi> се нашла да ми чува кућу; <h |
„нем тудом, и не знам ништа!“ и тражила да је пусте у кујну да помаже Жужи.{S} Све јој то не по |
а витка и блеђа у лицу а увек се тужила да јој нешто није добро.{S} Јуца је умела добро да кува |
екати, јер га је фрау-Габриела замолила да не пуца док је она у авлији, јер каже, да има врло х |
о је била мало наглува, одмах се сетила да то звони на вечерње па одмах остави рад и стаде и са |
О госту ни речи!{S} Гђа Перса се решила да не спомене, а гђа Сида ћути или о које чему говори. |
о кад јој је ова похвалила укус и рекла да јој је здраво леп господин младожења, и да ће пасова |
</p> <pb n="346" /> <p>— Добро си рекла да је обешењак.{S} Обешењак је, онда сам тек добро вид’ |
, слободно упрегнути и у штајерска кола да и’ вучем и брез бича; ја, каже, ништа не би’ знао!{S |
>— Није ваљ’да имала фрау-Габриела кола да плати, а знали би и ви...</p> <p>— Та шта говориш!.. |
дерао се и плакао: хоће код попе у кола да се вози.</p> <p>Кола су све више јурила и измицала а |
опов чифуцки; код тебе жива, два дритла да он украде!!!— То је, кад се људи мешају у наше посло |
кући.{S} Но срећа, те је ова напоменула да се полази и попови се дигли већ.{S} И тако је за тај |
мајерка је била као убијена кад је чула да њена присна фрау-Габриела зна много више од ње, и же |
ила да каже.{S} И <hi>она</hi> се нашла да ми чува кућу; <hi>она</hi> и то <hi>моју</hi> кућу д |
арадајз код куће, и баш сам данас нашла да га кувам!...{S} Ефи!{S} О Ефика!{S} Узми ове рукавиц |
м пријатељима о томе, какве кораке ваља да предузме.{S} Сви су били сагласни, да треба да тужи |
цељом, гледа поп-Ћиру с леђа и наставља да подбада. — Ћиро, узми се на ум!{S} Ћиро!{S} Одма’ ид |
књигу.</p> <p>Дође ред на новог учитеља да прихвати.{S} Кад пусти глас па запева, сви се окрену |
“), али се њему самом сад отворила воља да накупује и изненади своје укућане.{S} Радостан што ј |
онако, пало ми на памет, дошла ми воља да се мало разонодим.{S} Па... реко’... дај да обиђем и |
Спира је друкчије мора бити обучен, ма да више не носи <hi>ни он</hi> мантију! — Ха, ха, ха! — |
тих претњи и опасности још жив био, ма да се једна комшиница зарекла пред кандилом, у коме је |
мем рећи венула, јер, као за пакост, ма да је била заљубљена, остала је једнако (противно свима |
за пут, к’о обично?</p> <p>— Можеш; ма да ми није ни до чега.</p> </div> <pb n="265" /> <div t |
а поред њега неколико дебелих књига ма да је слабо читао али, као човек који је поштовао учене |
ојој већ отпочиње по мало сама прича ма да се може узети и да је она продужење Главе Прве</hi> |
тва.{S} Памти све и једна и друга, и ма да се тужи на слаб вид, ипак за то једна другу још из д |
риела, која се повезла као енђебула (ма да је то било против <pb n="374" /> њеног принципа, јер |
ћете л’ о црквено-општественим ствар’ма да разговарате?...{S} Ако мислите о њима, стојим вам на |
.</p> <p>Фрајла Јула је могла у паузама да живи, али их фрајла Меланија није трпела и за то она |
Готово и ми ћемо скоро.{S} Треба и нама да подранимо,“ — чује се опет неки глас из прека; — „ва |
ви онда ваљ’да треба радњим даном нама да певате!{S} А, је л’тако? — пита путник смешећи се.</ |
имала кога да пита, него је могла сама да уради, <pb n="133" /> јер поп Спира ни поп Ћира није |
кву, увек зове и моју Јулу, а неће сама да иде; само да се види како је она господске боје, бле |
ерње па одмах остави рад и стаде и сама да се крсти шапућући: „О, Боже, опрости мене грешну!“ А |
п-Ћира чуо, био је сахат који се спрема да избија.{S} Кад избија а он дигне толику ларму, да св |
ње ће читалац видети, какве тешкоће има да савлада човек који мора хитно, а у невреме, да путуј |
, и даље, како само, ето, тој песми има да благодари, што се оженио својом садашњом супругом.{S |
али, него и један и други кад нешто има да каже а он говори и гледа у онај писмени акт, или окр |
рло смешна изгледа, а видело се по њима да су оба много путовала и штрапацирала, многе газде до |
а не пуштајући га. — ’хоћеш ти талирима да поткиваш Какаш-Веркине чизме!?{S} А ди ти је сад?</p |
га натера поп Ћира и о већим празницима да говори!{S} За то су се многи, чим поп Спира отпоче с |
убадур.{S} Од тога доба поп-Спира очима да га не види; и једнако је због њега било речи у кући |
алов био је привезан за доњи крај ђерма да се лакше вуче огроман кабао из бунара.</p> <p>И у ав |
чног дела, пошто је уговорено кога дана да буде прстен, настаде весеље.{S} За час се искупило д |
: <pb n="77" /> „Само да ми Бог да дана да га видим калфом.“ А кад Гавра постаде калфа а она оп |
о место.{S} И што би могла за пола дана да сврши, то њој траје цео дан, па и дан и по.{S} Где р |
м би оне са села могле читаво пола дана да зазјавају само пред једним излогом дућанским.{S} Поп |
то Шаце и нема већ више од недељу дана да дође и ако је киша већ престала и мало се оцедило, а |
да није хтела чак ни после недељу дана да иде с <hi>погачарима</hi> у Б** нити је хтела да при |
Ал’ то тако страшно, да је морала једна да понесе са собом флашу са сирћетом, па све ми међеду |
и и хватали мачка, она је имала времена да лепо посматра госта и запамтила му све и стас и лице |
која је данас баш згодна и к’о поручена да је Јула отпева.{S} А млада као свака млада, стиди се |
Да нису тих дана одсуствовали, Бог зна да ли би било свега тога па наравно и саме ове приповет |
њој дали кад сав свет зна да она не зна да шије.{S} Уф, уф!{S} А морам ја доћи да то поправим — |
<p>— Иди је, синко, зовни; она и не зна да имамо посјету.</p> <p>Госпоја Сида била је тамо где |
ико живи дотле није знао, а највише зна да приповеда каква Вавика или Бетика, каква Швабица, ко |
а</hi> бити крив!</p> <p>— Сав свет зна да је он крив.</p> <p>— Е, слаба је то утјеха за мене!{ |
{S} А што сте њој дали кад сав свет зна да она не зна да шије.{S} Уф, уф!{S} А морам ја доћи да |
овом месту.{S} Све што у овом селу зна да чита и да пише, од њега је то научило.{S} Мила кишби |
шта је вино, па кад год хоће добра вина да пије, а он ето ти га па к мени. „Срдили се ви или не |
го бесно!...{S} К’о да ће хиљаду година да живиду!</p> <p>— Поп-Ћиру и Спиру? — запита је зачуђ |
је!{S} Истина је!{S} Али је и то истина да се много што шта у овом шареном свету и <hi>не може< |
ерку гост затекао у послу, знала је она да је ово учен човек, па ће знати оно што се каже: „Гле |
то су у многим кућама мрзили кад му она да из тањира да једе, а пинчика опет био је тако васпит |
шем чуда и покоре сеоске, па три ђакона да читају три дана и три ноћи, па да им још претекне!{S |
био комотан, а вели он, он и не рачуна да једе, ако не сме да се наслони на један или други ла |
о писац никако није могао да дозна), па да не осећа, него да је као камен према ласкавим речима |
ајер била тако <hi>лакомислена</hi>, па да се тура и ди јој није место —</p> <p>— Па, кад будне |
p>— Е, да!{S} Та шта говорите!{S} А, па да бо’ме!...{S} Пролазе године, а женска деца, што кажу |
кола? — запита Аркадија.</p> <p>— А, па да бо’ме!{S} Само се погађај, јер ти бар знаш паора! ве |
и зажели да упрегне шест таких хала, па да пуца бич а да потерају још брже, да још брже полете! |
ли она, к’о каква подерана штримфла, па да се може подштрикати!“ А-ја, нема тога, Ћиро! „А поно |
ед дођем код вас на једно пола дана, па да ви мене лепо научите, како ви то правите оне ваше чу |
— нису више за бојтара она времена, па да иде у Пешту, да прође свет; него... ето тако, капам |
м!{S} Ајде-де да је снев’о мој попа, па да ми није ни чудо.</p> <pb n="30" /> <p>— А шта сте то |
один-попо!{S} Него четрнајст сребра, па да се сутра зором кренемо у име Бога.</p> <p>— Ама ти с |
Спира.{S} Увек се извуче из малера, па да је не знам какав.{S} А ту је мислила на онај случај, |
а од своји’ уста, да му син штудира, па да временом буде од њега човек, а он — измишљава све ко |
О, на мало, на мало!{S} Камо срећа, па да ме се почешће тако сетите!</p> <p>— Е, Бога ми, — до |
.{S} Ајде бар да је каква шљивовица, па да кажеш, намамио сам се на њу, — него ника ординарна и |
ребра.{S} Ето, нађ’те ви још једног, па да вас возим не за <hi>осам</hi>, него за <hi>шест среб |
и наточи још једну себи.</p> <p>— Е, па да се куцнемо, — вели домаћин: — У здравље родитеља зар |
, сад како лепо живимо —</p> <p>— Е, па да бо’ме!{S} Узму се, што кажу,... и који се никад ни в |
ена!</p> <p>— Ту је требала да буде, па да види, лоћка једна, како се жали супруг и муж.{S} Ал’ |
се: „ваљ’да је пао на теме да дође, па да се закопа у овом нашем каљавом селу код толиких крас |
г зна шта да једна крај друге прође, па да нешто непријатно рекне и добаци једна за другом, да |
еба сваког дана извесна мера ракије, па да се може кретати — тако је и њима потребна та мржња, |
рачун, смеју. — Ајде, куп’те перје, па да се полеже!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И |
е мој да срамотиш своје красне коње, па да и’ будзашто возиш, — саветовао га је Нића. — Та види |
слободно повјерити; и онда гледајте, па да вам он помогне да се дочепате зуба.{S} Знате како је |
ој Аћиме!{S} Боље да седиш код куће, па да чуваш кућу, кад ти је Бог дао доста од чега ћеш да ж |
кле?</p> <p>— Код своје рођене куће, па да не смеш ни нос да промолиш кроз капију.{S} Ето тако |
га пред Екселенцијом утерујем у лаж, па да кажем, да је Часловац био, јер би се тако, знаш, ода |
Све ил’ ништа“, па неће да прослови, па да му поред свију оних терета обесиш још и госпоја-Перс |
м.{S} Ваљда има у њој педесет гради, па да изгорем!{S} Ја нећу само прид туђином да кудим еспап |
акона да читају три дана и три ноћи, па да им још претекне!{S} Утуби то, газда-Перо, — вели Нић |
нт“ чизме и дебели фланерски обојци, па да се човек усуди преко сокака и његовог дебелог блата. |
ерберске калфе.{S} Е, не може човек, па да му је срце од камена, а да се не осврне за њом и не |
простите, к’о ни ветар с опаклијом, па да ме ви нисте затекли у цркви, па сте се ви сами онда |
едвече да седне на клупу пред кућом, па да се јавља мимопролазећима и да даје савете Јули која |
ке!?{S} Зар попина кућа и богатство, па да буде без таквог једног чувара?!“ Питање <pb n="64" / |
е до мене морала да се ’вата у коло, па да игра нуз мене!</p> <p>— Па зашто је онда ниси одма’ |
та, него морају да стоје тако мирно, па да се гледају чији је пруслук лепши и ко има већи ред с |
е знам шта би’ дала, да је сад лето, па да смо извели гајдаша у авлију или пред кућу!{S} Та мор |
зар би’ данас стао да биднем боктер, па да к’о ники шаров режим и лајем через туђег имања а за |
ојтар. — Е, ваљ’да сам неки фидибус, па да изгорем.{S} Нећу се ни запалити а камо л’ изгорети.{ |
везала уста, кад их имаш, фала Богу, па да им кажеш, да ваљда још неко седи у овом сокаку?</p> |
собом све, и срећу и несрећу своју, па да лете коњи тако и да га носе тако све до на крај свет |
се венчаду; нису марва, на прилику, па да брез венчања живиду...{S} Од чега би, на прилику, ет |
енчати и развенчати и умрети у селу, па да се овако домаћинство подигне!{S} И то су само крупни |
поникад да нађем какву криву грану, па да —</p> <p>— Да се обесиш, је л’ —?</p> <pb n="299" /> |
— Готово, боље да је <hi>он</hi> ту, па да њему честитам, јер њему се тек може честитати!{S} Шт |
се само још једаред покаже на плоту, па да га лепше дочека. „Хе, ваљда је луд да дође, кад га т |
ај штогла, да му буде срце на месту, па да видим ’хоће л’ онда ланути, обешењак један!“ А кад с |
и један има онаку лепу црвену пошу, па да му тако лепо стоји к’о фрајлином ђувегији.{S} Тако с |
могу сад створити код поп-Спириних, па да онако из прикрајка <pb n="121" /> гледам и слушам, к |
идите.{S} Није мени одликован трбух, па да на трбуху стоји, него је моје чисто срце награђено, |
ој ни каз’о да ћу јој купити мараму; па да ви’ш њене радости, кад прексутра у вече нађе нову ма |
или тако сретни, — вели гђа Перса, — па да <hi>вас</hi> почешће виђамо у кући, и она би опет он |
ав тако од словесног створења зуб, — па да му се и поверује; него к’о вели, сад је лепа прилика |
ем књиге, к’о што дувам сад у рог, — па да напишем чуда и покоре сеоске, па три ђакона да читај |
о је његова парокија, његов кварт, — па да <pb n="173" /> ви’ш ондак весеља!{S} А шта сам ја ту |
{S} А морам ја доћи да то поправим — па да видите како ће онда изгледати, кад <hi>ја</hi> то до |
</p> <p>— Нисам ја мамина —</p> <p>— Па да чији сте?</p> <p>— Нисам ничија! — рече Јула као љут |
ко, знаш, одао и призн’о.</p> <p>— А па да бо’ме!{S} Добро си радио!</p> <pb n="355" /> <p>— Ал |
унтерхалтунг, и он сад да дође овде па да се попаори међ нама!“ А зар би и ми седили овде да н |
уша.{S} Треба само да изађе из кујне па да викне: „О Нецо, Перо, (или)Радо!“ а оно тек <pb n="4 |
ће!{S} Шта би јој и помогло да седи па да чека; бо’ме јој барон и неће доћи, нег’ неко тако!,. |
ца. — За Бога, зар између таких људи па да дође до тога?!</p> <p>— Та знате, фала Богу, господи |
р се надам да ћете бити тако љубазни па да ћете ме сутра почествовати посјетом на ручак.</p> <p |
е ’хоће нешто, на нашу срећу, сетити па да нам дођу мало.{S} Чисто ми глува и пуста кућа без њи |
ерса. — Дође ми понекад да га шчепам па да га треснем на сокак!</p> <p>Него и јесте чудан био т |
кажи ми, њу видила да је узела књигу па да чита!?{S} Него та лепо стоји све уз своју искусну ма |
te> <l>„Сиђи, Боже, с небеса,</l> <l>Па да видиш чудеса:</l> <l>Како <hi>ћифте</hi> воде коло</ |
ј’те, децо, с кола, ’хоће господин-попа да иде, — вели женица деци, и хтеде да их скине с кола. |
редња два зуба а не уме сексер крајцара да израчуна, па и он ост’о у катанама.{S} Не ваља, ништ |
ишите: да му шаљемо пет форината сребра да му се нађе недељом у биртији, да не постиди Белеслиј |
орно.{S} Мој рођени!...“ Ђаво ме натера да још пофторавам то.{S} Кад му ја то <pb n="345" /> ре |
де све тако, докле га Тинкуца не истера да нахрани свиње које грокћу око врата и опомињу укућан |
м кућама мрзили кад му она да из тањира да једе, а пинчика опет био је тако васпитан и паметан, |
ра да види је л’ му ту зуб, а поп Спира да није изгубио онај Аркадијин замотуљак. — „Обешењак п |
а је куповао да умилостиви, а поп Спира да обрадује код куће.</p> <p>Шта ти све нису накуповали |
p>После пола сахата кренуо се поп Спира да погоди кола.{S} Обишао је онако успут све паоре који |
И један у други поп се пипаше: поп Ћира да види је л’ му ту зуб, а поп Спира да није изгубио он |
г доброг мачка; јер кад се он каприцира да ухвати миша или пацова, у стању је да заборави и на |
една, гледај само како је пакосна, мора да уједе! — рече у себи гђа Сида љутита а посматра Перу |
вља Ержа свој рапорт.</p> <p>— Па, мора да каже сирома’; види и сам да је запао међ паоре! — ве |
ика од толико година, и сада, гле, мора да је се одвикне од како је Меланија почела да се шета |
оклети комарци уједају к’о кере... мора да су они прави ритски.{S} Један ме отоич уј’о баш испо |
, — њој се мора десити неки малер; мора да јој пукне хаљина испод пазува или на леђима.{S} Тек |
би јој и лоптање и смејање!...{S} Мора да се нешто преко нас подсмевала, не сме фалити, то је, |
га виделе да пролази на колима, да мора да је нежењен, јер пошу око врата носи баш ирошки; једа |
књижевност.{S} Данас мало која да мора да тражи кога да јој пише у род, него седне сама па пиш |
</hi>, — шану јој друга, — а млада мора да пева, па и да нема гласа а камо л’ када га има к’о т |
p> <p>— Е, не сме мама, рано; мама мора да чека бабу! — рече женица смешећи се.</p> <p>— Па нек |
не ’тела, да је слушам...{S} А она мора да исакати...{S} Ја јој за то ни десету не верујем.</p> |
куће, па помогне штогођ.{S} А сад мора да држи још и, и, и, и вице-звонара!!...{S} Хе, далеко |
ује барут за чворке и зечеве, и не мора да пуши трафику, нити му ико тражи пасош кад продаје ко |
авран, а заплакала се и Јула.{S} И мора да је дуго и гласно плакала, кад се и сама мама пробуди |
најн, најн!{S} То ће да буде, и то мора да буде!{S} А од воље вам, да ми дате шта буде право, ј |
; та то мора бити.{S} Једаред и то мора да бидне!</p> <p>— Хеее, е, слатка пријо, — вајка се пр |
!{S} Ти си се нећк’о?!{S} И јеси мустра да се нећкаш!</p> <p>— А ваљ’да ја баш то пијем од беса |
распитују, који ће господин-попа сутра да служи и наређују да се татине чизме добро намажу маш |
>— Врло добро!{S} Баш и тако имам сутра да донесем госпођици тражену књигу.</p> <p>— Та ман’те |
> протиница пре мене!...{S} Испред носа да ми се <pb n="351" /> измакне!...{S} То ти је оно: „П |
тај свет баш ништа не тиче, а гђа Перса да се изеде жива. „Гледај само обешењака једног, како с |
коме ћу ако теби нећу дебело мазати, та да што смо се узели?!{S} Газдачка је ово кућа, роде, ти |
ташица изашла. — Једна честита душа; та да је, што кажу прико новина тражио, — па не би такву п |
гови’ година?!{S} Тане му госино!{S} Та да нисам и ја прико јего тер’о брез фењера кера, зар би |
век, а он — измишљава све којшта.{S} Та да је <hi>сто пути</hi> труковано — па <hi>не верујем</ |
само говори!</p> <pb n="127" /> <p>— Та да!{S} А каква би’ ја мати (јао жалосној мени!) била, д |
је ваљ’да? — вели поп-Ћира.</p> <p>— Та да вид’те, слабо нешто сад свет и умире... памтим друге |
ута због споменуте дебљине.</p> <p>— Та да, путер-крофне, уш’о ђаво у њих, Боже ме прости!{S} Љ |
додаје г. Пера смешећи се.</p> <p>— Та да, да, што кажете и двадесет!{S} А да шта ви мислите!? |
бојте се баш, да је зовете.</p> <p>— Та да!{S} Има она доста <hi>унтерхалтунга</hi> и код своје |
<p>— Да се нису посвађали?</p> <p>— Та да је само <hi>то</hi> — па и Боже помози!</p> <p>— А з |
ил’ натегачу што се каже.</p> <p>— А та да, већ, наравно... могу себи представити —</p> <p>— Ја |
куд муж, туд, што кажу, и жена!“ — „Та да <pb n="372" /> бо’ме, а шта би и радили два берберин |
оцрвене, виде да је претерао, па похита да поправи и додаде. — То јест, они тамо су прави шегрт |
му! — вели гђа Сида задовољна и похита да јави радосну вест Јули, том најнесрећнијем створењу |
жбеница!{S} Службеница, — рече и похита да иде.</p> <p>— Та сед’те још мало, — зауставља је гђа |
ку, па су му совјетовали, да је гријота да свој талент закопа овде у овим каљавим селу, — вели |
одмах.{S} Аја, не иде!{S} Мисли се, шта да ради.{S} Како су били комшије — трећа четврта кућа — |
је лети лакше него зими сетити се, шта да се зготови за ручак; људи о пољским радовима и о раз |
д њега.{S} Него, реци-дер, Бога ти, шта да радим, јао, шта да радим?!{S} Ти си сад паметнији од |
ци-дер, Бога ти, шта да радим, јао, шта да радим?!{S} Ти си сад паметнији од мене!</p> <p>— Не |
бог деце им која имају, хвала Богу, шта да једу код куће, али која су, говораху они, деца к’о д |
вао за сутра господина на ручак?{S} Шта да се потуца које где?{S} Ваљда код оног Швабе да руча |
чекај, молим те.</p> <p>— „Чекај!“ Шта да чекам?{S} Чекај <hi>ти</hi>!{S} Шта <hi>ти</hi> чека |
"270" /> обичај; воле, нег’ Бог зна шта да му дате, да удари преким путем, па кад га укебају, к |
угу, а некад је волела него Бог зна шта да једна крај друге прође, па да нешто непријатно рекне |
о пао шака!{S} Па онда већ и не зна шта да иште!</p> <p>— Та коме ви то диваните?!{S} Та зар ће |
седи ту до Меланије; знам да имате шта да се разговарате.</p> <p>И поседаше сви.</p> <p>Попови |
то дера! — брани се Јула не знајући шта да каже. — Нема овде никакве дере....{S} Још ћемо и с < |
на сна.</p> <p>На то нико није имао шта да примети и сви се кренуше поред свег заустављања гђа |
..</p> <p>— Нећу ништа да слушам, ништа да чујем!{S} Пунктум! — виче гђа Перса подобна раздраже |
ем.{S} Ни онда није умела од чуда ништа да прослови, па ни сада.{S} И сада да је неко убацио сп |
добро осећала ал’ не уме и не зна ништа да каже.{S} За то су сви ћутали.{S} Јула је једва чекал |
је љубимац бабин и неће више тај ништа да зна за фрау-Габриелу и њен авантурни начин живота.{S |
па ни на <hi>српском</hi> не знам ништа да бекнем; не би’ знао у том магновенију казати ни како |
ћи поштују и раде, а њему не даду ништа да ради, него веле: „Нека, ча-Нићо, не трудите се, ми ћ |
. слушај за Бога...</p> <p>— Нећу ништа да слушам, ништа да чујем!{S} Пунктум! — виче гђа Перса |
м послу?</p> <p>— Та, сад ја нећу ништа да диваним преко себе, него, ето, питајте друге људе, и |
господина владике?</p> <p>— Камо срећа да сам, ал’ то је ђаво што нисам.{S} Да сам от’ш’о праз |
Ај, шта велиш, ха ха ха, — дере се Нића да га сви чују, — је л’ добро диваним!?{S} Ај?</p> <p>— |
о ’хоћу ја државу да служим; ’хоће Нића да је и он неки мајкин „беамтер“, кад му ни његов чукун |
већ и смркло!{S} А имам још седам кућа да обиђем.{S} Адије! — рече и пољубише се и растадоше.< |
ко то опет диваните!?{S} Та, сто жабаца да ми, не крекећу, него да ми натруковану облигацију да |
и данас, тим пре иде што ће њен Савица да осветле фамилији образ.</p> <p>Све се кренуло, само |
је у поступак.{S} И сад морају обојица да престану надлежноме суду.{S} Да иду одмах, јер у Суб |
ре Трифуна знало их тек двојица тројица да пишу.{S} Још има старијих људи који памте добро како |
S} Знате ли шта све може једна очајница да учини?!...{S} Па бар да вам је одговорено равном паж |
} Е, па ниси требала онако на крај срца да будеш!</p> <p>— Ето, сад <hi>ја</hi> на крај срца!.. |
!{S} Што баш у нашу недељу да тамо руча да једе леб с кимом и друга чуфуцка јела?!</p> <p>— А п |
ему дође тако понекад па му срце и душа да секире човека.</p> <p>— Е, ја ти реко’ — вели поп Сп |
а се препао па му чисто дошло да покуша да тргне тужбу и преда ствар забораву.</p> <p>— Нека га |
па помагај ча-Нићо,... мор’о би’ багов да пушим к’о последњи павор!{S} Да сам се којом срећом |
его је слао сваког сата по неког млађег да духне у рог на сваком рогљу а он је остао па и даље |
рски нос!{S} А зашто нас и плаћаду, нег да га свуд забодемо!{S} Ај, је л’ добро диваним!!{S} Та |
.{S} Ако штогођ и претекне; није згорег да увек има у кући пржене кожурице...{S} А требаће и че |
га баш имала!{S} Моја покојна мама, Бог да јој душу прости, није било тога теста или мелшпајза, |
ичкој кући, па кажеду: доња вилица, Бог да прости!...{S} Бог зна ’хоће л’ и жив остати!</p> <p> |
стио на старо њено место, али зубе, Бог да прости.{S} Ако остане поп Пира у животу, неће се, за |
најближи насљедник.</p> <p>—- Еее, Бог да јој душу прости, то није рђава вест.</p> <p>— Вид’о |
био неки Аћа учен човек, — умро је, Бог да му душу прости, више од пића него од науке, — а паор |
пођи Перси.</p> <p>— Пресело им, да Бог да, — вели госпођа Перса кад је саслушала Ержин реферат |
пет вели: <pb n="77" /> „Само да ми Бог да дана да га видим калфом.“ А кад Гавра постаде калфа |
арића к’о што рекосте, а после, ако Бог да, као парох пастир богобојажљивим овцама.{S} Постепен |
слатке слике како ће му скорим, ако Бог да, као зету у тој кући, говети и чинити по вољи од сва |
енцију.“ — „А, неће наш Шандор, ако Бог да, бријати никога; није фала Богу спао да од тога живи |
</p> <p>— Е, баш ми је мило!{S} Баш Бог да прости!{S} Тако вам и треба, кад избегавате <hi>нас< |
е говорила увек моја покојна мама. (Бог да јој душу ’прости, била је здраво паметна жена!) — ни |
трефим!{S} Та још мој покојни баба (Бог да му душу ’прости!) говорио ми је: „Синко Перо, говори |
гђа Сида да рекне, али, што рекли: „Бог да прости предње зубе“, уздржа се.</p> <p>Сви поседаше |
Ченеја.{S} Путују ал’ на путу још никог да сретну.{S} Тако су ишли два и по сахата и већ почеше |
попе живили, да немаду ето тако пониког да венчаду.{S} Што кажу:{S} Рука руку мије!...{S} За св |
у гђа Сида у реч, — решио се мој супруг да отвори кад узудајемо нашу Јуцу; па о њеним сватовима |
сом. — Заборавили сте да ми кажете, кад да вас пробудим.</p> <p>Тишина.{S} Никаква одговора.</p |
зађе напоље да нареди Пери Тоцилову кад да их пробуди, и док се он напољу бавио а домаћица у ку |
— вели госпођа Перса. — Дође ми понекад да га шчепам па да га треснем на сокак!</p> <p>Него и ј |
није овог балсума... па дође ми поникад да нађем какву криву грану, па да —</p> <p>— Да се обес |
рској парокији, па... знаш... нисам рад да се зна.</p> <p>У том стиже и Ђука с пуним тањиром и |
змакао испред попа.</p> <p>— Па шта сад да радимо, брат-Аркадија?{S} Помагај, ако Бога знаш, — |
вас, слатка снаш’-Пело, — немам кад сад да се тоалетирам кад имам ето других послова! — нека пр |
Текелијом с Турцима, ваљ’да и овај сад да добије за то Сомборску парокију, шта ли?{S} Чујеш, Ћ |
моја фрау-Габријела!{S} Лако је њој сад да се прдачи! — рече и уздахну гђа Перса. — Ах, Ћиро, Ћ |
клавир, немецки унтерхалтунг, и он сад да дође овде па да се попаори међ нама!“ А зар би и ми |
живота слушала, рођена моја, па зар сад да га не послушам!?{S} Еј Лало, Лало!{S} Како је меника |
именце, мислим да није било нужно досад да кажем, јер је давно речено, да су сви попови једнаки |
По свему се видело одмах на први поглед да је кућа богата.{S} Нека суди сада читалац: колико се |
{S} Али кажем вам, слатка, само једаред да види, како се нешто готови, одмах ти она, рано моја, |
<p>— Па онда молим вас рец’те ми напред да се чувам!{S} А чиме би’ ја то заслужио?</p> <p>— Па |
слугама и са неким слушкињама.{S} Откуд да се ја <hi>куглам</hi>, слатка?!</p> <p>— Куглате?!! |
а да га лепше дочека. „Хе, ваљда је луд да дође, кад га тако дочекујем.{S} Тако ми и треба, кад |
407" /> — вели усхићено Јула. — К’о гођ да сам у Банату, тако је добро!{S} Само кад смо ту!</p> |
— Е, да!?</p> <p>— Та клевета; да бом’е да је клевета!{S} Та већ само то; што је казао, да сам |
Недеље сви су ишли у једној цељи; бабе да чују а девојке да виде новог учитеља.{S} Само стара |
отуца које где?{S} Ваљда код оног Швабе да руча што му је куварица Чифутка, како кажу!{S} Што б |
твоју љубу, по нашег слугу;</l> <l>Тебе да љуби, а нас да служи!“</l> </quote> <p>— Хооо! — доч |
ад је хтео са пуном чашом да иде у собе да наздрави домаћину и младенцима, па му нису дали, нег |
тек, тек, каже он, <hi>оваке</hi> зубе да су имали, — то ми, Ваше Преосвештенство, каже он, ни |
ко дође Аркадија црквењак, па га позове да крсти.</p> <p>— За кога оно рече? — запита неки пут |
да је висок, леп к’о „фирер“, а бркове да има мале и мало брадице; коса лепа, смеђа, пала на р |
док поп Спира не скине и браду и бркове да изгледа к’о шокачки плебанош!!{S} Већ је два ланца н |
к велим: данас га нећемо попити, па све да узмемо у компанију и самога Краљевића Марка.</p> <p> |
касти, зарађивање.{S} Не може сваки све да ради.</p> <p>— Само да ви’ш комендиjе и белаја, — на |
варанција, јербо можете у грундупу све да видите и уверите се.</p> <p>— Та верујемо, верујемо, |
о, да ће му сутра оба попа доћи на ноге да се погађају да их вози.{S} Морају путовати а сем њег |
чуда откуд ја то да сневам!{S} Ајде-де да је снев’о мој попа, па да ми није ни чудо.</p> <pb n |
овредниле па раде код својих кућа; раде да се сатру.{S} Трпе све и не одговарају, само да их пу |
а.{S} Али сватови навалише и она мораде да продужи:</p> <l>„О врат’ се, нево, врат’ се —</l> <l |
у после свадбе.</p> <p>— Шта, неће овде да отворе берберницу?</p> <p>— А па неће, каже, ни да о |
ка прдавца!</p> <p>— Каже, да неће овде да останеду после свадбе.</p> <p>— Шта, неће овде да от |
ри међ нама!“ А зар би и ми седили овде да не морамо.</p> <pb n="56" /> <p>— О, милостива, — пр |
ашто? — одговара му поп-Спира, — па где да стоји?{S} Његово место и јесте баш ту где га видите. |
младенци о њему разговарали, како и где да га наместе а да не падне странцу или госту у очи.</p |
ствари, да већ скоро нису имали ни где да помећу све то у кола.{S} И кад су се у Петак зором к |
ла парадајз на Ефики и наредила јој где да је потражи ако се случајно што догоди на ватри — и н |
S} А кад вас човек тражи, не може нигде да вас нађе к’о да сте у земљу пропали!“ вели задовољна |
ече наслонивши се на кола, као да хтеде да их бар на тај начин задржи. — Од кад се нисмо видили |
опа да иде, — вели женица деци, и хтеде да их скине с кола.</p> <p>Али деца неће с кола.{S} Уда |
p>— И-ју!{S} Ма— — трже се Јула и хтеде да викне маму. — Пробајте само, сад ћу да викнем тату!{ |
дби се с граном цвет.</l> <p>И ту хтеде да заврши Јула, јер док је певала сва је чисто горела о |
позива преко наше Варошке Куће, да иде да га узме, јер он је једини законити и најближи насљед |
сује Песмарицу, или тражи глисте па иде да пеца рибу (у јесен хвата штиглице) или, на послетку, |
ратити.{S} Одма’ ће и он доћи; само иде да доведе његову госпоју попадију, а она здраво воле до |
а он се тек онда трже и поцрвене, виде да је претерао, па похита да поправи и додаде. — То јес |
асира! — па стаде и погледа доле и виде да је сасвим тако. — Уф, уф!{S} Куд сам сад овако прист |
е неко зева и вели: „Ха-а-ај, хај, ајде да се то мало поспава; биће и сутра дана за разговор!“ |
</hi></p> <p>— Није, није ни то... ајде да те не мучим... — вели поп-Ћира и показа јој купљене |
ву и вара господина Владику!...{S} Ајде да се то спава!...{S} Је л’ остало још штогођ, Боже, — |
кућу!{S} Та мор’о би дувати у оне гајде да се чују к’о оно велико звоно чак до последњи’ салаша |
</p> <p>— Па каз’о је још и то шта воде да једе, — наставља Ержа свој рапорт.</p> <p>— Па, мора |
</p> <p>— Та знам, знам; ал’ откуд нађе да певаш баш <hi>њу</hi>?</p> <p>— Па још од вас сам је |
уз тамбуру неке „мирјанске“ песме, каже да је певао: „Вино пије Дојчин Петар“, и „Катице прехва |
ли фину мараму фердинку...{S} Баба каже да кочијашим: „да се из рана научиш, каже ми он, како ј |
он се шали с њом, па је плаши, па каже да ће јој угасити свећу и отићи а њу закључати у подрум |
ио црквењаку Аркадији, на што овај каже да му је мило.</p> <p>— Јесте, очекивали смо вас жељно, |
на шта је „покенес“!</p> <p>— А он каже да воле гужвару са сиром! — наставља Ержа.</p> <p>— Па |
и Ержу, а он вели: „Шецко-једно“, (каже да му је све једно) па курише. — Оне су се свако вече н |
ет и четир часа тек ако се једаред диже да види, вели, коње, или колут око месеца, на ком су кр |
кажеш,... он је богате фамилије... може да сврши и хирургију?</p> <p>— Може, каже, врло лако, — |
е, кол’ко, кад остане кожурица, да може да изађе један пар паворски’ опанака од ње.{S} Немој да |
го седне сама па пише; по три дана може да седи и да кити писмо, толико је свака писмена!{S} А |
а то платио.{S} Поред вас сиротиња може да живи! — рече бојтар и узе испред поп-Спире и Пере ра |
рид вече поседи прид кућом, ал’ не може да гледа кад се шета фрајла Меланија и господин Пера, п |
гладница, кога мрзи да ради ил’ не може да добије у амту место, па пише и мами новце и залуђује |
које ни Стратимировићева глава не може да попамти, толико их је много.{S} А у толико је пре би |
алер!“ А сирота Јула после тога не може да игра, него седи поред маме међу женама, а после неко |
здрави; брата се тако угојио да не може да закопча свилени пруслук што га је купио на сенћанско |
кад једе, а тога тамо у собама не може да буде.{S} За то је остао дубоко у ноћ и јео и пио у к |
отно да седне кад год хоће), па не може да макне оданде, него га стане дрека и дерњава и запома |
> <p>— Уф! — хуче гђа Перса, па не може да стоји на једном месту, него се успропадала па јој св |
сокак ваш спахилук,... да човек не може да изађе пред своју рођену кућу од лупе, прашине и плев |
ијан, <pb n="272" /> нико с њим не може да изађе на крај.{S} И пије и бије се, и купује коље ус |
пет њему добро; његову кукурузу не може да нашкоди суша.{S} Зато се и говорило по селу, кад нек |
берски калфа.{S} Али што није било може да буде, веле паметни људи, а код нашега Шаце у толико |
дију после дужег ћутања не могавши дуже да издржи дрзак и безобразан поглед онога на дну.</p> < |
ија, а Ержа само одговара.{S} Казала је да је висок, леп к’о „фирер“, а бркове да има мале и ма |
ва била да загрли цео свет.{S} Хтела је да покаже свету, да се не туђи од паора, да се покаже к |
е свога дотадањег страховања и хтела је да се наплати за сав онај претрпљени страх од последњих |
на била!{S} У срећи тој својој хтела је да сви буду срећни и задовољни, па се пустила у разгово |
м је то видела госпођа Сида, слутила је да је добро.{S} Одмах је осетила, како се сама изражава |
је чула.{S} На прва три места рекла је да је увреда нанета гвозденим кључем, а на друга два је |
едоватељ ценио.</p> <p>— Е, сад моје је да чекам, — вели г. Пера, — а остало је, што кажу, у Бо |
— Бога ми, већ дванаест.{S} Е, време је да се иде! вели поп-Спира. — Ајд’мо, диж’те се, да идем |
ћу.</p> <p>После мало кавге најлепше је да дође једна серенада, а тако захтева и логика догађај |
си на ногама заспала.{S} Само да ти је да чмаваш, не начмавала се, лењштино влашка.{S} Остави |
n="392" /> То не знаду, а пасија им је да се прдаче сас ноблесом!</p> <p>— Е, па фелер је, ето |
о увек међу пренумерантима, захтевао је да се што више књига поред њега налазе.{S} И молер му ј |
ући, куд се год човек окренуо, могао је да види све сама нека кандила. — и она што висе, и она |
то њега није много женирало.{S} Знао је да је боље кад женска грди него кад се чини невешта, па |
жи стубац кући; а већ мени тамо како је да је, него се бар ти не мучи и не злопати на тим вашим |
у.{S} Сврше и тај посао, а изгледало је да се поп Ћира већ предомислио, и да неће ни отпочињати |
а да ухвати миша или пацова, у стању је да заборави и на јело и на пиће и да га сахатима вреба |
је двапут понудила компотом, а знаш је да је увек така кад су врућине и кад јој муве досађују. |
од унтерхалтунга ни спомена!{S} А није да су просте или завезане и да не знају — него, тако!{S |
како ти је запала сикира у мед, па није да је само сикира, нег’ и сво држаље.{S} За то буди пам |
па плаче и пише неком писмо.{S} Па није да пише к’о што се пише, него и неке стихове везе по пи |
а није да је ђипала и праскала, та није да је викала, већ мислиш сад ће је шлог.{S} Све скаче к |
S} Ал’ баш је било све лепо!{S} Та није да ћу дувати у рог, да већ нико неће знати, кол’ко је с |
36" /> са последњега вашара.{S} Та није да се згранио тата кад је дочепао писмо и видео шта је |
ета и прави ларму по сокаку.{S} Та није да је ђипала и праскала, та није да је викала, већ мисл |
да? — чуди се путник.</p> <p>— Та није да сам је мало високо поч’о, него тако, да сам је после |
реба вечерати; знаш да тата воле раније да вечера.</p> <p>— Јуцо сине, па кад већ идеш, донеси |
п и паметан економ, волео што јефтиније да прође.{S} Лети му је било лако.{S} Увек је имао по н |
тиније? — „Узмите кога, па ћу јефтиније да возим“. — Па нађи кога, кажем му ја. — „Не могу,</p> |
на прилику, браним ово имаће к’о и моје да је.</p> <p>— Е, то је лепо од тебе, лепо! — вели поп |
читатељка, која би — кад се већ жртвује да ћути и накани да чита — хтела одмах, да све у једној |
Нека свечана тишина још с јутра казује да је празник.{S} Испред сваке куће почишћено и поливен |
у да се после каже и да ми се прибацује да сам ти ја напакостио и метнуо црн комад у торбу.{S} |
у и прекида предиво само онда, кад чује да у кујни лупа сатара и да се сече месо, а после се оп |
њих к’о ни код кога!{S} Не пуштају ђаке да помажу звонару; каже: ђаци су за то да уче.{S} Јест |
се с њим.{S} Имамо и иначе послове неке да свршимо.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутр |
} Ту је једнога лепог дана имао прилике да види кроз баштенски плот Јулу како се запурила плеве |
и у једној цељи; бабе да чују а девојке да виде новог учитеља.{S} Само стара гркиња Соса, она с |
е је овде друкчије.{S} Ето само девојке да узмемо.{S} Овде у селу су доста неокретне, стидљиве; |
нуо да се јави Јули.{S} Чуо је од тетке да је питала за њега и мило му било што је намучио мало |
> <p>Гђа Сида се довијала од сваке руке да јој избије из главе те жеље и мисли, али се, некако, |
и друго.{S} Лети може човек баш и пешке да иде...{S} А, пошто возиш, на прилику, лети?</p> <p>— |
S} А девојке су рекле, кад су га виделе да пролази на колима, да мора да је нежењен, јер пошу о |
после вам ча-Нића крив, кад стану виле да играју по леђи; крив вам ча-Нића, што не чува варош, |
доказа и времена.</p> <p>— Па... дакле да вас, не узнемирујем ове недеље -</p> <p>— А не, не.{ |
којаких густова.{S} Ето, мој Кипра воле да поспе дињу бибером ил’ тубаком (бурмутом) —</p> <p>— |
кућа то је једно исто.{S} Немојте после да се тужите да вам је било дуго време.</p> <p>— А благ |
г и пријатног и ученог младића, и после да је тако <pb n="136" /> равнодушна кад јој, тако рећи |
разговара се сама, — дај ми само дотле да живим, да сретнем само ону дебелу бештију.{S} Одма’ |
чуле што од свега овога; па ако су чуле да сазна још више, а ако нису, да им прва јави.</p> <p> |
азан! — А за тим уздахну, па стаде даље да копа. — Је л’ он само берберин,... унцут је он! — ве |
<p>— Шта?!{S} Зар онај паоренда и даље да буде парох ту ди си и ти?! — праска гђа Перса шетају |
и паметан, да никако није хтео са земље да једе (као друга његова паорска браћа) него <pb n="36 |
животу, — вели домаћин. — Готово, боље да је <hi>он</hi> ту, па да њему честитам, јер њему се |
ене.{S} Е мој Аћиме, мој Аћиме!{S} Боље да седиш код куће, па да чуваш кућу, кад ти је Бог дао |
гђа Сида кад се нађоше код куће, — боље да сам пањ родила него тебе!{S} Од пања би’ вид’ла бар |
ра <pb n="156" /> Јула јецајући. — Боље да ме нема; да се нисам ни родила.</p> <p>— Но, но!{S} |
ви да оду ђаволу у торбу), бити најбоље да сада купи што корисно у кућу.{S} Поп Ћира је куповао |
м кућама.</p> <p>Поп-Спира изађе напоље да нареди Пери Тоцилову кад да их пробуди, и док се он |
ељу бић —</l> </quote> <p>— Таки напоље да се истрезниш! — обрецну се Тинкуца. — Ви’ш ти то њег |
Може ако хоће и нашу Жужу...{S} Мани ме да спавам.</p> <p>— Ал’ баш је неће узети!{S} О Боже, Б |
.</p> <p>— Та чекај за Бога... пусти ме да се издувам! — вели јој поп-Ћира. — Падне човек, што |
је хтео преварити?</p> <p>- Та тужио ме да сам се послужио <title>Пентикостаром</title>, па он |
ар.</p> <p>— „<hi>Клизи</hi>“, да бо’ме да клизи.{S} За то ти и велим, да си точио и пио, сунђе |
S} Лети је друго —</p> <p>— А, да бо’ме да је лети друго.{S} Лети може човек баш и пешке да иде |
задоцнили; а у другим кућама, да бо’ме да су давно и давно ручали.</p> <p>— Бо’ме, како где!{S |
, луде једне, а ви плачете.{S} Да бо’ме да ће доћи.{S} То су наши добри пријатељи, је л’ те, го |
ају раније штрикераје и признају и саме да није к’о некад. „Хе, остарило се то бо’ме!{S} Пролаз |
није ваљда?</p> <p>— Та ти већ да богме да ми ниси никад веровао!{S} А од кад ти говорим ја.</p |
боље и бити!{S} А ја ћу бар за то време да се натенани размислим мало за оно и да распитам: је |
разговарамо се: „ваљ’да је пао на теме да дође, па да се закопа у овом нашем каљавом селу код |
особито Јулу.{S} Јер Шаца је дао чизме да се наглаве и наглавке унапред платио, а Ника чизмар, |
говане сукње за рогаљ, момци мажу чизме да омекшају, а бабе траже дугмад и наливају зејтин у ка |
им удесом нашега Љубинка; покажите тиме да цените и уважавате пожртвовање за род, а српска вила |
ерава путник расплакану децу. — Да боме да ћемо доћи.</p> <p>— Ето видите, луде једне, а ви пла |
ано с неким звиждањем.</p> <p>— Да боме да спава! — вели домаћин. — А, кога моје вино обори, та |
уга чуфуцка јела?!</p> <p>— А па дабоме да сам, и господин је био тако добар, па ми није одбио, |
а околина, (па показа на њих две,) коме да се не допадне!?</p> <p>— Ју, господине, та то би још |
— грди је гђа Перса не знајући на коме да искали свој јед.</p> <p>— Али, мама! — умирује је Ме |
у врат.</p> <p>— А што да точим, и коме да точим, кад сам једва и оно попијо, што ми је од добр |
да и’ је к’о девет Југовића.{S} Једноме да оставим мој „боктерај“ а друге ће Бог извести, што к |
то имају некакву свирајку па умеју њоме да их извабе из свију кућа и амбарова, па их изведу за |
/p> <p>— Једнако облачно, нема ни форме да ће се пролепшати! — вели и седа међу остале.</p> <p> |
рује сан, јер се боји „шлога“ па не сме да спава после ручка.</p> <p>Пред ту су, дакле, кафану |
он, он и не рачуна да једе, ако не сме да се наслони на један или други лакат кад једе, а тога |
у селу ни за живу главу нико то не сме да спомене; шта више, сад још хвале место да је суво и |
, у којој скромна и вредна домаћица уме да води газдинство, да претходи примером, на пример, св |
опет не дођу лутке!{S} Ту човек не уме да буде доста паметан, — <pb n="27" /> вели попадија. — |
ај страшан догађај, то вам писац не уме да каже, јер је свака присвајала за себе ту заслугу да |
и завезан — ал’ да га видите, како уме да се свађа и да лаже кад га исплаћујете...{S} Њега нип |
е јој чест; све му она свлачи чизме, не да ником другом нит’ сме ко.{S} Па му дика, што му је с |
би, помодрила, али је ипак поносит; не да познати да му је зима, отима се.{S} Што ти је, Боже, |
утјеха за мене!{S} Знам ја Ћиру.{S} Не да се тај лако!{S} Како је деб’о, а да ви’ш како се пра |
Хе, хе!{S} А шта би к’о фалило!?{S} Не да се баш ни Нића свакој шуши!{S} Него убила ме ова мој |
свој штрикерај.</p> <p>— А не, не, — не да јој гђа натарошевица. — Се’те, слатка, овде сас нама |
правим је! — вели поп-Ћира.</p> <p>— Не да се поправити, он тера своје: „Тера Јела што је започ |
!</foreign> Тако, то је красно!{S} А не да се мрзите и свађате!{S} Даклем сте се измирили; нист |
Радину, има још и ту луду нарав, да не да ничијим колима испред његових кола.{S} Таки потера п |
за подвиге јунаштва, увек гледао да не да каква крупнијег повода, познајући паорска грубијанст |
е било заљубљено; свак има своју, па не да другом до ње него се кољу к’о кере сваке недеље.</p> |
анету ми обиду.</p> <p>Али гђа Перса не да никако, него једнако потпирује пламен мрзости и омра |
по прашини и бацакаше ногама, па се не да матери да га дигне, а она се савила од силна смеха н |
p>— Е, дабоме, — брани га гђа Сида и не да на њ.</p> <p>— Ајд-ајд!{S} Ја ти ипак кажем, да ја д |
јем!{S} Тата каже, да узбуњује крв и не да спавати.</p> <p>— А пијете ли бар белу кафу?</p> <p> |
, да изгорем од ракије! — брани се и не да бојтар. — Е, ваљ’да сам неки фидибус, па да изгорем. |
д камена, а да се не осврне за њом и не да оку пријатна призора и уживања.{S} Шарени се од силн |
е давно у романима речено да се срцу не да заповедати а у песмарици записано „Није благо ни сре |
кад некоме украду коње па обеде Бачване да су они прешли преко Тисе и учинили то.{S} Иначе ника |
абриела. — Тек онда се згране, па стане да ђипа и да праска.{S} А ја је једнако умирујем; јербо |
тито по соби.</p> <p>— Ако штогођ стане да прибацује, а ти му реци: да сваки према себи тражи п |
једно дрво, као зец кад у страху нагне да бежи а ништа, па ни највеће предмете, не види пред с |
и он седи непроменљив.{S} Неко се дигне да игра, некога одведу, а неки сам, онако без ичије пом |
; и онда гледајте, па да вам он помогне да се дочепате зуба.{S} Знате како је путовање... па је |
засад татина и мамина, а оно одономадне да је у љутини казала.</p> <p>И, доиста, сутра дан, чим |
ештај однет у шупу а собе остале празне да се на Ђурђев дан напуне столовима пуним свакога пића |
и поп-Ћири, да није лепо да се он дрзне да вара своје <hi>претпостављене</hi>; али му, вели, пр |
уши цигаре к’о и његов штражмештер фине да се зна што је немешка кућа а нека не жали новац које |
та, ди петли не поју, ди звона не звоне да се оџаци не пуше; ја сам ти, моја Савка, са онога св |
је овај изјављивао, да је готов ради ње да заборави и отера и своју венчану жену и њу да узме — |
уци и да прима визите ваших, а још мање да сме одлазити к вами.{S} Дакле госпођица Меланија ће |
к’о какав Грк, на није ’тео ни крајцаре да да нуз девојку.{S} А поп Ћира, Бога ми, паметнији — |
b n="128" /> <p>— Шта говоре!{S} Говоре да си паоренда...{S} Да ниси ни за звонара а камо л’ за |
— вели госпођа Сида отварајући прозоре да се промаје соба, — да је питам: <hi>кога</hi> ће то |
ујете! — одговара Меланија. — Откад пре да вам се допадне тако?!{S} Доћи из Карловаца из онаки’ |
ук, једно богатство, па не знаш где пре да се зауставиш оком и погледом!{S} Домаћин и гост се з |
треба <hi>и он</hi> још више и још пре да каже.{S} Видиш ти, молим те, само њега! ’хоће он <hi |
.</p> <p>— Ајд’ да видим!{S} Ал’ најпре да видим, спава ли?</p> <p>Настаде опет тишина.{S} Ослу |
кати и пљуцкати онако по банацки, па се да у дубоке мисли.</p> <p>Дуго је пућкао и мислио а пос |
.{S} Унцут један! — додаде у себи па се да у мисли.{S} Радозналост је морила; да се изеде жива. |
анко исприповедати!{S} Боже, познаје се да је већ јесен... дан краћи; док опереш судове и поспр |
крофни из онога тањира тамо, чини ми се да су те тамо мало руменије а и боље нарасле.“ — А свак |
га пољубио у руку! — рече и намршти се да би га заплашила.</p> <p>— Нећу, — смеје се Рада који |
баш, баш ми је мило! — рече трудећи се да изгледа, као да јој <hi>није</hi> мило, па је одвуче |
вам је лако, — вели баба домишљајући се да се њој, и на њен рачун, смеју. — Ајде, куп’те перје, |
ја то! — вели гђа Сида претварајући се да није потресена.</p> <p>— Мамо, јел’те да је жалостив |
т звонило у цркву на службу.{S} Чуло се да је нови учитељ дошао, а онда, наравно да се надало, |
ошу, који испушио беше лулу и кренуо се да прилегне мало, наредивши, да се она лубеница не вади |
другој уклања с пута.{S} Избегавају се да се сретну, јер се још једнако смртно мрзе.{S} Али се |
е чисто обучене где стоје, не играју се да се искаљају.{S} На ногама им чизмице, на плећима пре |
те кад тако говорите.{S} О, и у селу се да сасвим лепо живити, верујте!</p> <p>— Па оно јесте, |
ака из прошлих Глава, препоручује му се да прочита, одмора ради, ову Главу која нема никакве ја |
што то није први пут било, надали су се да неће ни последњи пут бити; а после, и један и други |
су њега ради ту у тегли и намештене) те да тако покаже и наговести пролепшање времена.{S} Све с |
ма и доле по прашини.</p> <p>— Је л’ те да ћете доћи?</p> <p>— Доћи ћемо, — уверава путник расп |
<p>— Верујем, верујем.{S} Нег’ молим те да ми све испроповедаш —</p> <p>— Ал’, кажем ти, сто си |
какав гођ ђаво не пасира!{S} Не мож’те да живите без малера! — вели Цвечкенмајерка очевидно по |
вља их госпоја Перса.</p> <p>— Па ви’те да нас ваш сат опомиње.{S} Седамнаест сати; ако то није |
а није потресена.</p> <p>— Мамо, јел’те да је жалостивно написано!?</p> <p>— Злато моје, та нећ |
ачун.{S} Него извол’те у кола; извол’те да не киснеду за банбадава и коњи и амови.</p> <p>— Хе, |
ели поп-Ћира.</p> <p>— А што га не дате да се оправи? — вели поп-Спира. — Рек’о би’ да је добар |
ја јој се сва окреташе.{S} Силно полете да побегне, тако силно, да се удари о <pb n="147" /> је |
пита:</p> <p>— Шта ’оћете и коме ’оћете да пишете?</p> <pb n="34" /> <p>А они му само кажу: „Хо |
ију!“</p> <p>— Пробајте само ако ’оћете да пустим нашег шарова с ланца!{S} Нећете се скрасити н |
ељ своме детету, немојте да је оставите да буде слепа код очију и без изображења; подајте је у |
кад сте се толико каприцирали и држите да ја боље правим од вас, онда с драге воље, кад год је |
дно исто.{S} Немојте после да се тужите да вам је било дуго време.</p> <p>— А благодарим.{S} Ја |
ита она; варате се, слатка, кад мислите да само ваша Меланија чита! — прекиде је јетко гђа Сида |
економији.</p> <p>— Молим вас, немојте да вас то збуни ни најмање, господине, — вели му гђа Пе |
мати, и пријатељ своме детету, немојте да је оставите да буде слепа код очију и без изображења |
могу одбити, — рече гост, — али верујте да ово чиним преко принципа! — Па узе чашицу и испи је |
ведајте!</p> <p>— Не, не!{S} Вид’ли сте да ми је пасир’о онај малер, — рече Габриела и удари у |
икну још јачим гласом. — Заборавили сте да ми кажете, кад да вас пробудим.</p> <p>Тишина.{S} Ни |
рече полако Јула па се издиже на прсте да боље види.</p> <p>— Еј, старости, старости! — чу се |
сама са собом. — Ала <pb n="331" /> ће да га обријају, Бого моја! — узвикивала је задовољна ше |
е сокак од момака и од девојака; ала ће да замирише од калопера и мајкине душице рогаљ где се в |
после подне на рогаљ у коло.{S} Ала ће да се шарени после подне сокак од момака и од девојака; |
b n="246" /> мачак дочеп’о жишка, па ће да полоче сву маст к’о и одономадне што се почастио!</p |
/p> <p>— Ето видите, а оно испало па ће да буде и једно и друго.{S} Јер ја мислим, да нам ни са |
па зуба.</p> <p>— А знаш ли бар који ће да га вози?</p> <p>— Е, па то још не знам.{S} Ја пазим, |
еј код ујца,</l> <l>Пошла млада како ће да страда!</l> <l>Кад је била близу Феудвара,</l> <l>Су |
виче: „А, не, не, најн, најн!{S} То ће да буде, и то мора да буде!{S} А од воље вам, да ми дат |
н ће, знате, да се жени; па у Недељу ће да ту бидну сватови.</p> <p>— Е, то је бо’ме лепо, — ве |
а да држим боктера и из моје мале плаће да и’ плаћам, да чувају <hi>мој сокак</hi>, ај?{S} Ди ј |
као да му је: „Све ил’ ништа“, па неће да прослови, па да му поред свију оних терета обесиш јо |
и, не знаш ни за што ни крошто, па неће да избија по неколико дана; заћути као да се са свима у |
арочито што је постао непоуздан па неће да лаје на Жужине многобројне курмахере).</p> <p>У авли |
ма ништа, слатка, не тиче, и ништа неће да ми каже!...{S} Увек од десетог неког чујем, што се у |
ели самоћу — ипак су били те худе среће да буду не само опажени него чак и спевани.</p> <p>Ко и |
удили, тај место да пита: „пошто?“ хоће да пукне од смеја!! (А има таких ствари, којих се човек |
али неће, изгледа очевидно к’о да хоће да су одвојени к’о зејтин над водом.{S} То увреди Нићу |
ца, па се ухвати за ограду, као да хоће да прескочи.</p> <p>— И-ју!{S} Ма— — трже се Јула и хте |
вољи, а он се најпре зацени као да хоће да кашље.{S} Колико је само пута ноћу преварио поп-Ћиру |
упају једнако рукама као петао кад хоће да кукурикне; псују, праскају и беде ма кога по кући, д |
.{S} А то још јасније признају кад хоће да удену иглу.{S} Тада обично и једна и друга зову слуш |
е распале па поручује по тендере и хоће да играју, и кад се и Шаца распомами па удари у поскочи |
у рипиде.“...{S} Кад погледаш, сви хоће да служе само цркву.{S} И они ми ту још нешто приповеда |
гроба.{S} А кад паметан човек већ хоће да век векује, а он гледа, до душе, на оно прво, али, Б |
ако се крије; е, баш је обешењак! ’хоће да ме уплаши, па ме вреба! — вели Јула, одобровољена, с |
не левчом о левчу!...{S} И после, ’хоће да пије... и да се туче успут.{S} Чим је мало ђорнут, а |
/p> <p>— Е не би ти могло!{S} Кад ’хоће да украде, можеш ти сто очију избечити, не помаже ти ни |
н ’хоће да пева.{S} Па што он сам ’хоће да пева, ајде-де; него што тера и онога кога вози, да и |
спут.{S} Чим је мало ђорнут, а он ’хоће да пева.{S} Па што он сам ’хоће да пева, ајде-де; него |
вере (јер он је српске вере): „Ко ’хоће да се бијемо?{S} Ево, ту сам; нек ми изађе!“ А они ћуте |
<hi>не навуче</hi>.{S} Онда опет ’хоће да покаже, како она има беле руке к’о у ноблеса, а моја |
> <p>— О, па то би онда требало почешће да имате гостију, — вели Пера.</p> <p>— Па ето, кад би |
однела, само да је видим, какво ће лице да направи, кад је види!{S} А њена штрудла од прошле не |
га обавести и зовне једно дете са улице да одведе господина и да му покаже.{S} Умивен, ишчеткан |
к’о Исус Навин кад је заустављао сунце да не седне, — хеј, та што <hi>нама женама</hi> није да |
ца волу звонару; него душа им је и срце да се вешају о уже!{S} По ваздан би да су на звонари.{S |
и попови међу собом.{S} Мало које вече да не прође, а да не оде поп-Спира поп-Ћири или овај он |
то је све тако.{S} Не може човек у вече да разлади собу и да пусти фришка <pb n="188" /> луфта, |
ику.{S} И она је научила свако предвече да седне на клупу пред кућом, па да се јавља мимопролаз |
газдачки син, а укусно одело показиваше да је свршио нешто латинских школа.{S} На њему богато и |
, па им одлакну, а још већма кад видеше да се ето сам сетио да их изненади и госпођа-Сиду и Јул |
су ти украли.{S} Нећу, нећу ништ’ више да чујем.</p> <p>— Па добро кад нећеш, ја и волијем.</p |
уди се гост не знајући ни сам, шта више да пита Јулу.</p> <p>— Е, — предложи поп Спира, — оћемо |
здан!? — рече у себи, па, не могав више да издржи, полако прилети плоту, погледа страшљиво око |
него онако званично, хладно; никад више да се врати оно старо!</p> <p>Па и зетови су им се изме |
i>било</hi>, Ћиро, а и не дај Боже више да се поврати! — грми гђа Перса.</p> <p>— Ама неки стра |
а је још лепши!...{S} А обе мамице више да не видиду једна другу, него се секираду а све због б |
огледом.{S} И поглед тај не могаше више да издржи сетом обузети путник, него се рукова, скиде ш |
Само „јесте“ и „није“, па ни речи више да бекне.{S} Сачувај, Боже, такву какву каквом мужу кој |
е!“ — „Ма кога, само њега моје очи више да погледају; да не гледају тога — замуцкује љут к’о ва |
?</p> <p>— Бачван је, па воле мало више да дивани.{S} И чим која чарда, — а фала Богу нису ретк |
подсетили на њу.</p> <p>— Ту песму више да <hi>нисам</hi> чула!{S} Јеси л’ ме разумела?{S} Ви’ш |
на част!{S} Ал’ ја, каже он, нећу више да те признам за сина.{S} Нећеш, каже добити ништа; не |
а и певачица.{S} Сви гости сад навалише да она продужи и заврши ту песму коју <pb n="395" /> је |
отарош и госпођа нотарошевица споменуше да је овако свечаније а и званичније.</p> <p>Званични д |
ят ся и посмрамят ся ищущiи душу мою, и да возвратят ся вспятъ и постыдят ся мислящiи ми злая“. |
а сте ме нешто онда познавали, снаја, и да смо били своји к’о данас —</p> <p>— ...а кад га к’о |
видети, како се ствар сретно упутила, и да је нешто знала латински, могла је још тамо рећи оно |
моја сувишна искреност према људ’ма, и да сам ја невина жертва свега тога... да ми је неко про |
јој је здраво леп господин младожења, и да ће пасовати једно за друго таман као поручено.{S} А |
Јули тежак живот; да јој нема живота, и да јој је смрт била једина срећа.{S} Отац, као сваки от |
си на сукоб и следеће, чува при себи, и да ће исте на суду показати. — Тужба је била концептова |
ачин, да временом постану тврдоглави, и да се не даду свакој шуши пулгерској!{S} Тако их спрема |
му онда кажем: да смо се споречкали, и да се он онако ујарости бацио на мене оним дебелим Пент |
а ли да кога она <pb n="361" /> воли, и да ко њу воли?{S} А Жужа јој признаје искрено и хвали с |
p> <p>— ...{S}Какав сам ја био ондак, и да треба да је сада мој крај... па ди сам само поглед’о |
то паорским момцима није било право, и да су вребали прилику, да му се некако одуже; али он је |
ло је да се поп Ћира већ предомислио, и да неће ни отпочињати какав приватан разговор, него да |
да се и ја наплатим на Спирину конту, и да га конечно уничтожим, да види, к’о вели, Преосвештен |
Јулу како се запурила плевећи башту, и да је чује кад пева.{S} Тако данас, тако сутра, еле, он |
евчу!...{S} И после, ’хоће да пије... и да се туче успут.{S} Чим је мало ђорнут, а он ’хоће да |
..{S} Још само треба да вас чуједу... и да вас спеваду шором —</p> <p>— Пробајте само! — вели Ј |
?{S} Чујеш, Ћиро... и бркове доле!{S} И да сам ја којом срећом на твом месту, ја би’ тражила од |
алио, и како би је Шаца тек жалио!{S} И да л’ би се од тешке жалости за њом из пиштоља убио, ил |
ала пијући полако, и допао јој се.{S} И да је г. Пера само имао вешто око, да разазна чисто зла |
часну реч, верујте ми, — вели Пера, — и да сам их до сада хвалио, од данас би’ морао престати и |
ужака епископу, — наставља домаћин, — и да то још парохијани знају!...{S} Таман посла!{S} Не зн |
исам ја на твоме месту, та певала би’ и да пустосват жели, — а камо л’ кад стари сват тражи! — |
га опхрвале онако седећег у колима, а и да се прихвати мало.</p> <p>Кола стадоше.{S} Поп Спира |
ћу сврнути ујутру на врућу лепињу, а и да им кажем, да сам нацуњ’о траг њи’овим вранцима, оним |
ће данас на светац да краде!...{S} А и да има, велим, лопова — нит’ он може бежати, нит’ га ја |
сави у други сокак, оде и он да спава и да се поткрепи, јер ће му требати нове снаге сутра, кад |
доиста показала да је добра машамода и да има укуса, па је окренула главу лево и гледала стидљ |
л’ да га видите, како уме да се свађа и да лаже кад га исплаћујете...{S} Њега нипошто!</p> <p>— |
ачи, да ће те посјетити неко издалека и да ћеш имати гостију.{S} Све, ви’те, излази на једно.{S |
да разазна чисто злато од лажна варка и да је био мало мало обазривији — ишчезла би слика Шацин |
шта је доста!{S} Та би вам заборавила и да једе и да пије, кад нађе какву такву књигу.</p> <pb |
ацирала, многе газде до сад променила и да им место није било у соби.{S} Кочијаш скиде још једа |
пиној вредној кући увек је било посла и да се помаже.{S} Или је требало плевити башту, или кљук |
стати да доброј стрини да шест недеља и да се венча, а после ће ићи да штудира хирургилук.</p> |
кућом, па да се јавља мимопролазећима и да даје савете Јули која седи поред ње или Жужи која у |
а к себи; тек да јој је увек на очима и да је разговара и разгали.{S} Али је то слабо помогло; |
дно дете са улице да одведе господина и да му покаже.{S} Умивен, ишчеткан и очешљан крене се пу |
знаће, да је све то једна измишљотина и да се ствар са свим друкчије развијала.{S} Међу поповим |
јој друга, — а млада мора да пева, па и да нема гласа а камо л’ када га има к’о ти!{S} Та која |
Тек онда се згране, па стане да ђипа и да праска.{S} А ја је једнако умирујем; јербо не волем, |
онда, кад чује да у кујни лупа сатара и да се сече месо, а после се опет враћа своме протектору |
уз!“ А умео је ђаволски лепо да свира и да намигује онако кривовратаст.{S} Бечкеречки нотарош к |
у.{S} Све што у овом селу зна да чита и да пише, од њега је то научило.{S} Мила кишбиров и Нова |
воле.{S} Она вам не мари баш да чита и да пише али да скува — у томе се не боји ни једне своје |
ве док му нису казали да заклопи уста и да иде спавати.{S} Тако се ето, један наш Банаћанин <pb |
цао, да од њега неће бити никад ништа и да неће видети од њега асне ни црква ни општина, па се |
{S} Ја знам да кочијаши хоће покаткад и да запевају —</p> <pb n="414" /> <p>— Та... знате... ка |
ате!{S} Ви не знате!</p> <p>— А откуд и да знам!{S} Од како ми је човек от’ш’о по вашарима, сла |
та!{S} Та би вам заборавила и да једе и да пије, кад нађе какву такву књигу.</p> <pb n="108" /> |
нек ђаво носи; нећу да се после каже и да ми се прибацује да сам ти ја напакостио и метнуо црн |
руму у помрчини онако сама, па волије и да га пољуби, него да у тим годинама умре од страха у п |
ају повода Шаци да се баци у сањарије и да ствара слатке слике како ће му скорим, ако Бог да, к |
, која сад не може никога да прикрије и да тако помаже безазленом ашиковању.{S} За то су сада и |
овај хтео да их пре свега посаветује и да, како се то каже, утиша ствар пре но <pb n="319" /> |
о онако, из пакости, да она само чује и да се једи; а сад је лепо видела да је било истине у то |
им, да ми нико неће веровати, а после и да изређам сад овде све те ствари, било би много и ова |
!{S} А кад нисам добар, па ондак боље и да ме нема!</p> <p>— Па откад сам ја то већ рекла! — ве |
!{S} А није да су просте или завезане и да не знају — него, тако!{S} А у вароши фине, па штелун |
ког термина треба да стигне тамо тане и да тресне о месец.{S} Па баш таман кад су већ хтели да |
био у неприлици, уз кога да пристане и да сведочи. „<hi>Фама</hi>“ је по селу кружила, фама са |
точим и пијем! ’Тели би и да продате и да вам остане!!</p> <p>— Ћути, ћути, знам ја тебе, —</p |
њу је да заборави и на јело и на пиће и да га сахатима вреба (а у осталом, на то су га и научил |
носи ирошки пошу, да има лепе брчиће и да лепо пева!{S} С нестрпљењем су га очекивали и стариј |
г пилета хоће стотину да угости; хоће и да почасти и да га опет мало кошта!{S} Нема ти ништа ле |
о <hi>ја</hi> точим и пијем! ’Тели би и да продате и да вам остане!!</p> <p>— Ћути, ћути, знам |
ама па пише; по три дана може да седи и да кити писмо, толико је свака писмена!{S} А док није о |
у Бечкерек, „да се дете мало разоноди и да избије себи из главе те црне мисли“, како је обично |
исто не могу да верују да су се узели и да ће увек заједно бити.</p> <p>После два месеца отишао |
не и чекала само да се поп Ћира врати и да му се потужи, јер, како се изражаваше, није била рад |
о мало сама прича ма да се може узети и да је она продужење Главе Прве</hi> </p> <p>А како су ж |
стотину да угости; хоће и да почасти и да га опет мало кошта!{S} Нема ти ништа лепше, него она |
жно, јер сам јуче забранио мојој Јуци и да прима визите ваших, а још мање да сме одлазити к вам |
и Грку, да купи цркви трећи полијелеј и да повиси црквењаку плату.{S} Аркадија је баш свакојаки |
никад потребно било да изађе на сокак и да криви шију и лево и десно да види хоће л’ откуд које |
била, јер, напослетку, а за што момак и да не пева у својој башти уз своју тамбуру!!{S} Данас с |
огло захтевати, да пружи руку или чак и да прими руку пружену ради измирења, па ма ту руку и са |
дош’о да тебе видим и да те надгледам и да ти кажем, Савка, добро да утубиш ово:{S} Тражи друга |
не?{S} Ја само кад морам да се свађам и да псујем кога, онда говорим српски, некако је за то зг |
петлова, него сам дош’о да тебе видим и да те надгледам и да ти кажем, Савка, добро да утубиш о |
је била реткост, да се разапне пајван и да се суши веш преко сокака.{S} Псује, истина, свет и п |
оји се види да је био некад политиран и да је стајао у гостинској соби; за тим и један зимски к |
итељи као паметни људи учинише се к’о и да нису ни приметили, а и сама Јула као да није све ни |
о постигнуто.{S} И сада бих већ могао и да кажем и како су се звала та два попа.{S} То су она и |
дон’о андрак, да јој се умеша у посао и да јој показује како да зготови неко јело. — Стари седе |
ислите?</p> <p>— Како мислим?{S} Како и да мислим, кад ме тако гледате?</p> <p>— Па добро, а ја |
и зуб?</p> <pb n="347" /> <p>— А како и да познам!{S} И ту су ми доскочили, обешењаци једни!{S} |
и несрећу своју, па да лете коњи тако и да га носе тако све до на крај света, у мрак, у пустоли |
а нас је натерала да се лепо измиримо и да све обиде, учињене од једнога другоме, заборавимо.{S |
д још хвале место да је суво и оцедно и да му и не треба тротоар.{S} Но међу тим није баш ни та |
да се натенани размислим мало за оно и да распитам: је л’ господин Ћира погодио кола и кога је |
е за чудо лепо умео да састави све то и да напише, а, Бога ми, и наплаћивао се.{S} За писмо су |
ни поп-Спири), да после седне за сто и да са осталим гостима једе редом све не хтевши, ваљада, |
Петак.{S} Док је лето, они хоће нешто и да отрпе, па ћуте али туве све, и чекају зиму јер су, к |
ојом женском вештином извиди ту ствар и да му јави.</p> <p>И доиста, Јула се исповедила мами.{S |
други што се спремају да дигну процес и да га оборе и на тај начин спасу душу милога покојника |
Не може човек у вече да разлади собу и да пусти фришка <pb n="188" /> луфта, од ларме и музике |
крв и нож, крв и нож!{S} Једна другу и да не види!{S} А већ, до душе, и пре се једна на другу |
обро упила у кожу да не пропушта воду и да не убија ногу.{S} После бабе и свекра, никога, ваљда |
— к’о да ништа није ни било — да пију и да се разговарају о економији.</p> <p>— Молим вас, немо |
з рукавица... а куд ће на ову врућину и да их навлачи!...{S} Меланија одмах навуче рукавице, да |
ута, само да му да на знање, да је ту и да га прати очима.{S} Наравно да то паорским момцима ни |
видео то.{S} Није могао да одоли срцу и да буде послушан порукама гђе Сиде, него је једаред ипа |
па, је л’ му на свом месту.{S} Па баш и да га се дочепам, ал’ кад он види да га нема, а?</p> <p |
младожење к’о чикови; таман га упецаш и да кажеш: фала Богу! а он исклизи к’о чиков. — Ту се гђ |
ити ждребе кад се ождреби стари Пирош и да ће му дати дугачак бич са кратким ишараним бичаљем и |
рце да се вешају о уже!{S} По ваздан би да су на звонари.{S} Ето баш ономад сам се баш слатко н |
ербо, знаш, како је!...{S} То могу теби да кажем.{S} Крив сам!{S} Крив сам, видиш и сам — к’о ђ |
дотле држаше на грудима. — Знате ли ви да ни један ваш поглед на њу није измакао мом оштром ок |
уци све то, наравно, али не треба ни ви да седите скрштених руку.{S} Добра парохија је — Боже м |
ни било, па окупи молити Бога да доживи да види Ђуру, средњега брата, да је отворио дућан и пос |
ноблеса!{S} Па реко’: кад можеду попови да се тучеду —</p> <p>— Ју, а који попови?! — трже се П |
вце, (за које је држао да су већ готови да оду ђаволу у торбу), бити најбоље да сада купи што к |
ира госпоји Сиди...{S} Изађе к’о бојаги да почисти сокак испред куће, а она пева кол’ко је грло |
ао — обешењак један! — не зна бајаги ди да метне <pb n="348" /> онај проклети зуб — а ја једнак |
>„Ди си пошла, Маџарова Јуло?</l> <l>Ди да идеш, наша бити мораш!“...</l> <l>Један скида златне |
и седе уз девера.{S} Стари сват нареди да се крећу.{S} Запуцаше бичеви и кола полетеше једна з |
Ту ће негде бити да је и појас.{S} Види да га није откуд метнуо под главу, под јастук...{S} Ста |
ишљено <pb n="317" /> поп Спира. — Види да није у ћошку од појаса?{S} Има он један као џепић у |
и других за које <pb n="84" /> се види да су без икаква плана набављане; али пошто је фрајла Ј |
ла и један упакован кревет који се види да је био некад политиран и да је стајао у гостинској с |
оп Спира. — Обешењак је.{S} Кад те види да си у невољи, а он онда не зна ни за Бога ни за душу, |
баш и да га се дочепам, ал’ кад он види да га нема, а?</p> <p>— Има и за то лека, немајте ви бр |
чуди, како то све тако лепо умеју људи да измисле и саставе, к’о да су баш тамо били!{S} После |
м, управо за ноћас, вашега мачка.“ Кажи да се јавио од некуд из комшинског амбара један велики |
врши Нића свој монолог, па опет продужи да мисли; набије понова лулу, укреше и запали је.{S} И |
S} Седне тако какав гладница, кога мрзи да ради ил’ не може да добије у амту место, па пише и м |
нису!“</p> <p>Ето, због тога ме и мрзи да држим коње и кола, — вели поп Спира и приђе к прозор |
да сме од маме, да се, то јест, не боји да је пробуди.{S} Зар би мање поезије било у речима Јул |
тар до гроба уздисати, и о „талу“ (који да му је сад, кад има ову памет и ово искуство), прича |
о.{S} А Јули мило па је пита:{S} Има ли да кога она <pb n="361" /> воли, и да ко њу воли?{S} А |
p>— Е, — предложи поп Спира, — оћемо ли да мало исперемо гушу вином?</p> <p>— А колико га имате |
екрсти кришом од поп-Спире. — ’хоћеш ли да ти спремимо што за пут, к’о обично?</p> <p>— Можеш; |
ве керефеке.{S} Него једна гужвара, али да ми је пре тога само једно јело па одмах гужвара.{S} |
се попови још у Темишвару потукли, али да су их тамо брзо развадили, и они се, веле, притајали |
/p> <p>— Но, квартир још и разумем, али да се храните у кафани... код Швабе... а, то тек никако |
а вам не мари баш да чита и да пише али да скува — у томе се не боји ни једне своје вршњаке над |
м устима од чуда све док му нису казали да заклопи уста и да иде спавати.{S} Тако се ето, један |
денцима, па му нису дали, него га слали да иде на дужност.</p> <p>— А за што да идем, и через к |
писмености; јер пре ни људи нису знали да пишу ни својим синовима, а сада и девојке пишу писма |
о и пио у кујни.{S} Кад су га опомињали да иде на дужност, он није хтео, него је слао сваког са |
имала је своју вољу и њу су сви морали да слушају па је увек било онако како је она хтела.{S} |
они онда?</p> <p>— Е, п’онда су морали да малко попусте.{S} А баба ми каже: „Кад волеш њу већм |
што су сад код куће, и што би к’о могли да возе, нису се ни један, кол’ко ја знам, погодили.</p |
н зет Палчика, отац малога Савице, вели да баба то само тако каже; увек она има изговара и разл |
висе на грудима; а кога сте још, видели да му висе на трбуху?!</p> <p>А био је заиста и награђе |
ђе мало лакше.{S} Дође му воља и зажели да упрегне шест таких хала, па да пуца бич а да потерај |
аме.“</p> <p>— А ми, богме, нисмо ’тели да чекамо лимун, него се кренули сами, — рече гђа Перса |
месец.{S} Па баш таман кад су већ хтели да припале топ, сети се један Банаћанин, баш ће бити да |
мо после шљива... па знате, само у цели да предупредим грозницу —</p> <p>— Дакле, шљивама за љу |
.{S} Ено ушли су сам у олтар, па почели да чинодејствују, да служе сами Јутрење. —</p> <p>— Вла |
Опет је решето изнето и опет су почели да раде баш у оно доба кад је најлепше било за шетњу ис |
, да је у њој ко коме разбио главу, или да су се потукли само, или бар да су, лека ради, кога и |
итељку по примеру иноверних попова; или да се парох с парохом на саблазан стада свога свађа — н |
ислила, да пошљем по вас да дођете; или да нас чекате код вас.</p> <p>— Ето видите, а оно испал |
</p> <p>— Да шта ти мислиш!{S} Пољубили да бо’ме.{S} Ал’ наравно... ишло је к’о кроз поњаву ил’ |
ва поред све клевете којом су га бедили да је и сам с њима по некад бивао у ортаклуку.{S} Шаца |
ако иде све лепо, па ондак ми се и мили да служим!{S} Ал’, газда-Перо, — веди Нића и метнуо прс |
пијем, па ми се ондак помало још и мили да живим.{S} Јербо то је моја сладост једна!...{S} Па в |
ћ у сваким сватовима, нису ни приметили да је испала.{S} Али је то била једна врло плитка лаж, |
p> <p>— А, „шнуфтиклама“ сте ви научили да бришете чаше; јест, ако ћете баш да знате! — вели гђ |
> лопта се откотрља, а она га онда моли да јој донесе, па кад јој он донесе лопту а она му зафа |
капуташе и обувене људе.{S} Одма’ мисли да је неки вандрокаш.</p> <p>И доиста то је било нужно, |
Пере.</p> <p>— Па ми у овом сокаку чули да је то сас Јулом и господином било свршено још док је |
у, на поп-Ћирину кућу баш кад су изашли да се шетају, а решето је ужасно заблебетало и лупало, |
ћу</hi> да знам, и <hi>не треба</hi> ми да знам! — сикће гђа Перса. — И бркове му скини, грубиј |
дин предшественик им’о је доброту да ми да неке податке о црквеној општини и црквеном имању.{S} |
а у очајању толико пута рекла: „Дође ми да се и сама обесим крај штогла, да му буде срце на мес |
бина!{S} Ту нам срећа под носом, — и ми да је не видимо!!“ Разговара се и са попом, и разложила |
га се и не би’ сетио!...{S} Наспело ми да се мало провеселим.{S} Није шала, толико већ време с |
ерберницу?</p> <p>— А па неће, каже, ни да отворе берберницу —</p> <p>— Него? — Ваљда ће апотек |
каприцирала па баш ни једне речи!{S} Ни да се бар пошали, да нас позове после ручка!“ Сва јој ј |
д ни да се <hi>свађам</hi> с вама, а ни да вармеђа има посла.{S} Ето, то сам желио да вам кажем |
вним догађајем, и која не би требала ни да дође, да се писац, као друга сретна браћа његова, об |
.</p> <p>— Па кад неће господин-попа ни да сврати, — рече женица. — А што се не би баш и скинул |
ју кућу на миру.{S} Знате, нисам рад ни да се <hi>свађам</hi> с вама, а ни да вармеђа има посла |
тамо:{S} Добар пастир не сме на себе ни да мисли, него куд овце, односно поверено му стадо, туд |
а се није кренула у цркву ни да чује ни да види новог учитеља, него да чује своје унуче Савицу, |
шеширу и дороцу, па и не мили ми се ни да погледам кудгођ...{S} Ето, па и овако какав сам, да |
азан трбу’, па и не мили ми се ондак ни да дувам у дужност... овај у рог.</p> <pb n="249" /> <p |
!{S} Немој ме ни питати.{S} Не волем ни да се сетим тога а камо л’ да ти још приповедам.</p> <p |
т разних нумери, које све није могао ни да запамти него је све то забележио још тамо код куће н |
олико наљутила, да није могла хладно ни да мисли после о том, а сада, како се за чудо слагаху ф |
је чуда спремљено било не смем чисто ни да ређам, јер се бојим, да ми нико неће веровати, а пос |
ња Соса, она се није кренула у цркву ни да чује ни да види новог учитеља, него да чује своје ун |
био и тачно радио, а данас не можеш ни да га познаш, ни онај ни дај Боже.{S} Сад је оматорио п |
и — кад се већ жртвује да ћути и накани да чита — хтела одмах, да све у једној књизи нађе. — А |
</p> <p>— Поп Олуја!!!{S} Та мени, мени да бо’ме!{S} Те још какви смо пајташи и пријатељи били, |
ију...{S} Он ће остати да доброј стрини да шест недеља и да се венча, а после ће ићи да штудира |
рка.</p> <p>— Ама, Сидо, све ми се чини да ти —</p> <p>— Ето!{S} Што га нема код нас; а код њих |
е јаросна гђа Перса остала сама у кујни да спрема „ајнпренсупу“, јер она то најбоље зна.{S} Али |
а.{S} Обе забринуте, гледају га у тежњи да му прочитају с лица, шта им доноси: срећу ил’ несрећ |
и молила Бога да дожави па онда немари да склопи очи.{S} Међутим њен зет Палчика, отац малога |
оп Спира доручкујући и пружајући и Пери да једе.</p> <p>— А она је Влаиња а мој Миша је Србљин |
и и бацакаше ногама, па се не да матери да га дигне, а она се савила од силна смеха над дететом |
у лево а (из почасти) оставља поп-Ћири да он седи „о деснују“.</p> <p>— А-а-а, — замуцкује пре |
ми је, знам, цигурна смрт.</p> <p>— Ти да скочиш у воду!{S} Гле га само како лаже!{S} Та бежиш |
сутра?{S} Сутра се, дакле, смем надати да ћете нас почаствовати посјетом! — вели гђа Сида.</p> |
и дотле дотерао, да се дрзнуо понадати да ће му <hi>женом</hi> постати!!{S} Па кога то не би н |
од једа и пакости.{S} А баш ћу гледати да се сретнем ш њоме! — Него, рихтих, у мал’ нисам забо |
а види хоће л’ откуд које дете угледати да је послуша.{S} Треба само да изађе из кујне па да ви |
ила, али је ипак поносит; не да познати да му је зима, отима се.{S} Што ти је, Боже, левента и |
ч да сврши хирургију...{S} Он ће остати да доброј стрини да шест недеља и да се венча, а после |
је жао.{S} Ал’ сутра морате ми обећати да ћете раније доћи и дуже остати, да накнадимо данашњи |
</head> <p> <hi>Из ње ће читаоци видети да су имали право наши стари кад су рекли ону златну по |
/head> <p> <hi>У које ће читалац видети да је истина оно што су још давно рекли песници и филоз |
дан долази на јаузн, па ме тако салети да напослетку попустим па морам ’тела — не ’тела, да је |
ладику без појаса!?{S} Ту ће негде бити да је и појас.{S} Види да га није откуд метнуо под глав |
</p> <p>— Па... овај... најбоље ће бити да одемо у коју другу собу... не би’ рад био знаш, да н |
т’ му одговарај што.{S} Најбоље ће бити да се одмах умоташ у бунду.{S} Увуци главу, натуци капу |
м бестрага старога фазона, мало ће бити да кажем да је из доба блаженопочивше Марије Терезије, |
п, сети се један Банаћанин, баш ће бити да је био из Иђоша, који се ту стрефио, па скине шешир |
гађа.{S} Али писац ће се ипак потрудити да осветли ствар са сваке стране, тако да ће све и моти |
ађати, нит’ отићи ди треба, нит’ пазити да не украду!{S} Обешењак један чивуцки, — љути се гђа |
и кукуруз.</p> <p>— Хоћете л’ дозволити да вас мало одменим? — пита путник.</p> <p>— О, молим.. |
е ручице, које је овај (немојте мислити да писац претерује и ако се све ово догађа у једном сел |
дашњи...{S} Е, наравно!{S} Могу мислити да вам је тешко било растати се и доћи амо.{S} Нису ово |
цу и матери, и ако су они могли учинити да не дође до тога.{S} И мисли њене, и песме које је на |
> <p> <hi>Из које ће се читаоци уверити да сновима треба веровати и Сановнике куповати и читати |
изгледала, али јој није дала приметити да се љути.</p> <p>Растадоше се љубазно и оде свака сво |
тогод.{S} Ни стари брица Јефта не памти да је за четрдесет година свога бријања и ординирања у |
ко тренутака, или кад Јуле нема у башти да је види или чује.{S} Мало који дан да није дошао.{S} |
Гђа Сида је била љута као змија видећи да јој је превучена штрикла преко свију њених рачуна и |
чујући замуцкиваше домаћиново и мислећи да је неко од живине вољан да се свађа с њим (јер поп С |
ст недеља и да се венча, а после ће ићи да штудира хирургилук.</p> <p>— То је све лепо, ал’ сва |
да шије.{S} Уф, уф!{S} А морам ја доћи да то поправим — па да видите како ће онда изгледати, к |
рујем... бо’ме поп Ћира вам и неће доћи да се пофали...{S} Молим вас за једну чашу воде с бунар |
м Соком гркињом. — „Ју, а зар ћете моћи да пустите дете од себе у свет?“ — пита је Сока гркиња. |
пириној сазнало се и у поп-Ћириној кући да је дошао нови учитељ.{S} Како је у ово село, као и у |
вих двадесет година ни стварчице у кући да купе.{S} Шта је само фачли, капица и бенкица спремил |
сухе главе пуне мака и дају повода Шаци да се баци у сањарије и да ствара слатке слике како ће |
није била тако честа — по свој прилици да јесу.{S} И какав би то опет роман био без пољубаца ч |
тише гости. — ’оћете, к’о једни путници да знате, шта ће то бити у Недељу код нас овдекана.{S} |
с Меланијом пред кућу, па не може речи да чује кад се разговара, <pb n="183" /> од оног прокле |
је као окамењена, па није знала ни речи да каже.{S} Било јој је то чудно, неочекивано, што је ч |
.) Г. Пери се завезао језик, па ни речи да рекне, него је узео па разгледао један нож који је о |
дног момка па не може наша Јуца до речи да дође —</p> <p>— Па... нека!{S} Шта то фали!{S} Може |
је у лер код фрајле Нимфидоре, да научи да хеклује штрумфпандле и сас перлама чачкалице за зубе |
цине масе и новога наслеђа, напоменувши да је Шаца и њен једини и неоспорни генерални наследник |
мало!{S} Видим свећу, па к’о велим, дај да к’о власт видим, шта ти тамокана раде, да откуд, не |
е мало разонодим.{S} Па... реко’... дај да обиђем и припитам најпре нашег Петра.</p> <p>— Е, фа |
вор. — Видим те у авлији, па реко’: дај да свратим мало код нашега газда-Петра...{S} А, ти увек |
оасним штогођ, па кажем сама себи: дај да одем часком до госпоја-Соке; она ће то знати, кад др |
ај! — зева и вели: — <pb n="171" /> Дај да се то задимани једна! — рече па напуни и запали лулу |
лела глава од ови’ силни’ мисли.{S} Дај да се то мало прилегне и продрема, ево већ и петли! — р |
па вели: „О, Боже, овакога монарха дај да получи свака нација!“ А до овога слика онога другога |
л’ још нисам дозн’о.</p> <p>— Па гледај да дознаш!{S} А знаш ли, онако, који би паор к’о мог’о |
да сукња ал’ ја опет никад немам обичај да лажем! — рече гђа Габриела и стаде лити грозне сузе. |
би било да нисам баш никога срео.{S} Еј да нисам само на дужности, дошло ми је, да се и ја овак |
ерса, — те још како да му очиташ.{S} Еј да ти ја мој језик позајмим!</p> <p>— Те још како ћу да |
а онаке арњеве и онаке коње. „Па не мој да срамотиш своје красне коње, па да и’ будзашто возиш, |
ри и вели му полако:</p> <p>— Па, немој да попушћаш, него држи срце.{S} Пази, за живу главу, да |
/> <p>— Та чекај, молим те!...{S} Немој да си тако брзоплетна.{S} Им’о сам зуб, ал’ нисам им’о |
н пар паворски’ опанака од ње.{S} Немој да те буни штогођ, што је ча-Нића „беамтер“; прошло је |
јатно спавање! — вели јој Јула. — Немој да сневаш штогод страшно, знаш... што смо разговарали — |
, то је бар лако.{S} До Темишвара немој да се шалиш да се покажеш будан!{S} Држи срце, Ћиро, ак |
рам другога наћи, па опет мора ту патак да буде!“ — „Ма кога, само њега моје очи више да поглед |
{S} А још спав’о у шталогу; ’хоће човек да чува своје коње!{S} Ено, од срамоте још ни сад не см |
ало срце као сваком, ма како смео човек да је, што закуца пред дрским <pb n="166" /> предузећем |
ного крофни појести.{S} Већ чисто човек да не верује!{S} За једнога од ове двојице и то баш, Бо |
ми злая“.</foreign> Е, па зар ту човек да не побесни!{S} Персо, он... поп-Спира... окуражио се |
лу да буду.</p> <p>— Па добро, а он нек да стрини и пола године!...{S} Далеко је, ал’ шта му зн |
еро у држаљици, или тако ма штогод, тек да се нађе у послу.{S} Сврше и тај посао, а изгледало ј |
енице намазане машћу и белим луком, тек да се кол’ко тол’ко забаве до вечере.{S} За то време пр |
<pb n="232" /> је дозивала к себи; тек да јој је увек на очима и да је разговара и разгали.{S} |
ате и сами кол’ко сам се нећк’о.{S} Тек да вам, што кажу, не учиним на жао, уз’о сам и попио.{S |
ја! — плану поп Спира, који изгледа тек да је сад схватио домашај поп-Ћириних заједљивих речи. |
кућу, — вели гђа Перса.</p> <p>— Та тек да није без комендије, — рече поп Ћира, напуни лулу и и |
S} Али тек после подне, на рогљу ће тек да сине у свој лепоти својој, а сад је отрчала у комшил |
кад помисли на ону гђа-Сиду.{S} Њу тек да види тих дана, ала би јој се светила. — О, Боже, —- |
оти својој, а сад је отрчала у комшилук да позајми часком оклагију; њихова се скрхала прекјуче |
ољеном доњом усном. — Извињавао се Сепл да не зна српски ни говорити а камо ли играти, — све му |
мало задржим после службе, јер се надам да ћете бити тако љубазни па да ћете ме сутра почествов |
p> <p>— Шта <hi>ја чекам</hi>!{S} Чекам да чујем сад, кад је већ тако пошло, чекам још и то чуд |
ем тако срећан <pb n="43" /> па дочекам да се упразни каква добра парохија —</p> <p>— Е, знате, |
ихтих, у мал’ нисам заборавила.{S} Имам да ти јавим једну вест коју смо добили док сте ви били |
n="88" /> <p>— Хехе!{S} Колико га имам да имам, тек велим: данас га нећемо попити, па све да у |
шмајхлујете.{S} Ево вам и обрста, знам да ви то волете! — рече и спусти му још два грумена шећ |
ћ на сокак.</p> <p>— Та ман’те ме, знам да ћете ми се смејати.{S} О жено, часни те!{S} Та помис |
S} Јуцо душо, седи ту до Меланије; знам да имате шта да се разговарате.</p> <p>И поседаше сви.< |
д господина <hi>Ћире, пароха,</hi> знам да им данас није до ручка —</p> <p>— Код господна Ћире? |
ди у кујну па спреми црну кафу.{S} Знам да варошани радо пију.{S} Ја по три дана не могу да спа |
ако да целим путем ћутиш?...{S} Ја знам да кочијаши хоће покаткад и да запевају —</p> <pb n="41 |
комшијској башти. — Јао крста, не знам да су моја! — рече и наслони се на мотику да се одмори |
све једнако <pb n="161" /> к’о не знам да је он умро, па кажем: „А ко ће тебе, роде, неговати |
аће им он то већ на своме месту, и знам да ће им онда још чудније бити, како то да се нису рани |
!{S} То ми је утеха бар, јербо вас знам да сте жена на свом месту!{S} А куд би’ знала!{S} Јао н |
ире три ђавола вире.“</hi> </p> <p>Знам да су многи читаоци, (па ма и не били критичари) сумљив |
>— А, хвала, хвала, госпоја-Јуло; морам да се журим!{S} Продангубићу, а морам зором да сам код |
енско сам, па <hi>к’о женско</hi> морам да ћутим —</p> <p>— Е, то си ти прва женска што ћутиш!< |
их к’о лептирова крила!{S} Све ја морам да радим, жао ми детета; шта ћете, кад се за нешто више |
е тако.{S} Зар не?{S} Ја само кад морам да се свађам и да псујем кога, онда говорим српски, нек |
уго, враг им матери, кад већ тако морам да се изразим!{S} Од <pb n="86" /> једног пилета хоће с |
охија је — Боже ме прости кад већ морам да је с тим уподобљавам — к’о и добра и лепа девојка: „ |
>— Па, мора да каже сирома’; види и сам да је запао међ паоре! — вели гђа Перса.</p> <p>— Питал |
а баш сам пазио!</p> <p>— Треб’о си сам да држиш риф.{S} Лопови су то; све сам лопов до лопова! |
— а ви ми и не честитате!{S} Морам сам да вам се похвалим.{S} Гле’те само, шта ми је дон’о мој |
господином архимандритом а сигуран сам да би је тако и мој последоватељ ценио.</p> <p>— Е, сад |
олико га имате у подруму, заборавио сам да вас запитам! — рече г. Пера.</p> <p>— Па имам тако т |
ту био, гром га спалио.{S} Још се сећам да сам га на нарочито место метла, да га само не забора |
S} По селу само о том и говоре.{S} Идем да чујем још штогођ.{S} Службеница!{S} Службеница, — ре |
ају: „Куда, Совро?“ а он им вели: „Идем да окопам ку’руз!“ А умео је ђаволски лепо да свира и д |
а старога фазона, мало ће бити да кажем да је из доба блаженопочивше Марије Терезије, а врло ве |
— вели гђа Перса. — Сад, нећу да кажем да је она крива, она је красно дете, добро дете, љупко |
за себе гђа Сида, — за то ја увек кажем да је боља зима.</p> <p>— А шта вам је сад наспело, гос |
и се ућут’о?</p> <p>— А шта могу и смем да диваним, кад ме господин-попа не питаду!</p> <p>— Па |
а, оној другој попадији, — све се канем да једаред дођем код вас на једно пола дана, па да ви м |
ју!{S} Неће ми веровати људи кад станем да им приповедам; а, формално, ни ја својим очима још н |
падија оцекла парче леба и дозволила им да се попну и натресу себи дуда.{S} Могли су се сити на |
, већ тако даље, да ти не отежем, видим да се већ врпољиш к’о ђаво на џомби.{S} Кад ме је запит |
една српска гужвара — па више не тражим да једна домаћица уме своме мужу зготовити ручак.</p> < |
p> <p>— Та не через тога, него се бојим да те не каштигују.</p> <p>— А, до тога неке доћи, — хр |
ем, знате, свађу; волем сваки са сваким да лепо живи...{S} Молим вас, слатка, ја сам се већ обе |
а Габриела.</p> <p>— Та... баш не велим да није; није ми он један то призн’о...{S} Била сам мла |
чтиво. — Е, дакле, ја се клањам и молим да ме извините што сам вас задржао од послова.</p> <p>— |
у све чизме, па ме послала да вас молим да нам позајмите само за ноћас вашега „нотароша“ ... ов |
великој штети!{S} А ја, сирота, мислим да се оасним штогођ, па кажем сама себи: дај да одем ча |
селу, а који баш попа поименце, мислим да није било нужно досад да кажем, јер је давно речено, |
<p>За то при поласку у пензију, мислим да не ће бити лепшег венца признања, сплетеног за седу |
како то иде данас у овом свету, мислим да нема ни једног читаоца који неће већ у напред знати |
оно, ја и Сида узели.{S} Од њега мислим да неће бити давно и надалеко бољег.{S} Ако буде боље с |
Та знам, знам... ал’ тек... к’о мислим да... не мора због тога баш тако! — чуди се гђа Сока. — |
његово тиктакање није чуло, — то мислим да неће бити на одмет и њега као једно, бар за вечерас, |
Перса. — Али тек, ја бар увек помислим да су друге сретније матере што им ћерке нису тако паси |
итељ не треба своје дете пред њим самим да хвали — овде је одступио од тога принципа и похвалио |
и један поп не може више онако приликом да се вози, па једна невоља!{S} Коме се сад обрати, мис |
помиње га Нића прстом, ћуткац!{S} Ником да се <pb n="251" /> ниси шалио да кажеш да сам те ја н |
p> <p>— А с ким ћу, кад и не смем ником да кажем, како је баш све то било! — Шаца је дете... а |
држећи их по средини обавијене марамом да их не упрљају.{S} Све то иде у цркву полако и достој |
а изгорем!{S} Ја нећу само прид туђином да кудим еспап, јербо смо род; а зар је то честита раки |
тном количином млека, тако невероватном да ни једна није већ ни веровала.{S} На село се почела |
ануло госпођа Перса се договори с попом да у идућу Недељу буде прстен а после Божића свадба.{S} |
ање каквог Неце ни Проке пред комесаром да је продавани коњ његов, а да пасоша нема за то, што |
е журим!{S} Продангубићу, а морам зором да сам код куће.</p> <p>— Ал’ ај’те...{S} Ал’ кад вас л |
тали швалери,</l> <l>Ал’ не следу ноћом да идеду,</l> <l>Од вашака паворски’ момака;</l> <l>Вил |
— па један другог ама ни једном речицом да не запита!!{S} Кад су почели званичан посао, један д |
мао у кујни, кад је хтео са пуном чашом да иде у собе да наздрави домаћину и младенцима, па му |
и да је види или чује.{S} Мало који дан да није дошао.{S} Понесе зејтина и пола туцета бријача, |
ђену децу по селу.</p> <p>Мало који дан да не дође господин попи, једноме или другоме, Аркадија |
непријатност и дочекао ево последњи дан да погађа кола.{S} А после, бацао га је у бригу и његов |
рег било! — одговори му поп Спира жељан да мало побегне од силних свакојаких мисли које су га о |
во и мислећи да је неко од живине вољан да се свађа с њим (јер поп Спира је имао и луксузних ст |
оде, који се никад не празни; јер таман да пресуши а оно по Бечкеречком Великом Календару удари |
руком низ длаку, дакле већ био спреман да пође, кад ће га поп Ћира јетким и дрхћућим гласом ос |
ло оног твог вина, јербо то сам цигуран да ти није фалично Ха, ха!{S} Ај, шта велиш; је л’ добр |
а сав блажен, — кад ћу бити тако срећан да <hi>ја сам</hi>, својом сопственом руком, могу брати |
љуго банацка!{S} Дакле ти си већ контен да све заборавиш!...{S} Ћиро!{S} Кад мрзиш, треба да мр |
се и упустила у разговоре.</p> <p>— Он да ме жали! — говори Јула онако за себе. — Ви’ш ти то њ |
осто зачудили и питали:{S} Откуд сад он да говори, кад он то баш није марио!{S} Та једва га нат |
ера, четрнајст швалера!{S} Аја, неће он да слуша мене, ’хоће он да је паметнији од мене.{S} Е м |
S} Аја, неће он да слуша мене, ’хоће он да је паметнији од мене.{S} Е мој Аћиме, мој Аћиме!{S} |
и гајдаш и сави у други сокак, оде и он да спава и да се поткрепи, јер ће му требати нове снаге |
знаш ли, онако, који би паор к’о мог’о да вози, било мене, било њега?</p> <p>— Па и неће их би |
све до Ченеја.{S} Е, ту нисам већ мог’о да останем на коли, него ме ђаво натента, хоћу да шпору |
/p> <p>— ...{S}Бадава сам се ја правд’о да нисам; да сам пон’о мој рођени, а да је то нечија ва |
} Обешењак је, онда сам тек добро вид’о да је обешењак.{S} Упреподобио се, па се к’о бајаги и о |
а натарошевица како јој је супруг каз’о да ће господин Спира бити обријан к’о два пут два, а па |
Па можемо да вратимо; трговац је каз’о да ће примити —</p> <p>— А, нека, шта је ту је сад! — р |
ом комаду живити!“ А нисам јој ни каз’о да ћу јој купити мараму; па да ви’ш њене радости, кад п |
нешто примјечавам!...{S} Рек’о би’, к’о да ти нису све козе на броју; и теби, а и поп-Ћири!{S} |
иро, шта ћеш сад?!{S} Оде ти брада, к’о да је никад ниси ни имао; одоше лепо и брада и бркови!< |
иње, да знате само, како је слатка, к’о да није из паорске баште него к’о да је „цукрас“ правио |
жито; па нека плева, нека прашина, к’о да је и онако мало на сокаку; а ноћом неки гајдаши, там |
ом, — како се сва улопала од блата, к’о да су је бикови вијали.{S} О, часни те, жено! — крсти с |
д пеглајза!{S} Боже, госпоја Марта, к’о да сте паоркиња, па немате пеглајз у кући — него пеглат |
а је спљоштана к’о слепачка погача, к’о да је спрам месечине печена.{S} Оволико ће одскакати од |
па у мал’ још ја нисам изиш’о крив, к’о да сам га намерно хтео преварити.{S} У мал’ <hi>мене</h |
по умеју људи да измисле и саставе, к’о да су баш тамо били!{S} После читања чека их „јаузн“, а |
нас пијано отишло одавде из авлије, к’о да је било у сватови кад се женио силни цар Стеван!...{ |
неки курмахери и неке нахт-музике, к’о да смо на „Тиса-парту“<ref target="#SRP18941_N1" />тако |
есет сребра.{S} Погађ’о се са мном, к’о да сам му ја први дош’о.{S} Обешењак паор!</p> <p>— Сви |
p>— Ама ти си, Петре, тако заценио, к’о да си ти сам у селу.</p> <p>— Па, господин-попо, мал’те |
госпоја Сида протолковала то тако, к’о да је то труц њојзи <pb n="201" /> и Јуци.{S} Па она он |
— одбија гост.</p> <p>— Врло добро, к’о да сте мене питали.{S} Штелујте се и за „покенес“, — ве |
рив вам ча-Нића, што не чува варош, к’о да ја имам солгину плаћу!{S} Чудна ми плаћа, ал’ су се |
} Све код тебе мора бити неки ђаво; к’о да ти је сад осамнајст година!“ Али ипак ниједну ни дру |
емачке раге, па к’о мачке ситни!{S} К’о да шљиве тера по вашарима...{S} А што је најгоре, никад |
о кажу, тесно, а друго бесно!...{S} К’о да ће хиљаду година да живиду!</p> <p>— Поп-Ћиру и Спир |
е се ни најмање... ни најмање...{S} К’о да и нисам ту!{S} Ја ћу ево овде на канабе! — рече Габр |
реме, Ћиро, доживели и дочекали.{S} К’о да смо последњи у селу!</p> <pb n="180" /> <p>— Та ’хоћ |
недиге, коју већма и више волем.{S} К’о да смо сестре, или тако штогођ.{S} Ако се сећате, ја са |
то су и после ове сцене продужили — к’о да ништа није ни било — да пију и да се разговарају о е |
Па имаће му већ фртаљ године... ал’ к’о да је тек јуче било, тако ми лепо прошло —</p> <p>— Па |
утрење... ја помисли’: оде му брада к’о да је није ни им’о — а он још похваљен и црвен појас до |
и пут зевне, затвори очи па изгледа к’о да спава, али још једнако чешља и меће очешљано перје н |
ла, како је флегматиш и ’ладна била к’о да је умро какав перзекутор а не њен супруг!{S} Кажем в |
а а смешка се и вели: — Ех, ех, ама к’о да сам поручила, е баш добро!</p> <p>— А ми чекали и че |
аженство а уста у пола отворена, па к’о да полако пири на нешто, онако к’о у домаћице која сече |
.{S} Боле <pb n="295" /> је зуб, па к’о да је неко тук’о.{S} А није је ове недеље, што кажу, ни |
а и приближује и пада у наручје, па к’о да се љубе.{S} Па се опет раздвоје и стоји свако на сво |
се, — прогунђа гђа Сида. — Ово све к’о да се најело бунике данас, тако говори!{S} Севај напоље |
ек тражи, не може нигде да вас нађе к’о да сте у земљу пропали!“ вели задовољна мама.{S} А задо |
, знам је и шта мисли!{S} Гледам је к’о да је од стакла...{S} Дакле шта кажеш: фини блед младић |
љутила сам се... жао ми сироте Јуле к’о да ми је рођена сестра.{S} Дакле, доста до тога, да је |
о.{S} Били, што кажу, толике године к’о да су и венчани, па ди би он то сада допустио и какав б |
рургију.{S} Гђа Сида била је најпре к’о да ју је човек хладном водом полио.{S} Стала је као ока |
Сви ви мушки замерате и правите се к’о да вам није право, а опет се сви радо осврћете кад види |
а.{S} Копа и мисли.{S} Учини јој се к’о да су залупила баштенска врата.{S} Слуша.{S} Нема ништа |
стоји свако на свом месту, па ћуте к’о да ослушкују да их когод не гледа и вреба; па се онда о |
вели му поп Спира, — потрчи, поради к’о да се тебе самога тиче.</p> </div> <pb n="273" /> <div |
ш не можеш да заспиш, а ти се учини к’о да спаваш, то је бар лако.{S} До Темишвара немој да се |
ри се, земљо, па ме прогутај!“ а ти к’о да ништа није ни било!</p> <p>— Па знате како се једи т |
није добро у’ватио за лотре, излети к’о да никад није ни био у коли’!{S} Е, то му, ето баш не в |
ја вам красно изгледам.{S} Изгледам к’о да су <hi>мене</hi> тукли а не господин-Ћиру!</p> <p>— |
поп Ћира. — Разговор, к’о што видим к’о да малаксава.</p> <p>Донеше и вино и чисте чаше и стадо |
од моје куће.{S} Са мном се погађ’о к’о да ће само мене возити.{S} Ја му кажем:{S} Скупо је, Пе |
, к’о да није из паорске баште него к’о да је „цукрас“ правио.</p> <p>— Па могу баш једну кришч |
ахваљују али неће, изгледа очевидно к’о да хоће да су одвојени к’о зејтин над водом.{S} То увре |
а глави му неки стари подеран шешир к’о да га је са страшила скин’о, а дорац му сав искрпљен, п |
ила Гавру, а она после остави Гавру к’о да га никад није ни било, па окупи молити Бога да дожив |
остала сам исто онако „гемајн“, баш к’о да и нисам у Бечу живила!</p> <p>— Но, но, — смеје се п |
ће.</p> <p>— Гле, гле!{S} Боже, баш к’о да су живи! — вели Јула и гледа слатко и насмејано на ц |
веровала, да ми је пре тога когођ рек’о да ће до тог доћи.</p> <p>— Па шта каже онај <hi>паор?< |
>— Што је било, било је; што је ко им’о да извуче, извук’о је.</p> <p>— Па је л’ повук’о?</p> < |
/p> <p>— Уф, уф, уф!{S} Ал’ како позн’о да је већи зуб?</p> <pb n="347" /> <p>— А како и да поз |
им’о отац поп-Спирин, док га је натер’о да се школује?{S} То је салашар.{S} Трипут је, кажу, бе |
му, док сам је једва у зло доба истер’о да буде к’о што треба по типару!....{S} Кол’ко је цела |
што сте ме морали чекати; али сам мор’о да останем, задрж’о сам се мало ради црквених рачуна.</ |
ме јуче из своје официне па ми притрч’о да ми јави, а ја му кажем: нек причека тебе! — Сад може |
бојим се, каже, петлова, него сам дош’о да тебе видим и да те надгледам и да ти кажем, Савка, д |
И сам поп Спира који је увек наглашавао да прави родитељ не треба своје дете пред њим самим да |
корисно у кућу.{S} Поп Ћира је куповао да умилостиви, а поп Спира да обрадује код куће.</p> <p |
рекао, тако је и порекао.{S} Није могао да продужи бар још три дана, и ако је рад био, него се |
ило било кад је видео то.{S} Није могао да одоли срцу и да буде послушан порукама гђе Сиде, нег |
тер“ назван.{S} Он се никако није могао да прилагоди таквом животу, јер је, као и сви његова ро |
и Меланији, то писац никако није могао да дозна), па да не осећа, него да је као камен према л |
бури, багдатски трговац, што није могао да се курталише својих старих папуча.) За то су сад и н |
ио тако раздраган, да није никако могао да иде одмах кући, него је ударио сокацима, пун пунцат |
грабио би га одмах.{S} Не би му тај дао да се жени, него би с њим у манастир; а био би, та мал’ |
много за подвиге јунаштва, увек гледао да не да каква крупнијег повода, познајући паорска груб |
ом који је издалека, кад зине, изгледао да се смеје, али је та спољашњост његова била фалишна, |
и, да ће за те новце, (за које је држао да су већ готови да оду ђаволу у торбу), бити најбоље д |
title>Риналда Риналдинија</title>), као да му очима хтеде рећи:{S} Зар није тако?</p> <p>— Чудо |
мило! — рече трудећи се да изгледа, као да јој <hi>није</hi> мило, па је одвуче на страну, онак |
ра. — А не изнети га насред сокака, као да је сокак ваш спахилук,... да човек не може да изађе |
нија, — рече наслонивши се на кола, као да хтеде да их бар на тај начин задржи. — Од кад се нис |
зла би слика Шацина из Јулина срца, као да је никад ни било није!{S} А овако, Јула се осети мал |
о на ту страну од времена на време, као да прогунђа нешто на форму: хм, ајд, ајд! а за тим се с |
еда она жена, издалека кад гледате, као да је упртила с пијаце какав пун цегер па га вуче кући. |
мој попа опет то, па само то, воли, као да је, Боже ме прости, швапско дете.</p> <p>— Хе, слатк |
г где седи, па се наместио тај син, као да је дошао и сео да се фотографира.{S} Поред њега стој |
.</p> <p>Изгледа као да се успавао, као да изумире живот у селу; ућутало се све, по сокацима и |
<p>— Не, — пресече је бојтар брзо, као да хтеде побећи од криве гране, — него да скочим у воду |
унтерхалтунг с гостом али то тако, као да је сама она ту. „Оно није више ни изгледало да је у |
рече Шаца, па се ухвати за ограду, као да хоће да прескочи.</p> <p>— И-ју!{S} Ма— — трже се Ју |
се, а све полако трља руку о руку, као да пере руке од нечега, па вели:</p> <p>— Хе.. та.. да |
ора у ковачници, лупа к’о на ларму, као да све село гори.</p> <p>— Шта је, стари? — вели му поп |
до! — викну путник и брзо притисну, као да хтеде натраг у око <pb n="419" /> повратити, ону суз |
падија радосна, Боже, па воли попу, као да су се тек јуче узели, па мисли у себи: „Та не би’ се |
бијен!{S} Какав зуб! <pb n="354" /> Као да се тако лако вади зуб!{S} Вуку паора од јутра до под |
ута један од другог.</p> <p>Изгледа као да се успавао, као да изумире живот у селу; ућутало се |
Кад му дођу лутке он заћути; девиза као да му је: „Све ил’ ништа“, па неће да прослови, па да м |
кишу, (која је тако свесрдно падала као да су бар недељу дана и додолама и литијама молили Бога |
да нису ни приметили, а и сама Јула као да није све ни дочула; она се предала јелу и сркала, и |
изгледаху од силних детињих главица као да се из бостана враћају.</p> <p>— Па, ви се то — смеје |
петли не запевају, а онда одједаред као да у земљу пропадне.</p> <p>Пред петом се кућом опет ск |
лаку ноћ! — веле девојке и љубе се као да се неће опет сутра видети.</p> <p>— Меланија, пријат |
има и авлијама, само високи ђермови као да пробише врховима својим ту копрену и дизаху се право |
о био крив и сам Пера Тоцилов, који као да се заклео да упропасти све попове који му шака падну |
ема свом патеру или пастору.{S} Али као да се предомислише и платише без и једне дуже напомене. |
е одобровољи, а он се најпре зацени као да хоће да кашље.{S} Колико је само пута ноћу преварио |
ну, скупи се и упреподоби и зажмури као да је равнодушан према свему, а међу тим само вреба, и |
е!</l> </quote> <p>И гђа Сида осети као да су јој већ „натруњене очи“ и почела их брисати марам |
да избија по неколико дана; заћути као да се са свима у кући посвађао.{S} А после опет заокупи |
рекла би љутито.</p> <p>А и он сам као да је добро знао да га поред имена <hi>Марко</hi> још и |
вику и праску из кујне, па је бегао као да га сам Бунапарта вија.{S} И он се уклонио испред опа |
ји се мало оцедио, лете коњи весело као да гајдаш у колима свира, а Пера весео па распоређује о |
сад, господар-комшија?!{S} А за што као да не можете разговарати?!{S} К’о и до сад, драги комши |
жем. ’хоћу, — подигао поп Ћира глас као да диктандо говори, — ’хоћу да сам од сад миран пред св |
.{S} Отпоче „јаузн“ и разговор опет као да паузе није ни било.{S} И опет је ишло лепо и код поп |
а гледа зачуђено око себе по дрвећу као да их призива себи за сведоке овог грдног безобразлука |
“ с таквим гласом и изразом на лицу као да јој је највећа гусеница пала за врат, и пусти се наг |
ју и домаћинову <pb n="311" /> чашу као да је он домаћин.{S} Разговор је живо и неусиљено текао |
ко пута <pb n="102" /> у љутини зарекао да ће га свега секиром разлупати или га продати каквом |
опа час на ћерку.{S} Поп Спира је викао да се сва кућа тресла, а попадија га је једнако утишава |
славно блато да буде.{S} Ко је шта имао да сврши и купи у болти код грка, свршио је и купио; и |
, али је сваки то подносио, јер је знао да се то клони добру његовом; и ако су мештани били осв |
а од тога доба је боље и сигурније знао да предскаже сваку промену и време боље и сигурније нег |
</p> <p>А и он сам као да је добро знао да га поред имена <hi>Марко</hi> још и тако зову.{S} Је |
да, бријати никога; није фала Богу спао да од тога живи!“- — „Него?“ пита Сока гркиња. — „Па ић |
к весеља!{S} А шта сам ја тунакара стао да лупам главу через Шаце брице!{S} Е, чудо ми нико!{S} |
’о брез фењера кера, зар би’ данас стао да биднем боктер, па да к’о ники шаров режим и лајем че |
базриви и етикетни принципал први устао да иде, и приметио веселим и расположеним гостима: да ј |
љубави тако лако, да чисто није осећао да табанима додирује земљу.{S} Успут није срећом никога |
тата где нешто цичи у шпајзу, па пошао да види, да се није пацов ухватио у гвожђа па цичи — ка |
поп Спира.</p> <p>— Та... сад... право да рекнем, — није баш, знате, ни лако.{S} Јесење је то |
белају од времена.{S} А ваљ’да је право да и ја, што кажу, к’о сирома’ један човек, зарадим кој |
носа уграбила зета?!.{S} Ако ћеш право да ти кажем, — ја му се, та Бога ми, и не чудим, што му |
у стајало, да хуланер треба неустрашиво да дочека и растера бар десет бака (пешака), — и он је |
, — вели бојтар.</p> <p>— Ајде попи ово да не иде у штету! — рече поп Спира и даде му своју рак |
ија.</p> <p>— Заиста не може.{S} Готово да оставимо шетњу за сутра.{S} Клањам се, госпођице! — |
и човек кад прође опасност, — па готово да и није било све онако...{S} Сад већ, Бога ми, и ја в |
да чује ни да види новог учитеља, него да чује своје унуче Савицу, који је ове исте године са |
свршеним клирицима и кандидатима, него да се ожене њима.{S} Лепе оне, а лепе и парохије, — узе |
чама што веју жито по спахилуцима, него да је то човек наше вере.{S} А девојке су рекле, кад су |
е могао да дозна), па да не осећа, него да је као камен према ласкавим речима једнога онако леп |
зе“!?</p> <p>— Ах, та не, гнедиге, него да штудира хирургију...{S} Знате он има пола цајгниса и |
ко сама, па волије и да га пољуби, него да у тим годинама умре од страха у помрчини.{S} А он је |
онда... не морамо сваки дан пити, него да се мало видимо и разговарамо —</p> <p>— Јао мене!{S} |
тпочињати какав приватан разговор, него да ће се у миру растати.{S} Поп Спира је већ узео свој |
Та, сто жабаца да ми, не крекећу, него да ми натруковану облигацију даду — па им не би’ веров’ |
мироносице“ — брже <pb n="218" /> него да је цело село испреплетано било телефоном — глас о ју |
да хтеде побећи од криве гране, — него да скочим у воду, јербо ту ми је, знам, цигурна смрт.</ |
’о би’ те Ракила, па не троје деце него да и’ је к’о девет Југовића.{S} Једноме да оставим мој |
долготерпљенијем — а то више вреди него да сам га бацио под ноге.{S} Нека иде бестрага, казаћу, |
отац, бољу срећу желео својој Јули него да и она буде попадија као и њена мама што је.</p> <pb |
д сте баш така „чисменка Анка“,... чудо да нисте понели са собом поред „шнуфтикле“ и какву опир |
жене су, па не би било никакво ни чудо да полете пеглајзи и шпорерти!...{S} Ал’ људи, па још п |
страна писмености, свет је ипак увидео да се треба изображавати.{S} Навикао се на школу и на у |
ш на против, госпођице; вазда сим жудео да се наслађавам једном таком сликом. — рече мало збуње |
сам Пера Тоцилов, који као да се заклео да упропасти све попове који му шака падну.{S} Он се у |
јој није то урадио; сваки је више волео да је уштине за образ или чак и пољуби и пошто се она н |
ужески али невјенчано живећих“ приволео да приме св. тајну брака; колико је Швабица и Мађарица |
дикамо поузданији, па њему сам већ смео да кажем шта је и како је, а нешто је већ и сам знао.</ |
уланског тањира.{S} И то нико није умео да цени код тог створа, само фрау Габриела, јер су сви |
евна пијаница, али је за чудо лепо умео да састави све то и да напише, а, Бога ми, и наплаћивао |
наместио тај син, као да је дошао и сео да се фотографира.{S} Поред њега стоји пун бокал вина, |
ћут’о, нисам ништ’ каз’о.{S} Нисам ’тео да га пред Екселенцијом утерујем у лаж, па да кажем, да |
егово Преосвештенство, јер је овај хтео да их пре свега посаветује и да, како се то каже, утиша |
Екселенција остаде при том, да сам хтео да га облажем, а вероваће ми, каже, да ми није била то |
Господин Владика оде у олтар, па почео да служи.{S} Црквењак Аркадије, кад сиђе са звонаре, па |
збиљно поп Спира и седе, а устао је био да иде поп-Ћиринима.</p> <pb n="128" /> <p>— Шта говоре |
њагињо!“ Ах, какав би то красан пар био да се узму!{S} Он леп висок, а она лепа и мало нижа; ал |
што га је <pb n="73" /> синоћ заборавио да ишчисти, па сад добио к’о крајнике вукући дим, те му |
вук’о отиш’о некуд на пут, а њу оставио да газдује.</p> <p>— Ал’ ти ми још не рече: шта је то с |
гога Створитеља.{S} Он је сам заповедио да се тога дана ништа не ради и побожни свет поп-Ћирино |
у само економне обзире.{S} Попа наредио да се патак закоље, а попадија одлаже смрт једнако: „Ја |
подне.{S} А тада је стари сват наредио да се прежу коњи.{S} Поседаше или боље рећи потрпаше се |
е два ланца најбоље своје земље понудио да прода, и фишкала нашао; а тераће, кажу, процес док т |
оринц чивутин!“ И као год што је тражио да је код парохијана тога дана свачега изобиља, тако је |
у и истрљају јер се прошле Недеље тужио да су га убијале и морао их још у порти скинути.</p> <p |
згубио из кола и тек код Карлова опазио да тера празна кола и не вози никог. „А што не пазиш?“ |
ми смо сви здрави; брата се тако угојио да не може да закопча свилени пруслук што га је купио н |
} Ником да се <pb n="251" /> ниси шалио да кажеш да сам те ја научио.{S} Знаш, оба господина па |
вармеђа има посла.{S} Ето, то сам желио да вам кажем. ’хоћу, — подигао поп Ћира глас као да дик |
само издалека смео посматрати и мислио да је и самим тим већ срећан и пресрећан — дотле се, ка |
купи Јули клавир, овај би јој одговорио да јој је купио клавир на вашару. „Ено га, вели, у шупи |
тако је био пијан, да није ни приметио да то није фрау-Габриела!{S} Усред те несреће још је то |
ош већма кад видеше да се ето сам сетио да их изненади и госпођа-Сиду и Јулу, па се чак и Шаце |
попивши две наискап. — Нисам ни слутио да сте тако опаки.</p> <p>— А, не, не, ја мислим то ако |
ади; нико други нег’ баш она.{S} Ах, ко да је гледам и слушам!{S} Она, она и нико други!{S} Та |
учитеља који је био и учио.{S} Мало ко да није био бијен од њега, али је сваки то подносио, је |
једемо кожурице с ватре.“ — „Па кол’ко да испечем кожурице, перзекуторе мој?“ — пита га као Са |
, баш...{S} Сва сам онако, некако, како да вам кажем, срећна!{S} Све ми нешто фалило, док су би |
е увек поткресавао и дотеривао — а како да једва не чекају овога новога учитеља за кога су већ |
Можда га није ни пон’о.</p> <p>— А како да га не понесе!{S} Та ди би он пред владику без појаса |
еси л’ задовољан, срећан?</p> <p>А како да не будем срећан, кад смо се баш волели, да простите. |
па би’ запалила лулу и наређивала како да брије. „Још овде; овде није добро обријано! — Ено та |
акра.</p> <p>— Е, слатка пријо, та како да не плачем од радости!?</p> <p>И обе прије заплакаше |
ојем од свеће која је горела. — Та како да не осетим!{S} Та друго је ваш паворски а друго наш б |
сигурно... берберског асистента Та како да га не знате?!{S} Оног што увек залепи мали к’о младе |
се умеша у посао и да јој показује како да зготови неко јело. — Стари седе пред кућом па пућкај |
ална; а Јула онако, не знаш ни сам како да кажеш, онако обична. — Јула је певала најрадије: „Ни |
храбри га госпођа Перса, — те још како да му очиташ.{S} Еј да ти ја мој језик позајмим!</p> <p |
зна шта је доста.{S} А умела је некако да то тако удеси, да на крај краја буде неопходна у мно |
а ја се у том тргнем.{S} И сад, никако да ми изађе из главе то што ми је говорио.{S} Па сам ти |
ју, истина, није хтео а ни смео, никако да призна за своју, али за коју је цело село знало да ј |
Па једнако певуши те стихове, а никако да их се отресе; они је и жалосте и теше у исти мах.</p |
Тису с брега.{S} После тога сна никако да јој из главе изађе Шаца!{S} За то овај и није имао п |
’о у мене, — вели поп Ћира, — па никако да се охрабрим... <pb n="262" /> Није то шала — ићи пре |
башту.{S} Ослушкује, али не сме никако да погледа у комшиску башту.{S} Мало јој чудно, што не |
сагнуо иза бурета па се миче али никако да се исправи.</p> <pb n="151" /> <p>— Видиш, молим те, |
па се дотерају, те не може човек никако да сазна праву истину.{S} Него овако лепо на дану, ту с |
м не прсне испод пазува, а појас никако да се скраси на трбуху него све бега под браду и ближе |
а до сад, баш к’о за пакост, баш никако да домислим: како!{S} Ја к’о мислим, да <hi>потплатите< |
’о обешењак један зелени, па баш никако да се попне уз лотре, него ме гледи оданде безобразно к |
алити!</p> <p>— Па како не можеш никако да нађеш себи жену?{S} Што не нацуњаш себи жену? — пита |
е гђа натарошевица, — ал’ ја још никако да чујем —</p> <p>— Ах, пардон, пардон, милостива!{S} Н |
ре што кажу „под видом честности“, тако да би им то увек био згодан изговор да су се „случајно“ |
бе попадије примиле закључке тога, тако да га назовем, Темишварског мира.</hi> </p> <p>Никада в |
ила се Јула, ал’ Шаце никако нема, тако да се Јули учини оно неколико дана читав век.</p> <p>Је |
и већ чисто малаксала и саломљена, тако да је већ будила сажаљење, — мож’те сад ако ћете три но |
пред куће.{S} Па тако и прексутра, тако да се то досадило не само Меланији која се унтерхалтова |
што мало више година, све је боље, тако да понекад скоро и не ваља од силне писмености; јер пре |
да осветли ствар са сваке стране, тако да ће све и мотивисано и јасно бити.{S} Биће свега дост |
о на другу столицу баш до г. Пере, тако да је овоме сада с десне стране била Јула а с леве Мела |
љају се, мере се од главе до пете, тако да ни једна ситница неће остати неопажена а нарочито шт |
лике жене у месту знале су писати, тако да су поред усмене књижевности коју тако дивно и тако о |
а из комшилука кад изађе на сокак, тако да се обично морала и сама госпоја Сида умешати и заузе |
} По четир таса се носило Недељом, тако да је свет избегавао цркву через тих силних дација, а д |
поп-Ћира. — Моја Персида је један, тако да кажем, скуп добродјетељи, па је, наравно, и своју кћ |
а-Сидине фамилије, и још неколико, тако да је једно кандило горело чак и пред прекрасним Јосифо |
је и колико је свега другог било, тако да није нужно ни ређати све.{S} Доста што ћу вам рећи, |
равуљином почупала и сву мирођију, тако да су сутра дан из комшилука морали узајмити мирођију з |
а мрзиш, а ти не знаш да поставиш, тако да кажем, плот твојој мрзости и јарости! — рече поп Ћир |
екселенција се све тресе од смеја тако да му је и ћелепуш спао.{S} Та шта се врагу смеју, мисл |
’о мислим, зар ти се не досади све тако да целим путем ћутиш?...{S} Ја знам да кочијаши хоће по |
кокетно и стаде се хладити лепезом тако да ветрићи додирнуше и Перину косу. — Дакле, молим... о |
је све тутњило, кад им дође и рече неко да је дошао нови учитељ.</p> <p>За пола сахата знало је |
ени мештани по земљи поред зида, колико да човек прође, тулају (кукурузовину), а краве наишле, |
толико задржао.{S} Први пут, па толико да траје визита —</p> <p>— Први пут, ал’ немојте послед |
Е, баш ми је жао што сте морали толико да чекате —</p> <p>— О, ништа, ништа.{S} Ја сам се у ос |
адија говорила, зато ипак не треба нико да помисли, да су се они, не дај Боже, мрзели.{S} Живел |
— Није!{S} Одазвали га, па мор’а фришко да оде на вашар.{S} Ту сат и по одавде у П. Тамо се нек |
е?!{S} Још онда, к’о дете, па се вид’ло да ће бити од њега неки грубијан, — заврши Габриела мећ |
о јест, пише: како је и како би требало да је у књизи)</hi> </p> <p>Прошло је од онога испричан |
парохију!...{S} Сад како је то требало да буде, — то вам сад не умем баш казати и екшплицирати |
ама она ту. „Оно није више ни изгледало да је у кући,“ приповедала је после гђа Сида; „него к’о |
како је леп а како је и ноћас изгледало да ће бити кише.{S} О госту ни речи!{S} Гђа Перса се ре |
чим гласом оне унутри, — ’оћемо л’ мало да одморимо сироте коње?</p> <p>— Па, не би згорег било |
чупавом чардом.</p> <p>— ’Оћемо л’ мало да се одморимо? — запита Пера који је нерадо пролазио п |
} О, а тако ми жао, што нећете бар мало да свратите!...{S} Па шта <pb n="410" /> ради Меланија, |
а своју, али за коју је цело село знало да је његова и ничија више, јер се он сам најчешће поре |
ин кад грува на авлијска врата, ударало да искочи!{S} Ваљда је за то и притисла левом руком гру |
лели и како једно без другог није могло да живи на овом свету.{S} А тек онај сан о Шаци, како ј |
ије у руци.{S} Али што је највише могло да изненади свакога госта, то је био један клавир.{S} К |
а!{S} А шта ће!{S} Шта би јој и помогло да седи па да чека; бо’ме јој барон и неће доћи, нег’ н |
су то знали и сами попови знало је село да су се помирили.{S} Фрау Габриела је полетела одмах о |
p> <p>За пола сахата знало је цело село да је онај путник — што се онако побожно крстио кад је |
ја него радњим даном — све се то почело да посматра у цркви а довршило у порти или на сокаку.{S |
а ноћ, није ни чудо!{S} Та чудо би било да нисам баш никога срео.{S} Еј да нисам само на дужнос |
иди, па се ценкај.{S} Ил’ како би било да ја сам одем?{S} А шта велиш?</p> <p>— Па мал’те не ћ |
} Њега нипошто!</p> <p>— А како би било да узмемо Раду Карабаша?{S} Ај?{S} Он баш лепе коње држ |
го ма’нимо се тога сад, па како би било да вас проведем мало кроз село до школе —</p> <p>— О, м |
м.{S} Попадији није никад потребно било да изађе на сокак и да криви шију и лево и десно да вид |
уги размишљао мало: да л’ би добро било да му пребаци ту неискреност парохијанску и пљачку свој |
Перса подсети друштво, да би добро било да пређу мало код њих.</p> <p>А то је било врло добро.{ |
вима.{S} Код њих није важило то правило да: свако чудо за три дана траје.{S} Они су тек сад отп |
’хладно, снаја!...{S} Баш не би шкодило да се чимгођ мало угријем изнутра —</p> <p>— Па ти си п |
ли ивици пропасти па је за длаку фалило да не плати <pb n="336" /> главом и буде покојни.{S} А |
о се то баш <pb n="55" /> тако стрефило да је и њу и ћерку гост затекао у послу, знала је она д |
д урадила.{S} А баш јој је згодно дошло да уради што је смислила; није имала кога да пита, него |
ужитељ Ћира се препао па му чисто дошло да покуша да тргне тужбу и преда ствар забораву.</p> <p |
њега као свог рођеног сина једва чекамо да видимо.{S} А девојку смо му нашли и добра кућа, а за |
обро, ето, вечерас!{S} Шта ту још имамо да чекамо!{S} Нек вечерас буде формална прошевина а кро |
а нама око Сретенија нестане, па морамо да купујемо купуса с пијаце.“... „Ево ви’те, — кажем ја |
Боже, Боже, чисто бих сама однела, само да је видим, какво ће лице да направи, кад је види!{S} |
дговор на песму био слабија песма, само да је смела дати од себе гласа.{S} Срце јој је ударало |
а да зове комшиницу из преко пута, само да му да на знање, да је ту и да га прати очима.{S} Нар |
исли у себи, <pb n="69" /> ма шта, само да не остане гладан.{S} Боме пишкоте му и неће спремити |
д могла радити у кујни ил’ ма где, само да не седи тако.</p> <p>— Ето ви’те, — вели Меланија.</ |
једну кришчицу, онако форме ради, само да вам не дам корпу! — вели Габриела и остави штрикерај |
виси на њему сијасет неких ствари, само да ради к’о и други сретни сатови.{S} Све то обешено уз |
и му далеко лакше било животарити, само да нема онога другог, — не, дакле, та два попа, него др |
о и друго удешавало разговор тако, само да се што чешће могу тикати...{S} Иде Шаца тако, па се |
атру.{S} Трпе све и не одговарају, само да их пусте после подне на рогаљ у коло.{S} Ала ће да с |
омпирима у госпоја-Персину авлију, само да не останеду дужни.{S} А онда госпоја Перса напусти с |
видим, не бих је задуго донео,... само да што дуже мислите на мене.</p> <p>— А да не би забора |
е и моју Јулу, а неће сама да иде; само да се види како је она господске боје, бледа, а моја Ју |
ва, та ти си на ногама заспала.{S} Само да ти је да чмаваш, не начмавала се, лењштино влашка.{S |
е може сваки све да ради.</p> <p>— Само да ви’ш комендиjе и белаја, — наставља бојтар, плашљиво |
е угледати да је послуша.{S} Треба само да изађе из кујне па да викне: „О Нецо, Перо, (или)Радо |
Него она... <hi>она</hi> комендија само да прође, да ми се скине с врата; да’но би’ душом... чи |
<pb n="134" /> од љутине и чекала само да се поп Ћира врати и да му се потужи, јер, како се из |
тованих госпођа а ове са крај села само да нотира, — јер најверодостојнији извор за тај догађај |
то б’ ја желио, ал’. —</p> <p>— Та само да пређе једаред та комендија.{S} Страшно сам се дала у |
женски свет радо имао.{S} Доста је само да прође једном сокаком, па се тек осети како се просип |
у.{S} Поп Ћира се заруменио, па не само да он пије него и сам налива и своју и домаћинову <pb n |
дана после овога, а одношаји се не само да нису ни мало побољшали, него су се све више и више з |
ш!?{S} Ко те не познаје, мислио би само да је све то истина! — вели гђа Сида.</p> <p>— Е, није |
ке) коју је поп Спира дао поп-Ћири само да овај одустане од тужбе и процеса.{S} Све су то знале |
пут запопио.{S} Лаку ноћ.{S} Чекај само да уништим овај проклети корпус деликти.{S} Ако ми оста |
да увек она има нешто особито, тек само да није к’о у ове моје.{S} Ако моја Јула пође једне Нед |
ба које су снаје отправиле у цркву само да бар једно после подне одахну мало душом — па се упут |
О, молим, молим —</p> <p>— А ја ћу само да сврнем мало кући, а на ту ћемо страну и ударити, па |
а, а она опет вели: <pb n="77" /> „Само да ми Бог да дана да га видим калфом.“ А кад Гавра пост |
и солдати, и они обешењаци научили тамо да бријају, па правиду конкуренцију.“ — „А, неће наш Ша |
Ћиро, да се погађаш.</p> <p>— Па можемо да вратимо; трговац је каз’о да ће примити —</p> <p>— А |
женама</hi> није дао Бог, да ми можемо да будемо попови; да се ми овако, како нас је Бог створ |
г, о томе кад ћете доћи.{S} Мислили смо да већ нећете ни доћи. „Можда се предомислио,“ разговар |
к’о мислим, сме честитати.{S} Чули смо да... ви... овај, удајете госпођицу кћер, а?</p> <p>— Т |
мркне, ил’ шта ли — тек почела сам рано да остављам штрикерај, па би ми баш добро дошле једне — |
а је нови учитељ дошао, а онда, наравно да се надало, да ће он данас као гост и <hi>Херувику</h |
И сад, као будући зет те куће, наравно да је узео доста учешћа у непријатељству које је тако о |
а је ту и да га прати очима.{S} Наравно да то паорским момцима није било право, и да су вребали |
куће код ручка а међу редушама наравно да је понајвише баба.{S} Оне ће се већ код куће молити |
ељ с ким се Аркадија натпевао и наравно да га је увек натпевао, јер стари учитељ је некада врло |
помислила —, то смртном човеку наравно да није познато!{S} Али то му ништа не смета (ни њему, |
вино у подруму прегледано је и одређено да се точи докле и један из весеља тражио буде.{S} А ве |
сетили, кад је давно у романима речено да се срцу не да заповедати а у песмарици записано „Ниј |
тако је то у свету!{S} Право је речено да: добар глас далеко иде, а зао још даље; па за то се |
А чим сам казао шта је био, није нужно да напомињем, да је леп у лицу, нежнијег састава и пито |
стаде је пријатељски корети, полугласно да нико не чује. — Ал’ за име Божије, либсте, та шта пр |
на сокак и да криви шију и лево и десно да види хоће л’ откуд које дете угледати да је послуша. |
уку, па га дохвати својом тако несретно да му је окренуо доњу вилицу чак на леђа!{S} Једва је С |
иним чизмама (на чије саре може комотно да седне кад год хоће), па не може да макне оданде, нег |
лово пребацујући поп-Ћири, да није лепо да се он дрзне да вара своје <hi>претпостављене</hi>; а |
S} К’о велим: комшије смо, па није лепо да се свађамо пред паством, и ваљда ће престати већ јед |
немеш, грубијан!</p> <p>— Но то ће лепо да се сврши!{S} Каже ми баш гђа натарошевица како јој ј |
окопам ку’руз!“ А умео је ђаволски лепо да свира и да намигује онако кривовратаст.{S} Бечкеречк |
„Рада побе’го од бабе!“ Зар ће то лепо да будне?{S} Ајде, лане моје, ајд’ с кола!...{S} А и го |
е надгледам и да ти кажем, Савка, добро да утубиш ово:{S} Тражи друга, тражи стубац кући; а већ |
ешто није добро.{S} Јуца је умела добро да кува а Меланија да критикује јела; Јула је волела ха |
! — чуди се поп Спира, (а знао је добро да је г. Пера нежењен).</p> <p>— Не, још нисам изабрао |
д ти платим <hi>десет</hi>, ’хоћу добро да тераш.</p> <p>— Немајте бриге; к’о ајзлибан!</p> <mi |
/foreign>“ каже се.{S} Па зар сад за то да ме каштигује к’о безбожну Содому и Гомору?! — вели п |
а уче.{S} Јест истина, да су ђаци за то да уче ал’ су и синови наше свете цркве, — кажем ја учи |
да помажу звонару; каже: ђаци су за то да уче.{S} Јест истина, да су ђаци за то да уче ал’ су |
огу да дођем к себи од чуда откуд ја то да сневам!{S} Ајде-де да је снев’о мој попа, па да ми н |
девојко!“</p> <p>Гђа Сида није могла то да трпи, сметало јој је, управо кварило њен дојакошњи р |
је, знате, како спрам кога...{S} Има то да кочијаши, на прилику, и певаду; ал’ то је и спрам пу |
били брез кола, нит’ би’ ја спао на то да другога возим.{S} А и „немеши“ баш, ал’ су и они про |
он је „немеш“, па баш и није спао на то да кочијаши.</p> <p>— Па то је онда луд човек!</p> <p>— |
мецки језик створен, слатка!{S} Није то да говорим и држим страну, што ми је мама била Немица,. |
оба, — да је питам: <hi>кога</hi> ће то да обријају!{S} Ил’ мог Спиру ил’ оног њеног што довлач |
’да се сад и сама уверила, да може и то да буде.{S} А сем тога, после ових података, добивених |
тога момка“.{S} А мора се признати и то да је гђа Сида, као и свака мати, омекшала јако гледају |
дрхће, — ал’ тек баш нисте морали ви то да радите, драга госпоја-Сидо!</p> <p>— Тхе, шта ћу, ка |
лим вас, само малко.{S} Уф, уф! како то да ми се деси!{S} Молим вас, слатка, ја сад немам каде, |
да ће им онда још чудније бити, како то да се нису раније сетили, кад је давно у романима речен |
и променити мишљење.</p> <p>— А како то да разумемо? — запита га Меланија кокетно и стаде се хл |
оте му и неће спремити!...{S} И како то да се само стрефи, да је баш сад његова чреда а не Ћири |
его сан у саму зору.{S} И откуд само то да снива!?{S} Њега <pb n="148" /> да снива!{S} А снивал |
а на јесен ће од ње једно славно блато да буде.{S} Ко је шта имао да сврши и купи у болти код |
Знала је око Пере тако вешто и умиљато да се понаша, да му је већ тешко било и пола дана без њ |
н вук’о клипка и ’рв’о с паорима, место да га каштигују он добио за попа; а кад је задоцнио оно |
, кад се вратио у резиденцију.{S} Место да добије по носу, к’о што је већ неколико пута и заслу |
спомене; шта више, сад још хвале место да је суво и оцедно и да му и не треба тротоар.{S} Но м |
ве удри у плач и тужбу, а супрузи место да уредиду ствар стишаду, а они се потучеду!{S} И поп С |
јер коме би га год понудили, тај место да пита: „пошто?“ хоће да пукне од смеја!! (А има таких |
n="349" /> јутрење, а он, опет, уместо да оде на епитимију — а он добио црвен појас!{S} Е, па |
?... убило би те у врат.</p> <p>— А што да точим, и коме да точим, кад сам једва и оно попијо, |
тиче! — вели Шаца.</p> <p>— Е, а за што да вас се тиче?</p> <p>— Па уморићете се, фрајла-Јулија |
ли да иде на дужност.</p> <p>— А за што да идем, и через кога да идем!?...{S} Није ме, до душе, |
цркве, — кажем ја учитељу, — па за што да не служе цркви и олтару!{S} А бар да не знам, да дец |
ече и засја јој суза у оку. — Па за што да се срдимо...</p> <p>— И она... јест’... доћи ћемо чи |
ас идем тамо?!</p> <p>— Е, а као за што да не идемо?</p> <p>— Та зар испред носа ти га одвукли |
S} Како би нас назв’о.</p> <p>— А зашто да га ја баш питам? — вели Јула збуњена и румена. — Пит |
еш-Нећеш!“...{S} Сваки час има он нешто да ради; час пали лулу, час га жуљи чизма па је свлачи, |
дана, и ако је рад био, него се кренуо да се јави Јули.{S} Чуо је од тетке да је питала за њег |
н к’о дрзновен клеветник који се дрзнуо да обмане и само Његово Преосвештенство!{S} Замерио ми |
Аркадија и био је задовољан кад је чуо да је све добро испало благодарећи његовој досетци; а ј |
и, па би’ му послала боктерски рог, бар да знамо ноћу кол’ко је сати!“</p> <p>И опет излази Ерж |
повише закаснили, извин’те и ви!{S} Бар да сте раније дошли, а красну смо рибљу чорбу имали.</p |
то да не служе цркви и олтару!{S} А бар да не знам, да деца волу звонару; него душа им је и срц |
једна очајница да учини?!...{S} Па бар да вам је одговорено равном пажњом, него —</p> <p>— Е, |
ош испадне, да је други крив.{S} Па бар да се чешће окрене, ајде-де; него кад натуче шешир на о |
ак’о а камо л’ точио и пио.{S} Ајде бар да је каква шљивовица, па да кажеш, намамио сам се на њ |
аву, или да су се потукли само, или бар да су, лека ради, кога избацили из кафане (а у другим н |
> <p>— Па, домаћине, — вели Нића, — зар да вечерам, а прид вечеру зар баш ни чашицу ракије, ај? |
порцију; јербо и коњи имаду душу, макар да су, што-кажу, једна марва.</p> <p>— Та умете ви паор |
</p> <p>А то је било врло добро.{S} Јер да су још мало само остали, отворило би се гротло на ву |
ипови к’о левча дугачки.{S} Ал’ ће паор да побесни, враг му баби!{S} И добро је, и не ваља!{S} |
ако да би им то увек био згодан изговор да су се „случајно“ ту нашли.{S} За те, дакле, симпатиј |
ерса пролазила, — ту ће он бити мајстор да намести!“</p> <p>То је онда чула гђа Перса и одмах у |
треба.</p> <p>— Него му сад треба тутор да га туторише.</p> <p>— А, та казаћу ја њему све то!{S |
астумачити и поучити, али тражим од вас да вас нико, ал’ нико не преслишава... па ни моја најбо |
е овако:</p> <p>— Господине... моле вас да дођете... чекају вас у порти пред црквом, да крстите |
, слатка, услуге за услугу; ’хоћу и вас да то кошта нешто —</p> <p>— Молим, молим, да чујем.</p |
а ја сам баш мислила, да пошљем по вас да дођете; или да нас чекате код вас.</p> <p>— Ето види |
је чудо што је одмах по селу пукао глас да је дошао давно очекивани нови учитељ, а и Ержа, поп- |
нашег слугу;</l> <l>Тебе да љуби, а нас да служи!“</l> </quote> <p>— Хооо! — дочекује га Јулина |
е не знаш куд пре... а морала сам данас да прекинем через Петка —</p> <p>— Онда нисте требали н |
каже он. — А ти, Живо? „Ја ћу први тас да носим.“ — А ти, Нико? „Ја ћу црквењак“. — А ти? „Ја |
и через мишева; накотила се поган, нос да одгризе... ја ћу натакнути на мишоловку, а знаш да ј |
своје рођене куће, па да не смеш ни нос да промолиш кроз капију.{S} Ето тако смо време, Ћиро, д |
госпоја-Перса, — мора она свуд свој нос да забоде!{S} Ништа друго, него је дошла само за то, да |
есет, Ћиро, него тридесет пута тридесет да је, па нећу да знам!{S} Нема више ништ’; било па про |
кав гурман шаров иди зељов хоће у сласт да поједе кад се раскиселе — него чизме до колена, нама |
ните?!{S} Та зар ће ми то бити први пут да се погађам!{S} Та умем ја, те још како, да се цењкам |
<p>— Први пут, ал’ немојте последњи пут да буде, — вели гђа Перса.</p> <p>— Господин’ Перо, ја |
му је сада ваљ’да девети или десети пут да је у инвентару ствари датих у „ауштафирунг“, и сам Б |
ведати, — рече гђа Габриела, готова већ да удари у плач.</p> <p>— Ал’ молим вас, приповедајте!< |
слатка.{S} Не знам ни с кога краја већ да почнем!</p> <p>— Ју, рођена, — чуди се Пела, а ко би |
ра. — Та није ваљда?</p> <p>— Та ти већ да богме да ми ниси никад веровао!{S} А од кад ти говор |
да је поред кијања и кашљања почео већ да баца и „шлајм“ — само она стара гуја, она стара мржњ |
ила; да се изеде жива.{S} Како само већ да дозна: какав је гост, како изгледа и шта ће се разго |
у у село нашао у чуду, па не уме младић да се нађе никако.{S} Нема он ништа ни против кога.{S} |
а дође много лепше!{S} Па мало коју ноћ да не говори тако из књига; а ја седим у кревету па све |
ио садакана!...{S} Него ’хоћу ја државу да служим; ’хоће Нића да је и он неки мајкин „беамтер“, |
ивати, нећу да те слушам!{S} Боље главу да су ти украли.{S} Нећу, нећу ништ’ више да чујем.</p> |
о!</p> <p>— Кад не умеш паметнију какву да нађеш, боље немој ни певати!</p> <p>— Нећу, слатка м |
хватио за левчу и метнуо ногу на потегу да се попне у кола; обоје застадоше као окамењени, јер |
1" /> имају много здравије очи, па могу да виде и много ситније ствари него што, је на прилику, |
и за багателу радим, ал’ тек ја не могу да трпим, да у том месту ди ја живим и машамодирам, иде |
ни радо пију.{S} Ја по три дана не могу да спавам, само једну шољицу кад попијем.</p> <p>С кафо |
Ај, је л’ добро диваним!!{S} Та не могу да прођем сокаком од силна мириса.</p> <p>— Е, кад је т |
ам ја ноћас сневала, још ни сад не могу да дођем к себи од чуда откуд ја то да сневам!{S} Ајде- |
ја фурт штудирам, па ево никако не могу да искумстирам!{S} Ди је то само, лола једна, до ово до |
се све више и више, и још чисто не могу да верују да су се узели и да ће увек заједно бити.</p> |
трикуле!</p> <p>— А већ код вас не могу да прођу ни једни сватови, а да вам какав гођ ђаво не п |
то...{S} А већ Меланију сироту не могу да умирим. „Јух, каже, да није само папи унангенем што |
ормално, ни ја својим очима још не могу да верујем.{S} Идем одмах да јавим то дешператним прија |
да ти ја <hi>мој језик</hi> нешто могу да позајмим!...{S} А кад ћеш морати тамо?</p> <p>— Прек |
је свака присвајала за себе ту заслугу да је она прва сазнала па оној другој казала.{S} Одмах |
ала!{S} Убио их Бог, свуд се они мораду да стрефиду.{S} Мушкарци!{S} Јуф, само кад помислиш...{ |
а жито, а поп-Ћирини онда они не можеду да изиђеду пред кућу ни послом а камо л’ ради унтерхалт |
о има људи па ’оћеду да пиједу а нећеду да платиду, а ја им не дам то, и пазим на њих к’о њихов |
м к’о својима, јербо има људи па ’оћеду да пиједу а нећеду да платиду, а ја им не дам то, и паз |
ету или како шкрипи ђерам; то вуку воду да баба опере ноге, и док пере он грди и издаје наредбе |
„ербшафти“.{S} Има тај новаца!{S} Кажу да је дупли вирилац.</p> <p>— Може бити!...{S} Утјеха! |
м, која се преко ноћ добро упила у кожу да не пропушта воду и да не убија ногу.{S} После бабе и |
Један се љутио кад је видео своју Жужу да с оним другим разговара и одмах псовао: „Затрацени!“ |
лутећи буру приближи се Пери тако близу да је, разгледајући с њим заједно албум, косом својом < |
ра оба попа доћи на ноге да се погађају да их вози.{S} Морају путовати а сем њега нико нема она |
прангије.{S} Накупила се деца па чекају да Аркадија испали једну прангију.{S} Али ће мало подуж |
стаментом а и они други што се спремају да дигну процес и да га оборе и на тај начин спасу душу |
, јер хтели домаћи или не хтели, морају да је задрже на ручак.{S} А она се баш много и не цифра |
мирно лежала на сред пута, него морају да стоје тако мирно, па да се гледају чији је пруслук л |
е кришом дуван и где обично не сматрају да је грехота испребијати или чак и убити финанца; тамо |
ри се кабаницом, и поче по свом обичају да броји звезде на небу (да би пре заспао), изброја сед |
е пентрају на дрво и једу дуд, не смеју да се јуре и шорају ногама прашину, која је неупотребље |
необичо; некако су ограничени, не смеју да се хрву, да се пентрају на дрво и једу дуд, не смеју |
глупака, што се одмах у први мах умеју да нађу и допадну у женском друштву са оним досадним ст |
p>И овога другог попа истераше у авлију да пуши.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Баш кад |
— Што ти људи имају ту проклету пасију да украду коње од Банаћанина. — то је једно чудо! — Па, |
господин-попа сутра да служи и наређују да се татине чизме добро намажу машћу и истрљају јер се |
на свом месту, па ћуте к’о да ослушкују да их когод не гледа и вреба; па се онда опет, као крад |
е и више, и још чисто не могу да верују да су се узели и да ће увек заједно бити.</p> <p>После |
ам још и понајвише сметају!{S} Чим чују да ко овамо код нас у Банату има лепе коње, — одма’ се |
о лако.{S} Увек је имао по неку прилику да путује, јер се увек десило, да је неко из села ишао |
су моја! — рече и наслони се на мотику да се одмори мало. — Што не бекне сад штогођ, мустра бе |
рагана фрау-Габриела, па му стисну руку да га, к’о вели, мало упитоми и охрабри.</p> <p>— Па... |
, молим те, ди ће медвед најбољу крушку да изеде!...{S} А, је ли, Ержа дете моје, а какав је у |
огласио век скоро успавалом шору и селу да је једанаест сахати, подиже гђа Сида главу тужећи се |
све лепо, ал’ сватови могу тек у Априлу да буду.</p> <p>— Па добро, а он нек да стрини и пола г |
ајд’ нек и’ ђаво носи; нег што још волу да намагарче газду коме украду коње!!...{S} Ено, пре тр |
’о ни што вам отоич реко’, у ову Недељу да венчаду.{S} Ето, пегла за сватове.{S} Спрема се, јад |
ка, како кажу!{S} Што баш у нашу недељу да тамо руча да једе леб с кимом и друга чуфуцка јела?! |
зјавише и они сложно и једногласно жељу да и њих метну у кола.</p> <p>Насмејаше се и путник и ж |
аквој полки.{S} До-до-дошло ми, у земљу да пропаднем!</p> <p>— Уф, уф, уф! — виче гђа Перса. — |
жете а она поцрвени до ушију па у земљу да пропадне, а већ од унтерхалтунга ни спомена!{S} А ни |
емојте ми ни спомињати.{S} Боље у земљу да сам пропала!{S} Убио их Бог, свуд се они мораду да с |
ове комшиницу из преко пута, само да му да на знање, да је ту и да га прати очима.{S} Наравно д |
се на сну јавио Св. Никола и наредио му да каже Јањи Грку, да купи цркви трећи полијелеј и да п |
и сте ми лепи штуцери, кад пуштате даму да задрема покрај вас!...{S} Какви сте ми ви тенцери.{S |
ч и дреку, па неће доле, него зову маму да и она седне у кола.</p> <p>— Доћи ће попа; сад ће се |
и смеју тако, док их мамице не опомену да то није лепо!{S} А кад настане ћеретање међу девојка |
pb n="86" /> једног пилета хоће стотину да угости; хоће и да почасти и да га опет мало кошта!{S |
м ништа!“ и тражила да је пусте у кујну да помаже Жужи.{S} Све јој то не поможе, увукоше је изм |
је једна лепота слушати жабе, кад почну да певају.{S} Поједине певаче већ познаје сав комшилук |
орави и отера и своју венчану жену и њу да узме — дохвати левча од оних кола њихову левчу и фра |
још то женско створење, које је у стању да му се <pb n="75" /> одупре, само кад је он онако обе |
ви сте криви што умете таку слатку дињу да изаберете —</p> <p>— О, молим, молим... с драге воље |
ао, гледам га баш јуче; хуланер на коњу да прође кроз њега, не би се видео; а клипови к’о левча |
тако пијан био, да су га одвели у шупу да се испава, а око гајди му се сад деца отимају, вуку |
ови су остали још пола дана у Темишвару да накупују неких ствари.{S} Имали су од кућа својих по |
{S} Колико је пута само полетела бунару да се удави, и срећом се увек ту деси Аркадија црквењак |
ла ни богат род Шацин, ни његову намеру да иде у Беч да тамо сврши хирургију.{S} Гђа Сида била |
тај есцајг, па иди па спавај; а у зору да си ми рано на ногама, па опери све то, кад вечерас н |
ик!{S} А ово парче сланине ћу за ујутру да оставим, — вели Нића и меће сланину у онај завезани |
одмара.{S} Не мора чак ни чизме ујутру да навлачи, него се само ујутру премести из кревета на |
је дошла и запевала, није чула тамбуру да је прати.{S} Сада је видела да је јуче ваљда нешто љ |
о није одрекао свога потписа; „каква су да су, — што каз’о Нова бистош, — моја су.“ — Па не сам |
но!“ А они као послушна деца, готови су да послушају, па он узме она два грдно велика бокала, а |
хтевши, ваљада, као добар пастир ни ту да се издваја од своје, поверене му пастве, него седи к |
га је лишће давно отпало а реп ост’о ту да краси голо дрво, и стајаће ту све до друге године до |
’ већ видим, да ће то све на моју конту да се запише.{S} За тим дозове свога секретара, једног |
господин предшественик им’о је доброту да ми да неке податке о црквеној општини и црквеном има |
и.{S} Господин ваш отац имао је доброту да ме сврати и доведе амо, и сад је наравно, његова, ак |
ао.{S} Ајд, одма’ запали једну, а ја ћу да ти исприповедим у кратко.</p> <pb n="325" /> <p>Поп |
Нико? „Ја ћу црквењак“. — А ти? „Ја ћу да пирим кадионицу.“ — А ти: „Ја звонар.“ „Ја у рипиде. |
се постар’о за кола?</p> <p>— Сутра ћу да гледам у селу.</p> <p>— Гледај бо’ме, зимње је време |
да викне маму. — Пробајте само, сад ћу да викнем тату!{S} Ви’ш ти то њега!{S} Одма’ шибајте из |
језик позајмим!</p> <p>— Те још како ћу да му очитам!{S} Зар је то лепо, да се ми као комшије и |
јла-Јуло, ваше добро срце!{S} Е, баш ћу да пробам! — рече Шаца, па се ухвати за ограду, као да |
нмајерка.</p> <p>— Збогом, слатка, нећу да вас задржавам, а и сама сам у послу.{S} А сутра ћу в |
е кажите, — вели гђа Перса. — Сад, нећу да кажем да је она крива, она је красно дете, добро дет |
и је, доста!{S} Немој ми казивати, нећу да те слушам!{S} Боље главу да су ти украли.{S} Нећу, н |
банки, натруко’во — нек ђаво носи; нећу да се после каже и да ми се прибацује да сам ти ја напа |
па и не слушајући је баш.</p> <p>— Нећу да се фалим (јер то није мој обичај) ал’ требали сте у |
о тридесет пута тридесет да је, па нећу да знам!{S} Нема више ништ’; било па прошло! „Покварено |
обистинило; јербо ја никад којешта нећу да кажем...{S} Клавир, хеклерај, валцер и немецки —</p> |
нем на коли, него ме ђаво натента, хоћу да шпорујем; па нисам отиш’о у биртију к’о што сам треб |
ако лепо к’о ви, рекла сам му,... ’хоћу да вам кажем, слатка госпоја-Сидо, па ма знала, да ћете |
ра глас као да диктандо говори, — ’хоћу да сам од сад миран пред својом кућом, оче Спиридоне.</ |
! — вели Пера.</p> <p>— Е, ал’ ја ’хоћу да сам <hi>теби</hi> и беља и лепша него све, све друге |
> <p>— Јесте, још то чудо и покор ’хоћу да чујем.</p> <p>— Шта <hi>ја чекам</hi>!{S} Чекам да ч |
у; <hi>она</hi> и то <hi>моју</hi> кућу да чува.{S} Ал’ и ја сам јој к’о што треба и одговорила |
о школе и цуња по авлији, и дозове децу да му праве калабалук; некако му лакше кад чује ларму н |
Ержа, о Ержа! — викну гђа Перса кад чу да стадоше кола пред капију, — остави то пиле, ја ћу га |
<p>— Ју, ботуше!{S} Е, то ће зимус душу да ми држи.{S} А пошто си их уз’о, — запита га мерећи и |
а још не могу да верујем.{S} Идем одмах да јавим то дешператним пријатељима вашега господина су |
Не, не, кроз дан два само, па ћу одмах да се уселим у школу... а дотле ћу се стрпити већ.</p> |
ених двадесет сребра, шта ће све за њих да купи.{S} Прођоше и чарду и оставише је за собом и не |
ћа била, да нешто као поп остане удовац да му — не дај Боже, — умре така попадија!{S} Осећао је |
ају <pb n="48" /> имаће прилике читалац да разгледа авлију.</p> <p>Авлија пространа, отегла се |
ар Стеван!...{S} К’о ће данас на светац да краде!...{S} А и да има, велим, лопова — нит’ он мож |
продати ни делити.{S} Неће баба у труц да умре!“ Тако се отприлике јадао Палчика пријатељима, |
да ћеду одмах после венчања горе, у Беч да путуједу.</p> <p>— Ју, ју, ју, Боже, видиш ти ноблес |
од Шацин, ни његову намеру да иде у Беч да тамо сврши хирургију.{S} Гђа Сида била је најпре к’о |
?“ пита Сока гркиња. — „Па ићи ће у Беч да штудира хирургију и зубни докторат!...{S} Да <hi>нам |
нек причека тебе! — Сад може ићи у Беч да сврши хирургију...{S} Он ће остати да доброј стрини |
рекоше: „Мораш, мораш, Јуло!{S} Да ви’ш да смо ми младе, како се не би дале молити“, — отпоче и |
ња, па ми није ни до чега!{S} А да ви’ш да натучем свилен шешир прико десног ока, па чизме на б |
вари. — ево и за тебе, мама, да да ви’ш да те нисам заборавио... ал’ боље, ајд’ погоди сама, шт |
Нисам ни загледо у фирму.</p> <p>— Баш да видим је л’ те преварио?{S} А кол’ко си рифи уз’о?</ |
о преко двадесет и седам —</p> <p>— Баш да видим! — рече-гђа Перса па узе риф и измери.{S} Шта |
ра па поспите кришку!</p> <p>— Ајд’ баш да вам не учиним нажао.{S} Али само једну кашичицу!...{ |
му на добро излази —</p> <p>— Ајд’ баш да ти дам, — смеје се Тинкуца и даје му фићок ракије и |
плаче сад од једа и срамоте!{S} Ал’ баш да видим!“ рече у себи Јула па притрча лако тараби, и с |
нисте окусили?</p> <p>— Тааа, није баш да нисам...{S} Јесам кол’ко се сећам само као утук, сам |
или да бришете чаше; јест, ако ћете баш да знате! — вели гђа Сида па и опет погледа у Перу који |
а чекам?{S} Шта ја чекам? ’хоћеш ли баш да ти кажем?</p> <p>— Јесте, још то чудо и покор ’хоћу |
подин гост воле.{S} Она вам не мари баш да чита и да пише али да скува — у томе се не боји ни ј |
на.</p> <p>— Па сад... оно не кажем баш да нема; оно што има боље, томе част и поштење, — вели |
и ако је млађа!{S} До душе не велим баш да се завлачи по шифонерима, али тек чита и то преда мн |
— но, та онај његов Шаца, јест, он баш да га обрија!{S} Баш он и нико други!{S} А ја би’ — да |
ал’ гроба му нико не може наћи; но баш да се и знаде за њега, ко би му дошао у походе, ко би н |
Њега је, до душе, нудио Глиша Сермијаш да иде у собе где су господа и беамтери, али се Нића из |
ије прошло ни колико један добар Оченаш да се прочитао, а из поп-Спирине баште зачу се најпре ( |
оклетог...{S} А и мало кожурице... знаш да сви у мојој фамилији радо једемо кожурице с ватре.“ |
кујну, још мало па треба вечерати; знаш да тата воле раније да вечера.</p> <p>— Јуцо сине, па к |
под амбар, — викну Пела шегрту, — знаш да не трпи капуташе и обувене људе.{S} Одма’ мисли да ј |
.. ја ћу натакнути на мишоловку, а знаш да је миш попашан на печену кожурицу к’о Вла’ на рибу,“ |
... вид’о би ти!...{S} Ћиро!{S} Да знаш да ћеш тамо наћи сва четири васеленска патријарка и пет |
ажи! — вели јој једна.</p> <p>— Та знаш да си <hi>млада</hi>, — шану јој друга, — а млада мора |
’ не треба да се плашиш, Ћиро, кад знаш да си у резону, него треба да им кажеш све што ти је на |
<p>— Па иди!{S} Ти и онако најбоље знаш да направиш ајнпренсупу.</p> <p>— Боже, Ћиро, — рече гђ |
<p>— Е, ти кад кога мрзиш, а ти не знаш да поставиш, тако да кажем, плот твојој мрзости и јарос |
ком, па их после једва можеш да натераш да се што пре венчају по обредима нашега благочестија; |
а се <pb n="251" /> ниси шалио да кажеш да сам те ја научио.{S} Знаш, оба господина парока су у |
кочи за момком, па их после једва можеш да натераш да се што пре венчају по обредима нашега бла |
а очи, па спавај.{S} А ако баш не можеш да заспиш, а ти се учини к’о да спаваш, то је бар лако. |
шак.{S} Ти си човек газда, кад ти можеш да држиш коње само через газдашага и сватова.</p> <p>— |
а!</p> <p>— ...него ти тако; увек волеш да ме цвелиш...{S} А ја те још Бог зна како фалим прид |
сте перје, па ме фале и веле: „Ал’ умеш да цифраш!...“ Питајте само господин проту; како му се |
и не би’, кад те само гледам, како умеш да једеш! — вели му домаћин, па се примиче и једу зајед |
ћу, кад ти је Бог дао доста од чега ћеш да живиш, него што кочијашиш које куд по белим свету.</ |
} Дакле, шта сам све казала?{S} Шта ћеш да кажеш? — запита је гђа-Перса и формало је преслиша.{ |
.</p> <p>— Да ниси озебла, рано? ’хоћеш да ти дам моју „шлофкапу“?</p> <p>— Фала, мамо!{S} Топл |
о фурија.</p> <p>— Е, па кад баш ’хоћеш да знаш, како је било; ето тако је било!{S} А да си ти |
он га искапи на мах. — Помози ми, видиш да сам ово дана не знам ни ди ми је глава од силна посл |
> <p>— Ама ја и не говорим ништа; видиш да дремам, спав’о би’.</p> <p>— Иди, не пробудио се, — |
лако.{S} До Темишвара немој да се шалиш да се покажеш будан!{S} Држи срце, Ћиро, ако си пријате |
ли се Аркадија.</p> <p>— Па кога мислиш да узмеш?{S} А? — пита поп Спира.</p> <p>— Та... сад... |
ог воспитања данас никуд“, а она мислиш да потрчи у очи...{S} Ето јој сад!{S} Моје пророчество |
а шта сам него то урадила!{S} Па мислиш да ми је штогођ <hi>помогло?</hi> Шиљала сам Ержу, да ј |
иде паорски мушкарци ’хоће, ђаволи, још да ме спевају!{S} А куд би’ знала од срамоте, да су ме |
ова, па уздахну тешко: — Хе-е-е!{S} Још да ми није овог балсума... па дође ми поникад да нађем |
нули!{S} Не стиже ни за травику!{S} Још да нема онако по мало, кад неко западне у шкрипац, па п |
ке пишу писма, те још како пишу, па још да знате коме!{S} Ето ономадне је тата једну укебао баш |
стара гуја, она стара мржња, остаде још да их и даље трује и троши, или држи у животу, како се |
а ознојена и зајапурена, па не може још да дође к себи од чуда, него се наслонила на мотику па |
к’о би’ да је добар сат... мог’о би још да послужи —</p> <p>— Та, ман’те га до ђавола, — вели г |
чује ди се овако смејем, мислио би још да сам нека пакосна жена.{S} Сирота, сирота Јула!{S} Ба |
у и напунила му уши, остало је само још да и гђа Перса не изостане иза своје комшинице.</p> <pb |
„лењштина једна, што бадава једе хлеб“ (да се послужим реч’ма којим га је попадија често грдила |
о свом обичају да броји звезде на небу (да би пре заспао), изброја седам осам звезда па захрка |
ставља нама овде на врату —</p> <p>— ...да се не мучим и злопатим на овим свету кад сам сваком |
ридоне,</hi> мислим, је л’ вредно и <hi>да почињем</hi> с вама; јербо не знам: ко је старији у |
прав’ се, оправ’, брате Шандоре!</l> <l>Да ми идемо по твоју љубу,</l> <l>По твоју љубу, по наш |
<l>„Мене ј’ нана увек заклињала,</l> <l>Да не љубим ког ми срце неће!</l> <l>Волем бити Тиској |
</l> <l>Казали би, ал’ не смете,</l> <l>Да ме милујете.“</l> </quote> <p>— Ју!{S} Ју! — цикну Ј |
те ми мога <hi>доброг бабу</hi>:</l> <l>Да не коси украј Тисе траву:</l> <l>Покосиће моју косу |
рав’те мога <hi>милог дику</hi>:</l> <l>Да не броди Тисом водом ’ладном;</l> <l>Поломиће моје б |
ав’те моју <hi>слатку нану</hi>:</l> <l>Да не пије Тису воду ’ладну,</l> <l>Попиће ми моје очи |
<l>Ал’ да ми је смрти не видити;</l> <l>Да ја видим, ко ће ме жалити?</l> <l>Жалиће ме моја мил |
"267" /> <p>Настаде почивка.</p> <p>Мож’да је сада и то, мало час споменуто, био један разлог; |
’о под Јованом Текелијом с Турцима, ваљ’да и овај сад да добије за то Сомборску парокију, шта л |
н-Ћиро, — нуди га домаћин... — Шта, ваљ’да вам се не допада кајгана? — рече поп Олуја терајући |
је! — брани се и не да бојтар. — Е, ваљ’да сам неки фидибус, па да изгорем.{S} Нећу се ни запал |
’те госпоје и децу; а оне су, Боже, ваљ’да већ велике девојке, ваљ’да већ на удају, а?</p> <p>— |
у, Боже, ваљ’да већ велике девојке, ваљ’да већ на удају, а?</p> <p>— Та па зар ниси чула, да се |
кукуруза, и неке мустре од вунице, ваљ’да за ћерку, треба нешто удавачи —</p> <p>— Па ди је вр |
а сад <hi>тај</hi> народ и једе!{S} Ваљ’да ћу, вели, понети дудове на онај свет?!{S} То ти је с |
исам точио... а што ја да точим!{S} Ваљ’да је шљивовица!{S} Него ника комадара и бећаруша!</p> |
<p>Ту гђа Перса заћута са свим.{S} Ваљ’да се сад и сама уверила, да може и то да буде.{S} А се |
предаде му један мали замотуљак. — Ваљ’да га неће успут развијати —</p> <p>Поп Спира га узе и |
врага?!{S} Па и ја толико...{S} Ал’ ваљ’да за то што сте ви први и погодили? — вели поп Спира.< |
и на оваким белају од времена.{S} А ваљ’да је право да и ја, што кажу, к’о сирома’ један човек, |
еси мустра да се нећкаш!</p> <p>— А ваљ’да ја баш то пијем од беса?{S} Него, тако... пијем, па |
ишварског мира.</hi> </p> <p>Никада ваљ’да с већим нестрпљењем нису очекивана оба попа него ово |
у српском народу.{S} Ово му је сада ваљ’да девети или десети пут да је у инвентару ствари датих |
раво појимо Недељом вама, а ви онда ваљ’да треба радњим даном нама да певате!{S} А, је л’тако? |
— вели домаћин. — Слабо се рађа, па ваљ’да за то слабо и умире.</p> <p>— Да, да, имате право, и |
домаћин.</p> <pb n="316" /> <p>— Па ваљ’да је у џепу? — шапће поп Спира.</p> <p>— Ајд’ да видим |
ачки ценовник. <pb n="378" /> Никад ваљ’да ни једна попина ћерка није била тако опремљена као Ј |
> дугачка, та толико је још једаред ваљ’да била моја Керувика!...{S} Ал су бар господин Прота и |
не знам ти ја, Спиро!</p> <p>— Није ваљ’да имала фрау-Габриела кола да плати, а знали би и ви.. |
га боље <hi>колики је</hi>, та није ваљ’да већи од њега ни онај „зуб времена“ што се зове!</p> |
Не дај, Боже горе!</p> <p>— Та није ваљ’да? — вели поп-Ћира.</p> <p>— Та да вид’те, слабо нешто |
<p>— Сам самцит.</p> <p>— Па то сте ваљ’да у биртији одсели?</p> <p>— Наравно.</p> <p>— Ех „нар |
— Па, ако није <hi>било</hi> ал’ ће ваљ’да <hi>бити</hi>? — рече гђа Перса и устаде па стаде не |
p> <p>— Није нег’ да се још измирим ваљ’да!{S} Ако ти ’хоћеш, ја бо’ме нећу!{S} Ја кад волем не |
поповска кућа, <pb n="362" /> нисмо ваљ’да, спаије од Елеонске Горе!...{S} Уф, не знам шта би’ |
апурике...{S} Неки коњски зуб, и то ваљ’да од оног највећег штајерског коња на коме Крањци ванд |
а се предомислио,“ разговарамо се: „ваљ’да је пао на теме да дође, па да се закопа у овом нашем |
а хаљина или вођење на бал у Бечкерек, „да се дете мало разоноди и да избије себи из главе те ц |
о.{S} Послушао је поп-Спиру који рече: „Да је вода добра, <pb n="98" /> не би у њој крекетале ж |
фердинку...{S} Баба каже да кочијашим: „да се из рана научиш, каже ми он, како је од своји’ рук |
ер, како се изражаваше, није била рада „да има посла са језичним женама“; а не мање је у исто в |
благо и питомо смешила и тек по некад „Да“ или „Не“ или „Да боме“ рекла.{S} Исто се тако жив р |
ешила и тек по некад „Да“ или „Не“ или „Да боме“ рекла.{S} Исто се тако жив разговор повео и из |
аже, који вели: <foreign xml:lang="cu">„Да постыдят ся и посмрамят ся ищущiи душу мою, и да воз |
царем Давидом: <foreign xml:lang="cu">„Да постыдятся и смятутся вси <hi>врази мои;</hi> да воз |
!{S} Не ваља, видим и сама!</p> <p>— А, дабоме, није него још нешто! — цифра се госпоја Сида.</ |
Сирота Јуца, ње ми је само жао!{S} Она, дабоме, не уме онако пиљити мушкарцима у очи и преврћат |
е сув, то ти ја само кажем.</p> <p>— Е, дабоме, — брани га гђа Сида и не да на њ.</p> <p>— Ајд- |
Ја ћу бити тако слободан —</p> <p>— Е, дабоме!{S} Тек штогођ... — вели гђа Сида. — Како слобод |
Јуло, да је господин шмајхлер?</p> <p>— Дабоме, — вели Јула.</p> <p>— Шта, зар и ви тако мислит |
ом и друга чуфуцка јела?!</p> <p>— А па дабоме да сам, и господин је био тако добар, па ми није |
оно, к’о богословци, виловали; — па ја дав’о серенаду плебаношевој „виршофтерки“!{S} А?{S} Да |
а моја дерна фамилија није дуго времена давала.</p> <p>— Е, да, а за што ти није давала?</p> <p |
авала.</p> <p>— Е, да, а за што ти није давала?</p> <p>— Та... к’о бајаги, ми газдачка кућа, а |
Штета, што ниси био ту, можда би и теби давали „нахтмузику“, — вели заједљиво гђа Перса.</p> <p |
аред суделовала у два концерта, која су давана ради подупирања варошког шпитаља и у корист још |
ачке гајде како танко свирају, а она је дави и виче јој једнако: „Ти си ме, вели, у ове нечисте |
еда јој на груди па се чешља гребеном и дави је.{S} И тако то сваку ноћ ради, и тако то траје д |
2" /> А има глас, једна дивота, к’о цар Давид уз харфу.{S} Персона, понашање, све!{S} Све!</p> |
еселит сердце человјека“, што рек’о цар Давид <pb n="87" /> у једном псалму.{S} А овога вина не |
јела могу и <hi>ја</hi> казати са царем Давидом: <foreign xml:lang="cu">„Да постыдятся и смятут |
ужбама комшија, насртао је и на живину, давио комшиске пилиће и вребао голубиће, а конабио млад |
пира. — Знате како оно кажу кад се онај давио па викао: „Помози, Свети Никола!“ а Свети Отац Ни |
е Јула и отима руке за које се Шаца као дављеник ухватио, и не пушта их, него јој шапатом одгов |
крстовима и чирацима са свећама, то је давнашњи рад фрајла-Јуле кад је још као дете у лер ишла |
и с читаоцима упознати га.{S} Сахат је давнашњи.{S} Памти га госпоја Перса још дететом док је |
је био старога шлога, добро очуван али давнашњи.{S} Донела га је гђа Сида у мираз своме попи, |
ш перишани носили.{S} Или приповеда још давније ствари, из времена кад није било ни порције ни |
заузела и умиривала га спомињући му из давних времена неке дере и еведре; а тата се сећа па са |
у своју авлију са вименом пуним млека; давно су већ и помужене биле и домаћице се једна другој |
ену и дизаху се право тамо звездама.{S} Давно су прошла и последња кола попиним сокаком, и <pb |
ра:</l> </quote> <p>А гђа Сида оставила давно плетиво, па је пажљиво слуша; и трља већ очи и бр |
свију теста најрадије и једе.{S} Метла давно почупана и повезана и у шупу <pb n="225" /> однет |
ара, које су арапске биле а записане на давно пожутелој табли.{S} И пошто би већ поодавно наста |
озе опада па се проредило, макова цвећа давно нема, само стрче у висину сухе главе пуне мака и |
некад радо и много певала а која је сад давно већ заборављена у нас као и многа друга добра и к |
есет година унтерхалтовала.{S} Шетња је давно била прекинута, за читаву недељу дана, и у кући п |
ако то да се нису раније сетили, кад је давно у романима речено да се срцу не да заповедати а у |
је певали по шору тамо с неким који је давно умро (пре но што се од укућана ико и родио) и кад |
није било нужно досад да кажем, јер је давно речено, да су сви попови једнаки, један к’о други |
и заплео се у грање са којега је лишће давно отпало а реп ост’о ту да краси голо дрво, и стаја |
ву, кад он није ту, и ако је он давно и давно други човек.</p> <p>И један и други одавно су у т |
у другим кућама, да бо’ме да су давно и давно ручали.</p> <p>— Бо’ме, како где!{S} Како код ког |
а узели.{S} Од њега мислим да неће бити давно и надалеко бољег.{S} Ако буде боље само оно што с |
коше девојке — да је, дакле, тај путник давно очекивани учитељ.{S} Све су то најбрже разнела и |
д сам сретна, јербо сам видела, шта сам давно и једнако желила.{S} Моја гратулација и <foreign |
тако зову, кад он није ту, и ако је он давно и давно други човек.</p> <p>И један и други одавн |
је одмах по селу пукао глас да је дошао давно очекивани нови учитељ, а и Ержа, поп-Ћирина слушк |
уше њезине.</p> <p>Пера с Меланијом већ давно није био у том месту.{S} Отишао је за ђакона у Б* |
нили; а у другим кућама, да бо’ме да су давно и давно ручали.</p> <p>— Бо’ме, како где!{S} Како |
b n="384" /> неком капижону какав писац давно није видео ни на старим контрафама, а тетка Макра |
алац видети да је истина оно што су још давно рекли песници и филозофи, и то је: да је све зло |
ративним сном Ниће боктера</hi> </p> <p>Давно су стигле из поља краве у село и свака ушла у сво |
толико пута рекла фрау-Габриела.</p> <p>Давно очекивани и жељени дан дошао је.{S} Дан венчања м |
селу?...{S} Како у кући? <pb n="179" /> Дад’ Бога ти, пешкир, Персо, — рече умивајући се. — Как |
д главу, био му под јастуком —</p> <p>— Дад’ га брже овамо! — вели поп Спира па грозничаво доче |
но</hi>; а ти би ми, знам, дао!{S} Него дад’ ти меникана мало оног твог вина, јербо то сам цигу |
бријач.{S} Извол’те се уверити! — па га даде г. Пери.</p> <p>Овај се чудио челику и рече значај |
из џепа извади онај замотуљак што му га даде Аркадија и зави га у завој па метну у појас поп-Ћи |
онавља у себи путник речи Јулине, па се даде у мисли. — Она је срећна, а тек <hi>он</hi>, како |
о да не иде у штету! — рече поп Спира и даде му своју ракију а и од Перине нешто остало. — А ка |
шпицем од „шнуфтикле“.{S} А стари сват даде знак и кола полетеше сокаком и за час се нађоше из |
ако је срећан! — рече путник па се опет даде у мисли.{S} Дуго је ћутао и мислио тако, а кад већ |
штено по погодби.{S} И један и други му даде погођених десет форинти <pb n="329" /> после дужег |
д стола и одоше на спавање.{S} Поп-Ћири дадоше гостинску собу а поп-Спира, као интимнији, доби |
а, као Србина и српског газдачког сина, даду у бербере.{S} А чим сам казао шта је био, није нуж |
, па, к’о човек, исприповедао, и сад не даду никако мира људима, него их дирају једнако за прож |
временом постану тврдоглави, и да се не даду свакој шуши пулгерској!{S} Тако их спремају за доц |
су сви паметнији од ње у кући па јој не даду за право, — вели гђа Перса. — Простакуша једна... |
га сви у кући поштују и раде, а њему не даду ништа да ради, него веле: „Нека, ча-Нићо, не труди |
} Тако кажи и замоли је нека ти уфате и даду њиховог мачка, он је већ чувен мајстор за пацове.{ |
кећу, него да ми натруковану облигацију даду — па им не би’ веров’о.{S} Та шта ће мени жабац, к |
а и постала данас већ позната „од Пеште даж до Черне Горе“.{S} Писар Тима се, истина, у себи се |
њега; одмах: „Дај Совру, — вели, — дај, дај десну руку нашу,“ <pb n="4" /> вели господин нотаро |
н о мало!{S} Видим свећу, па к’о велим, дај да к’о власт видим, шта ти тамокана раде, да откуд, |
казати, шта је искумстир’о.</p> <p>— О, дај Боже, да испадне само штогођ добро, — вели гђа Сида |
да се мало разонодим.{S} Па... реко’... дај да обиђем и припитам најпре нашег Петра.</p> <p>— Е |
азговор. — Видим те у авлији, па реко’: дај да свратим мало код нашега газда-Петра...{S} А, ти |
ти не узимају у војску.{S} Чисто веле: дај само нек је више каноненфутера!{S} Сад им је свака |
а се оасним штогођ, па кажем сама себи: дај да одем часком до госпоја-Соке; она ће то знати, ка |
идем поред ваше куће, па мислим у себи: дај, кажем, да свратим к њима, ваљда ће господин-нотер |
ај-хај! — зева и вели: — <pb n="171" /> Дај да се то задимани једна! — рече па напуни и запали |
вља Ержа.</p> <p>— Па мора, сирома’!{S} Дај, мисли у себи, <pb n="69" /> ма шта, само да не ост |
заболела глава од ови’ силни’ мисли.{S} Дај да се то мало прилегне и продрема, ево већ и петли! |
ила. — О, Боже, —- разговара се сама, — дај ми само дотле да живим, да сретнем само ону дебелу |
без њега; одмах: „Дај Совру, — вели, — дај, дај десну руку нашу,“ <pb n="4" /> вели господин н |
им, тане му госино!{S} Вина ти меникана дај, да ча-Нића огреје мало своју беамтерску душицу, ка |
идим, други ред отпочети с тобом.{S} Та дај тај кактус овамо, шта га држиш једнако, — па сад ај |
небо па вели: „О, Боже, овакога монарха дај да получи свака нација!“ А до овога слика онога дру |
јом, па онда опет вином.</p> <p>-— Ајде дај му, и ракије, — вели домаћин.</p> <p>Донели му и ра |
добро кад сте дошли.{S} Сидо, ајде брже дај друге чисте чаше и друго, хладније вино.</p> <p>А з |
ашења?</p> <p>— Па... к’о што реко’, не дај Боже и горе!{S} А, што рекосте „асна“, ех, а ко дан |
и по табанима те чешкати, ако се ја, не дај Боже, и по трећи пут удам, к’о што ми ти, ето садак |
и без ње, то јест Меланије; а да се, не дај Боже, стрефи штогођ, отиш’о би, каже, из дешперата, |
треба нико да помисли, да су се они, не дај Боже, мрзели.{S} Живели су они врло лепо, као што, |
доба?</p> <p>— Та ја само кажем:{S} Не дај, Боже горе!</p> <p>— Та није ваљ’да? — вели поп-Ћир |
е доћи! — рече потресена гђа Сида. — Не дај Боже!{S} Није тата твој бездушан к’о тај господар Ј |
нешто као поп остане удовац да му — не дај Боже, — умре така попадија!{S} Осећао је, да то не |
е Баћушка заокупити!..{S} Биће, држ’ не дај!</p> <p>— Боме ако се умеша онај наш сјеверни стриц |
То је било, <hi>било</hi>, Ћиро, а и не дај Боже више да се поврати! — грми гђа Перса.</p> <p>— |
ас не можеш ни да га познаш, ни онај ни дај Боже.{S} Сад је оматорио па се прозлио и полудио; п |
ха!{S} Ај, је л’ добро диваним?{S} Него дај-дер ту чутуру овамо.{S} Ако сам беамтер, баш сам бе |
миндрос.{S} Те ти он, Бога ми, држ’-не-дај! што рекли.{S} Једва изн’о читаву кожу.</p> <p>— Та |
асентирунга — не може без њега; одмах: „Дај Совру, — вели, — дај, дај десну руку нашу,“ <pb n=" |
и стална, вечна мржња.{S} Она их крепи, даје им снаге и мили им живот.{S} Као оно по некој паор |
аја, цвелити више —</p> <p>— Па онда, — даје му бирташица упутства, — кад метнеш пред њи’ да је |
ом, па да се јавља мимопролазећима и да даје савете Јули која седи поред ње или Жужи која у то |
ма је потекла из неког расположења које даје младост и расположење, а не из какве љубави, јер Ј |
Спириница поскочити од силне пакости, и даје тањир кћерци својој, да га однесе у комшилук.</p> |
јд’ баш да ти дам, — смеје се Тинкуца и даје му фићок ракије и он га искапи на мах. — Помози ми |
-Перси.</p> <p>И она увиђа и пристаје и даје савет поп-Ћири и вели му полако:</p> <p>— Па, немо |
„Деде, децо, — вели им господин попа, — дајте ви то попи, а попа ће вама грошић два дати за то! |
ласно: — Четрнајст, господин-попо; ајд’ дајте ето дванајст сребра и још једнога да узмем у кола |
’ уверавам вас —</p> <p>— Вероваћу, али дајте ми прилике, доказа и времена.</p> <p>— Па... дакл |
о стрче у висину сухе главе пуне мака и дају повода Шаци да се баци у сањарије и да ствара слат |
ом китом босиљка од које кидију струк и дају младама кад их ове пољубе у руку а оне њих у образ |
т кад их и зуби један по један издају и дају им лицу све више прави бабији изглед.{S} Једна јед |
рамо и штедимо, парохијани не жале него дају.{S} Кад смо ми, то јест, ја и господин Кирило, дош |
а нарочито зову и најугледније му место дају за столом, јер због сватова је ваљда и постала она |
п-Ћира. — Сад после Божића.</p> <p>— А, дакле истина је.{S} Е, тај ће, бо’ме, добити добру дома |
је што вам могу честитати —</p> <p>— А, дакле сте слушали.</p> <p>— О, врло пажљиво...{S} Врло, |
о су и у селу сваки час грешили) узела, дакле, штрикерај у корпицу па полетела и заредила по ку |
А за тим се диже и поклони учтиво. — Е, дакле, ја се клањам и молим да ме извините што сам вас |
ену наопако кућу ови млађи!</p> <p>— Е, дакле, лаку ноћ! — веле девојке и љубе се као да се нећ |
једним <hi>црквењаком!</hi></p> <p>— Е, дакле, ’оћемо л’ при — овај, сопутниче? — вели поп-Спир |
вога масла, Каијафо један!“</p> <p>— Е, дакле ај’те, извол’те, извол’те, прихватите се мало, — |
{S} Оно друго све на част вам!{S} Ајде, дакле, у здравље заручника.{S} Спаси Бог.</p> <p>Куцнуш |
ити, — не пробуди се тај лако.{S} Ајде, дакле, иди...</p> <p>Домаћина нестаде у гостинској соби |
око врата, како рекоше девојке — да је, дакле, тај путник давно очекивани учитељ.{S} Све су то |
?!{S} Молим вас само мало брже, шта је, дакле, то било? — рече гђа натарошевица и одсече и себи |
женити тим двема лепотицама.{S} Шта је, дакле, и остало свршеним клирицима и кандидатима, него |
ислим, прилична разлика.{S} И за то је, дакле, он себе сматрао за бољу прилику и партију једној |
арити, само да нема онога другог, — не, дакле, та два попа, него друга два, и живела су у једно |
ећемо задржавати, а сутра?{S} Сутра се, дакле, смем надати да ћете нас почаствовати посјетом! — |
да су се „случајно“ ту нашли.{S} За те, дакле, симпатије између двоје младих, није задуго нико |
о стати у Главу Тринаесту.{S} У њој ће, дакле, читалац сазнати још неке подробности које се одн |
ма.{S} Прво је отишла гђа-натарошевици, дакле у беамтерске, одатле у трговачке а после у мајсто |
p> <p>— Па тако... мислим...{S} Мислим, дакле, да се варошке госпођице не могу ни сравњавати са |
траже и најчешће ту и налазе, — у том, дакле, крају су се тога дана у вече приповедале не веро |
последњих неколико дана, па и она, ето, дакле, није хтела да зна ни за какво измирење, и ако је |
ап и шешир и гладио га руком низ длаку, дакле већ био спреман да пође, кад ће га поп Ћира јетки |
ао га је Аркадија да јави.{S} Знали су, дакле, да је путник дошао, али му се, наравно, нису над |
а спава после ручка.</p> <p>Пред ту су, дакле, кафану стала кола и кочијаш скин’о два сандука; |
би’ ја то желео, — вели Пера. — Ја ћу, дакле, бити тако слободан.</p> <p>— Биће нам здраво мил |
илике, доказа и времена.</p> <p>— Па... дакле да вас, не узнемирујем ове недеље -</p> <p>— А не |
и!{S} Дакле, молим...</p> <p>— Дакле... дакле... — поче женица, а не може никако даље, јер се с |
вели: „Где има ватре мора и дима бити“; дакле, да ту ипак има неког ђавола где се толико много |
у тутори.{S} Учио нешто латинске школе; дакле није, онако, неки...{S} А после тога, има неке ст |
!{S} Еј, мамаљуго, мамаљуго банацка!{S} Дакле ти си већ контен да све заборавиш!...{S} Ћиро!{S} |
<p>— Само се мало, гнедиге, стрпите!{S} Дакле, к’о што сам рекла и казала, чим је нови учитељ д |
утник, — може се то још и поправити!{S} Дакле, молим...</p> <p>— Дакле... дакле... — поче жениц |
нека рођака, а?</p> <p>— Тако нешто!{S} Дакле ајде.</p> <p>Одоше обојица у побочну собу.{S} Док |
а да видите, какав му је црвен нос!{S} Дакле, молим...</p> <p>— А благодарим!</p> <p>— Али кош |
онај прави притјажатељ тога зуба!...{S} Дакле, ја извадим онај замотуљак и опипам га...{S} Осет |
м сад кад.{S} Ајде, носи то брже!...{S} Дакле, шта је то било, слатка!?{S} Седим к’о на шпорерт |
—</p> <p>— А, да, пардон, пардон!...{S} Дакле, до тог доба су се и којекако слагале; ал’ од ото |
пет воспитала госпођицу Меланију!...{S} Дакле: сума-сумарум — <hi>ви</hi> сте крајни виновник с |
ажао.{S} Али само једну кашичицу!...{S} Дакле, тако ја стишавам.{S} Волем све лепо; с <hi>лепим |
ја огладнила чисто од љубопитства...{S} Дакле?</p> <p>— Само се мало, гнедиге, стрпите!{S} Дакл |
{S} Гледам је к’о да је од стакла...{S} Дакле шта кажеш: фини блед младић!{S} Зар је то прилика |
м, слатка, и сувише сам се задржала.{S} Дакле, збогом!</p> <p>— Та, та, фрау-Габриела, та шта в |
оте Јуле к’о да ми је рођена сестра.{S} Дакле, доста до тога, да је настала ’ладноћа међу њиме |
, а још мање да сме одлазити к вами.{S} Дакле госпођица Меланија ће нас поштедити.</p> <p>— Нећ |
проговори, то ће се и од мене чути.{S} Дакле —</p> <p>— Дакле, чујте! —рече Габриела и поклони |
на једно излази.</p> <p>Но на ствар.{S} Дакле Шаца хирург је имао тетку, чија се башта граничил |
се још не знам колико који на путу.{S} Дакле, све к’о поручено, жива згода.</p> <p>Сутра дан в |
Ти ћеш то заборавити к’о и запушач.{S} Дакле, шта сам све казала?{S} Шта ћеш да кажеш? — запит |
.</p> <p>Какво непријатно изненађење! — Дакле, није то био <hi>он</hi>!{S} И Јула осети нешто т |
адовољства и радости што се „возе“... — Дакле: ово најмање је Сида, оно веће Макра, оно још већ |
оја је до сад к’о на жеравици седела. — Дакле шта се свршило?{S} Је л’ дош’о и онај?</p> <p>— Д |
чекамо.</p> <p>— Добро, — рече Пера. — Дакле... љубим руку, милостива, — рече и пољуби гђу Пер |
ле истина је! — чуди се гђа Гециница. — Дакле тукли су се?</p> <p>— Формално тукли.{S} Једва су |
! — рече поп Спира излазећи из кујне. — Дакле, збогом, домаћине, и фала ти баш од срца, — рече |
из бунара пре него што се он пробуди. — Дакле ви знате, да сам ја пријатељица и госпоја-Сиди и |
Е, е, баш ми је мило, — вели домаћин. — Дакле тек сутра путујете.{S} Бар ћемо се мало, онако, н |
и наточи задовољно и себи и домаћину. — Дакле:{S} Спаси Бог!</p> <p>— На Спасеније! — Искапише |
о да ветрићи додирнуше и Перину косу. — Дакле, молим... одговор?{S} Како то мислите?</p> <p>— К |
немате ни нужде!{S} Така кожа!</p> <p>— Дакле слушајте!...{S} Ал’ молим вас, милостива, да задр |
а сам јој, слатка, све казала!</p> <p>— Дакле истина је! — чуди се гђа Гециница. — Дакле тукли |
поправити!{S} Дакле, молим...</p> <p>— Дакле... дакле... — поче женица, а не може никако даље, |
. зубних болести лечник“</hi>.</p> <p>— Дакле, то је <hi>она</hi>!{S} Јула!{S} Како је лепа! — |
— одговори поп-Ћира Меланији.</p> <p>— Дакле... — пита опет гђа Перса.</p> <pb n="338" /> <p>— |
е г. Пера и поклони се учтиво.</p> <p>— Дакле извол’те, да се кренемо! — вели поп Спира и упути |
пили; да нисте што заборавили?</p> <p>— Дакле, шта је било, Ћиро? — пита нестрпељива гђа Перса. |
еду, шта је и како је то било?</p> <p>— Дакле, слушај!{S} Кад смо сели у кола, ја сам све онако |
се и од мене чути.{S} Дакле —</p> <p>— Дакле, чујте! —рече Габриела и поклони се г. Кипри ната |
цели да предупредим грозницу —</p> <p>— Дакле, шљивама за љубав ’оћете а нама за љубав нећете, |
се мало после чу једно „јуф!“</p> <p>— Дакле? — устаде гђа Перса која је до сад к’о на жеравиц |
знати као врло дрски.</p> <p>По њега је дакле отрчала Ержа.</p> <p>— Поздравила вас је милостив |
ведање. <pb n="370" /> Фрау-Габриела је дакле ово дана најчешће свраћала у поп-Ћирину кућу.{S} |
олико наплакати.</p> <p>— Но, па шта је дакле?</p> <p>— Код своје рођене куће, па да не смеш ни |
го обе попадије уједно.</p> <p>За то је дакле на крајеве села и стигла та вест тако јако претер |
Биће свега доста к’о воде.</p> <p>Није дакле ни Јула била „каменита стена“.{S} Онако једра и з |
, сад ће бити комендије!</p> <p>— Па ви дакле заједно путујете!{S} Е, то је баш к’о поручено! < |
аде. — А шта је било даље?{S} От’ш’о си дакле празни’ шака код господина владике?</p> <p>— Камо |
ш господин-парок“ —</p> <p>— Па, кол’ко дакле тражиш?</p> <p>— Па рек’о сам: шеснајст сребра.</ |
разговору и објашњавању неком...</p> <p>Дакле су се помирили! — кликнуће читаоци.{S} Али зашто |
ја <hi>далеко</hi> терам! <hi>Ја</hi>, даклем, терам далеко!{S} Еј, мамаљуго, мамаљуго банацка |
лем сте се измирили; нисте више „фаше“, даклем „<foreign xml:lang="de-Cyrl">алте -фрајндшафт ро |
<p>— Шта ми говориш?..{S} Па шта је то, даклем, било?{S} Да се није каква несрећа догодила?</p> |
ће, неће, госпоја.</p> <p>— Молићу вас, даклем!...{S} Ал’ ви се, је л’ те, не шалите, је л’ те. |
>алте -фрајндшафт ростет ни</foreign>“; даклем опет вреди штагођ; па сад правите лустрајзе?{S} |
сно!{S} А не да се мрзите и свађате!{S} Даклем сте се измирили; нисте више „фаше“, даклем „<for |
ди <hi>матер</hi>, па проси ћер!“...{S} Даклем, ако смем узети себи слободу... у здравље ваше п |
нека, — можемо још све и поправити.{S} Даклем, све ово бришемо, па изнова!{S} Ово је даклем пр |
S} Макар одн’о ђаво ланац два.</p> <p>— Даклем има неке надежде?</p> <pb n="264" /> <p>— А како |
оха <hi>морају</hi> да путују.</p> <p>— Даклем сад, газда-Перо, — завршује Нића, — ти знаш шта |
, све ово бришемо, па изнова!{S} Ово је даклем прва здравица, и она нека је у <hi>ваше</hi> здр |
гђа Сида, која је увек била оптимиста, дала исхекловати неких седамдесет рифи, а према овоме м |
subSection" /> <p>— Но, не знам шта би’ дала, — говорила је гђа Перса, купећи шоље и чаше са ст |
леонске Горе!...{S} Уф, не знам шта би’ дала, да ми је само знати, зна ли!{S} Што није лето, шт |
рајући још по соби, — а не знам шта би’ дала, да је сад лето, па да смо извели гајдаша у авлију |
најлепше било код ње то је, што се није дала дуго молити.{S} Долазила је често и незвана.{S} Он |
јој је мораста изгледала, али јој није дала приметити да се љути.</p> <p>Растадоше се љубазно |
једаред та комендија.{S} Страшно сам се дала у бригу, Спиро!{S} Има три четир дана како све сне |
е, али се још никако не осврће, него се дала и као задубила у посао па ради, а сва се претворил |
читавом очупаном гуском, само ако му се дала прилика!{S} Звао се <hi>Марко</hi>, али га госпоја |
вребања, освети за оно преклањско.{S} И дала му се прилика.{S} Баш кад су измакли тако за једно |
но говорила српски, и она се напослетку дала најревносније на посао.</p> <p>Као мала груда снег |
гала лепо на широко виново лишће, па му дала кроз деру која се тога дана први пут појавила на о |
јер му остала његова браћа никако нису дала, као најстидљивијем, да приђе чанку пуном каше; — |
Да ви’ш да смо ми младе, како се не би дале молити“, — отпоче и она својим лепим, јасним као с |
слаб вид, ипак за то једна другу још из далека опази, па се једна другој уклања с пута.{S} Избе |
цима, а ноћу чујеш кроз мокар ваздух са далеке висине над тобом тужно кликтање ждралова, — и он |
још и, и, и, и вице-звонара!!...{S} Хе, далеко смо дотерали!{S} Не ваља, не ваља ништа ова нова |
а он нек да стрини и пола године!...{S} Далеко је, ал’ шта му знамо... него прстен —</p> <p>— П |
/hi> </p> <p>Поп-Спирина кућа није била далеко од цркве, одмах у другом сокаку.{S} Лепа, велика |
који је био дванаест година у солдатима далеко тамо у Буковини чак, како је и он или месечар ил |
ега нико није ост’о, а и он се три дана далеко од сваке земље удавио сам самцит; само даска ост |
само како лаже!{S} Та бежиш ти од воде далеко к’о бесна кера ——</p> <p>— Хе, —- уздахну опет б |
и.{S} Већ се види ченејски торањ ал’ је далеко још до Ченеја.{S} Путују ал’ на путу још никог д |
о без душе поп-Спириној кући, која није далеко била, па се раздерао још с авлијских врата:</p> |
све па и бескрајан рит који се пружаше далеко на лево од долме.{S} Подухнули већ и ноћни ветро |
и запева.{S} Оде глас високо до неба и далеко се разли, мислиш преко целе равне Бачке!{S} Као |
енчање и сватови се вратише, заобишавши далеко унаоколо, вратише се још бешње но што су отишли. |
</hi> терам! <hi>Ја</hi>, даклем, терам далеко!{S} Еј, мамаљуго, мамаљуго банацка!{S} Дакле ти |
ијатнија, докле се у једаред није нашао далеко изван села, чак на вашаришту, па ту се тек зачуђ |
Дисала је осветом и само јој се некако далеко чињаше тај жељени дан, дан праведне и слатке осв |
во лети.{S} Али једно је, боме, отерало далеко и старином и квалитетом.{S} А наточено је у бура |
вету!{S} Право је речено да: добар глас далеко иде, а зао још даље; па за то се о поп-Ћирином м |
ник се још једном окрете.{S} Био је већ далеко, али још могаше чути и видети, како се онај стар |
адовољила калфом.</p> <p>— Е, е! ти већ далеко тераш!</p> <p>— Е, сад ја <hi>далеко</hi> терам! |
се сваки од њих тужио и тешио, да би му далеко лакше било животарити, само да нема онога другог |
је ћутао и мислио тако, а кад већ беху далеко иза вароши, у пољу, одмахну путник руком и рече |
ећ далеко тераш!</p> <p>— Е, сад ја <hi>далеко</hi> терам! <hi>Ја</hi>, даклем, терам далеко!{S |
о, један наш Банаћанин <pb n="164" /> у далеком свету прочуо, а Иђошанима обећано једно звоно о |
} Настаде једна повећа пауза.{S} Сви се дали на посао.{S} Чује се само сркање кафе; сви срчу ка |
ио?...{S} Ко, зар она!{S} А што сте њој дали кад сав свет зна да она не зна да шије.{S} Уф, уф! |
рук лука.{S} Од то доба, веле, да су му дали надимак <hi>Поп-Кеса</hi>, па га и данас још увек |
годили и поштено ми, што кажу, и капару дали, које ја вама, к’о један човек сиромашак, никад не |
драви домаћину и младенцима, па му нису дали, него га слали да иде на дужност.</p> <p>— А за шт |
ља, дугачким као мишији реп — све се то дало на посао, ревносно ради и пажљиво слуша бабије при |
смеје се госпођа Перса. — Шта ми се то дало на смеј.{S} Чисто вас престављам и гледам како, та |
и један и други, али врло, врло ретко, даље: господин нотарош, апотекар, хирург, господин-нота |
:lang="la">corpus delicti</foreign>.{S} Даље има још неких слика, старозаветних и других за кој |
) да се наједе и поткрепи своје силе за даље путовање пешке, и узицом му прекрпити свој „пинтл“ |
, имате право, — вели Пера, па наставља даље. — Ви ту мислите на оне романе где се износе људи |
чита новине, пијуцне опет па опет чита даље новине.{S} Док прочита новине и попије тако сатљик |
прошао и оставио иза себе, па терао све даље, све до села.</p> <p>У вече стигоше у село.{S} Исп |
ставља домаћин, — ако ћемо баш тако све даље, онако знате — да опростите, што ћу се тако изрази |
о ћу се тако изразити — ако станемо све даље трагати и њушити — па није толико заслуга ни госпо |
езобразан! — А за тим уздахну, па стаде даље да копа. — Је л’ он само берберин,... унцут је он! |
<pb n="355" /> <p>— Ал’ да ви’ш шта је даље радио!{S} Да ви’ш амишага његова!{S} Па није му до |
обавесте.{S} Реч по реч, приповедао је даље Рада Чилашев, па је, бо’ме, дошло и до густог.{S} |
ако, ногу пред ногу.{S} Поп Спира му је даље показао све боље куће и укућане не споменувши, нар |
почешће поп-Спира омастио брк.{S} Ту је даље у авлији био бунар са дивном хладном водом у којој |
поручује: „Кажи мами, одма’ ћу!“ па се даље шета.</p> <p>„И-ју!{S} Е, та баш не зна шта је ни |
, воле он ту песму више свију песама, и даље, како само, ето, тој песми има да благодари, што с |
.</p> <p>— Шта?!{S} Зар онај паоренда и даље да буде парох ту ди си и ти?! — праска гђа Перса ш |
рог на сваком рогљу а он је остао па и даље јео и пио и страшно лармао у кујни, кад је хтео са |
а мачак се и не миче с места него се и даље спокојно и натенани умива и глади и дотерује тоале |
а, онако у потаји.{S} Састајали су се и даље у башти, наравно мало ређе, јер је било скопчано с |
д поп-Спириних.{S} Јер Жужа и Ержа су и даље лепо живеле међу собом (не хтевши се повести за св |
ја, она стара мржња, остаде још да их и даље трује и троши, или држи у животу, како се оне теше |
и запитаће је.</p> <p>Јула ћути и ради даље.{S} Кратка пауза.</p> <p>— Фрајла-Јулијана, — запо |
м вас... само један јед!“ вели и одлази даље. — А сутра дан, тако око фруштука, метне у цегер д |
— И тако од ото доба, — приповеда онај даље, — кад си тамо само кажи, да с’ из Иђоша, па не бе |
чар нађе — он ће извесно додати: да сво даље понашање Јулино није довољно мотивисано.{S} Зар је |
акле... — поче женица, а не може никако даље, јер се све клања од смеха гледајући на децу која |
и велике, рундове, жућове, гаџе, и тако даље. „А што не држите „пинчике“, к’о ја што држим, гов |
овачке а после у мајсторске куће и тако даље све по рангу.</p> <p>— О, пардон, извините!{S} Нек |
Поч’о нас је совјетовати... и, већ тако даље, да ти не отежем, видим да се већ врпољиш к’о ђаво |
.{S} Страшне речи!{S} Срећа што их нико даље није чуо, и што су изушћене у другој половини деве |
рече и пође па застаде. — А шта је било даље?{S} От’ш’о си дакле празни’ шака код господина вла |
тарошевица, — него молим вас даље, само даље —</p> <p>— А, да, пардон, пардон!...{S} Дакле, до |
о и штете и срамоте!...{S} Да ви’ш само даље, чиме су ме натоварили!</p> <p>— Јао, жалосна, зар |
о, о!</p> <p>— Сутра, рано зором, ћемо даље. — вели и поп-Спира силазећи и прилазећи домаћину. |
о успут, — вели поп-Ћира — а сутра ћемо даље.</p> <p>— О, драго ми је, особито драго, о, о, о!< |
љива гђа натарошевица, — него молим вас даље, само даље —</p> <p>— А, да, пардон, пардон!...{S} |
рпити свој „пинтл“ и продужити свој пут даље све поред дудова овим истим путем, којим данас не |
на батаљку“ па ил’ у Срем преко ил’ још даље у Сервију...{S} А за сад још по мало од кочијашења |
но да: добар глас далеко иде, а зао још даље; па за то се о поп-Ћирином мачку више говорило нег |
с је издаде.{S} Свати је разрешавају од даљег певања јер је и њих све растужила.{S} И не би кра |
едаред застао.{S} Чуо је неке кораке из даљине, па се склонио у хлад испод неког багрења.{S} То |
морна такође, а мисли јој блуде некуд у даљини; на петој с рукама у муфу и пахуљицама снега; на |
и кораци сеоског боктера Ниће који се у даљини гегаше и гласно зевање.</p> <p>Тиме се заврши ов |
перје и ковиље, све се изгуби за час у даљини.{S} У последњим најпаметније тераним колима седе |
неке доћи, — храбри је поп Спира. — Не дам се ја док сам жив!...{S} Таман!{S} Макар одн’о ђаво |
шчицу, онако форме ради, само да вам не дам корпу! — вели Габриела и остави штрикерај.</p> <p>— |
пиједу а нећеду да платиду, а ја им не дам то, и пазим на њих к’о њихов род, и, на прилику, бр |
а у осталом, на то су га и научили. „Не дам му, боме; ено му мишева па нек их хвата!“ рекла би |
ипа, мал’ ме није ударила, па каже: „Не дам ја, док сам ја жива, — каже, — моје дете у Швапску |
м запрашку. — <hi>Арсеникума</hi> да ти дам, а не ајнпренсупе, к’о што си га и заслужио!... <hi |
добро излази —</p> <p>— Ајд’ баш да ти дам, — смеје се Тинкуца и даје му фићок ракије и он га |
<p>— Да ниси озебла, рано? ’хоћеш да ти дам моју „шлофкапу“?</p> <p>— Фала, мамо!{S} Топло ми ј |
. Асесор продужи курисање другој једној дами, јер тако је био пијан, да није ни приметио да то |
оном Светих неумитних врачева Кузмана и Дамјана, патрона гђа-Сидине фамилије, и још неколико, т |
, и ви сте ми лепи штуцери, кад пуштате даму да задрема покрај вас!...{S} Какви сте ми ви тенце |
лепеће преко левог рамена к’о барјак на дамшифу.</p> <p>Кола стадоше пред Великом Биртијом тамо |
ш који дан.</p> <p>Ближи се Ђурђев Дан, дан венчања Јуле и Шандора.{S} И са часницима је већ го |
се некако далеко чињаше тај жељени дан, дан праведне и слатке освете.</p> <p>— Ала ће га намаза |
{S} Боже, познаје се да је већ јесен... дан краћи; док опереш судове и поспремаш, а оно се већ |
вно очекивани и жељени дан дошао је.{S} Дан венчања младенаца, првобрачног женика Петра Петрови |
пријатне вечерње и ноћне хладовине.{S} Дан је за даном све краћи бивао.{S} Најпре неосетно кра |
ељицу.{S} Најпре се вратио поп Спира, а дан после и поп Ћира.{S} Гђа Сида је већ добро спремила |
ма комшијским баштама. <pb n="140" /> А дан после, већ се толико ослободила, да је запевала баш |
ће Бог знати.{S} Јер гђа Сида је и сама дан ноћ радила и спремила је свега толико много, да мла |
а дана свачега изобиља, тако је и он на дан Јулине свадбе свачега спремио.{S} Био је један од о |
између којих је обаљена тараба одмах на дан свадбе); једнога дана је седео код тетка-Макре а др |
S} Лети, на примјер... колк’о тражиш на дан?</p> <p>— Па осам сребра —</p> <p>— Много...{S} А з |
љутини казала.</p> <p>И, доиста, сутра дан, чим је чула тамбуру, одмах је понела кантицу за по |
д то?!“ питала се у себи Јула.{S} Сутра дан кад је дошла и запевала, није чула тамбуру да је пр |
гословац био... кажу, да је одма’ сутра дан — кад је дошао — био и прстен.</p> <pb n="215" /> < |
ушима оно Јулино: „Срам те било!“ Сутра дан је шегра имао муке чистећи браца-Шацине чизме.</p> |
дан јед!“ вели и одлази даље. — А сутра дан, тако око фруштука, метне у цегер двоје маказе, вел |
изгледају као каква стара кокета сутра дан после бурнога бала), како су се скупиле и ћуте, ћућ |
че</hi> шлог ударио,“ говорила је сутра дан гђа Сида, „живићу бар петнаест година дуже од покој |
огодило</hi> </p> <p>Поп Спира је сутра дан им’о посла у пољу у винограду и по њивама, па је са |
реме своје удаваче.</p> <p>Чим је сутра дан свануло госпођа Перса се договори с попом да у идућ |
ње и извињавање.{S} Они су јој се сутра дан извињавали, да у оном јурењу и утркивању, као већ у |
У њој ће се изнети све оно што се сутра дан, а, и следећих дана, после познатог ручка и јаузна, |
су се нашли код куће, одмах су се сутра дан и дохватили.{S} И један и други, веле, сакрио је ле |
би је у руку и оде.</p> <p>Али ни сутра дан није било боље.{S} Опет је решето изнето и опет су |
чупала и сву мирођију, тако да су сутра дан из комшилука морали узајмити мирођију за краставце |
ријатељство.{S} Поп Ћира се одмах сутра дан посаветовао са својим пријатељима о томе, какве кор |
артија за њену Јулу.</p> <p>Одмах сутра дан се два пут нашла са баба-Макром у башти.{S} Тако и |
milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан су се нашли и разговарали подуже поп Ћира и поп Спи |
к’о поручено, жива згода.</p> <p>Сутра дан већ је било намештено једно решето за жито (ветрења |
подне стигоше у Темишвар.</p> <p>Сутра дан пре подне и један и други поп одоше пред Његово Пре |
угима треба пола дана, њему треба читав дан, па и дан и по!...{S} А после, па и коњи му нису ни |
пу а собе остале празне да се на Ђурђев дан напуне столовима пуним свакога пића и сваке ђакониј |
е, још који дан.</p> <p>Ближи се Ђурђев Дан, дан венчања Јуле и Шандора.{S} И са часницима је в |
бе и венчања.{S} Освануо је лепи Ђурђев дан.{S} Цела поп-Спирина авлија мирише од силна јоргова |
овек искрен, а и иначе је био ово његов дан, па поче:</p> <quote> <l>„Сиђи, Боже, с небеса,</l> |
на, влажна и мочарна јесен.{S} И Митров дан је ту, тек што није сван’о.{S} Нестало оног ведрог |
за вечеру.{S} Не зна човек кад му прође дан, а оно се тек смркне!“ Прошло и „сиротињско лето“ и |
разговора! — вели поп-Ћира. — Читав се дан труцкали у коли, па сад све таке неке ствари.{S} Бо |
ни је једнако био доле на дну.{S} Ту се дан ноћ задржавао и у не малу бригу бацао поп-Спиру <pb |
а јако гледајући своје дете како јој из дан у дан чезне, и увелико се помирила тим мишљу, да је |
код нас толиких —</p> <p>— Не, не, кроз дан два само, па ћу одмах да се уселим у школу... а дот |
сваке мере и једва је чекала да му кроз дан два да што му је обећала ако се лепо покаже.{S} А о |
его баш одо те воде, па черес тога ја и дан-данас мало пијем воду.</p> <p>— Е, кад ти у <title> |
а пола дана, њему треба читав дан, па и дан и по!...{S} А после, па и коњи му нису никакви!{S} |
на да сврши, то њој траје цео дан, па и дан и по.{S} Где ради ту <pb n="368" /> и руча и вечера |
ilestone unit="subSection" /> <p>Дође и дан свадбе и венчања.{S} Освануо је лепи Ђурђев дан.{S} |
воју маму и тату који се о њима брину и дан и ноћ? — пита путник и гледа мило децу.</p> <p>— Та |
рже све посте, па посте и на сами други дан Божића, ако се, то јест, стрефи, да падне у Среду и |
је занимала село била та, што кроз који дан долази нови учитељ на место старог.{S} Ишчекивао се |
ла, — каже. — А госпоја Сида, како који дан све шира; њена Јула све ради за њу.{S} Оно је девој |
једном, кажем.{S} Е, ал’ оно како који дан све горе.</p> <p>— Хм! — хукну поп Спира. — Па кад |
башти да је види или чује.{S} Мало који дан да није дошао.{S} Понесе зејтина и пола туцета бриј |
ворођену децу по селу.</p> <p>Мало који дан да не дође господин попи, једноме или другоме, Арка |
ану.{S} А ту је, тек што није, још који дан.</p> <p>Ближи се Ђурђев Дан, дан венчања Јуле и Шан |
деце, а тек што су живе!...{S} Још који дан... сваки час очекују вест...{S} Спиро, Спиро, не ис |
она опет вели: „О Боже, подрж’ још који дан, да га баба ожени лепо!“ А кад је дочекала и то, и |
д налазиле у албуму према њој.{S} Сваки дан би им одлазио и доносио књиге које су заједно у баш |
разговарати.</p> <p>— А, јесте л’ сваки дан тако вредни, фрајлице? — осмелиће се Шаца једнога д |
в.{S} Шта више, сад га радо гледа сваки дан и смеје му се, кад се овај саплеће преко своје мало |
они, деца к’о деца безобразна, па сваки дан досађују господин-попи, а попа их извињава па вели: |
у, бербернице ни у вароши не раде сваки дан, него већином Суботом и Недељом, па тако је и у сел |
до ушију у фрајла-Меланију, па је сваки дан код <pb n="200" /> њих, и доноси јој све лепе немец |
ајерком, месном бабицом, којој је сваки дан ишла на јаузн са штрикерајем у корпици.{S} Ту су је |
{S} И сад и ако је факација он се сваки дан одшета до школе и цуња по авлији, и дозове децу да |
од фрау-Цвечкенмајерке.{S} Она ми сваки дан долази на јаузн, па ме тако салети да напослетку по |
јарош!{S} А па онда... не морамо сваки дан пити, него да се мало видимо и разговарамо —</p> <p |
ише заплетали.{S} Пера је редовно сваки дан долазио поп-Ћиринима а тек једаред или највише двар |
то је и течено! рекао би.{S} Нису сваки дан сватови!{S} Ако немам ја, имаће Лоринц чивутин!“ И |
ад доведе у везу с оним што је пре неки дан чула, све јасно.{S} Онда се толико наљутила, да ниј |
ој свечан и диван као данашњи сватовски дан.</p> <p>И док су рођаке још нешто шушкале и опремал |
бриела.</p> <p>Давно очекивани и жељени дан дошао је.{S} Дан венчања младенаца, првобрачног жен |
јој се некако далеко чињаше тај жељени дан, дан праведне и слатке освете.</p> <p>— Ала ће га н |
<p> <hi>У којој је описан један недељни дан у селу, а може се цела прескочити, јер је само као |
ту непријатност и дочекао ево последњи дан да погађа кола.{S} А после, бацао га је у бригу и њ |
етре синко!{S} Ал’ колико је дужи летњи дан него овај зимњи, — па ипак за зимњи тражиш дупло!{S |
о тешких дана.{S} Ни онај најдужи летњи дан није им се учинио тако дугачак као ово неколико кра |
омладинског скупа.{S} Био је леп летњи дан.{S} Кола су пролазила Великим Сокаком кроз Б** а ба |
порти скинути.</p> <p>Био је леп летњи дан, ова данашња Недеља.{S} Јутрење свршено, излази све |
никад у веку није запевала, на данашњи дан мора.</p> <p>— Та имаћеш кад и плакати, — шали се с |
е мој, што ти је човек; не зна шта носи дан а шта ноћ! — мислио је кад је куповао. — Ди сам се |
у до кревета) па лежи тако цели целцати дан босоног потрбушке на кревецу, а овај мало потврд.{S |
ци.</p> <p>Г. Пера се одмах други трећи дан по доласку у село нашао у чуду, па не уме младић да |
ртију већ близу вашаришта, па већ трећи дан седи уз гајдаша, а Шаца остао у летњим ципелама, па |
ом, да је насекира и отрује бар за онај дан.{S} Али је мржња још ту једнако; <pb n="402" /> она |
внодушне.</p> <p>На послетку дође и тај дан, стиже и нови учитељ.</p> <milestone unit="subSecti |
о шлог једну жену за коритом баш на сам дан Светога Киријака Отшелника.{S} Све су тога дана фор |
данас Бог зна каквих промена.{S} Један дан је к’о и други.{S} Живот тече доста монотоно и дрем |
он се некако тако навикне, па му чудан дан кад не оде својој тетка-Макри макар на неколико тре |
/p> <p>Тиме се заврши овај доиста буран дан.</p> </div> <pb n="126" /> <div type="chapter" xml: |
рекла би тек вредна домаћица, „окрач’о дан.{S} Таман опереш судове, а оно се већ и смркло; там |
за пола дана да сврши, то њој траје цео дан, па и дан и по.{S} Где ради ту <pb n="368" /> и руч |
а и другима изгледа да им је пропао цео дан, ако се бар у вече не виде и не обиђу.{S} Па тако ј |
еђу ушију које је, кад је блато, по цео дан седело на прозору и лајало на мимопролазеће- — и ко |
вала и за зиму спремала.</p> <p>— Добар дан; <foreign xml:lang="de-Cyrl">кис ти хант</foreign>! |
прогута врућ мекан хлеб.</p> <p>— Добар дан, тетка-Макро! — ослови је Јула.</p> <p>— Бог ти пом |
астави посао.</p> <p>Посао је из дана у дан све више одмицао.{S} А шта је чуда спремљено било н |
гледајући своје дете како јој из дан у дан чезне, и увелико се помирила тим мишљу, да је Шаца |
те у лер ишла, па је на поп-Спирин имен-дан обрадовала тату и поднела му заједно са спремљеним |
/l> <l>Нег’ нанини’ <hi>сто година</hi> дана!“</l> </quote> <p>— И-ју, ала је безобразан! — про |
глих и осетљива!{S} Пре <hi>толико</hi> дана сам је карала, а она, видиш ти то чудо, још <hi>ни |
на,</l> <l>Дика жали <hi>за недељу</hi> дана —</l> <l>Еј, та <hi>милија</hi> је дикина недеља,< |
ка;</l> <l>Нана жали <hi>за годину</hi> дана,</l> <l>Дика жали <hi>за недељу</hi> дана —</l> <l |
о и дуго није могао ока склопити, а два дана још после тога брујале му гајде Совре гајдаша и зу |
p>— Кажу, гнедиге, тамо чак око Ђурђева дана.</p> <p>— Тхе, а шта зна!{S} Што кажу: само нек по |
езобразни врапци остати и после Митрова дана у својим, летошњим, квартирима.{S} Цвркутаће испод |
у шпајзу и знала је одмах онога првога дана на памет.{S} И њоме овлада неко песничко и певачко |
званичног дела, пошто је уговорено кога дана да буде прстен, настаде весеље.{S} За час се искуп |
ака као до сада.</p> <p>Ишла је свакога дана у башту.</p> <p>Једнога дана ради она тако у башти |
ог дана је опет почела долазити свакога дана, па пре подне је плевила а после подне заливала ба |
ивна.{S} Плаве очи као небо Ђурђевскога дана, а поглед јој свечан и диван као данашњи сватовски |
S} Био је поетски расположен.{S} Целога дана је преписивао неку Песмарицу и из ње преписивао св |
слуша више.{S} Била је тада љута целога дана.{S} Онда је држала да је то казано само онако, из |
ља тражио буде.{S} А веселиће се целога дана и сву ноћ, јер младенци остају у кући а тек после |
, кува, и шакама га једу укућани целога дана, али за то и изгледа <pb n="245" /> све по кући за |
на тараба одмах на дан свадбе); једнога дана је седео код тетка-Макре а другог код поп-Спириних |
и, фрајлице? — осмелиће се Шаца једнога дана и запитаће је.</p> <p>Јула ћути и ради даље.{S} Кр |
ј и није имао право кад је опет једнога дана напао Јулу, што јој је г. Пера донео обећану књигу |
, кад Јула чита на глас.</p> <p>Једнога дана тако седе и Јула и мама и раде неки женски рад и ј |
је свакога дана у башту.</p> <p>Једнога дана ради она тако у башти, кад чује где се нешто у ком |
мао врло леп рукопис, написана.{S} Тога дана, кад је преписивао начисто тужбу, послао је све од |
вилећи говорио оне слатке речи.{S} Тога дана јој једнако у глави; и тога и другог и трећег дана |
и кажи, — учи га гђа Сида, — да га тога дана ниси <hi>ни вид’о</hi>, а камо л’ повредио.</p> <p |
поштованом домаћину који се целога тога дана труцкао <pb n="359" /> у колима, па му сад треба т |
нако... знате баш расположена била тога дана за жалост, — да вам не умем каз‘ти...{S} А госпоје |
је сирота Јула сва уплакана изашла тога дана из баште.</p> <p>— Но, шта ти је... шта слиниш ту? |
што је тражио да је код парохијана тога дана свачега изобиља, тако је и он на дан Јулине свадбе |
А баш им је и згодно било, јер је тога дана био неки <hi>женски празник</hi> „Киријак <hi>Отше |
теља.{S} Он је сам заповедио да се тога дана ништа не ради и побожни свет поп-Ћириног и поп-Спи |
ишће, па му дала кроз деру која се тога дана први пут појавила на огради баштенској.{S} А Шаца |
i>, који пада 29. септембра, па се тога дана и не ради у том селу од како је пре двадесет и нек |
алазе, — у том, дакле, крају су се тога дана у вече приповедале не вероватне приповетке већ чит |
е ствари о том догађају.{S} У вече тога дана, знало је цело место, и лево и десно од Великог Со |
јер ју је замолио стари сват (који тога дана има од свију сватова највише права да захтева), да |
Како ће се радовати и блажена бити тога дана, кад поп-Спиру обрију па му не буде остало на лицу |
и ко ти се су није напио и наиграо тога дана!{S} Дошла је чак и поп-Ћирина Ержа, незвана ал’ из |
тога Киријака Отшелника.{S} Све су тога дана формално спале с ногу јурећи из сокака у сокак.{S} |
ва флаше од парадајза, који је баш тога дана кувала и за зиму спремала.</p> <p>— Добар дан; <fo |
е тако око девет часова.{S} Тога истога дана после подне, приповедале су се чудне и невероватне |
адна</hi> </p> <p>Још одмах тога истога дана у исто доба кад се У поп-Спириној сазнало се и у п |
вели: <pb n="77" /> „Само да ми Бог да дана да га видим калфом.“ А кад Гавра постаде калфа а о |
олила Шацу, да се стрпи за ово неколика дана и <pb n="334" /> да не долази и не пролази улицом, |
и’ па чекате.{S} Што другима треба пола дана, њему треба читав дан, па и дан и по!...{S} А посл |
бећано место.{S} И што би могла за пола дана да сврши, то њој траје цео дан, па и дан и по.{S} |
понаша, да му је већ тешко било и пола дана без ње.{S} И не знам како, већ тада му је падала н |
у ком би оне са села могле читаво пола дана да зазјавају само пред једним излогом дућанским.{S |
да једаред дођем код вас на једно пола дана, па да ви мене лепо научите, како ви то правите он |
</hi> </p> <p>Попови су остали још пола дана у Темишвару да накупују неких ствари.{S} Имали су |
не протестира, а ето већ читава недеља дана прошла!!</p> </div> <pb n="135" /> <div type="chap |
Ћиро, ни ја ни Меланија, имали ни мирна дана, ни мирна сана.{S} Кажем ти; ни дањом ни ноћом нис |
аш сам то добро утубио!{S} Нема ту лепа дана још задуго, господин-попо!{S} Него четрнајст сребр |
јде да се то мало поспава; биће и сутра дана за разговор!“ — „Лаку ноћ!“ вичу с једне стране. „ |
unit="subSection" /> <p>И једног летњег дана — осам година после испричаних догађаја у претпосл |
днако у глави; и тога и другог и трећег дана једнако јој је посред срца, — али га у башти нема! |
по некој паорској баби што треба сваког дана извесна мера ракије, па да се може кретати — тако |
на место старог.{S} Ишчекивао се сваког дана тај нови учитељ, млад један богослов, на место ста |
} И једног таквог суморног новембарског дана, стиже из владичанске резиденције Т* позив и једно |
на једној даски па се и он после једног дана удавио.{S} Па сад, откуд се у књизи зна шта је он |
освађао.{S} А после опет заокупи једног дана избијати, па не зна шта је доста; стане га лупа к’ |
а неке разлике између радног и недељног дана, али никада таке као у селу.{S} Нека свечана тишин |
Да шта ти мислиш!?{S} Целог боговетног дана лупа оно проклето решето и тера плеву све на нашу |
ако накићен Шаца, као сваког празничног дана, позвао је свога принципала а овај опет позове гос |
код тетка-Макре.{S} Ту је једнога лепог дана имао прилике да види кроз баштенски плот Јулу како |
— посвађали смо се ми једног баш лепог дана, али сад ми је сав <hi>црн</hi>, само кад га се се |
ва је Јула попустила и дошла.{S} Од тог дана је опет почела долазити свакога дана, па пре подне |
се поредити само оно пре годину и више дана, пре оних великих ексера на капији кад је једном б |
ман у поп-Спириној кући на месец и више дана пре и неколико дана после господин-Перина доласка. |
риела настави посао.</p> <p>Посао је из дана у дан све више одмицао.{S} А шта је чуда спремљено |
ле, к’о што видиш, ост’о сам читава три дана преко термина.{S} То је оно што кажу:{S} У град ка |
и са овим догађајем.{S} Село је два три дана говорило па се и уморило, жељно, наравно, новијих |
буде формална прошевина а кроз два три дана и прстен.{S} Нек оде ко по Аркадију.{S} И њега сам |
важило то правило да: свако чудо за три дана траје.{S} Они су тек сад отпочели право непријатељ |
огађаја</hi> </p> <p>„Свако чудо за три дана,“ вели наша пословица; па тако је било и са овим д |
улино заљубљено ухо.{S} Шаца се пре три дана споречкао с Јулом на дери у башти, као што је чита |
сле њега нико није ост’о, а и он се три дана далеко од сваке земље удавио сам самцит; само даск |
а прошле Главе, и опет није долазно три дана, и зарекао се, да неће никад више доћи, ни Бога јо |
е све није продало и покрало за оно три дана, док је вашар трајао, а сада ништа не чујеш!{S} Ти |
у род, него седне сама па пише; по три дана може да седи и да кити писмо, толико је свака писм |
нам да варошани радо пију.{S} Ја по три дана не могу да спавам, само једну шољицу кад попијем.< |
оре сеоске, па три ђакона да читају три дана и три ноћи, па да им још претекне!{S} Утуби то, га |
о.{S} Није могао да продужи бар још три дана, и ако је рад био, него се кренуо да се јави Јули. |
p>— Јесте, рано, нема га већ седам осам дана.{S} Газда му најпре иш’о по неким Бачким салашима |
л’ газди!</p> <p>— Ја би’ се, знаш, ово дана кренуо на пут; онако, пало ми на памет, дошла ми в |
b n="370" /> Фрау-Габриела је дакле ово дана најчешће свраћала у поп-Ћирину кућу.{S} Ту је пома |
ија само седи па плаче...{S} Што се ово дана сирото дете наплакало, неће се целога свога века т |
и на мах. — Помози ми, видиш да сам ово дана не знам ни ди ми је глава од силна посла и пеглања |
мо...{S} А, би л’, на примјер, тако ово дана, возио?</p> <p>— Та-а-а, оно, знате... — отеже Пер |
</p> <p>— Такве секирације, што смо ово дана од њих имали, не би’ ни у сну снивала, нит’ би вер |
розору, показивао му стално од неколико дана кишовито време.</p> <p>— Па, шта сте решили? — пит |
t="subSection" /> <p>Прошло је неколико дана после овога, а одношаји се не само да нису ни мало |
у.</p> <p>Тако су се још после неколико дана тамбуром разговарали, а после су се већ служили пр |
по објашњаваху!</p> <p>Још пре неколико дана нанесе их случај те прођоше једна поред друге баш |
ући на месец и више дана пре и неколико дана после господин-Перина доласка.{S} Долазак г. Пере |
на теглу са жапцем.{S} Од ово неколико дана горе именовани је једнако био доле на дну.{S} Ту с |
и формално спало с ногу од ово неколико дана.{S} Поп Спира је био стари Србенда.{S} Кад је треб |
не фалите како сте провели ово неколико дана без мене.{S} Како у селу?...{S} Како у кући? <pb n |
има кад ураде</hi> </p> <p>Ово неколико дана, док су обе попадије меховима мрзости и пакости је |
ема, тако да се Јули учини оно неколико дана читав век.</p> <p>Једнога јутра тих дана устаде Ју |
и крошто, па неће да избија по неколико дана; заћути као да се са свима у кући посвађао.{S} А п |
чуди се попа.</p> <p>— Па већ неколико дана има како је — ублажава Аркадија.</p> <p>— Та знам, |
о.</p> <p>Ни Јула ни Шаца нису неколико дана долазили у башту.{S} Прва је Јула попустила и дошл |
претрпљени страх од последњих неколико дана, па и она, ето, дакле, није хтела да зна ни за как |
е дала у бригу, Спиро!{S} Има три четир дана како све сневам неке епископе и неку берберску сап |
(са још некима чикошима из Бачке) шест дана остао под једном шатром, пио алдумаш с чикошима ра |
И за то Шаце и нема већ више од недељу дана да дође и ако је киша већ престала и мало се оцеди |
и Шациних.{S} Они се већ више од недељу дана нису видели, јер је гђа Сида замолила Шацу, да се |
љута, да није хтела чак ни после недељу дана да иде с <hi>погачарима</hi> у Б** нити је хтела д |
му је још примећено, да ће кроз недељу дана примити и оно што није инвентарисано, али је у цел |
ко свесрдно падала као да су бар недељу дана и додолама и литијама молили Бога за њу) — ошину к |
о савесно, да ће се коњи још бар недељу дана частитити ченејским сеном.</p> <p>Кола су пошла, и |
давно била прекинута, за читаву недељу дана, и у кући поп-Ћириној беше дрвље и камења на гђа-С |
на како!... а и он је већ читаву недељу дана није тук’о, а све через венчања.</p> <p>— И треба, |
о, господин-попо, бар још читаву недељу дана!{S} Познајем ја то по мени; та бољи ми жабац не тр |
свршила и ова свадба, али су још недељу дана брујале гајде у ушима мамурних сељана а годинама с |
> и помирљивости показала гђа Сида ових дана!{S} Још пре поласка попина била је, као што је врл |
мино лице.</p> <p>И Јула је трпела ових дана.{S} Пола јој је мисли било овамо код куће, око шпа |
кад је наређивала што Жужи.</p> <p>Ових дана је по ваздан шапутала тихо молитве, па чак и онда |
екраћивати укућани време у доба кратких дана и дугих ноћи.{S} Домаћица ће једна другој слати по |
провела је за то време неколико тешких дана.{S} Ни онај најдужи летњи дан није им се учинио та |
дин-нотарошев писар, али овај само оних дана кад господин нотарош није ту у селу, иначе иде код |
ељи у несрећи и бегају од ових суморних дана, и траже ведрије небо и блажије поднебље.{S} Само |
угачак као ово неколико кратких јесењих дана.{S} Па тек ноћи!{S} Како су им ноћи дуге биле које |
њала „дугмад“ и доливала зејтин.{S} Тих дана у поп-Спириној кући, куд се год човек окренуо, мог |
како је ведрија и задовољнија била тих дана њена доскорашња другарица Меланија.{S} Њен заручни |
ана читав век.</p> <p>Једнога јутра тих дана устаде Јула врло суморна и расејана.{S} Томе је би |
га нема.{S} Јула је на њ мислила и тих дана једнако се чешљала онако како он воли, па јој је ч |
„Са <hi>лепим</hi> се, говорила би тих дана, увек више може учинити него са виком и праском!{S |
на ону гђа-Сиду.{S} Њу тек да види тих дана, ала би јој се светила. — О, Боже, —- разговара се |
о обојица негде на путу.{S} Да нису тих дана одсуствовали, Бог зна да ли би било свега тога па |
олу по некад упалити свећу!“</p> <p>Тих дана се гђа Сида формално преобразила.{S} Била је сушта |
све оно што се сутра дан, а, и следећих дана, после познатог ручка и јаузна, догодило</hi> </p> |
е све зло у свету (од Адама па до наших дана) дошло баш од оне половине којој гђа Сида и гђа Пе |
или иза запећка прича и сећа се лепших дана и друкчијега, бољега света.{S} По ваздан стоји кра |
ја тебикана!{S} Та теби је бар било још дана записато, а не ја да се вучем по свету овако брез |
вао; а, Сидо, памтиш ли?{S} А, Бога ми, данас, данас —</p> <p>— Е, тек штогођ!{S} А шта ти <hi> |
Сидо, памтиш ли?{S} А, Бога ми, данас, данас —</p> <p>— Е, тек штогођ!{S} А шта ти <hi>себе</h |
!{S} Колико га имам да имам, тек велим: данас га нећемо попити, па све да узмемо у компанију и |
еланију с вама.{S} И она је већ велика; данас сутра па ће јој се јавити каква прилика... па тре |
ва у својој башти уз своју тамбуру!!{S} Данас се већ не би ништа љутила.{S} Не жели баш, ал’ не |
месту неговали и писмену књижевност.{S} Данас мало која да мора да тражи кога да јој пише у род |
ко јего тер’о брез фењера кера, зар би’ данас стао да биднем боктер, па да к’о ники шаров режим |
егавао цркву через тих силних дација, а данас, као што сте и сами видили, само један, па и тај |
Онда је још добар био и тачно радио, а данас не можеш ни да га познаш, ни онај ни дај Боже.{S} |
није био мачак, који је на правди Бога данас обеђен, него је то био познати нам Нића боктер.{S |
’ ја мати (јао жалосној мени!) била, да данас идем тамо?!</p> <p>— Е, а као за што да не идемо? |
је брани, па и он каже, да је извине за данас, јер нема гласа, <pb n="393" /> али је другарице |
о било спрам свеће, него сам оставио за данас, на дану то јест.{S} Спрам свеће се превари човек |
ру и тако спасена од заборава и постала данас већ позната „од Пеште даж до Черне Горе“.{S} Писа |
чује мало тамбуру; нешто је расположена данас.{S} Гледа у башту.{S} Тишина; <pb n="139" /> нигд |
се данас тражи: без немецког воспитања данас никуд“, а она мислиш да потрчи у очи...{S} Ето јо |
Пера, — и да сам их до сада хвалио, од данас би’ морао престати и променити мишљење.</p> <p>— |
ћерке.{S} И како знамо већ, како то иде данас у овом свету, мислим да нема ни једног читаоца ко |
јан и трезан најрадије слуша, а која је данас баш згодна и к’о поручена да је Јула отпева.{S} А |
</p> <p>— Е, то је Јуцина слава, она је данас била редуша —</p> <p>— А, госпођице, мора се приз |
и, ваљда, фала Богу, и он сам, какав је данас свет.</p> <pb n="238" /> <p>— Добро, казаћу му! — |
шћ’о га испред себе!...{S} Еј, да ми је данас онај тал а ова моја памет —!</p> <p>— Е, па сад а |
ељима, о старом времену и о том како је данас.</p> <p>— Па како парохијани, домаћине, како; је |
ири, да му одговори на питање колико је данас пало у тас. <pb n="93" /> Затим је похвалио Херуф |
Сида. — Ово све к’о да се најело бунике данас, тако говори!{S} Севај напоље, шта си ми задимио |
} Оженили су се из истога места, у коме данас попују.{S} Поп-Ћира узео господин-попину, а поп С |
„Воспитавајте дете, госпоја-Сидо, то се данас тражи: без немецког воспитања данас никуд“, а она |
се женио силни цар Стеван!...{S} К’о ће данас на светац да краде!...{S} А и да има, велим, лопо |
вас штагод узнемирила... к’о и увек, и данас сте у послу.{S} За Бога, гнедиге, та кад се ви од |
кад спадне и сламњи шешир с главе.{S} И данас је већ почео своје обешењаклуке.{S} Једна му је в |
во као живот какве баке у запећку.{S} И данас је још тако а камо ли пре толико година кад још н |
дали надимак <hi>Поп-Кеса</hi>, па га и данас још увек тако зову, кад он није ту, и ако је он д |
говој.{S} Као и на вечерњу јуче, тако и данас, многи су му похвалили глас.{S} А кад је поп Спир |
сва вечерња и све погребе, — па тако и данас, тим пре иде што ће њен Савица да осветле фамилиј |
учило.{S} Мила кишбиров и Нова бистош и данас се поносе што су били његови ђаци јер се на платн |
оћу и забадава по сокацима деле.{S} Али данас пре подне у Недељу он се ни тога није бојао него |
, каже, да испланира још мало, па ће ми данас казати, шта је искумстир’о.</p> <p>— О, дај Боже, |
ој прорекао</hi> </p> <p>У селу нема ни данас Бог зна каквих промена.{S} Један дан је к’о и дру |
i>нас</hi> из Оберестрајха, та не би ни данас још знали, шта је „семлпрезла“ и „похенес“!... <p |
авесне млађе и пита, ко је био последњи данас на тавану, али не добија никаква одговора.{S} А д |
разговарала; па, фала Богу, ето шта нам данас фали!?{S} Да се нисмо којешта разговарали, не би |
пило се не знаш куд пре... а морала сам данас да прекинем через Петка —</p> <p>— Онда нисте тре |
ј проклети парадајз код куће, и баш сам данас нашла да га кувам!...{S} Ефи!{S} О Ефика!{S} Узми |
одина <hi>Ћире, пароха,</hi> знам да им данас није до ручка —</p> <p>— Код господна Ћире?! — ре |
ве поред дудова овим истим путем, којим данас не сретају наши путници ни живе душе.</p> <pb n=" |
а онда, наравно да се надало, да ће он данас као гост и <hi>Херувику</hi> певати, па су и гоми |
знавали, снаја, и да смо били своји к’о данас —</p> <p>— ...а кад га к’о чеше по лећи, — настав |
е била, кад је донет; од оно доба па до данас нису се више растављали.{S} А у ову кућу она га ј |
оре!{S} А, што рекосте „асна“, ех, а ко данас има асне од рада?{S} Нико!{S} А паор ни толико!</ |
и башту, и да је чује кад пева.{S} Тако данас, тако сутра, еле, он се некако тако навикне, па м |
какав!{S} Лопова нема, јербо све је то данас пијано отишло одавде из авлије, к’о да је било у |
рнуо је једноме тако кола а тај се опет данас стрефио ту и био тврдо решен, да му се, после тол |
о би то баш њему певали, кад прође, ону данас већ јако раширену и познату песму:</p> <quote> <l |
баш одо те воде, па черес тога ја и дан-данас мало пијем воду.</p> <p>— Е, кад ти у <title>Рожд |
руштука па каже: „Ајде, мама, ви будите данаске у кујни!“ па је текем нестане.{S} Вичем ја:{S} |
’, увек тако вредни... хе, хе, тако к’о данаске?</p> <p>— А шта се то вас тиче?! — рече Јула и |
инути.</p> <p>Био је леп летњи дан, ова данашња Недеља.{S} Јутрење свршено, излази свет из цркв |
ош удавала, па за то тако и говориш.{S} Данашње су младожење к’о чикови; таман га упецаш и да к |
<hi>ви</hi> сте крајни виновник све ове данашње среће господин-Перине, а и госпођица-Меланијине |
ају очи к’о на зејтину.{S} Таке праве у данашње време ероберунге!“</p> <p>Овде ће, мислим, бити |
у се, јер чак и црквењак, предшественик данашњег црквењака Аркадије, знао је, да ће парохију до |
А зар сад то ваља што раде ови новији, данашњи ови <pb n="310" /> учитељи?!{S} Све код њих к’о |
Та која никад у веку није запевала, на данашњи дан мора.</p> <p>— Та имаћеш кад и плакати, — ш |
аван је и прелиставан једнако и тако је данашњи сјајан и обилан ручак, којега су сви гости и пу |
а дана, а поглед јој свечан и диван као данашњи сватовски дан.</p> <p>И док су рођаке још нешто |
раније доћи и дуже остати, да накнадимо данашњи губитак.</p> <p>— С драге воље!{S} Љубим руку! |
а јуначки и тај „последњи Мохиканер“ из данашњих сватова.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
ection" /> <p>Јула је жалосно проводила дане после овога разговора с оцем.{S} Нико јој није био |
ике на мору</title> или <title>Последње дане Помпеја</title> или <title>Преходницу</title> коју |
“</hi> </p> <p>Прођоше лепи летњи дани, дани несносне дневне жеге и врућине али и пријатне вече |
оетике“</hi> </p> <p>Прођоше лепи летњи дани, дани несносне дневне жеге и врућине али и пријатн |
} Негована и искрено поштована у старим данима <pb n="399" /> својим, ту је баба Макра спокојно |
и разастртом <hi>„Заставом“</hi> и <hi>„Даницом“</hi> на столу и удовице са брошем незаборављен |
вечерње и ноћне хладовине.{S} Дан је за даном све краћи бивао.{S} Најпре неосетно краћи, „за је |
љом вама, а ви онда ваљ’да треба радњим даном нама да певате!{S} А, је л’тако? — пита путник см |
а, је ли блеђа или руменија него радњим даном — све се то почело да посматра у цркви а довршило |
ам свеће, него сам оставио за данас, на дану то јест.{S} Спрам свеће се превари човек, а женске |
зна праву истину.{S} Него овако лепо на дану, ту се свака покаже баш онаква каква је; ту не пом |
ају се идући тако из цркве о свачему; о дану, како је леп а како је и ноћас изгледало да ће бит |
о ти друго се почне... па тако фурт.{S} Дањом метнули неко решето пред кућу, па се сетили <hi>т |
на дана, ни мирна сана.{S} Кажем ти; ни дањом ни ноћом нисмо били мирни од њихових безобразлука |
ица опет како <hi>она</hi> зна!{S} Неко дањом, неко ноћом; тек дошло време, да се поштен комшил |
пира.</p> <p>— Јест, ал’ бар долази <hi>дањом</hi>... а ту су и старији!...{S} А код вас онако, |
уди и мами на уживања и дању и ноћу.{S} Дању газе по води комшијска дечурлија и кваси турове, а |
е само бојао оних дренових буџа које се дању по дућанима продају а ноћу и забадава по сокацима |
што је и био и нуди и мами на уживања и дању и ноћу.{S} Дању газе по води комшијска дечурлија и |
на још није мислила ни на кога, није ни дању ни ноћу снивала још никога.{S} Она је волела своје |
вателно, <hi>ноћу</hi> много живље него дању.</note> </div> </back> </text> </TEI> |
дила и називала је леном девојчуром што дању по ваздан дрема а ноћу краде маст и пече крадом лу |
ашно дође у снивању.{S} По авлији видиш дању само брбљаве и прождрљиве патке, убрљаних кљунова |
је <hi>фалично</hi>; а ти би ми, знам, дао!{S} Него дад’ ти меникана мало оног твог вина, јерб |
сума (три стотинарке) коју је поп Спира дао поп-Ћири само да овај одустане од тужбе и процеса.{ |
ега с пања и ако би касапин не знам шта дао, да га може укебати.{S} Г. Пера му је препоручио не |
д куће, па да чуваш кућу, кад ти је Бог дао доста од чега ћеш да живиш, него што кочијашиш које |
. кол’ко вам треба, и кол’ко вам је Бог дао.{S} Знамо ми то.{S} Намирис’о је Нића још са сокака |
па румена <pb n="196" /> к’о што је Бог дао.{S} А после, — каже, — примјетила сам, — каже ми го |
укућане а особито Јулу.{S} Јер Шаца је дао чизме да се наглаве и наглавке унапред платио, а Ни |
, каже, свој нос у мој виршофт; коме је дао Бог, <pb n="182" /> тај и решета жито.{S} Тако ти к |
а кућа а нека не жали новац које нам је дао Бог, фала Богу, доста и поздрављамо га сви и баба и |
, пали лулу и псује Чивутина, што му је дао ситну трафику; а после грди неког газду што држи зл |
— хеј, та што <hi>нама женама</hi> није дао Бог, да ми можемо да будемо попови; да се ми овако, |
рацки</hi> спокој-душе!“...{S} Ал’ није дао, к’о што је срдит рек’о и обрек’о!{S} Кад је била < |
о нафоре из чисте танке џепне мараме, и дао једну гђи Сиди а другу гђици Јули.</p> <p>— Госпођи |
убну лекарију, пошто је покојној стрини дао парастос а тетка-Макру преселио код таста.{S} Негов |
S} Уграбио би га одмах.{S} Не би му тај дао да се жени, него би с њим у манастир; а био би, та |
ог, Петре синко!</p> <p>— Бог вам добро дао, господин-попо! — рече Пера и скочи са столице, ост |
м?{S} Јесам ли ја погодио кола и капару дао — ил’ неко други?{S} А? — пита га поп Ћира стојећи |
он њој девет дуката и један солферин на дар!{S} А кад смо изашли и пошли кући, а он највеселији |
<l>О врат’ се снаице!</l> <l>Гле! друге дар ти носе;</l> <l>Од ружа гњездо красно,</l> <l>У гње |
е у Карловци’, и ни један није им’о ћер Даринку.{S} Све којешта!{S} Макар није им’о друга посла |
кућу и помагала јој свесрдно око спреме дарова и свега; била је, што кажу, и печена и кувана ко |
} И сада настаде живо спремање опреме и дарова девојачких у чему им је не мале услуге учинила и |
о је сад више омрзну.{S} Па како је био даровит за стихове (они многи лепи стихови на срцима, т |
{S} Свакога је обдарио Бог са по каквим даром; није ни у путер-крофнама сва срећа.{S} Него баш |
од сваке земље удавио сам самцит; само даска остала после њега!!</p> <p>— Да, да, имате право, |
авили, а само један се спас’о на једној даски па се и он после једног дана удавио.{S} Па сад, о |
> пише, — говори бирташица а навлачи на даску другу шлинговану сукњу, — онда је то твоја судбин |
Осећа лепо ча-Нића како лежи на тврдој дасци, па му само по мало чудно, како то тако газдачка |
ости био намењен за медецину за то је и дат у Гимназију али је већ из четврте „Латинске“ био ис |
? — вели поп-Ћира.</p> <p>— А што га не дате да се оправи? — вели поп-Спира. — Рек’о би’ да је |
кажем им: ако <pb n="417" /> ми Јулу не дате, ја одо’ у солдате од своје воље... а и оч’о би’, |
о мора да буде!{S} А од воље вам, да ми дате шта буде право, јер ја кад се каприцирам, ја и за |
/> обичај; воле, нег’ Бог зна шта да му дате, да удари преким путем, па кад га укебају, ко плаћ |
е ви то попи, а попа ће вама грошић два дати за то!“ Купи, па и то пошље кући.{S} Од тих ствари |
сму био слабија песма, само да је смела дати од себе гласа.{S} Срце јој је ударало у грудима, к |
донети!“</l> <l>Какав ће мајка одговор дати:</l> <l>Или ће рећи: от’шла је Јула?</l> <l>Или ће |
е кад се ождреби стари Пирош и да ће му дати дугачак бич са кратким ишараним бичаљем и швигаром |
или десети пут да је у инвентару ствари датих у „ауштафирунг“, и сам Бог зна где је све досад б |
могу ја све знати; кад ми није од Бога дато, да правим путер-крофне.{S} Та, Бога ми, шта ту ва |
а и оно попијо, што ми је од добре воље дато?! „Точио“!... — гунђа бојтар. — Све <hi>ја</hi> кр |
госпоја Перса, — није то сваком баш ни дато!{S} Ал’ зато је требало имати доброг учитеља, а ја |
pb n="243" /> Дошло је доба и „свињских даћа“ (тако звани „диснотора“).{S} Кољу се свиње, спрем |
; одоше лепо и брада и бркови!</p> <p>— Даће Бог, па ће ваљда добро бити! — теши га Аркадија.</ |
госте, па се ником и не фале!{S} А, а, даћу ја вама!{S} Гледај ти само њи’!</p> <p>Е, сад пред |
него с гробља право кући „усопшчега“ на даћу.{S} Ту су скупљене ожалошћене комшије и неутешни р |
их изведу за собом а пацови трче к’о на даћу за њима, а мајстори једнако свирају па их изведу ч |
и направи диснотор (што ће рећи свињску даћу), а он прво пошље попа-Ћири од заклатог свинчета и |
, и тек кад се спасење исприповеда, оне дахну и моле га да им више не приповеда тако страшне ст |
е свет избегавао цркву через тих силних дација, а данас, као што сте и сами видили, само један, |
осле Јулина, и испричана (онако узгред) два малера фрау-Габриелина</hi> </p> <p>Пре него што су |
</p> <p>— Лопов чифуцки; код тебе жива, два дритла да он украде!!!— То је, кад се људи мешају у |
емило неких <pb n="385" /> пет столова, два „на глагол“ а три „на покој“ постављених у кући и у |
} Свирало је пет гајдаша; два у собама, два у пространој авлији а један на сокаку пред кућом. ( |
живео, <pb n="226" /> као, што казали, два петла на буњишту.{S} Још од оне песме, ако је се се |
ти и стићи, кад смо обадвоје што рекли: два дедака обадва једнака!{S} Хахахаха!{S} Ај, је л’ до |
вати у коло.{S} Свирало је пет гајдаша; два у собама, два у пространој авлији а један на сокаку |
легао и дуго није могао ока склопити, а два дана још после тога брујале му гајде Совре гајдаша |
и у великој соби тамо где сад уђоше ова два измирена члана ноблеса.{S} И тамо се једнако пило и |
о-плавога неба и крв кључа и кипи у ова два будна заљубљена створа?!{S} Зар би њен одговор на п |
жљиво.) Тхе, али све је то само за прва два три магновенија.{S} Та, Бога вам, и лепо лице (а он |
еда нанета гвозденим кључем, а на друга два је у хитњи погрешила и рекла, да је то било гвозден |
г, — не, дакле, та два попа, него друга два, и живела су у једном селу у Банату.{S} Које је то |
Спире и Пере ракију и попи. — Па још за два сата пута стићете.{S} Стићете комотно још за вида у |
има брашно у сувачама</hi> </p> <p>Била два попа, — али не она два попа, што су једном остали с |
ти на сто уштипци наслагани повисоко на два тањира као две пирамиде и били при осмој или девето |
ПРВА</head> <p> <hi>У којој су описана два попа, две попадије и две попине ћерке из једнога се |
готови су да послушају, па он узме она два грдно велика бокала, а Јула чирак са лојаном свећом |
hi> </p> <p>Била два попа, — али не она два попа, што су једном остали сами у свету, па се свак |
S} Ено и Перин онај муцало, нема предња два зуба а не уме сексер крајцара да израчуна, па и он |
чак пепељаст капут на струк и прслук са два реда дугмади и закопчавао га до горе, а око врата о |
о да нема онога другог, — не, дакле, та два попа, него друга два, и живела су у једном селу у Б |
могао и да кажем и како су се звала та два попа.{S} То су она иста два попа, чијим сам часним |
се звала та два попа.{S} То су она иста два попа, чијим сам часним именима као насловом украсио |
и не цифра.{S} Не чека, што кажу, да је два пут позову; јер комшије њене не памте, да се икад п |
је било и са овим догађајем.{S} Село је два три дана говорило па се и уморило, жељно, наравно, |
згледа к’о шокачки плебанош!!{S} Већ је два ланца најбоље своје земље понудио да прода, и фишка |
и да ће увек заједно бити.</p> <p>После два месеца отишао је Шаца заједно с Јулом у Беч, да там |
ани тако имућни, да су комотно могли не два, него два пута по два попа издржавати заједно са њи |
за њену Јулу.</p> <p>Одмах сутра дан се два пут нашла са баба-Макром у башти.{S} Тако и прексут |
е Тима сматрао себе за бољег од Шаце из два узрока; прво, што је Шаца истеран из <hi>четвртог</ |
вечерас буде формална прошевина а кроз два три дана и прстен.{S} Нек оде ко по Аркадију.{S} И |
гускама, да не прелећу у комшилук, — и два грдно велика ексера, — и тучак од неког малог авана |
све сами нотароши и вармеђаши, а има и два архимандрита у породици.{S} И шта ти све нису разго |
е слушкиње.{S} Пред кућом ред багрења и два велика јалова дуда а испод дудова је клупа а на клу |
је испред куће ред багремових дрвета и два велика дуда али не јалова као она на сокаку него ро |
ном дрвету у њиховој башти једно срце и два писмена у њему, писмо Ю И А.</p> <p>— Ао, фрајла-Ју |
о, куповао је за две персоне.{S} У соби два велика тешка орахова шифонира стоје као две мале ка |
аплаћивао се.{S} За писмо су му плаћали два сексера и то што попије док пише и напише писмо.{S} |
<pb n="372" /> бо’ме, а шта би и радили два берберина у једном селу! вели Сока гркиња.{S} И јед |
ту још никог да сретну.{S} Тако су ишли два и по сахата и већ почеше сретати најпре кола а посл |
но и писано писмо.{S} Аћа Шлајбер прими два сексера за писање, испразни бокал, напуни главу, уз |
исто госпоствено и мајестетично — корак два па стане — као господин нотарош кад иде шором по зв |
кака а прозори пуни цвећа а међу цвећем два кавеза са канаринкама.{S} Пешаци улазе на врата, а |
и с друге стране.{S} Пред сваком њивом два дуда, па се по њима зна докле је чија њива.{S} Све |
нас толиких —</p> <p>— Не, не, кроз дан два само, па ћу одмах да се уселим у школу... а дотле ћ |
е мере и једва је чекала да му кроз дан два да што му је обећала ако се лепо покаже.{S} А обећа |
о да ће господин Спира бити обријан к’о два пут два, а парохију ће добити господин Пера чим узм |
на власт, — да си пре три недеље закл’о два, па к’о Енглези дебели.{S} Да си и’ посл’о у Беч, д |
кле, кафану стала кола и кочијаш скин’о два сандука; један већи а други мањи, оба врло смешна и |
пчавао га до горе, а око врата обавијао два до три пут шарену цицану мараму и кашљао и једнако |
мућни, да су комотно могли не два, него два пута по два попа издржавати заједно са њиховим попа |
ле!{S} Па мом дуварском сату већ прошло два.</p> <pb n="192" /> <p>— Па и није вас преварио, — |
ућа, спуштала се полако и слагала мирно два педља дебело а на јесен ће од ње једно славно блато |
комотно могли не два, него два пута по два попа издржавати заједно са њиховим попадијама и ћер |
тако сатљик вина и холбу воде, прође по два сахата, а за тим се дигне, плати и поклони се кафеџ |
его кад натуче шешир на очи, а он се по два сата не окрене, него само виче и шиба коње а све ле |
ана к’о мајмуни уз стабло па пред њу по два три тресну од силне услужности па залармају и грабе |
господин Спира бити обријан к’о два пут два, а парохију ће добити господин Пера чим узме Мелани |
дајте ви то попи, а попа ће вама грошић два дати за то!“ Купи, па и то пошље кући.{S} Од тих ст |
пријатан.{S} Већ је дваред суделовала у два концерта, која су давана ради подупирања варошког ш |
е попове који му шака падну.{S} Он се у два маха славно користио гостопримством у кући ченејско |
о у авлији.{S} А ухватила се баш између два угледна и лепо обучена газдачка момка, које су у се |
Прави скуп свију порока а између свију два најпагубнија, порок лењствовања и порок крађе.{S} Б |
ати према прозору, па за тим хукну у њу два три пута и стаде је брисати својом чистом цицаном к |
...{S} Таман!{S} Макар одн’о ђаво ланац два.</p> <p>— Даклем има неке надежде?</p> <pb n="264" |
мани, могли смо му комотно извадити још два <hi>здрава</hi> зуба — тај ти се не би лако пробуди |
уца се и с њим а и с поп-Ћиром и то још два пут.</p> <p>Пију и разговарају се и опет пију.{S} П |
да ви то волете! — рече и спусти му још два грумена шећера и седе до њега.</p> <p>— Та јесте, с |
уну <hi>три пут</hi> — и ако је тек <hi>два сата</hi> по поноћи било, — а лулу задену за кајиш |
вај се попа“; а ја сам им’о посла с <hi>два</hi> попа и једним <hi>црквењаком!</hi></p> <p>— Е, |
зе риф и измери.{S} Шта ја кажем!...{S} Двадесет и шест и дритл...{S} Ето шта сам рекла!...{S} |
; некако ми је слађе с федермесером.{S} Двадесет и више година је код мене; сам енглески челик, |
рио?{S} А кол’ко си рифи уз’о?</p> <p>— Двадесет и седам.</p> <p>— А је си л’ држ’о ти сам риф? |
ter" xml:id="SRP18941_C21"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПРВА</head> <p> <hi>Садржи у себи вечеру и кон |
ter" xml:id="SRP18941_C22"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДРУГА</head> <p> <hi>У њој ће се читаоцима пок |
ter" xml:id="SRP18941_C23"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ТРЕЋА</head> <p> <hi>Из ње ће радознали читаоц |
ter" xml:id="SRP18941_C24"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ЧЕТВРТА</head> <p> <hi>У њој је описана свеопш |
ter" xml:id="SRP18941_C25"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПЕТА</head> <p> <hi>У којој су описане две сва |
ter" xml:id="SRP18941_C26"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ШЕСТА И ПОСЛЕДЊА</head> <p> <hi>Која ће садржа |
ана и не ради у том селу од како је пре двадесет и неколико година ударио шлог једну жену за ко |
вцима богословију, а ову су свршили пре двадесет и више година.{S} Оженили су се из истога мест |
оба попа и обе попадије.{S} Кад су пре двадесет и више година дошли у село, као свршени клириц |
шица!{S} Буде ту и десет!</p> <p>— Па и двадесет! — додаје г. Пера смешећи се.</p> <p>— Та да, |
ћи се.</p> <p>— Та да, да, што кажете и двадесет!{S} А да шта ви мислите!?{S} Нисте га још види |
Чифуче.{S} Још је попустио нешто преко двадесет и седам —</p> <p>— Баш да видим! — рече-гђа Пе |
га.{S} А господин попа само седи.{S} У двадесет и четир часа тек ако се једаред диже да види, |
да младенцима неће требати бар за првих двадесет година ни стварчице у кући да купе.{S} Шта је |
ара мајстор Лекса лецедер још пре неких двадесет година.</p> <p>А деси ли се каква несрећа у се |
и и Пирошу нове чизме од ових зарађених двадесет сребра.</p> </div> <pb n="303" /> <div type="c |
распоређује опет у глави оних зарађених двадесет сребра, шта ће све за њих да купи.{S} Прођоше |
ter" xml:id="SRP18941_C20"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТА</head> <p> <hi>У њој је описано једно јесење |
?</p> <p>— Седамнаест, али то је управо дванаест... морате увек пет опциговати, — вели поп-Ћира |
иликом споменули и о Глиши, који је био дванаест година у солдатима далеко тамо у Буковини чак, |
овога у трећи сокак и ту је дунуо равно дванаест пути у свој боктерски рог, а после четврт сата |
чује се рог Ниће боктера који је духнуо дванаест пути, али Тоцилови укућани чуше само трипут; о |
таде опет тишина.</p> <p>— Бога ми, већ дванаест.{S} Е, време је да се иде! вели поп-Спира. — А |
ter" xml:id="SRP18941_C12"> <head>ГЛАВА ДВАНАЕСТА</head> <p> <hi>У којој ће, што кажу, прснути |
етрнајст, господин-попо; ајд’ дајте ето дванајст сребра и још једнога да узмем у кола, <pb n="2 |
ају кола у авлији неколико и дуж сокака двапут толико.{S} Излазе из куће помагачице, рођаке мла |
га; наљутила се госпоја Сида што сам је двапут понудила компотом, а знаш је да је увек така кад |
ек била малерозна.{S} Окрене ли је само двапут тенцер по сали, — њој се мора десити неки малер; |
се куца једанпут а с поп-Ћиром увек по двапут.{S} Послужише се и пунчем који се у оно доба пио |
о подебело намажи с машћом; метни на њу двапут онолико масти кол’ко мећеш у жижак...{S} Па и ма |
и видео и доживео.{S} Сећа се, како су двапут силазили у подрум по вино и он и Јула. — „Децо, |
ја.{S} Шетају се тако већ у мрак.{S} Па дваред триред изађе Ержа и јавља, да је сто постављен, |
; али је као вештак пријатан.{S} Већ је дваред суделовала у два концерта, која су давана ради п |
поп-Ћиринима а тек једаред или највише дваред ако је био код поп-Спириних.{S} Гђа Сида је увид |
d> <p> <hi>У којој су описана два попа, две попадије и две попине ћерке из једнога села у Банат |
<p>— А, волели сте се.</p> <p>— Јесте, две године и четир месеца.</p> <p>— Е, то је, бо’ме, ду |
ранили к’о сина!{S} Имам ја, фала Богу, две здраве руке, нисам неки богаљ, и моја Јула две, па |
же бити, — вели баба. — Ето, фала Богу, две девојке.</p> <p>— А шта ја опет и питам, — вели оку |
ете се госту. — И донеси столицу једну, две столице донеси.{S} Имам чрезвичајне сремачке шљивов |
е, ако су јоргани опет <pb n="83" /> за две персоне, амбрел тако исто, јер поп Спира што год је |
Спира што год је куповао, куповао је за две персоне.{S} У соби два велика тешка орахова шифонир |
но; ако су кревети то су били широки за две персоне, ако су јоргани опет <pb n="83" /> за две п |
аве руке, нисам неки богаљ, и моја Јула две, па ћемо се ’ранити и таворити већ и брез тога ваше |
нуче Савицу, који је ове исте године са две радости већ обрадовао бабу; пре три месеца је први |
ледњим најпаметније тераним колима седе две прије, гђа Сида и тетка Макра обе у свиленим хаљина |
ка ствар на овом Божјем свету има своје две стране, добру и рђаву, то поред свих ових тугаљивих |
ПЕТА</head> <p> <hi>У којој су описане две свадбе, најпре Меланијина а после Јулина, и исприча |
орење? — пита гђа Перса која је тек пре две три последње недеље обогатила свој и иначе пребогат |
сад многе већ тако задужио.{S} Још пре две године преврнуо је једноме тако кола а тај се опет |
ђ.{S} Ако се сећате, ја сам вам још пре две три недеље рекла и пророковала, да ће бити вашара и |
несвестице.</p> <p>Ето таке су биле те две попине ћерке.{S} И како знамо већ, како то иде дана |
дошао и викнуо Жужи:</p> <p>— Ди су те две лудаје?!</p> <p>— Које „лудаје“ милостиви? — запита |
адовољан — то ће већ читаоци из следеће две Главе дознати.</p> </div> <pb n="320" /> <div type= |
мљено свега и свачега.{S} Велика соба и две побочне биле су испражњене и сав намештај однет у ш |
јој су описана два попа, две попадије и две попине ћерке из једнога села у Банату, у коме су па |
ја је гласила:</p> <quote> <l>„Јургет и две лудаје!</l> <l> <hi>Јуца</hi> нам се удаје;</l> <l> |
ти!{S} А пошто риф?</p> <p>— Тридесет и две крајцаре, ал’ треба се умети и погађати.</p> <p>— Т |
— рече поп Ћира и подиже обрве, а доби две озбиљне бразде око ноздрва — јесам ли се, то јест, |
змештај намештаја. — Са сокака ће имати две или једну собу, из авлије опет две (а испрва доста |
који се мало вештачки ослободио попивши две наискап. — Нисам ни слутио да сте тако опаки.</p> < |
ци наслагани повисоко на два тањира као две пирамиде и били при осмој или деветој чаши, отпоче |
велика тешка орахова шифонира стоје као две мале капеле, а на њима поређан порцулан и тегле с р |
мати две или једну собу, из авлије опет две (а испрва доста ће им бита и једна), за тим кујна п |
сада ево први пут чита апостол!{S} Већ две су недеље, како га баба преслишава, онако стара, це |
и седео је г. Пера као на иглама између две лепотице.{S} Господин Пера није био од оних многих |
угледа.</p> <p>Ето, тако се разговарају две попадије.</p> </div> <pb n="23" /> <div type="chapt |
зети Меланију?</p> <p>— А шта ће старцу две жене —</p> <p>— Ух, та не стари, него нови учитељ, |
, овако лепа околина, (па показа на њих две,) коме да се не допадне!?</p> <p>— Ју, господине, т |
сно,</l> <l>У гњезду гучу јасно,</l> <l>Две сиве грлице!</l> <l>Не слуша <hi>лепа Јула</hi>,</l |
p> <hi>У њој је описана свеопшта радост двеју породица; тетка-Макрине и поп-Спирине породице, к |
неће већ у напред знати која ће од њих двеју триумфовати а тако исто и разумети, да је то баш |
/> они, који се буду хтели оженити тим двема лепотицама.{S} Шта је, дакле, и остало свршеним к |
се нашло доста крајцара, госпоја-Сосин двогрошак, па чак и један сексер.{S} Кад и с тим беху г |
пута бацио међ свет пуну шаку крајцара, двогрошака па чак и неколико сексера.{S} На један тако |
а дан, тако око фруштука, метне у цегер двоје маказе, велике и мале, напрстак и још неке своје |
ашли.{S} За те, дакле, симпатије између двоје младих, није задуго нико више знао, да њих двоје |
тајна.{S} За њу је мало њих знало; њих двоје младих, једна стара тетка и Онај што све радње љу |
дих, није задуго нико више знао, да њих двоје и још Бог на небу и баба Макра на земљи, с том са |
а било.</p> <p>Пре Трифуна знало их тек двојица тројица да пишу.{S} Још има старијих људи који |
ра“ — још од тога доба мрзили су се њих двојица.{S} И сада, кад се почело зуцкати по селу, да с |
овек да не верује!{S} За једнога од ове двојице и то баш, Бога ми, биће за поп Ћиру приповедају |
су сад; о месечарима како иду уз високу двокатницу к’о по патосу, па том приликом споменули и о |
ала Јула?...</l> <l>Твоја ће мајка пред двор изаћи,</l> <l>Пред двор изаћи па беседити:</l> <l> |
а ће мајка пред двор изаћи,</l> <l>Пред двор изаћи па беседити:</l> <l>„Понес’те, друге, Јулине |
после подруг сахата оставили Епископски двор.{S} Чудо је било то, што је поп Ћира изашао и ако |
>Твог ручног девера.</l> <l>У нове идеш дворе,</l> <l>Где заова цвеће бере,</l> <l>И нова мајка |
а.{S} Па што он сам ’хоће да пева, ајде-де; него што тера и онога кога вози, да и онај пева, па |
рив.{S} Па бар да се чешће окрене, ајде-де; него кад натуче шешир на очи, а он се по два сата н |
од чуда откуд ја то да сневам!{S} Ајде-де да је снев’о мој попа, па да ми није ни чудо.</p> <p |
— вели, сумњајући, гђа Гециница, — ајде-де, да су се <hi>попадије</hi> сас штоглама потукле; же |
Ћиру.{S} Не да се тај лако!{S} Како је деб’о, а да ви’ш како се праћака к’о шаран кад га извук |
а украсима својим; једра, гојазна фама, дебела фама, дебља него обе попадије уједно.</p> <p>За |
и од земље од оне њене пакости, бештија дебела, само кад види, — вели госпођа Ћириница и показу |
јде.{S} Ала би се секирала и кидала она дебела!{S} Еј! моје радости онда!{S} Да је питам сад, — |
Измирите!{S} Уф, Уф!{S} Срећа те нисам дебела ко’ она аспида, а сад би ме шлог трефио!</p> <p> |
исто вас престављам и гледам како, тако дебела, бацате кегле!!{S} О жено, жено!</p> <p>— Сневањ |
путем плаче и проклиње час кад се тако дебела родила на свет. — Меланија је била мало сањалица |
</p> <p>— Ех, мој супруг, — вели очајно дебела гђа натарошевица, — то вам је управо беамтерска |
Сидо, да су мршаве Нилске краве појеле дебеле?!{S} Гледам га само, како се ту цифра!{S} Не поз |
по вољи; тако су дошле крај њега четири дебеле свеске Рајића, <title>Макровиотика</title> Хуфел |
гословско благодејање, а сад су обојица дебели као народни фондови.{S} Не знаш, ко је дебљи, по |
Треба да су, што кажу, „пасент“ чизме и дебели фланерски обојци, па да се човек усуди преко сок |
а тако слатко, као што то само здрави и дебели попови могу.</p> <p>— Е, чесњејши, — ословљава г |
е три недеље закл’о два, па к’о Енглези дебели.{S} Да си и’ посл’о у Беч, добио би цигурно кола |
им дебелим Пентикостаром — оним са оним дебелим корицама — и тако ме незгодно ударио, да ми изб |
се он онако ујарости бацио на мене оним дебелим Пентикостаром — оним са оним дебелим корицама — |
агим изразом лица а поред њега неколико дебелих књига ма да је слабо читао али, као човек који |
ала се полако и слагала мирно два педља дебело а на јесен ће од ње једно славно блато да буде.{ |
>— Е, е!{S} Ама то ће канда да изађе на дебело, господар-комшија! — плану поп Спира, који изгле |
5" /> све по кући задовољно и округло и дебело само што не грокће од дебљине.{S} Већ се ноћу че |
снаго моја, а да коме ћу ако теби нећу дебело мазати, та да што смо се узели?!{S} Газдачка је |
и брк очекујући врућу, посољену и машћу дебело премазану лепињу, и печену сланину и кожурицу с |
а се човек усуди преко сокака и његовог дебелог блата.{S} За то се на такав пут у ово доба и ша |
амо дотле да живим, да сретнем само ону дебелу бештију.{S} Одма’ би’ се зауставила, па би’ је з |
ојим; једра, гојазна фама, дебела фама, дебља него обе попадије уједно.</p> <p>За то је дакле н |
шприц-крофне... а и лепша је од мене, и дебља“ —</p> <p>— Ваљда путер-крофне, хтели сте рећи? — |
као народни фондови.{S} Не знаш, ко је дебљи, поп или попадија.{S} И једна и друга попадија из |
округло и дебело само што не грокће од дебљине.{S} Већ се ноћу чешља перје, да се кол’ко тол’к |
е госпоја Сида мало љута због споменуте дебљине.</p> <p>— Та да, путер-крофне, уш’о ђаво у њих, |
кум г. Доктор (Шацин будући колега), а девер ће бити један јурат из Старога Бечеја, који је не |
едан другом веру, да један другоме буде девер; то јест, ономе који се први ожени, да онај други |
који се први ожени, да онај други буде девер.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дође и да |
кринута врата на младиној одаји.</p> <p>Девер се пусти одмах из кола и оде по младу.{S} И на ње |
песма нек те прати,</l> <l>Твог ручног девера.</l> <l>У нове идеш дворе,</l> <l>Где заова цвећ |
.</p> <p>Млада се попе у кола и седе уз девера.{S} Стари сват нареди да се крећу.{S} Запуцаше б |
рби.{S} Отпратише кума и старог свата и девера с гајдашем, с којим је после Нића боктер продужи |
, ој него моја!“</l> </quote> <p>— Ајд’ девере, ајд’ златан прстене! — викну једно лепушкасто в |
руку, а баби удариле сузе, па ти он њој девет дуката и један солферин на дар!{S} А кад смо изаш |
ила, па не троје деце него да и’ је к’о девет Југовића.{S} Једноме да оставим мој „боктерај“ а |
разговор између попова био је тако око девет часова.{S} Тога истога дана после подне, приповед |
кад, па ти свака кућа пуна деце, све по девет Југовића!{S} Па је ту онда лако.{S} Има и женидбе |
{S} Из саме Бачке је дошло скелом синоћ девет и јутрос седам кола родбине Шацине, а сувим опет |
ми се допада!“ Испева цео псалам, свих девет стихова, а између сваког стиха намигне очима на д |
pter" xml:id="SRP18941_C9"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТА</head> <p> <hi>У које ће читалац видети да је ис |
рпском народу.{S} Ово му је сада ваљ’да девети или десети пут да је у инвентару ствари датих у |
ter" xml:id="SRP18941_C19"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТНАЕСТА</head> <p> <hi>Из ње ће читаоци видети да с |
уо, и што су изушћене у другој половини деветнаестог просвећеног века, кад нема ни инквизиција |
а као две пирамиде и били при осмој или деветој чаши, отпоче живљи разговор.{S} Разговарали су |
своје.{S} Кад му дођу лутке он заћути; девиза као да му је: „Све ил’ ништа“, па неће да просло |
а, првобрачног женика Петра Петровића и девице Меланије ћери поштованога пароха Кирила Николаје |
шарени после подне сокак од момака и од девојака; ала ће да замирише од калопера и мајкине души |
за час нестаде и кола и коња и момака и девојака; и цвеће и перје и ковиље, све се изгуби за ча |
а хоћеш —; а ја велим, да је и у младих девојака срце као восак.{S} Тако је и с Јулом!{S} Јер Ј |
нера Рушњака и дукати на врату паорских девојака, а цицане паорске сукње све се чисто ломе; охр |
у селу добрих момака на женидбу и лепих девојака на удају, а <hi>рогљева</hi> у селу доста баш |
.</p> <p>— Па био га чувати.</p> <p>— А девојачка су врата сваком, што кажу, отворена.</p> <p>— |
о, не носила ја ту мантију!</p> <p>— Па девојачка су врата сваком отворена...{S} А он нека бира |
обра кућа, а за мираз се неће постидити девојачка вамилија.{S} И пишите: да смо сви здрави; баб |
и на све стране, <pb n="256" /> и јасан девојачки смех гаси изненада свећу и буди и љути бабу.< |
{S} Постаде већ и нестрпљива, а и понос девојачки би дирнут.</p> <p>— Шта се само скањује ту ва |
и она својим лепим, јасним као сребро, девојачким гласом.{S} Запева ону стару нежну песму:</p> |
а настаде живо спремање опреме и дарова девојачких у чему им је не мале услуге учинила и фрау-Г |
која се такође свечано обукла, а одатле девојачкој кући, где све затекну у свечаном оделу.{S} Т |
Ми смо се дуго одупирали и кварили ал’ девојка га хоће; њега па њега...{S} Што рекли паори: „И |
ку Јуца је била скромна и богобојажљива девојка, која није имала своје воље и која је све слуша |
ућама са чизмицама у рукама.{S} По нека девојка промакне брзо у комшилук, испод старе рекле вид |
та из комшилука, која је сад већ велика девојка и спевали су је већ са Пајом Кицошом.“</p> <p>Т |
ка кућа, а ја млезимац, а она сиромашка девојка!...{S} Па ми моји говорили: није, кажу, спрама |
солдати носили курјуке, кад је она била девојка, па је певали по шору тамо с неким који је давн |
{S} Баш то је ранила једна млада румена девојка, фрајла Јула, попина ћерка, и задубила се у пос |
, да се сита исплаче као свака несретна девојка која босиљак сеје а пелен јој ниче.{S} Кад је Ј |
с тим уподобљавам — к’о и добра и лепа девојка: „Ко пре девојци, онога је и девојка!“ — заврши |
ил’ нема по једно у кући.{S} Па ако је девојка, а она ускочи за момком, па их после једва може |
ра; њена Јула све ради за њу.{S} Оно је девојка, — фали је госпоја Перса. — Кад корача, све се |
па девојка: „Ко пре девојци, онога је и девојка!“ — заврши поп Спира и погледа га значајно.{S} |
ова садашња жена је ту песму певала к’о девојка у једном друштву; она је имала диван глас а пес |
зна!{S} Што кажу: само нек повеже главу девојка!{S} А шта ће!{S} Шта би јој и помогло да седи п |
о и за сутра, — рече и прекиде разговор девојкама, а ове баш шапутале о Шаци хирургу, како обеш |
је лепо!{S} А кад настане ћеретање међу девојкама, оговарање међу мамама а пијуцкање међу татам |
ти.{S} На капуташке, то јест пулгерске, девојке само погледа и уздахне, а на паорске намигне и |
у пресело сво задовољству и уживање.{S} Девојке се провредниле па раде код својих кућа; раде да |
вуће се,“ веле старији прљавој деци.{S} Девојке спремају шлинговане сукње за рогаљ, момци мажу |
ове пољубе у руку а оне њих у образ, а девојке носе сунцобране држећи их по средини обавијене |
у, али не добија никаква одговора.{S} А девојке завукле главу под топлу перјану дуњу, па тихо к |
ма, него да је то човек наше вере.{S} А девојке су рекле, кад су га виделе да пролази на колима |
евао, сви су се људи претворили у уво а девојке у око, па га слушали и гледали и уживали у поја |
и су ишли у једној цељи; бабе да чују а девојке да виде новог учитеља.{S} Само стара гркиња Сос |
о је, фала Богу, још ђувегија!</p> <p>А девојке се онда смеју кроз плач.</p> <p>Млада се попе у |
ну а патрљице на другу гомилу.</p> <p>А девојке и младе комшинице шапућу.{S} Чујеш по неку реч |
ију кафу а једнако испод ока гледају на девојке и на учитеља.{S} Госпоја Перса била је задовољн |
ити, — вели баба. — Ето, фала Богу, две девојке.</p> <p>— А шта ја опет и питам, — вели окураже |
да упознам мало боље читаоце са обе ове девојке, — да их то јест „ауфирујем“.{S} Нисам то учини |
дика моји’“ и погледом унесрећавао све девојке и лево и десно, са чега је навукао на себе не м |
децу; а оне су, Боже, ваљ’да већ велике девојке, ваљ’да већ на удају, а?</p> <p>— Та па зар нис |
гробове засадили, а њих спевале паорске девојке: како су се волели и како једно без другог није |
е хорнодле и пчиоде, енђебуле и паорске девојке запеваше кроз сузе ону тужну песму:</p> <quote> |
ђи!</p> <p>— Е, дакле, лаку ноћ! — веле девојке и љубе се као да се неће опет сутра видети.</p> |
ако радо баве младе, први пут заљубљене девојке, а то је: у мислима о својој смрти.{S} Најрадиј |
S} Њима се не допадају скромне и смерне девојке, него ето таке шиндивиле, што им играју очи к’о |
е воду, па га онако, како већ то смерне девојке чине, преко чаше посматрала пијући полако, и до |
аца скиде с кола и пође у кућу запеваше девојке Бачванке, све родбина Шацина:</p> <quote> <l>„О |
ирошки носи пошу око врата, како рекоше девојке — да је, дакле, тај путник давно очекивани учит |
ли да пишу ни својим синовима, а сада и девојке пишу писма, те још како пишу, па још да знате к |
лоповлуцима пударским; а млади момци и девојке пролазе једни поред других, али не говоре ништа |
урдији са гајтанима и рузмарином — теши девојке па им каже:</p> <p>— Та што плачете!{S} Та до’ћ |
о.{S} Све је овде друкчије.{S} Ето само девојке да узмемо.{S} Овде у селу су доста неокретне, с |
се чује сватовска песма, што је певају девојке, кад невесту чешљају; чује се песма:</p> <quote |
, крсти се и чуди и вели: „О, часни те, девојко!“</p> <p>Гђа Сида није могла то да трпи, сметал |
сму:</p> <quote> <l>Не јадај јаде, Јуло девојко,</l> <l>Не јадај јаде, не рони суза!</l> <l>Сут |
улу девојку:</l> <l>„Ајде на воду, Јуло девојко,</l> <l>Ајде на воду воде донети!“</l> <l>Какав |
ђеног сина једва чекамо да видимо.{S} А девојку смо му нашли и добра кућа, а за мираз се неће п |
ук’о младића!{S} Јер, бо’ме, кад ко има девојку на удају, па још под фелером — тај не треба, Бо |
и укућане не споменувши, наравно, нигде девојку удавачу, ако је где било.{S} Кад стигоше пред к |
Грк, на није ’тео ни крајцаре да да нуз девојку.{S} А поп Ћира, Бога ми, паметнији — па привук’ |
може честитати!{S} Шта мислите; добити девојку из такове куће!</p> <p>— А, — дода поп-Ћира, — |
Бечкереку и тамо научила многе за младу девојку врло корисне ствари а између осталога у првом р |
ки!{S} Зар то није фелер за једну младу девојку!!{S} Ето, кажите сами!</p> <p>А Пела се замисли |
д свира па кад стане пред неку газдачку девојку па свира, а она зна ко га је послао пред њу, па |
под пенџер дођу</l> <l>Па позоведу Јулу девојку:</l> <l>„Ајде на воду, Јуло девојко,</l> <l>Ајд |
обио, а?{S} Добио је вредну и воспитану девојку, примјерну пуницу и чеснога таста, па к’о вели: |
и вино; кад већ младожења добија вредну девојку и добар мираз, нека онда и сватови виде асну... |
м — к’о и добра и лепа девојка: „Ко пре девојци, онога је и девојка!“ — заврши поп Спира и погл |
p> <p>За тим се опет продужи разговор о девојци, о младожењи и парохији; хоће л’ остати у селу |
О, госпојица Јула је доиста симпатична девојчица, — вели Пера коме се учини нешто празна соба |
ивим и машамодирам, иде једна тако лепа девојчица (па је пољуби) у тако, али <hi>тако</hi> нака |
фрајлица!“ вели Габриела показујући на девојчицу која се, пошто јој је фрау-Габриела отворила |
, јер Ержа је била једна врло заборавна девојчура, за то јој и пребацује гђа Перса за запушач о |
више, често грдила и називала је леном девојчуром што дању по ваздан дрема а ноћу краде маст и |
на грабље!{S} Гром је спалио и с лењом девојчуром, опет их оставила ту!{S} Док се само окренеш |
но путничко јело. — Извол’те, чесњејши, дед’ Спиро!</p> <p>Путници поседаше.{S} Нуде домаћина.{ |
Петре синко, је л’ то поштено од тебе; дед’ кажи сада ти сам?{S} Јесам ли ја погодио кола и ка |
„Ђи!{S} Шарга, Пирош!{S} Ајде момци!{S} Дед, кицоши моји!{S} Ајд још мало у блато!“ чује се <pb |
оже учинити него са виком и праском!{S} Дед’ Жужа, дете моје, отрчи ако те не мрзи па донеси ма |
стићи, кад смо обадвоје што рекли: два дедака обадва једнака!{S} Хахахаха!{S} Ај, је л’ добро |
ог па разгледају албум.</p> <p>— Персо, деде мало вина, — вели поп Ћира. — Господин-Перо, та де |
оворила сам“ ...{S} Шта си говорила!{S} Деде, шта си говорила?</p> <p>— Па што ме је пит’о.</p> |
<hi>Кирило!</hi> А шта би ко хтели?{S} Деде, немојте обилазити као мачка око вреле кобасице!</ |
то одвести — сам Бог ће знати!</p> <p>— Деде, спаси Бог! — прекиде га поп Спира.</p> <p>— На сп |
е будзашто, по четири крајцаре мараму. „Деде, децо, — вели им господин попа, — дајте ви то попи |
ају по ћилимцу у топлој соби, или се са дедом, који такођер чува запећак, боду и туцају главама |
још Јулина баба донела у мираз Јулином деду.{S} На последњем листу сваки је читатељ записао св |
ра га је хвалио и ређао добре особине и дејство његово.</p> <p>— Код мене је то правило, — гово |
— вели Нића на ком се већ могло осетити дејство вина из Тоцилова подрума. — Што се Нића каплици |
а као једно, бар за вечерас, тако рећи, дејствујуће лице, описати и с читаоцима упознати га.{S} |
.{S} Ако му је во времја оно онај његов дека мог’о добити онда немешаг од <pb n="259" /> Принц- |
3" /> него: онај брица! „Та ни му је ни дека био доктор!“ додаје пакосно.</p> <p>Обојица живе с |
ле.{S} Али, овако....{S} Али узалуд сва декламација; опучило се низ брдо, — и ко ће сад пред то |
евачко расположење па је једнако у себи декламовала ту песму или полугласно певушила ону познат |
оп-Спира... окуражио се, па <hi>он</hi> декламује на <hi>словенски</hi> псалме пред Екселенцијо |
и се и пољубили!{S} Мири се ти с твојим деком, мамаљуго банацка, (Госпоја-Персина је старина из |
, кад —</p> <p>— Зови ти твога покојног деку, бештијо чифуцка! — грми из авлије гђа Сида.</p> < |
иеле; шта је то, саш њом, куд се, Боже, дела та жена?!“ запитаће неко од укућана.{S} Па на то с |
онесе већ скрштене беле руке и праведна дела своја!“ — „Та јест, одговара паор.{S} Касти: ватат |
омшију преварио!</p> <p>После званичног дела, пошто је уговорено кога дана да буде прстен, наст |
магачице, рођаке младине и младожењине, деле рузмарине сватима а танке пешкире коњима, па и коњ |
а продају а ноћу и забадава по сокацима деле.{S} Али данас пре подне у Недељу он се ни тога ниј |
ено ухо или реп, јер то и јесте највећа деликатеса на једном тако опрљеном свинчету, и с тога ћ |
да одговора на једно његово питање врло деликатне природе, па је онако раздрагана <pb n="389" / |
ај само да уништим овај проклети корпус деликти.{S} Ако ми остане у џепу, опет нећу имати мирна |
.{S} И ја је, верујте, слатка, никад не делим од моје Меланије и увек јој кажем, да се само са |
певало <title>Буди имја</title> и стала делити навора, приђе и нови учитељ и узе три комада: за |
е ужива и не сме се ништа ни продати ни делити.{S} Неће баба у труц да умре!“ Тако се отприлике |
то једно ваљада најлепше и најкорисније дело благога Створитеља.{S} Он је сам заповедио да се т |
ланија.</p> <p>— Е, да боме, то је увек дело једнога момента.</p> <p>— Нисам знала, верујте, да |
.{S} После ће свинче разудити на триста делова, и од њих триста неких ствари начинити, од којих |
ајгириг!{S} Ту сам, ту, — смеје се Шаца демонски.</p> <p>— Јуф! — цикну Јула и трже се као опар |
а.</p> <p>— „<foreign xml:lang="cu">Сеј ден јегоже сотвори Господ</foreign>“!...{S} Аркадија, ч |
а: <hi>„Александер Н* Бечлија, хирург и дентист т.ј. зубних болести лечник“</hi>.</p> <p>— Дакл |
акона поп; а Шаца од берберина хирург и дентист.{S} И славна вармеђа и сви га титулирају: госпо |
ће се оданде к’о <hi>хирург</hi> и <hi>дентист</hi> то јест „цанарцт“, јербо има, знате, лаку |
д још један такав и то на цимеру једног дентиста.... виси као цимер, да се издалека види! „Ха, |
ечаније а и званичније.</p> <p>Званични део прошевине био је и свршио се.{S} госпођа Сида је из |
и.{S} А у ову кућу она га је донела као део мираза своме попи.{S} Онда је још добар био и тачно |
аже на прилику напрстак. „Та ди се само део тај проклети напрстак?{S} Сад је отоич ту био, гром |
онда, кад га жена, потражи: „А ди се то део мој човек?“ пита жена, докле га не нађе под столом. |
оха; да му кажу како то није ни најмање депо, како то иноверци никад не би учинили према свом п |
и, ти не зависиш од њега.{S} Него, реци-дер, Бога ти, шта да радим, јао, шта да радим?!{S} Ти с |
S} Ај, је л’ добро диваним?{S} Него дај-дер ту чутуру овамо.{S} Ако сам беамтер, баш сам беамте |
што пева Гига Бачванин свирац:{S} Седам дера, четрнајст швалера!{S} Аја, неће он да слуша мене, |
вирује на деру —</p> <p>— А откуд је то дера! — брани се Јула не знајући шта да каже. — Нема ов |
дете све више изостајало и све се више дерало.{S} Путник се још једном окрете.{S} Био је већ д |
ј... разгали ме; нешто сам ти суморан и деран!{S} А ја те нисам ни запит’о: певаш ли ти?</p> <p |
ао је <pb n="47" /> и известио их један деран који је поваздан у порти, помаже Аркадији, звони |
један!{S} Ала имаш здраве и добре очи, деране!{S} Ала и не знаш шта ваља!“ каже ми баба... „Е, |
="413" /> Јер овај је трчао за колима и дерао се и плакао: хоће код попе у кола да се вози.</p> |
.{S} Стигла беше малога бегунца који се дераше и ваљаше по прашини и бацакаше ногама, па се не |
а!“</p> <p>— Пак-пак?{S} Пааак-пак-пак! дере се патак готов на свађу па чујући замуцкиваше дома |
гурација!{S} Ај, шта велиш, ха ха ха, — дере се Нића да га сви чују, — је л’ добро диваним!?{S} |
о.. тринаест и по фунти, каже, тешко, а дере се к’о мали бик..{S} Чује се још од винцилирове ку |
мер, један се жабац већ неколико година дере колико га грло доноси; има гласину к’о бик, па се |
најући шта да каже. — Нема овде никакве дере....{S} Још ћемо и с <hi>вама</hi> да имамо деру!</ |
га спомињући му из давних времена неке дере и еведре; а тата се сећа па само суче задовољно де |
, која обично салета кумова кола, па се дере: „Куме, изгоре ти кеса!“ и што је најстрашније и н |
е доћи баба! (А Рада легао у кола па се дере и брани ногама)...{S} Па зар кад баба дође с вашар |
лије побегне куд које. „Ено га, опет се дере матори магарац!“ вели љутито попа.</p> <p>Па тако |
S} Срам вас било!{S} Севајте одма’ с те дере.{S} Ма...{S} Сад ћу звати маму.</p> <p>Настаде опе |
нај старији „Бечлија“ ваља по прашини и дере: „’хоћу код попе!“ и видети лепо милу своју познан |
те капију, ево гостију!</p> <p>— Шта се дереш к’о магарац! — обрецну се на њ из авлије домаћин |
ца се пре три дана споречкао с Јулом на дери у башти, као што је читаоцима већ познато из заврш |
а краставце из воде бедећи ону Ракилину дерлад која чини пустош по свима комшијским баштама. <p |
и пут погледали у колу, ал’ ми она моја дерна фамилија није дуго времена давала.</p> <p>— Е, да |
Ал’ ја сам једва чекала да се сврше те дерне штудије његове!...{S} Та нема наше Бачке нигди! < |
да макне оданде, него га стане дрека и дерњава и запомагање оданде.{S} Виче за помоћ, а на вик |
сто.</p> <p>— ...{S} Па сам и пропао од дерта и од једне тешке жалости за Пелом, — забашурује Н |
реду. — Свештеничка кћи, па извирује на деру —</p> <p>— А откуд је то дера! — брани се Јула не |
на широко виново лишће, па му дала кроз деру која се тога дана први пут појавила на огради башт |
а жена, краћим путем, између башта кроз деру — која је у Бачкој и <pb n="358" /> Банату од вајк |
{S} Још ћемо и с <hi>вама</hi> да имамо деру!</p> <p>— Та како сте то почели, може је још и бит |
а не испушћај!{S} Та, знаш како они нас деру, кад је неко од наши’ у невољи; кад се, на прилику |
<p>Одоше кола с путником, а деца осташе дерући се из свег грла и бацакајући се у срдитој немоћи |
<p>— Добро! — вели поп Спира. — Десет, десет — али кад ти платим <hi>десет</hi>, ’хоћу добро д |
ра.</p> <p>— Добро! — вели поп Спира. — Десет, десет — али кад ти платим <hi>десет</hi>, ’хоћу |
пита поп-Спира.</p> <pb n="323" /> <p>— Десет сребра! — вели поп-Ћира.</p> <p>— Шта врага?!{S} |
о... а за то вас и возим по то.{S} А за десет сребра, што кажу, не вреди ни презати на оваким б |
ивутин један, он се вози за пет а ја за десет сребра.{S} Увек се он тако јефтино вози.“ — Тако |
тку.{S} Попусти и Пера и погодише се за десет сребра.</p> <p>— Добро! — вели поп Спира. — Десет |
ски“, мислио је поп Ћира, „мене вози за десет а њега за пет сребра.“ А то је исто мислио и поп |
д ал’ јест, врага, чашица!{S} Буде ту и десет!</p> <p>— Па и двадесет! — додаје г. Пера смешећи |
читаоцима</hi> </p> <p>У среду тако око десет сахати, баш кад се господин нотарош кретао у амт, |
варош, а тамо ће имати на сваки прст по десет.{S} Зна „бухалтерај“; тражиће принципала, где ће |
еба неустрашиво да дочека и растера бар десет бака (пешака), — и он је побегао кад је чуо ону с |
оно, и од једног и од другог уз’о свих десет сребра.{S} Погађ’о се са мном, к’о да сам му ја п |
а, и неке силне конце и вунице од неких десет разних нумери, које све није могао ни да запамти |
атере Божије</title> од којега је неких десет петнаест егземплара имала позашиваних у лајбовима |
и.{S} И један и други му даде погођених десет форинти <pb n="329" /> после дужег тражења по огр |
— Десет, десет — али кад ти платим <hi>десет</hi>, ’хоћу добро да тераш.</p> <p>— Немајте бриг |
ter" xml:id="SRP18941_C10"> <head>ГЛАВА ДЕСЕТА</head> <p> <hi>Њоме се враћамо за неколико недељ |
ш није била заљубљена (и ако је ово већ Десета Глава приповетке).{S} Она још није мислила ни на |
ћа и пије алдумаш; он вас повезе а неки десети вас довезе, никад не знате ко ће вас довести кад |
ду.{S} Ово му је сада ваљ’да девети или десети пут да је у инвентару ствари датих у „ауштафирун |
дошла к себи.{S} Ја вам сад не умем ни десети тал од онога, што ми је све она казала, да испри |
па ипак за зимњи тражиш дупло!{S} Ајд’ десетица, и које како.</p> <p>— Е ал’ опет, ви заборави |
а онда и’ добро можеш терати.{S} Шта је десетица!{S} Оде, што кажу, сва у коњску зобницу; „десе |
ели господин нотарош, па му залепи пола десетице на шешир, а Совра дува за ону другу полутину к |
} Оде, што кажу, сва у коњску зобницу; „десетицу у зобницу!“</p> <p>— Ама много је, много!</p> |
и ништа неће да ми каже!...{S} Увек од десетог неког чујем, што се у селу догодило.</p> <p>— Т |
то опет роман био без пољубаца чак и у десетој својој Глави!!!</p> <milestone unit="subSection |
а мора да исакати...{S} Ја јој за то ни десету не верујем.</p> <p>— Та нећу, слатка, знам ја шт |
такав малишан крене преко таквог блата, деси му се то, да се формално углиби у блату са батиним |
још пре неких двадесет година.</p> <p>А деси ли се каква несрећа у селу, да, на пример, неко у |
само малко.{S} Уф, уф! како то да ми се деси!{S} Молим вас, слатка, ја сад немам каде, него ево |
бунару да се удави, и срећом се увек ту деси Аркадија црквењак који је стигне и спасе је родите |
о се год добро или зло, лепо или ружно, десило у једном крају, за тили час сазнали су сви <pb n |
он се радовао Недељи, а особито ако се десило те је Недеља била лепа, без ветра или кише; јер |
по неку прилику да путује, јер се увек десило, да је неко из села ишао својим послом некуд.{S} |
сан „јаузн“ код поп-Ћириних, на коме се десио сукоб и отпочело се отворено непријатељство, изме |
мо двапут тенцер по сали, — њој се мора десити неки малер; мора да јој пукне хаљина испод пазув |
то.{S} Увек се њој таки неки ђаво морао десити.{S} Бадава, морала је признати и сад и толико пу |
баш до г. Пере, тако да је овоме сада с десне стране била Јула а с леве Меланија.</p> <p>— Е, б |
! — рече поп Спира, кад поп Ћира седе с десне до њега.</p> <p>— Е, па збогом! — веди поп Ћира и |
; а тата се сећа па само суче задовољно десни брк па вели: „Ал’ и јесам био момак; ај, шта вели |
ога дана, знало је цело место, и лево и десно од Великог Сокака приповедало се у свима кућама о |
гледом унесрећавао све девојке и лево и десно, са чега је навукао на себе не малу мрзост и опас |
изађе на сокак и да криви шију и лево и десно да види хоће л’ откуд које дете угледати да је по |
о и он вам одаје почест, оставио вама у десно... а за то вас и возим по то.{S} А за десет сребр |
оноћи било, — а лулу задену за кајиш од десног опанка па леже на клупу и наслони се на десну ру |
А да ви’ш да натучем свилен шешир прико десног ока, па чизме на боре на ноге, па стиву лулу пус |
јербо десном се страном и не служи, на десној су му сви зуби слаби и шупљи.</p> <p>— Та шта го |
је за то и притисла левом руком груди а десном дигла полако завесу и стала и слушала песму и кр |
с које је стране и јео поп Ћира, јербо десном се страном и не служи, на десној су му сви зуби |
опанка па леже на клупу и наслони се на десну руку, склопи своје вазда будне очи и заспа по дру |
и пола чаше, а поп Спира се наслонио на десну руку, а левом држи браду па га гледа блажено и не |
Једна једе само на леву а друга само на десну страну (И у томе се не слажу!) — Све, све се, каж |
седишту.{S} Постаде интимнији и пребаци десну ногу у кола преко седишта.</p> <p>— А откад?</p> |
; одмах: „Дај Совру, — вели, — дај, дај десну руку нашу,“ <pb n="4" /> вели господин нотарош, п |
почасти) оставља поп-Ћири да он седи „о деснују“.</p> <p>— А-а-а, — замуцкује пренеражени поп Ћ |
чтоже бȣдетъ ктомȣ, точїю да изсыпана бȣдетъ вонъ, и попираема человѣки.“</foreign> И право је |
олъ ѡбȣяетъ, чимъ ѡсолится; нивочтоже бȣдетъ ктомȣ, точїю да изсыпана бȣдетъ вонъ, и попираема |
свему и свачему, и знала до најситнијих детаља све што се догодило (па и што се никад ни догоди |
архиве, па за то и не можемо улазити у детаље у приповедању, јер би ова и иначе подужа припове |
дмах у следећој Глави од једне са свима детаљима тога догођаја добро обавештене госпође.</p> </ |
него са виком и праском!{S} Дед’ Жужа, дете моје, отрчи ако те не мрзи па донеси мало кромпира |
инчић.{S} Добио синчића, па к’о јабука, дете здраво к’о тресак!{S} Каже фрау-Цвечкенмајерка баб |
о! „А поновљено пријатељство, то ти је, дете, — говорила би ми обично покојница, — то ти је, де |
ила би ми обично покојница, — то ти је, дете моје, баш к’о подгријан цушпајз од кромпира!{S} Ак |
ворим мало пенџер!</p> <p>— О часни те, дете!{S} Па што га ниси одма’ затворила?</p> <p>— Па че |
ти одондак фурт ту стојиш?!!{S} О дете, дете!{S} Ајд’ затвори... доста је... накупиће се комарц |
слови је Јула.</p> <p>— Бог ти помог’о, дете! — зашишти оданде баба Макра.</p> <p>— А шта радит |
ука, па одврнули славину...{S} А ретко, дете, и долазим у башту.{S} Нешто сам ти слаба... једва |
си заокупио ту пред дететом?!{S} Јуцо, дете моје, не слушај ти тату...{S} Њему дође тако понек |
а лаку ноћ!</p> <p>— А баш кад спомену, дете, сневање, — вели госпоја Сида, — што сам вам ја но |
<p>Кола су све више јурила и измицала а дете све више изостајало и све се више дерало.{S} Путни |
у крушку да изеде!...{S} А, је ли, Ержа дете моје, а какав је у лицу, је л’ сув или онако пуниј |
седите, седите, госпоја-Персо; Меланија дете, ето ти ту до Јуце.</p> <p>Меланија пође тамо, али |
а, — вели поп Ћира. — Господин-Перо, та дете, немојте се ту снебивати и женирати због промене, |
жем, како је баш све то било! — Шаца је дете... а шта би’ и знао с њим!?</p> <p>— Па зар немаш |
лашавао да прави родитељ не треба своје дете пред њим самим да хвали — овде је одступио од тога |
ака мати, омекшала јако гледајући своје дете како јој из дан у дан чезне, и увелико се помирила |
лево и десно да види хоће л’ откуд које дете угледати да је послуша.{S} Треба само да изађе из |
дам ја, док сам ја жива, — каже, — моје дете у Швапску кућу; у једном истом кориту, — каже, — и |
рзимо?!{S} Зар сам му ја крив, или моје дете?</p> <p>— Или ја? — вели гђа Перса. — Он га је прв |
на или вођење на бал у Бечкерек, „да се дете мало разоноди и да избије себи из главе те црне ми |
ињом. — „Ју, а зар ћете моћи да пустите дете од себе у свет?“ — пита је Сока гркиња. — „А шта з |
!{S} А кад је совјетујем: „Воспитавајте дете, госпоја-Сидо, то се данас тражи: без немецког вос |
уци. — Је л’, мама, и маму воле? — рече дете као мало утешено али још једнако уплашено и уплака |
тенске.{S} И путник је гледаше милујући дете, и мишљаше и чуђаше се самом себи, где су му пре о |
то кажу, отворена.</p> <p>— Ваљда је он дете, није ваљда још мајорент, па не зна шта му треба.< |
а зар ти одондак фурт ту стојиш?!!{S} О дете, дете!{S} Ајд’ затвори... доста је... накупиће се |
>— Да шта ви мислите?!{S} Још онда, к’о дете, па се вид’ло да ће бити од њега неки грубијан, — |
давнашњи рад фрајла-Јуле кад је још као дете у лер ишла, па је на поп-Спирин имен-дан обрадовал |
изађе напоље.</p> <p>— А ти сад, драго дете моје, гледај шта ћеш!{S} А пошло је само тако може |
ица, да свога века још није вид’ла тако дете здраво па грлато.. тринаест и по фунти, каже, тешк |
, она је красно дете, добро дете, љупко дете. (Пера завија дугу косу за уши и слуша је пажљиво. |
оли, као да је, Боже ме прости, швапско дете.</p> <p>— Хе, слатка моја, — вели поносито госпоја |
у.{S} Све излењирала и исписала, слатко дете моје.{S} Пише к’о канцелиста какав; исти њен отац! |
го све празни листови.{S} А она, слатко дете моје, села па записала у њу све сосове, цушпајзе и |
ућа.{S} Шваба га обавести и зовне једно дете са улице да одведе господина и да му покаже.{S} Ум |
се баш слатко насмејао.{S} Питам једно дете:{S} Шта ћеш ти бити, Перо, кад велик порастеш?{S} |
да она, на против, баш к’о своје рођено дете воле вашу Јулу.{S} Баш мени самој је одономадне ка |
А снивала га је врло лепо; и као попино дете, васпитано, наравно, у страху Божјем, снивала је ј |
да кажем да је она крива, она је красно дете, добро дете, љупко дете. (Пера завија дугу косу за |
је она крива, она је красно дете, добро дете, љупко дете. (Пера завија дугу косу за уши и слуша |
и па плаче...{S} Што се ово дана сирото дете наплакало, неће се целога свога века толико наплак |
трефила! — вели поп Спира. — Седи, Јуцо дете, а мама нек иде.</p> <p>— Јуцо, напред, олбрекц! — |
и једне своје вршњаке надалеко.{S} Јуцо дете моје, иди у кујну, још мало па треба вечерати; зна |
унтерхалтунг!{S} До’ће време, па ће вас дете проклињати!“ Бадава, што јест јест; ал’ за љубезне |
плач ће вам признати, да је <hi>убијца детета свога</hi>, да је убијца жене своје, и она је на |
— Простакуша једна... жао ми само оног детета, оне Јуле; какво та воспитаније може добити!</p> |
та шта сте то начинили од тако красног детета (или фрајлице)?!{S} Та имате л’ ви очи?!...{S} Т |
крила!{S} Све ја морам да радим, жао ми детета; шта ћете, кад се за нешто више родила, — каже. |
гне, а она се савила од силна смеха над дететом, па му се смеје, а после га диже силом и вуче п |
ви.</p> <p>— Та шта си заокупио ту пред дететом?!{S} Јуцо, дете моје, не слушај ти тату...{S} Њ |
давнашњи.{S} Памти га госпоја Перса још дететом док је била, кад је донет; од оно доба па до да |
сли, па не оде поп-Спириној кући.{S} Да детету три крајцаре а ово одлети заборавивши казати: фа |
о, ако сте права мати, и пријатељ своме детету, немојте да је оставите да буде слепа код очију |
рече Јула умирујући га и бришући сузе и детету и себи кришом... — Доћи ће он опет —</p> <pb n=" |
вац, а брк му се смеши; броји и прича о детету, како је красан, напредан Хришћанин.{S} А госпој |
ела видити!{S} Та биле смо другарице од детинства... та и не знам ни кад смо се познали!{S} Из |
образи); па њен миран и доброћудан, њен детињаст поглед — све му се то допало и падало му на па |
их у кола, која сад изгледаху од силних детињих главица као да се из бостана враћају.</p> <p>— |
кву, да крсти, а после крштења иде кући детињој, где га позива отац на ручак.{S} На вратима га |
их меће на штап.{S} Он је Шацин друг из детињства, кроз све основне и пола латинских школа, па |
рих владика.{S} Памтим ја, Боже, у моје детињство шта се приповедало и говорило о Митрополиту Н |
ду код куће, али која су, говораху они, деца к’о деца безобразна, па сваки дан досађују господи |
ин попа своје овчице.</p> <p>— Хе, хе.. деца.. врагови.{S} Шта знате!?{S} Џак бува, хе, хе! — в |
итанком!{S} А како је то пре лепо било; деца на звонари а звонар код моје куће, па помогне штог |
Врло су га често секирала <pb n="51" /> деца из комшилука кад изађе на сокак, тако да се обично |
ољу се свиње, спрема се украс оџаку.{S} Деца се радују бешикама од које ће гајде направити, а с |
а коње.</p> <p>Одоше кола с путником, а деца осташе дерући се из свег грла и бацакајући се у ср |
рамије пред господин-попином кућом?!“ А деца се правдају и беде једно друго. — Ту и силне кокош |
> — рече па их стаде миловати.</p> <p>А деца све грцају од смеха и не веле му ништа.</p> <pb n= |
па покрило и умотало сав шешир.{S} Сва деца умивена и очешљана а косица им намазана зејтином.{ |
цркви и олтару!{S} А бар да не знам, да деца волу звонару; него душа им је и срце да се вешају |
по авлији.</p> <p>И док су се комшијска деца, читаво једно туце — потрпала у кола и џакала, гур |
а бо’ме!...{S} Пролазе године, а женска деца, што кажу, за час нарасту и нађикају к’о штир.{S} |
ти под једним орахом, на који су сеоска деца увек тако жељно погледала али га је Аркадије чувао |
ајбрже разнела и разгласила по селу она деца са звонаре.</p> <p>Кад је вечерња свршена, учитељ |
кроз кецељац вино!“ А они као послушна деца, готови су да послушају, па он узме она два грдно |
упу да се испава, а око гајди му се сад деца отимају, вуку их по авлији и дувају у њих).{S} Пос |
и пале црквене прангије.{S} Накупила се деца па чекају да Аркадија испали једну прангију.{S} Ал |
Све на њима чисто а често и ново, па и деца добила неки свечани, недељни изглед, па и самима и |
и хтеде да их скине с кола.</p> <p>Али деца неће с кола.{S} Ударило све четворо у плач и дреку |
д прве латинске!{S} Та заједно смо, к’о деца, с катихетом „<hi>вертеп</hi>“ носили; ја продуцир |
ће, али која су, говораху они, деца к’о деца безобразна, па сваки дан досађују господин-попи, а |
, шта је то?!{S} Та, шта сте почеле к’о деца!</p> <pb n="115" /> <p>— Та ето, — вели госпоја Пе |
нам, Боже, некад, па ти свака кућа пуна деце, све по девет Југовића!{S} Па је ту онда лако.{S} |
ивали и извињавали се Бог зна како због деце им која имају, хвала Богу, шта да једу код куће, а |
имену им, истина, изгледају као оно ред деце кад се тоциља по леду, па лети једно за другим и п |
ене).{S} И још ту на гробљу покупује од деце — која су такође чинодејствовала, носећи крст и чи |
ам ко дође у госте!...{S} Ја не могу од деце, а њој је бар лако!</p> <p>— Оћемо, ’оћемо, госпој |
p> <p>— А ко ће, Нићо, удовицу са троје деце? — пита Ракила.</p> <p>— Па, ето... ти удовица а ј |
p> <p>— Уз’о би’ те Ракила, па не троје деце него да и’ је к’о девет Југовића.{S} Једноме да ос |
и уображени ћурак, задовољство комшиске деце.{S} И ако је пазио на себе и достојанствено се пон |
Испред кућа овде онде виђају се гомиле деце чисто обучене где стоје, не играју се да се искаља |
има неке старе тетке и стрине, све без деце, а тек што су живе!...{S} Још који дан... сваки ча |
цади а на глави нови чисти шеширићи, (у деце већих газда свилени и чупави) из којих још нису пи |
оће господин-попа да иде, — вели женица деци, и хтеде да их скине с кола.</p> <p>Али деца неће |
еља, пресвуће се,“ веле старији прљавој деци.{S} Девојке спремају шлинговане сукње за рогаљ, мо |
Држи срце, Ћиро, ако си пријатељ својој деци!</p> <p>— Хе, лако је теби!{S} Ал’ ја све слутим, |
ашто, по четири крајцаре мараму. „Деде, децо, — вели им господин попа, — дајте ви то попи, а по |
нда формално заробите човека!{S} Ај’те, децо, доста је било ћеретања, оставите што и за сутра, |
езом, пољуби у потиљак.</p> <p>— Ај’те, децо, с кола, ’хоће господин-попа да иде, — вели женица |
ерса гледајући расејано за њом. — Ајте, децо, озепшћете!{S} А <pb n="289" /> ти, Меланија, чедо |
лазили у подрум по вино и он и Јула. — „Децо, нема вина; донес’те вина!{S} Тата је жедан, а и г |
онашао, ипак је пропадао међу комшиском децом као какав невешт педагог.{S} Врло су га често сек |
слим, ваљда дошла Лалика из Перјамоша с децом, а оно гле...{S} О, молим, молим по сто пута —</p |
јер се све клања од смеха гледајући на децу која се потрпала задовољно у кола па се смеју од в |
ета до школе и цуња по авлији, и дозове децу да му праве калабалук; некако му лакше кад чује ла |
извинити!...{S} Па поздрав’те госпоје и децу; а оне су, Боже, ваљ’да већ велике девојке, ваљ’да |
чијашу, — можемо л већ? — рече и ижљуби децу; Раду и Сиду и Макру у образ, а Иву, који је јаузн |
шају л’? — запита путник и стаде љубити децу.</p> <p>— Та добри су; — вели Јула, — само Рада, о |
и дан и ноћ? — пита путник и гледа мило децу.</p> <p>— Та а а, добри су... само онај навећи... |
— и месиду ’леб и переду веш, и купаду децу, поганија једна!“ Е, ето јој сад —</p> <p>— Ал’ мо |
Доћи ћемо, — уверава путник расплакану децу. — Да боме да ћемо доћи.</p> <p>— Ето видите, луде |
а томе и прихода крштавајући новорођену децу по селу.</p> <p>Мало који дан да не дође господин |
споју попадију, а она здраво воле добру децу! — рече и скиде једва Раду с кола.</p> <p>— Благо |
све друкчије.{S} Стари наши веле: да је дечије срце као восак — можеш правити од њега шта хоћеш |
на неком видиш врану или парче репа од дечијег змаја који је, Бог те пита, с које стране пао и |
и својим убогим родитељима.{S} За то су дечији шешири у том селу и били изнутра као калајисани. |
та пред кућом једна млада жена а око ње дечица.{S} Једно држаше на крилу, друго и треће седеше |
блуда и привео (заједно с безлобивом им дечицом) у крило православља и привенчао за православне |
у себи путник гледајући лепу расплакану дечицу, која су се поређала крај кола и стајала у реду |
није откинуло клатно па поубијало јадну дечицу?</p> <p>— Није, — виче Аркадије сав задуван, — н |
ед кућом.{S} У кући се риба и чисти.{S} Дечурлија је комотнија Суботом; може се играти и каљати |
> </quote> <p>Игра коло, брује гајде, а дечурлија трчи око кола или вија једно друго и провлачи |
и ноћу.{S} Дању газе по води комшијска дечурлија и кваси турове, а и ноћу је једна лепота слуш |
Нико га није дирао, па чак ни несташна дечурлија која су <pb n="3" /> после кише онако радо и |
.</p> <p>Пред попином кућом пуно каљаве дечурлије.{S} Скупила се на меко утапкано блато, па <pb |
вам све од поп-Спире у олтару па до оне дечурлије што је поваздан на звонари и која служећи у н |
атака и пачића и друге живине а на њему дечурлије која се частила дудом.{S} Попадији није никад |
и најзнатнији догађаји били они који се дешавају Недељом кад неко некоме у колу разбије главу и |
едељом пре подне.{S} Такви се случајеви дешавају тек после подне.{S} А то је <pb n="74" /> Тима |
кад ми она умрла, а ја ударио у никакав дешперат, па проп’о и ја и имаће.{S} Од онаког газде, — |
оже, стрефи штогођ, отиш’о би, каже, из дешперата, у клоштер Месић у калуђере.</p> <p>— Ју, сир |
фрајла Јула остала на цедилу, па се из дешперата заљубила у Шацу... оног младог, здравог лепог |
му је пред зору свирао а он је певао из дешперата ту песмицу, која је гласила:</p> <quote> <l>„ |
!{S} А ја, још кад сам устала, а ја сва дешператна, па још мислим: шта ће, Боже, бити сас вашим |
у да верујем.{S} Идем одмах да јавим то дешператним пријатељима вашега господина супруга!...{S} |
издалека, од туђе земље из туђа света, ди петли не поју, ди звона не звоне да се оџаци не пуше |
ити и мучити се!{S} Проко, добри друже, ди си, да видиш твога Глишу, како се злопати! — уздише |
ђа Перса љутито. — Гледај ти, молим те, ди ће медвед најбољу крушку да изеде!...{S} А, је ли, Е |
си и сад дош’о.{S} Ми се већ забринули, ди си то...{S} А већ Меланију сироту не могу да умирим. |
моја Савка, са онога света, каже ми он, ди нема рода за мене.“ А ја га питам: „Па шта би ’тео, |
<hi>тај</hi> искобељ’о, и то баш тамо, ди сам мислио, да му, Боже ме прости, ни сам Саваот нећ |
земље из туђа света, ди петли не поју, ди звона не звоне да се оџаци не пуше; ја сам ти, моја |
к’о међ својима!{S} Ал’, знате како је: ди муж, ту и жена; па ди је њему добро, мора и жени бит |
.</p> <p>— Та, и’те, ви се само шалите; ди сте и’ сакрили?</p> <p>— Па појео, милостива!</p> <p |
ец, што блене по сву ноћ по овим свету; ди ја стигнем, ту не може ни месец ни ветар!{S} Што ја |
погодио за пудара или бојтара, уха!{S} Ди би мој крај био садакана!...{S} Него ’хоћу ја државу |
а ево никако не могу да искумстирам!{S} Ди је то само, лола једна, до ово доба мог’о бити?!...{ |
орим, а сва ми памет остала на њему!{S} Ди сте га, гнедиге, узели?{S} Да лепа цица! — рече разг |
гој кући... или на сокаку пасир’о...{S} Ди би од срамоте, да су ме какви мушкарци!...{S} Но, ле |
м, да чувају <hi>мој сокак</hi>, ај?{S} Ди је ту асна?{S} Ај, Ракила, је л’ добро диваним, ај?! |
А шта радите то, слатка тетка-Макро?{S} Ди сте за толико?</p> <p>— Ето обилазим, овако стара, с |
ем через туђег имања а за туђу асну?{S} Ди би мој газдашаг био!{S} Ал’ прошло! — одмахну Нића р |
шта ноћ! — мислио је кад је куповао. — Ди сам се ја и могао надати, да ће ми бити до тога да т |
осле опет отпоче монолог свој.</p> <p>— Ди ли је то, да ми је само знати, било ноћоске ово берб |
аман кући дошао и викнуо Жужи:</p> <p>— Ди су те две лудаје?!</p> <p>— Које „лудаје“ милостиви? |
у, господин-попо, баш сте ви враг!{S} А ди су крофне?! — пита га зачуђена домаћица.</p> <p>— Хе |
е, да је први момак у Талијанској!{S} А ди би и био друкчији немешки син!“ — А онај задовољан д |
да поткиваш Какаш-Веркине чизме!?{S} А ди ти је сад?</p> <p>— Хе, одонда и нисам више вид’о та |
азде, — ето на шта сам спао!</p> <p>— А ди ти је, Нићо, она Маџарица из Сенте..., она Какаш-Вер |
од капутић и све брже перја.</p> <p>— А ди смо то били ноћоске, синовче, ај?{S} Ко се то ноћом |
о после чу се неко шапутање.</p> <p>— А ди га држи? — пита домаћин.</p> <pb n="316" /> <p>— Па |
мањем а Пери у већем стаклу.</p> <p>— А ди ти је човек? — пита је Пера Тоцилов.</p> <p>— Очо ју |
у га тек онда, кад га жена, потражи: „А ди се то део мој човек?“ пита жена, докле га не нађе по |
ша?“ питају они. — „Баш из Иђоша!“ — „А ди је то?“ — „Та Иђош, — каже он, — „зар Иђош не знате? |
те, је л’ ће вам то бити по вољи, е, па ди би онда ја —</p> <p>— А како ми опет не би било по в |
на прилику, парок к’о и ви што сте, па ди би ја њега метнуо до мене, а ето и он вам одаје поче |
, толике године к’о да су и венчани, па ди би он то сада допустио и какав би опет човек био!{S} |
к, и да треба да је сада мој крај... па ди сам само поглед’о, било је цигурно моје; и како сам |
’, знате како је: ди муж, ту и жена; па ди је њему добро, мора и жени бити.{S} Па издржи крштен |
ерку, треба нешто удавачи —</p> <p>— Па ди је врагу, метнуо! — рече замишљено <pb n="317" /> по |
у себи. — Ал’ рихтиг!{S} О извин’те, та ди су ми биле очи!{S} Та ви немате мантију, — па ви сте |
ол’те, извол’те.{S} Роксо!{S} Глишо, та ди сте се завукли врагу! — раздера се домаћин и устумар |
</p> <p>— А како да га не понесе!{S} Та ди би он пред владику без појаса!?{S} Ту ће негде бити |
м их спалио и сас обешењацима!...{S} Та ди би се ти, Бог с тобом, — продужује гђа Перса сва зел |
ора из куће господина Геце касира. — Та ди су вам очи!{S} Ха, ха!{S} Та изгубићете сукњу на сре |
и више, траже на прилику напрстак. „Та ди се само део тај проклети напрстак?{S} Сад је отоич т |
о, жено, иди до врага!{S} Да ме ко чује ди се овако смејем, мислио би још да сам нека пакосна ж |
је жао. — вели поп Спира у иронији, а и ди би богословац пио ракију!?{S} Тако сам се и ја некад |
о <hi>лакомислена</hi>, па да се тура и ди јој није место —</p> <p>— Па, кад буднем ваших годин |
н као — обешењак један! — не зна бајаги ди да метне <pb n="348" /> онај проклети зуб — а ја јед |
S} Како ти не би’ помог’о.{S} Само кажи ди те боле!</p> <p>— А, знам; била му и нека рођака, а? |
зи ми, видиш да сам ово дана не знам ни ди ми је глава од силна посла и пеглања сукања.</p> <p> |
— Ајде немој ми ту... и тако не знам ни ди ми је глава од пута и силна труцкања.</p> <p>— Били |
!{S} Нит’ се умете погађати, нит’ отићи ди треба, нит’ пазити да не украду!{S} Обешењак један ч |
да је онај, то јест, поп Ћира чак ишао ди треба, да израдим, да његов будући зет, то јест, сад |
р онај паоренда и даље да буде парох ту ди си и ти?! — праска гђа Перса шетајући по соби, па од |
тек ја не могу да трпим, да у том месту ди ја живим и машамодирам, иде једна тако лепа девојчиц |
а,</l> <l>Метите ме код огњишта,</l> <l>Ди кувари ватру пире</l> <l>А на мене руке шире!{S} Ију |
<l>„Ди си пошла, Маџарова Јуло?</l> <l>Ди да идеш, наша бити мораш!“...</l> <l>Један скида зла |
вашара с медљаним колачима па запита: „Ди је мој Рада?“ а ја да кажем: <pb n="411" /> „Рада по |
l>Сусрела је три млада дротара:</l> <l>„Ди си пошла, Маџарова Јуло?</l> <l>Ди да идеш, наша бит |
ру, а има још сад, после толико година, диван глас.</p> <p>— Ето то је певао, — вели поп Ћирини |
p> <p>Стигоше сватови са младожењом.{S} Диван је био Шандор ђувегија, прави газдачки син, а уку |
девојка у једном друштву; она је имала диван глас а песма била нова, дотле не певана и не чуве |
уном свега и свачега.{S} И Нића сниваше диван јутарњи сан.</p> <p>Снива, а он као већ ожењен ба |
Ђурђевскога дана, а поглед јој свечан и диван као данашњи сватовски дан.</p> <p>И док су рођаке |
адога клирика Ћиру.{S} Какав му је само диван <hi>ћелепуш</hi> сама својом руком направила, прв |
хере).</p> <p>У авлији се указа путнику диван призор.{S} Права идила; дивна идила сеоског газди |
p> <p>— Бачван је, па воле мало више да дивани.{S} И чим која чарда, — а фала Богу нису ретке — |
ослу?</p> <p>— Та, сад ја нећу ништа да диваним преко себе, него, ето, питајте друге људе, и Џи |
е ућут’о?</p> <p>— А шта могу и смем да диваним, кад ме господин-попа не питаду!</p> <p>— Па... |
брецну се Јула на њ.</p> <p>— Па зар ја диваним што зло!?{S} Велим: да вам мало помогнем.{S} Ак |
та усољен сам ја добро, па за то тако и диваним.{S} Кера био, ако не потрефим!{S} Та још мој по |
је ту асна?{S} Ај, Ракила, је л’ добро диваним, ај?! — вели Нића, задовољан што се одужио Раки |
еднака!{S} Хахахаха!{S} Ај, је л’ добро диваним?{S} Него дај-дер ту чутуру овамо.{S} Ако сам бе |
да га свуд забодемо!{S} Ај, је л’ добро диваним!!{S} Та не могу да прођем сокаком од силна мири |
а буџу и рог у буџак. — Ај, је л’ добро диваним, тане му госино!{S} Вина ти меникана дај, да ча |
црквењака</hi> ништа!“ Ај, је л’ добро диваним? што рек’о наш Нића боктер.{S} Што јест, јест!{ |
о Ха, ха!{S} Ај, шта велиш; је л’ добро диваним?! — заџакао Ника, па све јечи кућа, па се смеје |
залармао Нића смејући се, — је л’ добро диваним?!</p> <p>— И сланине донеси, — наређује домаћин |
е се Нића да га сви чују, — је л’ добро диваним!?{S} Ај?</p> <p>— А зар још ниси вечер’о, Нићо? |
о од жене!{S} А лепо сам ја њега учио и диванио му: „Аћиме, море, Аћиме, слушај ти <hi>мене!</h |
>— Хе, —- уздахну опет бивши бојтар.- — Диваните ет’ тако, па само грешите душу.{S} А да бо’ме, |
/p> <p>— Та, господин-попо... и ви како диваните, да је, ал’ није...{S} Јадан ми газдашаг!{S} Н |
зна шта да иште!</p> <p>— Та коме ви то диваните?!{S} Та зар ће ми то бити први пут да се погађ |
жаба, господин-попо!{S} Та како то опет диваните!?{S} Та, сто жабаца да ми, не крекећу, него да |
/p> <p>— Јао, лако је вама, пријо, тако диванити; ви не удајете!..., Ал’ како је мени!... одран |
ш?“ А он ми каже: „Није ми до седења ни дивањења, кратко је време, бојим се, каже, петлова, нег |
тим седне за сто па само промућка мало дивит, натегне бокал и похвали вино, а за тим опроба пе |
р не знате те рацке обешењаке паоре, те дивљаке, што само то знаду!{S} А да им није <hi>нас</hi |
редно, — вели г. Пера и гледа с изразом дивљења по домаћима и пуца полако језиком. — Бога ми!.. |
кити све лепше и лепше на задовољство и дивљење <pb n="314" /> домаћина који га од времена на в |
/l> <l>Тај женик невера.</l> <l>О, иди, дивна нево,</l> <l>Где срећа за те цвати,</l> <l>И песм |
а путнику диван призор.{S} Права идила; дивна идила сеоског газдинства!{S} Ах, чега ти ту све н |
е ово овако било код поп-Ћириних, каква дивна и пријатна супротност код поп-Спириних.{S} Кад је |
ајбешњи коњи упрегнути.{S} И млада беше дивна.{S} Плаве очи као небо Ђурђевскога дана, а поглед |
а зеленим шалукатрама и прозорима пуним дивна цвећа, сеђаше на клупи у хладу испод сенастих баг |
снови, врашки, несташни снови!{S} Какве дивне и заношљиве, шарене и миле слике изаткивате ви зо |
а су поред усмене књижевности коју тако дивно и тако обилато негује та лепша и говорљивија поло |
м, пио алдумаш с чикошима ради купљеног дивног ждрепца, који је коштао пет стотина сребра, и ко |
д дудова је клупа а на клупи испод оног дивног хлада врло згодног за претресање и оговарање све |
рк.{S} Ту је даље у авлији био бунар са дивном хладном водом у којој поп-Спира хладио вино и лу |
чким грлатим клипаном који је са својом дивном крестом изгледао као какав јакобинац са својом ц |
е <pb n="174" /> и брзо огради око њега дивну кућу од тврда материјала, а без интабулације и кр |
цијом. <pb n="312" /> А има глас, једна дивота, к’о цар Давид уз харфу.{S} Персона, понашање, с |
ветка, чим се спустило вече и вечерали, диг’о се поп-Спира и прегрнуо попадијину зимску велику |
луг из руку па сам он оре, а паор Шваба диг’о руке а упро свој благодарни телећи поглед у небо |
г носом о земљу, и док се он освестио и дигао, она је комотно могла скочити у бунар, да није, с |
ојао.</p> <p>— Шта кажеш? — вели Јула а дигла обрве и направила се озбиљна и строга.</p> <p>— Н |
и <pb n="158" /> прашина, која се била дигла високо изнад кућа, спуштала се полако и слагала м |
ве баца ноге и шора ногама по земљи, па дигла нос у небо, мислиш Венус је, нико к’о она!{S} Ху! |
ду а гђа Сида једну празну чашу коју је дигла и стала окретати и разгледати према прозору, па з |
о и притисла левом руком груди а десном дигла полако завесу и стала и слушала песму и кроз шалу |
pb n="188" /> луфта, од ларме и музике; дигли сокак на главу!</p> <p>— Е, е!{S} Ама то ће канда |
ова напоменула да се полази и попови се дигли већ.{S} И тако је за тај пар одложена била ерупци |
цакаше ногама, па се не да матери да га дигне, а она се савила од силна смеха над дететом, па м |
ика шира нег дужа, па се горња половина дигне а у доњој стоји дуван и увек је влажан.</p> <p>А |
воде, прође по два сахата, а за тим се дигне, плати и поклони се кафеџији и овај њему и изиђе |
једини он седи непроменљив.{S} Неко се дигне да игра, некога одведу, а неки сам, онако без ичи |
трумената, гајди и други инштрумената и дигне сокак на главу; срела га... лепо га вид’ла к’о ја |
се спрема да избија.{S} Кад избија а он дигне толику ларму, да сва живина из авлије побегне куд |
ментом а и они други што се спремају да дигну процес и да га оборе и на тај начин спасу душу ми |
авити.{S} Е, Аркадија, — рече поп Спира дигнувши задовољно обрве, — ти си, ти си... формални шт |
а...{S} Хеј! — викну болно гђа Перса са дигнутом варјачом па је изгледала к’о Исус Навин кад је |
а!</p> <p>— Срећа, те ми тај малер није дигођ у другој кући... или на сокаку пасир’о...{S} Ди б |
} Само немој после дрекати, кад те тако дигођ у бријању укебају, па ти вилама натрукују на леђи |
није ништа имао против тога, и гости се дигоше од стола и одоше на спавање.{S} Поп-Ћири дадоше |
је да се иде! вели поп-Спира. — Ајд’мо, диж’те се, да идемо.</p> <p>— Ју, зар већ! — зауставља |
рио се мало у столицу, па пустио глас а диже обрве и везе и кити све лепше и лепше на задовољст |
над дететом, па му се смеје, а после га диже силом и вуче преко сокака.</p> <p>— Да им дођемо у |
вадесет и четир часа тек ако се једаред диже да види, вели, коње, или колут око месеца, на ком |
н. — А, кога моје вино обори, тај се не диже шале.</p> <p>— А,а!{S} Тај баш јуначки струже чуту |
/> каква срећа! — вели поп-Ћира, па се диже од стола, брише браду од јела и иде у сретање. — Б |
и спремљеног свинчета.{S} Из авлије се диже густ дим и лиже пламен од запаљене сламе у висину. |
изам и конштрукцију тела. — А за тим се диже и поклони учтиво. — Е, дакле, ја се клањам и молим |
ну за собом.</p> <p>Шта ће Јула него се диже, погледа Перу благо и тужно и следова разјареној м |
ла их брисати марамом, али се савлада и диже и уђе у Јулину собу.{S} Па и ако јој се срце цепал |
столом. „Јао, терету мој!“ виче жена и диже га.{S} А господин попа само седи.{S} У двадесет и |
па ’оћемо л’, Перо, — рече поп Спира и диже се.</p> <p>— Можемо, господин-попо, — рече и скочи |
шору!“</p> <p>— Охо! — рече поп Ћира и диже обрве чак под ћелепуш. — Охо!</p> <p>— Е, сад глед |
Боже, Ћиро, — рече гђа Перса и рашири и диже руке као стари пророци, — и теби је још до јела!?{ |
, да виде ко то пева?{S} И стари учитељ диже наочари на чело па погледа боље преко пута, а стар |
ји смо, — вели му Нића, па једном руком диже бокал а другом капу с главе — А, па, спас’ Бог, га |
ne unit="subSection" /> <p>И мало после дижу се комшинице и одлазе праћене фењером.{S} Остаје с |
учено, — вели госпоја Перса, зевајући и дижући свећу. — Паз’те, господин-Спиро, да се не саплет |
стија, који је ванредно певао и китио и дизао обрве при појању чак и на теме, радо се прими тог |
не шалите, је л’ те... не, не, немојте дизати ту штанглу! — викну фрау-Габриела и запуши брзо |
да пробише врховима својим ту копрену и дизаху се право тамо звездама.{S} Давно су прошла и пос |
рес гетлихес гетренк, ајн варер нектар, дизе слинговиц.</foreign>“ — Послао ми је један мој при |
никако није ни опазио како се развијао дијалог, јер је баш приповедао поп-Ћири докле мисли хра |
аша није чиста! „А чаша била чиста, к’о дијомант!“ уверавала је <pb n="99" /> гђа Сида.{S} Е, т |
и за њега; припада му већа почест.{S} А дика, што кажу, и риђи у таљигама, нек’мо л’ газди!</p> |
а мила нана,</l> <l>И жалиће још милија дика;</l> <l>Нана жали <hi>за годину</hi> дана,</l> <l> |
шетао по селу певуцао „Седам шори седам дика моји’“ и погледом унесрећавао све девојке и лево и |
е да ником другом нит’ сме ко.{S} Па му дика, што му је сна лепа. „Лепе коње и лепе жене, каже |
на жали <hi>за годину</hi> дана,</l> <l>Дика жали <hi>за недељу</hi> дана —</l> <l>Еј, та <hi>м |
дана —</l> <l>Еј, та <hi>милија</hi> је дикина недеља,</l> <l>Нег’ нанини’ <hi>сто година</hi> |
. ’хоћу, — подигао поп Ћира глас као да диктандо говори, — ’хоћу да сам од сад миран пред својо |
са Пајом Кицошом.“</p> <p>Тако је негда диктирано и писано писмо.{S} Аћа Шлајбер прими два секс |
сао и натакао на нос, па из пола табака диктовао једном малом лепо очешљаном Чивучету, и са пла |
о, наслони преко стола на оба лакта, па диктује: „Пишите, — вели, — Прока Белеслијн (или тако н |
"231" /> <l>И поздрав’те мога <hi>милог дику</hi>:</l> <l>Да не броди Тисом водом ’ладном;</l> |
чисти, па сад добио к’о крајнике вукући дим, те му пресело сво задовољству и уживање.{S} Девојк |
ног свинчета.{S} Из авлије се диже густ дим и лиже пламен од запаљене сламе у висину.{S} То се |
ловица која вели: „Где има ватре мора и дима бити“; дакле, да ту ипак има неког ђавола где се т |
нестати и ишчезнут и!{S} Нестаће их као дима или пепела од трафике, кад га ча-Нића духне са лул |
де се селе и остављају гнезда празна на димњацима, а ноћу чујеш кроз мокар ваздух са далеке вис |
на, а он, безобразник један пушта густе димове из поп-Спирине скупоцене стиве луле са дугим кам |
ајгана? — рече поп Олуја терајући густе димове на доле преко камиша на нову стиву лулу.</p> <pb |
егов, а да пасоша нема за то, што су му дин-душмани његови украли најпре пасош, па ће после и к |
лаку вам ноћ свима, па и теби, Ракила, диндушманине мој један.</p> <p>— Лаку ноћ, ча-Нићо!</p> |
ш за једну малу малу кришчицу, ова ваша диња све се топи у усти...</p> <p>— О, па што не кажете |
Фала лепо!{S} Мој покојни није марио за диње.{S} Увек сам их крадом јела у кујни с млађима...{S |
ујни с млађима...{S} Био је нервозан на диње здраво.</p> <p>— Верујем, има људи разне феле —</p |
у корпицу, који је после треће скришке диње опет извадила била.</p> <p>— Та, шта је —</p> <p>— |
слатка, овде сас нама.{S} Извол’те мало диње, да знате само, како је слатка, к’о да није из пао |
гђа натарошевица и одсече и себи кришку диње. — И ја огладнила чисто од љубопитства...{S} Дакле |
’Оћете л’<pb n="194" /> мало шећера на дињу?{S} Има свакојаких густова.{S} Ето, мој Кипра воле |
устова.{S} Ето, мој Кипра воле да поспе дињу бибером ил’ тубаком (бурмутом) —</p> <p>— Фала, гн |
ећи <pb n="198" /> једнако нож у руци и дињу на крилу. — Ал’ послушајте ме!{S} Узмите мало шеће |
том) —</p> <p>— Фала, гнедиге, ја волем дињу онако клот натуралну; осим рајс-пулфера знате, збо |
ал’ ви сте криви што умете таку слатку дињу да изаберете —</p> <p>— О, молим, молим... с драге |
гђа Перса још никако не признаје бечке дипломе његове; јер кад је реч о њему, никад не каже др |
а Меланија од српских: „Ко је срце у те дир’но“, а од немачких све неке у којима се излаже през |
ути се гђа Сида.</p> <p>— Па тек ова! — дира је опет поп-Спира, па запева:</p> <quote> <l>„Сјећ |
евати —</p> <p>— Певали смо ми и ову, — дира је поп Спира па запева:</p> <quote> <l>„О, незлобн |
ијених глава.{S} И од тога доба мање их дирају.{S} Особито у селу ни за живу главу нико то не с |
сад не даду никако мира људима, него их дирају једнако за прождрљивост њихових крава.{S} Али је |
и весело газила по бари, ни она га нису дирала.{S} По свој прилици ту је дочекао дубоку старост |
атара колико је грлат.{S} Нико га није дирао, па чак ни несташна дечурлија која су <pb n="3" / |
По неко од боље познатијих се усуди па дирне, на пример, поп-Спиру за то, па ће му тек рећи:</ |
паоре!</p> <p>Ово оволико сачуствовање дирне фрау-Габриелу и она се измири са фрау-Цвечкенмаје |
ећ и нестрпљива, а и понос девојачки би дирнут.</p> <p>— Шта се само скањује ту ваздан!? — рече |
глава места за милосрђе и праштање.{S} Дисала је осветом и само јој се некако далеко чињаше та |
S} Кад поп-Спира закоље свиње и направи диснотор (што ће рећи свињску даћу), а он прво пошље по |
је доба и „свињских даћа“ (тако звани „диснотора“).{S} Кољу се свиње, спрема се украс оџаку.{S |
и!{S} И кад једно говори оно друго и не дише и не трепће од силне пажње и милоште.</p> <p>Разиш |
Та измеђ Сајана и Кикинде, ал’ ја нисам дишкрећанин!“ — „Е, фала ти, — кажу му они, — „и за наш |
} Екселенција ме извинила.{S} Добио сам дишпензацију и сатисфакцију!{S} Ја изиш’о к’о невин а о |
да ће памтити док је жив кад се са мном дишпут’о.</p> <p>— А можеш му и то рећи: да се <hi>доцк |
извезла и послала његова сестра Јана из диштрикта.{S} На ногама лаковане <pb n="381" /> чизмице |
буде покојни.{S} А оне га слушају и не дишу, и тек кад се спасење исприповеда, оне дахну и мол |
а би била, извесно, исте судбине које и Дјевица Орлеанска. — А госпођа Сида опет, она је прешла |
ата, онда после оваког срећно окончаног дјела могу и <hi>ја</hi> казати са царем Давидом: <fore |
није добро обријано! — Ено тамо још три длаке видим!“ — рекла би’ и показивала камишом на ту ст |
био на рубу или ивици пропасти па је за длаку фалило да не плати <pb n="336" /> главом и буде п |
свој штап и шешир и гладио га руком низ длаку, дакле већ био спреман да пође, кад ће га поп Ћир |
и толко од браде и бркова кол’ко њој на длану. — Па тек кад помисли на ону гђа-Сиду.{S} Њу тек |
>Куцају се.{S} Поп-Ћира искапи и сад до дна.</p> <p>— А и он, и <hi>он</hi> је красан...{S} Суш |
г!</p> <p>— На Спасеније! — Искапише до дна. — Свршени клирик, а, је л’ тако?</p> <p>— Јесте; с |
кап а домаћин искапи ону осталу полу до дна.</p> <p>— Та, оно, — наставља домаћин, — ако ћемо б |
>Прођоше лепи летњи дани, дани несносне дневне жеге и врућине али и пријатне вечерње и ноћне хл |
пођа у чијој се кући по три четири пута дневно пије чоколада а купује хлеб с кимом умешен.{S} А |
а на путу, гђа Сида је по неколико пута дневно прочитала <title>Сан Матере Божије</title> од ко |
држи дрзак и безобразан поглед онога на дну.</p> <p>— Па, да ви’те, и смислио сам...{S} Само не |
а горе именовани је једнако био доле на дну.{S} Ту се дан ноћ задржавао и у не малу бригу бацао |
о блата.{S} А онај у тегли ућутао се на дну, шћућурио се, па само шири мехуре а никако неће уз |
е бојим да те не каштигују.</p> <p>— А, до тога неке доћи, — храбри је поп Спира. — Не дам се ј |
век већ хоће да век векује, а он гледа, до душе, на оно прво, али, Бога ми, још више и на ово д |
умстирам!{S} Ди је то само, лола једна, до ово доба мог’о бити?!...{S} Ако не бидне код Аћимови |
ила би једна красота!{S} Он добро тера, до душе, ал’ и он не ваља.</p> <p>— Па кад добро тера а |
ал’ иначе је, уверавам вас, добра срца, до сутра ће она то већ све заборавити.{S} За то молим, |
че радо за беамтера издаје.{S} Њега је, до душе, нудио Глиша Сермијаш да иде у собе где су госп |
p>— А, да, пардон, пардон!...{S} Дакле, до тог доба су се и којекако слагале; ал’ од ото доба, |
, и через кога да идем!?...{S} Није ме, до душе, нико звао у сватове, ал’ нико ме, фала Богу, н |
<p>И попови нису као некад.{S} Говоре, до душе, међу собом ради Г. Епископа и ради своје паств |
самога Краљевића Марка.</p> <p>— Ја се, до душе, не разумем баш много у вину, али вас уверавам, |
рава тетка само Шаци хирургу.{S} Он се, до душе, звао хирург, али то је још једнако само његова |
постата, сви су они до дубоке старости, до душе, имали и <hi>здраве</hi> и <hi>јаке</hi> зубе — |
ово друго.{S} Зар не?</p> <p>— Та, оно, до душе, тако је —</p> <p>— Ах, ви, ви! — прети му прст |
{S} Једна другу и да не види!{S} А већ, до душе, и пре се једна на другу тужила.{S} Колико ми с |
та прође а воспитаније траје, што кажу, до гроба.{S} А кад паметан човек већ хоће да век векује |
Ћириница и показује невероватну висину, до које ће госпођа Спириница поскочити од силне пакости |
сувише.{S} И тако сутра ваља подранити; до’ће нам наполичари,“ вели опет неко. — „А шта знате!{ |
ем: „Фала вам к’о оцу <hi>и за ово</hi> до сад што сте ме, то јест, родили и одранили к’о сина! |
гме чита и моја Јула и ако је млађа!{S} До душе не велим баш да се завлачи по шифонерима, али т |
лице за зубе и немецки унтерхалтунг!{S} До’ће време, па ће вас дете проклињати!“ Бадава, што је |
те шта је доста!...{S} Добро, добро!{S} До’ћете и ви у моје године... а сад вам је лако, — вели |
око мене окреће к’о у каквој полки.{S} До-до-дошло ми, у земљу да пропаднем!</p> <p>— Уф, уф, |
шкодило, да мало више зна француски.{S} До душе, још га ни она (Меланија) не говори, али се бар |
учини к’о да спаваш, то је бар лако.{S} До Темишвара немој да се шалиш да се покажеш будан!{S} |
Поздравили су се, разуме се, хладно.{S} До сад су се увек питали за здравље и онда кад се обоји |
из једне крајности у другу крајност.{S} До повратка попова с пута била је мекша од памука и мир |
елу.</p> <p>— Богме и јесте.</p> <p>- — До душе, имате се чиме и поносити; к’о мачка с огорелом |
вран!“ — „Јесте, — одговара и гавран. — До сад је бријао туђе браде, а од сад неће смети ни сво |
тако је и дошло до шкандала —</p> <p>— До <hi>шкандала</hi>?!{S} Молим вас само мало брже, шта |
монарха дај да получи свака нација!“ А до овога слика онога другога Јосифа, онога прекрасног Ј |
ао га до горе, а око врата обавијао два до три пут шарену цицану мараму и кашљао и једнако јео |
још да послужи —</p> <p>— Та, ман’те га до ђавола, — вели госпоја Перса зевајући и заклањајући |
кад неће ни бити.</p> <p>— Та ман’те га до ђавола! — вели госпоја Перса.</p> <p>— Морамо, слатк |
лук са два реда дугмади и закопчавао га до горе, а око врата обавијао два до три пут шарену циц |
абе не види се више ништа од свега тога до гола тараба, са овде онде осушеном врежом, која сад |
у многој такој кући.{S} Испочетка гунђа до душе домаћица и мрзи је, а после, мало по мало, па с |
па то је и код мене ђаво, што се ни ја до сад, баш к’о за пакост, баш никако да домислим: како |
вештена била о свему и свачему, и знала до најситнијих детаља све што се догодило (па и што се |
афору и одмах је прогутала и поцрвенела до ушију.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сто је |
Јуцом и Меланијом.{S} Она прва је била до зла бога стидљива, да не кажем завезана, ово после п |
ту блато преко чланака.{S} Упадају кола до главчина и јунаку чизме до чланака па чак и до штруф |
Јула и погледа га усплахирено а црвена до ушију и принесе му послужавник с ракијом.</p> <p>— Е |
к је била, кад је донет; од оно доба па до данас нису се више растављали.{S} А у ову кућу она г |
женскадија, све од баке иза запећка па до мале унуке са курјуком од педља, дугачким као мишији |
је: да је све зло у свету (од Адама па до наших дана) дошло баш од оне половине којој гђа Сида |
паше</hi> који зими од Светог Николе па до Богојављења иду сваку ноћ по кућама и који се — узгр |
кажем вам све од поп-Спире у олтару па до оне дечурлије што је поваздан на звонари и која служ |
<p>Кола су пошла, и путем од Темишвара до Ченеја попови су се разговарали у колима.{S} Разгово |
осећао <pb n="224" /> и мислио г. Пера до овога несретног случаја.{S} Али сада као частан чове |
о лако вади зуб!{S} Вуку паора од јутра до подне, док му ишчупају зуб, па још с драге воље прис |
итна киша сипи, сипи по ваздан од јутра до мрака, и целу ноћ бије монотоно у прозоре, и ујутру |
к’о је мој покојни Лала, радио од јутра до мрака и стек’о доста, да <hi>ти</hi> сада не мораш р |
таве куће — тако је и тај глас од јутра до у вече нарастао и формално затрпао поп-Ћирину и поп- |
им каже:</p> <p>— Та што плачете!{S} Та до’ће ред и на вас!{S} Нек плачу бабе и старци, што им |
малом ретком брадицом и устима од увета до увета.{S} Није баш тако леп; али је као вештак прија |
ако је факација он се сваки дан одшета до школе и цуња по авлији, и дозове децу да му праве ка |
да ми је рођена сестра.{S} Дакле, доста до тога, да је настала ’ладноћа међу њиме через младога |
баш казати и екшплицирати, — али доста до тога, да је то поп Спира дочуо, па лепо сео у кола п |
боме, сад не испуштам ову лулу из уста до довече! — рече смејући се.</p> <p>— Та служите се, ч |
оног јадног момка па не може наша Јуца до речи да дође —</p> <p>— Па... нека!{S} Шта то фали!{ |
жиш риф.{S} Лопови су то; све сам лопов до лопова!{S} Украшће ти из очију. <hi>Мени</hi> то већ |
Њега је поп-Ћира добио од неког његовог до зла бога рђавог дужника а тешио се тиме: боље ишта н |
<p>Куцају се.{S} Поп-Ћира искапи и сад до дна.</p> <p>— А и он, и <hi>он</hi> је красан...{S} |
и ти, а владика за шрајптишом, к’о сад до оног ормана тамо.{S} Гледа... гледа.{S} Извади наоча |
ла мислећи непрестано на њега.{S} Испод до пола откопчаног прслука види се танка бела кошуља од |
.{S} А то је дошло и поп-Спири од некуд до ушију и наравно, да га је јако заболело то, што пата |
м луком, тек да се кол’ко тол’ко забаве до вечере.{S} За то време пронађе се из разговора, да с |
ругих, поздрављају се, мере се од главе до пете, тако да ни једна ситница неће остати неопажена |
ставио иза себе, па терао све даље, све до села.</p> <p>У вече стигоше у село.{S} Исплатише Пер |
остивог господина и појео их, кажи, све до штруфли; остале само, кажи, штруфле и штикле.{S} Так |
у селу!{S} Лепа од ранога јутра па све до Понедељника у јутру.{S} И у вароши па има неке разли |
она газдарица испред своје куће па све до пола сокака — то, Бога ми, никако није хтела, а није |
остали крајеви од Швабине суваче па све до иза вашаришта.{S} А знала је добро и немачки, па јој |
неће ту остати читава увета одавде све до Иђоша!{S} Ај, јесте л’ то промислили?!{S} А после, н |
оро наточено, вино, и то тако траје све до медљане ракије ујутру, кад се господин попа искраде, |
ам главу у бунду, па сам тако ћут’о све до чарде.{S} Кад се он сиш’о с кола, ја сам промолио гл |
се све позаљубљивало једно у друго све до ушију.{S} А најчешће се ипак скупљали и играли на ро |
т главу у бунду ко корњача, па тако све до Ченеја.{S} Е, ту нисам већ мог’о да останем на коли, |
да лете коњи тако и да га носе тако све до на крај света, у мрак, у пустолину.....</p> <p>..... |
ра њиховог.{S} И тако је то трајало све до оног фаталног и немилог догађаја.{S} Али после тога, |
ту да краси голо дрво, и стајаће ту све до друге године до лета кад дрво озелени листом и кад с |
спусти му још два грумена шећера и седе до њега.</p> <p>— Та јесте, све су га обрстом и одранил |
го путовала и штрапацирала, многе газде до сад променила и да им место није било у соби.{S} Коч |
Бога, зар између таких људи па да дође до тога?!</p> <p>— Та знате, фала Богу, господин-Спиру, |
се понајчешће и узимало.{S} А кад дође до сватова, онда није добро само млади и младожењи, не |
, и ако су они могли учинити да не дође до тога.{S} И мисли њене, и песме које је најрадије тад |
е; охрабрила се и Ержа, па тресе и везе до Ниће боктера, па распалила и њега те јој и овај рече |
<p>— Дакле? — устаде гђа Перса која је до сад к’о на жеравици седела. — Дакле шта се свршило?{ |
те се живи ако га погодите.{S} Пипав је до зла Бога, за то су му изденули име, па га нико у сел |
’о у колу, а све через ње!...{S} Све је до мене морала да се ’вата у коло, па да игра нуз мене! |
: ко ли ће нам, Боже, то доћи и коме је до гошћења сад у ово доба кад су највећи послови!?</p> |
рату.{S} Изведоше и младу и доведоше је до кола у која беху најлепши и најбешњи коњи упрегнути. |
еко принципа! — Па узе чашицу и испи је до пола па је клањајући се врати на послужавник.</p> <p |
аче од стаклета у дућану!{S} Само ти је до анђарања, несрећо маџарска! — грди је гђа Перса не з |
— зауставља је гђа Сока испраћајући је до авлијских врата — Та тек што сте дошли!{S} Та не зад |
Јула кад се попне на кацу, па им траје до новога а нама око Сретенија нестане, па морамо да ку |
м, слатка, да се смејем и ако ми и није до тога!{S} Шта ми паде <pb n="212" /> на памет.{S} Сир |
ире, пароха,</hi> знам да им данас није до ручка —</p> <p>— Код господна Ћире?! — рече радознал |
себе и своје коње код попа, па му није до чарде.{S} Шта му треба чарда?!{S} Ваљда после оне по |
та испред кућа које пружаху сенке своје до пола пута, и разносио мирис од багрема, орахова лишћ |
е!{S} И то су само крупније ствари које до сад споменусмо, а где су тек оне ситније?!{S} На при |
тресе.</p> <p>И све ће те красне слике до мало, за тренут један, нестати и ишчезнут и!{S} Нест |
уло!{S} Нека вам Бог опрости, ви сте ме до овога довели; ал’ ја ћу се опет за то за вас Богу мо |
да поједе кад се раскиселе — него чизме до колена, намазане лојем или машћу, свињском или рибљо |
Упадају кола до главчина и јунаку чизме до чланака па чак и до штруфли.{S} Треба да су, што каж |
На <pb n="106" /> бал је ишла од године до године, о Св. Сави, а на балу је увек била малерозна |
дрво, и стајаће ту све до друге године до лета кад дрво озелени листом и кад се накити миријад |
че поп Спира, кад поп Ћира седе с десне до њега.</p> <p>— Е, па збогом! — веди поп Ћира из кола |
то (ветрењача) и радили су од ране зоре до мркла мрака.{S} Грдна прашина и плева летела је и па |
ба госта су изгладнела јако, и за то се до пола вечере и није разговарало него се својски јело. |
у руку што се овоме јако допало, јер се до сада није баш најпохвалније изражавао о садашњој мла |
и сузама га својим залити, а ви отидите до „господар Јове“; ту ћете се довољно утешити.</p> <p> |
ла, да ми је пре тога когођ рек’о да ће до тог доћи.</p> <p>— Па шта каже онај <hi>паор?</hi> — |
еке празне плацеве опет црквене, где ће до године зидати неке дућане и житне магазе, што је све |
анију формално ућуткало и ова не могаше до речи доћи.</p> <p>— А, а, то се не може издржати! — |
Бог!</p> <p>— На Спасеније! — Искапише до дна. — Свршени клирик, а, је л’ тако?</p> <p>— Јесте |
постала данас већ позната „од Пеште даж до Черне Горе“.{S} Писар Тима се, истина, у себи секира |
а је топ, колико тане и колико барута и до ког термина треба да стигне тамо тане и да тресне о |
! — вели Јула. — Зар је мени до песме и до певања! — рече и убриса нос шпицем од мараме којом ј |
чина и јунаку чизме до чланака па чак и до штруфли.{S} Треба да су, што кажу, „пасент“ чизме и |
као да не можете разговарати?!{S} К’о и до сад, драги комшија и колега.</p> <p>— Та... не знам, |
аље Рада Чилашев, па је, бо’ме, дошло и до густог.{S} Поп Спира измакне некако ударцу, избије п |
} Међутим, поштовани читаоци, који су и до сад поклањали вере самом писцу и ником више, знаће, |
љубимцу до прве прилике.{S} А да не би до тога дошло, није жалила труда него је учинила од сво |
—</p> <p>— Еле, господин Пера се заљуби до ушију у фрајла-Меланију, па је сваки дан код <pb n=" |
то им се то више не може стрефити, а ви до први’ кукуруза!{S} Остало је, фала Богу, још ђувегиј |
одно могли не само пацови него и мишеви до миле воље шетати и трчкарати, он је само себе склања |
ти падне на памет!{S} О жено, жено, иди до врага!{S} Да ме ко чује ди се овако смејем, мислио б |
у Габриела и одлази журно.</p> <p>— Иди до ђавола; врат скрјала! — вели гледајући за њом, љутит |
ра устајући. — Знам ја њу добро!{S} Али до довече мора ми се она од-дурити!{S} Е, па сад, збого |
што не седнеш?“ А он ми каже: „Није ми до седења ни дивањења, кратко је време, бојим се, каже, |
бично?</p> <p>— Можеш; ма да ми није ни до чега.</p> </div> <pb n="265" /> <div type="chapter" |
ила ме ова моја сиротиња, па ми није ни до чега!{S} А да ви’ш да натучем свилен шешир прико дес |
S} Кад јој штогођ кажете а она поцрвени до ушију па у земљу да пропадне, а већ од унтерхалтунга |
нико мој.{S} Какви сватови; зар је мени до њи’.{S} Него, ето тако, мало њивице мало ’раним свињ |
слатка мамо! — вели Јула. — Зар је мени до песме и до певања! — рече и убриса нос шпицем од мар |
?“ А он каже: „Е, моја Савка, није мени до жене!{S} Тамо ја и не знам, каже, је л’ сам мушко ил |
жалост господина супостата, сви су они до дубоке старости, до душе, имали и <hi>здраве</hi> и |
е онако несвесно куцну.{S} Домаћин испи до пола, а поп-Ћира сву чашу. — Њој, <hi>њој</hi> има с |
приповетке.{S} Не би се, можда, ствари до тога степена, тако несретно развиле.{S} Али, овако.. |
га су сви гости и пулгери па и беамтери до неба хвалили, био резултат удружене теорије и праксе |
отнија Суботом; може се играти и каљати до миле воље. „Нека, и тако је сутра Недеља, пресвуће с |
асти придали Совру гајдаша, да га прати до куће.</p> <p>А што се у селу венчало, то је потпуно |
лази Нића, а неко од укућана га испрати до авлијских врата и затвара их за њим, па се журно вра |
вако фурт устраје нећеш ништа ни однети до куће!!</p> <p>— О, жено, жено, часни те!...{S} А как |
сам се ја и могао надати, да ће ми бити до тога да то купујем и Сиду иберашујем!</p> <p>А обоји |
урталиши овога белаја, а више неће доћи до тога!{S} Више ти, Боже, нећемо досађивати!</p> <p>А |
один’ Перо!{S} Знате ли ви шта то значи до срца увређена сујета?{S} Знате ли шта све може једна |
ако свирају па их изведу чак иза вароши до велике баре или на Тису, а пацови све један преко др |
ерје лети чак под гредицу и по соби чак до бабиних чизама које се, непуњене сламом и намазане м |
јде да се чују к’о оно велико звоно чак до последњи’ салаша, макар му пукле оне његове гајде.{S |
убљено; свак има своју, па не да другом до ње него се кољу к’о кере сваке недеље.</p> <p>А што |
снаго, — викну гђа-Перса, — иди часком до поп-Спирини’, па кажи госпоја-Сиди: „Поздравила вас, |
па кажем сама себи: дај да одем часком до госпоја-Соке; она ће то знати, кад држи дућан!{S} О, |
жице Тиме шрајбера) а наљућен и увређен до срца, није чудо што је сео и саставио једну песму, к |
чардаш...{S} За то си ти сад и дотер’о до паса!...</p> <p>— Ал’ и јесам био ирош, ао, дука му! |
се нађе с њим, неће више бити така као до сада.</p> <p>Ишла је свакога дана у башту.</p> <p>Је |
аца много милији.{S} Није ју вређао као до сада, него јој тужно цвилећи говорио оне слатке речи |
па се преварио, јер, ето, овај дотерао до помоћника на звонари) и пале црквене прангије.{S} На |
ли је за то опет <pb n="143" /> пажљиво до краја саслушала! — Е, баш је безобразан! — А за тим |
земљу.{S} Успут није срећом никога срео до ча-Мићу боктера.{S} Брзо натуче шешир на очи па убрз |
је само тако изнето, поп Спира је ’тео до душе, и Бог зна како рад био, али стег’о се к’о кака |
у и поп Ћира и поп Спира подједнако био до овога немилог случаја.{S} Допала му се била и Јула д |
и старога учитеља Трифуна који је носио до чланака дугачак пепељаст капут на струк и прслук са |
ј рече своју:</p> <quote> <l>„Тако тако до недеље</l> <l>Ма остала без кецеље.{S} И-ју-ијују!“< |
ли шеширић и запева.{S} Оде глас високо до неба и далеко се разли, мислиш преко целе равне Бачк |
а умором и врућином.{S} Тако је трајало до пет часова.{S} Тада гђа Перса подсети друштво, да би |
што је још више заплело ствар и довело до сукоба за који се чак у Темишвару чуло.{S} У кратко, |
би било да вас проведем мало кроз село до школе —</p> <p>— О, молим, молим —</p> <p>— А ја ћу |
ра истина ни једне (јер ником није било до тога не знајући „исход ствари“), али се њему самом с |
лом, а четврто, најстарије, беше изашло до пола пута и бацаше се прашином на кола која полако п |
знаш, како је све то ишло, док је дошло до густога.</p> <p>— И <hi>нећу</hi> да знам, и <hi>не |
е ни једна ни друга, па тако је и дошло до шкандала —</p> <p>— До <hi>шкандала</hi>?!{S} Молим |
ш пасира какав малер.{S} Изволите, само до ујутру.</p> <p>— Не брин’те се ништа.</p> <p>— Ал’, |
у себи велим:{S} Фала Богу, кад је само до тога дошло!...{S} Е, ал’ њему, њему —</p> <p>— Веруј |
/> <p>— Зар толицну чашицу па и њу само до пола? — протестује гђа Сида.</p> <p>— Верујте не мог |
атра Перу и Меланију како су сели једно до другог па разгледају албум.</p> <p>— Персо, деде мал |
и у Тису скочио?{S} Па како би их једно до другога укопали и сви ожалили и цвећем им гробове за |
е што лепше.{S} Распитала се била тачно до ситница: шта је и како је било код гђа-Персиних, па |
и само госпоја-Персино понашање.{S} То до душе није нико видео, али видела је гђа Сида, а то ј |
о и ви што сте, па ди би ја њега метнуо до мене, а ето и он вам одаје почест, оставио вама у де |
јим младим годинама за којима ће бојтар до гроба уздисати, и о „талу“ (који да му је сад, кад и |
неки к’о што ме беде, та мог’о сам вас до голе душе поарати — вели Нића улазећи.</p> <p>Па и о |
олико и приличи нобл-сватовима, то јест до четири сахата по подне.{S} А тада је стари сват наре |
шицу која уђе.</p> <p>— Је л’ какав пут до Ченеја?</p> <p>— Рђав, господин-попо...{S} А зар би’ |
д кућом. (Био је и шести, али је он већ до подне тако пијан био, да су га одвели у шупу да се и |
аискап а домаћин искапи ону осталу полу до дна.</p> <p>— Та, оно, — наставља домаћин, — ако ћем |
о код своје куће.{S} Јуцо душо, седи ту до Меланије; знам да имате шта да се разговарате.</p> < |
госпоја-Персо; Меланија дете, ето ти ту до Јуце.</p> <p>Меланија пође тамо, али је гђа Перса по |
емести из кревета на креветац (одмах ту до кревета) па лежи тако цели целцати дан босоног потрб |
продужен живот њеном клијенту и љубимцу до прве прилике.{S} А да не би до тога дошло, није жали |
оји је радо другима извртао кола, па их до сад многе већ тако задужио.{S} Још пре две године пр |
ци тражену књигу.</p> <p>— Та ман’те их до врага!{S} Ми к’о људи треба да смо паметнији.{S} Та |
верујте ми, — вели Пера, — и да сам их до сада хвалио, од данас би’ морао престати и променити |
{S} Тридесет и —</p> <p>— Та ман’те циц до ђавола, — прекида је нестрпељива гђа натарошевица, — |
овуче и гурну брзо на другу столицу баш до г. Пере, тако да је овоме сада с десне стране била Ј |
низно Јула.</p> <p>— Јао, и теби је још до вечере! — дрекну гђа Сида па стала па је гледа. — Та |
руке као стари пророци, — и теби је још до јела!?{S} Ух, ух, ух!{S} Идем, идем! — рече и пође п |
е види ченејски торањ ал’ је далеко још до Ченеја.{S} Путују ал’ на путу још никог да сретну.{S |
о мене окреће к’о у каквој полки.{S} До-до-дошло ми, у земљу да пропаднем!</p> <p>— Уф, уф, уф! |
какав провансалски трубадур.{S} Од тога доба поп-Спира очима да га не види; и једнако је због њ |
ле му неке ситне сачме и со, па од тога доба је боље и сигурније знао да предскаже сваку промен |
богме, и разбијених глава.{S} И од тога доба мање их дирају.{S} Особито у селу ни за живу главу |
мислио на Тиму „шлајбера“ — још од тога доба мрзили су се њих двојица.{S} И сада, кад се почело |
да, пардон, пардон!...{S} Дакле, до тог доба су се и којекако слагале; ал’ од ото доба, крв и н |
hi> ча-Ниће који је јављао селу које је доба и чувао село од лопова поред све клевете којом су |
спрема зимница. <pb n="243" /> Дошло је доба и „свињских даћа“ (тако звани „диснотора“).{S} Кољ |
ж’те у кратко: ништа није к’о у старије доба; нити има више старих епископа, ни старих пароха, |
фазона, мало ће бити да кажем да је из доба блаженопочивше Марије Терезије, а врло вероватно, |
м!{S} Ди је то само, лола једна, до ово доба мог’о бити?!...{S} Ако не бидне код Аћимови’?!...{ |
то доћи и коме је до гошћења сад у ово доба кад су највећи послови!?</p> <p>— Охо-хо! — смеје |
г блата.{S} За то се на такав пут у ово доба и шаљу само старији и јачи, а малишани у то доба о |
синовче, ај?{S} Ко се то ноћом у глуво доба брије, ај?</p> <p>— Нико! — одговара Шаца издалека |
учевни људи, обишли све, па једва у зло доба, нашли код Пере Тоцилова?</p> <p>— Право каже обеш |
на сваку форму, док сам је једва у зло доба истер’о да буде к’о што треба по типару!....{S} Ко |
тетом док је била, кад је донет; од оно доба па до данас нису се више растављали.{S} А у ову ку |
{S} Послужише се и пунчем који се у оно доба пио у свима бољим домаћинским кућама.</p> <p>Поп-С |
ио један клавир.{S} Клавир у селу у оно доба!{S} У селу је и кринолин био још једнако доста рет |
нето и опет су почели да раде баш у оно доба кад је најлепше било за шетњу испред куће.{S} Па т |
јани, домаћине, како; је л’ к’о у старо доба?</p> <p>— Та ја само кажем:{S} Не дај, Боже горе!< |
а и топовским куглама колике су у старо доба велике биле а колике су сад; о месечарима како иду |
стајао усађен као струк лука.{S} Од то доба, веле, да су му дали надимак <hi>Поп-Кеса</hi>, па |
изненада <pb n="82" /> бануо, па од то доба је ужасно обазрив и први бега с пања и ако би каса |
ога и другога попа.{S} Никад више од то доба нису заједно <pb n="223" /> били.{S} Ако је једног |
се и не покајаше се нигда.</p> <p>Од то доба једнако су лепо живели.{S} За то време много се шт |
је баш, знате, ни лако.{S} Јесење је то доба... путеви покварени, а блато велико —</p> <p>— Да, |
и која седи поред ње или Жужи која у то доба обично полива улицу или плеви зубачу, да не би сед |
љу само старији и јачи, а малишани у то доба остају код кућа, па се џавељају и претурају по ћил |
љиво Јула.</p> <p>— Шта радиш тамо у то доба? — пита је гђа Сида коју је комарац пецнуо и кашаљ |
ба су се и којекако слагале; ал’ од ото доба, крв и нож, крв и нож!{S} Једна другу и да не види |
окаку.{S} Ето и господин Пера се од ото доба формално одбио од нас, па га нема, ређе нас посјећ |
ни!{S} А, баш ти фала!“ — И тако од ото доба, — приповеда онај даље, — кад си тамо само кажи, д |
p> <p>Још одмах тога истога дана у исто доба кад се У поп-Спириној сазнало се и у поп-Ћириној к |
а ће после прекраћивати укућани време у доба кратких дана и дугих ноћи.{S} Домаћица ће једна др |
тив кога.{S} Мила му и Јула и Меланија, добар му и поп Ћира и поп Спира подједнако био до овога |
сирало.“ А ја кажем: „Није, није, рано, добар је Бог!“</p> <p>— Није, фала Богу...{S} Мени није |
и цигурно колајну к’о један на прилику, добар, што каже Шваба, виршофтер!</p> <p>— А зар си осе |
о је то у свету!{S} Право је речено да: добар глас далеко иде, а зао још даље; па за то се о по |
јања свога. — Знате како стоји тамо:{S} Добар пастир не сме на себе ни да мисли, него куд овце, |
ана кувала и за зиму спремала.</p> <p>— Добар дан; <foreign xml:lang="de-Cyrl">кис ти хант</for |
човек прогута врућ мекан хлеб.</p> <p>— Добар дан, тетка-Макро! — ослови је Јула.</p> <p>— Бог |
ја сладост једна!...{S} Па велим:{S} Та добар је Бог, па неће он своје бојтаре баш тако оставит |
ви? — вели поп-Спира. — Рек’о би’ да је добар сат... мог’о би још да послужи —</p> <p>— Та, ман |
дочекала таквог зета.</p> <p>— Момак је добар; ништа се за њега тако нешто не чује, а од добре |
> <p>— А, — дода поп-Ћира, — па и он је добар!{S} И она ће добити, што се каже, доброга друга!{ |
ећ од толико година научио.{S} А био је добар учитељ.{S} Неких четрдесет година је учитељевао у |
да госпоја Сида, кад само види, како је добар мој квасац!{S} Па керн-штрудла лепо нарасла, па м |
г успеха.{S} Пребациваће писцу, да није добар познавалац људи, односно женских, а ако се међу ч |
>У том му унеше и сува језика и сланине добар комад.</p> <p>— Ето ти, Нићо, сува језика, тај те |
д већ младожења добија вредну девојку и добар мираз, нека онда и сватови виде асну...{S} А већ |
’те га бестрага!{S} Да је он само полак добар к’о што су му коњи — била би једна красота!{S} Он |
а те грије?</p> <p>— Е, па кад је човек добар, к’о ја што сам, па све му на добро излази —</p> |
аљам; никад ја не ваљам!{S} А кад нисам добар, па ондак боље и да ме нема!</p> <p>— Па откад са |
Савка. — „Па, онако... кол’ко за један добар опанак“, вели јој Нића. „Не шкоди ако бидне и виш |
</quote> <p>Није прошло ни колико један добар Оченаш да се прочитао, а из поп-Спирине баште зач |
а једе редом све не хтевши, ваљада, као добар пастир ни ту да се издваја од своје, поверене му |
ишљаше поп Спира, а поп Спира није, као добар отац, бољу срећу желео својој Јули него да и она |
а дабоме да сам, и господин је био тако добар, па ми није одбио, — вели поносито поп Спира.</p> |
врућ куглоф, који јој је испао ванредно добар, па се пуши и иде пријатна пара и мирис од њега у |
о део мираза своме попи.{S} Онда је још добар био и тачно радио, а данас не можеш ни да га позн |
е прође, па да нешто непријатно рекне и добаци једна за другом, да је насекира и отрује бар за |
тинску собу а поп-Спира, као интимнији, доби кревет у домаћиновој спаваћој соби.</p> <p>Мало по |
нате, — рече поп Ћира и подиже обрве, а доби две озбиљне бразде око ноздрва — јесам ли се, то ј |
и иначе; и била је потпуно задовољна са добивеним подацима. „Боже, — говорила је у себи гђа Сид |
де.{S} А сем тога, после ових података, добивених од фрау-Габриеле беше јој, кад доведе у везу |
требник, а попа угаси и замота свећу у добивену цицану иди свилену мараму. (Било их је свакоја |
еба, нек буде и вино; кад већ младожења добија вредну девојку и добар мираз, нека онда и сватов |
је био последњи данас на тавану, али не добија никаква одговора.{S} А девојке завукле главу под |
вима већ оним ђаконијама које се обично добијају од једног тако добро угојеног а после закланог |
е, камара гањева и шапурика од којих се добијала добра жеравица за „штогл“ којим се пеглале фра |
ћи зет, то јест, садашњи господин Пера, добије поп-Спирину парохију!...{S} Сад како је то треба |
келијом с Турцима, ваљ’да и овај сад да добије за то Сомборску парокију, шта ли?{S} Чујеш, Ћиро |
дница, кога мрзи да ради ил’ не може да добије у амту место, па пише и мами новце и залуђује мл |
ад се вратио у резиденцију.{S} Место да добије по носу, к’о што је већ неколико пута и заслужио |
е везе, док се не озноји испод носа, па добије к’о неке мале брчиће као од росе.{S} А и само ср |
ја изабере што јој се допадне, а остало добије у „плату“ каква Жужа или Ержа (Мађарица наравно) |
адији, звони и пири у кадионицу а за то добије увек пола поскурице, а послао га је Аркадија да |
е научите?</p> <p>— Е, то хоћу, ал’ кад добијем од вас пукет, онда ћу вам га растумачити и поуч |
а није добро само млади и младожењи, не добију само они свако своје, него и други свет.{S} Па к |
n="300" /> мало, онда и они стидљивији добију реда и једеду —</p> <p>— Та, знам ја то!{S} Зар |
и белих трепавица, која је дотутњила, — добила сам визиту... немам сад кад.{S} Ајде, носи то бр |
, и причаће једна другој колико је која добила од заклана свинчета масти и чварака и сала.{S} Ч |
на њима чисто а често и ново, па и деца добила неки свечани, недељни изглед, па и самима им неш |
е тих година радо чатао.{S} Меланија је добила прилично васпитање; била је у леру код неке стар |
рез кијавице, коју је срећом у то време добила!...{S} Па зар она супруга!{S} Она!{S} Она!!</p> |
а изнела велику лопту што је на презент добила од оног Швабе капетана сас лађе „<foreign xml:la |
с гђе Персе. — Видиш ти то њи’ само!{S} Добили госте, па се ником и не фале!{S} А, а, даћу ја в |
>Шецко-Једно</hi>.{S} А та су имена они добили према различитом свом темпераменту.{S} Један се |
S} Имам да ти јавим једну вест коју смо добили док сте ви били на путу.{S} Наш Шаца добио онај |
нако исто тужио као и поп-Ћира на свој, добио је он одавно.{S} Ако је веровати ономе што прича |
глези дебели.{S} Да си и’ посл’о у Беч, добио би цигурно колајну к’о један на прилику, добар, ш |
о добро!{S} Екселенција ме извинила.{S} Добио сам дишпензацију и сатисфакцију!{S} Ја изиш’о к’о |
Ирошу.. мужескога је пола... синчић.{S} Добио синчића, па к’о јабука, дете здраво к’о тресак!{S |
је најскупоцјеније — то је добио, а?{S} Добио је вредну и воспитану девојку, примјерну пуницу и |
ло после... чућеш већ.</p> <p>— Јеси л’ добио удовлетворење? — пита гђа Перса која је тек пре д |
добио.{S} Она вели, да га је поп-Спира добио само зато што је једанпут у једном ужем друштву п |
ћете толико чудити.{S} Њега је поп-Ћира добио од неког његовог до зла бога рђавог дужника а теш |
ли док сте ви били на путу.{S} Наш Шаца добио онај тал.{S} Умрла му једна стара стрина из Итебе |
" /> синоћ заборавио да ишчисти, па сад добио к’о крајнике вукући дим, те му пресело сво задово |
" /> и забележио сам писац, веле, да је добио тај надимак отуда, што се одавно, још прве године |
сетци; а још је задовољнији био, кад је добио шал, ботуше и стиву лулу; а најзадовољнији је био |
а узети баш поп-Ћирину Меланију, кад је добио за учитеља?</p> <p>— А?</p> <p>— Ху, — хукну гђа |
p>Са Пером је све готово било.{S} Он је добио за ђакона у оближњој вароши Б**.{S} Најмио је и л |
:{S} Оно што је најскупоцјеније — то је добио, а?{S} Добио је вредну и воспитану девојку, примј |
, и он је морао тражити нову парохију и добио ју је у В**.{S} Сад је, хвала Богу, и попадија за |
опет, уместо да оде на епитимију — а он добио црвен појас!{S} Е, па ајд’ се вуци клипка с њим!{ |
в’о с паорима, место да га каштигују он добио за попа; а кад је задоцнио оно на <pb n="349" /> |
поп-Ћириници, и јесте га мало чудновато добио.{S} Она вели, да га је поп-Спира добио само зато |
им’о — а он још похваљен и црвен појас добио!{S} Има тај више среће нег’ памети — то ја само з |
, дакле истина је.{S} Е, тај ће, бо’ме, добити добру домаћицу, и, што кажу, сопутницу у животу, |
се тек може честитати!{S} Шта мислите; добити девојку из такове куће!</p> <p>— А, — дода поп-Ћ |
е да те признам за сина.{S} Нећеш, каже добити ништа; не надај се талу, каже!{S} Све ћу приписа |
та, оне Јуле; какво та воспитаније може добити!</p> <p>— О, госпојица Јула је доиста симпатична |
п-Ћира, — па и он је добар!{S} И она ће добити, што се каже, доброга друга!{S} Ја сам са свим з |
— па погађа ’хоће л’ бити рата и ко ће добити батина.</p> <pb n="189" /> <p>— Па и биће и рата |
обријан к’о два пут два, а парохију ће добити господин Пера чим узме Меланију, а баш ће бити к |
и онај ко га спомене.{S} Ко ти још неће добити црвен појас!“</p> <p>А ако је веровати поп-Ћирин |
ачак може само видети све то и зазубице добити, али се неће хаснити!{S} Заболеће га врат гледај |
—</p> <p>— Е, знате, кад би само могли добити какву добру, масну парохију; као на прилику ево |
је во времја оно онај његов дека мог’о добити онда немешаг од <pb n="259" /> Принц-Евгена код |
леђа, оде, да се похвали друговима (јер добити три крајцаре у једаред — то није доживео још ник |
ењака Аркадије, знао је, да ће парохију добити само <pb n="13" /> они, који се буду хтели ожени |
ти бркове!{S} Биће кожурице у купусу, а добићеш и бешику за дуванкесу; а ја ћу ти је, кад узима |
и „сеоским телеграфом“ а паори „сеоским добошем“, а названа је тако не онако на памет, него што |
ктор, или још боље „Александар доктор“, добра партија за њену Јулу.</p> <p>Одмах сутра дан се д |
тако, па... ал’ иначе је, уверавам вас, добра срца, до сутра ће она то већ све заборавити.{S} З |
реба ни ви да седите скрштених руку.{S} Добра парохија је — Боже ме прости кад већ морам да је |
о со и ’леб, што кажу.</p> <p>— А је л’ добра, је л’ лепа?</p> <p>— Па свака је Јула, господине |
="43" /> па дочекам да се упразни каква добра парохија —</p> <p>— Е, знате, кад би само могли д |
већ заборављена у нас као и многа друга добра и красна старија ствар, и нико је више не пева ка |
шао је поп-Спиру који рече: „Да је вода добра, <pb n="98" /> не би у њој крекетале жабе него љу |
гањева и шапурика од којих се добијала добра жеравица за „штогл“ којим се пеглале фрајла-Јулин |
опадала и увек ми више импоновала једна добра проста уређена кућица, у којој скромна и вредна д |
ом како си вредна и добра —</p> <p>— Та добра сам ја, него ти не ваљаш! — вели бирташица и наст |
тера!{S} Сад им је свака жгеба и наврта добра; нема више унтауглих!{S} Ено и Перин онај муцало, |
идем?{S} Је л’, зашт’!{S} Ко је <hi>од добра</hi> још бегао?</p> <p>— Да чуваш село, — гракнуш |
лепши, и тиме је доиста показала да је добра машамода и да има укуса, па је окренула главу лев |
вој вароши било му је добро.{S} Била је добра парохија за попа, али се није допадало попадији.{ |
ош баш зна шта је вино, па кад год хоће добра вина да пије, а он ето ти га па к мени. „Срдили с |
им прид господин-попом како си вредна и добра —</p> <p>— Та добра сам ја, него ти не ваљаш! — в |
ам вас, што се Јули измакла така лепа и добра партија?</p> <p>— Ал’ молим вас, слатка, — опомињ |
— Па свака је Јула, господине, и лепа и добра.{S} Јел’ њој само име <hi>„Јула“</hi>, — не питај |
да видимо.{S} А девојку смо му нашли и добра кућа, а за мираз се неће постидити девојачка вами |
ћ морам да је с тим уподобљавам — к’о и добра и лепа девојка: „Ко пре девојци, онога је и девој |
ј ти само менека, ја сам ти, каже, увек добра желио!“ А ја све једнако <pb n="161" /> к’о не зн |
је гђа Сида.</p> <p>— Па кад вам нисам добра! — одговара <pb n="156" /> Јула јецајући. — Боље |
мер, својој ћерци, да ова буде временом добра кућаница и домаћица, да помаже матери у кујни, да |
скусну матер па се учи и помаже јој к’о добра ћерка матери; ради по кући све: кисели краставце, |
чи у кући с госпоја-Сидом, која је, као добра домаћица на којој— кућа стоји, имала у виду само |
еки тајч, који јој је мама, кад је била добре воље, под дудом показивала.{S} На <pb n="106" /> |
ронцала неке арије.{S} Кад је поп-Спира добре воље био, он је уживао у свирци па ма то биле и ш |
шта се за њега тако нешто не чује, а од добре је и богате фамилије!{S} Има већ сад лепо имање к |
ад сам једва и оно попијо, што ми је од добре воље дато?! „Точио“!... — гунђа бојтар. — Све <hi |
ћ ту је, тек што није... јављају јој се добре прилике, ето —</p> <p>— А-а-а, тако зар ви знате? |
ви’те, још и понајбољи бити.{S} А има и добре арњеве.{S} Купио и’ баш ту скоро кад се продав’о |
аво, унцуте један!{S} Ала имаш здраве и добре очи, деране!{S} Ала и не знаш шта ваља!“ каже ми |
<pb n="116" /> ручка увек мирољубиви и добре воље, за то су и после ове сцене продужили — к’о |
врсно, а поп Спира га је хвалио и ређао добре особине и дејство његово.</p> <p>— Код мене је то |
ија!{S} Не знам само докле ће бити тако добре воље.</p> <p>— Докле?{S} Докле му опет не дођу лу |
ник и гледа мило децу.</p> <p>— Та а а, добри су... само онај навећи... — рече и пружи му на за |
то година живити и мучити се!{S} Проко, добри друже, ди си, да видиш твога Глишу, како се злопа |
да меко матерински.</p> <p>— Па јесу л’ добри, слушају л’ своју маму и тату који се о њима брин |
путник и стаде љубити децу.</p> <p>— Та добри су; — вели Јула, — само Рада, он мало...{S} А јес |
.{S} Да бо’ме да ће доћи.{S} То су наши добри пријатељи, је л’ те, господин-попо... бабини приј |
колаче, па новаца доста.{S} Било у селу добрих момака на женидбу и лепих девојака на удају, а < |
апотекарицом.{S} И тих пет мобилисаних добрих жена, разнеле су као оно „жене мироносице“ — брж |
.{S} Сав „есцајг“ је био старога шлога, добро очуван али давнашњи.{S} Донела га је гђа Сида у м |
и да те надгледам и да ти кажем, Савка, добро да утубиш ово:{S} Тражи друга, тражи стубац кући; |
иче, што оно кажу: „како сам се надала, добро сам се још и удала“; мени и није било баш тако те |
г, ама кажем ти преко сваког очекивања, добро.{S} Екселенција нас је натерала да се лепо измири |
ем да је она крива, она је красно дете, добро дете, љупко дете. (Пера завија дугу косу за уши и |
честитати; ова општина, к’о што видим, добро стоји.</p> <p>— Јесте, врло добро.{S} Фала Богу, |
пута им’о с њим главобољу.</p> <p>— Но, добро само кад си и сад дош’о.{S} Ми се већ забринули, |
ви не знате шта је доста!...{S} Добро, добро!{S} До’ћете и ви у моје године... а сад вам је ла |
зде око ноздрва — јесам ли се, то јест, добро атресир’о, и ’хоће л’ вредити што <hi>вама</hi> г |
>— Па, како живите?</p> <p>— Фала Богу, добро.{S} Шандор је по ваздан у послу...{S} Здраво нам |
сетим лепо тврдо испод руке, па мислим: добро је, ту је! и предам га тако завијена владици.{S} |
о и призн’о.</p> <p>— А па да бо’ме!{S} Добро си радио!</p> <pb n="355" /> <p>— Ал’ да ви’ш шта |
оше.</p> <p>— О о о!{S} Добро дошли!{S} Добро дошли! — дочекује их и поздравља домаћин. — Каква |
отвори и кола уђоше.</p> <p>— О о о!{S} Добро дошли!{S} Добро дошли! — дочекује их и поздравља |
чнете а ви не знате шта је доста!...{S} Добро, добро!{S} До’ћете и ви у моје године... а сад ва |
стопримством у кући ченејскога попа.{S} Добро се угостио и он и коњи му, а сем тога, тако је са |
ко ће вас довести кад вас он повезе.{S} Добро тера, то је све тако; ал’ је незгодан за једно св |
едаљ и три прста дужине, пет ширине.{S} Добро је.{S} А шта су коштале?</p> <p>— Три и по.</p> < |
} К’о кера у бунару, што рек’о паор.{S} Добро те си дош’о а да је још мало потрајало, мор’о би |
фала Богу, — додаде Аркадија за себе, — добро ми је исп’о мој план за руком! — А за тим рече гл |
уре. — шапће поп Спира сав задовољан. — Добро је!{S} Сад можеш слободно.{S} Знам ја њега к’о и |
сексеруше банке све горе; па док могу — добро, а кад удари руда у брег, а ја ћу, што кажу, „аљк |
</hi>обешењак?</p> <pb n="346" /> <p>— Добро си рекла да је обешењак.{S} Обешењак је, онда сам |
је данас свет.</p> <pb n="238" /> <p>— Добро, казаћу му! — вели гђа Сида задовољна и похита да |
е са мојом Сидом разговарати?!</p> <p>— Добро те нисте рекли, с вашом Жужом!</p> <p>— А шта би |
и погодише се за десет сребра.</p> <p>— Добро! — вели поп Спира. — Десет, десет — али кад ти пл |
џа коју вуче по земљи кад иде.</p> <p>— Добро дош’о, Нићо, — дочекују радосно укућани и скидају |
Аркадија? — запитаће га овај.</p> <p>— Добро је!{S} Распит’о сам!{S} Господин Ћира погодио је |
иру који је још ђаконом купио.</p> <p>— Добро дошли!</p> <p>— Боље вас наш’о, — рече поп Ћира с |
А не, не.{S} Сутра вас чекамо.</p> <p>— Добро, — рече Пера. — Дакле... љубим руку, милостива, — |
а принципа и похвалио гужвару.</p> <p>— Добро печена, па масна, е, то вреди! — вели поп Спира. |
ина... а коње треба ’ранити, па онда и’ добро можеш терати.{S} Шта је десетица!{S} Оде, што каж |
{S} Ди је ту асна?{S} Ај, Ракила, је л’ добро диваним, ај?! — вели Нића, задовољан што се одужи |
адва једнака!{S} Хахахаха!{S} Ај, је л’ добро диваним?{S} Него дај-дер ту чутуру овамо.{S} Ако |
, нег да га свуд забодемо!{S} Ај, је л’ добро диваним!!{S} Та не могу да прођем сокаком од силн |
оставља буџу и рог у буџак. — Ај, је л’ добро диваним, тане му госино!{S} Вина ти меникана дај, |
hi>без црквењака</hi> ништа!“ Ај, је л’ добро диваним? што рек’о наш Нића боктер.{S} Што јест, |
фалично Ха, ха!{S} Ај, шта велиш; је л’ добро диваним?! — заџакао Ника, па све јечи кућа, па се |
иш, — залармао Нића смејући се, — је л’ добро диваним?!</p> <p>— И сланине донеси, — наређује д |
— дере се Нића да га сви чују, — је л’ добро диваним!?{S} Ај?</p> <p>— А зар још ниси вечер’о, |
а, што смо се толико истрошили!...{S} А добро си каз’о; откуд ти само паде на памет то?{S} А чу |
бркови!</p> <p>— Даће Бог, па ће ваљда добро бити! — теши га Аркадија.</p> <p>— Е, лако је теб |
p>— Ајд-ајд!{S} Ја ти ипак кажем, да ја добро познајем све те, што се тако цифрају...{S} То су |
ин-попо, солити памет, та усољен сам ја добро, па за то тако и диваним.{S} Кера био, ако не пот |
д једне са свима детаљима тога догођаја добро обавештене госпође.</p> </div> <pb n="190" /> <di |
гледали над уснама као ивица или стреја добро збијеног и управљеног крова од трске.{S} Беше то |
јој нешто није добро.{S} Јуца је умела добро да кува а Меланија да критикује јела; Јула је вол |
очастио као што је стрпељивим читаоцима добро познато из Главе Шеснаесте.{S} Домаћин је Нићу по |
берберску сапуњавицу; а то не слути на добро!</p> <p>— Е, па кад ’хоћеш зета берберина, то ћеш |
век добар, к’о ја што сам, па све му на добро излази —</p> <p>— Ајд’ баш да ти дам, — смеје се |
ре ручка да се кренете.</p> <p>— Но, па добро, ал’ ја ипак, још не видим...{S} Пак шта онда?</p |
него прстен —</p> <p>— Прстен!...{S} Па добро, ето, вечерас!{S} Шта ту још имамо да чекамо!{S} |
, нећу ништ’ више да чујем.</p> <p>— Па добро кад нећеш, ја и волијем.</p> <p>— А јеси л’ примј |
могу тек у Априлу да буду.</p> <p>— Па добро, а он нек да стрини и пола године!...{S} Далеко ј |
ислим, кад ме тако гледате?</p> <p>— Па добро, а ја ћу онда гледати у Јулу, а ви ми онда кажите |
осле вечере, — вели Пера.</p> <p>— Е па добро, ал’ извесно...</p> <p>Изађоше и Меланија и Пера, |
а зар то није било...</p> <p>— Та, кад добро промислим — вели поп Спира као сваки човек кад пр |
ако своје, него и други свет.{S} Па кад добро пролази и кад се лепо проводи Глиша Сермијаш, ког |
душе, ал’ и он не ваља.</p> <p>— Па кад добро тера а шта ћеш више и боље!?</p> <p>— Бачван је, |
!</p> <pb n="266" /> <p>— А како би сад добро дошло, да имаш своја кола и коње! — вели гђа Сида |
ла и на једно и на друго.{S} Што се год добро или зло, лепо или ружно, десило у једном крају, з |
p>— О, дај Боже, да испадне само штогођ добро, — вели гђа Сида па се прекрсти кришом од поп-Спи |
и био је задовољан кад је чуо да је све добро испало благодарећи његовој досетци; а још је задо |
опако, да се не проведе лепо и не прође добро и господин попа, кога нарочито зову и најугледниј |
то је баш к’о поручено! <hi>То</hi> је добро!{S} Никад боље!</p> <p>— Какво те „добро“ спопало |
о видела госпођа Сида, слутила је да је добро.{S} Одмах је осетила, како се сама изражаваше, да |
би љутито.</p> <p>А и он сам као да је добро знао да га поред имена <hi>Марко</hi> још и тако |
па све до иза вашаришта.{S} А знала је добро и немачки, па јој је у толико шири био терен и по |
овори му поп Ћира. — „Фала Богу, све је добро!“ додао је поп Спира задовољно.{S} Али што је нај |
о!</p> <p>— О молим молим!{S} Свугде је добро, — рече г. Пера а чисто се стресе кад се сети сво |
ош не?! — чуди се поп Спира, (а знао је добро да је г. Пера нежењен).</p> <p>— Не, још нисам из |
ула. — К’о гођ да сам у Банату, тако је добро!{S} Само кад смо ту!</p> <p>— Па, Бога ми, госпој |
уће, па чак и за комшинске куће било је добро.{S} Колико је само пута лопов стао па не зна у ко |
ју.{S} И у оној првој вароши било му је добро.{S} Била је добра парохија за попа, али се није д |
ло.{S} А кад дође до сватова, онда није добро само млади и младожењи, не добију само они свако |
ала како да брије. „Још овде; овде није добро обријано! — Ено тамо још три длаке видим!“ — рекл |
кад ошине коње, а господар ако се није добро у’ватио за лотре, излети к’о да никад није ни био |
лицу а увек се тужила да јој нешто није добро.{S} Јуца је умела добро да кува а Меланија да кри |
и и затече попа код куће.</p> <p>— Које добро, Аркадија? — запитаће га овај.</p> <p>— Добро је! |
банке</hi> — смеје се Нића. — Па ако ме добро подмажу и подмите, можда их нећу издати и приказа |
да служи и наређују да се татине чизме добро намажу машћу и истрљају јер се прошле Недеље тужи |
коме је Нића боктер дошао и код њега се добро почастио као што је стрпељивим читаоцима добро по |
сподин-попо, грешни смо људи!“ А кад се добро наруча и врати кући, донесе свачега, и пешкира и |
ђавола ноћом, — наставља Нића, пошто се добро наместио на клупи, — а после вам ча-Нића крив, ка |
шу.{S} Још има старијих људи који памте добро како је тешко било написати писмо на прилику сину |
леве Меланија.</p> <p>— Е, баш, баш сте добро учинили што сто дошли, — вели гђа Сида; — а ја са |
добро!...{S} Знам ја, фрајла-Јуло, ваше добро срце!{S} Е, баш ћу да пробам! — рече Шаца, па се |
ће паор да побесни, враг му баби!{S} И добро је, и не ваља!{S} Запамтио сам добро, кад год је |
ј шеници и о влашкој шеници.</p> <p>— И добро је и не ваља, драги суседе, — вели поп-Ћира, — шт |
ра после врло често праве врло згодне и добро познате дуванкесе које чак и у Србију донесе по н |
један и други размишљао мало: да л’ би добро било да му пребаци ту неискреност парохијанску и |
} Тада гђа Перса подсети друштво, да би добро било да пређу мало код њих.</p> <p>А то је било в |
одобна раздраженој лавици. — Ћиро утуби добро то што ћу ти сад издиктирати:{S} Док га не видим |
спи целу чашу.{S} Развеселише се попови добро.</p> <p>— <foreign xml:lang="cu">„На рѣкахъ вавѵл |
’ Бог, газда-Петре!— вели Нића, па отпи добро, а за тим узе позитуру, па настави: — Е, па, заса |
хну дубоко бојтар и натеже фићок и отпи добро, — нису више за бојтара она времена, па да иде у |
а. — За Бога, Николајевичу, за што ниси добро отворио очи кад погађаш кола; кад знаш добро паор |
ацу; чула ситну тамбуру и разумела речи добро познате јој песме, и ако је Шаца као обазрив и ми |
а, а тако тврд креветац.{S} Али се ипак добро осећа.{S} Лежи тако потрбушке па пуши и пљуцка пр |
обешењак.{S} Обешењак је, онда сам тек добро вид’о да је обешењак.{S} Упреподобио се, па се к’ |
моз’ Бог, Петре синко!</p> <p>— Бог вам добро дао, господин-попо! — рече Пера и скочи са столиц |
р је по ваздан у послу...{S} Здраво нам добро иде...</p> <p>— Па ви сте сад, није тамо овамо, в |
ло!...{S} Сад ће јој падати на ум, знам добро, моје речи, ал’ шта је ’асне сада!?{S} Говорим ја |
сам ноћаске тако којешта, а утувила сам добро, рано, да, кад гођ тако што снивам, увек ми се по |
И добро је, и не ваља!{S} Запамтио сам добро, кад год је тако родна година била и јефтина била |
сподин Спира, онај што је некад, памтим добро, имао, онако, баш лепу браду?{S} Знате, обадвоје |
му коњи — била би једна красота!{S} Он добро тера, до душе, ал’ и он не ваља.</p> <p>— Па кад |
дне.{S} А то је <pb n="74" /> Тима знао добро, можда чак и из сопственог и горког искуства, јер |
ити, да је пошљете Меланији; она здраво добро говори немецки, па ће она прочитати и Јули све на |
ер исти газда Пера није нико други него добро познати нам синоћни Пера Тоцилов коме је Нића бок |
и шта ће у чарди, кад је Пера поткрепио добро и себе и своје коње код попа, па му није до чарде |
у певао јој онај свима богословима тако добро познати тропар шљивовици: „Пресвјатаја мученице п |
које се обично добијају од једног тако добро угојеног а после закланог и спремљеног свинчета.{ |
о неколико пута погледао, а она се тако добро осећала ал’ не уме и не зна ништа да каже.{S} За |
и старо и младо, фатирало и убантурало добро.{S} На глави шубаре јагњеће или астраганске, на п |
Њега, њега најбоље...</p> <p>— Е, врло добро.{S} Па иди, па се ценкај.{S} Ил’ како би било да |
идим, добро стоји.</p> <p>— Јесте, врло добро.{S} Фала Богу, како која година, све боље.{S} Хе, |
ом?</p> <p>— Са мном?{S} Ништа!{S} Врло добро!{S} Екселенција ме извинила.{S} Добио сам дишпенз |
ти помогао! — одахну поп-Спира. — Врло добро, тако ћемо и казати.</p> <p>Па тако и урадише.</p |
науке, — вели гђа Перса.</p> <p>— Врло добро!{S} Баш и тако имам сутра да донесем госпођици тр |
вала лепо! — одбија гост.</p> <p>— Врло добро, к’о да сте мене питали.{S} Штелујте се и за „пок |
ице или гђе Габриеле, која је увек врло добро обавештена била о свему и свачему, и знала до нај |
мало код њих.</p> <p>А то је било врло добро.{S} Јер да су још мало само остали, отворило би с |
само с поп-Спиром.</p> <p>— Чрезвичајно добро, — вели весело поп Спира. — и фала ти, велика ти |
} Хе-хе, ал’ нећете, нећете, знам ја то добро!...{S} Знам ја, фрајла-Јуло, ваше добро срце!{S} |
то је баш тако к’о свето!{S} Баш сам то добро утубио!{S} Нема ту лепа дана још задуго, господин |
и ту како коме, али господин-попи опет добро.{S} Ако богатији <pb n="9" /> умре, оглашују га с |
ан после и поп Ћира.{S} Гђа Сида је већ добро спремила поп-Спиру и напунила му уши, остало је с |
ош издалека полако ударати у њу ону већ добро познату песму: „Ти већ спаваш, злато моје“, тако |
свињском или рибљом, која се преко ноћ добро упила у кожу да не пропушта воду и да не убија но |
то њега!{S} Унцут један.{S} Ал’ сам му добро и одговорила!{S} Нема га! — вели, а уво јој окрен |
ко је: ди муж, ту и жена; па ди је њему добро, мора и жени бити.{S} Па издржи крштена душа и то |
ити га сеје, нити окопава, па опет њему добро; његову кукурузу не може да нашкоди суша.{S} Зато |
овољно поп-Спира устајући. — Знам ја њу добро!{S} Али до довече мора ми се она од-дурити!{S} Е, |
али кад ти платим <hi>десет</hi>, ’хоћу добро да тераш.</p> <p>— Немајте бриге; к’о ајзлибан!</ |
од куће?...{S} А ви, к’о што видим, баш добро изгледате.{S} Је л’ код куће господин Шандор?</p> |
с’ ти то, Спиро?{S} Ооо!{S} Е, баш, баш добро!{S} Та је с’ <hi>ти</hi> то —</p> <p>— Е, није не |
ше браду од јела и иде у сретање. — Баш добро те се сетисте и наканисте, а ми, Бога ми, скоро з |
, — вели задовољно поп Спира, — ал’ баш добро кад сте дошли.{S} Сидо, ајде брже дај друге чисте |
Ех, ех, ама к’о да сам поручила, е баш добро!</p> <p>— А ми чекали и чекали, — вели поп-Спира, |
е, ракије мало! — вели Пера. — Биће баш добро на ову ’ладноћу.</p> <p>— Одма’, таки! — вели јед |
ано да остављам штрикерај, па би ми баш добро дошле једне —</p> <p>— А није, мама!{S} А шта ће |
отворио очи кад погађаш кола; кад знаш добро паоре, гром их спалио и сас обешењацима!...{S} Та |
тила се доста.{S} Како ретко свира, још добро и свира.{S} А како је пре лепше свирала!{S} Неке |
а јој је дошапнуо ону стару пословицу: „Добро је и ђаволу по некад упалити свећу!“</p> <p>Тих д |
обро!{S} Никад боље!</p> <p>— Какво те „добро“ спопало?!{S} Та <hi>то</hi> баш <hi>не ваља!</hi |
, — хукну гђа Сида, — ове муве.</p> <p>„Добро кад не рече: цвекла!“ рече у себи гђа Перса која |
то сасвим друго.{S} Био је идеал правог доброг мачка; јер кад се он каприцира да ухвати миша ил |
сваки који зна шта се захтева од једног доброг романа.{S} Али има верујте и корисних ствари, ко |
ш ни дато!{S} Ал’ зато је требало имати доброг учитеља, а ја сам га баш имала!{S} Моја покојна |
дротара!</l> <l>Поздрав’те ми мога <hi>доброг бабу</hi>:</l> <l>Да не коси украј Тисе траву:</ |
добар!{S} И она ће добити, што се каже, доброга друга!{S} Ја сам са свим задовољан, са свим! — |
изгледа к’о мали гаћасти голуб; и слика доброга цара Јозефа како је узео једном паору плуг из р |
год је после било прилике, похвалио је доброга пастира пароха Спиру, а видљив доказ и знак тог |
ађујући у срца поверене му пастве разне добродетељи.{S} Спомиње колико је њих „супружески али н |
ли поп Спира, — то је лепа Христијанска добродјетељ, знам ја то, али опет, к’о велим, што може |
а Персида је један, тако да кажем, скуп добродјетељи, па је, наравно, и своју кћер тако воспита |
а после се опет враћа своме протектору, доброј старици, на банак и наставља прекинуто предиво.< |
а сврши хирургију...{S} Он ће остати да доброј стрини да шест недеља и да се венча, а после ће |
вео једном реч и то пред Јулом о једној доброј партији која јој се јавља), али гђа Сида, као св |
ке, видела и своје и Јулино, што кажу, „добројтро“.</p> <p>У осталом није никакво ни чудо што ј |
е само!</p> <p>— Та, ја већ видим моје „добројтро“ — вели поп Ћира; — видим ја и моје и поп Спи |
Ћира; — видим ја и моје и поп Спирино „добројтро“!</p> <p>— Ти само чувај онај <hi>зуб!</hi> Д |
>Та је песма постала у овом селу али је добротом (односно: пакошћу) Шаце брице публикована у Ве |
.{S} Мој господин предшественик им’о је доброту да ми да неке податке о црквеној општини и цркв |
остављени.{S} Господин ваш отац имао је доброту да ме сврати и доведе амо, и сад је наравно, ње |
м Јулини румени образи); па њен миран и доброћудан, њен детињаст поглед — све му се то допало и |
овом Божјем свету има своје две стране, добру и рђаву, то поред свих ових тугаљивих страна писм |
ер, па мати к’о свака мати.{S} Свака је добру рада за своју ћер; а јао, жалосна, а како и не би |
ову госпоју попадију, а она здраво воле добру децу! — рече и скиде једва Раду с кола.</p> <p>— |
то подносио, јер је знао да се то клони добру његовом; и ако су мештани били осветољубиви, нико |
истина је.{S} Е, тај ће, бо’ме, добити добру домаћицу, и, што кажу, сопутницу у животу, — вели |
ако, имате право.{S} И ја претпостављам добру савијачу сваком цукербекерају, — вели гост.</p> < |
S} Па и господин попа би устајући рекао добру за покојника: „Богме, — вели он, — село га неће ј |
, знате, кад би само могли добити какву добру, масну парохију; као на прилику ево ова што је у |
омарником.{S} Међутим то је имало своју добру страну не само што се тиче поп-Спириног гојазног |
слатка, тај ће бар знати, да има једну добру виртшафтерку.</p> <p>— Рано моја, знам.{S} И ја ј |
ити.{S} Одма’ ће и он доћи; само иде да доведе његову госпоју попадију, а она здраво воле добру |
обивених од фрау-Габриеле беше јој, кад доведе у везу с оним што је пре неки дан чула, све јасн |
ваш отац имао је доброту да ме сврати и доведе амо, и сад је наравно, његова, ако смем рећи, кр |
} Тек чујете гђа-Сиду где вели, кад ову доведе тенцер и преда је мами: „Еј, терету мој, срећо м |
чудо ишло од руке.{S} Ту ће млада бити доведена, и живеће ту као млада ђаконовица, јер ће се П |
и приличи јурату.{S} Изведоше и младу и доведоше је до кола у која беху најлепши и најбешњи коњ |
лдумаш; он вас повезе а неки десети вас довезе, никад не знате ко ће вас довести кад вас он пов |
с Богом, красна душо,</l> <l>Па срећна довек буди,</l> <l>И одјек сродни груди</l> <l>Још прим |
вреди доживети и осетити и после га се довека сећати.{S} Мило обома, и њему и њој. „Нема сумње |
ека вам Бог опрости, ви сте ме до овога довели; ал’ ја ћу се опет за то за вас Богу молити!“ ве |
ради, а што је још више заплело ствар и довело до сукоба за који се чак у Темишвару чуло.{S} У |
ти вас довезе, никад не знате ко ће вас довести кад вас он повезе.{S} Добро тера, то је све так |
ме, сад не испуштам ову лулу из уста до довече! — рече смејући се.</p> <p>— Та служите се, чесњ |
устајући. — Знам ја њу добро!{S} Али до довече мора ми се она од-дурити!{S} Е, па сад, збогом! |
тако слатку, страст.</p> <p>Гђа Сида се довијала од сваке руке да јој избије из главе те жеље и |
гла се читавих дуж њива, да једва можеш довикати онога с другог краја авлије.{S} А у авлији сва |
ју!{S} Ил’ мог Спиру ил’ оног њеног што довлачи неке Чифуцке Часловце у нашу цркву и вара госпо |
ку собу (и онда се неће моћи сваки ђаво довлачити у кућу).{S} По тим собама размештају већ још |
и уводе га и послужују његову родбину, доводе свирца и заиграше коло у ходнику очекујућ, да из |
ни нису никад, каже он, којекога у кућу доводили нити ма куд удавали, него све оно што је <pb n |
удлу кад је било хладније, па није била довољна само велика зимска марама.{S} Читала Сан Матере |
ешто велико и одважно; а за то су таман довољне и оне ситне звездице које светле и швалерски жм |
а м.{S} Крушедола iеромонаха, сабранъ и довољнимъ искуствомъ правилно испитан“</foreign> проуча |
одати: да сво даље понашање Јулино није довољно мотивисано.{S} Зар једно младо женско створење |
отидите до „господар Јове“; ту ћете се довољно утешити.</p> <p>„Господар Јова“ ће вас одвести |
ерао мало боље коње, који су се у чарди довољно одморили.{S} Већ се види ченејски торањ ал’ је |
је врло лако.{S} Да је г. Пера обратио довољно пажње; да је отворио очи за чисто злато а затво |
рећи:{S} Самовољо, нигде те не било!“ — доврши Јула гушећи се у сузама и испусти <pb n="234" /> |
је Шаца заједно с Јулом у Беч, да тамо доврши хирургију и зубну лекарију, пошто је покојној ст |
тарошевица, споречкали, а овде јутрос и довршили.</p> <p>— За име света, па зар се баш тукли!.. |
све се то почело да посматра у цркви а довршило у порти или на сокаку.{S} Бабе се разговарају |
алиле и вечера постављена а он још није довршио.{S} Његова садашња жена је ту песму певала к’о |
i>не може</hi> да мотивише — па ипак се догађа.{S} Али писац ће се ипак потрудити да осветли ст |
рити на све, што се у поп-Спириној кући догађа.{S} И напослетку се и прокљуви.{S} Није неоснова |
ити да писац претерује и ако се све ово догађа у једном селу) галантно и обилно обасипао пољупц |
а, — јер најверодостојнији извор за тај догађај, то јест Аркадија црквењак, тај извор врло је ш |
дробности које се односе на онај крупан догађај и видеће како сеоска „фама“ постаје и расте</hi |
а је од њих прва дознала за тај страшан догађај, то вам писац не уме да каже, јер је свака прис |
једна серенада, а тако захтева и логика догађаја.{S} А Јула ће га чути једина у кући, јер тата |
трајало све до оног фаталног и немилог догађаја.{S} Али после тога, почело се из куће поп-Ћири |
о и у једној и у другој кући после оног догађаја</hi> </p> <p>„Свако чудо за три дана,“ вели на |
њег дана — осам година после испричаних догађаја у претпоследњој Глави — путовао је на коли јед |
ша пословица; па тако је било и са овим догађајем.{S} Село је два три дана говорило па се и умо |
у која нема никакве јаче везе с главним догађајем, и која не би требала ни да дође, да се писац |
ва.{S} Још су најкрупнији и најзнатнији догађаји били они који се дешавају Недељом кад неко нек |
о телефоном — глас о јутрошњем страшном догађају.{S} А баш им је и згодно било, јер је тога дан |
су се чудне и невероватне ствари о том догађају.{S} У вече тога дана, знало је цело место, и л |
> <p>— Јесте, — вели Пера. — Омилитике, Догматике, ех —</p> <pb n="120" /> <p>— Шта би само про |
м је сутра дан свануло госпођа Перса се договори с попом да у идућу Недељу буде прстен а после |
пола латинских школа, па су се још онда договорили и задали један другом веру, да један другоме |
ти на вас како сте ми обећали књигу.{S} Догод ми је не донесете, мислићу на вас, <hi>само</hi> |
ј где да је потражи ако се случајно што догоди на ватри — и на послетку са фрау-Цвечкенмајерком |
клем, било?{S} Да се није каква несрећа догодила?</p> <p>— А баш на против, све је весело ишло. |
их дана, после познатог ручка и јаузна, догодило</hi> </p> <p>Поп Спира је сутра дан им’о посла |
есреће још је то срећа била, што се све догодило тако близу села, па се фрау-Габриела могла бар |
у снове и вичу на Сановнике, јер се све догодило онако како је госпоја Сида сневала и Сановник |
знала до најситнијих детаља све што се догодило (па и што се никад ни догодило није) у селу; и |
писац бојао у прошлој Глави у овој се и догодило.{S} Јер наливајући чаше гђа Перса на један мах |
ћи једне или друге казало, говорило или догодило, а од њих су опет њихове госпође сазнавале све |
е што се догодило (па и што се никад ни догодило није) у селу; и која је, будући доста беспосле |
а а Јула к’о убијена што се све то тако догодило, а господин Пера је тако лепо неколико пута по |
к од десетог неког чујем, што се у селу догодило.</p> <p>— Та шта говорите, милостива!?</p> <pb |
i>У којој ће, што кажу, прснути тиква и догодити се оно чему се нико није надао и што би се зам |
ј Глави од једне са свима детаљима тога догођаја добро обавештене госпође.</p> </div> <pb n="19 |
и девојку из такове куће!</p> <p>— А, — дода поп-Ћира, — па и он је добар!{S} И она ће добити, |
> <p>Тако је причала чешће, љутила се и додавала, да је за чудо увек срећан тај господин Спира. |
у, то је наша прва дужност, велим ја! — додаде г. Пера.</p> <p>— Та, но, но!{S} Све је то лепо, |
ћи мало утешеног Иву... — Сушта мати! — додаде нежно.</p> <p>— А, није... него баш <hi>његове</ |
ј паор га већ упец’о.{S} Унцут један! — додаде у себи па се да у мисли.{S} Радозналост је морил |
—</p> <p>— Него? — Ваљда ће апотеку! — додаде пакосно гђа Перса.</p> <p>— Ах, та не, за име Бо |
шће тако сетите!</p> <p>— Е, Бога ми, — додаде поп Ћира, — сад ви треба код нас; на вас је сада |
>то</hi> баш и ваља!{S} Но фала Богу, — додаде Аркадија за себе, — добро ми је исп’о мој план з |
а коњу“ господине. „<hi>На коњу</hi>“ — додаде поуздано Аркадија.</p> <p>— Ајде, потрчи, — вели |
ћу! — рече у себи Пера Тоцилов, а после додаде гласно: — Четрнајст, господин-попо; ајд’ дајте е |
о због тога! — рече Јула у себи а после додаде гласно: — Па поздрав’те га, слатка тетка-Макро, |
да је претерао, па похита да поправи и додаде. — То јест, они тамо су прави шегрти према вама. |
као сваки богословац у том расположењу додаде плашљиво и полако: „Лаку ноћ, и мило и драго.“</ |
вим сушти коњски зуб!...{S} А, наравно, додаје он и распирује још више, човек кад тоне, а он се |
много, кицошко парче! — <pb n="250" /> додаје Нића. — Открој ти, онако, једно парченце, кол’ко |
е ту и десет!</p> <p>— Па и двадесет! — додаје г. Пера смешећи се.</p> <p>— Та да, да, што каже |
рица! „Та ни му је ни дека био доктор!“ додаје пакосно.</p> <p>Обојица живе сад у варошима.{S} |
ћин. — „Севај, Тино, у подрум по вино,“ додаје г. Кипра нотарош, а Совра гајдаш запева: „Сипај, |
ретрпео од истога.{S} Тужи поп-Спиру, а додаје, да доказе о свему, што се односи на сукоб и сле |
{S} Џак бува, хе, хе! — вели Аркадија и додаје му услужно и понизно шешир и штап, који је био о |
него пером описати.</p> <p>Толико само додаје, да је гђа Сида, кад су поп-Ћирини већ ушли у со |
о, не буди <pb n="5" /> вам заповеђено, додајте ми, молим вас, из онога тањира ону тртицу!{S} Ч |
ра се и са попом, и разложила му све, и додала, да она, као мати, не би имала ништа против тога |
чупаве паорске бркове и у смеју би само додали: „Е, е, оно јој је баш ваљало, и фајн било!“</p> |
поп Ћира. — „Фала Богу, све је добро!“ додао је поп Спира задовољно.{S} Али што је најчудније, |
перје, дотле је Нића исприповедао све и додао, да ће му сутра оба попа доћи на ноге да се погађ |
има још и критичар нађе — он ће извесно додати: да сво даље понашање Јулино није довољно мотиви |
едно албум, косом својом <pb n="112" /> додиривала образ Перин.{S} Пера је претурао листове алб |
е ове недеље, што кажу, ни малим прстом додирн’о.{S} А то ја знам најбоље, јербо ја сам, што ка |
таде се хладити лепезом тако да ветрићи додирнуше и Перину косу. — Дакле, молим... одговор?{S} |
лако, да чисто није осећао да табанима додирује земљу.{S} Успут није срећом никога срео до ча- |
рдно падала као да су бар недељу дана и додолама и литијама молили Бога за њу) — ошину коње и п |
о чим узмогнемо —</p> <p>— Па гледајте, дођ’те нам!{S} Ми тако волемо кад нам ко дође у госте!. |
се гђа Сида и лупа се по колену. — Иди дођавола, Персида, одкуд ти та ђаволства падају на паме |
па вам је чудно можда.{S} Она је така, дође јој тако, па... ал’ иначе је, уверавам вас, добра |
ш како <hi>ја</hi> умем!“ И једно вече, дође лепо Шаца, онај што сам га мало пре споменула, са |
цу који јој, и ако баш леп момчић беше, дође сад гадан, гадан као сам ђаво с оним његовим смеја |
ли се рашћерета па лупа све којешта.{S} Дође му тако па се усићи, не знаш ни за што ни крошто, |
20" /> <p>А путнику дође мало лакше.{S} Дође му воља и зажели да упрегне шест таких хала, па да |
о је започела,“ — вели госпођа Перса. — Дође ми понекад да га шчепам па да га треснем на сокак! |
е и брани ногама)...{S} Па зар кад баба дође с вашара с медљаним колачима па запита: „Ди је мој |
едно за видити!{S} Ту је она требала да дође, да <hi>мене</hi> види!{S} А тако сам, онако... зн |
Шаце и нема већ више од недељу дана да дође и ако је киша већ престала и мало се оцедило, а и |
— За Бога, зар између таких људи па да дође до тога?!</p> <p>— Та знате, фала Богу, господин-С |
авир, немецки унтерхалтунг, и он сад да дође овде па да се попаори међ нама!“ А зар би и ми сед |
а га лепше дочека. „Хе, ваљда је луд да дође, кад га тако дочекујем.{S} Тако ми и треба, кад са |
</p> <p>После мало кавге најлепше је да дође једна серенада, а тако захтева и логика догађаја.{ |
зговарамо се: „ваљ’да је пао на теме да дође, па да се закопа у овом нашем каљавом селу код тол |
м догађајем, и која не би требала ни да дође, да се писац, као друга сретна браћа његова, обзир |
г момка па не може наша Јуца до речи да дође —</p> <p>— Па... нека!{S} Шта то фали!{S} Може се |
знојена и зајапурена, па не може још да дође к себи од чуда, него се наслонила на мотику па гле |
све путер-крофне на свету!“ А мени онда дође жао, што сам <pb n="21" /> га тако ожалостила, па |
верац и заокупи мећава, а њима тек онда дође права њихова снага, па се онда њихов цар само прек |
емишвара!!</p> <p>После кратког времена дође Аркадија и био је задовољан кад је чуо да је све д |
лила!“ Ал’ све то говори на немецки, па дође много лепше!{S} Па мало коју ноћ да не говори тако |
е!{S} Још да ми није овог балсума... па дође ми поникад да нађем какву криву грану, па да —</p> |
нике Џиде у Темишвар; тек ако приксутра дође натраг.{S} А његова Криста,... ђаво од жене!{S} А |
одма’ од сутра пусти још дужу косу; кад дође време, нек је готов и за ђакона и за попу!</p> <p> |
о, то се понајчешће и узимало.{S} А кад дође до сватова, онда није добро само млади и младожењи |
ати, ниси требала да допустиш, да дотле дође.{S} И сад ми не помаже сва моја памет и све школов |
атери, и ако су они могли учинити да не дође до тога.{S} И мисли њене, и песме које је најрадиј |
ецу по селу.</p> <p>Мало који дан да не дође господин попи, једноме или другоме, Аркадија цркве |
а! увек наљутило патка).{S} А поп Спири дође напослетку смешно, одобровољи се па вели:{S} Иди б |
оја Сида, <pb n="29" /> — ал’ кад човек дође код вас, а ви онда не знате шта је доста; ви онда |
а је стрчала, да је све тутњило, кад им дође и рече неко да је дошао нови учитељ.</p> <p>За пол |
milestone unit="subSection" /> <p>У том дође и г. Пера у село и зби се оно што је читаоцима већ |
ођ’те нам!{S} Ми тако волемо кад нам ко дође у госте!...{S} Ја не могу од деце, а њој је бар ла |
у гости!... „Ми тако волемо кад нам ко дође у гости,“ — понавља у себи путник речи Јулине, па |
па збогом.{S} Па паз’те на кућу.{S} Ако дође Лоренц Чифутин, кажи му, да ћу у Суботу овде бити, |
а... било је и којекако.{S} Ал’ од како дође онај младић; не слуша ме више ни једна ни друга, п |
по мало, Бога ми, и зачуди, кад му тако дође Аркадија црквењак, па га позове да крсти.</p> <p>— |
, к’о од беде.{S} Тек кад нам тако неко дође онда још и ’хоће, а иначе не можемо је намолити.{S |
д им, то јест, што непријатно и страшно дође у снивању.{S} По авлији видиш дању само брбљаве и |
жила рад у башти, и решила се, кад опет дође на плот, да му одговори, да је она засад татина и |
насрћу.</p> <pb n="420" /> <p>А путнику дође мало лакше.{S} Дође му воља и зажели да упрегне ше |
е крајње равнодушне.</p> <p>На послетку дође и тај дан, стиже и нови учитељ.</p> <milestone uni |
дете моје, не слушај ти тату...{S} Њему дође тако понекад па му срце и душа да секире човека.</ |
ула, а окопава све што јој под мотичицу дође.</p> <p>— Фрајла-Јуло, — осмели се опет Шаца, и за |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дође и дан свадбе и венчања.{S} Освануо је лепи Ђурђев |
и Аркадија и меће преда њ књигу.</p> <p>Дође ред на новог учитеља да прихвати.{S} Кад пусти гла |
ајде, ’лади се вечера на асталу.</p> <p>Дође и поп Ћира.</p> <p>Поседаше сви а гђа попадија с ц |
је и сама у очајању толико пута рекла: „Дође ми да се и сама обесим крај штогла, да му буде срц |
све ми међеду под нос, па онда, знате, дођем к’о мало к себи!...</p> <p>— О, о, о!{S} Јадна фр |
ја ноћас сневала, још ни сад не могу да дођем к себи од чуда откуд ја то да сневам!{S} Ајде-де |
елики Петак, па нећу умети ни једне кад дођем пред његову Екселенцију.</p> <p>— Еј, да ми је, Ћ |
нице.{S} Ја мом пинчики, само кажем кад дођем: „Пинчили, пинчили“! а он, шпицпуб један мали, са |
гој попадији, — све се канем да једаред дођем код вас на једно пола дана, па да ви мене лепо на |
лом и вуче преко сокака.</p> <p>— Да им дођемо у гости!... „Ми тако волемо кад нам ко дође у го |
нечега, па вели:</p> <p>— Хе.. та.. да дођете, господине, да крстите.. овај..{S} Вуји Ирошу.. |
вако:</p> <p>— Господине... моле вас да дођете... чекају вас у порти пред црквом, да крстите но |
ја сам баш мислила, да пошљем по вас да дођете; или да нас чекате код вас.</p> <p>— Ето видите, |
драге воље, кад год је вама згодно.{S} Дођите ето једне недеље пре подне, а поведите и Меланиј |
/> па све кажеду:{S} Та умирите се, ал’ дођите к себи, фрау-Габриела!{S} Само забадава себе упр |
а за њом гђа Перса, — а ви онда ето бар дођите сутра после подне, да помогнете и екшплицирате м |
у кући, то је к’о свето; па зато, ето, дођо’ да видим, да није пукла славина, ил’ да нису преш |
к мени. „Срдили се ви или не срдили, ја дођо’ каже, на једну чашицу.“ Кад ал’ јест, врага, чаши |
рече и тресну ногом љутито.</p> <p>Оне дођоше а поп Спира их узе преда се.</p> <p>Нико дотле у |
ље.</p> <p>— Докле?{S} Докле му опет не дођу лутке!{S} Ту човек не уме да буде доста паметан, — |
нешто, на нашу срећу, сетити па да нам дођу мало.{S} Чисто ми глува и пуста кућа без њих!“ Па |
овек!{S} Не зна ни кад проживи, а текем дођу године!{S} Па ми паде сад и то на ум, Боже, какав |
ду пођу,</l> <l>На воду пођу под пенџер дођу</l> <l>Па позоведу Јулу девојку:</l> <l>„Ајде на в |
шта оне помаже он тера своје.{S} Кад му дођу лутке он заћути; девиза као да му је: „Све ил’ ниш |
памет!{S} То је желела и молила Бога да дожави па онда немари да склопи очи.{S} Међутим њен зет |
оз капију.{S} Ето тако смо време, Ћиро, доживели и дочекали.{S} К’о да смо последњи у селу!</p> |
грешних, — али ово чудо је први пут сад доживео!{S} Одмах се прибере и замоли старога <pb n="16 |
добити три крајцаре у једаред — то није доживео још нико у селу), а нови учитељ се упути журно |
сећа свега што је вечерас чуо и видео и доживео.{S} Сећа се, како су двапут силазили у подрум п |
"141" /> се и не може описати, то вреди доживети и осетити и после га се довека сећати.{S} Мило |
д није ни било, па окупи молити Бога да доживи да види Ђуру, средњега брата, да је отворио дућа |
рожданику ми пише: да <pb n="254" /> ћу доживити и читаву стотину и још три радош.</p> <p>— Шал |
где се износе људи каквих нигде нема и доживљаји којих не може бити у реалности; типова људи к |
ма на њему, или приповеда о каквом свом доживљају где је био на рубу или ивици пропасти па је з |
а то им је попадија оцекла парче леба и дозволила им да се попну и натресу себи дуда.{S} Могли |
, господин-попо, а зар ми нисте ви сами дозволили, да још једнога <pb n="285" /> могу примити н |
е, жито или кукуруз.</p> <p>— Хоћете л’ дозволити да вас мало одменим? — пита путник.</p> <p>— |
је или ишла к њој или <pb n="232" /> је дозивала к себи; тек да јој је увек на очима и да је ра |
уће, него је с авлијских врата викала и дозивала домаћице и женску чељад, да им каже шта је чул |
још не знам.{S} Ја пазим, ал’ још нисам дозн’о.</p> <p>— Па гледај да дознаш!{S} А знаш ли, она |
Меланији, то писац никако није могао да дозна), па да не осећа, него да је као камен према ласк |
; да се изеде жива.{S} Како само већ да дозна: какав је гост, како изгледа и шта ће се разговар |
евао једну песму и по прилици је, да не дозна мама, предао Јули.</p> <p>У песми је испевана њег |
чере одлазила.{S} Преко ње је гђа Перса дознавала многе ствари из разговора који су се често во |
и фрау-Цвечкенмајерка, а ова последња, дознала је, као бабица, још и то, да ће госпођа Перса < |
сти по селу.</p> <p>Која је од њих прва дознала за тај страшан догађај, то вам писац не уме да |
су једна другој рапортирале што је која дознала и после разносиле врло савесно и ревносно новос |
ри из гђа-Персине куће.{S} Много штошта дознала је тек тада гђа Сида па и то: откад је управо ф |
ајде, али кад му (то јест томе клавиру) дознате историју, онда се нећете толико чудити.{S} Њега |
то ће већ читаоци из следеће две Главе дознати.</p> </div> <pb n="320" /> <div type="chapter" |
ead> <p> <hi>Из ње ће радознали читаоци дознати (из разговора поп-Ћире са госпођом Персом) шта |
Ко их је спевао, то се никад није могло дознати, али је врло јака сумња остала на Тими „шрајбер |
и.</p> <p>Шта је од свега овога истина, дознаће читалац из следећих Глава, које ће краће али не |
<p>Шта је одмах следећег секунда било, дознаће читаоци одмах у следећој Глави од једне са свим |
још нисам дозн’о.</p> <p>— Па гледај да дознаш!{S} А знаш ли, онако, који би паор к’о мог’о да |
ме треба тај се само потруди и нађе га, дозове га кући, па хартију и бокал вина пред њега, а ве |
дан одшета до школе и цуња по авлији, и дозове децу да му праве калабалук; некако му лакше кад |
е на моју конту да се запише.{S} За тим дозове свога секретара, једног младог и финог ђакона, п |
е, веле, притајали, јер су увидели, да, доиста, нису у туђем свету комотни као код своје куће, |
па и он гледа поиздаље и вели: „Доиста, доиста!{S} Зуб никако није од, на пример, каквог крштен |
омадне да је у љутини казала.</p> <p>И, доиста, сутра дан, чим је чула тамбуру, одмах је понела |
е добити!</p> <p>— О, госпојица Јула је доиста симпатична девојчица, — вели Пера коме се учини |
је од кога стаситији и лепши, и тиме је доиста показала да је добра машамода и да има укуса, па |
ote> <p>Глас јој је мало дрхтао, али је доиста лепо певала.{S} Док је певала гледала је једнако |
је тако не онако на памет, него што је доиста личила и на једно и на друго.{S} Што се год добр |
<p>— Мило ми је! — вели гђа Сида.{S} И доиста било јој је мило!{S} Чим га је видела, допао јој |
мука и невоља, а нема му лека!</p> <p>И доиста, ко га није поправљао и дотеривао, па ништа!{S} |
абета, да седне господин Пера.</p> <p>И доиста било је неколико књига тако отворених и почетих, |
извиди ту ствар и да му јави.</p> <p>И доиста, Јула се исповедила мами.{S} Казала јој је све.{ |
а’ мисли да је неки вандрокаш.</p> <p>И доиста то је било нужно, јер Лекин зељов мање је лајао |
вако и у мојој кући и у селу!“</p> <p>И доиста је спремљено свега и свачега.{S} Велика соба и д |
асно зевање.</p> <p>Тиме се заврши овај доиста буран дан.</p> </div> <pb n="126" /> <div type=" |
замисли па ћути; и њој изгледа да је то доиста један фелер.</p> <p>—...{S} Те још какав фелер.. |
’о и он па и он гледа поиздаље и вели: „Доиста, доиста!{S} Зуб никако није од, на пример, какво |
рпи, сметало јој је, управо кварило њен дојакошњи ред и навику.{S} И она је научила свако предв |
се сита најада и потужи на, тако рећи, дојучерању своју најбољу другу и пријатељицу.{S} Најпре |
ке“ песме, каже да је певао: „Вино пије Дојчин Петар“, и „Катице прехвална, свем свету јавна“.{ |
’ ме није ударила, па каже: „Не дам ја, док сам ја жива, — каже, — моје дете у Швапску кућу; у |
ла, а попадија га је једнако утишавала, док се напослетку није мало смирио и оставио јој одреше |
ам, — каже, — лупала главу и штудирала, док сам се досетила тој њеној унцутарији.“ Ето тако су |
учинило, што се Јула тако лако утешила, док јој мама још једнако праскала због Меланијиног успе |
а после удаје све већма и већма венула, док није и увенула.{S} Кроз плач ће вам признати, да је |
није продало и покрало за оно три дана, док је вашар трајао, а сада ништа не чујеш!{S} Тишина, |
д ураде</hi> </p> <p>Ово неколико дана, док су обе попадије меховима мрзости и пакости једнако |
тане у џепу, опет нећу имати мирна сна, док га се не курталишем! — рече поп Опира и изађе у авл |
апотеке.</p> <p>— Баш нећу имати мира, док и себи не купим —</p> <p>— Јесте, врло леп циц!{S} |
ак и неки род, или боље рећи: биће род, док се само неки њихови, који невенчано живе, венчају.< |
.. нек причува ону шену Генофефу, каже, док је нису спевали паори у шору!“</p> <p>— Охо! — рече |
само гледа у лево у земљу, па све везе, док се не озноји испод носа, па добије к’о неке мале бр |
ли; а нико други, него он, укр’о ми је, док сам ја спав’о, онај мој <foreign xml:lang="la">corp |
> <p>Овде ће, мислим, бити најзгодније, док гости пију кафу и јаузнују, да упознам мало боље чи |
, хвалили један другога глас и пјеније, док се није поп-Спира вратио и домаћица их још по једар |
шкорпу крофни и то за оно кратко време, док је пре ручка курисао домаћици.{S} А домаћица стоји |
и зуб!{S} Вуку паора од јутра до подне, док му ишчупају зуб, па још с драге воље пристаје човек |
д само молим Бога да ме не узме к себи, док му баба не сашије гаћице.“ А кад му је сашила, а он |
час га преотимали Монастерлијини Срби, док се на послетку није стално скрасио у српском народу |
е по некад <pb n="165" /> обичаја ради, док и тога не нестане напослетку.</p> <p>Мрак је притис |
у животу, неће се, зарек’о се, смирити, док поп Спира не скине и браду и бркове да изгледа к’о |
псују, праскају и беде ма кога по кући, док им напрстак не спадне с прста. „О, убио те Бог, Пер |
ула“</hi>, — не питај нег одма’ узимај, док није други дочеп’о! — рече Рада блажено баш онако с |
да се и не разговара пре са поп-Спиром, док се најпре не разговори с тетком „тога момка“.{S} А |
ије ишчупао колац за који је био везан, док није опазио и поп-Спиру и тако се обавестио и умири |
ули какве је муке им’о отац поп-Спирин, док га је натер’о да се школује?{S} То је салашар.{S} Т |
hi>ове</hi> коже не изиђо’!...{S} Него, док се та комедија не сврши, кажи, Бога ти, <hi>момку</ |
трговче, ти си се канда опет почастио, док сам ја била тамо напољу! — вели му бирташица кад од |
на на другу, па се њихају и смеју тако, док их мамице не опомену да то није лепо!{S} А кад наст |
кажем, срећна!{S} Све ми нешто фалило, док су били фаше, па сам била, нећете ми веровати, гнед |
} Та ти и не знаш, како је све то ишло, док је дошло до густога.</p> <p>— И <hi>нећу</hi> да зн |
читаво пола сата терати на сваку форму, док сам је једва у зло доба истер’о да буде к’о што тре |
иља крај мора, непомичан на свом месту, док се све око њега љуља као таласи на узбурканом мору. |
ију ковача, да држи ону његову певницу, док он часком не оде.{S} Орестија, који је ванредно пев |
е узме...{S} Здрави смо... а већ чућеш, док се одмориш, све красне ствари... све лепша иза лепш |
ознаје се да је већ јесен... дан краћи; док опереш судове и поспремаш, а оно се већ и смркло!{S |
Е, ал’, бо’ме, и томе је било краја!{S} Док су <hi>мене</hi> слушали, и док сам <hi>ја</hi> мог |
све то, кад вечерас ниси ни за шта!{S} Док ми све не опереш, не надај се боме фруштуку.{S} А, |
њом девојчуром, опет их оставила ту!{S} Док се само окренеш, окрену наопако кућу ови млађи!</p> |
о дрхтао, али је доиста лепо певала.{S} Док је певала гледала је једнако преда се, између строф |
јуцне опет па опет чита даље новине.{S} Док прочита новине и попије тако сатљик вина и холбу во |
квењак, а мало ђаци, тако наизменце.{S} Док црквењак или ђаци певају, господин попа мисли у пам |
трефи, да падне у Среду или у Петак.{S} Док је лето, они хоће нешто и да отрпе, па ћуте али тув |
није ни замерити, што је тако пис’о.{S} Док сам ја жив, биће овако и у мојој кући и у селу!“</p |
евао али сад му много смета старост.{S} Док је он певао, учитељ се представио црквењаку Аркадиј |
/p> <p>Одоше обојица у побочну собу.{S} Док су се она тамо забавили, дотле се у кујни спремало |
ким вратима па се нешто разговарају.{S} Док се они разговарају <pb n="48" /> имаће прилике чита |
добро то што ћу ти сад издиктирати:{S} Док га не видим обријаног, да му лице изгледа клот к’о |
p>— Нека, нека! — извињава га путник. — Док нарасте биће он већ послушнији!...{S} Сирома’ Бечли |
ра бавећег се на поправци у Куфштајну — Док су ови разгледали фотографије, гђа Перса је посматр |
ти писмо, толико је свака писмена!{S} А док није он, исти Трифун учитељ, дошао, било је муке и |
толике куће и сокаке што их чувам.{S} А док ја чувам толике сокаке, колико би’ тек ондак треб’о |
“ па извесно неће моћи одбити.</p> <p>А док је био поп-Спира на путу, гђа Сида је по неколико п |
, — храбри је поп Спира. — Не дам се ја док сам жив!...{S} Таман!{S} Макар одн’о ђаво ланац два |
p>Шаца је ишао полако све испод багрења док није дошао близу поп-Спирине куће.{S} Тад му је јач |
!{S} Ту се завукла у комшиску сламу, па док нису краве дошле кући, није смела ни носа промолити |
зиђоше ове сексеруше банке све горе; па док могу — добро, а кад удари руда у брег, а ја ћу, што |
рофне и баца их у корпу иза себе.{S} Па док се домаћица забавља око оне што цврчи у великој гво |
се гостима и шта ти ту још нема!{S} Та док је видим, знам је и шта мисли!{S} Гледам је к’о да |
га је фрау-Габриела замолила да не пуца док је она у авлији, јер каже, да има врло хаглих уши.< |
орених вратих стоји и гледа за њим, све док не савије у други сокак; а кад савије у други сокак |
остао са ражјапљеним устима од чуда све док му нису казали да заклопи уста и да иде спавати.{S} |
лином ђувегији.{S} Тако су ћеретале све док није Жужа већ мало и обезобразила па постала и суви |
оног жутог фурт чеши руком по лећи све док једе, халав је па гура свуд њушку и отима од други’ |
тако то сваку ноћ ради, и тако то траје док петли не запевају, а онда одједаред као да у земљу |
му плаћали два сексера и то што попије док пише и напише писмо.{S} Коме треба тај се само потр |
тужно маукале комшинске мачке све дотле док не изгубе глас и очи им не избеле.</p> <p>Нико живи |
ње Христово пред забленутим домаћима, и док их онај пети иза врата, <hi>стари Пера</hi> из <hi> |
образила па постала и сувише интимна, и док нису чуле мамину заповест „Ајд’ леж’те“ и тек онда |
рам; то вуку воду да баба опере ноге, и док пере он грди и издаје наредбе за сутра.{S} За тим ј |
реди Пери Тоцилову кад да их пробуди, и док се он напољу бавио а домаћица у кујни нешто цуњала, |
аја!{S} Док су <hi>мене</hi> слушали, и док сам <hi>ја</hi> могла... било је и којекако.{S} Ал’ |
е баш кад су се разговарали с гостом, и док су тражили и хватали мачка, она је имала времена да |
алова па колики је дуг носом о земљу, и док се он освестио и дигао, она је комотно могла скочит |
се и њему јако допала Јула попина.{S} И док је он њу сматрао као недостижени идеал, којега је с |
нарочито дош’о био Пери Тоцилову.{S} И док су они тамо певали и кикотали чешљајући перје, дотл |
а Рокса вија живину по авлији.</p> <p>И док су се комшијска деца, читаво једно туце — потрпала |
ван као данашњи сватовски дан.</p> <p>И док су рођаке још нешто шушкале и опремале око Јуле код |
да ти јавим једну вест коју смо добили док сте ви били на путу.{S} Наш Шаца добио онај тал.{S} |
ти!{S} Запушићу му уста, да ће памтити док је жив кад се са мном дишпут’о.</p> <p>— А можеш му |
аопако, не би било?!{S} Што кажу: човек док је жив он полаже нешто на надежду, нада се!{S} Ја с |
ћ је благо што је срцу драго.“ Међу тим док је Јула силазила, и као звезда залазила за оризонат |
.{S} Памти га госпоја Перса још дететом док је била, кад је донет; од оно доба па до данас нису |
, онако улопана, пред поп-Ћирином кућом док је Пера Тоцилов пунио лулу и кресао оцилом и псовао |
одине, село.{S} Биће вам прилично тешко док се не навикнете, а нарочито ако сте самац.{S} Жењен |
је, обешењак, да изврне туђа кола само док запне левчом о левчу!...{S} И после, ’хоће да пије. |
пред вратима и чуо и присуствовао само док су се свађали, а чим је чуо неку лупу у соби, он је |
о’ме!{S} Па опет људ’ма све нешто тесно док су живи!{S} Гледам баш нашу господу парохе, поп-Ћир |
> да не долази и не пролази улицом, бар док се поп-Спира не врати с пута.{S} И за то Шаце и нем |
не би баш и скинули мало с кола... бар док се коњи одморе и наране?...{S} Да отворим капију, ’ |
.</l> <p>И ту хтеде да заврши Јула, јер док је певала сва је чисто горела од стида а око <pb n= |
ено — умеју већ и сами понудити.{S} Јер док <hi>Ирод</hi> и <hi>Мелхиор</hi> и <hi>Валтазар</hi |
и фишкала нашао; а тераће, кажу, процес док траје фишкала и ланаца.{S} А, кажу, да су му већ по |
ред кућом где поседише мало у разговору док им не јавише: да изволе, супа је на столу.</p> <p>Г |
е и праунуцима гаћице — а по тестаменту док је она жива, она све ужива и не сме се ништа ни про |
сас Јулом и господином било свршено још док је овај богословац био... кажу, да је одма’ сутра д |
ке кућевне ствари и учи се виршафту још док је за времена“ —</p> <p>— Богме чита и моја Јула и |
l>Сутра ће т’ мајка већма жалити</l> <l>Док твоје друге на воду пођу,</l> <l>На воду пођу под п |
јмлађи чланови Шаца и Јуца</hi> </p> <p>Док је ово овако било код поп-Ћириних, каква дивна и пр |
овопролитија“ неког, биће, биће!</p> <p>Док се они тако разговарају, чаше се непрестано пуне и |
ноћу „бунцала само на немецком“.</p> <p>Док се гости намештали и пауза трајала, уђе Ержа са пос |
’о бојтарова капа.{S} Лаку ноћ!“</p> <p>Док мало после и то не умукне заједно са нестанком оних |
чешљају; чује се песма:</p> <quote> <l>„Док стане <hi>туђа</hi> плести па клети,</l> <l>И туђа |
ништа од свега тога, а он, каж’те, нека докаже, да је то све <hi>тако</hi> било, к’о што он каж |
спласнуо, а зуба нема — е, па ондак нек докаже ако је мајстор.</p> <p>— Е па то и ја знам, ал’ |
и, сто си ми пути пао на памет, а да ти докажем, да сам те се са захвалношћу сећао, — рече поп |
; оборило би и самог Голијата!</p> <p>— Доказ је поп Ћира!{S} Ал’ је и повук’о, ха ха ха!</p> < |
доброга пастира пароха Спиру, а видљив доказ и знак тога његова задовољства и благонаклоности |
ецедерским меденим колачима, најбољи су доказ јаке песничке жице Тиме шрајбера) а наљућен и увр |
p> <p>— Вероваћу, али дајте ми прилике, доказа и времена.</p> <p>— Па... дакле да вас, не узнем |
истога.{S} Тужи поп-Спиру, а додаје, да доказе о свему, што се односи на сукоб и следеће, чува |
меју, као што је већ познато и не треба доказивати, мало и умеравати и „политички“ владати, али |
једна од друге све лепша и пријатнија, докле се у једаред није нашао далеко изван села, чак на |
„А ди се то део мој човек?“ пита жена, докле га не нађе под столом. „Јао, терету мој!“ виче же |
о једну поруџбину превлачио на хартији, докле није све тачно по инвентару набавио. — Поп Спира |
жену к’о што је она! и то иде све тако, докле га Тинкуца не истера да нахрани свиње које грокћу |
авадила је с мужем па долази сваку ноћ; докле је ту, све се чују издалека шијачке гајде како та |
бу.</p> <p>— Ајде доста већ једаред!{S} Докле ћете?{S} Кад почнете а ви не знате шта је доста!. |
ити тако добре воље.</p> <p>— Докле?{S} Докле му опет не дођу лутке!{S} Ту човек не уме да буде |
лепушката млада удовица из комшилука. — Докле ћеш самовати, Нићо, тако, к’о нико твој?</p> <p>— |
докле ће бити тако добре воље.</p> <p>— Докле?{S} Докле му опет не дођу лутке!{S} Ту човек не у |
ваком њивом два дуда, па се по њима зна докле је чија њива.{S} Све је сада суморно, и њиве и др |
језика, и једну окрајку ’леба.</p> <p>И докле Ђука спрема за Нићу, овај се разговара с укућаним |
дијалог, јер је баш приповедао поп-Ћири докле мисли хранити и кад мисли заклати крмка. — Та, шт |
уму прегледано је и одређено да се точи докле и један из весеља тражио буде.{S} А веселиће се ц |
се ваљда сан па избија!{S} Не знам само докле ће бити тако добре воље.</p> <p>— Докле?{S} Докле |
Херуфику, а учитељ опет предику.</p> <p>Докле се поп Спира и поп Ћира разговарали седео је г. П |
одвез’о — па <hi>он</hi> да се какогођ докопа зуба.</p> <p>— А знаш ли бар који ће да га вози? |
визави по какав млад јурат, медецинар, доктор, официр уланерски, хусарски, инфантериски па чак |
и сват ће бити г. Кипра нотарош, кум г. Доктор (Шацин будући колега), а девер ће бити један јур |
елико се помирила тим мишљу, да је Шаца доктор, или још боље „Александар доктор“, добра партија |
а вармеђа и сви га титулирају: господин доктор Шандор, само му гђа Перса још никако не признаје |
о: онај брица! „Та ни му је ни дека био доктор!“ додаје пакосно.</p> <p>Обојица живе сад у варо |
е Шаца доктор, или још боље „Александар доктор“, добра партија за њену Јулу.</p> <p>Одмах сутра |
ги их друкчије и не зове него „господин-доктор“.{S} Господин хирург иде после подне у касину, т |
је...{S} Ено, конзилијум од Бечкеречких доктора скупио се у болесничкој кући, па кажеду: доња в |
и ће у Беч да штудира хирургију и зубни докторат!...{S} Да <hi>намешћа зубе</hi> и вилице... ак |
ом, а и сами се звали докторима и друге докторе звали „колегама“.{S} Па и други их друкчије и н |
екаром, ритмајстором, а и сами се звали докторима и друге докторе звали „колегама“.{S} Па и дру |
дана после господин-Перина доласка.{S} Долазак г. Пере није изменио битно ништа, — а могао је |
уђе поребарке.{S} Попини су чули већ за долазак учитељев; дотрчао је <pb n="47" /> и известио и |
Чивутина у трафикану на комовицу.{S} А долазе још неколико капуташа и житарски трговци што јед |
као она древна божица Церера.{S} За тим долазе силне друге слике.{S} Неки солгабирови са зашиље |
на своју снаху, завадила је с мужем па долази сваку ноћ; докле је ту, све се чују издалека шиј |
це, па на њему оставио дућан... а сутра долази, рано.</p> <p>— Фала Богу, кад је само због тога |
а.{S} С тога чак и комшија комшији ређе долази, нарочито ако нису један уз другога него преко п |
во неколика дана и <pb n="334" /> да не долази и не пролази улицом, бар док се поп-Спира не вра |
киња!</p> <p>А господин попа чешће и не долази кући, него с гробља право кући „усопшчега“ на да |
анимала село била та, што кроз који дан долази нови учитељ на место старог.{S} Ишчекивао се сва |
рау-Цвечкенмајерке.{S} Она ми сваки дан долази на јаузн, па ме тако салети да напослетку попуст |
А кад оно нисте ви него какав Жида што долази за перје, жито или кукуруз.</p> <p>— Хоћете л’ д |
апита поп Спира.</p> <p>— Јест, ал’ бар долази <hi>дањом</hi>... а ту су и старији!...{S} А код |
то је, што се није дала дуго молити.{S} Долазила је често и незвана.{S} Она је поваздан била по |
иде, а она каже: „Није она од јутрос ни долазила.“ А ја опет тражим, а она, шта мислите!{S} Зав |
> <p>Ни Јула ни Шаца нису неколико дана долазили у башту.{S} Прва је Јула попустила и дошла.{S} |
та, а то је било само онда кад су гости долазили.</p> <p>Фрајла Јула је могла у паузама да живи |
о па каже: „Хе, ко је оданде, одакле ја долазим, тог тешко познаду.{S} Ето, каже, и мене, па мо |
одврнули славину...{S} А ретко, дете, и долазим у башту.{S} Нешто сам ти слаба... једва се вуче |
заплетали.{S} Пера је редовно сваки дан долазио поп-Ћиринима а тек једаред или највише дваред а |
и дошла.{S} Од тог дана је опет почела долазити свакога дана, па пре подне је плевила а после |
Петка —</p> <p>— Онда нисте требали ни долазити! — пребацује јој госпоја Перса.</p> <p>— Знам, |
из завршетка прошле Главе, и опет није долазно три дана, и зарекао се, да неће никад више доћи |
е и неколико дана после господин-Перина доласка.{S} Долазак г. Пере није изменио битно ништа, — |
<p>Г. Пера се одмах други трећи дан по доласку у село нашао у чуду, па не уме младић да се нађ |
ев, и посрамио га својом уздржљивошћу и долготерпљенијем — а то више вреди него да сам га бацио |
/hi> да ми пасира! — па стаде и погледа доле и виде да је сасвим тако. — Уф, уф!{S} Куд сам сад |
рече поп Олуја терајући густе димове на доле преко камиша на нову стиву лулу.</p> <pb n="326" / |
па се и она шета; он на горе, а она па доле.</p> <pb n="342" /> <p>— Не знам ја те твоје ребус |
ију, шта ли?{S} Чујеш, Ћиро... и бркове доле!{S} И да сам ја којом срећом на твом месту, ја би’ |
зи!{S} И бркове му немој опростити, све доле, све!{S} Све!...</p> <p>— Али, Персида —</p> <p>—. |
рзиш љуцки.{S} Јест, тако је то!{S} Све доле!{S} И браду, и бркове, и...</p> <p>— Али Његово Пр |
сув језик у рукав од кабанице, који је доле завезан <pb n="255" /> и лепо служи и као торба. — |
ило све четворо у плач и дреку, па неће доле, него зову маму да и она седне у кола.</p> <p>— До |
а Јула чирак са лојаном свећом, па трче доле у подрум, па он точи а она му светли.{S} А он се ш |
е им сузе капале по оделу и по рукама и доле по прашини.</p> <p>— Је л’ те да ћете доћи?</p> <p |
лико дана горе именовани је једнако био доле на дну.{S} Ту се дан ноћ задржавао и у не малу бри |
светле и швалерски жмиркају с неба амо доле на заспало село и буднога Шацу у њему, који се жур |
вином.{S} Најразговорнији је поп-Ћира; долива и себи и осталима.{S} Хвали све своје по кући.</ |
ада! — вели љутито-поп Ћира, а попадија долива уља на пламен гнева поп-Ћирина па наставља:</p> |
ла запаљена кандила и мењала „дугмад“ и доливала зејтин.{S} Тих дана у поп-Спириној кући, куд с |
то ја само знам!</p> <p>— Долијаће!{S} Долијаће, Ћиро, ако има Бога, к’о што га и има!{S} Него |
нег’ памети — то ја само знам!</p> <p>— Долијаће!{S} Долијаће, Ћиро, ако има Бога, к’о што га и |
н рит који се пружаше далеко на лево од долме.{S} Подухнули већ и ноћни ветрови, заталасало се |
} Лете коњи к’о бесни широком и високом долмом поред рита, пуца Рада бичем онако из свога распо |
се с њом поп Спира, — ваш гостопријемни дом не може човек никад заборавити.{S} Збогом!</p> <p>— |
ремена на време таванска врата, која је домаћа чељад заборавила да затвори.{S} Псује домаћин за |
а се сушила на сунцу, или тако нешто из домаћег виртшафта, а за то им је попадија оцекла парче |
аћа после на само, и разговара с њим, а домаћи чешљају перје, кикоћу и певају.</p> <p>— Нисам т |
џаку и по осталој кујни тако високо, да домаћи мачак може само видети све то и зазубице добити, |
b n="368" /> и руча и вечера, јер хтели домаћи или не хтели, морају да је задрже на ручак.{S} А |
и сви његова рода, волео миран и уредан домаћи живот.{S} За то је, чим је стао на снагу и поста |
а време.{S} Све, све се променило; само домаћи пето посред њих остао још онај лепи стари, летош |
а се ту нашла и била на услузи збуњеним домаћима.{S} Прича својим накарадним српским језиком и |
чудесно рођење Христово пред забленутим домаћима, и док их онај пети иза врата, <hi>стари Пера< |
бројни, који обично није ни представљен домаћима, скида кобасице, суве језике, шваргле и друго |
ли г. Пера и гледа с изразом дивљења по домаћима и пуца полако језиком. — Бога ми!...{S} А, кол |
{S} Спаси Бог!</p> <p>Куцају се и пију; домаћин пола а поп-Ћира испи целу чашу.{S} Развеселише |
пре да се зауставиш оком и погледом!{S} Домаћин и гост се зауставише на авлијским вратима па се |
ше се сваки час и пуниле и празниле.{S} Домаћин навалио па их једнако нуди, чешће поп-Ћиру с ко |
ма добро познато из Главе Шеснаесте.{S} Домаћин је Нићу почастио, а овај је то, Бога ми, и засл |
а велите?!“</p> <p>Веселе се попови.{S} Домаћин отпева други један псалам: <foreign xml:lang="c |
ћин с којим се онако несвесно куцну.{S} Домаћин испи до пола, а поп-Ћира сву чашу. — Њој, <hi>њ |
ати, јер се сутра раном зором крећу.{S} Домаћин није ништа имао против тога, и гости се дигоше |
чету које се прљи по свима правилима, а домаћин га струже кресачком којом се лети креше трава п |
Аћа па оде, да метне писмо на пошту; а домаћин остаје и задовољан размишља у себи, како нема н |
арају се о хитном путовању попова.{S} А домаћин се једнако чуди Нићи како и откуд он све то зна |
3" /> <p>Куцнуше се; поп-Ћира наискап а домаћин искапи ону осталу полу до дна.</p> <p>— Та, оно |
ш,“ што кажу, изнутра к’о ја? — пита га домаћин.</p> <p>— Е, „лако је ђаволу, што кажу, у риту |
>— А би л’ се приватио малко? — пита га домаћин.</p> <p>— А има л’ штогођ? — пита Нића.</p> <p> |
а <hi>иљадарка</hi>, а, Нићо? — пита га домаћин Пера Тоцилов с кревеца.</p> <p>— Ама не волем т |
А зар још ниси вечер’о, Нићо? — пита га домаћин.</p> <p>— Та знаш, ми „беамтери“ к’о и сва госп |
е се, чесњејши господин-Ћиро, — нуди га домаћин... — Шта, ваљ’да вам се не допада кајгана? — ре |
Добро дошли! — дочекује их и поздравља домаћин. — Каква срећа, каква част.</p> <p>— Боље вас н |
лу до дна.</p> <p>— Та, оно, — наставља домаћин, — ако ћемо баш тако све даље, онако знате — да |
роха тужи и тужака епископу, — наставља домаћин, — и да то још парохијани знају!...{S} Таман по |
шапутање.</p> <p>— А ди га држи? — пита домаћин.</p> <pb n="316" /> <p>— Па ваљ’да је у џепу? — |
’о магарац! — обрецну се на њ из авлије домаћин који је, као сваки попа, радије ишао у госте не |
!</p> <p>— И сланине донеси, — наређује домаћин, — и мало сува језика, и једну окрајку ’леба.</ |
а чељад заборавила да затвори.{S} Псује домаћин заборавне и несавесне млађе и пита, ко је био п |
а ди сте се завукли врагу! — раздера се домаћин и устумара по авлију.{S} У <pb n="305" /> том и |
господства.</p> <p>— Хе хе, — смеје се домаћин, — па што онда пијеш <hi>вина</hi>, кад још нис |
ти не би’, помог’о.{S} Хехе, — смеје се домаћин, — како не би’, како не би’!{S} Та сећаш ли се, |
домаћица у кујни нешто цуњала, дотле се домаћин упустио с поп-Ћиром у други један разговор.</p> |
нако спава и хрче исто онако! — чуди се домаћин!</p> <p>— Спава тај к’о заклан.{S} Да смо какви |
и.</p> <p>— Оче Ћиро, — викну мало јаче домаћин с врата. — Чесњејши...{S} О, оче Кирило! — викн |
ра.</p> <p>— Оче Ћиро, — викну још јаче домаћин. — Спавате л’, а?</p> <p>Опет никаква одговора. |
его“</foreign>.</p> <p>Расположили се и домаћин и поп-Ћира, па се наизменце куцају и певају Пса |
ило, како си прош’о? — запита радознали домаћин кад се нађе насамо с поп-Спиром.</p> <p>— Чрезв |
ањем.</p> <p>— Да боме да спава! — вели домаћин. — А, кога моје вино обори, тај се не диже шале |
>— Ама нема појаса међ ’аљинама! — вели домаћин мало после. — Можда га није ни пон’о.</p> <p>— |
соби.</p> <p>— Нема по џеповима, — вели домаћин с врата. — тражио сам па нема...{S} Све неке му |
ине... а и не рађа се к’о некад, — вели домаћин. — Слабо се рађа, па ваљ’да за то слабо и умире |
/p> <p>-— Ајде дај му, и ракије, — вели домаћин.</p> <p>Донели му и ракије.{S} Пије Нића ракије |
/> <p>— Та коме ви то говорите, — вели домаћин, — та знамо ми већ то одавно!</p> <p>Пију, куца |
п Спира.</p> <p>— Ја све мислим, — вели домаћин, — да су криви наши епископи.{S} Нема више оних |
крено поп-Ћира.</p> <p>— Управо, — вели домаћин, — сва заслуга има се приписати вашој поштовано |
.</p> <p>— Е, е, баш ми је мило, — вели домаћин. — Дакле тек сутра путујете.{S} Бар ћемо се мал |
и.</p> <p>— Е, па да се куцнемо, — вели домаћин: — У здравље родитеља заручницина!</p> <p>Куцај |
и, што кажу, сопутницу у животу, — вели домаћин. — Готово, боље да је <hi>он</hi> ту, па да њем |
/> <p>— Нема ти старога времена. — вели домаћин. — Знам, Боже, некад, па ти свака кућа пуна дец |
е жедан, а и гости су!“ вели раздрагани домаћин. — „Севај, Тино, у подрум по вино,“ додаје г. К |
ио, Нићо! — вели комплиментом задовољни домаћин. — Ала имаш фајн нос, тане му госино!</p> <p>— |
з уста извадили, почитајеми, — прихвати домаћин. — А зар сад то ваља што раде ови новији, данаш |
ниси чула, да се удају обе! — вели јој домаћин.</p> <p>— Е, да!{S} Та шта говорите!{S} А, па д |
вном и лепом обичају, омастити брке сам домаћин.{S} После ће свинче разудити на триста делова, |
лу перјану дуњу, па тихо кикоћу, али им домаћин не чује кикота, па се и он ућути.{S} Само се јо |
<p>— Шта, — вели изненађен и обрадован домаћин. — Зар и ти удајеш?{S} А за кога, за кога?</p> |
рце јој је ударало у грудима, као пијан домаћин кад грува на авлијска врата, ударало да искочи! |
ћинову <pb n="311" /> чашу као да је он домаћин.{S} Разговор је живо и неусиљено текао, чаше се |
"50" /> у њему је под комарником спавао домаћин сам главом.{S} Поп-Спира је био из паорске али |
огим стварима.{S} Из разговора је могао домаћин, поп Олуја приметити, да ни једном ни другом го |
p>— О о о!{S} Та Спиро, — викну радосно домаћин, — та је с’ ти то, Спиро?{S} Ооо!{S} Е, баш, ба |
о гледам, како умеш да једеш! — вели му домаћин, па се примиче и једу заједно, нуди један друго |
> <p>— Е, мој Нићо, мој Нићо, — вели му домаћин, — ко <hi>тебе</hi> има, тај зна шта има!{S} От |
а.</p> <p>— На спасеније! — одговори му домаћин и куца се и с њим а и с поп-Ћиром и то још два |
оп-Ћира и не примети кад му нали у чашу домаћин с којим се онако несвесно куцну.{S} Домаћин исп |
вол’те, прихватите се мало, — понуди их домаћин, кад домаћица унесе кајгану, омиљено путничко ј |
је то курјак...{S} Кајафа је то!</p> <p>Домаћин се опет врати и мало после га изнесе сав радост |
о.{S} Замотај к’о што је и било.</p> <p>Домаћин узе појас, остави га на своје место и врати се |
на задовољство и дивљење <pb n="314" /> домаћина који га од времена на време ободраваше реч’ма: |
а између сваког стиха намигне очима на домаћина као тријумфујући, па вели: „Ај, шта велите?!“< |
Спиро!</p> <p>Путници поседаше.{S} Нуде домаћина.{S} Он се извињава.</p> <p>— А фала, фала!{S} |
Нића ракије, па се прихвата јела и нуди домаћина.</p> <p>— Ово ми је по трећи пут што вечерам в |
тај лако.{S} Ајде, дакле, иди...</p> <p>Домаћина нестаде у гостинској соби.</p> <p>— Нема по џе |
кије?!</p> <p>— То је беамтерска форма, домаћине.{S} А ти ниси био беамтер, па и не знаш, па ни |
иром и метну га пред Нићу.</p> <p>— Па, домаћине, — вели Нића, — зар да вечерам, а прид вечеру |
је данас.</p> <p>— Па како парохијани, домаћине, како; је л’ к’о у старо доба?</p> <p>— Та ја |
ира излазећи из кујне. — Дакле, збогом, домаћине, и фала ти баш од срца, — рече поп Спира излаз |
ајући шал око врата. — Е, па сад, драги домаћине, да се растајемо.{S} Фала на дочеку.</p> <p>— |
о набио оба „сица“, и предњи и стражњи, домаћиновим сеном, тако савесно, да ће се коњи још бар |
ак готов на свађу па чујући замуцкиваше домаћиново и мислећи да је неко од живине вољан да се с |
поп-Спира, као интимнији, доби кревет у домаћиновој спаваћој соби.</p> <p>Мало после уђе домаћи |
да он пије него и сам налива и своју и домаћинову <pb n="311" /> чашу као да је он домаћин.{S} |
а Нићу, овај се разговара с укућанима и домаћином.{S} Њему се обраћа после на само, и разговара |
о се донесе.</p> <p>Изађе и поп Спира с домаћином из собе.{S} Овај га храбри и вели му:</p> <p> |
Спира излазећи из кујне, па се пољуби с домаћином.</p> <p>— Фала и теби на лули, а и вама, драж |
ем који се у оно доба пио у свима бољим домаћинским кућама.</p> <p>Поп-Спира изађе напоље да на |
венчати и умрети у селу, па да се овако домаћинство подигне!{S} И то су само крупније ствари ко |
} Такву исту лулу купио је и поп-Олуји, домаћину.</p> <p>— Боже мој, што ти је човек; не зна шт |
но поп-Ћира и наточи задовољно и себи и домаћину. — Дакле:{S} Спаси Бог!</p> <p>— На Спасеније! |
а пуном чашом да иде у собе да наздрави домаћину и младенцима, па му нису дали, него га слали д |
— вели и поп-Спира силазећи и прилазећи домаћину.</p> <p>— О о о!{S} Та Спиро, — викну радосно |
реба да имају призрења према поштованом домаћину који се целога тога дана труцкао <pb n="359" / |
ме у доба кратких дана и дугих ноћи.{S} Домаћица ће једна другој слати по пун тањир од заклана |
док је пре ручка курисао домаћици.{S} А домаћица стоји крај огњишта зајапурена од врућине и од |
их пробуди, и док се он напољу бавио а домаћица у кујни нешто цуњала, дотле се домаћин упустио |
па не зна човек шта је доста!</p> <p>А домаћица само ћути, а шта му је у себи помислила —, то |
ре, које треба да има једна гостољубива домаћица.{S} А узрока је било већ и сувише.{S} Прво и п |
ка гужвара — па више не тражим да једна домаћица уме своме мужу зготовити ручак.</p> <p>— Та шт |
ама ови незвани гости, кад онима вредна домаћица баци зрна пред кућу; и остаће и преко зиме, и |
ређена кућица, у којој скромна и вредна домаћица уме да води газдинство, да претходи примером, |
раћи. „Прође лето,“ рекла би тек вредна домаћица, „окрач’о дан.{S} Таман опереш судове, а оно с |
{S} А ди су крофне?! — пита га зачуђена домаћица.</p> <p>— Хе, хе, појео их, милостива.</p> <p> |
ући с госпоја-Сидом, која је, као добра домаћица на којој— кућа стоји, имала у виду само економ |
атите се мало, — понуди их домаћин, кад домаћица унесе кајгану, омиљено путничко јело. — Извол’ |
ој спаваћој соби.</p> <p>Мало после уђе домаћица са једном дремљивом чупавом слушкињом и покупи |
им кактусом, куд ћеш с њом, — запита је домаћица која је застала па је гледа а Рокса се клања д |
онако к’о што је требало, — извињава се домаћица, — ал’ ви ћете већ извинити!...{S} Па поздрав’ |
баца их у корпу иза себе.{S} Па док се домаћица забавља око оне што цврчи у великој гвозденој |
такој кући.{S} Испочетка гунђа до душе домаћица и мрзи је, а после, мало по мало, па се сви у |
, да ова буде временом добра кућаница и домаћица, да помаже матери у кујни, да, да и томе подоб |
пјеније, док се није поп-Спира вратио и домаћица их још по једаред послужила пунчем.{S} После п |
је с авлијских врата викала и дозивала домаћице и женску чељад, да им каже шта је чула.{S} На |
де пријатна пара и мирис од њега устима домаћице и она осећа и на целом лицу показује неописану |
а врата.</p> <p>— Фала и вама, дражајша домаћице, — вели рукујући се с њом поп Спира, — ваш гос |
ида учинила све што мржња и љубав једне домаћице учинити може (мржња према гђа Перси и љубав пр |
м млека; давно су већ и помужене биле и домаћице се једна другој хвалиле невероватном количином |
А примеру супруга својих следовале су и домаћице.{S} Кад би се што умесило у једној, слало би с |
’о да полако пири на нешто, онако к’о у домаћице која сече онога часа из рерне извађени врућ ку |
кратко време, док је пре ручка курисао домаћици.{S} А домаћица стоји крај огњишта зајапурена о |
и нови учитељ и узе три комада: за гђу домаћицу где ће бити на ручку, за фрајла-Јулу и за себе |
а је.{S} Е, тај ће, бо’ме, добити добру домаћицу, и, што кажу, сопутницу у животу, — вели домаћ |
а лепа цица! — рече разгледајући хаљину домаћичину.</p> <p>— Код Пишкелесовице на рогљу, у Бечк |
ира, који изгледа тек да је сад схватио домашај поп-Ћириних заједљивих речи. — Кога ви то мисли |
се, шта ми то све фали!“ Или: „Господин-домине, — обратив се Кипри нотарошу, — молим вас лепо, |
о сад, баш к’о за пакост, баш никако да домислим: како!{S} Ја к’о мислим, да <hi>потплатите</hi |
одине... а сад вам је лако, — вели баба домишљајући се да се њој, и на њен рачун, смеју. — Ајде |
S} А да неко, к’о удовац на пример, има домостроитељку по примеру иноверних попова; или да се п |
<p>Колико је лепша слика у поп-Спирином дому.{S} Колико је више хришћанске скрушености <pb n="3 |
ј почести коју сте указали мом скромном дому.</p> <p>— Фала и вама, тако рећи, други „странопри |
је мама била нешто љута а тату баш онда дон’о андрак, да јој се умеша у посао и да јој показује |
} Та залудићу ја њега к’о Дона Игнација Дон Маријана у <title>Љубавном Напитку</title>.</p> <mi |
Преосвештенство, како сам оштећен, — па дон’о неки -веее-лики зуб, та мал’ те неке бити колик’ |
, гледај, ето вас.{S} О, сам вас је Бог дон’о.</p> <p>— Богме, слатка, нећу се моћи дуго ни сам |
се похвалим.{S} Гле’те само, шта ми је дон’о мој Спира на презент.</p> <p>— Аа, врло лепо, врл |
ал’ боље, ајд’ погоди сама, шта сам ти дон’о! — вели а заклопио ствар.</p> <p>— Ју мама, ибера |
нсионату!...{S} Та залудићу ја њега к’о Дона Игнација Дон Маријана у <title>Љубавном Напитку</t |
— вели Пера, — ви сте у праву али само донекле.{S} Ви ту мислите на оне сензационе романе у ко |
о је фрајла Јула сва запурена и румена, донела чорбу и ставила је на сто, то се г. Пера остави |
ћи: от’шла је Јула?</l> <l>Или ће рећи: донела ј’ воде?</l> <pb n="383" /> <l>Или ће рећи: засп |
га шлога, добро очуван али давнашњи.{S} Донела га је гђа Сида у мираз своме попи, и износио се |
ару једну књигу коју је још Јулина баба донела у мираз Јулином деду.{S} На последњем листу свак |
је описан рапорт који је Ержа слушкиња донела и рапортирала га гђи Перси.{S} У њој ће већ чита |
, Јулине суде,</l> <l>Моја је Јула воде донела,</l> <l>Воде донела — ал’ <hi>туђој</hi> мајци,< |
l>Моја је Јула воде донела,</l> <l>Воде донела — ал’ <hi>туђој</hi> мајци,</l> <l>Ни Јуле младе |
е растављали.{S} А у ову кућу она га је донела као део мираза своме попи.{S} Онда је још добар |
Недељу — на ручак.{S} Чим се вратила и донела мачка кога одмах однеше и затворише у „шпајз“, о |
ај му, и ракије, — вели домаћин.</p> <p>Донели му и ракије.{S} Пије Нића ракије, па се прихвата |
оп-Спири, као лојалан Шваба и мештанин, донео младенцима торту на презент.{S} Унели су је торжа |
акви су обично протојерејски штапови, а донео му га је на поклон с једнога вашара мајстор Лекса |
ога дана напао Јулу, што јој је г. Пера донео обећану књигу <title>Преодницу</title>.{S} Шаца ј |
и поп Ћира прихвативши се шунке коју је донео из кола.</p> <p>— ...{S} А узеће ову овде, што је |
гова сопственост</hi>, он га је купио и донео.{S} Да га питам ко руши православије!{S} А он код |
да вас што пре видим, не бих је задуго донео,... само да што дуже мислите на мене.</p> <p>— А |
о вино и он и Јула. — „Децо, нема вина; донес’те вина!{S} Тата је жедан, а и гости су!“ вели ра |
и!“ А кад се добро наруча и врати кући, донесе свачега, и пешкира и пешкирића и шарених торбица |
енчају.</p> <p>Сто се постави и јело се донесе.</p> <p>Изађе и поп Спира с домаћином из собе.{S |
се откотрља, а она га онда моли да јој донесе, па кад јој он донесе лопту а она му зафалује а |
онда моли да јој донесе, па кад јој он донесе лопту а она му зафалује а све преврће с очима и |
о познате дуванкесе које чак и у Србију донесе по неки тестераш.{S} А омладина, фрајла Јула и ф |
Врло добро!{S} Баш и тако имам сутра да донесем госпођици тражену књигу.</p> <p>— Та ман’те их |
сте ми обећали књигу.{S} Догод ми је не донесете, мислићу на вас, <hi>само</hi> на вас.</p> <p> |
зове те господин парок.</p> <p>— Ајде, донеси штогођ Пери, — вели поп Спира, — а можеш и мени. |
а.</p> <p>— Јуцо сине, па кад већ идеш, донеси <pb n="58" /> нам по једну ракију, ако вас смем, |
ужа, дете моје, отрчи ако те не мрзи па донеси мало кромпира из подрума!“ тако би благо рекла к |
е л’ добро диваним?!</p> <p>— И сланине донеси, — наређује домаћин, — и мало сува језика, и јед |
. — И донеси столицу једну, две столице донеси.{S} Имам чрезвичајне сремачке шљивовице, како он |
— рече поп Спира и окрете се госту. — И донеси столицу једну, две столице донеси.{S} Имам чрезв |
из оног геџавог и жебрачког сатљика.{S} Донесу пред госте сатљик вина и холбу воде, па онај меш |
а Перса још дететом док је била, кад је донет; од оно доба па до данас нису се више растављали. |
њу строфу.</p> <p>Тек после свега овога донета је вечера на коју су били задржани многи гости а |
све поименце шта ће Јула у ауштафирунг донети, а тетка Макра је опет изложила уз припомоћ г. н |
пре у себи мислим:{S} О неће л’ Бог ког донети!...{S} Како сам сама, баш би ми таман к’о поруче |
Јуло девојко,</l> <l>Ајде на воду воде донети!“</l> <l>Какав ће мајка одговор дати:</l> <l>Или |
ало него се својски јело.{S} Тек кад су донети на сто уштипци наслагани повисоко на два тањира |
к’о што видим к’о да малаксава.</p> <p>Донеше и вино и чисте чаше и стадоше сипати.{S} Гђа Сид |
опет седне.{S} И опет се мењају тањири, доносе чисте чаше и хладно, скоро наточено, вино, и то |
о, — рече поп Спира и извади из бунде и доносе му једну лепу скупоцену стиву лулу и предаде му |
је сваки дан код <pb n="200" /> њих, и доноси јој све лепе немецке књиге, сентименталне и пуне |
ставља посао, пољуби поп-Спиру у руку и доноси им ракију, поп-Спиро у мањем а Пери у већем стак |
у тежњи да му прочитају с лица, шта им доноси: срећу ил’ несрећу.{S} Виде га расположена, па и |
укчији немешки син!“ — А онај задовољан доноси још један бокал.{S} И њега испразни Аћа па оде, |
већ неколико година дере колико га грло доноси; има гласину к’о бик, па се чује са пола атара к |
е у авлију, и раздера се колико га грло доноси:</p> <p>— Отвор’те капију, ево гостију!</p> <p>— |
испред куће, а она пева кол’ко је грло доноси ону паорску песму: „Пусти Боже све громове твоје |
еновеву.{S} Биче је мама колико је грло доноси, а она се занела па и не чује него се гуши у суз |
сокаку него родна која су сваке године доносила род и стократно наградила негдашњи труд поп-Сп |
или водила са собом кад је лепо, или му доносила кући пошто су у многим кућама мрзили кад му он |
ога фазона, које се пре шездесет година доносиле у мираз, — где горе и пред иконом Св. Ђурђа ку |
и оштри бријаче а певуца кроз зубе.{S} Доносио је понекад и тамбуру; па кад Јула нешто запева, |
према њој.{S} Сваки дан би им одлазио и доносио књиге које су заједно у башти под орахом читали |
купио се у болесничкој кући, па кажеду: доња вилица, Бог да прости!...{S} Бог зна ’хоће л’ и жи |
брже!{S} Куд ћете тако?{S} Та спала вам доња бела сукња, па се вуче; та саплешћете се па ћете р |
ри већ олупани валов био је привезан за доњи крај ђерма да се лакше вуче огроман кабао из бунар |
ег дужа, па се горња половина дигне а у доњој стоји дуван и увек је влажан.</p> <p>А тек попови |
л са тешком лулекањом и са отромбољеном доњом усном. — Извињавао се Сепл да не зна српски ни го |
лепи мали к’о младеж округао фластер на доњу вилицу, к’о бајаги боле га, има бубуљицу, а оно ни |
и својом тако несретно да му је окренуо доњу вилицу чак на леђа!{S} Једва је Софра брица намест |
врло леп циц!{S} Нисте ви први којој се доп’о.</p> <p>— А је л’ остало још у комаду?</p> <p>— Б |
садашња младеж!{S} Свака јој се женска допада —</p> <p>— Та не, ал’ верујте, пала ми на памет |
— А да шта би ти ’тела?{S} Ако ти се не допада та песма, певали смо ми онда и другојаче!</p> <p |
и га домаћин... — Шта, ваљ’да вам се не допада кајгана? — рече поп Олуја терајући густе димове |
истукла.</p> <p>— Но, <hi>то</hi> ми се допада! — вели љутито-поп Ћира, а попадија долива уља н |
ли, може је још и бити!{S} Но, то ми се допада!...{S} Још само треба да вас чуједу... и да вас |
одраваше реч’ма: „А то, то!{S} То ми се допада!“ Испева цео псалам, свих девет стихова, а измеђ |
/p> <p>— Извол’те паприкаша, ако вам се допада; извадите још једаред, — нуди га поп-Спира.</p> |
љајте.{S} Слушајте само!{S} Како вам се допада Меланијин глас и свирање?{S} У селу доста, боме, |
за то она поче:</p> <p>— Па како вам се допада, господине, ово наше место?</p> <pb n="94" /> <p |
страсно <pb n="19" /> оцене, како им се допада милихпрот, торта, штрудла, куглоф и томе подобна |
о се све сваком младом човеку увек више допада.{S} Признајте, зар није к’о што кажем?</p> <p>— |
ерна и стидљива —</p> <p>— И вама се то допада!? — чуди се очевидно мало уплашено гђа Перса. — |
да. — Ко би то и помислио, да вам се то допада?!</p> <p>— Не, не, милостива, верујте.{S} То је |
о га се сећа и чешља онако како се њему допада.{S} Нарочито је леп завршетак песме и он гласи:< |
ћорави па не виде све то.{S} Њима се не допадају скромне и смерне девојке, него ето таке шиндив |
ако ко, ал’ мени, верујте, увек се више допадала и увек ми више импоновала једна добра проста у |
вели поп Спира коме се ни најмање нису допадали разговори о строгим епископима и архиепископим |
је добра парохија за попа, али се није допадало попадији.{S} Меланија се осећала ту — како се |
на је приметила и није јој се то никако допадало.{S} Најпре је разумела из певаних песама Јулин |
, (па показа на њих две,) коме да се не допадне!?</p> <p>— Ју, господине, та то би још врло ран |
сле госпоја попадија изабере што јој се допадне, а остало добије у „плату“ каква Жужа или Ержа |
дговара Меланија. — Откад пре да вам се допадне тако?!{S} Доћи из Карловаца из онаки’ романтиш |
што се одмах у први мах умеју да нађу и допадну у женском друштву са оним досадним стереотипним |
еднако био до овога немилог случаја.{S} Допала му се била и Јула доста; нашао је на њој доста ч |
Питајте само господин проту; како му се допала Молчанска Керувика?</p> <p>— Е, то је видиш, леп |
орба је била пилећа, баш што он воли, и допала му се.{S} За часак покуса из тањира.</p> <p>— Ев |
Тима још страшније, јер се и њему јако допала Јула попина.{S} И док је он њу сматрао као недос |
е, „на фронцле“ песме, а Екселенцији се допале, па му послао црвен појас, кад се вратио у резид |
ри и пољуби га у руку што се овоме јако допало, јер се до сада није баш најпохвалније изражавао |
дан, њен детињаст поглед — све му се то допало и падало му на памет, како би то лепо било кад б |
више него и сам поп.{S} Меланији се ту допало.{S} Велика варош, има фина варошкога света; свег |
било јој је мило!{S} Чим га је видела, допао јој се, а особито јој је мило било, што се то баш |
корак његов у селу и први приказ његов допао се свима, запленио је све, кажем вам све од поп-С |
дај мајку па шацуј ћерку!“ А баш јој се допао чим га је спазила, учтив па смеран, па косу разде |
преко чаше посматрала пијући полако, и допао јој се.{S} И да је г. Пера само имао вешто око, д |
огледа га значајно.{S} А био му се јако допао.{S} Био би то славан поп, мишљаше поп Спира, а по |
еже пијесе које се простацима и не могу допасти, а поучава је један Пемак (кинстлер у тим посло |
’о да су и венчани, па ди би он то сада допустио и какав би опет човек био!{S} Па каже: „Е, баш |
.. код Швабе... а, то тек никако нећемо допустити!{S} Бар код мене <pb n="45" /> није тај обича |
ту је!{S} Ти к’о мати, ниси требала да допустиш, да дотле дође.{S} И сад ми не помаже сва моја |
љада спава, а поп Спира колико му брига допушта, дремуца по мало.{S} Пера бадри коње, кара их, |
ешир к’о да га је са страшила скин’о, а дорац му сав искрпљен, па стао па ме гледа и жалостиво |
енио.{S} На ногама му чизме, на плећима дороц, а преко њега дуга кабаница, испод кабанице рог у |
досно укућани и скидају му и кабаницу и дороц.</p> <p>— Ала да пасје ноћи, тане му госино! — ве |
д нестало, а место њега ост’о само неки дороц, па раширио рукаве па као иде мени, а ја се у том |
пи ситна, киша, па пробија и сиротињски дороц и газдинску кабаницу; пада једнако и прави по пут |
астраганске, на плећи изврнут кожух или дороц и шарена кабаница, а на ногама не <pb n="242" /> |
и плаћали штроф кад коме откине по пола дороца ил’ кабанице.{S} Ја мом пинчики, само кажем кад |
а!{S} Него овако у овом масном шеширу и дороцу, па и не мили ми се ни да погледам кудгођ...{S} |
<hi>дунду</hi> да не ускочи за каквим у дороцу са рогља.</p> <p>— А-а-а!{S} Па то је, Бога ми, |
је лепо од тебе, лепо! — вели поп Спира доручкујући и пружајући и Пери да једе.</p> <p>— А она |
„ауштафирунг“, и сам Бог зна где је све досад био, и где ће још бити!{S} Јер судећи по јачини и |
га баш тако! — чуди се гђа Сока. — Та и досад је било прошевине!{S} Ју, Боже, — чуди се и крсти |
опа поименце, мислим да није било нужно досад да кажем, јер је давно речено, да су сви попови ј |
адозналост у читалаца, а то је, мислим, досада већ прилично постигнуто.{S} И сада бих већ могао |
и Темишвару</hi> </p> <p>Опет подужи и досадан пут.{S} Киша престала.{S} Пера Тоцилов је потер |
у башти.{S} Еле, да не будем дугачак и досадан, толико могу рећи, да се опет разговор отпочео. |
Па... онако... к’о мислим, зар ти се не досади све тако да целим путем ћутиш?...{S} Ја знам да |
риела одједаред оне око себе кад јој се досадило ћутање. — Но, и ви сте ми лепи штуцери, кад пу |
.{S} Па тако и прексутра, тако да се то досадило не само Меланији која се унтерхалтовала, него |
и заплет без којега је свака приповетка досадна</hi> </p> <p>Још одмах тога истога дана у исто |
обично код паметнијег женскиња постану досадни, јер што су знали, то су одмах издекламовали и |
ађу и допадну у женском друштву са оним досадним стереотипним фразама од којих су неколико туце |
ћу и твоју памет, — ману руком поп-Ћира досадно.</p> <p>— Ајд’ уклони се с том лулетином, — вел |
доћи до тога!{S} Више ти, Боже, нећемо досађивати!</p> <p>А Јула јој помаже у послу и кришом п |
p>— Али Сидо... — вели поп Спира, — што досађујеш господину?</p> <p>— О, на против! — вели гост |
увек така кад су врућине и кад јој муве досађују.</p> <p>— Боже!{S} Па зар за то?</p> <p>— Ах, |
деца к’о деца безобразна, па сваки дан досађују господин-попи, а попа их извињава па вели: „Ех |
— лупала главу и штудирала, док сам се досетила тој њеној унцутарији.“ Ето тако су се и пре ог |
како би им доскочила — и на послетку се досетила, славно досетила.</p> <p>У селу нема баш Бог з |
<p>Ето тако је искумстирала гђа Перса и досетила се лепо.{S} Можда ће ко од читалаца овде стати |
ила — и на послетку се досетила, славно досетила.</p> <p>У селу нема баш Бог зна колико полициј |
цимер од жутога плеха.{S} Читаоци ће се досетити, да је Шаца био предмет њених мисли као што је |
у омирски смех укућана изазван шалама и досеткама свуда омиљенога старога Пере из Старога села |
је све добро испало благодарећи његовој досетци; а још је задовољнији био, кад је добио шал, бо |
<pb n="380" /> и замерао му, што је он (Доситеј), иначе тако учен и паметан човек — тако писао |
дова и <title>Собрание Вещеи</title> од Доситеја, а <title>Совѣте Здраваго Разума</title> од ис |
их се човек не може отрести к’о ни онај Доситејев Абу Казем Тамбури, багдатски трговац, што ниј |
, не би се ни узели!...{S} Ваљда смо се Доситејевим филозофијама разговарали!... „Којешта ме пи |
аче, а кад је јео држао се оног златног Доситејевог правила: „Кад једеш једи, а не разговарај н |
Био је један од облигатних поштовалаца Доситијевих, и ако га је мало читао; али се ипак у том |
едрија и задовољнија била тих дана њена доскорашња другарица Меланија.{S} Њен заручник је по ва |
ти.{S} Мислила је и мислила, како би им доскочила — и на послетку се досетила, славно досетила. |
<p>— А како и да познам!{S} И ту су ми доскочили, обешењаци једни!{S} Ја сам мали зуб завио у |
ио сас нашом Меланијом!...{S} Кад би он досп’о у тај свет?!{S} Никад!{S} Него њено изображење и |
о, — чак и онај стари сат поп-Спирин је доспео у чељадску собу, јер је, како је пакосно говорил |
осити кад погледа, међ какву је господу доспео.{S} Стари сват ће бити г. Кипра нотарош, кум г. |
лим, а ја би’ већ —</p> <p>— Но, доста, доста!{S} Знаћу ја већ и сам шта ми треба радити! — реч |
лице и пљесну се рукама. — Доста ми је, доста!{S} Немој ми казивати, нећу да те слушам!{S} Боље |
е к’о да ми је рођена сестра.{S} Дакле, доста до тога, да је настала ’ладноћа међу њиме через м |
о ја велим, а ја би’ већ —</p> <p>— Но, доста, доста!{S} Знаћу ја већ и сам шта ми треба радити |
рмално заробите човека!{S} Ај’те, децо, доста је било ћеретања, оставите што и за сутра, — рече |
и новац које нам је дао Бог, фала Богу, доста и поздрављамо га сви и баба и нана и брата и Ката |
?!!{S} О дете, дете!{S} Ајд’ затвори... доста је... накупиће се комарци опет.</p> <p>— ’хоћу, м |
басипао пољупцима.</p> <p>— Лаку ноћ... доста је, укебаће нас! — шапуће Јула и отима руке за ко |
: „Та имаш ли ти душе... та немој више; доста је!“ А он вели: „Још мало“ па још квари.</p> <p>— |
ром је спалио и тебе са њом заједно!{S} Доста! — грмну гђа Перса и залупи врата за собом па оде |
о, тако да није нужно ни ређати све.{S} Доста што ћу вам рећи, да је Шандор (тако су звали Шацу |
им рече гласно: — Осам, осам, Петре.{S} Доста ће бити и осам сребра.{S} Па, ето, можеш, ако се |
иф?</p> <p>— Е, још ћу и риф држати.{S} Доста што сам отворио четворе очи, а држало је једно Чи |
о, те га је и женски свет радо имао.{S} Доста је само да прође једном сокаком, па се тек осети |
скочи са столице и пљесну се рукама. — Доста ми је, доста!{S} Немој ми казивати, нећу да те сл |
едну собу, из авлије опет две (а испрва доста ће им бита и једна), за тим кујна па чељадска соб |
мотивисано и јасно бити.{S} Биће свега доста к’о воде.</p> <p>Није дакле ни Јула била „каменит |
ог случаја.{S} Допала му се била и Јула доста; нашао је на њој доста чега за вољење.{S} Њено зд |
Тражи друга кола, та бар тога зеља има доста, фала Богу.</p> <p>— Има кола ал’ нема арњева, ми |
ико полицијских уредаба, управо њих има доста, али мало их има који их зарезују у што.{S} Сокак |
а је зовете.</p> <p>— Та да!{S} Има она доста <hi>унтерхалтунга</hi> и код своје куће.{S} Фала |
?</p> <p>— Ал’ за име Бога, Персида, па доста ми је удовлетворенија!{S} Ето, Пера је испросио н |
мо разговарали —</p> <p>— Но, но!{S} Та доста већ једаред, чегртаљке једне, — вели поп Спира. — |
ре, а попови им секли колаче, па новаца доста.{S} Било у селу добрих момака на женидбу и лепих |
ане, земље, винограде, а и готова новца доста.{S} Него извол’те.</p> <p>Пођоше.{S} Поп Спира пр |
свећу и буди и љути бабу.</p> <p>— Ајде доста већ једаред!{S} Докле ћете?{S} Кад почнете а ви н |
дођу лутке!{S} Ту човек не уме да буде доста паметан, — <pb n="27" /> вели попадија. — Једна м |
она онда, како сама вели, не зна шта је доста.{S} Толико навади себи у тањир, да не види онога |
„грундбирн-нудле“ и онда не зна шта је доста.{S} А умела је некако да то тако удеси, да на кра |
једног дана избијати, па не зна шта је доста; стане га лупа к’о мајстора у ковачници, лупа к’о |
узме књигу, та вам ондак не зна шта је доста!{S} Та би вам заборавила и да једе и да пије, кад |
дође код вас, а ви онда не знате шта је доста; ви онда формално заробите човека!{S} Ај’те, децо |
те?{S} Кад почнете а ви не знате шта је доста!...{S} Добро, добро!{S} До’ћете и ви у моје годин |
хе, из ваше руке па не зна човек шта је доста!</p> <p>А домаћица само ћути, а шта му је у себи |
ад се на штогођ наканиш, не знаш шта је доста!“ — кара је гђа Сида и прети јој, да ће издати ба |
немојте ме бедити и ружити — кад ме је доста и онај Бог наружио! — ропће овај нови „Јов“ са ча |
то се она није никад отимала, па јој је доста често и пасирало.{S} Само је госпоја Сида никад н |
видео, али видела је гђа Сида, а то је доста.{S} Видела је, наиме, како гђа Перса брише својом |
ашли и што није било банака, било их је доста, — него што се и један и други тешко растајао с т |
мном.</p> <p>— Е, е, господи никад није доста.{S} Све они мислиду, да ми паори имамо Бог зна ко |
акво те „преко“ наспело!{S} Зар ти није доста било јуче?</p> <p>— А изветрило је то чим сам изи |
еља ће бити и свадба.{S} Па зар ти није доста, кад си му, тако рећи, испред носа уграбила зета? |
ун учитељ, дошао, било је муке и невоље доста кад је требало што написати.</p> <pb n="33" /> <p |
ј Глави повише година, а за то се време доста што-шта изменило, и село и парохијани, и попови и |
осу на више.</p> <p>— Та и запустила се доста.{S} Како ретко свира, још добро и свира.{S} А как |
Један дан је к’о и други.{S} Живот тече доста монотоно и дремљиво као живот какве баке у запећк |
е умем баш казати и екшплицирати, — али доста до тога, да је то поп Спира дочуо, па лепо сео у |
ћо!{S} Е, фала, фала.{S} Па ’хоће л’ ти доста бити тако једна <hi>иљадарка</hi>, а, Нићо? — пит |
огодило није) у селу; и која је, будући доста беспослена, вршила улогу и подмиривала потребу се |
у се била и Јула доста; нашао је на њој доста чега за вољење.{S} Њено здравље, па бујна плава к |
Лала, радио од јутра до мрака и стек’о доста, да <hi>ти</hi> сада не мораш радити, него ти сам |
ће, па да чуваш кућу, кад ти је Бог дао доста од чега ћеш да живиш, него што кочијашиш које куд |
будући зет те куће, наравно да је узео доста учешћа у непријатељству које је тако озбиљан вид |
S} У селу је и кринолин био још једнако доста ретка и бар непопуларна ствар.{S} Кол’ко је само |
риход што је пао на тас у коме се нашло доста крајцара, госпоја-Сосин двогрошак, па чак и један |
а, да правим сплетке.{S} Али сад је већ доста, и сувише.{S} Само кад помислим како су га салети |
ака на удају, а <hi>рогљева</hi> у селу доста баш к’о празника у години, па сваког празника или |
ада Меланијин глас и свирање?{S} У селу доста, боме, и оволико.{S} А то је папина омиљена песма |
} Да ви’ш амишага његова!{S} Па није му доста било, да је наш’о какав тако од словесног створењ |
мо девојке да узмемо.{S} Овде у селу су доста неокретне, стидљиве; не можеш јој кљештама реч је |
оба <pb n="7" /> господина попа имађаху доста посла, а према томе и прихода крштавајући новорођ |
</p> <p>— Одма’, таки! — вели једна још доста лепа жена са повезаним вилицама, па оставља посао |
’ се —</l> <l>Зар нису сеје миле</l> <l>Доста ти нежне биле?</l> <l>Куда ћеш!{S} Врат’ се ој!</ |
ише се, наредише у кући шта треба па се достојанствено поштапајући кренуше у цркву.</p> <p>Поша |
шиске деце.{S} И ако је пазио на себе и достојанствено се понашао, ипак је пропадао међу комшис |
упрљају.{S} Све то иде у цркву полако и достојанствено, да се помоли Богу, да се проразговори, |
већа што ближе цркви.{S} Људи се крећу достојанствено напред, ни један нема лулу у устима него |
и пили узалуд, и пре вас, другима, мање достојнима.{S} Требали смо <hi>прво</hi> у ваше здравље |
{S} А у авлији свачега; једно богатство достојно зависти.{S} Ту су шупе, амбари, голубињаци.{S} |
већ код куће молити Богу; кад зазвони „Достојно“ а оне стану па се прекрсте и очитају „Оченаш“ |
ила шире око врата.{S} Стидела се свога дотадањег страховања и хтела је да се наплати за сав он |
иће <hi>тебикана</hi>, макар ни Арси не дотегло, јербо си ми ти <hi>ближе род!</hi>“ А Нићи мил |
ћ играле чардаш...{S} За то си ти сад и дотер’о до паса!...</p> <p>— Ал’ и јесам био ирош, ао, |
к, а женске су опет за чудо веште па се дотерају, те не може човек никако да сазна праву истину |
коче многи члан вере, али тек очитају и дотерају крају.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
, и вице-звонара!!...{S} Хе, далеко смо дотерали!{S} Не ваља, не ваља ништа ова нова наука.{S} |
о ће онда изгледати, кад <hi>ја</hi> то дотерам!“ — Бадава се госпођа мама отима и вели јој: „Т |
и „ероберунг“ направио, па чак и дотле дотерао, да се дрзнуо понадати да ће му <hi>женом</hi> |
општина, па се преварио, јер, ето, овај дотерао до помоћника на звонари) и пале црквене прангиј |
на житну пијацу; а и код куће су га сви дотеривали, — па ипак ништа!{S} Ено и сад виси на њему |
жута шећера а бркове увек поткресавао и дотеривао — а како да једва не чекају овога новога учит |
/p> <p>И доиста, ко га није поправљао и дотеривао, па ништа!{S} Оправљао га и Лала пудар који ј |
Он је за цело! — мишљаше у себи и хитно дотериваше косу и одело на себи.</p> <p>Затим чује неке |
прегледа је ли све у реду и сравњује и дотерује дуварски сахат са својим џепним и клања се гос |
аље спокојно и натенани умива и глади и дотерује тоалету.</p> <p>Но ми смо се мало повише удали |
је имала диван глас а песма била нова, дотле не певана и не чувена у друштву, па је све очарал |
бавио а домаћица у кујни нешто цуњала, дотле се домаћин упустио с поп-Ћиром у други један разг |
великој гвозденој шерпењи и преврће је, дотле овај узима ону из корпе.</p> <p>— Ију, господин-п |
тамо певали и кикотали чешљајући перје, дотле је Нића исприповедао све и додао, да ће му сутра |
у собу.{S} Док су се она тамо забавили, дотле се у кујни спремало све у присуству Пере Тоцилова |
ручак, а отпочет је живљи разговор.{S} Дотле се јело и помало говорило, а сад је настао разгов |
својим стародревним хумором и шалом, — дотле често онај шести и прекобројни, који обично није |
је и самим тим већ срећан и пресрећан — дотле се, као што се већ увелико приповедало, <hi>он,</ |
, па ћу одмах да се уселим у школу... а дотле ћу се стрпити већ.</p> <p>— Но, квартир још и раз |
к’о мати, ниси требала да допустиш, да дотле дође.{S} И сад ми не помаже сва моја памет и све |
у у Суботу овде бити, па нек ме причека дотле.{S} А ви затварајте <pb n="287" /> рано капију и |
има и тужно маукале комшинске мачке све дотле док не изгубе глас и очи им не избеле.</p> <p>Ник |
написано!?</p> <p>— Злато моје, та неће дотле доћи! — рече потресена гђа Сида. — Не дај Боже!{S |
арабу, и „ероберунг“ направио, па чак и дотле дотерао, да се дрзнуо понадати да ће му <hi>женом |
којих <pb n="11" /> за многе нико живи дотле није знао, а највише зна да приповеда каква Вавик |
иповедала многе интересантне и гђа-Сиди дотле непознате ствари из гђа-Персине куће.{S} Много шт |
у прстом Меланија и гађа га цветом који дотле држаше на грудима. — Знате ли ви да ни један ваш |
фићок ракије, — да ви’ш белаја, ако јој дотле не спласне образ!{S} Отек’о јој, па је к’о што ви |
поп Спира их узе преда се.</p> <p>Нико дотле у кући није знао ни слутио, шта се иза брда ваља, |
же, —- разговара се сама, — дај ми само дотле да живим, да сретнем само ону дебелу бештију.{S} |
"subSection" /> <p>После једнога сахата дотрча Аркадија поп-Спириној кући и затече попа код кућ |
Попини су чули већ за долазак учитељев; дотрчао је <pb n="47" /> и известио их један деран који |
"206" /> дунди белих трепавица, која је дотутњила, — добила сам визиту... немам сад кад.{S} Ајд |
ауставља гђа Перса Перу.</p> <p>— А не, доћи ћу ја већ одмах после вечере, — вели Пера.</p> <p> |
Је л’ те, да ћете доћи?</p> <p>— Јест, доћи ћемо! — прошапта путник. — А сад збогом! — рече по |
се срдимо...</p> <p>— И она... јест’... доћи ћемо чим узмогнемо —</p> <p>— Па гледајте, дођ’те |
ош ће за многом удавачом <pb n="337" /> доћи у нову кућу; јер „зуб времена“ изгледа да је немоћ |
— Откад пре да вам се допадне тако?!{S} Доћи из Карловаца из онаки’ романтиш предела у ову равн |
о, жено!</p> <p>— Сневање, лудорија!{S} Доћи ће ти сутра Глиша Сермијаш, да процуња мало по под |
Јула и стаде љубити те црте очеве... — Доћи ће, Иво, господин попа опет.{S} Је л’ те, да ћете |
ришући сузе и детету и себи кришом... — Доћи ће он опет —</p> <pb n="412" /> <p>— Ваше црте... |
ву маму да и она седне у кола.</p> <p>— Доћи ће попа; сад ће се он вратити! — умирује их путник |
p> <p>— Је л’ те да ћете доћи?</p> <p>— Доћи ћемо, — уверава путник расплакану децу. — Да боме |
е зна да шије.{S} Уф, уф!{S} А морам ја доћи да то поправим — па да видите како ће онда изгледа |
ао све и додао, да ће му сутра оба попа доћи на ноге да се погађају да их вози.{S} Морају путов |
ми је пре тога когођ рек’о да ће до тог доћи.</p> <p>— Па шта каже онај <hi>паор?</hi> — запита |
сутра морате ми обећати да ћете раније доћи и дуже остати, да накнадимо данашњи губитак.</p> < |
не каштигују.</p> <p>— А, до тога неке доћи, — храбри је поп Спира. — Не дам се ја док сам жив |
код г.-натарошевих, — ја ћу мало после доћи.</p> <p>— О, ништа, ништа! — веди гђа натарошевица |
но!?</p> <p>— Злато моје, та неће дотле доћи! — рече потресена гђа Сида. — Не дај Боже!{S} Није |
осподин попа опет.{S} Је л’ те, да ћете доћи?</p> <p>— Јест, доћи ћемо! — прошапта путник. — А |
е по прашини.</p> <p>— Је л’ те да ћете доћи?</p> <p>— Доћи ћемо, — уверава путник расплакану д |
арамо, ја и мој супруг, о томе кад ћете доћи.{S} Мислили смо да већ нећете ни доћи. „Можда се п |
једне, а ви плачете.{S} Да бо’ме да ће доћи.{S} То су наши добри пријатељи, је л’ те, господин |
мањих. — Ајде, Радо, снаго моја, сад ће доћи баба! (А Рада легао у кола па се дере и брани нога |
нас курталиши овога белаја, а више неће доћи до тога!{S} Више ти, Боже, нећемо досађивати!</p> |
м, верујем... бо’ме поп Ћира вам и неће доћи да се пофали...{S} Молим вас за једну чашу воде с |
седи па да чека; бо’ме јој барон и неће доћи, нег’ неко тако!,..{S} Нашла шљука прдавца!</p> <p |
дана, и зарекао се, да неће никад више доћи, ни Бога јој назвати, него ће отићи у свет.{S} Па |
слити да вам је тешко било растати се и доћи амо.{S} Нису ово Карловци; нема овде господства и |
е доћи.{S} Мислили смо да већ нећете ни доћи. „Можда се предомислио,“ разговарамо се: „ваљ’да ј |
ће нас поштедити.</p> <p>— Неће вам ни доћи, не бојте се баш, да је зовете.</p> <p>— Та да!{S} |
по ако ми не верујете, а ја вам нећу ни доћи више никад.{S} Запишите слободно кад ме видите код |
рмално ућуткало и ова не могаше до речи доћи.</p> <p>— А, а, то се не може издржати! — виче Мел |
Господин-попа воле твога бабу, па ће он доћи опет...{S} Он воле бабу —</p> <p>— И маму воле?! — |
ин-попа ће се вратити.{S} Одма’ ће и он доћи; само иде да доведе његову госпоју попадију, а она |
тник расплакану децу. — Да боме да ћемо доћи.</p> <p>— Ето видите, луде једне, а ви плачете.{S} |
све сад мислим: ко ли ће нам, Боже, то доћи и коме је до гошћења сад у ово доба кад су највећи |
ала Богу, Недеља, па ето може и код нас доћи.</p> <p>— Ху!{S} Немој ми бар ти пристајати на јед |
— прекиде је Цвечкенмајерка. — Ја могу доћи у ваше године, ал’ ви у моје, бо’ме, никад више... |
ера и своју венчану жену и њу да узме — дохвати левча од оних кола њихову левчу и фрау-Габриела |
у, избије поп-Ћири левчу из руку, па га дохвати својом тако несретно да му је окренуо доњу вили |
он своје коње поред фрау-Габриелиних и дохвати левчом левчу од тих других кола али их не превр |
нашли код куће, одмах су се сутра дан и дохватили.{S} И један и други, веле, сакрио је левчу по |
ng="cu">„На рѣкахъ вавѵлонскихъ, тамо сѣдохомъ и плакахомъ,“</foreign> — запева поп-Ћира раздра |
помиње.{S} Седамнаест сати; ако то није доцкан, онда никад неће ни бити.</p> <p>— Та ман’те га |
и павори... па по никад, што кажу, тако доцкан, да скоро и не вечерамо од силног беамтерског го |
p> <p>— А можеш му и то рећи: да се <hi>доцкан</hi> сетио.{S} Младић је већ разговарао са мном, |
ге и вазда срећна и задовољна остављала доцне бал; а Јула је знала од швапских игара само некак |
и ту стојиш? — рећи ће гђа Сида која се доцније опет пробудила кад је Јула кинула.</p> <pb n="1 |
брази, румени као брескве дуранцлије (и доцније кад год су га послужили код поп-Ћириних бресква |
тери“ к’о и сва господа, вечерамо много доцније нег ви павори... па по никад, што кажу, тако до |
шуши пулгерској!{S} Тако их спремају за доцнији живот, али их ипак не пуштају напоље преко сока |
шла, да намешта кревете, гђа Сида једва дочека, па ће рећи:</p> <p>— Је си вид’о само ону бешти |
тајало, да хуланер треба неустрашиво да дочека и растера бар десет бака (пешака), — и он је поб |
г. Геце касира, где је раширеним рукама дочека гђа Марта Гецина супруга.</p> <p>— Но, — рече гђ |
једаред покаже на плоту, па да га лепше дочека. „Хе, ваљда је луд да дође, кад га тако дочекује |
против тога, шта више, она би оберучка дочекала таквог зета.</p> <p>— Момак је добар; ништа се |
и дан, да га баба ожени лепо!“ А кад је дочекала и то, и оженила Гавру, а она после остави Гавр |
и постао сам свој газда.{S} Е, и то је дочекала.{S} Сад узела најмлађе унуче Савицу и сад њега |
ртва раније мржње.{S} Пала је јадница и дочекала се на земљу прилично непристојно. „Пази фрајле |
алчика, а баба каже: „Фала Богу кад сам дочекала унука; сад само молим Бога да ме не узме к себ |
S} Ето тако смо време, Ћиро, доживели и дочекали.{S} К’о да смо последњи у селу!</p> <pb n="180 |
ако будем тако срећан <pb n="43" /> па дочекам да се упразни каква добра парохија —</p> <p>— Е |
а нису дирала.{S} По свој прилици ту је дочекао дубоку старост и пошао трагом старијих својих.< |
па је за то и одлагао ту непријатност и дочекао ево последњи дан да погађа кола.{S} А после, ба |
рна пред кућу; и остаће и преко зиме, и дочекаће своје старе знанце и роде и ласте.</p> <p>Све |
и домаћине, да се растајемо.{S} Фала на дочеку.</p> <p>— О, на мало, на мало!{S} Камо срећа, па |
ћуткац! — А сад лаку ноћ.{S} И фала на дочеку.{S} Ал’ баш је било све лепо!{S} Та није да ћу д |
о о!{S} Добро дошли!{S} Добро дошли! — дочекује их и поздравља домаћин. — Каква срећа, каква ч |
ас да служи!“</l> </quote> <p>— Хооо! — дочекује га Јулина родбина. — Извол’те, извол’те. „Снис |
позива отац на ручак.{S} На вратима га дочекује Неда гологлав и мало постиђен, пољуби га у рук |
„Хе, ваљда је луд да дође, кад га тако дочекујем.{S} Тако ми и треба, кад сам била луда!{S} Ал |
реба да се извинимо што у оваком вашару дочекујемо госте.</p> <p>— А, баш на против, госпођице; |
кад иде.</p> <p>— Добро дош’о, Нићо, — дочекују радосно укућани и скидају му и кабаницу и доро |
а салетили и једни и други.{S} Један га дочеп’о за рукав па га вуче на ручак, а други за други |
. у црквењаковој авлији...{S} А он онда дочеп’о цигљу па га ударио по глави и све му зубе избиј |
питај нег одма’ узимај, док није други дочеп’о! — рече Рада блажено баш онако са срца па завал |
ет није онај лопов <pb n="246" /> мачак дочеп’о жишка, па ће да полоче сву маст к’о и одономадн |
е овамо! — вели поп Спира па грозничаво дочепа појас. — Ха, ево га, ево!{S} Овде у ћошку, не ре |
а и није јој право.</p> <p>— Ти си опет дочепала какву жалостиву ствар.{S} Што не узмеш нешто в |
га одвукли?</p> <p>— И одвукли су га, и дочепали су га, и неће га шале пустити.{S} Не искобеља |
му на свом месту.{S} Па баш и да га се дочепам, ал’ кад он види да га нема, а?</p> <p>— Има и |
дочепао писмо и видео шта је писала, па дочепао виле (срећом оне дрвене)- па за њом, а она беж’ |
а.{S} Та није да се згранио тата кад је дочепао писмо и видео шта је писала, па дочепао виле (с |
и ја? — вели гђа Перса. — Он га је први дочепао и одвео био својој кући.</p> <p>— Па био га чув |
да гледајте, па да вам он помогне да се дочепате зуба.{S} Знате како је путовање... па јесење м |
, ево, како!{S} Сад се можете врло лако дочепати оног зуба.</p> <pb n="280" /> <p>— Е, ал’ како |
се ви <pb n="269" /> морате пошто-пото дочепати оног проклетог зуба, да га он нипошто не узмог |
етили, а и сама Јула као да није све ни дочула; она се предала јелу и сркала, и сваки час бриса |
— али доста до тога, да је то поп Спира дочуо, па лепо сео у кола па за њим; и срећно му поквар |
— поп Спира још и опростио; него је он дочуо, да је онај, то јест, поп Ћира чак ишао ди треба, |
т’о.</p> <p>— Младић учеван и воспитан, дош’о из вароши... (из <hi>Карловаца</hi>, несрећо!) па |
код њих је био и пре и после подне!{S} Дош’о је после подне још кад је Жужа ишла по вешплау, а |
јуче на ноћ приснио њен покојни Лала. — Дош’о па стао прид мене, — приповеда Савка, — али ни на |
пита зачуђено попадија и седе.</p> <p>— Дош’о к’о што је и от’шо!</p> <p>— Па, онда...</p> <p>— |
чела. — Ено га код своје куће.</p> <p>— Дош’о?! — запита зачуђено попадија и седе.</p> <p>— Дош |
вршило?{S} Је л’ дош’о и онај?</p> <p>— Дош’о је, — рече поп Ћира па превуче шаком преко чела. |
едела. — Дакле шта се свршило?{S} Је л’ дош’о и онај?</p> <p>— Дош’о је, — рече поп Ћира па пре |
у.</p> <p>— Но, добро само кад си и сад дош’о.{S} Ми се већ забринули, ди си то...{S} А већ Мел |
гађ’о се са мном, к’о да сам му ја први дош’о.{S} Обешењак паор!</p> <p>— Сви су они таки, враг |
бунару, што рек’о паор.{S} Добро те си дош’о а да је још мало потрајало, мор’о би нас тражити |
пет фала, — вели му Нића; — него сам ти дош’о через твоје асне, газда-Перо.</p> <p>Па му онда т |
рје, кикоћу и певају.</p> <p>— Нисам ти дош’о баш через јела и пића, газда-Петре, а за које ти |
мо напољу?</p> <p>— Та онај њихов мачак дош’о ту под <pb n="168" /> наш пенџер, па све ларма!{S |
сам рекла и казала, чим је нови учитељ дош’о, одмах су га салетили и једни и други.{S} Један г |
Савка!{S} Не питај ме, вели, одакле сам дош’о!{S} Ја сам ти издалека, од туђе земље из туђа све |
реме, бојим се, каже, петлова, него сам дош’о да тебе видим и да те надгледам и да ти кажем, Са |
а, и онда, кад је дошло време — лепо он дош’о на његово место.{S} Ја сам, ето, овде тако задово |
у вуче по земљи кад иде.</p> <p>— Добро дош’о, Нићо, — дочекују радосно укућани и скидају му и |
и заслужио, јер је тога вечера нарочито дош’о био Пери Тоцилову.{S} И док су они тамо певали и |
оћног сна и дошла амо пред кућу.</p> <p>Дошавши поклони се госту и овај њој.</p> <p>— Моја супр |
!{S} А док није он, исти Трифун учитељ, дошао, било је муке и невоље доста кад је требало што н |
сејано и замишљено у папучице своје.{S} Дошао јој Шаца много милији.{S} Није ју вређао као до с |
камилавку по чину реда св. Василија, па дошао и стао пред њега и замолио га да га покрсти и пре |
т код поп-Спириних.{S} Кад је поп Спира дошао и ушао са купљеним стварима, изашла му на сусрет |
ј сазнало се и у поп-Ћириној кући да је дошао нови учитељ.{S} Како је у ово село, као и у свако |
седи, па се наместио тај син, као да је дошао и сео да се фотографира.{S} Поред њега стоји пун |
тутњило, кад им дође и рече неко да је дошао нови учитељ.</p> <p>За пола сахата знало је цело |
о што је одмах по селу пукао глас да је дошао давно очекивани нови учитељ, а и Ержа, поп-Ћирина |
.. кажу, да је одма’ сутра дан — кад је дошао — био и прстен.</p> <pb n="215" /> <p>— Е, било ђ |
мети!{S} Тек после тога сна Шаца јој је дошао много милији, јер је тек у сну видела, колико би |
види или чује.{S} Мало који дан да није дошао.{S} Понесе зејтина и пола туцета бријача, па седи |
ишао полако све испод багрења док није дошао близу поп-Спирине куће.{S} Тад му је јаче залупал |
забравши кога се тиче, као помаман кући дошао и викнуо Жужи:</p> <p>— Ди су те две лудаје?!</p> |
јави.{S} Знали су, дакле, да је путник дошао, али му се, наравно, нису надали.{S} Из авлије га |
на службу.{S} Чуло се да је нови учитељ дошао, а онда, наравно да се надало, да ће он данас као |
итао многе песме и певушио их, па и сам дошао у поетско расположење, и спевао једну песму и по |
ла.</p> <p>Давно очекивани и жељени дан дошао је.{S} Дан венчања младенаца, првобрачног женика |
иноћни Пера Тоцилов коме је Нића боктер дошао и код њега се добро почастио као што је стрпељиви |
но баш да се и знаде за њега, ко би му дошао у походе, ко би над њим наричући сузу пролио, кад |
орио је контрафу у икону и ваљда јој је дошапнуо ону стару пословицу: „Добро је и ђаволу по нек |
кренуо на пут; онако, пало ми на памет, дошла ми воља да се мало разонодим.{S} Па... реко’... д |
е су није напио и наиграо тога дана!{S} Дошла је чак и поп-Ћирина Ержа, незвана ал’ из весно по |
>Ержа је баш као што ваља потрефила.{S} Дошла је баш кад су се разговарали с гостом, и док су т |
поп -Спирини’ гости; а ја мислим, ваљда дошла Лалика из Перјамоша с децом, а оно гле...{S} О, м |
се Јула.</p> <p>Прексутра, кад је Јула дошла пре подне у башту и стала плевити, запевала је по |
сам сама, баш би ми таман к’о поручена дошла; кад ал’ оно, гледај, ето вас.{S} О, сам вас је Б |
сти! — чу се глас тетка-Макрин, која је дошла у башту, да обиђе буре и наточи сирћета.</p> <p>К |
ала се у себи Јула.{S} Сутра дан кад је дошла и запевала, није чула тамбуру да је прати.{S} Сад |
опет тртица, да простите!</p> <p>Кад је дошла гужвара, онда је настало опште хваљење.{S} И сам |
нос да забоде!{S} Ништа друго, него је дошла само за то, да види шта вечерамо.{S} А баш је и п |
ли у башту.{S} Прва је Јула попустила и дошла.{S} Од тог дана је опет почела долазити свакога д |
та и одмах се сетила прексиноћног сна и дошла амо пред кућу.</p> <p>Дошавши поклони се госту и |
ђеду је пелшубовати у Лугош одакле је и дошла, —</p> <p>— А тако? — вели поп Сира.</p> <p>— А о |
тиша ствар пре но <pb n="319" /> што би дошла пред надлежни суд и формално суђење.{S} Нису нам |
енила сам се, кад сам чула, и једва сам дошла к себи.{S} Ја вам сад не умем ни десети тал од он |
пристане, — вели гђа Сида, а у тај пар дошла јој гђа Перса сва зелена.</p> <p>— О, колико ласк |
/> <p>— Та ето, — вели госпоја Перса, — дошле јој лутке к’о обично, одавно нису —</p> <p>— Јуцо |
кла у комшиску сламу, па док нису краве дошле кући, није смела ни носа промолити оданде.{S} А у |
остављам штрикерај, па би ми баш добро дошле једне —</p> <p>— А није, мама!{S} А шта ће ти нао |
И молер му је и учинио по вољи; тако су дошле крај њега четири дебеле свеске Рајића, <title>Мак |
смо ми, то јест, ја и господин Кирило, дошли на парохије, било је, Бога ми, свакојако.{S} По ч |
сав задуван, — него нешто још горе!{S} Дошли су његова Екселенција Господин Владика...{S} Ено |
е.{S} Кад су пре двадесет и више година дошли у село, као свршени клирици, били су обојица суви |
ли, извин’те и ви!{S} Бар да сте раније дошли, а красну смо рибљу чорбу имали.</p> <p>— Молим, |
ољно поп Спира, — ал’ баш добро кад сте дошли.{S} Сидо, ајде брже дај друге чисте чаше и друго, |
је до авлијских врата — Та тек што сте дошли!{S} Та не задржавате ви мене ни најмање!</p> <p>— |
као поп Спира. — Па то сте ви онда сами дошли.</p> <p>— Сам самцит.</p> <p>— Па то сте ваљ’да у |
p> <p>— О о о!{S} Добро дошли!{S} Добро дошли! — дочекује их и поздравља домаћин. — Каква срећа |
и кола уђоше.</p> <p>— О о о!{S} Добро дошли!{S} Добро дошли! — дочекује их и поздравља домаћи |
ји је још ђаконом купио.</p> <p>— Добро дошли!</p> <p>— Боље вас наш’о, — рече поп Ћира скидају |
— Е, баш, баш сте добро учинили што сто дошли, — вели гђа Сида; — а ја сам баш мислила, да пошљ |
зло у свету (од Адама па до наших дана) дошло баш од оне половине којој гђа Сида и гђа Перса пр |
дао је даље Рада Чилашев, па је, бо’ме, дошло и до густог.{S} Поп Спира измакне некако ударцу, |
срео.{S} Еј да нисам само на дужности, дошло ми је, да се и ја овако матор кеша прођаволим мал |
у велико спрема зимница. <pb n="243" /> Дошло је доба и „свињских даћа“ (тако звани „диснотора“ |
јало, мор’о би нас тражити по свету.{S} Дошло ми је било у један ма’, да оставим ову пустољину. |
до прве прилике.{S} А да не би до тога дошло, није жалила труда него је учинила од своје стран |
елим:{S} Фала Богу, кад је само до тога дошло!...{S} Е, ал’ њему, њему —</p> <p>— Верујем, веру |
ер предшественика свога, и онда, кад је дошло време — лепо он дош’о на његово место.{S} Ја сам, |
олима сијасет кола.{S} Из саме Бачке је дошло скелом синоћ девет и јутрос седам кола родбине Ша |
и не знаш, како је све то ишло, док је дошло до густога.</p> <p>— И <hi>нећу</hi> да знам, и < |
и обично за извикана човека.{S} А то је дошло и поп-Спири од некуд до ушију и наравно, да га је |
оп Ћира смешећи се мало.{S} Ваљда му је дошло смешно помишљајући какав би то призор био, кад би |
ме више ни једна ни друга, па тако је и дошло до шкандала —</p> <p>— До <hi>шкандала</hi>?!{S} |
, хладно се јавља, и пролази.{S} А Јули дошло чисто чудно што се Шаца тако чини невешт, а у сну |
> <p>— А она, удри у плач, а њему ондак дошло жао.{S} Били, што кажу, толике године к’о да су и |
hi> зна!{S} Неко дањом, неко ноћом; тек дошло време, да се поштен комшилук расели од тога вашег |
ида сад урадила.{S} А баш јој је згодно дошло да уради што је смислила; није имала кога да пита |
<pb n="266" /> <p>— А како би сад добро дошло, да имаш своја кола и коње! — вели гђа Сида.</p> |
сам тужитељ Ћира се препао па му чисто дошло да покуша да тргне тужбу и преда ствар забораву.< |
Пера Тоцилов преко вашаришта, па и њему дошло тешко; сетио се Пера прошлог вашара и једног вран |
ене окреће к’о у каквој полки.{S} До-до-дошло ми, у земљу да пропаднем!</p> <p>— Уф, уф, уф! — |
—</p> <p>— Па, кад буднем ваших година, драга хебаме, онда ваљда нећу бити тако <hi>лакомислена |
’ тек баш нисте морали ви то да радите, драга госпоја-Сидо!</p> <p>— Тхе, шта ћу, кад нисам нап |
, Бог ти у помоћ!“</p> <p>Јест, то каже драган кроз јасне жице и кроз суво дрво тамбурово.</p> |
ог цара послужити!!{S} Господин Јеротеј Драгановић, <pb n="22" /> кад је написао онај <title>Ко |
Србскiи куваръ</title>, трудомъ Iеротея Драгановића обштежитељнога м.{S} Крушедола iеромонаха, |
од свога?</p> <p>„Проливајте барем ви, драге сестре Српкиње, сузу жалости над несрећним удесом |
на „јаузн“.</p> <p>— О, с драге воље, с драге воље!{S} Само ако, то јест, господин Пера пристан |
одбити позив на „јаузн“.</p> <p>— О, с драге воље, с драге воље!{S} Само ако, то јест, господи |
Јулу, — похита гђа Сида.</p> <p>— О, с драге воље, — вели Пера.</p> <p>— Ако су на немецки нап |
аберете —</p> <p>— О, молим, молим... с драге воље!{S} Извол’те! — рече гђа натарошевица држећи |
ње и потреса.</p> <pb n="214" /> <p>— С драге воље!{S} Извол’те унутра, — рече Пела и пођоше об |
главобоље и секирације моје!</p> <p>— С драге воље, Нићо!{S} Е, фала, фала.{S} Па ’хоће л’ ти д |
а накнадимо данашњи губитак.</p> <p>— С драге воље!{S} Љубим руку! — рече Пера и пољуби је у ру |
држите да ја боље правим од вас, онда с драге воље, кад год је вама згодно.{S} Дођите ето једне |
до подне, док му ишчупају зуб, па још с драге воље пристаје човек (и онај што му ваде, и онај ш |
а — тера свакога да пева песму: „А а а, драги брате комшија, ако ’хоћеш весео бити, а ти мораш |
шеници.</p> <p>— И добро је и не ваља, драги суседе, — вели поп-Ћира, — што је тако понела год |
ни се Меланија.</p> <p>— Све вам је та, драги господине, прочитала, — вели гђа Перса; — све срп |
омотавајући шал око врата. — Е, па сад, драги домаћине, да се растајемо.{S} Фала на дочеку.</p> |
е можете разговарати?!{S} К’о и до сад, драги комшија и колега.</p> <p>— Та... не знам, знате, |
ебали смо <hi>прво</hi> у ваше здравље, драги мој и ретки мој госте, чесњејши господин-Ћиро!{S} |
мо њи’!</p> <p>Е, сад представите себи, драги читатељи, да сте ви нешто на место гђе Сиде.{S} К |
ога то не би наљутило, рец’те, по души, драги читаоци!{S} Јер ако ћемо право и објективно, у че |
ене своје, и она је наскоро после смрти Драгињине свисла од жалости: а ви ћете гледајући горко |
анак борави...</p> <p>„Ту на гробу Јул— Драгињином приповедиће вам тужни отац, како му је мила |
лулу и изађе напоље.</p> <p>— А ти сад, драго дете моје, гледај шта ћеш!{S} А пошло је само так |
п-Ћира — а сутра ћемо даље.</p> <p>— О, драго ми је, особито драго, о, о, о!</p> <p>— Сутра, ра |
ако ће бар вратити госпођи Сиди мило за драго што је она преухитрила с прошевином и прстеном.{S |
плашљиво и полако: „Лаку ноћ, и мило и драго.“</p> <p>Меланија му одговори пријатним стиском р |
даље.</p> <p>— О, драго ми је, особито драго, о, о, о!</p> <p>— Сутра, рано зором, ћемо даље. |
ебро ни злато, већ је благо што је срцу драго.“ Међу тим док је Јула силазила, и као звезда зал |
куће и занимале се једном њојзи милом и драгом сликом већ од неколико недеља.{S} Али то је још |
што пре на врата.</p> <p>— Фала и вама, дражајша домаћице, — вели рукујући се с њом поп Спира, |
/p> <p>— Фала и теби на лули, а и вама, дражајши господин-Ћиро, на тој почести коју сте указали |
И слика Меланијина постајала му је све дражија.{S} А и она од своје стране колико га је само с |
не треба! (Пера Тоцилов је некад секао дрва у некој спахијској шуми, и том приликом <pb n="278 |
је писала, па дочепао виле (срећом оне дрвене)- па за њом, а она беж’ у комшилук!{S} Ту се зав |
пре кола а после и пешаке, неке Швабе у дрвеним кломпама са рукама испод пазува па иду један за |
е чује, како пева са једног не знам ког дрвета, и голубови како гучу не знам у чијој авлији.{S} |
а, ветар ћарлијао и повијао благо гране дрвета испред кућа које пружаху сенке своје до пола пут |
окака био је испред куће ред багремових дрвета и два велика дуда али не јалова као она на сокак |
клупи у хладу испод сенастих багремових дрвета пред кућом једна млада жена а око ње дечица.{S} |
ујеш како се ракоље и ћућоре кокошке на дрвету или како шкрипи ђерам; то вуку воду да баба опер |
рности <pb n="153" /> изрезао на једном дрвету у њиховој башти једно срце и два писмена у њему, |
њива.{S} Све је сада суморно, и њиве и дрвеће.{S} По путу никога, по њивама никога, а дудови о |
ио баштенска врата.{S} Љуља се ластар и дрвеће и цвеће.</p> <p>— Гле, гле!{S} Боже, баш к’о да |
Гледа по башти.{S} Не види никога; само дрвеће и цвеће, и високу зелену метлу и бикове од црна |
и црни се оголићено и покисло грање на дрвећу; опао креч и леп са кућа од силне кише, па ти из |
онтрафе са црним оквирима; неке тице на дрвећу са природним прилепљеним перјем; један урамљен р |
на мотику па гледа зачуђено око себе по дрвећу као да их призива себи за сведоке овог грдног бе |
павају, и шарени лептири се полепили по дрвећу као мртви, па све ћути и куња, само се чује неко |
ад?</p> <p>— Па од оног јаузна.{S} Сида дрвље и камење на нас овамо...{S} Да пропаднем у земљу |
недељу дана, и у кући поп-Ћириној беше дрвље и камења на гђа-Сиду.{S} Госпођа Ћириница била је |
комшија нећу, а да ко ће?! „Дрво се на дрво наслања, кажу паори, а комшиница на комшију!“</p> |
не смеју да се хрву, да се пентрају на дрво и једу дуд, не смеју да се јуре и шорају ногама пр |
јаће ту све до друге године до лета кад дрво озелени листом и кад се накити миријадама дудова п |
каже драган кроз јасне жице и кроз суво дрво тамбурово.</p> <p>Ех!{S} Шта би казала сада Јула, |
— и ако то није баш ни најмање поетско дрво и место — за оне који нису заљубљени. „А ви сте ту |
вно отпало а реп ост’о ту да краси голо дрво, и стајаће ту све до друге године до лета кад дрво |
лно, да се удари о <pb n="147" /> једно дрво, као зец кад у страху нагне да бежи а ништа, па ни |
ја к’о први комшија нећу, а да ко ће?! „Дрво се на дрво наслања, кажу паори, а комшиница на ком |
наглавке унапред платио, а Ника чизмар, древна једна пијаница, затворио и дућан и чизме па запа |
су га звали шлајбер каз’ти писар, једна древна пијаница, али је за чудо лепо умео да састави св |
м оделу са снопом житнога влаћа као она древна божица Церера.{S} За тим долазе силне друге слик |
не може да макне оданде, него га стане дрека и дерњава и запомагање оданде.{S} Виче за помоћ, |
а па је гледа. — Та друга на твом месту дрекала би: „Отвори се, земљо, па ме прогутај!“ а ти к’ |
ери и паорски момци, и неке виле и неко дрекање, а за коју се (песму) држало, да ју је спевао и |
а и тражиш ђавола!{S} Само немој после дрекати, кад те тако дигођ у бријању укебају, па ти вил |
ој клупи пред кућом, — немој само после дрекати, то ја велим, кад те стану левчом иди тако чимг |
„калфа“, паорушо једна! — <pb n="68" /> дрекну гђа Перса. — Не зове се он калфа него „господин |
9" /> <p>— Па и биће и рата и батина! — дрекну поп Спира љут као звер и полете на противника... |
p> <p>— Јао, и теби је још до вечере! — дрекну гђа Сида па стала па је гледа. — Та друга на тво |
понавља Шаца.</p> <p>— Срам вас било! — дрекну Јула на њ склањајући збуњена бујну косу своју по |
рече Пела и пођоше обе.</p> <p>— Јуф! — дрекну гђа Габриела уплашена од звекета ланца.</p> <p>— |
с кола.{S} Ударило све четворо у плач и дреку, па неће доле, него зову маму да и она седне у ко |
поред поп-Ћире који једнако као бајаги дрема увучен у бунду.{S} И један у други поп се пипаше: |
је леном девојчуром што дању по ваздан дрема а ноћу краде маст и пече крадом лукумиће, кад сви |
p>— Ама ја и не говорим ништа; видиш да дремам, спав’о би’.</p> <p>— Иди, не пробудио се, — про |
је застала па је гледа а Рокса се клања дремљиво. — Еј, несрећо чупава, та ти си на ногама засп |
и други.{S} Живот тече доста монотоно и дремљиво као живот какве баке у запећку.{S} И данас је |
p> <p>Мало после уђе домаћица са једном дремљивом чупавом слушкињом и покупише посуђе са стола |
а, а поп Спира колико му брига допушта, дремуца по мало.{S} Пера бадри коње, кара их, спомиње и |
дува и оглашује сате и буди село и дуга дренова буџа коју вуче по земљи кад иде.</p> <p>— Добро |
и и кењечу, и луле и камише, и бичаља и дренове буџе, и оцила и кремења и труд у свежњићима и б |
па се није бојао; он се само бојао оних дренових буџа које се дању по дућанима продају а ноћу и |
гере туку,</l> <l>Виле звече, а пулгери дрече!“</l> </quote> <p>Та је песма постала у овом селу |
мо, да ће Баћушка заокупити!..{S} Биће, држ’ не дај!</p> <p>— Боме ако се умеша онај наш сјевер |
њега на миндрос.{S} Те ти он, Бога ми, држ’-не-дај! што рекли.{S} Једва изн’о читаву кожу.</p> |
у бели свет бежати!{S} Победићеш, Ћиро, држ’ се само!</p> <p>— Та, ја већ видим моје „добројтро |
— Двадесет и седам.</p> <p>— А је си л’ држ’о ти сам риф?</p> <p>— Е, још ћу и риф држати.{S} Д |
аке, а он тера к’о луд!{S} Само викне: „Држ’те се, господари!“ па <pb n="271" /> кад ошине коње |
крај био садакана!...{S} Него ’хоћу ја државу да служим; ’хоће Нића да је и он неки мајкин „бе |
о кући с њим!{S} Ху, отровала би’ се, а држала сам к’о у воску!</p> <p>— За Бога, мама, а што с |
ла је тада љута целога дана.{S} Онда је држала да је то казано само онако, из пакости, да она с |
ркама.{S} Паори су били побожни људи те држали свечаре, а попови им секли колаче, па новаца дос |
створа, само фрау Габриела, јер су сви држали велике, рундове, жућове, гаџе, и тако даље. „А ш |
ле и неко дрекање, а за коју се (песму) држало, да ју је спевао и послао у календар (Велико-Беч |
S} Доста што сам отворио четворе очи, а држало је једно Чифуче.{S} Још је попустио нешто преко |
, па није да је само сикира, нег’ и сво држаље.{S} За то буди паметан — к’о и увек што си био — |
или окреће плајваз, или намешта перо у држаљици, или тако ма штогод, тек да се нађе у послу.{S |
овѣте Здраваго Разума</title> од истога држао је Аверкије у руци.{S} Али што је највише могло д |
у себи, да ће за те новце, (за које је држао да су већ готови да оду ђаволу у торбу), бити нај |
лавне Србе; спомиње низ придика које је држао и њима истребио силан кукољ и коров и раздувао пл |
е упутио за певницу и то за ону коју је држао Аркадија црквењак, а другу је певницу држао стари |
резан к’о што је и ушао.{S} А кафану је држао неки трбушко Шваба у сомоцкој комотмицни са златн |
његова, обзирао на замерке критичара и држао строго правила „Поетике“</hi> </p> <p>Прођоше леп |
прилична ћуталица и иначе, а кад је јео држао се оног златног Доситејевог правила: „Кад једеш ј |
о Аркадија црквењак, а другу је певницу држао стари учитељ с ким се Аркадија натпевао и наравно |
тли Сидо,) који, управо, не би ни смели држати ни у православној порти а камоли у туторској кан |
’о ти сам риф?</p> <p>— Е, још ћу и риф држати.{S} Доста што сам отворио четворе очи, а држало |
му воле?! — рече јецајући мали Ива кога држаше Јула на руци. — Је л’, мама, и маму воле? — рече |
ом Меланија и гађа га цветом који дотле држаше на грудима. — Знате ли ви да ни један ваш поглед |
брзо и припрети несташном малишану који држаше обе шаке пуне прашине.{S} Путник је погледа.{S} |
на млада жена а око ње дечица.{S} Једно држаше на крилу, друго и треће седеше крај ње и занимах |
рају се а жене и ћерке за њима.{S} Жене држе <pb n="76" /> у рукама мараме савијене на троугао, |
акога туку у рату; а Бог им помаже, јер држе све посте, па посте и на сами други дан Божића, ак |
! — хуче поп-Спира и јури за Аркадијом, држећи се обема <pb n="17" /> за трбух, који му је отеж |
дити!</p> <p>А затим јој је приповедао, држећи је за руку, како је он од велике и богате породи |
е!{S} Извол’те! — рече гђа натарошевица држећи <pb n="198" /> једнако нож у руци и дињу на крил |
њих у образ, а девојке носе сунцобране држећи их по средини обавијене марамом да их не упрљају |
мој да се шалиш да се покажеш будан!{S} Држи срце, Ћиро, ако си пријатељ својој деци!</p> <p>— |
е чу се неко шапутање.</p> <p>— А ди га држи? — пита домаћин.</p> <pb n="316" /> <p>— Па ваљ’да |
арога <pb n="16" /> Орестију ковача, да држи ону његову певницу, док он часком не оде.{S} Орест |
ће, па помогне штогођ.{S} А сад мора да држи још и, и, и, и вице-звонара!!...{S} Хе, далеко смо |
јој се Тинкуца, касти:{S} Тинка.{S} Па држи се ш њимекара већ неки’ једанајст година, још онда |
јашио, — вели поп Спира. — А паор паора држи.</p> <p>Кад стигоше у Ченеј, свратише на једно пол |
м до госпоја-Соке; она ће то знати, кад држи дућан!{S} О, о, баш ми је жао —</p> <p>— Молим вас |
не пазиш?“ пцују га људи. „А што се не држи љуцки!“ брани се он; па још испадне, да је други к |
ду Карабаша?{S} Ај?{S} Он баш лепе коње држи!</p> <p>— Ху, та ман’те га бестрага!{S} Да је он с |
аде још да их и даље трује и троши, или држи у животу, како се оне теше.</p> <p>И попови нису к |
у, ботуше!{S} Е, то ће зимус душу да ми држи.{S} А пошто си их уз’о, — запита га мерећи их: — П |
пира се наслонио на десну руку, а левом држи браду па га гледа блажено и не трепће.</p> <p>— А, |
о:</p> <p>— Па, немој да попушћаш, него држи срце.{S} Пази, за живу главу, да се ниси упуштао с |
ђу, а после подне <pb n="39" /> Једнако држи у рукама оно чим се убијају муве па по ваздан иде, |
прави, а збунила се па у рукама једнако држи једно лепо жуто гушче јер му остала његова браћа н |
га на свету.{S} А њему мило што га тако држи за јунака, па онда,он њу пољуби, а она се мало оти |
у трафику; а после грди неког газду што држи зла гарова који гризе капију кад год он прође и ла |
тако је и њима потребна та мржња, да их држи у животу.{S} То им је мотор у животу, и оне бар зн |
рошевом столу, у којој господин нотарош држи трафику, а то је једна женска прилика шира нег дуж |
каке, колико би’ тек ондак треб’о ја да држим боктера и из моје мале плаће да и’ плаћам, да чув |
су!“</p> <p>Ето, због тога ме и мрзи да држим коње и кола, — вели поп Спира и приђе к прозору, |
мо постепено.{S} Јер ви се, наравно, ја држим, мислите временом запопити, зар не?</p> <p>— А па |
творен, слатка!{S} Није то да говорим и држим страну, што ми је мама била Немица,... ал’ са сви |
48" /> онај проклети зуб — а ја једнако држим пружену руку, а он мени зуб у шаку па се ту рукуј |
„А што не држите „пинчике“, к’о ја што држим, говорила би често она, па не би плаћали штроф ка |
мислио, хе... ал’ шта ћеш!!...{S} Да их држим, — скупа је ’рана; па, п’онда... они оданде, они |
е, жућове, гаџе, и тако даље. „А што не држите „пинчике“, к’о ја што држим, говорила би често о |
его баш кад сте се толико каприцирали и држите да ја боље правим од вас, онда с драге воље, кад |
бом.{S} Та дај тај кактус овамо, шта га држиш једнако, — па сад ајд’ торњај се па чмавај.{S} Еј |
аш сам пазио!</p> <p>— Треб’о си сам да држиш риф.{S} Лопови су то; све сам лопов до лопова!{S} |
.{S} Ти си човек газда, кад ти можеш да држиш коње само через газдашага и сватова.</p> <p>— Та, |
тога био је као лопов бескрајно лукав и дрзак.{S} Крао је где шта стигне и по кући и по комшилу |
дужег ћутања не могавши дуже да издржи дрзак и безобразан поглед онога на дну.</p> <p>— Па, да |
, и једно и друго; Шаца што је био тако дрзак, а Јула што је била тако сурова.{S} Не чује се ни |
ацујући поп-Ћири, да није лепо да се он дрзне да вара своје <hi>претпостављене</hi>; али му, ве |
акцију!{S} Ја изиш’о к’о невин а он к’о дрзновен клеветник који се дрзнуо да обмане и само Њего |
ије се устручавао ни од вреле кобасице, дрзнуо је и на читаву обарену шунку, хватао се у коштац |
направио, па чак и дотле дотерао, да се дрзнуо понадати да ће му <hi>женом</hi> постати!!{S} Па |
вин а он к’о дрзновен клеветник који се дрзнуо да обмане и само Његово Преосвештенство!{S} Заме |
} Шта ја кажем!...{S} Двадесет и шест и дритл...{S} Ето шта сам рекла!...{S} Измерио ти је, обе |
<p>— Лопов чифуцки; код тебе жива, два дритла да он украде!!!— То је, кад се људи мешају у наш |
у од музичких инструмената познате само дромбуље, фрула и гајде, али кад му (то јест томе клави |
у Феудвара,</l> <l>Сусрела је три млада дротара:</l> <l>„Ди си пошла, Маџарова Јуло?</l> <l>Ди |
иби ’рана,</l> <l>Нег’ љубити три млада дротара!“</l> <l>То изрече у Тису утече,</l> <l>Па отуд |
</p> <quote> <l>„Ој, Бога вам три млада дротара!</l> <l>Поздрав’те ми мога <hi>доброг бабу</hi> |
м пацовима који су већ познати као врло дрски.</p> <p>По њега је дакле отрчала Ержа.</p> <p>— П |
како смео човек да је, што закуца пред дрским <pb n="166" /> предузећем.{S} И он узе тамбуру и |
очајно шакама у главу, поражена толиком дрскошћу Шацином. — Ју, како је брезобразан! — рече и п |
изме па их меће на штап.{S} Он је Шацин друг из детињства, кроз све основне и пола латинских шк |
га друге грле руке,</l> <l>Друге руке, друга уста љубе!“</l> </quote> <milestone unit="subSect |
меникана брез тебе, брез свога, касти, друга!...{S} Бадава је ту Арса... и пуна кућа!{S} Шта ј |
отворених и почетих, једна на канабету, друга на фотељи а трећа на прозору.</p> <p>— Ништа, ниш |
рњај ми се с очију, потпрдо светска!{S} Друга би се, да јој је тако штогођ пасирало, сва умацур |
ји изглед.{S} Једна једе само на леву а друга само на десну страну (И у томе се не слажу!) — Св |
pter" xml:id="SRP18941_C2"> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <p> <hi>У којој већ отпочиње по мало сама |
кажем завезана, ово после подне; а ова друга, то јест, Меланија, пустила се у унтерхалтунг с г |
давно већ заборављена у нас као и многа друга добра и красна старија ствар, и нико је више не п |
} И она ће добити, што се каже, доброга друга!{S} Ја сам са свим задовољан, са свим! — вели зад |
је увреда нанета гвозденим кључем, а на друга два је у хитњи погрешила и рекла, да је то било г |
блија изгледала од Јуле.{S} И она и она друга њена, фрау-Цвечкенмајерка, знале су и колика је б |
кну гђа Сида па стала па је гледа. — Та друга на твом месту дрекала би: „Отвори се, земљо, па м |
— као кад певница певници одговара — и друга строфа оне песме коју је Шаца почео:</p> <quote> |
} Наравно и са свим природно; и једна и друга има ћер, па мати к’о свака мати.{S} Свака је добр |
е дебљи, поп или попадија.{S} И једна и друга попадија изгледа мала, широка а темељна као она ф |
оба попа него овога пута.{S} И једна и друга забринута попадија провела је за то време неколик |
пело, нешто ишло ћошкасто.{S} И једна и друга се извињавала умором и врућином.{S} Тако је траја |
и мама и раде неки женски рад и једна и друга, а Јула покрај тога и чита и почешће брише сузе.{ |
непријатељства.{S} Памти све и једна и друга, и ма да се тужи на слаб вид, ипак за то једна др |
да удену иглу.{S} Тада обично и једна и друга зову слушкиње које <pb n="401" /> имају много здр |
које су провеле у премишљању и једна и друга попадија.</p> <p>Гђа Перса је била нестрпљива као |
о стати и зауставити?!</p> <p>И једна и друга попадија једва је чекала да јој се попа врати, да |
прекрстио неколико пута потврдила је и друга једна баба, у другом крају, што седи на раскршћу |
дељу да тамо руча да једе леб с кимом и друга чуфуцка јела?!</p> <p>— А па дабоме да сам, и гос |
а од једа, — возио с ким било!{S} Тражи друга кола, та бар тога зеља има доста, фала Богу.</p> |
м, Савка, добро да утубиш ово:{S} Тражи друга, тражи стубац кући; а већ мени тамо како је да је |
тужно Нића.</p> <p>— Одскитала, — вели друга комшиница,- — за неким шкадруном, — за неким тоцк |
S} Пролазе године!“ тек рекне једна или друга савијајући штрикерај и забадајући штрикнодлу кроз |
ај младић; не слуша ме више ни једна ни друга, па тако је и дошло до шкандала —</p> <p>— До <hi |
а знаш да си <hi>млада</hi>, — шану јој друга, — а млада мора да пева, па и да нема гласа а кам |
нку.{S} Све којешта!{S} Макар није им’о друга посла.{S} Ет’ тако!{S} Поп Васа га шиље и, што ка |
би требала ни да дође, да се писац, као друга сретна браћа његова, обзирао на замерке критичара |
никако није хтео са земље да једе (као друга његова паорска браћа) него <pb n="369" /> само из |
другог, — не, дакле, та два попа, него друга два, и живела су у једном селу у Банату.{S} Које |
id="SRP18941_C22"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДРУГА</head> <p> <hi>У њој ће се читаоцима показати са |
**</hi> у Банату.</p> <p>Пери је то већ друга варош за ових шест година од како је обукао манти |
ико не преслишава... па ни моја најбоља другарица Јула.</p> <p>— Ах, каква, — рече и ману сетно |
довољнија била тих дана њена доскорашња другарица Меланија.{S} Њен заручник је по ваздан био ко |
веду младу, око које се скупило сијасет другарица и рођака, које јој у силној ревности и услужн |
асузише очи и старом и младом а највише другарицама Јулиним.{S} Оне се смеју а сузе им теку низ |
овако, Јула се осети мало потиснута од другарице своје.{S} И она одмах поносно <pb n="155" /> |
, јер нема гласа, <pb n="393" /> али је другарице утерују у лаж, и веле, да она најлепше пева о |
устеже, али кад навалише на њу још јаче другарице и рекоше: „Мораш, мораш, Јуло!{S} Да ви’ш да |
ко би’ је волела видити!{S} Та биле смо другарице од детинства... та и не знам ни кад смо се по |
се не угледаш, кажем, на твоју старију другарицу Јуцу?!{S} Ето, кад си, кажи ми, њу видила да |
?</l> <l>О врат’ се снаице!</l> <l>Гле! друге дар ти носе;</l> <l>Од ружа гњездо красно,</l> <l |
ор изаћи па беседити:</l> <l>„Понес’те, друге, Јулине суде,</l> <l>Моја је Јула воде донела,</l |
ију и бришу сузе; таман једне обришу, а друге стигну.</p> <p>— Та немојте плакати, пријо, — теш |
{S} Једноме да оставим мој „боктерај“ а друге ће Бог извести, што кажу, на пут...{S} Ајд’, спас |
здисало и мене љубило;</l> <l>А сада га друге грле руке,</l> <l>Друге руке, друга уста љубе!“</ |
ула није спрама нас, нисам ни ја спрама друге!{S} Нег’ ил’ њу, ил’ никоју!{S} И кажем им: ако < |
о и ми, па баци капу од себе, па запита друге цареве од друге вере (јер он је српске вере): „Ко |
нанесе их случај те прођоше једна поред друге баш кад су излазили с јутрења.{S} Госпођа Сида се |
вари начинити, од којих је све једна од друге боља за јело; а њима ће после прекраћивати укућан |
а вечерашње слике, од којих је једна од друге све лепша и пријатнија, докле се у једаред није н |
е <pb n="37" /> ђаволски криле једна од друге показујући се све крајње равнодушне.</p> <p>На по |
капу од себе, па запита друге цареве од друге вере (јер он је српске вере): „Ко ’хоће да се биј |
>теби</hi> и беља и лепша него све, све друге женске! — рече и и помилова га крадом по образу. |
т’ мајка већма жалити</l> <l>Док твоје друге на воду пођу,</l> <l>На воду пођу под пенџер дођу |
вели, у шупи, па нек свира у њега сваке друге недеље у дујету с њеном мамом!“ Меланија је ишла |
а божица Церера.{S} За тим долазе силне друге слике.{S} Неки солгабирови са зашиљеним и трговци |
и Џиде и господу.{S} Извол’те, питајте друге људе, које је Пера Тоцилов возио, па питајте и’ ј |
диваним преко себе, него, ето, питајте друге људе, и Џиде и господу.{S} Извол’те, питајте друг |
штогођ, мустра берберска!?</p> <p>А из друге баште се зачу најпре тамбура а затим и песма:</p> |
ајстором, а и сами се звали докторима и друге докторе звали „колегама“.{S} Па и други их друкчи |
под њим било брбљавих патака и пачића и друге живине а на њему дечурлије која се частила дудом. |
поп Спира. — Ја вам не марим за торте и друге којекакве керефеке.{S} Него једна гужвара, али да |
ругог кола, гледа и Сепла и Сепловицу и друге Швабе и Швабице како смешно играју па отпоче:</p> |
дна другој, све што се у кући једне или друге казало, говорило или догодило, а од њих су опет њ |
о кад сте дошли.{S} Сидо, ајде брже дај друге чисте чаше и друго, хладније вино.</p> <p>А за ти |
е волела него Бог зна шта да једна крај друге прође, па да нешто непријатно рекне и добаци једн |
слабо нешто сад свет и умире... памтим друге године... а и не рађа се к’о некад, — вели домаћи |
да краси голо дрво, и стајаће ту све до друге године до лета кад дрво озелени листом и кад се н |
авице, да покаже, како је „нобл“; а ако друге Недеље ова моја понесе и навуче рукавице, онда их |
се главнога пута.{S} Њиве и с једне и с друге стране.{S} Пред сваком њивом два дуда, па се по њ |
не стране. „Лаку и благу!“ одговарају с друге. — „Зар тако рано?{S} А штета овако фајн ноћ!“ — |
рипут; оно остало пута однео је ветар у друге сокаке у другу „пакију“ другога боктера.</p> </di |
. — Али тек, ја бар увек помислим да су друге сретније матере што им ћерке нису тако пасиониран |
l> <l>А сада га друге грле руке,</l> <l>Друге руке, друга уста љубе!“</l> </quote> <milestone u |
> били.{S} Ако је једнога „чреда“ била, други није ни привирио у цркву, ни он ни његова породиц |
у, а красан обрст имам.</p> <p>— Други, други пут.{S} А сад морам!{S} Имам још неке куће, — реч |
дому.</p> <p>— Фала и вама, тако рећи, други „странопријемни Аврааме“! — вели поп Ћира и рукуј |
е боме фруштуку.{S} А, морам ја, видим, други ред отпочети с тобом.{S} Та дај тај кактус овамо, |
елу кафу, а красан обрст имам.</p> <p>— Други, други пут.{S} А сад морам!{S} Имам још неке куће |
а нас <pb n="248" /> „беамтере“!{S} Ал’ други пут, Бога ми, брез повећег комада сланине, ил’ пе |
дочеп’о за рукав па га вуче на ручак, а други за други рукав и крагн па га вуче на јаузн и вече |
азговара и одмах псовао: „Затрацени!“ а други није био такав, него коју прво нађе Жужу или Ержу |
очијаш скин’о два сандука; један већи а други мањи, оба врло смешна изгледа, а видело се по њим |
<p>Веселе се попови.{S} Домаћин отпева други један псалам: <foreign xml:lang="cu">„Из глубини |
а рукав па га вуче на ручак, а други за други рукав и крагн па га вуче на јаузн и вечеру.{S} А |
н је онда мало учтивији, па не отима од други’ а он је и онако понајдебљи —</p> <p>— ...{S}Кака |
халав је па гура свуд њушку и отима од други’ а кад га тако почешеш <pb n="300" /> мало, онда |
ки!“ брани се он; па још испадне, да је други крив.{S} Па бар да се чешће окрене, ајде-де; него |
, — не питај нег одма’ узимај, док није други дочеп’о! — рече Рада блажено баш онако са срца па |
господин-попо, па и ви сте погодили а и други господин попа су погодили.{S} Обојица сте погодил |
друге докторе звали „колегама“.{S} Па и други их друкчије и не зове него „господин-доктор“.{S} |
ла!!!</p> <p>— Фрау Габриела, — чу се и други глас из једног отвореног прозора из куће господин |
вао пут у цркву.</p> <p>А већ је први и други пут звонило у цркву на службу.{S} Чуло се да је н |
тавом бандом блех-инштрумената, гајди и други инштрумената и дигне сокак на главу; срела га... |
љ дош’о, одмах су га салетили и једни и други.{S} Један га дочеп’о за рукав па га вуче на ручак |
у к’о нека комесија.{S} А они и једни и други удри фали сваки своју,... а он се само окреће час |
и последњи пут бити; а после, и један и други поп били су после <pb n="116" /> ручка увек мирољ |
дожење!{S} Отимају се о њега; и један и други има у кући на удају... па через господина Пере уч |
е свете православне цркве.{S} И један и други поп из овог места, где се наша прича развија, мог |
цилова поштено по погодби.{S} И један и други му даде погођених десет форинти <pb n="329" /> по |
се сутра дан и дохватили.{S} И један и други, веле, сакрио је левчу под мантију, и тако отишли |
длази тамо само господин попа и један и други, али врло, врло ретко, даље: господин нотарош, ап |
ајао с толиком сумом и што је и један и други размишљао мало: да л’ би добро било да му пребаци |
р.</p> <p>Сутра дан пре подне и један и други поп одоше пред Његово Преосвештенство, јер је ова |
ло их је доста, — него што се и један и други тешко растајао с толиком сумом и што је и један и |
ј и у другој кући.{S} Озбиљан и један и други поп; и једног и другог спопала нека трема.{S} И с |
гоме нису у очи гледали, него и један и други кад нешто има да каже а он говори и гледа у онај |
о и давно други човек.</p> <p>И један и други одавно су у том селу, још откако су се оженили, а |
а каквих промена.{S} Један дан је к’о и други.{S} Живот тече доста монотоно и дремљиво као живо |
ијасет неких ствари, само да ради к’о и други сретни сатови.{S} Све то обешено уз једно и уз др |
вољи?!{S} А зар попови не певају к’о и други људи?{S} А зар ја не певам у цркви?...{S} Ми, ви’ |
не добију само они свако своје, него и други свет.{S} Па кад добро пролази и кад се лепо прово |
мајерка видела то, видели су то и многи други.{S} Јер дуго и дуго још после тога, кад год се по |
жа, бојећи се (из искуства) да њој који други не полети о главу, побеже у авлију право камари с |
, ако не сме да се наслони на један или други лакат кад једе, а тога тамо у собама не може да б |
јер држе све посте, па посте и на сами други дан Божића, ако се, то јест, стрефи, да падне у С |
што су задовољни с тестаментом а и они други што се спремају да дигну процес и да га оборе и н |
јест, ономе који се први ожени, да онај други буде девер.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
ажу, да удариш по једном прснуо би онај други!{S} То кажу, али нико јој није то урадио; сваки ј |
но, да су сви попови једнаки, један к’о други.{S} А после, и правила Поетике веле, да треба што |
словац од оних из Русије послатих, него други неки, трукован код неког Швабе (и то без титли, б |
анастир; а био би, та мал’ те не би био други <hi>Рајић</hi> или <hi>Мушицки!</hi>...{S} А, са |
ја погодио кола и капару дао — ил’ неко други?{S} А? — пита га поп Ћира стојећи крај кола?</p> |
но и устаје. — Није Лалика, али је неко други још ређи, па још боље.{S} Извол’те, оче Ћиро, сед |
на његова бештија навела да уради; нико други нег’ баш она.{S} Ах, ко да је гледам и слушам!{S} |
д њега смо вечерали и преноћили; а нико други, него он, укр’о ми је, док сам ја спав’о, онај мо |
а.</p> <p>Јер исти газда Пера није нико други него добро познати нам синоћни Пера Тоцилов коме |
је гледам и слушам!{S} Она, она и нико други!{S} Та није он толико ни луд ни пакостан!{S} Е, в |
, он баш да га обрија!{S} Баш он и нико други!{S} А ја би’ — да сам ја нешто на твом месту — ја |
д он није ту, и ако је он давно и давно други човек.</p> <p>И један и други одавно су у том сел |
склопи своје вазда будне очи и заспа по други пут.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Није |
споја Соко, ’хоће л’ кера? — чу се и по други пут глас и гђа Сока позна глас Габриелин.</p> <p> |
у ноћ!{S} Е, ти си ме сад, тако рећи по други пут запопио.{S} Лаку ноћ.{S} Чекај само да уништи |
човече, ти си мој избавитељ ево већ по други пут!{S} Е, ако се још и сад извучем из шкрипца, н |
не савије у други сокак; а кад савије у други сокак, а он још једаред погледа на врата, а она ј |
оји и гледа за њим, све док не савије у други сокак; а кад савије у други сокак, а он још једар |
Остави га на послетку и гајдаш и сави у други сокак, оде и он да спава и да се поткрепи, јер ће |
улази, а он њој мане шеширом и залази у други сокак па све цупка од милине и никога не види, ил |
дотле се домаћин упустио с поп-Ћиром у други један разговор.</p> <p>— Па, ви ми се и не фалите |
јаги дрема увучен у бунду.{S} И један у други поп се пипаше: поп Ћира да види је л’ му ту зуб, |
октер је прошао попиним шором, отишао у други, и из овога у трећи сокак и ту је дунуо равно два |
!{S} Сад се ваљда застидио, па отишао у други крај баште, а уши му се, — мисли Јула, — све црве |
ознали читаоци.</p> <p>Г. Пера се одмах други трећи дан по доласку у село нашао у чуду, па не у |
<l>Један скида златне белензуке,</l> <l>Други скида дукате са врата,</l> <l>Трећи вели: „Пољуби |
так, и попина ћерка и учитељева посета; другим речима, описано је једно идиличко пред вече у оч |
апуцаше бичеви и кола полетеше једна за другим и једна поред других.{S} Лудо и бесно полетеше т |
са рукама испод пазува па иду један за другим у реду к’о гуске.</p> <p>Близу је и Ченеј.</p> < |
и песма и здравице, и ређа се једно за другим наизменце.{S} Све је весело било и није ни мисли |
кад се тоциља по леду, па лети једно за другим и пада на леђа а ноге му полетеле у вис.{S} Али |
.{S} Шаца и Јула иду по ваздан једно за другим ко мачићи.{S} Најрадије се бавили у башти под зо |
иког Крста.{S} Обе те бабе у друштву са другим бабама сложиле су се и закључиле, да тај путник |
е недеље Шаца, берберски калфа, бави се другим пословима.{S} Или удара у тамбуру, <pb n="138" / |
о писао и говорио о српским сватовима и другим веселим и лепим обичајима. „Није се женио никад |
љутио кад је видео своју Жужу да с оним другим разговара и одмах псовао: „Затрацени!“ а други н |
<l>Јер твој бити не могу;</l> <l>А да с другим сретна будеш,</l> <l>Молићу се ја Богу!“</l> </q |
ка сте у другом шору и шта тек радите с другим паорским ћурковима, кад сте таке арамије пред го |
евица, — него се ми мало задоцнили; а у другим кућама, да бо’ме да су давно и давно ручали.</p> |
лека ради, кога избацили из кафане (а у другим никад рагастов није читав!).{S} Све је ту мирно, |
онда што смо и пили узалуд, и пре вас, другима, мање достојнима.{S} Требали смо <hi>прво</hi> |
и или овај ономе.{S} Некако и једнима и другима изгледа да им је пропао цео дан, ако се бар у в |
сирома’, да се не замери ни једнима ни другима, ајд’ и тамо и овамо; па заређ’о из једне куће |
којима је кочијашио један, који је радо другима извртао кола, па их до сад многе већ тако задуж |
, а ви седите у коли’ па чекате.{S} Што другима треба пола дана, њему треба читав дан, па и дан |
полетеше једна за другим и једна поред других.{S} Лудо и бесно полетеше тако, да се све живо с |
ади момци и девојке пролазе једни поред других, али не говоре ништа него се само погледају крад |
„Пази фрајле, како ђаволи!“ повикаше из других кола паори кочијаши.{S} Али Габриелина кола одле |
ље има још неких слика, старозаветних и других за које <pb n="84" /> се види да су без икаква п |
е било ни „зонентарифе“ ни железнице ни других саобраћајних средстава.{S} Још су најкрупнији и |
шеном стечају за парохију било је много других услова, а за овај су чули, тек кад су се пријави |
порта. <pb n="79" /> Пролазе једни мимо других, поздрављају се, мере се од главе до пете, тако |
м кад сад да се тоалетирам кад имам ето других послова! — нека преноћи код вас, а ја ћу већ у ј |
ко Тисе и учинили то.{S} Иначе никаквих других новости нема већ поодавно.{S} За сада је најнови |
— вели поп Ћириница. — Нема ту никаквих других заслуга, <pb n="15" /> него певао пред Његовом Е |
а варошког шпитаља и у корист још неких других хуманитарних цељи.{S} А сем тога, сад се још ода |
бриелиних и дохвати левчом левчу од тих других кола али их не преврну него само гурну и она одс |
о ми је говорио.{S} Па сам ти садакана, друго, на муки великој.{S} Једно ми замерање пристоји; |
ко ње дечица.{S} Једно држаше на крилу, друго и треће седеше крај ње и занимаху се јелом, а чет |
гђа Сида, — али тек тек опет к’о велим: друго је варош а друго село.{S} Све је овде друкчије.{S |
p>— Ћиро!{S} То је већ штогођ друго!{S} Друго је наша Меланија — а друго она њихова ландпомеран |
а ћете!...{S} Једно, што кажу, тесно, а друго бесно!...{S} К’о да ће хиљаду година да живиду!</ |
го свекрва или муж <hi>после</hi>!{S} А друго, научила сам код своје куће, да ми је све чисто, |
ођ друго!{S} Друго је наша Меланија — а друго она њихова ландпомеранце!...{S} Младић лепо воспи |
свака чуда, али тога покора — никад!“ А друго, што је тако исто, ако не још и горе наљутило гђа |
е осетим!{S} Та друго је ваш паворски а друго наш беамтерски нос!{S} А зашто нас и плаћаду, нег |
ек тек опет к’о велим: друго је варош а друго село.{S} Све је овде друкчије.{S} Ето само девојк |
ин младожења, и да ће пасовати једно за друго таман као поручено.{S} А Јули мило па је пита:{S} |
} А, баш кад се радо имају, а шта им ја друго знам радити!...{S} Па... нека им је — срећно!{S} |
ебе премештати ствари с једног места на друго.</p> <p>— Што је било, било је; што је ко им’о да |
го што је доиста личила и на једно и на друго.{S} Што се год добро или зло, лепо или ружно, дес |
е горела. — Та како да не осетим!{S} Та друго је ваш паворски а друго наш беамтерски нос!{S} А |
а Шаца обриј’о за бадава, ако ни за шта друго, а оно за оно наше <hi>старо</hi> познанство и пр |
а она свуд свој нос да забоде!{S} Ништа друго, него је дошла само за то, да види шта вечерамо.{ |
ад год би се повела реч о томе. — Ништа друго, слатка моја.{S} Сад ако сам ја заслужила црвен п |
с главом!{S} Швапски жебраклук и ништа друго, враг им матери, кад већ тако морам да се изразим |
реалности; типова људи који нису ништа друго него створови пишчеве болесне фантазије.{S} Проти |
тек!</p> <p>— Ћиро!{S} То је већ штогођ друго!{S} Друго је наша Меланија — а друго она њихова л |
ило сад на оваком времену...{S} Лети је друго —</p> <p>— А, да бо’ме да је лети друго.{S} Лети |
Сред великог Нићиног кола, ухватило се друго мање, у које се похватале неке трговачке калфице |
сатови.{S} Све то обешено уз једно и уз друго ђуле.{S} Шта ти ту нема!{S} И нога од неких стари |
</hi> а он из <hi>петог</hi> разреда, и друго, што је <pb n="227" /></p> <p>Шаца отишао у <hi>м |
скида кобасице, суве језике, шваргле и друго јестиво из оџака, а у томе му иде на руку омирски |
Сидо, ајде брже дај друге чисте чаше и друго, хладније вино.</p> <p>А за тим се окрете поп-Ћир |
{S} Тишина.{S} Кају се обоје, и једно и друго; Шаца што је био тако дрзак, а Јула што је била т |
ико пута <hi>ти Јуло</hi>, па и једно и друго удешавало разговор тако, само да се што чешће мог |
е, а оно испало па ће да буде и једно и друго.{S} Јер ја мислим, да нам ни сад нећете одбити по |
у и њој. „Нема сумње, — мисли и једно и друго, — то се мене тиче!“ Њему мило што зна, да то сиг |
S} Таман једно престане, кад ал’ ето ти друго се почне... па тако фурт.{S} Дањом метнули неко р |
друго —</p> <p>— А, да бо’ме да је лети друго.{S} Лети може човек баш и пешке да иде...{S} А, п |
е — ипак се он изметнуо у нешто са свим друго, са свим супротно.{S} Са годинама се развиле у ње |
кратки бити.{S} Он је био нешто сасвим друго.{S} Био је идеал правог доброг мачка; јер кад се |
аво бега на таван, на кров или на какво друго безбедно место где ће моћи на тенани омастити брк |
о прво, али, Бога ми, још више и на ово друго.{S} Зар не?</p> <p>— Та, оно, до душе, тако је —< |
дечурлија трчи око кола или вија једно друго и провлачи се између играча и играчица, бацају ше |
ућом?!“ А деца се правдају и беде једно друго. — Ту и силне кокошке са својим петлом једним дуг |
цу и чеснога таста, па к’о вели:{S} Оно друго све на част вам!{S} Ајде, дакле, у здравље заручн |
разговарали!{S} И кад једно говори оно друго и не дише и не трепће од силне пажње и милоште.</ |
а коло, па се све позаљубљивало једно у друго све до ушију.{S} А најчешће се ипак скупљали и иг |
ца умакао Тими; обојица су били школски другови, обојица учили латинску школу, обојица истерани |
рзине петама у леђа, оде, да се похвали друговима (јер добити три крајцаре у једаред — то није |
е.“ Пио је он често и сам и у друштву с друговима и био често меланхоличан као сваки богословац |
ра Тоцилов возио, па питајте и’ јесу л’ другог кочијаша после тражили!</p> <p>— Е, лепо, лепо!{ |
једнога дана је седео код тетка-Макре а другог код поп-Спириних.{S} Ту му гову.{S} Увек га ујут |
читаоци судити шта је и колико је свега другог било, тако да није нужно ни ређати све.{S} Доста |
ница.</p> <p>— Због песме, ни због чега другог! — говорила би госпођа Ћириница, кад год би се п |
, да ћу ја срадати, и то баш ни од чега другог него баш одо те воде, па черес тога ја и дан-дан |
с том твојом лулекањом.</p> <p>И овога другог попа истераше у авлију да пуши.</p> <milestone u |
кше било животарити, само да нема онога другог, — не, дакле, та два попа, него друга два, и жив |
озвали поп-Хала, чули сте, а зашто овог другог поп-Кеса, чућете.</p> <p>Овај несретни надимак, |
с њим!?</p> <p>— Па зар немаш баш никог другог?...{S} А како Аркадија... како с њим?</p> <p>— Т |
е игра!{S} Гледа га Нића боктер из оног другог кола, гледа и Сепла и Сепловицу и друге Швабе и |
сребра“...{S} Кад оно, и од једног и од другог уз’о свих десет сребра.{S} Погађ’о се са мном, к |
дан уз другога него преко пута један од другог.</p> <p>Изгледа као да се успавао, као да изумир |
мисли, у завади су, неће чути један од другог.</p> <p>— Е, по то би’ и ја кочијашио, — вели по |
јке: како су се волели и како једно без другог није могло да живи на овом свету.{S} А тек онај |
рско.{S} У њега увукоше и неке Швабе из другог краја села, а међу њима и Сепла сувачара и жену |
а ако је момак — он ти се опет жени из другог ил’ трећег села, па се тамо и венча, а ја остане |
Тога дана јој једнако у глави; и тога и другог и трећег дана једнако јој је посред срца, — али |
Озбиљан и један и други поп; и једног и другог спопала нека трема.{S} И сам тужитељ Ћира се пре |
удо, оба попа како седе лепо један крај другог.{S} Нашла се однекуд, не знаш ни сам како, онако |
се вратили обојица су пута, — па један другог ама ни једном речицом да не запита!!{S} Кад су п |
а се примиче и једу заједно, нуди један другог бољим залогајима и заливају их из бокала који се |
гме, — вели он, — село га неће још дуго другог таковог имати; то ја само кажем; Проку нећемо ла |
а Перу и Меланију како су сели једно до другог па разгледају албум.</p> <p>— Персо, деде мало в |
е или на Тису, а пацови све један преко другог па к’о људи скачу у бару или у Тису.</p> <p>Пред |
ж њива, да једва можеш довикати онога с другог краја авлије.{S} А у авлији свачега; једно богат |
е ветар у друге сокаке у другу „пакију“ другога боктера.</p> </div> <pb n="257" /> <div type="c |
међу собом звале <hi>Затрацени</hi>, а другога <hi>Шецко-Једно</hi>.{S} А та су имена они доби |
и свака нација!“ А до овога слика онога другога Јосифа, онога прекрасног Јосифа из Старога Заве |
ли брез кола, нит’ би’ ја спао на то да другога возим.{S} А и „немеши“ баш, ал’ су и они прокоп |
ређе долази, нарочито ако нису један уз другога него преко пута један од другог.</p> <p>Изгледа |
орила се грдна провала између једнога и другога попа.{S} Никад више од то доба нису заједно <pb |
е Пера.</p> <p>— Та, ето... нисмо имали другога посла! — вели стидљиво бирташица излазећи.</p> |
без патка.{S} А ако овог закољем, морам другога наћи, па опет мора ту патак да буде!“ — „Ма ког |
уцали и искапљивали чаше, хвалили један другога глас и пјеније, док се није поп-Спира вратио и |
Тису скочио?{S} Па како би их једно до другога укопали и сви ожалили и цвећем им гробове засад |
баба, па приповедала својој комшиници, другој једној баби, како јој се јуче на ноћ приснио њен |
њој на другој страни млад медецинар; на другој са рајтпајчем а према њој бркати хуланерски офиц |
Меланија замишљено чита, а према њој на другој страни млад медецинар; на другој са рајтпајчем а |
између осталога још и саопштавале једна другој, све што се у кући једне или друге казало, говор |
другу још из далека опази, па се једна другој уклања с пута.{S} Избегавају се да се сретну, је |
већ и помужене биле и домаћице се једна другој хвалиле невероватном количином млека, тако невер |
дана и дугих ноћи.{S} Домаћица ће једна другој слати по пун тањир од заклана свинчета и кобасиц |
ка и сала.{S} Читава чуда причаће једна другој и слушаће пажљиво једна другу, али ни једна ни ј |
и крвавица и кожурица, и причаће једна другој колико је која добила од заклана свинчета масти |
.</p> <p>— Збогом, збогом! — вели једна другој — Лаку ноћ!{S} Пријатно спавање!</p> <p>— Ама ка |
а штрикерајем у корпици.{S} Ту су једна другој рапортирале што је која дознала и после разносил |
у јендеку, а г. Асесор продужи курисање другој једној дами, јер тако је био пијан, да није ни п |
Перса, поп-Ћирина лепша половина, оној другој попадији, — све се канем да једаред дођем код ва |
заслугу да је она прва сазнала па оној другој казала.{S} Одмах после ручка, узела је гђа Габри |
,... а он се само окреће час једној час другој.{S} Младић, наравно, има очи па пробира и шацује |
ру који се само окреташе час једној час другој попадији.</p> <p>— Та, та, та, госпоја Сидо,...{ |
} У првој половини Главе је забава, а у другој поука, т. ј. изнета је ужасна слика једног алкох |
p>— Срећа, те ми тај малер није дигођ у другој кући... или на сокаку пасир’о...{S} Ди би од сра |
нико даље није чуо, и што су изушћене у другој половини деветнаестог просвећеног века, кад нема |
а) фрау-Габриелину кућу и одомаћио се у другој једној кући, где су с њим сви задовољни и хвале |
ради цркве.{S} Спрема се и у једној и у другој кући.{S} Озбиљан и један и други поп; и једног и |
ога, видеће, шта је било и у једној и у другој кући после оног догађаја</hi> </p> <p>„Свако чуд |
е допада та песма, певали смо ми онда и другојаче!</p> <p>— Та марим ја за песму, — брани се гђ |
вори: „Мене је немилосрдна судба, каже, другом опредјелила!“ Ал’ све то говори на немецки, па д |
и му Нића, па једном руком диже бокал а другом капу с главе — А, па, спас’ Бог, газда-Петре!— в |
ило заљубљено; свак има своју, па не да другом до ње него се кољу к’о кере сваке недеље.</p> <p |
ешто непријатно рекне и добаци једна за другом, да је насекира и отрује бар за онај дан.{S} Али |
одини, па сваког празника или недеље на другом рогљу игра коло, па се све позаљубљивало једно у |
ди скачу у бару или у Тису.</p> <p>Пред другом кућом опет приповедали о Русима.{S} Један припов |
-Спиру <pb n="222" /> не Проти или коме другом него самом Његовом Преосвештенству Владици.</p> |
н, поп Олуја приметити, да ни једном ни другом госту нису све козе на броју.{S} Па како је био |
лер пасирао пред вашом а не пред каквом другом кућом!{S} То ми је утеха бар, јербо вас знам да |
м би чуо реч „лопов“ па ма то и о неком другом, о неком коњокрадици реч била, одмах би, будући |
т; све му она свлачи чизме, не да ником другом нит’ сме ко.{S} Па му дика, што му је сна лепа. |
у се још онда договорили и задали један другом веру, да један другоме буде девер; то јест, оном |
амо тако, ако ту пред њим пружимо један другом руку, заборавимо узајамне обиде и помиримо се... |
трља задовољно руке госпођа Сида. — Ко другом јаму копа, сам у <pb n="356" /> њу пада, говорил |
ће, на родин кљун и ружу, како се једно другом клања и приближује и пада у наручје, па к’о да с |
крадом од света, занихају и падну једно другом у наручја па се опет љубе. „О, о!“ чуди се Јула. |
пута потврдила је и друга једна баба, у другом крају, што седи на раскршћу преко пута од Велико |
ате тако!?{S} Јао наопако, а кака сте у другом шору и шта тек радите с другим паорским ћурковим |
кућа није била далеко од цркве, одмах у другом сокаку.{S} Лепа, велика кућа а на њој ни крајцар |
ре, ти с’ то боље изучио, — вели пајташ другом пајташу.</p> <p>— А-јо, да бо’ме, да бо’ме, — ве |
римо и да све обиде, учињене од једнога другоме, заборавимо.{S} Та чак смо се и руковали и пољу |
сину који је у солдатима или тако коме другоме.</p> <p>Онда је био неки Аћа учен човек, — умро |
чанске резиденције Т* позив и једноме и другоме пароху.{S} Тамо су разгледали тужбу и узели је |
н да не дође господин попи, једноме или другоме, Аркадија црквењак па не отпочне отприлике овак |
{S} Кад су почели званичан посао, један другоме нису у очи гледали, него и један и други кад не |
ли и задали један другом веру, да један другоме буде девер; то јест, ономе који се први ожени, |
’о нико твој?</p> <p>— Хе, шта ћеш!?{S} Другу Пелу не могу лако наћи! — вели Нића мало и тужно. |
ону коју је држао Аркадија црквењак, а другу је певницу држао стари учитељ с ким се Аркадија н |
ке џепне мараме, и дао једну гђи Сиди а другу гђици Јули.</p> <p>— Госпођице, рекао јој је, — в |
се зацене од смеја, наслоне се једна на другу, па се њихају и смеју тако, док их мамице не опом |
и!{S} А већ, до душе, и пре се једна на другу тужила.{S} Колико ми се само пута тужила госпоја |
еланија, само се цмачу и смеше једна на другу.{S} Шта се разговарају <pb n="25" /> то ће сам Бо |
е очешљано перје на једну а патрљице на другу гомилу.</p> <p>А девојке и младе комшинице шапућу |
али је гђа Перса повуче и гурну брзо на другу столицу баш до г. Пере, тако да је овоме сада с д |
запита Нића, да би окренуо разговор на другу тему. — Ај?</p> <p>— Јесте, — одговарају му, — сп |
а гђа Сида прекиде и окрену разговор на другу страну, и фрау-Габриела настави посао.</p> <p>Пос |
то доба, крв и нож, крв и нож!{S} Једна другу и да не види!{S} А већ, до душе, и пре се једна н |
го некад; јер сад радије избегава једна другу, а некад је волела него Бог зна шта да једна крај |
ће једна другој и слушаће пажљиво једна другу, али ни једна ни једној неће ни речи веровати.{S} |
а се тужи на слаб вид, ипак за то једна другу још из далека опази, па се једна другој уклања с |
S} А обе мамице више да не видиду једна другу, него се секираду а све због будућега зета.{S} Е, |
а на Тиси или у риту на глисту караше и другу рибу, и носи за шеширом велико перо од чапље, а ч |
осамнајст година!“ Али ипак ниједну ни другу није издао ни вид ни памћење онда кад треба видет |
ло пута однео је ветар у друге сокаке у другу „пакију“ другога боктера.</p> </div> <pb n="257" |
у другу!{S} Али фурт, фурт, из једне у другу!{S} Ал’ то тако страшно, да је морала једна да по |
амо и овамо; па заређ’о из једне куће у другу к’о нека комесија.{S} А они и једни и други удри |
е, већ фурт падам из једне несвестице у другу!{S} Али фурт, фурт, из једне у другу!{S} Ал’ то т |
есило у једној, слало би се од тога и у другу кућу с примедбом, да није баш испало онако, као ш |
пет, она је прешла из једне крајности у другу крајност.{S} До повратка попова с пута била је ме |
овај... најбоље ће бити да одемо у коју другу собу... не би’ рад био знаш, да нас ко прекида!{S |
есма паде на памет.{S} Зар не знаш коју другу?</p> <p>— Па... овај... господин-попо, а како не |
, — говори бирташица а навлачи на даску другу шлинговану сукњу, — онда је то твоја судбина... а |
на, тако рећи, дојучерању своју најбољу другу и пријатељицу.{S} Најпре се вратио поп Спира, а д |
прекрстила јастук, али му одмах окрену другу страну, да би и Шаца снивао њу као она њега.</p> |
десетице на шешир, а Совра дува за ону другу полутину к’о бесан.{S} А у колу кад свира па кад |
ина живити и мучити се!{S} Проко, добри друже, ди си, да видиш твога Глишу, како се злопати! — |
ије и увек јој кажем, да се само са њом дружи и на њу угледа.</p> <p>Ето, тако се разговарају д |
S} Све су то били фини људи, који су се дружили опет с финим људ’ма, као с г. презесом, апотека |
а, Боже мој!{S} Е, па онда су, наравно, друкчије и владике и попови, а друкчије и парохијани!{S |
.. никад ми није то падало на памет!{S} Друкчије сам мислио!{S} Но, па — нека их...</p> <pb n=" |
после подне опажа да се приближује.{S} Друкчије је у кући и пред кућом.{S} У кући се риба и чи |
кући... вас па вас... нико вас од моји’ друкчије и не зове него „наш господин-парок“ —</p> <p>— |
наравно, друкчије и владике и попови, а друкчије и парохијани!{S} То је био један гром, формала |
рио уши сиренским гласима — било би све друкчије.{S} Стари наши веле: да је дечије срце као вос |
о је варош а друго село.{S} Све је овде друкчије.{S} Ето само девојке да узмемо.{S} Овде у селу |
е; јер кад је реч о њему, никад не каже друкчије, <pb n="403" /> него: онај брица! „Та ни му је |
} Да, да, акурат!{S}- Господин Спира је друкчије мора бити обучен, ма да више не носи <hi>ни он |
i>Марко</hi>, али га госпоја Перса није друкчије ни звала него <hi>лоповом</hi>.{S} Лопов један |
ле брчиће као од росе.{S} А и само срце друкчије се ражђипа, кад Совра свира.{S} А у колу је св |
ту мирно, фино и пулгерски, а и како би друкчије било кад ту нико и не пије из бокала или холбе |
једна измишљотина и да се ствар са свим друкчије развијала.{S} Међу поповима је, истина, повраћ |
о су му изденули име, па га нико у селу друкчије и не зове него Прока „хоћеш-Нећеш!“...{S} Свак |
торе звали „колегама“.{S} Па и други их друкчије и не зове него „господин-доктор“.{S} Господин |
а запећка прича и сећа се лепших дана и друкчијега, бољега света.{S} По ваздан стоји крај ватре |
и момак у Талијанској!{S} А ди би и био друкчији немешки син!“ — А онај задовољан доноси још је |
ри, које су верно огледало, верна слика друштва; има романа у којима се бичем немилосрдне и неу |
еумитне сатире шиба страшна поквареност друштвена.</p> <p>— Па сад... оно не кажем баш да нема; |
о пет часова.{S} Тада гђа Перса подсети друштво, да би добро било да пређу мало код њих.</p> <p |
т’ би се ико још задуго кренуо и кварио друштво, да није обазриви и етикетни принципал први уст |
, настаде весеље.{S} За час се искупило друштво из комшилука.{S} Нашли су и Совру гајдаша.</p> |
језиком и уноси шале и смеха у суморно друштво.{S} Па и господин попа би устајући рекао добру |
само зато што је једанпут у једном ужем друштву певао пред Његовим Преосвештенством и Екселенци |
и мах умеју да нађу и допадну у женском друштву са оним досадним стереотипним фразама од којих |
је ту песму певала к’о девојка у једном друштву; она је имала диван глас а песма била нова, дот |
одавно настала потпуна тишина и пауза у друштву, да се његово тиктакање није чуло, — то мислим |
ила нова, дотле не певана и не чувена у друштву, па је све очарала песма а њега и песма и певач |
о спрам Великог Крста.{S} Обе те бабе у друштву са другим бабама сложиле су се и закључиле, да |
препеченице.“ Пио је он често и сам и у друштву с друговима и био често меланхоличан као сваки |
пушио пред светом; ил’ да се веселио у друштву — тешко њему!{S} Тешко њему!...{S} А да неко, к |
седео крај ватре и пијуцкао комадару у друштву са ченејским црквењаком.{S} Разговарали су се о |
било; на оним тронљивим местима Пери би дрхтао глас, а Меланија брише танком шнуфтихлом нос, да |
пут!“</l> </quote> <p>Глас јој је мало дрхтао, али је доиста лепо певала.{S} Док је певала гле |
а усне јој све побелеле и суве, а глас дрхће, — ал’ тек баш нисте морали ви то да радите, драг |
ажњену чашу, да му се наточи, а рука му дрхће. — Мој Проко, — наставља Глиша, а глава му пала о |
ан да пође, кад ће га поп Ћира јетким и дрхћућим гласом ословити и зауставити.</p> <pb n="185" |
> <pb n="233" /> <p>И Јула поче гласно, дршћући гласом, читати: „Љубинкове кости леже сад у јун |
ова моја к’о нека балска лепеза; да је ду’неш, зауставила би се негде на тараби или на багрему |
лост господина супостата, сви су они до дубоке старости, до душе, имали и <hi>здраве</hi> и <hi |
и пљуцкати онако по банацки, па се да у дубоке мисли.</p> <p>Дуго је пућкао и мислио а после оп |
пресретан дуго и дуго мислио на Јулу и дубоко у ноћ прелиставао Песмарицу, читао многе песме и |
бама не може да буде.{S} За то је остао дубоко у ноћ и јео и пио у кујни.{S} Кад су га опомињал |
Боље вас нашли! — чу се поп-Ћирин глас дубоко из бунде, а кад се сиђе на леву страну из кола, |
ласку Јуле. — Онај њен поглед остаде му дубоко у срцу.{S} Како питомо <pb n="118" /> гледа, па |
поваздан тунакан.{S} Хе-е-е, — уздахну дубоко бојтар и натеже фићок и отпи добро, — нису више |
ирала.{S} По свој прилици ту је дочекао дубоку старост и пошао трагом старијих својих.</p> <p>М |
и!</p> <p>А поп Спира је само слуша.{S} Дува на нос, окреће стиву лулу око камиша и шета се по |
залепи пола десетице на шешир, а Совра дува за ону другу полутину к’о бесан.{S} А у колу кад с |
уга кабаница, испод кабанице рог у који дува и оглашује сате и буди село и дуга дренова буџа ко |
пос’о!</p> <p>— Ајде не лармај ту, него дувај сате, кад си за то плаћен! — чу се још издаље Шац |
е сад деца отимају, вуку их по авлији и дувају у њих).{S} После подне се слегао <pb n="386" /> |
н трбу’, па и не мили ми се ондак ни да дувам у дужност... овај у рог.</p> <pb n="249" /> <p>— |
и је рек’о Бог, да пишем књиге, к’о што дувам сад у рог, — па да напишем чуда и покоре сеоске, |
и прош’о; тако ми и треба!{S} Једва за дуван и сланину!</p> <p>А затим стаде зевати.</p> <p>— |
се горња половина дигне а у доњој стоји дуван и увек је влажан.</p> <p>А тек попови како су бил |
е у крајњем шору, где се продаје кришом дуван и где обично не сматрају да је грехота испребијат |
често праве врло згодне и добро познате дуванкесе које чак и у Србију донесе по неки тестераш.{ |
ожурице у купусу, а добићеш и бешику за дуванкесу; а ја ћу ти је, кад узимам каде, опшити црвен |
ер кад је било после вечере, узе лулу и дуванкесу па ће рећи попадији:</p> <p>— ’Оћемо л’ тамо |
овра гајдаш није фалио; само је он више дувао у гајде онима у кујни и у авлији, него онима у са |
рцулан и тегле с разним компотом.{S} По дуварима неке слике мал’ те неће бити све из прошлога в |
жама порцуланско и стаклено посуђе а по дуваровима неколико слика: неке битке, неке слике из Ге |
је ли све у реду и сравњује и дотерује дуварски сахат са својим џепним и клања се гостима и ка |
окак!</p> <p>Него и јесте чудан био тај дуварски сахат.<pb n="26" /> Права антика што наши кажу |
ропце а за тим као неко избијање.{S} То дуварски сахат избија.{S} Броје сви, а попа Спира гласн |
ета слушају задовољни укућани тиктакање дуварског сахата, кишу како лупа у прозоре, и ветар как |
рекла, ја могу и мало после!{S} Па мом дуварском сату већ прошло два.</p> <pb n="192" /> <p>— |
м покојним татом Аверкијем, што тамо на дувару виси!</p> <p>— Али, Персида, чекај, чекај, молим |
о се г. Пера остави прегледања слика по дувару.</p> <p>— Извол’те, господине, — рече поп Спира, |
у авлију или пред кућу!{S} Та мор’о би дувати у оне гајде да се чују к’о оно велико звоно чак |
баш је било све лепо!{S} Та није да ћу дувати у рог, да већ нико неће знати, кол’ко је сати!.. |
орба. — Нећу ништа ни говорити; само ћу дувати у рог, а за то ми и не треба ни Неце Муцкалова ј |
поп-Спириног о томе како је скинуо сав дуг с куће) већ приближио, стао и, скинувши шешир, клањ |
е се несрећом преко валова па колики је дуг носом о земљу, и док се он освестио и дигао, она је |
у чизме, на плећима дороц, а преко њега дуга кабаница, испод кабанице рог у који дува и оглашуј |
антија, и нека камилавка; а у њега нека дуга брада па се Богу моли.{S} А она пролази једнако по |
осно женских.{S} Он тера само „хец“, од дуга времена.{S} А иначе, он се и не мисли овде на селу |
теријала, а без интабулације и крајцаре дуга, огради га кућом великом, пространом и пуном свега |
Лепа, велика кућа а на њој ни крајцаре дуга.{S} Пет прозора са сокака а прозори пуни цвећа а м |
који дува и оглашује сате и буди село и дуга дренова буџа коју вуче по земљи кад иде.</p> <p>— |
читеља Трифуна који је носио до чланака дугачак пепељаст капут на струк и прслук са два реда ду |
а боре на ноге, па стиву лулу пустим на дугачак камиш нуз трбу, да ви’ш ондак ђаволства!{S} Нег |
се ождреби стари Пирош и да ће му дати дугачак бич са кратким ишараним бичаљем и швигаром.{S} |
се у послу у башти.{S} Еле, да не будем дугачак и досадан, толико могу рећи, да се опет разгово |
ајдужи летњи дан није им се учинио тако дугачак као ово неколико кратких јесењих дана.{S} Па те |
л’ко је цела служба била <pb n="415" /> дугачка, та толико је још једаред ваљ’да била моја Керу |
д Арса грк пође кудгод са женом, па она дугачка ко торањ а он мали и снизак к’о патак.{S} Па јо |
>— Е ал’ опет, ви заборавили, колика је дугачка <hi>зимска ноћ</hi>.{S} Па сву ноћ коњи једеду, |
све натенани исприповедати; јербо то је дугачка историја, а ти си ми, што рек’о Псалмопевац: је |
га, не би се видео; а клипови к’о левча дугачки.{S} Ал’ ће паор да побесни, враг му баби!{S} И |
па до мале унуке са курјуком од педља, дугачким као мишији реп — све се то дало на посао, ревн |
дну велику зимску мараму кафене боје са дугачким фронцлама.{S} Све је то скинуто с кола у прису |
азе на врата, а кола на браун-капију са дугачким и честим ексерима са врховима горе поређанима |
ом у руци мала Јула у краткој сукњици и дугачким хозлицама са шлингерајем, па изгледа к’о мали |
амо један подадуо бојтар седи за једним дугачким чамовим столом па гледа из буџака као пацов из |
и силне кокошке са својим петлом једним дугачким грлатим клипаном који је са својом дивном крес |
, пала ми на памет она песма: „У Милице дуге трепавице“...{S} Па она њена збуњеност... идеална |
ана.{S} Па тек ноћи!{S} Како су им ноћи дуге биле које су провеле у премишљању и једна и друга |
из поп-Спирине скупоцене стиве луле са дугим камишем.{S} Ни онда није умела од чуда ништа да п |
шал од три сребра, и лепу стиву лулу са дугим камишем <pb n="322" /> од тринаест сребра, за спо |
ати укућани време у доба кратких дана и дугих ноћи.{S} Домаћица ће једна другој слати по пун та |
ци мажу чизме да омекшају, а бабе траже дугмад и наливају зејтин у кандило <pb n="71" /> и пале |
о надгледала запаљена кандила и мењала „дугмад“ и доливала зејтин.{S} Тих дана у поп-Спириној к |
аст капут на струк и прслук са два реда дугмади и закопчавао га до горе, а око врата обавијао д |
пруслук лепши и ко има већи ред сребрне дугмади.{S} Али чим се сврши литургија они се одмах рас |
четир месеца.</p> <p>— Е, то је, бо’ме, дуго.</p> <p>— Та и није, господине... и не знам кад бр |
паорско је певање!...{S} А... је л’ те, дуго вам време кад ћутимо?</p> <p>— А да бо’ме.{S} За т |
она матора сакраменцка бештија учи!{S} Дуго сам, — каже, — лупала главу и штудирала, док сам с |
рече путник па се опет даде у мисли.{S} Дуго је ћутао и мислио тако, а кад већ беху далеко иза |
пше било код ње то је, што се није дала дуго молити.{S} Долазила је често и незвана.{S} Она је |
на њега.</p> <p>За то је у јутру седела дуго на кревету и гледала расејано и замишљено у папучи |
а заплакала се и Јула.{S} И мора да је дуго и гласно плакала, кад се и сама мама пробудила и о |
еда у једну стаклену теглу и гледаше је дуго.</p> <pb n="267" /> <p>Настаде почивка.</p> <p>Мож |
лу, ал’ ми она моја дерна фамилија није дуго времена давала.</p> <p>— Е, да, а за што ти није д |
а ха! — смеје се поп Спира. — Ми смо се дуго одупирали и кварили ал’ девојка га хоће; њега па њ |
д велике и богате породице, и како неће дуго остати у селу.{S} Ићи ће у Пешту или Беч, да изучи |
у састајати, али је теши, да ни то неће дуго трајати; захваљује јој што га се сећа и чешља онак |
ту?!{S} За тим се вратио кући, легао и дуго није могао ока склопити, а два дана још после тога |
ло, да је сав блажен и пресретан дуго и дуго мислио на Јулу и дубоко у ноћ прелиставао Песмариц |
дели су то и многи други.{S} Јер дуго и дуго још после тога, кад год се повела реч о тим сватов |
о.</p> <p>— Богме, слатка, нећу се моћи дуго ни сама задржавати, јер сам за послом, а и ви сте, |
мило било, да је сав блажен и пресретан дуго и дуго мислио на Јулу и дубоко у ноћ прелиставао П |
unit="subSection" /> <p>Није потрајало дуго а ча-Нића се стаде у сну смешити.{S} Блажени осмеј |
мојте после да се тужите да вам је било дуго време.</p> <p>— А благодарим.{S} Ја сам себи нашао |
то, видели су то и многи други.{S} Јер дуго и дуго још после тога, кад год се повела реч о тим |
: „Богме, — вели он, — село га неће још дуго другог таковог имати; то ја само кажем; Проку неће |
анацки, па се да у дубоке мисли.</p> <p>Дуго је пућкао и мислио а после опет отпоче монолог сво |
крај њих; неки Омладинци у душанкама са дугом косом <pb n="113" /> и разастртом <hi>„Заставом“< |
е, добро дете, љупко дете. (Пера завија дугу косу за уши и слуша је пажљиво.) Тхе, али све је т |
кав гладан вандровкаш, који се попео на дуд (не бирајући је л’: црн, бео или мургаст) да се нај |
се хрву, да се пентрају на дрво и једу дуд, не смеју да се јуре и шорају ногама прашину, која |
друге стране.{S} Пред сваком њивом два дуда, па се по њима зна докле је чија њива.{S} Све је с |
д кућом ред багрења и два велика јалова дуда а испод дудова је клупа а на клупи испод оног дивн |
куће ред багремових дрвета и два велика дуда али не јалова као она на сокаку него родна која су |
дозволила им да се попну и натресу себи дуда.{S} Могли су се сити најести па чак и напунити шеш |
јих још нису пили воде на Тиси, ни јели дуда, нити се њима играли „шоркапе“.{S} За шеширом жућк |
елени листом и кад се накити миријадама дудова плода.{S} Тада ће га тек можда скинути какав гла |
тл“ и продужити свој пут даље све поред дудова овим истим путем, којим данас не сретају наши пу |
агрења и два велика јалова дуда а испод дудова је клупа а на клупи испод оног дивног хлада врло |
арод и једе!{S} Ваљ’да ћу, вели, понети дудове на онај свет?!{S} То ти је све што на земљи учин |
{S} По путу никога, по њивама никога, а дудови оголели па им се црне покисле гране.{S} Тек на н |
послужен дудом, оним крупним „шпанским“ дудом, каквог надалеко није било, а набрала га је Јула |
ине а на њему дечурлије која се частила дудом.{S} Попадији није никад потребно било да изађе на |
ој је мама, кад је била добре воље, под дудом показивала.{S} На <pb n="106" /> бал је ишла од г |
љу код Неце бирташа, где је под јаловим дудом играло коло.{S} Свирац свира тако целе године, а |
свршило се тим, да је Шаца био послужен дудом, оним крупним „шпанским“ дудом, каквог надалеко н |
елене метле сунцокрета и родина кљуна — дуж те тарабе не види се више ништа од свега тога до го |
везана и у шупу <pb n="225" /> однета и дуж тарабе, која се пређе у лето сва зеленила и шаренил |
гајде, играју кола у авлији неколико и дуж сокака двапут толико.{S} Излазе из куће помагачице, |
асташе чешће паузе.{S} Изумире разговор дуж целог шора и замењује се лавежом паса и концертом ж |
<p>Авлија пространа, отегла се читавих дуж њива, да једва можеш довикати онога с другог краја |
, а то је једна женска прилика шира нег дужа, па се горња половина дигне а у доњој стоји дуван |
жа приповетка изашла још за једну Главу дужа.{S} Толико само кажемо на завршетку ове Главе, да |
н гђа Сида, „живићу бар петнаест година дуже од покојне маме.“</p> <p>— А ми, богме, нисмо ’тел |
а се предомислише и платише без и једне дуже напомене.{S} То и охрабри газда-Перу Тоцилова, и к |
морате ми обећати да ћете раније доћи и дуже остати, да накнадимо данашњи губитак.</p> <p>— С д |
Аркадију после дужег ћутања не могавши дуже да издржи дрзак и безобразан поглед онога на дну.< |
не бих је задуго донео,... само да што дуже мислите на мене.</p> <p>— А да не би заборавили, е |
ених десет форинти <pb n="329" /> после дужег тражења по огромним поповским шлајпицима, не што |
ио? — запитаће поп Спира Аркадију после дужег ћутања не могавши дуже да издржи дрзак и безобраз |
иза њених леђа на госта који се (после дужег приповедања поп-Спириног о томе како је скинуо са |
знам.{S} Петре синко!{S} Ал’ колико је дужи летњи дан него овај зимњи, — па ипак за зимњи траж |
апита га мерећи их: — Педаљ и три прста дужине, пет ширине.{S} Добро је.{S} А шта су коштале?</ |
оја-Персину авлију, само да не останеду дужни.{S} А онда госпоја Перса напусти своју слушкињу, |
био од неког његовог до зла бога рђавог дужника а тешио се тиме: боље ишта него ништа, а после, |
вам казати, да не би село, ни криво ни дужно, потрзали и излагали га подсмеху, пошто оно није |
упражњавати у стрпљењу, то је наша прва дужност, велим ја! — додаде г. Пера.</p> <p>— Та, но, н |
а му нису дали, него га слали да иде на дужност.</p> <p>— А за што да идем, и через кога да иде |
кујни.{S} Кад су га опомињали да иде на дужност, он није хтео, него је слао сваког сата по неко |
па и не мили ми се ондак ни да дувам у дужност... овај у рог.</p> <pb n="249" /> <p>— Па што с |
кроз сокаке вршећи у исто време и своју дужност.{S} Те ноћи, тако УЗ гајдаша, издувао је весели |
баш никога срео.{S} Еј да нисам само на дужности, дошло ми је, да се и ја овако матор кеша прођ |
, па није затекао на време поп-Спиру на дужности.</p> <p>А то је било овако.</p> <p>Бануо једар |
тако несавесно руковање и вршење његове дужности.{S} Остави га на послетку и гајдаш и сави у др |
то је потпуно знало шта ради; знало је дужности и задатке брачнога живота и крајњи му циљ.{S} |
один нотарош кад иде шором по званичној дужности.)</p> <p>Ержа је баш као што ваља потрефила.{S |
ла!“ Умал’ сироту нашу Ержу ни криву ни дужну није истукла.</p> <p>— Но, <hi>то</hi> ми се допа |
да кажемо, да одма’ од сутра пусти још дужу косу; кад дође време, нек је готов и за ђакона и з |
ј комотмицни са златном кваслицом, неки дузтабанлија који се само шета по кафани, прегледа је л |
а нек свира у њега сваке друге недеље у дујету с њеном мамом!“ Меланија је ишла чешће на бал у |
!...</p> <p>— Ал’ и јесам био ирош, ао, дука му! — рече и лупи о сто. — Нисам се, што кажу, бој |
а баби удариле сузе, па ти он њој девет дуката и један солферин на дар!{S} А кад смо изашли и п |
да златне белензуке,</l> <l>Други скида дукате са врата,</l> <l>Трећи вели: „Пољуби ме, Јуло!“ |
коло, звецкају сабље хуланера Рушњака и дукати на врату паорских девојака, а цицане паорске сук |
ву је музла Жужа слушкиња, здрава једна дунда једрих образа, што кажу, да удариш по једном прсн |
а Ефики, једној округлој <pb n="206" /> дунди белих трепавица, која је дотутњила, — добила сам |
ек чува она, боље ће бити, ону њену <hi>дунду</hi> да не ускочи за каквим у дороцу са рогља.</p |
о већ и петли! — рече Нића па узе рог и дуну <hi>три пут</hi> — и ако је тек <hi>два сата</hi> |
други, и из овога у трећи сокак и ту је дунуо равно дванаест пути у свој боктерски рог, а после |
ктер прошао испод поп-Спирина прозора и дунуо једанаест пута <pb n="125" /> у рог и огласио век |
девојке завукле главу под топлу перјану дуњу, па тихо кикоћу, али им домаћин не чује кикота, па |
афти“.{S} Има тај новаца!{S} Кажу да је дупли вирилац.</p> <p>— Може бити!...{S} Утјеха! — рече |
знојити по челу и око себе помало све у дупликату виђати.</p> <p>— Ајте још по једну, — наваљуј |
p> <p>— Много...{S} А зими?</p> <p>— Па дупло; шеснајст сребра</p> <p>— Хој, хој!{S} То је бо’м |
о овај зимњи, — па ипак за зимњи тражиш дупло!{S} Ајд’ десетица, и које како.</p> <p>— Е ал’ оп |
Јула.</p> <p>— Па, ето... ви сте ружа, дуплована ружа; а госпојица Јула је смерна љубичица.</p |
га послужили код поп-Ћириних бресквама дуранцлијама, њему одмах падну на ум Јулини румени обра |
њени румени образи, румени као брескве дуранцлије (и доцније кад год су га послужили код поп-Ћ |
бро!{S} Али до довече мора ми се она од-дурити!{S} Е, па сад, збогом! — прашта се поп Спира са |
<hi>и он</hi> повуче мало... нек’ чува дућан...{S} Види, ваљда, фала Богу, и он сам, какав је |
змар, древна једна пијаница, затворио и дућан и чизме па запао у једну биртију већ близу вашари |
госпоја-Соке; она ће то знати, кад држи дућан!{S} О, о, баш ми је жао —</p> <p>— Молим вас, ни |
, у лов на пијавице, па на њему оставио дућан... а сутра долази, рано.</p> <p>— Фала Богу, кад |
иди Ђуру, средњега брата, да је отворио дућан и постао сам свој газда.{S} Е, и то је дочекала.{ |
ола табака хартије.{S} Па кад је ушао у дућан, извадио је из шпага и то пола табака и размотао |
рта а пола чак у трећем сокаку око оног дућана тамо где виси онај бели пешкир и где се љуља она |
е већ унео све што му је стајало испред дућана; унео и крупице соли и кењечу, и луле и камише, |
т црквене, где ће до године зидати неке дућане и житне магазе, што је све г. Перу наравно интер |
фала Богу.{S} Црква богата; има толике дућане, земље, винограде, а и готова новца доста.{S} Не |
ојао оних дренових буџа које се дању по дућанима продају а ноћу и забадава по сокацима деле.{S} |
а да зазјавају само пред једним излогом дућанским.{S} Поп Ћира је имао сијасет поруџбина, поп С |
онима са села као... као оно без мириса дућанско цвеће према миомирном натуралном и природном ц |
заборављаш увек запушаче од стаклета у дућану!{S} Само ти је до анђарања, несрећо маџарска! — |
днео му црвену пошу.{S} Затекао га је у дућану баш кад је Шаца туцао кудељно семе и ’ранио штиг |
запушач од стакла, који увек заборави у дућану код грка.</p> <p>Ето тако је искумстирала гђа Пе |
је слао сваког сата по неког млађег да духне у рог на сваком рогљу а он је остао па и даље јео |
а или пепела од трафике, кад га ча-Нића духне са луле; продераће се наскоро лепа и шарена слика |
зоре и чује се рог Ниће боктера који је духнуо дванаест пути, али Тоцилови укућани чуше само тр |
формалан гром за свештенство и мирско и духовно.{S} Да он чује, да неко <pb n="309" /> има расп |
мора и жени бити.{S} Па издржи крштена душа и то.{S} Ал’ ја сам једва чекала да се сврше те де |
ја је бирташица изашла. — Једна честита душа; та да је, што кажу прико новина тражио, — па не б |
{S} Њему дође тако понекад па му срце и душа да секире човека.</p> <p>— Е, ја ти реко’ — вели п |
ерн-штрудла лепо нарасла, па мекана к’о душа.{S} Гледај само, како је одскочила к’о федери у ка |
да не знам, да деца волу звонару; него душа им је и срце да се вешају о уже!{S} По ваздан би д |
{S} На њему богато и укусно одело.{S} И душанка и прслук и чакшире све од бела танка штофа и св |
м од гипса покрај њих; неки Омладинци у душанкама са дугом косом <pb n="113" /> и разастртом <h |
д је чуо за шта га зову.{S} Одмах обуче душанку вишњеве боје, веза свилену пошу око врата, а пр |
м данас не сретају наши путници ни живе душе.</p> <pb n="291" /> <p>Пера Тоцилов тера коње и ра |
е се разбегло и надалеко није било живе душе, само је јаросна гђа Перса остала сама у кујни да |
о што ме беде, та мог’о сам вас до голе душе поарати — вели Нића улазећи.</p> <p>Па и он се зај |
</p> <p>„Но ако вам је одвећ жао, нежне душе српске, што се Шац... овај...{S} Љубинку... гроб н |
.</p> <p>Гђа Габриела је хитала к’о без душе сокаком где се срела најпре са гђом натарошевицом |
и упутише попиној капији, улете к’о без душе у авлију, и раздера се колико га грло доноси:</p> |
е прими тога, а Аркадија полети к’о без душе поп-Спириној кући, која није далеко била, па се ра |
рдила би их она тада, немате ни срца ни душе!{S} А шта вам ради, да га секирате тако!?{S} Јао н |
! — Ја му једнако вичем: „Та имаш ли ти душе... та немој више; доста је!“ А он вели: „Још мало“ |
сахранити и шта ће све купити за покој душе њезине.</p> <p>Пера с Меланијом већ давно није био |
и и жалости и приличи.{S} Пију за покој душе.</p> <p>— Хе мој Проко, мој Проко (или како већ бу |
е, да ти меникана овако пијеш за спокој душе, а не ја тебикана!{S} Та теби је бар било још дана |
већ хоће да век векује, а он гледа, до душе, на оно прво, али, Бога ми, још више и на ово друг |
би једна красота!{S} Он добро тера, до душе, ал’ и он не ваља.</p> <p>— Па кад добро тера а шт |
радо за беамтера издаје.{S} Њега је, до душе, нудио Глиша Сермијаш да иде у собе где су господа |
через кога да идем!?...{S} Није ме, до душе, нико звао у сватове, ал’ нико ме, фала Богу, ни н |
>И попови нису као некад.{S} Говоре, до душе, међу собом ради Г. Епископа и ради своје пастве, |
ога Краљевића Марка.</p> <p>— Ја се, до душе, не разумем баш много у вину, али вас уверавам, — |
а тетка само Шаци хирургу.{S} Он се, до душе, звао хирург, али то је још једнако само његова же |
тата, сви су они до дубоке старости, до душе, имали и <hi>здраве</hi> и <hi>јаке</hi> зубе — ал |
друго.{S} Зар не?</p> <p>— Та, оно, до душе, тако је —</p> <p>— Ах, ви, ви! — прети му прстом |
Једна другу и да не види!{S} А већ, до душе, и пре се једна на другу тужила.{S} Колико ми се с |
чита и моја Јула и ако је млађа!{S} До душе не велим баш да се завлачи по шифонерима, али тек |
дило, да мало више зна француски.{S} До душе, још га ни она (Меланија) не говори, али се бар ме |
.</p> <p>— Богме и јесте.</p> <p>- — До душе, имате се чиме и поносити; к’о мачка с огорелом ша |
ногој такој кући.{S} Испочетка гунђа до душе домаћица и мрзи је, а после, мало по мало, па се с |
само тако изнето, поп Спира је ’тео до душе, и Бог зна како рад био, али стег’о се к’о какав Г |
само госпоја-Персино понашање.{S} То до душе није нико видео, али видела је гђа Сида, а то је д |
нек моле Бога за <hi>рацки</hi> спокој-душе!“...{S} Ал’ није дао, к’о што је срдит рек’о и обр |
ешни!</l> <l>Ако мене не љубите,</l> <l>Душе ми сте грешни!</l> <l>Чисто знадем шта мислите</l> |
инама се развиле у њему пагубне и опаке душевне особине.{S} Био је непоуздан.{S} Прави скуп сви |
урама, изразима, разном оделу, у разном душевном расположењу и на послетку у разним сезонама го |
ар искренула; а рана, коју је понела на души, зјапила је једнако отворена и незалечена.{S} И ка |
а јест, одговара паор.{S} Касти: ватате души места!“</p> <p>Из авлије се видео леп ходник у ком |
} Па кога то не би наљутило, рец’те, по души, драги читаоци!{S} Јер ако ћемо право и објективно |
ла ће да замирише од калопера и мајкине душице рогаљ где се вије коло!{S} Ту ће свака свога вид |
да ча-Нића огреје мало своју беамтерску душицу, кад је овако пасја ноћ напољу.</p> <p>— ’хоћу, |
а смо какви <pb n="318" /> рђави људи и душмани, могли смо му комотно извадити још два <hi>здра |
, а да пасоша нема за то, што су му дин-душмани његови украли најпре пасош, па ће после и коња, |
иплатна пут.</l> <l>Ој, с Богом, красна душо,</l> <l>Па срећна довек буди,</l> <l>И одјек сродн |
ито. — Ју, извин’те, господине!{S} Јуцо душо, иди у кујну па спреми црну кафу.{S} Знам да варош |
комотите се као код своје куће.{S} Јуцо душо, седи ту до Меланије; знам да имате шта да се разг |
еже са весела срца Радина сетна песма: „Душо Јуло, срце увенуло!“</p> <p>— Шибај, Радо! — викну |
рође, да ми се скине с врата; да’но би’ душом... чисто би’ се наново родио!</p> <p>— А... како |
b n="366" /> ствар свршила, одахнула је душом и осетила шире око врата.{S} Стидела се свога дот |
мо да бар једно после подне одахну мало душом — па се упутио за певницу и то за ону коју је држ |
вољи, а он онда не зна ни за Бога ни за душу, већ к’о вели:{S} Кад си ми само пао шака!{S} Па о |
, вели, у ове нечисте силе отерала и ја душу моју изгубила!“ па се све затрчава од врата <pb n= |
.- — Диваните ет’ тако, па само грешите душу.{S} А да бо’ме, кад не знате зашто је све то.{S} М |
, вели евангелист, још ову ноћ узећу ти душу“...{S} А човек, што кажу, „ништа собом не понесе в |
ајтвосера“!</p> <p>— Та немојте грешити душу!...{S} Та немојте ме, снаја, за банбадава цвелити! |
">„Да постыдят ся и посмрамят ся ищущiи душу мою, и да возвратят ся вспятъ и постыдят ся мислящ |
имала!{S} Моја покојна мама, Бог да јој душу прости, није било тога теста или мелшпајза, што га |
жи насљедник.</p> <p>—- Еее, Бог да јој душу прости, то није рђава вест.</p> <p>— Вид’о ме јуче |
ила увек моја покојна мама. (Бог да јој душу ’прости, била је здраво паметна жена!) — није, вел |
</p> <p>— Ју, ботуше!{S} Е, то ће зимус душу да ми држи.{S} А пошто си их уз’о, — запита га мер |
крајцару за порцију; јербо и коњи имаду душу, макар да су, што-кажу, једна марва.</p> <p>— Та у |
ки Аћа учен човек, — умро је, Бог да му душу прости, више од пића него од науке, — а паори су г |
!{S} Та још мој покојни баба (Бог да му душу ’прости!) говорио ми је: „Синко Перо, говорио ми ј |
оцес и да га оборе и на тај начин спасу душу милога покојника од једног тако тешког греха као ш |
ј је, — ви’те како се ја старам за вашу душу. „Тјело Христово примите, источника бесмертнаго фк |
леко сте се прочули через њих.{S} А ја, ђаво би ме мој знао, мени никад не испадну за руком.{S} |
лики зуб у мало парче папира!{S} Е, ко, ђаво, да позна!...{S} Ето у томе је сав њихов кумст и с |
тра дође натраг.{S} А његова Криста,... ђаво од жене!{S} А лепо сам ја њега учио и диванио му: |
промислили?!{S} А после, нека — вели, — ђаво носи и наше уши... ни магарац се, каже, није просл |
о! — Па, што украду украду, ајд’ нек и’ ђаво носи; нег што још волу да намагарче газду коме укр |
ољетија беспрекорно.{S} Мој рођени!...“ Ђаво ме натера да још пофторавам то.{S} Кад му ја то <p |
преда ствар забораву.</p> <p>— Нека га ђаво носи! — вели поп Ћира. <pb n="258" /> — „Паметнији |
ђу ни једни сватови, а да вам какав гођ ђаво не пасира!{S} Не мож’те да живите без малера! — ве |
коро“ —</l> </quote> <p>— Та који ти је ђаво! — прекиде га гђа Сида љутито. — Ју, извин’те, гос |
ја Сидо,...{S} Персо.{S} Та који вам је ђаво сад опет?! — пита их поп Ћира који је, живо разгов |
па зар се баш тукли!...{S} А који им је ђаво у тим годинама?!</p> <pb n="208" /> <p>— Формално |
и ја, милостива, да, и’ нема, ал! то је ђаво, што нема арњева.{S} Знаду то и господа попе.{S} З |
.</p> <p>— Е па то и ја знам, ал’ то је ђаво што је зуб код њега.{S} Па <hi>како</hi> онда?</p> |
?</p> <p>— Камо срећа да сам, ал’ то је ђаво што нисам.{S} Да сам от’ш’о празни’ шака, било би |
м већ мог’о да останем на коли, него ме ђаво натента, хоћу да шпорујем; па нисам отиш’о у бирти |
> онда?</p> <p>— Е, па то је и код мене ђаво, што се ни ја до сад, баш к’о за пакост, баш никак |
— продужи Нића више за себе. — Носи те ђаво, а и тражиш ђавола!{S} Само немој после дрекати, к |
дим!“ вели она).{S} Том човеку помаже и ђаво и Бог!{S} Јербо тај човек кад гођ учини какву лудо |
ељадску собу (и онда се неће моћи сваки ђаво довлачити у кућу).{S} По тим собама размештају већ |
сира тако што.{S} Увек се њој таки неки ђаво морао десити.{S} Бадава, морала је признати и сад |
и Сида)!{S} Све код тебе мора бити неки ђаво; к’о да ти је сад осамнајст година!“ Али ипак није |
<p>— Па, господин-попо, мал’те неће тај ђаво и бити! — Коме требају кола с арњевима, — тај ме < |
ли поп Спира.</p> <p>— Е, то је баш тај ђаво што и ја једнако мислим још од моје куће.{S} Са мн |
о си натруков’о банки, натруко’во — нек ђаво носи; нећу да се после каже и да ми се прибацује д |
чић беше, дође сад гадан, гадан као сам ђаво с оним његовим смејањем.</p> <p>— Хе, хе!{S} Ту са |
рив сам!{S} Крив сам, видиш и сам — к’о ђаво сам крив!{S} А толико сам се уздржав’о!{S} Но, ал’ |
/p> <p>— Хе, Нићо, Нићо, крив си ти к’о ђаво — вели му Ракила не пуштајући га. — ’хоћеш ти тали |
не отежем, видим да се већ врпољиш к’о ђаво на џомби.{S} Кад ме је запит’о шта је и како је би |
ок сам жив!...{S} Таман!{S} Макар одн’о ђаво ланац два.</p> <p>— Даклем има неке надежде?</p> < |
ине.</p> <p>— Та да, путер-крофне, уш’о ђаво у њих, Боже ме прости!{S} Љута сам, слатка, па не |
о поповима — седела су тако удобна као ђаво на џомби, што се каже.{S} А томе је помало био кри |
} Је си л’ се опип’о ујутру? _</p> <p>— Ђавола примјетио!{S} Опип’о сам се и учинило ми се, да |
не верујем... а на сплетке мрзим к’о на ђавола...{S} Та знате ме, фала Богу,... па нисам рада д |
дима бити“; дакле, да ту ипак има неког ђавола где се толико много приповеда.{S} Сем тога, виде |
Владике, да га баш онај његов — како се ђавола зове — но, та онај његов Шаца, јест, он баш да г |
ом иди тако чимгођ поливати.{S} Тражите ђавола ноћом, — наставља Нића, пошто се добро наместио |
и нико!{S} Та кад сад неће, а да кад ће ђавола!{S} А зар сам ја опет био бољи, кад сам био њего |
има бубуљицу, а оно није, не фали му ни ђавола... него само из обешењаклука, да је још лепши!.. |
на пословица која вели: „Испод мире три ђавола вире.“</hi> </p> <p>Знам да су многи читаоци, (п |
да послужи —</p> <p>— Та, ман’те га до ђавола, — вели госпоја Перса зевајући и заклањајући уст |
неће ни бити.</p> <p>— Та ман’те га до ђавола! — вели госпоја Перса.</p> <p>— Морамо, слатка, |
абриела и одлази журно.</p> <p>— Иди до ђавола; врат скрјала! — вели гледајући за њом, љутито г |
Тридесет и —</p> <p>— Та ман’те циц до ђавола, — прекида је нестрпељива гђа натарошевица, — не |
прстен.</p> <pb n="215" /> <p>— Е, било ђавола!{S} И ви то, Боже, слатка снаш’-Пело, одма’ тако |
ише за себе. — Носи те ђаво, а и тражиш ђавола!{S} Само немој после дрекати, кад те тако дигођ |
е..., она Какаш-Верка? — пита га Ракила ђаволасто.</p> <p>— ...{S} Па сам и пропао од дерта и о |
неће ме нико, Нићо, роде! — вели Ракила ђаволасто.</p> <p>— Па ни за кога и не разбираш, нит’ к |
ече у себи газда Пера Тоцилов и намигну ђаволасто испод шешира.</p> <p>Јер исти газда Пера није |
ко!{S} Ако виде паорски мушкарци ’хоће, ђаволи, још да ме спевају!{S} А куд би’ знала од срамот |
лавина, ил’ да нису прешли ови Ракилини ђаволи из комшилука, па одврнули славину...{S} А ретко, |
рилично непристојно. „Пази фрајле, како ђаволи!“ повикаше из других кола паори кочијаши.{S} Али |
ло, да је као једаред, једно пред вече, ђаволски перјао сокаком.{S} А после, вероватно је још и |
комбинације, али су маме <pb n="37" /> ђаволски криле једна од друге показујући се све крајње |
ели: „Идем да окопам ку’руз!“ А умео је ђаволски лепо да свира и да намигује онако кривовратаст |
у. — Иди дођавола, Персида, одкуд ти та ђаволства падају на памет!{S} Баш ти то није ни намање |
а дугачак камиш нуз трбу, да ви’ш ондак ђаволства!{S} Него овако у овом масном шеширу и дороцу, |
— пита га домаћин.</p> <p>— Е, „лако је ђаволу, што кажу, у риту свирати“, па и теби, газди чов |
шапнуо ону стару пословицу: „Добро је и ђаволу по некад упалити свећу!“</p> <p>Тих дана се гђа |
а које је држао да су већ готови да оду ђаволу у торбу), бити најбоље да сада купи што корисно |
на красна приповетка, <title>Карловачки ђак</title> од Косте Руварца.</p> <p>— Ах, бештијо једн |
вењак и његов помоћник (негда најглупљи ђак у школи, коме је стари учитељ прорицао, да од њега |
ош од онда.{S} Читам <title>Карловачког ђака</title>, мамо.</p> <p>— Остави то одмах!</p> <p>— |
код њих к’о ни код кога!{S} Не пуштају ђаке да помажу звонару; каже: ђаци су за то да уче.{S} |
ого боље очи, видите ово, молим вас.“ — Ђакон уз’о па и он разгледа, па и он се смеје!{S} Смеје |
изменили.{S} Пера је постао од учитеља ђакон а од ђакона поп; а Шаца од берберина хирург и ден |
овог Преосвештенства...{S} А зуб задржи ђакон код себе.{S} А знам већ и зашто га је и задрж’о!< |
гђа Перса.</p> <p>— Кад се оно још к’о ђакон вук’о клипка и ’рв’о с паорима, место да га кашти |
о није био у том месту.{S} Отишао је за ђакона у Б*, а у селу остали попови с попадијама; попов |
косу; кад дође време, нек је готов и за ђакона и за попу!</p> <p>— Лако је теби! — уздахну поп |
м је све готово било.{S} Он је добио за ђакона у оближњој вароши Б**.{S} Најмио је и леп удобан |
свога секретара, једног младог и финог ђакона, па му каже: „Ајте, вели, млади амице, ви сте мл |
S} Пера је постао од учитеља ђакон а од ђакона поп; а Шаца од берберина хирург и дентист.{S} И |
да напишем чуда и покоре сеоске, па три ђакона да читају три дана и три ноћи, па да им још прет |
ти, а старији кожурици и свима већ оним ђаконијама које се обично добијају од једног тако добро |
не столовима пуним свакога пића и сваке ђаконије.{S} Старо вино у подруму прегледано је и одређ |
да бити доведена, и живеће ту као млада ђаконовица, јер ће се Пера одмах после <pb n="373" /> с |
рашан у неком старом шеширу који је још ђаконом купио.</p> <p>— Добро дошли!</p> <p>— Боље вас |
е пуштају ђаке да помажу звонару; каже: ђаци су за то да уче.{S} Јест истина, да су ђаци за то |
ош и данас се поносе што су били његови ђаци јер се на платноме списку у општини сами без ичије |
ци, тако наизменце.{S} Док црквењак или ђаци певају, господин попа мисли у памети или се разгов |
па мало пева он, мало црквењак, а мало ђаци, тако наизменце.{S} Док црквењак или ђаци певају, |
су за то да уче.{S} Јест истина, да су ђаци за то да уче ал’ су и синови наше свете цркве, — к |
есте лепо казати.{S} За сада као учитељ ђацима пастир јарића к’о што рекосте, а после, ако Бог |
а чита што или им приповеда што из свог ђачког живота; приповеда им о силним предметима, о силн |
из славне вармеђе: ил’ нек је узме, ил’ ђеду је пелшубовати у Лугош одакле је и дошла, —</p> <p |
ућоре кокошке на дрвету или како шкрипи ђерам; то вуку воду да баба опере ноге, и док пере он г |
пани валов био је привезан за доњи крај ђерма да се лакше вуче огроман кабао из бунара.</p> <p> |
љем на црквени тороњ, на читаву шуму од ђермова и на крајње куће које се онако пепељасте разазн |
штама, амбарима и авлијама, само високи ђермови као да пробише врховима својим ту копрену и диз |
/p> <milestone unit="subSection" /> <p>„Ђи!{S} Шарга, Пирош!{S} Ајде момци!{S} Дед, кицоши моји |
иела. — Тек онда се згране, па стане да ђипа и да праска.{S} А ја је једнако умирујем; јербо не |
у кућу, у лер, а она сва позеленила, па ђипа, мал’ ме није ударила, па каже: „Не дам ја, док са |
ка <pb n="121" /> гледам и слушам, како ђипа и праска она паорска бештија!</p> <p>— Боже, они с |
прави ларму по сокаку.{S} Та није да је ђипала и праскала, та није да је викала, већ мислиш сад |
ено. <title>Работнике</title> је превео Ђорђе Поповић а <title>Помпеје</title> Лаза Костић. <pb |
itlepage"> <p>СВОМЕ УЈАКУ</p> <p>ЈОВАНУ ЂОРЂЕВИЋУ</p> <p>ПРОФЕСОРУ ВЕЛИКЕ ШКОЛЕ</p> </div> <pb |
е... и да се туче успут.{S} Чим је мало ђорнут, а он ’хоће да пева.{S} Па што он сам ’хоће да п |
вол’те, извол’те. „Сниска стреја, висок ђувегија!“ — веле му и уводе га и послужују његову родб |
и са младожењом.{S} Диван је био Шандор ђувегија, прави газдачки син, а укусно одело показиваше |
кукуруза!{S} Остало је, фала Богу, још ђувегија!</p> <p>А девојке се онда смеју кроз плач.</p> |
па да му тако лепо стоји к’о фрајлином ђувегији.{S} Тако су ћеретале све док није Жужа већ мал |
на топлом ђурђевском сунцу па заклонило ђувегији сав шешир.</p> <p>А за младожењиним колима сиј |
, и једну окрајку ’леба.</p> <p>И докле Ђука спрема за Нићу, овај се разговара с укућанима и до |
сам рад да се зна.</p> <p>У том стиже и Ђука с пуним тањиром и метну га пред Нићу.</p> <p>— Па, |
мириса.</p> <p>— Е, кад је тако, а оно, Ђуко, иди па скини из оџака који пар кобасица, па их ме |
.{S} Све то обешено уз једно и уз друго ђуле.{S} Шта ти ту нема!{S} И нога од неких старих мака |
ас село <pb n="397" /> сам светац свети Ђурађ!{S} Та јес’ вид’о колики миждрак има к’о уланер к |
кажу.{S} Био је мало мањи од иконе Св. Ђурђа (крсно име поп-Ћирино) са облигатним ружама измеђ |
е у мираз, — где горе и пред иконом Св. Ђурђа кућевног патрона поп-Спириног и пред иконом Свети |
ет у шупу а собе остале празне да се на Ђурђев дан напуне столовима пуним свакога пића и сваке |
што није, још који дан.</p> <p>Ближи се Ђурђев Дан, дан венчања Јуле и Шандора.{S} И са часници |
ан свадбе и венчања.{S} Освануо је лепи Ђурђев дан.{S} Цела поп-Спирина авлија мирише од силна |
е?</p> <p>— Кажу, гнедиге, тамо чак око Ђурђева дана.</p> <p>— Тхе, а шта зна!{S} Што кажу: сам |
млада беше дивна.{S} Плаве очи као небо Ђурђевскога дана, а поглед јој свечан и диван као данаш |
ом ковиља, које се расцветало на топлом ђурђевском сунцу па заклонило ђувегији сав шешир.</p> < |
па окупи молити Бога да доживи да види Ђуру, средњега брата, да је отворио дућан и постао сам |
ели: — Ех, ех, ама к’о да сам поручила, е баш добро!</p> <p>— А ми чекали и чекали, — вели поп- |
жвару.</p> <p>— Добро печена, па масна, е, то вреди! — вели поп Спира. — Ја вам не марим за тор |
олико пута најсрдачније.</p> <p>— Е, е, е! па извол’те, извол’те.{S} Роксо!{S} Глишо, та ди сте |
ужује фрау-Габриела с гђом Персом. — Е, е, ко би то и помислио!!{S} А ја, још кад сам устала, а |
’о: остави ти то само мени!</p> <p>— Е, е, баш ти фала.{S} Е, кад баш спомену отоич <hi>ти</hi> |
зике; дигли сокак на главу!</p> <p>— Е, е!{S} Ама то ће канда да изађе на дебело, господар-комш |
са и почеше скидати с кола.</p> <p>— Е, е, баш ми је мило, — вели домаћин. — Дакле тек сутра пу |
, са мном како вам је воља.</p> <p>— Е, е, — вели задовољно поп Спира, — ал’ баш добро кад сте |
неколико пута најсрдачније.</p> <p>— Е, е, е! па извол’те, извол’те.{S} Роксо!{S} Глишо, та ди |
овеку, прдачити се са мном.</p> <p>— Е, е, господи никад није доста.{S} Све они мислиду, да ми |
не би се задовољила калфом.</p> <p>— Е, е! ти већ далеко тераш!</p> <p>— Е, сад ја <hi>далеко</ |
ке бркове и у смеју би само додали: „Е, е, оно јој је баш ваљало, и фајн било!“</p> <milestone |
аред и то мора да бидне!</p> <p>— Хеее, е, слатка пријо, — вајка се прија Сида.</p> <p>— Ето, и |
то ви сад велите.{S} Ви појите у цркви, е, ал’ оно је штогођ обашка; оно је појање и пјеније, а |
м, знате, је л’ ће вам то бити по вољи, е, па ди би онда ја —</p> <p>— А како ми опет не би бил |
кадију.{S} И њега сам се сетио па путу, е, а како га се и не би’ сетио!...{S} Наспело ми да се |
т..{S} Кад је оно било?{S} У Јануару... е, а сад имамо Јулиј месец.{S} Хеее! — врти господин по |
/> <p>— Видиш, молим те, како се крије; е, баш је обешењак! ’хоће да ме уплаши, па ме вреба! — |
лепа. „Лепе коње и лепе жене, каже он; е, ако ни по чем, по том ћеш о’ма’ познати Бирцлијине!“ |
<hi>опију</hi> се људи па се потучеду; е ал’ кад је некима суђено, а они се потучеду и брез ви |
остыдят ся мислящiи ми злая“.</foreign> Е, па зар ту човек да не побесни!{S} Персо, он... поп-С |
ти к’о да никад није ни био у коли’!{S} Е, то му, ето баш не ваља!{S} Тако је приклане возио је |
ећ све то заборавио!!</p> <p>— А да!{S} Е, па ниси требала онако на крај срца да будеш!</p> <p> |
сам утишкавала и, што кажу, крпила!{S} Е, ал’, бо’ме, и томе је било краја!{S} Док су <hi>мене |
д мирно спавати после толико недеља!{S} Е, фала, лаку ноћ!{S} Е, ти си ме сад, тако рећи по дру |
вили велики зуб у мало парче папира!{S} Е, ко, ђаво, да позна!...{S} Ето у томе је сав њихов ку |
> <p>— Па ви дакле заједно путујете!{S} Е, то је баш к’о поручено! <hi>То</hi> је добро!{S} Ник |
тао да лупам главу через Шаце брице!{S} Е, чудо ми нико!{S} Та кад сад неће, а да кад ће ђавола |
ам ја, фрајла-Јуло, ваше добро срце!{S} Е, баш ћу да пробам! — рече Шаца, па се ухвати за оград |
купљене ботуше.</p> <p>— Ју, ботуше!{S} Е, то ће зимус душу да ми држи.{S} А пошто си их уз’о, |
до довече мора ми се она од-дурити!{S} Е, па сад, збогом! — прашта се поп Спира са свима и одл |
строгост!{S} Каква глава, Боже мој!{S} Е, па онда су, наравно, друкчије и владике и попови, а |
а није он толико ни луд ни пакостан!{S} Е, видиш ти само ње, како совјетује... к’о неки фишкал |
би сапутницу живота —</p> <p>— Тако!{S} Е ви’те молим вас!{S} Та шта говорите! — чуди се као по |
ин, — та је с’ ти то, Спиро?{S} Ооо!{S} Е, баш, баш добро!{S} Та је с’ <hi>ти</hi> то —</p> <p> |
е моје!</p> <p>— С драге воље, Нићо!{S} Е, фала, фала.{S} Па ’хоће л’ ти доста бити тако једна |
епитимију — а он добио црвен појас!{S} Е, па ајд’ се вуци клипка с њим!{S} И ти ме сад питаш: |
мој избавитељ ево већ по други пут!{S} Е, ако се још и сад извучем из шкрипца, нећу ти то <for |
толико недеља!{S} Е, фала, лаку ноћ!{S} Е, ти си ме сад, тако рећи по други пут запопио.{S} Лак |
ћу!“ па се даље шета.</p> <p>„И-ју!{S} Е, та баш не зна шта је ни стид ни срам!“ чуди се и вел |
, тумарати тако брез нужде по блату!{S} Е, ово ти је баш права каштига Божија за село! — вели г |
ће се искобељати, — знам ја њега!...{S} Е па збогом.{S} Па паз’те на кућу.{S} Ако дође Лоренц Ч |
овенију казати ни како ми је име!...{S} Е, можеш мислити, како ми је било!{S} Отвори се, земљо, |
че нађе нову мараму под јорганом!...{S} Е, та само то ће ми вредити сто форинти!</p> <p>— Па са |
S} Путујете заједно?...{S} Браво!...{S} Е, сад сам сретна, јербо сам видела, шта сам давно и је |
Богу, кад је само до тога дошло!...{S} Е, ал’ њему, њему —</p> <p>— Верујем, верујем.{S} Нег’ |
ма.</p> <p>— <hi>Коњски зуб!</hi>...{S} Е, то га је она његова бештија навела да уради; нико др |
!“ „Какву Сиду!?“ рек’о би’ му ја...{S} Е, а ви’ш, сад како лепо живимо —</p> <p>— Е, па да бо’ |
и је...{S} Парох Спиридон овдашњи...{S} Е, наравно!{S} Могу мислити да вам је тешко било растат |
ду а господа пароси они венчаваду...{S} Е, па тако; свак има своје једно пословање и, касти, за |
то кажу: „Весело срце кудељу преде“.{S} Е, па тако ти је и са мном садакана, кад ми је празна г |
ворио дућан и постао сам свој газда.{S} Е, и то је дочекала.{S} Сад узела најмлађе унуче Савицу |
уверавала је <pb n="99" /> гђа Сида.{S} Е, то је тако наљутило, да у мал’ што није планула и оч |
у ко корњача, па тако све до Ченеја.{S} Е, ту нисам већ мог’о да останем на коли, него ме ђаво |
о твоја судбина... а ја нисам знала.{S} Е, онда можеш скакати —</p> <p>— Ех, знам ја да би вама |
мо мени!</p> <p>— Е, е, баш ти фала.{S} Е, кад баш спомену отоич <hi>ти</hi> Голијата, онда пос |
е то бити у Недељу код нас овдекана.{S} Е, па ја ћу вам, молим лепо, моћи то јешплицирати.{S} Ј |
е секираду а све због будућега зета.{S} Е, сад ко је томе крив, питам вас, што се Јули измакла |
Божића.</p> <p>— А, дакле истина је.{S} Е, тај ће, бо’ме, добити добру домаћицу, и, што кажу, с |
е, ’хоће он да је паметнији од мене.{S} Е мој Аћиме, мој Аћиме!{S} Боље да седиш код куће, па д |
танке и нафризиране берберске калфе.{S} Е, не може човек, па да му је срце од камена, а да се н |
>— Па ваљда да останемо флегматични.{S} Е, Спиро, Спиро, не носила ја ту мантију!</p> <p>— Па д |
о вјеки вјеков</foreign> заборавити.{S} Е, Аркадија, — рече поп Спира дигнувши задовољно обрве, |
ваљда ће престати већ једном, кажем.{S} Е, ал’ оно како који дан све горе.</p> <p>— Хм! — хукну |
, то је баш лепо.{S} Ко би то рек’о.{S} Е, баш, баш...{S} Сва сам онако, некако, како да вам ка |
ни то, кад је неко и сувише свирјеп.{S} Е, Боже, па људи смо, слаба створења, па, па онда и згр |
ина.</p> <p>— Бога ми, већ дванаест.{S} Е, време је да се иде! вели поп-Спира. — Ајд’мо, диж’те |
="143" /> пажљиво до краја саслушала! — Е, баш је безобразан! — А за тим уздахну, па стаде даље |
ма и маше белим рупцем фрау-Габриела. — Е, то је баш лепо.{S} Ко би то рек’о.{S} Е, баш, баш... |
цењујете, — вели задовољно поп-Спира. — Е, баш ми је жао што сте морали толико да чекате —</p> |
и гледајући за њом, љутито гђа Перса. — Е, баш од ове хуцоше и торокуше швапске не можеш ама ба |
и поп Ћира омотавајући шал око врата. — Е, па сад, драги домаћине, да се растајемо.{S} Фала на |
родужује фрау-Габриела с гђом Персом. — Е, е, ко би то и помислио!!{S} А ја, још кад сам устала |
— А за тим се диже и поклони учтиво. — Е, дакле, ја се клањам и молим да ме извините што сам в |
од ракије! — брани се и не да бојтар. — Е, ваљ’да сам неки фидибус, па да изгорем.{S} Нећу се н |
о, а за тим узе позитуру, па настави: — Е, па, засад нек ти се на овом прође; што си натруков’о |
лан за руком! — А за тим рече гласно: — Е, баш фајн се стрефило!</p> <p>— Како то мислиш?</p> < |
каже.“ Образ је спласнуо, а зуба нема — е, па ондак нек докаже ако је мајстор.</p> <p>— Е па то |
ио овај фланел?</p> <pb n="340" /> <p>— Е, а ко би га сад знао.{S} Нисам ни загледо у фирму.</p |
пати оног зуба.</p> <pb n="280" /> <p>— Е, ал’ како?</p> <p>— Па, ево како сам ја то иштудир’о. |
бацио на тебе!</p> <pb n="261" /> <p>— Е, ти кад кога мрзиш, а ти не знаш да поставиш, тако да |
ка се разболем!</p> <pb n="142" /> <p>— Е, ал’ можете онда и умрети!</p> <p>— Па нека умрем... |
у збуњена Јула.</p> <pb n="144" /> <p>— Е, па то је башћа моје тетке, а ја сам теткин... к’о шт |
— био и прстен.</p> <pb n="215" /> <p>— Е, било ђавола!{S} И ви то, Боже, слатка снаш’-Пело, од |
ву такву књигу.</p> <pb n="108" /> <p>— Е, ви, мама, увек преувеличавате! — брани се Меланија.< |
веле му ништа.</p> <pb n="408" /> <p>— Е, па извин’те их за сад, — брани их Јула; — то је њихо |
е тако нешто...</p> <pb n="339" /> <p>— Е, па... — вели поп-Ћира вадећи из сандука ствари. — ев |
је само моја кућа у сокаку?!!</p> <p>— Е, није него ваљда оној баба-Тини праве музику?!</p> <p |
ровом, у мојој рођеној башћи?!</p> <p>— Е, а откуд је то ваша башћа? — вели му збуњена Јула.</p |
и!) била, да данас идем тамо?!</p> <p>— Е, а као за што да не идемо?</p> <p>— Та зар испред нос |
куд само прокљувиш ти све то?!</p> <p>— Е, мој газда-Перо!{S} Не зоведу се бадава моји стари <h |
с онај тал а ова моја памет —!</p> <p>— Е, па сад ајд’ иди!{S} Па кад га закољемо, омастићеш и |
— Изредна, чрезвичајна чорба!</p> <p>— Е, то је Јуцина слава, она је данас била редуша —</p> < |
здрава је к’о тресак, за Бога!</p> <p>— Е, чини вам се то само, слатка.</p> <p>— Ју, страсна и |
идиш ти само лицемјера једног!</p> <p>— Е, то сам оћут’о, нисам ништ’ каз’о.{S} Нисам ’тео да г |
да ме се почешће тако сетите!</p> <p>— Е, Бога ми, — додаде поп Ћира, — сад ви треба код нас; |
а и <hi>твоја</hi> — и бијаше!</p> <p>— Е, није него још нешто...{S} Конштрукција!{S} А знаш ли |
окрену наопако кућу ови млађи!</p> <p>— Е, дакле, лаку ноћ! — веле девојке и љубе се као да се |
другог кочијаша после тражили!</p> <p>— Е, лепо, лепо!{S} Баш ми је мило.{S} Па сад баш кад сам |
каз’о: остави ти то само мени!</p> <p>— Е, е, баш ти фала.{S} Е, кад баш спомену отоич <hi>ти</ |
а, — та то баш к’о неки паори!</p> <p>— Е, ал’ приповеда ми гђа натарошевица... — случајно сам |
Е, ал’ можете се и разболети!</p> <p>— Е, браним ја, па нека се разболем!</p> <pb n="142" /> < |
сљедице морају страшније бити!</p> <p>— Е, видиш ти само лицемјера једног!</p> <p>— Е, то сам о |
} Спиро, ајд’ одма’ и ти кући!</p> <p>— Е, баш си потрефила! — вели поп Спира. — Седи, Јуцо дет |
—</p> <p>— Е, па нека озебем!</p> <p>— Е, ал’ можете се и разболети!</p> <p>— Е, браним ја, па |
<p>— О, о, за Бога, шта чујем!</p> <p>— Е, а сад збогом, снаш’-Пело.{S} Журим се!{S} Збогом!{S} |
је да се прдаче сас ноблесом!</p> <p>— Е, па фелер је, ето признајем! — попушта фрау-Габриела |
авицу; а то не слути на добро!</p> <p>— Е, па кад ’хоћеш зета берберина, то ћеш и сневати!</p> |
обрве чак под ћелепуш. — Охо!</p> <p>— Е, сад гледај ти само, молим те, <hi>те</hi> унцутарије |
раво је оштар овај рајспулфер!</p> <p>— Е, сад какав је, такав је, ја га нисам млео ни жрнао!{S |
музике; дигли сокак на главу!</p> <p>— Е, е!{S} Ама то ће канда да изађе на дебело, господар-к |
, с <hi>чим</hi> да се потуку!</p> <p>— Е, па лепо ако ми не верујете, а ја вам нећу ни доћи ви |
p>— Е, е! ти већ далеко тераш!</p> <p>— Е, сад ја <hi>далеко</hi> терам! <hi>Ја</hi>, даклем, т |
.....</p> <p>.................</p> <p>— Е, фала Богу, кад смо ту!{S} Ево нас!{S} Још мало! —- р |
...{S} Може се... згодно је...</p> <p>— Е, ал’ како ћу, како?{S} Кад га он, кажу, <pb n="281" / |
кола.{S} Њега, њега најбоље...</p> <p>— Е, врло добро.{S} Па иди, па се ценкај.{S} Ил’ како би |
о’ме много.{S} Много, много...</p> <p>— Е, па јесен је, блато је, горе нег’ и сува зима ил’ сне |
поп Ћира седе с десне до њега.</p> <p>— Е, па збогом! — веди поп Ћира из кола.</p> <p>— Срећан |
а и ти у кола! — зове је Рада.</p> <p>— Е, не сме мама, рано; мама мора да чека бабу! — рече же |
ве то истина! — вели гђа Сида.</p> <p>— Е, није него није!{S} Па кад грунемо: „У јутру рано чим |
обро бити! — теши га Аркадија.</p> <p>— Е, лако је теби, ти не зависиш од њега.{S} Него, реци-д |
е била Јула а с леве Меланија.</p> <p>— Е, баш, баш сте добро учинили што сто дошли, — вели гђа |
ло рано било! — вели Меланија.</p> <p>— Е, да боме, то је увек дело једнога момента.</p> <p>— Н |
бом па оде у кујну к’о фурија.</p> <p>— Е, па кад баш ’хоћеш да знаш, како је било; ето тако је |
а ха ха! — смеје се поп-Олуја.</p> <p>— Е па сад лаку ноћ.{S} Бар ћу једаред мирно спавати посл |
плетиво, па се и она заплака.</p> <p>— Е, кад би то било истина!{S} Него, тек тако, ма ко — А |
срце и душа да секире човека.</p> <p>— Е, ја ти реко’ — вели поп Спира.</p> <p>И није се прева |
лија није дуго времена давала.</p> <p>— Е, да, а за што ти није давала?</p> <p>— Та... к’о баја |
Рокса и почеше скидати с кола.</p> <p>— Е, е, баш ми је мило, — вели домаћин. — Дакле тек сутра |
лим, са мном како вам је воља.</p> <p>— Е, е, — вели задовољно поп Спира, — ал’ баш добро кад с |
ћи како и откуд он све то зна.</p> <p>— Е, мој Нићо, мој Нићо, — вели му домаћин, — ко <hi>тебе |
је Бог створио?! — вели Пера.</p> <p>— Е, ал’ ја ’хоћу да сам <hi>теби</hi> и беља и лепша нег |
мах после вечере, — вели Пера.</p> <p>— Е па добро, ал’ извесно...</p> <p>Изађоше и Меланија и |
и погодили? — вели поп Спира.</p> <p>— Е, то је баш тај ђаво што и ја једнако мислим још од мо |
гостију! — вели јој поп-Спира.</p> <p>— Е лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ.</p> </div> <pb n="31" /> |
милију! — теши је прија Макра.</p> <p>— Е, слатка пријо, та како да не плачем од радости!?</p> |
и припитам најпре нашег Петра.</p> <p>— Е, фала, фала, господин-попо.{S} И ја, што кажу, <hi>ва |
нај замотуљак са зубом унутра.</p> <p>— Е, па видиш, па им’о си зуб —</p> <pb n="344" /> <p>— Т |
рођем сокаком од силна мириса.</p> <p>— Е, кад је тако, а оно, Ђуко, иди па скини из оџака који |
жда ме се и тиче! — вели Шаца.</p> <p>— Е, а за што да вас се тиче?</p> <p>— Па уморићете се, ф |
те, две године и четир месеца.</p> <p>— Е, то је, бо’ме, дуго.</p> <p>— Та и није, господине... |
>— Сав свет зна да је он крив.</p> <p>— Е, слаба је то утјеха за мене!{S} Знам ја Ћиру.{S} Не д |
су, неће чути један од другог.</p> <p>— Е, по то би’ и ја кочијашио, — вели поп Спира. — А паор |
им ово имаће к’о и моје да је.</p> <p>— Е, то је лепо од тебе, лепо! — вели поп Спира доручкују |
рећеш</hi> од те силне ракије.</p> <p>— Е, изгорећу!{S} А ко је још у мојој фамилији изгор’о од |
им неколико пута најсрдачније.</p> <p>— Е, е, е! па извол’те, извол’те.{S} Роксо!{S} Глишо, та |
ипак млађа од Цвечкенмајерке.</p> <p>— Е, баш ми је мило!{S} Баш Бог да прости!{S} Тако вам и |
бирташица и наставља пеглање.</p> <p>— Е, све ја не ваљам; никад ја не ваљам!{S} А кад нисам д |
гђа Сида зевајући и чудећи се.</p> <p>— Е, то је било штогођ вредно за видити!{S} Ту је она тре |
латка тетка-Макро, поздрав’те.</p> <p>— Е, оздравићу ја, рано, кад ме пронесу великим сокаком, |
и сву и наточи још једну себи.</p> <p>— Е, па да се куцнемо, — вели домаћин: — У здравље родите |
Недељу ће да ту бидну сватови.</p> <p>— Е, то је бо’ме лепо, — вели поп Ћира прихвативши се шун |
ји сте ме се сиромашка сетили.</p> <p>— Е, мој синко, ниси ти сиромашак.{S} Ти си човек газда, |
вели: „Још мало“ па још квари.</p> <p>— Е, гледај ти само једне кере неблагодарне! — рече бирта |
<hi>и може</hi>, разговарати.</p> <p>— Е, да!?{S} А откуд то сад, господар-комшија?!{S} А за ш |
> то већ не би могло пасирати.</p> <p>— Е не би ти могло!{S} Кад ’хоће да украде, можеш ти сто |
ко сам се мог’о тако уплашити.</p> <p>— Е, да!?</p> <p>— Та клевета; да бом’е да је клевета!{S} |
о је сув, то ти ја само кажем.</p> <p>— Е, дабоме, — брани га гђа Сида и не да на њ.</p> <p>— А |
.. оним нашим Старо-Бечејским.</p> <p>— Е, да? — чуди се путник.</p> <p>— Та није да сам је мал |
несе му послужавник с ракијом.</p> <p>— Е, вама већ не могу одбити, — рече гост, — али верујте |
и човеку, прдачити се са мном.</p> <p>— Е, е, господи никад није доста.{S} Све они мислиду, да |
— не би се задовољила калфом.</p> <p>— Е, е! ти већ далеко тераш!</p> <p>— Е, сад ја <hi>далек |
ој па метну у појас поп-Ћирин.</p> <p>— Е, је л’ готово?</p> <p>— Све је у реду; сваком своје.{ |
тра к’о ја? — пита га домаћин.</p> <p>— Е, „лако је ђаволу, што кажу, у риту свирати“, па и теб |
удају обе! — вели јој домаћин.</p> <p>— Е, да!{S} Та шта говорите!{S} А, па да бо’ме!...{S} Про |
ид’о</hi>, а камо л’ повредио.</p> <p>— Е, врага!{S} Кад је узео <hi>зуб</hi>, па га чува код с |
тако и мој последоватељ ценио.</p> <p>— Е, сад моје је да чекам, — вели г. Пера, — а остало је, |
S} Ајд’ десетица, и које како.</p> <p>— Е ал’ опет, ви заборавили, колика је дугачка <hi>зимска |
лите се, како сте живили тамо.</p> <p>— Е, како!....{S} Ко у туђем свету!{S} Није к’о међ своји |
мене! — заврши Рада поносито.</p> <p>— Е, да?!</p> <p>— А моја фамилија а и сви паори, уживају |
дак нек докаже ако је мајстор.</p> <p>— Е па то и ја знам, ал’ то је ђаво што је зуб код њега.{ |
араму којом је повезала главу.</p> <p>— Е, лепа парада! <hi>Вас</hi> треба да је срам, <pb n="1 |
о здрави и дебели попови могу.</p> <p>— Е, чесњејши, — ословљава га поп Олуја, показујући му но |
а и дан-данас мало пијем воду.</p> <p>— Е, кад ти у <title>Рожданику</title> пише, — говори бир |
е, к’о што сте ви, на прилику.</p> <p>— Е, па кога ћу, за име Бога, да узмем?{S} А какав је она |
ни сам, шта више да пита Јулу.</p> <p>— Е, — предложи поп Спира, — оћемо ли да мало исперемо гу |
се од задовољства, па је теши:</p> <p>— Е, госпоја-Персо, тако вам је то у овом свету.{S} Свако |
и једним <hi>црквењаком!</hi></p> <p>— Е, дакле, ’оћемо л’ при — овај, сопутниче? — вели поп-С |
зар се нисам <hi>нећк’о</hi>?</p> <p>— Е, <hi>нећк’о</hi> си се!{S} Ти си се нећк’о?!{S} И јес |
ега.{S} Па <hi>како</hi> онда?</p> <p>— Е, па то је и код мене ђаво, што се ни ја до сад, баш к |
ш не видим...{S} Пак шта онда?</p> <p>— Е, па сад каж’те ми, молим вас, још само ово: коме је и |
а ми!</p> <p>— А шта они онда?</p> <p>— Е, п’онда су морали да малко попусте.{S} А баба ми каже |
се допала Молчанска Керувика?</p> <p>— Е, то је видиш, лепо од тебе!{S} Па певај онда...</p> < |
а сад опет кажеш, да те грије?</p> <p>— Е, па кад је човек добар, к’о ја што сам, па све му на |
земљу. — Па што ме не научите?</p> <p>— Е, то хоћу, ал’ кад добијем од вас пукет, онда ћу вам г |
наш ли бар који ће да га вози?</p> <p>— Е, па то још не знам.{S} Ја пазим, ал’ још нисам дозн’о |
— А је си л’ држ’о ти сам риф?</p> <p>— Е, још ћу и риф држати.{S} Доста што сам отворио четвор |
нако гђа Гециница. — Па онда —</p> <p>— Е, па кад ми не верујете, ја нећу <pb n="211" /> припов |
упразни каква добра парохија —</p> <p>— Е, знате, кад би само могли добити какву добру, масну п |
е се,.. па ћете назепсти, па —</p> <p>— Е, па нека озебем!</p> <p>— Е, ал’ можете се и разболет |
за звонара а камо л’ за попа —</p> <p>— Е, то ти знаш и нико више.</p> <p>— То сав свет зна и ч |
лсам за тебе; нек само гребе —</p> <p>— Е, „<hi>гребе“!</hi> Откуд гребе, кад клизи к’о зејтин! |
о женско</hi> морам да ћутим —</p> <p>— Е, то си ти прва женска што ћутиш!</p> <p>— Ћутим, Спир |
p>— Ја ћу бити тако слободан —</p> <p>— Е, дабоме!{S} Тек штогођ... — вели гђа Сида. — Како сло |
ија велика; кад би’ ја поч’о —</p> <p>— Е, па ’оћемо л’, Перо, — рече поп Спира и диже се.</p> |
говорено равном пажњом, него —</p> <p>— Е, а зар је она сирота крива, — умеша <pb n="119" /> се |
а ви’ш, сад како лепо живимо —</p> <p>— Е, па да бо’ме!{S} Узму се, што кажу,... и који се ника |
!{S} Та је с’ <hi>ти</hi> то —</p> <p>— Е, није него си <hi>ти</hi>! — вели му поп Спира и пољу |
{S} А, Бога ми, данас, данас —</p> <p>— Е, тек штогођ!{S} А шта ти <hi>себе</hi> сравњаваш са ш |
и твога масла, Каијафо један!“</p> <p>— Е, дакле ај’те, извол’те, извол’те, прихватите се мало, |
ду веш, и купаду децу, поганија једна!“ Е, ето јој сад —</p> <p>— Ал’ молим —</p> <p>— Еле, гос |
штајерског коња на коме Крањци вандрују е еспапом по нашим варошима.</p> <p>— <hi>Коњски зуб!</ |
ими, па све потковане талирима!{S} Хе-е-е, али сад, ето тако...{S} Отрц’о сам се к’о неки стари |
ам, што кашу, поваздан тунакан.{S} Хе-е-е, — уздахну дубоко бојтар и натеже фићок и отпи добро, |
Пере Тоцилова, па уздахну тешко: — Хе-е-е!{S} Још да ми није овог балсума... па дође ми поникад |
зими, па све потковане талирима!{S} Хе-е-е, али сад, ето тако...{S} Отрц’о сам се к’о неки ста |
сам, што кашу, поваздан тунакан.{S} Хе-е-е, — уздахну дубоко бојтар и натеже фићок и отпи добр |
у Пере Тоцилова, па уздахну тешко: — Хе-е-е!{S} Још да ми није овог балсума... па дође ми поник |
ја вама!{S} Гледај ти само њи’!</p> <p>Е, сад представите себи, драги читатељи, да сте ви нешт |
gn xml:lang="cu">„Вы эсте солъ земли: аще же солъ ѡбȣяетъ, чимъ ѡсолится; нивочтоже бȣдетъ ктом |
p>— Е, да!?</p> <p>— Та клевета; да бом’е да је клевета!{S} Та већ само то; што је казао, да са |
<p>— А куд се ви спремате?{S} Та остант’е на вечери, — зауставља гђа Перса Перу.</p> <p>— А не, |
а и не знаш шта ваља!“ каже ми баба... „Е, сад баш видим лепо и признајем те, каже, да си мој с |
учинило, да је Шаца и сувише слободан. „Е, а откад то?!“ питала се у себи Јула.{S} Сутра дан ка |
и какав би опет човек био!{S} Па каже: „Е, баш неће бити, к’о што славна вармеђа каже него, каж |
О Лало мој, а откуд ти?“ А он ми каже: „Е, моја Савка, моја Савка!{S} Не питај ме, вели, одакле |
, ето садакана, советујеш?“ А он каже: „Е, моја Савка, није мени до жене!{S} Тамо ја и не знам, |
орске бркове и у смеју би само додали: „Е, е, оно јој је баш ваљало, и фајн било!“</p> <milesto |
ло по селу, кад неко за нешто не мари: „Е, — веле, — мари он за то к’о Совра гајдаш за кишу,“ и |
Кикинде, ал’ ја нисам дишкрећанин!“ — „Е, фала ти, — кажу му они, — „и за наше уши а и за месе |
све што на земљи учиниш! „Безумни, вели евангелист, још ову ноћ узећу ти душу“...{S} А човек, ш |
ти онда немешаг од <pb n="259" /> Принц-Евгена код Сенте кад се тук’о под Јованом Текелијом с Т |
се као шета по башти, па као нема више еведре између њихове и тетка-Макрине баште.{S} А у башт |
мињући му из давних времена неке дере и еведре; а тата се сећа па само суче задовољно десни брк |
и запева, онако ради свога задовољства, ево ову песму:</p> <quote> <l>„Сека-Јуцо, што гледите?< |
грозничаво дочепа појас. — Ха, ево га, ево!{S} Овде у ћошку, не реко’ л’ ја?!{S} Ево га, ту је |
месту — ја би’ села преко пута од њега, ево овако, Ћиро, — рече и седе на једну фотељу, — па би |
Дај да се то мало прилегне и продрема, ево већ и петли! — рече Нића па узе рог и дуну <hi>три |
"280" /> <p>— Е, ал’ како?</p> <p>— Па, ево како сам ја то иштудир’о...{S} Ако се кренете сутра |
!</p> <p>— Како то мислиш?</p> <p>— Па, ево, како!{S} Сад се можете врло лако дочепати оног зуб |
Спира па грозничаво дочепа појас. — Ха, ево га, ево!{S} Овде у ћошку, не реко’ л’ ја?!{S} Ево г |
а мене.</p> <p>— А да не би заборавили, ево вам овај пукет цвећа.{S} Он нека вас подсети на мој |
грло доноси:</p> <p>— Отвор’те капију, ево гостију!</p> <p>— Шта се дереш к’о магарац! — обрец |
о!{S} Овде у ћошку, не реко’ л’ ја?!{S} Ево га, ту је!{S} Сад брже њега напоље, а да метнемо ов |
.</p> <p>— Е, фала Богу, кад смо ту!{S} Ево нас!{S} Још мало! —- рече Рада већ у зору и показа |
вас, а ја ћу већ у јутру послати...{S} Ево вам... — рече и предаде их хитајући Пели. — Ју, нес |
ућина?</p> <p>— Ви фурт шмајхлујете.{S} Ево вам и обрста, знам да ви то волете! — рече и спусти |
бриге!{S} Ја сам се за све постар’о.{S} Ево вам ово овде замотано.{S} Па кад му склоните онај з |
рпске вере): „Ко ’хоће да се бијемо?{S} Ево, ту сам; нек ми изађе!“ А они ћуте к’о мишеви.</p> |
скупоцену стиву лулу и предаде му је, — ево, то нек ти је знак моје искрене благодарности.</p> |
ли поп-Ћира вадећи из сандука ствари. — ево и за тебе, мама, да да ви’ш да те нисам заборавио.. |
{S} За часак покуса из тањира.</p> <p>— Ево вам и ноге... да вас воли пуница, што кажу! — смеје |
ри месеца је први пут понео гаће и сада ево први пут чита апостол!{S} Већ две су недеље, како г |
о берберче?!{S} То ја фурт штудирам, па ево никако не могу да искумстирам!{S} Ди је то само, ло |
} Аркадија, човече, ти си мој избавитељ ево већ по други пут!{S} Е, ако се још и сад извучем из |
то и одлагао ту непријатност и дочекао ево последњи дан да погађа кола.{S} А после, бацао га ј |
им вас, слатка, ја сад немам каде, него ево вам сукње, а ја ћу послати сутра моју малу.{S} Уф, |
у добру, масну парохију; као на прилику ево ова што је у нашем селу.{S} Бољу вам не бих знао по |
јмање...{S} К’о да и нисам ту!{S} Ја ћу ево овде на канабе! — рече Габриела и седе иза њихових |
орамо да купујемо купуса с пијаце.“... „Ево ви’те, — кажем ја госпоја-Сиди, — шта каже госпоја |
, који је нешто запео на <pb n="379" /> егзаменима па сада к’о неки патвариста практицира код н |
itle> од којега је неких десет петнаест егземплара имала позашиваних у лајбовима од хаљина и по |
а ноћом у сну све говори из књига: „О, Едмонде, ми се морамо на вјеки растати!“ А ја је питам: |
аконити и најближи насљедник.</p> <p>—- Еее, Бог да јој душу прости, то није рђава вест.</p> <p |
title> Хуфеландова и <title>Собрание Вещеи</title> од Доситеја, а <title>Совѣте Здраваго Разума |
>бербера</hi></l> <l>Момка брез федера, еј!“</l> </quote> <p>То је та песма коју је Тима шрајбе |
би се секирала и кидала она дебела!{S} Еј! моје радости онда!{S} Да је питам сад, — вели госпо |
ор!{S} Шогор што кажу, туђа форинта!{S} Еј, Лало, Лало!{S} Фурт ми твоје речи и твој тестамент |
! <hi>Ја</hi>, даклем, терам далеко!{S} Еј, мамаљуго, мамаљуго банацка!{S} Дакле ти си већ конт |
лудо, кад ти стари сват заповеда!...{S} Еј, пусто, што нисам ја на твоме месту, та певала би’ и |
ироша, ни пушћ’о га испред себе!...{S} Еј, да ми је данас онај тал а ова моја памет —!</p> <p> |
ама било срце на месту тек ондак!...{S} Еј, та што ме цвелите,- снаја!{S} Та шта се Бог већ јед |
чизме, и свилен чупав шешир носио...{S} Еј, да сте ме нешто онда познавали, снаја, и да смо бил |
, — па сад ајд’ торњај се па чмавај.{S} Еј, благо оном ко се на тебе ослони.</p> <p>Изађоше нап |
до би било да нисам баш никога срео.{S} Еј да нисам само на дужности, дошло ми је, да се и ја о |
а Перса, — те још како да му очиташ.{S} Еј да ти ја мој језик позајмим!</p> <p>— Те још како ћу |
моја, па зар сад да га не послушам!?{S} Еј Лало, Лало!{S} Како је меникана брез тебе, брез свог |
а је гледа а Рокса се клања дремљиво. — Еј, несрећо чупава, та ти си на ногама заспала.{S} Само |
nit="subSection" /> <pb n="122" /> <p>— Еј, терету мој, — рече гђа Сида кад се нађоше код куће, |
> <p>Обојица лете право цркви.</p> <p>— Еј, наопако ми звонило! — хуче поп-Спира и јури за Арка |
издиже на прсте да боље види.</p> <p>— Еј, старости, старости! — чу се глас тетка-Макрин, која |
уњена и румена. — Питај га ти.</p> <p>— Еј, срећо моја, — шану у себи гђа Сида која је једнако |
ст и сва моја несрећа и малер.</p> <p>— Еј, наопако ти звонило, и теби и нама с тобом!</p> <p>— |
дођем пред његову Екселенцију.</p> <p>— Еј, да ми је, Ћиро, да ти ја <hi>мој језик</hi> нешто м |
а жали <hi>за недељу</hi> дана —</l> <l>Еј, та <hi>милија</hi> је дикина недеља,</l> <l>Нег’ на |
кад ову доведе тенцер и преда је мами: „Еј, терету мој, срећо моја — опет малер!“ А сирота Јула |
амбура а затим и песма:</p> <quote> <l>„Еј, да је мени лећи па умрети,</l> <l>Ал’ да ми је смрт |
из времена кад није било ни порције ни екзекуције, ни трукованих новаца од папира, ни аренде, |
о је поп Спира, као сваки поп и паметан економ, волео што јефтиније да прође.{S} Лети му је бил |
ни било — да пију и да се разговарају о економији.</p> <p>— Молим вас, немојте да вас то збуни |
на којој— кућа стоји, имала у виду само економне обзире.{S} Попа наредио да се патак закоље, а |
ово Преосвештенство, господин владика — Екселенц...</p> <p>— Каква екселенција!...{S} Какав Вла |
>— Са мном?{S} Ништа!{S} Врло добро!{S} Екселенција ме извинила.{S} Добио сам дишпензацију и са |
о променуо и подметнуо!...{S} Аја...{S} Екселенција остаде при том, да сам хтео да га облажем, |
! и предам га тако завијена владици.{S} Екселенција узе замотуљак, разви га и погледа.{S} Ништа |
ем ти преко сваког очекивања, добро.{S} Екселенција нас је натерала да се лепо измиримо и да св |
S} Кад му ја то <pb n="345" /> реко’, а Екселенција формално паде у фотељу, па се ухватио за тр |
{S} Та шта се врагу смеју, мислим ја, а Екселенција запита: „А је л’ ово баш ваш зуб, оче Кирил |
е и Екселенција; обадвојица се смеју, а екселенција се све тресе од смеја тако да му је и ћелеп |
нило, и теби и нама с тобом!</p> <p>— А Екселенција са наљутила после поп-Спириног псалма... па |
ин владика — Екселенц...</p> <p>— Каква екселенција!...{S} Какав Владика!{S} Море, не била ја н |
S} Сушта смерност!{S} Да га види његова Екселенција — но било би белаја.{S} Уграбио би га одмах |
него нешто још горе!{S} Дошли су његова Екселенција Господин Владика...{S} Ено ушли су сам у ол |
се издалека види! „Ха, ха, ха, смеје се Екселенција.{S} Та где сте га само нашли?“ — Али, молим |
он се смеје!{S} Смеје се и он, смеје и Екселенција; обадвојица се смеју, а екселенција се све |
хотимична <hi>превара</hi>, или — вели Екселенција намрштено — или незграпна <hi>шала</hi> са |
он још одликован!...{S} Тек штогођ и од Екселенције!! — вели љутито поп-Ћириница и брише уснене |
а задоцнио као болестан, а ја и тако од Екселенције не зависим, немам с њиме ништа, да простите |
на твом месту, ја би’ тражила од његове екселенције господина Владике, да га баш онај његов — к |
есме, оне, знате, „на фронцле“ песме, а Екселенцији се допале, па му послао црвен појас, кад се |
м ништ’ каз’о.{S} Нисам ’тео да га пред Екселенцијом утерујем у лаж, па да кажем, да је Часлова |
амује на <hi>словенски</hi> псалме пред Екселенцијом; а <hi>ја</hi>, ја се сплео, па ни на <hi> |
у певао пред Његовим Преосвештенством и Екселенцијом Господином Владиком уз тамбуру неке „мирја |
, <pb n="15" /> него певао пред Његовом Екселенцијом неке песме, оне, знате, „на фронцле“ песме |
ћу умети ни једне кад дођем пред његову Екселенцију.</p> <p>— Еј, да ми је, Ћиро, да ти ја <hi> |
ш ти, молим те, само њега! ’хоће он <hi>Екселенцију</hi> да превари!{S} У мал’ му нису слиндари |
релећу у комшилук, — и два грдно велика ексера, — и тучак од неког малог авана, — и парче потко |
ре годину и више дана, пре оних великих ексера на капији кад је једном банула у Жужину собу па |
ла на браун-капију са дугачким и честим ексерима са врховима горе поређанима због лопова а још |
ођите сутра после подне, да помогнете и екшплицирате мојој Ержи, кад —</p> <p>— Зови ти твога п |
буде, — то вам сад не умем баш казати и екшплицирати, — али доста до тога, да је то поп Спира д |
је кад пева.{S} Тако данас, тако сутра, еле, он се некако тако навикне, па му чудан дан кад не |
ал’ шта му знаш; те ајд ово, ајд оно... еле, к’о што видиш, ост’о сам читава три дана преко тер |
аравно, има очи па пробира и шацује.{S} Еле, госпоја-Персина Меланија, Бога ми, боље умела; учи |
поливање и нашла се у послу у башти.{S} Еле, да не будем дугачак и досадан, толико могу рећи, д |
јој сад —</p> <p>— Ал’ молим —</p> <p>— Еле, господин Пера се заљуби до ушију у фрајла-Меланију |
крајно тршчано море у риту и тајанствен елегичан шумор и песма узлелујане трске заноси сањарија |
<pb n="362" /> нисмо ваљ’да, спаије од Елеонске Горе!...{S} Уф, не знам шта би’ дала, да ми је |
?</p> <p>— Јесте; совершени клирик... с еминенцијом. <pb n="312" /> А има глас, једна дивота, к |
да си пре три недеље закл’о два, па к’о Енглези дебели.{S} Да си и’ посл’о у Беч, добио би цигу |
Двадесет и више година је код мене; сам енглески челик, оштар к’о бријач.{S} Извол’те се уверит |
ошла фрау-Габриела, која се повезла као енђебула (ма да је то било против <pb n="374" /> њеног |
а и тражиле још неке хорнодле и пчиоде, енђебуле и паорске девојке запеваше кроз сузе ону тужну |
се кренуше у Б** младожењиној кући.{S} Енђебуле запеваше, заплака са гђа Перса а и млада мало, |
ућина ми је.{S} Па запали мало омана... ено на’ћеш тамо на орману... поред штрикераја, па запал |
а то су га и научили. „Не дам му, боме; ено му мишева па нек их хвата!“ рекла би гђа Сида кад т |
га сви дотеривали, — па ипак ништа!{S} Ено и сад виси на њему сијасет неких ствари, само да ра |
огу; ’хоће човек да чува своје коње!{S} Ено, од срамоте још ни сад не сме човек међ свет.</p> < |
муж мали, а жена се отегла у висину!{S} Ено како ружно стоји кад Арса грк пође кудгод са женом, |
и наврта добра; нема више унтауглих!{S} Ено и Перин онај муцало, нема предња два зуба а не уме |
амагарче газду коме украду коње!!...{S} Ено, пре три месеца кад су оном Неци украли коње, па ма |
, ни сам Саваот неће моћи помоћи!...{S} Ено кад се оно вук’о клипка, памтиш и ти... пре петнаес |
гова Екселенција Господин Владика...{S} Ено ушли су сам у олтар, па почели да чинодејствују, да |
рио по глави и све му зубе избије...{S} Ено, конзилијум од Бечкеречких доктора скупио се у боле |
трефи па по некој замакнем за око...{S} Ено баш у Татићевом шору, она Арсина пуница, к’о рек’о |
„Још овде; овде није добро обријано! — Ено тамо још три длаке видим!“ — рекла би’ и показивала |
поп Ћира па превуче шаком преко чела. — Ено га код своје куће.</p> <p>— Дош’о?! — запита зачуђе |
тако шацујем, — потврђује поп Спира. — Ено гледам само на асентирунгу; какве ти не узимају у в |
је мати? — запитаће поп Спира.</p> <p>— Ено је код краве.</p> <p>— Иди је, синко, зовни; она и |
па шта је то тако баш страшно казао; та ено и у песмама, трукованим још, — па шта се све не каж |
ши“ баш, ал’ су и они прокопсали!{S} Та ено Раде Карабашева, <pb n="286" /> па он је бар немеш, |
сва живина из авлије побегне куд које. „Ено га, опет се дере матори магарац!“ вели љутито попа. |
орио да јој је купио клавир на вашару. „Ено га, вели, у шупи, па нек свира у њега сваке друге н |
а правио каноничну визитацију по својој епархији, па није затекао на време поп-Спиру на дужност |
оже се цела прескочити, јер је само као епизода у овој приповеци.</hi> </p> <p>Осванула је свет |
описано једно јесење путовање са једном епизодом на чарди.{S} У првој половини Главе је забава, |
му исприповеди све. „И тако ти Господин Епископ заврши своје слово пребацујући поп-Ћири, да ниј |
{S} Говоре, до душе, међу собом ради Г. Епископа и ради своје пастве, али и то не иде онако срд |
о код Његовог Преосвештенства Господина Епископа у Темишвару, и како су обе попадије примиле за |
’о у старије доба; нити има више старих епископа, ни старих пароха, ни старих парохијана, ни ст |
Има три четир дана како све сневам неке епископе и неку берберску сапуњавицу; а то не слути на |
лим, — вели домаћин, — да су криви наши епископи.{S} Нема више оних старих попова, а старих поп |
који их је срео баш кад су излазили из Епископије. „Шта је, како се свршило?“ запита их познан |
, оба се попа не раставише на излазу из Епископије, него заједно продужише пут у разговору и об |
јмање нису допадали разговори о строгим епископима и архиепископима.</p> <p>— ...{S}А да парох |
, о венчању, крштавању и сахрањивању; о епископима и учитељима, о старом времену и о том како ј |
Нису нам никад ни била при руци акта из епископске архиве, па за то и не можемо улазити у детаљ |
о подуже и после подруг сахата оставили Епископски двор.{S} Чудо је било то, што је поп Ћира из |
— ...{S}А да парох пароха тужи и тужака епископу, — наставља домаћин, — и да то још парохијани |
а, па све надвук’о.{S} Јавили господину Епископу... па ништа. — Па пре тога, ако се сећаш још, |
азати Његовом Преосвештенству господину Епископу.{S} А кром тога, морате фурт остати на том, да |
> јутрење, а он, опет, уместо да оде на епитимију — а он добио црвен појас!{S} Е, па ајд’ се ву |
на стара стрина из Итебеја, и Шацо тако ербов’о једно лепо насљедије, па се позива преко наше В |
у!{S} Није тај сирома’.{S} Све некакви „ербшафти“.{S} Има тај новаца!{S} Кажу да је дупли вирил |
ш из <hi>мартоношке</hi> или башахидске ергеле!{S} Умреће и прежалити неће, што га није ил’ куп |
оћеш, а из града кад те пусте!{S} Пази, Ержа, полако... порцулан је, полупаће се!{S} Целог сам |
ајбољу крушку да изеде!...{S} А, је ли, Ержа дете моје, а какав је у лицу, је л’ сув или онако |
змеђ у Ниђе боктера и Проке плајаша.{S} Ержа се стиди али игра и једнако се извињава Проки: да |
уз свирку која се лепо чула из куће.{S} Ержа је после све још тога вечера реферисала госпођи Пе |
воје комшинице.</p> <pb n="178" /> <p>— Ержа, о Ержа! — викну гђа Перса кад чу да стадоше кола |
ло послом, да разгледа и јави.</p> <p>— Ержа, снаго, — викну гђа-Перса, — иди часком до поп-Спи |
и керка, гђа Перса и гђица Меланија, а Ержа само одговара.{S} Казала је да је висок, леп к’о „ |
по кујни.{S} Меланија побеже у собу, а Ержа, бојећи се (из искуства) да њој који други не поле |
он гледа у земљу. — Сутра ће, — свршава Ержа рапорт, — бити код милостивих на ручку.</p> <p>Мај |
дрски.</p> <p>По њега је дакле отрчала Ержа.</p> <p>— Поздравила вас је милостива госпоја и мо |
ивог господина с пута.</p> <p>Затутњила Ержа онако босонога и отвори капију кроз која улазе кол |
же да воле гужвару са сиром! — наставља Ержа.</p> <p>— Па мора, сирома’!{S} Дај, мисли у себи, |
> <p>— Питала га милостивна, — наставља Ержа, — воле ли „покенес“ —</p> <p>— О паоруша једна!{S |
е још и то шта воде да једе, — наставља Ержа свој рапорт.</p> <p>— Па, мора да каже сирома’; ви |
тога дана!{S} Дошла је чак и поп-Ћирина Ержа, незвана ал’ из весно послана.{S} И њу увукоше са |
о већ у мрак.{S} Па дваред триред изађе Ержа и јавља, да је сто постављен, и Пера се клања, а М |
се гости намештали и пауза трајала, уђе Ержа са послужавником на коме беху порцулански ибрици, |
p> <hi>У којој је описан рапорт који је Ержа слушкиња донела и рапортирала га гђи Перси.{S} У њ |
дошао давно очекивани нови учитељ, а и Ержа, поп-Ћирина слушкиња, која је стајала баш у тај па |
је било код поп-Спириних.{S} Јер Жужа и Ержа су и даље лепо живеле међу собом (не хтевши се пов |
сукње све се чисто ломе; охрабрила се и Ержа, па тресе и везе до Ниће боктера, па распалила и њ |
у кол’ко је сати!“</p> <p>И опет излази Ержа и нуди и господина Перу на вечеру, а он ил’ прими |
Сув, па онако мало блеђи у лицу, — вели Ержа, — онако господске фарбе у лицу...{S} Онако к’о Ша |
остало добије у „плату“ каква Жужа или Ержа (Мађарица наравно), па се све шарени од пантљика, |
шинице.</p> <pb n="178" /> <p>— Ержа, о Ержа! — викну гђа Перса кад чу да стадоше кола пред кап |
еслиша.{S} А то је и потребно било, јер Ержа је била једна врло заборавна девојчура, за то јој |
де шором по званичној дужности.)</p> <p>Ержа је баш као што ваља потрефила.{S} Дошла је баш кад |
упљени фланел — то исто вече је чула од Ерже све што је било код поп-Спириних.{S} Јер Жужа и Ер |
била са својим капларом и ту казала све Ержи шта је и како је.{S} Ту су пред кућом пили па чак |
" /> на сокак своме каплару Затрацену и Ержи која је опет била са својим капларом и ту казала с |
одне, да помогнете и екшплицирате мојој Ержи, кад —</p> <p>— Зови ти твога покојног деку, бешти |
вља:</p> <p>— „Боље, поручује ми она по Ержи, нека пази <hi>она,</hi> то јест <hi>ја</hi> да па |
аспида једна василијска, па поручује по Ержи и каже: „Поздрави ти, каже твоју милостиву тејшасо |
, — вели госпођа Перса кад је саслушала Ержин реферат. — Мож’те сад, — вели уморна од силне пра |
, да начупа сламе за пећку.{S} Па и сам Ержин хуланерски каплар, кога су звали „Шецко-једно“, к |
био такав, него коју прво нађе Жужу или Ержу, а он вели: „Шецко-једно“, (каже да му је све једн |
је штогођ <hi>помогло?</hi> Шиљала сам Ержу, да јој каже: како то није лепо, да, изнесу решето |
опасност тако близу) — да пошље часком Ержу каквим било послом, да разгледа и јави.</p> <p>— Е |
а напусти своју слушкињу, ону шиндивилу Ержу што су је спевали у шору с оним младим апотекарски |
а сам је поздравила!“ Умал’ сироту нашу Ержу ни криву ни дужну није истукла.</p> <p>— Но, <hi>т |
ија, Бога ми, боље умела; учинила одмах ероберунг!...{S} Та оно... знате... не треба се баш мно |
тајао у башти и курисао кроз тарабу, и „ероберунг“ направио, па чак и дотле дотерао, да се дрзн |
је само тако може бити!{S} Учинила си „ероберунг“, па сад не пуштај га ни за часак.</p> <p>— Н |
чила у леру, унтерхалтовала се, правила ероберунге и вазда срећна и задовољна остављала доцне б |
зејтину.{S} Таке праве у данашње време ероберунге!“</p> <p>Овде ће, мислим, бити најзгодније, |
тране. — Да се пофалим онима унутра сас ероберунгом и сас мојим кавалирима —</p> <p>— А можемо |
.{S} И тако је за тај пар одложена била ерупција гнева гђа-Сидина.</p> </div> <pb n="100" /> <d |
иште од барјака на <pb n="10" /> разним ескадрама.{S} Нек се зна што је господин-попина слушкињ |
испред опасности испред које би и читав ескадрон побегао; и бегао је бестрага, ратосиљајући се |
!{S} Ја нећу само прид туђином да кудим еспап, јербо смо род; а зар је то честита ракија?!{S} Д |
ајерског коња на коме Крањци вандрују е еспапом по нашим варошима.</p> <p>— <hi>Коњски зуб!</hi |
шка.{S} Остави ту саксију па покупи тај есцајг, па иди па спавај; а у зору да си ми рано на ног |
ао је у којој је фабрици ливен.{S} Сав „есцајг“ је био старога шлога, добро очуван али давнашњи |
мојој фамилији изгор’о од ракије!...{S} Ет’, тако!...{S} Сад ми већ и фамилију не остављате на |
шта!{S} Макар није им’о друга посла.{S} Ет’ тако!{S} Поп Васа га шиље и, што кажу, откида од св |
уздахну опет бивши бојтар.- — Диваните ет’ тако, па само грешите душу.{S} А да бо’ме, кад не з |
u">„Вы эсте солъ земли: аще же солъ ѡбȣяетъ, чимъ ѡсолится; нивочтоже бȣдетъ ктомȣ, точїю да из |
уо и кварио друштво, да није обазриви и етикетни принципал први устао да иде, и приметио весели |
х од последњих неколико дана, па и она, ето, дакле, није хтела да зна ни за какво измирење, и а |
{S} Доста ће бити и осам сребра.{S} Па, ето, можеш, ако се стрефи, да узмеш још кога у кола.</p |
троје деце? — пита Ракила.</p> <p>— Па, ето... ти удовица а ја удовац; па шта би нам к’о фалило |
клопи руке, — и ја и Јула.</p> <p>— Па, ето... ви сте ружа, дуплована ружа; а госпојица Јула је |
Па шта си то к’о смислио?</p> <p>— Па, ето, то сам смислио.{S} Да се ви <pb n="269" /> морате |
се, покри!</p> <pb n="274" /> <p>— Та, ето, кол’ко могу, господин’ попо, и кол’ко, што кажу, м |
алабалука? — пита је Пера.</p> <p>— Та, ето... нисмо имали другога посла! — вели стидљиво бирта |
е, к’о што видим, у послу.</p> <p>— Та, ето, цуњам по орману.{S} Тражим и купим старе рукавице, |
потковане талирима!{S} Хе-е-е, али сад, ето тако...{S} Отрц’о сам се к’о неки стари швигар! — з |
веш, и купаду децу, поганија једна!“ Е, ето јој сад —</p> <p>— Ал’ молим —</p> <p>— Еле, господ |
њејши пријатељ, господин Кирило, он је, ето на примјер, узео парохову кћер, кћер предшественика |
итање, па кажем у себи: „Боже, како је, ето, ова наша госпоја Сида срећна мати!“ И толико пута |
сас ноблесом!</p> <p>— Е, па фелер је, ето признајем! — попушта фрау-Габриела одобровољена и з |
о није... јављају јој се добре прилике, ето —</p> <p>— А-а-а, тако зар ви знате?! — зачу се још |
и умешнија. „А <pb n="104" /> да боме, ето така ће несрећа увек пре наћи себи срећу, него ова |
, седите, госпоја-Персо; Меланија дете, ето ти ту до Јуце.</p> <p>Меланија пође тамо, али је гђ |
же, и по трећи пут удам, к’о што ми ти, ето садакана, советујеш?“ А он каже: „Е, моја Савка, ни |
’о поручена дошла; кад ал’ оно, гледај, ето вас.{S} О, сам вас је Бог дон’о.</p> <p>— Богме, сл |
по он дош’о на његово место.{S} Ја сам, ето, овде тако задовољан, да се не бих мењао ни с Круше |
нећу ништа да диваним преко себе, него, ето, питајте друге људе, и Џиде и господу.{S} Извол’те, |
и сватови; зар је мени до њи’.{S} Него, ето тако, мало њивице мало ’раним свиње, мало кочијашим |
у више свију песама, и даље, како само, ето, тој песми има да благодари, што се оженио својом с |
па сас вама, па сас вашима!{S} А, оно, ето, шта сам видела!{S} Ју, ју, ју!{S} Неће ми веровати |
стен —</p> <p>— Прстен!...{S} Па добро, ето, вечерас!{S} Шта ту још имамо да чекамо!{S} Нек веч |
штета у кући, то је к’о свето; па зато, ето, дођо’ да видим, да није пукла славина, ил’ да нису |
црква ни општина, па се преварио, јер, ето, овај дотерао до помоћника на звонари) и пале цркве |
а.{S} Па кад <hi>вас</hi> нема код нас, ето <hi>нас</hi> код вас; па сад било вам право не било |
војим татом разговарала; па, фала Богу, ето шта нам данас фали!?{S} Да се нисмо којешта разгова |
у га очупати, па стрчи и отвори капију, ето нам милостивог господина с пута.</p> <p>Затутњила Е |
ња живиду...{S} Од чега би, на прилику, ето господа попе живили, да немаду ето тако пониког да |
никад није ни био у коли’!{S} Е, то му, ето баш не ваља!{S} Тако је приклане возио једног Џиду |
Васин Коста... поп Васа из Саса.{S} Ех, ето шта велим ја!{S} Откуд он зна то?{S} Ја познајем тр |
акилином <pb n="253" /> питању, — па... ето тако, от’шло све, — рече Нића и ману руком. — Тако |
пецнуо и кашаљ пробудио.</p> <p>— Па... ето... врућина ми —</p> <p>— Шта је то тамо напољу?</p> |
да иде у Пешту, да прође свет; него... ето тако, капам ту бреспослен а баш ми то није мило, к’ |
а кад баш ’хоћеш да знаш, како је било; ето тако је било!{S} А да си ти била у мојој кожи, — на |
није фелер за једну младу девојку!!{S} Ето, кажите сами!</p> <p>А Пела се замисли па ћути; и њ |
м, на твоју старију другарицу Јуцу?!{S} Ето, кад си, кажи ми, њу видила да је узела књигу па да |
у укућани га курталисали они’ амова!{S} Ето, тако!{S} А још спав’о у шталогу; ’хоће човек да чу |
ида, па доста ми је удовлетворенија!{S} Ето, Пера је испросио нашу Меланију; кроз неколико неде |
>— Па уморићете се, фрајла-Јулијана!{S} Ето ознојили сте се,.. па ћете назепсти, па —</p> <p>— |
—</p> <p>— Па можда ће бити срећна!{S} Ето, да ми је ко у Карловци’ рек’о: „Узећеш Сиду!“ „Как |
/foreign> А, а а!{S} Само један јед!{S} Ето ви’те, већ плаче фрајлица!“ вели Габриела показујућ |
, Боже ме прости, узима што је боље!{S} Ето ја и господин попа, ми ћемо још сто година живити и |
још како пишу, па још да знате коме!{S} Ето ономадне је тата једну укебао баш кад је писала пис |
папира!{S} Е, ко, ђаво, да позна!...{S} Ето у томе је сав њихов кумст и сва моја несрећа и мале |
х Јула; — то је њихова мама крива...{S} Ето, ви’те, остала сам исто онако „гемајн“, баш к’о да |
мили ми се ни да погледам кудгођ...{S} Ето, па и овако какав сам, да сам,... па опет се стрефи |
уд“, а она мислиш да потрчи у очи...{S} Ето јој сад!{S} Моје пророчество се обистинило; јербо ј |
ем!...{S} Двадесет и шест и дритл...{S} Ето шта сам рекла!...{S} Измерио ти је, обешењак један, |
на дињу?{S} Има свакојаких густова.{S} Ето, мој Кипра воле да поспе дињу бибером ил’ тубаком ( |
Спира, — боље нек се тамо испраска.{S} Ето ње сутра —</p> <p>— Аја, неће моја нога више крочит |
> с вама, а ни да вармеђа има посла.{S} Ето, то сам желио да вам кажем. ’хоћу, — подигао поп Ћи |
стерам бар тако ти’ шеснајст сребра.{S} Ето, нађ’те ви још једног, па да вас возим не за <hi>ос |
друго село.{S} Све је овде друкчије.{S} Ето само девојке да узмемо.{S} Овде у селу су доста нео |
дикујем и говорим... ал’ немам коме.{S} Ето, и овде се показало!...{S} Сад ће јој падати на ум, |
е!{S} По ваздан би да су на звонари.{S} Ето баш ономад сам се баш слатко насмејао.{S} Питам јед |
ролепшаће се!{S} Мора се пролепшати.{S} Ето онај мој ми жабац каже: да ће бити промјене, промје |
} А овога вина нећете надалеко наћи.{S} Ето, господин нотарош баш зна шта је вино, па кад год х |
што оставио и, што кажу, опредјелио.{S} Ето, на прилику, ти служиш госте, а ја кочијашим, а они |
да, — много га не би баш ни коштало.{S} Ето, наш би, га Шаца обриј’о за бадава, ако ни за шта д |
дакле ја долазим, тог тешко познаду.{S} Ето, каже, и мене, па моји ме не познају.“ — „Та јеси л |
тоич реко’, у ову Недељу да венчаду.{S} Ето, пегла за сватове.{S} Спрема се, јадница, па радосн |
смеш ни нос да промолиш кроз капију.{S} Ето тако смо време, Ћиро, доживели и дочекали.{S} К’о д |
тра ће сигурно бити ларме по сокаку.{S} Ето и господин Пера се од ото доба формално одбио од на |
ермијаш, да процуња мало по подруму.{S} Ето ти гостију! — вели јој поп-Спира.</p> <p>— Е лаку н |
— Чим која кола прођу а ми мислимо:{S} Ето га!{S} А кад оно нисте ви него какав Жида што долаз |
лакати, пријо, — теши је прија Макра, — ето и мене сте расплакали, а ја сам баш тврда срца; та |
п’о и ја и имаће.{S} Од онаког газде, — ето на шта сам спао!</p> <p>— А ди ти је, Нићо, она Маџ |
ш нико... ал’ може бити, — вели баба. — Ето, фала Богу, две девојке.</p> <p>— А шта ја опет и п |
/p> <p>— Та јесте! — упаде гђа Перса. — Ето баш одономад чита ми Меланија, како је једна <pb n= |
успропадала па јој све смета по кући. — Ето, шта ја кажем!{S} Чим сам чула за онај њен сан, одм |
ди се Пела, а ко би то рек’о?!</p> <p>— Ето, прво, не зна немецки!{S} Зар то није фелер за једн |
а онако на крај срца да будеш!</p> <p>— Ето, сад <hi>ја</hi> на крај срца!...{S} Та је си вид’о |
пријо, — вајка се прија Сида.</p> <p>— Ето, и ми смо се, што кажу, удале, па шта нам је фалило |
ља, не ваља! — вели поп-Спира.</p> <p>— Ето заиђ’те сад из куће у кућу, па нигде нећете наћи, к |
језика и сланине добар комад.</p> <p>— Ето ти, Нићо, сува језика, тај те твој већ издаје, — ве |
ог Тоцилова, да га сутра вози.</p> <p>— Ето ти сад!{S} Па и ја сам га погодио!{S} Но, сад ће би |
део поп-Спиру у својој авлији.</p> <p>— Ето, ја сврн’о мало! — отпочиње поп <pb n="275" /> Спир |
х је то рапортирала гђа-Перси.</p> <p>— Ето!{S} Шта сам рекла! — рече љутито гђа-Перса. — Онај |
децу. — Да боме да ћемо доћи.</p> <p>— Ето видите, луде једне, а ви плачете.{S} Да бо’ме да ће |
адоше, и рукова се с путником.</p> <p>— Ето, откуд ми се и не надате...{S} Ја са скупа... оног |
ма где, само да не седи тако.</p> <p>— Ето ви’те, — вели Меланија.</p> <p>— Ал’ ви сте свакоја |
о, кад <hi>ти</hi> чуваш село.</p> <p>— Ето, ја сврн о мало!{S} Видим свећу, па к’о велим, дај |
те; или да нас чекате код вас.</p> <p>— Ето видите, а оно испало па ће да буде и једно и друго. |
сле толико година, диван глас.</p> <p>— Ето то је певао, — вели поп Ћириница. — Нема ту никакви |
ма’, да оставим ову пустољину.</p> <p>— Ето ти сад! — вели поп Ћира. — Та није ваљда?</p> <p>— |
ка-Макро?{S} Ди сте за толико?</p> <p>— Ето обилазим, овако стара, сирће, синко.{S} Снивала сам |
, Сидо, све ми се чини да ти —</p> <p>— Ето!{S} Што га нема код нас; а код њих је био и пре и п |
ап’о сад, наопако ти звонило —</p> <p>— Ето ти сад ње, како само говори!</p> <pb n="127" /> <p> |
злука.{S} Таман једно престане, кад ал’ ето ти друго се почне... па тако фурт.{S} Дањом метнули |
сам се досетила тој њеној унцутарији.“ Ето тако су се и пре оговарале.{S} А ја је тешим и стиш |
ош нико од поп-Ћириних не протестира, а ето већ читава недеља дана прошла!!</p> </div> <pb n="1 |
сте, па ди би ја њега метнуо до мене, а ето и он вам одаје почест, оставио вама у десно... а за |
и потрча за њом гђа Перса, — а ви онда ето бар дођите сутра после подне, да помогнете и екшпли |
ашно!{S} Има још, фала Богу, Недеља, па ето може и код нас доћи.</p> <p>— Ху!{S} Немој ми бар т |
и на кола у предњи сиц нуз мене!?{S} Па ето и господин су, на прилику, парок к’о и ви што сте, |
имате гостију, — вели Пера.</p> <p>— Па ето, кад би на пример били тако сретни, — вели гђа Перс |
</p> <p>— Како: „Како-кад“?</p> <p>— Па ето тако!{S} То је, знате, како спрам кога...{S} Има то |
А чиме би’ ја то заслужио?</p> <p>— Па ето тиме...{S} Ако будете, то јест, пред нама фалили ва |
ет и питам, — вели окуражени Нића; — та ето и наше Ракиле —</p> <p>—- Па неће ме нико, Нићо, ро |
ле к’о деца!</p> <pb n="115" /> <p>— Та ето, — вели госпоја Перса, — дошле јој лутке к’о обично |
шло, чекам још и то чудо и покор, да је ето тај поп Спира постао —- протојереј, <hi>прота</hi>. |
, неће оскудјевати!“ Хе, па тако вам је ето и ово!{S} У Божијој је руци све то, наравно, али не |
м одлакну, а још већма кад видеше да се ето сам сетио да их изненади и госпођа-Сиду и Јулу, па |
клопи уста и да иде спавати.{S} Тако се ето, један наш Банаћанин <pb n="164" /> у далеком свету |
дно звоно од онога топа.</p> <p>Тако се ето разговарало о свачему испред кућа по клупама.{S} Ра |
ко све иде као намазано.</p> <p>Тако се ето некад, још кад је цар био каплар, писало и натезало |
воље, кад год је вама згодно.{S} Дођите ето једне недеље пре подне, а поведите и Меланију с вам |
— Четрнајст, господин-попо; ајд’ дајте ето дванајст сребра и још једнога да узмем у кола, <pb |
немам кад сад да се тоалетирам кад имам ето других послова! — нека преноћи код вас, а ја ћу већ |
а кад год хоће добра вина да пије, а он ето ти га па к мени. „Срдили се ви или не срдили, ја до |
допадају скромне и смерне девојке, него ето таке шиндивиле, што им играју очи к’о на зејтину.{S |
p> <p>— Зашто за Бога?</p> <p>— Па тако ето, не шикује се то вама, код нас толиких —</p> <p>— Н |
p> <p>Близу је и Ченеј.</p> <p>Још мало ето их на вашаришту.{S} Прођоше крај гробља, оставише и |
ику, ето господа попе живили, да немаду ето тако пониког да венчаду.{S} Што кажу:{S} Рука руку |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ето тако се отпочео и заплетао један роман у поп-Спирин |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ето, тако је отприлике живео господин попа у селу, а ко |
амо са њом дружи и на њу угледа.</p> <p>Ето, тако се разговарају две попадије.</p> </div> <pb n |
увек заборави у дућану код грка.</p> <p>Ето тако је искумстирала гђа Перса и досетила се лепо.{ |
етири такве учестане несвестице.</p> <p>Ето таке су биле те две попине ћерке.{S} И како знамо в |
а тако је то било и лети и зими.</p> <p>Ето баш у Петак, кад и отпочиње управо ова наша припове |
ли ипак <hi>људи</hi>, па нису!“</p> <p>Ето, због тога ме и мрзи да држим коње и кола, — вели п |
ам, знате, <hi>ја</hi> госпоја-Сиди, — „ето она моја, Меланија то јест, мало мало, па кашље!“ Т |
што имате тако вредну и здраву ћер.“ — „Ето, — вели она —“...{S} Ју, слатка, баш би’ вас молила |
ерујем, има људи разне феле —</p> <p>— „Ето, — вели госпоја Перса,“ — приповедам, знате, <hi>ја |
га не би говорила и гђа биргермајстерка Еулалија као једна велика госпођа у чијој се кући по тр |
атекне за столом; да на лицу места види ефекат, који је произвела својом керн-штрудлом.</p> <p> |
баш сам данас нашла да га кувам!...{S} Ефи!{S} О Ефика!{S} Узми ове рукавице па их овлажи и ра |
анас нашла да га кувам!...{S} Ефи!{S} О Ефика!{S} Узми ове рукавице па их овлажи и развуци, очи |
’о што сам ја почела, — нареди гђа Сока Ефики, једној округлој <pb n="206" /> дунди белих трепа |
гркињом — која је оставила парадајз на Ефики и наредила јој где да је потражи ако се случајно |
Боже и горе!{S} А, што рекосте „асна“, ех, а ко данас има асне од рада?{S} Нико!{S} А паор ни |
е, — вели Пера. — Омилитике, Догматике, ех —</p> <pb n="120" /> <p>— Шта би само прочитали из т |
госпођа Перса а смешка се и вели: — Ех, ех, ама к’о да сам поручила, е баш добро!</p> <p>— А ми |
поп-Васин Коста... поп Васа из Саса.{S} Ех, ето шта велим ја!{S} Откуд он зна то?{S} Ја познаје |
ција, а ви ми се ту једнако цифрате.{S} Ех, таква ти је садашња младеж!{S} Па онда се чуде, што |
се госпођа Перса а смешка се и вели: — Ех, ех, ама к’о да сам поручила, е баш добро!</p> <p>— |
вама требају, <hi>немеши</hi>!</p> <p>— Ех, та ман’те се, госпоја, комендије!{S} Та какви немеш |
ила је увек моја покојна мама!</p> <p>— Ех, манимо се тога!{S} Било па прошло!</p> <p>— Право к |
се стари сват, — а сад певај!</p> <p>— Ех, зар ми опет не знамо какво је младино певање! — хра |
н.</p> <p>— Лаку ноћ, ча-Нићо!</p> <p>— Ех, кад овако иде све лепо, па ондак ми се и мили да сл |
на што ти то? — пита је Пера.</p> <p>— Ех, немој ми се мешати у наше послове! — рече Меланија |
јесте и тако! — вели поп-Ћира.</p> <p>— Ех, па онда што смо и пили узалуд, и пре вас, другима, |
" /> <p>— Ванредно, госпођице.</p> <p>— Ех, ви само шмајхлујете! — одговара Меланија. — Откад п |
итницу каштиговао је немилице.</p> <p>— Ех!{S} Па не ваља баш ни то, кад је неко и сувише свирј |
тији одсели?</p> <p>— Наравно.</p> <p>— Ех „наравно“!{S} Какво „наравно“!?{S} А, таман посла!</ |
баш ништа, — вели г. натарош.</p> <p>— Ех, мој супруг, — вели очајно дебела гђа натарошевица, |
удајеш?{S} А за кога, за кога?</p> <p>— Ех, за кога!{S} Па за њену прилику, чућеш и видићеш! „Н |
нам шта и како о нама говоре —</p> <p>— Ех, ти све знаш!</p> <p>— Све, све!{S} Све знам, Спиро, |
ла.{S} Е, онда можеш скакати —</p> <p>— Ех, знам ја да би вама било срце на месту тек ондак!... |
ију, ал’ ти ћеш баш изгорети —</p> <p>— Ех, да изгорем од ракије! — брани се и не да бојтар. — |
жице и кроз суво дрво тамбурово.</p> <p>Ех!{S} Шта би казала сада Јула, да сме од маме, да се, |
один-попи, а попа их извињава па вели: „Ех, није него још нешто!{S} Каква благодарност?!{S} Нем |
ољу, одмахну путник руком и рече једно „Ех!“ (као кад се човек савлада, па прегори нешто најмил |
силна посла и пеглања сукања.</p> <p>— Ехе, — заустави се бојтар и уздахну — што кажу:</p> <qu |
не, промјене на боље.</p> <p>— Та каква жаба, господин-попо!{S} Та како то опет диваните!?{S} Т |
и замењује се лавежом паса и концертом жаба из свију јендека испред кућа.</p> <p>Тек чујеш овд |
по гласу.{S} Тако, на пример, један се жабац већ неколико година дере колико га грло доноси; и |
!{S} Познајем ја то по мени; та бољи ми жабац не треба! (Пера Тоцилов је некад секао дрва у нек |
Мора се пролепшати.{S} Ето онај мој ми жабац каже: да ће бити промјене, промјене на боље.</p> |
>барометар</hi> у кући, јер онај зелени жабац у оној стакленој тегли на прозору, показивао му с |
па им не би’ веров’о.{S} Та шта ће мени жабац, код мене живог! — Падаће ово, господин-попо, бар |
} Та како то опет диваните!?{S} Та, сто жабаца да ми, не крекећу, него да ми натруковану облига |
ра, <pb n="98" /> не би у њој крекетале жабе него људи.“ Сви су живо и пријатно разговарали, са |
урове, а и ноћу је једна лепота слушати жабе, кад почну да певају.{S} Поједине певаче већ позна |
Не чује се ништа из баште, само зелена жабица се чује, како пева са једног не знам ког дрвета, |
ед зору умуче песма и свирка и престаде жагор и сватови се разиђоше из призрења према уморним м |
се све, по сокацима и свирке и песме и жагор и разговор.{S} Лишће опало и црни се оголићено и |
не чујеш!{S} Тишина, ништа не чујеш; ни жагор, ни вриску и цику под шатрама, ни подврискивање и |
ио познати нам Нића боктер.{S} Чуо и он жагор и кикот и песму, па пролазећи каљавим сокаком и г |
ми се старамо и штедимо, парохијани не жале него дају.{S} Кад смо ми, то јест, ја и господин К |
ли <hi>за годину</hi> дана,</l> <l>Дика жали <hi>за недељу</hi> дана —</l> <l>Еј, та <hi>милија |
l>И жалиће још милија дика;</l> <l>Нана жали <hi>за годину</hi> дана,</l> <l>Дика жали <hi>за н |
каже, да нема гласа.{S} И младожења је жали, па је брани, па и он каже, да је извине за данас, |
упустила у разговоре.</p> <p>— Он да ме жали! — говори Јула онако за себе. — Ви’ш ти то њега!{S |
да се зна што је немешка кућа а нека не жали новац које нам је дао Бог, фала Богу, доста и позд |
буде, па да види, лоћка једна, како се жали супруг и муж.{S} Ал’ то је, знате, тако ишло, ал’ |
лике.{S} А да не би до тога дошло, није жалила труда него је учинила од своје стране и последњи |
лила о томе: кад би умрла, ко би је све жалио, и како би је Шаца тек жалио!{S} И да л’ би се од |
и показати се шта је попина кућа, није жалио. „Нек иде, за то је и течено! рекао би.{S} Нису с |
би је све жалио, и како би је Шаца тек жалио!{S} И да л’ би се од тешке жалости за њом из пишт |
ни суза!</l> <l>Сутра ће т’ мајка већма жалити</l> <l>Док твоје друге на воду пођу,</l> <l>На в |
не видити;</l> <l>Да ја видим, ко ће ме жалити?</l> <l>Жалиће ме моја мила нана,</l> <l>И жалић |
нека умрем... има, фала Богу, ко ће ме жалити.{S} Ваљда ћете ме ви оплакивати?! — рече Јула и |
<p>— Те још како!{S} Ја ћу баш највише жалити!...{S} Сав ћу се умотати у флор, Бога ми, фрајла |
> <l>Жалиће ме моја мила нана,</l> <l>И жалиће још милија дика;</l> <l>Нана жали <hi>за годину< |
<l>Да ја видим, ко ће ме жалити?</l> <l>Жалиће ме моја мила нана,</l> <l>И жалиће још милија ди |
е, чиме су ме натоварили!</p> <p>— Јао, жалосна, зар има што још и горе?!</p> <p>— Слушај само! |
вака је добру рада за своју ћер; а јао, жалосна, а како и не би; ако мати неће, а да ко ће?!... |
а какви’ шајна!</p> <p>— Сребра!{S} Ју, жалосна!{S} Преварио те обешењак чифуцки!{S} Ја би’ то, |
а поп Спира!</p> <p>— Поп Спира!{S} Ју, жалосна, а зашто?!</p> <p>— Па због младожење... господ |
вењак, па му отели „кључ“.</p> <p>— Ју, жалосна, а откуд му <hi>кључ?!</hi></p> <p>— Па у порти |
времена“ што се зове!</p> <p>— Јао мене жалосне!{S} А откуд сад опет <hi>коњски зуб!</hi></p> < |
па ћете разбити нос.</p> <p>— Јао мене жалосне! — викну очајно гђа Габриела, која је била већ |
попадија одлаже смрт једнако: „Јао мене жалосне! — <pb n="52" /> говорила би попадија, — а куд |
Па појео, милостива!</p> <p>— И-ју мене жалосне!{S} Зар толике крофне?!</p> <pb n="6" /> <p>— Х |
овима је, истина, повраћен неки јадни и жалосни <foreign xml:lang="la">status quo ante</foreign |
<p>— Па штогла, слатка, штогла! — рече жалосним гласом гђа Габриела. — У осталом — трже се па |
устио крила па само ћути, па и он гледа жалосно на њу.{S} А на Шаци као нису оне његове лепе ир |
lestone unit="subSection" /> <p>Јула је жалосно проводила дане после овога разговора с оцем.{S} |
дарише преко вашаришта.{S} Како пусто и жалосно изгледа то место сада, а како је весело и живо |
спусти главу на сто.</p> <p>И сви тресу жалосно главом и хвале покојника.{S} Износе многе врлин |
<p>— Та да!{S} А каква би’ ја мати (јао жалосној мени!) била, да данас идем тамо?!</p> <p>— Е, |
знате баш расположена била тога дана за жалост, — да вам не умем каз‘ти...{S} А госпоје око мен |
он, познајем сву фамилију мога, сада на жалост господина супостата, сви су они до дубоке старос |
ове, а никако да их се отресе; они је и жалосте и теше у исти мах.</p> <p>А како је ведрија и з |
о, — наставља Глиша, а глава му пала од жалости на груди, — да је среће, да ти меникана овако п |
наскоро после смрти Драгињине свисла од жалости: а ви ћете гледајући горко ал’ касно кајање <hi |
ца тек жалио!{S} И да л’ би се од тешке жалости за њом из пиштоља убио, или би у Тису скочио?{S |
сам и пропао од дерта и од једне тешке жалости за Пелом, — забашурује Нића и оглушује се према |
а Сида, а стегло јој се у грлу од силне жалости. — Да ми више ниси запевала!{S} Гледај ти то ње |
ду и пију погружено, како правој тузи и жалости и приличи.{S} Пију за покој душе.</p> <p>— Хе м |
теде фрау-Габриела приповедати о својој жалости, али је сујеверна гђа Сида прекиде и окрену раз |
те барем ви, драге сестре Српкиње, сузу жалости над несрећним удесом нашега Љубинка; покажите т |
епе немецке књиге, сентименталне и пуне жалостивни’ ствари за плакање.{S} И каже сад, да не би |
потресена.</p> <p>— Мамо, јел’те да је жалостивно написано!?</p> <p>— Злато моје, та неће дотл |
му сав искрпљен, па стао па ме гледа и жалостиво маше главом.{S} А ја не могу к’о одма’ да га |
ом читали и заједно уздисали ако би што жалостиво било; на оним тронљивим местима Пери би дрхта |
аво.</p> <p>— Ти си опет дочепала какву жалостиву ствар.{S} Што не узмеш нешто весело и за смеј |
тирова крила!{S} Све ја морам да радим, жао ми детета; шта ћете, кад се за нешто више родила, — |
— вели гђа Перса. — Простакуша једна... жао ми само оног детета, оне Јуле; какво та воспитаније |
ардон, милостива!{S} Наљутила сам се... жао ми сироте Јуле к’о да ми је рођена сестра.{S} Дакле |
.{S} Тек да вам, што кажу, не учиним на жао, уз’о сам и попио.{S} А зар се нисам <hi>нећк’о</hi |
утер-крофне на свету!“ А мени онда дође жао, што сам <pb n="21" /> га тако ожалостила, па прокл |
p> <p>— Баш, Бога ми!{S} И сад ми га је жао. — вели поп Спира у иронији, а и ди би богословац п |
ели задовољно поп-Спира. — Е, баш ми је жао што сте морали толико да чекате —</p> <p>— О, ништа |
ати, кад држи дућан!{S} О, о, баш ми је жао —</p> <p>— Молим вас, ни речи, к’о што вам кажем, н |
морно преко чела.</p> <p>— О, баш ми је жао што нећете!{S} Па, поздрав’те Меланију!...{S} О, а |
Пера.</p> <p>— Службеница!{S} Баш ми је жао.{S} Ал’ сутра морате ми обећати да ћете раније доћи |
нешто јој се стегло у грлу, тако јој је жао и неправо.{S} Постаде већ и нестрпљива, а и понос д |
је, и осванула на сокаку.{S} Да ми није жао момка, баш би’ га питала: мисли ли се тако сву ноћ |
ко гучу не знам у чијој авлији.{S} Јули жао баш озбиљно.{S} Час криви, час правда себе, ал’ опе |
поздрав’те Меланију!...{S} О, а тако ми жао, што нећете бар мало да свратите!...{S} Па шта <pb |
ој онај тужни поглед његов!{S} Јако јој жао, што је онака била.{S} Ах, мислила је у себи, само |
А она, удри у плач, а њему ондак дошло жао.{S} Били, што кажу, толике године к’о да су и венча |
и уши!...{S} Сирота Јуца, ње ми је само жао!{S} Она, дабоме, не уме онако пиљити мушкарцима у о |
отоњи свет.</p> <p>„Но ако вам је одвећ жао, нежне душе српске, што се Шац... овај...{S} Љубинк |
прозору и гледаше расејано на теглу са жапцем.{S} Од ово неколико дана горе именовани је једна |
<pb n="160" /> лају, а ја и’ растерујем жарачем и браним покојног мог.{S} А он ослабио, Боже, п |
рце јој јаче било, образи се запламтели жаром који се једном и никад више у животу не враћа и м |
више каноненфутера!{S} Сад им је свака жгеба и наврта добра; нема више унтауглих!{S} Ено и Пер |
далеке висине над тобом тужно кликтање ждралова, — и они нас остављају као лажни пријатељи у н |
купити чизмице са мамузама и поклонити ждребе кад се ождреби стари Пирош и да ће му дати дугач |
алдумаш с чикошима ради купљеног дивног ждрепца, који је коштао пет стотина сребра, и коштало г |
ак.{S} На њему је често фрајла Меланија ждронцала неке арије.{S} Кад је поп-Спира добре воље би |
xml:lang="cu">„Вы эсте солъ земли: аще же солъ ѡбȣяетъ, чимъ ѡсолится; нивочтоже бȣдетъ ктомȣ, |
азвијеш а оно шија с главом!{S} Швапски жебраклук и ништа друго, враг им матери, кад већ тако м |
бокала или холбе него из оног геџавог и жебрачког сатљика.{S} Донесу пред госте сатљик вина и х |
е лепи летњи дани, дани несносне дневне жеге и врућине али и пријатне вечерње и ноћне хладовине |
о, нема вина; донес’те вина!{S} Тата је жедан, а и гости су!“ вели раздрагани домаћин. — „Севај |
а кад још није било ни „зонентарифе“ ни железнице ни других саобраћајних средстава.{S} Још су н |
адржи на овој грешној земљи.{S} Тако је желела и за прво унуче своје, Савичиног много старијег |
о стара, цео апостол на памет!{S} То је желела и молила Бога да дожави па онда немари да склопи |
а фрау-Габриела зна много више од ње, и желела је, да јој се чим било освети, али није умела ни |
ад је он спочетка онако лепо запитао, и желела је, да се само још једаред покаже на плоту, па д |
м, да није баш испало онако, као што се желело, и молбом, да искрено и беспристрасно <pb n="19" |
ла.</p> <p>— О, молим... како би’ ја то желео, — вели Пера. — Ја ћу, дакле, бити тако слободан. |
Спира није, као добар отац, бољу срећу желео својој Јули него да и она буде попадија као и њен |
вас.</p> <p>— Ах, госпођице, кад не бих желео, да вас што пре видим, не бих је задуго донео,... |
и одлазе, бирташица их стидљиво испраћа желећи им: срећан пут!...</p> <p>— А, ти, пештански трг |
Данас се већ не би ништа љутила.{S} Не жели баш, ал’ не би јој ни неправо било.{S} Тако мисли |
оме месту, та певала би’ и да пустосват жели, — а камо л’ кад стари сват тражи! — вели јој једн |
рбо сам видела, шта сам давно и једнако желила.{S} Моја гратулација и <foreign xml:lang="de-Cyr |
о.</p> <p>— Та, нисам баш к’о што б’ ја желио, ал’. —</p> <p>— Та само да пређе једаред та коме |
штап.</p> <p>— О фамилијарним стварима желио би’ да се разговорим с вама, господар-комшија, о |
амо менека, ја сам ти, каже, увек добра желио!“ А ја све једнако <pb n="161" /> к’о не знам да |
ни да вармеђа има посла.{S} Ето, то сам желио да вам кажем. ’хоћу, — подигао поп Ћира глас као |
и гурну је кришом појаче.</p> <p>— Ако желите <title>Работнике на мору</title> или <title>Посл |
рург, али то је још једнако само његова жеља била, јер у ствари још није то био; био је само бе |
варош.{S} Ту поп-Ћира наговести, да је жеља Меланијина, да се преселе у варош.{S} Још су се не |
љење имала о Господину Владици, чија је жеља била да се измирење попова распростре на обе њихов |
пу на главу.</p> <p>У осталом та јој је жеља са свим излишна била, јер госпођа Перса је још то |
би згорег било! — одговори му поп Спира жељан да мало побегне од силних свакојаких мисли које с |
од сваке руке да јој избије из главе те жеље и мисли, али се, некако, увек свршавало Јулиним пл |
фрау-Габриела.</p> <p>Давно очекивани и жељени дан дошао је.{S} Дан венчања младенаца, првобрач |
и само јој се некако далеко чињаше тај жељени дан, дан праведне и слатке освете.</p> <p>— Ала |
га.{S} госпођа Перса је тако близу била жељеном часу освете, а осећала се у праву, да је сада б |
два три дана говорило па се и уморило, жељно, наравно, новијих новости.{S} Знало је, да је поп |
рахом, на који су сеоска деца увек тако жељно погледала али га је Аркадије чувао као очи у глав |
мило.</p> <p>— Јесте, очекивали смо вас жељно, — вели Аркадија. — Чим која кола прођу а ми мисл |
ма, изјавише и они сложно и једногласно жељу да и њих метну у кола.</p> <p>Насмејаше се и путни |
соки, а сачувај Боже кад је муж мали, а жена се отегла у висину!{S} Ено како ружно стоји кад Ар |
} Сете га се и нађу га тек онда, кад га жена, потражи: „А ди се то део мој човек?“ пита жена, д |
агремових дрвета пред кућом једна млада жена а око ње дечица.{S} Једно држаше на крилу, друго и |
и у којима сеђаше путник.</p> <p>Млада жена, у чистој цицаној хаљини отворено плаве боје са бе |
за госпоја-Персу, — како је обешењачка жена!{S} Кад год иде Меланија у цркву, увек зове и моју |
о, о!{S} Јадна фрау-Габриела!{S} Јадна жена!</p> <p>— Ту је требала да буде, па да види, лоћка |
још кад се узму испод руке изгледа она жена, издалека кад гледате, као да је упртила с пијаце |
ејем, мислио би још да сам нека пакосна жена.{S} Сирота, сирота Јула!{S} Баш лепо наслутила!{S} |
ој душу ’прости, била је здраво паметна жена!) — није, вели она, к’о каква подерана штримфла, п |
он још није довршио.{S} Његова садашња жена је ту песму певала к’о девојка у једном друштву; о |
дма’, таки! — вели једна још доста лепа жена са повезаним вилицама, па оставља посао, пољуби по |
делу.{S} Тетка Макра је хтела као стара жена, краћим путем, између башта кроз деру — која је у |
а је то, саш њом, куд се, Боже, дела та жена?!“ запитаће неко од укућана.{S} Па на то се навика |
тражи: „А ди се то део мој човек?“ пита жена, докле га не нађе под столом. „Јао, терету мој!“ в |
и и топот коња и тандрк кола и торокање жена.{S} Једна по једна клупа испред куће под багрењем |
ми је утеха бар, јербо вас знам да сте жена на свом месту!{S} А куд би’ знала!{S} Јао наопако! |
ађе под столом. „Јао, терету мој!“ виче жена и диже га.{S} А господин попа само седи.{S} У двад |
се уда, онда куд муж, туд, што кажу, и жена!“ — „Та да <pb n="372" /> бо’ме, а шта би и радили |
, то је много лепше него кад су и муж и жена високи, а сачувај Боже кад је муж мали, а жена се |
ницом, оном Савком, па су сад к’о муж и жена.{S} Ушао Нића у газдашаг па га сви у кући поштују |
ма!{S} Ал’, знате како је: ди муж, ту и жена; па ди је њему добро, мора и жени бити.{S} Па издр |
леп висок, а она лепа и мало нижа; али жена и треба да је мало нижа, то је много лепше него ка |
м: кад баш ’хоћеш и биће ти!...{S} Фајн жена, што јест; жустра баба!{S} А штета што није у мојо |
арицом.{S} И тих пет мобилисаних добрих жена, разнеле су као оно „жене мироносице“ — брже <pb n |
нце да не седне, — хеј, та што <hi>нама женама</hi> није дао Бог, да ми можемо да будемо попови |
ије била рада „да има посла са језичним женама“; а не мање је у исто време била зелена и гђа Си |
може да игра, него седи поред маме међу женама, а после неког времена ајд’ кући баш кад је бал |
равати и „политички“ владати, али жене, жене богме не умеју!{S} Колико је само пута поп-Ћириниц |
<hi>попадије</hi> сас штоглама потукле; жене су, па не би било никакво ни чудо да полете пеглај |
ога?</p> <p>— Та... оне наше жене...{S} Жене к’о жене!...{S} Направиле триста чуда; па сад обој |
зговарају се а жене и ћерке за њима.{S} Жене држе <pb n="76" /> у рукама мараме савијене на тро |
аповима у рукама иду и разговарају се а жене и ћерке за њима.{S} Жене држе <pb n="76" /> у рука |
>убијца детета свога</hi>, да је убијца жене своје, и она је наскоро после смрти Драгињине свис |
натраг.{S} А његова Криста,... ђаво од жене!{S} А лепо сам ја њега учио и диванио му: „Аћиме, |
кву потрефио, тако је то благо једно од жене! — рече бојтар па устаде и брзо суну себи ракије у |
Меланију?</p> <p>— А шта ће старцу две жене —</p> <p>— Ух, та не стари, него нови учитељ, госп |
а су.“ — Па не само људи, него и толике жене у месту знале су писати, тако да су поред усмене к |
, што му је сна лепа. „Лепе коње и лепе жене, каже он; е, ако ни по чем, по том ћеш о’ма’ позна |
А како за Бога?</p> <p>— Та... оне наше жене...{S} Жене к’о жене!...{S} Направиле триста чуда; |
ло, па ме пита: „Како ти је, Нићо! брез жене?“ А ја јој кажем: „Баш к’о и тебикана брез човека. |
и умеравати и „политички“ владати, али жене, жене богме не умеју!{S} Колико је само пута поп-Ћ |
<p>— Та... оне наше жене...{S} Жене к’о жене!...{S} Направиле триста чуда; па сад обојица имамо |
А он каже: „Е, моја Савка, није мени до жене!{S} Тамо ја и не знам, каже, је л’ сам мушко ил’ н |
исаних добрих жена, разнеле су као оно „жене мироносице“ — брже <pb n="218" /> него да је цело |
од наши’ у невољи; кад се, на прилику, жени!{S} Та, волијем поповску крајцару, нег’, што кажу, |
јест, у Темишвару — Он ће, знате, да се жени; па у Недељу ће да ту бидну сватови.</p> <p>— Е, т |
би га одмах.{S} Не би му тај дао да се жени, него би с њим у манастир; а био би, та мал’ те не |
тпевам, јер, ја... знате, па и мојој се жени имело Јула —</p> <p>— А зар си ожењен већ?</p> <p> |
ту и жена; па ди је њему добро, мора и жени бити.{S} Па издржи крштена душа и то.{S} Ал’ ја са |
шешир, <pb n="406" /> махну њиме младој жени и поздрави је.{S} А она се осмехну и отпоздрави га |
честија; а ако је момак — он ти се опет жени из другог ил’ трећег села, па се тамо и венча, а ј |
говића!{S} Па је ту онда лако.{S} Има и женидбе и удадбе.{S} Па је лако било и милило се човеку |
доста.{S} Било у селу добрих момака на женидбу и лепих девојака на удају, а <hi>рогљева</hi> у |
е,</l> <l>За њоме вес’о јаше</l> <l>Тај женик невера.</l> <l>О, иди, дивна нево,</l> <l>Где сре |
.{S} Дан венчања младенаца, првобрачног женика Петра Петровића и девице Меланије ћери поштовано |
авлије, к’о да је било у сватови кад се женио силни цар Стеван!...{S} К’о ће данас на светац да |
гим веселим и лепим обичајима. „Није се женио никад — извињавао би га поп-Спира, — па му није н |
<p>— Та брез шале!{S} Него извол’те, не женирајте се ни најмање.</p> <p>— Молим, молим,... не у |
ти тамбуром.{S} С почетка се Јула к’о и женирала и љутила по мало, јер јој се учинило, да је Ша |
кла: „О мустро!“ али то њега није много женирало.{S} Знао је да је боље кад женска грди него ка |
еро, та дете, немојте се ту снебивати и женирати због промене, моја кућа и господин-Спирина кућ |
а, рано; мама мора да чека бабу! — рече женица смешећи се.</p> <p>— Па нека и попа чека бабу! — |
неће господин-попа ни да сврати, — рече женица. — А што се не би баш и скинули мало с кола... б |
господин-попа; да ће се вратити, — рече женица скинувши већ оно троје мањих. — Ајде, Радо, снаг |
им...</p> <p>— Дакле... дакле... — поче женица, а не може никако даље, јер се све клања од смех |
у кола.</p> <p>Насмејаше се и путник и женица.{S} И ова узе једно по једно и потрпа их у кола, |
ола, ’хоће господин-попа да иде, — вели женица деци, и хтеде да их скине с кола.</p> <p>Али дец |
да су је бикови вијали.{S} О, часни те, жено! — крсти се гђа Перса. — Каква је то само пасија, |
о није ни намање лепо.{S} Хахаха!{S} О, жено, часни те утук’о!...</p> <p>Колико је лепша слика |
ш ништа ни однети до куће!!</p> <p>— О, жено, жено, часни те!...{S} А како... ха ха ха!</p> <p> |
а ни однети до куће!!</p> <p>— О, жено, жено, часни те!...{S} А како... ха ха ха!</p> <p>— Срећ |
тако дебела, бацате кегле!!{S} О жено, жено!</p> <p>— Сневање, лудорија!{S} Доћи ће ти сутра Г |
о</hi> да ти падне на памет!{S} О жено, жено, иди до врага!{S} Да ме ко чује ди се овако смејем |
како, тако дебела, бацате кегле!!{S} О жено, жено!</p> <p>— Сневање, лудорија!{S} Доћи ће ти с |
Та изгубићете сукњу на сред пута!{S} О жено, Бог те вид’о!!</p> <p>— Извол’те брже у авлију! — |
<hi>то</hi> да ти падне на памет!{S} О жено, жено, иди до врага!{S} Да ме ко чује ди се овако |
те ме, знам да ћете ми се смејати.{S} О жено, часни те!{S} Та помислите само!{S} Целу целцату н |
ружно стоји кад Арса грк пође кудгод са женом, па она дугачка ко торањ а он мали и снизак к’о п |
рао, да се дрзнуо понадати да ће му <hi>женом</hi> постати!!{S} Па кога то не би наљутило, рец’ |
А, па да бо’ме!...{S} Пролазе године, а женска деца, што кажу, за час нарасту и нађикају к’о шт |
ам да ћутим —</p> <p>— Е, то си ти прва женска што ћутиш!</p> <p>— Ћутим, Спиро, и једем се сам |
са изван вароши на пут кренути, а да га женска чељад као камилу не натовари каквим поруџбинама |
дин нотарош држи трафику, а то је једна женска прилика шира нег дужа, па се горња половина дигн |
ого женирало.{S} Знао је да је боље кад женска грди него кад се чини невешта, па се није бојао; |
ајући паорска грубијанства.{S} Многа је женска била спевана са Шацом у песми па после излемана |
је ова садашња младеж!{S} Свака јој се женска допада —</p> <p>— Та не, ал’ верујте, пала ми на |
њи се згрануше па све упропнице скачу а женскадија цичи и подвикује од силна беса Ијујујују!{S} |
плој соби па чешљају перје.{S} Све сама женскадија, све од баке иза запећка па до мале унуке са |
ови узимали паорске ћери.{S} А млађа је женскадија пита: је су ли и њу спевали у шору са цареви |
ест.{S} Спрам свеће се превари човек, а женске су опет за чудо веште па се дотерају, те не може |
/hi> и беља и лепша него све, све друге женске! — рече и и помилова га крадом по образу. — Сви |
е поп Спира страшно мрзио на те швапске женске шлофкапе), а напољу се чуше троми кораци сеоског |
шки чешљао и учтиво понашао, те га је и женски свет радо имао.{S} Доста је само да прође једном |
ана тако седе и Јула и мама и раде неки женски рад и једна и друга, а Јула покрај тога и чита и |
дно било, јер је тога дана био неки <hi>женски празник</hi> „Киријак <hi>Отшелник“</hi>, који п |
е; али који после обично код паметнијег женскиња постану досадни, јер што су знали, то су одмах |
на памет знали, и тиме пленили ћуркасто женскиње; али који после обично код паметнијег женскиња |
да није добар познавалац људи, односно женских, а ако се међу читаоцима још и критичар нађе — |
ло, премда је он један обешењак односно женских.{S} Он тера само „хец“, од дуга времена.{S} А и |
, Спиро, и све чујем, Спиро, ал’ пусто, женско сам, па <hi>к’о женско</hi> морам да ћутим —</p> |
и цицаних сукњица; све се то, и мушко и женско, и старо и младо, фатирало и убантурало добро.{S |
пиро, ал’ пусто, женско сам, па <hi>к’о женско</hi> морам да ћутим —</p> <p>— Е, то си ти прва |
довољно мотивисано.{S} Зар једно младо женско створење — рећи ће они — у тим годинама (а колик |
азати, јер таке ситнице у стању је само женско оштро соколово око (па чак и кад наочари понесе! |
, што веле.{S} Јер он не познаје још то женско створење, које је у стању да му се <pb n="75" /> |
остати неопажена а нарочито што се тиче женскога света.{S} Како је која очешљана, обучена, је л |
Шаца, познајући — што рекли — лавиринат женскога лукавства, разумео.</p> <p>Остављам сада фанта |
о јој одрешене руке, да она сама својом женском вештином извиди ту ствар и да му јави.</p> <p>И |
ах у први мах умеју да нађу и допадну у женском друштву са оним досадним стереотипним фразама о |
ских врата викала и дозивала домаћице и женску чељад, да им каже шта је чула.{S} На прва три ме |
нејског попа.</p> <p>— Знам га, што има жену Тину, Тинин Акса.{S} Та како га не би’ знала!</p> |
ким вратима затече Пелу Леке кабаничара жену, нешто љуту где грди шегрте.</p> <p>— Да се нисте |
ја села, а међу њима и Сепла сувачара и жену му Бетику и ћерку Кредлу.{S} Сепл је из поштовања |
нађеш себи жену?{S} Што не нацуњаш себи жену? — пита га Ракила, једна лепушката млада удовица и |
— Па како не можеш никако да нађеш себи жену?{S} Што не нацуњаш себи жену? — пита га Ракила, је |
а Милоша и вели, да није заслужио такву жену к’о што је она! и то иде све тако, докле га Тинкуц |
бе.{S} Аћиме, Аћиме!{S} Не узимај младу жену, не узимај себи беду на врат, Аћиме, магарче Аћиме |
ње да заборави и отера и своју венчану жену и њу да узме — дохвати левча од оних кола њихову л |
сет и неколико година ударио шлог једну жену за коритом баш на сам дан Светога Киријака Отшелни |
навикнете, а нарочито ако сте самац.{S} Жењен — но ја, још и које како; али самац — Бога ми врл |
а и шапурика од којих се добијала добра жеравица за „штогл“ којим се пеглале фрајла-Јулине беле |
устаде гђа Перса која је до сад к’о на жеравици седела. — Дакле шта се свршило?{S} Је л’ дош’о |
реност према људ’ма, и да сам ја невина жертва свега тога... да ми је неко променуо и подметнуо |
на паорске намигне и кресне очима тако жестоко, да му понекад спадне и сламњи шешир с главе.{S |
ерити, што је тако пис’о.{S} Док сам ја жив, биће овако и у мојој кући и у селу!“</p> <p>И доис |
Запушићу му уста, да ће памтити док је жив кад се са мном дишпут’о.</p> <p>— А можеш му и то р |
не би било?!{S} Што кажу: човек док је жив он полаже нешто на надежду, нада се!{S} Ја сам се и |
вашој красној ћерци Јуци,... нек вам је жив’ и здрава!</p> <p>— Господин’ Ћиро, — викну императ |
Бог да прости!...{S} Бог зна ’хоће л’ и жив остати!</p> <p>— О, о, за Бога, шта чујем!</p> <p>— |
ри је поп Спира. — Не дам се ја док сам жив!...{S} Таман!{S} Макар одн’о ђаво ланац два.</p> <p |
е“ или „Да боме“ рекла.{S} Исто се тако жив разговор повео и између попова.{S} Они су се <pb n= |
лепезом.</p> <p>А за тим се разви врло жив разговор између Меланије и Пере у коме је Меланија |
е лепо извукао из шкрипца, а био је већ жив обамро!{S} Није шала, владика; онако строг човек!</ |
вено, као каква променада!{S} И нико их жив није знао и затицао сем баба-Макре, а и она је, сир |
је крај свих тих претњи и опасности још жив био, ма да се једна комшиница зарекла пред кандилом |
ји на путу.{S} Дакле, све к’о поручено, жива згода.</p> <p>Сутра дан већ је било намештено једн |
дарила, па каже: „Не дам ја, док сам ја жива, — каже, — моје дете у Швапску кућу; у једном исто |
стији барабанц-зејтин, тако она не била жива, и не била госпоја перзекуторовица ако од његовог |
има гаћице — а по тестаменту док је она жива, она све ужива и не сме се ништа ни продати ни дел |
о сам.</p> <p>— Лопов чифуцки; код тебе жива, два дритла да он украде!!!— То је, кад се људи ме |
.{S} Радозналост је морила; да се изеде жива.{S} Како само већ да дозна: какав је гост, како из |
ништа не тиче, а гђа Перса да се изеде жива. „Гледај само обешењака једног, како се прави свет |
е учини што од себе, јер је била слабих живаца, врло осетљива.{S} Падала је често <pb n="107" / |
доктор!“ додаје пакосно.</p> <p>Обојица живе сад у варошима.{S} Шаца у <hi>Б**</hi> у Бачкој а |
којим данас не сретају наши путници ни живе душе.</p> <pb n="291" /> <p>Пера Тоцилов тера коње |
<p>Све се разбегло и надалеко није било живе душе, само је јаросна гђа Перса остала сама у кујн |
док се само неки њихови, који невенчано живе, венчају.</p> <p>Сто се постави и јело се донесе.< |
мотор у животу, и оне бар знају за што живе или боље рећи животаре, јер и какав им је то живот |
ке и стрине, све без деце, а тек што су живе!...{S} Још који дан... сваки час очекују вест...{S |
, дакле, та два попа, него друга два, и живела су у једном селу у Банату.{S} Које је то село, н |
иних.{S} Јер Жужа и Ержа су и даље лепо живеле међу собом (не хтевши се повести за својом завађ |
ужење Главе Прве</hi> </p> <p>А како су живеле попадије, тако су лепо живели и попови међу собо |
, да су се они, не дај Боже, мрзели.{S} Живели су они врло лепо, као што, на послетку, и прилич |
игда.</p> <p>Од то доба једнако су лепо живели.{S} За то време много се штошта променило, само |
А како су живеле попадије, тако су лепо живели и попови међу собом.{S} Мало које вече да не про |
ер осталом стаду и парохијанима.</p> <p>Живели су, као што рекох, врло лепо.{S} Кад поп-Спира з |
ubSection" /> <p>Ето, тако је отприлике живео господин попа у селу, а који баш попа поименце, м |
као што вам је већ познато — врло рђаво живео, <pb n="226" /> као, што казали, два петла на буњ |
аренде, ни перзекутора, — него је свет живео срећно и цареви синови узимали паорске ћери.{S} А |
д руке.{S} Ту ће млада бити доведена, и живеће ту као млада ђаконовица, јер ће се Пера одмах по |
олико је њих „супружески али невјенчано живећих“ приволео да приме св. тајну брака; колико је Ш |
ве таксирано и по некој тарифи, па ајд’ живи ти сад, ако можеш.</p> <p>— Не ваља, не ваља! — ве |
никога; није фала Богу спао да од тога живи!“- — „Него?“ пита Сока гркиња. — „Па ићи ће у Беч |
p> <p>Фрајла Јула је могла у паузама да живи, али их фрајла Меланија није трпела и за то она по |
о платио.{S} Поред вас сиротиња може да живи! — рече бојтар и узе испред поп-Спире и Пере ракиј |
и и како једно без другог није могло да живи на овом свету.{S} А тек онај сан о Шаци, како јој |
— А Прока Циканов?</p> <p>— Изешћете се живи ако га погодите.{S} Пипав је до зла Бога, за то су |
е, од којих <pb n="11" /> за многе нико живи дотле није знао, а највише зна да приповеда каква |
бе глас и очи им не избеле.</p> <p>Нико живи не иде више сокаком.{S} Изумире полако и бахат људ |
е, свађу; волем сваки са сваким да лепо живи...{S} Молим вас, слатка, ја сам се већ обезобразил |
ети Тиму нотарошевог писара који у селу живи као мали бог са својих тридесет форинти месечно.</ |
> <p>— Гле, гле!{S} Боже, баш к’о да су живи! — вели Јула и гледа слатко и насмејано на цвеће, |
} Па опет људ’ма све нешто тесно док су живи!{S} Гледам баш нашу господу парохе, поп-Ћиру и поп |
бесно!...{S} К’о да ће хиљаду година да живиду!</p> <p>— Поп-Ћиру и Спиру? — запита је зачуђено |
у марва, на прилику, па да брез венчања живиду...{S} Од чега би, на прилику, ето господа попе ж |
нит’ волели, што кажу,... па лепо људи живиду сретно и задовољно, а камо л’ кад се овако стреф |
ако „гемајн“, баш к’о да и нисам у Бечу живила!</p> <p>— Но, но, — смеје се путник, — може се т |
д чега би, на прилику, ето господа попе живили, да немаду ето тако пониког да венчаду.{S} Што к |
члијка!....{S} И не фалите се, како сте живили тамо.</p> <p>— Е, како!....{S} Ко у туђем свету! |
Персо, — рече умивајући се. — Како сте живили и проводили се?</p> <p>— Како!?...{S} Наопако!{S |
зговара се сама, — дај ми само дотле да живим, да сретнем само ону дебелу бештију.{S} Одма’ би’ |
ем, па ми се ондак помало још и мили да живим.{S} Јербо то је моја сладост једна!...{S} Па вели |
не могу да трпим, да у том месту ди ја живим и машамодирам, иде једна тако лепа девојчица (па |
а за Бога, Персо; тридесет скоро година живимо к’о пријатељи —</p> <p>— Не тридесет, Ћиро, него |
и’ му ја...{S} Е, а ви’ш, сад како лепо живимо —</p> <p>— Е, па да бо’ме!{S} Узму се, што кажу, |
в’о, да од сад у миру и лепом согласију живимо.{S} А њему прашта покушану превару.</p> <p>— А з |
избија а он дигне толику ларму, да сва живина из авлије побегне куд које. „Ено га, опет се дер |
око кога се непрестано гуркала и џакала живина а нарочито патке и пачићи, а онај стари већ олуп |
кући к’о чизме.{S} Па и сама животиња и живина, није она летошња.{S} И шарови се повукли под ам |
башту, или кљукати гуску, или чувати од живине разастрту тарану која се сушила на сунцу, или та |
ваше домаћиново и мислећи да је неко од живине вољан да се свађа с њим (јер поп Спира је имао и |
м било брбљавих патака и пачића и друге живине а на њему дечурлије која се частила дудом.{S} По |
а где су тек оне ситније?!{S} На пример живине!{S} Шта је и какве је све те било ту у авлији!{S |
, Глиша уводи коње у шталу а Рокса вија живину по авлији.</p> <p>И док су се комшијска деца, чи |
ровати тужбама комшија, насртао је и на живину, давио комшиске пилиће и вребао голубиће, а кона |
плакала у колима, а они у кујни чупали живину и спремали богату вечеру, попови су се разговара |
млов, кува сапун, <pb n="110" /> копуни живину и ради све таке кућевне ствари и учи се виршафту |
кав гођ ђаво не пасира!{S} Не мож’те да живите без малера! — вели Цвечкенмајерка очевидно попуш |
рече Јула смејући се.</p> <p>— Па, како живите?</p> <p>— Фала Богу, добро.{S} Шандор је по вазд |
и господин попа, ми ћемо још сто година живити и мучити се!{S} Проко, добри друже, ди си, да ви |
орите.{S} О, и у селу се да сасвим лепо живити, верујте!</p> <p>— Па оно јесте, господине, — по |
како је од своји’ руку и о свом комаду живити!“ А нисам јој ни каз’о да ћу јој купити мараму; |
арио,“ говорила је сутра дан гђа Сида, „живићу бар петнаест година дуже од покојне маме.“</p> < |
кад ти је Бог дао доста од чега ћеш да живиш, него што кочијашиш које куд по белим свету.</p> |
ао куму најпре о песнику те песме, Васи Живковићу свом коншколару, а после о песми, за што, то |
ћа по клупама.{S} Разговарали се најпре живље, па све лакше и лакше, па кад се уморио и припове |
томе, следователно, <hi>ноћу</hi> много живље него дању.</note> </div> </back> </text> </TEI> |
гужваром је завршен ручак, а отпочет је живљи разговор.{S} Дотле се јело и помало говорило, а с |
били при осмој или деветој чаши, отпоче живљи разговор.{S} Разговарали су се о својим стварима. |
тересантнијим разговором постају и сами живљи и интересантнији. (А таква је била и гђица Јула.) |
почетка неспретне ћуталице, али који са живљим и интересантнијим разговором постају и сами живљ |
сад опет?! — пита их поп Ћира који је, живо разговарајући се с поп-Спиром, тек при крају ове с |
“ — А ти, Иво? „И ја,“ каже он. — А ти, Живо? „Ја ћу први тас да носим.“ — А ти, Нико? „Ја ћу ц |
} Лудо и бесно полетеше тако, да се све живо склањало са сокака и кокошке и гуске све полете у |
м.{S} Тако је и било.{S} И сада настаде живо спремање опреме и дарова девојачких у чему им је н |
.{S} А тек онај сан о Шаци, како јој је живо остао у памети!{S} Тек после тога сна Шаца јој је |
шу као да је он домаћин.{S} Разговор је живо и неусиљено текао, чаше се сваки час и пуниле и пр |
гледа то место сада, а како је весело и живо изгледало пре седам недеља, кад је ту био тродневн |
на њ па га лепо погледа, а једнако меси живо и жустро а све се на њој тресе, а Нића је задовољн |
леђа једру и округлу своју Савку, како живо меси и како се сва тресе.</p> <p>И све ће те красн |
у њој крекетале жабе него људи.“ Сви су живо и пријатно разговарали, само је код попадија нешто |
риповеда Савка, — али ни налик на онога живог Лалу.{S} А кере залајале из целог комшилука, па л |
ов’о.{S} Та шта ће мени жабац, код мене живог! — Падаће ово, господин-попо, бар још читаву неде |
ромена.{S} Један дан је к’о и други.{S} Живот тече доста монотоно и дремљиво као живот какве ба |
гледа као да се успавао, као да изумире живот у селу; ућутало се све, по сокацима и свирке и пе |
,</l> <l>Што сузе вриском таре</l> <l>И живот куне свој?“</l> </quote> <p>Ту прекиде Јула опет, |
герској!{S} Тако их спремају за доцнији живот, али их ипак не пуштају напоље преко сокака.{S} Ј |
покушај за који се надала да ће спасти живот њеном вредном и полезном штићенику.{S} Направила |
егова рода, волео миран и уредан домаћи живот.{S} За то је, чим је стао на снагу и постао, тако |
све је то показивало, да је Јули тежак живот; да јој нема живота, и да јој је смрт била једина |
} Она их крепи, даје им снаге и мили им живот.{S} Као оно по некој паорској баби што треба свак |
! а госпоја Сида срећна што је продужен живот њеном клијенту и љубимцу до прве прилике.{S} А да |
ивот тече доста монотоно и дремљиво као живот какве баке у запећку.{S} И данас је још тако а ка |
оље рећи животаре, јер и какав им је то живот кад их и зуби један по један издају и дају им лиц |
аће вам гроб, у коме половина Љубинкова живота вечити санак борави...</p> <p>„Ту на гробу Јул— |
и; знало је дужности и задатке брачнога живота и крајњи му циљ.{S} И оба <pb n="7" /> господина |
мерићу се њемукана!{S} А увек сам га за живота слушала, рођена моја, па зар сад да га не послуш |
ло, да је Јули тежак живот; да јој нема живота, и да јој је смрт била једина срећа.{S} Отац, ка |
што или им приповеда што из свог ђачког живота; приповеда им о силним предметима, о силним зора |
e> интересантног романа из разбојничког живота, који се тих година радо чатао.{S} Меланија је д |
ке слике из Геснерових идила и сцене из живота блаженопочивше Марије Терезије.{S} Ту и слике по |
за фрау-Габриелу и њен авантурни начин живота.{S} По ваздан седи мирно и зажмиривши преде на б |
м оних силуета испред куће.{S} Још мало живота има по авлијама, одакле чујеш како се ракоље и ћ |
>— Не, још нисам изабрао себи сапутницу живота —</p> <p>— Тако!{S} Е ви’те молим вас!{S} Та шта |
оне бар знају за што живе или боље рећи животаре, јер и какав им је то живот кад их и зуби једа |
жио и тешио, да би му далеко лакше било животарити, само да нема онога другог, — не, дакле, та |
ако зими у кући к’о чизме.{S} Па и сама животиња и живина, није она летошња.{S} И шарови се пов |
е никако није могао да прилагоди таквом животу, јер је, као и сви његова рода, волео миран и ур |
довољан к’о и сам што сам у супружеском животу свом.</p> <pb n="315" /> <p>— Та коме ви то гово |
Бог да прости.{S} Ако остане поп Пира у животу, неће се, зарек’о се, смирити, док поп Спира не |
представе себи (ако су, то јест, икад у животу тако преко плота и тарабе отпочињали — или чак и |
односи, јер њему тако што није никад у животу пасирало, премда је он један обешењак односно же |
ели жаром који се једном и никад више у животу не враћа и мисли су њене од неког времена често |
да их и даље трује и троши, или држи у животу, како се оне теше.</p> <p>И попови нису као нека |
и њима потребна та мржња, да их држи у животу.{S} То им је мотор у животу, и оне бар знају за |
а их држи у животу.{S} То им је мотор у животу, и оне бар знају за што живе или боље рећи живот |
обру домаћицу, и, што кажу, сопутницу у животу, — вели домаћин. — Готово, боље да је <hi>он</hi |
а попушћаш, него држи срце.{S} Пази, за живу главу, да се ниси упуштао саш њим у разговор.{S} Н |
мање их дирају.{S} Особито у селу ни за живу главу нико то не сме да спомене; шта више, сад још |
то га!{S} А кад оно нисте ви него какав Жида што долази за перје, жито или кукуруз.</p> <p>— Хо |
у се и закључиле, да тај путник није ни Жида који купује рану ни Шваба машиниста који се разуме |
еликом Биртијом тамо где само господа и Жиде свраћају а од <pb n="38" /> ових из села одлази та |
њу двапут онолико масти кол’ко мећеш у жижак...{S} Па и мало сланине, кад би испекла на ватри, |
п Спира говорио предику о <hi>Спокојној жизни</hi> некима се оте: „Та гле поп Спире!“ — сви су |
ећала, и њена крв је бујније струјила у жилама, срце јој јаче било, образи се запламтели жаром |
п-Ћира, — што је тако понела година.{S} Жита пуни амбари а котарке очекују кукуруз, а кукуруз и |
о је одвезао био неке Чивуте, грошићаре житарске — и који им је приповедао много нових и чуднов |
цу.{S} А долазе још неколико капуташа и житарски трговци што једу путер и земичке кад одседну т |
ји и једнако брбљају и брљају кљуном по житком јесењем блату; видиш и глупе покисле кокошке и ј |
, где ће до године зидати неке дућане и житне магазе, што је све г. Перу наравно интересовало, |
лаком, врло, врло лаком оделу са снопом житнога влаћа као она древна божица Церера.{S} За тим д |
емишвар неколико пута паори, кад иду на житну пијацу; а и код куће су га сви дотеривали, — па и |
ви него какав Жида што долази за перје, жито или кукуруз.</p> <p>— Хоћете л’ дозволити да вас м |
н већ је било намештено једно решето за жито (ветрењача) и радили су од ране зоре до мркла мрак |
како то није лепо, да, изнесу решето за жито на сокак, код онолике њи’ве авлије... како нам сви |
{S} Па она онда изнела решето па решета жито, а поп-Ћирини онда они не можеду да изиђеду пред к |
је дао Бог, <pb n="182" /> тај и решета жито.{S} Тако ти кажи, каже, да сам је поздравила!“ Ума |
<hi>ту</hi> да <pb n="181" /> решетају жито; па нека плева, нека прашина, к’о да је и онако ма |
се разуме у парним ветрењачама што веју жито по спахилуцима, него да је то човек наше вере.{S} |
олачима, најбољи су доказ јаке песничке жице Тиме шрајбера) а наљућен и увређен до срца, није ч |
</p> <p>Јест, то каже драган кроз јасне жице и кроз суво дрво тамбурово.</p> <p>Ех!{S} Шта би к |
онај лопов <pb n="246" /> мачак дочеп’о жишка, па ће да полоче сву маст к’о и одономадне што се |
ситне звездице које светле и швалерски жмиркају с неба амо доле на заспало село и буднога Шацу |
кад је ноћ тако лепа, звезде тако лепо жмиркају с тамно-плавога неба и крв кључа и кипи у ова |
је ишло мало потеже, јер су једва нашли жрналицу; како су често у поп-Спириној кући пили кафу, |
какав је, такав је, ја га нисам млео ни жрнао!{S} Какав си ми казала и написала, ја сам ти така |
овољна</hi> оца и сећајући се ти невини жртава самовољини, узданути те рећи:{S} Самовољо, нигде |
ак перјан јастук, и тако постаде невина жртва раније мржње.{S} Пала је јадница и дочекала се на |
д своје стране колико га је само својим жртвама обвезала!{S} Уклонила је из албума све мушкарце |
дознала читатељка, која би — кад се већ жртвује да ћути и накани да чита — хтела одмах, да све |
рекле види се чиста кошуљица а шуште и жуборе чисте беле сукње на њој.{S} Али тек после подне, |
А, баш на против, госпођице; вазда сим жудео да се наслађавам једном таком сликом. — рече мало |
истовом гробу!{S} Та погаси та кандила, Жужа; та ако је поповска кућа, <pb n="362" /> нисмо ваљ |
а је тако и вечерас, поред свега посла, Жужа од времена на време уграбила прилику и излазила с |
чинити него са виком и праском!{S} Дед’ Жужа, дете моје, отрчи ако те не мрзи па донеси мало кр |
n="361" /> воли, и да ко њу воли?{S} А Жужа јој признаје искрено и хвали се и каже: да је мног |
опадне, а остало добије у „плату“ каква Жужа или Ержа (Мађарица наравно), па се све шарени од п |
е обично музле краве.{S} Краву је музла Жужа слушкиња, здрава једна дунда једрих образа, што ка |
тиви? — запита га зачуђена и преплашена Жужа видећи га онако јаросна.</p> <pb n="228" /> <p>— З |
воле а и она многе њих воли, ал’, каже Жужа, да ни један није тако леп к’о фрајлин младожења, |
дне!{S} Дош’о је после подне још кад је Жужа ишла по вешплау, а изаш’о је кад су се краве враћа |
егији.{S} Тако су ћеретале све док није Жужа већ мало и обезобразила па постала и сувише интимн |
у коме су у јесен поп-Спира, Аркадије и Жужа крунили кукуруз, а лети кад су велике врућине биле |
ве што је било код поп-Спириних.{S} Јер Жужа и Ержа су и даље лепо живеле међу собом (не хтевши |
мацурала од плача.</p> <p>— Ја идем код Жуже —</p> <p>— Иди бестрага кад ниси ни за шта!</p> <p |
и тражила да је пусте у кујну да помаже Жужи.{S} Све јој то не поможе, увукоше је измеђ у Ниђе |
к и онда кад је у кујни помагала Јули и Жужи и љуштила кромпире с њима заједно.</p> <p>— О Боже |
даје савете Јули која седи поред ње или Жужи која у то доба обично полива улицу или плеви зубач |
ко би благо рекла кад је наређивала што Жужи.</p> <p>Ових дана је по ваздан шапутала тихо молит |
е тиче, као помаман кући дошао и викнуо Жужи:</p> <p>— Ди су те две лудаје?!</p> <p>— Које „луд |
је постао непоуздан па неће да лаје на Жужине многобројне курмахере).</p> <p>У авлији се указа |
у собу па затекла тамо једног курмахера Жужиног где седи, па се наместио тај син, као да је дош |
ексера на капији кад је једном банула у Жужину собу па затекла тамо једног курмахера Жужиног гд |
задовољни, па се пустила у разговор са Жужом, и мило јој је било кад јој је ова похвалила укус |
</p> <p>— Добро те нисте рекли, с вашом Жужом!</p> <p>— А шта би вам фалило, само ако она..</p> |
уги није био такав, него коју прво нађе Жужу или Ержу, а он вели: „Шецко-једно“, (каже да му је |
као памук, није никог грдила, па чак ни Жужу него је само саветовала: „Са <hi>лепим</hi> се, го |
у.{S} Један се љутио кад је видео своју Жужу да с оним другим разговара и одмах псовао: „Затрац |
ју ’хоће?</p> <p>— Може ако хоће и нашу Жужу...{S} Мани ме да спавам.</p> <p>— Ал’ баш је неће |
он нешто да ради; час пали лулу, час га жуљи чизма па је свлачи, па онда испусти бич па силази |
а.</p> <p>У одаји, где се опрема млада, журба; сваки час улазе и излазе оданде.</p> <p>Кад се Ш |
неба.</p> <p>— Брзо, господине, брзо! — жури га Аркадија и полети на врата натраг цркви, а поп |
ла а госпођа Сида заједала, а обе су се журиле, да што боље опреме своје удаваче.</p> <p>Чим је |
p> <p>— Е, а сад збогом, снаш’-Пело.{S} Журим се!{S} Збогом!{S} Збогом! — рече па се пожури, ал |
хвала, хвала, госпоја-Јуло; морам да се журим!{S} Продангубићу, а морам зором да сам код куће.< |
ијских врата и затвара их за њим, па се журно врати у топлу собу.</p> <p>— Једнако облачно, нем |
ало село и буднога Шацу у њему, који се журно упутио па на једаред застао.{S} Чуо је неке корак |
ужбеница! — вели фрау Габриела и одлази журно.</p> <p>— Иди до ђавола; врат скрјала! — вели гле |
ош нико у селу), а нови учитељ се упути журно цркви на вечерње које је по његовом рачуну морало |
ш и биће ти!...{S} Фајн жена, што јест; жустра баба!{S} А штета што није у мојој „парокији“!{S} |
га лепо погледа, а једнако меси живо и жустро а све се на њој тресе, а Нића је задовољно гледа |
ну цицану мараму и кашљао и једнако јео жута шећера а бркове увек поткресавао и дотеривао — а к |
се па у рукама једнако држи једно лепо жуто гушче јер му остала његова браћа никако нису дала, |
етнеш пред њи’ да једу, а ти ондак оног жутог фурт чеши руком по лећи све док једе, халав је па |
бели пешкир и где се љуља онај цимер од жутога плеха.{S} Читаоци ће се досетити, да је Шаца био |
се њима играли „шоркапе“.{S} За шеширом жућкасто ковиље; расцветало се на сунцу па покрило и ум |
ела, јер су сви држали велике, рундове, жућове, гаџе, и тако даље. „А што не држите „пинчике“, |
и;</hi> да возвратятся и <hi>оустыдяася зѣло вскорѣ</hi>.“</foreign> Ха, ха, ха!</p> <p>— Ха ха |
да се курталише својих старих папуча.) За то су сад и најдуже младенци о њему разговарали, как |
ве (а испрва доста ће им бита и једна), за тим кујна па чељадска соба.{S} Из собе за ручавање и |
о га погодите.{S} Пипав је до зла Бога, за то су му изденули име, па га нико у селу друкчије и |
маћин. — Зар и ти удајеш?{S} А за кога, за кога?</p> <p>— Ех, за кога!{S} Па за њену прилику, ч |
ешити душу!...{S} Та немојте ме, снаја, за банбадава цвелити!{S} Та немојте ме бедити и ружити |
ули сами, — рече гђа Перса кад је ушла, за њом поп Ћира, а за њим Меланија.{S} И таман је изрек |
једног алкохолом руинисаног организма, за поуку многим читаоцима</hi> </p> <p>У среду тако око |
иле изушћене против католичког бискупа, за паповања каквог Инокентија или Урбана, — госпођа Пер |
ишем <pb n="322" /> од тринаест сребра, за спомен.{S} Такву исту лулу купио је и поп-Олуји, дом |
је била једна врло заборавна девојчура, за то јој и пребацује гђа Перса за запушач од стакла, к |
вала.{S} Шетња је давно била прекинута, за читаву недељу дана, и у кући поп-Ћириној беше дрвље |
? — запита поп Ћира.</p> <p>— Та ништа, за Бога; наљутила се госпоја Сида што сам је двапут пон |
се Пера прошлог вашара и једног вранца, за кога се ценкао, <pb n="290" /> па га испустио, а био |
а је попина кућа, није жалио. „Нек иде, за то је и течено! рекао би.{S} Нису сваки дан сватови! |
/> ручка увек мирољубиви и добре воље, за то су и после ове сцене продужили — к’о да ништа ниј |
пакосно гђа Перса.</p> <p>— Ах, та не, за име Бога, <foreign xml:lang="de-Cyrl">ум Готес вилен |
ј да попушћаш, него држи срце.{S} Пази, за живу главу, да се ниси упуштао саш њим у разговор.{S |
овићу свом коншколару, а после о песми, за што, то јест, воле он ту песму више свију песама, и |
и ко ће ти све знати и овде набројати, за што све иде свет у цркву Недељом преко године.{S} Ал |
лите?</p> <p>— Та здрава је к’о тресак, за Бога!</p> <p>— Е, чини вам се то само, слатка.</p> < |
су звали, онако међу собом, нотарошем, за то што и сеоски нотарош није шиљио него је рашчешљав |
твено; најпре је ишла Кредла са тортом, за њом Бетика са великим штајерским амбрелом а за њом к |
тичан и потребан, а незграпан и смешан, за то га никако и нису могли продати, јер коме би га го |
а ’хоће л’ и жив остати!</p> <p>— О, о, за Бога, шта чујем!</p> <p>— Е, а сад збогом, снаш’-Пел |
рлук.{S} Можда се и Нића за то спремао, за то се и он извали на прву клупу, покри се кабаницом, |
p> <p>И све ће те красне слике до мало, за тренут један, нестати и ишчезнут и!{S} Нестаће их ка |
магаре?“ А после се опет замисли. — Но, за хируга већ иде, — рече гласно, па се опет замисли.{S |
<p>— Ал’ ви сте свакојако.</p> <p>— Но, за сад још не, ал’ може бити.. временом... — вели Мелан |
ити срце на месту.</p> <p>— Ал’, Персо, за Бога!{S} Та ти и не знаш, како је све то ишло, док ј |
ролазе године, а женска деца, што кажу, за час нарасту и нађикају к’о штир.{S} Срећан пут, па п |
лепо или ружно, десило у једном крају, за тили час сазнали су сви <pb n="191" /> остали крајев |
: за гђу домаћицу где ће бити на ручку, за фрајла-Јулу и за себе.</p> <p>Куља свет из цркве; пу |
пратио најпре г. нотароша и госпођу му, за тим тетка-Макру, и на послетку и принципала и принци |
ви, на прилику.</p> <p>— Е, па кога ћу, за име Бога, да узмем?{S} А какав је онај Пера Тоцилов? |
се гђа Перса. — За Бога, Николајевичу, за што ниси добро отворио очи кад погађаш кола; кад зна |
еш?{S} А за кога, за кога?</p> <p>— Ех, за кога!{S} Па за њену прилику, чућеш и видићеш! „Нашла |
, приђе и нови учитељ и узе три комада: за гђу домаћицу где ће бити на ручку, за фрајла-Јулу и |
тиран и да је стајао у гостинској соби; за тим и један зимски капут са олињалом јаком од крзна |
е врлине његове, од којих <pb n="11" /> за многе нико живи дотле није знао, а највише зна да пр |
соне, ако су јоргани опет <pb n="83" /> за две персоне, амбрел тако исто, јер поп Спира што год |
А ја боме не поведох сад <pb n="114" /> за вашу љубов за собом једног пединтера! — вели гђа Сид |
ркадијом, држећи се обема <pb n="17" /> за трбух, који му је отежавао трчање. — А јао, несрећни |
о, и питао у себи: откуд он чак ту?!{S} За тим се вратио кући, легао и дуго није могао ока скло |
а никако да јој из главе изађе Шаца!{S} За то овај и није имао право кад је опет једнога дана н |
ти.{S} Већ чисто човек да не верује!{S} За једнога од ове двојице и то баш, Бога ми, биће за по |
Ћира и о већим празницима да говори!{S} За то су се многи, чим поп Спира отпоче са „Љубимоје ст |
видети, ко би му смео изаћи на очи!{S} За најмању ситницу каштиговао је немилице.</p> <p>— Ех! |
.{S} Што кажу:{S} Рука руку мије!...{S} За свагог је Бог по нешто оставио и, што кажу, опредјел |
{S} Тако по каткад кочијашим мало...{S} За ово што од вас зарадим, купићу, мојој Јули фину мара |
у што су ти сву ноћ играле чардаш...{S} За то си ти сад и дотер’о до паса!...</p> <p>— Ал’ и је |
дуда, нити се њима играли „шоркапе“.{S} За шеширом жућкасто ковиље; расцветало се на сунцу па п |
онети кући својим убогим родитељима.{S} За то су дечији шешири у том селу и били изнутра као ка |
читаве басне са свима појединостима.{S} За то је писац и принуђен, да се служи подацима малочас |
{S} Али то је још била велика тајна.{S} За њу је мало њих знало; њих двоје младих, једна стара |
влаћа као она древна божица Церера.{S} За тим долазе силне друге слике.{S} Неки солгабирови са |
е он грди и издаје наредбе за сутра.{S} За тим још чујеш како се затварају авлијска врата и как |
реко сокака и његовог дебелог блата.{S} За то се на такав пут у ово доба и шаљу само старији и |
м оком мотрило као на сваког кривца.{S} За то је и заволела самоћу.{S} У самоћи је кол’ко тол’к |
швар, — и онда нема никакве надежде.{S} За то се и немојте крећати у јутру, него пођите око под |
тога тамо у собама не може да буде.{S} За то је остао дубоко у ноћ и јео и пио у кујни.{S} Кад |
а ал’ не уме и не зна ништа да каже.{S} За то су сви ћутали.{S} Јула је једва чекала да остане |
а је само сикира, нег’ и сво држаље.{S} За то буди паметан — к’о и увек што си био —, па не исп |
дана да буде прстен, настаде весеље.{S} За час се искупило друштво из комшилука.{S} Нашли су и |
еме кад ћутимо?</p> <p>— А да бо’ме.{S} За то ајд’ певај... разгали ме; нешто сам ти суморан и |
олског Јеротеја и праксе гђа-Сидине.{S} За време ручка је било и неколико здравица.</p> <p>Посл |
з певаних песама Јулино расположење.{S} За то је оштро мотрила на сваку Јулину песму и све се в |
а се кол’ко тол’ко забаве до вечере.{S} За то време пронађе се из разговора, да су Пера Тоцилов |
напише, а, Бога ми, и наплаћивао се.{S} За писмо су му плаћали два сексера и то што попије док |
ћа, баш што он воли, и допала му се.{S} За часак покуса из тањира.</p> <p>— Ево вам и ноге... д |
е то све на моју конту да се запише.{S} За тим дозове свога секретара, једног младог и финог ђа |
„<hi>Клизи</hi>“, да бо’ме да клизи.{S} За то ти и велим, да си точио и пио, сунђеру један.</p> |
p>Од то доба једнако су лепо живели.{S} За то време много се штошта променило, само је верност |
зговор да су се „случајно“ ту нашли.{S} За те, дакле, симпатије између двоје младих, није задуг |
тако к’о што изволесте лепо казати.{S} За сада као учитељ ђацима пастир јарића к’о што рекосте |
сутра ће она то већ све заборавити.{S} За то молим, молим вас само се забављајте.{S} Слушајте |
у и на гђа-Персу и на све у кући им.{S} За то је и отишла гђа-Сиди, прибила се сад уз ту кућу и |
стило носио је увек он сам са собом.{S} За тим седне за сто па само промућка мало дивит, натегн |
вѣки.“</foreign> И право је и казао.{S} За сад нам, каже, прашта, ал’ нам је совјетов’о, да од |
ће, што га није ил’ купио ил’ украо.{S} За то је сада сетан, лула му се угасила и поглед му блу |
их других новости нема већ поодавно.{S} За сада је најновија ствар која је занимала село била т |
, волео миран и уредан домаћи живот.{S} За то је, чим је стао на снагу и постао, тако рећи, сам |
ија, то је све једно, у сваком селу.{S} За то и у овом нашем није била реткост, да се разапне п |
... к’о и увек, и данас сте у послу.{S} За Бога, гнедиге, та кад се ви одмарате, то би само вол |
да тако помаже безазленом ашиковању.{S} За то су сада и састанци били у присуству тетка-Макре ш |
ве! — рече као више за себе гђа Сида, — за то ја увек кажем да је боља зима.</p> <p>— А шта вам |
уга комшиница,- — за неким шкадруном, — за неким тоцким уланерским филером.</p> <p>— А ви то ка |
а ваља, ни поп Спира, ни попадија му, — за то је све изненадила, као гром из ведра неба, та нов |
— Одскитала, — вели друга комшиница,- — за неким шкадруном, — за неким тоцким уланерским филеро |
ваше политике! — умеша се гђа Перса. — За Бога, Николајевичу, за што ниси добро отворио очи ка |
крај срца! — умирује је гђа Гециница. — За Бога, зар између таких људи па да дође до тога?!</p> |
е баш ни најмање поетско дрво и место — за оне који нису заљубљени. „А ви сте ту! рекне им тек |
се, а држала сам к’о у воску!</p> <p>— За Бога, мама, а што се ви толико кренкујете!{S} Није т |
али, а овде јутрос и довршили.</p> <p>— За име света, па зар се баш тукли!...{S} А који им је ђ |
квењак, па га позове да крсти.</p> <p>— За кога оно рече? — запита неки пут господин попа цркве |
о и сви у његовом роду музику.</p> <p>— За газдом! — прошапта гђа Спириница.</p> <p>Јула радо и |
а...{S} Да ниси ни за звонара а камо л’ за попа —</p> <p>— Е, то ти знаш и нико више.</p> <p>— |
проклињати!“ Бадава, што јест јест; ал’ за љубезне ствари — само је немецки језик створен, слат |
рети, полугласно да нико не чује. — Ал’ за име Божије, либсте, та шта правите то <hi>од себе!!! |
ујеш ли, мамаљуго банацка?</p> <p>— Ал’ за име Бога, Персида, па доста ми је удовлетворенија!{S |
ега па њега...{S} Што рекли паори: „Ил’ за њега ил’ у Тису с брега!“ а ми шта смо знали, него п |
рогунђа нешто на форму: хм, ајд, ајд! а за тим се смирио, легао је и продужио спавање „лењштина |
itle>Глас господен на водах</title>“, а за тим само захтева и изволева.{S} Једе ревносно и зали |
Ћири преко пута мало повише „у шрех“, а за њим попадија и кћи Јуца. „Ајде, вели, да мало поседи |
парохију било је много других услова, а за овај су чули, тек кад су се пријавили.{S} Били су об |
дуго времена давала.</p> <p>— Е, да, а за што ти није давала?</p> <p>— Та... к’о бајаги, ми га |
ичаног у прошлој Глави повише година, а за то се време доста што-шта изменило, и село и парохиј |
д вече разговарали, кад уђе поп Ћира, а за њим уносе сандук и оне многе накуповане ствари.</p> |
а Перса кад је ушла, за њом поп Ћира, а за њим Меланија.{S} И таман је изрекла то, а она се ’тр |
на и холбу воде, прође по два сахата, а за тим се дигне, плати и поклони се кафеџији и овај њем |
или тако нешто из домаћег виртшафта, а за то им је попадија оцекла парче леба и дозволила им д |
А девојку смо му нашли и добра кућа, а за мираз се неће постидити девојачка вамилија.{S} И пиш |
та ни говорити; само ћу дувати у рог, а за то ми и не треба ни Неце Муцкалова језик!{S} А ово п |
е се и тиче! — вели Шаца.</p> <p>— Е, а за што да вас се тиче?</p> <p>— Па уморићете се, фрајла |
ки момци, и неке виле и неко дрекање, а за коју се (песму) држало, да ју је спевао и послао у к |
о баш через јела и пића, газда-Петре, а за које ти опет фала, — вели му Нића; — него сам ти дош |
е; шта знаш! — вели поп Спира у себи, а за тим рече гласно: — Осам, осам, Петре.{S} Доста ће би |
је подуже без икаква поступка по њој, а за то време хладноћа и мрзост између њих расле су све в |
дивит, натегне бокал и похвали вино, а за тим опроба перо на нокту од левог палца па запита:</ |
зда-Петре!— вели Нића, па отпи добро, а за тим узе позитуру, па настави: — Е, па, засад нек ти |
љда нешто љута била, јер, напослетку, а за што момак и да не пева у својој башти уз своју тамбу |
е, и чловити пред кућом!</p> <p>— ... а за решето је авлија а не сокак, — наставља поп Ћира. — |
тељ господ’на Пере?</p> <p>— Нисам... а за што би’ била! — вели Јула а сву је облила румен и ра |
одаје почест, оставио вама у десно... а за то вас и возим по то.{S} А за десет сребра, што кажу |
аца спрема на нешто велико и одважно; а за то су таман довољне и оне ситне звездице које светле |
А откуд то сад, господар-комшија?!{S} А за што као да не можете разговарати?!{S} К’о и до сад, |
ем преко ил’ још даље у Сервију...{S} А за сад још по мало од кочијашења —</p> <p>— А имаш ли а |
кола нешто својима тамо у авлији.{S} А за тим се прекрсти, па опсовав блато и кишу, (која је т |
.{S} Остаје соба с укућанима само.{S} А за тим се гаси свећа у кући, престаје шапат и настаје т |
есно... а за то вас и возим по то.{S} А за десет сребра, што кажу, не вреди ни презати на оваки |
није, каже, лепо употребљавати их.{S} А за тим нам је обојици примјетио, да се нисмо требали ни |
адован домаћин. — Зар и ти удајеш?{S} А за кога, за кога?</p> <p>— Ех, за кога!{S} Па за њену п |
обро ми је исп’о мој план за руком! — А за тим рече гласно: — Е, баш фајн се стрефило!</p> <p>— |
саслушала! — Е, баш је безобразан! — А за тим уздахну, па стаде даље да копа. — Је л’ он само |
е на организам и конштрукцију тела. — А за тим се диже и поклони учтиво. — Е, дакле, ја се клањ |
га слали да иде на дужност.</p> <p>— А за што да идем, и через кога да идем!?...{S} Није ме, д |
и: „Благообразан младић!{S} Исти ја!“ А за тим продужи гласно:</p> <p>— Мило ми је...{S} Парох |
дио челику и рече значајно једно „О!“ а за тим поп Спира окрену кашику на учитељеву страну: — И |
шаров режим и лајем через туђег имања а за туђу асну?{S} Ди би мој газдашаг био!{S} Ал’ прошло! |
јеш неко шуштање, кашљање, неке ропце а за тим као неко избијање.{S} То дуварски сахат избија.{ |
Бетика са великим штајерским амбрелом а за њом кривоноги Сепл са тешком лулекањом и са отромбољ |
оде по младу.{S} И на њему лепо одело а за шеширом му велико чапљино перо, као што и приличи ју |
же Аркадији, звони и пири у кадионицу а за то добије увек пола поскурице, а послао га је Аркади |
видим је л’ се што променила!</p> <p>А за тим викну најстаријега да се врати. <pb n="413" /> Ј |
попрети му затвореном лепезом.</p> <p>А за тим се разви врло жив разговор између Меланије и Пер |
е чаше и друго, хладније вино.</p> <p>А за тим се окрете поп-Ћири, да му одговори на питање кол |
заклонило ђувегији сав шешир.</p> <p>А за младожењиним колима сијасет кола.{S} Из саме Бачке ј |
ш више заплело ствар и довело до сукоба за који се чак у Темишвару чуло.{S} У кратко, цела је Г |
епо и прош’о; тако ми и треба!{S} Једва за дуван и сланину!</p> <p>А затим стаде зевати.</p> <p |
пи пола десетице на шешир, а Совра дува за ону другу полутину к’о бесан.{S} А у колу кад свира |
алује а све преврће с очима и стисне га за руку.{S} Кад брж’ то, кажи ти то мени и протолмачи?! |
у помоћ усплахирени укућани; ухвате га за уши, па извуку најпре њега из чизама а после <pb n=" |
броја и сложи банке у шлајпик и тури га за сару од чизме, он им се заблагодарио лепо.</p> <p>— |
замерићу се њемукана!{S} А увек сам га за живота слушала, рођена моја, па зар сад да га не пос |
је поп Ћира, „мене вози за десет а њега за пет сребра.“ А то је исто мислио и поп Спира: „Чивут |
на узбурканом мору.{S} Све се око њега за столом мења, једини он седи непроменљив.{S} Неко се |
Јула доста; нашао је на њој доста чега за вољење.{S} Њено здравље, па бујна плава коса, па њен |
овкаши <hi>Швабе</hi>, па нек моле Бога за <hi>рацки</hi> спокој-душе!“...{S} Ал’ није дао, к’о |
дана и додолама и литијама молили Бога за њу) — ошину коње и потера управо у попов сокак пред |
вима кућама о том збитију.{S} А заслуга за то припада гђици Габриели.{S} Она је била као нека в |
них.{S} Гђа Сида је увидела наскоро, да за њену Јулу нема никаква изгледа.{S} Јер Јула је и над |
куруза, и неке мустре од вунице, ваљ’да за ћерку, треба нешто удавачи —</p> <p>— Па ди је врагу |
га?!{S} Па и ја толико...{S} Ал’ ваљ’да за то што сте ви први и погодили? — вели поп Спира.</p> |
ели домаћин. — Слабо се рађа, па ваљ’да за то слабо и умире.</p> <p>— Да, да, имате право, и ја |
је у толико шири био терен и поље рада за купљење и распростирање новости, и са тих преимућста |
к’о свака мати.{S} Свака је добру рада за своју ћер; а јао, жалосна, а како и не би; ако мати |
а на полуотворених вратих стоји и гледа за њим, све док не савије у други сокак; а кад савије у |
гледа на врата, а она још стоји и гледа за њим, маше му марамом и улази, а он њој мане шеширом |
ледајте је само, — каже ми госпоја Сида за госпоја-Персу, — како је обешењачка жена!{S} Кад год |
а онога света, каже ми он, ди нема рода за мене.“ А ја га питам: „Па шта би ’тео, роде; што не |
„Чивутин један, он се вози за пет а ја за десет сребра.{S} Увек се он тако јефтино вози.“ — Та |
Ама, фино је кажу: аја, не марим ти ја за то!</p> <p>— Сасвим тако, имате право.{S} И ја претп |
ено своје јело:</p> <p>— Не марим ти ја за те покенесе и нокенесе, како ли их зовете!{S} Никад |
остављате на миру!</p> <p>— Не знам ја за твоју фамилију, ал’ ти ћеш баш изгорети —</p> <p>— Е |
онда и другојаче!</p> <p>— Та марим ја за песму, — брани се гђа Сида, — могли сте шта сте хтел |
јер кад је полетела бунару, а Аркадија за њом саплете се несрећом преко валова па колики је ду |
аља!{S} Но фала Богу, — додаде Аркадија за себе, — добро ми је исп’о мој план за руком! — А за |
} Е, ово ти је баш права каштига Божија за село! — вели гђа Перса гледајући расејано за њом. — |
само пожелети може, „а моја је Меланија за варош и створена,“ говорила је одавно гђа Перса.{S} |
боље „Александар доктор“, добра партија за њену Јулу.</p> <p>Одмах сутра дан се два пут нашла с |
му је добро.{S} Била је добра парохија за попа, али се није допадало попадији.{S} Меланија се |
бриела, та шта вам се то вуче, — повика за њом гђа Сока. — Та вратите се брже!{S} Куд ћете тако |
набету овако к’о сад ја и ти, а владика за шрајптишом, к’о сад до оног ормана тамо.{S} Гледа... |
тупљен.{S} Била је чак и варошка музика за окретне игре, а ни Совра гајдаш није фалио; само је |
фини блед младић!{S} Зар је то прилика за ону њену цвеклу?!{S} Он блед, а она с оним њеним пао |
да се нека тако из поповске куће удала за берберина.{S} У том јој паде на памет и Меланија и П |
не уме да каже, јер је свака присвајала за себе ту заслугу да је она прва сазнала па оној друго |
удила, да му намести кућу, јер је имала за то укуса, па јој је то за чудо ишло од руке.{S} Ту ћ |
а што ниси проп’о, бар не би’ сад знала за моју срамоту.{S} Ух, ух!{S} А шта <hi>онај </hi>обеш |
угла као и негда још кад још није знала за ту, тако рећи, паклену, али ипак тако слатку, страст |
елу.</p> <p>Која је од њих прва дознала за тај страшан догађај, то вам писац не уме да каже, је |
ицу као да јој је највећа гусеница пала за врат, и пусти се нагло из кола па оде као опарена с |
и Јули.{S} Чуо је од тетке да је питала за њега и мило му било што је намучио мало својом љубом |
у ову Недељу да венчаду.{S} Ето, пегла за сватове.{S} Спрема се, јадница, па радосна, па већ Б |
аво на обећано место.{S} И што би могла за пола дана да сврши, то њој траје цео дан, па и дан и |
нису накуповали!{S} И поркета и фланела за зиму и ботуше за обе попадије.{S} Поп Ћира је купио |
па пробир’о.{S} А она њихова да је била за нешто <pb n="260" /> боље рођена, — не би се задовољ |
међу строфа се тихо извињавала и тужила за оним гласом у млађим годинама и купила са чаршафа мр |
је Јула силазила, и као звезда залазила за оризонат, Меланија се све више пењала.{S} Знала је о |
амо је госпоја Сида никад није уштинила за образ него је, шта више, често грдила и називала је |
је она хтела.{S} Гђа Перса је стрепила за њу па се бојала, ако је наљуте, да не учини што од с |
оба попа, јер је Меланија одмах скочила за клавир, да забашури, па засвирала и запевала омиљену |
Много скиташ ноћу, Нићо, па би’ венула за тобом, бојим се!{S} Па те за то и нећу!</p> <p>— Пра |
Перси је особито мило било кад је чула за то, па је усхићена говорила: „О, Пера је направио те |
и. — Ето, шта ја кажем!{S} Чим сам чула за онај њен сан, одмах сам казала и помислила: да ће то |
ним речма госпоје Сиде која је већ чула за госта и одмах се сетила прексиноћног сна и дошла амо |
истина, Бога вам, то што сам отоич чула за нашу господу парохе.</p> <p>— Од кога, слатка?</p> < |
да једва не чекају овога новога учитеља за кога су већ причали који су га видели, да је млад и |
ти, од којих је све једна од друге боља за јело; а њима ће после прекраћивати укућани време у д |
едим грозницу —</p> <p>— Дакле, шљивама за љубав ’оћете а нама за љубав нећете, — вели гђа Сида |
— Дакле, шљивама за љубав ’оћете а нама за љубав нећете, — вели гђа Сида и гурну и шану кришом |
опорима свиња, о својим младим годинама за којима ће бојтар до гроба уздисати, и о „талу“ (који |
е продавани коњ његов, а да пасоша нема за то, што су му дин-душмани његови украли најпре пасош |
рајку ’леба.</p> <p>И докле Ђука спрема за Нићу, овај се разговара с укућанима и домаћином.{S} |
цу па ошину коње.</p> <p>Остаде за њима за тили час и вашариште и гробље и лудара, и ухватише с |
.. знате баш расположена била тога дана за жалост, — да вам не умем каз‘ти...{S} А госпоје око |
а се то мало поспава; биће и сутра дана за разговор!“ — „Лаку ноћ!“ вичу с једне стране. „Лаку |
} Запуцаше бичеви и кола полетеше једна за другим и једна поред других.{S} Лудо и бесно полетеш |
а нешто непријатно рекне и добаци једна за другом, да је насекира и отрује бар за онај дан.{S} |
.</p> <p>Фрау Габриела је била створена за таке прилике и услуге, а што је најлепше било код ње |
имац бабин и неће више тај ништа да зна за фрау-Габриелу и њен авантурни начин живота.{S} По ва |
, није хтео а ни смео, никако да призна за своју, али за коју је цело село знало да је његова и |
Ви’ш, мене једног плаћа славна општина за толике куће и сокаке што их чувам.{S} А док ја чувам |
а. — Ниси се ти, ћерко, још удавала, па за то тако и говориш.{S} Данашње су младожење к’о чиков |
ли најпре пасош, па ће после и коња, па за то га, вели, и продаје сад јевтиније.</p> <p>Тера Пе |
. — Ја сам овде знате, к’о неки род, па за то се и не циврам него се и сам послужујем.{S} То ми |
при руци акта из епископске архиве, па за то и не можемо улазити у детаље у приповедању, јер б |
ко и преже, преже их само у сватове, па за то ни један поп не може више онако приликом да се во |
олити памет, та усољен сам ја добро, па за то тако и диваним.{S} Кера био, ако не потрефим!{S} |
окретати и разгледати према прозору, па за тим хукну у њу два три пута и стаде је брисати својо |
па дочепао виле (срећом оне дрвене)- па за њом, а она беж’ у комшилук!{S} Ту се завукла у комши |
бар глас далеко иде, а зао још даље; па за то се о поп-Ћирином мачку више говорило него о поп-С |
а, за кога?</p> <p>— Ех, за кога!{S} Па за њену прилику, чућеш и видићеш! „Нашла врећа закрпу“, |
као код своје куће, у свом селу.{S} Па за то чим су се нашли код куће, одмах су се сутра дан и |
е свете цркве, — кажем ја учитељу, — па за што да не служе цркви и олтару!{S} А бар да не знам, |
... — рече и засја јој суза у оку. — Па за што да се срдимо...</p> <p>— И она... јест’... доћи |
нда му не треба гори пелен!</p> <p>— Па за Бога, Персо; тридесет скоро година живимо к’о пријат |
поп Спира дочуо, па лепо сео у кола па за њим; и срећно му поквари тај посао.{S} Па још тамо с |
бити, а ти мораш с нама пити“, па сипа за врат вино; а и иначе је несносан) — онда зло и наопа |
писмо.{S} Аћа Шлајбер прими два сексера за писање, испразни бокал, напуни главу, узме пет форин |
{S} Поп Ћира је купио још и рајспулфера за лице и ону справу за бреновање косе, и неке комедије |
лети на врата натраг цркви, а поп Спира за њим.</p> <p>Обојица лете право цркви.</p> <p>— Еј, н |
Меланију, то ће исто купити и поп Спира за своју Јулу, да не би Меланија која има „немецко васп |
стира ствари у болти; што купи поп Ћира за своју Меланију, то ће исто купити и поп Спира за сво |
ојчура, за то јој и пребацује гђа Перса за запушач од стакла, који увек заборави у дућану код г |
Доста! — грмну гђа Перса и залупи врата за собом па оде у кујну к’о фурија.</p> <p>— Е, па кад |
лицно кол’ко једна пчиодина глава места за милосрђе и праштање.{S} Дисала је осветом и само јој |
<l>О, иди, дивна нево,</l> <l>Где срећа за те цвати,</l> <l>И песма нек те прати,</l> <l>Твог р |
n="398" /> мамурлук.{S} Можда се и Нића за то спремао, за то се и он извали на прву клупу, покр |
он крив.</p> <p>— Е, слаба је то утјеха за мене!{S} Знам ја Ћиру.{S} Не да се тај лако!{S} Како |
ика од којих се добијала добра жеравица за „штогл“ којим се пеглале фрајла-Јулине беле сукњице |
’о уларом и пајванима иза стражњег сица за шараге, па га тако одвук’о у школу, те се једва скра |
чисменка, госпоја-Сидо, — рече и потрча за њом гђа Перса, — а ви онда ето бар дођите сутра посл |
оведох сад <pb n="114" /> за вашу љубов за собом једног пединтера! — вели гђа Сида и метну руке |
пи испод оног дивног хлада врло згодног за претресање и оговарање свега и свачега седеле су рад |
е бити лепшег венца признања, сплетеног за седу главу старога Трифуна учитеља, од ове мале слик |
че и шиба коње а све лети блато на оног за њим у сицу, па не знаш кад си кавонији ил’ кад испад |
оспод</foreign>“ каже се.{S} Па зар сад за то да ме каштигује к’о безбожну Содому и Гомору?! — |
о, да блага Јулина слика ишчезе једаред за свагда из срца му.{S} Пера обори очи. — Ах, и те вел |
ге, и док пере он грди и издаје наредбе за сутра.{S} За тим још чујеш како се затварају авлијск |
ло је природно, да је Тима сматрао себе за бољег од Шаце из два узрока; прво, што је Шаца истер |
тим кујна па чељадска соба.{S} Из собе за ручавање излазиће се у кујну а из ове у шпајз и у че |
х зарађених двадесет сребра, шта ће све за њих да купи.{S} Прођоше и чарду и оставише је за соб |
мо обувена човека, а он се помами и све за штикле хвата зубима.</p> <p>— Прошћавајте, — вели Пе |
фрајле у Бечкереку и тамо научила многе за младу девојку врло корисне ствари а између осталога |
и њу ћу научити.{S} Али, слатка, услуге за услугу; ’хоћу и вас да то кошта нешто —</p> <p>— Мол |
нико не може наћи; но баш да се и знаде за њега, ко би му дошао у походе, ко би над њим наричућ |
е кабаницу па ошину коње.</p> <p>Остаде за њима за тили час и вашариште и гробље и лудара, и ух |
чала чешће, љутила се и додавала, да је за чудо увек срећан тај господин Спира.{S} Увек се изву |
{S} Ни стари брица Јефта не памти да је за четрдесет година свога бријања и ординирања у селу и |
а врата, ударало да искочи!{S} Ваљда је за то и притисла левом руком груди а десном дигла полак |
ољи свима, па и самој Меланији, која је за варош и створена, како је већ толико пута рекла фрау |
а и друга забринута попадија провела је за то време неколико тешких дана.{S} Ни онај најдужи ле |
/p> <p>Тога се и бојао поп Спира, па је за то и одлагао ту непријатност и дочекао ево последњи |
је био на рубу или ивици пропасти па је за длаку фалило да не плати <pb n="336" /> главом и буд |
купи.{S} Прођоше и чарду и оставише је за собом и не свратише у њу.{S} А и шта ће у чарди, кад |
ти писар, једна древна пијаница, али је за чудо лепо умео да састави све то и да напише, а, Бог |
апута Јула, кад онај поче песму, али је за то опет <pb n="143" /> пажљиво до краја саслушала! — |
<p>А затим јој је приповедао, држећи је за руку, како је он од велике и богате породице, и како |
вне ствари и учи се виршафту још док је за времена“ —</p> <p>— Богме чита и моја Јула и ако је |
не вечерње и ноћне хладовине.{S} Дан је за даном све краћи бивао.{S} Најпре неосетно краћи, „за |
бразе подиђе мала румен.</p> <p>— Он је за цело! — мишљаше у себи и хитно дотериваше косу и оде |
оп Спира што год је куповао, куповао је за две персоне.{S} У соби два велика тешка орахова шифо |
та, где се наша прича развија, могао је за чудо и за приповест много крофни појести.{S} Већ чис |
авно није био у том месту.{S} Отишао је за ђакона у Б*, а у селу остали попови с попадијама; по |
прексутра сита наразговарати.{S} Ако је за разговор, то код вас никад није изгубљено.</p> <p>— |
ем кога, онда говорим српски, некако је за то згоднији; али за фине ствари, опет вам кажем, сам |
ази и попови се дигли већ.{S} И тако је за тај пар одложена била ерупција гнева гђа-Сидина.</p> |
нашега благочестија!{S} Та већ само је за то заслужио, да буде обријан, што увлачи <hi>унијатс |
с Турцима, ваљ’да и овај сад да добије за то Сомборску парокију, шта ли?{S} Чујеш, Ћиро... и б |
раву за бреновање косе, и неке комедије за прављење локни, и неке нове хорнодле (назване по нек |
ако је лака!{S} Никакав тежи посао није за њу.{S} А госпоја-Сидина Јула кад се попне на кацу, п |
ама иду и разговарају се а жене и ћерке за њима.{S} Жене држе <pb n="76" /> у рукама мараме сав |
укебаће нас! — шапуће Јула и отима руке за које се Шаца као дављеник ухватио, и не пушта их, не |
аст) да се наједе и поткрепи своје силе за даље путовање пешке, и узицом му прекрпити свој „пин |
ију право камари сламе, да начупа сламе за пећку.{S} Па и сам Ержин хуланерски каплар, кога су |
ађ’те ви још једног, па да вас возим не за <hi>осам</hi>, него за <hi>шест сребра!</hi></p> <p> |
тере што им ћерке нису тако пасиониране за науку и за читање, па кажем у себи: „Боже, како је, |
п-Ћири, а ни поп-Спири), да после седне за сто и да са осталим гостима једе редом све не хтевши |
е увек он сам са собом.{S} За тим седне за сто па само промућка мало дивит, натегне бокал и пох |
ерајем, и гомила орезане лозе спремљене за печење јагањаца којима је почешће поп-Спира омастио |
па је брани, па и он каже, да је извине за данас, јер нема гласа, <pb n="393" /> али је другари |
, кад је гледа како меси; како се брине за њега и како се наднела над наћве па меси хлеб, па се |
радио; сваки је више волео да је уштине за образ или чак и пољуби и пошто се она није никад оти |
а одмах отрча преко пута, да их затекне за столом; да на лицу места види ефекат, који је произв |
му је срце од камена, а да се не осврне за њом и не да оку пријатна призора и уживања.{S} Шарен |
тиме да цените и уважавате пожртвовање за род, а српска вила уписаће му име у читуљу српских м |
и.{S} Девојке спремају шлинговане сукње за рогаљ, момци мажу чизме да омекшају, а бабе траже ду |
шам па гутам.{S} Слушам само шта говоре за нас —</p> <p>— А шта говоре? — запита озбиљно поп Сп |
а Јула стидела и устезала; а стидела се за то јер ју је замолио стари сват (који тога дана има |
зета.</p> <p>— Момак је добар; ништа се за њега тако нешто не чује, а од добре је и богате фами |
радим, жао ми детета; шта ћете, кад се за нешто више родила, — каже. — А госпоја Сида, како ко |
Јуца</hi> нам се удаје;</l> <l>Удаје се за <hi>бербера</hi></l> <l>Момка брез федера, еј!“</l> |
слетку.{S} Попусти и Пера и погодише се за десет сребра.</p> <p>— Добро! — вели поп Спира. — Де |
о; и бегао је бестрага, ратосиљајући се за вечерас сваког уживања.</p> <p>Све се разбегло и над |
то лека, немајте ви бриге!{S} Ја сам се за све постар’о.{S} Ево вам ово овде замотано.{S} Па ка |
и да мисли после о том, а сада, како се за чудо слагаху фрау-Габриелине речи са ономадашњим гос |
ове ушле, заћутало се.{S} А заћутало се за то, што се невеста Јула стидела и устезала; а стидел |
би’ венула за тобом, бојим се!{S} Па те за то и нећу!</p> <p>— Право велиш!{S} Нећу те, боме, н |
Перса; — све српске, а тек шта мислите за немецке књиге!{S} Узме само књигу после фруштука па |
адите то, слатка тетка-Макро?{S} Ди сте за толико?</p> <p>— Ето обилазим, овако стара, сирће, с |
мислио <pb n="321" /> је у себи, да ће за те новце, (за које је држао да су већ готови да оду |
и по јачини и солидности израде, још ће за многом удавачом <pb n="337" /> доћи у нову кућу; јер |
од ове двојице и то баш, Бога ми, биће за поп Ћиру приповедају, да је у једним сватовима појео |
је штрумфпандле и сас перлама чачкалице за зубе и немецки унтерхалтунг!{S} До’ће време, па ће в |
, узела је гђа Габриела (молимо читаоце за извињење, што ћемо је звати час гђом час гђицом, јер |
поведају!{S} Пуче им, већ, мислиш, срце за читанком!{S} А како је то пре лепо било; деца на зво |
ети госпоја-Сиду, кад ти тако пуца срце за њом, па би онда имао ко, да ти прави шприц-крофне... |
и дерњава и запомагање оданде.{S} Виче за помоћ, а на вику његову лете у помоћ усплахирени уку |
<pb n="288" /> <p>— Срећан пут! — виче за колима и маше белим рупцем фрау-Габриела. — Е, то је |
војој.{S} А Јула још неко време гледаше за колима која иђаху Великим Сокаком и пратијаше их сво |
чијаши.{S} Али Габриелина кола одлетеше за осталим колима, она остаде у јендеку, а г. Асесор пр |
.</p> <p>— Ајд-ајд, — продужи Нића више за себе. — Носи те ђаво, а и тражиш ђавола!{S} Само нем |
/p> <p>— Проклете муве! — рече као више за себе гђа Сида, — за то ја увек кажем да је боља зима |
натеже фићок и отпи добро, — нису више за бојтара она времена, па да иде у Пешту, да прође све |
аљини.</p> <p>И авлијска врата залупише за њима, а из авлије се и опет чуле оне страшне речи: „ |
S} И поркета и фланела за зиму и ботуше за обе попадије.{S} Поп Ћира је купио још и рајспулфера |
ира је купио и велики калуп сапуна, нож за транжирање шунке и још многе кујни потребне ствари, |
>— Та каква је ћорава садашња младеж, и за што као и не?!</p> <p>— Па кад праве баба-Тини, а шт |
век сиромашак, никад нећу заборавити, и за које вама: фала!{S} Оно касти, и нисте ви погађали, |
од хаљина и по шифонерима међу вешом, и за иконом и у џепу старе бунде којим се покривало тесто |
</p> <p>Оба госта су изгладнела јако, и за то се до пола вечере и није разговарало него се свој |
век кад тоне, а он се онда, што кажу, и за сламку ’вата!{S} Али ја му праштам, Преосвештенство, |
А то је, мислим, прилична разлика.{S} И за то је, дакле, он себе сматрао за бољу прилику и парт |
док се поп-Спира не врати с пута.{S} И за то Шаце и нема већ више од недељу дана да дође и ако |
hi> под јастук), а оно и за „куглање“ и за „слуге и слушкиње“ стоји једно исто, вели: значи, да |
ти, — кажу му они, — „и за наше уши а и за месечину.{S} Нећемо пуцати; само штета, што смо се т |
е право, јер ја кад се каприцирам, ја и за багателу радим, ал’ тек ја не могу да трпим, да у то |
радајза, који је баш тога дана кувала и за зиму спремала.</p> <p>— Добар дан; <foreign xml:lang |
им саветима и упутствима односно тала и за то га је паметно било и позвати.{S} Сви пристадоше р |
овој грешној земљи.{S} Тако је желела и за прво унуче своје, Савичиног много старијег брата, Га |
и, али их фрајла Меланија није трпела и за то она поче:</p> <p>— Па како вам се допада, господи |
д он види да га нема, а?</p> <p>— Има и за то лека, немајте ви бриге!{S} Ја сам се за све поста |
дође време, нек је готов и за ђакона и за попу!</p> <p>— Лако је теби! — уздахну поп Ћира.</p> |
жу косу; кад дође време, нек је готов и за ђакона и за попу!</p> <p>— Лако је теби! — уздахну п |
То је остављено за укућане а по некад и за <hi>вертепаше</hi> који зими од Светог Николе па до |
сподин штогођ боље плати, то све боље и за њега; припада му већа почест.{S} А дика, што кажу, и |
’о да сте мене питали.{S} Штелујте се и за „покенес“, — вели гђа Сида. — Видите само како се св |
што се тиче поп-Спирине куће, па чак и за комшинске куће било је добро.{S} Колико је само пута |
ват даде знак и кола полетеше сокаком и за час се нађоше изван села.{S} Луди коњи и још луђи ко |
а коњима.{S} Као ветар пролете улицом и за час нестаде и кола и коња и момака и девојака; и цве |
рпских мученика, и сачуваће му спомен и за потоњи свет.</p> <p>„Но ако вам је одвећ жао, нежне |
-Ћира вадећи из сандука ствари. — ево и за тебе, мама, да да ви’ш да те нисам заборавио... ал’ |
наша прича развија, могао је за чудо и за приповест много крофни појести.{S} Већ чисто човек д |
у ствар.{S} Што не узмеш нешто весело и за смејање?{S} Шта ти је то?</p> <p>— „<title>Преодница |
<hi>Сановник</hi> под јастук), а оно и за „куглање“ и за „слуге и слушкиње“ стоји једно исто, |
доста је било ћеретања, оставите што и за сутра, — рече и прекиде разговор девојкама, а ове ба |
ћерке нису тако пасиониране за науку и за читање, па кажем у себи: „Боже, како је, ето, ова на |
где ће бити на ручку, за фрајла-Јулу и за себе.</p> <p>Куља свет из цркве; пуна црквена порта. |
љ.“ А ја кажем: „Фала вам к’о оцу <hi>и за ово</hi> до сад што сте ме, то јест, родили и одрани |
ин!“ — „Е, фала ти, — кажу му они, — „и за наше уши а и за месечину.{S} Нећемо пуцати; само ште |
о себе по дрвећу као да их призива себи за сведоке овог грдног безобразлука Шациног. — Ако још |
е, <hi>изабрали</hi> госпођу Персу себи за супругу, а она опет воспитала госпођицу Меланију!... |
и цвеће и перје и ковиље, све се изгуби за час у даљини.{S} У последњим најпаметније тераним ко |
твари.</p> <p>— А кол’ко сте платили ви за кода? — запита поп-Спира.</p> <pb n="323" /> <p>— Де |
чку и Банат и цео свет; да оде и остави за собом све, и срећу и несрећу своју, па да лете коњи |
него зими сетити се, шта да се зготови за ручак; људи о пољским радовима и о разним лоповлуцим |
о за рукав па га вуче на ручак, а други за други рукав и крагн па га вуче на јаузн и вечеру.{S} |
о који дан све шира; њена Јула све ради за њу.{S} Оно је девојка, — фали је госпоја Перса. — Ка |
иц, биће повуци потегни; сви су изгледи за то.{S} И ја исто тако шацујем, — потврђује поп Спира |
празна, само један подадуо бојтар седи за једним дугачким чамовим столом па гледа из буџака ка |
свету.{S} А њему мило што га тако држи за јунака, па онда,он њу пољуби, а она се мало отима па |
оно нисте ви него какав Жида што долази за перје, жито или кукуруз.</p> <p>— Хоћете л’ дозволит |
аорски“, мислио је поп Ћира, „мене вози за десет а њега за пет сребра.“ А то је исто мислио и п |
и поп Спира: „Чивутин један, он се вози за пет а ја за десет сребра.{S} Увек се он тако јефтино |
итам?“ — А они се, вели, ухватили сваки за своје уши, па зинули па се замислили а после га пита |
мотно; ако су кревети то су били широки за две персоне, ако су јоргани опет <pb n="83" /> за дв |
шакама га једу укућани целога дана, али за то и изгледа <pb n="245" /> све по кући задовољно и |
ротив њега и вребао га да га убије, али за чудо, да је крај свих тих претњи и опасности још жив |
ни смео, никако да призна за своју, али за коју је цело село знало да је његова и ничија више, |
м српски, некако је за то згоднији; али за фине ствари, опет вам кажем, само немецки!{S} Само н |
Ал су бар господин Прота и распитивали за мене! — заврши Рада поносито.</p> <p>— Е, да?!</p> < |
<pb n="18" /> га шта више још и похвали за смиреност и ревност његову у служби олтару и звонари |
се, хладно.{S} До сад су се увек питали за здравље и онда кад се обојица нису макли ни из сокак |
ли Нића, задовољан што се одужио Ракили за Какаш-Верку и завршује и вечеру и разговор при ком ј |
у-у!{S} Та што ће је изабрати и није ми за то толико, ал’ што ће ми пуцати под нос она бештија! |
тражњем седишту свом као — опростите ми за тај израз јер је реч о поповима — седела су тако удо |
си „ероберунг“, па сад не пуштај га ни за часак.</p> <p>— Не брин’те се, мама!{S} Остав’те ви |
невољи, а он онда не зна ни за Бога ни за душу, већ к’о вели:{S} Кад си ми само пао шака!{S} П |
и она, ето, дакле, није хтела да зна ни за какво измирење, и ако је најлепше мишљење имала о Го |
иди да си у невољи, а он онда не зна ни за Бога ни за душу, већ к’о вели:{S} Кад си ми само пао |
— вели Ракила ђаволасто.</p> <p>— Па ни за кога и не разбираш, нит’ кога тражиш, — вели Нића. — |
, ал’ су се и прикинули!{S} Не стиже ни за травику!{S} Још да нема онако по мало, кад неко запа |
Говоре да си паоренда...{S} Да ниси ни за звонара а камо л’ за попа —</p> <p>— Е, то ти знаш и |
уже —</p> <p>— Иди бестрага кад ниси ни за шта!</p> <p>За вечером су ћутали и јели.{S} Поп Спир |
а, па опери све то, кад вечерас ниси ни за шта!{S} Док ми све не опереш, не надај се боме фрушт |
Проклети ови млађи!{S} Баш се човек ни за часак не може на њих ослонити!</p> <p>— Та знам, зна |
ш би, га Шаца обриј’о за бадава, ако ни за шта друго, а оно за оно наше <hi>старо</hi> познанст |
ба мање их дирају.{S} Особито у селу ни за живу главу нико то не сме да спомене; шта више, сад |
S} Дође му тако па се усићи, не знаш ни за што ни крошто, па неће да избија по неколико дана; з |
ни за љубав, господине“ —</p> <p>— Мени за љубав, господине, зар нећете? — рече Јула и погледа |
ну и шану кришом Јули:— Кажи: „Ал’ мени за љубав, господине“ —</p> <p>— Мени за љубав, господин |
је гђа Сида замолила Шацу, да се стрпи за ово неколика дана и <pb n="334" /> да не долази и не |
газда-Перо, — вели поносито Нића и отпи за пола бокала, па настави: — Ја ти, видиш газда-Перо, |
сентименталне и пуне жалостивни’ ствари за плакање.{S} И каже сад, да не би ни једне секунде мо |
, па сад заједно путују, да купе ствари за спрему.{S} А Спира је, вели она, повео поп-Ћиру о св |
ле, сви су <hi>Провлакови</hi> мајстори за то; а и ја, ако ћемо право, треба да се зовем <hi>Пр |
ако ми звонило! — хуче поп-Спира и јури за Аркадијом, држећи се обема <pb n="17" /> за трбух, к |
е не лармај ту, него дувај сате, кад си за то плаћен! — чу се још издаље Шацин глас.</p> <p>— А |
у на глисту караше и другу рибу, и носи за шеширом велико перо од чапље, а чим изађе изван варо |
то је страховала и већ почела очајавати за успех, јер није и не би то био први случај, да њеној |
/> кажете, само ми немојте прибацивати за оно мало ракијице; јербо то је моја сладост, мој бал |
ћу да пробам! — рече Шаца, па се ухвати за ограду, као да хоће да прескочи.</p> <p>— И-ју!{S} М |
то може бити вечерас, не треба одлагати за јесенас, каже паор.{S} Како сте ожењени, могли би од |
то попи, а попа ће вама грошић два дати за то!“ Купи, па и то пошље кући.{S} Од тих ствари посл |
рође сокаком, да ти је милина погледати за њом.{S} Пролази, па унесрећава свет, а највише оне т |
љаван, — кад ће се она њина лорфа удати за оног гољу?{S} Је су л’ одредили термин за сватове?</ |
њег страховања и хтела је да се наплати за сав онај претрпљени страх од последњих неколико дана |
да му се, после толиког вребања, освети за оно преклањско.{S} И дала му се прилика.{S} Баш кад |
а и сама госпоја Сида умешати и заузети за њ. „Срам вас било, бећари једни, грдила би их она та |
о контролисати у раду и сутрадан тужити за тако несавесно руковање и вршење његове дужности.{S} |
„Нађ’те ви још једног, па ћу вас возити за <hi>четир</hi> сребра“...{S} Кад оно, и од једног и |
вели он. — Нађ’те ви, па ћу вас возити за шест сребра,“ — приповеда поп Ћира.</p> <p>— Ао, обе |
ска Омладина.</p> <p>— Ја ћу вас молити за ову трећу књигу за моју Јулу, — похита гђа Сида.</p> |
ему ће је сахранити и шта ће све купити за покој душе њезине.</p> <p>Пера с Меланијом већ давно |
е. — А то може свакој пасирати кад хити за послом! — заврши сва уплакана.</p> <p>— О Боже, Боже |
живеле међу собом (не хтевши се повести за својом завађеном госпоштином) и састајале се на сока |
алио!{S} И да л’ би се од тешке жалости за њом из пиштоља убио, или би у Тису скочио?{S} Па как |
ропао од дерта и од једне тешке жалости за Пелом, — забашурује Нића и оглушује се према Ракилин |
мо, молим те — вели гђа Перса гледајући за њом, — како се сва улопала од блата, к’о да су је би |
ђавола; врат скрјала! — вели гледајући за њом, љутито гђа Перса. — Е, баш од ове хуцоше и торо |
а то да уче.{S} Јест истина, да су ђаци за то да уче ал’ су и синови наше свете цркве, — кажем |
братио довољно пажње; да је отворио очи за чисто злато а затворио уши сиренским гласима — било |
ући.{S} Па ако је девојка, а она ускочи за момком, па их после једва можеш да натераш да се што |
и, ону њену <hi>дунду</hi> да не ускочи за каквим у дороцу са рогља.</p> <p>— А-а-а!{S} Па то ј |
речник и овом речју.</p> <p>— Та чекај за Бога... пусти ме да се издувам! — вели јој поп-Ћира. |
нила од своје стране и последњи покушај за који се надала да ће спасти живот њеном вредном и по |
ћеш!..</p> <p>— Али, Персида... слушај за Бога...</p> <p>— Нећу ништа да слушам, ништа да чује |
.{S} А она мора да исакати...{S} Ја јој за то ни десету не верујем.</p> <p>— Та нећу, слатка, з |
руга, и ма да се тужи на слаб вид, ипак за то једна другу још из далека опази, па се једна друг |
жи летњи дан него овај зимњи, — па ипак за зимњи тражиш дупло!{S} Ајд’ десетица, и које како.</ |
ка међу својим парохијанима...{S} И тек за тим прелази на сукоб који је имао са поп-Спиром и ув |
јте бриге, него напун’те још овај бокал за сретна пута ових пет форинти нашем Проки.{S} А, сто |
ни клирик и изабрани и потврђени учитељ за ово место! —- рече путник и поклони се поп-Спири и п |
p> <p>— Фала, господин-попо.{S} Бог вам за то платио.{S} Поред вас сиротиња може да живи! — реч |
смо таке!“ А ја, слатка, ништ’ не знам за себе, већ фурт падам из једне несвестице у другу!{S} |
л’ ја, каже он, нећу више да те признам за сина.{S} Нећеш, каже добити ништа; не надај се талу, |
рекао јој је, — ви’те како се ја старам за вашу душу. „Тјело Христово примите, источника бесмер |
мого оженити! </p> <p>— Знам, чула сам за твоја чуда и покоре!...{S} Чула сам шта су те коштал |
е моћи дуго ни сама задржавати, јер сам за послом, а и ви сте, к’о што видим, у послу.</p> <p>— |
оклету гушу, све је то, знам ја, балсам за тебе; нек само гребе —</p> <p>— Е, „<hi>гребе“!</hi> |
па опет се стрефи па по некој замакнем за око...{S} Ено баш у Татићевом шору, она Арсина пуниц |
/head> <p> <hi>Која ће садржајем својим за чудо много бити налик на оне „Штампарске погрешке“, |
ди! — вели поп Спира. — Ја вам не марим за торте и друге којекакве керефеке.{S} Него једна гужв |
{S} То је био један гром, формалан гром за свештенство и мирско и духовно.{S} Да он чује, да не |
ама са рукама испод пазува па иду један за другим у реду к’о гуске.</p> <p>Близу је и Ченеј.</p |
о тера, то је све тако; ал’ је незгодан за једно свештено лице, к’о што сте ви, на прилику.</p> |
стари већ олупани валов био је привезан за доњи крај ђерма да се лакше вуче огроман кабао из бу |
а за себе, — добро ми је исп’о мој план за руком! — А за тим рече гласно: — Е, баш фајн се стре |
и, тане му госино! — вели Нића. — Таман за лопове!</p> <p>— Неће, неће, Нићо, — веле му они, — |
блаци! — вели поп-Спира.</p> <p>— Таман за кукуруз к’о поручено, — вели госпоја Перса, зевајући |
изражаваше, да јој се „онај тешки камен за три фртаља помакао“ и лакши јој био, али га ипак зап |
е Шаца већ од ране младости био намењен за медецину за то је и дат у Гимназију али је већ из че |
оног гољу?{S} Је су л’ одредили термин за сватове?</p> <p>— Кажу, гнедиге, тамо чак око Ђурђев |
за нешто не мари: „Е, — веле, — мари он за то к’о Совра гајдаш за кишу,“ или: „Тиче га се то мн |
ви погађали, него ваш Аркадија погађ’о за ваш рачун.{S} Него извол’те у кола; извол’те да не к |
оштало.{S} Ето, наш би, га Шаца обриј’о за бадава, ако ни за шта друго, а оно за оно наше <hi>с |
пита Нића.</p> <p>— Та биће, Нићо, к’о за тебе.</p> <p>— И треба, и треба! — вели Нића. — Знаш |
мене ђаво, што се ни ја до сад, баш к’о за пакост, баш никако да домислим: како!{S} Ја к’о мисл |
ли и једни и други.{S} Један га дочеп’о за рукав па га вуче на ручак, а други за други рукав и |
крећем.</p> <p>— А јеси л’ се постар’о за кола?</p> <p>— Сутра ћу да гледам у селу.</p> <p>— Г |
се попу, — а јеси ли ти, Спиро, позвао за сутра господина на ручак?{S} Шта да се потуца које г |
мирио мало.{S} После тога је мање лајао за све време визите.{S} Тек по некад лане, погледа сумњ |
туговала, не смем рећи венула, јер, као за пакост, ма да је била заљубљена, остала је једнако ( |
да данас идем тамо?!</p> <p>— Е, а као за што да не идемо?</p> <p>— Та зар испред носа ти га о |
.{S} И за то је, дакле, он себе сматрао за бољу прилику и партију једној свештеничкој кћери, ка |
ечицом) у крило православља и привенчао за православне Србе; спомиње низ придика које је држао |
врати. <pb n="413" /> Јер овај је трчао за колима и дерао се и плакао: хоће код попе у кола да |
сва зелена.</p> <p>— О, колико ласкаво за мене, — вели г. Пера; — располажите, молим, са мном |
оспоја, да нам позајмите часком, управо за ноћас, вашега мачка.“ Кажи да се јавио од некуд из к |
дсмеху, пошто оно није ни најмање криво за све ово што ће се у овој приповетци причати.{S} А по |
да вас возим не за <hi>осам</hi>, него за <hi>шест сребра!</hi></p> <p>Размисли се поп Спира и |
екако одуже; али он је, не марећи много за подвиге јунаштва, увек гледао да не да каква крупниј |
унамо и Нићу боктера који се иначе радо за беамтера издаје.{S} Њега је, до душе, нудио Глиша Се |
х није важило то правило да: свако чудо за три дана траје.{S} Они су тек сад отпочели право неп |
оног догађаја</hi> </p> <p>„Свако чудо за три дана,“ вели наша пословица; па тако је било и са |
осподина Тривуна који је одавно већ био за пензију и ишчекивао је, а Бога ми ју је и заслужио.{ |
и баш поп-Ћирину Меланију, кад је добио за учитеља?</p> <p>— А?</p> <p>— Ху, — хукну гђа Сида. |
ером је све готово било.{S} Он је добио за ђакона у оближњој вароши Б**.{S} Најмио је и леп удо |
паорима, место да га каштигују он добио за попа; а кад је задоцнио оно на <pb n="349" /> јутрењ |
е то било спрам свеће, него сам оставио за данас, на дану то јест.{S} Спрам свеће се превари чо |
авор!{S} Да сам се којом срећом погодио за пудара или бојтара, уха!{S} Ди би мој крај био садак |
Poesie</foreign></hi>, што јој је купио за спомен на презент господин Шандор јурат из Кикинде, |
пред госта.</p> <p>Поп Спира није марио за поковано пилеће; као Србин и правослне цркве син мрз |
>— Фала лепо!{S} Мој покојни није марио за диње.{S} Увек сам их крадом јела у кујни с млађима.. |
е, а господар ако се није добро у’ватио за лотре, излети к’о да никад није ни био у коли’!{S} Е |
а формално паде у фотељу, па се ухватио за трбу’... овај притиснуо појас... па се смеје, смеје. |
је говорила и поп Ћира који се ухватио за левчу и метнуо ногу на потегу да се попне у кола; об |
! — вели Шаца срећан што јој се осветио за ранију увреду. — Свештеничка кћи, па извирује на дер |
подне одахну мало душом — па се упутио за певницу и то за ону коју је држао Аркадија црквењак, |
та га као Савка. — „Па, онако... кол’ко за један добар опанак“, вели јој Нића. „Не шкоди ако би |
, само кад га се сетим.</p> <p>— А како за Бога?</p> <p>— Та... оне наше жене...{S} Жене к’о же |
ако мира људима, него их дирају једнако за прождрљивост њихових крава.{S} Али је зато и било св |
равним бачким путем, а он запева онако за себе, ради свога задовољства:</p> <quote> <l>„Ти ћеш |
<p>— Он да ме жали! — говори Јула онако за себе. — Ви’ш ти то њега!{S} Унцут један.{S} Ал’ сам |
се прилика.{S} Баш кад су измакли тако за једно четврт сахата изван села потера он своје коње |
S} Зато се и говорило по селу, кад неко за нешто не мари: „Е, — веле, — мари он за то к’о Совра |
јархом Чарнојевићем; јер се приповедало за њ, да је био наизменце час у рукама Ракоцијевих Куру |
то време да се натенани размислим мало за оно и да распитам: је л’ господин Ћира погодио кола |
ило и шта се све није продало и покрало за оно три дана, док је вашар трајао, а сада ништа не ч |
рећи: то је моје било,</l> <l>Моје било за мном уздисало,</l> <l>Уздисало и мене љубило;</l> <l |
аде баш у оно доба кад је најлепше било за шетњу испред куће.{S} Па тако и прексутра, тако да с |
} Тако ће бар вратити госпођи Сиди мило за драго што је она преухитрила с прошевином и прстеном |
<p>— Јесте, — одговарају му, — спремамо за сватове?</p> <p>— А ко се то удаје?</p> <p>— Та... н |
оде!{S} Ништа друго, него је дошла само за то, да види шта вечерамо.{S} А баш је и потрефила! — |
уководило.{S} У гневу свом, шта је само за Господина Владику рекла!{S} Поп Ћира је побегао чак |
лала да вас молим да нам позајмите само за ноћас вашега „нотароша“ ... овај... мачка вашег. (Ма |
ша је пажљиво.) Тхе, али све је то само за прва два три магновенија.{S} Та, Бога вам, и лепо ли |
А ДЕСЕТА</head> <p> <hi>Њоме се враћамо за неколико недеља уназад.{S} Кад је прочитају читаоци, |
ло! — вели гђа Перса гледајући расејано за њом. — Ајте, децо, озепшћете!{S} А <pb n="289" /> ти |
гра и песма и здравице, и ређа се једно за другим наизменце.{S} Све је весело било и није ни ми |
подин младожења, и да ће пасовати једно за друго таман као поручено.{S} А Јули мило па је пита: |
це кад се тоциља по леду, па лети једно за другим и пада на леђа а ноге му полетеле у вис.{S} А |
ају.{S} Шаца и Јула иду по ваздан једно за другим ко мачићи.{S} Најрадије се бавили у башти под |
е.</p> <p>— Е, то је било штогођ вредно за видити!{S} Ту је она требала да дође, да <hi>мене</h |
свога брка омастити.{S} То је остављено за укућане а по некад и за <hi>вертепаше</hi> који зими |
о за бадава, ако ни за шта друго, а оно за оно наше <hi>старо</hi> познанство и пријатељство.</ |
„Лола к’о попин патак!“ рекли би обично за извикана човека.{S} А то је дошло и поп-Спири од нек |
о овога довели; ал’ ја ћу се опет за то за вас Богу молити!“ вели јој он, а после тихо запева, |
то била трауриг.{S} Знате, по некад то за чудо иде од руке!!!</p> <p>И још хтеде фрау-Габриела |
есловесна створења, помислиле, да је то за њих постављено, па појеле тулају која је, као што је |
јер је имала за то укуса, па јој је то за чудо ишло од руке.{S} Ту ће млада бити доведена, и ж |
Па ондак имам нику надежду; јербо је то за мене један „балсум“ кад мало гуцнем —</p> <p>— „<hi> |
на врат, Аћиме, магарче Аћиме, није то за тебекана, та кадашњи си ти човек!{S} Биће на ворму ш |
л’ молим вас, милостива, да задржите то за вас.{S} Бог зна, је л’ то све истина, па нисам рада |
а појео пуну једну вешкорпу крофни и то за оно кратко време, док је пре ручка курисао домаћици. |
ло душом — па се упутио за певницу и то за ону коју је држао Аркадија црквењак, а другу је певн |
увене путер-крофне. <pb n="20" /> Ви то за чудо лепо умете и надалеко сте се прочули через њих. |
дан већ је било намештено једно решето за жито (ветрењача) и радили су од ране зоре до мркла м |
е: како то није лепо, да, изнесу решето за жито на сокак, код онолике њи’ве авлије... како нам |
време већ почели њоме покривати и тесто за киселу штрудлу и крофне, — па се кренуо поп-Ћири пре |
пу старе бунде којим се покривало тесто за киселу штрудлу кад је било хладније, па није била до |
п-Спире. — ’хоћеш ли да ти спремимо што за пут, к’о обично?</p> <p>— Можеш; ма да ми није ни до |
но“!?{S} А, таман посла!</p> <p>— Зашто за Бога?</p> <p>— Па тако ето, не шикује се то вама, ко |
м.{S} Шаца је био сав блажен кад је чуо за шта га зову.{S} Одмах обуче душанку вишњеве боје, ве |
еће бити на одмет и њега као једно, бар за вечерас, тако рећи, дејствујуће лице, описати и с чи |
за другом, да је насекира и отрује бар за онај дан.{S} Али је мржња још ту једнако; <pb n="402 |
о много, да младенцима неће требати бар за првих двадесет година ни стварчице у кући да купе.{S |
не ће то најбоље и бити!{S} А ја ћу бар за то време да се натенани размислим мало за оно и да р |
муве досађују.</p> <p>— Боже!{S} Па зар за то?</p> <p>— Ах, божанствена песма! — вели Пера и те |
о, не зна немецки!{S} Зар то није фелер за једну младу девојку!!{S} Ето, кажите сами!</p> <p>А |
а нотира, — јер најверодостојнији извор за тај догађај, то јест Аркадија црквењак, тај извор вр |
њиховог мачка, он је већ чувен мајстор за пацове.{S} Ајд, иди сад.{S} Стој!{S} Ти ћеш то забор |
неће доћи да се пофали...{S} Молим вас за једну чашу воде с бунара; са свим сам промукла од уз |
е ме до овога довели; ал’ ја ћу се опет за то за вас Богу молити!“ вели јој он, а после тихо за |
аман си устао од ручка, ајде седај опет за вечеру.{S} Не зна човек кад му прође дан, а оно се т |
веће се превари човек, а женске су опет за чудо веште па се дотерају, те не може човек никако д |
више омрзну.{S} Па како је био даровит за стихове (они многи лепи стихови на срцима, то јест н |
и не мора имати пасош кад купује барут за чворке и зечеве, и не мора да пуши трафику, нити му |
ња уђе поребарке.{S} Попини су чули већ за долазак учитељев; дотрчао је <pb n="47" /> и извести |
човек коме је благи Творац одредио ноћ за одмор и спавање, и захркао је и није приметио кад је |
а а пијуцкање међу татама — прође поноћ за тили час.{S} Тек чујеш неко шуштање, кашљање, неке р |
ј), и гумаластику за чишћење, и с праву за закопчавање рукавица, и неке силне конце и вунице од |
још и рајспулфера за лице и ону справу за бреновање косе, и неке комедије за прављење локни, и |
p>— Ја ћу вас молити за ову трећу књигу за моју Јулу, — похита гђа Сида.</p> <p>— О, с драге во |
и паметнији од ње у кући па јој не даду за право, — вели гђа Перса. — Простакуша једна... жао м |
из свију кућа и амбарова, па их изведу за собом а пацови трче к’о на даћу за њима, а мајстори |
извол’те у кола; извол’те да не киснеду за банбадава и коњи и амови.</p> <p>— Хе, Петре, синко, |
очито зову и најугледније му место дају за столом, јер због сватова је ваљда и постала она реч: |
ој шуши пулгерској!{S} Тако их спремају за доцнији живот, али их ипак не пуштају напоље преко с |
о им је мотор у животу, и оне бар знају за што живе или боље рећи животаре, јер и какав им је т |
један из љубави.{S} У оглашеном стечају за парохију било је много других услова, а за овај су ч |
н из комшилука морали узајмити мирођију за краставце из воде бедећи ону Ракилину дерлад која чи |
равој тузи и жалости и приличи.{S} Пију за покој душе.</p> <p>— Хе мој Проко, мој Проко (или ка |
а. — А шта би ти к’о фалило, на прилику за удовца?</p> <p>— А ко ће, Нићо, удовицу са троје дец |
инцези удавачи тадашњој), и гумаластику за чишћење, и с праву за закопчавање рукавица, и неке с |
е кожурице у купусу, а добићеш и бешику за дуванкесу; а ја ћу ти је, кад узимам каде, опшити цр |
о би ме мој знао, мени никад не испадну за руком.{S} Шта све не радим, па не ваља!{S} Не ваља, |
та</hi> по поноћи било, — а лулу задену за кајиш од десног опанка па леже на клупу и наслони се |
неколико година ударио шлог једну жену за коритом баш на сам дан Светога Киријака Отшелника.{S |
д ране младости био намењен за медецину за то је и дат у Гимназију али је већ из четврте „Латин |
мандира гђа Сида и залупи врата и пљуну за собом.</p> <p>Шта ће Јула него се диже, погледа Перу |
та не може.{S} Готово да оставимо шетњу за сутра.{S} Клањам се, госпођице! — виче Пера.</p> <p> |
а, иди нареди у кујни једну ајнпренсупу за тату, — вели поп Ћира; — с пута сам, па сам мало наз |
ома’ један човек, зарадим коју крајцару за порцију; јербо и коњи имаду душу, макар да су, што-к |
и господин попа би устајући рекао добру за покојника: „Богме, — вели он, — село га неће још дуг |
се усуди па дирне, на пример, поп-Спиру за то, па ће му тек рећи:</p> <p>— Ама зашто вам, госпо |
јер кад би гђа Перса запитала поп-Спиру за што и он не купи Јули клавир, овај би јој одговорио |
који пар кобасица, па их метни на ватру за нашег Нићу...{S} И мало сланине можеш.</p> <p>— Немо |
у ђаке да помажу звонару; каже: ђаци су за то да уче.{S} Јест истина, да су ђаци за то да уче а |
а је имао и луксузних ствари, које нису за јело као на пример <hi>Гагу</hi>, једног главатог га |
ете, љупко дете. (Пера завија дугу косу за уши и слуша је пажљиво.) Тхе, али све је то само за |
калова језик!{S} А ово парче сланине ћу за ујутру да оставим, — вели Нића и меће сланину у онај |
веду за собом а пацови трче к’о на даћу за њима, а мајстори једнако свирају па их изведу чак из |
е чула тамбуру, одмах је понела кантицу за поливање и нашла се у послу у башти.{S} Еле, да не б |
е, верујте... не пијем.</p> <p>— Чашицу за Бога — </p> <p>— Ах, ни капи, ни капљице, — брани се |
које се губе сукње и хозлице.{S} Одмах за њом крену се и снаш’-Пела па зареди по комшилуку.{S} |
ви вашар!</p> <pb n="350" /> <p>И одмах за тим чу се страшан тресак и полетеше црепови од тресн |
испрати до авлијских врата и затвара их за њим, па се журно врати у топлу собу.</p> <p>— Једнак |
> <pb n="408" /> <p>— Е, па извин’те их за сад, — брани их Јула; — то је њихова мама крива...{S |
робадала виљушком паприке спремајући их за зиму.</p> </div> <pb n="239" /> <div type="chapter" |
у ноблеса, а моја Јула, бајаги, само их за то навлачи, да сакрије своје од виртшафта испуцане р |
још неких слика, старозаветних и других за које <pb n="84" /> се види да су без икаква плана на |
ланцу, да у мал’ што није ишчупао колац за који је био везан, док није опазио и поп-Спиру и так |
ло њега?</p> <p>— Па и неће их бити баш за пробирање.{S} Они што су сад код куће, и што би к’о |
...{S} Пије тај, бојим се, к’о смук баш за то што је сув, то ти ја само кажем.</p> <p>— Е, дабо |
веле, — мари он за то к’о Совра гајдаш за кишу,“ или: „Тиче га се то много к’о Совре гајдаша с |
да је среће, да ти меникана овако пијеш за спокој душе, а не ја тебикана!{S} Та теби је бар бил |
.{S} Ју, слатка, баш би’ вас молила још за једну малу малу кришчицу, ова ваша диња све се топи |
ва и иначе подужа приповетка изашла још за једну Главу дужа.{S} Толико само кажемо на завршетку |
оп-Спире и Пере ракију и попи. — Па још за два сата пута стићете.{S} Стићете комотно још за вид |
де, вели, да мало поседимо; рано је још за легање!“</p> <p>— О, о, о! — зачу се из поп-Ћирине к |
та пута стићете.{S} Стићете комотно још за вида у Ченеј.</p> <pb n="296" /> <p>Платише бирташиц |
њега и, стадоше пред парохову кућу још за вида.</p> <p>Пред попином кућом пуно каљаве дечурлиј |
нату.</p> <p>Пери је то већ друга варош за ових шест година од како је обукао мантију.{S} И у о |
"321" /> је у себи, да ће за те новце, (за које је држао да су већ готови да оду ђаволу у торбу |
годину</hi> дана,</l> <l>Дика жали <hi>за недељу</hi> дана —</l> <l>Еј, та <hi>милија</hi> је |
е још милија дика;</l> <l>Нана жали <hi>за годину</hi> дана,</l> <l>Дика жали <hi>за недељу</hi |
i>,</l> <l>Већ белом руком маше,</l> <l>За њоме вес’о јаше</l> <l>Тај женик невера.</l> <l>О, и |
Иди бестрага кад ниси ни за шта!</p> <p>За вечером су ћутали и јели.{S} Поп Спира је био уморан |
и и Шаца снивао њу као она њега.</p> <p>За то је у јутру седела дуго на кревету и гледала расеј |
у запали кућу или одведе чилаше.</p> <p>За то при поласку у пензију, мислим да не ће бити лепше |
че неко да је дошао нови учитељ.</p> <p>За пола сахата знало је цело село да је онај путник — ш |
е госпође-Персе и осталих редом.</p> <p>За тим се опет продужи разговор о девојци, о младожењи |
дебља него обе попадије уједно.</p> <p>За то је дакле на крајеве села и стигла та вест тако ја |
краћи бивао.{S} Најпре неосетно краћи, „за један кокошији корак“, што рекле искусне бабе, а пос |
тако неку на сокаку, па је заустави. — „За име Бога, <foreign xml:lang="de-Cyrl">ум Готес вилен |
сад опет <hi>коњски зуб!</hi></p> <p>— „За Бога, та где сте га само нашли! вели ми господин Вла |
на чарди.{S} У првој половини Главе је забава, а у другој поука, т. ј. изнета је ужасна слика |
је одавно гђа Перса.{S} Ту Меланија има забаве и провађања.{S} Колосално је напредовала у клави |
рим.{S} Ја сам себи нашао најпријатније забаве; разгледам албум, — извињује се Пера који се већ |
и белим луком, тек да се кол’ко тол’ко забаве до вечере.{S} За то време пронађе се из разговор |
а у побочну собу.{S} Док су се она тамо забавили, дотле се у кујни спремало све у присуству Пер |
ера</hi> из <hi>Старога села Кера</hi>, забавља својим стародревним хумором и шалом, — дотле че |
у корпу иза себе.{S} Па док се домаћица забавља око оне што цврчи у великој гвозденој шерпењи и |
вити.{S} За то молим, молим вас само се забављајте.{S} Слушајте само!{S} Како вам се допада Мел |
шта, ништа.{S} Ја сам се у осталом лепо забављао.{S} Мој господин предшественик им’о је доброту |
него и онај ветар, што свуд завирује и забада свој нос, и нег онај месец, што блене по сву ноћ |
hi>, и не зовем се <pb n="252" /> ни ја забадава Нића Цуњалов!{S} Утуби то, газда-Перо, — вели |
дава возио, па ће му пресести сва вожња забадава.</p> <p>Тога се и бојао поп Спира, па је за то |
весно помислио: „Није то теби поп Спира забадава презентирао; има ту и твога масла, Каијафо јед |
..{S} То је већ свршено...{S} Све му је забадава сад.</p> <p>— Немај ти бриге.{S} Ти пази кујну |
је малерозна; наслутила је.{S} Није се забадава заљубила у Шацику берберина.{S} Бар ће имати к |
p>— Та није баш ни требало, само сте се забадава трудили, — вели Нића и трпа сув језик у рукав |
, што кажу, вандровкаша на путу човек и забадава узме у кола, ал’ оно је вандровкаш, а није гос |
је се дању по дућанима продају а ноћу и забадава по сокацима деле.{S} Али данас пре подне у Нед |
Остав’те ви то само мени.{S} Та зар сам забадава била у пансионату!...{S} Та залудићу ја њега к |
’ дођите к себи, фрау-Габриела!{S} Само забадава себе упропашћујете!...{S} Њега, кажеду, не мож |
једна или друга савијајући штрикерај и забадајући штрикнодлу кроз клупче и чарапу.{S} А то још |
еши.{S} А она смеје се, Боже, смеје, па забацила главу па све баца ноге и шора ногама по земљи, |
је Меланија одмах скочила за клавир, да забашури, па засвирала и запевала омиљену папину песму: |
та и од једне тешке жалости за Пелом, — забашурује Нића и оглушује се према Ракилином <pb n="25 |
њених рођених уста чуо <pb n="12" /> и забележио сам писац, веле, да је добио тај надимак отуд |
није могао ни да запамти него је све то забележио још тамо код куће на једно пола табака хартиј |
калајисани.{S} Родитељи су обично после заблагодаривали и извињавали се Бог зна како због деце |
ик и тури га за сару од чизме, он им се заблагодарио лепо.</p> <p>— Па, фала вама,који сте ви ј |
илу.{S} И њу похвалише <pb n="396" /> и заблагодарише јој кад је завршила последњу строфу.</p> |
изашли да се шетају, а решето је ужасно заблебетало и лупало, да је Меланију формално ућуткало |
} Јао наопако! — рече поп Спира и стаде забленут и скамењен.{S} Да је ћосави патер-Иноценц из Т |
м мачевима чудесно рођење Христово пред забленутим домаћима, и док их онај пети иза врата, <hi> |
n="419" /> повратити, ону сузу, што му заблиста у оку. — Терај боље!</p> <p>— Хааа! — викну Ра |
Швабица и Мађарица извео из јеретичких заблуда и привео (заједно с безлобивом им дечицом) у кр |
је овај јадник полетео у неку барицу и забо се у њу главачке и стајао усађен као струк лука.{S |
поја-Перса, — мора она свуд свој нос да забоде!{S} Ништа друго, него је дошла само за то, да ви |
} А зашто нас и плаћаду, нег да га свуд забодемо!{S} Ај, је л’ добро диваним!!{S} Та не могу да |
ио, а сад прилично расположен.{S} То је заболе јако.{S} И <pb n="150" /> она постаде све суморн |
пуши, пљуцка и мисли, а од силних мисли заболела га већ глава.</p> <pb n="172" /> <p>— Ил’ ако |
аааа! — зева и наставља; — Чисто ме већ заболела глава од ови’ силни’ мисли.{S} Дај да се то ма |
некуд до ушију и наравно, да га је јако заболело то, што патак ни најмање не води рачуна о кући |
азубице добити, али се неће хаснити!{S} Заболеће га врат гледајући поваздан тако у висину, али |
Бечкеречком Календару и тако спасена од заборава и постала данас већ позната „од Пеште даж до Ч |
су и заборавне, туже се на памћење.{S} Забораве где шта оставе, па често пола сахата и више, т |
ubSection" /> <p>То никад није могла да заборави фрау-Габриела и омрзнула је и на Цвечкенмајерк |
а ухвати миша или пацова, у стању је да заборави и на јело и на пиће и да га сахатима вреба (а |
овај изјављивао, да је готов ради ње да заборави и отера и своју венчану жену и њу да узме — до |
а Перса за запушач од стакла, који увек заборави у дућану код грка.</p> <p>Ето тако је искумсти |
одавно, још прве године, као млад попа, заборавивши свој немешаг па чак и чин, умешао међу ону |
{S} Да детету три крајцаре а ово одлети заборавивши казати: фала!{S} Лупајући се од радости и с |
ме таванска врата, која је домаћа чељад заборавила да затвори.{S} Псује домаћин заборавне и нес |
му заједно са спремљеним словом које је заборавила и завршила с плачем; а изнад тога једна фото |
ила мами.{S} Казала јој је све.{S} Није заборавила ни богат род Шацин, ни његову намеру да иде |
гнева, хоћу рећи, планула би гђа Сида и заборавила би све обзире, које треба да има једна госто |
с поп Ћиром што се —</p> <p>— Ју, ја и заборавила да вас питам.{S} А ко га је напаствовао?</p> |
ондак не зна шта је доста!{S} Та би вам заборавила и да једе и да пије, кад нађе какву такву књ |
ем ш њоме! — Него, рихтих, у мал’ нисам заборавила.{S} Имам да ти јавим једну вест коју смо доб |
оче Кирило! — викну још јачим гласом. — Заборавили сте да ми кажете, кад да вас пробудим.</p> < |
мо се мало повише удалили од предмета и заборавили се описујући овога лопова.{S} Али тако је то |
же мислите на мене.</p> <p>— А да не би заборавили, ево вам овај пукет цвећа.{S} Он нека вас по |
а, и које како.</p> <p>— Е ал’ опет, ви заборавили, колика је дугачка <hi>зимска ноћ</hi>.{S} П |
шта сте ми, папа, купили; да нисте што заборавили?</p> <p>— Дакле, шта је било, Ћиро? — пита н |
S} Идем у кујну... кад радим, а ја онда заборавим, па се бар не секирам. —</p> <p>— Па иди!{S} |
на нарочито место метла, да га само не заборавим!{S} Морам зашити ове проклете џепове, сто џеп |
све обиде, учињене од једнога другоме, заборавимо.{S} Та чак смо се и руковали и пољубили пред |
ту пред њим пружимо један другом руку, заборавимо узајамне обиде и помиримо се...</p> <p>— Уф, |
?</p> <p>— А колико га имате у подруму, заборавио сам да вас запитам! — рече г. Пера.</p> <p>— |
у оба попа, а пијуцка, Бога ми, и гост; заборавио на старе философе па пије без воде вино.{S} П |
— смеје се она, — научила што је Шваба заборавио —</p> <p>— А а а, а ти ту... то су, извесно, |
и за тебе, мама, да да ви’ш да те нисам заборавио... ал’ боље, ајд’ погоди сама, шта сам ти дон |
у винограду и по њивама, па је са свим заборавио шта је јуче било, јер кад је било после вечер |
p> <p>— Боже, Спиро, и ти си већ све то заборавио!!</p> <p>— А да!{S} Е, па ниси требала онако |
вајка се што га је <pb n="73" /> синоћ заборавио да ишчисти, па сад добио к’о крајнике вукући |
xml:lang="cu">во вјеки вјеков</foreign> заборавити.{S} Е, Аркадија, — рече поп Спира дигнувши з |
ш гостопријемни дом не може човек никад заборавити.{S} Збогом!</p> <p>— Та није баш онако к’о ш |
добра срца, до сутра ће она то већ све заборавити.{S} За то молим, молим вас само се забављајт |
еба, кад сам била луда!{S} Ал’ канда ће заборавити!“ тешила се Јула, ал’ Шаце никако нема, тако |
примјетио, да се нисмо требали ни један заборавити толико, ни ја ни он.{S} Каже Преосвештенство |
{S} Ајд, иди сад.{S} Стој!{S} Ти ћеш то заборавити к’о и запушач.{S} Дакле, шта сам све казала? |
, к’о један човек сиромашак, никад нећу заборавити, и за које вама: фала!{S} Оно касти, и нисте |
нацка!{S} Дакле ти си већ контен да све заборавиш!...{S} Ћиро!{S} Кад мрзиш, треба да мрзиш љуц |
тент“!{S} Теби пуна глава калфи, зато и заборављаш увек запушаче од стаклета у дућану!{S} Само |
и много певала а која је сад давно већ заборављена у нас као и многа друга добра и красна стар |
ребно било, јер Ержа је била једна врло заборавна девојчура, за то јој и пребацује гђа Перса за |
или хуланерски каплар.{S} Постале су и заборавне, туже се на памћење.{S} Забораве где шта оста |
заборавила да затвори.{S} Псује домаћин заборавне и несавесне млађе и пита, ко је био последњи |
да покуша да тргне тужбу и преда ствар забораву.</p> <p>— Нека га ђаво носи! — вели поп Ћира. |
то вам и неће бити можно, јер сам јуче забранио мојој Јуци и да прима визите ваших, а још мање |
а кога је хтела, то јој нико није могао забранити!{S} Како је мислила, да је свака нада пропала |
о само кад си и сад дош’о.{S} Ми се већ забринули, ди си то...{S} А већ Меланију сироту не могу |
наговести пролепшање времена.{S} Све се забринуло.{S} Поп Спира га гледа расејано, Јула плаче к |
опа него овога пута.{S} И једна и друга забринута попадија провела је за то време неколико тешк |
о би било, сети се гђа-Перса (као свака забринута мамица која има ћер на удају, а опасност тако |
што је врло природно, јако узнемирена и забринута.{S} Кад га је спремала на пут, метла му је, к |
у на сусрет госпођа Сида и Јула.{S} Обе забринуте, гледају га у тежњи да му прочитају с лица, ш |
те кашљати целу ноћ! — ословио би често забринути син Ћира своју маму, а оно мама мирно спава, |
о стоји, Бога ти? — запита га и погледе забринуто гђа Сида.</p> <p>— Та... мало рђаво... онако, |
а јој помаже у послу и кришом погледа у забринуто мамино лице.</p> <p>И Јула је трпела ових дан |
р’о свему томе научити.{S} К’о мисли, у завади су, неће чути један од другог.</p> <p>— Е, по то |
новости.{S} Знало је, да је поп Ћира у завади са поп-Спиром, па је то нотирало и почело сматра |
тица, па се ископистила на своју снаху, завадила је с мужем па долази сваку ноћ; докле је ту, с |
у собом (не хтевши се повести за својом завађеном госпоштином) и састајале се на сокаку, као и |
рече Рада блажено баш онако са срца па завали шеширић и запева.{S} Оде глас високо до неба и д |
мо срећнога и задовољнога Нићу, како је заваран и очаран њима; како му се смеши брк очекујући в |
ока да склопи.</p> <p>— Па што су ти се завезала уста, кад их имаш, фала Богу, па да им кажеш, |
језик у рукав од кабанице, који је доле завезан <pb n="255" /> и лепо служи и као торба. — Нећу |
кола.{S} Кол’ко је онако на очи пипав и завезан — ал’ да га видите, како уме да се свађа и да л |
била до зла бога стидљива, да не кажем завезана, ово после подне; а ова друга, то јест, Мелани |
ни спомена!{S} А није да су просте или завезане и да не знају — него, тако!{S} А у вароши фине |
авим, — вели Нића и меће сланину у онај завезани рукав од кабанице... — А код Бућкалови’ месе с |
таква је била и гђица Јула.) Г. Пери се завезао језик, па ни речи да рекне, него је узео па раз |
ми и асна од њега, кад ће ми се, знам, завезати уста к’о звоно на Велики Петак, па нећу умети |
х пет форинти нашем Проки.{S} А, сто му заверака његових!{S} Пишу ми оданде, да је први момак у |
ану, онако тајанствено, као што то раде завереници у трагедијама на позорници у трећем чину и с |
левом руком груди а десном дигла полако завесу и стала и слушала песму и кроз шалукатре рекла м |
дили онако су и прошли.{S} Оно је Стари Завет био а ово је сад Нови! — шали се поп Спира. — Нег |
ко су они чак из Старога <pb n="333" /> Завета, али грдан страх гђа-Сидин претворио је контрафу |
ифа, онога прекрасног Јосифа из Старога Завета, како се отима похотљиве госпоје Пентефринице и |
нај замотуљак што му га даде Аркадија и зави га у завој па метну у појас поп-Ћирин.</p> <p>— Е, |
ни самој је одономадне казала, како вам завиди, што имате тако вредну и здраву ћер.“ — „Ето, — |
итаву четврт сланине, који је висила на завидној висини и око које су поваздан обилазиле, гледа |
сно дете, добро дете, љупко дете. (Пера завија дугу косу за уши и слуша је пажљиво.) Тхе, али с |
слим: добро је, ту је! и предам га тако завијена владици.{S} Екселенција узе замотуљак, разви г |
аме савијене на троугао, бабе мараме са завијеном китом босиљка од које кидију струк и дају мла |
одитељима.{S} А једаред у мало што није завила гђа-Персу у црно; јер кад је полетела бунару, а |
б завио у велико парче папира, а они су завили велики зуб у мало парче папира!{S} Е, ко, ђаво, |
ли, обешењаци једни!{S} Ја сам мали зуб завио у велико парче папира, а они су завили велики зуб |
еда страшљиво око себе, па се примаче и завири у комшиску башту.{S} Види лепо оно буре насред б |
би Јула па притрча лако тараби, и стаде завиривати кроз тарабу у тетка-Макрину башту.{S} Гледа |
ign>! — виче фрау-Габриела која је била завирила у кола и видела, на велико и њено чудо, оба по |
и цигурније него и онај ветар, што свуд завирује и забада свој нос, и нег онај месец, што блене |
<p>— Хе, хе!{S} Фрајла-Јуло, а ви канда завирујете!{S} Канда <hi>мене</hi>, тражите!{S} Баш сте |
ј и мојих родитеља био...{S} Хе, ал’ то зависи од случаја, од среће... ако будем тако срећан <p |
болестан, а ја и тако од Екселенције не зависим, немам с њиме ништа, да простите, к’о ни ветар |
кадија.</p> <p>— Е, лако је теби, ти не зависиш од њега.{S} Него, реци-дер, Бога ти, шта да рад |
влији свачега; једно богатство достојно зависти.{S} Ту су шупе, амбари, голубињаци.{S} Трп кама |
је млађа!{S} До душе не велим баш да се завлачи по шифонерима, али тек чита и то преда мном чит |
љак што му га даде Аркадија и зави га у завој па метну у појас поп-Ћирин.</p> <p>— Е, је л’ гот |
ило као на сваког кривца.{S} За то је и заволела самоћу.{S} У самоћи је кол’ко тол’ко утехе нал |
језика.{S} Учи француски, јер је здраво заволела тај језик изображена света.{S} Прилично је изг |
о ћути, зажмири очима, разглави вилице, заврне језик па зева као какав блазиран аристократа ког |
ће ко од читалаца овде стати и сумњиво завртети главом и зачуђено запитати: „Шта, зар поп-Ћира |
ају, — вели гост.</p> <p>Са гужваром је завршен ручак, а отпочет је живљи разговор.{S} Дотле се |
како се њему допада.{S} Нарочито је леп завршетак песме и он гласи:</p> <quote> <l>„По челу сте |
ти, као што је читаоцима већ познато из завршетка прошле Главе, и опет није долазно три дана, и |
ну Главу дужа.{S} Толико само кажемо на завршетку ове Главе, да су оба пароха отишла ка Његовом |
господин Прота и распитивали за мене! — заврши Рада поносито.</p> <p>— Е, да?!</p> <p>— А моја |
е свакој пасирати кад хити за послом! — заврши сва уплакана.</p> <p>— О Боже, Боже, с <hi>чим</ |
Отрц’о сам се к’о неки стари швигар! — заврши бојтар, па натеже фићок па испи онај остатак. — |
’ло да ће бити од њега неки грубијан, — заврши Габриела мећући штрикерај у корпицу, који је пос |
стављене</hi>; али му, вели, прашта“. — заврши поп Спира причање.{S} Таман је завршио а уђе поп |
„Ко пре девојци, онога је и девојка!“ — заврши поп Спира и погледа га значајно.{S} А био му се |
тестамента не било.</p> <p>— А све то — заврши тетка Макра, — ви к’о једни учени људи к’о на пр |
се с граном цвет.</l> <p>И ту хтеде да заврши Јула, јер док је певала сва је чисто горела од с |
гегаше и гласно зевање.</p> <p>Тиме се заврши овај доиста буран дан.</p> </div> <pb n="126" /> |
Сви гости сад навалише да она продужи и заврши ту песму коју <pb n="395" /> је Јула отпочела, и |
иш које куд по белим свету.</p> <p>Тако заврши Нића свој монолог, па опет продужи да мисли; наб |
поведи све. „И тако ти Господин Епископ заврши своје слово пребацујући поп-Ћири, да није лепо д |
црвен појас, то је и господин Спира! — завршила би шапућући поп-Ћириница.</p> <milestone unit= |
b n="396" /> и заблагодарише јој кад је завршила последњу строфу.</p> <p>Тек после свега овога |
спремљеним словом које је заборавила и завршила с плачем; а изнад тога једна фотографија целе |
е са свим мимо програма госпоја-Сидиног завршио</hi> </p> <p>Гост је седео на клупи у порти под |
— заврши поп Спира причање.{S} Таман је завршио а уђе поп-Ћира и затече их у смеху.{S} Смејали |
о интересантних ствари; између осталих, завршује се подужим монологом и једним чаробним лукрати |
ја, господине, и ону тринајсту школу! — завршује Аркадија поносито. — А, после, сви су <hi>Пров |
S} Спиро, Спиро, не испуштај „терно“, — завршује гђа Сида, — такав „хауптрефер“ неће ти се скор |
ог трефио!</p> <p>— ...и пољубимо се, — завршује поп Ћира свој извештај, — пољубимо се на захте |
ују.</p> <p>— Даклем сад, газда-Перо, — завршује Нића, — ти знаш шта треба да радиш.{S} Па к’о |
н што се одужио Ракили за Какаш-Верку и завршује и вечеру и разговор при ком је помало заплетао |
ја опет тражим, а она, шта мислите!{S} Завукла се иза клајдерштока па се сва предала читању а |
за њом, а она беж’ у комшилук!{S} Ту се завукла у комшиску сламу, па док нису краве дошле кући, |
е добија никаква одговора.{S} А девојке завукле главу под топлу перјану дуњу, па тихо кикоћу, а |
ол’те.{S} Роксо!{S} Глишо, та ди сте се завукли врагу! — раздера се домаћин и устумара по авлиј |
у</title> и <title>Геновеву</title>.{S} Завуче се у зелену метлу иза куће па чита Геновеву.{S} |
— Фрајла-Јуло, — осмели се опет Шаца, и загази опет у прозу, — а јесте л’ се уморили?...{S} Хоћ |
" /> чува к‘о очи у глави; сваки час га загледа и пипа, је л’ му на свом месту.{S} Па баш и да |
вели поп Спира и приђе к прозору, па се загледа у једну стаклену теглу и гледаше је дуго.</p> < |
p>— Е, а ко би га сад знао.{S} Нисам ни загледо у фирму.</p> <p>— Баш да видим је л’ те превари |
а мислећи на своју Јулу неку песму коју заглушује топот коња или је од времена на време односи |
о свако сретно створење, готова била да загрли цео свет.{S} Хтела је да покаже свету, да се не |
> <p>— А-а-а!{S} Па то је, Бога ми, баш загустило?{S} А то се не сме више тако оставити ни трпи |
х школа, па су се још онда договорили и задали један другом веру, да један другоме буде девер; |
уно знало шта ради; знало је дужности и задатке брачнога живота и крајњи му циљ.{S} И оба <pb n |
рем.{S} Прену се из мисли Пера Тоцилов, задену угашену лулу у чизму, навуче кабаницу па ошину к |
>два сата</hi> по поноћи било, — а лулу задену за кајиш од десног опанка па леже на клупу и нас |
А зар тако ви пазите на кућу!{S} Ви се задиванили и узанђарали тунакара унутра, а ја да сам не |
а и вели: — <pb n="171" /> Дај да се то задимани једна! — рече па напуни и запали лулу и стаде |
тако говори!{S} Севај напоље, шта си ми задимио ту с том твојом лулекањом.</p> <p>И овога друго |
је л’ добро диваним, ај?! — вели Нића, задовољан што се одужио Ракили за Какаш-Верку и завршуј |
преко камиша се разговара с коњима.{S} Задовољан је па обећава и Шарги и Пирошу нове чизме од |
шло —</p> <p>— Па како, како... јеси л’ задовољан, срећан?</p> <p>А како да не будем срећан, ка |
ки струже чутуре. — шапће поп Спира сав задовољан. — Добро је!{S} Сад можеш слободно.{S} Знам ј |
она сама није знала.</p> <p>А Шаца узе задовољан тамбуру и запева, онако ради свога задовољств |
кратког времена дође Аркадија и био је задовољан кад је чуо да је све добро испало благодарећи |
етне писмо на пошту; а домаћин остаје и задовољан размишља у себи, како нема ништа лепше од уче |
оспитала... а ко је узме, биће срећан и задовољан к’о и сам што сам у супружеском животу свом.< |
покуњен и узбуђен, а поп Спира весео и задовољан — то ће већ читаоци из следеће две Главе дозн |
и и био друкчији немешки син!“ — А онај задовољан доноси још један бокал.{S} И њега испразни Аћ |
каже, доброга друга!{S} Ја сам са свим задовољан, са свим! — вели задовољно поп-Ћира и наточи |
hi>...{S} А, са свим, са свим сам с њим задовољан! — рече раздрагани поп-Ћира и не примети кад |
његово место.{S} Ја сам, ето, овде тако задовољан, да се не бих мењао ни с Крушедолским господи |
х слика и слатких успомена.{S} Иде тако задовољан све напред из сокака у сокак, па мисли, како |
и Шацу сви од прошевине у кући) потпуно задовољан био, кад му је показан био тачан списак свију |
<pb n="260" /> боље рођена, — не би се задовољила калфом.</p> <p>— Е, е! ти већ далеко тераш!< |
обна теста.</p> <p>— Ах, — рекла би сва задовољна и срећна госпођа Ћириница, ређајући киселу шт |
<p>— Добро, казаћу му! — вели гђа Сида задовољна и похита да јави радосну вест Јули, том најне |
В**.{S} Сад је, хвала Богу, и попадија задовољна више него и сам поп.{S} Меланији се ту допало |
га обријају, Бого моја! — узвикивала је задовољна шетајући се сама по соби у својим ботушама.{S |
кође сва у уво претворила.{S} А била је задовољна; видела је већ, да се ствар врло повољно разв |
и на учитеља.{S} Госпоја Перса била је задовољна, блажена!{S} Још код поп-Спириних могла је ве |
е.{S} Прво и прво: није била ни најмање задовољна са Јуцом и Меланијом.{S} Она прва је била до |
— попушта фрау-Габриела одобровољена и задовољна што примајући укоре и савете, бар на тај начи |
" /> <p>— Боже, Спиро, — вели радосна и задовољна гђа Сида, — а ја све велим: то је ваљда тако |
<p>А тек Јула, како је тек она сретна и задовољна била!{S} У срећи тој својој хтела је да сви б |
се, правила ероберунге и вазда срећна и задовољна остављала доцне бал; а Јула је знала од швапс |
нађе к’о да сте у земљу пропали!“ вели задовољна мама.{S} А задовољни су и они, воле се све ви |
аба-Макре, а и иначе; и била је потпуно задовољна са добивеним подацима. „Боже, — говорила је у |
мљу пропали!“ вели задовољна мама.{S} А задовољни су и они, воле се све више и више, и још чист |
е пажње и милоште.</p> <p>Разишли су се задовољни.{S} Шаца је отишао блажен.{S} Био је поетски |
ој својој хтела је да сви буду срећни и задовољни, па се пустила у разговор са Жужом, и мило јо |
у другој једној кући, где су с њим сви задовољни и хвале га као једног вредног члана, који не |
ад се лепо влада, и сви су с њим у кући задовољни а нарочито поп-Спира.{S} Он се одобровољио и |
ар си осетио, Нићо! — вели комплиментом задовољни домаћин. — Ала имаш фајн нос, тане му госино! |
браца-Шацине чизме.</p> <p>Исто су тако задовољни били и они у поп-Спириној кући.{S} Поп Спира |
.{S} И из топла перјана кревета слушају задовољни укућани тиктакање дуварског сахата, кишу како |
у.{S} То се прљи заклано свинче и греју задовољни укућани око ватре.{S} Букти слама посута по с |
њача.</p> <p>Кад је изашао гост, сви су задовољни били посетом а нарочито тим сретним случајем, |
комшије и неутешни рођаци, и они што су задовољни с тестаментом а и они други што се спремају д |
у исти мах.</p> <p>А како је ведрија и задовољнија била тих дана њена доскорашња другарица Мел |
о благодарећи његовој досетци; а још је задовољнији био, кад је добио шал, ботуше и стиву лулу; |
.. формални штрањгов! — вели и тапка га задовољно по рамену.</p> <p>— Хе, хе! — смеје се и снеб |
ека, шта је ту је сад! — рече и погледа задовољно на нове ботуше сравњујући их са оним старим н |
меха гледајући на децу која се потрпала задовољно у кола па се смеју од великог задовољства и р |
итаву кожу.</p> <p>— Тако је то, — трља задовољно руке госпођа Сида. — Ко другом јаму копа, сам |
Богу, све је добро!“ додао је поп Спира задовољно.{S} Али што је најчудније, оба се попа не рас |
/p> <p>— Ништа, ништа, — вели поп Спира задовољно и устаје. — Није Лалика, али је неко други јо |
жустро а све се на њој тресе, а Нића је задовољно гледа како је вредна.{S} А она се као окренул |
вам верујем, то вам верујем, — смеје се задовољно поп Спира. — Па ја вам говорим: чисто натурал |
’ме, како где!{S} Како код кога! — рече задовољно Габриела. — Код господина <hi>Ћире, пароха,</ |
е и еведре; а тата се сећа па само суче задовољно десни брк па вели: „Ал’ и јесам био момак; ај |
о кажу,... па лепо људи живиду сретно и задовољно, а камо л’ кад се овако стрефило!...{S} Ја оп |
смејали би се неетикетни паори и сукали задовољно своје велике и чупаве паорске бркове и у смеј |
Недељу мало калабалука, весеља! — вели задовољно бирташица.</p> <p>— А каква калабалука? — пит |
сам са свим задовољан, са свим! — вели задовољно поп-Ћира и наточи задовољно и себи и домаћину |
лаков!</hi></p> <p>— Ах, бадава, — вели задовољно поп Спира. — Кажу: „триста, <hi>без попа</hi> |
јој к’о што треба и одговорила, — вели задовољно и блажено гђа Перса. — Поздравила сам је и ре |
ти.</p> <p>— А, врло, врло лепа, — вели задовољно поп Олуја и разгледа је, — а шта је коштала?< |
како вам је воља.</p> <p>— Е, е, — вели задовољно поп Спира, — ал’ баш добро кад сте дошли.{S} |
спаси Бог!{S} Па, да се то иде, — вели задовољно поп-Спира устајући. — Знам ја њу добро!{S} Ал |
лим, молим... ви ме прецењујете, — вели задовољно поп-Спира. — Е, баш ми је жао што сте морали |
то и изгледа <pb n="245" /> све по кући задовољно и округло и дебело само што не грокће од дебљ |
вим! — вели задовољно поп-Ћира и наточи задовољно и себи и домаћину. — Дакле:{S} Спаси Бог!</p> |
Е, Аркадија, — рече поп Спира дигнувши задовољно обрве, — ти си, ти си... формални штрањгов! — |
то створење! — Гледајте само срећнога и задовољнога Нићу, како је заваран и очаран њима; како м |
пиру, а видљив доказ и знак тога његова задовољства и благонаклоности беше онај црвени појас, н |
, а он запева онако за себе, ради свога задовољства:</p> <quote> <l>„Ти ћеш стати, па ћеш уздис |
ољан тамбуру и запева, онако ради свога задовољства, ево ову песму:</p> <quote> <l>„Сека-Јуцо, |
задовољно у кола па се смеју од великог задовољства и радости што се „возе“... — Дакле: ово нај |
шта на столици, а трбух јој се тресе од задовољства, па је теши:</p> <p>— Е, госпоја-Персо, так |
а зајапурена од врућине и од узбуђења и задовољства, што је ствар свршена и зет упецан, па само |
ка и међу њима глупи и уображени ћурак, задовољство комшиске деце.{S} И ако је пазио на себе и |
брве и везе и кити све лепше и лепше на задовољство и дивљење <pb n="314" /> домаћина који га о |
S} Тако је и фрау Габриела осећала неко задовољство и онако раздрагана изашла у авлију, па као |
крајнике вукући дим, те му пресело сво задовољству и уживање.{S} Девојке се провредниле па рад |
еди гђа натарошевица, — него се ми мало задоцнили; а у другим кућама, да бо’ме да су давно и да |
сподине, да кажете, да сам се бајаги ја задоцнио као болестан, а ја и тако од Екселенције не за |
га каштигују он добио за попа; а кад је задоцнио оно на <pb n="349" /> јутрење, а он, опет, уме |
пре тога, ако се сећаш још, кад је оно задоцнио на јутрење... ја помисли’: оде му брада к’о да |
те ми лепи штуцери, кад пуштате даму да задрема покрај вас!...{S} Какви сте ми ви тенцери.{S} Т |
тисте и наканисте, а ми, Бога ми, скоро задремали.</p> <p>— Бештија једна, — мисли у себи госпо |
орали чекати; али сам мор’о да останем, задрж’о сам се мало ради црквених рачуна.</p> <p>— Та н |
!</p> <p>— Та је л’ можно!?</p> <p>— Та задрж’о ме овај проклети парадајз код куће, и баш сам д |
јући се с кола. — Ја сам се мало подуже задрж’о на путу.{S} Хе, ал’ шта му знаш; те ајд ово, ај |
код себе.{S} А знам већ и зашто га је и задрж’о!</p> <p>— <hi>По-пољубите се!</hi> „И пољубимо |
а.</p> <p>— Збогом, слатка, нећу да вас задржавам, а и сама сам у послу.{S} А сутра ћу вам код |
днако био доле на дну.{S} Ту се дан ноћ задржавао и у не малу бригу бацао поп-Спиру <pb n="268" |
врата — Та тек што сте дошли!{S} Та не задржавате ви мене ни најмање!</p> <p>— Морам, слатка, |
огме, слатка, нећу се моћи дуго ни сама задржавати, јер сам за послом, а и ви сте, к’о што види |
<p>— Па кад баш хитате, оно вас нећемо задржавати, а сутра?{S} Сутра се, дакле, смем надати да |
роха отишла ка Његовом Преосвештенству; Задржала се тамо подуже и после подруг сахата оставили |
/p> <p>— Морам, слатка, и сувише сам се задржала.{S} Дакле, збогом!</p> <p>— Та, та, фрау-Габри |
ачећи се, — ал’ ја сам се мало и одвише задржала!{S} Службеница!{S} Љубим руке, гнедиге!...{S} |
на послетку са фрау-Цвечкенмајерком, и задржала се с овом последњом подуже на путу.{S} Фрау-Цв |
„ауфштафирунга“ него је само спремила и задржала у свом орману нек се нађе кад устреба.{S} Сами |
а њеној кући ни зими а камо ли лети.{S} Задржана тако она би остала на ручку, па и на вечери.{S |
овога донета је вечера на коју су били задржани многи гости а још толико их је и само остало н |
ј је, к’о један фини и изображен човек, задржао, да и она не испадне из кола.{S} А сем тога, ни |
ари учитељ очекујући поп-Спиру, који се задржао мало с туторима и прегледао приход што је пао н |
разишли!{S} Извин’те, што сам се толико задржао.{S} Први пут, па толико да траје визита —</p> < |
ањам и молим да ме извините што сам вас задржао од послова.</p> <p>— Па кад баш хитате, оно вас |
израз, нити су објективни!) Опет ће ме задржати од посла к’о и одономадне, — вели гђа Сока, пр |
хтели домаћи или не хтели, морају да је задрже на ручак.{S} А она се баш много и не цифра.{S} Н |
тев Његовог Преосвештенства...{S} А зуб задржи ђакон код себе.{S} А знам већ и зашто га је и за |
а има изговара и разлога да се што више задржи на овој грешној земљи.{S} Тако је желела и за пр |
ла, као да хтеде да их бар на тај начин задржи. — Од кад се нисмо видили!{S} Чини ми се читав в |
ли сутра наћи, ако се ја, то јест, мало задржим после службе, јер се надам да ћете бити тако љу |
јте!...{S} Ал’ молим вас, милостива, да задржите то за вас.{S} Бог зна, је л’ то све истина, па |
а девојка, фрајла Јула, попина ћерка, и задубила се у посао кад се наједаред трже, јер засикта |
ош никако не осврће, него се дала и као задубила у посао па ради, а сва се претворила у ухо, па |
ицу?</p> <p>— Није, — виче Аркадије сав задуван, — него нешто још горе!{S} Дошли су његова Ексе |
{S} Помагај, ако Бога знаш, — рече јако задувано поп-Спира кад стигоше у порту.</p> <p>— Та, ја |
желео, да вас што пре видим, не бих је задуго донео,... само да што дуже мислите на мене.</p> |
ле, симпатије између двоје младих, није задуго нико више знао, да њих двоје и још Бог на небу и |
добро утубио!{S} Нема ту лепа дана још задуго, господин-попо!{S} Него четрнајст сребра, па да |
мислило на одлазак, нит’ би се ико још задуго кренуо и кварио друштво, да није обазриви и етик |
вртао кола, па их до сад многе већ тако задужио.{S} Још пре две године преврнуо је једноме тако |
Пера одмах после <pb n="373" /> свадбе зађаконити.{S} Место је по вољи свима, па и самој Мелан |
нику дође мало лакше.{S} Дође му воља и зажели да упрегне шест таких хала, па да пуца бич а да |
већ послушнији!...{S} Сирома’ Бечлија, зажелио се прашине!{S} Бадава, види се одмах што ти је |
ћа, лопове један матори!“ он само ћути, зажмири очима, разглави вилице, заврне језик па зева ка |
место, где седне, обвије реп око ногу, зажмири па ћути.{S} А гђа Перса га нађе па га стане грд |
начин живота.{S} По ваздан седи мирно и зажмиривши преде на банку и прекида предиво само онда, |
е само у кујну, скупи се и упреподоби и зажмури као да је равнодушан према свему, а међу тим са |
Оне ће се већ код куће молити Богу; кад зазвони „Достојно“ а оне стану па се прекрсте и очитају |
n="71" /> и пале кандило и крсте се кад зазвони на вечерње и распитују, који ће господин-попа с |
та све чешће бивале.{S} Чим је први пут зазвонило, старци истресоше луле и турише их у чизме, п |
и оне са села могле читаво пола дана да зазјавају само пред једним излогом дућанским.{S} Поп Ћи |
домаћи мачак може само видети све то и зазубице добити, али се неће хаснити!{S} Заболеће га вр |
служују његову родбину, доводе свирца и заиграше коло у ходнику очекујућ, да изведу младу, око |
не ваља! — вели поп-Спира.</p> <p>— Ето заиђ’те сад из куће у кућу, па нигде нећете наћи, ко пр |
скафе?</p> <p>— Не.</p> <p>— Чудновато, заиста!{S} Ко би то рекао!? <pb n="90" /> — чуди се гос |
оже издржати! — виче Меланија.</p> <p>— Заиста не може.{S} Готово да оставимо шетњу за сутра.{S |
наш шта је горе.</p> <p>— Рђава времена заиста! — вели поп Спира.</p> <p>— Ја све мислим, — вел |
и то је само једна пакост, јер тротоара заиста никада није ни било.{S} Кад падне киша и начини |
да му висе на трбуху?!</p> <p>А био је заиста и награђен, јер поп-Спира је имао црвен, а поп-Ћ |
еде у нашу православну веру, — не би се заиста више зачудио поп-Спира, него сад кад је ово чуо. |
ратив се Меланији, — могу вас послужити заиста лепим романима о којима се сувремена критика нај |
аћици.{S} А домаћица стоји крај огњишта зајапурена од врућине и од узбуђења и задовољства, што |
цута једног! — вели Јула сва ознојена и зајапурена, па не може још да дође к себи од чуда, него |
n="389" /> изашла у авлију сва румена и зајапурена па се хладила танком шнуфтиклом.{S} На лицу |
госпођа Перса је мрзила а госпођа Сида заједала, а обе су се журиле, да што боље опреме своје |
к да је сад схватио домашај поп-Ћириних заједљивих речи. — Кога ви то мислите, кад <hi>тако</hi |
1" /> <p>— Голим грлом у јагоде! — вели заједљиво гђа Перса. — А са чим ће!{S} Ваљда ће га поп |
а би и теби давали „нахтмузику“, — вели заједљиво гђа Перса.</p> <p>— Не разумем те баш ништа, |
на астрономију и звјездочтеније, — вели заједљиво поп Ћира, — па погађа ’хоће л’ бити рата и ко |
повратила јој је стару храброст и стару заједљивост.{S} И после овога, госпођа Перса је мрзила |
ану ракију и на киселу чорбу, којом ће, заједно с осталим гостима, да тера сутрашњи <pb n="398" |
тела одмах онога часа, кад их је видела заједно у колима и јавила свима, код којих је свратила, |
а Јули и Жужи и љуштила кромпире с њима заједно.</p> <p>— О Боже, боже! — шапутала је гђа Сида. |
не осећаш!...{S} Та зар је не знам; та заједно сам је с мојим Милошем кварио! — Ја му једнако |
од кад!{S} Још од прве латинске!{S} Та заједно смо, к’о деца, с катихетом „<hi>вертеп</hi>“ но |
</p> <p>После два месеца отишао је Шаца заједно с Јулом у Беч, да тамо доврши хирургију и зубну |
е поп Ћира измирио с поп-Спиром, па сад заједно путују, да купе ствари за спрему.{S} А Спира је |
исам то учинио онога вечера кад су биле заједно с тога, што је то било спрам свеће, него сам ос |
ће бити комендије!</p> <p>— Па ви дакле заједно путујете!{S} Е, то је баш к’о поручено! <hi>То< |
!“</p> <p>Док мало после и то не умукне заједно са нестанком оних силуета испред куће.{S} Још м |
— вели Нића улазећи.</p> <p>Па и он се заједно са природом и селом променио.{S} На ногама му ч |
авите лустрајзе?{S} Јел’те?{S} Путујете заједно?...{S} Браво!...{S} Е, сад сам сретна, јербо са |
су заједно у башти под орахом читали и заједно уздисали ако би што жалостиво било; на оним тро |
а, него два пута по два попа издржавати заједно са њиховим попадијама и ћеркама.{S} Паори су би |
у да верују да су се узели и да ће увек заједно бити.</p> <p>После два месеца отишао је Шаца за |
ри тако близу да је, разгледајући с њим заједно албум, косом својом <pb n="112" /> додиривала о |
вши сам у соби, — рекла би и ти са мном заједно:{S} Фала Богу кад је и овако; кад само господин |
а</hi>!{S} Гром је спалио и тебе са њом заједно!{S} Доста! — грмну гђа Перса и залупи врата за |
раставише на излазу из Епископије, него заједно продужише пут у разговору и објашњавању неком.. |
анце и роде и ласте.</p> <p>Све је село заједно са сељацима променило физиогномију своју.{S} Не |
— вели му домаћин, па се примиче и једу заједно, нуди један другог бољим залогајима и заливају |
звона, али оба попа нису хтела да буду заједно; једнога је од њих обично увек замењивао поп из |
н имен-дан обрадовала тату и поднела му заједно са спремљеним словом које је заборавила и заврш |
н би им одлазио и доносио књиге које су заједно у башти под орахом читали и заједно уздисали ак |
ога попа.{S} Никад више од то доба нису заједно <pb n="223" /> били.{S} Ако је једнога „чреда“ |
а извео из јеретичких заблуда и привео (заједно с безлобивом им дечицом) у крило православља и |
гђа натарошевица. — Ми смо мало повише закаснили, извин’те и ви!{S} Бар да сте раније дошли, а |
к’о једна власт, — да си пре три недеље закл’о два, па к’о Енглези дебели.{S} Да си и’ посл’о у |
чуди се домаћин!</p> <p>— Спава тај к’о заклан.{S} Да смо какви <pb n="318" /> рђави људи и душ |
е једна другој колико је која добила од заклана свинчета масти и чварака и сала.{S} Читава чуда |
а ће једна другој слати по пун тањир од заклана свинчета и кобасица и џигерњача и крвавица и ко |
запаљене сламе у висину.{S} То се прљи заклано свинче и греју задовољни укућани око ватре.{S} |
у од једног тако добро угојеног а после закланог и спремљеног свинчета.{S} Из авлије се диже гу |
ђавола, — вели госпоја Перса зевајући и заклањајући уста, — а шта већ нисмо пробали, и куд га н |
оп-Ћири докле мисли хранити и кад мисли заклати крмка. — Та, шта је то?!{S} Та, шта сте почеле |
ску даћу), а он прво пошље попа-Ћири од заклатог свинчета и кожурице и масти и кобасице и крвав |
крив и сам Пера Тоцилов, који као да се заклео да упропасти све попове који му шака падну.{S} О |
аџарова Јула:</l> <l>„Мене ј’ нана увек заклињала,</l> <l>Да не љубим ког ми срце неће!</l> <l> |
пола олтару па направио шаком као неки заклон од ува да чује боље.{S} Кад се свршило све и зап |
асцветало на топлом ђурђевском сунцу па заклонило ђувегији сав шешир.</p> <p>А за младожењиним |
ubSection" /> <p>Сунце се већ спустило, заклонио га већ бескрајни рит с високом трском, још мал |
стима од чуда све док му нису казали да заклопи уста и да иде спавати.{S} Тако се ето, један на |
погоди сама, шта сам ти дон’о! — вели а заклопио ствар.</p> <p>— Ју мама, иберашунг!{S} Ааа!</p |
же да ће јој угасити свећу и отићи а њу закључати у подрум ако га не пољуби. <pb n="360" /> А о |
руштву са другим бабама сложиле су се и закључиле, да тај путник није ни Жида који купује рану |
мишвару, и како су обе попадије примиле закључке тога, тако да га назовем, Темишварског мира.</ |
што рекох, врло лепо.{S} Кад поп-Спира закоље свиње и направи диснотор (што ће рећи свињску да |
мне обзире.{S} Попа наредио да се патак закоље, а попадија одлаже смрт једнако: „Јао мене жалос |
би био виршафт без патка.{S} А ако овог закољем, морам другога наћи, па опет мора ту патак да б |
> <p>— Е, па сад ајд’ иди!{S} Па кад га закољемо, омастићеш и ти бркове!{S} Биће кожурице у куп |
ће, да иде да га узме, јер он је једини законити и најближи насљедник.</p> <p>—- Еее, Бог да јо |
ваљ’да је пао на теме да дође, па да се закопа у овом нашем каљавом селу код толиких красних ва |
вјетовали, да је гријота да свој талент закопа овде у овим каљавим селу, — вели фрау Габриела.< |
, — вели тетка-Макра одлазећи. — Кад ме закопаду —</p> <p>После тога је Јула весело продужила р |
у — како се сама изразила у писму — као закопана, и он је морао тражити нову парохију и добио ј |
ави; брата се тако угојио да не може да закопча свилени пруслук што га је купио на сенћанском ј |
и гумаластику за чишћење, и с праву за закопчавање рукавица, и неке силне конце и вунице од не |
на струк и прслук са два реда дугмади и закопчавао га до горе, а око врата обавијао два до три |
прилику, чућеш и видићеш! „Нашла врећа закрпу“, <pb n="327" /> каже се, ха ха ха! — смеје се п |
родбине Шацине, а сувим опет толико.{S} Закрчила кола сокак и онако пун радознала и позвана и н |
ш...{S} Ајд’ баш ту!</p> <p>— А кад баш зактевате, ја баш могу! — рече па наби на очи свој свил |
ти лишће.{S} Сва претрну; срце јој јаче закуца а образе подиђе мала румен.</p> <p>— Он је за це |
о сваком, ма како смео човек да је, што закуца пред дрским <pb n="166" /> предузећем.{S} И он у |
арамом и улази, а он њој мане шеширом и залази у други сокак па све цупка од милине и никога не |
тим док је Јула силазила, и као звезда залазила за оризонат, Меланија се све више пењала.{S} З |
ни налик на онога живог Лалу.{S} А кере залајале из целог комшилука, па лају, <pb n="160" /> ла |
о два три тресну од силне услужности па залармају и грабе се који ће пре.{S} А у попиној вредно |
беамтерској торби.{S} Ај, шта велиш, — залармао Нића смејући се, — је л’ добро диваним?!</p> < |
како да га не знате?!{S} Оног што увек залепи мали к’о младеж округао фластер на доњу вилицу, |
b n="4" /> вели господин нотарош, па му залепи пола десетице на шешир, а Совра дува за ону друг |
захтева и изволева.{S} Једе ревносно и залива још ревносније, а капарише најревносније; тек ће |
о, нуди један другог бољим залогајима и заливају их из бокала који се и празни и пуни, и разгов |
} Јула је радо проводила време у башти, заливала је и плевила, а Меланија је гледала само своје |
, па пре подне је плевила а после подне заливала башту.{S} Ослушкује, али не сме никако да погл |
вет зна и чује, само су теби уши воском заливене.</p> <p>— Па ко то говори?</p> <p>— Па говоре |
а уређена; све окопано, оплевљено, увек заливено, као каква променада!{S} И нико их жив није зн |
о не може на њ отићи и сузама га својим залити, а ви отидите до „господар Јове“; ту ћете се дов |
и једу заједно, нуди један другог бољим залогајима и заливају их из бокала који се и празни и п |
ам забадава била у пансионату!...{S} Та залудићу ја њега к’о Дона Игнација Дон Маријана у <titl |
је у амту место, па пише и мами новце и залуђује младеж.</p> <p>— Та... оно, милостива, — вели |
изу поп-Спирине куће.{S} Тад му је јаче залупало срце као сваком, ма како смео човек да је, што |
напред, олбрекц! — командира гђа Сида и залупи врата и пљуну за собом.</p> <p>Шта ће Јула него |
заједно!{S} Доста! — грмну гђа Перса и залупи врата за собом па оде у кујну к’о фурија.</p> <p |
Копа и мисли.{S} Учини јој се к’о да су залупила баштенска врата.{S} Слуша.{S} Нема ништа.{S} О |
никог.{S} Ћарлија ветар, ваљда је он и залупио баштенска врата.{S} Љуља се ластар и дрвеће и ц |
ј лакој хаљини.</p> <p>И авлијска врата залупише за њима, а из авлије се и опет чуле оне страшн |
молим —</p> <p>— Еле, господин Пера се заљуби до ушију у фрајла-Меланију, па је сваки дан код |
...{S} Ју, ја сам се баш <pb n="195" /> заљубила у тај ваш циц; говорим, а сва ми памет остала |
озна; наслутила је.{S} Није се забадава заљубила у Шацику берберина.{S} Бар ће имати ко ће обри |
ла остала на цедилу, па се из дешперата заљубила у Шацу... оног младог, здравог лепог... та зна |
вршио богословију Карловачку и био у њу заљубљен па јој певао: „Ах, Венеро, ужасна богињо, Над |
нула, јер, као за пакост, ма да је била заљубљена, остала је једнако (противно свима правилима |
из какве љубави, јер Јула још није била заљубљена (и ако је ово већ Десета Глава приповетке).{S |
неба и крв кључа и кипи у ова два будна заљубљена створа?!{S} Зар би њен одговор на песму био с |
ојима се тако радо баве младе, први пут заљубљене девојке, а то је: у мислима о својој смрти.{S |
} И тако, и ако су Шаца и Јула, као сви заљубљени, најрадије волели самоћу — ипак су били те ху |
поетско дрво и место — за оне који нису заљубљени. „А ви сте ту! рекне им тек госпођа Сида кад |
г густог зеленила, које је ишло на руку заљубљенима и крило их од оне несносне контроле коју је |
испред куће и разговарају, а разговору заљубљених никад краја.{S} Шетају се тако већ у мрак.{S |
ад Совра свира.{S} А у колу је све било заљубљено; свак има своју, па не да другом до ње него с |
да је гласе њене могло чути само Јулино заљубљено ухо.{S} Шаца се пре три дана споречкао с Јуло |
осне контроле коју је Бог сваком младом заљубљеном створу, у лицу његових родитеља, натоварио н |
к’о кере сваке недеље.</p> <p>А што се заљубљивало, то се понајчешће и узимало.{S} А кад дође |
а сам,... па опет се стрефи па по некој замакнем за око...{S} Ено баш у Татићевом шору, она Арс |
заједно; једнога је од њих обично увек замењивао поп из суседна села.</p> <p>А шта су радили њ |
е.{S} Изумире разговор дуж целог шора и замењује се лавежом паса и концертом жаба из свију јенд |
, госпоја-Јуло, — смеје се путник, — не замер’те ми, ал’ ви лепо говорите српски; а ја сам већ |
га је попадија често грдила мрзећи га и замерајући му нарочито што је постао непоуздан па неће |
на, друго, на муки великој.{S} Једно ми замерање пристоји; ако послушам њега, касти, један тест |
гру, пијанку и весеље, <pb n="380" /> и замерао му, што је он (Доситеј), иначе тако учен и паме |
ова га крадом по образу. — Сви ви мушки замерате и правите се к’о да вам није право, а опет се |
и вечеру.{S} А младић сирома’, да се не замери ни једнима ни другима, ајд’ и тамо и овамо; па з |
шки... с фронцлама, што кажу, ако не би замерили штогођ? — запита Север.</p> <p>— О, здраге вољ |
оно чему се нико није надао и што би се замерило и самим простим парохијанима кад ураде</hi> </ |
бмане и само Његово Преосвештенство!{S} Замерио ми је само то, што сам се <title>Часловцем</tit |
ињавао би га поп-Спира, — па му није ни замерити, што је тако пис’о.{S} Док сам ја жив, биће ов |
еамтер, па и не знаш, па није ти баш ни замерити! — шали се Нића. — Тако беамтери мешаду; пијед |
замерићу се свету, а око послушам свет, замерићу се њемукана!{S} А увек сам га за живота слушал |
м њега, касти, један тестамент његов, — замерићу се свету, а око послушам свет, замерићу се њем |
о друга сретна браћа његова, обзирао на замерке критичара и држао строго правила „Поетике“</hi> |
оличину свежа хладна ваздуха и сва соба замириса сеном и балегом.</p> <p>Узбунише се сви.{S} Ме |
окак од момака и од девојака; ала ће да замирише од калопера и мајкине душице рогаљ где се вије |
!{S} Ето, кажите сами!</p> <p>А Пела се замисли па ћути; и њој изгледа да је то доиста један фе |
руга већ иде, — рече гласно, па се опет замисли.{S} Познавала је она више господе хирурга.{S} С |
и. — „Не липши магаре?“ А после се опет замисли. — Но, за хируга већ иде, — рече гласно, па се |
вала својим рођеним ушима, па се зато и замислила.{S} Јула је у ћошку плакала, потоком лила-суз |
или сваки за своје уши, па зинули па се замислили а после га питали: „А одакле си ти, пријатељу |
ски“ официр!{S} Тако на једној Меланија замишљено чита, а према њој на другој страни млад медец |
/p> <p>— Па ди је врагу, метнуо! — рече замишљено <pb n="317" /> поп Спира. — Види да није у ћо |
ла дуго на кревету и гледала расејано и замишљено у папучице своје.{S} Дошао јој Шаца много мил |
пут сад доживео!{S} Одмах се прибере и замоли старога <pb n="16" /> Орестију ковача, да држи о |
кажи, штруфле и штикле.{S} Тако кажи и замоли је нека ти уфате и даду њиховог мачка, он је већ |
едељу дана нису видели, јер је гђа Сида замолила Шацу, да се стрпи за ово неколика дана и <pb n |
подуже чекати, јер га је фрау-Габриела замолила да не пуца док је она у авлији, јер каже, да и |
устезала; а стидела се за то јер ју је замолио стари сват (који тога дана има од свију сватова |
А јес’ пољубио господин-попу у руку, и замолио га, да ти опрости, што си се бац’о прашином на |
. Василија, па дошао и стао пред њега и замолио га да га покрсти и преведе у нашу православну в |
ерн-штрудлом.</p> <p>— Баш ћу вас нешто замолити, слатка госпоја-Сидо, па ма се љутили на мене, |
се одјејаније и требник, а попа угаси и замота свећу у добивену цицану иди свилену мараму. (Бил |
је.{S} Брже остави одакле си и уз’о.{S} Замотај к’о што је и било.</p> <p>Домаћин узе појас, ос |
се за све постар’о.{S} Ево вам ово овде замотано.{S} Па кад му склоните онај зуб, а ви му онда |
ко завијена владици.{S} Екселенција узе замотуљак, разви га и погледа.{S} Ништа ја не видим, шт |
— вели Аркадија и предаде му један мали замотуљак. — Ваљ’да га неће успут развијати —</p> <p>По |
ну га себи у џеп, а из џепа извади онај замотуљак што му га даде Аркадија и зави га у завој па |
foreign>-а.{S} И ту му онда предам онај замотуљак са зубом унутра.</p> <p>— Е, па видиш, па им’ |
тога зуба!...{S} Дакле, ја извадим онај замотуљак и опипам га...{S} Осетим лепо тврдо испод рук |
оп Спира да није изгубио онај Аркадијин замотуљак. — „Обешењак паорски“, мислио је поп Ћира, „м |
! — И поп Спира извади брже онај зуб из замотуљка и метну га себи у џеп, а из џепа извади онај |
дере се патак готов на свађу па чујући замуцкиваше домаћиново и мислећи да је неко од живине в |
он седи „о деснују“.</p> <p>— А-а-а, — замуцкује пренеражени поп Ћира, — а-а-а, а шта је оно т |
више да погледају; да не гледају тога — замуцкује љут к’о ватра поп-Спира — то-то-то-тога Ту-ту |
ише у страну.{S} А фрау-Габриела се сва занела слушајући курмахераје накресанога господина Асес |
је мама колико је грло доноси, а она се занела па и не чује него се гуши у сузама и гнушава се |
есма узлелујане трске заноси сањаријама занетог путника, и он будан сања о изгубљеној срећи!... |
.{S} За сада је најновија ствар која је занимала село била та, што кроз који дан долази нови уч |
еког времена често блудиле изван куће и занимале се једном њојзи милом и драгом сликом већ од н |
а крилу, друго и треће седеше крај ње и занимаху се јелом, а четврто, најстарије, беше изашло д |
, то су одмах издекламовали и у правом, занимљивом говору, и не могу участвовати.{S} Не, он је |
; па се онда опет, као крадом од света, занихају и падну једно другом у наручја па се опет љубе |
елегичан шумор и песма узлелујане трске заноси сањаријама занетог путника, и он будан сања о из |
рашки, несташни снови!{S} Какве дивне и заношљиве, шарене и миле слике изаткивате ви зором и ва |
је речено да: добар глас далеко иде, а зао још даље; па за то се о поп-Ћирином мачку више гово |
>Сврши се венчање и сватови се вратише, заобишавши далеко унаоколо, вратише се још бешње но што |
а.</l> <l>У нове идеш дворе,</l> <l>Где заова цвеће бере,</l> <l>И нова мајка стере,</l> <l>Од |
, лети млитави, а кад засвира северац и заокупи мећава, а њима тек онда дође права њихова снага |
свима у кући посвађао.{S} А после опет заокупи једног дана избијати, па не зна шта је доста; с |
>— Та окан’те се ви мене!{S} Шта сте ме заокупили ту! — обрецну се Јула на њ.</p> <p>— Па зар ј |
тек они, они прави.</p> <p>— Та шта си заокупио ту пред дететом?!{S} Јуцо, дете моје, не слуша |
ри.{S} Ал’ видићете само, да ће Баћушка заокупити!..{S} Биће, држ’ не дај!</p> <p>— Боме ако се |
кој шуми, и том приликом <pb n="278" /> заостале му неке ситне сачме и со, па од тога доба је б |
{S} Још да нема онако по мало, кад неко западне у шкрипац, па помагај ча-Нићо,... мор’о би’ баг |
о га је Нића. — Та видиш ли, како ти је запала сикира у мед, па није да је само сикира, нег’ и |
} У здрављу је испушавао.{S} Ајд, одма’ запали једну, а ја ћу да ти исприповедим у кратко.</p> |
кратко.</p> <pb n="325" /> <p>Поп Олуја запали лулу, а поп Спира му исприповеди све. „И тако ти |
тамо на орману... поред штрикераја, па запали...{S} Ови проклети комарци уједају к’о кере... м |
је к’о у рерну... врућина ми је.{S} Па запали мало омана... ено на’ћеш тамо на орману... поред |
да мисли; набије понова лулу, укреше и запали је.{S} И опет пуши, пљуцка и мисли, а од силних |
е то задимани једна! — рече па напуни и запали лулу и стаде пућкати и пљуцкати онако по банацки |
и, нико му се није светио, н. пр. да му запали кућу или одведе чилаше.</p> <p>За то при поласку |
— рече и седе на једну фотељу, — па би’ запалила лулу и наређивала како да брије. „Још овде; ов |
га свата било је опширно, и свеће су се запалиле и вечера постављена а он још није довршио.{S} |
знам, стари курјаче, и зашто си ту лулу запалио и зашто си ме баш кајганом послужио!{S} Ово је |
ћа и ако је ушао у газдашаг и могао сад запалити к’о онај солгабиров стиву лулу, ипак се није п |
и фидибус, па да изгорем.{S} Нећу се ни запалити а камо л’ изгорети.{S} Она ме <hi>’лади</hi> к |
е разгледати по соби. — Та откуд толика запаљена кандила!{S} Гледај само чуда шта га их гору!{S |
крстила се једнако и једнако надгледала запаљена кандила и мењала „дугмад“ и доливала зејтин.{S |
влије се диже густ дим и лиже пламен од запаљене сламе у висину.{S} То се прљи заклано свинче и |
ана који псују ритске комарце што се ни запаљене ватре не боје него насрћу.</p> <pb n="420" /> |
азних нумери, које све није могао ни да запамти него је све то забележио још тамо код куће на ј |
ш Јула редуша, — вели госпоја Сида, — а запамтила је лепо све шта господин гост воле.{S} Она ва |
и неке стихове везе по писму што их је запамтила са медених колача <pb n="36" /> са последњега |
имала времена да лепо посматра госта и запамтила му све и стас и лице и косу и очи и одело и с |
арије Терезије, а врло вероватно, да је запамтило и Сеобу Срба под Патријархом Чарнојевићем; је |
г му баби!{S} И добро је, и не ваља!{S} Запамтио сам добро, кад год је тако родна година била и |
мало и попије.{S} Још нико у селу није запамтио, да је у њој ко коме разбио главу, или да су с |
ви тако мислите!?{S} Та то сам ја онда запао међу све саме непријатеље.</p> <p>— Ју!{S} А зар |
а пијаница, затворио и дућан и чизме па запао у једну биртију већ близу вашаришта, па већ трећи |
мора да каже сирома’; види и сам да је запао међ паоре! — вели гђа Перса.</p> <p>— Питала га м |
асним као сребро, девојачким гласом.{S} Запева ону стару нежну песму:</p> <quote> <l>Радуј се, |
тамо сѣдохомъ и плакахомъ,“</foreign> — запева поп-Ћира раздраган.{S} Затурио се мало у столицу |
и она после неког опирања и извињавања запева старосватица пету строфу:</p> <quote> <l>„Зар та |
а тек ова! — дира је опет поп-Спира, па запева:</p> <quote> <l>„Сјећаш ли се оног сата,</l> <l> |
ли смо ми и ову, — дира је поп Спира па запева:</p> <quote> <l>„О, незлобна голубице,</l> <l>Не |
итеља да прихвати.{S} Кад пусти глас па запева, сви се окренуше левој певници, да виде ко то пе |
аби на очи свој свилен бачки шеширић па запева јасним гласом:</p> <quote> <l>„Јуло рано, та ми |
о баш онако са срца па завали шеширић и запева.{S} Оде глас високо до неба и далеко се разли, м |
.</p> <p>А Шаца узе задовољан тамбуру и запева, онако ради свога задовољства, ево ову песму:</p |
еше као бесни равним бачким путем, а он запева онако за себе, ради свога задовољства:</p> <quot |
грана зелена кад запишти на ватри, тако запева он њену милу песму:</p> <quote> <l>„Теби љубав ј |
је понекад и тамбуру; па кад Јула нешто запева, а он је прати тамбуром.{S} С почетка се Јула к’ |
Богу молити!“ вели јој он, а после тихо запева, <pb n="149" /> тако тихо и тужно, као грана зел |
додаје г. Кипра нотарош, а Совра гајдаш запева: „Сипај, Тино, кроз кецељац вино!“ А они као пос |
Ја знам да кочијаши хоће покаткад и да запевају —</p> <pb n="414" /> <p>— Та... знате... како |
ноћ ради, и тако то траје док петли не запевају, а онда одједаред као да у земљу пропадне.</p> |
ошла пре подне у башту и стала плевити, запевала је по свом обичају.{S} Песма је потекла из нек |
после, већ се толико ослободила, да је запевала баш ону исту песму коју је Шаца малочас ударио |
ма к’о ти!{S} Та која никад у веку није запевала, на данашњи дан мора.</p> <p>— Та имаћеш кад и |
за клавир, да забашури, па засвирала и запевала омиљену папину песму: „Сјајни мјесец иза горе“ |
себи Јула.{S} Сутра дан кад је дошла и запевала, није чула тамбуру да је прати.{S} Сада је вид |
рлу од силне жалости. — Да ми више ниси запевала!{S} Гледај ти то ње само!</p> <p>— Кад не умеш |
а да чује боље.{S} Кад се свршило све и запевало <title>Буди имја</title> и стала делити навора |
чаљем и швигаром.{S} Кад је нови учитељ запевао, сви су се људи претворили у уво а девојке у ок |
е песме, ударио је Шаца у тамбуру и сам запевао:</p> <quote> <l>„Чија ли је тараба,</l> <l>Чија |
рољубив берберски асистенат и није смео запевати.{S} Он је само тихо ударао у тамбуру, тихо као |
ле и пчиоде, енђебуле и паорске девојке запеваше кроз сузе ону тужну песму:</p> <quote> <l>Не ј |
ше у Б** младожењиној кући.{S} Енђебуле запеваше, заплака са гђа Перса а и млада мало, бришући |
>Кад се Шаца скиде с кола и пође у кућу запеваше девојке Бачванке, све родбина Шацина:</p> <quo |
разговарали, само је код попадија нешто запело, нешто ишло ћошкасто.{S} И једна и друга се изви |
јурат из Старога Бечеја, који је нешто запео на <pb n="379" /> егзаменима па сада к’о неки пат |
оби, или се са дедом, који такођер чува запећак, боду и туцају главама к’о овнови и челиче свој |
ко свуд, свуд...{S} Увек ова наша оде у запећак.{S} Та знам је само на балу!{S} Оно има, има <h |
S} Све сама женскадија, све од баке иза запећка па до мале унуке са курјуком од педља, дугачким |
ина у кујни а остарина на банку или иза запећка прича и сећа се лепших дана и друкчијега, бољег |
оплине, — бар око огњишта и око банка и запећка; јер сво ћеретање и кикотање концентрисало се о |
љање и зевање, гунђање и саветовање око запећка и банка.{S} Омладина у кујни а остарина на банк |
отоно и дремљиво као живот какве баке у запећку.{S} И данас је још тако а камо ли пре толико го |
ви.{S} А она, слатко дете моје, села па записала у њу све сосове, цушпајзе и мелшпајзе како се |
а између цифара, које су арапске биле а записане на давно пожутелој табли.{S} И пошто би већ по |
се срцу не да заповедати а у песмарици записано „Није благо ни сребро ни злато, већ је благо ш |
{S} На последњем листу сваки је читатељ записао своје име и примедбу, препоручујући књигу свако |
бикана!{S} Та теби је бар било још дана записато, а не ја да се вучем по свету овако брез тебе, |
врпољиш к’о ђаво на џомби.{S} Кад ме је запит’о шта је и како је било, а ја му онда кажем: да с |
ти суморан и деран!{S} А ја те нисам ни запит’о: певаш ли ти?</p> <p>— Ко?{S} Је л’ ја?{S} А ка |
о га код своје куће.</p> <p>— Дош’о?! — запита зачуђено попадија и седе.</p> <p>— Дош’о к’о што |
е, ма каква била, заустави се!“ — Ај! — запита јачим гласом оне унутри, — ’оћемо л’ мало да одм |
аксију с тим кактусом, куд ћеш с њом, — запита је домаћица која је застала па је гледа а Рокса |
шу да ми држи.{S} А пошто си их уз’о, — запита га мерећи их: — Педаљ и три прста дужине, пет ши |
<p>— Па шта каже онај <hi>паор?</hi> — запита већ мало љутито поп Ћира.</p> <p>— Па то и јесте |
Па јесу л’ послушни бар, слушају л’? — запита путник и стаде љубити децу.</p> <p>— Та добри су |
<p>— А кол’ко сте платили ви за кода? — запита поп-Спира.</p> <pb n="323" /> <p>— Десет сребра! |
ја.</p> <p>— ’хоћу л’ да тражим кола? — запита Аркадија.</p> <p>— А, па да бо’ме!{S} Само се по |
нисте и ви <hi>тукли</hi> с ким гођ? — запита је гђа Габриела.</p> <p>— Нисам, слатка,... него |
што кажу, ако не би замерили штогођ? — запита Север.</p> <p>— О, здраге воље!{S} Их бит’ си; м |
/p> <p>— А ви то канда чешљате перје? — запита Нића, да би окренуо разговор на другу тему. — Ај |
али хаузмајстор па издајете квартире? — запита поп Спира.</p> <p>— Јест, ал’ бар долази <hi>дањ |
оворе за нас —</p> <p>— А шта говоре? — запита озбиљно поп Спира и седе, а устао је био да иде |
арица.</p> <p>— А што ми не хофирате? — запита фрау Габриела одједаред оне око себе кад јој се |
да крсти.</p> <p>— За кога оно рече? — запита неки пут господин попа црквењака.</p> <p>А Аркад |
е?!</p> <p>— Које „лудаје“ милостиви? — запита га зачуђена и преплашена Жужа видећи га онако ја |
о!</p> <p>— А... како стоји, Бога ти? — запита га и погледе забринуто гђа Сида.</p> <p>— Та... |
— Но па како је било, како си прош’о? — запита радознали домаћин кад се нађе насамо с поп-Спиро |
љење.</p> <p>— А како то да разумемо? — запита га Меланија кокетно и стаде се хладити лепезом т |
> <p>— ’Оћемо л’ мало да се одморимо? — запита Пера који је нерадо пролазио поред чарде к’о пор |
ction" /> <p>— Кад ћеш на пут, Спиро? — запита гђа Сида.</p> <p>— Сутра у име Бога, — уздахну у |
p>— А шта је то било, Бога ти, Персо? — запита поп Ћира који се вратио у собу.</p> <p>— „Шта је |
)</p> <p>— Ама шта је то било, Персо? — запита поп Ћира.</p> <p>— Та ништа, за Бога; наљутила с |
уцку каква је?</p> <p>— Коју бештију? — запита поп Спира уморно.</p> <p>— Та ту твоју „слатку“ |
да живиду!</p> <p>— Поп-Ћиру и Спиру? — запита је зачуђено гђа Сока. — А шта је то било?</p> <p |
сам све казала?{S} Шта ћеш да кажеш? — запита је гђа-Перса и формало је преслиша.{S} А то је и |
Епископије. „Шта је, како се свршило?“ запита их познаник. „Је л’ се свршило!“ — „Јесте, једва |
е врагу смеју, мислим ја, а Екселенција запита: „А је л’ ово баш ваш зуб, оче Кирило?“ — Да, Ва |
рста к’о и ми, па баци капу од себе, па запита друге цареве од друге вере (јер он је српске вер |
ба дође с вашара с медљаним колачима па запита: „Ди је мој Рада?“ а ја да кажем: <pb n="411" /> |
опроба перо на нокту од левог палца па запита:</p> <p>— Шта ’оћете и коме ’оћете да пишете?</p |
едан другог ама ни једном речицом да не запита!!{S} Кад су почели званичан посао, један другоме |
и ако јој се срце цепало, намршти се, и запита је озбиљно:</p> <p>— А каква ти је то песма?</p> |
мнији са поп-Спиром, он га напослетку и запита, кад осташе једно кратко време насамо:</p> <p>— |
а помакао“ и лакши јој био, али га ипак запита, пославши Јулу у кујну, шта је и како је прошао? |
у кафану.</p> <p>Чим се умио и очеткао запита путник бирташа Швабу где је поп-Спирина кућа.{S} |
уша!“ — Он понесе само гајде, па кад га запитају: „Куда, Совро?“ а он им вели: „Идем да окопам |
мало само у гитар, јер кад би гђа Перса запитала поп-Спиру за што и он не купи Јули клавир, ова |
.{S} Одма’ би’ се зауставила, па би’ је запитала: „Извин’те, казала би’ јој, ал’ одавно се нисм |
а имате у подруму, заборавио сам да вас запитам! — рече г. Пера.</p> <p>— Па имам тако тридесет |
овај (Тима) једном у врло учтивој форми запитао како се латински каже <hi>„шалај!“</hi> И врло |
руба била кад је он спочетка онако лепо запитао, и желела је, да се само још једаред покаже на |
— грмну поп Спира.</p> <p>— Па извол’те запитати и известити се код Ниће боктера...{S} Он, к’о |
ти и сумњиво завртети главом и зачуђено запитати: „Шта, зар поп-Ћира није имао мачке!?{S} Зар п |
ухо, па чека кад ће је оданде он нешто запитати.</p> <p>— Уф, баш је шмокљан!{S} Баш је пипав! |
е често водили.</p> <p>— А чујете л’, — запитаће је тако једном после подне одмах по Божићу, ка |
куће.</p> <p>— Које добро, Аркадија? — запитаће га овај.</p> <p>— Добро је!{S} Распит’о сам!{S |
анка с кашом.</p> <p>— А где је мати? — запитаће поп Спира.</p> <p>— Ено је код краве.</p> <p>— |
.</p> <p>— А... је си л’ што смислио? — запитаће поп Спира Аркадију после дужег ћутања не могав |
саш њом, куд се, Боже, дела та жена?!“ запитаће неко од укућана.{S} Па на то се навикао већ и |
стојећи и разговарајући се на огради?“ запитаће можда која радознала читатељка, која би — кад |
лице? — осмелиће се Шаца једнога дана и запитаће је.</p> <p>Јула ћути и ради даље.{S} Кратка па |
дије и ћерке им, шта г. Пера и Шаца?{S} Запитаћете радознали читаоци.</p> <p>Г. Пера се одмах д |
же било, фрау-Габриела је није много ни запиткивала, зато је једва чекала да је скине с врата.< |
видим, да ће то све на моју конту да се запише.{S} За тим дозове свога секретара, једног младог |
е, а ја вам нећу ни доћи више никад.{S} Запишите слободно кад ме видите код вас!</p> <p>— Та не |
тако тихо и тужно, као грана зелена кад запишти на ватри, тако запева он њену милу песму:</p> < |
Па кад грунемо: „У јутру рано чим зора заплави, Вожд Новак тајно —“</p> <p>— Но, врло лепо!{S} |
могу к’о одма’ да га познам.{S} А он се заплак’о па каже: „Хе, ко је оданде, одакле ја долазим, |
ладожењиној кући.{S} Енђебуле запеваше, заплака са гђа Перса а и млада мало, бришући сузе шпице |
идела је како се гђа Сида заплакала.{S} Заплака се и Јула и глас је издаде.{S} Свати је разреша |
а сузе им теку низ њихова бела лица.{S} Заплака се и Јула, и гђа Сида и баба Макра; сви бришу и |
> књигу а гђа Сида плетиво, па се и она заплака.</p> <p>— Е, кад би то било истина!{S} Него, те |
— моли је Јула, покри лице кецељицом и заплака се.</p> <p>— Лепо је младић пита, а она се укип |
жу, од малена... па сад... — па се опет заплака прија Сида.</p> <p>— Па не иде Турчину, него оп |
и у плач и покри лице кецељицом.</p> <p>Заплака се гђа Сида; не могаше ништа рећи него остави с |
затим се заплакао и он и црни гавран, а заплакала се и Јула.{S} И мора да је дуго и гласно плак |
своју маму, видела је како се гђа Сида заплакала.{S} Заплака се и Јула и глас је издаде.{S} Св |
је и заслужио.{S} Сад је у пензији.{S} Заплакао се кад су му саопштили и ако је ишчекивао.{S} |
се ја Богу!“</l> </quote> <p>А затим се заплакао и он и црни гавран, а заплакала се и Јула.{S} |
плачем од радости!?</p> <p>И обе прије заплакаше се сад опет од радости.</p> <p>Сврши се венча |
у жилама, срце јој јаче било, образи се запламтели жаром који се једном и никад више у животу н |
ио у руку! — рече и намршти се да би га заплашила.</p> <p>— Нећу, — смеје се Рада који се, сем |
ка у башти на огради, а што је још више заплело ствар и довело до сукоба за који се чак у Темиш |
елу и први приказ његов допао се свима, запленио је све, кажем вам све од поп-Спире у олтару па |
ји је, Бог те пита, с које стране пао и заплео се у грање са којега је лишће давно отпало а реп |
У њој ће већ читатељ наслутити сукоб и заплет без којега је свака приповетка досадна</hi> </p> |
поп-Олује названог.{S} У њој је врхунац заплета који се развијао у Ченеју и Темишвару</hi> </p> |
о побољшали, него су се све више и више заплетали.{S} Пера је редовно сваки дан долазио поп-Ћир |
subSection" /> <p>Ето тако се отпочео и заплетао један роман у поп-Спириној кући на месец и виш |
е и вечеру и разговор при ком је помало заплетао језиком.</p> <p>У том му унеше и сува језика и |
вој већ издаје, — вели му Ракила, — већ заплећеш —</p> <p>— Та није баш ни требало, само сте се |
обешењак, да изврне туђа кола само док запне левчом о левчу!...{S} И после, ’хоће да пије... и |
/p> <p>— Певај, лудо, кад ти стари сват заповеда!...{S} Еј, пусто, што нисам ја на твоме месту, |
авно у романима речено да се срцу не да заповедати а у песмарици записано „Није благо ни сребро |
е дело благога Створитеља.{S} Он је сам заповедио да се тога дана ништа не ради и побожни свет |
и: „Брат-Мијо, не буди <pb n="5" /> вам заповеђено, додајте ми, молим вас, из онога тањира ону |
поп-Спириног села ни једну ни написану заповест Божју није тако свесрдно испуњавао као ову усм |
сувише интимна, и док нису чуле мамину заповест „Ајд’ леж’те“ и тек онда престаде разговор и н |
оданде, него га стане дрека и дерњава и запомагање оданде.{S} Виче за помоћ, а на вику његову л |
ију, а баш ће бити красан пар, и чим се запопи.{S} Да шта ви мислите!{S} Оде брада —</p> <p>— Х |
Е, ти си ме сад, тако рећи по други пут запопио.{S} Лаку ноћ.{S} Чекај само да уништим овај про |
се, наравно, ја држим, мислите временом запопити, зар не?</p> <p>— А па наравно.{S} То је идеал |
атка пауза.</p> <p>— Фрајла-Јулијана, — започе опет Шаца, — јесте л’, реко’, увек тако вредни.. |
авити, он тера своје: „Тера Јела што је започела,“ — вели госпођа Перса. — Дође ми понекад да г |
— викала је гђа Перса мешајући варјачом запрашку. — <hi>Арсеникума</hi> да ти дам, а не ајнпрен |
гра.{S} Отпоче ручак.{S} Поседало све и запремило неких <pb n="385" /> пет столова, два „на гла |
И-јуф!!!{S} Ала сте безобразни! — викну запрепашћена Јула. — Срам вас било!{S} Гледај ти само у |
упљи.</p> <p>— Та шта говорите!! — пита запрепашћено гђа натарошевица.</p> <p>— Да шта ви мисли |
јерку!!!</p> <p>— Јесус-Марија! — викну запропашћено фрау Габриела...{S} Фрау-Цвечкенмајер!!</p |
!{S} Какве су то силе биле!{S} Па какав запт и каква строгост!{S} Каква глава, Боже мој!{S} Е, |
набављане; али пошто је фрајла Јула сва запурена и румена, донела чорбу и ставила је на сто, то |
а види кроз баштенски плот Јулу како се запурила плевећи башту, и да је чује кад пева.{S} Тако |
своју бујну косу на више.</p> <p>— Та и запустила се доста.{S} Како ретко свира, још добро и св |
а.{S} Стари сват нареди да се крећу.{S} Запуцаше бичеви и кола полетеше једна за другим и једна |
ура, за то јој и пребацује гђа Перса за запушач од стакла, који увек заборави у дућану код грка |
{S} Стој!{S} Ти ћеш то заборавити к’о и запушач.{S} Дакле, шта сам све казала?{S} Шта ћеш да ка |
уна глава калфи, зато и заборављаш увек запушаче од стаклета у дућану!{S} Само ти је до анђарањ |
ати ту штанглу! — викну фрау-Габриела и запуши брзо своје хаглих уши. — Знате, страшно сам нерв |
векла</hi>.</p> <p>— Не брини се ти!{S} Запушићу му уста, да ће памтити док је жив кад се са мн |
! — умирује је гђа Гециница. — За Бога, зар између таких људи па да дође до тога?!</p> <p>— Та |
у ме натоварили!</p> <p>— Јао, жалосна, зар има што још и горе?!</p> <p>— Слушај само!{S} Кад о |
и ја прико јего тер’о брез фењера кера, зар би’ данас стао да биднем боктер, па да к’о ники шар |
<p>— Дабоме, — вели Јула.</p> <p>— Шта, зар и ви тако мислите!?{S} Та то сам ја онда запао међу |
је то било тамо, слатка?</p> <p>— Шта, зар нисте чули?</p> <p>— Нисмо, рођена!{S} Та молим вас |
ртети главом и зачуђено запитати: „Шта, зар поп-Ћира није имао мачке!?{S} Зар попина кућа и бог |
е“ —</p> <p>— Мени за љубав, господине, зар нећете? — рече Јула и погледа га усплахирено а црве |
човеку увек више допада.{S} Признајте, зар није к’о што кажем?</p> <p>— Пак-пак? — умеша се па |
о, ја држим, мислите временом запопити, зар не?</p> <p>— А па наравно.{S} То је идеал и мој и м |
ски језик баш <hi>тако</hi> нобл-језик, зар га не би говорила и гђа биргермајстерка Еулалија ка |
воја силна саламура.{S} Зар ја не знам, зар не знам — к’о једна власт, — да си пре три недеље з |
ду!</p> <p>— Па... онако... к’о мислим, зар ти се не досади све тако да целим путем ћутиш?...{S |
принцезу... „Па ко ју је шио?...{S} Ко, зар она!{S} А што сте њој дали кад сав свет зна да она |
д’мо, диж’те се, да идемо.</p> <p>— Ју, зар већ! — зауставља их госпоја Перса.</p> <p>— Па ви’т |
стари сват, — а сад певај!</p> <p>— Ех, зар ми опет не знамо какво је младино певање! — храбри |
крпарим к’о нико мој.{S} Какви сватови; зар је мени до њи’.{S} Него, ето тако, мало њивице мало |
и у ова два будна заљубљена створа?!{S} Зар би њен одговор на песму био слабија песма, само да |
мен мрзости и омразе.</p> <p>— Шта?!{S} Зар онај паоренда и даље да буде парох ту ди си и ти?! |
и као комшије и пароси тако мрзимо?!{S} Зар сам му ја крив, или моје дете?</p> <p>— Или ја? — в |
лостива!</p> <p>— И-ју мене жалосне!{S} Зар толике крофне?!</p> <pb n="6" /> <p>— Хе, хе, из ва |
шки син!{S} Мож’те представити себи!{S} Зар нисте чули какве је муке им’о отац поп-Спирин, док |
</p> <p>— Ето, прво, не зна немецки!{S} Зар то није фелер за једну младу девојку!!{S} Ето, кажи |
p> <p>— Те још како ћу да му очитам!{S} Зар је то лепо, да се ми као комшије и пароси тако мрзи |
, Спиро; а какво те „преко“ наспело!{S} Зар ти није доста било јуче?</p> <p>— А изветрило је то |
и једеду —</p> <p>— Та, знам ја то!{S} Зар сам га једаред чеш’о по лећи!...{S} Тргов’о толике |
} Дакле шта кажеш: фини блед младић!{S} Зар је то прилика за ону њену цвеклу?!{S} Он блед, а он |
голица нос ова твоја силна саламура.{S} Зар ја не знам, зар не знам — к’о једна власт, — да си |
арњева.{S} Знаду то и господа попе.{S} Зар мислите, нису они к’о, на прилику, једни паметни и |
се, то јест, не боји да је пробуди.{S} Зар би мање поезије било у речима Јулиним него у овим г |
и, Бога ми, још више и на ово друго.{S} Зар не?</p> <p>— Та, оно, до душе, тако је —</p> <p>— А |
била Немица,... ал’ са свим је тако.{S} Зар не?{S} Ја само кад морам да се свађам и да псујем к |
шање Јулино није довољно мотивисано.{S} Зар једно младо женско створење — рећи ће они — у тим г |
утник, — баш та песма паде на памет.{S} Зар не знаш коју другу?</p> <p>— Па... овај... господин |
title>), као да му очима хтеде рећи:{S} Зар није тако?</p> <p>— Чудо, госпоја-Сидо,... кад сте |
„Шта, зар поп-Ћира није имао мачке!?{S} Зар попина кућа и богатство, па да буде без таквог једн |
отоич рече, да ти је „после ручка“?{S} Зар после вина, ракије?!</p> <p>— То је беамтерска форм |
недиге.{S} А зар вам нису то казали?{S} Зар нисте то, милостива, знали?{S} Од онда још ја њу не |
.</p> <p>— Па, домаћине, — вели Нића, — зар да вечерам, а прид вечеру зар баш ни чашицу ракије, |
<p>— Нећу, слатка мамо! — вели Јула. — Зар је мени до песме и до певања! — рече и убриса нос ш |
— вели изненађен и обрадован домаћин. — Зар и ти удајеш?{S} А за кога, за кога?</p> <p>— Ех, за |
на послужавник.</p> <pb n="59" /> <p>— Зар толицну чашицу па и њу само до пола? — протестује г |
тарње магле и јутарњег сутона.</p> <p>— Зар већ! — уздахну путник пренувши из својих мисли.</p> |
гђа Сока. — А шта је то било?</p> <p>— Зар ништа не знате? — чуди се гђа Габриела.</p> <p>— Ни |
ни кад не пијем.{S} Верујте —</p> <p>— Зар је баш никад нисте окусили?</p> <p>— Тааа, није баш |
<pb n="411" /> „Рада побе’го од бабе!“ Зар ће то лепо да будне?{S} Ајде, лане моје, ајд’ с кол |
ено равном пажњом, него —</p> <p>— Е, а зар је она сирота крива, — умеша <pb n="119" /> се гђа |
и ману руком. — Тако ми ваљда суђено, а зар сам ја крив?!</p> <p>— Хе, Нићо, Нићо, крив си ти к |
p>— Ал’ молим понизно, господин-попо, а зар ми нисте ви сами дозволили, да још једнога <pb n="2 |
говарала с гђом Соком гркињом. — „Ју, а зар ћете моћи да пустите дете од себе у свет?“ — пита ј |
вац</title>...</p> <p>— Па... овај... а зар то није било...</p> <p>— Та, кад добро промислим — |
уђином да кудим еспап, јербо смо род; а зар је то честита ракија?!{S} Да је то честита ракија, |
да џимрија?</p> <p>— <hi>Фелер!</hi> А зар је Јуца попина под фелером?</p> <p>— А да шта ви ми |
како ми опет не би било по вољи?!{S} А зар попови не певају к’о и други људи?{S} А зар ја не п |
кад сад неће, а да кад ће ђавола!{S} А зар сам ја опет био бољи, кад сам био његови’ година?!{ |
све саме непријатеље.</p> <p>— Ју!{S} А зар смо вам ми непријатељи?{S} Је ли, Јуло, — пита је М |
а?</p> <p>— Рђав, господин-попо...{S} А зар би’ ја седио и злопатио се овде к’о у аришту, — вел |
} Још пре, још много пре, гнедиге.{S} А зар вам нису то казали?{S} Зар нисте то, милостива, зна |
е учиним на жао, уз’о сам и попио.{S} А зар се нисам <hi>нећк’о</hi>?</p> <p>— Е, <hi>нећк’о</h |
попови не певају к’о и други људи?{S} А зар ја не певам у цркви?...{S} Ми, ви’ш, певамо, или уп |
ли, почитајеми, — прихвати домаћин. — А зар сад то ваља што раде ови новији, данашњи ови <pb n= |
>то</hi> — па и Боже помози!</p> <p>— А зар има наопако штогођ још и горе?</p> <p>— Да шта ви м |
мамо, мени је здраво тешко!</p> <p>— А зар је мени лако, рано моја...{S} Ал’ гледаћу што год м |
, што каже Шваба, виршофтер!</p> <p>— А зар си осетио, Нићо! — вели комплиментом задовољни дома |
ари лако и нежно по прстима.</p> <p>— А зар није лепше лице природно, онако к’о што га је Бог с |
, јер ча-Нићу је свак волео.</p> <p>— А зар тако ви пазите на кућу!{S} Ви се задиванили и узанђ |
ему прашта покушану превару.</p> <p>— А зар га је хтео преварити?</p> <p>- Та тужио ме да сам с |
је л’ добро диваним!?{S} Ај?</p> <p>— А зар још ниси вечер’о, Нићо? — пита га домаћин.</p> <p>— |
и мојој се жени имело Јула —</p> <p>— А зар си ожењен већ?</p> <p>— Та, знате, код нас паора ка |
дође овде па да се попаори међ нама!“ А зар би и ми седили овде да не морамо.</p> <pb n="56" /> |
м га за живота слушала, рођена моја, па зар сад да га не послушам!?{S} Еј Лало, Лало!{S} Како ј |
с и довршили.</p> <p>— За име света, па зар се баш тукли!...{S} А који им је ђаво у тим годинам |
т ся мислящiи ми злая“.</foreign> Е, па зар ту човек да не побесни!{S} Персо, он... поп-Спира.. |
јој муве досађују.</p> <p>— Боже!{S} Па зар за то?</p> <p>— Ах, божанствена песма! — вели Пера |
у је срећом у то време добила!...{S} Па зар она супруга!{S} Она!{S} Она!!</p> <p>— Та шта говор |
ола па се дере и брани ногама)...{S} Па зар кад баба дође с вашара с медљаним колачима па запит |
неколико недеља ће бити и свадба.{S} Па зар ти није доста, кад си му, тако рећи, испред носа уг |
једин Господ</foreign>“ каже се.{S} Па зар сад за то да ме каштигује к’о безбожну Содому и Гом |
е трешти од неких трумбета.</p> <p>— Па зар је само моја кућа у сокаку?!!</p> <p>— Е, није него |
сам, да ми ви опет кажете.</p> <p>— Па зар ти одондак фурт ту стојиш?!!{S} О дете, дете!{S} Ај |
ту! — обрецну се Јула на њ.</p> <p>— Па зар ја диваним што зло!?{S} Велим: да вам мало помогнем |
.. а шта би’ и знао с њим!?</p> <p>— Па зар немаш баш никог другог?...{S} А како Аркадија... ка |
ваљ’да већ на удају, а?</p> <p>— Та па зар ниси чула, да се удају обе! — вели јој домаћин.</p> |
а шта правите то <hi>од себе!!!</hi> Та зар не знате те рацке обешењаке паоре, те дивљаке, што |
м се: та јесу л’ то, Боже, моје?!{S} Та зар је у њих стала ова моја садашња рипида?!{S} Како се |
/p> <p>— Та коме ви то диваните?!{S} Та зар ће ми то бити први пут да се погађам!{S} Та умем ја |
к’о кеша бару, ништ не осећаш!...{S} Та зар је не знам; та заједно сам је с мојим Милошем квари |
ама!{S} Остав’те ви то само мени.{S} Та зар сам забадава била у пансионату!...{S} Та залудићу ј |
то није мило, к’о човеку раднику.{S} Та зар сам ја носио кадгођ ове пударске опанке?!...{S} Нег |
има? — пита Пела зачуђена.</p> <p>— Та зар је један, слатка.{S} Не знам ни с кога краја већ да |
, а као за што да не идемо?</p> <p>— Та зар испред носа ти га одвукли па сад нам се смеју и он |
а ћеш!{S} Врат’ се ој!</l> <l>„Из света зар је момче</l> <l>Од <hi>мајке</hi> слађе старе,</l> |
иди, — шта каже госпоја Перса!“...{S} И зар мислите, — окрену се гђи натарошевици, — да сам је |
бре прилике, ето —</p> <p>— А-а-а, тако зар ви знате?! — зачу се још из кујне глас гђе Персе. — |
и Нића, — зар да вечерам, а прид вечеру зар баш ни чашицу ракије, ај?!{S} Макар оне бећаруше.</ |
uote> <l>„Зар тамо куд си пошла,</l> <l>Зар сунце лепше сија,</l> <l>Ил’ цвеће лепше клија?</l> |
<l>„О врат’ се, нево, врат’ се —</l> <l>Зар нису сеје миле</l> <l>Доста ти нежне биле?</l> <l>К |
„А ди је то?“ — „Та Иђош, — каже он, — „зар Иђош не знате?!{S} Та измеђ Сајана и Кикинде, ал’ ј |
„Лаку и благу!“ одговарају с друге. — „Зар тако рано?{S} А штета овако фајн ноћ!“ — „Та било ј |
аросватица пету строфу:</p> <quote> <l>„Зар тамо куд си пошла,</l> <l>Зар сунце лепше сија,</l> |
ја, што кажу, к’о сирома’ један човек, зарадим коју крајцару за порцију; јербо и коњи имаду ду |
кочијашим мало...{S} За ово што од вас зарадим, купићу, мојој Јули фину мараму фердинку...{S} |
ава и Шарги и Пирошу нове чизме од ових зарађених двадесет сребра.</p> </div> <pb n="303" /> <d |
весео па распоређује опет у глави оних зарађених двадесет сребра, шта ће све за њих да купи.{S |
вак има своје једно пословање и, касти, зарађивање.{S} Не може сваки све да ради.</p> <p>— Само |
г члана, који не једе бадава, него који зарађује свој хлеб.{S} Постао је љубимац бабин и неће в |
} Одмах за њом крену се и снаш’-Пела па зареди по комшилуку.{S} Она није ни улазила у куће, нег |
акле, штрикерај у корпицу па полетела и заредила по кућама и сокацима.{S} Прво је отишла гђа-на |
има ни другима, ајд’ и тамо и овамо; па заређ’о из једне куће у другу к’о нека комесија.{S} А о |
њих има доста, али мало их има који их зарезују у што.{S} Сокак или авлија, то је све једно, у |
Ако остане поп Пира у животу, неће се, зарек’о се, смирити, док поп Спира не скине и браду и б |
Главе, и опет није долазно три дана, и зарекао се, да неће никад више доћи, ни Бога јој назват |
се толико пута <pb n="102" /> у љутини зарекао да ће га свега секиром разлупати или га продати |
и још жив био, ма да се једна комшиница зарекла пред кандилом, у коме је горео најчистији бараб |
не знате шта је доста; ви онда формално заробите човека!{S} Ај’те, децо, доста је било ћеретања |
А иначе, он се и не мисли овде на селу заробити и оковати, него чека само то, да му умре нека |
говарају се и опет пију.{S} Поп Ћира се заруменио, па не само да он пије него и сам налива и св |
а доскорашња другарица Меланија.{S} Њен заручник је по ваздан био код ње.{S} Чим сврши школске |
на част вам!{S} Ајде, дакле, у здравље заручника.{S} Спаси Бог.</p> <p>Куцнуше се.{S} Поп-Ћира |
о, — вели домаћин: — У здравље родитеља заручницина!</p> <p>Куцају се.{S} Поп-Ћира искапи и сад |
тим узе позитуру, па настави: — Е, па, засад нек ти се на овом прође; што си натруков’о банки, |
дође на плот, да му одговори, да је она засад татина и мамина, а оно одономадне да је у љутини |
} Све је лепо намештено у кући (то јест засад још у глави) само су у неприлици с једним широким |
опали и сви ожалили и цвећем им гробове засадили, а њих спевале паорске девојке: како су се вол |
зиму јер су, кажу, лети млитави, а кад засвира северац и заокупи мећава, а њима тек онда дође |
дмах скочила за клавир, да забашури, па засвирала и запевала омиљену папину песму: „Сјајни мјес |
а се у посао кад се наједаред трже, јер засикта стари гусак иза њених леђа на госта који се (по |
ознали!{S} Из једног сокака... — рече и засја јој суза у оку. — Па за што да се срдимо...</p> < |
о се у свима кућама о том збитију.{S} А заслуга за то припада гђици Габриели.{S} Она је била ка |
</p> <p>— Управо, — вели домаћин, — сва заслуга има се приписати вашој поштованој супрузи, госп |
<pb n="33" /> <p>Што је сад боље, то је заслуга старога учитеља који је био и учио.{S} Мало ко |
даље трагати и њушити — па није толико заслуга ни госпођа-Персе ваше супруге, кол’ко ваша, <hi |
поп Ћириница. — Нема ту никаквих других заслуга, <pb n="15" /> него певао пред Његовом Екселенц |
аже, јер је свака присвајала за себе ту заслугу да је она прва сазнала па оној другој казала.{S |
гођ учини какву лудорију, а он, уместо заслужене каштиге, получи незаслужену награду!{S} И сад |
а друго, слатка моја.{S} Сад ако сам ја заслужила црвен појас, то је и господин Спира! — заврши |
свет, ако тај грубијан не повуче што је заслужио!{S} Идем, Ћиро, куд ме очи воде а ноге носе, и |
гђа Перса. — Је л’ получио онај што је заслужио?</p> <p>— Све, све сам точно по инштрукцијама |
здаље куди свога Милоша и вели, да није заслужио такву жену к’о што је она! и то иде све тако, |
Нићу почастио, а овај је то, Бога ми, и заслужио, јер је тога вечера нарочито дош’о био Пери То |
дам, а не ајнпренсупе, к’о што си га и заслужио!... <hi>Она</hi> протиница пре мене!...{S} Исп |
по носу, к’о што је већ неколико пута и заслужио то, он још одликован!...{S} Тек штогођ и од Ек |
нзију и ишчекивао је, а Бога ми ју је и заслужио.{S} Сад је у пензији.{S} Заплакао се кад су му |
а благочестија!{S} Та већ само је за то заслужио, да буде обријан, што увлачи <hi>унијатске књи |
напред да се чувам!{S} А чиме би’ ја то заслужио?</p> <p>— Па ето тиме...{S} Ако будете, то јес |
— А, не, не, ја мислим то ако, то јест, заслужите.</p> <p>— Па онда молим вас рец’те ми напред |
Габриели) пасирао тај малер.{S} Тако се засмејала, да је формално пала госп. Перзекутору у крил |
и леже у кревет, али не склопи ока и не заспа целе те ноћи.{S} А и што ће јој спавање и сан, ка |
ну руку, склопи своје вазда будне очи и заспа по други пут.</p> <milestone unit="subSection" /> |
оде?</l> <pb n="383" /> <l>Или ће рећи: заспала Јула?...</l> <l>Твоја ће мајка пред двор изаћи, |
Еј, несрећо чупава, та ти си на ногама заспала.{S} Само да ти је да чмаваш, не начмавала се, л |
и швалерски жмиркају с неба амо доле на заспало село и буднога Шацу у њему, који се журно упути |
чају да броји звезде на небу (да би пре заспао), изброја седам осам звезда па захрка јуначки и |
и пече крадом лукумиће, кад сви по кући заспе, и части се са себи равнима, да се послужим сопст |
ја њега к’о и себе.{S} Кад тај једаред заспи и захрче, може му слободно поред кревета сто и је |
чи, па спавај.{S} А ако баш не можеш да заспиш, а ти се учини к’о да спаваш, то је бар лако.{S} |
косом <pb n="113" /> и разастртом <hi>„Заставом“</hi> и <hi>„Даницом“</hi> на столу и удовице |
ух, ух!{S} Идем, идем! — рече и пође па застаде. — А шта је било даље?{S} От’ш’о си дакле празн |
к’о на чудо, нек...“</p> <p>И уједаред застаде и гђа Перса која је говорила и поп Ћира који се |
огу на потегу да се попне у кола; обоје застадоше као окамењени, јер обоје спазише у колима поп |
етајући по соби, па од времена на време застаје, брише порцулан кецељом, гледа поп-Ћиру с леђа |
ецељицом, а гђа Сида се шетала по соби, застајкивала код прозора и гледала без икаква интересов |
иву лулу око камиша и шета се по соби и застајкује сваки час; размишљава, гледа у штукатор или |
ћеш с њом, — запита је домаћица која је застала па је гледа а Рокса се клања дремљиво. — Еј, не |
ему, који се журно упутио па на једаред застао.{S} Чуо је неке кораке из даљине, па се склонио |
само страшно изгрдила!{S} Сад се ваљда застидио, па отишао у други крај баште, а уши му се, — |
оног Мартоношанина (вранца) и коре их и застиђује њиме те они повуку боље.{S} После три сахата |
ватови.{S} Сав ноблес тога места био је заступљен.{S} Била је чак и варошка музика за окретне и |
де ’ладне!“</l> </quote> <p>И одједаред засузише очи и старом и младом а највише другарицама Ју |
олме.{S} Подухнули већ и ноћни ветрови, заталасало се оно бескрајно тршчано море у риту и тајан |
укућана га испрати до авлијских врата и затвара их за њим, па се журно врати у топлу собу.</p> |
бити, па нек ме причека дотле.{S} А ви затварајте <pb n="287" /> рано капију и одма’ пуштајте |
е за сутра.{S} За тим још чујеш како се затварају авлијска врата и како чупави зељов вуче ланац |
товима а Меланија је увек носила хаљине затворене боје.{S} Јула је радо проводила време у башти |
више нема! — рече Меланија и попрети му затвореном лепезом.</p> <p>А за тим се разви врло жив р |
шљају перје.{S} Баба по неки пут зевне, затвори очи па изгледа к’о да спава, али још једнако че |
т ту стојиш?!!{S} О дете, дете!{S} Ајд’ затвори... доста је... накупиће се комарци опет.</p> <p |
ата, која је домаћа чељад заборавила да затвори.{S} Псује домаћин заборавне и несавесне млађе и |
!{S} Топло ми је здраво, — рече Јула па затвори прозор и леже у кревет, али не склопи ока и не |
часни те, дете!{S} Па што га ниси одма’ затворила?</p> <p>— Па чекала сам, да ми ви опет кажете |
, а Ника чизмар, древна једна пијаница, затворио и дућан и чизме па запао у једну биртију већ б |
жње; да је отворио очи за чисто злато а затворио уши сиренским гласима — било би све друкчије.{ |
тила и донела мачка кога одмах однеше и затворише у „шпајз“, одмах је салетеше с питањима и мај |
ишао по Шацу и однео му црвену пошу.{S} Затекао га је у дућану баш кад је Шаца туцао кудељно се |
визитацију по својој епархији, па није затекао на време поп-Спиру на дужности.</p> <p>А то је |
> тако стрефило да је и њу и ћерку гост затекао у послу, знала је она да је ово учен човек, па |
сретним случајем, што је баш при послу затекао Јулу.</p> <p>— Баш красан, фајн млад човек! — в |
и кад је једном банула у Жужину собу па затекла тамо једног курмахера Жужиног где седи, па се н |
ни ветар с опаклијом, па да ме ви нисте затекли у цркви, па сте се ви сами онда попели на звона |
сле ручка одмах отрча преко пута, да их затекне за столом; да на лицу места види ефекат, који ј |
укла, а одатле девојачкој кући, где све затекну у свечаном оделу.{S} Тетка Макра је хтела као с |
а уђе унутра у кућу газда-Пере и баш га затече у кући где седи у ходнику па круни кукуруз.</p> |
ничарски сокак.{S} На авлијским вратима затече Пелу Леке кабаничара жену, нешто љуту где грди ш |
е.{S} Таман је завршио а уђе поп-Ћира и затече их у смеху.{S} Смејали су се обојица тако слатко |
ата дотрча Аркадија поп-Спириној кући и затече попа код куће.</p> <p>— Које добро, Аркадија? — |
лико је данас пало у тас. <pb n="93" /> Затим је похвалио Херуфику, а учитељ опет предику.</p> |
рендише што.</p> <p>Сви се насмејаше, а затим настаде опет тишина.</p> <p>— Бога ми, већ дванае |
пци или какво ће време сутра бити.{S} А затим опет седне.{S} И опет се мењају тањири, доносе чи |
из друге баште се зачу најпре тамбура а затим и песма:</p> <quote> <l>„Еј, да је мени лећи па у |
l>Молићу се ја Богу!“</l> </quote> <p>А затим се заплакао и он и црни гавран, а заплакала се и |
ћи и <hi>ја вас</hi> понудити!</p> <p>А затим јој је приповедао, држећи је за руку, како је он |
!{S} Једва за дуван и сланину!</p> <p>А затим стаде зевати.</p> <p>— Ха-а-ај, хај-хај! — зева и |
дотериваше косу и одело на себи.</p> <p>Затим чује неке кораке, али се још никако не осврће, не |
предметима, о силним зорама које су га затицали крај књиге, о испиту, о тешкоћама на њему, или |
променада!{S} И нико их жив није знао и затицао сем баба-Макре, а и она је, сирота, била и слаб |
-Габриела је није много ни запиткивала, зато је једва чекала да је скине с врата.</p> <pb n="21 |
и ако је то госпођа попадија говорила, зато ипак не треба нико да помисли, да су се они, не да |
сав писаћи прибор, да то верно нацрта, зато моли читаоце, нека се потруде па нека то они сами |
ин асистент“!{S} Теби пуна глава калфи, зато и заборављаш увек запушаче од стаклета у дућану!{S |
ву кукурузу не може да нашкоди суша.{S} Зато се и говорило по селу, кад неко за нешто не мари: |
амбуру.</p> <p>Али свега тога не би.{S} Зато стаде сама певуцати тихо кроз зубе неку песму а не |
к малих сокака има, а сви су широки.{S} Зато ни један није калдрмисан, а није никада ни био.{S} |
} А толико сам се уздржав’о!{S} Но, ал’ зато ипак не треба се предавати очајанију.</p> <p>— А ј |
а, — није то сваком баш ни дато!{S} Ал’ зато је требало имати доброг учитеља, а ја сам га баш и |
, него је моје чисто срце награђено, па зато је тако одскочио, да срце покрије и одликује.{S} Т |
а гођ штета у кући, то је к’о свето; па зато, ето, дођо’ да видим, да није пукла славина, ил’ д |
ш фајн нос, тане му госино!</p> <p>— Па зато га и негујем и тимарим к’о госпођа перзекуторовица |
а прождрљивост њихових крава.{S} Али је зато и било свашта.{S} Било батина, па, богме, и разбиј |
је веровала својим рођеним ушима, па се зато и замислила.{S} Јула је у ћошку плакала, потоком л |
СЕДАМНАЕСТА</head> <p> <hi>Која је само зато постала, што би иначе Глава Шеснаеста порасла као |
Она вели, да га је поп-Спира добио само зато што је једанпут у једном ужем друштву певао пред Њ |
од Владике каже, да је Пентикостар само зато, што је то већа књига па к’о вели и посљедице мора |
еднога су оне саме међу собом звале <hi>Затрацени</hi>, а другога <hi>Шецко-Једно</hi>.{S} А та |
оним другим разговара и одмах псовао: „Затрацени!“ а други није био такав, него коју прво нађе |
м <pb n="363" /> на сокак своме каплару Затрацену и Ержи која је опет била са својим капларом и |
одножје стигне као огромна лавина, која затрпа читаве куће — тако је и тај глас од јутра до у в |
од јутра до у вече нарастао и формално затрпао поп-Ћирину и поп-Спирину кућу!...{S} У вече у к |
ала и ја душу моју изгубила!“ па се све затрчава од врата <pb n="162" /> кревету, седа јој на г |
oreign> — запева поп-Ћира раздраган.{S} Затурио се мало у столицу, па пустио глас а диже обрве |
рис од миришљава сапуна и помаде па тек затутњи каква босонога на капију и нађе баш онда да зов |
нам милостивог господина с пута.</p> <p>Затутњила Ержа онако босонога и отвори капију кроз која |
рит с високом трском, још мало па ће и заћи, а Рада тера једнако своје бесне коње.{S} Превезли |
вели фрау Габриела.</p> <p>Ту гђа Перса заћута са свим.{S} Ваљ’да се сад и сама уверила, да мож |
ављало и играло, а баш кад су ове ушле, заћутало се.{S} А заћутало се за то, што се невеста Јул |
баш кад су ове ушле, заћутало се.{S} А заћутало се за то, што се невеста Јула стидела и устеза |
то, па неће да избија по неколико дана; заћути као да се са свима у кући посвађао.{S} А после о |
о; па се или усићи и на крај срца је па заћути као каква пакосна свекрва; или се рашћерета па л |
он тера своје.{S} Кад му дођу лутке он заћути; девиза као да му је: „Све ил’ ништа“, па неће д |
оме се и тата одљутио мало, а и мама се заузела и умиривала га спомињући му из давних времена н |
но морала и сама госпоја Сида умешати и заузети за њ. „Срам вас било, бећари једни, грдила би и |
пробудио, обешењак један!</p> <p>У том заурла поп-Ћирин пас не трпећи као и сви у његовом роду |
ад прођеш поред биртије, ма каква била, заустави се!“ — Ај! — запита јачим гласом оне унутри, — |
посла и пеглања сукања.</p> <p>— Ехе, — заустави се бојтар и уздахну — што кажу:</p> <quote> <l |
} Тек сретне тако неку на сокаку, па је заустави. — „За име Бога, <foreign xml:lang="de-Cyrl">у |
а к’о нека балска лепеза; да је ду’неш, зауставила би се негде на тараби или на багрему, како ј |
амо ону дебелу бештију.{S} Одма’ би’ се зауставила, па би’ је запитала: „Извин’те, казала би’ ј |
чак на вашаришту, па ту се тек зачуђен зауставио, и питао у себи: откуд он чак ту?!{S} За тим |
низ брдо, — и ко ће сад пред то стати и зауставити?!</p> <p>И једна и друга попадија једва је ч |
ира јетким и дрхћућим гласом ословити и зауставити.</p> <pb n="185" /> <p>— Ама... оче Спиро, ’ |
дно богатство, па не знаш где пре да се зауставиш оком и погледом!{S} Домаћин и гост се заустав |
уку боље.{S} После три сахата путовања, зауставише се кола пред једном нахереном и чупавом чард |
ш оком и погледом!{S} Домаћин и гост се зауставише на авлијским вратима па се нешто разговарају |
госпоја Сидо, та ман’те се комендије! — зауставља је поп Ћира.</p> <p>— Та, пустите је! — вели |
е се, да идемо.</p> <p>— Ју, зар већ! — зауставља их госпоја Перса.</p> <p>— Па ви’те да нас ва |
и спремате?{S} Та остант’е на вечери, — зауставља гђа Перса Перу.</p> <p>— А не, доћи ћу ја већ |
да иде.</p> <p>— Та сед’те још мало, — зауставља је гђа Сока испраћајући је до авлијских врата |
показао многе и интересантне ствари.{S} Заустављали су се код неких касапница од којих је црква |
да примети и сви се кренуше поред свег заустављања гђа Сидиног.{S} Гајдаш је отпратио најпре г |
м па је изгледала к’о Исус Навин кад је заустављао сунце да не седне, — хеј, та што <hi>нама же |
а у селу икоме, на пример, прао главу и заустављао крв Недељом пре подне.{S} Такви се случајеви |
се, па кад јој он донесе лопту а она му зафалује а све преврће с очима и стисне га за руку.{S} |
памет, а да ти докажем, да сам те се са захвалношћу сећао, — рече поп Спира и извади из бунде и |
ли је теши, да ни то неће дуго трајати; захваљује јој што га се сећа и чешља онако како се њему |
ке...{S} Само једну чашицу.</p> <p>— А, захваљујем лепо.</p> <p>— Ама само једну.</p> <p>— Не, |
ову их ови из великог кола, они се лепо захваљују али неће, изгледа очевидно к’о да хоће да су |
ци ракију и вино.{S} Бирташица и бојтар захваљују и љубе поп-Спиру у руку.{S} Они одлазе, бирта |
, суше иа банку поред вруће пећи, а ова захватила пола собе па изгледа као чивуцка арендаторска |
ти — много старије, сад већ и лети, чим захладни, носе ботуше.{S} Једна по једна способност их |
е заспао), изброја седам осам звезда па захрка јуначки и тај „последњи Мохиканер“ из данашњих с |
ворац одредио ноћ за одмор и спавање, и захркао је и није приметио кад је Шаца савио у попин со |
к’о и себе.{S} Кад тај једаред заспи и захрче, може му слободно поред кревета сто и један топ |
знам шта је са мном, каже, кад једаред захрчем.{S} Могли су ме, каже, слободно упрегнути и у ш |
оп Ћира свој извештај, — пољубимо се на захтев Његовог Преосвештенства...{S} А зуб задржи ђакон |
амо онај навећи... — рече и пружи му на захтев оно најмање.</p> <p>Путник га узе у кола и пољуб |
а има од свију сватова највише права да захтева), да му отпева ону његову песму, ону коју он и |
</hi> сам и ја, и сваки који зна шта се захтева од једног доброг романа.{S} Али има верујте и к |
лепше је да дође једна серенада, а тако захтева и логика догађаја.{S} А Јула ће га чути једина |
споден на водах</title>“, а за тим само захтева и изволева.{S} Једе ревносно и залива још ревно |
мер, какав богатији умро, и породица му захтевала, да га огласе сва звона и опоје оба попа; то |
не људе и био увек међу пренумерантима, захтевао је да се што више књига поред њега налазе.{S} |
и незалечена.{S} И како се онда и могло захтевати, да пружи руку или чак и да прими руку пружен |
25" /> то ће сам Бог знати, шапћу па се зацене од смеја, наслоне се једна на другу, па се њихај |
н!“ А кад се одобровољи, а он се најпре зацени као да хоће да кашље.{S} Колико је само пута ноћ |
е Бога.</p> <p>— Ама ти си, Петре, тако заценио, к’о да си ти сам у селу.</p> <p>— Па, господин |
о што сам те научио.{S} Не попушћај шта зацениш.{S} Сад је твоја берба.{S} Само... — опомиње га |
е ли ви како нам се спрема од Бачке?{S} Зацрнили облаци! — вели поп-Спира.</p> <p>— Таман за ку |
ј“ а после те песме и једне мале паузе, зачу се из поп-Спирине баште — као кад певница певници |
—</p> <p>— А-а-а, тако зар ви знате?! — зачу се још из кујне глас гђе Персе. — Видиш ти то њи’ |
ге накуповане ствари.</p> <p>— А а а! — зачу се из свију грла.</p> <p>— Но, па како, како?{S} А |
је још за легање!“</p> <p>— О, о, о! — зачу се из поп-Ћирине куће, кад ступише у собу. — Каква |
{S} Па опет, како јој је мило било, кад зачу из баба-Макрине баште тамбуру!{S} Јули је тако мил |
берберска!?</p> <p>А из друге баште се зачу најпре тамбура а затим и песма:</p> <quote> <l>„Еј |
да се прочитао, а из поп-Спирине баште зачу се најпре (очевидно форме ради) нека старинска пес |
/> у олтару (јер је његова чреда била) зачуди се кад чу неки нов непознат му глас па приђе Сев |
ад се господин попа по мало, Бога ми, и зачуди, кад му тако дође Аркадија црквењак, па га позов |
„Та гле поп Спире!“ — сви су се просто зачудили и питали:{S} Откуд сад он да говори, кад он то |
равославну веру, — не би се заиста више зачудио поп-Спира, него сад кад је ово чуо.{S} Гром, пр |
ан села, чак на вашаришту, па ту се тек зачуђен зауставио, и питао у себи: откуд он чак ту?!{S} |
ви враг!{S} А ди су крофне?! — пита га зачуђена домаћица.</p> <p>— Хе, хе, појео их, милостива |
>— Које „лудаје“ милостиви? — запита га зачуђена и преплашена Жужа видећи га онако јаросна.</p> |
а!{S} А какав то фелер има? — пита Пела зачуђена.</p> <p>— Та зар је један, слатка.{S} Не знам |
а, него се наслонила на мотику па гледа зачуђено око себе по дрвећу као да их призива себи за с |
д своје куће.</p> <p>— Дош’о?! — запита зачуђено попадија и седе.</p> <p>— Дош’о к’о што је и о |
</p> <p>— Поп-Ћиру и Спиру? — запита је зачуђено гђа Сока. — А шта је то било?</p> <p>— Зар ниш |
овде стати и сумњиво завртети главом и зачуђено запитати: „Шта, зар поп-Ћира није имао мачке!? |
свакојако</hi>.</p> <p>— Охо! — узвикну зачуђено и увређено поп Спира па остави шешир. — Само к |
ко своје мало подуже кежње кецеље и кад заџака оно његово: пак-пак?</p> <p>Поред гусака било је |
Ај, шта велиш; је л’ добро диваним?! — заџакао Ника, па све јечи кућа, па се смеје и оставља б |
лне друге слике.{S} Неки солгабирови са зашиљеним и трговци са опуштеним брковима; неке бабе са |
етла, да га само не заборавим!{S} Морам зашити ове проклете џепове, сто џепова а ни у једном ни |
Јула.</p> <p>— Бог ти помог’о, дете! — зашишти оданде баба Макра.</p> <p>— А шта радите то, сл |
не тера!{S} Па зашт’ да идем?{S} Је л’, зашт’!{S} Ко је <hi>од добра</hi> још бегао?</p> <p>— Д |
’ нико ме, фала Богу, ни не тера!{S} Па зашт’ да идем?{S} Је л’, зашт’!{S} Ко је <hi>од добра</ |
pb n="14" /> <p>— Хе-хе! „Зашто?“ Како: зашто? — одговара му поп-Спира, — па где да стоји?{S} Њ |
/hi>, а поп-Спира <hi>Поп-Кеса</hi>.{S} Зашто су оног првог прозвали поп-Хала, чули сте, а зашт |
„наравно“!?{S} А, таман посла!</p> <p>— Зашто за Бога?</p> <p>— Па тако ето, не шикује се то ва |
!</p> <p>— Поп Спира!{S} Ју, жалосна, а зашто?!</p> <p>— Па због младожење... господина Пере.</ |
ог првог прозвали поп-Хала, чули сте, а зашто овог другог поп-Кеса, чућете.</p> <p>Овај несретн |
ворски а друго наш беамтерски нос!{S} А зашто нас и плаћаду, нег да га свуд забодемо!{S} Ај, је |
p>— Извол’те, господин-попо!</p> <p>— А зашто си се ућут’о?</p> <p>— А шта могу и смем да диван |
иш!{S} Нећу те, боме, ни ја.</p> <p>— А зашто, Нићо, роде?</p> <p>— Та им’о би’ само бриге а ас |
и ти?{S} Како би нас назв’о.</p> <p>— А зашто да га ја баш питам? — вели Јула збуњена и румена. |
за то, па ће му тек рећи:</p> <p>— Ама зашто вам, господин-попо, не стоји тај појас на своме м |
коло, па да игра нуз мене!</p> <p>— Па зашто је онда ниси одма’ уз’о?</p> <p>— Хе, та уз’о би’ |
ешите душу.{S} А да бо’ме, кад не знате зашто је све то.{S} Мени у <title>Рожданику</title> то |
мисли: „Знам те, знам, стари курјаче, и зашто си ту лулу запалио и зашто си ме баш кајганом пос |
и курјаче, и зашто си ту лулу запалио и зашто си ме баш кајганом послужио!{S} Ово је баш оно шт |
задржи ђакон код себе.{S} А знам већ и зашто га је и задрж’о!</p> <p>— <hi>По-пољубите се!</hi |
се помирили! — кликнуће читаоци.{S} Али зашто је поп Ћира мало покуњен и узбуђен, а поп Спира в |
е месту?</p> <pb n="14" /> <p>— Хе-хе! „Зашто?“ Како: зашто? — одговара му поп-Спира, — па где |
on" /> <p>У том дође и г. Пера у село и зби се оно што је читаоцима већ из ранијих Глава познат |
и над уснама као ивица или стреја добро збијеног и управљеног крова од трске.{S} Беше то осмех |
е на овом последњем (то јест поп-Ћири), збиле оне речи од пословице која вели: „Ја босиљак сије |
поја Сида. — Ко би то и помислио!...{S} Збиља, кад споменусте ручак, — рече и окрете се попу, — |
>— Сећаће ме на <hi>вас</hi> —</p> <p>— Збиља, господин’ Петровић’, — прекиде га Меланија, — зн |
огу, онај вам и не избива из куће.{S} А збиља, господар-комшија, а откуд сте ви то постали хауз |
ака приповедало се у свима кућама о том збитију.{S} А заслуга за то припада гђици Габриели.{S} |
лот натуралну; осим рајс-пулфера знате, због ветра, и на лице ништа не мећем —</p> <p>— А, па в |
ак <hi>људи</hi>, па нису!“</p> <p>Ето, због тога ме и мрзи да држим коње и кола, — вели поп Сп |
ји толико викаше поп-Ћириница.</p> <p>— Због песме, ни због чега другог! — говорила би госпођа |
се изгуби у мраку проклињући ту „свађу“ због које се губе сукње и хозлице.{S} Одмах за њом крен |
м.{S} Колико сам се пута сита наплакала због тога.{S} Увек ми пребацује мој супруг.{S} Једаред |
шила, док јој мама још једнако праскала због Меланијиног успеха.{S} Пребациваће писцу, да није |
им ексерима са врховима горе поређанима због лопова а још више због Мађарице слушкиње.{S} Пред |
!{S} Ју, жалосна, а зашто?!</p> <p>— Па због младожење... господина Пере.</p> <p>— Па ми у овом |
... ал’ тек... к’о мислим да... не мора због тога баш тако! — чуди се гђа Сока. — Та и досад је |
к’о људи треба да смо паметнији.{S} Та због њих смо, што кажу, и царство наше изгубили.{S} Ајд |
и? — поправља је госпоја Сида мало љута због споменуте дебљине.</p> <p>— Та да, путер-крофне, у |
иду једна другу, него се секираду а све због будућега зета.{S} Е, сад ко је томе крив, питам ва |
тила, да није к’о некад.{S} А то је све због оног младића, младог господина Пере, што је сад уч |
Спира очима да га не види; и једнако је због њега било речи у кући с госпоја-Сидом, која је, ка |
горе поређанима због лопова а још више због Мађарице слушкиње.{S} Пред кућом ред багрења и два |
тељ. — А и онако, поњамо ми то већ... и због слова сте мало возбуђени —</p> <p>— А, господине, |
ндрокаш сајџија кога су били притворили због крађе приликом просјачења па га поп-Ћира спасао од |
е поп-Ћириница.</p> <p>— Због песме, ни због чега другог! — говорила би госпођа Ћириница, кад г |
ете, немојте се ту снебивати и женирати због промене, моја кућа и господин-Спирина кућа то је ј |
а!</p> <p>— Па ваљда се сад нећемо тући због њега?!...</p> <p>— Па ваљда да останемо флегматичн |
е већ из четврте „Латинске“ био истеран због атеизма у неком виду, и онда шта ће с њим,<pb n="1 |
годаривали и извињавали се Бог зна како због деце им која имају, хвала Богу, шта да једу код ку |
д би испекла на ватри, не би ми шкодило због кашља проклетог...{S} А и мало кожурице... знаш да |
, рано.</p> <p>— Фала Богу, кад је само због тога! — рече Јула у себи а после додаде гласно: — |
југледније му место дају за столом, јер због сватова је ваљда и постала она реч: „Триста, без п |
мора ми се она од-дурити!{S} Е, па сад, збогом! — прашта се поп Спира са свима и одлази са поп- |
ка, и сувише сам се задржала.{S} Дакле, збогом!</p> <p>— Та, та, фрау-Габриела, та шта вам се т |
е поп Спира излазећи из кујне. — Дакле, збогом, домаћине, и фала ти баш од срца, — рече поп Спи |
вели фрајла Меланија.</p> <p>— Збогом, збогом! — вели једна другој — Лаку ноћ!{S} Пријатно спа |
сад збогом, снаш’-Пело.{S} Журим се!{S} Збогом!{S} Збогом! — рече па се пожури, ал’ се наједаре |
снаш’-Пело.{S} Журим се!{S} Збогом!{S} Збогом! — рече па се пожури, ал’ се наједаред саплете н |
дом не може човек никад заборавити.{S} Збогом!</p> <p>— Та није баш онако к’о што је требало, |
него се рукова, скиде шешир и рече:{S} Збогом! и кочијаш потера коње.</p> <p>Одоше кола с путн |
прође,“ вели фрајла Меланија.</p> <p>— Збогом, збогом! — вели једна другој — Лаку ноћ!{S} Приј |
ом,— рече фрау-Цвечкенмајерка.</p> <p>— Збогом, слатка, нећу да вас задржавам, а и сама сам у п |
ра седе с десне до њега.</p> <p>— Е, па збогом! — веди поп Ћира из кола.</p> <p>— Срећан пут! — |
ине с врата.</p> <pb n="213" /> <p>— Па збогом,— рече фрау-Цвечкенмајерка.</p> <p>— Збогом, сла |
искобељати, — знам ја њега!...{S} Е па збогом.{S} Па паз’те на кућу.{S} Ако дође Лоренц Чифути |
, за Бога, шта чујем!</p> <p>— Е, а сад збогом, снаш’-Пело.{S} Журим се!{S} Збогом!{S} Збогом! |
, доћи ћемо! — прошапта путник. — А сад збогом! — рече потресеним гласом и пружи јој руку и рук |
година.{S} Хехехе!</p> <p>— Да није <hi>Зборник?</hi></p> <p>— Није, није ни то... ајде да те н |
, али га матори гусак нападе и још више збуни сиктањем својим.</p> <pb n="54" /> <p>И Јула се з |
.</p> <p>— Молим вас, немојте да вас то збуни ни најмање, господине, — вели му гђа Перса, — ви |
— одговори Јула која се брзо исправи, а збунила се па у рукама једнако држи једно лепо жуто гуш |
својим.</p> <pb n="54" /> <p>И Јула се збунила још више и спусти на земљу оно гушче.{S} Обоје |
скусни поп Спира којега ни најмање није збунило позивање г.{S}-Перино на конштрукцију.{S} Волео |
n="64" /> сасвим умесно, али писца неће збунити, јер има готов одговор на то.</p> <p>Имали су и |
А зашто да га ја баш питам? — вели Јула збуњена и румена. — Питај га ти.</p> <p>— Еј, срећо мој |
вас било! — дрекну Јула на њ склањајући збуњена бујну косу своју под плаву цицану мараму којом |
Е, а откуд је то ваша башћа? — вели му збуњена Јула.</p> <pb n="144" /> <p>— Е, па то је башћа |
ађавам једном таком сликом. — рече мало збуњени путник, па се саже, да помилује једно кривоного |
бица, која се ту нашла и била на услузи збуњеним домаћима.{S} Прича својим накарадним српским ј |
илице дуге трепавице“...{S} Па она њена збуњеност... идеална Српкиња!{S} Па тек она стидљивост |
оље и која је све слушала у кући, и оца звала: <hi>тата</hi> а матер <hi>мама</hi>.{S} А Мелани |
hi>мама</hi>.{S} А Меланија је родитеље звала: <hi>папа</hi> и <hi>мама</hi>, имала је своју во |
а бих већ могао и да кажем и како су се звала та два попа.{S} То су она иста два попа, чијим са |
, али га госпоја Перса није друкчије ни звала него <hi>лоповом</hi>.{S} Лопов један што ми једе |
вога.{S} Једнога су оне саме међу собом звале <hi>Затрацени</hi>, а другога <hi>Шецко-Једно</hi |
дачка момка, које су у селу „пајташима“ звали, а не знаш који је од кога стаситији и лепши, и т |
од пића него од науке, — а паори су га звали шлајбер каз’ти писар, једна древна пијаница, али |
рста машамоде у селу.{S} Отменији су је звали „сеоским телеграфом“ а паори „сеоским добошем“, а |
сами се звали докторима и друге докторе звали „колегама“.{S} Па и други их друкчије и не зове н |
, апотекаром, ритмајстором, а и сами се звали докторима и друге докторе звали „колегама“.{S} Па |
удо.{S} Та већ су га у поп-Ћириној кући звали просто: „Сине Перо“ или „Синко“, а он њих „отац“, |
и сам Ержин хуланерски каплар, кога су звали „Шецко-једно“, који је већ поодавно џоњао у мраку |
оша“ ... овај... мачка вашег. (Мачка су звали, онако међу собом, нотарошем, за то што и сеоски |
што ћу вам рећи, да је Шандор (тако су звали Шацу сви од прошевине у кући) потпуно задовољан б |
с баштом тетка-Макре коју је цело село звало тетком, али која је била права тетка само Шаци хи |
> Дошло је доба и „свињских даћа“ (тако звани „диснотора“).{S} Кољу се свиње, спрема се украс о |
речицом да не запита!!{S} Кад су почели званичан посао, један другоме нису у очи гледали, него |
овако свечаније а и званичније.</p> <p>Званични део прошевине био је и свршио се.{S} госпођа С |
ица споменуше да је овако свечаније а и званичније.</p> <p>Званични део прошевине био је и сврш |
иде онако срдачно као некад, него онако званично, хладно; никад више да се врати оно старо!</p> |
комшија комшију преварио!</p> <p>После званичног дела, пошто је уговорено кога дана да буде пр |
— као господин нотарош кад иде шором по званичној дужности.)</p> <p>Ержа је баш као што ваља по |
но што су отишли.{S} Ухвати се у коло и звано и незвано; млађи играју а старији се обређују шљи |
тен у најлепшој и најпространијој, тако званој, гостинској соби.{S} Намештај леп и јак али стар |
а само Шаци хирургу.{S} Он се, до душе, звао хирург, али то је још једнако само његова жеља бил |
гуском, само ако му се дала прилика!{S} Звао се <hi>Марко</hi>, али га госпоја Перса није друкч |
имали још и своје надимке; поп-Ћира се звао и <hi>Поп-Хала</hi>, а поп-Спира <hi>Поп-Кеса</hi> |
да идем!?...{S} Није ме, до душе, нико звао у сватове, ал’ нико ме, фала Богу, ни не тера!{S} |
молимо читаоце за извињење, што ћемо је звати час гђом час гђицом, јер тако су и у селу сваки ч |
јте одма’ с те дере.{S} Ма...{S} Сад ћу звати маму.</p> <p>Настаде опет пауза.{S} Јула продужи |
(да би пре заспао), изброја седам осам звезда па захрка јуначки и тај „последњи Мохиканер“ из |
.“ Међу тим док је Јула силазила, и као звезда залазила за оризонат, Меланија се све више пењал |
војим ту копрену и дизаху се право тамо звездама.{S} Давно су прошла и последња кола попиним со |
ића боктер спава, кад је ноћ тако лепа, звезде тако лепо жмиркају с тамно-плавога неба и крв кљ |
аницом, и поче по свом обичају да броји звезде на небу (да би пре заспао), изброја седам осам з |
о; а за то су таман довољне и оне ситне звездице које светле и швалерски жмиркају с неба амо до |
Јуф! — дрекну гђа Габриела уплашена од звекета ланца.</p> <p>— Иди, Мило, отерај зељова под ам |
та и батина! — дрекну поп Спира љут као звер и полете на противника.....</p> <p>Шта је одмах сл |
ју, ију-ју!“</l> </quote> <p>Игра коло, звецкају сабље хуланера Рушњака и дукати на врату паорс |
>Виле вуку, а пулгере туку,</l> <l>Виле звече, а пулгери дрече!“</l> </quote> <p>Та је песма по |
ује само снажно хркање помешано с неким звиждањем.</p> <p>— Да боме да спава! — вели домаћин. — |
кишу како лупа у прозоре, и ветар како звижди како тресе прозоре и тресне од времена на време |
..{S} Сигурно се одала на астрономију и звјездочтеније, — вели заједљиво поп Ћира, — па погађа |
тији <pb n="9" /> умре, оглашују га сва звона и чинодејствују оба попа; а ако сиромашнији, онда |
ба попа; то су га, истина, огласила сва звона, али оба попа нису хтела да буду заједно; једнога |
породица му захтевала, да га огласе сва звона и опоје оба попа; то су га, истина, огласила сва |
мље из туђа света, ди петли не поју, ди звона не звоне да се оџаци не пуше; ја сам ти, моја Сав |
је то пре лепо било; деца на звонари а звонар код моје куће, па помогне штогођ.{S} А сад мора |
„Ја ћу да пирим кадионицу.“ — А ти: „Ја звонар.“ „Ја у рипиде.“...{S} Кад погледаш, сви хоће да |
кад велик порастеш?{S} Он каже: „Ја ћу звонар бити“ — А ти, Иво? „И ја,“ каже он. — А ти, Живо |
воре да си паоренда...{S} Да ниси ни за звонара а камо л’ за попа —</p> <p>— Е, то ти знаш и ни |
А сад мора да држи још и, и, и, и вице-звонара!!...{S} Хе, далеко смо дотерали!{S} Не ваља, не |
азнела и разгласила по селу она деца са звонаре.</p> <p>Кад је вечерња свршена, учитељ се нашао |
лужи.{S} Црквењак Аркадије, кад сиђе са звонаре, па виде, ко је у олтару, лепо се скамени човек |
јер, ето, овај дотерао до помоћника на звонари) и пале црквене прангије.{S} Накупила се деца п |
{S} А како је то пре лепо било; деца на звонари а звонар код моје куће, па помогне штогођ.{S} А |
па до оне дечурлије што је поваздан на звонари и која служећи у неком виду цркви и олтару олак |
вешају о уже!{S} По ваздан би да су на звонари.{S} Ето баш ономад сам се баш слатко насмејао.{ |
ност и ревност његову у служби олтару и звонари.{S} Назвао га је чак „столпом православија“.{S} |
цркви, па сте се ви сами онда попели на звонару и звонили на Јутрење!</p> <p>— О, Бог ти помога |
чуо неку лупу у соби, он је побегао на звонару, да не би био у неприлици, уз кога да пристане |
код кога!{S} Не пуштају ђаке да помажу звонару; каже: ђаци су за то да уче.{S} Јест истина, да |
тару!{S} А бар да не знам, да деца волу звонару; него душа им је и срце да се вешају о уже!{S} |
и то тако меко и нежно, да му још и сад звоне у глави те речи.</p> <p>И он јури тако право, а с |
ђа света, ди петли не поју, ди звона не звоне да се оџаци не пуше; ја сам ти, моја Савка, са он |
и је поваздан у порти, помаже Аркадији, звони и пири у кадионицу а за то добије увек пола поску |
е се, Боже, смеје, смеје, па мислиш све звони сокак од њена смеја!{S} Она му нешто говори а све |
ила мало наглува, одмах се сетила да то звони на вечерње па одмах остави рад и стаде и сама да |
сте се ви сами онда попели на звонару и звонили на Јутрење!</p> <p>— О, Бог ти помогао! — одахн |
ву на Јутрење, кад али још нема попе, а звонило већ.{S} А Господин Владика оде у олтар, па поче |
ик — што се онако побожно крстио кад је звонило и кад је прошао поред Великог Крста, како приме |
p>Била је Субота после подне.{S} Баш је звонило на вечерње кад прођоше Великим Сокаком једна ко |
те право цркви.</p> <p>— Еј, наопако ми звонило! — хуче поп-Спира и јури за Аркадијом, држећи с |
какав те разговор нап’о сад, наопако ти звонило —</p> <p>— Ето ти сад ње, како само говори!</p> |
есрећа и малер.</p> <p>— Еј, наопако ти звонило, и теби и нама с тобом!</p> <p>— А Екселенција |
цркву.</p> <p>А већ је први и други пут звонило у цркву на службу.{S} Чуло се да је нови учитељ |
Од поп-Спире.</p> <p>— Јао, наопако му звонило!{S} А через чега?</p> <p>— Через младожење!{S} |
, кад ће ми се, знам, завезати уста к’о звоно на Велики Петак, па нећу умети ни једне кад дођем |
и у оне гајде да се чују к’о оно велико звоно чак до последњи’ салаша, макар му пукле оне његов |
свету прочуо, а Иђошанима обећано једно звоно од онога топа.</p> <p>Тако се ето разговарало о с |
на ручку.</p> <p>Мајка и ћерка се само згледаше на тај глас.</p> <p>— Видиш, молим те, а ништа |
путу.{S} Дакле, све к’о поручено, жива згода.</p> <p>Сутра дан већ је било намештено једно реш |
м честности“, тако да би им то увек био згодан изговор да су се „случајно“ ту нашли.{S} За те, |
ан најрадије слуша, а која је данас баш згодна и к’о поручена да је Јула отпева.{S} А млада као |
јих се сара после врло често праве врло згодне и добро познате дуванкесе које чак и у Србију до |
а, онда говорим српски, некако је за то згоднији; али за фине ствари, опет вам кажем, само неме |
Та ви ме већ разумете...{S} Може се... згодно је...</p> <p>— Е, ал’ како ћу, како?{S} Кад га о |
вас, онда с драге воље, кад год је вама згодно.{S} Дођите ето једне недеље пре подне, а поведит |
е гђа Сида сад урадила.{S} А баш јој је згодно дошло да уради што је смислила; није имала кога |
њем страшном догађају.{S} А баш им је и згодно било, јер је тога дана био неки <hi>женски празн |
а на клупи испод оног дивног хлада врло згодног за претресање и оговарање свега и свачега седел |
више...{S} Ако штогођ и претекне; није згорег да увек има у кући пржене кожурице...{S} А треба |
дморимо сироте коње?</p> <p>— Па, не би згорег било! — одговори му поп Спира жељан да мало побе |
умеша у посао и да јој показује како да зготови неко јело. — Стари седе пред кућом па пућкају н |
ти лакше него зими сетити се, шта да се зготови за ручак; људи о пољским радовима и о разним ло |
а или мелшпајза, што га она не би знала зготовити.{S} Кад она направи то <hi>Саће од зоље од кв |
и... у тим годинама, па тако мајсторски зготовити!{S} Могли би гастгеберај отворити! — извали г |
тражим да једна домаћица уме своме мужу зготовити ручак.</p> <p>— Та шта говорите?! — чуди се о |
Нема ти ништа лепше, него онако српски зготовљено; па лепо онда видиш још из кујне шта му је г |
о — то је већ сигурно његово.{S} Па чим зграби а он бега из све снаге; право бега на таван, на |
а чреда а не Ћирина!?{S} Па га сад онај зграбио лепо па право кући с њим!{S} Ху, отровала би’ с |
о у шупу или у зелену метлу кад се баба згране при спомену кринолина, и онда није никакво чудо, |
вај! — наставља Габриела. — Тек онда се згране, па стане да ђипа и да праска.{S} А ја је једнак |
са последњега вашара.{S} Та није да се згранио тата кад је дочепао писмо и видео шта је писала |
ско утркивање и подвикивање.{S} Коњи се згрануше па све упропнице скачу а женскадија цичи и под |
људи смо, слаба створења, па, па онда и згрешимо по некад јер „<foreign xml:lang="cu">никтоже б |
краве.{S} Краву је музла Жужа слушкиња, здрава једна дунда једрих образа, што кажу, да удариш п |
видела!{S} А шта ради Меланија... је л’ здрава.... како изгледа?</p> <p>— Фала Богу!{S} А како |
она господске боје, бледа, а моја Јула здрава па румена <pb n="196" /> к’о што је Бог дао.{S} |
> <p>— А да шта ви мислите?</p> <p>— Та здрава је к’о тресак, за Бога!</p> <p>— Е, чини вам се |
расној ћерци Јуци,... нек вам је жив’ и здрава!</p> <p>— Господин’ Ћиро, — викну императивно по |
<p>Јуца је била мала, округла, румена и здрава као од брега одваљена, а Меланија висока витка и |
била „каменита стена“.{S} Онако једра и здрава и она је осећала, и њена крв је бујније струјила |
дао Палчика пријатељима, а баба једнако здрава, иде у цркву на сва јутрења, све службе, сва веч |
гли смо му комотно извадити још два <hi>здрава</hi> зуба — тај ти се не би лако пробудио! — вел |
еи</title> од Доситеја, а <title>Совѣте Здраваго Разума</title> од истога држао је Аверкије у р |
ли к’о сина!{S} Имам ја, фала Богу, две здраве руке, нисам неки богаљ, и моја Јула две, па ћемо |
ле, па шта нам је фалило.{S} Остале смо здраве и читаве, фала Богу.{S} Па... тако и они...</p> |
ло ти туњаво, унцуте један!{S} Ала имаш здраве и добре очи, деране!{S} Ала и не знаш шта ваља!“ |
о дубоке старости, до душе, имали и <hi>здраве</hi> и <hi>јаке</hi> зубе — али тек, тек, каже о |
тани у Галицији, да смо сви, фала Богу, здрави које ми и њега поздрављамо и молимо се Богу, да |
ије.</p> <p>— Тхе... како се узме...{S} Здрави смо... а већ чућеш, док се одмориш, све красне с |
јачка вамилија.{S} И пишите: да смо сви здрави; баба кашље и кр’ја к’о и пре и тут је здраво; р |
је сад фала Богу боље.{S} А ми смо сви здрави; брата се тако угојио да не може да закопча свил |
се обојица тако слатко, као што то само здрави и дебели попови могу.</p> <p>— Е, чесњејши, — ос |
лушкиње које <pb n="401" /> имају много здравије очи, па могу да виде и много ситније ствари не |
ишемо, па изнова!{S} Ово је даклем прва здравица, и она нека је у <hi>ваше</hi> здравље.{S} Спа |
е.{S} За време ручка је било и неколико здравица.</p> <p>После ручка настаде опет играње.</p> < |
у гајдаша.</p> <p>Отпоче игра и песма и здравице, и ређа се једно за другим наизменце.{S} Све ј |
здравица, и она нека је у <hi>ваше</hi> здравље.{S} Спаси Бог!</p> <p>Куцају се и пију; домаћин |
хладно.{S} До сад су се увек питали за здравље и онда кад се обојица нису макли ни из сокака, |
ма.{S} Требали смо <hi>прво</hi> у ваше здравље, драги мој и ретки мој госте, чесњејши господин |
је на њој доста чега за вољење.{S} Њено здравље, па бујна плава коса, па њени румени образи, ру |
руго све на част вам!{S} Ајде, дакле, у здравље заручника.{S} Спаси Бог.</p> <p>Куцнуше се.{S} |
аклем, ако смем узети себи слободу... у здравље ваше примјерне супруге, ваше госпоја-Персе!</p> |
, па да се куцнемо, — вели домаћин: — У здравље родитеља заручницина!</p> <p>Куцају се.{S} Поп- |
у Псалме све лепше од лепшега, и пију у здравље госпође-Персе и осталих редом.</p> <p>За тим се |
оној твојој услузи мени учињеној.{S} У здрављу је испушавао.{S} Ајд, одма’ запали једну, а ја |
о.{S} Шандор је по ваздан у послу...{S} Здраво нам добро иде...</p> <p>— Па ви сте сад, није та |
кашље!“ Те кувај ово, те кувај оно.{S} Здраво је њежна, — каже, — хаглих к’о лептирова крила!{ |
знате ви још, фрајла-Јуцо, како сам ја здраво чувствителан —</p> <p>— И-ју!{S} Ала је безобраз |
вљамо и молимо се Богу, да се и он нама здраво и весело врати, које ми њега као свог рођеног си |
боље бити, да је пошљете Меланији; она здраво добро говори немецки, па ће она прочитати и Јули |
а доведе његову госпоју попадију, а она здраво воле добру децу! — рече и скиде једва Раду с кол |
рајспулфер, — шта сте то урадили!{S} Та здраво је оштар овај рајспулфер!</p> <p>— Е, сад какав |
мама. (Бог да јој душу ’прости, била је здраво паметна жена!) — није, вели она, к’о каква подер |
у“?</p> <p>— Фала, мамо!{S} Топло ми је здраво, — рече Јула па затвори прозор и леже у кревет, |
ва.</p> <p>— Мамо, слатка мамо, мени је здраво тешко!</p> <p>— А зар је мени лако, рано моја... |
је ова похвалила укус и рекла да јој је здраво леп господин младожења, и да ће пасовати једно з |
учење језика.{S} Учи француски, јер је здраво заволела тај језик изображена света.{S} Прилично |
; баба кашље и кр’ја к’о и пре и тут је здраво; разбио ону фину стиву лулу кад се облачио на ју |
с млађима...{S} Био је нервозан на диње здраво.</p> <p>— Верујем, има људи разне феле —</p> <p> |
.{S} Добио синчића, па к’о јабука, дете здраво к’о тресак!{S} Каже фрау-Цвечкенмајерка бабица, |
да свога века још није вид’ла тако дете здраво па грлато.. тринаест и по фунти, каже, тешко, а |
, бити тако слободан.</p> <p>— Биће нам здраво мило.{S} Извол’те.{S} Извол’те кад имате слободн |
није оштар, него је твоја кожа на лицу здраво хаглих па через тога.</p> <p>— А на што ти то? — |
шперата заљубила у Шацу... оног младог, здравог лепог... та знате га сигурно... берберског асис |
ако вам завиди, што имате тако вредну и здраву ћер.“ — „Ето, — вели она —“...{S} Ју, слатка, ба |
а тога нисам чуо.{S} О о о!{S} Па ајде, здраге воље, како ти не би’, помог’о.{S} Хехе, — смеје |
или штогођ? — запита Север.</p> <p>— О, здраге воље!{S} Их бит’ си; молим вас! — рече фрау-Габр |
им? — пита путник.</p> <p>— О, молим... здраге воље! — вели Аркадија и меће преда њ књигу.</p> |
к.</p> <p>— О молим!{S} Каква пажња!{S} Здраге воље! — рече г. Пера и поклони се учтиво.</p> <p |
у, кад није и горе!</p> <p>— Ха аааа! — зева и наставља; — Чисто ме већ заболела глава од ови’ |
де зевати.</p> <p>— Ха-а-ај, хај-хај! — зева и вели: — <pb n="171" /> Дај да се то задимани јед |
очима, разглави вилице, заврне језик па зева као какав блазиран аристократа кога се тај свет ба |
иде, како се лено вуче кроз сокак, како зева и после креше оцилом у труд, пали лулу и псује Чив |
ћа.</p> <p>Тек чујеш овде онде где неко зева и вели: „Ха-а-ај, хај, ајде да се то мало поспава; |
једног, како се прави светац!{S} Па још зева, <pb n="66" /> лопов преисподњи!{S} Ху, виле га од |
руз к’о поручено, — вели госпоја Перса, зевајући и дижући свећу. — Паз’те, господин-Спиро, да с |
p>— Та и’те, молим вас! — рече гђа Сида зевајући и чудећи се.</p> <p>— Е, то је било штогођ вре |
</p> <p>— Какви су они, — вели гђа Сида зевајући, — таки им је и мачак.</p> <p>Настаде мала пау |
н’те га до ђавола, — вели госпоја Перса зевајући и заклањајући уста, — а шта већ нисмо пробали, |
је неће узети!{S} О Боже, Боже! — рече зевајући гђа Сида па се прекрсти и намести боље шлофкап |
свима се већ почеле крпити очи, настаде зевање и насташе чешће паузе.{S} Изумире разговор дуж ц |
нцентрисало се око огњишта, а кашљање и зевање, гунђање и саветовање око запећка и банка.{S} Ом |
а Ниће који се у даљини гегаше и гласно зевање.</p> <p>Тиме се заврши овај доиста буран дан.</p |
а дуван и сланину!</p> <p>А затим стаде зевати.</p> <p>— Ха-а-ај, хај-хај! — зева и вели: — <pb |
де и чешљају перје.{S} Баба по неки пут зевне, затвори очи па изгледа к’о да спава, али још јед |
на кандила и мењала „дугмад“ и доливала зејтин.{S} Тих дана у поп-Спириној кући, куд се год чов |
гребе“!</hi> Откуд гребе, кад клизи к’о зејтин!...{S} Све се тоциља! — вели бојтар.</p> <p>— „< |
очевидно к’о да хоће да су одвојени к’о зејтин над водом.{S} То увреди Нићу који је био већ у т |
мекшају, а бабе траже дугмад и наливају зејтин у кандило <pb n="71" /> и пале кандило и крсте с |
ом, у коме је горео најчистији барабанц-зејтин, тако она не била жива, и не била госпоја перзек |
Мало који дан да није дошао.{S} Понесе зејтина и пола туцета бријача, па седи у башти и оштри |
умивена и очешљана а косица им намазана зејтином.{S} Све на њима чисто а често и ново, па и дец |
аке шиндивиле, што им играју очи к’о на зејтину.{S} Таке праве у данашње време ероберунге!“</p> |
његовој ваздашњој позитури. „Сав ми је зелен, говорила би гђа Сида, кад би год прошла крај про |
—</p> <p>— Јуцо! — устаје гђа Сида сва зелена и огрће велику мараму. — Ајд’мо кући; време је, |
пољубимо се“, — цитира га гђа Перса сва зелена од једа. — О, пољубио се ти с твојим покојним та |
Бог с тобом, — продужује гђа Перса сва зелена од једа, — возио с ким било!{S} Тражи друга кола |
ош чекаш? — виче још јаче гђа Перса сва зелена.</p> <p>— Шта чекам?{S} Шта ја чекам? ’хоћеш ли |
да, а у тај пар дошла јој гђа Перса сва зелена.</p> <p>— О, колико ласкаво за мене, — вели г. П |
а-Сиду.{S} Госпођа Ћириница била је сва зелена <pb n="134" /> од љутине и чекала само да се поп |
женама“; а не мање је у исто време била зелена и гђа Сида што је још нико од поп-Ћириних не про |
n="149" /> тако тихо и тужно, као грана зелена кад запишти на ватри, тако запева он њену милу п |
ова.{S} Не чује се ништа из баште, само зелена жабица се чује, како пева са једног не знам ког |
лежа и вреже која се уз њу пузала, и од зелене метле сунцокрета и родина кљуна — дуж те тарабе |
аси</l> <l>Од мирте венац краси,</l> <l>Зелене мирте сплет.</l> <l>Кићени свати вичу:</l> <l>„О |
Чифуткиња!{S} Гром те спалио, обешењаче зелени!“ Тако га је грдила гђа Сида, али он се ипак ниј |
гов <hi>барометар</hi> у кући, јер онај зелени жабац у оној стакленој тегли на прозору, показив |
м те, како се каприцир’о обешењак један зелени, па баш никако да се попне уз лотре, него ме гле |
и дуж тарабе, која се пређе у лето сва зеленила и шаренила од ладолежа и вреже која се уз њу п |
се проредила.{S} Нема више оног густог зеленила, које је ишло на руку заљубљенима и крило их о |
кућом, још новом шиндром покривеном, са зеленим шалукатрама и прозорима пуним дивна цвећа, сеђа |
<title>Геновеву</title>.{S} Завуче се у зелену метлу иза куће па чита Геновеву.{S} Биче је мама |
лу извукло батина и бегало у шупу или у зелену метлу кад се баба згране при спомену кринолина, |
и никога; само дрвеће и цвеће, и високу зелену метлу и бикове од црна лука како се издужили у в |
било!{S} Тражи друга кола, та бар тога зеља има доста, фала Богу.</p> <p>— Има кола ал’ нема а |
затварају авлијска врата и како чупави зељов вуче ланац по авлији и лане по некад <pb n="165" |
ше опанке — које какав гурман шаров иди зељов хоће у сласт да поједе кад се раскиселе — него чи |
<p>И доиста то је било нужно, јер Лекин зељов мање је лајао на босе паоре, ал’ кад види господи |
екета ланца.</p> <p>— Иди, Мило, отерај зељова под амбар, — викну Пела шегрту, — знаш да не трп |
ма кућа брез мушког, не ушуња па пуштим зељова с ланца.</p> <p>— Баш вам фала!{S} Лепа вода.{S} |
ојица су купили кафе и шећера и подоста земичака и кифли.{S} На кратко, искуповали су толико ст |
о стакло киселих паприка и прекјучерање земичке и читаву четврт сланине, који је висила на зави |
аша и житарски трговци што једу путер и земичке кад одседну ту.{S} Једном речи, то и није била |
о: <foreign xml:lang="cu">„Вы эсте солъ земли: аще же солъ ѡбȣяетъ, чимъ ѡсолится; нивочтоже бȣ |
споја Перса. — Кад корача, све се тресе земља под њом!{S} А ова моја к’о нека балска лепеза; да |
гу.{S} Црква богата; има толике дућане, земље, винограде, а и готова новца доста.{S} Него извол |
питан и паметан, да никако није хтео са земље да једе (као друга његова паорска браћа) него <pb |
е шлог.{S} Све скаче к’о гумаластика од земље, кол’ко је пакосна, бештија и аспида једна васили |
чине печена.{S} Оволико ће одскакати од земље од оне њене пакости, бештија дебела, само кад вид |
м дош’о!{S} Ја сам ти издалека, од туђе земље из туђа света, ди петли не поју, ди звона не звон |
нош!!{S} Већ је два ланца најбоље своје земље понудио да прода, и фишкала нашао; а тераће, кажу |
т’о, а и он се три дана далеко од сваке земље удавио сам самцит; само даска остала после њега!! |
ђе, гром је спалио!{S} Створи се к’о из земље!{S} Гледај је само, молим те — вели гђа Перса гле |
ели Јула и стаде разбијати једну грудву земље.</p> <p>— Хе, а можда ме се и тиче! — вели Шаца.< |
двоје и још Бог на небу и баба Макра на земљи, с том само разликом што је Бог све и видео и чуо |
е на онај свет?!{S} То ти је све што на земљи учиниш! „Безумни, вели евангелист, још ову ноћ уз |
и: „Љубинкове кости леже сад у јуначкој земљи херцеговачкој, ал’ гроба му нико не може наћи; но |
а да се што више задржи на овој грешној земљи.{S} Тако је желела и за прво унуче своје, Савичин |
главу па све баца ноге и шора ногама по земљи, па дигла нос у небо, мислиш Венус је, нико к’о о |
и село и дуга дренова буџа коју вуче по земљи кад иде.</p> <p>— Добро дош’о, Нићо, — дочекују р |
ини се блато, положе чисмени мештани по земљи поред зида, колико да човек прође, тулају (кукуру |
мислити, како ми је било!{S} Отвори се, земљо, реко’ у себи.</p> <p>— Уф, уф, уф!{S} Ал’ како п |
а на твом месту дрекала би: „Отвори се, земљо, па ме прогутај!“ а ти к’о да ништа није ни било! |
ње.{S} Пала је јадница и дочекала се на земљу прилично непристојно. „Пази фрајле, како ђаволи!“ |
>И Јула се збунила још више и спусти на земљу оно гушче.{S} Обоје стоје тако и с неком као роди |
чисто није осећао да табанима додирује земљу.{S} Успут није срећом никога срео до ча-Мићу бокт |
м преко валова па колики је дуг носом о земљу, и док се он освестио и дигао, она је комотно мог |
’о у каквој полки.{S} До-до-дошло ми, у земљу да пропаднем!</p> <p>— Уф, уф, уф! — виче гђа Пер |
не запевају, а онда одједаред као да у земљу пропадне.</p> <p>Пред петом се кућом опет скупили |
ви извесно знате? — пита Пера а гледа у земљу. — Па што ме не научите?</p> <p>— Е, то хоћу, ал’ |
ословски, а кад говори што а он гледа у земљу. — Сутра ће, — свршава Ержа рапорт, — бити код ми |
гођ кажете а она поцрвени до ушију па у земљу да пропадне, а већ од унтерхалтунга ни спомена!{S |
ело, немојте ми ни спомињати.{S} Боље у земљу да сам пропала!{S} Убио их Бог, свуд се они морад |
не може нигде да вас нађе к’о да сте у земљу пропали!“ вели задовољна мама.{S} А задовољни су |
амење на нас овамо...{S} Да пропаднем у земљу пред оним младим човеком!{S} Од њега ме највише с |
послао пред њу, па само гледа у лево у земљу, па све везе, док се не озноји испод носа, па доб |
кренула главу лево и гледала стидљиво у земљу и играла лако као каква швигарица.</p> <p>— А што |
а и задовољства, што је ствар свршена и зет упецан, па само вади крофне и баца их у корпу иза с |
и поп-Спиру.{S} Хахаха!{S} Његов рођени зет!{S} О, убио те Бог, Габриела, откуд само <hi>то</hi |
о ди треба, да израдим, да његов будући зет, то јест, садашњи господин Пера, добије поп-Спирину |
змењали и прстење.{S} И сад, као будући зет те куће, наравно да је узео доста учешћа у непријат |
да немари да склопи очи.{S} Међутим њен зет Палчика, отац малога Савице, вели да баба то само т |
у, него се секираду а све због будућега зета.{S} Е, сад ко је томе крив, питам вас, што се Јули |
си му, тако рећи, испред носа уграбила зета?!.{S} Ако ћеш право да ти кажем, — ја му се, та Бо |
а више, она би оберучка дочекала таквог зета.</p> <p>— Момак је добар; ништа се за њега тако не |
ути на добро!</p> <p>— Е, па кад ’хоћеш зета берберина, то ћеш и сневати!</p> <p>— Та не через |
ло и парохијани, и попови и попадије, и зетови и ћери им.</p> <p>Поповима помажу капелани а поп |
више да се врати оно старо!</p> <p>Па и зетови су им се изменили.{S} Пера је постао од учитеља |
лике како ће му скорим, ако Бог да, као зету у тој кући, говети и чинити по вољи од сваке руке |
удари о <pb n="147" /> једно дрво, као зец кад у страху нагне да бежи а ништа, па ни највеће п |
мати пасош кад купује барут за чворке и зечеве, и не мора да пуши трафику, нити му ико тражи па |
, положе чисмени мештани по земљи поред зида, колико да човек прође, тулају (кукурузовину), а к |
ој</hi> то кући хрчу? — па не сме преко зида ни у једну кућу!{S} Тако је поп-Спира својим спава |
плацеве опет црквене, где ће до године зидати неке дућане и житне магазе, што је све г. Перу н |
па јесен је, блато је, горе нег’ и сува зима ил’ снег.</p> <p>— Та знам.{S} Петре синко!{S} Ал’ |
Сида, — за то ја увек кажем да је боља зима.</p> <p>— А шта вам је сад наспело, госпоја-Сидо?! |
ми ниси купио наочаре?...{S} Ил’ што је зима ту, па се рано смркне, ил’ шта ли — тек почела сам |
је ипак поносит; не да познати да му је зима, отима се.{S} Што ти је, Боже, левента и старо гос |
А мо’ш мислити како ми је било, час ме зима час врућина спопада.{S} Не знам још шта је, ал’ ве |
а баци зрна пред кућу; и остаће и преко зиме, и дочекаће своје старе знанце и роде и ласте.</p> |
Па осам сребра —</p> <p>— Много...{S} А зими?</p> <p>— Па дупло; шеснајст сребра</p> <p>— Хој, |
је је јела „цвечкен-кнедле“; лети њих а зими „грундбирн-нудле“.{S} Кад тога има она онда, како |
рске опанке?!...{S} Нег’ чизме и лети и зими, па све потковане талирима!{S} Хе-е-е, али сад, ет |
е обиђу.{S} Па тако је то било и лети и зими.</p> <p>Ето баш у Петак, кад и отпочиње управо ова |
леп био, али увек кратке рукаве носио и зими ишао без зимског капута.{S} Али, што би, би!{S} Ју |
а по некад и за <hi>вертепаше</hi> који зими од Светог Николе па до Богојављења иду сваку ноћ п |
да се икад пушио оџак на њеној кући ни зими а камо ли лети.{S} Задржана тако она би остала на |
ушама и о томе, како је лети лакше него зими сетити се, шта да се зготови за ручак; људи о пољс |
ога, ваљда, не негују и не поштују тако зими у кући к’о чизме.{S} Па и сама животиња и живина, |
јмилије место.{S} Ту се у велико спрема зимница. <pb n="243" /> Дошло је доба и „свињских даћа“ |
а гледам у селу.</p> <p>— Гледај бо’ме, зимње је време... није к’о у лето... а знаш обешењаке п |
летњи дан него овај зимњи, — па ипак за зимњи тражиш дупло!{S} Ајд’ десетица, и које како.</p> |
Ал’ колико је дужи летњи дан него овај зимњи, — па ипак за зимњи тражиш дупло!{S} Ајд’ десетиц |
дније, па није била довољна само велика зимска марама.{S} Читала Сан Матере Божије, крстила се |
т, ви заборавили, колика је дугачка <hi>зимска ноћ</hi>.{S} Па сву ноћ коњи једеду, а ноћ се от |
тајао у гостинској соби; за тим и један зимски капут са олињалом јаком од крзна и распараном по |
век кратке рукаве носио и зими ишао без зимског капута.{S} Али, што би, би!{S} Јула је била Шац |
-Спиру, огрнута госпоја-Сидином великом зимском марамом како се помаче у лево а (из почасти) ос |
аном поставом и напослетку једну велику зимску мараму кафене боје са дугачким фронцлама.{S} Све |
иг’о се поп-Спира и прегрнуо попадијину зимску велику мараму, којом се обично служила цела кућа |
у накуповали!{S} И поркета и фланела за зиму и ботуше за обе попадије.{S} Поп Ћира је купио још |
ајза, који је баш тога дана кувала и за зиму спремала.</p> <p>— Добар дан; <foreign xml:lang="d |
адала виљушком паприке спремајући их за зиму.</p> </div> <pb n="239" /> <div type="chapter" xml |
његовог крзна не направи себи „муф“ на зиму.</p> <p>Но што је крао по комшилуку, то би му гђа |
инко!{S} А у јесен?</p> <p>— Па к’о и у зиму, шеснајст.</p> <p>— То је бо’ме много.{S} Много, м |
а отрпе, па ћуте али туве све, и чекају зиму јер су, кажу, лети млитави, а кад засвира северац |
отуше.</p> <p>— Ју, ботуше!{S} Е, то ће зимус душу да ми држи.{S} А пошто си их уз’о, — запита |
уним чичака репом који је издалека, кад зине, изгледао да се смеје, али је та спољашњост његова |
“ — Тако онај приповеда, а они око њега зинули па слушају; по неки још четврт сахата остао са р |
, вели, ухватили сваки за своје уши, па зинули па се замислили а после га питали: „А одакле си |
ренула; а рана, коју је понела на души, зјапила је једнако отворена и незалечена.{S} И како се |
фику; а после грди неког газду што држи зла гарова који гризе капију кад год он прође и лаје на |
тят ся вспятъ и постыдят ся мислящiи ми злая“.</foreign> Е, па зар ту човек да не побесни!{S} П |
цом и Меланијом.{S} Она прва је била до зла бога стидљива, да не кажем завезана, ово после подн |
а је поп-Ћира добио од неког његовог до зла бога рђавог дужника а тешио се тиме: боље ишта него |
се живи ако га погодите.{S} Пипав је до зла Бога, за то су му изденули име, па га нико у селу д |
а!“</l> </quote> <p>— Ајд’ девере, ајд’ златан прстене! — викну једно лепушкасто весело лице кр |
бити Јулино понашање и признаће, да је златна и умесна она позната народна пословица која вели |
наша бити мораш!“...</l> <l>Један скида златне белензуке,</l> <l>Други скида дукате са врата,</ |
> Баш јој је приповедао нешто о прошлим златним временима, и о негдашњим великим и садашњим мал |
ица и иначе, а кад је јео држао се оног златног Доситејевог правила: „Кад једеш једи, а не разг |
гама лаковане <pb n="381" /> чизмице са златном ружицом и кваслом а на глави шешир са струком к |
трбушко Шваба у сомоцкој комотмицни са златном кваслицом, неки дузтабанлија који се само шета |
имали право наши стари кад су рекли ону златну пословицу: „Тешко своме без свога!“</hi> </p> <p |
аравно, пратила речима: „Ти већ спаваш, злато моје (говори Јула у <pb n="167" /> себи песму), т |
ећ добро познату песму: „Ти већ спаваш, злато моје“, тако тихо, да је гласе њене могло чути сам |
те да је жалостивно написано!?</p> <p>— Злато моје, та неће дотле доћи! — рече потресена гђа Си |
арици записано „Није благо ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драго.“ Међу тим док је |
вољно пажње; да је отворио очи за чисто злато а затворио уши сиренским гласима — било би све др |
а само имао вешто око, да разазна чисто злато од лажна варка и да је био мало мало обазривији — |
се танка бела кошуља од српског платна златом извезена с преда а то му ја извезла и послала ње |
око врата свилена црвена поша а на њој златом извезен српски грб, извезла га је његова Јула ми |
кукољ и коров и раздувао плеву греха и злих навика међу својим парохијанима...{S} И тек за тим |
ерки“!{S} А?{S} Да није било онда тебе, зло и наопако по мене?{S} Како ти не би’ помог’о.{S} Са |
рат вино; а и иначе је несносан) — онда зло и наопако, да се не проведе лепо и не прође добро и |
песници и филозофи, и то је: да је све зло у свету (од Адама па до наших дана) дошло баш од он |
дно и на друго.{S} Што се год добро или зло, лепо или ружно, десило у једном крају, за тили час |
ла на њ.</p> <p>— Па зар ја диваним што зло!?{S} Велим: да вам мало помогнем.{S} Ако ја к’о прв |
и и учевни људи, обишли све, па једва у зло доба, нашли код Пере Тоцилова?</p> <p>— Право каже |
рати на сваку форму, док сам је једва у зло доба истер’о да буде к’о што треба по типару!....{S |
а то биле и швапске арије, а кад је био зловољан, Меланија је остављала клавир и није смела да |
о је да је, него се бар ти не мучи и не злопати на тим вашим свету, каже!{S} А ја ћу се, каже, |
е, ди си, да видиш твога Глишу, како се злопати! — уздише Глиша, искапи чашу и спусти главу на |
на врату —</p> <p>— ...да се не мучим и злопатим на овим свету кад сам сваком на терету и на пу |
осподин-попо...{S} А зар би’ ја седио и злопатио се овде к’о у аришту, — вели бојтар.</p> <p>— |
ју је видео на прозору.{S} У песми куне злотворе ради којих се не могу састајати, али је теши, |
код мене.{S} Носим га увек са собом (у злу не треб’о!) Ал’ која ми и асна од њега, кад ће ми с |
м видиш врану или парче репа од дечијег змаја који је, Бог те пита, с које стране пао и заплео |
ше сипати.{S} Гђа Сида је била љута као змија видећи да јој је превучена штрикла преко свију ње |
игра шаха, или пије пунч и чита новине, зна како ће овај цар онога фино преварити и разговарати |
знам шта би’ дала, да ми је само знати, зна ли!{S} Што није лето, што није! — рече мећући шлофк |
а слатка ћерчица опет како <hi>она</hi> зна!{S} Неко дањом, неко ноћом; тек дошло време, да се |
>— Слатка.{S} И моја Јуца тако исто.{S} Зна вам та свашта.{S} Али кажем вам, слатка, само једар |
амо ће имати на сваки прст по десет.{S} Зна „бухалтерај“; тражиће принципала, где ће имати лепу |
се јавити каква прилика... па треба да зна, и њу ћу научити.{S} Али, слатка, услуге за услугу; |
на, па и она, ето, дакле, није хтела да зна ни за какво измирење, и ако је најлепше мишљење има |
љубимац бабин и неће више тај ништа да зна за фрау-Габриелу и њен авантурни начин живота.{S} П |
ад је чула да њена присна фрау-Габриела зна много више од ње, и желела је, да јој се чим било о |
ед сваком њивом два дуда, па се по њима зна докле је чија њива.{S} Све је сада суморно, и њиве |
д неку газдачку девојку па свира, а она зна ко га је послао пред њу, па само гледа у лево у зем |
с“ —</p> <p>— О паоруша једна!{S} И она зна шта је „покенес“!</p> <p>— А он каже да воле гужвар |
фт како ви знате; ваша супруга како она зна, а ваша слатка ћерчица опет како <hi>она</hi> зна!{ |
ша, јер је већ сто пута то исто чула па зна напамет — како је пре тридесет година, кад је он јо |
к око Ђурђева дана.</p> <p>— Тхе, а шта зна!{S} Што кажу: само нек повеже главу девојка!{S} А ш |
.{S} Да нису тих дана одсуствовали, Бог зна да ли би било свега тога па наравно и саме ове прип |
највише ужива у мојој Јули, и већ, Бог зна како!{S} Одаје јој чест; све му она свлачи чизме, н |
: доња вилица, Бог да прости!...{S} Бог зна ’хоће л’ и жив остати!</p> <p>— О, о, за Бога, шта |
илостива, да задржите то за вас.{S} Бог зна, је л’ то све истина, па нисам рада —</p> <p>— О, м |
д <pb n="270" /> обичај; воле, нег’ Бог зна шта да му дате, да удари преким путем, па кад га ук |
сле заблагодаривали и извињавали се Бог зна како због деце им која имају, хвала Богу, шта да је |
знето, поп Спира је ’тео до душе, и Бог зна како рад био, али стег’о се к’о какав Грк, на није |
ствари датих у „ауштафирунг“, и сам Бог зна где је све досад био, и где ће још бити!{S} Јер суд |
једна другу, а некад је волела него Бог зна шта да једна крај друге прође, па да нешто непријат |
Све они мислиду, да ми паори имамо Бог зна колико.</p> <p>— Та... кол’ко вам треба, и кол’ко в |
о</hi> </p> <p>У селу нема ни данас Бог зна каквих промена.{S} Један дан је к’о и други.{S} Жив |
ема се, јадница, па радосна, па већ Бог зна како!... а и он је већ читаву недељу дана није тук’ |
но досетила.</p> <p>У селу нема баш Бог зна колико полицијских уредаба, управо њих има доста, а |
олеш да ме цвелиш...{S} А ја те још Бог зна како фалим прид господин-попом како си вредна и доб |
p>— Видиш, обешењака паорског, како све зна.{S} Тако и јесте; шта знаш! — вели поп Спира у себи |
стара тетка и Онај што све радње људске зна.</p> <p>Башта поп-Спирина, која је била велика, суч |
{S} Он, к’о што вам је познато, најбоље зна те ствари.</p> <p>— Охо! — викну поп Спира.</p> <p> |
према „ајнпренсупу“, јер она то најбоље зна.{S} Али каквих страшних израза није пало приликом г |
д тога има она онда, како сама вели, не зна шта је доста.{S} Толико навади себи у тањир, да не |
ко би то рек’о?!</p> <p>— Ето, прво, не зна немецки!{S} Зар то није фелер за једну младу девојк |
</p> <p>— Боже мој, што ти је човек; не зна шта носи дан а шта ноћ! — мислио је кад је куповао. |
оја, било!{S} Боже, шта је човек!{S} Не зна ни кад проживи, а текем дођу године!{S} Па ми паде |
ручка, ајде седај опет за вечеру.{S} Не зна човек кад му прође дан, а оно се тек смркне!“ Прошл |
и руку, а он као — обешењак један! — не зна бајаги ди да метне <pb n="348" /> онај проклети зуб |
игра и једнако се извињава Проки: да не зна ништа, а Прока јој одговара подскочицом:</p> <quote |
доњом усном. — Извињавао се Сепл да не зна српски ни говорити а камо ли играти, — све му то не |
н-кнедле“ и „грундбирн-нудле“ и онда не зна шта је доста.{S} А умела је некако да то тако удеси |
ад те види да си у невољи, а он онда не зна ни за Бога ни за душу, већ к’о вели:{S} Кад си ми с |
сте њој дали кад сав свет зна да она не зна да шије.{S} Уф, уф!{S} А морам ја доћи да то поправ |
пет заокупи једног дана избијати, па не зна шта је доста; стане га лупа к’о мајстора у ковачниц |
он дете, није ваљда још мајорент, па не зна шта му треба.</p> <p>— Него му сад треба тутор да г |
="6" /> <p>— Хе, хе, из ваше руке па не зна човек шта је доста!</p> <p>А домаћица само ћути, а |
S} Колико је само пута лопов стао па не зна у коју ће авлију, јер чује неко хркање, али не зна: |
се Шац... овај...{S} Љубинку... гроб не зна, те што му тако и нико не може на њ отићи и сузама |
/p> <p>— Иди је, синко, зовни; она и не зна да имамо посјету.</p> <p>Госпоја Сида била је тамо |
а се тако добро осећала ал’ не уме и не зна ништа да каже.{S} За то су сви ћутали.{S} Јула је ј |
и ми само пао шака!{S} Па онда већ и не зна шта да иште!</p> <p>— Та коме ви то диваните?!{S} Т |
ће авлију, јер чује неко хркање, али не зна: у <hi>којој</hi> то кући хрчу? — па не сме преко з |
ерса, — кад узме књигу, та вам ондак не зна шта је доста!{S} Та би вам заборавила и да једе и д |
его опет вама!“ А ја им кажем: „Нико не зна и не верује шта сам ја саш њим изгубила!“ А оне каж |
аље шета.</p> <p>„И-ју!{S} Е, та баш не зна шта је ни стид ни срам!“ чуди се и вели гђа Сида гл |
парокији, па... знаш... нисам рад да се зна.</p> <p>У том стиже и Ђука с пуним тањиром и метну |
гаре к’о и његов штражмештер фине да се зна што је немешка кућа а нека не жали новац које нам ј |
године, а кад се обере кукуруз, онда се зна шта је његово.{S} Он нити га сеје, нити окопава, па |
b n="10" /> разним ескадрама.{S} Нек се зна што је господин-попина слушкиња!</p> <p>А господин |
да ни мами не би шкодило, да мало више зна француски.{S} До душе, још га ни она (Меланија) не |
ге нико живи дотле није знао, а највише зна да приповеда каква Вавика или Бетика, каква Швабица |
ана удавио.{S} Па сад, откуд се у књизи зна шта је он радио и разговар’о се сам кад после њега |
в <hi>таких</hi> сам и ја, и сваки који зна шта се захтева од једног доброг романа.{S} Али има |
му домаћин, — ко <hi>тебе</hi> има, тај зна шта има!{S} Откуд само прокљувиш ти све то?!</p> <p |
а.{S} Ех, ето шта велим ја!{S} Откуд он зна то?{S} Ја познајем три господар-Јове у Карловци’, и |
{S} А то је папина омиљена песма, јербо зна она и модерн песме, је ли, Николајевичу? (Тако је г |
ти онако по паворски комад један.{S} Ко зна у ком ће сокаку ча-Нића осванути и фруштуковати!{S} |
Што ја знам чуда по селу — што мало ко зна!{S} А да ми је рек’о Бог, да пишем књиге, к’о што д |
еднако чуди Нићи како и откуд он све то зна.</p> <p>— Е, мој Нићо, мој Нићо, — вели му домаћин, |
руго, — то се мене тиче!“ Њему мило што зна, да то сигурно не пева госпоја Сида попадија, а њој |
hi>ја</hi> бити крив!</p> <p>— Сав свет зна да је он крив.</p> <p>— Е, слаба је то утјеха за ме |
она!{S} А што сте њој дали кад сав свет зна да она не зна да шије.{S} Уф, уф!{S} А морам ја доћ |
знаш и нико више.</p> <p>— То сав свет зна и чује, само су теби уши воском заливене.</p> <p>— |
ао у овом месту.{S} Све што у овом селу зна да чита и да пише, од њега је то научило.{S} Мила к |
леко наћи.{S} Ето, господин нотарош баш зна шта је вино, па кад год хоће добра вина да пије, а |
ба му нико не може наћи; но баш да се и знаде за њега, ко би му дошао у походе, ко би над њим н |
/l> <l>Душе ми сте грешни!</l> <l>Чисто знадем шта мислите</l> <l>Кад се насмијете;</l> <l>Каза |
ма, ал! то је ђаво, што нема арњева.{S} Знаду то и господа попе.{S} Зар мислите, нису они к’о, |
а“ и „похенес“!... <pb n="392" /> То не знаду, а пасија им је да се прдаче сас ноблесом!</p> <p |
бешењаке паоре, те дивљаке, што само то знаду!{S} А да им није <hi>нас</hi> из Оберестрајха, та |
говори, али се бар меша с онима који га знају, а сад је учи један региментс-аудитор.{S} А њен П |
није да су просте или завезане и да не знају — него, тако!{S} А у вароши фине, па штелунг па п |
тавља домаћин, — и да то још парохијани знају!...{S} Таман посла!{S} Не знаш, ко прође горе, ту |
.{S} То им је мотор у животу, и оне бар знају за што живе или боље рећи животаре, јер и какав и |
и једне (јер ником није било до тога не знајући „исход ствари“), али се њему самом сад отворила |
А откуд је то дера! — брани се Јула не знајући шта да каже. — Нема овде никакве дере....{S} Јо |
есрећо маџарска! — грди је гђа Перса не знајући на коме да искали свој јед.</p> <p>— Али, мама! |
рекао!? <pb n="90" /> — чуди се гост не знајући ни сам, шта више да пита Јулу.</p> <p>— Е, — пр |
и <pb n="358" /> Банату од вајкада била знак великог пријатељства и љубави — али г. нотарош и г |
ем од „шнуфтикле“.{S} А стари сват даде знак и кола полетеше сокаком и за час се нађоше изван с |
лу и предаде му је, — ево, то нек ти је знак моје искрене благодарности.</p> <p>— А, врло, врло |
пастира пароха Спиру, а видљив доказ и знак тога његова задовољства и благонаклоности беше она |
ма својом руком направила, први видљиви знак нежне наклоности према њему. — С тим се није шалит |
јтоплије.{S} Меланија је знала немачки, знала у клавир; а Јуца тек натуцала нешто мало и знала |
а је и њу и ћерку гост затекао у послу, знала је она да је ово учен човек, па ће знати оно што |
изонат, Меланија се све више пењала.{S} Знала је око Пере тако вешто и умиљато да се понаша, да |
ђаволи, још да ме спевају!{S} А куд би’ знала од срамоте, да су ме какви мушкарци вид’ли!{S} Пр |
да сте жена на свом месту!{S} А куд би’ знала!{S} Јао наопако!{S} Ако виде паорски мушкарци ’хо |
Тину, Тинин Акса.{S} Та како га не би’ знала!</p> <p>— Није Тинин, него луциферов, обешењак је |
не суваче па све до иза вашаришта.{S} А знала је добро и немачки, па јој је у толико шири био т |
а вам кажем, слатка госпоја-Сидо, па ма знала, да ћете се одмах сад ту наћи увређена,... „А ти |
а. — Па што ниси проп’о, бар не би’ сад знала за моју срамоту.{S} Ух, ух!{S} А шта <hi>онај </h |
</p> <p>— Тхе, шта ћу, кад нисам напред знала шта ме чека!...{S} А ја боме не поведох сад <pb n |
њигу свакоме најтоплије.{S} Меланија је знала немачки, знала у клавир; а Јуца тек натуцала нешт |
адовољна остављала доцне бал; а Јула је знала од швапских игара само некакву шотиш-полку и неки |
ла и шта окопавала, то ни она сама није знала.</p> <p>А Шаца узе задовољан тамбуру и запева, он |
лио.{S} Стала је као окамењена, па није знала ни речи да каже.{S} Било јој је то чудно, неочеки |
и округла као и негда још кад још није знала за ту, тако рећи, паклену, али ипак тако слатку, |
ро обавештена била о свему и свачему, и знала до најситнијих детаља све што се догодило (па и ш |
лавир; а Јуца тек натуцала нешто мало и знала по мало само у гитар, јер кад би гђа Перса запита |
пута прочитала песму кришом у шпајзу и знала је одмах онога првога дана на памет.{S} И њоме ов |
а теста или мелшпајза, што га она не би знала зготовити.{S} Кад она направи то <hi>Саће од зоље |
ек дело једнога момента.</p> <p>— Нисам знала, верујте, да су Карловачки богословци такви шмајх |
онда је то твоја судбина... а ја нисам знала.{S} Е, онда можеш скакати —</p> <p>— Ех, знам ја |
се ствар сретно упутила, и да је нешто знала латински, могла је још тамо рећи оно староримско: |
и она друга њена, фрау-Цвечкенмајерка, знале су и колика је била сума (три стотинарке) коју је |
устане од тужбе и процеса.{S} Све су то знале и сваком казале фрау-Габриела и фрау-Цвечкенмајер |
е само људи, него и толике жене у месту знале су писати, тако да су поред усмене књижевности ко |
то казали?{S} Зар нисте то, милостива, знали?{S} Од онда још ја њу не миришем, кад смо биле об |
це, а послао га је Аркадија да јави.{S} Знали су, дакле, да је путник дошао, али му се, наравно |
да имала фрау-Габриела кола да плати, а знали би и ви...</p> <p>— Та шта говориш!...</p> <p>— П |
ном трошку видети и моју кућу, да би је знали сутра наћи, ако се ја, то јест, мало задржим посл |
њега ил’ у Тису с брега!“ а ми шта смо знали, него попустили.{S} Па к’о велим:{S} Иди, бедо, а |
риелина</hi> </p> <p>Пре него што су то знали и сами попови знало је село да су се помирили.{S} |
ма од којих су неколико туцета на памет знали, и тиме пленили ћуркасто женскиње; али који после |
ег женскиња постану досадни, јер што су знали, то су одмах издекламовали и у правом, занимљивом |
силне писмености; јер пре ни људи нису знали да пишу ни својим синовима, а сада и девојке пишу |
из Оберестрајха, та не би ни данас још знали, шта је „семлпрезла“ и „похенес“!... <pb n="392" |
ри о том догађају.{S} У вече тога дана, знало је цело место, и лево и десно од Великог Сокака п |
венчало, то је потпуно знало шта ради; знало је дужности и задатке брачнога живота и крајњи му |
ло, жељно, наравно, новијих новости.{S} Знало је, да је поп Ћира у завади са поп-Спиром, па је |
то је пре њега било.</p> <p>Пре Трифуна знало их тек двојица тројица да пишу.{S} Још има стариј |
ошао нови учитељ.</p> <p>За пола сахата знало је цело село да је онај путник — што се онако поб |
>Пре него што су то знали и сами попови знало је село да су се помирили.{S} Фрау Габриела је по |
изна за своју, али за коју је цело село знало да је његова и ничија више, јер се он сам најчешћ |
>А што се у селу венчало, то је потпуно знало шта ради; знало је дужности и задатке брачнога жи |
била велика тајна.{S} За њу је мало њих знало; њих двоје младих, једна стара тетка и Онај што с |
о.{S} Само кажи ди те боле!</p> <p>— А, знам; била му и нека рођака, а?</p> <p>— Тако нешто!{S} |
шег, па сад се враћам кући.</p> <p>— А, знам, и мој Шандор је посл’о Омладинцима поздрав с још |
добру виртшафтерку.</p> <p>— Рано моја, знам.{S} И ја је, верујте, слатка, никад не делим од мо |
у не верујем.</p> <p>— Та нећу, слатка, знам ја шта је тајна, — вели испраћајући гђу Габриелу к |
ији добију реда и једеду —</p> <p>— Та, знам ја то!{S} Зар сам га једаред чеш’о по лећи!...{S} |
фурт шмајхлујете.{S} Ево вам и обрста, знам да ви то волете! — рече и спусти му још два грумен |
него да скочим у воду, јербо ту ми је, знам, цигурна смрт.</p> <p>— Ти да скочиш у воду!{S} Гл |
ла љута и чудно јој је било као што је, знам, чудно и читаоцима, али писац обећава, да ће скори |
ла већ на сокак.</p> <p>— Та ман’те ме, знам да ћете ми се смејати.{S} О жено, часни те!{S} Та |
а сретнем у порти Персу — но, та ће ме, знам, појести од једа и пакости.{S} А баш ћу гледати да |
’ која ми и асна од њега, кад ће ми се, знам, завезати уста к’о звоно на Велики Петак, па нећу |
му поп Спира, а у себи мисли: „Знам те, знам, стари курјаче, и зашто си ту лулу запалио и зашто |
свирјепи!{S} Хе-хе, ал’ нећете, нећете, знам ја то добро!...{S} Знам ја, фрајла-Јуло, ваше добр |
а, што је <hi>фалично</hi>; а ти би ми, знам, дао!{S} Него дад’ ти меникана мало оног твог вина |
и да вам остане!!</p> <p>— Ћути, ћути, знам ја тебе, —</p> <p>— Та шта ме, шта ме знате!{S} Та |
— то је лепа Христијанска добродјетељ, знам ја то, али опет, к’о велим, што може бити вечерас, |
па-па им’о штоглу.</p> <p>— Та... знам, знам... — вели, сумњајући, гђа Гециница, — ајде-де, да |
сама</hi> сам вам таква.</p> <p>— Знам, знам, бар <hi>мени</hi> немојте, гнедиге, говорити — .< |
дономад Бачки рисари!</p> <p>— Та знам, знам; ал’ откуд нађе да певаш баш <hi>њу</hi>?</p> <p>— |
може на њих ослонити!</p> <p>— Та знам, знам, слатка госпоја-Сидо, — вели гђа Перса а усне јој |
— ублажава Аркадија.</p> <p>— Та знам, знам, ал’ опет..{S} Кад је оно било?{S} У Јануару... е, |
сподина Пере учитеља.</p> <p>— Та знам, знам... ал’ тек... к’о мислим да... не мора због тога б |
шта ти ту још нема!{S} Та док је видим, знам је и шта мисли!{S} Гледам је к’о да је од стакла.. |
оказало!...{S} Сад ће јој падати на ум, знам добро, моје речи, ал’ шта је ’асне сада!?{S} Говор |
297" /> твоју проклету гушу, све је то, знам ја, балсам за тебе; нек само гребе —</p> <p>— Е, „ |
ух.</p> <p>— Та ман’те... знам вас већ, знам... ви већ морате ту ваше —</p> <p>— Тхе, тако сам |
S} Е, онда можеш скакати —</p> <p>— Ех, знам ја да би вама било срце на месту тек ондак!...{S} |
паоркиње на велику рољу!</p> <p>— Та... знам, ал’ опет... — рече Гециница па се прекрсти од чуд |
>— Па-па-па им’о штоглу.</p> <p>— Та... знам, знам... — вели, сумњајући, гђа Гециница, — ајде-д |
ну руке на трбух.</p> <p>— Та ман’те... знам вас већ, знам... ви већ морате ту ваше —</p> <p>— |
уће.{S} Јуцо душо, седи ту до Меланије; знам да имате шта да се разговарате.</p> <p>И поседаше |
ј... господин-попо, а како не би’ знао; знам и’ тушта... него, ви кажете: „ајд баш ону што ти в |
— Код господина <hi>Ћире, пароха,</hi> знам да им данас није до ручка —</p> <p>— Код господна |
<p>— Е, слаба је то утјеха за мене!{S} Знам ја Ћиру.{S} Не да се тај лако!{S} Како је деб’о, а |
нећете, нећете, знам ја то добро!...{S} Знам ја, фрајла-Јуло, ваше добро срце!{S} Е, баш ћу да |
. — Добро је!{S} Сад можеш слободно.{S} Знам ја њега к’о и себе.{S} Кад тај једаред заспи и зах |
шо, иди у кујну па спреми црну кафу.{S} Знам да варошани радо пију.{S} Ја по три дана не могу д |
ојте, немојте, — прекида га Меланија, — знам ја мушки неверни род.</p> <p>— Ал’ уверавам вас —< |
’ ја све слутим, да ће се искобељати, — знам ја њега!...{S} Е па збогом.{S} Па паз’те на кућу.{ |
— вели задовољно поп-Спира устајући. — Знам ја њу добро!{S} Али до довече мора ми се она од-ду |
о тањиру, да пошље госпођи Спирипици. — Знам, да ће пући од једа госпоја Сида, кад само види, к |
а ти старога времена. — вели домаћин. — Знам, Боже, некад, па ти свака кућа пуна деце, све по д |
; и како сам се мого оженити! </p> <p>— Знам, чула сам за твоја чуда и покоре!...{S} Чула сам ш |
и <hi>сама</hi> сам вам таква.</p> <p>— Знам, знам, бар <hi>мени</hi> немојте, гнедиге, говорит |
а одседнем код ченејског попа.</p> <p>— Знам га, што има жену Тину, Тинин Акса.{S} Та како га н |
— пребацује јој госпоја Перса.</p> <p>— Знам, слатка, — брани се госпоја Сида, <pb n="29" /> — |
ћеш о’ма’ познати Бирцлијине!“</p> <p>— Знам Бирцлијине!</p> <p>— И сад смо код њега...{S} Тако |
..{S} А зуб задржи ђакон код себе.{S} А знам већ и зашто га је и задрж’о!</p> <p>— <hi>По-пољуб |
до густога.</p> <p>— И <hi>нећу</hi> да знам, и <hi>не треба</hi> ми да знам! — сикће гђа Перса |
!{S} Ви не знате!</p> <p>— А откуд и да знам!{S} Од како ми је човек от’ш’о по вашарима, слабо |
/hi> да знам, и <hi>не треба</hi> ми да знам! — сикће гђа Перса. — И бркове му скини, грубијану |
ридесет пута тридесет да је, па нећу да знам!{S} Нема више ништ’; било па прошло! „Покварено пр |
све тако да целим путем ћутиш?...{S} Ја знам да кочијаши хоће покаткад и да запевају —</p> <pb |
е ако је мајстор.</p> <p>— Е па то и ја знам, ал’ то је ђаво што је зуб код њега.{S} Па <hi>как |
ли да возе, нису се ни један, кол’ко ја знам, погодили.</p> <p>— Не знам кога да погодим! ’хоће |
е...</p> <p>— Ја водим виртшафт како ја знам!</p> <p>— Јесте!{S} Ви водите впртшафт како ви зна |
у, ни малим прстом додирн’о.{S} А то ја знам најбоље, јербо ја сам, што кашу, поваздан тунакан. |
ту не може ни месец ни ветар!{S} Што ја знам чуда по селу — што мало ко зна!{S} А да ми је рек’ |
.{S} Увек ова наша оде у запећак.{S} Та знам је само на балу!{S} Оно има, има <hi>играња</hi> . |
у је одономад Бачки рисари!</p> <p>— Та знам, знам; ал’ откуд нађе да певаш баш <hi>њу</hi>?</p |
ак не може на њих ослонити!</p> <p>— Та знам, знам, слатка госпоја-Сидо, — вели гђа Перса а усн |
ако је — ублажава Аркадија.</p> <p>— Та знам, знам, ал’ опет..{S} Кад је оно било?{S} У Јануару |
рез господина Пере учитеља.</p> <p>— Та знам, знам... ал’ тек... к’о мислим да... не мора због |
нег’ и сува зима ил’ снег.</p> <p>— Та знам.{S} Петре синко!{S} Ал’ колико је дужи летњи дан н |
ја памет и све школовање.{S} Шта му сад знам!{S} А, баш кад се радо имају, а шта им ја друго зн |
ти све знаш!</p> <p>— Све, све!{S} Све знам, Спиро, све видим, Спиро, и све чујем, Спиро, ал’ |
ти, видиш газда-Перо, све на свету боље знам и цигурније него и онај ветар, што свуд завирује и |
очицом:</p> <quote> <l>„Ја сам мала, не знам ништа,</l> <l>Метите ме код огњишта,</l> <l>Ди кув |
енуто комшијској башти. — Јао крста, не знам да су моја! — рече и наслони се на мотику да се од |
е знам ништа!{S} Од стра, господине, не знам, ни како ми је име, — вели Аркадија. — Али ваљда ћ |
estone unit="subSection" /> <p>— Но, не знам шта би’ дала, — говорила је гђа Перса, купећи шоље |
, спаије од Елеонске Горе!...{S} Уф, не знам шта би’ дала, да ми је само знати, зна ли!{S} Што |
аги комшија и колега.</p> <p>— Та... не знам, знате, — рече поп Ћира и подиже обрве, а доби две |
љица и госпоја-Сиди и госпоја-Перси; не знам већ, гнедиге, коју већма и више волем.{S} К’о да с |
се сплео, па ни на <hi>српском</hi> не знам ништа да бекнем; не би’ знао у том магновенију каз |
Разбио му се ваљда сан па избија!{S} Не знам само докле ће бити тако добре воље.</p> <p>— Докле |
час ме зима час врућина спопада.{S} Не знам још шта је, ал’ већ видим, да ће то све на моју ко |
/p> <p>— Та зар је један, слатка.{S} Не знам ни с кога краја већ да почнем!</p> <p>— Ју, рођена |
вор цвећа“?</p> <p>— Говор цвеће?{S} Не знам, госпођице.</p> <p>— Штета! — рече Меланија и погл |
она па доле.</p> <pb n="342" /> <p>— Не знам ја те твоје ребусе; него ти мени кажи онако просто |
и си сад паметнији од мене!</p> <p>— Не знам ништа!{S} Од стра, господине, не знам, ни како ми |
илију не остављате на миру!</p> <p>— Не знам ја за твоју фамилију, ал’ ти ћеш баш изгорети —</p |
, кол’ко ја знам, погодили.</p> <p>— Не знам кога да погодим! ’хоће л’ Пера Боцкалов?</p> <p>— |
саме смо таке!“ А ја, слатка, ништ’ не знам за себе, већ фурт падам из једне несвестице у друг |
посуђе и тумарајући још по соби, — а не знам шта би’ дала, да је сад лето, па да смо извели гај |
n="306" /> <p>— Ништа од свега тога не знам ти ја, Спиро!</p> <p>— Није ваљ’да имала фрау-Габр |
не служе цркви и олтару!{S} А бар да не знам, да деца волу звонару; него душа им је и срце да с |
је било рата.{S} Сад како је то, ја не знам!{S} Ваљда и ти цареви побесне к’о и паори.{S} Ал’ |
ова твоја силна саламура.{S} Зар ја не знам, зар не знам — к’о једна власт, — да си пре три не |
</p> <p>— Та, ја сам се и сетио, ама не знам, ’хоће л’ штогођ ваљати, — вели Аркадија. — А како |
. — Помози ми, видиш да сам ово дана не знам ни ди ми је глава од силна посла и пеглања сукања. |
е ме прости!{S} Љута сам, слатка, па не знам већ, ни шта говорим.{S} Не могу ја све знати; кад |
е, што кажу, једно свештено лице, па не знам, знате, је л’ ће вам то бити по вољи, е, па ди би |
еседи хвалећи га и упоређујући га са не знам којим старим Светим Оцем и са трубом Јерихонском.< |
Ја сам, каже Неца, месечар, па ништа не знам шта је са мном, каже, кад једаред захрчем.{S} Могл |
жабица се чује, како пева са једног не знам ког дрвета, и голубови како гучу не знам у чијој а |
} Увек се извуче из малера, па да је не знам какав.{S} А ту је мислила на онај случај, кад је Њ |
ару, ништ не осећаш!...{S} Та зар је не знам; та заједно сам је с мојим Милошем кварио! — Ја му |
отимала мало и викала: „нем тудом, и не знам ништа!“ и тражила да је пусте у кујну да помаже Жу |
.</p> <p>— Та и није, господине... и не знам кад брж’ су прошле!</p> <p>— Па баш сте се, кажеш, |
исмо видили, па сад <hi>чисто</hi> и не знам управо, јесте л’ ви то, почитајема госпоја-Сидо, и |
тешко било и пола дана без ње.{S} И не знам како, већ тада му је падала на памет страшна мисао |
вка, није мени до жене!{S} Тамо ја и не знам, каже, је л’ сам мушко ил’ нисам!{S} Удај се ти са |
е смо другарице од детинства... та и не знам ни кад смо се познали!{S} Из једног сокака... — ре |
або вам и излазим... па тако ништа и не знам.</p> <p>— Верујем, верујем... бо’ме поп Ћира вам и |
ко сам најгириг!{S} Ништа, ништа вам не знам —</p> <p>— О, то сам вам ја онда у великој штети!{ |
и први бега с пања и ако би касапин не знам шта дао, да га може укебати.{S} Г. Пера му је преп |
А ја све једнако <pb n="161" /> к’о не знам да је он умро, па кажем: „А ко ће тебе, роде, него |
и <hi>да почињем</hi> с вама; јербо не знам: ко је старији у тој вашој <pb n="186" /> кући, <h |
</p> <p>— Ајде немој ми ту... и тако не знам ни ди ми је глава од пута и силна труцкања.</p> <p |
, да ви’те, и смислио сам...{S} Само не знам, ’хоће л’ ваљати штогођ, — вели Аркадија.</p> <p>— |
лна саламура.{S} Зар ја не знам, зар не знам — к’о једна власт, — да си пре три недеље закл’о д |
нам ког дрвета, и голубови како гучу не знам у чијој авлији.{S} Јули жао баш озбиљно.{S} Час кр |
шли су као прекјуче, а бавиће се још не знам колико који на путу.{S} Дакле, све к’о поручено, ж |
ће да га вози?</p> <p>— Е, па то још не знам.{S} Ја пазим, ал’ још нисам дозн’о.</p> <p>— Па гл |
е гађали ни чим.{S} Ви само каж’те: „Не знам ја ништа од свега тога, а он, каж’те, нека докаже, |
} Казаће им он то већ на своме месту, и знам да ће им онда још чудније бити, како то да се нису |
ас —</p> <p>— Та шта вам ја баш много и знам?!{S} Чула сам, ал’ чисто и сама не верујем... а на |
аш кад се радо имају, а шта им ја друго знам радити!...{S} Па... нека им је — срећно!{S} Само т |
едставити!</p> <p>— Та, наравно, кол’ко знам.</p> <p>— Да се нису посвађали?</p> <p>— Та да је |
уцати под нос она бештија!..{S} И онако знам шта и како о нама говоре —</p> <p>— Ех, ти све зна |
тај више среће нег’ памети — то ја само знам!</p> <p>— Долијаће!{S} Долијаће, Ћиро, ако има Бог |
кућом!{S} То ми је утеха бар, јербо вас знам да сте жена на свом месту!{S} А куд би’ знала!{S} |
под мире три ђавола вире.“</hi> </p> <p>Знам да су многи читаоци, (па ма и не били критичари) с |
. — вели му поп Спира, а у себи мисли: „Знам те, знам, стари курјаче, и зашто си ту лулу запали |
една марва.</p> <p>— Та умете ви паори, знамо ми већ вас и ваше политике! — умеша се гђа Перса. |
вам треба, и кол’ко вам је Бог дао.{S} Знамо ми то.{S} Намирис’о је Нића још са сокака.{S} Све |
па би’ му послала боктерски рог, бар да знамо ноћу кол’ко је сати!“</p> <p>И опет излази Ержа и |
ме ви то говорите, — вели домаћин, — та знамо ми већ то одавно!</p> <p>Пију, куцају се, па опет |
свет?“ — пита је Сока гркиња. — „А шта знамо, — вели јој гђа Сида; — кад се уда, онда куд муж, |
сад певај!</p> <p>— Ех, зар ми опет не знамо какво је младино певање! — храбри је отац. — Ајд |
су биле те две попине ћерке.{S} И како знамо већ, како то иде данас у овом свету, мислим да не |
ола године!...{S} Далеко је, ал’ шта му знамо... него прстен —</p> <p>— Прстен!...{S} Па добро, |
ће и преко зиме, и дочекаће своје старе знанце и роде и ласте.</p> <p>Све је село заједно са се |
мшиницу из преко пута, само да му да на знање, да је ту и да га прати очима.{S} Наравно да то п |
дшественик данашњег црквењака Аркадије, знао је, да ће парохију добити само <pb n="13" /> они, |
о!“ али то њега није много женирало.{S} Знао је да је боље кад женска грди него кад се чини нев |
ом</hi> не знам ништа да бекнем; не би’ знао у том магновенију казати ни како ми је име!...{S} |
чем и брез бича; ја, каже, ништа не би’ знао!{S} Него фала им, каже, што су били ипак <hi>људи< |
.. овај... господин-попо, а како не би’ знао; знам и’ тушта... него, ви кажете: „ајд баш ону шт |
њачки, онако по његовски, погледа.{S} А знао је кад и како треба погледати.{S} На капуташке, то |
— Шта, још не?! — чуди се поп Спира, (а знао је добро да је г. Пера нежењен).</p> <p>— Не, још |
ле подне.{S} А то је <pb n="74" /> Тима знао добро, можда чак и из сопственог и горког искуства |
> <pb n="340" /> <p>— Е, а ко би га сад знао.{S} Нисам ни загледо у фирму.</p> <p>— Баш да види |
дат у Талијанској, и Нова ковач који је знао и ту мајсторију, јер је имао лакшу руку, и један в |
њега, али је сваки то подносио, јер је знао да се то клони добру његовом; и ако су мештани бил |
каква променада!{S} И нико их жив није знао и затицао сем баба-Макре, а и она је, сирота, била |
n="11" /> за многе нико живи дотле није знао, а највише зна да приповеда каква Вавика или Бетик |
преда се.</p> <p>Нико дотле у кући није знао ни слутио, шта се иза брда ваља, ни поп Спира, ни |
со, па од тога доба је боље и сигурније знао да предскаже сваку промену и време боље и сигурниј |
еђу двоје младих, није задуго нико више знао, да њих двоје и још Бог на небу и баба Макра на зе |
то било! — Шаца је дете... а шта би’ и знао с њим!?</p> <p>— Па зар немаш баш никог другог?... |
чули через њих.{S} А ја, ђаво би ме мој знао, мени никад не испадну за руком.{S} Шта све не рад |
шта је и како је, а нешто је већ и сам знао.</p> <p>— Па шта ти он каже?</p> <p>— Па, каже, да |
ашћи.</p> <p>— И-ју, фрајла-Јуцо, нисам знао, да сте баш тако свирјепи!{S} Хе-хе, ал’ нећете, н |
тито.</p> <p>А и он сам као да је добро знао да га поред имена <hi>Марко</hi> још и тако зову.{ |
што је у нашем селу.{S} Бољу вам не бих знао пожелети.{S} Мој чесњејши пријатељ, господин Кирил |
свету!{S} Није к’о међ својима!{S} Ал’, знате како је: ди муж, ту и жена; па ди је њему добро, |
код вас!{S} Нисам рада!{S} Нисам рада, знате, да ме после попреко гледају...{S} Службеница!</p |
<p>— Па,... ми к’о велимо, неће, ваљда, знате, имати форме то, — вели јој један пајташ.</p> <pb |
том, па све ми међеду под нос, па онда, знате, дођем к’о мало к себи!...</p> <p>— О, о, о!{S} Ј |
тист</hi> то јест „цанарцт“, јербо има, знате, лаку и сигурну руку, па су му совјетовали, да је |
— пита путник смешећи се.</p> <p>— Та, знате... оно јест’ све тако к’о што ви сад велите.{S} В |
<p>— А зар си ожењен већ?</p> <p>— Та, знате, код нас паора како је... ми не мудрујемо много к |
мислим, да сте се тукли, јер то је сад, знате, ушло у моду и код самог ноблеса!{S} Па реко’: ка |
азни каква добра парохија —</p> <p>— Е, знате, кад би само могли добити какву добру, масну паро |
ја је тешим и стишавам,... така ми је, знате, нарав, волем све лепо без свађе, па јој кажем: „ |
о-кад“?</p> <p>— Па ето тако!{S} То је, знате, како спрам кога...{S} Има то да кочијаши, на при |
ако се жали супруг и муж.{S} Ал’ то је, знате, тако ишло, ал’ тако — да сам се сутра и ја сама, |
д Његовом Екселенцијом неке песме, оне, знате, „на фронцле“ песме, а Екселенцији се допале, па |
i> све <hi>комшије</hi> моје,“ а то се, знате односи на поп-Спирине.{S} Шта мислите!!{S} Би л’ |
је сада, то јест, у Темишвару — Он ће, знате, да се жени; па у Недељу ће да ту бидну сватови.< |
о, — вели госпоја Перса,“ — приповедам, знате, <hi>ја</hi> госпоја-Сиди, — „ето она моја, Мелан |
мшија и колега.</p> <p>— Та... не знам, знате, — рече поп Ћира и подиже обрве, а доби две озбиљ |
кажу, једно свештено лице, па не знам, знате, је л’ ће вам то бити по вољи, е, па ди би онда ј |
ја је једнако умирујем; јербо не волем, знате, свађу; волем сваки са сваким да лепо живи...{S} |
јест!) ал’ обадвоје сте ћосави, онако, знате, клот — па вас човек и не може тако одма’ да разл |
ово дана, возио?</p> <p>— Та-а-а, оно, знате... — отеже Пера и почеша се, — видите и сами кака |
е, господин-попо, и спрам чина.{S} Оно, знате, што кажу, вандровкаша на путу човек и забадава у |
... сад... право да рекнем, — није баш, знате, ни лако.{S} Јесење је то доба... путеви покварен |
ову, к’о велим, да отпевам, јер, ја... знате, па и мојој се жени имело Јула —</p> <p>— А зар с |
апевају —</p> <pb n="414" /> <p>— Та... знате... како кад —</p> <p>— Како: „Како-кад“?</p> <p>— |
те некаква предисловија!</p> <p>— Та... знате, чесњејши господин’ <hi>Спиридоне,</hi> мислим, ј |
мене</hi> види!{S} А тако сам, онако... знате баш расположена била тога дана за жалост, — да ва |
чинила одмах ероберунг!...{S} Та оно... знате... не треба се баш много <pb n="199" /> ни чудити |
оку!{S} Чувајте се, господин’ Перо!{S} Знате ли ви шта то значи до срца увређена сујета?{S} Зн |
епо —</p> <p>— Ја то тако почешће...{S} Знате, кад се човек прими некога посла, онда треба да г |
недиге, него да штудира хирургију...{S} Знате он има пола цајгниса из Гимназије.</p> <pb n="371 |
вам он помогне да се дочепате зуба.{S} Знате како је путовање... па јесење мочарно време, па п |
лирала, како сам ја то била трауриг.{S} Знате, по некад то за чудо иде од руке!!!</p> <p>И још |
<p>— Само молим ни речи.{S} Ни речи.{S} Знате чула сам од фрау-Цвечкенмајерке.{S} Она ми сваки |
е знате!{S} Та једва сам и оно уз’о.{S} Знате и сами кол’ко сам се нећк’о.{S} Тек да вам, што к |
ашима.. да оставе моју кућу на миру.{S} Знате, нисам рад ни да се <hi>свађам</hi> с вама, а ни |
та то значи до срца увређена сујета?{S} Знате ли шта све може једна очајница да учини?!...{S} П |
добро, имао, онако, баш лепу браду?{S} Знате, обадвоје сте сад (што јест, јест!) ал’ обадвоје |
ин’ Петровић’, — прекиде га Меланија, — знате ли „говор цвећа“?</p> <p>— Говор цвеће?{S} Не зна |
арловцима и танког благодејања свога. — Знате како стоји тамо:{S} Добар пастир не сме на себе н |
цветом који дотле држаше на грудима. — Знате ли ви да ни један ваш поглед на њу није измакао м |
уци.{S} Али опет... — вели поп Спира. — Знате како оно кажу кад се онај давио па викао: „Помози |
риела и запуши брзо своје хаглих уши. — Знате, страшно сам нервез!</p> <p>— Нећу, нећу, госпоја |
носно поверено му стадо, туд и он.{S} А знате, и ја сам у неку руку пастир, хехе, — смеши се, — |
вде сас нама.{S} Извол’те мало диње, да знате само, како је слатка, к’о да није из паорске башт |
е гости. — ’оћете, к’о једни путници да знате, шта ће то бити у Недељу код нас овдекана.{S} Е, |
да бришете чаше; јест, ако ћете баш да знате! — вели гђа Сида па и опет погледа у Перу који се |
пишу писма, те још како пишу, па још да знате коме!{S} Ето ономадне је тата једну укебао баш ка |
м само као утук, само после шљива... па знате, само у цели да предупредим грозницу —</p> <p>— Д |
к’о да ништа није ни било!</p> <p>— Па знате како се једи тата кад није вечера на време?!</p> |
онако клот натуралну; осим рајс-пулфера знате, због ветра, и на лице ништа не мећем —</p> <p>— |
ацу... оног младог, здравог лепог... та знате га сигурно... берберског асистента Та како да га |
на сплетке мрзим к’о на ђавола...{S} Та знате ме, фала Богу,... па нисам рада да ми се пребаци |
х људи па да дође до тога?!</p> <p>— Та знате, фала Богу, господин-Спиру, — рече бришући сузе м |
ољуби га у руку, па само вели: „Хе, шта знате, господин-попо, грешни смо људи!“ А кад се добро |
p> <p>— Хе, хе.. деца.. врагови.{S} Шта знате!?{S} Џак бува, хе, хе! — вели Аркадија и додаје м |
м наполичари,“ вели опет неко. — „А шта знате!{S} Готово и ми ћемо скоро.{S} Треба и нама да по |
суну себи ракије у фићок. — Ја сам овде знате, к’о неки род, па за то се и не циврам него се и |
м ја тебе, —</p> <p>— Та шта ме, шта ме знате!{S} Та једва сам и оно уз’о.{S} Знате и сами кол’ |
се неће сигурно пофалити.{S} Бајаги, не знате!{S} Ви не знате!</p> <p>— А откуд и да знам!{S} О |
.{S} Кад оно... ви нисте ни чули!{S} Не знате ни кол’ко ја!</p> <p>— Молим вас —</p> <p>— Та шт |
ати у флор, Бога ми, фрајла-Јуцо!{S} Не знате ви још, фрајла-Јуцо, како сам ја здраво чувствите |
. берберског асистента Та како да га не знате?!{S} Оног што увек залепи мали к’о младеж округао |
л’ кад човек дође код вас, а ви онда не знате шта је доста; ви онда формално заробите човека!{S |
А шта је то било?</p> <p>— Зар ништа не знате? — чуди се гђа Габриела.</p> <p>— Ништа —</p> <p> |
амо грешите душу.{S} А да бо’ме, кад не знате зашто је све то.{S} Мени у <title>Рожданику</titl |
везе а неки десети вас довезе, никад не знате ко ће вас довести кад вас он повезе.{S} Добро тер |
шарима...{S} А што је најгоре, никад не знате: пошто сте погодили кола.{S} Кол’ко је онако на о |
пофалити.{S} Бајаги, не знате!{S} Ви не знате!</p> <p>— А откуд и да знам!{S} Од како ми је чов |
!{S} Докле ћете?{S} Кад почнете а ви не знате шта је доста!...{S} Добро, добро!{S} До’ћете и ви |
равите то <hi>од себе!!!</hi> Та зар не знате те рацке обешењаке паоре, те дивљаке, што само то |
“ — „Та Иђош, — каже он, — „зар Иђош не знате?!{S} Та измеђ Сајана и Кикинде, ал’ ја нисам дишк |
пре него што се он пробуди. — Дакле ви знате, да сам ја пријатељица и госпоја-Сиди и госпоја-П |
>— Јесте!{S} Ви водите впртшафт како ви знате; ваша супруга како она зна, а ваша слатка ћерчица |
лике, ето —</p> <p>— А-а-а, тако зар ви знате?! — зачу се још из кујне глас гђе Персе. — Видиш |
p> <p>— Па кол’ко знате, слатка, кол’ко знате! — наваљује гђа натарошевица. — ’Оћете л’<pb n="1 |
; немојте ме, слатка, мучити!{S} Кол’ко знате приповедите, а ја већ могу себи представити!</p> |
недиге, говорити — .</p> <p>— Па кол’ко знате, слатка, кол’ко знате! — наваљује гђа натарошевиц |
ажем, нисам чула!{S} Рец’те само кол’ко знате; немојте ме, слатка, мучити!{S} Кол’ко знате прип |
ин, — ако ћемо баш тако све даље, онако знате — да опростите, што ћу се тако изразити — ако ста |
што је.</p> <pb n="44" /> <p>— Та, оно знате, то би значило искушавати Бога кад бих одмах траж |
неколико цветића!</p> <p>— А ви извесно знате? — пита Пера а гледа у земљу. — Па што ме не науч |
p>— Па понео са собом у џепу.{S} Ви бар знате, слатка, к’о касирка, какви су поповски џепови и |
на овако.{S} Сад овако поч’о, па шта му знате? — вели поп-Ћира.</p> <p>— А што га не дате да се |
а кад се ви одмарате, то би само волела знати —</p> <p>— О, баш на против.{S} Ни најмање ме нис |
ла требати, да све то крену, сам ће Бог знати.{S} Јер гђа Сида је и сама дан ноћ радила и спрем |
разговарају <pb n="25" /> то ће сам Бог знати, шапћу па се зацене од смеја, наслоне се једна на |
и једног читаоца који неће већ у напред знати која ће од њих двеју триумфовати а тако исто и ра |
већ, ни шта говорим.{S} Не могу ја све знати; кад ми није од Бога дато, да правим путер-крофне |
а како је која обучена — и ко ће ти све знати и овде набројати, за што све иде свет у цркву Нед |
би: госпођа ће као беамтерка то најбоље знати, јер се на ове сеоске торокуше, гнедиге, не смете |
нала је она да је ово учен човек, па ће знати оно што се каже: „Гледај мајку па шацуј ћерку!“ А |
.{S} Куд ће нас то одвести — сам Бог ће знати!</p> <p>— Деде, спаси Бог! — прекиде га поп Спира |
је да ћу дувати у рог, да већ нико неће знати, кол’ко је сати!...</p> <p>И тако одлази Нића, а |
рофне!{S} Откуд сад то, Бог ће га свети знати; али је то непобитан факат познат сваком правом с |
Уф, не знам шта би’ дала, да ми је само знати, зна ли!{S} Што није лето, што није! — рече мећућ |
ој.</p> <p>— Ди ли је то, да ми је само знати, било ноћоске ово берберче?!{S} То ја фурт штудир |
одем часком до госпоја-Соке; она ће то знати, кад држи дућан!{S} О, о, баш ми је жао —</p> <p> |
отац!{S} Ко је узме, слатка, тај ће бар знати, да има једну добру виртшафтерку.</p> <p>— Рано м |
свратим к њима, ваљда ће господин-нотер знати све...{S} Кад оно... ви нисте ни чули!{S} Не знат |
а све у једној књизи нађе. — А ко ће их знати; и ко им је, што кажу, светлио! — одговара писац. |
оклањали вере самом писцу и ником више, знаће, да је све то једна измишљотина и да се ствар са |
би’ већ —</p> <p>— Но, доста, доста!{S} Знаћу ја већ и сам шта ми треба радити! — рече љутито п |
војка!“ — заврши поп Спира и погледа га значајно.{S} А био му се јако допао.{S} Био би то слава |
ери.</p> <p>Овај се чудио челику и рече значајно једно „О!“ а за тим поп Спира окрену кашику на |
ја и погледа га својим црним очима тако значајно, да блага Јулина слика ишчезе једаред за свагд |
уге и слушкиње“ стоји једно исто, вели: значи, да ће те посјетити неко издалека и да ћеш имати |
, господин’ Перо!{S} Знате ли ви шта то значи до срца увређена сујета?{S} Знате ли шта све може |
<pb n="44" /> <p>— Та, оно знате, то би значило искушавати Бога кад бих одмах тражио то.{S} Тре |
ад још ниси ни вечер’о!</p> <p>— Па ја, знаш, ово толкујем, — вели Нића, — да је ово још к’о по |
ек што си био —, па не испушћај!{S} Та, знаш како они нас деру, кад је неко од наши’ у невољи; |
ичува она ону њену принцезу... а то је, знаш, нишанила на нашу Меланију,... нек причува ону шен |
а, нек’мо л’ газди!</p> <p>— Ја би’ се, знаш, ово дана кренуо на пут; онако, пало ми на памет, |
ириш!</p> <p>— Шта ћу; видим, како сам, знаш, фала Богу, малерозан, испашћу још <hi>ја крив</hi |
м се испочетка мало к’о и бојао, јербо, знаш, како је!...{S} То могу теби да кажем.{S} Крив сам |
ем, да је Часловац био, јер би се тако, знаш, одао и призн’о.</p> <p>— А па да бо’ме!{S} Добро |
му</hi> не оде брада!</p> <p>— Та, оно, знаш... — вели охрабрена госпођа Сида, — много га не би |
Јула. — Немој да сневаш штогод страшно, знаш... што смо разговарали —</p> <p>— Но, но!{S} Та до |
раво у мојој боктерској парокији, па... знаш... нисам рад да се зна.</p> <p>У том стиже и Ђука |
ља проклетог...{S} А и мало кожурице... знаш да сви у мојој фамилији радо једемо кожурице с ват |
ди у кујну, још мало па треба вечерати; знаш да тата воле раније да вечера.</p> <p>— Јуцо сине, |
шалио да кажеш да сам те ја научио.{S} Знаш, оба господина парока су управо у мојој боктерској |
свињећа из оџака не би Нићи шкодило.{S} Знаш, кад ми се овај мој језик одузме и изда ме од пића |
ељова под амбар, — викну Пела шегрту, — знаш да не трпи капуташе и обувене људе.{S} Одма’ мисли |
> <p>— И треба, и треба! — вели Нића. — Знаш што кажу: „Весело срце кудељу преде“.{S} Е, па так |
што сам је двапут понудила компотом, а знаш је да је увек така кад су врућине и кад јој муве д |
ризе... ја ћу натакнути на мишоловку, а знаш да је миш попашан на печену кожурицу к’о Вла’ на р |
зимње је време... није к’о у лето... а знаш обешењаке паорске!...</p> <milestone unit="subSect |
него још нешто...{S} Конштрукција!{S} А знаш ли ти, Сидо, да су мршаве Нилске краве појеле дебе |
н’о.</p> <p>— Па гледај да дознаш!{S} А знаш ли, онако, који би паор к’о мог’о да вози, било ме |
> да се какогођ докопа зуба.</p> <p>— А знаш ли бар који ће да га вози?</p> <p>— Е, па то још н |
мо, брат-Аркадија?{S} Помагај, ако Бога знаш, — рече јако задувано поп-Спира кад стигоше у порт |
о већ... вид’о би ти!...{S} Ћиро!{S} Да знаш да ћеш тамо наћи сва четири васеленска патријарка |
урија.</p> <p>— Е, па кад баш ’хоћеш да знаш, како је било; ето тако је било!{S} А да си ти бил |
ат тражи! — вели јој једна.</p> <p>— Та знаш да си <hi>млада</hi>, — шану јој друга, — а млада |
о, Нићо? — пита га домаћин.</p> <p>— Та знаш, ми „беамтери“ к’о и сва господа, вечерамо много д |
ког, како све зна.{S} Тако и јесте; шта знаш! — вели поп Спира у себи, а за тим рече гласно: — |
ништ’ не треба да се плашиш, Ћиро, кад знаш да си у резону, него треба да им кажеш све што ти |
добро отворио очи кад погађаш кола; кад знаш добро паоре, гром их спалио и сас обешењацима!...{ |
ако о нама говоре —</p> <p>— Ех, ти све знаш!</p> <p>— Све, све!{S} Све знам, Спиро, све видим, |
</p> <p>— Па иди!{S} Ти и онако најбоље знаш да направиш ајнпренсупу.</p> <p>— Боже, Ћиро, — ре |
ан крај другог.{S} Нашла се однекуд, не знаш ни сам како, онако улопана, пред поп-Ћирином кућом |
ојешта.{S} Дође му тако па се усићи, не знаш ни за што ни крошто, па неће да избија по неколико |
алица и сентиментална; а Јула онако, не знаш ни сам како да кажеш, онако обична. — Јула је пева |
ове. — „Ти кад се на штогођ наканиш, не знаш шта је доста!“ — кара је гђа Сида и прети јој, да |
охијани знају!...{S} Таман посла!{S} Не знаш, ко прође горе, тужитељ или тужени —</p> <p>— Та, |
човек!</p> <p>— Луд, са свим луд.{S} Не знаш ко је луђи ил’ он, ил’ они његови бесни коњи.{S} Т |
ојица дебели као народни фондови.{S} Не знаш, ко је дебљи, поп или попадија.{S} И једна и друга |
ије шалити, — продужује гђа Перса. — Не знаш ти, рано, ону матору бештију; није то ништа у њи’о |
које су у селу „пајташима“ звали, а не знаш који је од кога стаситији и лепши, и тиме је доист |
Један спахилук, једно богатство, па не знаш где пре да се зауставиш оком и погледом!{S} Домаћи |
лети блато на оног за њим у сицу, па не знаш кад си кавонији ил’ кад испаднеш из кола, ил’ кад |
а останем тако празних шака...{S} Па не знаш шта је горе.</p> <p>— Рђава времена заиста! — вели |
окенесе, како ли их зовете!{S} Никад не знаш шта си извадио!{S} Тражиш и хоћеш бело месо, а кад |
испирамо и разастиремо; накупило се не знаш куд пре... а морала сам данас да прекинем через Пе |
здраве и добре очи, деране!{S} Ала и не знаш шта ваља!“ каже ми баба... „Е, сад баш видим лепо |
ћине.{S} А ти ниси био беамтер, па и не знаш, па није ти баш ни замерити! — шали се Нића. — Так |
<p>— Ал’, Персо, за Бога!{S} Та ти и не знаш, како је све то ишло, док је дошло до густога.</p> |
" /> <p>— Е, ти кад кога мрзиш, а ти не знаш да поставиш, тако да кажем, плот твојој мрзости и |
— баш та песма паде на памет.{S} Зар не знаш коју другу?</p> <p>— Па... овај... господин-попо, |
сад, газда-Перо, — завршује Нића, — ти знаш шта треба да радиш.{S} Па к’о што сам те научио.{S |
а а камо л’ за попа —</p> <p>— Е, то ти знаш и нико више.</p> <p>— То сав свет зна и чује, само |
емо у коју другу собу... не би’ рад био знаш, да нас ко прекида!{S} А тамо ћу то све натенани и |
а бо’ме!{S} Само се погађај, јер ти бар знаш паора! вели поп Спира. — Обешењак је.{S} Кад те ви |
дуже задрж’о на путу.{S} Хе, ал’ шта му знаш; те ајд ово, ајд оно... еле, к’о што видиш, ост’о |
м, — извињује се Пера који се већ почео знојити по челу и око себе помало све у дупликату виђат |
кажу, сва у коњску зобницу; „десетицу у зобницу!“</p> <p>— Ама много је, много!</p> <pb n="277" |
есетица!{S} Оде, што кажу, сва у коњску зобницу; „десетицу у зобницу!“</p> <p>— Ама много је, м |
, попо?...{S} Ајде, мама и ти у кола! — зове је Рада.</p> <p>— Е, не сме мама, рано; мама мора |
бирташу, — лупа и виче Пера Тоцилов, — зове те господин парок.</p> <p>— Ајде, донеси штогођ Пе |
а босонога на капију и нађе баш онда да зове комшиницу из преко пута, само да му да на знање, д |
, да га баш онај његов — како се ђавола зове — но, та онај његов Шаца, јест, он баш да га обриј |
о је само пута пречула Јула кад је мама зове. — „Ти кад се на штогођ наканиш, не знаш шта је до |
— <pb n="68" /> дрекну гђа Перса. — Не зове се он калфа него „господин асистент“!{S} Теби пуна |
вас... нико вас од моји’ друкчије и не зове него „наш господин-парок“ —</p> <p>— Па, кол’ко да |
ли име, па га нико у селу друкчије и не зове него Прока „хоћеш-Нећеш!“...{S} Сваки час има он н |
легама“.{S} Па и други их друкчије и не зове него „господин-доктор“.{S} Господин хирург иде пос |
и Глиша Сермијаш, кога обично нико и не зове у сватове (јер кад се случајно опије — а то је ред |
ћи од њега ни онај „зуб времена“ што се зове!</p> <p>— Јао мене жалосне!{S} А откуд сад опет <h |
ите, како се прави онај мелшпајз што се зове: <hi>Саће од зоље од квасца</hi>, јер сте ви у том |
!{S} Кад год иде Меланија у цркву, увек зове и моју Јулу, а неће сама да иде; само да се види к |
то?!</p> <p>— Е, мој газда-Перо!{S} Не зоведу се бадава моји стари <hi>Цуњалови</hi>, и не зов |
дава моји стари <hi>Цуњалови</hi>, и не зовем се <pb n="252" /> ни ја забадава Нића Цуњалов!{S} |
то; а и ја, ако ћемо право, треба да се зовем <hi>Провлаков!</hi></p> <p>— Ах, бадава, — вели з |
еће вам ни доћи, не бојте се баш, да је зовете.</p> <p>— Та да!{S} Има она доста <hi>унтерхалту |
а за те покенесе и нокенесе, како ли их зовете!{S} Никад не знаш шта си извадио!{S} Тражиш и хо |
онако јаросна.</p> <pb n="228" /> <p>— Зови ми одма’ госпоју и госпојицу! — рече и тресну ного |
екшплицирате мојој Ержи, кад —</p> <p>— Зови ти твога покојног деку, бештијо чифуцка! — грми из |
оп-Спирина кућа.{S} Шваба га обавести и зовне једно дете са улице да одведе господина и да му п |
о је код краве.</p> <p>— Иди је, синко, зовни; она и не зна да имамо посјету.</p> <p>Госпоја Си |
ићи.{S} Најрадије се бавили у башти под зовом — и ако то није баш ни најмање поетско дрво и мес |
ке калфице и неке фрајле у шеширима.{S} Зову их ови из великог кола, они се лепо захваљују али |
је био сав блажен кад је чуо за шта га зову.{S} Одмах обуче душанку вишњеве боје, веза свилену |
ну иглу.{S} Тада обично и једна и друга зову слушкиње које <pb n="401" /> имају много здравије |
осподин-пароха, оног, оног што га паори зову: <hi>Олуја</hi>, вашег и његовог пријатеља...{S} А |
воро у плач и дреку, па неће доле, него зову маму да и она седне у кола.</p> <p>— Доћи ће попа; |
а поред имена <hi>Марко</hi> још и тако зову.{S} Јер чим би чуо реч „лопов“ па ма то и о неком |
-Кеса</hi>, па га и данас још увек тако зову, кад он није ту, и ако је он давно и давно други ч |
ђе добро и господин попа, кога нарочито зову и најугледније му место дају за столом, јер због с |
онај мелшпајз што се зове: <hi>Саће од зоље од квасца</hi>, јер сте ви у томе, морам признати, |
вити.{S} Кад она направи то <hi>Саће од зоље од квасца</hi>, могла је, што кажу, и самог цара п |
пре толико година кад још није било ни „зонентарифе“ ни железнице ни других саобраћајних средст |
е!{S} Па кад грунемо: „У јутру рано чим зора заплави, Вожд Новак тајно —“</p> <p>— Но, врло леп |
поведа им о силним предметима, о силним зорама које су га затицали крај књиге, о испиту, о тешк |
за жито (ветрењача) и радили су од ране зоре до мркла мрака.{S} Грдна прашина и плева летела је |
} Него четрнајст сребра, па да се сутра зором кренемо у име Бога.</p> <p>— Ама ти си, Петре, та |
то иштудир’о...{S} Ако се кренете сутра зором, стићи ћете у вече у Темишвар, — и онда нема ника |
идем Тоцилову, да му кажем, да не преже зором, нек нађе какавгођ изговор, — јер ви, казаћу му, |
љиве, шарене и миле слике изаткивате ви зором и варате њима човека, слабо то створење! — Гледај |
у све то у кола.{S} И кад су се у Петак зором кренули и поседали у кола, седела су оба попа на |
м да се журим!{S} Продангубићу, а морам зором да сам код куће.</p> <p>— Ал’ ај’те...{S} Ал’ кад |
, да би рад спавати, јер се сутра раном зором крећу.{S} Домаћин није ништа имао против тога, и |
то драго, о, о, о!</p> <p>— Сутра, рано зором, ћемо даље. — вели и поп-Спира силазећи и прилазе |
ње пратио сокаком и Циганин му је пред зору свирао а он је певао из дешперата ту песмицу, која |
кујни и у авлији и у селу.{S} Тек пред зору умуче песма и свирка и престаде жагор и сватови се |
еро, говорио ми је он, кад киша пробије зору, пробиће и опаклију.“ И то је баш тако к’о свето!{ |
окупи тај есцајг, па иди па спавај; а у зору да си ми рано на ногама, па опери све то, кад вече |
во нас!{S} Још мало! —- рече Рада већ у зору и показа бичаљем на црквени тороњ, на читаву шуму |
сан, управо не ноћашњи него сан у саму зору.{S} И откуд само то да снива!?{S} Њега <pb n="148" |
којој те мамине речи угасише и последњи зрачак надежде.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
и гости, кад онима вредна домаћица баци зрна пред кућу; и остаће и преко зиме, и дочекаће своје |
сама својом руком; бирала га к’о голуб зрно, и наслагала лепо на широко виново лишће, па му да |
ац с кукурузом који се онако окруњен, у зрну, кува, и шакама га једу укућани целога дана, али з |
и тако ме незгодно ударио, да ми избио, зуб.{S} А да је све то тако, може се, реко’ ја, Преосве |
да поиздаље и вели: „Доиста, доиста!{S} Зуб никако није од, на пример, каквог крштеног створења |
захтев Његовог Преосвештенства...{S} А зуб задржи ђакон код себе.{S} А знам већ и зашто га је |
наш’о какав тако од словесног створења зуб, — па да му се и поверује; него к’о вели, сад је ле |
тога, моја Сидо, није истина!{S} Какав зуб избијен!{S} Какав зуб! <pb n="354" /> Као да се так |
истина!{S} Какав зуб избијен!{S} Какав зуб! <pb n="354" /> Као да се тако лако вади зуб!{S} Ву |
езала вилицу.{S} Боле <pb n="295" /> је зуб, па к’о да је неко тук’о.{S} А није је ове недеље, |
па то и ја знам, ал’ то је ђаво што је зуб код њега.{S} Па <hi>како</hi> онда?</p> <p>— Е, па |
<pb n="354" /> Као да се тако лако вади зуб!{S} Вуку паора од јутра до подне, док му ишчупају з |
сам оштећен, — па дон’о неки -веее-лики зуб, та мал’ те неке бити колик’ полак шапурике...{S} Н |
ко парче папира, а они су завили велики зуб у мало парче папира!{S} Е, ко, ђаво, да позна!...{S |
колик’ полак шапурике...{S} Неки коњски зуб, и то ваљ’да од оног највећег штајерског коња на ко |
зволели примјетити са свим сушти коњски зуб!...{S} А, наравно, додаје он и распирује још више, |
дам га, ал’ имам шта видити! <hi>Коњски зуб</hi>, са свим коњски и то још колики!{S} Таква вели |
по нашим варошима.</p> <p>— <hi>Коњски зуб!</hi>...{S} Е, то га је она његова бештија навела д |
?</p> <p>— Та ово је, ово је <hi>коњски зуб</hi>, оче Кирило, — вели Владика. — Та погледајте г |
жалосне!{S} А откуд сад опет <hi>коњски зуб!</hi></p> <p>— „За Бога, та где сте га само нашли! |
кочили, обешењаци једни!{S} Ја сам мали зуб завио у велико парче папира, а они су завили велики |
оним се ја и одговорим му. — Мој рођени зуб.{S} Слуша ме већ скоро пола стољетија беспрекорно.{ |
а једнако држим пружену руку, а он мени зуб у шаку па се ту рукујемо и — <hi>измиримо!</hi></p> |
нутра.</p> <p>— Е, па видиш, па им’о си зуб —</p> <pb n="344" /> <p>— Та чекај, молим те!...{S} |
и да метне <pb n="348" /> онај проклети зуб — а ја једнако држим пружену руку, а он мени зуб у |
, уф, уф!{S} Ал’ како позн’о да је већи зуб?</p> <pb n="347" /> <p>— А како и да познам!{S} И т |
ang="la">corpus delicti</foreign>, онај зуб —</p> <p>— Укр’о зуб! — понови гђа Перса и скочи са |
о место! — И поп Спира извади брже онај зуб из замотуљка и метну га себи у џеп, а из џепа извад |
де замотано.{S} Па кад му склоните онај зуб, а ви му онда лепо подметните ово на његово место, |
па опет гледа, и пита ме: је л’ то мој зуб? — „Мој, одговорим ја, Ваше Преосвештенство!“ А мо’ |
емој да си тако брзоплетна.{S} Им’о сам зуб, ал’ нисам им’о памети ни колико онај прави притјаж |
и вилице... ако коме треба <hi>фалишан зуб</hi>, — рекла је гђа-Сида јаче ударајући гласом на |
ti</foreign>, онај зуб —</p> <p>— Укр’о зуб! — понови гђа Перса и скочи са столице и пљесну се |
а“ изгледа да је немоћан према њему као зуб старчев према ораху коштуњцу.{S} Био је врло практи |
о, нит <hi>ја</hi> још мање, па — испао зуб!...{S} То је све била само једна паклена обида и кл |
аора од јутра до подне, док му ишчупају зуб, па још с драге воље пристаје човек (и онај што му |
се пипаше: поп Ћира да види је л’ му ту зуб, а поп Спира да није изгубио онај Аркадијин замотуљ |
кселенција запита: „А је л’ ово баш ваш зуб, оче Кирило?“ — Да, Ваше Преосвештенство, — поклони |
ојтро“!</p> <p>— Ти само чувај онај <hi>зуб!</hi> Да га чуваш к’о очи у глави!{S} То ти је најв |
.</p> <p>— Е, врага!{S} Кад је узео <hi>зуб</hi>, па га чува код себе к’о очи у глави.</p> <p>— |
>, та није ваљ’да већи од њега ни онај „зуб времена“ што се зове!</p> <p>— Јао мене жалосне!{S} |
м <pb n="337" /> доћи у нову кућу; јер „зуб времена“ изгледа да је немоћан према њему као зуб с |
омотно извадити још два <hi>здрава</hi> зуба — тај ти се не би лако пробудио! — вели поп Спира |
к’о што он каже.“ Образ је спласнуо, а зуба нема — е, па ондак нек докаже ако је мајстор.</p> |
но и Перин онај муцало, нема предња два зуба а не уме сексер крајцара да израчуна, па и он ост’ |
и ни колико онај прави притјажатељ тога зуба!...{S} Дакле, ја извадим онај замотуљак и опипам г |
о — па <hi>он</hi> да се какогођ докопа зуба.</p> <p>— А знаш ли бар који ће да га вози?</p> <p |
га песконицом, и онај ост’о без једног зуба, избивен <pb n="202" /> му <hi>леви</hi> кутњак; б |
} Сад се можете врло лако дочепати оног зуба.</p> <pb n="280" /> <p>— Е, ал’ како?</p> <p>— Па, |
рате пошто-пото дочепати оног проклетог зуба, да га он нипошто не узмогне показати Његовом Прео |
те, па да вам он помогне да се дочепате зуба.{S} Знате како је путовање... па јесење мочарно вр |
>Пентикостаром</title>, па он ост’о без зуба... а оно није ни била та књига, него <title>Часлов |
лико сокака парокијана, кол’ко поп-Ћири зуба у глави фали.</p> <p>Шта је од свега овога истина, |
у то доба обично полива улицу или плеви зубачу, да не би седела беспослена, јер беспосленост је |
— али тек, тек, каже он, <hi>оваке</hi> зубе да су имали, — то ми, Ваше Преосвештенство, каже о |
имали и <hi>здраве</hi> и <hi>јаке</hi> зубе — али тек, тек, каже он, <hi>оваке</hi> зубе да су |
штрумфпандле и сас перлама чачкалице за зубе и немецки унтерхалтунг!{S} До’ће време, па ће вас |
и зубни докторат!...{S} Да <hi>намешћа зубе</hi> и вилице... ако коме треба <hi>фалишан зуб</h |
, али, што рекли: „Бог да прости предње зубе“, уздржа се.</p> <p>Сви поседаше и почеше јаузнова |
и у башти и оштри бријаче а певуца кроз зубе.{S} Доносио је понекад и тамбуру; па кад Јула нешт |
.{S} Зато стаде сама певуцати тихо кроз зубе неку песму а нешто јој се стегло у грлу, тако јој |
брица наместио на старо њено место, али зубе, Бог да прости.{S} Ако остане поп Пира у животу, н |
арио га „штоглом“ у леви образ и све му зубе поизбијао и просуо по порти.</p> <p>— Каква „штогл |
’о цигљу па га ударио по глави и све му зубе избије...{S} Ено, конзилијум од Бечкеречких доктор |
коњски и то још колики!{S} Таква велика зубекања, какву ја, Персида, свога века нисам вид’о!... |
ре, јер и какав им је то живот кад их и зуби један по један издају и дају им лицу све више прав |
страном и не служи, на десној су му сви зуби слаби и шупљи.</p> <p>— Та шта говорите!! — пита з |
а, а он се помами и све за штикле хвата зубима.</p> <p>— Прошћавајте, — вели Пела кабаничарка, |
у поваздан обилазиле, гледале, шклоцале зубима и тужно маукале комшинске мачке све дотле док не |
„Па ићи ће у Беч да штудира хирургију и зубни докторат!...{S} Да <hi>намешћа зубе</hi> и вилице |
андер Н* Бечлија, хирург и дентист т.ј. зубних болести лечник“</hi>.</p> <p>— Дакле, то је <hi> |
Јулом у Беч, да тамо доврши хирургију и зубну лекарију, пошто је покојној стрини дао парастос а |
} И ту му онда предам онај замотуљак са зубом унутра.</p> <p>— Е, па видиш, па им’о си зуб —</p |
е тога брујале му гајде Совре гајдаша и зујало у ушима оно Јулино: „Срам те било!“ Сутра дан је |
штенска тишина пред подне; само се чује зујање и треперење вилиних коњица око оних силних биков |
је само тихо ударао у тамбуру, тихо као зујање пчела у пролеће, а она је, у себи наравно, прати |
она постаде све суморнија, једнако јој зује у глави оне речи и она песма из сна а пред очима ј |
{S} Фурт ми твоје речи и твој тестамент зуји у глави и у ушима.</p> <p>А пред четвртом кућом пр |
се увек ондак сети па намешћа мараму и зулове, па намешћа уста и погледа ме, а кад већ прођем, |
те редом</l> <l>Шнекле поређали,</l> <l>Зулове сте ситно,</l> <l>Фино, бреновали,</l> <l>Русу к |
l> <l>Све то бити <hi>моје:</hi></l> <l>Зулове и шнекле</l> <l>И то бело лице</l> <l>рознфорб-б |
и пахуљицама снега; на шестој с лалом и зумбулом у руци; на седмој у лаком, врло, врло лаком од |
ог и горког искуства, јер се тако нешто зуцкало и причало, да је као једаред, једно пред вече, |
е њих двојица.{S} И сада, кад се почело зуцкати по селу, да се Јула попина и Шаца радо гледају |
ије заслужио такву жену к’о што је она! и то иде све тако, докле га Тинкуца не истера да нахран |
испод руке, па мислим: добро је, ту је! и предам га тако завијена владици.{S} Екселенција узе з |
рукова, скиде шешир и рече:{S} Збогом! и кочијаш потера коње.</p> <p>Одоше кола с путником, а |
а то „лудим рацким обичајем и пасијом“) и на њену несрећу села је баш у она кола, којима је коч |
S} И Сиду, и Макру, и Иву (и пољуби га) и Раду, и бабу, — све воле господин попа, све; и твоју |
певао Херувику па чак (преко очекивања) и поп Спира говорио предику.{S} Кад је Савица читао Апо |
спомиње им оног Мартоношанина (вранца) и коре их и застиђује њиме те они повуку боље.{S} После |
ештено једно решето за жито (ветрењача) и радили су од ране зоре до мркла мрака.{S} Грдна праши |
, овај дотерао до помоћника на звонари) и пале црквене прангије.{S} Накупила се деца па чекају |
овести за својом завађеном госпоштином) и састајале се на сокаку, као и пре свађе своје госпошт |
(пре но што се од укућана ико и родио) и кад су се још перишани носили.{S} Или приповеда још д |
(што сви у његовој фамилији радо једу) и гледећи с леђа једру и округлу своју Савку, како живо |
ој швапској принцези удавачи тадашњој), и гумаластику за чишћење, и с праву за закопчавање рука |
се бадава моји стари <hi>Цуњалови</hi>, и не зовем се <pb n="252" /> ни ја забадава Нића Цуњало |
и се смеју грохотом па и <hi>онај</hi>, и <hi>он</hi> се смеши, само тишије.</p> <p>— Јао мене! |
ъ ктомȣ, точїю да изсыпана бȣдетъ вонъ, и попираема человѣки.“</foreign> И право је и казао.{S} |
ыдят ся и посмрамят ся ищущiи душу мою, и да возвратят ся вспятъ и постыдят ся мислящiи ми злая |
познајем три господар-Јове у Карловци’, и ни један није им’о ћер Даринку.{S} Све којешта!{S} Ма |
тога, тако је савесно набио оба „сица“, и предњи и стражњи, домаћиновим сеном, тако савесно, да |
инвентару ствари датих у „ауштафирунг“, и сам Бог зна где је све досад био, и где ће још бити!{ |
амо оно једно њи’ово „Господи помилуј“, и „Подај <hi>господи</hi>!“ — учио га је оне вечери Нић |
да је певао: „Вино пије Дојчин Петар“, и „Катице прехвална, свем свету јавна“.{S} Поп Спира је |
се изнети све оно што се сутра дан, а, и следећих дана, после познатог ручка и јаузна, догодил |
ас таквом једном фушер-машамодом!{S} А, и’те молим вас... само један јед!“ вели и одлази даље. |
иком Календару удари благослов из неба, и јендек се напуни опет као што је и био и нуди и мами |
шан према свему, а међу тим само вреба, и на што баци око — то је већ сигурно његово.{S} Па чим |
а све через венчања.</p> <p>— И треба, и треба! — вели Пера Тоцилов једући. — Људи су, треба д |
е, Нићо, к’о за тебе.</p> <p>— И треба, и треба! — вели Нића. — Знаш што кажу: „Весело срце куд |
олико.</p> <p>— Та... кол’ко вам треба, и кол’ко вам је Бог дао.{S} Знамо ми то.{S} Намирис’о ј |
не, дакле, та два попа, него друга два, и живела су у једном селу у Банату.{S} Које је то село, |
барабанц-зејтин, тако она не била жива, и не била госпоја перзекуторовица ако од његовог крзна |
који кочијаше Био и код Пере Боцкалова, и код Проке Циканова и код Раде Карабаша, а и још код н |
ле ће свинче разудити на триста делова, и од њих триста неких ствари начинити, од којих је све |
е.{S} То и охрабри газда-Перу Тоцилова, и кад изброја и сложи банке у шлајпик и тури га за сару |
ом који се онако окруњен, у зрну, кува, и шакама га једу укућани целога дана, али за то и изгле |
<p>— И одвукли су га, и дочепали су га, и неће га шале пустити.{S} Не искобеља се више тај к’о |
у га одвукли?</p> <p>— И одвукли су га, и дочепали су га, и неће га шале пустити.{S} Не искобељ |
и ако је био од ране младости код њега, и ако је васпитаван цигло у том правцу, да буде тако ре |
ро наруча и врати кући, донесе свачега, и пешкира и пешкирића и шарених торбица и новаца.{S} По |
у и певају Псалме све лепше од лепшега, и пију у здравље госпође-Персе и осталих редом.</p> <p> |
рохову кћер, кћер предшественика свога, и онда, кад је дошло време — лепо он дош’о на његово ме |
S} Домаћин није ништа имао против тога, и гости се дигоше од стола и одоше на спавање.{S} Поп-Ћ |
атељства.{S} Памти све и једна и друга, и ма да се тужи на слаб вид, ипак за то једна другу још |
ма кола, не велим ни ја, милостива, да, и’ нема, ал! то је ђаво, што нема арњева.{S} Знаду то и |
пинтерски калфа.{S} Сад се лепо влада, и сви су с њим у кући задовољни а нарочито поп-Спира.{S |
на нос, а смеши се све, па опет гледа, и пита ме: је л’ то мој зуб? — „Мој, одговорим ја, Ваше |
ог</hi> а он из <hi>петог</hi> разреда, и друго, што је <pb n="227" /></p> <p>Шаца отишао у <hi |
а најбоље своје земље понудио да прода, и фишкала нашао; а тераће, кажу, процес док траје фишка |
S} Све неке мустре; мустре од кукуруза, и неке мустре од вунице, ваљ’да за ћерку, треба нешто у |
ол а госпоја-Соси гркињи очи пуне суза, и она полако у себи чита Апостол, а само чујеш како бри |
ије.{S} Против <hi>таких</hi> сам и ја, и сваки који зна шта се захтева од једног доброг романа |
да сте ме нешто онда познавали, снаја, и да смо били своји к’о данас —</p> <p>— ...а кад га к’ |
Умрла му једна стара стрина из Итебеја, и Шацо тако ербов’о једно лепо насљедије, па се позива |
е ирошке хаљине, него нека као мантија, и нека камилавка; а у њега нека дуга брада па се Богу м |
сипи, сипи по ваздан од јутра до мрака, и целу ноћ бије монотоно у прозоре, и ујутру опет осван |
се играти и каљати до миле воље. „Нека, и тако је сутра Недеља, пресвуће се,“ веле старији прља |
наређује домаћин, — и мало сува језика, и једну окрајку ’леба.</p> <p>И докле Ђука спрема за Ни |
исаће му име у читуљу српских мученика, и сачуваће му спомен и за потоњи свет.</p> <p>„Но ако в |
рске заноси сањаријама занетог путника, и он будан сања о изгубљеној срећи!...{S} Лете коњи к’о |
ена девојка, фрајла Јула, попина ћерка, и задубила се у посао кад се наједаред трже, јер засикт |
ене ни најмање!</p> <p>— Морам, слатка, и сувише сам се задржала.{S} Дакле, збогом!</p> <p>— Та |
ци —</p> <p>— Верујем, верујем, слатка, и <hi>сама</hi> сам вам таква.</p> <p>— Знам, знам, бар |
била!“ А оне кажеду: „Верујемо, слатка, и саме смо таке!“ А ја, слатка, ништ’ не знам за себе, |
и песме које је најрадије тада певала, и књиге које је читала — све је то показивало, да је Ју |
ладолежа и вреже која се уз њу пузала, и од зелене метле сунцокрета и родина кљуна — дуж те та |
и дочула; она се предала јелу и сркала, и сваки час брисала наизменце уста салветом или лице ке |
Онако једра и здрава и она је осећала, и њена крв је бујније струјила у жилама, срце јој јаче |
, оставише и велики бунар на крај села, и велики крст, и уђоше у велики сокак.{S} Прођоше и њег |
у коју <pb n="395" /> је Јула отпочела, и она после неког опирања и извињавања запева старосват |
Гагу с врата, а њу викнула и пробудила, и питала је: што плаче?{S} А Јула јој каже, да је снива |
драго.“ Међу тим док је Јула силазила, и као звезда залазила за оризонат, Меланија се све више |
ћ видети, како се ствар сретно упутила, и да је нешто знала латински, могла је још тамо рећи он |
<p>Поред Нићиног великог паорског кола, и у њему оног ћифтанског малог, ухватило се још једно т |
му је, као и увек, шунке и сира у кола, и посаветовала га да буде умерен, да се лепо и питомо о |
њихова бела лица.{S} Заплака се и Јула, и гђа Сида и баба Макра; сви бришу и нос и очи.{S} А Ни |
ула.{S} Скаменила сам се, кад сам чула, и једва сам дошла к себи.{S} Ја вам сад не умем ни десе |
ченејским сеном.</p> <p>Кола су пошла, и путем од Темишвара до Ченеја попови су се разговарали |
се јавља, али учтиво, хладно се јавља, и пролази.{S} А Јули дошло чисто чудно што се Шаца тако |
и моја сувишна искреност према људ’ма, и да сам ја невина жертва свега тога... да ми је неко п |
ва.</p> <p>— О молим, молим!{S} И вама, и свакоме може то пасирати —</p> <p>— Јест, кад би фрау |
н; и сребрна пуцад, и ћурдија с токама, и чизме, и свилен чупав шешир носио...{S} Еј, да сте ме |
ога држаше Јула на руци. — Је л’, мама, и маму воле? — рече дете као мало утешено али још једна |
ст, воле он ту песму више свију песама, и даље, како само, ето, тој песми има да благодари, што |
и наследницима, о процесу и фишкалима, и већ о тако нечем, што би спадало у тај круг ствари.{S |
едао нешто о прошлим златним временима, и о негдашњим великим и садашњим малим платама бојтарск |
ђење Христово пред забленутим домаћима, и док их онај пети иза врата, <hi>стари Пера</hi> из <h |
сле га се довека сећати.{S} Мило обома, и њему и њој. „Нема сумње, — мисли и једно и друго, — т |
ле Главе, и опет није долазно три дана, и зарекао се, да неће никад више доћи, ни Бога јој назв |
Није могао да продужи бар још три дана, и ако је рад био, него се кренуо да се јави Јули.{S} Чу |
била прекинута, за читаву недељу дана, и у кући поп-Ћириној беше дрвље и камења на гђа-Сиду.{S |
несрећи и бегају од ових суморних дана, и траже ведрије небо и блажије поднебље.{S} Само ће нес |
е сама изразила у писму — као закопана, и он је морао тражити нову парохију и добио ју је у В** |
од руке.{S} Ту ће млада бити доведена, и живеће ту као млада ђаконовица, јер ће се Пера одмах |
лагодарне! — рече бирташица изненађена, и оставља пеглајз у чуду. — Још <hi>он</hi> пробира!</p |
авити каква прилика... па треба да зна, и њу ћу научити.{S} Али, слатка, услуге за услугу; ’хоћ |
је стара њена навика од толико година, и сада, гле, мора да је се одвикне од како је Меланија |
д се баба згране при спомену кринолина, и онда није никакво чудо, што су се људи чудили кад су |
адбе, најпре Меланијина а после Јулина, и испричана (онако узгред) два малера фрау-Габриелина</ |
езобразила па постала и сувише интимна, и док нису чуле мамину заповест „Ајд’ леж’те“ и тек онд |
!...{S} Та ви’те само; лице, и персона, и штелунг к’о у какве принцезе — а гледајте само, какав |
е била таман колико треба врућа и црна, и учитељ је пио и хвалио пљуцкајући ону крупније самлев |
а јој је здраво леп господин младожења, и да ће пасовати једно за друго таман као поручено.{S} |
више и боље буде код ње, и кола и коња, и пешкира и гајдаша, и постављених столова и јела и пић |
p> <p>У песми је испевана његова шетња, и срећа његова што ју је видео на прозору.{S} У песми к |
тили час и вашариште и гробље и лудара, и ухватише се главнога пута.{S} Њиве и с једне и с друг |
пца, који је коштао пет стотина сребра, и коштало га попијено вино и поразбијане флаше и главе |
ће служити у цркви, шал од три сребра, и лепу стиву лулу са дугим камишем <pb n="322" /> од тр |
гастгеберај отворити! — извали г. Пера, и кад рече а он се тек онда трже и поцрвене, виде да је |
у; осим рајс-пулфера знате, због ветра, и на лице ништа не мећем —</p> <p>— А, па ви немате ни |
, хе, појео их, милостива.</p> <p>— Та, и’те, ви се само шалите; ди сте и’ сакрили?</p> <p>— Па |
како пева са једног не знам ког дрвета, и голубови како гучу не знам у чијој авлији.{S} Јули жа |
е Јули тежак живот; да јој нема живота, и да јој је смрт била једина срећа.{S} Отац, као сваки |
ти —</p> <p>Поп Спира га узе и размота, и кад виде шта је а он се грохотом, слатко, насмеја.</p |
равим сплетке.{S} Али сад је већ доста, и сувише.{S} Само кад помислим како су га салетили па м |
које пружаху сенке своје до пола пута, и разносио мирис од багрема, орахова лишћа и мирођије и |
ако лепог и пријатног и ученог младића, и после да је тако <pb n="136" /> равнодушна кад јој, т |
p>— Фрајла-Јуло, — осмели се опет Шаца, и загази опет у прозу, — а јесте л’ се уморили?...{S} Х |
ење, и с праву за закопчавање рукавица, и неке силне конце и вунице од неких десет разних нумер |
изнова!{S} Ово је даклем прва здравица, и она нека је у <hi>ваше</hi> здравље.{S} Спаси Бог!</p |
сица и џигерњача и крвавица и кожурица, и причаће једна другој колико је која добила од заклана |
а зимњи тражиш дупло!{S} Ајд’ десетица, и које како.</p> <p>— Е ал’ опет, ви заборавили, колика |
02" /> глас Пере Тоцилова и пуцањ бича, и кола оставише чарду.</p> <p>Поп Спира се наместио пор |
ње, и кола и коња, и пешкира и гајдаша, и постављених столова и јела и пића. <foreign xml:lang= |
’ полак шапурике...{S} Неки коњски зуб, и то ваљ’да од оног највећег штајерског коња на коме Кр |
Уздржао сам се, савладао сад мој гњев, и посрамио га својом уздржљивошћу и долготерпљенијем — |
а у њој!{S} Ту је описан и стари шаров, и лопов мачак, и млади гушчићи и стари патак, и попина |
ровађање, клавир, немецки унтерхалтунг, и он сад да дође овде па да се попаори међ нама!“ А зар |
и био један па један; и сребрна пуцад, и ћурдија с токама, и чизме, и свилен чупав шешир носио |
е дам то, и пазим на њих к’о њихов род, и, на прилику, браним ово имаће к’о и моје да је.</p> < |
анин фрај на скели и на ћуприји и свуд, и не мора имати пасош кад купује барут за чворке и зече |
<p>— Ех, па онда што смо и пили узалуд, и пре вас, другима, мање достојнима.{S} Требали смо <hi |
ио дућан и постао сам свој газда.{S} Е, и то је дочекала.{S} Сад узела најмлађе унуче Савицу и |
већ познато из завршетка прошле Главе, и опет није долазно три дана, и зарекао се, да неће ник |
ош кад купује барут за чворке и зечеве, и не мора да пуши трафику, нити му ико тражи пасош кад |
то!{S} Све доле!{S} И браду, и бркове, и...</p> <p>— Али Његово Преосвештенство, господин влад |
е оне страшне речи: „И браду, и бркове, и све, све... све обешењаку једном салашарском!“</p> <m |
нешто и да отрпе, па ћуте али туве све, и чекају зиму јер су, кажу, лети млитави, а кад засвира |
цео свет; да оде и остави за собом све, и срећу и несрећу своју, па да лете коњи тако и да га н |
вара се и са попом, и разложила му све, и додала, да она, као мати, не би имала ништа против то |
ђерам; то вуку воду да баба опере ноге, и док пере он грди и издаје наредбе за сутра.{S} За тим |
оље пристаје човек (и онај што му ваде, и онај што га вади) — па једва га извуку!{S} А ово нит’ |
и етикетни принципал први устао да иде, и приметио веселим и расположеним гостима: да је све то |
, не, не, најн, најн!{S} То ће да буде, и то мора да буде!{S} А од воље вам, да ми дате шта буд |
ко себе, него, ето, питајте друге људе, и Џиде и господу.{S} Извол’те, питајте друге људе, које |
лазим, тог тешко познаду.{S} Ето, каже, и мене, па моји ме не познају.“ — „Та јеси ли ти то, Ла |
има те чешкати, ако се ја, не дај Боже, и по трећи пут удам, к’о што ми ти, ето садакана, совет |
па га не пушта!{S} Та та би, каква је, и осванула на сокаку.{S} Да ми није жао момка, баш би’ |
а побесни, враг му баби!{S} И добро је, и не ваља!{S} Запамтио сам добро, кад год је тако родна |
село и парохијани, и попови и попадије, и зетови и ћери им.</p> <p>Поповима помажу капелани а п |
и Дамјана, патрона гђа-Сидине фамилије, и још неколико, тако да је једно кандило горело чак и п |
о па ћути.{S} Тишина.{S} Кају се обоје, и једно и друго; Шаца што је био тако дрзак, а Јула што |
та свога</hi>, да је убијца жене своје, и она је наскоро после смрти Драгињине свисла од жалост |
ла је полетела лака и чила кроз сокаке, и у четвртом се сокаку опет срела са Цвечкенмајерком, у |
репи своје силе за даље путовање пешке, и узицом му прекрпити свој „пинтл“ и продужити свој пут |
тим двема лепотицама.{S} Шта је, дакле, и остало свршеним клирицима и кандидатима, него да се о |
се тиме: боље ишта него ништа, а после, и процес му је већ изашао на потиљак.{S} На њему је чес |
да неће ни последњи пут бити; а после, и један и други поп били су после <pb n="116" /> ручка |
је, што кажу, и век прошао!{S} А после, и <hi>немецко воспитање</hi>... шта ја фурт предикујем |
и једнаки, један к’о други.{S} А после, и правила Поетике веле, да треба што више пробудити рад |
и, што кажу, крпила!{S} Е, ал’, бо’ме, и томе је било краја!{S} Док су <hi>мене</hi> слушали, |
дио нафоре из чисте танке џепне мараме, и дао једну гђи Сиди а другу гђици Јули.</p> <p>— Госпо |
било свашта.{S} Било батина, па, богме, и разбијених глава.{S} И од тога доба мање их дирају.{S |
рна пуцад, и ћурдија с токама, и чизме, и свилен чупав шешир носио...{S} Еј, да сте ме нешто он |
зрна пред кућу; и остаће и преко зиме, и дочекаће своје старе знанце и роде и ласте.</p> <p>Св |
глас и свирање?{S} У селу доста, боме, и оволико.{S} А то је папина омиљена песма, јербо зна о |
разумела речи добро познате јој песме, и ако је Шаца као обазрив и мирољубив берберски асистен |
м. — И маму воле?</p> <p>— Јесте, лане, и маму он воле... и маму!{S} И Сиду, и Макру, и Иву (и |
и шприц-крофне... а и лепша је од мене, и дебља“ —</p> <p>— Ваљда путер-крофне, хтели сте рећи? |
ти да не дође до тога.{S} И мисли њене, и песме које је најрадије тада певала, и књиге које је |
своје дете како јој из дан у дан чезне, и увелико се помирила тим мишљу, да је Шаца доктор, или |
учио!{S} Свршио сам вам ја, господине, и ону тринајсту школу! — завршује Аркадија поносито. — |
?</p> <p>— Па свака је Јула, господине, и лепа и добра.{S} Јел’ њој само име <hi>„Јула“</hi>, — |
ћи из кујне. — Дакле, збогом, домаћине, и фала ти баш од срца, — рече поп Спира излазећи из куј |
сна фрау-Габриела зна много више од ње, и желела је, да јој се чим било освети, али није умела |
ала да свега и више и боље буде код ње, и кола и коња, и пешкира и гајдаша, и постављених столо |
Творац одредио ноћ за одмор и спавање, и захркао је и није приметио кад је Шаца савио у попин |
извол’те... а ја сам ту, а моје терање, и што кажу, један мој карактер, видили сте!</p> <p>Ману |
, па и сам дошао у поетско расположење, и спевао једну песму и по прилици је, да не дозна мама, |
није хтела да зна ни за какво измирење, и ако је најлепше мишљење имала о Господину Владици, чи |
чи тадашњој), и гумаластику за чишћење, и с праву за закопчавање рукавица, и неке силне конце и |
Перса седи и подштрикава попине чарапе, и она слуша, само што она не плаче, али се ипак чуди, к |
крадом лукумиће, кад сви по кући заспе, и части се са себи равнима, да се послужим сопственим р |
селу, да, на пример, неко у селу умре, и ту како коме, али господин-попи опет добро.{S} Ако бо |
рског сахата, кишу како лупа у прозоре, и ветар како звижди како тресе прозоре и тресне од врем |
ка, и целу ноћ бије монотоно у прозоре, и ујутру опет осване облачно небо, киша и блато; и види |
да изађе на крај.{S} И пије и бије се, и купује коље успут и плаћа и пије алдумаш; он вас пове |
а и ако јој се срце цепало, намршти се, и запита је озбиљно:</p> <p>— А каква ти је то песма?</ |
ве сама нека кандила. — и она што висе, и она у окрњеним чашама старога фазона, које се пре шез |
за лице и ону справу за бреновање косе, и неке комедије за прављење локни, и неке нове хорнодле |
дем, Ћиро, куд ме очи воде а ноге носе, и ти гледај шта ћеш без попадије; да те видим онда шта |
ед онога на дну.</p> <p>— Па, да ви’те, и смислио сам...{S} Само не знам, ’хоће л’ ваљати штого |
оверено му стадо, туд и он.{S} А знате, и ја сам у неку руку пастир, хехе, — смеши се, — чувам |
а одврнули славину...{S} А ретко, дете, и долазим у башту.{S} Нешто сам ти слаба... једва се ву |
.{S} И путник је гледаше милујући дете, и мишљаше и чуђаше се самом себи, где су му пре осам го |
че Кирило, можете слободно, ако ’оћете, и чловити пред кућом!</p> <p>— ... а за решето је авлиј |
S} Не види никога; само дрвеће и цвеће, и високу зелену метлу и бикове од црна лука како се изд |
пробирање.{S} Они што су сад код куће, и што би к’о могли да возе, нису се ни један, кол’ко ја |
ж’о ме овај проклети парадајз код куће, и баш сам данас нашла да га кувам!...{S} Ефи!{S} О Ефик |
к спуштати кад је изашла из шесте куће, и похита јаче.</p> <p>Гђа Габриела је хитала к’о без ду |
</p> <p>Отпоче игра и песма и здравице, и ређа се једно за другим наизменце.{S} Све је весело б |
како је он од велике и богате породице, и како неће дуго остати у селу.{S} Ићи ће у Пешту или Б |
л’ ви очи?!...{S} Та ви’те само; лице, и персона, и штелунг к’о у какве принцезе — а гледајте |
лански ибрици, шоље и сребрне кашичице, и послужи госте.{S} Отпоче „јаузн“ и разговор опет као |
и мисли: „Знам те, знам, стари курјаче, и зашто си ту лулу запалио и зашто си ме баш кајганом п |
а се ништа, ама ништа, слатка, не тиче, и ништа неће да ми каже!...{S} Увек од десетог неког чу |
и, луче, кад те срце вуче; прођи, луче, и мојим сокаком, и моја је кућа на сокаку“.{S} Па једна |
и држали велике, рундове, жућове, гаџе, и тако даље. „А што не држите „пинчике“, к’о ја што држ |
луле и камише, и бичаља и дренове буџе, и оцила и кремења и труд у свежњићима и бардак сирћета |
ољни су и они, воле се све више и више, и још чисто не могу да верују да су се узели и да ће ув |
крупице соли и кењечу, и луле и камише, и бичаља и дренове буџе, и оцила и кремења и труд у све |
нађена, па притрча колима која стадоше, и рукова се с путником.</p> <p>— Ето, откуд ми се и не |
је погледа.{S} Погледи им се сусретоше, и путнику се учини јако познато то лепо и ведро лице.{S |
другу и да не види!{S} А већ, до душе, и пре се једна на другу тужила.{S} Колико ми се само пу |
тако изнето, поп Спира је ’тео до душе, и Бог зна како рад био, али стег’о се к’о какав Грк, на |
393" /> али је другарице утерују у лаж, и веле, да она најлепше пева од свију њих.</p> <p>— Пев |
<p>— Та каква је ћорава садашња младеж, и за што као и не?!</p> <p>— Па кад праве баба-Тини, а |
бадве у Темишвару, па кад јој умро муж, и кад сам видила, како је флегматиш и ’ладна била к’о д |
гођ.{S} А сад мора да држи још и, и, и, и вице-звонара!!...{S} Хе, далеко смо дотерали!{S} Не в |
штогођ.{S} А сад мора да држи још и, и, и, и вице-звонара!!...{S} Хе, далеко смо дотерали!{S} Н |
не штогођ.{S} А сад мора да држи још и, и, и, и вице-звонара!!...{S} Хе, далеко смо дотерали!{S |
ече у себи Јула па притрча лако тараби, и стаде завиривати кроз тарабу у тетка-Макрину башту.{S |
носи на сукоб и следеће, чува при себи, и да ће исте на суду показати. — Тужба је била концепто |
пута само полетела бунару да се удави, и срећом се увек ту деси Аркадија црквењак који је стиг |
и га је Аркадије чувао као очи у глави, и разговарао се са старим учитељем који га је понудио б |
начин, да временом постану тврдоглави, и да се не даду свакој шуши пулгерској!{S} Тако их спре |
е прошао попиним шором, отишао у други, и из овога у трећи сокак и ту је дунуо равно дванаест п |
и дави је.{S} И тако то сваку ноћ ради, и тако то траје док петли не запевају, а онда одједаред |
нареди Пери Тоцилову кад да их пробуди, и док се он напољу бавио а домаћица у кујни нешто цуњал |
и дан одшета до школе и цуња по авлији, и дозове децу да му праве калабалук; некако му лакше ка |
сваки се хирург влада сасвим господски, и онда, наравно, вредно је мало и поразмислити, јер при |
т година; и хуланерски, и инфантериски, и артелирски, па чак и „маринерски“ официр, уступише ме |
е крене, јер је смешно говорила српски, и она се напослетку дала најревносније на посао.</p> <p |
рце испод педесет година; и хуланерски, и инфантериски, и артелирски, па чак и „маринерски“ офи |
њајући уста, — а шта већ нисмо пробали, и куд га нисмо шиљали, па ништа.</p> <p>— Непоправим је |
ја му онда кажем: да смо се споречкали, и да се он онако ујарости бацио на мене оним дебелим Пе |
ојих су неколико туцета на памет знали, и тиме пленили ћуркасто женскиње; али који после обично |
краја!{S} Док су <hi>мене</hi> слушали, и док сам <hi>ја</hi> могла... било је и којекако.{S} А |
па ће после и коња, па за то га, вели, и продаје сад јевтиније.</p> <p>Тера Пера Тоцилов преко |
још какви смо пајташи и пријатељи били, и то још од кад!{S} Још од прве латинске!{S} Та заједно |
укли, али да су их тамо брзо развадили, и они се, веле, притајали, јер су увидели, да, доиста, |
Има ли да кога она <pb n="361" /> воли, и да ко њу воли?{S} А Жужа јој признаје искрено и хвали |
Чорба је била пилећа, баш што он воли, и допала му се.{S} За часак покуса из тањира.</p> <p>— |
о па сад он највише ужива у мојој Јули, и већ, Бог зна како!{S} Одаје јој чест; све му она свла |
састави све то и да напише, а, Бога ми, и наплаћивао се.{S} За писмо су му плаћали два сексера |
.{S} Пију оба попа, а пијуцка, Бога ми, и гост; заборавио на старе философе па пије без воде ви |
екад се господин попа по мало, Бога ми, и зачуди, кад му тако дође Аркадија црквењак, па га поз |
е Нићу почастио, а овај је то, Бога ми, и заслужио, јер је тога вечера нарочито дош’о био Пери |
било све онако...{S} Сад већ, Бога ми, и ја видим, да ми је сав стра’ узалуд био.{S} Ништа од |
во да ти кажем, — ја му се, та Бога ми, и не чудим, што му је било тешко.{S} Та отац је тек!</p |
кад секао дрва у некој спахијској шуми, и том приликом <pb n="278" /> заостале му неке ситне са |
што-шта изменило, и село и парохијани, и попови и попадије, и зетови и ћери им.</p> <p>Поповим |
осе, и неке комедије за прављење локни, и неке нове хорнодле (назване по некој швапској принцез |
овлажи и развуци, очисти их од плесни, и искомадај их овако к’о што сам ја почела, — нареди гђ |
у их из бокала који се и празни и пуни, и разговарају се о хитном путовању попова.{S} А домаћин |
нела га је гђа Сида у мираз своме попи, и износио се из шифонера само онда кад су у гостинској |
показан био тачан списак свију ствари, и кад му је још примећено, да ће кроз недељу дана прими |
ој смрти, и праштала је и оцу и матери, и ако су они могли учинити да не дође до тога.{S} И мис |
нику</title> то пише, да ћу ја срадати, и то баш ни од чега другог него баш одо те воде, па чер |
.{S} А после и ови што су били солдати, и они обешењаци научили тамо да бријају, па правиду кон |
чини!{S} Баш вам могу отворено казати, и уверити вас, да госпоја Перса, кол’ко је ја познајем, |
још: „Госпоја-Сидо, ако сте права мати, и пријатељ своме детету, немојте да је оставите да буде |
за којима ће бојтар до гроба уздисати, и о „талу“ (који да му је сад, кад има ову памет и ово |
човек сиромашак, никад нећу заборавити, и за које вама: фала!{S} Оно касти, и нисте ви погађали |
ети, али није умела ни речи прословити, и, што јој је најтеже било, фрау-Габриела је није много |
а, најрадије је мислила о својој смрти, и праштала је и оцу и матери, и ако су они могли учинит |
ти, и за које вама: фала!{S} Оно касти, и нисте ви погађали, него ваш Аркадија погађ’о за ваш р |
ада за купљење и распростирање новости, и са тих преимућстава, била је присна пријатељица са гђ |
а Спириница поскочити од силне пакости, и даје тањир кћерци својој, да га однесе у комшилук.</p |
а је Јула весело продужила рад у башти, и решила се, кад опет дође на плот, да му одговори, да |
це, — рече Нића и приђе лојалној свећи, и стаде мазати нос врућим лојем од свеће која је горела |
воје воље и која је све слушала у кући, и оца звала: <hi>тата</hi> а матер <hi>мама</hi>.{S} А |
да <hi>вас</hi> почешће виђамо у кући, и она би опет онако к’о и пре свирала.</p> <p>— О, моли |
су још давно рекли песници и филозофи, и то је: да је све зло у свету (од Адама па до наших да |
е ожалошћене комшије и неутешни рођаци, и они што су задовољни с тестаментом а и они други што |
е беху противни њеним симпатијама Шаци, и састанци престадоше, јер се на Јулу оштрим оком мотри |
и стајала у реду као какви мали кривци, и крупне им сузе капале по оделу и по рукама и доле по |
сподин-попа да иде, — вели женица деци, и хтеде да их скине с кола.</p> <p>Али деца неће с кола |
</p> <p>А ако је веровати поп-Ћириници, и јесте га мало чудновато добио.{S} Она вели, да га је |
е спомињу неки пулгери и паорски момци, и неке виле и неко дрекање, а за коју се (песму) држало |
кад се уморио и приповедало и слушаоци, и свима се већ почеле крпити очи, настаде зевање и наст |
кад једе грожђе, а он га опере у чаши, и не једе љуске, него их оставља у тањир, па кад поједе |
знаш који је од кога стаситији и лепши, и тиме је доиста показала да је добра машамода и да има |
ена од тарабе, кад спази Шацу који јој, и ако баш леп момчић беше, дође сад гадан, гадан као са |
је то научио као солдат у Талијанској, и Нова ковач који је знао и ту мајсторију, јер је имао |
, — вели баба домишљајући се да се њој, и на њен рачун, смеју. — Ајде, куп’те перје, па да се п |
</p> <p>— ...{S}Какав сам ја био ондак, и да треба да је сада мој крај... па ди сам само поглед |
в мачак, и млади гушчићи и стари патак, и попина ћерка и учитељева посета; другим речима, описа |
је описан и стари шаров, и лопов мачак, и млади гушчићи и стари патак, и попина ћерка и учитеље |
ам вас штагод узнемирила... к’о и увек, и данас сте у послу.{S} За Бога, гнедиге, та кад се ви |
тако лако к’о какав лак перјан јастук, и тако постаде невина жртва раније мржње.{S} Пала је ја |
огу, две здраве руке, нисам неки богаљ, и моја Јула две, па ћемо се ’ранити и таворити већ и бр |
а два три магновенија.{S} Та, Бога вам, и лепо лице (а она није ружна) шта вреди ако нема ту и |
а сад се враћам кући.</p> <p>— А, знам, и мој Шандор је посл’о Омладинцима поздрав с још некима |
тога.</p> <p>— И <hi>нећу</hi> да знам, и <hi>не треба</hi> ми да знам! — сикће гђа Перса. — И |
цка јела?!</p> <p>— А па дабоме да сам, и господин је био тако добар, па ми није одбио, — вели |
на дужност.</p> <p>— А за што да идем, и через кога да идем!?...{S} Није ме, до душе, нико зва |
ј напољу!{S} А баш, да вам право кажем, и не би ми мило било сад на оваком времену...{S} Лети ј |
никакве јаче везе с главним догађајем, и која не би требала ни да дође, да се писац, као друга |
јла-Јулине беле сукњице са шлингерајем, и гомила орезане лозе спремљене за печење јагањаца који |
И ја, што кажу, <hi>вас</hi> почитујем, и већ, онако сви у мојој кући... вас па вас... нико вас |
и уста а са очима мастилом поправљеним, и на послетку као последња у албуму слика чувеног лопов |
не речи са ономадашњим госпоја-Сидиним, и како их лепо објашњаваху!</p> <p>Још пре неколико дан |
би те у врат.</p> <p>— А што да точим, и коме да точим, кад сам једва и оно попијо, што ми је |
а није лепо да се свађамо пред паством, и ваљда ће престати већ једном, кажем.{S} Е, ал’ оно ка |
као отимала мало и викала: „нем тудом, и не знам ништа!“ и тражила да је пусте у кујну да пома |
љни, па се пустила у разговор са Жужом, и мило јој је било кад јој је ова похвалила укус и рекл |
рце вуче; прођи, луче, и мојим сокаком, и моја је кућа на сокаку“.{S} Па једнако певуши те стих |
прошла и последња кола попиним сокаком, и <pb n="158" /> прашина, која се била дигла високо изн |
и на послетку са фрау-Цвечкенмајерком, и задржала се с овом последњом подуже на путу.{S} Фрау- |
е не видимо!!“ Разговара се и са попом, и разложила му све, и додала, да она, као мати, не би и |
је баш кад су се разговарали с гостом, и док су тражили и хватали мачка, она је имала времена |
вали на прву клупу, покри се кабаницом, и поче по свом обичају да броји звезде на небу (да би п |
е господин-Ћиру... гађ’о га песконицом, и онај ост’о без једног зуба, избивен <pb n="202" /> му |
а од хаљина и по шифонерима међу вешом, и за иконом и у џепу старе бунде којим се покривало тес |
е и сам послужујем.{S} То ми је балсум, и, касти, једна сладост.{S} Ал’ помажем им к’о својима, |
, ил’ они његови бесни коњи.{S} Трезан, и Боже помози; ал’ кад је пијан, <pb n="272" /> нико с |
зађе Ержа и јавља, да је сто постављен, и Пера се клања, а Меланија га не пушта а поручује: „Ка |
а искапи и сад до дна.</p> <p>— А и он, и <hi>он</hi> је красан...{S} Сушта смерност!{S} Да га |
и петао.{S} Покисао, истина, мало и он, и креста му, к’о рек’о би, помодрила, али је ипак понос |
његове красоте кад тако говорите.{S} О, и у селу се да сасвим лепо живити, верујте!</p> <p>— Па |
ко се само пута <hi>тај</hi> искобељ’о, и то баш тамо, ди сам мислио, да му, Боже ме прости, ни |
јесам ли се, то јест, добро атресир’о, и ’хоће л’ вредити што <hi>вама</hi> говорити?</p> <p>— |
емишварац, па, к’о човек, исприповедао, и сад не даду никако мира људима, него их дирају једнак |
? — пита је понизно Јула.</p> <p>— Јао, и теби је још до вечере! — дрекну гђа Сида па стала па |
кад је он спочетка онако лепо запитао, и желела је, да се само још једаред покаже на плоту, па |
и умире.</p> <p>— Да, да, имате право, и ја сам то примјетио, — потврђује поп-Ћира.</p> <pb n= |
да то паорским момцима није било право, и да су вребали прилику, да му се некако одуже; али он |
пало а реп ост’о ту да краси голо дрво, и стајаће ту све до друге године до лета кад дрво озеле |
{S} Али ја му праштам, Преосвештенство, и једина ми је утјеха у речима, каже он, миропомазанога |
риповеда: како су Руси највеће царство, и како са сваким ратују и свакога туку у рату; а Бог им |
гђа Сида.</p> <p>— Хе, то сам ти, Сидо, и сам више пута помислио, хе... ал’ шта ћеш!!...{S} Да |
г“, и сам Бог зна где је све досад био, и где ће још бити!{S} Јер судећи по јачини и солидности |
аришту, па ту се тек зачуђен зауставио, и питао у себи: откуд он чак ту?!{S} За тим се вратио к |
томе: кад би умрла, ко би је све жалио, и како би је Шаца тек жалио!{S} И да л’ би се од тешке |
дало је да се поп Ћира већ предомислио, и да неће ни отпочињати какав приватан разговор, него д |
е за које се Шаца као дављеник ухватио, и не пушта их, него јој шапатом одговара, па се тако ти |
у.</p> <p>Оба госта су изгладнела јако, и за то се до пола вечере и није разговарало него се св |
е, преко чаше посматрала пијући полако, и допао јој се.{S} И да је г. Пера само имао вешто око, |
="176" /> Мило му, па је гледа једнако, и једнако се смеши!</p> <p>Ах, јутарњи снови, врашки, н |
има и фрау-Габриелина масла.{S} И тако, и ако су Шаца и Јула, као сви заљубљени, најрадије воле |
х сукњица; све се то, и мушко и женско, и старо и младо, фатирало и убантурало добро.{S} На гла |
о додали: „Е, е, оно јој је баш ваљало, и фајн било!“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>То |
је баш испало онако, као што се желело, и молбом, да искрено и беспристрасно <pb n="19" /> оцен |
сво село.{S} Кога ти ту све није било, и ко ти се су није напио и наиграо тога дана!{S} Дошла |
ште тамбуру!{S} Јули је тако мило било, и тако је весело плевила башту, да је с травуљином почу |
танке пешкире коњима, па и коњима мило, и они удесили па играју уз гајде, а најлепше играју коњ |
за то се време доста што-шта изменило, и село и парохијани, и попови и попадије, и зетови и ће |
малер.</p> <p>— Еј, наопако ти звонило, и теби и нама с тобом!</p> <p>— А Екселенција са наљути |
о је доброту да ме сврати и доведе амо, и сад је наравно, његова, ако смем рећи, кривица што са |
<p>— Па још од вас сам је, слатка мамо, и научила — па одономад ме подсетили на њу.</p> <p>— Ту |
ћином.{S} Њему се обраћа после на само, и разговара с њим, а домаћи чешљају перје, кикоћу и пев |
себе кад јој се досадило ћутање. — Но, и ви сте ми лепи штуцери, кад пуштате даму да задрема п |
вас никад није изгубљено.</p> <p>— Но, и ти си ми неки <hi>красан</hi> отац!{S} Та и куд ће се |
Нића боктер.{S} Све је то било пијано, и тамо по собама и у кујни и у авлији и у селу.{S} Тек |
жем, скуп добродјетељи, па је, наравно, и своју кћер тако воспитала... а ко је узме, биће срећа |
це, искрено, као некад што је, наравно, и врло појмљиво; али тек, тек су се разговарали, па чак |
ство, између попадија а после, наравно, и између попова.</hi> </p> <p>Кућа поп-Ћирина била је н |
ако се човек само измени!{S} А наравно, и кад је то слатка моја, било!{S} Боже, шта је човек!{S |
те чаше и хладно, скоро наточено, вино, и то тако траје све до медљане ракије ујутру, кад се го |
а <hi>четир</hi> сребра“...{S} Кад оно, и од једног и од другог уз’о свих десет сребра.{S} Пога |
својом руком; бирала га к’о голуб зрно, и наслагала лепо на широко виново лишће, па му дала кро |
поведање старога свата било је опширно, и свеће су се запалиле и вечера постављена а он још ниј |
е је чија њива.{S} Све је сада суморно, и њиве и дрвеће.{S} По путу никога, по њивама никога, а |
и пред родитељима и већ онако приватно, и као кришом, измењали и прстење.{S} И сад, као будући |
— Та, ето, кол’ко могу, господин’ попо, и кол’ко, што кажу, морам! — Ааа, један по један! — реч |
" /> <p>— Па спрам кесе, господин-попо, и спрам чина.{S} Оно, знате, што кажу, вандровкаша на п |
: јесам ли вид’о?</p> <p>— Боже, Спиро, и ти си већ све то заборавио!!</p> <p>— А да!{S} Е, па |
!{S} Све знам, Спиро, све видим, Спиро, и све чујем, Спиро, ал’ пусто, женско сам, па <hi>к’о ж |
енска што ћутиш!</p> <p>— Ћутим, Спиро, и једем се само у себи... нисам нека свађалица.{S} Слуш |
Ако је, на пример, какав богатији умро, и породица му захтевала, да га огласе сва звона и опоје |
апучица, ни цицаних сукњица; све се то, и мушко и женско, и старо и младо, фатирало и убантурал |
ба ожени лепо!“ А кад је дочекала и то, и оженила Гавру, а она после остави Гавру к’о да га ник |
а нећеду да платиду, а ја им не дам то, и пазим на њих к’о њихов род, и, на прилику, браним ово |
ем и говорим... ал’ немам коме.{S} Ето, и овде се показало!...{S} Сад ће јој падати на ум, знам |
о, — вајка се прија Сида.</p> <p>— Ето, и ми смо се, што кажу, удале, па шта нам је фалило.{S} |
У вече тога дана, знало је цело место, и лево и десно од Великог Сокака приповедало се у свима |
чи!{S} Срећа што их нико даље није чуо, и што су изушћене у другој половини деветнаестог просве |
а коју је и поп Спира једне вечери чуо, и разабравши кога се тиче, као помаман кући дошао и вик |
ога друга добра и красна старија ствар, и нико је више не пева као некад.{S} Пева Јула:</p> <qu |
зме Меланију, а баш ће бити красан пар, и чим се запопи.{S} Да шта ви мислите!{S} Оде брада —</ |
р, што свуд завирује и забада свој нос, и нег онај месец, што блене по сву ноћ по овим свету; д |
а јој је највећа гусеница пала за врат, и пусти се нагло из кола па оде као опарена с опуштеним |
лики бунар на крај села, и велики крст, и уђоше у велики сокак.{S} Прођоше и њега и, стадоше пр |
рог, а после четврт сата још једанпут, и укравши тако читав један сат, легао је, као сваки умо |
е попио пола чашице!{S} Сирома’ младић, и сам се чуди шта га је сад снашло.</p> <p>— Баш, Бога |
њу додаде плашљиво и полако: „Лаку ноћ, и мило и драго.“</p> <p>Меланија му одговори пријатним |
састајао у башти и курисао кроз тарабу, и „ероберунг“ направио, па чак и дотле дотерао, да се д |
и у риту на глисту караше и другу рибу, и носи за шеширом велико перо од чапље, а чим изађе изв |
Међутим, да попусти кад је она у праву, и кад је она газдарица испред своје куће па све до пола |
био ју је у В**.{S} Сад је, хвала Богу, и попадија задовољна више него и сам поп.{S} Меланији с |
ува дућан...{S} Види, ваљда, фала Богу, и он сам, какав је данас свет.</p> <pb n="238" /> <p>— |
у, и Макру, и Иву (и пољуби га) и Раду, и бабу, — све воле господин попа, све; и твоју маму вол |
т, тако је то!{S} Све доле!{S} И браду, и бркове, и...</p> <p>— Али Његово Преосвештенство, гос |
и опет чуле оне страшне речи: „И браду, и бркове, и све, све... све обешењаку једном салашарско |
био истеран због атеизма у неком виду, и онда шта ће с њим,<pb n="137" /> него га, као Србина |
е, и маму он воле... и маму!{S} И Сиду, и Макру, и Иву (и пољуби га) и Раду, и бабу, — све воле |
човек кад тоне, а он се онда, што кажу, и за сламку ’вата!{S} Али ја му праштам, Преосвештенств |
да му већа почест.{S} А дика, што кажу, и риђи у таљигама, нек’мо л’ газди!</p> <p>— Ја би’ се, |
ад се уда, онда куд муж, туд, што кажу, и жена!“ — „Та да <pb n="372" /> бо’ме, а шта би и ради |
оље од квасца</hi>, могла је, што кажу, и самог цара послужити!!{S} Господин Јеротеј Драгановић |
реме дарова и свега; била је, што кажу, и печена и кувана код поп-Спириних.</p> <pb n="376" /> |
" /> ни чудити; у том јој је, што кажу, и век прошао!{S} А после, и <hi>немецко воспитање</hi>. |
...{S} Тргов’о толике године, што кажу, и био један па један; и сребрна пуцад, и ћурдија с тока |
ца сте погодили и поштено ми, што кажу, и капару дали, које ја вама, к’о један човек сиромашак, |
по што сам купила, по то вам, што кажу, и продајем —</p> <p>— Од куд само штогла! — чуди се јед |
аметнији.{S} Та због њих смо, што кажу, и царство наше изгубили.{S} Ајд’, спаси Бог! — вели поп |
а све у неком сутону; и тичице спавају, и шарени лептири се полепили по дрвећу као мртви, па св |
а поручује по тендере и хоће да играју, и кад се и Шаца распомами па удари у поскочице и подври |
ој капији, улете к’о без душе у авлију, и раздера се колико га грло доноси:</p> <p>— Отвор’те к |
уги, веле, сакрио је левчу под мантију, и тако отишли на разговор, да се, к’о људи и њихови ста |
крадом на Тинкуцу, своју будућу рођаку, и уздише.{S} Хвали себе, а као мало и издаље куди свога |
а...{S} Има то да кочијаши, на прилику, и певаду; ал’ то је и спрам путника.{S} Јербо ви сте, ш |
су они врло лепо, као што, на послетку, и приличи поповским кућама, које треба да послуже као п |
S} А јес’ пољубио господин-попу у руку, и замолио га, да ти опрости, што си се бац’о прашином н |
ту мајсторију, јер је имао лакшу руку, и један вандрокаш сајџија кога су били притворили због |
валова па колики је дуг носом о земљу, и док се он освестио и дигао, она је комотно могла скоч |
онда опет вином.</p> <p>-— Ајде дај му, и ракије, — вели домаћин.</p> <p>Донели му и ракије.{S} |
обро обавештена била о свему и свачему, и знала до најситнијих детаља све што се догодило (па и |
киде и окрену разговор на другу страну, и фрау-Габриела настави посао.</p> <p>Посао је из дана |
сољену и машћу дебело премазану лепињу, и печену сланину и кожурицу с ватре (што сви у његовој |
тенства Господина Епископа у Темишвару, и како су обе попадије примиле закључке тога, тако да г |
он воле... и маму!{S} И Сиду, и Макру, и Иву (и пољуби га) и Раду, и бабу, — све воле господин |
ароша и госпођу му, за тим тетка-Макру, и на послетку и принципала и принципаловицу кући.</p> < |
ламовали и у правом, занимљивом говору, и не могу участвовати.{S} Не, он је био од оних који су |
нас још увек тако зову, кад он није ту, и ако је он давно и давно други човек.</p> <p>И један и |
атеса на једном тако опрљеном свинчету, и с тога ће са њом, по стародавном и лепом обичају, ома |
о једном малом лепо очешљаном Чивучету, и са плајвазом једну по једну поруџбину превлачио на ха |
, да се и ја наплатим на Спирину конту, и да га конечно уничтожим, да види, к’о вели, Преосвешт |
и у животу.{S} То им је мотор у животу, и оне бар знају за што живе или боље рећи животаре, јер |
{S} Казаће им он то већ на своме месту, и знам да ће им онда још чудније бити, како то да се ни |
от Јулу како се запурила плевећи башту, и да је чује кад пева.{S} Тако данас, тако сутра, еле, |
лепо и ведро лице.{S} Погледа на кућу, и на таблу на којој су блештала позлаћена писмена и про |
ехе поразу у самоћи, у мислима на Шацу, и у мислима којима се тако радо баве младе, први пут за |
ресовања и израза кроз прозор на улицу, и једнако мислила, али се ипак никако није могла да сет |
, тај ће, бо’ме, добити добру домаћицу, и, што кажу, сопутницу у животу, — вели домаћин. — Гото |
д дућана; унео и крупице соли и кењечу, и луле и камише, и бичаља и дренове буџе, и оцила и кре |
покојни.{S} А оне га слушају и не дишу, и тек кад се спасење исприповеда, оне дахну и моле га д |
да из срца му.{S} Пера обори очи. — Ах, и те велике школе!</p> <p>— Јесте, — вели Пера. — Омили |
од облигатних поштовалаца Доситијевих, и ако га је мало читао; али се ипак у том није слагао с |
па је сваки дан код <pb n="200" /> њих, и доноси јој све лепе немецке књиге, сентименталне и пу |
на коње и пуче ирошки бичем преко њих, и коњи полетеше као бесни равним бачким путем, а он зап |
, — каже, — и месиду ’леб и переду веш, и купаду децу, поганија једна!“ Е, ето јој сад —</p> <p |
, па да бо’ме!{S} Узму се, што кажу,... и који се никад ни вид’ли нису, нит’ волели, што кажу,. |
ерозан, испашћу још <hi>ја крив</hi>... и... пружим ја први руку, а он као — обешењак један! — |
асти, друга!...{S} Бадава је ту Арса... и пуна кућа!{S} Шта је мени тај Арса?{S} Шогор!{S} Шого |
левчу!...{S} И после, ’хоће да пије... и да се туче успут.{S} Чим је мало ђорнут, а он ’хоће д |
/p> <p>— Јесте, лане, и маму он воле... и маму!{S} И Сиду, и Макру, и Иву (и пољуби га) и Раду, |
се наћи увређени, наравно, да бо’ме... и не треба, али њој, њој...</p> <p>— Па се потукли?!... |
дуго.</p> <p>— Та и није, господине... и не знам кад брж’ су прошле!</p> <p>— Па баш сте се, к |
о прими.{S} Поч’о нас је совјетовати... и, већ тако даље, да ти не отежем, видим да се већ врпо |
ашим татом... овај, господин-парохом... и шаровом, у мојој рођеној башћи?!</p> <p>— Е, а откуд |
сватова.</p> <p>— Та, господин-попо... и ви како диваните, да је, ал’ није...{S} Јадан ми газд |
ску парокију, шта ли?{S} Чујеш, Ћиро... и бркове доле!{S} И да сам ја којом срећом на твом мест |
читељ. — А и онако, поњамо ми то већ... и због слова сте мало возбуђени —</p> <p>— А, господине |
!...{S} Још само треба да вас чуједу... и да вас спеваду шором —</p> <p>— Пробајте само! — вели |
разумети.</p> <p>— Ајде немој ми ту... и тако не знам ни ди ми је глава од пута и силна труцка |
Через младожење!{S} Отимају се о њега; и један и други има у кући на удају... па через господи |
таде и кола и коња и момака и девојака; и цвеће и перје и ковиље, све се изгуби за час у даљини |
ршила се.{S} Сва се очекивања испунила; и Савица читао Апостол, <pb n="78" /> и нови учитељ пев |
ти такав губитак, сањала је Јула будна; и она би се убила, мислила је у себи; убила из пиштоља |
бума све мушкарце испод педесет година; и хуланерски, и инфантериски, и артелирски, па чак и „м |
ди</hi>!“ — учио га је оне вечери Нића; и све је то сад пало на памет газда-Пери Тоцилову, кад |
ила давно плетиво, па је пажљиво слуша; и трља већ очи и брижно врти главом.{S} А Јула наставља |
јем, па изгледа к’о мали гаћасти голуб; и слика доброга цара Јозефа како је узео једном паору п |
ред Великог Крста, како приметише бабе; и што онако ирошки носи пошу око врата, како рекоше дев |
и бабу, — све воле господин попа, све; и твоју маму воле! — рече Јула умирујући га и бришући с |
ам само поглед’о, било је цигурно моје; и како сам се мого оженити! </p> <p>— Знам, чула сам за |
цом у песми па после излемана код куће; и обратно, то јест, најпре излемана код куће па после с |
се о свему и од баба-Макре, а и иначе; и била је потпуно задовољна са добивеним подацима. „Бож |
речи.{S} Тога дана јој једнако у глави; и тога и другог и трећег дана једнако јој је посред срц |
ога доба поп-Спира очима да га не види; и једнако је због њега било речи у кући с госпоја-Сидом |
једној књизи нађе. — А ко ће их знати; и ко им је, што кажу, светлио! — одговара писац.{S} Шац |
ете му се онда моћи слободно повјерити; и онда гледајте, па да вам он помогне да се дочепате зу |
сами!</p> <p>А Пела се замисли па ћути; и њој изгледа да је то доиста један фелер.</p> <p>—...{ |
х поносно <pb n="155" /> уступи сасвим; и одмах нађе утехе поразу у самоћи, у мислима на Шацу, |
ра дочуо, па лепо сео у кола па за њим; и срећно му поквари тај посао.{S} Па још тамо су се, у |
р је знао да се то клони добру његовом; и ако су мештани били осветољубиви, нико му се није све |
године, што кажу, и био један па један; и сребрна пуцад, и ћурдија с токама, и чизме, и свилен |
спред које би и читав ескадрон побегао; и бегао је бестрага, ратосиљајући се за вечерас сваког |
пи у болти код грка, свршио је и купио; и грк је већ унео све што му је стајало испред дућана; |
ељ овде.{S} Наравно и са свим природно; и једна и друга има ћер, па мати к’о свака мати.{S} Сва |
да снива!{S} А снивала га је врло лепо; и као попино дете, васпитано, наравно, у страху Божјем, |
опет осване облачно небо, киша и блато; и видиш само покисле кокоши пред кућом и чавке на грању |
ј кући.{S} Озбиљан и један и други поп; и једног и другог спопала нека трема.{S} И сам тужитељ |
о.{S} Ако сам беамтер, баш сам беамтер; и ако сам се најмио, нисам се, што кажу, помамио.</p> < |
би’, к’о да ти нису све козе на броју; и теби, а и поп-Ћири!{S} А?{S} Који је то враг међ’ вам |
што се никад ни догодило није) у селу; и која је, будући доста беспослена, вршила улогу и подм |
ао нека омарина, па све у неком сутону; и тичице спавају, и шарени лептири се полепили по дрвећ |
ма вредна домаћица баци зрна пред кућу; и остаће и преко зиме, и дочекаће своје старе знанце и |
и код Раде Карабаша, а и још код неких; и ни код једног није нашао честитих арњева, а где би их |
лину песму и све се више <pb n="230" /> и више с болом у срцу уверавала, да је њена Јула несрет |
игру, пијанку и весеље, <pb n="380" /> и замерао му, што је он (Доситеј), иначе тако учен и па |
к’о да је то труц њојзи <pb n="201" /> и Јуци.{S} Па она онда изнела решето па решета жито, а |
наливају зејтин у кандило <pb n="71" /> и пале кандило и крсте се кад зазвони на вечерње и расп |
из њених рођених уста чуо <pb n="12" /> и забележио сам писац, веле, да је добио тај надимак от |
е хришћанске скрушености <pb n="332" /> и помирљивости показала гђа Сида ових дана!{S} Још пре |
душанкама са дугом косом <pb n="113" /> и разастртом <hi>„Заставом“</hi> и <hi>„Даницом“</hi> н |
{S} Јест, тако је осећао <pb n="224" /> и мислио г. Пера до овога несретног случаја.{S} Али сад |
Ниће боктера који хркаше <pb n="174" /> и брзо огради око њега дивну кућу од тврда материјала, |
це, који је доле завезан <pb n="255" /> и лепо служи и као торба. — Нећу ништа ни говорити; сам |
опростила, али он је крао <pb n="65" /> и по кући.{S} Једном речи, није украо само оно, што је |
ерје лети на све стране, <pb n="256" /> и јасан девојачки смех гаси изненада свећу и буди и љут |
омилу.{S} И њу похвалише <pb n="396" /> и заблагодарише јој кад је завршила последњу строфу.</p |
вора, да су Пера Тоцилов <pb n="307" /> и црквењак и неки род, или боље рећи: биће род, док се |
азак учитељев; дотрчао је <pb n="47" /> и известио их један деран који је поваздан у порти, пом |
лу бригу бацао поп-Спиру <pb n="268" /> и све укућане а особито Јулу.{S} Јер Шаца је дао чизме |
дан и по.{S} Где ради ту <pb n="368" /> и руча и вечера, јер хтели домаћи или не хтели, морају |
; и Савица читао Апостол, <pb n="78" /> и нови учитељ певао Херувику па чак (преко очекивања) и |
све и запевало <title>Буди имја</title> и стала делити навора, приђе и нови учитељ и узе три ко |
itle>Аделајиду Алписку пастирку</title> и <title>Геновеву</title>.{S} Завуче се у зелену метлу |
како се латински каже <hi>„шалај!“</hi> И врло је природно, да је Тима сматрао себе за бољег од |
13" /> и разастртом <hi>„Заставом“</hi> и <hi>„Даницом“</hi> на столу и удовице са брошем незаб |
S} Има она доста <hi>унтерхалтунга</hi> и код своје куће.{S} Фала Богу, онај вам и не избива из |
се нашла да ми чува кућу; <hi>она</hi> и то <hi>моју</hi> кућу да чува.{S} Ал’ и ја сам јој к’ |
ланија је родитеље звала: <hi>папа</hi> и <hi>мама</hi>, имала је своју вољу и њу су сви морали |
врати ће се оданде к’о <hi>хирург</hi> и <hi>дентист</hi> то јест „цанарцт“, јербо има, знате, |
сами понудити.{S} Јер док <hi>Ирод</hi> и <hi>Мелхиор</hi> и <hi>Валтазар</hi> и <hi>Кашпар</hi |
окторат!...{S} Да <hi>намешћа зубе</hi> и вилице... ако коме треба <hi>фалишан зуб</hi>, — рекл |
рости, до душе, имали и <hi>здраве</hi> и <hi>јаке</hi> зубе — али тек, тек, каже он, <hi>оваке |
се свакоме каже: <hi>ти, ти брате</hi> и <hi>ти сестро</hi> или: <hi>Србине брате</hi> а свако |
>— Е, ал’ ја ’хоћу да сам <hi>теби</hi> и беља и лепша него све, све друге женске! — рече и и п |
се нисмо видили, па сад <hi>чисто</hi> и не знам управо, јесте л’ ви то, почитајема госпоја-Си |
и <hi>Мелхиор</hi> и <hi>Валтазар</hi> и <hi>Кашпар</hi> представљају у соби с голим мачевима |
ер док <hi>Ирод</hi> и <hi>Мелхиор</hi> и <hi>Валтазар</hi> и <hi>Кашпар</hi> представљају у со |
вонъ, и попираема человѣки.“</foreign> И право је и казао.{S} За сад нам, каже, прашта, ал’ на |
своје од виртшафта испуцане руке!!!{S} И на то је, — каже госпоја Сида, — све она матора сакра |
е! — Дакле, није то био <hi>он</hi>!{S} И Јула осети нешто тешко у грудима, као кад човек прогу |
> <p>— И <hi>ништа</hi> нисте чули?!{S} И <hi>ништа</hi> баш?!{S} Та је л’ можно’? — пита Габри |
к’о</hi> си се!{S} Ти си се нећк’о?!{S} И јеси мустра да се нећкаш!</p> <p>— А ваљ’да ја баш то |
с’о кад се грчи у колима без арњева!{S} И једног таквог суморног новембарског дана, стиже из вл |
увек заливено, као каква променада!{S} И нико их жив није знао и затицао сем баба-Макре, а и о |
се смеју и он и она бештија чифуцка!{S} И ми, <hi>ми</hi> да идемо!?</p> <p>— Па шта су га одву |
мо фачли, капица и бенкица спремила!{S} И све ово није ни увела у инвентар „ауфштафирунга“ него |
<pb n="215" /> <p>— Е, било ђавола!{S} И ви то, Боже, слатка снаш’-Пело, одма’ тако верујете?! |
/hi> накарадним и унпасент халинама!{S} И’те молим вас! <foreign xml:lang="de-Cyrl">О Јесус-Мар |
и уз друго ђуле.{S} Шта ти ту нема!{S} И нога од неких старих маказа којима су некад секли кри |
више... никад, слатка!</p> <p>— На!{S} И види вам се по...{S} Лако вам је, кад је Бонапарта по |
покенес“ —</p> <p>— О паоруша једна!{S} И она зна шта је „покенес“!</p> <p>— А он каже да воле |
.</p> <p>— А, па видићеш само сутра!{S} И сутра ће сигурно бити ларме по сокаку.{S} Ето и госпо |
ли?{S} Чујеш, Ћиро... и бркове доле!{S} И да сам ја којом срећом на твом месту, ја би’ тражила |
и.{S} Јест, тако је то!{S} Све доле!{S} И браду, и бркове, и...</p> <p>— Али Његово Преосвештен |
па да се овако домаћинство подигне!{S} И то су само крупније ствари које до сад споменусмо, а |
и мислите!</p> <p>— Та шта говорите!{S} И-ју!</p> <p>— Инзултирунг!...{S} Потукли се!</p> <p>— |
цифра!{S} Не познајем ја богословце!{S} И ја никад нисам био у богословији; нисам је учио!{S} А |
л’ ће паор да побесни, враг му баби!{S} И добро је, и не ваља!{S} Запамтио сам добро, кад год ј |
де и пече.{S} Ћиро, кад мрзиш, мрзи!{S} И бркове му немој опростити, све доле, све!{S} Све!...< |
.</p> <p>Шта ти све нису накуповали!{S} И поркета и фланела за зиму и ботуше за обе попадије.{S |
и.{S} И шта ти све нису разговарали!{S} И кад једно говори оно друго и не дише и не трепће од с |
е сад снашло.</p> <p>— Баш, Бога ми!{S} И сад ми га је жао. — вели поп Спира у иронији, а и ди |
ући.{S} Једно чудо —</p> <p>— О мај!{S} И јесте чудо!{S} А кад брж’, — чуди се попа.</p> <p>— П |
n="347" /> <p>— А како и да познам!{S} И ту су ми доскочили, обешењаци једни!{S} Ја сам мали з |
вља је ова.</p> <p>— О молим, молим!{S} И вама, и свакоме може то пасирати —</p> <p>— Јест, кад |
{S} Е, па ајд’ се вуци клипка с њим!{S} И ти ме сад питаш: шта чекам!</p> <p>— Јесте, питам те, |
жалио, и како би је Шаца тек жалио!{S} И да л’ би се од тешке жалости за њом из пиштоља убио, |
p> <p>— Ју, „хозле“, гром их спалио!{S} И баш сад кад сам у највећем послу!{S} Молим вас, слатк |
и’ пев’о, кад гођ ми је срце весело!{S} И певам и појим, господин-попо.{S} Та пој’о сам ја и <h |
— А тек патака и пачића шта је било!{S} И све је то био пород, породица једног красног али и вр |
ала, али сад како меко и како нежно!{S} И на послетку свршило се тим, да је Шаца био послужен д |
— дода поп-Ћира, — па и он је добар!{S} И она ће добити, што се каже, доброга друга!{S} Ја сам |
каштиге, получи незаслужену награду!{S} И сад ме још питаш шта чекам!{S} Шта <hi>ја</hi> чекам? |
ду ствар стишаду, а они се потучеду!{S} И поп Спира, кажу, инзултир’о је господин-Ћиру... гађ’о |
а друге!{S} Нег’ ил’ њу, ил’ никоју!{S} И кажем им: ако <pb n="417" /> ми Јулу не дате, ја одо’ |
сте, лане, и маму он воле... и маму!{S} И Сиду, и Макру, и Иву (и пољуби га) и Раду, и бабу, — |
остар, него Часловац, мали Часловац!{S} И то још и није онај прави Часловац од оних из Русије п |
попа најрадије примао оне свилене).{S} И још ту на гробљу покупује од деце — која су такође чи |
ма“</hi> некако чудно изговорили?!..{S} И после, ’оћете л’ о црквено-општественим ствар’ма да р |
ће ми пуцати под нос она бештија!..{S} И онако знам шта и како о нама говоре —</p> <p>— Ех, ти |
иди молим те!{S} Та шта говориш?!...{S} И пољубили —</p> <p>— Да шта ти мислиш!{S} Пољубили да |
, нек изгледа к’о ћелави Муслија!...{S} И у гроб кад легнем, Ћиро, мислићу фурт на то!{S} Из гр |
Боме пишкоте му и неће спремити!...{S} И како то да се само стрефи, да је баш сад његова чреда |
.</p> <p>— Баш ничија!{S} О, мај!...{S} И-ју!{S} Фрајла-Јулијана, па, ајде, будите ондак моја — |
ла само док запне левчом о левчу!...{S} И после, ’хоће да пије... и да се туче успут.{S} Чим је |
е тамо овамо, већ нека Бечлијка!....{S} И не фалите се, како сте живили тамо.</p> <p>— Е, како! |
вид узело.</p> <p>А Шаца и Јула?...{S} И њихова је ствар напредовала, онако у потаји.{S} Саста |
-Сиди, — шта каже госпоја Перса!“...{S} И зар мислите, — окрену се гђи натарошевици, — да сам ј |
х навика међу својим парохијанима...{S} И тек за тим прелази на сукоб који је имао са поп-Спиро |
лако брез нас, кад има ајзлибана...{S} И ко га је измислио!{S} Ознтрогере му швапске!...</p> < |
а их метни на ватру за нашег Нићу...{S} И мало сланине можеш.</p> <p>— Немој само много, кицошк |
ли боље рећи, чекам <hi>свашта</hi>.{S} И ништа ме неће изненадити („Уф, уф!“ хуче гђа Перса.) |
ао га је чак „столпом православија“.{S} И где год је после било прилике, похвалио је доброга па |
ang="la">corpus delicti</foreign>-а.{S} И ту му онда предам онај замотуљак са зубом унутра.</p> |
тина, па, богме, и разбијених глава.{S} И од тога доба мање их дирају.{S} Особито у селу ни за |
пространом и пуном свега и свачега.{S} И Нића сниваше диван јутарњи сан.</p> <p>Снива, а он ка |
ни могли учинити да не дође до тога.{S} И мисли њене, и песме које је најрадије тада певала, и |
чуда ништа да прослови, па ни сада.{S} И сада да је неко убацио споља кроз прозор читаву цигљу |
p> <p>— Мило ми је! — вели гђа Сида.{S} И доиста било јој је мило!{S} Чим га је видела, допао ј |
, што се у поп-Спириној кући догађа.{S} И напослетку се и прокљуви.{S} Није неоснована сумња, к |
бегао као да га сам Бунапарта вија.{S} И он се уклонио испред опасности испред које би и читав |
знаш, ко је дебљи, поп или попадија.{S} И једна и друга попадија изгледа мала, широка а темељна |
е неће постидити девојачка вамилија.{S} И пишите: да смо сви здрави; баба кашље и кр’ја к’о и п |
за њом поп Ћира, а за њим Меланија.{S} И таман је изрекла то, а она се ’трже, па настави: — Ах |
} А то је, мислим, прилична разлика.{S} И за то је, дакле, он себе сматрао за бољу прилику и па |
учим моју Меланију.</p> <p>— Слатка.{S} И моја Јуца тако исто.{S} Зна вам та свашта.{S} Али каж |
г певања јер је и њих све растужила.{S} И не би краја хвалама са свију страна; хвалише и песму |
мали ни где да помећу све то у кола.{S} И кад су се у Петак зором кренули и поседали у кола, се |
, да ту има и фрау-Габриелина масла.{S} И тако, и ако су Шаца и Јула, као сви заљубљени, најрад |
црни гавран, а заплакала се и Јула.{S} И мора да је дуго и гласно плакала, кад се и сама мама |
подне, а поведите и Меланију с вама.{S} И она је већ велика; данас сутра па ће јој се јавити ка |
једног и другог спопала нека трема.{S} И сам тужитељ Ћира се препао па му чисто дошло да покуш |
Ержа, незвана ал’ из весно послана.{S} И њу увукоше са сокака у авлију у коло и ако се као оти |
ла је једнако отворена и незалечена.{S} И како се онда и могло захтевати, да пружи руку или чак |
р се и њему јако допала Јула попина.{S} И док је он њу сматрао као недостижени идеал, којега је |
ћи, престаје шапат и настаје тишина.{S} И из топла перјана кревета слушају задовољни укућани ти |
ина у једном селу! вели Сока гркиња.{S} И један па нема увек посла.{S} А после и ови што су бил |
животиња и живина, није она летошња.{S} И шарови се повукли под амбар, па ређе лају.{S} По вазд |
> само из белог порцуланског тањира.{S} И то нико није умео да цени код тог створа, само фрау Г |
ђев Дан, дан венчања Јуле и Шандора.{S} И са часницима је већ готово.{S} А часници су таки људи |
ераје накресанога господина Асесора.{S} И баш кад је овај изјављивао, да је готов ради ње да за |
а, стиди се, па каже, да нема гласа.{S} И младожења је жали, па је брани, па и он каже, да је и |
ђоше ова два измирена члана ноблеса.{S} И тамо се једнако пило и наздрављало и играло, а баш ка |
аскршћу преко пута од Великог Крста.{S} И ова га је видела где је скинуо шешир и прекрстио се к |
очекивана оба попа него овога пута.{S} И једна и друга забринута попадија провела је за то вре |
ар док се поп-Спира не врати с пута.{S} И за то Шаце и нема већ више од недељу дана да дође и а |
тога доба мрзили су се њих двојица.{S} И сада, кад се почело зуцкати по селу, да се Јула попин |
> <p>Насмејаше се и путник и женица.{S} И ова узе једно по једно и потрпа их у кола, која сад и |
што чула од свега разговора њиховог.{S} И тако је то трајало све до оног фаталног и немилог дог |
ко из села ишао својим послом некуд.{S} И кад сад г. попи требају кола, он се и повезе на њима, |
некад спадне и сламњи шешир с главе.{S} И данас је већ почео своје обешењаклуке.{S} Једна му је |
м сину наше свете православне цркве.{S} И један и други поп из овог места, где се наша прича ра |
требала да допустиш, да дотле дође.{S} И сад ми не помаже сва моја памет и све школовање.{S} Ш |
аспиде, шта се она усудила да каже.{S} И <hi>она</hi> се нашла да ми чува кућу; <hi>она</hi> и |
се што више књига поред њега налазе.{S} И молер му је и учинио по вољи; тако су дошле крај њега |
ју.{S} Али већ настају помало паузе.{S} И кад је говор почео сустајати, а очи се крпити, спомен |
руди па се чешља гребеном и дави је.{S} И тако то сваку ноћ ради, и тако то траје док петли не |
ије понова лулу, укреше и запали је.{S} И опет пуши, пљуцка и мисли, а од силних мисли заболела |
и мало потиснута од другарице своје.{S} И она одмах поносно <pb n="155" /> уступи сасвим; и одм |
то таке су биле те две попине ћерке.{S} И како знамо већ, како то иде данас у овом свету, мисли |
труком својим преко стазе баштенске.{S} И путник је гледаше милујући дете, и мишљаше и чуђаше с |
ни у чем ноблија изгледала од Јуле.{S} И она и она друга њена, фрау-Цвечкенмајерка, знале су и |
недеље</l> <l>Ма остала без кецеље.{S} И-ју-ијују!“</l> </quote> <p>Коло се ширило па је све в |
е сутра бити.{S} А затим опет седне.{S} И опет се мењају тањири, доносе чисте чаше и хладно, ск |
е већ тешко било и пола дана без ње.{S} И не знам како, већ тада му је падала на памет страшна |
пуне жалостивни’ ствари за плакање.{S} И каже сад, да не би ни једне секунде могао бити без ње |
вара, онда је настало опште хваљење.{S} И сам поп Спира који је увек наглашавао да прави родите |
о, и као кришом, измењали и прстење.{S} И сад, као будући зет те куће, наравно да је узео доста |
трала пијући полако, и допао јој се.{S} И да је г. Пера само имао вешто око, да разазна чисто з |
ни ћурак, задовољство комшиске деце.{S} И ако је пазио на себе и достојанствено се понашао, ипа |
— „Та било је разговора па и сувише.{S} И тако сутра ваља подранити; до’ће нам наполичари,“ вел |
ше Перу Тоцилова поштено по погодби.{S} И један и други му даде погођених десет форинти <pb n=" |
а записане на давно пожутелој табли.{S} И пошто би већ поодавно настала потпуна тишина и пауза |
, одмах су се сутра дан и дохватили.{S} И један и други, веле, сакрио је левчу под мантију, и т |
ван је, па воле мало више да дивани.{S} И чим која чарда, — а фала Богу нису ретке — а он: <hi> |
о то говори?</p> <p>— Па говоре они.{S} И то откад.{S} Па ја се све чиним и невешта...{S} К’о в |
дна ни једној неће ни речи веровати.{S} И све ће се то повешати <pb n="244" /> у оџаку и по ост |
, да то не би био у стању преживети.{S} И слика Меланијина постајала му је све дражија.{S} А и |
а се од ње још боље о свему извести.{S} И гђа Сида се реши, да се и не разговара пре са поп-Спи |
најлепши и најбешњи коњи упрегнути.{S} И млада беше дивна.{S} Плаве очи као небо Ђурђевскога д |
а има и два архимандрита у породици.{S} И шта ти све нису разговарали!{S} И кад једно говори он |
орији, већ у велико брадати клирици.{S} И они приме и тај усмено саопштен им услов и оженили су |
нико с њим не може да изађе на крај.{S} И пије и бије се, и купује коље успут и плаћа и пије ал |
але с ногу јурећи из сокака у сокак.{S} И сама гђа апотекарица — која се с почетка устезала да |
гледали тужбу и узели је у поступак.{S} И сад морају обојица да престану надлежноме суду.{S} Да |
к се прекрсти и нек прекрсти јастук.{S} И Јула је послушала; попила је чашу воде, прекрстила ја |
ај задовољан доноси још један бокал.{S} И њега испразни Аћа па оде, да метне писмо на пошту; а |
тке брачнога живота и крајњи му циљ.{S} И оба <pb n="7" /> господина попа имађаху доста посла, |
тшафтерку.</p> <p>— Рано моја, знам.{S} И ја је, верујте, слатка, никад не делим од моје Мелани |
као иде мени, а ја се у том тргнем.{S} И сад, никако да ми изађе из главе то што ми је говорио |
ед дрским <pb n="166" /> предузећем.{S} И он узе тамбуру и поче још издалека полако ударати у њ |
креним, вазда пријатељским погледом.{S} И поглед тај не могаше више да издржи сетом обузети пут |
ком а у седмом са гђом апотекарицом.{S} И тих пет мобилисаних добрих жена, разнеле су као оно „ |
!{S} Јула је била Шацина и Шаца њен.{S} И Тима кол’ко је пре волео Јулу, толеко је сад више омр |
стаде позна, влажна и мочарна јесен.{S} И Митров дан је ту, тек што није сван’о.{S} Нестало оно |
су му саопштили и ако је ишчекивао.{S} И сад и ако је факација он се сваки дан одшета до школе |
а још седамнаест пута, па је ућутао.{S} И сад се само шеталица чује као тишлер кад рендише што. |
!</p> <p>— Сасвим тако, имате право.{S} И ја претпостављам добру савијачу сваком цукербекерају, |
но расположен.{S} То је заболе јако.{S} И <pb n="150" /> она постаде све суморнија, једнако јој |
г вребања, освети за оно преклањско.{S} И дала му се прилика.{S} Баш кад су измакли тако за јед |
а.{S} На њему богато и укусно одело.{S} И душанка и прслук и чакшире све од бела танка штофа и |
вином и прстеном.{S} Тако је и било.{S} И сада настаде живо спремање опреме и дарова девојачких |
овор опет као да паузе није ни било.{S} И опет је ишло лепо и код попова и код младежи.{S} Најп |
> <p>— Е, фала, фала, господин-попо.{S} И ја, што кажу, <hi>вас</hi> почитујем, и већ, онако св |
овуци потегни; сви су изгледи за то.{S} И ја исто тако шацујем, — потврђује поп Спира. — Ено гл |
а нешто запело, нешто ишло ћошкасто.{S} И једна и друга се извињавала умором и врућином.{S} Так |
алате и иде право на обећано место.{S} И што би могла за пола дана да сврши, то њој траје цео |
лим, досада већ прилично постигнуто.{S} И сада бих већ могао и да кажем и како су се звала та д |
кад мокрих руку човек тражи пешкир.{S} И кога да прво сретне на вратима као сведока свега тога |
је одмах онога првога дана на памет.{S} И њоме овлада неко песничко и певачко расположење па је |
ју кад год он прође и лаје на власт.{S} И боктер је прошао попиним шором, отишао у други, и из |
Шаца од берберина хирург и дентист.{S} И славна вармеђа и сви га титулирају: господин доктор Ш |
стару храброст и стару заједљивост.{S} И после овога, госпођа Перса је мрзила а госпођа Сида з |
да се полази и попови се дигли већ.{S} И тако је за тај пар одложена била ерупција гнева гђа-С |
а, — само: ћуткац! — А сад лаку ноћ.{S} И фала на дочеку.{S} Ал’ баш је било све лепо!{S} Та ни |
ридавали много важности овом сукобу.{S} И пошто то није први пут било, надали су се да неће ни |
пакостио и метнуо црн комад у торбу.{S} И онако је велика повика од вас паора на нас <pb n="248 |
ледаш, сви хоће да служе само цркву.{S} И они ми ту још нешто приповедају!{S} Пуче им, већ, мис |
ра нарочито дош’о био Пери Тоцилову.{S} И док су они тамо певали и кикотали чешљајући перје, до |
пусти одмах из кола и оде по младу.{S} И на њему лепо одело а за шеширом му велико чапљино пер |
спава и снива како получује награду.{S} И сан стаде плести своје танко ткиво око Ниће боктера к |
ако као бајаги дрема увучен у бунду.{S} И један у други поп се пипаше: поп Ћира да види је л’ м |
и прстен.{S} Нек оде ко по Аркадију.{S} И њега сам се сетио па путу, е, а како га се и не би’ с |
ст година од како је обукао мантију.{S} И у оној првој вароши било му је добро.{S} Била је добр |
кварило њен дојакошњи ред и навику.{S} И она је научила свако предвече да седне на клупу пред |
љиво као живот какве баке у запећку.{S} И данас је још тако а камо ли пре толико година кад још |
орасима и метала их на једну гомилу.{S} И њу похвалише <pb n="396" /> и заблагодарише јој кад ј |
купио на сенћанском јесењем вашару.{S} И пишите: да му шаљемо пет форината сребра да му се нађ |
аво не ноћашњи него сан у саму зору.{S} И откуд само то да снива!?{S} Њега <pb n="148" /> да сн |
јутра па све до Понедељника у јутру.{S} И у вароши па има неке разлике између радног и недељног |
ако честа — по свој прилици да јесу.{S} И какав би то опет роман био без пољубаца чак и у десет |
и месец остао на старом свом месту.{S} И тако одонда је сваки Иђошанин фрај на скели и на ћупр |
е левој певници, да виде ко то пева?{S} И стари учитељ диже наочари на чело па погледа боље пре |
и пол и пита се: што ће он на свету?{S} И на послетку Јуца је била скромна и богобојажљива дево |
едно срце и два писмена у њему, писмо Ю И А.</p> <p>— Ао, фрајла-Јуло, — рене јој Шаца сав блаж |
>„На рѣкахъ вавѵлонскихъ, тамо сѣдохомъ и плакахомъ,“</foreign> — запева поп-Ћира раздраган.{S} |
ога м.{S} Крушедола iеромонаха, сабранъ и довољнимъ искуствомъ правилно испитан“</foreign> проу |
ущiи душу мою, и да возвратят ся вспятъ и постыдят ся мислящiи ми злая“.</foreign> Е, па зар ту |
<foreign xml:lang="cu">„Да постыдят ся и посмрамят ся ищущiи душу мою, и да возвратят ся вспят |
ang="cu">„Да постыдят ся и посмрамят ся ищущiи душу мою, и да возвратят ся вспятъ и постыдят ся |
: <foreign xml:lang="cu">„Да постыдятся и смятутся вси <hi>врази мои;</hi> да возвратятся и <hi |
вси <hi>врази мои;</hi> да возвратятся и <hi>оустыдяася зѣло вскорѣ</hi>.“</foreign> Ха, ха, х |
е га поп Спира о свом трошку послати! — И бијаше!</p> <p>— Та ман’те га врагу!{S} Није тај сиро |
ље, а да метнемо ово на његово место! — И поп Спира извади брже онај зуб из замотуљка и метну г |
ка и растера бар десет бака (пешака), — и он је побегао кад је чуо ону страшну вику и праску из |
— и парче потковице и пола „штогла“, — и опет му ништа оне помаже он тера своје.{S} Кад му дођ |
не над тобом тужно кликтање ждралова, — и они нас остављају као лажни пријатељи у несрећи и бег |
имјетила сам, — каже ми госпоја Сида, — и то, да увек она има нешто особито, тек само да није к |
сера, — и тучак од неког малог авана, — и парче потковице и пола „штогла“, — и опет му ништа он |
у часну реч, верујте ми, — вели Пера, — и да сам их до сада хвалио, од данас би’ морао престати |
омшилук, — и два грдно велика ексера, — и тучак од неког малог авана, — и парче потковице и пол |
кућу; у једном истом кориту, — каже, — и месиду ’леб и переду веш, и купаду децу, поганија јед |
ако вас молимо, — рече и склопи руке, — и ја и Јула.</p> <p>— Па, ето... ви сте ружа, дуплована |
рашири и диже руке као стари пророци, — и теби је још до јела!?{S} Ух, ух, ух!{S} Идем, идем! — |
ла гускама, да не прелећу у комшилук, — и два грдно велика ексера, — и тучак од неког малог ава |
е судбина!{S} Ту нам срећа под носом, — и ми да је не видимо!!“ Разговара се и са попом, и разл |
тужака епископу, — наставља домаћин, — и да то још парохијани знају!...{S} Таман посла!{S} Не |
И сланине донеси, — наређује домаћин, — и мало сува језика, и једну окрајку ’леба.</p> <p>И док |
сва декламација; опучило се низ брдо, — и ко ће сад пред то стати и зауставити?!</p> <p>И једна |
зором, стићи ћете у вече у Темишвар, — и онда нема никакве надежде.{S} За то се и немојте крећ |
одине, — рече поп Спира, — седите ту, — и показа му место. — Ти ћеш, Сидо, тамо, ја овде, а Јуц |
е гђа Габриела улазећу у Гецину кућу, — и ја вам красно изгледам.{S} Изгледам к’о да су <hi>мен |
на прозору и лајало на мимопролазеће- — и кога је она или водила са собом кад је лепо, или му д |
гао је да види све сама нека кандила. — и она што висе, и она у окрњеним чашама старога фазона, |
чајно добро, — вели весело поп Спира. — и фала ти, велика ти фала <pb n="324" /> још једаред.{S |
а</hi> ми да знам! — сикће гђа Перса. — И бркове му скини, грубијану једном салашарском, а не с |
рошевица и одсече и себи кришку диње. — И ја огладнила чисто од љубопитства...{S} Дакле?</p> <p |
матер уплашеним и питајућим погледом. — И маму воле?</p> <p>— Јесте, лане, и маму он воле... и |
, — рече поп Спира и окрете се госту. — И донеси столицу једну, две столице донеси.{S} Имам чре |
јавићу ти већ и ја, — вели поп Спира; — и код мене се спрема, увелико се спрема.</p> <p>— Шта, |
ва</hi> конштрукција и <hi>твоја</hi> — и бијаше!</p> <p>— Е, није него још нешто...{S} Конштру |
ћа па узе рог и дуну <hi>три пут</hi> — и ако је тек <hi>два сата</hi> по поноћи било, — а лулу |
ју ворму паметни!{S} А, баш ти фала!“ — И тако од ото доба, — приповеда онај даље, — кад си там |
ла је и мислила, како би им доскочила — и на послетку се досетила, славно досетила.</p> <p>У се |
таром — оним са оним дебелим корицама — и тако ме незгодно ударио, да ми избио, зуб.{S} А да је |
рти, да разгледа како је која обучена — и ко ће ти све знати и овде набројати, за што све иде с |
те — као кад певница певници одговара — и друга строфа оне песме коју је Шаца почео:</p> <quote |
вених јагодица, а поп Спира на против — и ако оптужени — са свим весео, онако весео, баш као шт |
о био неке Чивуте, грошићаре житарске — и који им је приповедао много нових и чудноватих ствари |
и ако се случајно што догоди на ватри — и на послетку са фрау-Цвечкенмајерком, и задржала се с |
платама бојтарским.{S} Приповеда јој — и ако га она и не слуша, јер је већ сто пута то исто чу |
Најрадије се бавили у башти под зовом — и ако то није баш ни најмање поетско дрво и место — за |
то година</hi> дана!“</l> </quote> <p>— И-ју, ала је безобразан! — прошапута Јула, кад онај поч |
ћи се, — је л’ добро диваним?!</p> <p>— И сланине донеси, — наређује домаћин, — и мало сува јез |
</p> <p>— Па појео, милостива!</p> <p>— И-ју мене жалосне!{S} Зар толике крофне?!</p> <pb n="6" |
/p> <p>— На моју част, слатка!</p> <p>— И-ју!{S} Ко би то рек’о!</p> <p>— То још како!</p> <p>— |
не!“</p> <p>— Знам Бирцлијине!</p> <p>— И сад смо код њега...{S} Тако по каткад кочијашим мало. |
.</p> <p>— Ју, сирома’ младић!</p> <p>— И тако фрајла Јула остала на цедилу, па се из дешперата |
у. — Па за што да се срдимо...</p> <p>— И она... јест’... доћи ћемо чим узмогнемо —</p> <p>— Па |
ишло, док је дошло до густога.</p> <p>— И <hi>нећу</hi> да знам, и <hi>не треба</hi> ми да знам |
је тук’о, а све через венчања.</p> <p>— И треба, и треба! — вели Пера Тоцилов једући. — Људи су |
своје место и врати се натраг.</p> <p>— И једнако спава и хрче исто онако! — чуди се домаћин!</ |
>— Та биће, Нићо, к’о за тебе.</p> <p>— И треба, и треба! — вели Нића. — Знаш што кажу: „Весело |
скрасити ни у тој вашој башћи.</p> <p>— И-ју, фрајла-Јуцо, нисам знао, да сте баш тако свирјепи |
кој шеници и о влашкој шеници.</p> <p>— И добро је и не ваља, драги суседе, — вели поп-Ћира, — |
раду, као да хоће да прескочи.</p> <p>— И-ју!{S} Ма— — трже се Јула и хтеде да викне маму. — Пр |
рече смешећи се и пољуби Раду.</p> <p>— И мама сме у кола, је л’ те?...{S} Јел’ те, попо?...{S} |
/p> <p>— Па шта су га одвукли?</p> <p>— И одвукли су га, и дочепали су га, и неће га шале пусти |
ко је само смерна и стидљива —</p> <p>— И вама се то допада!? — чуди се очевидно мало уплашено |
па, ајде, будите ондак моја —</p> <p>— И-јуф!!!{S} Ала сте безобразни! — викну запрепашћена Ју |
гђа Габриела.</p> <p>— Ништа —</p> <p>— И ви баш ништа нисте чули?</p> <p>— Ни речи, слатка мој |
о сам ја здраво чувствителан —</p> <p>— И-ју!{S} Ала је безобразан! (Стаде Јула с радом и погле |
доћи опет...{S} Он воле бабу —</p> <p>— И маму воле?! — рече јецајући мали Ива кога држаше Јула |
тите се само, к’о код своје -—</p> <p>— И <hi>ништа</hi> нисте чули?!{S} И <hi>ништа</hi> баш?! |
умацурану кућу!...{S} Спиро, ајд’ одма’ и ти кући!</p> <p>— Е, баш си потрефила! — вели поп Спи |
красној ћерци Јуци,... нек вам је жив’ и здрава!</p> <p>— Господин’ Ћиро, — викну императивно |
у мед, па није да је само сикира, нег’ и сво држаље.{S} За то буди паметан — к’о и увек што си |
p>— Е, па јесен је, блато је, горе нег’ и сува зима ил’ снег.</p> <p>— Та знам.{S} Петре синко! |
е не замери ни једнима ни другима, ајд’ и тамо и овамо; па заређ’о из једне куће у другу к’о не |
нисам ја на твоме месту, та певала би’ и да пустосват жели, — а камо л’ кад стари сват тражи! |
тамо још три длаке видим!“ — рекла би’ и показивала камишом на ту страну!{S} Чујеш ли, мамаљуг |
ве то било! — Шаца је дете... а шта би’ и знао с њим!?</p> <p>— Па зар немаш баш никог другог?. |
један од другог.</p> <p>— Е, по то би’ и ја кочијашио, — вели поп Спира. — А паор паора држи.< |
свога воспитања и прилику, к’о што би’ и сама урадила да сам на његовом месту.{S} Ништа ми ту, |
, Бог да прости!...{S} Бог зна ’хоће л’ и жив остати!</p> <p>— О, о, за Бога, шта чујем!</p> <p |
красота!{S} Он добро тера, до душе, ал’ и он не ваља.</p> <p>— Па кад добро тера а шта ћеш више |
S} Тхе, па све прошло!</p> <p>— Но, ал’ и ви морате признати, слатка, да је имао и коме; им’о ј |
и то <hi>моју</hi> кућу да чува.{S} Ал’ и ја сам јој к’о што треба и одговорила, — вели задовољ |
сад и дотер’о до паса!...</p> <p>— Ал’ и јесам био ирош, ао, дука му! — рече и лупи о сто. — Н |
суче задовољно десни брк па вели: „Ал’ и јесам био момак; ај, шта велиш?!{S} Та није ме у три |
ла, па се дере: „Куме, изгоре ти кеса!“ и што је најстрашније и најневероватније у свој тој при |
и викала: „нем тудом, и не знам ништа!“ и тражила да је пусте у кујну да помаже Жужи.{S} Све јо |
ља по прашини и дере: „’хоћу код попе!“ и видети лепо милу своју познаницу.{S} Стигла беше мало |
ве оно што је <pb n="418" /> најлепше!“ И тако баба омекш’о па сад он највише ужива у мојој Јул |
то, ова наша госпоја Сида срећна мати!“ И толико пута говорим овој мојој: „Што се не угледаш, к |
м!</hi> Да ви’ш како <hi>ја</hi> умем!“ И једно вече, дође лепо Шаца, онај што сам га мало пре |
S} Ако немам ја, имаће Лоринц чивутин!“ И као год што је тражио да је код парохијана тога дана |
киша пробије зору, пробиће и опаклију.“ И то је баш тако к’о свето!{S} Баш сам то добро утубио! |
ер“; прошло је то после „<hi>буне</hi>“ и <hi>Клићана!</hi> Него одфикари ти онако по паворски |
у певуцао „Седам шори седам дика моји’“ и погледом унесрећавао све девојке и лево и десно, са ч |
ни данас још знали, шта је „семлпрезла“ и „похенес“!... <pb n="392" /> То не знаду, а пасија им |
дала запаљена кандила и мењала „дугмад“ и доливала зејтин.{S} Тих дана у поп-Спириној кући, куд |
о у тој кући радо једе „цвечкен-кнедле“ и „грундбирн-нудле“ и онда не зна шта је доста.{S} А ум |
де „цвечкен-кнедле“ и „грундбирн-нудле“ и онда не зна шта је доста.{S} А умела је некако да то |
нисте понели са собом поред „шнуфтикле“ и какву опирачу.</p> <p>— А, „шнуфтиклама“ сте ви научи |
</hi> под јастук), а оно и за „куглање“ и за „слуге и слушкиње“ стоји једно исто, вели: значи, |
нису чуле мамину заповест „Ајд’ леж’те“ и тек онда престаде разговор и насташе слатке мисли и б |
мама је тако воспитала!{S} Само „јесте“ и „није“, па ни речи више да бекне.{S} Сачувај, Боже, т |
осети као да су јој већ „натруњене очи“ и почела их брисати марамом, али се савлада и диже и уђ |
шке, и узицом му прекрпити свој „пинтл“ и продужити свој пут даље све поред дудова овим истим п |
ице, и послужи госте.{S} Отпоче „јаузн“ и разговор опет као да паузе није ни било.{S} И опет је |
онај тешки камен за три фртаља помакао“ и лакши јој био, али га ипак запита, пославши Јулу у ку |
тек смркне!“ Прошло и „сиротињско лето“ и настаде позна, влажна и мочарна јесен.{S} И Митров да |
први пут казала <hi>ти Шандоре</hi>, а и он њој неколико пута <hi>ти Јуло</hi>, па и једно и д |
неправо.{S} Постаде већ и нестрпљива, а и понос девојачки би дирнут.</p> <p>— Шта се само скању |
у га опхрвале онако седећег у колима, а и да се прихвати мало.</p> <p>Кола стадоше.{S} Поп Спир |
Често одлазе у тазбину и Пера и Шаца, а и тазбина иде њима у походе, али се Шацини и Перини не |
д Проке Циканова и код Раде Карабаша, а и још код неких; и ни код једног није нашао честитих ар |
и комшијска дечурлија и кваси турове, а и ноћу је једна лепота слушати жабе, кад почну да певај |
има толике дућане, земље, винограде, а и готова новца доста.{S} Него извол’те.</p> <p>Пођоше.{ |
ве ове данашње среће господин-Перине, а и госпођица-Меланијине, (к’о што бар ви велите).</p> <p |
="236" /> се о свему и од баба-Макре, а и иначе; и била је потпуно задовољна са добивеним подац |
в није знао и затицао сем баба-Макре, а и она је, сирота, била и слабих очију и мало наглува од |
да ти нису све козе на броју; и теби, а и поп-Ћири!{S} А?{S} Који је то враг међ’ вама?{S} Да с |
а је жао. — вели поп Спира у иронији, а и ди би богословац пио ракију!?{S} Тако сам се и ја нек |
S} Све је ту мирно, фино и пулгерски, а и како би друкчије било кад ту нико и не пије из бокала |
чинише се к’о и да нису ни приметили, а и сама Јула као да није све ни дочула; она се предала ј |
аћином.</p> <p>— Фала и теби на лули, а и вама, дражајши господин-Ћиро, на тој почести коју сте |
поп Ћира па устаде и стаде се шетати, а и попадија устала па се и она шета; он на горе, а она п |
је дошао давно очекивани нови учитељ, а и Ержа, поп-Ћирина слушкиња, која је стајала баш у тај |
богом, слатка, нећу да вас задржавам, а и сама сам у послу.{S} А сутра ћу вам код вас на јаузни |
и сама задржавати, јер сам за послом, а и ви сте, к’о што видим, у послу.</p> <p>— Та, ето, цуњ |
{S} Младић је већ разговарао са мном, а и Меланија ми се исповједила...{S} То је већ свршено... |
. презесом, апотекаром, ритмајстором, а и сами се звали докторима и друге докторе звали „колега |
ина; донес’те вина!{S} Тата је жедан, а и гости су!“ вели раздрагани домаћин. — „Севај, Тино, у |
у <pb n="387" /> кад је човек искрен, а и иначе је био ово његов дан, па поче:</p> <quote> <l>„ |
отиш’о у биртију к’о што сам треб’о, а и сам мислио, него и ја одседнем код ченејског попа.</p |
е сам кад после њега нико није ост’о, а и он се три дана далеко од сваке земље удавио сам самци |
жи Нића више за себе. — Носи те ђаво, а и тражиш ђавола!{S} Само немој после дрекати, кад те та |
.{S} А у томе се и тата одљутио мало, а и мама се заузела и умиривала га спомињући му из давних |
киша већ престала и мало се оцедило, а и чизмар му наглавио чизме, ипак га нема.{S} Јула је на |
!{S} То је било, <hi>било</hi>, Ћиро, а и не дај Боже више да се поврати! — грми гђа Перса.</p> |
мо ћу сврнути ујутру на врућу лепињу, а и да им кажем, да сам нацуњ’о траг њи’овим вранцима, он |
, па радосна, па већ Бог зна како!... а и он је већ читаву недељу дана није тук’о, а све через |
е, ја одо’ у солдате од своје воље... а и оч’о би’, сунца ми!</p> <p>— А шта они онда?</p> <p>— |
вет и умире... памтим друге године... а и не рађа се к’о некад, — вели домаћин. — Слабо се рађа |
имао ко, да ти прави шприц-крофне... а и лепша је од мене, и дебља“ —</p> <p>— Ваљда путер-кро |
ш с нама пити“, па сипа за врат вино; а и иначе је несносан) — онда зло и наопако, да се не про |
у <hi>Провлакови</hi> мајстори за то; а и ја, ако ћемо право, треба да се зовем <hi>Провлаков!< |
пута паори, кад иду на житну пијацу; а и код куће су га сви дотеривали, — па ипак ништа!{S} Ен |
} Ајде, лане моје, ајд’ с кола!...{S} А и господин-попа ће се вратити.{S} Одма’ ће и он доћи; с |
’о ће данас на светац да краде!...{S} А и да има, велим, лопова — нит’ он може бежати, нит’ га |
ми шкодило због кашља проклетог...{S} А и мало кожурице... знаш да сви у мојој фамилији радо је |
ијина постајала му је све дражија.{S} А и она од своје стране колико га је само својим жртвама |
!— одвраћа га Аркадија. — Скуп је.{S} А и ако се погодите, имаћете комендије саш њим.{S} Он има |
уо и омотао све.{S} Нема месечине.{S} А и што ће је вечерас, кад се Шаца спрема на нешто велико |
к’о неке мале брчиће као од росе.{S} А и само срце друкчије се ражђипа, кад Совра свира.{S} А |
а се тамо од чуда трипут прекрсти.{S} А и јесте било чудо и изненађење!{S} Са овим изненађењем |
клопи ока и не заспа целе те ноћи.{S} А и што ће јој спавање и сан, кад овако будна лепше сања. |
и’ ја спао на то да другога возим.{S} А и „немеши“ баш, ал’ су и они прокопсали!{S} Та ено Раде |
воли, па јој је чисто лакше било.{S} А и Шаци је мило било кад је видео то.{S} Није могао да о |
ше је за собом и не свратише у њу.{S} А и шта ће у чарди, кад је Пера поткрепио добро и себе и |
>— Неће, неће, Нићо, — веле му они, — а и ко би се усудио, кад <hi>ти</hi> чуваш село.</p> <p>— |
ништа, — извињава га стари учитељ. — А и онако, поњамо ми то већ... и због слова сте мало возб |
оп-Ћира искапи и сад до дна.</p> <p>— А и он, и <hi>он</hi> је красан...{S} Сушта смерност!{S} |
<p>— Е, да?!</p> <p>— А моја фамилија а и сви паори, уживају већ Боже, па им већ, већ све расте |
ђебуле запеваше, заплака са гђа Перса а и млада мало, бришући сузе шпицем од „шнуфтикле“.{S} А |
сприповеда све што је чуо од Аркадије а и иначе по селу о поповима, о тужби поп-Ћириној, о скор |
евица споменуше да је овако свечаније а и званичније.</p> <p>Званични део прошевине био је и св |
ини ми се да су те тамо мало руменије а и боље нарасле.“ — А сваки поп чудо што воли крофне!{S} |
хвали се и каже: да је многи њих воле а и она многе њих воли, ал’, каже Жужа, да ни један није |
, господин-попо, па и ви сте погодили а и други господин попа су погодили.{S} Обојица сте погод |
а ти, — кажу му они, — „и за наше уши а и за месечину.{S} Нећемо пуцати; само штета, што смо се |
Миша је Србљин к’о гођ и сам што сам а и сви у нашој вамилији, а имело јој се Тинкуца, касти:{ |
одговори му домаћин и куца се и с њим а и с поп-Ћиром и то још два пут.</p> <p>Пију и разговара |
и они што су задовољни с тестаментом а и они други што се спремају да дигну процес и да га обо |
осподара који је многе књиге прочитао а и сад још једнако, по ваздан чита све новине, како су с |
рече поп Спира и даде му своју ракију а и од Перине нешто остало. — А кад мислиш, да ћемо стићи |
н, кад овако будна лепше сања.</p> <p>А и Шаца се брзо нађе код куће.{S} Летео је сав блажен на |
и једе век! — рекла би љутито.</p> <p>А и он сам као да је добро знао да га поред имена <hi>Мар |
Богу, доста и поздрављамо га сви и баба и нана и брата и Ката из комшилука, која је сад већ вел |
у па отпоче:</p> <quote> <l>„Игра Шваба и Швабица</l> <l>А на Шваби кабаница;</l> <l>Боље игра |
вања према поп-Спири, као лојалан Шваба и мештанин, донео младенцима торту на презент.{S} Унели |
l>Боље игра кабаница,</l> <l>Него Шваба и Швабица!“</l> </quote> <p>Игра коло, брује гајде, а д |
каноненфутера!{S} Сад им је свака жгеба и наврта добра; нема више унтауглих!{S} Ено и Перин она |
за то им је попадија оцекла парче леба и дозволила им да се попну и натресу себи дуда.{S} Могл |
тако лепо жмиркају с тамно-плавога неба и крв кључа и кипи у ова два будна заљубљена створа?!{S |
ић и запева.{S} Оде глас високо до неба и далеко се разли, мислиш преко целе равне Бачке!{S} Ка |
те!{S} Готово и ми ћемо скоро.{S} Треба и нама да подранимо,“ — чује се опет неки глас из прека |
чува.{S} Ал’ и ја сам јој к’о што треба и одговорила, — вели задовољно и блажено гђа Перса. — П |
у кући и пред кућом.{S} У кући се риба и чисти.{S} Дечурлија је комотнија Суботом; може се игр |
а-Ниће који је јављао селу које је доба и чувао село од лопова поред све клевете којом су га бе |
а зимница. <pb n="243" /> Дошло је доба и „свињских даћа“ (тако звани „диснотора“).{S} Кољу се |
та.{S} За то се на такав пут у ово доба и шаљу само старији и јачи, а малишани у то доба остају |
ремљено свега и свачега.{S} Велика соба и две побочне биле су испражњене и сав намештај однет у |
ла; извол’те да не киснеду за банбадава и коњи и амови.</p> <p>— Хе, Петре, синко, ’ма нећемо т |
е оданде, него га стане дрека и дерњава и запомагање оданде.{S} Виче за помоћ, а на вику његову |
и сави у други сокак, оде и он да спава и да се поткрепи, јер ће му требати нове снаге сутра, к |
{S} Беше то осмех праведника који спава и снива како получује награду.{S} И сан стаде плести св |
ати се натраг.</p> <p>— И једнако спава и хрче исто онако! — чуди се домаћин!</p> <p>— Спава та |
аменита стена“.{S} Онако једра и здрава и она је осећала, и њена крв је бујније струјила у жила |
ом Календару и тако спасена од заборава и постала данас већ позната „од Пеште даж до Черне Горе |
њем, да је леп у лицу, нежнијег састава и питомије нарави а појетске наклоности, једном речју, |
ра с коњима.{S} Задовољан је па обећава и Шарги и Пирошу нове чизме од ових зарађених двадесет |
ош никог да сретну.{S} Тако су ишли два и по сахата и већ почеше сретати најпре кола а после и |
а точим, и коме да точим, кад сам једва и оно попијо, што ми је од добре воље дато?! „Точио“!.. |
д није и горе!</p> <p>— Ха аааа! — зева и наставља; — Чисто ме већ заболела глава од ови’ силни |
вати.</p> <p>— Ха-а-ај, хај-хај! — зева и вели: — <pb n="171" /> Дај да се то задимани једна! — |
како се лено вуче кроз сокак, како зева и после креше оцилом у труд, пали лулу и псује Чивутина |
p> <p>Тек чујеш овде онде где неко зева и вели: „Ха-а-ај, хај, ајде да се то мало поспава; биће |
аци.{S} Трп камаре сламе, камара гањева и шапурика од којих се добијала добра жеравица за „штог |
да дође једна серенада, а тако захтева и логика догађаја.{S} А Јула ће га чути једина у кући, |
а водах</title>“, а за тим само захтева и изволева.{S} Једе ревносно и залива још ревносније, а |
стаменту док је она жива, она све ужива и не сме се ништа ни продати ни делити.{S} Неће баба у |
па не само да он пије него и сам налива и своју и домаћинову <pb n="311" /> чашу као да је он д |
{S} Најразговорнији је поп-Ћира; долива и себи и осталима.{S} Хвали све своје по кући.</p> <p>— |
его се и даље спокојно и натенани умива и глади и дотерује тоалету.</p> <p>Но ми смо се мало по |
је по кући.</p> <p>— Каква мајка, таква и ћерка! — вели поп-Ћира. — Моја Персида је један, тако |
<hi>У којој ће, што кажу, прснути тиква и догодити се оно чему се нико није надао и што би се з |
зити у детаље у приповедању, јер би ова и иначе подужа приповетка изашла још за једну Главу дуж |
за коју је цело село знало да је његова и ничија више, јер се он сам најчешће поред ње пратио с |
<title>Макровиотика</title> Хуфеландова и <title>Собрание Вещеи</title> од Доситеја, а <title>С |
је се <pb n="302" /> глас Пере Тоцилова и пуцањ бича, и кола оставише чарду.</p> <p>Поп Спира с |
ешкира и гајдаша, и постављених столова и јела и пића. <foreign xml:lang="cu">„<title>Србскiи к |
рквени тороњ, на читаву шуму од ђермова и на крајње куће које се онако пепељасте разазнавале из |
од Пере Боцкалова, и код Проке Циканова и код Раде Карабаша, а и још код неких; и ни код једног |
ло.{S} И опет је ишло лепо и код попова и код младежи.{S} Најпре се пила бела кафа; Меланија је |
помагала јој свесрдно око спреме дарова и свега; била је, што кажу, и печена и кувана код поп-С |
се стресе кад се сети свога господства и благовања у Карловцима и танког благодејања свога. — |
Нису ово Карловци; нема овде господства и благовања.{S} Село је ово, млади господине, село.{S} |
вајкада била знак великог пријатељства и љубави — али г. нотарош и госпођа нотарошевица спомен |
ив доказ и знак тога његова задовољства и благонаклоности беше онај црвени појас, на који толик |
кола па се смеју од великог задовољства и радости што се „возе“... — Дакле: ово најмање је Сида |
абаница, испод кабанице рог у који дува и оглашује сате и буди село и дуга дренова буџа коју ву |
па да нам дођу мало.{S} Чисто ми глува и пуста кућа без њих!“ Па седите!{S} Извол’те, раскомот |
у дали надимак <hi>Поп-Кеса</hi>, па га и данас још увек тако зову, кад он није ту, и ако је он |
— А... како стоји, Бога ти? — запита га и погледе забринуто гђа Сида.</p> <p>— Та... мало рђаво |
, висок ђувегија!“ — веле му и уводе га и послужују његову родбину, доводе свирца и заиграше ко |
<p>Прођоше кола кроз село; оставише га и ударише преко вашаришта.{S} Како пусто и жалосно изгл |
{S} Екселенција узе замотуљак, разви га и погледа.{S} Ништа ја не видим, шта је извадио, јер ја |
ти дам, а не ајнпренсупе, к’о што си га и заслужио!... <hi>Она</hi> протиница пре мене!...{S} И |
м га је попадија често грдила мрзећи га и замерајући му нарочито што је постао непоуздан па нећ |
мутом, о поп-Спириној беседи хвалећи га и упоређујући га са не знам којим старим Светим Оцем и |
оју маму воле! — рече Јула умирујући га и бришући сузе и детету и себи кришом... — Доћи ће он о |
о и дотеривао, па ништа!{S} Оправљао га и Лала пудар који је то научио као солдат у Талијанској |
ос, тане му госино!</p> <p>— Па зато га и негујем и тимарим к’о госпођа перзекуторовица оно њен |
олијаће, Ћиро, ако има Бога, к’о што га и има!{S} Него ти само не попуштај твоје право и твој р |
ахатима вреба (а у осталом, на то су га и научили. „Не дам му, боме; ено му мишева па нек их хв |
ад је ушао у дућан, извадио је из шпага и то пола табака и размотао и метнуо преда се, сео на с |
— да је човек весео.{S} А како ће врага и бити весео брез вина; јер „вино веселит сердце человј |
ожеш да држиш коње само через газдашага и сватова.</p> <p>— Та, господин-попо... и ви како дива |
варош, има фина варошкога света; свега и свачега што се само пожелети може, „а моја је Меланиј |
од гђа-Персиних, па је гледала да свега и више и боље буде код ње, и кола и коња, и пешкира и г |
згодног за претресање и оговарање свега и свачега седеле су радо и често обе попадије.</p> <p>С |
кућом великом, пространом и пуном свега и свачега.{S} И Нића сниваше диван јутарњи сан.</p> <p> |
лу!“</p> <p>И доиста је спремљено свега и свачега.{S} Велика соба и две побочне биле су испражњ |
друштву, па је све очарала песма а њега и песма и певачица.{S} Сви гости сад навалише да она пр |
S} Чуо је од тетке да је питала за њега и мило му било што је намучио мало својом љубоморношћу. |
гледа како меси; како се брине за њега и како се наднела над наћве па меси хлеб, па се све на |
С тога је сав комшилук био против њега и вребао га да га убије, али за чудо, да је крај свих т |
св. Василија, па дошао и стао пред њега и замолио га да га покрсти и преведе у нашу православну |
један фићок ракије.{S} Пијуцка из њега и разговара се с бирташицом која је пеглала неке шлинго |
уђоше у велики сокак.{S} Прођоше и њега и, стадоше пред парохову кућу још за вида.</p> <p>Пред |
акила ђаволасто.</p> <p>— Па ни за кога и не разбираш, нит’ кога тражиш, — вели Нића. — А шта б |
ад њим наричући сузу пролио, кад никога и нема од свога?</p> <p>„Проливајте барем ви, драге сес |
творила се грдна провала између једнога и другога попа.{S} Никад више од то доба нису заједно < |
а.</p> <p>Затутњила Ержа онако босонога и отвори капију кроз која улазе кола а у њима поп Ћира |
о то створење! — Гледајте само срећнога и задовољнога Нићу, како је заваран и очаран њима; како |
о умесило у једној, слало би се од тога и у другу кућу с примедбом, да није баш испало онако, к |
} Тога дана јој једнако у глави; и тога и другог и трећег дана једнако јој је посред срца, — ал |
рад и једна и друга, а Јула покрај тога и чита и почешће брише сузе.{S} Гледа је гђа Сида испод |
п-Спирином о коме последњем ћемо с тога и ми врло кратки бити.{S} Он је био нешто сасвим друго. |
аћица, да помаже матери у кујни, да, да и томе подобно, — вели гост који се мало уплео био.</p> |
и ја мислим, да је већ крајње време, да и ти к’о отац... а не била <hi>ја</hi> на твом месту, т |
де; него што тера и онога кога вози, да и онај пева, па ако овај неће, а он одма’ скида левчу, |
дан фини и изображен човек, задржао, да и она не испадне из кола.{S} А сем тога, није само Цвеч |
лободно упрегнути и у штајерска кола да и’ вучем и брез бича; ја, каже, ништа не би’ знао!{S} Н |
ој да срамотиш своје красне коње, па да и’ будзашто возиш, — саветовао га је Нића. — Та видиш л |
а држим боктера и из моје мале плаће да и’ плаћам, да чувају <hi>мој сокак</hi>, ај?{S} Ди је т |
е ни најмање... ни најмање...{S} К’о да и нисам ту!{S} Ја ћу ево овде на канабе! — рече Габриел |
ала сам исто онако „гемајн“, баш к’о да и нисам у Бечу живила!</p> <p>— Но, но, — смеје се путн |
ају од времена.{S} А ваљ’да је право да и ја, што кажу, к’о сирома’ један човек, зарадим коју к |
овек кад прође опасност, — па готово да и није било све онако...{S} Сад већ, Бога ми, и ја види |
би’ те Ракила, па не троје деце него да и’ је к’о девет Југовића.{S} Једноме да оставим мој „бо |
ц, бољу срећу желео својој Јули него да и она буде попадија као и њена мама што је.</p> <pb n=" |
више и они сложно и једногласно жељу да и њих метну у кола.</p> <p>Насмејаше се и путник и жени |
дреку, па неће доле, него зову маму да и она седне у кола.</p> <p>— Доћи ће попа; сад ће се он |
напунила му уши, остало је само још да и гђа Перса не изостане иза своје комшинице.</p> <pb n= |
под Јованом Текелијом с Турцима, ваљ’да и овај сад да добије за то Сомборску парокију, шта ли?{ |
да јој се попа врати, да се сита најада и потужи на, тако рећи, дојучерању своју најбољу другу |
чела их брисати марамом, али се савлада и диже и уђе у Јулину собу.{S} Па и ако јој се срце цеп |
је Ива а ово највеће је Рада...{S} Рада и Ива су, бо’ме, Бечлије; а Макра и Сида су Бачванке, о |
никад ниси ни имао; одоше лепо и брада и бркови!</p> <p>— Даће Бог, па ће ваљда добро бити! — |
нали да пишу ни својим синовима, а сада и девојке пишу писма, те још како пишу, па још да знате |
>Настаде почивка.</p> <p>Мож’да је сада и то, мало час споменуто, био један разлог; али не мање |
безазленом ашиковању.{S} За то су сада и састанци били у присуству тетка-Макре што кажу „под в |
холичног бојтара који једнако приповеда и једнако се јада па било кога у чарди ил’ не било!{S} |
а’ младић!{S} Можда и плаче сад од једа и срамоте!{S} Ал’ баш да видим!“ рече у себи Јула па пр |
у — но, та ће ме, знам, појести од једа и пакости.{S} А баш ћу гледати да се сретнем ш њоме! — |
Нића боктер из оног другог кола, гледа и Сепла и Сепловицу и друге Швабе и Швабице како смешно |
ај бојтар манише.{S} Или ваљда да гледа и слуша оног меланхоличног бојтара који једнако припове |
ац му сав искрпљен, па стао па ме гледа и жалостиво маше главом.{S} А ја не могу к’о одма’ да г |
е к’о да ослушкују да их когод не гледа и вреба; па се онда опет, као крадом од света, занихају |
, па га <pb n="175" /> онако лепо гледа и пита: „’хоћеш ли, снаго, да та Савка направи лепише?“ |
а к‘о очи у глави; сваки час га загледа и пипа, је л’ му на свом месту.{S} Па баш и да га се до |
ом Ержу каквим било послом, да разгледа и јави.</p> <p>— Ержа, снаго, — викну гђа-Перса, — иди |
ћ да дозна: какав је гост, како изгледа и шта ће се разговарати.{S} Да оде сад кад се <pb n="63 |
о Шаци хирургу, како обешењачки погледа и чешља косу, „а сокак све мирише од фине цигаре и мири |
то јест пулгерске, девојке само погледа и уздахне, а на паорске намигне и кресне очима тако жес |
мало, онда и они стидљивији добију реда и једеду —</p> <p>— Та, знам ја то!{S} Зар сам га једар |
илна стида.{S} Сирома’ младић!{S} Можда и плаче сад од једа и срамоте!{S} Ал’ баш да видим!“ ре |
То је све била само једна паклена обида и клевета и ништ’ више!{S} Чудим се само како сам се мо |
тераним колима седе две прије, гђа Сида и тетка Макра обе у свиленим хаљинама, гђа Сида у <pb n |
/p> <p>— Е, дабоме, — брани га гђа Сида и не да на њ.</p> <p>— Ајд-ајд!{S} Ја ти ипак кажем, да |
, напред, олбрекц! — командира гђа Сида и залупи врата и пљуну за собом.</p> <p>Шта ће Јула нег |
знаш шта је доста!“ — кара је гђа Сида и прети јој, да ће издати башту под аренду ако се буде |
су јој само очи! — умирује је гђа Сида и љуби је. — Иди одма’ на бунар, па се уми ’ладном водо |
тију! — Ха, ха, ха! — смеје се гђа Сида и лупа се по колену. — Иди дођавола, Персида, одкуд ти |
и пуница, што кажу! — смеје се гђа Сида и сипа му у тањир.</p> <pb n="85" /> <p>— Благодарим, — |
припада велика кашика, — рече гђа Сида и окрену кашику на г.{S}-Перину страну.</p> <p>Г. Пера |
лица.{S} Заплака се и Јула, и гђа Сида и баба Макра; сви бришу и нос и очи.{S} А Нића боктер — |
м гнева, хоћу рећи, планула би гђа Сида и заборавила би све обзире, које треба да има једна гос |
собом једног пединтера! — вели гђа Сида и метну руке на трбух.</p> <p>— Та ман’те... знам вас в |
а нама за љубав нећете, — вели гђа Сида и гурну и шану кришом Јули:— Кажи: „Ал’ мени за љубав, |
ошло баш од оне половине којој гђа Сида и гђа Перса припадају; јер су једну малу искру, меховим |
арима, изашла му на сусрет госпођа Сида и Јула.{S} Обе забринуте, гледају га у тежњи да му проч |
S} Сад како је то, ја не знам!{S} Ваљда и ти цареви побесне к’о и паори.{S} Ал’ видићете само, |
ју за столом, јер због сватова је ваљда и постала она реч: „Триста, без попа ништа.“</p> <p>А г |
зе.</p> <p>— Шта?!{S} Зар онај паоренда и даље да буде парох ту ди си и ти?! — праска гђа Перса |
тако почешеш <pb n="300" /> мало, онда и они стидљивији добију реда и једеду —</p> <p>— Та, зн |
вредну девојку и добар мираз, нека онда и сватови виде асну...{S} А већ ту је, тек што није... |
а људи смо, слаба створења, па, па онда и згрешимо по некад јер „<foreign xml:lang="cu">никтоже |
година... а коње треба ’ранити, па онда и’ добро можеш терати.{S} Шта је десетица!{S} Оде, што |
творена и незалечена.{S} И како се онда и могло захтевати, да пружи руку или чак и да прими рук |
<pb n="142" /> <p>— Е, ал’ можете онда и умрети!</p> <p>— Па нека умрем... има, фала Богу, ко |
миру <hi>момке</hi> по селу, па ће онда и моја кућа бити поштеђена!</p> <p>— А шта има она <hi> |
не допада та песма, певали смо ми онда и другојаче!</p> <p>— Та марим ја за песму, — брани се |
{S} А ди ти је сад?</p> <p>— Хе, одонда и нисам више вид’о талира, — вели тужно Нића.</p> <p>— |
је доиста показала да је добра машамода и да има укуса, па је окренула главу лево и гледала сти |
Великом Биртијом тамо где само господа и Жиде свраћају а од <pb n="38" /> ових из села одлази |
а Сермијаш да иде у собе где су господа и беамтери, али се Нића извињавао тиме, што тамо не би |
и Мађарица извео из јеретичких заблуда и привео (заједно с безлобивом им дечицом) у крило прав |
</p> <p>— Знам, чула сам за твоја чуда и покоре!...{S} Чула сам шта су те коштале оне чизме и |
о дувам сад у рог, — па да напишем чуда и покоре сеоске, па три ђакона да читају три дана и три |
ал’ да га видите, како уме да се свађа и да лаже кад га исплаћујете...{S} Њега нипошто!</p> <p |
порцулан кецељом, гледа поп-Ћиру с леђа и наставља да подбада. — Ћиро, узми се на ум!{S} Ћиро!{ |
а хирург и дентист.{S} И славна вармеђа и сви га титулирају: господин доктор Шандор, само му гђ |
се облачио на јутрење па сад само ређа и псује и по некад кашље, ал’ је сад фала Богу боље.{S} |
ра полако гђа-Перси.</p> <p>И она увиђа и пристаје и даје савет поп-Ћири и вели му полако:</p> |
ето сва зеленила и шаренила од ладолежа и вреже која се уз њу пузала, и од зелене метле сунцокр |
у мрак.{S} Па дваред триред изађе Ержа и јавља, да је сто постављен, и Пера се клања, а Мелани |
’ко је сати!“</p> <p>И опет излази Ержа и нуди и господина Перу на вечеру, а он ил’ прими понуд |
о је било код поп-Спириних.{S} Јер Жужа и Ержа су и даље лепо живеле међу собом (не хтевши се п |
Вероваћу, али дајте ми прилике, доказа и времена.</p> <p>— Па... дакле да вас, не узнемирујем |
о, господина:{S} Какво смо ми цвеће, ја и ти?{S} Како би нас назв’о.</p> <p>— А зашто да га ја |
уде право, јер ја кад се каприцирам, ја и за багателу радим, ал’ тек ја не могу да трпим, да у |
</p> <p>— А ми баш јуче разговарамо, ја и мој супруг, о томе кад ћете доћи.{S} Мислили смо да в |
их година кад смо се, во времја оно, ја и Сида узели.{S} Од њега мислим да неће бити давно и на |
е него дају.{S} Кад смо ми, то јест, ја и господин Кирило, дошли на парохије, било је, Бога ми, |
ад с поп Ћиром што се —</p> <p>— Ју, ја и заборавила да вас питам.{S} А ко га је напаствовао?</ |
чујем.</p> <p>— Па добро кад нећеш, ја и волијем.</p> <p>— А јеси л’ примјетио?{S} Је си л’ се |
није лепо од вас, госпоја Марта!{S} Ја и ако ми спада сукња ал’ ја опет никад немам обичај да |
е бајаги ја задоцнио као болестан, а ја и тако од Екселенције не зависим, немам с њиме ништа, д |
ука, па лају, <pb n="160" /> лају, а ја и’ растерујем жарачем и браним покојног мог.{S} А он ос |
него баш одо те воде, па черес тога ја и дан-данас мало пијем воду.</p> <p>— Е, кад ти у <titl |
>— Ти којешта говориш —</p> <p>— Ама ја и не говорим ништа; видиш да дремам, спав’о би’.</p> <p |
ира седимо на канабету овако к’о сад ја и ти, а владика за шрајптишом, к’о сад до оног ормана т |
ислио је кад је куповао. — Ди сам се ја и могао надати, да ће ми бити до тога да то купујем и С |
Ваше Преосвештенство, — поклоним се ја и одговорим му. — Мој рођени зуб.{S} Слуша ме већ скоро |
ас молимо, — рече и склопи руке, — и ја и Јула.</p> <p>— Па, ето... ви сте ружа, дуплована ружа |
арио у никакав дешперат, па проп’о и ја и имаће.{S} Од онаког газде, — ето на шта сам спао!</p> |
е намолити.{S} А тако радо слушамо и ја и Николајевич. (Ту се „Николајевич“ мало почеше иза вра |
их нећу издати и приказати, како ми ја и ’нако мала плаћа спрама велике бриге и главобоље и се |
ојим, господин-попо.{S} Та пој’о сам ја и <hi>Керувику</hi> у нашем селу... па још пред господи |
„добројтро“ — вели поп Ћира; — видим ја и моје и поп Спирино „добројтро“!</p> <p>— Ти само чува |
ја Савка, није мени до жене!{S} Тамо ја и не знам, каже, је л’ сам мушко ил’ нисам!{S} Удај се |
ме прости, узима што је боље!{S} Ето ја и господин попа, ми ћемо још сто година живити и мучити |
шта ја не видим, шта је извадио, јер ја и Спира седимо на канабету овако к’о сад ја и ти, а вла |
еорије јеромонаха Крушедолског Јеротеја и праксе гђа-Сидине.{S} За време ручка је било и неколи |
џакају.{S} Сипи ситна, киша, па пробија и сиротињски дороц и газдинску кабаницу; пада једнако и |
зо, господине, брзо! — жури га Аркадија и полети на врата натраг цркви, а поп Спира за њим.</p> |
онај замотуљак што му га даде Аркадија и зави га у завој па метну у појас поп-Ћирин.</p> <p>— |
<p>После кратког времена дође Аркадија и био је задовољан кад је чуо да је све добро испало бл |
, молим... здраге воље! — вели Аркадија и меће преда њ књигу.</p> <p>Дође ред на новог учитеља |
!?{S} Џак бува, хе, хе! — вели Аркадија и додаје му услужно и понизно шешир и штап, који је био |
те ово на његово место, — вели Аркадија и предаде му један мали замотуљак. — Ваљ’да га неће усп |
мало повише „у шрех“, а за њим попадија и кћи Јуца. „Ајде, вели, да мало поседимо; рано је још |
<p>— Дош’о?! — запита зачуђено попадија и седе.</p> <p>— Дош’о к’о што је и от’шо!</p> <p>— Па, |
шпицпуб један мали, само шнуфује и кија и шмајхлује сас репом.“ Већ није био таки њен мачак „Хе |
} Дању газе по води комшијска дечурлија и кваси турове, а и ноћу је једна лепота слушати жабе, |
же да гледа кад се шета фрајла Меланија и господин Пера, па госпоја Сида протолковала то тако, |
исмевању, то више нема! — рече Меланија и попрети му затвореном лепезом.</p> <p>А за тим се раз |
пођице.</p> <p>— Штета! — рече Меланија и погледа га својим црним очима тако значајно, да блага |
словци такви шмајхлери! — рече Меланија и крадом гурну Јулу лепезом.</p> <p>— Ја сам, верујте, |
шта ради.{S} То је приметила и Меланија и слутећи буру приближи се Пери тако близу да је, разгл |
л’ извесно...</p> <p>Изађоше и Меланија и Пера, а из кујне се мало после чу једно „јуф!“</p> <p |
.{S} У том јој паде на памет и Меланија и Пера и гђа Перса.</p> <pb n="229" /> <p>— Нема од тог |
Ах, ви, ви! — прети му прстом Меланија и гађа га цветом који дотле држаше на грудима. — Знате |
ваистину сатанска и паклена унцутарија и моја сувишна искреност према људ’ма, и да сам ја неви |
ше у исти мах.</p> <p>А како је ведрија и задовољнија била тих дана њена доскорашња другарица М |
ка од земље, кол’ко је пакосна, бештија и аспида једна василијска, па поручује по Ержи и каже: |
о и једнако желила.{S} Моја гратулација и <foreign xml:lang="de-Cyrl">мајн грус</foreign>! — ви |
ш са шњим? <hi>Његова</hi> конштрукција и <hi>твоја</hi> — и бијаше!</p> <p>— Е, није него још |
варати?!{S} К’о и до сад, драги комшија и колега.</p> <p>— Та... не знам, знате, — рече поп Ћир |
p>— Поздравила вас је милостива госпоја и моли вас, један нам пацов направио велику штету по шп |
абри газда-Перу Тоцилова, и кад изброја и сложи банке у шлајпик и тури га за сару од чизме, он |
, врло лепа, — вели задовољно поп Олуја и разгледа је, — а шта је коштала?</p> <p>— Шта је, да |
н, извадио је из шпага и то пола табака и размотао и метнуо преда се, сео на столицу а наочаре |
тако, да се све живо склањало са сокака и кокошке и гуске све полете у крај кад прођоше сила и |
ојци, па да се човек усуди преко сокака и његовог дебелог блата.{S} За то се на такав пут у ово |
ска врата и прође нека три четир сокака и сврати у неких шест кућа.{S} Већ се почео полако мрак |
а.</p> <p>Гђа Габриела је полетела лака и чила кроз сокаке, и у четвртом се сокаку опет срела с |
амо стрче у висину сухе главе пуне мака и дају повода Шаци да се баци у сањарије и да ствара сл |
а се шарени после подне сокак од момака и од девојака; ала ће да замирише од калопера и мајкине |
и за час нестаде и кола и коња и момака и девојака; и цвеће и перје и ковиље, све се изгуби за |
а коло, звецкају сабље хуланера Рушњака и дукати на врату паорских девојака, а цицане паорске с |
ила од заклана свинчета масти и чварака и сала.{S} Читава чуда причаће једна другој и слушаће п |
ј покојни Лала, радио од јутра до мрака и стек’о доста, да <hi>ти</hi> сада не мораш радити, не |
пође вода на уста, па луцкастих ћурака и међу њима глупи и уображени ћурак, задовољство комшис |
раве мормонске фамилије! — А тек патака и пачића шта је било!{S} И све је то био пород, породиц |
S} Увек је под њим било брбљавих патака и пачића и друге живине а на њему дечурлије која се час |
ије био од оних многих салонских лутака и глупака, што се одмах у први мах умеју да нађу и допа |
купили кафе и шећера и подоста земичака и кифли.{S} На кратко, искуповали су толико ствари, да |
, како нема ништа лепше од учена човека и како све иде као намазано.</p> <p>Тако се ето некад, |
значи, да ће те посјетити неко издалека и да ћеш имати гостију.{S} Све, ви’те, излази на једно. |
ече женица смешећи се.</p> <p>— Па нека и попа чека бабу! — одговори Рада.</p> <p>— Па кад неће |
же да макне оданде, него га стане дрека и дерњава и запомагање оданде.{S} Виче за помоћ, а на в |
да хуланер треба неустрашиво да дочека и растера бар десет бака (пешака), — и он је побегао ка |
ом.</p> <p>У том му унеше и сува језика и сланине добар комад.</p> <p>— Ето ти, Нићо, сува јези |
ајлепших мисли и вечерашњих лепих слика и слатких успомена.{S} Иде тако задовољан све напред из |
свију страна; хвалише и песму и песника и певачицу.</p> <p>Стари сват је сада приповедао куму н |
е то скинуто с кола у присуству путника и унето у кафану.</p> <p>Чим се умио и очеткао запита п |
сирћета и грдно стакло киселих паприка и прекјучерање земичке и читаву четврт сланине, који је |
“, одмах је салетеше с питањима и мајка и керка, гђа Перса и гђица Меланија, а Ержа само одгова |
и код милостивих на ручку.</p> <p>Мајка и ћерка се само згледаше на тај глас.</p> <p>— Видиш, м |
мшилука, која је сад већ велика девојка и спевали су је већ са Пајом Кицошом.“</p> <p>Тако је н |
Спира извади брже онај зуб из замотуљка и метну га себи у џеп, а из џепа извади онај замотуљак |
топлине, — бар око огњишта и око банка и запећка; јер сво ћеретање и кикотање концентрисало се |
ему богато и укусно одело.{S} И душанка и прслук и чакшире све од бела танка штофа и све раскош |
ше сузе.{S} Гледа је гђа Сида испод ока и није јој право.</p> <p>— Ти си опет дочепала какву жа |
озор и леже у кревет, али не склопи ока и не заспа целе те ноћи.{S} А и што ће јој спавање и са |
попадије своје које је из истога узрока и сам писац навлаш изоставио.{S} Страшне речи!{S} Срећа |
p>— Но, ко је сад опет? — пита гђа Сока и погледа на авлијска врата.</p> <p>— Госпоја Соко, ’хо |
— Кад се оно још к’о ђакон вук’о клипка и ’рв’о с паорима, место да га каштигују он добио за по |
, да разазна чисто злато од лажна варка и да је био мало мало обазривији — ишчезла би слика Шац |
о наћи сва четири васеленска патријарка и петога рим-папу, па ништ’ не треба да се плашиш, Ћиро |
скора непријатељица фрау-Цвечкенмајерка и час се унутра а час у авлији налазила.</p> <p>Фрау-Га |
и гушчићи и стари патак, и попина ћерка и учитељева посета; другим речима, описано је једно иди |
.{S} Тек пред зору умуче песма и свирка и престаде жагор и сватови се разиђоше из призрења прем |
ни, а да је то нечија ваистину сатанска и паклена унцутарија и моја сувишна искреност према људ |
и кринолин био још једнако доста ретка и бар непопуларна ствар.{S} Кол’ко је само фрајли баш у |
ло; њих двоје младих, једна стара тетка и Онај што све радње људске зна.</p> <p>Башта поп-Спири |
брега одваљена, а Меланија висока витка и блеђа у лицу а увек се тужила да јој нешто није добро |
евање, гунђање и саветовање око запећка и банка.{S} Омладина у кујни а остарина на банку или из |
адија је, као и поп Ћира, мрзио на Вука и његове реформе, по којима се човек не може разликоват |
b n="27" /> вели попадија. — Једна мука и невоља, а нема му лека!</p> <p>И доиста, ко га није п |
а попова с пута била је мекша од памука и мирољубива, а чим је чула, како се <pb n="366" /> ств |
еше и запали је.{S} И опет пуши, пљуцка и мисли, а од силних мисли заболела га већ глава.</p> < |
а правилима поетике) онако исто пуначка и округла као и негда још кад још није знала за ту, так |
, и следећих дана, после познатог ручка и јаузна, догодило</hi> </p> <p>Поп Спира је сутра дан |
имаш здраве и добре очи, деране!{S} Ала и не знаш шта ваља!“ каже ми баба... „Е, сад баш видим |
оже све учинити.{S} Тако сам утишкавала и, што кажу, крпила!{S} Е, ал’, бо’ме, и томе је било к |
да се, између строфа се тихо извињавала и тужила за оним гласом у млађим годинама и купила са ч |
дило онако како је госпоја Сида сневала и Сановник јој прорекао</hi> </p> <p>У селу нема ни дан |
ело се по њима да су оба много путовала и штрапацирала, многе газде до сад променила и да им ме |
није никакво ни чудо што је страховала и већ почела очајавати за успех, јер није и не би то би |
парадајза, који је баш тога дана кувала и за зиму спремала.</p> <p>— Добар дан; <foreign xml:la |
ла у поп-Ћирину кућу.{S} Ту је помагала и ручала а тек после вечере одлазила.{S} Преко ње је гђ |
и се још никако не осврће, него се дала и као задубила у посао па ради, а сва се претворила у у |
л’ мени, верујте, увек се више допадала и увек ми више импоновала једна добра проста уређена ку |
на место гђе Сиде.{S} Како је изгледала и шта је помислила гђа Сида кад <pb n="91" /> је таман |
х цељи.{S} А сем тога, сад се још одала и на учење језика.{S} Учи француски, јер је здраво заво |
ам млео ни жрнао!{S} Какав си ми казала и написала, ја сам ти такав и купио.</p> <p>— Није, ран |
чула за онај њен сан, одмах сам казала и помислила: да ће то бити нека њи’ова хунцутарија.{S} |
га баба ожени лепо!“ А кад је дочекала и то, и оженила Гавру, а она после остави Гавру к’о да |
куће, него је с авлијских врата викала и дозивала домаћице и женску чељад, да им каже шта је ч |
ов валов око кога се непрестано гуркала и џакала живина а нарочито патке и пачићи, а онај стари |
тераће, кажу, процес док траје фишкала и ланаца.{S} А, кажу, да су му већ поручили и од господ |
ао мала груда снега кад се отисне, мала и незнатна, с врха брега, па на подножје стигне као огр |
другој рапортирале што је која дознала и после разносиле врло савесно и ревносно новости по се |
крчила кола сокак и онако пун радознала и позвана и непозвана света.{S} Свирају гајде, играју к |
арму по сокаку.{S} Та није да је ђипала и праскала, та није да је викала, већ мислиш сад ће је |
тетка-Макру, и на послетку и принципала и принципаловицу кући.</p> <milestone unit="subSection" |
вила башту, да је с травуљином почупала и сву мирођију, тако да су сутра дан из комшилука морал |
си ме, вели, у ове нечисте силе отерала и ја душу моју изгубила!“ па се све затрчава од врата < |
ла за клавир, да забашури, па засвирала и запевала омиљену папину песму: „Сјајни мјесец иза гор |
оне његове гајде.{S} Ала би се секирала и кидала она дебела!{S} Еј! моје радости онда!{S} Да је |
ом.{S} С почетка се Јула к’о и женирала и љутила по мало, јер јој се учинило, да је Шаца и суви |
ајзе како се правиду.{S} Све излењирала и исписала, слатко дете моје.{S} Пише к’о канцелиста ка |
<hi>себи</hi> чудила и комплиментирала и гратулирала, како сам ја то била трауриг.{S} Знате, п |
зађе на сокак, тако да се обично морала и сама госпоја Сида умешати и заузети за њ. „Срам вас б |
ала у кола и џакала, гуркала, претурала и плакала у колима, а они у кујни чупали живину и спрем |
а од силне праске и већ чисто малаксала и саломљена, тако да је већ будила сажаљење, — мож’те с |
ојим саветима и упутствима односно тала и за то га је паметно било и позвати.{S} Сви пристадоше |
ди а десном дигла полако завесу и стала и слушала песму и кроз шалукатре рекла му: — Лаку ноћ, |
дана да дође и ако је киша већ престала и мало се оцедило, а и чизмар му наглавио чизме, ипак г |
Жужа већ мало и обезобразила па постала и сувише интимна, и док нису чуле мамину заповест „Ајд’ |
ала!“ узела нафору и одмах је прогутала и поцрвенела до ушију.</p> <milestone unit="subSection" |
а граби што пре на врата.</p> <p>— Фала и вама, дражајша домаћице, — вели рукујући се с њом поп |
па се пољуби с домаћином.</p> <p>— Фала и теби на лули, а и вама, дражајши господин-Ћиро, на то |
казали мом скромном дому.</p> <p>— Фала и вама, тако рећи, други „странопријемни Аврааме“! — ве |
ђа Сида једну празну чашу коју је дигла и стала окретати и разгледати према прозору, па за тим |
ла кисела јер је већ, отприлике, видела и своје и Јулино, што кажу, „добројтро“.</p> <p>У остал |
о се за то, што се невеста Јула стидела и устезала; а стидела се за то јер ју је замолио стари |
тата одљутио мало, а и мама се заузела и умиривала га спомињући му из давних времена неке дере |
баш ћу вас молити! — рече гђа Габриела и утрча у кућу. — Молим вас, само малко.{S} Уф, уф! как |
ам обичај да лажем! — рече гђа Габриела и стаде лити грозне сузе. — А то може свакој пасирати к |
ћу ево овде на канабе! — рече Габриела и седе иза њихових леђа на једно канабе и извади свој ш |
је пасир’о онај малер, — рече Габриела и удари у плач, — па ме само секирате и не верујете ми. |
—</p> <p>— Дакле, чујте! —рече Габриела и поклони се г. Кипри натарошу, који испушио беше лулу |
мо да вам не дам корпу! — вели Габриела и остави штрикерај.</p> <p>— Но, па шта је, шта је то, |
еро... службеница! — вели фрау Габриела и одлази журно.</p> <p>— Иди до ђавола; врат скрјала! — |
то знале и сваком казале фрау-Габриела и фрау-Цвечкенмајерка, а ова последња, дознала је, као |
ад није могла да заборави фрау-Габриела и омрзнула је и на Цвечкенмајерку и на гђа-Персу и на с |
изати ту штанглу! — викну фрау-Габриела и запуши брзо своје хаглих уши. — Знате, страшно сам не |
} Пије Нића ракије, па се прихвата јела и нуди домаћина.</p> <p>— Ово ми је по трећи пут што ве |
а се диже од стола, брише браду од јела и иде у сретање. — Баш добро те се сетисте и наканисте, |
</p> <p>— Нисам ти дош’о баш через јела и пића, газда-Петре, а за које ти опет фала, — вели му |
и гајдаша, и постављених столова и јела и пића. <foreign xml:lang="cu">„<title>Србскiи куваръ</ |
м годинама кад се шапурика млела и јела и <pb n="159" /> од шапурикина брашна чесница и василиц |
а овој грешној земљи.{S} Тако је желела и за прво унуче своје, Савичиног много старијег брата, |
, цео апостол на памет!{S} То је желела и молила Бога да дожави па онда немари да склопи очи.{S |
гладним годинама кад се шапурика млела и јела и <pb n="159" /> од шапурикина брашна чесница и |
ни учитељ.{S} Све су то најбрже разнела и разгласила по селу она деца са звонаре.</p> <p>Кад је |
сан рапорт који је Ержа слушкиња донела и рапортирала га гђи Перси.{S} У њој ће већ читатељ нас |
е воље!{S} Извол’те унутра, — рече Пела и пођоше обе.</p> <p>— Јуф! — дрекну гђа Габриела уплаш |
иви, али их фрајла Меланија није трпела и за то она поче:</p> <p>— Па како вам се допада, госпо |
.</p> <p>За то је дакле на крајеве села и стигла та вест тако јако претерана.{S} Тамо се припов |
што се тиче поп-Спириног гојазног тела и комоције него и што се тиче поп-Спирине куће, па чак |
дакле, штрикерај у корпицу па полетела и заредила по кућама и сокацима.{S} Прво је отишла гђа- |
том извезена с преда а то му ја извезла и послала његова сестра Јана из диштрикта.{S} На ногама |
ем баба-Макре, а и она је, сирота, била и слабих очију и мало наглува од старости. „Боже, а да |
обро, кад год је тако родна година била и јефтина била рана, увек је било рата.{S} Сад како је |
unit="subSection" /> <p>Служба је била и свршила се.{S} Сва се очекивања испунила; и Савица чи |
ивљи и интересантнији. (А таква је била и гђица Јула.) Г. Пери се завезао језик, па ни речи да |
а немилог случаја.{S} Допала му се била и Јула доста; нашао је на њој доста чега за вољење.{S} |
са спремљеним словом које је заборавила и завршила с плачем; а изнад тога једна фотографија цел |
а шта је доста!{S} Та би вам заборавила и да једе и да пије, кад нађе какву такву књигу.</p> <p |
ицала из ње.{S} Од те коже је направила и припасала лепо патку кожну кецељу, па сад изгледа у њ |
родужи рад мотичицом, али шта је радила и шта окопавала, то ни она сама није знала.</p> <p>А Ша |
} Јер гђа Сида је и сама дан ноћ радила и спремила је свега толико много, да младенцима неће тр |
е битке, неке слике из Геснерових идила и сцене из живота блаженопочивше Марије Терезије.{S} Ту |
о и једнако надгледала запаљена кандила и мењала „дугмад“ и доливала зејтин.{S} Тих дана у поп- |
а образ него је, шта више, често грдила и називала је леном девојчуром што дању по ваздан дрема |
о плакала, кад се и сама мама пробудила и отерала Гагу с врата, а њу викнула и пробудила, и пит |
i>сама</hi> сам се <hi>себи</hi> чудила и комплиментирала и гратулирала, како сам ја то била тр |
се и везе до Ниће боктера, па распалила и њега те јој и овај рече своју:</p> <quote> <l>„Тако т |
, ипак га нема.{S} Јула је на њ мислила и тих дана једнако се чешљала онако како он воли, па јо |
р „ауфштафирунга“ него је само спремила и задржала у свом орману нек се нађе кад устреба.{S} Са |
рабе, која се пређе у лето сва зеленила и шаренила од ладолежа и вреже која се уз њу пузала, и |
апацирала, многе газде до сад променила и да им место није било у соби.{S} Кочијаш скиде још је |
ких у чему им је не мале услуге учинила и фрау-Габриела.</p> <p>Фрау Габриела је била створена |
бран нешто мањи од вашарског ринглшпила и један упакован кревет који се види да је био некад по |
ре, пошто је поп Ћира већ легао, мерила и кројила купљени фланел — то исто вече је чула од Ерже |
ед застаде и гђа Перса која је говорила и поп Ћира који се ухватио за левчу и метнуо ногу на по |
</hi> нобл-језик, зар га не би говорила и гђа биргермајстерка Еулалија као једна велика госпођа |
се вози.</p> <p>Кола су све више јурила и измицала а дете све више изостајало и све се више дер |
уске све полете у крај кад прођоше сила и сватови на силним колима и с многим паорским момцима |
За то је сада сетан, лула му се угасила и поглед му блуди по пустом вашаришту.{S} Позн’о је и о |
се покаже као плебејка, па се ухватила и она у паорско коло које је играло и подвикивало у авл |
у Недељу — на ручак.{S} Чим се вратила и донела мачка кога одмах однеше и затворише у „шпајз“, |
има те и срцу ближа, — она је приметила и није јој се то никако допадало.{S} Најпре је разумела |
е гђу Сиду шта ради.{S} То је приметила и Меланија и слутећи буру приближи се Пери тако близу д |
коју је њена слатка мамица упропастила и унесрећила сас таквом једном фушер-машамодом!{S} А, и |
ак плач, а госпоја Сида се само крстила и погледале час на попа час на ћерку.{S} Поп Спира је в |
зили у башту.{S} Прва је Јула попустила и дошла.{S} Од тог дана је опет почела долазити свакога |
натску страну.{S} Већ се и ноћ спустила и обавила све унаоколо, све па и бескрајан рит који се |
амише, и бичаља и дренове буџе, и оцила и кремења и труд у свежњићима и бардак сирћета и грдно |
ако на памет, него што је доиста личила и на једно и на друго.{S} Што се год добро или зло, леп |
а а Јула се само благо и питомо смешила и тек по некад „Да“ или „Не“ или „Да боме“ рекла.{S} Ис |
ем, а на друга два је у хитњи погрешила и рекла, да је то било гвозденим вилама.</p> <p>Гђа Габ |
unit="subSection" /> <p>Тако се свршила и ова свадба, али су још недељу дана брујале гајде у уш |
ја сам вам још пре две три недеље рекла и пророковала, да ће бити вашара између њих.{S} А ја шт |
е, стрпите!{S} Дакле, к’о што сам рекла и казала, чим је нови учитељ дош’о, одмах су га салетил |
тарих плеснивих рукавица, које је секла и спремала да покрива флаше од парадајза, који је баш т |
би сад добро дошло, да имаш своја кола и коње! — вели гђа Сида.</p> <p>— Хе, то сам ти, Сидо, |
<p>Пред ту су, дакле, кафану стала кола и кочијаш скин’о два сандука; један већи а други мањи, |
кад прођоше Великим Сокаком једна кола и у њима један млад човек.{S} Баба Пела која је седела |
код Карлова опазио да тера празна кола и не вози никог. „А што не пазиш?“ пцују га људи. „А шт |
то шушкале и опремале око Јуле код кола и тражиле још неке хорнодле и пчиоде, енђебуле и паорск |
tion" /> <p>Ујутру рано кренуше се кола и око подне стигоше у Темишвар.</p> <p>Сутра дан пре по |
Пере Тоцилова, а на капију изађоше кола и коњи; на колима лепи арњеви а под арњевима седи Пера |
ч, па га још код Бочара изгубио из кола и тек код Карлова опазио да тера празна кола и не вози |
ји.</p> <p>Девер се пусти одмах из кола и оде по младу.{S} И на њему лепо одело а за шеширом му |
свега и више и боље буде код ње, и кола и коња, и пешкира и гајдаша, и постављених столова и је |
пролете улицом и за час нестаде и кола и коња и момака и девојака; и цвеће и перје и ковиље, с |
у дечицу, која су се поређала крај кола и стајала у реду као какви мали кривци, и крупне им суз |
и бахат људи и топот коња и тандрк кола и торокање жена.{S} Једна по једна клупа испред куће по |
ада ти сам?{S} Јесам ли ја погодио кола и капару дао — ил’ неко други?{S} А? — пита га поп Ћира |
питам: је л’ господин Ћира погодио кола и кога је погодио; па ако није онда да <hi>ја сам</hi> |
оданде.</p> <p>Кад се Шаца скиде с кола и пође у кућу запеваше девојке Бачванке, све родбина Ша |
и, па онда испусти бич па силази с кола и иде бестрага натраг, а ви седите у коли’ па чекате.{S |
ца, читаво једно туце — потрпала у кола и џакала, гуркала, претурала и плакала у колима, а они |
у-Габриела која је била завирила у кола и видела, на велико и њено чудо, оба попа како седе леп |
но најмање.</p> <p>Путник га узе у кола и пољуби и метну га на колено.{S} Кад видеше оно троје |
кроз плач.</p> <p>Млада се попе у кола и седе уз девера.{S} Стари сват нареди да се крећу.{S} |
него кад му се на сну јавио Св. Никола и наредио му да каже Јањи Грку, да купи цркви трећи пол |
ом слушкињом и покупише посуђе са стола и пођоше.</p> <p>— А што си упртила ту саксију с тим ка |
против тога, и гости се дигоше од стола и одоше на спавање.{S} Поп-Ћири дадоше гостинску собу а |
ктер из оног другог кола, гледа и Сепла и Сепловицу и друге Швабе и Швабице како смешно играју |
м, а деца осташе дерући се из свег грла и бацакајући се у срдитој немоћи својој.{S} А Јула још |
сваки помислити, кад га види и покисла и ипак поносита.</p> <p>Укућани се повукли у кућу па ре |
е знам ни ди ми је глава од силна посла и пеглања сукања.</p> <p>— Ехе, — заустави се бојтар и |
а; па сад обојица имамо пуне шаке посла и једну главобољу; ал’ ја већу —</p> <pb n="306" /> <p> |
попиној вредној кући увек је било посла и да се помаже.{S} Или је требало плевити башту, или кљ |
мена“ —</p> <p>— Богме чита и моја Јула и ако је млађа!{S} До душе не велим баш да се завлачи п |
ки тестераш.{S} А омладина, фрајла Јула и фрајла Меланија, само се цмачу и смеше једна на другу |
и.</p> <p>— И-ју!{S} Ма— — трже се Јула и хтеде да викне маму. — Пробајте само, сад ћу да викне |
.. доста је, укебаће нас! — шапуће Јула и отима руке за које се Шаца као дављеник ухватио, и не |
<p>— А шта се то вас тиче?! — рече Јула и продужи копање.</p> <p>— А помаже л’ вам когођ?</p> < |
љда ћете ме ви оплакивати?! — рече Јула и престаде копати.</p> <p>— Те још како!{S} Ја ћу баш н |
бав, господине, зар нећете? — рече Јула и погледа га усплахирено а црвена до ушију и принесе му |
с.</p> <p>Једнога дана тако седе и Јула и мама и раде неки женски рад и једна и друга, а Јула п |
ђа Сида заплакала.{S} Заплака се и Јула и глас је издаде.{S} Свати је разрешавају од даљег пева |
ништа ни против кога.{S} Мила му и Јула и Меланија, добар му и поп Ћира и поп Спира подједнако |
о се вас баш ништа не тиче! — вели Јула и стаде разбијати једну грудву земље.</p> <p>— Хе, а мо |
} Боже, баш к’о да су живи! — вели Јула и гледа слатко и насмејано на цвеће, на родин кљун и ру |
сти <hi>он</hi>, исти отац! — вели Јула и стаде љубити те црте очеве... — Доћи ће, Иво, господи |
и.</p> <p>— Службеница! — одговори Јула и поклони му се онако како се обично фрајле са села кла |
> </quote> <p>— Ју!{S} Ју! — цикну Јула и баци мотику, па се удари очајно шакама у главу, пораж |
ца демонски.</p> <p>— Јуф! — цикну Јула и трже се као опарена од тарабе, кад спази Шацу који јо |
ко наљутило, да у мал’ што није планула и очитала јој у својој рођеној кући.{S} Но срећа, те је |
ла и отерала Гагу с врата, а њу викнула и пробудила, и питала је: што плаче?{S} А Јула јој каже |
струмената познате само дромбуље, фрула и гајде, али кад му (то јест томе клавиру) дознате исто |
могла чути тамбуру.{S} Али Јула је чула и одмах је скочила из кревета к прозору па кроз разређе |
Бетика, каква Швабица, која се ту нашла и била на услузи збуњеним домаћима.{S} Прича својим нак |
у себи Јула.{S} Сутра дан кад је дошла и запевала, није чула тамбуру да је прати.{S} Сада је в |
право тамо звездама.{S} Давно су прошла и последња кола попиним сокаком, и <pb n="158" /> праши |
давана ради подупирања варошког шпитаља и у корист још неких других хуманитарних цељи.{S} А сем |
оли и кењечу, и луле и камише, и бичаља и дренове буџе, и оцила и кремења и труд у свежњићима и |
лобивом им дечицом) у крило православља и привенчао за православне Србе; спомиње низ придика ко |
л’ ја ’хоћу да сам <hi>теби</hi> и беља и лепша него све, све друге женске! — рече и и помилова |
остати да доброј стрини да шест недеља и да се венча, а после ће ићи да штудира хирургилук.</p |
футроле од конофоса са столица, фотеља и канабета, а то је било само онда кад су гости долазил |
утнику дође мало лакше.{S} Дође му воља и зажели да упрегне шест таких хала, па да пуца бич а д |
еда к’о да спава, али још једнако чешља и меће очешљано перје на једну а патрљице на другу гоми |
/p> <p>Знам да су многи читаоци, (па ма и не били критичари) сумљиво вртили главом кад су прочи |
крвавице, па понекад и неку шварглу ма и најмању; тако исто ради и поп-Ћира и шаље поп-Спири.{ |
ма па нема!{S} Тражим је по свим собама и по целој авлији и шиљем у комшилук код госпоја-Сиде, |
Све је то било пијано, и тамо по собама и у кујни и у авлији и у селу.{S} Тек пред зору умуче п |
тало на вечери.{S} Вечерало се у собама и у кујни.{S} Тамо ноблес а овде плепс у који овога веч |
како се куглам, па све са неким слугама и са неким слушкињама.{S} Откуд да се ја <hi>куглам</hi |
ће, да ће му купити чизмице са мамузама и поклонити ждребе кад се ождреби стари Пирош и да ће м |
било!“ — доврши Јула гушећи се у сузама и испусти <pb n="234" /> књигу а гђа Сида плетиво, па с |
нела па и не чује него се гуши у сузама и гнушава се безбожног Голоса који је напаствовао и окл |
коњица око оних силних бикова у лејама и силно лупање у грудима Јулиним од неког страха.</p> < |
здржавати заједно са њиховим попадијама и ћеркама.{S} Паори су били побожни људи те држали свеч |
пне им сузе капале по оделу и по рукама и доле по прашини.</p> <p>— Је л’ те да ћете доћи?</p> |
уку омирски смех укућана изазван шалама и досеткама свуда омиљенога старога Пере из Старога сел |
ла као да су бар недељу дана и додолама и литијама молили Бога за њу) — ошину коње и потера упр |
?...{S} Јел’ те, попо?...{S} Ајде, мама и ти у кола! — зове је Рада.</p> <p>— Е, не сме мама, р |
<p>Једнога дана тако седе и Јула и мама и раде неки женски рад и једна и друга, а Јула покрај т |
одма’ ће те проћи стра’,“ вели јој мама и каже јој, нек се прекрсти и нек прекрсти јастук.{S} И |
нос и очи.{S} А Нића боктер — у чизмама и ћурдији са гајтанима и рузмарином — теши девојке па и |
тужила за оним гласом у млађим годинама и купила са чаршафа мрвице од пите с орасима и метала и |
зми клипова, па иди, па накруни свињама и на’рани и’!</p> <p>— ’хоћу! ’хоћу, таки!{S} Само ме н |
дром покривеном, са зеленим шалукатрама и прозорима пуним дивна цвећа, сеђаше на клупи у хладу |
своју мрачну копрену сво село са кућама и баштама, амбарима и авлијама, само високи ђермови као |
орпицу па полетела и заредила по кућама и сокацима.{S} Прво је отишла гђа-натарошевици, дакле у |
до Богојављења иду сваку ноћ по кућама и који се — узгред буди речено — умеју већ и сами понуд |
ква пилећа чорба, паприкаш са ноклицама и једна српска гужвара — па више не тражим да једна дом |
каку.{S} Бабе се разговарају о редушама и о томе, како је лети лакше него зими сетити се, шта д |
не где се износе људи каквих нигде нема и доживљаји којих не може бити у реалности; типова људи |
Југовића!{S} Па је ту онда лако.{S} Има и женидбе и удадбе.{S} Па је лако било и милило се чове |
кад он види да га нема, а?</p> <p>— Има и за то лека, немајте ви бриге!{S} Ја сам се за све пос |
а; све сами нотароши и вармеђаши, а има и два архимандрита у породици.{S} И шта ти све нису раз |
а ви’те, још и понајбољи бити.{S} А има и добре арњеве.{S} Купио и’ баш ту скоро кад се продав’ |
и тражи прилику; кажи му, да младић има и очи и своју науку, <pb n="184" /> па види и разликује |
ју су изражавали поп-Спирини, да ту има и фрау-Габриелина масла.{S} И тако, и ако су Шаца и Јул |
дан обилазиле, гледале, шклоцале зубима и тужно маукале комшинске мачке све дотле док не изгубе |
он често и сам и у друштву с друговима и био често меланхоличан као сваки богословац.</p> </di |
отови за ручак; људи о пољским радовима и о разним лоповлуцима пударским; а млади момци и девој |
ако писао и говорио о српским сватовима и другим веселим и лепим обичајима. „Није се женио ника |
, кад год се повела реч о тим сватовима и о том малеру њеном, смејали би се неетикетни паори и |
оварали се о колери; о великим ратовима и топовским куглама колике су у старо доба велике биле |
сна трпеза, шта ли, са силним крстовима и чирацима са свећама, то је давнашњи рад фрајла-Јуле к |
силица правила; о скакавцима и пацовима и о Талијанима мајсторима што имају некакву свирајку па |
збогом! — прашта се поп Спира са свима и одлази са поп-Ћиром.</p> <p>— Срећа те су сви паметни |
дно, нуди један другог бољим залогајима и заливају их из бокала који се и празни и пуни, и разг |
8" /> <p>— Срећан пут! — виче за колима и маше белим рупцем фрау-Габриела. — Е, то је баш лепо. |
n="413" /> Јер овај је трчао за колима и дерао се и плакао: хоће код попе у кола да се вози.</ |
прођоше сила и сватови на силним колима и с многим паорским момцима на коњима.{S} Као ветар про |
часа, кад их је видела заједно у колима и јавила свима, код којих је свратила, да се поп Ћира и |
у исто и обоје признали пред родитељима и већ онако приватно, и као кришом, измењали и прстење. |
а сво село окићено селеном, јоргованима и врбовим гранчицама јер је празник.{S} У поп-Спириној |
ктер — у чизмама и ћурдији са гајтанима и рузмарином — теши девојке па им каже:</p> <p>— Та што |
за Нићу, овај се разговара с укућанима и домаћином.{S} Њему се обраћа после на само, и разгова |
ири или овај ономе.{S} Некако и једнима и другима изгледа да им је пропао цео дан, ако се бар у |
енила, које је ишло на руку заљубљенима и крило их од оне несносне контроле коју је Бог сваком |
љицу, неке прије са великим кринолинима и удаваче са Амором од гипса покрај њих; неки Омладинци |
Швабе из другог краја села, а међу њима и Сепла сувачара и жену му Бетику и ћерку Кредлу.{S} Се |
у „шпајз“, одмах је салетеше с питањима и мајка и керка, гђа Перса и гђица Меланија, а Ержа сам |
допадали разговори о строгим епископима и архиепископима.</p> <p>— ...{S}А да парох пароха тужи |
, крштавању и сахрањивању; о епископима и учитељима, о старом времену и о том како је данас.</p |
сво село са кућама и баштама, амбарима и авлијама, само високи ђермови као да пробише врховима |
тмајстором, а и сами се звали докторима и друге докторе звали „колегама“.{S} Па и други их друк |
-Спиру, који се задржао мало с туторима и прегледао приход што је пао на тас у коме се нашло до |
ила са чаршафа мрвице од пите с орасима и метала их на једну гомилу.{S} И њу похвалише <pb n="3 |
оја је стајала баш у тај пар на вратима и пратила својим лојаним очима Лацка кишбирова, најмлађ |
.{S} Аркадија) био је тамо пред вратима и чуо и присуствовао само док су се свађали, а чим је ч |
авно џоњао у мраку на авлијским вратима и коме је у његовом Коњичком правилу стајало, да хулане |
ра ће бити на руци Шаци својим саветима и упутствима односно тала и за то га је паметно било и |
отерам!“ — Бадава се госпођа мама отима и вели јој: „Та немојте се трудити!“ Габриела само виче |
а према гђа Перси и љубав према гостима и сватовима), да ствар испадне што лепше.{S} Распитала |
ги сневала да се кугла, нада се гостима и шта ти ту још нема!{S} Та док је видим, знам је и шта |
хат са својим џепним и клања се гостима и кад уђу и кад изађу, а после подне <pb n="39" /> Једн |
а и гледа с изразом дивљења по домаћима и пуца полако језиком. — Бога ми!...{S} А, колико га им |
д кућом, па да се јавља мимопролазећима и да даје савете Јули која седи поред ње или Жужи која |
, и оцила и кремења и труд у свежњићима и бардак сирћета и грдно стакло киселих паприка и прекј |
вот у селу; ућутало се све, по сокацима и свирке и песме и жагор и разговор.{S} Лишће опало и ц |
тако нешто, јер иде и онда по сокацима и којекуда кад никако и нема месечине; разговарали о гл |
свира и теже пијесе које се простацима и не могу допасти, а поучава је један Пемак (кинстлер у |
есница и василица правила; о скакавцима и пацовима и о Талијанима мајсторима што имају некакву |
ога господства и благовања у Карловцима и танког благодејања свога. — Знате како стоји тамо:{S} |
је, дакле, и остало свршеним клирицима и кандидатима, него да се ожене њима.{S} Лепе оне, а ле |
ше из призрења према уморним младенцима и сутрашњој киселој чорби.{S} Отпратише кума и старог с |
ала к себи; тек да јој је увек на очима и да је разговара и разгали.{S} Али је то слабо помогло |
читаоци, уједаред ће им пући пред очима и мораће узвикнути: „Види, види Јуле!“ јер ће им са сви |
ли ближе не верујући ваљда својим очима и ушима; по неки се окренуо у пола олтару па направио ш |
а она му зафалује а све преврће с очима и стисне га за руку.{S} Кад брж’ то, кажи ти то мени и |
му најпре иш’о по неким Бачким салашима и мет’о „купице“, а после отиш’о послом у рит, у лов на |
и у селу.{S} Тек пред зору умуче песма и свирка и престаде жагор и сватови се разиђоше из приз |
па је све очарала песма а њега и песма и певачица.{S} Сви гости сад навалише да она продужи и |
вру гајдаша.</p> <p>Отпоче игра и песма и здравице, и ређа се једно за другим наизменце.{S} Све |
је мила јединица после удаје све већма и већма венула, док није и увенула.{S} Кроз плач ће вам |
Перси; не знам већ, гнедиге, коју већма и више волем.{S} К’о да смо сестре, или тако штогођ.{S} |
рашњој киселој чорби.{S} Отпратише кума и старог свата и девера с гајдашем, с којим је после Ни |
глас а песма била нова, дотле не певана и не чувена у друштву, па је све очарала песма а њега и |
а сокак и онако пун радознала и позвана и непозвана света.{S} Свирају гајде, играју кола у авли |
а-Макру преселио код таста.{S} Негована и искрено поштована у старим данима <pb n="399" /> свој |
показати. — Тужба је била концептована и руком самога поп-Ћире, који је имао врло леп рукопис, |
ажио буде.{S} А веселиће се целога дана и сву ноћ, јер младенци остају у кући а тек после некол |
ајлице? — осмелиће се Шаца једнога дана и запитаће је.</p> <p>Јула ћути и ради даље.{S} Кратка |
оји пада 29. септембра, па се тога дана и не ради у том селу од како је пре двадесет и неколико |
Шацу, да се стрпи за ово неколика дана и <pb n="334" /> да не долази и не пролази улицом, бар |
формална прошевина а кроз два три дана и прстен.{S} Нек оде ко по Аркадију.{S} И њега сам се с |
еоске, па три ђакона да читају три дана и три ноћи, па да им још претекне!{S} Утуби то, газда-П |
есрдно падала као да су бар недељу дана и додолама и литијама молили Бога за њу) — ошину коње и |
ивати укућани време у доба кратких дана и дугих ноћи.{S} Домаћица ће једна другој слати по пун |
иза запећка прича и сећа се лепших дана и друкчијега, бољега света.{S} По ваздан стоји крај ват |
еде.{S} Метла давно почупана и повезана и у шупу <pb n="225" /> однета и дуж тарабе, која се пр |
„зар Иђош не знате?!{S} Та измеђ Сајана и Кикинде, ал’ ја нисам дишкрећанин!“ — „Е, фала ти, — |
овом Божјом капом, која је сва уплакана и неутешна седела у кујни и пробадала виљушком паприке |
и тај Бог већ не узме једаред себикана и не курталише ме!</p> <p>— Не бој се!{S} Неће те скоро |
иконом Светих неумитних врачева Кузмана и Дамјана, патрона гђа-Сидине фамилије, и још неколико, |
оста и поздрављамо га сви и баба и нана и брата и Ката из комшилука, која је сад већ велика дев |
јрадије и једе.{S} Метла давно почупана и повезана и у шупу <pb n="225" /> однета и дуж тарабе, |
аветују и праве план свог будућег стана и праве размештај намештаја. — Са сокака ће имати две и |
овако било код поп-Ћириних, каква дивна и пријатна супротност код поп-Спириних.{S} Кад је поп С |
{S} Наравно и са свим природно; и једна и друга има ћер, па мати к’о свака мати.{S} Свака је до |
је дебљи, поп или попадија.{S} И једна и друга попадија изгледа мала, широка а темељна као она |
на оба попа него овога пута.{S} И једна и друга забринута попадија провела је за то време некол |
запело, нешто ишло ћошкасто.{S} И једна и друга се извињавала умором и врућином.{S} Тако је тра |
а и мама и раде неки женски рад и једна и друга, а Јула покрај тога и чита и почешће брише сузе |
ег непријатељства.{S} Памти све и једна и друга, и ма да се тужи на слаб вид, ипак за то једна |
е да удену иглу.{S} Тада обично и једна и друга зову слушкиње које <pb n="401" /> имају много з |
ле које су провеле у премишљању и једна и друга попадија.</p> <p>Гђа Перса је била нестрпљива к |
то стати и зауставити?!</p> <p>И једна и друга попадија једва је чекала да јој се попа врати, |
S} А ухватила се баш између два угледна и лепо обучена газдачка момка, које су у селу „пајташим |
алим прид господин-попом како си вредна и добра —</p> <p>— Та добра сам ја, него ти не ваљаш! — |
адије слуша, а која је данас баш згодна и к’о поручена да је Јула отпева.{S} А млада као свака |
умотало сав шешир.{S} Сва деца умивена и очешљана а косица им намазана зејтином.{S} Све на њим |
лудаје“ милостиви? — запита га зачуђена и преплашена Жужа видећи га онако јаросна.</p> <pb n="2 |
од столом. „Јао, терету мој!“ виче жена и диже га.{S} А господин попа само седи.{S} У двадесет |
висок, а она лепа и мало нижа; али жена и треба да је мало нижа, то је много лепше него кад су |
унцута једног! — вели Јула сва ознојена и зајапурена, па не може још да дође к себи од чуда, не |
<p>— Јуцо! — устаје гђа Сида сва зелена и огрће велику мараму. — Ајд’мо кући; време је, стижу к |
; а не мање је у исто време била зелена и гђа Сида што је још нико од поп-Ћириних не протестира |
а што ће онда ваша Јуца, ваша безазлена и кротка ћерчица на прозору?...{S} Сигурно се одала на |
м! — попушта фрау-Габриела одобровољена и задовољна што примајући укоре и савете, бар на тај на |
на којој су блештала позлаћена писмена и прочита: <hi>„Александер Н* Бечлија, хирург и дентист |
> <p>Јуца је била мала, округла, румена и здрава као од брега одваљена, а Меланија висока витка |
b n="389" /> изашла у авлију сва румена и зајапурена па се хладила танком шнуфтиклом.{S} На лиц |
да га ја баш питам? — вели Јула збуњена и румена. — Питај га ти.</p> <p>— Еј, срећо моја, — шан |
о што је врло природно, јако узнемирена и забринута.{S} Кад га је спремала на пут, метла му је, |
ла на души, зјапила је једнако отворена и незалечена.{S} И како се онда и могло захтевати, да п |
; али пошто је фрајла Јула сва запурена и румена, донела чорбу и ставила је на сто, то се г. Пе |
хуланерски официр; на трећој нека стена и шкољке неке на морској обали а према њој маринерски о |
ва и свега; била је, што кажу, и печена и кувана код поп-Спириних.</p> <pb n="376" /> <p>Ту је, |
ења и задовољства, што је ствар свршена и зет упецан, па само вади крофне и баца их у корпу иза |
иротињско лето“ и настаде позна, влажна и мочарна јесен.{S} И Митров дан је ту, тек што није св |
опет вама!“ А ја им кажем: „Нико не зна и не верује шта сам ја саш њим изгубила!“ А оне кажеду: |
ш и нико више.</p> <p>— То сав свет зна и чује, само су теби уши воском заливене.</p> <p>— Па к |
зимски капут са олињалом јаком од крзна и распараном поставом и напослетку једну велику зимску |
њим,<pb n="137" /> него га, као Србина и српског газдачког сина, даду у бербере.{S} А чим сам |
а суђено, а они се потучеду и брез вина и брез воде.{S} К’о сад с поп Ћиром што се —</p> <p>— Ј |
тљика.{S} Донесу пред госте сатљик вина и холбу воде, па онај меша вино с водом, фртаљ чаше вин |
рочита новине и попије тако сатљик вина и холбу воде, прође по два сахата, а за тим се дигне, п |
и изгриз’о и чизме милостивог господина и појео их, кажи, све до штруфли; остале само, кажи, шт |
једно дете са улице да одведе господина и да му покаже.{S} Умивен, ишчеткан и очешљан крене се |
имала позашиваних у лајбовима од хаљина и по шифонерима међу вешом, и за иконом и у џепу старе |
чело зуцкати по селу, да се Јула попина и Шаца радо гледају — омрзнуо га је Тима још страшније, |
ли баш у овом истом селу извукло батина и бегало у шупу или у зелену метлу кад се баба згране п |
да му одговори, да је она засад татина и мамина, а оно одономадне да је у љутини казала.</p> < |
ји дан да није дошао.{S} Понесе зејтина и пола туцета бријача, па седи у башти и оштри бријаче |
, знаће, да је све то једна измишљотина и да се ствар са свим друкчије развијала.{S} Међу попов |
порок крађе.{S} Био је ужасна лењштина и чмавалица.{S} По њему су се слободно могли не само па |
Али, што би, би!{S} Јула је била Шацина и Шаца њен.{S} И Тима кол’ко је пре волео Јулу, толеко |
ко чланака.{S} Упадају кола до главчина и јунаку чизме до чланака па чак и до штруфли.{S} Треба |
е зоре до мркла мрака.{S} Грдна прашина и плева летела је и падала, благодарећи поспешном ветру |
би већ поодавно настала потпуна тишина и пауза у друштву, да се његово тиктакање није чуло, — |
ла а дигла обрве и направила се озбиљна и строга.</p> <p>— Не—ћу!</p> <p>— Но, леп си ми и ти Б |
.</p> <p>— Ах, — рекла би сва задовољна и срећна госпођа Ћириница, ређајући киселу штрудлу по т |
о, казаћу му! — вели гђа Сида задовољна и похита да јави радосну вест Јули, том најнесрећнијем |
?{S} И на послетку Јуца је била скромна и богобојажљива девојка, која није имала своје воље и к |
проста уређена кућица, у којој скромна и вредна домаћица уме да води газдинство, да претходи п |
, ко да је гледам и слушам!{S} Она, она и нико други!{S} Та није он толико ни луд ни пакостан!{ |
аве.</p> <p>— Иди је, синко, зовни; она и не зна да имамо посјету.</p> <p>Госпоја Сида била је |
арским.{S} Приповеда јој — и ако га она и не слуша, јер је већ сто пута то исто чула па зна нап |
је папина омиљена песма, јербо зна она и модерн песме, је ли, Николајевичу? (Тако је гђа Перса |
чем ноблија изгледала од Јуле.{S} И она и она друга њена, фрау-Цвечкенмајерка, знале су и колик |
pb n="9" /> умре, оглашују га сва звона и чинодејствују оба попа; а ако сиромашнији, онда, нара |
ца му захтевала, да га огласе сва звона и опоје оба попа; то су га, истина, огласила сва звона, |
ад дође време, нек је готов и за ђакона и за попу!</p> <p>— Лако је теби! — уздахну поп Ћира.</ |
мио сам се на њу, — него ника ординарна и комисна бећаруша!</p> <p>— Пио би ти и „шајтвосера“!< |
="118" /> гледа, па како је само смерна и стидљива —</p> <p>— И вама се то допада!? — чуди се о |
Јер Јула је и надаље остала онако мирна и повучена а после оне сцене у поп-Ћириној <pb n="130" |
јутра тих дана устаде Јула врло суморна и расејана.{S} Томе је био узрок ноћашњи сан, управо не |
оста и одмах се сетила прексиноћног сна и дошла амо пред кућу.</p> <p>Дошавши поклони се госту |
е то само, слатка.</p> <p>— Ју, страсна и велика!{S} А какав то фелер има? — пита Пела зачуђена |
37" /> <p>— Боже, Спиро, — вели радосна и задовољна гђа Сида, — а ја све велим: то је ваљда так |
улино понашање и признаће, да је златна и умесна она позната народна пословица која вели: „Испо |
били танки пешкирићи од српског платна и веза) По штелажама порцуланско и стаклено посуђе а по |
> <p>А тек Јула, како је тек она сретна и задовољна била!{S} У срећи тој својој хтела је да сви |
а се, правила ероберунге и вазда срећна и задовољна остављала доцне бал; а Јула је знала од шва |
ева по кућама мирис од миришљава сапуна и помаде па тек затутњи каква босонога на капију и нађе |
спростирао благ мирис миришљавих сапуна и вербене (а код поп-Спире опет мирис од младог сира и |
вучена штрикла преко свију њених рачуна и у тој срдитој својој немоћи била је готова да учини с |
рау-Габриела отворила очи, сва неутешна и несрећна огледа око себе. — „Утешите се, фрајлице, ни |
о што је и био и нуди и мами на уживања и дању и ноћу.{S} Дању газе по води комшијска дечурлија |
њеног принципа, јер се бојала утркивања и називала то „лудим рацким обичајем и пасијом“) и на њ |
ију два најпагубнија, порок лењствовања и порок крађе.{S} Био је ужасна лењштина и чмавалица.{S |
озора и гледала без икаква интересовања и израза кроз прозор на улицу, и једнако мислила, али с |
} Стидела се свога дотадањег страховања и хтела је да се наплати за сав онај претрпљени страх о |
ерса, тако оматорио, да је поред кијања и кашљања почео већ да баца и „шлајм“ — само она стара |
да је за четрдесет година свога бријања и ординирања у селу икоме, на пример, прао главу и заус |
кљун и ружу, како се једно другом клања и приближује и пада у наручје, па к’о да се љубе.{S} Па |
ба је ужасно обазрив и први бега с пања и ако би касапин не знам шта дао, да га може укебати.{S |
ула отпочела, и она после неког опирања и извињавања запева старосватица пету строфу:</p> <quot |
пира и после подужег размишљања, шетања и цењкања, пристаде напослетку.{S} Попусти и Пера и пог |
н па тражи спрам себе и свога воспитања и прилику, к’о што би’ и сама урадила да сам на његовом |
беса Ијујујују!{S} Било је и превртања и испадања из кола.{S} Најгоре је прошла фрау-Габриела, |
шта зајапурена од врућине и од узбуђења и задовољства, што је ствар свршена и зет упецан, па са |
родна последица Јулиних честих одлажења и састанака у башти на огради, а што је још више заплел |
а Рада бичем онако из свога расположења и пева мислећи на своју Јулу неку песму коју заглушује |
ичаља и дренове буџе, и оцила и кремења и труд у свежњићима и бардак сирћета и грдно стакло кис |
ице слушкиње.{S} Пред кућом ред багрења и два велика јалова дуда а испод дудова је клупа а на к |
а, што старија све боља, — тако и пажња и љубав супружанска била је све солиднија.{S} Али опет |
о, да је гђа Сида учинила све што мржња и љубав једне домаћице учинити може (мржња према гђа Пе |
у кући к’о чизме.{S} Па и сама животиња и живина, није она летошња.{S} И шарови се повукли под |
е улицом и за час нестаде и кола и коња и момака и девојака; и цвеће и перје и ковиље, све се и |
зумире полако и бахат људи и топот коња и тандрк кола и торокање жена.{S} Једна по једна клупа |
на сва јутрења, све службе, сва вечерња и све погребе, — па тако и данас, тим пре иде што ће ње |
њој неколико пута <hi>ти Јуло</hi>, па и једно и друго удешавало разговор тако, само да се што |
.. овај... тедо’ рећи, празан трбу’, па и не мили ми се ондак ни да дувам у дужност... овај у р |
е ђаволу, што кажу, у риту свирати“, па и теби, газди човеку, прдачити се са мном.</p> <p>— Е, |
у јој друга, — а млада мора да пева, па и да нема гласа а камо л’ када га има к’о ти!{S} Та кој |
вас.“ — Ђакон уз’о па и он разгледа, па и он се смеје!{S} Смеје се и он, смеје и Екселенција; о |
це, ништ’, ништ’!{S} Само мало суза, па и то тек форме ради, да може извадити шнуфтиклу и через |
ђаконити.{S} Место је по вољи свима, па и самој Меланији, која је за варош и створена, како је |
енима.{S} А сад: лаку вам ноћ свима, па и теби, Ракила, диндушманине мој један.</p> <p>— Лаку н |
рине сватима а танке пешкире коњима, па и коњима мило, и они удесили па играју уз гајде, а најл |
ни страх од последњих неколико дана, па и она, ето, дакле, није хтела да зна ни за какво измире |
не уме сексер крајцара да израчуна, па и он ост’о у катанама.{S} Не ваља, ништа не ваља!{S} Би |
дрављају га његови, гђа Перса, Пера, па и сама Меланија, која се опоравила од лаке несвестице, |
p>Тера Пера Тоцилов преко вашаришта, па и њему дошло тешко; сетио се Пера прошлог вашара и једн |
добила неки свечани, недељни изглед, па и самима им нешто необичо; некако су ограничени, не сме |
в дан, па и дан и по!...{S} А после, па и коњи му нису никакви!{S} Неке сремачке раге, па к’о м |
велим, да отпевам, јер, ја... знате, па и мојој се жени имело Јула —</p> <p>— А зар си ожењен в |
стари гавран онолики колики и јесте, па и он тужан јако опустио крила па само ћути, па и он гле |
S} И младожења је жали, па је брани, па и он каже, да је извине за данас, јер нема гласа, <pb n |
е вама грошић два дати за то!“ Купи, па и то пошље кући.{S} Од тих ствари после госпоја попадиј |
жан јако опустио крила па само ћути, па и он гледа жалосно на њу.{S} А на Шаци као нису оне њег |
еба пола дана, њему треба читав дан, па и дан и по!...{S} А после, па и коњи му нису никакви!{S |
дана да сврши, то њој траје цео дан, па и дан и по.{S} Где ради ту <pb n="368" /> и руча и вече |
о што сте и сами видили, само један, па и тај ћемо скоро укинути.{S} Можемо, фала Богу.{S} Цркв |
S} Све на њима чисто а често и ново, па и деца добила неки свечани, недељни изглед, па и самима |
— Па, па, молим лепо, господин-попо, па и ви сте погодили а и други господин попа су погодили.{ |
се ни да погледам кудгођ...{S} Ето, па и овако какав сам, да сам,... па опет се стрефи па по н |
домаћине.{S} А ти ниси био беамтер, па и не знаш, па није ти баш ни замерити! — шали се Нића. |
адржана тако она би остала на ручку, па и на вечери.{S} А најрадије је јела „цвечкен-кнедле“; л |
овако у овом масном шеширу и дороцу, па и не мили ми се ни да погледам кудгођ...{S} Ето, па и о |
ицу, читао многе песме и певушио их, па и сам дошао у поетско расположење, и спевао једну песму |
, <pb n="286" /> па он је бар немеш, па и он кочијаши!{S} Па спао на Џиде перјаре и грошићаре, |
} Уф, сав ми је црвен, кад га видим; па и онај ко га спомене.{S} Ко ти још неће добити црвен по |
ли поп-Ћира.</p> <p>— Шта врага?!{S} Па и ја толико...{S} Ал’ ваљ’да за то што сте ви први и по |
сутра вози.</p> <p>— Ето ти сад!{S} Па и ја сам га погодио!{S} Но, сад ће бити комендије!</p> |
ико масти кол’ко мећеш у жижак...{S} Па и мало сланине, кад би испекла на ватри, не би ми шкоди |
и друге докторе звали „колегама“.{S} Па и други их друкчије и не зове него „господин-доктор“.{S |
ако је обично говорила гђа Перса.{S} Па и малочас споменути клавир купљен је после три четири т |
зразио се кад је изашао из цркве.{S} Па и сам поп-Спира <pb n="41" /> у олтару (јер је његова ч |
штују тако зими у кући к’о чизме.{S} Па и сама животиња и живина, није она летошња.{S} И шарови |
ски’, неће ти се, Бога ми, проћи.{S} Па и мало сува језика свињећа из оџака не би Нићи шкодило. |
и шале и смеха у суморно друштво.{S} Па и господин попа би устајући рекао добру за покојника: „ |
влада и диже и уђе у Јулину собу.{S} Па и ако јој се срце цепало, намршти се, и запита је озбиљ |
сламе, да начупа сламе за пећку.{S} Па и сам Ержин хуланерски каплар, кога су звали „Шецко-јед |
куће!</p> <p>— А, — дода поп-Ћира, — па и он је добар!{S} И она ће добити, што се каже, доброга |
/p> <p>— Та да је само <hi>то</hi> — па и Боже помози!</p> <p>— А зар има наопако штогођ још и |
прошло два.</p> <pb n="192" /> <p>— Па и није вас преварио, — веди гђа натарошевица, — него се |
бити батина.</p> <pb n="189" /> <p>— Па и биће и рата и батина! — дрекну поп Спира љут као звер |
чашица!{S} Буде ту и десет!</p> <p>— Па и двадесет! — додаје г. Пера смешећи се.</p> <p>— Та да |
вози, било мене, било њега?</p> <p>— Па и неће их бити баш за пробирање.{S} Они што су сад код |
штошта дознала је тек тада гђа Сида па и то: откад је управо фрау-Габриела омрзнула на фрау-Цв |
о ћете баш да знате! — вели гђа Сида па и опет погледа у Перу који се само окреташе час једној |
лико је грло доноси, а она се занела па и не чује него се гуши у сузама и гнушава се безбожног |
лепше свирала!{S} Неке комаде свира па и не мари, к’о од беде.{S} Тек кад нам тако неко дође о |
о фајн ноћ!“ — „Та било је разговора па и сувише.{S} И тако сутра ваља подранити; до’ће нам нап |
спустила и обавила све унаоколо, све па и бескрајан рит који се пружаше далеко на лево од долме |
ручак, којега су сви гости и пулгери па и беамтери до неба хвалили, био резултат удружене теори |
е погрешке“, које се обично у свакој па и у најбољој књизи спомињу на крају (где, то јест, пише |
е се тресе.{S} Сви се смеју грохотом па и <hi>онај</hi>, и <hi>он</hi> се смеши, само тишије.</ |
о бајаги и он чуди па се умеш’о и он па и он гледа поиздаље и вели: „Доиста, доиста!{S} Зуб ник |
видите ово, молим вас.“ — Ђакон уз’о па и он разгледа, па и он се смеје!{S} Смеје се и он, смеј |
те, — вели гђа Сида удубљена у посао па и не слушајући је баш.</p> <p>— Нећу да се фалим (јер т |
у рог на сваком рогљу а он је остао па и даље јео и пио и страшно лармао у кујни, кад је хтео |
овима, сад после поноћи кад све село па и сам Нића боктер спава, кад је ноћ тако лепа, звезде т |
pb n="59" /> <p>— Зар толицну чашицу па и њу само до пола? — протестује гђа Сида.</p> <p>— Веру |
ситнијих детаља све што се догодило (па и што се никад ни догодило није) у селу; и која је, буд |
д више да се врати оно старо!</p> <p>Па и зетови су им се изменили.{S} Пера је постао од учитељ |
поарати — вели Нића улазећи.</p> <p>Па и он се заједно са природом и селом променио.{S} На ног |
Недеља свуд на овом Божјем свету; лепа и у граду, али тек, мислим, да није нигде лепша Недеља |
итам вас, што се Јули измакла така лепа и добра партија?</p> <p>— Ал’ молим вас, слатка, — опом |
да се узму!{S} Он леп висок, а она лепа и мало нижа; али жена и треба да је мало нижа, то је мн |
p>— Па свака је Јула, господине, и лепа и добра.{S} Јел’ њој само име <hi>„Јула“</hi>, — не пит |
ухне са луле; продераће се наскоро лепа и шарена слика та, као танка паучина што се продере кад |
— Тек онда се згране, па стане да ђипа и да праска.{S} А ја је једнако умирујем; јербо не воле |
b n="121" /> гледам и слушам, како ђипа и праска она паорска бештија!</p> <p>— Боже, они сироти |
окаком, па се тек осети како се просипа и разлева по кућама мирис од миришљава сапуна и помаде |
али — овде је одступио од тога принципа и похвалио гужвару.</p> <p>— Добро печена, па масна, е, |
та наручио код Орестија ковача.{S} Копа и мисли.{S} Учини јој се к’о да су залупила баштенска в |
е, до душе, међу собом ради Г. Епископа и ради своје пастве, али и то не иде онако срдачно као |
а ја сам им’о посла с <hi>два</hi> попа и једним <hi>црквењаком!</hi></p> <p>— Е, дакле, ’оћемо |
менило.{S} Изменили се телесно оба попа и обе попадије.{S} Кад су пре двадесет и више година до |
из села одлази тамо само господин попа и један и други, али врло, врло ретко, даље: господин н |
к’о мало ко.</p> <p>— О бирташу, — лупа и виче Пера Тоцилов, — зове те господин парок.</p> <p>— |
као овај гавран!“ — „Јесте, — одговара и гавран. — До сад је бријао туђе браде, а од сад неће |
јој је увек на очима и да је разговара и разгали.{S} Али је то слабо помогло; Јула је туговала |
бави науком па му треба да се разговара и разгали мало —</p> <p>— О, пардон, — прекиде Пера и с |
о своју Жужу да с оним другим разговара и одмах псовао: „Затрацени!“ а други није био такав, не |
о само тако каже; увек она има изговара и разлога да се што више задржи на овој грешној земљи.{ |
’да је шљивовица!{S} Него ника комадара и бећаруша!</p> <p>— Јеси, точио си!{S} Познајем ја!{S} |
о добар, па се пуши и иде пријатна пара и мирис од њега устима домаћице и она осећа и на целом |
о онда, кад чује да у кујни лупа сатара и да се сече месо, а после се опет враћа своме протекто |
раја села, а међу њима и Сепла сувачара и жену му Бетику и ћерку Кредлу.{S} Сепл је из поштовањ |
ћа његова, обзирао на замерке критичара и држао строго правила „Поетике“</hi> </p> <p>Прођоше л |
шло тешко; сетио се Пера прошлог вашара и једног вранца, за кога се ценкао, <pb n="290" /> па г |
ин-попо; ајд’ дајте ето дванајст сребра и још једнога да узмем у кола, <pb n="279" /> — да исте |
борављена у нас као и многа друга добра и красна старија ствар, и нико је више не пева као нека |
м да је с тим уподобљавам — к’о и добра и лепа девојка: „Ко пре девојци, онога је и девојка!“ — |
су и Совру гајдаша.</p> <p>Отпоче игра и песма и здравице, и ређа се једно за другим наизменце |
роке плајаша.{S} Ержа се стиди али игра и једнако се извињава Проки: да не зна ништа, а Прока ј |
а била „каменита стена“.{S} Онако једра и здрава и она је осећала, и њена крв је бујније струји |
и; шта попадије и ћерке им, шта г. Пера и Шаца?{S} Запитаћете радознали читаоци.</p> <p>Г. Пера |
а пажња!{S} Здраге воље! — рече г. Пера и поклони се учтиво.</p> <p>— Дакле извол’те, да се кре |
. љубим руку, госпођице, — рече г. Пера и мајку пољуби у руку а ћерци се учтиво поклони.</p> <p |
/p> <p>— О молим, молим, — вели г. Пера и окрену кашику на страну гђе Сиде.</p> <p>— А не, гост |
на то?</p> <p>— Изредно, — вели г. Пера и гледа с изразом дивљења по домаћима и пуца полако јез |
ло —</p> <p>— О, пардон, — прекиде Пера и скочи са столице. — Та ово се већ сви разишли!{S} Изв |
<p>— Та-а-а, оно, знате... — отеже Пера и почеша се, — видите и сами какав је белај напољу!{S} |
м добро дао, господин-попо! — рече Пера и скочи са столице, остави брзо лулу из уста у један ћо |
драге воље!{S} Љубим руку! — рече Пера и пољуби је у руку и оде.</p> <p>Али ни сутра дан није |
оспођице, ја ћу већ то сам, — рече Пера и узе књигу и стаде је разгледати.{S} Беше то нека нема |
том јој паде на памет и Меланија и Пера и гђа Перса.</p> <pb n="229" /> <p>— Нема од тог ништа! |
пристаде напослетку.{S} Попусти и Пера и погодише се за десет сребра.</p> <p>— Добро! — вели п |
у.</p> <p>Често одлазе у тазбину и Пера и Шаца, а и тазбина иде њима у походе, али се Шацини и |
<p>— Ах, божанствена песма! — вели Пера и тера прстима своју бујну косу на више.</p> <p>— Та и |
емо, господин-попо, — рече и скочи Пера и викну бирташицу која уђе.</p> <p>— Је л’ какав пут до |
евојака; ала ће да замирише од калопера и мајкине душице рогаљ где се вије коло!{S} Ту ће свака |
.{S} За писмо су му плаћали два сексера и то што попије док пише и напише писмо.{S} Коме треба |
м ’хоће да пева, ајде-де; него што тера и онога кога вози, да и онај пева, па ако овај неће, а |
поможе, увукоше је измеђ у Ниђе боктера и Проке плајаша.{S} Ержа се стиди али игра и једнако се |
и’ тек ондак треб’о ја да држим боктера и из моје мале плаће да и’ плаћам, да чувају <hi>мој со |
да је готов ради ње да заборави и отера и своју венчану жену и њу да узме — дохвати левча од он |
рече и спусти му још два грумена шећера и седе до њега.</p> <p>— Та јесте, све су га обрстом и |
p> <p>А обојица су купили кафе и шећера и подоста земичака и кифли.{S} На кратко, искуповали су |
{S} Младић, наравно, има очи па пробира и шацује.{S} Еле, госпоја-Персина Меланија, Бога ми, бо |
’руз!“ А умео је ђаволски лепо да свира и да намигује онако кривовратаст.{S} Бечкеречки нотарош |
лно је напредовала у клавиру; сад свира и теже пијесе које се простацима и не могу допасти, а п |
добаци једна за другом, да је насекира и отрује бар за онај дан.{S} Али је мржња још ту једнак |
и врати кући, донесе свачега, и пешкира и пешкирића и шарених торбица и новаца.{S} Попа броји н |
е буде код ње, и кола и коња, и пешкира и гајдаша, и постављених столова и јела и пића. <foreig |
к га се не курталишем! — рече поп Опира и изађе у авлију.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
на фотографија целе породице, поп Спира и гђа Сида седе а измеђ њих стоји с албумом у руци мала |
мало.</p> <p>Кола стадоше.{S} Поп Спира и Пера сиђоше.{S} Пера покри коње ћебетом, а после их и |
ад и с тим беху готови, изађе поп Спира и поздрави се с учитељем, који га је чекао.</p> </div> |
опет предику.</p> <p>Докле се поп Спира и поп Ћира разговарали седео је г. Пера као на иглама и |
ебра!</hi></p> <p>Размисли се поп Спира и после подужег размишљања, шетања и цењкања, пристаде |
адика!{S} Јао наопако! — рече поп Спира и стаде забленут и скамењен.{S} Да је ћосави патер-Иноц |
ово да не иде у штету! — рече поп Спира и даде му своју ракију а и од Перине нешто остало. — А |
ем, то јест, понудити, — рече поп Спира и окрете се госту. — И донеси столицу једну, две столиц |
са захвалношћу сећао, — рече поп Спира и извади из бунде и доносе му једну лепу скупоцену стив |
Е, па ’оћемо л’, Перо, — рече поп Спира и диже се.</p> <p>— Можемо, господин-попо, — рече и ско |
<p>— Охо!{S} Да како! — вели поп Спира и остави штап.</p> <p>— О фамилијарним стварима желио б |
вол’те, да се кренемо! — вели поп Спира и упутише се из порте.</p> </div> <pb n="46" /> <div ty |
да држим коње и кола, — вели поп Спира и приђе к прозору, па се загледа у једну стаклену теглу |
онога је и девојка!“ — заврши поп Спира и погледа га значајно.{S} А био му се јако допао.{S} Би |
шта говоре? — запита озбиљно поп Спира и седе, а устао је био да иде поп-Ћиринима.</p> <pb n=" |
его си <hi>ти</hi>! — вели му поп Спира и пољуби се с њим неколико пута најсрдачније.</p> <p>— |
ило вече и вечерали, диг’о се поп-Спира и прегрнуо попадијину зимску велику мараму, којом се об |
ј, наопако ми звонило! — хуче поп-Спира и јури за Аркадијом, држећи се обема <pb n="17" /> за т |
код поп-Спире опет мирис од младог сира и босиљка).{S} Канабета и све столице откривене, без ко |
од плача!“ вели гђа Сида па је физитира и отима јој <title>Аделајиду</title>, стару једну књигу |
е марио!{S} Та једва га натера поп Ћира и о већим празницима да говори!{S} За то су се многи, ч |
се нашли и разговарали подуже поп Ћира и поп Спира.{S} Поздравили су се, разуме се, хладно.{S} |
у шору!“</p> <p>— Охо! — рече поп Ћира и диже обрве чак под ћелепуш. — Охо!</p> <p>— Е, сад гл |
— Та... не знам, знате, — рече поп Ћира и подиже обрве, а доби две озбиљне бразде око ноздрва — |
и Јула и Меланија, добар му и поп Ћира и поп Спира подједнако био до овога немилог случаја.{S} |
транопријемни Аврааме“! — вели поп Ћира и рукује се с њим па граби што пре на врата.</p> <p>— Ф |
" /> <div type="titlepage"> <p>ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА</p> </div> <pb n="0_2" /> <pb n="0_3" /> <d |
" /> <div type="titlepage"> <p>ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ОД</p> <p>СТЕВАНА |
ање.{S} Таман је завршио а уђе поп-Ћира и затече их у смеху.{S} Смејали су се обојица тако слат |
ма и најмању; тако исто ради и поп-Ћира и шаље поп-Спири.{S} А примеру супруга својих следовале |
ајде да те не мучим... — вели поп-Ћира и показа јој купљене ботуше.</p> <p>— Ју, ботуше!{S} Е, |
м задовољан! — рече раздрагани поп-Ћира и не примети кад му нали у чашу домаћин с којим се онак |
љан, са свим! — вели задовољно поп-Ћира и наточи задовољно и себи и домаћину. — Дакле:{S} Спаси |
украсио ову приповетку; то су поп-Ћира и поп-Спира.{S} А обојица су имали још и своје надимке; |
А</p> </div> </front> <body> <head>ЋИРА И СПИРА</head> <pb n="1" /> <div type="chapter" xml:id= |
Рада и Ива су, бо’ме, Бечлије; а Макра и Сида су Бачванке, онако клот Бачванке.</p> <p>— Па је |
испод руке и оставише пуну авлију паора и одоше у кућу међ ноблес где им је и место.</p> <p>А н |
рне за њом и не да оку пријатна призора и уживања.{S} Шарени се од силних пантљика као слободно |
боктер прошао испод поп-Спирина прозора и дунуо једанаест пута <pb n="125" /> у рог и огласио в |
етала по соби, застајкивала код прозора и гледала без икаква интересовања и израза кроз прозор |
ж, ту и жена; па ди је њему добро, мора и жени бити.{S} Па издржи крштена душа и то.{S} Ал’ ја |
ословица која вели: „Где има ватре мора и дима бити“; дакле, да ту ипак има неког ђавола где се |
узе.{S} Изумире разговор дуж целог шора и замењује се лавежом паса и концертом жаба из свију је |
, тако ишло, ал’ тако — да сам се сутра и ја сама, <hi>сама</hi> сам се <hi>себи</hi> чудила и |
ако <hi>лакомислена</hi>, па да се тура и ди јој није место —</p> <p>— Па, кад буднем ваших год |
ж целог шора и замењује се лавежом паса и концертом жаба из свију јендека испред кућа.</p> <p>Т |
n="305" /> том истрчаше и Глиша и Рокса и почеше скидати с кола.</p> <p>— Е, е, баш ми је мило, |
житељ</hi> ушао) прилично покуњена носа и црвених јагодица, а поп Спира на против — и ако оптуж |
има као порцуланске „супшисле“ без носа и уста а са очима мастилом поправљеним, и на послетку к |
е с питањима и мајка и керка, гђа Перса и гђица Меланија, а Ержа само одговара.{S} Казала је да |
> <p>Ето тако је искумстирала гђа Перса и досетила се лепо.{S} Можда ће ко од читалаца овде ста |
ести!“</p> <p>То је онда чула гђа Перса и одмах убрзала да измакне, да их не слуша више.{S} Бил |
же бити!...{S} Утјеха! — рече гђа Перса и напрћи уста.</p> <p>— Каже гђа Сида, врати ће се одан |
.</p> <p>— Боже, Ћиро, — рече гђа Перса и рашири и диже руке као стари пророци, — и теби је још |
ваљ’да <hi>бити</hi>? — рече гђа Перса и устаде па стаде нервозно спремати и без икакве потреб |
3" /> <p>— Ух, ух, ух! — хуче гђа Перса и лупа се по челу. — Остави ме... немој ми ни приповеда |
</p> <p>— Укр’о зуб! — понови гђа Перса и скочи са столице и пљесну се рукама. — Доста ми је, д |
ом заједно!{S} Доста! — грмну гђа Перса и залупи врата за собом па оде у кујну к’о фурија.</p> |
сте то сневали? — пита је госпоја Перса и изашла већ на сокак.</p> <p>— Та ман’те ме, знам да ћ |
Шта ћеш да кажеш? — запита је гђа-Перса и формало је преслиша.{S} А то је и потребно било, јер |
а биле смо другарице од детинства... та и не знам ни кад смо се познали!{S} Из једног сокака... |
си ми неки <hi>красан</hi> отац!{S} Та и куд ће се ова наша мерити с оном њеном!!{S} Тако и на |
лижег, каз’ти, брата и пријатеља.{S} Та и онај Бог, Боже ме прости, узима што је боље!{S} Ето ј |
тога баш тако! — чуди се гђа Сока. — Та и досад је било прошевине!{S} Ју, Боже, — чуди се и крс |
</hi> да видите.{S} Да шта!</p> <p>— Та и’те, молим вас! — рече гђа Сида зевајући и чудећи се.< |
а своју бујну косу на више.</p> <p>— Та и запустила се доста.{S} Како ретко свира, још добро и |
<p>— Е, то је, бо’ме, дуго.</p> <p>— Та и није, господине... и не знам кад брж’ су прошле!</p> |
чорби.{S} Отпратише кума и старог свата и девера с гајдашем, с којим је после Нића боктер проду |
удариле сузе, па ти он њој девет дуката и један солферин на дар!{S} А кад смо изашли и пошли ку |
нштрумената, гајди и други инштрумената и дигне сокак на главу; срела га... лепо га вид’ла к’о |
се, господин-попо, од талијанског рата и од како изиђоше ове сексеруше банке све горе; па док |
p> <pb n="189" /> <p>— Па и биће и рата и батина! — дрекну поп Спира љут као звер и полете на п |
оп Ћира, — па погађа ’хоће л’ бити рата и ко ће добити батина.</p> <pb n="189" /> <p>— Па и бић |
бе, брез свога најближег, каз’ти, брата и пријатеља.{S} Та и онај Бог, Боже ме прости, узима шт |
оздрављамо га сви и баба и нана и брата и Ката из комшилука, која је сад већ велика девојка и с |
рече и оде као ветар на авлијска врата и прође нека три четир сокака и сврати у неких шест кућ |
чујеш како се затварају авлијска врата и како чупави зељов вуче ланац по авлији и лане по нека |
кц! — командира гђа Сида и залупи врата и пљуну за собом.</p> <p>Шта ће Јула него се диже, погл |
ећ пред кућу.{S} Поп-Спира отвори врата и понуди госта напред који после малог нукања уђе пореб |
да нахрани свиње које грокћу око врата и опомињу укућане.</p> <p>Све је то Пера Тоцилов сада п |
д укућана га испрати до авлијских врата и затвара их за њим, па се журно врати у топлу собу.</p |
ве где шта оставе, па често пола сахата и више, траже на прилику напрстак. „Та ди се само део т |
сретну.{S} Тако су ишли два и по сахата и већ почеше сретати најпре кола а после и пешаке, неке |
од младог сира и босиљка).{S} Канабета и све столице откривене, без конофоских навлака, а по к |
била само једна паклена обида и клевета и ништ’ више!{S} Чудим се само како сам се мог’о тако у |
ио је испред куће ред багремових дрвета и два велика дуда али не јалова као она на сокаку него |
та ти све нису накуповали!{S} И поркета и фланела за зиму и ботуше за обе попадије.{S} Поп Ћира |
смо се мало повише удалили од предмета и заборавили се описујући овога лопова.{S} Али тако је |
ке њи’ве авлије... како нам свима смета и прави ларму по сокаку.{S} Та није да је ђипала и прас |
повезана и у шупу <pb n="225" /> однета и дуж тарабе, која се пређе у лето сва зеленила и шарен |
њу пузала, и од зелене метле сунцокрета и родина кљуна — дуж те тарабе не види се више ништа од |
ња и труд у свежњићима и бардак сирћета и грдно стакло киселих паприка и прекјучерање земичке и |
слати по пун тањир од заклана свинчета и кобасица и џигерњача и крвавица и кожурица, и причаће |
во пошље попа-Ћири од заклатог свинчета и кожурице и масти и кобасице и крвавице, па понекад и |
ије опет две (а испрва доста ће им бита и једна), за тим кујна па чељадска соба.{S} Из собе за |
сту.{S} Све што у овом селу зна да чита и да пише, од њега је то научило.{S} Мила кишбиров и Но |
ст воле.{S} Она вам не мари баш да чита и да пише али да скува — у томе се не боји ни једне сво |
ок је за времена“ —</p> <p>— Богме чита и моја Јула и ако је млађа!{S} До душе не велим баш да |
една и друга, а Јула покрај тога и чита и почешће брише сузе.{S} Гледа је гђа Сида испод ока и |
се завлачи по шифонерима, али тек чита и то преда мном чита!{S} Не, не, чита она; варате се, с |
, отима се.{S} Што ти је, Боже, левента и старо господство!{S} Тако мора сваки помислити, кад г |
о је дужности и задатке брачнога живота и крајњи му циљ.{S} И оба <pb n="7" /> господина попа и |
то јест, икад у животу тако преко плота и тарабе отпочињали — или чак и имали какав — роман), њ |
ерувика!...{S} Ал су бар господин Прота и распитивали за мене! — заврши Рада поносито.</p> <p>— |
p> <p>— ...{S} Па сам и пропао од дерта и од једне тешке жалости за Пелом, — забашурује Нића и |
P18941_C26"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ШЕСТА И ПОСЛЕДЊА</head> <p> <hi>Која ће садржајем својим за ч |
висе на трбуху?!</p> <p>А био је заиста и награђен, јер поп-Спира је имао црвен, а поп-Ћира сам |
госпоје Сиде која је већ чула за госта и одмах се сетила прексиноћног сна и дошла амо пред кућ |
је имала времена да лепо посматра госта и запамтила му све и стас и лице и косу и очи и одело и |
ц које нам је дао Бог, фала Богу, доста и поздрављамо га сви и баба и нана и брата и Ката из ко |
те ме бедити и ружити — кад ме је доста и онај Бог наружио! — ропће овај нови „Јов“ са чарде.</ |
амешћа мараму и зулове, па намешћа уста и погледа ме, а кад већ прођем, а она се увек ондак иск |
све док му нису казали да заклопи уста и да иде спавати.{S} Тако се ето, један наш Банаћанин < |
ашено и уплакано, па турило прст у уста и гледа матер уплашеним и питајућим погледом. — И маму |
кући још више.{S} Гђа Сида је била љута и чудно јој је било као што је, знам, чудно и читаоцима |
ечано пошла.{S} Вратила се страшно љута и била је једнако тако љута, да није хтела чак ни после |
о, најстарије, беше изашло до пола пута и бацаше се прашином на кола која полако пролазише сока |
тако не знам ни ди ми је глава од пута и силна труцкања.</p> <p>— Били смо к’о у аришту, — нас |
зору, па за тим хукну у њу два три пута и стаде је брисати својом чистом цицаном кецељом.{S} Са |
е по носу, к’о што је већ неколико пута и заслужио то, он још одликован!...{S} Тек штогођ и од |
да је топ, колико тане и колико барута и до ког термина треба да стигне тамо тане и да тресне |
нос она бештија!..{S} И онако знам шта и како о нама говоре —</p> <p>— Ех, ти све знаш!</p> <p |
рицао, да од њега неће бити никад ништа и да неће видети од њега асне ни црква ни општина, па с |
а, слабо вам и излазим... па тако ништа и не знам.</p> <p>— Верујем, верујем... бо’ме поп Ћира |
зије и своје топлине, — бар око огњишта и око банка и запећка; јер сво ћеретање и кикотање конц |
и бије се, и купује коље успут и плаћа и пије алдумаш; он вас повезе а неки десети вас довезе, |
е једном и никад више у животу не враћа и мисли су њене од неког времена често блудиле изван ку |
дружи се гомили и гомила расте све већа и већа што ближе цркви.{S} Људи се крећу достојанствено |
е је сав њихов кумст и сва моја несрећа и малер.</p> <p>— Еј, наопако ти звонило, и теби и нама |
о трајати; захваљује јој што га се сећа и чешља онако како се њему допада.{S} Нарочито је леп з |
рис од њега устима домаћице и она осећа и на целом лицу показује неописану сладост и милину од |
аца, првобрачног женика Петра Петровића и девице Меланије ћери поштованога пароха Кирила Никола |
шке жалости за Пелом, — забашурује Нића и оглушује се према Ракилином <pb n="253" /> питању, — |
па... ето тако, от’шло све, — рече Нића и ману руком. — Тако ми ваљда суђено, а зар сам ја крив |
овица оно њено маторо лице, — рече Нића и приђе лојалној свећи, и стаде мазати нос врућим лојем |
служим!{S} Ал’, газда-Перо, — веди Нића и метнуо прст преко уста, — само: ћуткац! — А сад лаку |
мо сте се забадава трудили, — вели Нића и трпа сув језик у рукав од кабанице, који је доле заве |
не ћу за ујутру да оставим, — вели Нића и меће сланину у онај завезани рукав од кабанице... — А |
би то, газда-Перо, — вели поносито Нића и отпи за пола бокала, па настави: — Ја ти, видиш газда |
преко свог кратког камиша (јер ча-Нића и ако је ушао у газдашаг и могао сад запалити к’о онај |
дан напуне столовима пуним свакога пића и сваке ђаконије.{S} Старо вино у подруму прегледано је |
, донесе свачега, и пешкира и пешкирића и шарених торбица и новаца.{S} Попа броји новац, а брк |
ла од стида а око <pb n="394" /> носића и испод очију сва се ознојила.{S} Али сватови навалише |
е под њим било брбљавих патака и пачића и друге живине а на њему дечурлије која се частила дудо |
поступка по њој, а за то време хладноћа и мрзост између њих расле су све више и падале сваком с |
вати и женирати због промене, моја кућа и господин-Спирина кућа то је једно исто.{S} Немојте по |
ра није имао мачке!?{S} Зар попина кућа и богатство, па да буде без таквог једног чувара?!“ Пит |
а умеју њоме да их извабе из свију кућа и амбарова, па их изведу за собом а пацови трче к’о на |
} Кафа је била таман колико треба врућа и црна, и учитељ је пио и хвалио пљуцкајући ону крупниј |
азносио мирис од багрема, орахова лишћа и мирођије из башта.{S} Пред једном лепом кућом, још но |
рслук и чакшире све од бела танка штофа и све раскошно ишарано плавим гајтаном.{S} На прслуку н |
вати.</p> <p>А деца све грцају од смеха и не веле му ништа.</p> <pb n="408" /> <p>— Е, па извин |
ан кукољ и коров и раздувао плеву греха и злих навика међу својим парохијанима...{S} И тек за т |
се и он ућути.{S} Само се још чује тиха и монотона киша, она мокра јесења киша, коју је тако ле |
обу грдну количину свежа хладна ваздуха и сва соба замириса сеном и балегом.</p> <p>Узбунише се |
оред кијања и кашљања почео већ да баца и „шлајм“ — само она стара гуја, она стара мржња, остад |
их баш много ни било — неколико стараца и баба које су снаје отправиле у цркву само да бар једн |
он најрадије једе па му кувају.{S} Шаца и Јула иду по ваздан једно за другим ко мачићи.{S} Најр |
е тако озбиљан вид узело.</p> <p>А Шаца и Јула?...{S} И њихова је ствар напредовала, онако у по |
по мало, јер јој се учинило, да је Шаца и сувише слободан. „Е, а откад то?!“ питала се у себи Ј |
новога наслеђа, напоменувши да је Шаца и њен једини и неоспорни генерални наследник било теста |
којих су породица најмлађи чланови Шаца и Јуца</hi> </p> <p>Док је ово овако било код поп-Ћирин |
риелина масла.{S} И тако, и ако су Шаца и Јула, као сви заљубљени, најрадије волели самоћу — ип |
риме св. тајну брака; колико је Швабица и Мађарица извео из јеретичких заблуда и привео (заједн |
и пешкира и пешкирића и шарених торбица и новаца.{S} Попа броји новац, а брк му се смеши; броји |
нчета и кобасица и џигерњача и крвавица и кожурица, и причаће једна другој колико је која добил |
дакле, то било? — рече гђа натарошевица и одсече и себи кришку диње. — И ја огладнила чисто од |
свет. — Меланија је била мало сањалица и сентиментална; а Јула онако, не знаш ни сам како да к |
> <p>Поп Спира је био прилична ћуталица и иначе, а кад је јео држао се оног златног Доситејевог |
— Дакле ви знате, да сам ја пријатељица и госпоја-Сиди и госпоја-Перси; не знам већ, гнедиге, к |
ци, да ова буде временом добра кућаница и домаћица, да помаже матери у кујни, да, да и томе под |
жртва раније мржње.{S} Пала је јадница и дочекала се на земљу прилично непристојно. „Пази фрај |
само кад види, — вели госпођа Ћириница и показује невероватну висину, до које ће госпођа Спири |
кселенције!! — вели љутито поп-Ћириница и брише уснене углове.</p> <p>Тако је причала чешће, љу |
n="159" /> од шапурикина брашна чесница и василица правила; о скакавцима и пацовима и о Талијан |
и да купе.{S} Шта је само фачли, капица и бенкица спремила!{S} И све ово није ни увела у инвент |
, око које се скупило сијасет другарица и рођака, које јој у силној ревности и услужности више |
ун тањир од заклана свинчета и кобасица и џигерњача и крвавица и кожурица, и причаће једна друг |
ћи.{S} Испочетка гунђа до душе домаћица и мрзи је, а после, мало по мало, па се сви у кућу прил |
} То је мој идеал.{S} Једна мала кућица и баштица.{S} Проста кујна, скромна, проста али укусна |
е бирташици ракију и вино.{S} Бирташица и бојтар захваљују и љубе поп-Спиру у руку.{S} Они одла |
к’о чеше по лећи, — наставља бирташица и не слушајући га, — а он је онда мало учтивији, па не |
ја, него ти не ваљаш! — вели бирташица и наставља пеглање.</p> <p>— Е, све ја не ваљам; никад |
ал’ касно кајање <hi>самовољна</hi> оца и сећајући се ти невини жртава самовољини, узданути те |
послужују његову родбину, доводе свирца и заиграше коло у ходнику очекујућ, да изведу младу, ок |
Ајд’ баш да ти дам, — смеје се Тинкуца и даје му фићок ракије и он га искапи на мах. — Помози |
заклана свинчета и кобасица и џигерњача и крвавица и кожурица, и причаће једна другој колико је |
једно друго и провлачи се између играча и играчица, бацају шешире у коло и шорају их оданде нап |
ад има ову памет и ово искуство), прича и по некад погледа сетно крадом на Тинкуцу, своју будућ |
остарина на банку или иза запећка прича и сећа се лепших дана и друкчијега, бољега света.{S} По |
иркају с тамно-плавога неба и крв кључа и кипи у ова два будна заљубљена створа?!{S} Зар би њен |
о.{S} Где ради ту <pb n="368" /> и руча и вечера, јер хтели домаћи или не хтели, морају да је з |
грешни смо људи!“ А кад се добро наруча и врати кући, донесе свачега, и пешкира и пешкирића и ш |
сле тога брујале му гајде Совре гајдаша и зујало у ушима оно Јулино: „Срам те било!“ Сутра дан |
вицу.{S} А долазе још неколико капуташа и житарски трговци што једу путер и земичке кад одседну |
и ујутру опет осване облачно небо, киша и блато; и видиш само покисле кокоши пред кућом и чавке |
никада није ни било.{S} Кад падне киша и начини се блато, положе чисмени мештани по земљи поре |
} У <pb n="305" /> том истрчаше и Глиша и Рокса и почеше скидати с кола.</p> <p>— Е, е, баш ми |
ва на нос, окреће стиву лулу око камиша и шета се по соби и застајкује сваки час; размишљава, г |
је остала стална, а гђа Сида све мекша и попустљивија.{S} Чешће су и читали по нешто.{S} Јула |
, а као мало и издаље куди свога Милоша и вели, да није заслужио такву жену к’о што је она! и т |
} Гајдаш је отпратио најпре г. нотароша и госпођу му, за тим тетка-Макру, и на послетку и принц |
ко дивно и тако обилато негује та лепша и говорљивија половина човечанства — у овом месту негов |
е, од којих је једна од друге све лепша и пријатнија, докле се у једаред није нашао далеко изва |
и жени бити.{S} Па издржи крштена душа и то.{S} Ал’ ја сам једва чекала да се сврше те дерне ш |
строг човек!</p> <p>Владика га саслуша и поверује му, па <pb n="18" /> га шта више још и похва |
м истом кориту, — каже, — и месиду ’леб и переду веш, и купаду децу, поганија једна!“ Е, ето јо |
доказе о свему, што се односи на сукоб и следеће, чува при себи, и да ће исте на суду показати |
S} У њој ће већ читатељ наслутити сукоб и заплет без којега је свака приповетка досадна</hi> </ |
код поп-Ћириних, на коме се десио сукоб и отпочело се отворено непријатељство, између попадија |
и ми казала и написала, ја сам ти такав и купио.</p> <p>— Није, рано, — вели јој гђа Перса проб |
Вид’о сам само једаред још један такав и то на цимеру једног дентиста.... виси као цимер, да с |
м тога био је као лопов бескрајно лукав и дрзак.{S} Крао је где шта стигне и по кући и по комши |
а вуче на ручак, а други за други рукав и крагн па га вуче на јаузн и вечеру.{S} А младић сиром |
S} На вратима га дочекује Неда гологлав и мало постиђен, пољуби га у руку, па само вели: „Хе, ш |
и кола.{S} Кол’ко је онако на очи пипав и завезан — ал’ да га видите, како уме да се свађа и да |
већ срамота какав је.{S} Изгледа чупав и одрпан к’о бојтарова капа.{S} Лаку ноћ!“</p> <p>Док м |
иже из владичанске резиденције Т* позив и једноме и другоме пароху.{S} Тамо су разгледали тужбу |
те јој песме, и ако је Шаца као обазрив и мирољубив берберски асистенат и није смео запевати.{S |
бануо, па од то доба је ужасно обазрив и први бега с пања и ако би касапин не знам шта дао, да |
о се каже.{S} А томе је помало био крив и сам Пера Тоцилов, који као да се заклео да упропасти |
један! — рече у себи газда Пера Тоцилов и намигну ђаволасто испод шешира.</p> <p>Јер исти газда |
>— Ајд у име Божје! — вели Пера Тоцилов и стаде тек сад пунити лулу.</p> <p>— Тако вас волем, т |
} Ајде, гуцни мало! — вели Пера Тоцилов и пружи му пун бокал вина.</p> <p>— Та... своји смо, — |
ни приме и тај усмено саопштен им услов и оженили су се, јер чак и црквењак, предшественик дана |
од њега је то научило.{S} Мила кишбиров и Нова бистош и данас се поносе што су били његови ђаци |
жао и њима истребио силан кукољ и коров и раздувао плеву греха и злих навика међу својим парохи |
дужу косу; кад дође време, нек је готов и за ђакона и за попу!</p> <p>— Лако је теби! — уздахну |
којекако слагале; ал’ од ото доба, крв и нож, крв и нож!{S} Једна другу и да не види!{S} А већ |
лагале; ал’ од ото доба, крв и нож, крв и нож!{S} Једна другу и да не види!{S} А већ, до душе, |
не пијем!{S} Тата каже, да узбуњује крв и не да спавати.</p> <p>— А пијете ли бар белу кафу?</p |
а (јер ча-Нића и ако је ушао у газдашаг и могао сад запалити к’о онај солгабиров стиву лулу, ип |
ојаним очима Лацка кишбирова, најмлађег и по старости и по годинама службе кишбирова, видела је |
то га паори зову: <hi>Олуја</hi>, вашег и његовог пријатеља...{S} А ја таки идем Тоцилову, да м |
з бокала или холбе него из оног геџавог и жебрачког сатљика.{S} Донесу пред госте сатљик вина и |
на јој једнако у глави; и тога и другог и трећег дана једнако јој је посред срца, — али га у ба |
м дозове свога секретара, једног младог и финог ђакона, па му каже: „Ајте, вели, млади амице, в |
ог тако добро угојеног а после закланог и спремљеног свинчета.{S} Из авлије се диже густ дим и |
ароши па има неке разлике између радног и недељног дана, али никада таке као у селу.{S} Нека св |
/hi> сребра“...{S} Кад оно, и од једног и од другог уз’о свих десет сребра.{S} Погађ’о се са мн |
} Озбиљан и један и други поп; и једног и другог спопала нека трема.{S} И сам тужитељ Ћира се п |
а знао добро, можда чак и из сопственог и горког искуства, јер се тако нешто зуцкало и причало, |
ама као ивица или стреја добро збијеног и управљеног крова од трске.{S} Беше то осмех праведник |
Св. Ђурђа кућевног патрона поп-Спириног и пред иконом Светих неумитних врачева Кузмана и Дамјан |
ишта не ради и побожни свет поп-Ћириног и поп-Спириног села ни једну ни написану заповест Божју |
тако је то трајало све до оног фаталног и немилог догађаја.{S} Али после тога, почело се из кућ |
речима једнога онако лепог и пријатног и ученог младића, и после да је тако <pb n="136" /> рав |
ема ласкавим речима једнога онако лепог и пријатног и ученог младића, и после да је тако <pb n= |
ево већ и петли! — рече Нића па узе рог и дуну <hi>три пут</hi> — и ако је тек <hi>два сата</hi |
нуо једанаест пута <pb n="125" /> у рог и огласио век скоро успавалом шору и селу да је једанае |
што није сван’о.{S} Нестало оног ведрог и насмејаног плавог неба, покрили га сиви облаци који с |
ита: <hi>„Александер Н* Бечлија, хирург и дентист т.ј. зубних болести лечник“</hi>.</p> <p>— Да |
ђакона поп; а Шаца од берберина хирург и дентист.{S} И славна вармеђа и сви га титулирају: гос |
види, лоћка једна, како се жали супруг и муж.{S} Ал’ то је, знате, тако ишло, ал’ тако — да са |
га пробивени и коња покрађени бити, кад и поред месесечине, па једва да сачуваш вранца од рђави |
ети и зими.</p> <p>Ето баш у Петак, кад и отпочиње управо ова наша приповетка, чим се спустило |
ов’о с кимгођ?</p> <p>— А с ким ћу, кад и не смем ником да кажем, како је баш све то било! — Ша |
вогрошак, па чак и један сексер.{S} Кад и с тим беху готови, изађе поп Спира и поздрави се с уч |
по његовски, погледа.{S} А знао је кад и како треба погледати.{S} На капуташке, то јест пулгер |
анашњи дан мора.</p> <p>— Та имаћеш кад и плакати, — шали се стари сват, — а сад певај!</p> <p> |
} То је остављено за укућане а по некад и за <hi>вертепаше</hi> који зими од Светог Николе па д |
масти и кобасице и крвавице, па понекад и неку шварглу ма и најмању; тако исто ради и поп-Ћира |
певуца кроз зубе.{S} Доносио је понекад и тамбуру; па кад Јула нешто запева, а он је прати тамб |
..{S} Ја знам да кочијаши хоће покаткад и да запевају —</p> <pb n="414" /> <p>— Та... знате... |
ћ причали који су га видели, да је млад и леп па тек свршио богословију, да му одело стоји к’о |
чизме да омекшају, а бабе траже дугмад и наливају зејтин у кандило <pb n="71" /> и пале кандил |
то звони на вечерње па одмах остави рад и стаде и сама да се крсти шапућући: „О, Боже, опрости |
де и Јула и мама и раде неки женски рад и једна и друга, а Јула покрај тога и чита и почешће бр |
ели љутито поп Ћира.</p> <p>— Та... сад и ја мислим, да је већ крајње време, да и ти к’о отац.. |
а текем дођу године!{S} Па ми паде сад и то на ум, Боже, какав је штуцер мој покојни био некад |
Перса заћута са свим.{S} Ваљ’да се сад и сама уверила, да може и то да буде.{S} А сем тога, по |
саопштили и ако је ишчекивао.{S} И сад и ако је факација он се сваки дан одшета до школе и цуњ |
ти.{S} Бадава, морала је признати и сад и толико пута већ пре тога, да је Меланија много и срећ |
ноћ играле чардаш...{S} За то си ти сад и дотер’о до паса!...</p> <p>— Ал’ и јесам био ирош, ао |
Спира, тај ће му сигурно наплатити сад и оно, што се, Бог те пита кад још, бадава возио, па ће |
иташ ме?{S} Не чекам ништа, — плану сад и поп Ћира, — или боље рећи, чекам <hi>свашта</hi>.{S} |
ише својих старих папуча.) За то су сад и најдуже младенци о њему разговарали, како и где да га |
p> <p>— Та што плачете!{S} Та до’ће ред и на вас!{S} Нек плачу бабе и старци, што им се то више |
ој је, управо кварило њен дојакошњи ред и навику.{S} И она је научила свако предвече да седне н |
тврда срца; та то мора бити.{S} Једаред и то мора да бидне!</p> <p>— Хеее, е, слатка пријо, — в |
родна која су сваке године доносила род и стократно наградила негдашњи труд поп-Спирин око њих. |
стекао, па нека сад <hi>тај</hi> народ и једе!{S} Ваљ’да ћу, вели, понети дудове на онај свет? |
знате!{S} Ви не знате!</p> <p>— А откуд и да знам!{S} Од како ми је човек от’ш’о по вашарима, с |
ио лулу и кресао оцилом и псовао и труд и кремен и оцило и Чивутина.</p> <p>— Ајде терај већ је |
"319" /> што би дошла пред надлежни суд и формално суђење.{S} Нису нам никад ни била при руци а |
уд овце, односно поверено му стадо, туд и он.{S} А знате, и ја сам у неку руку пастир, хехе, — |
је Влаиња а мој Миша је Србљин к’о гођ и сам што сам а и сви у нашој вамилији, а имело јој се |
то, он још одликован!...{S} Тек штогођ и од Екселенције!! — вели љутито поп-Ћириница и брише у |
шкоди ако бидне и више...{S} Ако штогођ и претекне; није згорег да увек има у кући пржене кожур |
воду и да не убија ногу.{S} После бабе и свекра, никога, ваљда, не негују и не поштују тако зи |
а до’ће ред и на вас!{S} Нек плачу бабе и старци, што им се то више не може стрефити, а ви до п |
гледа и Сепла и Сепловицу и друге Швабе и Швабице како смешно играју па отпоче:</p> <quote> <l> |
и седе иза њихових леђа на једно канабе и извади свој штрикерај.</p> <p>— А не, не, — не да јој |
it="subSection" /> <p>Дође и дан свадбе и венчања.{S} Освануо је лепи Ђурђев дан.{S} Цела поп-С |
S} Па је ту онда лако.{S} Има и женидбе и удадбе.{S} Па је лако било и милило се човеку онда по |
омшиске деце.{S} И ако је пазио на себе и достојанствено се понашао, ипак је пропадао међу комш |
га тако ожалостила, па проклињем и себе и шприц-крофне.</p> <p>А госпоја-Сиди мило, Боже, па се |
рди, кад је Пера поткрепио добро и себе и своје коње код попа, па му није до чарде.{S} Шта му т |
о-паорским хркањем, спасао често и себе и још бар пет шест комшијских кућа.</p> <p>По свему се |
воспитан, изображен па тражи спрам себе и свога воспитања и прилику, к’о што би’ и сама урадила |
поп-Ћири само да овај одустане од тужбе и процеса.{S} Све су то знале и сваком казале фрау-Габр |
фпандле и сас перлама чачкалице за зубе и немецки унтерхалтунг!{S} До’ће време, па ће вас дете |
но гђа Перса.{S} Ту Меланија има забаве и провађања.{S} Колосално је напредовала у клавиру; сад |
{S} Јер Шаца је дао чизме да се наглаве и наглавке унапред платио, а Ника чизмар, древна једна |
у.{S} По авлији видиш дању само брбљаве и прождрљиве патке, убрљаних кљунова како се, вечито гл |
шта нам је фалило.{S} Остале смо здраве и читаве, фала Богу.{S} Па... тако и они...</p> <p>— Ја |
уњаво, унцуте један!{S} Ала имаш здраве и добре очи, деране!{S} Ала и не знаш шта ваља!“ каже м |
овати а сем њега нико нема онаке арњеве и онаке коње. „Па не мој да срамотиш своје красне коње, |
а, и ухватише се главнога пута.{S} Њиве и с једне и с друге стране.{S} Пред сваком њивом два ду |
ја њива.{S} Све је сада суморно, и њиве и дрвеће.{S} По путу никога, по њивама никога, а дудови |
ћ јесен... дан краћи; док опереш судове и поспремаш, а оно се већ и смркло!{S} А имам још седам |
Кад год иде Меланија у цркву, увек зове и моју Јулу, а неће сама да иде; само да се види како ј |
но своје велике и чупаве паорске бркове и у смеју би само додали: „Е, е, оно јој је баш ваљало, |
ценц из Темишвара пустио браду и бркове и метнуо камилавку по чину реда св. Василија, па дошао |
и и стаде пред капију.</p> <p>„И бркове и браду,“ чуло се још из авлије, „све, све обријај, све |
<p>Улазе у кућу.{S} Пера чисти точкове и псује блато и пут, Глиша уводи коње у шталу а Рокса в |
ве то бити <hi>моје:</hi></l> <l>Зулове и шнекле</l> <l>И то бело лице</l> <l>рознфорб-боје!</l |
ати и ако учевни људи не верују у снове и вичу на Сановнике, јер се све догодило онако како је |
, па као нема више еведре између њихове и тетка-Макрине баште.{S} А у башти ништа није онако ве |
>— Шта кажеш? — вели Јула а дигла обрве и направила се озбиљна и строга.</p> <p>— Не—ћу!</p> <p |
у столицу, па пустио глас а диже обрве и везе и кити све лепше и лепше на задовољство и дивљењ |
мљи, с том само разликом што је Бог све и видео и чуо а баба Макра по мало видела а слабо што ч |
јих кућа; раде да се сатру.{S} Трпе све и не одговарају, само да их пусте после подне на рогаљ |
и ствар са сваке стране, тако да ће све и мотивисано и јасно бити.{S} Биће свега доста к’о воде |
из ранијег непријатељства.{S} Памти све и једна и друга, и ма да се тужи на слаб вид, ипак за т |
и перје, дотле је Нића исприповедао све и додао, да ће му сутра оба попа доћи на ноге да се пог |
игра.{S} Отпоче ручак.{S} Поседало све и запремило неких <pb n="385" /> пет столова, два „на г |
ува да чује боље.{S} Кад се свршило све и запевало <title>Буди имја</title> и стала делити наво |
лепо посматра госта и запамтила му све и стас и лице и косу и очи и одело и својим рођеним уши |
дин-Ћиро!{S} Ал’ нека, — можемо још све и поправити.{S} Даклем, све ово бришемо, па изнова!{S} |
ијају муве па по ваздан иде, убија муве и растерује сан, јер се боји „шлога“ па не сме да спава |
а мржња.{S} Она их крепи, даје им снаге и мили им живот.{S} Као оно по некој паорској баби што |
ивале и све више распаљивале огањ кавге и свађе, ни један од оба попа није био у селу код куће, |
и летњи дани, дани несносне дневне жеге и врућине али и пријатне вечерње и ноћне хладовине.{S} |
еди много више кажу него најдебље књиге и најбрбљавији језици.{S} Још мало па порта остаде скор |
и ’нако мала плаћа спрама велике бриге и главобоље и секирације моје!</p> <p>— С драге воље, Н |
, унтерхалтовала се, правила ероберунге и вазда срећна и задовољна остављала доцне бал; а Јула |
еје, па забацила главу па све баца ноге и шора ногама по земљи, па дигла нос у небо, мислиш Вен |
ању цркве.{S} Успут му је показао многе и интересантне ствари.{S} Заустављали су се код неких к |
стук), а оно и за „куглање“ и за „слуге и слушкиње“ стоји једно исто, вели: значи, да ће те пос |
оного гушче, али га матори гусак нападе и још више збуни сиктањем својим.</p> <pb n="54" /> <p> |
е буде остало на лицу ни толко од браде и бркова кол’ко њој на длану. — Па тек кад помисли на о |
ко <hi>то</hi> да ми пасира! — па стаде и погледа доле и виде да је сасвим тако. — Уф, уф!{S} К |
на вечерње па одмах остави рад и стаде и сама да се крсти шапућући: „О, Боже, опрости мене гре |
чудо, нек...“</p> <p>И уједаред застаде и гђа Перса која је говорила и поп Ћира који се ухватио |
о ветар пролете улицом и за час нестаде и кола и коња и момака и девојака; и цвеће и перје и ко |
и ме бар сад? — рече поп Ћира па устаде и стаде се шетати, а и попадија устала па се и она шета |
једно од жене! — рече бојтар па устаде и брзо суну себи ракије у фићок. — Ја сам овде знате, к |
оста!{S} Та би вам заборавила и да једе и да пије, кад нађе какву такву књигу.</p> <pb n="108" |
не види онога виз-а-ви од себе; па једе и хвали их и вели: како само у тој кући радо једе „цвеч |
ажеш све што ти је на срцу, што те једе и пече.{S} Ћиро, кад мрзиш, мрзи!{S} И бркове му немој |
л’: црн, бео или мургаст) да се наједе и поткрепи своје силе за даље путовање пешке, и узицом |
него их оставља у тањир, па кад поједе и он опере руке у истој чаши као што сем велике господе |
ћи чаше гђа Перса на један мах пребледе и као окамењена посматраше гђу Сиду шта ради.{S} То је |
међу остале.</p> <p>Још неко време седе и чешљају перје.{S} Баба по неки пут зевне, затвори очи |
еосвештенству Владици.</p> <p>И он седе и написа тужбу.</p> <p>Нећемо је наводити целу, него са |
на глас.</p> <p>Једнога дана тако седе и Јула и мама и раде неки женски рад и једна и друга, а |
било бити бојтар и свињар; кад су газде и трговци терали свиње у Пешту на вашар, па су и бојтар |
месечар или лопов, тако нешто, јер иде и онда по сокацима и којекуда кад никако и нема месечин |
другом руку, заборавимо узајамне обиде и помиримо се...</p> <p>— Уф, уф, уф!...{S} Да се помир |
ају много здравије очи, па могу да виде и много ситније ствари него што, је на прилику, какав а |
опао цео дан, ако се бар у вече не виде и не обиђу.{S} Па тако је то било и лети и зими.</p> <p |
ости, али је сујеверна гђа Сида прекиде и окрену разговор на другу страну, и фрау-Габриела наст |
повисоко на два тањира као две пирамиде и били при осмој или деветој чаши, отпоче живљи разгово |
, него, ето, питајте друге људе, и Џиде и господу.{S} Извол’те, питајте друге људе, које је Пер |
ћао, — рече поп Спира и извади из бунде и доносе му једну лепу скупоцену стиву лулу и предаде м |
етку и гајдаш и сави у други сокак, оде и он да спава и да се поткрепи, јер ће му требати нове |
ко сву Бачку и Банат и цео свет; да оде и остави за собом све, и срећу и несрећу своју, па да л |
у истој чаши као што сем велике господе и Чивути још раде.{S} Једном речи, резонује гђа Сида, с |
е, и дочекаће своје старе знанце и роде и ласте.</p> <p>Све је село заједно са сељацима промени |
Ето видите, а оно испало па ће да буде и једно и друго.{S} Јер ја мислим, да нам ни сад нећете |
о, кад је мираз к’о што треба, нек буде и вино; кад већ младожења добија вредну девојку и добар |
, као човек који је поштовао учене људе и био увек међу пренумерантима, захтевао је да се што в |
постави и јело се донесе.</p> <p>Изађе и поп Спира с домаћином из собе.{S} Овај га храбри и ве |
ује домаћин заборавне и несавесне млађе и пита, ко је био последњи данас на тавану, али не доби |
ја</title> и стала делити навора, приђе и нови учитељ и узе три комада: за гђу домаћицу где ће |
и нема већ више од недељу дана да дође и ако је киша већ престала и мало се оцедило, а и чизма |
стрчала, да је све тутњило, кад им дође и рече неко да је дошао нови учитељ.</p> <p>За пола сах |
tone unit="subSection" /> <p>У том дође и г. Пера у село и зби се оно што је читаоцима већ из р |
јње равнодушне.</p> <p>На послетку дође и тај дан, стиже и нови учитељ.</p> <milestone unit="su |
<milestone unit="subSection" /> <p>Дође и дан свадбе и венчања.{S} Освануо је лепи Ђурђев дан.{ |
’лади се вечера на асталу.</p> <p>Дође и поп Ћира.</p> <p>Поседаше сви а гђа попадија с црквењ |
рова који гризе капију кад год он прође и лаје на власт.{S} И боктер је прошао попиним шором, о |
једна пчиодина глава места за милосрђе и праштање.{S} Дисала је осветом и само јој се некако д |
време, да путује</hi> </p> <p>У том уђе и Аркадија.</p> <p>— ’хоћу л’ да тражим кола? — запита |
спођа Сида сва срећна склањајући посуђе и тумарајући још по соби, — а не знам шта би’ дала, да |
— нек ђаво носи; нећу да се после каже и да ми се прибацује да сам ти ја напакостио и метнуо ц |
у тегли и намештене) те да тако покаже и наговести пролепшање времена.{S} Све се забринуло.{S} |
е, кревета, канабета, шифонере, штелаже и томе подобне ствари.{S} Све је лепо намештено у кући |
видим!“ вели она).{S} Том човеку помаже и ђаво и Бог!{S} Јербо тај човек кад гођ учини какву лу |
радене ствари из села обично прво траже и најчешће ту и налазе, — у том, дакле, крају су се тог |
и конштрукцију тела. — А за тим се диже и поклони учтиво. — Е, дакле, ја се клањам и молим да м |
брисати марамом, али се савлада и диже и уђе у Јулину собу.{S} Па и ако јој се срце цепало, на |
p> <p>На послетку дође и тај дан, стиже и нови учитељ.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Б |
нисам рад да се зна.</p> <p>У том стиже и Ђука с пуним тањиром и метну га пред Нићу.</p> <p>— П |
> <p>— Па... к’о што реко’, не дај Боже и горе!{S} А, што рекосте „асна“, ех, а ко данас има ас |
} Ваљ’да се сад и сама уверила, да може и то да буде.{S} А сем тога, после ових података, добив |
Има још, фала Богу, Недеља, па ето може и код нас доћи.</p> <p>— Ху!{S} Немој ми бар ти пристај |
Пера, и кад рече а он се тек онда трже и поцрвене, виде да је претерао, па похита да поправи и |
реосвештенству; Задржала се тамо подуже и после подруг сахата оставили Епископски двор.{S} Чудо |
а чека их „јаузн“, а после овога излазе и шетају се испред куће и разговарају, а разговору заљу |
се опрема млада, журба; сваки час улазе и излазе оданде.</p> <p>Кад се Шаца скиде с кола и пође |
ицу, па пустио глас а диже обрве и везе и кити све лепше и лепше на задовољство и дивљење <pb n |
а па записала у њу све сосове, цушпајзе и мелшпајзе како се правиду.{S} Све излењирала и исписа |
пут развијати —</p> <p>Поп Спира га узе и размота, и кад виде шта је а он се грохотом, слатко, |
S} Коштајте га само!</p> <p>Г. Пера узе и попи пола чаше, а поп Спира се наслонио на десну руку |
— рече Јула умирујући га и бришући сузе и детету и себи кришом... — Доћи ће он опет —</p> <pb n |
а је у ћошку плакала, потоком лила-сузе и брисала их кецељицом, а гђа Сида се шетала по соби, з |
!</p> <p>— Доказ је поп Ћира!{S} Ал’ је и повук’о, ха ха ха!</p> <p>— Но фала Богу!{S} Јесам ли |
цошки чешљао и учтиво понашао, те га је и женски свет радо имао.{S} Доста је само да прође једн |
н код себе.{S} А знам већ и зашто га је и задрж’о!</p> <p>— <hi>По-пољубите се!</hi> „И пољубим |
лепа девојка: „Ко пре девојци, онога је и девојка!“ — заврши поп Спира и погледа га значајно.{S |
p> <hi>Из које ће читаоци видети, да је и у овој прилици потврђена она стара пословица која вел |
од њега шта хоћеш —; а ја велим, да је и у младих девојака срце као восак.{S} Тако је и с Јуло |
у ја државу да служим; ’хоће Нића да је и он неки мајкин „беамтер“, кад му ни његов чукундека а |
ед све клевете којом су га бедили да је и сам с њима по некад бивао у ортаклуку.{S} Шаца је чуо |
без појаса!?{S} Ту ће негде бити да је и појас.{S} Види да га није откуд метнуо под главу, под |
па нека плева, нека прашина, к’о да је и онако мало на сокаку; а ноћом неки гајдаши, тамбураши |
издалека смео посматрати и мислио да је и самим тим већ срећан и пресрећан — дотле се, као што |
о баш <pb n="55" /> тако стрефило да је и њу и ћерку гост затекао у послу, знала је она да је о |
у, сам ће Бог знати.{S} Јер гђа Сида је и сама дан ноћ радила и спремила је свега толико много, |
до проводила време у башти, заливала је и плевила, а Меланија је гледала само своје кактусе и р |
е мислила о својој смрти, и праштала је и оцу и матери, и ако су они могли учинити да не дође д |
ака.{S} Грдна прашина и плева летела је и падала, благодарећи поспешном ветру, на поп-Ћирину ку |
ик прекрстио неколико пута потврдила је и друга једна баба, у другом крају, што седи на раскршћ |
хтела, а није ни тражити.{S} Мислила је и мислила, како би им доскочила — и на послетку се досе |
лу нема никаква изгледа.{S} Јер Јула је и надаље остала онако мирна и повучена а после оне сцен |
да заборави фрау-Габриела и омрзнула је и на Цвечкенмајерку и на гђа-Персу и на све у кући им.{ |
дан региментс-аудитор.{S} А њен Пера је и почасни члан неке тамошње официрске касине.{S} То му |
ора поп-Ћире са госпођом Персом) шта је и како је било код Његовог Преосвештенства Господина Еп |
онако просто, клот, све по реду, шта је и како је то било?</p> <p>— Дакле, слушај!{S} Кад смо с |
к запита, пославши Јулу у кујну, шта је и како је прошао?</p> <p>— Фала Богу!{S} Фала Богу, то |
питала се била тачно до ситница: шта је и како је било код гђа-Персиних, па је гледала да свега |
итније?!{S} На пример живине!{S} Шта је и какве је све те било ту у авлији!{S} Прави Нојев ковч |
, свратио је, као власт, да види шта је и како је и кући газда-Пере Тоцилова (јер о његовој кућ |
им капларом и ту казала све Ержи шта је и како је.{S} Ту су пред кућом пили па чак и играли уз |
према овоме могу читаоци судити шта је и колико је свега другог било, тако да није нужно ни ре |
и, па њему сам већ смео да кажем шта је и како је, а нешто је већ и сам знао.</p> <p>— Па шта т |
о на џомби.{S} Кад ме је запит’о шта је и како је било, а ја му онда кажем: да смо се споречкал |
ти са мном заједно:{S} Фала Богу кад је и овако; кад само господин Владика није ост’о при том, |
’ ђеду је пелшубовати у Лугош одакле је и дошла, —</p> <p>— А тако? — вели поп Сира.</p> <p>— А |
њега тако нешто не чује, а од добре је и богате фамилије!{S} Има већ сад лепо имање којим руку |
ку?! — Тако је!{S} Истина је!{S} Али је и то истина да се много што шта у овом шареном свету и |
ихове, а никако да их се отресе; они је и жалосте и теше у исти мах.</p> <p>А како је ведрија и |
срце кудељу преде“.{S} Е, па тако ти је и са мном садакана, кад ми је празна глава... овај... т |
у још нема!{S} Та док је видим, знам је и шта мисли!{S} Гледам је к’о да је од стакла...{S} Дак |
блажено гђа Перса. — Поздравила сам је и рекла сам јој: нек чува она, боље ће бити, ону њену < |
, да деца волу звонару; него душа им је и срце да се вешају о уже!{S} По ваздан би да су на зво |
ора и одоше у кућу међ ноблес где им је и место.</p> <p>А није мање весело било ни у великој со |
— вели гђа Сида зевајући, — таки им је и мачак.</p> <p>Настаде мала пауза.</p> <p>— Јуцо... је |
поп-Спириној кући пили кафу, тако им је и требала.</p> <p>После неког времена Јула унесе кафу и |
ошњем страшном догађају.{S} А баш им је и згодно било, јер је тога дана био неки <hi>женски пра |
равилно испитан“</foreign> проучаван је и прелиставан једнако и тако је данашњи сјајан и обилан |
учтивији, па не отима од други’ а он је и онако понајдебљи —</p> <p>— ...{S}Какав сам ја био он |
блуди по пустом вашаришту.{S} Позн’о је и оно место где је вранац стајао, па пуно света око њег |
ајд, ајд! а за тим се смирио, легао је и продужио спавање „лењштина једна, што бадава једе хле |
ио ноћ за одмор и спавање, и захркао је и није приметио кад је Шаца савио у попин сокак.</p> <p |
, а он остао сам код куће и преписао је и поштом послао.</p> <p>После овога, после послате тужб |
је веровати тужбама комшија, насртао је и на живину, давио комшиске пилиће и вребао голубиће, а |
а тенани омастити брке.{S} А насртао је и на крупније ствари; није се устручавао ни од вреле ко |
пираема человѣки.“</foreign> И право је и казао.{S} За сад нам, каже, прашта, ал’ нам је совјет |
у лулу, ипак се није поневидио, него је и после пушио на свој кратак камиш од крајцаре).{S} Пуш |
анога пароха Кирила Николајевича био је и прошао.{S} Били су лепи сватови.{S} Сав ноблес тога м |
н разлог; али не мање јак разлог био је и тај, што је поп Спира, као сваки поп и паметан економ |
е.</p> <p>Званични део прошевине био је и свршио се.{S} госпођа Сида је изређала све поименце ш |
и а један на сокаку пред кућом. (Био је и шести, али је он већ до подне тако пијан био, да су г |
евоља!{S} Коме се сад обрати, мислио је и слутио поп Спира, тај ће му сигурно наплатити сад и о |
она у оближњој вароши Б**.{S} Најмио је и леп удобан стан и већ послао сав намештај тамо у нови |
за спомен.{S} Такву исту лулу купио је и поп-Олуји, домаћину.</p> <p>— Боже мој, што ти је чов |
врши и купи у болти код грка, свршио је и купио; и грк је већ унео све што му је стајало испред |
има далеко тамо у Буковини чак, како је и он или месечар или лопов, тако нешто, јер иде и онда |
ета обесиш још и госпоја-Персу, како је и сама у очајању толико пута рекла: „Дође ми да се и са |
у на крају (где, то јест, пише: како је и како би требало да је у књизи)</hi> </p> <p>Прошло је |
свачему; о дану, како је леп а како је и ноћас изгледало да ће бити кише.{S} О госту ни речи!{ |
је, као власт, да види шта је и како је и кући газда-Пере Тоцилова (јер о његовој кући и јесте |
јана тога дана свачега изобиља, тако је и он на дан Јулине свадбе свачега спремио.{S} Био је је |
у свет.{S} Па као што је рекао, тако је и порекао.{S} Није могао да продужи бар још три дана, и |
ну сладост и милину од тога.{S} Тако је и фрау Габриела осећала неко задовољство и онако раздра |
дих девојака срце као восак.{S} Тако је и с Јулом!{S} Јер Јула је г. Перу само једаред боље пос |
ила с прошевином и прстеном.{S} Тако је и било.{S} И сада настаде живо спремање опреме и дарова |
вина, која затрпа читаве куће — тако је и тај глас од јутра до у вече нарастао и формално затрп |
ракије, па да се може кретати — тако је и њима потребна та мржња, да их држи у животу.{S} То им |
а ме више ни једна ни друга, па тако је и дошло до шкандала —</p> <p>— До <hi>шкандала</hi>?!{S |
о већином Суботом и Недељом, па тако је и у селу.{S} Читаве недеље Шаца, берберски калфа, бави |
ц!“ вели љутито попа.</p> <p>Па тако је и вечерас радио.{S} После оних седамнаест искуцао је по |
е још и горе наљутило гђа-Сиду, било је и само госпоја-Персино понашање.{S} То до душе није ник |
и док сам <hi>ја</hi> могла... било је и којекако.{S} Ал’ од како дође онај младић; не слуша м |
ује од силна беса Ијујујују!{S} Било је и превртања и испадања из кола.{S} Најгоре је прошла фр |
.{S} Старо вино у подруму прегледано је и одређено да се точи докле и један из весеља тражио бу |
и о влашкој шеници.</p> <p>— И добро је и не ваља, драги суседе, — вели поп-Ћира, — што је тако |
дошапнуо ону стару пословицу: „Добро је и ђаволу по некад упалити свећу!“</p> <p>Тих дана се гђ |
} Била сам млада; а што је младо, то је и лепо...{S} Било па прошло! — уздахну гђа Сока.</p> <p |
ако сам ја заслужила црвен појас, то је и господин Спира! — завршила би шапућући поп-Ћириница.< |
чијаши, на прилику, и певаду; ал’ то је и спрам путника.{S} Јербо ви сте, што кажу, једно свешт |
Перса и формало је преслиша.{S} А то је и потребно било, јер Ержа је била једна врло заборавна |
на кућа, није жалио. „Нек иде, за то је и течено! рекао би.{S} Нису сваки дан сватови!{S} Ако н |
трило као на сваког кривца.{S} За то је и заволела самоћу.{S} У самоћи је кол’ко тол’ко утехе н |
а-Персу и на све у кући им.{S} За то је и отишла гђа-Сиди, прибила се сад уз ту кућу и помагала |
адости био намењен за медецину за то је и дат у Гимназију али је већ из четврте „Латинске“ био |
hi>како</hi> онда?</p> <p>— Е, па то је и код мене ђаво, што се ни ја до сад, баш к’о за пакост |
ислити?!</p> <p>— Шта је помислио то је и рек’о, а ти ајд пред кућу, — вели гђа Перса.</p> <p>— |
тешко растајао с толиком сумом и што је и један и други размишљао мало: да л’ би добро било да |
одакле си и уз’о.{S} Замотај к’о што је и било.</p> <p>Домаћин узе појас, остави га на своје ме |
ему и изиђе из кафане трезан к’о што је и ушао.{S} А кафану је држао неки трбушко Шваба у сомоц |
адија и седе.</p> <p>— Дош’о к’о што је и от’шо!</p> <p>— Па, онда...</p> <p>— Пааа, па онда... |
Шаца био предмет њених мисли као што је и она била предмет мисли Шациних.{S} Они се већ више од |
еба, и јендек се напуни опет као што је и био и нуди и мами на уживања и дању и ноћу.{S} Дању г |
ручавао ни од вреле кобасице, дрзнуо је и на читаву обарену шунку, хватао се у коштац и са чита |
нека то они сами представе себи, јер је и лакше све то маштом представити него пером описати.</ |
и је разрешавају од даљег певања јер је и њих све растужила.{S} И не би краја хвалама са свију |
ругим у реду к’о гуске.</p> <p>Близу је и Ченеј.</p> <p>Још мало ето их на вашаришту.{S} Прођош |
пензију и ишчекивао је, а Бога ми ју је и заслужио.{S} Сад је у пензији.{S} Заплакао се кад су |
а коју је Тима шрајбер спевао а коју је и поп Спира једне вечери чуо, и разабравши кога се тиче |
Клавир у селу у оно доба!{S} У селу је и кринолин био још једнако доста ретка и бар непопуларн |
ија се све тресе од смеја тако да му је и ћелепуш спао.{S} Та шта се врагу смеју, мислим ја, а |
ига поред њега налазе.{S} И молер му је и учинио по вољи; тако су дошле крај њега четири дебеле |
задржани многи гости а још толико их је и само остало на вечери.{S} Вечерало се у собама и у ку |
а то, да види шта вечерамо.{S} А баш је и потрефила! — кида се госпођа Перса а смешка се и вели |
наочари.{S} Остављају раније штрикераје и признају и саме да није к’о некад. „Хе, остарило се т |
ђа-Перси.</p> <p>И она увиђа и пристаје и даје савет поп-Ћири и вели му полако:</p> <p>— Па, не |
метне писмо на пошту; а домаћин остаје и задовољан размишља у себи, како нема ништа лепше од у |
ђај и видеће како сеоска „фама“ постаје и расте</hi> </p> <p>Чим је изашла од гђе натарошевице, |
пи, ни капљице, — брани се гост, устаје и клања се и благодари, — ни кад не пијем.{S} Верујте — |
и он се смеје!{S} Смеје се и он, смеје и Екселенција; обадвојица се смеју, а екселенција се св |
као Ника, па све јечи кућа, па се смеје и оставља буџу и рог у буџак. — Ај, је л’ добро диваним |
сетио се и својих избавитеља, Аркадије и поп-Олује.{S} Аркадији је купио високе ботуше у којим |
к у коме су у јесен поп-Спира, Аркадије и Жужа крунили кукуруз, а лети кад су велике врућине би |
су радили њихови укућани; шта попадије и ћерке им, шта г. Пера и Шаца?{S} Запитаћете радознали |
којој су описана два попа, две попадије и две попине ћерке из једнога села у Банату, у коме су |
ваки Бачванин, од свију теста најрадије и једе.{S} Метла давно почупана и повезана и у шупу <pb |
</p> <p>И позна јесен име своје поезије и своје топлине, — бар око огњишта и око банка и запећк |
смеје се Тинкуца и даје му фићок ракије и он га искапи на мах. — Помози ми, видиш да сам ово да |
одруму у помрчини онако сама, па волије и да га пољуби, него да у тим годинама умре од страха у |
ко га је совјетовала, онако у мал’ није и прош’о! —</p> <p>— Та шта говориш?!</p> <p>— У мал’ ш |
Али, шта је ту је; фала Богу, кад није и горе!</p> <p>— Ха аааа! — зева и наставља; — Чисто ме |
даје све већма и већма венула, док није и увенула.{S} Кроз плач ће вам признати, да је <hi>убиј |
већ почела очајавати за успех, јер није и не би то био први случај, да њеној Јули пасира тако ш |
осле погреба црквењак однесе одјејаније и требник, а попа угаси и замота свећу у добивену цицан |
слатка, никад не делим од моје Меланије и увек јој кажем, да се само са њом дружи и на њу углед |
разви врло жив разговор између Меланије и Пере у коме је Меланија много више говорила а Јула се |
изгоре ти кеса!“ и што је најстрашније и најневероватније у свој тој приповеци, веле, да се и |
њим не може да изађе на крај.{S} И пије и бије се, и купује коље успут и плаћа и пије алдумаш; |
е Јулиних година), а Нића боктер и пије и игра.{S} Отпоче ручак.{S} Поседало све и запремило не |
дају повода Шаци да се баци у сањарије и да ствара слатке слике како ће му скорим, ако Бог да, |
само, молим те, <hi>те</hi> унцутарије и <hi>тога</hi> брезобразлука од једне аспиде, шта се о |
ом, која сад не може никога да прикрије и да тако помаже безазленом ашиковању.{S} За то су сада |
зато је тако одскочио, да срце покрије и одликује.{S} Та колајне и висе на грудима; а кога сте |
хвалили, био резултат удружене теорије и праксе, — теорије јеромонаха Крушедолског Јеротеја и |
он Меланији и ова њену најпре симпатије и напослетку и саму љубав; а то су исто и обоје признал |
од тврда материјала, а без интабулације и крајцаре дуга, огради га кућом великом, пространом и |
ој!{S} Е, па онда су, наравно, друкчије и владике и попови, а друкчије и парохијани!{S} То је б |
ас па вас... нико вас од моји’ друкчије и не зове него „наш господин-парок“ —</p> <p>— Па, кол’ |
друкчије и владике и попови, а друкчије и парохијани!{S} То је био један гром, формалан гром за |
зденули име, па га нико у селу друкчије и не зове него Прока „хоћеш-Нећеш!“...{S} Сваки час има |
и „колегама“.{S} Па и други их друкчије и не зове него „господин-доктор“.{S} Господин хирург ид |
у.{S} Ту су скупљене ожалошћене комшије и неутешни рођаци, и они што су задовољни с тестаментом |
S} Зар је то лепо, да се ми као комшије и пароси тако мрзимо?!{S} Зар сам му ја крив, или моје |
ије задуго нико више знао, да њих двоје и још Бог на небу и баба Макра на земљи, с том само раз |
к’о да се љубе.{S} Па се опет раздвоје и стоји свако на свом месту, па ћуте к’о да ослушкују д |
а јер је већ, отприлике, видела и своје и Јулино, што кажу, „добројтро“.</p> <p>У осталом није |
рса би била, извесно, исте судбине које и Дјевица Орлеанска. — А госпођа Сида опет, она је преш |
тро“ — вели поп Ћира; — видим ја и моје и поп Спирино „добројтро“!</p> <p>— Ти само чувај онај |
ћ извинити!...{S} Па поздрав’те госпоје и децу; а оне су, Боже, ваљ’да већ велике девојке, ваљ’ |
ња и момака и девојака; и цвеће и перје и ковиље, све се изгуби за час у даљини.{S} У последњим |
како се једно другом клања и приближује и пада у наручје, па к’о да се љубе.{S} Па се опет разд |
уду ил’ се учтиво извини, клања, рукује и одлази, а она на полуотворених вратих стоји и гледа з |
и, прегледа је ли све у реду и сравњује и дотерује дуварски сахат са својим џепним и клања се г |
ему самом сад отворила воља да накупује и изненади своје укућане.{S} Радостан што је тако јефти |
вај (немојте мислити да писац претерује и ако се све ово догађа у једном селу) галантно и обилн |
је него и онај ветар, што свуд завирује и забада свој нос, и нег онај месец, што блене по сву н |
ра мржња, остаде још да их и даље трује и троши, или држи у животу, како се оне теше.</p> <p>И |
чио на јутрење па сад само ређа и псује и по некад кашље, ал’ је сад фала Богу боље.{S} А ми см |
је овај хтео да их пре свега посаветује и да, како се то каже, утиша ствар пре но <pb n="319" / |
а он, шпицпуб један мали, само шнуфује и кија и шмајхлује сас репом.“ Већ није био таки њен ма |
то па приђе ближе певници, да боље чује и изближе види тога „слаткогласнога“ како сам рече.{S} |
амо онако, из пакости, да она само чује и да се једи; а сад је лепо видела да је било истине у |
одужио Ракили за Какаш-Верку и завршује и вечеру и разговор при ком је помало заплетао језиком. |
е чинодејствовала, носећи крст и чираке и рипиде — све њихове мараме и пантљике; покупује будза |
па онда су, наравно, друкчије и владике и попови, а друкчије и парохијани!{S} То је био један г |
ука, метне у цегер двоје маказе, велике и мале, напрстак и још неке своје алате и иде право на |
држећи је за руку, како је он од велике и богате породице, и како неће дуго остати у селу.{S} И |
и паори и сукали задовољно своје велике и чупаве паорске бркове и у смеју би само додали: „Е, е |
бриела је била створена за таке прилике и услуге, а што је најлепше било код ње то је, што се н |
рљице на другу гомилу.</p> <p>А девојке и младе комшинице шапућу.{S} Чујеш по неку реч гласно и |
а једнако испод ока гледају на девојке и на учитеља.{S} Госпоја Перса била је задовољна, блаже |
ји’“ и погледом унесрећавао све девојке и лево и десно, са чега је навукао на себе не малу мрзо |
<p>— Е, дакле, лаку ноћ! — веле девојке и љубе се као да се неће опет сутра видети.</p> <p>— Ме |
па унесрећава свет, а највише оне танке и нафризиране берберске калфе.{S} Е, не може човек, па |
на пут, метла му је, као и увек, шунке и сира у кола, и посаветовала га да буде умерен, да се |
и калуп сапуна, нож за транжирање шунке и још многе кујни потребне ствари, које су биле тако по |
поменула му је гђа Сида) „он воли шунке и увек је фалио наше шунке,“ па извесно неће моћи одбит |
у; ућутало се све, по сокацима и свирке и песме и жагор и разговор.{S} Лишће опало и црни се ог |
имати пасош кад купује барут за чворке и зечеве, и не мора да пуши трафику, нити му ико тражи |
ж’те сад, — вели уморна од силне праске и већ чисто малаксала и саломљена, тако да је већ будил |
еша је са шумом узлелујане ритске трске и псовком чобана који псују ритске комарце што се ни за |
уркала и џакала живина а нарочито патке и пачићи, а онај стари већ олупани валов био је привеза |
.{S} А после тога, има неке старе тетке и стрине, све без деце, а тек што су живе!...{S} Још ко |
исти Трифун учитељ, дошао, било је муке и невоље доста кад је требало што написати.</p> <pb n=" |
Цвечкенмајерка, па се узеше испод руке и оставише пуну авлију паора и одоше у кућу међ ноблес |
собом не понесе већ скрштене беле руке и праведна дела своја!“ — „Та јест, одговара паор.{S} К |
ија па трља онако смирено поповски руке и увлачи снебивљиво врат, — учио сам, господине, какве |
нија му одговори пријатним стиском руке и Пера сав сретан изађе праћен гђом Сидом и Меланијом.< |
о у неку барицу и забо се у њу главачке и стајао усађен као струк лука.{S} Од то доба, веле, да |
киселих паприка и прекјучерање земичке и читаву четврт сланине, који је висила на завидној вис |
ем блату; видиш и глупе покисле кокошке и још глупље и мизерније ћурке (који ти изгледају као к |
е све живо склањало са сокака и кокошке и гуске све полете у крај кад прођоше сила и сватови на |
а мрзости и пакости једнако потпиривале и све више распаљивале огањ кавге и свађе, ни један од |
се прошле Недеље тужио да су га убијале и морао их још у порти скинути.</p> <p>Био је леп летњи |
p> <p>И док су рођаке још нешто шушкале и опремале око Јуле код кола и тражиле још неке хорнодл |
, леп к’о „фирер“, а бркове да има мале и мало брадице; коса лепа, смеђа, пала на рамена онако |
од тужбе и процеса.{S} Све су то знале и сваком казале фрау-Габриела и фрау-Цвечкенмајерка, а |
им већ, већ све расте перје, па ме фале и веле: „Ал’ умеш да цифраш!...“ Питајте само господин |
накарадним српским језиком и уноси шале и смеха у суморно друштво.{S} Па и господин попа би уст |
разазнавале из лаке летње јутарње магле и јутарњег сутона.</p> <p>— Зар већ! — уздахну путник п |
а, скида кобасице, суве језике, шваргле и друго јестиво из оџака, а у томе му иде на руку омирс |
идоре, да научи да хеклује штрумфпандле и сас перлама чачкалице за зубе и немецки унтерхалтунг! |
ле код кола и тражиле још неке хорнодле и пчиоде, енђебуле и паорске девојке запеваше кроз сузе |
вели гђа Перса а усне јој све побелеле и суве, а глас дрхће, — ал’ тек баш нисте морали ви то |
а Сида сва бледа а ноздрве јој побелеле и прекрсти руке па опет погледа на Перу (који остави Ал |
д просјака пред црквом.{S} Роде се селе и остављају гнезда празна на димњацима, а ноћу чујеш кр |
ним млека; давно су већ и помужене биле и домаћице се једна другој хвалиле невероватном количин |
ио, он је уживао у свирци па ма то биле и швапске арије, а кад је био зловољан, Меланија је ост |
ки пулгери и паорски момци, и неке виле и неко дрекање, а за коју се (песму) држало, да ју је с |
курише. — Оне су се свако вече налазиле и том приликом су између осталога још и саопштавале јед |
било је опширно, и свеће су се запалиле и вечера постављена а он још није довршио.{S} Његова са |
иљено текао, чаше се сваки час и пуниле и празниле.{S} Домаћин навалио па их једнако нуди, чешћ |
после бурнога бала), како су се скупиле и ћуте, ћућоре по каткад или пућну од времена на време. |
егледано је и одређено да се точи докле и један из весеља тражио буде.{S} А веселиће се целога |
да ми пасира! — па стаде и погледа доле и виде да је сасвим тако. — Уф, уф!{S} Куд сам сад овак |
а попалио по Оберестрајху све протоколе и матрикуле!</p> <p>— А већ код вас не могу да прођу ни |
шар.{S} Трипут је, кажу, бег’о из школе и бег’о на салаш, па се брицом бранио и неће никако у с |
акација он се сваки дан одшета до школе и цуња по авлији, и дозове децу да му праве калабалук; |
то све тако лепо умеју људи да измисле и саставе, к’о да су баш тамо били!{S} После читања чек |
ојим, да ми нико неће веровати, а после и да изређам сад овде све те ствари, било би много и ов |
И један па нема увек посла.{S} А после и ови што су били солдати, и они обешењаци научили тамо |
већ почеше сретати најпре кола а после и пешаке, неке Швабе у дрвеним кломпама са рукама испод |
његови украли најпре пасош, па ће после и коња, па за то га, вели, и продаје сад јевтиније.</p> |
Најпре се вратио поп Спира, а дан после и поп Ћира.{S} Гђа Сида је већ добро спремила поп-Спиру |
па.{S} Лаку ноћ!“</p> <p>Док мало после и то не умукне заједно са нестанком оних силуета испред |
овољне и оне ситне звездице које светле и швалерски жмиркају с неба амо доле на заспало село и |
ле још неке хорнодле и пчиоде, енђебуле и паорске девојке запеваше кроз сузе ону тужну песму:</ |
p>Ближи се Ђурђев Дан, дан венчања Јуле и Шандора.{S} И са часницима је већ готово.{S} А часниц |
ви пут зазвонило, старци истресоше луле и турише их у чизме, прекрстише се, наредише у кући шта |
а; унео и крупице соли и кењечу, и луле и камише, и бичаља и дренове буџе, и оцила и кремења и |
до штруфли; остале само, кажи, штруфле и штикле.{S} Тако кажи и замоли је нека ти уфате и даду |
а се умеш’о и он па и он гледа поиздаље и вели: „Доиста, доиста!{S} Зуб никако није од, на прим |
а њима за тили час и вашариште и гробље и лудара, и ухватише се главнога пута.{S} Њиве и с једн |
ва“ ће вас одвести на Карловачко гробље и показаће вам гроб, у коме половина Љубинкова живота в |
једнако по орману, ветрећи своје рубље и наређујући често у чему ће је сахранити и шта ће све |
{S} До сад су се увек питали за здравље и онда кад се обојица нису макли ни из сокака, а сад се |
Божићу, кад је рад око спреме најживље и најжурније отаљаван, — кад ће се она њина лорфа удати |
> <p>— Па од оног јаузна.{S} Сида дрвље и камење на нас овамо...{S} Да пропаднем у земљу пред о |
у дана, и у кући поп-Ћириној беше дрвље и камења на гђа-Сиду.{S} Госпођа Ћириница била је сва з |
аке руке да јој избије из главе те жеље и мисли, али се, некако, увек свршавало Јулиним плачем |
дожења стидљивији него иначе.{S} Весеље и игранка трајала је само толико, колико и приличи нобл |
помрчини и кунем те проклете списатеље и њихове књиге Гром их спалио!{S} Седне тако какав глад |
у колима, па му сад треба топле постеље и укрепителна сна.</p> <p>На то нико није имао шта да п |
ће преко своје мало подуже кежње кецеље и кад заџака оно његово: пак-пак?</p> <p>Поред гусака б |
посла.{S} Ет’ тако!{S} Поп Васа га шиље и, што кажу, откида од своји’ уста, да му син штудира, |
господин штогођ боље плати, то све боље и за њега; припада му већа почест.{S} А дика, што кажу, |
тне сачме и со, па од тога доба је боље и сигурније знао да предскаже сваку промену и време бољ |
да предскаже сваку промену и време боље и сигурније него и сам Календар Стогодишњак.)</p> <p>— |
ам!{S} А кад нисам добар, па ондак боље и да ме нема!</p> <p>— Па откад сам ја то већ рекла! — |
иш?</p> <p>— Па мал’те не ће то најбоље и бити!{S} А ја ћу бар за то време да се натенани разми |
а плаћа спрама велике бриге и главобоље и секирације моје!</p> <p>— С драге воље, Нићо!{S} Е, ф |
ива девојка, која није имала своје воље и која је све слушала у кући, и оца звала: <hi>тата</hi |
о авлијама, одакле чујеш како се ракоље и ћућоре кокошке на дрвету или како шкрипи ђерам; то ву |
м на коме беху порцулански ибрици, шоље и сребрне кашичице, и послужи госте.{S} Отпоче „јаузн“ |
а, — говорила је гђа Перса, купећи шоље и чаше са стола после јаузна, — да се нешто могу сад ст |
иш и глупе покисле кокошке и још глупље и мизерније ћурке (који ти изгледају као каква стара ко |
И пишите: да смо сви здрави; баба кашље и кр’ја к’о и пре и тут је здраво; разбио ону фину стив |
hi>, па нису!“</p> <p>Ето, због тога ме и мрзи да држим коње и кола, — вели поп Спира и приђе к |
а пеглајући једнако.</p> <p>— Та што ме и тај Бог већ не узме једаред себикана и не курталише м |
т и чираке и рипиде — све њихове мараме и пантљике; покупује будзашто, по четири крајцаре марам |
а</hi> кућа пример селу.</p> <p>— Богме и јесте.</p> <p>- — До душе, имате се чиме и поносити; |
родужио кроз сокаке вршећи у исто време и своју дужност.{S} Те ноћи, тако УЗ гајдаша, издувао ј |
{S} И сада настаде живо спремање опреме и дарова девојачких у чему им је не мале услуге учинила |
ћану баш кад је Шаца туцао кудељно семе и ’ранио штиглице и канаринке цвркућући им.{S} Шаца је |
ове пударске опанке?!...{S} Нег’ чизме и лети и зими, па све потковане талирима!{S} Хе-е-е, ал |
} Треба да су, што кажу, „пасент“ чизме и дебели фланерски обојци, па да се човек усуди преко с |
S} Чула сам шта су те коштале оне чизме и оне кацабајке оним Маџарицама у Кун-Сент-Мартону што |
} Знаш, кад ми се овај мој језик одузме и изда ме од пића — нек ми се, велим, онај свињећи у то |
исту сваки је читатељ записао своје име и примедбу, препоручујући књигу свакоме најтоплије.{S} |
велико брадати клирици.{S} И они приме и тај усмено саопштен им услов и оженили су се, јер чак |
есте.</p> <p>- — До душе, имате се чиме и поносити; к’о мачка с огорелом шапом!</p> <p>— Но, те |
мешен.{S} Али Меланија остаје при своме и вели: да ни мами не би шкодило, да мало више зна фран |
бела кафа; Меланија је наливала свакоме и питала свакога: воли ли више кафе или више млека, виш |
дичанске резиденције Т* позив и једноме и другоме пароху.{S} Тамо су разгледали тужбу и узели ј |
му само кажу: „Хоћемо (на пример) томе и томе у Галицију или у Талијанску;“ па се онда онај, ш |
алијанску.{S} Атресира, на пример, томе и томе катани у Галицију, или томе и томе солдату у Тал |
попа имађаху доста посла, а према томе и прихода крштавајући новорођену децу по селу.</p> <p>М |
за свилену пошу око врата, а према томе и остало одело није било постидно.{S} Тако накићен Шаца |
томе и томе катани у Галицију, или томе и томе солдату у Талијанску, а ономе вели: „Па ви сад н |
и фришка <pb n="188" /> луфта, од ларме и музике; дигли сокак на главу!</p> <p>— Е, е!{S} Ама т |
релиставао Песмарицу, читао многе песме и певушио их, па и сам дошао у поетско расположење, и с |
, кажите мени бједној“ а после те песме и једне мале паузе, зачу се из поп-Спирине баште — као |
ло се све, по сокацима и свирке и песме и жагор и разговор.{S} Лишће опало и црни се оголићено |
ада.{S} Нарочито је леп завршетак песме и он гласи:</p> <quote> <l>„По челу сте редом</l> <l>Шн |
мо! — вели Јула. — Зар је мени до песме и до певања! — рече и убриса нос шпицем од мараме којом |
а она се тако добро осећала ал’ не уме и не зна ништа да каже.{S} За то су сви ћутали.{S} Јула |
n="278" /> заостале му неке ситне сачме и со, па од тога доба је боље и сигурније знао да предс |
на!{S} А није да су просте или завезане и да не знају — него, тако!{S} А у вароши фине, па штел |
овен клеветник који се дрзнуо да обмане и само Његово Преосвештенство!{S} Замерио ми је само то |
пусто, нигде никога, само покисле вране и гаврани гракћу и прелећу са багрема на багрем.{S} Пре |
>леви</hi> кутњак; баш с које је стране и јео поп Ћира, јербо десном се страном и не служи, на |
а труда него је учинила од своје стране и последњи покушај за који се надала да ће спасти живот |
ом: колики треба да је топ, колико тане и колико барута и до ког термина треба да стигне тамо т |
о ког термина треба да стигне тамо тане и да тресне о месец.{S} Па баш таман кад су већ хтели д |
би био у неприлици, уз кога да пристане и да сведочи. „<hi>Фама</hi>“ је по селу кружила, фама |
не, где ће до године зидати неке дућане и житне магазе, што је све г. Перу наравно интересовало |
} Са годинама се развиле у њему пагубне и опаке душевне особине.{S} Био је непоуздан.{S} Прави |
да затвори.{S} Псује домаћин заборавне и несавесне млађе и пита, ко је био последњи данас на т |
врашки, несташни снови!{S} Какве дивне и заношљиве, шарене и миле слике изаткивате ви зором и |
изнати, да су ипак нешто мање офанзивне и ратоборне него некад; јер сад радије избегава једна д |
цин друг из детињства, кроз све основне и пола латинских школа, па су се још онда договорили и |
и’ мисли.{S} Дај да се то мало прилегне и продрема, ево већ и петли! — рече Нића па узе рог и д |
погледа и уздахне, а на паорске намигне и кресне очима тако жестоко, да му понекад спадне и сла |
укав и дрзак.{S} Крао је где шта стигне и по кући и по комшилуку.{S} Ако је веровати тужбама ко |
у деси Аркадија црквењак који је стигне и спасе је родитељима.{S} А једаред у мало што није зав |
чима тако жестоко, да му понекад спадне и сламњи шешир с главе.{S} И данас је већ почео своје о |
еко чињаше тај жељени дан, дан праведне и слатке освете.</p> <p>— Ала ће га намазати сапуњавицо |
ише се главнога пута.{S} Њиве и с једне и с друге стране.{S} Пред сваком њивом два дуда, па се |
ак“, вели јој Нића. „Не шкоди ако бидне и више...{S} Ако штогођ и претекне; није згорег да увек |
сара после врло често праве врло згодне и добро познате дуванкесе које чак и у Србију донесе по |
у Темишвар.</p> <p>Сутра дан пре подне и један и други поп одоше пред Његово Преосвештенство, |
ма романа у којима се бичем немилосрдне и неумитне сатире шиба страшна поквареност друштвена.</ |
на после подне, приповедале су се чудне и невероватне ствари о том догађају.{S} У вече тога дан |
ма у рукама иду и разговарају се а жене и ћерке за њима.{S} Жене држе <pb n="76" /> у рукама ма |
а соба и две побочне биле су испражњене и сав намештај однет у шупу а собе остале празне да се |
ови!{S} Какве дивне и заношљиве, шарене и миле слике изаткивате ви зором и варате њима човека, |
пира га је хвалио и ређао добре особине и дејство његово.</p> <p>— Код мене је то правило, — го |
чита даље новине.{S} Док прочита новине и попије тако сатљик вина и холбу воде, прође по два са |
лазе из куће помагачице, рођаке младине и младожењине, деле рузмарине сватима а танке пешкире к |
лели сте се.</p> <p>— Јесте, две године и четир месеца.</p> <p>— Е, то је, бо’ме, дуго.</p> <p> |
к’о се, смирити, док поп Спира не скине и браду и бркове да изгледа к’о шокачки плебанош!!{S} В |
зи у други сокак па све цупка од милине и никога не види, или се сваком јавља.{S} А гђа Сида се |
та радост двеју породица; тетка-Макрине и поп-Спирине породице, којих су породица најмлађи члан |
је сва зелена <pb n="134" /> од љутине и чекала само да се поп Ћира врати и да му се потужи, ј |
је; ту не помажу много никакве вештине и апотеке.</p> <p>Јуца је била мала, округла, румена и |
тоји крај огњишта зајапурена од врућине и од узбуђења и задовољства, што је ствар свршена и зет |
знаш је да је увек така кад су врућине и кад јој муве досађују.</p> <p>— Боже!{S} Па зар за то |
пред своју рођену кућу од лупе, прашине и плеве...</p> <p>— Ја водим виртшафт како ја знам!</p> |
срце покрије и одликује.{S} Та колајне и висе на грудима; а кога сте још, видели да му висе на |
уге прође, па да нешто непријатно рекне и добаци једна за другом, да је насекира и отрује бар з |
ј све лепе немецке књиге, сентименталне и пуне жалостивни’ ствари за плакање.{S} И каже сад, да |
ико и одважно; а за то су таман довољне и оне ситне звездице које светле и швалерски жмиркају с |
све то.{S} Њима се не допадају скромне и смерне девојке, него ето таке шиндивиле, што им играј |
нда би могао обући своје беле панталоне и метнути на главу свој, једини у селу сламњи шешир ког |
жући им, приповедала многе интересантне и гђа-Сиди дотле непознате ствари из гђа-Персине куће.{ |
} Летео је сав блажен на крилима срећне и утешне љубави тако лако, да чисто није осећао да таба |
ко разговарају, чаше се непрестано пуне и празне.{S} Пију оба попа, а пијуцка, Бога ми, и гост; |
ршена и зет упецан, па само вади крофне и баца их у корпу иза себе.{S} Па док се домаћица забав |
на крилу, друго и треће седеше крај ње и занимаху се јелом, а четврто, најстарије, беше изашло |
ешто.{S} Јула чита, а мама ради крај ње и ћути, кад она у себи чита; или је слуша, кад Јула чит |
целе те ноћи.{S} А и што ће јој спавање и сан, кад овако будна лепше сања.</p> <p>А и Шаца се б |
е већ почеле крпити очи, настаде зевање и насташе чешће паузе.{S} Изумире разговор дуж целог шо |
аде једно бесно и лудо српско утркивање и подвикивање.{S} Коњи се згрануше па све упропнице ска |
ку и цику под шатрама, ни подврискивање и поскочице у колу, ни како пуца батина по леђима какво |
ру, одмах је понела кантицу за поливање и нашла се у послу у башти.{S} Еле, да не будем дугачак |
радан тужити за тако несавесно руковање и вршење његове дужности.{S} Остави га на послетку и га |
па тако; свак има своје једно пословање и, касти, зарађивање.{S} Не може сваки све да ради.</p> |
нити је хтела да прими икакво правдање и извињавање.{S} Они су јој се сутра дан извињавали, да |
о рек’о Псалмопевац: једино моје уздање и мој штит.</p> <p>— О, о!{S} Та шта говориш!{S} Шта го |
ко огњишта, а кашљање и зевање, гунђање и саветовање око запећка и банка.{S} Омладина у кујни а |
ал’ оно је штогођ обашка; оно је појање и пјеније, а ово наше паорско је певање!...{S} А... је |
тишина пред подне; само се чује зујање и треперење вилиних коњица око оних силних бикова у леј |
концентрисало се око огњишта, а кашљање и зевање, гунђање и саветовање око запећка и банка.{S} |
дивног хлада врло згодног за претресање и оговарање свега и свачега седеле су радо и често обе |
и око банка и запећка; јер сво ћеретање и кикотање концентрисало се око огњишта, а кашљање и зе |
о комшилуку... присело би јој и лоптање и смејање!...{S} Мора да се нешто преко нас подсмевала, |
и и куња, само се чује неко тихо јецање и плакање, испрекидано гукањем гаврановим, оданде из он |
пет од радости.</p> <p>Сврши се венчање и сватови се вратише, заобишавши далеко унаоколо, врати |
јмљиво и разумљиво бити Јулино понашање и признаће, да је златна и умесна она позната народна п |
унара; са свим сам промукла од узбуђење и потреса.</p> <pb n="214" /> <p>— С драге воље!{S} Изв |
вет?!{S} Никад!{S} Него њено изображење и моје воспитање!“ Сви га уважавају и позивају на офици |
о шири био терен и поље рада за купљење и распростирање новости, и са тих преимућстава, била је |
цркве син мрзео је на то швапско печење и чекао је гужвару омиљено своје јело:</p> <p>— Не мари |
го и не дише и не трепће од силне пажње и милоште.</p> <p>Разишли су се задовољни.{S} Шаца је о |
рло лепо.{S} Кад поп-Спира закоље свиње и направи диснотор (што ће рећи свињску даћу), а он прв |
њући ту „свађу“ због које се губе сукње и хозлице.{S} Одмах за њом крену се и снаш’-Пела па зар |
ље!</p> <p>— Хааа! — викну Рада на коње и пуче ирошки бичем преко њих, и коњи полетеше као бесн |
pb n="291" /> <p>Пера Тоцилов тера коње и разговара се с њима, јер оба попа ћуте и ни речи не ч |
му дика, што му је сна лепа. „Лепе коње и лепе жене, каже он; е, ако ни по чем, по том ћеш о’ма |
е — а он: <hi>стој!</hi> да напоји коње и себе, а после кад узме уздице у шаке, а он тера к’о л |
>Ето, због тога ме и мрзи да држим коње и кола, — вели поп Спира и приђе к прозору, па се загле |
итијама молили Бога за њу) — ошину коње и потера управо у попов сокак пред поп-Спирину кућу.{S} |
ндило и крсте се кад зазвони на вечерње и распитују, који ће господин-попа сутра да служи и нар |
е жеге и врућине али и пријатне вечерње и ноћне хладовине.{S} Дан је за даном све краћи бивао.{ |
о да се ожене њима.{S} Лепе оне, а лепе и парохије, — узеше се и не покајаше се нигда.</p> <p>О |
етир дана како све сневам неке епископе и неку берберску сапуњавицу; а то не слути на добро!</p |
осу, „а сокак све мирише од фине цигаре и миришљава сапуна кад прође,“ вели фрајла Меланија.</p |
он кочијаши!{S} Па спао на Џиде перјаре и грошићаре, а ја бар господу пароке возим!{S} Него бољ |
на шпитаљ, па нек се помогну и башкаре и трезне по њему пијани вандровкаши <hi>Швабе</hi>, па |
јег је проданог млека спуштала крајцаре и сексере у своју лончарску „шпаркасу“.{S} Па опет, как |
ви пут сад доживео!{S} Одмах се прибере и замоли старога <pb n="16" /> Орестију ковача, да држи |
помињући му из давних времена неке дере и еведре; а тата се сећа па само суче задовољно десни б |
и баба! (А Рада легао у кола па се дере и брани ногама)...{S} Па зар кад баба дође с вашара с м |
аме маме распале па поручује по тендере и хоће да играју, и кад се и Шаца распомами па удари у |
уза.{S} Била је сретна преко сваке мере и једва је чекала да му кроз дан два да што му је обећа |
>Поп Спира уђе унутра у кућу газда-Пере и баш га затече у кући где седи у ходнику па круни куку |
ладнела јако, и за то се до пола вечере и није разговарало него се својски јело.{S} Тек кад су |
Укућани седели испред куће после вечере и разговарали се о многим разним стварима.{S} Разговара |
то јест, што се тиче попова, поп-Спире и поп-Ћире; јер се на овом последњем (то јест поп-Ћири) |
и! — рече бојтар и узе испред поп-Спире и Пере ракију и попи. — Па још за два сата пута стићете |
е сити најести па чак и напунити шешире и понети кући својим убогим родитељима.{S} За то су деч |
спремају да дигну процес и да га оборе и на тај начин спасу душу милога покојника од једног та |
сет година доносиле у мираз, — где горе и пред иконом Св. Ђурђа кућевног патрона поп-Спириног и |
и ветар како звижди како тресе прозоре и тресне од времена на време таванска врата, која је до |
кревета, чује се како лупкара у прозоре и чује се рог Ниће боктера који је духнуо дванаест пути |
овољена и задовољна што примајући укоре и савете, бар на тај начин, изгледа ипак млађа од Цвечк |
и мало с кола... бар док се коњи одморе и наране?...{S} Да отворим капију, ’оћете л’? — рече и |
-Спириној кући на месец и више дана пре и неколико дана после господин-Перина доласка.{S} Долаз |
ви здрави; баба кашље и кр’ја к’о и пре и тут је здраво; разбио ону фину стиву лулу кад се обла |
га нема код нас; а код њих је био и пре и после подне!{S} Дош’о је после подне још кад је Жужа |
Пере Тоцилова, који је седео крај ватре и пијуцкао комадару у друштву са ченејским црквењаком.{ |
н, која је дошла у башту, да обиђе буре и наточи сирћета.</p> <p>Какво непријатно изненађење! — |
на дрво и једу дуд, не смеју да се јуре и шорају ногама прашину, која је неупотребљена са шаке |
тога тренутка, јер то <pb n="141" /> се и не може описати, то вреди доживети и осетити и после |
ини.{S} А он је онда пита: а боји л’ се и кад је с њим?{S} А она му каже: да се онда, кад је уз |
моћи, падне лепо под сто.{S} Сете га се и нађу га тек онда, кад га жена, потражи: „А ди се то д |
а сам се сетио па путу, е, а како га се и не би’ сетио!...{S} Наспело ми да се мало провеселим. |
мо ми <hi>немаши</hi>, па через тога се и свађамо.{S} А да смо „немеши“, нит’ би ви били брез к |
ести сва вожња забадава.</p> <p>Тога се и бојао поп Спира, па је за то и одлагао ту непријатнос |
го к’о вели, сад је лепа прилика, да се и ја наплатим на Спирину конту, и да га конечно уничтож |
ам само на дужности, дошло ми је, да се и ја овако матор кеша прођаволим мало...{S} Хе, хе!{S} |
тније у свој тој приповеци, веле, да се и он баш својски гурао, кад је кум неколико пута бацио |
у извести.{S} И гђа Сида се реши, да се и не разговара пре са поп-Спиром, док се најпре не разг |
ега поздрављамо и молимо се Богу, да се и он нама здраво и весело врати, које ми њега као свог |
ајању толико пута рекла: „Дође ми да се и сама обесим крај штогла, да му буде срце на месту, па |
роба му нико не може наћи; но баш да се и знаде за њега, ко би му дошао у походе, ко би над њим |
њи <pb n="398" /> мамурлук.{S} Можда се и Нића за то спремао, за то се и он извали на прву клуп |
ко се гђа Сида заплакала.{S} Заплака се и Јула и глас је издаде.{S} Свати је разрешавају од даљ |
еку низ њихова бела лица.{S} Заплака се и Јула, и гђа Сида и баба Макра; сви бришу и нос и очи. |
ла! — кида се госпођа Перса а смешка се и вели: — Ех, ех, ама к’о да сам поручила, е баш добро! |
акао и он и црни гавран, а заплакала се и Јула.{S} И мора да је дуго и гласно плакала, кад се и |
е сукње све се чисто ломе; охрабрила се и Ержа, па тресе и везе до Ниће боктера, па распалила и |
/p> <p>Тако је причала чешће, љутила се и додавала, да је за чудо увек срећан тај господин Спир |
ти, да буде ту ради цркве.{S} Спрема се и у једној и у другој кући.{S} Озбиљан и један и други |
ице, — брани се гост, устаје и клања се и благодари, — ни кад не пијем.{S} Верујте —</p> <p>— З |
у, али им домаћин не чује кикота, па се и он ућути.{S} Само се још чује тиха и монотона киша, о |
234" /> књигу а гђа Сида плетиво, па се и она заплака.</p> <p>— Е, кад би то било истина!{S} Не |
де се шетати, а и попадија устала па се и она шета; он на горе, а она па доле.</p> <pb n="342" |
о један се спас’о на једној даски па се и он после једног дана удавио.{S} Па сад, откуд се у књ |
{S} Село је два три дана говорило па се и уморило, жељно, наравно, новијих новости.{S} Знало је |
— и ми да је не видимо!!“ Разговара се и са попом, и разложила му све, и додала, да она, као м |
сеније! — одговори му домаћин и куца се и с њим а и с поп-Ћиром и то још два пут.</p> <p>Пију и |
ора да је дуго и гласно плакала, кад се и сама мама пробудила и отерала Гагу с врата, а њу викн |
баш кад је бал у највећем јеку, кад се и саме маме распале па поручује по тендере и хоће да иг |
е по тендере и хоће да играју, и кад се и Шаца распомами па удари у поскочице и подврискује:{S} |
разгледа, па и он се смеје!{S} Смеје се и он, смеје и Екселенција; обадвојица се смеју, а ексел |
по рамену.</p> <p>— Хе, хе! — смеје се и снебива Аркадија.</p> <p>— Али, како само, врагу, да |
аћају.</p> <p>— Па, ви се то — смеје се и вели им путник — онако и неауфировани потрпали у кола |
врата залупише за њима, а из авлије се и опет чуле оне страшне речи: „И браду, и бркове, и све |
рудву земље.</p> <p>— Хе, а можда ме се и тиче! — вели Шаца.</p> <p>— Е, а за што да вас се тич |
и носа промолити оданде.{S} А у томе се и тата одљутио мало, а и мама се заузела и умиривала га |
нека озебем!</p> <p>— Е, ал’ можете се и разболети!</p> <p>— Е, браним ја, па нека се разболем |
к’о да сте мене питали.{S} Штелујте се и за „покенес“, — вели гђа Сида. — Видите само како се |
арку од сома, — што проговори, то ће се и од мене чути.{S} Дакле —</p> <p>— Дакле, чујте! —рече |
.{S} Цвркутаће испод стрехе, гложиће се и кавџиће са корисним кокошкама ови незвани гости, кад |
и њих метну у кола.</p> <p>Насмејаше се и путник и женица.{S} И ова узе једно по једно и потрпа |
Лепе оне, а лепе и парохије, — узеше се и не покајаше се нигда.</p> <p>Од то доба једнако су ле |
обиђем.{S} Адије! — рече и пољубише се и растадоше.</p> <p>Гђа Габриела удари у кабаничарски с |
п-Ћиром увек по двапут.{S} Послужише се и пунчем који се у оно доба пио у свима бољим домаћинск |
сиђе на леву страну из кола, појави се и поп-Ћирина глава која се пушила к’о обарена шунка кад |
било прошевине!{S} Ју, Боже, — чуди се и крсти гђа Сока, — та то баш к’о неки паори!</p> <p>— |
не зна шта је ни стид ни срам!“ чуди се и вели гђа Сида гледајући кроз чвор на капији. „Гледај |
ном разговар’о!{S} Исто тако! — тужи се и поп Спира, — Каже: „Нађ’те ви још једног, па ћу вас в |
огајима и заливају их из бокала који се и празни и пуни, и разговарају се о хитном путовању поп |
А Жужа јој признаје искрено и хвали се и каже: да је многи њих воле а и она многе њих воли, ал |
моего“</foreign>.</p> <p>Расположили се и домаћин и поп-Ћира, па се наизменце куцају и певају П |
намерно преварити.</p> <p>— Помирили се и пољубили!{S} Мири се ти с твојим деком, мамаљуго бана |
едам, а ја сам барем мушкарац, па ми се и шикује,.. ал’ <hi>ви, ви!</hi> ...{S} Фрајла, па још |
е с путником.</p> <p>— Ето, откуд ми се и не надате...{S} Ја са скупа... оног нашег, па сад се |
и један разговор.</p> <p>— Па, ви ми се и не фалите, чесњејши... вама се, к’о мислим, сме чести |
/p> <p>— Но, па како, како?{S} Ви ми се и не фалите како сте провели ово неколико дана без мене |
кад овако иде све лепо, па ондак ми се и мили да служим!{S} Ал’, газда-Перо, — веди Нића и мет |
>— Ех, да изгорем од ракије! — брани се и не да бојтар. — Е, ваљ’да сам неки фидибус, па да изг |
ати.{S} Ушуња се само у кујну, скупи се и упреподоби и зажмури као да је равнодушан према свему |
мислити да вам је тешко било растати се и доћи амо.{S} Нису ово Карловци; нема овде господства |
а оне рупе од чвора на капији, крсти се и чуди и вели: „О, часни те, девојко!“</p> <p>Гђа Сида |
крв!{S} Воле прашину! — рече смешећи се и пољуби Раду.</p> <p>— И мама сме у кола, је л’ те?... |
е писац бојао у прошлој Глави у овој се и догодило.{S} Јер наливајући чаше гђа Перса на један м |
ио је онако лепо очешљану, јавио јој се и она њему љупко и показала му на фризуру.{S} То је Шац |
, а метла јој паде на главу, а мачак се и не миче с места него се и даље спокојно и натенани ум |
стигоше у порту.</p> <p>— Та, ја сам се и сетио, ама не знам, ’хоће л’ штогођ ваљати, — вели Ар |
— „Којешта пита“ ...{S} Којешта сам се и ја некад с твојим татом разговарала; па, фала Богу, е |
<p>— Ђавола примјетио!{S} Опип’о сам се и учинило ми се, да ми ништа не фали.</p> <pb n="343" / |
богословац пио ракију!?{S} Тако сам се и ја некад, сећам се, штимавао; а, Сидо, памтиш ли?{S} |
} И кад сад г. попи требају кола, он се и повезе на њима, јер који би то парохијанин био који б |
ец“, од дуга времена.{S} А иначе, он се и не мисли овде на селу заробити и оковати, него чека с |
Јер овај је трчао за колима и дерао се и плакао: хоће код попе у кола да се вози.</p> <p>Кола |
дњих пет шест година пред смрт слабо се и мицала из ње.{S} Од те коже је направила и припасала |
у, а мачак се и не миче с места него се и даље спокојно и натенани умива и глади и дотерује тоа |
ки род, па за то се и не циврам него се и сам послужујем.{S} То ми је балсум, и, касти, једна с |
евима седи Пера Тоцилов.{S} Искривио се и испружио шију па наређује из кола нешто својима тамо |
о или никако познате.</p> <p>А сетио се и својих избавитеља, Аркадије и поп-Олује.{S} Аркадији |
о доба кад се У поп-Спириној сазнало се и у поп-Ћириној кући да је дошао нови учитељ.{S} Како ј |
а другоме, заборавимо.{S} Та чак смо се и руковали и пољубили пред њим —</p> <p>— <hi>Пољубили! |
од велике господе иде све полако, то се и са том тужбом није хитало.{S} Стајала је подуже без и |
Можда се и Нића за то спремао, за то се и он извали на прву клупу, покри се кабаницом, и поче п |
онда нема никакве надежде.{S} За то се и немојте крећати у јутру, него пођите око подне, па он |
м овде знате, к’о неки род, па за то се и не циврам него се и сам послужујем.{S} То ми је балсу |
узу не може да нашкоди суша.{S} Зато се и говорило по селу, кад неко за нешто не мари: „Е, — ве |
а љута јако, па пребацује себи, што се и упустила у разговоре.</p> <p>— Он да ме жали! — говор |
банака, било их је доста, — него што се и један и други тешко растајао с толиком сумом и што је |
мрзнуо га је Тима још страшније, јер се и њему јако допала Јула попина.{S} И док је он њу сматр |
на скели на Банатску страну.{S} Већ се и ноћ спустила и обавила све унаоколо, све па и бескрај |
ш два пут.</p> <p>Пију и разговарају се и опет пију.{S} Поп Ћира се заруменио, па не само да он |
здравље.{S} Спаси Бог!</p> <p>Куцају се и пију; домаћин пола а поп-Ћира испи целу чашу.{S} Разв |
пириној кући догађа.{S} И напослетку се и прокљуви.{S} Није неоснована сумња, коју су изражавал |
д словесног створења зуб, — па да му се и поверује; него к’о вели, сад је лепа прилика, да се и |
у то не поможе!{S} Игра Шваба ако му се и не игра!{S} Гледа га Нића боктер из оног другог кола, |
кње и хозлице.{S} Одмах за њом крену се и снаш’-Пела па зареди по комшилуку.{S} Она није ни ула |
ину плаћу!{S} Чудна ми плаћа, ал’ су се и прикинули!{S} Не стиже ни за травику!{S} Још да нема |
пардон!...{S} Дакле, до тог доба су се и којекако слагале; ал’ од ото доба, крв и нож, крв и н |
друштву са другим бабама сложиле су се и закључиле, да тај путник није ни Жида који купује ран |
ала, онако у потаји.{S} Састајали су се и даље у башти, наравно мало ређе, јер је било скопчано |
а тој њеној унцутарији.“ Ето тако су се и пре оговарале.{S} А ја је тешим и стишавам,... така м |
тала!!!</p> <p>— Фрау Габриела, — чу се и други глас из једног отвореног прозора из куће господ |
>— Госпоја Соко, ’хоће л’ кера? — чу се и по други пут глас и гђа Сока позна глас Габриелин.</p |
припомоћ г. нотароша стање Шацине масе и новога наслеђа, напоменувши да је Шаца и њен једини и |
</p> <p>— Не марим ти ја за те покенесе и нокенесе, како ли их зовете!{S} Никад не знаш шта си |
бл“; а ако друге Недеље ова моја понесе и навуче рукавице, онда их опет Меланија <hi>не навуче< |
сто ломе; охрабрила се и Ержа, па тресе и везе до Ниће боктера, па распалила и њега те јој и ов |
еде Бачване да су они прешли преко Тисе и учинили то.{S} Иначе никаквих других новости нема већ |
лепшега, и пију у здравље госпође-Персе и осталих редом.</p> <p>За тим се опет продужи разговор |
Меланија је гледала само своје кактусе и романе.{S} Меланија је прочитала сијасет српских а јо |
один-попо... бабини пријатељи, је л’ те и мамини.{S} Господин-попа воле твога бабу, па ће он до |
мати, којој је ћерка вазда на очима те и срцу ближа, — она је приметила и није јој се то никак |
Ми смо мало повише закаснили, извин’те и ви!{S} Бар да сте раније дошли, а красну смо рибљу чо |
i> точим и пијем! ’Тели би и да продате и да вам остане!!</p> <p>— Ћути, ћути, знам ја тебе, —< |
и мале, напрстак и још неке своје алате и иде право на обећано место.{S} И што би могла за пола |
е!{S} Та једва сам и оно уз’о.{S} Знате и сами кол’ко сам се нећк’о.{S} Тек да вам, што кажу, н |
адом по образу. — Сви ви мушки замерате и правите се к’о да вам није право, а опет се сви радо |
а и удари у плач, — па ме само секирате и не верујете ми.{S} То баш ни најмање није лепо од вас |
абанице рог у који дува и оглашује сате и буди село и дуга дренова буџа коју вуче по земљи кад |
{S} Тако кажи и замоли је нека ти уфате и даду њиховог мачка, он је већ чувен мајстор за пацове |
шећи се.</p> <p>— Та да, да, што кажете и двадесет!{S} А да шта ви мислите!?{S} Нисте га још ви |
сто форинти!</p> <p>— Па сад се волете и слажете, је л?</p> <p>— Та к’о со и ’леб, што кажу.</ |
<pb n="20" /> Ви то за чудо лепо умете и надалеко сте се прочули через њих.{S} А ја, ђаво би м |
дођите сутра после подне, да помогнете и екшплицирате мојој Ержи, кад —</p> <p>— Зови ти твога |
мо штете: ал’ нисам, па је било и штете и срамоте!...{S} Да ви’ш само даље, чиме су ме натовари |
е доста!...{S} Добро, добро!{S} До’ћете и ви у моје године... а сад вам је лако, — вели баба до |
ог палца па запита:</p> <p>— Шта ’оћете и коме ’оћете да пишете?</p> <pb n="34" /> <p>А они му |
ето једне недеље пре подне, а поведите и Меланију с вама.{S} И она је већ велика; данас сутра |
е... — отеже Пера и почеша се, — видите и сами какав је белај напољу!{S} А баш, да вам право ка |
, јербо можете у грундупу све да видите и уверите се.</p> <p>— Та верујемо, верујемо, слатка пр |
ако, то је красно!{S} А не да се мрзите и свађате!{S} Даклем сте се измирили; нисте више „фаше“ |
нашега Љубинка; покажите тиме да цените и уважавате пожртвовање за род, а српска вила уписаће м |
које је Пера Тоцилов возио, па питајте и’ јесу л’ другог кочијаша после тражили!</p> <p>— Е, л |
едног доброг романа.{S} Али има верујте и корисних ствари, које су верно огледало, верна слика |
не види пред собом.{S} Од силне срамоте и силна бола од чворуге, која јој је искочила, удари у |
и поп Спира. — Ја вам не марим за торте и друге којекакве керефеке.{S} Него једна гужвара, али |
молим, молим, — клања се гост, — ви сте и одвише гостољубиви.</p> <p>— А сутра је баш Јула реду |
p>— Та, и’те, ви се само шалите; ди сте и’ сакрили?</p> <p>— Па појео, милостива!</p> <p>— И-ју |
е тетке, а ја сам теткин... к’о што сте и ви <hi>татина</hi> —</p> <p>— Нисам ја татина!</p> <p |
тих силних дација, а данас, као што сте и сами видили, само један, па и тај ћемо скоро укинути. |
р ви велите).</p> <p>— Та по мало јесте и тако! — вели поп-Ћира.</p> <p>— Ех, па онда што смо и |
у где грди шегрте.</p> <p>— Да се нисте и ви <hi>тукли</hi> с ким гођ? — запита је гђа Габриела |
де у сретање. — Баш добро те се сетисте и наканисте, а ми, Бога ми, скоро задремали.</p> <p>— Б |
икако да их се отресе; они је и жалосте и теше у исти мах.</p> <p>А како је ведрија и задовољни |
им помаже, јер држе све посте, па посте и на сами други дан Божића, ако се, то јест, стрефи, да |
и „Достојно“ а оне стану па се прекрсте и очитају „Оченаш“ или и само „Вјерују“; ово последње, |
разговара се с њима, јер оба попа ћуте и ни речи не чује иза себе.{S} Поп Ћира ваљада спава, а |
еду.{S} Нико ништа не говори, него ћуте и једу и пију погружено, како правој тузи и жалости и п |
>Остаде за њима за тили час и вашариште и гробље и лудара, и ухватише се главнога пута.{S} Њиве |
ре рекле види се чиста кошуљица а шуште и жуборе чисте беле сукње на њој.{S} Али тек после подн |
осподин-попа ће се вратити.{S} Одма’ ће и он доћи; само иде да доведе његову госпоју попадију, |
ни рит с високом трском, још мало па ће и заћи, а Рада тера једнако своје бесне коње.{S} Превез |
пира од подне може бити вечера, — то ће и од поквареног пријатељства моћи бити штогођ!“ Нема ти |
у кући пржене кожурице...{S} А требаће и через мишева; накотила се поган, нос да одгризе... ја |
све нас, ожениће и Савицу и посашиваће и праунуцима гаћице — а по тестаменту док је она жива, |
; пре три месеца је први пут понео гаће и сада ево први пут чита апостол!{S} Већ две су недеље, |
домаћица баци зрна пред кућу; и остаће и преко зиме, и дочекаће своје старе знанце и роде и ла |
quote> <p>Коло се ширило па је све веће и веће.{S} Сред великог Нићиног кола, ухватило се друго |
енска врата.{S} Љуља се ластар и дрвеће и цвеће.</p> <p>— Гле, гле!{S} Боже, баш к’о да су живи |
о башти.{S} Не види никога; само дрвеће и цвеће, и високу зелену метлу и бикове од црна лука ка |
ола и коња и момака и девојака; и цвеће и перје и ковиље, све се изгуби за час у даљини.{S} У п |
е</hi> или башахидске ергеле!{S} Умреће и прежалити неће, што га није ил’ купио ил’ украо.{S} З |
, хај, ајде да се то мало поспава; биће и сутра дана за разговор!“ — „Лаку ноћ!“ вичу с једне с |
тина.</p> <pb n="189" /> <p>— Па и биће и рата и батина! — дрекну поп Спира љут као звер и поле |
и је он, кад киша пробије зору, пробиће и опаклију.“ И то је баш тако к’о свето!{S} Баш сам то |
ш никога.{S} Она је волела своје пилиће и гушчиће и своју Милку, коју јој је тата још као јуниц |
о је и на живину, давио комшиске пилиће и вребао голубиће, а конабио младе голубчиће као какав |
и паор јутрос прође крај спаваћива Ниће и викне му: „’Бројтро, ча-Нићо!“</p> </div> <pb n="177" |
ан човек, преживеће та све нас, ожениће и Савицу и посашиваће и праунуцима гаћице — а по тестам |
тању је да заборави и на јело и на пиће и да га сахатима вреба (а у осталом, на то су га и науч |
да носи ирошки пошу, да има лепе брчиће и да лепо пева!{S} С нестрпљењем су га очекивали и стар |
S} Она је волела своје пилиће и гушчиће и своју Милку, коју јој је тата још као јуницу поклонио |
ног пилета хоће стотину да угости; хоће и да почасти и да га опет мало кошта!{S} Нема ти ништа |
ли, коју ’хоће?</p> <p>— Може ако хоће и нашу Жужу...{S} Мани ме да спавам.</p> <p>— Ал’ баш ј |
ле овога излазе и шетају се испред куће и разговарају, а разговору заљубљених никад краја.{S} Ш |
му не сметају, а он остао сам код куће и преписао је и поштом послао.</p> <p>После овога, посл |
ног плаћа славна општина за толике куће и сокаке што их чувам.{S} А док ја чувам толике сокаке, |
е у трговачке а после у мајсторске куће и тако даље све по рангу.</p> <p>— О, пардон, извините! |
Спира му је даље показао све боље куће и укућане не споменувши, наравно, нигде девојку удавачу |
неког времена често блудиле изван куће и занимале се једном њојзи милом и драгом сликом већ од |
слушкиња!</p> <p>А господин попа чешће и не долази кући, него с гробља право кући „усопшчега“ |
>А што се заљубљивало, то се понајчешће и узимало.{S} А кад дође до сватова, онда није добро са |
ашујем!</p> <p>А обојица су купили кафе и шећера и подоста земичака и кифли.{S} На кратко, иску |
-Спира не врати с пута.{S} И за то Шаце и нема већ више од недељу дана да дође и ако је киша ве |
бије у амту место, па пише и мами новце и залуђује младеж.</p> <p>— Та... оно, милостива, — вел |
ире?! — рече радознало гђа натарошевице и постаде одмах много услужнија. — А шта је то било там |
нечисте савести и свестан своје кривице и грехова, бегао из кујне на какво узвишено и безбедно |
неког малог авана, — и парче потковице и пола „штогла“, — и опет му ништа оне помаже он тера с |
<p>Јест, то каже драган кроз јасне жице и кроз суво дрво тамбурово.</p> <p>Ех!{S} Шта би казала |
не верује!{S} За једнога од ове двојице и то баш, Бога ми, биће за поп Ћиру приповедају, да је |
Ћира је купио још и рајспулфера за лице и ону справу за бреновање косе, и неке комедије за прав |
госта и запамтила му све и стас и лице и косу и очи и одело и својим рођеним ушима чула кад су |
ца туцао кудељно семе и ’ранио штиглице и канаринке цвркућући им.{S} Шаца је био сав блажен кад |
! — понови гђа Перса и скочи са столице и пљесну се рукама. — Доста ми је, доста!{S} Немој ми к |
се отима похотљиве госпоје Пентефринице и како бега, шмокљан један, кроз прозор, а оставља јој |
n" /> <p>И мало после дижу се комшинице и одлазе праћене фењером.{S} Остаје соба с укућанима са |
и кад навалише на њу још јаче другарице и рекоше: „Мораш, мораш, Јуло!{S} Да ви’ш да смо ми мла |
дну књигу пуну исписану.{S} Лепе корице и пише на њима <hi><foreign xml:lang="fr">Poesie</forei |
па-Ћири од заклатог свинчета и кожурице и масти и кобасице и крвавице, па понекад и неку шваргл |
свинчета и кожурице и масти и кобасице и крвавице, па понекад и неку шварглу ма и најмању; так |
ијских врата викала и дозивала домаћице и женску чељад, да им каже шта је чула.{S} На прва три |
на пара и мирис од њега устима домаћице и она осећа и на целом лицу показује неописану сладост |
оје се похватале неке трговачке калфице и неке фрајле у шеширима.{S} Зову их ови из великог кол |
е и Шаца распомами па удари у поскочице и подврискује:{S} Ијују!{S} Целим путем плаче и проклињ |
еко зиме, и дочекаће своје старе знанце и роде и ласте.</p> <p>Све је село заједно са сељацима |
акопчавање рукавица, и неке силне конце и вунице од неких десет разних нумери, које све није мо |
едном дрвету у њиховој башти једно срце и два писмена у њему, писмо Ю И А.</p> <p>— Ао, фрајла- |
..{S} Њему дође тако понекад па му срце и душа да секире човека.</p> <p>— Е, ја ти реко’ — вели |
ал’ оно седи његова слатка кћи па плаче и пише неком писмо.{S} Па није да пише к’о што се пише, |
рискује:{S} Ијују!{S} Целим путем плаче и проклиње час кад се тако дебела родила на свет. — Мел |
гледа страшљиво око себе, па се примаче и завири у комшиску башту.{S} Види лепо оно буре насред |
на путу! — јада се бојтар па се примаче и испи још оно мало што је остало у фићоку Пере Тоцилов |
а наша приповетка, чим се спустило вече и вечерали, диг’о се поп-Спира и прегрнуо попадијину зи |
— Јао крста, не знам да су моја! — рече и наслони се на мотику да се одмори мало. — Што не бекн |
ар је мени до песме и до певања! — рече и убриса нос шпицем од мараме којом јој беше повезана г |
<p>— А, нека, шта је ту је сад! — рече и погледа задовољно на нове ботуше сравњујући их са они |
седам кућа да обиђем.{S} Адије! — рече и пољубише се и растадоше.</p> <p>Гђа Габриела удари у |
епша него све, све друге женске! — рече и и помилова га крадом по образу. — Сви ви мушки замера |
и обрста, знам да ви то волете! — рече и спусти му још два грумена шећера и седе до њега.</p> |
Видите само како се све румени! — рече и метну пред госта.</p> <p>Поп Спира није марио за поко |
ци вид’ли!{S} Проклети мушкарци! — рече и оде као ветар у кућу г. Геце касира, где је раширеним |
S} Лако је њој сад да се прдачи! — рече и уздахну гђа Перса. — Ах, Ћиро, Ћиро!</p> <milestone u |
!?{S} Ух, ух, ух!{S} Идем, идем! — рече и пође па застаде. — А шта је било даље?{S} От’ш’о си д |
ином. — Ју, како је брезобразан! — рече и полете из баште, која јој се сва окреташе.{S} Силно п |
да. — Но, још би нам то требало! — рече и остави сву уплакану несретну Јулу којој те мамине реч |
’ одма’ да с’ га пољубио у руку! — рече и намршти се да би га заплашила.</p> <p>— Нећу, — смеје |
’ и јесам био ирош, ао, дука му! — рече и лупи о сто. — Нисам се, што кажу, бој’о ни једног бач |
у, а она здраво воле добру децу! — рече и скиде једва Раду с кола.</p> <p>— Благо њему! — рече |
ви ми одма’ госпоју и госпојицу! — рече и тресну ногом љутито.</p> <p>Оне дођоше а поп Спира их |
Дакле... љубим руку, милостива, — рече и пољуби гђу Персу. — Клањам се, госпођице Меланија, — |
гарица Јула.</p> <p>— Ах, каква, — рече и ману сетно руком а гледа у њу.</p> <p>— Немојте, немо |
— Клањам се, госпођице Меланија, — рече и рукова се, па куражан као сваки богословац у том расп |
ретања, оставите што и за сутра, — рече и прекиде разговор девојкама, а ове баш шапутале о Шаци |
ђ.{S} Службеница!{S} Службеница, — рече и похита да иде.</p> <p>— Та сед’те још мало, — заустав |
} Је л’ остало још штогођ, Боже, — рече и стаде разгледати по соби. — Та откуд толика запаљена |
ад морам!{S} Имам још неке куће, — рече и оде као ветар на авлијска врата и прође нека три чети |
{S} Збиља, кад споменусте ручак, — рече и окрете се попу, — а јеси ли ти, Спиро, позвао за сутр |
сте така чисменка, госпоја-Сидо, — рече и потрча за њом гђа Перса, — а ви онда ето бар дођите с |
господин Перо, овако вас молимо, — рече и склопи руке, — и ја и Јула.</p> <p>— Па, ето... ви ст |
</p> <p>— Можемо, господин-попо, — рече и скочи Пера и викну бирташицу која уђе.</p> <p>— Је л’ |
о пута од њега, ево овако, Ћиро, — рече и седе на једну фотељу, — па би’ запалила лулу и наређи |
но...{S} Ако ова риба на асталу, — рече и показа на варку од сома, — што проговори, то ће се и |
познали!{S} Из једног сокака... — рече и засја јој суза у оку. — Па за што да се срдимо...</p> |
добри су... само онај навећи... — рече и пружи му на захтев оно најмање.</p> <p>Путник га узе |
у јутру послати...{S} Ево вам... — рече и предаде их хитајући Пели. — Ју, несретна Габриела, та |
S} Да отворим капију, ’оћете л’? — рече и учини весело покрет капији.</p> <p>— Та ај’те бар на |
нув се кочијашу, — можемо л већ? — рече и ижљуби децу; Раду и Сиду и Макру у образ, а Иву, који |
било? — рече гђа натарошевица и одсече и себи кришку диње. — И ја огладнила чисто од љубопитст |
е по два сата не окрене, него само виче и шиба коње а све лети блато на оног за њим у сицу, па |
једеш! — вели му домаћин, па се примиче и једу заједно, нуди један другог бољим залогајима и за |
у висину.{S} То се прљи заклано свинче и греју задовољни укућани око ватре.{S} Букти слама пос |
е, како се не би дале молити“, — отпоче и она својим лепим, јасним као сребро, девојачким гласо |
рај и забадајући штрикнодлу кроз клупче и чарапу.{S} А то још јасније признају кад хоће да уден |
нија пође тамо, али је гђа Перса повуче и гурну брзо на другу столицу баш до г. Пере, тако да ј |
ог боктера Ниће који се у даљини гегаше и гласно зевање.</p> <p>Тиме се заврши овај доиста бура |
е зубе“, уздржа се.</p> <p>Сви поседаше и почеше јаузновати.{S} Настаде једна повећа пауза.{S} |
ло га попијено вино и поразбијане флаше и главе на седамдесет и пет сребра њега само.{S} Кога т |
ник је гледаше милујући дете, и мишљаше и чуђаше се самом себи, где су му пре осам година биле |
еца на Тиси или у риту на глисту караше и другу рибу, и носи за шеширом велико перо од чапље, а |
игла беше малога бегунца који се дераше и ваљаше по прашини и бацакаше ногама, па се не да мате |
Пела шегрту, — знаш да не трпи капуташе и обувене људе.{S} Одма’ мисли да је неки вандрокаш.</p |
та га Аркадија.</p> <p>Поп Спира ћуташе и једнако стајаше на прозору и гледаше расејано на тегл |
S} Сидо, ајде брже дај друге чисте чаше и друго, хладније вино.</p> <p>А за тим се окрете поп-Ћ |
пет се мењају тањири, доносе чисте чаше и хладно, скоро наточено, вино, и то тако траје све до |
сава.</p> <p>Донеше и вино и чисте чаше и стадоше сипати.{S} Гђа Сида је била љута као змија ви |
влију.{S} У <pb n="305" /> том истрчаше и Глиша и Рокса и почеше скидати с кола.</p> <p>— Е, е, |
ратила и донела мачка кога одмах однеше и затворише у „шпајз“, одмах је салетеше с питањима и м |
о видим к’о да малаксава.</p> <p>Донеше и вино и чисте чаше и стадоше сипати.{S} Гђа Сида је би |
заплетао језиком.</p> <p>У том му унеше и сува језика и сланине добар комад.</p> <p>— Ето ти, Н |
жи да мисли; набије понова лулу, укреше и запали је.{S} И опет пуши, пљуцка и мисли, а од силни |
А задовољни су и они, воле се све више и више, и још чисто не могу да верују да су се узели и |
ни мало побољшали, него су се све више и више заплетали.{S} Пера је редовно сваки дан долазио |
а и мрзост између њих расле су све више и падале сваком све више у очи.{S} Ако је, на пример, к |
Персиних, па је гледала да свега и више и боље буде код ње, и кола и коња, и пешкира и гајдаша, |
> <p>— Па кад добро тера а шта ћеш више и боље!?</p> <p>— Бачван је, па воле мало више да диван |
ше, на оно прво, али, Бога ми, још више и на ово друго.{S} Зар не?</p> <p>— Та, оно, до душе, т |
то бо’ме, треба <hi>и он</hi> још више и још пре да каже.{S} Видиш ти, молим те, само њега! ’х |
n="54" /> <p>И Јула се збунила још више и спусти на земљу оно гушче.{S} Обоје стоје тако и с не |
видеше оно троје ово у колима, изјавише и они сложно и једногласно жељу да и њих метну у кола.< |
ришту.{S} Прођоше крај гробља, оставише и велики бунар на крај села, и велики крст, и уђоше у в |
И кад једно говори оно друго и не дише и не трепће од силне пажње и милоште.</p> <p>Разишли су |
ва се ознојила.{S} Али сватови навалише и она мораде да продужи:</p> <l>„О врат’ се, нево, врат |
краја хвалама са свију страна; хвалише и песму и песника и певачицу.</p> <p>Стари сват је сада |
пастору.{S} Али као да се предомислише и платише без и једне дуже напомене.{S} То и охрабри га |
не може да добије у амту место, па пише и мами новце и залуђује младеж.</p> <p>— Та... оно, мил |
ли два сексера и то што попије док пише и напише писмо.{S} Коме треба тај се само потруди и нађ |
ретну Јулу којој те мамине речи угасише и последњи зрачак надежде.</p> <milestone unit="subSect |
зговарали се најпре живље, па све лакше и лакше, па кад се уморио и приповедало и слушаоци, и с |
, као што и приличи јурату.{S} Изведоше и младу и доведоше је до кола у која беху најлепши и на |
па добро, ал’ извесно...</p> <p>Изађоше и Меланија и Пера, а из кујне се мало после чу једно „ј |
, шта ће све за њих да купи.{S} Прођоше и чарду и оставише је за собом и не свратише у њу.{S} А |
рст, и уђоше у велики сокак.{S} Прођоше и њега и, стадоше пред парохову кућу још за вида.</p> < |
о треће опет паорско.{S} У њега увукоше и неке Швабе из другог краја села, а међу њима и Сепла |
утито гђа Перса. — Е, баш од ове хуцоше и торокуше швапске не можеш ама баш ништа сакрити!{S} С |
{S} Но, то је, к’о што видим, све лепше и лепше.</p> <p>— Да шта ти мислиш!?{S} Целог боговетно |
ас а диже обрве и везе и кити све лепше и лепше на задовољство и дивљење <pb n="314" /> домаћин |
у описивати, јер признајем, да је лепше и лакше бити позван на ручак него га описивати.{S} Напо |
света Недеља, то једно ваљада најлепше и најкорисније дело благога Створитеља.{S} Он је сам за |
тогод, тек да се нађе у послу.{S} Сврше и тај посао, а изгледало је да се поп Ћира већ предомис |
о од њих, чим опази, да се кола обрнуше и упутише попиној капији, улете к’о без душе у авлију, |
адити лепезом тако да ветрићи додирнуше и Перину косу. — Дакле, молим... одговор?{S} Како то ми |
довољнији био, кад је добио шал, ботуше и стиву лулу; а најзадовољнији је био, кад је чуо из ус |
а ради.</p> <p>— Само да ви’ш комендиjе и белаја, — наставља бојтар, плашљиво наливајући себи о |
жа, то је много лепше него кад су и муж и жена високи, а сачувај Боже кад је муж мали, а жена с |
пуницом, оном Савком, па су сад к’о муж и жена.{S} Ушао Нића у газдашаг па га сви у кући поштуј |
га пастира пароха Спиру, а видљив доказ и знак тога његова задовољства и благонаклоности беше о |
> <p>— Ударио га „штоглом“ у леви образ и све му зубе поизбијао и просуо по порти.</p> <p>— Как |
ли као да се предомислише и платише без и једне дуже напомене.{S} То и охрабри газда-Перу Тоцил |
ње излазиће се у кујну а из ове у шпајз и у чељадску собу (и онда се неће моћи сваки ђаво довла |
ша него све, све друге женске! — рече и и помилова га крадом по образу. — Сви ви мушки замерате |
али му одмах окрену другу страну, да би и Шаца снивао њу као она њега.</p> <p>За то је у јутру |
ло.{S} Штета, што ниси био ту, можда би и теби давали „нахтмузику“, — вели заједљиво гђа Перса. |
оп Ћира, оставши сам у соби, — рекла би и ти са мном заједно:{S} Фала Богу кад је и овако; кад |
— „Та да <pb n="372" /> бо’ме, а шта би и радили два берберина у једном селу! вели Сока гркиња. |
уклонио испред опасности испред које би и читав ескадрон побегао; и бегао је бестрага, ратосиља |
је први момак у Талијанској!{S} А ди би и био друкчији немешки син!“ — А онај задовољан доноси |
фрау-Габриела кола да плати, а знали би и ви...</p> <p>— Та шта говориш!...</p> <p>— Па... овај |
амо <hi>ја</hi> точим и пијем! ’Тели би и да продате и да вам остане!!</p> <p>— Ћути, ћути, зна |
/p> <p>— К’о гром, к’о гром; оборило би и самог Голијата!</p> <p>— Доказ је поп Ћира!{S} Ал’ је |
де па да се попаори међ нама!“ А зар би и ми седили овде да не морамо.</p> <pb n="56" /> <p>— О |
е служи, на десној су му сви зуби слаби и шупљи.</p> <p>— Та шта говорите!! — пита запрепашћено |
разговорнији је поп-Ћира; долива и себи и осталима.{S} Хвали све своје по кући.</p> <p>— Каква |
ољно поп-Ћира и наточи задовољно и себи и домаћину. — Дакле:{S} Спаси Бог!</p> <p>— На Спасениј |
p> <p>— Он је за цело! — мишљаше у себи и хитно дотериваше косу и одело на себи.</p> <p>Затим ч |
/p> <p>— Еј, наопако ти звонило, и теби и нама с тобом!</p> <p>— А Екселенција са наљутила посл |
се само у кујну, скупи се и упреподоби и зажмури као да је равнодушан према свему, а међу тим |
стиву лулу око камиша и шета се по соби и застајкује сваки час; размишљава, гледа у штукатор ил |
е.</p> <p>Путник га узе у кола и пољуби и метну га на колено.{S} Кад видеше оно троје ово у кол |
да је уштине за образ или чак и пољуби и пошто се она није никад отимала, па јој је доста чест |
гајде како танко свирају, а она је дави и виче јој једнако: „Ти си ме, вели, у ове нечисте силе |
нда дочеп’о цигљу па га ударио по глави и све му зубе избије...{S} Ено, конзилијум од Бечкеречк |
воје речи и твој тестамент зуји у глави и у ушима.</p> <p>А пред четвртом кућом приповедају о н |
ица тако слатко, као што то само здрави и дебели попови могу.</p> <p>— Е, чесњејши, — ословљава |
миша или пацова, у стању је да заборави и на јело и на пиће и да га сахатима вреба (а у осталом |
вљивао, да је готов ради ње да заборави и отера и своју венчану жену и њу да узме — дохвати лев |
де да је претерао, па похита да поправи и додаде. — То јест, они тамо су прави шегрти према вам |
но живе, венчају.</p> <p>Сто се постави и јело се донесе.</p> <p>Изађе и поп Спира с домаћином |
нареди да се крећу.{S} Запуцаше бичеви и кола полетеше једна за другим и једна поред других.{S |
пољу што се извија у јесен тако се изви и отеже са весела срца Радина сетна песма: „Душо Јуло, |
ле <pb n="116" /> ручка увек мирољубиви и добре воље, за то су и после ове сцене продужили — к’ |
енуо и кварио друштво, да није обазриви и етикетни принципал први устао да иде, и приметио весе |
ридесет година беспрекорне службе цркви и олтару; тридесет година трудног апостолског рада у вр |
учитељу, — па за што да не служе цркви и олтару!{S} А бар да не знам, да деца волу звонару; не |
онари и која служећи у неком виду цркви и олтару олакшава службу и Аркадији и која је стрчала, |
празна.{S} У порти још осташе само нови и стари учитељ очекујући поп-Спиру, који се задржао мал |
пећак, боду и туцају главама к’о овнови и челиче своје темена на тај начин, да временом постану |
, к’о касирка, какви су поповски џепови и шта све може у њи’ да стане!</p> <p>— О, о, Боже!... |
селу остали попови с попадијама; попови и којекако а попадије никако међу собом.</p> </div> <pb |
изменило, и село и парохијани, и попови и попадије, и зетови и ћери им.</p> <p>Поповима помажу |
рохијани, и попови и попадије, и зетови и ћери им.</p> <p>Поповима помажу капелани а попадијама |
жавао пут у цркву.</p> <p>А већ је први и други пут звонило у цркву на службу.{S} Чуло се да је |
...{S} Ал’ ваљ’да за то што сте ви први и погодили? — вели поп Спира.</p> <p>— Е, то је баш тај |
, фала Богу, доста и поздрављамо га сви и баба и нана и брата и Ката из комшилука, која је сад |
пи опет најугледније место.{S} Седе сви и једу.{S} Нико ништа не говори, него ћуте и једу и пиј |
лупа из кујне.</p> <p>Онда се тргну сви и ослушкују окренути кујни, а баба вели:</p> <p>— Иди в |
о свршени клирици, били су обојица суви и мршави као богословско благодејање, а сад су обојица |
ак.{S} Упреподобио се, па се к’о бајаги и он чуди па се умеш’о и он па и он гледа поиздаље и ве |
има.{S} Задовољан је па обећава и Шарги и Пирошу нове чизме од ових зарађених двадесет сребра.< |
даље спокојно и натенани умива и глади и дотерује тоалету.</p> <p>Но ми смо се мало повише уда |
до сватова, онда није добро само млади и младожењи, не добију само они свако своје, него и дру |
т на струк и прслук са два реда дугмади и закопчавао га до горе, а око врата обавијао два до тр |
деше да се ето сам сетио да их изненади и госпођа-Сиду и Јулу, па се чак и Шаце сетио, купио му |
заповедио да се тога дана ништа не ради и побожни свет поп-Ћириног и поп-Спириног села ни једну |
све се то дало на посао, ревносно ради и пажљиво слуша бабије приповетке.{S} А бака прича о ст |
ку шварглу ма и најмању; тако исто ради и поп-Ћира и шаље поп-Спири.{S} А примеру супруга своји |
сама па пише; по три дана може да седи и да кити писмо, толико је свака писмена!{S} А док није |
дупредила поток суза.{S} Гђа Перса седи и подштрикава попине чарапе, и она слуша, само што она |
/p> <p>— Па, мора да каже сирома’; види и сам да је запао међ паоре! — вели гђа Перса.</p> <p>— |
оно буре насред баште на сунцу, а види и то, како се неко сагнуо иза бурета па се миче али ник |
Тако мора сваки помислити, кад га види и покисла и ипак поносита.</p> <p>Укућани се повукли у |
и и своју науку, <pb n="184" /> па види и разликује, шта је <hi>поморанџа</hi>, а шта <hi>цвекл |
е, да сам ја пријатељица и госпоја-Сиди и госпоја-Перси; не знам већ, гнедиге, коју већма и виш |
читавом бандом блех-инштрумената, гајди и други инштрумената и дигне сокак на главу; срела га.. |
л у Бечкерек, „да се дете мало разоноди и да избије себи из главе те црне мисли“, како је обичн |
да баба опере ноге, и док пере он грди и издаје наредбе за сутра.{S} За тим још чујеш како се |
војачки смех гаси изненада свећу и буди и љути бабу.</p> <p>— Ајде доста већ једаред!{S} Докле |
Да смо какви <pb n="318" /> рђави људи и душмани, могли смо му комотно извадити још два <hi>зд |
ако отишли на разговор, да се, к’о људи и њихови стари, обавесте.{S} Реч по реч, приповедао је |
сокаком.{S} Изумире полако и бахат људи и топот коња и тандрк кола и торокање жена.{S} Једна по |
сати!“</p> <p>И опет излази Ержа и нуди и господина Перу на вечеру, а он ил’ прими понуду ил’ с |
се напуни опет као што је и био и нуди и мами на уживања и дању и ноћу.{S} Дању газе по води к |
исмо.{S} Коме треба тај се само потруди и нађе га, дозове га кући, па хартију и бокал вина пред |
упе од чвора на капији, крсти се и чуди и вели: „О, часни те, девојко!“</p> <p>Гђа Сида није мо |
о, кажи, штруфле и штикле.{S} Тако кажи и замоли је нека ти уфате и даду њиховог мачка, он је в |
фика!{S} Узми ове рукавице па их овлажи и развуци, очисти их од плесни, и искомадај их овако к’ |
а једна василијска, па поручује по Ержи и каже: „Поздрави ти, каже твоју милостиву тејшасоњку, |
ју и Темишвару</hi> </p> <p>Опет подужи и досадан пут.{S} Киша престала.{S} Пера Тоцилов је пот |
} Сви гости сад навалише да она продужи и заврши ту песму коју <pb n="395" /> је Јула отпочела, |
нда кад је у кујни помагала Јули и Жужи и љуштила кромпире с њима заједно.</p> <p>— О Боже, бож |
у, који ће господин-попа сутра да служи и наређују да се татине чизме добро намажу машћу и истр |
оле завезан <pb n="255" /> и лепо служи и као торба. — Нећу ништа ни говорити; само ћу дувати у |
увек јој кажем, да се само са њом дружи и на њу угледа.</p> <p>Ето, тако се разговарају две поп |
.</p> <p>— ...{S}А да парох пароха тужи и тужака епископу, — наставља домаћин, — и да то још па |
лика дана и <pb n="334" /> да не долази и не пролази улицом, бар док се поп-Спира не врати с пу |
рећа, те је ова напоменула да се полази и попови се дигли већ.{S} И тако је за тај пар одложена |
о и други свет.{S} Па кад добро пролази и кад се лепо проводи Глиша Сермијаш, кога обично нико |
било никакво ни чудо да полете пеглајзи и шпорерти!...{S} Ал’ људи, па још попови!{S} Ах, — реч |
ради) нека старинска песма „Тавни лузи и брегови, кажите мени бједној“ а после те песме и једн |
једу и пију погружено, како правој тузи и жалости и приличи.{S} Пију за покој душе.</p> <p>— Хе |
кви и олтару олакшава службу и Аркадији и која је стрчала, да је све тутњило, кад им дође и реч |
жим је по свим собама и по целој авлији и шиљем у комшилук код госпоја-Сиде, а она каже: „Није |
се, вечито гладне, устумарале по авлији и једнако брбљају и брљају кљуном по житком јесењем бла |
се сад деца отимају, вуку их по авлији и дувају у њих).{S} После подне се слегао <pb n="386" / |
како чупави зељов вуче ланац по авлији и лане по некад <pb n="165" /> обичаја ради, док и тога |
, и тамо по собама и у кујни и у авлији и у селу.{S} Тек пред зору умуче песма и свирка и прест |
ељи“.{S} Исповедио је већ и он Меланији и ова њену најпре симпатије и напослетку и саму љубав; |
рпољио на седишту.{S} Постаде интимнији и пребаци десну ногу у кола преко седишта.</p> <p>— А о |
ћајних средстава.{S} Још су најкрупнији и најзнатнији догађаји били они који се дешавају Недељо |
С нестрпљењем су га очекивали и старији и млађи.{S} Многи очеви а нарочито маме већ су правиле |
акав пут у ово доба и шаљу само старији и јачи, а малишани у то доба остају код кућа, па се џав |
чка настаде опет играње.</p> <p>Старији и не устадоше од стола а омладина се ухвати у коло.{S} |
аки Иђошанин фрај на скели и на ћуприји и свуд, и не мора имати пасош кад купује барут за чворк |
ли, а не знаш који је од кога стаситији и лепши, и тиме је доиста показала да је добра машамода |
м се дигне, плати и поклони се кафеџији и овај њему и изиђе из кафане трезан к’о што је и ушао. |
а броји новац, а брк му се смеши; броји и прича о детету, како је красан, напредан Хришћанин.{S |
зи, а она на полуотворених вратих стоји и гледа за њим, све док не савије у други сокак; а кад |
даред погледа на врата, а она још стоји и гледа за њим, маше му марамом и улази, а он њој мане |
i>Гага</hi> стари гавран онолики колики и јесте, па и он тужан јако опустио крила па само ћути, |
ом — која је оставила парадајз на Ефики и наредила јој где да је потражи ако се случајно што до |
се на врат на нос, гђи Гециници касирки и гђи апотекарици, да види, да ли су ове чуле што од св |
ти! <hi>Коњски зуб</hi>, са свим коњски и то још колики!{S} Таква велика зубекања, какву ја, Пе |
оја седам осам звезда па захрка јуначки и тај „последњи Мохиканер“ из данашњих сватова.</p> <mi |
им баби!{S} Ако је Ирош, баш се ирошки и владао!{S} А, обешењаци једни!..{S} Но, ништа, ништа; |
S} А млађа је женскадија пита: је су ли и њу спевали у шору са царевим сином, па се смеју, а ба |
ди Г. Епископа и ради своје пастве, али и то не иде онако срдачно као некад, него онако званичн |
ко се буде једнако у њој бавила.{S} Али и јесте била башта уређена; све окопано, оплевљено, уве |
га, да је Меланија много и срећнија али и умешнија. „А <pb n="104" /> да боме, ето така ће неср |
био пород, породица једног красног али и врло похотљивог патка.{S} Та га је мана тако компроми |
дани несносне дневне жеге и врућине али и пријатне вечерње и ноћне хладовине.{S} Дан је за дано |
и Тоцилову.{S} И док су они тамо певали и кикотали чешљајући перје, дотле је Нића исприповедао |
пева!{S} С нестрпљењем су га очекивали и старији и млађи.{S} Многи очеви а нарочито маме већ с |
одитељи су обично после заблагодаривали и извињавали се Бог зна како због деце им која имају, х |
ина човечанства — у овом месту неговали и писмену књижевност.{S} Данас мало која да мора да тра |
заборавимо.{S} Та чак смо се и руковали и пољубили пред њим —</p> <p>— <hi>Пољубили!</hi>...{S} |
што су знали, то су одмах издекламовали и у правом, занимљивом говору, и не могу участвовати.{S |
на учитеља.{S} Па кад су сви поштовали и волели старога учитеља Трифуна који је носио до члана |
девојке у око, па га слушали и гледали и уживали у појању и персони његовој.{S} Као и на вечер |
не би село, ни криво ни дужно, потрзали и излагали га подсмеху, пошто оно није ни најмање криво |
ога састанка врло су се често састајали и разговарали.{S} Колико је само пута пречула Јула кад |
чила, е баш добро!</p> <p>— А ми чекали и чекали, — вели поп-Спира, — нећете ли се <hi>ви</hi> |
о ушију.{S} А најчешће се ипак скупљали и играли на рогљу код Неце бирташа, где је под јаловим |
еном, па она дугачка ко торањ а он мали и снизак к’о патак.{S} Па још кад се узму испод руке из |
они до дубоке старости, до душе, имали и <hi>здраве</hi> и <hi>јаке</hi> зубе — али тек, тек, |
а</hi> </p> <p>Пре него што су то знали и сами попови знало је село да су се помирили.{S} Фрау |
онако приватно, и као кришом, измењали и прстење.{S} И сад, као будући зет те куће, наравно да |
Па како би их једно до другога укопали и сви ожалили и цвећем им гробове засадили, а њих спева |
и’ш комендије.{S} Код њега смо вечерали и преноћили; а нико други, него он, укр’о ми је, док са |
е поп Спира. — Ми смо се дуго одупирали и кварили ал’ девојка га хоће; њега па њега...{S} Што р |
Него баш кад сте се толико каприцирали и држите да ја боље правим од вас, онда с драге воље, к |
је су заједно у башти под орахом читали и заједно уздисали ако би што жалостиво било; на оним т |
ни за шта!</p> <p>За вечером су ћутали и јели.{S} Поп Спира је био уморан, гђа Сида љута а Јул |
емецком“.</p> <p>Док се гости намештали и пауза трајала, уђе Ержа са послужавником на коме беху |
ош су се неко време разговарали, куцали и искапљивали чаше, хвалили један другога глас и пјениј |
ли у уво а девојке у око, па га слушали и гледали и уживали у појању и персони његовој.{S} Као |
мердевине (које су њега ради ту у тегли и намештене) те да тако покаже и наговести пролепшање в |
си, ти си... формални штрањгов! — вели и тапка га задовољно по рамену.</p> <p>— Хе, хе! — смеј |
ма ни форме да ће се пролепшати! — вели и седа међу остале.</p> <p>Још неко време седе и чешљај |
>— Сутра, рано зором, ћемо даље. — вели и поп-Спира силазећи и прилазећи домаћину.</p> <p>— О о |
и’те молим вас... само један јед!“ вели и одлази даље. — А сутра дан, тако око фруштука, метне |
зато, што је то већа књига па к’о вели и посљедице морају страшније бити!</p> <p>— Е, видиш ти |
су живеле попадије, тако су лепо живели и попови међу собом.{S} Мало које вече да не прође, а д |
.{S} Ето тако смо време, Ћиро, доживели и дочекали.{S} К’о да смо последњи у селу!</p> <pb n="1 |
чисто не могу да верују да су се узели и да ће увек заједно бити.</p> <p>После два месеца отиш |
одонда је сваки Иђошанин фрај на скели и на ћуприји и свуд, и не мора имати пасош кад купује б |
вале паорске девојке: како су се волели и како једно без другог није могло да живи на овом свет |
у па се прекрсте и очитају „Оченаш“ или и само „Вјерују“; ово последње, наравно, никад цело, пр |
зме.</p> <p>Исто су тако задовољни били и они у поп-Спириној кући.{S} Поп Спира је одмах легао, |
— рече умивајући се. — Како сте живили и проводили се?</p> <p>— Како!?...{S} Наопако!{S} К’о к |
па су погодили.{S} Обојица сте погодили и поштено ми, што кажу, и капару дали, које ја вама, к’ |
/hi> до сад што сте ме, то јест, родили и одранили к’о сина!{S} Имам ја, фала Богу, две здраве |
поп Спире!“ — сви су се просто зачудили и питали:{S} Откуд сад он да говори, кад он то баш није |
разговарали с гостом, и док су тражили и хватали мачка, она је имала времена да лепо посматра |
једно до другога укопали и сви ожалили и цвећем им гробове засадили, а њих спевале паорске дев |
влијских врата кита; придружи се гомили и гомила расте све већа и већа што ближе цркви.{S} Људи |
ви пазите на кућу!{S} Ви се задиванили и узанђарали тунакара унутра, а ја да сам неки к’о што |
ких школа, па су се још онда договорили и задали један другом веру, да један другоме буде девер |
ту била, отер’о.{S} Па сад га салетили и поручили му из славне вармеђе: ил’ нек је узме, ил’ ђ |
нови учитељ дош’о, одмах су га салетили и једни и други.{S} Један га дочеп’о за рукав па га вуч |
ији.{S} Заплакао се кад су му саопштили и ако је ишчекивао.{S} И сад и ако је факација он се св |
наца.{S} А, кажу, да су му већ поручили и од господина <pb n="220" /> Владике, да се не брине; |
јало испред дућана; унео и крупице соли и кењечу, и луле и камише, и бичаља и дренове буџе, и о |
ома, и њему и њој. „Нема сумње, — мисли и једно и друго, — то се мене тиче!“ Њему мило што зна, |
рестаде разговор и насташе слатке мисли и будна сањања под јорганом.</p> <p>— Ух, та што којом |
ио сокацима, пун пунцат најлепших мисли и вечерашњих лепих слика и слатких успомена.{S} Иде так |
срећо, једну! — шану брзо гђа Сида Јули и гурну је кришом појаче.</p> <p>— Ако желите <title>Ра |
чак и онда кад је у кујни помагала Јули и Жужи и љуштила кромпире с њима заједно.</p> <p>— О Бо |
’о по патосу, па том приликом споменули и о Глиши, који је био дванаест година у солдатима дале |
а.{S} И кад су се у Петак зором кренули и поседали у кола, седела су оба попа на стражњем седиш |
ан солферин на дар!{S} А кад смо изашли и пошли кући, а он највеселији од свију нас, па мене ша |
subSection" /> <p>Сутра дан су се нашли и разговарали подуже поп Ћира и поп Спира.{S} Поздравил |
мо да видимо.{S} А девојку смо му нашли и добра кућа, а за мираз се неће постидити девојачка ва |
поповским шлајпицима, не што нису нашли и што није било банака, било их је доста, — него што се |
у на вашар, па су и бојтари онда прошли и видели света к’о мало ко.</p> <p>— О бирташу, — лупа |
нтнијим разговором постају и сами живљи и интересантнији. (А таква је била и гђица Јула.) Г. Пе |
са собом (у злу не треб’о!) Ал’ која ми и асна од њега, кад ће ми се, знам, завезати уста к’о з |
, да смо сви, фала Богу, здрави које ми и њега поздрављамо и молимо се Богу, да се и он нама зд |
о боље ви седајте, да мање киснемо и ми и коњи!</p> <p>— Та како не би било кола у толиком селу |
уја, показујући му нову лулу, — а ви ми и не честитате!{S} Морам сам да вам се похвалим.{S} Гле |
</p> <p>— Не—ћу!</p> <p>— Но, леп си ми и ти Бечлија!...{S} Ти си салашар!{S} Одма’ да си пољуб |
— Морам, слатка, да се смејем и ако ми и није до тога!{S} Шта ми паде <pb n="212" /> на памет. |
радио, тако сам лепо и прош’о; тако ми и треба!{S} Једва за дуван и сланину!</p> <p>А затим ст |
дође, кад га тако дочекујем.{S} Тако ми и треба, кад сам била луда!{S} Ал’ канда ће заборавити! |
е хтели певати —</p> <p>— Певали смо ми и ову, — дира је поп Спира па запева:</p> <quote> <l>„О |
орити; само ћу дувати у рог, а за то ми и не треба ни Неце Муцкалова језик!{S} А ово парче слан |
или само обувена човека, а он се помами и све за штикле хвата зубима.</p> <p>— Прошћавајте, — в |
исну руку да га, к’о вели, мало упитоми и охрабри.</p> <p>— Па... онај, баш и можемо!{S} Ајд, С |
а фрау-Габриела.</p> <p>Давно очекивани и жељени дан дошао је.{S} Дан венчања младенаца, првобр |
ц Николај му одговори: „Хе, синко, мани и ти рукама, а већ <hi>моја</hi> ти помоћ, неће оскудје |
а, па иди, па накруни свињама и на’рани и’!</p> <p>— ’хоћу! ’хоћу, таки!{S} Само ме немојте, сн |
етар Петровић свршени клирик и изабрани и потврђени учитељ за ово место! —- рече путник и покло |
дош’о, Нићо, — дочекују радосно укућани и скидају му и кабаницу и дороц.</p> <p>— Ала да пасје |
оповима је, истина, повраћен неки јадни и жалосни <foreign xml:lang="la">status quo ante</forei |
тељ дош’о, одмах су га салетили и једни и други.{S} Један га дочеп’о за рукав па га вуче на руч |
угу к’о нека комесија.{S} А они и једни и други удри фали сваки своју,... а он се само окреће ч |
чине?{S} Шта га ће ту шталога пробивени и коња покрађени бити, кад и поред месесечине, па једва |
, <pb n="406" /> махну њиме младој жени и поздрави је.{S} А она се осмехну и отпоздрави га приј |
и шеширићи, (у деце већих газда свилени и чупави) из којих још нису пили воде на Тиси, ни јели |
надала, добро сам се још и удала“; мени и није било баш тако тешко.{S} Ћутим, па у себи велим:{ |
а руку.{S} Кад брж’ то, кажи ти то мени и протолмачи?!{S} А фурт се нешто смеју а особито она.{ |
је гледам, па ми се све приврће у мени и кува к’о у шпорерту. (Спиро, треб’о си видити, а ја т |
заливају их из бокала који се и празни и пуни, и разговарају се о хитном путовању попова.{S} А |
ђа, напоменувши да је Шаца и њен једини и неоспорни генерални наследник било тестамента не било |
.</p> <p>— Па добро, а он нек да стрини и пола године!...{S} Далеко је, ал’ шта му знамо... нег |
нине, који је висила на завидној висини и око које су поваздан обилазиле, гледале, шклоцале зуб |
Разговарали су се о овогодишњој летини и јели прженице намазане машћу и белим луком, тек да се |
а ми да неке податке о црквеној општини и црквеном имању.{S} Па, Бога ми, вама се може честитат |
тору у крило, а овај је, к’о један фини и изображен човек, задржао, да и она не испадне из кола |
азбина иде њима у походе, али се Шацини и Перини не састају, не виђају као ни пунице им.{S} Не |
де ће још бити!{S} Јер судећи по јачини и солидности израде, још ће за многом удавачом <pb n="3 |
едим у кревету па све плачем у помрчини и кунем те проклете списатеље и њихове књиге Гром их сп |
онај старији „Бечлија“ ваља по прашини и дере: „’хоћу код попе!“ и видети лепо милу своју позн |
унца који се дераше и ваљаше по прашини и бацакаше ногама, па се не да матери да га дигне, а он |
сва уплакана и неутешна седела у кујни и пробадала виљушком паприке спремајући их за зиму.</p> |
је он више дувао у гајде онима у кујни и у авлији, него онима у сали.{S} Млада је била лепа, б |
било пијано, и тамо по собама и у кујни и у авлији и у селу.{S} Тек пред зору умуче песма и сви |
једној кући, где су с њим сви задовољни и хвале га као једног вредног члана, који не једе бадав |
уће у другу к’о нека комесија.{S} А они и једни и други удри фали сваки своју,... а он се само |
оваздан у порти, помаже Аркадији, звони и пири у кадионицу а за то добије увек пола поскурице, |
нису они к’о, на прилику, једни паметни и учевни људи, обишли све, па једва у зло доба, нашли к |
тој својој хтела је да сви буду срећни и задовољни, па се пустила у разговор са Жужом, и мило |
се то задимани једна! — рече па напуни и запали лулу и стаде пућкати и пљуцкати онако по банац |
товима појео пуну једну вешкорпу крофни и то за оно кратко време, док је пре ручка курисао дома |
и блажије поднебље.{S} Само ће несташни и безобразни врапци остати и после Митрова дана у своји |
о је савесно набио оба „сица“, и предњи и стражњи, домаћиновим сеном, тако савесно, да ће се ко |
продужи разговор о девојци, о младожењи и парохији; хоће л’ остати у селу или ће тражити какву |
е што цврчи у великој гвозденој шерпењи и преврће је, дотле овај узима ону из корпе.</p> <p>— И |
ол’те да не киснеду за банбадава и коњи и амови.</p> <p>— Хе, Петре, синко, ’ма нећемо тако, — |
час се нађоше изван села.{S} Луди коњи и још луђи кочијаши, па настаде једно бесно и лудо српс |
али за чудо, да је крај свих тих претњи и опасности још жив био, ма да се једна комшиница зарек |
а!</p> <p>Куцају се.{S} Поп-Ћира искапи и сад до дна.</p> <p>— А и он, и <hi>он</hi> је красан. |
га к’о и себе.{S} Кад тај једаред заспи и захрче, може му слободно поред кревета сто и један то |
, па луцкастих ћурака и међу њима глупи и уображени ћурак, задовољство комшиске деце.{S} И ако |
и живину и ради све таке кућевне ствари и учи се виршафту још док је за времена“ —</p> <p>— Бог |
не дечурлије што је поваздан на звонари и која служећи у неком виду цркви и олтару олакшава слу |
с домаћином из собе.{S} Овај га храбри и вели му:</p> <p>— Немај ти бриге!{S} А како те не би’ |
бо’ме, — вели фрау Габриела, па охрабри и Севера к’о и онога с леве стране. — Да се пофалим они |
итаоци, у којој се спомињу неки пулгери и паорски момци, и неке виле и неко дрекање, а за коју |
ураши, трумбеташи, Ћиро, неки курмахери и неке нахт-музике, к’о да смо на „Тиса-парту“<ref targ |
! —- рече путник и поклони се поп-Спири и пољуби га у руку што се овоме јако допало, јер се до |
увиђа и пристаје и даје савет поп-Ћири и вели му полако:</p> <p>— Па, немој да попушћаш, него |
— Боже, Ћиро, — рече гђа Перса и рашири и диже руке као стари пророци, — и теби је још до јела! |
у њеном, смејали би се неетикетни паори и сукали задовољно своје велике и чупаве паорске бркове |
други кад нешто има да каже а он говори и гледа у онај писмени акт, или окреће плајваз, или нам |
ваљда курјаци!</p> <p>Капија се отвори и кола уђоше.</p> <p>— О о о!{S} Добро дошли!{S} Добро |
рефили ту <pb n="216" /> господа тутори и Аркадија црквењак, па му отели „кључ“.</p> <p>— Ју, ж |
о је.{S} А шта су коштале?</p> <p>— Три и по.</p> <p>— Шајна?</p> <p>— Та какви’ шајна!</p> <p> |
’о два, па к’о Енглези дебели.{S} Да си и’ посл’о у Беч, добио би цигурно колајну к’о један на |
авобољу.</p> <p>— Но, добро само кад си и сад дош’о.{S} Ми се већ забринули, ди си то...{S} А в |
сваком своје.{S} Брже остави одакле си и уз’о.{S} Замотај к’о што је и било.</p> <p>Домаћин уз |
паоренда и даље да буде парох ту ди си и ти?! — праска гђа Перса шетајући по соби, па од време |
несе одјејаније и требник, а попа угаси и замота свећу у добивену цицану иди свилену мараму. (Б |
у и округлу своју Савку, како живо меси и како се сва тресе.</p> <p>И све ће те красне слике до |
?!{S} А после, нека — вели, — ђаво носи и наше уши... ни магарац се, каже, није прославио <pb n |
ице учинити може (мржња према гђа Перси и љубав према гостима и сватовима), да ствар испадне шт |
ар не секирам. —</p> <p>— Па иди!{S} Ти и онако најбоље знаш да направиш ајнпренсупу.</p> <p>— |
</p> <p>— Ал’, Персо, за Бога!{S} Та ти и не знаш, како је све то ишло, док је дошло до густога |
и комисна бећаруша!</p> <p>— Пио би ти и „шајтвосера“!</p> <p>— Та немојте грешити душу!...{S} |
и</hi>“, да бо’ме да клизи.{S} За то ти и велим, да си точио и пио, сунђеру један.</p> <p>— Та |
и не треба доказивати, мало и умеравати и „политички“ владати, али жене, жене богме не умеју!{S |
-Перо, та дете, немојте се ту снебивати и женирати због промене, моја кућа и господин-Спирина к |
оследње време већ почели њоме покривати и тесто за киселу штрудлу и крофне, — па се кренуо поп- |
па кажем: „А ко ће тебе, роде, неговати и по табанима те чешкати, ако се ја, не дај Боже, и по |
својим ботушама.{S} Како ће се радовати и блажена бити тога дана, кад поп-Спиру обрију па му не |
има треба веровати и Сановнике куповати и читати и ако учевни људи не верују у снове и вичу на |
таоци уверити да сновима треба веровати и Сановнике куповати и читати и ако учевни људи не веру |
> <p>—- Ајде немој ми се ту пренемагати и преврћати очима к’о шокачки поп, — него узми клипова, |
изразити — ако станемо све даље трагати и њушити — па није толико заслуга ни госпођа-Персе ваше |
тати и Јули све на српски исприповедати и протолковати.</p> <p>— А не, милостива!{S} Све је баш |
подмажу и подмите, можда их нећу издати и приказати, како ми ја и ’нако мала плаћа спрама велик |
а буде, — то вам сад не умем баш казати и екшплицирати, — али доста до тога, да је то поп Спира |
странца а он стаде тако страшно лајати и скакати на ланцу, да у мал’ што није ишчупао колац за |
и се госпођа Перса, па се стаде смејати и угаси свећу.</p> <p>— Погледам у јутру <hi>Сановник</ |
нит’ га ја могу овакав какав сам вијати и стићи, кад смо обадвоје што рекли: два дедака обадва |
па напуни и запали лулу и стаде пућкати и пљуцкати онако по банацки, па се да у дубоке мисли.</ |
по два сахата, а за тим се дигне, плати и поклони се кафеџији и овај њему и изиђе из кафане тре |
тога често препиру <pb n="404" /> мати и кћи.{S} Гђа Перса нема ништа против француског језика |
рса и устаде па стаде нервозно спремати и без икакве потребе премештати ствари с једног места н |
је која обучена — и ко ће ти све знати и овде набројати, за што све иде свет у цркву Недељом п |
о десити.{S} Бадава, морала је признати и сад и толико пута већ пре тога, да је Меланија много |
ком „тога момка“.{S} А мора се признати и то да је гђа Сида, као и свака мати, омекшала јако гл |
> <p>— Ху-у-у!{S} Та што ће је изабрати и није ми за то толико, ал’ што ће ми пуцати под нос он |
тине и чекала само да се поп Ћира врати и да му се потужи, јер, како се изражаваше, није била р |
афа је то!</p> <p>Домаћин се опет врати и мало после га изнесе сав радостан.</p> <p>— Право си |
н ваш отац имао је доброту да ме сврати и доведе амо, и сад је наравно, његова, ако смем рећи, |
ја је комотнија Суботом; може се играти и каљати до миле воље. „Нека, и тако је сутра Недеља, п |
којега је само издалека смео посматрати и мислио да је и самим тим већ срећан и пресрећан — дот |
с, тако рећи, дејствујуће лице, описати и с читаоцима упознати га.{S} Сахат је давнашњи.{S} Пам |
зну чашу коју је дигла и стала окретати и разгледати према прозору, па за тим хукну у њу два тр |
ацови него и мишеви до миле воље шетати и трчкарати, он је само себе склањао.{S} Пацова се боја |
оп Спира.</p> <p>— Па извол’те запитати и известити се код Ниће боктера...{S} Он, к’о што вам ј |
веровати и Сановнике куповати и читати и ако учевни људи не верују у снове и вичу на Сановнике |
бро говори немецки, па ће она прочитати и Јули све на српски исприповедати и протолковати.</p> |
.{S} Можда ће ко од читалаца овде стати и сумњиво завртети главом и зачуђено запитати: „Шта, за |
е низ брдо, — и ко ће сад пред то стати и зауставити?!</p> <p>И једна и друга попадија једва је |
слике до мало, за тренут један, нестати и ишчезнут и!{S} Нестаће их као дима или пепела од траф |
ада хвалио, од данас би’ морао престати и променити мишљење.</p> <p>— А како то да разумемо? — |
ће несташни и безобразни врапци остати и после Митрова дана у својим, летошњим, квартирима.{S} |
ринцеза!“...{S} Па онда стане намештати и трести на сред сокака ту рђавим лајбом онакарађену пр |
ц: колико се њих морало родити, венчати и развенчати и умрети у селу, па да се овако домаћинств |
њих морало родити, венчати и развенчати и умрети у селу, па да се овако домаћинство подигне!{S} |
ично морала и сама госпоја Сида умешати и заузети за њ. „Срам вас било, бећари једни, грдила би |
се и не може описати, то вреди доживети и осетити и после га се довека сећати.{S} Мило обома, и |
ако Бог да, као зету у тој кући, говети и чинити по вољи од сваке руке па између осталога почеш |
ударити, па ћете о једном трошку видети и моју кућу, да би је знали сутра наћи, ако се ја, то ј |
по мало сама прича ма да се може узети и да је она продужење Главе Прве</hi> </p> <p>А како су |
дарске опанке?!...{S} Нег’ чизме и лети и зими, па све потковане талирима!{S} Хе-е-е, али сад, |
не обиђу.{S} Па тако је то било и лети и зими.</p> <p>Ето баш у Петак, кад и отпочиње управо о |
<p>На то нико није имао шта да примети и сви се кренуше поред свег заустављања гђа Сидиног.{S} |
есет и две крајцаре, ал’ треба се умети и погађати.</p> <p>— Та шта говорите!{S} Тридесет и —</ |
ништа; шта је, ту је!{S} Могло је бити и горе! — извињава господин попа своје овчице.</p> <p>— |
Меланију; кроз неколико недеља ће бити и свадба.{S} Па зар ти није доста, кад си му, тако рећи |
: — Осам, осам, Петре.{S} Доста ће бити и осам сребра.{S} Па, ето, можеш, ако се стрефи, да узм |
то све тако, онда ће вам разумљиво бити и ово што је гђа Сида сад урадила.{S} А баш јој је згод |
он се и не мисли овде на селу заробити и оковати, него чека само то, да му умре нека стара бог |
дин попа, ми ћемо још сто година живити и мучити се!{S} Проко, добри друже, ди си, да видиш тво |
ми пише: да <pb n="254" /> ћу доживити и читаву стотину и још три радош.</p> <p>— Шалиш се, Ни |
Ћира јетким и дрхћућим гласом ословити и зауставити.</p> <pb n="185" /> <p>— Ама... оче Спиро, |
бадава цвелити!{S} Та немојте ме бедити и ружити — кад ме је доста и онај Бог наружио! — ропће |
имећено, да ће кроз недељу дана примити и оно што није инвентарисано, али је у целој овој ствар |
је тако леп к’о фрајлин младожења, нити и један има онаку лепу црвену пошу, па да му тако лепо |
аљ, и моја Јула две, па ћемо се ’ранити и таворити већ и брез тога вашега тала!....{S} А ви, ре |
приповедао поп-Ћири докле мисли хранити и кад мисли заклати крмка. — Та, шта је то?!{S} Та, шта |
наређујући често у чему ће је сахранити и шта ће све купити за покој душе њезине.</p> <p>Пера с |
е да га узме, јер он је једини законити и најближи насљедник.</p> <p>—- Еее, Бог да јој душу пр |
ету, каже!{S} А ја ћу се, каже, стрпити и причекати тебе!“ А ја га питам: „Је си ли гладан, ста |
ра за своју Меланију, то ће исто купити и поп Спира за своју Јулу, да не би Меланија која има „ |
а како ће овај цар онога фино преварити и разговарати се о томе, а кад једе грожђе, а он га опе |
же описати, то вреди доживети и осетити и после га се довека сећати.{S} Мило обома, и њему и њо |
д вас пукет, онда ћу вам га растумачити и поучити, али тражим од вас да вас нико, ал’ нико не п |
пириних, да ће сутра однети сто форинти и метнути их у Швапску Шпоркасу на име Јеле Аркадијине |
е која добила од заклана свинчета масти и чварака и сала.{S} Читава чуда причаће једна другој и |
од заклатог свинчета и кожурице и масти и кобасице и крвавице, па понекад и неку шварглу ма и н |
ће стотину да угости; хоће и да почасти и да га опет мало кошта!{S} Нема ти ништа лепше, него о |
поп-Спирина кућа.{S} Шваба га обавести и зовне једно дете са улице да одведе господина и да му |
, одмах би, будући увек нечисте савести и свестан своје кривице и грехова, бегао из кујне на ка |
мором и шалом, — дотле често онај шести и прекобројни, који обично није ни представљен домаћима |
ретан био са својим мачком.{S} Јер исти и ако је био од ране младости код њега, и ако је васпит |
јан и обилан ручак, којега су сви гости и пулгери па и беамтери до неба хвалили, био резултат у |
казати: фала!{S} Лупајући се од радости и силне брзине петама у леђа, оде, да се похвали другов |
а, док су обе попадије меховима мрзости и пакости једнако потпиривале и све више распаљивале ог |
виш, тако да кажем, плот твојој мрзости и јарости! — рече поп Ћира смешећи се мало.{S} Ваљда му |
, него једнако потпирује пламен мрзости и омразе.</p> <p>— Шта?!{S} Зар онај паоренда и даље да |
ош њена баба одмарала старе своје кости и последњих пет шест година пред смрт слабо се и мицала |
едну малу искру, меховима своје пакости и мржње, распирили у ужасан пожар.{S} У њој ће се изнет |
у погружено, како правој тузи и жалости и приличи.{S} Пију за покој душе.</p> <p>— Хе мој Проко |
ца и рођака, које јој у силној ревности и услужности више сметају него што помажу. <pb n="382" |
тпуно знало шта ради; знало је дужности и задатке брачнога живота и крајњи му циљ.{S} И оба <pb |
ве у <pb n="357" /> некој неизвјесности и страху; како сам от’шо, а како се враћам из Темишвара |
личних и по полу и по годинама старости и по сталежу, а највише је било Меланијиних.{S} Кроз це |
ацка кишбирова, најмлађег и по старости и по годинама службе кишбирова, видела је лепо, кад је |
— рече зевајући гђа Сида па се прекрсти и намести боље шлофкапу (коју је кришом у помрчини мета |
ли јој мама и каже јој, нек се прекрсти и нек прекрсти јастук.{S} И Јула је послушала; попила ј |
ао пред њега и замолио га да га покрсти и преведе у нашу православну веру, — не би се заиста ви |
ењкања, пристаде напослетку.{S} Попусти и Пера и погодише се за десет сребра.</p> <p>— Добро! — |
ува.</p> <pb n="409" /> <p>Рада попусти и пољуби господин-попу у руку.</p> <p>— Нека, нека! — и |
евим сином, па се смеју, а баба се љути и кија, а перје лети чак под гредицу и по соби чак до б |
Ко зна у ком ће сокаку ча-Нића осванути и фруштуковати!{S} Па нек му се нађе у његовој беамтерс |
} Могли су ме, каже, слободно упрегнути и у штајерска кола да и’ вучем и брез бича; ја, каже, н |
а, која би — кад се већ жртвује да ћути и накани да чита — хтела одмах, да све у једној књизи н |
га дана и запитаће је.</p> <p>Јула ћути и ради даље.{S} Кратка пауза.</p> <p>— Фрајла-Јулијана, |
лепили по дрвећу као мртви, па све ћути и куња, само се чује неко тихо јецање и плакање, испрек |
Био је већ далеко, али још могаше чути и видети, како се онај старији „Бечлија“ ваља по прашин |
и пола туцета бријача, па седи у башти и оштри бријаче а певуца кроз зубе.{S} Доносио је понек |
/hi> Шаца, с њом чак и састајао у башти и курисао кроз тарабу, и „ероберунг“ направио, па чак и |
молити, — вели Меланија.</p> <p>— Ишти и ти, несрећо, једну! — шану брзо гђа Сида Јули и гурну |
ћемо даље. — вели и поп-Спира силазећи и прилазећи домаћину.</p> <p>— О о о!{S} Та Спиро, — ви |
лског рада у вртограду господњем гајећи и усађујући у срца поверене му пастве разне добродетељи |
пољубили, <pb n="154" /> онако стојећи и разговарајући се на огради?“ запитаће можда која радо |
остављају као лажни пријатељи у несрећи и бегају од ових суморних дана, и траже ведрије небо и |
а се прозлио и полудио; па се или усићи и на крај срца је па заћути као каква пакосна свекрва; |
е што му тако и нико не може на њ отићи и сузама га својим залити, а ви отидите до „господар Јо |
набету и фотељама исхекловани јастучићи и комадићи хеклераја а на њима све неки голи Аморчићи с |
и шаров, и лопов мачак, и млади гушчићи и стари патак, и попина ћерка и учитељева посета; други |
а морате ми обећати да ћете раније доћи и дуже остати, да накнадимо данашњи губитак.</p> <p>— С |
сад мислим: ко ли ће нам, Боже, то доћи и коме је до гошћења сад у ово доба кад су највећи посл |
оручено, — вели госпоја Перса, зевајући и дижући свећу. — Паз’те, господин-Спиро, да се не сапл |
те, молим вас! — рече гђа Сида зевајући и чудећи се.</p> <p>— Е, то је било штогођ вредно за ви |
о ђавола, — вели госпоја Перса зевајући и заклањајући уста, — а шта већ нисмо пробали, и куд га |
вели поп Спира доручкујући и пружајући и Пери да једе.</p> <p>— А она је Влаиња а мој Миша је |
ебе, лепо! — вели поп Спира доручкујући и пружајући и Пери да једе.</p> <p>— А она је Влаиња а |
газда-Пере Тоцилова (јер о његовој кући и јесте реч у овој Глави).</p> <p>— Та гле Ниће! — викн |
к сам ја жив, биће овако и у мојој кући и у селу!“</p> <p>И доиста је спремљено свега и свачега |
ахата дотрча Аркадија поп-Спириној кући и затече попа код куће.</p> <p>— Које добро, Аркадија? |
на вратима па се крену поп-Ћириној кући и стаде пред капију.</p> <p>„И бркове и браду,“ чуло се |
ак.{S} Крао је где шта стигне и по кући и по комшилуку.{S} Ако је веровати тужбама комшија, нас |
да се приближује.{S} Друкчије је у кући и пред кућом.{S} У кући се риба и чисти.{S} Дечурлија ј |
ол“ а три „на покој“ постављених у кући и у авлији.{S} Сам ручак нећу описивати, јер признајем, |
опственом руком, могу брати у тој башћи и <hi>ја вас</hi> понудити!</p> <p>А затим јој је припо |
да представе себи, како је било и Шаци и Јули тога тренутка, јер то <pb n="141" /> се и не мож |
азговарали о летини, о банатској шеници и о влашкој шеници.</p> <p>— И добро је и не ваља, драг |
тина оно што су још давно рекли песници и филозофи, и то је: да је све зло у свету (од Адама па |
умом у руци мала Јула у краткој сукњици и дугачким хозлицама са шлингерајем, па изгледа к’о мал |
ће гајде направити, а старији кожурици и свима већ оним ђаконијама које се обично добијају од |
им лоповлуцима пударским; а млади момци и девојке пролазе једни поред других, али не говоре ниш |
можно, јер сам јуче забранио мојој Јуци и да прима визите ваших, а још мање да сме одлазити к в |
ржећи <pb n="198" /> једнако нож у руци и дињу на крилу. — Ал’ послушајте ме!{S} Узмите мало ше |
} Еј, Лало, Лало!{S} Фурт ми твоје речи и твој тестамент зуји у глави и у ушима.</p> <p>А пред |
нија, једнако јој зује у глави оне речи и она песма из сна а пред очима јој онај тужни поглед њ |
а све упропнице скачу а женскадија цичи и подвикује од силна беса Ијујујују!{S} Било је и превр |
есну руку, склопи своје вазда будне очи и заспа по други пут.</p> <milestone unit="subSection" |
l> </quote> <p>И одједаред засузише очи и старом и младом а највише другарицама Јулиним.{S} Оне |
и прилику; кажи му, да младић има и очи и своју науку, <pb n="184" /> па види и разликује, шта |
мтила му све и стас и лице и косу и очи и одело и својим рођеним ушима чула кад су га позвали с |
во, па је пажљиво слуша; и трља већ очи и брижно врти главом.{S} А Јула наставља још тужније:</ |
е, не уме онако пиљити мушкарцима у очи и преврћати очима к’о она њи’на актерка.</p> <p>— Ама, |
ави то пиле, ја ћу га очупати, па стрчи и отвори капију, ето нам милостивог господина с пута.</ |
ји све уз своју искусну матер па се учи и помаже јој к’о добра ћерка матери; ради по кући све: |
о како је да је, него се бар ти не мучи и не злопати на тим вашим свету, каже!{S} А ја ћу се, к |
и да бо’ме!{S} Те још какви смо пајташи и пријатељи били, и то још од кад!{S} Још од прве латин |
каљавом селу код толиких красних вароши и толиких варошких фрајлица.{S} Млад, учен човек воле п |
а је породица велика; све сами нотароши и вармеђаши, а има и два архимандрита у породици.{S} И |
па да се гледају чији је пруслук лепши и ко има већи ред сребрне дугмади.{S} Али чим се сврши |
оведоше је до кола у која беху најлепши и најбешњи коњи упрегнути.{S} И млада беше дивна.{S} Пл |
он је богате фамилије... може да сврши и хирургију?</p> <p>— Може, каже, врло лако, — вели Јул |
ато да буде.{S} Ко је шта имао да сврши и купи у болти код грка, свршио је и купио; и грк је ве |
пко дете. (Пера завија дугу косу за уши и слуша је пажљиво.) Тхе, али све је то само за прва дв |
о осећа.{S} Лежи тако потрбушке па пуши и пљуцка преко свог кратког камиша (јер ча-Нића и ако ј |
мисле оба попа.{S} А Пера Тоцилов пуши и преко камиша се разговара с коњима.{S} Задовољан је п |
јој је испао ванредно добар, па се пуши и иде пријатна пара и мирис од њега устима домаћице и о |
јој из главе изађе Шаца!{S} За то овај и није имао право кад је опет једнога дана напао Јулу, |
и које се односе на онај крупан догађај и видеће како сеоска „фама“ постаје и расте</hi> </p> < |
не једна или друга савијајући штрикерај и забадајући штрикнодлу кроз клупче и чарапу.{S} А то ј |
фт; коме је дао Бог, <pb n="182" /> тај и решета жито.{S} Тако ти кажи, каже, да сам је поздрав |
ањи Грку, да купи цркви трећи полијелеј и да повиси црквењаку плату.{S} Аркадија је баш свакоја |
две три последње недеље обогатила свој и иначе пребогат речник и овом речју.</p> <p>— Та чекај |
ла.{S} Читава чуда причаће једна другој и слушаће пажљиво једна другу, али ни једна ни једној н |
иће боктера, па распалила и њега те јој и овај рече своју:</p> <quote> <l>„Тако тако до недеље< |
аву девојка!{S} А шта ће!{S} Шта би јој и помогло да седи па да чека; бо’ме јој барон и неће до |
а локне по комшилуку... присело би јој и лоптање и смејање!...{S} Мора да се нешто преко нас п |
дна врло заборавна девојчура, за то јој и пребацује гђа Перса за запушач од стакла, који увек з |
ивовице, да пије сад ову комадару којој и сам онај бојтар манише.{S} Или ваљда да гледа и слуша |
међу башта кроз деру — која је у Бачкој и <pb n="358" /> Банату од вајкада била знак великог пр |
<p>— А па наравно.{S} То је идеал и мој и мојих родитеља био...{S} Хе, ал’ то зависи од случаја |
<hi>прво</hi> у ваше здравље, драги мој и ретки мој госте, чесњејши господин-Ћиро!{S} Ал’ нека, |
ту ради цркве.{S} Спрема се и у једној и у другој кући.{S} Озбиљан и један и други поп; и једн |
ем тога, видеће, шта је било и у једној и у другој кући после оног догађаја</hi> </p> <p>„Свако |
се нашао с поп-Спиром у порти црквеној и представио му се:</p> <p>— Петар Петровић свршени кли |
" /> <p>Сто је био намештен у најлепшој и најпространијој, тако званој, гостинској соби.{S} Нам |
ћутања не могавши дуже да издржи дрзак и безобразан поглед онога на дну.</p> <p>— Па, да ви’те |
вим опет толико.{S} Закрчила кола сокак и онако пун радознала и позвана и непозвана света.{S} С |
е никад потребно било да изађе на сокак и да криви шију и лево и десно да види хоће л’ откуд ко |
тишао у други, и из овога у трећи сокак и ту је дунуо равно дванаест пути у свој боктерски рог, |
...{S} Дакле, ја извадим онај замотуљак и опипам га...{S} Осетим лепо тврдо испод руке, па мисл |
а била, јер, напослетку, а за што момак и да не пева у својој башти уз своју тамбуру!!{S} Данас |
ме протектору, доброј старици, на банак и наставља прекинуто предиво.</p> <p>Но кад је реч о на |
ата</title>“</hi> </p> <p>Овај састанак и разговор између попова био је тако око девет часова.{ |
„шнуфтикле“.{S} А стари сват даде знак и кола полетеше сокаком и за час се нађоше изван села.{ |
> око ватре где стоји Аркадија црквењак и његов помоћник (негда најглупљи ђак у школи, коме је |
Пера Тоцилов <pb n="307" /> и црквењак и неки род, или боље рећи: биће род, док се само неки њ |
<p>И одмах за тим чу се страшан тресак и полетеше црепови од треснутог лонца на све стране по |
р двоје маказе, велике и мале, напрстак и још неке своје алате и иде право на обећано место.{S} |
) — Све, све се, кажем, изменило, — чак и онај стари сат поп-Спирин је доспео у чељадску собу, |
дарности оправио сахат; а носили га чак и у Темишвар неколико пута паори, кад иду на житну пија |
="241" /> чизме из блата.{S} С тога чак и комшија комшији ређе долази, нарочито ако нису један |
pb n="74" /> Тима знао добро, можда чак и из сопственог и горког искуства, јер се тако нешто зу |
по ваздан шапутала тихо молитве, па чак и онда кад је у кујни помагала Јули и Жужи и љуштила кр |
и што се тиче поп-Спирине куће, па чак и за комшинске куће било је добро.{S} Колико је само пу |
и, и инфантериски, и артелирски, па чак и „маринерски“ официр, уступише места свршеном клирику |
али тек, тек су се разговарали, па чак и сложили у једној ствари.</p> <p>— А кол’ко сте платил |
ајцара, госпоја-Сосин двогрошак, па чак и један сексер.{S} Кад и с тим беху готови, изађе поп С |
тарабу, и „ероберунг“ направио, па чак и дотле дотерао, да се дрзнуо понадати да ће му <hi>жен |
авчина и јунаку чизме до чланака па чак и до штруфли.{S} Треба да су, што кажу, „пасент“ чизме |
т пуну шаку крајцара, двогрошака па чак и неколико сексера.{S} На један тако бачен сексер, веле |
д попа, заборавивши свој немешаг па чак и чин, умешао међу ону гомилу, која обично салета кумов |
ланерски, хусарски, инфантериски па чак и један (невероватно у Банату!) „маринерски“ официр!{S} |
ако је.{S} Ту су пред кућом пили па чак и играли уз свирку која се лепо чула из куће.{S} Ержа ј |
уда.{S} Могли су се сити најести па чак и напунити шешире и понети кући својим убогим родитељим |
товала, него и свима у комшилуку па чак и баба-Тини која се још пре педесет година унтерхалтова |
само женско оштро соколово око (па чак и кад наочари понесе!) да примети, а гђа Сида је била п |
в би то опет роман био без пољубаца чак и у десетој својој Глави!!!</p> <milestone unit="subSec |
места био је заступљен.{S} Била је чак и варошка музика за окретне игре, а ни Совра гајдаш ниј |
ио и наиграо тога дана!{S} Дошла је чак и поп-Ћирина Ержа, незвана ал’ из весно послана.{S} И њ |
одне и добро познате дуванкесе које чак и у Србију донесе по неки тестераш.{S} А омладина, фрај |
ненади и госпођа-Сиду и Јулу, па се чак и Шаце сетио, купио му лепу пошу од црвене свиле, коју |
еко плота и тарабе отпочињали — или чак и имали какав — роман), њима остављам, да представе себ |
ише волео да је уштине за образ или чак и пољуби и пошто се она није никад отимала, па јој је д |
трају да је грехота испребијати или чак и убити финанца; тамо где се крадене ствари из села оби |
могло захтевати, да пружи руку или чак и да прими руку пружену ради измирења, па ма ту руку и |
иповедало, <hi>он,</hi> Шаца, с њом чак и састајао у башти и курисао кроз тарабу, и „ероберунг“ |
о грешни мирјани у парохијама, него чак и пароси, мрзе.</hi> </p> <p>Ах, јесени, јесени!{S} Как |
среће да буду не само опажени него чак и спевани.</p> <p>Ко их је спевао, то се никад није мог |
ко, тако да је једно кандило горело чак и пред прекрасним Јосифом и Пентефријевицом и ако су он |
пштен им услов и оженили су се, јер чак и црквењак, предшественик данашњег црквењака Аркадије, |
ао и китио и дизао обрве при појању чак и на теме, радо се прими тога, а Аркадија полети к’о бе |
лу у башти.{S} Еле, да не будем дугачак и досадан, толико могу рећи, да се опет разговор отпоче |
кућу, а пред њим ушао један стран човек и одмах је то рапортирала гђа-Перси.</p> <p>— Ето!{S} Ш |
сави, онако, знате, клот — па вас човек и не може тако одма’ да разликује!{S} Ха ха ха! — смеје |
те, што кажу, вандровкаша на путу човек и забадава узме у кола, ал’ оно је вандровкаш, а није г |
чудо! — Па, што украду украду, ајд’ нек и’ ђаво носи; нег што још волу да намагарче газду коме |
е на бал у Темишвар или Велики Бечкерек и тамо је играла немачке игре које је научила у леру, у |
о њима брину и дан и ноћ? — пита путник и гледа мило децу.</p> <p>— Та а а, добри су... само он |
слушни бар, слушају л’? — запита путник и стаде љубити децу.</p> <p>— Та добри су; — вели Јула, |
ени учитељ за ово место! —- рече путник и поклони се поп-Спири и пољуби га у руку што се овоме |
ну у кола.</p> <p>Насмејаше се и путник и женица.{S} И ова узе једно по једно и потрпа их у кол |
!...</p> <p>— Не! — рече одлучно путник и превуче шаком уморно преко чела.</p> <p>— О, баш ми ј |
!“</p> <p>— Шибај, Радо! — викну путник и брзо притисну, као да хтеде натраг у око <pb n="419" |
обогатила свој и иначе пребогат речник и овом речју.</p> <p>— Та чекај за Бога... пусти ме да |
, и кад изброја и сложи банке у шлајпик и тури га за сару од чизме, он им се заблагодарио лепо. |
</p> <p>— Петар Петровић свршени клирик и изабрани и потврђени учитељ за ово место! —- рече пут |
теке.</p> <p>— Баш нећу имати мира, док и себи не купим —</p> <p>— Јесте, врло леп циц!{S} Нист |
некад <pb n="165" /> обичаја ради, док и тога не нестане напослетку.</p> <p>Мрак је притиснуо |
— уздахну дубоко бојтар и натеже фићок и отпи добро, — нису више за бојтара она времена, па да |
кад уђе поп Ћира, а за њим уносе сандук и оне многе накуповане ствари.</p> <p>— А а а! — зачу с |
оно шија с главом!{S} Швапски жебраклук и ништа друго, враг им матери, кад већ тако морам да се |
о и укусно одело.{S} И душанка и прслук и чакшире све од бела танка штофа и све раскошно ишаран |
чланака дугачак пепељаст капут на струк и прслук са два реда дугмади и закопчавао га до горе, а |
еном китом босиљка од које кидију струк и дају младама кад их ове пољубе у руку а оне њих у обр |
?</p> <p>— А па наравно.{S} То је идеал и мој и мојих родитеља био...{S} Хе, ал’ то зависи од с |
само промућка мало дивит, натегне бокал и похвали вино, а за тим опроба перо на нокту од левог |
е у којима се излаже презрењу мушки пол и пита се: што ће он на свету?{S} И на послетку Јуца је |
их уз’о, — запита га мерећи их: — Педаљ и три прста дужине, пет ширине.{S} Добро је.{S} А шта с |
тала делити навора, приђе и нови учитељ и узе три комада: за гђу домаћицу где ће бити на ручку, |
је је држао и њима истребио силан кукољ и коров и раздувао плеву греха и злих навика међу своји |
Верујем, верујем... бо’ме поп Ћира вам и неће доћи да се пофали...{S} Молим вас за једну чашу |
код своје куће.{S} Фала Богу, онај вам и не избива из куће.{S} А збиља, господар-комшија, а от |
је човек от’ш’о по вашарима, слабо вам и излазим... па тако ништа и не знам.</p> <p>— Верујем, |
p> <p>— Ви фурт шмајхлујете.{S} Ево вам и обрста, знам да ви то волете! — рече и спусти му још |
асак покуса из тањира.</p> <p>— Ево вам и ноге... да вас воли пуница, што кажу! — смеје се гђа |
="391" /> <p>— На, Кристи-Гот, тако вам и треба! — поздравља је ова.</p> <p>— О молим, молим!{S |
мило!{S} Баш Бог да прости!{S} Тако вам и треба, кад избегавате <hi>нас</hi>, па тражите паоре! |
ерка очевидно попуштајући... — Тако вам и треба; ал’ баш, баш ми је мило! — рече трудећи се да |
кућу нећу угледати.</p> <p>— Но, то вам и неће бити можно, јер сам јуче забранио мојој Јуци и д |
, кад гођ ми је срце весело!{S} И певам и појим, господин-попо.{S} Та пој’о сам ја и <hi>Керуви |
нако из прикрајка <pb n="121" /> гледам и слушам, како ђипа и праска она паорска бештија!</p> < |
ги нег’ баш она.{S} Ах, ко да је гледам и слушам!{S} Она, она и нико други!{S} Та није он толик |
м дош’о да тебе видим и да те надгледам и да ти кажем, Савка, добро да утубиш ово:{S} Тражи дру |
р не?{S} Ја само кад морам да се свађам и да псујем кога, онда говорим српски, некако је за то |
етка ствар, познавајући конзервативизам и привезаност мачијег рода ка месту свога рођења) фрау- |
х осећам како штетно утиче на организам и конштрукцију тела. — А за тим се диже и поклони учтив |
о дало на смеј.{S} Чисто вас престављам и гледам како, тако дебела, бацате кегле!!{S} О жено, ж |
господин-попо, а како не би’ знао; знам и’ тушта... него, ви кажете: „ајд баш ону што ти волеш“ |
идиш газда-Перо, све на свету боље знам и цигурније него и онај ветар, што свуд завирује и заба |
оклони учтиво. — Е, дакле, ја се клањам и молим да ме извините што сам вас задржао од послова.< |
фантазије.{S} Против <hi>таких</hi> сам и ја, и сваки који зна шта се захтева од једног доброг |
а шта ме, шта ме знате!{S} Та једва сам и оно уз’о.{S} Знате и сами кол’ко сам се нећк’о.{S} Те |
, моћи то јешплицирати.{S} Јербо ја сам и неки род овом бирташу што је сада, то јест, у Темишва |
акила ђаволасто.</p> <p>— ...{S} Па сам и пропао од дерта и од једне тешке жалости за Пелом, — |
} Баш ми је мило.{S} Па сад баш кад сам и онако беспослен, да се <pb n="276" /> бар разговарамо |
ице препеченице.“ Пио је он често и сам и у друштву с друговима и био често меланхоличан као св |
м, што кажу, не учиним на жао, уз’о сам и попио.{S} А зар се нисам <hi>нећк’о</hi>?</p> <p>— Е, |
ина?!{S} Тане му госино!{S} Та да нисам и ја прико јего тер’о брез фењера кера, зар би’ данас с |
меш још кога у кола.</p> <p>— Ако нисам и нећу! — рече у себи Пера Тоцилов, а после додаде глас |
онодим.{S} Па... реко’... дај да обиђем и припитам најпре нашег Петра.</p> <p>— Е, фала, фала, |
> <p>— Ух, ух, ух!</p> <p>— А ја приђем и погледам га, ал’ имам шта видити! <hi>Коњски зуб</hi> |
уто.{S} И сада бих већ могао и да кажем и како су се звала та два попа.{S} То су она иста два п |
Нека иде бестрага, казаћу, да одустајем и праштам великодушно нанету ми обиду.</p> <p>Али гђа П |
ња и називала то „лудим рацким обичајем и пасијом“) и на њену несрећу села је баш у она кола, к |
уплакана. — Морам, слатка, да се смејем и ако ми и није до тога!{S} Шта ми паде <pb n="212" /> |
у госино!</p> <p>— Па зато га и негујем и тимарим к’о госпођа перзекуторовица оно њено маторо л |
оспитање</hi>... шта ја фурт предикујем и говорим... ал’ немам коме.{S} Ето, и овде се показало |
ти, да ће ми бити до тога да то купујем и Сиду иберашујем!</p> <p>А обојица су купили кафе и ше |
дугачак бич са кратким ишараним бичаљем и швигаром.{S} Кад је нови учитељ запевао, сви су се љу |
21" /> га тако ожалостила, па проклињем и себе и шприц-крофне.</p> <p>А госпоја-Сиди мило, Боже |
га са не знам којим старим Светим Оцем и са трубом Јерихонском.</p> <p>— Извините што сте ме м |
, некако, увек свршавало Јулиним плачем и гђа-Сидиним неуспехом.{S} Јула је остала стална, а гђ |
60" /> лају, а ја и’ растерујем жарачем и браним покојног мог.{S} А он ослабио, Боже, па поцрни |
прегнути и у штајерска кола да и’ вучем и брез бича; ја, каже, ништа не би’ знао!{S} Него фала |
дан грдан глават и чупав пас са чупавим и пуним чичака репом који је издалека, кад зине, изглед |
тављању прекинутог предива, да наставим и ја прекинуто приповедање. <pb n="370" /> Фрау-Габриел |
гу да трпим, да у том месту ди ја живим и машамодирам, иде једна тако лепа девојчица (па је пољ |
бичеви и кола полетеше једна за другим и једна поред других.{S} Лудо и бесно полетеше тако, да |
тоциља по леду, па лети једно за другим и пада на леђа а ноге му полетеле у вис.{S} Али се нико |
свинчета.{S} Из авлије се диже густ дим и лиже пламен од запаљене сламе у висину.{S} То се прљи |
не радим, па не ваља!{S} Не ваља, видим и сама!</p> <p>— А, дабоме, није него још нешто! — цифр |
, петлова, него сам дош’о да тебе видим и да те надгледам и да ти кажем, Савка, добро да утубиш |
p>— Та, ето, цуњам по орману.{S} Тражим и купим старе рукавице, да покривам флаше од парадајза. |
днем боктер, па да к’о ники шаров режим и лајем через туђег имања а за туђу асну?{S} Ди би мој |
латним временима, и о негдашњим великим и садашњим малим платама бојтарским.{S} Приповеда јој — |
еба! — вели Јула, одобровољена, слатким и меким гласом.</p> <p>— А јао, кости моје! — чу се ода |
еман да пође, кад ће га поп Ћира јетким и дрхћућим гласом ословити и зауставити.</p> <pb n="185 |
ата, а кола на браун-капију са дугачким и честим ексерима са врховима горе поређанима због лопо |
ио о српским сватовима и другим веселим и лепим обичајима. „Није се женио никад — извињавао би |
л први устао да иде, и приметио веселим и расположеним гостима: да је све то лепо, ал’ да ипак |
пита каде.{S} Гледам их Боже, па мислим и питам се: та јесу л’ то, Боже, моје?!{S} Та зар је у |
неспретне ћуталице, али који са живљим и интересантнијим разговором постају и сами живљи и инт |
најлепше спољашњости, али врло удобним и практичним орманом бестрага старога фазона, мало ће б |
и) у тако, али <hi>тако</hi> накарадним и унпасент халинама!{S} И’те молим вас! <foreign xml:la |
слике.{S} Неки солгабирови са зашиљеним и трговци са опуштеним брковима; неке бабе са солуфима |
ило прст у уста и гледа матер уплашеним и питајућим погледом. — И маму воле?</p> <p>— Јесте, ла |
и.{S} И то откад.{S} Па ја се све чиним и невешта...{S} К’о велим: комшије смо, па није лепо да |
отерује дуварски сахат са својим џепним и клања се гостима и кад уђу и кад изађу, а после подне |
створен, слатка!{S} Није то да говорим и држим страну, што ми је мама била Немица,... ал’ са с |
да је стајао у гостинској соби; за тим и један зимски капут са олињалом јаком од крзна и распа |
ге баште се зачу најпре тамбура а затим и песма:</p> <quote> <l>„Еј, да је мени лећи па умрети, |
hi>ја</hi> крив, само <hi>ја</hi> точим и пијем! ’Тели би и да продате и да вам остане!!</p> <p |
е на врату —</p> <p>— ...да се не мучим и злопатим на овим свету кад сам сваком на терету и на |
су се и пре оговарале.{S} А ја је тешим и стишавам,... така ми је, знате, нарав, волем све лепо |
Прођоше и чарду и оставише је за собом и не свратише у њу.{S} А и шта ће у чарди, кад је Пера |
алило да не плати <pb n="336" /> главом и буде покојни.{S} А оне га слушају и не дишу, и тек ка |
ца овде стати и сумњиво завртети главом и зачуђено запитати: „Шта, зар поп-Ћира није имао мачке |
сто.</p> <p>И сви тресу жалосно главом и хвале покојника.{S} Износе многе врлине његове, од ко |
ом јаком од крзна и распараном поставом и напослетку једну велику зимску мараму кафене боје са |
поп-Ћириној, о скором путовању њиховом и о оскудици кола с арњевима, сад баш кад оба г. г. пар |
тву певао пред Његовим Преосвештенством и Екселенцијом Господином Владиком уз тамбуру неке „мир |
се пофалим онима унутра сас ероберунгом и сас мојим кавалирима —</p> <p>— А можемо л’, госпоја, |
осталих, завршује се подужим монологом и једним чаробним лукративним сном Ниће боктера</hi> </ |
Ала је безобразан! (Стаде Јула с радом и погледа га).{S} Срам вас било!{S} Севајте одма’ с те |
Пера сав сретан изађе праћен гђом Сидом и Меланијом.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Н |
.</p> <p>Па и он се заједно са природом и селом променио.{S} На ногама му чизме, на плећима дор |
сват даде знак и кола полетеше сокаком и за час се нађоше изван села.{S} Луди коњи и још луђи |
м на кола која полако пролазише сокаком и у којима сеђаше путник.</p> <p>Млада жена, у чистој ц |
т и песму, па пролазећи каљавим сокаком и гацајући по блату, свратио је, као власт, да види шта |
ше за колима која иђаху Великим Сокаком и пратијаше их својим питомим очима, па рече у себи:</p |
го је једаред ипак прошао њиним сокаком и спазио је онако лепо очешљану, јавио јој се и она њем |
он сам најчешће поред ње пратио сокаком и Циганин му је пред зору свирао а он је певао из дешпе |
оседаше сви а гђа попадија с црквењаком и Роксом послужују.</p> <p>Оба госта су изгладнела јако |
а, увек више може учинити него са виком и праском!{S} Дед’ Жужа, дете моје, отрчи ако те не мрз |
Прича својим накарадним српским језиком и уноси шале и смеха у суморно друштво.{S} Па и господи |
њи’ само!{S} Добили госте, па се ником и не фале!{S} А, а, даћу ја вама!{S} Гледај ти само њи’ |
оп-Спира својим спавањем под комарником и својим ужасним немешко-паорским хркањем, спасао често |
па не знаш где пре да се зауставиш оком и погледом!{S} Домаћин и гост се зауставише на авлијски |
рећи!...{S} Лете коњи к’о бесни широком и високом долмом поред рита, пуца Рада бичем онако из с |
идили сте!</p> <p>Мануше оба попа руком и ништа му не одговорише.</p> </div> <pb n="330" /> <di |
ту стрефио, па скине шешир и мане руком и каже: „Молим лепо, — каже, — господари!{S} Сад ви ’оћ |
за вароши, у пољу, одмахну путник руком и рече једно „Ех!“ (као кад се човек савлада, па прегор |
у и пахуљицама снега; на шестој с лалом и зумбулом у руци; на седмој у лаком, врло, врло лаком |
н куће и занимале се једном њојзи милом и драгом сликом већ од неколико недеља.{S} Али то је јо |
, па му се смеје, а после га диже силом и вуче преко сокака.</p> <p>— Да им дођемо у гости!... |
Пера Тоцилов пунио лулу и кресао оцилом и псовао и труд и кремен и оцило и Чивутина.</p> <p>— А |
и у овом сокаку чули да је то сас Јулом и господином било свршено још док је овај богословац би |
бабиних чизама које се, непуњене сламом и намазане машћу, суше иа банку поред вруће пећи, а ова |
ш стоји и гледа за њим, маше му марамом и улази, а он њој мане шеширом и залази у други сокак п |
недељу да тамо руча да једе леб с кимом и друга чуфуцка јела?!</p> <p>— А па дабоме да сам, и г |
и други тешко растајао с толиком сумом и што је и један и други размишљао мало: да л’ би добро |
и јео поп Ћира, јербо десном се страном и не служи, на десној су му сви зуби слаби и шупљи.</p> |
га, огради га кућом великом, пространом и пуном свега и свачега.{S} И Нића сниваше диван јутарњ |
ету, и с тога ће са њом, по стародавном и лепом обичају, омастити брке сам домаћин.{S} После ће |
рази се запламтели жаром који се једном и никад више у животу не враћа и мисли су њене од неког |
надала да ће спасти живот њеном вредном и полезном штићенику.{S} Направила му је кецељу од коже |
седа јој на груди па се чешља гребеном и дави је.{S} И тако то сваку ноћ ради, и тако то траје |
ауставише се кола пред једном нахереном и чупавом чардом.</p> <p>— ’Оћемо л’ мало да се одморим |
ладна ваздуха и сва соба замириса сеном и балегом.</p> <p>Узбунише се сви.{S} Меланија одмах ос |
аго што је она преухитрила с прошевином и прстеном.{S} Тако је и било.{S} И сада настаде живо с |
дно је, боме, отерало далеко и старином и квалитетом.{S} А наточено је у бурад некако још првих |
ћанско цвеће према миомирном натуралном и природном цвећу из баште или перивоја.</p> <p>— Ију! |
и по шифонерима међу вешом, и за иконом и у џепу старе бунде којим се покривало тесто за киселу |
рце од камена, а да се не осврне за њом и не да оку пријатна призора и уживања.{S} Шарени се од |
асом и пружи јој руку и рукова се с њом и гледаше је.</p> <p>Беше лепша него икада!{S} Онако св |
њом кривоноги Сепл са тешком лулекањом и са отромбољеном доњом усном. — Извињавао се Сепл да н |
а са једном дремљивом чупавом слушкињом и покупише посуђе са стола и пођоше.</p> <p>— А што си |
жи која је опет била са својим капларом и ту казала све Ержи шта је и како је.{S} Ту су пред ку |
га онда, четврти пут отац вез’о уларом и пајванима иза стражњег сица за шараге, па га тако одв |
e> <p>И одједаред засузише очи и старом и младом а највише другарицама Јулиним.{S} Оне се смеју |
> <p>У том стиже и Ђука с пуним тањиром и метну га пред Нићу.</p> <p>— Па, домаћине, — вели Нић |
ази на сукоб који је имао са поп-Спиром и увреду коју је претрпео од истога.{S} Тужи поп-Спиру, |
маћин и куца се и с њим а и с поп-Ћиром и то још два пут.</p> <p>Пију и разговарају се и опет п |
марамом и улази, а он њој мане шеширом и залази у други сокак па све цупка од милине и никога |
шарене и миле слике изаткивате ви зором и варате њима човека, слабо то створење! — Гледајте сам |
S} И једна и друга се извињавала умором и врућином.{S} Тако је трајало до пет часова.{S} Тада г |
i>, забавља својим стародревним хумором и шалом, — дотле често онај шести и прекобројни, који о |
икну само швапски „На!“ с таквим гласом и изразом на лицу као да јој је највећа гусеница пала з |
А сад збогом! — рече потресеним гласом и пружи јој руку и рукова се с њом и гледаше је.</p> <p |
— Формално тукли.{S} По селу само о том и говоре.{S} Идем да чујем још штогођ.{S} Службеница!{S |
оварао, познавао неколико вештица у том и околним местима, био посредник између угодника Божјих |
лосрђе и праштање.{S} Дисала је осветом и само јој се некако далеко чињаше тај жељени дан, дан |
не раде сваки дан, него већином Суботом и Недељом, па тако је и у селу.{S} Читаве недеље Шаца, |
године до лета кад дрво озелени листом и кад се накити миријадама дудова плода.{S} Тада ће га |
а.</p> <p>— Та јесте, све су га обрстом и одранили у богословији, — хтеде гђа Сида да рекне, ал |
{S} Баба Пела која је седела пред кућом и подштрикавала неке чарапе под багремом, видела је как |
и видиш само покисле кокоши пред кућом и чавке на грању и врапце чујеш под стрехом како џакају |
ло горело чак и пред прекрасним Јосифом и Пентефријевицом и ако су они чак из Старога <pb n="33 |
ед прекрасним Јосифом и Пентефријевицом и ако су они чак из Старога <pb n="333" /> Завета, али |
гркињом, у шестом са гђом натарошевицом и гђом касирком а у седмом са гђом апотекарицом.{S} И т |
блед плавушан са малом ретком брадицом и устима од увета до увета.{S} Није баш тако леп; али ј |
b n="381" /> чизмице са златном ружицом и кваслом а на глави шешир са струком ковиља, које се р |
на коњима.{S} Као ветар пролете улицом и за час нестаде и кола и коња и момака и девојака; и ц |
и, — моли је Јула, покри лице кецељицом и заплака се.</p> <p>— Лепо је младић пита, а она се ук |
није била ни најмање задовољна са Јуцом и Меланијом.{S} Она прва је била до зла бога стидљива, |
да се променим сас оним мојим пајташом и колегом, оним Мићом, јербо то је његова парокија, њег |
66" /> ствар свршила, одахнула је душом и осетила шире око врата.{S} Стидела се свога дотадањег |
опет погледа на Перу (који остави Албум и поче читати <title>Риналда Риналдинија</title>), као |
што ме је пит’о.</p> <p>— Младић учеван и воспитан, дош’о из вароши... (из <hi>Карловаца</hi>, |
није била реткост, да се разапне пајван и да се суши веш преко сокака.{S} Псује, истина, свет и |
сокака.{S} Псује, истина, свет и пајван и газду, али опет остаје све по старом; како је коме уд |
ш’о; тако ми и треба!{S} Једва за дуван и сланину!</p> <p>А затим стаде зевати.</p> <p>— Ха-а-а |
ња половина дигне а у доњој стоји дуван и увек је влажан.</p> <p>А тек попови како су били угој |
ајњем шору, где се продаје кришом дуван и где обично не сматрају да је грехота испребијати или |
е нашли код куће, одмах су се сутра дан и дохватили.{S} И један и други, веле, сакрио је левчу |
ла дана, њему треба читав дан, па и дан и по!...{S} А после, па и коњи му нису никакви!{S} Неке |
а сврши, то њој траје цео дан, па и дан и по.{S} Где ради ту <pb n="368" /> и руча и вечера, је |
маму и тату који се о њима брину и дан и ноћ? — пита путник и гледа мило децу.</p> <p>— Та а а |
} Шта више, сад га радо гледа сваки дан и смеје му се, кад се овај саплеће преко своје мало под |
ни последњи пут бити; а после, и један и други поп били су после <pb n="116" /> ручка увек мир |
ладожење!{S} Отимају се о њега; и један и други има у кући на удају... па через господина Пере |
аше свете православне цркве.{S} И један и други поп из овог места, где се наша прича развија, м |
Тоцилова поштено по погодби.{S} И један и други му даде погођених десет форинти <pb n="329" /> |
су се сутра дан и дохватили.{S} И један и други, веле, сакрио је левчу под мантију, и тако отиш |
одлази тамо само господин попа и један и други, али врло, врло ретко, даље: господин нотарош, |
стајао с толиком сумом и што је и један и други размишљао мало: да л’ би добро било да му преба |
вар.</p> <p>Сутра дан пре подне и један и други поп одоше пред Његово Преосвештенство, јер је о |
било их је доста, — него што се и један и други тешко растајао с толиком сумом и што је и један |
ној и у другој кући.{S} Озбиљан и један и други поп; и једног и другог спопала нека трема.{S} И |
ругоме нису у очи гледали, него и један и други кад нешто има да каже а он говори и гледа у она |
вно и давно други човек.</p> <p>И један и други одавно су у том селу, још откако су се оженили, |
гробља.{S} Његов је принцип био исказан и надалеко познат већ као популарна пословица: „Кад про |
ставан једнако и тако је данашњи сјајан и обилан ручак, којега су сви гости и пулгери па и беам |
а ону његову песму, ону коју он и пијан и трезан најрадије слуша, а која је данас баш згодна и |
ина и да му покаже.{S} Умивен, ишчеткан и очешљан крене се путник али се на путу предомисли, па |
мале капеле, а на њима поређан порцулан и тегле с разним компотом.{S} По дуварима неке слике ма |
и у једној и у другој кући.{S} Озбиљан и један и други поп; и једног и другог спопала нека тре |
врло практичан и потребан, а незграпан и смешан, за то га никако и нису могли продати, јер ком |
ога и задовољнога Нићу, како је заваран и очаран њима; како му се смеши брк очекујући врућу, по |
ум Јулини румени образи); па њен миран и доброћудан, њен детињаст поглед — све му се то допало |
је, као и сви његова рода, волео миран и уредан домаћи живот.{S} За то је, чим је стао на снаг |
који се види да је био некад политиран и да је стајао у гостинској соби; за тим и један зимски |
дницу</title>.{S} Шаца је био љубоморан и љут; Јула му се исповедила све како је било.{S} Али ј |
вај... разгали ме; нешто сам ти суморан и деран!{S} А ја те нисам ни запит’о: певаш ли ти?</p> |
их ти описа нема у њој!{S} Ту је описан и стари шаров, и лопов мачак, и млади гушчићи и стари п |
окака у сокак, па мисли, како је сретан и пресретан, јер му је вечерас Јула први пут казала <hi |
де, а пинчика опет био је тако васпитан и паметан, да никако није хтео са земље да једе (као др |
оши Б**.{S} Најмио је и леп удобан стан и већ послао сав намештај тамо у нови стан.{S} Фрау-Габ |
воспитала... а ко је узме, биће срећан и задовољан к’о и сам што сам у супружеском животу свом |
и и мислио да је и самим тим већ срећан и пресрећан — дотле се, као што се већ увелико приповед |
древна једна пијаница, затворио и дућан и чизме па запао у једну биртију већ близу вашаришта, п |
ру, средњега брата, да је отворио дућан и постао сам свој газда.{S} Е, и то је дочекала.{S} Сад |
о Ђурђевскога дана, а поглед јој свечан и диван као данашњи сватовски дан.</p> <p>И док су рођа |
раху коштуњцу.{S} Био је врло практичан и потребан, а незграпан и смешан, за то га никако и нис |
спрема.</p> <p>— Шта, — вели изненађен и обрадован домаћин. — Зар и ти удајеш?{S} А за кога, з |
е Шаци тако мило било, да је сав блажен и пресретан дуго и дуго мислио на Јулу и дубоко у ноћ п |
да је није ни им’о — а он још похваљен и црвен појас добио!{S} Има тај више среће нег’ памети |
кресао оцилом и псовао и труд и кремен и оцило и Чивутина.</p> <p>— Ајде терај већ једаред! — |
српских мученика, и сачуваће му спомен и за потоњи свет.</p> <p>„Но ако вам је одвећ жао, нежн |
била! — вели Јула а сву је облила румен и размишља, шта би то сад могла радити у кујни ил’ ма г |
.{S} Али зашто је поп Ћира мало покуњен и узбуђен, а поп Спира весео и задовољан — то ће већ чи |
ачки, па јој је у толико шири био терен и поље рада за купљење и распростирање новости, и са ти |
и невешт, а у сну јој тако мио и искрен и тужан био, а сад прилично расположен.{S} То је заболе |
песничке жице Тиме шрајбера) а наљућен и увређен до срца, није чудо што је сео и саставио једн |
у, што је он (Доситеј), иначе тако учен и паметан човек — тако писао и говорио о српским сватов |
други рукав и крагн па га вуче на јаузн и вечеру.{S} А младић сирома’, да се не замери ни једни |
е свој хлеб.{S} Постао је љубимац бабин и неће више тај ништа да зна за фрау-Габриелу и њен ава |
ије марио за поковано пилеће; као Србин и правослне цркве син мрзео је на то швапско печење и ч |
епо и признајем те, каже, да си мој син и моја крв, што кажу.{S} Та Бирцлијин си ти, па није ни |
е зауставиш оком и погледом!{S} Домаћин и гост се зауставише на авлијским вратима па се нешто р |
се завукли врагу! — раздера се домаћин и устумара по авлију.{S} У <pb n="305" /> том истрчаше |
reign>.</p> <p>Расположили се и домаћин и поп-Ћира, па се наизменце куцају и певају Псалме све |
p>— На спасеније! — одговори му домаћин и куца се и с њим а и с поп-Ћиром и то још два пут.</p> |
о тамо не би био комотан, а вели он, он и не рачуна да једе, ако не сме да се наслони на један |
урт се нешто смеју а особито она.{S} Он и којекако; снебива се сирома’ младић, па се чуди, шта |
о баш код самог господин... хе-хе, а он и није ту, него на путу, — вели Нића па врти главом. — |
де никог.{S} Ћарлија ветар, ваљда је он и залупио баштенска врата.{S} Љуља се ластар и дрвеће и |
коњски зуб!...{S} А, наравно, додаје он и распирује још више, човек кад тоне, а он се онда, што |
l> </quote> <p>А затим се заплакао и он и црни гавран, а заплакала се и Јула.{S} И мора да је д |
нејскога попа.{S} Добро се угостио и он и коњи му, а сем тога, тако је савесно набио оба „сица“ |
у двапут силазили у подрум по вино и он и Јула. — „Децо, нема вина; донес’те вина!{S} Тата је ж |
ти га одвукли па сад нам се смеју и он и она бештија чифуцка!{S} И ми, <hi>ми</hi> да идемо!?< |
му отпева ону његову песму, ону коју он и пијан и трезан најрадије слуша, а која је данас баш з |
а, јест, он баш да га обрија!{S} Баш он и нико други!{S} А ја би’ — да сам ја нешто на твом мес |
гло да седи па да чека; бо’ме јој барон и неће доћи, нег’ неко тако!,..{S} Нашла шљука прдавца! |
тко и насмејано на цвеће, на родин кљун и ружу, како се једно другом клања и приближује и пада |
чинио чудо и покор по шпајзу и изгриз’о и чизме милостивог господина и појео их, кажи, све до ш |
к’о</hi>, а он <hi>се извук’о</hi>, к’о и увек што је.{S} Разумеш ли ме бар сад? — рече поп Ћир |
повук’о</hi> је твој красни супруг, к’о и увек.</p> <p>— Не разумем те!...{S} А, он?</p> <p>— О |
н, ако сам вас штагод узнемирила... к’о и увек, и данас сте у послу.{S} За Бога, гнедиге, та ка |
о као да не можете разговарати?!{S} К’о и до сад, драги комшија и колега.</p> <p>— Та... не зна |
већ морам да је с тим уподобљавам — к’о и добра и лепа девојка: „Ко пре девојци, онога је и дев |
сво држаље.{S} За то буди паметан — к’о и увек што си био —, па не испушћај!{S} Та, знаш како о |
ин.</p> <p>— Та знаш, ми „беамтери“ к’о и сва господа, вечерамо много доцније нег ви павори... |
Сад можеш слободно.{S} Знам ја њега к’о и себе.{S} Кад тај једаред заспи и захрче, може му слоб |
смо сви здрави; баба кашље и кр’ја к’о и пре и тут је здраво; разбио ону фину стиву лулу кад с |
ивни!) Опет ће ме задржати од посла к’о и одономадне, — вели гђа Сока, пред којом стојаше једна |
рати тамбуром.{S} С почетка се Јула к’о и женирала и љутила по мало, јер јој се учинило, да је |
ре синко!{S} А у јесен?</p> <p>— Па к’о и у зиму, шеснајст.</p> <p>— То је бо’ме много.{S} Мног |
фрау Габриела, па охрабри и Севера к’о и онога с леве стране. — Да се пофалим онима унутра сас |
ихов цар само прекрсти са три прста к’о и ми, па баци капу од себе, па запита друге цареве од д |
зна каквих промена.{S} Један дан је к’о и други.{S} Живот тече доста монотоно и дремљиво као жи |
знам!{S} Ваљда и ти цареви побесне к’о и паори.{S} Ал’ видићете само, да ће Баћушка заокупити! |
о сваки паор, него нека пуши цигаре к’о и његов штражмештер фине да се зна што је немешка кућа |
одитељи као паметни људи учинише се к’о и да нису ни приметили, а и сама Јула као да није све н |
од, и, на прилику, браним ово имаће к’о и моје да је.</p> <p>— Е, то је лепо од тебе, лепо! — в |
сијасет неких ствари, само да ради к’о и други сретни сатови.{S} Све то обешено уз једно и уз |
д.{S} Стој!{S} Ти ћеш то заборавити к’о и запушач.{S} Дакле, шта сам све казала?{S} Шта ћеш да |
то и господин су, на прилику, парок к’о и ви што сте, па ди би ја њега метнуо до мене, а ето и |
ко је узме, биће срећан и задовољан к’о и сам што сам у супружеском животу свом.</p> <pb n="315 |
виђамо у кући, и она би опет онако к’о и пре свирала.</p> <p>— О, молим... како би’ ја то желе |
ада се!{S} Ја сам се испочетка мало к’о и бојао, јербо, знаш, како је!...{S} То могу теби да ка |
п’о жишка, па ће да полоче сву маст к’о и одономадне што се почастио!</p> <p>Али то није био ма |
по вољи?!{S} А зар попови не певају к’о и други људи?{S} А зар ја не певам у цркви?...{S} Ми, в |
о! брез жене?“ А ја јој кажем: „Баш к’о и тебикана брез човека.“ А она се опет накашље, а ја к’ |
му одговара: „Биће све к’о што си рек’о и изволев’о, солгабирове мој! ’хоћу, снаго моја, а да к |
S} Ал’ није дао, к’о што је срдит рек’о и обрек’о!{S} Кад је била <hi>„јабука“</hi>, па га моја |
се продав’о неки штајерваген, па скин’о и метнуо на своја лака лепа кола.{S} Њега, њега најбоље |
ја ударио у никакав дешперат, па проп’о и ја и имаће.{S} Од онаког газде, — ето на шта сам спао |
тебе!{S} Све сам ја то, ви’ш, протер’о и проживио и више, што кажу, света видио од тебе.{S} Аћ |
па се к’о бајаги и он чуди па се умеш’о и он па и он гледа поиздаље и вели: „Доиста, доиста!{S} |
— Дакле шта се свршило?{S} Је л’ дош’о и онај?</p> <p>— Дош’о је, — рече поп Ћира па превуче ш |
доле на дну.{S} Ту се дан ноћ задржавао и у не малу бригу бацао поп-Спиру <pb n="268" /> и све |
о жута шећера а бркове увек поткресавао и дотеривао — а како да једва не чекају овога новога уч |
де.{S} Орестија, који је ванредно певао и китио и дизао обрве при појању чак и на теме, радо се |
коју се (песму) држало, да ју је спевао и послао у календар (Велико-Бечкеречки) Шаца брица, а д |
стари учитељ с ким се Аркадија натпевао и наравно да га је увек натпевао, јер стари учитељ је н |
и још и своје надимке; поп-Ћира се звао и <hi>Поп-Хала</hi>, а поп-Спира <hi>Поп-Кеса</hi>.{S} |
се безбожног Голоса који је напаствовао и оклеветао невину Геновеву. „Ти си опет читала ону про |
лов пунио лулу и кресао оцилом и псовао и труд и кремен и оцило и Чивутина.</p> <p>— Ајде терај |
ак ту?!{S} За тим се вратио кући, легао и дуго није могао ока склопити, а два дана још после то |
чно постигнуто.{S} И сада бих већ могао и да кажем и како су се звала та два попа.{S} То су она |
догодити се оно чему се нико није надао и што би се замерило и самим простим парохијанима кад у |
Пера је претурао листове албума, гледао и питао, а Меланија му одговарала.{S} Каквих ти ту све |
асловац био, јер би се тако, знаш, одао и призн’о.</p> <p>— А па да бо’ме!{S} Добро си радио!</ |
о јој се стегло у грлу, тако јој је жао и неправо.{S} Постаде већ и нестрпљива, а и понос девој |
Србе; спомиње низ придика које је држао и њима истребио силан кукољ и коров и раздувао плеву гр |
м“ у леви образ и све му зубе поизбијао и просуо по порти.</p> <p>— Каква „штогла“?</p> <p>— „К |
ина беше мало попустила, ветар ћарлијао и повијао благо гране дрвета испред кућа које пружаху с |
ра се признати и то да је гђа Сида, као и свака мати, омекшала јако гледајући своје дете како ј |
г пола Неци Прекајцу. (Аркадија је, као и поп Ћира, мрзио на Вука и његове реформе, по којима с |
да прилагоди таквом животу, јер је, као и сви његова рода, волео миран и уредан домаћи живот.{S |
га је спремала на пут, метла му је, као и увек, шунке и сира у кола, и посаветовала га да буде |
нови учитељ.{S} Како је у ово село, као и у свако село мало ко свраћао, није чудо што је одмах |
поштином) и састајале се на сокаку, као и пре свађе своје госпоштине, са својим хуланерским кап |
вали у појању и персони његовој.{S} Као и на вечерњу јуче, тако и данас, многи су му похвалили |
ој Јули него да и она буде попадија као и њена мама што је.</p> <pb n="44" /> <p>— Та, оно знат |
етике) онако исто пуначка и округла као и негда још кад још није знала за ту, тако рећи, паклен |
ела која је такође била у сватовима као и њена од скора непријатељица фрау-Цвечкенмајерка и час |
кабао из бунара.</p> <p>И у авлији као и са сокака био је испред куће ред багремових дрвета и |
том заурла поп-Ћирин пас не трпећи као и сви у његовом роду музику.</p> <p>— За газдом! — прош |
који се поп-Спира онако исто тужио као и поп-Ћира на свој, добио је он одавно.{S} Ако је веров |
је ћорава садашња младеж, и за што као и не?!</p> <p>— Па кад праве баба-Тини, а што ће онда в |
је сад давно већ заборављена у нас као и многа друга добра и красна старија ствар, и нико је в |
у!“</l> </quote> <p>А затим се заплакао и он и црни гавран, а заплакала се и Јула.{S} И мора да |
а у дубоке мисли.</p> <p>Дуго је пућкао и мислио а после опет отпоче монолог свој.</p> <p>— Ди |
очешће сумпором пере.{S} Тада би обукао и сомотски капут и лаковане ципеле а косу очешљао онако |
!</p> <p>И доиста, ко га није поправљао и дотеривао, па ништа!{S} Оправљао га и Лала пудар који |
о три пут шарену цицану мараму и кашљао и једнако јео жута шећера а бркове увек поткресавао и д |
енути, да се лепо носио, кицошки чешљао и учтиво понашао, те га је и женски свет радо имао.{S} |
ви морате признати, слатка, да је имао и коме; им’о је, бо’ме, <hi>и коме</hi> да шмајхлује! — |
а се свађа с њим (јер поп Спира је имао и луксузних ствари, које нису за јело као на пример <hi |
Талијанској, и Нова ковач који је знао и ту мајсторију, јер је имао лакшу руку, и један вандро |
а променада!{S} И нико их жив није знао и затицао сем баба-Макре, а и она је, сирота, била и сл |
који је, Бог те пита, с које стране пао и заплео се у грање са којега је лишће давно отпало а р |
вели гђа Перса. — Он га је први дочепао и одвео био својој кући.</p> <p>— Па био га чувати.</p> |
} Писар Тима се, истина, у себи секирао и љутио на то, али је свакога уверавао, да се то никако |
тако учен и паметан човек — тако писао и говорио о српским сватовима и другим веселим и лепим |
да се, сео на столицу а наочаре обрисао и натакао на нос, па из пола табака диктовао једном мал |
се сви.{S} Меланија одмах остави посао и потрча купљеним стварима па стаде претурати по њима.< |
а дон’о андрак, да јој се умеша у посао и да јој показује како да зготови неко јело. — Стари се |
је из шпага и то пола табака и размотао и метнуо преда се, сео на столицу а наочаре обрисао и н |
нуо сав дуг с куће) већ приближио, стао и, скинувши шешир, клањао јој се.</p> <p>— Клањам се, г |
и тај глас од јутра до у вече нарастао и формално затрпао поп-Ћирину и поп-Спирину кућу!...{S} |
се опет даде у мисли.{S} Дуго је ћутао и мислио тако, а кад већ беху далеко иза вароши, у пољу |
т пауза.{S} Јула копа, а Шаца се ућутао и повукао па ћути.{S} Тишина.{S} Кају се обоје, и једно |
Чудо је било то, што је поп Ћира изашао и ако је као <hi>тужитељ</hi> ушао) прилично покуњена н |
вку по чину реда св. Василија, па дошао и стао пред њега и замолио га да га покрсти и преведе у |
поп-Спириних.{S} Кад је поп Спира дошао и ушао са купљеним стварима, изашла му на сусрет госпођ |
па се наместио тај син, као да је дошао и сео да се фотографира.{S} Поред њега стоји пун бокал |
ши кога се тиче, као помаман кући дошао и викнуо Жужи:</p> <p>— Ди су те две лудаје?!</p> <p>— |
Пера Тоцилов коме је Нића боктер дошао и код њега се добро почастио као што је стрпељивим чита |
> <p>Све је то Пера Тоцилов сада прошао и оставио иза себе, па терао све даље, све до села.</p> |
ведао им је: како је у Бечкереку слушао и чуо од једнога господара који је многе књиге прочитао |
— Слабо се рађа, па ваљ’да за то слабо и умире.</p> <p>— Да, да, имате право, и ја сам то прим |
вих суморних дана, и траже ведрије небо и блажије поднебље.{S} Само ће несташни и безобразни вр |
зарадим коју крајцару за порцију; јербо и коњи имаду душу, макар да су, што-кажу, једна марва.< |
вели она).{S} Том човеку помаже и ђаво и Бог!{S} Јербо тај човек кад гођ учини какву лудорију, |
Па, господин-попо, мал’те неће тај ђаво и бити! — Коме требају кола с арњевима, — тај ме <hi>мо |
молимо се Богу, да се и он нама здраво и весело врати, које ми њега као свог рођеног сина једв |
S} Него ти само не попуштај твоје право и твој резон!{S} Вид’ла би’ ја њи’, да је нешто поп Спи |
и, драги читаоци!{S} Јер ако ћемо право и објективно, у чему је Шаца умакао Тими; обојица су би |
оп-Ћира вадећи из сандука ствари. — ево и за тебе, мама, да да ви’ш да те нисам заборавио... ал |
тога дана, знало је цело место, и лево и десно од Великог Сокака приповедало се у свима кућама |
погледом унесрећавао све девојке и лево и десно, са чега је навукао на себе не малу мрзост и оп |
а изађе на сокак и да криви шију и лево и десно да види хоће л’ откуд које дете угледати да је |
да има укуса, па је окренула главу лево и гледала стидљиво у земљу и играла лако као каква швиг |
о да је он домаћин.{S} Разговор је живо и неусиљено текао, чаше се сваки час и пуниле и празнил |
па га лепо погледа, а једнако меси живо и жустро а све се на њој тресе, а Нића је задовољно гле |
крекетале жабе него људи.“ Сви су живо и пријатно разговарали, само је код попадија нешто запе |
види Јуле!“ јер ће им са свим појмљиво и разумљиво бити Јулино понашање и признаће, да је злат |
ловац у том расположењу додаде плашљиво и полако: „Лаку ноћ, и мило и драго.“</p> <p>Меланија м |
свађу па чујући замуцкиваше домаћиново и мислећи да је неко од живине вољан да се свађа с њим |
ли опет неко. — „А шта знате!{S} Готово и ми ћемо скоро.{S} Треба и нама да подранимо,“ — чује |
меју да се хрву, да се пентрају на дрво и једу дуд, не смеју да се јуре и шорају ногама прашину |
ако то није баш ни најмање поетско дрво и место — за оне који нису заљубљени. „А ви сте ту! рек |
А узрока је било већ и сувише.{S} Прво и прво: није била ни најмање задовољна са Јуцом и Мелан |
и кити све лепше и лепше на задовољство и дивљење <pb n="314" /> домаћина који га од времена на |
фрау Габриела осећала неко задовољство и онако раздрагана изашла у авлију, па као свако сретно |
о за оно наше <hi>старо</hi> познанство и пријатељство.</p> <p>— Ал’ да си само вид’ла Његово П |
едан гром, формалан гром за свештенство и мирско и духовно.{S} Да он чује, да неко <pb n="309" |
та више, сад још хвале место да је суво и оцедно и да му и не треба тротоар.{S} Но међу тим ниј |
ного више говорила а Јула се само благо и питомо смешила и тек по некад „Да“ или „Не“ или „Да б |
е Јула него се диже, погледа Перу благо и тужно и следова разјареној мами.</p> <p>— А ви кад ст |
о Меланији која се унтерхалтовала, него и свима у комшилуку па чак и баба-Тини која се још пре |
и, не добију само они свако своје, него и други свет.{S} Па кад добро пролази и кад се лепо про |
} Па није да пише к’о што се пише, него и неке стихове везе по писму што их је запамтила са мед |
ош, — моја су.“ — Па не само људи, него и толике жене у месту знале су писати, тако да су поред |
један другоме нису у очи гледали, него и један и други кад нешто има да каже а он говори и гле |
’о што сам треб’о, а и сам мислио, него и ја одседнем код ченејског попа.</p> <p>— Знам га, што |
у промену и време боље и сигурније него и сам Календар Стогодишњак.)</p> <p>— Ама кад ти кажем, |
све на свету боље знам и цигурније него и онај ветар, што свуд завирује и забада свој нос, и не |
е заруменио, па не само да он пије него и сам налива и своју и домаћинову <pb n="311" /> чашу к |
-Спириног гојазног тела и комоције него и што се тиче поп-Спирине куће, па чак и за комшинске к |
ла Богу, и попадија задовољна више него и сам поп.{S} Меланији се ту допало.{S} Велика варош, и |
у се слободно могли не само пацови него и мишеви до миле воље шетати и трчкарати, он је само се |
па да га треснем на сокак!</p> <p>Него и јесте чудан био тај дуварски сахат.<pb n="26" /> Прав |
пута већ пре тога, да је Меланија много и срећнија али и умешнија. „А <pb n="104" /> да боме, е |
м сад овде све те ствари, било би много и ова Глава изгледала би као какав трговачки ценовник. |
вас —</p> <p>— Та шта вам ја баш много и знам?!{S} Чула сам, ал’ чисто и сама не верујем... а |
задрже на ручак.{S} А она се баш много и не цифра.{S} Не чека, што кажу, да је два пут позову; |
плакала се и Јула.{S} И мора да је дуго и гласно плакала, кад се и сама мама пробудила и отерал |
било, да је сав блажен и пресретан дуго и дуго мислио на Јулу и дубоко у ноћ прелиставао Песмар |
видели су то и многи други.{S} Јер дуго и дуго још после тога, кад год се повела реч о тим сват |
дечица.{S} Једно држаше на крилу, друго и треће седеше крај ње и занимаху се јелом, а четврто, |
лија трчи око кола или вија једно друго и провлачи се између играча и играчица, бацају шешире у |
варали!{S} И кад једно говори оно друго и не дише и не трепће од силне пажње и милоште.</p> <p> |
рошапта гђа Спириница.</p> <p>Јула радо и весело послуша маму и отвори широм прозор, а Шаца се |
расну Бачку романсу, која се некад радо и много певала а која је сад давно већ заборављена у на |
било и позвати.{S} Сви пристадоше радо и кренуше се од принципала г. нотарошу а од овога тетка |
а су <pb n="3" /> после кише онако радо и весело газила по бари, ни она га нису дирала.{S} По с |
говарање свега и свачега седеле су радо и често обе попадије.</p> <p>Стигли су већ пред кућу.{S |
за другим и једна поред других.{S} Лудо и бесно полетеше тако, да се све живо склањало са сокак |
се наша прича развија, могао је за чудо и за приповест много крофни појести.{S} Већ чисто човек |
ара један велики пацов, па начинио чудо и покор по шпајзу и изгриз’о и чизме милостивог господи |
трипут прекрсти.{S} А и јесте било чудо и изненађење!{S} Са овим изненађењем могло би се пореди |
је већ тако пошло, чекам још и то чудо и покор, да је ето тај поп Спира постао —- протојереј, |
а ти кажем?</p> <p>— Јесте, још то чудо и покор ’хоћу да чујем.</p> <p>— Шта <hi>ја чекам</hi>! |
кла.{S} Исто се тако жив разговор повео и између попова.{S} Они су се <pb n="97" /> разговарали |
ом само разликом што је Бог све и видео и чуо а баба Макра по мало видела а слабо што чула од с |
е сећа свега што је вечерас чуо и видео и доживео.{S} Сећа се, како су двапут силазили у подрум |
ваком рогљу а он је остао па и даље јео и пио и страшно лармао у кујни, кад је хтео са пуном ча |
е.{S} За то је остао дубоко у ноћ и јео и пио у кујни.{S} Кад су га опомињали да иде на дужност |
е што му је стајало испред дућана; унео и крупице соли и кењечу, и луле и камише, и бичаља и др |
и увређен до срца, није чудо што је сео и саставио једну песму, коју, истина, није хтео а ни см |
ло покуњен и узбуђен, а поп Спира весео и задовољан — то ће већ читаоци из следеће две Главе до |
сексер, веле, да је тако силно полетео и одгурнуо онога испред себе, да је овај јадник полетео |
="subSection" /> <p>Ето тако се отпочео и заплетао један роман у поп-Спириној кући на месец и в |
аве боје са белим бобицама, устаде брзо и припрети несташном малишану који држаше обе шаке пуне |
— Лаку ноћ, ча-Нићо! — одговара му брзо и тихо Шаца, па гура тамбуру под капутић и све брже пер |
је одма’ сутра дан — кад је дошао — био и прстен.</p> <pb n="215" /> <p>— Е, било ђавола!{S} И |
је заслуга старога учитеља који је био и учио.{S} Мало ко да није био бијен од њега, али је св |
весео, онако весео, баш као што је био и онда кад је оно одликован црвеним појасом.{S} Још је |
} Што га нема код нас; а код њих је био и пре и после подне!{S} Дош’о је после подне још кад је |
онако успут све паоре који кочијаше Био и код Пере Боцкалова, и код Проке Циканова и код Раде К |
јендек се напуни опет као што је и био и нуди и мами на уживања и дању и ноћу.{S} Дању газе по |
за своме попи.{S} Онда је још добар био и тачно радио, а данас не можеш ни да га познаш, ни она |
и постао, тако рећи, сам свој, оставио и фрау-Габриелу и (што је код мачка ретка ствар, познав |
..{S} За свагог је Бог по нешто оставио и, што кажу, опредјелио.{S} Ето, на прилику, ти служиш |
ве сам ја то, ви’ш, протер’о и проживио и више, што кажу, света видио од тебе.{S} Аћиме, Аћиме! |
д, откуд се у књизи зна шта је он радио и разговар’о се сам кад после њега нико није ост’о, а и |
господин-попо...{S} А зар би’ ја седио и злопатио се овде к’о у аришту, — вели бојтар.</p> <p> |
сами у свету, па се сваки од њих тужио и тешио, да би му далеко лакше било животарити, само да |
у према њој.{S} Сваки дан би им одлазио и доносио књиге које су заједно у башти под орахом чита |
ц за који је био везан, док није опазио и поп-Спиру и тако се обавестио и умирио мало.{S} После |
било изврсно, а поп Спира га је хвалио и ређао добре особине и дејство његово.</p> <p>— Код ме |
ари курјаче, и зашто си ту лулу запалио и зашто си ме баш кајганом послужио!{S} Ово је баш оно |
а <hi>протиница</hi>!{S} Гром је спалио и тебе са њом заједно!{S} Доста! — грмну гђа Перса и за |
саплетете на грабље!{S} Гром је спалио и с лењом девојчуром, опет их оставила ту!{S} Док се са |
а; кад знаш добро паоре, гром их спалио и сас обешењацима!...{S} Та ди би се ти, Бог с тобом, — |
Боже.{S} Сад је оматорио па се прозлио и полудио; па се или усићи и на крај срца је па заћути |
ега за пет сребра.“ А то је исто мислио и поп Спира: „Чивутин један, он се вози за пет а ја за |
арочито поп-Спира.{S} Он се одобровољио и не тражи више <pb n="53" /> његову крв.{S} Шта више, |
тако чини невешт, а у сну јој тако мио и искрен и тужан био, а сад прилично расположен.{S} То |
ка и унето у кафану.</p> <p>Чим се умио и очеткао запита путник бирташа Швабу где је поп-Спирин |
е и бег’о на салаш, па се брицом бранио и неће никако у скамију...{S} Па га онда, четврти пут о |
ико треба врућа и црна, и учитељ је пио и хвалио пљуцкајући ону крупније самлевену која је плив |
рогљу а он је остао па и даље јео и пио и страшно лармао у кујни, кад је хтео са пуном чашом да |
све није било, и ко ти се су није напио и наиграо тога дана!{S} Дошла је чак и поп-Ћирина Ержа, |
бити.{S} А има и добре арњеве.{S} Купио и’ баш ту скоро кад се продав’о неки штајерваген, па ск |
његова сопственост</hi>, он га је купио и донео.{S} Да га питам ко руши православије!{S} А он к |
инвентару набавио. — Поп Спира је купио и велики калуп сапуна, нож за транжирање шунке и још мн |
ала, док се напослетку није мало смирио и оставио јој одрешене руке, да она сама својом женском |
пу није ишло у главу.{S} Овим се умирио и помислио у себи: „Благообразан младић!{S} Исти ја!“ А |
чизмар, древна једна пијаница, затворио и дућан и чизме па запао у једну биртију већ близу ваша |
се гђа Перса, — што је Бог таку створио и она њена мама је тако воспитала!{S} Само „јесте“ и „н |
па све лакше и лакше, па кад се уморио и приповедало и слушаоци, и свима се већ почеле крпити |
о леп био, али увек кратке рукаве носио и зими ишао без зимског капута.{S} Али, што би, би!{S} |
Петра гајтана.“ <hi>Ја сам</hi> платио и ту стиву лулу и ту кајгану.{S} Сад тек видим кол’ко с |
и пјеније, док се није поп-Спира вратио и домаћица их још по једаред послужила пунчем.{S} После |
рестија, који је ванредно певао и китио и дизао обрве при појању чак и на теме, радо се прими т |
опазио и поп-Спиру и тако се обавестио и умирио мало.{S} После тога је мање лајао за све време |
дуг носом о земљу, и док се он освестио и дигао, она је комотно могла скочити у бунар, да није, |
ћи ченејскога попа.{S} Добро се угостио и он и коњи му, а сем тога, тако је савесно набио оба „ |
ми се прибацује да сам ти ја напакостио и метнуо црн комад у торбу.{S} И онако је велика повика |
и венчани, па ди би он то сада допустио и какав би опет човек био!{S} Па каже: „Е, баш неће бит |
и!{S} Нисам се ни мак’о а камо л’ точио и пио.{S} Ајде бар да је каква шљивовица, па да кажеш, |
клизи.{S} За то ти и велим, да си точио и пио, сунђеру један.</p> <p>— Та нисам, сунца ми!{S} Н |
аво од жене!{S} А лепо сам ја њега учио и диванио му: „Аћиме, море, Аћиме, слушај ти <hi>мене!< |
!{S} Али сад у Новембру месецу слабо ко и преже коње.{S} Ако их ко и преже, преже их само у сва |
ецу слабо ко и преже коње.{S} Ако их ко и преже, преже их само у сватове, па за то ни један поп |
<pb n="146" /> а не мене!{S} Ја баш ако и гледам, а ја сам барем мушкарац, па ми се и шикује,.. |
ко пис’о.{S} Док сам ја жив, биће овако и у мојој кући и у селу!“</p> <p>И доиста је спремљено |
али старе моде.</p> <p>Све је било јако и темељно и све пространо и комотно; ако су кревети то |
јдуже младенци о њему разговарали, како и где да га наместе а да не падне странцу или госту у о |
мислите?</p> <p>— Како мислим?{S} Како и да мислим, кад ме тако гледате?</p> <p>— Па добро, а |
да за своју ћер; а јао, жалосна, а како и не би; ако мати неће, а да ко ће?!...{S} Ју, ја сам с |
рећи пут што вечерам вечерас!{S} А како и не би’, кад те само гледам, како умеш да једеш! — вел |
ећи зуб?</p> <pb n="347" /> <p>— А како и да познам!{S} И ту су ми доскочили, обешењаци једни!{ |
{S} А домаћин се једнако чуди Нићи како и откуд он све то зна.</p> <p>— Е, мој Нићо, мој Нићо, |
пира поп-Ћири или овај ономе.{S} Некако и једнима и другима изгледа да им је пропао цео дан, ак |
, а незграпан и смешан, за то га никако и нису могли продати, јер коме би га год понудили, тај |
онда по сокацима и којекуда кад никако и нема месечине; разговарали о гладним годинама кад се |
слове! — рече Меланија па га удари лако и нежно по прстима.</p> <p>— А зар није лепше лице прир |
не иде више сокаком.{S} Изумире полако и бахат људи и топот коња и тандрк кола и торокање жена |
а високо изнад кућа, спуштала се полако и слагала мирно два педља дебело а на јесен ће од ње је |
е упрљају.{S} Све то иде у цркву полако и достојанствено, да се помоли Богу, да се проразговори |
ороц и газдинску кабаницу; пада једнако и прави по путу блато преко чланака.{S} Упадају кола до |
а Сан Матере Божије, крстила се једнако и једнако надгледала запаљена кандила и мењала „дугмад“ |
ign> проучаван је и прелиставан једнако и тако је данашњи сјајан и обилан ручак, којега су сви |
то — смеје се и вели им путник — онако и неауфировани потрпали у кола, а, <hi>ситна господо?</ |
ам научила од моје покојне матере, тако и ја воспитавам моју кћер Јуцу, — вели гђа Сида а гледа |
његовој.{S} Као и на вечерњу јуче, тако и данас, многи су му похвалили глас.{S} А кад је поп Сп |
раве и читаве, фала Богу.{S} Па... тако и они...</p> <p>— Јао, лако је вама, пријо, тако дивани |
ова наша мерити с оном њеном!!{S} Тако и на балу, тако свуд, свуд...{S} Увек ова наша оде у за |
ешењака паорског, како све зна.{S} Тако и јесте; шта знаш! — вели поп Спира у себи, а за тим ре |
т нашла са баба-Макром у башти.{S} Тако и прексутра.{S} Известила <pb n="236" /> се о свему и о |
оп-Ћирина, што старија све боља, — тако и пажња и љубав супружанска била је све солиднија.{S} А |
вуд у свету најсјајнији балови, па тако и ту.</p> <p>Често одлазе у тазбину и Пера и Шаца, а и |
е било за шетњу испред куће.{S} Па тако и прексутра, тако да се то досадило не само Меланији ко |
е, сва вечерња и све погребе, — па тако и данас, тим пре иде што ће њен Савица да осветле фамил |
бро, тако ћемо и казати.</p> <p>Па тако и урадише.</p> <p>И поп-Спира се лепо извукао из шкрипц |
страшног непријатељства.{S} Па је тако и вечерас, поред свега посла, Жужа од времена на време |
химандритом а сигуран сам да би је тако и мој последоватељ ценио.</p> <p>— Е, сад моје је да че |
е по старом; како је коме удесније тако и ради.{S} Па кад је то све тако, онда ће вам разумљиво |
на земљу оно гушче.{S} Обоје стоје тако и с неком као родитељском милоштом гледају гушчиће који |
>— Ао, обешењак један; ама исто се тако и са мном разговар’о!{S} Исто тако! — тужи се и поп Спи |
у и несрећу своју, па да лете коњи тако и да га носе тако све до на крај света, у мрак, у пусто |
кратак камиш од крајцаре).{S} Пуши тако и само изволева.{S} А Савка, садашња његова баба, као м |
е ти, ћерко, још удавала, па за то тако и говориш.{S} Данашње су младожење к’о чикови; таман га |
, та усољен сам ја добро, па за то тако и диваним.{S} Кера био, ако не потрефим!{S} Та још мој |
Љубинку... гроб не зна, те што му тако и нико не може на њ отићи и сузама га својим залити, а |
.{S} Али једно је, боме, отерало далеко и старином и квалитетом.{S} А наточено је у бурад некак |
а Јула је одговарала, али сад како меко и како нежно!{S} И на послетку свршило се тим, да је Ша |
каже: „Срам те било!“, али то тако меко и нежно, да му још и сад звоне у глави те речи.</p> <p> |
х!{S} Па не ваља баш ни то, кад је неко и сувише свирјеп.{S} Е, Боже, па људи смо, слаба створе |
авно умро (пре но што се од укућана ико и родио) и кад су се још перишани носили.{S} Или припов |
ила завирила у кола и видела, на велико и њено чудо, оба попа како седе лепо један крај другог. |
рас, кад се Шаца спрема на нешто велико и одважно; а за то су таман довољне и оне ситне звездиц |
ма (а колико је пак година Јули, колико и Меланији, то писац никако није могао да дозна), па да |
игранка трајала је само толико, колико и приличи нобл-сватовима, то јест до четири сахата по п |
ју гајде, играју кола у авлији неколико и дуж сокака двапут толико.{S} Излазе из куће помагачиц |
</p> <p>— Па јесте, — вели Јула, — нико и не надледа то буре.</p> <pb n="152" /> <p>— Та обиђе |
роводи Глиша Сермијаш, кога обично нико и не зове у сватове (јер кад се случајно опије — а то ј |
, а и како би друкчије било кад ту нико и не пије из бокала или холбе него из оног геџавог и же |
очешљану, јавио јој се и она њему љупко и показала му на фризуру.{S} То је Шаци тако мило било, |
платна и веза) По штелажама порцуланско и стаклено посуђе а по дуваровима неколико слика: неке |
ракије. — Прошло је, видим ја бојтарско и свињарско време нит’ има више они’ вашара ни они’ алд |
, формалан гром за свештенство и мирско и духовно.{S} Да он чује, да неко <pb n="309" /> има ра |
да су живи! — вели Јула и гледа слатко и насмејано на цвеће, на родин кљун и ружу, како се јед |
> <p>Укућани се повукли у кућу па ретко и излазе у авлију.{S} Кујна им је сад најмилије место.{ |
а памет.{S} И њоме овлада неко песничко и певачко расположење па је једнако у себи декламовала |
ни цицаних сукњица; све се то, и мушко и женско, и старо и младо, фатирало и убантурало добро. |
же, у моје детињство шта се приповедало и говорило о Митрополиту Ненадовићу, па о Стратимировић |
и лакше, па кад се уморио и приповедало и слушаоци, и свима се већ почеле крпити очи, настаде з |
све није било и шта се све није продало и покрало за оно три дана, док је вашар трајао, а сада |
а и измицала а дете све више изостајало и све се више дерало.{S} Путник се још једном окрете.{S |
упало, да је Меланију формално ућуткало и ова не могаше до речи доћи.</p> <p>— А, а, то се не м |
ког искуства, јер се тако нешто зуцкало и причало, да је као једаред, једно пред вече, ђаволски |
S} И тамо се једнако пило и наздрављало и играло, а баш кад су ове ушле, заћутало се.{S} А заћу |
летошњи петао.{S} Покисао, истина, мало и он, и креста му, к’о рек’о би, помодрила, али је ипак |
већ познато и не треба доказивати, мало и умеравати и „политички“ владати, али жене, жене богме |
ерска кафана, где се мало говори а мало и попије.{S} Још нико у селу није запамтио, да је у њој |
авлију у коло и ако се као отимала мало и викала: „нем тудом, и не знам ништа!“ и тражила да је |
елу не могу лако наћи! — вели Нића мало и тужно. — Од кад ми она умрла, а ја ударио у никакав д |
подски, и онда, наравно, вредно је мало и поразмислити, јер прилика није рђава.{S} Јула је упут |
рече облачећи се, — ал’ ја сам се мало и одвише задржала!{S} Службеница!{S} Љубим руке, гнедиг |
ку, и уздише.{S} Хвали себе, а као мало и издаље куди свога Милоша и вели, да није заслужио так |
ше сви.</p> <p>Попови пијуцкају по мало и играју неку стару игру <hi>Фирциг</hi>; а попадије уз |
клавир; а Јуца тек натуцала нешто мало и знала по мало само у гитар, јер кад би гђа Перса запи |
су ћеретале све док није Жужа већ мало и обезобразила па постала и сувише интимна, и док нису |
један сан који је, може се рећи, помало и побожан био.</p> <p>Снива она, а она се као шета по б |
и прозом; почели су се, то јест, помало и разговарати.</p> <p>— А, јесте л’ сваки дан тако вред |
есме и жагор и разговор.{S} Лишће опало и црни се оголићено и покисло грање на дрвећу; опао кре |
н детињаст поглед — све му се то допало и падало му на памет, како би то лепо било кад би свега |
ила и она у паорско коло које је играло и подвикивало у авлији.{S} А ухватила се баш између два |
шко и женско, и старо и младо, фатирало и убантурало добро.{S} На глави шубаре јагњеће или астр |
завади са поп-Спиром, па је то нотирало и почело сматрати као стару и већ обичну ствар.{S} Али |
било за мном уздисало,</l> <l>Уздисало и мене љубило;</l> <l>А сада га друге грле руке,</l> <l |
екад, још кад је цар био каплар, писало и натезало с ученим људима, јер тек је по један Аћа био |
шетају, а решето је ужасно заблебетало и лупало, да је Меланију формално ућуткало и ова не мог |
сваког уживања.</p> <p>Све се разбегло и надалеко није било живе душе, само је јаросна гђа Пер |
245" /> све по кући задовољно и округло и дебело само што не грокће од дебљине.{S} Већ се ноћу |
све и стас и лице и косу и очи и одело и својим рођеним ушима чула кад су га позвали сутра — у |
ацова, у стању је да заборави и на јело и на пиће и да га сахатима вреба (а у осталом, на то су |
чет је живљи разговор.{S} Дотле се јело и помало говорило, а сад је настао разговор уз вино.</p |
екиде је гост, — ви слабо шацујете село и његове красоте кад тако говорите.{S} О, и у селу се д |
се време доста што-шта изменило, и село и парохијани, и попови и попадије, и зетови и ћери им.< |
у који дува и оглашује сате и буди село и дуга дренова буџа коју вуче по земљи кад иде.</p> <p> |
миркају с неба амо доле на заспало село и буднога Шацу у њему, који се журно упутио па на једар |
tion" /> <p>У том дође и г. Пера у село и зби се оно што је читаоцима већ из ранијих Глава позн |
<p>Давно су стигле из поља краве у село и свака ушла у своју авлију са вименом пуним млека; дав |
изгледа то место сада, а како је весело и живо изгледало пре седам недеља, кад је ту био тродне |
иву ствар.{S} Што не узмеш нешто весело и за смејање?{S} Шта ти је то?</p> <p>— „<title>Преодни |
“!{S} А?{S} Да није било онда тебе, зло и наопако по мене?{S} Како ти не би’ помог’о.{S} Само к |
вино; а и иначе је несносан) — онда зло и наопако, да се не проведе лепо и не прође добро и гос |
би то лепо било кад би свега тога било и код Меланије коју је, наравно, јако волео.{S} Јест, т |
е гђа-Сидине.{S} За време ручка је било и неколико здравица.</p> <p>После ручка настаде опет иг |
ло би само штете: ал’ нисам, па је било и штете и срамоте!...{S} Да ви’ш само даље, чиме су ме |
оведа.{S} Сем тога, видеће, шта је било и у једној и у другој кући после оног догађаја</hi> </p |
тављам, да представе себи, како је било и Шаци и Јули тога тренутка, јер то <pb n="141" /> се и |
,“ вели наша пословица; па тако је било и са овим догађајем.{S} Село је два три дана говорило п |
бра њега само.{S} Кога ту све није било и шта се све није продало и покрало за оно три дана, до |
акво је то време!{S} Та гријота би било и керу истерати на сокак на оваку кишу и у овако блато! |
и женидбе и удадбе.{S} Па је лако било и милило се човеку онда поповати!{S} Него попуј ти сад, |
о да се понаша, да му је већ тешко било и пола дана без ње.{S} И не знам како, већ тада му је п |
другим наизменце.{S} Све је весело било и није ни мислило на одлазак, нит’ би се ико још задуго |
односно тала и за то га је паметно било и позвати.{S} Сви пристадоше радо и кренуше се од принц |
виде и не обиђу.{S} Па тако је то било и лети и зими.</p> <p>Ето баш у Петак, кад и отпочиње у |
у кандило <pb n="71" /> и пале кандило и крсте се кад зазвони на вечерње и распитују, који ће |
де плашљиво и полако: „Лаку ноћ, и мило и драго.“</p> <p>Меланија му одговори пријатним стиском |
се онако побожно крстио кад је звонило и кад је прошао поред Великог Крста, како приметише баб |
лана ноблеса.{S} И тамо се једнако пило и наздрављало и играло, а баш кад су ове ушле, заћутало |
се нико није надао и што би се замерило и самим простим парохијанима кад ураде</hi> </p> <p>Ово |
виље; расцветало се на сунцу па покрило и умотало сав шешир.{S} Сва деца умивена и очешљана а к |
зије, а врло вероватно, да је запамтило и Сеобу Срба под Патријархом Чарнојевићем; јер се припо |
оцилом и псовао и труд и кремен и оцило и Чивутина.</p> <p>— Ајде терај већ једаред! — викнуше |
играча и играчица, бацају шешире у коло и шорају их оданде напоље, или се купе <pb n="388" /> о |
е но што су отишли.{S} Ухвати се у коло и звано и незвано; млађи играју а старији се обређују ш |
И њу увукоше са сокака у авлију у коло и ако се као отимала мало и викала: „нем тудом, и не зн |
даље Рада Чилашев, па је, бо’ме, дошло и до густог.{S} Поп Спира измакне некако ударцу, избије |
но за извикана човека.{S} А то је дошло и поп-Спири од некуд до ушију и наравно, да га је јако |
прође дан, а оно се тек смркне!“ Прошло и „сиротињско лето“ и настаде позна, влажна и мочарна ј |
Богу, здрави које ми и њега поздрављамо и молимо се Богу, да се и он нама здраво и весело врати |
Кол’ко сутра наћи ћу се с њим.{S} Имамо и иначе послове неке да свршимо.</p> <milestone unit="s |
овде плепс у који овога вечера рачунамо и Нићу боктера који се иначе радо за беамтера издаје.{S |
година, све боље.{S} Хе, ми се старамо и штедимо, парохијани не жале него дају.{S} Кад смо ми, |
Сутра морамо раније устати, да испирамо и разастиремо; накупило се не знаш куд пре... а морала |
и из другог ил’ трећег села, па се тамо и венча, а ја останем тако празних шака...{S} Па не зна |
мери ни једнима ни другима, ајд’ и тамо и овамо; па заређ’о из једне куће у другу к’о нека коме |
емо је намолити.{S} А тако радо слушамо и ја и Николајевич. (Ту се „Николајевич“ мало почеше из |
а он мени зуб у шаку па се ту рукујемо и — <hi>измиримо!</hi></p> <p>— Измирите!{S} Уф, Уф!{S} |
} Него боље ви седајте, да мање киснемо и ми и коњи!</p> <p>— Та како не би било кола у толиком |
ахну поп-Спира. — Врло добро, тако ћемо и казати.</p> <p>Па тако и урадише.</p> <p>И поп-Спира |
Нема овде никакве дере....{S} Још ћемо и с <hi>вама</hi> да имамо деру!</p> <p>— Та како сте т |
сваки дан пити, него да се мало видимо и разговарамо —</p> <p>— Јао мене!{S} А какав те разгов |
ија нас је натерала да се лепо измиримо и да све обиде, учињене од једнога другоме, заборавимо. |
поп-Ћира.</p> <p>— Ех, па онда што смо и пили узалуд, и пре вас, другима, мање достојнима.{S} |
да се згранио тата кад је дочепао писмо и видео шта је писала, па дочепао виле (срећом оне дрве |
> <milestone unit="subSection" /> <p>Но и ако је то госпођа попадија говорила, зато ипак не тре |
су отишли.{S} Ухвати се у коло и звано и незвано; млађи играју а старији се обређују шљивовицо |
дела дуго на кревету и гледала расејано и замишљено у папучице своје.{S} Дошао јој Шаца много м |
Него попуј ти сад, кад је све таксирано и по некој тарифи, па ајд’ живи ти сад, ако можеш.</p> |
ицошом.“</p> <p>Тако је негда диктирано и писано писмо.{S} Аћа Шлајбер прими два сексера за пис |
је било јако и темељно и све пространо и комотно; ако су кревети то су били широки за две перс |
аке стране, тако да ће све и мотивисано и јасно бити.{S} Биће свега доста к’о воде.</p> <p>Није |
и.{S} Од њега мислим да неће бити давно и надалеко бољег.{S} Ако буде боље само оно што су га — |
сретна, јербо сам видела, шта сам давно и једнако желила.{S} Моја гратулација и <foreign xml:la |
зову, кад он није ту, и ако је он давно и давно други човек.</p> <p>И један и други одавно су у |
а у другим кућама, да бо’ме да су давно и давно ручали.</p> <p>— Бо’ме, како где!{S} Како код к |
ере, што је сад учитељ овде.{S} Наравно и са свим природно; и једна и друга има ћер, па мати к’ |
зна да ли би било свега тога па наравно и саме ове приповетке.{S} Не би се, можда, ствари до то |
? — пита Пера Тоцилов, а начинио наивно и поштено лице како то већ паор уме.</p> <p>— Па, Петре |
оред усмене књижевности коју тако дивно и тако обилато негује та лепша и говорљивија половина ч |
т, него што је доиста личила и на једно и на друго.{S} Што се год добро или зло, лепо или ружно |
етни сатови.{S} Све то обешено уз једно и уз друго ђуле.{S} Шта ти ту нема!{S} И нога од неких |
и.{S} Тишина.{S} Кају се обоје, и једно и друго; Шаца што је био тако дрзак, а Јула што је била |
олико пута <hi>ти Јуло</hi>, па и једно и друго удешавало разговор тако, само да се што чешће м |
ите, а оно испало па ће да буде и једно и друго.{S} Јер ја мислим, да нам ни сад нећете одбити |
ему и њој. „Нема сумње, — мисли и једно и друго, — то се мене тиче!“ Њему мило што зна, да то с |
к и женица.{S} И ова узе једно по једно и потрпа их у кола, која сад изгледаху од силних детињи |
hi>Спиридоне,</hi> мислим, је л’ вредно и <hi>да почињем</hi> с вама; јербо не знам: ко је стар |
сад још хвале место да је суво и оцедно и да му и не треба тротоар.{S} Но међу тим није баш ни |
са свим на страну поп-Ћирину и одсудно и скоро отворено стане против поп-Спире.{S} А није ни ч |
дно јој је било као што је, знам, чудно и читаоцима, али писац обећава, да ће скорим сваки чита |
читали претходну Главу, јер им се чудно и невероватно учинило, што се Јула тако лако утешила, д |
сви дотеривали, — па ипак ништа!{S} Ено и сад виси на њему сијасет неких ствари, само да ради к |
врта добра; нема више унтауглих!{S} Ено и Перин онај муцало, нема предња два зуба а не уме секс |
та је то тако баш страшно казао; та ено и у песмама, трукованим још, — па шта се све не каже, п |
т шетао по крову онако исто госпоствено и мајестетично — корак два па стане — као господин нота |
</hi>.</p> <p>— Охо! — узвикну зачуђено и увређено поп Спира па остави шешир. — Само кад је <hi |
а левом држи браду па га гледа блажено и не трепће.</p> <p>— А, шта ја кажем?!{S} Шта велите н |
као што се желело, и молбом, да искрено и беспристрасно <pb n="19" /> оцене, како им се допада |
њу воли?{S} А Жужа јој признаје искрено и хвали се и каже: да је многи њих воле а и она многе њ |
вор.{S} Лишће опало и црни се оголићено и покисло грање на дрвећу; опао креч и леп са кућа од с |
празник.{S} Испред сваке куће почишћено и поливено а све мирише на мокру прашину.{S} Сво село ч |
о мало утешено али још једнако уплашено и уплакано, па турило прст у уста и гледа матер уплашен |
ехова, бегао из кујне на какво узвишено и безбедно место, где седне, обвије реп око ногу, зажми |
оје ово у колима, изјавише и они сложно и једногласно жељу да и њих метну у кола.</p> <p>Насмеј |
хе! — вели Аркадија и додаје му услужно и понизно шешир и штап, који је био онаке форме какви с |
его се диже, погледа Перу благо и тужно и следова разјареној мами.</p> <p>— А ви кад сте така ч |
да се љути.</p> <p>Растадоше се љубазно и оде свака својој кући.</p> <p>Ах, како је лепа Недеља |
„пинчика“, — једно мало, бело, нервозно и пакосно псетанце са плавом машлијом између ушију које |
к’о да малаксава.</p> <p>Донеше и вино и чисте чаше и стадоше сипати.{S} Гђа Сида је била љута |
ном водом у којој поп-Спира хладио вино и лубенице.{S} Уз бунар је стајао нов валов око кога се |
тина сребра, и коштало га попијено вино и поразбијане флаше и главе на седамдесет и пет сребра |
ако су двапут силазили у подрум по вино и он и Јула. — „Децо, нема вина; донес’те вина!{S} Тата |
није читав!).{S} Све је ту мирно, фино и пулгерски, а и како би друкчије било кад ту нико и не |
не миче с места него се и даље спокојно и натенани умива и глади и дотерује тоалету.</p> <p>Но |
моде.</p> <p>Све је било јако и темељно и све пространо и комотно; ако су кревети то су били ши |
ишта, ништа, — вели поп Спира задовољно и устаје. — Није Лалика, али је неко други још ређи, па |
то треба и одговорила, — вели задовољно и блажено гђа Перса. — Поздравила сам је и рекла сам јо |
да <pb n="245" /> све по кући задовољно и округло и дебело само што не грокће од дебљине.{S} Ве |
и задовољно поп-Ћира и наточи задовољно и себи и домаћину. — Дакле:{S} Спаси Бог!</p> <p>— На С |
причати.{S} А после, ако ћемо шта, оно и није село, него варошица.{S} Та колик је само онај Ве |
че <hi>Сановник</hi> под јастук), а оно и за „куглање“ и за „слуге и слушкиње“ стоји једно исто |
ме да се натенани размислим мало за оно и да распитам: је л’ господин Ћира погодио кола и кога |
о и други.{S} Живот тече доста монотоно и дремљиво као живот какве баке у запећку.{S} И данас ј |
и начин живота.{S} По ваздан седи мирно и зажмиривши преде на банку и прекида предиво само онда |
месец горе.{S} То је све лепо и красно и фајн, — вели Иђошанин, — али је л’ вам пало на ум, шт |
ш луђи кочијаши, па настаде једно бесно и лудо српско утркивање и подвикивање.{S} Коњи се згран |
дознала и после разносиле врло савесно и ревносно новости по селу.</p> <p>Која је од њих прва |
мо захтева и изволева.{S} Једе ревносно и залива још ревносније, а капарише најревносније; тек |
к у сну кад им, то јест, што непријатно и страшно дође у снивању.{S} По авлији видиш дању само |
разумемо? — запита га Меланија кокетно и стаде се хладити лепезом тако да ветрићи додирнуше и |
што кажу,... па лепо људи живиду сретно и задовољно, а камо л’ кад се овако стрефило!...{S} Ја |
све ово догађа у једном селу) галантно и обилно обасипао пољупцима.</p> <p>— Лаку ноћ... доста |
ерзекутора, — него је свет живео срећно и цареви синови узимали паорске ћери.{S} А млађа је жен |
кад хоће да удену иглу.{S} Тада обично и једна и друга зову слушкиње које <pb n="401" /> имају |
е на онај месец горе.{S} То је све лепо и красно и фајн, — вели Иђошанин, — али је л’ вам пало |
да зло и наопако, да се не проведе лепо и не прође добро и господин попа, кога нарочито зову и |
аветовала га да буде умерен, да се лепо и питомо опходи с оним, да га понуди шунком, јер (споме |
’о да је никад ниси ни имао; одоше лепо и брада и бркови!</p> <p>— Даће Бог, па ће ваљда добро |
о!{S} Ал’ како сам радио, тако сам лепо и прош’о; тако ми и треба!{S} Једва за дуван и сланину! |
каже ми баба... „Е, сад баш видим лепо и признајем те, каже, да си мој син и моја крв, што каж |
зе није ни било.{S} И опет је ишло лепо и код попова и код младежи.{S} Најпре се пила бела кафа |
и путнику се учини јако познато то лепо и ведро лице.{S} Погледа на кућу, и на таблу на којој с |
а; све се то, и мушко и женско, и старо и младо, фатирало и убантурало добро.{S} На глави шубар |
да се не проведе лепо и не прође добро и господин попа, кога нарочито зову и најугледније му м |
е до иза вашаришта.{S} А знала је добро и немачки, па јој је у толико шири био терен и поље рад |
ће у чарди, кад је Пера поткрепио добро и себе и своје коње код попа, па му није до чарде.{S} Ш |
га!{S} Унцут један.{S} Ал’ сам му добро и одговорила!{S} Нема га! — вели, а уво јој окренуто ко |
е доста.{S} Како ретко свира, још добро и свира.{S} А како је пре лепше свирала!{S} Неке комаде |
тију и бокал вина пред њега, а већ перо и мастило носио је увек он сам са собом.{S} За тим седн |
никад, што кажу, тако доцкан, да скоро и не вечерамо од силног беамтерског господства.</p> <p> |
ина, све је боље, тако да понекад скоро и не ваља од силне писмености; јер пре ни људи нису зна |
ете и слажете, је л?</p> <p>— Та к’о со и ’леб, што кажу.</p> <p>— А је л’ добра, је л’ лепа?</ |
ичке кад одседну ту.{S} Једном речи, то и није била она права биртија, него пулгерска кафана, г |
латише без и једне дуже напомене.{S} То и охрабри газда-Перу Тоцилова, и кад изброја и сложи ба |
о је све једно, у сваком селу.{S} За то и у овом нашем није била реткост, да се разапне пајван |
уци акта из епископске архиве, па за то и не можемо улазити у детаље у приповедању, јер би ова |
а, ударало да искочи!{S} Ваљда је за то и притисла левом руком груди а десном дигла полако заве |
>Тога се и бојао поп Спира, па је за то и одлагао ту непријатност и дочекао ево последњи дан да |
нула за тобом, бојим се!{S} Па те за то и нећу!</p> <p>— Право велиш!{S} Нећу те, боме, ни ја.< |
га једу укућани целога дана, али за то и изгледа <pb n="245" /> све по кући задовољно и округл |
{S} Јер чим би чуо реч „лопов“ па ма то и о неком другом, о неком коњокрадици реч била, одмах б |
ништа, — вели поп Ћира.</p> <p>— Па то и није лако разумети.</p> <p>— Ајде немој ми ту... и та |
ећ мало љутито поп Ћира.</p> <p>— Па то и јесте што ме једи!{S} Потпустио ону бештију, а он се |
докаже ако је мајстор.</p> <p>— Е па то и ја знам, ал’ то је ђаво што је зуб код њега.{S} Па <h |
ма. — Што се Нића каплицира, он мора то и наћи,... не сме фалити!</p> <p>— Па како не можеш ник |
је за чудо лепо умео да састави све то и да напише, а, Бога ми, и наплаћивао се.{S} За писмо с |
да домаћи мачак може само видети све то и зазубице добити, али се неће хаснити!{S} Заболеће га |
абриела с гђом Персом. — Е, е, ко би то и помислио!!{S} А ја, још кад сам устала, а ја сва дешп |
ите? — чуди се госпоја Сида. — Ко би то и помислио, да вам се то допада?!</p> <p>— Не, не, мило |
— чуди се опет госпоја Сида. — Ко би то и помислио!...{S} Збиља, кад споменусте ручак, — рече и |
ом свинчету опрљено ухо или реп, јер то и јесте највећа деликатеса на једном тако опрљеном свин |
о је ђаво, што нема арњева.{S} Знаду то и господа попе.{S} Зар мислите, нису они к’о, на прилик |
Цвечкенмајерка видела то, видели су то и многи други.{S} Јер дуго и дуго још после тога, кад г |
ешто латинских школа.{S} На њему богато и укусно одело.{S} И душанка и прслук и чакшире све од |
истент“!{S} Теби пуна глава калфи, зато и заборављаш увек запушаче од стаклета у дућану!{S} Сам |
ждрљивост њихових крава.{S} Али је зато и било свашта.{S} Било батина, па, богме, и разбијених |
ровала својим рођеним ушима, па се зато и замислила.{S} Јула је у ћошку плакала, потоком лила-с |
А за тим се прекрсти, па опсовав блато и кишу, (која је тако свесрдно падала као да су бар нед |
ћу.{S} Пера чисти точкове и псује блато и пут, Глиша уводи коње у шталу а Рокса вија живину по |
р људи се умеју, као што је већ познато и не треба доказивати, мало и умеравати и „политички“ в |
ће сигурно бити ларме по сокаку.{S} Ето и господин Пера се од ото доба формално одбио од нас, п |
ти, пријо, — теши је прија Макра, — ето и мене сте расплакали, а ја сам баш тврда срца; та то м |
па ди би ја њега метнуо до мене, а ето и он вам одаје почест, оставио вама у десно... а за то |
кола у предњи сиц нуз мене!?{S} Па ето и господин су, на прилику, парок к’о и ви што сте, па д |
питам, — вели окуражени Нића; — та ето и наше Ракиле —</p> <p>—- Па неће ме нико, Нићо, роде! |
ће оскудјевати!“ Хе, па тако вам је ето и ово!{S} У Божијој је руци све то, наравно, али не тре |
ије било боље.{S} Опет је решето изнето и опет су почели да раде баш у оно доба кад је најлепше |
оговетног дана лупа оно проклето решето и тера плеву све на нашу страну; не можеш к’о човек изи |
а ни поп-Спири), да после седне за сто и да са осталим гостима једе редом све не хтевши, ваљад |
рче, може му слободно поред кревета сто и један топ испалити, — не пробуди се тај лако.{S} Ајде |
ћин узе појас, остави га на своје место и врати се натраг.</p> <p>— И једнако спава и хрче исто |
ира, — па где да стоји?{S} Његово место и јесте баш ту где га видите.{S} Није мени одликован тр |
зејтином.{S} Све на њима чисто а често и ново, па и деца добила неки свечани, недељни изглед, |
је никад отимала, па јој је доста често и пасирало.{S} Само је госпоја Сида никад није уштинила |
дала дуго молити.{S} Долазила је често и незвана.{S} Она је поваздан била по туђим кућама.{S} |
мученице препеченице.“ Пио је он често и сам и у друштву с друговима и био често меланхоличан |
немешко-паорским хркањем, спасао често и себе и још бар пет шест комшијских кућа.</p> <p>По св |
кораком гђи Соки гркињи.{S} А тако исто и натарошевица похитала је, обукавши се на врат на нос, |
ће од њих двеју триумфовати а тако исто и разумети, да је то баш тако морало бити.</p> <p>— А в |
и напослетку и саму љубав; а то су исто и обоје признали пред родитељима и већ онако приватно, |
ш много и знам?!{S} Чула сам, ал’ чисто и сама не верујем... а на сплетке мрзим к’о на ђавола.. |
ударише преко вашаришта.{S} Како пусто и жалосно изгледа то место сада, а како је весело и жив |
би гђа Перса запитала поп-Спиру за што и он не купи Јули клавир, овај би јој одговорио да јој |
о, доста је било ћеретања, оставите што и за сутра, — рече и прекиде разговор девојкама, а ове |
шеширом му велико чапљино перо, као што и приличи јурату.{S} Изведоше и младу и доведоше је до |
ира.</p> <p>— Е, то је баш тај ђаво што и ја једнако мислим још од моје куће.{S} Са мном се пог |
онако међу собом, нотарошем, за то што и сеоски нотарош није шиљио него је рашчешљавао бркове, |
пењала.{S} Знала је око Пере тако вешто и умиљато да се понаша, да му је већ тешко било и пола |
у Петак.{S} Док је лето, они хоће нешто и да отрпе, па ћуте али туве све, и чекају зиму јер су, |
ва свега тога... да ми је неко променуо и подметнуо!...{S} Аја...{S} Екселенција остаде при том |
лазак, нит’ би се ико још задуго кренуо и кварио друштво, да није обазриви и етикетни принципал |
не напослетку.</p> <p>Мрак је притиснуо и омотао све.{S} Нема месечине.{S} А и што ће је вечера |
пита је гђа Сида коју је комарац пецнуо и кашаљ пробудио.</p> <p>— Па... ето... врућина ми —</p |
то био познати нам Нића боктер.{S} Чуо и он жагор и кикот и песму, па пролазећи каљавим сокако |
ркадија) био је тамо пред вратима и чуо и присуствовао само док су се свађали, а чим је чуо нек |
ко, па се сећа свега што је вечерас чуо и видео и доживео.{S} Сећа се, како су двапут силазили |
е тихо запева, <pb n="149" /> тако тихо и тужно, као грана зелена кад запишти на ватри, тако за |
ати.{S} Поп Спира је већ узео свој штап и шешир и гладио га руком низ длаку, дакле већ био спре |
ваној, гостинској соби.{S} Намештај леп и јак али старе моде.</p> <p>Све је било јако и темељно |
и тај, што је поп Спира, као сваки поп и паметан економ, волео што јефтиније да прође.{S} Лети |
огради, а што је још више заплело ствар и довело до сукоба за који се чак у Темишвару чуло.{S} |
својом женском вештином извиди ту ствар и да му јави.</p> <p>И доиста, Јула се исповедила мами. |
Дабоме, — вели Јула.</p> <p>— Шта, зар и ви тако мислите!?{S} Та то сам ја онда запао међу све |
ли изненађен и обрадован домаћин. — Зар и ти удајеш?{S} А за кога, за кога?</p> <p>— Ех, за ког |
или је од времена на време односи ветар и меша је са шумом узлелујане ритске трске и псовком чо |
ања.</p> <p>— Ехе, — заустави се бојтар и уздахну — што кажу:</p> <quote> <l>„Пеглај ми се, сук |
ас сиротиња може да живи! — рече бојтар и узе испред поп-Спире и Пере ракију и попи. — Па још з |
глала, па изишла тамо, — продужи бојтар и показа камишом на врата на која је бирташица изашла. |
још момак био, вредно било бити бојтар и свињар; кад су газде и трговци терали свиње у Пешту н |
кан.{S} Хе-е-е, — уздахну дубоко бојтар и натеже фићок и отпи добро, — нису више за бојтара она |
упио баштенска врата.{S} Љуља се ластар и дрвеће и цвеће.</p> <p>— Гле, гле!{S} Боже, баш к’о д |
батина! — дрекну поп Спира љут као звер и полете на противника.....</p> <p>Шта је одмах следеће |
за што живе или боље рећи животаре, јер и какав им је то живот кад их и зуби један по један изд |
{S} Поп Спира извади из џепа федермесер и стаде га оштрити оцилом које му је увек метано уз тањ |
(која је Јулиних година), а Нића боктер и пије и игра.{S} Отпоче ручак.{S} Поседало све и запре |
уташа и житарски трговци што једу путер и земичке кад одседну ту.{S} Једном речи, то и није бил |
да кажем...{S} Клавир, хеклерај, валцер и немецки —</p> <p>— Ајд, ајд, видићу и твоју памет, — |
ђа-Сиду где вели, кад ову доведе тенцер и преда је мами: „Еј, терету мој, срећо моја — опет мал |
зловољан, Меланија је остављала клавир и није смела да свира ни омиљену поп-Ћирину песму „Сјај |
г дућана тамо где виси онај бели пешкир и где се љуља онај цимер од жутога плеха.{S} Читаоци ће |
у страну.</p> <p>Г. Пера извади у тањир и поче јести.{S} Чорба је била пилећа, баш што он воли, |
ети путник, него се рукова, скиде шешир и рече:{S} Збогом! и кочијаш потера коње.</p> <p>Одоше |
у из уста у један ћошак, па скиде шешир И пољуби г. попу у руку.</p> <p>— Па, како је?{S} Како? |
оша, који се ту стрефио, па скине шешир и мане руком и каже: „Молим лепо, — каже, — господари!{ |
Поп Спира је већ узео свој штап и шешир и гладио га руком низ длаку, дакле већ био спреман да п |
ија и додаје му услужно и понизно шешир и штап, који је био онаке форме какви су обично протоје |
ко је онај путник у колима скинуо шешир и прекрстио се, па, како је била мало наглува, одмах се |
И ова га је видела где је скинуо шешир и прекрстио се кад је био спрам Великог Крста.{S} Обе т |
д’ леж’те“ и тек онда престаде разговор и насташе слатке мисли и будна сањања под јорганом.</p> |
>— Пак-пак? — умеша се патак у разговор и прекиде малу паузу која постаде после госпоја-Сидиног |
у умуче песма и свирка и престаде жагор и сватови се разиђоше из призрења према уморним младенц |
е, по сокацима и свирке и песме и жагор и разговор.{S} Лишће опало и црни се оголићено и покисл |
нати нам Нића боктер.{S} Чуо и он жагор и кикот и песму, па пролазећи каљавим сокаком и гацајућ |
е здраво, — рече Јула па затвори прозор и леже у кревет, али не склопи ока и не заспа целе те н |
ме је благи Творац одредио ноћ за одмор и спавање, и захркао је и није приметио кад је Шаца сав |
море у риту и тајанствен елегичан шумор и песма узлелујане трске заноси сањаријама занетог путн |
кадија црквењак, тај извор врло је штур и издао је писца врло <pb n="219" /> рано.{S} Он (т. ј. |
ст, оставио вама у десно... а за то вас и возим по то.{S} А за десет сребра, што кажу, не вреди |
p>— Та умете ви паори, знамо ми већ вас и ваше политике! — умеша се гђа Перса. — За Бога, Никол |
да пуне очи суза, па само намешта појас и ћелепуш, па само каже: „Но, но, каже он.{S} Куд ти оп |
љивали чаше, хвалили један другога глас и пјеније, док се није поп-Спира вратио и домаћица их ј |
нске мачке све дотле док не изгубе глас и очи им не избеле.</p> <p>Нико живи не иде више сокако |
о!{S} Како вам се допада Меланијин глас и свирање?{S} У селу доста, боме, и оволико.{S} А то је |
ће л’ кера? — чу се и по други пут глас и гђа Сока позна глас Габриелин.</p> <p>— Неће, неће!.. |
руго наш беамтерски нос!{S} А зашто нас и плаћаду, нег да га свуд забодемо!{S} Ај, је л’ добро |
осматра госта и запамтила му све и стас и лице и косу и очи и одело и својим рођеним ушима чула |
во и неусиљено текао, чаше се сваки час и пуниле и празниле.{S} Домаћин навалио па их једнако н |
коње.</p> <p>Остаде за њима за тили час и вашариште и гробље и лудара, и ухватише се главнога п |
— случајно сам код ње свратила малочас и од ње чула.{S} Скаменила сам се, кад сам чула, и једв |
и други што се спремају да дигну процес и да га оборе и на тај начин спасу душу милога покојник |
гђа Сида и баба Макра; сви бришу и нос и очи.{S} А Нића боктер — у чизмама и ћурдији са гајтан |
натарошевица, споречкали, а овде јутрос и довршили.</p> <p>— За име света, па зар се баш тукли! |
ј је било кад јој је ова похвалила укус и рекла да јој је здраво леп господин младожења, и да ћ |
опазио попин шаров, један грдан глават и чупав пас са чупавим и пуним чичака репом који је изд |
е!{S} Да прелети тако сву Бачку и Банат и цео свет; да оде и остави за собом све, и срећу и нес |
обазрив и мирољубив берберски асистенат и није смео запевати.{S} Он је само тихо ударао у тамбу |
им се гаси свећа у кући, престаје шапат и настаје тишина.{S} И из топла перјана кревета слушају |
мор’а фришко да оде на вашар.{S} Ту сат и по одавде у П. Тамо се неки под шатром потукли... к’о |
саме Бачке је дошло скелом синоћ девет и јутрос седам кола родбине Шацине, а сувим опет толико |
еш преко сокака.{S} Псује, истина, свет и пајван и газду, али опет остаје све по старом; како ј |
<p>— Та да вид’те, слабо нешто сад свет и умире... памтим друге године... а и не рађа се к’о не |
која је гласила:</p> <quote> <l>„Јургет и две лудаје!</l> <l> <hi>Јуца</hi> нам се удаје;</l> < |
е.{S} И сад ми не помаже сва моја памет и све школовање.{S} Шта му сад знам!{S} А, баш кад се р |
а берберина.{S} У том јој паде на памет и Меланија и Пера и гђа Перса.</p> <pb n="229" /> <p>— |
“ (који да му је сад, кад има ову памет и ово искуство), прича и по некад погледа сетно крадом |
чуло, — то мислим да неће бити на одмет и њега као једно, бар за вечерас, тако рећи, дејствујућ |
гу, две девојке.</p> <p>— А шта ја опет и питам, — вели окуражени Нића; — та ето и наше Ракиле |
идите код вас!</p> <p>— Та немојте опет и ви бити тако на крај срца! — умирује је гђа Гециница. |
измери.{S} Шта ја кажем!...{S} Двадесет и шест и дритл...{S} Ето шта сам рекла!...{S} Измерио т |
ми је слађе с федермесером.{S} Двадесет и више година је код мене; сам енглески челик, оштар к’ |
кол’ко си рифи уз’о?</p> <p>— Двадесет и седам.</p> <p>— А је си л’ држ’о ти сам риф?</p> <p>— |
ради у том селу од како је пре двадесет и неколико година ударио шлог једну жену за коритом баш |
ословију, а ову су свршили пре двадесет и више година.{S} Оженили су се из истога места, у коме |
и обе попадије.{S} Кад су пре двадесет и више година дошли у село, као свршени клирици, били с |
S} Још је попустио нешто преко двадесет и седам —</p> <p>— Баш да видим! — рече-гђа Перса па уз |
господин попа само седи.{S} У двадесет и четир часа тек ако се једаред диже да види, вели, коњ |
.</p> <p>— Та шта говорите!{S} Тридесет и —</p> <p>— Та ман’те циц до ђавола, — прекида је нест |
шити!{S} А пошто риф?</p> <p>— Тридесет и две крајцаре, ал’ треба се умети и погађати.</p> <p>— |
селу.{S} Али, Бога ми, од ово тридесет и нешто мало више година, све је боље, тако да понекад |
поразбијане флаше и главе на седамдесет и пет сребра њега само.{S} Кога ту све није било и шта |
Нића боктер.{S} Чуо и он жагор и кикот и песму, па пролазећи каљавим сокаком и гацајући по бла |
Какве су то силе биле!{S} Па какав запт и каква строгост!{S} Каква глава, Боже мој!{S} Е, па он |
дању по ваздан дрема а ноћу краде маст и пече крадом лукумиће, кад сви по кући заспе, и части |
аш да нема; оно што има боље, томе част и поштење, — вели гђа Перса. — Али тек, ја бар увек пом |
а тако дете здраво па грлато.. тринаест и по фунти, каже, тешко, а дере се к’о мали бик..{S} Чу |
адала је често <pb n="107" /> у несвест и била — како је гђа Перса тврдила — склона самоубиству |
{S} Шта ја кажем!...{S} Двадесет и шест и дритл...{S} Ето шта сам рекла!...{S} Измерио ти је, о |
на!...{S} Ето у томе је сав њихов кумст и сва моја несрећа и малер.</p> <p>— Еј, наопако ти зво |
о да се надало, да ће он данас као гост и <hi>Херувику</hi> певати, па су и гомиле света све че |
из неког расположења које даје младост и расположење, а не из какве љубави, јер Јула још није |
а целом лицу показује неописану сладост и милину од тога.{S} Тако је и фрау Габриела осећала не |
чега је навукао на себе не малу мрзост и опасност од паорских момака.</p> <p>Недељом се пре по |
га шта више још и похвали за смиреност и ревност његову у служби олтару и звонари.{S} Назвао г |
, па је за то и одлагао ту непријатност и дочекао ево последњи дан да погађа кола.{S} А после, |
ој прилици ту је дочекао дубоку старост и пошао трагом старијих својих.</p> <p>Место је било ве |
а срећа повратила јој је стару храброст и стару заједљивост.{S} И после овога, госпођа Перса је |
су такође чинодејствовала, носећи крст и чираке и рипиде — све њихове мараме и пантљике; покуп |
пако! — рече поп Спира и стаде забленут и скамењен.{S} Да је ћосави патер-Иноценц из Темишвара |
ло, за тренут један, нестати и ишчезнут и!{S} Нестаће их као дима или пепела од трафике, кад га |
руина кога сад <pb n="293" /> први пут и приметише гости. — ’оћете, к’о једни путници да знате |
ере.{S} Тада би обукао и сомотски капут и лаковане ципеле а косу очешљао онако, што кажу, „на л |
о си ми ти казала.{S} Натук’о сам капут и увук’о сам главу у бунду, па сам тако ћут’о све до ча |
} И пије и бије се, и купује коље успут и плаћа и пије алдумаш; он вас повезе а неки десети вас |
Кад си ми само пао шака!{S} Па онда већ и не зна шта да иште!</p> <p>— Та коме ви то диваните?! |
<p>— Но, доста, доста!{S} Знаћу ја већ и сам шта ми треба радити! — рече љутито поп Ћира. — Оч |
, да пуцају из топа на месец.{S} Па већ и израчунали лепо све кредом: колики треба да је топ, к |
ле то признати — много старије, сад већ и лети, чим захладни, носе ботуше.{S} Једна по једна сп |
ко јој је жао и неправо.{S} Постаде већ и нестрпљива, а и понос девојачки би дирнут.</p> <p>— Ш |
и“, или „родитељи“.{S} Исповедио је већ и он Меланији и ова њену најпре симпатије и напослетку |
кажем шта је и како је, а нешто је већ и сам знао.</p> <p>— Па шта ти он каже?</p> <p>— Па, ка |
н.{S} Таман опереш судове, а оно се већ и смркло; таман си устао од ручка, ајде седај опет за в |
опереш судове и поспремаш, а оно се већ и смркло!{S} А имам још седам кућа да обиђем.{S} Адије! |
леко на лево од долме.{S} Подухнули већ и ноћни ветрови, заталасало се оно бескрајно тршчано мо |
кије!...{S} Ет’, тако!...{S} Сад ми већ и фамилију не остављате на миру!</p> <p>— Не знам ја за |
моје кћери...</p> <p>— А јавићу ти већ и ја, — вели поп Спира; — и код мене се спрема, увелико |
две, па ћемо се ’ранити и таворити већ и брез тога вашега тала!....{S} А ви, реко’ му ја, пода |
уб задржи ђакон код себе.{S} А знам већ и зашто га је и задрж’о!</p> <p>— <hi>По-пољубите се!</ |
од укућана.{S} Па на то се навикао већ и њен „пинчика“, — једно мало, бело, нервозно и пакосно |
се то мало прилегне и продрема, ево већ и петли! — рече Нића па узе рог и дуну <hi>три пут</hi> |
убива домаћица.{S} А узрока је било већ и сувише.{S} Прво и прво: није била ни најмање задовољн |
Нићо, не трудите се, ми ћемо све то већ и сами брез вас!“ А он се баш и не отима много, него се |
оји се — узгред буди речено — умеју већ и сами понудити.{S} Јер док <hi>Ирод</hi> и <hi>Мелхиор |
ју са вименом пуним млека; давно су већ и помужене биле и домаћице се једна другој хвалиле неве |
ено баш онако са срца па завали шеширић и запева.{S} Оде глас високо до неба и далеко се разли, |
тихо Шаца, па гура тамбуру под капутић и све брже перја.</p> <p>— А ди смо то били ноћоске, си |
село се почела спуштати блага летња ноћ и, како се то песници лепо изражавају, почела је умотав |
да буде.{S} За то је остао дубоко у ноћ и јео и пио у кујни.{S} Кад су га опомињали да иде на д |
S} Било у селу добрих момака на женидбу и лепих девојака на удају, а <hi>рогљева</hi> у селу до |
ше знао, да њих двоје и још Бог на небу и баба Макра на земљи, с том само разликом што је Бог с |
ком виду цркви и олтару олакшава службу и Аркадији и која је стрчала, да је све тутњило, кад им |
му чисто дошло да покуша да тргне тужбу и преда ствар забораву.</p> <p>— Нека га ђаво носи! — в |
оме пароху.{S} Тамо су разгледали тужбу и узели је у поступак.{S} И сад морају обојица да прест |
а.{S} Он нека вас подсети на моју молбу и на ваше обећање, — вели Меланија.</p> <p>— Сећаће ме |
S} Не може човек у вече да разлади собу и да пусти фришка <pb n="188" /> луфта, од ларме и музи |
ула сва запурена и румена, донела чорбу и ставила је на сто, то се г. Пера остави прегледања сл |
чи!{S} Дуго сам, — каже, — лупала главу и штудирала, док сам се досетила тој њеној унцутарији.“ |
ања у селу икоме, на пример, прао главу и заустављао крв Недељом пре подне.{S} Такви се случаје |
лачи неке Чифуцке Часловце у нашу цркву и вара господина Владику!...{S} Ајде да се то спава!... |
бро и господин попа, кога нарочито зову и најугледније му место дају за столом, јер због сватов |
/p> <p>Куцнуше се.{S} Поп-Ћира испи сву и наточи још једну себи.</p> <p>— Е, па да се куцнемо, |
кући дим, те му пресело сво задовољству и уживање.{S} Девојке се провредниле па раде код својих |
ивот.{S} За то је, чим је стао на снагу и постао, тако рећи, сам свој, оставио и фрау-Габриелу |
ћу већ то сам, — рече Пера и узе књигу и стаде је разгледати.{S} Беше то нека немачка књига, т |
а кола.{S} А после, бацао га је у бригу и његов <hi>барометар</hi> у кући, јер онај зелени жаба |
, будући доста беспослена, вршила улогу и подмиривала потребу сеоског „<title>Тагблата</title>“ |
Габриела, — к’о што сам рекла, ја могу и мало после!{S} Па мом дуварском сату већ прошло два.< |
осле оваког срећно окончаног дјела могу и <hi>ја</hi> казати са царем Давидом: <foreign xml:lan |
зашто си се ућут’о?</p> <p>— А шта могу и смем да диваним, кад ме господин-попа не питаду!</p> |
а, крв и нож, крв и нож!{S} Једна другу и да не види!{S} А већ, до душе, и пре се једна на друг |
ко рећи, дојучерању своју најбољу другу и пријатељицу.{S} Најпре се вратио поп Спира, а дан пос |
о и приличи јурату.{S} Изведоше и младу и доведоше је до кола у која беху најлепши и најбешњи к |
а, издувао је весели Нића боктер хиљаду и неколико стотина сати.{S} Срећа, те је све по селу сп |
ожемо л већ? — рече и ижљуби децу; Раду и Сиду и Макру у образ, а Иву, који је јаузновао хлеба |
га нико није могао контролисати у раду и сутрадан тужити за тако несавесно руковање и вршење њ |
краси на трбуху него све бега под браду и ближе врату.{S} По неко од боље познатијих се усуди п |
смирити, док поп Спира не скине и браду и бркове да изгледа к’о шокачки плебанош!!{S} Већ је дв |
патер-Иноценц из Темишвара пустио браду и бркове и метнуо камилавку по чину реда св. Василија, |
сутра дан им’о посла у пољу у винограду и по њивама, па је са свим заборавио шта је јуче било, |
еба да послуже као пример осталом стаду и парохијанима.</p> <p>Живели су, као што рекох, врло л |
Нико ништа не говори, него ћуте и једу и пију погружено, како правој тузи и жалости и приличи. |
и тамокана раде, да откуд, не трукуједу и не <pb n="247" /> правиду какве <hi>фаличне банке</hi |
та по кафани, прегледа је ли све у реду и сравњује и дотерује дуварски сахат са својим џепним и |
кад је некима суђено, а они се потучеду и брез вина и брез воде.{S} К’о сад с поп Ћиром што се |
у устима него са штаповима у рукама иду и разговарају се а жене и ћерке за њима.{S} Жене држе < |
већ? — рече и ижљуби децу; Раду и Сиду и Макру у образ, а Иву, који је јаузновао хлеба с пекме |
сам сетио да их изненади и госпођа-Сиду и Јулу, па се чак и Шаце сетио, купио му лепу пошу од ц |
дедом, који такођер чува запећак, боду и туцају главама к’о овнови и челиче своје темена на та |
добро упила у кожу да не пропушта воду и да не убија ногу.{S} После бабе и свекра, никога, ваљ |
укли, јер то је сад, знате, ушло у моду и код самог ноблеса!{S} Па реко’: кад можеду попови да |
све за њих да купи.{S} Прођоше и чарду и оставише је за собом и не свратише у њу.{S} А и шта ћ |
, што се одмах у први мах умеју да нађу и допадну у женском друштву са оним досадним стереотипн |
јим џепним и клања се гостима и кад уђу и кад изађу, а после подне <pb n="39" /> Једнако држи у |
меје се Нића. — Па ако ме добро подмажу и подмите, можда их нећу издати и приказати, како ми ја |
ви облаци који се по ваздан гоне, стижу и престижу.{S} Осећа се човек под њим <pb n="240" /> ка |
ацов, па начинио чудо и покор по шпајзу и изгриз’о и чизме милостивог господина и појео их, каж |
ко пута прочитала песму кришом у шпајзу и знала је одмах онога првога дана на памет.{S} И њоме |
ење и моје воспитање!“ Сви га уважавају и позивају на официрске балове, који су, као што је већ |
дин-попином кућом?!“ А деца се правдају и беде једно друго. — Ту и силне кокошке са својим петл |
вот кад их и зуби један по један издају и дају им лицу све више прави бабији изглед.{S} Једна ј |
кад хоће да кукурикне; псују, праскају и беде ма кога по кући, док им напрстак не спадне с прс |
устумарале по авлији и једнако брбљају и брљају кљуном по житком јесењем блату; видиш и глупе |
то доба остају код кућа, па се џавељају и претурају по ћилимцу у топлој соби, или се са дедом, |
тресну од силне услужности па залармају и грабе се који ће пре.{S} А у попиној вредној кући уве |
Остављају раније штрикераје и признају и саме да није к’о некад. „Хе, остарило се то бо’ме!{S} |
милоштом гледају гушчиће који се гурају и претурују и падају на тртице око чанка с кашом.</p> < |
ескоче многи члан вере, али тек очитају и дотерају крају.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
им и интересантнијим разговором постају и сами живљи и интересантнији. (А таква је била и гђица |
нда опет, као крадом од света, занихају и падну једно другом у наручја па се опет љубе. „О, о!“ |
наслоне се једна на другу, па се њихају и смеју тако, док их мамице не опомену да то није лепо! |
— вели поп Ћира поп-Спири па се куцају и пију.</p> <p>— Ал’ баш сте ми из уста извадили!{S} Ај |
аћин и поп-Ћира, па се наизменце куцају и певају Псалме све лепше од лепшега, и пију у здравље |
вом и буде покојни.{S} А оне га слушају и не дишу, и тек кад се спасење исприповеда, оне дахну |
носа ти га одвукли па сад нам се смеју и он и она бештија чифуцка!{S} И ми, <hi>ми</hi> да иде |
хунац заплета који се развијао у Ченеју и Темишвару</hi> </p> <p>Опет подужи и досадан пут.{S} |
— „Па ићи ће у Беч да штудира хирургију и зубни докторат!...{S} Да <hi>намешћа зубе</hi> и вили |
с Јулом у Беч, да тамо доврши хирургију и зубну лекарију, пошто је покојној стрини дао парастос |
ивуна који је одавно већ био за пензију и ишчекивао је, а Бога ми ју је и заслужио.{S} Сад је у |
ар и узе испред поп-Спире и Пере ракију и попи. — Па још за два сата пута стићете.{S} Стићете к |
n="296" /> <p>Платише бирташици ракију и вино.{S} Бирташица и бојтар захваљују и љубе поп-Спир |
снаге сутра, кад оде на медљану ракију и на киселу чорбу, којом ће, заједно с осталим гостима, |
две.{S} Ништа не говоре, него само лију и бришу сузе; таман једне обришу, а друге стигну.</p> < |
?...{S} Сигурно се одала на астрономију и звјездочтеније, — вели заједљиво поп Ћира, — па погађ |
мо попити, па све да узмемо у компанију и самога Краљевића Марка.</p> <p>— Ја се, до душе, не р |
и — к’о да ништа није ни било — да пију и да се разговарају о економији.</p> <p>— Молим вас, не |
поп-Ћиром и то још два пут.</p> <p>Пију и разговарају се и опет пију.{S} Поп Ћира се заруменио, |
па тек затутњи каква босонога на капију и нађе баш онда да зове комшиницу из преко пута, само д |
и затварајте <pb n="287" /> рано капију и одма’ пуштајте Трезора с ланца, па пазите, да се какв |
а од којих је црква примала лепу кирију и ако се касапи туже на пацове.{S} Том приликом му је и |
и и нађе га, дозове га кући, па хартију и бокал вина пред њега, а већ перо и мастило носио је у |
на, и он је морао тражити нову парохију и добио ју је у В**.{S} Сад је, хвала Богу, и попадија |
ме извинила.{S} Добио сам дишпензацију и сатисфакцију!{S} Ја изиш’о к’о невин а он к’о дрзнове |
да је оставите да буде слепа код очију и без изображења; подајте је у лер код фрајле Нимфидоре |
а и она је, сирота, била и слабих очију и мало наглува од старости. „Боже, а да л’ су се који п |
било да изађе на сокак и да криви шију и лево и десно да види хоће л’ откуд које дете угледати |
огледа га усплахирено а црвена до ушију и принесе му послужавник с ракијом.</p> <p>— Е, вама ве |
је дошло и поп-Спири од некуд до ушију и наравно, да га је јако заболело то, што патак ни најм |
мо да он пије него и сам налива и своју и домаћинову <pb n="311" /> чашу као да је он домаћин.{ |
b n="228" /> <p>— Зови ми одма’ госпоју и госпојицу! — рече и тресну ногом љутито.</p> <p>Оне д |
бабе и свекра, никога, ваљда, не негују и не поштују тако зими у кући к’о чизме.{S} Па и сама ж |
и вино.{S} Бирташица и бојтар захваљују и љубе поп-Спиру у руку.{S} Они одлазе, бирташица их ст |
дају гушчиће који се гурају и претурују и падају на тртице око чанка с кашом.</p> <p>— А где је |
ајвеће царство, и како са сваким ратују и свакога туку у рату; а Бог им помаже, јер држе све по |
ава.{S} Или се сви троје скупа саветују и праве план свог будућег стана и праве размештај намеш |
ића у газдашаг па га сви у кући поштују и раде, а њему не даду ништа да ради, него веле: „Нека, |
јест „цанарцт“, јербо има, знате, лаку и сигурну руку, па су му совјетовали, да је гријота да |
„Лаку ноћ!“ вичу с једне стране. „Лаку и благу!“ одговарају с друге. — „Зар тако рано?{S} А шт |
е се то повешати <pb n="244" /> у оџаку и по осталој кујни тако високо, да домаћи мачак може са |
леру код неке старе фрајле у Бечкереку и тамо научила многе за младу девојку врло корисне ства |
рчао је све сам први ноблес у Бечкереку и све разграбио.</p> <p>— Јуф!{S} Та немојте ме, гнедиг |
је побегао кад је чуо ону страшну вику и праску из кујне, па је бегао као да га сам Бунапарта |
де г. Пери.</p> <p>Овај се чудио челику и рече значајно једно „О!“ а за тим поп Спира окрену ка |
жа од времена на време уграбила прилику и излазила с пуним бокалом <pb n="363" /> на сокак свом |
разређене шалукатре видела неку прилику и одмах у њој познала Шацу; чула ситну тамбуру и разуме |
дакле, он себе сматрао за бољу прилику и партију једној свештеничкој кћери, каква је Јула била |
њима и Сепла сувачара и жену му Бетику и ћерку Кредлу.{S} Сепл је из поштовања према поп-Спири |
принципала, где ће имати лепу практику и лепу принципалову ћерку, па је онда на коњу, што веле |
кад већ младожења добија вредну девојку и добар мираз, нека онда и сватови виде асну...{S} А ве |
швапских игара само некакву шотиш-полку и неки тајч, који јој је мама, кад је била добре воље, |
седи мирно и зажмиривши преде на банку и прекида предиво само онда, кад чује да у кујни лупа с |
икао на трошкове, свирке, игру, пијанку и весеље, <pb n="380" /> и замерао му, што је он (Досит |
љан што се одужио Ракили за Какаш-Верку и завршује и вечеру и разговор при ком је помало заплет |
риела и омрзнула је и на Цвечкенмајерку и на гђа-Персу и на све у кући им.{S} За то је и отишла |
на, ништа не чујеш; ни жагор, ни вриску и цику под шатрама, ни подврискивање и поскочице у колу |
ну, него опет, што кажу, у кристијанску и комшинску фамилију! — теши је прија Макра.</p> <p>— Е |
му пребаци ту неискреност парохијанску и пљачку својих сопствених пароха; да му кажу како то н |
гове дужности.{S} Остави га на послетку и гајдаш и сави у други сокак, оде и он да спава и да с |
у му, за тим тетка-Макру, и на послетку и принципала и принципаловицу кући.</p> <milestone unit |
тимнији са поп-Спиром, он га напослетку и запита, кад осташе једно кратко време насамо:</p> <p> |
ова њену најпре симпатије и напослетку и саму љубав; а то су исто и обоје признали пред родите |
им ћерке нису тако пасиониране за науку и за читање, па кажем у себи: „Боже, како је, ето, ова |
чиш, каже ми он, како је од своји’ руку и о свом комаду живити!“ А нисам јој ни каз’о да ћу јој |
рече потресеним гласом и пружи јој руку и рукова се с њом и гледаше је.</p> <p>Беше лепша него |
им руку! — рече Пера и пољуби је у руку и оде.</p> <p>Али ни сутра дан није било боље.{S} Опет |
ном водом.</p> <p>Јула је пољуби у руку и оде.</p> <p>— Како је сирота хаглих и осетљива!{S} Пр |
оставља посао, пољуби поп-Спиру у руку и доноси им ракију, поп-Спиро у мањем а Пери у већем ст |
ку пружену ради измирења, па ма ту руку и само Његово Преосвештенство руководило.{S} У гневу св |
же полете!{S} Да прелети тако сву Бачку и Банат и цео свет; да оде и остави за собом све, и сре |
на кад је свршио богословију Карловачку и био у њу заљубљен па јој певао: „Ах, Венеро, ужасна б |
.</p> <p>Фрау-Габриела је била на ручку и тамо се лепо унтерхалтовала.{S} Била је ванредно расп |
е док једе, халав је па гура свуд њушку и отима од други’ а кад га тако почешеш <pb n="300" /> |
у, па се загледа у једну стаклену теглу и гледаше је дуго.</p> <pb n="267" /> <p>Настаде почивк |
оме покривати и тесто за киселу штрудлу и крофне, — па се кренуо поп-Ћири преко пута мало повиш |
ривци, и крупне им сузе капале по оделу и по рукама и доле по прашини.</p> <p>— Је л’ те да ћет |
више тај ништа да зна за фрау-Габриелу и њен авантурни начин живота.{S} По ваздан седи мирно и |
волико сачуствовање дирне фрау-Габриелу и она се измири са фрау-Цвечкенмајерком.</p> <p>— Ај’те |
рећи, сам свој, оставио и фрау-Габриелу и (што је код мачка ретка ствар, познавајући конзервати |
није све ни дочула; она се предала јелу и сркала, и сваки час брисала наизменце уста салветом и |
а.{S} За то су дечији шешири у том селу и били изнутра као калајисани.{S} Родитељи су обично по |
има.{S} Сам тај први корак његов у селу и први приказ његов допао се свима, запленио је све, ка |
Пера који се већ почео знојити по челу и око себе помало све у дупликату виђати.</p> <p>— Ајте |
форме ради, да може извадити шнуфтиклу и через кијавице, коју је срећом у то време добила!...{ |
ба изображавати.{S} Навикао се на школу и на учитеља.{S} Па кад су сви поштовали и волели старо |
афија није било.{S} Различних и по полу и по годинама старости и по сталежу, а највише је било |
вом“</hi> и <hi>„Даницом“</hi> на столу и удовице са брошем незаборављенога покојника; неке гру |
дао један нож који је остао ту на столу и прочитао је у којој је фабрици ливен.{S} Сав „есцајг“ |
ивати!</p> <p>А Јула јој помаже у послу и кришом погледа у забринуто мамино лице.</p> <p>И Јула |
о дрвеће и цвеће, и високу зелену метлу и бикове од црна лука како се издужили у висину.{S} Тиш |
и пресретан дуго и дуго мислио на Јулу и дубоко у ноћ прелиставао Песмарицу, читао многе песме |
цу где ће бити на ручку, за фрајла-Јулу и за себе.</p> <p>Куља свет из цркве; пуна црквена порт |
на једну фотељу, — па би’ запалила лулу и наређивала како да брије. „Још овде; овде није добро |
јер кад је било после вечере, узе лулу и дуванкесу па ће рећи попадији:</p> <p>— ’Оћемо л’ там |
Кипри натарошу, који испушио беше лулу и кренуо се да прилегне мало, наредивши, да се она лубе |
и после креше оцилом у труд, пали лулу и псује Чивутина, што му је дао ситну трафику; а после |
и једна! — рече па напуни и запали лулу и стаде пућкати и пљуцкати онако по банацки, па се да у |
комендије, — рече поп Ћира, напуни лулу и изађе напоље.</p> <p>— А ти сад, драго дете моје, гле |
ом кућом док је Пера Тоцилов пунио лулу и кресао оцилом и псовао и труд и кремен и оцило и Чиву |
носе му једну лепу скупоцену стиву лулу и предаде му је, — ево, то нек ти је знак моје искрене |
<hi>Ја сам</hi> платио и ту стиву лулу и ту кајгану.{S} Сад тек видим кол’ко су паметни били н |
о убацио споља кроз прозор читаву цигљу и полупао јој сав порцулан, не би се тако скаменила гђа |
а га питам: „Је си ли гладан, старатељу и један туторе мој; да ти спремим, роде, голубића у рас |
а главу лево и гледала стидљиво у земљу и играла лако као каква швигарица.</p> <p>— А што ми не |
i> и <hi>мама</hi>, имала је своју вољу и њу су сви морали да слушају па је увек било онако как |
асто Јула.</p> <p>— <hi>Којешта</hi> му и одговарај! — обрецну се гђа Сида. — „Којешта пита“ .. |
хвале место да је суво и оцедно и да му и не треба тротоар.{S} Но међу тим није баш ни тако.{S} |
и ди те боле!</p> <p>— А, знам; била му и нека рођака, а?</p> <p>— Тако нешто!{S} Дакле ајде.</ |
ема он ништа ни против кога.{S} Мила му и Јула и Меланија, добар му и поп Ћира и поп Спира подј |
иска стреја, висок ђувегија!“ — веле му и уводе га и послужују његову родбину, доводе свирца и |
да не остане гладан.{S} Боме пишкоте му и неће спремити!...{S} И како то да се само стрефи, да |
акије, — вели домаћин.</p> <p>Донели му и ракије.{S} Пије Нића ракије, па се прихвата јела и ну |
{S} Мила му и Јула и Меланија, добар му и поп Ћира и поп Спира подједнако био до овога немилог |
— дочекују радосно укућани и скидају му и кабаницу и дороц.</p> <p>— Ала да пасје ноћи, тане му |
е са мном дишпут’о.</p> <p>— А можеш му и то рећи: да се <hi>доцкан</hi> сетио.{S} Младић је ве |
</p> <p>Јула радо и весело послуша маму и отвори широм прозор, а Шаца се привуче полако, а Јула |
Па јесу л’ добри, слушају л’ своју маму и тату који се о њима брину и дан и ноћ? — пита путник |
на се увек ондак сети па намешћа мараму и зулове, па намешћа уста и погледа ме, а кад већ прође |
јао два до три пут шарену цицану мараму и кашљао и једнако јео жута шећера а бркове увек поткре |
увек врло добро обавештена била о свему и свачему, и знала до најситнијих детаља све што се дог |
{S} Известила <pb n="236" /> се о свему и од баба-Макре, а и иначе; и била је потпуно задовољна |
се довека сећати.{S} Мило обома, и њему и њој. „Нема сумње, — мисли и једно и друго, — то се ме |
плати и поклони се кафеџији и овај њему и изиђе из кафане трезан к’о што је и ушао.{S} А кафану |
уповали!{S} И поркета и фланела за зиму и ботуше за обе попадије.{S} Поп Ћира је купио још и ра |
то да ме каштигује к’о безбожну Содому и Гомору?! — вели поп Спира коме се ни најмање нису доп |
а полако завесу и стала и слушала песму и кроз шалукатре рекла му: — Лаку ноћ, лаку ноћ!</p> <p |
валама са свију страна; хвалише и песму и песника и певачицу.</p> <p>Стари сват је сада припове |
етско расположење, и спевао једну песму и по прилици је, да не дозна мама, предао Јули.</p> <p> |
је оштро мотрила на сваку Јулину песму и све се више <pb n="230" /> и више с болом у срцу увер |
а сврнем мало кући, а на ту ћемо страну и ударити, па ћете о једном трошку видети и моју кућу, |
а, подајте на шпитаљ, па нек се помогну и башкаре и трезне по њему пијани вандровкаши <hi>Швабе |
је — то је добио, а?{S} Добио је вредну и воспитану девојку, примјерну пуницу и чеснога таста, |
како вам завиди, што имате тако вредну и здраву ћер.“ — „Ето, — вели она —“...{S} Ју, слатка, |
а заборави и отера и своју венчану жену и њу да узме — дохвати левча од оних кола њихову левчу |
се смеши брк очекујући врућу, посољену и машћу дебело премазану лепињу, и печену сланину и кож |
пископима и учитељима, о старом времену и о том како је данас.</p> <p>— Па како парохијани, дом |
ичије помоћи потпишу.{S} Слова у имену и презимену им, истина, изгледају као оно ред деце кад |
гурније знао да предскаже сваку промену и време боље и сигурније него и сам Календар Стогодишња |
кад прође, ону данас већ јако раширену и познату песму:</p> <quote> <l>„Сад <hi>пулгери</hi> п |
о да пробише врховима својим ту копрену и дизаху се право тамо звездама.{S} Давно су прошла и п |
63" /> на сокак своме каплару Затрацену и Ержи која је опет била са својим капларом и ту казала |
ако и ту.</p> <p>Често одлазе у тазбину и Пера и Шаца, а и тазбина иде њима у походе, али се Ша |
а у колима, а они у кујни чупали живину и спремали богату вечеру, попови су се разговарали већ |
ува сапун, <pb n="110" /> копуни живину и ради све таке кућевне ствари и учи се виршафту још до |
огло би се поредити само оно пре годину и више дана, пре оних великих ексера на капији кад је ј |
бело премазану лепињу, и печену сланину и кожурицу с ватре (што сви у његовој фамилији радо јед |
своју маму и тату који се о њима брину и дан и ноћ? — пита путник и гледа мило децу.</p> <p>— |
нарастао и формално затрпао поп-Ћирину и поп-Спирину кућу!...{S} У вече у крајњем шору, где се |
век, пређе са свим на страну поп-Ћирину и одсудно и скоро отворено стане против поп-Спире.{S} А |
n="254" /> ћу доживити и читаву стотину и још три радош.</p> <p>— Шалиш се, Нићо, — вели Ракила |
ашом да иде у собе да наздрави домаћину и младенцима, па му нису дали, него га слали да иде на |
иже гђа Сида главу тужећи се на врућину и викну преко собе поп-Спиру:</p> <p>— Спиро!{S} О Спир |
рез рукавица... а куд ће на ову врућину и да их навлачи!...{S} Меланија одмах навуче рукавице, |
трагедијама на позорници у трећем чину и стаде је пријатељски корети, полугласно да нико не чу |
јербо су Банаћани спасли свету месечину и месец остао на старом свом месту.{S} И тако одонда је |
гђа-Сидин претворио је контрафу у икону и ваљда јој је дошапнуо ону стару пословицу: „Добро је |
а парче леба и дозволила им да се попну и натресу себи дуда.{S} Могли су се сити најести па чак |
а љубав нећете, — вели гђа Сида и гурну и шану кришом Јули:— Кажи: „Ал’ мени за љубав, господин |
кола али их не преврну него само гурну и она одскочише у страну.{S} А фрау-Габриела се сва зан |
к кад се спасење исприповеда, оне дахну и моле га да им више не приповеда тако страшне ствари ј |
жени и поздрави је.{S} А она се осмехну и отпоздрави га пријатељски.{S} Познала га је.</p> <p>— |
<pb n="55" /> тако стрефило да је и њу и ћерку гост затекао у послу, знала је она да је ово уч |
.{S} О парохијама, о венчању, крштавању и сахрањивању; о епископима и учитељима, о старом време |
ет био трајни узрок вечитом потпиривању и подгревању једаред већ отпочетог страшног непријатељс |
е и био и нуди и мами на уживања и дању и ноћу.{S} Дању газе по води комшијска дечурлија и квас |
га слушали и гледали и уживали у појању и персони његовој.{S} Као и на вечерњу јуче, тако и дан |
дуге биле које су провеле у премишљању и једна и друга попадија.</p> <p>Гђа Перса је била нест |
исле кокоши пред кућом и чавке на грању и врапце чујеш под стрехом како џакају.{S} Сипи ситна, |
мисли у памети или се разговара о стању и имању усопшчега, о тестаменту и наследницима, о проце |
ом оделу, у разном душевном расположењу и на послетку у разним сезонама годишњим а према свакој |
сутра дан извињавали, да у оном јурењу и утркивању, као већ у сваким сватовима, нису ни примет |
кајиш од десног опанка па леже на клупу и наслони се на десну руку, склопи своје вазда будне оч |
ликована у Велико-Бечкеречком Календару и тако спасена од заборава и постала данас већ позната |
а сте се ви сами онда попели на звонару и звонили на Јутрење!</p> <p>— О, Бог ти помогао! — ода |
лас па приђе Северним Вратима на олтару и провири кроз њих, да види, ко је то?</p> <p>Тако се н |
реност и ревност његову у служби олтару и звонари.{S} Назвао га је чак „столпом православија“.{ |
то нотирало и почело сматрати као стару и већ обичну ствар.{S} Али је село к’о свако село; свој |
ожјем свету има своје две стране, добру и рђаву, то поред свих ових тугаљивих страна писмености |
илији радо једу) и гледећи с леђа једру и округлу своју Савку, како живо меси и како се сва тре |
у себи гђа Сида љутита а посматра Перу и Меланију како су сели једно до другог па разгледају а |
почне позивати господин-Перу на вечеру и после вечере, а из госпоја-Сидине авлије бацаду се са |
кили за Какаш-Верку и завршује и вечеру и разговор при ком је помало заплетао језиком.</p> <p>У |
РВА</head> <p> <hi>Садржи у себи вечеру и конак код гостољубног пароха ченејског поп-Олује назв |
ал’ нам је совјетов’о, да од сад у миру и лепом согласију живимо.{S} А њему прашта покушану пре |
ђа Сида је већ добро спремила поп-Спиру и напунила му уши, остало је само још да и гђа Перса не |
био везан, док није опазио и поп-Спиру и тако се обавестио и умирио мало.{S} После тога је мањ |
ледам баш нашу господу парохе, поп-Ћиру и поп-Спиру само; тхе, а шта ћете!...{S} Једно, што каж |
аду година да живиду!</p> <p>— Поп-Ћиру и Спиру? — запита је зачуђено гђа Сока. — А шта је то б |
тва!{S} Него овако у овом масном шеширу и дороцу, па и не мили ми се ни да погледам кудгођ...{S |
него заједно продужише пут у разговору и објашњавању неком...</p> <p>Дакле су се помирили! — к |
с!{S} Још мало! —- рече Рада већ у зору и показа бичаљем на црквени тороњ, на читаву шуму од ђе |
ира ћуташе и једнако стајаше на прозору и гледаше расејано на теглу са жапцем.{S} Од ово неколи |
је блато, по цео дан седело на прозору и лајало на мимопролазеће- — и кога је она или водила с |
дна <pb n="109" /> лађа пропала на мору и сви се подавили, а само један се спас’о на једној дас |
е гђица Јула рекла „Фала!“ узела нафору и одмах је прогутала и поцрвенела до ушију.</p> <milest |
} Јао наопако, а кака сте у другом шору и шта тек радите с другим паорским ћурковима, кад сте т |
рог и огласио век скоро успавалом шору и селу да је једанаест сахати, подиже гђа Сида главу ту |
166" /> предузећем.{S} И он узе тамбуру и поче још издалека полако ударати у њу ону већ добро п |
ла.</p> <p>А Шаца узе задовољан тамбуру и запева, онако ради свога задовољства, ево ову песму:< |
осле те песме, ударио је Шаца у тамбуру и сам запевао:</p> <quote> <l>„Чија ли је тараба,</l> < |
у њој познала Шацу; чула ситну тамбуру и разумела речи добро познате јој песме, и ако је Шаца |
гога возим.{S} А и „немеши“ баш, ал’ су и они прокопсали!{S} Та ено Раде Карабашева, <pb n="286 |
истина, да су ђаци за то да уче ал’ су и синови наше свете цркве, — кажем ја учитељу, — па за |
Били, што кажу, толике године к’о да су и венчани, па ди би он то сада допустио и какав би опет |
код поп-Спириних.{S} Јер Жужа и Ержа су и даље лепо живеле међу собом (не хтевши се повести за |
гост и <hi>Херувику</hi> певати, па су и гомиле света све чешће бивале.{S} Чим је први пут заз |
ци терали свиње у Пешту на вашар, па су и бојтари онда прошли и видели света к’о мало ко.</p> < |
ало нижа, то је много лепше него кад су и муж и жена високи, а сачувај Боже кад је муж мали, а |
} А примеру супруга својих следовале су и домаћице.{S} Кад би се што умесило у једној, слало би |
уга њена, фрау-Цвечкенмајерка, знале су и колика је била сума (три стотинарке) коју је поп Спир |
ов или хуланерски каплар.{S} Постале су и заборавне, туже се на памћење.{S} Забораве где шта ос |
а све мекша и попустљивија.{S} Чешће су и читали по нешто.{S} Јула чита, а мама ради крај ње и |
{S} Међутим, поштовани читаоци, који су и до сад поклањали вере самом писцу и ником више, знаће |
ма готов одговор на то.</p> <p>Имали су и поп-Ћирини мачка.{S} Али је поп-Ћира несретан био са |
упило друштво из комшилука.{S} Нашли су и Совру гајдаша.</p> <p>Отпоче игра и песма и здравице, |
вели задовољна мама.{S} А задовољни су и они, воле се све више и више, и још чисто не могу да |
их бестрага!{S} Како су радили онако су и прошли.{S} Оно је Стари Завет био а ово је сад Нови! |
звати час гђом час гђицом, јер тако су и у селу сваки час грешили) узела, дакле, штрикерај у к |
увек мирољубиви и добре воље, за то су и после ове сцене продужили — к’о да ништа није ни било |
л’ бар долази <hi>дањом</hi>... а ту су и старији!...{S} А код вас онако, што певају паори... „ |
уком груди а десном дигла полако завесу и стала и слушала песму и кроз шалукатре рекла му: — Ла |
рбенда.{S} Кад је требало одрешити кесу и показати се шта је попина кућа, није жалио. „Нек иде, |
о тестаменту и наследницима, о процесу и фишкалима, и већ о тако нечем, што би спадало у тај к |
мишљаше у себи и хитно дотериваше косу и одело на себи.</p> <p>Затим чује неке кораке, али се |
и запамтила му све и стас и лице и косу и очи и одело и својим рођеним ушима чула кад су га поз |
а је и на Цвечкенмајерку и на гђа-Персу и на све у кући им.{S} За то је и отишла гђа-Сиди, приб |
та тужила госпоја Сида на госпоја-Персу и на њену Меланију. „Гледајте је само, — каже ми госпој |
јима!{S} Ал’, знате како је: ди муж, ту и жена; па ди је њему добро, мора и жени бити.{S} Па из |
а блаженопочивше Марије Терезије.{S} Ту и слике поп-Ћириног оца старог кабаничара Аверкија, нас |
ца се правдају и беде једно друго. — Ту и силне кокошке са својим петлом једним дугачким грлати |
а она није ружна) шта вреди ако нема ту и воспитанија?!{S} Лепота прође а воспитаније траје, шт |
поп Спира забадава презентирао; има ту и твога масла, Каијафо један!“</p> <p>— Е, дакле ај’те, |
Кад ал’ јест, врага, чашица!{S} Буде ту и десет!</p> <p>— Па и двадесет! — додаје г. Пера смеше |
пута, само да му да на знање, да је ту и да га прати очима.{S} Наравно да то паорским момцима |
пак-пак?</p> <p>Поред гусака било је ту и гушчића.{S} Баш то је ранила једна млада румена девој |
из села обично прво траже и најчешће ту и налазе, — у том, дакле, крају су се тога дана у вече |
ако кола а тај се опет данас стрефио ту и био тврдо решен, да му се, после толиког вребања, осв |
на поп-Спирин имен-дан обрадовала тату и поднела му заједно са спремљеним словом које је забор |
, без конофоских навлака, а по канабету и фотељама исхекловани јастучићи и комадићи хеклераја а |
За то је у јутру седела дуго на кревету и гледала расејано и замишљено у папучице своје.{S} Дош |
а се много што шта у овом шареном свету и <hi>не може</hi> да мотивише — па ипак се догађа.{S} |
на овим свету кад сам сваком на терету и на путу! — јада се бојтар па се примаче и испи још он |
ла умирујући га и бришући сузе и детету и себи кришом... — Доћи ће он опет —</p> <pb n="412" /> |
ло се оно бескрајно тршчано море у риту и тајанствен елегичан шумор и песма узлелујане трске за |
на што је продужен живот њеном клијенту и љубимцу до прве прилике.{S} А да не би до тога дошло, |
о стању и имању усопшчега, о тестаменту и наследницима, о процесу и фишкалима, и већ о тако неч |
а женска деца, што кажу, за час нарасту и нађикају к’о штир.{S} Срећан пут, па поздрав’те све.< |
д кућу.</p> <p>Дошавши поклони се госту и овај њој.</p> <p>— Моја супруга,..{S} г. Петар Петров |
ра, кад је Јула дошла пре подне у башту и стала плевити, запевала је по свом обичају.{S} Песма |
а ни они’ алдумаша, кад су ишли у Пешту и видили света; а сад им је лако брез нас, кад има ајзл |
л’ држ’о ти сам риф?</p> <p>— Е, још ћу и риф држати.{S} Доста што сам отворио четворе очи, а д |
асан девојачки смех гаси изненада свећу и буди и љути бабу.</p> <p>— Ајде доста већ једаред!{S} |
плаши, па каже да ће јој угасити свећу и отићи а њу закључати у подрум ако га не пољуби. <pb n |
; да оде и остави за собом све, и срећу и несрећу своју, па да лете коњи тако и да га носе тако |
р и немецки —</p> <p>— Ајд, ајд, видићу и твоју памет, — ману руком поп-Ћира досадно.</p> <p>— |
га, само покисле вране и гаврани гракћу и прелећу са багрема на багрем.{S} Прену се из мисли Пе |
а с њим, а домаћи чешљају перје, кикоћу и певају.</p> <p>— Нисам ти дош’о баш через јела и пића |
које се дању по дућанима продају а ноћу и забадава по сокацима деле.{S} Али данас пре подне у Н |
S} Али, слатка, услуге за услугу; ’хоћу и вас да то кошта нешто —</p> <p>— Молим, молим, да чуј |
есту свога рођења) фрау-Габриелину кућу и одомаћио се у другој једној кући, где су с њим сви за |
шла гђа-Сиди, прибила се сад уз ту кућу и помагала јој свесрдно око спреме дарова и свега; била |
ј летини и јели прженице намазане машћу и белим луком, тек да се кол’ко тол’ко забаве до вечере |
у да се татине чизме добро намажу машћу и истрљају јер се прошле Недеље тужио да су га убијале |
гњев, и посрамио га својом уздржљивошћу и долготерпљенијем — а то више вреди него да сам га бац |
<p>После неког времена Јула унесе кафу и послужи их све.{S} Кафа је била таман колико треба вр |
, бити најзгодније, док гости пију кафу и јаузнују, да упознам мало боље читаоце са обе ове дев |
екуд у даљини; на петој с рукама у муфу и пахуљицама снега; на шестој с лалом и зумбулом у руци |
спремно.{S} Аркадија је отишао по Шацу и однео му црвену пошу.{S} Затекао га је у дућану баш к |
ала.{S} Сад узела најмлађе унуче Савицу и сад њега чека да ожени. „Видећете само,“ говорио је П |
преживеће та све нас, ожениће и Савицу и посашиваће и праунуцима гаћице — а по тестаменту док |
другог кола, гледа и Сепла и Сепловицу и друге Швабе и Швабице како смешно играју па отпоче:</ |
ти и кија, а перје лети чак под гредицу и по соби чак до бабиних чизама које се, непуњене сламо |
едног главатог гаврана, грдну свађалицу и опасног лопова кућевног, чије је: га-га! увек наљутил |
радосно укућани и скидају му и кабаницу и дороц.</p> <p>— Ала да пасје ноћи, тане му госино! — |
ну мало душом — па се упутио за певницу и то за ону коју је држао Аркадија црквењак, а другу је |
онда кад треба видети своју противницу и кад се треба сетити свију оних непријатних ситница из |
у и воспитану девојку, примјерну пуницу и чеснога таста, па к’о вели:{S} Оно друго све на част |
да је овај јадник полетео у неку барицу и забо се у њу главачке и стајао усађен као струк лука. |
елога дана је преписивао неку Песмарицу и из ње преписивао све песме које су годиле расположењу |
луша.{S} Нема ништа.{S} Остави мотичицу и приђе плоту, па вири кроз плот.{S} Нема никога, учини |
о чиним преко принципа! — Па узе чашицу и испи је до пола па је клањајући се врати на послужавн |
ила о својој смрти, и праштала је и оцу и матери, и ако су они могли учинити да не дође до тога |
е видео то.{S} Није могао да одоли срцу и да буде послушан порукама гђе Сиде, него је једаред и |
су и до сад поклањали вере самом писцу и ником више, знаће, да је све то једна измишљотина и д |
кра у свиленој махрами, — седе па плачу и теше се узајамно обадве.{S} Ништа не говоре, него сам |
а Јула и фрајла Меланија, само се цмачу и смеше једна на другу.{S} Шта се разговарају <pb n="25 |
ила и поп Ћира који се ухватио за левчу и метнуо ногу на потегу да се попне у кола; обоје заста |
дохвати левча од оних кола њихову левчу и фрау-Габриела излете из кола тако лако к’о какав лак |
е јечи кућа, па се смеје и оставља буџу и рог у буџак. — Ај, је л’ добро диваним, тане му госин |
се злопати! — уздише Глиша, искапи чашу и спусти главу на сто.</p> <p>И сви тресу жалосно главо |
и керу истерати на сокак на оваку кишу и у овако блато!</p> <p>— Та обешењаци сте ви сви, кол’ |
ула, и гђа Сида и баба Макра; сви бришу и нос и очи.{S} А Нића боктер — у чизмама и ћурдији са |
ш да видим! — рече-гђа Перса па узе риф и измери.{S} Шта ја кажем!...{S} Двадесет и шест и дрит |
опада милихпрот, торта, штрудла, куглоф и томе подобна теста.</p> <p>— Ах, — рекла би сва задов |
n="49" /> полете најпре шешири а одмах и они с грана к’о мајмуни уз стабло па пред њу по два т |
а арендаторска канцеларија.{S} Иде смех и кикот.{S} Баба се љути а смех све јачи; једва се стиш |
гуја, она стара мржња, остаде још да их и даље трује и троши, или држи у животу, како се оне те |
таре, јер и какав им је то живот кад их и зуби један по један издају и дају им лицу све више пр |
ро дошли!{S} Добро дошли! — дочекује их и поздравља домаћин. — Каква срећа, каква част.</p> <p> |
м оног Мартоношанина (вранца) и коре их и застиђује њиме те они повуку боље.{S} После три сахат |
није нашао честитих арњева, а где би их и било, ту је газда опет на путу.{S} Остаде му још сало |
га виз-а-ви од себе; па једе и хвали их и вели: како само у тој кући радо једе „цвечкен-кнедле“ |
еднако своје бесне коње.{S} Превезли их и на скели на Банатску страну.{S} Већ се и ноћ спустила |
е — и који им је приповедао много нових и чудноватих ствари.{S} Приповедао им је: како је у Беч |
ши се, — чувам поверено ми стадо младих и несташних јарића овоселских.</p> <p>— Да, да, баш са |
а, био посредник између угодника Божјих и људи грешних, — али ово чудо је први пут сад доживео! |
у и оде.</p> <p>— Како је сирота хаглих и осетљива!{S} Пре <hi>толико</hi> дана сам је карала, |
а гђа Сида је била пажљива, врло хаглих и врло чисменка.</p> <p>— Проклете муве! — рече као виш |
а било је неколико књига тако отворених и почетих, једна на канабету, друга на фотељи а трећа н |
ра он своје коње поред фрау-Габриелиних и дохвати левчом левчу од тих других кола али их не пре |
Даље има још неких слика, старозаветних и других за које <pb n="84" /> се види да су без икаква |
све фотографија није било.{S} Различних и по полу и по годинама старости и по сталежу, а највиш |
жу, лети млитави, а кад засвира северац и заокупи мећава, а њима тек онда дође права њихова сна |
свима појединостима.{S} За то је писац и принуђен, да се служи подацима малочас споменутих пош |
итаву обарену шунку, хватао се у коштац и са читавом очупаном гуском, само ако му се дала прили |
о извади из рибе.) А хватао се у коштац и са самим касапским пацовима који су већ познати као в |
едан роман у поп-Спириној кући на месец и више дана пре и неколико дана после господин-Перина д |
на, киша, па пробија и сиротињски дороц и газдинску кабаницу; пада једнако и прави по путу блат |
анске, на плећи изврнут кожух или дороц и шарена кабаница, а на ногама не <pb n="242" /> видиш |
еко сокака; а купила би јој мама кофпуц и хорнодле по сокаку а локне по комшилуку... присело би |
ој беше повезана глава, па удари у плач и покри лице кецељицом.</p> <p>Заплака се гђа Сида; не |
тада код куће) а оне обадве удри у плач и тужбу, а супрузи место да уредиду ствар стишаду, а он |
е с кола.{S} Ударило све четворо у плач и дреку, па неће доле, него зову маму да и она седне у |
е ни приметио; (чак је повео једном реч и то пред Јулом о једној доброј партији која јој се јав |
но и покисло грање на дрвећу; опао креч и леп са кућа од силне кише, па ти изгледају куће издрп |
у касину, тамо игра шаха, или пије пунч и чита новине, зна како ће овај цар онога фино преварит |
оми и охрабри.</p> <p>— Па... онај, баш и можемо!{S} Ајд, Севере, ти с’ то боље изучио, — вели |
!</hi></p> <p>— Ама то, <hi>то</hi> баш и ваља!{S} Но фала Богу, — додаде Аркадија за себе, — д |
гђа Перса.</p> <p>— Врло добро!{S} Баш и тако имам сутра да донесем госпођици тражену књигу.</ |
мојој „парокији“!{S} Па через тога баш и мислим, да се променим сас оним мојим пајташом и коле |
а с кола!{S} Каже он је „немеш“, па баш и није спао на то да кочијаши.</p> <p>— Па то је онда л |
пипа, је л’ му на свом месту.{S} Па баш и да га се дочепам, ал’ кад он види да га нема, а?</p> |
им.{S} Не мрзе се ови млађи, али се баш и не траже.</p> <pb n="405" /> <milestone unit="subSect |
ве то већ и сами брез вас!“ А он се баш и не отима много, него се тако поваздан одмара.{S} Не м |
ти, — рече женица. — А што се не би баш и скинули мало с кола... бар док се коњи одморе и наран |
а је лети друго.{S} Лети може човек баш и пешке да иде...{S} А, пошто возиш, на прилику, лети?< |
ости.{S} Остави га на послетку и гајдаш и сави у други сокак, оде и он да спава и да се поткреп |
амо л’ за попа —</p> <p>— Е, то ти знаш и нико више.</p> <p>— То сав свет зна и чује, само су т |
у младожење к’о чикови; таман га упецаш и да кажеш: фала Богу! а он исклизи к’о чиков. — Ту се |
тогођ Пери, — вели поп Спира, — а можеш и мени.</p> <p>— Ракије, ракије мало! — вели Пера. — Би |
ате...{S} Ил’ ајд’ баш ону што ти волеш и највише певаш...{S} Ајд’ баш ту!</p> <p>— А кад баш з |
Е, па кад ’хоћеш зета берберина, то ћеш и сневати!</p> <p>— Та не через тога, него се бојим да |
е!{S} Биће кожурице у купусу, а добићеш и бешику за дуванкесу; а ја ћу ти је, кад узимам каде, |
’ иди!{S} Па кад га закољемо, омастићеш и ти бркове!{S} Биће кожурице у купусу, а добићеш и беш |
накашље, а ја к’о велим: кад баш ’хоћеш и биће ти!...{S} Фајн жена, што јест; жустра баба!{S} А |
, за кога!{S} Па за њену прилику, чућеш и видићеш! „Нашла врећа закрпу“, <pb n="327" /> каже се |
кажем.{S} Крив сам!{S} Крив сам, видиш и сам — к’о ђаво сам крив!{S} А толико сам се уздржав’о |
у кљуном по житком јесењем блату; видиш и глупе покисле кокошке и још глупље и мизерније ћурке |
Никад не знаш шта си извадио!{S} Тражиш и хоћеш бело месо, а кад развијеш а оно шија с главом!{ |
ћкају на луле; по неки се тужи на камиш и вајка се што га је <pb n="73" /> синоћ заборавио да и |
уж, и кад сам видила, како је флегматиш и ’ладна била к’о да је умро какав перзекутор а не њен |
{S} Ено кад се оно вук’о клипка, памтиш и ти... пре петнаест година... кад је био храм цркве, п |
то ако сте самац.{S} Жењен — но ја, још и које како; али самац — Бога ми врло тешко!</p> <p>— О |
а последња, дознала је, као бабица, још и то, да ће госпођа Перса <pb n="365" /> у будуће кршта |
узмеш?</p> <p>— Па он ће, да ви’те, још и понајбољи бити.{S} А има и добре арњеве.{S} Купио и’ |
ао да га поред имена <hi>Марко</hi> још и тако зову.{S} Јер чим би чуо реч „лопов“ па ма то и о |
е и том приликом су између осталога још и саопштавале једна другој, све што се у кући једне или |
{S} Тек кад нам тако неко дође онда још и ’хоће, а иначе не можемо је намолити.{S} А тако радо |
тавља Аркадија кондуиту Радину, има још и ту луду нарав, да не да ничијим колима испред његових |
но женских, а ако се међу читаоцима још и критичар нађе — он ће извесно додати: да сво даље пон |
и?{S} То би му, — каже, — поп Спира још и опростио; него је он дочуо, да је онај, то јест, поп |
ао по комшилуку, то би му гђа Перса још и опростила, али он је крао <pb n="65" /> и по кући.{S} |
!</p> <p>— А зар има наопако штогођ још и горе?</p> <p>— Да шта ви мислите!</p> <p>— Та шта гов |
<p>— Та како сте то почели, може је још и бити!{S} Но, то ми се допада!...{S} Још само треба да |
ударуша једна.</p> <p>— Па каз’о је још и то шта воде да једе, — наставља Ержа свој рапорт.</p> |
о сокаком.{S} А после, вероватно је још и с тога, да је нешто на ту форму морало бити, јер што |
“ А друго, што је тако исто, ако не још и горе наљутило гђа-Сиду, било је и само госпоја-Персин |
: „како сам се надала, добро сам се још и удала“; мени и није било баш тако тешко.{S} Ћутим, па |
ево већ по други пут!{S} Е, ако се још и сад извучем из шкрипца, нећу ти то <foreign xml:lang= |
је му, па <pb n="18" /> га шта више још и похвали за смиреност и ревност његову у служби олтару |
могне штогођ.{S} А сад мора да држи још и, и, и, и вице-звонара!!...{S} Хе, далеко смо дотерали |
и поп-Спира.{S} А обојица су имали још и своје надимке; поп-Ћира се звао и <hi>Поп-Хала</hi>, |
м сад, кад је већ тако пошло, чекам још и то чудо и покор, да је ето тај поп Спира постао —- пр |
.. они оданде, они преко, — они нам још и понајвише сметају!{S} Чим чују да ко овамо код нас у |
обе попадије.{S} Поп Ћира је купио још и рајспулфера за лице и ону справу за бреновање косе, и |
ако... пијем, па ми се ондак помало још и мили да живим.{S} Јербо то је моја сладост једна!...{ |
но, — смеје се путник, — може се то још и поправити!{S} Дакле, молим...</p> <p>— Дакле... дакле |
го Часловац, мали Часловац!{S} И то још и није онај прави Часловац од оних из Русије послатих, |
</p> <p>— Јао, жалосна, зар има што још и горе?!</p> <p>— Слушај само!{S} Кад одемо код Његовог |
е стрпити већ.</p> <p>— Но, квартир још и разумем, али да се храните у кафани... код Швабе... а |
!“, али то тако меко и нежно, да му још и сад звоне у глави те речи.</p> <p>И он јури тако прав |
а му поред свију оних терета обесиш још и госпоја-Персу, како је и сама у очајању толико пута р |
лети може, „а моја је Меланија за варош и створена,“ говорила је одавно гђа Перса.{S} Ту Мелани |
, па и самој Меланији, која је за варош и створена, како је већ толико пута рекла фрау-Габриела |
пријатељства и љубави — али г. нотарош и госпођа нотарошевица споменуше да је овако свечаније |
онити ждребе кад се ождреби стари Пирош и да ће му дати дугачак бич са кратким ишараним бичаљем |
научило.{S} Мила кишбиров и Нова бистош и данас се поносе што су били његови ђаци јер се на пла |
бави, јер Јула још није била заљубљена (и ако је ово већ Десета Глава приповетке).{S} Она још н |
о други неки, трукован код неког Швабе (и то без титли, без титли Сидо,) који, управо, не би ни |
образи, румени као брескве дуранцлије (и доцније кад год су га послужили код поп-Ћириних бреск |
шњих мајсторија којима су се послужили (и поред свију онако повољних придика) да улове младога |
уб, па још с драге воље пристаје човек (и онај што му ваде, и онај што га вади) — па једва га и |
јну а из ове у шпајз и у чељадску собу (и онда се неће моћи сваки ђаво довлачити у кућу).{S} По |
е... и маму!{S} И Сиду, и Макру, и Иву (и пољуби га) и Раду, и бабу, — све воле господин попа, |
о на леву а друга само на десну страну (И у томе се не слажу!) — Све, све се, кажем, изменило, |
а, а сад би ме шлог трефио!</p> <p>— ...и пољубимо се, — завршује поп Ћира свој извештај, — пољ |
да је имао и коме; им’о је, бо’ме, <hi>и коме</hi> да шмајхлује! — вели гђа Габриела.</p> <p>— |
pb n="353" /> ја, а то бо’ме, треба <hi>и он</hi> још више и још пре да каже.{S} Видиш ти, моли |
ажи, Бога ти, <hi>момку</hi>, да се <hi>и он</hi> повуче мало... нек’ чува дућан...{S} Види, ва |
ти, ако се, то јест, с вама, уопште <hi>и може</hi>, разговарати.</p> <p>— Е, да!?{S} А откуд т |
таљ.“ А ја кажем: „Фала вам к’о оцу <hi>и за ово</hi> до сад што сте ме, то јест, родили и одра |
и моје очи чарне!</l> <pb n="231" /> <l>И поздрав’те мога <hi>милог дику</hi>:</l> <l>Да не бро |
/l> <l>Покосиће моју косу плаву!</l> <l>И поздрав’те моју <hi>слатку нану</hi>:</l> <l>Да не пи |
/l> <l>Жалиће ме моја мила нана,</l> <l>И жалиће још милија дика;</l> <l>Нана жали <hi>за годин |
ре,</l> <l>Где заова цвеће бере,</l> <l>И нова мајка стере,</l> <l>Од садиплатна пут.</l> <l>Ој |
шо,</l> <l>Па срећна довек буди,</l> <l>И одјек сродни груди</l> <l>Још прими:{S} Срећан пут!“< |
о,</l> <l>Где срећа за те цвати,</l> <l>И песма нек те прати,</l> <l>Твог ручног девера.</l> <l |
е <hi>туђа</hi> плести па клети,</l> <l>И туђа рука косу крзати,</l> <l>А ти ћеш, Јуло, онда пл |
це!</l> <l>Како тихо ти почиваш,</l> <l>И конечно не чувствујеш</l> <l>Бол сердца мог!“</l> </q |
врата</l> <l>Бјеле руке савила?</l> <l>И кријући твоје лице</l> <l>Мени скоро“ —</l> </quote> |
оје:</hi></l> <l>Зулове и шнекле</l> <l>И то бело лице</l> <l>рознфорб-боје!</l> <l>„Ах, љубезн |
ре,</l> <l>Што сузе вриском таре</l> <l>И живот куне свој?“</l> </quote> <p>Ту прекиде Јула опе |
се направи вашар!</p> <pb n="350" /> <p>И одмах за тим чу се страшан тресак и полетеше црепови |
јте, слатка мамо!</p> <pb n="233" /> <p>И Јула поче гласно, дршћући гласом, читати: „Љубинкове |
и сиктањем својим.</p> <pb n="54" /> <p>И Јула се збунила још више и спусти на земљу оно гушче. |
" /> <milestone unit="subSection" /> <p>И једног летњег дана — осам година после испричаних дог |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И мало после дижу се комшинице и одлазе праћене фењером |
о изрече, у Тису утече!</l> </quote> <p>И гђа Сида осети као да су јој већ „натруњене очи“ и по |
младе, ни воде ’ладне!“</l> </quote> <p>И одједаред засузише очи и старом и младом а највише др |
а,</l> <l>Одби се с граном цвет.</l> <p>И ту хтеде да заврши Јула, јер док је певала сва је чис |
некад то за чудо иде од руке!!!</p> <p>И још хтеде фрау-Габриела приповедати о својој жалости, |
сад пред то стати и зауставити?!</p> <p>И једна и друга попадија једва је чекала да јој се попа |
а мука и невоља, а нема му лека!</p> <p>И доиста, ко га није поправљао и дотеривао, па ништа!{S |
о неће знати, кол’ко је сати!...</p> <p>И тако одлази Нића, а неко од укућана га испрати до авл |
а језика, и једну окрајку ’леба.</p> <p>И докле Ђука спрема за Нићу, овај се разговара с укућан |
дономадне да је у љутини казала.</p> <p>И, доиста, сутра дан, чим је чула тамбуру, одмах је пон |
ше љутито у један глас оба попа.</p> <p>И кола пођоше.</p> <pb n="288" /> <p>— Срећан пут! — ви |
ше вуче огроман кабао из бунара.</p> <p>И у авлији као и са сокака био је испред куће ред багре |
арога Пере из Старога села Кера.</p> <p>И позна јесен име своје поезије и своје топлине, — бар |
анабета, да седне господин Пера.</p> <p>И доиста било је неколико књига тако отворених и почети |
Е, ја ти реко’ — вели поп Спира.</p> <p>И није се преварио искусни поп Спира којега ни најмање |
била је готова да учини свашта.</p> <p>И оно, чега се писац бојао у прошлој Глави у овој се и |
о живо меси и како се сва тресе.</p> <p>И све ће те красне слике до мало, за тренут један, нест |
да имате шта да се разговарате.</p> <p>И поседаше сви.</p> <p>Попови пијуцкају по мало и играј |
погледа у забринуто мамино лице.</p> <p>И Јула је трпела ових дана.{S} Пола јој је мисли било о |
држи у животу, како се оне теше.</p> <p>И попови нису као некад.{S} Говоре, до душе, међу собом |
азати.</p> <p>Па тако и урадише.</p> <p>И поп-Спира се лепо извукао из шкрипца, а био је већ жи |
ом извиди ту ствар и да му јави.</p> <p>И доиста, Јула се исповедила мами.{S} Казала јој је све |
у а Рокса вија живину по авлији.</p> <p>И док су се комшијска деца, читаво једно туце — потрпал |
беш сад тако у тој лакој хаљини.</p> <p>И авлијска врата залупише за њима, а из авлије се и опе |
вели поп Ћира полако гђа-Перси.</p> <p>И она увиђа и пристаје и даје савет поп-Ћири и вели му |
Његовом Преосвештенству Владици.</p> <p>И он седе и написа тужбу.</p> <p>Нећемо је наводити цел |
још и сад звоне у глави те речи.</p> <p>И он јури тако право, а све мисли на вечерашње слике, о |
е падне странцу или госту у очи.</p> <p>И баш се о том у Петак пред вече разговарали, кад уђе п |
је он давно и давно други човек.</p> <p>И један и други одавно су у том селу, још откако су се |
димио ту с том твојом лулекањом.</p> <p>И овога другог попа истераше у авлију да пуши.</p> <mil |
диван као данашњи сватовски дан.</p> <p>И док су рођаке још нешто шушкале и опремале око Јуле к |
ио, нисам се, што кажу, помамио.</p> <p>И право је рекао Нића боктер.{S} Све је то било пијано, |
својих тридесет форинти месечно.</p> <p>И он се радовао Недељи, а особито ако се десило те је Н |
капи чашу и спусти главу на сто.</p> <p>И сви тресу жалосно главом и хвале покојника.{S} Износе |
дма’ мисли да је неки вандрокаш.</p> <p>И доиста то је било нужно, јер Лекин зељов мање је лаја |
а како да не плачем од радости!?</p> <p>И обе прије заплакаше се сад опет од радости.</p> <p>Св |
р да знамо ноћу кол’ко је сати!“</p> <p>И опет излази Ержа и нуди и господина Перу на вечеру, а |
овако и у мојој кући и у селу!“</p> <p>И доиста је спремљено свега и свачега.{S} Велика соба и |
вет на њега к’о на чудо, нек...“</p> <p>И уједаред застаде и гђа Перса која је говорила и поп Ћ |
лулу, а поп Спира му исприповеди све. „И тако ти Господин Епископ заврши своје слово пребацују |
влије се и опет чуле оне страшне речи: „И браду, и бркове, и све, све... све обешењаку једном с |
ж’о!</p> <p>— <hi>По-пољубите се!</hi> „И пољубимо се“, — цитира га гђа Перса сва зелена од јед |
каже: „Ја ћу звонар бити“ — А ти, Иво? „И ја,“ каже он. — А ти, Живо? „Ја ћу први тас да носим. |
анин!“ — „Е, фала ти, — кажу му они, — „и за наше уши а и за месечину.{S} Нећемо пуцати; само ш |
ми, одма’ ћу!“ па се даље шета.</p> <p>„И-ју!{S} Е, та баш не зна шта је ни стид ни срам!“ чуди |
риној кући и стаде пред капију.</p> <p>„И бркове и браду,“ чуло се још из авлије, „све, све обр |
непуњене сламом и намазане машћу, суше иа банку поред вруће пећи, а ова захватила пола собе па |
ће ми бити до тога да то купујем и Сиду иберашујем!</p> <p>А обојица су купили кафе и шећера и |
ели а заклопио ствар.</p> <p>— Ју мама, иберашунг!{S} Ааа!</p> <p>— Да ми ниси купио наочаре?.. |
послужавником на коме беху порцулански ибрици, шоље и сребрне кашичице, и послужи госте.{S} От |
е Сида, оно веће Макра, оно још веће је Ива а ово највеће је Рада...{S} Рада и Ива су, бо’ме, Б |
Ива а ово највеће је Рада...{S} Рада и Ива су, бо’ме, Бечлије; а Макра и Сида су Бачванке, она |
<p>— И маму воле?! — рече јецајући мали Ива кога држаше Јула на руци. — Је л’, мама, и маму вол |
поткресани па изгледали над уснама као ивица или стреја добро збијеног и управљеног крова од т |
м свом доживљају где је био на рубу или ивици пропасти па је за длаку фалило да не плати <pb n= |
таде љубити те црте очеве... — Доћи ће, Иво, господин попа опет.{S} Је л’ те, да ћете доћи?</p> |
S} Он каже: „Ја ћу звонар бити“ — А ти, Иво? „И ја,“ каже он. — А ти, Живо? „Ја ћу први тас да |
би децу; Раду и Сиду и Макру у образ, а Иву, који је јаузновао хлеба с пекмезом, пољуби у потиљ |
к сав потресен, гледајући мало утешеног Иву... — Сушта мати! — додаде нежно.</p> <p>— А, није.. |
н воле... и маму!{S} И Сиду, и Макру, и Иву (и пољуби га) и Раду, и бабу, — све воле господин п |
доцне бал; а Јула је знала од швапских игара само некакву шотиш-полку и неки тајч, који јој је |
ира разговарали седео је г. Пера као на иглама између две лепотице.{S} Господин Пера није био о |
апелани а попадијама слушкиње удевају у иглу.{S} Попадије су — хтеле ил’ не хтеле то признати — |
још јасније признају кад хоће да удену иглу.{S} Тада обично и једна и друга зову слушкиње које |
ату!...{S} Та залудићу ја њега к’о Дона Игнација Дон Маријана у <title>Љубавном Напитку</title> |
мо ли играти, — све му то не поможе!{S} Игра Шваба ако му се и не игра!{S} Гледа га Нића боктер |
о мене морала да се ’вата у коло, па да игра нуз мене!</p> <p>— Па зашто је онда ниси одма’ уз’ |
р!“ А сирота Јула после тога не може да игра, него седи поред маме међу женама, а после неког в |
н седи непроменљив.{S} Неко се дигне да игра, некога одведу, а неки сам, онако без ичије помоћи |
/l> <l>А на Шваби кабаница;</l> <l>Боље игра кабаница,</l> <l>Него Шваба и Швабица!“</l> </quot |
не поможе!{S} Игра Шваба ако му се и не игра!{S} Гледа га Нића боктер из оног другог кола, глед |
Нашли су и Совру гајдаша.</p> <p>Отпоче игра и песма и здравице, и ређа се једно за другим наиз |
Јулиних година), а Нића боктер и пије и игра.{S} Отпоче ручак.{S} Поседало све и запремило неки |
а и Проке плајаша.{S} Ержа се стиди али игра и једнако се извињава Проки: да не зна ништа, а Пр |
н хирург иде после подне у касину, тамо игра шаха, или пије пунч и чита новине, зна како ће ова |
ког празника или недеље на другом рогљу игра коло, па се све позаљубљивало једно у друго све до |
>Него Шваба и Швабица!“</l> </quote> <p>Игра коло, брује гајде, а дечурлија трчи око кола или в |
ре!{S} Ију-ју, ију-ју!“</l> </quote> <p>Игра коло, звецкају сабље хуланера Рушњака и дукати на |
мешно играју па отпоче:</p> <quote> <l>„Игра Шваба и Швабица</l> <l>А на Шваби кабаница;</l> <l |
на и непозвана света.{S} Свирају гајде, играју кола у авлији неколико и дуж сокака двапут толик |
сле вам ча-Нића крив, кад стану виле да играју по леђи; крив вам ча-Нића, што не чува варош, к’ |
аспале па поручује по тендере и хоће да играју, и кад се и Шаца распомами па удари у поскочице |
има, па и коњима мило, и они удесили па играју уз гајде, а најлепше играју коњи Раде Карабаша.< |
гомиле деце чисто обучене где стоје, не играју се да се искаљају.{S} На ногама им чизмице, на п |
ко утапкано блато, па <pb n="304" /> се играју <hi>коља</hi>.{S} Једно од њих, чим опази, да се |
удесили па играју уз гајде, а најлепше играју коњи Раде Карабаша.</p> <p>У одаји, где се опрем |
сви.</p> <p>Попови пијуцкају по мало и играју неку стару игру <hi>Фирциг</hi>; а попадије узму |
вати се у коло и звано и незвано; млађи играју а старији се обређују шљивовицом (која је Јулини |
евојке, него ето таке шиндивиле, што им играју очи к’о на зејтину.{S} Таке праве у данашње врем |
ицу и друге Швабе и Швабице како смешно играју па отпоче:</p> <quote> <l>„Игра Шваба и Швабица< |
Темишвар или Велики Бечкерек и тамо је играла немачке игре које је научила у леру, унтерхалтов |
главу лево и гледала стидљиво у земљу и играла лако као каква швигарица.</p> <p>— А што ми не х |
ма у Кун-Сент-Мартону што су ти сву ноћ играле чардаш...{S} За то си ти сад и дотер’о до паса!. |
оде на Тиси, ни јели дуда, нити се њима играли „шоркапе“.{S} За шеширом жућкасто ковиље; расцве |
ушију.{S} А најчешће се ипак скупљали и играли на рогљу код Неце бирташа, где је под јаловим ду |
о је.{S} Ту су пред кућом пили па чак и играли уз свирку која се лепо чула из куће.{S} Ержа је |
е ухватила и она у паорско коло које је играло и подвикивало у авлији.{S} А ухватила се баш изм |
И тамо се једнако пило и наздрављало и играло, а баш кад су ове ушле, заћутало се.{S} А заћута |
Неце бирташа, где је под јаловим дудом играло коло.{S} Свирац свира тако целе године, а кад се |
жења стидљивији него иначе.{S} Весеље и игранка трајала је само толико, колико и приличи нобл-с |
ам је само на балу!{S} Оно има, има <hi>играња</hi> ... ал’ оно њено... већ, већ... к’о она Иро |
равица.</p> <p>После ручка настаде опет играње.</p> <p>Старији и не устадоше од стола а омладин |
Дечурлија је комотнија Суботом; може се играти и каљати до миле воље. „Нека, и тако је сутра Не |
да не зна српски ни говорити а камо ли играти, — све му то не поможе!{S} Игра Шваба ако му се |
и вија једно друго и провлачи се између играча и играчица, бацају шешире у коло и шорају их ода |
дно друго и провлачи се између играча и играчица, бацају шешире у коло и шорају их оданде напољ |
елики Бечкерек и тамо је играла немачке игре које је научила у леру, унтерхалтовала се, правила |
Била је чак и варошка музика за окретне игре, а ни Совра гајдаш није фалио; само је он више дув |
што је овај викао на трошкове, свирке, игру, пијанку и весеље, <pb n="380" /> и замерао му, шт |
и пијуцкају по мало и играју неку стару игру <hi>Фирциг</hi>; а попадије узму плетива па штрика |
у-Габриела, ви се ваљда само шалите!{S} Ид’те, молим вас.</p> <p>— На моју част, слатка!</p> <p |
ика пријатељима, а баба једнако здрава, иде у цркву на сва јутрења, све службе, сва вечерња и с |
у том месту ди ја живим и машамодирам, иде једна тако лепа девојчица (па је пољуби) у тако, ал |
само да се што чешће могу тикати...{S} Иде Шаца тако, па се сећа свега што је вечерас чуо и ви |
ао чивуцка арендаторска канцеларија.{S} Иде смех и кикот.{S} Баба се љути а смех све јачи; једв |
шњих лепих слика и слатких успомена.{S} Иде тако задовољан све напред из сокака у сокак, па мис |
нији, онда, наравно, само један поп.{S} Иде па мало пева он, мало црквењак, а мало ђаци, тако н |
n="284" /> паорском, све, све!{S} Нек’ иде свет на њега к’о на чудо, нек...“</p> <p>И уједаред |
а се позива преко наше Варошке Куће, да иде да га узме, јер он је једини законити и најближи на |
, увек зове и моју Јулу, а неће сама да иде; само да се види како је она господске боје, бледа, |
није хтела чак ни после недељу дана да иде с <hi>погачарима</hi> у Б** нити је хтела да прими |
нису више за бојтара она времена, па да иде у Пешту, да прође свет; него... ето тако, капам ту |
е, децо, с кола, ’хоће господин-попа да иде, — вели женица деци, и хтеде да их скине с кола.</p |
ница!{S} Службеница, — рече и похита да иде.</p> <p>— Та сед’те још мало, — зауставља је гђа Со |
руго.{S} Лети може човек баш и пешке да иде...{S} А, пошто возиш, на прилику, лети?</p> <p>— А, |
док му нису казали да заклопи уста и да иде спавати.{S} Тако се ето, један наш Банаћанин <pb n= |
цима, па му нису дали, него га слали да иде на дужност.</p> <p>— А за што да идем, и через кога |
пио у кујни.{S} Кад су га опомињали да иде на дужност, он није хтео, него је слао сваког сата |
у кујни, кад је хтео са пуном чашом да иде у собе да наздрави домаћину и младенцима, па му нис |
тако раздраган, да није никако могао да иде одмах кући, него је ударио сокацима, пун пунцат нај |
риви и етикетни принципал први устао да иде, и приметио веселим и расположеним гостима: да је с |
љно поп Спира и седе, а устао је био да иде поп-Ћиринима.</p> <pb n="128" /> <p>— Шта говоре!{S |
ни богат род Шацин, ни његову намеру да иде у Беч да тамо сврши хирургију.{S} Гђа Сида била је |
га је, до душе, нудио Глиша Сермијаш да иде у собе где су господа и беамтери, али се Нића извињ |
него да сам га бацио под ноге.{S} Нека иде бестрага, казаћу, да одустајем и праштам великодушн |
зе у тазбину и Пера и Шаца, а и тазбина иде њима у походе, али се Шацини и Перини не састају, н |
оде у цркву, да крсти, а после крштења иде кући детињој, где га позива отац на ручак.{S} На вр |
реписује Песмарицу, или тражи глисте па иде да пеца рибу (у јесен хвата штиглице) или, на после |
о „господин-доктор“.{S} Господин хирург иде после подне у касину, тамо игра шаха, или пије пунч |
уга дренова буџа коју вуче по земљи кад иде.</p> <p>— Добро дош’о, Нићо, — дочекују радосно уку |
два па стане — као господин нотарош кад иде шором по званичној дужности.)</p> <p>Ержа је баш ка |
, — како је обешењачка жена!{S} Кад год иде Меланија у цркву, увек зове и моју Јулу, а неће сам |
ништа лепше од учена човека и како све иде као намазано.</p> <p>Тако се ето некад, још кад је |
све знати и овде набројати, за што све иде свет у цркву Недељом преко године.{S} Али ове Недељ |
породица.{S} А како код велике господе иде све полако, то се и са том тужбом није хитало.{S} С |
а гђа-Сида, сетиће се одмах.{S} Аја, не иде!{S} Мисли се, шта да ради.{S} Како су били комшије |
д кад се <pb n="63" /> краве музу, — не иде, нема смисла.{S} Каијафа је она гђа-Сида, сетиће се |
ли бојтар.</p> <p>— Ајде попи ово да не иде у штету! — рече поп Спира и даде му своју ракију а |
опет заплака прија Сида.</p> <p>— Па не иде Турчину, него опет, што кажу, у кристијанску и комш |
и очи им не избеле.</p> <p>Нико живи не иде више сокаком.{S} Изумире полако и бахат људи и топо |
ископа и ради своје пастве, али и то не иде онако срдачно као некад, него онако званично, хладн |
све погребе, — па тако и данас, тим пре иде што ће њен Савица да осветле фамилији образ.</p> <p |
ми, већ дванаест.{S} Е, време је да се иде! вели поп-Спира. — Ајд’мо, диж’те се, да идемо.</p> |
ишкала.{S} По мало практицира а почешће иде у лов на шљуке, или поваздан пеца на Тиси или у рит |
господин нотарош није ту у селу, иначе иде код Шолема Чивутина у трафикану на комовицу.{S} А д |
се диже од стола, брише браду од јела и иде у сретање. — Баш добро те се сетисте и наканисте, а |
па онда испусти бич па силази с кола и иде бестрага натраг, а ви седите у коли’ па чекате.{S} |
мале, напрстак и још неке своје алате и иде право на обећано место.{S} И што би могла за пола д |
ј је испао ванредно добар, па се пуши и иде пријатна пара и мирис од њега устима домаћице и она |
оп Спира. — Седи, Јуцо дете, а мама нек иде.</p> <p>— Јуцо, напред, олбрекц! — командира гђа Си |
се шта је попина кућа, није жалио. „Нек иде, за то је и течено! рекао би.{S} Нису сваки дан сва |
ма оно чим се убијају муве па по ваздан иде, убија муве и растерује сан, јер се боји „шлога“ па |
мо неки дороц, па раширио рукаве па као иде мени, а ја се у том тргнем.{S} И сад, никако да ми |
трауриг.{S} Знате, по некад то за чудо иде од руке!!!</p> <p>И још хтеде фрау-Габриела припове |
ку ноћ, ча-Нићо!</p> <p>— Ех, кад овако иде све лепо, па ондак ми се и мили да служим!{S} Ал’, |
о у ортаклуку.{S} Шаца је чуо Нићу како иде, како се лено вуче кроз сокак, како зева и после кр |
} Право је речено да: добар глас далеко иде, а зао још даље; па за то се о поп-Ћирином мачку ви |
се вратити.{S} Одма’ ће и он доћи; само иде да доведе његову госпоју попадију, а она здраво вол |
о ваздан у послу...{S} Здраво нам добро иде...</p> <p>— Па ви сте сад, није тамо овамо, већ нек |
ене марамом да их не упрљају.{S} Све то иде у цркву полако и достојанствено, да се помоли Богу, |
или!{S} Ајд’ спаси Бог!{S} Па, да се то иде, — вели задовољно поп-Спира устајући. — Знам ја њу |
аслужио такву жену к’о што је она! и то иде све тако, докле га Тинкуца не истера да нахрани сви |
ине ћерке.{S} И како знамо већ, како то иде данас у овом свету, мислим да нема ни једног читаоц |
или месечар или лопов, тако нешто, јер иде и онда по сокацима и којекуда кад никако и нема мес |
ле се опет замисли. — Но, за хируга већ иде, — рече гласно, па се опет замисли.{S} Познавала је |
е и друго јестиво из оџака, а у томе му иде на руку омирски смех укућана изазван шалама и досет |
Он је био нешто сасвим друго.{S} Био је идеал правог доброг мачка; јер кад се он каприцира да у |
зар не?</p> <p>— А па наравно.{S} То је идеал и мој и мојих родитеља био...{S} Хе, ал’ то завис |
И док је он њу сматрао као недостижени идеал, којега је само издалека смео посматрати и мислио |
е, не, милостива, верујте.{S} То је мој идеал.{S} Једна мала кућица и баштица.{S} Проста кујна, |
епавице“...{S} Па она њена збуњеност... идеална Српкиња!{S} Па тек она стидљивост —</p> <p>— Пр |
и швалери,</l> <l>Ал’ не следу ноћом да идеду,</l> <l>Од вашака паворски’ момака;</l> <l>Виле в |
е још до јела!?{S} Ух, ух, ух!{S} Идем, идем! — рече и пође па застаде. — А шта је било даље?{S |
се на ум!{S} Ћиро!{S} Одма’ идем у род; идем у бели свет, ако тај грубијан не повуче што је зас |
стави ме... немој ми ни приповедати!{S} Идем у кујну... кад радим, а ја онда заборавим, па се б |
грубијан не повуче што је заслужио!{S} Идем, Ћиро, куд ме очи воде а ноге носе, и ти гледај шт |
теби је још до јела!?{S} Ух, ух, ух!{S} Идем, идем! — рече и пође па застаде. — А шта је било д |
кли.{S} По селу само о том и говоре.{S} Идем да чујем још штогођ.{S} Службеница!{S} Службеница, |
својим очима још не могу да верујем.{S} Идем одмах да јавим то дешператним пријатељима вашега г |
Ћиро, узми се на ум!{S} Ћиро!{S} Одма’ идем у род; идем у бели свет, ако тај грубијан не повуч |
, фала Богу, ни не тера!{S} Па зашт’ да идем?{S} Је л’, зашт’!{S} Ко је <hi>од добра</hi> још б |
<p>— А за што да идем, и через кога да идем!?...{S} Није ме, до душе, нико звао у сватове, ал’ |
да иде на дужност.</p> <p>— А за што да идем, и через кога да идем!?...{S} Није ме, до душе, ни |
ло, сва умацурала од плача.</p> <p>— Ја идем код Жуже —</p> <p>— Иди бестрага кад ниси ни за шт |
шег и његовог пријатеља...{S} А ја таки идем Тоцилову, да му кажем, да не преже зором, нек нађе |
ати (јао жалосној мени!) била, да данас идем тамо?!</p> <p>— Е, а као за што да не идемо?</p> < |
ели гђа натарошевица.</p> <p>— А ја баш идем поред ваше куће, па мислим у себи: дај, кажем, да |
запитају: „Куда, Совро?“ а он им вели: „Идем да окопам ку’руз!“ А умео је ђаволски лепо да свир |
вели поп-Спира. — Ајд’мо, диж’те се, да идемо.</p> <p>— Ју, зар већ! — зауставља их госпоја Пер |
ештија чифуцка!{S} И ми, <hi>ми</hi> да идемо!?</p> <p>— Па шта су га одвукли?</p> <p>— И одвук |
м тамо?!</p> <p>— Е, а као за што да не идемо?</p> <p>— Та зар испред носа ти га одвукли па сад |
се, оправ’, брате Шандоре!</l> <l>Да ми идемо по твоју љубу,</l> <l>По твоју љубу, по нашег слу |
и си пошла, Маџарова Јуло?</l> <l>Ди да идеш, наша бити мораш!“...</l> <l>Један скида златне бе |
l> <l>Твог ручног девера.</l> <l>У нове идеш дворе,</l> <l>Где заова цвеће бере,</l> <l>И нова |
вечера.</p> <p>— Јуцо сине, па кад већ идеш, донеси <pb n="58" /> нам по једну ракију, ако вас |
уцке оченаше“!</p> <p>— Ајде, Меланија, иди нареди у кујни једну ајнпренсупу за тату, — вели по |
је већ чувен мајстор за пацове.{S} Ајд, иди сад.{S} Стој!{S} Ти ћеш то заборавити к’о и запушач |
је вршњаке надалеко.{S} Јуцо дете моје, иди у кујну, још мало па треба вечерати; знаш да тата в |
не пробуди се тај лако.{S} Ајде, дакле, иди...</p> <p>Домаћина нестаде у гостинској соби.</p> < |
јаше</l> <l>Тај женик невера.</l> <l>О, иди, дивна нево,</l> <l>Где срећа за те цвати,</l> <l>И |
.</p> <p>— Е, кад је тако, а оно, Ђуко, иди па скини из оџака који пар кобасица, па их метни на |
да ти падне на памет!{S} О жено, жено, иди до врага!{S} Да ме ко чује ди се овако смејем, мисл |
Ју, извин’те, господине!{S} Јуцо душо, иди у кујну па спреми црну кафу.{S} Знам да варошани ра |
{S} Или удара у тамбуру, <pb n="138" /> иди преписује Песмарицу, или тражи глисте па иде да пец |
летку смешно, одобровољи се па вели:{S} Иди бестрага! а госпоја Сида срећна што је продужен жив |
ли, него попустили.{S} Па к’о велим:{S} Иди, бедо, аратос те било!{S} Кад ’оћете, а ви се узмит |
<p>— Ержа, снаго, — викну гђа-Перса, — иди часком до поп-Спирини’, па кажи госпоја-Сиди: „Позд |
очи! — умирује је гђа Сида и љуби је. — Иди одма’ на бунар, па се уми ’ладном водом.</p> <p>Јул |
меје се гђа Сида и лупа се по колену. — Иди дођавола, Персида, одкуд ти та ђаволства падају на |
; видиш да дремам, спав’о би’.</p> <p>— Иди, не пробудио се, — прогунђа гђа Сида. — Ово све к’о |
ела уплашена од звекета ланца.</p> <p>— Иди, Мило, отерај зељова под амбар, — викну Пела шегрту |
ра.</p> <p>— Ено је код краве.</p> <p>— Иди је, синко, зовни; она и не зна да имамо посјету.</p |
фрау Габриела и одлази журно.</p> <p>— Иди до ђавола; врат скрјала! — вели гледајући за њом, љ |
у окренути кујни, а баба вели:</p> <p>— Иди види, да се опет није онај лопов <pb n="246" /> мач |
а.</p> <p>— Ја идем код Жуже —</p> <p>— Иди бестрага кад ниси ни за шта!</p> <p>За вечером су ћ |
. „Није“.</p> <p>— Али, мамо —</p> <p>— Иди ми с очију, сва си ми мораста!</p> <p>— Немојте ме, |
а моја памет —!</p> <p>— Е, па сад ајд’ иди!{S} Па кад га закољемо, омастићеш и ти бркове!{S} Б |
’о шокачки поп, — него узми клипова, па иди, па накруни свињама и на’рани и’!</p> <p>— ’хоћу! ’ |
ави ту саксију па покупи тај есцајг, па иди па спавај; а у зору да си ми рано на ногама, па опе |
ајбоље...</p> <p>— Е, врло добро.{S} Па иди, па се ценкај.{S} Ил’ како би било да ја сам одем?{ |
им, па се бар не секирам. —</p> <p>— Па иди!{S} Ти и онако најбоље знаш да направиш ајнпренсупу |
—</p> <p>— <hi>Пољубили!</hi>...{S} Та иди молим те!{S} Та шта говориш?!...{S} И пољубили —</p |
ог!“</l> </quote> <pb n="89" /> <p>— Та иди молим те! — љути се гђа Сида.</p> <p>— Па тек ова! |
ш више опанке — које какав гурман шаров иди зељов хоће у сласт да поједе кад се раскиселе — нег |
екати, то ја велим, кад те стану левчом иди тако чимгођ поливати.{S} Тражите ђавола ноћом, — на |
угаси и замота свећу у добивену цицану иди свилену мараму. (Било их је свакојаких, али је госп |
се указа путнику диван призор.{S} Права идила; дивна идила сеоског газдинства!{S} Ах, чега ти т |
ику диван призор.{S} Права идила; дивна идила сеоског газдинства!{S} Ах, чега ти ту све није би |
а: неке битке, неке слике из Геснерових идила и сцене из живота блаженопочивше Марије Терезије. |
посета; другим речима, описано је једно идиличко пред вече у очи Недеље у кући поп-Спириној</hi |
јица да престану надлежноме суду.{S} Да иду одмах, јер у Суботу се мора бар један вратити, да б |
адије једе па му кувају.{S} Шаца и Јула иду по ваздан једно за другим ко мачићи.{S} Најрадије с |
улу у устима него са штаповима у рукама иду и разговарају се а жене и ћерке за њима.{S} Жене др |
зими од Светог Николе па до Богојављења иду сваку ноћ по кућама и који се — узгред буди речено |
еним кломпама са рукама испод пазува па иду један за другим у реду к’о гуске.</p> <p>Близу је и |
к и у Темишвар неколико пута паори, кад иду на житну пијацу; а и код куће су га сви дотеривали, |
биле а колике су сад; о месечарима како иду уз високу двокатницу к’о по патосу, па том приликом |
ња свака својој кући.{S} Разговарају се идући тако из цркве о свачему; о дану, како је леп а ка |
госпођа Перса се договори с попом да у идућу Недељу буде прстен а после Божића свадба.{S} Тако |
а још неко време гледаше за колима која иђаху Великим Сокаком и пратијаше их својим питомим очи |
— „Баш из Иђоша!“ — „А ди је то?“ — „Та Иђош, — каже он, — „зар Иђош не знате?!{S} Та измеђ Сај |
и је то?“ — „Та Иђош, — каже он, — „зар Иђош не знате?!{S} Та измеђ Сајана и Кикинде, ал’ ја ни |
даље, — кад си тамо само кажи, да с’ из Иђоша, па не бери бриге; јербо су Банаћани спасли свету |
ти, пријатељу?“ — А он каже: „Ја сам из Иђоша!“ — „Из Иђоша?“ питају они. — „Баш из Иђоша!“ — „ |
дан Банаћанин, баш ће бити да је био из Иђоша, који се ту стрефио, па скине шешир и мане руком |
а!“ — „Из Иђоша?“ питају они. — „Баш из Иђоша!“ — „А ди је то?“ — „Та Иђош, — каже он, — „зар И |
“ — А он каже: „Ја сам из Иђоша!“ — „Из Иђоша?“ питају они. — „Баш из Иђоша!“ — „А ди је то?“ — |
ће ту остати читава увета одавде све до Иђоша!{S} Ај, јесте л’ то промислили?!{S} А после, нека |
{S} А чули смо, — кажу они, — да су сви Иђошани на твоју ворму паметни!{S} А, баш ти фала!“ — И |
pb n="164" /> у далеком свету прочуо, а Иђошанима обећано једно звоно од онога топа.</p> <p>Так |
м свом месту.{S} И тако одонда је сваки Иђошанин фрај на скели и на ћуприји и свуд, и не мора и |
То је све лепо и красно и фајн, — вели Иђошанин, — али је л’ вам пало на ум, шта ће бити ондак |
тражи пасош кад продаје коње.{S} То је Иђошко право одондак.“ — Тако онај приповеда, а они око |
в се кочијашу, — можемо л већ? — рече и ижљуби децу; Раду и Сиду и Макру у образ, а Иву, који ј |
, (у деце већих газда свилени и чупави) из којих још нису пили воде на Тиси, ни јели дуда, нити |
обичну?</p> <p>— О, госпођице Меланија, из ваших руку свака је ствар преслатка.</p> <p>— Ух, — |
ј Боже, стрефи штогођ, отиш’о би, каже, из дешперата, у клоштер Месић у калуђере.</p> <p>— Ју, |
крофне?!</p> <pb n="6" /> <p>— Хе, хе, из ваше руке па не зна човек шта је доста!</p> <p>А дом |
и.{S} Или приповеда још давније ствари, из времена кад није било ни порције ни екзекуције, ни т |
а је држала да је то казано само онако, из пакости, да она само чује и да се једи; а сад је леп |
вам заповеђено, додајте ми, молим вас, из онога тањира ону тртицу!{S} Чудим се, шта ми то све |
несвестице у другу!{S} Али фурт, фурт, из једне у другу!{S} Ал’ то тако страшно, да је морала |
Са сокака ће имати две или једну собу, из авлије опет две (а испрва доста ће им бита и једна), |
је то песма?</p> <p>— Па песма, мамо... из Бачке песма, певали су је одономад Бачки рисари!</p> |
сметају него што помажу. <pb n="382" /> Из одаје се чује сватовска песма, што је певају девојке |
нај пети иза врата, <hi>стари Пера</hi> из <hi>Старога села Кера</hi>, забавља својим стародрев |
то знаду!{S} А да им није <hi>нас</hi> из Оберестрајха, та не би ни данас још знали, шта је „с |
та и не знам ни кад смо се познали!{S} Из једног сокака... — рече и засја јој суза у оку. — Па |
ад легнем, Ћиро, мислићу фурт на то!{S} Из гроба ћу, чини ми се, устати са бријачем, па ћу га < |
дна), за тим кујна па чељадска соба.{S} Из собе за ручавање излазиће се у кујну а из ове у шпај |
за младожењиним колима сијасет кола.{S} Из саме Бачке је дошло скелом синоћ девет и јутрос седа |
е разговарали већ о многим стварима.{S} Из разговора је могао домаћин, поп Олуја приметити, да |
<p>Опет никаква одговора.{S} Тишина.{S} Из собе се чује само снажно хркање помешано с неким зви |
осле закланог и спремљеног свинчета.{S} Из авлије се диже густ дим и лиже пламен од запаљене сл |
ао, али му се, наравно, нису надали.{S} Из авлије га је први опазио попин шаров, један грдан гл |
а је чак и поп-Ћирина Ержа, незвана ал’ из весно послана.{S} И њу увукоше са сокака у авлију у |
ај даље, — кад си тамо само кажи, да с’ из Иђоша, па не бери бриге; јербо су Банаћани спасли св |
хрка јуначки и тај „последњи Мохиканер“ из данашњих сватова.</p> <milestone unit="subSection" / |
<p>И авлијска врата залупише за њима, а из авлије се и опет чуле оне страшне речи: „И браду, и |
...</p> <p>Изађоше и Меланија и Пера, а из кујне се мало после чу једно „јуф!“</p> <p>— Дакле? |
сподин-Перу на вечеру и после вечере, а из госпоја-Сидине авлије бацаду се са с кромпирима у го |
ко један добар Оченаш да се прочитао, а из поп-Спирине баште зачу се најпре (очевидно форме рад |
б из замотуљка и метну га себи у џеп, а из џепа извади онај замотуљак што му га даде Аркадија и |
е оно што кажу:{S} У град кад ’хоћеш, а из града кад те пусте!{S} Пази, Ержа, полако... порцула |
собе за ручавање излазиће се у кујну а из ове у шпајз и у чељадску собу (и онда се неће моћи с |
сад штогођ, мустра берберска!?</p> <p>А из друге баште се зачу најпре тамбура а затим и песма:< |
мењује се лавежом паса и концертом жаба из свију јендека испред кућа.</p> <p>Тек чујеш овде онд |
уће.{S} Фала Богу, онај вам и не избива из куће.{S} А збиља, господар-комшија, а откуд сте ви т |
било, кад је чуо, да му се неко одазива из комшијске баште.{S} Одмах после те песме, ударио је |
урно његово.{S} Па чим зграби а он бега из све снаге; право бега на таван, на кров или на какво |
ухвате га за уши, па извуку најпре њега из чизама а после <pb n="241" /> чизме из блата.{S} С т |
су у многим кућама мрзили кад му она да из тањира да једе, а пинчика опет био је тако васпитан |
а Јулина слика ишчезе једаред за свагда из срца му.{S} Пера обори очи. — Ах, и те велике школе! |
једним дугачким чамовим столом па гледа из буџака као пацов из рупе.{S} Пред њим стоји један фи |
поп-Ћира спасао од батина, а он му онда из благодарности оправио сахат; а носили га чак и у Тем |
вино из подрума поп-Спирина, или ракија из подрума поп-Ћирина, што старија све боља, — тако и п |
е нису примиле, а нису га примиле свака из врло појмљивих разлога.{S} госпођа Перса је тако бли |
ење време у селу.{S} Ко је сит сплетака из прошлих Глава, препоручује му се да прочита, одмора |
гости; а ја мислим, ваљда дошла Лалика из Перјамоша с децом, а оно гле...{S} О, молим, молим п |
им стоји један фићок ракије.{S} Пијуцка из њега и разговара се с бирташицом која је пеглала нек |
шест година пред смрт слабо се и мицала из ње.{S} Од те коже је направила и припасала лепо патк |
никако допадало.{S} Најпре је разумела из певаних песама Јулино расположење.{S} За то је оштро |
а би се убила, мислила је у себи; убила из пиштоља или би у Тису с брега.{S} После тога сна ник |
боље посматрала, кад је, то јест, пила из велике чаше воду, па га онако, како већ то смерне де |
{S} Али Јула је чула и одмах је скочила из кревета к прозору па кроз разређене шалукатре видела |
, — мисли Јула, — све црвене к’о цвекла из комбоста од силна стида.{S} Сирома’ младић!{S} Можда |
је по свом обичају.{S} Песма је потекла из неког расположења које даје младост и расположење, а |
ј је то чудно, неочекивано, што је чула из уста Јулиних; није веровала својим рођеним ушима, па |
ак и играли уз свирку која се лепо чула из куће.{S} Ержа је после све још тога вечера реферисал |
очео полако мрак спуштати кад је изашла из шесте куће, и похита јаче.</p> <p>Гђа Габриела је хи |
а. — А госпођа Сида опет, она је прешла из једне крајности у другу крајност.{S} До повратка поп |
терани из школе; Шаца из четврте а Тима из пете латинске.{S} Шацу је истерао катихета а Тиму пр |
је Рада Карабаш (са још некима чикошима из Бачке) шест дана остао под једном шатром, пио алдума |
о јој зује у глави оне речи и она песма из сна а пред очима јој онај тужни поглед његов!{S} Јак |
рота Јула сва уплакана изашла тога дана из баште.</p> <p>— Но, шта ти је... шта слиниш ту?!{S} |
ја извезла и послала његова сестра Јана из диштрикта.{S} На ногама лаковане <pb n="381" /> чизм |
иналдинија</title> интересантног романа из разбојничког живота, који се тих година радо чатао.{ |
а ком се већ могло осетити дејство вина из Тоцилова подрума. — Што се Нића каплицира, он мора т |
а он дигне толику ларму, да сва живина из авлије побегне куд које. „Ено га, опет се дере матор |
го банацка, (Госпоја-Персина је старина из Бачке) ал’ ја се бо’ме не мирим! — чу се из кујне гл |
нај тал.{S} Умрла му једна стара стрина из Итебеја, и Шацо тако ербов’о једно лепо насљедије, п |
ло обазривији — ишчезла би слика Шацина из Јулина срца, као да је никад ни било није!{S} А овак |
јују!{S} Било је и превртања и испадања из кола.{S} Најгоре је прошла фрау-Габриела, која се по |
а наочаре обрисао и натакао на нос, па из пола табака диктовао једном малом лепо очешљаном Чив |
; једва се стиша кад се чује каква лупа из кујне.</p> <p>Онда се тргну сви и ослушкују окренути |
ако те не мрзи па донеси мало кромпира из подрума!“ тако би благо рекла кад је наређивала што |
</p> <p>— Е, па збогом! — веди поп Ћира из кола.</p> <p>— Срећан пут! — поздрављају га његови, |
други глас из једног отвореног прозора из куће господина Геце касира. — Та ди су вам очи!{S} Х |
.. та то је поп-Васин Коста... поп Васа из Саса.{S} Ех, ето шта велим ја!{S} Откуд он зна то?{S |
ако к’о у домаћице која сече онога часа из рерне извађени врућ куглоф, који јој је испао ванред |
ургију...{S} Знате он има пола цајгниса из Гимназије.</p> <pb n="371" /> <p>— Голим грлом у јаг |
оли, и допала му се.{S} За часак покуса из тањира.</p> <p>— Ево вам и ноге... да вас воли пуниц |
амо га сви и баба и нана и брата и Ката из комшилука, која је сад већ велика девојка и спевали |
S} Нису нам никад ни била при руци акта из епископске архиве, па за то и не можемо улазити у де |
е била тако сурова.{S} Не чује се ништа из баште, само зелена жабица се чује, како пева са једн |
проћи.{S} Па и мало сува језика свињећа из оџака не би Нићи шкодило.{S} Знаш, кад ми се овај мо |
другога Јосифа, онога прекрасног Јосифа из Старога Завета, како се отима похотљиве госпоје Пент |
се допадне тако?!{S} Доћи из Карловаца из онаки’ романтиш предела у ову равницу без околине!</ |
школу, обојица истерани из школе; Шаца из четврте а Тима из пете латинске.{S} Шацу је истерао |
су га често секирала <pb n="51" /> деца из комшилука кад изађе на сокак, тако да се обично мора |
а Ракила, једна лепушката млада удовица из комшилука. — Докле ћеш самовати, Нићо, тако, к’о ник |
а сетити свију оних непријатних ситница из ранијег непријатељства.{S} Памти све и једна и друга |
/p> <p>— А ди ти је, Нићо, она Маџарица из Сенте..., она Какаш-Верка? — пита га Ракила ђаволаст |
сто! — И поп Спира извади брже онај зуб из замотуљка и метну га себи у џеп, а из џепа извади он |
ечком Великом Календару удари благослов из неба, и јендек се напуни опет као што је и био и нуд |
вим столом па гледа из буџака као пацов из рупе.{S} Пред њим стоји један фићок ракије.{S} Пијуц |
а Јозефа како је узео једном паору плуг из руку па сам он оре, а паор Шваба диг’о руке а упро с |
па их меће на штап.{S} Он је Шацин друг из детињства, кроз све основне и пола латинских школа, |
ели поп-Спира.</p> <p>— Ето заиђ’те сад из куће у кућу, па нигде нећете наћи, ко пре у сретна в |
<p>— Тхе, биће, шта буде!{S} Ја ти сад из <hi>ове</hi> коже не изиђо’!...{S} Него, док се та к |
омена.{S} Иде тако задовољан све напред из сокака у сокак, па мисли, како је сретан и пресретан |
ашега мачка.“ Кажи да се јавио од некуд из комшинског амбара један велики пацов, па начинио чуд |
кву свирајку па умеју њоме да их извабе из свију кућа и амбарова, па их изведу за собом а пацов |
паорско.{S} У њега увукоше и неке Швабе из другог краја села, а међу њима и Сепла сувачара и же |
н, безобразник један пушта густе димове из поп-Спирине скупоцене стиве луле са дугим камишем.{S |
це.{S} Њој је г. супруг њен, Кипра, све из аката прочит’о, каже она.</p> <p>— Она то каже!!{S} |
варима неке слике мал’ те неће бити све из прошлога века.{S} Биле су то неке старе контрафе са |
бо све је то данас пијано отишло одавде из авлије, к’о да је било у сватови кад се женио силни |
испрекидано гукањем гаврановим, оданде из оног комшијског јоргована.{S} Кад ближе јорговану, а |
и да је послуша.{S} Треба само да изађе из кујне па да викне: „О Нецо, Перо, (или)Радо!“ а оно |
ом тргнем.{S} И сад, никако да ми изађе из главе то што ми је говорио.{S} Па сам ти садакана, д |
поклони се кафеџији и овај њему и изиђе из кафане трезан к’о што је и ушао.{S} А кафану је држа |
аквог суморног новембарског дана, стиже из владичанске резиденције Т* позив и једноме и другоме |
о и дуж сокака двапут толико.{S} Излазе из куће помагачице, рођаке младине и младожењине, деле |
ога фазона, мало ће бити да кажем да је из доба блаженопочивше Марије Терезије, а врло вероватн |
својим жртвама обвезала!{S} Уклонила је из албума све мушкарце испод педесет година; и хуланерс |
"91" /> је таман почела, а гђа Перса је из кујне прекиде!{S} Писац лепо себи представља све то |
ичне речи гневне попадије своје које је из истога узрока и сам писац навлаш изоставио.{S} Страш |
тоич уј’о баш испод ока, тако, да ме је из најтврђег сна пробудио, обешењак један!</p> <p>У том |
ну му Бетику и ћерку Кредлу.{S} Сепл је из поштовања према поп-Спири, као лојалан Шваба и мешта |
Габриела настави посао.</p> <p>Посао је из дана у дан све више одмицао.{S} А шта је чуда спремљ |
.{S} Па кад је ушао у дућан, извадио је из шпага и то пола табака и размотао и метнуо преда се, |
ријатељица госпоје Спиринице), а што је из њених рођених уста чуо <pb n="12" /> и забележио сам |
се довијала од сваке руке да јој избије из главе те жеље и мисли, али се, некако, увек свршавал |
ис од багрема, орахова лишћа и мирођије из башта.{S} Пред једном лепом кућом, још новом шиндром |
знате само, како је слатка, к’о да није из паорске баште него к’о да је „цукрас“ правио.</p> <p |
би друкчије било кад ту нико и не пије из бокала или холбе него из оног геџавог и жебрачког са |
Искривио се и испружио шију па наређује из кола нешто својима тамо у авлији.{S} А за тим се пре |
а једаред застао.{S} Чуо је неке кораке из даљине, па се склонио у хлад испод неког багрења.{S} |
неколико слика: неке битке, неке слике из Геснерових идила и сцене из живота блаженопочивше Ма |
а попа, две попадије и две попине ћерке из једнога села у Банату, у коме су парохијани били так |
уће које се онако пепељасте разазнавале из лаке летње јутарње магле и јутарњег сутона.</p> <p>— |
на онога живог Лалу.{S} А кере залајале из целог комшилука, па лају, <pb n="160" /> лају, а ја |
ће боктера</hi> </p> <p>Давно су стигле из поља краве у село и свака ушла у своју авлију са вим |
ечкенмајерка кад се враћала од породиље из арендашког сокака.{S} Кад су се вратили попови с пут |
о!{S} Ја сам ти издалека, од туђе земље из туђа света, ди петли не поју, ди звона не звоне да с |
из чизама а после <pb n="241" /> чизме из блата.{S} С тога чак и комшија комшији ређе долази, |
а које даје младост и расположење, а не из какве љубави, јер Јула још није била заљубљена (и ак |
жен човек, задржао, да и она не испадне из кола.{S} А сем тога, није само Цвечкенмајерка видела |
неке слике из Геснерових идила и сцене из живота блаженопочивше Марије Терезије.{S} Ту и слике |
досеткама свуда омиљенога старога Пере из Старога села Кера.</p> <p>И позна јесен име своје по |
p>Господин Пера је одмах повадио нафоре из чисте танке џепне мараме, и дао једну гђи Сиди а дру |
аху од силних детињих главица као да се из бостана враћају.</p> <p>— Па, ви се то — смеје се и |
ку...{S} Баба каже да кочијашим: „да се из рана научиш, каже ми он, како је од своји’ руку и о |
ако фрајла Јула остала на цедилу, па се из дешперата заљубила у Шацу... оног младог, здравог ле |
ве до вечере.{S} За то време пронађе се из разговора, да су Пера Тоцилов <pb n="307" /> и цркве |
кренемо! — вели поп Спира и упутише се из порте.</p> </div> <pb n="46" /> <div type="chapter" |
ола с путником, а деца осташе дерући се из свег грла и бацакајући се у срдитој немоћи својој.{S |
а Сида у мираз своме попи, и износио се из шифонера само онда кад су у гостинској соби скидане |
догађаја.{S} Али после тога, почело се из куће поп-Ћирине строжије мотрити на све, што се у по |
елећу са багрема на багрем.{S} Прену се из мисли Пера Тоцилов, задену угашену лулу у чизму, нав |
вадесет и више година.{S} Оженили су се из истога места, у коме данас попују.{S} Поп-Ћира узео |
ачке) ал’ ја се бо’ме не мирим! — чу се из кујне глас јаросне гђа-Персе... — Шта ће сад овај ло |
ле те песме и једне мале паузе, зачу се из поп-Спирине баште — као кад певница певници одговара |
оване ствари.</p> <p>— А а а! — зачу се из свију грла.</p> <p>— Но, па како, како?{S} А јесте л |
за легање!“</p> <p>— О, о, о! — зачу се из поп-Ћирине куће, кад ступише у собу. — Каква срећа, |
ола њихову левчу и фрау-Габриела излете из кола тако лако к’о какав лак перјан јастук, и тако п |
у, како је брезобразан! — рече и полете из баште, која јој се сва окреташе.{S} Силно полете да |
у!{S} Ви’ш ти то њега!{S} Одма’ шибајте из башће —</p> <p>— Та шта ви ту мене фурт плашите с ва |
а је Тима сматрао себе за бољег од Шаце из два узрока; прво, што је Шаца истеран из <hi>четврто |
а морали узајмити мирођију за краставце из воде бедећи ону Ракилину дерлад која чини пустош по |
н тај господин Спира.{S} Увек се извуче из малера, па да је не знам какав.{S} А ту је мислила н |
није рђава вест.</p> <p>— Вид’о ме јуче из своје официне па ми притрч’о да ми јави, а ја му каж |
о. „Пази фрајле, како ђаволи!“ повикаше из других кола паори кочијаши.{S} Али Габриелина кола о |
и престаде жагор и сватови се разиђоше из призрења према уморним младенцима и сутрашњој кисело |
прошао попиним шором, отишао у други, и из овога у трећи сокак и ту је дунуо равно дванаест пут |
, престаје шапат и настаје тишина.{S} И из топла перјана кревета слушају задовољни укућани тикт |
тек ондак треб’о ја да држим боктера и из моје мале плаће да и’ плаћам, да чувају <hi>мој сока |
n="74" /> Тима знао добро, можда чак и из сопственог и горког искуства, јер се тако нешто зуцк |
ога дана је преписивао неку Песмарицу и из ње преписивао све песме које су годиле расположењу њ |
се дете мало разоноди и да избије себи из главе те црне мисли“, како је обично говорила гђа Пе |
неке фрајле у шеширима.{S} Зову их ови из великог кола, они се лепо захваљују али неће, изглед |
опа искраде, да му не би пијани сватови из силне почасти придали Совру гајдаша, да га прати до |
, наредивши, да се она лубеница не вади из бунара пре него што се он пробуди. — Дакле ви знате, |
ошто се прекрстише.{S} Поп Спира извади из џепа федермесер и стаде га оштрити оцилом које му је |
лношћу сећао, — рече поп Спира и извади из бунде и доносе му једну лепу скупоцену стиву лулу и |
рибу, онда би му бацала оно што извади из рибе.) А хватао се у коштац и са самим касапским пац |
фалити што така васпитана младеж излази из ње.{S} Фини младић к’о из штифта, к’о из штифта! — п |
b n="120" /> <p>— Шта би само прочитали из то неколико цветића!</p> <p>— А ви извесно знате? — |
и, да ко од облапорне кућне чељади, или из комшилука ко, не одсече крадом свинчету опрљено ухо |
ику који их је срео баш кад су излазили из Епископије. „Шта је, како се свршило?“ запита их поз |
или бар да су, лека ради, кога избацили из кафане (а у другим никад рагастов није читав!).{S} С |
ил’ да нису прешли ови Ракилини ђаволи из комшилука, па одврнули славину...{S} А ретко, дете, |
старих учитеља —</p> <p>— А, баш сте ми из уста извадили, почитајеми, — прихвати домаћин. — А з |
куцају и пију.</p> <p>— Ал’ баш сте ми из уста извадили!{S} Ајд’ спаси Бог!{S} Па, да се то ид |
покојног деку, бештијо чифуцка! — грми из авлије гђа Сида.</p> <p>Ово последње нису ни чула об |
вље и онда кад се обојица нису макли ни из сокака, а сад се вратили обојица су пута, — па један |
учили латинску школу, обојица истерани из школе; Шаца из четврте а Тима из пете латинске.{S} Ш |
ја; а ако је момак — он ти се опет жени из другог ил’ трећег села, па се тамо и венча, а ја ост |
кад је тако, а оно, Ђуко, иди па скини из оџака који пар кобасица, па их метни на ватру за наш |
, — молим вас лепо, мало од оних крофни из онога тањира тамо, чини ми се да су те тамо мало рум |
ње је гђа Перса дознавала многе ствари из разговора који су се често водили.</p> <p>— А чујете |
ити финанца; тамо где се крадене ствари из села обично прво траже и најчешће ту и налазе, — у т |
антне и гђа-Сиди дотле непознате ствари из гђа-Персине куће.{S} Много штошта дознала је тек тад |
предала читању а ноћом у сну све говори из књига: „О, Едмонде, ми се морамо на вјеки растати!“ |
све сам лопов до лопова!{S} Украшће ти из очију. <hi>Мени</hi> то већ не би могло пасирати.</p |
јесења киша, коју је тако лепо слушати из топла кревета, чује се како лупкара у прозоре и чује |
е се, реко’ ја, Преосвештенство уверити из приложенога <foreign xml:lang="la">corpus delicti</f |
а навлачи, него се само ујутру премести из кревета на креветац (одмах ту до кревета) па лежи та |
/> <p>— Е, па... — вели поп-Ћира вадећи из сандука ствари. — ево и за тебе, мама, да да ви’ш да |
те! ха ха ха! — рече поп Спира излазећи из кујне. — Дакле, збогом, домаћине, и фала ти баш од с |
баш од срца, — рече поп Спира излазећи из кујне, па се пољуби с домаћином.</p> <p>— Фала и теб |
тога дана формално спале с ногу јурећи из сокака у сокак.{S} И сама гђа апотекарица — која се |
ад пре да вам се допадне тако?!{S} Доћи из Карловаца из онаки’ романтиш предела у ову равницу б |
а весео и задовољан — то ће већ читаоци из следеће две Главе дознати.</p> </div> <pb n="320" /> |
<p>— Зар већ! — уздахну путник пренувши из својих мисли.</p> <p> <hi>Београд</hi>, 1894.</p> </ |
брега.{S} После тога сна никако да јој из главе изађе Шаца!{S} За то овај и није имао право ка |
шала јако гледајући своје дете како јој из дан у дан чезне, и увелико се помирила тим мишљу, да |
ма показати са свим супротна слика оној из прошле Главе, то јест, што се тиче попова, поп-Спире |
ије место!?{S} Чим се само макнем корак из кујне, одма’ се направи вашар!</p> <pb n="350" /> <p |
ифом и Пентефријевицом и ако су они чак из Старога <pb n="333" /> Завета, али грдан страх гђа-С |
Час из ове час из оне куће испадне тек из авлијских врата кита; придружи се гомили и гомила ра |
ign>“ — Послао ми је један мој пријатељ из Фрушке...{S} Само једну чашицу.</p> <p>— А, захваљуј |
, ништ’ не знам за себе, већ фурт падам из једне несвестице у другу!{S} Али фурт, фурт, из једн |
си ти, пријатељу?“ — А он каже: „Ја сам из Иђоша!“ — „Из Иђоша?“ питају они. — „Баш из Иђоша!“ |
траху; како сам от’шо, а како се враћам из Темишвара!!</p> <p>После кратког времена дође Аркади |
уги пут!{S} Е, ако се још и сад извучем из шкрипца, нећу ти то <foreign xml:lang="cu">во вјеки |
е.</p> <p>Изађе и поп Спира с домаћином из собе.{S} Овај га храбри и вели му:</p> <p>— Немај ти |
} И да л’ би се од тешке жалости за њом из пиштоља убио, или би у Тису скочио?{S} Па како би их |
ово чуо.{S} Гром, прави, формалан гром из ведра неба.</p> <p>— Брзо, господине, брзо! — жури г |
му, — за то је све изненадила, као гром из ведра неба, та новост.</p> <p>Одмах на прво питање Ј |
ла и сву мирођију, тако да су сутра дан из комшилука морали узајмити мирођију за краставце из в |
је и одређено да се точи докле и један из весеља тражио буде.{S} А веселиће се целога дана и с |
у, а поп Спира туторову ћерку; ни један из љубави.{S} У оглашеном стечају за парохију било је м |
з два узрока; прво, што је Шаца истеран из <hi>четвртог</hi> а он из <hi>петог</hi> разреда, и |
Шаца истеран из <hi>четвртог</hi> а он из <hi>петог</hi> разреда, и друго, што је <pb n="227" |
се дереш к’о магарац! — обрецну се на њ из авлије домаћин који је, као сваки попа, радије ишао |
о је салашар.{S} Трипут је, кажу, бег’о из школе и бег’о на салаш, па се брицом бранио и неће н |
ругима, ајд’ и тамо и овамо; па заређ’о из једне куће у другу к’о нека комесија.{S} А они и јед |
з ње.{S} Фини младић к’о из штифта, к’о из штифта! — понавља гђа Сида. — Па како се <pb n="60" |
гђа Сида. — Како само лепо говори, к’о из књиге.{S} Бадава, наша Богословија може се пофалити |
нађе, гром је спалио!{S} Створи се к’о из земље!{S} Гледај је само, молим те — вели гђа Перса |
младеж излази из ње.{S} Фини младић к’о из штифта, к’о из штифта! — понавља гђа Сида. — Па како |
p> <p>— Младић учеван и воспитан, дош’о из вароши... (из <hi>Карловаца</hi>, несрећо!) па к’о в |
ај ђерма да се лакше вуче огроман кабао из бунара.</p> <p>И у авлији као и са сокака био је исп |
ин му је пред зору свирао а он је певао из дешперата ту песмицу, која је гласила:</p> <quote> < |
свестан своје кривице и грехова, бегао из кујне на какво узвишено и безбедно место, где седне, |
ише.</p> <p>И поп-Спира се лепо извукао из шкрипца, а био је већ жив обамро!{S} Није шала, влад |
увимски глас!“ изразио се кад је изашао из цркве.{S} Па и сам поп-Спира <pb n="41" /> у олтару |
е, суве језике, шваргле и друго јестиво из оџака, а у томе му иде на руку омирски смех укућана |
е весеље.{S} За час се искупило друштво из комшилука.{S} Нашли су и Совру гајдаша.</p> <p>Отпоч |
нико и не пије из бокала или холбе него из оног геџавог и жебрачког сатљика.{S} Донесу пред гос |
ака; колико је Швабица и Мађарица извео из јеретичких заблуда и привео (заједно с безлобивом им |
Ћира прихвативши се шунке коју је донео из кола.</p> <p>— ...{S} А узеће ову овде, што је сад т |
један Банаћанин, баш ће бити да је био из Иђоша, који се ту стрефио, па скине шешир и мане рук |
домаћин сам главом.{S} Поп-Спира је био из паорске али немешке куће, па се никако није могао од |
ики Бикач, па га још код Бочара изгубио из кола и тек код Карлова опазио да тера празна кола и |
и око једнога који се одономадне вратио из Бечкерека — камо је одвезао био неке Чивуте, грошића |
створити код поп-Спириних, па да онако из прикрајка <pb n="121" /> гледам и слушам, како ђипа |
олмом поред рита, пуца Рада бичем онако из свога расположења и пева мислећи на своју Јулу неку |
ети, да је кадгод чула, да се нека тако из поповске куће удала за берберина.{S} У том јој паде |
!{S} Па мало коју ноћ да не говори тако из књига; а ја седим у кревету па све плачем у помрчини |
ојој кући.{S} Разговарају се идући тако из цркве о свачему; о дану, како је леп а како је и ноћ |
путује, јер се увек десило, да је неко из села ишао својим послом некуд.{S} И кад сад г. попи |
ас нашли! — чу се поп-Ћирин глас дубоко из бунде, а кад се сиђе на леву страну из кола, појави |
гусеница пала за врат, и пусти се нагло из кола па оде као опарена с опуштеним рукама, као кад |
паорска браћа) него <pb n="369" /> само из белог порцуланског тањира.{S} И то нико није умео да |
није, не фали му ни ђавола... него само из обешењаклука, да је још лепши!...{S} А обе мамице ви |
/> <div type="titlepage"> <p>ОДШТАМПАНО ИЗ БРАНКОВА КОЛА</p> </div> </front> <body> <head>ЋИРА |
остала она иста, она стара.{S} Као вино из подрума поп-Спирина, или ракија из подрума поп-Ћирин |
о је стрпељивим читаоцима добро познато из Главе Шеснаесте.{S} Домаћин је Нићу почастио, а овај |
башти, као што је читаоцима већ познато из завршетка прошле Главе, и опет није долазно три дана |
е наводити целу, него само понеко место из ње испричаћемо.{S} У тужби се поп Ћира бави прво сам |
а седи па чита што или им приповеда што из свог ђачког живота; приповеда им о силним предметима |
која се сушила на сунцу, или тако нешто из домаћег виртшафта, а за то им је попадија оцекла пар |
лу; а најзадовољнији је био, кад је чуо из уста поп-Спириних, да ће сутра однети сто форинти и |
авославне цркве.{S} И један и други поп из овог места, где се наша прича развија, могао је за ч |
ога је од њих обично увек замењивао поп из суседна села.</p> <p>А шта су радили њихови укућани; |
илику — умеша се у разговор онај бојтар из буџака, један танких подужих бркова, права руина ког |
у се и не игра!{S} Гледа га Нића боктер из оног другог кола, гледа и Сепла и Сепловицу и друге |
{S} Не искобеља се више тај к’о ни паор из фишкалских шака!</p> <p>— Па ваљда се сад нећемо тућ |
p>— Фрау Габриела, — чу се и други глас из једног отвореног прозора из куће господина Геце каси |
да подранимо,“ — чује се опет неки глас из прека; — „ваља у рит, да насечемо трске, да покрпимо |
ол’те брже у авлију! — чу се трећи глас из треће куће.</p> <p>— Ох, баш ћу вас молити! — рече г |
а се све шарени сокак од лепоте.{S} Час из ове час из оне куће испадне тек из авлијских врата к |
рени сокак од лепоте.{S} Час из ове час из оне куће испадне тек из авлијских врата кита; придру |
ћи колега), а девер ће бити један јурат из Старога Бечеја, који је нешто запео на <pb n="379" / |
спомен на презент господин Шандор јурат из Кикинде, а нема ништа труковано, него све празни лис |
фрајла-Јулу и за себе.</p> <p>Куља свет из цркве; пуна црквена порта. <pb n="79" /> Пролазе јед |
Недеља.{S} Јутрење свршено, излази свет из цркве.{S} Обе попадије се враћају с јутрења свака св |
на огради баштенској.{S} А Шаца је опет из благодарности <pb n="153" /> изрезао на једном дрвет |
село и зби се оно што је читаоцима већ из ранијих Глава познато.</p> <p>Ни Јула ни Шаца нису н |
у за то је и дат у Гимназију али је већ из четврте „Латинске“ био истеран због атеизма у неком |
!{S} Тако је приклане возио једног Џиду из Симиклуша у Велики Бикач, па га још код Бочара изгуб |
ије, оба се попа не раставише на излазу из Епископије, него заједно продужише пут у разговору и |
еко мора у Америци, спремали, да пуцају из топа на месец.{S} Па већ и израчунали лепо све кредо |
ститати!{S} Шта мислите; добити девојку из такове куће!</p> <p>— А, — дода поп-Ћира, — па и он |
ао кад је чуо ону страшну вику и праску из кујне, па је бегао као да га сам Бунапарта вија.{S} |
како се праћака к’о шаран кад га извуку из воде.{S} Научио је тај на те колаче.{S} Колико се са |
ра и скочи са столице, остави брзо лулу из уста у један ћошак, па скиде шешир И пољуби г. попу |
!{S} Ја, боме, сад не испуштам ову лулу из уста до довече! — рече смејући се.</p> <p>— Та служи |
’о.{S} Па сад га салетили и поручили му из славне вармеђе: ил’ нек је узме, ил’ ђеду је пелшубо |
се заузела и умиривала га спомињући му из давних времена неке дере и еведре; а тата се сећа па |
из бунде, а кад се сиђе на леву страну из кола, појави се и поп-Ћирина глава која се пушила к’ |
пењи и преврће је, дотле овај узима ону из корпе.</p> <p>— Ију, господин-попо, баш сте ви враг! |
<hi>цара Валтазара</hi>" а он „<hi>Перу из Старога села Кера</hi>“.{S} Та није било већег спада |
миомирном натуралном и природном цвећу из баште или перивоја.</p> <p>— Ију! — кликну Меланија. |
апију и нађе баш онда да зове комшиницу из преко пута, само да му да на знање, да је ту и да га |
а опет, како јој је мило било, кад зачу из баба-Макрине баште тамбуру!{S} Јули је тако мило бил |
не некако ударцу, избије поп-Ћири левчу из руку, па га дохвати својом тако несретно да му је ок |
иној одаји.</p> <p>Девер се пусти одмах из кола и оде по младу.{S} И на њему лепо одело а за ше |
н другог бољим залогајима и заливају их из бокала који се и празни и пуни, и разговарају се о х |
и Жиде свраћају а од <pb n="38" /> ових из села одлази тамо само господин попа и један и други, |
још и није онај прави Часловац од оних из Русије послатих, него други неки, трукован код неког |
од свега овога истина, дознаће читалац из следећих Глава, које ће краће али не мање интересант |
скамењен.{S} Да је ћосави патер-Иноценц из Темишвара пустио браду и бркове и метнуо камилавку п |
ђоша!“ — „Из Иђоша?“ питају они. — „Баш из Иђоша!“ — „А ди је то?“ — „Та Иђош, — каже он, — „за |
е знаш кад си кавонији ил’ кад испаднеш из кола, ил’ кад останеш у коли!</p> <p>— О, о! — вајка |
пушила к’о обарена шунка кад је извадиш из великог лонца.</p> <p>— О, каква срећа, каква срећа. |
n="290" /> па га испустио, а био је још из <hi>мартоношке</hi> или башахидске ергеле!{S} Умреће |
</p> <p>„И бркове и браду,“ чуло се још из авлије, „све, све обријај, све скини салашару једном |
-а-а, тако зар ви знате?! — зачу се још из кујне глас гђе Персе. — Видиш ти то њи’ само!{S} Доб |
на слаб вид, ипак за то једна другу још из далека опази, па се једна другој уклања с пута.{S} И |
пски зготовљено; па лепо онда видиш још из кујне шта му је глава а шта опет тртица, да простите |
учеван и воспитан, дош’о из вароши... (из <hi>Карловаца</hi>, несрећо!) па к’о вели: „Ако се н |
имском марамом како се помаче у лево а (из почасти) оставља поп-Ћири да он седи „о деснују“.</p |
анија побеже у собу, а Ержа, бојећи се (из искуства) да њој који други не полети о главу, побеж |
<hi>Из ње ће радознали читаоци дознати (из разговора поп-Ћире са госпођом Персом) шта је и како |
1_C7"> <head>ГЛАВА СЕДМА</head> <p> <hi>Из ње ће читалац видети како је било код поп-Спире на р |
> <head>ГЛАВА ОСАМНАЕСТА</head> <p> <hi>Из ње ће читалац видети, какве тешкоће има да савлада ч |
<head>ГЛАВА ДЕВЕТНАЕСТА</head> <p> <hi>Из ње ће читаоци видети да су имали право наши стари ка |
"> <head>ГЛАВА ПЕТНАЕСТА</head> <p> <hi>Из које ће читаоци видети, да је и у овој прилици потвр |
1_C3"> <head>ГЛАВА ТРЕЋА</head> <p> <hi>Из које ће се читаоци уверити да сновима треба веровати |
ead>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ТРЕЋА</head> <p> <hi>Из ње ће радознали читаоци дознати (из разговора поп-Ћи |
р.{S} Касти: ватате души места!“</p> <p>Из авлије се видео леп ходник у коме су у јесен поп-Спи |
љу?“ — А он каже: „Ја сам из Иђоша!“ — „Из Иђоша?“ питају они. — „Баш из Иђоша!“ — „А ди је то? |
и један псалам: <foreign xml:lang="cu">„Из глубини воззвахъ къ тебѣ господи,“</foreign> а поп-Ћ |
l> <l>Куда ћеш!{S} Врат’ се ој!</l> <l>„Из света зар је момче</l> <l>Од <hi>мајке</hi> слађе ст |
А гђа Сида се само крсти <pb n="132" /> иза оне рупе од чвора на капији, крсти се и чуди и вели |
а...</p> <p>— А, ’оћете л’ неку од они’ иза певнице, ил’ ћете неку, онако, с рогља... онако, шт |
ељи?{S} Је ли, Јуло, — пита је Меланија иза гостових леђа љуљајући се на столици, — је си л’ ти |
тврти пут отац вез’о уларом и пајванима иза стражњег сица за шараге, па га тако одвук’о у школу |
одмориш, све красне ствари... све лепша иза лепше.</p> <p>— Но, па како, како?{S} Ви ми се и не |
овде на канабе! — рече Габриела и седе иза њихових леђа на једно канабе и извади свој штрикера |
<p>— А јао, кости моје! — чу се оданде иза бурета.</p> <p>— Ко је то сад? — рече полако Јула п |
на у фотељи, на прозору, или се сакрије иза клајдерштока; а Јула врло мало, прочитала је <title |
ма, јер оба попа ћуте и ни речи не чује иза себе.{S} Поп Ћира ваљада спава, а поп Спира колико |
је.{S} Све сама женскадија, све од баке иза запећка па до мале унуке са курјуком од педља, дуга |
је само још да и гђа Перса не изостане иза своје комшинице.</p> <pb n="178" /> <p>— Ержа, о Ер |
ажим, а она, шта мислите!{S} Завукла се иза клајдерштока па се сва предала читању а ноћом у сну |
отле у кући није знао ни слутио, шта се иза брда ваља, ни поп Спира, ни попадија му, — за то је |
јевич. (Ту се „Николајевич“ мало почеше иза врата, ал’ не рече ништа.)</p> <pb n="117" /> <p>— |
младина у кујни а остарина на банку или иза запећка прича и сећа се лепших дана и друкчијега, б |
забленутим домаћима, и док их онај пети иза врата, <hi>стари Пера</hi> из <hi>Старога села Кера |
наједаред трже, јер засикта стари гусак иза њених леђа на госта који се (после дужег приповедањ |
јстори једнако свирају па их изведу чак иза вароши до велике баре или на Тису, а пацови све јед |
али крајеви од Швабине суваче па све до иза вашаришта.{S} А знала је добро и немачки, па јој је |
е то Пера Тоцилов сада прошао и оставио иза себе, па терао све даље, све до села.</p> <p>У вече |
ао и мислио тако, а кад већ беху далеко иза вароши, у пољу, одмахну путник руком и рече једно „ |
сунцу, а види и то, како се неко сагнуо иза бурета па се миче али никако да се исправи.</p> <pb |
ву</title>.{S} Завуче се у зелену метлу иза куће па чита Геновеву.{S} Биче је мама колико је гр |
, па само вади крофне и баца их у корпу иза себе.{S} Па док се домаћица забавља око оне што цвр |
ла омиљену папину песму: „Сјајни мјесец иза горе“, па тако нису ни придавали много важности ово |
омиљену поп-Ћирину песму „Сјајни месец иза горе“ јер поп-Ћира се толико пута <pb n="102" /> у |
неке бабе са солуфима са каквима малају Изабелу шпанску краљицу, неке прије са великим кринолин |
S} Од тих ствари после госпоја попадија изабере што јој се допадне, а остало добије у „плату“ к |
сте криви што умете таку слатку дињу да изаберете —</p> <p>— О, молим, молим... с драге воље!{S |
то сте, то јест, ви, у своје време, <hi>изабрали</hi> госпођу Персу себи за супругу, а она опет |
p> <p>— Петар Петровић свршени клирик и изабрани и потврђени учитељ за ово место! —- рече путни |
. Пера нежењен).</p> <p>— Не, још нисам изабрао себи сапутницу живота —</p> <p>— Тако!{S} Е ви’ |
ринту.</p> <p>— Ху-у-у!{S} Та што ће је изабрати и није ми за то толико, ал’ што ће ми пуцати п |
дан сексер.{S} Кад и с тим беху готови, изађе поп Спира и поздрави се с учитељем, који га је че |
убјектом, да труцира госпоји Сиди...{S} Изађе к’о бојаги да почисти сокак испред куће, а она пе |
нас, па га нема, ређе нас посјећује.{S} Изађе јадан младић с Меланијом пред кућу, па не може ре |
у!</p> <p>— Е, е!{S} Ама то ће канда да изађе на дебело, господар-комшија! — плану поп Спира, к |
кол’ко, кад остане кожурица, да може да изађе један пар паворски’ опанака од ње.{S} Немој да те |
ак ваш спахилук,... да човек не може да изађе пред своју рођену кућу од лупе, прашине и плеве.. |
н, <pb n="272" /> нико с њим не може да изађе на крај.{S} И пије и бије се, и купује коље успут |
S} Попадији није никад потребно било да изађе на сокак и да криви шију и лево и десно да види х |
гледати да је послуша.{S} Треба само да изађе из кујне па да викне: „О Нецо, Перо, (или)Радо!“ |
им домаћинским кућама.</p> <p>Поп-Спира изађе напоље да нареди Пери Тоцилову кад да их пробуди, |
ала <pb n="51" /> деца из комшилука кад изађе на сокак, тако да се обично морала и сама госпоја |
се тако већ у мрак.{S} Па дваред триред изађе Ержа и јавља, да је сто постављен, и Пера се клањ |
} После тога сна никако да јој из главе изађе Шаца!{S} За то овај и није имао право кад је опет |
га се не курталишем! — рече поп Опира и изађе у авлију.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
мендије, — рече поп Ћира, напуни лулу и изађе напоље.</p> <p>— А ти сад, драго дете моје, гледа |
се у том тргнем.{S} И сад, никако да ми изађе из главе то што ми је говорио.{S} Па сам ти садак |
ће да се бијемо?{S} Ево, ту сам; нек ми изађе!“ А они ћуте к’о мишеви.</p> <p>Пред трећом кућом |
за шеширом велико перо од чапље, а чим изађе изван вароши а он одмах скида чизме па их меће на |
ријатним стиском руке и Пера сав сретан изађе праћен гђом Сидом и Меланијом.</p> <milestone uni |
Сто се постави и јело се донесе.</p> <p>Изађе и поп Спира с домаћином из собе.{S} Овај га храбр |
широм капија Пере Тоцилова, а на капију изађоше кола и коњи; на колима лепи арњеви а под арњеви |
<p>— Е па добро, ал’ извесно...</p> <p>Изађоше и Меланија и Пера, а из кујне се мало после чу |
благо оном ко се на тебе ослони.</p> <p>Изађоше напоље.</p> <p>Настаде тишина а мало после чу с |
пним и клања се гостима и кад уђу и кад изађу, а после подне <pb n="39" /> Једнако држи у рукам |
оме му иде на руку омирски смех укућана изазван шалама и досеткама свуда омиљенога старога Пере |
дивне и заношљиве, шарене и миле слике изаткивате ви зором и варате њима човека, слабо то ство |
но тога би’ вол’о видети, ко би му смео изаћи на очи!{S} За најмању ситницу каштиговао је немил |
ула?...</l> <l>Твоја ће мајка пред двор изаћи,</l> <l>Пред двор изаћи па беседити:</l> <l>„Поне |
мајка пред двор изаћи,</l> <l>Пред двор изаћи па беседити:</l> <l>„Понес’те, друге, Јулине суде |
одне још кад је Жужа ишла по вешплау, а изаш’о је кад су се краве враћале кућама!{S} Изашли пре |
ор.{S} Чудо је било то, што је поп Ћира изашао и ако је као <hi>тужитељ</hi> ушао) прилично пок |
шти херувимски глас!“ изразио се кад је изашао из цркве.{S} Па и сам поп-Спира <pb n="41" /> у |
че мало врат к‘о корњача.</p> <p>Кад је изашао гост, сви су задовољни били посетом а нарочито т |
него ништа, а после, и процес му је већ изашао на потиљак.{S} На њему је често фрајла Меланија |
пира дошао и ушао са купљеним стварима, изашла му на сусрет госпођа Сида и Јула.{S} Обе забрину |
, па је онако раздрагана <pb n="389" /> изашла у авлију сва румена и зајапурена па се хладила т |
у, јер би ова и иначе подужа приповетка изашла још за једну Главу дужа.{S} Толико само кажемо н |
ала неко задовољство и онако раздрагана изашла у авлију, па као свако сретно створење, готова б |
лосрдно, да је сирота Јула сва уплакана изашла тога дана из баште.</p> <p>— Но, шта ти је... шт |
а камишом на врата на која је бирташица изашла. — Једна честита душа; та да је, што кажу прико |
ећ се почео полако мрак спуштати кад је изашла из шесте куће, и похита јаче.</p> <p>Гђа Габриел |
ма“ постаје и расте</hi> </p> <p>Чим је изашла од гђе натарошевице, упутила се гђа Габриела брз |
е то сневали? — пита је госпоја Перса и изашла већ на сокак.</p> <p>— Та ман’те ме, знам да ћет |
су поп-Ћирини већ ушли у собу, нарочито изашла у кујну, да се тамо од чуда трипут прекрсти.{S} |
о је кад су се краве враћале кућама!{S} Изашли пред кућу, па се читав сат шпацирали.{S} А ја је |
а и један солферин на дар!{S} А кад смо изашли и пошли кући, а он највеселији од свију нас, па |
ом ветру, на поп-Ћирину кућу баш кад су изашли да се шетају, а решето је ужасно заблебетало и л |
у се јелом, а четврто, најстарије, беше изашло до пола пута и бацаше се прашином на кола која п |
gn>“!...{S} Аркадија, човече, ти си мој избавитељ ево већ по други пут!{S} Е, ако се још и сад |
ако познате.</p> <p>А сетио се и својих избавитеља, Аркадије и поп-Олује.{S} Аркадији је купио |
ли само, или бар да су, лека ради, кога избацили из кафане (а у другим никад рагастов није чита |
и ратоборне него некад; јер сад радије избегава једна другу, а некад је волела него Бог зна шт |
и, па се једна другој уклања с пута.{S} Избегавају се да се сретну, јер се још једнако смртно м |
таса се носило Недељом, тако да је свет избегавао цркву через тих силних дација, а данас, као ш |
Бог да прости!{S} Тако вам и треба, кад избегавате <hi>нас</hi>, па тражите паоре!</p> <p>Ово о |
ве дотле док не изгубе глас и очи им не избеле.</p> <p>Нико живи не иде више сокаком.{S} Изумир |
Кад ’хоће да украде, можеш ти сто очију избечити, не помаже ти ништа!{S} Него кажи нек спреме „ |
— Охо! — чуди се поп-Спира. — Кол’ко то изби?</p> <p>— Седамнаест, али то је управо дванаест... |
своје куће.{S} Фала Богу, онај вам и не избива из куће.{S} А збиља, господар-комшија, а откуд с |
сконицом, и онај ост’о без једног зуба, избивен <pb n="202" /> му <hi>леви</hi> кутњак; баш с к |
ира чуо, био је сахат који се спрема да избија.{S} Кад избија а он дигне толику ларму, да сва ж |
не знаш ни за што ни крошто, па неће да избија по неколико дана; заћути као да се са свима у ку |
ноћас, а?{S} Разбио му се ваљда сан па избија!{S} Не знам само докле ће бити тако добре воље.< |
сахат који се спрема да избија.{S} Кад избија а он дигне толику ларму, да сва живина из авлије |
као неко избијање.{S} То дуварски сахат избија.{S} Броје сви, а попа Спира гласно седамнаест.</ |
, кашљање, неке ропце а за тим као неко избијање.{S} То дуварски сахат избија.{S} Броје сви, а |
ао.{S} А после опет заокупи једног дана избијати, па не зна шта је доста; стане га лупа к’о мај |
ог.{S} Поп Спира измакне некако ударцу, избије поп-Ћири левчу из руку, па га дохвати својом так |
ечкерек, „да се дете мало разоноди и да избије себи из главе те црне мисли“, како је обично гов |
гљу па га ударио по глави и све му зубе избије...{S} Ено, конзилијум од Бечкеречких доктора ску |
а Сида се довијала од сваке руке да јој избије из главе те жеље и мисли, али се, некако, увек с |
а, моја Сидо, није истина!{S} Какав зуб избијен!{S} Какав зуб! <pb n="354" /> Као да се тако ла |
нашу капију — баш лепо сам видила кроз избијен чвор на капији — а он се само смеши.{S} А она с |
цама — и тако ме незгодно ударио, да ми избио, зуб.{S} А да је све то тако, може се, реко’ ја, |
па приђе ближе певници, да боље чује и изближе види тога „слаткогласнога“ како сам рече.{S} Ка |
роји звезде на небу (да би пре заспао), изброја седам осам звезда па захрка јуначки и тај „посл |
То и охрабри газда-Перу Тоцилова, и кад изброја и сложи банке у шлајпик и тури га за сару од чи |
они у кујни на њ.</p> <p>— Та откако је избушен први бунар у овом селу, та није било бољег бокт |
ју некакву свирајку па умеју њоме да их извабе из свију кућа и амбарова, па их изведу за собом |
оног ормана тамо.{S} Гледа... гледа.{S} Извади наочари, метне их на нос, а смеши се све, па опе |
отуљка и метну га себи у џеп, а из џепа извади онај замотуљак што му га даде Аркадија и зави га |
на г.{S}-Перину страну.</p> <p>Г. Пера извади у тањир и поче јести.{S} Чорба је била пилећа, б |
е сви пошто се прекрстише.{S} Поп Спира извади из џепа федермесер и стаде га оштрити оцилом кој |
немо ово на његово место! — И поп Спира извади брже онај зуб из замотуљка и метну га себи у џеп |
а захвалношћу сећао, — рече поп Спира и извади из бунде и доносе му једну лепу скупоцену стиву |
седе иза њихових леђа на једно канабе и извади свој штрикерај.</p> <p>— А не, не, — не да јој г |
чистила рибу, онда би му бацала оно што извади из рибе.) А хватао се у коштац и са самим касапс |
, који је после треће скришке диње опет извадила била.</p> <p>— Та, шта је —</p> <p>— Извин’те, |
читеља —</p> <p>— А, баш сте ми из уста извадили, почитајеми, — прихвати домаћин. — А зар сад т |
и пију.</p> <p>— Ал’ баш сте ми из уста извадили!{S} Ајд’ спаси Бог!{S} Па, да се то иде, — вел |
притјажатељ тога зуба!...{S} Дакле, ја извадим онај замотуљак и опипам га...{S} Осетим лепо тв |
ака хартије.{S} Па кад је ушао у дућан, извадио је из шпага и то пола табака и размотао и метну |
и погледа.{S} Ништа ја не видим, шта је извадио, јер ја и Спира седимо на канабету овако к’о са |
о ли их зовете!{S} Никад не знаш шта си извадио!{S} Тражиш и хоћеш бело месо, а кад развијеш а |
Извол’те паприкаша, ако вам се допада; извадите још једаред, — нуди га поп-Спира.</p> <p>— Хва |
о суза, па и то тек форме ради, да може извадити шнуфтиклу и через кијавице, коју је срећом у т |
ви људи и душмани, могли смо му комотно извадити још два <hi>здрава</hi> зуба — тај ти се не би |
која се пушила к’о обарена шунка кад је извадиш из великог лонца.</p> <p>— О, каква срећа, какв |
лује тепих од шареног старежа, Меланија извађа свој монограм на салветама, а Пера седи па чита |
домаћице која сече онога часа из рерне извађени врућ куглоф, који јој је испао ванредно добар, |
ти!{S} Могли би гастгеберај отворити! — извали г. Пера, и кад рече а он се тек онда трже и поцр |
ти у колу.</p> <p>Али кад онај „тенцер“ извали једну таку поскочицу какву фрау Габриела извесно |
се и Нића за то спремао, за то се и он извали на прву клупу, покри се кабаницом, и поче по сво |
милијаран човек не може ни на пола часа изван вароши на пут кренути, а да га женска чељад као к |
су измакли тако за једно четврт сахата изван села потера он своје коње поред фрау-Габриелиних |
широм велико перо од чапље, а чим изађе изван вароши а он одмах скида чизме па их меће на штап. |
су њене од неког времена често блудиле изван куће и занимале се једном њојзи милом и драгом сл |
ола полетеше сокаком и за час се нађоше изван села.{S} Луди коњи и још луђи кочијаши, па настад |
а, докле се у једаред није нашао далеко изван села, чак на вашаришту, па ту се тек зачуђен заус |
љино перо, као што и приличи јурату.{S} Изведоше и младу и доведоше је до кола у која беху најл |
и заиграше коло у ходнику очекујућ, да изведу младу, око које се скупило сијасет другарица и р |
извабе из свију кућа и амбарова, па их изведу за собом а пацови трче к’о на даћу за њима, а ма |
њима, а мајстори једнако свирају па их изведу чак иза вароши до велике баре или на Тису, а пац |
ата свилена црвена поша а на њој златом извезен српски грб, извезла га је његова Јула мислећи н |
ка бела кошуља од српског платна златом извезена с преда а то му ја извезла и послала његова се |
оша а на њој златом извезен српски грб, извезла га је његова Јула мислећи непрестано на њега.{S |
атна златом извезена с преда а то му ја извезла и послала његова сестра Јана из диштрикта.{S} Н |
шта би’ дала, да је сад лето, па да смо извели гајдаша у авлију или пред кућу!{S} Та мор’о би д |
јну брака; колико је Швабица и Мађарица извео из јеретичких заблуда и привео (заједно с безлоби |
кој паорској баби што треба сваког дана извесна мера ракије, па да се може кретати — тако је и |
ја или Урбана, — госпођа Перса би била, извесно, исте судбине које и Дјевица Орлеанска. — А гос |
вио —</p> <p>— А а а, а ти ту... то су, извесно, све ваши... је л’ те?</p> <p>— Јесте, — рече Ј |
, — вели Пера.</p> <p>— Е па добро, ал’ извесно...</p> <p>Изађоше и Меланија и Пера, а из кујне |
едну таку поскочицу какву фрау Габриела извесно свога века није ни чула ни читала где — Фрау Га |
и шунке и увек је фалио наше шунке,“ па извесно неће моћи одбити.</p> <p>А док је био поп-Спира |
оп Ћира смејући се усиљено, а у себи је извесно помислио: „Није то теби поп Спира забадава през |
у читаоцима још и критичар нађе — он ће извесно додати: да сво даље понашање Јулино није довољн |
и из то неколико цветића!</p> <p>— А ви извесно знате? — пита Пера а гледа у земљу. — Па што ме |
а оставим мој „боктерај“ а друге ће Бог извести, што кажу, на пут...{S} Ајд’, спас’ Бог, укућан |
тка-Макру, да се од ње још боље о свему извести.{S} И гђа Сида се реши, да се и не разговара пр |
Макром у башти.{S} Тако и прексутра.{S} Известила <pb n="236" /> се о свему и од баба-Макре, а |
ак учитељев; дотрчао је <pb n="47" /> и известио их један деран који је поваздан у порти, помаж |
Спира.</p> <p>— Па извол’те запитати и известити се код Ниће боктера...{S} Он, к’о што вам је |
Зар ти није доста било јуче?</p> <p>— А изветрило је то чим сам изиш’о на јарош!{S} А па онда.. |
i>У којој је приповедање, или боље рећи извештај, гђице или гђе Габриеле, која је увек врло доб |
и пољубимо се, — завршује поп Ћира свој извештај, — пољубимо се на захтев Његовог Преосвештенст |
а по пољу што се извија у јесен тако се изви и отеже са весела срца Радина сетна песма: „Душо Ј |
ке, да она сама својом женском вештином извиди ту ствар и да му јави.</p> <p>И доиста, Јула се |
Бачке!{S} Као она свила по пољу што се извија у јесен тако се изви и отеже са весела срца Ради |
ла к’о попин патак!“ рекли би обично за извикана човека.{S} А то је дошло и поп-Спири од некуд |
о <hi>практиш</hi> к’о ви —</p> <p>— А, извин’те! — прекиде је Цвечкенмајерка. — Ја могу доћи у |
е ожењени, могли би одмах —</p> <p>— А, извин’те, — упаде му г. Пера у реч, — још нисам, још ни |
шевица. — Ми смо мало повише закаснили, извин’те и ви!{S} Бар да сте раније дошли, а красну смо |
во! — прекиде га гђа Сида љутито. — Ју, извин’те, господине!{S} Јуцо душо, иди у кујну па спрем |
толице. — Та ово се већ сви разишли!{S} Извин’те, што сам се толико задржао.{S} Први пут, па то |
ла била.</p> <p>— Та, шта је —</p> <p>— Извин’те, милостива, — рече облачећи се, — ал’ ја сам с |
му ништа.</p> <pb n="408" /> <p>— Е, па извин’те их за сад, — брани их Јула; — то је њихова мам |
смехом сама у себи. — Ал’ рихтиг!{S} О извин’те, та ди су ми биле очи!{S} Та ви немате мантију |
би’ се зауставила, па би’ је запитала: „Извин’те, казала би’ јој, ал’ одавно се нисмо видили, п |
жали, па је брани, па и он каже, да је извине за данас, јер нема гласа, <pb n="393" /> али је |
ру, а он ил’ прими понуду ил’ се учтиво извини, клања, рукује и одлази, а она на полуотворених |
Ништа!{S} Врло добро!{S} Екселенција ме извинила.{S} Добио сам дишпензацију и сатисфакцију!{S} |
на против, ако ко, онда ми треба да се извинимо што у оваком вашару дочекујемо госте.</p> <p>— |
даље све по рангу.</p> <p>— О, пардон, извините!{S} Нека, нека, ручајте ви само, — вели гђица |
а то, а она се ’трже, па настави: — Ах, извините!{S} Но, <pb n="92" /> лепо ћемо изгледати.{S} |
Оцем и са трубом Јерихонском.</p> <p>— Извините што сте ме морали чекати; али сам мор’о да ост |
— Е, дакле, ја се клањам и молим да ме извините што сам вас задржао од послова.</p> <p>— Па ка |
извињава се домаћица, — ал’ ви ћете већ извинити!...{S} Па поздрав’те госпоје и децу; а оне су, |
дин-попу у руку.</p> <p>— Нека, нека! — извињава га путник. — Док нарасте биће он већ послушниј |
а је, ту је!{S} Могло је бити и горе! — извињава господин попа своје овчице.</p> <p>— Хе, хе.. |
них рачуна.</p> <p>— Та ништа, ништа, — извињава га стари учитељ. — А и онако, поњамо ми то већ |
Та није баш онако к’о што је требало, — извињава се домаћица, — ал’ ви ћете већ извинити!...{S} |
ци поседаше.{S} Нуде домаћина.{S} Он се извињава.</p> <p>— А фала, фала!{S} Ја, боме, сад не ис |
{S} Ержа се стиди али игра и једнако се извињава Проки: да не зна ништа, а Прока јој одговара п |
— Па како се <pb n="60" /> само учтиво извињава!{S} Каже: „Шкодиће ми конштрукцији!“ Једва је |
и дан досађују господин-попи, а попа их извињава па вели: „Ех, није него још нешто!{S} Каква бл |
то ишло ћошкасто.{S} И једна и друга се извињавала умором и врућином.{S} Тако је трајало до пет |
једнако преда се, између строфа се тихо извињавала и тужила за оним гласом у млађим годинама и |
итељи су обично после заблагодаривали и извињавали се Бог зна како због деце им која имају, хва |
извињавање.{S} Они су јој се сутра дан извињавали, да у оном јурењу и утркивању, као већ у сва |
исам га ни тражио, нити сам га наш’о! — извињавам се ја а све се око мене окреће к’о у каквој п |
а отпочела, и она после неког опирања и извињавања запева старосватица пету строфу:</p> <quote> |
ити је хтела да прими икакво правдање и извињавање.{S} Они су јој се сутра дан извињавали, да у |
екањом и са отромбољеном доњом усном. — Извињавао се Сепл да не зна српски ни говорити а камо л |
лепим обичајима. „Није се женио никад — извињавао би га поп-Спира, — па му није ни замерити, шт |
где су господа и беамтери, али се Нића извињавао тиме, што тамо не би био комотан, а вели он, |
зела је гђа Габриела (молимо читаоце за извињење, што ћемо је звати час гђом час гђицом, јер та |
ајпријатније забаве; разгледам албум, — извињује се Пера који се већ почео знојити по челу и ок |
за ранију увреду. — Свештеничка кћи, па извирује на деру —</p> <p>— А откуд је то дера! — брани |
еба код нас; на вас је сада ред!{S} Па, извол’те на свадбу.{S} Још неколико недеља, — а јавићем |
аијафо један!“</p> <p>— Е, дакле ај’те, извол’те, извол’те, прихватите се мало, — понуди их дом |
ан!“</p> <p>— Е, дакле ај’те, извол’те, извол’те, прихватите се мало, — понуди их домаћин, кад |
, натенани проразговорити.{S} Извол’те, извол’те у собу, раскомотите се.</p> <p>Улазе у кућу.{S |
дочекује га Јулина родбина. — Извол’те, извол’те. „Сниска стреја, висок ђувегија!“ — веле му и |
дачније.</p> <p>— Е, е, е! па извол’те, извол’те.{S} Роксо!{S} Глишо, та ди сте се завукли враг |
, па што не кажете!{S} Извол’те, молим, извол’те!</p> <pb n="197" /> <p>— Фала лепо!{S} Мој пок |
те што против тога.</p> <p>— Молим вас, извол’те само! — вели поп Спира. — Шта ту ваздан правит |
за ваш рачун.{S} Него извол’те у кола; извол’те да не киснеду за банбадава и коњи и амови.</p> |
p>— О, молим, молим... с драге воље!{S} Извол’те! — рече гђа натарошевица држећи <pb n="198" /> |
p> <pb n="214" /> <p>— С драге воље!{S} Извол’те унутра, — рече Пела и пођоше обе.</p> <p>— Јуф |
сти...</p> <p>— О, па што не кажете!{S} Извол’те, молим, извол’те!</p> <pb n="197" /> <p>— Фала |
ва и пуста кућа без њих!“ Па седите!{S} Извол’те, раскомотите се као код своје куће.{S} Јуцо ду |
ица. — Се’те, слатка, овде сас нама.{S} Извол’те мало диње, да знате само, како је слатка, к’о |
је неко други још ређи, па још боље.{S} Извол’те, оче Ћиро, седите, седите, госпоја-Персо; Мела |
— Биће нам здраво мило.{S} Извол’те.{S} Извол’те кад имате слободна времена од науке, — вели гђ |
ало, онако, натенани проразговорити.{S} Извол’те, извол’те у собу, раскомотите се.</p> <p>Улазе |
неће!...{S} На ланцу је под амбаром.{S} Извол’те слободно! — одговори гђа Сока. — Но, шта ће са |
одан.</p> <p>— Биће нам здраво мило.{S} Извол’те.{S} Извол’те кад имате слободна времена од нау |
итајте друге људе, и Џиде и господу.{S} Извол’те, питајте друге људе, које је Пера Тоцилов вози |
ам енглески челик, оштар к’о бријач.{S} Извол’те се уверити! — па га даде г. Пери.</p> <p>Овај |
само нашли! вели ми господин Владика. — Извол’те се уверити сами.“</p> <p>— Ух, ух, ух!</p> <p> |
— Хооо! — дочекује га Јулина родбина. — Извол’те, извол’те. „Сниска стреја, висок ђувегија!“ — |
унесе кајгану, омиљено путничко јело. — Извол’те, чесњејши, дед’ Спиро!</p> <p>Путници поседаше |
ра окрену кашику на учитељеву страну: — Извол’те, служите се, код мене нема много нукања.</p> < |
ута!{S} О жено, Бог те вид’о!!</p> <p>— Извол’те брже у авлију! — чу се трећи глас из треће кућ |
учено момче.</p> <p>— О, Радо!</p> <p>— Извол’те, господин-попо!</p> <p>— А зашто си се ућут’о? |
ста салветом или лице кецељом.</p> <p>— Извол’те паприкаша, ако вам се допада; извадите још јед |
ви прегледања слика по дувару.</p> <p>— Извол’те, господине, — рече поп Спира, — седите ту, — и |
пута најсрдачније.</p> <p>— Е, е, е! па извол’те, извол’те.{S} Роксо!{S} Глишо, та ди сте се за |
је лаж! — грмну поп Спира.</p> <p>— Па извол’те запитати и известити се код Ниће боктера...{S} |
ера и поклони се учтиво.</p> <p>— Дакле извол’те, да се кренемо! — вели поп Спира и упутише се |
можено.{S} Па, кад вам гођ устреба а ви извол’те... а ја сам ту, а моје терање, и што кажу, јед |
<p>— Молим вас извол’те сести.{S} Молим извол’те ту на канабе.{S} Меланија голубице, — вели гђа |
b n="193" /> <p>— Та брез шале!{S} Него извол’те, не женирајте се ни најмање.</p> <p>— Молим, м |
ограде, а и готова новца доста.{S} Него извол’те.</p> <p>Пођоше.{S} Поп Спира продужи са подаци |
Аркадија погађ’о за ваш рачун.{S} Него извол’те у кола; извол’те да не киснеду за банбадава и |
ати каквом верглашу.</p> <p>— Молим вас извол’те сести.{S} Молим извол’те ту на канабе.{S} Мела |
е мало у разговору док им не јавише: да изволе, супа је на столу.</p> <p>Господин Пера је одмах |
одговара: „Биће све к’о што си рек’о и изволев’о, солгабирове мој! ’хоћу, снаго моја, а да ком |
водах</title>“, а за тим само захтева и изволева.{S} Једе ревносно и залива још ревносније, а к |
камиш од крајцаре).{S} Пуши тако и само изволева.{S} А Савка, садашња његова баба, као меси у н |
да не мораш радити, него ти само, Нићо, изволевај!{S} Та биће <hi>тебикана</hi>, макар ни Арси |
{S} Газдачка је ово кућа, роде, ти само изволевај!{S} Та стек’о је мој покојни Лала, радио од ј |
Са свим имате право то је — к’о што сте изволели примјетити са свим сушти коњски зуб!...{S} А, |
> <p>— Да, да, баш са свим тако к’о што изволесте лепо казати.{S} За сада као учитељ ђацима пас |
b n="209" /> баш пасира какав малер.{S} Изволите, само до ујутру.</p> <p>— Не брин’те се ништа. |
беспосленост је, говорила је гђа Сида, извор толиким пороцима.{S} То је стара њена навика од т |
само да нотира, — јер најверодостојнији извор за тај догађај, то јест Аркадија црквењак, тај из |
догађај, то јест Аркадија црквењак, тај извор врло је штур и издао је писца врло <pb n="219" /> |
а поред њих!{S} А вешт је, обешењак, да изврне туђа кола само док запне левчом о левчу!...{S} И |
убаре јагњеће или астраганске, на плећи изврнут кожух или дороц и шарена кабаница, а на ногама |
а не разговарај ни с ким.“ Вино је било изврсно, а поп Спира га је хвалио и ређао добре особине |
е кочијашио један, који је радо другима извртао кола, па их до сад многе већ тако задужио.{S} Ј |
p>— Све, све сам точно по инштрукцијама извршио, — одговори поп-Ћира Меланији.</p> <p>— Дакле.. |
ило, било је; што је ко им’о да извуче, извук’о је.</p> <p>— Па је л’ повук’о?</p> <p>— Јесте, |
овор’те!</p> <p>— Да шта ви мислите!{S} Извук’о бо’ме наш господин Ћира к’о Талијан код Кустоце |
разумем те!...{S} А, он?</p> <p>— Он се извук’о.{S} Ја сам <hi>повук’о</hi>, а он <hi>се извук’ |
једи!{S} Потпустио ону бештију, а он се извук’о отиш’о некуд на пут, а њу оставио да газдује.</ |
S} Ја сам <hi>повук’о</hi>, а он <hi>се извук’о</hi>, к’о и увек што је.{S} Разумеш ли ме бар с |
о и урадише.</p> <p>И поп-Спира се лепо извукао из шкрипца, а био је већ жив обамро!{S} Није ша |
ко је само фрајли баш у овом истом селу извукло батина и бегало у шупу или у зелену метлу кад с |
ваде, и онај што га вади) — па једва га извуку!{S} А ово нит’ је <hi>он</hi> хтео, нит <hi>ја</ |
а ви’ш како се праћака к’о шаран кад га извуку из воде.{S} Научио је тај на те колаче.{S} Колик |
плахирени укућани; ухвате га за уши, па извуку најпре њега из чизама а после <pb n="241" /> чиз |
Што је било, било је; што је ко им’о да извуче, извук’о је.</p> <p>— Па је л’ повук’о?</p> <p>— |
к срећан тај господин Спира.{S} Увек се извуче из малера, па да је не знам какав.{S} А ту је ми |
обично фрајле са села клањају, то јест извуче мало врат к‘о корњача.</p> <p>Кад је изашао гост |
ећ по други пут!{S} Е, ако се још и сад извучем из шкрипца, нећу ти то <foreign xml:lang="cu">в |
и Роксом послужују.</p> <p>Оба госта су изгладнела јако, и за то се до пола вечере и није разго |
ју и дају им лицу све више прави бабији изглед.{S} Једна једе само на леву а друга само на десн |
па и деца добила неки свечани, недељни изглед, па и самима им нешто необичо; некако су огранич |
љине! <pb n="367" /> А а а!{S} Изгледа, изгледа к’о накарада каква са карневала, а фрајлица к’о |
г кола, они се лепо захваљују али неће, изгледа очевидно к’о да хоће да су одвојени к’о зејтин |
ајући укоре и савете, бар на тај начин, изгледа ипак млађа од Цвечкенмајерке.</p> <p>— Е, баш м |
у ове хаљине! <pb n="367" /> А а а!{S} Изгледа, изгледа к’о накарада каква са карневала, а фра |
кров, јербо је већ срамота какав је.{S} Изгледа чупав и одрпан к’о бојтарова капа.{S} Лаку ноћ! |
/> доћи у нову кућу; јер „зуб времена“ изгледа да је немоћан према њему као зуб старчев према |
а наскоро, да за њену Јулу нема никаква изгледа.{S} Јер Јула је и надаље остала онако мирна и п |
поп Спира не скине и браду и бркове да изгледа к’о шокачки плебанош!!{S} Већ је два ланца најб |
ш, баш ми је мило! — рече трудећи се да изгледа, као да јој <hi>није</hi> мило, па је одвуче на |
и попадија.{S} И једна и друга попадија изгледа мала, широка а темељна као она фигура на господ |
ај ономе.{S} Некако и једнима и другима изгледа да им је пропао цео дан, ако се бар у вече не в |
едан већи а други мањи, оба врло смешна изгледа, а видело се по њима да су оба много путовала и |
и дугачким хозлицама са шлингерајем, па изгледа к’о мали гаћасти голуб; и слика доброга цара Јо |
руће пећи, а ова захватила пола собе па изгледа као чивуцка арендаторска канцеларија.{S} Иде см |
Баба по неки пут зевне, затвори очи па изгледа к’о да спава, али још једнако чешља и меће очеш |
ипасала лепо патку кожну кецељу, па сад изгледа у њој као какав пинтерски калфа.{S} Сад се лепо |
патак.{S} Па још кад се узму испод руке изгледа она жена, издалека кад гледате, као да је упрти |
} Док га не видим обријаног, да му лице изгледа клот к’о јургет, — <hi>неће</hi> ми Ћиро, бити |
а једу укућани целога дана, али за то и изгледа <pb n="245" /> све по кући задовољно и округло |
сподар-комшија! — плану поп Спира, који изгледа тек да је сад схватио домашај поп-Ћириних зајед |
/p> <p>А Пела се замисли па ћути; и њој изгледа да је то доиста један фелер.</p> <p>—...{S} Те |
Ћира.</p> <p>— Све, све му обријај, нек изгледа к’о ћелави Муслија!...{S} И у гроб кад легнем, |
само већ да дозна: какав је гост, како изгледа и шта ће се разговарати.{S} Да оде сад кад се < |
ради Меланија... је л’ здрава.... како изгледа?</p> <p>— Фала Богу!{S} А како ви?{S} Како госп |
реко вашаришта.{S} Како пусто и жалосно изгледа то место сада, а како је весело и живо изгледал |
лањао.{S} Пацова се бојао а мишеви опет изгледа да је багателисао.{S} А сем тога био је као лоп |
него преко пута један од другог.</p> <p>Изгледа као да се успавао, као да изумире живот у селу; |
} Слова у имену и презимену им, истина, изгледају као оно ред деце кад се тоциља по леду, па ле |
креч и леп са кућа од силне кише, па ти изгледају куће издрпане као ред просјака пред црквом.{S |
и још глупље и мизерније ћурке (који ти изгледају као каква стара кокета сутра дан после бурног |
пало приликом готовљења ајнпренсупе.{S} Изгледала је онако само крај ватре као једна од оних тр |
ве те ствари, било би много и ова Глава изгледала би као какав трговачки ценовник. <pb n="378" |
ма „немецко васпитање“ ни у чем ноблија изгледала од Јуле.{S} И она и она друга њена, фрау-Цвеч |
позове после ручка!“ Сва јој је мораста изгледала, али јој није дала приметити да се љути.</p> |
но гђа Перса са дигнутом варјачом па је изгледала к’о Исус Навин кад је заустављао сунце да не |
ви нешто на место гђе Сиде.{S} Како је изгледала и шта је помислила гђа Сида кад <pb n="91" /> |
су били онако по банацки поткресани па изгледали над уснама као ивица или стреја добро збијено |
е нађе у послу.{S} Сврше и тај посао, а изгледало је да се поп Ћира већ предомислио, и да неће |
<ref target="#SRP18941_N1" />тако ми је изгледало.</p> <p>— Охо!{S} Но, то је, к’о што видим, с |
ао да је сама она ту. „Оно није више ни изгледало да је у кући,“ приповедала је после гђа Сида; |
то место сада, а како је весело и живо изгледало пре седам недеља, кад је ту био тродневни ваш |
; о дану, како је леп а како је и ноћас изгледало да ће бити кише.{S} О госту ни речи!{S} Гђа П |
ну кућу, — и ја вам красно изгледам.{S} Изгледам к’о да су <hi>мене</hi> тукли а не господин-Ћи |
лазећу у Гецину кућу, — и ја вам красно изгледам.{S} Изгледам к’о да су <hi>мене</hi> тукли а н |
ичака репом који је издалека, кад зине, изгледао да се смеје, али је та спољашњост његова била |
шиљио него је рашчешљавао бркове, па је изгледао к’о мачак, а <pb n="67" /> мачак се опет шетао |
ипаном који је са својом дивном крестом изгледао као какав јакобинац са својом црвеном капом.{S |
е?...{S} А ви, к’о што видим, баш добро изгледате.{S} Је л’ код куће господин Шандор?</p> <p>— |
то поправим — па да видите како ће онда изгледати, кад <hi>ја</hi> то дотерам!“ — Бадава се гос |
звините!{S} Но, <pb n="92" /> лепо ћемо изгледати.{S} А мени кажу: код поп -Спирини’ гости; а ј |
о по једно и потрпа их у кола, која сад изгледаху од силних детињих главица као да се из бостан |
} Онако свежа како се наднела над кола, изгледаше му као бујно расцветана румена ружа међу пупо |
ерни стриц, биће повуци потегни; сви су изгледи за то.{S} И ја исто тако шацујем, — потврђује п |
да баба то само тако каже; увек она има изговара и разлога да се што више задржи на овој грешно |
м, да не преже зором, нек нађе какавгођ изговор, — јер ви, казаћу му, не можете пре ручка да се |
ости“, тако да би им то увек био згодан изговор да су се „случајно“ ту нашли.{S} За те, дакле, |
ице шапућу.{S} Чујеш по неку реч гласно изговорену, па онда опет смех, а перје лети на све стра |
сте ви то <hi>„вама“</hi> некако чудно изговорили?!..{S} И после, ’оћете л’ о црквено-општеств |
горећу!{S} А ко је још у мојој фамилији изгор’о од ракије!...{S} Ет’, тако!...{S} Сад ми већ и |
салета кумова кола, па се дере: „Куме, изгоре ти кеса!“ и што је најстрашније и најневероватни |
’ ти ћеш баш изгорети —</p> <p>— Ех, да изгорем од ракије! — брани се и не да бојтар. — Е, ваљ’ |
S} Ваљда има у њој педесет гради, па да изгорем!{S} Ја нећу само прид туђином да кудим еспап, ј |
ар. — Е, ваљ’да сам неки фидибус, па да изгорем.{S} Нећу се ни запалити а камо л’ изгорети.{S} |
горем.{S} Нећу се ни запалити а камо л’ изгорети.{S} Она ме <hi>’лади</hi> кад је пијем.{S} Ваљ |
ам ја за твоју фамилију, ал’ ти ћеш баш изгорети —</p> <p>— Ех, да изгорем од ракије! — брани с |
опће овај нови „Јов“ са чарде.</p> <p>— Изгорећеш, несрећо једна! <hi>Изгорећеш</hi> од те силн |
</p> <p>— Изгорећеш, несрећо једна! <hi>Изгорећеш</hi> од те силне ракије.</p> <p>— Е, изгорећу |
еш</hi> од те силне ракије.</p> <p>— Е, изгорећу!{S} А ко је још у мојој фамилији изгор’о од ра |
у себи Јула, — како сам га само страшно изгрдила!{S} Сад се ваљда застидио, па отишао у други к |
пацов направио велику штету по шпајзу, изгриз’о милостивом господину све чизме, па ме послала |
ов, па начинио чудо и покор по шпајзу и изгриз’о и чизме милостивог господина и појео их, кажи, |
аукале комшинске мачке све дотле док не изгубе глас и очи им не избеле.</p> <p>Нико живи не иде |
— вели испраћајући гђу Габриелу која се изгуби у мраку проклињући ту „свађу“ због које се губе |
ојака; и цвеће и перје и ковиље, све се изгуби за час у даљини.{S} У последњим најпаметније тер |
ела, колико би јој тешко било кад би га изгубила.{S} Ни она не би могла преживети такав губитак |
о не зна и не верује шта сам ја саш њим изгубила!“ А оне кажеду: „Верујемо, слатка, и саме смо |
ове нечисте силе отерала и ја душу моју изгубила!“ па се све затрчава од врата <pb n="162" /> к |
због њих смо, што кажу, и царство наше изгубили.{S} Ајд’, спаси Бог! — вели поп Ћира поп-Спири |
ша у Велики Бикач, па га још код Бочара изгубио из кола и тек код Карлова опазио да тера празна |
ди је л’ му ту зуб, а поп Спира да није изгубио онај Аркадијин замотуљак. — „Обешењак паорски“, |
а. — Та ди су вам очи!{S} Ха, ха!{S} Та изгубићете сукњу на сред пута!{S} О жено, Бог те вид’о! |
о је за разговор, то код вас никад није изгубљено.</p> <p>— Но, и ти си ми неки <hi>красан</hi> |
јама занетог путника, и он будан сања о изгубљеној срећи!...{S} Лете коњи к’о бесни широком и в |
језик изображена света.{S} Прилично је изгустирала немачки језик који гђа Перса још једнако бр |
Знаш, кад ми се овај мој језик одузме и изда ме од пића — нек ми се, велим, онај свињећи у торб |
плакала.{S} Заплака се и Јула и глас је издаде.{S} Свати је разрешавају од даљег певања јер је |
боктера који се иначе радо за беамтера издаје.{S} Њега је, до душе, нудио Глиша Сермијаш да ид |
а баба опере ноге, и док пере он грди и издаје наредбе за сутра.{S} За тим још чујеш како се за |
ти, Нићо, сува језика, тај те твој већ издаје, — вели му Ракила, — већ заплећеш —</p> <p>— Та |
ботуше.{S} Једна по једна способност их издаје.{S} Обе носе наочари.{S} Остављају раније штрике |
откуд сте ви то постали хаузмајстор па издајете квартире? — запита поп Спира.</p> <p>— Јест, а |
е то живот кад их и зуби један по један издају и дају им лицу све више прави бабији изглед.{S} |
> или <title>Преходницу</title> коју је издала Српска Омладина.</p> <p>— Ја ћу вас молити за ов |
ад се узму испод руке изгледа она жена, издалека кад гледате, као да је упртила с пијаце какав |
ије, ај?</p> <p>— Нико! — одговара Шаца издалека већ.</p> <p>— Хе-хе! — смеје се Нића. — „Све п |
са чупавим и пуним чичака репом који је издалека, кад зине, изгледао да се смеје, али је та спо |
дног дентиста.... виси као цимер, да се издалека види! „Ха, ха, ха, смеје се Екселенција.{S} Та |
е, вели, одакле сам дош’о!{S} Ја сам ти издалека, од туђе земље из туђа света, ди петли не поју |
о, вели: значи, да ће те посјетити неко издалека и да ћеш имати гостију.{S} Све, ви’те, излази |
о као недостижени идеал, којега је само издалека смео посматрати и мислио да је и самим тим већ |
ази сваку ноћ; докле је ту, све се чују издалека шијачке гајде како танко свирају, а она је дав |
дузећем.{S} И он узе тамбуру и поче још издалека полако ударати у њу ону већ добро познату песм |
, и уздише.{S} Хвали себе, а као мало и издаље куди свога Милоша и вели, да није заслужио такву |
сате, кад си за то плаћен! — чу се још издаље Шацин глас.</p> <p>— Ајд-ајд, — продужи Нића виш |
НА СРЕМАЦ</p> <p>СР.{S} КАРЛОВЦИ</p> <p>ИЗДАЊЕ БРАНКОВА КОЛА</p> <p>1898</p> </div> <pb n="0_4" |
година!“ Али ипак ниједну ни другу није издао ни вид ни памћење онда кад треба видети своју про |
дија црквењак, тај извор врло је штур и издао је писца врло <pb n="219" /> рано.{S} Он (т. ј.{S |
“ — кара је гђа Сида и прети јој, да ће издати башту под аренду ако се буде једнако у њој бавил |
добро подмажу и подмите, можда их нећу издати и приказати, како ми ја и ’нако мала плаћа спрам |
и, ваљада, као добар пастир ни ту да се издваја од своје, поверене му пастве, него седи као ста |
досадни, јер што су знали, то су одмах издекламовали и у правом, занимљивом говору, и не могу |
е.{S} Пипав је до зла Бога, за то су му изденули име, па га нико у селу друкчије и не зове него |
Ко је то сад? — рече полако Јула па се издиже на прсте да боље види.</p> <p>— Еј, старости, ст |
ци. — Ћиро утуби добро то што ћу ти сад издиктирати:{S} Док га не видим обријаног, да му лице и |
могли не два, него два пута по два попа издржавати заједно са њиховим попадијама и ћеркама.{S} |
ак „луфт“.{S} Није шала, неки’ три сата издржавати к’о неки „фусбад“!{S} Чим се он вратио, а ја |
речи доћи.</p> <p>— А, а, то се не може издржати! — виче Меланија.</p> <p>— Заиста не може.{S} |
па се издува, а некмо л’ ја толики пут издржати.{S} Чекај —</p> <p>— Уф, папа, <foreign xml:la |
у после дужег ћутања не могавши дуже да издржи дрзак и безобразан поглед онога на дну.</p> <p>— |
н!? — рече у себи, па, не могав више да издржи, полако прилети плоту, погледа страшљиво око себ |
едом.{S} И поглед тај не могаше више да издржи сетом обузети путник, него се рукова, скиде шеши |
је њему добро, мора и жени бити.{S} Па издржи крштена душа и то.{S} Ал’ ја сам једва чекала да |
ућа од силне кише, па ти изгледају куће издрпане као ред просјака пред црквом.{S} Роде се селе |
Падне човек, што кажу, с крушке, па се издува, а некмо л’ ја толики пут издржати.{S} Чекај —</ |
<p>— Та чекај за Бога... пусти ме да се издувам! — вели јој поп-Ћира. — Падне човек, што кажу, |
у дужност.{S} Те ноћи, тако УЗ гајдаша, издувао је весели Нића боктер хиљаду и неколико стотина |
ену метлу и бикове од црна лука како се издужили у висину.{S} Тишина, она права баштенска тишин |
олим те, ди ће медвед најбољу крушку да изеде!...{S} А, је ли, Ержа дете моје, а какав је у лиц |
мисли.{S} Радозналост је морила; да се изеде жива.{S} Како само већ да дозна: какав је гост, к |
ет баш ништа не тиче, а гђа Перса да се изеде жива. „Гледај само обешењака једног, како се прав |
ози.</p> <p>— А Прока Циканов?</p> <p>— Изешћете се живи ако га погодите.{S} Пипав је до зла Бо |
ати и поклони се кафеџији и овај њему и изиђе из кафане трезан к’о што је и ушао.{S} А кафану ј |
ито, а поп-Ћирини онда они не можеду да изиђеду пред кућу ни послом а камо л’ ради унтерхалтунг |
е!{S} Ја ти сад из <hi>ове</hi> коже не изиђо’!...{S} Него, док се та комедија не сврши, кажи, |
дин-попо, од талијанског рата и од како изиђоше ове сексеруше банке све горе; па док могу — доб |
све на нашу страну; не можеш к’о човек изићи на сокак од прашине.{S} А ноћом се опет вуче чита |
сам дишпензацију и сатисфакцију!{S} Ја изиш’о к’о невин а он к’о дрзновен клеветник који се др |
уче?</p> <p>— А изветрило је то чим сам изиш’о на јарош!{S} А па онда... не морамо сваки дан пи |
ириног псалма... па у мал’ још ја нисам изиш’о крив, к’о да сам га намерно хтео преварити.{S} У |
еће ову овде, што је сад ту пеглала, па изишла тамо, — продужи бојтар и показа камишом на врата |
.{S} Кад видеше оно троје ово у колима, изјавише и они сложно и једногласно жељу да и њих метну |
господина Асесора.{S} И баш кад је овај изјављивао, да је готов ради ње да заборави и отера и с |
би село, ни криво ни дужно, потрзали и излагали га подсмеху, пошто оно није ни најмање криво з |
но“, а од немачких све неке у којима се излаже презрењу мушки пол и пита се: што ће он на свету |
неколико и дуж сокака двапут толико.{S} Излазе из куће помагачице, рођаке младине и младожењине |
е читања чека их „јаузн“, а после овога излазе и шетају се испред куће и разговарају, а разгово |
опрема млада, журба; сваки час улазе и излазе оданде.</p> <p>Кад се Шаца скиде с кола и пође у |
<p>Укућани се повукли у кућу па ретко и излазе у авлију.{S} Кујна им је сад најмилије место.{S} |
и се узмите! ха ха ха! — рече поп Спира излазећи из кујне. — Дакле, збогом, домаћине, и фала ти |
и фала ти баш од срца, — рече поп Спира излазећи из кујне, па се пољуби с домаћином.</p> <p>— Ф |
ругога посла! — вели стидљиво бирташица излазећи.</p> <p>— Сад... ви, на прилику — умеша се у р |
га само!</p> <p>— Хеј, — уздахну бојтар излазећи уздахом пуним меланхолије који је тако обичан |
и да ћеш имати гостију.{S} Све, ви’те, излази на једно.{S} Па све сад мислим: ко ли ће нам, Бо |
ова данашња Недеља.{S} Јутрење свршено, излази свет из цркве.{S} Обе попадије се враћају с јутр |
е се пофалити што така васпитана младеж излази из ње.{S} Фини младић к’о из штифта, к’о из штиф |
а у песми, што, у осталом, све на једно излази.</p> <p>Но на ствар.{S} Дакле Шаца хирург је има |
бар, к’о ја што сам, па све му на добро излази —</p> <p>— Ајд’ баш да ти дам, — смеје се Тинкуц |
амо ноћу кол’ко је сати!“</p> <p>И опет излази Ержа и нуди и господина Перу на вечеру, а он ил’ |
од времена на време уграбила прилику и излазила с пуним бокалом <pb n="363" /> на сокак своме |
те прођоше једна поред друге баш кад су излазили с јутрења.{S} Госпођа Сида се разговарала с гђ |
ом познанику који их је срео баш кад су излазили из Епископије. „Шта је, како се свршило?“ запи |
е човек от’ш’о по вашарима, слабо вам и излазим... па тако ништа и не знам.</p> <p>— Верујем, в |
а чељадска соба.{S} Из собе за ручавање излазиће се у кујну а из ове у шпајз и у чељадску собу |
најчудније, оба се попа не раставише на излазу из Епископије, него заједно продужише пут у разг |
била спевана са Шацом у песми па после излемана код куће; и обратно, то јест, најпре излемана |
на код куће; и обратно, то јест, најпре излемана код куће па после спевана у песми, што, у оста |
јзе и мелшпајзе како се правиду.{S} Све излењирала и исписала, слатко дете моје.{S} Пише к’о ка |
оних кола њихову левчу и фрау-Габриела излете из кола тако лако к’о какав лак перјан јастук, и |
дар ако се није добро у’ватио за лотре, излети к’о да никад није ни био у коли’!{S} Е, то му, е |
—</p> <p>— Наопако!{S} Каква несрећа? — излети поп-Спира. — Како, како?{S} Да се није откинуло |
/p> <p>У осталом та јој је жеља са свим излишна била, јер госпођа Перса је још то исто вече — к |
ске персоне, што рекли.{S} Тако исто је излишно напоменути, да се лепо носио, кицошки чешљао и |
пола дана да зазјавају само пред једним излогом дућанским.{S} Поп Ћира је имао сијасет поруџбин |
штафирунг донети, а тетка Макра је опет изложила уз припомоћ г. нотароша стање Шацине масе и но |
с том лулетином, — вели гђа Перса, — да излуфтирамо мало собу.</p> <p>— Шта ће само тај млади ч |
ми успут што пасти на памет! — вели, а измакао испред попа.</p> <p>— Па шта сад да радимо, бра |
ли ви да ни један ваш поглед на њу није измакао мом оштром оку!{S} Чувајте се, господин’ Перо!{ |
ко је томе крив, питам вас, што се Јули измакла така лепа и добра партија?</p> <p>— Ал’ молим в |
{S} И дала му се прилика.{S} Баш кад су измакли тако за једно четврт сахата изван села потера о |
{S} Испред носа да ми се <pb n="351" /> измакне!...{S} То ти је оно: „Пошљи луду на војску, па |
онда чула гђа Перса и одмах убрзала да измакне, да их не слуша више.{S} Била је тада љута цело |
бо’ме, дошло и до густог.{S} Поп Спира измакне некако ударцу, избије поп-Ћири левчу из руку, п |
е породице, поп Спира и гђа Сида седе а измеђ њих стоји с албумом у руци мала Јула у краткој су |
— каже он, — „зар Иђош не знате?!{S} Та измеђ Сајана и Кикинде, ал’ ја нисам дишкрећанин!“ — „Е |
жи.{S} Све јој то не поможе, увукоше је измеђ у Ниђе боктера и Проке плајаша.{S} Ержа се стиди |
слатка)...{S} Каже ми гђа натарошевица, између осталога, да није само око тога било, чију ће ће |
је певала гледала је једнако преда се, између строфа се тихо извињавала и тужила за оним гласо |
је хтела као стара жена, краћим путем, између башта кроз деру — која је у Бачкој и <pb n="358" |
и отпочело се отворено непријатељство, између попадија а после, наравно, и између попова.</hi> |
е Глава пуна врло интересантних ствари; између осталих, завршује се подужим монологом и једним |
А то је била формална „јабука раздора“ између попова, а још више између попадија.{S} Јер људи |
спева цео псалам, свих девет стихова, а између сваког стиха намигне очима на домаћина као трију |
непоуздан.{S} Прави скуп свију порока а између свију два најпагубнија, порок лењствовања и поро |
за младу девојку врло корисне ствари а између осталога у првом реду немачки; немачким је тако |
ослате тужбе, отворила се грдна провала између једнога и другога попа.{S} Никад више од то доба |
но име поп-Ћирино) са облигатним ружама између цифара, које су арапске биле а записане на давно |
говарали седео је г. Пера као на иглама између две лепотице.{S} Господин Пера није био од оних |
овети и чинити по вољи од сваке руке па између осталога почешће месити савијачу с маком коју он |
рекла и пророковала, да ће бити вашара између њих.{S} А ја што видим, гнедиге, то је виђено.{S |
о“ ту нашли.{S} За те, дакле, симпатије између двоје младих, није задуго нико више знао, да њих |
утру.{S} И у вароши па има неке разлике између радног и недељног дана, али никада таке као у се |
шета по башти, па као нема више еведре између њихове и тетка-Макрине баште.{S} А у башти ништа |
кола или вија једно друго и провлачи се између играча и играчица, бацају шешире у коло и шорају |
бука раздора“ између попова, а још више између попадија.{S} Јер људи се умеју, као што је већ п |
во, између попадија а после, наравно, и између попова.</hi> </p> <p>Кућа поп-Ћирина била је неш |
а.{S} Исто се тако жив разговор повео и између попова.{S} Они су се <pb n="97" /> разговарали о |
у том и околним местима, био посредник између угодника Божјих и људи грешних, — али ово чудо ј |
о и пакосно псетанце са плавом машлијом између ушију које је, кад је блато, по цео дан седело н |
умирује је гђа Гециница. — За Бога, зар између таких људи па да дође до тога?!</p> <p>— Та знат |
<p>А за тим се разви врло жив разговор између Меланије и Пере у коме је Меланија много више го |
“</hi> </p> <p>Овај састанак и разговор између попова био је тако око девет часова.{S} Тога ист |
по њој, а за то време хладноћа и мрзост између њих расле су све више и падале сваком све више у |
е свако вече налазиле и том приликом су између осталога још и саопштавале једна другој, све што |
викивало у авлији.{S} А ухватила се баш између два угледна и лепо обучена газдачка момка, које |
<p>Шаца је седео на изменце у обе куће (између којих је обаљена тараба одмах на дан свадбе); је |
садашња рипида?!{S} Како се човек само измени!{S} А наравно, и кад је то слатка моја, било!{S} |
{S} Али опет се нешто ипак изменило.{S} Изменили се телесно оба попа и обе попадије.{S} Кад су |
оно старо!</p> <p>Па и зетови су им се изменили.{S} Пера је постао од учитеља ђакон а од ђакон |
оме се не слажу!) — Све, све се, кажем, изменило, — чак и онај стари сат поп-Спирин је доспео у |
година, а за то се време доста што-шта изменило, и село и парохијани, и попови и попадије, и з |
ве солиднија.{S} Али опет се нешто ипак изменило.{S} Изменили се телесно оба попа и обе попадиј |
Перина доласка.{S} Долазак г. Пере није изменио битно ништа, — а могао је врло лако.{S} Да је г |
Јулина свадба.</p> <p>Шаца је седео на изменце у обе куће (између којих је обаљена тараба одма |
има и већ онако приватно, и као кришом, измењали и прстење.{S} И сад, као будући зет те куће, н |
да видим! — рече-гђа Перса па узе риф и измери.{S} Шта ја кажем!...{S} Двадесет и шест и дритл. |
и дритл...{S} Ето шта сам рекла!...{S} Измерио ти је, обешењак један, мање...</p> <p>— Та баш |
тако рећи, један ступ куће — ипак се он изметнуо у нешто са свим друго, са свим супротно.{S} Са |
великој соби тамо где сад уђоше ова два измирена члана ноблеса.{S} И тамо се једнако пило и наз |
ку или чак и да прими руку пружену ради измирења, па ма ту руку и само Његово Преосвештенство р |
подину Владици, чија је жеља била да се измирење попова распростре на обе њихове куће.{S} Изнен |
о, дакле, није хтела да зна ни за какво измирење, и ако је најлепше мишљење имала о Господину В |
чуствовање дирне фрау-Габриелу и она се измири са фрау-Цвечкенмајерком.</p> <p>— Ај’те, слатка! |
а се мрзите и свађате!{S} Даклем сте се измирили; нисте више „фаше“, даклем „<foreign xml:lang= |
г омрзнеш.</p> <p>— Није нег’ да се још измирим ваљ’да!{S} Ако ти ’хоћеш, ја бо’ме нећу!{S} Ја |
Екселенција нас је натерала да се лепо измиримо и да све обиде, учињене од једнога другоме, за |
ни зуб у шаку па се ту рукујемо и — <hi>измиримо!</hi></p> <p>— Измирите!{S} Уф, Уф!{S} Срећа т |
, код којих је свратила, да се поп Ћира измирио с поп-Спиром, па сад заједно путују, да купе ст |
укујемо и — <hi>измиримо!</hi></p> <p>— Измирите!{S} Уф, Уф!{S} Срећа те нисам дебела ко’ она а |
ди, како то све тако лепо умеју људи да измисле и саставе, к’о да су баш тамо били!{S} После чи |
нас, кад има ајзлибана...{S} И ко га је измислио!{S} Ознтрогере му швапске!...</p> <milestone u |
вози.</p> <p>Кола су све више јурила и измицала а дете све више изостајало и све се више дерал |
да временом буде од њега човек, а он — измишљава све којшта.{S} Та да је <hi>сто пути</hi> тру |
а оне сензационе романе у којима је све измишљено, лажно.</p> <p>— Та јесте! — упаде гђа Перса. |
и ником више, знаће, да је све то једна измишљотина и да се ствар са свим друкчије развијала.{S |
га ми, држ’-не-дај! што рекли.{S} Једва изн’о читаву кожу.</p> <p>— Тако је то, — трља задовољн |
је је заборавила и завршила с плачем; а изнад тога једна фотографија целе породице, поп Спира и |
" /> прашина, која се била дигла високо изнад кућа, спуштала се полако и слагала мирно два педљ |
азати!) Шпацира се с њим испред куће, а изнела велику лопту што је на презент добила од оног Шв |
и <pb n="201" /> и Јуци.{S} Па она онда изнела решето па решета жито, а поп-Ћирини онда они не |
то је било овако.</p> <p>Бануо једаред изненада Господин Владика у село, а баш је била Недеља. |
n="256" /> и јасан девојачки смех гаси изненада свећу и буди и љути бабу.</p> <p>— Ајде доста |
одина реп одсечен кад је касапин једном изненада <pb n="82" /> бануо, па од то доба је ужасно о |
у руци.{S} Али што је највише могло да изненади свакога госта, то је био један клавир.{S} Клав |
у самом сад отворила воља да накупује и изненади своје укућане.{S} Радостан што је тако јефтино |
ма кад видеше да се ето сам сетио да их изненади и госпођа-Сиду и Јулу, па се чак и Шаце сетио, |
п Спира, ни попадија му, — за то је све изненадила, као гром из ведра неба, та новост.</p> <p>О |
кам <hi>свашта</hi>.{S} И ништа ме неће изненадити („Уф, уф!“ хуче гђа Перса.) Огугл’о сам већ! |
опова распростре на обе њихове куће.{S} Изненадна та срећа повратила јој је стару храброст и ст |
увелико се спрема.</p> <p>— Шта, — вели изненађен и обрадован домаћин. — Зар и ти удајеш?{S} А |
дне кере неблагодарне! — рече бирташица изненађена, и оставља пеглајз у чуду. — Још <hi>он</hi> |
-Перо, овамо у наш крај? — рече радосно изненађена, па притрча колима која стадоше, и рукова се |
ете на вратима авлијским. — Ју! — викну изненађено.</p> <p>— Ју та шта вам је; умал’ нисте љосн |
ипут прекрсти.{S} А и јесте било чудо и изненађење!{S} Са овим изненађењем могло би се поредити |
наточи сирћета.</p> <p>Какво непријатно изненађење! — Дакле, није то био <hi>он</hi>!{S} И Јула |
есте било чудо и изненађење!{S} Са овим изненађењем могло би се поредити само оно пре годину и |
p>Домаћин се опет врати и мало после га изнесе сав радостан.</p> <p>— Право си каз’о... метнуо |
жу, да јој каже: како то није лепо, да, изнесу решето за жито на сокак, код онолике њи’ве авлиј |
лаве је забава, а у другој поука, т. ј. изнета је ужасна слика једног алкохолом руинисаног орга |
а не сокак, — наставља поп Ћира. — А не изнети га насред сокака, као да је сокак ваш спахилук,. |
аспирили у ужасан пожар.{S} У њој ће се изнети све оно што се сутра дан, а, и следећих дана, по |
дма’ тако верујете?!{S} То је само тако изнето, поп Спира је ’тео до душе, и Бог зна како рад б |
а дан није било боље.{S} Опет је решето изнето и опет су почели да раде баш у оно доба кад је н |
правити.{S} Даклем, све ово бришемо, па изнова!{S} Ово је даклем прва здравица, и она нека је у |
су жалосно главом и хвале покојника.{S} Износе многе врлине његове, од којих <pb n="11" /> за м |
е. — Ви ту мислите на оне романе где се износе људи каквих нигде нема и доживљаји којих не може |
ла га је гђа Сида у мираз своме попи, и износио се из шифонера само онда кад су у гостинској со |
<p>— Па што се не „фатираш,“ што кажу, изнутра к’о ја? — пита га домаћин.</p> <p>— Е, „лако је |
а то су дечији шешири у том селу и били изнутра као калајисани.{S} Родитељи су обично после заб |
не би шкодило да се чимгођ мало угријем изнутра —</p> <p>— Па ти си пре рек’о: да те ’лади, а с |
да је код парохијана тога дана свачега изобиља, тако је и он на дан Јулине свадбе свачега спре |
ености, свет је ипак увидео да се треба изображавати.{S} Навикао се на школу и на учитеља.{S} П |
дпомеранце!...{S} Младић лепо воспитан, изображен па тражи спрам себе и свога воспитања и прили |
ру у крило, а овај је, к’о један фини и изображен човек, задржао, да и она не испадне из кола.{ |
цуски, јер је здраво заволела тај језик изображена света.{S} Прилично је изгустирала немачки је |
оставите да буде слепа код очију и без изображења; подајте је у лер код фрајле Нимфидоре, да н |
п’о у тај свет?!{S} Никад!{S} Него њено изображење и моје воспитање!“ Сви га уважавају и позива |
је из истога узрока и сам писац навлаш изоставио.{S} Страшне речи!{S} Срећа што их нико даље н |
више јурила и измицала а дете све више изостајало и све се више дерало.{S} Путник се још једно |
и, остало је само још да и гђа Перса не изостане иза своје комшинице.</p> <pb n="178" /> <p>— Е |
и!{S} Јер судећи по јачини и солидности израде, још ће за многом удавачом <pb n="337" /> доћи у |
то јест, поп Ћира чак ишао ди треба, да израдим, да његов будући зет, то јест, садашњи господин |
га летња ноћ и, како се то песници лепо изражавају, почела је умотавати у своју мрачну копрену |
љуви.{S} Није неоснована сумња, коју су изражавали поп-Спирини, да ту има и фрау-Габриелина мас |
није могао одвикнути — како се поп-Ћира изражавао — од тих паорендерских навика да спава лети п |
, јер се до сада није баш најпохвалније изражавао о садашњој младежи, управо <hi>Омладини</hi> |
обро.{S} Одмах је осетила, како се сама изражаваше, да јој се „онај тешки камен за три фртаља п |
а врати и да му се потужи, јер, како се изражаваше, није била рада „да има посла са језичним же |
седишту свом као — опростите ми за тај израз јер је реч о поповима — седела су тако удобна као |
гневна, а онда ни сами мушки не бирају израз, нити су објективни!) Опет ће ме задржати од посл |
ора и гледала без икаква интересовања и израза кроз прозор на улицу, и једнако мислила, али се |
то најбоље зна.{S} Али каквих страшних израза није пало приликом готовљења ајнпренсупе.{S} Изг |
} Меланија се осећала ту — како се сама изразила у писму — као закопана, и он је морао тражити |
јима се сувремена критика најпохвалније изразила.</p> <p>— Баш ћу вас молити, — вели Меланија.< |
раг им матери, кад већ тако морам да се изразим!{S} Од <pb n="86" /> једног пилета хоће стотину |
њених фотографија у разним позитурама, изразима, разном оделу, у разном душевном расположењу и |
чаран певањем. „Сушти херувимски глас!“ изразио се кад је изашао из цркве.{S} Па и сам поп-Спир |
ко знате — да опростите, што ћу се тако изразити — ако станемо све даље трагати и њушити — па н |
ну само швапски „На!“ с таквим гласом и изразом на лицу као да јој је највећа гусеница пала за |
насликан <pb n="101" /> са врло благим изразом лица а поред њега неколико дебелих књига ма да |
<p>— Изредно, — вели г. Пера и гледа с изразом дивљења по домаћима и пуца полако језиком. — Бо |
ња два зуба а не уме сексер крајцара да израчуна, па и он ост’о у катанама.{S} Не ваља, ништа н |
да пуцају из топа на месец.{S} Па већ и израчунали лепо све кредом: колики треба да је топ, кол |
ри а котарке очекују кукуруз, а кукуруз изредан, па нађикао, гледам га баш јуче; хуланер на коњ |
<p>— Благодарим, — клања се г. Пера. — Изредна, чрезвичајна чорба!</p> <p>— Е, то је Јуцина сл |
а кажем?!{S} Шта велите на то?</p> <p>— Изредно, — вели г. Пера и гледа с изразом дивљења по до |
био је и свршио се.{S} госпођа Сида је изређала све поименце шта ће Јула у ауштафирунг донети, |
да ми нико неће веровати, а после и да изређам сад овде све те ствари, било би много и ова Гла |
је опет из благодарности <pb n="153" /> изрезао на једном дрвету у њиховој башти једно срце и д |
Ћира, а за њим Меланија.{S} И таман је изрекла то, а она се ’трже, па настави: — Ах, извините! |
>Натруниће моје очи чарне!“ —</l> <l>То изрече, у Тису утече!</l> </quote> <p>И гђа Сида осети |
г’ љубити три млада дротара!“</l> <l>То изрече у Тису утече,</l> <l>Па отуда млада проговара:</ |
лится; нивочтоже бȣдетъ ктомȣ, точїю да изсыпана бȣдетъ вонъ, и попираема человѣки.“</foreign> |
астаде зевање и насташе чешће паузе.{S} Изумире разговор дуж целог шора и замењује се лавежом п |
p> <p>Нико живи не иде више сокаком.{S} Изумире полако и бахат људи и топот коња и тандрк кола |
p> <p>Изгледа као да се успавао, као да изумире живот у селу; ућутало се све, по сокацима и сви |
и у селу.{S} Ићи ће у Пешту или Беч, да изучи хирургију.{S} А његова је породица велика; све са |
и можемо!{S} Ајд, Севере, ти с’ то боље изучио, — вели пајташ другом пајташу.</p> <p>— А-јо, да |
ија ни анатема.{S} А да су те речи биле изушћене против католичког бискупа, за паповања каквог |
ећа што их нико даље није чуо, и што су изушћене у другој половини деветнаестог просвећеног век |
</l> <l>А на мене руке шире!{S} Ију-ју, ију-ју!“</l> </quote> <p>Игра коло, звецкају сабље хула |
тру пире</l> <l>А на мене руке шире!{S} Ију-ју, ију-ју!“</l> </quote> <p>Игра коло, звецкају са |
Ћира к’о Талијан код Кустоце!</p> <p>— Ију!{S} Госпоја Габриела, та <hi>шта</hi> ви то мени го |
па сад било вам право не било!</p> <p>— Ију, господин-Спиро, шта вам то сада пада на памет!{S} |
м цвећу из баште или перивоја.</p> <p>— Ију! — кликну Меланија. — Ала ви <pb n="96" /> то лепо |
дотле овај узима ону из корпе.</p> <p>— Ију, господин-попо, баш сте ви враг!{S} А ди су крофне? |
па удари у поскочице и подврискује:{S} Ијују!{S} Целим путем плаче и проклиње час кад се тако |
ље</l> <l>Ма остала без кецеље.{S} И-ју-ијују!“</l> </quote> <p>Коло се ширило па је све веће и |
нскадија цичи и подвикује од силна беса Ијујујују!{S} Било је и превртања и испадања из кола.{S |
ца, да представе себи (ако су, то јест, икад у животу тако преко плота и тарабе отпочињали — ил |
озову; јер комшије њене не памте, да се икад пушио оџак на њеној кући ни зими а камо ли лети.{S |
ирине.{S} Шта мислите!!{S} Би л’ вам то икад пало на памет!{S} А госпоја Сида онда к’о вели: „К |
ом и гледаше је.</p> <p>Беше лепша него икада!{S} Онако свежа како се наднела над кола, изгледа |
застајкивала код прозора и гледала без икаква интересовања и израза кроз прозор на улицу, и је |
м није хитало.{S} Стајала је подуже без икаква поступка по њој, а за то време хладноћа и мрзост |
за које <pb n="84" /> се види да су без икаква плана набављане; али пошто је фрајла Јула сва за |
устаде па стаде нервозно спремати и без икакве потребе премештати ствари с једног места на друг |
арима</hi> у Б** нити је хтела да прими икакво правдање и извињавање.{S} Они су јој се сутра да |
је давно умро (пре но што се од укућана ико и родио) и кад су се још перишани носили.{S} Или пр |
није ни мислило на одлазак, нит’ би се ико још задуго кренуо и кварио друштво, да није обазрив |
еамтер“, кад му ни његов чукундека а ни ико у вамилији није тај ’лебац јево ни то био!{S} Ал’ к |
еве, и не мора да пуши трафику, нити му ико тражи пасош кад продаје коње.{S} То је Иђошко право |
одина свога бријања и ординирања у селу икоме, на пример, прао главу и заустављао крв Недељом п |
а што наши кажу.{S} Био је мало мањи од иконе Св. Ђурђа (крсно име поп-Ћирино) са облигатним ру |
хаљина и по шифонерима међу вешом, и за иконом и у џепу старе бунде којим се покривало тесто за |
ђа кућевног патрона поп-Спириног и пред иконом Светих неумитних врачева Кузмана и Дамјана, патр |
ина доносиле у мираз, — где горе и пред иконом Св. Ђурђа кућевног патрона поп-Спириног и пред и |
страх гђа-Сидин претворио је контрафу у икону и ваљда јој је дошапнуо ону стару пословицу: „Доб |
д си кавонији ил’ кад испаднеш из кола, ил’ кад останеш у коли!</p> <p>— О, о! — вајка се поп С |
дођо’ да видим, да није пукла славина, ил’ да нису прешли ови Ракилини ђаволи из комшилука, па |
му из славне вармеђе: ил’ нек је узме, ил’ ђеду је пелшубовати у Лугош одакле је и дошла, —</p |
, Бога ми, брез повећег комада сланине, ил’ печене кожурице, ил’ мало суви’ ребара свињски’, не |
Ил’ што је зима ту, па се рано смркне, ил’ шта ли — тек почела сам рано да остављам штрикерај, |
А, ’оћете л’ неку од они’ иза певнице, ил’ ћете неку, онако, с рогља... онако, што ми кажемо, |
ег комада сланине, ил’ печене кожурице, ил’ мало суви’ ребара свињски’, неће ти се, Бога ми, пр |
свим луд.{S} Не знаш ко је луђи ил’ он, ил’ они његови бесни коњи.{S} Трезан, и Боже помози; ал |
есте л’ ви то, почитајема госпоја-Сидо, ил’ је то ваш господин супруг, господин Спира, онај што |
сам ни ја спрама друге!{S} Нег’ ил’ њу, ил’ никоју!{S} И кажем им: ако <pb n="417" /> ми Јулу н |
летили и поручили му из славне вармеђе: ил’ нек је узме, ил’ ђеду је пелшубовати у Лугош одакле |
b n="309" /> има распру с парохијанима; ил’ да је пушио пред светом; ил’ да се веселио у друштв |
охијанима; ил’ да је пушио пред светом; ил’ да се веселио у друштву — тешко њему!{S} Тешко њему |
ам: <hi>кога</hi> ће то да обријају!{S} Ил’ мог Спиру ил’ оног њеног што довлачи неке Чифуцке Ч |
p> <p>— Да ми ниси купио наочаре?...{S} Ил’ што је зима ту, па се рано смркне, ил’ шта ли — тек |
д’ баш онако штогођ што ви певате...{S} Ил’ ајд’ баш ону што ти волеш и највише певаш...{S} Ајд |
врло добро.{S} Па иди, па се ценкај.{S} Ил’ како би било да ја сам одем?{S} А шта велиш?</p> <p |
Јесам ли ја погодио кола и капару дао — ил’ неко други?{S} А? — пита га поп Ћира стојећи крај к |
а га већ глава.</p> <pb n="172" /> <p>— Ил’ ако није био баш код самог господин... хе-хе, а он |
нас, нисам ни ја спрама друге!{S} Нег’ ил’ њу, ил’ никоју!{S} И кажем им: ако <pb n="417" /> м |
ега...{S} Што рекли паори: „Ил’ за њега ил’ у Тису с брега!“ а ми шта смо знали, него попустили |
сретна времена, пуну кућу, него ил’ има ил’ нема по једно у кући.{S} Па ако је девојка, а она у |
сен је, блато је, горе нег’ и сува зима ил’ снег.</p> <p>— Та знам.{S} Петре синко!{S} Ал’ коли |
а ја ћу, што кажу, „аљку на батаљку“ па ил’ у Срем преко ил’ још даље у Сервију...{S} А за сад |
ли штроф кад коме откине по пола дороца ил’ кабанице.{S} Ја мом пинчики, само кажем кад дођем: |
је момак — он ти се опет жени из другог ил’ трећег села, па се тамо и венча, а ја останем тако |
ке он заћути; девиза као да му је: „Све ил’ ништа“, па неће да прослови, па да му поред свију о |
S} Умреће и прежалити неће, што га није ил’ купио ил’ украо.{S} За то је сада сетан, лула му се |
удевају у иглу.{S} Попадије су — хтеле ил’ не хтеле то признати — много старије, сад већ и лет |
тако какав гладница, кога мрзи да ради ил’ не може да добије у амту место, па пише и мами новц |
и једнако се јада па било кога у чарди ил’ не било!{S} Једнако приповеда о старим временима, о |
Луд, са свим луд.{S} Не знаш ко је луђи ил’ он, ил’ они његови бесни коњи.{S} Трезан, и Боже по |
њим у сицу, па не знаш кад си кавонији ил’ кад испаднеш из кола, ил’ кад останеш у коли!</p> < |
шља, шта би то сад могла радити у кујни ил’ ма где, само да не седи тако.</p> <p>— Ето ви’те, — |
о, мој Кипра воле да поспе дињу бибером ил’ тубаком (бурмутом) —</p> <p>— Фала, гнедиге, ја вол |
и нуди и господина Перу на вечеру, а он ил’ прими понуду ил’ се учтиво извини, клања, рукује и |
о пре у сретна времена, пуну кућу, него ил’ има ил’ нема по једно у кући.{S} Па ако је девојка, |
и прежалити неће, што га није ил’ купио ил’ украо.{S} За то је сада сетан, лула му се угасила и |
, „аљку на батаљку“ па ил’ у Срем преко ил’ још даље у Сервију...{S} А за сад још по мало од ко |
амо ја и не знам, каже, је л’ сам мушко ил’ нисам!{S} Удај се ти само, та можда ми, каже, нећеш |
Ал’ наравно... ишло је к’о кроз поњаву ил’ натегачу што се каже.</p> <p>— А та да, већ, наравн |
а Перу на вечеру, а он ил’ прими понуду ил’ се учтиво извини, клања, рукује и одлази, а она на |
hi> ће то да обријају!{S} Ил’ мог Спиру ил’ оног њеног што довлачи неке Чифуцке Часловце у нашу |
прочитају с лица, шта им доноси: срећу ил’ несрећу.{S} Виде га расположена, па им одлакну, а ј |
ла,</l> <l>Зар сунце лепше сија,</l> <l>Ил’ цвеће лепше клија?</l> <l>О врат’ се снаице!</l> <l |
е; њега па њега...{S} Што рекли паори: „Ил’ за њега ил’ у Тису с брега!“ а ми шта смо знали, не |
е да пеца рибу (у јесен хвата штиглице) или, на послетку, оде код тетка-Макре.{S} Ту је једнога |
„Ово је или хотимична <hi>превара</hi>, или — вели Екселенција намрштено — или незграпна <hi>ша |
“ или „Синко“, а он њих „отац“, „мати“, или „родитељи“.{S} Исповедио је већ и он Меланији и ова |
етка-Макри макар на неколико тренутака, или кад Јуле нема у башти да је види или чује.{S} Мало |
ра.{S} Као вино из подрума поп-Спирина, или ракија из подрума поп-Ћирина, што старија све боља, |
е после подне у касину, тамо игра шаха, или пије пунч и чита новине, зна како ће овај цар онога |
си тако мрзимо?!{S} Зар сам му ја крив, или моје дете?</p> <p>— Или ја? — вели гђа Перса. — Он |
в <pb n="307" /> и црквењак и неки род, или боље рећи: биће род, док се само неки њихови, који |
рактицира а почешће иде у лов на шљуке, или поваздан пеца на Тиси или у риту на глисту караше и |
ешире у коло и шорају их оданде напоље, или се купе <pb n="388" /> око ватре где стоји Аркадија |
</head> <p> <hi>У којој је приповедање, или боље рећи извештај, гђице или гђе Габриеле, која је |
ко се једаред диже да види, вели, коње, или колут око месеца, на ком су крају штапци или какво |
ћма и више волем.{S} К’о да смо сестре, или тако штогођ.{S} Ако се сећате, ја сам вам још пре д |
у онај писмени акт, или окреће плајваз, или намешта перо у држаљици, или тако ма штогод, тек да |
у и претурају по ћилимцу у топлој соби, или се са дедом, који такођер чува запећак, боду и туца |
пази, да ко од облапорне кућне чељади, или из комшилука ко, не одсече крадом свинчету опрљено |
а све цупка од милине и никога не види, или се сваком јавља.{S} А гђа Сида се само крсти <pb n= |
е плајваз, или намешта перо у држаљици, или тако ма штогод, тек да се нађе у послу.{S} Сврше и |
остаде још да их и даље трује и троши, или држи у животу, како се оне теше.</p> <p>И попови ни |
д тешке жалости за њом из пиштоља убио, или би у Тису скочио?{S} Па како би их једно до другога |
певам у цркви?...{S} Ми, ви’ш, певамо, или управо појимо Недељом вама, а ви онда ваљ’да треба |
азбио главу, или да су се потукли само, или бар да су, лека ради, кога избацили из кафане (а у |
је она или водила са собом кад је лепо, или му доносила кући пошто су у многим кућама мрзили ка |
ес вилен</foreign>, госпоја (или снашо, или већ каква буде сходна титула,) та шта сте то начини |
помирила тим мишљу, да је Шаца доктор, или још боље „Александар доктор“, добра партија за њену |
а он говори и гледа у онај писмени акт, или окреће плајваз, или намешта перо у држаљици, или та |
мтио, да је у њој ко коме разбио главу, или да су се потукли само, или бар да су, лека ради, ко |
пример, томе и томе катани у Галицију, или томе и томе солдату у Талијанску, а ономе вели: „Па |
ебало плевити башту, или кљукати гуску, или чувати од живине разастрту тарану која се сушила на |
ј књиге, о испиту, о тешкоћама на њему, или приповеда о каквом свом доживљају где је био на руб |
е немачких романа у фотељи, на прозору, или се сакрије иза клајдерштока; а Јула врло мало, проч |
омаже.{S} Или је требало плевити башту, или кљукати гуску, или чувати од живине разастрту таран |
<pb n="138" /> иди преписује Песмарицу, или тражи глисте па иде да пеца рибу (у јесен хвата шти |
застрту тарану која се сушила на сунцу, или тако нешто из домаћег виртшафта, а за то им је попа |
и тај малер није дигођ у другој кући... или на сокаку пасир’о...{S} Ди би од срамоте, да су ме |
строитељку по примеру иноверних попова; или да се парох с парохом на саблазан стада свога свађа |
је па заћути као каква пакосна свекрва; или се рашћерета па лупа све којешта.{S} Дође му тако п |
ди крај ње и ћути, кад она у себи чита; или је слуша, кад Јула чита на глас.</p> <p>Једнога дан |
аш мислила, да пошљем по вас да дођете; или да нас чекате код вас.</p> <p>— Ето видите, а оно и |
ли <title>Последње дане Помпеја</title> или <title>Преходницу</title> коју је издала Српска Омл |
желите <title>Работнике на мору</title> или <title>Последње дане Помпеја</title> или <title>Пре |
ио, а био је још из <hi>мартоношке</hi> или башахидске ергеле!{S} Умреће и прежалити неће, што |
вашој <pb n="186" /> кући, <hi>ви</hi> или <hi>она</hi> ... она ваша... ваша супруга?</p> <p>— |
>ти, ти брате</hi> и <hi>ти сестро</hi> или: <hi>Србине брате</hi> а свакој <pb n="42" /> госпо |
мал’ те не би био други <hi>Рајић</hi> или <hi>Мушицки!</hi>...{S} А, са свим, са свим сам с њ |
ари јер су, кажу, обе слабих нерава.{S} Или се сви троје скупа саветују и праве план свог будућ |
ски калфа, бави се другим пословима.{S} Или удара у тамбуру, <pb n="138" /> иди преписује Песма |
и увек је било посла и да се помаже.{S} Или је требало плевити башту, или кљукати гуску, или чу |
дару којој и сам онај бојтар манише.{S} Или ваљда да гледа и слуша оног меланхоличног бојтара к |
ио) и кад су се још перишани носили.{S} Или приповеда још давније ствари, из времена кад није б |
чекам ништа, — плану сад и поп Ћира, — или боље рећи, чекам <hi>свашта</hi>.{S} И ништа ме нећ |
у, — вели Пера коме се одрешио језик. — Или управо: варошке су према онима са села као... као о |
тако преко плота и тарабе отпочињали — или чак и имали какав — роман), њима остављам, да предс |
hi>, или — вели Екселенција намрштено — или незграпна <hi>шала</hi> са мном!{S} А то ми ни једн |
сам му ја крив, или моје дете?</p> <p>— Или ја? — вели гђа Перса. — Он га је први дочепао и одв |
те, молим вас!“ или: „Та шта говорите!“ или: „Та је л’ могуће!“</p> <p>Ишли су полако, ногу пре |
тицу!{S} Чудим се, шта ми то све фали!“ Или: „Господин-домине, — обратив се Кипри нотарошу, — м |
непрестано узвикивао: „Ите, молим вас!“ или: „Та шта говорите!“ или: „Та је л’ могуће!“</p> <p> |
ари он за то к’о Совра гајдаш за кишу,“ или: „Тиче га се то много к’о Совре гајдаша суша!“ — Он |
требу сеоског „<title>Тагблата</title>“ или још боље „<title>Интересантеблата</title>“</hi> </p |
го и питомо смешила и тек по некад „Да“ или „Не“ или „Да боме“ рекла.{S} Исто се тако жив разго |
мо смешила и тек по некад „Да“ или „Не“ или „Да боме“ рекла.{S} Исто се тако жив разговор повео |
-Ћириној кући звали просто: „Сине Перо“ или „Синко“, а он њих „отац“, „мати“, или „родитељи“.{S |
од најгорих, управо никакав „шмајхлер“ или ласкатељ, али што је истина, истина —</p> <p>— Је л |
стану па се прекрсте и очитају „Оченаш“ или и само „Вјерују“; ово последње, наравно, никад цело |
.{S} Сад, да ли је баш чаша била прљава или није, то вам писац не уме казати, јер таке ситнице |
да јој кажем <hi>сад</hi>, него свекрва или муж <hi>после</hi>!{S} А друго, научила сам код сво |
; мора да јој пукне хаљина испод пазува или на леђима.{S} Тек чујете гђа-Сиду где вели, кад ову |
је која очешљана, обучена, је ли блеђа или руменија него радњим даном — све се то почело да по |
е, а остало добије у „плату“ каква Жужа или Ержа (Мађарица наравно), па се све шарени од пантљи |
бискупа, за паповања каквог Инокентија или Урбана, — госпођа Перса би била, извесно, исте судб |
а највише зна да приповеда каква Вавика или Бетика, каква Швабица, која се ту нашла и била на у |
о празника у години, па сваког празника или недеље на другом рогљу игра коло, па се све позаљуб |
је било кад ту нико и не пије из бокала или холбе него из оног геџавог и жебрачког сатљика.{S} |
брује гајде, а дечурлија трчи око кола или вија једно друго и провлачи се између играча и игра |
ла, мислила је у себи; убила из пиштоља или би у Тису с брега.{S} После тога сна никако да јој |
е је исти поп-Олуја већи пријатељ, вама или господину Ћири?</p> <p>— Поп Олуја!!!{S} Та мени, м |
ти и ишчезнут и!{S} Нестаће их као дима или пепела од трафике, кад га ча-Нића духне са луле; пр |
смо на прилику сину који је у солдатима или тако коме другоме.</p> <p>Онда је био неки Аћа учен |
век посматра гацајући блато по сокацима или онако покис’о кад се грчи у колима без арњева!{S} И |
ме!{S} Пролазе године!“ тек рекне једна или друга савијајући штрикерај и забадајући штрикнодлу |
о на босе паоре, ал’ кад види господина или само обувена човека, а он се помами и све за штикле |
ао какав поклон; нов шешир, нова хаљина или вођење на бал у Бечкерек, „да се дете мало разоноди |
ајало на мимопролазеће- — и кога је она или водила са собом кад је лепо, или му доносила кући п |
лу неку песму коју заглушује топот коња или је од времена на време односи ветар и меша је са шу |
а сам се којом срећом погодио за пудара или бојтара, уха!{S} Ди би мој крај био садакана!...{S} |
есило те је Недеља била лепа, без ветра или кише; јер онда би могао обући своје беле панталоне |
а јој душу прости, није било тога теста или мелшпајза, што га она не би знала зготовити.{S} Кад |
есани па изгледали над уснама као ивица или стреја добро збијеног и управљеног крова од трске.{ |
јер кад се он каприцира да ухвати миша или пацова, у стању је да заборави и на јело и на пиће |
ку, какав апотекарски помоћник кишбиров или хуланерски каплар.{S} Постале су и заборавне, туже |
све снаге; право бега на таван, на кров или на какво друго безбедно место где ће моћи на тенани |
дете моје, а какав је у лицу, је л’ сув или онако пунији?</p> <p>— Сув, па онако мало блеђи у л |
су се скупиле и ћуте, ћућоре по каткад или пућну од времена на време.{S} Све, све се променило |
дан долазио поп-Ћиринима а тек једаред или највише дваред ако је био код поп-Спириних.{S} Гђа |
тај намештаја. — Са сокака ће имати две или једну собу, из авлије опет две (а испрва доста ће и |
р у животу, и оне бар знају за што живе или боље рећи животаре, јер и какав им је то живот кад |
<hi>мене</hi> нису обријали! — „Ово је или хотимична <hi>превара</hi>, или — вели Екселенција |
како није саму остављала.{S} Једнако је или ишла к њој или <pb n="232" /> је дозивала к себи; т |
и дан да не дође господин попи, једноме или другоме, Аркадија црквењак па не отпочне отприлике |
а све новине, како су се ту скоро, лане или ономлане, неки људи, чак тамо преко мора у Америци, |
е једна другој, све што се у кући једне или друге казало, говорило или догодило, а од њих су оп |
да даје савете Јули која седи поред ње или Жужи која у то доба обично полива улицу или плеви з |
их изведу чак иза вароши до велике баре или на Тису, а пацови све један преко другог па к’о људ |
оматорио па се прозлио и полудио; па се или усићи и на крај срца је па заћути као каква пакосна |
унга ни спомена!{S} А није да су просте или завезане и да не знају — него, тако!{S} А у вароши |
м натуралном и природном цвећу из баште или перивоја.</p> <p>— Ију! — кликну Меланија. — Ала ви |
урало добро.{S} На глави шубаре јагњеће или астраганске, на плећи изврнут кожух или дороц и шар |
оме и питала свакога: воли ли више кафе или више млека, више или мање шећера.</p> <pb n="103" / |
поведање, или боље рећи извештај, гђице или гђе Габриеле, која је увек врло добро обавештена би |
т наредио да се прежу коњи.{S} Поседаше или боље рећи потрпаше се по шесторо седморо у кола па |
воли ли више кафе или више млека, више или мање шећера.</p> <pb n="103" /> <p>— Господин-Перо, |
аки је више волео да је уштине за образ или чак и пољуби и пошто се она није никад отимала, па |
у’неш, зауставила би се негде на тараби или на багрему, како је лака!{S} Никакав тежи посао ниј |
а он ето ти га па к мени. „Срдили се ви или не срдили, ја дођо’ каже, на једну чашицу.“ Кад ал’ |
а, или кад Јуле нема у башти да је види или чује.{S} Мало који дан да није дошао.{S} Понесе зеј |
е прође, а да не оде поп-Спира поп-Ћири или овај ономе.{S} Некако и једнима и другима изгледа д |
лов на шљуке, или поваздан пеца на Тиси или у риту на глисту караше и другу рибу, и носи за шеш |
о не сматрају да је грехота испребијати или чак и убити финанца; тамо где се крадене ствари из |
арекао да ће га свега секиром разлупати или га продати каквом верглашу.</p> <p>— Молим вас изво |
народу.{S} Ово му је сада ваљ’да девети или десети пут да је у инвентару ствари датих у „ауштаф |
ци певају, господин попа мисли у памети или се разговара о стању и имању усопшчега, о тестамент |
тужи поп-Спиру <pb n="222" /> не Проти или коме другом него самом Његовом Преосвештенству Влад |
да посматра у цркви а довршило у порти или на сокаку.{S} Бабе се разговарају о редушама и о то |
е решила да не спомене, а гђа Сида ћути или о које чему говори. „Видиш бештије једне,“ мисли у |
8" /> и руча и вечера, јер хтели домаћи или не хтели, морају да је задрже на ручак.{S} А она се |
олут око месеца, на ком су крају штапци или какво ће време сутра бити.{S} А затим опет седне.{S |
ањира као две пирамиде и били при осмој или деветој чаши, отпоче живљи разговор.{S} Разговарали |
остављала.{S} Једнако је или ишла к њој или <pb n="232" /> је дозивала к себи; тек да јој је ув |
их има који их зарезују у што.{S} Сокак или авлија, то је све једно, у сваком селу.{S} За то и |
о ђаци, тако наизменце.{S} Док црквењак или ђаци певају, господин попа мисли у памети или се ра |
сла!{S} Не знаш, ко прође горе, тужитељ или тужени —</p> <p>— Та, та, та манимо се ти’ разговор |
— него чизме до колена, намазане лојем или машћу, свињском или рибљом, која се преко ноћ добро |
ена, намазане лојем или машћу, свињском или рибљом, која се преко ноћ добро упила у кожу да не |
Ху, виле га однеле! — па га гађа метлом или портвишем, а метла јој паде на главу, а мачак се и |
аки час брисала наизменце уста салветом или лице кецељом.</p> <p>— Извол’те паприкаша, ако вам |
једе, ако не сме да се наслони на један или други лакат кад једе, а тога тамо у собама не може |
е му пастве, него седи као станац камен или као кула светиља крај мора, непомичан на свом месту |
алеко тамо у Буковини чак, како је и он или месечар или лопов, тако нешто, јер иде и онда по со |
пео на дуд (не бирајући је л’: црн, бео или мургаст) да се наједе и поткрепи своје силе за даље |
биле тако потребне а по селима још мало или никако познате.</p> <p>А сетио се и својих избавите |
у кући једне или друге казало, говорило или догодило, а од њих су опет њихове госпође сазнавале |
руго.{S} Што се год добро или зло, лепо или ружно, десило у једном крају, за тили час сазнали с |
а једно и на друго.{S} Што се год добро или зло, лепо или ружно, десило у једном крају, за тили |
го какав Жида што долази за перје, жито или кукуруз.</p> <p>— Хоћете л’ дозволити да вас мало о |
м на салветама, а Пера седи па чита што или им приповеда што из свог ђачког живота; приповеда и |
, не одсече крадом свинчету опрљено ухо или реп, јер то и јесте највећа деликатеса на једном та |
и фондови.{S} Не знаш, ко је дебљи, поп или попадија.{S} И једна и друга попадија изгледа мала, |
еланија је ишла чешће на бал у Темишвар или Велики Бечкерек и тамо је играла немачке игре које |
Буковини чак, како је и он или месечар или лопов, тако нешто, јер иде и онда по сокацима и кој |
сваки час; размишљава, гледа у штукатор или кроз прозор, па најпосле, слеже раменима, па рече:< |
аквом свом доживљају где је био на рубу или ивици пропасти па је за длаку фалило да не плати <p |
ом кад неко некоме у колу разбије главу или кад некоме украду коње па обеде Бачване да су они п |
о се, то јест, стрефи, да падне у Среду или у Петак.{S} Док је лето, они хоће нешто и да отрпе, |
Господин-Перо, какву кафу волете, слађу или обичну?</p> <p>— О, госпођице Меланија, из ваших ру |
ије био такав, него коју прво нађе Жужу или Ержу, а он вели: „Шецко-једно“, (каже да му је све |
i>; а попадије узму плетива па штрикају или потштрикавају плаве чарапе, од чијих се сара после |
лето, па да смо извели гајдаша у авлију или пред кућу!{S} Та мор’о би дувати у оне гајде да се |
етнути у писмо а писмо пошље у Галицију или у Талијанску.{S} Атресира, на пример, томе и томе к |
ћемо (на пример) томе и томе у Галицију или у Талијанску;“ па се онда онај, што наручује писмо, |
S} Омладина у кујни а остарина на банку или иза запећка прича и сећа се лепших дана и друкчијег |
е онда и могло захтевати, да пружи руку или чак и да прими руку пружену ради измирења, па ма ту |
ожењи и парохији; хоће л’ остати у селу или ће тражити какву варош.{S} Ту поп-Ћира наговести, д |
је једнако у себи декламовала ту песму или полугласно певушила ону познату: „Прођи, луче, кад |
исле гране.{S} Тек на неком видиш врану или парче репа од дечијег змаја који је, Бог те пита, с |
том селу извукло батина и бегало у шупу или у зелену метлу кад се баба згране при спомену крино |
н преко другог па к’о људи скачу у бару или у Тису.</p> <p>Пред другом кућом опет приповедали о |
и никад не би учинили према свом патеру или пастору.{S} Али као да се предомислише и платише бе |
> <p>— Нек остави она моју кућу на миру или боље рећи: нек остави на миру <hi>момке</hi> по сел |
ко се ракоље и ћућоре кокошке на дрвету или како шкрипи ђерам; то вуку воду да баба опере ноге, |
е дуго остати у селу.{S} Ићи ће у Пешту или Беч, да изучи хирургију.{S} А његова је породица ве |
е није светио, н. пр. да му запали кућу или одведе чилаше.</p> <p>За то при поласку у пензију, |
Жужи која у то доба обично полива улицу или плеви зубачу, да не би седела беспослена, јер беспо |
где да га наместе а да не падне странцу или госту у очи.</p> <p>И баш се о том у Петак пред веч |
или астраганске, на плећи изврнут кожух или дороц и шарена кабаница, а на ногама не <pb n="242" |
е из кујне па да викне: „О Нецо, Перо, (или)Радо!“ а оно тек <pb n="49" /> полете најпре шешири |
адне с прста. „О, убио те Бог, Персида (или Сида)!{S} Све код тебе мора бити неки ђаво; к’о да |
yrl">ум Готес вилен</foreign>, госпоја (или снашо, или већ каква буде сходна титула,) та шта ст |
сте то начинили од тако красног детета (или фрајлице)?!{S} Та имате л’ ви очи?!...{S} Та ви’те |
је: „Пишите, — вели, — Прока Белеслијн (или тако неком), царском катани у Галицији, да смо сви, |
душе.</p> <p>— Хе мој Проко, мој Проко (или како већ буде име покојнику), — уздише Глиша Сермиј |
41_C8"> <head>ГЛАВА ОСМА</head> <p> <hi>Или продужење Главе Седме У њој је описан „јаузн“ код п |
: донела ј’ воде?</l> <pb n="383" /> <l>Или ће рећи: заспала Јула?...</l> <l>Твоја ће мајка пре |
<l>Какав ће мајка одговор дати:</l> <l>Или ће рећи: от’шла је Јула?</l> <l>Или ће рећи: донела |
<l>Или ће рећи: от’шла је Јула?</l> <l>Или ће рећи: донела ј’ воде?</l> <pb n="383" /> <l>Или |
а ’хоће л’ ти доста бити тако једна <hi>иљадарка</hi>, а, Нићо? — пита га домаћин Пера Тоцилов |
те признати, слатка, да је имао и коме; им’о је, бо’ме, <hi>и коме</hi> да шмајхлује! — вели гђ |
!...{S} Немој да си тако брзоплетна.{S} Им’о сам зуб, ал’ нисам им’о памети ни колико онај прав |
и дозивала домаћице и женску чељад, да им каже шта је чула.{S} На прва три места рекла је да ј |
чуле да сазна још више, а ако нису, да им прва јави.</p> <p>— ’хоће л’ кера? — чу се са сокака |
силом и вуче преко сокака.</p> <p>— Да им дођемо у гости!... „Ми тако волемо кад нам ко дође у |
те дивљаке, што само то знаду!{S} А да им није <hi>нас</hi> из Оберестрајха, та не би ни данас |
кад знаш да си у резону, него треба да им кажеш све што ти је на срцу, што те једе и пече.{S} |
ење исприповеда, оне дахну и моле га да им више не приповеда тако страшне ствари јер су, кажу, |
} Некако и једнима и другима изгледа да им је пропао цео дан, ако се бар у вече не виде и не об |
на да читају три дана и три ноћи, па да им још претекне!{S} Утуби то, газда-Перо, — вели Нића н |
ала уста, кад их имаш, фала Богу, па да им кажеш, да ваљда још неко седи у овом сокаку?</p> <p> |
сврнути ујутру на врућу лепињу, а и да им кажем, да сам нацуњ’о траг њи’овим вранцима, оним ук |
рала, многе газде до сад променила и да им место није било у соби.{S} Кочијаш скиде још један у |
осподина <hi>Ћире, пароха,</hi> знам да им данас није до ручка —</p> <p>— Код господна Ћире?! — |
{S} Неће ми веровати људи кад станем да им приповедам; а, формално, ни ја својим очима још не м |
да што из свог ђачког живота; приповеда им о силним предметима, о силним зорама које су га зати |
еду да пиједу а нећеду да платиду, а ја им не дам то, и пазим на њих к’о њихов род, и, на прили |
оме то све шкоди, него опет вама!“ А ја им кажем: „Нико не зна и не верује шта сам ја саш њим и |
hi></p> <p>— П’онда?</p> <p>— П’онда ја им кажем:{S} Кад моја Јула није спрама нас, нисам ни ја |
.. <pb n="392" /> То не знаду, а пасија им је да се прдаче сас ноблесом!</p> <p>— Е, па фелер ј |
ја друго знам радити!...{S} Па... нека им је — срећно!{S} Само тек... никад ми није то падало |
, каже, ништа не би’ знао!{S} Него фала им, каже, што су били ипак <hi>људи</hi>, па нису!“</p> |
попадија оцекла парче леба и дозволила им да се попну и натресу себи дуда.{S} Могли су се сити |
о била једна врло плитка лаж, приметила им је фрау-Габриела, јер је она лепо видела, како јој с |
играју се да се искаљају.{S} На ногама им чизмице, на плећима преко кошуље од танког српског < |
ки свечани, недељни изглед, па и самима им нешто необичо; некако су ограничени, не смеју да се |
ћу па ретко и излазе у авлију.{S} Кујна им је сад најмилије место.{S} Ту се у велико спрема зим |
ил’ несрећу.{S} Виде га расположена, па им одлакну, а још већма кад видеше да се ето сам сетио |
ија а и сви паори, уживају већ Боже, па им већ, већ све расте перје, па ме фале и веле: „Ал’ ум |
е сви у кућу прилично навикну на њу, па им чудно кад је позадуго нема. „Нема нам, Боже, већ ода |
ја-Сидина Јула кад се попне на кацу, па им траје до новога а нама око Сретенија нестане, па мор |
зубом унутра.</p> <p>— Е, па видиш, па им’о си зуб —</p> <pb n="344" /> <p>— Та чекај, молим т |
да ми натруковану облигацију даду — па им не би’ веров’о.{S} Та шта ће мени жабац, код мене жи |
ајтанима и рузмарином — теши девојке па им каже:</p> <p>— Та што плачете!{S} Та до’ће ред и на |
, по њивама никога, а дудови оголели па им се црне покисле гране.{S} Тек на неком видиш врану и |
... <hi>Штогла</hi> —</p> <p>— Па-па-па им’о штоглу.</p> <p>— Та... знам, знам... — вели, сумња |
> <p>— А зашто, Нићо, роде?</p> <p>— Та им’о би’ само бриге а асне баш никакве, кад би’ те уз’о |
улан је, полупаће се!{S} Целог сам пута им’о с њим главобољу.</p> <p>— Но, добро само кад си и |
га у тежњи да му прочитају с лица, шта им доноси: срећу ил’ несрећу.{S} Виде га расположена, п |
нам!{S} А, баш кад се радо имају, а шта им ја друго знам радити!...{S} Па... нека им је — срећн |
S} Сва деца умивена и очешљана а косица им намазана зејтином.{S} Све на њима чисто а често и но |
е знам, да деца волу звонару; него душа им је и срце да се вешају о уже!{S} По ваздан би да су |
иве или боље рећи животаре, јер и какав им је то живот кад их и зуби један по један издају и да |
авом.{S} Ви’ш, молим те!{S} А а а! враг им баби!{S} Ако је Ирош, баш се ирошки и владао!{S} А, |
ак паор!</p> <p>— Сви су они таки, враг им баби!...{S} Ја све мислим онај лопов, онај архилопов |
} Швапски жебраклук и ништа друго, враг им матери, кад већ тако морам да се изразим!{S} Од <pb |
ким ратују и свакога туку у рату; а Бог им помаже, јер држе све посте, па посте и на сами други |
која је стрчала, да је све тутњило, кад им дође и рече неко да је дошао нови учитељ.</p> <p>За |
авају под амбарем, а лану тек у сну кад им, то јест, што непријатно и страшно дође у снивању.{S |
само нек је више каноненфутера!{S} Сад им је свака жгеба и наврта добра; нема више унтауглих!{ |
д су ишли у Пешту и видили света; а сад им је лако брез нас, кад има ајзлибана...{S} И ко га је |
ију паора и одоше у кућу међ ноблес где им је и место.</p> <p>А није мање весело било ни у вели |
арицама Јулиним.{S} Оне се смеју а сузе им теку низ њихова бела лица.{S} Заплака се и Јула, и г |
лна, вечна мржња.{S} Она их крепи, даје им снаге и мили им живот.{S} Као оно по некој паорској |
дана.{S} Ни онај најдужи летњи дан није им се учинио тако дугачак као ово неколико кратких јесе |
подар-Јове у Карловци’, и ни један није им’о ћер Даринку.{S} Све којешта!{S} Макар није им’о др |
Даринку.{S} Све којешта!{S} Макар није им’о друга посла.{S} Ет’ тако!{S} Поп Васа га шиље и, ш |
разговарали у колима.{S} Разговор није им текао онако од срце, искрено, као некад што је, нара |
ли њихови укућани; шта попадије и ћерке им, шта г. Пера и Шаца?{S} Запитаћете радознали читаоци |
и себи!{S} Зар нисте чули какве је муке им’о отац поп-Спирин, док га је натер’о да се школује?{ |
оји нису заљубљени. „А ви сте ту! рекне им тек госпођа Сида кад их гдегод нађе.{S} А кад вас чо |
у реду као какви мали кривци, и крупне им сузе капале по оделу и по рукама и доле по прашини.< |
о.{S} Пера бадри коње, кара их, спомиње им оног Мартоношанина (вранца) и коре их и застиђује њи |
он то већ на своме месту, и знам да ће им онда још чудније бити, како то да се нису раније сет |
, из авлије опет две (а испрва доста ће им бита и једна), за тим кујна па чељадска соба.{S} Из |
} Кад је прочитају читаоци, уједаред ће им пући пред очима и мораће узвикнути: „Види, види Јуле |
ће узвикнути: „Види, види Јуле!“ јер ће им са свим појмљиво и разумљиво бити Јулино понашање и |
талац видети у чему је ствар.{S} Казаће им он то већ на своме месту, и знам да ће им онда још ч |
и извињавали се Бог зна како због деце им која имају, хвала Богу, шта да једу код куће, али ко |
ини не састају, не виђају као ни пунице им.{S} Не мрзе се ови млађи, али се баш и не траже.</p> |
ни ми ту још нешто приповедају!{S} Пуче им, већ, мислиш, срце за читанком!{S} А како је то пре |
кажу „под видом честности“, тако да би им то увек био згодан изговор да су се „случајно“ ту на |
иле у албуму према њој.{S} Сваки дан би им одлазио и доносио књиге које су заједно у башти под |
ажити.{S} Мислила је и мислила, како би им доскочила — и на послетку се досетила, славно досети |
обожни људи те држали свечаре, а попови им секли колаче, па новаца доста.{S} Било у селу добрих |
ашине.{S} Путник је погледа.{S} Погледи им се сусретоше, и путнику се учини јако познато то леп |
вета, па зар се баш тукли!...{S} А који им је ђаво у тим годинама?!</p> <pb n="208" /> <p>— Фор |
еке Чивуте, грошићаре житарске — и који им је приповедао много нових и чудноватих ствари.{S} Пр |
у они, — вели гђа Сида зевајући, — таки им је и мачак.</p> <p>Настаде мала пауза.</p> <p>— Јуцо |
топлу перјану дуњу, па тихо кикоћу, али им домаћин не чује кикота, па се и он ућути.{S} Само се |
ри крајцаре мараму. „Деде, децо, — вели им господин попа, — дајте ви то попи, а попа ће вама гр |
/p> <p>— Па, ви се то — смеје се и вели им путник — онако и неауфировани потрпали у кола, а, <h |
салветама, а Пера седи па чита што или им приповеда што из свог ђачког живота; приповеда им о |
.{S} Она их крепи, даје им снаге и мили им живот.{S} Као оно по некој паорској баби што треба с |
омисли’: оде му брада к’о да је није ни им’о — а он још похваљен и црвен појас добио!{S} Има та |
и, и попови и попадије, и зетови и ћери им.</p> <p>Поповима помажу капелани а попадијама слушки |
посао, пољуби поп-Спиру у руку и доноси им ракију, поп-Спиро у мањем а Пери у већем стаклу.</p> |
е, бирташица их стидљиво испраћа желећи им: срећан пут!...</p> <p>— А, ти, пештански трговче, т |
<pb n="376" /> <p>Ту је, тако помажући им, приповедала многе интересантне и гђа-Сиди дотле неп |
нмајерку и на гђа-Персу и на све у кући им.{S} За то је и отишла гђа-Сиди, прибила се сад уз ту |
и ’ранио штиглице и канаринке цвркућући им.{S} Шаца је био сав блажен кад је чуо за шта га зову |
ачке све дотле док не изгубе глас и очи им не избеле.</p> <p>Нико живи не иде више сокаком.{S} |
забављао.{S} Мој господин предшественик им’о је доброту да ми да неке податке о црквеној општин |
у, праскају и беде ма кога по кући, док им напрстак не спадне с прста. „О, убио те Бог, Персида |
кућом где поседише мало у разговору док им не јавише: да изволе, супа је на столу.</p> <p>Госпо |
кад су рекли: „Чувај се попа“; а ја сам им’о посла с <hi>два</hi> попа и једним <hi>црквењаком! |
брзоплетна.{S} Им’о сам зуб, ал’ нисам им’о памети ни колико онај прави притјажатељ тога зуба! |
{S} Нег’ ил’ њу, ил’ никоју!{S} И кажем им: ако <pb n="417" /> ми Јулу не дате, ја одо’ у солда |
и, касти, једна сладост.{S} Ал’ помажем им к’о својима, јербо има људи па ’оћеду да пиједу а не |
другога укопали и сви ожалили и цвећем им гробове засадили, а њих спевале паорске девојке: как |
заблуда и привео (заједно с безлобивом им дечицом) у крило православља и привенчао за правосла |
ило</hi> </p> <p>Поп Спира је сутра дан им’о посла у пољу у винограду и по њивама, па је са сви |
и.{S} И они приме и тај усмено саопштен им услов и оженили су се, јер чак и црквењак, предшеств |
шлајпик и тури га за сару од чизме, он им се заблагодарио лепо.</p> <p>— Па, фала вама,који ст |
па кад га запитају: „Куда, Совро?“ а он им вели: „Идем да окопам ку’руз!“ А умео је ђаволски ле |
ових и чудноватих ствари.{S} Приповедао им је: како је у Бечкереку слушао и чуо од једнога госп |
Ништа ми ту, Ћиро, нисмо криви, — него им’о младић очи па пробир’о.{S} А она њихова да је била |
p> <p>— Што је било, било је; што је ко им’о да извуче, извук’о је.</p> <p>— Па је л’ повук’о?< |
ој књизи нађе. — А ко ће их знати; и ко им је, што кажу, светлио! — одговара писац.{S} Шаца ниј |
беспристрасно <pb n="19" /> оцене, како им се допада милихпрот, торта, штрудла, куглоф и томе п |
сто у поп-Спириној кући пили кафу, тако им је и требала.</p> <p>После неког времена Јула унесе |
а кад су оном Неци украли коње, па мало им што су му одвели коње, нег’ му још метли уларе на вр |
ерисала госпођи Перси.</p> <p>— Пресело им, да Бог да, — вели госпођа Перса кад је саслушала Ер |
на та мржња, да их држи у животу.{S} То им је мотор у животу, и оне бар знају за што живе или б |
ако нешто из домаћег виртшафта, а за то им је попадија оцекла парче леба и дозволила им да се п |
е девојке, него ето таке шиндивиле, што им играју очи к’о на зејтину.{S} Таке праве у данашње в |
на вас!{S} Нек плачу бабе и старци, што им се то више не може стрефити, а ви до први’ кукуруза! |
омислим да су друге сретније матере што им ћерке нису тако пасиониране за науку и за читање, па |
ко су били угојени!{S} Мантија само што им не прсне испод пазува, а појас никако да се скраси н |
м кад су прочитали претходну Главу, јер им се чудно и невероватно учинило, што се Јула тако лак |
је никада ни био.{S} Истина, подсмевају им се Темишварци, да су им варошке краве <pb n="2" /> п |
их и зуби један по један издају и дају им лицу све више прави бабији изглед.{S} Једна једе сам |
емање опреме и дарова девојачких у чему им је не мале услуге учинила и фрау-Габриела.</p> <p>Фр |
и потпишу.{S} Слова у имену и презимену им, истина, изгледају као оно ред деце кад се тоциља по |
ина, подсмевају им се Темишварци, да су им варошке краве <pb n="2" /> појеле тротоар, али то је |
врати оно старо!</p> <p>Па и зетови су им се изменили.{S} Пера је постао од учитеља ђакон а од |
есењих дана.{S} Па тек ноћи!{S} Како су им ноћи дуге биле које су провеле у премишљању и једна |
о јутрошњем страшном догађају.{S} А баш им је и згодно било, јер је тога дана био неки <hi>женс |
тер на доњу вилицу, к’о бајаги боле га, има бубуљицу, а оно није, не фали му ни ђавола... него |
е није, онако, неки...{S} А после тога, има неке старе тетке и стрине, све без деце, а тек што |
S} Та знам је само на балу!{S} Оно има, има <hi>играња</hi> ... ал’ оно њено... већ, већ... к’о |
возан на диње здраво.</p> <p>— Верујем, има људи разне феле —</p> <p>— „Ето, — вели госпоја Пер |
једној час другој.{S} Младић, наравно, има очи па пробира и шацује.{S} Еле, госпоја-Персина Ме |
...{S} А да неко, к’о удовац на пример, има домостроитељку по примеру иноверних попова; или да |
е, — наставља Аркадија кондуиту Радину, има још и ту луду нарав, да не да ничијим колима испред |
Меланији се ту допало.{S} Велика варош, има фина варошкога света; свега и свачега што се само п |
нда и умрети!</p> <p>— Па нека умрем... има, фала Богу, ко ће ме жалити.{S} Ваљда ћете ме ви оп |
су верно огледало, верна слика друштва; има романа у којима се бичем немилосрдне и неумитне сат |
а сваком отворена...{S} А он нека бира; има очи, фала Богу, није ћорав, па нека бира.{S} Ваљда |
, — то вам је управо беамтерска натура; има тај рђав обичај, да га се ништа, ама ништа, слатка, |
{S} Можемо, фала Богу.{S} Црква богата; има толике дућане, земље, винограде, а и готова новца д |
лико година дере колико га грло доноси; има гласину к’о бик, па се чује са пола атара колико је |
то теби поп Спира забадава презентирао; има ту и твога масла, Каијафо један!“</p> <p>— Е, дакле |
.{S} Да он чује, да неко <pb n="309" /> има распру с парохијанима; ил’ да је пушио пред светом; |
, — вели му домаћин, — ко <hi>тебе</hi> има, тај зна шта има!{S} Откуд само прокљувиш ти све то |
поп-Ћира сву чашу. — Њој, <hi>њој</hi> има се више честитати, морам признати! — вели искрено п |
е баш, да је зовете.</p> <p>— Та да!{S} Има она доста <hi>унтерхалтунга</hi> и код своје куће.{ |
је, а од добре је и богате фамилије!{S} Има већ сад лепо имање којим рукују тутори.{S} Учио неш |
он још похваљен и црвен појас добио!{S} Има тај више среће нег’ памети — то ја само знам!</p> < |
јете!{S} Није то ништа тако страшно!{S} Има још, фала Богу, Недеља, па ето може и код нас доћи. |
Страшно сам се дала у бригу, Спиро!{S} Има три четир дана како све сневам неке епископе и неку |
{S} То је, знате, како спрам кога...{S} Има то да кочијаши, на прилику, и певаду; ал’ то је и с |
сирома’.{S} Све некакви „ербшафти“.{S} Има тај новаца!{S} Кажу да је дупли вирилац.</p> <p>— М |
она, рано моја, трчи кући па проба.{S} Има једну књигу пуну исписану.{S} Лепе корице и пише на |
вет Југовића!{S} Па је ту онда лако.{S} Има и женидбе и удадбе.{S} Па је лако било и милило се |
поручено.{S} А Јули мило па је пита:{S} Има ли да кога она <pb n="361" /> воли, и да ко њу воли |
а. — Види да није у ћошку од појаса?{S} Има он један као џепић у појасу самом.</p> <p>— Ама нем |
’<pb n="194" /> мало шећера на дињу?{S} Има свакојаких густова.{S} Ето, мој Кипра воле да поспе |
на <hi>то</hi> с вашом кућом?!</p> <p>— Има то, што није миран сокак од нахтмузике.{S} Све треш |
ога зеља има доста, фала Богу.</p> <p>— Има кола ал’ нема арњева, милостива! — вели Пера Тоцило |
ал’ кад он види да га нема, а?</p> <p>— Има и за то лека, немајте ви бриге!{S} Ја сам се за све |
е у сретна времена, пуну кућу, него ил’ има ил’ нема по једно у кући.{S} Па ако је девојка, а о |
дим ја бојтарско и свињарско време нит’ има више они’ вашара ни они’ алдумаша, кад су ишли у Пе |
елика; све сами нотароши и вармеђаши, а има и два архимандрита у породици.{S} И шта ти све нису |
} Поп Спира је ударао лепо у тамбуру, а има још сад, после толико година, диван глас.</p> <p>— |
ирик... с еминенцијом. <pb n="312" /> А има глас, једна дивота, к’о цар Давид уз харфу.{S} Перс |
е, да ви’те, још и понајбољи бити.{S} А има и добре арњеве.{S} Купио и’ баш ту скоро кад се про |
ио малко? — пита га домаћин.</p> <p>— А има л’ штогођ? — пита Нића.</p> <p>— Та биће, Нићо, к’о |
а: „пошто?“ хоће да пукне од смеја!! (А има таких ствари, којих се човек не може отрести к’о ни |
а, па и да нема гласа а камо л’ када га има к’о ти!{S} Та која никад у веку није запевала, на д |
х а зими „грундбирн-нудле“.{S} Кад тога има она онда, како сама вели, не зна шта је доста.{S} Т |
— Управо, — вели домаћин, — сва заслуга има се приписати вашој поштованој супрузи, госпоја-Перс |
вно и са свим природно; и једна и друга има ћер, па мати к’о свака мати.{S} Свака је добру рада |
а шта ти он каже?</p> <p>— Па, каже, да има надежде.{S} Само, каже, да испланира још мало, па ћ |
пуца док је она у авлији, јер каже, да има врло хаглих уши.</p> <p>— Је л’ те, не ћеду пуцати |
о је узме, слатка, тај ће бар знати, да има једну добру виртшафтерку.</p> <p>— Рано моја, знам. |
катани мундир, да носи ирошки пошу, да има лепе брчиће и да лепо пева!{S} С нестрпљењем су га |
заборавила би све обзире, које треба да има једна гостољубива домаћица.{S} А узрока је било већ |
је висок, леп к’о „фирер“, а бркове да има мале и мало брадице; коса лепа, смеђа, пала на раме |
данас на светац да краде!...{S} А и да има, велим, лопова — нит’ он може бежати, нит’ га ја мо |
иста показала да је добра машамода и да има укуса, па је окренула главу лево и гледала стидљиво |
како се изражаваше, није била рада „да има посла са језичним женама“; а не мање је у исто врем |
е <hi>’лади</hi> кад је пијем.{S} Ваљда има у њој педесет гради, па да изгорем!{S} Ја нећу само |
<hi>свађам</hi> с вама, а ни да вармеђа има посла.{S} Ето, то сам желио да вам кажем. ’хоћу, — |
ила је одавно гђа Перса.{S} Ту Меланија има забаве и провађања.{S} Колосално је напредовала у к |
а за своју Јулу, да не би Меланија која има „немецко васпитање“ ни у чем ноблија изгледала од Ј |
-Перса (као свака забринута мамица која има ћер на удају, а опасност тако близу) — да пошље час |
аја на крај, па колико тек малих сокака има, а сви су широки.{S} Зато ни један није калдрмисан, |
!{S} Тражи друга кола, та бар тога зеља има доста, фала Богу.</p> <p>— Има кола ал’ нема арњева |
у је замолио стари сват (који тога дана има од свију сватова највише права да захтева), да му о |
се попа.</p> <p>— Па већ неколико дана има како је — ублажава Аркадија.</p> <p>— Та знам, знам |
ели да баба то само тако каже; увек она има изговара и разлога да се што више задржи на овој гр |
же ми госпоја Сида, — и то, да увек она има нешто особито, тек само да није к’о у ове моје.{S} |
{S} Онда опет ’хоће да покаже, како она има беле руке к’о у ноблеса, а моја Јула, бајаги, само |
о Понедељника у јутру.{S} И у вароши па има неке разлике између радног и недељног дана, али ник |
селу?! — праска гђа Перса.</p> <p>— Та има кола, не велим ни ја, милостива, да, и’ нема, ал! т |
силуета испред куће.{S} Још мало живота има по авлијама, одакле чујеш како се ракоље и ћућоре к |
оја кућа бити поштеђена!</p> <p>— А шта има она <hi>то</hi> с вашом кућом?!</p> <p>— Има то, шт |
ин, — ко <hi>тебе</hi> има, тај зна шта има!{S} Откуд само прокљувиш ти све то?!</p> <p>— Е, мо |
ати, и о „талу“ (који да му је сад, кад има ову памет и ово искуство), прича и по некад погледа |
и света; а сад им је лако брез нас, кад има ајзлибана...{S} И ко га је измислио!{S} Ознтрогере |
ена она стара пословица која вели: „Где има ватре мора и дима бити“; дакле, да ту ипак има неко |
="la">corpus delicti</foreign>.{S} Даље има још неких слика, старозаветних и других за које <pb |
>Из ње ће читалац видети, какве тешкоће има да савлада човек који мора хитно, а у невреме, да п |
тако.{S} Напротив.{S} Испред сваке куће има јендек пун воде, који се никад не празни; јер таман |
ијаће, Ћиро, ако има Бога, к’о што га и има!{S} Него ти само не попуштај твоје право и твој рез |
!{S} Отимају се о њега; и један и други има у кући на удају... па через господина Пере учитеља. |
захтева од једног доброг романа.{S} Али има верујте и корисних ствари, које су верно огледало, |
сама, и даље, како само, ето, тој песми има да благодари, што се оженио својом садашњом супруго |
ко: ништа није к’о у старије доба; нити има више старих епископа, ни старих пароха, ни старих п |
еходница</title> је већ оригинал; у њој има једна красна приповетка, <title>Карловачки ђак</tit |
си они венчаваду...{S} Е, па тако; свак има своје једно пословање и, касти, зарађивање.{S} Не м |
S} А у колу је све било заљубљено; свак има своју, па не да другом до ње него се кољу к’о кере |
ре мора и дима бити“; дакле, да ту ипак има неког ђавола где се толико много приповеда.{S} Сем |
Ђурађ!{S} Та јес’ вид’о колики миждрак има к’о уланер какав!{S} Лопова нема, јербо све је то д |
штогођ и претекне; није згорег да увек има у кући пржене кожурице...{S} А требаће и через мише |
р одн’о ђаво ланац два.</p> <p>— Даклем има неке надежде?</p> <pb n="264" /> <p>— А како је, на |
леп к’о фрајлин младожења, нити и један има онаку лепу црвену пошу, па да му тако лепо стоји к’ |
одите, имаћете комендије саш њим.{S} Он има један луд <pb n="270" /> обичај; воле, нег’ Бог зна |
его да штудира хирургију...{S} Знате он има пола цајгниса из Гимназије.</p> <pb n="371" /> <p>— |
i>дентист</hi> то јест „цанарцт“, јербо има, знате, лаку и сигурну руку, па су му совјетовали, |
т.{S} Ал’ помажем им к’о својима, јербо има људи па ’оћеду да пиједу а нећеду да платиду, а ја |
привук’о младића!{S} Јер, бо’ме, кад ко има девојку на удају, па још под фелером — тај не треба |
а се гледају чији је пруслук лепши и ко има већи ред сребрне дугмади.{S} Али чим се сврши литур |
> <p>— Долијаће!{S} Долијаће, Ћиро, ако има Бога, к’о што га и има!{S} Него ти само не попуштај |
ћак.{S} Та знам је само на балу!{S} Оно има, има <hi>играња</hi> ... ал’ оно њено... већ, већ.. |
д ченејског попа.</p> <p>— Знам га, што има жену Тину, Тинин Акса.{S} Та како га не би’ знала!< |
ад... оно не кажем баш да нема; оно што има боље, томе част и поштење, — вели гђа Перса. — Али |
гледали, него и један и други кад нешто има да каже а он говори и гледа у онај писмени акт, или |
натоварили!</p> <p>— Јао, жалосна, зар има што још и горе?!</p> <p>— Слушај само!{S} Кад одемо |
/hi> — па и Боже помози!</p> <p>— А зар има наопако штогођ још и горе?</p> <p>— Да шта ви мисли |
вим умесно, али писца неће збунити, јер има готов одговор на то.</p> <p>Имали су и поп-Ћирини м |
, страсна и велика!{S} А какав то фелер има? — пита Пела зачуђена.</p> <p>— Та зар је један, сл |
} А, што рекосте „асна“, ех, а ко данас има асне од рада?{S} Нико!{S} А паор ни толико!</p> <p> |
го Прока „хоћеш-Нећеш!“...{S} Сваки час има он нешто да ради; час пали лулу, час га жуљи чизма |
себи тражи прилику; кажи му, да младић има и очи и своју науку, <pb n="184" /> па види и разли |
, коју су изражавали поп-Спирини, да ту има и фрау-Габриелина масла.{S} И тако, и ако су Шаца и |
} Чим чују да ко овамо код нас у Банату има лепе коње, — одма’ се устумарају ти проклети Бачван |
о како свака ствар на овом Божјем свету има своје две стране, добру и рђаву, то поред свих ових |
даба, управо њих има доста, али мало их има који их зарезују у што.{S} Сокак или авлија, то је |
колико полицијских уредаба, управо њих има доста, али мало их има који их зарезују у што.{S} С |
их тек двојица тројица да пишу.{S} Још има старијих људи који памте добро како је тешко било н |
коју крајцару за порцију; јербо и коњи имаду душу, макар да су, што-кажу, једна марва.</p> <p> |
љ.{S} И оба <pb n="7" /> господина попа имађаху доста посла, а према томе и прихода крштавајући |
друга зову слушкиње које <pb n="401" /> имају много здравије очи, па могу да виде и много ситни |
да је све то лепо, ал’ да ипак треба да имају призрења према поштованом домаћину који се целога |
авали се Бог зна како због деце им која имају, хвала Богу, шта да једу код куће, али која су, г |
рају ти проклети Бачвани! — Што ти људи имају ту проклету пасију да украду коње од Банаћанина. |
Шта му сад знам!{S} А, баш кад се радо имају, а шта им ја друго знам радити!...{S} Па... нека |
пацовима и о Талијанима мајсторима што имају некакву свирајку па умеју њоме да их извабе из св |
е звала: <hi>папа</hi> и <hi>мама</hi>, имала је своју вољу и њу су сви морали да слушају па је |
ао добра домаћица на којој— кућа стоји, имала у виду само економне обзире.{S} Попа наредио да с |
знам ти ја, Спиро!</p> <p>— Није ваљ’да имала фрау-Габриела кола да плати, а знали би и ви...</ |
јега је неких десет петнаест егземплара имала позашиваних у лајбовима од хаљина и по шифонерима |
војим хуланерским капларима, а свака је имала свога.{S} Једнога су оне саме међу собом звале <h |
док су тражили и хватали мачка, она је имала времена да лепо посматра госта и запамтила му све |
ла к’о девојка у једном друштву; она је имала диван глас а песма била нова, дотле не певана и н |
се понудила, да му намести кућу, јер је имала за то укуса, па јој је то за чудо ишло од руке.{S |
но дошло да уради што је смислила; није имала кога да пита, него је могла сама да уради, <pb n= |
омна и богобојажљива девојка, која није имала своје воље и која је све слушала у кући, и оца зв |
кво измирење, и ако је најлепше мишљење имала о Господину Владици, чија је жеља била да се изми |
све, и додала, да она, као мати, не би имала ништа против тога, шта више, она би оберучка доче |
о имати доброг учитеља, а ја сам га баш имала!{S} Моја покојна мама, Бог да јој душу прости, ни |
— нисам ти ја, Ћиро, ни ја ни Меланија, имали ни мирна дана, ни мирна сана.{S} Кажем ти; ни дањ |
сви су они до дубоке старости, до душе, имали и <hi>здраве</hi> и <hi>јаке</hi> зубе — али тек, |
Темишвару да накупују неких ствари.{S} Имали су од кућа својих поруџбина, као што је то већ св |
о плота и тарабе отпочињали — или чак и имали какав — роман), њима остављам, да представе себи, |
пита је Пера.</p> <p>— Та, ето... нисмо имали другога посла! — вели стидљиво бирташица излазећи |
раније дошли, а красну смо рибљу чорбу имали.</p> <p>— Молим, молим, —устручава се гђа Габриел |
тек, каже он, <hi>оваке</hi> зубе да су имали, — то ми, Ваше Преосвештенство, каже он, није бил |
> <p> <hi>Из ње ће читаоци видети да су имали право наши стари кад су рекли ону златну пословиц |
у поп-Ћира и поп-Спира.{S} А обојица су имали још и своје надимке; поп-Ћира се звао и <hi>Поп-Х |
али су толико ствари, да већ скоро нису имали ни где да помећу све то у кола.{S} И кад су се у |
кве секирације, што смо ово дана од њих имали, не би’ ни у сну снивала, нит’ би веровала, да ми |
ти, јер има готов одговор на то.</p> <p>Имали су и поп-Ћирини мачка.{S} Али је поп-Ћира несрета |
кућом под комарником.{S} Међутим то је имало своју добру страну не само што се тиче поп-Спирин |
то јест, родили и одранили к’о сина!{S} Имам ја, фала Богу, две здраве руке, нисам неки богаљ, |
>— Други, други пут.{S} А сад морам!{S} Имам још неке куће, — рече и оде као ветар на авлијска |
го, рихтих, у мал’ нисам заборавила.{S} Имам да ти јавим једну вест коју смо добили док сте ви |
и столицу једну, две столице донеси.{S} Имам чрезвичајне сремачке шљивовице, како оно каже пате |
/p> <p>— А ја приђем и погледам га, ал’ имам шта видити! <hi>Коњски зуб</hi>, са свим коњски и |
поспремаш, а оно се већ и смркло!{S} А имам још седам кућа да обиђем.{S} Адије! — рече и пољуб |
> <pb n="88" /> <p>— Хехе!{S} Колико га имам да имам, тек велим: данас га нећемо попити, па све |
"88" /> <p>— Хехе!{S} Колико га имам да имам, тек велим: данас га нећемо попити, па све да узме |
м ча-Нића, што не чува варош, к’о да ја имам солгину плаћу!{S} Чудна ми плаћа, ал’ су се и прик |
у малу.{S} Уф, уф, кад ја највише посла имам, онда ми <pb n="209" /> баш пасира какав малер.{S} |
ас запитам! — рече г. Пера.</p> <p>— Па имам тако тридесет акова.{S} Ни једно није млађе од пет |
о, — немам кад сад да се тоалетирам кад имам ето других послова! — нека преноћи код вас, а ја ћ |
бојтаре баш тако оставити.{S} Па ондак имам нику надежду; јербо је то за мене један „балсум“ к |
рса.</p> <p>— Врло добро!{S} Баш и тако имам сутра да донесем госпођици тражену књигу.</p> <p>— |
ка!{S} Бар на белу кафу, а красан обрст имам.</p> <p>— Други, други пут.{S} А сад морам!{S} Има |
и.{S} Кол’ко сутра наћи ћу се с њим.{S} Имамо и иначе послове неке да свршимо.</p> <milestone u |
ре....{S} Још ћемо и с <hi>вама</hi> да имамо деру!</p> <p>— Та како сте то почели, може је још |
— Иди је, синко, зовни; она и не зна да имамо посјету.</p> <p>Госпоја Сида била је тамо где се |
} Направиле триста чуда; па сад обојица имамо пуне шаке посла и једну главобољу; ал’ ја већу —< |
д је оно било?{S} У Јануару... е, а сад имамо Јулиј месец.{S} Хеее! — врти господин попа главом |
доста.{S} Све они мислиду, да ми паори имамо Бог зна колико.</p> <p>— Та... кол’ко вам треба, |
} Па добро, ето, вечерас!{S} Шта ту још имамо да чекамо!{S} Нек вечерас буде формална прошевина |
’о ники шаров режим и лајем через туђег имања а за туђу асну?{S} Ди би мој газдашаг био!{S} Ал’ |
и богате фамилије!{S} Има већ сад лепо имање којим рукују тутори.{S} Учио нешто латинске школе |
сли у памети или се разговара о стању и имању усопшчега, о тестаменту и наследницима, о процесу |
е податке о црквеној општини и црквеном имању.{S} Па, Бога ми, вама се може честитати; ова општ |
Спира, онај што је некад, памтим добро, имао, онако, баш лепу браду?{S} Знате, обадвоје сте сад |
ад ти тако пуца срце за њом, па би онда имао ко, да ти прави шприц-крофне... а и лепша је од ме |
етка-Макре.{S} Ту је једнога лепог дана имао прилике да види кроз баштенски плот Јулу како се з |
ино: „Срам те било!“ Сутра дан је шегра имао муке чистећи браца-Шацине чизме.</p> <p>Исто су та |
едно славно блато да буде.{S} Ко је шта имао да сврши и купи у болти код грка, свршио је и купи |
аном зором крећу.{S} Домаћин није ништа имао против тога, и гости се дигоше од стола и одоше на |
ал’ и ви морате признати, слатка, да је имао и коме; им’о је, бо’ме, <hi>и коме</hi> да шмајхлу |
љан да се свађа с њим (јер поп Спира је имао и луксузних ствари, које нису за јело као на приме |
је заиста и награђен, јер поп-Спира је имао црвен, а поп-Ћира само плав, обичан појас.{S} А то |
едним излогом дућанским.{S} Поп Ћира је имао сијасет поруџбина, поп Спира истина ни једне (јер |
<p>Но на ствар.{S} Дакле Шаца хирург је имао тетку, чија се башта граничила, сучељавала, са поп |
тована и руком самога поп-Ћире, који је имао врло леп рукопис, написана.{S} Тога дана, кад је п |
} И тек за тим прелази на сукоб који је имао са поп-Спиром и увреду коју је претрпео од истога. |
ђе.{S} Лети му је било лако.{S} Увек је имао по неку прилику да путује, јер се увек десило, да |
ач који је знао и ту мајсторију, јер је имао лакшу руку, и један вандрокаш сајџија кога су били |
уђено запитати: „Шта, зар поп-Ћира није имао мачке!?{S} Зар попина кућа и богатство, па да буде |
главе изађе Шаца!{S} За то овај и није имао право кад је опет једнога дана напао Јулу, што јој |
укрепителна сна.</p> <p>На то нико није имао шта да примети и сви се кренуше поред свег заустав |
} Оде ти брада, к’о да је никад ниси ни имао; одоше лепо и брада и бркови!</p> <p>— Даће Бог, п |
во понашао, те га је и женски свет радо имао.{S} Доста је само да прође једном сокаком, па се т |
и допао јој се.{S} И да је г. Пера само имао вешто око, да разазна чисто злато од лажна варка и |
и, новопостављени.{S} Господин ваш отац имао је доброту да ме сврати и доведе амо, и сад је нар |
ка остала после њега!!</p> <p>— Да, да, имате право, — вели Пера, па наставља даље. — Ви ту мис |
а за то слабо и умире.</p> <p>— Да, да, имате право, и ја сам то примјетио, — потврђује поп-Ћир |
<p>— Богме и јесте.</p> <p>- — До душе, имате се чиме и поносити; к’о мачка с огорелом шапом!</ |
„Ајте, вели, млади амице, ви сте млађи, имате много боље очи, видите ово, молим вас.“ — Ђакон у |
арим ти ја за то!</p> <p>— Сасвим тако, имате право.{S} И ја претпостављам добру савијачу свако |
језиком. — Бога ми!...{S} А, колико га имате још у подруму?</p> <pb n="88" /> <p>— Хехе!{S} Ко |
перемо гушу вином?</p> <p>— А колико га имате у подруму, заборавио сам да вас запитам! — рече г |
p>— О, па то би онда требало почешће да имате гостију, — вели Пера.</p> <p>— Па ето, кад би на |
Јуцо душо, седи ту до Меланије; знам да имате шта да се разговарате.</p> <p>И поседаше сви.</p> |
о красног детета (или фрајлице)?!{S} Та имате л’ ви очи?!...{S} Та ви’те само; лице, и персона, |
раво мило.{S} Извол’те.{S} Извол’те кад имате слободна времена од науке, — вели гђа Перса.</p> |
каже он, није било познато!{S} Са свим имате право то је — к’о што сте изволели примјетити са |
одономадне казала, како вам завиди, што имате тако вредну и здраву ћер.“ — „Ето, — вели она —“. |
,... ми к’о велимо, неће, ваљда, знате, имати форме то, — вели јој један пајташ.</p> <pb n="390 |
на скели и на ћуприји и свуд, и не мора имати пасош кад купује барут за чворке и зечеве, и не м |
— село га неће још дуго другог таковог имати; то ја само кажем; Проку нећемо лако накнадити.“< |
аве размештај намештаја. — Са сокака ће имати две или једну собу, из авлије опет две (а испрва |
бухалтерај“; тражиће принципала, где ће имати лепу практику и лепу принципалову ћерку, па је он |
наследи, он ће одмах у варош, а тамо ће имати на сваки прст по десет.{S} Зна „бухалтерај“; траж |
заљубила у Шацику берберина.{S} Бар ће имати ко ће обријати поп-Спиру.{S} Хахаха!{S} Његов рођ |
ком баш ни дато!{S} Ал’ зато је требало имати доброг учитеља, а ја сам га баш имала!{S} Моја по |
спавање!</p> <p>— Ама канда ћемо ноћас имати мало кишице; видите ли ви како нам се спрема од Б |
колико недеља, — а јавићемо вам — па ћу имати родитељско весеље кући... свадба моје кћери...</p |
кти.{S} Ако ми остане у џепу, опет нећу имати мирна сна, док га се не курталишем! — рече поп Оп |
рећа кућа од апотеке.</p> <p>— Баш нећу имати мира, док и себи не купим —</p> <p>— Јесте, врло |
ће те посјетити неко издалека и да ћеш имати гостију.{S} Све, ви’те, излази на једно.{S} Па св |
ису сваки дан сватови!{S} Ако немам ја, имаће Лоринц чивутин!“ И као год што је тражио да је ко |
S} Док се они разговарају <pb n="48" /> имаће прилике читалац да разгледа авлију.</p> <p>Авлија |
седишта.</p> <p>— А откад?</p> <p>— Па имаће му већ фртаљ године... ал’ к’о да је тек јуче бил |
ио у никакав дешперат, па проп’о и ја и имаће.{S} Од онаког газде, — ето на шта сам спао!</p> < |
’о њихов род, и, на прилику, браним ово имаће к’о и моје да је.</p> <p>— Е, то је лепо од тебе, |
р послом, господине.{S} Спремамо!...{S} Имаћемо у Недељу мало калабалука, весеља! — вели задово |
ија. — Скуп је.{S} А и ако се погодите, имаћете комендије саш њим.{S} Он има један луд <pb n="2 |
евала, на данашњи дан мора.</p> <p>— Та имаћеш кад и плакати, — шали се стари сват, — а сад пев |
још по мало од кочијашења —</p> <p>— А имаш ли асну од кочијашења?</p> <p>— Па... к’о што реко |
" /> <p>— А како би сад добро дошло, да имаш своја кола и коње! — вели гђа Сида.</p> <p>— Хе, т |
кандило ти туњаво, унцуте један!{S} Ала имаш здраве и добре очи, деране!{S} Ала и не знаш шта в |
и комплиментом задовољни домаћин. — Ала имаш фајн нос, тане му госино!</p> <p>— Па зато га и не |
ошем кварио! — Ја му једнако вичем: „Та имаш ли ти душе... та немој више; доста је!“ А он вели: |
— Па што су ти се завезала уста, кад их имаш, фала Богу, па да им кажеш, да ваљда још неко седи |
косно гђа Перса.</p> <p>— Ах, та не, за име Бога, <foreign xml:lang="de-Cyrl">ум Готес вилен</f |
на прилику.</p> <p>— Е, па кога ћу, за име Бога, да узмем?{S} А какав је онај Пера Тоцилов?{S} |
, а овде јутрос и довршили.</p> <p>— За име света, па зар се баш тукли!...{S} А који им је ђаво |
и, полугласно да нико не чује. — Ал’ за име Божије, либсте, та шта правите то <hi>од себе!!!</h |
ш ли, мамаљуго банацка?</p> <p>— Ал’ за име Бога, Персида, па доста ми је удовлетворенија!{S} Е |
о неку на сокаку, па је заустави. — „За име Бога, <foreign xml:lang="de-Cyrl">ум Готес вилен</f |
инти и метнути их у Швапску Шпоркасу на име Јеле Аркадијине ћерке, лепе удаваче.</p> <milestone |
мој Проко, мој Проко (или како већ буде име покојнику), — уздише Глиша Сермијаш, па пружи испра |
стра, господине, не знам, ни како ми је име, — вели Аркадија. — Али ваљда ће ми успут што пасти |
у том магновенију казати ни како ми је име!...{S} Е, можеш мислити, како ми је било!{S} Отвори |
ем листу сваки је читатељ записао своје име и примедбу, препоручујући књигу свакоме најтоплије. |
ав је до зла Бога, за то су му изденули име, па га нико у селу друкчије и не зове него Прока „х |
Старога села Кера.</p> <p>И позна јесен име своје поезије и своје топлине, — бар око огњишта и |
еним образима — па тек оно њено паорско име!{S} Јуца, фрајла Јуца.{S} Баш је она нека Јуца!{S} |
одине, и лепа и добра.{S} Јел’ њој само име <hi>„Јула“</hi>, — не питај нег одма’ узимај, док н |
је мало мањи од иконе Св. Ђурђа (крсно име поп-Ћирино) са облигатним ружама између цифара, кој |
ро? — запита гђа Сида.</p> <p>— Сутра у име Бога, — уздахну упитани.</p> <p>— Па јеси л’ се спр |
а ће јој се папа возити.</p> <p>— Ајд у име Божје! — вели Пера Тоцилов и стаде тек сад пунити л |
сребра, па да се сутра зором кренемо у име Бога.</p> <p>— Ама ти си, Петре, тако заценио, к’о |
вовање за род, а српска вила уписаће му име у читуљу српских мученика, и сачуваће му спомен и з |
сам што сам а и сви у нашој вамилији, а имело јој се Тинкуца, касти:{S} Тинка.{S} Па држи се ш |
м, јер, ја... знате, па и мојој се жени имело Јула —</p> <p>— А зар си ожењен већ?</p> <p>— Та, |
ао дете у лер ишла, па је на поп-Спирин имен-дан обрадовала тату и поднела му заједно са спремљ |
он сам као да је добро знао да га поред имена <hi>Марко</hi> још и тако зову.{S} Јер чим би чуо |
ругога <hi>Шецко-Једно</hi>.{S} А та су имена они добили према различитом свом темпераменту.{S} |
су она иста два попа, чијим сам часним именима као насловом украсио ову приповетку; то су поп- |
са жапцем.{S} Од ово неколико дана горе именовани је једнако био доле на дну.{S} Ту се дан ноћ |
ми без ичије помоћи потпишу.{S} Слова у имену и презимену им, истина, изгледају као оно ред дец |
д се свршило све и запевало <title>Буди имја</title> и стала делити навора, приђе и нови учитељ |
драва!</p> <p>— Господин’ Ћиро, — викну императивно поп Спира, — <hi>ћер</hi> да сте ми оставил |
е, увек се више допадала и увек ми више импоновала једна добра проста уређена кућица, у којој с |
било велико, а побожни парохијани тако имућни, да су комотно могли не два, него два пута по дв |
" /> и замерао му, што је он (Доситеј), иначе тако учен и паметан човек — тако писао и говорио |
на кад господин нотарош није ту у селу, иначе иде код Шолема Чивутина у трафикану на комовицу.{ |
они прешли преко Тисе и учинили то.{S} Иначе никаквих других новости нема већ поодавно.{S} За |
} Она је така, дође јој тако, па... ал’ иначе је, уверавам вас, добра срца, до сутра ће она то |
нам тако неко дође онда још и ’хоће, а иначе не можемо је намолити.{S} А тако радо слушамо и ј |
тера само „хец“, од дуга времена.{S} А иначе, он се и не мисли овде на селу заробити и оковати |
вечера рачунамо и Нићу боктера који се иначе радо за беамтера издаје.{S} Њега је, до душе, нуд |
236" /> се о свему и од баба-Макре, а и иначе; и била је потпуно задовољна са добивеним подацим |
<pb n="387" /> кад је човек искрен, а и иначе је био ово његов дан, па поче:</p> <quote> <l>„Си |
с нама пити“, па сипа за врат вино; а и иначе је несносан) — онда зло и наопако, да се не прове |
риповеда све што је чуо од Аркадије а и иначе по селу о поповима, о тужби поп-Ћириној, о скором |
ти у детаље у приповедању, јер би ова и иначе подужа приповетка изашла још за једну Главу дужа. |
<p>Поп Спира је био прилична ћуталица и иначе, а кад је јео држао се оног златног Доситејевог п |
ве три последње недеље обогатила свој и иначе пребогат речник и овом речју.</p> <p>— Та чекај з |
л’ко сутра наћи ћу се с њим.{S} Имамо и иначе послове неке да свршимо.</p> <milestone unit="sub |
> <hi>Која је само зато постала, што би иначе Глава Шеснаеста порасла као главурда.{S} У њој ће |
него обично а младожења стидљивији него иначе.{S} Весеље и игранка трајала је само толико, коли |
спремила!{S} И све ово није ни увела у инвентар „ауфштафирунга“ него је само спремила и задржа |
кроз недељу дана примити и оно што није инвентарисано, али је у целој овој ствари ипак најглавн |
чио на хартији, докле није све тачно по инвентару набавио. — Поп Спира је купио и велики калуп |
да ваљ’да девети или десети пут да је у инвентару ствари датих у „ауштафирунг“, и сам Бог зна г |
они се потучеду!{S} И поп Спира, кажу, инзултир’о је господин-Ћиру... гађ’о га песконицом, и о |
Једва су их развадили.{S} Поп Спира је инзултир’о, онако паорски, господин-Ћиру.{S} Ударио га. |
<p>— Та шта говорите!{S} И-ју!</p> <p>— Инзултирунг!...{S} Потукли се!</p> <p>— Потукли!{S} Фра |
етнаестог просвећеног века, кад нема ни инквизиција ни анатема.{S} А да су те речи биле изушћен |
а пример, има домостроитељку по примеру иноверних попова; или да се парох с парохом на саблазан |
у како то није ни најмање депо, како то иноверци никад не би учинили према свом патеру или паст |
католичког бискупа, за паповања каквог Инокентија или Урбана, — госпођа Перса би била, извесно |
сремачке шљивовице, како оно каже патер Иноценц кад искапи, а, Сидо?- „<foreign xml:lang="de-Cy |
ленут и скамењен.{S} Да је ћосави патер-Иноценц из Темишвара пустио браду и бркове и метнуо кам |
нашли клавир у селу где су од музичких инструмената познате само дромбуље, фрула и гајде, али |
а дивну кућу од тврда материјала, а без интабулације и крајцаре дуга, огради га кућом великом, |
>Тагблата</title>“ или још боље „<title>Интересантеблата</title>“</hi> </p> <p>Овај састанак и |
је, тако помажући им, приповедала многе интересантне и гђа-Сиди дотле непознате ствари из гђа-П |
едећих Глава, које ће краће али не мање интересантне бити.</p> </div> <pb n="221" /> <div type= |
у цркве.{S} Успут му је показао многе и интересантне ствари.{S} Заустављали су се код неких кас |
нијим разговором постају и сами живљи и интересантнији. (А таква је била и гђица Јула.) Г. Пери |
еспретне ћуталице, али који са живљим и интересантнијим разговором постају и сами живљи и интер |
о.{S} У кратко, цела је Глава пуна врло интересантних ствари; између осталих, завршује се подуж |
хефт <title>Риналда Риналдинија</title> интересантног романа из разбојничког живота, који се ти |
итне магазе, што је све г. Перу наравно интересовало, јер је непрестано узвикивао: „Ите, молим |
кивала код прозора и гледала без икаква интересовања и израза кроз прозор на улицу, и једнако м |
мало и обезобразила па постала и сувише интимна, и док нису чуле мамину заповест „Ајд’ леж’те“ |
па се узврпољио на седишту.{S} Постаде интимнији и пребаци десну ногу у кола преко седишта.</p |
дадоше гостинску собу а поп-Спира, као интимнији, доби кревет у домаћиновој спаваћој соби.</p> |
су све козе на броју.{S} Па како је био интимнији са поп-Спиром, он га напослетку и запита, кад |
ар, доктор, официр уланерски, хусарски, инфантериски па чак и један (невероватно у Банату!) „ма |
е испод педесет година; и хуланерски, и инфантериски, и артелирски, па чак и „маринерски“ офици |
аслужио?</p> <p>— Све, све сам точно по инштрукцијама извршио, — одговори поп-Ћира Меланији.</p |
бандом блех-инштрумената, гајди и други инштрумената и дигне сокак на главу; срела га... лепо г |
о пре споменула, са читавом бандом блех-инштрумената, гајди и други инштрумената и дигне сокак |
а и друга, и ма да се тужи на слаб вид, ипак за то једна другу још из далека опази, па се једна |
оцедило, а и чизмар му наглавио чизме, ипак га нема.{S} Јула је на њ мислила и тих дана једнак |
ио на себе и достојанствено се понашао, ипак је пропадао међу комшиском децом као какав невешт |
апалити к’о онај солгабиров стиву лулу, ипак се није поневидио, него је и после пушио на свој к |
у, да буде тако рећи, један ступ куће — ипак се он изметнуо у нешто са свим друго, са свим супр |
ви заљубљени, најрадије волели самоћу — ипак су били те худе среће да буду не само опажени него |
фртаља помакао“ и лакши јој био, али га ипак запита, пославши Јулу у кујну, шта је и како је пр |
еним гостима: да је све то лепо, ал’ да ипак треба да имају призрења према поштованом домаћину |
оре и савете, бар на тај начин, изгледа ипак млађа од Цвечкенмајерке.</p> <p>— Е, баш ми је мил |
кренете.</p> <p>— Но, па добро, ал’ ја ипак, још не видим...{S} Пак шта онда?</p> <p>— Е, па с |
а и код куће су га сви дотеривали, — па ипак ништа!{S} Ено и сад виси на њему сијасет неких ств |
је дужи летњи дан него овај зимњи, — па ипак за зимњи тражиш дупло!{S} Ајд’ десетица, и које ка |
ету и <hi>не може</hi> да мотивише — па ипак се догађа.{S} Али писац ће се ипак потрудити да ос |
ушан порукама гђе Сиде, него је једаред ипак прошао њиним сокаком и спазио је онако лепо очешља |
ста му, к’о рек’о би, помодрила, али је ипак поносит; не да познати да му је зима, отима се.{S} |
их тугаљивих страна писмености, свет је ипак увидео да се треба изображавати.{S} Навикао се на |
— па ипак се догађа.{S} Али писац ће се ипак потрудити да осветли ствар са сваке стране, тако д |
у друго све до ушију.{S} А најчешће се ипак скупљали и играли на рогљу код Неце бирташа, где ј |
зор на улицу, и једнако мислила, али се ипак никако није могла да сети, да је кадгод чула, да с |
на слуша, само што она не плаче, али се ипак чуди, како то све тако лепо умеју људи да измисле |
тијевих, и ако га је мало читао; али се ипак у том није слагао с њим, што је овај викао на трош |
а кућа, а тако тврд креветац.{S} Али се ипак добро осећа.{S} Лежи тако потрбушке па пуши и пљуц |
“ Тако га је грдила гђа Сида, али он се ипак није пењао уз мердевине.</p> <p>— А... је си л’ шт |
ваки помислити, кад га види и покисла и ипак поносита.</p> <p>Укућани се повукли у кућу па ретк |
уског језика шта више, мило јој је, али ипак каже, да не треба багателисати ни немачки језик ка |
је знала за ту, тако рећи, паклену, али ипак тако слатку, страст.</p> <p>Гђа Сида се довијала о |
к’о да ти је сад осамнајст година!“ Али ипак ниједну ни другу није издао ни вид ни памћење онда |
нао!{S} Него фала им, каже, што су били ипак <hi>људи</hi>, па нису!“</p> <p>Ето, због тога ме |
вентарисано, али је у целој овој ствари ипак најглавније, а то је саму лепу Јулијану.{S} А ту ј |
не да на њ.</p> <p>— Ајд-ајд!{S} Ја ти ипак кажем, да ја добро познајем све те, што се тако ци |
поред њега, али га оштро око ча-Нићино ипак познаде.</p> <p>— ’Бројтро, брицо! — викну му мало |
о је то госпођа попадија говорила, зато ипак не треба нико да помисли, да су се они, не дај Бож |
олико сам се уздржав’о!{S} Но, ал’ зато ипак не треба се предавати очајанију.</p> <p>— А јеси л |
је све солиднија.{S} Али опет се нешто ипак изменило.{S} Изменили се телесно оба попа и обе по |
но мрзе.{S} Али се мора признати, да су ипак нешто мање офанзивне и ратоборне него некад; јер с |
а ватре мора и дима бити“; дакле, да ту ипак има неког ђавола где се толико много приповеда.{S} |
ко их спремају за доцнији живот, али их ипак не пуштају напоље преко сокака.{S} Јер кад се једа |
еју већ и сами понудити.{S} Јер док <hi>Ирод</hi> и <hi>Мелхиор</hi> и <hi>Валтазар</hi> и <hi> |
... ал’ оно њено... већ, већ... к’о она Иродијадина ћерка што је упропастила, Боже ме прости, о |
И сад ми га је жао. — вели поп Спира у иронији, а и ди би богословац пио ракију!?{S} Тако сам |
м те!{S} А а а! враг им баби!{S} Ако је Ирош, баш се ирошки и владао!{S} А, обешењаци једни!..{ |
’о до паса!...</p> <p>— Ал’ и јесам био ирош, ао, дука му! — рече и лупи о сто. — Нисам се, што |
ам се, што кажу, бој’о ни једног бачког ироша, ни пушћ’о га испред себе!...{S} Еј, да ми је дан |
.{S} А на Шаци као нису оне његове лепе ирошке хаљине, него нека као мантија, и нека камилавка; |
,) па ослови кочијаша, једно лепо смеђе ирошки обучено момче.</p> <p>— О, Радо!</p> <p>— Извол’ |
а! враг им баби!{S} Ако је Ирош, баш се ирошки и владао!{S} А, обешењаци једни!..{S} Но, ништа, |
<p>— Хааа! — викну Рада на коње и пуче ирошки бичем преко њих, и коњи полетеше као бесни равни |
одело стоји к’о катани мундир, да носи ирошки пошу, да има лепе брчиће и да лепо пева!{S} С не |
Крста, како приметише бабе; и што онако ирошки носи пошу око врата, како рекоше девојке — да је |
је нежењен, јер пошу око врата носи баш ирошки; један му крај све лепеће преко левог рамена к’о |
аде, опшити црвеном пантликом.{S} Ајд’, ирошу мој!</p> <p>— ’хоћу!{S} Све ћу урадити к’о што ми |
господине, да крстите.. овај..{S} Вуји Ирошу.. мужескога је пола... синчић.{S} Добио синчића, |
можно! <foreign xml:lang="de-Cyrl">Таз ис унмеглих</foreign>!{S} Та цело село само о томе гово |
’тела, да је слушам...{S} А она мора да исакати...{S} Ја јој за то ни десету не верујем.</p> <p |
турског гробља.{S} Његов је принцип био исказан и надалеко познат већ као популарна пословица: |
грди је гђа Перса не знајући на коме да искали свој јед.</p> <p>— Али, мама! — умирује је Мелан |
о обучене где стоје, не играју се да се искаљају.{S} На ногама им чизмице, на плећима преко кош |
Глишу, како се злопати! — уздише Глиша, искапи чашу и спусти главу на сто.</p> <p>И сви тресу ж |
Тинкуца и даје му фићок ракије и он га искапи на мах. — Помози ми, видиш да сам ово дана не зн |
учницина!</p> <p>Куцају се.{S} Поп-Ћира искапи и сад до дна.</p> <p>— А и он, и <hi>он</hi> је |
вовице, како оно каже патер Иноценц кад искапи, а, Сидо?- „<foreign xml:lang="de-Cyrl">Ајн варе |
>Куцнуше се; поп-Ћира наискап а домаћин искапи ону осталу полу до дна.</p> <p>— Та, оно, — наст |
{S} Спаси Бог!</p> <p>— На Спасеније! — Искапише до дна. — Свршени клирик, а, је л’ тако?</p> < |
су се неко време разговарали, куцали и искапљивали чаше, хвалили један другога глас и пјеније, |
— викну му мало лолински ча-Нића, па се искашља онако у српском смислу.</p> <p>— Лаку ноћ, ча-Н |
, а кад већ прођем, а она се увек ондак искашље мало, па ме пита: „Како ти је, Нићо! брез жене? |
н га упецаш и да кажеш: фала Богу! а он исклизи к’о чиков. — Ту се гђа Перса сетила свију негда |
че.{S} Колико се само пута <hi>тај</hi> искобељ’о, и то баш тамо, ди сам мислио, да му, Боже ме |
ли су га, и неће га шале пустити.{S} Не искобеља се више тај к’о ни паор из фишкалских шака!</p |
је теби!{S} Ал’ ја све слутим, да ће се искобељати, — знам ја њега!...{S} Е па збогом.{S} Па па |
влажи и развуци, очисти их од плесни, и искомадај их овако к’о што сам ја почела, — нареди гђа |
о некој свекрви како је вештица, па се ископистила на своју снаху, завадила је с мужем па дола |
кад грува на авлијска врата, ударало да искочи!{S} Ваљда је за то и притисла левом руком груди |
те и силна бола од чворуге, која јој је искочила, удари у плач кад се нађе у авлији.</p> <miles |
ане ракије ујутру, кад се господин попа искраде, да му не би пијани сватови из силне почасти пр |
ако чини невешт, а у сну јој тако мио и искрен и тужан био, а сад прилично расположен.{S} То је |
у том стању <pb n="387" /> кад је човек искрен, а и иначе је био ово његов дан, па поче:</p> <q |
де му је, — ево, то нек ти је знак моје искрене благодарности.</p> <p>— А, врло, врло лепа, — в |
даше својим благим плавим очима, својим искреним, вазда пријатељским погледом.{S} И поглед тај |
} Разговор није им текао онако од срце, искрено, као некад што је, наравно, и врло појмљиво; ал |
онако, као што се желело, и молбом, да искрено и беспристрасно <pb n="19" /> оцене, како им се |
и да ко њу воли?{S} А Жужа јој признаје искрено и хвали се и каже: да је многи њих воле а и она |
Макру преселио код таста.{S} Негована и искрено поштована у старим данима <pb n="399" /> својим |
више честитати, морам признати! — вели искрено поп-Ћира.</p> <p>— Управо, — вели домаћин, — св |
ска и паклена унцутарија и моја сувишна искреност према људ’ма, и да сам ја невина жертва свега |
омом поражена кад је чула како се ствар искренула; а рана, коју је понела на души, зјапила је ј |
ви а под арњевима седи Пера Тоцилов.{S} Искривио се и испружио шију па наређује из кола нешто с |
а је са страшила скин’о, а дорац му сав искрпљен, па стао па ме гледа и жалостиво маше главом.{ |
гђа Перса припадају; јер су једну малу искру, меховима своје пакости и мржње, распирили у ужас |
још мало, па ће ми данас казати, шта је искумстир’о.</p> <p>— О, дај Боже, да испадне само штог |
и у дућану код грка.</p> <p>Ето тако је искумстирала гђа Перса и досетила се лепо.{S} Можда ће |
фурт штудирам, па ево никако не могу да искумстирам!{S} Ди је то само, лола једна, до ово доба |
де прстен, настаде весеље.{S} За час се искупило друштво из комшилука.{S} Нашли су и Совру гајд |
подоста земичака и кифли.{S} На кратко, искуповали су толико ствари, да већ скоро нису имали ни |
и, „за један кокошији корак“, што рекле искусне бабе, а после осетно краћи. „Прође лето,“ рекла |
ли поп Спира.</p> <p>И није се преварио искусни поп Спира којега ни најмање није збунило позива |
та!?{S} Него та лепо стоји све уз своју искусну матер па се учи и помаже јој к’о добра ћерка ма |
бро, можда чак и из сопственог и горког искуства, јер се тако нешто зуцкало и причало, да је ка |
ја побеже у собу, а Ержа, бојећи се (из искуства) да њој који други не полети о главу, побеже у |
и да му је сад, кад има ову памет и ово искуство), прича и по некад погледа сетно крадом на Тин |
ушедола iеромонаха, сабранъ и довољнимъ искуствомъ правилно испитан“</foreign> проучаван је и п |
вечерас радио.{S} После оних седамнаест искуцао је после четврт часа још седамнаест пута, па је |
4" /> <p>— Та, оно знате, то би значило искушавати Бога кад бих одмах тражио то.{S} Треба се уп |
, ви мушкарци!{S} Што сте ви мајстори у исмевању, то више нема! — рече Меланија и попрети му за |
додаде Аркадија за себе, — добро ми је исп’о мој план за руком! — А за тим рече гласно: — Е, б |
пијан био, да су га одвели у шупу да се испава, а око гајди му се сад деца отимају, вуку их по |
еса Ијујујују!{S} Било је и превртања и испадања из кола.{S} Најгоре је прошла фрау-Габриела, к |
е искумстир’о.</p> <p>— О, дај Боже, да испадне само штогођ добро, — вели гђа Сида па се прекрс |
и изображен човек, задржао, да и она не испадне из кола.{S} А сем тога, није само Цвечкенмајерк |
д лепоте.{S} Час из ове час из оне куће испадне тек из авлијских врата кита; придружи се гомили |
ав према гостима и сватовима), да ствар испадне што лепше.{S} Распитала се била тачно до ситниц |
се не држи љуцки!“ брани се он; па још испадне, да је други крив.{S} Па бар да се чешће окрене |
ицу, па не знаш кад си кавонији ил’ кад испаднеш из кола, ил’ кад останеш у коли!</p> <p>— О, о |
ја, ђаво би ме мој знао, мени никад не испадну за руком.{S} Шта све не радим, па не ваља!{S} Н |
аким сватовима, нису ни приметили да је испала.{S} Али је то била једна врло плитка лаж, примет |
Накупила се деца па чекају да Аркадија испали једну прангију.{S} Али ће мало подуже чекати, је |
слободно поред кревета сто и један топ испалити, — не пробуди се тај лако.{S} Ајде, дакле, иди |
ти фала <pb n="324" /> још једаред.{S} Испало је преко сваког, ама кажем ти преко сваког очеки |
ате код вас.</p> <p>— Ето видите, а оно испало па ће да буде и једно и друго.{S} Јер ја мислим, |
је задовољан кад је чуо да је све добро испало благодарећи његовој досетци; а још је задовољниј |
и у другу кућу с примедбом, да није баш испало онако, као што се желело, и молбом, да искрено и |
i> хтео, нит <hi>ја</hi> још мање, па — испао зуб!...{S} То је све била само једна паклена обид |
рерне извађени врућ куглоф, који јој је испао ванредно добар, па се пуши и иде пријатна пара и |
, како сам, знаш, фала Богу, малерозан, испашћу још <hi>ја крив</hi>... и... пружим ја први рук |
реч’ма: „А то, то!{S} То ми се допада!“ Испева цео псалам, свих девет стихова, а између сваког |
на мама, предао Јули.</p> <p>У песми је испевана његова шетња, и срећа његова што ју је видео н |
у жижак...{S} Па и мало сланине, кад би испекла на ватри, не би ми шкодило због кашља проклетог |
предложи поп Спира, — оћемо ли да мало исперемо гушу вином?</p> <p>— А колико га имате у подру |
демо кожурице с ватре.“ — „Па кол’ко да испечем кожурице, перзекуторе мој?“ — пита га као Савка |
ар! — заврши бојтар, па натеже фићок па испи онај остатак. — А моја су страданија велика; кад б |
аси Бог.</p> <p>Куцнуше се.{S} Поп-Ћира испи сву и наточи још једну себи.</p> <p>— Е, па да се |
цају се и пију; домаћин пола а поп-Ћира испи целу чашу.{S} Развеселише се попови добро.</p> <p> |
путу! — јада се бојтар па се примаче и испи још оно мало што је остало у фићоку Пере Тоцилова, |
чиним преко принципа! — Па узе чашицу и испи је до пола па је клањајући се врати на послужавник |
јим се онако несвесно куцну.{S} Домаћин испи до пола, а поп-Ћира сву чашу. — Њој, <hi>њој</hi> |
</hi> да сте ми оставили на миру!{S} Не испирајте уста с њом!{S} Њу ми оставите на миру.</p> <p |
Сида. — Сутра морамо раније устати, да испирамо и разастиремо; накупило се не знаш куд пре... |
зе како се правиду.{S} Све излењирала и исписала, слатко дете моје.{S} Пише к’о канцелиста кака |
кући па проба.{S} Има једну књигу пуну исписану.{S} Лепе корице и пише на њима <hi><foreign xm |
сабранъ и довољнимъ искуствомъ правилно испитан“</foreign> проучаван је и прелиставан једнако и |
орама које су га затицали крај књиге, о испиту, о тешкоћама на њему, или приповеда о каквом сво |
каже, да има надежде.{S} Само, каже, да испланира још мало, па ће ми данас казати, шта је искум |
села.</p> <p>У вече стигоше у село.{S} Исплатише Перу Тоцилова поштено по погодби.{S} И један |
, како уме да се свађа и да лаже кад га исплаћујете...{S} Њега нипошто!</p> <p>— А како би било |
екала да остане мало насамо, да се сита исплаче као свака несретна девојка која босиљак сеје а |
и да му јави.</p> <p>И доиста, Јула се исповедила мами.{S} Казала јој је све.{S} Није заборави |
Шаца је био љубоморан и љут; Јула му се исповедила све како је било.{S} Али јој он није веровао |
њих „отац“, „мати“, или „родитељи“.{S} Исповедио је већ и он Меланији и ова њену најпре симпат |
разговарао са мном, а и Меланија ми се исповједила...{S} То је већ свршено...{S} Све му је заб |
ћима дороц, а преко њега дуга кабаница, испод кабанице рог у који дува и оглашује сате и буди с |
нека девојка промакне брзо у комшилук, испод старе рекле види се чиста кошуљица а шуште и жубо |
ова Јула мислећи непрестано на њега.{S} Испод до пола откопчаног прслука види се танка бела кош |
ред багрења и два велика јалова дуда а испод дудова је клупа а на клупи испод оног дивног хлад |
очешће брише сузе.{S} Гледа је гђа Сида испод ока и није јој право.</p> <p>— Ти си опет дочепал |
неке Швабе у дрвеним кломпама са рукама испод пазува па иду један за другим у реду к’о гуске.</ |
Блажени осмејак му лебдијаше на уснама испод бркова који су били онако по банацки поткресани п |
ти неки малер; мора да јој пукне хаљина испод пазува или на леђима.{S} Тек чујете гђа-Сиду где |
кораке из даљине, па се склонио у хлад испод неког багрења.{S} То беху кораци сеоског <hi>бокт |
н сокак.</p> <p>Шаца је ишао полако све испод багрења док није дошао близу поп-Спирине куће.{S} |
гојени!{S} Мантија само што им не прсне испод пазува, а појас никако да се скраси на трбуху нег |
јим, летошњим, квартирима.{S} Цвркутаће испод стрехе, гложиће се и кавџиће са корисним кокошкам |
!{S} Уклонила је из албума све мушкарце испод педесет година; и хуланерски, и инфантериски, и а |
— вели јој Цвечкенмајерка, па се узеше испод руке и оставише пуну авлију паора и одоше у кућу |
од стида а око <pb n="394" /> носића и испод очију сва се ознојила.{S} Али сватови навалише и |
у кући, јер тата јој спава чак у авлији испод комарника, а она с мамом у соби са сокака где оби |
у земљу, па све везе, док се не озноји испод носа, па добије к’о неке мале брчиће као од росе. |
дуда а испод дудова је клупа а на клупи испод оног дивног хлада врло згодног за претресање и ог |
{S} Сад ћеш с кола! — рече па га ухвати испод пазува.</p> <pb n="409" /> <p>Рада попусти и пољу |
оре ништа него се само погледају крадом испод очију, само се погледају али ти погледи много виш |
on" /> <p>Баш кад је Нића боктер прошао испод поп-Спирина прозора и дунуо једанаест пута <pb n= |
љак и опипам га...{S} Осетим лепо тврдо испод руке, па мислим: добро је, ту је! и предам га так |
уфтикле под шоље па пију кафу а једнако испод ока гледају на девојке и на учитеља.{S} Госпоја П |
газда Пера Тоцилов и намигну ђаволасто испод шешира.</p> <p>Јер исти газда Пера није нико друг |
им дивна цвећа, сеђаше на клупи у хладу испод сенастих багремових дрвета пред кућом једна млада |
снизак к’о патак.{S} Па још кад се узму испод руке изгледа она жена, издалека кад гледате, као |
рави ритски.{S} Један ме отоич уј’о баш испод ока, тако, да ме је из најтврђег сна пробудио, об |
а позната народна пословица која вели: „Испод мире три ђавола вире.“</hi> </p> <p>Знам да су мн |
буде неопходна у многој такој кући.{S} Испочетка гунђа до душе домаћица и мрзи је, а после, ма |
нешто на надежду, нада се!{S} Ја сам се испочетка мало к’о и бојао, јербо, знаш, како је!...{S} |
иза бурета па се миче али никако да се исправи.</p> <pb n="151" /> <p>— Видиш, молим те, како |
и најмање, — одговори Јула која се брзо исправи, а збунила се па у рукама једнако држи једно ле |
а.{S} Велика соба и две побочне биле су испражњене и сав намештај однет у шупу а собе остале пр |
ику), — уздише Глиша Сермијаш, па пружи испражњену чашу, да му се наточи, а рука му дрхће. — Мо |
ћа Шлајбер прими два сексера за писање, испразни бокал, напуни главу, узме пет форинти <pb n="3 |
вољан доноси још један бокал.{S} И њега испразни Аћа па оде, да метне писмо на пошту; а домаћин |
е! — вели поп Спира, — боље нек се тамо испраска.{S} Ето ње сутра —</p> <p>— Аја, неће моја ног |
тако одлази Нића, а неко од укућана га испрати до авлијских врата и затвара их за њим, па се ж |
у.{S} Они одлазе, бирташица их стидљиво испраћа желећи им: срећан пут!...</p> <p>— А, ти, пешта |
ед’те још мало, — зауставља је гђа Сока испраћајући је до авлијских врата — Та тек што сте дошл |
у, слатка, знам ја шта је тајна, — вели испраћајући гђу Габриелу која се изгуби у мраку проклињ |
е или једну собу, из авлије опет две (а испрва доста ће им бита и једна), за тим кујна па чељад |
и где обично не сматрају да је грехота испребијати или чак и убити финанца; тамо где се краден |
"136" /> равнодушна кад јој, тако рећи, испред носа односе прилику?! — Тако је!{S} Истина је!{S |
ар ти није доста, кад си му, тако рећи, испред носа уграбила зета?!.{S} Ако ћеш право да ти каж |
<hi>Она</hi> протиница пре мене!...{S} Испред носа да ми се <pb n="351" /> измакне!...{S} То т |
у тим није баш ни тако.{S} Напротив.{S} Испред сваке куће има јендек пун воде, који се никад не |
{S} Сво село чисто као умивено лице.{S} Испред кућа овде онде виђају се гомиле деце чисто обуче |
на још с јутра казује да је празник.{S} Испред сваке куће почишћено и поливено а све мирише на |
’о ни једног бачког ироша, ни пушћ’о га испред себе!...{S} Еј, да ми је данас онај тал а ова мо |
је тако силно полетео и одгурнуо онога испред себе, да је овај јадник полетео у неку барицу и |
паса и концертом жаба из свију јендека испред кућа.</p> <p>Тек чујеш овде онде где неко зева и |
ту луду нарав, да не да ничијим колима испред његових кола.{S} Таки потера поред њих!{S} А веш |
торокање жена.{S} Једна по једна клупа испред куће под багрењем остаје празна.{S} Укућани седе |
р ћарлијао и повијао благо гране дрвета испред кућа које пружаху сенке своје до пола пута, и ра |
мукне заједно са нестанком оних силуета испред куће.{S} Још мало живота има по авлијама, одакле |
е од како је Меланија почела да се шета испред куће!{S} Међутим, да попусти кад је она у праву, |
је она у праву, и кад је она газдарица испред своје куће па све до пола сокака — то, Бога ми, |
отиња може да живи! — рече бојтар и узе испред поп-Спире и Пере ракију и попи. — Па још за два |
p> <p>И у авлији као и са сокака био је испред куће ред багремових дрвета и два велика дуда али |
аузн“, а после овога излазе и шетају се испред куће и разговарају, а разговору заљубљених никад |
грењем остаје празна.{S} Укућани седели испред куће после вечере и разговарали се о многим разн |
ја.{S} И он се уклонио испред опасности испред које би и читав ескадрон побегао; и бегао је бес |
..{S} Изађе к’о бојаги да почисти сокак испред куће, а она пева кол’ко је грло доноси ону паорс |
и не умем све казати!) Шпацира се с њим испред куће, а изнела велику лопту што је на презент до |
т што пасти на памет! — вели, а измакао испред попа.</p> <p>— Па шта сад да радимо, брат-Аркади |
сам Бунапарта вија.{S} И он се уклонио испред опасности испред које би и читав ескадрон побега |
и грк је већ унео све што му је стајало испред дућана; унео и крупице соли и кењечу, и луле и к |
као за што да не идемо?</p> <p>— Та зар испред носа ти га одвукли па сад нам се смеју и он и он |
p> <p>Тако се ето разговарало о свачему испред кућа по клупама.{S} Разговарали се најпре живље, |
оно доба кад је најлепше било за шетњу испред куће.{S} Па тако и прексутра, тако да се то доса |
{S} Пера покри коње ћебетом, а после их испреже па уђе с поп-Спиром у чарду а, поп Ћира остаде |
амо се чује неко тихо јецање и плакање, испрекидано гукањем гаврановим, оданде из оног комшијск |
рже <pb n="218" /> него да је цело село испреплетано било телефоном — глас о јутрошњем страшном |
слушају и не дишу, и тек кад се спасење исприповеда, оне дахну и моле га да им више не приповед |
да-Перо.</p> <p>Па му онда тишим гласом исприповеда све што је чуо од Аркадије а и иначе по сел |
од онога, што ми је све она казала, да исприповедам (а немам ни каде, слатка)...{S} Каже ми гђ |
ВА ЈЕДАНАЕСТА</head> <p> <hi>У којој је исприповедано све што је била природна последица Јулини |
о некад неки Темишварац, па, к’о човек, исприповедао, и сад не даду никако мира људима, него их |
кикотали чешљајући перје, дотле је Нића исприповедао све и додао, да ће му сутра оба попа доћи |
а ће она прочитати и Јули све на српски исприповедати и протолковати.</p> <p>— А не, милостива! |
о прекида!{S} А тамо ћу то све натенани исприповедати; јербо то је дугачка историја, а ти си ми |
ра ћу вам код вас на јаузни све потанко исприповедати!{S} Боже, познаје се да је већ јесен... д |
p>Поп Олуја запали лулу, а поп Спира му исприповеди све. „И тако ти Господин Епископ заврши сво |
Ајд, одма’ запали једну, а ја ћу да ти исприповедим у кратко.</p> <pb n="325" /> <p>Поп Олуја |
бе, најпре Меланијина а после Јулина, и испричана (онако узгред) два малера фрау-Габриелина</hi |
једног летњег дана — осам година после испричаних догађаја у претпоследњој Глави — путовао је |
књизи)</hi> </p> <p>Прошло је од онога испричаног у прошлој Глави повише година, а за то се вр |
и туже на пацове.{S} Том приликом му је испричао историју једног маторог кусог пацова коме је п |
дити целу, него само понеко место из ње испричаћемо.{S} У тужби се поп Ћира бави прво самим соб |
ем, верујем.{S} Нег’ молим те да ми све испроповедаш —</p> <p>— Ал’, кажем ти, сто си ми пути п |
ми је удовлетворенија!{S} Ето, Пера је испросио нашу Меланију; кроз неколико недеља ће бити и |
има седи Пера Тоцилов.{S} Искривио се и испружио шију па наређује из кола нешто својима тамо у |
била и свршила се.{S} Сва се очекивања испунила; и Савица читао Апостол, <pb n="78" /> и нови |
исану заповест Божју није тако свесрдно испуњавао као ову усмену.</p> <p>Лепа је Недеља свуд на |
час га жуљи чизма па је свлачи, па онда испусти бич па силази с кола и иде бестрага натраг, а в |
ло!“ — доврши Јула гушећи се у сузама и испусти <pb n="234" /> књигу а гђа Сида плетиво, па се |
e</foreign>“, па се лопта, па сваки час испусти, к’о бајаги, лопту, а <pb n="129" /> лопта се о |
за кога се ценкао, <pb n="290" /> па га испустио, а био је још из <hi>мартоношке</hi> или башах |
навлачи, да сакрије своје од виртшафта испуцане руке!!!{S} И на то је, — каже госпоја Сида, — |
ј услузи мени учињеној.{S} У здрављу је испушавао.{S} Ајд, одма’ запали једну, а ја ћу да ти ис |
ла и поклони се г. Кипри натарошу, који испушио беше лулу и кренуо се да прилегне мало, наредив |
час очекују вест...{S} Спиро, Спиро, не испуштај „терно“, — завршује гђа Сида, — такав „хауптре |
<p>— А фала, фала!{S} Ја, боме, сад не испуштам ову лулу из уста до довече! — рече смејући се. |
аметан — к’о и увек што си био —, па не испушћај!{S} Та, знаш како они нас деру, кад је неко од |
е верност њихова супружанска остала она иста, она стара.{S} Као вино из подрума поп-Спирина, ил |
о су се звала та два попа.{S} То су она иста два попа, чијим сам часним именима као насловом ук |
бана, — госпођа Перса би била, извесно, исте судбине које и Дјевица Орлеанска. — А госпођа Сида |
да чује своје унуче Савицу, који је ове исте године са две радости већ обрадовао бабу; пре три |
сукоб и следеће, чува при себи, и да ће исте на суду показати. — Тужба је била концептована и р |
ваку форму, док сам је једва у зло доба истер’о да буде к’о што треба по типару!....{S} Кол’ко |
и то иде све тако, докле га Тинкуца не истера да нахрани свиње које грокћу око врата и опомињу |
га да узмем у кола, <pb n="279" /> — да истерам бар тако ти’ шеснајст сребра.{S} Ето, нађ’те ви |
д Шаце из два узрока; прво, што је Шаца истеран из <hi>четвртог</hi> а он из <hi>петог</hi> раз |
ју али је већ из четврте „Латинске“ био истеран због атеизма у неком виду, и онда шта ће с њим, |
, обојица учили латинску школу, обојица истерани из школе; Шаца из четврте а Тима из пете латин |
рте а Тима из пете латинске.{S} Шацу је истерао катихета а Тиму професор латинског језика кад г |
то време!{S} Та гријота би било и керу истерати на сокак на оваку кишу и у овако блато!</p> <p |
м лулекањом.</p> <p>И овога другог попа истераше у авлију да пуши.</p> <milestone unit="subSect |
<hi>његове</hi>; баш исти <hi>он</hi>, исти отац! — вели Јула и стаде љубити те црте очеве... |
ико је свака писмена!{S} А док није он, исти Трифун учитељ, дошао, било је муке и невоље доста |
ете моје.{S} Пише к’о канцелиста какав; исти њен отац!{S} Ко је узме, слатка, тај ће бар знати, |
па смеран, па косу разделио по средини; исти к’о њен попа пре толико година кад је свршио богос |
мислио у себи: „Благообразан младић!{S} Исти ја!“ А за тим продужи гласно:</p> <p>— Мило ми је. |
те ми, молим вас, још само ово: коме је исти поп-Олуја већи пријатељ, вама или господину Ћири?< |
а несретан био са својим мачком.{S} Јер исти и ако је био од ране младости код њега, и ако је в |
игну ђаволасто испод шешира.</p> <p>Јер исти газда Пера није нико други него добро познати нам |
их се отресе; они је и жалосте и теше у исти мах.</p> <p>А како је ведрија и задовољнија била т |
, није... него баш <hi>његове</hi>; баш исти <hi>он</hi>, исти отац! — вели Јула и стаде љубити |
ити свој пут даље све поред дудова овим истим путем, којим данас не сретају наши путници ни жив |
е сва звона и опоје оба попа; то су га, истина, огласила сва звона, али оба попа нису хтела да |
јхлер“ или ласкатељ, али што је истина, истина —</p> <p>— Је ли, Јуло, да је господин шмајхлер? |
рукчије развијала.{S} Међу поповима је, истина, повраћен неки јадни и жалосни <foreign xml:lang |
каква је Јула била, него Шаца који је, истина, врло леп био, али увек кратке рукаве носио и зи |
да се суши веш преко сокака.{S} Псује, истина, свет и пајван и газду, али опет остаје све по с |
е даж до Черне Горе“.{S} Писар Тима се, истина, у себи секирао и љутио на то, али је свакога ув |
на била је нешто сиромашнија, у њој се, истина, мање богатства али више укуса опажало.</p> <p>С |
тпишу.{S} Слова у имену и презимену им, истина, изгледају као оно ред деце кад се тоциља по лед |
лепи стари, летошњи петао.{S} Покисао, истина, мало и он, и креста му, к’о рек’о би, помодрила |
то је сео и саставио једну песму, коју, истина, није хтео а ни смео, никако да призна за своју, |
ред носа односе прилику?! — Тако је!{S} Истина је!{S} Али је и то истина да се много што шта у |
је калдрмисан, а није никада ни био.{S} Истина, подсмевају им се Темишварци, да су им варошке к |
и а не господин-Ћиру!</p> <p>— Та је л’ истина, Бога вам, то што сам отоич чула за нашу господу |
лави фали.</p> <p>Шта је од свега овога истина, дознаће читалац из следећих Глава, које ће краћ |
то лепо сравњавате, само кад би то била истина!</p> <p>— Лако је сравњавати, — вели Пера, — кад |
ра је имао сијасет поруџбина, поп Спира истина ни једне (јер ником није било до тога не знајући |
ите то за вас.{S} Бог зна, је л’ то све истина, па нисам рада —</p> <p>— О, молим, молим, то ни |
<p> <hi>У које ће читалац видети да је истина оно што су још давно рекли песници и филозофи, и |
кав „шмајхлер“ или ласкатељ, али што је истина, истина —</p> <p>— Је ли, Јуло, да је господин ш |
S} Ништа од свега тога, моја Сидо, није истина!{S} Какав зуб избијен!{S} Какав зуб! <pb n="354" |
. — Сад после Божића.</p> <p>— А, дакле истина је.{S} Е, тај ће, бо’ме, добити добру домаћицу, |
јој, слатка, све казала!</p> <p>— Дакле истина је! — чуди се гђа Гециница. — Дакле тукли су се? |
она заплака.</p> <p>— Е, кад би то било истина!{S} Него, тек тако, ма ко — А <hi>ко</hi> је спи |
не познаје, мислио би само да је све то истина! — вели гђа Сида.</p> <p>— Е, није него није!{S} |
— Тако је!{S} Истина је!{S} Али је и то истина да се много што шта у овом шареном свету и <hi>н |
ру; каже: ђаци су за то да уче.{S} Јест истина, да су ђаци за то да уче ал’ су и синови наше св |
е једи; а сад је лепо видела да је било истине у томе.</p> <p>— Хе, слатка моја фрау-Габријела! |
те не може човек никако да сазна праву истину.{S} Него овако лепо на дану, ту се свака покаже |
а исто се тако и са мном разговар’о!{S} Исто тако! — тужи се и поп Спира, — Каже: „Нађ’те ви јо |
д „Да“ или „Не“ или „Да боме“ рекла.{S} Исто се тако жив разговор повео и између попова.{S} Они |
потегни; сви су изгледи за то.{S} И ја исто тако шацујем, — потврђује поп Спира. — Ено гледам |
Ћира.</p> <p>— Ао, обешењак један; ама исто се тако и са мном разговар’о!{S} Исто тако! — тужи |
за десет а њега за пет сребра.“ А то је исто мислио и поп Спира: „Чивутин један, он се вози за |
купи поп Ћира за своју Меланију, то ће исто купити и поп Спира за своју Јулу, да не би Меланиј |
натраг.</p> <p>— И једнако спава и хрче исто онако! — чуди се домаћин!</p> <p>— Спава тај к’о з |
мама крива...{S} Ето, ви’те, остала сам исто онако „гемајн“, баш к’о да и нисам у Бечу живила!< |
противно свима правилима поетике) онако исто пуначка и округла као и негда још кад још није зна |
тни надимак, на који се поп-Спира онако исто тужио као и поп-Ћира на свој, добио је он одавно.{ |
" /> мачак се опет шетао по крову онако исто госпоствено и мајестетично — корак два па стане — |
некад и неку шварглу ма и најмању; тако исто ради и поп-Ћира и шаље поп-Спири.{S} А примеру суп |
, господске персоне, што рекли.{S} Тако исто је излишно напоменути, да се лепо носио, кицошки ч |
рзим кораком гђи Соки гркињи.{S} А тако исто и натарошевица похитала је, обукавши се на врат на |
која ће од њих двеју триумфовати а тако исто и разумети, да је то баш тако морало бити.</p> <p> |
у.</p> <p>— Слатка.{S} И моја Јуца тако исто.{S} Зна вам та свашта.{S} Али кажем вам, слатка, с |
а покора — никад!“ А друго, што је тако исто, ако не још и горе наљутило гђа-Сиду, било је и са |
b n="83" /> за две персоне, амбрел тако исто, јер поп Спира што год је куповао, куповао је за д |
госпоја Сида попадија, а њој опет тако исто, што је сигурна, да стара тетка-Макра не удара у т |
ућа и господин-Спирина кућа то је једно исто.{S} Немојте после да се тужите да вам је било дуго |
ње“ и за „слуге и слушкиње“ стоји једно исто, вели: значи, да ће те посјетити неко издалека и д |
о, мерила и кројила купљени фланел — то исто вече је чула од Ерже све што је било код поп-Спири |
она и не слуша, јер је већ сто пута то исто чула па зна напамет — како је пре тридесет година, |
лишна била, јер госпођа Перса је још то исто вече — кад је после вечере, пошто је поп Ћира већ |
креше трава по баштенским стазама, а у исто време бодрим оком пази, да ко од облапорне кућне ч |
i> </p> <p>Још одмах тога истога дана у исто доба кад се У поп-Спириној сазнало се и у поп-Ћири |
сла са језичним женама“; а не мање је у исто време била зелена и гђа Сида што је још нико од по |
ћа боктер продужио кроз сокаке вршећи у исто време и своју дужност.{S} Те ноћи, тако УЗ гајдаша |
тије и напослетку и саму љубав; а то су исто и обоје признали пред родитељима и већ онако прива |
муке чистећи браца-Шацине чизме.</p> <p>Исто су тако задовољни били и они у поп-Спириној кући.{ |
а био је тако око девет часова.{S} Тога истога дана после подне, приповедале су се чудне и неве |
тка досадна</hi> </p> <p>Још одмах тога истога дана у исто доба кад се У поп-Спириној сазнало с |
title>Совѣте Здраваго Разума</title> од истога држао је Аверкије у руци.{S} Али што је највише |
поп-Спиром и увреду коју је претрпео од истога.{S} Тужи поп-Спиру, а додаје, да доказе о свему, |
е речи гневне попадије своје које је из истога узрока и сам писац навлаш изоставио.{S} Страшне |
есет и више година.{S} Оженили су се из истога места, у коме данас попују.{S} Поп-Ћира узео гос |
тањир, па кад поједе и он опере руке у истој чаши као што сем велике господе и Чивути још раде |
ар.{S} Кол’ко је само фрајли баш у овом истом селу извукло батина и бегало у шупу или у зелену |
е, — моје дете у Швапску кућу; у једном истом кориту, — каже, — и месиду ’леб и переду веш, и к |
<p>Снива, а он као већ ожењен баш оном истом Арсином пуницом, оном Савком, па су сад к’о муж и |
нани исприповедати; јербо то је дугачка историја, а ти си ми, што рек’о Псалмопевац: једино мој |
и кад му (то јест томе клавиру) дознате историју, онда се нећете толико чудити.{S} Њега је поп- |
пацове.{S} Том приликом му је испричао историју једног маторог кусог пацова коме је пре толико |
за вашу душу. „Тјело Христово примите, источника бесмертнаго фкусите!“</p> <p>На што му је гђи |
помиње низ придика које је држао и њима истребио силан кукољ и коров и раздувао плеву греха и з |
ћ —</l> </quote> <p>— Таки напоље да се истрезниш! — обрецну се Тинкуца. — Ви’ш ти то њега само |
е.{S} Чим је први пут зазвонило, старци истресоше луле и турише их у чизме, прекрстише се, наре |
да се татине чизме добро намажу машћу и истрљају јер се прошле Недеље тужио да су га убијале и |
о пуцати; само штета, што смо се толико истрошили!...{S} А добро си каз’о; откуд ти само паде н |
мара по авлију.{S} У <pb n="305" /> том истрчаше и Глиша и Рокса и почеше скидати с кола.</p> < |
од тринаест сребра, за спомен.{S} Такву исту лулу купио је и поп-Олуји, домаћину.</p> <p>— Боже |
лико ослободила, да је запевала баш ону исту песму коју је Шаца малочас ударио у тамбуру.{S} Ах |
сироту нашу Ержу ни криву ни дужну није истукла.</p> <p>— Но, <hi>то</hi> ми се допада! — вели |
а дигнутом варјачом па је изгледала к’о Исус Навин кад је заустављао сунце да не седне, — хеј, |
оских навлака, а по канабету и фотељама исхекловани јастучићи и комадићи хеклераја а на њима св |
Сида, која је увек била оптимиста, дала исхекловати неких седамдесет рифи, а према овоме могу ч |
јер ником није било до тога не знајући „исход ствари“), али се њему самом сад отворила воља да |
ресовало, јер је непрестано узвикивао: „Ите, молим вас!“ или: „Та шта говорите!“ или: „Та је л’ |
тал.{S} Умрла му једна стара стрина из Итебеја, и Шацо тако ербов’о једно лепо насљедије, па с |
ице, и како неће дуго остати у селу.{S} Ићи ће у Пешту или Беч, да изучи хирургију.{S} А његова |
рабрим... <pb n="262" /> Није то шала — ићи пред Преосвештенство!{S} Ваљда сам ја то научио!{S} |
ви!“- — „Него?“ пита Сока гркиња. — „Па ићи ће у Беч да штудира хирургију и зубни докторат!...{ |
му кажем: нек причека тебе! — Сад може ићи у Беч да сврши хирургију...{S} Он ће остати да добр |
а шест недеља и да се венча, а после ће ићи да штудира хирургилук.</p> <p>— То је све лепо, ал’ |
пита Север.</p> <p>— О, здраге воље!{S} Их бит’ си; молим вас! — рече фрау-Габриела која осим р |
ена кандила!{S} Гледај само чуда шта га их гору!{S} У свакој соби по пола туцета кандила к’о на |
— тако је и њима потребна та мржња, да их држи у животу.{S} То им је мотор у животу, и оне бар |
после ручка одмах отрча преко пута, да их затекне за столом; да на лицу места види ефекат, кој |
ђа Перса и одмах убрзала да измакне, да их не слуша више.{S} Била је тада љута целога дана.{S} |
помислио, хе... ал’ шта ћеш!!...{S} Да их држим, — скупа је ’рана; па, п’онда... они оданде, о |
о боље читаоце са обе ове девојке, — да их то јест „ауфирујем“.{S} Нисам то учинио онога вечера |
е напоље да нареди Пери Тоцилову кад да их пробуди, и док се он напољу бавио а домаћица у кујни |
наслонивши се на кола, као да хтеде да их бар на тај начин задржи. — Од кад се нисмо видили!{S |
да иде, — вели женица деци, и хтеде да их скине с кола.</p> <p>Али деца неће с кола.{S} Ударил |
имају некакву свирајку па умеју њоме да их извабе из свију кућа и амбарова, па их изведу за соб |
укавица... а куд ће на ову врућину и да их навлачи!...{S} Меланија одмах навуче рукавице, да по |
жећи их по средини обавијене марамом да их не упрљају.{S} Све то иде у цркву полако и достојанс |
леда зачуђено око себе по дрвећу као да их призива себи за сведоке овог грдног безобразлука Шац |
во Преосвештенство, јер је овај хтео да их пре свега посаветује и да, како се то каже, утиша ст |
већма кад видеше да се ето сам сетио да их изненади и госпођа-Сиду и Јулу, па се чак и Шаце сет |
једнако певуши те стихове, а никако да их се отресе; они је и жалосте и теше у исти мах.</p> < |
у.{S} Трпе све и не одговарају, само да их пусте после подне на рогаљ у коло.{S} Ала ће да се ш |
оба попа доћи на ноге да се погађају да их вози.{S} Морају путовати а сем њега нико нема онаке |
свом месту, па ћуте к’о да ослушкују да их когод не гледа и вреба; па се онда опет, као крадом |
ра гуја, она стара мржња, остаде још да их и даље трује и троши, или држи у животу, како се оне |
а ако ме добро подмажу и подмите, можда их нећу издати и приказати, како ми ја и ’нако мала пла |
ова моја понесе и навуче рукавице, онда их опет Меланија <hi>не навуче</hi>.{S} Онда опет ’хоће |
} Друкчије сам мислио!{S} Но, па — нека их...</p> <pb n="237" /> <p>— Боже, Спиро, — вели радос |
су баш тамо били!{S} После читања чека их „јаузн“, а после овога излазе и шетају се испред кућ |
ку плакала, потоком лила-сузе и брисала их кецељицом, а гђа Сида се шетала по соби, застајкивал |
ршафа мрвице од пите с орасима и метала их на једну гомилу.{S} И њу похвалише <pb n="396" /> и |
да су јој већ „натруњене очи“ и почела их брисати марамом, али се савлада и диже и уђе у Јулин |
демо.</p> <p>— Ју, зар већ! — зауставља их госпоја Перса.</p> <p>— Па ви’те да нас ваш сат опом |
на тиха али стална, вечна мржња.{S} Она их крепи, даје им снаге и мили им живот.{S} Као оно по |
их извабе из свију кућа и амбарова, па их изведу за собом а пацови трче к’о на даћу за њима, а |
, који је радо другима извртао кола, па их до сад многе већ тако задужио.{S} Још пре две године |
па скини из оџака који пар кобасица, па их метни на ватру за нашег Нићу...{S} И мало сланине мо |
је девојка, а она ускочи за момком, па их после једва можеш да натераш да се што пре венчају п |
> <p>— Јесте, — рече Јула милокрвно, па их погледа меко матерински.</p> <p>— Па јесу л’ добри, |
изван вароши а он одмах скида чизме па их меће на штап.{S} Он је Шацин друг из детињства, кроз |
фи!{S} О Ефика!{S} Узми ове рукавице па их овлажи и развуци, очисти их од плесни, и искомадај и |
а, а, <hi>ситна господо?</hi> — рече па их стаде миловати.</p> <p>А деца све грцају од смеха и |
униле и празниле.{S} Домаћин навалио па их једнако нуди, чешће поп-Ћиру с којим је мање познат, |
за њима, а мајстори једнако свирају па их изведу чак иза вароши до велике баре или на Тису, а |
ваки дан досађују господин-попи, а попа их извињава па вели: „Ех, није него још нешто!{S} Каква |
а.{S} И ова узе једно по једно и потрпа их у кола, која сад изгледаху од силних детињих главица |
га испрати до авлијских врата и затвара их за њим, па се журно врати у топлу собу.</p> <p>— Јед |
емуца по мало.{S} Пера бадри коње, кара их, спомиње им оног Мартоношанина (вранца) и коре их и |
м љутито.</p> <p>Оне дођоше а поп Спира их узе преда се.</p> <p>Нико дотле у кући није знао ни |
} Та који вам је ђаво сад опет?! — пита их поп Ћира који је, живо разговарајући се с поп-Спиром |
ако?{S} А јесте л’ ми се надали? — пита их поп Ћира унев са собом у собу грдну количину свежа х |
пије. „Шта је, како се свршило?“ запита их познаник. „Је л’ се свршило!“ — „Јесте, једва једаре |
е Шаца као дављеник ухватио, и не пушта их, него јој шапатом одговара, па се тако тихо разговар |
зет упецан, па само вади крофне и баца их у корпу иза себе.{S} Па док се домаћица забавља око |
док се није поп-Спира вратио и домаћица их још по једаред послужила пунчем.{S} После пунча обре |
-Спиру у руку.{S} Они одлазе, бирташица их стидљиво испраћа желећи им: срећан пут!...</p> <p>— |
!{S} Било гусака угојених тако, да, кад их поп-Спира види онако у перју још, а њему пође вода н |
риела је полетела одмах онога часа, кад их је видела заједно у колима и јавила свима, код којих |
<p>— Па што су ти се завезала уста, кад их имаш, фала Богу, па да им кажеш, да ваљда још неко с |
и сте ту! рекне им тек госпођа Сида кад их гдегод нађе.{S} А кад вас човек тражи, не може нигде |
од које кидију струк и дају младама кад их ове пољубе у руку а оне њих у образ, а девојке носе |
ивотаре, јер и какав им је то живот кад их и зуби један по један издају и дају им лицу све више |
слати...{S} Ево вам... — рече и предаде их хитајући Пели. — Ју, несретна Габриела, та ти како с |
преже коње.{S} Ако их ко и преже, преже их само у сватове, па за то ни један поп не може више о |
они се свима редом по столовима, а није их баш много ни било — неколико стараца и баба које су |
Добро дошли!{S} Добро дошли! — дочекује их и поздравља домаћин. — Каква срећа, каква част.</p> |
е попа; сад ће се он вратити! — умирује их путник.</p> <p>— Ајде, рано!{S} Чујеш, шта каже госп |
ше.{S} Пера покри коње ћебетом, а после их испреже па уђе с поп-Спиром у чарду а, поп Ћира оста |
леда... гледа.{S} Извади наочари, метне их на нос, а смеши се све, па опет гледа, и пита ме: је |
азбијених глава.{S} И од тога доба мање их дирају.{S} Особито у селу ни за живу главу нико то н |
е им оног Мартоношанина (вранца) и коре их и застиђује њиме те они повуку боље.{S} После три са |
ху!</p> <p>Још пре неколико дана нанесе их случај те прођоше једна поред друге баш кад су излаз |
философи грчки —</p> <p>— А, та ман’те их бестрага!{S} Како су радили онако су и прошли.{S} Он |
ођици тражену књигу.</p> <p>— Та ман’те их до врага!{S} Ми к’о људи треба да смо паметнији.{S} |
</p> <pb n="408" /> <p>— Е, па извин’те их за сад, — брани их Јула; — то је њихова мама крива.. |
, да све у једној књизи нађе. — А ко ће их знати; и ко им је, што кажу, светлио! — одговара пис |
један, нестати и ишчезнут и!{S} Нестаће их као дима или пепела од трафике, кад га ча-Нића духне |
ило мене, било њега?</p> <p>— Па и неће их бити баш за пробирање.{S} Они што су сад код куће, и |
аман је завршио а уђе поп-Ћира и затече их у смеху.{S} Смејали су се обојица тако слатко, као ш |
која иђаху Великим Сокаком и пратијаше их својим питомим очима, па рече у себи:</p> <p>— Баш б |
звонило, старци истресоше луле и турише их у чизме, прекрстише се, наредише у кући шта треба па |
„Срам вас било, бећари једни, грдила би их она тада, немате ни срца ни душе!{S} А шта вам ради, |
ог није нашао честитих арњева, а где би их и било, ту је газда опет на путу.{S} Остаде му још с |
ио, или би у Тису скочио?{S} Па како би их једно до другога укопали и сви ожалили и цвећем им г |
ар Петровић наш нов учитељ, — представи их поп Спира.</p> <p>— Мило ми је! — вели гђа Сида.{S} |
докторе звали „колегама“.{S} Па и други их друкчије и не зове него „господин-доктор“.{S} Господ |
извол’те, прихватите се мало, — понуди их домаћин, кад домаћица унесе кајгану, омиљено путничк |
неког времена Јула унесе кафу и послужи их све.{S} Кафа је била таман колико треба врућа и црна |
аво њих има доста, али мало их има који их зарезују у што.{S} Сокак или авлија, то је све једно |
а одговорила једном свом познанику који их је срео баш кад су излазили из Епископије. „Шта је, |
и ја за те покенесе и нокенесе, како ли их зовете!{S} Никад не знаш шта си извадио!{S} Тражиш и |
ла Јула је могла у паузама да живи, али их фрајла Меланија није трпела и за то она поче:</p> <p |
Тако их спремају за доцнији живот, али их ипак не пуштају напоље преко сокака.{S} Јер кад се ј |
ати левчом левчу од тих других кола али их не преврну него само гурну и она одскочише у страну. |
онога виз-а-ви од себе; па једе и хвали их и вели: како само у тој кући радо једе „цвечкен-кнед |
а једнако своје бесне коње.{S} Превезли их и на скели на Банатску страну.{S} Већ се и ноћ спуст |
<p>— Е, па извин’те их за сад, — брани их Јула; — то је њихова мама крива...{S} Ето, ви’те, ос |
ће зимус душу да ми држи.{S} А пошто си их уз’о, — запита га мерећи их: — Педаљ и три прста дуж |
вари, па није, каже, лепо употребљавати их.{S} А за тим нам је обојици примјетио, да се нисмо т |
рукавице па их овлажи и развуци, очисти их од плесни, и искомадај их овако к’о што сам ја почел |
а ће сутра однети сто форинти и метнути их у Швапску Шпоркасу на име Јеле Аркадијине ћерке, леп |
образ, а девојке носе сунцобране држећи их по средини обавијене марамом да их не упрљају.{S} Св |
А пошто си их уз’о, — запита га мерећи их: — Педаљ и три прста дужине, пет ширине.{S} Добро је |
и пробадала виљушком паприке спремајући их за зиму.</p> </div> <pb n="239" /> <div type="chapte |
еда задовољно на нове ботуше сравњујући их са оним старим на ногама. — А код кога си купио овај |
звуци, очисти их од плесни, и искомадај их овако к’о што сам ја почела, — нареди гђа Сока Ефики |
„Не дам му, боме; ено му мишева па нек их хвата!“ рекла би гђа Сида кад транжира месо; само ка |
а другу, па се њихају и смеју тако, док их мамице не опомену да то није лепо!{S} А кад настане |
ристово пред забленутим домаћима, и док их онај пети иза врата, <hi>стари Пера</hi> из <hi>Стар |
укавице, од Бог те пита каде.{S} Гледам их Боже, па мислим и питам се: та јесу л’ то, Боже, мој |
еч, верујте ми, — вели Пера, — и да сам их до сада хвалио, од данас би’ морао престати и промен |
покојни није марио за диње.{S} Увек сам их крадом јела у кујни с млађима...{S} Био је нервозан |
сте љоснули!</p> <p>— Ју, „хозле“, гром их спалио!{S} И баш сад кад сам у највећем послу!{S} Мо |
Та... она тамо.. она поп-Спирина, гром их спалио!{S} Немој ме ни питати.{S} Не волем ни да се |
огађаш кола; кад знаш добро паоре, гром их спалио и сас обешењацима!...{S} Та ди би се ти, Бог |
проклете списатеље и њихове књиге Гром их спалио!{S} Седне тако какав гладница, кога мрзи да р |
е Недеље тужио да су га убијале и морао их још у порти скинути.</p> <p>Био је леп летњи дан, ов |
и сад не даду никако мира људима, него их дирају једнако за прождрљивост њихових крава.{S} Али |
га опере у чаши, и не једе љуске, него их оставља у тањир, па кад поједе и он опере руке у ист |
ао сваки попа, радије ишао у госте него их примао. — Ако су гости, нису ваљда курјаци!</p> <p>К |
чуђена домаћица.</p> <p>— Хе, хе, појео их, милостива.</p> <p>— Та, и’те, ви се само шалите; ди |
’о и чизме милостивог господина и појео их, кажи, све до штруфли; остале само, кажи, штруфле и |
S} Боље у земљу да сам пропала!{S} Убио их Бог, свуд се они мораду да стрефиду.{S} Мушкарци!{S} |
нигди, слатка снаш’-Пело!</p> <p>— Убио их Бог.</p> <p>— Само молим ни речи.{S} Ни речи.{S} Зна |
ев; дотрчао је <pb n="47" /> и известио их један деран који је поваздан у порти, помаже Аркадиј |
Песмарицу, читао многе песме и певушио их, па и сам дошао у поетско расположење, и спевао једн |
о опажени него чак и спевани.</p> <p>Ко их је спевао, то се никад није могло дознати, али је вр |
ру месецу слабо ко и преже коње.{S} Ако их ко и преже, преже их само у сватове, па за то ни јед |
са ономадашњим госпоја-Сидиним, и како их лепо објашњаваху!</p> <p>Још пре неколико дана нанес |
не даду свакој шуши пулгерској!{S} Тако их спремају за доцнији живот, али их ипак не пуштају на |
вићева глава не може да попамти, толико их је много.{S} А у толико је пре био то сада случај, к |
били задржани многи гости а још толико их је и само остало на вечери.{S} Вечерало се у собама |
аливено, као каква променада!{S} И нико их жив није знао и затицао сем баба-Макре, а и она је, |
уредаба, управо њих има доста, али мало их има који их зарезују у што.{S} Сокак или авлија, то |
пре њега било.</p> <p>Пре Трифуна знало их тек двојица тројица да пишу.{S} Још има старијих људ |
нису нашли и што није било банака, било их је доста, — него што се и један и други тешко растај |
бивену цицану иди свилену мараму. (Било их је свакојаких, али је господин попа најрадије примао |
оје је ишло на руку заљубљенима и крило их од оне несносне контроле коју је Бог сваком младом з |
’о у ноблеса, а моја Јула, бајаги, само их за то навлачи, да сакрије своје од виртшафта испуцан |
p>Близу је и Ченеј.</p> <p>Још мало ето их на вашаришту.{S} Прођоше крај гробља, оставише и вел |
зоставио.{S} Страшне речи!{S} Срећа што их нико даље није чуо, и што су изушћене у другој полов |
вна општина за толике куће и сокаке што их чувам.{S} А док ја чувам толике сокаке, колико би’ т |
, него и неке стихове везе по писму што их је запамтила са медених колача <pb n="36" /> са посл |
ом је спалио и с лењом девојчуром, опет их оставила ту!{S} Док се само окренеш, окрену наопако |
се ботуше.{S} Једна по једна способност их издаје.{S} Обе носе наочари.{S} Остављају раније штр |
лфице и неке фрајле у шеширима.{S} Зову их ови из великог кола, они се лепо захваљују али неће, |
едан другог бољим залогајима и заливају их из бокала који се и празни и пуни, и разговарају се |
играчица, бацају шешире у коло и шорају их оданде напоље, или се купе <pb n="388" /> око ватре |
око гајди му се сад деца отимају, вуку их по авлији и дувају у њих).{S} После подне се слегао |
е?</p> <p>— Формално тукли.{S} Једва су их развадили.{S} Поп Спира је инзултир’о, онако паорски |
пови још у Темишвару потукли, али да су их тамо брзо развадили, и они се, веле, притајали, јер |
е на платноме списку у општини сами без ичије помоћи потпишу.{S} Слова у имену и презимену им, |
а, некога одведу, а неки сам, онако без ичије помоћи, падне лепо под сто.{S} Сете га се и нађу |
већ седам осам дана.{S} Газда му најпре иш’о по неким Бачким салашима и мет’о „купице“, а после |
јер се увек десило, да је неко из села ишао својим послом некуд.{S} И кад сад г. попи требају |
аца савио у попин сокак.</p> <p>Шаца је ишао полако све испод багрења док није дошао близу поп- |
домаћин који је, као сваки попа, радије ишао у госте него их примао. — Ако су гости, нису ваљда |
ио, али увек кратке рукаве носио и зими ишао без зимског капута.{S} Али, што би, би!{S} Јула је |
очуо, да је онај, то јест, поп Ћира чак ишао ди треба, да израдим, да његов будући зет, то јест |
и да ће му дати дугачак бич са кратким ишараним бичаљем и швигаром.{S} Кад је нови учитељ запе |
све од бела танка штофа и све раскошно ишарано плавим гајтаном.{S} На прслуку неких тридесет с |
S} Дош’о је после подне још кад је Жужа ишла по вешплау, а изаш’о је кад су се краве враћале ку |
ље у дујету с њеном мамом!“ Меланија је ишла чешће на бал у Темишвар или Велики Бечкерек и тамо |
.{S} Унели су је торжаствено; најпре је ишла Кредла са тортом, за њом Бетика са великим штајерс |
показивала.{S} На <pb n="106" /> бал је ишла од године до године, о Св. Сави, а на балу је увек |
није саму остављала.{S} Једнако је или ишла к њој или <pb n="232" /> је дозивала к себи; тек д |
ком, месном бабицом, којој је сваки дан ишла на јаузн са штрикерајем у корпици.{S} Ту су једна |
д фрајла-Јуле кад је још као дете у лер ишла, па је на поп-Спирин имен-дан обрадовала тату и по |
неће више бити така као до сада.</p> <p>Ишла је свакога дана у башту.</p> <p>Једнога дана ради |
ше они’ вашара ни они’ алдумаша, кад су ишли у Пешту и видили света; а сад им је лако брез нас, |
преко године.{S} Али ове Недеље сви су ишли у једној цељи; бабе да чују а девојке да виде ново |
на путу још никог да сретну.{S} Тако су ишли два и по сахата и већ почеше сретати најпре кола а |
ворите!“ или: „Та је л’ могуће!“</p> <p>Ишли су полако, ногу пред ногу.{S} Поп Спира му је даље |
S} Пољубили да бо’ме.{S} Ал’ наравно... ишло је к’о кроз поњаву ил’ натегачу што се каже.</p> < |
Нема више оног густог зеленила, које је ишло на руку заљубљенима и крило их од оне несносне кон |
у шољицу кад попијем.</p> <p>С кафом је ишло мало потеже, јер су једва нашли жрналицу; како су |
као да паузе није ни било.{S} И опет је ишло лепо и код попова и код младежи.{S} Најпре се пила |
ињо селе</hi>, а то ни једном попу није ишло у главу.{S} Овим се умирио и помислио у себи: „Бла |
олико је пре био то сада случај, кад се ишло чак у Темишвар у ком би оне са села могле читаво п |
имала за то укуса, па јој је то за чудо ишло од руке.{S} Ту ће млада бити доведена, и живеће ту |
супруг и муж.{S} Ал’ то је, знате, тако ишло, ал’ тако — да сам се сутра и ја сама, <hi>сама</h |
/p> <p>— А баш на против, све је весело ишло.{S} Штета, што ниси био ту, можда би и теби давали |
ога!{S} Та ти и не знаш, како је све то ишло, док је дошло до густога.</p> <p>— И <hi>нећу</hi> |
амо је код попадија нешто запело, нешто ишло ћошкасто.{S} И једна и друга се извињавала умором |
га рђавог дужника а тешио се тиме: боље ишта него ништа, а после, и процес му је већ изашао на |
ао шака!{S} Па онда већ и не зна шта да иште!</p> <p>— Та коме ви то диваните?!{S} Та зар ће ми |
у вас молити, — вели Меланија.</p> <p>— Ишти и ти, несрећо, једну! — шану брзо гђа Сида Јули и |
’ како?</p> <p>— Па, ево како сам ја то иштудир’о...{S} Ако се кренете сутра зором, стићи ћете |
ма тако значајно, да блага Јулина слика ишчезе једаред за свагда из срца му.{S} Пера обори очи. |
арка и да је био мало мало обазривији — ишчезла би слика Шацина из Јулина срца, као да је никад |
ике до мало, за тренут један, нестати и ишчезнут и!{S} Нестаће их као дима или пепела од трафик |
долази нови учитељ на место старог.{S} Ишчекивао се сваког дана тај нови учитељ, млад један бо |
аплакао се кад су му саопштили и ако је ишчекивао.{S} И сад и ако је факација он се сваки дан о |
уна који је одавно већ био за пензију и ишчекивао је, а Бога ми ју је и заслужио.{S} Сад је у п |
Баш је пипав! — рече у себи, а једнако ишчекује, да чује бар тамбуру.</p> <p>Али свега тога не |
де господина и да му покаже.{S} Умивен, ишчеткан и очешљан крене се путник али се на путу предо |
га је <pb n="73" /> синоћ заборавио да ишчисти, па сад добио к’о крајнике вукући дим, те му пр |
S} Вуку паора од јутра до подне, док му ишчупају зуб, па још с драге воље пристаје човек (и она |
и скакати на ланцу, да у мал’ што није ишчупао колац за који је био везан, док није опазио и п |
идљиве; не можеш јој кљештама реч једну ишчупати.{S} Кад јој штогођ кажете а она поцрвени до уш |
и Главе је забава, а у другој поука, т. ј. изнета је ужасна слика једног алкохолом руинисаног о |
id="SRP18941_N1"> <hi>Тиса-парт</hi> т. ј. обала Тисе, управо онај крај вароши што је покрај Ти |
сца врло <pb n="219" /> рано.{S} Он (т. ј.{S} Аркадија) био је тамо пред вратима и чуо и присус |
шла је Јула?</l> <l>Или ће рећи: донела ј’ воде?</l> <pb n="383" /> <l>Или ће рећи: заспала Јул |
>Ал’ говори Маџарова Јула:</l> <l>„Мене ј’ нана увек заклињала,</l> <l>Да не љубим ког ми срце |
ександер Н* Бечлија, хирург и дентист т.ј. зубних болести лечник“</hi>.</p> <p>— Дакле, то је < |
салме пред Екселенцијом; а <hi>ја</hi>, ја се сплео, па ни на <hi>српском</hi> не знам ништа да |
: „Кад ти мене секираш <hi>песмом</hi>, ја ћу тебе <hi>музиком!</hi> Да ви’ш како <hi>ја</hi> у |
та ракија?!{S} Да је то честита ракија, ја би’ се бар стрес’о кад је пијем.{S} Блага к’о Божја |
то сам ти каз’о; слушај ти само менека, ја сам ти, каже, увек добра желио!“ А ја све једнако <p |
то да ми се деси!{S} Молим вас, слатка, ја сад немам каде, него ево вам сукње, а ја ћу послати |
м да лепо живи...{S} Молим вас, слатка, ја сам се већ обезобразила, ал’ ви сте криви што умете |
рнао!{S} Какав си ми казала и написала, ја сам ти такав и купио.</p> <p>— Није, рано, — вели јо |
а се гђа Габриела, — к’о што сам рекла, ја могу и мало после!{S} Па мом дуварском сату већ прош |
ве до чарде.{S} Кад се он сиш’о с кола, ја сам промолио главу на фришак „луфт“.{S} Није шала, н |
Дакле, слушај!{S} Кад смо сели у кола, ја сам све онако урадио, к’о што си ми ти казала.{S} На |
ерунга!{S} Кад сам ја био ваши’ година, ја сам толико могао наште срце попити колико тројица ва |
дићеш, Ћиро, држ’ се само!</p> <p>— Та, ја већ видим моје „добројтро“ — вели поп Ћира; — видим |
Спира кад стигоше у порту.</p> <p>— Та, ја сам се и сетио, ама не знам, ’хоће л’ штогођ ваљати, |
, ја бо’ме нећу!{S} Ја кад волем неког, ја сам онда мелем, а кад га мрзим, онда му не треба гор |
це и душа да секире човека.</p> <p>— Е, ја ти реко’ — вели поп Спира.</p> <p>И није се преварио |
ом (бурмутом) —</p> <p>— Фала, гнедиге, ја волем дињу онако клот натуралну; осим рајс-пулфера з |
ер!</p> <p>— Е, сад какав је, такав је, ја га нисам млео ни жрнао!{S} Какав си ми казала и напи |
оше кола пред капију, — остави то пиле, ја ћу га очупати, па стрчи и отвори капију, ето нам мил |
м се диже и поклони учтиво. — Е, дакле, ја се клањам и молим да ме извините што сам вас задржао |
ави притјажатељ тога зуба!...{S} Дакле, ја извадим онај замотуљак и опипам га...{S} Осетим лепо |
да сте тако опаки.</p> <p>— А, не, не, ја мислим то ако, то јест, заслужите.</p> <p>— Па онда |
’ баш ту!</p> <p>— А кад баш зактевате, ја баш могу! — рече па наби на очи свој свилен бачки ше |
им: ако <pb n="417" /> ми Јулу не дате, ја одо’ у солдате од своје воље... а и оч’о би’, сунца |
тре, или тако штогођ.{S} Ако се сећате, ја сам вам још пре две три недеље рекла и пророковала, |
да —</p> <p>— Е, па кад ми не верујете, ја нећу <pb n="211" /> приповедати, — рече гђа Габриела |
Јуло, господина:{S} Какво смо ми цвеће, ја и ти?{S} Како би нас назв’о.</p> <p>— А зашто да га |
Ништа, ништа; не трудите се, госпођице, ја ћу већ то сам, — рече Пера и узе књигу и стаде је ра |
па к мени. „Срдили се ви или не срдили, ја дођо’ каже, на једну чашицу.“ Кад ал’ јест, врага, ч |
и поштење, — вели гђа Перса. — Али тек, ја бар увек помислим да су друге сретније матере што им |
а буде право, јер ја кад се каприцирам, ја и за багателу радим, ал’ тек ја не могу да трпим, да |
а Јула. — Хунцут један!...{S} Мисли он, ја сам му она са шора паоруша...{S} Отиш’о је! — рече г |
а прелиставајући ону књигу.</p> <p>— О, ја сам, верујте, страсна у томе.</p> <p>— Ман’те је, мо |
зу.</p> <p>— А ми баш јуче разговарамо, ја и мој супруг, о томе кад ћете доћи.{S} Мислили смо д |
показа му место. — Ти ћеш, Сидо, тамо, ја овде, а Јуца тамо ближе вратима, она ће сваки час ус |
само постепено.{S} Јер ви се, наравно, ја држим, мислите временом запопити, зар не?</p> <p>— А |
првих година кад смо се, во времја оно, ја и Сида узели.{S} Од њега мислим да неће бити давно и |
ели гђа Перса.</p> <p>— Господин’ Перо, ја ћу целу ноћ мислити на вас како сте ми обећали књигу |
атко време насамо:</p> <p>— Ама, Спиро, ја нешто примјечавам!...{S} Рек’о би’, к’о да ти нису с |
, увек је било рата.{S} Сад како је то, ја не знам!{S} Ваљда и ти цареви побесне к’о и паори.{S |
оп-Спиру у својој авлији.</p> <p>— Ето, ја сврн’о мало! — отпочиње поп <pb n="275" /> Спира раз |
д <hi>ти</hi> чуваш село.</p> <p>— Ето, ја сврн о мало!{S} Видим свећу, па к’о велим, дај да к’ |
а онда ову, к’о велим, да отпевам, јер, ја... знате, па и мојој се жени имело Јула —</p> <p>— А |
жале него дају.{S} Кад смо ми, то јест, ја и господин Кирило, дошли на парохије, било је, Бога |
; ако мати неће, а да ко ће?!...{S} Ју, ја сам се баш <pb n="195" /> заљубила у тај ваш циц; го |
о сад с поп Ћиром што се —</p> <p>— Ју, ја и заборавила да вас питам.{S} А ко га је напаствовао |
И да сам ја којом срећом на твом месту, ја би’ тражила од његове екселенције господина Владике, |
да чујем.</p> <p>— Па добро кад нећеш, ја и волијем.</p> <p>— А јеси л’ примјетио?{S} Је си л’ |
е још измирим ваљ’да!{S} Ако ти ’хоћеш, ја бо’ме нећу!{S} Ја кад волем неког, ја сам онда мелем |
а; накотила се поган, нос да одгризе... ја ћу натакнути на мишоловку, а знаш да је миш попашан |
још, кад је оно задоцнио на јутрење... ја помисли’: оде му брада к’о да је није ни им’о — а он |
ваша супруга?</p> <p>— Но, па ја сам... ја, пречесњејши господин’ <hi>Кирило!</hi> А шта би ко |
штајерска кола да и’ вучем и брез бича; ја, каже, ништа не би’ знао!{S} Него фала им, каже, што |
ди звона не звоне да се оџаци не пуше; ја сам ти, моја Савка, са онога света, каже ми он, ди н |
, с катихетом „<hi>вертеп</hi>“ носили; ја продуцир’о „<hi>цара Валтазара</hi>" а он „<hi>Перу |
Фала Богу, то само кажем <pb n="353" /> ја, а то бо’ме, треба <hi>и он</hi> још више и још пре |
/hi> труковано — па <hi>не верујем</hi> ја то! — вели гђа Сида претварајући се да није потресен |
анца од рђави’ људи!{S} Ај, <hi>то</hi> ја вас питам?“ — А они се, вели, ухватили сваки за свој |
добити, што се каже, доброга друга!{S} Ја сам са свим задовољан, са свим! — вели задовољно поп |
те ослонити.</p> <p>— Ништа, слатка!{S} Ја сам вам овде к’о у пустињи —</p> <p>— Па није можно! |
се извињава.</p> <p>— А фала, фала!{S} Ја, боме, сад не испуштам ову лулу из уста до довече! — |
ање није лепо од вас, госпоја Марта!{S} Ја и ако ми спада сукња ал’ ја опет никад немам обичај |
Сида и не да на њ.</p> <p>— Ајд-ајд!{S} Ја ти ипак кажем, да ја добро познајем све те, што се т |
Има и за то лека, немајте ви бриге!{S} Ја сам се за све постар’о.{S} Ево вам ово овде замотано |
Сида.</p> <p>— Тхе, биће, шта буде!{S} Ја ти сад из <hi>ове</hi> коже не изиђо’!...{S} Него, д |
а је срам, <pb n="146" /> а не мене!{S} Ја баш ако и гледам, а ја сам барем мушкарац, па ми се |
он полаже нешто на надежду, нада се!{S} Ја сам се испочетка мало к’о и бојао, јербо, знаш, како |
на!{S} Преварио те обешењак чифуцки!{S} Ја би’ то, видиш, јефтиније купила... не умеш ти, Ћиро, |
ту су ми доскочили, обешењаци једни!{S} Ја сам мали зуб завио у велико парче папира, а они су з |
у њој педесет гради, па да изгорем!{S} Ја нећу само прид туђином да кудим еспап, јербо смо род |
Не питај ме, вели, одакле сам дош’о!{S} Ја сам ти издалека, од туђе земље из туђа света, ди пет |
акост, баш никако да домислим: како!{S} Ја к’о мислим, да <hi>потплатите</hi> кочијаша што га б |
естаде копати.</p> <p>— Те још како!{S} Ја ћу баш највише жалити!...{S} Сав ћу се умотати у фло |
био сам дишпензацију и сатисфакцију!{S} Ја изиш’о к’о невин а он к’о дрзновен клеветник који се |
ни најмање...{S} К’о да и нисам ту!{S} Ја ћу ево овде на канабе! — рече Габриела и седе иза њи |
да!{S} Ако ти ’хоћеш, ја бо’ме нећу!{S} Ја кад волем неког, ја сам онда мелем, а кад га мрзим, |
о волемо кад нам ко дође у госте!...{S} Ја не могу од деце, а њој је бар лако!</p> <p>— Оћемо, |
>— Сви су они таки, враг им баби!...{S} Ја све мислим онај лопов, онај архилопов Нића боктер, о |
а камо л’ кад се овако стрефило!...{S} Ја опет, Спиро, велим: то је така судбина...</p> <p>— Т |
ди све тако да целим путем ћутиш?...{S} Ја знам да кочијаши хоће покаткад и да запевају —</p> < |
о у собу.</p> <p>— „Шта је било?“...{S} Ја сам јој крива, што јој се ћерка не уме ни окренути!{ |
г а камо л’ свјашченическог, каже...{S} Ја, каже он, познајем сву фамилију мога, сада на жалост |
<p>— Ето, откуд ми се и не надате...{S} Ја са скупа... оног нашег, па сад се враћам кући.</p> < |
лушам...{S} А она мора да исакати...{S} Ја јој за то ни десету не верујем.</p> <p>— Та нећу, сл |
а чекате —</p> <p>— О, ништа, ништа.{S} Ја сам се у осталом лепо забављао.{S} Мој господин пред |
откине по пола дороца ил’ кабанице.{S} Ја мом пинчики, само кажем кад дођем: „Пинчили, пинчили |
сам чула, и једва сам дошла к себи.{S} Ја вам сад не умем ни десети тал од онога, што ми је св |
погађ’о к’о да ће само мене возити.{S} Ја му кажем:{S} Скупо је, Петре, може л’ јефтиније? — „ |
вози?</p> <p>— Е, па то још не знам.{S} Ја пазим, ал’ још нисам дозн’о.</p> <p>— Па гледај да д |
о дуго време.</p> <p>— А благодарим.{S} Ја сам себи нашао најпријатније забаве; разгледам албум |
..{S} А, он?</p> <p>— Он се извук’о.{S} Ја сам <hi>повук’о</hi>, а он <hi>се извук’о</hi>, к’о |
еме — лепо он дош’о на његово место.{S} Ја сам, ето, овде тако задовољан, да се не бих мењао ни |
кафу.{S} Знам да варошани радо пију.{S} Ја по три дана не могу да спавам, само једну шољицу кад |
,... ал’ са свим је тако.{S} Зар не?{S} Ја само кад морам да се свађам и да псујем кога, онда г |
то шта велим ја!{S} Откуд он зна то?{S} Ја познајем три господар-Јове у Карловци’, и ни један н |
аједно сам је с мојим Милошем кварио! — Ја му једнако вичем: „Та имаш ли ти душе... та немој ви |
зета?!.{S} Ако ћеш право да ти кажем, — ја му се, та Бога ми, и не чудим, што му је било тешко. |
Габриела улазећи код г.-натарошевих, — ја ћу мало после доћи.</p> <p>— О, ништа, ништа! — веди |
звин’те! — прекиде је Цвечкенмајерка. — Ја могу доћи у ваше године, ал’ ви у моје, бо’ме, никад |
— рече поп Ћира скидајући се с кола. — Ја сам се мало подуже задрж’о на путу.{S} Хе, ал’ шта м |
.. како би’ ја то желео, — вели Пера. — Ја ћу, дакле, бити тако слободан.</p> <p>— Биће нам здр |
масна, е, то вреди! — вели поп Спира. — Ја вам не марим за торте и друге којекакве керефеке.{S} |
таде и брзо суну себи ракије у фићок. — Ја сам овде знате, к’о неки род, па за то се и не цивра |
ћа и отпи за пола бокала, па настави: — Ја ти, видиш газда-Перо, све на свету боље знам и цигур |
а би’ — да сам ја нешто на твом месту — ја би’ села преко пута од њега, ево овако, Ћиро, — рече |
и у таљигама, нек’мо л’ газди!</p> <p>— Ја би’ се, знаш, ово дана кренуо на пут; онако, пало ми |
ћу од лупе, прашине и плеве...</p> <p>— Ја водим виртшафт како ја знам!</p> <p>— Јесте!{S} Ви в |
ати посјетом! — вели гђа Сида.</p> <p>— Ја ћу бити тако слободан —</p> <p>— Е, дабоме!{S} Тек ш |
— пита гђа нотарошевица мужа.</p> <p>— Ја... баш ништа, — вели г. натарош.</p> <p>— Ех, мој су |
нију и самога Краљевића Марка.</p> <p>— Ја се, до душе, не разумем баш много у вину, али вас ув |
оју је издала Српска Омладина.</p> <p>— Ја ћу вас молити за ову трећу књигу за моју Јулу, — пох |
мена заиста! — вели поп Спира.</p> <p>— Ја све мислим, — вели домаћин, — да су криви наши еписк |
ирало, сва умацурала од плача.</p> <p>— Ја идем код Жуже —</p> <p>— Иди бестрага кад ниси ни за |
а и крадом гурну Јулу лепезом.</p> <p>— Ја сам, верујте, један од најгорих, управо никакав „шма |
А где је вама кафа, госпођице?</p> <p>— Ја не пијем!{S} Тата каже, да узбуњује крв и не да спав |
>— Јуцо!...{S} Је си ли ти то?</p> <p>— Ја сам, мамо! — одговара плашљиво Јула.</p> <p>— Шта ра |
вно... могу себи представити —</p> <p>— Ја, наравно, да бо’ме, што се мене тиче, што оно кажу: |
ажљиво...{S} Врло, врло лепо —</p> <p>— Ја то тако почешће...{S} Знате, кад се човек прими неко |
ижно.</p> <p>— Та, нисам баш к’о што б’ ја желио, ал’. —</p> <p>— Та само да пређе једаред та к |
и“, нит’ би ви били брез кола, нит’ би’ ја спао на то да другога возим.{S} А и „немеши“ баш, ал |
b n="127" /> <p>— Та да!{S} А каква би’ ја мати (јао жалосној мени!) била, да данас идем тамо?! |
твоје право и твој резон!{S} Вид’ла би’ ја њи’, да је нешто поп Спира у резону; тешко би било м |
— А моја су страданија велика; кад би’ ја поч’о —</p> <p>— Е, па ’оћемо л’, Перо, — рече поп С |
те ми напред да се чувам!{S} А чиме би’ ја то заслужио?</p> <p>— Па ето тиме...{S} Ако будете, |
</p> <p>— Нећу, нећу, госпоја, како би’ ја! — смеје се Аркадија.</p> <p>— Бићу вам јако обвезан |
свирала.</p> <p>— О, молим... како би’ ја то желео, — вели Пера. — Ја ћу, дакле, бити тако сло |
p>— Рђав, господин-попо...{S} А зар би’ ја седио и злопатио се овде к’о у аришту, — вели бојтар |
о га, ево!{S} Овде у ћошку, не реко’ л’ ја?!{S} Ево га, ту је!{S} Сад брже њега напоље, а да ме |
т’о: певаш ли ти?</p> <p>— Ко?{S} Је л’ ја?{S} А како не би’ пев’о, кад гођ ми је срце весело!{ |
ажу, с крушке, па се издува, а некмо л’ ја толики пут издржати.{S} Чекај —</p> <p>— Уф, папа, < |
оспоја-Персина је старина из Бачке) ал’ ја се бо’ме не мирим! — чу се из кујне глас јаросне гђа |
створио?! — вели Пера.</p> <p>— Е, ал’ ја ’хоћу да сам <hi>теби</hi> и беља и лепша него све, |
ате?!{S} Та измеђ Сајана и Кикинде, ал’ ја нисам дишкрећанин!“ — „Е, фала ти, — кажу му они, — |
се кренете.</p> <p>— Но, па добро, ал’ ја ипак, још не видим...{S} Пак шта онда?</p> <p>— Е, п |
опрости, ви сте ме до овога довели; ал’ ја ћу се опет за то за вас Богу молити!“ вели јој он, а |
пуне шаке посла и једну главобољу; ал’ ја већу —</p> <pb n="306" /> <p>— Ништа од свега тога н |
деци!</p> <p>— Хе, лако је теби!{S} Ал’ ја све слутим, да ће се искобељати, — знам ја њега!...{ |
ас, па нек ти је, каже, на част!{S} Ал’ ја, каже он, нећу више да те признам за сина.{S} Нећеш, |
{S} Па издржи крштена душа и то.{S} Ал’ ја сам једва чекала да се сврше те дерне штудије његове |
а, — опомиње је гђа натарошевица, — ал’ ја још никако да чујем —</p> <p>— Ах, пардон, пардон, м |
е, милостива, — рече облачећи се, — ал’ ја сам се мало и одвише задржала!{S} Службеница!{S} Љуб |
а Марта!{S} Ја и ако ми спада сукња ал’ ја опет никад немам обичај да лажем! — рече гђа Габриел |
{S} А да је све то тако, може се, реко’ ја, Преосвештенство уверити из приложенога <foreign xml |
нају.“ — „Та јеси ли ти то, Лало? реко’ ја.{S} О Лало мој, а откуд ти?“ А он ми каже: „Е, моја |
и кажете: „ајд баш ону што ти волеш“, а ја онда ову, к’о велим, да отпевам, јер, ја... знате, п |
мислио!!{S} А ја, још кад сам устала, а ја сва дешператна, па још мислим: шта ће, Боже, бити са |
мало и тужно. — Од кад ми она умрла, а ја ударио у никакав дешперат, па проп’о и ја и имаће.{S |
зато је требало имати доброг учитеља, а ја сам га баш имала!{S} Моја покојна мама, Бог да јој д |
а већ три недеље како је по вашарима, а ја се опет бојим, да се когођ, кад је овако сама кућа б |
иванили и узанђарали тунакара унутра, а ја да сам неки к’о што ме беде, та мог’о сам вас до гол |
— Та... к’о бајаги, ми газдачка кућа, а ја млезимац, а она сиромашка девојка!...{S} Па ми моји |
ил’ трећег села, па се тамо и венча, а ја останем тако празних шака...{S} Па не знаш шта је го |
огу — добро, а кад удари руда у брег, а ја ћу, што кажу, „аљку на батаљку“ па ил’ у Срем преко |
/> <p>— Е, па то је башћа моје тетке, а ја сам теткин... к’о што сте и ви <hi>татина</hi> —</p> |
брез човека.“ А она се опет накашље, а ја к’о велим: кад баш ’хоћеш и биће ти!...{S} Фајн жена |
а сад немам каде, него ево вам сукње, а ја ћу послати сутра моју малу.{S} Уф, уф, кад ја највиш |
Па спао на Џиде перјаре и грошићаре, а ја бар господу пароке возим!{S} Него боље ви седајте, д |
> <p>— Е, па лепо ако ми не верујете, а ја вам нећу ни доћи више никад.{S} Запишите слободно ка |
мучити!{S} Кол’ко знате приповедите, а ја већ могу себи представити!</p> <p>— Та, наравно, кол |
{S} Ето, на прилику, ти служиш госте, а ја кочијашим, а они се узимаду а господа пароси они вен |
је официне па ми притрч’о да ми јави, а ја му кажем: нек причека тебе! — Сад може ићи у Беч да |
а Макра, — ето и мене сте расплакали, а ја сам баш тврда срца; та то мора бити.{S} Једаред и то |
ц, па раширио рукаве па као иде мени, а ја се у том тргнем.{S} И сад, никако да ми изађе из гла |
у шпорерту. (Спиро, треб’о си видити, а ја ти не умем све казати!) Шпацира се с њим испред куће |
/> а не мене!{S} Ја баш ако и гледам, а ја сам барем мушкарац, па ми се и шикује,.. ал’ <hi>ви, |
ведати!{S} Идем у кујну... кад радим, а ја онда заборавим, па се бар не секирам. —</p> <p>— Па |
/hi> на твом месту, то само ја велим, а ја би’ већ —</p> <p>— Но, доста, доста!{S} Знаћу ја већ |
м се бајаги ја задоцнио као болестан, а ја и тако од Екселенције не зависим, немам с њиме ништа |
о неки „фусбад“!{S} Чим се он вратио, а ја опет главу у бунду ко корњача, па тако све до Ченеја |
ме је запит’о шта је и како је било, а ја му онда кажем: да смо се споречкали, и да се он онак |
д ме тако гледате?</p> <p>— Па добро, а ја ћу онда гледати у Јулу, а ви ми онда кажите.{S} Је л |
угих послова! — нека преноћи код вас, а ја ћу већ у јутру послати...{S} Ево вам... — рече и пре |
’оћеду да пиједу а нећеду да платиду, а ја им не дам то, и пазим на њих к’о њихов род, и, на пр |
шилука, па лају, <pb n="160" /> лају, а ја и’ растерујем жарачем и браним покојног мог.{S} А он |
спушавао.{S} Ајд, одма’ запали једну, а ја ћу да ти исприповедим у кратко.</p> <pb n="325" /> < |
а!{S} Море, не била ја на твом месту, а ја би’ то већ... вид’о би ти!...{S} Ћиро!{S} Да знаш да |
сукњу, — онда је то твоја судбина... а ја нисам знала.{S} Е, онда можеш скакати —</p> <p>— Ех, |
кад вам гођ устреба а ви извол’те... а ја сам ту, а моје терање, и што кажу, један мој каракте |
— можеш правити од њега шта хоћеш —; а ја велим, да је и у младих девојака срце као восак.{S} |
стари, кад су рекли: „Чувај се попа“; а ја сам им’о посла с <hi>два</hi> попа и једним <hi>цркв |
коју ноћ да не говори тако из књига; а ја седим у кревету па све плачем у помрчини и кунем те |
р’те ми, ал’ ви лепо говорите српски; а ја сам већ сасвим мислио: научила, боме, наша госпоја Ј |
А мени кажу: код поп -Спирини’ гости; а ја мислим, ваљда дошла Лалика из Перјамоша с децом, а о |
усу, а добићеш и бешику за дуванкесу; а ја ћу ти је, кад узимам каде, опшити црвеном пантликом. |
сом. — Е, е, ко би то и помислио!!{S} А ја, још кад сам устала, а ја сва дешператна, па још мис |
јстор ту —</p> <p>— А тако штогођ!{S} А ја мислим, да сте се тукли, јер то је сад, знате, ушло |
злопати на тим вашим свету, каже!{S} А ја ћу се, каже, стрпити и причекати тебе!“ А ја га пита |
га обрија!{S} Баш он и нико други!{S} А ја би’ — да сам ја нешто на твом месту — ја би’ села пр |
о сам вам ја онда у великој штети!{S} А ја, сирота, мислим да се оасним штогођ, па кажем сама с |
Па мал’те не ће то најбоље и бити!{S} А ја ћу бар за то време да се натенани размислим мало за |
ме; нешто сам ти суморан и деран!{S} А ја те нисам ни запит’о: певаш ли ти?</p> <p>— Ко?{S} Је |
ро, шта вам то сада пада на памет!{S} А ја баш сад мало час с мојим попом разговарам, па кажем |
нисам напред знала шта ме чека!...{S} А ја боме не поведох сад <pb n="114" /> за вашу љубов за |
/hi>, вашег и његовог пријатеља...{S} А ја таки идем Тоцилову, да му кажем, да не преже зором, |
и тако; увек волеш да ме цвелиш...{S} А ја те још Бог зна како фалим прид господин-попом како с |
ане, па стане да ђипа и да праска.{S} А ја је једнако умирујем; јербо не волем, знате, свађу; в |
.“ Ето тако су се и пре оговарале.{S} А ја је тешим и стишавам,... така ми је, знате, нарав, во |
д кућу, па се читав сат шпацирали.{S} А ја је гледам, па ми се све приврће у мени и кува к’о у |
S} Ни најмање ме нисте узнемирили.{S} А ја баш мало пре у себи мислим:{S} О неће л’ Бог ког дон |
ме гледа и жалостиво маше главом.{S} А ја не могу к’о одма’ да га познам.{S} А он се заплак’о |
надалеко сте се прочули через њих.{S} А ја, ђаво би ме мој знао, мени никад не испадну за руком |
ала, да ће бити вашара између њих.{S} А ја што видим, гнедиге, то је виђено.{S} Још онда сам пр |
вели радосна и задовољна гђа Сида, — а ја све велим: то је ваљда тако <hi>судбина</hi> —</p> < |
? — пита Габриела скидајући мараму. — А ја потрчала да чујем, кажем у себи: госпођа ће као беам |
или што сто дошли, — вели гђа Сида; — а ја сам баш мислила, да пошљем по вас да дођете; или да |
не <pb n="348" /> онај проклети зуб — а ја једнако држим пружену руку, а он мени зуб у шаку па |
сами.“</p> <p>— Ух, ух, ух!</p> <p>— А ја приђем и погледам га, ал’ имам шта видити! <hi>Коњск |
ло? — вели гђа натарошевица.</p> <p>— А ја баш идем поред ваше куће, па мислим у себи: дај, каж |
—</p> <p>— О, молим, молим —</p> <p>— А ја ћу само да сврнем мало кући, а на ту ћемо страну и у |
а коме то све шкоди, него опет вама!“ А ја им кажем: „Нико не зна и не верује шта сам ја саш њи |
се, каже, стрпити и причекати тебе!“ А ја га питам: „Је си ли гладан, старатељу и један туторе |
„Верујемо, слатка, и саме смо таке!“ А ја, слатка, ништ’ не знам за себе, већ фурт падам из је |
онде, ми се морамо на вјеки растати!“ А ја је питам: „Шта ти је, рано?{S} Ти си опет назебла,“ |
, ја сам ти, каже, увек добра желио!“ А ја све једнако <pb n="161" /> к’о не знам да је он умро |
же: „Није она од јутрос ни долазила.“ А ја опет тражим, а она, шта мислите!{S} Завукла се иза к |
а, каже ми он, ди нема рода за мене.“ А ја га питам: „Па шта би ’тео, роде; што не седнеш?“ А о |
приписати, вели, на варошки шпитаљ.“ А ја кажем: „Фала вам к’о оцу <hi>и за ово</hi> до сад шт |
амо папи унангенем што гођ пасирало.“ А ја кажем: „Није, није, рано, добар је Бог!“</p> <p>— Ни |
колачима па запита: „Ди је мој Рада?“ а ја да кажем: <pb n="411" /> „Рада побе’го од бабе!“ Зар |
пита: „Како ти је, Нићо! брез жене?“ А ја јој кажем: „Баш к’о и тебикана брез човека.“ А она с |
акила.</p> <p>— Па, ето... ти удовица а ја удовац; па шта би нам к’о фалило!?{S} Та тек ми је ч |
ра: „Чивутин један, он се вози за пет а ја за десет сребра.{S} Увек се он тако јефтино вози.“ — |
, лопова — нит’ он може бежати, нит’ га ја могу овакав какав сам вијати и стићи, кад смо обадво |
о би нас назв’о.</p> <p>— А зашто да га ја баш питам? — вели Јула збуњена и румена. — Питај га |
гог него баш одо те воде, па черес тога ја и дан-данас мало пијем воду.</p> <p>— Е, кад ти у <t |
> <p>— Ајд-ајд!{S} Ја ти ипак кажем, да ја добро познајем све те, што се тако цифрају...{S} То |
д сте се толико каприцирали и држите да ја боље правим од вас, онда с драге воље, кад год је ва |
вам ча-Нића, што не чува варош, к’о да ја имам солгину плаћу!{S} Чудна ми плаћа, ал’ су се и п |
и, па се ценкај.{S} Ил’ како би било да ја сам одем?{S} А шта велиш?</p> <p>— Па мал’те не ће т |
Ал’ да ми је смрти не видити;</l> <l>Да ја видим, ко ће ме жалити?</l> <l>Жалиће ме моја мила н |
мустра да се нећкаш!</p> <p>— А ваљ’да ја баш то пијем од беса?{S} Него, тако... пијем, па ми |
е вам то бити по вољи, е, па ди би онда ја —</p> <p>— А како ми опет не би било по вољи?!{S} А |
!</hi></p> <p>— П’онда?</p> <p>— П’онда ја им кажем:{S} Кад моја Јула није спрама нас, нисам ни |
!...{S} Какав Владика!{S} Море, не била ја на твом месту, а ја би’ то већ... вид’о би ти!...{S} |
гматични.{S} Е, Спиро, Спиро, не носила ја ту мантију!</p> <p>— Па девојачка су врата сваком от |
<p>— Ти којешта говориш —</p> <p>— Ама ја и не говорим ништа; видиш да дремам, спав’о би’.</p> |
ити у Недељу код нас овдекана.{S} Е, па ја ћу вам, молим лепо, моћи то јешплицирати.{S} Јербо ј |
а ваша... ваша супруга?</p> <p>— Но, па ја сам... ја, пречесњејши господин’ <hi>Кирило!</hi> А |
p>— Па говоре они.{S} И то откад.{S} Па ја се све чиним и невешта...{S} К’о велим: комшије смо, |
м, — смеје се задовољно поп Спира. — Па ја вам говорим: чисто натурално... брез шпеција, а ви м |
смо оно, к’о богословци, виловали; — па ја дав’о серенаду плебаношевој „виршофтерки“!{S} А?{S} |
>, кад још ниси ни вечер’о!</p> <p>— Па ја, знаш, ово толкујем, — вели Нића, — да је ово још к’ |
то ми ниси то одма’ каз’ла?</p> <p>— Па ја нисам гђа Перса, да правим сплетке.{S} Али сад је ве |
</p> <p>— Она то каже!!{S} Она!!!{S} Та ја сам јој, слатка, све казала!</p> <p>— Дакле истина ј |
ко; је л’ к’о у старо доба?</p> <p>— Та ја само кажем:{S} Не дај, Боже горе!</p> <p>— Та није в |
да блажено и не трепће.</p> <p>— А, шта ја кажем?!{S} Шта велите на то?</p> <p>— Изредно, — вел |
ла па јој све смета по кући. — Ето, шта ја кажем!{S} Чим сам чула за онај њен сан, одмах сам ка |
ле, и <hi>немецко воспитање</hi>... шта ја фурт предикујем и говорим... ал’ немам коме.{S} Ето, |
е-гђа Перса па узе риф и измери.{S} Шта ја кажем!...{S} Двадесет и шест и дритл...{S} Ето шта с |
сва зелена.</p> <p>— Шта чекам?{S} Шта ја чекам? ’хоћеш ли баш да ти кажем?</p> <p>— Јесте, јо |
ту, — вели Нића па врти главом. — А шта ја ту лупам главу, — вели Нића. — А каква је фајн ова н |
фала Богу, две девојке.</p> <p>— А шта ја опет и питам, — вели окуражени Нића; — та ето и наше |
замотуљак, разви га и погледа.{S} Ништа ја не видим, шта је извадио, јер ја и Спира седимо на к |
послати сутра моју малу.{S} Уф, уф, кад ја највише посла имам, онда ми <pb n="209" /> баш пасир |
ање.</p> <p>— Е, све ја не ваљам; никад ја не ваљам!{S} А кад нисам добар, па ондак боље и да м |
р мајстор у том послу?</p> <p>— Та, сад ја нећу ништа да диваним преко себе, него, ето, питајте |
е! ти већ далеко тераш!</p> <p>— Е, сад ја <hi>далеко</hi> терам! <hi>Ја</hi>, даклем, терам да |
Спира седимо на канабету овако к’о сад ја и ти, а владика за шрајптишом, к’о сад до оног орман |
д не могу да дођем к себи од чуда откуд ја то да сневам!{S} Ајде-де да је снев’о мој попа, па д |
ица и наставља пеглање.</p> <p>— Е, све ја не ваљам; никад ја не ваљам!{S} А кад нисам добар, п |
е, — хаглих к’о лептирова крила!{S} Све ја морам да радим, жао ми детета; шта ћете, кад се за н |
одма’ уз’о?</p> <p>— Хе, та уз’о би’ је ја одма’, чим смо се први пут погледали у колу, ал’ ми |
Сад се уједа госпоја Сида, а кад сам је ја советовала, да да њену Јулу нигде на страну у кућу, |
верити вас, да госпоја Перса, кол’ко је ја познајем, да она, на против, баш к’о своје рођено де |
штено ми, што кажу, и капару дали, које ја вама, к’о један човек сиромашак, никад нећу заборави |
ак’о па каже: „Хе, ко је оданде, одакле ја долазим, тог тешко познаду.{S} Ето, каже, и мене, па |
гђа Сида а гледа једнако у Перу, — боље ја да јој кажем <hi>сад</hi>, него свекрва или муж <hi> |
никана овако пијеш за спокој душе, а не ја тебикана!{S} Та теби је бар било још дана записато, |
еби је бар било још дана записато, а не ја да се вучем по свету овако брез тебе, брез свога нај |
а и са неким слушкињама.{S} Откуд да се ја <hi>куглам</hi>, слатка?!</p> <p>— Куглате?!! — чуди |
ажио, нити сам га наш’о! — извињавам се ја а све се око мене окреће к’о у каквој полки.{S} До-д |
оћи, — храбри је поп Спира. — Не дам се ја док сам жив!...{S} Таман!{S} Макар одн’о ђаво ланац |
иро, Ћиро!</p> <p>— ...{S}Бадава сам се ја правд’о да нисам; да сам пон’о мој рођени, а да је т |
— мислио је кад је куповао. — Ди сам се ја и могао надати, да ће ми бити до тога да то купујем |
Да, Ваше Преосвештенство, — поклоним се ја и одговорим му. — Мој рођени зуб.{S} Слуша ме већ ск |
говати и по табанима те чешкати, ако се ја, не дај Боже, и по трећи пут удам, к’о што ми ти, ет |
кућу, да би је знали сутра наћи, ако се ја, то јест, мало задржим после службе, јер се надам да |
оспођице, рекао јој је, — ви’те како се ја старам за вашу душу. „Тјело Христово примите, источн |
с другим сретна будеш,</l> <l>Молићу се ја Богу!“</l> </quote> <p>А затим се заплакао и он и цр |
="251" /> ниси шалио да кажеш да сам те ја научио.{S} Знаш, оба господина парока су управо у мо |
ерено му стадо, туд и он.{S} А знате, и ја сам у неку руку пастир, хехе, — смеши се, — чувам по |
ило све онако...{S} Сад већ, Бога ми, и ја видим, да ми је сав стра’ узалуд био.{S} Ништа од св |
умире.</p> <p>— Да, да, имате право, и ја сам то примјетио, — потврђује поп-Ћира.</p> <pb n="3 |
фра!{S} Не познајем ја богословце!{S} И ја никад нисам био у богословији; нисам је учио!{S} Ајд |
афтерку.</p> <p>— Рано моја, знам.{S} И ја је, верујте, слатка, никад не делим од моје Меланије |
/p> <p>— Сасвим тако, имате право.{S} И ја претпостављам добру савијачу сваком цукербекерају, — |
<p>— Е, фала, фала, господин-попо.{S} И ја, што кажу, <hi>вас</hi> почитујем, и већ, онако сви |
уци потегни; сви су изгледи за то.{S} И ја исто тако шацујем, — потврђује поп Спира. — Ено глед |
о вас молимо, — рече и склопи руке, — и ја и Јула.</p> <p>— Па, ето... ви сте ружа, дуплована р |
гђа Габриела улазећу у Гецину кућу, — и ја вам красно изгледам.{S} Изгледам к’о да су <hi>мене< |
шевица и одсече и себи кришку диње. — И ја огладнила чисто од љубопитства...{S} Дакле?</p> <p>— |
едан од другог.</p> <p>— Е, по то би’ и ја кочијашио, — вели поп Спира. — А паор паора држи.</p |
то <hi>моју</hi> кућу да чува.{S} Ал’ и ја сам јој к’о што треба и одговорила, — вели задовољно |
<hi>Провлакови</hi> мајстори за то; а и ја, ако ћемо право, треба да се зовем <hi>Провлаков!</h |
у од времена.{S} А ваљ’да је право да и ја, што кажу, к’о сирома’ један човек, зарадим коју кра |
ме, вели, у ове нечисте силе отерала и ја душу моју изгубила!“ па се све затрчава од врата <pb |
поп-Ћира.</p> <p>— Шта врага?!{S} Па и ја толико...{S} Ал’ ваљ’да за то што сте ви први и пого |
утра вози.</p> <p>— Ето ти сад!{S} Па и ја сам га погодио!{S} Но, сад ће бити комендије!</p> <p |
тако ишло, ал’ тако — да сам се сутра и ја сама, <hi>сама</hi> сам се <hi>себи</hi> чудила и ко |
и љутито поп Ћира.</p> <p>— Та... сад и ја мислим, да је већ крајње време, да и ти к’о отац... |
к’о вели, сад је лепа прилика, да се и ја наплатим на Спирину конту, и да га конечно уничтожим |
само на дужности, дошло ми је, да се и ја овако матор кеша прођаволим мало...{S} Хе, хе!{S} А |
„Којешта пита“ ...{S} Којешта сам се и ја некад с твојим татом разговарала; па, фала Богу, ето |
огословац пио ракију!?{S} Тако сам се и ја некад, сећам се, штимавао; а, Сидо, памтиш ли?{S} А, |
нтазије.{S} Против <hi>таких</hi> сам и ја, и сваки који зна шта се захтева од једног доброг ро |
а?!{S} Тане му госино!{S} Та да нисам и ја прико јего тер’о брез фењера кера, зар би’ данас ста |
вљању прекинутог предива, да наставим и ја прекинуто приповедање. <pb n="370" /> Фрау-Габриела |
ударио у никакав дешперат, па проп’о и ја и имаће.{S} Од онаког газде, — ето на шта сам спао!< |
што сам треб’о, а и сам мислио, него и ја одседнем код ченејског попа.</p> <p>— Знам га, што и |
научила од моје покојне матере, тако и ја воспитавам моју кћер Јуцу, — вели гђа Сида а гледа ј |
о је намолити.{S} А тако радо слушамо и ја и Николајевич. (Ту се „Николајевич“ мало почеше иза |
каже ако је мајстор.</p> <p>— Е па то и ја знам, ал’ то је ђаво што је зуб код њега.{S} Па <hi> |
а.</p> <p>— Е, то је баш тај ђаво што и ја једнако мислим још од моје куће.{S} Са мном се погађ |
оје кћери...</p> <p>— А јавићу ти већ и ја, — вели поп Спира; — и код мене се спрема, увелико с |
же: „Ја ћу звонар бити“ — А ти, Иво? „И ја,“ каже он. — А ти, Живо? „Ја ћу први тас да носим.“ |
илику, парок к’о и ви што сте, па ди би ја њега метнуо до мене, а ето и он вам одаје почест, ос |
господине, да кажете, да сам се бајаги ја задоцнио као болестан, а ја и тако од Екселенције не |
што блене по сву ноћ по овим свету; ди ја стигнем, ту не може ни месец ни ветар!{S} Што ја зна |
ја не могу да трпим, да у том месту ди ја живим и машамодирам, иде једна тако лепа девојчица ( |
ебе; дед’ кажи сада ти сам?{S} Јесам ли ја погодио кола и капару дао — ил’ неко други?{S} А? — |
да, што кажу, и за сламку ’вата!{S} Али ја му праштам, Преосвештенство, и једина ми је утјеха у |
му ја крив, или моје дете?</p> <p>— Или ја? — вели гђа Перса. — Он га је први дочепао и одвео б |
жда их нећу издати и приказати, како ми ја и ’нако мала плаћа спрама велике бриге и главобоље и |
<p>— Право велиш!{S} Нећу те, боме, ни ја.</p> <p>— А зашто, Нићо, роде?</p> <p>— Та им’о би’ |
требали ни један заборавити толико, ни ја ни он.{S} Каже Преосвештенство: <foreign xml:lang="c |
танем да им приповедам; а, формално, ни ја својим очима још не могу да верујем.{S} Идем одмах д |
у стару фотељу, — нисам ти ја, Ћиро, ни ја ни Меланија, имали ни мирна дана, ни мирна сана.{S} |
и</hi>, и не зовем се <pb n="252" /> ни ја забадава Нића Цуњалов!{S} Утуби то, газда-Перо, — ве |
Е, па то је и код мене ђаво, што се ни ја до сад, баш к’о за пакост, баш никако да домислим: к |
Кад моја Јула није спрама нас, нисам ни ја спрама друге!{S} Нег’ ил’ њу, ил’ никоју!{S} И кажем |
ерса.</p> <p>— Та има кола, не велим ни ја, милостива, да, и’ нема, ал! то је ђаво, што нема ар |
чуди се поп-Олуја. — <hi>Ништа</hi> ти ја, кажем ти, од свега тога нисам чуо.{S} О о о!{S} Па |
ију.</p> <p>— Еј, да ми је, Ћиро, да ти ја <hi>мој језик</hi> нешто могу да позајмим!...{S} А к |
— те још како да му очиташ.{S} Еј да ти ја мој језик позајмим!</p> <p>— Те још како ћу да му оч |
/> <p>— Ништа од свега тога не знам ти ја, Спиро!</p> <p>— Није ваљ’да имала фрау-Габриела кол |
сле каже и да ми се прибацује да сам ти ја напакостио и метнуо црн комад у торбу.{S} И онако је |
о се намести у стару фотељу, — нисам ти ја, Ћиро, ни ја ни Меланија, имали ни мирна дана, ни ми |
{S} Ама, фино је кажу: аја, не марим ти ја за то!</p> <p>— Сасвим тако, имате право.{S} И ја пр |
миљено своје јело:</p> <p>— Не марим ти ја за те покенесе и нокенесе, како ли их зовете!{S} Ник |
е, к’о смук баш за то што је сув, то ти ја само кажем.</p> <p>— Е, дабоме, — брани га гђа Сида |
о у себи: „Благообразан младић!{S} Исти ја!“ А за тим продужи гласно:</p> <p>— Мило ми је...{S} |
ицирам, ја и за багателу радим, ал’ тек ја не могу да трпим, да у том месту ди ја живим и машам |
ке куће и сокаке што их чувам.{S} А док ја чувам толике сокаке, колико би’ тек ондак треб’о ја |
p> <p>— Молим вас —</p> <p>— Та шта вам ја баш много и знам?!{S} Чула сам, ал’ чисто и сама не |
осталом — трже се па настави, — сад вам ја баш не умем казати <hi>од куд му</hi> баш штогла... |
ам, те још како учио!{S} Свршио сам вам ја, господине, и ону тринајсту школу! — завршује Аркади |
та вам не знам —</p> <p>— О, то сам вам ја онда у великој штети!{S} А ја, сирота, мислим да се |
ање, — вели госпоја Сида, — што сам вам ја ноћас сневала, још ни сад не могу да дођем к себи од |
мал’ ме није ударила, па каже: „Не дам ја, док сам ја жива, — каже, — моје дете у Швапску кућу |
S} Нису сваки дан сватови!{S} Ако немам ја, имаће Лоринц чивутин!“ И као год што је тражио да ј |
ст, родили и одранили к’о сина!{S} Имам ја, фала Богу, две здраве руке, нисам неки богаљ, и мој |
верујем.</p> <p>— Та нећу, слатка, знам ја шта је тајна, — вели испраћајући гђу Габриелу која с |
обију реда и једеду —</p> <p>— Та, знам ја то!{S} Зар сам га једаред чеш’о по лећи!...{S} Тргов |
епи!{S} Хе-хе, ал’ нећете, нећете, знам ја то добро!...{S} Знам ја, фрајла-Јуло, ваше добро срц |
вам остане!!</p> <p>— Ћути, ћути, знам ја тебе, —</p> <p>— Та шта ме, шта ме знате!{S} Та једв |
је лепа Христијанска добродјетељ, знам ја то, али опет, к’о велим, што може бити вечерас, не т |
/> твоју проклету гушу, све је то, знам ја, балсам за тебе; нек само гребе —</p> <p>— Е, „<hi>г |
онда можеш скакати —</p> <p>— Ех, знам ја да би вама било срце на месту тек ондак!...{S} Еј, т |
Е, слаба је то утјеха за мене!{S} Знам ја Ћиру.{S} Не да се тај лако!{S} Како је деб’о, а да в |
е, нећете, знам ја то добро!...{S} Знам ја, фрајла-Јуло, ваше добро срце!{S} Е, баш ћу да проба |
обро је!{S} Сад можеш слободно.{S} Знам ја њега к’о и себе.{S} Кад тај једаред заспи и захрче, |
немојте, — прекида га Меланија, — знам ја мушки неверни род.</p> <p>— Ал’ уверавам вас —</p> < |
све слутим, да ће се искобељати, — знам ја њега!...{S} Е па збогом.{S} Па паз’те на кућу.{S} Ак |
ли задовољно поп-Спира устајући. — Знам ја њу добро!{S} Али до довече мора ми се она од-дурити! |
а доле.</p> <pb n="342" /> <p>— Не знам ја те твоје ребусе; него ти мени кажи онако просто, кло |
не остављате на миру!</p> <p>— Не знам ја за твоју фамилију, ал’ ти ћеш баш изгорети —</p> <p> |
али ни чим.{S} Ви само каж’те: „Не знам ја ништа од свега тога, а он, каж’те, нека докаже, да ј |
не надај се боме фруштуку.{S} А, морам ја, видим, други ред отпочети с тобом.{S} Та дај тај ка |
а не зна да шије.{S} Уф, уф!{S} А морам ја доћи да то поправим — па да видите како ће онда изгл |
се он пробуди. — Дакле ви знате, да сам ја пријатељица и госпоја-Сиди и госпоја-Перси; не знам |
ш он и нико други!{S} А ја би’ — да сам ја нешто на твом месту — ја би’ села преко пута од њега |
увишна искреност према људ’ма, и да сам ја невина жертва свега тога... да ми је неко променуо и |
јеш, Ћиро... и бркове доле!{S} И да сам ја којом срећом на твом месту, ја би’ тражила од његове |
ићи пред Преосвештенство!{S} Ваљда сам ја то научио!{S} А какве сам среће, још могу <hi>ја</hi |
вредна и добра —</p> <p>— Та добра сам ја, него ти не ваљаш! — вели бирташица и наставља пегла |
173" /> ви’ш ондак весеља!{S} А шта сам ја тунакара стао да лупам главу через Шаце брице!{S} Е, |
кажем: „Нико не зна и не верује шта сам ја саш њим изгубила!“ А оне кажеду: „Верујемо, слатка, |
о понајдебљи —</p> <p>— ...{S}Какав сам ја био ондак, и да треба да је сада мој крај... па ди с |
о толики умиру од апцерунга!{S} Кад сам ја био ваши’ година, ја сам толико могао наште срце поп |
оље и да ме нема!</p> <p>— Па откад сам ја то већ рекла! — вели бирташица пеглајући једнако.</p |
, ал’ сам паметнији од тебе!{S} Све сам ја то, ви’ш, протер’о и проживио и више, што кажу, свет |
е ударила, па каже: „Не дам ја, док сам ја жива, — каже, — моје дете у Швапску кућу; у једном и |
ко други, него он, укр’о ми је, док сам ја спав’о, онај мој <foreign xml:lang="la">corpus delic |
, ти си се канда опет почастио, док сам ја била тамо напољу! — вели му бирташица кад одоше путн |
замерити, што је тако пис’о.{S} Док сам ја жив, биће овако и у мојој кући и у селу!“</p> <p>И д |
подин-попо, солити памет, та усољен сам ја добро, па за то тако и диваним.{S} Кера био, ако не |
и појим, господин-попо.{S} Та пој’о сам ја и <hi>Керувику</hi> у нашем селу... па још пред госп |
ишта друго, слатка моја.{S} Сад ако сам ја заслужила црвен појас, то је и господин Спира! — зав |
комплиментирала и гратулирала, како сам ја то била трауриг.{S} Знате, по некад то за чудо иде о |
Не знате ви још, фрајла-Јуцо, како сам ја здраво чувствителан —</p> <p>— И-ју!{S} Ала је безоб |
Е, ал’ како?</p> <p>— Па, ево како сам ја то иштудир’о...{S} Ако се кренете сутра зором, стићи |
Криста,... ђаво од жене!{S} А лепо сам ја њега учио и диванио му: „Аћиме, море, Аћиме, слушај |
а, зар и ви тако мислите!?{S} Та то сам ја онда запао међу све саме непријатеље.</p> <p>— Ју!{S |
лесни, и искомадај их овако к’о што сам ја почела, — нареди гђа Сока Ефики, једној округлој <pb |
уком. — Тако ми ваљда суђено, а зар сам ја крив?!</p> <p>— Хе, Нићо, Нићо, крив си ти к’о ђаво |
неће, а да кад ће ђавола!{S} А зар сам ја опет био бољи, кад сам био његови’ година?!{S} Тане |
мило, к’о човеку раднику.{S} Та зар сам ја носио кадгођ ове пударске опанке?!...{S} Нег’ чизме |
е и ви <hi>татина</hi> —</p> <p>— Нисам ја татина!</p> <p>— Па ондак сте мамина —</p> <p>— Ниса |
>— Па ондак сте мамина —</p> <p>— Нисам ја мамина —</p> <p>— Па да чији сте?</p> <p>— Нисам нич |
ат заповеда!...{S} Еј, пусто, што нисам ја на твоме месту, та певала би’ и да пустосват жели, — |
’ су и синови наше свете цркве, — кажем ја учитељу, — па за што да не служе цркви и олтару!{S} |
упуса с пијаце.“... „Ево ви’те, — кажем ја госпоја-Сиди, — шта каже госпоја Перса!“...{S} И зар |
бар још читаву недељу дана!{S} Познајем ја то по мени; та бољи ми жабац не треба! (Пера Тоцилов |
а!</p> <p>— Јеси, точио си!{S} Познајем ја!{S} А велиш: „шљивовица“, а?... убило би те у врат.< |
само, како се ту цифра!{S} Не познајем ја богословце!{S} И ја никад нисам био у богословији; н |
ако мислио, Персо супруго моја; волијем ја тебе него све путер-крофне на свету!“ А мени онда до |
бити први пут да се погађам!{S} Та умем ја, те још како, да се цењкам; та ни бриге вас! — хвали |
у кујни!“ па је текем нестане.{S} Вичем ја:{S} Мелани, о Меланија!{S} Ајак, ње нема па нема!{S} |
!{S} А, баш кад се радо имају, а шта им ја друго знам радити!...{S} Па... нека им је — срећно!{ |
них љубитеља ракије. — Прошло је, видим ја бојтарско и свињарско време нит’ има више они’ вашар |
је „добројтро“ — вели поп Ћира; — видим ја и моје и поп Спирино „добројтро“!</p> <p>— Ти само ч |
шћу још <hi>ја крив</hi>... и... пружим ја први руку, а он као — обешењак један! — не зна бајаг |
трпљењу, то је наша прва дужност, велим ја! — додаде г. Пера.</p> <p>— Та, но, но!{S} Све је то |
поп Васа из Саса.{S} Ех, ето шта велим ја!{S} Откуд он зна то?{S} Ја познајем три господар-Јов |
спао.{S} Та шта се врагу смеју, мислим ја, а Екселенција запита: „А је л’ ово баш ваш зуб, оче |
жете се и разболети!</p> <p>— Е, браним ја, па нека се разболем!</p> <pb n="142" /> <p>— Е, ал’ |
ми онда и другојаче!</p> <p>— Та марим ја за песму, — брани се гђа Сида, — могли сте шта сте х |
ечи, ал’ шта је ’асне сада!?{S} Говорим ја њој од кад још: „Госпоја-Сидо, ако сте права мати, и |
и никад веровао!{S} А од кад ти говорим ја.</p> <p>— Шта ми говориш?..{S} Па шта је то, даклем, |
ме: је л’ то мој зуб? — „Мој, одговорим ја, Ваше Преосвештенство!“ А мо’ш мислити како ми је би |
нема ни оних старих владика.{S} Памтим ја, Боже, у моје детињство шта се приповедало и говорил |
ике сокаке, колико би’ тек ондак треб’о ја да држим боктера и из моје мале плаће да и’ плаћам, |
о даље. „А што не држите „пинчике“, к’о ја што држим, говорила би често она, па не би плаћали ш |
</p> <p>— Е, па кад је човек добар, к’о ја што сам, па све му на добро излази —</p> <p>— Ајд’ б |
а главу; срела га... лепо га вид’ла к’о ја вас, милостива, сад... фрау-Цвечкенмајерка кад се вр |
се не „фатираш,“ што кажу, изнутра к’о ја? — пита га домаћин.</p> <p>— Е, „лако је ђаволу, што |
одирн’о.{S} А то ја знам најбоље, јербо ја сам, што кашу, поваздан тунакан.{S} Хе-е-е, — уздахн |
} Моје пророчество се обистинило; јербо ја никад којешта нећу да кажем...{S} Клавир, хеклерај, |
им лепо, моћи то јешплицирати.{S} Јербо ја сам и неки род овом бирташу што је сада, то јест, у |
могли да возе, нису се ни један, кол’ко ја знам, погодили.</p> <p>— Не знам кога да погодим! ’х |
ви нисте ни чули!{S} Не знате ни кол’ко ја!</p> <p>— Молим вас —</p> <p>— Та шта вам ја баш мно |
{S} Велим: да вам мало помогнем.{S} Ако ја к’о први комшија нећу, а да ко ће?! „Дрво се на дрво |
леве...</p> <p>— Ја водим виртшафт како ја знам!</p> <p>— Јесте!{S} Ви водите впртшафт како ви |
— Па како је мене моја мама учила, тако ја сад учим моју Меланију.</p> <p>— Слатка.{S} И моја Ј |
само једну кашичицу!...{S} Дакле, тако ја стишавам.{S} Волем све лепо; с <hi>лепим</hi> се, сл |
била <hi>ја</hi> на твом месту, то само ја велим, а ја би’ већ —</p> <p>— Но, доста, доста!{S} |
моја Савка, није мени до жене!{S} Тамо ја и не знам, каже, је л’ сам мушко ил’ нисам!{S} Удај |
а нарочито ако сте самац.{S} Жењен — но ја, још и које како; али самац — Бога ми врло тешко!</p |
д кућом, — немој само после дрекати, то ја велим, кад те стану левчом иди тако чимгођ поливати. |
неће још дуго другог таковог имати; то ја само кажем; Проку нећемо лако накнадити.“</p> <miles |
нати, било ноћоске ово берберче?!{S} То ја фурт штудирам, па ево никако не могу да искумстирам! |
{S} Има тај више среће нег’ памети — то ја само знам!</p> <p>— Долијаће!{S} Долијаће, Ћиро, ако |
кажу, ни малим прстом додирн’о.{S} А то ја знам најбоље, јербо ја сам, што кашу, поваздан тунак |
рече као више за себе гђа Сида, — за то ја увек кажем да је боља зима.</p> <p>— А шта вам је са |
же ме прости, узима што је боље!{S} Ето ја и господин попа, ми ћемо још сто година живити и муч |
м, ту не може ни месец ни ветар!{S} Што ја знам чуда по селу — што мало ко зна!{S} А да ми је р |
точио, а?</p> <p>— Нисам точио... а што ја да точим!{S} Ваљ’да је шљивовица!{S} Него ника комад |
/hi> то некако удесим; ако буде к’о што ја мислим, онда смо „на коњу“ господине. „<hi>На коњу</ |
, то је, Спиро, к’о ајмол ајнц; јер што ја видим то је виђено, Спиро, па пунктум!</p> <p>— Хм, |
ца нос ова твоја силна саламура.{S} Зар ја не знам, зар не знам — к’о једна власт, — да си пре |
ви не певају к’о и други људи?{S} А зар ја не певам у цркви?...{S} Ми, ви’ш, певамо, или управо |
— обрецну се Јула на њ.</p> <p>— Па зар ја диваним што зло!?{S} Велим: да вам мало помогнем.{S} |
оље вам, да ми дате шта буде право, јер ја кад се каприцирам, ја и за багателу радим, ал’ тек ј |
Ништа ја не видим, шта је извадио, јер ја и Спира седимо на канабету овако к’о сад ја и ти, а |
о па ће да буде и једно и друго.{S} Јер ја мислим, да нам ни сад нећете одбити позив на „јаузн“ |
колики!{S} Таква велика зубекања, какву ја, Персида, свога века нисам вид’о!...{S} Вид’о сам са |
не знам већ, ни шта говорим.{S} Не могу ја све знати; кад ми није од Бога дато, да правим путер |
ећеш Сиду!“ „Какву Сиду!?“ рек’о би’ му ја...{S} Е, а ви’ш, сад како лепо живимо —</p> <p>— Е, |
тога вашега тала!....{S} А ви, реко’ му ја, подајте на шпитаљ, па нек се помогну и башкаре и тр |
ређена,... „А ти онда што си,“ реко’ му ја, „узео мене!{S} Био узети госпоја-Сиду, кад ти тако |
натера да још пофторавам то.{S} Кад му ја то <pb n="345" /> реко’, а Екселенција формално паде |
а.{S} Погађ’о се са мном, к’о да сам му ја први дош’о.{S} Обешењак паор!</p> <p>— Сви су они та |
је и пароси тако мрзимо?!{S} Зар сам му ја крив, или моје дете?</p> <p>— Или ја? — вели гђа Пер |
ије да возим“. — Па нађи кога, кажем му ја. — „Не могу,</p> <p>— вели он. — Нађ’те ви, па ћу ва |
платна златом извезена с преда а то му ја извезла и послала његова сестра Јана из диштрикта.{S |
<title>Рожданику</title> то пише, да ћу ја срадати, и то баш ни од чега другог него баш одо те |
гђа Перса Перу.</p> <p>— А не, доћи ћу ја већ одмах после вечере, — вели Пера.</p> <p>— Е па д |
<pb n="282" /> Ако нико није, а оно ћу ја да је преокренем па од сад нек се каже: „Триста, <hi |
е, па се ником и не фале!{S} А, а, даћу ја вама!{S} Гледај ти само њи’!</p> <p>Е, сад представи |
р да га туторише.</p> <p>— А, та казаћу ја њему све то!{S} Видиш ти, молим те, да човек није ни |
ћ —</p> <p>— Но, доста, доста!{S} Знаћу ја већ и сам шта ми треба радити! — рече љутито поп Ћир |
дити! — рече љутито поп Ћира. — Очитаћу ја њему већ —</p> <p>— Да му очиташ, јест, — храбри га |
акро, поздрав’те.</p> <p>— Е, оздравићу ја, рано, кад ме пронесу великим сокаком, — вели тетка- |
ва била у пансионату!...{S} Та залудићу ја њега к’о Дона Игнација Дон Маријана у <title>Љубавно |
мој крај био садакана!...{S} Него ’хоћу ја државу да служим; ’хоће Нића да је и он неки мајкин |
ле поп-Спириног псалма... па у мал’ још ја нисам изиш’о крив, к’о да сам га намерно хтео превар |
те то, милостива, знали?{S} Од онда још ја њу не миришем, кад смо биле обадве у Темишвару, па к |
штримфла, па да се може подштрикати!“ А-ја, нема тога, Ћиро! „А поновљено пријатељство, то ти ј |
>— Е, сад ја <hi>далеко</hi> терам! <hi>Ја</hi>, даклем, терам далеко!{S} Еј, мамаљуго, мамаљуг |
оспоја Перса,“ — приповедам, знате, <hi>ја</hi> госпоја-Сиди, — „ето она моја, Меланија то јест |
Кошта га к’о Светог Петра гајтана.“ <hi>Ја сам</hi> платио и ту стиву лулу и ту кајгану.{S} Сад |
ки</hi> псалме пред Екселенцијом; а <hi>ја</hi>, ја се сплео, па ни на <hi>српском</hi> не знам |
ога је погодио; па ако није онда да <hi>ја сам</hi> то некако удесим; ако буде к’о што ја мисли |
лажен, — кад ћу бити тако срећан да <hi>ја сам</hi>, својом сопственом руком, могу брати у тој |
реме, да и ти к’о отац... а не била <hi>ја</hi> на твом месту, то само ја велим, а ја би’ већ — |
сад ме још питаш шта чекам!{S} Шта <hi>ја</hi> чекам?</p> <p>— Да, шта чекаш?{S} Шта чекаш још |
покор ’хоћу да чујем.</p> <p>— Шта <hi>ја чекам</hi>!{S} Чекам да чујем сад, кад је већ тако п |
/hi> чекаш... ти, ти —</p> <p>— Шта <hi>ја</hi> чекам?{S} Питаш ме?{S} Не чекам ништа, — плану |
видите како ће онда изгледати, кад <hi>ја</hi> то дотерам!“ — Бадава се госпођа мама отима и в |
ај срца да будеш!</p> <p>— Ето, сад <hi>ја</hi> на крај срца!...{S} Та је си вид’о само како су |
! „Точио“!... — гунђа бојтар. — Све <hi>ја</hi> крив, само <hi>ја</hi> точим и пијем! ’Тели би |
ном руком, могу брати у тој башћи и <hi>ја вас</hi> понудити!</p> <p>А затим јој је приповедао, |
ваког срећно окончаног дјела могу и <hi>ја</hi> казати са царем Давидом: <foreign xml:lang="cu" |
су <hi>мене</hi> слушали, и док сам <hi>ја</hi> могла... било је и којекако.{S} Ал’ од како дођ |
тебе <hi>музиком!</hi> Да ви’ш како <hi>ја</hi> умем!“ И једно вече, дође лепо Шаца, онај што с |
ојтар. — Све <hi>ја</hi> крив, само <hi>ја</hi> точим и пијем! ’Тели би и да продате и да вам о |
на вармеђа каже него, каже, к’о што <hi>ја</hi> ’хоћу“.{S} Па сад ће се, к’о ни што вам отоич р |
А ово нит’ је <hi>он</hi> хтео, нит <hi>ја</hi> још мање, па — испао зуб!...{S} То је све била |
жи, нека пази <hi>она,</hi> то јест <hi>ја</hi> да пазим, нека причува она ону њену принцезу... |
чио!{S} А какве сам среће, још могу <hi>ја</hi> бити крив!</p> <p>— Сав свет зна да је он крив. |
, фала Богу, малерозан, испашћу још <hi>ја крив</hi>... и... пружим ја први руку, а он као — об |
ите: да смо сви здрави; баба кашље и кр’ја к’о и пре и тут је здраво; разбио ону фину стиву лул |
. „Видећете само,“ говорио је Палчика, „ја сам малерозан човек, преживеће та све нас, ожениће и |
Перо, кад велик порастеш?{S} Он каже: „Ја ћу звонар бити“ — А ти, Иво? „И ја,“ каже он. — А ти |
одакле си ти, пријатељу?“ — А он каже: „Ја сам из Иђоша!“ — „Из Иђоша?“ питају они. — „Баш из И |
збиле оне речи од пословице која вели: „Ја босиљак сијем, мени пелен ниче“.</hi> </p> <p>Попови |
и? „Ја ћу да пирим кадионицу.“ — А ти: „Ја звонар.“ „Ја у рипиде.“...{S} Кад погледаш, сви хоће |
А ти, Нико? „Ја ћу црквењак“. — А ти? „Ја ћу да пирим кадионицу.“ — А ти: „Ја звонар.“ „Ја у р |
и, Иво? „И ја,“ каже он. — А ти, Живо? „Ја ћу први тас да носим.“ — А ти, Нико? „Ја ћу црквењак |
а ћу први тас да носим.“ — А ти, Нико? „Ја ћу црквењак“. — А ти? „Ја ћу да пирим кадионицу.“ — |
p>— А брани се, — прихваћа Аркадија. — „Ја сам, каже Неца, месечар, па ништа не знам шта је са |
пирим кадионицу.“ — А ти: „Ја звонар.“ „Ја у рипиде.“...{S} Кад погледаш, сви хоће да служе сам |
ј одговара подскочицом:</p> <quote> <l>„Ја сам мала, не знам ништа,</l> <l>Метите ме код огњишт |
ола... синчић.{S} Добио синчића, па к’о јабука, дете здраво к’о тресак!{S} Каже фрау-Цвечкенмај |
обичан појас.{S} А то је била формална „јабука раздора“ између попова, а још више између попади |
ит рек’о и обрек’о!{S} Кад је била <hi>„јабука“</hi>, па га моја Јула пољубила у руку, а баби у |
сазна још више, а ако нису, да им прва јави.</p> <p>— ’хоће л’ кера? — чу се са сокака глас.</ |
а поскурице, а послао га је Аркадија да јави.{S} Знали су, дакле, да је путник дошао, али му се |
! — вели гђа Сида задовољна и похита да јави радосну вест Јули, том најнесрећнијем створењу под |
и ако је рад био, него се кренуо да се јави Јули.{S} Чуо је од тетке да је питала за њега и ми |
Ержу каквим било послом, да разгледа и јави.</p> <p>— Ержа, снаго, — викну гђа-Перса, — иди ча |
е из своје официне па ми притрч’о да ми јави, а ја му кажем: нек причека тебе! — Сад може ићи у |
енском вештином извиди ту ствар и да му јави.</p> <p>И доиста, Јула се исповедила мами.{S} Каза |
са, кад их је видела заједно у колима и јавила свима, код којих је свратила, да се поп Ћира изм |
клипка са паорима, па све надвук’о.{S} Јавили господину Епископу... па ништа. — Па пре тога, а |
ош не могу да верујем.{S} Идем одмах да јавим то дешператним пријатељима вашега господина супру |
у мал’ нисам заборавила.{S} Имам да ти јавим једну вест коју смо добили док сте ви били на пут |
окаком и спазио је онако лепо очешљану, јавио јој се и она њему љупко и показала му на фризуру. |
аво за ноћас, вашега мачка.“ Кажи да се јавио од некуд из комшинског амбара један велики пацов, |
мени човек већма, него кад му се на сну јавио Св. Никола и наредио му да каже Јањи Грку, да куп |
милу песму:</p> <quote> <l>„Теби љубав јавит’ не смем,</l> <l>Јер твој бити не могу;</l> <l>А |
је већ велика; данас сутра па ће јој се јавити каква прилика... па треба да зна, и њу ћу научит |
на свадбу.{S} Још неколико недеља, — а јавићемо вам — па ћу имати родитељско весеље кући... св |
кући... свадба моје кћери...</p> <p>— А јавићу ти већ и ја, — вели поп Спира; — и код мене се с |
где поседише мало у разговору док им не јавише: да изволе, супа је на столу.</p> <p>Господин Пе |
/p> <p>— Видиш, молим те, а ништа ми не јавља лукава паорска бештија, — вели гђа Перса љутито. |
да седне на клупу пред кућом, па да се јавља мимопролазећима и да даје савете Јули која седи п |
лом о једној доброј партији која јој се јавља), али гђа Сида, као свака мати, којој је ћерка ва |
о једном у шору.{S} Он прошао па јој се јавља, али учтиво, хладно се јавља, и пролази.{S} А Јул |
па јој се јавља, али учтиво, хладно се јавља, и пролази.{S} А Јули дошло чисто чудно што се Ша |
мрак.{S} Па дваред триред изађе Ержа и јавља, да је сто постављен, и Пера се клања, а Меланија |
милине и никога не види, или се сваком јавља.{S} А гђа Сида се само крсти <pb n="132" /> иза о |
асну...{S} А већ ту је, тек што није... јављају јој се добре прилике, ето —</p> <p>— А-а-а, так |
еоског <hi>боктера</hi> ча-Ниће који је јављао селу које је доба и чувао село од лопова поред с |
Петар“, и „Катице прехвална, свем свету јавна“.{S} Поп Спира је ударао лепо у тамбуру, а има јо |
гомила орезане лозе спремљене за печење јагањаца којима је почешће поп-Спира омастио брк.{S} Ту |
и убантурало добро.{S} На глави шубаре јагњеће или астраганске, на плећи изврнут кожух или дор |
.</p> <pb n="371" /> <p>— Голим грлом у јагоде! — вели заједљиво гђа Перса. — А са чим ће!{S} В |
ушао) прилично покуњена носа и црвених јагодица, а поп Спира на против — и ако оптужени — са с |
ћ једаред не смилује на мене јадника! — јада се овај.</p> <p>—- Ајде немој ми се ту пренемагати |
у кад сам сваком на терету и на путу! — јада се бојтар па се примаче и испи још оно мало што је |
ара који једнако приповеда и једнако се јада па било кога у чарди ил’ не било!{S} Једнако припо |
сузе ону тужну песму:</p> <quote> <l>Не јадај јаде, Јуло девојко,</l> <l>Не јадај јаде, не рони |
>Не јадај јаде, Јуло девојко,</l> <l>Не јадај јаде, не рони суза!</l> <l>Сутра ће т’ мајка већм |
ви како диваните, да је, ал’ није...{S} Јадан ми газдашаг!{S} Него крпарим, крпарим к’о нико мо |
а га нема, ређе нас посјећује.{S} Изађе јадан младић с Меланијом пред кућу, па не може речи да |
баба у труц да умре!“ Тако се отприлике јадао Палчика пријатељима, а баба једнако здрава, иде у |
ну тужну песму:</p> <quote> <l>Не јадај јаде, Јуло девојко,</l> <l>Не јадај јаде, не рони суза! |
дај јаде, Јуло девојко,</l> <l>Не јадај јаде, не рони суза!</l> <l>Сутра ће т’ мајка већма жали |
p>— О, о, о!{S} Јадна фрау-Габриела!{S} Јадна жена!</p> <p>— Ту је требала да буде, па да види, |
’о мало к себи!...</p> <p>— О, о, о!{S} Јадна фрау-Габриела!{S} Јадна жена!</p> <p>— Ту је треб |
Међу поповима је, истина, повраћен неки јадни и жалосни <foreign xml:lang="la">status quo ante< |
одгурнуо онога испред себе, да је овај јадник полетео у неку барицу и забо се у њу главачке и |
а се Бог већ једаред не смилује на мене јадника! — јада се овај.</p> <p>—- Ајде немој ми се ту |
S} Ето, пегла за сватове.{S} Спрема се, јадница, па радосна, па већ Бог зна како!... а и он је |
е невина жртва раније мржње.{S} Пала је јадница и дочекала се на земљу прилично непристојно. „П |
је си вид’о само како су салетиле оног јадног момка па не може наша Јуца до речи да дође —</p> |
Да се није откинуло клатно па поубијало јадну дечицу?</p> <p>— Није, — виче Аркадије сав задува |
поменуто, био један разлог; али не мање јак разлог био је и тај, што је поп Спира, као сваки по |
ној, гостинској соби.{S} Намештај леп и јак али старе моде.</p> <p>Све је било јако и темељно и |
е никад није могло дознати, али је врло јака сумња остала на Тими „шрајберу“ (управо „шлајберу“ |
ским меденим колачима, најбољи су доказ јаке песничке жице Тиме шрајбера) а наљућен и увређен д |
до душе, имали и <hi>здраве</hi> и <hi>јаке</hi> зубе — али тек, тек, каже он, <hi>оваке</hi> |
а било и код Меланије коју је, наравно, јако волео.{S} Јест, тако је осећао <pb n="224" /> и ми |
пина била је, као што је врло природно, јако узнемирена и забринута.{S} Кад га је спремала на п |
д очима јој онај тужни поглед његов!{S} Јако јој жао, што је онака била.{S} Ах, мислила је у се |
је гђа Сида, као и свака мати, омекшала јако гледајући своје дете како јој из дан у дан чезне, |
служују.</p> <p>Оба госта су изгладнела јако, и за то се до пола вечере и није разговарало него |
т пауза.{S} Јула продужи копање, а љута јако, па пребацује себи, што се и упустила у разговоре. |
и од некуд до ушију и наравно, да га је јако заболело то, што патак ни најмање не води рачуна о |
ад прилично расположен.{S} То је заболе јако.{S} И <pb n="150" /> она постаде све суморнија, је |
п-Спири и пољуби га у руку што се овоме јако допало, јер се до сада није баш најпохвалније изра |
а и погледа га значајно.{S} А био му се јако допао.{S} Био би то славан поп, мишљаше поп Спира, |
дија?{S} Помагај, ако Бога знаш, — рече јако задувано поп-Спира кад стигоше у порту.</p> <p>— Т |
еди им се сусретоше, и путнику се учини јако познато то лепо и ведро лице.{S} Погледа на кућу, |
— смеје се Аркадија.</p> <p>— Бићу вам јако обвезана! — благодари му фрау-Габриела која је так |
н онолики колики и јесте, па и он тужан јако опустио крила па само ћути, па и он гледа жалосно |
е на крајеве села и стигла та вест тако јако претерана.{S} Тамо се приповедало, да су се попови |
јак али старе моде.</p> <p>Све је било јако и темељно и све пространо и комотно; ако су кревет |
пира охрабрен успехом. — А, велиш, вино јако било а?</p> <p>— К’о гром, к’о гром; оборило би и |
ш њему певали, кад прође, ону данас већ јако раширену и познату песму:</p> <quote> <l>„Сад <hi> |
га је Тима још страшније, јер се и њему јако допала Јула попина.{S} И док је он њу сматрао као |
војом дивном крестом изгледао као какав јакобинац са својом црвеном капом.{S} Он један, а оне т |
за тим и један зимски капут са олињалом јаком од крзна и распараном поставом и напослетку једну |
{S} Пред кућом ред багрења и два велика јалова дуда а испод дудова је клупа а на клупи испод он |
ремових дрвета и два велика дуда али не јалова као она на сокаку него родна која су сваке годин |
и на рогљу код Неце бирташа, где је под јаловим дудом играло коло.{S} Свирац свира тако целе го |
адовољно руке госпођа Сида. — Ко другом јаму копа, сам у <pb n="356" /> њу пада, говорила је ув |
о му ја извезла и послала његова сестра Јана из диштрикта.{S} На ногама лаковане <pb n="381" /> |
ам, ал’ опет..{S} Кад је оно било?{S} У Јануару... е, а сад имамо Јулиј месец.{S} Хеее! — врти |
у јавио Св. Никола и наредио му да каже Јањи Грку, да купи цркви трећи полијелеј и да повиси цр |
Него, реци-дер, Бога ти, шта да радим, јао, шта да радим?!{S} Ти си сад паметнији од мене!</p> |
Јутрење. —</p> <p>— Вла-вла-владика!{S} Јао наопако! — рече поп Спира и стаде забленут и скамењ |
а на свом месту!{S} А куд би’ знала!{S} Јао наопако!{S} Ако виде паорски мушкарци ’хоће, ђаволи |
Ћиру.{S} Ударио га.</p> <p>— Ударио!{S} Јао наопако!{S} А чиме?</p> <pb n="210" /> <p>— Ударио |
шта вам ради, да га секирате тако!?{S} Јао наопако, а кака сте у другом шору и шта тек радите |
рече Гециница па се прекрсти од чуда. — Јао мени, а од куд му штогла?!</p> <p>— Па понео са соб |
а уво јој окренуто комшијској башти. — Јао крста, не знам да су моја! — рече и наслони се на м |
нај „зуб времена“ што се зове!</p> <p>— Јао мене жалосне!{S} А откуд сад опет <hi>коњски зуб!</ |
о даље, чиме су ме натоварили!</p> <p>— Јао, жалосна, зар има што још и горе?!</p> <p>— Слушај |
се глас гђа-Сидин. — О, Јуцо!</p> <p>— Јао, та мама је будна! — прошапута Јула.</p> <p>— Јуцо! |
а Богу.{S} Па... тако и они...</p> <p>— Јао, лако је вама, пријо, тако диванити; ви не удајете! |
ечеру? — пита је понизно Јула.</p> <p>— Јао, и теби је још до вечере! — дрекну гђа Сида па стал |
он</hi> се смеши, само тишије.</p> <p>— Јао мене! —- устаде гђа Перса, — а шта је то било?</p> |
n="207" /> <p>— Од поп-Спире.</p> <p>— Јао, наопако му звонило!{S} А через чега?</p> <p>— Чере |
ешћете се па ћете разбити нос.</p> <p>— Јао мене жалосне! — викну очајно гђа Габриела, која је |
се мало видимо и разговарамо —</p> <p>— Јао мене!{S} А какав те разговор нап’о сад, наопако ти |
{S} Свака је добру рада за своју ћер; а јао, жалосна, а како и не би; ако мати неће, а да ко ће |
трбух, који му је отежавао трчање. — А јао, несрећни Спиро, шта ћеш сад?!{S} Оде ти брада, к’о |
ена, слатким и меким гласом.</p> <p>— А јао, кости моје! — чу се оданде иза бурета.</p> <p>— Ко |
/> <p>— Та да!{S} А каква би’ ја мати (јао жалосној мени!) била, да данас идем тамо?!</p> <p>— |
ита жена, докле га не нађе под столом. „Јао, терету мој!“ виче жена и диже га.{S} А господин по |
акоље, а попадија одлаже смрт једнако: „Јао мене жалосне! — <pb n="52" /> говорила би попадија, |
ти.{S} За сада као учитељ ђацима пастир јарића к’о што рекосте, а после, ако Бог да, као парох |
ам поверено ми стадо младих и несташних јарића овоселских.</p> <p>— Да, да, баш са свим тако к’ |
и надалеко није било живе душе, само је јаросна гђа Перса остала сама у кујни да спрема „ајнпре |
уђена и преплашена Жужа видећи га онако јаросна.</p> <pb n="228" /> <p>— Зови ми одма’ госпоју |
е бо’ме не мирим! — чу се из кујне глас јаросне гђа-Персе... — Шта ће сад овај лонац овде, кад |
ш, тако да кажем, плот твојој мрзости и јарости! — рече поп Ћира смешећи се мало.{S} Ваљда му ј |
p>— А изветрило је то чим сам изиш’о на јарош!{S} А па онда... не морамо сваки дан пити, него д |
је лети на све стране, <pb n="256" /> и јасан девојачки смех гаси изненада свећу и буди и љути |
омоћ!“</p> <p>Јест, то каже драган кроз јасне жице и кроз суво дрво тамбурово.</p> <p>Ех!{S} Шт |
нодлу кроз клупче и чарапу.{S} А то још јасније признају кад хоће да удену иглу.{S} Тада обично |
е молити“, — отпоче и она својим лепим, јасним као сребро, девојачким гласом.{S} Запева ону ста |
очи свој свилен бачки шеширић па запева јасним гласом:</p> <quote> <l>„Јуло рано, та ми смо род |
зу с оним што је пре неки дан чула, све јасно.{S} Онда се толико наљутила, да није могла хладно |
е стране, тако да ће све и мотивисано и јасно бити.{S} Биће свега доста к’о воде.</p> <p>Није д |
ужа гњездо красно,</l> <l>У гњезду гучу јасно,</l> <l>Две сиве грлице!</l> <l>Не слуша <hi>лепа |
лушала; попила је чашу воде, прекрстила јастук, али му одмах окрену другу страну, да би и Шаца |
да га није откуд метнуо под главу, под јастук...{S} Стари је то курјак...{S} Кајафа је то!</p> |
опе метала у вече <hi>Сановник</hi> под јастук), а оно и за „куглање“ и за „слуге и слушкиње“ с |
аже јој, нек се прекрсти и нек прекрсти јастук.{S} И Јула је послушала; попила је чашу воде, пр |
из кола тако лако к’о какав лак перјан јастук, и тако постаде невина жртва раније мржње.{S} Па |
аз’о... метнуо га под главу, био му под јастуком —</p> <p>— Дад’ га брже овамо! — вели поп Спир |
а, а по канабету и фотељама исхекловани јастучићи и комадићи хеклераја а на њима све неки голи |
ном бабицом, којој је сваки дан ишла на јаузн са штрикерајем у корпици.{S} Ту су једна другој р |
ги за други рукав и крагн па га вуче на јаузн и вечеру.{S} А младић сирома’, да се не замери ни |
нмајерке.{S} Она ми сваки дан долази на јаузн, па ме тако салети да напослетку попустим па мора |
, да нам ни сад нећете одбити позив на „јаузн“.</p> <p>— О, с драге воље, с драге воље!{S} Само |
е кашичице, и послужи госте.{S} Отпоче „јаузн“ и разговор опет као да паузе није ни било.{S} И |
продужење Главе Седме У њој је описан „јаузн“ код поп-Ћириних, на коме се десио сукоб и отпоче |
баш тамо били!{S} После читања чека их „јаузн“, а после овога излазе и шетају се испред куће и |
е било то опет сад?</p> <p>— Па од оног јаузна.{S} Сида дрвље и камење на нас овамо...{S} Да пр |
ерса, купећи шоље и чаше са стола после јаузна, — да се нешто могу сад створити код поп-Спирини |
и следећих дана, после познатог ручка и јаузна, догодило</hi> </p> <p>Поп Спира је сутра дан им |
м у послу.{S} А сутра ћу вам код вас на јаузни све потанко исприповедати!{S} Боже, познаје се д |
и Сиду и Макру у образ, а Иву, који је јаузновао хлеба с пекмезом, пољуби у потиљак.</p> <p>— |
уздржа се.</p> <p>Сви поседаше и почеше јаузновати.{S} Настаде једна повећа пауза.{S} Сви се да |
бити најзгодније, док гости пију кафу и јаузнују, да упознам мало боље читаоце са обе ове девој |
i>фалишан зуб</hi>, — рекла је гђа-Сида јаче ударајући гласом на последње речи, баш кад је гђа |
и кад је изашла из шесте куће, и похита јаче.</p> <p>Гђа Габриела је хитала к’о без душе сокако |
дмора ради, ову Главу која нема никакве јаче везе с главним догађајем, и која не би требала ни |
ао близу поп-Спирине куће.{S} Тад му је јаче залупало срце као сваком, ма како смео човек да је |
је бујније струјила у жилама, срце јој јаче било, образи се запламтели жаром који се једном и |
а шушти лишће.{S} Сва претрну; срце јој јаче закуца а образе подиђе мала румен.</p> <p>— Он је |
ј соби.</p> <p>— Оче Ћиро, — викну мало јаче домаћин с врата. — Чесњејши...{S} О, оче Кирило! — |
там те, Ћиро, шта још чекаш? — виче још јаче гђа Перса сва зелена.</p> <p>— Шта чекам?{S} Шта ј |
дговора.</p> <p>— Оче Ћиро, — викну још јаче домаћин. — Спавате л’, а?</p> <p>Опет никаква одго |
нако устеже, али кад навалише на њу још јаче другарице и рекоше: „Мораш, мораш, Јуло!{S} Да ви’ |
мех и кикот.{S} Баба се љути а смех све јачи; једва се стиша кад се чује каква лупа из кујне.</ |
ав пут у ово доба и шаљу само старији и јачи, а малишани у то доба остају код кућа, па се џавељ |
аква била, заустави се!“ — Ај! — запита јачим гласом оне унутри, — ’оћемо л’ мало да одморимо с |
сњејши...{S} О, оче Кирило! — викну још јачим гласом. — Заборавили сте да ми кажете, кад да вас |
ио, и где ће још бити!{S} Јер судећи по јачини и солидности израде, још ће за многом удавачом < |
белом руком маше,</l> <l>За њоме вес’о јаше</l> <l>Тај женик невера.</l> <l>О, иди, дивна нево |
— Искапише до дна. — Свршени клирик, а, је л’ тако?</p> <p>— Јесте; совершени клирик... с емине |
реба радњим даном нама да певате!{S} А, је л’тако? — пита путник смешећи се.</p> <p>— Та, знате |
едвед најбољу крушку да изеде!...{S} А, је ли, Ержа дете моје, а какав је у лицу, је л’ сув или |
>, ај?{S} Ди је ту асна?{S} Ај, Ракила, је л’ добро диваним, ај?! — вели Нића, задовољан што се |
ољуби Раду.</p> <p>— И мама сме у кола, је л’ те?...{S} Јел’ те, попо?...{S} Ајде, мама и ти у |
ета.{S} Како је која очешљана, обучена, је ли блеђа или руменија него радњим даном — све се то |
ива, да задржите то за вас.{S} Бог зна, је л’ то све истина, па нисам рада —</p> <p>— О, молим, |
и у глави; сваки час га загледа и пипа, је л’ му на свом месту.{S} Па баш и да га се дочепам, а |
’леб, што кажу.</p> <p>— А је л’ добра, је л’ лепа?</p> <p>— Па свака је Јула, господине, и леп |
{S} А како ви?{S} Како господин супруг, је л’ код куће?...{S} А ви, к’о што видим, баш добро из |
па метну у појас поп-Ћирин.</p> <p>— Е, је л’ готово?</p> <p>— Све је у реду; сваком своје.{S} |
ни до жене!{S} Тамо ја и не знам, каже, је л’ сам мушко ил’ нисам!{S} Удај се ти само, та можда |
— А, он!...{S} Не мора —</p> <p>— Може, је ли, коју ’хоће?</p> <p>— Може ако хоће и нашу Жужу.. |
на песма, јербо зна она и модерн песме, је ли, Николајевичу? (Тако је гђа Перса пред странцем о |
>— Молићу вас, даклем!...{S} Ал’ ви се, је л’ те, не шалите, је л’ те... не, не, немојте дизати |
једно свештено лице, па не знам, знате, је л’ ће вам то бити по вољи, е, па ди би онда ја —</p> |
и!</p> <p>— Па сад се волете и слажете, је л?</p> <p>— Та к’о со и ’леб, што кажу.</p> <p>— А ј |
!...{S} Ал’ ви се, је л’ те, не шалите, је л’ те... не, не, немојте дизати ту штанглу! — викну |
<p>— Па, како је?{S} Како?{S} Радиш ли, је си л’ вредан? — пита га поп Спира — Па мети тај шеши |
те, господин-попо... бабини пријатељи, је л’ те и мамини.{S} Господин-попа воле твога бабу, па |
ће доћи.{S} То су наши добри пријатељи, је л’ те, господин-попо... бабини пријатељи, је л’ те и |
ака обадва једнака!{S} Хахахаха!{S} Ај, је л’ добро диваним?{S} Него дај-дер ту чутуру овамо.{S |
лаћаду, нег да га свуд забодемо!{S} Ај, је л’ добро диваним!!{S} Та не могу да прођем сокаком о |
еје и оставља буџу и рог у буџак. — Ај, је л’ добро диваним, тане му госино!{S} Вина ти меникан |
ста, <hi>без црквењака</hi> ништа!“ Ај, је л’ добро диваним? што рек’о наш Нића боктер.{S} Што |
и господин’ <hi>Спиридоне,</hi> мислим, је л’ вредно и <hi>да почињем</hi> с вама; јербо не зна |
већ паор уме.</p> <p>— Па, Петре синко, је л’ то поштено од тебе; дед’ кажи сада ти сам?{S} Јес |
о после ручка; а после ручка може вино, је л’, газда?</p> <p>— А би л’ се приватио малко? — пит |
а виде и много ситније ствари него што, је на прилику, какав апотекарски помоћник кишбиров или |
ли, Ержа дете моје, а какав је у лицу, је л’ сув или онако пунији?</p> <p>— Сув, па онако мало |
у грану, па да —</p> <p>— Да се обесиш, је л’ —?</p> <pb n="299" /> <p>— Не, — пресече је бојта |
ово наше паорско је певање!...{S} А... је л’ те, дуго вам време кад ћутимо?</p> <p>— А да бо’м |
није пењао уз мердевине.</p> <p>— А... је си л’ што смислио? — запитаће поп Спира Аркадију пос |
нисам видела!{S} А шта ради Меланија... је л’ здрава.... како изгледа?</p> <p>— Фала Богу!{S} А |
а ти ту... то су, извесно, све ваши... је л’ те?</p> <p>— Јесте, — рече Јула милокрвно, па их |
ке ћери.{S} А млађа је женскадија пита: је су ли и њу спевали у шору са царевим сином, па се см |
смеши се све, па опет гледа, и пита ме: је л’ то мој зуб? — „Мој, одговорим ја, Ваше Преосвеште |
ни размислим мало за оно и да распитам: је л’ господин Ћира погодио кола и кога је погодио; па |
p>— Па како парохијани, домаћине, како; је л’ к’о у старо доба?</p> <p>— Та ја само кажем:{S} Н |
није фалично Ха, ха!{S} Ај, шта велиш; је л’ добро диваним?! — заџакао Ника, па све јечи кућа, |
о јефтино прошао, мислио <pb n="321" /> је у себи, да ће за те новце, (за које је држао да су в |
је помислила гђа Сида кад <pb n="91" /> је таман почела, а гђа Перса је из кујне прекиде!{S} Пи |
ко је или ишла к њој или <pb n="232" /> је дозивала к себи; тек да јој је увек на очима и да је |
а кад је ону Тотицу, што <pb n="294" /> је пре ње ту била, отер’о.{S} Па сад га салетили и пору |
повезала вилицу.{S} Боле <pb n="295" /> је зуб, па к’о да је неко тук’о.{S} А није је ове недељ |
и и заврши ту песму коју <pb n="395" /> је Јула отпочела, и она после неког опирања и извињавањ |
n="111" /> А <title>Преходница</title> је већ оригинал; у њој има једна красна приповетка, <ti |
оро преведено. <title>Работнике</title> је превео Ђорђе Поповић а <title>Помпеје</title> Лаза К |
i> дана —</l> <l>Еј, та <hi>милија</hi> је дикина недеља,</l> <l>Нег’ нанини’ <hi>сто година</h |
до дна.</p> <p>— А и он, и <hi>он</hi> је красан...{S} Сушта смерност!{S} Да га види његова Ек |
вук’о?</p> <p>— Јесте, <hi>повук’о</hi> је твој красни супруг, к’о и увек.</p> <p>— Не разумем |
} Него, тек тако, ма ко — А <hi>ко</hi> је спис’о то? — рече гђа Сида бришући сузе.</p> <p>— На |
Е, то је баш к’о поручено! <hi>То</hi> је добро!{S} Никад боље!</p> <p>— Какво те „добро“ споп |
рила је у себи гђа Сида, — <hi>што</hi> је судбина!{S} Ту нам срећа под носом, — и ми да је не |
адику!...{S} Ајде да се то спава!...{S} Је л’ остало још штогођ, Боже, — рече и стаде разгледат |
— прошапута Јула.</p> <p>— Јуцо!...{S} Је си ли ти то?</p> <p>— Ја сам, мамо! — одговара плашљ |
к’о што видим, баш добро изгледате.{S} Је л’ код куће господин Шандор?</p> <p>— Није!{S} Одазв |
гледати у Јулу, а ви ми онда кажите.{S} Је ли, Јуло?</p> <p>— Па тако... мислим...{S} Мислим, д |
пред нама фалили варошке госпојице.{S} Је л’, Јуло?</p> <p>— Јесте! — вели Јула.</p> <p>-— На |
— Доћи ће, Иво, господин попа опет.{S} Је л’ те, да ћете доћи?</p> <p>— Јест, доћи ћемо! — про |
Ју!{S} А зар смо вам ми непријатељи?{S} Је ли, Јуло, — пита је Меланија иза гостових леђа љуљај |
гу, ни не тера!{S} Па зашт’ да идем?{S} Је л’, зашт’!{S} Ко је <hi>од добра</hi> још бегао?</p> |
лијем.</p> <p>— А јеси л’ примјетио?{S} Је си л’ се опип’о ујутру? _</p> <p>— Ђавола примјетио! |
и запит’о: певаш ли ти?</p> <p>— Ко?{S} Је л’ ја?{S} А како не би’ пев’о, кад гођ ми је срце ве |
вици седела. — Дакле шта се свршило?{S} Је л’ дош’о и онај?</p> <p>— Дош’о је, — рече поп Ћира |
е она њина лорфа удати за оног гољу?{S} Је су л’ одредили термин за сватове?</p> <p>— Кажу, гне |
та велиш, — залармао Нића смејући се, — је л’ добро диваним?!</p> <p>— И сланине донеси, — наре |
гостових леђа љуљајући се на столици, — је си л’ ти непријатељ господ’на Пере?</p> <p>— Нисам.. |
ха ха, — дере се Нића да га сви чују, — је л’ добро диваним!?{S} Ај?</p> <p>— А зар још ниси ве |
а тим уздахну, па стаде даље да копа. — Је л’ он само берберин,... унцут је он! — вели Јула, а |
, Ћиро? — пита нестрпељива гђа Перса. — Је л’ получио онај што је заслужио?</p> <p>— Све, све с |
ћи мали Ива кога држаше Јула на руци. — Је л’, мама, и маму воле? — рече дете као мало утешено |
ра и викну бирташицу која уђе.</p> <p>— Је л’ какав пут до Ченеја?</p> <p>— Рђав, господин-попо |
и по рукама и доле по прашини.</p> <p>— Је л’ те да ћете доћи?</p> <p>— Доћи ћемо, — уверава пу |
каже, да има врло хаглих уши.</p> <p>— Је л’ те, не ћеду пуцати канони? — пита фрау-Габриела.< |
Сида једва дочека, па ће рећи:</p> <p>— Је си вид’о само ону бештију чифуцку каква је?</p> <p>— |
љ, али што је истина, истина —</p> <p>— Је ли, Јуло, да је господин шмајхлер?</p> <p>— Дабоме, |
те Ракила, па не троје деце него да и’ је к’о девет Југовића.{S} Једноме да оставим мој „бокте |
ију.{S} Одма’ би’ се зауставила, па би’ је запитала: „Извин’те, казала би’ јој, ал’ одавно се н |
си одма’ уз’о?</p> <p>— Хе, та уз’о би’ је ја одма’, чим смо се први пут погледали у колу, ал’ |
{S} Чини ми се читав век!{S} А тако би’ је волела видити!{S} Та биле смо другарице од детинства |
само ређа и псује и по некад кашље, ал’ је сад фала Богу боље.{S} А ми смо сви здрави; брата се |
езе.{S} Добро тера, то је све тако; ал’ је незгодан за једно свештено лице, к’о што сте ви, на |
ата!</p> <p>— Доказ је поп Ћира!{S} Ал’ је и повук’о, ха ха ха!</p> <p>— Но фала Богу!{S} Јесам |
рили.{S} Већ се види ченејски торањ ал’ је далеко још до Ченеја.{S} Путују ал’ на путу још нико |
л’ ви то, почитајема госпоја-Сидо, ил’ је то ваш господин супруг, господин Спира, онај што је |
ди) — па једва га извуку!{S} А ово нит’ је <hi>он</hi> хтео, нит <hi>ја</hi> још мање, па — исп |
пристане и да сведочи. „<hi>Фама</hi>“ је по селу кружила, фама са свима украсима својим; једр |
којој је фабрици ливен.{S} Сав „есцајг“ је био старога шлога, добро очуван али давнашњи.{S} Дон |
кија је једна моја сладост, касти.{S} А Је л’ вама онако мало ’хладно, снаја!...{S} Баш не би ш |
?</p> <p>— Двадесет и седам.</p> <p>— А је си л’ држ’о ти сам риф?</p> <p>— Е, још ћу и риф држ |
исте ви први којој се доп’о.</p> <p>— А је л’ остало још у комаду?</p> <p>— Бо’ме потрчао је св |
Та к’о со и ’леб, што кажу.</p> <p>— А је л’ добра, је л’ лепа?</p> <p>— Па свака је Јула, гос |
ју, мислим ја, а Екселенција запита: „А је л’ ово баш ваш зуб, оче Кирило?“ — Да, Ваше Преосвеш |
ет зна да је он крив.</p> <p>— Е, слаба је то утјеха за мене!{S} Знам ја Ћиру.{S} Не да се тај |
ilestone unit="subSection" /> <p>Служба је била и свршила се.{S} Сва се очекивања испунила; и С |
и да ће исте на суду показати. — Тужба је била концептована и руком самога поп-Ћире, који је и |
неке ситне сачме и со, па од тога доба је боље и сигурније знао да предскаже сваку промену и в |
нада <pb n="82" /> бануо, па од то доба је ужасно обазрив и први бега с пања и ако би касапин н |
а извади у тањир и поче јести.{S} Чорба је била пилећа, баш што он воли, и допала му се.{S} За |
брез свога, касти, друга!...{S} Бадава је ту Арса... и пуна кућа!{S} Шта је мени тај Арса?{S} |
А да шта ви мислите?</p> <p>— Та здрава је к’о тресак, за Бога!</p> <p>— Е, чини вам се то само |
простацима и не могу допасти, а поучава је један Пемак (кинстлер у тим пословима), један млад, |
нанета гвозденим кључем, а на друга два је у хитњи погрешила и рекла, да је то било гвозденим в |
ренуо доњу вилицу чак на леђа!{S} Једва је Софра брица наместио на старо њено место, али зубе, |
Каже: „Шкодиће ми конштрукцији!“ Једва је попио пола чашице!{S} Сирома’ младић, и сам се чуди |
!</p> <p>И једна и друга попадија једва је чекала да јој се попа врати, да се сита најада и пот |
Била је сретна преко сваке мере и једва је чекала да му кроз дан два да што му је обећала ако с |
рља, па га не пушта!{S} Та та би, каква је, и осванула на сокаку.{S} Да ми није жао момка, баш |
артију једној свештеничкој кћери, каква је Јула била, него Шаца који је, истина, врло леп био, |
роз чвор на капији. „Гледај само, каква је; уфатила момка к’о крља, па га не пушта!{S} Та та би |
те, жено! — крсти се гђа Перса. — Каква је то само пасија, тумарати тако брез нужде по блату!{S |
а шта је оно тамо, а, Петре?{S} А каква је опет то комендија?</p> <p>— А каква би опет комендиј |
ту лупам главу, — вели Нића. — А каква је фајн ова ноћ, није ни чудо!{S} Та чудо би било да ни |
ну, ту се свака покаже баш онаква каква је; ту не помажу много никакве вештине и апотеке.</p> < |
а-Тини праве музику?!</p> <p>— Та каква је ћорава садашња младеж, и за што као и не?!</p> <p>— |
си вид’о само ону бештију чифуцку каква је?</p> <p>— Коју бештију? — запита поп Спира уморно.</ |
и сами живљи и интересантнији. (А таква је била и гђица Јула.) Г. Пери се завезао језик, па ни |
ли Беч, да изучи хирургију.{S} А његова је породица велика; све сами нотароши и вармеђаши, а им |
и два велика јалова дуда а испод дудова је клупа а на клупи испод оног дивног хлада врло згодно |
место дају за столом, јер због сватова је ваљда и постала она реч: „Триста, без попа ништа.“</ |
о.</p> <p>А Шаца и Јула?...{S} И њихова је ствар напредовала, онако у потаји.{S} Састајали су с |
неколико дана долазили у башту.{S} Прва је Јула попустила и дошла.{S} Од тог дана је опет почел |
вољна са Јуцом и Меланијом.{S} Она прва је била до зла бога стидљива, да не кажем завезана, ово |
е да заврши Јула, јер док је певала сва је чисто горела од стида а око <pb n="394" /> носића и |
реко пута од Великог Крста.{S} И ова га је видела где је скинуо шешир и прекрстио се кад је био |
ало чудновато добио.{S} Она вели, да га је поп-Спира добио само зато што је једанпут у једном у |
пири од некуд до ушију и наравно, да га је јако заболело то, што патак ни најмање не води рачун |
и му неки стари подеран шешир к’о да га је са страшила скин’о, а дорац му сав искрпљен, па стао |
им се Аркадија натпевао и наравно да га је увек натпевао, јер стари учитељ је некада врло лепо |
ао да се сва кућа тресла, а попадија га је једнако утишавала, док се напослетку није мало смири |
pb n="148" /> да снива!{S} А снивала га је врло лепо; и као попино дете, васпитано, наравно, у |
тпоздрави га пријатељски.{S} Познала га је.</p> <p>— А откуд ви, господин-Перо, овамо у наш кра |
каквог надалеко није било, а набрала га је Јула сама својом руком; бирала га к’о голуб зрно, и |
добро очуван али давнашњи.{S} Донела га је гђа Сида у мираз своме попи, и износио се из шифонер |
ј златом извезен српски грб, извезла га је његова Јула мислећи непрестано на њега.{S} Испод до |
више растављали.{S} А у ову кућу она га је донела као део мираза своме попи.{S} Онда је још доб |
.“ Вино је било изврсно, а поп Спира га је хвалио и ређао добре особине и дејство његово.</p> < |
г али и врло похотљивог патка.{S} Та га је мана тако компромитовала, да је већ ушао у пословицу |
а се сирома’ младић, па се чуди, шта га је снашло.{S} Ал’ она, смеје се, Боже, смеје, смеје, па |
S} Сирома’ младић, и сам се чуди шта га је сад снашло.</p> <p>— Баш, Бога ми!{S} И сад ми га је |
јако узнемирена и забринута.{S} Кад га је спремала на пут, метла му је, као и увек, шунке и си |
а Тиму професор латинског језика кад га је овај (Тима) једном у врло учтивој форми запитао како |
, наравно, нису надали.{S} Из авлије га је први опазио попин шаров, један грдан глават и чупав |
кицошки чешљао и учтиво понашао, те га је и женски свет радо имао.{S} Доста је само да прође ј |
Спира и поздрави се с учитељем, који га је чекао.</p> </div> <pb n="80" /> <div type="chapter" |
азговарао се са старим учитељем који га је понудио бурмутом, о поп-Спириној беседи хвалећи га и |
а деца увек тако жељно погледала али га је Аркадије чувао као очи у глави, и разговарао се са с |
.</p> <p>— Баш, Бога ми!{S} И сад ми га је жао. — вели поп Спира у иронији, а и ди би богослова |
ве је муке им’о отац поп-Спирин, док га је натер’о да се школује?{S} То је салашар.{S} Трипут ј |
е хлеб“ (да се послужим реч’ма којим га је попадија често грдила мрзећи га и замерајући му наро |
S} И доиста било јој је мило!{S} Чим га је видела, допао јој се, а особито јој је мило било, шт |
шацуј ћерку!“ А баш јој се допао чим га је спазила, учтив па смеран, па косу разделио по средин |
ц је <hi>његова сопственост</hi>, он га је купио и донео.{S} Да га питам ко руши православије!{ |
опов, онај архилопов Нића боктер, он га је мор’о свему томе научити.{S} К’о мисли, у завади су, |
<p>— Или ја? — вели гђа Перса. — Он га је први дочепао и одвео био својој кући.</p> <p>— Па би |
у служби олтару и звонари.{S} Назвао га је чак „столпом православија“.{S} И где год је после би |
па да и’ будзашто возиш, — саветовао га је Нића. — Та видиш ли, како ти је запала сикира у мед, |
у и однео му црвену пошу.{S} Затекао га је у дућану баш кад је Шаца туцао кудељно семе и ’ранио |
добије увек пола поскурице, а послао га је Аркадија да јави.{S} Знали су, дакле, да је путник д |
ан да погађа кола.{S} А после, бацао га је у бригу и његов <hi>барометар</hi> у кући, јер онај |
сао онај <title>Кохбух</title>, хтео га је <hi>њој</hi> посветити, да шта!</p> <p>— Верујем, сл |
, и „Подај <hi>господи</hi>!“ — учио га је оне вечери Нића; и све је то сад пало на памет газда |
а и заборавила да вас питам.{S} А ко га је напаствовао?</p> <p>— Па поп Спира!</p> <p>— Поп Спи |
дачку девојку па свира, а она зна ко га је послао пред њу, па само гледа у лево у земљу, па све |
ез нас, кад има ајзлибана...{S} И ко га је измислио!{S} Ознтрогере му швапске!...</p> <mileston |
атних поштовалаца Доситијевих, и ако га је мало читао; али се ипак у том није слагао с њим, што |
е... к’о неки фишкал —</p> <p>— Како га је совјетовала, онако у мал’ није и прош’о! —</p> <p>— |
м те спалио, обешењаче зелени!“ Тако га је грдила гђа Сида, али он се ипак није пењао уз мердев |
и одговор на раније питање, бар тако га је Шаца, познајући — што рекли — лавиринат женскога лук |
а.{S} А и она од своје стране колико га је само својим жртвама обвезала!{S} Уклонила је из албу |
p>— <hi>Коњски зуб!</hi>...{S} Е, то га је она његова бештија навела да уради; нико други нег’ |
ма и упутствима односно тала и за то га је паметно било и позвати.{S} Сви пристадоше радо и кре |
неки се тужи на камиш и вајка се што га је <pb n="73" /> синоћ заборавио да ишчисти, па сад доб |
може да закопча свилени пруслук што га је купио на сенћанском јесењем вашару.{S} И пишите: да |
е лепше лице природно, онако к’о што га је Бог створио?! — вели Пера.</p> <p>— Е, ал’ ја ’хоћу |
акон код себе.{S} А знам већ и зашто га је и задрж’о!</p> <p>— <hi>По-пољубите се!</hi> „И пољу |
попина и Шаца радо гледају — омрзнуо га је Тима још страшније, јер се и њему јако допала Јула п |
шта покушану превару.</p> <p>— А зар га је хтео преварити?</p> <p>- Та тужио ме да сам се послу |
у.{S} Али ће мало подуже чекати, јер га је фрау-Габриела замолила да не пуца док је она у авлиј |
но протојерејски штапови, а донео му га је на поклон с једнога вашара мајстор Лекса лецедер још |
у сматрао као недостижени идеал, којега је само издалека смео посматрати и мислио да је и самим |
тране пао и заплео се у грање са којега је лишће давно отпало а реп ост’о ту да краси голо дрво |
tle>Сан Матере Божије</title> од којега је неких десет петнаест егземплара имала позашиваних у |
тељ наслутити сукоб и заплет без којега је свака приповетка досадна</hi> </p> <p>Још одмах тога |
иначе радо за беамтера издаје.{S} Њега је, до душе, нудио Глиша Сермијаш да иде у собе где су |
, онда се нећете толико чудити.{S} Њега је поп-Ћира добио од неког његовог до зла бога рђавог д |
вом селу зна да чита и да пише, од њега је то научило.{S} Мила кишбиров и Нова бистош и данас с |
познати као врло дрски.</p> <p>По њега је дакле отрчала Ержа.</p> <p>— Поздравила вас је милос |
вао све девојке и лево и десно, са чега је навукао на себе не малу мрзост и опасност од паорски |
а.{S} У самоћи је могла мислити на кога је хтела, то јој нико није могао забранити!{S} Како је |
ору и лајало на мимопролазеће- — и кога је она или водила са собом кад је лепо, или му доносила |
је л’ господин Ћира погодио кола и кога је погодио; па ако није онда да <hi>ја сам</hi> то нека |
тако вам је то у овом свету.{S} Свакога је обдарио Бог са по каквим даром; није ни у путер-кроф |
тите.. овај..{S} Вуји Ирошу.. мужескога је пола... синчић.{S} Добио синчића, па к’о јабука, дет |
опа нису хтела да буду заједно; једнога је од њих обично увек замењивао поп из суседна села.</p |
ознајући паорска грубијанства.{S} Многа је женска била спевана са Шацом у песми па после излема |
и лепа девојка: „Ко пре девојци, онога је и девојка!“ — заврши поп Спира и погледа га значајно |
обавестио и умирио мало.{S} После тога је мање лајао за све време визите.{S} Тек по некад лане |
ећи него остави собу.</p> <p>После тога је гђа Сида никако није саму остављала.{S} Једнако је и |
. — Кад ме закопаду —</p> <p>После тога је Јула весело продужила рад у башти, и решила се, кад |
ће као какав стари пензионер.{S} С тога је сав комшилук био против њега и вребао га да га убије |
да је <hi>убијца детета свога</hi>, да је убијца жене своје, и она је наскоро после смрти Драг |
и твој резон!{S} Вид’ла би’ ја њи’, да је нешто поп Спира у резону; тешко би било мени!{S} Мор |
ти и сад и толико пута већ пре тога, да је Меланија много и срећнија али и умешнија. „А <pb n=" |
ена сестра.{S} Дакле, доста до тога, да је настала ’ладноћа међу њиме через младога хер-лерера, |
и екшплицирати, — али доста до тога, да је то поп Спира дочуо, па лепо сео у кола па за њим; и |
А после, вероватно је још и с тога, да је нешто на ту форму морало бити, јер што би то баш њем |
о, ал’ и ви морате признати, слатка, да је имао и коме; им’о је, бо’ме, <hi>и коме</hi> да шмај |
ђавола... него само из обешењаклука, да је још лепши!...{S} А обе мамице више да не видиду једн |
причала чешће, љутила се и додавала, да је за чудо увек срећан тај господин Спира.{S} Увек се и |
/> и више с болом у срцу уверавала, да је њена Јула несретна.</p> <p>Гђа Сида слуша; слуша пес |
} Та га је мана тако компромитовала, да је већ ушао у пословицу у селу: „Лола к’о попин патак!“ |
ш по соби, — а не знам шта би’ дала, да је сад лето, па да смо извели гајдаша у авлију или пред |
у немачки; немачким је тако владала, да је, како је гђа Перса уверавала, ноћу „бунцала само на |
рао тај малер.{S} Тако се засмејала, да је формално пала госп. Перзекутору у крило, а овај је, |
службу и Аркадији и која је стрчала, да је све тутњило, кад им дође и рече неко да је дошао нов |
попустим па морам ’тела — не ’тела, да је слушам...{S} А она мора да исакати...{S} Ја јој за т |
дан после, већ се толико ослободила, да је запевала баш ону исту песму коју је Шаца малочас уда |
могао забранити!{S} Како је мислила, да је свака нада пропала, најрадије је мислила о својој см |
га два је у хитњи погрешила и рекла, да је то било гвозденим вилама.</p> <p>Гђа Габриела је пол |
Па дваред триред изађе Ержа и јавља, да је сто постављен, и Пера се клања, а Меланија га не пуш |
доживи да види Ђуру, средњега брата, да је отворио дућан и постао сам свој газда.{S} Е, и то је |
олетео и одгурнуо онога испред себе, да је овај јадник полетео у неку барицу и забо се у њу гла |
заверака његових!{S} Пишу ми оданде, да је први момак у Талијанској!{S} А ди би и био друкчији |
вославије!{S} А он код Владике каже, да је Пентикостар само зато, што је то већа књига па к’о в |
а је: што плаче?{S} А Јула јој каже, да је снивала страшно. — „А ти узми, рано, мало воде па по |
је жали, па је брани, па и он каже, да је извине за данас, јер нема гласа, <pb n="393" /> али |
ега тога, а он, каж’те, нека докаже, да је то све <hi>тако</hi> било, к’о што он каже.“ Образ ј |
— а шта је коштала?</p> <p>— Шта је, да је — тек то није ништа према оној твојој услузи мени уч |
равно, новијих новости.{S} Знало је, да је поп Ћира у завади са поп-Спиром, па је то нотирало и |
описати.</p> <p>Толико само додаје, да је гђа Сида, кад су поп-Ћирини већ ушли у собу, нарочит |
S} На један тако бачен сексер, веле, да је тако силно полетео и одгурнуо онога испред себе, да |
"12" /> и забележио сам писац, веле, да је добио тај надимак отуда, што се одавно, још прве год |
као бесловесна створења, помислиле, да је то за њих постављено, па појеле тулају која је, као |
ркадија да јави.{S} Знали су, дакле, да је путник дошао, али му се, наравно, нису надали.{S} Из |
љуцки!“ брани се он; па још испадне, да је други крив.{S} Па бар да се чешће окрене, ајде-де; н |
преко пута, само да му да на знање, да је ту и да га прати очима.{S} Наравно да то паорским мо |
господин-попо... и ви како диваните, да је, ал’ није...{S} Јадан ми газдашаг!{S} Него крпарим, |
ере самом писцу и ником више, знаће, да је све то једна измишљотина и да се ствар са свим друкч |
иво бити Јулино понашање и признаће, да је златна и умесна она позната народна пословица која в |
ојој је.{S} Требало би, да је среће, да је пример селу, а он се осушио већ од те несрећне љубав |
на о кући у којој је.{S} Требало би, да је среће, да је пример селу, а он се осушио већ од те н |
сигурну руку, па су му совјетовали, да је гријота да свој талент закопа овде у овим каљавим се |
га су већ причали који су га видели, да је млад и леп па тек свршио богословију, да му одело ст |
д опет дође на плот, да му одговори, да је она засад татина и мамина, а оно одономадне да је у |
енула.{S} Кроз плач ће вам признати, да је <hi>убијца детета свога</hi>, да је убијца жене свој |
> <p> <hi>Из које ће читаоци видети, да је и у овој прилици потврђена она стара пословица која |
триумфовати а тако исто и разумети, да је то баш тако морало бити.</p> <p>— А ви се, госпођице |
и се ипак никако није могла да сети, да је кадгод чула, да се нека тако из поповске куће удала |
вели гђа Перса, — онда ће боље бити, да је пошљете Меланији; она здраво добро говори немецки, п |
га плеха.{S} Читаоци ће се досетити, да је Шаца био предмет њених мисли као што је и она била п |
кву варош.{S} Ту поп-Ћира наговести, да је жеља Меланијина, да се преселе у варош.{S} Још су се |
еђати све.{S} Доста што ћу вам рећи, да је Шандор (тако су звали Шацу сви од прошевине у кући) |
!...{S} И како то да се само стрефи, да је баш сад његова чреда а не Ћирина!?{S} Па га сад онај |
а затим и песма:</p> <quote> <l>„Еј, да је мени лећи па умрети,</l> <l>Ал’ да ми је смрти не ви |
енцијом утерујем у лаж, па да кажем, да је Часловац био, јер би се тако, знаш, одао и призн’о.< |
ручак нећу описивати, јер признајем, да је лепше и лакше бити позван на ручак него га описивати |
шта је био, није нужно да напомињем, да је леп у лицу, нежнијег састава и питомије нарави а пој |
ити од њега шта хоћеш —; а ја велим, да је и у младих девојака срце као восак.{S} Тако је и с Ј |
ира.</p> <p>— Та... сад и ја мислим, да је већ крајње време, да и ти к’о отац... а не била <hi> |
но!{S} И на послетку свршило се тим, да је Шаца био послужен дудом, оним крупним „шпанским“ дуд |
атно рекне и добаци једна за другом, да је насекира и отрује бар за онај дан.{S} Али је мржња ј |
рнојевићем; јер се приповедало за њ, да је био наизменце час у рукама Ракоцијевих Куруци, а час |
ра.{S} И баш кад је овај изјављивао, да је готов ради ње да заборави и отера и своју венчану же |
вребао га да га убије, али за чудо, да је крај свих тих претњи и опасности још жив био, ма да |
о говорила гђа Перса, тако оматорио, да је поред кијања и кашљања почео већ да баца и „шлајм“ — |
е.{S} Још нико у селу није запамтио, да је у њој ко коме разбио главу, или да су се потукли сам |
н свет Јули попиној у сватове, тако, да је ко хтео, могао је комотно покрасти сво село.{S} Кога |
је је читала — све је то показивало, да је Јули тежак живот; да јој нема живота, и да јој је см |
шето је ужасно заблебетало и лупало, да је Меланију формално ућуткало и ова не могаше до речи д |
јер се тако нешто зуцкало и причало, да је као једаред, једно пред вече, ђаволски перјао сокако |
га његова!{S} Па није му доста било, да је наш’о какав тако од словесног створења зуб, — па да |
изуру.{S} То је Шаци тако мило било, да је сав блажен и пресретан дуго и дуго мислио на Јулу и |
љутила по мало, јер јој се учинило, да је Шаца и сувише слободан. „Е, а откад то?!“ питала се |
илику да путује, јер се увек десило, да је неко из села ишао својим послом некуд.{S} И кад сад |
тина, истина —</p> <p>— Је ли, Јуло, да је господин шмајхлер?</p> <p>— Дабоме, — вели Јула.</p> |
hi>„шалај!“</hi> И врло је природно, да је Тима сматрао себе за бољег од Шаце из два узрока; пр |
пребацивао јој је тако немилосрдно, да је сирота Јула сва уплакана изашла тога дана из баште.< |
е Марије Терезије, а врло вероватно, да је запамтило и Сеобу Срба под Патријархом Чарнојевићем; |
дне у другу!{S} Ал’ то тако страшно, да је морала једна да понесе са собом флашу са сирћетом, п |
га описивати.{S} Напоменућу само то, да је гђа Сида учинила све што мржња и љубав једне домаћиц |
ра још и опростио; него је он дочуо, да је онај, то јест, поп Ћира чак ишао ди треба, да изради |
већ спаваш, злато моје“, тако тихо, да је гласе њене могло чути само Јулино заљубљено ухо.{S} |
пошло, чекам још и то чудо и покор, да је ето тај поп Спира постао —- протојереј, <hi>прота</h |
м часу освете, а осећала се у праву, да је сада била као громом поражена кад је чула како се ст |
док је овај богословац био... кажу, да је одма’ сутра дан — кад је дошао — био и прстен.</p> < |
го и не цифра.{S} Не чека, што кажу, да је два пут позову; јер комшије њене не памте, да се ика |
га ми, биће за поп Ћиру приповедају, да је у једним сватовима појео пуну једну вешкорпу крофни |
не, и увелико се помирила тим мишљу, да је Шаца доктор, или још боље „Александар доктор“, добра |
ило, и тако је весело плевила башту, да је с травуљином почупала и сву мирођију, тако да су сут |
— Неће вам ни доћи, не бојте се баш, да је зовете.</p> <p>— Та да!{S} Има она доста <hi>унтерха |
етио веселим и расположеним гостима: да је све то лепо, ал’ да ипак треба да имају призрења пре |
ик како то почиње Меланија, па каже: да је француски језик баш <hi>тако</hi> нобл-језик, зар га |
признаје искрено и хвали се и каже: да је многи њих воле а и она многе њих воли, ал’, каже Жуж |
о рекли песници и филозофи, и то је: да је све зло у свету (од Адама па до наших дана) дошло ба |
би све друкчије.{S} Стари наши веле: да је дечије срце као восак — можеш правити од њега шта хо |
} А ова моја к’о нека балска лепеза; да је ду’неш, зауставила би се негде на тараби или на багр |
Да је г. Пера обратио довољно пажње; да је отворио очи за чисто злато а затворио уши сиренским |
род; а зар је то честита ракија?!{S} Да је то честита ракија, ја би’ се бар стрес’о кад је пије |
> <p>— Ху, та ман’те га бестрага!{S} Да је он само полак добар к’о што су му коњи — била би јед |
дебела!{S} Еј! моје радости онда!{S} Да је питам сад, — вели госпођа Сида отварајући прозоре да |
пира и стаде забленут и скамењен.{S} Да је ћосави патер-Иноценц из Темишвара пустио браду и брк |
но ништа, — а могао је врло лако.{S} Да је г. Пера обратио довољно пажње; да је отворио очи за |
рајући прозоре да се промаје соба, — да је питам: <hi>кога</hi> ће то да обријају!{S} Ил’ мог С |
је то правило, — говори поп Спира, — да је човек весео.{S} А како ће врага и бити весео брез ви |
, знаш, ово толкујем, — вели Нића, — да је ово још к’о после ручка; а после ручка може вино, је |
глава му пала од жалости на груди, — да је среће, да ти меникана овако пијеш за спокој душе, а |
ошу око врата, како рекоше девојке — да је, дакле, тај путник давно очекивани учитељ.{S} Све су |
прави? — вели поп-Спира. — Рек’о би’ да је добар сат... мог’о би још да послужи —</p> <p>— Та, |
9" /> има распру с парохијанима; ил’ да је пушио пред светом; ил’ да се веселио у друштву — теш |
ар (Велико-Бечкеречки) Шаца брица, а да је, кад ју је спевао, мислио на Тиму „шлајбера“ — још о |
да нисам; да сам пон’о мој рођени, а да је то нечија ваистину сатанска и паклена унцутарија и м |
годно ударио, да ми избио, зуб.{S} А да је све то тако, може се, реко’ ја, Преосвештенство увер |
л’ прошло! — одмахну Нића руком. — А да је остало оно старо, та не би’ му био боктер ни у самом |
о рек’о паор.{S} Добро те си дош’о а да је још мало потрајало, мор’о би нас тражити по свету.{S |
— Е, лепа парада! <hi>Вас</hi> треба да је срам, <pb n="146" /> а не мене!{S} Ја баш ако и глед |
S}Какав сам ја био ондак, и да треба да је сада мој крај... па ди сам само поглед’о, било је ци |
а лепа и мало нижа; али жена и треба да је мало нижа, то је много лепше него кад су и муж и жен |
чунали лепо све кредом: колики треба да је топ, колико тане и колико барута и до ког термина тр |
дић очи па пробир’о.{S} А она њихова да је била за нешто <pb n="260" /> боље рођена, — не би се |
а да прослови, па ни сада.{S} И сада да је неко убацио споља кроз прозор читаву цигљу и полупао |
нову кућу; јер „зуб времена“ изгледа да је немоћан према њему као зуб старчев према ораху кошту |
ла се замисли па ћути; и њој изгледа да је то доиста један фелер.</p> <p>—...{S} Те још какав ф |
ацова се бојао а мишеви опет изгледа да је багателисао.{S} А сем тога био је као лопов бескрајн |
="282" /> Ако нико није, а оно ћу ја да је преокренем па од сад нек се каже: „Триста, <hi>без ц |
љута целога дана.{S} Онда је држала да је то казано само онако, из пакости, да она само чује и |
и и лепши, и тиме је доиста показала да је добра машамода и да има укуса, па је окренула главу |
ни запиткивала, зато је једва чекала да је скине с врата.</p> <pb n="213" /> <p>— Па збогом,— р |
мбуру да је прати.{S} Сада је видела да је јуче ваљда нешто љута била, јер, напослетку, а за шт |
е и да се једи; а сад је лепо видела да је било истине у томе.</p> <p>— Хе, слатка моја фрау-Га |
!{S} Ето, кад си, кажи ми, њу видила да је узела књигу па да чита!?{S} Него та лепо стоји све у |
м тудом, и не знам ништа!“ и тражила да је пусте у кујну да помаже Жужи.{S} Све јој то не помож |
> <pb n="346" /> <p>— Добро си рекла да је обешењак.{S} Обешењак је, онда сам тек добро вид’о д |
рећи венула, јер, као за пакост, ма да је била заљубљена, остала је једнако (противно свима пр |
поред њега неколико дебелих књига ма да је слабо читао али, као човек који је поштовао учене љу |
ла, која се повезла као енђебула (ма да је то било против <pb n="374" /> њеног принципа, јер се |
а је данас баш згодна и к’о поручена да је Јула отпева.{S} А млада као свака млада, стиди се, п |
hi> бити крив!</p> <p>— Сав свет зна да је он крив.</p> <p>— Е, слаба је то утјеха за мене!{S} |
у гост затекао у послу, знала је она да је ово учен човек, па ће знати оно што се каже: „Гледај |
ира.{S} Увек се извуче из малера, па да је не знам какав.{S} А ту је мислила на онај случај, ка |
од толико година, и сада, гле, мора да је се одвикне од како је Меланија почела да се шета исп |
виделе да пролази на колима, да мора да је нежењен, јер пошу око врата носи баш ирошки; један м |
ан, а заплакала се и Јула.{S} И мора да је дуго и гласно плакала, кад се и сама мама пробудила |
ица изашла. — Једна честита душа; та да је, што кажу прико новина тражио, — па не би такву потр |
, а он — измишљава све којшта.{S} Та да је <hi>сто пути</hi> труковано — па <hi>не верујем</hi> |
>— Да се нису посвађали?</p> <p>— Та да је само <hi>то</hi> — па и Боже помози!</p> <p>— А зар |
хоћу ја државу да служим; ’хоће Нића да је и он неки мајкин „беамтер“, кад му ни његов чукундек |
свему се видело одмах на први поглед да је кућа богата.{S} Нека суди сада читалац: колико се њи |
, да!?</p> <p>— Та клевета; да бом’е да је клевета!{S} Та већ само то; што је казао, да сам упо |
да откуд ја то да сневам!{S} Ајде-де да је снев’о мој попа, па да ми није ни чудо.</p> <pb n="3 |
парадајз на Ефики и наредила јој где да је потражи ако се случајно што догоди на ватри — и на п |
он се тек онда трже и поцрвене, виде да је претерао, па похита да поправи и додаде. — То јест, |
ра! — па стаде и погледа доле и виде да је сасвим тако. — Уф, уф!{S} Куд сам сад овако пристала |
тамбуру неке „мирјанске“ песме, каже да је певао: „Вино пије Дојчин Петар“, и „Катице прехвална |
, а Ержа само одговара.{S} Казала је да је висок, леп к’о „фирер“, а бркове да има мале и мало |
е то видела госпођа Сида, слутила је да је добро.{S} Одмах је осетила, како се сама изражаваше, |
чула.{S} На прва три места рекла је да је увреда нанета гвозденим кључем, а на друга два је у |
њега није много женирало.{S} Знао је да је боље кад женска грди него кад се чини невешта, па се |
стубац кући; а већ мени тамо како је да је, него се бар ти не мучи и не злопати на тим вашим св |
двапут понудила компотом, а знаш је да је увек така кад су врућине и кад јој муве досађују.</p |
о ти је запала сикира у мед, па није да је само сикира, нег’ и сво држаље.{S} За то буди памета |
ије да је ђипала и праскала, та није да је викала, већ мислиш сад ће је шлог.{S} Све скаче к’о |
и прави ларму по сокаку.{S} Та није да је ђипала и праскала, та није да је викала, већ мислиш |
прилику, браним ово имаће к’о и моје да је.</p> <p>— Е, то је лепо од тебе, лепо! — вели поп Сп |
ка свечана тишина још с јутра казује да је празник.{S} Испред сваке куће почишћено и поливено а |
да се јави Јули.{S} Чуо је од тетке да је питала за њега и мило му било што је намучио мало св |
пријатног и ученог младића, и после да је тако <pb n="136" /> равнодушна кад јој, тако рећи, и |
воту, — вели домаћин. — Готово, боље да је <hi>он</hi> ту, па да њему честитам, јер њему се тек |
Лети је друго —</p> <p>— А, да бо’ме да је лети друго.{S} Лети може човек баш и пешке да иде... |
ад татина и мамина, а оно одономадне да је у љутини казала.</p> <p>И, доиста, сутра дан, чим је |
о исприповедати!{S} Боже, познаје се да је већ јесен... дан краћи; док опереш судове и поспрема |
вонило у цркву на службу.{S} Чуло се да је нови учитељ дошао, а онда, наравно да се надало, да |
ије потресена.</p> <p>— Мамо, јел’те да је жалостивно написано!?</p> <p>— Злато моје, та неће д |
ти, и пријатељ своме детету, немојте да је оставите да буде слепа код очију и без изображења; п |
дачки син, а укусно одело показиваше да је свршио нешто латинских школа.{S} На њему богато и ук |
рош и госпођа нотарошевица споменуше да је овако свечаније а и званичније.</p> <p>Званични део |
ети, како се ствар сретно упутила, и да је нешто знала латински, могла је још тамо рећи оно ста |
лу како се запурила плевећи башту, и да је чује кад пева.{S} Тако данас, тако сутра, еле, он се |
пијући полако, и допао јој се.{S} И да је г. Пера само имао вешто око, да разазна чисто злато |
разазна чисто злато од лажна варка и да је био мало мало обазривији — ишчезла би слика Шацина и |
себи; тек да јој је увек на очима и да је разговара и разгали.{S} Али је то слабо помогло; Јул |
ало сама прича ма да се може узети и да је она продужење Главе Прве</hi> </p> <p>А како су живе |
се види да је био некад политиран и да је стајао у гостинској соби; за тим и један зимски капу |
и један упакован кревет који се види да је био некад политиран и да је стајао у гостинској соби |
сме од маме, да се, то јест, не боји да је пробуди.{S} Зар би мање поезије било у речима Јулини |
поред све клевете којом су га бедили да је и сам с њима по некад бивао у ортаклуку.{S} Шаца је |
сваким сватовима, нису ни приметили да је испала.{S} Али је то била једна врло плитка лаж, при |
уташе и обувене људе.{S} Одма’ мисли да је неки вандрокаш.</p> <p>И доиста то је било нужно, је |
е.</p> <p>— Па ми у овом сокаку чули да је то сас Јулом и господином било свршено још док је ов |
а!{S} Ту нам срећа под носом, — и ми да је не видимо!!“ Разговара се и са попом, и разложила му |
иди хоће л’ откуд које дете угледати да је послуша.{S} Треба само да изађе из кујне па да викне |
ad> <p> <hi>У које ће читалац видети да је истина оно што су још давно рекли песници и филозофи |
ику без појаса!?{S} Ту ће негде бити да је и појас.{S} Види да га није откуд метнуо под главу, |
сети се један Банаћанин, баш ће бити да је био из Иђоша, који се ту стрефио, па скине шешир и м |
од.{S} Ни стари брица Јефта не памти да је за четрдесет година свога бријања и ординирања у сел |
тренутака, или кад Јуле нема у башти да је види или чује.{S} Мало који дан да није дошао.{S} По |
ући замуцкиваше домаћиново и мислећи да је неко од живине вољан да се свађа с њим (јер поп Спир |
иној сазнало се и у поп-Ћириној кући да је дошао нови учитељ.{S} Како је у ово село, као и у св |
е масе и новога наслеђа, напоменувши да је Шаца и њен једини и неоспорни генерални наследник би |
срце као сваком, ма како смео човек да је, што закуца пред дрским <pb n="166" /> предузећем.{S |
— плану поп Спира, који изгледа тек да је сад схватио домашај поп-Ћириних заједљивих речи. — К |
е једнако <pb n="161" /> к’о не знам да је он умро, па кажем: „А ко ће тебе, роде, неговати и п |
ја је — Боже ме прости кад већ морам да је с тим уподобљавам — к’о и добра и лепа девојка: „Ко |
Па, мора да каже сирома’; види и сам да је запао међ паоре! — вели гђа Перса.</p> <p>— Питала г |
тарога фазона, мало ће бити да кажем да је из доба блаженопочивше Марије Терезије, а врло веров |
вели гђа Перса. — Сад, нећу да кажем да је она крива, она је красно дете, добро дете, љупко дет |
себе гђа Сида, — за то ја увек кажем да је боља зима.</p> <p>— А шта вам је сад наспело, госпој |
каквог Неце ни Проке пред комесаром да је продавани коњ његов, а да пасоша нема за то, што су |
Аја, неће он да слуша мене, ’хоће он да је паметнији од мене.{S} Е мој Аћиме, мој Аћиме!{S} Бољ |
бешењак је, онда сам тек добро вид’о да је обешењак.{S} Упреподобио се, па се к’о бајаги и он ч |
, шта ћеш сад?!{S} Оде ти брада, к’о да је никад ниси ни имао; одоше лепо и брада и бркови!</p> |
то; па нека плева, нека прашина, к’о да је и онако мало на сокаку; а ноћом неки гајдаши, тамбур |
е спљоштана к’о слепачка погача, к’о да је спрам месечине печена.{S} Оволико ће одскакати од зе |
пијано отишло одавде из авлије, к’о да је било у сватови кад се женио силни цар Стеван!...{S} |
споја Сида протолковала то тако, к’о да је то труц њојзи <pb n="201" /> и Јуци.{S} Па она онда |
имаће му већ фртаљ године... ал’ к’о да је тек јуче било, тако ми лепо прошло —</p> <p>— Па как |
ење... ја помисли’: оде му брада к’о да је није ни им’о — а он још похваљен и црвен појас добио |
како је флегматиш и ’ладна била к’о да је умро какав перзекутор а не њен супруг!{S} Кажем вам, |
} Боле <pb n="295" /> је зуб, па к’о да је неко тук’о.{S} А није је ове недеље, што кажу, ни ма |
нам је и шта мисли!{S} Гледам је к’о да је од стакла...{S} Дакле шта кажеш: фини блед младић!{S |
’о да није из паорске баште него к’о да је „цукрас“ правио.</p> <p>— Па могу баш једну кришчицу |
<p>— Уф, уф, уф!{S} Ал’ како позн’о да је већи зуб?</p> <pb n="347" /> <p>— А како и да познам |
— А не изнети га насред сокака, као да је сокак ваш спахилук,... да човек не може да изађе пре |
би слика Шацина из Јулина срца, као да је никад ни било није!{S} А овако, Јула се осети мало п |
она жена, издалека кад гледате, као да је упртила с пијаце какав пун цегер па га вуче кући.{S} |
попа опет то, па само то, воли, као да је, Боже ме прости, швапско дете.</p> <p>— Хе, слатка м |
де седи, па се наместио тај син, као да је дошао и сео да се фотографира.{S} Поред њега стоји п |
терхалтунг с гостом али то тако, као да је сама она ту. „Оно није више ни изгледало да је у кућ |
скупи се и упреподоби и зажмури као да је равнодушан према свему, а међу тим само вреба, и на |
кла би љутито.</p> <p>А и он сам као да је добро знао да га поред имена <hi>Марко</hi> још и та |
и домаћинову <pb n="311" /> чашу као да је он домаћин.{S} Разговор је живо и неусиљено текао, ч |
а што веју жито по спахилуцима, него да је то човек наше вере.{S} А девојке су рекле, кад су га |
огао да дозна), па да не осећа, него да је као камен према ласкавим речима једнога онако лепог |
роносице“ — брже <pb n="218" /> него да је цело село испреплетано било телефоном — глас о јутро |
није то урадио; сваки је више волео да је уштине за образ или чак и пољуби и пошто се она није |
нц чивутин!“ И као год што је тражио да је код парохијана тога дана свачега изобиља, тако је и |
мо издалека смео посматрати и мислио да је и самим тим већ срећан и пресрећан — дотле се, као ш |
; нико други нег’ баш она.{S} Ах, ко да је гледам и слушам!{S} Она, она и нико други!{S} Та ниј |
ећ чисто малаксала и саломљена, тако да је већ будила сажаљење, — мож’те сад ако ћете три ноћи, |
а другу столицу баш до г. Пере, тако да је овоме сада с десне стране била Јула а с леве Меланиј |
о четир таса се носило Недељом, тако да је свет избегавао цркву через тих силних дација, а дана |
идине фамилије, и још неколико, тако да је једно кандило горело чак и пред прекрасним Јосифом и |
све тутњило, кад им дође и рече неко да је дошао нови учитељ.</p> <p>За пола сахата знало је це |
ест, пише: како је и како би требало да је у књизи)</hi> </p> <p>Прошло је од онога испричаног |
она ту. „Оно није више ни изгледало да је у кући,“ приповедала је после гђа Сида; „него к’о ка |
воју, али за коју је цело село знало да је његова и ничија више, јер се он сам најчешће поред њ |
<p>За пола сахата знало је цело село да је онај путник — што се онако побожно крстио кад је зво |
е то баш <pb n="55" /> тако стрефило да је и њу и ћерку гост затекао у послу, знала је она да ј |
е, Боже, чисто бих сама однела, само да је видим, какво ће лице да направи, кад је види!{S} А њ |
вор на песму био слабија песма, само да је смела дати од себе гласа.{S} Срце јој је ударало у г |
{S} Ко те не познаје, мислио би само да је све то истина! — вели гђа Сида.</p> <p>— Е, није нег |
сад, као будући зет те куће, наравно да је узео доста учешћа у непријатељству које је тако озби |
ће код ручка а међу редушама наравно да је понајвише баба.{S} Оне ће се већ код куће молити Бог |
чуди се поп Спира, (а знао је добро да је г. Пера нежењен).</p> <p>— Не, још нисам изабрао себ |
а момка“.{S} А мора се признати и то да је гђа Сида, као и свака мати, омекшала јако гледајући |
омене; шта више, сад још хвале место да је суво и оцедно и да му и не треба тротоар.{S} Но међу |
кадија и био је задовољан кад је чуо да је све добро испало благодарећи његовој досетци; а још |
о а камо л’ точио и пио.{S} Ајде бар да је каква шљивовица, па да кажеш, намамио сам се на њу, |
чудо што је одмах по селу пукао глас да је дошао давно очекивани нови учитељ, а и Ержа, поп-Ћир |
т, Ћиро, него тридесет пута тридесет да је, па нећу да знам!{S} Нема више ништ’; било па прошло |
је сада ваљ’да девети или десети пут да је у инвентару ствари датих у „ауштафирунг“, и сам Бог |
свака присвајала за себе ту заслугу да је она прва сазнала па оној другој казала.{S} Одмах пос |
рбшафти“.{S} Има тај новаца!{S} Кажу да је дупли вирилац.</p> <p>— Може бити!...{S} Утјеха! — р |
ећи буру приближи се Пери тако близу да је, разгледајући с њим заједно албум, косом својом <pb |
ер хтели домаћи или не хтели, морају да је задрже на ручак.{S} А она се баш много и не цифра.{S |
ришом дуван и где обично не сматрају да је грехота испребијати или чак и убити финанца; тамо гд |
асио век скоро успавалом шору и селу да је једанаест сахати, подиже гђа Сида главу тужећи се на |
дошла и запевала, није чула тамбуру да је прати.{S} Сада је видела да је јуче ваљда нешто љута |
ја ћу натакнути на мишоловку, а знаш да је миш попашан на печену кожурицу к’о Вла’ на рибу,“ ве |
7" /> <p>Настаде почивка.</p> <p>Мож’да је сада и то, мало час споменуто, био један разлог; али |
м точио... а што ја да точим!{S} Ваљ’да је шљивовица!{S} Него ника комадара и бећаруша!</p> <p> |
а оваким белају од времена.{S} А ваљ’да је право да и ја, што кажу, к’о сирома’ један човек, за |
аћин.</p> <pb n="316" /> <p>— Па ваљ’да је у џепу? — шапће поп Спира.</p> <p>— Ајд’ да видим!{S |
е предомислио,“ разговарамо се: „ваљ’да је пао на теме да дође, па да се закопа у овом нашем ка |
S} Послушао је поп-Спиру који рече: „Да је вода добра, <pb n="98" /> не би у њој крекетале жабе |
и у авлији, него онима у сали.{S} Млада је била лепа, блеђа него обично а младожења стидљивији |
није чула тамбуру да је прати.{S} Сада је видела да је јуче ваљда нешто љута била, јер, напосл |
х новости нема већ поодавно.{S} За сада је најновија ствар која је занимала село била та, што к |
ст до четири сахата по подне.{S} А тада је стари сват наредио да се прежу коњи.{S} Поседаше или |
а и чита и почешће брише сузе.{S} Гледа је гђа Сида испод ока и није јој право.</p> <p>— Ти си |
а који се само шета по кафани, прегледа је ли све у реду и сравњује и дотерује дуварски сахат с |
, — вели задовољно поп Олуја и разгледа је, — а шта је коштала?</p> <p>— Шта је, да је — тек то |
где вели, кад ову доведе тенцер и преда је мами: „Еј, терету мој, срећо моја — опет малер!“ А с |
лепо без свађе, па јој кажем: „Па можда је то, слатка госпоја-Сидо, само случајно; вама се то с |
<p>— Та ман’те циц до ђавола, — прекида је нестрпељива гђа натарошевица, — него молим вас даље, |
док је био поп-Спира на путу, гђа Сида је по неколико пута дневно прочитала <title>Сан Матере |
ра, а дан после и поп Ћира.{S} Гђа Сида је већ добро спремила поп-Спиру и напунила му уши, оста |
b n="130" /> кући још више.{S} Гђа Сида је била љута и чудно јој је било као што је, знам, чудн |
исте чаше и стадоше сипати.{S} Гђа Сида је била љута као змија видећи да јој је превучена штрик |
ко је био код поп-Спириних.{S} Гђа Сида је увидела наскоро, да за њену Јулу нема никаква изглед |
наочари понесе!) да примети, а гђа Сида је била пажљива, врло хаглих и врло чисменка.</p> <p>— |
ni, vidi, vici</foreign>.{S} А гђа Сида је била кисела јер је већ, отприлике, видела и своје и |
рену, сам ће Бог знати.{S} Јер гђа Сида је и сама дан ноћ радила и спремила је свега толико мно |
ине био је и свршио се.{S} госпођа Сида је изређала све поименце шта ће Јула у ауштафирунг доне |
у јутру <hi>Сановник</hi> (госпоја Сида је увек кришом од попе метала у вече <hi>Сановник</hi> |
ћерка! — вели поп-Ћира. — Моја Персида је један, тако да кажем, скуп добродјетељи, па је, нара |
лоту, па да га лепше дочека. „Хе, ваљда је луд да дође, кад га тако дочекујем.{S} Тако ми и тре |
/> нигде никог.{S} Ћарлија ветар, ваљда је он и залупио баштенска врата.{S} Љуља се ластар и др |
јска врата, ударало да искочи!{S} Ваљда је за то и притисла левом руком груди а десном дигла по |
ком, што кажу, отворена.</p> <p>— Ваљда је он дете, није ваљда још мајорент, па не зна шта му т |
то није никад у животу пасирало, премда је он један обешењак односно женских.{S} Он тера само „ |
тите!</p> <p>Кад је дошла гужвара, онда је настало опште хваљење.{S} И сам поп Спира који је ув |
Била је тада љута целога дана.{S} Онда је држала да је то казано само онако, из пакости, да он |
нела као део мираза своме попи.{S} Онда је још добар био и тачно радио, а данас не можеш ни да |
на даску другу шлинговану сукњу, — онда је то твоја судбина... а ја нисам знала.{S} Е, онда мож |
опциговати, — вели поп-Ћира, — па онда је таман тачно толико сати.</p> <p>— Па пре сте опцигив |
тима или тако коме другоме.</p> <p>Онда је био неки Аћа учен човек, — умро је, Бог да му душу п |
на старом свом месту.{S} И тако одонда је сваки Иђошанин фрај на скели и на ћуприји и свуд, и |
синови узимали паорске ћери.{S} А млађа је женскадија пита: је су ли и њу спевали у шору са цар |
ирку која се лепо чула из куће.{S} Ержа је после све још тога вечера реферисала госпођи Перси.< |
а.{S} А то је и потребно било, јер Ержа је била једна врло заборавна девојчура, за то јој и пре |
ром по званичној дужности.)</p> <p>Ержа је баш као што ваља потрефила.{S} Дошла је баш кад су с |
, па стане да ђипа и да праска.{S} А ја је једнако умирујем; јербо не волем, знате, свађу; воле |
Ето тако су се и пре оговарале.{S} А ја је тешим и стишавам,... така ми је, знате, нарав, волем |
ућу, па се читав сат шпацирали.{S} А ја је гледам, па ми се све приврће у мени и кува к’о у шпо |
е, ми се морамо на вјеки растати!“ А ја је питам: „Шта ти је, рано?{S} Ти си опет назебла,“ а о |
ерку.</p> <p>— Рано моја, знам.{S} И ја је, верујте, слатка, никад не делим од моје Меланије и |
сахата било је све спремно.{S} Аркадија је отишао по Шацу и однео му црвену пошу.{S} Затекао га |
да повиси црквењаку плату.{S} Аркадија је баш свакојаких чуда видео; с покојнима се разговарао |
мужеског пола Неци Прекајцу. (Аркадија је, као и поп Ћира, мрзио на Вука и његове реформе, по |
је моја сладост, мој балсум!{S} Ракија је једна моја сладост, касти.{S} А Је л’ вама онако мал |
S} У кући се риба и чисти.{S} Дечурлија је комотнија Суботом; може се играти и каљати до миле в |
арије, а кад је био зловољан, Меланија је остављала клавир и није смела да свира ни омиљену по |
.{S} Најпре се пила бела кафа; Меланија је наливала свакоме и питала свакога: воли ли више кафе |
и књигу свакоме најтоплије.{S} Меланија је знала немачки, знала у клавир; а Јуца тек натуцала н |
амо своје кактусе и романе.{S} Меланија је прочитала сијасет српских а још много <pb n="105" /> |
и се тих година радо чатао.{S} Меланија је добила прилично васпитање; била је у леру код неке с |
тако дебела родила на свет. — Меланија је била мало сањалица и сентиментална; а Јула онако, не |
едеље у дујету с њеном мамом!“ Меланија је ишла чешће на бал у Темишвар или Велики Бечкерек и т |
ашти, заливала је и плевила, а Меланија је гледала само своје кактусе и романе.{S} Меланија је |
i> а матер <hi>мама</hi>.{S} А Меланија је родитеље звала: <hi>папа</hi> и <hi>мама</hi>, имала |
е отворене боје са цветовима а Меланија је увек носила хаљине затворене боје.{S} Јула је радо п |
едите скрштених руку.{S} Добра парохија је — Боже ме прости кад већ морам да је с тим уподобљав |
мишљење имала о Господину Владици, чија је жеља била да се измирење попова распростре на обе њи |
х фачли је предосторожна гђа Сида, која је увек била оптимиста, дала исхекловати неких седамдес |
нана и брата и Ката из комшилука, која је сад већ велика девојка и спевали су је већ са Пајом |
осне! — викну очајно гђа Габриела, која је била већ прилично одмакла. — Ју, убио је Бог; како < |
ске зна.</p> <p>Башта поп-Спирина, која је била велика, сучељавала се с баштом тетка-Макре коју |
ељ, а и Ержа, поп-Ћирина слушкиња, која је стајала баш у тај пар на вратима и пратила својим ло |
д времена на време таванска врата, која је домаћа чељад заборавила да затвори.{S} Псује домаћин |
n="206" /> дунди белих трепавица, која је дотутњила, — добила сам визиту... немам сад кад.{S} |
извештај, гђице или гђе Габриеле, која је увек врло добро обавештена била о свему и свачему, и |
о вољи свима, па и самој Меланији, која је за варош и створена, како је већ толико пута рекла ф |
било речи у кући с госпоја-Сидом, која је, као добра домаћица на којој— кућа стоји, имала у ви |
ем створењу под овом Божјом капом, која је сва уплакана и неутешна седела у кујни и пробадала в |
арости! — чу се глас тетка-Макрин, која је дошла у башту, да обиђе буре и наточи сирћета.</p> < |
а се јуре и шорају ногама прашину, која је неупотребљена са шаке мирно лежала на сред пута, нег |
је певао из дешперата ту песмицу, која је гласила:</p> <quote> <l>„Јургет и две лудаје!</l> <l |
младежи, управо <hi>Омладини</hi> која је предлагала да се свакоме каже: <hi>ти, ти брате</hi> |
ицом после са гђом Соком гркињом — која је оставила парадајз на Ефики и наредила јој где да је |
им путем, између башта кроз деру — која је у Бачкој и <pb n="358" /> Банату од вајкада била зна |
пијан и трезан најрадије слуша, а која је данас баш згодна и к’о поручена да је Јула отпева.{S |
оја се некад радо и много певала а која је сад давно већ заборављена у нас као и многа друга до |
срећо моја, — шану у себи гђа Сида која је једнако гледала како Меланија успешно води офанзиву. |
ус</foreign>! — виче фрау-Габриела која је била завирила у кола и видела, на велико и њено чудо |
зана! — благодари му фрау-Габриела која је такође била у сватовима као и њена од скора непријат |
има један млад човек.{S} Баба Пела која је седела пред кућом и подштрикавала неке чарапе под ба |
ојтар и показа камишом на врата на која је бирташица изашла. — Једна честита душа; та да је, шт |
ио удовлетворење? — пита гђа Перса која је тек пре две три последње недеље обогатила свој и ина |
/p> <p>— Дакле? — устаде гђа Перса која је до сад к’о на жеравици седела. — Дакле шта се свршил |
<p>И уједаред застаде и гђа Перса која је говорила и поп Ћира који се ухватио за левчу и метну |
уд ћеш с њом, — запита је домаћица која је застала па је гледа а Рокса се клања дремљиво. — Еј, |
ужим сопственим речма госпоје Сиде која је већ чула за госта и одмах се сетила прексиноћног сна |
е мазати нос врућим лојем од свеће која је горела. — Та како да не осетим!{S} Та друго је ваш п |
никад ни догодило није) у селу; и која је, будући доста беспослена, вршила улогу и подмиривала |
ојка, која није имала своје воље и која је све слушала у кући, и оца звала: <hi>тата</hi> а мат |
лтару олакшава службу и Аркадији и која је стрчала, да је све тутњило, кад им дође и рече неко |
как своме каплару Затрацену и Ержи која је опет била са својим капларом и ту казала све Ержи шт |
оју је цело село звало тетком, али која је била права тетка само Шаци хирургу.{S} Он се, до душ |
з њега и разговара се с бирташицом која је пеглала неке шлинговане сукње у биртији. <pb n="292" |
вно.{S} За сада је најновија ствар која је занимала село била та, што кроз који дан долази нови |
а њих постављено, па појеле тулају која је, као што је свакоме познато, њихова храна; а то виде |
пљуцкајући ону крупније самлевену која је пливала по површини.</p> <p>— А где је вама кафа, го |
рекрсти, па опсовав блато и кишу, (која је тако свесрдно падала као да су бар недељу дана и дод |
а старији се обређују шљивовицом (која је Јулиних година), а Нића боктер и пије и игра.{S} Отп |
d>ГЛАВА СЕДАМНАЕСТА</head> <p> <hi>Која је само зато постала, што би иначе Глава Шеснаеста пора |
и ревносно новости по селу.</p> <p>Која је од њих прва дознала за тај страшан догађај, то вам п |
чега што се само пожелети може, „а моја је Меланија за варош и створена,“ говорила је одавно гђ |
е; прођи, луче, и мојим сокаком, и моја је кућа на сокаку“.{S} Па једнако певуши те стихове, а |
нес’те, друге, Јулине суде,</l> <l>Моја је Јула воде донела,</l> <l>Воде донела — ал’ <hi>туђој |
а ћер, па мати к’о свака мати.{S} Свака је добру рада за своју ћер; а јао, жалосна, а како и не |
а својим хуланерским капларима, а свака је имала свога.{S} Једнога су оне саме међу собом звале |
л’ добра, је л’ лепа?</p> <p>— Па свака је Јула, господине, и лепа и добра.{S} Јел’ њој само им |
госпођице Меланија, из ваших руку свака је ствар преслатка.</p> <p>— Ух, — хукну госпођа Сида, |
Ово је даклем прва здравица, и она нека је у <hi>ваше</hi> здравље.{S} Спаси Бог!</p> <p>Куцају |
<p>— Е ал’ опет, ви заборавили, колика је дугачка <hi>зимска ноћ</hi>.{S} Па сву ноћ коњи једе |
фрау-Цвечкенмајерка, знале су и колика је била сума (три стотинарке) коју је поп Спира дао поп |
једна гостољубива домаћица.{S} А узрока је било већ и сувише.{S} Прво и прво: није била ни најм |
подуже на путу.{S} Фрау-Цвечкенмајерка је била као убијена кад је чула да њена присна фрау-Габ |
и, та да што смо се узели?!{S} Газдачка је ово кућа, роде, ти само изволевај!{S} Та стек’о је м |
и праксе гђа-Сидине.{S} За време ручка је било и неколико здравица.</p> <p>После ручка настаде |
/hi> дана!“</l> </quote> <p>— И-ју, ала је безобразан! — прошапута Јула, кад онај поче песму, а |
во чувствителан —</p> <p>— И-ју!{S} Ала је безобразан! (Стаде Јула с радом и погледа га).{S} Ср |
ласно, па се опет замисли.{S} Познавала је она више господе хирурга.{S} Све су то били фини људ |
ша била чиста, к’о дијомант!“ уверавала је <pb n="99" /> гђа Сида.{S} Е, то је тако наљутило, д |
подне у башту и стала плевити, запевала је по свом обичају.{S} Песма је потекла из неког распол |
о је, шта више, често грдила и називала је леном девојчуром што дању по ваздан дрема а ноћу кра |
да га обријају, Бого моја! — узвикивала је задовољна шетајући се сама по соби у својим ботушама |
радо проводила време у башти, заливала је и плевила, а Меланија је гледала само своје кактусе |
тано, наравно, у страху Божјем, снивала је један сан који је, може се рећи, помало и побожан би |
слабих живаца, врло осетљива.{S} Падала је често <pb n="107" /> у несвест и била — како је гђа |
ни изгледало да је у кући,“ приповедала је после гђа Сида; „него к’о кад се нека Бечкеречка чиф |
а лепо певала.{S} Док је певала гледала је једнако преда се, између строфа се тихо извињавала и |
ком готовљења ајнпренсупе.{S} Изгледала је онако само крај ватре као једна од оних трију у Шекс |
ланија, а Ержа само одговара.{S} Казала је да је висок, леп к’о „фирер“, а бркове да има мале и |
него иначе.{S} Весеље и игранка трајала је само толико, колико и приличи нобл-сватовима, то јес |
и са том тужбом није хитало.{S} Стајала је подуже без икаква поступка по њој, а за то време хла |
нпренсупе! ’хоћеш ајнпренсупе! — викала је гђа Перса мешајући варјачом запрашку. — <hi>Арсенику |
а: <hi>папа</hi> и <hi>мама</hi>, имала је своју вољу и њу су сви морали да слушају па је увек |
њу и ћерку гост затекао у послу, знала је она да је ово учен човек, па ће знати оно што се каж |
, Меланија се све више пењала.{S} Знала је око Пере тако вешто и умиљато да се понаша, да му је |
аче па све до иза вашаришта.{S} А знала је добро и немачки, па јој је у толико шири био терен и |
прочитала песму кришом у шпајзу и знала је одмах онога првога дана на памет.{S} И њоме овлада н |
Цвечкенмајерка, а ова последња, дознала је, као бабица, још и то, да ће госпођа Перса <pb n="36 |
а-Персине куће.{S} Много штошта дознала је тек тада гђа Сида па и то: откад је управо фрау-Габр |
и могла преживети такав губитак, сањала је Јула будна; и она би се убила, мислила је у себи; уб |
таде невина жртва раније мржње.{S} Пала је јадница и дочекала се на земљу прилично непристојно. |
ки ђаво морао десити.{S} Бадава, морала је признати и сад и толико пута већ пре тога, да је Мел |
места за милосрђе и праштање.{S} Дисала је осветом и само јој се некако далеко чињаше тај жељен |
ата, а њу викнула и пробудила, и питала је: што плаче?{S} А Јула јој каже, да је снивала страшн |
{S} А тако исто и натарошевица похитала је, обукавши се на врат на нос, гђи Гециници касирки и |
ајдерштока; а Јула врло мало, прочитала је <title>Љубомира у Јелисиуму</title>, <title>Аделајид |
је човек хладном водом полио.{S} Стала је као окамењена, па није знала ни речи да каже.{S} Бил |
пакост, ма да је била заљубљена, остала је једнако (противно свима правилима поетике) онако ист |
едно.</p> <p>— О Боже, боже! — шапутала је гђа Сида. — Само сад нас курталиши овога белаја, а в |
е је мислила о својој смрти, и праштала је и оцу и матери, и ако су они могли учинити да не дођ |
<hi>Саће од зоље од квасца</hi>, могла је, што кажу, и самог цара послужити!!{S} Господин Јеро |
ла, и да је нешто знала латински, могла је још тамо рећи оно староримско: <foreign xml:lang="la |
блажена!{S} Још код поп-Спириних могла је већ видети, како се ствар сретно упутила, и да је не |
една и друга забринута попадија провела је за то време неколико тешких дана.{S} Ни онај најдужи |
и по годинама службе кишбирова, видела је лепо, кад је поп-Спира ушао у кућу, а пред њим ушао |
кавала неке чарапе под багремом, видела је како је онај путник у колима скинуо шешир и прекрсти |
строфу погледала на своју маму, видела је како се гђа Сида заплакала.{S} Заплака се и Јула и г |
творила.{S} А била је задовољна; видела је већ, да се ствар врло повољно развија.</p> <p>— Ах, |
а је гђа Сида, а то је доста.{S} Видела је, наиме, како гђа Перса брише својом чистом шнуфтихло |
То до душе није нико видео, али видела је гђа Сида, а то је доста.{S} Видела је, наиме, како г |
гој казала.{S} Одмах после ручка, узела је гђа Габриела (молимо читаоце за извињење, што ћемо ј |
о гвозденим вилама.</p> <p>Гђа Габриела је полетела лака и чила кроз сокаке, и у четвртом се со |
уће, и похита јаче.</p> <p>Гђа Габриела је хитала к’о без душе сокаком где се срела најпре са г |
ело да су се помирили.{S} Фрау Габриела је полетела одмах онога часа, кад их је видела заједно |
а и фрау-Габриела.</p> <p>Фрау Габриела је била створена за таке прилике и услуге, а што је нај |
што јој је најтеже било, фрау-Габриела је није много ни запиткивала, зато је једва чекала да ј |
иповедање. <pb n="370" /> Фрау-Габриела је дакле ово дана најчешће свраћала у поп-Ћирину кућу.{ |
у авлији налазила.</p> <p>Фрау-Габриела је била на ручку и тамо се лепо унтерхалтовала.{S} Била |
Габриела зна много више од ње, и желела је, да јој се чим било освети, али није умела ни речи п |
н спочетка онако лепо запитао, и желела је, да се само још једаред покаже на плоту, па да га ле |
и онда не зна шта је доста.{S} А умела је некако да то тако удеси, да на крај краја буде неопх |
је била близу Феудвара,</l> <l>Сусрела је три млада дротара:</l> <l>„Ди си пошла, Маџарова Јул |
ајем и пасијом“) и на њену несрећу села је баш у она кола, којима је кочијашио један, који је р |
мрака.{S} Грдна прашина и плева летела је и падала, благодарећи поспешном ветру, на поп-Ћирину |
отова била да загрли цео свет.{S} Хтела је да покаже свету, да се не туђи од паора, да се покаж |
а се свога дотадањег страховања и хтела је да се наплати за сав онај претрпљени страх од послед |
вољна била!{S} У срећи тој својој хтела је да сви буду срећни и задовољни, па се пустила у разг |
чак у Темишвару чуло.{S} У кратко, цела је Глава пуна врло интересантних ствари; између осталих |
о се то песници лепо изражавају, почела је умотавати у своју мрачну копрену сво село са кућама |
ње новости, и са тих преимућстава, била је присна пријатељица са гђом Цвечкенмајерком, месном б |
на мама. (Бог да јој душу ’прости, била је здраво паметна жена!) — није, вели она, к’о каква по |
весрдно око спреме дарова и свега; била је, што кажу, и печена и кувана код поп-Спириних.</p> < |
нија је добила прилично васпитање; била је у леру код неке старе фрајле у Бечкереку и тамо науч |
како брише нос од силних суза.{S} Била је сретна преко сваке мере и једва је чекала да му кроз |
и тамо се лепо унтерхалтовала.{S} Била је ванредно расположена курисањем једнога старога штуце |
гђа Сида формално преобразила.{S} Била је сушта благост, мека као памук, није никог грдила, па |
а измакне, да их не слуша више.{S} Била је тада љута целога дана.{S} Онда је држала да је то ка |
ес тога места био је заступљен.{S} Била је чак и варошка музика за окретне игре, а ни Совра гај |
првој вароши било му је добро.{S} Била је добра парохија за попа, али се није допадало попадиј |
такође сва у уво претворила.{S} А била је задовољна; видела је већ, да се ствар врло повољно р |
тамо сврши хирургију.{S} Гђа Сида била је најпре к’о да ју је човек хладном водом полио.{S} Ст |
имамо посјету.</p> <p>Госпоја Сида била је тамо где се обично музле краве.{S} Краву је музла Жу |
— тако и пажња и љубав супружанска била је све солиднија.{S} Али опет се нешто ипак изменило.{S |
их дана!{S} Још пре поласка попина била је, као што је врло природно, јако узнемирена и забрину |
пова.</hi> </p> <p>Кућа поп-Ћирина била је нешто сиромашнија, у њој се, истина, мање богатства |
јке и на учитеља.{S} Госпоја Перса била је задовољна, блажена!{S} Још код поп-Спириних могла је |
ност.{S} До повратка попова с пута била је мекша од памука и мирољубива, а чим је чула, како се |
а на гђа-Сиду.{S} Госпођа Ћириница била је сва зелена <pb n="134" /> од љутине и чекала само да |
S} А њена штрудла од прошле недеље била је спљоштана к’о слепачка погача, к’о да је спрам месеч |
вему и од баба-Макре, а и иначе; и била је потпуно задовољна са добивеним подацима. „Боже, — го |
ошла.{S} Вратила се страшно љута и била је једнако тако љута, да није хтела чак ни после недељу |
чуна и у тој срдитој својој немоћи била је готова да учини свашта.</p> <p>И оно, чега се писац |
<milestone unit="subSection" /> <p>Била је Субота после подне.{S} Баш је звонило на вечерње кад |
пурена и румена, донела чорбу и ставила је на сто, то се г. Пера остави прегледања слика по дув |
се ископистила на своју снаху, завадила је с мужем па долази сваку ноћ; докле је ту, све се чуј |
утник прекрстио неколико пута потврдила је и друга једна баба, у другом крају, што седи на раск |
о се није дала дуго молити.{S} Долазила је често и незвана.{S} Она је поваздан била по туђим ку |
Јула будна; и она би се убила, мислила је у себи; убила из пиштоља или би у Тису с брега.{S} П |
жао, што је онака била.{S} Ах, мислила је у себи, само још једаред ако се нађе с њим, неће виш |
је хтела, а није ни тражити.{S} Мислила је и мислила, како би им доскочила — и на послетку се д |
ида је и сама дан ноћ радила и спремила је свега толико много, да младенцима неће требати бар з |
јете!..., Ал’ како је мени!... одранила је, што кажу, од малена... па сад... — па се опет запла |
мо својим жртвама обвезала!{S} Уклонила је из албума све мушкарце испод педесет година; и хулан |
а рана, коју је понела на души, зјапила је једнако отворена и незалечена.{S} И како се онда и м |
јастук.{S} И Јула је послушала; попила је чашу воде, прекрстила јастук, али му одмах окрену др |
сам у <pb n="356" /> њу пада, говорила је увек моја покојна мама!</p> <p>— Ех, манимо се тога! |
спослена, јер беспосленост је, говорила је гђа Сида, извор толиким пороцима.{S} То је стара њен |
>— Но, не знам шта би’ дала, — говорила је гђа Перса, купећи шоље и чаше са стола после јаузна, |
а добивеним подацима. „Боже, — говорила је у себи гђа Сида, — <hi>што</hi> је судбина!{S} Ту на |
ешено.{S} Од кућевног лопова — говорила је гђа Перса, — тешко сачувати.{S} Ушуња се само у кујн |
ћи себи срећу, него ова моја!“ говорила је чешће гђа Сида. „Гледај, молим те, само, како му пиљ |
Меланија за варош и створена,“ говорила је одавно гђа Перса.{S} Ту Меланија има забаве и провађ |
је <hi>јуче</hi> шлог ударио,“ говорила је сутра дан гђа Сида, „живићу бар петнаест година дуже |
уша, — вели госпоја Сида, — а запамтила је лепо све шта господин гост воле.{S} Она вам не мари |
Чим је то видела госпођа Сида, слутила је да је добро.{S} Одмах је осетила, како се сама израж |
та Јула!{S} Баш је малерозна; наслутила је.{S} Није се забадава заљубила у Шацику берберина.{S} |
оме треба <hi>фалишан зуб</hi>, — рекла је гђа-Сида јаче ударајући гласом на последње речи, баш |
шта је чула.{S} На прва три места рекла је да је увреда нанета гвозденим кључем, а на друга два |
кува а Меланија да критикује јела; Јула је волела хаљине отворене боје са цветовима а Меланија |
згали.{S} Али је то слабо помогло; Јула је туговала, не смем рећи венула, јер, као за пакост, м |
ког капута.{S} Али, што би, би!{S} Јула је била Шацина и Шаца њен.{S} И Тима кол’ко је пре воле |
ислити, јер прилика није рђава.{S} Јула је упутила на тетка-Макру, да се од ње још боље о свему |
ушима, па се зато и замислила.{S} Јула је у ћошку плакала, потоком лила-сузе и брисала их кеце |
у наглавио чизме, ипак га нема.{S} Јула је на њ мислила и тих дана једнако се чешљала онако как |
к носила хаљине затворене боје.{S} Јула је радо проводила време у башти, заливала је и плевила, |
а каже.{S} За то су сви ћутали.{S} Јула је једва чекала да остане мало насамо, да се сита испла |
плачем и гђа-Сидиним неуспехом.{S} Јула је остала стална, а гђа Сида све мекша и попустљивија.{ |
сам како да кажеш, онако обична. — Јула је певала најрадије: „Ничи, ничи, крине бели,“ а Мелани |
говор отпочео.{S} Шаца је питао, а Јула је одговарала, али сад како меко и како нежно!{S} И на |
и задовољна остављала доцне бал; а Јула је знала од швапских игара само некакву шотиш-полку и н |
д су гости долазили.</p> <p>Фрајла Јула је могла у паузама да живи, али их фрајла Меланија није |
може добити!</p> <p>— О, госпојица Јула је доиста симпатична девојчица, — вели Пера коме се учи |
ружа, дуплована ружа; а госпојица Јула је смерна љубичица.</p> <p>— Ух, — хукну гђа Сида, — ов |
овост.</p> <p>Одмах на прво питање Јула је ударила у горак плач, а госпоја Сида се само крстила |
екрсти и нек прекрсти јастук.{S} И Јула је послушала; попила је чашу воде, прекрстила јастук, а |
у забринуто мамино лице.</p> <p>И Јула је трпела ових дана.{S} Пола јој је мисли било овамо ко |
би није могла чути тамбуру.{S} Али Јула је чула и одмах је скочила из кревета к прозору па кроз |
осак.{S} Тако је и с Јулом!{S} Јер Јула је г. Перу само једаред боље посматрала, кад је, то јес |
Јулу нема никаква изгледа.{S} Јер Јула је и надаље остала онако мирна и повучена а после оне с |
<milestone unit="subSection" /> <p>Јула је жалосно проводила дане после овога разговора с оцем. |
hi> ће бити моје!“</l> </quote> <p>Јула је неколико пута прочитала песму кришом у шпајзу и знал |
р, па се уми ’ладном водом.</p> <p>Јула је пољуби у руку и оде.</p> <p>— Како је сирота хаглих |
у овој приповеци.</hi> </p> <p>Осванула је света Недеља, то једно ваљада најлепше и најкорисниј |
ла да заборави фрау-Габриела и омрзнула је и на Цвечкенмајерку и на гђа-Персу и на све у кући и |
<pb n="366" /> ствар свршила, одахнула је душом и осетила шире око врата.{S} Стидела се свога |
дговор дати:</l> <l>Или ће рећи: от’шла је Јула?</l> <l>Или ће рећи: донела ј’ воде?</l> <pb n= |
више бити така као до сада.</p> <p>Ишла је свакога дана у башту.</p> <p>Једнога дана ради она т |
ије напио и наиграо тога дана!{S} Дошла је чак и поп-Ћирина Ержа, незвана ал’ из весно послана. |
је баш као што ваља потрефила.{S} Дошла је баш кад су се разговарали с гостом, и док су тражили |
исти-Гот, тако вам и треба! — поздравља је ова.</p> <p>— О молим, молим!{S} И вама, и свакоме м |
утер-крофне, хтели сте рећи? — поправља је госпоја Сида мало љута због споменуте дебљине.</p> < |
до, та ман’те се комендије! — зауставља је поп Ћира.</p> <p>— Та, пустите је! — вели поп Спира, |
p> <p>— Та сед’те још мало, — зауставља је гђа Сока испраћајући је до авлијских врата — Та тек |
што је Бог таку створио и она њена мама је тако воспитала!{S} Само „јесте“ и „није“, па ни речи |
Сидин. — О, Јуцо!</p> <p>— Јао, та мама је будна! — прошапута Јула.</p> <p>— Јуцо!...{S} Је си |
им друкчије развијала.{S} Међу поповима је, истина, повраћен неки јадни и жалосни <foreign xml: |
несрећу села је баш у она кола, којима је кочијашио један, који је радо другима извртао кола, |
озе спремљене за печење јагањаца којима је почешће поп-Спира омастио брк.{S} Ту је даље у авлиј |
слите на оне сензационе романе у којима је све измишљено, лажно.</p> <p>— Та јесте! — упаде гђа |
нчања Јуле и Шандора.{S} И са часницима је већ готово.{S} А часници су таки људи, да се Шандор |
, запевала је по свом обичају.{S} Песма је потекла из неког расположења које даје младост и рас |
м“ а паори „сеоским добошем“, а названа је тако не онако на памет, него што је доиста личила и |
о је поетски расположен.{S} Целога дана је преписивао неку Песмарицу и из ње преписивао све пес |
раба одмах на дан свадбе); једнога дана је седео код тетка-Макре а другог код поп-Спириних.{S} |
Јула попустила и дошла.{S} Од тог дана је опет почела долазити свакога дана, па пре подне је п |
е наређивала што Жужи.</p> <p>Ових дана је по ваздан шапутала тихо молитве, па чак и онда кад ј |
ош није довршио.{S} Његова садашња жена је ту песму певала к’о девојка у једном друштву; она је |
федермесером.{S} Двадесет и више година је код мене; сам енглески челик, оштар к’о бријач.{S} И |
добар учитељ.{S} Неких четрдесет година је учитељевао у овом месту.{S} Све што у овом селу зна |
у је Шаца почео:</p> <quote> <l>„Мамина је тараба,</l> <l>Мамина су врата,</l> <l>А моје је оно |
ком, мамаљуго банацка, (Госпоја-Персина је старина из Бачке) ал’ ја се бо’ме не мирим! — чу се |
а односе прилику?! — Тако је!{S} Истина је!{S} Али је и то истина да се много што шта у овом ша |
после Божића.</p> <p>— А, дакле истина је.{S} Е, тај ће, бо’ме, добити добру домаћицу, и, што |
атка, све казала!</p> <p>— Дакле истина је! — чуди се гђа Гециница. — Дакле тукли су се?</p> <p |
ба!</p> <p>— Е, то је Јуцина слава, она је данас била редуша —</p> <p>— А, госпођице, мора се п |
Сад, нећу да кажем да је она крива, она је красно дете, добро дете, љупко дете. (Пера завија ду |
, и док су тражили и хватали мачка, она је имала времена да лепо посматра госта и запамтила му |
емљу, и док се он освестио и дигао, она је комотно могла скочити у бунар, да није, срећом, баш |
а Орлеанска. — А госпођа Сида опет, она је прешла из једне крајности у другу крајност.{S} До по |
евала к’о девојка у једном друштву; она је имала диван глас а песма била нова, дотле не певана |
дању ни ноћу снивала још никога.{S} Она је волела своје пилиће и гушчиће и своју Милку, коју јо |
ут видите па вам је чудно можда.{S} Она је така, дође јој тако, па... ал’ иначе је, уверавам ва |
{S} Долазила је често и незвана.{S} Она је поваздан била по туђим кућама.{S} Тек сретне тако не |
га за то припада гђици Габриели.{S} Она је била као нека врста машамоде у селу.{S} Отменији су |
а вазда на очима те и срцу ближа, — она је приметила и није јој се то никако допадало.{S} Најпр |
речи Јулине, па се даде у мисли. — Она је срећна, а тек <hi>он</hi>, како је <hi>он</hi> срећа |
тихо као зујање пчела у пролеће, а она је, у себи наравно, пратила речима: „Ти већ спаваш, зла |
шијачке гајде како танко свирају, а она је дави и виче јој једнако: „Ти си ме, вели, у ове нечи |
ружајући и Пери да једе.</p> <p>— А она је Влаиња а мој Миша је Србљин к’о гођ и сам што сам а |
га</hi>, да је убијца жене своје, и она је наскоро после смрти Драгињине свисла од жалости: а в |
а поведите и Меланију с вама.{S} И она је већ велика; данас сутра па ће јој се јавити каква пр |
ло њен дојакошњи ред и навику.{S} И она је научила свако предвече да седне на клупу пред кућом, |
знао и затицао сем баба-Макре, а и она је, сирота, била и слабих очију и мало наглува од старо |
а стена“.{S} Онако једра и здрава и она је осећала, и њена крв је бујније струјила у жилама, ср |
па каже, да нема гласа.{S} И младожења је жали, па је брани, па и он каже, да је извине за дан |
педесет година унтерхалтовала.{S} Шетња је давно била прекинута, за читаву недељу дана, и у кућ |
а трбух јој се тресе од задовољства, па је теши:</p> <p>— Е, госпоја-Персо, тако вам је то у ов |
ли курјуке, кад је она била девојка, па је певали по шору тамо с неким који је давно умро (пре |
Јуле кад је још као дете у лер ишла, па је на поп-Спирин имен-дан обрадовала тату и поднела му |
осла у пољу у винограду и по њивама, па је са свим заборавио шта је јуче било, јер кад је било |
а.</p> <p>Тога се и бојао поп Спира, па је за то и одлагао ту непријатност и дочекао ево послед |
да је добра машамода и да има укуса, па је окренула главу лево и гледала стидљиво у земљу и игр |
сле четврт часа још седамнаест пута, па је ућутао.{S} И сад се само шеталица чује као тишлер ка |
еч, приповедао је даље Рада Чилашев, па је, бо’ме, дошло и до густог.{S} Поп Спира измакне нека |
је шиљио него је рашчешљавао бркове, па је изгледао к’о мачак, а <pb n="67" /> мачак се опет ше |
егово питање врло деликатне природе, па је онако раздрагана <pb n="389" /> изашла у авлију сва |
ону страшну вику и праску из кујне, па је бегао као да га сам Бунапарта вија.{S} И он се уклон |
нема гласа.{S} И младожења је жали, па је брани, па и он каже, да је извине за данас, јер нема |
н, тако да кажем, скуп добродјетељи, па је, наравно, и своју кћер тако воспитала... а ко је узм |
тле не спласне образ!{S} Отек’о јој, па је к’о што видите, повезала вилицу.{S} Боле <pb n="295" |
шака, било би само штете: ал’ нисам, па је било и штете и срамоте!...{S} Да ви’ш само даље, чим |
на му светли.{S} А он се шали с њом, па је плаши, па каже да ће јој угасити свећу и отићи а њу |
је поп Ћира у завади са поп-Спиром, па је то нотирало и почело сматрати као стару и већ обичну |
p>А гђа Сида оставила давно плетиво, па је пажљиво слуша; и трља већ очи и брижно врти главом.{ |
леда, као да јој <hi>није</hi> мило, па је одвуче на страну, онако тајанствено, као што то раде |
особито мило било кад је чула за то, па је усхићена говорила: „О, Пера је направио терно, хаупт |
тле не певана и не чувена у друштву, па је све очарала песма а њега и песма и певачица.{S} Сви |
е заљуби до ушију у фрајла-Меланију, па је сваки дан код <pb n="200" /> њих, и доноси јој све л |
.{S} Тек сретне тако неку на сокаку, па је заустави. — „За име Бога, <foreign xml:lang="de-Cyrl |
практику и лепу принципалову ћерку, па је онда на коњу, што веле.{S} Јер он не познаје још то |
а њој тресе. <pb n="176" /> Мило му, па је гледа једнако, и једнако се смеши!</p> <p>Ах, јутарњ |
је и како је било код гђа-Персиних, па је гледала да свега и више и боље буде код ње, и кола и |
пуна деце, све по девет Југовића!{S} Па је ту онда лако.{S} Има и женидбе и удадбе.{S} Па је ла |
тпочетог страшног непријатељства.{S} Па је тако и вечерас, поред свега посла, Жужа од времена н |
лако.{S} Има и женидбе и удадбе.{S} Па је лако било и милило се човеку онда поповати!{S} Него |
им’о да извуче, извук’о је.</p> <p>— Па је л’ повук’о?</p> <p>— Јесте, <hi>повук’о</hi> је твој |
е, мама, ви будите данаске у кујни!“ па је текем нестане.{S} Вичем ја:{S} Мелани, о Меланија!{S |
е умацурала од плача!“ вели гђа Сида па је физитира и отима јој <title>Аделајиду</title>, стару |
о вечере! — дрекну гђа Сида па стала па је гледа. — Та друга на твом месту дрекала би: „Отвори |
— запита је домаћица која је застала па је гледа а Рокса се клања дремљиво. — Еј, несрећо чупав |
а! — Па узе чашицу и испи је до пола па је клањајући се врати на послужавник.</p> <pb n="59" /> |
ди; час пали лулу, час га жуљи чизма па је свлачи, па онда испусти бич па силази с кола и иде б |
неко песничко и певачко расположење па је једнако у себи декламовала ту песму или полугласно п |
де је био на рубу или ивици пропасти па је за длаку фалило да не плати <pb n="336" /> главом и |
болно гђа Перса са дигнутом варјачом па је изгледала к’о Исус Навин кад је заустављао сунце да |
о таман као поручено.{S} А Јули мило па је пита:{S} Има ли да кога она <pb n="361" /> воли, и д |
ују!“</l> </quote> <p>Коло се ширило па је све веће и веће.{S} Сред великог Нићиног кола, ухват |
у вољу и њу су сви морали да слушају па је увек било онако како је она хтела.{S} Гђа Перса је с |
ирам, иде једна тако лепа девојчица (па је пољуби) у тако, али <hi>тако</hi> накарадним и унпас |
о испуњавао као ову усмену.</p> <p>Лепа је Недеља свуд на овом Божјем свету; лепа и у граду, ал |
л’ шта ћеш!!...{S} Да их држим, — скупа је ’рана; па, п’онда... они оданде, они преко, — они на |
овору док им не јавише: да изволе, супа је на столу.</p> <p>Господин Пера је одмах повадио нафо |
наканиш, не знаш шта је доста!“ — кара је гђа Сида и прети јој, да ће издати башту под аренду |
а то, па је усхићена говорила: „О, Пера је направио терно, хауптрефер је направио сас нашом Мел |
ста ми је удовлетворенија!{S} Ето, Пера је испросио нашу Меланију; кроз неколико недеља ће бити |
у се све више и више заплетали.{S} Пера је редовно сваки дан долазио поп-Ћиринима а тек једаред |
>Па и зетови су им се изменили.{S} Пера је постао од учитеља ђакон а од ђакона поп; а Шаца од б |
112" /> додиривала образ Перин.{S} Пера је претурао листове албума, гледао и питао, а Меланија |
један региментс-аудитор.{S} А њен Пера је и почасни члан неке тамошње официрске касине.{S} То |
е све то тако догодило, а господин Пера је тако лепо неколико пута погледао, а она се тако добр |
супа је на столу.</p> <p>Господин Пера је одмах повадио нафоре из чисте танке џепне мараме, и |
е гђа Сида.</p> <p>— Па тек ова! — дира је опет поп-Спира, па запева:</p> <quote> <l>„Сјећаш ли |
—</p> <p>— Певали смо ми и ову, — дира је поп Спира па запева:</p> <quote> <l>„О, незлобна гол |
у, да купе ствари за спрему.{S} А Спира је, вели она, повео поп-Ћиру о свом трошку, да му овај |
.{S} Да, да, акурат!{S}- Господин Спира је друкчије мора бити обучен, ма да више не носи <hi>ни |
?!{S} То је само тако изнето, поп Спира је ’тео до душе, и Бог зна како рад био, али стег’о се |
хвална, свем свету јавна“.{S} Поп Спира је ударао лепо у тамбуру, а има још сад, после толико г |
ногу од ово неколико дана.{S} Поп Спира је био стари Србенда.{S} Кад је требало одрешити кесу и |
вечером су ћутали и јели.{S} Поп Спира је био уморан, гђа Сида љута а Јула к’о убијена што се |
{S} Једва су их развадили.{S} Поп Спира је инзултир’о, онако паорски, господин-Ћиру.{S} Ударио |
о да ће се у миру растати.{S} Поп Спира је већ узео свој штап и шешир и гладио га руком низ дла |
и они у поп-Спириној кући.{S} Поп Спира је одмах легао, а госпођа Сида остала да поспрема после |
час на попа час на ћерку.{S} Поп Спира је викао да се сва кућа тресла, а попадија га је једнак |
тачно по инвентару набавио. — Поп Спира је купио и велики калуп сапуна, нож за транжирање шунке |
ти се скоро трефити!</p> <p>А поп Спира је само слуша.{S} Дува на нос, окреће стиву лулу око ка |
вољан да се свађа с њим (јер поп Спира је имао и луксузних ствари, које нису за јело као на пр |
јаузна, догодило</hi> </p> <p>Поп Спира је сутра дан им’о посла у пољу у винограду и по њивама, |
стао разговор уз вино.</p> <p>Поп Спира је био прилична ћуталица и иначе, а кад је јео држао се |
спавао домаћин сам главом.{S} Поп-Спира је био из паорске али немешке куће, па се никако није м |
био је заиста и награђен, јер поп-Спира је имао црвен, а поп-Ћира само плав, обичан појас.{S} А |
p>— Да шта ви мислите!{S} Господин Ћира је хаглих човек, а оно је паоренда, па још немешки син! |
за Господина Владику рекла!{S} Поп Ћира је побегао чак у трећу собу од страха кад је чуо бласфе |
у и ботуше за обе попадије.{S} Поп Ћира је купио још и рајспулфера за лице и ону справу за брен |
д једним излогом дућанским.{S} Поп Ћира је имао сијасет поруџбина, поп Спира истина ни једне (ј |
да купи што корисно у кућу.{S} Поп Ћира је куповао да умилостиви, а поп Спира да обрадује код к |
атекну у свечаном оделу.{S} Тетка Макра је хтела као стара жена, краћим путем, између башта кро |
ула у ауштафирунг донети, а тетка Макра је опет изложила уз припомоћ г. нотароша стање Шацине м |
већ о многим стварима.{S} Из разговора је могао домаћин, поп Олуја приметити, да ни једном ни |
и одвише гостољубиви.</p> <p>— А сутра је баш Јула редуша, — вели госпоја Сида, — а запамтила |
у ови разгледали фотографије, гђа Перса је посматрала гђу Сиду а гђа Сида једну празну чашу кој |
о онако како је она хтела.{S} Гђа Перса је стрепила за њу па се бојала, ако је наљуте, да не уч |
n="91" /> је таман почела, а гђа Перса је из кујне прекиде!{S} Писац лепо себи представља све |
една и друга попадија.</p> <p>Гђа Перса је била нестрпљива као удавача а бесна као фурија.{S} У |
љивост.{S} И после овога, госпођа Перса је мрзила а госпођа Сида заједала, а обе су се журиле, |
рло појмљивих разлога.{S} госпођа Перса је тако близу била жељеном часу освете, а осећала се у |
са свим излишна била, јер госпођа Перса је још то исто вече — кад је после вечере, пошто је поп |
чули?!{S} И <hi>ништа</hi> баш?!{S} Та је л’ можно’? — пита Габриела скидајући мараму. — А ја |
ро?{S} Ооо!{S} Е, баш, баш добро!{S} Та је с’ <hi>ти</hi> то —</p> <p>— Е, није него си <hi>ти< |
сад <hi>ја</hi> на крај срца!...{S} Та је си вид’о само како су салетиле оног јадног момка па |
/p> <p>— Ух, — хукну госпођа Сида, — та је л’ још коме овако врућина?</p> <p>— Ви фурт шмајхлуј |
Та Спиро, — викну радосно домаћин, — та је с’ ти то, Спиро?{S} Ооо!{S} Е, баш, баш добро!{S} Та |
речи, слатка моја, ни речи!</p> <p>— Та је л’ можно!?</p> <p>— Та задрж’о ме овај проклети пара |
> тукли а не господин-Ћиру!</p> <p>— Та је л’ истина, Бога вам, то што сам отоич чула за нашу г |
е, а пулгери дрече!“</l> </quote> <p>Та је песма постала у овом селу али је добротом (односно: |
вас!“ или: „Та шта говорите!“ или: „Та је л’ могуће!“</p> <p>Ишли су полако, ногу пред ногу.{S |
Децо, нема вина; донес’те вина!{S} Тата је жедан, а и гости су!“ вели раздрагани домаћин. — „Се |
забава, а у другој поука, т. ј. изнета је ужасна слика једног алкохолом руинисаног организма, |
фу.</p> <p>Тек после свега овога донета је вечера на коју су били задржани многи гости а још то |
м је сад наспело, госпоја-Сидо?! — пита је гђа Перса а сва позеленела од притајена једа.</p> <p |
ми непријатељи?{S} Је ли, Јуло, — пита је Меланија иза гостових леђа љуљајући се на столици, — |
> <p>— Шта радиш тамо у то доба? — пита је гђа Сида коју је комарац пецнуо и кашаљ пробудио.</p |
ца.</p> <p>— А каква калабалука? — пита је Пера.</p> <p>— Та, ето... нисмо имали другога посла! |
0" /> <p>— А шта сте то сневали? — пита је госпоја Перса и изашла већ на сокак.</p> <p>— Та ман |
аклу.</p> <p>— А ди ти је човек? — пита је Пера Тоцилов.</p> <p>— Очо јуче у Темишвар послом, г |
з тога.</p> <p>— А на што ти то? — пита је Пера.</p> <p>— Ех, немој ми се мешати у наше послове |
мо, ’хоћу л’ да погријем вечеру? — пита је понизно Јула.</p> <p>— Јао, и теби је још до вечере! |
. шта слиниш ту?!{S} Шта плачеш? — пита је гђа Сида.</p> <p>— Па кад вам нисам добра! — одговар |
да пустите дете од себе у свет?“ — пита је Сока гркиња. — „А шта знамо, — вели јој гђа Сида; — |
с тим кактусом, куд ћеш с њом, — запита је домаћица која је застала па је гледа а Рокса се клањ |
и ви <hi>тукли</hi> с ким гођ? — запита је гђа Габриела.</p> <p>— Нисам, слатка,... него с овим |
ду!</p> <p>— Поп-Ћиру и Спиру? — запита је зачуђено гђа Сока. — А шта је то било?</p> <p>— Зар |
е казала?{S} Шта ћеш да кажеш? — запита је гђа-Перса и формало је преслиша.{S} А то је и потреб |
ој се срце цепало, намршти се, и запита је озбиљно:</p> <p>— А каква ти је то песма?</p> <p>— П |
у мојој кући и у селу!“</p> <p>И доиста је спремљено свега и свачега.{S} Велика соба и две побо |
заробите човека!{S} Ај’те, децо, доста је било ћеретања, оставите што и за сутра, — рече и пре |
О дете, дете!{S} Ајд’ затвори... доста је... накупиће се комарци опет.</p> <p>— ’хоћу, мамо.</ |
о пољупцима.</p> <p>— Лаку ноћ... доста је, укебаће нас! — шапуће Јула и отима руке за које се |
имаш ли ти душе... та немој више; доста је!“ А он вели: „Још мало“ па још квари.</p> <p>— Е, гл |
га је и женски свет радо имао.{S} Доста је само да прође једном сокаком, па се тек осети како с |
говора поп-Ћире са госпођом Персом) шта је и како је било код Његовог Преосвештенства Господина |
о да ће примити —</p> <p>— А, нека, шта је ту је сад! — рече и погледа задовољно на нове ботуше |
ти и кад мисли заклати крмка. — Та, шта је то?!{S} Та, шта сте почеле к’о деца!</p> <pb n="115" |
ње опет извадила била.</p> <p>— Та, шта је —</p> <p>— Извин’те, милостива, — рече облачећи се, |
аменима, па рече:</p> <p>— Та, сад, шта је ту је!{S} Ти к’о мати, ниси требала да допустиш, да |
д је то слатка моја, било!{S} Боже, шта је човек!{S} Не зна ни кад проживи, а текем дођу године |
/hi>?!{S} Молим вас само мало брже, шта је, дакле, то било? — рече гђа натарошевица и одсече и |
штрикерај.</p> <p>— Но, па шта је, шта је то, слатка, било? — вели гђа натарошевица.</p> <p>— |
<pb n="184" /> па види и разликује, шта је <hi>поморанџа</hi>, а шта <hi>цвекла</hi>.</p> <p>— |
S} Ајде, носи то брже!...{S} Дакле, шта је то било, слатка!?{S} Седим к’о на шпорерту од љубопи |
сте што заборавили?</p> <p>— Дакле, шта је било, Ћиро? — пита нестрпељива гђа Перса. — Је л’ по |
ого приповеда.{S} Сем тога, видеће, шта је било и у једној и у другој кући после оног догађаја< |
амо л’ у овим кавоним селу!{S} Али, шта је ту је; фала Богу, кад није и горе!</p> <p>— Ха аааа! |
рајха, та не би ни данас још знали, шта је „семлпрезла“ и „похенес“!... <pb n="392" /> То не зн |
ра још мало, па ће ми данас казати, шта је искумстир’о.</p> <p>— О, дај Боже, да испадне само ш |
га и погледа.{S} Ништа ја не видим, шта је извадио, јер ја и Спира седимо на канабету овако к’о |
енство руководило.{S} У гневу свом, шта је само за Господина Владику рекла!{S} Поп Ћира је побе |
жи онако просто, клот, све по реду, шта је и како је то било?</p> <p>— Дакле, слушај!{S} Кад см |
ипак запита, пославши Јулу у кујну, шта је и како је прошао?</p> <p>— Фала Богу!{S} Фала Богу, |
Распитала се била тачно до ситница: шта је и како је било код гђа-Персиних, па је гледала да св |
је.</p> <p>— Ал’ ти ми још не рече: шта је то све радила?</p> <p>— Од кад си се ти кренуо на та |
— Та ’хоћеш ли већ једанпут казати: шта је то било?</p> <p>— Та... она тамо.. она поп-Спирина, |
ењаци једни!..{S} Но, ништа, ништа; шта је, ту је!{S} Могло је бити и горе! — извињава господин |
ам, Боже, већ одавно фрау-Габриеле; шта је то, саш њом, куд се, Боже, дела та жена?!“ запитаће |
адава је ту Арса... и пуна кућа!{S} Шта је мени тај Арса?{S} Шогор!{S} Шогор што кажу, туђа фор |
е ситније?!{S} На пример живине!{S} Шта је и какве је све те било ту у авлији!{S} Прави Нојев к |
ми све то направио!...{S} Морам!{S} Шта је, ту је! — вели поп Ћира полако гђа-Перси.</p> <p>И о |
ли оженити тим двема лепотицама.{S} Шта је, дакле, и остало свршеним клирицима и кандидатима, н |
ина ни стварчице у кући да купе.{S} Шта је само фачли, капица и бенкица спремила!{S} И све ово |
, па онда и’ добро можеш терати.{S} Шта је десетица!{S} Оде, што кажу, сва у коњску зобницу; „д |
ај млади човек помислити?!</p> <p>— Шта је помислио то је и рек’о, а ти ајд пред кућу, — вели г |
рму, као да све село гори.</p> <p>— Шта је, стари? — вели му поп-Ћира, — Пост’о си разговоран н |
да је, — а шта је коштала?</p> <p>— Шта је, да је — тек то није ништа према оној твојој услузи |
Па... ето... врућина ми —</p> <p>— Шта је то тамо напољу?</p> <p>— Та онај њихов мачак дош’о т |
и на ум, знам добро, моје речи, ал’ шта је ’асне сада!?{S} Говорим ја њој од кад још: „Госпоја- |
је пренеражени поп Ћира, — а-а-а, а шта је оно тамо, а, Петре?{S} А каква је опет то комендија? |
з дана у дан све више одмицао.{S} А шта је чуда спремљено било не смем чисто ни да ређам, јер с |
Јао мене! —- устаде гђа Перса, — а шта је то било?</p> <p>— Та ово је, ово је <hi>коњски зуб</ |
овољно поп Олуја и разгледа је, — а шта је коштала?</p> <p>— Шта је, да је — тек то није ништа |
постаде одмах много услужнија. — А шта је то било тамо, слатка?</p> <p>— Шта, зар нисте чули?< |
— запита је зачуђено гђа Сока. — А шта је то било?</p> <p>— Зар ништа не знате? — чуди се гђа |
идем! — рече и пође па застаде. — А шта је било даље?{S} От’ш’о си дакле празни’ шака код госпо |
одонуд, — вели Меланија.</p> <p>— А шта је то било, Бога ти, Персо? — запита поп Ћира који се в |
ве сцене приметио нешто.</p> <p>— А шта је то сад опет? — пита поп Спира који никако није ни оп |
су слиндарили ону браду.</p> <p>— А шта је с тобом?</p> <p>— Са мном?{S} Ништа!{S} Врло добро!{ |
.</p> <p>— Та нећу, слатка, знам ја шта је тајна, — вели испраћајући гђу Габриелу која се изгуб |
ловљавала свога попу.)</p> <p>— Ама шта је то било, Персо? — запита поп Ћира.</p> <p>— Та ништа |
<p>— О паоруша једна!{S} И она зна шта је „покенес“!</p> <p>— А он каже да воле гужвару са сир |
ма она онда, како сама вели, не зна шта је доста.{S} Толико навади себи у тањир, да не види оно |
“ и „грундбирн-нудле“ и онда не зна шта је доста.{S} А умела је некако да то тако удеси, да на |
упи једног дана избијати, па не зна шта је доста; стане га лупа к’о мајстора у ковачници, лупа |
кад узме књигу, та вам ондак не зна шта је доста!{S} Та би вам заборавила и да једе и да пије, |
.</p> <p>„И-ју!{S} Е, та баш не зна шта је ни стид ни срам!“ чуди се и вели гђа Сида гледајући |
а кад се обере кукуруз, онда се зна шта је његово.{S} Он нити га сеје, нити окопава, па опет ње |
ио.{S} Па сад, откуд се у књизи зна шта је он радио и разговар’о се сам кад после њега нико ниј |
и.{S} Ето, господин нотарош баш зна шта је вино, па кад год хоће добра вина да пије, а он ето т |
рај краја, кад озбиљно промисли, па шта је то тако баш страшно казао; та ено и у песмама, труко |
а толико наплакати.</p> <p>— Но, па шта је дакле?</p> <p>— Код своје рођене куће, па да не смеш |
и остави штрикерај.</p> <p>— Но, па шта је, шта је то, слатка, било? — вели гђа натарошевица.</ |
ти још приповедам.</p> <p>— Но, па шта је било то опет сад?</p> <p>— Па од оног јаузна.{S} Сид |
а.</p> <p>— Шта ми говориш?..{S} Па шта је то, даклем, било?{S} Да се није каква несрећа догоди |
е чује оданде песме ни тамбуре. „Па шта је то баш тако страшно урадио? — питала се Јула у себи. |
е фамилије! — А тек патака и пачића шта је било!{S} И све је то био пород, породица једног крас |
Спира га узе и размота, и кад виде шта је а он се грохотом, слатко, насмеја.</p> <p>— „<foreig |
домаћице и женску чељад, да им каже шта је чула.{S} На прва три места рекла је да је увреда нан |
требало одрешити кесу и показати се шта је попина кућа, није жалио. „Нек иде, за то је и течено |
ек дође код вас, а ви онда не знате шта је доста; ви онда формално заробите човека!{S} Ај’те, д |
ћете?{S} Кад почнете а ви не знате шта је доста!...{S} Добро, добро!{S} До’ћете и ви у моје го |
то гђе Сиде.{S} Како је изгледала и шта је помислила гђа Сида кад <pb n="91" /> је таман почела |
ату, свратио је, као власт, да види шта је и како је и кући газда-Пере Тоцилова (јер о његовој |
војим капларом и ту казала све Ержи шта је и како је.{S} Ту су пред кућом пили па чак и играли |
Јула па продужи рад мотичицом, али шта је радила и шта окопавала, то ни она сама није знала.</ |
, а према овоме могу читаоци судити шта је и колико је свега другог било, тако да није нужно ни |
е, хе, из ваше руке па не зна човек шта је доста!</p> <p>А домаћица само ћути, а шта му је у се |
аже Неца, месечар, па ништа не знам шта је са мном, каже, кад једаред захрчем.{S} Могли су ме, |
нији, па њему сам већ смео да кажем шта је и како је, а нешто је већ и сам знао.</p> <p>— Па шт |
ђаво на џомби.{S} Кад ме је запит’о шта је и како је било, а ја му онда кажем: да смо се спореч |
даду у бербере.{S} А чим сам казао шта је био, није нужно да напомињем, да је леп у лицу, нежн |
о тата кад је дочепао писмо и видео шта је писала, па дочепао виле (срећом оне дрвене)- па за њ |
по њивама, па је са свим заборавио шта је јуче било, јер кад је било после вечере, узе лулу и |
/p> <pb n="355" /> <p>— Ал’ да ви’ш шта је даље радио!{S} Да ви’ш амишага његова!{S} Па није му |
и кад се на штогођ наканиш, не знаш шта је доста!“ — кара је гђа Сида и прети јој, да ће издати |
тако празних шака...{S} Па не знаш шта је горе.</p> <p>— Рђава времена заиста! — вели поп Спир |
час врућина спопада.{S} Не знам још шта је, ал’ већ видим, да ће то све на моју конту да се зап |
и полете на противника.....</p> <p>Шта је одмах следећег секунда било, дознаће читаоци одмах у |
поп-Ћири зуба у глави фали.</p> <p>Шта је од свега овога истина, дознаће читалац из следећих Г |
баш кад су излазили из Епископије. „Шта је, како се свршило?“ запита их познаник. „Је л’ се свр |
ра који се вратио у собу.</p> <p>— „Шта је било?“...{S} Ја сам јој крива, што јој се ћерка не у |
и жустро а све се на њој тресе, а Нића је задовољно гледа како је вредна.{S} А она се као окре |
к...{S} Стари је то курјак...{S} Кајафа је то!</p> <p>Домаћин се опет врати и мало после га изн |
музу, — не иде, нема смисла.{S} Каијафа је она гђа-Сида, сетиће се одмах.{S} Аја, не иде!{S} Ми |
ла унесе кафу и послужи их све.{S} Кафа је била таман колико треба врућа и црна, и учитељ је пи |
књигу <title>Преодницу</title>.{S} Шаца је био љубоморан и љут; Јула му се исповедила све како |
/p> <p>Разишли су се задовољни.{S} Шаца је отишао блажен.{S} Био је поетски расположен.{S} Цело |
глице и канаринке цвркућући им.{S} Шаца је био сав блажен кад је чуо за шта га зову.{S} Одмах о |
и, да се опет разговор отпочео.{S} Шаца је питао, а Јула је одговарала, али сад како меко и как |
има по некад бивао у ортаклуку.{S} Шаца је чуо Нићу како иде, како се лено вуче кроз сокак, как |
кажем, како је баш све то било! — Шаца је дете... а шта би’ и знао с њим!?</p> <p>— Па зар нем |
ојавила на огради баштенској.{S} А Шаца је опет из благодарности <pb n="153" /> изрезао на једн |
ilestone unit="subSection" /> <p>А Шаца је био тако раздраган, да није никако могао да иде одма |
све укућане а особито Јулу.{S} Јер Шаца је дао чизме да се наглаве и наглавке унапред платио, а |
се спомињала Јулина свадба.</p> <p>Шаца је седео на изменце у обе куће (између којих је обаљена |
е Шаца савио у попин сокак.</p> <p>Шаца је ишао полако све испод багрења док није дошао близу п |
ости већ обрадовао бабу; пре три месеца је први пут понео гаће и сада ево први пут чита апостол |
полудио; па се или усићи и на крај срца је па заћути као каква пакосна свекрва; или се рашћерет |
тужила да јој нешто није добро.{S} Јуца је умела добро да кува а Меланија да критикује јела; Ју |
о ће он на свету?{S} И на послетку Јуца је била скромна и богобојажљива девојка, која није имал |
никакве вештине и апотеке.</p> <p>Јуца је била мала, округла, румена и здрава као од брега одв |
од времена на време односи ветар и меша је са шумом узлелујане ритске трске и псовком чобана ко |
де.</p> <p>— А она је Влаиња а мој Миша је Србљин к’о гођ и сам што сам а и сви у нашој вамилиј |
, да ти прави шприц-крофне... а и лепша је од мене, и дебља“ —</p> <p>— Ваљда путер-крофне, хте |
. (Пера завија дугу косу за уши и слуша је пажљиво.) Тхе, али све је то само за прва два три ма |
Па ми паде сад и то на ум, Боже, какав је штуцер мој покојни био некад као <pb n="205" /> млад |
Види, ваљда, фала Богу, и он сам, какав је данас свет.</p> <pb n="238" /> <p>— Добро, казаћу му |
какве принцезе — а гледајте само, какав је лајб у ове хаљине! <pb n="367" /> А а а!{S} Изгледа, |
жива.{S} Како само већ да дозна: какав је гост, како изгледа и шта ће се разговарати.{S} Да од |
..{S} А, је ли, Ержа дете моје, а какав је у лицу, је л’ сув или онако пунији?</p> <p>— Сув, па |
а ћу, за име Бога, да узмем?{S} А какав је онај Пера Тоцилов?{S} Шта велиш, да шега узмеш?</p> |
крпимо кров, јербо је већ срамота какав је.{S} Изгледа чупав и одрпан к’о бојтарова капа.{S} Ла |
овај рајспулфер!</p> <p>— Е, сад какав је, такав је, ја га нисам млео ни жрнао!{S} Какав си ми |
Пера и почеша се, — видите и сами какав је белај напољу!{S} А баш, да вам право кажем, и не би |
пулфер!</p> <p>— Е, сад какав је, такав је, ја га нисам млео ни жрнао!{S} Какав си ми казала и |
чеши руком по лећи све док једе, халав је па гура свуд њушку и отима од други’ а кад га тако п |
шћете се живи ако га погодите.{S} Пипав је до зла Бога, за то су му изденули име, па га нико у |
арде к’о поред турског гробља.{S} Његов је принцип био исказан и надалеко познат већ као попула |
пут.{S} Киша престала.{S} Пера Тоцилов је потерао мало боље коње, који су се у чарди довољно о |
а бољи ми жабац не треба! (Пера Тоцилов је некад секао дрва у некој спахијској шуми, и том прил |
а и здрава и она је осећала, и њена крв је бујније струјила у жилама, срце јој јаче било, образ |
ата још као јуницу поклонио, а од чијег је проданог млека спуштала крајцаре и сексере у своју л |
ажу:{S} Рука руку мије!...{S} За свагог је Бог по нешто оставио и, што кажу, опредјелио.{S} Ето |
p> <p>Но на ствар.{S} Дакле Шаца хирург је имао тетку, чија се башта граничила, сучељавала, са |
ве село па и сам Нића боктер спава, кад је ноћ тако лепа, звезде тако лепо жмиркају с тамно-пла |
њим?{S} А она му каже: да се онда, кад је уз њега, не боји никога на свету.{S} А њему мило што |
кћер предшественика свога, и онда, кад је дошло време — лепо он дош’о на његово место.{S} Ја с |
се Цвечкенмајерка смејала к’о луда, кад је њој (Габриели) пасирао тај малер.{S} Тако се засмеја |
есвестице, у коју је мало час пала, кад је видела поп-Спиру у колима у којима ће јој се папа во |
Перу само једаред боље посматрала, кад је, то јест, пила из велике чаше воду, па га онако, как |
поја Перса још дететом док је била, кад је донет; од оно доба па до данас нису се више раставља |
и живо изгледало пре седам недеља, кад је ту био тродневни вашар, на коме је Рада Карабаш (са |
олку и неки тајч, који јој је мама, кад је била добре воље, под дудом показивала.{S} На <pb n=" |
еп рукопис, написана.{S} Тога дана, кад је преписивао начисто тужбу, послао је све од куће, да |
амет — како је пре тридесет година, кад је он још момак био, вредно било бити бојтар и свињар; |
о!“ чуди се Јула.</p> <p>Прексутра, кад је Јула дошла пре подне у башту и стала плевити, запева |
нда поповати!{S} Него попуј ти сад, кад је све таксирано и по некој тарифи, па ајд’ живи ти сад |
чекам</hi>!{S} Чекам да чујем сад, кад је већ тако пошло, чекам још и то чудо и покор, да је е |
а, а ја се опет бојим, да се когођ, кад је овако сама кућа брез мушког, не ушуња па пуштим зељо |
окаком од силна мириса.</p> <p>— Е, кад је тако, а оно, Ђуко, иди па скини из оџака који пар ко |
ближе род!</hi>“ А Нићи мило, Боже, кад је гледа како меси; како се брине за њега и како се над |
авом машлијом између ушију које је, кад је блато, по цео дан седело на прозору и лајало на мимо |
И види вам се по...{S} Лако вам је, кад је Бонапарта попалио по Оберестрајху све протоколе и ма |
кад су још солдати носили курјуке, кад је она била девојка, па је певали по шору тамо с неким |
је видим, какво ће лице да направи, кад је види!{S} А њена штрудла од прошле недеље била је спљ |
ратише у њу.{S} А и шта ће у чарди, кад је Пера поткрепио добро и себе и своје коње код попа, п |
, како то да се нису раније сетили, кад је давно у романима речено да се срцу не да заповедати |
јео и пио и страшно лармао у кујни, кад је хтео са пуном чашом да иде у собе да наздрави домаћи |
ало. — А кад мислиш, да ћемо стићи, кад је такав пут?</p> <p>— Фала, господин-попо.{S} Бог вам |
{S} А ту је мислила на онај случај, кад је Његово Преосвештенство Владика правио каноничну визи |
веле, да се и он баш својски гурао, кад је кум неколико пута бацио међ свет пуну шаку крајцара, |
тиву лулу; а најзадовољнији је био, кад је чуо из уста поп-Спириних, да ће сутра однети сто фор |
досетци; а још је задовољнији био, кад је добио шал, ботуше и стиву лулу; а најзадовољнији је |
тамбуру.{S} Ах, како је Шаци било, кад је чуо, да му се неко одазива из комшијске баште.{S} Од |
има нека се потроши.{S} К’о велимо, кад је мираз к’о што треба, нек буде и вино; кад већ младож |
а службе кишбирова, видела је лепо, кад је поп-Спира ушао у кућу, а пред њим ушао један стран ч |
> <p>— Ех!{S} Па не ваља баш ни то, кад је неко и сувише свирјеп.{S} Е, Боже, па људи смо, слаб |
пало на памет газда-Пери Тоцилову, кад је видео поп-Спиру у својој авлији.</p> <p>— Ето, ја св |
тим, па у себи велим:{S} Фала Богу, кад је само до тога дошло!...{S} Е, ал’ њему, њему —</p> <p |
а долази, рано.</p> <p>— Фала Богу, кад је само због тога! — рече Јула у себи а после додаде гл |
Пера узети баш поп-Ћирину Меланију, кад је добио за учитеља?</p> <p>— А?</p> <p>— Ху, — хукну г |
ћај!{S} Та, знаш како они нас деру, кад је неко од наши’ у невољи; кад се, на прилику, жени!{S} |
једном после подне одмах по Божићу, кад је рад око спреме најживље и најжурније отаљаван, — кад |
греје мало своју беамтерску душицу, кад је овако пасја ноћ напољу.</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу, Нићо! |
а. — Па пре тога, ако се сећаш још, кад је оно задоцнио на јутрење... ја помисли’: оде му брада |
мтиш и ти... пре петнаест година... кад је био храм цркве, па кад се вук’о у порти клипка са па |
н Јеротеј Драгановић, <pb n="22" /> кад је написао онај <title>Кохбух</title>, хтео га је <hi>њ |
био већ у том стању <pb n="387" /> кад је човек искрен, а и иначе је био ово његов дан, па поч |
изгорети.{S} Она ме <hi>’лади</hi> кад је пијем.{S} Ваљда има у њој педесет гради, па да изгор |
л’ повредио.</p> <p>— Е, врага!{S} Кад је узео <hi>зуб</hi>, па га чува код себе к’о очи у гла |
љ —</p> <p>— Таман к’о што ваља!{S} Кад је тако, а ви ћете му се онда моћи слободно повјерити; |
’о што је срдит рек’о и обрек’о!{S} Кад је била <hi>„јабука“</hi>, па га моја Јула пољубила у р |
> <p>— Та знам, знам, ал’ опет..{S} Кад је оно било?{S} У Јануару... е, а сад имамо Јулиј месец |
Поп Спира је био стари Србенда.{S} Кад је требало одрешити кесу и показати се шта је попина ку |
аћамо за неколико недеља уназад.{S} Кад је прочитају читаоци, уједаред ће им пући пред очима и |
а Меланија ждронцала неке арије.{S} Кад је поп-Спира добре воље био, он је уживао у свирци па м |
а босиљак сеје а пелен јој ниче.{S} Кад је Јула отишла, да намешта кревете, гђа Сида једва доче |
ким ишараним бичаљем и швигаром.{S} Кад је нови учитељ запевао, сви су се људи претворили у уво |
ња) и поп Спира говорио предику.{S} Кад је Савица читао Апостол а госпоја-Соси гркињи очи пуне |
тна супротност код поп-Спириних.{S} Кад је поп Спира дошао и ушао са купљеним стварима, изашла |
Лако је сравњавати, — вели Пера, — кад је већ тако.</p> <p>— Питај, Јуло, господина:{S} Какво |
госпођа Перса је још то исто вече — кад је после вечере, пошто је поп Ћира већ легао, мерила и |
) ал’ требали сте у такој прилици — кад је, то јест, мој супруг умро — <hi>мене</hi> да видите. |
ио... кажу, да је одма’ сутра дан — кад је дошао — био и прстен.</p> <pb n="215" /> <p>— Е, бил |
коњи.{S} Трезан, и Боже помози; ал’ кад је пијан, <pb n="272" /> нико с њим не може да изађе на |
</hi> се људи па се потучеду; е ал’ кад је некима суђено, а они се потучеду и брез вина и брез |
ци па ма то биле и швапске арије, а кад је био зловољан, Меланија је остављала клавир и није см |
је био прилична ћуталица и иначе, а кад је јео држао се оног златног Доситејевог правила: „Кад |
да га каштигују он добио за попа; а кад је задоцнио оно на <pb n="349" /> јутрење, а он, опет, |
ј се ћерка не уме ни окренути!{S} А кад је совјетујем: „Воспитавајте дете, госпоја-Сидо, то се |
с, многи су му похвалили глас.{S} А кад је поп Спира говорио предику о <hi>Спокојној жизни</hi> |
који дан, да га баба ожени лепо!“ А кад је дочекала и то, и оженила Гавру, а она после остави Г |
ет су почели да раде баш у оно доба кад је најлепше било за шетњу испред куће.{S} Па тако и пре |
апутала тихо молитве, па чак и онда кад је у кујни помагала Јули и Жужи и љуштила кромпире с њи |
ко весео, баш као што је био и онда кад је оно одликован црвеним појасом.{S} Још је чудније што |
ећ неки’ једанајст година, још онда кад је ону Тотицу, што <pb n="294" /> је пре ње ту била, от |
ва која се пушила к’о обарена шунка кад је извадиш из великог лонца.</p> <p>— О, каква срећа, к |
ћ се кајала, што је тако груба била кад је он спочетка онако лепо запитао, и желела је, да се с |
Сида која се доцније опет пробудила кад је Јула кинула.</p> <pb n="169" /> <p>— Па ви сте ми ка |
ра из подрума!“ тако би благо рекла кад је наређивала што Жужи.</p> <p>Ових дана је по ваздан ш |
S} Колико је само пута пречула Јула кад је мама зове. — „Ти кад се на штогођ наканиш, не знаш ш |
да је сада била као громом поражена кад је чула како се ствар искренула; а рана, коју је понела |
-Цвечкенмајерка је била као убијена кад је чула да њена присна фрау-Габриела зна много више од |
исти к’о њен попа пре толико година кад је свршио богословију Карловачку и био у њу заљубљен па |
у умре нека стара богата стрина, па кад је наследи, он ће одмах у варош, а тамо ће имати на сва |
кажеш, да те грије?</p> <p>— Е, па кад је човек добар, к’о ја што сам, па све му на добро изла |
на једно пола табака хартије.{S} Па кад је ушао у дућан, извадио је из шпага и то пола табака и |
је коме удесније тако и ради.{S} Па кад је то све тако, онда ће вам разумљиво бити и ово што је |
о се кренули сами, — рече гђа Перса кад је ушла, за њом поп Ћира, а за њим Меланија.{S} И таман |
им, да Бог да, — вели госпођа Перса кад је саслушала Ержин реферат. — Мож’те сад, — вели уморна |
а пријо, — одговара поп-Спира, — та кад је још комшија комшију преварио!</p> <p>После званичног |
шара.{S} Та није да се згранио тата кад је дочепао писмо и видео шта је писала, па дочепао виле |
дошао, било је муке и невоље доста кад је требало што написати.</p> <pb n="33" /> <p>Што је са |
побегао чак у трећу собу од страха кад је чуо бласфематичне речи гневне попадије своје које је |
та више зачудио поп-Спира, него сад кад је ово чуо.{S} Гром, прави, формалан гром из ведра неба |
и муж и жена високи, а сачувај Боже кад је муж мали, а жена се отегла у висину!{S} Ено како руж |
шта носи дан а шта ноћ! — мислио је кад је куповао. — Ди сам се ја и могао надати, да ће ми бит |
ама, то је давнашњи рад фрајла-Јуле кад је још као дете у лер ишла, па је на поп-Спирин имен-да |
„Сушти херувимски глас!“ изразио се кад је изашао из цркве.{S} Па и сам поп-Спира <pb n="41" /> |
где је скинуо шешир и прекрстио се кад је био спрам Великог Крста.{S} Обе те бабе у друштву са |
клагију; њихова се скрхала прекјуче кад је мама била нешто љута а тату баш онда дон’о андрак, д |
човек само измени!{S} А наравно, и кад је то слатка моја, било!{S} Боже, шта је човек!{S} Не з |
м, да попусти кад је она у праву, и кад је она газдарица испред своје куће па све до пола сокак |
Али већ настају помало паузе.{S} И кад је говор почео сустајати, а очи се крпити, спомену поп- |
} А он је онда пита: а боји л’ се и кад је с њим?{S} А она му каже: да се онда, кад је уз њега, |
ако побожно крстио кад је звонило и кад је прошао поред Великог Крста, како приметише бабе; и ш |
, пре оних великих ексера на капији кад је једном банула у Жужину собу па затекла тамо једног к |
} Већ се почео полако мрак спуштати кад је изашла из шесте куће, и похита јаче.</p> <p>Гђа Габр |
испред куће!{S} Међутим, да попусти кад је она у праву, и кад је она газдарица испред своје кућ |
<pb n="396" /> и заблагодарише јој кад је завршила последњу строфу.</p> <p>Тек после свега ово |
— и кога је она или водила са собом кад је лепо, или му доносила кући пошто су у многим кућама |
питала се у себи Јула.{S} Сутра дан кад је дошла и запевала, није чула тамбуру да је прати.{S} |
на дође Аркадија и био је задовољан кад је чуо да је све добро испало благодарећи његовој досет |
ућући им.{S} Шаца је био сав блажен кад је чуо за шта га зову.{S} Одмах обуче душанку вишњеве б |
ме је пре толико година реп одсечен кад је касапин једном изненада <pb n="82" /> бануо, па од т |
ачом па је изгледала к’о Исус Навин кад је заустављао сунце да не седне, — хеј, та што <hi>нама |
стита ракија, ја би’ се бар стрес’о кад је пијем.{S} Блага к’о Божја <pb n="298" /> росица... м |
ет бака (пешака), — и он је побегао кад је чуо ону страшну вику и праску из кујне, па је бегао |
е би се тако скаменила гђа Сида као кад је чула глас гђе Персе. „Кад ме није <hi>јуче</hi> шлог |
ца!{S} За то овај и није имао право кад је опет једнога дана напао Јулу, што јој је г. Пера дон |
авање, и захркао је и није приметио кад је Шаца савио у попин сокак.</p> <p>Шаца је ишао полако |
утник — што се онако побожно крстио кад је звонило и кад је прошао поред Великог Крста, како пр |
вом темпераменту.{S} Један се љутио кад је видео своју Жужу да с оним другим разговара и одмах |
акше било.{S} А и Шаци је мило било кад је видео то.{S} Није могао да одоли срцу и да буде посл |
.{S} Гђи Перси је особито мило било кад је чула за то, па је усхићена говорила: „О, Пера је нап |
да му се <pb n="75" /> одупре, само кад је он онако обешењачки, онако по његовски, погледа.{S} |
би гђа Сида кад транжира месо; само кад је чистила рибу, онда би му бацала оно што извади из ри |
о поп Спира па остави шешир. — Само кад је <hi>ваша</hi> кућа пример селу.</p> <p>— Богме и јес |
ставља прекинуто предиво.</p> <p>Но кад је реч о настављању прекинутог предива, да наставим и ј |
прилично навикну на њу, па им чудно кад је позадуго нема. „Нема нам, Боже, већ одавно фрау-Габр |
вим заборавио шта је јуче било, јер кад је било после вечере, узе лулу и дуванкесу па ће рећи п |
quote> <p>Ту прекиде Јула опет, јер кад је певајући ову строфу погледала на своју маму, видела |
признаје бечке дипломе његове; јер кад је реч о њему, никад не каже друкчије, <pb n="403" /> н |
о није завила гђа-Персу у црно; јер кад је полетела бунару, а Аркадија за њом саплете се несрећ |
и ти са мном заједно:{S} Фала Богу кад је и овако; кад само господин Владика није ост’о при то |
е покривало тесто за киселу штрудлу кад је било хладније, па није била довољна само велика зимс |
рајући гласом на последње речи, баш кад је гђа Перса пролазила, — ту ће он бити мајстор да наме |
есанога господина Асесора.{S} И баш кад је овај изјављивао, да је готов ради ње да заборави и о |
а после неког времена ајд’ кући баш кад је бал у највећем јеку, кад се и саме маме распале па п |
о ономадне је тата једну укебао баш кад је писала писмо у шпајзу тамо неком њеном са рогља.{S} |
пошу.{S} Затекао га је у дућану баш кад је Шаца туцао кудељно семе и ’ранио штиглице и канаринк |
lestone unit="subSection" /> <p>Баш кад је Нића боктер прошао испод поп-Спирина прозора и дунуо |
зано.</p> <p>Тако се ето некад, још кад је цар био каплар, писало и натезало с ученим људима, ј |
подне!{S} Дош’о је после подне још кад је Жужа ишла по вешплау, а изаш’о је кад су се краве вр |
шла млада како ће да страда!</l> <l>Кад је била близу Феудвара,</l> <l>Сусрела је три млада дро |
та опет тртица, да простите!</p> <p>Кад је дошла гужвара, онда је настало опште хваљење.{S} И с |
звуче мало врат к‘о корњача.</p> <p>Кад је изашао гост, сви су задовољни били посетом а нарочит |
по селу она деца са звонаре.</p> <p>Кад је вечерња свршена, учитељ се нашао с поп-Спиром у порт |
ад радије избегава једна другу, а некад је волела него Бог зна шта да једна крај друге прође, п |
ала је тек тада гђа Сида па и то: откад је управо фрау-Габриела омрзнула на фрау-Цвечкенмајерку |
да му се и поверује; него к’о вели, сад је лепа прилика, да се и ја наплатим на Спирину конту, |
ву парохију и добио ју је у В**.{S} Сад је, хвала Богу, и попадија задовољна више него и сам по |
га познаш, ни онај ни дај Боже.{S} Сад је оматорио па се прозлио и полудио; па се или усићи и |
је, а Бога ми ју је и заслужио.{S} Сад је у пензији.{S} Заплакао се кад су му саопштили и ако |
чио.{S} Не попушћај шта зацениш.{S} Сад је твоја берба.{S} Само... — опомиње га Нића прстом, ћу |
само део тај проклети напрстак?{S} Сад је отоич ту био, гром га спалио.{S} Још се сећам да сам |
тек да сине у свој лепоти својој, а сад је отрчала у комшилук да позајми часком оклагију; њихов |
Дотле се јело и помало говорило, а сад је настао разговор уз вино.</p> <p>Поп Спира је био при |
е бар меша с онима који га знају, а сад је учи један региментс-аудитор.{S} А њен Пера је и поча |
и, да она само чује и да се једи; а сад је лепо видела да је било истине у томе.</p> <p>— Хе, с |
оброту да ме сврати и доведе амо, и сад је наравно, његова, ако смем рећи, кривица што сам вас, |
ђа Перса, да правим сплетке.{S} Али сад је већ доста, и сувише.{S} Само кад помислим како су га |
— „Јесте, — одговара и гавран. — До сад је бријао туђе браде, а од сад неће смети ни своју.“ А |
тако! — чуди се гђа Сока. — Та и досад је било прошевине!{S} Ју, Боже, — чуди се и крсти гђа С |
авим од вас, онда с драге воље, кад год је вама згодно.{S} Дођите ето једне недеље пре подне, а |
не ваља!{S} Запамтио сам добро, кад год је тако родна година била и јефтина била рана, увек је |
ак „столпом православија“.{S} И где год је после било прилике, похвалио је доброга пастира паро |
амбрел тако исто, јер поп Спира што год је куповао, куповао је за две персоне.{S} У соби два ве |
јој рођеној башћи?!</p> <p>— Е, а откуд је то ваша башћа? — вели му збуњена Јула.</p> <pb n="14 |
па извирује на деру —</p> <p>— А откуд је то дера! — брани се Јула не знајући шта да каже. — Н |
дом на чарди.{S} У првој половини Главе је забава, а у другој поука, т. ј. изнета је ужасна сли |
{S} На пример живине!{S} Шта је и какве је све те било ту у авлији!{S} Прави Нојев ковчег!{S} Б |
едставити себи!{S} Зар нисте чули какве је муке им’о отац поп-Спирин, док га је натер’о да се ш |
о?...{S} Ајде, мама и ти у кола! — зове је Рада.</p> <p>— Е, не сме мама, рано; мама мора да че |
тридесет и нешто мало више година, све је боље, тако да понекад скоро и не ваља од силне писме |
догодила?</p> <p>— А баш на против, све је весело ишло.{S} Штета, што ниси био ту, можда би и т |
кспировом <hi>Магбету</hi>.{S} Све, све је узела на своје решето, па ни Његово Преосвештенство |
одговори му поп Ћира. — „Фала Богу, све је добро!“ додао је поп Спира задовољно.{S} Али што је |
<pb n="297" /> твоју проклету гушу, све је то, знам ја, балсам за тебе; нек само гребе —</p> <p |
овати.</p> <p>— А не, милостива!{S} Све је баш на српском, ту скоро преведено. <title>Работнике |
де г. Пера.</p> <p>— Та, но, но!{S} Све је то лепо, — вели поп Спира, — то је лепа Христијанска |
руци!</p> <p>— Наравно, наравно!{S} Све је у Божијој руци.{S} Али опет... — вели поп Спира. — З |
гим никад рагастов није читав!).{S} Све је ту мирно, фино и пулгерски, а и како би друкчије бил |
тук’о у колу, а све через ње!...{S} Све је до мене морала да се ’вата у коло, па да игра нуз ме |
по њима зна докле је чија њива.{S} Све је сада суморно, и њиве и дрвеће.{S} По путу никога, по |
фене боје са дугачким фронцлама.{S} Све је то скинуто с кола у присуству путника и унето у кафа |
ђа се једно за другим наизменце.{S} Све је весело било и није ни мислило на одлазак, нит’ би се |
, штелаже и томе подобне ствари.{S} Све је лепо намештено у кући (то јест засад још у глави) са |
им: друго је варош а друго село.{S} Све је овде друкчије.{S} Ето само девојке да узмемо.{S} Овд |
<p>И право је рекао Нића боктер.{S} Све је то било пијано, и тамо по собама и у кујни и у авлиј |
да певала, и књиге које је читала — све је то показивало, да је Јули тежак живот; да јој нема ж |
</p> <p>— Е, је л’ готово?</p> <p>— Све је у реду; сваком своје.{S} Брже остави одакле си и уз’ |
>!“ — учио га је оне вечери Нића; и све је то сад пало на памет газда-Пери Тоцилову, кад је вид |
к патака и пачића шта је било!{S} И све је то био пород, породица једног красног али и врло пох |
а уши и слуша је пажљиво.) Тхе, али све је то само за прва два три магновенија.{S} Та, Бога вам |
уланер какав!{S} Лопова нема, јербо све је то данас пијано отишло одавде из авлије, к’о да је б |
ај леп и јак али старе моде.</p> <p>Све је било јако и темељно и све пространо и комотно; ако с |
око врата и опомињу укућане.</p> <p>Све је то Пера Тоцилов сада прошао и оставио иза себе, па т |
старе знанце и роде и ласте.</p> <p>Све је село заједно са сељацима променило физиогномију свој |
за тим хукну у њу два три пута и стаде је брисати својом чистом цицаном кецељом.{S} Сад, да ли |
то сам, — рече Пера и узе књигу и стаде је разгледати.{S} Беше то нека немачка књига, тридесет |
јама на позорници у трећем чину и стаде је пријатељски корети, полугласно да нико не чује. — Ал |
оје дете пред њим самим да хвали — овде је одступио од тога принципа и похвалио гужвару.</p> <p |
де као ветар у кућу г. Геце касира, где је раширеним рукама дочека гђа Марта Гецина супруга.</p |
и играли на рогљу код Неце бирташа, где је под јаловим дудом играло коло.{S} Свирац свира тако |
је пливала по површини.</p> <p>— А где је вама кафа, госпођице?</p> <p>— Ја не пијем!{S} Тата |
ртице око чанка с кашом.</p> <p>— А где је мати? — запитаће поп Спира.</p> <p>— Ено је код крав |
еликог Крста.{S} И ова га је видела где је скинуо шешир и прекрстио се кад је био спрам Великог |
атих у „ауштафирунг“, и сам Бог зна где је све досад био, и где ће још бити!{S} Јер судећи по ј |
вашаришту.{S} Позн’о је и оно место где је вранац стајао, па пуно света око њега — а сада све п |
очеткао запита путник бирташа Швабу где је поп-Спирина кућа.{S} Шваба га обавести и зовне једно |
и приповеда о каквом свом доживљају где је био на рубу или ивици пропасти па је за длаку фалило |
ешко!</p> <p>— О молим молим!{S} Свугде је добро, — рече г. Пера а чисто се стресе кад се сети |
е да само ваша Меланија чита! — прекиде је јетко гђа Сида видећи куд циља гђа Перса. — Те још к |
’о ви —</p> <p>— А, извин’те! — прекиде је Цвечкенмајерка. — Ја могу доћи у ваше године, ал’ ви |
n="56" /> <p>— О, милостива, — прекиде је гост, — ви слабо шацујете село и његове красоте кад |
слабо се и мицала из ње.{S} Од те коже је направила и припасала лепо патку кожну кецељу, па са |
у!</p> <p>— Та како сте то почели, може је још и бити!{S} Но, то ми се допада!...{S} Још само т |
ла, да је свака нада пропала, најрадије је мислила о својој смрти, и праштала је и оцу и матери |
у мислима о својој смрти.{S} Најрадије је мислила о томе: кад би умрла, ко би је све жалио, и |
а ручку, па и на вечери.{S} А најрадије је јела „цвечкен-кнедле“; лети њих а зими „грундбирн-ну |
зуб, па к’о да је неко тук’о.{S} А није је ове недеље, што кажу, ни малим прстом додирн’о.{S} А |
ађалицу и опасног лопова кућевног, чије је: га-га! увек наљутило патка).{S} А поп Спири дође на |
</l> <l>Чија ли су врата,</l> <l>А чије је оно луче,</l> <l>Што оданде гуче?“</l> </quote> <p>Н |
дне опажа да се приближује.{S} Друкчије је у кући и пред кућом.{S} У кући се риба и чисти.{S} Д |
S} Нема више оног густог зеленила, које је ишло на руку заљубљенима и крило их од оне несносне |
гомила старих плеснивих рукавица, које је секла и спремала да покрива флаше од парадајза, који |
.{S} Извол’те, питајте друге људе, које је Пера Тоцилов возио, па питајте и’ јесу л’ другог коч |
не познаје још то женско створење, које је у стању да му се <pb n="75" /> одупре, само кад је о |
а му пружи своје беле пуне ручице, које је овај (немојте мислити да писац претерује и ако се св |
вела су у једном селу у Банату.{S} Које је то село, нећемо вам казати, да не би село, ни криво |
је у себи, да ће за те новце, (за које је држао да су већ готови да оду ђаволу у торбу), бити |
вославне Србе; спомиње низ придика које је држао и њима истребио силан кукољ и коров и раздувао |
је најрадије тада певала, и књиге које је читала — све је то показивало, да је Јули тежак живо |
матичне речи гневне попадије своје које је из истога узрока и сам писац навлаш изоставио.{S} Ст |
до тога.{S} И мисли њене, и песме које је најрадије тада певала, и књиге које је читала — све |
ељ се упути журно цркви на вечерње које је по његовом рачуну морало још трајати.</p> <pb n="40" |
ерек и тамо је играла немачке игре које је научила у леру, унтерхалтовала се, правила ероберунг |
ла му заједно са спремљеним словом које је заборавила и завршила с плачем; а изнад тога једна ф |
а се ухватила и она у паорско коло које је играло и подвикивало у авлији.{S} А ухватила се баш |
/> му <hi>леви</hi> кутњак; баш с које је стране и јео поп Ћира, јербо десном се страном и не |
узео доста учешћа у непријатељству које је тако озбиљан вид узело.</p> <p>А Шаца и Јула?...{S} |
це са плавом машлијом између ушију које је, кад је блато, по цео дан седело на прозору и лајало |
а</hi> ча-Ниће који је јављао селу које је доба и чувао село од лопова поред све клевете којом |
,</l> <l>Мамина су врата,</l> <l>А моје је оно луче,</l> <l>Што кроз пенџер гуче“!</l> </quote> |
оследоватељ ценио.</p> <p>— Е, сад моје је да чекам, — вели г. Пера, — а остало је, што кажу, у |
свој јед.</p> <p>— Али, мама! — умирује је Меланија.</p> <p>— Уф! — хуче гђа Перса, па не може |
и ви бити тако на крај срца! — умирује је гђа Гециница. — За Бога, зар између таких људи па да |
} Гле, какве су јој само очи! — умирује је гђа Сида и љуби је. — Иди одма’ на бунар, па се уми |
м колима сијасет кола.{S} Из саме Бачке је дошло скелом синоћ девет и јутрос седам кола родбине |
ихо <pb n="375" /> вратити онамо одакле је на колима онако свечано пошла.{S} Вратила се страшно |
ил’ ђеду је пелшубовати у Лугош одакле је и дошла, —</p> <p>— А тако? — вели поп Сира.</p> <p> |
а је с мужем па долази сваку ноћ; докле је ту, све се чују издалека шијачке гајде како танко св |
њивом два дуда, па се по њима зна докле је чија њива.{S} Све је сада суморно, и њиве и дрвеће.{ |
евали и кикотали чешљајући перје, дотле је Нића исприповедао све и додао, да ће му сутра оба по |
она Арсина пуница, к’о рек’о би, да ме је бегенисала; јербо кадгод прођем поред ње а она се ув |
е отоич уј’о баш испод ока, тако, да ме је из најтврђег сна пробудио, обешењак један!</p> <p>У |
S} Та, Бога ми, шта ту ваздан, а шта ме је ту окупио!{S} А њему онда пуне очи суза, па само нам |
ећ врпољиш к’о ђаво на џомби.{S} Кад ме је запит’о шта је и како је било, а ја му онда кажем: д |
Та немојте ме бедити и ружити — кад ме је доста и онај Бог наружио! — ропће овај нови „Јов“ са |
де, шта си говорила?</p> <p>— Па што ме је пит’о.</p> <p>— Младић учеван и воспитан, дош’о из в |
<p>— Бога ми, већ дванаест.{S} Е, време је да се иде! вели поп-Спира. — Ајд’мо, диж’те се, да и |
рће велику мараму. — Ајд’мо кући; време је, стижу краве.</p> <p>— Та, госпоја Сидо, та ман’те с |
ји је од кога стаситији и лепши, и тиме је доиста показала да је добра машамода и да има укуса, |
ћник (негда најглупљи ђак у школи, коме је стари учитељ прорицао, да од њега неће бити никад ни |
аж’те ми, молим вас, још само ово: коме је исти поп-Олуја већи пријатељ, вама или господину Ћир |
ура, каже, свој нос у мој виршофт; коме је дао Бог, <pb n="182" /> тај и решета жито.{S} Тако т |
торију једног маторог кусог пацова коме је пре толико година реп одсечен кад је касапин једном |
кад је ту био тродневни вашар, на коме је Рада Карабаш (са још некима чикошима из Бачке) шест |
о познати нам синоћни Пера Тоцилов коме је Нића боктер дошао и код њега се добро почастио као ш |
њао у мраку на авлијским вратима и коме је у његовом Коњичком правилу стајало, да хуланер треба |
лим: ко ли ће нам, Боже, то доћи и коме је до гошћења сад у ово доба кад су највећи послови!?</ |
, легао је, као сваки уморан човек коме је благи Творац одредио ноћ за одмор и спавање, и захрк |
комшиница зарекла пред кандилом, у коме је горео најчистији барабанц-зејтин, тако она не била ж |
е; крај обично Мађарима насељен, у коме је, према томе, следователно, <hi>ноћу</hi> много живље |
разговор између Меланије и Пере у коме је Меланија много више говорила а Јула се само благо и |
е Јула врло суморна и расејана.{S} Томе је био узрок ноћашњи сан, управо не ноћашњи него сан у |
о ђаво на џомби, што се каже.{S} А томе је помало био крив и сам Пера Тоцилов, који као да се з |
кажу, крпила!{S} Е, ал’, бо’ме, и томе је било краја!{S} Док су <hi>мене</hi> слушали, и док с |
Е, ко, ђаво, да позна!...{S} Ето у томе је сав њихов кумст и сва моја несрећа и малер.</p> <p>— |
, па још да знате коме!{S} Ето ономадне је тата једну укебао баш кад је писала писмо у шпајзу т |
ела долазити свакога дана, па пре подне је плевила а после подне заливала башту.{S} Ослушкује, |
ине и дејство његово.</p> <p>— Код мене је то правило, — говори поп Спира, — да је човек весео. |
азебла,“ а она опет у сну говори: „Мене је немилосрдна судба, каже, другом опредјелила!“ Ал’ св |
тек после вечере одлазила.{S} Преко ње је гђа Перса дознавала многе ствари из разговора који с |
то је било нужно, јер Лекин зељов мање је лајао на босе паоре, ал’ кад види господина или само |
ма посла са језичним женама“; а не мање је у исто време била зелена и гђа Сида што је још нико |
и што се „возе“... — Дакле: ово најмање је Сида, оно веће Макра, оно још веће је Ива а ово најв |
, — није баш, знате, ни лако.{S} Јесење је то доба... путеви покварени, а блато велико —</p> <p |
> <p>— Ал’ молим вас, слатка, — опомиње је гђа натарошевица, — ал’ ја још никако да чујем —</p> |
ам у селу.</p> <p>— Гледај бо’ме, зимње је време... није к’о у лето... а знаш обешењаке паорске |
за њега тако нешто не чује, а од добре је и богате фамилије!{S} Има већ сад лепо имање којим р |
ревртања и испадања из кола.{S} Најгоре је прошла фрау-Габриела, која се повезла као енђебула ( |
ент.{S} Унели су је торжаствено; најпре је ишла Кредла са тортом, за њом Бетика са великим штај |
је јој се то никако допадало.{S} Најпре је разумела из певаних песама Јулино расположење.{S} За |
ркадија црквењак који је стигне и спасе је родитељима.{S} А једаред у мало што није завила гђа- |
у и неколико стотина сати.{S} Срећа, те је све по селу спавало као поклано, па га нико није мог |
у својој рођеној кући.{S} Но срећа, те је ова напоменула да се полази и попови се дигли већ.{S |
овао Недељи, а особито ако се десило те је Недеља била лепа, без ветра или кише; јер онда би мо |
ерујте, страсна у томе.</p> <p>— Ман’те је, молим вас, — умеша се гђа Перса, — кад узме књигу, |
тавља је поп Ћира.</p> <p>— Та, пустите је! — вели поп Спира, — боље нек се тамо испраска.{S} Е |
оја-Персу и на њену Меланију. „Гледајте је само, — каже ми госпоја Сида за госпоја-Персу, — как |
епа код очију и без изображења; подајте је у лер код фрајле Нимфидоре, да научи да хеклује штру |
сва се претворила у ухо, па чека кад ће је оданде он нешто запитати.</p> <p>— Уф, баш је шмокља |
та није да је викала, већ мислиш сад ће је шлог.{S} Све скаче к’о гумаластика од земље, кол’ко |
форинту.</p> <p>— Ху-у-у!{S} Та што ће је изабрати и није ми за то толико, ал’ што ће ми пуцат |
ао све.{S} Нема месечине.{S} А и што ће је вечерас, кад се Шаца спрема на нешто велико и одважн |
воје рубље и наређујући често у чему ће је сахранити и шта ће све купити за покој душе њезине.< |
одили.</p> <p>— А чујете л’, — запитаће је тако једном после подне одмах по Божићу, кад је рад |
смелиће се Шаца једнога дана и запитаће је.</p> <p>Јула ћути и ради даље.{S} Кратка пауза.</p> |
е је Сида, оно веће Макра, оно још веће је Ива а ово највеће је Рада...{S} Рада и Ива су, бо’ме |
акра, оно још веће је Ива а ово највеће је Рада...{S} Рада и Ива су, бо’ме, Бечлије; а Макра и |
и у великој гвозденој шерпењи и преврће је, дотле овај узима ону из корпе.</p> <p>— Ију, господ |
је така, дође јој тако, па... ал’ иначе је, уверавам вас, добра срца, до сутра ће она то већ св |
"387" /> кад је човек искрен, а и иначе је био ово његов дан, па поче:</p> <quote> <l>„Сиђи, Бо |
пити“, па сипа за врат вино; а и иначе је несносан) — онда зло и наопако, да се не проведе леп |
и кројила купљени фланел — то исто вече је чула од Ерже све што је било код поп-Спириних.{S} Је |
?</p> <pb n="299" /> <p>— Не, — пресече је бојтар брзо, као да хтеде побећи од криве гране, — н |
етлу иза куће па чита Геновеву.{S} Биче је мама колико је грло доноси, а она се занела па и не |
жи јој руку и рукова се с њом и гледаше је.</p> <p>Беше лепша него икада!{S} Онако свежа како с |
агледа у једну стаклену теглу и гледаше је дуго.</p> <pb n="267" /> <p>Настаде почивка.</p> <p> |
да купи.{S} Прођоше и чарду и оставише је за собом и не свратише у њу.{S} А и шта ће у чарди, |
динама старости и по сталежу, а највише је било Меланијиних.{S} Кроз цео албум било је највише |
јурату.{S} Изведоше и младу и доведоше је до кола у која беху најлепши и најбешњи коњи упрегну |
Жужи.{S} Све јој то не поможе, увукоше је измеђ у Ниђе боктера и Проке плајаша.{S} Ержа се сти |
ношћу.</p> <p>После мало кавге најлепше је да дође једна серенада, а тако захтева и логика дога |
ило би и самог Голијата!</p> <p>— Доказ је поп Ћира!{S} Ал’ је и повук’о, ха ха ха!</p> <p>— Но |
тако</hi> било, к’о што он каже.“ Образ је спласнуо, а зуба нема — е, па ондак нек докаже ако ј |
једном трошку видети и моју кућу, да би је знали сутра наћи, ако се ја, то јест, мало задржим п |
дином архимандритом а сигуран сам да би је тако и мој последоватељ ценио.</p> <p>— Е, сад моје |
је мислила о томе: кад би умрла, ко би је све жалио, и како би је Шаца тек жалио!{S} И да л’ б |
би умрла, ко би је све жалио, и како би је Шаца тек жалио!{S} И да л’ би се од тешке жалости за |
и поп Ћира смејући се усиљено, а у себи је извесно помислио: „Није то теби поп Спира забадава п |
окој душе, а не ја тебикана!{S} Та теби је бар било још дана записато, а не ја да се вучем по с |
а је понизно Јула.</p> <p>— Јао, и теби је још до вечере! — дрекну гђа Сида па стала па је глед |
и диже руке као стари пророци, — и теби је још до јела!?{S} Ух, ух, ух!{S} Идем, идем! — рече и |
Отвори мало те шалукатре!...{S} У соби је к’о у рерну... врућина ми је.{S} Па запали мало оман |
само очи! — умирује је гђа Сида и љуби је. — Иди одма’ на бунар, па се уми ’ладном водом.</p> |
ље!{S} Љубим руку! — рече Пера и пољуби је у руку и оде.</p> <p>Али ни сутра дан није било боље |
е, господине, — вели му гђа Перса, — ви је сад први пут видите па вам је чудно можда.{S} Она је |
ој на груди па се чешља гребеном и дави је.{S} И тако то сваку ноћ ради, и тако то траје док пе |
6" /> махну њиме младој жени и поздрави је.{S} А она се осмехну и отпоздрави га пријатељски.{S} |
> <p>— Добар дан, тетка-Макро! — ослови је Јула.</p> <p>— Бог ти помог’о, дете! — зашишти оданд |
во никако не могу да искумстирам!{S} Ди је то само, лола једна, до ово доба мог’о бити?!...{S} |
да чувају <hi>мој сокак</hi>, ај?{S} Ди је ту асна?{S} Ај, Ракила, је л’ добро диваним, ај?! — |
“ питају они. — „Баш из Иђоша!“ — „А ди је то?“ — „Та Иђош, — каже он, — „зар Иђош не знате?!{S |
знате како је: ди муж, ту и жена; па ди је њему добро, мора и жени бити.{S} Па издржи крштена д |
у, треба нешто удавачи —</p> <p>— Па ди је врагу, метнуо! — рече замишљено <pb n="317" /> поп С |
шара с медљаним колачима па запита: „Ди је мој Рада?“ а ја да кажем: <pb n="411" /> „Рада побе’ |
/p> <p>— Ено је код краве.</p> <p>— Иди је, синко, зовни; она и не зна да имамо посјету.</p> <p |
у други поп се пипаше: поп Ћира да види је л’ му ту зуб, а поп Спира да није изгубио онај Аркад |
е до анђарања, несрећо маџарска! — грди је гђа Перса не знајући на коме да искали свој јед.</p> |
Испочетка гунђа до душе домаћица и мрзи је, а после, мало по мало, па се сви у кућу прилично на |
теља, Аркадије и поп-Олује.{S} Аркадији је купио високе ботуше у којима ће служити у цркви, шал |
, ботуше и стиву лулу; а најзадовољнији је био, кад је чуо из уста поп-Спириних, да ће сутра од |
едише се опет вином.{S} Најразговорнији је поп-Ћира; долива и себи и осталима.{S} Хвали све сво |
стоје тако мирно, па да се гледају чији је пруслук лепши и ко има већи ред сребрне дугмади.{S} |
беру“, како су га паори називали), који је са Шацом — као што вам је већ познато — врло рђаво ж |
плар, кога су звали „Шецко-једно“, који је већ поодавно џоњао у мраку на авлијским вратима и ко |
ало све у присуству Пере Тоцилова, који је седео крај ватре и пијуцкао комадару у друштву са че |
ала да покрива флаше од парадајза, који је баш тога дана кувала и за зиму спремала.</p> <p>— До |
ити један јурат из Старога Бечеја, који је нешто запео на <pb n="379" /> егзаменима па сада к’о |
док он часком не оде.{S} Орестија, који је ванредно певао и китио и дизао обрве при појању чак |
шима ради купљеног дивног ждрепца, који је коштао пет стотина сребра, и коштало га попијено вин |
е земичке и читаву четврт сланине, који је висила на завидној висини и око које су поваздан оби |
цептована и руком самога поп-Ћире, који је имао врло леп рукопис, написана.{S} Тога дана, кад ј |
рпа сув језик у рукав од кабанице, који је доле завезан <pb n="255" /> и лепо служи и као торба |
том приликом споменули и о Глиши, који је био дванаест година у солдатима далеко тамо у Букови |
тио!</p> <p>Али то није био мачак, који је на правди Бога данас обеђен, него је то био познати |
а кола, којима је кочијашио један, који је радо другима извртао кола, па их до сад многе већ та |
му услужно и понизно шешир и штап, који је био онаке форме какви су обично протојерејски штапов |
лом; да на лицу места види ефекат, који је произвела својом керн-штрудлом.</p> <p>— Баш ћу вас |
аду и Сиду и Макру у образ, а Иву, који је јаузновао хлеба с пекмезом, пољуби у потиљак.</p> <p |
, него да чује своје унуче Савицу, који је ове исте године са две радости већ обрадовао бабу; п |
бриела мећући штрикерај у корпицу, који је после треће скришке диње опет извадила била.</p> <p> |
ју; и теби, а и поп-Ћири!{S} А?{S} Који је то враг међ’ вама?{S} Да се нисте на путу посвађали! |
а у мал’ што није ишчупао колац за који је био везан, док није опазио и поп-Спиру и тако се оба |
ну или парче репа од дечијег змаја који је, Бог те пита, с које стране пао и заплео се у грање |
оље, то је заслуга старога учитеља који је био и учио.{S} Мало ко да није био бијен од њега, ал |
а, <pb n="32" /> господина Тривуна који је одавно већ био за пензију и ишчекивао је, а Бога ми |
и и волели старога учитеља Трифуна који је носио до чланака дугачак пепељаст капут на струк и п |
слушао и чуо од једнога господара који је многе књиге прочитао а и сад још једнако, по ваздан |
мало да се одморимо? — запита Пера који је нерадо пролазио поред чарде к’о поред турског гробља |
прозоре и чује се рог Ниће боктера који је духнуо дванаест пути, али Тоцилови укућани чуше само |
опште хваљење.{S} И сам поп Спира који је увек наглашавао да прави родитељ не треба своје дете |
ђаво сад опет?! — пита их поп Ћира који је, живо разговарајући се с поп-Спиром, тек при крају о |
зама и гнушава се безбожног Голоса који је напаствовао и оклеветао невину Геновеву. „Ти си опет |
ери, каква је Јула била, него Шаца који је, истина, врло леп био, али увек кратке рукаве носио |
.{S} И тек за тим прелази на сукоб који је имао са поп-Спиром и увреду коју је претрпео од исто |
излазећи уздахом пуним меланхолије који је тако обичан код свију страсних љубитеља ракије. — Пр |
и сеоског <hi>боктера</hi> ча-Ниће који је јављао селу које је доба и чувао село од лопова поре |
его је узео па разгледао један нож који је остао ту на столу и прочитао је у којој је фабрици л |
се увек ту деси Аркадија црквењак који је стигне и спасе је родитељима.{S} А једаред у мало шт |
а да је слабо читао али, као човек који је поштовао учене људе и био увек међу пренумерантима, |
па је певали по шору тамо с неким који је давно умро (пре но што се од укућана ико и родио) и |
м једним дугачким грлатим клипаном који је са својом дивном крестом изгледао као какав јакобина |
ас са чупавим и пуним чичака репом који је издалека, кад зине, изгледао да се смеје, али је та |
="47" /> и известио их један деран који је поваздан у порти, помаже Аркадији, звони и пири у ка |
траху Божјем, снивала је један сан који је, може се рећи, помало и побожан био.</p> <p>Снива он |
обрецну се на њ из авлије домаћин који је, као сваки попа, радије ишао у госте него их примао. |
ништа!{S} Оправљао га и Лала пудар који је то научио као солдат у Талијанској, и Нова ковач кој |
> <p> <hi>У којој је описан рапорт који је Ержа слушкиња донела и рапортирала га гђи Перси.{S} |
ило написати писмо на прилику сину који је у солдатима или тако коме другоме.</p> <p>Онда је би |
а сав прашан у неком старом шеширу који је још ђаконом купио.</p> <p>— Добро дошли!</p> <p>— Бо |
ејтин над водом.{S} То увреди Нићу који је био већ у том стању <pb n="387" /> кад је човек искр |
солдат у Талијанској, и Нова ковач који је знао и ту мајсторију, јер је имао лакшу руку, и једа |
селу „пајташима“ звали, а не знаш који је од кога стаситији и лепши, и тиме је доиста показала |
ажу, али нико јој није то урадио; сваки је више волео да је уштине за образ или чак и пољуби и |
лином деду.{S} На последњем листу сваки је читатељ записао своје име и примедбу, препоручујући |
лете се несрећом преко валова па колики је дуг носом о земљу, и док се он освестио и дигао, она |
ика. — Та погледајте га боље <hi>колики је</hi>, та није ваљ’да већи од њега ни онај „зуб време |
м чистом цицаном кецељом.{S} Сад, да ли је баш чаша била прљава или није, то вам писац не уме к |
и сам запевао:</p> <quote> <l>„Чија ли је тараба,</l> <l>Чија ли су врата,</l> <l>А чије је он |
лу је увек била малерозна.{S} Окрене ли је само двапут тенцер по сали, — њој се мора десити нек |
пет отпоче монолог свој.</p> <p>— Ди ли је то, да ми је само знати, било ноћоске ово берберче?! |
Мало ко да није био бијен од њега, али је сваки то подносио, јер је знао да се то клони добру |
задовољно и устаје. — Није Лалика, али је неко други још ређи, па још боље.{S} Извол’те, оче Ћ |
креста му, к’о рек’о би, помодрила, али је ипак поносит; не да познати да му је зима, отима се. |
аз’ти писар, једна древна пијаница, али је за чудо лепо умео да састави све то и да напише, а, |
ка, кад зине, изгледао да се смеје, али је та спољашњост његова била фалишна, јер био је љут ба |
ре ради којих се не могу састајати, али је теши, да ни то неће дуго трајати; захваљује јој што |
ао, то се никад није могло дознати, али је врло јака сумња остала на Тими „шрајберу“ (управо „ш |
сокаку пред кућом. (Био је и шести, али је он већ до подне тако пијан био, да су га одвели у шу |
риела приповедати о својој жалости, али је сујеверна гђа Сида прекиде и окрену разговор на друг |
/quote> <p>Глас јој је мало дрхтао, али је доиста лепо певала.{S} Док је певала гледала је једн |
до Јуце.</p> <p>Меланија пође тамо, али је гђа Перса повуче и гурну брзо на другу столицу баш д |
имити и оно што није инвентарисано, али је у целој овој ствари ипак најглавније, а то је саму л |
тина, у себи секирао и љутио на то, али је свакога уверавао, да се то никако на њега не односи, |
рошапута Јула, кад онај поче песму, али је за то опет <pb n="143" /> пажљиво до краја саслушала |
ену мараму. (Било их је свакојаких, али је господин попа најрадије примао оне свилене).{S} И јо |
, <pb n="204" /> него баш напротив; али је гђа Сока била гневна, а онда ни сами мушки не бирају |
ткуд сад то, Бог ће га свети знати; али је то непобитан факат познат сваком правом сину наше св |
ета до увета.{S} Није баш тако леп; али је као вештак пријатан.{S} Већ је дваред суделовала у д |
нас, јер нема гласа, <pb n="393" /> али је другарице утерују у лаж, и веле, да она најлепше пев |
илику?! — Тако је!{S} Истина је!{S} Али је и то истина да се много што шта у овом шареном свету |
о за прождрљивост њихових крава.{S} Али је зато и било свашта.{S} Било батина, па, богме, и раз |
<p>Имали су и поп-Ћирини мачка.{S} Али је поп-Ћира несретан био са својим мачком.{S} Јер исти |
нису ни приметили да је испала.{S} Али је то била једна врло плитка лаж, приметила им је фрау- |
има и да је разговара и разгали.{S} Али је то слабо помогло; Јула је туговала, не смем рећи вен |
секира и отрује бар за онај дан.{S} Али је мржња још ту једнако; <pb n="402" /> она тиха али ст |
ти као стару и већ обичну ствар.{S} Али је село к’о свако село; свој хлеб једе а туђу бригу вод |
и красно и фајн, — вели Иђошанин, — али је л’ вам пало на ум, шта ће бити ондакана од наши’ уши |
медецину за то је и дат у Гимназију али је већ из четврте „Латинске“ био истеран због атеизма у |
<p>Та је песма постала у овом селу али је добротом (односно: пакошћу) Шаце брице публикована у |
ли; набије понова лулу, укреше и запали је.{S} И опет пуши, пљуцка и мисли, а од силних мисли з |
е ради за њу.{S} Оно је девојка, — фали је госпоја Перса. — Кад корача, све се тресе земља под |
ху.{S} Тамо су разгледали тужбу и узели је у поступак.{S} И сад морају обојица да престану надл |
рај ње и ћути, кад она у себи чита; или је слуша, кад Јула чита на глас.</p> <p>Једнога дана та |
ек је било посла и да се помаже.{S} Или је требало плевити башту, или кљукати гуску, или чувати |
еку песму коју заглушује топот коња или је од времена на време односи ветар и меша је са шумом |
Немојте ме, мамо, само псовати, — моли је Јула, покри лице кецељицом и заплака се.</p> <p>— Ле |
штруфле и штикле.{S} Тако кажи и замоли је нека ти уфате и даду њиховог мачка, он је већ чувен |
из баба-Макрине баште тамбуру!{S} Јули је тако мило било, и тако је весело плевила башту, да ј |
нек се нађе кад устреба.{S} Самих фачли је предосторожна гђа Сида, која је увек била оптимиста, |
у сну снивала, нит’ би веровала, да ми је пре тога когођ рек’о да ће до тог доћи.</p> <p>— Па |
!...{S} Уф, не знам шта би’ дала, да ми је само знати, зна ли!{S} Што није лето, што није! — ре |
руго, научила сам код своје куће, да ми је све чисто, — рече гђа Сида сва бледа а ноздрве јој п |
пушћ’о га испред себе!...{S} Еј, да ми је данас онај тал а ова моја памет —!</p> <p>— Е, па са |
његову Екселенцију.</p> <p>— Еј, да ми је, Ћиро, да ти ја <hi>мој језик</hi> нешто могу да поз |
{S} Сад већ, Бога ми, и ја видим, да ми је сав стра’ узалуд био.{S} Ништа од свега тога, моја С |
нолог свој.</p> <p>— Ди ли је то, да ми је само знати, било ноћоске ово берберче?!{S} То ја фур |
Па можда ће бити срећна!{S} Ето, да ми је ко у Карловци’ рек’о: „Узећеш Сиду!“ „Какву Сиду!?“ |
ам ја невина жертва свега тога... да ми је неко променуо и подметнуо!...{S} Аја...{S} Екселенци |
е мени лећи па умрети,</l> <l>Ал’ да ми је смрти не видити;</l> <l>Да ја видим, ко ће ме жалити |
а по селу — што мало ко зна!{S} А да ми је рек’о Бог, да пишем књиге, к’о што дувам сад у рог, |
е!</p> <p>— Не, не!{S} Вид’ли сте да ми је пасир’о онај малер, — рече Габриела и удари у плач, |
ефеке.{S} Него једна гужвара, али да ми је пре тога само једно јело па одмах гужвара.{S} Нема т |
сам се... жао ми сироте Јуле к’о да ми је рођена сестра.{S} Дакле, доста до тога, да је настал |
сам него то урадила!{S} Па мислиш да ми је штогођ <hi>помогло?</hi> Шиљала сам Ержу, да јој каж |
S} А ја је тешим и стишавам,... така ми је, знате, нарав, волем све лепо без свађе, па јој каже |
у праштам, Преосвештенство, и једина ми је утјеха у речима, каже он, миропомазанога Псалмопјевц |
{S} У соби је к’о у рерну... врућина ми је.{S} Па запали мало омана... ено на’ћеш тамо на орман |
столице и пљесну се рукама. — Доста ми је, доста!{S} Немој ми казивати, нећу да те слушам!{S} |
— Ал’ за име Бога, Персида, па доста ми је удовлетворенија!{S} Ето, Пера је испросио нашу Мелан |
вам се похвалим.{S} Гле’те само, шта ми је дон’о мој Спира на презент.</p> <p>— Аа, врло лепо, |
вени појас: „Црвен појас!{S} Уф, сав ми је црвен, кад га видим; па и онај ко га спомене.{S} Ко |
ној његовој ваздашњој позитури. „Сав ми је зелен, говорила би гђа Сида, кад би год прошла крај |
ам се баш наљутила, па му рекла, кад ми је стао пребацивати што не умем тако лепо к’о ви, рекла |
а тако ти је и са мном садакана, кад ми је празна глава... овај... тедо’ рећи, празан трбу’, па |
као <pb n="205" /> млад трговац, кад ми је шмајхлов’о!...{S} Тхе, па све прошло!</p> <p>— Но, а |
Габриела, — тек од оних сватова кад ми је то пасирало.{S} Још пре, још много пре, гнедиге.{S} |
се ми једног баш лепог дана, али сад ми је сав <hi>црн</hi>, само кад га се сетим.</p> <p>— А к |
како сте ми обећали књигу.{S} Догод ми је не донесете, мислићу на вас, <hi>само</hi> на вас.</ |
ја?{S} А како не би’ пев’о, кад гођ ми је срце весело!{S} И певам и појим, господин-попо.{S} Т |
напунили уши!...{S} Сирота Јуца, ње ми је само жао!{S} Она, дабоме, не уме онако пиљити мушкар |
Уф, уф.{S} Баш вам фала!{S} Срећа те ми је тај малер пасирао пред вашом а не пред каквом другом |
видиш да сам ово дана не знам ни ди ми је глава од силна посла и пеглања сукања.</p> <p>— Ехе, |
немој ми ту... и тако не знам ни ди ми је глава од пута и силна труцкања.</p> <p>— Били смо к’ |
па шта би нам к’о фалило!?{S} Та тек ми је четрдесет пета, а у рожданику ми пише: да <pb n="254 |
и једног сиромака помогли.{S} С овим ми је баш споможено.{S} Па, кад вам гођ устреба а ви извол |
адија... како с њим?</p> <p>— Та, он ми је већ кудикамо поузданији, па њему сам већ смео да каж |
ноћили; а нико други, него он, укр’о ми је, док сам ја спав’о, онај мој <foreign xml:lang="la"> |
дизе слинговиц.</foreign>“ — Послао ми је један мој пријатељ из Фрушке...{S} Само једну чашицу |
а јела и нуди домаћина.</p> <p>— Ово ми је по трећи пут што вечерам вечерас!{S} А како и не би’ |
а сутра ћемо даље.</p> <p>— О, драго ми је, особито драго, о, о, о!</p> <p>— Сутра, рано зором, |
о Његово Преосвештенство!{S} Замерио ми је само то, што сам се <title>Часловцем</title> послужи |
ба (Бог да му душу ’прости!) говорио ми је: „Синко Перо, говорио ми је он, кад киша пробије зор |
говорио ми је: „Синко Перо, говорио ми је он, кад киша пробије зору, пробиће и опаклију.“ И то |
је име!...{S} Е, можеш мислити, како ми је било!{S} Отвори се, земљо, реко’ у себи.</p> <p>— Уф |
> <p>— А откуд и да знам!{S} Од како ми је човек от’ш’о по вашарима, слабо вам и излазим... па |
Од стра, господине, не знам, ни како ми је име, — вели Аркадија. — Али ваљда ће ми успут што па |
нао у том магновенију казати ни како ми је име!...{S} Е, можеш мислити, како ми је било!{S} Отв |
реосвештенство!“ А мо’ш мислити како ми је било, час ме зима час врућина спопада.{S} Не знам јо |
Покварено пријатељство — памтим како ми је говорила увек моја покојна мама. (Бог да јој душу ’п |
рица.{S} Овако сам се научио; некако ми је слађе с федермесером.{S} Двадесет и више година је к |
ту“<ref target="#SRP18941_N1" />тако ми је изгледало.</p> <p>— Охо!{S} Но, то је, к’о што видим |
буђени —</p> <p>— А, господине, мило ми је што вам могу честитати —</p> <p>— А, дакле сте слуша |
редстави их поп Спира.</p> <p>— Мило ми је! — вели гђа Сида.{S} И доиста било јој је мило!{S} Ч |
за тим продужи гласно:</p> <p>— Мило ми је...{S} Парох Спиридон овдашњи...{S} Е, наравно!{S} Мо |
капу“?</p> <p>— Фала, мамо!{S} Топло ми је здраво, — рече Јула па затвори прозор и леже у креве |
Еј да нисам само на дужности, дошло ми је, да се и ја овако матор кеша прођаволим мало...{S} Х |
’о би нас тражити по свету.{S} Дошло ми је било у један ма’, да оставим ову пустољину.</p> <p>— |
, — додаде Аркадија за себе, — добро ми је исп’о мој план за руком! — А за тим рече гласно: — Е |
а не пред каквом другом кућом!{S} То ми је утеха бар, јербо вас знам да сте жена на свом месту! |
врам него се и сам послужујем.{S} То ми је балсум, и, касти, једна сладост.{S} Ал’ помажем им к |
не умем ни десети тал од онога, што ми је све она казала, да исприповедам (а немам ни каде, сл |
чим, кад сам једва и оно попијо, што ми је од добре воље дато?! „Точио“!... — гунђа бојтар. — С |
је то да говорим и држим страну, што ми је мама била Немица,... ал’ са свим је тако.{S} Зар не? |
, никако да ми изађе из главе то што ми је говорио.{S} Па сам ти садакана, друго, на муки велик |
е, — него да скочим у воду, јербо ту ми је, знам, цигурна смрт.</p> <p>— Ти да скочиш у воду!{S |
е скидати с кола.</p> <p>— Е, е, баш ми је мило, — вели домаћин. — Дакле тек сутра путујете.{S} |
— вели задовољно поп-Спира. — Е, баш ми је жао што сте морали толико да чекате —</p> <p>— О, ни |
а од Цвечкенмајерке.</p> <p>— Е, баш ми је мило!{S} Баш Бог да прости!{S} Тако вам и треба, кад |
знати, кад држи дућан!{S} О, о, баш ми је жао —</p> <p>— Молим вас, ни речи, к’о што вам кажем |
м уморно преко чела.</p> <p>— О, баш ми је жао што нећете!{S} Па, поздрав’те Меланију!...{S} О, |
... — Тако вам и треба; ал’ баш, баш ми је мило! — рече трудећи се да изгледа, као да јој <hi>н |
че Пера.</p> <p>— Службеница!{S} Баш ми је жао.{S} Ал’ сутра морате ми обећати да ћете раније д |
жили!</p> <p>— Е, лепо, лепо!{S} Баш ми је мило.{S} Па сад баш кад сам и онако беспослен, да се |
дозна мама, предао Јули.</p> <p>У песми је испевана његова шетња, и срећа његова што ју је виде |
{S} Од ово неколико дана горе именовани је једнако био доле на дну.{S} Ту се дан ноћ задржавао |
Јова.</p> <p>— Мамо, слатка мамо, мени је здраво тешко!</p> <p>— А зар је мени лако, рано моја |
стихове, а никако да их се отресе; они је и жалосте и теше у исти мах.</p> <p>А како је ведриј |
преко принципа! — Па узе чашицу и испи је до пола па је клањајући се врати на послужавник.</p> |
етнуо под главу, под јастук...{S} Стари је то курјак...{S} Кајафа је то!</p> <p>Домаћин се опет |
знамо какво је младино певање! — храбри је отац. — Ајд певај, певај, Јуло.</p> <p>А Јула се још |
/p> <p>— А, до тога неке доћи, — храбри је поп Спира. — Не дам се ја док сам жив!...{S} Таман!{ |
ра у <hi>В**</hi> у Банату.</p> <p>Пери је то већ друга варош за ових шест година од како је об |
шала приступ у те кругове.{S} Гђи Перси је особито мило било кад је чула за то, па је усхићена |
запита је озбиљно:</p> <p>— А каква ти је то песма?</p> <p>— Па песма, мамо... из Бачке песма, |
се ту једнако цифрате.{S} Ех, таква ти је садашња младеж!{S} Па онда се чуде, што толики умиру |
p> <p>— Ама ти, Нићо, отоич рече, да ти је „после ручка“?{S} Зар после вина, ракије?!</p> <p>— |
и од пантљика, кад прође сокаком, да ти је милина погледати за њом.{S} Пролази, па унесрећава с |
код тебе мора бити неки ђаво; к’о да ти је сад осамнајст година!“ Али ипак ниједну ни другу ниј |
ти си на ногама заспала.{S} Само да ти је да чмаваш, не начмавала се, лењштино влашка.{S} Оста |
тога дана из баште.</p> <p>— Но, шта ти је... шта слиниш ту?!{S} Шта плачеш? — пита је гђа Сида |
еш нешто весело и за смејање?{S} Шта ти је то?</p> <p>— „<title>Преодница</title>“ господин-Пер |
вјеки растати!“ А ја је питам: „Шта ти је, рано?{S} Ти си опет назебла,“ а она опет у сну гово |
едиш код куће, па да чуваш кућу, кад ти је Бог дао доста од чега ћеш да живиш, него што кочијаш |
ткиваш Какаш-Веркине чизме!?{S} А ди ти је сад?</p> <p>— Хе, одонда и нисам више вид’о талира, |
— ето на шта сам спао!</p> <p>— А ди ти је, Нићо, она Маџарица из Сенте..., она Какаш-Верка? — |
а Пери у већем стаклу.</p> <p>— А ди ти је човек? — пита је Пера Тоцилов.</p> <p>— Очо јуче у Т |
и скоро“ —</l> </quote> <p>— Та који ти је ђаво! — прекиде га гђа Сида љутито. — Ју, извин’те, |
„Кад волеш њу већма нег нас, па нек ти је, каже, на част!{S} Ал’ ја, каже он, нећу више да те |
лулу и предаде му је, — ево, то нек ти је знак моје искрене благодарности.</p> <p>— А, врло, в |
тако брез нужде по блату!{S} Е, ово ти је баш права каштига Божија за село! — вели гђа Перса г |
{S} Ето шта сам рекла!...{S} Измерио ти је, обешењак један, мање...</p> <p>— Та баш сам пазио!< |
овао га је Нића. — Та видиш ли, како ти је запала сикира у мед, па није да је само сикира, нег’ |
ндак искашље мало, па ме пита: „Како ти је, Нићо! брез жене?“ А ја јој кажем: „Баш к’о и тебика |
ло срце кудељу преде“.{S} Е, па тако ти је и са мном садакана, кад ми је празна глава... овај.. |
пушаче од стаклета у дућану!{S} Само ти је до анђарања, несрећо маџарска! — грди је гђа Перса н |
Ћиро! „А поновљено пријатељство, то ти је, дете, — говорила би ми обично покојница, — то ти је |
, понети дудове на онај свет?!{S} То ти је све што на земљи учиниш! „Безумни, вели евангелист, |
> Да га чуваш к’о очи у глави!{S} То ти је најважније сад на овом свету!</p> <pb n="263" /> <p> |
се <pb n="351" /> измакне!...{S} То ти је оно: „Пошљи луду на војску, па седи кући па плачи!" |
оворила би ми обично покојница, — то ти је, дете моје, баш к’о подгријан цушпајз од кромпира!{S |
ји, домаћину.</p> <p>— Боже мој, што ти је човек; не зна шта носи дан а шта ноћ! — мислио је ка |
нати да му је зима, отима се.{S} Што ти је, Боже, левента и старо господство!{S} Тако мора свак |
зону, него треба да им кажеш све што ти је на срцу, што те једе и пече.{S} Ћиро, кад мрзиш, мрз |
рашине!{S} Бадава, види се одмах што ти је Бачка крв!{S} Воле прашину! — рече смешећи се и пољу |
бићеш и бешику за дуванкесу; а ја ћу ти је, кад узимам каде, опшити црвеном пантликом.{S} Ајд’, |
ка се и Јула и глас је издаде.{S} Свати је разрешавају од даљег певања јер је и њих све растужи |
о било сад на оваком времену...{S} Лети је друго —</p> <p>— А, да бо’ме да је лети друго.{S} Ле |
да иде с <hi>погачарима</hi> у Б** нити је хтела да прими икакво правдање и извињавање.{S} Они |
p> <p>А затим јој је приповедао, држећи је за руку, како је он од велике и богате породице, и к |
л’ко тол’ко утехе налазила.{S} У самоћи је могла мислити на кога је хтела, то јој нико није мог |
За то је и заволела самоћу.{S} У самоћи је кол’ко тол’ко утехе налазила.{S} У самоћи је могла м |
вкаш, који се попео на дуд (не бирајући је л’: црн, бео или мургаст) да се наједе и поткрепи св |
ло, — зауставља је гђа Сока испраћајући је до авлијских врата — Та тек што сте дошли!{S} Та не |
Сида удубљена у посао па и не слушајући је баш.</p> <p>— Нећу да се фалим (јер то није мој обич |
па јој је чисто лакше било.{S} А и Шаци је мило било кад је видео то.{S} Није могао да одоли ср |
жење, и спевао једну песму и по прилици је, да не дозна мама, предао Јули.</p> <p>У песми је ис |
и, није он, рано, тако јогунаст! — теши је гђа Сида, а после наставља мирнијим гласом: — А, каж |
истијанску и комшинску фамилију! — теши је прија Макра.</p> <p>— Е, слатка пријо, та како да не |
<p>— Та немојте плакати, пријо, — теши је прија Макра, — ето и мене сте расплакали, а ја сам б |
те.{S} Домаћин је Нићу почастио, а овај је то, Бога ми, и заслужио, јер је тога вечера нарочито |
пала госп. Перзекутору у крило, а овај је, к’о један фини и изображен човек, задржао, да и она |
га да се врати. <pb n="413" /> Јер овај је трчао за колима и дерао се и плакао: хоће код попе у |
о!{S} Створи се к’о из земље!{S} Гледај је само, молим те — вели гђа Перса гледајући за њом, — |
ли, да нас позове после ручка!“ Сва јој је мораста изгледала, али јој није дала приметити да се |
потпрдо светска!{S} Друга би се, да јој је тако штогођ пасирало, сва умацурала од плача.</p> <p |
ој је ова похвалила укус и рекла да јој је здраво леп господин младожења, и да ће пасовати једн |
жак живот; да јој нема живота, и да јој је смрт била једина срећа.{S} Отац, као сваки отац, ниј |
да је била љута као змија видећи да јој је превучена штрикла преко свију њених рачуна и у тој с |
"232" /> је дозивала к себи; тек да јој је увек на очима и да је разговара и разгали.{S} Али је |
вим гласом и изразом на лицу као да јој је највећа гусеница пала за врат, и пусти се нагло из к |
ли клавир, овај би јој одговорио да јој је купио клавир на вашару. „Ено га, вели, у шупи, па не |
етворио је контрафу у икону и ваљда јој је дошапнуо ону стару пословицу: „Добро је и ђаволу по |
амоте и силна бола од чворуге, која јој је искочила, удари у плач кад се нађе у авлији.</p> <mi |
Јула се исповедила мами.{S} Казала јој је све.{S} Није заборавила ни богат род Шацин, ни његов |
ће.{S} Изненадна та срећа повратила јој је стару храброст и стару заједљивост.{S} И после овога |
И Јула је трпела ових дана.{S} Пола јој је мисли било овамо код куће, око шпархерта а пола чак |
пошто се она није никад отимала, па јој је доста често и пасирало.{S} Само је госпоја Сида ника |
кућу, јер је имала за то укуса, па јој је то за чудо ишло од руке.{S} Ту ће млада бити доведен |
.{S} А знала је добро и немачки, па јој је у толико шири био терен и поље рада за купљење и рас |
о се чешљала онако како он воли, па јој је чисто лакше било.{S} А и Шаци је мило било кад је ви |
фкапу на главу.</p> <p>У осталом та јој је жеља са свим излишна била, јер госпођа Перса је још |
памети!{S} Тек после тога сна Шаца јој је дошао много милији, јер је тек у сну видела, колико |
ор са Жужом, и мило јој је било кад јој је ова похвалила укус и рекла да јој је здраво леп госп |
е смела дати од себе гласа.{S} Срце јој је ударало у грудима, као пијан домаћин кад грува на ав |
из рерне извађени врућ куглоф, који јој је испао ванредно добар, па се пуши и иде пријатна пара |
какву шотиш-полку и неки тајч, који јој је мама, кад је била добре воље, под дудом показивала.{ |
а вас</hi> понудити!</p> <p>А затим јој је приповедао, држећи је за руку, како је он од велике |
ого <pb n="199" /> ни чудити; у том јој је, што кажу, и век прошао!{S} А после, и <hi>немецко в |
Али јој он није веровао; пребацивао јој је тако немилосрдно, да је сирота Јула сва уплакана иза |
ици Јули.</p> <p>— Госпођице, рекао јој је, — ви’те како се ја старам за вашу душу. „Тјело Хрис |
ету.{S} А тек онај сан о Шаци, како јој је живо остао у памети!{S} Тек после тога сна Шаца јој |
чарску „шпаркасу“.{S} Па опет, како јој је мило било, кад зачу из баба-Макрине баште тамбуру!{S |
} Каже ми баш гђа натарошевица како јој је супруг каз’о да ће господин Спира бити обријан к’о д |
тога и другог и трећег дана једнако јој је посред срца, — али га у башти нема!{S} Срела се с њи |
а нешто јој се стегло у грлу, тако јој је жао и неправо.{S} Постаде већ и нестрпљива, а и поно |
Сида није могла то да трпи, сметало јој је, управо кварило њен дојакошњи ред и навику.{S} И она |
није знала ни речи да каже.{S} Било јој је то чудно, неочекивано, што је чула из уста Јулиних; |
! — вели гђа Сида.{S} И доиста било јој је мило!{S} Чим га је видела, допао јој се, а особито ј |
ив француског језика шта више, мило јој је, али ипак каже, да не треба багателисати ни немачки |
пустила у разговор са Жужом, и мило јој је било кад јој је ова похвалила укус и рекла да јој је |
е.{S} Гђа Сида је била љута и чудно јој је било као што је, знам, чудно и читаоцима, али писац |
у смеју би само додали: „Е, е, оно јој је баш ваљало, и фајн било!“</p> <milestone unit="subSe |
је видела, допао јој се, а особито јој је мило било, што се то баш <pb n="55" /> тако стрефило |
ang="fr">Poesie</foreign></hi>, што јој је купио за спомен на презент господин Шандор јурат из |
је умела ни речи прословити, и, што јој је најтеже било, фрау-Габриела је није много ни запитки |
е опет једнога дана напао Јулу, што јој је г. Пера донео обећану књигу <title>Преодницу</title> |
мисли а једнако копа мотичицом што јој је тата наручио код Орестија ковача.{S} Копа и мисли.{S |
азујући на девојчицу која се, пошто јој је фрау-Габриела отворила очи, сва неутешна и несрећна |
} Срећан пут!“</l> </quote> <p>Глас јој је мало дрхтао, али је доиста лепо певала.{S} Док је пе |
илиће и гушчиће и своју Милку, коју јој је тата још као јуницу поклонио, а од чијег је проданог |
сукње у биртији. <pb n="292" /> Баш јој је приповедао нешто о прошлим златним временима, и о не |
о је гђа Сида сад урадила.{S} А баш јој је згодно дошло да уради што је смислила; није имала ко |
па тако вам је ето и ово!{S} У Божијој је руци све то, наравно, али не треба ни ви да седите с |
а), али гђа Сида, као свака мати, којој је ћерка вазда на очима те и срцу ближа, — она је приме |
Цвечкенмајерком, месном бабицом, којој је сваки дан ишла на јаузн са штрикерајем у корпици.{S} |
остао ту на столу и прочитао је у којој је фабрици ливен.{S} Сав „есцајг“ је био старога шлога, |
једне стародревне кожње фотеље у којој је још њена баба одмарала старе своје кости и последњих |
и најмање не води рачуна о кући у којој је.{S} Требало би, да је среће, да је пример селу, а он |
<head>ГЛАВА ПЕТА</head> <p> <hi>У којој је описан рапорт који је Ержа слушкиња донела и рапорти |
ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА</head> <p> <hi>У којој је исприповедано све што је била природна последица Јул |
>ГЛАВА ТРИНАЕСТА</head> <p> <hi>У којој је приповедање, или боље рећи извештај, гђице или гђе Г |
ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА</head> <p> <hi>У којој је сав онај „рест“ Габриелиног приповедања који није мо |
>ГЛАВА ШЕСНАЕСТА</head> <p> <hi>У којој је описано јесење време у селу.{S} Ко је сит сплетака и |
head>ГЛАВА ШЕСТА</head> <p> <hi>У којој је описан један недељни дан у селу, а може се цела прес |
дете воле вашу Јулу.{S} Баш мени самој је одономадне казала, како вам завиди, што имате тако в |
/p> <p>— Та од гђа натарошевице.{S} Њој је г. супруг њен, Кипра, све из аката прочит’о, каже он |
госте!...{S} Ја не могу од деце, а њој је бар лако!</p> <p>— Оћемо, ’оћемо, госпоја-Јуло...{S} |
ченејског поп-Олује названог.{S} У њој је врхунац заплета који се развијао у Ченеју и Темишвар |
<p> <hi>Или продужење Главе Седме У њој је описан „јаузн“ код поп-Ћириних, на коме се десио сук |
ad>ГЛАВА ДВАДЕСЕТА</head> <p> <hi>У њој је описано једно јесење путовање са једном епизодом на |
А ДВАДЕСЕТ ЧЕТВРТА</head> <p> <hi>У њој је описана свеопшта радост двеју породица; тетка-Макрин |
ка дочекала таквог зета.</p> <p>— Момак је добар; ништа се за њега тако нешто не чује, а од доб |
ро си рекла да је обешењак.{S} Обешењак је, онда сам тек добро вид’о да је обешењак.{S} Упрепод |
знаш паора! вели поп Спира. — Обешењак је.{S} Кад те види да си у невољи, а он онда не зна ни |
себе и достојанствено се понашао, ипак је пропадао међу комшиском децом као какав невешт педаг |
тога не нестане напослетку.</p> <p>Мрак је притиснуо и омотао све.{S} Нема месечине.{S} А и што |
браћао пажњу, па није ни приметио; (чак је повео једном реч и то пред Јулом о једној доброј пар |
а година била и јефтина била рана, увек је било рата.{S} Сад како је то, ја не знам!{S} Ваљда и |
прође.{S} Лети му је било лако.{S} Увек је имао по неку прилику да путује, јер се увек десило, |
гдашњи труд поп-Спирин око њих.{S} Увек је под њим било брбљавих патака и пачића и друге живине |
наром пала у несвест. — После тога увек је следовао какав поклон; нов шешир, нова хаљина или во |
а му је гђа Сида) „он воли шунке и увек је фалио наше шунке,“ па извесно неће моћи одбити.</p> |
вина дигне а у доњој стоји дуван и увек је влажан.</p> <p>А тек попови како су били угојени!{S} |
е пре.{S} А у попиној вредној кући увек је било посла и да се помаже.{S} Или је требало плевити |
усти још дужу косу; кад дође време, нек је готов и за ђакона и за попу!</p> <p>— Лако је теби! |
поручили му из славне вармеђе: ил’ нек је узме, ил’ ђеду је пелшубовати у Лугош одакле је и до |
у у војску.{S} Чисто веле: дај само нек је више каноненфутера!{S} Сад им је свака жгеба и наврт |
ало и натезало с ученим људима, јер тек је по један Аћа био у селу.{S} Али, Бога ми, од ово три |
и није село, него варошица.{S} Та колик је само онај Велики Сокак с краја на крај, па колико те |
држаше обе шаке пуне прашине.{S} Путник је погледа.{S} Погледи им се сусретоше, и путнику се уч |
ојим преко стазе баштенске.{S} И путник је гледаше милујући дете, и мишљаше и чуђаше се самом с |
шња другарица Меланија.{S} Њен заручник је по ваздан био код ње.{S} Чим сврши школске часове, а |
продало и покрало за оно три дана, док је вашар трајао, а сада ништа не чујеш!{S} Тишина, ништ |
ек причува ону шену Генофефу, каже, док је нису спевали паори у шору!“</p> <p>— Охо! — рече поп |
пу крофни и то за оно кратко време, док је пре ручка курисао домаћици.{S} А домаћица стоји крај |
ти и не знаш, како је све то ишло, док је дошло до густога.</p> <p>— И <hi>нећу</hi> да знам, |
хтао, али је доиста лепо певала.{S} Док је певала гледала је једнако преда се, између строфа се |
и, да падне у Среду или у Петак.{S} Док је лето, они хоће нешто и да отрпе, па ћуте али туве св |
али сад му много смета старост.{S} Док је он певао, учитељ се представио црквењаку Аркадији, н |
извесно неће моћи одбити.</p> <p>А док је био поп-Спира на путу, гђа Сида је по неколико пута |
гостима и шта ти ту још нема!{S} Та док је видим, знам је и шта мисли!{S} Гледам је к’о да је о |
е фрау-Габриела замолила да не пуца док је она у авлији, јер каже, да има врло хаглих уши.</p> |
њему јако допала Јула попина.{S} И док је он њу сматрао као недостижени идеал, којега је само |
{S} Запушићу му уста, да ће памтити док је жив кад се са мном дишпут’о.</p> <p>— А можеш му и т |
ко, не би било?!{S} Што кажу: човек док је жив он полаже нешто на надежду, нада се!{S} Ја сам с |
благо што је срцу драго.“ Међу тим док је Јула силазила, и као звезда залазила за оризонат, Ме |
Памти га госпоја Перса још дететом док је била, кад је донет; од оно доба па до данас нису се |
ако улопана, пред поп-Ћирином кућом док је Пера Тоцилов пунио лулу и кресао оцилом и псовао и т |
> <p>И ту хтеде да заврши Јула, јер док је певала сва је чисто горела од стида а око <pb n="394 |
праунуцима гаћице — а по тестаменту док је она жива, она све ужива и не сме се ништа ни продати |
Јулом и господином било свршено још док је овај богословац био... кажу, да је одма’ сутра дан — |
ућевне ствари и учи се виршафту још док је за времена“ —</p> <p>— Богме чита и моја Јула и ако |
ђи чланови Шаца и Јуца</hi> </p> <p>Док је ово овако било код поп-Ћириних, каква дивна и пријат |
олти код грка, свршио је и купио; и грк је већ унео све што му је стајало испред дућана; унео и |
ом показивала.{S} На <pb n="106" /> бал је ишла од године до године, о Св. Сави, а на балу је у |
жену му Бетику и ћерку Кредлу.{S} Сепл је из поштовања према поп-Спири, као лојалан Шваба и ме |
ман колико треба врућа и црна, и учитељ је пио и хвалио пљуцкајући ону крупније самлевену која |
а га је увек натпевао, јер стари учитељ је некада врло лепо певао али сад му много смета старос |
о.{S} Немојте после да се тужите да вам је било дуго време.</p> <p>— А благодарим.{S} Ја сам се |
.{S} Е, наравно!{S} Могу мислити да вам је тешко било растати се и доћи амо.{S} Нису ово Карлов |
очајница да учини?!...{S} Па бар да вам је одговорено равном пажњом, него —</p> <p>— Е, а зар ј |
рса, — ви је сад први пут видите па вам је чудно можда.{S} Она је така, дође јој тако, па... ал |
жем да је боља зима.</p> <p>— А шта вам је сад наспело, госпоја-Сидо?! — пита је гђа Перса а св |
икну изненађено.</p> <p>— Ју та шта вам је; умал’ нисте љоснули!</p> <p>— Ју, „хозле“, гром их |
До’ћете и ви у моје године... а сад вам је лако, — вели баба домишљајући се да се њој, и на њен |
! — брани се Меланија.</p> <p>— Све вам је та, драги господине, прочитала, — вели гђа Перса; — |
споја Сидо,...{S} Персо.{S} Та који вам је ђаво сад опет?! — пита их поп Ћира који је, живо раз |
о вашој красној ћерци Јуци,... нек вам је жив’ и здрава!</p> <p>— Господин’ Ћиро, — викну импе |
>— Та... кол’ко вам треба, и кол’ко вам је Бог дао.{S} Знамо ми то.{S} Намирис’о је Нића још са |
ен и за потоњи свет.</p> <p>„Но ако вам је одвећ жао, нежне душе српске, што се Шац... овај...{ |
— располажите, молим, са мном како вам је воља.</p> <p>— Е, е, — вели задовољно поп Спира, — а |
На!{S} И види вам се по...{S} Лако вам је, кад је Бонапарта попалио по Оберестрајху све проток |
ши:</p> <p>— Е, госпоја-Персо, тако вам је то у овом свету.{S} Свакога је обдарио Бог са по как |
моћ, неће оскудјевати!“ Хе, па тако вам је ето и ово!{S} У Божијој је руци све то, наравно, али |
паори.{S} Што проживите, слатка, то вам је —</p> <p>— Право кажете, — потврђује гђа Сока.</p> < |
чајно дебела гђа натарошевица, — то вам је управо беамтерска натура; има тај рђав обичај, да га |
код Ниће боктера...{S} Он, к’о што вам је познато, најбоље зна те ствари.</p> <p>— Охо! — викн |
зивали), који је са Шацом — као што вам је већ познато — врло рђаво живео, <pb n="226" /> као, |
алтовати а да с киме ћу!“ А она, гледам је, села па к’о банацка млада гледа преда се па само: „ |
е видим, знам је и шта мисли!{S} Гледам је к’о да је од стакла...{S} Дакле шта кажеш: фини блед |
о.{S} За сад нам, каже, прашта, ал’ нам је совјетов’о, да од сад у миру и лепом согласију живим |
ми смо се, што кажу, удале, па шта нам је фалило.{S} Остале смо здраве и читаве, фала Богу.{S} |
ешка кућа а нека не жали новац које нам је дао Бог, фала Богу, доста и поздрављамо га сви и баб |
лепо употребљавати их.{S} А за тим нам је обојици примјетио, да се нисмо требали ни један забо |
дне!{S} Ваљда те неке питати колико нам је крмача опрасила!?</p> <p>— Јест, ал’ он ми се прдачи |
и ту још нема!{S} Та док је видим, знам је и шта мисли!{S} Гледам је к’о да је од стакла...{S} |
Увек ова наша оде у запећак.{S} Та знам је само на балу!{S} Оно има, има <hi>играња</hi> ... ал |
ета жито.{S} Тако ти кажи, каже, да сам је поздравила!“ Умал’ сироту нашу Ержу ни криву ни дужн |
је мало високо поч’о, него тако, да сам је после мор’о читаво пола сата терати на сваку форму, |
— окрену се гђи натарошевици, — да сам је умирила?...{S} Боже сачувај! — наставља Габриела. — |
чуди се путник.</p> <p>— Та није да сам је мало високо поч’о, него тако, да сам је после мор’о |
о и блажено гђа Перса. — Поздравила сам је и рекла сам јој: нек чува она, боље ће бити, ону њен |
етљива!{S} Пре <hi>толико</hi> дана сам је карала, а она, видиш ти то чудо, још <hi>ни сад</hi> |
S} Сад се уједа госпоја Сида, а кад сам је ја советовала, да да њену Јулу нигде на страну у кућ |
ола сата терати на сваку форму, док сам је једва у зло доба истер’о да буде к’о што треба по ти |
..{S} Та зар је не знам; та заједно сам је с мојим Милошем кварио! — Ја му једнако вичем: „Та и |
Бога; наљутила се госпоја Сида што сам је двапут понудила компотом, а знаш је да је увек така |
<hi>њу</hi>?</p> <p>— Па још од вас сам је, слатка мамо, и научила — па одономад ме подсетили н |
ја никад нисам био у богословији; нисам је учио!{S} Ајде, Бога ти, Сидо, говориш к’о к’о...{S} |
екако и једнима и другима изгледа да им је пропао цео дан, ако се бар у вече не виде и не обиђу |
<pb n="392" /> То не знаду, а пасија им је да се прдаче сас ноблесом!</p> <p>— Е, па фелер је, |
друго знам радити!...{S} Па... нека им је — срећно!{S} Само тек... никад ми није то падало на |
ила једна врло плитка лаж, приметила им је фрау-Габриела, јер је она лепо видела, како јој се Ц |
па ретко и излазе у авлију.{S} Кујна им је сад најмилије место.{S} Ту се у велико спрема зимниц |
нам, да деца волу звонару; него душа им је и срце да се вешају о уже!{S} По ваздан би да су на |
или боље рећи животаре, јер и какав им је то живот кад их и зуби један по један издају и дају |
мо нек је више каноненфутера!{S} Сад им је свака жгеба и наврта добра; нема више унтауглих!{S} |
у ишли у Пешту и видили света; а сад им је лако брез нас, кад има ајзлибана...{S} И ко га је из |
паора и одоше у кућу међ ноблес где им је и место.</p> <p>А није мање весело било ни у великој |
а, па зар се баш тукли!...{S} А који им је ђаво у тим годинама?!</p> <pb n="208" /> <p>— Формал |
Чивуте, грошићаре житарске — и који им је приповедао много нових и чудноватих ствари.{S} Припо |
ни, — вели гђа Сида зевајући, — таки им је и мачак.</p> <p>Настаде мала пауза.</p> <p>— Јуцо... |
х и чудноватих ствари.{S} Приповедао им је: како је у Бечкереку слушао и чуо од једнога господа |
књизи нађе. — А ко ће их знати; и ко им је, што кажу, светлио! — одговара писац.{S} Шаца није б |
у поп-Спириној кући пили кафу, тако им је и требала.</p> <p>После неког времена Јула унесе каф |
та мржња, да их држи у животу.{S} То им је мотор у животу, и оне бар знају за што живе или боље |
нешто из домаћег виртшафта, а за то им је попадија оцекла парче леба и дозволила им да се попн |
ње опреме и дарова девојачких у чему им је не мале услуге учинила и фрау-Габриела.</p> <p>Фрау |
утрошњем страшном догађају.{S} А баш им је и згодно било, јер је тога дана био неки <hi>женски |
о шиљали, па ништа.</p> <p>— Непоправим је! — вели поп-Ћира.</p> <p>— Не да се поправити, он те |
ми је мама била Немица,... ал’ са свим је тако.{S} Зар не?{S} Ја само кад морам да се свађам и |
лела да се видим са Меланијом; да видим је л’ се што променила!</p> <p>А за тим викну најстариј |
загледо у фирму.</p> <p>— Баш да видим је л’ те преварио?{S} А кол’ко си рифи уз’о?</p> <p>— Д |
ја!{S} Ајак, ње нема па нема!{S} Тражим је по свим собама и по целој авлији и шиљем у комшилук |
арог свата и девера с гајдашем, с којим је после Нића боктер продужио кроз сокаке вршећи у исто |
их једнако нуди, чешће поп-Ћиру с којим је мање познат, кад се куца, с поп-Спиром се куца један |
осталога у првом реду немачки; немачким је тако владала, да је, како је гђа Перса уверавала, но |
е данас пало у тас. <pb n="93" /> Затим је похвалио Херуфику, а учитељ опет предику.</p> <p>Док |
Ако не бидне код Аћимови’?!...{S} Аћим је јуче у јутру пре света, одвез’о нике Џиде у Темишвар |
Дакле, к’о што сам рекла и казала, чим је нови учитељ дош’о, одмах су га салетили и једни и др |
и уредан домаћи живот.{S} За то је, чим је стао на снагу и постао, тако рећи, сам свој, оставио |
азала.</p> <p>И, доиста, сутра дан, чим је чула тамбуру, одмах је понела кантицу за поливање и |
и гомиле света све чешће бивале.{S} Чим је први пут зазвонило, старци истресоше луле и турише и |
знато, сви бербери воле особито.{S} Чим је то видела госпођа Сида, слутила је да је добро.{S} О |
е да пије... и да се туче успут.{S} Чим је мало ђорнут, а он ’хоће да пева.{S} Па што он сам ’х |
је мекша од памука и мирољубива, а чим је чула, како се <pb n="366" /> ствар свршила, одахнула |
суствовао само док су се свађали, а чим је чуо неку лупу у соби, он је побегао на звонару, да н |
„фама“ постаје и расте</hi> </p> <p>Чим је изашла од гђе натарошевице, упутила се гђа Габриела |
о боље опреме своје удаваче.</p> <p>Чим је сутра дан свануло госпођа Перса се договори с попом |
осу своју под плаву цицану мараму којом је повезала главу.</p> <p>— Е, лепа парада! <hi>Вас</hi |
и завршује и вечеру и разговор при ком је помало заплетао језиком.</p> <p>У том му унеше и сув |
керају, — вели гост.</p> <p>Са гужваром је завршен ручак, а отпочет је живљи разговор.{S} Дотле |
ишта сакрити!{S} Свуд се она нађе, гром је спалио!{S} Створи се к’о из земље!{S} Гледај је само |
та!{S} Сида <hi>протиница</hi>!{S} Гром је спалио и тебе са њом заједно!{S} Доста! — грмну гђа |
, да се не саплетете на грабље!{S} Гром је спалио и с лењом девојчуром, опет их оставила ту!{S} |
estone unit="subSection" /> <p>Са Пером је све готово било.{S} Он је добио за ђакона у оближњој |
едну шољицу кад попијем.</p> <p>С кафом је ишло мало потеже, јер су једва нашли жрналицу; како |
ъ правилно испитан“</foreign> проучаван је и прелиставан једнако и тако је данашњи сјајан и оби |
Стигоше сватови са младожењом.{S} Диван је био Шандор ђувегија, прави газдачки син, а укусно од |
а шта ћеш више и боље!?</p> <p>— Бачван је, па воле мало више да дивани.{S} И чим која чарда, — |
јатне вечерње и ноћне хладовине.{S} Дан је за даном све краћи бивао.{S} Најпре неосетно краћи, |
а оно Јулино: „Срам те било!“ Сутра дан је шегра имао муке чистећи браца-Шацине чизме.</p> <p>И |
влажна и мочарна јесен.{S} И Митров дан је ту, тек што није сван’о.{S} Нестало оног ведрог и на |
ас Бог зна каквих промена.{S} Један дан је к’о и други.{S} Живот тече доста монотоно и дремљиво |
усте!{S} Пази, Ержа, полако... порцулан је, полупаће се!{S} Целог сам пута им’о с њим главобољу |
иша се разговара с коњима.{S} Задовољан је па обећава и Шарги и Пирошу нове чизме од ових зарађ |
“. — заврши поп Спира причање.{S} Таман је завршио а уђе поп-Ћира и затече их у смеху.{S} Смеја |
поп Ћира, а за њим Меланија.{S} И таман је изрекла то, а она се ’трже, па настави: — Ах, извини |
S} Па и малочас споменути клавир купљен је после три четири такве учестане несвестице.</p> <p>Е |
S} Много, много...</p> <p>— Е, па јесен је, блато је, горе нег’ и сува зима ил’ снег.</p> <p>— |
/p> <p>— А па дабоме да сам, и господин је био тако добар, па ми није одбио, — вели поносито по |
нило, — чак и онај стари сат поп-Спирин је доспео у чељадску собу, јер је, како је пакосно гово |
познато из Главе Шеснаесте.{S} Домаћин је Нићу почастио, а овај је то, Бога ми, и заслужио, је |
нека ти уфате и даду њиховог мачка, он је већ чувен мајстор за пацове.{S} Ајд, иди сад.{S} Сто |
овору, и не могу участвовати.{S} Не, он је био од оних који су с почетка неспретне ћуталице, ал |
ђали, а чим је чуо неку лупу у соби, он је побегао на звонару, да не би био у неприлици, уз ког |
еви до миле воље шетати и трчкарати, он је само себе склањао.{S} Пацова се бојао а мишеви опет |
{S} Кад је поп-Спира добре воље био, он је уживао у свирци па ма то биле и швапске арије, а кад |
чесњејши пријатељ, господин Кирило, он је, ето на примјер, узео парохову кћер, кћер предшестве |
авља мирнијим гласом: — А, кажеш,... он је богате фамилије... може да сврши и хирургију?</p> <p |
орисније дело благога Створитеља.{S} Он је сам заповедио да се тога дана ништа не ради и побожн |
и асистенат и није смео запевати.{S} Он је само тихо ударао у тамбуру, тихо као зујање пчела у |
емо с тога и ми врло кратки бити.{S} Он је био нешто сасвим друго.{S} Био је идеал правог добро |
> <p>Са Пером је све готово било.{S} Он је добио за ђакона у оближњој вароши Б**.{S} Најмио је |
х скида чизме па их меће на штап.{S} Он је Шацин друг из детињства, кроз све основне и пола лат |
а образе подиђе мала румен.</p> <p>— Он је за цело! — мишљаше у себи и хитно дотериваше косу и |
тамбуру; па кад Јула нешто запева, а он је прати тамбуром.{S} С почетка се Јула к’о и женирала |
лази једнако поред оног јоргована, а он је тужно гледа, па јој вели: „Јуло, видите ли како сам |
нама умре од страха у помрчини.{S} А он је онда пита: а боји л’ се и кад је с њим?{S} А она му |
вља бирташица и не слушајући га, — а он је онда мало учтивији, па не отима од други’ а он је и |
ло учтивији, па не отима од други’ а он је и онако понајдебљи —</p> <p>— ...{S}Какав сам ја био |
м и Циганин му је пред зору свирао а он је певао из дешперата ту песмицу, која је гласила:</p> |
ђег да духне у рог на сваком рогљу а он је остао па и даље јео и пио и страшно лармао у кујни, |
о Раде Карабашева, <pb n="286" /> па он је бар немеш, па и он кочијаши!{S} Па спао на Џиде перј |
скида левчу, па тера с кола!{S} Каже он је „немеш“, па баш и није спао на то да кочијаши.</p> < |
а изразила у писму — као закопана, и он је морао тражити нову парохију и добио ју је у В**.{S} |
растера бар десет бака (пешака), — и он је побегао кад је чуо ону страшну вику и праску из кујн |
радосна, па већ Бог зна како!... а и он је већ читаву недељу дана није тук’о, а све через венча |
</p> <p>— А, — дода поп-Ћира, — па и он је добар!{S} И она ће добити, што се каже, доброга друг |
би му гђа Перса још и опростила, али он је крао <pb n="65" /> и по кући.{S} Једном речи, није у |
прилику, да му се некако одуже; али он је, не марећи много за подвиге јунаштва, увек гледао да |
Варошке Куће, да иде да га узме, јер он је једини законити и најближи насљедник.</p> <p>—- Еее, |
пита друге цареве од друге вере (јер он је српске вере): „Ко ’хоће да се бијемо?{S} Ево, ту сам |
а!{S} Пударуша једна.</p> <p>— Па каз’о је још и то шта воде да једе, — наставља Ержа свој рапо |
, роде, ти само изволевај!{S} Та стек’о је мој покојни Лала, радио од јутра до мрака и стек’о д |
о је; што је ко им’о да извуче, извук’о је.</p> <p>— Па је л’ повук’о?</p> <p>— Јесте, <hi>пову |
изнати, слатка, да је имао и коме; им’о је, бо’ме, <hi>и коме</hi> да шмајхлује! — вели гђа Габ |
љао.{S} Мој господин предшественик им’о је доброту да ми да неке податке о црквеној општини и ц |
му блуди по пустом вашаришту.{S} Позн’о је и оно место где је вранац стајао, па пуно света око |
учеду!{S} И поп Спира, кажу, инзултир’о је господин-Ћиру... гађ’о га песконицом, и онај ост’о б |
е Бог дао.{S} Знамо ми то.{S} Намирис’о је Нића још са сокака.{S} Све му голица нос ова твоја с |
ш кад је Жужа ишла по вешплау, а изаш’о је кад су се краве враћале кућама!{S} Изашли пред кућу, |
еког страха.</p> <p>— Нема га,.. отиш’о је, — прошапута Јула. — Хунцут један!...{S} Мисли он, ј |
сам му она са шора паоруша...{S} Отиш’о је! — рече гласно.</p> <p>— Хе, хе!{S} Фрајла-Јуло, а в |
их је био и пре и после подне!{S} Дош’о је после подне још кад је Жужа ишла по вешплау, а изаш’ |
?{S} Је л’ дош’о и онај?</p> <p>— Дош’о је, — рече поп Ћира па превуче шаком преко чела. — Ено |
био увек међу пренумерантима, захтевао је да се што више књига поред њега налазе.{S} И молер м |
аца, као сваког празничног дана, позвао је свога принципала а овај опет позове господина Кипру |
е одавно већ био за пензију и ишчекивао је, а Бога ми ју је и заслужио.{S} Сад је у пензији.{S} |
а очи!{S} За најмању ситницу каштиговао је немилице.</p> <p>— Ех!{S} Па не ваља баш ни то, кад |
р поп Спира што год је куповао, куповао је за две персоне.{S} У соби два велика тешка орахова ш |
огађаја у претпоследњој Глави — путовао је на коли један млад поп кроз Бачку враћајући се с омл |
т.{S} Те ноћи, тако УЗ гајдаша, издувао је весели Нића боктер хиљаду и неколико стотина сати.{S |
је би и читав ескадрон побегао; и бегао је бестрага, ратосиљајући се за вечерас сваког уживања. |
хм, ајд, ајд! а за тим се смирио, легао је и продужио спавање „лењштина једна, што бадава једе |
, и укравши тако читав један сат, легао је, као сваки уморан човек коме је благи Творац одредио |
места, где се наша прича развија, могао је за чудо и за приповест много крофни појести.{S} Већ |
ј у сватове, тако, да је ко хтео, могао је комотно покрасти сво село.{S} Кога ти ту све није би |
ј кући, куд се год човек окренуо, могао је да види све сама нека кандила. — и она што висе, и о |
ере није изменио битно ништа, — а могао је врло лако.{S} Да је г. Пера обратио довољно пажње; д |
ри, обавесте.{S} Реч по реч, приповедао је даље Рада Чилашев, па је, бо’ме, дошло и до густог.{ |
рквењак, тај извор врло је штур и издао је писца врло <pb n="219" /> рано.{S} Он (т. ј.{S} Арка |
ира. — „Фала Богу, све је добро!“ додао је поп Спира задовољно.{S} Али што је најчудније, оба с |
Здраваго Разума</title> од истога држао је Аверкије у руци.{S} Али што је највише могло да изне |
н мрзео је на то швапско печење и чекао је гужвару омиљено своје јело:</p> <p>— Не марим ти ја |
редио ноћ за одмор и спавање, и захркао је и није приметио кад је Шаца савио у попин сокак.</p> |
кад је преписивао начисто тужбу, послао је све од куће, да му не сметају, а он остао сам код ку |
вопостављени.{S} Господин ваш отац имао је доброту да ме сврати и доведе амо, и сад је наравно, |
веник данашњег црквењака Аркадије, знао је, да ће парохију добити само <pb n="13" /> они, који |
ли то њега није много женирало.{S} Знао је да је боље кад женска грди него кад се чини невешта, |
, онако по његовски, погледа.{S} А знао је кад и како треба погледати.{S} На капуташке, то јест |
, још не?! — чуди се поп Спира, (а знао је добро да је г. Пера нежењен).</p> <p>— Не, још нисам |
лопов бескрајно лукав и дрзак.{S} Крао је где шта стигне и по кући и по комшилуку.{S} Ако је в |
гђа Сида бришући сузе.</p> <p>— Написао је Коста Руварац...</p> <p>— Коста!{S} Та... та то је п |
ају, а он остао сам код куће и преписао је и поштом послао.</p> <p>После овога, после послате т |
ау-Габриела настави посао.</p> <p>Посао је из дана у дан све више одмицао.{S} А шта је чуда спр |
ож који је остао ту на столу и прочитао је у којој је фабрици ливен.{S} Сав „есцајг“ је био ста |
ко је веровати тужбама комшија, насртао је и на живину, давио комшиске пилиће и вребао голубиће |
и на тенани омастити брке.{S} А насртао је и на крупније ствари; није се устручавао ни од вреле |
него који зарађује свој хлеб.{S} Постао је љубимац бабин и неће више тај ништа да зна за фрау-Г |
апита озбиљно поп Спира и седе, а устао је био да иде поп-Ћиринима.</p> <pb n="128" /> <p>— Шта |
ј Боже, — умре така попадија!{S} Осећао је, да то не би био у стању преживети.{S} И слика Мелан |
радио.{S} После оних седамнаест искуцао је после четврт часа још седамнаест пута, па је ућутао. |
у чули већ за долазак учитељев; дотрчао је <pb n="47" /> и известио их један деран који је пова |
ло још у комаду?</p> <p>— Бо’ме потрчао је све сам први ноблес у Бечкереку и све разграбио.</p> |
} Допала му се била и Јула доста; нашао је на њој доста чега за вољење.{S} Њено здравље, па буј |
се поп Спира да погоди кола.{S} Обишао је онако успут све паоре који кочијаше Био и код Пере Б |
ћ давно није био у том месту.{S} Отишао је за ђакона у Б*, а у селу остали попови с попадијама; |
но бити.</p> <p>После два месеца отишао је Шаца заједно с Јулом у Беч, да тамо доврши хирургију |
> <p>Давно очекивани и жељени дан дошао је.{S} Дан венчања младенаца, првобрачног женика Петра |
софе па пије без воде вино.{S} Послушао је поп-Спиру који рече: „Да је вода добра, <pb n="98" / |
насечемо трске, да покрпимо кров, јербо је већ срамота какав је.{S} Изгледа чупав и одрпан к’о |
и.{S} Па ондак имам нику надежду; јербо је то за мене један „балсум“ кад мало гуцнем —</p> <p>— |
“ Те кувај ово, те кувај оно.{S} Здраво је њежна, — каже, — хаглих к’о лептирова крила!{S} Све |
фер, — шта сте то урадили!{S} Та здраво је оштар овај рајспулфер!</p> <p>— Е, сад какав је, так |
ва.{S} Али тако је то у свету!{S} Право је речено да: добар глас далеко иде, а зао још даље; па |
попираема человѣки.“</foreign> И право је и казао.{S} За сад нам, каже, прашта, ал’ нам је сов |
м се, што кажу, помамио.</p> <p>И право је рекао Нића боктер.{S} Све је то било пијано, и тамо |
/p> <p>— Ех, зар ми опет не знамо какво је младино певање! — храбри је отац. — Ајд певај, певај |
Пера Тоцилов. — Та гледајте само какво је то време!{S} Та гријота би било и керу истерати на с |
шта је то било?</p> <p>— Та ово је, ово је <hi>коњски зуб</hi>, оче Кирило, — вели Владика. — Т |
лем, све ово бришемо, па изнова!{S} Ово је даклем прва здравица, и она нека је у <hi>ваше</hi> |
што си ме баш кајганом послужио!{S} Ово је баш оно што кажу: „Кошта га к’о Светог Петра гајтана |
прошли.{S} Оно је Стари Завет био а ово је сад Нови! — шали се поп Спира. — Него ви ајде онако |
са, — а шта је то било?</p> <p>— Та ово је, ово је <hi>коњски зуб</hi>, оче Кирило, — вели Влад |
ал’ <hi>мене</hi> нису обријали! — „Ово је или хотимична <hi>превара</hi>, или — вели Екселенци |
заредила по кућама и сокацима.{S} Прво је отишла гђа-натарошевици, дакле у беамтерске, одатле |
смислила; није имала кога да пита, него је могла сама да уради, <pb n="133" /> јер поп Спира ни |
а буде послушан порукама гђе Сиде, него је једаред ипак прошао њиним сокаком и спазио је онако |
авезао језик, па ни речи да рекне, него је узео па разгледао један нож који је остао ту на стол |
ку.{S} Она није ни улазила у куће, него је с авлијских врата викала и дозивала домаћице и женск |
ован трбух, па да на трбуху стоји, него је моје чисто срце награђено, па зато је тако одскочио, |
је никако могао да иде одмах кући, него је ударио сокацима, пун пунцат најлепших мисли и вечера |
ји је на правди Бога данас обеђен, него је то био познати нам Нића боктер.{S} Чуо и он жагор и |
вој нос да забоде!{S} Ништа друго, него је дошла само за то, да види шта вечерамо.{S} А баш је |
и да иде на дужност, он није хтео, него је слао сваког сата по неког млађег да духне у рог на с |
тиву лулу, ипак се није поневидио, него је и после пушио на свој кратак камиш од крајцаре).{S} |
робајући га прстима, — није оштар, него је твоја кожа на лицу здраво хаглих па через тога.</p> |
каже, — поп Спира још и опростио; него је он дочуо, да је онај, то јест, поп Ћира чак ишао ди |
пира, ни аренде, ни перзекутора, — него је свет живео срећно и цареви синови узимали паорске ће |
и увела у инвентар „ауфштафирунга“ него је само спремила и задржала у свом орману нек се нађе к |
и до тога дошло, није жалила труда него је учинила од своје стране и последњи покушај за који с |
Сида никад није уштинила за образ него је, шта више, често грдила и називала је леном девојчур |
које све није могао ни да запамти него је све то забележио још тамо код куће на једно пола таб |
у Недељу он се ни тога није бојао него је продужавао пут у цркву.</p> <p>А већ је први и други |
то што и сеоски нотарош није шиљио него је рашчешљавао бркове, па је изгледао к’о мачак, а <pb |
није никог грдила, па чак ни Жужу него је само саветовала: „Са <hi>лепим</hi> се, говорила би |
десетицу у зобницу!“</p> <p>— Ама много је, много!</p> <pb n="277" /> <p>— Па спрам кесе, госпо |
путник па се опет даде у мисли.{S} Дуго је ћутао и мислио тако, а кад већ беху далеко иза варош |
и, па се да у дубоке мисли.</p> <p>Дуго је пућкао и мислио а после опет отпоче монолог свој.</p |
да, — али тек тек опет к’о велим: друго је варош а друго село.{S} Све је овде друкчије.{S} Ето |
ро!{S} То је већ штогођ друго!{S} Друго је наша Меланија — а друго она њихова ландпомеранце!... |
ла. — Та како да не осетим!{S} Та друго је ваш паворски а друго наш беамтерски нос!{S} А зашто |
ахата оставили Епископски двор.{S} Чудо је било то, што је поп Ћира изашао и ако је као <hi>туж |
а Божјих и људи грешних, — али ово чудо је први пут сад доживео!{S} Одмах се прибере и замоли с |
поп Спира и поп Ћира разговарали седео је г. Пера као на иглама између две лепотице.{S} Господ |
; као Србин и правослне цркве син мрзео је на то швапско печење и чекао је гужвару омиљено свој |
г.{S}-Перино на конштрукцију.{S} Волео је г. Пера, <pb n="61" /> као сваки богословац, шљивови |
м вели: „Идем да окопам ку’руз!“ А умео је ђаволски лепо да свира и да намигује онако кривоврат |
чуше само трипут; оно остало пута однео је ветар у друге сокаке у другу „пакију“ другога боктер |
и Шаца се брзо нађе код куће.{S} Летео је сав блажен на крилима срећне и утешне љубави тако ла |
о, па пунктум!</p> <p>— Хм, хм! — вртео је главом поп Спира.</p> <milestone unit="subSection" / |
/> рано.{S} Он (т. ј.{S} Аркадија) био је тамо пред вратима и чуо и присуствовао само док су с |
но спава, а то што је поп-Ћира чуо, био је сахат који се спрема да избија.{S} Кад избија а он д |
била, јер у ствари још није то био; био је само берберски калфа.{S} Али што није било може да б |
крадом јела у кујни с млађима...{S} Био је нервозан на диње здраво.</p> <p>— Верујем, има људи |
е целе вечерње ни вратио у њега.{S} Био је очаран певањем. „Сушти херувимски глас!“ изразио се |
раћајући се с омладинског скупа.{S} Био је леп летњи дан.{S} Кола су пролазила Великим Сокаком |
порок лењствовања и порок крађе.{S} Био је ужасна лењштина и чмавалица.{S} По њему су се слобод |
пагубне и опаке душевне особине.{S} Био је непоуздан.{S} Прави скуп свију порока а између свију |
{S} Путник се још једном окрете.{S} Био је већ далеко, али још могаше чути и видети, како се он |
вољни.{S} Шаца је отишао блажен.{S} Био је поетски расположен.{S} Целога дана је преписивао нек |
S} Он је био нешто сасвим друго.{S} Био је идеал правог доброг мачка; јер кад се он каприцира д |
н Јулине свадбе свачега спремио.{S} Био је један од облигатних поштовалаца Доситијевих, и ако г |
" /> Права антика што наши кажу.{S} Био је мало мањи од иконе Св. Ђурђа (крсно име поп-Ћирино) |
уб старчев према ораху коштуњцу.{S} Био је врло практичан и потребан, а незграпан и смешан, за |
Спира се лепо извукао из шкрипца, а био је већ жив обамро!{S} Није шала, владика; онако строг ч |
о, <pb n="290" /> па га испустио, а био је још из <hi>мартоношке</hi> или башахидске ергеле!{S} |
е већ од толико година научио.{S} А био је добар учитељ.{S} Неких четрдесет година је учитељева |
ели да му висе на трбуху?!</p> <p>А био је заиста и награђен, јер поп-Спира је имао црвен, а по |
ј састанак и разговор између попова био је тако око девет часова.{S} Тога истога дана после под |
да да је багателисао.{S} А сем тога био је као лопов бескрајно лукав и дрзак.{S} Крао је где шт |
.</p> <p>И у авлији као и са сокака био је испред куће ред багремових дрвета и два велика дуда |
и сватови.{S} Сав ноблес тога места био је заступљен.{S} Била је чак и варошка музика за окретн |
тованога пароха Кирила Николајевича био је и прошао.{S} Били су лепи сватови.{S} Сав ноблес тог |
ићи, а онај стари већ олупани валов био је привезан за доњи крај ђерма да се лакше вуче огроман |
едан разлог; али не мање јак разлог био је и тај, што је поп Спира, као сваки поп и паметан еко |
није.</p> <p>Званични део прошевине био је и свршио се.{S} госпођа Сида је изређала све поименц |
сле кратког времена дође Аркадија и био је задовољан кад је чуо да је све добро испало благодар |
спољашњост његова била фалишна, јер био је љут баш к’о пас, што рекли.{S} Кад опази странца а о |
а из тањира да једе, а пинчика опет био је тако васпитан и паметан, да никако није хтео са земљ |
лији а један на сокаку пред кућом. (Био је и шести, али је он већ до подне тако пијан био, да с |
орао их још у порти скинути.</p> <p>Био је леп летњи дан, ова данашња Недеља.{S} Јутрење свршен |
сто тужио као и поп-Ћира на свој, добио је он одавно.{S} Ако је веровати ономе што прича госпој |
скупоцјеније — то је добио, а?{S} Добио је вредну и воспитану девојку, примјерну пуницу и чесно |
е била већ прилично одмакла. — Ју, убио је Бог; како <hi>то</hi> да ми пасира! — па стаде и пог |
ије.{S} Па кад је ушао у дућан, извадио је из шпага и то пола табака и размотао и метнуо преда |
“, „мати“, или „родитељи“.{S} Исповедио је већ и он Меланији и ова њену најпре симпатије и напо |
Распит’о сам!{S} Господин Ћира погодио је оног Перу, оног Тоцилова, да га сутра вози.</p> <p>— |
аред ипак прошао њиним сокаком и спазио је онако лепо очешљану, јавио јој се и она њему љупко и |
где год је после било прилике, похвалио је доброга пастира пароха Спиру, а видљив доказ и знак |
замотуљак. — „Обешењак паорски“, мислио је поп Ћира, „мене вози за десет а њега за пет сребра.“ |
а невоља!{S} Коме се сад обрати, мислио је и слутио поп Спира, тај ће му сигурно наплатити сад |
не зна шта носи дан а шта ноћ! — мислио је кад је куповао. — Ди сам се ја и могао надати, да ће |
ђакона у оближњој вароши Б**.{S} Најмио је и леп удобан стан и већ послао сав намештај тамо у н |
и приказ његов допао се свима, запленио је све, кажем вам све од поп-Спире у олтару па до оне д |
„Пресвјатаја мученице препеченице.“ Пио је он често и сам и у друштву с друговима и био често м |
ра, за спомен.{S} Такву исту лулу купио је и поп-Олуји, домаћину.</p> <p>— Боже мој, што ти је |
баште.{S} Одмах после те песме, ударио је Шаца у тамбуру и сам запевао:</p> <quote> <l>„Чија л |
атили.{S} И један и други, веле, сакрио је левчу под мантију, и тако отишли на разговор, да се, |
чека да ожени. „Видећете само,“ говорио је Палчика, „ја сам малерозан човек, преживеће та све н |
та, али грдан страх гђа-Сидин претворио је контрафу у икону и ваљда јој је дошапнуо ону стару п |
а пред њега, а већ перо и мастило носио је увек он сам са собом.{S} За тим седне за сто па само |
бријаче а певуца кроз зубе.{S} Доносио је понекад и тамбуру; па кад Јула нешто запева, а он је |
им сокаком и гацајући по блату, свратио је, као власт, да види шта је и како је и кући газда-Пе |
шаран кад га извуку из воде.{S} Научио је тај на те колаче.{S} Колико се само пута <hi>тај</hi |
а сврши и купи у болти код грка, свршио је и купио; и грк је већ унео све што му је стајало исп |
заборавне и несавесне млађе и пита, ко је био последњи данас на тавану, али не добија никаква |
адије, кад сиђе са звонаре, па виде, ко је у олтару, лепо се скамени човек већма, него кад му с |
м.{S} А он се заплак’о па каже: „Хе, ко је оданде, одакле ја долазим, тог тешко познаду.{S} Ето |
олтару и провири кроз њих, да види, ко је то?</p> <p>Тако се нови учитељ представио на вечерњи |
— чу се са сокака глас.</p> <p>— Но, ко је сад опет? — пита гђа Сока и погледа на авлијска врат |
ели као народни фондови.{S} Не знаш, ко је дебљи, поп или попадија.{S} И једна и друга попадија |
лавурда.{S} У њој ће читалац видети: ко је главни виновник, што се људи, не само грешни мирјани |
почињем</hi> с вама; јербо не знам: ко је старији у тој вашој <pb n="186" /> кући, <hi>ви</hi> |
а зашт’ да идем?{S} Је л’, зашт’!{S} Ко је <hi>од добра</hi> још бегао?</p> <p>— Да чуваш село, |
канцелиста какав; исти њен отац!{S} Ко је узме, слатка, тај ће бар знати, да има једну добру в |
од ње једно славно блато да буде.{S} Ко је шта имао да сврши и купи у болти код грка, свршио је |
ј је описано јесење време у селу.{S} Ко је сит сплетака из прошлих Глава, препоручује му се да |
— чу се оданде иза бурета.</p> <p>— Ко је то сад? — рече полако Јула па се издиже на прсте да |
но, и своју кћер тако воспитала... а ко је узме, биће срећан и задовољан к’о и сам што сам у су |
е ракије.</p> <p>— Е, изгорећу!{S} А ко је још у мојој фамилији изгор’о од ракије!...{S} Ет’, т |
а све због будућега зета.{S} Е, сад ко је томе крив, питам вас, што се Јули измакла така лепа |
p> <p>— Луд, са свим луд.{S} Не знаш ко је луђи ил’ он, ил’ они његови бесни коњи.{S} Трезан, и |
и уверити вас, да госпоја Перса, кол’ко је ја познајем, да она, на против, баш к’о своје рођено |
скаче к’о гумаластика од земље, кол’ко је пакосна, бештија и аспида једна василијска, па поруч |
и у рог, да већ нико неће знати, кол’ко је сати!...</p> <p>И тако одлази Нића, а неко од укућан |
к’о што треба по типару!....{S} Кол’ко је цела служба била <pb n="415" /> дугачка, та толико ј |
ате: пошто сте погодили кола.{S} Кол’ко је онако на очи пипав и завезан — ал’ да га видите, как |
етка и бар непопуларна ствар.{S} Кол’ко је само фрајли баш у овом истом селу извукло батина и б |
ти сокак испред куће, а она пева кол’ко је грло доноси ону паорску песму: „Пусти Боже све громо |
ила Шацина и Шаца њен.{S} И Тима кол’ко је пре волео Јулу, толеко је сад више омрзну.{S} Па как |
боктерски рог, бар да знамо ноћу кол’ко је сати!“</p> <p>И опет излази Ержа и нуди и господина |
крине бели,“ а Меланија од српских: „Ко је срце у те дир’но“, а од немачких све неке у којима с |
рса је стрепила за њу па се бојала, ако је наљуте, да не учини што од себе, јер је била слабих |
ла на буњишту.{S} Још од оне песме, ако је се сећају читаоци, у којој се спомињу неки пулгери и |
ши, наравно, нигде девојку удавачу, ако је где било.{S} Кад стигоше пред кућу седоше на клупу ш |
олим те!{S} А а а! враг им баби!{S} Ако је Ирош, баш се ирошки и владао!{S} А, обешењаци једни! |
ису заједно <pb n="223" /> били.{S} Ако је једнога „чреда“ била, други није ни привирио у цркву |
а, прексутра сита наразговарати.{S} Ако је за разговор, то код вас никад није изгубљено.</p> <p |
и падале сваком све више у очи.{S} Ако је, на пример, какав богатији умро, и породица му захте |
ира на свој, добио је он одавно.{S} Ако је веровати ономе што прича госпоја попадија Ћириница(а |
стигне и по кући и по комшилуку.{S} Ако је веровати тужбама комшија, насртао је и на живину, да |
по обредима нашега благочестија; а ако је момак — он ти се опет жени из другог ил’ трећег села |
неће добити црвен појас!“</p> <p>А ако је веровати поп-Ћириници, и јесте га мало чудновато доб |
има ил’ нема по једно у кући.{S} Па ако је девојка, а она ускочи за момком, па их после једва м |
!{S} Та погаси та кандила, Жужа; та ако је поповска кућа, <pb n="362" /> нисмо ваљ’да, спаије о |
ма а тек једаред или највише дваред ако је био код поп-Спириних.{S} Гђа Сида је увидела наскоро |
зуба нема — е, па ондак нек докаже ако је мајстор.</p> <p>— Е па то и ја знам, ал’ то је ђаво |
је био од ране младости код њега, и ако је васпитаван цигло у том правцу, да буде тако рећи, је |
огао да продужи бар још три дана, и ако је рад био, него се кренуо да се јави Јули.{S} Чуо је о |
ела речи добро познате јој песме, и ако је Шаца као обазрив и мирољубив берберски асистенат и н |
тела да зна ни за какво измирење, и ако је најлепше мишљење имала о Господину Владици, чија је |
ш увек тако зову, кад он није ту, и ако је он давно и давно други човек.</p> <p>И један и други |
ак, задовољство комшиске деце.{S} И ако је пазио на себе и достојанствено се понашао, ипак је п |
узе рог и дуну <hi>три пут</hi> — и ако је тек <hi>два сата</hi> по поноћи било, — а лулу заден |
—</p> <p>— Богме чита и моја Јула и ако је млађа!{S} До душе не велим баш да се завлачи по шифо |
свог кратког камиша (јер ча-Нића и ако је ушао у газдашаг и могао сад запалити к’о онај солгаб |
тили и ако је ишчекивао.{S} И сад и ако је факација он се сваки дан одшета до школе и цуња по а |
а већ више од недељу дана да дође и ако је киша већ престала и мало се оцедило, а и чизмар му н |
} Заплакао се кад су му саопштили и ако је ишчекивао.{S} И сад и ако је факација он се сваки да |
био са својим мачком.{S} Јер исти и ако је био од ране младости код њега, и ако је васпитаван ц |
е било то, што је поп Ћира изашао и ако је као <hi>тужитељ</hi> ушао) прилично покуњена носа и |
estone unit="subSection" /> <p>Но и ако је то госпођа попадија говорила, зато ипак не треба ник |
јер Јула још није била заљубљена (и ако је ово већ Десета Глава приповетке).{S} Она још није ми |
Она је срећна, а тек <hi>он</hi>, како је <hi>он</hi> срећан!{S} Како је срећан! — рече путник |
бије себи из главе те црне мисли“, како је обично говорила гђа Перса.{S} Па и малочас споменути |
Ето баш одономад чита ми Меланија, како је једна <pb n="109" /> лађа пропала на мору и сви се п |
ад јој умро муж, и кад сам видила, како је флегматиш и ’ладна била к’о да је умро какав перзеку |
ога калабалука.</p> <p>А тек Јула, како је тек она сретна и задовољна била!{S} У срећи тој свој |
нији, која је за варош и створена, како је већ толико пута рекла фрау-Габриела.</p> <p>Давно оч |
а скинуо шешир и прекрстио се, па, како је била мало наглува, одмах се сетила да то звони на ве |
ољуби г. попу у руку.</p> <p>— Па, како је?{S} Како?{S} Радиш ли, је си л’ вредан? — пита га по |
одмах навуче рукавице, да покаже, како је „нобл“; а ако друге Недеље ова моја понесе и навуче |
за читање, па кажем у себи: „Боже, како је, ето, ова наша госпоја Сида срећна мати!“ И толико п |
; немачким је тако владала, да је, како је гђа Перса уверавала, ноћу „бунцала само на немецком“ |
је доспео у чељадску собу, јер је, како је пакосно говорила гђа Перса, тако оматорио, да је пор |
е разговарају о редушама и о томе, како је лети лакше него зими сетити се, шта да се зготови за |
њима остављам, да представе себи, како је било и Шаци и Јули тога тренутка, јер то <pb n="141" |
једа госпоја Сида, кад само види, како је добар мој квасац!{S} Па керн-штрудла лепо нарасла, п |
апред из сокака у сокак, па мисли, како је сретан и пресретан, јер му је вечерас Јула први пут |
датима далеко тамо у Буковини чак, како је и он или месечар или лопов, тако нешто, јер иде и он |
ћу, кад и не смем ником да кажем, како је баш све то било! — Шаца је дете... а шта би’ и знао |
„да се из рана научиш, каже ми он, како је од своји’ руку и о свом комаду живити!“ А нисам јој |
Извол’те мало диње, да знате само, како је слатка, к’о да није из паорске баште него к’о да је |
а мекана к’о душа.{S} Гледај само, како је одскочила к’о федери у канабету!{S} Једна лепота!{S} |
на толиком дрскошћу Шацином. — Ју, како је брезобразан! — рече и полете из баште, која јој се с |
је приповедао, држећи је за руку, како је он од велике и богате породице, и како неће дуго ост |
се негде на тараби или на багрему, како је лака!{S} Никакав тежи посао није за њу.{S} А госпоја |
и тако из цркве о свачему; о дану, како је леп а како је и ноћас изгледало да ће бити кише.{S} |
терета обесиш још и госпоја-Персу, како је и сама у очајању толико пута рекла: „Дође ми да се и |
се смеши; броји и прича о детету, како је красан, напредан Хришћанин.{S} А госпоја попадија ра |
само срећнога и задовољнога Нићу, како је заваран и очаран њима; како му се смеши брк очекујућ |
а малочас ударио у тамбуру.{S} Ах, како је Шаци било, кад је чуо, да му се неко одазива из комш |
оде свака својој кући.</p> <p>Ах, како је лепа Недеља у селу!{S} Лепа од ранога јутра па све д |
тка мало к’о и бојао, јербо, знаш, како је!...{S} То могу теби да кажем.{S} Крив сам!{S} Крив с |
<p>— Е, па кад баш ’хоћеш да знаш, како је било; ето тако је било!{S} А да си ти била у мојој к |
ерсо, за Бога!{S} Та ти и не знаш, како је све то ишло, док је дошло до густога.</p> <p>— И <hi |
ватих ствари.{S} Приповедао им је: како је у Бечкереку слушао и чуо од једнога господара који ј |
мињу на крају (где, то јест, пише: како је и како би требало да је у књизи)</hi> </p> <p>Прошло |
ду, али опет остаје све по старом; како је коме удесније тако и ради.{S} Па кад је то све тако, |
е, то је <hi>она</hi>!{S} Јула!{S} Како је лепа! — прошапта путник у себи, па скиде шешир, <pb |
јој нико није могао забранити!{S} Како је мислила, да је свака нада пропала, најрадије је мисл |
i>, како је <hi>он</hi> срећан!{S} Како је срећан! — рече путник па се опет даде у мисли.{S} Ду |
ја Ћиру.{S} Не да се тај лако!{S} Како је деб’о, а да ви’ш како се праћака к’о шаран кад га из |
не послушам!?{S} Еј Лало, Лало!{S} Како је меникана брез тебе, брез свога, касти, друга!...{S} |
ито што се тиче женскога света.{S} Како је која очешљана, обучена, је ли блеђа или руменија нег |
сте ви нешто на место гђе Сиде.{S} Како је изгледала и шта је помислила гђа Сида кад <pb n="91" |
„слаткогласнога“ како сам рече.{S} Како је оставио сто, није се више целе вечерње ни вратио у њ |
ј кући да је дошао нови учитељ.{S} Како је у ово село, као и у свако село мало ко свраћао, није |
и госпоја Сида за госпоја-Персу, — како је обешењачка жена!{S} Кад год иде Меланија у цркву, ув |
<pb n="107" /> у несвест и била — како је гђа Перса тврдила — склона самоубиству.{S} Колико је |
пута то исто чула па зна напамет — како је пре тридесет година, кад је он још момак био, вредно |
а је пољуби у руку и оде.</p> <p>— Како је сирота хаглих и осетљива!{S} Пре <hi>толико</hi> дан |
о диванити; ви не удајете!..., Ал’ како је мени!... одранила је, што кажу, од малена... па сад. |
и жалосно изгледа то место сада, а како је весело и живо изгледало пре седам недеља, кад је ту |
ећ, мислиш, срце за читанком!{S} А како је то пре лепо било; деца на звонари а звонар код моје |
тко свира, још добро и свира.{S} А како је пре лепше свирала!{S} Неке комаде свира па и не мари |
надежде?</p> <pb n="264" /> <p>— А како је, наопако, не би било?!{S} Што кажу: човек док је жив |
е о свачему; о дану, како је леп а како је и ноћас изгледало да ће бити кише.{S} О госту ни реч |
алосте и теше у исти мах.</p> <p>А како је ведрија и задовољнија била тих дана њена доскорашња |
ј тресе, а Нића је задовољно гледа како је вредна.{S} А она се као окренула, па га <pb n="175" |
а поседи мало у порти, да разгледа како је која обучена — и ко ће ти све знати и овде набројати |
</p> <p>— Па већ неколико дана има како је — ублажава Аркадија.</p> <p>— Та знам, знам, ал’ опе |
ко питомо <pb n="118" /> гледа, па како је само смерна и стидљива —</p> <p>— И вама се то допад |
осту нису све козе на броју.{S} Па како је био интимнији са поп-Спиром, он га напослетку и запи |
, толеко је сад више омрзну.{S} Па како је био даровит за стихове (они многи лепи стихови на ср |
<p>— Верујем, слатка.</p> <p>— Па како је мене моја мама учила, тако ја сад учим моју Меланију |
дмор код поп-Олује.</p> <p>— Но па како је било, како си прош’о? — запита радознали домаћин кад |
</p> <p>— Та, знате, код нас паора како је... ми не мудрујемо много к’о капуташи!...{S} А <pb n |
голуб; и слика доброга цара Јозефа како је узео једном паору плуг из руку па сам он оре, а паор |
је поп-Спирину парохију!...{S} Сад како је то требало да буде, — то вам сад не умем баш казати |
ла рана, увек је било рата.{S} Сад како је то, ја не знам!{S} Ваљда и ти цареви побесне к’о и п |
је било скопчано с опасностима од како је настала јесен.{S} Башта се проредила.{S} Нема више о |
друга варош за ових шест година од како је обукао мантију.{S} И у оној првој вароши било му је |
ада, гле, мора да је се одвикне од како је Меланија почела да се шета испред куће!{S} Међутим, |
тога дана и не ради у том селу од како је пре двадесет и неколико година ударио шлог једну жен |
н и љут; Јула му се исповедила све како је било.{S} Али јој он није веровао; пребацивао јој је |
еке чарапе под багремом, видела је како је онај путник у колима скинуо шешир и прекрстио се, па |
ничарка, — мој Лека већ три недеље како је по вашарима, а ја се опет бојим, да се когођ, кад је |
ег приповедања поп-Спириног о томе како је скинуо сав дуг с куће) већ приближио, стао и, скинув |
ије к’о међ својима!{S} Ал’, знате како је: ди муж, ту и жена; па ди је њему добро, мора и жени |
огне да се дочепате зуба.{S} Знате како је путовање... па јесење мочарно време, па прозебе чове |
-Ћире са госпођом Персом) шта је и како је било код Његовог Преосвештенства Господина Епископа |
росто, клот, све по реду, шта је и како је то било?</p> <p>— Дакле, слушај!{S} Кад смо сели у к |
а, пославши Јулу у кујну, шта је и како је прошао?</p> <p>— Фала Богу!{S} Фала Богу, то само ка |
се била тачно до ситница: шта је и како је било код гђа-Персиних, па је гледала да свега и више |
ио је, као власт, да види шта је и како је и кући газда-Пере Тоцилова (јер о његовој кући и јес |
аром и ту казала све Ержи шта је и како је.{S} Ту су пред кућом пили па чак и играли уз свирку |
ему сам већ смео да кажем шта је и како је, а нешто је већ и сам знао.</p> <p>— Па шта ти он ка |
мби.{S} Кад ме је запит’о шта је и како је било, а ја му онда кажем: да смо се споречкали, и да |
кућом приповедају о некој свекрви како је вештица, па се ископистила на своју снаху, завадила |
неће сама да иде; само да се види како је она господске боје, бледа, а моја Јула здрава па рум |
d> <p> <hi>Из ње ће читалац видети како је било код поп-Спире на ручку који се са свим мимо про |
читељима, о старом времену и о том како је данас.</p> <p>— Па како парохијани, домаћине, како; |
и да слушају па је увек било онако како је она хтела.{S} Гђа Перса је стрепила за њу па се боја |
новнике, јер се све догодило онако како је госпоја Сида сневала и Сановник јој прорекао</hi> </ |
p>— Ах, бештијо једна, гледај само како је пакосна, мора да уједе! — рече у себи гђа Сида љутит |
тражи стубац кући; а већ мени тамо како је да је, него се бар ти не мучи и не злопати на тим ва |
има старијих људи који памте добро како је тешко било написати писмо на прилику сину који је у |
сујем кога, онда говорим српски, некако је за то згоднији; али за фине ствари, опет вам кажем, |
ше они у кујни на њ.</p> <p>— Та откако је избушен први бунар у овом селу, та није било бољег б |
и! — теши га Аркадија.</p> <p>— Е, лако је теби, ти не зависиш од њега.{S} Него, реци-дер, Бога |
пријатељ својој деци!</p> <p>— Хе, лако је теби!{S} Ал’ ја све слутим, да ће се искобељати, — з |
Па... тако и они...</p> <p>— Јао, лако је вама, пријо, тако диванити; ви не удајете!..., Ал’ к |
Хе, слатка моја фрау-Габријела!{S} Лако је њој сад да се прдачи! — рече и уздахну гђа Перса. — |
мо кад би то била истина!</p> <p>— Лако је сравњавати, — вели Пера, — кад је већ тако.</p> <p>— |
ов и за ђакона и за попу!</p> <p>— Лако је теби! — уздахну поп Ћира.</p> <p>— Све, све му обриј |
а? — пита га домаћин.</p> <p>— Е, „лако је ђаволу, што кажу, у риту свирати“, па и теби, газди |
никако није саму остављала.{S} Једнако је или ишла к њој или <pb n="232" /> је дозивала к себи |
оп-Спира очима да га не види; и једнако је због њега било речи у кући с госпоја-Сидом, која је, |
и метнуо црн комад у торбу.{S} И онако је велика повика од вас паора на нас <pb n="248" /> „бе |
гостио и он и коњи му, а сем тога, тако је савесно набио оба „сица“, и предњи и стражњи, домаћи |
охијана тога дана свачега изобиља, тако је и он на дан Јулине свадбе свачега спремио.{S} Био је |
те госпођицу кћер, а?</p> <p>— Та, тако је! — вели поп-Ћира. — Сад после Божића.</p> <p>— А, да |
Зар не?</p> <p>— Та, оно, до душе, тако је —</p> <p>— Ах, ви, ви! — прети му прстом Меланија и |
ћи у свет.{S} Па као што је рекао, тако је и порекао.{S} Није могао да продужи бар још три дана |
тражио, — па не би такву потрефио, тако је то благо једно од жене! — рече бојтар па устаде и бр |
stone unit="subSection" /> <p>Ето, тако је отприлике живео господин попа у селу, а који баш поп |
иш, треба да мрзиш љуцки.{S} Јест, тако је то!{S} Све доле!{S} И браду, и бркове, и...</p> <p>— |
је, наравно, јако волео.{S} Јест, тако је осећао <pb n="224" /> и мислио г. Пера до овога неср |
о Јула. — К’о гођ да сам у Банату, тако је добро!{S} Само кад смо ту!</p> <p>— Па, Бога ми, гос |
!{S} Е, то му, ето баш не ваља!{S} Тако је приклане возио једног Џиду из Симиклуша у Велики Бик |
8" /> наш пенџер, па све ларма!{S} Тако је брезобразан —</p> <p>— Какви су они, — вели гђа Сида |
сме преко зида ни у једну кућу!{S} Тако је поп-Спира својим спавањем под комарником и својим уж |
исану сладост и милину од тога.{S} Тако је и фрау Габриела осећала неко задовољство и онако раз |
е задржи на овој грешној земљи.{S} Тако је желела и за прво унуче своје, Савичиног много стариј |
акав пун цегер па га вуче кући.{S} Тако је мислила у себи гђа Сида па прекиде сама паузу.</p> < |
младих девојака срце као восак.{S} Тако је и с Јулом!{S} Јер Јула је г. Перу само једаред боље |
итрила с прошевином и прстеном.{S} Тако је и било.{S} И сада настаде живо спремање опреме и дар |
е извињавала умором и врућином.{S} Тако је трајало до пет часова.{S} Тада гђа Перса подсети дру |
ћи, испред носа односе прилику?! — Тако је!{S} Истина је!{S} Али је и то истина да се много што |
лавина, која затрпа читаве куће — тако је и тај глас од јутра до у вече нарастао и формално за |
ра ракије, па да се може кретати — тако је и њима потребна та мржња, да их држи у животу.{S} То |
Једва изн’о читаву кожу.</p> <p>— Тако је то, — трља задовољно руке госпођа Сида. — Ко другом |
луша ме више ни једна ни друга, па тако је и дошло до шкандала —</p> <p>— До <hi>шкандала</hi>? |
него већином Суботом и Недељом, па тако је и у селу.{S} Читаве недеље Шаца, берберски калфа, ба |
три дана,“ вели наша пословица; па тако је било и са овим догађајем.{S} Село је два три дана го |
р у вече не виде и не обиђу.{S} Па тако је то било и лети и зими.</p> <p>Ето баш у Петак, кад и |
арац!“ вели љутито попа.</p> <p>Па тако је и вечерас радио.{S} После оних седамнаест искуцао је |
ти и каљати до миле воље. „Нека, и тако је сутра Недеља, пресвуће се,“ веле старији прљавој дец |
буру!{S} Јули је тако мило било, и тако је весело плевила башту, да је с травуљином почупала и |
а од свега разговора њиховог.{S} И тако је то трајало све до оног фаталног и немилог догађаја.{ |
полази и попови се дигли већ.{S} И тако је за тај пар одложена била ерупција гнева гђа-Сидина.< |
оучаван је и прелиставан једнако и тако је данашњи сјајан и обилан ручак, којега су сви гости и |
се описујући овога лопова.{S} Али тако је то у свету!{S} Право је речено да: добар глас далеко |
’хоћеш да знаш, како је било; ето тако је било!{S} А да си ти била у мојој кожи, — наставља по |
рави у дућану код грка.</p> <p>Ето тако је искумстирала гђа Перса и досетила се лепо.{S} Можда |
и курисање другој једној дами, јер тако је био пијан, да није ни приметио да то није фрау-Габри |
одерн песме, је ли, Николајевичу? (Тако је гђа Перса пред странцем ословљавала свога попу.)</p> |
ница и брише уснене углове.</p> <p>Тако је причала чешће, љутила се и додавала, да је за чудо у |
у је већ са Пајом Кицошом.“</p> <p>Тако је негда диктирано и писано писмо.{S} Аћа Шлајбер прими |
к да стрини и пола године!...{S} Далеко је, ал’ шта му знамо... него прстен —</p> <p>— Прстен!. |
И Тима кол’ко је пре волео Јулу, толеко је сад више омрзну.{S} Па како је био даровит за стихов |
иволео да приме св. тајну брака; колико је Швабица и Мађарица извео из јеретичких заблуда и при |
ли жене, жене богме не умеју!{S} Колико је само пута поп-Ћириница рекла кад су јој споменули по |
зацени као да хоће да кашље.{S} Колико је само пута ноћу преварио поп-Ћиру.</p> <pb n="28" /> |
есто састајали и разговарали.{S} Колико је само пута пречула Јула кад је мама зове. — „Ти кад с |
комшинске куће било је добро.{S} Колико је само пута лопов стао па не зна у коју ће авлију, јер |
тврдила — склона самоубиству.{S} Колико је пута само полетела бунару да се удави, и срећом се у |
ша слика у поп-Спирином дому.{S} Колико је више хришћанске скрушености <pb n="332" /> и помирљи |
сваки богословац, шљивовицу.{S} Колико је пута уз њу певао јој онај свима богословима тако доб |
Та знам.{S} Петре синко!{S} Ал’ колико је дужи летњи дан него овај зимњи, — па ипак за зимњи т |
рећи ће они — у тим годинама (а колико је пак година Јули, колико и Меланији, то писац никако |
а чита Геновеву.{S} Биче је мама колико је грло доноси, а она се занела па и не чује него се гу |
’о бик, па се чује са пола атара колико је грлат.{S} Нико га није дирао, па чак ни несташна деч |
п-Ћири, да му одговори на питање колико је данас пало у тас. <pb n="93" /> Затим је похвалио Хе |
ве разне добродетељи.{S} Спомиње колико је њих „супружески али невјенчано живећих“ приволео да |
оме могу читаоци судити шта је и колико је свега другог било, тако да није нужно ни ређати све. |
кожурица, и причаће једна другој колико је која добила од заклана свинчета масти и чварака и са |
жено, часни те утук’о!...</p> <p>Колико је лепша слика у поп-Спирином дому.{S} Колико је више х |
на може да седи и да кити писмо, толико је свака писмена!{S} А док није он, исти Трифун учитељ, |
била <pb n="415" /> дугачка, та толико је још једаред ваљ’да била моја Керувика!...{S} Ал су б |
амти, толико их је много.{S} А у толико је пре био то сада случај, кад се ишло чак у Темишвар у |
га добра и красна старија ствар, и нико је више не пева као некад.{S} Пева Јула:</p> <quote> <l |
је појање и пјеније, а ово наше паорско је певање!...{S} А... је л’ те, дуго вам време кад ћути |
„Није ми до седења ни дивањења, кратко је време, бојим се, каже, петлова, него сам дош’о да те |
ослу.{S} Сврше и тај посао, а изгледало је да се поп Ћира већ предомислио, и да неће ни отпочињ |
а што сам отворио четворе очи, а држало је једно Чифуче.{S} Још је попустио нешто преко двадесе |
>— Осам...{S} Петре.</p> <p>— А па мало је, мало, господин-попо, није сад лето.</p> <p>— Па про |
кажеш? — запита је гђа-Перса и формало је преслиша.{S} А то је и потребно било, јер Ержа је би |
ом догађају.{S} У вече тога дана, знало је цело место, и лево и десно од Великог Сокака припове |
ло, то је потпуно знало шта ради; знало је дужности и задатке брачнога живота и крајњи му циљ.{ |
љно, наравно, новијих новости.{S} Знало је, да је поп Ћира у завади са поп-Спиром, па је то нот |
ови учитељ.</p> <p>За пола сахата знало је цело село да је онај путник — што се онако побожно к |
его што су то знали и сами попови знало је село да су се помирили.{S} Фрау Габриела је полетела |
а <pb n="324" /> још једаред.{S} Испало је преко сваког, ама кажем ти преко сваког очекивања, д |
а омладина се ухвати у коло.{S} Свирало је пет гајдаша; два у собама, два у пространој авлији а |
ила поп-Спиру и напунила му уши, остало је само још да и гђа Перса не изостане иза своје комшин |
фити, а ви до први’ кукуруза!{S} Остало је, фала Богу, још ђувегија!</p> <p>А девојке се онда с |
је да чекам, — вели г. Пера, — а остало је, што кажу, у Божијој руци!</p> <p>— Наравно, наравно |
, ништа, ништа; шта је, ту је!{S} Могло је бити и горе! — извињава господин попа своје овчице.< |
ма овде господства и благовања.{S} Село је ово, млади господине, село.{S} Биће вам прилично теш |
ко је било и са овим догађајем.{S} Село је два три дана говорило па се и уморило, жељно, наравн |
осподин Кирило, дошли на парохије, било је, Бога ми, свакојако.{S} По четир таса се носило Неде |
ј крај... па ди сам само поглед’о, било је цигурно моје; и како сам се мого оженити! </p> <p>— |
ије он, исти Трифун учитељ, дошао, било је муке и невоље доста кад је требало што написати.</p> |
та на друго.</p> <p>— Што је било, било је; што је ко им’о да извуче, извук’о је.</p> <p>— Па ј |
о не још и горе наљутило гђа-Сиду, било је и само госпоја-Персино понашање.{S} То до душе није |
ли, и док сам <hi>ја</hi> могла... било је и којекако.{S} Ал’ од како дође онај младић; не слуш |
викује од силна беса Ијујујују!{S} Било је и превртања и испадања из кола.{S} Најгоре је прошла |
гово: пак-пак?</p> <p>Поред гусака било је ту и гушчића.{S} Баш то је ранила једна млада румена |
{S} А штета овако фајн ноћ!“ — „Та било је разговора па и сувише.{S} И тако сутра ваља подранит |
угом.{S} Приповедање старога свата било је опширно, и свеће су се запалиле и вечера постављена |
Section" /> <p>После једног сахата било је све спремно.{S} Аркадија је отишао по Шацу и однео м |
дне господин Пера.</p> <p>И доиста било је неколико књига тако отворених и почетих, једна на ка |
е куће, па чак и за комшинске куће било је добро.{S} Колико је само пута лопов стао па не зна у |
ило Меланијиних.{S} Кроз цео албум било је највише њених фотографија у разним позитурама, израз |
S} У оглашеном стечају за парохију било је много других услова, а за овај су чули, тек кад су с |
е доста било јуче?</p> <p>— А изветрило је то чим сам изиш’о на јарош!{S} А па онда... не морам |
латински каже <hi>„шалај!“</hi> И врло је природно, да је Тима сматрао себе за бољег од Шаце и |
јест Аркадија црквењак, тај извор врло је штур и издао је писца врло <pb n="219" /> рано.{S} О |
љубили да бо’ме.{S} Ал’ наравно... ишло је к’о кроз поњаву ил’ натегачу што се каже.</p> <p>— А |
ко спрема зимница. <pb n="243" /> Дошло је доба и „свињских даћа“ (тако звани „диснотора“).{S} |
о дете моје, гледај шта ћеш!{S} А пошло је само тако може бити!{S} Учинила си „ероберунг“, па с |
тогођ, што је ча-Нића „беамтер“; прошло је то после „<hi>буне</hi>“ и <hi>Клићана!</hi> Него од |
вију страсних љубитеља ракије. — Прошло је, видим ја бојтарско и свињарско време нит’ има више |
ilestone unit="subSection" /> <p>Прошло је неколико дана после овога, а одношаји се не само да |
бало да је у књизи)</hi> </p> <p>Прошло је од онога испричаног у прошлој Глави повише година, а |
к радо јево?“ А он ми одговори: „Прошло је то мене, снаго моја, него ти уради к’о што сам ти ка |
е одономадне вратио из Бечкерека — камо је одвезао био неке Чивуте, грошићаре житарске — и који |
јој вели: „Та баш нисам с раскида, само је онако подебело намажи с машћом; метни на њу двапут о |
ло и надалеко није било живе душе, само је јаросна гђа Перса остала сама у кујни да спрема „ајн |
ви су живо и пријатно разговарали, само је код попадија нешто запело, нешто ишло ћошкасто.{S} И |
о време много се штошта променило, само је верност њихова супружанска остала она иста, она стар |
гре, а ни Совра гајдаш није фалио; само је он више дувао у гајде онима у кујни и у авлији, него |
јој је доста често и пасирало.{S} Само је госпоја Сида никад није уштинила за образ него је, ш |
јест јест; ал’ за љубезне ствари — само је немецки језик створен, слатка!{S} Није то да говорим |
кве нашега благочестија!{S} Та већ само је за то заслужио, да буде обријан, што увлачи <hi>униј |
л у Темишвар или Велики Бечкерек и тамо је играла немачке игре које је научила у леру, унтерхал |
ође онда још и ’хоће, а иначе не можемо је намолити.{S} А тако радо слушамо и ја и Николајевич. |
а (молимо читаоце за извињење, што ћемо је звати час гђом час гђицом, јер тако су и у селу свак |
И он седе и написа тужбу.</p> <p>Нећемо је наводити целу, него само понеко место из ње испричаћ |
ије.{S} Старо вино у подруму прегледано је и одређено да се точи докле и један из весеља тражио |
ца. „Ајде, вели, да мало поседимо; рано је још за легање!“</p> <p>— О, о, о! — зачу се из поп-Ћ |
читељева посета; другим речима, описано је једно идиличко пред вече у очи Недеље у кући поп-Спи |
пијемо а пијемо ово лети.{S} Али једно је, боме, отерало далеко и старином и квалитетом.{S} А |
свим господски, и онда, наравно, вредно је мало и поразмислити, јер прилика није рђава.{S} Јула |
ме већ разумете...{S} Може се... згодно је...</p> <p>— Е, ал’ како ћу, како?{S} Кад га он, кажу |
ати? — запитаће поп Спира.</p> <p>— Ено је код краве.</p> <p>— Иди је, синко, зовни; она и не з |
и старином и квалитетом.{S} А наточено је у бурад некако још првих година кад смо се, во времј |
ш једи, а не разговарај ни с ким.“ Вино је било изврсно, а поп Спира га је хвалио и ређао добре |
па не цури маст низ браду.{S} Ама, фино је кажу: аја, не марим ти ја за то!</p> <p>— Сасвим так |
ја има забаве и провађања.{S} Колосално је напредовала у клавиру; сад свира и теже пијесе које |
цркви, е, ал’ оно је штогођ обашка; оно је појање и пјеније, а ово наше паорско је певање!...{S |
ако су радили онако су и прошли.{S} Оно је Стари Завет био а ово је сад Нови! — шали се поп Спи |
шира; њена Јула све ради за њу.{S} Оно је девојка, — фали је госпоја Перса. — Кад корача, све |
у човек и забадава узме у кола, ал’ оно је вандровкаш, а није господин.{S} А господин штогођ бо |
елите.{S} Ви појите у цркви, е, ал’ оно је штогођ обашка; оно је појање и пјеније, а ово наше п |
S} Господин Ћира је хаглих човек, а оно је паоренда, па још немешки син!{S} Мож’те представити |
и перјао сокаком.{S} А после, вероватно је још и с тога, да је нешто на ту форму морало бити, ј |
тај језик изображена света.{S} Прилично је изгустирала немачки језик који гђа Перса још једнако |
е кецељицом и заплака се.</p> <p>— Лепо је младић пита, а она се укипила к’о...{S} Свети Бона у |
о мене возити.{S} Ја му кажем:{S} Скупо је, Петре, може л’ јефтиније? — „Узмите кога, па ћу јеф |
лепо тврдо испод руке, па мислим: добро је, ту је! и предам га тако завијена владици.{S} Екселе |
три прста дужине, пет ширине.{S} Добро је.{S} А шта су коштале?</p> <p>— Три и по.</p> <p>— Ша |
шапће поп Спира сав задовољан. — Добро је!{S} Сад можеш слободно.{S} Знам ја њега к’о и себе.{ |
ија? — запитаће га овај.</p> <p>— Добро је!{S} Распит’о сам!{S} Господин Ћира погодио је оног П |
ор да побесни, враг му баби!{S} И добро је, и не ваља!{S} Запамтио сам добро, кад год је тако р |
ци и о влашкој шеници.</p> <p>— И добро је и не ваља, драги суседе, — вели поп-Ћира, — што је т |
је дошапнуо ону стару пословицу: „Добро је и ђаволу по некад упалити свећу!“</p> <p>Тих дана се |
Онда је био неки Аћа учен човек, — умро је, Бог да му душу прости, више од пића него од науке, |
м ни ја, милостива, да, и’ нема, ал! то је ђаво, што нема арњева.{S} Знаду то и господа попе.{S |
и, а блато велико —</p> <p>— Да, да, то је невоља једна!</p> <pb n="266" /> <p>— А како би сад |
а; али жена и треба да је мало нижа, то је много лепше него кад су и муж и жена високи, а сачув |
зарезују у што.{S} Сокак или авлија, то је све једно, у сваком селу.{S} За то и у овом нашем ни |
ним крстовима и чирацима са свећама, то је давнашњи рад фрајла-Јуле кад је још као дете у лер и |
ти кад вас он повезе.{S} Добро тера, то је све тако; ал’ је незгодан за једно свештено лице, к’ |
ише могло да изненади свакога госта, то је био један клавир.{S} Клавир у селу у оно доба!{S} У |
Па ви дакле заједно путујете!{S} Е, то је баш к’о поручено! <hi>То</hi> је добро!{S} Никад бољ |
ала је <pb n="99" /> гђа Сида.{S} Е, то је тако наљутило, да у мал’ што није планула и очитала |
аше белим рупцем фрау-Габриела. — Е, то је баш лепо.{S} Ко би то рек’о.{S} Е, баш, баш...{S} Св |
една, чрезвичајна чорба!</p> <p>— Е, то је Јуцина слава, она је данас била редуша —</p> <p>— А, |
одили? — вели поп Спира.</p> <p>— Е, то је баш тај ђаво што и ја једнако мислим још од моје кућ |
е године и четир месеца.</p> <p>— Е, то је, бо’ме, дуго.</p> <p>— Та и није, господине... и не |
имаће к’о и моје да је.</p> <p>— Е, то је лепо од тебе, лепо! — вели поп Спира доручкујући и п |
да зевајући и чудећи се.</p> <p>— Е, то је било штогођ вредно за видити!{S} Ту је она требала д |
ће да ту бидну сватови.</p> <p>— Е, то је бо’ме лепо, — вели поп Ћира прихвативши се шунке кој |
пала Молчанска Керувика?</p> <p>— Е, то је видиш, лепо од тебе!{S} Па певај онда...</p> <p>— А, |
еђу њих.{S} А ја што видим, гнедиге, то је виђено.{S} Још онда сам приметила, да није к’о некад |
олести лечник“</hi>.</p> <p>— Дакле, то је <hi>она</hi>!{S} Јула!{S} Како је лепа! — прошапта п |
p> <pb n="33" /> <p>Што је сад боље, то је заслуга старога учитеља који је био и учио.{S} Мало |
вели Меланија.</p> <p>— Е, да боме, то је увек дело једнога момента.</p> <p>— Нисам знала, вер |
преко нас подсмевала, не сме фалити, то је, Спиро, к’о ајмол ајнц; јер што ја видим то је виђен |
ора стрефити каква гођ штета у кући, то је к’о свето; па зато, ето, дођо’ да видим, да није пук |
унити лулу.</p> <p>— Тако вас волем, то је лепо!{S} Шармант! <foreign xml:lang="de-Cyrl">Аусгец |
.{S} Била сам млада; а што је младо, то је и лепо...{S} Било па прошло! — уздахну гђа Сока.</p> |
e-Cyrl">Кис ти ханд!</foreign> Тако, то је красно!{S} А не да се мрзите и свађате!{S} Даклем ст |
уће.</p> <p>А што се у селу венчало, то је потпуно знало шта ради; знало је дужности и задатке |
и је изгледало.</p> <p>— Охо!{S} Но, то је, к’о што видим, све лепше и лепше.</p> <p>— Да шта т |
ад ако сам ја заслужила црвен појас, то је и господин Спира! — завршила би шапућући поп-Ћириниц |
, што је било кола с арњеви по селу, то је сад све на путу.</p> <p>— Видиш, обешењака паорског, |
{S} Треба се упражњавати у стрпљењу, то је наша прва дужност, велим ја! — додаде г. Пера.</p> < |
заспиш, а ти се учини к’о да спаваш, то је бар лако.{S} До Темишвара немој да се шалиш да се по |
па ћеш уздисати,</l> <l>Па ћеш рећи: то је моје било,</l> <l>Моје било за мном уздисало,</l> <l |
рефило!...{S} Ја опет, Спиро, велим: то је така судбина...</p> <p>— Та ово, фала Богу, скинули |
адовољна гђа Сида, — а ја све велим: то је ваљда тако <hi>судбина</hi> —</p> <p>— Па можда ће б |
снаш’-Пело, одма’ тако верујете?!{S} То је само тако изнето, поп Спира је ’тео до душе, и Бог з |
Нема ти ту, мој Ћиро, више ништа!{S} То је било, <hi>било</hi>, Ћиро, а и не дај Боже више да с |
попови, а друкчије и парохијани!{S} То је био један гром, формалан гром за свештенство и мирск |
еснајст сребра</p> <p>— Хој, хој!{S} То је бо’ме папрено, Петре синко!{S} А у јесен?</p> <p>— П |
„Како-кад“?</p> <p>— Па ето тако!{S} То је, знате, како спрам кога...{S} Има то да кочијаши, на |
S} Та отац је тек!</p> <p>— Ћиро!{S} То је већ штогођ друго!{S} Друго је наша Меланија — а друг |
нако стара, цео апостол на памет!{S} То је желела и молила Бога да дожави па онда немари да скл |
/hi> још мање, па — испао зуб!...{S} То је све била само једна паклена обида и клевета и ништ’ |
а и Меланија ми се исповједила...{S} То је већ свршено...{S} Све му је забадава сад.</p> <p>— Н |
гђа Сида, извор толиким пороцима.{S} То је стара њена навика од толико година, и сада, гле, мор |
ам читава три дана преко термина.{S} То је оно што кажу:{S} У град кад ’хоћеш, а из града кад т |
ико тражи пасош кад продаје коње.{S} То је Иђошко право одондак.“ — Тако онај приповеда, а они |
и, да опалите на онај месец горе.{S} То је све лепо и красно и фајн, — вели Иђошанин, — али је |
<p>— Не, не, милостива, верујте.{S} То је мој идеал.{S} Једна мала кућица и баштица.{S} Проста |
ена посматраше гђу Сиду шта ради.{S} То је приметила и Меланија и слутећи буру приближи се Пери |
ли неће моћи свога брка омастити.{S} То је остављено за укућане а по некад и за <hi>вертепаше</ |
н био, а сад прилично расположен.{S} То је заболе јако.{S} И <pb n="150" /> она постаде све сум |
и, зар не?</p> <p>— А па наравно.{S} То је идеал и мој и мојих родитеља био...{S} Хе, ал’ то за |
у љупко и показала му на фризуру.{S} То је Шаци тако мило било, да је сав блажен и пресретан ду |
док га је натер’о да се школује?{S} То је салашар.{S} Трипут је, кажу, бег’о из школе и бег’о |
Све је то лепо, — вели поп Спира, — то је лепа Христијанска добродјетељ, знам ја то, али опет, |
сију да украду коње од Банаћанина. — то је једно чудо! — Па, што украду украду, ајд’ нек и’ ђав |
вин’те их за сад, — брани их Јула; — то је њихова мама крива...{S} Ето, ви’те, остала сам исто |
сли:{S} Оно што је најскупоцјеније — то је добио, а?{S} Добио је вредну и воспитану девојку, пр |
тим само вреба, и на што баци око — то је већ сигурно његово.{S} Па чим зграби а он бега из св |
бе жива, два дритла да он украде!!!— То је, кад се људи мешају у наше послове!{S} Нит’ се умете |
S} Зар после вина, ракије?!</p> <p>— То је беамтерска форма, домаћине.{S} А ти ниси био беамтер |
ићи да штудира хирургилук.</p> <p>— То је све лепо, ал’ сватови могу тек у Априлу да буду.</p> |
Па к’о и у зиму, шеснајст.</p> <p>— То је бо’ме много.{S} Много, много...</p> <p>— Е, па јесен |
о ’ладу, да га не познаду!“</p> <p>— То је лаж! — грмну поп Спира.</p> <p>— Па извол’те запитат |
тор.</p> <p>— Е па то и ја знам, ал’ то је ђаво што је зуб код њега.{S} Па <hi>како</hi> онда?< |
ике?</p> <p>— Камо срећа да сам, ал’ то је ђаво што нисам.{S} Да сам от’ш’о празни’ шака, било |
кочијаши, на прилику, и певаду; ал’ то је и спрам путника.{S} Јербо ви сте, што кажу, једно св |
а, како се жали супруг и муж.{S} Ал’ то је, знате, тако ишло, ал’ тако — да сам се сутра и ја с |
ико видео, али видела је гђа Сида, а то је доста.{S} Видела је, наиме, како гђа Перса брише сво |
оса са столица, фотеља и канабета, а то је било само онда кад су гости долазили.</p> <p>Фрајла |
пробудити радозналост у читалаца, а то је, мислим, досада већ прилично постигнуто.{S} И сада б |
елој овој ствари ипак најглавније, а то је саму лепу Јулијану.{S} А ту је, тек што није, још ко |
младе, први пут заљубљене девојке, а то је: у мислима о својој смрти.{S} Најрадије је мислила о |
јој господин нотарош држи трафику, а то је једна женска прилика шира нег дужа, па се горња поло |
а причува она ону њену принцезу... а то је, знаш, нишанила на нашу Меланију,... нек причува ону |
он (Тима) у <hi>беамтере</hi>.{S} А то је, мислим, прилична разлика.{S} И за то је, дакле, он |
и би обично за извикана човека.{S} А то је дошло и поп-Спири од некуд до ушију и наравно, да га |
ђа-Перса и формало је преслиша.{S} А то је и потребно било, јер Ержа је била једна врло заборав |
м приметила, да није к’о некад.{S} А то је све због оног младића, младог господина Пере, што је |
ајеви дешавају тек после подне.{S} А то је <pb n="74" /> Тима знао добро, можда чак и из сопств |
У селу доста, боме, и оволико.{S} А то је папина омиљена песма, јербо зна она и модерн песме, |
п-Ћира само плав, обичан појас.{S} А то је била формална „јабука раздора“ између попова, а још |
атове (јер кад се случајно опије — а то је редовно случај код њега — тера свакога да пева песму |
зи за десет а њега за пет сребра.“ А то је исто мислио и поп Спира: „Чивутин један, он се вози |
то прича госпоја попадија Ћириница(а то је присна пријатељица госпоје Спиринице), а што је из њ |
реме поп-Спиру на дужности.</p> <p>А то је било овако.</p> <p>Бануо једаред изненада Господин В |
било да пређу мало код њих.</p> <p>А то је било врло добро.{S} Јер да су још мало само остали, |
опина кућа, није жалио. „Нек иде, за то је и течено! рекао би.{S} Нису сваки дан сватови!{S} Ак |
басне са свима појединостима.{S} За то је писац и принуђен, да се служи подацима малочас споме |
мотрило као на сваког кривца.{S} За то је и заволела самоћу.{S} У самоћи је кол’ко тол’ко утех |
тамо у собама не може да буде.{S} За то је остао дубоко у ноћ и јео и пио у кујни.{S} Кад су га |
них песама Јулино расположење.{S} За то је оштро мотрила на сваку Јулину песму и све се више <p |
гђа-Персу и на све у кући им.{S} За то је и отишла гђа-Сиди, прибила се сад уз ту кућу и помаг |
о га није ил’ купио ил’ украо.{S} За то је сада сетан, лула му се угасила и поглед му блуди по |
о миран и уредан домаћи живот.{S} За то је, чим је стао на снагу и постао, тако рећи, сам свој, |
, ни поп Спира, ни попадија му, — за то је све изненадила, као гром из ведра неба, та новост.</ |
е, мислим, прилична разлика.{S} И за то је, дакле, он себе сматрао за бољу прилику и партију је |
младости био намењен за медецину за то је и дат у Гимназију али је већ из четврте „Латинске“ б |
ца снивао њу као она њега.</p> <p>За то је у јутру седела дуго на кревету и гледала расејано и |
него обе попадије уједно.</p> <p>За то је дакле на крајеве села и стигла та вест тако јако пре |
д виртшафта испуцане руке!!!{S} И на то је, — каже госпоја Сида, — све она матора сакраменцка б |
Јула.</p> <pb n="144" /> <p>— Е, па то је башћа моје тетке, а ја сам теткин... к’о што сте и в |
а <hi>како</hi> онда?</p> <p>— Е, па то је и код мене ђаво, што се ни ја до сад, баш к’о за пак |
роцу са рогља.</p> <p>— А-а-а!{S} Па то је, Бога ми, баш загустило?{S} А то се не сме више тако |
спао на то да кочијаши.</p> <p>— Па то је онда луд човек!</p> <p>— Луд, са свим луд.{S} Не зна |
варац...</p> <p>— Коста!{S} Та... та то је поп-Васин Коста... поп Васа из Саса.{S} Ех, ето шта |
а је неки вандрокаш.</p> <p>И доиста то је било нужно, јер Лекин зељов мање је лајао на босе па |
е, моја кућа и господин-Спирина кућа то је једно исто.{S} Немојте после да се тужите да вам је |
слуге, а што је најлепше било код ње то је, што се није дала дуго молити.{S} Долазила је често |
ћан и постао сам свој газда.{S} Е, и то је дочекала.{S} Сад узела најмлађе унуче Савицу и сад њ |
ош давно рекли песници и филозофи, и то је: да је све зло у свету (од Адама па до наших дана) д |
пробије зору, пробиће и опаклију.“ И то је баш тако к’о свето!{S} Баш сам то добро утубио!{S} Н |
{S} Он се, до душе, звао хирург, али то је још једнако само његова жеља била, јер у ствари још |
ви викати: „охо“, кол’ко ’оћете, али то је све тако.{S} Не може човек у вече да разлади собу и |
аве <pb n="2" /> појеле тротоар, али то је само једна пакост, јер тротоара заиста никада није н |
ко то изби?</p> <p>— Седамнаест, али то је управо дванаест... морате увек пет опциговати, — вел |
ликом већ од неколико недеља.{S} Али то је још била велика тајна.{S} За њу је мало њих знало; њ |
ро, к’о ајмол ајнц; јер што ја видим то је виђено, Спиро, па пунктум!</p> <p>— Хм, хм! — вртео |
ред кућом под комарником.{S} Међутим то је имало своју добру страну не само што се тиче поп-Спи |
ајташом и колегом, оним Мићом, јербо то је његова парокија, његов кварт, — па да <pb n="173" /> |
бацивати за оно мало ракијице; јербо то је моја сладост, мој балсум!{S} Ракија је једна моја сл |
то све натенани исприповедати; јербо то је дугачка историја, а ти си ми, што рек’о Псалмопевац: |
помало још и мили да живим.{S} Јербо то је моја сладост једна!...{S} Па велим:{S} Та добар је Б |
било познато!{S} Са свим имате право то је — к’о што сте изволели примјетити са свим сушти коњс |
помислити?!</p> <p>— Шта је помислио то је и рек’о, а ти ајд пред кућу, — вели гђа Перса.</p> < |
ико година, диван глас.</p> <p>— Ето то је певао, — вели поп Ћириница. — Нема ту никаквих други |
S} А ја мислим, да сте се тукли, јер то је сад, знате, ушло у моду и код самог ноблеса!{S} Па р |
гусака било је ту и гушчића.{S} Баш то је ранила једна млада румена девојка, фрајла Јула, попи |
ка брез федера, еј!“</l> </quote> <p>То је та песма коју је Тима шрајбер спевао а коју је и поп |
он бити мајстор да намести!“</p> <p>То је онда чула гђа Перса и одмах убрзала да измакне, да и |
иела је није много ни запиткивала, зато је једва чекала да је скине с врата.</p> <pb n="213" /> |
није то сваком баш ни дато!{S} Ал’ зато је требало имати доброг учитеља, а ја сам га баш имала! |
о је моје чисто срце награђено, па зато је тако одскочио, да срце покрије и одликује.{S} Та кол |
много...</p> <p>— Е, па јесен је, блато је, горе нег’ и сува зима ил’ снег.</p> <p>— Та знам.{S |
аш кад су изашли да се шетају, а решето је ужасно заблебетало и лупало, да је Меланију формално |
ти пред кућом!</p> <p>— ... а за решето је авлија а не сокак, — наставља поп Ћира. — А не изнет |
онако како се њему допада.{S} Нарочито је леп завршетак песме и он гласи:</p> <quote> <l>„По ч |
<milestone unit="subSection" /> <p>Сто је био намештен у најлепшој и најпространијој, тако зва |
n="373" /> свадбе зађаконити.{S} Место је по вољи свима, па и самој Меланији, која је за варош |
ао трагом старијих својих.</p> <p>Место је било велико, а побожни парохијани тако имућни, да су |
подске персоне, што рекли.{S} Тако исто је излишно напоменути, да се лепо носио, кицошки чешљао |
рућине и од узбуђења и задовољства, што је ствар свршена и зет упецан, па само вади крофне и ба |
вечера кад су биле заједно с тога, што је то било спрам свеће, него сам оставио за данас, на д |
ије ништа неучтиво!“ Већ се кајала, што је тако груба била кад је он спочетка онако лепо запита |
> Из одаје се чује сватовска песма, што је певају девојке, кад невесту чешљају; чује се песма:< |
ца.</p> <p>— Ама не волем ти ништа, што је <hi>фалично</hi>; а ти би ми, знам, дао!{S} Него дад |
од ње.{S} Немој да те буни штогођ, што је ча-Нића „беамтер“; прошло је то после „<hi>буне</hi> |
опет њихове госпође сазнавале све, што је опет био трајни узрок вечитом потпиривању и подгрева |
.</p> <p>— ...{S} А узеће ову овде, што је сад ту пеглала, па изишла тамо, — продужи бојтар и п |
зидати неке дућане и житне магазе, што је све г. Перу наравно интересовало, јер је непрестано |
ног младића, младог господина Пере, што је сад учитељ овде.{S} Наравно и са свим природно; и је |
, а код нашега Шаце у толико лакше, што је Шаца већ од ране младости био намењен за медецину за |
оп-Спира, — па му није ни замерити, што је тако пис’о.{S} Док сам ја жив, биће овако и у мојој |
ли не мање јак разлог био је и тај, што је поп Спира, као сваки поп и паметан економ, волео што |
ом а нарочито тим сретним случајем, што је баш при послу затекао Јулу.</p> <p>— Баш красан, фај |
ли се ипак у том није слагао с њим, што је овај викао на трошкове, свирке, игру, пијанку и весе |
ужни поглед његов!{S} Јако јој жао, што је онака била.{S} Ах, мислила је у себи, само још једар |
hi>мора</hi> потражити...{S} Јербо, што је било кола с арњеви по селу, то је сад све на путу.</ |
бољег од Шаце из два узрока; прво, што је Шаца истеран из <hi>четвртог</hi> а он из <hi>петог< |
али тога покора — никад!“ А друго, што је тако исто, ако не још и горе наљутило гђа-Сиду, било |
из <hi>петог</hi> разреда, и друго, што је <pb n="227" /></p> <p>Шаца отишао у <hi>мајсторе</hi |
Било јој је то чудно, неочекивано, што је чула из уста Јулиних; није веровала својим рођеним у |
} Једном речи, није украо само оно, што је о небо било обешено.{S} Од кућевног лопова — говорил |
пископски двор.{S} Чудо је било то, што је поп Ћира изашао и ако је као <hi>тужитељ</hi> ушао) |
каже, да је Пентикостар само зато, што је то већа књига па к’о вели и посљедице морају страшни |
ида попадија, а њој опет тако исто, што је сигурна, да стара тетка-Макра не удара у тамбуру.</p |
есеље, <pb n="380" /> и замерао му, што је он (Доситеј), иначе тако учен и паметан човек — тако |
уго.</p> <p>— Што је било, било је; што је ко им’о да извуче, извук’о је.</p> <p>— Па је л’ пов |
е да је клевета!{S} Та већ само то; што је казао, да сам употребио Пентикостар, па то му је већ |
а, драги суседе, — вели поп-Ћира, — што је тако понела година.{S} Жита пуни амбари а котарке оч |
меша <pb n="119" /> се гђа Перса, — што је Бог таку створио и она њена мама је тако воспитала!{ |
и с једног места на друго.</p> <p>— Што је било, било је; што је ко им’о да извуче, извук’о је. |
Да ми ниси купио наочаре?...{S} Ил’ што је зима ту, па се рано смркне, ил’ шта ли — тек почела |
а пријатељица госпоје Спиринице), а што је из њених рођених уста чуо <pb n="12" /> и забележио |
творена за таке прилике и услуге, а што је најлепше било код ње то је, што се није дала дуго мо |
ња и састанака у башти на огради, а што је још више заплело ствар и довело до сукоба за који се |
то призн’о...{S} Била сам млада; а што је младо, то је и лепо...{S} Било па прошло! — уздахну |
о да шљиве тера по вашарима...{S} А што је најгоре, никад не знате: пошто сте погодили кола.{S} |
ну парохију; као на прилику ево ова што је у нашем селу.{S} Бољу вам не бих знао пожелети.{S} М |
{S} Иде Шаца тако, па се сећа свега што је вечерас чуо и видео и доживео.{S} Сећа се, како су д |
на учитеља, од ове мале слике онога што је пре њега било.</p> <p>Пре Трифуна знало их тек двоји |
у исто време била зелена и гђа Сида што је још нико од поп-Ћириних не протестира, а ето већ чит |
ћ, већ... к’о она Иродијадина ћерка што је упропастила, Боже ме прости, онако красног једног св |
оправити, он тера своје: „Тера Јела што је започела,“ — вели госпођа Перса. — Дође ми понекад д |
научила, — смеје се она, — научила што је Шваба заборавио —</p> <p>— А а а, а ти ту... то су, |
Шаца што је био тако дрзак, а Јула што је била тако сурова.{S} Не чује се ништа из баште, само |
и она буде попадија као и њена мама што је.</p> <pb n="44" /> <p>— Та, оно знате, то би значило |
а и онај Бог, Боже ме прости, узима што је боље!{S} Ето ја и господин попа, ми ћемо још сто год |
и његов штражмештер фине да се зна што је немешка кућа а нека не жали новац које нам је дао Бо |
/> разним ескадрама.{S} Нек се зна што је господин-попина слушкиња!</p> <p>А господин попа чеш |
Иди бестрага! а госпоја Сида срећна што је продужен живот њеном клијенту и љубимцу до прве прил |
ају се обоје, и једно и друго; Шаца што је био тако дрзак, а Јула што је била тако сурова.{S} Н |
о онако од срце, искрено, као некад што је, наравно, и врло појмљиво; али тек, тек су се разгов |
а, имаће Лоринц чивутин!“ И као год што је тражио да је код парохијана тога дана свачега изобиљ |
мало с туторима и прегледао приход што је пао на тас у коме се нашло доста крајцара, госпоја-С |
у онда тишим гласом исприповеда све што је чуо од Аркадије а и иначе по селу о поповима, о тужб |
— то исто вече је чула од Ерже све што је било код поп-Спириних.{S} Јер Жужа и Ержа су и даље |
p> <hi>У којој је исприповедано све што је била природна последица Јулиних честих одлажења и са |
-Спире у олтару па до оне дечурлије што је поваздан на звонари и која служећи у неком виду цркв |
.{S} Ту су једна другој рапортирале што је која дознала и после разносиле врло савесно и ревнос |
ли свет, ако тај грубијан не повуче што је заслужио!{S} Идем, Ћиро, куд ме очи воде а ноге носе |
се дере: „Куме, изгоре ти кеса!“ и што је најстрашније и најневероватније у свој тој приповеци |
ги тешко растајао с толиком сумом и што је и један и други размишљао мало: да л’ би добро било |
А баш јој је згодно дошло да уради што је смислила; није имала кога да пита, него је могла сам |
икакав „шмајхлер“ или ласкатељ, али што је истина, истина —</p> <p>— Је ли, Јуло, да је господи |
га држао је Аверкије у руци.{S} Али што је највише могло да изненади свакога госта, то је био ј |
одао је поп Спира задовољно.{S} Али што је најчудније, оба се попа не раставише на излазу из Еп |
обала Тисе, управо онај крај вароши што је покрај Тисе; крај обично Мађарима насељен, у коме је |
сподин супруг, господин Спира, онај што је некад, памтим добро, имао, онако, баш лепу браду?{S} |
ива гђа Перса. — Је л’ получио онај што је заслужио?</p> <p>— Све, све сам точно по инштрукција |
он <hi>се извук’о</hi>, к’о и увек што је.{S} Разумеш ли ме бар сад? — рече поп Ћира па устаде |
беше јој, кад доведе у везу с оним што је пре неки дан чула, све јасно.{S} Онда се толико наљу |
Макра на земљи, с том само разликом што је Бог све и видео и чуо а баба Макра по мало видела а |
изненади своје укућане.{S} Радостан што је тако јефтино прошао, мислио <pb n="321" /> је у себи |
окој-душе!“...{S} Ал’ није дао, к’о што је срдит рек’о и обрек’о!{S} Кад је била <hi>„јабука“</ |
ју.{S} Место да добије по носу, к’о што је већ неколико пута и заслужио то, он још одликован!.. |
здрава па румена <pb n="196" /> к’о што је Бог дао.{S} А после, — каже, — примјетила сам, — каж |
ви одакле си и уз’о.{S} Замотај к’о што је и било.</p> <p>Домаћин узе појас, остави га на своје |
ј њему и изиђе из кафане трезан к’о што је и ушао.{S} А кафану је држао неки трбушко Шваба у со |
попадија и седе.</p> <p>— Дош’о к’о што је и от’шо!</p> <p>— Па, онда...</p> <p>— Пааа, па онда |
гом!</p> <p>— Та није баш онако к’о што је требало, — извињава се домаћица, — ал’ ви ћете већ и |
ли, да није заслужио такву жену к’о што је она! и то иде све тако, докле га Тинкуца не истера д |
ли су од кућа својих поруџбина, као што је то већ сваком познато, да се фамилијаран човек не мо |
љено, па појеле тулају која је, као што је свакоме познато, њихова храна; а то видео некад неки |
Још пре поласка попина била је, као што је врло природно, јако узнемирена и забринута.{S} Кад г |
речкао с Јулом на дери у башти, као што је читаоцима већ познато из завршетка прошле Главе, и о |
попадија.{S} Јер људи се умеју, као што је већ познато и не треба доказивати, мало и умеравати |
ошу од црвене свиле, коју боју, као што је познато, сви бербери воле особито.{S} Чим је то виде |
у на официрске балове, који су, као што је већ свакоме познато, свуд у свету најсјајнији балови |
ала, са поп-Спирином баштом.{S} Као што је познато читаоцима који се брију, бербернице ни у вар |
ти, него ће отићи у свет.{S} Па као што је рекао, тако је и порекао.{S} Није могао да продужи б |
ика од једног тако тешког греха као што је неправедан тестаменат.{S} Господин-попи опет најугле |
је Шаца био предмет њених мисли као што је и она била предмет мисли Шациних.{S} Они се већ више |
ао и код њега се добро почастио као што је стрпељивим читаоцима добро познато из Главе Шеснаест |
е била љута и чудно јој је било као што је, знам, чудно и читаоцима, али писац обећава, да ће с |
з неба, и јендек се напуни опет као што је и био и нуди и мами на уживања и дању и ноћу.{S} Дањ |
са свим весео, онако весео, баш као што је био и онда кад је оно одликован црвеним појасом.{S} |
— Е па то и ја знам, ал’ то је ђаво што је зуб код њега.{S} Па <hi>како</hi> онда?</p> <p>— Е, |
о, онда ће вам разумљиво бити и ово што је гђа Сида сад урадила.{S} А баш јој је згодно дошло д |
, фрајлице, благо</l> <l>Ротшилдово што је!</l> <l>Кад помислим, да ће</l> <l>Све то бити <hi>м |
го ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драго.“ Међу тим док је Јула силазила, и као зв |
вратити госпођи Сиди мило за драго што је она преухитрила с прошевином и прстеном.{S} Тако је |
ана је тако не онако на памет, него што је доиста личила и на једно и на друго.{S} Што се год д |
аљућен и увређен до срца, није чудо што је сео и саставио једну песму, коју, истина, није хтео |
ако село мало ко свраћао, није чудо што је одмах по селу пукао глас да је дошао давно очекивани |
} Ово погано време, па није ни чудо што је човек љут на свакога, па би се само свађ’о.</p> <p>— |
> <p>У осталом није никакво ни чудо што је страховала и већ почела очајавати за успех, јер није |
р па се примаче и испи још оно мало што је остало у фићоку Пере Тоцилова, па уздахну тешко: — Х |
да је питала за њега и мило му било што је намучио мало својом љубоморношћу.</p> <p>После мало |
прави себи „муф“ на зиму.</p> <p>Но што је крао по комшилуку, то би му гђа Перса још и опростил |
аметан младић, па к’о мисли:{S} Оно што је најскупоцјеније — то је добио, а?{S} Добио је вредну |
и нити ма куд удавали, него све оно што је <pb n="418" /> најлепше!“ И тако баба омекш’о па сад |
дође и г. Пера у село и зби се оно што је читаоцима већ из ранијих Глава познато.</p> <p>Ни Ју |
маму, а оно мама мирно спава, а то што је поп-Ћира чуо, био је сахат који се спрема да избија. |
е тај, бојим се, к’о смук баш за то што је сув, то ти ја само кажем.</p> <p>— Е, дабоме, — бран |
да га је поп-Спира добио само зато што је једанпут у једном ужем друштву певао пред Његовим Пр |
мрзећи га и замерајући му нарочито што је постао непоуздан па неће да лаје на Жужине многоброј |
д стигоше пред кућу седоше на клупу што је пред кућом где поседише мало у разговору док им не ј |
испред куће, а изнела велику лопту што је на презент добила од оног Швабе капетана сас лађе „< |
ербо ја сам и неки род овом бирташу што је сада, то јест, у Темишвару — Он ће, знате, да се жен |
ам свој, оставио и фрау-Габриелу и (што је код мачка ретка ствар, познавајући конзервативизам и |
што написати.</p> <pb n="33" /> <p>Што је сад боље, то је заслуга старога учитеља који је био |
па да игра нуз мене!</p> <p>— Па зашто је онда ниси одма’ уз’о?</p> <p>— Хе, та уз’о би’ је ја |
душу.{S} А да бо’ме, кад не знате зашто је све то.{S} Мени у <title>Рожданику</title> то пише, |
ирили! — кликнуће читаоци.{S} Али зашто је поп Ћира мало покуњен и узбуђен, а поп Спира весео и |
о би волела да чује мало тамбуру; нешто је расположена данас.{S} Гледа у башту.{S} Тишина; <pb |
смео да кажем шта је и како је, а нешто је већ и сам знао.</p> <p>— Па шта ти он каже?</p> <p>— |
рио!</p> <p>После званичног дела, пошто је уговорено кога дана да буде прстен, настаде весеље.{ |
исто вече — кад је после вечере, пошто је поп Ћира већ легао, мерила и кројила купљени фланел |
оврши хирургију и зубну лекарију, пошто је покојној стрини дао парастос а тетка-Макру преселио |
у без икаква плана набављане; али пошто је фрајла Јула сва запурена и румена, донела чорбу и ст |
Дође и дан свадбе и венчања.{S} Освануо је лепи Ђурђев дан.{S} Цела поп-Спирина авлија мирише о |
устручавао ни од вреле кобасице, дрзнуо је и на читаву обарену шунку, хватао се у коштац и са ч |
задужио.{S} Још пре две године преврнуо је једноме тако кола а тај се опет данас стрефио ту и б |
него се кренуо да се јави Јули.{S} Чуо је од тетке да је питала за њега и мило му било што је |
рно упутио па на једаред застао.{S} Чуо је неке кораке из даљине, па се склонио у хлад испод не |
га врагу!— одвраћа га Аркадија. — Скуп је.{S} А и ако се погодите, имаћете комендије саш њим.{ |
.“ А ја кажем: „Није, није, рано, добар је Бог!“</p> <p>— Није, фала Богу...{S} Мени није, а ва |
дост једна!...{S} Па велим:{S} Та добар је Бог, па неће он своје бојтаре баш тако оставити.{S} |
рим к’о нико мој.{S} Какви сватови; зар је мени до њи’.{S} Него, ето тако, мало њивице мало ’ра |
p>— Те још како ћу да му очитам!{S} Зар је то лепо, да се ми као комшије и пароси тако мрзимо?! |
кле шта кажеш: фини блед младић!{S} Зар је то прилика за ону њену цвеклу?!{S} Он блед, а она с |
— Нећу, слатка мамо! — вели Јула. — Зар је мени до песме и до певања! — рече и убриса нос шпице |
кад не пијем.{S} Верујте —</p> <p>— Зар је баш никад нисте окусили?</p> <p>— Тааа, није баш да |
равном пажњом, него —</p> <p>— Е, а зар је она сирота крива, — умеша <pb n="119" /> се гђа Перс |
ом да кудим еспап, јербо смо род; а зар је то честита ракија?!{S} Да је то честита ракија, ја б |
џимрија?</p> <p>— <hi>Фелер!</hi> А зар је Јуца попина под фелером?</p> <p>— А да шта ви мислит |
о, мени је здраво тешко!</p> <p>— А зар је мени лако, рано моја...{S} Ал’ гледаћу што год могу; |
ешти од неких трумбета.</p> <p>— Па зар је само моја кућа у сокаку?!!</p> <p>— Е, није него ваљ |
: та јесу л’ то, Боже, моје?!{S} Та зар је у њих стала ова моја садашња рипида?!{S} Како се чов |
кеша бару, ништ не осећаш!...{S} Та зар је не знам; та заједно сам је с мојим Милошем кварио! — |
? — пита Пела зачуђена.</p> <p>— Та зар је један, слатка.{S} Не знам ни с кога краја већ да поч |
ш!{S} Врат’ се ој!</l> <l>„Из света зар је момче</l> <l>Од <hi>мајке</hi> слађе старе,</l> <l>Ш |
ира хладио вино и лубенице.{S} Уз бунар је стајао нов валов око кога се непрестано гуркала и џа |
лаж, приметила им је фрау-Габриела, јер је она лепо видела, како јој се Цвечкенмајерка смејала |
Ово последње нису ни чула оба попа, јер је Меланија одмах скочила за клавир, да забашури, па за |
веда јој — и ако га она и не слуша, јер је већ сто пута то исто чула па зна напамет — како је п |
ни опазио како се развијао дијалог, јер је баш приповедао поп-Ћири докле мисли хранити и кад ми |
је наљуте, да не учини што од себе, јер је била слабих живаца, врло осетљива.{S} Падала је чест |
и даље у башти, наравно мало ређе, јер је било скопчано с опасностима од како је настала јесен |
гађај, то вам писац не уме да каже, јер је свака присвајала за себе ту заслугу да је она прва с |
се с почетка устезала да се крене, јер је смешно говорила српски, и она се напослетку дала нај |
па нека то они сами представе себи, јер је и лакше све то маштом представити него пером описати |
сна Шаца јој је дошао много милији, јер је тек у сну видела, колико би јој тешко било кад би га |
на учење језика.{S} Учи француски, јер је здраво заволела тај језик изображена света.{S} Прили |
ећ више од недељу дана нису видели, јер је гђа Сида замолила Шацу, да се стрпи за ово неколика |
у селу, а може се цела прескочити, јер је само као епизода у овој приповеци.</hi> </p> <p>Осва |
да није било нужно досад да кажем, јер је давно речено, да су сви попови једнаки, један к’о др |
одоше пред Његово Преосвештенство, јер је овај хтео да их пре свега посаветује и да, како се т |
а овај је то, Бога ми, и заслужио, јер је тога вечера нарочито дош’о био Пери Тоцилову.{S} И д |
од њега, али је сваки то подносио, јер је знао да се то клони добру његовом; и ако су мештани |
е све г. Перу наравно интересовало, јер је непрестано узвикивао: „Ите, молим вас!“ или: „Та шта |
ђају.{S} А баш им је и згодно било, јер је тога дана био неки <hi>женски празник</hi> „Киријак |
п-Спирин је доспео у чељадску собу, јер је, како је пакосно говорила гђа Перса, тако оматорио, |
кришом у помрчини метала на главу, јер је поп Спира страшно мрзио на те швапске женске шлофкап |
ковач који је знао и ту мајсторију, јер је имао лакшу руку, и један вандрокаш сајџија кога су б |
е могао да прилагоди таквом животу, јер је, као и сви његова рода, волео миран и уредан домаћи |
ла се понудила, да му намести кућу, јер је имала за то укуса, па јој је то за чудо ишло од руке |
eign>.{S} А гђа Сида је била кисела јер је већ, отприлике, видела и своје и Јулино, што кажу, „ |
м, јоргованима и врбовим гранчицама јер је празник.{S} У поп-Спириној се кући формално спало с |
вати је разрешавају од даљег певања јер је и њих све растужила.{S} И не би краја хвалама са сви |
вом као — опростите ми за тај израз јер је реч о поповима — седела су тако удобна као ђаво на џ |
м поп-Спира <pb n="41" /> у олтару (јер је његова чреда била) зачуди се кад чу неки нов непозна |
даче сас ноблесом!</p> <p>— Е, па фелер је, ето признајем! — попушта фрау-Габриела одобровољена |
д он прође и лаје на власт.{S} И боктер је прошао попиним шором, отишао у други, и из овога у т |
„О, Пера је направио терно, хауптрефер је направио сас нашом Меланијом!...{S} Кад би он досп’о |
чашу као да је он домаћин.{S} Разговор је живо и неусиљено текао, чаше се сваки час и пуниле и |
е?</p> <p>— Фала Богу, добро.{S} Шандор је по ваздан у послу...{S} Здраво нам добро иде...</p> |
ам кући.</p> <p>— А, знам, и мој Шандор је посл’о Омладинцима поздрав с још некима!...{S} Откад |
е отрчала Ержа.</p> <p>— Поздравила вас је милостива госпоја и моли вас, један нам пацов направ |
оп Ћира, — сад ви треба код нас; на вас је сада ред!{S} Па, извол’те на свадбу.{S} Још неколико |
ал’ оно, гледај, ето вас.{S} О, сам вас је Бог дон’о.</p> <p>— Богме, слатка, нећу се моћи дуго |
p>— Та обешењаци сте ви сви, кол’ко вас је гођ! <hi>Немеши</hi> вама требају, <hi>немеши</hi>!< |
заплакала.{S} Заплака се и Јула и глас је издаде.{S} Свати је разрешавају од даљег певања јер |
ог очекивања, добро.{S} Екселенција нас је натерала да се лепо измиримо и да све обиде, учињене |
ства, а он нас лепо прими.{S} Поч’о нас је совјетовати... и, већ тако даље, да ти не отежем, ви |
будемо попови; да се ми овако, како нас је Бог створио, проразговарамо мало с тим њиховим влади |
адне и сламњи шешир с главе.{S} И данас је већ почео своје обешењаклуке.{S} Једна му је већ рек |
живот какве баке у запећку.{S} И данас је још тако а камо ли пре толико година кад још није би |
емљи, па дигла нос у небо, мислиш Венус је, нико к’о она!{S} Ху!{S} Та у мал’ јој нисам притрча |
и песника и певачицу.</p> <p>Стари сват је сада приповедао куму најпре о песнику те песме, Васи |
ати и с читаоцима упознати га.{S} Сахат је давнашњи.{S} Памти га госпоја Перса још дететом док |
ових тугаљивих страна писмености, свет је ипак увидео да се треба изображавати.{S} Навикао се |
ли ни сутра дан није било боље.{S} Опет је решето изнето и опет су почели да раде баш у оно доб |
ет као да паузе није ни било.{S} И опет је ишло лепо и код попова и код младежи.{S} Најпре се п |
Са гужваром је завршен ручак, а отпочет је живљи разговор.{S} Дотле се јело и помало говорило, |
споја-Сидиног завршио</hi> </p> <p>Гост је седео на клупи у порти под једним орахом, на који су |
у себи па се да у мисли.{S} Радозналост је морила; да се изеде жива.{S} Како само већ да дозна: |
би седела беспослена, јер беспосленост је, говорила је гђа Сида, извор толиким пороцима.{S} То |
се школује?{S} То је салашар.{S} Трипут је, кажу, бег’о из школе и бег’о на салаш, па се брицом |
ави; баба кашље и кр’ја к’о и пре и тут је здраво; разбио ону фину стиву лулу кад се облачио на |
опа. — Је л’ он само берберин,... унцут је он! — вели Јула, а окопава све што јој под мотичицу |
ла.{S} Таки потера поред њих!{S} А вешт је, обешењак, да изврне туђа кола само док запне левчом |
ано „Није благо ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драго.“ Међу тим док је Јула силаз |
а изгледа к’о шокачки плебанош!!{S} Већ је два ланца најбоље своје земље понудио да прода, и фи |
леп; али је као вештак пријатан.{S} Већ је дваред суделовала у два концерта, која су давана рад |
је продужавао пут у цркву.</p> <p>А већ је први и други пут звонило у цркву на службу.{S} Чуло |
учено, жива згода.</p> <p>Сутра дан већ је било намештено једно решето за жито (ветрењача) и ра |
да се <hi>доцкан</hi> сетио.{S} Младић је већ разговарао са мном, а и Меланија ми се исповједи |
амо где се обично музле краве.{S} Краву је музла Жужа слушкиња, здрава једна дунда једрих образ |
же само поносити кад погледа, међ какву је господу доспео.{S} Стари сват ће бити г. Кипра нотар |
.. а за што би’ била! — вели Јула а сву је облила румен и размишља, шта би то сад могла радити |
оју је држао Аркадија црквењак, а другу је певницу држао стари учитељ с ким се Аркадија натпева |
авне вармеђе: ил’ нек је узме, ил’ ђеду је пелшубовати у Лугош одакле је и дошла, —</p> <p>— А |
а другим у реду к’о гуске.</p> <p>Близу је и Ченеј.</p> <p>Још мало ето их на вашаришту.{S} Про |
ање, а за коју се (песму) држало, да ју је спевао и послао у календар (Велико-Бечкеречки) Шаца |
у.{S} Гђа Сида била је најпре к’о да ју је човек хладном водом полио.{S} Стала је као окамењена |
Бечкеречки) Шаца брица, а да је, кад ју је спевао, мислио на Тиму „шлајбера“ — још од тога доба |
за пензију и ишчекивао је, а Бога ми ју је и заслужио.{S} Сад је у пензији.{S} Заплакао се кад |
морао тражити нову парохију и добио ју је у В**.{S} Сад је, хвала Богу, и попадија задовољна в |
ајбом онакарађену принцезу... „Па ко ју је шио?...{S} Ко, зар она!{S} А што сте њој дали кад са |
ана његова шетња, и срећа његова што ју је видео на прозору.{S} У песми куне злотворе ради који |
а и устезала; а стидела се за то јер ју је замолио стари сват (који тога дана има од свију сват |
лика је била сума (три стотинарке) коју је поп Спира дао поп-Ћири само да овај одустане од тужб |
а како се ствар искренула; а рана, коју је понела на души, зјапила је једнако отворена и незале |
отона киша, она мокра јесења киша, коју је тако лепо слушати из топла кревета, чује се како луп |
вадити шнуфтиклу и через кијавице, коју је срећом у то време добила!...{S} Па зар она супруга!{ |
tle> или <title>Преходницу</title> коју је издала Српска Омладина.</p> <p>— Ја ћу вас молити за |
есма коју је Тима шрајбер спевао а коју је и поп Спира једне вечери чуо, и разабравши кога се т |
тамо у то доба? — пита је гђа Сида коју је комарац пецнуо и кашаљ пробудио.</p> <p>— Па... ето. |
никако да призна за своју, али за коју је цело село знало да је његова и ничија више, јер се о |
ј!“</l> </quote> <p>То је та песма коју је Тима шрајбер спевао а коју је и поп Спира једне вече |
шите се, фрајлице, нисте ви једина коју је њена слатка мамица упропастила и унесрећила сас такв |
{S} Направила му је кецељу од коже коју је опарала са једне стародревне кожње фотеље у којој је |
би свега тога било и код Меланије коју је, наравно, јако волео.{S} Јест, тако је осећао <pb n= |
вели поп Ћира прихвативши се шунке коју је донео из кола.</p> <p>— ...{S} А узеће ову овде, што |
крило их од оне несносне контроле коју је Бог сваком младом заљубљеном створу, у лицу његових |
дговара — и друга строфа оне песме коју је Шаца почео:</p> <quote> <l>„Мамина је тараба,</l> <l |
сучељавала се с баштом тетка-Макре коју је цело село звало тетком, али која је била права тетка |
се опоравила од лаке несвестице, у коју је мало час пала, кад је видела поп-Спиру у колима у ко |
елајиду</title>, стару једну књигу коју је још Јулина баба донела у мираз Јулином деду.{S} На п |
оји је имао са поп-Спиром и увреду коју је претрпео од истога.{S} Тужи поп-Спиру, а додаје, да |
да је запевала баш ону исту песму коју је Шаца малочас ударио у тамбуру.{S} Ах, како је Шаци б |
а се упутио за певницу и то за ону коју је држао Аркадија црквењак, а другу је певницу држао ст |
Сиду а гђа Сида једну празну чашу коју је дигла и стала окретати и разгледати према прозору, п |
прекрсти и намести боље шлофкапу (коју је кришом у помрчини метала на главу, јер је поп Спира |
године до године, о Св. Сави, а на балу је увек била малерозна.{S} Окрене ли је само двапут тен |
{S} Клавир у селу у оно доба!{S} У селу је и кринолин био још једнако доста ретка и бар непопул |
е ражђипа, кад Совра свира.{S} А у колу је све било заљубљено; свак има своју, па не да другом |
ојој услузи мени учињеној.{S} У здрављу је испушавао.{S} Ајд, одма’ запали једну, а ја ћу да ти |
ако вешто и умиљато да се понаша, да му је већ тешко било и пола дана без ње.{S} И не знам како |
ке калфе.{S} Е, не може човек, па да му је срце од камена, а да се не осврне за њом и не да оку |
вењаку Аркадији, на што овај каже да му је мило.</p> <p>— Јесте, очекивали смо вас жељно, — вел |
, а он вели: „Шецко-једно“, (каже да му је све једно) па курише. — Оне су се свако вече налазил |
гроба уздисати, и о „талу“ (који да му је сад, кад има ову памет и ово искуство), прича и по н |
ли је ипак поносит; не да познати да му је зима, отима се.{S} Што ти је, Боже, левента и старо |
дођу лутке он заћути; девиза као да му је: „Све ил’ ништа“, па неће да прослови, па да му поре |
енција се све тресе од смеја тако да му је и ћелепуш спао.{S} Та шта се врагу смеју, мислим ја, |
а га дохвати својом тако несретно да му је окренуо доњу вилицу чак на леђа!{S} Једва је Софра б |
без ње.{S} И не знам како, већ тада му је падала на памет страшна мисао: каква би то велика не |
е поп Ћира смешећи се мало.{S} Ваљда му је дошло смешно помишљајући какав би то призор био, кад |
ети.{S} И слика Меланијина постајала му је све дражија.{S} А и она од своје стране колико га је |
м и полезном штићенику.{S} Направила му је кецељу од коже коју је опарала са једне стародревне |
{S} Кад га је спремала на пут, метла му је, као и увек, шунке и сира у кола, и посаветовала га |
да га понуди шунком, јер (споменула му је гђа Сида) „он воли шунке и увек је фалио наше шунке, |
ћ почео своје обешењаклуке.{S} Једна му је већ рекла: „О мустро!“ али то њега није много женира |
дао, да га може укебати.{S} Г. Пера му је препоручио неки лек против пацова.{S} Показивао му н |
полако, ногу пред ногу.{S} Поп Спира му је даље показао све боље куће и укућане не споменувши, |
!</p> <p>А домаћица само ћути, а шта му је у себи помислила —, то смртном човеку наравно да ниј |
па лепо онда видиш још из кујне шта му је глава а шта опет тртица, да простите!</p> <p>Кад је |
те га још видили, а да видите, какав му је црвен нос!{S} Дакле, молим...</p> <p>— А благодарим! |
улове младога клирика Ћиру.{S} Какав му је само диван <hi>ћелепуш</hi> сама својом руком направ |
е у кући) потпуно задовољан био, кад му је показан био тачан списак свију ствари, и кад му је ј |
док му баба не сашије гаћице.“ А кад му је сашила, а она опет вели: <pb n="77" /> „Само да ми Б |
био тачан списак свију ствари, и кад му је још примећено, да ће кроз недељу дана примити и оно |
дошао близу поп-Спирине куће.{S} Тад му је јаче залупало срце као сваком, ма како смео човек да |
ла...{S} То је већ свршено...{S} Све му је забадава сад.</p> <p>— Немај ти бриге.{S} Ти пази ку |
лепу скупоцену стиву лулу и предаде му је, — ево, то нек ти је знак моје искрене благодарности |
месер и стаде га оштрити оцилом које му је увек метано уз тањир.</p> <p>— Не могу никако, —- ве |
е обема <pb n="17" /> за трбух, који му је отежавао трчање. — А јао, несрећни Спиро, шта ћеш са |
себи представља све то у памети, али му је слабо перо, слаб сав писаћи прибор, да то верно нацр |
n="403" /> него: онај брица! „Та ни му је ни дека био доктор!“ додаје пакосно.</p> <p>Обојица |
олео што јефтиније да прође.{S} Лети му је било лако.{S} Увек је имао по неку прилику да путује |
сапи туже на пацове.{S} Том приликом му је испричао историју једног маторог кусог пацова коме ј |
ће поред ње пратио сокаком и Циганин му је пред зору свирао а он је певао из дешперата ту песми |
лно скрасио у српском народу.{S} Ово му је сада ваљ’да девети или десети пут да је у инвентару |
салашарском, а не само браду.{S} Ако му је во времја оно онај његов дека мог’о добити онда неме |
ном приповедиће вам тужни отац, како му је мила јединица после удаје све већма и већма венула, |
нтију.{S} И у оној првој вароши било му је добро.{S} Била је добра парохија за попа, али се ниј |
неке тамошње официрске касине.{S} То му је Меланија олакшала приступ у те кругове.{S} Гђи Перси |
да сам употребио Пентикостар, па то му је већ прва лаж.{S} Није Пентикостар, него Часловац, ма |
угом нит’ сме ко.{S} Па му дика, што му је сна лепа. „Лепе коње и лепе жене, каже он; е, ако ни |
руд, пали лулу и псује Чивутина, што му је дао ситну трафику; а после грди неког газду што држи |
а му се, та Бога ми, и не чудим, што му је било тешко.{S} Та отац је тек!</p> <p>— Ћиро!{S} То |
је чекала да му кроз дан два да што му је обећала ако се лепо покаже.{S} А обећали су му код к |
бесмертнаго фкусите!“</p> <p>На што му је гђица Јула рекла „Фала!“ узела нафору и одмах је про |
{S} Ваљда код оног Швабе да руча што му је куварица Чифутка, како кажу!{S} Што баш у нашу недељ |
е и купио; и грк је већ унео све што му је стајало испред дућана; унео и крупице соли и кењечу, |
сли, како је сретан и пресретан, јер му је вечерас Јула први пут казала <hi>ти Шандоре</hi>, а |
књига поред њега налазе.{S} И молер му је и учинио по вољи; тако су дошле крај њега четири деб |
е ишта него ништа, а после, и процес му је већ изашао на потиљак.{S} На њему је често фрајла Ме |
са подацима о стању цркве.{S} Успут му је показао многе и интересантне ствари.{S} Заустављали |
му је већ изашао на потиљак.{S} На њему је често фрајла Меланија ждронцала неке арије.{S} Кад ј |
лике врућине биле, <pb n="50" /> у њему је под комарником спавао домаћин сам главом.{S} Поп-Спи |
Јер ако ћемо право и објективно, у чему је Шаца умакао Тими; обојица су били школски другови, о |
а ће скорим сваки читалац видети у чему је ствар.{S} Казаће им он то већ на своме месту, и знам |
е трезан к’о што је и ушао.{S} А кафану је држао неки трбушко Шваба у сомоцкој комотмицни са зл |
едну! — шану брзо гђа Сида Јули и гурну је кришом појаче.</p> <p>— Ако желите <title>Работнике |
и то је још била велика тајна.{S} За њу је мало њих знало; њих двоје младих, једна стара тетка |
цира да ухвати миша или пацова, у стању је да заборави и на јело и на пиће и да га сахатима вре |
не уме казати, јер таке ситнице у стању је само женско оштро соколово око (па чак и кад наочари |
како се сва улопала од блата, к’о да су је бикови вијали.{S} О, часни те, жено! — крсти се гђа |
а врста машамоде у селу.{S} Отменији су је звали „сеоским телеграфом“ а паори „сеоским добошем“ |
есма, мамо... из Бачке песма, певали су је одономад Бачки рисари!</p> <p>— Та знам, знам; ал’ о |
је сад већ велика девојка и спевали су је већ са Пајом Кицошом.“</p> <p>Тако је негда диктиран |
ладенцима торту на презент.{S} Унели су је торжаствено; најпре је ишла Кредла са тортом, за њом |
оју слушкињу, ону шиндивилу Ержу што су је спевали у шору с оним младим апотекарским субјектом, |
у ћошку, не реко’ л’ ја?!{S} Ево га, ту је!{S} Сад брже њега напоље, а да метнемо ово на његово |
едни!..{S} Но, ништа, ништа; шта је, ту је!{S} Могло је бити и горе! — извињава господин попа с |
то направио!...{S} Морам!{S} Шта је, ту је! — вели поп Ћира полако гђа-Перси.</p> <p>И она увиђ |
рдо испод руке, па мислим: добро је, ту је! и предам га тако завијена владици.{S} Екселенција у |
старим данима <pb n="399" /> својим, ту је баба Макра спокојно очекивала смрт цуњајући једнако |
честитих арњева, а где би их и било, ту је газда опет на путу.{S} Остаде му још сало газда Пера |
је било штогођ вредно за видити!{S} Ту је она требала да дође, да <hi>мене</hi> види!{S} А так |
> <hi>Каквих ти описа нема у њој!{S} Ту је описан и стари шаров, и лопов мачак, и млади гушчићи |
на послетку, оде код тетка-Макре.{S} Ту је једнога лепог дана имао прилике да види кроз баштенс |
је почешће поп-Спира омастио брк.{S} Ту је даље у авлији био бунар са дивном хладном водом у ко |
чешће свраћала у поп-Ћирину кућу.{S} Ту је помагала и ручала а тек после вечере одлазила.{S} Пр |
овом свету!</p> <pb n="263" /> <p>— Ту је код мене.{S} Носим га увек са собом (у злу не треб’о |
ау-Габриела!{S} Јадна жена!</p> <p>— Ту је требала да буде, па да види, лоћка једна, како се жа |
малера, па да је не знам какав.{S} А ту је мислила на онај случај, кад је Његово Преосвештенств |
је, а то је саму лепу Јулијану.{S} А ту је, тек што није, још који дан.</p> <p>Ближи се Ђурђев |
е примити —</p> <p>— А, нека, шта је ту је сад! — рече и погледа задовољно на нове ботуше сравњ |
а, па рече:</p> <p>— Та, сад, шта је ту је!{S} Ти к’о мати, ниси требала да допустиш, да дотле |
у овим кавоним селу!{S} Али, шта је ту је; фала Богу, кад није и горе!</p> <p>— Ха аааа! — зев |
у други, и из овога у трећи сокак и ту је дунуо равно дванаест пути у свој боктерски рог, а по |
а га нису дирала.{S} По свој прилици ту је дочекао дубоку старост и пошао трагом старијих своји |
онда и сватови виде асну...{S} А већ ту је, тек што није... јављају јој се добре прилике, ето — |
поп-Спириних.</p> <pb n="376" /> <p>Ту је, тако помажући им, приповедала многе интересантне и |
иће! — викну ће сви весело, јер ча-Нићу је свак волео.</p> <p>— А зар тако ви пазите на кућу!{S |
јска дечурлија и кваси турове, а и ноћу је једна лепота слушати жабе, кад почну да певају.{S} П |
етврте а Тима из пете латинске.{S} Шацу је истерао катихета а Тиму професор латинског језика ка |
ин.</p> <p>— Неће, неће!...{S} На ланцу је под амбаром.{S} Извол’те слободно! — одговори гђа Со |
мах однеше и затворише у „шпајз“, одмах је салетеше с питањима и мајка и керка, гђа Перса и гђи |
, сутра дан, чим је чула тамбуру, одмах је понела кантицу за поливање и нашла се у послу у башт |
Сида, слутила је да је добро.{S} Одмах је осетила, како се сама изражаваше, да јој се „онај те |
ти тамбуру.{S} Али Јула је чула и одмах је скочила из кревета к прозору па кроз разређене шалук |
пред њим ушао један стран човек и одмах је то рапортирала гђа-Перси.</p> <p>— Ето!{S} Шта сам р |
Јула рекла „Фала!“ узела нафору и одмах је прогутала и поцрвенела до ушију.</p> <milestone unit |
ла је полетела одмах онога часа, кад их је видела заједно у колима и јавила свима, код којих је |
дговорила једном свом познанику који их је срео баш кад су излазили из Епископије. „Шта је, как |
пажени него чак и спевани.</p> <p>Ко их је спевао, то се никад није могло дознати, али је врло |
ева глава не може да попамти, толико их је много.{S} А у толико је пре био то сада случај, кад |
ли задржани многи гости а још толико их је и само остало на вечери.{S} Вечерало се у собама и у |
у нашли и што није било банака, било их је доста, — него што се и један и други тешко растајао |
ену цицану иди свилену мараму. (Било их је свакојаких, али је господин попа најрадије примао он |
его и неке стихове везе по писму што их је запамтила са медених колача <pb n="36" /> са последњ |
бих желео, да вас што пре видим, не бих је задуго донео,... само да што дуже мислите на мене.</ |
све мисли на вечерашње слике, од којих је једна од друге све лепша и пријатнија, докле се у је |
триста неких ствари начинити, од којих је све једна од друге боља за јело; а њима ће после пре |
љали су се код неких касапница од којих је црква примала лепу кирију и ако се касапи туже на па |
едно у колима и јавила свима, код којих је свратила, да се поп Ћира измирио с поп-Спиром, па са |
део на изменце у обе куће (између којих је обаљена тараба одмах на дан свадбе); једнога дана је |
Ето!{S} Што га нема код нас; а код њих је био и пре и после подне!{S} Дош’о је после подне још |
</p> <p>— Па можемо да вратимо; трговац је каз’о да ће примити —</p> <p>— А, нека, шта је ту је |
hi> у православне цркве!!{S} А Часловац је <hi>његова сопственост</hi>, он га је купио и донео. |
чудим, што му је било тешко.{S} Та отац је тек!</p> <p>— Ћиро!{S} То је већ штогођ друго!{S} Др |
к’о Божја <pb n="298" /> росица... мо’ш је пити к’о кеша бару, ништ не осећаш!...{S} Та зар је |
Видиш, молим те, како се крије; е, баш је обешењак! ’хоће да ме уплаши, па ме вреба! — вели Ју |
/> пажљиво до краја саслушала! — Е, баш је безобразан! — А за тим уздахну, па стаде даље да коп |
нде он нешто запитати.</p> <p>— Уф, баш је шмокљан!{S} Баш је пипав! — рече у себи, а једнако и |
Боже, господин’ Перо, баш сте ви... баш је ова садашња младеж!{S} Свака јој се женска допада —< |
12" /> на памет.{S} Сирота Јула!{S} Баш је малерозна; наслутила је.{S} Није се забадава заљубил |
ти.</p> <p>— Уф, баш је шмокљан!{S} Баш је пипав! — рече у себи, а једнако ишчекује, да чује ба |
орско име!{S} Јуца, фрајла Јуца.{S} Баш је она нека Јуца!{S} Пударуша једна.</p> <p>— Па каз’о |
> <p>Била је Субота после подне.{S} Баш је звонило на вечерње кад прођоше Великим Сокаком једна |
ку ноћ.{S} И фала на дочеку.{S} Ал’ баш је било све лепо!{S} Та није да ћу дувати у рог, да већ |
{S} Мани ме да спавам.</p> <p>— Ал’ баш је неће узети!{S} О Боже, Боже! — рече зевајући гђа Сид |
ролазила Великим Сокаком кроз Б** а баш је било после подне.{S} Врућина беше мало попустила, ве |
изненада Господин Владика у село, а баш је била Недеља.{S} Он право у цркву на Јутрење, кад али |
о за то, да види шта вечерамо.{S} А баш је и потрефила! — кида се госпођа Перса а смешка се и в |
свег заустављања гђа Сидиног.{S} Гајдаш је отпратио најпре г. нотароша и госпођу му, за тим тет |
сам је двапут понудила компотом, а знаш је да је увек така кад су врућине и кад јој муве досађу |
е очи, а држало је једно Чифуче.{S} Још је попустио нешто преко двадесет и седам —</p> <p>— Баш |
е оно одликован црвеним појасом.{S} Још је чудније што су обојица одговорила једном свом познан |
пало благодарећи његовој досетци; а још је задовољнији био, кад је добио шал, ботуше и стиву лу |
фрау-Габриела!{S} Усред те несреће још је то срећа била, што се све догодило тако близу села, |
како се свршило?“ запита их познаник. „Је л’ се свршило!“ — „Јесте, једва једаред!“ одговори м |
пити и причекати тебе!“ А ја га питам: „Је си ли гладан, старатељу и један туторе мој; да ти сп |
, голубића у расолу, то си ти увек радо јево?“ А он ми одговори: „Прошло је то мене, снаго моја |
ека а ни ико у вамилији није тај ’лебац јево ни то био!{S} Ал’ како сам радио, тако сам лепо и |
коња, па за то га, вели, и продаје сад јевтиније.</p> <p>Тера Пера Тоцилов преко вашаришта, па |
не му госино!{S} Та да нисам и ја прико јего тер’о брез фењера кера, зар би’ данас стао да бидн |
p> <p>— „<foreign xml:lang="cu">Сеј ден јегоже сотвори Господ</foreign>“!...{S} Аркадија, човеч |
>— Ху!{S} Немој ми бар ти пристајати на јед! — обрецну се гђа Перса. — Ниси се ти, ћерко, још у |
Перса не знајући на коме да искали свој јед.</p> <p>— Али, мама! — умирује је Меланија.</p> <p> |
од оног проклетог решета!....{S} Један јед само.{S} Видићеш већ!</p> <p>— А то ћемо тек видити |
тка,... него с овим шегртима, сам један јед кад није мајстор ту —</p> <p>— А тако штогођ!{S} А |
дом!{S} А, и’те молим вас... само један јед!“ вели и одлази даље. — А сутра дан, тако око фрушт |
, со...</foreign> А, а а!{S} Само један јед!{S} Ето ви’те, већ плаче фрајлица!“ вели Габриела п |
гђа Перса а сва позеленела од притајена једа.</p> <p>— Проклети ови млађи!{S} Баш се човек ни з |
е“, — цитира га гђа Перса сва зелена од једа. — О, пољубио се ти с твојим покојним татом Аверки |
ом, — продужује гђа Перса сва зелена од једа, — возио с ким било!{S} Тражи друга кола, та бар т |
Сирома’ младић!{S} Можда и плаче сад од једа и срамоте!{S} Ал’ баш да видим!“ рече у себи Јула |
Персу — но, та ће ме, знам, појести од једа и пакости.{S} А баш ћу гледати да се сретнем ш њом |
оспођи Спирипици. — Знам, да ће пући од једа госпоја Сида, кад само види, како је добар мој ква |
један Пемак (кинстлер у тим пословима), један млад, блед плавушан са малом ретком брадицом и ус |
попо, и кол’ко, што кажу, морам! — Ааа, један по један! — рече у себи газда Пера Тоцилов и нами |
ша се у разговор онај бојтар из буџака, један танких подужих бркова, права руина кога сад <pb n |
з авлије га је први опазио попин шаров, један грдан глават и чупав пас са чупавим и пуним чичак |
Јулу лепезом.</p> <p>— Ја сам, верујте, један од најгорих, управо никакав „шмајхлер“ или ласкат |
давно речено, да су сви попови једнаки, један к’о други.{S} А после, и правила Поетике веле, да |
ање пристоји; ако послушам њега, касти, један тестамент његов, — замерићу се свету, а око послу |
цигло у том правцу, да буде тако рећи, један ступ куће — ипак се он изметнуо у нешто са свим д |
пита!!{S} Кад су почели званичан посао, један другоме нису у очи гледали, него и један и други |
уста и да иде спавати.{S} Тако се ето, један наш Банаћанин <pb n="164" /> у далеком свету проч |
комшилук по гласу.{S} Тако, на пример, један се жабац већ неколико година дере колико га грло |
ла вас је милостива госпоја и моли вас, један нам пацов направио велику штету по шпајзу, изгриз |
а ја сам ту, а моје терање, и што кажу, један мој карактер, видили сте!</p> <p>Мануше оба попа |
тала кола и кочијаш скин’о два сандука; један већи а други мањи, оба врло смешна изгледа, а вид |
ен, јер пошу око врата носи баш ирошки; један му крај све лепеће преко левог рамена к’о барјак |
дрвећу са природним прилепљеним перјем; један урамљен рад с перлицама, нека часна трпеза, шта л |
ва!{S} Ах, чега ти ту све није било!{S} Један спахилук, једно богатство, па не знаш где пре да |
83" /> од оног проклетог решета!....{S} Један јед само.{S} Видићеш већ!</p> <p>— А то ћемо тек |
гом кућом опет приповедали о Русима.{S} Један приповеда: како су Руси највеће царство, и како с |
ема ни данас Бог зна каквих промена.{S} Један дан је к’о и други.{S} Живот тече доста монотоно |
дмах су га салетили и једни и други.{S} Један га дочеп’о за рукав па га вуче на ручак, а други |
кере... мора да су они прави ритски.{S} Један ме отоич уј’о баш испод ока, тако, да ме је из на |
према различитом свом темпераменту.{S} Један се љутио кад је видео своју Жужу да с оним другим |
је право да и ја, што кажу, к’о сирома’ један човек, зарадим коју крајцару за порцију; јербо и |
два у собама, два у пространој авлији а један на сокаку пред кућом. (Био је и шести, али је он |
говорили и задали један другом веру, да један другоме буде девер; то јест, ономе који се први о |
га као Савка. — „Па, онако... кол’ко за један добар опанак“, вели јој Нића. „Не шкоди ако бидне |
ћи бивао.{S} Најпре неосетно краћи, „за један кокошији корак“, што рекле искусне бабе, а после |
е, имаћете комендије саш њим.{S} Он има један луд <pb n="270" /> обичај; воле, нег’ Бог зна шта |
оше Великим Сокаком једна кола и у њима један млад човек.{S} Баба Пела која је седела пред кућо |
рошака па чак и неколико сексера.{S} На један тако бачен сексер, веле, да је тако силно полетео |
ло.{S} Јер наливајући чаше гђа Перса на један мах пребледе и као окамењена посматраше гђу Сиду |
на да једе, ако не сме да се наслони на један или други лакат кад једе, а тога тамо у собама не |
а сад се вратили обојица су пута, — па један другог ама ни једном речицом да не запита!!{S} Ка |
толике године, што кажу, и био један па један; и сребрна пуцад, и ћурдија с токама, и чизме, и |
се јавио од некуд из комшинског амбара један велики пацов, па начинио чудо и покор по шпајзу и |
па ћути; и њој изгледа да је то доиста један фелер.</p> <p>—...{S} Те још какав фелер... још к |
о нису један уз другога него преко пута један од другог.</p> <p>Изгледа као да се успавао, као |
ођем: „Пинчили, пинчили“! а он, шпицпуб један мали, само шнуфује и кија и шмајхлује сас репом.“ |
сата још једанпут, и укравши тако читав један сат, легао је, као сваки уморан човек коме је бла |
и звала него <hi>лоповом</hi>.{S} Лопов један што ми једе век! — рекла би љутито.</p> <p>А и он |
ао се сваког дана тај нови учитељ, млад један богослов, на место старог учитеља, <pb n="32" /> |
его одфикари ти онако по паворски комад један.{S} Ко зна у ком ће сокаку ча-Нића осванути и фру |
стане грдити: „’хоћеш голубића, лопове један матори!“ он само ћути, зажмири очима, разглави ви |
о велике баре или на Тису, а пацови све један преко другог па к’о људи скачу у бару или у Тису. |
, кад остане кожурица, да може да изађе један пар паворски’ опанака од ње.{S} Немој да те буни |
стацима и не могу допасти, а поучава је један Пемак (кинстлер у тим пословима), један млад, бле |
рка! — вели поп-Ћира. — Моја Персида је један, тако да кажем, скуп добродјетељи, па је, наравно |
о, наравно, у страху Божјем, снивала је један сан који је, може се рећи, помало и побожан био.< |
зе слинговиц.</foreign>“ — Послао ми је један мој пријатељ из Фрушке...{S} Само једну чашицу.</ |
улине свадбе свачега спремио.{S} Био је један од облигатних поштовалаца Доситијевих, и ако га ј |
пита Пела зачуђена.</p> <p>— Та зар је један, слатка.{S} Не знам ни с кога краја већ да почнем |
имам нику надежду; јербо је то за мене један „балсум“ кад мало гуцнем —</p> <p>— „<hi>Балсум</ |
тају напоље преко сокака.{S} Јер кад се један такав малишан крене преко таквог блата, деси му с |
ад су већ хтели да припале топ, сети се један Банаћанин, баш ће бити да је био из Иђоша, који с |
ми каже: „Ао, кандило ти туњаво, унцуте један!{S} Ала имаш здраве и добре очи, деране!{S} Ала и |
а неће ни последњи пут бити; а после, и један и други поп били су после <pb n="116" /> ручка ув |
у мајсторију, јер је имао лакшу руку, и један вандрокаш сајџија кога су били притворили због кр |
ерез младожење!{S} Отимају се о њега; и један и други има у кући на удају... па через господина |
а у једном селу! вели Сока гркиња.{S} И један па нема увек посла.{S} А после и ови што су били |
сину наше свете православне цркве.{S} И један и други поп из овог места, где се наша прича разв |
Перу Тоцилова поштено по погодби.{S} И један и други му даде погођених десет форинти <pb n="32 |
одмах су се сутра дан и дохватили.{S} И један и други, веле, сакрио је левчу под мантију, и так |
о као бајаги дрема увучен у бунду.{S} И један у други поп се пипаше: поп Ћира да види је л’ му |
ан нешто мањи од вашарског ринглшпила и један упакован кревет који се види да је био некад поли |
з села одлази тамо само господин попа и један и други, али врло, врло ретко, даље: господин нот |
ариле сузе, па ти он њој девет дуката и један солферин на дар!{S} А кад смо изашли и пошли кући |
шко растајао с толиком сумом и што је и један и други размишљао мало: да л’ би добро било да му |
ледано је и одређено да се точи докле и један из весеља тражио буде.{S} А веселиће се целога да |
Темишвар.</p> <p>Сутра дан пре подне и један и други поп одоше пред Његово Преосвештенство, је |
нака, било их је доста, — него што се и један и други тешко растајао с толиком сумом и што је и |
тако леп к’о фрајлин младожења, нити и један има онаку лепу црвену пошу, па да му тако лепо ст |
цара, госпоја-Сосин двогрошак, па чак и један сексер.{S} Кад и с тим беху готови, изађе поп Спи |
нерски, хусарски, инфантериски па чак и један (невероватно у Банату!) „маринерски“ официр!{S} Т |
а је стајао у гостинској соби; за тим и један зимски капут са олињалом јаком од крзна и распара |
у једној и у другој кући.{S} Озбиљан и један и други поп; и једног и другог спопала нека трема |
едан другоме нису у очи гледали, него и један и други кад нешто има да каже а он говори и гледа |
е, може му слободно поред кревета сто и један топ испалити, — не пробуди се тај лако.{S} Ајде, |
га питам: „Је си ли гладан, старатељу и један туторе мој; да ти спремим, роде, голубића у расол |
он давно и давно други човек.</p> <p>И један и други одавно су у том селу, још откако су се ож |
ер и какав им је то живот кад их и зуби један по један издају и дају им лицу све више прави баб |
селе се попови.{S} Домаћин отпева други један псалам: <foreign xml:lang="cu">„Из глубини воззва |
се домаћин упустио с поп-Ћиром у други један разговор.</p> <p>— Па, ви ми се и не фалите, чесњ |
ћин, па се примиче и једу заједно, нуди један другог бољим залогајима и заливају их из бокала к |
ка као пацов из рупе.{S} Пред њим стоји један фићок ракије.{S} Пијуцка из њега и разговара се с |
, па су се још онда договорили и задали један другом веру, да један другоме буде девер; то јест |
али, куцали и искапљивали чаше, хвалили један другога глас и пјеније, док се није поп-Спира вра |
ретпоследњој Глави — путовао је на коли један млад поп кроз Бачку враћајући се с омладинског ск |
Људи се крећу достојанствено напред, ни један нема лулу у устима него са штаповима у рукама иду |
више распаљивале огањ кавге и свађе, ни један од оба попа није био у селу код куће, него обојиц |
-попину, а поп Спира туторову ћерку; ни један из љубави.{S} У оглашеном стечају за парохију бил |
а многе њих воли, ал’, каже Жужа, да ни један није тако леп к’о фрајлин младожења, нити и један |
држаше на грудима. — Знате ли ви да ни један ваш поглед на њу није измакао мом оштром оку!{S} |
и што би к’о могли да возе, нису се ни један, кол’ко ја знам, погодили.</p> <p>— Не знам кога |
јем три господар-Јове у Карловци’, и ни један није им’о ћер Даринку.{S} Све којешта!{S} Макар н |
ојици примјетио, да се нисмо требали ни један заборавити толико, ни ја ни он.{S} Каже Преосвешт |
е, преже их само у сватове, па за то ни један поп не може више онако приликом да се вози, па је |
сокака има, а сви су широки.{S} Зато ни један није калдрмисан, а није никада ни био.{S} Истина, |
Кад су се вратили попови с пута (јер ни један се није стрефио тада код куће) а оне обадве удри |
(Шацин будући колега), а девер ће бити један јурат из Старога Бечеја, који је нешто запео на < |
и.{S} К’о мисли, у завади су, неће чути један од другог.</p> <p>— Е, по то би’ и ја кочијашио, |
еша с онима који га знају, а сад је учи један региментс-аудитор.{S} А њен Пера је и почасни чла |
аљда, знате, имати форме то, — вели јој један пајташ.</p> <pb n="390" /> <p>— Ах, абер мајн Гот |
ма, па и теби, Ракила, диндушманине мој један.</p> <p>— Лаку ноћ, ча-Нићо!</p> <p>— Ех, кад ова |
>— Није Тинин, него луциферов, обешењак један.{S} Чекај само, да ви’ш комендије.{S} Код њега см |
ам рекла!...{S} Измерио ти је, обешењак један, мање...</p> <p>— Та баш сам пазио!</p> <p>— Треб |
да видим ’хоће л’ онда ланути, обешењак један!“ А кад се одобровољи, а он се најпре зацени као |
иповеда поп Ћира.</p> <p>— Ао, обешењак један; ама исто се тако и са мном разговар’о!{S} Исто т |
је из најтврђег сна пробудио, обешењак један!</p> <p>У том заурла поп-Ћирин пас не трпећи као |
, нит’ пазити да не украду!{S} Обешењак један чивуцки, — љути се гђа Перса, — каприцир’о се баш |
ружим ја први руку, а он као — обешењак један! — не зна бајаги ди да метне <pb n="348" /> онај |
Тоцилова?</p> <p>— Право каже обешењак један параснички!{S} Ах, Аркадија, ти си ми све то напр |
, молим те, како се каприцир’о обешењак један зелени, па баш никако да се попне уз лотре, него |
стоји пун бокал вина, а он, безобразник један пушта густе димове из поп-Спирине скупоцене стиве |
м, слатка,... него с овим шегртима, сам један јед кад није мајстор ту —</p> <p>— А тако штогођ! |
споје Пентефринице и како бега, шмокљан један, кроз прозор, а оставља јој у рукама свој горњи к |
ШЕСТА</head> <p> <hi>У којој је описан један недељни дан у селу, а може се цела прескочити, је |
то је исто мислио и поп Спира: „Чивутин један, он се вози за пет а ја за десет сребра.{S} Увек |
акобинац са својом црвеном капом.{S} Он један, а оне толике!{S} Праве мормонске фамилије! — А т |
ди да није у ћошку од појаса?{S} Има он један као џепић у појасу самом.</p> <p>— Ама нема појас |
е никад у животу пасирало, премда је он један обешењак односно женских.{S} Он тера само „хец“, |
Та... баш не велим да није; није ми он један то призн’о...{S} Била сам млада; а што је младо, |
кажу, и капару дали, које ја вама, к’о један човек сиромашак, никад нећу заборавити, и за које |
сп. Перзекутору у крило, а овај је, к’о један фини и изображен човек, задржао, да и она не испа |
л’о у Беч, добио би цигурно колајну к’о један на прилику, добар, што каже Шваба, виршофтер!</p> |
ечи да рекне, него је узео па разгледао један нож који је остао ту на столу и прочитао је у кој |
n" /> <p>Ето тако се отпочео и заплетао један роман у поп-Спириној кући на месец и више дана пр |
поп-Спира ушао у кућу, а пред њим ушао један стран човек и одмах је то рапортирала гђа-Перси.< |
а је сада и то, мало час споменуто, био један разлог; али не мање јак разлог био је и тај, што |
ло да изненади свакога госта, то је био један клавир.{S} Клавир у селу у оно доба!{S} У селу је |
, а друкчије и парохијани!{S} То је био један гром, формалан гром за свештенство и мирско и дух |
Тргов’о толике године, што кажу, и био један па један; и сребрна пуцад, и ћурдија с токама, и |
је баш у она кола, којима је кочијашио један, који је радо другима извртао кола, па их до сад |
“</l> </quote> <p>Није прошло ни колико један добар Оченаш да се прочитао, а из поп-Спирине баш |
ена на једну страну — беше празна, само један подадуо бојтар седи за једним дугачким чамовим ст |
данас, као што сте и сами видили, само један, па и тај ћемо скоро укинути.{S} Можемо, фала Бог |
а ако сиромашнији, онда, наравно, само један поп.{S} Иде па мало пева он, мало црквењак, а мал |
машамодом!{S} А, и’те молим вас... само један јед!“ вели и одлази даље. — А сутра дан, тако око |
унд со, со...</foreign> А, а а!{S} Само један јед!{S} Ето ви’те, већ плаче фрајлица!“ вели Габр |
опала на мору и сви се подавили, а само један се спас’о на једној даски па се и он после једног |
мера само тако, ако ту пред њим пружимо један другом руку, заборавимо узајамне обиде и помиримо |
натезало с ученим људима, јер тек је по један Аћа био у селу.{S} Али, Бога ми, од ово тридесет |
ол’ко, што кажу, морам! — Ааа, један по један! — рече у себи газда Пера Тоцилов и намигну ђавол |
в им је то живот кад их и зуби један по један издају и дају им лицу све више прави бабији изгле |
ко и њено чудо, оба попа како седе лепо један крај другог.{S} Нашла се однекуд, не знаш ни сам |
зентирао; има ту и твога масла, Каијафо један!“</p> <p>— Е, дакле ај’те, извол’те, извол’те, пр |
Да иду одмах, јер у Суботу се мора бар један вратити, да буде ту ради цркве.{S} Спрема се и у |
а бојтар, плашљиво наливајући себи опет један фићок ракије, — да ви’ш белаја, ако јој дотле не |
е ће те красне слике до мало, за тренут један, нестати и ишчезнут и!{S} Нестаће их као дима или |
ко за себе. — Ви’ш ти то њега!{S} Унцут један.{S} Ал’ сам му добро и одговорила!{S} Нема га! — |
са. — Онај паор га већ упец’о.{S} Унцут један! — додаде у себи па се да у мисли.{S} Радозналост |
. отиш’о је, — прошапута Јула. — Хунцут један!...{S} Мисли он, ја сам му она са шора паоруша... |
са столице, остави брзо лулу из уста у један ћошак, па скиде шешир И пољуби г. попу у руку.</p |
тражити по свету.{S} Дошло ми је било у један ма’, да оставим ову пустољину.</p> <p>— Ето ти са |
е терај већ једаред! — викнуше љутито у један глас оба попа.</p> <p>И кола пођоше.</p> <pb n="2 |
кломпама са рукама испод пазува па иду један за другим у реду к’о гуске.</p> <p>Близу је и Чен |
ово место, — вели Аркадија и предаде му један мали замотуљак. — Ваљ’да га неће успут развијати |
ти и велим, да си точио и пио, сунђеру један.</p> <p>— Та нисам, сунца ми!{S} Нисам, Бога ми!{ |
комшији ређе долази, нарочито ако нису један уз другога него преко пута један од другог.</p> < |
дотрчао је <pb n="47" /> и известио их један деран који је поваздан у порти, помаже Аркадији, |
вид’о!...{S} Вид’о сам само једаред још један такав и то на цимеру једног дентиста.... виси као |
није било у соби.{S} Кочијаш скиде још један у хартију умотан кишобран нешто мањи од вашарског |
шки син!“ — А онај задовољан доноси још један бокал.{S} И њега испразни Аћа па оде, да метне пи |
Ди да идеш, наша бити мораш!“...</l> <l>Један скида златне белензуке,</l> <l>Други скида дукате |
о век скоро успавалом шору и селу да је једанаест сахати, подиже гђа Сида главу тужећи се на вр |
рошао испод поп-Спирина прозора и дунуо једанаест пута <pb n="125" /> у рог и огласио век скоро |
ter" xml:id="SRP18941_C11"> <head>ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА</head> <p> <hi>У којој је исприповедано све |
нка.{S} Па држи се ш њимекара већ неки’ једанајст година, још онда кад је ону Тотицу, што <pb n |
знат, кад се куца, с поп-Спиром се куца једанпут а с поп-Ћиром увек по двапут.{S} Послужише се |
га је поп-Спира добио само зато што је једанпут у једном ужем друштву певао пред Његовим Преос |
p> <pb n="180" /> <p>— Та ’хоћеш ли већ једанпут казати: шта је то било?</p> <p>— Та... она там |
боктерски рог, а после четврт сата још једанпут, и укравши тако читав један сат, легао је, као |
га.{S} Увек ми пребацује мој супруг.{S} Једаред сам се баш наљутила, па му рекла, кад ми је ста |
сам баш тврда срца; та то мора бити.{S} Једаред и то мора да бидне!</p> <p>— Хеее, е, слатка пр |
и је стигне и спасе је родитељима.{S} А једаред у мало што није завила гђа-Персу у црно; јер ка |
ик. „Је л’ се свршило!“ — „Јесте, једва једаред!“ одговори му поп Ћира. — „Фала Богу, све је до |
</p> <p>— Та, знам ја то!{S} Зар сам га једаред чеш’о по лећи!...{S} Тргов’о толике године, што |
оној другој попадији, — све се канем да једаред дођем код вас на једно пола дана, па да ви мене |
Шацу у њему, који се журно упутио па на једаред застао.{S} Чуо је неке кораке из даљине, па се |
ништа не знам шта је са мном, каже, кад једаред захрчем.{S} Могли су ме, каже, слободно упрегну |
желио, ал’. —</p> <p>— Та само да пређе једаред та комендија.{S} Страшно сам се дала у бригу, С |
значајно, да блага Јулина слика ишчезе једаред за свагда из срца му.{S} Пера обори очи. — Ах, |
уде послушан порукама гђе Сиде, него је једаред ипак прошао њиним сокаком и спазио је онако леп |
p> <p>— Та што ме и тај Бог већ не узме једаред себикана и не курталише ме!</p> <p>— Не бој се! |
.{S} У двадесет и четир часа тек ако се једаред диже да види, вели, коње, или колут око месеца, |
{S} Знам ја њега к’о и себе.{S} Кад тај једаред заспи и захрче, може му слободно поред кревета |
но сваки дан долазио поп-Ћиринима а тек једаред или највише дваред ако је био код поп-Спириних. |
тако нешто зуцкало и причало, да је као једаред, једно пред вече, ђаволски перјао сокаком.{S} А |
свашта.{S} Али кажем вам, слатка, само једаред да види, како се нешто готови, одмах ти она, ра |
века нисам вид’о!...{S} Вид’о сам само једаред још један такав и то на цимеру једног дентиста. |
и с Јулом!{S} Јер Јула је г. Перу само једаред боље посматрала, кад је, то јест, пила из велик |
е поп-Спира вратио и домаћица их још по једаред послужила пунчем.{S} После пунча обредише се оп |
/p> <p>А то је било овако.</p> <p>Бануо једаред изненада Господин Владика у село, а баш је била |
рали —</p> <p>— Но, но!{S} Та доста већ једаред, чегртаљке једне, — вели поп Спира. — Па лаку н |
ди и љути бабу.</p> <p>— Ајде доста већ једаред!{S} Докле ћете?{S} Кад почнете а ви не знате шт |
е цвелите,- снаја!{S} Та шта се Бог већ једаред не смилује на мене јадника! — јада се овај.</p> |
и не ушуњају у кућу.</p> <p>— Терај већ једаред! — рече поп Спира, кад поп Ћира седе с десне до |
ило и Чивутина.</p> <p>— Ајде терај већ једаред! — викнуше љутито у један глас оба попа.</p> <p |
ли друговима (јер добити три крајцаре у једаред — то није доживео још нико у селу), а нови учит |
руге све лепша и пријатнија, докле се у једаред није нашао далеко изван села, чак на вашаришту, |
узрок вечитом потпиривању и подгревању једаред већ отпочетог страшног непријатељства.{S} Па је |
.</p> <p>— Е па сад лаку ноћ.{S} Бар ћу једаред мирно спавати после толико недеља!{S} Е, фала, |
а ти, велика ти фала <pb n="324" /> још једаред.{S} Испало је преко сваког, ама кажем ти преко |
pb n="415" /> дугачка, та толико је још једаред ваљ’да била моја Керувика!...{S} Ал су бар госп |
.{S} Кад га узе на кола прекрсти се још једаред, онако махинално видећи гђу Сиду како се крсти |
рикаша, ако вам се допада; извадите још једаред, — нуди га поп-Спира.</p> <p>— Хвала лепо! — од |
к; а кад савије у други сокак, а он још једаред погледа на врата, а она још стоји и гледа за њи |
ила.{S} Ах, мислила је у себи, само још једаред ако се нађе с њим, неће више бити така као до с |
по запитао, и желела је, да се само још једаред покаже на плоту, па да га лепше дочека. „Хе, ва |
познаник. „Је л’ се свршило!“ — „Јесте, једва једаред!“ одговори му поп Ћира. — „Фала Богу, све |
’о никог његовог; а он кад се пробудио, једва су укућани га курталисали они’ амова!{S} Ето, так |
лазим у башту.{S} Нешто сам ти слаба... једва се вучем.</p> <p>— Па јесте, — вели Јула, — нико |
кикот.{S} Баба се љути а смех све јачи; једва се стиша кад се чује каква лупа из кујне.</p> <p> |
сам лепо и прош’о; тако ми и треба!{S} Једва за дуван и сланину!</p> <p>А затим стаде зевати.< |
је окренуо доњу вилицу чак на леђа!{S} Једва је Софра брица наместио на старо њено место, али |
он, Бога ми, држ’-не-дај! што рекли.{S} Једва изн’о читаву кожу.</p> <p>— Тако је то, — трља за |
укли су се?</p> <p>— Формално тукли.{S} Једва су их развадили.{S} Поп Спира је инзултир’о, онак |
ва!{S} Каже: „Шкодиће ми конштрукцији!“ Једва је попио пола чашице!{S} Сирома’ младић, и сам се |
острана, отегла се читавих дуж њива, да једва можеш довикати онога с другог краја авлије.{S} А |
век поткресавао и дотеривао — а како да једва не чекају овога новога учитеља за кога су већ при |
ла отишла, да намешта кревете, гђа Сида једва дочека, па ће рећи:</p> <p>— Је си вид’о само ону |
авити?!</p> <p>И једна и друга попадија једва је чекала да јој се попа врати, да се сита најада |
ати, које ми њега као свог рођеног сина једва чекамо да видимо.{S} А девојку смо му нашли и доб |
и паметни и учевни људи, обишли све, па једва у зло доба, нашли код Пере Тоцилова?</p> <p>— Пра |
рађени бити, кад и поред месесечине, па једва да сачуваш вранца од рђави’ људи!{S} Ај, <hi>то</ |
ј што му ваде, и онај што га вади) — па једва га извуку!{S} А ово нит’ је <hi>он</hi> хтео, нит |
/p> <p>— Та шта ме, шта ме знате!{S} Та једва сам и оно уз’о.{S} Знате и сами кол’ко сам се нећ |
говори, кад он то баш није марио!{S} Та једва га натера поп Ћира и о већим празницима да говори |
здраво воле добру децу! — рече и скиде једва Раду с кола.</p> <p>— Благо њему! — рече у себи п |
аже.{S} За то су сви ћутали.{S} Јула је једва чекала да остане мало насамо, да се сита исплаче |
сата терати на сваку форму, док сам је једва у зло доба истер’о да буде к’о што треба по типар |
а је није много ни запиткивала, зато је једва чекала да је скине с врата.</p> <pb n="213" /> <p |
ка, а она ускочи за момком, па их после једва можеш да натераш да се што пре венчају по обредим |
раге, па га тако одвук’о у школу, те се једва скрасио у скамији.</p> <p>— Та шта говорите?!</p> |
а.{S} Скаменила сам се, кад сам чула, и једва сам дошла к себи.{S} Ја вам сад не умем ни десети |
а.{S} Била је сретна преко сваке мере и једва је чекала да му кроз дан два да што му је обећала |
издржи крштена душа и то.{S} Ал’ ја сам једва чекала да се сврше те дерне штудије његове!...{S} |
што да точим, и коме да точим, кад сам једва и оно попијо, што ми је од добре воље дато?! „Точ |
<p>С кафом је ишло мало потеже, јер су једва нашли жрналицу; како су често у поп-Спириној кући |
“, а за тим само захтева и изволева.{S} Једе ревносно и залива још ревносније, а капарише најре |
жио спавање „лењштина једна, што бадава једе хлеб“ (да се послужим реч’ма којим га је попадија |
о комотан, а вели он, он и не рачуна да једе, ако не сме да се наслони на један или други лакат |
ућама мрзили кад му она да из тањира да једе, а пинчика опет био је тако васпитан и паметан, да |
} Што баш у нашу недељу да тамо руча да једе леб с кимом и друга чуфуцка јела?!</p> <p>— А па д |
> <p>— Па каз’о је још и то шта воде да једе, — наставља Ержа свој рапорт.</p> <p>— Па, мора да |
аметан, да никако није хтео са земље да једе (као друга његова паорска браћа) него <pb n="369" |
је доста!{S} Та би вам заборавила и да једе и да пије, кад нађе какву такву књигу.</p> <pb n=" |
Спира доручкујући и пружајући и Пери да једе.</p> <p>— А она је Влаиња а мој Миша је Србљин к’о |
ле седне за сто и да са осталим гостима једе редом све не хтевши, ваљада, као добар пастир ни т |
све више прави бабији изглед.{S} Једна једе само на леву а друга само на десну страну (И у том |
, да не види онога виз-а-ви од себе; па једе и хвали их и вели: како само у тој кући радо једе |
} Али је село к’о свако село; свој хлеб једе а туђу бригу води.{S} Није тако стајала ствар с по |
реварити и разговарати се о томе, а кад једе грожђе, а он га опере у чаши, и не једе љуске, нег |
се наслони на један или други лакат кад једе, а тога тамо у собама не може да буде.{S} За то је |
Увек га ујутру питају, шта он најрадије једе па му кувају.{S} Шаца и Јула иду по ваздан једно з |
једе грожђе, а он га опере у чаши, и не једе љуске, него их оставља у тањир, па кад поједе и он |
ле га као једног вредног члана, који не једе бадава, него који зарађује свој хлеб.{S} Постао је |
им кажеш све што ти је на срцу, што те једе и пече.{S} Ћиро, кад мрзиш, мрзи!{S} И бркове му н |
текао, па нека сад <hi>тај</hi> народ и једе!{S} Ваљ’да ћу, вели, понети дудове на онај свет?!{ |
ки Бачванин, од свију теста најрадије и једе.{S} Метла давно почупана и повезана и у шупу <pb n |
<hi>лоповом</hi>.{S} Лопов један што ми једе век! — рекла би љутито.</p> <p>А и он сам као да ј |
г жутог фурт чеши руком по лећи све док једе, халав је па гура свуд њушку и отима од други’ а к |
ли их и вели: како само у тој кући радо једе „цвечкен-кнедле“ и „грундбирн-нудле“ и онда не зна |
ло, онда и они стидљивији добију реда и једеду —</p> <p>— Та, знам ја то!{S} Зар сам га једаред |
<hi>зимска ноћ</hi>.{S} Па сву ноћ коњи једеду, а ноћ се отегне к’о гладна година... а коње тре |
ска што ћутиш!</p> <p>— Ћутим, Спиро, и једем се само у себи... нисам нека свађалица.{S} Слушам |
це... знаш да сви у мојој фамилији радо једемо кожурице с ватре.“ — „Па кол’ко да испечем кожур |
е би’, кад те само гледам, како умеш да једеш! — вели му домаћин, па се примиче и једу заједно, |
оног златног Доситејевог правила: „Кад једеш једи, а не разговарај ни с ким.“ Вино је било изв |
поп Ћира.</p> <p>— Па то и јесте што ме једи!{S} Потпустио ону бештију, а он се извук’о отиш’о |
о, из пакости, да она само чује и да се једи; а сад је лепо видела да је било истине у томе.</p |
није ни било!</p> <p>— Па знате како се једи тата кад није вечера на време?!</p> <p>— А што нис |
златног Доситејевог правила: „Кад једеш једи, а не разговарај ни с ким.“ Вино је било изврсно, |
xml:lang="cu">никтоже без грјеха токмо једин Господ</foreign>“ каже се.{S} Па зар сад за то да |
јој нема живота, и да јој је смрт била једина срећа.{S} Отац, као сваки отац, није на то ни об |
} Али ја му праштам, Преосвештенство, и једина ми је утјеха у речима, каже он, миропомазанога П |
себе. — „Утешите се, фрајлице, нисте ви једина коју је њена слатка мамица упропастила и унесрећ |
и логика догађаја.{S} А Јула ће га чути једина у кући, јер тата јој спава чак у авлији испод ко |
ору.{S} Све се око њега за столом мења, једини он седи непроменљив.{S} Неко се дигне да игра, н |
беле панталоне и метнути на главу свој, једини у селу сламњи шешир кога сам почешће сумпором пе |
ошке Куће, да иде да га узме, јер он је једини законити и најближи насљедник.</p> <p>—- Еее, Бо |
а наслеђа, напоменувши да је Шаца и њен једини и неоспорни генерални наследник било тестамента |
оведиће вам тужни отац, како му је мила јединица после удаје све већма и већма венула, док није |
ија, а ти си ми, што рек’о Псалмопевац: једино моје уздање и мој штит.</p> <p>— О, о!{S} Та шта |
не нацуњаш себи жену? — пита га Ракила, једна лепушката млада удовица из комшилука. — Докле ћеш |
служујем.{S} То ми је балсум, и, касти, једна сладост.{S} Ал’ помажем им к’о својима, јербо има |
паори су га звали шлајбер каз’ти писар, једна древна пијаница, али је за чудо лепо умео да саст |
еминенцијом. <pb n="312" /> А има глас, једна дивота, к’о цар Давид уз харфу.{S} Персона, понаш |
коњи имаду душу, макар да су, што-кажу, једна марва.</p> <p>— Та умете ви паори, знамо ми већ в |
њу је мало њих знало; њих двоје младих, једна стара тетка и Онај што све радње људске зна.</p> |
еколико књига тако отворених и почетих, једна на канабету, друга на фотељи а трећа на прозору.< |
’ од ото доба, крв и нож, крв и нож!{S} Једна другу и да не види!{S} А већ, до душе, и пре се ј |
је одскочила к’о федери у канабету!{S} Једна лепота!{S} Боже, Боже, чисто бих сама однела, сам |
коња и тандрк кола и торокање жена.{S} Једна по једна клупа испред куће под багрењем остаје пр |
м лицу све више прави бабији изглед.{S} Једна једе само на леву а друга само на десну страну (И |
нас је већ почео своје обешењаклуке.{S} Једна му је већ рекла: „О мустро!“ али то њега није мно |
ћ и лети, чим захладни, носе ботуше.{S} Једна по једна способност их издаје.{S} Обе носе наочар |
остива, верујте.{S} То је мој идеал.{S} Једна мала кућица и баштица.{S} Проста кујна, скромна, |
метан, — <pb n="27" /> вели попадија. — Једна мука и невоља, а нема му лека!</p> <p>И доиста, к |
на врата на која је бирташица изашла. — Једна честита душа; та да је, што кажу прико новина тра |
у коли бајаги спавајући.</p> <p>Чарда — једна страћара, нахерена на једну страну — беше празна, |
рне него некад; јер сад радије избегава једна другу, а некад је волела него Бог зна шта да једн |
S} Краву је музла Жужа слушкиња, здрава једна дунда једрих образа, што кажу, да удариш по једно |
авила и завршила с плачем; а изнад тога једна фотографија целе породице, поп Спира и гђа Сида с |
стио неколико пута потврдила је и друга једна баба, у другом крају, што седи на раскршћу преко |
, а некад је волела него Бог зна шта да једна крај друге прође, па да нешто непријатно рекне и |
а српска гужвара — па више не тражим да једна домаћица уме своме мужу зготовити ручак.</p> <p>— |
ље, кол’ко је пакосна, бештија и аспида једна василијска, па поручује по Ержи и каже: „Поздрави |
б и переду веш, и купаду децу, поганија једна!“ Е, ето јој сад —</p> <p>— Ал’ молим —</p> <p>— |
а ми, скоро задремали.</p> <p>— Бештија једна, — мисли у себи госпоја-Перса, — мора она свуд св |
у је требала да буде, па да види, лоћка једна, како се жали супруг и муж.{S} Ал’ то је, знате, |
више допадала и увек ми више импоновала једна добра проста уређена кућица, у којој скромна и вр |
у!{S} Ал’ то тако страшно, да је морала једна да понесе са собом флашу са сирћетом, па све ми м |
то је и потребно било, јер Ержа је била једна врло заборавна девојчура, за то јој и пребацује г |
иметили да је испала.{S} Али је то била једна врло плитка лаж, приметила им је фрау-Габриела, ј |
ло је ту и гушчића.{S} Баш то је ранила једна млада румена девојка, фрајла Јула, попина ћерка, |
да искумстирам!{S} Ди је то само, лола једна, до ово доба мог’о бити?!...{S} Ако не бидне код |
велико —</p> <p>— Да, да, то је невоља једна!</p> <pb n="266" /> <p>— А како би сад добро дошл |
равила би све обзире, које треба да има једна гостољубива домаћица.{S} А узрока је било већ и с |
ница</title> је већ оригинал; у њој има једна красна приповетка, <title>Карловачки ђак</title> |
е унапред платио, а Ника чизмар, древна једна пијаница, затворио и дућан и чизме па запао у јед |
, легао је и продужио спавање „лењштина једна, што бадава једе хлеб“ (да се послужим реч’ма кој |
може више онако приликом да се вози, па једна невоља!{S} Коме се сад обрати, мислио је и слутио |
а право, — вели гђа Перса. — Простакуша једна... жао ми само оног детета, оне Јуле; какво та во |
а.{S} Баш је она нека Јуца!{S} Пударуша једна.</p> <p>— Па каз’о је још и то шта воде да једе, |
воле ли „покенес“ —</p> <p>— О паоруша једна!{S} И она зна шта је „покенес“!</p> <p>— А он каж |
неких ствари начинити, од којих је све једна од друге боља за јело; а њима ће после прекраћива |
оседаше и почеше јаузновати.{S} Настаде једна повећа пауза.{S} Сви се дали на посао.{S} Чује се |
ом месту ди ја живим и машамодирам, иде једна тако лепа девојчица (па је пољуби) у тако, али <h |
<p>После мало кавге најлепше је да дође једна серенада, а тако захтева и логика догађаја.{S} А |
ређена сујета?{S} Знате ли шта све може једна очајница да учини?!...{S} Па бар да вам је одгово |
моја сладост, мој балсум!{S} Ракија је једна моја сладост, касти.{S} А Је л’ вама онако мало ’ |
баш одономад чита ми Меланија, како је једна <pb n="109" /> лађа пропала на мору и сви се пода |
господин нотарош држи трафику, а то је једна женска прилика шира нег дужа, па се горња половин |
а дечурлија и кваси турове, а и ноћу је једна лепота слушати жабе, кад почну да певају.{S} Поје |
е мисли на вечерашње слике, од којих је једна од друге све лепша и пријатнија, докле се у једар |
ом су између осталога још и саопштавале једна другој, све што се у кући једне или друге казало, |
ли су маме <pb n="37" /> ђаволски криле једна од друге показујући се све крајње равнодушне.</p> |
то бо’ме!{S} Пролазе године!“ тек рекне једна или друга савијајући штрикерај и забадајући штрик |
ретњи и опасности још жив био, ма да се једна комшиница зарекла пред кандилом, у коме је горео |
једна другу још из далека опази, па се једна другој уклања с пута.{S} Избегавају се да се срет |
шапћу па се зацене од смеја, наслоне се једна на другу, па се њихају и смеју тако, док их мамиц |
да не види!{S} А већ, до душе, и пре се једна на другу тужила.{S} Колико ми се само пута тужила |
но су већ и помужене биле и домаћице се једна другој хвалиле невероватном количином млека, тако |
атких дана и дугих ноћи.{S} Домаћица ће једна другој слати по пун тањир од заклана свинчета и к |
чварака и сала.{S} Читава чуда причаће једна другој и слушаће пажљиво једна другу, али ни једн |
ерњача и крвавица и кожурица, и причаће једна другој колико је која добила од заклана свинчета |
не, — вели гђа Сока, пред којом стојаше једна гомила старих плеснивих рукавица, које је секла и |
фрајла Меланија, само се цмачу и смеше једна на другу.{S} Шта се разговарају <pb n="25" /> то |
ећу.{S} Запуцаше бичеви и кола полетеше једна за другим и једна поред других.{S} Лудо и бесно п |
колико дана нанесе их случај те прођоше једна поред друге баш кад су излазили с јутрења.{S} Гос |
овде.{S} Наравно и са свим природно; и једна и друга има ћер, па мати к’о свака мати.{S} Свака |
аш, ко је дебљи, поп или попадија.{S} И једна и друга попадија изгледа мала, широка а темељна к |
чекивана оба попа него овога пута.{S} И једна и друга забринута попадија провела је за то време |
нешто запело, нешто ишло ћошкасто.{S} И једна и друга се извињавала умором и врућином.{S} Тако |
а пилећа чорба, паприкаш са ноклицама и једна српска гужвара — па више не тражим да једна домаћ |
е опет две (а испрва доста ће им бита и једна), за тим кујна па чељадска соба.{S} Из собе за ру |
и Јула и мама и раде неки женски рад и једна и друга, а Јула покрај тога и чита и почешће бриш |
ранијег непријатељства.{S} Памти све и једна и друга, и ма да се тужи на слаб вид, ипак за то |
ичеви и кола полетеше једна за другим и једна поред других.{S} Лудо и бесно полетеше тако, да с |
ад хоће да удену иглу.{S} Тада обично и једна и друга зову слушкиње које <pb n="401" /> имају м |
уге биле које су провеле у премишљању и једна и друга попадија.</p> <p>Гђа Перса је била нестрп |
д пред то стати и зауставити?!</p> <p>И једна и друга попадија једва је чекала да јој се попа в |
олак добар к’о што су му коњи — била би једна красота!{S} Он добро тера, до душе, ал’ и он не в |
’ладноћу.</p> <p>— Одма’, таки! — вели једна још доста лепа жена са повезаним вилицама, па ост |
ланија.</p> <p>— Збогом, збогом! — вели једна другој — Лаку ноћ!{S} Пријатно спавање!</p> <p>— |
оличином млека, тако невероватном да ни једна није већ ни веровала.{S} На село се почела спушта |
е, мере се од главе до пете, тако да ни једна ситница неће остати неопажена а нарочито што се т |
еновник. <pb n="378" /> Никад ваљ’да ни једна попина ћерка није била тако опремљена као Јула по |
о дође онај младић; не слуша ме више ни једна ни друга, па тако је и дошло до шкандала —</p> <p |
ј и слушаће пажљиво једна другу, али ни једна ни једној неће ни речи веровати.{S} И све ће се т |
— <pb n="171" /> Дај да се то задимани једна! — рече па напуни и запали лулу и стаде пућкати и |
, па да нешто непријатно рекне и добаци једна за другом, да је насекира и отрује бар за онај да |
амо л’ кад стари сват тражи! — вели јој једна.</p> <p>— Та знаш да си <hi>млада</hi>, — шану јо |
на вечерње кад прођоше Великим Сокаком једна кола и у њима један млад човек.{S} Баба Пела која |
д сенастих багремових дрвета пред кућом једна млада жена а око ње дечица.{S} Једно држаше на кр |
а.{S} Зар ја не знам, зар не знам — к’о једна власт, — да си пре три недеље закл’о два, па к’о |
рада каква са карневала, а фрајлица к’о једна принцеза!“...{S} Па онда стане намештати и трести |
рила и гђа биргермајстерка Еулалија као једна велика госпођа у чијој се кући по три четири пута |
Изгледала је онако само крај ватре као једна од оних трију у Шекспировом <hi>Магбету</hi>.{S} |
причаће једна другој и слушаће пажљиво једна другу, али ни једна ни једној неће ни речи верова |
рте и друге којекакве керефеке.{S} Него једна гужвара, али да ми је пре тога само једно јело па |
од Косте Руварца.</p> <p>— Ах, бештијо једна, гледај само како је пакосна, мора да уједе! — ре |
срцу њезином не беше ни толицно кол’ко једна пчиодина глава места за милосрђе и праштање.{S} Д |
фала.{S} Па ’хоће л’ ти доста бити тако једна <hi>иљадарка</hi>, а, Нићо? — пита га домаћин Пер |
— испао зуб!...{S} То је све била само једна паклена обида и клевета и ништ’ више!{S} Чудим се |
n="2" /> појеле тротоар, али то је само једна пакост, јер тротоара заиста никада није ни било.{ |
андрк кола и торокање жена.{S} Једна по једна клупа испред куће под багрењем остаје празна.{S} |
чим захладни, носе ботуше.{S} Једна по једна способност их издаје.{S} Обе носе наочари.{S} Ост |
и ма да се тужи на слаб вид, ипак за то једна другу још из далека опази, па се једна другој укл |
писцу и ником више, знаће, да је све то једна измишљотина и да се ствар са свим друкчије развиј |
“ са чарде.</p> <p>— Изгорећеш, несрећо једна! <hi>Изгорећеш</hi> од те силне ракије.</p> <p>— |
калфа —</p> <p>— Какав „калфа“, паорушо једна! — <pb n="68" /> дрекну гђа Перса. — Не зове се о |
и да живим.{S} Јербо то је моја сладост једна!...{S} Па велим:{S} Та добар је Бог, па неће он с |
и!...{S} А обе мамице више да не видиду једна другу, него се секираду а све због будућега зета. |
S} Наш Шаца добио онај тал.{S} Умрла му једна стара стрина из Итебеја, и Шацо тако ербов’о једн |
аузн са штрикерајем у корпици.{S} Ту су једна другој рапортирале што је која дознала и после ра |
о обадвоје што рекли: два дедака обадва једнака!{S} Хахахаха!{S} Ај, је л’ добро диваним?{S} Не |
, јер је давно речено, да су сви попови једнаки, један к’о други.{S} А после, и правила Поетике |
b n="150" /> она постаде све суморнија, једнако јој зује у глави оне речи и она песма из сна а |
гђа натарошевица држећи <pb n="198" /> једнако нож у руци и дињу на крилу. — Ал’ послушајте ме |
кад изађу, а после подне <pb n="39" /> Једнако држи у рукама оно чим се убијају муве па по ваз |
да па било кога у чарди ил’ не било!{S} Једнако приповеда о старим временима, о чопорима свиња, |
гђа Сида никако није саму остављала.{S} Једнако је или ишла к њој или <pb n="232" /> је дозивал |
а се журно врати у топлу собу.</p> <p>— Једнако облачно, нема ни форме да ће се пролепшати! — в |
е тек окрене на њ па га лепо погледа, а једнако меси живо и жустро а све се на њој тресе, а Нић |
кљан!{S} Баш је пипав! — рече у себи, а једнако ишчекује, да чује бар тамбуру.</p> <p>Али свега |
би јој ни неправо било.{S} Тако мисли а једнако копа мотичицом што јој је тата наручио код Орес |
метле шнуфтикле под шоље па пију кафу а једнако испод ока гледају на девојке и на учитеља.{S} Г |
илике јадао Палчика пријатељима, а баба једнако здрава, иде у цркву на сва јутрења, све службе, |
не покајаше се нигда.</p> <p>Од то доба једнако су лепо живели.{S} За то време много се штошта |
тињски дороц и газдинску кабаницу; пада једнако и прави по путу блато преко чланака.{S} Упадају |
моју кћер Јуцу, — вели гђа Сида а гледа једнако у Перу, — боље ја да јој кажем <hi>сад</hi>, не |
се. <pb n="176" /> Мило му, па је гледа једнако, и једнако се смеши!</p> <p>Ах, јутарњи снови, |
<pb n="348" /> онај проклети зуб — а ја једнако држим пружену руку, а он мени зуб у шаку па се |
/p> <p>— Е, то је баш тај ђаво што и ја једнако мислим још од моје куће.{S} Са мном се погађ’о |
брзо исправи, а збунила се па у рукама једнако држи једно лепо жуто гушче јер му остала његова |
у глави; и тога и другог и трећег дана једнако јој је посред срца, — али га у башти нема!{S} С |
ема.{S} Јула је на њ мислила и тих дана једнако се чешљала онако како он воли, па јој је чисто |
каком, и моја је кућа на сокаку“.{S} Па једнако певуши те стихове, а никако да их се отресе; он |
ком, још мало па ће и заћи, а Рада тера једнако своје бесне коње.{S} Превезли их и на скели на |
м ти, каже, увек добра желио!“ А ја све једнако <pb n="161" /> к’о не знам да је он умро, па ка |
ће издати башту под аренду ако се буде једнако у њој бавила.{S} Али и јесте била башта уређена |
да се сва кућа тресла, а попадија га је једнако утишавала, док се напослетку није мало смирио и |
а стане да ђипа и да праска.{S} А ја је једнако умирујем; јербо не волем, знате, свађу; волем с |
ћо моја, — шану у себи гђа Сида која је једнако гледала како Меланија успешно води офанзиву.</p |
епо певала.{S} Док је певала гледала је једнако преда се, између строфа се тихо извињавала и ту |
ост, ма да је била заљубљена, остала је једнако (противно свима правилима поетике) онако исто п |
а.{S} Вратила се страшно љута и била је једнако тако љута, да није хтела чак ни после недељу да |
ана, коју је понела на души, зјапила је једнако отворена и незалечена.{S} И како се онда и могл |
ко песничко и певачко расположење па је једнако у себи декламовала ту песму или полугласно певу |
Од ово неколико дана горе именовани је једнако био доле на дну.{S} Ту се дан ноћ задржавао и у |
S} Читала Сан Матере Божије, крстила се једнако и једнако надгледала запаљена кандила и мењала |
</p> <p>— Од куд само штогла! — чуди се једнако гђа Гециница. — Па онда —</p> <p>— Е, па кад ми |
хитном путовању попова.{S} А домаћин се једнако чуди Нићи како и откуд он све то зна.</p> <p>— |
ва измирена члана ноблеса.{S} И тамо се једнако пило и наздрављало и играло, а баш кад су ове у |
176" /> Мило му, па је гледа једнако, и једнако се смеши!</p> <p>Ах, јутарњи снови, врашки, нес |
совања и израза кроз прозор на улицу, и једнако мислила, али се ипак никако није могла да сети, |
а доба поп-Спира очима да га не види; и једнако је због њега било речи у кући с госпоја-Сидом, |
оје место и врати се натраг.</p> <p>— И једнако спава и хрче исто онако! — чуди се домаћин!</p> |
личног бојтара који једнако приповеда и једнако се јада па било кога у чарди ил’ не било!{S} Је |
ке плајаша.{S} Ержа се стиди али игра и једнако се извињава Проки: да не зна ништа, а Прока јој |
га Аркадија.</p> <p>Поп Спира ћуташе и једнако стајаше на прозору и гледаше расејано на теглу |
, вечито гладне, устумарале по авлији и једнако брбљају и брљају кљуном по житком јесењем блату |
три пут шарену цицану мараму и кашљао и једнако јео жута шећера а бркове увек поткресавао и дот |
Сан Матере Божије, крстила се једнако и једнако надгледала запаљена кандила и мењала „дугмад“ и |
етна, јербо сам видела, шта сам давно и једнако желила.{S} Моја гратулација и <foreign xml:lang |
брада па се Богу моли.{S} А она пролази једнако поред оног јоргована, а он је тужно гледа, па ј |
и слуша оног меланхоличног бојтара који једнако приповеда и једнако се јада па било кога у чард |
п Спира се наместио поред поп-Ћире који једнако као бајаги дрема увучен у бунду.{S} И један у д |
ви трче к’о на даћу за њима, а мајстори једнако свирају па их изведу чак иза вароши до велике б |
обе попадије меховима мрзости и пакости једнако потпиривале и све више распаљивале огањ кавге и |
о већ рекла! — вели бирташица пеглајући једнако.</p> <p>— Та што ме и тај Бог већ не узме једар |
Макра спокојно очекивала смрт цуњајући једнако по орману, ветрећи своје рубље и наређујући чес |
ворио оне слатке речи.{S} Тога дана јој једнако у глави; и тога и другог и трећег дана једнако |
танко свирају, а она је дави и виче јој једнако: „Ти си ме, вели, у ове нечисте силе отерала и |
н“</foreign> проучаван је и прелиставан једнако и тако је данашњи сјајан и обилан ручак, којега |
/p> <p>Али гђа Перса не да никако, него једнако потпирује пламен мрзости и омразе.</p> <p>— Шта |
се патак закоље, а попадија одлаже смрт једнако: „Јао мене жалосне! — <pb n="52" /> говорила би |
пова а ни у једном ништа!“ па се лупају једнако рукама као петао кад хоће да кукурикне; псују, |
даду никако мира људима, него их дирају једнако за прождрљивост њихових крава.{S} Али је зато и |
сам је с мојим Милошем кварио! — Ја му једнако вичем: „Та имаш ли ти душе... та немој више; до |
атурално... брез шпеција, а ви ми се ту једнако цифрате.{S} Ех, таква ти је садашња младеж!{S} |
бар за онај дан.{S} Али је мржња још ту једнако; <pb n="402" /> она тиха али стална, вечна мржњ |
ле и празниле.{S} Домаћин навалио па их једнако нуди, чешће поп-Ћиру с којим је мање познат, ка |
} Та дај тај кактус овамо, шта га држиш једнако, — па сад ајд’ торњај се па чмавај.{S} Еј, благ |
ула тако лако утешила, док јој мама још једнако праскала због Меланијиног успеха.{S} Пребациваћ |
тирала немачки језик који гђа Перса још једнако брани, па се ради тога често препиру <pb n="404 |
оји је многе књиге прочитао а и сад још једнако, по ваздан чита све новине, како су се ту скоро |
се, до душе, звао хирург, али то је још једнако само његова жеља била, јер у ствари још није то |
евај, певај, Јуло.</p> <p>А Јула се још једнако устеже, али кад навалише на њу још јаче другари |
Избегавају се да се сретну, јер се још једнако смртно мрзе.{S} Али се мора признати, да су ипа |
ри очи па изгледа к’о да спава, али још једнако чешља и меће очешљано перје на једну а патрљице |
е? — рече дете као мало утешено али још једнако уплашено и уплакано, па турило прст у уста и гл |
о доба!{S} У селу је и кринолин био још једнако доста ретка и бар непопуларна ствар.{S} Кол’ко |
ма шрајбер спевао а коју је и поп Спира једне вечери чуо, и разабравши кога се тиче, као помама |
му је кецељу од коже коју је опарала са једне стародревне кожње фотеље у којој је још њена баба |
гђа Сида учинила све што мржња и љубав једне домаћице учинити може (мржња према гђа Перси и љу |
тарије и <hi>тога</hi> брезобразлука од једне аспиде, шта се она усудила да каже.{S} И <hi>она< |
>— ...{S} Па сам и пропао од дерта и од једне тешке жалости за Пелом, — забашурује Нића и оглуш |
знаће читаоци одмах у следећој Глави од једне са свима детаљима тога догођаја добро обавештене |
да ћемо доћи.</p> <p>— Ето видите, луде једне, а ви плачете.{S} Да бо’ме да ће доћи.{S} То су н |
е к’о у ове моје.{S} Ако моја Јула пође једне Недеље брез рукавица... а куд ће на ову врућину и |
или о које чему говори. „Видиш бештије једне,“ мисли у себи гђа Перса, „како се каприцирала па |
но!{S} Та доста већ једаред, чегртаљке једне, — вели поп Спира. — Па лаку ноћ!</p> <p>— А баш |
љам штрикерај, па би ми баш добро дошле једне —</p> <p>— А није, мама!{S} А шта ће ти наочари!{ |
„Којешта ме пита!“ Видиш ти ње, мустре једне!{S} Ваљда те неке питати колико нам је крмача опр |
свестице у другу!{S} Али фурт, фурт, из једне у другу!{S} Ал’ то тако страшно, да је морала јед |
— А госпођа Сида опет, она је прешла из једне крајности у другу крајност.{S} До повратка попова |
ишт’ не знам за себе, већ фурт падам из једне несвестице у другу!{S} Али фурт, фурт, из једне у |
има, ајд’ и тамо и овамо; па заређ’о из једне куће у другу к’о нека комесија.{S} А они и једни |
кажите мени бједној“ а после те песме и једне мале паузе, зачу се из поп-Спирине баште — као ка |
као да се предомислише и платише без и једне дуже напомене.{S} То и охрабри газда-Перу Тоцилов |
сијасет поруџбина, поп Спира истина ни једне (јер ником није било до тога не знајући „исход ст |
за плакање.{S} И каже сад, да не би ни једне секунде могао бити без ње, то јест Меланије; а да |
ише али да скува — у томе се не боји ни једне своје вршњаке надалеко.{S} Јуцо дете моје, иди у |
звоно на Велики Петак, па нећу умети ни једне кад дођем пред његову Екселенцију.</p> <p>— Еј, д |
а Перса, „како се каприцирала па баш ни једне речи!{S} Ни да се бар пошали, да нас позове после |
штавале једна другој, све што се у кући једне или друге казало, говорило или догодило, а од њих |
оре, него само лију и бришу сузе; таман једне обришу, а друге стигну.</p> <p>— Та немојте плака |
а још квари.</p> <p>— Е, гледај ти само једне кере неблагодарне! — рече бирташица изненађена, и |
, кад год је вама згодно.{S} Дођите ето једне недеље пре подне, а поведите и Меланију с вама.{S |
ухватише се главнога пута.{S} Њиве и с једне и с друге стране.{S} Пред сваком њивом два дуда, |
дана за разговор!“ — „Лаку ноћ!“ вичу с једне стране. „Лаку и благу!“ одговарају с друге. — „За |
Зар мислите, нису они к’о, на прилику, једни паметни и учевни људи, обишли све, па једва у зло |
на црквена порта. <pb n="79" /> Пролазе једни мимо других, поздрављају се, мере се од главе до |
арским; а млади момци и девојке пролазе једни поред других, али не говоре ништа него се само по |
ви учитељ дош’о, одмах су га салетили и једни и други.{S} Један га дочеп’о за рукав па га вуче |
е у другу к’о нека комесија.{S} А они и једни и други удри фали сваки своју,... а он се само ок |
<p>— А већ код вас не могу да прођу ни једни сватови, а да вам какав гођ ђаво не пасира!{S} Не |
и заузети за њ. „Срам вас било, бећари једни, грдила би их она тада, немате ни срца ни душе!{S |
баш се ирошки и владао!{S} А, обешењаци једни!..{S} Но, ништа, ништа; шта је, ту је!{S} Могло ј |
нам!{S} И ту су ми доскочили, обешењаци једни!{S} Ја сам мали зуб завио у велико парче папира, |
ви пут и приметише гости. — ’оћете, к’о једни путници да знате, шта ће то бити у Недељу код нас |
А све то — заврши тетка Макра, — ви к’о једни учени људи к’о на прилику господин парок, можете |
азна, само један подадуо бојтар седи за једним дугачким чамовим столом па гледа из буџака као п |
читаво пола дана да зазјавају само пред једним излогом дућанским.{S} Поп Ћира је имао сијасет п |
> <p>Гост је седео на клупи у порти под једним орахом, на који су сеоска деца увек тако жељно п |
ја сам им’о посла с <hi>два</hi> попа и једним <hi>црквењаком!</hi></p> <p>— Е, дакле, ’оћемо л |
сталих, завршује се подужим монологом и једним чаробним лукративним сном Ниће боктера</hi> </p> |
. — Ту и силне кокошке са својим петлом једним дугачким грлатим клипаном који је са својом дивн |
асад још у глави) само су у неприлици с једним широким, не баш најлепше спољашњости, али врло у |
, биће за поп Ћиру приповедају, да је у једним сватовима појео пуну једну вешкорпу крофни и то |
ра поп-Ћири или овај ономе.{S} Некако и једнима и другима изгледа да им је пропао цео дан, ако |
S} А младић сирома’, да се не замери ни једнима ни другима, ајд’ и тамо и овамо; па заређ’о из |
и нешто најмилије,) па ослови кочијаша, једно лепо смеђе ирошки обучено момче.</p> <p>— О, Радо |
о зуцкало и причало, да је као једаред, једно пред вече, ђаволски перјао сокаком.{S} А после, в |
ти ту све није било!{S} Један спахилук, једно богатство, па не знаш где пре да се зауставиш око |
50" /> додаје Нића. — Открој ти, онако, једно парченце, кол’ко, кад остане кожурица, да може да |
рам путника.{S} Јербо ви сте, што кажу, једно свештено лице, па не знам, знате, је л’ ће вам то |
ог краја авлије.{S} А у авлији свачега; једно богатство достојно зависти.{S} Ту су шупе, амбари |
ако силно, да се удари о <pb n="147" /> једно дрво, као зец кад у страху нагне да бежи а ништа, |
поп-Спиру само; тхе, а шта ћете!...{S} Једно, што кажу, тесно, а друго бесно!...{S} К’о да ће |
n="304" /> се играју <hi>коља</hi>.{S} Једно од њих, чим опази, да се кола обрнуше и упутише п |
ом једна млада жена а око ње дечица.{S} Једно држаше на крилу, друго и треће седеше крај ње и з |
ош од винцилирове куће ларма у кући.{S} Једно чудо —</p> <p>— О мај!{S} И јесте чудо!{S} А кад |
ти садакана, друго, на муки великој.{S} Једно ми замерање пристоји; ако послушам њега, касти, ј |
на то се навикао већ и њен „пинчика“, — једно мало, бело, нервозно и пакосно псетанце са плавом |
подин попа седне тако у прочеље, отпева једно „<title>Глас господен на водах</title>“, а за тим |
ера, то је све тако; ал’ је незгодан за једно свештено лице, к’о што сте ви, на прилику.</p> <p |
прилика.{S} Баш кад су измакли тако за једно четврт сахата изван села потера он своје коње пор |
јде, а дечурлија трчи око кола или вија једно друго и провлачи се између играча и играчица, бац |
ече Габриела и седе иза њихових леђа на једно канабе и извади свој штрикерај.</p> <p>— А не, не |
ије хтела, а ни могла да да одговора на једно његово питање врло деликатне природе, па је онако |
спевана у песми, што, у осталом, све на једно излази.</p> <p>Но на ствар.{S} Дакле Шаца хирург |
е све то забележио још тамо код куће на једно пола табака хартије.{S} Па кад је ушао у дућан, и |
/p> <p>Кад стигоше у Ченеј, свратише на једно пола сата на одмор код поп-Олује.</p> <p>— Но па |
а памет, него што је доиста личила и на једно и на друго.{S} Што се год добро или зло, лепо или |
имати гостију.{S} Све, ви’те, излази на једно.{S} Па све сад мислим: ко ли ће нам, Боже, то доћ |
ве се канем да једаред дођем код вас на једно пола дана, па да ви мене лепо научите, како ви то |
И шта ти све нису разговарали!{S} И кад једно говори оно друго и не дише и не трепће од силне п |
у у што.{S} Сокак или авлија, то је све једно, у сваком селу.{S} За то и у овом нашем није била |
вели: „Шецко-једно“, (каже да му је све једно) па курише. — Оне су се свако вече налазиле и том |
ди коњи и још луђи кочијаши, па настаде једно бесно и лудо српско утркивање и подвикивање.{S} К |
ином кућом?!“ А деца се правдају и беде једно друго. — Ту и силне кокошке са својим петлом једн |
јаше се и путник и женица.{S} И ова узе једно по једно и потрпа их у кола, која сад изгледаху о |
не фамилије, и још неколико, тако да је једно кандило горело чак и пред прекрасним Јосифом и Пе |
то сам отворио четворе очи, а држало је једно Чифуче.{S} Још је попустио нешто преко двадесет и |
ељева посета; другим речима, описано је једно идиличко пред вече у очи Недеље у кући поп-Спирин |
у да украду коње од Банаћанина. — то је једно чудо! — Па, што украду украду, ајд’ нек и’ ђаво н |
моја кућа и господин-Спирина кућа то је једно исто.{S} Немојте после да се тужите да вам је бил |
чаваду...{S} Е, па тако; свак има своје једно пословање и, касти, зарађивање.{S} Не може сваки |
збуњени путник, па се саже, да помилује једно кривоного гушче, али га матори гусак нападе и још |
рина кућа.{S} Шваба га обавести и зовне једно дете са улице да одведе господина и да му покаже. |
но два педља дебело а на јесен ће од ње једно славно блато да буде.{S} Ко је шта имао да сврши |
поче игра и песма и здравице, и ређа се једно за другим наизменце.{S} Све је весело било и није |
на цвеће, на родин кљун и ружу, како се једно другом клања и приближује и пада у наручје, па к’ |
ши, у пољу, одмахну путник руком и рече једно „Ех!“ (као кад се човек савлада, па прегори нешто |
, он га напослетку и запита, кад осташе једно кратко време насамо:</p> <p>— Ама, Спиро, ја нешт |
уги сретни сатови.{S} Све то обешено уз једно и уз друго ђуле.{S} Шта ти ту нема!{S} И нога од |
па ћути.{S} Тишина.{S} Кају се обоје, и једно и друго; Шаца што је био тако дрзак, а Јула што ј |
</hi> Да ви’ш како <hi>ја</hi> умем!“ И једно вече, дође лепо Шаца, онај што сам га мало пре сп |
ој неколико пута <hi>ти Јуло</hi>, па и једно и друго удешавало разговор тако, само да се што ч |
то видите, а оно испало па ће да буде и једно и друго.{S} Јер ја мислим, да нам ни сад нећете о |
а, и њему и њој. „Нема сумње, — мисли и једно и друго, — то се мене тиче!“ Њему мило што зна, д |
, а збунила се па у рукама једнако држи једно лепо жуто гушче јер му остала његова браћа никако |
„куглање“ и за „слуге и слушкиње“ стоји једно исто, вели: значи, да ће те посјетити неко издале |
га сад пијемо а пијемо ово лети.{S} Али једно је, боме, отерало далеко и старином и квалитетом. |
а посматра Перу и Меланију како су сели једно до другог па разгледају албум.</p> <p>— Персо, де |
<p>— Па имам тако тридесет акова.{S} Ни једно није млађе од пет година, нити слабије од овога ш |
на <hi>шала</hi> са мном!{S} А то ми ни једно није мило, оче Кирило!“</p> <p>— Ћиро, Ћиро!</p> |
еп господин младожења, и да ће пасовати једно за друго таман као поручено.{S} А Јули мило па је |
ред деце кад се тоциља по леду, па лети једно за другим и пада на леђа а ноге му полетеле у вис |
зрезао на једном дрвету у њиховој башти једно срце и два писмена у њему, писмо Ю И А.</p> <p>— |
ад сам се баш слатко насмејао.{S} Питам једно дете:{S} Шта ћеш ти бити, Перо, кад велик порасте |
му кувају.{S} Шаца и Јула иду по ваздан једно за другим ко мачићи.{S} Најрадије се бавили у баш |
мирни од њихових безобразлука.{S} Таман једно престане, кад ал’ ето ти друго се почне... па так |
стрина из Итебеја, и Шацо тако ербов’о једно лепо насљедије, па се позива преко наше Варошке К |
мислим да неће бити на одмет и њега као једно, бар за вечерас, тако рећи, дејствујуће лице, опи |
> <p>И док су се комшијска деца, читаво једно туце — потрпала у кола и џакала, гуркала, претура |
не би такву потрефио, тако је то благо једно од жене! — рече бојтар па устаде и брзо суну себи |
орске девојке: како су се волели и како једно без другог није могло да живи на овом свету.{S} А |
огљу игра коло, па се све позаљубљивало једно у друго све до ушију.{S} А најчешће се ипак скупљ |
дна гужвара, али да ми је пре тога само једно јело па одмах гужвара.{S} Нема ти ту мелшпајза ка |
АДЕСЕТА</head> <p> <hi>У њој је описано једно јесење путовање са једном епизодом на чарди.{S} У |
леком свету прочуо, а Иђошанима обећано једно звоно од онога топа.</p> <p>Тако се ето разговара |
</p> <p>Сутра дан већ је било намештено једно решето за жито (ветрењача) и радили су од ране зо |
<p>Овај се чудио челику и рече значајно једно „О!“ а за тим поп Спира окрену кашику на учитељев |
само шта нас парокијане кошта само оно једно њи’ово „Господи помилуј“, и „Подај <hi>господи</h |
на, пуну кућу, него ил’ има ил’ нема по једно у кући.{S} Па ако је девојка, а она ускочи за мом |
путник и женица.{S} И ова узе једно по једно и потрпа их у кола, која сад изгледаху од силних |
i> </p> <p>Осванула је света Недеља, то једно ваљада најлепше и најкорисније дело благога Створ |
су снаје отправиле у цркву само да бар једно после подне одахну мало душом — па се упутио за п |
Јулино није довољно мотивисано.{S} Зар једно младо женско створење — рећи ће они — у тим годин |
, као крадом од света, занихају и падну једно другом у наручја па се опет љубе. „О, о!“ чуди се |
д’ девере, ајд’ златан прстене! — викну једно лепушкасто весело лице кроз отшкринута врата на м |
ија и Пера, а из кујне се мало после чу једно „јуф!“</p> <p>— Дакле? — устаде гђа Перса која је |
или би у Тису скочио?{S} Па како би их једно до другога укопали и сви ожалили и цвећем им гроб |
оног ћифтанског малог, ухватило се још једно треће опет паорско.{S} У њега увукоше и неке Шваб |
<hi>Затрацени</hi>, а другога <hi>Шецко-Једно</hi>.{S} А та су имена они добили према различито |
о нађе Жужу или Ержу, а он вели: „Шецко-једно“, (каже да му је све једно) па курише. — Оне су с |
хуланерски каплар, кога су звали „Шецко-једно“, који је већ поодавно џоњао у мраку на авлијским |
су за јело као на пример <hi>Гагу</hi>, једног главатог гаврана, грдну свађалицу и опасног лопо |
пише.{S} За тим дозове свога секретара, једног младог и финог ђакона, па му каже: „Ајте, вели, |
орам да се изразим!{S} Од <pb n="86" /> једног пилета хоће стотину да угости; хоће и да почасти |
а се изеде жива. „Гледај само обешењака једног, како се прави светац!{S} Па још зева, <pb n="66 |
гој поука, т. ј. изнета је ужасна слика једног алкохолом руинисаног организма, за поуку многим |
ти!</p> <p>— Е, видиш ти само лицемјера једног!</p> <p>— Е, то сам оћут’о, нисам ништ’ каз’о.{S |
амо зелена жабица се чује, како пева са једног не знам ког дрвета, и голубови како гучу не знам |
Срам вас било!{S} Гледај ти само унцута једног! — вели Јула сва ознојена и зајапурена, па не мо |
ило!{S} И све је то био пород, породица једног красног али и врло похотљивог патка.{S} Та га је |
кућа и богатство, па да буде без таквог једног чувара?!“ Питање <pb n="64" /> сасвим умесно, ал |
опастила, Боже ме прости, онако красног једног свеца —</p> <p>— Ајде немој ту којешта говорити |
ја, и сваки који зна шта се захтева од једног доброг романа.{S} Али има верујте и корисних ств |
ај начин спасу душу милога покојника од једног тако тешког греха као што је неправедан тестамен |
>четир</hi> сребра“...{S} Кад оно, и од једног и од другог уз’о свих десет сребра.{S} Погађ’о с |
м ђаконијама које се обично добијају од једног тако добро угојеног а после закланог и спремљено |
е Карабаша, а и још код неких; и ни код једног није нашао честитих арњева, а где би их и било, |
спас’о на једној даски па се и он после једног дана удавио.{S} Па сад, откуд се у књизи зна шта |
milestone unit="subSection" /> <p>После једног сахата било је све спремно.{S} Аркадија је отиша |
никакве, кад би’ те уз’о.{S} Ви’ш, мене једног плаћа славна општина за толике куће и сокаке што |
. гађ’о га песконицом, и онај ост’о без једног зуба, избивен <pb n="202" /> му <hi>леви</hi> ку |
и не знам ни кад смо се познали!{S} Из једног сокака... — рече и засја јој суза у оку. — Па за |
Фрау Габриела, — чу се и други глас из једног отвореног прозора из куће господина Геце касира. |
кући.{S} Озбиљан и један и други поп; и једног и другог спопала нека трема.{S} И сам тужитељ Ћи |
о кад се грчи у колима без арњева!{S} И једног таквог суморног новембарског дана, стиже из влад |
о тешко; сетио се Пера прошлог вашара и једног вранца, за кога се ценкао, <pb n="290" /> па га |
/> <milestone unit="subSection" /> <p>И једног летњег дана — осам година после испричаних догађ |
епо.</p> <p>— Па, фала вама,који сте ви једног сиромака помогли.{S} С овим ми је баш споможено. |
здахну поп-Спира, — посвађали смо се ми једног баш лепог дана, али сад ми је сав <hi>црн</hi>, |
е данас у овом свету, мислим да нема ни једног читаоца који неће већ у напред знати која ће од |
и о сто. — Нисам се, што кажу, бој’о ни једног бачког ироша, ни пушћ’о га испред себе!...{S} Еј |
кући посвађао.{S} А после опет заокупи једног дана избијати, па не зна шта је доста; стане га |
д <pb n="114" /> за вашу љубов за собом једног пединтера! — вели гђа Сида и метну руке на трбух |
е су с њим сви задовољни и хвале га као једног вредног члана, који не једе бадава, него који за |
баш не ваља!{S} Тако је приклане возио једног Џиду из Симиклуша у Велики Бикач, па га још код |
ом банула у Жужину собу па затекла тамо једног курмахера Жужиног где седи, па се наместио тај с |
без икакве потребе премештати ствари с једног места на друго.</p> <p>— Што је било, било је; ш |
S} Том приликом му је испричао историју једног маторог кусог пацова коме је пре толико година р |
једаред још један такав и то на цимеру једног дентиста.... виси као цимер, да се издалека види |
шеснајст сребра.{S} Ето, нађ’те ви још једног, па да вас возим не за <hi>осам</hi>, него за <h |
се и поп Спира, — Каже: „Нађ’те ви још једног, па ћу вас возити за <hi>четир</hi> сребра“...{S |
је обаљена тараба одмах на дан свадбе); једнога дана је седео код тетка-Макре а другог код поп- |
ли оба попа нису хтела да буду заједно; једнога је од њих обично увек замењивао поп из суседна |
м капларима, а свака је имала свога.{S} Једнога су оне саме међу собом звале <hi>Затрацени</hi> |
{S} Већ чисто човек да не верује!{S} За једнога од ове двојице и то баш, Бога ми, биће за поп Ћ |
о да је као камен према ласкавим речима једнога онако лепог и пријатног и ученог младића, и пос |
ко вредни, фрајлице? — осмелиће се Шаца једнога дана и запитаће је.</p> <p>Јула ћути и ради даљ |
епо измиримо и да све обиде, учињене од једнога другоме, заборавимо.{S} Та чак смо се и руковал |
је: како је у Бечкереку слушао и чуо од једнога господара који је многе књиге прочитао а и сад |
заједно <pb n="223" /> били.{S} Ако је једнога „чреда“ била, други није ни привирио у цркву, н |
послетку, оде код тетка-Макре.{S} Ту је једнога лепог дана имао прилике да види кроз баштенски |
milestone unit="subSection" /> <p>После једнога сахата дотрча Аркадија поп-Спириној кући и зате |
опа, две попадије и две попине ћерке из једнога села у Банату, у коме су парохијани били тако п |
Била је ванредно расположена курисањем једнога старога штуцера тамо унутри.{S} Није хтела, а н |
<p>Пред петом се кућом опет скупили око једнога који се одономадне вратио из Бечкерека — камо ј |
а.</p> <p>— Е, да боме, то је увек дело једнога момента.</p> <p>— Нисам знала, верујте, да су К |
и штапови, а донео му га је на поклон с једнога вашара мајстор Лекса лецедер још пре неких двад |
а то овај и није имао право кад је опет једнога дана напао Јулу, што јој је г. Пера донео обећа |
тужбе, отворила се грдна провала између једнога и другога попа.{S} Никад више од то доба нису з |
зар ми нисте ви сами дозволили, да још једнога <pb n="285" /> могу примити на кола у предњи си |
о; ајд’ дајте ето дванајст сребра и још једнога да узмем у кола, <pb n="279" /> — да истерам ба |
ини оно неколико дана читав век.</p> <p>Једнога јутра тих дана устаде Јула врло суморна и расеј |
је слуша, кад Јула чита на глас.</p> <p>Једнога дана тако седе и Јула и мама и раде неки женски |
<p>Ишла је свакога дана у башту.</p> <p>Једнога дана ради она тако у башти, кад чује где се неш |
е ово у колима, изјавише и они сложно и једногласно жељу да и њих метну у кола.</p> <p>Насмејаш |
сам ја почела, — нареди гђа Сока Ефики, једној округлој <pb n="206" /> дунди белих трепавица, к |
д јоргованом плаче.{S} А поред њега, на једној грани стоји њихов <hi>Гага</hi> стари гавран оно |
-хе! — продужује Нића намештајући се на једној клупи пред кућом, — немој само после дрекати, то |
се подавили, а само један се спас’о на једној даски па се и он после једног дана удавио.{S} Па |
анату!) „маринерски“ официр!{S} Тако на једној Меланија замишљено чита, а према њој на другој с |
ће пажљиво једна другу, али ни једна ни једној неће ни речи веровати.{S} И све ће се то повешат |
па приповедала својој комшиници, другој једној баби, како јој се јуче на ноћ приснио њен покојн |
ку, а г. Асесор продужи курисање другој једној дами, јер тако је био пијан, да није ни приметио |
-Габриелину кућу и одомаћио се у другој једној кући, где су с њим сви задовољни и хвале га као |
к је повео једном реч и то пред Јулом о једној доброј партији која јој се јавља), али гђа Сида, |
сваки своју,... а он се само окреће час једној час другој.{S} Младић, наравно, има очи па проби |
огледа у Перу који се само окреташе час једној час другој попадији.</p> <p>— Та, та, та, госпој |
накани да чита — хтела одмах, да све у једној књизи нађе. — А ко ће их знати; и ко им је, што |
да буде ту ради цркве.{S} Спрема се и у једној и у другој кући.{S} Озбиљан и један и други поп; |
а.{S} Сем тога, видеће, шта је било и у једној и у другој кући после оног догађаја</hi> </p> <p |
к су се разговарали, па чак и сложили у једној ствари.</p> <p>— А кол’ко сте платили ви за кода |
године.{S} Али ове Недеље сви су ишли у једној цељи; бабе да чују а девојке да виде новог учите |
и домаћице.{S} Кад би се што умесило у једној, слало би се од тога и у другу кућу с примедбом, |
себе сматрао за бољу прилику и партију једној свештеничкој кћери, каква је Јула била, него Шац |
латинског језика кад га је овај (Тима) једном у врло учтивој форми запитао како се латински ка |
питомије нарави а појетске наклоности, једном речју, господске персоне, што рекли.{S} Тако ист |
ем велике господе и Чивути још раде.{S} Једном речи, резонује гђа Сида, сваки се хирург влада с |
он је крао <pb n="65" /> и по кући.{S} Једном речи, није украо само оно, што је о небо било об |
једу путер и земичке кад одседну ту.{S} Једном речи, то и није била она права биртија, него пул |
ош је чудније што су обојица одговорила једном свом познанику који их је срео баш кад су излази |
п, јер то и јесте највећа деликатеса на једном тако опрљеном свинчету, и с тога ће са њом, по с |
хуче гђа Перса, па не може да стоји на једном месту, него се успропадала па јој све смета по к |
благодарности <pb n="153" /> изрезао на једном дрвету у њиховој башти једно срце и два писмена |
p>— Та... своји смо, — вели му Нића, па једном руком диже бокал а другом капу с главе — А, па, |
соби.</p> <p>Мало после уђе домаћица са једном дремљивом чупавом слушкињом и покупише посуђе са |
њој је описано једно јесење путовање са једном епизодом на чарди.{S} У првој половини Главе је |
хова лишћа и мирођије из башта.{S} Пред једном лепом кућом, још новом шиндром покривеном, са зе |
ахата путовања, зауставише се кола пред једном нахереном и чупавом чардом.</p> <p>— ’Оћемо л’ м |
чикошима из Бачке) шест дана остао под једном шатром, пио алдумаш с чикошима ради купљеног див |
ет радо имао.{S} Доста је само да прође једном сокаком, па се тек осети како се просипа и разле |
ре оних великих ексера на капији кад је једном банула у Жужину собу па затекла тамо једног курм |
често блудиле изван куће и занимале се једном њојзи милом и драгом сликом већ од неколико неде |
ило, образи се запламтели жаром који се једном и никад више у животу не враћа и мисли су њене о |
гао домаћин, поп Олуја приметити, да ни једном ни другом госту нису све козе на броју.{S} Па ка |
ојица су пута, — па један другог ама ни једном речицом да не запита!!{S} Кад су почели званичан |
спођици: <hi>Српкињо селе</hi>, а то ни једном попу није ишло у главу.{S} Овим се умирио и поми |
ођице; вазда сим жудео да се наслађавам једном таком сликом. — рече мало збуњени путник, па се |
ица упропастила и унесрећила сас таквом једном фушер-машамодом!{S} А, и’те молим вас... само је |
олико година реп одсечен кад је касапин једном изненада <pb n="82" /> бануо, па од то доба је у |
на ту ћемо страну и ударити, па ћете о једном трошку видети и моју кућу, да би је знали сутра |
акао на нос, па из пола табака диктовао једном малом лепо очешљаном Чивучету, и са плајвазом је |
жњу, па није ни приметио; (чак је повео једном реч и то пред Јулом о једној доброј партији која |
слика доброга цара Јозефа како је узео једном паору плуг из руку па сам он оре, а паор Шваба д |
p> <p>— А чујете л’, — запитаће је тако једном после подне одмах по Божићу, кад је рад око спре |
га у башти нема!{S} Срела се с њим само једном у шору.{S} Он прошао па јој се јавља, али учтиво |
а једрих образа, што кажу, да удариш по једном прснуо би онај други!{S} То кажу, али нико јој н |
о пред паством, и ваљда ће престати већ једном, кажем.{S} Е, ал’ оно како који дан све горе.</p |
, — каже, — моје дете у Швапску кућу; у једном истом кориту, — каже, — и месиду ’леб и переду в |
а“, што рек’о цар Давид <pb n="87" /> у једном псалму.{S} А овога вина нећете надалеко наћи.{S} |
сац претерује и ако се све ово догађа у једном селу) галантно и обилно обасипао пољупцима.</p> |
а жена је ту песму певала к’о девојка у једном друштву; она је имала диван глас а песма била но |
о’ме, а шта би и радили два берберина у једном селу! вели Сока гркиња.{S} И један па нема увек |
ове проклете џепове, сто џепова а ни у једном ништа!“ па се лупају једнако рукама као петао ка |
добро или зло, лепо или ружно, десило у једном крају, за тили час сазнали су сви <pb n="191" /> |
Спира добио само зато што је једанпут у једном ужем друштву певао пред Његовим Преосвештенством |
два попа, него друга два, и живела су у једном селу у Банату.{S} Које је то село, нећемо вам ка |
, и бркове, и све, све... све обешењаку једном салашарском!“</p> <milestone unit="subSection" / |
а Перса. — И бркове му скини, грубијану једном салашарском, а не само браду.{S} Ако му је во вр |
, „све, све обријај, све скини салашару једном <pb n="284" /> паорском, све, све!{S} Нек’ иде с |
два попа, — али не она два попа, што су једном остали сами у свету, па се сваки од њих тужио и |
и све се више дерало.{S} Путник се још једном окрете.{S} Био је већ далеко, али још могаше чут |
Мало који дан да не дође господин попи, једноме или другоме, Аркадија црквењак па не отпочне от |
це него да и’ је к’о девет Југовића.{S} Једноме да оставим мој „боктерај“ а друге ће Бог извест |
ужио.{S} Још пре две године преврнуо је једноме тако кола а тај се опет данас стрефио ту и био |
е из владичанске резиденције Т* позив и једноме и другоме пароху.{S} Тамо су разгледали тужбу и |
Меланија.</p> <p>— Ишти и ти, несрећо, једну! — шану брзо гђа Сида Јули и гурну је кришом поја |
Перса је посматрала гђу Сиду а гђа Сида једну празну чашу коју је дигла и стала окретати и разг |
не зна немецки!{S} Зар то није фелер за једну младу девојку!!{S} Ето, кажите сами!</p> <p>А Пел |
ће доћи да се пофали...{S} Молим вас за једну чашу воде с бунара; са свим сам промукла од узбуђ |
} Ју, слатка, баш би’ вас молила још за једну малу малу кришчицу, ова ваша диња све се топи у у |
и иначе подужа приповетка изашла још за једну Главу дужа.{S} Толико само кажемо на завршетку ов |
, рано моја, трчи кући па проба.{S} Има једну књигу пуну исписану.{S} Лепе корице и пише на њим |
узме, слатка, тај ће бар знати, да има једну добру виртшафтерку.</p> <p>— Рано моја, знам.{S} |
се ви или не срдили, ја дођо’ каже, на једну чашицу.“ Кад ал’ јест, врага, чашица!{S} Буде ту |
<p>Чарда — једна страћара, нахерена на једну страну — беше празна, само један подадуо бојтар с |
њега, ево овако, Ћиро, — рече и седе на једну фотељу, — па би’ запалила лулу и наређивала како |
једнако чешља и меће очешљано перје на једну а патрљице на другу гомилу.</p> <p>А девојке и мл |
мрвице од пите с орасима и метала их на једну гомилу.{S} И њу похвалише <pb n="396" /> и заблаг |
да знате коме!{S} Ето ономадне је тата једну укебао баш кад је писала писмо у шпајзу тамо неко |
двадесет и неколико година ударио шлог једну жену за коритом баш на сам дан Светога Киријака О |
ређује домаћин, — и мало сува језика, и једну окрајку ’леба.</p> <p>И докле Ђука спрема за Нићу |
па сад обојица имамо пуне шаке посла и једну главобољу; ал’ ја већу —</p> <pb n="306" /> <p>— |
лу.</p> <p>Али кад онај „тенцер“ извали једну таку поскочицу какву фрау Габриела извесно свога |
ављу је испушавао.{S} Ајд, одма’ запали једну, а ја ћу да ти исприповедим у кратко.</p> <pb n=" |
ла се деца па чекају да Аркадија испали једну прангију.{S} Али ће мало подуже чекати, јер га је |
намештаја. — Са сокака ће имати две или једну собу, из авлије опет две (а испрва доста ће им би |
свет поп-Ћириног и поп-Спириног села ни једну ни написану заповест Божју није тако свесрдно исп |
<p>— Ајде, Меланија, иди нареди у кујни једну ајнпренсупу за тату, — вели поп Ћира; — с пута са |
не тиче! — вели Јула и стаде разбијати једну грудву земље.</p> <p>— Хе, а можда ме се и тиче! |
’ нисам заборавила.{S} Имам да ти јавим једну вест коју смо добили док сте ви били на путу.{S} |
лепо очешљаном Чивучету, и са плајвазом једну по једну поруџбину превлачио на хартији, докле ни |
ђа Перса брише својом чистом шнуфтихлом једну чашу — бајаги чаша није чиста! „А чаша била чиста |
м дошао у поетско расположење, и спевао једну песму и по прилици је, да не дозна мама, предао Ј |
форе из чисте танке џепне мараме, и дао једну гђи Сиди а другу гђици Јули.</p> <p>— Госпођице, |
о срца, није чудо што је сео и саставио једну песму, коју, истина, није хтео а ни смео, никако |
Ја по три дана не могу да спавам, само једну шољицу кад попијем.</p> <p>С кафом је ишло мало п |
један мој пријатељ из Фрушке...{S} Само једну чашицу.</p> <p>— А, захваљујем лепо.</p> <p>— Ама |
— А, захваљујем лепо.</p> <p>— Ама само једну.</p> <p>— Не, не, верујте... не пијем.</p> <p>— Ч |
баш да вам не учиним нажао.{S} Али само једну кашичицу!...{S} Дакле, тако ја стишавам.{S} Волем |
д већ идеш, донеси <pb n="58" /> нам по једну ракију, ако вас смем, то јест, понудити, — рече п |
љаном Чивучету, и са плајвазом једну по једну поруџбину превлачио на хартији, докле није све та |
дупликату виђати.</p> <p>— Ајте још по једну, — наваљује поп Ћира. — Разговор, к’о што видим к |
пира и приђе к прозору, па се загледа у једну стаклену теглу и гледаше је дуго.</p> <pb n="267" |
кући хрчу? — па не сме преко зида ни у једну кућу!{S} Тако је поп-Спира својим спавањем под ко |
ца, затворио и дућан и чизме па запао у једну биртију већ близу вашаришта, па већ трећи дан сед |
рзна и распараном поставом и напослетку једну велику зимску мараму кафене боје са дугачким фрон |
поп Спира и извади из бунде и доносе му једну лепу скупоцену стиву лулу и предаде му је, — ево, |
ју, да је у једним сватовима појео пуну једну вешкорпу крофни и то за оно кратко време, док је |
има јој <title>Аделајиду</title>, стару једну књигу коју је још Јулина баба донела у мираз Јули |
гђа Сида и гђа Перса припадају; јер су једну малу искру, меховима своје пакости и мржње, распи |
а и окрете се госту. — И донеси столицу једну, две столице донеси.{S} Имам чрезвичајне сремачке |
не, стидљиве; не можеш јој кљештама реч једну ишчупати.{S} Кад јој штогођ кажете а она поцрвени |
е „цукрас“ правио.</p> <p>— Па могу баш једну кришчицу, онако форме ради, само да вам не дам ко |
е се.{S} Поп-Ћира испи сву и наточи још једну себи.</p> <p>— Е, па да се куцнемо, — вели домаћи |
кружила, фама са свима украсима својим; једра, гојазна фама, дебела фама, дебља него обе попади |
ни Јула била „каменита стена“.{S} Онако једра и здрава и она је осећала, и њена крв је бујније |
музла Жужа слушкиња, здрава једна дунда једрих образа, што кажу, да удариш по једном прснуо би |
ој фамилији радо једу) и гледећи с леђа једру и округлу своју Савку, како живо меси и како се с |
нако окруњен, у зрну, кува, и шакама га једу укућани целога дана, али за то и изгледа <pb n="24 |
шица упутства, — кад метнеш пред њи’ да једу, а ти ондак оног жутог фурт чеши руком по лећи све |
деце им која имају, хвала Богу, шта да једу код куће, али која су, говораху они, деца к’о деца |
у.{S} Нико ништа не говори, него ћуте и једу и пију погружено, како правој тузи и жалости и при |
деш! — вели му домаћин, па се примиче и једу заједно, нуди један другог бољим залогајима и зали |
опет најугледније место.{S} Седе сви и једу.{S} Нико ништа не говори, него ћуте и једу и пију |
ју да се хрву, да се пентрају на дрво и једу дуд, не смеју да се јуре и шорају ногама прашину, |
ватре (што сви у његовој фамилији радо једу) и гледећи с леђа једру и округлу своју Савку, как |
еколико капуташа и житарски трговци што једу путер и земичке кад одседну ту.{S} Једном речи, то |
— И треба, и треба! — вели Пера Тоцилов једући. — Људи су, треба да се венчаду; нису марва, на |
а за то ми и не треба ни Неце Муцкалова језик!{S} А ово парче сланине ћу за ујутру да оставим, |
абадава трудили, — вели Нића и трпа сув језик у рукав од кабанице, који је доле завезан <pb n=" |
зажмири очима, разглави вилице, заврне језик па зева као какав блазиран аристократа кога се та |
чиње Меланија, па каже: да је француски језик баш <hi>тако</hi> нобл-језик, зар га не би говори |
ал’ за љубезне ствари — само је немецки језик створен, слатка!{S} Није то да говорим и држим ст |
ета.{S} Прилично је изгустирала немачки језик који гђа Перса још једнако брани, па се ради тога |
же, да не треба багателисати ни немачки језик како то почиње Меланија, па каже: да је француски |
и француски, јер је здраво заволела тај језик изображена света.{S} Прилично је изгустирала нема |
ш како да му очиташ.{S} Еј да ти ја мој језик позајмим!</p> <p>— Те још како ћу да му очитам!{S |
ћи шкодило.{S} Знаш, кад ми се овај мој језик одузме и изда ме од пића — нек ми се, велим, онај |
>— Еј, да ми је, Ћиро, да ти ја <hi>мој језик</hi> нешто могу да позајмим!...{S} А кад ћеш мора |
била и гђица Јула.) Г. Пери се завезао језик, па ни речи да рекне, него је узео па разгледао ј |
ма на селу, — вели Пера коме се одрешио језик. — Или управо: варошке су према онима са села као |
француски језик баш <hi>тако</hi> нобл-језик, зар га не би говорила и гђа биргермајстерка Еула |
обар комад.</p> <p>— Ето ти, Нићо, сува језика, тај те твој већ издаје, — вели му Ракила, — већ |
о језиком.</p> <p>У том му унеше и сува језика и сланине добар комад.</p> <p>— Ето ти, Нићо, су |
неси, — наређује домаћин, — и мало сува језика, и једну окрајку ’леба.</p> <p>И докле Ђука спре |
и се, Бога ми, проћи.{S} Па и мало сува језика свињећа из оџака не би Нићи шкодило.{S} Знаш, ка |
ерао катихета а Тиму професор латинског језика кад га је овај (Тима) једном у врло учтивој форм |
Гђа Перса нема ништа против француског језика шта више, мило јој је, али ипак каже, да не треб |
А сем тога, сад се још одала и на учење језика.{S} Учи француски, јер је здраво заволела тај је |
дстављен домаћима, скида кобасице, суве језике, шваргле и друго јестиво из оџака, а у томе му и |
има.{S} Прича својим накарадним српским језиком и уноси шале и смеха у суморно друштво.{S} Па и |
у и разговор при ком је помало заплетао језиком.</p> <p>У том му унеше и сува језика и сланине |
разом дивљења по домаћима и пуца полако језиком. — Бога ми!...{S} А, колико га имате још у подр |
кажу него најдебље књиге и најбрбљавији језици.{S} Још мало па порта остаде скоро празна.{S} У |
жаваше, није била рада „да има посла са језичним женама“; а не мање је у исто време била зелена |
ена ајд’ кући баш кад је бал у највећем јеку, кад се и саме маме распале па поручује по тендере |
ћи се да није потресена.</p> <p>— Мамо, јел’те да је жалостивно написано!?</p> <p>— Злато моје, |
<p>— И мама сме у кола, је л’ те?...{S} Јел’ те, попо?...{S} Ајде, мама и ти у кола! — зове је |
је Јула, господине, и лепа и добра.{S} Јел’ њој само име <hi>„Јула“</hi>, — не питај нег одма’ |
ди штагођ; па сад правите лустрајзе?{S} Јел’те?{S} Путујете заједно?...{S} Браво!...{S} Е, сад |
уча да једе леб с кимом и друга чуфуцка јела?!</p> <p>— А па дабоме да сам, и господин је био т |
роста кујна, скромна, проста али укусна јела; каква пилећа чорба, паприкаш са ноклицама и једна |
е да се поправити, он тера своје: „Тера Јела што је започела,“ — вели госпођа Перса. — Дође ми |
је.{S} Пије Нића ракије, па се прихвата јела и нуди домаћина.</p> <p>— Ово ми је по трећи пут ш |
ра, па се диже од стола, брише браду од јела и иде у сретање. — Баш добро те се сетисте и накан |
учку, па и на вечери.{S} А најрадије је јела „цвечкен-кнедле“; лети њих а зими „грундбирн-нудле |
а добро да кува а Меланија да критикује јела; Јула је волела хаљине отворене боје са цветовима |
вају.</p> <p>— Нисам ти дош’о баш через јела и пића, газда-Петре, а за које ти опет фала, — вел |
кира и гајдаша, и постављених столова и јела и пића. <foreign xml:lang="cu">„<title>Србскiи кув |
ладним годинама кад се шапурика млела и јела и <pb n="159" /> од шапурикина брашна чесница и ва |
је марио за диње.{S} Увек сам их крадом јела у кујни с млађима...{S} Био је нервозан на диње зд |
е као стари пророци, — и теби је још до јела!?{S} Ух, ух, ух!{S} Идем, идем! — рече и пође па з |
и метнути их у Швапску Шпоркасу на име Јеле Аркадијине ћерке, лепе удаваче.</p> <milestone uni |
и за шта!</p> <p>За вечером су ћутали и јели.{S} Поп Спира је био уморан, гђа Сида љута а Јула |
азговарали су се о овогодишњој летини и јели прженице намазане машћу и белим луком, тек да се к |
из којих још нису пили воде на Тиси, ни јели дуда, нити се њима играли „шоркапе“.{S} За шеширом |
ло мало, прочитала је <title>Љубомира у Јелисиуму</title>, <title>Аделајиду Алписку пастирку</t |
од којих је све једна од друге боља за јело; а њима ће после прекраћивати укућани време у доба |
е имао и луксузних ствари, које нису за јело као на пример <hi>Гагу</hi>, једног главатог гавра |
или пацова, у стању је да заборави и на јело и на пиће и да га сахатима вреба (а у осталом, на |
печење и чекао је гужвару омиљено своје јело:</p> <p>— Не марим ти ја за те покенесе и нокенесе |
отпочет је живљи разговор.{S} Дотле се јело и помало говорило, а сад је настао разговор уз вин |
живе, венчају.</p> <p>Сто се постави и јело се донесе.</p> <p>Изађе и поп Спира с домаћином из |
чере и није разговарало него се својски јело.{S} Тек кад су донети на сто уштипци наслагани пов |
и да јој показује како да зготови неко јело. — Стари седе пред кућом па пућкају на луле; по не |
омаћица унесе кајгану, омиљено путничко јело. — Извол’те, чесњејши, дед’ Спиро!</p> <p>Путници |
жвара, али да ми је пре тога само једно јело па одмах гужвара.{S} Нема ти ту мелшпајза кад није |
го и треће седеше крај ње и занимаху се јелом, а четврто, најстарије, беше изашло до пола пута |
о да није све ни дочула; она се предала јелу и сркала, и сваки час брисала наизменце уста салве |
.{S} Напротив.{S} Испред сваке куће има јендек пун воде, који се никад не празни; јер таман да |
ом Календару удари благослов из неба, и јендек се напуни опет као што је и био и нуди и мами на |
лавежом паса и концертом жаба из свију јендека испред кућа.</p> <p>Тек чујеш овде онде где нек |
длетеше за осталим колима, она остаде у јендеку, а г. Асесор продужи курисање другој једној дам |
био прилична ћуталица и иначе, а кад је јео држао се оног златног Доситејевог правила: „Кад јед |
на сваком рогљу а он је остао па и даље јео и пио и страшно лармао у кујни, кад је хтео са пуно |
еви</hi> кутњак; баш с које је стране и јео поп Ћира, јербо десном се страном и не служи, на де |
буде.{S} За то је остао дубоко у ноћ и јео и пио у кујни.{S} Кад су га опомињали да иде на дуж |
шарену цицану мараму и кашљао и једнако јео жута шећера а бркове увек поткресавао и дотеривао — |
зове: <hi>Саће од зоље од квасца</hi>, јер сте ви у томе, морам признати, прави мајстор.{S} А |
а сама у кујни да спрема „ајнпренсупу“, јер она то најбоље зна.{S} Али каквих страшних израза н |
чак и из сопственог и горког искуства, јер се тако нешто зуцкало и причало, да је као једаред, |
ко је било и Шаци и Јули тога тренутка, јер то <pb n="141" /> се и не може описати, то вреди до |
ени код тог створа, само фрау Габриела, јер су сви држали велике, рундове, жућове, гаџе, и тако |
тка лаж, приметила им је фрау-Габриела, јер је она лепо видела, како јој се Цвечкенмајерка смеј |
о је још једнако само његова жеља била, јер у ствари још није то био; био је само берберски кал |
ом та јој је жеља са свим излишна била, јер госпођа Перса је још то исто вече — кад је после ве |
идела да је јуче ваљда нешто љута била, јер, напослетку, а за што момак и да не пева у својој б |
цвет.</l> <p>И ту хтеде да заврши Јула, јер док је певала сва је чисто горела од стида а око <p |
Јула је туговала, не смем рећи венула, јер, као за пакост, ма да је била заљубљена, остала је |
лар, писало и натезало с ученим људима, јер тек је по један Аћа био у селу.{S} Али, Бога ми, од |
и требају кола, он се и повезе на њима, јер који би то парохијанин био који би своме пароху одр |
оцилов тера коње и разговара се с њима, јер оба попа ћуте и ни речи не чује иза себе.{S} Поп Ћи |
еви зубачу, да не би седела беспослена, јер беспосленост је, говорила је гђа Сида, извор толики |
и је та спољашњост његова била фалишна, јер био је љут баш к’о пас, што рекли.{S} Кад опази стр |
о против <pb n="374" /> њеног принципа, јер се бојала утркивања и називала то „лудим рацким оби |
<p>Ово последње нису ни чула оба попа, јер је Меланија одмах скочила за клавир, да забашури, п |
ради ту <pb n="368" /> и руча и вечера, јер хтели домаћи или не хтели, морају да је задрже на р |
дена, и живеће ту као млада ђаконовица, јер ће се Пера одмах после <pb n="373" /> свадбе зађако |
риповеда јој — и ако га она и не слуша, јер је већ сто пута то исто чула па зна напамет — како |
ије ни опазио како се развијао дијалог, јер је баш приповедао поп-Ћири докле мисли хранити и ка |
ако је наљуте, да не учини што од себе, јер је била слабих живаца, врло осетљива.{S} Падала је |
ја, то јест, мало задржим после службе, јер се надам да ћете бити тако љубазни па да ћете ме су |
у се и даље у башти, наравно мало ређе, јер је било скопчано с опасностима од како је настала ј |
н догађај, то вам писац не уме да каже, јер је свака присвајала за себе ту заслугу да је она пр |
и свакога туку у рату; а Бог им помаже, јер држе све посте, па посте и на сами други дан Божића |
ем.</p> <p>С кафом је ишло мало потеже, јер су једва нашли жрналицу; како су често у поп-Спирин |
убила се у посао кад се наједаред трже, јер засикта стари гусак иза њених леђа на госта који се |
ају — омрзнуо га је Тима још страшније, јер се и њему јако допала Јула попина.{S} И док је он њ |
Увек је имао по неку прилику да путује, јер се увек десило, да је неко из села ишао својим посл |
не верују у снове и вичу на Сановнике, јер се све догодило онако како је госпоја Сида сневала |
. — поче женица, а не може никако даље, јер се све клања од смеха гледајући на децу која се пот |
о наше Варошке Куће, да иде да га узме, јер он је једини законити и најближи насљедник.</p> <p> |
која се с почетка устезала да се крене, јер је смешно говорила српски, и она се напослетку дала |
ају за што живе или боље рећи животаре, јер и какав им је то живот кад их и зуби један по један |
мено саопштен им услов и оженили су се, јер чак и црквењак, предшественик данашњег црквењака Ар |
село знало да је његова и ничија више, јер се он сам најчешће поред ње пратио сокаком и Цигани |
импатијама Шаци, и састанци престадоше, јер се на Јулу оштрим оком мотрило као на сваког кривца |
уде па нека то они сами представе себи, јер је и лакше све то маштом представити него пером опи |
ст и расположење, а не из какве љубави, јер Јула још није била заљубљена (и ако је ово већ Десе |
да се поп Ћира врати и да му се потужи, јер, како се изражаваше, није била рада „да има посла с |
амолила да не пуца док је она у авлији, јер каже, да има врло хаглих уши.</p> <p>— Је л’ те, не |
ога сна Шаца јој је дошао много милији, јер је тек у сну видела, колико би јој тешко било кад б |
ла и на учење језика.{S} Учи француски, јер је здраво заволела тај језик изображена света.{S} П |
о развадили, и они се, веле, притајали, јер су увидели, да, доиста, нису у туђем свету комотни |
се већ више од недељу дана нису видели, јер је гђа Сида замолила Шацу, да се стрпи за ово некол |
тогођ!{S} А ја мислим, да сте се тукли, јер то је сад, знате, ушло у моду и код самог ноблеса!{ |
ор продужи курисање другој једној дами, јер тако је био пијан, да није ни приметио да то није ф |
од паметнијег женскиња постану досадни, јер што су знали, то су одмах издекламовали и у правом, |
у кола; обоје застадоше као окамењени, јер обоје спазише у колима поп-Спиру, огрнута госпоја-С |
ак, оде и он да спава и да се поткрепи, јер ће му требати нове снаге сутра, кад оде на медљану |
вао, да се то никако на њега не односи, јер њему тако што није никад у животу пасирало, премда |
ашој поштованој супрузи, госпоја-Перси, јер, што кажу: „Види <hi>матер</hi>, па проси ћер!“...{ |
, нећу се моћи дуго ни сама задржавати, јер сам за послом, а и ви сте, к’о што видим, у послу.< |
омену поп-Ћира први, да би рад спавати, јер се сутра раном зором крећу.{S} Домаћин није ништа и |
у авлији.{S} Сам ручак нећу описивати, јер признајем, да је лепше и лакше бити позван на ручак |
, за то га никако и нису могли продати, јер коме би га год понудили, тај место да пита: „пошто? |
а или није, то вам писац не уме казати, јер таке ситнице у стању је само женско оштро соколово |
прангију.{S} Али ће мало подуже чекати, јер га је фрау-Габриела замолила да не пуца док је она |
пођа ће као беамтерка то најбоље знати, јер се на ове сеоске торокуше, гнедиге, не смете ослони |
ељом се пре подне смео слободно шетати, јер пре службе га није могло ништа снаћи.{S} Бар нико н |
а, да је нешто на ту форму морало бити, јер што би то баш њему певали, кад прође, ону данас већ |
наравно, вредно је мало и поразмислити, јер прилика није рђава.{S} Јула је упутила на тетка-Мак |
сасвим умесно, али писца неће збунити, јер има готов одговор на то.</p> <p>Имали су и поп-Ћири |
дан у селу, а може се цела прескочити, јер је само као епизода у овој приповеци.</hi> </p> <p> |
ригу и његов <hi>барометар</hi> у кући, јер онај зелени жабац у оној стакленој тегли на прозору |
ја.{S} А Јула ће га чути једина у кући, јер тата јој спава чак у авлији испод комарника, а она |
p>— А, па да бо’ме!{S} Само се погађај, јер ти бар знаш паора! вели поп Спира. — Обешењак је.{S |
, а ја онда ову, к’о велим, да отпевам, јер, ја... знате, па и мојој се жени имело Јула —</p> < |
ремљено било не смем чисто ни да ређам, јер се бојим, да ми нико неће веровати, а после и да из |
је <hi>он</hi> ту, па да њему честитам, јер њему се тек може честитати!{S} Шта мислите; добити |
слим да није било нужно досад да кажем, јер је давно речено, да су сви попови једнаки, један к’ |
омо опходи с оним, да га понуди шунком, јер (споменула му је гђа Сида) „он воли шунке и увек је |
и најугледније му место дају за столом, јер због сватова је ваљда и постала она реч: „Триста, б |
што ћемо је звати час гђом час гђицом, јер тако су и у селу сваки час грешили) узела, дакле, ш |
ваздан иде, убија муве и растерује сан, јер се боји „шлога“ па не сме да спава после ручка.</p> |
, па мисли, како је сретан и пресретан, јер му је вечерас Јула први пут казала <hi>ти Шандоре</ |
ху?!</p> <p>А био је заиста и награђен, јер поп-Спира је имао црвен, а поп-Ћира само плав, обич |
олази на колима, да мора да је нежењен, јер пошу око врата носи баш ирошки; један му крај све л |
певао и наравно да га је увек натпевао, јер стари учитељ је некада врло лепо певао али сад му м |
од воље вам, да ми дате шта буде право, јер ја кад се каприцирам, ја и за багателу радим, ал’ т |
поп одоше пред Његово Преосвештенство, јер је овај хтео да их пре свега посаветује и да, како |
у лаж, па да кажем, да је Часловац био, јер би се тако, знаш, одао и призн’о.</p> <p>— А па да |
.{S} Ништа ја не видим, шта је извадио, јер ја и Спира седимо на канабету овако к’о сад ја и ти |
тио, а овај је то, Бога ми, и заслужио, јер је тога вечера нарочито дош’о био Пери Тоцилову.{S} |
не ни црква ни општина, па се преварио, јер, ето, овај дотерао до помоћника на звонари) и пале |
ијен од њега, али је сваки то подносио, јер је знао да се то клони добру његовом; и ако су мешт |
то је све г. Перу наравно интересовало, јер је непрестано узвикивао: „Ите, молим вас!“ или: „Та |
е Јула к’о и женирала и љутила по мало, јер јој се учинило, да је Шаца и сувише слободан. „Е, а |
уби га у руку што се овоме јако допало, јер се до сада није баш најпохвалније изражавао о садаш |
p>— Та гле Ниће! — викну ће сви весело, јер ча-Нићу је свак волео.</p> <p>— А зар тако ви пазит |
је са свим заборавио шта је јуче било, јер кад је било после вечере, узе лулу и дуванкесу па ћ |
е преслиша.{S} А то је и потребно било, јер Ержа је била једна врло заборавна девојчура, за то |
догађају.{S} А баш им је и згодно било, јер је тога дана био неки <hi>женски празник</hi> „Кири |
</p> <p>— Но, то вам и неће бити можно, јер сам јуче забранио мојој Јуци и да прима визите ваши |
окаш.</p> <p>И доиста то је било нужно, јер Лекин зељов мање је лајао на босе паоре, ал’ кад ви |
3" /> за две персоне, амбрел тако исто, јер поп Спира што год је куповао, куповао је за две пер |
и он или месечар или лопов, тако нешто, јер иде и онда по сокацима и којекуда кад никако и нема |
че крадом свинчету опрљено ухо или реп, јер то и јесте највећа деликатеса на једном тако опрљен |
ешто мало и знала по мало само у гитар, јер кад би гђа Перса запитала поп-Спиру за што и он не |
и, па и он каже, да је извине за данас, јер нема гласа, <pb n="393" /> али је другарице утерују |
“</l> </quote> <p>Ту прекиде Јула опет, јер кад је певајући ову строфу погледала на своју маму, |
е тротоар, али то је само једна пакост, јер тротоара заиста никада није ни било.{S} Кад падне к |
S} А веселиће се целога дана и сву ноћ, јер младенци остају у кући а тек после неколико недеља |
т поп-Спирин је доспео у чељадску собу, јер је, како је пакосно говорила гђа Перса, тако оматор |
у је кришом у помрчини метала на главу, јер је поп Спира страшно мрзио на те швапске женске шло |
лавом кад су прочитали претходну Главу, јер им се чудно и невероватно учинило, што се Јула тако |
лопов стао па не зна у коју ће авлију, јер чује неко хркање, али не зна: у <hi>којој</hi> то к |
ова ковач који је знао и ту мајсторију, јер је имао лакшу руку, и један вандрокаш сајџија кога |
с пута.{S} Избегавају се да се сретну, јер се још једнако смртно мрзе.{S} Али се мора признати |
можемо улазити у детаље у приповедању, јер би ова и иначе подужа приповетка изашла још за једн |
није могао да прилагоди таквом животу, јер је, као и сви његова рода, волео миран и уредан дом |
бриела се понудила, да му намести кућу, јер је имала за то укуса, па јој је то за чудо ишло од |
стану надлежноме суду.{S} Да иду одмах, јер у Суботу се мора бар један вратити, да буде ту ради |
ховала и већ почела очајавати за успех, јер није и не би то био први случај, да њеној Јули паси |
бар око огњишта и око банка и запећка; јер сво ћеретање и кикотање концентрисало се око огњишт |
о.{S} Био је идеал правог доброг мачка; јер кад се он каприцира да ухвати миша или пацова, у ст |
А како ће врага и бити весео брез вина; јер „вино веселит сердце человјека“, што рек’о цар Дави |
мање офанзивне и ратоборне него некад; јер сад радије избегава једна другу, а некад је волела |
икако не признаје бечке дипломе његове; јер кад је реч о њему, никад не каже друкчије, <pb n="4 |
о се тиче попова, поп-Спире и поп-Ћире; јер се на овом последњем (то јест поп-Ћири), збиле оне |
е Недеља била лепа, без ветра или кише; јер онда би могао обући своје беле панталоне и метнути |
ндек пун воде, који се никад не празни; јер таман да пресуши а оно по Бечкеречком Великом Кален |
ад скоро и не ваља од силне писмености; јер пре ни људи нису знали да пишу ни својим синовима, |
еобу Срба под Патријархом Чарнојевићем; јер се приповедало за њ, да је био наизменце час у рука |
мало што није завила гђа-Персу у црно; јер кад је полетела бунару, а Аркадија за њом саплете с |
е чека, што кажу, да је два пут позову; јер комшије њене не памте, да се икад пушио оџак на њен |
е којој гђа Сида и гђа Перса припадају; јер су једну малу искру, меховима своје пакости и мржње |
авачом <pb n="337" /> доћи у нову кућу; јер „зуб времена“ изгледа да је немоћан према њему као |
е фалити, то је, Спиро, к’о ајмол ајнц; јер што ја видим то је виђено, Спиро, па пунктум!</p> < |
ајстаријега да се врати. <pb n="413" /> Јер овај је трчао за колима и дерао се и плакао: хоће к |
је могла сама да уради, <pb n="133" /> јер поп Спира ни поп Ћира није био у селу.{S} Отишли су |
ми, паметнији — па привук’о младића!{S} Јер, бо’ме, кад ко има девојку на удају, па још под фел |
је све досад био, и где ће још бити!{S} Јер судећи по јачини и солидности израде, још ће за мно |
ило, рец’те, по души, драги читаоци!{S} Јер ако ћемо право и објективно, у чему је Шаца умакао |
рце као восак.{S} Тако је и с Јулом!{S} Јер Јула је г. Перу само једаред боље посматрала, кад ј |
а за њену Јулу нема никаква изгледа.{S} Јер Јула је и надаље остала онако мирна и повучена а по |
попова, а још више између попадија.{S} Јер људи се умеју, као што је већ познато и не треба до |
ипак не пуштају напоље преко сокака.{S} Јер кад се један такав малишан крене преко таквог блата |
ћерку, па је онда на коњу, што веле.{S} Јер он не познаје још то женско створење, које је у ста |
дела то, видели су то и многи други.{S} Јер дуго и дуго још после тога, кад год се повела реч о |
, да све то крену, сам ће Бог знати.{S} Јер гђа Сида је и сама дан ноћ радила и спремила је све |
речено — умеју већ и сами понудити.{S} Јер док <hi>Ирод</hi> и <hi>Мелхиор</hi> и <hi>Валтазар |
-Ћира несретан био са својим мачком.{S} Јер исти и ако је био од ране младости код њега, и ако |
спало па ће да буде и једно и друго.{S} Јер ја мислим, да нам ни сад нећете одбити позив на „ја |
прошлој Глави у овој се и догодило.{S} Јер наливајући чаше гђа Перса на један мах пребледе и к |
вцама.{S} Постепено, само постепено.{S} Јер ви се, наравно, ја држим, мислите временом запопити |
њих.</p> <p>А то је било врло добро.{S} Јер да су још мало само остали, отворило би се гротло н |
мена <hi>Марко</hi> још и тако зову.{S} Јер чим би чуо реч „лопов“ па ма то и о неком другом, о |
68" /> и све укућане а особито Јулу.{S} Јер Шаца је дао чизме да се наглаве и наглавке унапред |
же све што је било код поп-Спириних.{S} Јер Жужа и Ержа су и даље лепо живеле међу собом (не хт |
ђа а ове са крај села само да нотира, — јер најверодостојнији извор за тај догађај, то јест Арк |
еже зором, нек нађе какавгођ изговор, — јер ви, казаћу му, не можете пре ручка да се кренете.</ |
и мораће узвикнути: „Види, види Јуле!“ јер ће им са свим појмљиво и разумљиво бити Јулино пона |
оп-Ћирину песму „Сјајни месец иза горе“ јер поп-Ћира се толико пута <pb n="102" /> у љутини зар |
/foreign>.{S} А гђа Сида је била кисела јер је већ, отприлике, видела и своје и Јулино, што каж |
леном, јоргованима и врбовим гранчицама јер је празник.{S} У поп-Спириној се кући формално спал |
них старих попова, а старих попова нема јер нема ни оних старих владика.{S} Памтим ја, Боже, у |
S} Свати је разрешавају од даљег певања јер је и њих све растужила.{S} И не би краја хвалама са |
ворења, па, па онда и згрешимо по некад јер „<foreign xml:lang="cu">никтоже без грјеха токмо је |
кама једнако држи једно лепо жуто гушче јер му остала његова браћа никако нису дала, као најсти |
ту свом као — опростите ми за тај израз јер је реч о поповима — седела су тако удобна као ђаво |
м више не приповеда тако страшне ствари јер су, кажу, обе слабих нерава.{S} Или се сви троје ск |
данас се поносе што су били његови ђаци јер се на платноме списку у општини сами без ичије помо |
стидела и устезала; а стидела се за то јер ју је замолио стари сват (који тога дана има од сви |
ине чизме добро намажу машћу и истрљају јер се прошле Недеље тужио да су га убијале и морао их |
пе, па ћуте али туве све, и чекају зиму јер су, кажу, лети млитави, а кад засвира северац и зао |
е и како је и кући газда-Пере Тоцилова (јер о његовој кући и јесте реч у овој Глави).</p> <p>— |
а у леђа, оде, да се похвали друговима (јер добити три крајцаре у једаред — то није доживео још |
ка.{S} Кад су се вратили попови с пута (јер ни један се није стрефио тада код куће) а оне обадв |
уши и пљуцка преко свог кратког камиша (јер ча-Нића и ако је ушао у газдашаг и могао сад запали |
, кога обично нико и не зове у сватове (јер кад се случајно опије — а то је редовно случај код |
т поруџбина, поп Спира истина ни једне (јер ником није било до тога не знајући „исход ствари“), |
, па запита друге цареве од друге вере (јер он је српске вере): „Ко ’хоће да се бијемо?{S} Ево, |
јући је баш.</p> <p>— Нећу да се фалим (јер то није мој обичај) ал’ требали сте у такој прилици |
неко од живине вољан да се свађа с њим (јер поп Спира је имао и луксузних ствари, које нису за |
и сам поп-Спира <pb n="41" /> у олтару (јер је његова чреда била) зачуди се кад чу неки нов неп |
> <l>„Теби љубав јавит’ не смем,</l> <l>Јер твој бити не могу;</l> <l>А да с другим сретна буде |
намигну ђаволасто испод шешира.</p> <p>Јер исти газда Пера није нико други него добро познати |
> и <hi>дентист</hi> то јест „цанарцт“, јербо има, знате, лаку и сигурну руку, па су му совјето |
се уверити, да није никаква варанција, јербо можете у грундупу све да видите и уверите се.</p> |
к има к’о уланер какав!{S} Лопова нема, јербо све је то данас пијано отишло одавде из авлије, к |
сладост.{S} Ал’ помажем им к’о својима, јербо има људи па ’оћеду да пиједу а нећеду да платиду, |
олико.{S} А то је папина омиљена песма, јербо зна она и модерн песме, је ли, Николајевичу? (Так |
о дад’ ти меникана мало оног твог вина, јербо то сам цигуран да ти није фалично Ха, ха!{S} Ај, |
?...{S} Браво!...{S} Е, сад сам сретна, јербо сам видела, шта сам давно и једнако желила.{S} Мо |
к; баш с које је стране и јео поп Ћира, јербо десном се страном и не служи, на десној су му сви |
т, да насечемо трске, да покрпимо кров, јербо је већ срамота какав је.{S} Изгледа чупав и одрпа |
стом додирн’о.{S} А то ја знам најбоље, јербо ја сам, што кашу, поваздан тунакан.{S} Хе-е-е, — |
м мојим пајташом и колегом, оним Мићом, јербо то је његова парокија, његов кварт, — па да <pb n |
} Ја сам се испочетка мало к’о и бојао, јербо, знаш, како је!...{S} То могу теби да кажем.{S} К |
ебикана</hi>, макар ни Арси не дотегло, јербо си ми ти <hi>ближе род!</hi>“ А Нићи мило, Боже, |
нећу само прид туђином да кудим еспап, јербо смо род; а зар је то честита ракија?!{S} Да је то |
ом другом кућом!{S} То ми је утеха бар, јербо вас знам да сте жена на свом месту!{S} А куд би’ |
д криве гране, — него да скочим у воду, јербо ту ми је, знам, цигурна смрт.</p> <p>— Ти да скоч |
ица, к’о рек’о би, да ме је бегенисала; јербо кадгод прођем поред ње а она се увек ондак сети п |
л’ вредно и <hi>да почињем</hi> с вама; јербо не знам: ко је старији у тој вашој <pb n="186" /> |
кажи, да с’ из Иђоша, па не бери бриге; јербо су Банаћани спасли свету месечину и месец остао н |
мојте прибацивати за оно мало ракијице; јербо то је моја сладост, мој балсум!{S} Ракија је једн |
тамо ћу то све натенани исприповедати; јербо то је дугачка историја, а ти си ми, што рек’о Пса |
да праска.{S} А ја је једнако умирујем; јербо не волем, знате, свађу; волем сваки са сваким да |
сад!{S} Моје пророчество се обистинило; јербо ја никад којешта нећу да кажем...{S} Клавир, хекл |
ставити.{S} Па ондак имам нику надежду; јербо је то за мене један „балсум“ кад мало гуцнем —</p |
овек, зарадим коју крајцару за порцију; јербо и коњи имаду душу, макар да су, што-кажу, једна м |
.{S} Том човеку помаже и ђаво и Бог!{S} Јербо тај човек кад гођ учини какву лудорију, а он, уме |
— тај ме <hi>мора</hi> потражити...{S} Јербо, што је било кола с арњеви по селу, то је сад све |
и певаду; ал’ то је и спрам путника.{S} Јербо ви сте, што кажу, једно свештено лице, па не знам |
м, молим лепо, моћи то јешплицирати.{S} Јербо ја сам и неки род овом бирташу што је сада, то је |
се ондак помало још и мили да живим.{S} Јербо то је моја сладост једна!...{S} Па велим:{S} Та д |
; колико је Швабица и Мађарица извео из јеретичких заблуда и привео (заједно с безлобивом им де |
ам којим старим Светим Оцем и са трубом Јерихонском.</p> <p>— Извините што сте ме морали чекати |
ат удружене теорије и праксе, — теорије јеромонаха Крушедолског Јеротеја и праксе гђа-Сидине.{S |
у, и самог цара послужити!!{S} Господин Јеротеј Драгановић, <pb n="22" /> кад је написао онај < |
аксе, — теорије јеромонаха Крушедолског Јеротеја и праксе гђа-Сидине.{S} За време ручка је било |
вели Јула, — само Рада, он мало...{S} А јес’ пољубио господин-попу у руку, и замолио га, да ти |
="397" /> сам светац свети Ђурађ!{S} Та јес’ вид’о колики миждрак има к’о уланер какав!{S} Лопо |
-Персу!</p> <pb n="124" /> <p>— Па шта: јесам ли вид’о?</p> <p>— Боже, Спиро, и ти си већ све т |
’о, ха ха ха!</p> <p>— Но фала Богу!{S} Јесам ли ти каз’о: остави ти то само мени!</p> <p>— Е, |
</p> <p>— Тааа, није баш да нисам...{S} Јесам кол’ко се сећам само као утук, само после шљива.. |
тено од тебе; дед’ кажи сада ти сам?{S} Јесам ли ја погодио кола и капару дао — ил’ неко други? |
а доби две озбиљне бразде око ноздрва — јесам ли се, то јест, добро атресир’о, и ’хоће л’ вреди |
уцо... јеси л’ још на пенџеру?</p> <p>— Јесам, мамо!</p> <p>— Отвори мало те шалукатре!...{S} У |
ад и дотер’о до паса!...</p> <p>— Ал’ и јесам био ирош, ао, дука му! — рече и лупи о сто. — Нис |
уче задовољно десни брк па вели: „Ал’ и јесам био момак; ај, шта велиш?!{S} Та није ме у три ва |
опчано с опасностима од како је настала јесен.{S} Башта се проредила.{S} Нема више оног густог |
о и слагала мирно два педља дебело а на јесен ће од ње једно славно блато да буде.{S} Ко је шта |
ре из Старога села Кера.</p> <p>И позна јесен име своје поезије и своје топлине, — бар око огњи |
лето“ и настаде позна, влажна и мочарна јесен.{S} И Митров дан је ту, тек што није сван’о.{S} Н |
ного.{S} Много, много...</p> <p>— Е, па јесен је, блато је, горе нег’ и сува зима ил’ снег.</p> |
поведати!{S} Боже, познаје се да је већ јесен... дан краћи; док опереш судове и поспремаш, а он |
о је бо’ме папрено, Петре синко!{S} А у јесен?</p> <p>— Па к’о и у зиму, шеснајст.</p> <p>— То |
} Као она свила по пољу што се извија у јесен тако се изви и отеже са весела срца Радина сетна |
авлије се видео леп ходник у коме су у јесен поп-Спира, Аркадије и Жужа крунили кукуруз, а лет |
или тражи глисте па иде да пеца рибу (у јесен хвата штиглице) или, на послетку, оде код тетка-М |
може бити вечерас, не треба одлагати за јесенас, каже паор.{S} Како сте ожењени, могли би одмах |
пароси, мрзе.</hi> </p> <p>Ах, јесени, јесени!{S} Како си суморна кад те човек посматра гацају |
го чак и пароси, мрзе.</hi> </p> <p>Ах, јесени, јесени!{S} Како си суморна кад те човек посматр |
ош чује тиха и монотона киша, она мокра јесења киша, коју је тако лепо слушати из топла кревета |
рекнем, — није баш, знате, ни лако.{S} Јесење је то доба... путеви покварени, а блато велико — |
е зуба.{S} Знате како је путовање... па јесење мочарно време, па прозебе човек... па вечера, па |
АЕСТА</head> <p> <hi>У којој је описано јесење време у селу.{S} Ко је сит сплетака из прошлих Г |
А</head> <p> <hi>У њој је описано једно јесење путовање са једном епизодом на чарди.{S} У првој |
и пруслук што га је купио на сенћанском јесењем вашару.{S} И пишите: да му шаљемо пет форината |
днако брбљају и брљају кљуном по житком јесењем блату; видиш и глупе покисле кокошке и још глуп |
маринерски обријани официр; на четвртој јесењи суморан ландшафт а она наслоњена на неку рујину, |
о тако дугачак као ово неколико кратких јесењих дана.{S} Па тек ноћи!{S} Како су им ноћи дуге б |
књигу!“ — „Нисам,“ лаже Јула. — „Јеси, јеси!{S} Гле, само како се умацурала од плача!“ вели гђ |
лепо прошло —</p> <p>— Па како, како... јеси л’ задовољан, срећан?</p> <p>А како да не будем ср |
<p>Настаде мала пауза.</p> <p>— Јуцо... јеси л’ још на пенџеру?</p> <p>— Јесам, мамо!</p> <p>— |
у песму више да <hi>нисам</hi> чула!{S} Јеси л’ ме разумела?{S} Ви’ш ти то ње!! викну гђа Сида, |
Него ника комадара и бећаруша!</p> <p>— Јеси, точио си!{S} Познајем ја!{S} А велиш: „шљивовица“ |
осле, мало после... чућеш већ.</p> <p>— Јеси л’ добио удовлетворење? — пита гђа Перса која је т |
сте ручак, — рече и окрете се попу, — а јеси ли ти, Спиро, позвао за сутра господина на ручак?{ |
} Нико!{S} А паор ни толико!</p> <p>— А јеси л’ бар мајстор у том послу?</p> <p>— Та, сад ја не |
бро кад нећеш, ја и волијем.</p> <p>— А јеси л’ примјетио?{S} Је си л’ се опип’о ујутру? _</p> |
p> <p>— Прексутра се крећем.</p> <p>— А јеси л’ се постар’о за кола?</p> <p>— Сутра ћу да гледа |
реба се предавати очајанију.</p> <p>— А јеси л’ се посовјетов’о с кимгођ?</p> <p>— А с ким ћу, |
ме Бога, — уздахну упитани.</p> <p>— Па јеси л’ се спремио? — пита га брижно.</p> <p>— Та, ниса |
, и мене, па моји ме не познају.“ — „Та јеси ли ти то, Лало? реко’ ја.{S} О Лало мој, а откуд т |
о</hi> си се!{S} Ти си се нећк’о?!{S} И јеси мустра да се нећкаш!</p> <p>— А ваљ’да ја баш то п |
оклету књигу!“ — „Нисам,“ лаже Јула. — „Јеси, јеси!{S} Гле, само како се умацурала од плача!“ в |
е ђавола зове — но, та онај његов Шаца, јест, он баш да га обрија!{S} Баш он и нико други!{S} А |
што рек’о наш Нића боктер.{S} Што јест, јест!{S} Право су рекли наши стари: „Тешко своме без св |
?{S} Знате, обадвоје сте сад (што јест, јест!) ал’ обадвоје сте ћосави, онако, знате, клот — па |
ћу ја њему већ —</p> <p>— Да му очиташ, јест, — храбри га госпођа Перса, — те још како да му оч |
постао —- протојереј, <hi>прота</hi>... јест, <hi>прота-Спира</hi> —</p> <p>— Шта!{S} Сида <hi> |
а што да се срдимо...</p> <p>— И она... јест’... доћи ћемо чим узмогнемо —</p> <p>— Па гледајте |
иклама“ сте ви научили да бришете чаше; јест, ако ћете баш да знате! — вели гђа Сида па и опет |
звонару; каже: ђаци су за то да уче.{S} Јест истина, да су ђаци за то да уче ал’ су и синови на |
{S} Кад мрзиш, треба да мрзиш љуцки.{S} Јест, тако је то!{S} Све доле!{S} И браду, и бркове, и. |
ланије коју је, наравно, јако волео.{S} Јест, тако је осећао <pb n="224" /> и мислио г. Пера до |
кажете, — потврђује гђа Сока.</p> <p>— Јест бо’ме!{S} Па опет људ’ма све нешто тесно док су жи |
квартире? — запита поп Спира.</p> <p>— Јест, ал’ бар долази <hi>дањом</hi>... а ту су и стариј |
дродила, па српски ни бекнути.</p> <p>— Јест, научила, — смеје се она, — научила што је Шваба з |
олико нам је крмача опрасила!?</p> <p>— Јест, ал’ он ми се прдачи —</p> <p>— Торњај ми се с очи |
ет.{S} Је л’ те, да ћете доћи?</p> <p>— Јест, доћи ћемо! — прошапта путник. — А сад збогом! — р |
, и свакоме може то пасирати —</p> <p>— Јест, кад би фрау-Цвечкенмајер била тако <hi>лакомислен |
а дођо’ каже, на једну чашицу.“ Кад ал’ јест, врага, чашица!{S} Буде ту и десет!</p> <p>— Па и |
беле руке и праведна дела своја!“ — „Та јест, одговара паор.{S} Касти: ватате души места!“</p> |
к смешећи се.</p> <p>— Та, знате... оно јест’ све тако к’о што ви сад велите.{S} Ви појите у цр |
ло, чиме вас он беди у тужби, да га, то јест, нисте гађали ни чим.{S} Ви само каж’те: „Не знам |
езана, ово после подне; а ова друга, то јест, Меланија, пустила се у унтерхалтунг с гостом али |
тога, морате фурт остати на том, да, то јест, свега онога није било, чиме вас он беди у тужби, |
и неки род овом бирташу што је сада, то јест, у Темишвару — Он ће, знате, да се жени; па у Неде |
а би је знали сутра наћи, ако се ја, то јест, мало задржим после службе, јер се надам да ћете б |
ко, колико и приличи нобл-сватовима, то јест до четири сахата по подне.{S} А тада је стари сват |
е (они многи лепи стихови на срцима, то јест на лецедерским меденим колачима, најбољи су доказ |
супротна слика оној из прошле Главе, то јест, што се тиче попова, поп-Спире и поп-Ћире; јер се |
ајбољој књизи спомињу на крају (где, то јест, пише: како је и како би требало да је у књизи)</h |
амо једаред боље посматрала, кад је, то јест, пила из велике чаше воду, па га онако, како већ т |
ребали сте у такој прилици — кад је, то јест, мој супруг умро — <hi>мене</hi> да видите.{S} Да |
ко треба погледати.{S} На капуташке, то јест пулгерске, девојке само погледа и уздахне, а на па |
<hi>и за ово</hi> до сад што сте ме, то јест, родили и одранили к’о сина!{S} Имам ја, фала Богу |
ни једне секунде могао бити без ње, то јест Меланије; а да се, не дај Боже, стрефи штогођ, оти |
ла сада Јула, да сме од маме, да се, то јест, не боји да је пробуди.{S} Зар би мање поезије бил |
не бразде око ноздрва — јесам ли се, то јест, добро атресир’о, и ’хоће л’ вредити што <hi>вама< |
и на сами други дан Божића, ако се, то јест, стрефи, да падне у Среду или у Петак.{S} Док је л |
што с вама мало разговарати, ако се, то јест, с вама, уопште <hi>и може</hi>, разговарати.</p> |
се већ служили прозом; почели су се, то јест, помало и разговарати.</p> <p>— А, јесте л’ сваки |
> <p>— Па ето тиме...{S} Ако будете, то јест, пред нама фалили варошке госпојице.{S} Је л’, Јул |
i>, чесњејши господин-Ћиро, што сте, то јест, ви, у своје време, <hi>изабрали</hi> госпођу Перс |
ни не жале него дају.{S} Кад смо ми, то јест, ја и господин Кирило, дошли на парохије, било је, |
веродостојнији извор за тај догађај, то јест Аркадија црквењак, тај извор врло је штур и издао |
остио; него је он дочуо, да је онај, то јест, поп Ћира чак ишао ди треба, да израдим, да његов |
> нам по једну ракију, ако вас смем, то јест, понудити, — рече поп Спира и окрете се госту. — И |
од амбарем, а лану тек у сну кад им, то јест, што непријатно и страшно дође у снивању.{S} По ав |
-комшија, о фамилијарним.. ако, ако, то јест, немате што против тога.</p> <p>— Молим вас, извол |
аге воље, с драге воље!{S} Само ако, то јест, господин Пера пристане, — вели гђа Сида, а у тај |
p> <p>— А, не, не, ја мислим то ако, то јест, заслужите.</p> <p>— Па онда молим вас рец’те ми н |
после излемана код куће; и обратно, то јест, најпре излемана код куће па после спевана у песми |
коншколару, а после о песми, за што, то јест, воле он ту песму више свију песама, и даље, како |
ба, да израдим, да његов будући зет, то јест, садашњи господин Пера, добије поп-Спирину парохиј |
ко се обично фрајле са села клањају, то јест извуче мало врат к‘о корњача.</p> <p>Кад је изашао |
читалаца, да представе себи (ако су, то јест, икад у животу тако преко плота и тарабе отпочињал |
{S} Петар Петровић учитељ овдашњи... то јест скородошавши, новопостављени.{S} Господин ваш отац |
м веру, да један другоме буде девер; то јест, ономе који се први ожени, да онај други буде деве |
она по Ержи, нека пази <hi>она,</hi> то јест <hi>ја</hi> да пазим, нека причува она ону њену пр |
о <hi>хирург</hi> и <hi>дентист</hi> то јест „цанарцт“, јербо има, знате, лаку и сигурну руку, |
ао, па похита да поправи и додаде. — То јест, они тамо су прави шегрти према вама.</p> <p>Родит |
поја-Сиди, — „ето она моја, Меланија то јест, мало мало, па кашље!“ Те кувај ово, те кувај оно. |
, него сам оставио за данас, на дану то јест.{S} Спрам свеће се превари човек, а женске су опет |
а што сам вас, узнемирио у виртшафту то јест газдинству.</p> <p>— О, ни најмање, — одговори Јул |
читаоце са обе ове девојке, — да их то јест „ауфирујем“.{S} Нисам то учинио онога вечера кад с |
ри.{S} Све је лепо намештено у кући (то јест засад још у глави) само су у неприлици с једним ши |
поп-Ћире; јер се на овом последњем (то јест поп-Ћири), збиле оне речи од пословице која вели: |
дромбуље, фрула и гајде, али кад му (то јест томе клавиру) дознате историју, онда се нећете тол |
па ће вас дете проклињати!“ Бадава, што јест јест; ал’ за љубезне ствари — само је немецки јези |
’хоћеш и биће ти!...{S} Фајн жена, што јест; жустра баба!{S} А штета што није у мојој „парокиј |
аним? што рек’о наш Нића боктер.{S} Што јест, јест!{S} Право су рекли наши стари: „Тешко своме |
браду?{S} Знате, обадвоје сте сад (што јест, јест!) ал’ обадвоје сте ћосави, онако, знате, кло |
вас дете проклињати!“ Бадава, што јест јест; ал’ за љубезне ствари — само је немецки језик ств |
ку ноћ, о Јуло, Бог ти у помоћ!“</p> <p>Јест, то каже драган кроз јасне жице и кроз суво дрво т |
јест, помало и разговарати.</p> <p>— А, јесте л’ сваки дан тако вредни, фрајлице? — осмелиће се |
итава увета одавде све до Иђоша!{S} Ај, јесте л’ то промислили?!{S} А после, нека — вели, — ђав |
па сад <hi>чисто</hi> и не знам управо, јесте л’ ви то, почитајема госпоја-Сидо, ил’ је то ваш |
Фрајла-Јулијана, — започе опет Шаца, — јесте л’, реко’, увек тако вредни... хе, хе, тако к’о д |
о, баш онако...</p> <pb n="187" /> <p>— Јесте; ми <hi>онако</hi> а ваша кућа <hi>свакојако</hi> |
очи. — Ах, и те велике школе!</p> <p>— Јесте, — вели Пера. — Омилитике, Догматике, ех —</p> <p |
И ти ме сад питаш: шта чекам!</p> <p>— Јесте, питам те, Ћиро, шта још чекаш? — виче још јаче г |
а водим виртшафт како ја знам!</p> <p>— Јесте!{S} Ви водите впртшафт како ви знате; ваша супруг |
ла сам га канда ту одономадне.</p> <p>— Јесте, рано, нема га већ седам осам дана.{S} Газда му н |
те.</p> <p>— А, волели сте се.</p> <p>— Јесте, две године и четир месеца.</p> <p>— Е, то је, бо |
а, к’о што видим, добро стоји.</p> <p>— Јесте, врло добро.{S} Фала Богу, како која година, све |
а што овај каже да му је мило.</p> <p>— Јесте, очекивали смо вас жељно, — вели Аркадија. — Чим |
јућим погледом. — И маму воле?</p> <p>— Јесте, лане, и маму он воле... и маму!{S} И Сиду, и Мак |
извесно, све ваши... је л’ те?</p> <p>— Јесте, — рече Јула милокрвно, па их погледа меко матери |
разговор на другу тему. — Ај?</p> <p>— Јесте, — одговарају му, — спремамо за сватове?</p> <p>— |
ам? ’хоћеш ли баш да ти кажем?</p> <p>— Јесте, још то чудо и покор ’хоћу да чујем.</p> <p>— Шта |
је.</p> <p>— Па је л’ повук’о?</p> <p>— Јесте, <hi>повук’о</hi> је твој красни супруг, к’о и ув |
Свршени клирик, а, је л’ тако?</p> <p>— Јесте; совершени клирик... с еминенцијом. <pb n="312" / |
шке госпојице.{S} Је л’, Јуло?</p> <p>— Јесте! — вели Јула.</p> <p>-— На моју часну реч, верујт |
ти мира, док и себи не купим —</p> <p>— Јесте, врло леп циц!{S} Нисте ви први којој се доп’о.</ |
грла.</p> <p>— Но, па како, како?{S} А јесте л’ ми се надали? — пита их поп Ћира унев са собом |
е опет Шаца, и загази опет у прозу, — а јесте л’ се уморили?...{S} Хоћете л’ да вам помогнем?</ |
ти слаба... једва се вучем.</p> <p>— Па јесте, — вели Јула, — нико и не надледа то буре.</p> <p |
<p>— О, каква срећа, каква срећа.{S} Та јесте л’ ви то, чесњејши?</p> <p>— Успут, онако успут, |
мена шећера и седе до њега.</p> <p>— Та јесте, све су га обрстом и одранили у богословији, — хт |
ма је све измишљено, лажно.</p> <p>— Та јесте! — упаде гђа Перса. — Ето баш одономад чита ми Ме |
p> <p>А ако је веровати поп-Ћириници, и јесте га мало чудновато добио.{S} Она вели, да га је по |
и.{S} Једно чудо —</p> <p>— О мај!{S} И јесте чудо!{S} А кад брж’, — чуди се попа.</p> <p>— Па |
се тамо од чуда трипут прекрсти.{S} А и јесте било чудо и изненађење!{S} Са овим изненађењем мо |
/hi> кућа пример селу.</p> <p>— Богме и јесте.</p> <p>- — До душе, имате се чиме и поносити; к’ |
Гага</hi> стари гавран онолики колики и јесте, па и он тужан јако опустио крила па само ћути, п |
се буде једнако у њој бавила.{S} Али и јесте била башта уређена; све окопано, оплевљено, увек |
зда-Пере Тоцилова (јер о његовој кући и јесте реч у овој Глави).</p> <p>— Та гле Ниће! — викну |
а да га треснем на сокак!</p> <p>Него и јесте чудан био тај дуварски сахат.<pb n="26" /> Права |
ењака паорског, како све зна.{S} Тако и јесте; шта знаш! — вели поп Спира у себи, а за тим рече |
мало љутито поп Ћира.</p> <p>— Па то и јесте што ме једи!{S} Потпустио ону бештију, а он се из |
свинчету опрљено ухо или реп, јер то и јесте највећа деликатеса на једном тако опрљеном свинче |
а, — па где да стоји?{S} Његово место и јесте баш ту где га видите.{S} Није мени одликован трбу |
што бар ви велите).</p> <p>— Та по мало јесте и тако! — вели поп-Ћира.</p> <p>— Ех, па онда што |
м лепо живити, верујте!</p> <p>— Па оно јесте, господине, — поправља се гђа Сида, — али тек тек |
банацка млада гледа преда се па само: „Јесте“ ... „Није“.</p> <p>— Али, мамо —</p> <p>— Иди ми |
те ли како сам црн као овај гавран!“ — „Јесте, — одговара и гавран. — До сад је бријао туђе бра |
ита их познаник. „Је л’ се свршило!“ — „Јесте, једва једаред!“ одговори му поп Ћира. — „Фала Бо |
а њена мама је тако воспитала!{S} Само „јесте“ и „није“, па ни речи више да бекне.{S} Сачувај, |
у.</p> <p>Г. Пера извади у тањир и поче јести.{S} Чорба је била пилећа, баш што он воли, и допа |
кобасице, суве језике, шваргле и друго јестиво из оџака, а у томе му иде на руку омирски смех |
је је Пера Тоцилов возио, па питајте и’ јесу л’ другог кочијаша после тражили!</p> <p>— Е, лепо |
је била тако честа — по свој прилици да јесу.{S} И какав би то опет роман био без пољубаца чак |
ванке, онако клот Бачванке.</p> <p>— Па јесу л’ послушни бар, слушају л’? — запита путник и ста |
их погледа меко матерински.</p> <p>— Па јесу л’ добри, слушају л’ своју маму и тату који се о њ |
ледам их Боже, па мислим и питам се: та јесу л’ то, Боже, моје?!{S} Та зар је у њих стала ова м |
фаталну фрау-Цвечкенмајерку!!!</p> <p>— Јесус-Марија! — викну запропашћено фрау Габриела...{S} |
олим вас! <foreign xml:lang="de-Cyrl">О Јесус-Мариа!{S} Со шенес кинд унд со, со...</foreign> А |
био спреман да пође, кад ће га поп Ћира јетким и дрхћућим гласом ословити и зауставити.</p> <pb |
а само ваша Меланија чита! — прекиде је јетко гђа Сида видећи куд циља гђа Перса. — Те још како |
олићу лепо?</p> <p>— Па говорим, — вели јетко поп Ћира, — о вашој красној ћерци Јуци,... нек ва |
не памти тако штогод.{S} Ни стари брица Јефта не памти да је за четрдесет година свога бријања |
ро, кад год је тако родна година била и јефтина била рана, увек је било рата.{S} Сад како је то |
обешењак чифуцки!{S} Ја би’ то, видиш, јефтиније купила... не умеш ти, Ћиро, да се погађаш.</p |
а му кажем:{S} Скупо је, Петре, може л’ јефтиније? — „Узмите кога, па ћу јефтиније да возим“. — |
о сваки поп и паметан економ, волео што јефтиније да прође.{S} Лети му је било лако.{S} Увек је |
оже л’ јефтиније? — „Узмите кога, па ћу јефтиније да возим“. — Па нађи кога, кажем му ја. — „Не |
своје укућане.{S} Радостан што је тако јефтино прошао, мислио <pb n="321" /> је у себи, да ће |
ја за десет сребра.{S} Увек се он тако јефтино вози.“ — Тако мисле оба попа.{S} А Пера Тоцилов |
м добра! — одговара <pb n="156" /> Јула јецајући. — Боље да ме нема; да се нисам ни родила.</p> |
ле бабу —</p> <p>— И маму воле?! — рече јецајући мали Ива кога држаше Јула на руци. — Је л’, ма |
све ћути и куња, само се чује неко тихо јецање и плакање, испрекидано гукањем гаврановим, оданд |
добро диваним?! — заџакао Ника, па све јечи кућа, па се смеје и оставља буџу и рог у буџак. — |
S} Е, па ја ћу вам, молим лепо, моћи то јешплицирати.{S} Јербо ја сам и неки род овом бирташу ш |
вели пајташ другом пајташу.</p> <p>— А-јо, да бо’ме, да бо’ме, — вели фрау Габриела, па охрабр |
и онај Бог наружио! — ропће овај нови „Јов“ са чарде.</p> <p>— Изгорећеш, несрећо једна! <hi>И |
ије тата твој бездушан к’о тај господар Јова.</p> <p>— Мамо, слатка мамо, мени је здраво тешко! |
те се довољно утешити.</p> <p>„Господар Јова“ ће вас одвести на Карловачко гробље и показаће ва |
Принц-Евгена код Сенте кад се тук’о под Јованом Текелијом с Турцима, ваљ’да и овај сад да добиј |
type="titlepage"> <p>СВОМЕ УЈАКУ</p> <p>ЈОВАНУ ЂОРЂЕВИЋУ</p> <p>ПРОФЕСОРУ ВЕЛИКЕ ШКОЛЕ</p> </di |
војим залити, а ви отидите до „господар Јове“; ту ћете се довољно утешити.</p> <p>„Господар Јов |
он зна то?{S} Ја познајем три господар-Јове у Карловци’, и ни један није им’о ћер Даринку.{S} |
; мораће попустити, није он, рано, тако јогунаст! — теши је гђа Сида, а после наставља мирнијим |
Па кад ме све којешта пита, — рече мало јогунасто Јула.</p> <p>— <hi>Којешта</hi> му и одговара |
али гаћасти голуб; и слика доброга цара Јозефа како је узео једном паору плуг из руку па сам он |
би’ је запитала: „Извин’те, казала би’ јој, ал’ одавно се нисмо видили, па сад <hi>чисто</hi> |
с је, нико к’о она!{S} Ху!{S} Та у мал’ јој нисам притрчала преко сокака; а купила би јој мама |
пошали, да нас позове после ручка!“ Сва јој је мораста изгледала, али јој није дала приметити д |
ао се, да неће никад више доћи, ни Бога јој назвати, него ће отићи у свет.{S} Па као што је рек |
а зна много више од ње, и желела је, да јој се чим било освети, али није умела ни речи прослови |
ју, потпрдо светска!{S} Друга би се, да јој је тако штогођ пасирало, сва умацурала од плача.</p |
је осетила, како се сама изражаваше, да јој се „онај тешки камен за три фртаља помакао“ и лакши |
о љута а тату баш онда дон’о андрак, да јој се умеша у посао и да јој показује како да зготови |
ђ <hi>помогло?</hi> Шиљала сам Ержу, да јој каже: како то није лепо, да, изнесу решето за жито |
показивало, да је Јули тежак живот; да јој нема живота, и да јој је смрт била једина срећа.{S} |
анас мало која да мора да тражи кога да јој пише у род, него седне сама па пише; по три дана мо |
да а гледа једнако у Перу, — боље ја да јој кажем <hi>сад</hi>, него свекрва или муж <hi>после< |
дна и друга попадија једва је чекала да јој се попа врати, да се сита најада и потужи на, тако |
итка и блеђа у лицу а увек се тужила да јој нешто није добро.{S} Јуца је умела добро да кува а |
ад јој је ова похвалила укус и рекла да јој је здраво леп господин младожења, и да ће пасовати |
њој се мора десити неки малер; мора да јој пукне хаљина испод пазува или на леђима.{S} Тек чуј |
баш имала!{S} Моја покојна мама, Бог да јој душу прости, није било тога теста или мелшпајза, шт |
јближи насљедник.</p> <p>—- Еее, Бог да јој душу прости, то није рђава вест.</p> <p>— Вид’о ме |
оворила увек моја покојна мама. (Бог да јој душу ’прости, била је здраво паметна жена!) — није, |
p>Гђа Сида се довијала од сваке руке да јој избије из главе те жеље и мисли, али се, некако, ув |
ј штрикерај.</p> <p>— А не, не, — не да јој гђа натарошевица. — Се’те, слатка, овде сас нама.{S |
и тежак живот; да јој нема живота, и да јој је смрт била једина срећа.{S} Отац, као сваки отац, |
’о андрак, да јој се умеша у посао и да јој показује како да зготови неко јело. — Стари седе пр |
опта се откотрља, а она га онда моли да јој донесе, па кад јој он донесе лопту а она му зафалуј |
а Сида је била љута као змија видећи да јој је превучена штрикла преко свију њених рачуна и у т |
b n="232" /> је дозивала к себи; тек да јој је увек на очима и да је разговара и разгали.{S} Ал |
о! — рече трудећи се да изгледа, као да јој <hi>није</hi> мило, па је одвуче на страну, онако т |
таквим гласом и изразом на лицу као да јој је највећа гусеница пала за врат, и пусти се нагло |
и Јули клавир, овај би јој одговорио да јој је купио клавир на вашару. „Ено га, вели, у шупи, п |
су с брега.{S} После тога сна никако да јој из главе изађе Шаца!{S} За то овај и није имао прав |
малим платама бојтарским.{S} Приповеда јој — и ако га она и не слуша, јер је већ сто пута то и |
а од врата <pb n="162" /> кревету, седа јој на груди па се чешља гребеном и дави је.{S} И тако |
н претворио је контрафу у икону и ваљда јој је дошапнуо ону стару пословицу: „Добро је и ђаволу |
61" /> воли, и да ко њу воли?{S} А Жужа јој признаје искрено и хвали се и каже: да је многи њих |
те не мучим... — вели поп-Ћира и показа јој купљене ботуше.</p> <p>— Ју, ботуше!{S} Е, то ће зи |
ам...{S} А она мора да исакати...{S} Ја јој за то ни десету не верујем.</p> <p>— Та нећу, слатк |
та: „Како ти је, Нићо! брез жене?“ А ја јој кажем: „Баш к’о и тебикана брез човека.“ А она се о |
е срамоте и силна бола од чворуге, која јој је искочила, удари у плач кад се нађе у авлији.</p> |
образан! — рече и полете из баште, која јој се сва окреташе.{S} Силно полете да побегне, тако с |
пред Јулом о једној доброј партији која јој се јавља), али гђа Сида, као свака мати, којој је ћ |
!{S} Из једног сокака... — рече и засја јој суза у оку. — Па за што да се срдимо...</p> <p>— И |
... баш је ова садашња младеж!{S} Свака јој се женска допада —</p> <p>— Та не, ал’ верујте, пал |
звињава Проки: да не зна ништа, а Прока јој одговара подскочицом:</p> <quote> <l>„Ја сам мала, |
и, прибила се сад уз ту кућу и помагала јој свесрдно око спреме дарова и свега; била је, што ка |
ста, Јула се исповедила мами.{S} Казала јој је све.{S} Није заборавила ни богат род Шацин, ни њ |
о, да у мал’ што није планула и очитала јој у својој рођеној кући.{S} Но срећа, те је ова напом |
е оставила парадајз на Ефики и наредила јој где да је потражи ако се случајно што догоди на ват |
е куће.{S} Изненадна та срећа повратила јој је стару храброст и стару заједљивост.{S} И после о |
<p>И Јула је трпела ових дана.{S} Пола јој је мисли било овамо код куће, око шпархерта а пола |
а га гађа метлом или портвишем, а метла јој паде на главу, а мачак се и не миче с места него се |
дила, и питала је: што плаче?{S} А Јула јој каже, да је снивала страшно. — „А ти узми, рано, ма |
Боже, нећемо досађивати!</p> <p>А Јула јој помаже у послу и кришом погледа у забринуто мамино |
ане, — вели гђа Сида, а у тај пар дошла јој гђа Перса сва зелена.</p> <p>— О, колико ласкаво за |
, шмокљан један, кроз прозор, а оставља јој у рукама свој горњи капут који ће овој мало после п |
!“ вели гђа Сида па је физитира и отима јој <title>Аделајиду</title>, стару једну књигу коју је |
не речи и она песма из сна а пред очима јој онај тужни поглед његов!{S} Јако јој жао, што је он |
и говорио оне слатке речи.{S} Тога дана јој једнако у глави; и тога и другог и трећег дана једн |
оног јоргована, а он је тужно гледа, па јој вели: „Јуло, видите ли како сам црн као овај гавран |
и и пошто се она није никад отимала, па јој је доста често и пасирало.{S} Само је госпоја Сида |
ести кућу, јер је имала за то укуса, па јој је то за чудо ишло од руке.{S} Ту ће млада бити дов |
те, нарав, волем све лепо без свађе, па јој кажем: „Па можда је то, слатка госпоја-Сидо, само с |
ишта.{S} А знала је добро и немачки, па јој је у толико шири био терен и поље рада за купљење и |
днако се чешљала онако како он воли, па јој је чисто лакше било.{S} А и Шаци је мило било кад ј |
на једном месту, него се успропадала па јој све смета по кући. — Ето, шта ја кажем!{S} Чим сам |
ећа те су сви паметнији од ње у кући па јој не даду за право, — вели гђа Перса. — Простакуша је |
овију Карловачку и био у њу заљубљен па јој певао: „Ах, Венеро, ужасна богињо, Над смертнима св |
њим само једном у шору.{S} Он прошао па јој се јавља, али учтиво, хладно се јавља, и пролази.{S |
шлофкапу на главу.</p> <p>У осталом та јој је жеља са свим излишна била, јер госпођа Перса је |
Јула ће га чути једина у кући, јер тата јој спава чак у авлији испод комарника, а она с мамом у |
ао у памети!{S} Тек после тога сна Шаца јој је дошао много милији, јер је тек у сну видела, кол |
јој кљештама реч једну ишчупати.{S} Кад јој штогођ кажете а она поцрвени до ушију па у земљу да |
а је тако <pb n="136" /> равнодушна кад јој, тако рећи, испред носа односе прилику?! — Тако је! |
она га онда моли да јој донесе, па кад јој он донесе лопту а она му зафалује а све преврће с о |
кад смо биле обадве у Темишвару, па кад јој умро муж, и кад сам видила, како је флегматиш и ’ла |
рау Габриела одједаред оне око себе кад јој се досадило ћутање. — Но, и ви сте ми лепи штуцери, |
је да је увек така кад су врућине и кад јој муве досађују.</p> <p>— Боже!{S} Па зар за то?</p> |
зговор са Жужом, и мило јој је било кад јој је ова похвалила укус и рекла да јој је здраво леп |
очи као небо Ђурђевскога дана, а поглед јој свечан и диван као данашњи сватовски дан.</p> <p>И |
то, — рече гђа Сида сва бледа а ноздрве јој побелеле и прекрсти руке па опет погледа на Перу (к |
је пусте у кујну да помаже Жужи.{S} Све јој то не поможе, увукоше је измеђ у Ниђе боктера и Про |
ам је чудно можда.{S} Она је така, дође јој тако, па... ал’ иначе је, уверавам вас, добра срца, |
е те проћи стра’,“ вели јој мама и каже јој, нек се прекрсти и нек прекрсти јастук.{S} И Јула ј |
своју искусну матер па се учи и помаже јој к’о добра ћерка матери; ради по кући све: кисели кр |
јој Јули, и већ, Бог зна како!{S} Одаје јој чест; све му она свлачи чизме, не да ником другом н |
.{S} Гледа је гђа Сида испод ока и није јој право.</p> <p>— Ти си опет дочепала какву жалостиву |
и срцу ближа, — она је приметила и није јој се то никако допадало.{S} Најпре је разумела из пев |
купило сијасет другарица и рођака, које јој у силној ревности и услужности више сметају него шт |
, да ни то неће дуго трајати; захваљује јој што га се сећа и чешља онако како се њему допада.{S |
нисте требали ни долазити! — пребацује јој госпоја Перса.</p> <p>— Знам, слатка, — брани се го |
— Та ето, — вели госпоја Перса, — дошле јој лутке к’о обично, одавно нису —</p> <p>— Јуцо! — ус |
јој и помогло да седи па да чека; бо’ме јој барон и неће доћи, нег’ неко тако!,..{S} Нашла шљук |
Ю И А.</p> <p>— Ао, фрајла-Јуло, — рене јој Шаца сав блажен, — кад ћу бити тако срећан да <hi>ј |
а госпоја-Сидо, — вели гђа Перса а усне јој све побелеле и суве, а глас дрхће, — ал’ тек баш ни |
до Ниће боктера, па распалила и њега те јој и овај рече своју:</p> <quote> <l>„Тако тако до нед |
у тамбуру и разумела речи добро познате јој песме, и ако је Шаца као обазрив и мирољубив бербер |
шали с њом, па је плаши, па каже да ће јој угасити свећу и отићи а њу закључати у подрум ако г |
е видела поп-Спиру у колима у којима ће јој се папа возити.</p> <p>— Ајд у име Божје! — вели Пе |
И она је већ велика; данас сутра па ће јој се јавити каква прилика... па треба да зна, и њу ћу |
} Ето, и овде се показало!...{S} Сад ће јој падати на ум, знам добро, моје речи, ал’ шта је ’ас |
и не заспа целе те ноћи.{S} А и што ће јој спавање и сан, кад овако будна лепше сања.</p> <p>А |
крв је бујније струјила у жилама, срце јој јаче било, образи се запламтели жаром који се једно |
и, па шушти лишће.{S} Сва претрну; срце јој јаче закуца а образе подиђе мала румен.</p> <p>— Он |
да је смела дати од себе гласа.{S} Срце јој је ударало у грудима, као пијан домаћин кад грува н |
ако танко свирају, а она је дави и виче јој једнако: „Ти си ме, вели, у ове нечисте силе отерал |
датака, добивених од фрау-Габриеле беше јој, кад доведе у везу с оним што је пре неки дан чула, |
охвалише <pb n="396" /> и заблагодарише јој кад је завршила последњу строфу.</p> <p>Тек после с |
иду.{S} Њу тек да види тих дана, ала би јој се светила. — О, Боже, —- разговара се сама, — дај |
сам притрчала преко сокака; а купила би јој мама кофпуц и хорнодле по сокаку а локне по комшилу |
е главу девојка!{S} А шта ће!{S} Шта би јој и помогло да седи па да чека; бо’ме јој барон и нећ |
ништа љутила.{S} Не жели баш, ал’ не би јој ни неправо било.{S} Тако мисли а једнако копа мотич |
а што и он не купи Јули клавир, овај би јој одговорио да јој је купио клавир на вашару. „Ено га |
ији, јер је тек у сну видела, колико би јој тешко било кад би га изгубила.{S} Ни она не би могл |
каку а локне по комшилуку... присело би јој и лоптање и смејање!...{S} Мора да се нешто преко н |
hi>лакомислена</hi>, па да се тура и ди јој није место —</p> <p>— Па, кад буднем ваших година, |
богом! — рече потресеним гласом и пружи јој руку и рукова се с њом и гледаше је.</p> <p>Беше ле |
аса из рерне извађени врућ куглоф, који јој је испао ванредно добар, па се пуши и иде пријатна |
о некакву шотиш-полку и неки тајч, који јој је мама, кад је била добре воље, под дудом показива |
опарена од тарабе, кад спази Шацу који јој, и ако баш леп момчић беше, дође сад гадан, гадан к |
чка!“ Сва јој је мораста изгледала, али јој није дала приметити да се љути.</p> <p>Растадоше се |
се исповедила све како је било.{S} Али јој он није веровао; пребацивао јој је тако немилосрдно |
... кол’ко за један добар опанак“, вели јој Нића. „Не шкоди ако бидне и више...{S} Ако штогођ и |
ајерком.</p> <p>— Ај’те, слатка! — вели јој Цвечкенмајерка, па се узеше испод руке и оставише п |
зар ниси чула, да се удају обе! — вели јој домаћин.</p> <p>— Е, да!{S} Та шта говорите!{S} А, |
<p>— Меланија, пријатно спавање! — вели јој Јула. — Немој да сневаш штогод страшно, знаш... што |
а камо л’ кад стари сват тражи! — вели јој једна.</p> <p>— Та знаш да си <hi>млада</hi>, — шан |
Бога... пусти ме да се издувам! — вели јој поп-Ћира. — Падне човек, што кажу, с крушке, па се |
о по подруму.{S} Ето ти гостију! — вели јој поп-Спира.</p> <p>— Е лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ.< |
Перса.</p> <p>— Морамо, слатка, — вели јој госпоја Сида. — Сутра морамо раније устати, да испи |
је Сока гркиња. — „А шта знамо, — вели јој гђа Сида; — кад се уда, онда куд муж, туд, што кажу |
ав и купио.</p> <p>— Није, рано, — вели јој гђа Перса пробајући га прстима, — није оштар, него |
е, ваљда, знате, имати форме то, — вели јој један пајташ.</p> <pb n="390" /> <p>— Ах, абер мајн |
се опет за то за вас Богу молити!“ вели јој он, а после тихо запева, <pb n="149" /> тако тихо и |
помаже; одма’ ће те проћи стра’,“ вели јој мама и каже јој, нек се прекрсти и нек прекрсти јас |
печену кожурицу к’о Вла’ на рибу,“ вели јој Нића па па се окрене мало на леђа да се мало одмори |
“ — Бадава се госпођа мама отима и вели јој: „Та немојте се трудити!“ Габриела само виче: „А, н |
на неку рујину, суморна такође, а мисли јој блуде некуд у даљини; на петој с рукама у муфу и па |
стија ковача.{S} Копа и мисли.{S} Учини јој се к’о да су залупила баштенска врата.{S} Слуша.{S} |
ки дан код <pb n="200" /> њих, и доноси јој све лепе немецке књиге, сентименталне и пуне жалост |
а је доста!“ — кара је гђа Сида и прети јој, да ће издати башту под аренду ако се буде једнако |
i> да се утјеши!! — вели гђа Сида а очи јој пуне суза. — Ал’ са свим на <hi>моју</hi> фамилију! |
ки камен за три фртаља помакао“ и лакши јој био, али га ипак запита, пославши Јулу у кујну, шта |
никад не делим од моје Меланије и увек јој кажем, да се само са њом дружи и на њу угледа.</p> |
како је госпоја Сида сневала и Сановник јој прорекао</hi> </p> <p>У селу нема ни данас Бог зна |
ило, што се Јула тако лако утешила, док јој мама још једнако праскала због Меланијиног успеха.{ |
у.</p> <p>— „Шта је било?“...{S} Ја сам јој крива, што јој се ћерка не уме ни окренути!{S} А ка |
>— Она то каже!!{S} Она!!!{S} Та ја сам јој, слатка, све казала!</p> <p>— Дакле истина је! — чу |
моју</hi> кућу да чува.{S} Ал’ и ја сам јој к’о што треба и одговорила, — вели задовољно и блаж |
Перса. — Поздравила сам је и рекла сам јој: нек чува она, боље ће бити, ону њену <hi>дунду</hi |
’ руку и о свом комаду живити!“ А нисам јој ни каз’о да ћу јој купити мараму; па да ви’ш њене р |
hi>ја вас</hi> понудити!</p> <p>А затим јој је приповедао, држећи је за руку, како је он од вел |
ече и убриса нос шпицем од мараме којом јој беше повезана глава, па удари у плач и покри лице к |
ш много <pb n="199" /> ни чудити; у том јој је, што кажу, и век прошао!{S} А после, и <hi>немец |
овске куће удала за берберина.{S} У том јој паде на памет и Меланија и Пера и гђа Перса.</p> <p |
ретна девојка која босиљак сеје а пелен јој ниче.{S} Кад је Јула отишла, да намешта кревете, гђ |
наго, да та Савка направи лепише?“ А он јој вели: „Та баш нисам с раскида, само је онако подебе |
о јој дотле не спласне образ!{S} Отек’о јој, па је к’о што видите, повезала вилицу.{S} Боле <pb |
љивовицу.{S} Колико је пута уз њу певао јој онај свима богословима тако добро познати тропар шљ |
{S} Али јој он није веровао; пребацивао јој је тако немилосрдно, да је сирота Јула сва уплакана |
у гђици Јули.</p> <p>— Госпођице, рекао јој је, — ви’те како се ја старам за вашу душу. „Тјело |
иближио, стао и, скинувши шешир, клањао јој се.</p> <p>— Клањам се, госпођице!{S} Петар Петрови |
јој је мило!{S} Чим га је видела, допао јој се, а особито јој је мило било, што се то баш <pb n |
чаше посматрала пијући полако, и допао јој се.{S} И да је г. Пера само имао вешто око, да раза |
поља кроз прозор читаву цигљу и полупао јој сав порцулан, не би се тако скаменила гђа Сида као |
и замишљено у папучице своје.{S} Дошао јој Шаца много милији.{S} Није ју вређао као до сада, н |
и одговорила!{S} Нема га! — вели, а уво јој окренуто комшијској башти. — Јао крста, не знам да |
ји.{S} Није ју вређао као до сада, него јој тужно цвилећи говорио оне слатке речи.{S} Тога дана |
о дављеник ухватио, и не пушта их, него јој шапатом одговара, па се тако тихо разговарају.</p> |
и спазио је онако лепо очешљану, јавио јој се и она њему љупко и показала му на фризуру.{S} То |
е напослетку није мало смирио и оставио јој одрешене руке, да она сама својом женском вештином |
дан фићок ракије, — да ви’ш белаја, ако јој дотле не спласне образ!{S} Отек’о јој, па је к’о шт |
и диже и уђе у Јулину собу.{S} Па и ако јој се срце цепало, намршти се, и запита је озбиљно:</p |
ма јој онај тужни поглед његов!{S} Јако јој жао, што је онака била.{S} Ах, мислила је у себи, с |
-Габриела, јер је она лепо видела, како јој се Цвечкенмајерка смејала к’о луда, кад је њој (Габ |
јој комшиници, другој једној баби, како јој се јуче на ноћ приснио њен покојни Лала. — Дош’о па |
м свету.{S} А тек онај сан о Шаци, како јој је живо остао у памети!{S} Тек после тога сна Шаца |
лончарску „шпаркасу“.{S} Па опет, како јој је мило било, кад зачу из баба-Макрине баште тамбур |
и!{S} Каже ми баш гђа натарошевица како јој је супруг каз’о да ће господин Спира бити обријан к |
омекшала јако гледајући своје дете како јој из дан у дан чезне, и увелико се помирила тим мишљу |
" /> она постаде све суморнија, једнако јој зује у глави оне речи и она песма из сна а пред очи |
; и тога и другог и трећег дана једнако јој је посред срца, — али га у башти нема!{S} Срела се |
есму а нешто јој се стегло у грлу, тако јој је жао и неправо.{S} Постаде већ и нестрпљива, а и |
е после овога разговора с оцем.{S} Нико јој није био наклоњен; ни отац па ни мати.{S} Обоје бех |
нуо би онај други!{S} То кажу, али нико јој није то урадио; сваки је више волео да је уштине за |
ко да погледа у комшиску башту.{S} Мало јој чудно, што не чује оданде песме ни тамбуре. „Па шта |
Гђа Сида није могла то да трпи, сметало јој је, управо кварило њен дојакошњи ред и навику.{S} И |
и’ш ти то ње!! викну гђа Сида, а стегло јој се у грлу од силне жалости. — Да ми више ниси запев |
о сам а и сви у нашој вамилији, а имело јој се Тинкуца, касти:{S} Тинка.{S} Па држи се ш њимека |
па није знала ни речи да каже.{S} Било јој је то чудно, неочекивано, што је чула из уста Јулин |
и је! — вели гђа Сида.{S} И доиста било јој је мило!{S} Чим га је видела, допао јој се, а особи |
против француског језика шта више, мило јој је, али ипак каже, да не треба багателисати ни нема |
се пустила у разговор са Жужом, и мило јој је било кад јој је ова похвалила укус и рекла да јо |
вири кроз плот.{S} Нема никога, учинило јој се само.{S} А тако би волела да чује мало тамбуру; |
и праштање.{S} Дисала је осветом и само јој се некако далеко чињаше тај жељени дан, дан праведн |
више.{S} Гђа Сида је била љута и чудно јој је било као што је, знам, чудно и читаоцима, али пи |
ве и у смеју би само додали: „Е, е, оно јој је баш ваљало, и фајн било!“</p> <milestone unit="s |
и је могла мислити на кога је хтела, то јој нико није могао забранити!{S} Како је мислила, да ј |
а једна врло заборавна девојчура, за то јој и пребацује гђа Перса за запушач од стакла, који ув |
и купаду децу, поганија једна!“ Е, ето јој сад —</p> <p>— Ал’ молим —</p> <p>— Еле, господин П |
а она мислиш да потрчи у очи...{S} Ето јој сад!{S} Моје пророчество се обистинило; јербо ја ни |
м га је видела, допао јој се, а особито јој је мило било, што се то баш <pb n="55" /> тако стре |
ml:lang="fr">Poesie</foreign></hi>, што јој је купио за спомен на презент господин Шандор јурат |
а је било?“...{S} Ја сам јој крива, што јој се ћерка не уме ни окренути!{S} А кад је совјетујем |
и није умела ни речи прословити, и, што јој је најтеже било, фрау-Габриела је није много ни зап |
ад је опет једнога дана напао Јулу, што јој је г. Пера донео обећану књигу <title>Преодницу</ti |
т је он! — вели Јула, а окопава све што јој под мотичицу дође.</p> <p>— Фрајла-Јуло, — осмели с |
вари после госпоја попадија изабере што јој се допадне, а остало добије у „плату“ каква Жужа ил |
Тако мисли а једнако копа мотичицом што јој је тата наручио код Орестија ковача.{S} Копа и мисл |
ин-попина ћерка! — вели Шаца срећан што јој се осветио за ранију увреду. — Свештеничка кћи, па |
уцати тихо кроз зубе неку песму а нешто јој се стегло у грлу, тако јој је жао и неправо.{S} Пос |
показујући на девојчицу која се, пошто јој је фрау-Габриела отворила очи, сва неутешна и несре |
ла к’о и женирала и љутила по мало, јер јој се учинило, да је Шаца и сувише слободан. „Е, а отк |
и:{S} Срећан пут!“</l> </quote> <p>Глас јој је мало дрхтао, али је доиста лепо певала.{S} Док ј |
S} А већ ту је, тек што није... јављају јој се добре прилике, ето —</p> <p>— А-а-а, тако зар ви |
је пилиће и гушчиће и своју Милку, коју јој је тата још као јуницу поклонио, а од чијег је прод |
>— Та знаш да си <hi>млада</hi>, — шану јој друга, — а млада мора да пева, па и да нема гласа а |
о што се Шаца тако чини невешт, а у сну јој тако мио и искрен и тужан био, а сад прилично распо |
</quote> <p>И гђа Сида осети као да су јој већ „натруњене очи“ и почела их брисати марамом, ал |
је само пута поп-Ћириница рекла кад су јој споменули поп-Спирин црвени појас: „Црвен појас!{S} |
бити!...{S} Рано моја!{S} Гле, какве су јој само очи! — умирује је гђа Сида и љуби је. — Иди од |
икакво правдање и извињавање.{S} Они су јој се сутра дан извињавали, да у оном јурењу и утркива |
аду живити!“ А нисам јој ни каз’о да ћу јој купити мараму; па да ви’ш њене радости, кад прексут |
е хладила танком шнуфтиклом.{S} На лицу јој неко блаженство а уста у пола отворена, па к’о да п |
, па се све намешта на столици, а трбух јој се тресе од задовољства, па је теши:</p> <p>— Е, го |
ане сукње у биртији. <pb n="292" /> Баш јој је приповедао нешто о прошлим златним временима, и |
о што је гђа Сида сад урадила.{S} А баш јој је згодно дошло да уради што је смислила; није имал |
е: „Гледај мајку па шацуј ћерку!“ А баш јој се допао чим га је спазила, учтив па смеран, па кос |
су доста неокретне, стидљиве; не можеш јој кљештама реч једну ишчупати.{S} Кад јој штогођ каже |
о су били широки за две персоне, ако су јоргани опет <pb n="83" /> за две персоне, амбрел тако |
насташе слатке мисли и будна сањања под јорганом.</p> <p>— Ух, та што којом срећом није летње в |
д прексутра у вече нађе нову мараму под јорганом!...{S} Е, та само то ће ми вредити сто форинти |
Цела поп-Спирина авлија мирише од силна јоргована, а сво село окићено селеном, јоргованима и вр |
<l>„Одби се вита грана</l> <l>Од плавог јоргована,</l> <l>Одби се с граном цвет.</l> <p>И ту хт |
м гаврановим, оданде из оног комшијског јоргована.{S} Кад ближе јорговану, а оно под њим неки ц |
ли.{S} А она пролази једнако поред оног јоргована, а он је тужно гледа, па јој вели: „Јуло, вид |
јоргована, а сво село окићено селеном, јоргованима и врбовим гранчицама јер је празник.{S} У п |
после, а оно није гавран него Шаца под јоргованом плаче.{S} А поред њега, на једној грани стој |
оног комшијског јоргована.{S} Кад ближе јорговану, а оно под њим неки црн, велики као човек гав |
нација!“ А до овога слика онога другога Јосифа, онога прекрасног Јосифа из Старога Завета, како |
онога другога Јосифа, онога прекрасног Јосифа из Старога Завета, како се отима похотљиве госпо |
но кандило горело чак и пред прекрасним Јосифом и Пентефријевицом и ако су они чак из Старога < |
— Е, е, ко би то и помислио!!{S} А ја, још кад сам устала, а ја сва дешператна, па још мислим: |
рочито ако сте самац.{S} Жењен — но ја, још и које како; али самац — Бога ми врло тешко!</p> <p |
а Сида, — што сам вам ја ноћас сневала, још ни сад не могу да дођем к себи од чуда откуд ја то |
ш њимекара већ неки’ једанајст година, још онда кад је ону Тотицу, што <pb n="294" /> је пре њ |
апустила се доста.{S} Како ретко свира, још добро и свира.{S} А како је пре лепше свирала!{S} Н |
— још нисам, још нисам —</p> <p>— Шта, још не?! — чуди се поп Спира, (а знао је добро да је г. |
а ова последња, дознала је, као бабица, још и то, да ће госпођа Перса <pb n="365" /> у будуће к |
као намазано.</p> <p>Тако се ето некад, још кад је цар био каплар, писало и натезало с ученим љ |
је си л’ држ’о ти сам риф?</p> <p>— Е, још ћу и риф држати.{S} Доста што сам отворио четворе о |
р судећи по јачини и солидности израде, још ће за многом удавачом <pb n="337" /> доћи у нову ку |
епу Јулијану.{S} А ту је, тек што није, још који дан.</p> <p>Ближи се Ђурђев Дан, дан венчања Ј |
ро да је г. Пера нежењен).</p> <p>— Не, још нисам изабрао себи сапутницу живота —</p> <p>— Тако |
това кад ми је то пасирало.{S} Још пре, још много пре, гнедиге.{S} А зар вам нису то казали?{S} |
ега узмеш?</p> <p>— Па он ће, да ви’те, још и понајбољи бити.{S} А има и добре арњеве.{S} Купио |
ћеш ли баш да ти кажем?</p> <p>— Јесте, још то чудо и покор ’хоћу да чујем.</p> <p>— Шта <hi>ја |
сам ја то научио!{S} А какве сам среће, још могу <hi>ја</hi> бити крив!</p> <p>— Сав свет зна д |
да мало више зна француски.{S} До душе, још га ни она (Меланија) не говори, али се бар меша с о |
ко виде паорски мушкарци ’хоће, ђаволи, још да ме спевају!{S} А куд би’ знала од срамоте, да су |
да, до душе, на оно прво, али, Бога ми, још више и на ово друго.{S} Зар не?</p> <p>— Та, оно, д |
те.</p> <p>— Но, па добро, ал’ ја ипак, још не видим...{S} Пак шта онда?</p> <p>— Е, па сад каж |
— упаде му г. Пера у реч, — још нисам, још нисам —</p> <p>— Шта, још не?! — чуди се поп Спира, |
га већ бескрајни рит с високом трском, још мало па ће и заћи, а Рада тера једнако своје бесне |
е из башта.{S} Пред једном лепом кућом, још новом шиндром покривеном, са зеленим шалукатрама и |
сам је карала, а она, видиш ти то чудо, још <hi>ни сад</hi> да се утјеши!! — вели гђа Сида а оч |
ецну се гђа Перса. — Ниси се ти, ћерко, још удавала, па за то тако и говориш.{S} Данашње су мла |
г ништа! — рече одлучно гђа Сида. — Но, још би нам то требало! — рече и остави сву уплакану нес |
добио тај надимак отуда, што се одавно, још прве године, као млад попа, заборавивши свој немеша |
p> <p>— Е, па сад каж’те ми, молим вас, још само ово: коме је исти поп-Олуја већи пријатељ, вам |
емљи учиниш! „Безумни, вели евангелист, још ову ноћ узећу ти душу“...{S} А човек, што кажу, „ни |
рви’ кукуруза!{S} Остало је, фала Богу, још ђувегија!</p> <p>А девојке се онда смеју кроз плач. |
p>И један и други одавно су у том селу, још откако су се оженили, а оженили су се, чим су сврши |
далеко.{S} Јуцо дете моје, иди у кујну, још мало па треба вечерати; знаш да тата воле раније да |
р.</p> <p>—...{S} Те још какав фелер... још какав, слатка!{S} Вама к’о мајсторици, немојте се н |
сврши литургија они се одмах раскомоте; још у црквеној порти свуку чизме па боси лете кућама са |
фала ти, велика ти фала <pb n="324" /> још једаред.{S} Испало је преко сваког, ама кажем ти пр |
т’ је <hi>он</hi> хтео, нит <hi>ја</hi> још мање, па — испао зуб!...{S} То је све била само јед |
е л’, зашт’!{S} Ко је <hi>од добра</hi> још бегао?</p> <p>— Да чуваш село, — гракнуше они у куј |
/> ја, а то бо’ме, треба <hi>и он</hi> још више и још пре да каже.{S} Видиш ти, молим те, само |
о знао да га поред имена <hi>Марко</hi> још и тако зову.{S} Јер чим би чуо реч „лопов“ па ма то |
орите?!</p> <p>— Да шта ви мислите?!{S} Још онда, к’о дете, па се вид’ло да ће бити од њега нек |
љивости показала гђа Сида ових дана!{S} Још пре поласка попина била је, као што је врло природн |
ја Перса била је задовољна, блажена!{S} Још код поп-Спириних могла је већ видети, како се ствар |
и и пријатељи били, и то још од кад!{S} Још од прве латинске!{S} Та заједно смо, к’о деца, с ка |
оцилова, па уздахну тешко: — Хе-е-е!{S} Још да ми није овог балсума... па дође ми поникад да на |
, фала Богу, кад смо ту!{S} Ево нас!{S} Још мало! —- рече Рада већ у зору и показа бичаљем на ц |
рикинули!{S} Не стиже ни за травику!{S} Још да нема онако по мало, кад неко западне у шкрипац, |
ш и бити!{S} Но, то ми се допада!...{S} Још само треба да вас чуједу... и да вас спеваду шором |
све без деце, а тек што су живе!...{S} Још који дан... сваки час очекују вест...{S} Спиро, Спи |
а каже. — Нема овде никакве дере....{S} Још ћемо и с <hi>вама</hi> да имамо деру!</p> <p>— Та к |
це ни других саобраћајних средстава.{S} Још су најкрупнији и најзнатнији догађаји били они који |
где се мало говори а мало и попије.{S} Још нико у селу није запамтио, да је у њој ко коме разб |
нестанком оних силуета испред куће.{S} Још мало живота има по авлијама, одакле чујеш како се р |
творе очи, а држало је једно Чифуче.{S} Још је попустио нешто преко двадесет и седам —</p> <p>— |
ајдебље књиге и најбрбљавији језици.{S} Још мало па порта остаде скоро празна.{S} У порти још о |
ад је оно одликован црвеним појасом.{S} Још је чудније што су обојица одговорила једном свом по |
па их до сад многе већ тако задужио.{S} Још пре две године преврнуо је једноме тако кола а тај |
Сад је отоич ту био, гром га спалио.{S} Још се сећам да сам га на нарочито место метла, да га с |
оних сватова кад ми је то пасирало.{S} Још пре, још много пре, гнедиге.{S} А зар вам нису то к |
ја што видим, гнедиге, то је виђено.{S} Још онда сам приметила, да није к’о некад.{S} А то је с |
сада ред!{S} Па, извол’те на свадбу.{S} Још неколико недеља, — а јавићемо вам — па ћу имати род |
о, што казали, два петла на буњишту.{S} Још од оне песме, ако је се сећају читаоци, у којој се |
нало их тек двојица тројица да пишу.{S} Још има старијих људи који памте добро како је тешко би |
а Меланијина, да се преселе у варош.{S} Још су се неко време разговарали, куцали и искапљивали |
, извин’те, — упаде му г. Пера у реч, — још нисам, још нисам —</p> <p>— Шта, још не?! — чуди се |
изненађена, и оставља пеглајз у чуду. — Још <hi>он</hi> пробира!</p> <p>— ...него ти тако; увек |
је спевао, мислио на Тиму „шлајбера“ — још од тога доба мрзили су се њих двојица.{S} И сада, к |
калфа а она опет вели: „О Боже, подрж’ још који дан, да га баба ожени лепо!“ А кад је дочекала |
>— Ух, — хукну госпођа Сида, — та је л’ још коме овако врућина?</p> <p>— Ви фурт шмајхлујете.{S |
де мала пауза.</p> <p>— Јуцо... јеси л’ још на пенџеру?</p> <p>— Јесам, мамо!</p> <p>— Отвори м |
Е, па то још не знам.{S} Ја пазим, ал’ још нисам дозн’о.</p> <p>— Па гледај да дознаш!{S} А зн |
после поп-Спириног псалма... па у мал’ још ја нисам изиш’о крив, к’о да сам га намерно хтео пр |
љку на батаљку“ па ил’ у Срем преко ил’ још даље у Сервију...{S} А за сад још по мало од кочија |
мална „јабука раздора“ између попова, а још више између попадија.{S} Јер људи се умеју, као што |
} Виде га расположена, па им одлакну, а још већма кад видеше да се ето сам сетио да их изненади |
о мојој Јуци и да прима визите ваших, а још мање да сме одлазити к вами.{S} Дакле госпођица Мел |
о испало благодарећи његовој досетци; а још је задовољнији био, кад је добио шал, ботуше и стив |
талисали они’ амова!{S} Ето, тако!{S} А још спав’о у шталогу; ’хоће човек да чува своје коње!{S |
врховима горе поређанима због лопова а још више због Мађарице слушкиње.{S} Пред кућом ред багр |
на коју су били задржани многи гости а још толико их је и само остало на вечери.{S} Вечерало с |
Меланија је прочитала сијасет српских а још много <pb n="105" /> више немачких романа у фотељи, |
а и изволева.{S} Једе ревносно и залива још ревносније, а капарише најревносније; тек ће рећи: |
Џиду из Симиклуша у Велики Бикач, па га још код Бочара изгубио из кола и тек код Карлова опазио |
т!{S} А да шта ви мислите!?{S} Нисте га још видили, а да видите, какав му је црвен нос!{S} Дакл |
Кога си требала да видиш, видила си га још пре толико година.{S} Хехехе!</p> <p>— Да није <hi> |
азиле и том приликом су између осталога још и саопштавале једна другој, све што се у кући једне |
да пуца бич а да потерају још брже, да још брже полете!{S} Да прелети тако сву Бачку и Банат и |
о, а зар ми нисте ви сами дозволили, да још једнога <pb n="285" /> могу примити на кола у предњ |
о.{S} Мој рођени!...“ Ђаво ме натера да још пофторавам то.{S} Кад му ја то <pb n="345" /> реко’ |
нако исто пуначка и округла као и негда још кад још није знала за ту, тако рећи, паклену, али и |
е још перишани носили.{S} Или приповеда још давније ствари, из времена кад није било ни порције |
аш, фала Богу, па да им кажеш, да ваљда још неко седи у овом сокаку?</p> <p>— А да шта сам него |
.</p> <p>— Ваљда је он дете, није ваљда још мајорент, па не зна шта му треба.</p> <p>— Него му |
нисте то, милостива, знали?{S} Од онда још ја њу не миришем, кад смо биле обадве у Темишвару, |
еде.{S} Тек кад нам тако неко дође онда још и ’хоће, а иначе не можемо је намолити.{S} А тако р |
ећ на своме месту, и знам да ће им онда још чудније бити, како то да се нису раније сетили, кад |
— опомиње је гђа натарошевица, — ал’ ја још никако да чујем —</p> <p>— Ах, пардон, пардон, мило |
ау-Цвечкенмајерка бабица, да свога века још није вид’ла тако дете здраво па грлато.. тринаест и |
и на кога, није ни дању ни ноћу снивала још никога.{S} Она је волела своје пилиће и гушчиће и с |
одница</title>“ господин-Перина, остала још од онда.{S} Читам <title>Карловачког ђака</title>, |
—“...{S} Ју, слатка, баш би’ вас молила још за једну малу малу кришчицу, ова ваша диња све се т |
</p> <pb n="54" /> <p>И Јула се збунила још више и спусти на земљу оно гушче.{S} Обоје стоје та |
и се у срдитој немоћи својој.{S} А Јула још неко време гледаше за колима која иђаху Великим Сок |
оложење, а не из какве љубави, јер Јула још није била заљубљена (и ако је ово већ Десета Глава |
би ова и иначе подужа приповетка изашла још за једну Главу дужа.{S} Толико само кажемо на заврш |
брижно врти главом.{S} А Јула наставља још тужније:</p> <quote> <l>„Ој, Бога вам три млада дро |
се Јула тако лако утешила, док јој мама још једнако праскала због Меланијиног успеха.{S} Пребац |
наставља Аркадија кондуиту Радину, има још и ту луду нарав, да не да ничијим колима испред њег |
!{S} Није то ништа тако страшно!{S} Има још, фала Богу, Недеља, па ето може и код нас доћи.</p> |
п Спира је ударао лепо у тамбуру, а има још сад, после толико година, диван глас.</p> <p>— Ето |
">corpus delicti</foreign>.{S} Даље има још неких слика, старозаветних и других за које <pb n=" |
које су биле тако потребне а по селима још мало или никако познате.</p> <p>А сетио се и својих |
Шаца радо гледају — омрзнуо га је Тима још страшније, јер се и њему јако допала Јула попина.{S |
дносно женских, а ако се међу читаоцима још и критичар нађе — он ће извесно додати: да сво даље |
оведам; а, формално, ни ја својим очима још не могу да верујем.{S} Идем одмах да јавим то дешпе |
уго није могао ока склопити, а два дана још после тога брујале му гајде Совре гајдаша и зујало |
м то добро утубио!{S} Нема ту лепа дана још задуго, господин-попо!{S} Него четрнајст сребра, па |
оћу.</p> <p>— Одма’, таки! — вели једна још доста лепа жена са повезаним вилицама, па оставља п |
од свега овога; па ако су чуле да сазна још више, а ако нису, да им прва јави.</p> <p>— ’хоће л |
таке као у селу.{S} Нека свечана тишина још с јутра казује да је празник.{S} Испред сваке куће |
во већ Десета Глава приповетке).{S} Она још није мислила ни на кога, није ни дању ни ноћу снива |
он још једаред погледа на врата, а она још стоји и гледа за њим, маше му марамом и улази, а он |
отрује бар за онај дан.{S} Али је мржња још ту једнако; <pb n="402" /> она тиха али стална, веч |
је хаглих човек, а оно је паоренда, па још немешки син!{S} Мож’те представити себи!{S} Зар нис |
ал’ <hi>ви, ви!</hi> ...{S} Фрајла, па још господин-попина ћерка! — вели Шаца срећан што јој с |
кад сам устала, а ја сва дешператна, па још мислим: шта ће, Боже, бити сас вашим господин-супру |
јутра до подне, док му ишчупају зуб, па још с драге воље пристаје човек (и онај што му ваде, и |
пеглајзи и шпорерти!...{S} Ал’ људи, па још попови!{S} Ах, — рече одбијајући одлучно, — каква ш |
Лалика, али је неко други још ређи, па још боље.{S} Извол’те, оче Ћиро, седите, седите, госпој |
ало умирена гђа Габриела; — салашар, па још немеш, грубијан!</p> <p>— Но то ће лепо да се сврши |
бо’ме, кад ко има девојку на удају, па још под фелером — тај не треба, Бога ми, да џимрија?</p |
евојке пишу писма, те још како пишу, па још да знате коме!{S} Ето ономадне је тата једну укебао |
и <hi>Керувику</hi> у нашем селу... па још пред господин-протом... оним нашим Старо-Бечејским. |
што се не држи љуцки!“ брани се он; па још испадне, да је други крив.{S} Па бар да се чешће ок |
ака једног, како се прави светац!{S} Па још зева, <pb n="66" /> лопов преисподњи!{S} Ху, виле г |
рци!{S} Јуф, само кад помислиш...{S} Па још они паорски мушкарци чим видиду а они спеваду шором |
рањ а он мали и снизак к’о патак.{S} Па још кад се узму испод руке изгледа она жена, издалека к |
м; и срећно му поквари тај посао.{S} Па још тамо су се, у Темишвару, каже гђа натарошевица, спо |
ед поп-Спире и Пере ракију и попи. — Па још за два сата пута стићете.{S} Стићете комотно још за |
е да певаш баш <hi>њу</hi>?</p> <p>— Па још од вас сам је, слатка мамо, и научила — па одономад |
ше; доста је!“ А он вели: „Још мало“ па још квари.</p> <p>— Е, гледај ти само једне кере неблаг |
ма надежде.{S} Само, каже, да испланира још мало, па ће ми данас казати, шта је искумстир’о.</p |
узети?{S} То би му, — каже, — поп Спира још и опростио; него је он дочуо, да је онај, то јест, |
евни вашар, на коме је Рада Карабаш (са још некима чикошима из Бачке) шест дана остао под једно |
седамнаест искуцао је после четврт часа још седамнаест пута, па је ућутао.{S} И сад се само шет |
згустирала немачки језик који гђа Перса још једнако брани, па се ради тога често препиру <pb n= |
е крао по комшилуку, то би му гђа Перса још и опростила, али он је крао <pb n="65" /> и по кући |
сподин доктор Шандор, само му гђа Перса још никако не признаје бечке дипломе његове; јер кад је |
је давнашњи.{S} Памти га госпоја Перса још дететом док је била, кад је донет; од оно доба па д |
им.{S} Кера био, ако не потрефим!{S} Та још мој покојни баба (Бог да му душу ’прости!) говорио |
свој боктерски рог, а после четврт сата још једанпут, и укравши тако читав један сат, легао је, |
гушчиће и своју Милку, коју јој је тата још као јуницу поклонио, а од чијег је проданог млека с |
ам!</p> <p>— Јесте, питам те, Ћиро, шта још чекаш? — виче још јаче гђа Перса сва зелена.</p> <p |
о.{S} Знамо ми то.{S} Намирис’о је Нића још са сокака.{S} Све му голица нос ова твоја силна сал |
— па што онда пијеш <hi>вина</hi>, кад још ниси ни вечер’о!</p> <p>— Па ја, знаш, ово толкујем |
ош тако а камо ли пре толико година кад још није било ни „зонентарифе“ ни железнице ни других с |
тити сад и оно, што се, Бог те пита кад још, бадава возио, па ће му пресести сва вожња забадава |
е ’асне сада!?{S} Говорим ја њој од кад још: „Госпоја-Сидо, ако сте права мати, и пријатељ свом |
о пуначка и округла као и негда још кад још није знала за ту, тако рећи, паклену, али ипак тако |
ико то не сме да спомене; шта више, сад још хвале место да је суво и оцедно и да му и не треба |
’ ви сте свакојако.</p> <p>— Но, за сад још не, ал’ може бити.. временом... — вели Меланија.</p |
о ил’ још даље у Сервију...{S} А за сад још по мало од кочијашења —</p> <p>— А имаш ли асну од |
ра који је многе књиге прочитао а и сад још једнако, по ваздан чита све новине, како су се ту с |
p> <p>— Но, врло лепо!{S} Ваљда ћеш сад још приповедати твоје „штиклове“ —</p> <p>— А да шта би |
је лепо намештено у кући (то јест засад још у глави) само су у неприлици с једним широким, не б |
сам вид’о!...{S} Вид’о сам само једаред још један такав и то на цимеру једног дентиста.... виси |
Ајде момци!{S} Дед, кицоши моји!{S} Ајд још мало у блато!“ чује се <pb n="302" /> глас Пере Тоц |
мози!</p> <p>— А зар има наопако штогођ још и горе?</p> <p>— Да шта ви мислите!</p> <p>— Та шта |
лепо чула из куће.{S} Ержа је после све још тога вечера реферисала госпођи Перси.</p> <p>— Прес |
’ова хунцутарија.{S} Удесили они то све још раније.{S} Па к’о бајаги сневала да се кугла, нада |
зумела од целога онога смисла, па стаде још ситније вести у колу.</p> <p>Али кад онај „тенцер“ |
она стара гуја, она стара мржња, остаде још да их и даље трује и троши, или држи у животу, како |
есто није било у соби.{S} Кочијаш скиде још један у хартију умотан кишобран нешто мањи од вашар |
а сва ознојена и зајапурена, па не може још да дође к себи од чуда, него се наслонила на мотику |
на у трафикану на комовицу.{S} А долазе још неколико капуташа и житарски трговци што једу путер |
ола... него само из обешењаклука, да је још лепши!...{S} А обе мамице више да не видиду једна д |
ек’о паор.{S} Добро те си дош’о а да је још мало потрајало, мор’о би нас тражити по свету.{S} Д |
а као део мираза своме попи.{S} Онда је још добар био и тачно радио, а данас не можеш ни да га |
и да је нешто знала латински, могла је још тамо рећи оно староримско: <foreign xml:lang="la">V |
свим излишна била, јер госпођа Перса је још то исто вече — кад је после вечере, пошто је поп Ћи |
ријо, — одговара поп-Спира, — та кад је још комшија комшију преварио!</p> <p>После званичног де |
, то је давнашњи рад фрајла-Јуле кад је још као дете у лер ишла, па је на поп-Спирин имен-дан о |
/p> <p>— Та како сте то почели, може је још и бити!{S} Но, то ми се допада!...{S} Још само треб |
е понизно Јула.</p> <p>— Јао, и теби је још до вечере! — дрекну гђа Сида па стала па је гледа. |
иже руке као стари пророци, — и теби је још до јела!?{S} Ух, ух, ух!{S} Идем, идем! — рече и по |
ав прашан у неком старом шеширу који је још ђаконом купио.</p> <p>— Добро дошли!</p> <p>— Боље |
дне стародревне кожње фотеље у којој је још њена баба одмарала старе своје кости и последњих пе |
S} Пударуша једна.</p> <p>— Па каз’о је још и то шта воде да једе, — наставља Ержа свој рапорт. |
<pb n="290" /> па га испустио, а био је још из <hi>мартоношке</hi> или башахидске ергеле!{S} Ум |
акије.</p> <p>— Е, изгорећу!{S} А ко је још у мојој фамилији изгор’о од ракије!...{S} Ет’, тако |
ла <pb n="415" /> дугачка, та толико је још једаред ваљ’да била моја Керувика!...{S} Ал су бар |
„Ајде, вели, да мало поседимо; рано је још за легање!“</p> <p>— О, о, о! — зачу се из поп-Ћири |
ерјао сокаком.{S} А после, вероватно је још и с тога, да је нешто на ту форму морало бити, јер |
Он се, до душе, звао хирург, али то је још једнако само његова жеља била, јер у ствари још ниј |
ом већ од неколико недеља.{S} Али то је још била велика тајна.{S} За њу је мало њих знало; њих |
и састанака у башти на огради, а што је још више заплело ствар и довело до сукоба за који се ча |
сто време била зелена и гђа Сида што је још нико од поп-Ћириних не протестира, а ето већ читава |
вот какве баке у запећку.{S} И данас је још тако а камо ли пре толико година кад још није било |
јиду</title>, стару једну књигу коју је још Јулина баба донела у мираз Јулином деду.{S} На посл |
тачан списак свију ствари, и кад му је још примећено, да ће кроз недељу дана примити и оно што |
на коњу, што веле.{S} Јер он не познаје још то женско створење, које је у стању да му се <pb n= |
..{S} А, наравно, додаје он и распирује још више, човек кад тоне, а он се онда, што кажу, и за |
и сватовски дан.</p> <p>И док су рођаке још нешто шушкале и опремале око Јуле код кола и тражил |
и опремале око Јуле код кола и тражиле још неке хорнодле и пчиоде, енђебуле и паорске девојке |
получи незаслужену награду!{S} И сад ме још питаш шта чекам!{S} Шта <hi>ја</hi> чекам?</p> <p>— |
кад!“ А друго, што је тако исто, ако не још и горе наљутило гђа-Сиду, било је и само госпоја-Пе |
и после подне!{S} Дош’о је после подне још кад је Жужа ишла по вешплау, а изаш’о је кад су се |
је упутила на тетка-Макру, да се од ње још боље о свему извести.{S} И гђа Сида се реши, да се |
неког омрзнеш.</p> <p>— Није нег’ да се још измирим ваљ’да!{S} Ако ти ’хоћеш, ја бо’ме нећу!{S} |
у комшилуку па чак и баба-Тини која се још пре педесет година унтерхалтовала.{S} Шетња је давн |
јд певај, певај, Јуло.</p> <p>А Јула се још једнако устеже, али кад навалише на њу још јаче дру |
уманитарних цељи.{S} А сем тога, сад се још одала и на учење језика.{S} Учи француски, јер је з |
се то удаје?</p> <p>— Та... не удаје се још нико... ал’ може бити, — вели баба. — Ето, фала Бог |
ко, а дере се к’о мали бик..{S} Чује се још од винцилирове куће ларма у кући.{S} Једно чудо —</ |
{S} Отишли су као прекјуче, а бавиће се још не знам колико који на путу.{S} Дакле, све к’о пору |
заобишавши далеко унаоколо, вратише се још бешње но што су отишли.{S} Ухвати се у коло и звано |
.</p> <p>Затим чује неке кораке, али се још никако не осврће, него се дала и као задубила у пос |
кућу.{S} Кад га узе на кола прекрсти се још једаред, онако махинално видећи гђу Сиду како се кр |
јало и све се више дерало.{S} Путник се још једном окрете.{S} Био је већ далеко, али још могаше |
кажу: „како сам се надала, добро сам се још и удала“; мени и није било баш тако тешко.{S} Ћутим |
итељ ево већ по други пут!{S} Е, ако се још и сад извучем из шкрипца, нећу ти то <foreign xml:l |
њему оног ћифтанског малог, ухватило се још једно треће опет паорско.{S} У њега увукоше и неке |
ију.</p> <p>„И бркове и браду,“ чуло се још из авлије, „све, све обријај, све скини салашару је |
је кикота, па се и он ућути.{S} Само се још чује тиха и монотона киша, она мокра јесења киша, к |
.{S} Избегавају се да се сретну, јер се још једнако смртно мрзе.{S} Али се мора признати, да су |
лепша Недеља него у селу.{S} У селу се још у Суботу после подне опажа да се приближује.{S} Дру |
сновне и пола латинских школа, па су се још онда договорили и задали један другом веру, да једа |
се од укућана ико и родио) и кад су се још перишани носили.{S} Или приповеда још давније ствар |
а не удара у тамбуру.</p> <p>Тако су се још после неколико дана тамбуром разговарали, а после с |
увај сате, кад си за то плаћен! — чу се још издаље Шацин глас.</p> <p>— Ајд-ајд, — продужи Нића |
>— А-а-а, тако зар ви знате?! — зачу се још из кујне глас гђе Персе. — Видиш ти то њи’ само!{S} |
ви пут да се погађам!{S} Та умем ја, те још како, да се цењкам; та ни бриге вас! — хвали се Арк |
новима, а сада и девојке пишу писма, те још како пишу, па још да знате коме!{S} Ето ономадне је |
ине, какве сам мог’о...{S} Учио сам, те још како учио!{S} Свршио сам вам ја, господине, и ону т |
уја!!!{S} Та мени, мени да бо’ме!{S} Те још какви смо пајташи и пријатељи били, и то још од кад |
о доиста један фелер.</p> <p>—...{S} Те још какав фелер... још какав, слатка!{S} Вама к’о мајст |
ило већег спадала у школи од њега! — Те још какав, какав пријатељ —</p> <p>— Таман к’о што ваља |
, јест, — храбри га госпођа Перса, — те још како да му очиташ.{S} Еј да ти ја мој језик позајми |
ђа Сида видећи куд циља гђа Перса. — Те још како чита она, па све на глас!</p> <p>— Ако сте так |
а ти ја мој језик позајмим!</p> <p>— Те још како ћу да му очитам!{S} Зар је то лепо, да се ми к |
ече Јула и престаде копати.</p> <p>— Те још како!{S} Ја ћу баш највише жалити!...{S} Сав ћу се |
; увек волеш да ме цвелиш...{S} А ја те још Бог зна како фалим прид господин-попом како си вред |
ече и похита да иде.</p> <p>— Та сед’те још мало, — зауставља је гђа Сока испраћајући је до авл |
„Па ви сад немајте бриге, него напун’те још овај бокал за сретна пута ових пет форинти нашем Пр |
ом. — Бога ми!...{S} А, колико га имате још у подруму?</p> <pb n="88" /> <p>— Хехе!{S} Колико г |
паприкаша, ако вам се допада; извадите још једаред, — нуди га поп-Спира.</p> <p>— Хвала лепо! |
беница, клањам се!</p> <p>— Та останите још мало, слатка!{S} Бар на белу кафу, а красан обрст и |
о све у дупликату виђати.</p> <p>— Ајте још по једну, — наваљује поп Ћира. — Разговор, к’о што |
да чува своје коње!{S} Ено, од срамоте још ни сад не сме човек међ свет.</p> <p>— А брани се, |
а колајне и висе на грудима; а кога сте још, видели да му висе на трбуху?!</p> <p>А био је заис |
Бог зна где је све досад био, и где ће још бити!{S} Јер судећи по јачини и солидности израде, |
ника: „Богме, — вели он, — село га неће још дуго другог таковог имати; то ја само кажем; Проку |
није фрау-Габриела!{S} Усред те несреће још је то срећа била, што се све догодило тако близу се |
лиће ме моја мила нана,</l> <l>И жалиће још милија дика;</l> <l>Нана жали <hi>за годину</hi> да |
, питам те, Ћиро, шта још чекаш? — виче још јаче гђа Перса сва зелена.</p> <p>— Шта чекам?{S} Ш |
предузећем.{S} И он узе тамбуру и поче још издалека полако ударати у њу ону већ добро познату |
верује му, па <pb n="18" /> га шта више још и похвали за смиреност и ревност његову у служби ол |
Дамјана, патрона гђа-Сидине фамилије, и још неколико, тако да је једно кандило горело чак и пре |
ни су и они, воле се све више и више, и још чисто не могу да верују да су се узели и да ће увек |
опа најрадије примао оне свилене).{S} И још ту на гробљу покупује од деце — која су такође чино |
Проке Циканова и код Раде Карабаша, а и још код неких; и ни код једног није нашао честитих арње |
-попо; ајд’ дајте ето дванајст сребра и још једнога да узмем у кола, <pb n="279" /> — да истера |
паорским хркањем, спасао често и себе и још бар пет шест комшијских кућа.</p> <p>По свему се ви |
ого гушче, али га матори гусак нападе и још више збуни сиктањем својим.</p> <pb n="54" /> <p>И |
е задуго нико више знао, да њих двоје и још Бог на небу и баба Макра на земљи, с том само разли |
калуп сапуна, нож за транжирање шунке и још многе кујни потребне ствари, које су биле тако потр |
блату; видиш и глупе покисле кокошке и још глупље и мизерније ћурке (који ти изгледају као как |
о бо’ме, треба <hi>и он</hi> још више и још пре да каже.{S} Видиш ти, молим те, само њега! ’хоћ |
ас се нађоше изван села.{S} Луди коњи и још луђи кочијаши, па настаде једно бесно и лудо српско |
двоје маказе, велике и мале, напрстак и још неке своје алате и иде право на обећано место.{S} И |
"254" /> ћу доживити и читаву стотину и још три радош.</p> <p>— Шалиш се, Нићо, — вели Ракила.< |
екад то за чудо иде од руке!!!</p> <p>И још хтеде фрау-Габриела приповедати о својој жалости, а |
— Рек’о би’ да је добар сат... мог’о би још да послужи —</p> <p>— Та, ман’те га до ђавола, — ве |
е ко чује ди се овако смејем, мислио би још да сам нека пакосна жена.{S} Сирота, сирота Јула!{S |
адне!?</p> <p>— Ју, господине, та то би још врло рано било! — вели Меланија.</p> <p>— Е, да бом |
ти’ шеснајст сребра.{S} Ето, нађ’те ви још једног, па да вас возим не за <hi>осам</hi>, него з |
тужи се и поп Спира, — Каже: „Нађ’те ви још једног, па ћу вас возити за <hi>четир</hi> сребра“. |
р, Бога ми, фрајла-Јуцо!{S} Не знате ви још, фрајла-Јуцо, како сам ја здраво чувствителан —</p> |
S} Тамо се приповедало, да су се попови још у Темишвару потукли, али да су их тамо брзо развади |
стаје. — Није Лалика, али је неко други још ређи, па још боље.{S} Извол’те, оче Ћиро, седите, с |
а помогне штогођ.{S} А сад мора да држи још и, и, и, и вице-звонара!!...{S} Хе, далеко смо доте |
они око њега зинули па слушају; по неки још четврт сахата остао са ражјапљеним устима од чуда с |
атвори очи па изгледа к’о да спава, али још једнако чешља и меће очешљано перје на једну а патр |
едном окрете.{S} Био је већ далеко, али још могаше чути и видети, како се онај старији „Бечлија |
S} Он право у цркву на Јутрење, кад али још нема попе, а звонило већ.{S} А Господин Владика оде |
воле? — рече дете као мало утешено али још једнако уплашено и уплакано, па турило прст у уста |
Ћира и поп-Спира.{S} А обојица су имали још и своје надимке; поп-Ћира се звао и <hi>Поп-Хала</h |
ен ниче“.</hi> </p> <p>Попови су остали још пола дана у Темишвару да накупују неких ствари.{S} |
ирила тим мишљу, да је Шаца доктор, или још боље „Александар доктор“, добра партија за њену Јул |
у сеоског „<title>Тагблата</title>“ или још боље „<title>Интересантеблата</title>“</hi> </p> <p |
оставио да газдује.</p> <p>— Ал’ ти ми још не рече: шта је то све радила?</p> <p>— Од кад си с |
овим сеном, тако савесно, да ће се коњи још бар недељу дана частитити ченејским сеном.</p> <p>К |
! — јада се бојтар па се примаче и испи још оно мало што је остало у фићоку Пере Тоцилова, па у |
ако само његова жеља била, јер у ствари још није то био; био је само берберски калфа.{S} Али шт |
немешки син!“ — А онај задовољан доноси још један бокал.{S} И њега испразни Аћа па оде, да метн |
лем ни да се сетим тога а камо л’ да ти још приповедам.</p> <p>— Но, па шта је било то опет сад |
идим; па и онај ко га спомене.{S} Ко ти још неће добити црвен појас!“</p> <p>А ако је веровати |
ту.{S} У њој ће, дакле, читалац сазнати још неке подробности које се односе на онај крупан дога |
душмани, могли смо му комотно извадити још два <hi>здрава</hi> зуба — тај ти се не би лако про |
а порта остаде скоро празна.{S} У порти још осташе само нови и стари учитељ очекујући поп-Спиру |
да је крај свих тих претњи и опасности још жив био, ма да се једна комшиница зарекла пред канд |
реба да кажемо, да одма’ од сутра пусти још дужу косу; кад дође време, нек је готов и за ђакона |
аши као што сем велике господе и Чивути још раде.{S} Једном речи, резонује гђа Сида, сваки се х |
а срећна склањајући посуђе и тумарајући још по соби, — а не знам шта би’ дала, да је сад лето, |
сцене у поп-Ћириној <pb n="130" /> кући још више.{S} Гђа Сида је била љута и чудно јој је било |
цнуше се.{S} Поп-Ћира испи сву и наточи још једну себи.</p> <p>— Е, па да се куцнемо, — вели до |
ко штогођ.{S} Ако се сећате, ја сам вам још пре две три недеље рекла и пророковала, да ће бити |
чујем сад, кад је већ тако пошло, чекам још и то чудо и покор, да је ето тај поп Спира постао — |
уги, други пут.{S} А сад морам!{S} Имам још неке куће, — рече и оде као ветар на авлијска врата |
ремаш, а оно се већ и смркло!{S} А имам још седам кућа да обиђем.{S} Адије! — рече и пољубише с |
нда... они оданде, они преко, — они нам још и понајвише сметају!{S} Чим чују да ко овамо код на |
ме зима час врућина спопада.{S} Не знам још шта је, ал’ већ видим, да ће то све на моју конту д |
у само о том и говоре.{S} Идем да чујем још штогођ.{S} Службеница!{S} Службеница, — рече и похи |
да читају три дана и три ноћи, па да им још претекне!{S} Утуби то, газда-Перо, — вели Нића на к |
је баш тај ђаво што и ја једнако мислим још од моје куће.{S} Са мном се погађ’о к’о да ће само |
о казао; та ено и у песмама, трукованим још, — па шта се све не каже, па <pb n="145" /> се нико |
ди и издаје наредбе за сутра.{S} За тим још чујеш како се затварају авлијска врата и како чупав |
је већ неколико пута и заслужио то, он још одликован!...{S} Тек штогођ и од Екселенције!! — ве |
сокак; а кад савије у други сокак, а он још једаред погледа на врата, а она још стоји и гледа з |
му брада к’о да је није ни им’о — а он још похваљен и црвен појас добио!{S} Има тај више среће |
су се запалиле и вечера постављена а он још није довршио.{S} Његова садашња жена је ту песму пе |
како је пре тридесет година, кад је он још момак био, вредно било бити бојтар и свињар; кад су |
речено да: добар глас далеко иде, а зао још даље; па за то се о поп-Ћирином мачку више говорило |
, која није далеко била, па се раздерао још с авлијских врата:</p> <p>— Брже, господине, малер. |
нило; само домаћи пето посред њих остао још онај лепи стари, летошњи петао.{S} Покисао, истина, |
ово толкујем, — вели Нића, — да је ово још к’о после ручка; а после ручка може вино, је л’, га |
</hi> — и бијаше!</p> <p>— Е, није него још нешто...{S} Конштрукција!{S} А знаш ли ти, Сидо, да |
м и сама!</p> <p>— А, дабоме, није него још нешто! — цифра се госпоја Сида.</p> <p>— Не, не, бе |
опа их извињава па вели: „Ех, није него још нешто!{S} Каква благодарност?!{S} Нема ту ништа од |
су то и многи други.{S} Јер дуго и дуго још после тога, кад год се повела реч о тим сватовима и |
ри крајцаре у једаред — то није доживео још нико у селу), а нови учитељ се упути журно цркви на |
у оно доба!{S} У селу је и кринолин био још једнако доста ретка и бар непопуларна ствар.{S} Кол |
ни да запамти него је све то забележио још тамо код куће на једно пола табака хартије.{S} Па к |
е за обе попадије.{S} Поп Ћира је купио још и рајспулфера за лице и ону справу за бреновање кос |
овог грдног безобразлука Шациног. — Ако још тако усипљите кроз тарабу, одма’ ћу вас овом мотико |
итетом.{S} А наточено је у бурад некако још првих година кад смо се, во времја оно, ја и Сида у |
ећ се види ченејски торањ ал’ је далеко још до Ченеја.{S} Путују ал’ на путу још никог да сретн |
е ни мислило на одлазак, нит’ би се ико још задуго кренуо и кварио друштво, да није обазриви и |
о, тако... пијем, па ми се ондак помало још и мили да живим.{S} Јербо то је моја сладост једна! |
ечерње које је по његовом рачуну морало још трајати.</p> <pb n="40" /> <p>Ушавши у цркву поклон |
Ајде да се то спава!...{S} Је л’ остало још штогођ, Боже, — рече и стаде разгледати по соби. — |
којој се доп’о.</p> <p>— А је л’ остало још у комаду?</p> <p>— Бо’ме потрчао је све сам први но |
не ја тебикана!{S} Та теби је бар било још дана записато, а не ја да се вучем по свету овако б |
ка била.{S} Ах, мислила је у себи, само још једаред ако се нађе с њим, неће више бити така као |
ћ по трећи пут читаш!</p> <p>— Ал’ само још пола стране па сам готова.{S} Слушајте, слатка мамо |
Спиру и напунила му уши, остало је само још да и гђа Перса не изостане иза своје комшинице.</p> |
о лепо запитао, и желела је, да се само још једаред покаже на плоту, па да га лепше дочека. „Хе |
е; овде није добро обријано! — Ено тамо још три длаке видим!“ — рекла би’ и показивала камишом |
ши господин-Ћиро!{S} Ал’ нека, — можемо још све и поправити.{S} Даклем, све ово бришемо, па изн |
оље!{S} Ето ја и господин попа, ми ћемо још сто година живити и мучити се!{S} Проко, добри друж |
то сас Јулом и господином било свршено још док је овај богословац био... кажу, да је одма’ сут |
во најмање је Сида, оно веће Макра, оно још веће је Ива а ово највеће је Рада...{S} Рада и Ива |
— праска гђа Перса.</p> <p>— Кад се оно још к’о ђакон вук’о клипка и ’рв’о с паорима, место да |
а сата пута стићете.{S} Стићете комотно још за вида у Ченеј.</p> <pb n="296" /> <p>Платише бирт |
>— И-ју!{S} Ко би то рек’о!</p> <p>— То још како!</p> <p>— Та не говор’те!</p> <p>— Да шта ви м |
трикнодлу кроз клупче и чарапу.{S} А то још јасније признају кад хоће да удену иглу.{S} Тада об |
епископу, — наставља домаћин, — и да то још парохијани знају!...{S} Таман посла!{S} Не знаш, ко |
р који ће да га вози?</p> <p>— Е, па то још не знам.{S} Ја пазим, ал’ још нисам дозн’о.</p> <p> |
Но, но, — смеје се путник, — може се то још и поправити!{S} Дакле, молим...</p> <p>— Дакле... д |
акви смо пајташи и пријатељи били, и то још од кад!{S} Још од прве латинске!{S} Та заједно смо, |
, него Часловац, мали Часловац!{S} И то још и није онај прави Часловац од оних из Русије послат |
hi>Коњски зуб</hi>, са свим коњски и то још колики!{S} Таква велика зубекања, какву ја, Персида |
и куца се и с њим а и с поп-Ћиром и то још два пут.</p> <p>Пију и разговарају се и опет пију.{ |
рменадле —</p> <p>— Ама, Спиро, како то још, говориш!?{S} Ко те не познаје, мислио би само да ј |
или!</p> <p>— Јао, жалосна, зар има што још и горе?!</p> <p>— Слушај само!{S} Кад одемо код Њег |
украду, ајд’ нек и’ ђаво носи; нег што још волу да намагарче газду коме украду коње!!...{S} Ен |
веравам, — вели г. Пера, — да овако што још нисам пио.{S} Овако нисам!</p> <p>— А то вам верује |
виче Аркадије сав задуван, — него нешто још горе!{S} Дошли су његова Екселенција Господин Влади |
живог! — Падаће ово, господин-попо, бар још читаву недељу дана!{S} Познајем ја то по мени; та б |
и порекао.{S} Није могао да продужи бар још три дана, и ако је рад био, него се кренуо да се ја |
’ добро диваним!?{S} Ај?</p> <p>— А зар још ниси вечер’о, Нићо? — пита га домаћин.</p> <p>— Та |
с једнога вашара мајстор Лекса лецедер још пре неких двадесет година.</p> <p>А деси ли се какв |
ћу се стрпити већ.</p> <p>— Но, квартир још и разумем, али да се храните у кафани... код Швабе. |
Шандор је посл’о Омладинцима поздрав с још некима!...{S} Откад вас нисам видела!{S} А шта ради |
адимак <hi>Поп-Кеса</hi>, па га и данас још увек тако зову, кад он није ту, и ако је он давно и |
/hi> из Оберестрајха, та не би ни данас још знали, шта је „семлпрезла“ и „похенес“!... <pb n="3 |
подупирања варошког шпитаља и у корист још неких других хуманитарних цељи.{S} А сем тога, сад |
кућу).{S} По тим собама размештају већ још сад намештај; столове, столице, кревета, канабета, |
ужи на слаб вид, ипак за то једна другу још из далека опази, па се једна другој уклања с пута.{ |
аких хала, па да пуца бич а да потерају још брже, да још брже полете!{S} Да прелети тако сву Ба |
да, кад их поп-Спира види онако у перју још, а њему пође вода на уста, па луцкастих ћурака и ме |
мало им што су му одвели коње, нег’ му још метли уларе на врат па отишли с коњима а њега остав |
било!“, али то тако меко и нежно, да му још и сад звоне у глави те речи.</p> <p>И он јури тако |
ту је газда опет на путу.{S} Остаде му још сало газда Пера.</p> <p>Поп Спира уђе унутра у кућу |
нам да ви то волете! — рече и спусти му још два грумена шећера и седе до њега.</p> <p>— Та јест |
— Чесњејши...{S} О, оче Кирило! — викну још јачим гласом. — Заборавили сте да ми кажете, кад да |
ва одговора.</p> <p>— Оче Ћиро, — викну још јаче домаћин. — Спавате л’, а?</p> <p>Опет никаква |
једнако устеже, али кад навалише на њу још јаче другарице и рекоше: „Мораш, мораш, Јуло!{S} Да |
p>А то је било врло добро.{S} Јер да су још мало само остали, отворило би се гротло на вулкану |
А бака прича о старим временима, кад су још солдати носили курјуке, кад је она била девојка, па |
<p>Тако се свршила и ова свадба, али су још недељу дана брујале гајде у ушима мамурних сељана а |
читалац видети да је истина оно што су још давно рекли песници и филозофи, и то је: да је све |
..{S} Па добро, ето, вечерас!{S} Шта ту још имамо да чекамо!{S} Нек вечерас буде формална проше |
оће да служе само цркву.{S} И они ми ту још нешто приповедају!{S} Пуче им, већ, мислиш, срце за |
а се кугла, нада се гостима и шта ти ту још нема!{S} Та док је видим, знам је и шта мисли!{S} Г |
ко још до Ченеја.{S} Путују ал’ на путу још никог да сретну.{S} Тако су ишли два и по сахата и |
е таке кућевне ствари и учи се виршафту још док је за времена“ —</p> <p>— Богме чита и моја Јул |
ше и њега и, стадоше пред парохову кућу још за вида.</p> <p>Пред попином кућом пуно каљаве дечу |
ам, знаш, фала Богу, малерозан, испашћу још <hi>ја крив</hi>... и... пружим ја први руку, а он |
се није поп-Спира вратио и домаћица их још по једаред послужила пунчем.{S} После пунча обредиш |
едеље тужио да су га убијале и морао их још у порти скинути.</p> <p>Био је леп летњи дан, ова д |
већих газда свилени и чупави) из којих још нису пили воде на Тиси, ни јели дуда, нити се њима |
м?</p> <p>— Да, шта чекаш?{S} Шта чекаш још?!! — праска гђа Перса.</p> <p>— Кад се оно још к’о |
. па ништа. — Па пре тога, ако се сећаш још, кад је оно задоцнио на јутрење... ја помисли’: оде |
Па, ето, можеш, ако се стрефи, да узмеш још кога у кола.</p> <p>— Ако нисам и нећу! — рече у се |
о српски зготовљено; па лепо онда видиш још из кујне шта му је глава а шта опет тртица, да прос |
па да му поред свију оних терета обесиш још и госпоја-Персу, како је и сама у очајању толико пу |
уди,</l> <l>И одјек сродни груди</l> <l>Још прими:{S} Срећан пут!“</l> </quote> <p>Глас јој је |
е свака приповетка досадна</hi> </p> <p>Још одмах тога истога дана у исто доба кад се У поп-Спи |
ним, и како их лепо објашњаваху!</p> <p>Још пре неколико дана нанесе их случај те прођоше једна |
шати! — вели и седа међу остале.</p> <p>Још неко време седе и чешљају перје.{S} Баба по неки пу |
гуске.</p> <p>Близу је и Ченеј.</p> <p>Још мало ето их на вашаришту.{S} Прођоше крај гробља, о |
алила лулу и наређивала како да брије. „Још овде; овде није добро обријано! — Ено тамо још три |
. та немој више; доста је!“ А он вели: „Још мало“ па још квари.</p> <p>— Е, гледај ти само једн |
А, оно, ето, шта сам видела!{S} Ју, ју, ју!{S} Неће ми веровати људи кад станем да им приповеда |
ре, у Беч да путуједу.</p> <p>— Ју, ју, ју, Боже, видиш ти ноблеса: ваљда „хохцајтсрајзе“!?</p> |
{S} А, оно, ето, шта сам видела!{S} Ју, ју, ју!{S} Неће ми веровати људи кад станем да им припо |
а горе, у Беч да путуједу.</p> <p>— Ју, ју, ју, Боже, видиш ти ноблеса: ваљда „хохцајтсрајзе“!? |
има!{S} А, оно, ето, шта сам видела!{S} Ју, ју, ју!{S} Неће ми веровати људи кад станем да им п |
>— Та какви’ шајна!</p> <p>— Сребра!{S} Ју, жалосна!{S} Преварио те обешењак чифуцки!{S} Ја би’ |
>— Па поп Спира!</p> <p>— Поп Спира!{S} Ју, жалосна, а зашто?!</p> <p>— Па због младожење... го |
ока. — Та и досад је било прошевине!{S} Ју, Боже, — чуди се и крсти гђа Сока, — та то баш к’о н |
ме милујете.“</l> </quote> <p>— Ју!{S} Ју! — цикну Јула и баци мотику, па се удари очајно шака |
е би; ако мати неће, а да ко ће?!...{S} Ју, ја сам се баш <pb n="195" /> заљубила у тај ваш циц |
драву ћер.“ — „Ето, — вели она —“...{S} Ју, слатка, баш би’ вас молила још за једну малу малу к |
а, која је била већ прилично одмакла. — Ју, убио је Бог; како <hi>то</hi> да ми пасира! — па ст |
.. — рече и предаде их хитајући Пели. — Ју, несретна Габриела, та ти како си почела, ако овако |
једаред саплете на вратима авлијским. — Ју! — викну изненађено.</p> <p>— Ју та шта вам је; умал |
у, поражена толиком дрскошћу Шацином. — Ју, како је брезобразан! — рече и полете из баште, која |
е ђаво! — прекиде га гђа Сида љутито. — Ју, извин’те, господине!{S} Јуцо душо, иди у кујну па с |
> <l>Да ме милујете.“</l> </quote> <p>— Ју!{S} Ју! — цикну Јула и баци мотику, па се удари очај |
а вам је; умал’ нисте љоснули!</p> <p>— Ју, „хозле“, гром их спалио!{S} И баш сад кад сам у нај |
ни с кога краја већ да почнем!</p> <p>— Ју, рођена, — чуди се Пела, а ко би то рек’о?!</p> <p>— |
црквењак, па му отели „кључ“.</p> <p>— Ју, жалосна, а откуд му <hi>кључ?!</hi></p> <p>— Па у п |
, чини вам се то само, слатка.</p> <p>— Ју, страсна и велика!{S} А какав то фелер има? — пита П |
да вам баш кажем? — пита Пера.</p> <p>— Ју, слат — ... пардон... господин Перо, овако вас молим |
пао међу све саме непријатеље.</p> <p>— Ју!{S} А зар смо вам ми непријатељи?{S} Је ли, Јуло, — |
а, у клоштер Месић у калуђере.</p> <p>— Ју, сирома’ младић!</p> <p>— И тако фрајла Јула остала |
а и показа јој купљене ботуше.</p> <p>— Ју, ботуше!{S} Е, то ће зимус душу да ми држи.{S} А пош |
чува код себе к’о очи у глави.</p> <p>— Ју!{S} Па шта ће бити? — пита преплашено гђа Сида.</p> |
— Ајд’мо, диж’те се, да идемо.</p> <p>— Ју, зар већ! — зауставља их госпоја Перса.</p> <p>— Па |
ким. — Ју! — викну изненађено.</p> <p>— Ју та шта вам је; умал’ нисте љоснули!</p> <p>— Ју, „хо |
он’о! — вели а заклопио ствар.</p> <p>— Ју мама, иберашунг!{S} Ааа!</p> <p>— Да ми ниси купио н |
нчања горе, у Беч да путуједу.</p> <p>— Ју, ју, ју, Боже, видиш ти ноблеса: ваљда „хохцајтсрајз |
две,) коме да се не допадне!?</p> <p>— Ју, господине, та то би још врло рано било! — вели Мела |
} К’о сад с поп Ћиром што се —</p> <p>— Ју, ја и заборавила да вас питам.{S} А ко га је напаств |
д можеду попови да се тучеду —</p> <p>— Ју, а који попови?! — трже се Пела мајсторица.</p> <p>— |
рекање, а за коју се (песму) држало, да ју је спевао и послао у календар (Велико-Бечкеречки) Ша |
гију.{S} Гђа Сида била је најпре к’о да ју је човек хладном водом полио.{S} Стала је као окамењ |
ко-Бечкеречки) Шаца брица, а да је, кад ју је спевао, мислио на Тиму „шлајбера“ — још од тога д |
S} Дошао јој Шаца много милији.{S} Није ју вређао као до сада, него јој тужно цвилећи говорио о |
ио за пензију и ишчекивао је, а Бога ми ју је и заслужио.{S} Сад је у пензији.{S} Заплакао се к |
је морао тражити нову парохију и добио ју је у В**.{S} Сад је, хвала Богу, и попадија задовољн |
м лајбом онакарађену принцезу... „Па ко ју је шио?...{S} Ко, зар она!{S} А што сте њој дали кад |
певана његова шетња, и срећа његова што ју је видео на прозору.{S} У песми куне злотворе ради к |
дела и устезала; а стидела се за то јер ју је замолио стари сват (који тога дана има од свију с |
мислите!</p> <p>— Та шта говорите!{S} И-ју!</p> <p>— Инзултирунг!...{S} Потукли се!</p> <p>— По |
/p> <p>— Баш ничија!{S} О, мај!...{S} И-ју!{S} Фрајла-Јулијана, па, ајде, будите ондак моја —</ |
едеље</l> <l>Ма остала без кецеље.{S} И-ју-ијују!“</l> </quote> <p>Коло се ширило па је све већ |
година</hi> дана!“</l> </quote> <p>— И-ју, ала је безобразан! — прошапута Јула, кад онај поче |
p> <p>— Па појео, милостива!</p> <p>— И-ју мене жалосне!{S} Зар толике крофне?!</p> <pb n="6" / |
> <p>— На моју част, слатка!</p> <p>— И-ју!{S} Ко би то рек’о!</p> <p>— То још како!</p> <p>— Т |
расити ни у тој вашој башћи.</p> <p>— И-ју, фрајла-Јуцо, нисам знао, да сте баш тако свирјепи!{ |
ду, као да хоће да прескочи.</p> <p>— И-ју!{S} Ма— — трже се Јула и хтеде да викне маму. — Проб |
сам ја здраво чувствителан —</p> <p>— И-ју!{S} Ала је безобразан! (Стаде Јула с радом и погледа |
, одма’ ћу!“ па се даље шета.</p> <p>„И-ју!{S} Е, та баш не зна шта је ни стид ни срам!“ чуди с |
<l>А на мене руке шире!{S} Ију-ју, ију-ју!“</l> </quote> <p>Игра коло, звецкају сабље хуланера |
пире</l> <l>А на мене руке шире!{S} Ију-ју, ију-ју!“</l> </quote> <p>Игра коло, звецкају сабље |
мојим попом разговарам, па кажем баш: „Ју, Боже, ала да се ’хоће нешто, на нашу срећу, сетити |
се разговарала с гђом Соком гркињом. — „Ју, а зар ћете моћи да пустите дете од себе у свет?“ — |
а не троје деце него да и’ је к’о девет Југовића.{S} Једноме да оставим мој „боктерај“ а друге |
а ти свака кућа пуна деце, све по девет Југовића!{S} Па је ту онда лако.{S} Има и женидбе и уда |
вим мислио: научила, боме, наша госпоја Јуда тамо немачки, па се одродила, па српски ни бекнути |
ити санак борави...</p> <p>„Ту на гробу Јул— Драгињином приповедиће вам тужни отац, како му је |
ту ствар и да му јави.</p> <p>И доиста, Јула се исповедила мами.{S} Казала јој је све.{S} Није |
о да је никад ни било није!{S} А овако, Јула се осети мало потиснута од другарице своје.{S} И о |
ринуло.{S} Поп Спира га гледа расејано, Јула плаче кад га види, а гђа Сида скида, громове чим г |
о да кува а Меланија да критикује јела; Јула је волела хаљине отворене боје са цветовима а Мела |
и разгали.{S} Али је то слабо помогло; Јула је туговала, не смем рећи венула, јер, као за пако |
title>.{S} Шаца је био љубоморан и љут; Јула му се исповедила све како је било.{S} Али јој он н |
нисам добра! — одговара <pb n="156" /> Јула јецајући. — Боље да ме нема; да се нисам ни родила |
</p> <p>— Дакле, то је <hi>она</hi>!{S} Јула!{S} Како је лепа! — прошапта путник у себи, па ски |
зимског капута.{S} Али, што би, би!{S} Јула је била Шацина и Шаца њен.{S} И Тима кол’ко је пре |
оразмислити, јер прилика није рђава.{S} Јула је упутила на тетка-Макру, да се од ње још боље о |
вас било!</p> <p>Настаде опет пауза.{S} Јула копа, а Шаца се ућутао и повукао па ћути.{S} Тишин |
ати маму.</p> <p>Настаде опет пауза.{S} Јула продужи копање, а љута јако, па пребацује себи, шт |
ђеним ушима, па се зато и замислила.{S} Јула је у ћошку плакала, потоком лила-сузе и брисала их |
мар му наглавио чизме, ипак га нема.{S} Јула је на њ мислила и тих дана једнако се чешљала онак |
е увек носила хаљине затворене боје.{S} Јула је радо проводила време у башти, заливала је и пле |
шта да каже.{S} За то су сви ћутали.{S} Јула је једва чекала да остане мало насамо, да се сита |
иним плачем и гђа-Сидиним неуспехом.{S} Јула је остала стална, а гђа Сида све мекша и попустљив |
вија.{S} Чешће су и читали по нешто.{S} Јула чита, а мама ради крај ње и ћути, кад она у себи ч |
ш ни сам како да кажеш, онако обична. — Јула је певала најрадије: „Ничи, ничи, крине бели,“ а М |
раде неки женски рад и једна и друга, а Јула покрај тога и чита и почешће брише сузе.{S} Гледа |
он узме она два грдно велика бокала, а Јула чирак са лојаном свећом, па трче доле у подрум, па |
и друго; Шаца што је био тако дрзак, а Јула што је била тако сурова.{S} Не чује се ништа из ба |
т разговор отпочео.{S} Шаца је питао, а Јула је одговарала, али сад како меко и како нежно!{S} |
ром прозор, а Шаца се привуче полако, а Јула му пружи своје беле пуне ручице, које је овај (нем |
ору, или се сакрије иза клајдерштока; а Јула врло мало, прочитала је <title>Љубомира у Јелисиум |
е била мало сањалица и сентиментална; а Јула онако, не знаш ни сам како да кажеш, онако обична. |
ећна и задовољна остављала доцне бал; а Јула је знала од швапских игара само некакву шотиш-полк |
а тако захтева и логика догађаја.{S} А Јула ће га чути једина у кући, јер тата јој спава чак у |
кајући се у срдитој немоћи својој.{S} А Јула још неко време гледаше за колима која иђаху Велики |
трља већ очи и брижно врти главом.{S} А Јула наставља још тужније:</p> <quote> <l>„Ој, Бога вам |
пробудила, и питала је: што плаче?{S} А Јула јој каже, да је снивала страшно. — „А ти узми, ран |
коме је Меланија много више говорила а Јула се само благо и питомо смешила и тек по некад „Да“ |
оп Спира је био уморан, гђа Сида љута а Јула к’о убијена што се све то тако догодило, а господи |
е ти, Боже, нећемо досађивати!</p> <p>А Јула јој помаже у послу и кришом погледа у забринуто ма |
тац. — Ајд певај, певај, Јуло.</p> <p>А Јула се још једнако устеже, али кад навалише на њу још |
песму коју Јула пева уз гитар.</p> <p>А Јула пева ону красну Бачку романсу, која се некад радо |
нико је више не пева као некад.{S} Пева Јула:</p> <quote> <l>Пошла Јуца у Бечеј код ујца,</l> < |
звезен српски грб, извезла га је његова Јула мислећи непрестано на њега.{S} Испод до пола откоп |
ме, Јуло!“ —</l> <l>Ал’ говори Маџарова Јула:</l> <l>„Мене ј’ нана увек заклињала,</l> <l>Да не |
урово.</p> <p>Ех!{S} Шта би казала сада Јула, да сме од маме, да се, то јест, не боји да је про |
ко је она господске боје, бледа, а моја Јула здрава па румена <pb n="196" /> к’о што је Бог дао |
она има беле руке к’о у ноблеса, а моја Јула, бајаги, само их за то навлачи, да сакрије своје о |
д је била <hi>„јабука“</hi>, па га моја Јула пољубила у руку, а баби удариле сузе, па ти он њој |
p> <p>— П’онда ја им кажем:{S} Кад моја Јула није спрама нас, нисам ни ја спрама друге!{S} Нег’ |
е здраве руке, нисам неки богаљ, и моја Јула две, па ћемо се ’ранити и таворити већ и брез тога |
а времена“ —</p> <p>— Богме чита и моја Јула и ако је млађа!{S} До душе не велим баш да се завл |
амо да није к’о у ове моје.{S} Ако моја Јула пође једне Недеље брез рукавица... а куд ће на ову |
а измеђ њих стоји с албумом у руци мала Јула у краткој сукњици и дугачким хозлицама са шлингера |
ош страшније, јер се и њему јако допала Јула попина.{S} И док је он њу сматрао као недостижени |
<pb n="383" /> <l>Или ће рећи: заспала Јула?...</l> <l>Твоја ће мајка пред двор изаћи,</l> <l> |
ко да је овоме сада с десне стране била Јула а с леве Меланија.</p> <p>— Е, баш, баш сте добро |
нила једна млада румена девојка, фрајла Јула, попина ћерка, и задубила се у посао кад се наједа |
по неки тестераш.{S} А омладина, фрајла Јула и фрајла Меланија, само се цмачу и смеше једна на |
ва плана набављане; али пошто је фрајла Јула сва запурена и румена, донела чорбу и ставила је н |
сирома’ младић!</p> <p>— И тако фрајла Јула остала на цедилу, па се из дешперата заљубила у Ша |
да кад су гости долазили.</p> <p>Фрајла Јула је могла у паузама да живи, али их фрајла Меланија |
оварали.{S} Колико је само пута пречула Јула кад је мама зове. — „Ти кад се на штогођ наканиш, |
се к’о и да нису ни приметили, а и сама Јула као да није све ни дочула; она се предала јелу и с |
е и требала.</p> <p>После неког времена Јула унесе кафу и послужи их све.{S} Кафа је била таман |
поја Сида, како који дан све шира; њена Јула све ради за њу.{S} Оно је девојка, — фали је госпо |
ше с болом у срцу уверавала, да је њена Јула несретна.</p> <p>Гђа Сида слуша; слуша песму коју |
куд је то ваша башћа? — вели му збуњена Јула.</p> <pb n="144" /> <p>— Е, па то је башћа моје те |
ла сте безобразни! — викну запрепашћена Јула. — Срам вас било!{S} Гледај ти само унцута једног! |
и посао није за њу.{S} А госпоја-Сидина Јула кад се попне на кацу, па им траје до новога а нама |
е сиве грлице!</l> <l>Не слуша <hi>лепа Јула</hi>,</l> <l>Већ белом руком маше,</l> <l>За њоме |
ам нека пакосна жена.{S} Сирота, сирота Јула!{S} Баш лепо наслутила!{S} Службеница, клањам се!< |
паде <pb n="212" /> на памет.{S} Сирота Јула!{S} Баш је малерозна; наслутила је.{S} Није се заб |
мој, срећо моја — опет малер!“ А сирота Јула после тога не може да игра, него седи поред маме м |
о јој је тако немилосрдно, да је сирота Јула сва уплакана изашла тога дана из баште.</p> <p>— Н |
{S} А заћутало се за то, што се невеста Јула стидела и устезала; а стидела се за то јер ју је з |
<p>— Јао, та мама је будна! — прошапута Јула.</p> <p>— Јуцо!...{S} Је си ли ти то?</p> <p>— Ја |
>— И-ју, ала је безобразан! — прошапута Јула, кад онај поче песму, али је за то опет <pb n="143 |
<p>— Нема га,.. отиш’о је, — прошапута Јула. — Хунцут један!...{S} Мисли он, ја сам му она са |
аго фкусите!“</p> <p>На што му је гђица Јула рекла „Фала!“ узела нафору и одмах је прогутала и |
нтересантнији. (А таква је била и гђица Јула.) Г. Пери се завезао језик, па ни речи да рекне, н |
није може добити!</p> <p>— О, госпојица Јула је доиста симпатична девојчица, — вели Пера коме с |
и сте ружа, дуплована ружа; а госпојица Јула је смерна љубичица.</p> <p>— Ух, — хукну гђа Сида, |
слишава... па ни моја најбоља другарица Јула.</p> <p>— Ах, каква, — рече и ману сетно руком а г |
кад она у себи чита; или је слуша, кад Јула чита на глас.</p> <p>Једнога дана тако седе и Јула |
S} Доносио је понекад и тамбуру; па кад Јула нешто запева, а он је прати тамбуром.{S} С почетка |
<p>— И-ју!{S} Ала је безобразан! (Стаде Јула с радом и погледа га).{S} Срам вас било!{S} Севајт |
к.</p> <p>Једнога јутра тих дана устаде Јула врло суморна и расејана.{S} Томе је био узрок ноћа |
куне свој?“</l> </quote> <p>Ту прекиде Јула опет, јер кад је певајући ову строфу погледала на |
ла ону проклету књигу!“ — „Нисам,“ лаже Јула. — „Јеси, јеси!{S} Гле, само како се умацурала од |
заврши ту песму коју <pb n="395" /> је Јула отпочела, и она после неког опирања и извињавања з |
ију једној свештеничкој кћери, каква је Јула била, него Шаца који је, истина, врло леп био, али |
олико дана долазили у башту.{S} Прва је Јула попустила и дошла.{S} Од тог дана је опет почела д |
вог надалеко није било, а набрала га је Јула сама својом руком; бирала га к’о голуб зрно, и нас |
Кад ме закопаду —</p> <p>После тога је Јула весело продужила рад у башти, и решила се, кад опе |
е данас баш згодна и к’о поручена да је Јула отпева.{S} А млада као свака млада, стиди се, па к |
’те, друге, Јулине суде,</l> <l>Моја је Јула воде донела,</l> <l>Воде донела — ал’ <hi>туђој</h |
добра, је л’ лепа?</p> <p>— Па свака је Јула, господине, и лепа и добра.{S} Јел’ њој само име < |
огла преживети такав губитак, сањала је Јула будна; и она би се убила, мислила је у себи; убила |
вор дати:</l> <l>Или ће рећи: от’шла је Јула?</l> <l>Или ће рећи: донела ј’ воде?</l> <pb n="38 |
чуди се Јула.</p> <p>Прексутра, кад је Јула дошла пре подне у башту и стала плевити, запевала |
осиљак сеје а пелен јој ниче.{S} Кад је Јула отишла, да намешта кревете, гђа Сида једва дочека, |
а која се доцније опет пробудила кад је Јула кинула.</p> <pb n="169" /> <p>— Па ви сте ми казал |
p>— Добар дан, тетка-Макро! — ослови је Јула.</p> <p>— Бог ти помог’о, дете! — зашишти оданде б |
мојте ме, мамо, само псовати, — моли је Јула, покри лице кецељицом и заплака се.</p> <p>— Лепо |
аго што је срцу драго.“ Међу тим док је Јула силазила, и као звезда залазила за оризонат, Мелан |
та новост.</p> <p>Одмах на прво питање Јула је ударила у горак плач, а госпоја Сида се само кр |
а, кад се почело зуцкати по селу, да се Јула попина и Шаца радо гледају — омрзнуо га је Тима јо |
а он је прати тамбуром.{S} С почетка се Јула к’о и женирала и љутила по мало, јер јој се учинил |
то баш тако страшно урадио? — питала се Јула у себи. — Баш ништа страшно!{S} Лепо ме пита: пома |
{S} Ал’ канда ће заборавити!“ тешила се Јула, ал’ Шаце никако нема, тако да се Јули учини оно н |
ескочи.</p> <p>— И-ју!{S} Ма— — трже се Јула и хтеде да викне маму. — Пробајте само, сад ћу да |
аручја па се опет љубе. „О, о!“ чуди се Јула.</p> <p>Прексутра, кад је Јула дошла пре подне у б |
/p> <p>— А откуд је то дера! — брани се Јула не знајући шта да каже. — Нема овде никакве дере.. |
се чудно и невероватно учинило, што се Јула тако лако утешила, док јој мама још једнако праска |
} Шта сте ме заокупили ту! — обрецну се Јула на њ.</p> <p>— Па зар ја диваним што зло!?{S} Вели |
ђа Сида је изређала све поименце шта ће Јула у ауштафирунг донети, а тетка Макра је опет изложи |
и врата и пљуну за собом.</p> <p>Шта ће Јула него се диже, погледа Перу благо и тужно и следова |
ноћ... доста је, укебаће нас! — шапуће Јула и отима руке за које се Шаца као дављеник ухватио, |
</p> <p>— А шта се то вас тиче?! — рече Јула и продужи копање.</p> <p>— А помаже л’ вам когођ?< |
S} Ваљда ћете ме ви оплакивати?! — рече Јула и престаде копати.</p> <p>— Те још како!{S} Ја ћу |
ала Богу, кад је само због тога! — рече Јула у себи а после додаде гласно: — Па поздрав’те га, |
чији сте?</p> <p>— Нисам ничија! — рече Јула као љутито.</p> <p>— Баш ничија!{S} О, мај!...{S} |
ин попа, све; и твоју маму воле! — рече Јула умирујући га и бришући сузе и детету и себи кришом |
шатром потукли... к’о на вашару! — рече Јула смејући се.</p> <p>— Па, како живите?</p> <p>— Фал |
аши... је л’ те?</p> <p>— Јесте, — рече Јула милокрвно, па их погледа меко матерински.</p> <p>— |
ла, мамо!{S} Топло ми је здраво, — рече Јула па затвори прозор и леже у кревет, али не склопи о |
за љубав, господине, зар нећете? — рече Јула и погледа га усплахирено а црвена до ушију и прине |
?! — рече јецајући мали Ива кога држаше Јула на руци. — Је л’, мама, и маму воле? — рече дете к |
— Дакле, није то био <hi>он</hi>!{S} И Јула осети нешто тешко у грудима, као кад човек прогута |
се прекрсти и нек прекрсти јастук.{S} И Јула је послушала; попила је чашу воде, прекрстила јаст |
има, изашла му на сусрет госпођа Сида и Јула.{S} Обе забринуте, гледају га у тежњи да му прочит |
молимо, — рече и склопи руке, — и ја и Јула.</p> <p>— Па, ето... ви сте ружа, дуплована ружа; |
немилог случаја.{S} Допала му се била и Јула доста; нашао је на њој доста чега за вољење.{S} Ње |
најрадије једе па му кувају.{S} Шаца и Јула иду по ваздан једно за другим ко мачићи.{S} Најрад |
тако озбиљан вид узело.</p> <p>А Шаца и Јула?...{S} И њихова је ствар напредовала, онако у пота |
елина масла.{S} И тако, и ако су Шаца и Јула, као сви заљубљени, најрадије волели самоћу — ипак |
а глас.</p> <p>Једнога дана тако седе и Јула и мама и раде неки женски рад и једна и друга, а Ј |
се гђа Сида заплакала.{S} Заплака се и Јула и глас је издаде.{S} Свати је разрешавају од даљег |
у низ њихова бела лица.{S} Заплака се и Јула, и гђа Сида и баба Макра; сви бришу и нос и очи.{S |
ао и он и црни гавран, а заплакала се и Јула.{S} И мора да је дуго и гласно плакала, кад се и с |
двапут силазили у подрум по вино и он и Јула. — „Децо, нема вина; донес’те вина!{S} Тата је жед |
а он ништа ни против кога.{S} Мила му и Јула и Меланија, добар му и поп Ћира и поп Спира подјед |
е, слатка мамо!</p> <pb n="233" /> <p>И Јула поче гласно, дршћући гласом, читати: „Љубинкове ко |
сиктањем својим.</p> <pb n="54" /> <p>И Јула се збунила још више и спусти на земљу оно гушче.{S |
гледа у забринуто мамино лице.</p> <p>И Јула је трпела ових дана.{S} Пола јој је мисли било ова |
дан. „Е, а откад то?!“ питала се у себи Јула.{S} Сутра дан кад је дошла и запевала, није чула т |
моте!{S} Ал’ баш да видим!“ рече у себи Јула па притрча лако тараби, и стаде завиривати кроз та |
не налази увређен! „Хо, — мисли у себи Јула, — како сам га само страшно изгрдила!{S} Сад се ва |
у соби није могла чути тамбуру.{S} Али Јула је чула и одмах је скочила из кревета к прозору па |
’хоће да ме уплаши, па ме вреба! — вели Јула, одобровољена, слатким и меким гласом.</p> <p>— А |
<p>— Нисам... а за што би’ била! — вели Јула а сву је облила румен и размишља, шта би то сад мо |
S} Гледај ти само унцута једног! — вели Јула сва ознојена и зајапурена, па не може још да дође |
{S} Је л’, Јуло?</p> <p>— Јесте! — вели Јула.</p> <p>-— На моју часну реч, верујте ми, — вели П |
p>— То се вас баш ништа не тиче! — вели Јула и стаде разбијати једну грудву земље.</p> <p>— Хе, |
ле!{S} Боже, баш к’о да су живи! — вели Јула и гледа слатко и насмејано на цвеће, на родин кљун |
н само берберин,... унцут је он! — вели Јула, а окопава све што јој под мотичицу дође.</p> <p>— |
ати!</p> <p>— Нећу, слатка мамо! — вели Јула. — Зар је мени до песме и до певања! — рече и убри |
шором —</p> <p>— Пробајте само! — вели Јула па продужи рад мотичицом, али шта је радила и шта |
баш исти <hi>он</hi>, исти отац! — вели Јула и стаде љубити те црте очеве... — Доћи ће, Иво, го |
подин шмајхлер?</p> <p>— Дабоме, — вели Јула.</p> <p>— Шта, зар и ви тако мислите!?{S} Та то са |
два се вучем.</p> <p>— Па јесте, — вели Јула, — нико и не надледа то буре.</p> <pb n="152" /> < |
орила?</p> <p>— Па говорила сам, — вели Јула.</p> <p>— „Па говорила сам“ ...{S} Шта си говорила |
</p> <p>— Може, каже, врло лако, — вели Јула умирујући се мало по мало.</p> <pb n="235" /> <p>— |
бити децу.</p> <p>— Та добри су; — вели Јула, — само Рада, он мало...{S} А јес’ пољубио господи |
<p>— А зашто да га ја баш питам? — вели Јула збуњена и румена. — Питај га ти.</p> <p>— Еј, срећ |
није бојао.</p> <p>— Шта кажеш? — вели Јула а дигла обрве и направила се озбиљна и строга.</p> |
други крај баште, а уши му се, — мисли Јула, — све црвене к’о цвекла из комбоста од силна стид |
га доста к’о воде.</p> <p>Није дакле ни Јула била „каменита стена“.{S} Онако једра и здрава и о |
већ из ранијих Глава познато.</p> <p>Ни Јула ни Шаца нису неколико дана долазили у башту.{S} Пр |
оворе.</p> <p>— Он да ме жали! — говори Јула онако за себе. — Ви’ш ти то њега!{S} Унцут један.{ |
има: „Ти већ спаваш, злато моје (говори Јула у <pb n="167" /> себи песму), тебе грли слатки сан |
оклони.</p> <p>— Службеница! — одговори Јула и поклони му се онако како се обично фрајле са сел |
тву.</p> <p>— О, ни најмање, — одговори Јула која се брзо исправи, а збунила се па у рукама јед |
раном цвет.</l> <p>И ту хтеде да заврши Јула, јер док је певала сва је чисто горела од стида а |
} Самовољо, нигде те не било!“ — доврши Јула гушећи се у сузама и испусти <pb n="234" /> књигу |
Меланија, пријатно спавање! — вели јој Јула. — Немој да сневаш штогод страшно, знаш... што смо |
ема после тога калабалука.</p> <p>А тек Јула, како је тек она сретна и задовољна била!{S} У сре |
пина ћерка није била тако опремљена као Јула попина.{S} Колико ће то кола требати, да све то кр |
<p>— Ја сам, мамо! — одговара плашљиво Јула.</p> <p>— Шта радиш тамо у то доба? — пита је гђа |
а.</p> <p>— Ко је то сад? — рече полако Јула па се издиже на прсте да боље види.</p> <p>— Еј, с |
, ја... знате, па и мојој се жени имело Јула —</p> <p>— А зар си ожењен већ?</p> <p>— Та, знате |
е нигди! <pb n="407" /> — вели усхићено Јула. — К’о гођ да сам у Банату, тако је добро!{S} Само |
’ да погријем вечеру? — пита је понизно Јула.</p> <p>— Јао, и теби је још до вечере! — дрекну г |
све којешта пита, — рече мало јогунасто Јула.</p> <p>— <hi>Којешта</hi> му и одговарај! — обрец |
расположење, а не из какве љубави, јер Јула још није била заљубљена (и ако је ово већ Десета Г |
као восак.{S} Тако је и с Јулом!{S} Јер Јула је г. Перу само једаред боље посматрала, кад је, т |
њену Јулу нема никаква изгледа.{S} Јер Јула је и надаље остала онако мирна и повучена а после |
е сретан и пресретан, јер му је вечерас Јула први пут казала <hi>ти Шандоре</hi>, а и он њој не |
/p> <p>Гђа Сида слуша; слуша песму коју Јула пева уз гитар.</p> <p>А Јула пева ону красну Бачку |
Шаца.</p> <p>— Срам вас било! — дрекну Јула на њ склањајући збуњена бујну косу своју под плаву |
.“</l> </quote> <p>— Ју!{S} Ју! — цикну Јула и баци мотику, па се удари очајно шакама у главу, |
се Шаца демонски.</p> <p>— Јуф! — цикну Јула и трже се као опарена од тарабе, кад спази Шацу ко |
>— Е, па извин’те их за сад, — брани их Јула; — то је њихова мама крива...{S} Ето, ви’те, остал |
ше гостољубиви.</p> <p>— А сутра је баш Јула редуша, — вели госпоја Сида, — а запамтила је лепо |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Јула је жалосно проводила дане после овога разговора с |
Све</hi> ће бити моје!“</l> </quote> <p>Јула је неколико пута прочитала песму кришом у шпајзу и |
аздом! — прошапта гђа Спириница.</p> <p>Јула радо и весело послуша маму и отвори широм прозор, |
Шаца једнога дана и запитаће је.</p> <p>Јула ћути и ради даље.{S} Кратка пауза.</p> <p>— Фрајла |
бунар, па се уми ’ладном водом.</p> <p>Јула је пољуби у руку и оде.</p> <p>— Како је сирота ха |
лепа и добра.{S} Јел’ њој само име <hi>„Јула“</hi>, — не питај нег одма’ узимај, док није други |
/p> <p>Ближи се Ђурђев Дан, дан венчања Јуле и Шандора.{S} И са часницима је већ готово.{S} А ч |
ри макар на неколико тренутака, или кад Јуле нема у башти да је види или чује.{S} Мало који дан |
аспитање“ ни у чем ноблија изгледала од Јуле.{S} И она и она друга њена, фрау-Цвечкенмајерка, з |
а једна... жао ми само оног детета, оне Јуле; какво та воспитаније може добити!</p> <p>— О, гос |
ва!{S} Наљутила сам се... жао ми сироте Јуле к’о да ми је рођена сестра.{S} Дакле, доста до тог |
д очима и мораће узвикнути: „Види, види Јуле!“ јер ће им са свим појмљиво и разумљиво бити Јули |
а — ал’ <hi>туђој</hi> мајци,</l> <l>Ни Јуле младе, ни воде ’ладне!“</l> </quote> <p>И одједаре |
рођаке још нешто шушкале и опремале око Јуле код кола и тражиле још неке хорнодле и пчиоде, енђ |
е се учини нешто празна соба по одласку Јуле. — Онај њен поглед остаде му дубоко у срцу.{S} Как |
а са свећама, то је давнашњи рад фрајла-Јуле кад је још као дете у лер ишла, па је на поп-Спири |
зачу из баба-Макрине баште тамбуру!{S} Јули је тако мило било, и тако је весело плевила башту, |
ви како гучу не знам у чијој авлији.{S} Јули жао баш озбиљно.{S} Час криви, час правда себе, ал |
чтиво, хладно се јавља, и пролази.{S} А Јули дошло чисто чудно што се Шаца тако чини невешт, а |
једно за друго таман као поручено.{S} А Јули мило па је пита:{S} Има ли да кога она <pb n="361" |
и, несрећо, једну! — шану брзо гђа Сида Јули и гурну је кришом појаче.</p> <p>— Ако желите <tit |
, па чак и онда кад је у кујни помагала Јули и Жужи и љуштила кромпире с њима заједно.</p> <p>— |
у тим годинама (а колико је пак година Јули, колико и Меланији, то писац никако није могао да |
је читала — све је то показивало, да је Јули тежак живот; да јој нема живота, и да јој је смрт |
Јула, ал’ Шаце никако нема, тако да се Јули учини оно неколико дана читав век.</p> <p>Једнога |
сад ко је томе крив, питам вас, што се Јули измакла така лепа и добра партија?</p> <p>— Ал’ мо |
јавља мимопролазећима и да даје савете Јули која седи поред ње или Жужи која у то доба обично |
о говори немецки, па ће она прочитати и Јули све на српски исприповедати и протолковати.</p> <p |
а представе себи, како је било и Шаци и Јули тога тренутка, јер то <pb n="141" /> се и не може |
о је рад био, него се кренуо да се јави Јули.{S} Чуо је од тетке да је питала за њега и мило му |
запитала поп-Спиру за што и он не купи Јули клавир, овај би јој одговорио да јој је купио клав |
аме, и дао једну гђи Сиди а другу гђици Јули.</p> <p>— Госпођице, рекао јој је, — ви’те како се |
као добар отац, бољу срећу желео својој Јули него да и она буде попадија као и њена мама што је |
а ово што од вас зарадим, купићу, мојој Јули фину мараму фердинку...{S} Баба каже да кочијашим: |
омекш’о па сад он највише ужива у мојој Јули, и већ, Бог зна како!{S} Одаје јој чест; све му он |
је и не би то био први случај, да њеној Јули пасира тако што.{S} Увек се њој таки неки ђаво мор |
, — вели гђа Сида и гурну и шану кришом Јули:— Кажи: „Ал’ мени за љубав, господине“ —</p> <p>— |
по прилици је, да не дозна мама, предао Јули.</p> <p>У песми је испевана његова шетња, и срећа |
дне се слегао <pb n="386" /> силан свет Јули попиној у сватове, тако, да је ко хтео, могао је к |
задовољна и похита да јави радосну вест Јули, том најнесрећнијем створењу под овом Божјом капом |
но било?{S} У Јануару... е, а сад имамо Јулиј месец.{S} Хеее! — врти господин попа главом.{S} В |
тиче?</p> <p>— Па уморићете се, фрајла-Јулијана!{S} Ето ознојили сте се,.. па ћете назепсти, п |
ичија!{S} О, мај!...{S} И-ју!{S} Фрајла-Јулијана, па, ајде, будите ондак моја —</p> <p>— И-јуф! |
даље.{S} Кратка пауза.</p> <p>— Фрајла-Јулијана, — започе опет Шаца, — јесте л’, реко’, увек т |
ари ипак најглавније, а то је саму лепу Јулијану.{S} А ту је, тек што није, још који дан.</p> < |
“</l> </quote> <p>— Хооо! — дочекује га Јулина родбина. — Извол’те, извол’те. „Сниска стреја, в |
јим црним очима тако значајно, да блага Јулина слика ишчезе једаред за свагда из срца му.{S} Пе |
мамурних сељана а годинама се спомињала Јулина свадба.</p> <p>Шаца је седео на изменце у обе ку |
е две свадбе, најпре Меланијина а после Јулина, и испричана (онако узгред) два малера фрау-Габр |
обазривији — ишчезла би слика Шацина из Јулина срца, као да је никад ни било није!{S} А овако, |
</title>, стару једну књигу коју је још Јулина баба донела у мираз Јулином деду.{S} На последње |
и па беседити:</l> <l>„Понес’те, друге, Јулине суде,</l> <l>Моја је Јула воде донела,</l> <l>Во |
у гости,“ — понавља у себи путник речи Јулине, па се даде у мисли. — Она је срећна, а тек <hi> |
на свачега изобиља, тако је и он на дан Јулине свадбе свачега спремио.{S} Био је један од облиг |
вица за „штогл“ којим се пеглале фрајла-Јулине беле сукњице са шлингерајем, и гомила орезане ло |
ма дуранцлијама, њему одмах падну на ум Јулини румени образи); па њен миран и доброћудан, њен д |
и старом и младом а највише другарицама Јулиним.{S} Оне се смеју а сузе им теку низ њихова бела |
икова у лејама и силно лупање у грудима Јулиним од неког страха.</p> <p>— Нема га,.. отиш’о је, |
и.{S} Зар би мање поезије било у речима Јулиним него у овим готовим стиховима, сад после поноћи |
и мисли, али се, некако, увек свршавало Јулиним плачем и гђа-Сидиним неуспехом.{S} Јула је оста |
чудно, неочекивано, што је чула из уста Јулиних; није веровала својим рођеним ушима, па се зато |
дано све што је била природна последица Јулиних честих одлажења и састанака у башти на огради, |
старији се обређују шљивовицом (која је Јулиних година), а Нића боктер и пије и игра.{S} Отпоче |
S} Најпре је разумела из певаних песама Јулино расположење.{S} За то је оштро мотрила на сваку |
ће извесно додати: да сво даље понашање Јулино није довољно мотивисано.{S} Зар једно младо женс |
јер је већ, отприлике, видела и своје и Јулино, што кажу, „добројтро“.</p> <p>У осталом није ни |
ће им са свим појмљиво и разумљиво бити Јулино понашање и признаће, да је златна и умесна она п |
тихо, да је гласе њене могло чути само Јулино заљубљено ухо.{S} Шаца се пре три дана споречкао |
ајде Совре гајдаша и зујало у ушима оно Јулино: „Срам те било!“ Сутра дан је шегра имао муке чи |
коју је још Јулина баба донела у мираз Јулином деду.{S} На последњем листу сваки је читатељ за |
марамом, али се савлада и диже и уђе у Јулину собу.{S} Па и ако јој се срце цепало, намршти се |
ење.{S} За то је оштро мотрила на сваку Јулину песму и све се више <pb n="230" /> и више с боло |
ама фалили варошке госпојице.{S} Је л’, Јуло?</p> <p>— Јесте! — вели Јула.</p> <p>-— На моју ча |
ну песму:</p> <quote> <l>Не јадај јаде, Јуло девојко,</l> <l>Не јадај јаде, не рони суза!</l> < |
а врата,</l> <l>Трећи вели: „Пољуби ме, Јуло!“ —</l> <l>Ал’ говори Маџарова Јула:</l> <l>„Мене |
у Јулу, а ви ми онда кажите.{S} Је ли, Јуло?</p> <p>— Па тако... мислим...{S} Мислим, дакле, д |
А зар смо вам ми непријатељи?{S} Је ли, Јуло, — пита је Меланија иза гостових леђа љуљајући се |
што је истина, истина —</p> <p>— Је ли, Јуло, да је господин шмајхлер?</p> <p>— Дабоме, — вели |
! — храбри је отац. — Ајд певај, певај, Јуло.</p> <p>А Јула се још једнако устеже, али кад нава |
ера, — кад је већ тако.</p> <p>— Питај, Јуло, господина:{S} Какво смо ми цвеће, ја и ти?{S} Как |
еду Јулу девојку:</l> <l>„Ајде на воду, Јуло девојко,</l> <l>Ајде на воду воде донети!“</l> <l> |
јаче другарице и рекоше: „Мораш, мораш, Јуло!{S} Да ви’ш да смо ми младе, како се не би дале мо |
туђа рука косу крзати,</l> <l>А ти ћеш, Јуло, онда плакати,</l> <l>Онда ћеш своју спомињат’ мај |
дротара:</l> <l>„Ди си пошла, Маџарова Јуло?</l> <l>Ди да идеш, наша бити мораш!“...</l> <l>Је |
> <l>рознфорб-боје!</l> <l>„Ах, љубезна Јуло,</l> <l>Све ће бити <hi>моје</hi>!</l> <l> <hi>Све |
е</hi>, а и он њој неколико пута <hi>ти Јуло</hi>, па и једно и друго удешавало разговор тако, |
слатки сан; спавај, спавај, лаку ноћ, о Јуло, Бог ти у помоћ!“</p> <p>Јест, то каже драган кроз |
а весела срца Радина сетна песма: „Душо Јуло, срце увенуло!“</p> <p>— Шибај, Радо! — викну путн |
лим —</p> <p>— А, хвала, хвала, госпоја-Јуло; морам да се журим!{S} Продангубићу, а морам зором |
д смо ту!</p> <p>— Па, Бога ми, госпоја-Јуло, — смеје се путник, — не замер’те ми, ал’ ви лепо |
р лако!</p> <p>— Оћемо, ’оћемо, госпоја-Јуло...{S} Па, Радо, — рече окренув се кочијашу, — може |
знам ја то добро!...{S} Знам ја, фрајла-Јуло, ваше добро срце!{S} Е, баш ћу да пробам! — рече Ш |
њему, писмо Ю И А.</p> <p>— Ао, фрајла-Јуло, — рене јој Шаца сав блажен, — кад ћу бити тако ср |
рече гласно.</p> <p>— Хе, хе!{S} Фрајла-Јуло, а ви канда завирујете!{S} Канда <hi>мене</hi>, тр |
јој под мотичицу дође.</p> <p>— Фрајла-Јуло, — осмели се опет Шаца, и загази опет у прозу, — а |
и ни своју.“ А Шаца као опет наставља: „Јуло!{S} Нека вам Бог опрости, ви сте ме до овога довел |
ана, а он је тужно гледа, па јој вели: „Јуло, видите ли како сам црн као овај гавран!“ — „Јесте |
а запева јасним гласом:</p> <quote> <l>„Јуло рано, та ми смо род одавно.“</l> </quote> <p>— А о |
тио; (чак је повео једном реч и то пред Јулом о једној доброј партији која јој се јавља), али г |
девојака срце као восак.{S} Тако је и с Јулом!{S} Јер Јула је г. Перу само једаред боље посматр |
хо.{S} Шаца се пре три дана споречкао с Јулом на дери у башти, као што је читаоцима већ познато |
сле два месеца отишао је Шаца заједно с Јулом у Беч, да тамо доврши хирургију и зубну лекарију, |
— Па ми у овом сокаку чули да је то сас Јулом и господином било свршено још док је овај богосло |
Шаци, и састанци престадоше, јер се на Јулу оштрим оком мотрило као на сваког кривца.{S} За то |
лажен и пресретан дуго и дуго мислио на Јулу и дубоко у ноћ прелиставао Песмарицу, читао многе |
ост не знајући ни сам, шта више да пита Јулу.</p> <p>— Е, — предложи поп Спира, — оћемо ли да м |
м сетио да их изненади и госпођа-Сиду и Јулу, па се чак и Шаце сетио, купио му лепу пошу од црв |
у!{S} И кажем им: ако <pb n="417" /> ми Јулу не дате, ја одо’ у солдате од своје воље... а и оч |
и јој био, али га ипак запита, пославши Јулу у кујну, шта је и како је прошао?</p> <p>— Фала Бо |
случајем, што је баш при послу затекао Јулу.</p> <p>— Баш красан, фајн млад човек! — вели гђа |
ао право кад је опет једнога дана напао Јулу, што јој је г. Пера донео обећану књигу <title>Пре |
Шаца њен.{S} И Тима кол’ко је пре волео Јулу, толеко је сад више омрзну.{S} Па како је био даро |
<pb n="268" /> и све укућане а особито Јулу.{S} Јер Шаца је дао чизме да се наглаве и наглавке |
мао прилике да види кроз баштенски плот Јулу како се запурила плевећи башту, и да је чује кад п |
> <p>— Па добро, а ја ћу онда гледати у Јулу, а ви ми онда кажите.{S} Је ли, Јуло?</p> <p>— Па |
пођу под пенџер дођу</l> <l>Па позоведу Јулу девојку:</l> <l>„Ајде на воду, Јуло девојко,</l> < |
то ће исто купити и поп Спира за своју Јулу, да не би Меланија која има „немецко васпитање“ ни |
ога расположења и пева мислећи на своју Јулу неку песму коју заглушује топот коња или је од вре |
у вас молити за ову трећу књигу за моју Јулу, — похита гђа Сида.</p> <p>— О, с драге воље, — ве |
иде Меланија у цркву, увек зове и моју Јулу, а неће сама да иде; само да се види како је она г |
а кад сам је ја советовала, да да њену Јулу нигде на страну у кућу, у лер, а она сва позеленил |
Гђа Сида је увидела наскоро, да за њену Јулу нема никаква изгледа.{S} Јер Јула је и надаље оста |
ександар доктор“, добра партија за њену Јулу.</p> <p>Одмах сутра дан се два пут нашла са баба-М |
ајхлери! — рече Меланија и крадом гурну Јулу лепезом.</p> <p>— Ја сам, верујте, један од најгор |
! — рече и остави сву уплакану несретну Јулу којој те мамине речи угасише и последњи зрачак над |
ив, баш к’о своје рођено дете воле вашу Јулу.{S} Баш мени самој је одономадне казала, како вам |
омаћицу где ће бити на ручку, за фрајла-Јулу и за себе.</p> <p>Куља свет из цркве; пуна црквена |
ету.{S} А њему мило што га тако држи за јунака, па онда,он њу пољуби, а она се мало отима па му |
чланака.{S} Упадају кола до главчина и јунаку чизме до чланака па чак и до штруфли.{S} Треба д |
о), изброја седам осам звезда па захрка јуначки и тај „последњи Мохиканер“ из данашњих сватова. |
не диже шале.</p> <p>— А,а!{S} Тај баш јуначки струже чутуре. — шапће поп Спира сав задовољан. |
ом, читати: „Љубинкове кости леже сад у јуначкој земљи херцеговачкој, ал’ гроба му нико не може |
; али он је, не марећи много за подвиге јунаштва, увек гледао да не да каква крупнијег повода, |
и своју Милку, коју јој је тата још као јуницу поклонио, а од чијег је проданог млека спуштала |
свакој њеној слици визави по какав млад јурат, медецинар, доктор, официр уланерски, хусарски, и |
н будући колега), а девер ће бити један јурат из Старога Бечеја, који је нешто запео на <pb n=" |
ио за спомен на презент господин Шандор јурат из Кикинде, а нема ништа труковано, него све праз |
велико чапљино перо, као што и приличи јурату.{S} Изведоше и младу и доведоше је до кола у кој |
обријаног, да му лице изгледа клот к’о јургет, — <hi>неће</hi> ми Ћиро, бити срце на месту.</p |
смицу, која је гласила:</p> <quote> <l>„Јургет и две лудаје!</l> <l> <hi>Јуца</hi> нам се удаје |
рају на дрво и једу дуд, не смеју да се јуре и шорају ногама прашину, која је неупотребљена са |
јој се сутра дан извињавали, да у оном јурењу и утркивању, као већ у сваким сватовима, нису ни |
Све су тога дана формално спале с ногу јурећи из сокака у сокак.{S} И сама гђа апотекарица — к |
наопако ми звонило! — хуче поп-Спира и јури за Аркадијом, држећи се обема <pb n="17" /> за трб |
сад звоне у глави те речи.</p> <p>И он јури тако право, а све мисли на вечерашње слике, од кој |
ола да се вози.</p> <p>Кола су све више јурила и измицала а дете све више изостајало и све се в |
ако пепељасте разазнавале из лаке летње јутарње магле и јутарњег сутона.</p> <p>— Зар већ! — уз |
зазнавале из лаке летње јутарње магле и јутарњег сутона.</p> <p>— Зар већ! — уздахну путник пре |
једнако, и једнако се смеши!</p> <p>Ах, јутарњи снови, врашки, несташни снови!{S} Какве дивне и |
вега и свачега.{S} И Нића сниваше диван јутарњи сан.</p> <p>Снива, а он као већ ожењен баш оном |
е лепа Недеља у селу!{S} Лепа од ранога јутра па све до Понедељника у јутру.{S} И у вароши па и |
неколико дана читав век.</p> <p>Једнога јутра тих дана устаде Јула врло суморна и расејана.{S} |
се тако лако вади зуб!{S} Вуку паора од јутра до подне, док му ишчупају зуб, па још с драге вољ |
.{S} Ситна киша сипи, сипи по ваздан од јутра до мрака, и целу ноћ бије монотоно у прозоре, и у |
Та стек’о је мој покојни Лала, радио од јутра до мрака и стек’о доста, да <hi>ти</hi> сада не м |
рпа читаве куће — тако је и тај глас од јутра до у вече нарастао и формално затрпао поп-Ћирину |
ао у селу.{S} Нека свечана тишина још с јутра казује да је празник.{S} Испред сваке куће почишћ |
баба једнако здрава, иде у цркву на сва јутрења, све службе, сва вечерња и све погребе, — па та |
једна поред друге баш кад су излазили с јутрења.{S} Госпођа Сида се разговарала с гђом Соком гр |
из цркве.{S} Обе попадије се враћају с јутрења свака својој кући.{S} Разговарају се идући тако |
а кад је задоцнио оно на <pb n="349" /> јутрење, а он, опет, уместо да оде на епитимију — а он |
е леп летњи дан, ова данашња Недеља.{S} Јутрење свршено, излази свет из цркве.{S} Обе попадије |
ами онда попели на звонару и звонили на Јутрење!</p> <p>— О, Бог ти помогао! — одахну поп-Спира |
ко се сећаш још, кад је оно задоцнио на јутрење... ја помисли’: оде му брада к’о да је није ни |
о ону фину стиву лулу кад се облачио на јутрење па сад само ређа и псује и по некад кашље, ал’ |
је била Недеља.{S} Он право у цркву на Јутрење, кад али још нема попе, а звонило већ.{S} А Гос |
почели да чинодејствују, да служе сами Јутрење. —</p> <p>— Вла-вла-владика!{S} Јао наопако! — |
госпоја-Сиде, а она каже: „Није она од јутрос ни долазила.“ А ја опет тражим, а она, шта мисли |
же гђа натарошевица, споречкали, а овде јутрос и довршили.</p> <p>— За име света, па зар се баш |
аме Бачке је дошло скелом синоћ девет и јутрос седам кола родбине Шацине, а сувим опет толико.{ |
ар пролети кроз њу — чим само први паор јутрос прође крај спаваћива Ниће и викне му: „’Бројтро, |
ло испреплетано било телефоном — глас о јутрошњем страшном догађају.{S} А баш им је и згодно би |
од ранога јутра па све до Понедељника у јутру.{S} И у вароши па има неке разлике између радног |
ивао њу као она њега.</p> <p>За то је у јутру седела дуго на кревету и гледала расејано и замиш |
дне код Аћимови’?!...{S} Аћим је јуче у јутру пре света, одвез’о нике Џиде у Темишвар; тек ако |
адежде.{S} За то се и немојте крећати у јутру, него пођите око подне, па онда морате ноћити у Ч |
јати и угаси свећу.</p> <p>— Погледам у јутру <hi>Сановник</hi> (госпоја Сида је увек кришом од |
! — нека преноћи код вас, а ја ћу већ у јутру послати...{S} Ево вам... — рече и предаде их хита |
, није него није!{S} Па кад грунемо: „У јутру рано чим зора заплави, Вожд Новак тајно —“</p> <p |
они мораду да стрефиду.{S} Мушкарци!{S} Јуф, само кад помислиш...{S} Па још они паорски мушкарц |
би вам сутра —</p> <pb n="217" /> <p>— Јуф, снаш’-Пело, немојте ми ни спомињати.{S} Боље у зем |
тра, — рече Пела и пођоше обе.</p> <p>— Јуф! — дрекну гђа Габриела уплашена од звекета ланца.</ |
ту, — смеје се Шаца демонски.</p> <p>— Јуф! — цикну Јула и трже се као опарена од тарабе, кад |
с у Бечкереку и све разграбио.</p> <p>— Јуф!{S} Та немојте ме, гнедиге, плашити!{S} А пошто риф |
а, ајде, будите ондак моја —</p> <p>— И-јуф!!!{S} Ала сте безобразни! — викну запрепашћена Јула |
ера, а из кујне се мало после чу једно „јуф!“</p> <p>— Дакле? — устаде гђа Перса која је до сад |
већ Меланију сироту не могу да умирим. „Јух, каже, да није само папи унангенем што гођ пасирало |
азима — па тек оно њено паорско име!{S} Јуца, фрајла Јуца.{S} Баш је она нека Јуца!{S} Пударуша |
к се тужила да јој нешто није добро.{S} Јуца је умела добро да кува а Меланија да критикује јел |
место. — Ти ћеш, Сидо, тамо, ја овде, а Јуца тамо ближе вратима, она ће сваки час устајати.</p> |
ија је знала немачки, знала у клавир; а Јуца тек натуцала нешто мало и знала по мало само у гит |
ју Меланију.</p> <p>— Слатка.{S} И моја Јуца тако исто.{S} Зна вам та свашта.{S} Али кажем вам, |
} Јуца, фрајла Јуца.{S} Баш је она нека Јуца!{S} Пударуша једна.</p> <p>— Па каз’о је још и то |
к оно њено паорско име!{S} Јуца, фрајла Јуца.{S} Баш је она нека Јуца!{S} Пударуша једна.</p> < |
кад.{S} Пева Јула:</p> <quote> <l>Пошла Јуца у Бечеј код ујца,</l> <l>Пошла млада како ће да ст |
летили па му напунили уши!...{S} Сирота Јуца, ње ми је само жао!{S} Она, дабоме, не уме онако п |
кад праве баба-Тини, а што ће онда ваша Јуца, ваша безазлена и кротка ћерчица на прозору?...{S} |
етиле оног јадног момка па не може наша Јуца до речи да дође —</p> <p>— Па... нека!{S} Шта то ф |
рија?</p> <p>— <hi>Фелер!</hi> А зар је Јуца попина под фелером?</p> <p>— А да шта ви мислите?< |
јих су породица најмлађи чланови Шаца и Јуца</hi> </p> <p>Док је ово овако било код поп-Ћириних |
овише „у шрех“, а за њим попадија и кћи Јуца. „Ајде, вели, да мало поседимо; рано је још за лег |
е: што ће он на свету?{S} И на послетку Јуца је била скромна и богобојажљива девојка, која није |
e> <l>„Јургет и две лудаје!</l> <l> <hi>Јуца</hi> нам се удаје;</l> <l>Удаје се за <hi>бербера< |
много никакве вештине и апотеке.</p> <p>Јуца је била мала, округла, румена и здрава као од брег |
поја-Персо; Меланија дете, ето ти ту до Јуце.</p> <p>Меланија пође тамо, али је гђа Перса повуч |
’о да је то труц њојзи <pb n="201" /> и Јуци.{S} Па она онда изнела решето па решета жито, а по |
јетко поп Ћира, — о вашој красној ћерци Јуци,... нек вам је жив’ и здрава!</p> <p>— Господин’ Ћ |
бити можно, јер сам јуче забранио мојој Јуци и да прима визите ваших, а још мање да сме одлазит |
а, чрезвичајна чорба!</p> <p>— Е, то је Јуцина слава, она је данас била редуша —</p> <p>— А, го |
си потрефила! — вели поп Спира. — Седи, Јуцо дете, а мама нек иде.</p> <p>— Јуцо, напред, олбре |
<p>— Јуцо! — чу се глас гђа-Сидин. — О, Јуцо!</p> <p>— Јао, та мама је будна! — прошапута Јула. |
Та шта си заокупио ту пред дететом?!{S} Јуцо, дете моје, не слушај ти тату...{S} Њему дође тако |
а љутито. — Ју, извин’те, господине!{S} Јуцо душо, иди у кујну па спреми црну кафу.{S} Знам да |
, раскомотите се као код своје куће.{S} Јуцо душо, седи ту до Меланије; знам да имате шта да се |
оји ни једне своје вршњаке надалеко.{S} Јуцо дете моје, иди у кујну, још мало па треба вечерати |
екла му: — Лаку ноћ, лаку ноћ!</p> <p>— Јуцо! — чу се глас гђа-Сидин. — О, Јуцо!</p> <p>— Јао, |
ак.</p> <p>Настаде мала пауза.</p> <p>— Јуцо... јеси л’ још на пенџеру?</p> <p>— Јесам, мамо!</ |
ма је будна! — прошапута Јула.</p> <p>— Јуцо!...{S} Је си ли ти то?</p> <p>— Ја сам, мамо! — од |
да тата воле раније да вечера.</p> <p>— Јуцо сине, па кад већ идеш, донеси <pb n="58" /> нам по |
ди, Јуцо дете, а мама нек иде.</p> <p>— Јуцо, напред, олбрекц! — командира гђа Сида и залупи вр |
утке к’о обично, одавно нису —</p> <p>— Јуцо! — устаје гђа Сида сва зелена и огрће велику марам |
ва, ево ову песму:</p> <quote> <l>„Сека-Јуцо, што гледите?</l> <l>Ала сте ви смешни!</l> <l>Ако |
в ћу се умотати у флор, Бога ми, фрајла-Јуцо!{S} Не знате ви још, фрајла-Јуцо, како сам ја здра |
тој вашој башћи.</p> <p>— И-ју, фрајла-Јуцо, нисам знао, да сте баш тако свирјепи!{S} Хе-хе, а |
фрајла-Јуцо!{S} Не знате ви још, фрајла-Јуцо, како сам ја здраво чувствителан —</p> <p>— И-ју!{ |
прво: није била ни најмање задовољна са Јуцом и Меланијом.{S} Она прва је била до зла бога стид |
матере, тако и ја воспитавам моју кћер Јуцу, — вели гђа Сида а гледа једнако у Перу, — боље ја |
едаш, кажем, на твоју старију другарицу Јуцу?!{S} Ето, кад си, кажи ми, њу видила да је узела к |
мој супруг да отвори кад узудајемо нашу Јуцу; па о њеним сватовима нека се потроши.{S} К’о вели |
ру да је прати.{S} Сада је видела да је јуче ваљда нешто љута била, јер, напослетку, а за што м |
њивама, па је са свим заборавио шта је јуче било, јер кад је било после вечере, узе лулу и дув |
о не бидне код Аћимови’?!...{S} Аћим је јуче у јутру пре света, одвез’о нике Џиде у Темишвар; т |
, то није рђава вест.</p> <p>— Вид’о ме јуче из своје официне па ми притрч’о да ми јави, а ја м |
шиници, другој једној баби, како јој се јуче на ноћ приснио њен покојни Лала. — Дош’о па стао п |
у већ фртаљ године... ал’ к’о да је тек јуче било, тако ми лепо прошло —</p> <p>— Па како, како |
а, Боже, па воли попу, као да су се тек јуче узели, па мисли у себи: „Та не би’ се мењала ни са |
— Но, то вам и неће бити можно, јер сам јуче забранио мојој Јуци и да прима визите ваших, а још |
еко“ наспело!{S} Зар ти није доста било јуче?</p> <p>— А изветрило је то чим сам изиш’о на јаро |
к? — пита је Пера Тоцилов.</p> <p>— Очо јуче у Темишвар послом, господине.{S} Спремамо!...{S} И |
и персони његовој.{S} Као и на вечерњу јуче, тако и данас, многи су му похвалили глас.{S} А ка |
уруз изредан, па нађикао, гледам га баш јуче; хуланер на коњу да прође кроз њега, не би се виде |
а прекиде сама паузу.</p> <p>— А ми баш јуче разговарамо, ја и мој супруг, о томе кад ћете доћи |
е чула глас гђе Персе. „Кад ме није <hi>јуче</hi> шлог ударио,“ говорила је сутра дан гђа Сида, |
повук’о</hi>, а он <hi>се извук’о</hi>, к’о и увек што је.{S} Разумеш ли ме бар сад? — рече поп |
ја нешто примјечавам!...{S} Рек’о би’, к’о да ти нису све козе на броју; и теби, а и поп-Ћири! |
тако даље. „А што не држите „пинчике“, к’о ја што држим, говорила би често она, па не би плаћа |
фрау-Габриела, па му стисну руку да га, к’о вели, мало упитоми и охрабри.</p> <p>— Па... онај, |
ијаће!{S} Долијаће, Ћиро, ако има Бога, к’о што га и има!{S} Него ти само не попуштај твоје пра |
и Спиро, шта ћеш сад?!{S} Оде ти брада, к’о да је никад ниси ни имао; одоше лепо и брада и брко |
> <p>— Да шта ви мислите?!{S} Још онда, к’о дете, па се вид’ло да ће бити од њега неки грубијан |
собом у џепу.{S} Ви бар знате, слатка, к’о касирка, какви су поповски џепови и шта све може у |
ло диње, да знате само, како је слатка, к’о да није из паорске баште него к’о да је „цукрас“ пр |
што кажу, и капару дали, које ја вама, к’о један човек сиромашак, никад нећу заборавити, и за |
и, вама се може честитати; ова општина, к’о што видим, добро стоји.</p> <p>— Јесте, врло добро. |
тају жито; па нека плева, нека прашина, к’о да је и онако мало на сокаку; а ноћом неки гајдаши, |
здраво паметна жена!) — није, вели она, к’о каква подерана штримфла, па да се може подштрикати! |
; а то видео некад неки Темишварац, па, к’о човек, исприповедао, и сад не даду никако мира људи |
за њом, — како се сва улопала од блата, к’о да су је бикови вијали.{S} О, часни те, жено! — крс |
pb n="312" /> А има глас, једна дивота, к’о цар Давид уз харфу.{S} Персона, понашање, све!{S} С |
ла од пеглајза!{S} Боже, госпоја Марта, к’о да сте паоркиња, па немате пеглајз у кући — него пе |
ги чаша није чиста! „А чаша била чиста, к’о дијомант!“ уверавала је <pb n="99" /> гђа Сида.{S} |
зи из ње.{S} Фини младић к’о из штифта, к’о из штифта! — понавља гђа Сида. — Па како се <pb n=" |
аш у Татићевом шору, она Арсина пуница, к’о рек’о би, да ме је бегенисала; јербо кадгод прођем |
била је спљоштана к’о слепачка погача, к’о да је спрам месечине печена.{S} Оволико ће одскакат |
... па у мал’ још ја нисам изиш’о крив, к’о да сам га намерно хтео преварити.{S} У мал’ <hi>мен |
<hi>повук’о</hi> је твој красни супруг, к’о и увек.</p> <p>— Не разумем те!...{S} А, он?</p> <p |
о лепо умеју људи да измисле и саставе, к’о да су баш тамо били!{S} После читања чека их „јаузн |
сам била, нећете ми веровати, гнедиге, к’о убијена, ал’ формално, к’о убијена! — продужује фра |
} А да ми је рек’о Бог, да пишем књиге, к’о што дувам сад у рог, — па да напишем чуда и покоре |
к’о што славна вармеђа каже него, каже, к’о што <hi>ја</hi> ’хоћу“.{S} Па сад ће се, к’о ни што |
а госп. Перзекутору у крило, а овај је, к’о један фини и изображен човек, задржао, да и она не |
изгледало.</p> <p>— Охо!{S} Но, то је, к’о што видим, све лепше и лепше.</p> <p>— Да шта ти ми |
о данас пијано отишло одавде из авлије, к’о да је било у сватови кад се женио силни цар Стеван! |
иро, неки курмахери и неке нахт-музике, к’о да смо на „Тиса-парту“<ref target="#SRP18941_N1" /> |
та му знаш; те ајд ово, ајд оно... еле, к’о што видиш, ост’о сам читава три дана преко термина. |
мо се мало, гнедиге, стрпите!{S} Дакле, к’о што сам рекла и казала, чим је нови учитељ дош’о, о |
икума</hi> да ти дам, а не ајнпренсупе, к’о што си га и заслужио!... <hi>Она</hi> протиница пре |
тију, и тако отишли на разговор, да се, к’о људи и њихови стари, обавесте.{S} Реч по реч, припо |
ми се и не фалите, чесњејши... вама се, к’о мислим, сме честитати.{S} Чули смо да... ви... овај |
то <hi>ја</hi> ’хоћу“.{S} Па сад ће се, к’о ни што вам отоич реко’, у ову Недељу да венчаду.{S} |
вориш к’о к’о...{S} Пије тај, бојим се, к’о смук баш за то што је сув, то ти ја само кажем.</p> |
би ракије у фићок. — Ја сам овде знате, к’о неки род, па за то се и не циврам него се и сам пос |
> први пут и приметише гости. — ’оћете, к’о једни путници да знате, шта ће то бити у Недељу код |
висим, немам с њиме ништа, да простите, к’о ни ветар с опаклијом, па да ме ви нисте затекли у ц |
ржавати, јер сам за послом, а и ви сте, к’о што видим, у послу.</p> <p>— Та, ето, цуњам по орма |
рало бити.</p> <p>— А ви се, госпођице, к’о што видим, радо бавите читањем! — рече Пера прелист |
ал’ је незгодан за једно свештено лице, к’о што сте ви, на прилику.</p> <p>— Е, па кога ћу, за |
дин супруг, је л’ код куће?...{S} А ви, к’о што видим, баш добро изгледате.{S} Је л’ код куће г |
ту, и да га конечно уничтожим, да види, к’о вели, Преосвештенство, како сам оштећен, — па дон’о |
ала!{S} Неке комаде свира па и не мари, к’о од беде.{S} Тек кад нам тако неко дође онда још и ’ |
вели гђа Сида. — Како само лепо говори, к’о из књиге.{S} Бадава, наша Богословија може се пофал |
век био!{S} Па каже: „Е, баш неће бити, к’о што славна вармеђа каже него, каже, к’о што <hi>ја< |
n>“, па се лопта, па сваки час испусти, к’о бајаги, лопту, а <pb n="129" /> лопта се откотрља, |
<p>— Но, па ако сте ви старији у кући, к’о што кажете, а оно молио би’ вас... кад би били тако |
и је жао —</p> <p>— Молим вас, ни речи, к’о што вам кажем, нисам чула!{S} Рец’те само кол’ко зн |
е ја, не дај Боже, и по трећи пут удам, к’о што ми ти, ето садакана, советујеш?“ А он каже: „Е, |
их десет сребра.{S} Погађ’о се са мном, к’о да сам му ја први дош’о.{S} Обешењак паор!</p> <p>— |
ш, вино јако било а?</p> <p>— К’о гром, к’о гром; оборило би и самог Голијата!</p> <p>— Доказ ј |
о сад ја и ти, а владика за шрајптишом, к’о сад до оног ормана тамо.{S} Гледа... гледа.{S} Изва |
известити се код Ниће боктера...{S} Он, к’о што вам је познато, најбоље зна те ствари.</p> <p>— |
</hi> спокој-душе!“...{S} Ал’ није дао, к’о што је срдит рек’о и обрек’о!{S} Кад је била <hi>„ј |
о сели у кола, ја сам све онако урадио, к’о што си ми ти казала.{S} Натук’о сам капут и увук’о |
p> <p>— Ама ти си, Петре, тако заценио, к’о да си ти сам у селу.</p> <p>— Па, господин-попо, ма |
Сад ви ’оћете, наприлику, касти, онако, к’о људи, да опалите на онај месец горе.{S} То је све л |
лука. — Докле ћеш самовати, Нићо, тако, к’о нико твој?</p> <p>— Хе, шта ћеш!?{S} Другу Пелу не |
, па госпоја Сида протолковала то тако, к’о да је то труц њојзи <pb n="201" /> и Јуци.{S} Па он |
о њему!{S} Тешко њему!...{S} А да неко, к’о удовац на пример, има домостроитељку по примеру ино |
окаже, да је то све <hi>тако</hi> било, к’о што он каже.“ Образ је спласнуо, а зуба нема — е, п |
ам ту бреспослен а баш ми то није мило, к’о човеку раднику.{S} Та зар сам ја носио кадгођ ове п |
!{S} Та молим вас, раскомотите се само, к’о код своје -—</p> <p>— И <hi>ништа</hi> нисте чули?! |
ош од прве латинске!{S} Та заједно смо, к’о деца, с катихетом „<hi>вертеп</hi>“ носили; ја прод |
ти, гнедиге, к’о убијена, ал’ формално, к’о убијена! — продужује фрау-Габриела с гђом Персом. — |
{S} Та сећаш ли се, Спиро, кад смо оно, к’о богословци, виловали; — па ја дав’о серенаду плебан |
по! — одбија гост.</p> <p>— Врло добро, к’о да сте мене питали.{S} Штелујте се и за „покенес“, |
одсмевала, не сме фалити, то је, Спиро, к’о ајмол ајнц; јер што ја видим то је виђено, Спиро, п |
ђ? — пита Нића.</p> <p>— Та биће, Нићо, к’о за тебе.</p> <p>— И треба, и треба! — вели Нића. — |
ије?</p> <p>— Е, па кад је човек добар, к’о ја што сам, па све му на добро излази —</p> <p>— Ај |
једну, — наваљује поп Ћира. — Разговор, к’о што видим к’о да малаксава.</p> <p>Донеше и вино и |
нска добродјетељ, знам ја то, али опет, к’о велим, што може бити вечерас, не треба одлагати за |
— ’хоћеш ли да ти спремимо што за пут, к’о обично?</p> <p>— Можеш; ма да ми није ни до чега.</ |
д баш ону што ти волеш“, а ја онда ову, к’о велим, да отпевам, јер, ја... знате, па и мојој се |
S} А ваљ’да је право да и ја, што кажу, к’о сирома’ један човек, зарадим коју крајцару за порци |
спрам себе и свога воспитања и прилику, к’о што би’ и сама урадила да сам на његовом месту.{S} |
окисао, истина, мало и он, и креста му, к’о рек’о би, помодрила, али је ипак поносит; не да поз |
езиденцију.{S} Место да добије по носу, к’о што је већ неколико пута и заслужио то, он још одли |
младеж округао фластер на доњу вилицу, к’о бајаги боле га, има бубуљицу, а оно није, не фали м |
и; крив вам ча-Нића, што не чува варош, к’о да ја имам солгину плаћу!{S} Чудна ми плаћа, ал’ су |
ардон, ако сам вас штагод узнемирила... к’о и увек, и данас сте у послу.{S} За Бога, гнедиге, т |
ш ли асну од кочијашења?</p> <p>— Па... к’о што реко’, не дај Боже и горе!{S} А, што рекосте „а |
а за што ти није давала?</p> <p>— Та... к’о бајаги, ми газдачка кућа, а ја млезимац, а она сиро |
Е, видиш ти само ње, како совјетује... к’о неки фишкал —</p> <p>— Како га је совјетовала, онак |
у П. Тамо се неки под шатром потукли... к’о на вашару! — рече Јула смејући се.</p> <p>— Па, как |
а.</p> <p>— Та знам, знам... ал’ тек... к’о мислим да... не мора због тога баш тако! — чуди се |
је башћа моје тетке, а ја сам теткин... к’о што сте и ви <hi>татина</hi> —</p> <p>— Нисам ја та |
попа не питаду!</p> <p>— Па... онако... к’о мислим, зар ти се не досади све тако да целим путем |
ња</hi> ... ал’ оно њено... већ, већ... к’о она Иродијадина ћерка што је упропастила, Боже ме п |
добро да тераш.</p> <p>— Немајте бриге; к’о ајзлибан!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>По |
>- — До душе, имате се чиме и поносити; к’о мачка с огорелом шапом!</p> <p>— Но, тек на вашу се |
)!{S} Све код тебе мора бити неки ђаво; к’о да ти је сад осамнајст година!“ Али ипак ниједну ни |
желио!“ А ја све једнако <pb n="161" /> к’о не знам да је он умро, па кажем: „А ко ће тебе, род |
ја Јула здрава па румена <pb n="196" /> к’о што је Бог дао.{S} А после, — каже, — примјетила са |
лакомислена</hi>, него <hi>практиш</hi> к’о ви —</p> <p>— А, извин’те! — прекиде је Цвечкенмаје |
а што као да не можете разговарати?!{S} К’о и до сад, драги комшија и колега.</p> <p>— Та... не |
е сремачке раге, па к’о мачке ситни!{S} К’о да шљиве тера по вашарима...{S} А што је најгоре, н |
и се?</p> <p>— Како!?...{S} Наопако!{S} К’о кера у бунару, што рек’о паор.{S} Добро те си дош’о |
ви кад се женио силни цар Стеван!...{S} К’о ће данас на светац да краде!...{S} А и да има, вели |
, што кажу, тесно, а друго бесно!...{S} К’о да ће хиљаду година да живиду!</p> <p>— Поп-Ћиру и |
.{S} Па ја се све чиним и невешта...{S} К’о велим: комшије смо, па није лепо да се свађамо пред |
вајте се ни најмање... ни најмање...{S} К’о да и нисам ту!{S} Ја ћу ево овде на канабе! — рече |
се потучеду и брез вина и брез воде.{S} К’о сад с поп Ћиром што се —</p> <p>— Ју, ја и заборави |
мо време, Ћиро, доживели и дочекали.{S} К’о да смо последњи у селу!</p> <pb n="180" /> <p>— Та |
, он га је мор’о свему томе научити.{S} К’о мисли, у завади су, неће чути један од другог.</p> |
а о њеним сватовима нека се потроши.{S} К’о велимо, кад је мираз к’о што треба, нек буде и вино |
ћ, гнедиге, коју већма и више волем.{S} К’о да смо сестре, или тако штогођ.{S} Ако се сећате, ј |
foreign xml:lang="cu">„Господи воззвахъ къ тебѣ оуслиши мя вонми гласу моления моего“</foreign> |
eign xml:lang="cu">„Из глубини воззвахъ къ тебѣ господи,“</foreign> а поп-Ћира опет трећи: <for |
м, молим, —устручава се гђа Габриела, — к’о што сам рекла, ја могу и мало после!{S} Па мом дува |
<pb n="407" /> — вели усхићено Јула. — К’о гођ да сам у Банату, тако је добро!{S} Само кад смо |
познато!{S} Са свим имате право то је — к’о што сте изволели примјетити са свим сушти коњски зу |
за то су и после ове сцене продужили — к’о да ништа није ни било — да пију и да се разговарају |
кад већ морам да је с тим уподобљавам — к’о и добра и лепа девојка: „Ко пре девојци, онога је и |
амура.{S} Зар ја не знам, зар не знам — к’о једна власт, — да си пре три недеље закл’о два, па |
S} Крив сам!{S} Крив сам, видиш и сам — к’о ђаво сам крив!{S} А толико сам се уздржав’о!{S} Но, |
’ и сво држаље.{S} За то буди паметан — к’о и увек што си био —, па не испушћај!{S} Та, знаш ка |
— А, велиш, вино јако било а?</p> <p>— К’о гром, к’о гром; оборило би и самог Голијата!</p> <p |
како парохијани, домаћине, како; је л’ к’о у старо доба?</p> <p>— Та ја само кажем:{S} Не дај, |
p>— Па имаће му већ фртаљ године... ал’ к’о да је тек јуче било, тако ми лепо прошло —</p> <p>— |
омаћин.</p> <p>— Та знаш, ми „беамтери“ к’о и сва господа, вечерамо много доцније нег ви павори |
дам, па ми се све приврће у мени и кува к’о у шпорерту. (Спиро, треб’о си видити, а ја ти не ум |
S} Кад га он, кажу, <pb n="281" /> чува к‘о очи у глави; сваки час га загледа и пипа, је л’ му |
га је Јула сама својом руком; бирала га к’о голуб зрно, и наслагала лепо на широко виново лишће |
!{S} Ово је баш оно што кажу: „Кошта га к’о Светог Петра гајтана.“ <hi>Ја сам</hi> платио и ту |
своји к’о данас —</p> <p>— ...а кад га к’о чеше по лећи, — наставља бирташица и не слушајући г |
’ се бар стрес’о кад је пијем.{S} Блага к’о Божја <pb n="298" /> росица... мо’ш је пити к’о кеш |
{S} Сад можеш слободно.{S} Знам ја њега к’о и себе.{S} Кад тај једаред заспи и захрче, може му |
у пансионату!...{S} Та залудићу ја њега к’о Дона Игнација Дон Маријана у <title>Љубавном Напитк |
ком, све, све!{S} Нек’ иде свет на њега к’о на чудо, нек...“</p> <p>И уједаред застаде и гђа Пе |
би’ данас стао да биднем боктер, па да к’о ники шаров режим и лајем через туђег имања а за туђ |
о!{S} Видим свећу, па к’о велим, дај да к’о власт видим, шта ти тамокана раде, да откуд, не тру |
на јутрење... ја помисли’: оде му брада к’о да је није ни им’о — а он још похваљен и црвен поја |
ео на <pb n="379" /> егзаменима па сада к’о неки патвариста практицира код неког фишкала.{S} По |
b n="367" /> А а а!{S} Изгледа, изгледа к’о накарада каква са карневала, а фрајлица к’о једна п |
ра не скине и браду и бркове да изгледа к’о шокачки плебанош!!{S} Већ је два ланца најбоље свој |
им хозлицама са шлингерајем, па изгледа к’о мали гаћасти голуб; и слика доброга цара Јозефа как |
неки пут зевне, затвори очи па изгледа к’о да спава, али још једнако чешља и меће очешљано пер |
> <p>— Све, све му обријај, нек изгледа к’о ћелави Муслија!...{S} И у гроб кад легнем, Ћиро, ми |
д пало на памет!{S} А госпоја Сида онда к’о вели: „Кад ти мене секираш <hi>песмом</hi>, ја ћу т |
ст, баш никако да домислим: како!{S} Ја к’о мислим, да <hi>потплатите</hi> кочијаша што га буде |
ез човека.“ А она се опет накашље, а ја к’о велим: кад баш ’хоћеш и биће ти!...{S} Фајн жена, ш |
Велим: да вам мало помогнем.{S} Ако ја к’о први комшија нећу, а да ко ће?! „Дрво се на дрво на |
: да смо сви здрави; баба кашље и кр’ја к’о и пре и тут је здраво; разбио ону фину стиву лулу к |
е се тресе земља под њом!{S} А ова моја к’о нека балска лепеза; да је ду’неш, зауставила би се |
ако је деб’о, а да ви’ш како се праћака к’о шаран кад га извуку из воде.{S} Научио је тај на те |
. „Гледај само, каква је; уфатила момка к’о крља, па га не пушта!{S} Та та би, каква је, и осва |
ак на главу; срела га... лепо га вид’ла к’о ја вас, милостива, сад... фрау-Цвечкенмајерка кад с |
Његова садашња жена је ту песму певала к’о девојка у једном друштву; она је имала диван глас а |
ла к њој или <pb n="232" /> је дозивала к себи; тек да јој је увек на очима и да је разговара и |
са са дигнутом варјачом па је изгледала к’о Исус Навин кад је заустављао сунце да не седне, — х |
ела, како јој се Цвечкенмајерка смејала к’о луда, кад је њој (Габриели) пасирао тај малер.{S} Т |
ита јаче.</p> <p>Гђа Габриела је хитала к’о без душе сокаком где се срела најпре са гђом натаро |
видила, како је флегматиш и ’ладна била к’о да је умро какав перзекутор а не њен супруг!{S} Каж |
S} У свакој соби по пола туцета кандила к’о на Христовом гробу!{S} Та погаси та кандила, Жужа; |
— Лепо је младић пита, а она се укипила к’о...{S} Свети Бона у шокачкој цркви, па ни словца —</ |
душа.{S} Гледај само, како је одскочила к’о федери у канабету!{S} Једна лепота!{S} Боже, Боже, |
ви се и поп-Ћирина глава која се пушила к’о обарена шунка кад је извадиш из великог лонца.</p> |
а је већ ушао у пословицу у селу: „Лола к’о попин патак!“ рекли би обично за извикана човека.{S |
јективни!) Опет ће ме задржати од посла к’о и одономадне, — вели гђа Сока, пред којом стојаше ј |
ира је био уморан, гђа Сида љута а Јула к’о убијена што се све то тако догодило, а господин Пер |
је прати тамбуром.{S} С почетка се Јула к’о и женирала и љутила по мало, јер јој се учинило, да |
саму остављала.{S} Једнако је или ишла к њој или <pb n="232" /> је дозивала к себи; тек да јој |
сам се, кад сам чула, и једва сам дошла к себи.{S} Ја вам сад не умем ни десети тал од онога, ш |
Перса а смешка се и вели: — Ех, ех, ама к’о да сам поручила, е баш добро!</p> <p>— А ми чекали |
кав фелер... још какав, слатка!{S} Вама к’о мајсторици, немојте се наћи увређени, наравно, да б |
ђер чува запећак, боду и туцају главама к’о овнови и челиче своје темена на тај начин, да време |
а и да нема гласа а камо л’ када га има к’о ти!{S} Та која никад у веку није запевала, на данаш |
ађ!{S} Та јес’ вид’о колики миждрак има к’о уланер какав!{S} Лопова нема, јербо све је то данас |
ми се ту пренемагати и преврћати очима к’о шокачки поп, — него узми клипова, па иди, па накрун |
љити мушкарцима у очи и преврћати очима к’о она њи’на актерка.</p> <p>— Ама, Сидо, све ми се чи |
Па керн-штрудла лепо нарасла, па мекана к’о душа.{S} Гледај само, како је одскочила к’о федери |
ете најпре шешири а одмах и они с грана к’о мајмуни уз стабло па пред њу по два три тресну од с |
удла од прошле недеље била је спљоштана к’о слепачка погача, к’о да је спрам месечине печена.{S |
н му крај све лепеће преко левог рамена к’о барјак на дамшифу.</p> <p>Кола стадоше пред Великом |
.. (из <hi>Карловаца</hi>, несрећо!) па к’о вели: „Ако се нећу са господин-попином ћерком унтер |
, — да си пре три недеље закл’о два, па к’о Енглези дебели.{S} Да си и’ посл’о у Беч, добио би |
о блаженство а уста у пола отворена, па к’о да полако пири на нешто, онако к’о у домаћице која |
у, примјерну пуницу и чеснога таста, па к’о вели:{S} Оно друго све на част вам!{S} Ајде, дакле, |
је пола... синчић.{S} Добио синчића, па к’о јабука, дете здраво к’о тресак!{S} Каже фрау-Цвечке |
лицу.{S} Боле <pb n="295" /> је зуб, па к’о да је неко тук’о.{S} А није је ове недеље, што кажу |
нису никакви!{S} Неке сремачке раге, па к’о мачке ситни!{S} К’о да шљиве тера по вашарима...{S} |
клања и приближује и пада у наручје, па к’о да се љубе.{S} Па се опет раздвоје и стоји свако на |
p> <p>— А, да бо’ме; паметан младић, па к’о мисли:{S} Оно што је најскупоцјеније — то је добио, |
Ето, ја сврн о мало!{S} Видим свећу, па к’о велим, дај да к’о власт видим, шта ти тамокана раде |
S} Удесили они то све још раније.{S} Па к’о бајаги сневала да се кугла, нада се гостима и шта т |
ми шта смо знали, него попустили.{S} Па к’о велим:{S} Иди, бедо, аратос те било!{S} Кад ’оћете, |
ћа, — ти знаш шта треба да радиш.{S} Па к’о што сам те научио.{S} Не попушћај шта зацениш.{S} С |
Петре синко!{S} А у јесен?</p> <p>— Па к’о и у зиму, шеснајст.</p> <p>— То је бо’ме много.{S} |
е добра вина да пије, а он ето ти га па к мени. „Срдили се ви или не срдили, ја дођо’ каже, на |
стар само зато, што је то већа књига па к’о вели и посљедице морају страшније бити!</p> <p>— Е, |
а с киме ћу!“ А она, гледам је, села па к’о банацка млада гледа преда се па само: „Јесте“ ... „ |
ису, а пацови све један преко другог па к’о људи скачу у бару или у Тису.</p> <p>Пред другом ку |
га лупа к’о мајстора у ковачници, лупа к’о на ларму, као да све село гори.</p> <p>— Шта је, ст |
, па не зна шта је доста; стане га лупа к’о мајстора у ковачници, лупа к’о на ларму, као да све |
вели фрау Габриела, па охрабри и Севера к’о и онога с леве стране. — Да се пофалим онима унутра |
после кад узме уздице у шаке, а он тера к’о луд!{S} Само викне: „Држ’те се, господари!“ па <pb |
ите!{S} Извук’о бо’ме наш господин Ћира к’о Талијан код Кустоце!</p> <p>— Ију!{S} Госпоја Габри |
што се не „фатираш,“ што кажу, изнутра к’о ја? — пита га домаћин.</p> <p>— Е, „лако је ђаволу, |
се волете и слажете, је л?</p> <p>— Та к’о со и ’леб, што кажу.</p> <p>— А је л’ добра, је л’ |
а је чула и одмах је скочила из кревета к прозору па кроз разређене шалукатре видела неку прили |
су и бојтари онда прошли и видели света к’о мало ко.</p> <p>— О бирташу, — лупа и виче Пера Тоц |
исано и јасно бити.{S} Биће свега доста к’о воде.</p> <p>Није дакле ни Јула била „каменита стен |
да њихов цар само прекрсти са три прста к’о и ми, па баци капу од себе, па запита друге цареве |
њега, кад ће ми се, знам, завезати уста к’о звоно на Велики Петак, па нећу умети ни једне кад д |
За сада као учитељ ђацима пастир јарића к’о што рекосте, а после, ако Бог да, као парох пастир |
се макне од тих њених књига, стоји кућа к’о штајеромт.{S} Узми ону са канабета, да седне господ |
д куће, али која су, говораху они, деца к’о деца безобразна, па сваки дан досађују господин-поп |
накарада каква са карневала, а фрајлица к’о једна принцеза!“...{S} Па онда стане намештати и тр |
постиди Белеслијине, нека не пуши багов к’о сваки паор, него нека пуши цигаре к’о и његов штраж |
ви’те само; лице, и персона, и штелунг к’о у какве принцезе — а гледајте само, какав је лајб у |
акле? — устаде гђа Перса која је до сад к’о на жеравици седела. — Дакле шта се свршило?{S} Је л |
Арсином пуницом, оном Савком, па су сад к’о муж и жена.{S} Ушао Нића у газдашаг па га сви у кућ |
узео <hi>зуб</hi>, па га чува код себе к’о очи у глави.</p> <p>— Ју!{S} Па шта ће бити? — пита |
знам колико који на путу.{S} Дакле, све к’о поручено, жива згода.</p> <p>Сутра дан већ је било |
да сваки час, па му одговара: „Биће све к’о што си рек’о и изволев’о, солгабирове мој! ’хоћу, с |
удио се, — прогунђа гђа Сида. — Ово све к’о да се најело бунике данас, тако говори!{S} Севај на |
} А зар би’ ја седио и злопатио се овде к’о у аришту, — вели бојтар.</p> <p>— Ајде попи ово да |
<p>— Ништа, слатка!{S} Ја сам вам овде к’о у пустињи —</p> <p>— Па није можно! <foreign xml:la |
<p>— Каже гђа Сида, врати ће се оданде к’о <hi>хирург</hi> и <hi>дентист</hi> то јест „цанарцт |
ера који је нерадо пролазио поред чарде к’о поред турског гробља.{S} Његов је принцип био исказ |
сам је једва у зло доба истер’о да буде к’о што треба по типару!....{S} Кол’ко је цела служба б |
>ја сам</hi> то некако удесим; ако буде к’о што ја мислим, онда смо „на коњу“ господине. „<hi>Н |
ом, да труцира госпоји Сиди...{S} Изађе к’о бојаги да почисти сокак испред куће, а она пева кол |
човек тражи, не може нигде да вас нађе к’о да сте у земљу пропали!“ вели задовољна мама.{S} А |
м коње и кола, — вели поп Спира и приђе к прозору, па се загледа у једну стаклену теглу и гледа |
на и зајапурена, па не може још да дође к себи од чуда, него се наслонила на мотику па гледа за |
Ракила, па не троје деце него да и’ је к’о девет Југовића.{S} Једноме да оставим мој „боктерај |
а шта ви мислите?</p> <p>— Та здрава је к’о тресак, за Бога!</p> <p>— Е, чини вам се то само, с |
не спласне образ!{S} Отек’о јој, па је к’о што видите, повезала вилицу.{S} Боле <pb n="295" /> |
вори мало те шалукатре!...{S} У соби је к’о у рерну... врућина ми је.{S} Па запали мало омана.. |
идим, знам је и шта мисли!{S} Гледам је к’о да је од стакла...{S} Дакле шта кажеш: фини блед мл |
Бог зна каквих промена.{S} Један дан је к’о и други.{S} Живот тече доста монотоно и дремљиво ка |
или да бо’ме.{S} Ал’ наравно... ишло је к’о кроз поњаву ил’ натегачу што се каже.</p> <p>— А та |
стрефити каква гођ штета у кући, то је к’о свето; па зато, ето, дођо’ да видим, да није пукла |
док се не озноји испод носа, па добије к’о неке мале брчиће као од росе.{S} А и само срце друк |
>— Гледај бо’ме, зимње је време... није к’о у лето... а знаш обешењаке паорске!...</p> <milesto |
како!....{S} Ко у туђем свету!{S} Није к’о међ својима!{S} Ал’, знате како је: ди муж, ту и же |
ено.{S} Још онда сам приметила, да није к’о некад.{S} А то је све због оног младића, младог гос |
је штрикераје и признају и саме да није к’о некад. „Хе, остарило се то бо’ме!{S} Пролазе године |
она има нешто особито, тек само да није к’о у ове моје.{S} Ако моја Јула пође једне Недеље брез |
ри.{S} Боље каж’те у кратко: ништа није к’о у старије доба; нити има више старих епископа, ни с |
век више допада.{S} Признајте, зар није к’о што кажем?</p> <p>— Пак-пак? — умеша се патак у раз |
се.{S} Па зар сад за то да ме каштигује к’о безбожну Содому и Гомору?! — вели поп Спира коме се |
— вели госпоја Перса, — дошле јој лутке к’о обично, одавно нису —</p> <p>— Јуцо! — устаје гђа С |
’хоће да покаже, како она има беле руке к’о у ноблеса, а моја Јула, бајаги, само их за то навла |
— Та, шта је то?!{S} Та, шта сте почеле к’о деца!</p> <pb n="115" /> <p>— Та ето, — вели госпој |
} Наљутила сам се... жао ми сироте Јуле к’о да ми је рођена сестра.{S} Дакле, доста до тога, да |
нука; сад само молим Бога да ме не узме к себи, док му баба не сашије гаћице.“ А кад му је саши |
Па сву ноћ коњи једеду, а ноћ се отегне к’о гладна година... а коње треба ’ранити, па онда и’ д |
а уши му се, — мисли Јула, — све црвене к’о цвекла из комбоста од силна стида.{S} Сирома’ млади |
/p> <p>— Та... оне наше жене...{S} Жене к’о жене!...{S} Направиле триста чуда; па сад обојица и |
.</p> <p>— Хе, госпоја, „пролазе године к’о гођ мутна вода“, што кажу паори.{S} Што проживите, |
о жао.{S} Били, што кажу, толике године к’о да су и венчани, па ди би он то сада допустио и как |
кана од наши’ ушију, кад овај топ рикне к’о сто магараца; та неће ту остати читава увета одавде |
а не знам!{S} Ваљда и ти цареви побесне к’о и паори.{S} Ал’ видићете само, да ће Баћушка заокуп |
тако и говориш.{S} Данашње су младожење к’о чикови; таман га упецаш и да кажеш: фала Богу! а он |
в к’о сваки паор, него нека пуши цигаре к’о и његов штражмештер фине да се зна што је немешка к |
и хирургију.{S} Гђа Сида била је најпре к’о да ју је човек хладном водом полио.{S} Стала је као |
. памтим друге године... а и не рађа се к’о некад, — вели домаћин. — Слабо се рађа, па ваљ’да з |
а је обешењак.{S} Упреподобио се, па се к’о бајаги и он чуди па се умеш’о и он па и он гледа по |
аест и по фунти, каже, тешко, а дере се к’о мали бик..{S} Чује се још од винцилирове куће ларма |
у. — Сви ви мушки замерате и правите се к’о да вам није право, а опет се сви радо осврћете кад |
<p>Родитељи као паметни људи учинише се к’о и да нису ни приметили, а и сама Јула као да није с |
она нађе, гром је спалио!{S} Створи се к’о из земље!{S} Гледај је само, молим те — вели гђа Пе |
овача.{S} Копа и мисли.{S} Учини јој се к’о да су залупила баштенска врата.{S} Слуша.{S} Нема н |
, али сад, ето тако...{S} Отрц’о сам се к’о неки стари швигар! — заврши бојтар, па натеже фићок |
, и Бог зна како рад био, али стег’о се к’о какав Грк, на није ’тео ни крајцаре да да нуз девој |
па немате пеглајз у кући — него пеглате к’о паоркиње на велику рољу!</p> <p>— Та... знам, ал’ о |
обрнуше и упутише попиној капији, улете к’о без душе у авлију, и раздера се колико га грло доно |
ве кажеду:{S} Та умирите се, ал’ дођите к себи, фрау-Габриела!{S} Само забадава себе упропашћуј |
, чисто вино, онако по српски натегните к’о наш Краљевић Марко!{S} Коштајте га само!</p> <p>Г. |
је и стоји свако на свом месту, па ћуте к’о да ослушкују да их когод не гледа и вреба; па се он |
Ево, ту сам; нек ми изађе!“ А они ћуте к’о мишеви.</p> <p>Пред трећом кућом опет седела баба С |
ов род, и, на прилику, браним ово имаће к’о и моје да је.</p> <p>— Е, то је лепо од тебе, лепо! |
звињавам се ја а све се око мене окреће к’о у каквој полки.{S} До-до-дошло ми, у земљу да пропа |
већ мислиш сад ће је шлог.{S} Све скаче к’о гумаластика од земље, кол’ко је пакосна, бештија и |
ва, па их изведу за собом а пацови трче к’о на даћу за њима, а мајстори једнако свирају па их и |
а и исписала, слатко дете моје.{S} Пише к’о канцелиста какав; исти њен отац!{S} Ко је узме, сла |
и пише неком писмо.{S} Па није да пише к’о што се пише, него и неке стихове везе по писму што |
се потроши.{S} К’о велимо, кад је мираз к’о што треба, нек буде и вино; кад већ младожења добиј |
ли поп-Спира.</p> <p>— Таман за кукуруз к’о поручено, — вели госпоја Перса, зевајући и дижући с |
ије слуша, а која је данас баш згодна и к’о поручена да је Јула отпева.{S} А млада као свака мл |
ођаволим мало...{S} Хе, хе!{S} А шта би к’о фалило!?{S} Не да се баш ни Нића свакој шуши!{S} Не |
е.{S} Они што су сад код куће, и што би к’о могли да возе, нису се ни један, кол’ко ја знам, по |
p>— А све то — заврши тетка Макра, — ви к’о једни учени људи к’о на прилику господин парок, мож |
ђе кроз њега, не би се видео; а клипови к’о левча дугачки.{S} Ал’ ће паор да побесни, враг му б |
њему сијасет неких ствари, само да ради к’о и други сретни сатови.{S} Све то обешено уз једно и |
, — вели му поп Спира, — потрчи, поради к’о да се тебе самога тиче.</p> </div> <pb n="273" /> < |
о је то мене, снаго моја, него ти уради к’о што сам ти каз’о; слушај ти само менека, ја сам ти, |
тетка Макра, — ви к’о једни учени људи к’о на прилику господин парок, можете се уверити, да ни |
<hi>гребе“!</hi> Откуд гребе, кад клизи к’о зејтин!...{S} Све се тоциља! — вели бојтар.</p> <p> |
цаш и да кажеш: фала Богу! а он исклизи к’о чиков. — Ту се гђа Перса сетила свију негдашњих мај |
а познавали, снаја, и да смо били своји к’о данас —</p> <p>— ...а кад га к’о чеше по лећи, — на |
к свршио богословију, да му одело стоји к’о катани мундир, да носи ирошки пошу, да има лепе брч |
у црвену пошу, па да му тако лепо стоји к’о фрајлином ђувегији.{S} Тако су ћеретале све док ниј |
арали тунакара унутра, а ја да сам неки к’о што ме беде, та мог’о сам вас до голе душе поарати |
не знате?!{S} Оног што увек залепи мали к’о младеж округао фластер на доњу вилицу, к’о бајаги б |
врат па отишли с коњима а њега оставили к’о никог његовог; а он кад се пробудио, једва су укућа |
што сте ме, то јест, родили и одранили к’о сина!{S} Имам ја, фала Богу, две здраве руке, нисам |
Та говор’те штогођ.</p> <p>— Па,... ми к’о велимо, неће, ваљда, знате, имати форме то, — вели |
.</p> <p>— Та ман’те их до врага!{S} Ми к’о људи треба да смо паметнији.{S} Та због њих смо, шт |
еда очевидно к’о да хоће да су одвојени к’о зејтин над водом.{S} То увреди Нићу који је био већ |
о баш не можеш да заспиш, а ти се учини к’о да спаваш, то је бар лако.{S} До Темишвара немој да |
господа попе.{S} Зар мислите, нису они к’о, на прилику, једни паметни и учевни људи, обишли св |
ања о изгубљеној срећи!...{S} Лете коњи к’о бесни широком и високом долмом поред рита, пуца Рад |
:</p> <p>— Та, сад, шта је ту је!{S} Ти к’о мати, ниси требала да допустиш, да дотле дође.{S} И |
Отвори се, земљо, па ме прогутај!“ а ти к’о да ништа није ни било!</p> <p>— Па знате како се је |
мислим, да је већ крајње време, да и ти к’о отац... а не била <hi>ја</hi> на твом месту, то сам |
кога тражиш, — вели Нића. — А шта би ти к’о фалило, на прилику за удовца?</p> <p>— А ко ће, Нић |
в?!</p> <p>— Хе, Нићо, Нићо, крив си ти к’о ђаво — вели му Ракила не пуштајући га. — ’хоћеш ти |
S} Није шала, неки’ три сата издржавати к’о неки „фусбад“!{S} Чим се он вратио, а ја опет главу |
родно; и једна и друга има ћер, па мати к’о свака мати.{S} Свака је добру рада за своју ћер; а |
па нека бира.{S} Ваљда му нећу наметати к’о фалишну форинту.</p> <p>— Ху-у-у!{S} Та што ће је и |
се није добро у’ватио за лотре, излети к’о да никад није ни био у коли’!{S} Е, то му, ето баш |
, радо се прими тога, а Аркадија полети к’о без душе поп-Спириној кући, која није далеко била, |
и сад.{S} Стој!{S} Ти ћеш то заборавити к’о и запушач.{S} Дакле, шта сам све казала?{S} Шта ћеш |
мој!</p> <p>— ’хоћу!{S} Све ћу урадити к’о што ми <pb n="301" /> кажете, само ми немојте приба |
изите ваших, а још мање да сме одлазити к вами.{S} Дакле госпођица Меланија ће нас поштедити.</ |
је ушао у газдашаг и могао сад запалити к’о онај солгабиров стиву лулу, ипак се није поневидио, |
а <pb n="298" /> росица... мо’ш је пити к’о кеша бару, ништ не осећаш!...{S} Та зар је не знам; |
ствари, којих се човек не може отрести к’о ни онај Доситејев Абу Казем Тамбури, багдатски трго |
еран, па косу разделио по средини; исти к’о њен попа пре толико година кад је свршио богословиј |
не негују и не поштују тако зими у кући к’о чизме.{S} Па и сама животиња и живина, није она лет |
дај, молим те, само, како му пиљи у очи к’о каква чифуцка фрајла.{S} Моја ти, да боме, то нит’ |
о ето таке шиндивиле, што им играју очи к’о на зејтину.{S} Таке праве у данашње време ероберунг |
! — чуди се домаћин!</p> <p>— Спава тај к’о заклан.{S} Да смо какви <pb n="318" /> рђави људи и |
але пустити.{S} Не искобеља се више тај к’о ни паор из фишкалских шака!</p> <p>— Па ваљда се са |
рже остави одакле си и уз’о.{S} Замотај к’о што је и било.</p> <p>Домаћин узе појас, остави га |
ју искусну матер па се учи и помаже јој к’о добра ћерка матери; ради по кући све: кисели краста |
</hi> кућу да чува.{S} Ал’ и ја сам јој к’о што треба и одговорила, — вели задовољно и блажено |
она дугачка ко торањ а он мали и снизак к’о патак.{S} Па још кад се узму испод руке изгледа она |
Па ето и господин су, на прилику, парок к’о и ви што сте, па ди би ја њега метнуо до мене, а ет |
варошки шпитаљ.“ А ја кажем: „Фала вам к’о оцу <hi>и за ово</hi> до сад што сте ме, то јест, р |
— и ја вам красно изгледам.{S} Изгледам к’о да су <hi>мене</hi> тукли а не господин-Ћиру!</p> < |
. ти удовица а ја удовац; па шта би нам к’о фалило!?{S} Та тек ми је четрдесет пета, а у рождан |
о сам пастир пастви, а оно треба да сам к’о што треба пастир —</p> <p>— Свакојако, свакојако... |
м!{S} Ху, отровала би’ се, а држала сам к’о у воску!</p> <p>— За Бога, мама, а што се ви толико |
и међеду под нос, па онда, знате, дођем к’о мало к себи!...</p> <p>— О, о, о!{S} Јадна фрау-Габ |
ас сневала, још ни сад не могу да дођем к себи од чуда откуд ја то да сневам!{S} Ајде-де да је |
касти, једна сладост.{S} Ал’ помажем им к’о својима, јербо има људи па ’оћеду да пиједу а нећед |
акле, шта је то било, слатка!?{S} Седим к’о на шпорерту од љубопитства, тако сам најгириг!{S} Н |
ује поп Ћира. — Разговор, к’о што видим к’о да малаксава.</p> <p>Донеше и вино и чисте чаше и с |
и сама не верујем... а на сплетке мрзим к’о на ђавола...{S} Та знате ме, фала Богу,... па нисам |
/p> <p>— Па зато га и негујем и тимарим к’о госпођа перзекуторовица оно њено маторо лице, — реч |
н ми газдашаг!{S} Него крпарим, крпарим к’о нико мој.{S} Какви сватови; зар је мени до њи’.{S} |
а мислим у себи: дај, кажем, да свратим к њима, ваљда ће господин-нотер знати све...{S} Кад оно |
ај ча-Нићо,... мор’о би’ багов да пушим к’о последњи павор!{S} Да сам се којом срећом погодио з |
речено, да су сви попови једнаки, један к’о други.{S} А после, и правила Поетике веле, да треба |
ји и овај њему и изиђе из кафане трезан к’о што је и ушао.{S} А кафану је држао неки трбушко Шв |
каз’о да ће господин Спира бити обријан к’о два пут два, а парохију ће добити господин Пера чим |
. а ко је узме, биће срећан и задовољан к’о и сам што сам у супружеском животу свом.</p> <pb n= |
какав, какав пријатељ —</p> <p>— Таман к’о што ваља!{S} Кад је тако, а ви ћете му се онда моћи |
и!...{S} Како сам сама, баш би ми таман к’о поручена дошла; кад ал’ оно, гледај, ето вас.{S} О, |
ота какав је.{S} Изгледа чупав и одрпан к’о бојтарова капа.{S} Лаку ноћ!“</p> <p>Док мало после |
Не дај Боже!{S} Није тата твој бездушан к’о тај господар Јова.</p> <p>— Мамо, слатка мамо, мени |
>— А она је Влаиња а мој Миша је Србљин к’о гођ и сам што сам а и сви у нашој вамилији, а имело |
тисфакцију!{S} Ја изиш’о к’о невин а он к’о дрзновен клеветник који се дрзнуо да обмане и само |
још од моје куће.{S} Са мном се погађ’о к’о да ће само мене возити.{S} Ја му кажем:{S} Скупо је |
ио!{S} Ајде, Бога ти, Сидо, говориш к’о к’о...{S} Пије тај, бојим се, к’о смук баш за то што је |
шпензацију и сатисфакцију!{S} Ја изиш’о к’о невин а он к’о дрзновен клеветник који се дрзнуо да |
ачуђено попадија и седе.</p> <p>— Дош’о к’о што је и от’шо!</p> <p>— Па, онда...</p> <p>— Пааа, |
о је рашчешљавао бркове, па је изгледао к’о мачак, а <pb n="67" /> мачак се опет шетао по крову |
био синчића, па к’о јабука, дете здраво к’о тресак!{S} Каже фрау-Цвечкенмајерка бабица, да свог |
ења зуб, — па да му се и поверује; него к’о вели, сад је лепа прилика, да се и ја наплатим на С |
атка, к’о да није из паорске баште него к’о да је „цукрас“ правио.</p> <p>— Па могу баш једну к |
,“ приповедала је после гђа Сида; „него к’о кад се нека Бечкеречка чифуцка фрајла у промонади у |
паора како је... ми не мудрујемо много к’о капуташи!...{S} А <pb n="416" /> да шта ви мислите! |
даш за кишу,“ или: „Тиче га се то много к’о Совре гајдаша суша!“ — Он понесе само гајде, па кад |
иноћ заборавио да ишчисти, па сад добио к’о крајнике вукући дим, те му пресело сво задовољству |
јер ја и Спира седимо на канабету овако к’о сад ја и ти, а владика за шрајптишом, к’о сад до он |
исти их од плесни, и искомадај их овако к’о што сам ја почела, — нареди гђа Сока Ефики, једној |
фрау-Габриела излете из кола тако лако к’о какав лак перјан јастук, и тако постаде невина жртв |
попушта гост, — али само с водом, онако к’о стари философи грчки —</p> <p>— А, та ман’те их бес |
— А зар није лепше лице природно, онако к’о што га је Бог створио?! — вели Пера.</p> <p>— Е, ал |
, па к’о да полако пири на нешто, онако к’о у домаћице која сече онога часа из рерне извађени в |
нако господске фарбе у лицу...{S} Онако к’о Шаника апотекарски калфа —</p> <p>— Какав „калфа“, |
ешће виђамо у кући, и она би опет онако к’о и пре свирала.</p> <p>— О, молим... како би’ ја то |
.{S} Збогом!</p> <p>— Та није баш онако к’о што је требало, — извињава се домаћица, — ал’ ви ће |
реко’, увек тако вредни... хе, хе, тако к’о данаске?</p> <p>— А шта се то вас тиче?! — рече Јул |
p> <p>— Та, знате... оно јест’ све тако к’о што ви сад велите.{S} Ви појите у цркви, е, ал’ оно |
ских.</p> <p>— Да, да, баш са свим тако к’о што изволесте лепо казати.{S} За сада као учитељ ђа |
, пробиће и опаклију.“ И то је баш тако к’о свето!{S} Баш сам то добро утубио!{S} Нема ту лепа |
ако лаже!{S} Та бежиш ти од воде далеко к’о бесна кера ——</p> <p>— Хе, —- уздахну опет бивши бо |
дигла нос у небо, мислиш Венус је, нико к’о она!{S} Ху!{S} Та у мал’ јој нисам притрчала преко |
у, нада се!{S} Ја сам се испочетка мало к’о и бојао, јербо, знаш, како је!...{S} То могу теби д |
под нос, па онда, знате, дођем к’о мало к себи!...</p> <p>— О, о, о!{S} Јадна фрау-Габриела!{S} |
тару и већ обичну ствар.{S} Али је село к’о свако село; свој хлеб једе а туђу бригу води.{S} Ни |
нећете ли се <hi>ви</hi> кренути овамо к нама.{S} Па кад <hi>вас</hi> нема код нас, ето <hi>на |
га, Персо; тридесет скоро година живимо к’о пријатељи —</p> <p>— Не тридесет, Ћиро, него тридес |
ута и силна труцкања.</p> <p>— Били смо к’о у аришту, — наставља гђа Перса. — Меланија само сед |
по захваљују али неће, изгледа очевидно к’о да хоће да су одвојени к’о зејтин над водом.{S} То |
лотре, него ме гледи оданде безобразно к’о каква буљоока Чифуткиња!{S} Гром те спалио, обешења |
стао пребацивати што не умем тако лепо к’о ви, рекла сам му,... ’хоћу да вам кажем, слатка гос |
то не мари: „Е, — веле, — мари он за то к’о Совра гајдаш за кишу,“ или: „Тиче га се то много к’ |
— вели Аркадија.</p> <p>— Па шта си то к’о смислио?</p> <p>— Па, ето, то сам смислио.{S} Да се |
одговара.{S} Казала је да је висок, леп к’о „фирер“, а бркове да има мале и мало брадице; коса |
’, каже Жужа, да ни један није тако леп к’о фрајлин младожења, нити и један има онаку лепу црве |
бестрага!{S} Да је он само полак добар к’о што су му коњи — била би једна красота!{S} Он добро |
је код мене; сам енглески челик, оштар к’о бријач.{S} Извол’те се уверити! — па га даде г. Пер |
а на глави му неки стари подеран шешир к’о да га је са страшила скин’о, а дорац му сав искрпље |
знаш!{S} А знаш ли, онако, који би паор к’о мог’о да вози, било мене, било њега?</p> <p>— Па и |
села клањају, то јест извуче мало врат к‘о корњача.</p> <p>Кад је изашао гост, сви су задовољн |
оправља се гђа Сида, — али тек тек опет к’о велим: друго је варош а друго село.{S} Све је овде |
идим обријаног, да му лице изгледа клот к’о јургет, — <hi>неће</hi> ми Ћиро, бити срце на месту |
дочеп’о жишка, па ће да полоче сву маст к’о и одономадне што се почастио!</p> <p>Али то није би |
ају; да не гледају тога — замуцкује љут к’о ватра поп-Спира — то-то-то-тога Ту-ту-турчина!{S} Т |
онда не зна ни за Бога ни за душу, већ к’о вели:{S} Кад си ми само пао шака!{S} Па онда већ и |
ана младеж излази из ње.{S} Фини младић к’о из штифта, к’о из штифта! — понавља гђа Сида. — Па |
жалостиво маше главом.{S} А ја не могу к’о одма’ да га познам.{S} А он се заплак’о па каже: „Х |
овамо; па заређ’о из једне куће у другу к’о нека комесија.{S} А они и једни и други удри фали с |
од пазува па иду један за другим у реду к’о гуске.</p> <p>Близу је и Ченеј.</p> <p>Још мало ето |
ило по вољи?!{S} А зар попови не певају к’о и други људи?{S} А зар ја не певам у цркви?...{S} М |
пали...{S} Ови проклети комарци уједају к’о кере... мора да су они прави ритски.{S} Један ме от |
ца, што кажу, за час нарасту и нађикају к’о штир.{S} Срећан пут, па поздрав’те све.</p> <p>— Ај |
да шпорујем; па нисам отиш’о у биртију к’о што сам треб’о, а и сам мислио, него и ја одседнем |
мор’о би дувати у оне гајде да се чују к’о оно велико звоно чак до последњи’ салаша, макар му |
оју, па не да другом до ње него се кољу к’о кере сваке недеље.</p> <p>А што се заљубљивало, то |
оша и вели, да није заслужио такву жену к’о што је она! и то иде све тако, докле га Тинкуца не |
дере колико га грло доноси; има гласину к’о бик, па се чује са пола атара колико је грлат.{S} Н |
шир, а Совра дува за ону другу полутину к’о бесан.{S} А у колу кад свира па кад стане пред неку |
посл’о у Беч, добио би цигурно колајну к’о један на прилику, добар, што каже Шваба, виршофтер! |
и залупи врата за собом па оде у кујну к’о фурија.</p> <p>— Е, па кад баш ’хоћеш да знаш, како |
оженила Гавру, а она после остави Гавру к’о да га никад није ни било, па окупи молити Бога да д |
есечарима како иду уз високу двокатницу к’о по патосу, па том приликом споменули и о Глиши, кој |
аш да је миш попашан на печену кожурицу к’о Вла’ на рибу,“ вели јој Нића па па се окрене мало н |
им сврши школске часове, а он ајд одмах к њима.{S} Ту седи у кругу своје будуће фамилије.{S} Ма |
о.{S} Здраво је њежна, — каже, — хаглих к’о лептирова крила!{S} Све ја морам да радим, жао ми д |
тиду, а ја им не дам то, и пазим на њих к’о њихов род, и, на прилику, браним ово имаће к’о и мо |
<pb n="310" /> учитељи?!{S} Све код њих к’о ни код кога!{S} Не пуштају ђаке да помажу звонару; |
те, остала сам исто онако „гемајн“, баш к’о да и нисам у Бечу живила!</p> <p>— Но, но, — смеје |
је ја познајем, да она, на против, баш к’о своје рођено дете воле вашу Јулу.{S} Баш мени самој |
код мене ђаво, што се ни ја до сад, баш к’о за пакост, баш никако да домислим: како!{S} Ја к’о |
цвеће.</p> <p>— Гле, гле!{S} Боже, баш к’о да су живи! — вели Јула и гледа слатко и насмејано |
о покојница, — то ти је, дете моје, баш к’о подгријан цушпајз од кромпира!{S} Ако од подгријано |
ју, а <hi>рогљева</hi> у селу доста баш к’о празника у години, па сваког празника или недеље на |
дакле заједно путујете!{S} Е, то је баш к’о поручено! <hi>То</hi> је добро!{S} Никад боље!</p> |
пита га брижно.</p> <p>— Та, нисам баш к’о што б’ ја желио, ал’. —</p> <p>— Та само да пређе ј |
— чуди се и крсти гђа Сока, — та то баш к’о неки паори!</p> <p>— Е, ал’ приповеда ми гђа натаро |
његова била фалишна, јер био је љут баш к’о пас, што рекли.{S} Кад опази странца а он стаде так |
Нићо! брез жене?“ А ја јој кажем: „Баш к’о и тебикана брез човека.“ А она се опет накашље, а ј |
мо чувај онај <hi>зуб!</hi> Да га чуваш к’о очи у глави!{S} То ти је најважније сад на овом све |
тера плеву све на нашу страну; не можеш к’о човек изићи на сокак од прашине.{S} А ноћом се опет |
ију, ево гостију!</p> <p>— Шта се дереш к’о магарац! — обрецну се на њ из авлије домаћин који ј |
а ти не отежем, видим да се већ врпољиш к’о ђаво на џомби.{S} Кад ме је запит’о шта је и како ј |
е учио!{S} Ајде, Бога ти, Сидо, говориш к’о к’о...{S} Пије тај, бојим се, к’о смук баш за то шт |
толкујем, — вели Нића, — да је ово још к’о после ручка; а после ручка може вино, је л’, газда? |
аска гђа Перса.</p> <p>— Кад се оно још к’о ђакон вук’о клипка и ’рв’о с паорима, место да га к |
один-Перине, а и госпођица-Меланијине, (к’о што бар ви велите).</p> <p>— Та по мало јесте и так |
м, Спиро, ал’ пусто, женско сам, па <hi>к’о женско</hi> морам да ћутим —</p> <p>— Е, то си ти п |
зервативизам и привезаност мачијег рода ка месту свога рођења) фрау-Габриелину кућу и одомаћио |
етку ове Главе, да су оба пароха отишла ка Његовом Преосвештенству; Задржала се тамо подуже и п |
ме, на плећима дороц, а преко њега дуга кабаница, испод кабанице рог у који дува и оглашује сат |
плећи изврнут кожух или дороц и шарена кабаница, а на ногама не <pb n="242" /> видиш више опан |
l>А на Шваби кабаница;</l> <l>Боље игра кабаница,</l> <l>Него Шваба и Швабица!“</l> </quote> <p |
„Игра Шваба и Швабица</l> <l>А на Шваби кабаница;</l> <l>Боље игра кабаница,</l> <l>Него Шваба |
троф кад коме откине по пола дороца ил’ кабанице.{S} Ја мом пинчики, само кажем кад дођем: „Пин |
и меће сланину у онај завезани рукав од кабанице... — А код Бућкалови’ месе сутра ујутру ’леб, |
— вели Нића и трпа сув језик у рукав од кабанице, који је доле завезан <pb n="255" /> и лепо сл |
ороц, а преко њега дуга кабаница, испод кабанице рог у који дува и оглашује сате и буди село и |
се и он извали на прву клупу, покри се кабаницом, и поче по свом обичају да броји звезде на не |
ов, задену угашену лулу у чизму, навуче кабаницу па ошину коње.</p> <p>Остаде за њима за тили ч |
дочекују радосно укућани и скидају му и кабаницу и дороц.</p> <p>— Ала да пасје ноћи, тане му г |
пробија и сиротињски дороц и газдинску кабаницу; пада једнако и прави по путу блато преко члан |
е.{S} Ту и слике поп-Ћириног оца старог кабаничара Аверкија, насликана масном бојом.{S} Он насл |
} На авлијским вратима затече Пелу Леке кабаничара жену, нешто љуту где грди шегрте.</p> <p>— Д |
бима.</p> <p>— Прошћавајте, — вели Пела кабаничарка, — мој Лека већ три недеље како је по вашар |
растадоше.</p> <p>Гђа Габриела удари у кабаничарски сокак.{S} На авлијским вратима затече Пелу |
оњи крај ђерма да се лакше вуче огроман кабао из бунара.</p> <p>И у авлији као и са сокака био |
нима унутра сас ероберунгом и сас мојим кавалирима —</p> <p>— А можемо л’, госпоја, да накитимо |
потпиривале и све више распаљивале огањ кавге и свађе, ни један од оба попа није био у селу код |
својом љубоморношћу.</p> <p>После мало кавге најлепше је да дође једна серенада, а тако захтев |
а прозори пуни цвећа а међу цвећем два кавеза са канаринкама.{S} Пешаци улазе на врата, а кола |
а оног за њим у сицу, па не знаш кад си кавонији ил’ кад испаднеш из кола, ил’ кад останеш у ко |
ечу око цареве палате, а камо л’ у овим кавоним селу!{S} Али, шта је ту је; фала Богу, кад није |
S} Цвркутаће испод стрехе, гложиће се и кавџиће са корисним кокошкама ови незвани гости, кад он |
ћин, — па што онда пијеш <hi>вина</hi>, кад још ниси ни вечер’о!</p> <p>— Па ја, знаш, ово толк |
то вечерам вечерас!{S} А како и не би’, кад те само гледам, како умеш да једеш! — вели му домаћ |
Нића да је и он неки мајкин „беамтер“, кад му ни његов чукундека а ни ико у вамилији није тај |
га тако дочекујем.{S} Тако ми и треба, кад сам била луда!{S} Ал’ канда ће заборавити!“ тешила |
Баш Бог да прости!{S} Тако вам и треба, кад избегавате <hi>нас</hi>, па тражите паоре!</p> <p>О |
ад све село па и сам Нића боктер спава, кад је ноћ тако лепа, звезде тако лепо жмиркају с тамно |
не треб’о!) Ал’ која ми и асна од њега, кад ће ми се, знам, завезати уста к’о звоно на Велики П |
уги.{S} Јер дуго и дуго још после тога, кад год се повела реч о тим сватовима и о том малеру ње |
вчег!{S} Било гусака угојених тако, да, кад их поп-Спира види онако у перју још, а њему пође во |
којешта, а утувила сам добро, рано, да, кад гођ тако што снивам, увек ми се после тога мора стр |
ба мрзили су се њих двојица.{S} И сада, кад се почело зуцкати по селу, да се Јула попина и Шаца |
иси ти сиромашак.{S} Ти си човек газда, кад ти можеш да држиш коње само через газдашага и свато |
<p>Толико само додаје, да је гђа Сида, кад су поп-Ћирини већ ушли у собу, нарочито изашла у ку |
„Сав ми је зелен, говорила би гђа Сида, кад би год прошла крај прозора.{S} Гледај само, молим т |
Знам, да ће пући од једа госпоја Сида, кад само види, како је добар мој квасац!{S} Па керн-штр |
је с њим?{S} А она му каже: да се онда, кад је уз њега, не боји никога на свету.{S} А њему мило |
ћер, кћер предшественика свога, и онда, кад је дошло време — лепо он дош’о на његово место.{S} |
сто.{S} Сете га се и нађу га тек онда, кад га жена, потражи: „А ди се то део мој човек?“ пита |
е на банку и прекида предиво само онда, кад чује да у кујни лупа сатара и да се сече месо, а по |
јој се Цвечкенмајерка смејала к’о луда, кад је њој (Габриели) пасирао тај малер.{S} Тако се зас |
ас правда себе, ал’ опет на крај краја, кад озбиљно промисли, па шта је то тако баш страшно каз |
половини деветнаестог просвећеног века, кад нема ни инквизиција ни анатема.{S} А да су те речи |
и пуним чичака репом који је издалека, кад зине, изгледао да се смеје, али је та спољашњост ње |
наравно), па се све шарени од пантљика, кад прође сокаком, да ти је милина погледати за њом.{S} |
S} Не, не, чита она; варате се, слатка, кад мислите да само ваша Меланија чита! — прекиде је је |
{S} И мора да је дуго и гласно плакала, кад се и сама мама пробудила и отерала Гагу с врата, а |
ке несвестице, у коју је мало час пала, кад је видела поп-Спиру у колима у којима ће јој се пап |
е г. Перу само једаред боље посматрала, кад је, то јест, пила из велике чаше воду, па га онако, |
госпоја Перса још дететом док је била, кад је донет; од оно доба па до данас нису се више раст |
даред сам се баш наљутила, па му рекла, кад ми је стао пребацивати што не умем тако лепо к’о ви |
у, ала је безобразан! — прошапута Јула, кад онај поче песму, али је за то опет <pb n="143" /> п |
село и живо изгледало пре седам недеља, кад је ту био тродневни вашар, на коме је Рада Карабаш |
да. — Ко би то и помислио!...{S} Збиља, кад споменусте ручак, — рече и окрете се попу, — а јеси |
иш-полку и неки тајч, који јој је мама, кад је била добре воље, под дудом показивала.{S} На <pb |
тек радите с другим паорским ћурковима, кад сте таке арамије пред господин-попином кућом?!“ А д |
ке.{S} А бака прича о старим временима, кад су још солдати носили курјуке, кад је она била дево |
ло леп рукопис, написана.{S} Тога дана, кад је преписивао начисто тужбу, послао је све од куће, |
е се радовати и блажена бити тога дана, кад поп-Спиру обрију па му не буде остало на лицу ни то |
S} Е, па тако ти је и са мном садакана, кад ми је празна глава... овај... тедо’ рећи, празан тр |
напамет — како је пре тридесет година, кад је он још момак био, вредно било бити бојтар и свињ |
.{S} С овим ми је баш споможено.{S} Па, кад вам гођ устреба а ви извол’те... а ја сам ту, а мој |
тура и ди јој није место —</p> <p>— Па, кад буднем ваших година, драга хебаме, онда ваљда нећу |
.{S} А и само срце друкчије се ражђипа, кад Совра свира.{S} А у колу је све било заљубљено; сва |
>— Терај већ једаред! — рече поп Спира, кад поп Ћира седе с десне до њега.</p> <p>— Е, па збого |
пи, јер ће му требати нове снаге сутра, кад оде на медљану ракију и на киселу чорбу, којом ће, |
„О, о!“ чуди се Јула.</p> <p>Прексутра, кад је Јула дошла пре подне у башту и стала плевити, за |
Габриела је полетела одмах онога часа, кад их је видела заједно у колима и јавила свима, код к |
ј... а зар то није било...</p> <p>— Та, кад добро промислим — вели поп Спира као сваки човек ка |
поп-Спиром, он га напослетку и запита, кад осташе једно кратко време насамо:</p> <p>— Ама, Спи |
бити и свадба.{S} Па зар ти није доста, кад си му, тако рећи, испред носа уграбила зета?!.{S} А |
/p> <p>— Па што су ти се завезала уста, кад их имаш, фала Богу, па да им кажеш, да ваљда још не |
другог! — говорила би госпођа Ћириница, кад год би се повела реч о томе. — Ништа друго, слатка |
има више они’ вашара ни они’ алдумаша, кад су ишли у Пешту и видили света; а сад им је лако бр |
ути, кад она у себи чита; или је слуша, кад Јула чита на глас.</p> <p>Једнога дана тако седе и |
о на клупи, — а после вам ча-Нића крив, кад стану виле да играју по леђи; крив вам ча-Нића, што |
здисати, и о „талу“ (који да му је сад, кад има ову памет и ово искуство), прича и по некад пог |
ку онда поповати!{S} Него попуј ти сад, кад је све таксирано и по некој тарифи, па ајд’ живи ти |
i>ја чекам</hi>!{S} Чекам да чујем сад, кад је већ тако пошло, чекам још и то чудо и покор, да |
арима, а ја се опет бојим, да се когођ, кад је овако сама кућа брез мушког, не ушуња па пуштим |
мени!</p> <p>— Е, е, баш ти фала.{S} Е, кад баш спомену отоич <hi>ти</hi> Голијата, онда после |
етиво, па се и она заплака.</p> <p>— Е, кад би то било истина!{S} Него, тек тако, ма ко — А <hi |
ем сокаком од силна мириса.</p> <p>— Е, кад је тако, а оно, Ђуко, иди па скини из оџака који па |
дан-данас мало пијем воду.</p> <p>— Е, кад ти у <title>Рожданику</title> пише, — говори бирташ |
а и ноћу је једна лепота слушати жабе, кад почну да певају.{S} Поједине певаче већ познаје сав |
у Јула и трже се као опарена од тарабе, кад спази Шацу који јој, и ако баш леп момчић беше, дођ |
<p>— Е, „<hi>гребе“!</hi> Откуд гребе, кад клизи к’о зејтин!...{S} Све се тоциља! — вели бојта |
им’о би’ само бриге а асне баш никакве, кад би’ те уз’о.{S} Ви’ш, мене једног плаћа славна општ |
-Персе... — Шта ће сад овај лонац овде, кад му ту није место!?{S} Чим се само макнем корак из к |
епше дочека. „Хе, ваљда је луд да дође, кад га тако дочекујем.{S} Тако ми и треба, кад сам била |
з длаку, дакле већ био спреман да пође, кад ће га поп Ћира јетким и дрхћућим гласом ословити и |
па ништа не знам шта је са мном, каже, кад једаред захрчем.{S} Могли су ме, каже, слободно упр |
<hi>ближе род!</hi>“ А Нићи мило, Боже, кад је гледа како меси; како се брине за њега и како се |
прошло!</p> <p>— Право кажеш!{S} Боже, кад прексутра сретнем у порти Персу — но, та ће ме, зна |
Велико-Бечкеречки) Шаца брица, а да је, кад ју је спевао, мислио на Тиму „шлајбера“ — још од то |
а плавом машлијом између ушију које је, кад је блато, по цео дан седело на прозору и лајало на |
ш и бешику за дуванкесу; а ја ћу ти је, кад узимам каде, опшити црвеном пантликом.{S} Ајд’, иро |
{S} И види вам се по...{S} Лако вам је, кад је Бонапарта попалио по Оберестрајху све протоколе |
ива, два дритла да он украде!!!— То је, кад се људи мешају у наше послове!{S} Нит’ се умете пог |
а почео да служи.{S} Црквењак Аркадије, кад сиђе са звонаре, па виде, ко је у олтару, лепо се с |
би вам заборавила и да једе и да пије, кад нађе какву такву књигу.</p> <pb n="108" /> <p>— Е, |
таће их као дима или пепела од трафике, кад га ча-Нића духне са луле; продераће се наскоро лепа |
сватовска песма, што је певају девојке, кад невесту чешљају; чује се песма:</p> <quote> <l>„Док |
има, кад су још солдати носили курјуке, кад је она била девојка, па је певали по шору тамо с не |
човек наше вере.{S} А девојке су рекле, кад су га виделе да пролази на колима, да мора да је не |
боље правим од вас, онда с драге воље, кад год је вама згодно.{S} Дођите ето једне недеље пре |
и — па привук’о младића!{S} Јер, бо’ме, кад ко има девојку на удају, па још под фелером — тај н |
о, па само грешите душу.{S} А да бо’ме, кад не знате зашто је све то.{S} Мени у <title>Рожданик |
безобразлука.{S} Таман једно престане, кад ал’ ето ти друго се почне... па тако фурт.{S} Дањом |
мећеш у жижак...{S} Па и мало сланине, кад би испекла на ватри, не би ми шкодило због кашља пр |
Недеља.{S} Он право у цркву на Јутрење, кад али још нема попе, а звонило већ.{S} А Господин Вла |
ело продужила рад у башти, и решила се, кад опет дође на плот, да му одговори, да је она засад |
очас и од ње чула.{S} Скаменила сам се, кад сам чула, и једва сам дошла к себи.{S} Ја вам сад н |
га радо гледа сваки дан и смеје му се, кад се овај саплеће преко своје мало подуже кежње кецељ |
ква добра парохија —</p> <p>— Е, знате, кад би само могли добити какву добру, масну парохију; к |
p> <p>— Ја то тако почешће...{S} Знате, кад се човек прими некога посла, онда треба да га <pb n |
p>— Ајде не лармај ту, него дувај сате, кад си за то плаћен! — чу се још издаље Шацин глас.</p> |
гласом. — Заборавили сте да ми кажете, кад да вас пробудим.</p> <p>Тишина.{S} Никаква одговора |
орам да радим, жао ми детета; шта ћете, кад се за нешто више родила, — каже. — А госпоја Сида, |
заједљивих речи. — Кога ви то мислите, кад <hi>тако</hi> говорите, молићу лепо?</p> <p>— Па го |
ноћу краде маст и пече крадом лукумиће, кад сви по кући заспе, и части се са себи равнима, да с |
О, о, о! — зачу се из поп-Ћирине куће, кад ступише у собу. — Каква срећа, <pb n="24" /> каква |
мо</hi> на вас.</p> <p>— Ах, госпођице, кад не бих желео, да вас што пре видим, не бих је задуг |
сно певушила ону познату: „Прођи, луче, кад те срце вуче; прођи, луче, и мојим сокаком, и моја |
да је видим, какво ће лице да направи, кад је види!{S} А њена штрудла од прошле недеље била је |
е свратише у њу.{S} А и шта ће у чарди, кад је Пера поткрепио добро и себе и своје коње код поп |
сподин попа по мало, Бога ми, и зачуди, кад му тако дође Аркадија црквењак, па га позове да крс |
да помогнете и екшплицирате мојој Ержи, кад —</p> <p>— Зови ти твога покојног деку, бештијо чиф |
а тек што нисам свршила.</p> <p>— Таки, кад ти кажем! — викну строго на њу гђа Сида. — То ваљда |
ло бити, јер што би то баш њему певали, кад прође, ону данас већ јако раширену и познату песму: |
се о том у Петак пред вече разговарали, кад уђе поп Ћира, а за њим уносе сандук и оне многе нак |
еђима.{S} Тек чујете гђа-Сиду где вели, кад ову доведе тенцер и преда је мами: „Еј, терету мој, |
бити, како то да се нису раније сетили, кад је давно у романима речено да се срцу не да заповед |
ђавола!{S} А зар сам ја опет био бољи, кад сам био његови’ година?!{S} Тане му госино!{S} Та д |
аље јео и пио и страшно лармао у кујни, кад је хтео са пуном чашом да иде у собе да наздрави до |
идим кол’ко су паметни били наши стари, кад су рекли: „Чувај се попа“; а ја сам им’о посла с <h |
ебраклук и ништа друго, враг им матери, кад већ тако морам да се изразим!{S} Од <pb n="86" /> ј |
ћутање. — Но, и ви сте ми лепи штуцери, кад пуштате даму да задрема покрај вас!...{S} Какви сте |
а чак и у Темишвар неколико пута паори, кад иду на житну пијацу; а и код куће су га сви дотерив |
ли и питали:{S} Откуд сад он да говори, кад он то баш није марио!{S} Та једва га натера поп Ћир |
— па да видите како ће онда изгледати, кад <hi>ја</hi> то дотерам!“ — Бадава се госпођа мама о |
иш ђавола!{S} Само немој после дрекати, кад те тако дигођ у бријању укебају, па ти вилама натру |
аском до госпоја-Соке; она ће то знати, кад држи дућан!{S} О, о, баш ми је жао —</p> <p>— Молим |
талога пробивени и коња покрађени бити, кад и поред месесечине, па једва да сачуваш вранца од р |
сподство!{S} Тако мора сваки помислити, кад га види и покисла и ипак поносита.</p> <p>Укућани с |
а корисним кокошкама ови незвани гости, кад онима вредна домаћица баци зрна пред кућу; и остаће |
купити мараму; па да ви’ш њене радости, кад прексутра у вече нађе нову мараму под јорганом!...{ |
Јула чита, а мама ради крај ње и ћути, кад она у себи чита; или је слуша, кад Јула чита на гла |
<p>Једнога дана ради она тако у башти, кад чује где се нешто у комшинској башти провлачи, па ш |
а могу овакав какав сам вијати и стићи, кад смо обадвоје што рекли: два дедака обадва једнака!{ |
остало. — А кад мислиш, да ћемо стићи, кад је такав пут?</p> <p>— Фала, господин-попо.{S} Бог |
жаљење, — мож’те сад ако ћете три ноћи, кад сте натрефили на лудога Ћиру!</p> </div> <pb n="364 |
} А у толико је пре био то сада случај, кад се ишло чак у Темишвар у ком би оне са села могле ч |
кав.{S} А ту је мислила на онај случај, кад је Његово Преосвештенство Владика правио каноничну |
а, добивених од фрау-Габриеле беше јој, кад доведе у везу с оним што је пре неки дан чула, све |
и лети и зими.</p> <p>Ето баш у Петак, кад и отпочиње управо ова наша приповетка, чим се спуст |
знали?{S} Од онда још ја њу не миришем, кад смо биле обадве у Темишвару, па кад јој умро муж, и |
унтерхалтује с лајтнантима уланерским, кад о Шабецу свира регименцка банда у промонади.{S} Вид |
немој само после дрекати, то ја велим, кад те стану левчом иди тако чимгођ поливати.{S} Тражит |
<p>— Како мислим?{S} Како и да мислим, кад ме тако гледате?</p> <p>— Па добро, а ја ћу онда гл |
</p> <p>— А шта могу и смем да диваним, кад ме господин-попа не питаду!</p> <p>— Па... онако... |
> <p>— А што да точим, и коме да точим, кад сам једва и оно попијо, што ми је од добре воље дат |
ноћи.{S} А и што ће јој спавање и сан, кад овако будна лепше сања.</p> <p>А и Шаца се брзо нађ |
ећан?</p> <p>А како да не будем срећан, кад смо се баш волели, да простите.</p> <p>— А, волели |
: „Црвен појас!{S} Уф, сав ми је црвен, кад га видим; па и онај ко га спомене.{S} Ко ти још нећ |
рихватите се мало, — понуди их домаћин, кад домаћица унесе кајгану, омиљено путничко јело. — Из |
о ми је: „Синко Перо, говорио ми је он, кад киша пробије зору, пробиће и опаклију.“ И то је баш |
о?{S} Је л’ ја?{S} А како не би’ пев’о, кад гођ ми је срце весело!{S} И певам и појим, господин |
ци, веле, да се и он баш својски гурао, кад је кум неколико пута бацио међ свет пуну шаку крајц |
ева од свију њих.</p> <p>— Певај, лудо, кад ти стари сват заповеда!...{S} Еј, пусто, што нисам |
и стиву лулу; а најзадовољнији је био, кад је чуо из уста поп-Спириних, да ће сутра однети сто |
овој досетци; а још је задовољнији био, кад је добио шал, ботуше и стиву лулу; а најзадовољнији |
рошевине у кући) потпуно задовољан био, кад му је показан био тачан списак свију ствари, и кад |
шно помишљајући какав би то призор био, кад би гђа Перса стала да брије поп-Спиру а овај се оти |
, — веле му они, — а и ко би се усудио, кад <hi>ти</hi> чуваш село.</p> <p>— Ето, ја сврн о мал |
де, ко би над њим наричући сузу пролио, кад никога и нема од свога?</p> <p>„Проливајте барем ви |
крој ти, онако, једно парченце, кол’ко, кад остане кожурица, да може да изађе један пар паворск |
травику!{S} Још да нема онако по мало, кад неко западне у шкрипац, па помагај ча-Нићо,... мор’ |
ио у тамбуру.{S} Ах, како је Шаци било, кад је чуо, да му се неко одазива из комшијске баште.{S |
су“.{S} Па опет, како јој је мило било, кад зачу из баба-Макрине баште тамбуру!{S} Јули је тако |
и и која је стрчала, да је све тутњило, кад им дође и рече неко да је дошао нови учитељ.</p> <p |
атовима нека се потроши.{S} К’о велимо, кад је мираз к’о што треба, нек буде и вино; кад већ мл |
рав’те.</p> <p>— Е, оздравићу ја, рано, кад ме пронесу великим сокаком, — вели тетка-Макра одла |
инама службе кишбирова, видела је лепо, кад је поп-Спира ушао у кућу, а пред њим ушао један стр |
о је, и не ваља!{S} Запамтио сам добро, кад год је тако родна година била и јефтина била рана, |
м једно дете:{S} Шта ћеш ти бити, Перо, кад велик порастеш?{S} Он каже: „Ја ћу звонар бити“ — А |
како не би’!{S} Та сећаш ли се, Спиро, кад смо оно, к’о богословци, виловали; — па ја дав’о се |
, па ништ’ не треба да се плашиш, Ћиро, кад знаш да си у резону, него треба да им кажеш све што |
е на срцу, што те једе и пече.{S} Ћиро, кад мрзиш, мрзи!{S} И бркове му немој опростити, све до |
си ми рано на ногама, па опери све то, кад вечерас ниси ни за шта!{S} Док ми све не опереш, не |
.</p> <p>— Ех!{S} Па не ваља баш ни то, кад је неко и сувише свирјеп.{S} Е, Боже, па људи смо, |
твоју старију другарицу Јуцу?!{S} Ето, кад си, кажи ми, њу видила да је узела књигу па да чита |
гостију, — вели Пера.</p> <p>— Па ето, кад би на пример били тако сретни, — вели гђа Перса, — |
ји се допале, па му послао црвен појас, кад се вратио у резиденцију.{S} Место да добије по носу |
идили света; а сад им је лако брез нас, кад има ајзлибана...{S} И ко га је измислио!{S} Ознтрог |
ема месечине.{S} А и што ће је вечерас, кад се Шаца спрема на нешто велико и одважно; а за то с |
чешће поп-Ћиру с којим је мање познат, кад се куца, с поп-Спиром се куца једанпут а с поп-Ћиро |
акоме може то пасирати —</p> <p>— Јест, кад би фрау-Цвечкенмајер била тако <hi>лакомислена</hi> |
/hi>, па га и данас још увек тако зову, кад он није ту, и ако је он давно и давно други човек.< |
сад пало на памет газда-Пери Тоцилову, кад је видео поп-Спиру у својој авлији.</p> <p>— Ето, ј |
................</p> <p>— Е, фала Богу, кад смо ту!{S} Ево нас!{S} Још мало! —- рече Рада већ у |
селу!{S} Али, шта је ту је; фала Богу, кад није и горе!</p> <p>— Ха аааа! — зева и наставља; — |
} Ћутим, па у себи велим:{S} Фала Богу, кад је само до тога дошло!...{S} Е, ал’ њему, њему —</p |
сутра долази, рано.</p> <p>— Фала Богу, кад је само због тога! — рече Јула у себи а после додад |
„узео мене!{S} Био узети госпоја-Сиду, кад ти тако пуца срце за њом, па би онда имао ко, да ти |
дин-Пера узети баш поп-Ћирину Меланију, кад је добио за учитеља?</p> <p>— А?</p> <p>— Ху, — хук |
м, шта ће бити ондакана од наши’ ушију, кад овај топ рикне к’о сто магараца; та неће ту остати |
д’ кући баш кад је бал у највећем јеку, кад се и саме маме распале па поручује по тендере и хоћ |
ди суша.{S} Зато се и говорило по селу, кад неко за нешто не мари: „Е, — веле, — мари он за то |
спушћај!{S} Та, знаш како они нас деру, кад је неко од наши’ у невољи; кад се, на прилику, жени |
ако траје све до медљане ракије ујутру, кад се господин попа искраде, да му не би пијани сватов |
ага госпоја-Сидо!</p> <p>— Тхе, шта ћу, кад нисам напред знала шта ме чека!...{S} А ја боме не |
вјетов’о с кимгођ?</p> <p>— А с ким ћу, кад и не смем ником да кажем, како је баш све то било! |
ако једном после подне одмах по Божићу, кад је рад око спреме најживље и најжурније отаљаван, — |
ље да седиш код куће, па да чуваш кућу, кад ти је Бог дао доста од чега ћеш да живиш, него што |
ћа огреје мало своју беамтерску душицу, кад је овако пасја ноћ напољу.</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу, Н |
ћу послати сутра моју малу.{S} Уф, уф, кад ја највише посла имам, онда ми <pb n="209" /> баш п |
p> <p>— Лаку ноћ, ча-Нићо!</p> <p>— Ех, кад овако иде све лепо, па ондак ми се и мили да служим |
некад као <pb n="205" /> млад трговац, кад ми је шмајхлов’о!...{S} Тхе, па све прошло!</p> <p> |
а из оџака не би Нићи шкодило.{S} Знаш, кад ми се овај мој језик одузме и изда ме од пића — нек |
ништа. — Па пре тога, ако се сећаш још, кад је оно задоцнио на јутрење... ја помисли’: оде му б |
е тако?</p> <p>— Чудо, госпоја-Сидо,... кад сте баш така „чисменка Анка“,... чудо да нисте поне |
, памтиш и ти... пре петнаест година... кад је био храм цркве, па кад се вук’о у порти клипка с |
к’о што кажете, а оно молио би’ вас... кад би били тако снисходителни према мени, па наредили |
ј ми ни приповедати!{S} Идем у кујну... кад радим, а ја онда заборавим, па се бар не секирам. — |
о само, врагу, да ти то падне на памет. кад ти ниси учио никакве школе?!</p> <p>— Хе, — вели Ар |
моду и код самог ноблеса!{S} Па реко’: кад можеду попови да се тучеду —</p> <p>— Ју, а који по |
смрти.{S} Најрадије је мислила о томе: кад би умрла, ко би је све жалио, и како би је Шаца тек |
А она се опет накашље, а ја к’о велим: кад баш ’хоћеш и биће ти!...{S} Фајн жена, што јест; жу |
остатак. — А моја су страданија велика; кад би’ ја поч’о —</p> <p>— Е, па ’оћемо л’, Перо, — ре |
иси добро отворио очи кад погађаш кола; кад знаш добро паоре, гром их спалио и сас обешењацима! |
ма, баш би ми таман к’о поручена дошла; кад ал’ оно, гледај, ето вас.{S} О, сам вас је Бог дон’ |
ас деру, кад је неко од наши’ у невољи; кад се, на прилику, жени!{S} Та, волијем поповску крајц |
и шта говорим.{S} Не могу ја све знати; кад ми није од Бога дато, да правим путер-крофне.{S} Та |
м заједно:{S} Фала Богу кад је и овако; кад само господин Владика није ост’о при том, да сам га |
е мираз к’о што треба, нек буде и вино; кад већ младожења добија вредну девојку и добар мираз, |
био, вредно било бити бојтар и свињар; кад су газде и трговци терали свиње у Пешту на вашар, п |
{S} Оне ће се већ код куће молити Богу; кад зазвони „Достојно“ а оне стану па се прекрсте и очи |
да одма’ од сутра пусти још дужу косу; кад дође време, нек је готов и за ђакона и за попу!</p> |
рж’те се, господари!“ па <pb n="271" /> кад ошине коње, а господар ако се није добро у’ватио за |
подин Јеротеј Драгановић, <pb n="22" /> кад је написао онај <title>Кохбух</title>, хтео га је < |
и је био већ у том стању <pb n="387" /> кад је човек искрен, а и иначе је био ово његов дан, па |
о л’ изгорети.{S} Она ме <hi>’лади</hi> кад је пијем.{S} Ваљда има у њој педесет гради, па да и |
ама ни једном речицом да не запита!!{S} Кад су почели званичан посао, један другоме нису у очи |
камо л’ повредио.</p> <p>— Е, врага!{S} Кад је узео <hi>зуб</hi>, па га чува код себе к’о очи у |
чуде, што толики умиру од апцерунга!{S} Кад сам ја био ваши’ година, ја сам толико могао наште |
јатељ —</p> <p>— Таман к’о што ваља!{S} Кад је тако, а ви ћете му се онда моћи слободно повјери |
ја-Персу, — како је обешењачка жена!{S} Кад год иде Меланија у цркву, увек зове и моју Јулу, а |
је то било?</p> <p>— Дакле, слушај!{S} Кад смо сели у кола, ја сам све онако урадио, к’о што с |
о, к’о што је срдит рек’о и обрек’о!{S} Кад је била <hi>„јабука“</hi>, па га моја Јула пољубила |
пасирати.</p> <p>— Е не би ти могло!{S} Кад ’хоће да украде, можеш ти сто очију избечити, не по |
велим:{S} Иди, бедо, аратос те било!{S} Кад ’оћете, а ви се узмите! ха ха ха! — рече поп Спира |
о још и горе?!</p> <p>— Слушај само!{S} Кад одемо код Његовог Преосвештенства, а он нас лепо пр |
контен да све заборавиш!...{S} Ћиро!{S} Кад мрзиш, треба да мрзиш љуцки.{S} Јест, тако је то!{S |
је направио сас нашом Меланијом!...{S} Кад би он досп’о у тај свет?!{S} Никад!{S} Него њено из |
А ти: „Ја звонар.“ „Ја у рипиде.“...{S} Кад погледаш, сви хоће да служе само цркву.{S} И они ми |
возити за <hi>четир</hi> сребра“...{S} Кад оно, и од једног и од другог уз’о свих десет сребра |
ваљда ће господин-нотер знати све...{S} Кад оно... ви нисте ни чули!{S} Не знате ни кол’ко ја!< |
.</p> <p>— Та знам, знам, ал’ опет..{S} Кад је оно било?{S} У Јануару... е, а сад имамо Јулиј м |
; лети њих а зими „грундбирн-нудле“.{S} Кад тога има она онда, како сама вели, не зна шта је до |
велики као човек гавран, њихов Гага.{S} Кад мало после, а оно није гавран него Шаца под јоргова |
.{S} Поп Спира је био стари Србенда.{S} Кад је требало одрешити кесу и показати се шта је попин |
о је сахат који се спрема да избија.{S} Кад избија а он дигне толику ларму, да сва живина из ав |
ла од породиље из арендашког сокака.{S} Кад су се вратили попови с пута (јер ни један се није с |
оданде из оног комшијског јоргована.{S} Кад ближе јорговану, а оно под њим неки црн, велики као |
иродно, јако узнемирена и забринута.{S} Кад га је спремала на пут, метла му је, као и увек, шун |
е враћамо за неколико недеља уназад.{S} Кад је прочитају читаоци, уједаред ће им пући пред очим |
лободно.{S} Знам ја њега к’о и себе.{S} Кад тај једаред заспи и захрче, може му слободно поред |
нду, па сам тако ћут’о све до чарде.{S} Кад се он сиш’о с кола, ја сам промолио главу на фришак |
аора! вели поп Спира. — Обешењак је.{S} Кад те види да си у невољи, а он онда не зна ни за Бога |
се телесно оба попа и обе попадије.{S} Кад су пре двадесет и више година дошли у село, као свр |
рајла Меланија ждронцала неке арије.{S} Кад је поп-Спира добре воље био, он је уживао у свирци |
т му ништа оне помаже он тера своје.{S} Кад му дођу лутке он заћути; девиза као да му је: „Све |
као неки заклон од ува да чује боље.{S} Кад се свршило све и запевало <title>Буди имја</title> |
руга својих следовале су и домаћице.{S} Кад би се што умесило у једној, слало би се од тога и у |
која босиљак сеје а пелен јој ниче.{S} Кад је Јула отишла, да намешта кревете, гђа Сида једва |
да се већ врпољиш к’о ђаво на џомби.{S} Кад ме је запит’о шта је и како је било, а ја му онда к |
р био је љут баш к’о пас, што рекли.{S} Кад опази странца а он стаде тако страшно лајати и скак |
ао дубоко у ноћ и јео и пио у кујни.{S} Кад су га опомињали да иде на дужност, он није хтео, не |
ђе ред на новог учитеља да прихвати.{S} Кад пусти глас па запева, сви се окренуше левој певници |
жеш јој кљештама реч једну ишчупати.{S} Кад јој штогођ кажете а она поцрвени до ушију па у земљ |
а, што га она не би знала зготовити.{S} Кад она направи то <hi>Саће од зоље од квасца</hi>, мог |
кратким ишараним бичаљем и швигаром.{S} Кад је нови учитељ запевао, сви су се људи претворили у |
де девојку удавачу, ако је где било.{S} Кад стигоше пред кућу седоше на клупу што је пред кућом |
тротоара заиста никада није ни било.{S} Кад падне киша и начини се блато, положе чисмени мештан |
кола и пољуби и метну га на колено.{S} Кад видеше оно троје ово у колима, изјавише и они сложн |
Живели су, као што рекох, врло лепо.{S} Кад поп-Спира закоље свиње и направи диснотор (што ће р |
Ђаво ме натера да још пофторавам то.{S} Кад му ја то <pb n="345" /> реко’, а Екселенција формал |
ин двогрошак, па чак и један сексер.{S} Кад и с тим беху готови, изађе поп Спира и поздрави се |
едимо, парохијани не жале него дају.{S} Кад смо ми, то јест, ја и господин Кирило, дошли на пар |
кивања) и поп Спира говорио предику.{S} Кад је Савица читао Апостол а госпоја-Соси гркињи очи п |
преврће с очима и стисне га за руку.{S} Кад брж’ то, кажи ти то мени и протолмачи?!{S} А фурт с |
вичиног много старијег брата, Гавру.{S} Кад се родио, приповеда Палчика, а баба каже: „Фала Бог |
у попов сокак пред поп-Спирину кућу.{S} Кад га узе на кола прекрсти се још једаред, онако махин |
ријатна супротност код поп-Спириних.{S} Кад је поп Спира дошао и ушао са купљеним стварима, иза |
ни за Бога ни за душу, већ к’о вели:{S} Кад си ми само пао шака!{S} Па онда већ и не зна шта да |
П’онда?</p> <p>— П’онда ја им кажем:{S} Кад моја Јула није спрама нас, нисам ни ја спрама друге |
де доста већ једаред!{S} Докле ћете?{S} Кад почнете а ви не знате шта је доста!...{S} Добро, до |
је...</p> <p>— Е, ал’ како ћу, како?{S} Кад га он, кажу, <pb n="281" /> чува к‘о очи у глави; с |
а онда, — даје му бирташица упутства, — кад метнеш пред њи’ да једу, а ти ондак оног жутог фурт |
<p>— Лако је сравњавати, — вели Пера, — кад је већ тако.</p> <p>— Питај, Јуло, господина:{S} Ка |
је, молим вас, — умеша се гђа Перса, — кад узме књигу, та вам ондак не зна шта је доста!{S} Та |
о од ото доба, — приповеда онај даље, — кад си тамо само кажи, да с’ из Иђоша, па не бери бриге |
преме најживље и најжурније отаљаван, — кад ће се она њина лорфа удати за оног гољу?{S} Је су л |
јла-Јуло, — рене јој Шаца сав блажен, — кад ћу бити тако срећан да <hi>ја сам</hi>, својом сопс |
је девојка, — фали је госпоја Перса. — Кад корача, све се тресе земља под њом!{S} А ова моја к |
сокаком, — вели тетка-Макра одлазећи. — Кад ме закопаду —</p> <p>После тога је Јула весело прод |
— „А шта знамо, — вели јој гђа Сида; — кад се уда, онда куд муж, туд, што кажу, и жена!“ — „Та |
јер госпођа Перса је још то исто вече — кад је после вечере, пошто је поп Ћира већ легао, мерил |
жда која радознала читатељка, која би — кад се већ жртвује да ћути и накани да чита — хтела одм |
ити!{S} Та немојте ме бедити и ружити — кад ме је доста и онај Бог наружио! — ропће овај нови „ |
ичај) ал’ требали сте у такој прилици — кад је, то јест, мој супруг умро — <hi>мене</hi> да вид |
е није пацов ухватио у гвожђа па цичи — кад ал’ оно седи његова слатка кћи па плаче и пише неко |
ац био... кажу, да је одма’ сутра дан — кад је дошао — био и прстен.</p> <pb n="215" /> <p>— Е, |
p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Кад ћеш на пут, Спиро? — запита гђа Сида.</p> <p>— Сутр |
вала!{S} Гледај ти то ње само!</p> <p>— Кад не умеш паметнију какву да нађеш, боље немој ни пев |
каш још?!! — праска гђа Перса.</p> <p>— Кад се оно још к’о ђакон вук’о клипка и ’рв’о с паорима |
ди живиду сретно и задовољно, а камо л’ кад се овако стрефило!...{S} Ја опет, Спиро, велим: то |
ла би’ и да пустосват жели, — а камо л’ кад стари сват тражи! — вели јој једна.</p> <p>— Та зна |
зељов мање је лајао на босе паоре, ал’ кад види господина или само обувена човека, а он се пом |
есту.{S} Па баш и да га се дочепам, ал’ кад он види да га нема, а?</p> <p>— Има и за то лека, н |
ме не научите?</p> <p>— Е, то хоћу, ал’ кад добијем од вас пукет, онда ћу вам га растумачити и |
сни коњи.{S} Трезан, и Боже помози; ал’ кад је пијан, <pb n="272" /> нико с њим не може да изађ |
код куће.</p> <p>— Ал’ ај’те...{S} Ал’ кад вас лепо молим!...</p> <p>— Не! — рече одлучно путн |
ни се госпоја Сида, <pb n="29" /> — ал’ кад човек дође код вас, а ви онда не знате шта је доста |
отимајући се више од себе.</p> <p>— Ал’ кад вас молим —</p> <p>— А, хвала, хвала, госпоја-Јуло; |
пију</hi> се људи па се потучеду; е ал’ кад је некима суђено, а они се потучеду и брез вина и б |
кавонији ил’ кад испаднеш из кола, ил’ кад останеш у коли!</p> <p>— О, о! — вајка се поп Спира |
у сицу, па не знаш кад си кавонији ил’ кад испаднеш из кола, ил’ кад останеш у коли!</p> <p>— |
рдили, ја дођо’ каже, на једну чашицу.“ Кад ал’ јест, врага, чашица!{S} Буде ту и десет!</p> <p |
жду; јербо је то за мене један „балсум“ кад мало гуцнем —</p> <p>— „<hi>Балсум</hi>“!...{S} Што |
оја!...{S} Сад се уједа госпоја Сида, а кад сам је ја советовала, да да њену Јулу нигде на стра |
чу се поп-Ћирин глас дубоко из бунде, а кад се сиђе на леву страну из кола, појави се и поп-Ћир |
свирци па ма то биле и швапске арије, а кад је био зловољан, Меланија је остављала клавир и ниј |
зулове, па намешћа уста и погледа ме, а кад већ прођем, а она се увек ондак искашље мало, па ме |
но преварити и разговарати се о томе, а кад једе грожђе, а он га опере у чаши, и не једе љуске, |
ло.{S} Свирац свира тако целе године, а кад се обере кукуруз, онда се зна шта је његово.{S} Он |
ира је био прилична ћуталица и иначе, а кад је јео држао се оног златног Доситејевог правила: „ |
кају зиму јер су, кажу, лети млитави, а кад засвира северац и заокупи мећава, а њима тек онда д |
раздељена по среди онако богословски, а кад говори што а он гледа у земљу. — Сутра ће, — свршав |
а кад волем неког, ја сам онда мелем, а кад га мрзим, онда му не треба гори пелен!</p> <p>— Па |
исли.{S} Дуго је ћутао и мислио тако, а кад већ беху далеко иза вароши, у пољу, одмахну путник |
банке све горе; па док могу — добро, а кад удари руда у брег, а ја ћу, што кажу, „аљку на бата |
извадио!{S} Тражиш и хоћеш бело месо, а кад развијеш а оно шија с главом!{S} Швапски жебраклук |
сто да га каштигују он добио за попа; а кад је задоцнио оно на <pb n="349" /> јутрење, а он, оп |
оред крста, ма чији био, прекрсти се; а кад прођеш поред биртије, ма каква била, заустави се!“ |
њим, све док не савије у други сокак; а кад савије у други сокак, а он још једаред погледа на в |
ола прођу а ми мислимо:{S} Ето га!{S} А кад оно нисте ви него какав Жида што долази за перје, ж |
о јој се ћерка не уме ни окренути!{S} А кад је совјетујем: „Воспитавајте дете, госпоја-Сидо, то |
ве ја не ваљам; никад ја не ваљам!{S} А кад нисам добар, па ондак боље и да ме нема!</p> <p>— П |
—</p> <p>— О мај!{S} И јесте чудо!{S} А кад брж’, — чуди се попа.</p> <p>— Па већ неколико дана |
мамице не опомену да то није лепо!{S} А кад настане ћеретање међу девојкама, оговарање међу мам |
ет дуката и један солферин на дар!{S} А кад смо изашли и пошли кући, а он највеселији од свију |
ик</hi> нешто могу да позајмим!...{S} А кад ћеш морати тамо?</p> <p>— Прексутра се крећем.</p> |
итаније траје, што кажу, до гроба.{S} А кад паметан човек већ хоће да век векује, а он гледа, д |
к госпођа Сида кад их гдегод нађе.{S} А кад вас човек тражи, не може нигде да вас нађе к’о да с |
ивало, то се понајчешће и узимало.{S} А кад дође до сватова, онда није добро само млади и младо |
данас, многи су му похвалили глас.{S} А кад је поп Спира говорио предику о <hi>Спокојној жизни< |
ракију а и од Перине нешто остало. — А кад мислиш, да ћемо стићи, кад је такав пут?</p> <p>— Ф |
ише певаш...{S} Ајд’ баш ту!</p> <p>— А кад баш зактевате, ја баш могу! — рече па наби на очи с |
па гура свуд њушку и отима од други’ а кад га тако почешеш <pb n="300" /> мало, онда и они сти |
ате, господин-попо, грешни смо људи!“ А кад се добро наруча и врати кући, донесе свачега, и пеш |
хоће л’ онда ланути, обешењак један!“ А кад се одобровољи, а он се најпре зацени као да хоће да |
још који дан, да га баба ожени лепо!“ А кад је дочекала и то, и оженила Гавру, а она после оста |
себи, док му баба не сашије гаћице.“ А кад му је сашила, а она опет вели: <pb n="77" /> „Само |
а ми Бог да дана да га видим калфом.“ А кад Гавра постаде калфа а она опет вели: „О Боже, подрж |
мо били своји к’о данас —</p> <p>— ...а кад га к’о чеше по лећи, — наставља бирташица и не слуш |
оћи и коме је до гошћења сад у ово доба кад су највећи послови!?</p> <p>— Охо-хо! — смеје се го |
и опет су почели да раде баш у оно доба кад је најлепше било за шетњу испред куће.{S} Па тако и |
>Још одмах тога истога дана у исто доба кад се У поп-Спириној сазнало се и у поп-Ћириној кући д |
— вели Габриела, — тек од оних сватова кад ми је то пасирало.{S} Још пре, још много пре, гнеди |
а идем код Жуже —</p> <p>— Иди бестрага кад ниси ни за шта!</p> <p>За вечером су ћутали и јели. |
е на посао.</p> <p>Као мала груда снега кад се отисне, мала и незнатна, с врха брега, па на под |
но знате, то би значило искушавати Бога кад бих одмах тражио то.{S} Треба се упражњавати у стрп |
чудо ми нико!{S} Та кад сад неће, а да кад ће ђавола!{S} А зар сам ја опет био бољи, кад сам б |
кажу:{S} У град кад ’хоћеш, а из града кад те пусте!{S} Пази, Ержа, полако... порцулан је, пол |
поседи прид кућом, ал’ не може да гледа кад се шета фрајла Меланија и господин Пера, па госпоја |
е изгледала и шта је помислила гђа Сида кад <pb n="91" /> је таман почела, а гђа Перса је из ку |
/> <p>— Еј, терету мој, — рече гђа Сида кад се нађоше код куће, — боље да сам пањ родила него т |
ева па нек их хвата!“ рекла би гђа Сида кад транжира месо; само кад је чистила рибу, онда би му |
„А ви сте ту! рекне им тек госпођа Сида кад их гдегод нађе.{S} А кад вас човек тражи, не може н |
другу није издао ни вид ни памћење онда кад треба видети своју противницу и кад се треба сетити |
сад су се увек питали за здравље и онда кад се обојица нису макли ни из сокака, а сад се вратил |
ан шапутала тихо молитве, па чак и онда кад је у кујни помагала Јули и Жужи и љуштила кромпире |
онако весео, баш као што је био и онда кад је оно одликован црвеним појасом.{S} Још је чудније |
опи, и износио се из шифонера само онда кад су у гостинској соби скидане футроле од конофоса са |
теља и канабета, а то је било само онда кад су гости долазили.</p> <p>Фрајла Јула је могла у па |
ра већ неки’ једанајст година, још онда кад је ону Тотицу, што <pb n="294" /> је пре ње ту била |
, јер иде и онда по сокацима и којекуда кад никако и нема месечине; разговарали о гладним годин |
одмах гужвара.{S} Нема ти ту мелшпајза кад није мастан, па не цури маст низ браду.{S} Ама, фин |
{S} Ако ти ’хоћеш, ја бо’ме нећу!{S} Ја кад волем неког, ја сам онда мелем, а кад га мрзим, онд |
вам, да ми дате шта буде право, јер ја кад се каприцирам, ја и за багателу радим, ал’ тек ја н |
ила компотом, а знаш је да је увек така кад су врућине и кад јој муве досађују.</p> <p>— Боже!{ |
у испод руке изгледа она жена, издалека кад гледате, као да је упртила с пијаце какав пун цегер |
ади, а сва се претворила у ухо, па чека кад ће је оданде он нешто запитати.</p> <p>— Уф, баш је |
тихета а Тиму професор латинског језика кад га је овај (Тима) једном у врло учтивој форми запит |
глава која се пушила к’о обарена шунка кад је извадиш из великог лонца.</p> <p>— О, каква срећ |
, милостива, сад... фрау-Цвечкенмајерка кад се враћала од породиље из арендашког сокака.{S} Кад |
екирала <pb n="51" /> деца из комшилука кад изађе на сокак, тако да се обично морала и сама гос |
“ Већ се кајала, што је тако груба била кад је он спочетка онако лепо запитао, и желела је, да |
гђа Сида која се доцније опет пробудила кад је Јула кинула.</p> <pb n="169" /> <p>— Па ви сте м |
Колико је само пута поп-Ћириница рекла кад су јој споменули поп-Спирин црвени појас: „Црвен по |
омпира из подрума!“ тако би благо рекла кад је наређивала што Жужи.</p> <p>Ових дана је по вазд |
ли.{S} Колико је само пута пречула Јула кад је мама зове. — „Ти кад се на штогођ наканиш, не зн |
ао није за њу.{S} А госпоја-Сидина Јула кад се попне на кацу, па им траје до новога а нама око |
очи и одело и својим рођеним ушима чула кад су га позвали сутра — у Недељу — на ручак.{S} Чим с |
сам Календар Стогодишњак.)</p> <p>— Ама кад ти кажем, — уверава га поп Спира, — промјениће се.< |
љка од које кидију струк и дају младама кад их ове пољубе у руку а оне њих у образ, а девојке н |
есечине; разговарали о гладним годинама кад се шапурика млела и јела и <pb n="159" /> од шапури |
е замерило и самим простим парохијанима кад ураде</hi> </p> <p>Ово неколико дана, док су обе по |
расположена, па им одлакну, а још већма кад видеше да се ето сам сетио да их изненади и госпођа |
отарошев писар, али овај само оних дана кад господин нотарош није ту у селу, иначе иде код Шоле |
ву, да је сада била као громом поражена кад је чула како се ствар искренула; а рана, коју је по |
Фрау-Цвечкенмајерка је била као убијена кад је чула да њена присна фрау-Габриела зна много више |
/> тако тихо и тужно, као грана зелена кад запишти на ватри, тако запева он њену милу песму:</ |
риповеда још давније ствари, из времена кад није било ни порције ни екзекуције, ни трукованих н |
ни; исти к’о њен попа пре толико година кад је свршио богословију Карловачку и био у њу заљубље |
је још тако а камо ли пре толико година кад још није било ни „зонентарифе“ ни железнице ни друг |
чено је у бурад некако још првих година кад смо се, во времја оно, ја и Сида узели.{S} Од њега |
>Ах, јесени, јесени!{S} Како си суморна кад те човек посматра гацајући блато по сокацима или он |
ирише од фине цигаре и миришљава сапуна кад прође,“ вели фрајла Меланија.</p> <p>— Збогом, због |
е отима. — Ах, не, не!{S} Ти си страшна кад неког омрзнеш.</p> <p>— Није нег’ да се још измирим |
ле да је тако <pb n="136" /> равнодушна кад јој, тако рећи, испред носа односе прилику?! — Тако |
да му умре нека стара богата стрина, па кад је наследи, он ће одмах у варош, а тамо ће имати на |
а то не слути на добро!</p> <p>— Е, па кад ’хоћеш зета берберина, то ћеш и сневати!</p> <p>— Т |
оде у кујну к’о фурија.</p> <p>— Е, па кад баш ’хоћеш да знаш, како је било; ето тако је било! |
опет кажеш, да те грије?</p> <p>— Е, па кад је човек добар, к’о ја што сам, па све му на добро |
ђа Гециница. — Па онда —</p> <p>— Е, па кад ми не верујете, ја нећу <pb n="211" /> приповедати, |
ест година... кад је био храм цркве, па кад се вук’о у порти клипка са паорима, па све надвук’о |
јдаша суша!“ — Он понесе само гајде, па кад га запитају: „Куда, Совро?“ а он им вели: „Идем да |
аније да вечера.</p> <p>— Јуцо сине, па кад већ идеш, донеси <pb n="58" /> нам по једну ракију, |
а, а она га онда моли да јој донесе, па кад јој он донесе лопту а она му зафалује а све преврће |
најпре живље, па све лакше и лакше, па кад се уморио и приповедало и слушаоци, и свима се већ |
а да му дате, да удари преким путем, па кад га укебају, ко плаћа штроф, него онај кога вози.</p |
осподин нотарош баш зна шта је вино, па кад год хоће добра вина да пије, а он ето ти га па к ме |
једе љуске, него их оставља у тањир, па кад поједе и он опере руке у истој чаши као што сем вел |
ем, кад смо биле обадве у Темишвару, па кад јој умро муж, и кад сам видила, како је флегматиш и |
бе.{S} Доносио је понекад и тамбуру; па кад Јула нешто запева, а он је прати тамбуром.{S} С поч |
Сида.</p> <p>— Е, није него није!{S} Па кад грунемо: „У јутру рано чим зора заплави, Вожд Новак |
т —!</p> <p>— Е, па сад ајд’ иди!{S} Па кад га закољемо, омастићеш и ти бркове!{S} Биће кожуриц |
Навикао се на школу и на учитеља.{S} Па кад су сви поштовали и волели старога учитеља Трифуна к |
<hi>ви</hi> кренути овамо к нама.{S} Па кад <hi>вас</hi> нема код нас, ето <hi>нас</hi> код вас |
уће на једно пола табака хартије.{S} Па кад је ушао у дућан, извадио је из шпага и то пола таба |
ако је коме удесније тако и ради.{S} Па кад је то све тако, онда ће вам разумљиво бити и ово шт |
’о.{S} Ево вам ово овде замотано.{S} Па кад му склоните онај зуб, а ви му онда лепо подметните |
и свако своје, него и други свет.{S} Па кад добро пролази и кад се лепо проводи Глиша Сермијаш, |
е.</p> <p>— Хм! — хукну поп Спира. — Па кад си чула, што ми ниси то одма’ каз’ла?</p> <p>— Па ј |
ни словца —</p> <pb n="123" /> <p>— Па кад ме све којешта пита, — рече мало јогунасто Јула.</p |
младеж, и за што као и не?!</p> <p>— Па кад праве баба-Тини, а што ће онда ваша Јуца, ваша беза |
сам вас задржао од послова.</p> <p>— Па кад баш хитате, оно вас нећемо задржавати, а сутра?{S} |
чека бабу! — одговори Рада.</p> <p>— Па кад неће господин-попа ни да сврати, — рече женица. — А |
плачеш? — пита је гђа Сида.</p> <p>— Па кад вам нисам добра! — одговара <pb n="156" /> Јула јец |
до душе, ал’ и он не ваља.</p> <p>— Па кад добро тера а шта ћеш више и боље!?</p> <p>— Бачван |
ину к’о бесан.{S} А у колу кад свира па кад стане пред неку газдачку девојку па свира, а она зн |
рујем“.{S} Нисам то учинио онога вечера кад су биле заједно с тога, што је то било спрам свеће, |
га знаш, — рече јако задувано поп-Спира кад стигоше у порту.</p> <p>— Та, ја сам се и сетио, ам |
него се кренули сами, — рече гђа Перса кад је ушла, за њом поп Ћира, а за њим Меланија.{S} И т |
/> <p>— Ержа, о Ержа! — викну гђа Перса кад чу да стадоше кола пред капију, — остави то пиле, ј |
ело им, да Бог да, — вели госпођа Перса кад је саслушала Ержин реферат. — Мож’те сад, — вели ум |
ас сте у послу.{S} За Бога, гнедиге, та кад се ви одмарате, то би само волела знати —</p> <p>— |
з Шаце брице!{S} Е, чудо ми нико!{S} Та кад сад неће, а да кад ће ђавола!{S} А зар сам ја опет |
латка пријо, — одговара поп-Спира, — та кад је још комшија комшију преварио!</p> <p>После звани |
ло!</p> <p>— Па знате како се једи тата кад није вечера на време?!</p> <p>— А што ниси говорила |
а вашара.{S} Та није да се згранио тата кад је дочепао писмо и видео шта је писала, па дочепао |
стајаће ту све до друге године до лета кад дрво озелени листом и кад се накити миријадама дудо |
аплатити сад и оно, што се, Бог те пита кад још, бадава возио, па ће му пресести сва вожња заба |
тељ, дошао, било је муке и невоље доста кад је требало што написати.</p> <pb n="33" /> <p>Што ј |
а је побегао чак у трећу собу од страха кад је чуо бласфематичне речи гневне попадије своје кој |
украду коње!!...{S} Ено, пре три месеца кад су оном Неци украли коње, па мало им што су му одве |
а била тамо напољу! — вели му бирташица кад одоше путници. — Ти си опет точио, а?</p> <p>— Ниса |
се љути а смех све јачи; једва се стиша кад се чује каква лупа из кујне.</p> <p>Онда се тргну с |
леда к’о ћелави Муслија!...{S} И у гроб кад легнем, Ћиро, мислићу фурт на то!{S} Из гроба ћу, ч |
ушићу му уста, да ће памтити док је жив кад се са мном дишпут’о.</p> <p>— А можеш му и то рећи: |
рмина.{S} То је оно што кажу:{S} У град кад ’хоћеш, а из града кад те пусте!{S} Пази, Ержа, пол |
и шта ће се разговарати.{S} Да оде сад кад се <pb n="63" /> краве музу, — не иде, нема смисла. |
тњила, — добила сам визиту... немам сад кад.{S} Ајде, носи то брже!...{S} Дакле, шта је то било |
заиста више зачудио поп-Спира, него сад кад је ово чуо.{S} Гром, прави, формалан гром из ведра |
, „хозле“, гром их спалио!{S} И баш сад кад сам у највећем послу!{S} Молим вас, слатка снаш’-Пе |
... него с овим шегртима, сам један јед кад није мајстор ту —</p> <p>— А тако штогођ!{S} А ја м |
еде да их бар на тај начин задржи. — Од кад се нисмо видили!{S} Чини ми се читав век!{S} А тако |
ко наћи! — вели Нића мало и тужно. — Од кад ми она умрла, а ја ударио у никакав дешперат, па пр |
рече: шта је то све радила?</p> <p>— Од кад си се ти кренуо на тај проклети пут, — отпоче гђа П |
богме да ми ниси никад веровао!{S} А од кад ти говорим ја.</p> <p>— Шта ми говориш?..{S} Па шта |
та је ’асне сада!?{S} Говорим ја њој од кад још: „Госпоја-Сидо, ако сте права мати, и пријатељ |
о пајташи и пријатељи били, и то још од кад!{S} Још од прве латинске!{S} Та заједно смо, к’о де |
чизмице са мамузама и поклонити ждребе кад се ождреби стари Пирош и да ће му дати дугачак бич |
та фрау Габриела одједаред оне око себе кад јој се досадило ћутање. — Но, и ви сте ми лепи штуц |
шаров иди зељов хоће у сласт да поједе кад се раскиселе — него чизме до колена, намазане лојем |
ла и задржала у свом орману нек се нађе кад устреба.{S} Самих фачли је предосторожна гђа Сида, |
видите, како уме да се свађа и да лаже кад га исплаћујете...{S} Њега нипошто!</p> <p>— А како |
p>— Баш вам фала!{S} Лепа вода.{S} Боже кад рекоше „воде“, паде ми на памет, што кажу, <hi>опиј |
су и муж и жена високи, а сачувај Боже кад је муж мали, а жена се отегла у висину!{S} Ено како |
ад је Жужа ишла по вешплау, а изаш’о је кад су се краве враћале кућама!{S} Изашли пред кућу, па |
нако по његовски, погледа.{S} А знао је кад и како треба погледати.{S} На капуташке, то јест пу |
зна шта носи дан а шта ноћ! — мислио је кад је куповао. — Ди сам се ја и могао надати, да ће ми |
умени као брескве дуранцлије (и доцније кад год су га послужили код поп-Ћириних бресквама дуран |
ијом пред кућу, па не може речи да чује кад се разговара, <pb n="183" /> од оног проклетог реше |
се запурила плевећи башту, и да је чује кад пева.{S} Тако данас, тако сутра, еле, он се некако |
тарски трговци што једу путер и земичке кад одседну ту.{S} Једном речи, то и није била она прав |
ој!</hi> да напоји коње и себе, а после кад узме уздице у шаке, а он тера к’о луд!{S} Само викн |
свећама, то је давнашњи рад фрајла-Јуле кад је још као дете у лер ишла, па је на поп-Спирин име |
е много женирало.{S} Знао је да је боље кад женска грди него кад се чини невешта, па се није бо |
ње!...{S} А... је л’ те, дуго вам време кад ћутимо?</p> <p>— А да бо’ме.{S} За то ајд’ певај... |
че разговарамо, ја и мој супруг, о томе кад ћете доћи.{S} Мислили смо да већ нећете ни доћи. „М |
на Велики Петак, па нећу умети ни једне кад дођем пред његову Екселенцију.</p> <p>— Еј, да ми ј |
ама (на чије саре може комотно да седне кад год хоће), па не може да макне оданде, него га стан |
сле подне.{S} Баш је звонило на вечерње кад прођоше Великим Сокаком једна кола и у њима један м |
ка та, као танка паучина што се продере кад бумбар пролети кроз њу — чим само први паор јутрос |
<pb n="71" /> и пале кандило и крсте се кад зазвони на вечерње и распитују, који ће господин-по |
ру (јер је његова чреда била) зачуди се кад чу неки нов непознат му глас па приђе Северним Врат |
те не би’ курталис’о.{S} Та сећаш ли се кад си ти опет мене курталис’о белаја!{S} Него, ајде, ’ |
ио.{S} Сад је у пензији.{S} Заплакао се кад су му саопштили и ако је ишчекивао.{S} И сад и ако |
ем. „Сушти херувимски глас!“ изразио се кад је изашао из цркве.{S} Па и сам поп-Спира <pb n="41 |
дела где је скинуо шешир и прекрстио се кад је био спрам Великог Крста.{S} Обе те бабе у друштв |
добро, — рече г. Пера а чисто се стресе кад се сети свога господства и благовања у Карловцима и |
м здраво мило.{S} Извол’те.{S} Извол’те кад имате слободна времена од науке, — вели гђа Перса.< |
није право, а опет се сви радо осврћете кад видите тако нешто...</p> <pb n="339" /> <p>— Е, па. |
д <pb n="259" /> Принц-Евгена код Сенте кад се тук’о под Јованом Текелијом с Турцима, ваљ’да и |
ви слабо шацујете село и његове красоте кад тако говорите.{S} О, и у селу се да сасвим лепо жив |
им, истина, изгледају као оно ред деце кад се тоциља по леду, па лети једно за другим и пада н |
Поп Спира га гледа расејано, Јула плаче кад га види, а гђа Сида скида, громове чим га погледа у |
ом оклагију; њихова се скрхала прекјуче кад је мама била нешто љута а тату баш онда дон’о андра |
а ружа међу пупољцима после мајске кише кад се пружи струком својим преко стазе баштенске.{S} И |
да му праве калабалук; некако му лакше кад чује ларму на коју се већ од толико година научио.{ |
пре но што се од укућана ико и родио) и кад су се још перишани носили.{S} Или приповеда још дав |
{S} То и охрабри газда-Перу Тоцилова, и кад изброја и сложи банке у шлајпик и тури га за сару о |
стгеберај отворити! — извали г. Пера, и кад рече а он се тек онда трже и поцрвене, виде да је п |
—</p> <p>Поп Спира га узе и размота, и кад виде шта је а он се грохотом, слатко, насмеја.</p> |
две у Темишвару, па кад јој умро муж, и кад сам видила, како је флегматиш и ’ладна била к’о да |
оказан био тачан списак свију ствари, и кад му је још примећено, да ће кроз недељу дана примити |
о се човек само измени!{S} А наравно, и кад је то слатка моја, било!{S} Боже, шта је човек!{S} |
ђутим, да попусти кад је она у праву, и кад је она газдарица испред своје куће па све до пола с |
поручује по тендере и хоће да играју, и кад се и Шаца распомами па удари у поскочице и подвриск |
{S} И шта ти све нису разговарали!{S} И кад једно говори оно друго и не дише и не трепће од сил |
ли ни где да помећу све то у кола.{S} И кад су се у Петак зором кренули и поседали у кола, седе |
из села ишао својим послом некуд.{S} И кад сад г. попи требају кола, он се и повезе на њима, ј |
.{S} Али већ настају помало паузе.{S} И кад је говор почео сустајати, а очи се крпити, спомену |
т са својим џепним и клања се гостима и кад уђу и кад изађу, а после подне <pb n="39" /> Једнак |
преко своје мало подуже кежње кецеље и кад заџака оно његово: пак-пак?</p> <p>Поред гусака бил |
наш је да је увек така кад су врућине и кад јој муве досађују.</p> <p>— Боже!{S} Па зар за то?< |
и.{S} А он је онда пита: а боји л’ се и кад је с њим?{S} А она му каже: да се онда, кад је уз њ |
и други свет.{S} Па кад добро пролази и кад се лепо проводи Глиша Сермијаш, кога обично нико и |
иповедао поп-Ћири докле мисли хранити и кад мисли заклати крмка. — Та, шта је то?!{S} Та, шта с |
амо женско оштро соколово око (па чак и кад наочари понесе!) да примети, а гђа Сида је била паж |
одине до лета кад дрво озелени листом и кад се накити миријадама дудова плода.{S} Тада ће га те |
е онако побожно крстио кад је звонило и кад је прошао поред Великог Крста, како приметише бабе; |
м џепним и клања се гостима и кад уђу и кад изађу, а после подне <pb n="39" /> Једнако држи у р |
нда кад треба видети своју противницу и кад се треба сетити свију оних непријатних ситница из р |
следова разјареној мами.</p> <p>— А ви кад сте така чисменка, госпоја-Сидо, — рече и потрча за |
вде из авлије, к’о да је било у сватови кад се женио силни цар Стеван!...{S} К’о ће данас на св |
ису у очи гледали, него и један и други кад нешто има да каже а он говори и гледа у онај писмен |
S} Ју, ју, ју!{S} Неће ми веровати људи кад станем да им приповедам; а, формално, ни ја својим |
дана, пре оних великих ексера на капији кад је једном банула у Жужину собу па затекла тамо једн |
тегла у висину!{S} Ено како ружно стоји кад Арса грк пође кудгод са женом, па она дугачка ко то |
знате само дромбуље, фрула и гајде, али кад му (то јест томе клавиру) дознате историју, онда се |
p> <p>А Јула се још једнако устеже, али кад навалише на њу још јаче другарице и рекоше: „Мораш, |
— вели поп Спира. — Десет, десет — али кад ти платим <hi>десет</hi>, ’хоћу добро да тераш.</p> |
де још ситније вести у колу.</p> <p>Али кад онај „тенцер“ извали једну таку поскочицу какву фра |
.{S} Ко, зар она!{S} А што сте њој дали кад сав свет зна да она не зна да шије.{S} Уф, уф!{S} А |
-Макри макар на неколико тренутака, или кад Јуле нема у башти да је види или чује.{S} Мало који |
ад неко некоме у колу разбије главу или кад некоме украду коње па обеде Бачване да су они прешл |
ије никакво чудо, што су се људи чудили кад су нашли клавир у селу где су од музичких инструмен |
ла кући пошто су у многим кућама мрзили кад му она да из тањира да једе, а пинчика опет био је |
и дуга дренова буџа коју вуче по земљи кад иде.</p> <p>— Добро дош’о, Нићо, — дочекују радосно |
ст, устаје и клања се и благодари, — ни кад не пијем.{S} Верујте —</p> <p>— Зар је баш никад ни |
ло!{S} Боже, шта је човек!{S} Не зна ни кад проживи, а текем дођу године!{S} Па ми паде сад и т |
угарице од детинства... та и не знам ни кад смо се познали!{S} Из једног сокака... — рече и зас |
оци видети да су имали право наши стари кад су рекли ону златну пословицу: „Тешко своме без сво |
у реч, — решио се мој супруг да отвори кад узудајемо нашу Јуцу; па о њеним сватовима нека се п |
на тебе!</p> <pb n="261" /> <p>— Е, ти кад кога мрзиш, а ти не знаш да поставиш, тако да кажем |
та пречула Јула кад је мама зове. — „Ти кад се на штогођ наканиш, не знаш шта је доста!“ — кара |
розне сузе. — А то може свакој пасирати кад хити за послом! — заврши сва уплакана.</p> <p>— О Б |
а.{S} Већ се почео полако мрак спуштати кад је изашла из шесте куће, и похита јаче.</p> <p>Гђа |
Аркадије и Жужа крунили кукуруз, а лети кад су велике врућине биле, <pb n="50" /> у њему је под |
— рече раздрагани поп-Ћира и не примети кад му нали у чашу домаћин с којим се онако несвесно ку |
и људи, да се Шандор може само поносити кад погледа, међ какву је господу доспео.{S} Стари сват |
/hi> обријати ако ти нећеш!{S} Да памти кад се бацио на тебе!</p> <pb n="261" /> <p>— Е, ти кад |
овезе, никад не знате ко ће вас довести кад вас он повезе.{S} Добро тера, то је све тако; ал’ ј |
.{S} Добра парохија је — Боже ме прости кад већ морам да је с тим уподобљавам — к’о и добра и л |
ета испред куће!{S} Међутим, да попусти кад је она у праву, и кад је она газдарица испред своје |
вим готовим стиховима, сад после поноћи кад све село па и сам Нића боктер спава, кад је ноћ так |
лајевичу, за што ниси добро отворио очи кад погађаш кола; кад знаш добро паоре, гром их спалио |
ака и кокошке и гуске све полете у крај кад прођоше сила и сватови на силним колима и с многим |
лише <pb n="396" /> и заблагодарише јој кад је завршила последњу строфу.</p> <p>Тек после свега |
, додаје он и распирује још више, човек кад тоне, а он се онда, што кажу, и за сламку ’вата!{S} |
е седај опет за вечеру.{S} Не зна човек кад му прође дан, а оно се тек смркне!“ Прошло и „сирот |
мислим — вели поп Спира као сваки човек кад прође опасност, — па готово да и није било све онак |
помаже и ђаво и Бог!{S} Јербо тај човек кад гођ учини какву лудорију, а он, уместо заслужене ка |
о других услова, а за овај су чули, тек кад су се пријавили.{S} Били су обојица мало поматорији |
свира па и не мари, к’о од беде.{S} Тек кад нам тако неко дође онда још и ’хоће, а иначе не мож |
азговарало него се својски јело.{S} Тек кад су донети на сто уштипци наслагани повисоко на два |
и бркова кол’ко њој на длану. — Па тек кад помисли на ону гђа-Сиду.{S} Њу тек да види тих дана |
и.{S} А оне га слушају и не дишу, и тек кад се спасење исприповеда, оне дахну и моле га да им в |
} Молим вас, слатка снаш’-Пело, — немам кад сад да се тоалетирам кад имам ето других послова! — |
<p>— Та и није, господине... и не знам кад брж’ су прошле!</p> <p>— Па баш сте се, кажеш, воле |
-Пело, — немам кад сад да се тоалетирам кад имам ето других послова! — нека преноћи код вас, а |
зна шта је он радио и разговар’о се сам кад после њега нико није ост’о, а и он се три дана дале |
кабанице.{S} Ја мом пинчики, само кажем кад дођем: „Пинчили, пинчили“! а он, шпицпуб један мали |
ће- — и кога је она или водила са собом кад је лепо, или му доносила кући пошто су у многим кућ |
е били критичари) сумљиво вртили главом кад су прочитали претходну Главу, јер им се чудно и нев |
ађаји били они који се дешавају Недељом кад неко некоме у колу разбије главу или кад некоме укр |
?!“ питала се у себи Јула.{S} Сутра дан кад је дошла и запевала, није чула тамбуру да је прати. |
се некако тако навикне, па му чудан дан кад не оде својој тетка-Макри макар на неколико тренута |
ремена дође Аркадија и био је задовољан кад је чуо да је све добро испало благодарећи његовој д |
не и да тресне о месец.{S} Па баш таман кад су већ хтели да припале топ, сети се један Банаћани |
’о, а да ви’ш како се праћака к’о шаран кад га извуку из воде.{S} Научио је тај на те колаче.{S |
цвркућући им.{S} Шаца је био сав блажен кад је чуо за шта га зову.{S} Одмах обуче душанку вишње |
а коме је пре толико година реп одсечен кад је касапин једном изненада <pb n="82" /> бануо, па |
варјачом па је изгледала к’о Исус Навин кад је заустављао сунце да не седне, — хеј, та што <hi> |
о си прош’о? — запита радознали домаћин кад се нађе насамо с поп-Спиром.</p> <p>— Чрезвичајно д |
је ударало у грудима, као пијан домаћин кад грува на авлијска врата, ударало да искочи!{S} Ваљд |
а њега оставили к’о никог његовог; а он кад се пробудио, једва су укућани га курталисали они’ а |
риповедала је после гђа Сида; „него к’о кад се нека Бечкеречка чифуцка фрајла у промонади унтер |
о честита ракија, ја би’ се бар стрес’о кад је пијем.{S} Блага к’о Божја <pb n="298" /> росица. |
ући блато по сокацима или онако покис’о кад се грчи у колима без арњева!{S} И једног таквог сум |
десет бака (пешака), — и он је побегао кад је чуо ону страшну вику и праску из кујне, па је бе |
оде као опарена с опуштеним рукама, као кад мокрих руку човек тражи пешкир.{S} И кога да прво с |
И Јула осети нешто тешко у грудима, као кад човек прогута врућ мекан хлеб.</p> <p>— Добар дан, |
узе, зачу се из поп-Спирине баште — као кад певница певници одговара — и друга строфа оне песме |
н, не би се тако скаменила гђа Сида као кад је чула глас гђе Персе. „Кад ме није <hi>јуче</hi> |
ну путник руком и рече једно „Ех!“ (као кад се човек савлада, па прегори нешто најмилије,) па о |
ла, попина ћерка, и задубила се у посао кад се наједаред трже, јер засикта стари гусак иза њени |
“ па се лупају једнако рукама као петао кад хоће да кукурикне; псују, праскају и беде ма кога п |
е Шаца!{S} За то овај и није имао право кад је опет једнога дана напао Јулу, што јој је г. Пера |
тару, лепо се скамени човек већма, него кад му се на сну јавио Св. Никола и наредио му да каже |
а бар да се чешће окрене, ајде-де; него кад натуче шешир на очи, а он се по два сата не окрене, |
да је мало нижа, то је много лепше него кад су и муж и жена високи, а сачувај Боже кад је муж м |
Знао је да је боље кад женска грди него кад се чини невешта, па се није бојао; он се само бојао |
и спавање, и захркао је и није приметио кад је Шаца савио у попин сокак.</p> <p>Шаца је ишао по |
ај путник — што се онако побожно крстио кад је звонило и кад је прошао поред Великог Крста, как |
ом свом темпераменту.{S} Један се љутио кад је видео своју Жужу да с оним другим разговара и од |
<pb n="414" /> <p>— Та... знате... како кад —</p> <p>— Како: „Како-кад“?</p> <p>— Па ето тако!{ |
у разговор са Жужом, и мило јој је било кад јој је ова похвалила укус и рекла да јој је здраво |
и пулгерски, а и како би друкчије било кад ту нико и не пије из бокала или холбе него из оног |
у сну видела, колико би јој тешко било кад би га изгубила.{S} Ни она не би могла преживети так |
то лакше било.{S} А и Шаци је мило било кад је видео то.{S} Није могао да одоли срцу и да буде |
гове.{S} Гђи Перси је особито мило било кад је чула за то, па је усхићена говорила: „О, Пера је |
адало му на памет, како би то лепо било кад би свега тога било и код Меланије коју је, наравно, |
а, али сад ми је сав <hi>црн</hi>, само кад га се сетим.</p> <p>— А како за Бога?</p> <p>— Та.. |
оне њене пакости, бештија дебела, само кад види, — вели госпођа Ћириница и показује невероватн |
— ’хоћу, ’хоћу, Нићо! ’хоћу, роде, само кад не тражиш штогођ више као мито.{S} Ајде, гуцни мало |
ању да му се <pb n="75" /> одупре, само кад је он онако обешењачки, онако по његовски, погледа. |
<pb n="96" /> то лепо сравњавате, само кад би то била истина!</p> <p>— Лако је сравњавати, — в |
да стрефиду.{S} Мушкарци!{S} Јуф, само кад помислиш...{S} Па још они паорски мушкарци чим види |
кла би гђа Сида кад транжира месо; само кад је чистила рибу, онда би му бацала оно што извади и |
да сам у Банату, тако је добро!{S} Само кад смо ту!</p> <p>— Па, Бога ми, госпоја-Јуло, — смеје |
Али сад је већ доста, и сувише.{S} Само кад помислим како су га салетили па му напунили уши!... |
еђено поп Спира па остави шешир. — Само кад је <hi>ваша</hi> кућа пример селу.</p> <p>— Богме и |
са свим је тако.{S} Зар не?{S} Ја само кад морам да се свађам и да псујем кога, онда говорим с |
њим главобољу.</p> <p>— Но, добро само кад си и сад дош’о.{S} Ми се већ забринули, ди си то... |
гледајте, дођ’те нам!{S} Ми тако волемо кад нам ко дође у госте!...{S} Ја не могу од деце, а њо |
а им дођемо у гости!... „Ми тако волемо кад нам ко дође у гости,“ — понавља у себи путник речи |
и наставља прекинуто предиво.</p> <p>Но кад је реч о настављању прекинутог предива, да наставим |
и доћи више никад.{S} Запишите слободно кад ме видите код вас!</p> <p>— Та немојте опет и ви би |
ућу прилично навикну на њу, па им чудно кад је позадуго нема. „Нема нам, Боже, већ одавно фрау- |
сам Саваот неће моћи помоћи!...{S} Ено кад се оно вук’о клипка, памтиш и ти... пре петнаест го |
ништ’ више да чујем.</p> <p>— Па добро кад нећеш, ја и волијем.</p> <p>— А јеси л’ примјетио?{ |
ли задовољно поп Спира, — ал’ баш добро кад сте дошли.{S} Сидо, ајде брже дај друге чисте чаше |
кну гђа Сида, — ове муве.</p> <p>„Добро кад не рече: цвекла!“ рече у себи гђа Перса која се так |
добре арњеве.{S} Купио и’ баш ту скоро кад се продав’о неки штајерваген, па скин’о и метнуо на |
па се дере и брани ногама)...{S} Па зар кад баба дође с вашара с медљаним колачима па запита: „ |
са свим заборавио шта је јуче било, јер кад је било после вечере, узе лулу и дуванкесу па ће ре |
мало и знала по мало само у гитар, јер кад би гђа Перса запитала поп-Спиру за што и он не купи |
> </quote> <p>Ту прекиде Јула опет, јер кад је певајући ову строфу погледала на своју маму, вид |
} Био је идеал правог доброг мачка; јер кад се он каприцира да ухвати миша или пацова, у стању |
о не признаје бечке дипломе његове; јер кад је реч о њему, никад не каже друкчије, <pb n="403" |
о што није завила гђа-Персу у црно; јер кад је полетела бунару, а Аркадија за њом саплете се не |
не пуштају напоље преко сокака.{S} Јер кад се један такав малишан крене преко таквог блата, де |
га обично нико и не зове у сватове (јер кад се случајно опије — а то је редовно случај код њега |
И сад се само шеталица чује као тишлер кад рендише што.</p> <p>Сви се насмејаше, а затим наста |
ју!{S} Целим путем плаче и проклиње час кад се тако дебела родила на свет. — Меланија је била м |
да се наслони на један или други лакат кад једе, а тога тамо у собама не може да буде.{S} За т |
ћи животаре, јер и какав им је то живот кад их и зуби један по један издају и дају им лицу све |
ра изађе напоље да нареди Пери Тоцилову кад да их пробуди, и док се он напољу бавио а домаћица |
а би и ти са мном заједно:{S} Фала Богу кад је и овако; кад само господин Владика није ост’о пр |
поведа Палчика, а баба каже: „Фала Богу кад сам дочекала унука; сад само молим Бога да ме не уз |
— вели поп Спира. — Знате како оно кажу кад се онај давио па викао: „Помози, Свети Никола!“ а С |
и чарапу.{S} А то још јасније признају кад хоће да удену иглу.{S} Тада обично и једна и друга |
у што држи зла гарова који гризе капију кад год он прође и лаје на власт.{S} И боктер је прошао |
им се покривало тесто за киселу штрудлу кад је било хладније, па није била довољна само велика |
у другу полутину к’о бесан.{S} А у колу кад свира па кад стане пред неку газдачку девојку па св |
тина и бегало у шупу или у зелену метлу кад се баба згране при спомену кринолина, и онда није н |
т је здраво; разбио ону фину стиву лулу кад се облачио на јутрење па сад само ређа и псује и по |
а спавају под амбарем, а лану тек у сну кад им, то јест, што непријатно и страшно дође у снивањ |
да се не мучим и злопатим на овим свету кад сам сваком на терету и на путу! — јада се бојтар па |
на не могу да спавам, само једну шољицу кад попијем.</p> <p>С кафом је ишло мало потеже, јер су |
ла би често она, па не би плаћали штроф кад коме откине по пола дороца ил’ кабанице.{S} Ја мом |
ри о <pb n="147" /> једно дрво, као зец кад у страху нагне да бежи а ништа, па ни највеће предм |
шљивовице, како оно каже патер Иноценц кад искапи, а, Сидо?- „<foreign xml:lang="de-Cyrl">Ајн |
уге, која јој је искочила, удари у плач кад се нађе у авлији.</p> <milestone unit="subSection" |
коловање.{S} Шта му сад знам!{S} А, баш кад се радо имају, а шта им ја друго знам радити!...{S} |
> <p>У среду тако око десет сахати, баш кад се господин нотарош кретао у амт, отворила се широм |
ударајући гласом на последње речи, баш кад је гђа Перса пролазила, — ту ће он бити мајстор да |
лањско.{S} И дала му се прилика.{S} Баш кад су измакли тако за једно четврт сахата изван села п |
нако пило и наздрављало и играло, а баш кад су ове ушле, заћутало се.{S} А заћутало се за то, ш |
оп Спира. — Па лаку ноћ!</p> <p>— А баш кад спомену, дете, сневање, — вели госпоја Сида, — што |
м и о оскудици кола с арњевима, сад баш кад оба г. г. пароха <hi>морају</hi> да путују.</p> <p> |
лепо!{S} Баш ми је мило.{S} Па сад баш кад сам и онако беспослен, да се <pb n="276" /> бар раз |
случај те прођоше једна поред друге баш кад су излазили с јутрења.{S} Госпођа Сида се разговара |
као што ваља потрефила.{S} Дошла је баш кад су се разговарали с гостом, и док су тражили и хват |
накресанога господина Асесора.{S} И баш кад је овај изјављивао, да је готов ради ње да заборави |
ма, а после неког времена ајд’ кући баш кад је бал у највећем јеку, кад се и саме маме распале |
} Ето ономадне је тата једну укебао баш кад је писала писмо у шпајзу тамо неком њеном са рогља. |
у путер-крофнама сва срећа.{S} Него баш кад сте се толико каприцирали и држите да ја боље прави |
дном свом познанику који их је срео баш кад су излазили из Епископије. „Шта је, како се свршило |
ену пошу.{S} Затекао га је у дућану баш кад је Шаца туцао кудељно семе и ’ранио штиглице и кана |
поспешном ветру, на поп-Ћирину кућу баш кад су изашли да се шетају, а решето је ужасно заблебет |
<milestone unit="subSection" /> <p>Баш кад је Нића боктер прошао испод поп-Спирина прозора и д |
блато на оног за њим у сицу, па не знаш кад си кавонији ил’ кад испаднеш из кола, ил’ кад остан |
на данашњи дан мора.</p> <p>— Та имаћеш кад и плакати, — шали се стари сват, — а сад певај!</p> |
, е, ко би то и помислио!!{S} А ја, још кад сам устала, а ја сва дешператна, па још мислим: шта |
намазано.</p> <p>Тако се ето некад, још кад је цар био каплар, писало и натезало с ученим људим |
исто пуначка и округла као и негда још кад још није знала за ту, тако рећи, паклену, али ипак |
а он мали и снизак к’о патак.{S} Па још кад се узму испод руке изгледа она жена, издалека кад г |
осле подне!{S} Дош’о је после подне још кад је Жужа ишла по вешплау, а изаш’о је кад су се крав |
ако кривовратаст.{S} Бечкеречки нотарош кад тера кера — обично после асентирунга — не може без |
рак два па стане — као господин нотарош кад иде шором по званичној дужности.)</p> <p>Ержа је ба |
а пуши трафику, нити му ико тражи пасош кад продаје коње.{S} То је Иђошко право одондак.“ — Так |
а ћуприји и свуд, и не мора имати пасош кад купује барут за чворке и зечеве, и не мора да пуши |
нате... како кад —</p> <p>— Како: „Како-кад“?</p> <p>— Па ето тако!{S} То је, знате, како спрам |
l>Пошла млада како ће да страда!</l> <l>Кад је била близу Феудвара,</l> <l>Сусрела је три млада |
благо</l> <l>Ротшилдово што је!</l> <l>Кад помислим, да ће</l> <l>Све то бити <hi>моје:</hi></ |
ote> <l>„Сјећаш ли се оног сата,</l> <l>Кад си мени око врата</l> <l>Бјеле руке савила?</l> <l> |
</l> <l>Чисто знадем шта мислите</l> <l>Кад се насмијете;</l> <l>Казали би, ал’ не смете,</l> < |
а шта опет тртица, да простите!</p> <p>Кад је дошла гужвара, онда је настало опште хваљење.{S} |
ст извуче мало врат к‘о корњача.</p> <p>Кад је изашао гост, сви су задовољни били посетом а нар |
сваки час улазе и излазе оданде.</p> <p>Кад се Шаца скиде с кола и пође у кућу запеваше девојке |
ила по селу она деца са звонаре.</p> <p>Кад је вечерња свршена, учитељ се нашао с поп-Спиром у |
поп Спира. — А паор паора држи.</p> <p>Кад стигоше у Ченеј, свратише на једно пола сата на одм |
а Сида као кад је чула глас гђе Персе. „Кад ме није <hi>јуче</hi> шлог ударио,“ говорила је сут |
о се оног златног Доситејевог правила: „Кад једеш једи, а не разговарај ни с ким.“ Вино је било |
ко познат већ као популарна пословица: „Кад прођеш поред крста, ма чији био, прекрсти се; а кад |
и да малко попусте.{S} А баба ми каже: „Кад волеш њу већма нег нас, па нек ти је, каже, на част |
амет!{S} А госпоја Сида онда к’о вели: „Кад ти мене секираш <hi>песмом</hi>, ја ћу тебе <hi>муз |
а да пева, па и да нема гласа а камо л’ када га има к’о ти!{S} Та која никад у веку није запева |
магарче Аћиме, није то за тебекана, та кадашњи си ти човек!{S} Биће на ворму што пева Гига Бач |
е ипак никако није могла да сети, да је кадгод чула, да се нека тако из поповске куће удала за |
’о рек’о би, да ме је бегенисала; јербо кадгод прођем поред ње а она се увек ондак сети па наме |
човеку раднику.{S} Та зар сам ја носио кадгођ ове пударске опанке?!...{S} Нег’ чизме и лети и |
ве саме балске рукавице, од Бог те пита каде.{S} Гледам их Боже, па мислим и питам се: та јесу |
она казала, да исприповедам (а немам ни каде, слатка)...{S} Каже ми гђа натарошевица, између ос |
еси!{S} Молим вас, слатка, ја сад немам каде, него ево вам сукње, а ја ћу послати сутра моју ма |
за дуванкесу; а ја ћу ти је, кад узимам каде, опшити црвеном пантликом.{S} Ајд’, ирошу мој!</p> |
а ћу црквењак“. — А ти? „Ја ћу да пирим кадионицу.“ — А ти: „Ја звонар.“ „Ја у рипиде.“...{S} К |
порти, помаже Аркадији, звони и пири у кадионицу а за то добије увек пола поскурице, а послао |
„Не знам ја ништа од свега тога, а он, каж’те, нека докаже, да је то све <hi>тако</hi> било, к |
...{S} Пак шта онда?</p> <p>— Е, па сад каж’те ми, молим вас, још само ово: коме је исти поп-Ол |
и, па сад све таке неке ствари.{S} Боље каж’те у кратко: ништа није к’о у старије доба; нити им |
о јест, нисте гађали ни чим.{S} Ви само каж’те: „Не знам ја ништа од свега тога, а он, каж’те, |
и њих воле а и она многе њих воли, ал’, каже Жужа, да ни један није тако леп к’о фрајлин младож |
сну говори: „Мене је немилосрдна судба, каже, другом опредјелила!“ Ал’ све то говори на немецки |
ерска кола да и’ вучем и брез бича; ја, каже, ништа не би’ знао!{S} Него фала им, каже, што су |
камо л’ свјашченическог, каже...{S} Ја, каже он, познајем сву фамилију мога, сада на жалост гос |
па нек ти је, каже, на част!{S} Ал’ ја, каже он, нећу више да те признам за сина.{S} Нећеш, каж |
енство, и једина ми је утјеха у речима, каже он, миропомазанога Псалмопјевца, каже, који вели: |
p> <p>— Па шта ти он каже?</p> <p>— Па, каже, да има надежде.{S} Само, каже, да испланира још м |
милостиву тејшасоњку, нек она не тура, каже, свој нос у мој виршофт; коме је дао Бог, <pb n="1 |
ја сам ти, моја Савка, са онога света, каже ми он, ди нема рода за мене.“ А ја га питам: „Па ш |
, каже он, миропомазанога Псалмопјевца, каже, који вели: <foreign xml:lang="cu">„Да постыдят ся |
и мирјанског а камо л’ свјашченическог, каже...{S} Ја, каже он, познајем сву фамилију мога, сад |
је ни чудо!{S} А Бирцлијини нису никад, каже он, којекога у кућу доводили нити ма куд удавали, |
же да сврши и хирургију?</p> <p>— Може, каже, врло лако, — вели Јула умирујући се мало по мало. |
д волеш њу већма нег нас, па нек ти је, каже, на част!{S} Ал’ ја, каже он, нећу више да те приз |
о, каже: то су црквене утвари, па није, каже, лепо употребљавати их.{S} А за тим нам је обојици |
е, кад једаред захрчем.{S} Могли су ме, каже, слободно упрегнути и у штајерска кола да и’ вучем |
иком уз тамбуру неке „мирјанске“ песме, каже да је певао: „Вино пије Дојчин Петар“, и „Катице п |
му је сна лепа. „Лепе коње и лепе жене, каже он; е, ако ни по чем, по том ћеш о’ма’ познати Бир |
ни дивањења, кратко је време, бојим се, каже, петлова, него сам дош’о да тебе видим и да те над |
а тим вашим свету, каже!{S} А ја ћу се, каже, стрпити и причекати тебе!“ А ја га питам: „Је си |
ђаво носи и наше уши... ни магарац се, каже, није прославио <pb n="163" /> са оноликим његовим |
„Е, сад баш видим лепо и признајем те, каже, да си мој син и моја крв, што кажу.{S} Та Бирцлиј |
отворе берберницу?</p> <p>— А па неће, каже, ни да отворе берберницу —</p> <p>— Него? — Ваљда |
не дај Боже, стрефи штогођ, отиш’о би, каже, из дешперата, у клоштер Месић у калуђере.</p> <p> |
/> тај и решета жито.{S} Тако ти кажи, каже, да сам је поздравила!“ Умал’ сироту нашу Ержу ни |
нисам!{S} Удај се ти само, та можда ми, каже, нећеш више ни требати!“ А после га као уједаред н |
сам хтео да га облажем, а вероваће ми, каже, да ми није била то намера само тако, ако ту пред |
поручује по Ержи и каже: „Поздрави ти, каже твоју милостиву тејшасоњку, нек она не тура, каже, |
аз’о; слушај ти само менека, ја сам ти, каже, увек добра желио!“ А ја све једнако <pb n="161" / |
здраво па грлато.. тринаест и по фунти, каже, тешко, а дере се к’о мали бик..{S} Чује се још од |
i> и <hi>јаке</hi> зубе — али тек, тек, каже он, <hi>оваке</hi> зубе да су имали, — то ми, Ваше |
ign> И право је и казао.{S} За сад нам, каже, прашта, ал’ нам је совјетов’о, да од сад у миру и |
ије мени до жене!{S} Тамо ја и не знам, каже, је л’ сам мушко ил’ нисам!{S} Удај се ти само, та |
ани се, — прихваћа Аркадија. — „Ја сам, каже Неца, месечар, па ништа не знам шта је са мном, ка |
каже он.{S} Куд ти опет оде!{S} Нисам, каже, тако мислио, Персо супруго моја; волијем ја тебе |
же, ништа не би’ знао!{S} Него фала им, каже, што су били ипак <hi>људи</hi>, па нису!“</p> <p> |
сечар, па ништа не знам шта је са мном, каже, кад једаред захрчем.{S} Могли су ме, каже, слобод |
пруг њен, Кипра, све из аката прочит’о, каже она.</p> <p>— Она то каже!!{S} Она!!!{S} Та ја сам |
у имали, — то ми, Ваше Преосвештенство, каже он, није било познато!{S} Са свим имате право то ј |
бити, к’о што славна вармеђа каже него, каже, к’о што <hi>ја</hi> ’хоћу“.{S} Па сад ће се, к’о |
м се <title>Часловцем</title> послужио, каже: то су црквене утвари, па није, каже, лепо употреб |
<p>— Па, каже, да има надежде.{S} Само, каже, да испланира још мало, па ће ми данас казати, шта |
појас и ћелепуш, па само каже: „Но, но, каже он.{S} Куд ти опет оде!{S} Нисам, каже, тако мисли |
ја долазим, тог тешко познаду.{S} Ето, каже, и мене, па моји ме не познају.“ — „Та јеси ли ти |
вечерас, не треба одлагати за јесенас, каже паор.{S} Како сте ожењени, могли би одмах —</p> <p |
ш, каже добити ништа; не надај се талу, каже!{S} Све ћу приписати, вели, на варошки шпитаљ.“ А |
сао.{S} Па још тамо су се, у Темишвару, каже гђа натарошевица, споречкали, а овде јутрос и довр |
е мучи и не злопати на тим вашим свету, каже!{S} А ја ћу се, каже, стрпити и причекати тебе!“ А |
нију,... нек причува ону шену Генофефу, каже, док је нису спевали паори у шору!“</p> <p>— Охо! |
еланију сироту не могу да умирим. „Јух, каже, да није само папи унангенем што гођ пасирало.“ А |
у више да те признам за сина.{S} Нећеш, каже добити ништа; не надај се талу, каже!{S} Све ћу пр |
же да кочијашим: „да се из рана научиш, каже ми он, како је од своји’ руку и о свом комаду живи |
!{S} Не пуштају ђаке да помажу звонару; каже: ђаци су за то да уче.{S} Јест истина, да су ђаци |
ш! „Нашла врећа закрпу“, <pb n="327" /> каже се, ха ха ха! — смеје се поп Спира. — Ми смо се ду |
<pb n="60" /> само учтиво извињава!{S} Каже: „Шкодиће ми конштрукцији!“ Једва је попио пола ча |
н одма’ скида левчу, па тера с кола!{S} Каже он је „немеш“, па баш и није спао на то да кочијаш |
</p> <p>— Но то ће лепо да се сврши!{S} Каже ми баш гђа натарошевица како јој је супруг каз’о д |
к’о јабука, дете здраво к’о тресак!{S} Каже фрау-Цвечкенмајерка бабица, да свога века још није |
поведам (а немам ни каде, слатка)...{S} Каже ми гђа натарошевица, између осталога, да није само |
едан заборавити толико, ни ја ни он.{S} Каже Преосвештенство: <foreign xml:lang="cu">„Вы эсте с |
па каже: „Не дам ја, док сам ја жива, — каже, — моје дете у Швапску кућу; у једном истом кориту |
та ћете, кад се за нешто више родила, — каже. — А госпоја Сида, како који дан све шира; њена Ју |
во, те кувај оно.{S} Здраво је њежна, — каже, — хаглих к’о лептирова крила!{S} Све ја морам да |
{S} Исто тако! — тужи се и поп Спира, — Каже: „Нађ’те ви још једног, па ћу вас возити за <hi>че |
шафта испуцане руке!!!{S} И на то је, — каже госпоја Сида, — све она матора сакраменцка бештија |
6" /> к’о што је Бог дао.{S} А после, — каже, — примјетила сам, — каже ми госпоја Сида, — и то, |
S} А после, — каже, — примјетила сам, — каже ми госпоја Сида, — и то, да увек она има нешто осо |
сакраменцка бештија учи!{S} Дуго сам, — каже, — лупала главу и штудирала, док сам се досетила т |
на њену Меланију. „Гледајте је само, — каже ми госпоја Сида за госпоја-Персу, — како је обешењ |
шир и мане руком и каже: „Молим лепо, — каже, — господари!{S} Сад ви ’оћете, наприлику, касти, |
било, чију ће ћер узети?{S} То би му, — каже, — поп Спира још и опростио; него је он дочуо, да |
Швапску кућу; у једном истом кориту, — каже, — и месиду ’леб и переду веш, и купаду децу, пога |
з Иђоша!“ — „А ди је то?“ — „Та Иђош, — каже он, — „зар Иђош не знате?!{S} Та измеђ Сајана и Ки |
ко!,..{S} Нашла шљука прдавца!</p> <p>— Каже, да неће овде да останеду после свадбе.</p> <p>— Ш |
рече гђа Перса и напрћи уста.</p> <p>— Каже гђа Сида, врати ће се оданде к’о <hi>хирург</hi> и |
"de-Cyrl">ум Готес вилен</foreign>; ал’ каже гђа Сида, да ћеду одмах после венчања горе, у Беч |
. „Срдили се ви или не срдили, ја дођо’ каже, на једну чашицу.“ Кад ал’ јест, врага, чашица!{S} |
чи, деране!{S} Ала и не знаш шта ваља!“ каже ми баба... „Е, сад баш видим лепо и признајем те, |
" „У мал’ <hi>мене</hi> нису обријали!“ каже мамаљуга банацка...{S} Хеј! — викну болно гђа Перс |
Ја ћу звонар бити“ — А ти, Иво? „И ја,“ каже он. — А ти, Живо? „Ја ћу први тас да носим.“ — А т |
ез грјеха токмо једин Господ</foreign>“ каже се.{S} Па зар сад за то да ме каштигује к’о безбож |
ој Јули фину мараму фердинку...{S} Баба каже да кочијашим: „да се из рана научиш, каже ми он, к |
Кад се родио, приповеда Палчика, а баба каже: „Фала Богу кад сам дочекала унука; сад само молим |
од једне аспиде, шта се она усудила да каже.{S} И <hi>она</hi> се нашла да ми чува кућу; <hi>о |
, него и један и други кад нешто има да каже а он говори и гледа у онај писмени акт, или окреће |
Ержа свој рапорт.</p> <p>— Па, мора да каже сирома’; види и сам да је запао међ паоре! — вели |
дера! — брани се Јула не знајући шта да каже. — Нема овде никакве дере....{S} Још ћемо и с <hi> |
ро осећала ал’ не уме и не зна ништа да каже.{S} За то су сви ћутали.{S} Јула је једва чекала д |
страшан догађај, то вам писац не уме да каже, јер је свака присвајала за себе ту заслугу да је |
еба <hi>и он</hi> још више и још пре да каже.{S} Видиш ти, молим те, само њега! ’хоће он <hi>Ек |
као окамењена, па није знала ни речи да каже.{S} Било јој је то чудно, неочекивано, што је чула |
на сну јавио Св. Никола и наредио му да каже Јањи Грку, да купи цркви трећи полијелеј и да пови |
, баш неће бити, к’о што славна вармеђа каже него, каже, к’о што <hi>ја</hi> ’хоћу“.{S} Па сад |
иљем у комшилук код госпоја-Сиде, а она каже: „Није она од јутрос ни долазила.“ А ја опет тражи |
ако га не пољуби. <pb n="360" /> А она каже, да би умрла од страха у подруму у помрчини онако |
мачки језик како то почиње Меланија, па каже: да је француски језик баш <hi>тако</hi> нобл-јези |
нила, па ђипа, мал’ ме није ударила, па каже: „Не дам ја, док сам ја жива, — каже, — моје дете |
} А млада као свака млада, стиди се, па каже, да нема гласа.{S} И младожења је жали, па је бран |
{S} А он се шали с њом, па је плаши, па каже да ће јој угасити свећу и отићи а њу закључати у п |
пустио и какав би опет човек био!{S} Па каже: „Е, баш неће бити, к’о што славна вармеђа каже не |
е!{S} Узме само књигу после фруштука па каже: „Ајде, мама, ви будите данаске у кујни!“ па је те |
а’ да га познам.{S} А он се заплак’о па каже: „Хе, ко је оданде, одакле ја долазим, тог тешко п |
оспођице?</p> <p>— Ја не пијем!{S} Тата каже, да узбуњује крв и не да спавати.</p> <p>— А пијет |
ник.</p> <p>— Ајде, рано!{S} Чујеш, шта каже господин-попа; да ће се вратити, — рече женица ски |
о ви’те, — кажем ја госпоја-Сиди, — шта каже госпоја Перса!“...{S} И зар мислите, — окрену се г |
ек’о да ће до тог доћи.</p> <p>— Па шта каже онај <hi>паор?</hi> — запита већ мало љутито поп Ћ |
руши православије!{S} А он код Владике каже, да је Пентикостар само зато, што је то већа књига |
ко’во — нек ђаво носи; нећу да се после каже и да ми се прибацује да сам ти ја напакостио и мет |
и</hi> која је предлагала да се свакоме каже: <hi>ти, ти брате</hi> и <hi>ти сестро</hi> или: < |
његове; јер кад је реч о њему, никад не каже друкчије, <pb n="403" /> него: онај брица! „Та ни |
ама, трукованим још, — па шта се све не каже, па <pb n="145" /> се нико не налази увређен! „Хо, |
ћу ја да је преокренем па од сад нек се каже: „Триста, <hi>без црквењака</hi> ништа!“ Ај, је л’ |
у тако удобна као ђаво на џомби, што се каже.{S} А томе је помало био крив и сам Пера Тоцилов, |
он је добар!{S} И она ће добити, што се каже, доброга друга!{S} Ја сам са свим задовољан, са св |
ово учен човек, па ће знати оно што се каже: „Гледај мајку па шацуј ћерку!“ А баш јој се допао |
је к’о кроз поњаву ил’ натегачу што се каже.</p> <p>— А та да, већ, наравно... могу себи предс |
уне жалостивни’ ствари за плакање.{S} И каже сад, да не би ни једне секунде могао бити без ње, |
ма’ ће те проћи стра’,“ вели јој мама и каже јој, нек се прекрсти и нек прекрсти јастук.{S} И Ј |
Жужа јој признаје искрено и хвали се и каже: да је многи њих воле а и она многе њих воли, ал’, |
једна василијска, па поручује по Ержи и каже: „Поздрави ти, каже твоју милостиву тејшасоњку, не |
стрефио, па скине шешир и мане руком и каже: „Молим лепо, — каже, — господари!{S} Сад ви ’оћет |
учтивој форми запитао како се латински каже <hi>„шалај!“</hi> И врло је природно, да је Тима с |
у морали да малко попусте.{S} А баба ми каже: „Кад волеш њу већма нег нас, па нек ти је, каже, |
та, слатка, не тиче, и ништа неће да ми каже!...{S} Увек од десетог неког чујем, што се у селу |
ију нас, па мене шаком по шеширу, па ми каже: „Ао, кандило ти туњаво, унцуте један!{S} Ала имаш |
ја.{S} О Лало мој, а откуд ти?“ А он ми каже: „Е, моја Савка, моја Савка!{S} Не питај ме, вели, |
би ’тео, роде; што не седнеш?“ А он ми каже: „Није ми до седења ни дивањења, кратко је време, |
дставио црквењаку Аркадији, на што овај каже да му је мило.</p> <p>— Јесте, очекивали смо вас ж |
i>помогло?</hi> Шиљала сам Ержу, да јој каже: како то није лепо, да, изнесу решето за жито на с |
, и питала је: што плаче?{S} А Јула јој каже, да је снивала страшно. — „А ти узми, рано, мало в |
језика шта више, мило јој је, али ипак каже, да не треба багателисати ни немачки језик како то |
дозивала домаћице и женску чељад, да им каже шта је чула.{S} На прва три места рекла је да је у |
анима и рузмарином — теши девојке па им каже:</p> <p>— Та што плачете!{S} Та до’ће ред и на вас |
и бити, Перо, кад велик порастеш?{S} Он каже: „Ја ћу звонар бити“ — А ти, Иво? „И ја,“ каже он. |
ли: „А одакле си ти, пријатељу?“ — А он каже: „Ја сам из Иђоша!“ — „Из Иђоша?“ питају они. — „Б |
она зна шта је „покенес“!</p> <p>— А он каже да воле гужвару са сиром! — наставља Ержа.</p> <p> |
о ми ти, ето садакана, советујеш?“ А он каже: „Е, моја Савка, није мени до жене!{S} Тамо ја и н |
младожења је жали, па је брани, па и он каже, да је извине за данас, јер нема гласа, <pb n="393 |
е већ и сам знао.</p> <p>— Па шта ти он каже?</p> <p>— Па, каже, да има надежде.{S} Само, каже, |
е то све <hi>тако</hi> било, к’о што он каже.“ Образ је спласнуо, а зуба нема — е, па ондак нек |
нашли код Пере Тоцилова?</p> <p>— Право каже обешењак један параснички!{S} Ах, Аркадија, ти си |
алога Савице, вели да баба то само тако каже; увек она има изговара и разлога да се што више за |
а само намешта појас и ћелепуш, па само каже: „Но, но, каже он.{S} Куд ти опет оде!{S} Нисам, к |
резвичајне сремачке шљивовице, како оно каже патер Иноценц кад искапи, а, Сидо?- „<foreign xml: |
Јуло, Бог ти у помоћ!“</p> <p>Јест, то каже драган кроз јасне жице и кроз суво дрво тамбурово. |
ата прочит’о, каже она.</p> <p>— Она то каже!!{S} Она!!!{S} Та ја сам јој, слатка, све казала!< |
х пре свега посаветује и да, како се то каже, утиша ствар пре но <pb n="319" /> што би дошла пр |
олајну к’о један на прилику, добар, што каже Шваба, виршофтер!</p> <p>— А зар си осетио, Нићо! |
ила да не пуца док је она у авлији, јер каже, да има врло хаглих уши.</p> <p>— Је л’ те, не ћед |
боји л’ се и кад је с њим?{S} А она му каже: да се онда, кад је уз њега, не боји никога на све |
ра, једног младог и финог ђакона, па му каже: „Ајте, вели, млади амице, ви сте млађи, имате мно |
он њу пољуби, а она се мало отима па му каже: „Срам те било!“, али то тако меко и нежно, да му |
се пролепшати.{S} Ето онај мој ми жабац каже: да ће бити промјене, промјене на боље.</p> <p>— Т |
жу или Ержу, а он вели: „Шецко-једно“, (каже да му је све једно) па курише. — Оне су се свако в |
абадава себе упропашћујете!...{S} Њега, кажеду, не можете те не можете подићи — а коме то све ш |
октора скупио се у болесничкој кући, па кажеду: доња вилица, Бог да прости!...{S} Бог зна ’хоће |
госпоје око мене <pb n="377" /> па све кажеду:{S} Та умирите се, ал’ дођите к себи, фрау-Габри |
ује шта сам ја саш њим изгубила!“ А оне кажеду: „Верујемо, слатка, и саме смо таке!“ А ја, слат |
да ми све испроповедаш —</p> <p>— Ал’, кажем ти, сто си ми пути пао на памет, а да ти докажем, |
ћу јефтиније да возим“. — Па нађи кога, кажем му ја. — „Не могу,</p> <p>— вели он. — Нађ’те ви, |
и се поп-Олуја. — <hi>Ништа</hi> ти ја, кажем ти, од свега тога нисам чуо.{S} О о о!{S} Па ајде |
његов допао се свима, запленио је све, кажем вам све од поп-Спире у олтару па до оне дечурлије |
(И у томе се не слажу!) — Све, све се, кажем, изменило, — чак и онај стари сат поп-Спирин је д |
поред ваше куће, па мислим у себи: дај, кажем, да свратим к њима, ваљда ће господин-нотер знати |
ајући мараму. — А ја потрчала да чујем, кажем у себи: госпођа ће као беамтерка то најбоље знати |
аством, и ваљда ће престати већ једном, кажем.{S} Е, ал’ оно како који дан све горе.</p> <p>— Х |
говорим овој мојој: „Што се не угледаш, кажем, на твоју старију другарицу Јуцу?!{S} Ето, кад си |
ро какав перзекутор а не њен супруг!{S} Кажем вам, слатка, ништ’ ал’ ништа; ни несвестице, ништ |
р —</p> <p>— Свакојако, свакојако...{S} Кажем вам формално сам се у уво претворио слушајући, — |
имали ни мирна дана, ни мирна сана.{S} Кажем ти; ни дањом ни ноћом нисмо били мирни од њихових |
уче ал’ су и синови наше свете цркве, — кажем ја учитељу, — па за што да не служе цркви и олтар |
јемо купуса с пијаце.“... „Ево ви’те, — кажем ја госпоја-Сиди, — шта каже госпоја Перса!“...{S} |
ма па запита: „Ди је мој Рада?“ а ја да кажем: <pb n="411" /> „Рада побе’го од бабе!“ Зар ће то |
пред Екселенцијом утерујем у лаж, па да кажем, да је Часловац био, јер би се тако, знаш, одао и |
нце, мислим да није било нужно досад да кажем, јер је давно речено, да су сви попови једнаки, ј |
остигнуто.{S} И сада бих већ могао и да кажем и како су се звала та два попа.{S} То су она иста |
о, знаш, како је!...{S} То могу теби да кажем.{S} Крив сам!{S} Крив сам, видиш и сам — к’о ђаво |
естрага старога фазона, мало ће бити да кажем да је из доба блаженопочивше Марије Терезије, а в |
<p>— А с ким ћу, кад и не смем ником да кажем, како је баш све то било! — Шаца је дете... а шта |
амо поузданији, па њему сам већ смео да кажем шта је и како је, а нешто је већ и сам знао.</p> |
-Ћира. — Моја Персида је један, тако да кажем, скуп добродјетељи, па је, наравно, и своју кћер |
рзиш, а ти не знаш да поставиш, тако да кажем, плот твојој мрзости и јарости! — рече поп Ћира с |
ажите, — вели гђа Перса. — Сад, нећу да кажем да је она крива, она је красно дете, добро дете, |
стинило; јербо ја никад којешта нећу да кажем...{S} Клавир, хеклерај, валцер и немецки —</p> <p |
т’о шта је и како је било, а ја му онда кажем: да смо се споречкали, и да се он онако ујарости |
иписати, вели, на варошки шпитаљ.“ А ја кажем: „Фала вам к’о оцу <hi>и за ово</hi> до сад што с |
папи унангенем што гођ пасирало.“ А ја кажем: „Није, није, рано, добар је Бог!“</p> <p>— Није, |
блажено и не трепће.</p> <p>— А, шта ја кажем?!{S} Шта велите на то?</p> <p>— Изредно, — вели г |
па јој све смета по кући. — Ето, шта ја кажем!{S} Чим сам чула за онај њен сан, одмах сам казал |
ђа Перса па узе риф и измери.{S} Шта ја кажем!...{S} Двадесет и шест и дритл...{S} Ето шта сам |
једаред.{S} Испало је преко сваког, ама кажем ти преко сваког очекивања, добро.{S} Екселенција |
сирота, мислим да се оасним штогођ, па кажем сама себи: дај да одем часком до госпоја-Соке; он |
ко пасиониране за науку и за читање, па кажем у себи: „Боже, како је, ето, ова наша госпоја Сид |
д мало час с мојим попом разговарам, па кажем баш: „Ју, Боже, ала да се ’хоће нешто, на нашу ср |
="161" /> к’о не знам да је он умро, па кажем: „А ко ће тебе, роде, неговати и по табанима те ч |
рва је била до зла бога стидљива, да не кажем завезана, ово после подне; а ова друга, то јест, |
ст друштвена.</p> <p>— Па сад... оно не кажем баш да нема; оно што има боље, томе част и поштењ |
друге!{S} Нег’ ил’ њу, ил’ никоју!{S} И кажем им: ако <pb n="417" /> ми Јулу не дате, ја одо’ у |
тако исто.{S} Зна вам та свашта.{S} Али кажем вам, слатка, само једаред да види, како се нешто |
да тебе видим и да те надгледам и да ти кажем, Савка, добро да утубиш ово:{S} Тражи друга, траж |
уграбила зета?!.{S} Ако ћеш право да ти кажем, — ја му се, та Бога ми, и не чудим, што му је би |
м?{S} Шта ја чекам? ’хоћеш ли баш да ти кажем?</p> <p>— Јесте, још то чудо и покор ’хоћу да чуј |
то нисам свршила.</p> <p>— Таки, кад ти кажем! — викну строго на њу гђа Сида. — То ваљда већ по |
ендар Стогодишњак.)</p> <p>— Ама кад ти кажем, — уверава га поп Спира, — промјениће се.</p> <p> |
гледа једнако у Перу, — боље ја да јој кажем <hi>сад</hi>, него свекрва или муж <hi>после</hi> |
„Како ти је, Нићо! брез жене?“ А ја јој кажем: „Баш к’о и тебикана брез човека.“ А она се опет |
нарав, волем све лепо без свађе, па јој кажем: „Па можда је то, слатка госпоја-Сидо, само случа |
ад не делим од моје Меланије и увек јој кажем, да се само са њом дружи и на њу угледа.</p> <p>Е |
а на њ.</p> <p>— Ајд-ајд!{S} Ја ти ипак кажем, да ја добро познајем све те, што се тако цифрају |
више за себе гђа Сида, — за то ја увек кажем да је боља зима.</p> <p>— А шта вам је сад наспел |
има посла.{S} Ето, то сам желио да вам кажем. ’хоћу, — подигао поп Ћира глас као да диктандо г |
.{S} Сва сам онако, некако, како да вам кажем, срећна!{S} Све ми нешто фалило, док су били фаше |
о к’о ви, рекла сам му,... ’хоћу да вам кажем, слатка госпоја-Сидо, па ма знала, да ћете се одм |
оја Сида.</p> <p>— Не, не, без шале вам кажем.{S} Колико сам се пута сита наплакала због тога.{ |
p> <p>— Молим вас, ни речи, к’о што вам кажем, нисам чула!{S} Рец’те само кол’ко знате; немојте |
згоднији; али за фине ствари, опет вам кажем, само немецки!{S} Само немецки, слатка моја!...{S |
рнути ујутру на врућу лепињу, а и да им кажем, да сам нацуњ’о траг њи’овим вранцима, оним украђ |
то све шкоди, него опет вама!“ А ја им кажем: „Нико не зна и не верује шта сам ја саш њим изгу |
</p> <p>— П’онда?</p> <p>— П’онда ја им кажем:{S} Кад моја Јула није спрама нас, нисам ни ја сп |
је белај напољу!{S} А баш, да вам право кажем, и не би ми мило било сад на оваком времену...{S} |
а ил’ кабанице.{S} Ја мом пинчики, само кажем кад дођем: „Пинчили, пинчили“! а он, шпицпуб једа |
’ к’о у старо доба?</p> <p>— Та ја само кажем:{S} Не дај, Боже горе!</p> <p>— Та није ваљ’да? — |
мук баш за то што је сув, то ти ја само кажем.</p> <p>— Е, дабоме, — брани га гђа Сида и не да |
ш дуго другог таковог имати; то ја само кажем; Проку нећемо лако накнадити.“</p> <milestone uni |
> <p>— Фала Богу!{S} Фала Богу, то само кажем <pb n="353" /> ја, а то бо’ме, треба <hi>и он</hi |
допада.{S} Признајте, зар није к’о што кажем?</p> <p>— Пак-пак? — умеша се патак у разговор и |
ља...{S} А ја таки идем Тоцилову, да му кажем, да не преже зором, нек нађе какавгођ изговор, — |
’о к’о да ће само мене возити.{S} Ја му кажем:{S} Скупо је, Петре, може л’ јефтиније? — „Узмите |
цине па ми притрч’о да ми јави, а ја му кажем: нек причека тебе! — Сад може ићи у Беч да сврши |
офанзиву.</p> <p>— Хоћете л’ да вам баш кажем? — пита Пера.</p> <p>— Ју, слат — ... пардон... г |
—</p> <p>—...{S} А нашем Пери треба да кажемо, да одма’ од сутра пусти још дужу косу; кад дође |
е неку, онако, с рогља... онако, што ми кажемо, ројтанску?</p> <p>— Па... овај... ајд’ баш онак |
још за једну Главу дужа.{S} Толико само кажемо на завршетку ове Главе, да су оба пароха отишла |
ве ћу урадити к’о што ми <pb n="301" /> кажете, само ми немојте прибацивати за оно мало ракијиц |
— А како би било, онако, господине, да кажете, да сам се бајаги ја задоцнио као болестан, а ја |
а реч једну ишчупати.{S} Кад јој штогођ кажете а она поцрвени до ушију па у земљу да пропадне, |
се топи у усти...</p> <p>— О, па што не кажете!{S} Извол’те, молим, извол’те!</p> <pb n="197" / |
не би’ знао; знам и’ тушта... него, ви кажете: „ајд баш ону што ти волеш“, а ја онда ову, к’о |
ош јачим гласом. — Заборавили сте да ми кажете, кад да вас пробудим.</p> <p>Тишина.{S} Никаква |
ите, слатка, то вам је —</p> <p>— Право кажете, — потврђује гђа Сока.</p> <p>— Јест бо’ме!{S} П |
ера смешећи се.</p> <p>— Та да, да, што кажете и двадесет!{S} А да шта ви мислите!?{S} Нисте га |
, па ако сте ви старији у кући, к’о што кажете, а оно молио би’ вас... кад би били тако снисход |
?</p> <p>— Па чекала сам, да ми ви опет кажете.</p> <p>— Па зар ти одондак фурт ту стојиш?!!{S} |
а после наставља мирнијим гласом: — А, кажеш,... он је богате фамилије... може да сврши и хиру |
брж’ су прошле!</p> <p>— Па баш сте се, кажеш, волели!?</p> <p>— Та кол’ко сам се само пути тук |
} Ајде бар да је каква шљивовица, па да кажеш, намамио сам се на њу, — него ника ординарна и ко |
дожење к’о чикови; таман га упецаш и да кажеш: фала Богу! а он исклизи к’о чиков. — Ту се гђа П |
иком да се <pb n="251" /> ниси шалио да кажеш да сам те ја научио.{S} Знаш, оба господина парок |
а; а Јула онако, не знаш ни сам како да кажеш, онако обична. — Јула је певала најрадије: „Ничи, |
акле, шта сам све казала?{S} Шта ћеш да кажеш? — запита је гђа-Перса и формало је преслиша.{S} |
никог на свету није бојао.</p> <p>— Шта кажеш? — вели Јула а дигла обрве и направила се озбиљна |
је к’о да је од стакла...{S} Дакле шта кажеш: фини блед младић!{S} Зар је то прилика за ону ње |
д знаш да си у резону, него треба да им кажеш све што ти је на срцу, што те једе и пече.{S} Ћир |
уста, кад их имаш, фала Богу, па да им кажеш, да ваљда још неко седи у овом сокаку?</p> <p>— А |
тога!{S} Било па прошло!</p> <p>— Право кажеш!{S} Боже, кад прексутра сретнем у порти Персу — н |
и си пре рек’о: да те ’лади, а сад опет кажеш, да те грије?</p> <p>— Е, па кад је човек добар, |
тарију другарицу Јуцу?!{S} Ето, кад си, кажи ми, њу видила да је узела књигу па да чита!?{S} Не |
.{S} Него, док се та комедија не сврши, кажи, Бога ти, <hi>момку</hi>, да се <hi>и он</hi> пову |
те на кућу.{S} Ако дође Лоренц Чифутин, кажи му, да ћу у Суботу овде бити, па нек ме причека до |
их, кажи, све до штруфли; остале само, кажи, штруфле и штикле.{S} Тако кажи и замоли је нека т |
ма и стисне га за руку.{S} Кад брж’ то, кажи ти то мени и протолмачи?!{S} А фурт се нешто смеју |
па кажи госпоја-Сиди: „Поздравила вас, кажи, моја госпоја, да нам позајмите часком, управо за |
чизме милостивог господина и појео их, кажи, све до штруфли; остале само, кажи, штруфле и штик |
еци: да сваки према себи тражи прилику; кажи му, да младић има и очи и своју науку, <pb n="184" |
и гђа Сида и гурну и шану кришом Јули:— Кажи: „Ал’ мени за љубав, господине“ —</p> <p>— Мени за |
е синко, је л’ то поштено од тебе; дед’ кажи сада ти сам?{S} Јесам ли ја погодио кола и капару |
часком, управо за ноћас, вашега мачка.“ Кажи да се јавио од некуд из комшинског амбара један ве |
Перса, — иди часком до поп-Спирини’, па кажи госпоја-Сиди: „Поздравила вас, кажи, моја госпоја, |
е знам ја те твоје ребусе; него ти мени кажи онако просто, клот, све по реду, шта је и како је |
аво... онако, свакојак..</p> <p>— Па ти кажи, — учи га гђа Сида, — да га тога дана ниси <hi>ни |
="182" /> тај и решета жито.{S} Тако ти кажи, каже, да сам је поздравила!“ Умал’ сироту нашу Ер |
у избечити, не помаже ти ништа!{S} Него кажи нек спреме „ајнпренсупу“, назеб’о сам.</p> <p>— Ло |
е само, кажи, штруфле и штикле.{S} Тако кажи и замоли је нека ти уфате и даду њиховог мачка, он |
ене?{S} Како ти не би’ помог’о.{S} Само кажи ди те боле!</p> <p>— А, знам; била му и нека рођак |
приповеда онај даље, — кад си тамо само кажи, да с’ из Иђоша, па не бери бриге; јербо су Банаћа |
ња, а Меланија га не пушта а поручује: „Кажи мами, одма’ ћу!“ па се даље шета.</p> <p>„И-ју!{S} |
старинска песма „Тавни лузи и брегови, кажите мени бједној“ а после те песме и једне мале пауз |
фелер за једну младу девојку!!{S} Ето, кажите сами!</p> <p>А Пела се замисли па ћути; и њој из |
ја ћу онда гледати у Јулу, а ви ми онда кажите.{S} Је ли, Јуло?</p> <p>— Па тако... мислим...{S |
вост —</p> <p>— Простота, простота боље кажите, — вели гђа Перса. — Сад, нећу да кажем да је он |
роцес док траје фишкала и ланаца.{S} А, кажу, да су му већ поручили и од господина <pb n="220" |
а да ко ће?! „Дрво се на дрво наслања, кажу паори, а комшиница на комшију!“</p> <p>— Пробајте |
аду, а они се потучеду!{S} И поп Спира, кажу, инзултир’о је господин-Ћиру... гађ’о га песконицо |
колује?{S} То је салашар.{S} Трипут је, кажу, бег’о из школе и бег’о на салаш, па се брицом бра |
војка!...{S} Па ми моји говорили: није, кажу, спрама <hi>нас!</hi></p> <p>— П’онда?</p> <p>— П’ |
ио да прода, и фишкала нашао; а тераће, кажу, процес док траје фишкала и ланаца.{S} А, кажу, да |
p>— Е, ал’ како ћу, како?{S} Кад га он, кажу, <pb n="281" /> чува к‘о очи у глави; сваки час га |
е приповеда тако страшне ствари јер су, кажу, обе слабих нерава.{S} Или се сви троје скупа саве |
уте али туве све, и чекају зиму јер су, кажу, лети млитави, а кад засвира северац и заокупи мећ |
ршено још док је овај богословац био... кажу, да је одма’ сутра дан — кад је дошао — био и прст |
какви „ербшафти“.{S} Има тај новаца!{S} Кажу да је дупли вирилац.</p> <p>— Може бити!...{S} Утј |
ја нисам дишкрећанин!“ — „Е, фала ти, — кажу му они, — „и за наше уши а и за месечину.{S} Нећем |
само паде на памет то?{S} А чули смо, — кажу они, — да су сви Иђошани на твоју ворму паметни!{S |
, бадава, — вели задовољно поп Спира. — Кажу: „триста, <hi>без попа</hi> ништа!“ <pb n="282" /> |
л’ одредили термин за сватове?</p> <p>— Кажу, гнедиге, тамо чак око Ђурђева дана.</p> <p>— Тхе, |
не цури маст низ браду.{S} Ама, фино је кажу: аја, не марим ти ја за то!</p> <p>— Сасвим тако, |
се погледају али ти погледи много више кажу него најдебље књиге и најбрбљавији језици.{S} Још |
="92" /> лепо ћемо изгледати.{S} А мени кажу: код поп -Спирини’ гости; а ја мислим, ваљда дошла |
хат.<pb n="26" /> Права антика што наши кажу.{S} Био је мало мањи од иконе Св. Ђурђа (крсно име |
а руча што му је куварица Чифутка, како кажу!{S} Што баш у нашу недељу да тамо руча да једе леб |
ете?</p> <pb n="34" /> <p>А они му само кажу: „Хоћемо (на пример) томе и томе у Галицију или у |
т... — вели поп Спира. — Знате како оно кажу кад се онај давио па викао: „Помози, Свети Никола! |
но, да бо’ме, што се мене тиче, што оно кажу: „како сам се надала, добро сам се још и удала“; м |
ш по једном прснуо би онај други!{S} То кажу, али нико јој није то урадио; сваки је више волео |
а, волијем поповску крајцару, нег’, што кажу, трговачку форинту!{S} Та сети се само шта нас пар |
пролазе године к’о гођ мутна вода“, што кажу паори.{S} Што проживите, слатка, то вам је —</p> < |
више, човек кад тоне, а он се онда, што кажу, и за сламку ’вата!{S} Али ја му праштам, Преосвеш |
, здрава једна дунда једрих образа, што кажу, да удариш по једном прснуо би онај други!{S} То к |
фала, фала, господин-попо.{S} И ја, што кажу, <hi>вас</hi> почитујем, и већ, онако сви у мојој |
мена.{S} А ваљ’да је право да и ја, што кажу, к’о сирома’ један човек, зарадим коју крајцару за |
е баш много и не цифра.{S} Не чека, што кажу, да је два пут позову; јер комшије њене не памте, |
припада му већа почест.{S} А дика, што кажу, и риђи у таљигама, нек’мо л’ газди!</p> <p>— Ја б |
... онако, по нашки... с фронцлама, што кажу, ако не би замерили штогођ? — запита Север.</p> <p |
возим по то.{S} А за десет сребра, што кажу, не вреди ни презати на оваким белају од времена.{ |
.{S} Пролазе године, а женска деца, што кажу, за час нарасту и нађикају к’о штир.{S} Срећан пут |
о вам и ноге... да вас воли пуница, што кажу! — смеје се гђа Сида и сипа му у тањир.</p> <pb n= |
е, је л?</p> <p>— Та к’о со и ’леб, што кажу.</p> <p>— А је л’ добра, је л’ лепа?</p> <p>— Па с |
те, каже, да си мој син и моја крв, што кажу.{S} Та Бирцлијин си ти, па није ни чудо!{S} А Бирц |
цније нег ви павори... па по никад, што кажу, тако доцкан, да скоро и не вечерамо од силног беа |
а; — кад се уда, онда куд муж, туд, што кажу, и жена!“ — „Та да <pb n="372" /> бо’ме, а шта би |
терати.{S} Шта је десетица!{S} Оде, што кажу, сва у коњску зобницу; „десетицу у зобницу!“</p> < |
ла. — Једна честита душа; та да је, што кажу прико новина тражио, — па не би такву потрефио, та |
е од зоље од квасца</hi>, могла је, што кажу, и самог цара послужити!!{S} Господин Јеротеј Драг |
око спреме дарова и свега; била је, што кажу, и печена и кувана код поп-Спириних.</p> <pb n="37 |
, Ал’ како је мени!... одранила је, што кажу, од малена... па сад... — па се опет заплака прија |
n="199" /> ни чудити; у том јој је, што кажу, и век прошао!{S} А после, и <hi>немецко воспитање |
ђе. — А ко ће их знати; и ко им је, што кажу, светлио! — одговара писац.{S} Шаца није био баш т |
кам, — вели г. Пера, — а остало је, што кажу, у Божијој руци!</p> <p>— Наравно, наравно!{S} Све |
} Лепота прође а воспитаније траје, што кажу, до гроба.{S} А кад паметан човек већ хоће да век |
еко тук’о.{S} А није је ове недеље, што кажу, ни малим прстом додирн’о.{S} А то ја знам најбоље |
лећи!...{S} Тргов’о толике године, што кажу, и био један па један; и сребрна пуцад, и ћурдија |
тер; и ако сам се најмио, нисам се, што кажу, помамио.</p> <p>И право је рекао Нића боктер.{S} |
у! — рече и лупи о сто. — Нисам се, што кажу, бој’о ни једног бачког ироша, ни пушћ’о га испред |
ја Сида.</p> <p>— Ето, и ми смо се, што кажу, удале, па шта нам је фалило.{S} Остале смо здраве |
p> <p>— Е, па да бо’ме!{S} Узму се, што кажу,... и који се никад ни вид’ли нису, нит’ волели, ш |
-попо, и спрам чина.{S} Оно, знате, што кажу, вандровкаша на путу човек и забадава узме у кола, |
е и спрам путника.{S} Јербо ви сте, што кажу, једно свештено лице, па не знам, знате, је л’ ће |
ВАНАЕСТА</head> <p> <hi>У којој ће, што кажу, прснути тиква и догодити се оно чему се нико није |
, ви’ш, протер’о и проживио и више, што кажу, света видио од тебе.{S} Аћиме, Аћиме!{S} Не узима |
е, бо’ме, добити добру домаћицу, и, што кажу, сопутницу у животу, — вели домаћин. — Готово, бољ |
учинити.{S} Тако сам утишкавала и, што кажу, крпила!{S} Е, ал’, бо’ме, и томе је било краја!{S |
S} Ет’ тако!{S} Поп Васа га шиље и, што кажу, откида од своји’ уста, да му син штудира, па да в |
а свагог је Бог по нешто оставио и, што кажу, опредјелио.{S} Ето, на прилику, ти служиш госте, |
никад ни вид’ли нису, нит’ волели, што кажу,... па лепо људи живиду сретно и задовољно, а камо |
ч, а њему ондак дошло жао.{S} Били, што кажу, толике године к’о да су и венчани, па ди би он то |
Обојица сте погодили и поштено ми, што кажу, и капару дали, које ја вама, к’о један човек сиро |
„боктерај“ а друге ће Бог извести, што кажу, на пут...{S} Ајд’, спас’ Бог, укућани!</p> <p>— А |
у ноћ узећу ти душу“...{S} А човек, што кажу, „ништа собом не понесе већ скрштене беле руке и п |
— вели јој поп-Ћира. — Падне човек, што кажу, с крушке, па се издува, а некмо л’ ја толики пут |
ол’ко сам се нећк’о.{S} Тек да вам, што кажу, не учиним на жао, уз’о сам и попио.{S} А зар се н |
ла... по што сам купила, по то вам, што кажу, и продајем —</p> <p>— Од куд само штогла! — чуди |
> <p>— А девојачка су врата сваком, што кажу, отворена.</p> <p>— Ваљда је он дете, није ваљда ј |
’ко могу, господин’ попо, и кол’ко, што кажу, морам! — Ааа, један по један! — рече у себи газда |
коване ципеле а косу очешљао онако, што кажу, „на ларму“, па би се шетао по селу певуцао „Седам |
смо паметнији.{S} Та због њих смо, што кажу, и царство наше изгубили.{S} Ајд’, спаси Бог! — ве |
само; тхе, а шта ћете!...{S} Једно, што кажу, тесно, а друго бесно!...{S} К’о да ће хиљаду годи |
отприлике, видела и своје и Јулино, што кажу, „добројтро“.</p> <p>У осталом није никакво ни чуд |
ованој супрузи, госпоја-Перси, јер, што кажу: „Види <hi>матер</hi>, па проси ћер!“...{S} Даклем |
ад рекоше „воде“, паде ми на памет, што кажу, <hi>опију</hi> се људи па се потучеду; е ал’ кад |
<p>— Па не иде Турчину, него опет, што кажу, у кристијанску и комшинску фамилију! — теши је пр |
маћин.</p> <p>— Е, „лако је ђаволу, што кажу, у риту свирати“, па и теби, газди човеку, прдачит |
а чак и до штруфли.{S} Треба да су, што кажу, „пасент“ чизме и дебели фланерски обојци, па да с |
, а кад удари руда у брег, а ја ћу, што кажу, „аљку на батаљку“ па ил’ у Срем преко ил’ још даљ |
А како је, наопако, не би било?!{S} Што кажу: човек док је жив он полаже нешто на надежду, нада |
а дана.</p> <p>— Тхе, а шта зна!{S} Што кажу: само нек повеже главу девојка!{S} А шта ће!{S} Шт |
аду ето тако пониког да венчаду.{S} Што кажу:{S} Рука руку мије!...{S} За свагог је Бог по нешт |
е, — заустави се бојтар и уздахну — што кажу:</p> <quote> <l>„Пеглај ми се, сукњо шлингована,</ |
49" /> <p>— Па што се не „фатираш,“ што кажу, изнутра к’о ја? — пита га домаћин.</p> <p>— Е, „л |
станци били у присуству тетка-Макре што кажу „под видом честности“, тако да би им то увек био з |
те... а ја сам ту, а моје терање, и што кажу, један мој карактер, видили сте!</p> <p>Мануше оба |
ри дана преко термина.{S} То је оно што кажу:{S} У град кад ’хоћеш, а из града кад те пусте!{S} |
ајганом послужио!{S} Ово је баш оно што кажу: „Кошта га к’о Светог Петра гајтана.“ <hi>Ја сам</ |
е мени тај Арса?{S} Шогор!{S} Шогор што кажу, туђа форинта!{S} Еј, Лало, Лало!{S} Фурт ми твоје |
треба, и треба! — вели Нића. — Знаш што кажу: „Весело срце кудељу преде“.{S} Е, па тако ти је и |
пљачку својих сопствених пароха; да му кажу како то није ни најмање депо, како то иноверци ник |
рбо и коњи имаду душу, макар да су, што-кажу, једна марва.</p> <p>— Та умете ви паори, знамо ми |
овако брез тебе, брез свога најближег, каз’ти, брата и пријатеља.{S} Та и онај Бог, Боже ме пр |
— Па кад си чула, што ми ниси то одма’ каз’ла?</p> <p>— Па ја нисам гђа Перса, да правим сплет |
</p> <p>— Е, то сам оћут’о, нисам ништ’ каз’о.{S} Нисам ’тео да га пред Екселенцијом утерујем у |
ка Јуца!{S} Пударуша једна.</p> <p>— Па каз’о је још и то шта воде да једе, — наставља Ержа сво |
баш гђа натарошевица како јој је супруг каз’о да ће господин Спира бити обријан к’о два пут два |
> <p>— Па можемо да вратимо; трговац је каз’о да ће примити —</p> <p>— А, нека, шта је ту је са |
и о свом комаду живити!“ А нисам јој ни каз’о да ћу јој купити мараму; па да ви’ш њене радости, |
изнесе сав радостан.</p> <p>— Право си каз’о... метнуо га под главу, био му под јастуком —</p> |
о се толико истрошили!...{S} А добро си каз’о; откуд ти само паде на памет то?{S} А чули смо, — |
!</p> <p>— Но фала Богу!{S} Јесам ли ти каз’о: остави ти то само мени!</p> <p>— Е, е, баш ти фа |
наго моја, него ти уради к’о што сам ти каз’о; слушај ти само менека, ја сам ти, каже, увек доб |
а тога дана за жалост, — да вам не умем каз‘ти...{S} А госпоје око мене <pb n="377" /> па све к |
о свога потписа; „каква су да су, — што каз’о Нова бистош, — моја су.“ — Па не само људи, него |
од науке, — а паори су га звали шлајбер каз’ти писар, једна древна пијаница, али је за чудо леп |
ставила, па би’ је запитала: „Извин’те, казала би’ јој, ал’ одавно се нисмо видили, па сад <hi> |
ђица Меланија, а Ержа само одговара.{S} Казала је да је висок, леп к’о „фирер“, а бркове да има |
p>И доиста, Јула се исповедила мами.{S} Казала јој је све.{S} Није заборавила ни богат род Шаци |
десети тал од онога, што ми је све она казала, да исприповедам (а немам ни каде, слатка)...{S} |
S} Она!!!{S} Та ја сам јој, слатка, све казала!</p> <p>— Дакле истина је! — чуди се гђа Гециниц |
ти к’о и запушач.{S} Дакле, шта сам све казала?{S} Шта ћеш да кажеш? — запита је гђа-Перса и фо |
у Јулу.{S} Баш мени самој је одономадне казала, како вам завиди, што имате тако вредну и здраву |
стрпите!{S} Дакле, к’о што сам рекла и казала, чим је нови учитељ дош’о, одмах су га салетили |
во дрво тамбурово.</p> <p>Ех!{S} Шта би казала сада Јула, да сме од маме, да се, то јест, не бо |
га нисам млео ни жрнао!{S} Какав си ми казала и написала, ја сам ти такав и купио.</p> <p>— Ни |
мамина, а оно одономадне да је у љутини казала.</p> <p>И, доиста, сутра дан, чим је чула тамбур |
сам све онако урадио, к’о што си ми ти казала.{S} Натук’о сам капут и увук’о сам главу у бунду |
у да је она прва сазнала па оној другој казала.{S} Одмах после ручка, узела је гђа Габриела (мо |
Чим сам чула за онај њен сан, одмах сам казала и помислила: да ће то бити нека њи’ова хунцутари |
сретан, јер му је вечерас Јула први пут казала <hi>ти Шандоре</hi>, а и он њој неколико пута <h |
ја је опет била са својим капларом и ту казала све Ержи шта је и како је.{S} Ту су пред кућом п |
и процеса.{S} Све су то знале и сваком казале фрау-Габриела и фрау-Цвечкенмајерка, а ова после |
а.</p> <pb n="169" /> <p>— Па ви сте ми казали, да отворим мало пенџер!</p> <p>— О часни те, де |
ного пре, гнедиге.{S} А зар вам нису то казали?{S} Зар нисте то, милостива, знали?{S} Од онда ј |
ло рђаво живео, <pb n="226" /> као, што казали, два петла на буњишту.{S} Још од оне песме, ако |
јапљеним устима од чуда све док му нису казали да заклопи уста и да иде спавати.{S} Тако се ето |
мислите</l> <l>Кад се насмијете;</l> <l>Казали би, ал’ не смете,</l> <l>Да ме милујете.“</l> </ |
угој, све што се у кући једне или друге казало, говорило или догодило, а од њих су опет њихове |
целога дана.{S} Онда је држала да је то казано само онако, из пакости, да она само чује и да се |
а је клевета!{S} Та већ само то; што је казао, да сам употребио Пентикостар, па то му је већ пр |
раема человѣки.“</foreign> И право је и казао.{S} За сад нам, каже, прашта, ал’ нам је совјетов |
чког сина, даду у бербере.{S} А чим сам казао шта је био, није нужно да напомињем, да је леп у |
промисли, па шта је то тако баш страшно казао; та ено и у песмама, трукованим још, — па шта се |
ећно окончаног дјела могу и <hi>ја</hi> казати са царем Давидом: <foreign xml:lang="cu">„Да пос |
, треб’о си видити, а ја ти не умем све казати!) Шпацира се с њим испред куће, а изнела велику |
ла прљава или није, то вам писац не уме казати, јер таке ситнице у стању је само женско оштро с |
ну поп-Спира. — Врло добро, тако ћемо и казати.</p> <p>Па тако и урадише.</p> <p>И поп-Спира се |
у три крајцаре а ово одлети заборавивши казати: фала!{S} Лупајући се од радости и силне брзине |
Банату.{S} Које је то село, нећемо вам казати, да не би село, ни криво ни дужно, потрзали и из |
се па настави, — сад вам ја баш не умем казати <hi>од куд му</hi> баш штогла... ал’ тако сам чу |
амо тако чини!{S} Баш вам могу отворено казати, и уверити вас, да госпоја Перса, кол’ко је ја п |
баш са свим тако к’о што изволесте лепо казати.{S} За сада као учитељ ђацима пастир јарића к’о |
, да испланира још мало, па ће ми данас казати, шта је искумстир’о.</p> <p>— О, дај Боже, да ис |
"180" /> <p>— Та ’хоћеш ли већ једанпут казати: шта је то било?</p> <p>— Та... она тамо.. она п |
а бекнем; не би’ знао у том магновенију казати ни како ми је име!...{S} Е, можеш мислити, како |
ебало да буде, — то вам сад не умем баш казати и екшплицирати, — али доста до тога, да је то по |
ваки читалац видети у чему је ствар.{S} Казаће им он то већ на своме месту, и знам да ће им онд |
а бацио под ноге.{S} Нека иде бестрага, казаћу, да одустајем и праштам великодушно нанету ми об |
м, нек нађе какавгођ изговор, — јер ви, казаћу му, не можете пре ручка да се кренете.</p> <p>— |
ас свет.</p> <pb n="238" /> <p>— Добро, казаћу му! — вели гђа Сида задовољна и похита да јави р |
ба тутор да га туторише.</p> <p>— А, та казаћу ја њему све то!{S} Видиш ти, молим те, да човек |
може отрести к’о ни онај Доситејев Абу Казем Тамбури, багдатски трговац, што није могао да се |
кама. — Доста ми је, доста!{S} Немој ми казивати, нећу да те слушам!{S} Боље главу да су ти укр |
елу.{S} Нека свечана тишина још с јутра казује да је празник.{S} Испред сваке куће почишћено и |
<p>— Охо!{S} Па то ти мени нешто крупно казујеш!</p> <p>— Такве секирације, што смо ово дана од |
> краве музу, — не иде, нема смисла.{S} Каијафа је она гђа-Сида, сетиће се одмах.{S} Аја, не ид |
дава презентирао; има ту и твога масла, Каијафо један!“</p> <p>— Е, дакле ај’те, извол’те, изво |
Па то баш није ништа неучтиво!“ Већ се кајала, што је тако груба била кад је он спочетка онако |
ти: а ви ћете гледајући горко ал’ касно кајање <hi>самовољна</hi> оца и сећајући се ти невини ж |
д јастук...{S} Стари је то курјак...{S} Кајафа је то!</p> <p>Домаћин се опет врати и мало после |
маћин... — Шта, ваљ’да вам се не допада кајгана? — рече поп Олуја терајући густе димове на доле |
утниче? — вели поп-Спира свршивши сам с кајганом.</p> <p>— Можемо, можемо! — вели поп Ћира омот |
то си ту лулу запалио и зашто си ме баш кајганом послужио!{S} Ово је баш оно што кажу: „Кошта г |
— понуди их домаћин, кад домаћица унесе кајгану, омиљено путничко јело. — Извол’те, чесњејши, д |
Ја сам</hi> платио и ту стиву лулу и ту кајгану.{S} Сад тек видим кол’ко су паметни били наши с |
/hi> по поноћи било, — а лулу задену за кајиш од десног опанка па леже на клупу и наслони се на |
ућутао и повукао па ћути.{S} Тишина.{S} Кају се обоје, и једно и друго; Шаца што је био тако др |
да га секирате тако!?{S} Јао наопако, а кака сте у другом шору и шта тек радите с другим паорск |
падала у школи од њега! — Те још какав, какав пријатељ —</p> <p>— Таман к’о што ваља!{S} Кад је |
не!{S} Па ми паде сад и то на ум, Боже, какав је штуцер мој покојни био некад као <pb n="205" / |
!?{S} Нисте га још видили, а да видите, какав му је црвен нос!{S} Дакле, молим...</p> <p>— А бл |
..{S} Види, ваљда, фала Богу, и он сам, какав је данас свет.</p> <pb n="238" /> <p>— Добро, каз |
к’о у какве принцезе — а гледајте само, какав је лајб у ове хаљине! <pb n="367" /> А а а!{S} Из |
м све више у очи.{S} Ако је, на пример, какав богатији умро, и породица му захтевала, да га огл |
ситније ствари него што, је на прилику, какав апотекарски помоћник кишбиров или хуланерски капл |
о, Над смертнима свирјепа књагињо!“ Ах, какав би то красан пар био да се узму!{S} Он леп висок, |
изеде жива.{S} Како само већ да дозна: какав је гост, како изгледа и шта ће се разговарати.{S} |
свега тога, моја Сидо, није истина!{S} Какав зуб избијен!{S} Какав зуб! <pb n="354" /> Као да |
, није истина!{S} Какав зуб избијен!{S} Какав зуб! <pb n="354" /> Као да се тако лако вади зуб! |
такав је, ја га нисам млео ни жрнао!{S} Какав си ми казала и написала, ја сам ти такав и купио. |
нц...</p> <p>— Каква екселенција!...{S} Какав Владика!{S} Море, не била ја на твом месту, а ја |
дика) да улове младога клирика Ћиру.{S} Какав му је само диван <hi>ћелепуш</hi> сама својом рук |
к’о Шаника апотекарски калфа —</p> <p>— Какав „калфа“, паорушо једна! — <pb n="68" /> дрекну гђ |
икну бирташицу која уђе.</p> <p>— Је л’ какав пут до Ченеја?</p> <p>— Рђав, господин-попо...{S} |
зеде!...{S} А, је ли, Ержа дете моје, а какав је у лицу, је л’ сув или онако пунији?</p> <p>— С |
ка.</p> <p>— Ју, страсна и велика!{S} А какав то фелер има? — пита Пела зачуђена.</p> <p>— Та з |
и разговарамо —</p> <p>— Јао мене!{S} А какав те разговор нап’о сад, наопако ти звонило —</p> < |
па кога ћу, за име Бога, да узмем?{S} А какав је онај Пера Тоцилов?{S} Шта велиш, да шега узмеш |
ровићу!{S} Какве су то силе биле!{S} Па какав запт и каква строгост!{S} Каква глава, Боже мој!{ |
имам, онда ми <pb n="209" /> баш пасира какав малер.{S} Изволите, само до ујутру.</p> <p>— Не б |
да покрпимо кров, јербо је већ срамота какав је.{S} Изгледа чупав и одрпан к’о бојтарова капа. |
латко дете моје.{S} Пише к’о канцелиста какав; исти њен отац!{S} Ко је узме, слатка, тај ће бар |
он може бежати, нит’ га ја могу овакав какав сам вијати и стићи, кад смо обадвоје што рекли: д |
оштар овај рајспулфер!</p> <p>— Е, сад какав је, такав је, ја га нисам млео ни жрнао!{S} Какав |
<pb n="242" /> видиш више опанке — које какав гурман шаров иди зељов хоће у сласт да поједе кад |
кад гледате, као да је упртила с пијаце какав пун цегер па га вуче кући.{S} Тако је мислила у с |
о честа — по свој прилици да јесу.{S} И какав би то опет роман био без пољубаца чак и у десетој |
венчани, па ди би он то сада допустио и какав би опет човек био!{S} Па каже: „Е, баш неће бити, |
што живе или боље рећи животаре, јер и какав им је то живот кад их и зуби један по један издај |
а и тарабе отпочињали — или чак и имали какав — роман), њима остављам, да представе себи, како |
отеже Пера и почеша се, — видите и сами какав је белај напољу!{S} А баш, да вам право кажем, и |
ећ предомислио, и да неће ни отпочињати какав приватан разговор, него да ће се у миру растати.{ |
плода.{S} Тада ће га тек можда скинути какав гладан вандровкаш, који се попео на дуд (не бирај |
S} Ваљда му је дошло смешно помишљајући какав би то призор био, кад би гђа Перса стала да брије |
огу да прођу ни једни сватови, а да вам какав гођ ђаво не пасира!{S} Не мож’те да живите без ма |
к се извуче из малера, па да је не знам какав.{S} А ту је мислила на онај случај, кад је Његово |
Бог зна како рад био, али стег’о се к’о какав Грк, на није ’тео ни крајцаре да да нуз девојку.{ |
у-Габриела излете из кола тако лако к’о какав лак перјан јастук, и тако постаде невина жртва ра |
!{S} Па није му доста било, да је наш’о какав тако од словесног створења зуб, — па да му се и п |
несвест. — После тога увек је следовао какав поклон; нов шешир, нова хаљина или вођење на бал |
зглави вилице, заврне језик па зева као какав блазиран аристократа кога се тај свет баш ништа н |
ио већ од те несрећне љубавне чежње као какав провансалски трубадур.{S} Од тога доба поп-Спира |
голубиће, а конабио младе голубчиће као какав стари пензионер.{S} С тога је сав комшилук био пр |
о би много и ова Глава изгледала би као какав трговачки ценовник. <pb n="378" /> Никад ваљ’да н |
кожну кецељу, па сад изгледа у њој као какав пинтерски калфа.{S} Сад се лепо влада, и сви су с |
ак је пропадао међу комшиском децом као какав невешт педагог.{S} Врло су га често секирала <pb |
е са својом дивном крестом изгледао као какав јакобинац са својом црвеном капом.{S} Он један, а |
:{S} Ето га!{S} А кад оно нисте ви него какав Жида што долази за перје, жито или кукуруз.</p> < |
а погледам кудгођ...{S} Ето, па и овако какав сам, да сам,... па опет се стрефи па по некој зам |
ове књиге Гром их спалио!{S} Седне тако какав гладница, кога мрзи да ради ил’ не може да добије |
им а према свакој њеној слици визави по какав млад јурат, медецинар, доктор, официр уланерски, |
флегматиш и ’ладна била к’о да је умро какав перзекутор а не њен супруг!{S} Кажем вам, слатка, |
ес’ вид’о колики миждрак има к’о уланер какав!{S} Лопова нема, јербо све је то данас пијано оти |
ђа Сида у <pb n="384" /> неком капижону какав писац давно није видео ни на старим контрафама, а |
p> <p>—...{S} Те још какав фелер... још какав, слатка!{S} Вама к’о мајсторици, немојте се наћи |
иста један фелер.</p> <p>—...{S} Те још какав фелер... још какав, слатка!{S} Вама к’о мајсториц |
већег спадала у школи од њега! — Те још какав, какав пријатељ —</p> <p>— Таман к’о што ваља!{S} |
l> <l>Ајде на воду воде донети!“</l> <l>Какав ће мајка одговор дати:</l> <l>Или ће рећи: от’шла |
је и онако понајдебљи —</p> <p>— ...{S}Какав сам ја био ондак, и да треба да је сада мој крај. |
а му кажем, да не преже зором, нек нађе какавгођ изговор, — јер ви, казаћу му, не можете пре ру |
Нића, задовољан што се одужио Ракили за Какаш-Верку и завршује и вечеру и разговор при ком је п |
је, Нићо, она Маџарица из Сенте..., она Какаш-Верка? — пита га Ракила ђаволасто.</p> <p>— ...{S |
ћи га. — ’хоћеш ти талирима да поткиваш Какаш-Веркине чизме!?{S} А ди ти је сад?</p> <p>— Хе, о |
а да приповеда каква Вавика или Бетика, каква Швабица, која се ту нашла и била на услузи збуњен |
великог лонца.</p> <p>— О, каква срећа, каква срећа.{S} Та јесте л’ ви то, чесњејши?</p> <p>— У |
их и поздравља домаћин. — Каква срећа, каква част.</p> <p>— Боље вас нашли! — чу се поп-Ћирин |
к’о крља, па га не пушта!{S} Та та би, каква је, и осванула на сокаку.{S} Да ми није жао момка |
ку и партију једној свештеничкој кћери, каква је Јула била, него Шаца који је, истина, врло леп |
е извадиш из великог лонца.</p> <p>— О, каква срећа, каква срећа.{S} Та јесте л’ ви то, чесњејш |
јући кроз чвор на капији. „Гледај само, каква је; уфатила момка к’о крља, па га не пушта!{S} Та |
<pb n="390" /> <p>— Ах, абер мајн Гот, каква форма! — храбри га раздрагана фрау-Габриела, па м |
ја најбоља другарица Јула.</p> <p>— Ах, каква, — рече и ману сетно руком а гледа у њу.</p> <p>— |
>Док је ово овако било код поп-Ћириних, каква дивна и пријатна супротност код поп-Спириних.{S} |
да му је падала на памет страшна мисао: каква би то велика несрећа била, да нешто као поп остан |
кујна, скромна, проста али укусна јела; каква пилећа чорба, паприкаш са ноклицама и једна српск |
ше у собу. — Каква срећа, <pb n="24" /> каква срећа! — вели поп-Ћира, па се диже од стола, бриш |
посјетом на ручак.</p> <p>— О молим!{S} Каква пажња!{S} Здраге воље! — рече г. Пера и поклони с |
, велика несрећа —</p> <p>— Наопако!{S} Каква несрећа? — излети поп-Спира. — Како, како?{S} Да |
а па вели: „Ех, није него још нешто!{S} Каква благодарност?!{S} Нема ту ништа од тога!{S} С нар |
!{S} Па какав запт и каква строгост!{S} Каква глава, Боже мој!{S} Е, па онда су, наравно, друкч |
ви!{S} Ах, — рече одбијајући одлучно, — каква штогла, Бог вас видио!!</p> <p>— Па штогла, слатк |
часни те, жено! — крсти се гђа Перса. — Каква је то само пасија, тумарати тако брез нужде по бл |
и! — дочекује их и поздравља домаћин. — Каква срећа, каква част.</p> <p>— Боље вас нашли! — чу |
поп-Ћирине куће, кад ступише у собу. — Каква срећа, <pb n="24" /> каква срећа! — вели поп-Ћира |
господин владика — Екселенц...</p> <p>— Каква екселенција!...{S} Какав Владика!{S} Море, не бил |
е поизбијао и просуо по порти.</p> <p>— Каква „штогла“?</p> <p>— „Каква“!{S} Боже мој, како ме |
а.{S} Хвали све своје по кући.</p> <p>— Каква мајка, таква и ћерка! — вели поп-Ћира. — Моја Пер |
ј се допадне, а остало добије у „плату“ каква Жужа или Ержа (Мађарица наравно), па се све шарен |
ри!</p> <pb n="127" /> <p>— Та да!{S} А каква би’ ја мати (јао жалосној мени!) била, да данас и |
-а-а, а шта је оно тамо, а, Петре?{S} А каква је опет то комендија?</p> <p>— А каква би опет ко |
шта ја ту лупам главу, — вели Нића. — А каква је фајн ова ноћ, није ни чудо!{S} Та чудо би било |
— вели задовољно бирташица.</p> <p>— А каква калабалука? — пита је Пера.</p> <p>— Та, ето... н |
шти се, и запита је озбиљно:</p> <p>— А каква ти је то песма?</p> <p>— Па песма, мамо... из Бач |
каква је опет то комендија?</p> <p>— А каква би опет комендија била, молим лепо? — пита Пера Т |
на дану, ту се свака покаже баш онаква каква је; ту не помажу много никакве вештине и апотеке. |
подвиге јунаштва, увек гледао да не да каква крупнијег повода, познајући паорска грубијанства. |
А а а!{S} Изгледа, изгледа к’о накарада каква са карневала, а фрајлица к’о једна принцеза!“...{ |
е није знао, а највише зна да приповеда каква Вавика или Бетика, каква Швабица, која се ту нашл |
рсти се; а кад прођеш поред биртије, ма каква била, заустави се!“ — Ај! — запита јачим гласом о |
ој баба-Тини праве музику?!</p> <p>— Та каква је ћорава садашња младеж, и за што као и не?!</p> |
промјене, промјене на боље.</p> <p>— Та каква жаба, господин-попо!{S} Та како то опет диваните! |
камо л’ точио и пио.{S} Ајде бар да је каква шљивовица, па да кажеш, намамио сам се на њу, — н |
шта је то, даклем, било?{S} Да се није каква несрећа догодила?</p> <p>— А баш на против, све ј |
ех све јачи; једва се стиша кад се чује каква лупа из кујне.</p> <p>Онда се тргну сви и ослушку |
их двадесет година.</p> <p>А деси ли се каква несрећа у селу, да, на пример, неко у селу умре, |
кве су то силе биле!{S} Па какав запт и каква строгост!{S} Каква глава, Боже мој!{S} Е, па онда |
<pb n="43" /> па дочекам да се упразни каква добра парохија —</p> <p>— Е, знате, кад би само м |
иришљава сапуна и помаде па тек затутњи каква босонога на капију и нађе баш онда да зове комшин |
велика; данас сутра па ће јој се јавити каква прилика... па треба да зна, и њу ћу научити.{S} А |
ам, увек ми се после тога мора стрефити каква гођ штета у кући, то је к’о свето; па зато, ето, |
во паметна жена!) — није, вели она, к’о каква подерана штримфла, па да се може подштрикати!“ А- |
молим те, само, како му пиљи у очи к’о каква чифуцка фрајла.{S} Моја ти, да боме, то нит’ уме |
ре, него ме гледи оданде безобразно к’о каква буљоока Чифуткиња!{S} Гром те спалио, обешењаче з |
окопано, оплевљено, увек заливено, као каква променада!{S} И нико их жив није знао и затицао с |
и усићи и на крај срца је па заћути као каква пакосна свекрва; или се рашћерета па лупа све кој |
дала стидљиво у земљу и играла лако као каква швигарица.</p> <p>— А што ми не хофирате? — запит |
мизерније ћурке (који ти изгледају као каква стара кокета сутра дан после бурнога бала), како |
</foreign>, госпоја (или снашо, или већ каква буде сходна титула,) та шта сте то начинили од та |
>— Је си вид’о само ону бештију чифуцку каква је?</p> <p>— Коју бештију? — запита поп Спира умо |
ли се нико није одрекао свога потписа; „каква су да су, — што каз’о Нова бистош, — моја су.“ — |
рти.</p> <p>— Каква „штогла“?</p> <p>— „Каква“!{S} Боже мој, како ме то питате?!{S} Па <hi>штог |
рај срца бити!...{S} Рано моја!{S} Гле, какве су јој само очи! — умирује је гђа Сида и љуби је. |
саветовао са својим пријатељима о томе, какве кораке ваља да предузме.{S} Сви су били сагласни, |
снебивљиво врат, — учио сам, господине, какве сам мог’о...{S} Учио сам, те још како учио!{S} Св |
слободан?!{S} Ваљда смо ми неки туђини, какве швабе —</p> <p>— Клањам се.{S} Љубим руку, милост |
/head> <p> <hi>Из ње ће читалац видети, какве тешкоће има да савлада човек који мора хитно, а у |
пира. — Ено гледам само на асентирунгу; какве ти не узимају у војску.{S} Чисто веле: дај само н |
тарњи снови, врашки, несташни снови!{S} Какве дивне и заношљиве, шарене и миле слике изаткивате |
иту Ненадовићу, па о Стратимировићу!{S} Какве су то силе биле!{S} Па какав запт и каква строгос |
енство!{S} Ваљда сам ја то научио!{S} А какве сам среће, још могу <hi>ја</hi> бити крив!</p> <p |
оје даје младост и расположење, а не из какве љубави, јер Јула још није била заљубљена (и ако ј |
није?!{S} На пример живине!{S} Шта је и какве је све те било ту у авлији!{S} Прави Нојев ковчег |
’те представити себи!{S} Зар нисте чули какве је муке им’о отац поп-Спирин, док га је натер’о д |
ече доста монотоно и дремљиво као живот какве баке у запећку.{S} И данас је још тако а камо ли |
само; лице, и персона, и штелунг к’о у какве принцезе — а гледајте само, какав је лајб у ове х |
е трукуједу и не <pb n="247" /> правиду какве <hi>фаличне банке</hi> — смеје се Нића. — Па ако |
.{S} Ви бар знате, слатка, к’о касирка, какви су поповски џепови и шта све може у њи’ да стане! |
{S} Но, лепа парада!</p> <p>— Бо’ме!{S} Какви су обешењаци, — било би вам сутра —</p> <pb n="21 |
штате даму да задрема покрај вас!...{S} Какви сте ми ви тенцери.{S} Та говор’те штогођ.</p> <p> |
Него крпарим, крпарим к’о нико мој.{S} Какви сватови; зар је мени до њи’.{S} Него, ето тако, м |
арма!{S} Тако је брезобразан —</p> <p>— Какви су они, — вели гђа Сида зевајући, — таки им је и |
та ман’те се, госпоја, комендије!{S} Та какви немеши!{S} Та сви смо ми <hi>немаши</hi>, па чере |
— Три и по.</p> <p>— Шајна?</p> <p>— Та какви’ шајна!</p> <p>— Сребра!{S} Ју, жалосна!{S} Прева |
S} А куд би’ знала од срамоте, да су ме какви мушкарци вид’ли!{S} Проклети мушкарци! — рече и о |
асир’о...{S} Ди би од срамоте, да су ме какви мушкарци!...{S} Но, лепа парада!</p> <p>— Бо’ме!{ |
о шешир и штап, који је био онаке форме какви су обично протојерејски штапови, а донео му га је |
тајте Трезора с ланца, па пазите, да се какви вандрокаши не ушуњају у кућу.</p> <p>— Терај већ |
поређала крај кола и стајала у реду као какви мали кривци, и крупне им сузе капале по оделу и п |
p> <p>— Спава тај к’о заклан.{S} Да смо какви <pb n="318" /> рђави људи и душмани, могли смо му |
!!{S} Та мени, мени да бо’ме!{S} Те још какви смо пајташи и пријатељи били, и то још од кад!{S} |
ону њену <hi>дунду</hi> да не ускочи за каквим у дороцу са рогља.</p> <p>— А-а-а!{S} Па то је, |
га женска чељад као камилу не натовари каквим поруџбинама које ни Стратимировићева глава не мо |
свету.{S} Свакога је обдарио Бог са по каквим даром; није ни у путер-крофнама сва срећа.{S} Не |
ност тако близу) — да пошље часком Ержу каквим било послом, да разгледа и јави.</p> <p>— Ержа, |
еним брковима; неке бабе са солуфима са каквима малају Изабелу шпанску краљицу, неке прије са в |
о и питао, а Меланија му одговарала.{S} Каквих ти ту све фотографија није било.{S} Различних и |
i> </p> <p>У селу нема ни данас Бог зна каквих промена.{S} Један дан је к’о и други.{S} Живот т |
ислите на оне романе где се износе људи каквих нигде нема и доживљаји којих не може бити у реал |
енсупу“, јер она то најбоље зна.{S} Али каквих страшних израза није пало приликом готовљења ајн |
C4"> <head>ГЛАВА ЧЕТВРТА</head> <p> <hi>Каквих ти описа нема у њој!{S} Ту је описан и стари шар |
исто бих сама однела, само да је видим, какво ће лице да направи, кад је види!{S} А њена штрудл |
а... жао ми само оног детета, оне Јуле; какво та воспитаније може добити!</p> <p>— О, госпојица |
<p>— Наравно.</p> <p>— Ех „наравно“!{S} Какво „наравно“!?{S} А, таман посла!</p> <p>— Зашто за |
ко.</p> <p>— Питај, Јуло, господина:{S} Какво смо ми цвеће, ја и ти?{S} Како би нас назв’о.</p> |
</hi> је добро!{S} Никад боље!</p> <p>— Какво те „добро“ спопало?!{S} Та <hi>то</hi> баш <hi>не |
ли му гђа Сида. — Бог с тобом, Спиро; а какво те „преко“ наспело!{S} Зар ти није доста било јуч |
на, ето, дакле, није хтела да зна ни за какво измирење, и ако је најлепше мишљење имала о Госпо |
је кривице и грехова, бегао из кујне на какво узвишено и безбедно место, где седне, обвије реп |
ге; право бега на таван, на кров или на какво друго безбедно место где ће моћи на тенани омасти |
око месеца, на ком су крају штапци или какво ће време сутра бити.{S} А затим опет седне.{S} И |
евај!</p> <p>— Ех, зар ми опет не знамо какво је младино певање! — храбри је отац. — Ајд певај, |
— вели Пера Тоцилов. — Та гледајте само какво је то време!{S} Та гријота би било и керу истерат |
да обиђе буре и наточи сирћета.</p> <p>Какво непријатно изненађење! — Дакле, није то био <hi>о |
н дудом, оним крупним „шпанским“ дудом, каквог надалеко није било, а набрала га је Јула сама св |
иста!{S} Зуб никако није од, на пример, каквог крштеног створења, ни мирјанског а камо л’ свјаш |
е у колу, ни како пуца батина по леђима каквог Циганина лопова, ни правдање каквог Неце ни Прок |
против католичког бискупа, за паповања каквог Инокентија или Урбана, — госпођа Перса би била, |
има каквог Циганина лопова, ни правдање каквог Неце ни Проке пред комесаром да је продавани коњ |
ам се ја а све се око мене окреће к’о у каквој полки.{S} До-до-дошло ми, у земљу да пропаднем!< |
тај малер пасирао пред вашом а не пред каквом другом кућом!{S} То ми је утеха бар, јербо вас з |
свега секиром разлупати или га продати каквом верглашу.</p> <p>— Молим вас извол’те сести.{S} |
у, о тешкоћама на њему, или приповеда о каквом свом доживљају где је био на рубу или ивици проп |
да бекне.{S} Сачувај, Боже, такву какву каквом мужу који се бави науком па му треба да се разго |
о још колики!{S} Таква велика зубекања, какву ја, Персида, свога века нисам вид’о!...{S} Вид’о |
</p> <pb n="103" /> <p>— Господин-Перо, какву кафу волете, слађу или обичну?</p> <p>— О, госпођ |
јој право.</p> <p>— Ти си опет дочепала какву жалостиву ствар.{S} Што не узмеш нешто весело и з |
дор може само поносити кад погледа, међ какву је господу доспео.{S} Стари сват ће бити г. Кипра |
аборавила и да једе и да пије, кад нађе какву такву књигу.</p> <pb n="108" /> <p>— Е, ви, мама, |
сте понели са собом поред „шнуфтикле“ и какву опирачу.</p> <p>— А, „шнуфтиклама“ сте ви научили |
и Бог!{S} Јербо тај човек кад гођ учини какву лудорију, а он, уместо заслужене каштиге, получи |
<p>— Е, знате, кад би само могли добити какву добру, масну парохију; као на прилику ево ова што |
и; хоће л’ остати у селу или ће тражити какву варош.{S} Ту поп-Ћира наговести, да је жеља Мелан |
балсума... па дође ми поникад да нађем какву криву грану, па да —</p> <p>— Да се обесиш, је л’ |
више да бекне.{S} Сачувај, Боже, такву какву каквом мужу који се бави науком па му треба да се |
ње само!</p> <p>— Кад не умеш паметнију какву да нађеш, боље немој ни певати!</p> <p>— Нећу, сл |
ај „тенцер“ извали једну таку поскочицу какву фрау Габриела извесно свога века није ни чула ни |
е ко у Карловци’ рек’о: „Узећеш Сиду!“ „Какву Сиду!?“ рек’о би’ му ја...{S} Е, а ви’ш, сад како |
ћу. — Молим вас, само малко.{S} Уф, уф! како то да ми се деси!{S} Молим вас, слатка, ја сад нем |
а кокета сутра дан после бурнога бала), како су се скупиле и ћуте, ћућоре по каткад или пућну о |
ли. — Она је срећна, а тек <hi>он</hi>, како је <hi>он</hi> срећан!{S} Како је срећан! — рече п |
ехе, — смеје се домаћин, — како не би’, како не би’!{S} Та сећаш ли се, Спиро, кад смо оно, к’о |
да избије себи из главе те црне мисли“, како је обично говорила гђа Перса.{S} Па и малочас спом |
на Тими „шрајберу“ (управо „шлајберу“, како су га паори називали), који је са Шацом — као што |
ј хтео да их пре свега посаветује и да, како се то каже, утиша ствар пре но <pb n="319" /> што |
хладно ни да мисли после о том, а сада, како се за чудо слагаху фрау-Габриелине речи са ономада |
више родила, — каже. — А госпоја Сида, како који дан све шира; њена Јула све ради за њу.{S} Он |
дбирн-нудле“.{S} Кад тога има она онда, како сама вели, не зна шта је доста.{S} Толико навади с |
а. — Ето баш одономад чита ми Меланија, како је једна <pb n="109" /> лађа пропала на мору и сви |
м нервез!</p> <p>— Нећу, нећу, госпоја, како би’ ја! — смеје се Аркадија.</p> <p>— Бићу вам јак |
абе да руча што му је куварица Чифутка, како кажу!{S} Што баш у нашу недељу да тамо руча да јед |
S} Баш мени самој је одономадне казала, како вам завиди, што имате тако вредну и здраву ћер.“ — |
чудила и комплиментирала и гратулирала, како сам ја то била трауриг.{S} Знате, по некад то за ч |
фрау-Габриела, јер је она лепо видела, како јој се Цвечкенмајерка смејала к’о луда, кад је њој |
па кад јој умро муж, и кад сам видила, како је флегматиш и ’ладна била к’о да је умро какав пе |
је ни тражити.{S} Мислила је и мислила, како би им доскочила — и на послетку се досетила, славн |
ла је да је добро.{S} Одмах је осетила, како се сама изражаваше, да јој се „онај тешки камен за |
сле тога калабалука.</p> <p>А тек Јула, како је тек она сретна и задовољна била!{S} У срећи тој |
од памука и мирољубива, а чим је чула, како се <pb n="366" /> ствар свршила, одахнула је душом |
ебала да буде, па да види, лоћка једна, како се жали супруг и муж.{S} Ал’ то је, знате, тако иш |
Меланији, која је за варош и створена, како је већ толико пута рекла фрау-Габриела.</p> <p>Дав |
колима скинуо шешир и прекрстио се, па, како је била мало наглува, одмах се сетила да то звони |
у! — рече Јула смејући се.</p> <p>— Па, како живите?</p> <p>— Фала Богу, добро.{S} Шандор је по |
р И пољуби г. попу у руку.</p> <p>— Па, како је?{S} Како?{S} Радиш ли, је си л’ вредан? — пита |
и што онако ирошки носи пошу око врата, како рекоше девојке — да је, дакле, тај путник давно оч |
га прекрасног Јосифа из Старога Завета, како се отима похотљиве госпоје Пентефринице и како бег |
ло и кад је прошао поред Великог Крста, како приметише бабе; и што онако ирошки носи пошу око в |
ту.</p> <p>— Видиш, обешењака паорског, како све зна.{S} Тако и јесте; шта знаш! — вели поп Спи |
де жива. „Гледај само обешењака једног, како се прави светац!{S} Па још зева, <pb n="66" /> лоп |
е се, како сте живили тамо.</p> <p>— Е, како!....{S} Ко у туђем свету!{S} Није к’о међ својима! |
ораш, Јуло!{S} Да ви’ш да смо ми младе, како се не би дале молити“, — отпоче и она својим лепим |
ртаклуку.{S} Шаца је чуо Нићу како иде, како се лено вуче кроз сокак, како зева и после креше о |
анија одмах навуче рукавице, да покаже, како је „нобл“; а ако друге Недеље ова моја понесе и на |
уче</hi>.{S} Онда опет ’хоће да покаже, како она има беле руке к’о у ноблеса, а моја Јула, баја |
ку и за читање, па кажем у себи: „Боже, како је, ето, ова наша госпоја Сида срећна мати!“ И тол |
мачки; немачким је тако владала, да је, како је гђа Перса уверавала, ноћу „бунцала само на неме |
кад су излазили из Епископије. „Шта је, како се свршило?“ запита их познаник. „Је л’ се свршило |
ирин је доспео у чељадску собу, јер је, како је пакосно говорила гђа Перса, тако оматорио, да ј |
а из баште, само зелена жабица се чује, како пева са једног не знам ког дрвета, и голубови како |
мљу прилично непристојно. „Пази фрајле, како ђаволи!“ повикаше из других кола паори кочијаши.{S |
он ту песму више свију песама, и даље, како само, ето, тој песми има да благодари, што се ожен |
пут чита апостол!{S} Већ две су недеље, како га баба преслишава, онако стара, цео апостол на па |
чуо.{S} О о о!{S} Па ајде, здраге воље, како ти не би’, помог’о.{S} Хехе, — смеје се домаћин, — |
у давно и давно ручали.</p> <p>— Бо’ме, како где!{S} Како код кога! — рече задовољно Габриела. |
да, а то је доста.{S} Видела је, наиме, како гђа Перса брише својом чистом шнуфтихлом једну чаш |
абе се разговарају о редушама и о томе, како је лети лакше него зими сетити се, шта да се згото |
но и беспристрасно <pb n="19" /> оцене, како им се допада милихпрот, торта, штрудла, куглоф и т |
још једнако, по ваздан чита све новине, како су се ту скоро, лане или ономлане, неки људи, чак |
</p> <p>— Па како парохијани, домаћине, како; је л’ к’о у старо доба?</p> <p>— Та ја само кажем |
ко ти звонило —</p> <p>— Ето ти сад ње, како само говори!</p> <pb n="127" /> <p>— Та да!{S} А к |
уд ни пакостан!{S} Е, видиш ти само ње, како совјетује... к’о неки фишкал —</p> <p>— Како га је |
ерас чуо и видео и доживео.{S} Сећа се, како су двапут силазили у подрум по вино и он и Јула. — |
ћ нека Бечлијка!....{S} И не фалите се, како сте живили тамо.</p> <p>— Е, како!....{S} Ко у туђ |
марим ти ја за те покенесе и нокенесе, како ли их зовете!{S} Никад не знаш шта си извадио!{S} |
крај прозора.{S} Гледај само, молим те, како се каприцир’о обешењак један зелени, па баш никако |
p> <pb n="151" /> <p>— Видиш, молим те, како се крије; е, баш је обешењак! ’хоће да ме уплаши, |
</p> <p>— Па ето тако!{S} То је, знате, како спрам кога...{S} Има то да кочијаши, на прилику, и |
очи пипав и завезан — ал’ да га видите, како уме да се свађа и да лаже кад га исплаћујете...{S} |
о ћу вам показати, ако ви мене научите, како се прави онај мелшпајз што се зове: <hi>Саће од зо |
пола дана, па да ви мене лепо научите, како ви то правите оне ваше чувене путер-крофне. <pb n= |
S} Имам чрезвичајне сремачке шљивовице, како оно каже патер Иноценц кад искапи, а, Сидо?- „<for |
о се почела спуштати блага летња ноћ и, како се то песници лепо изражавају, почела је умотавати |
а својој комшиници, другој једној баби, како јој се јуче на ноћ приснио њен покојни Лала. — Дош |
ман), њима остављам, да представе себи, како је било и Шаци и Јули тога тренутка, јер то <pb n= |
ћин остаје и задовољан размишља у себи, како нема ништа лепше од учена човека и како све иде ка |
ажем вам, слатка, само једаред да види, како се нешто готови, одмах ти она, рано моја, трчи кућ |
ћи од једа госпоја Сида, кад само види, како је добар мој квасац!{S} Па керн-штрудла лепо нарас |
амо што она не плаче, али се ипак чуди, како то све тако лепо умеју људи да измисле и саставе, |
— саветовао га је Нића. — Та видиш ли, како ти је запала сикира у мед, па није да је само сики |
је се и снебива Аркадија.</p> <p>— Али, како само, врагу, да ти то падне на памет. кад ти ниси |
и најдуже младенци о њему разговарали, како и где да га наместе а да не падне странцу или гост |
све напред из сокака у сокак, па мисли, како је сретан и пресретан, јер му је вечерас Јула први |
мите, можда их нећу издати и приказати, како ми ја и ’нако мала плаћа спрама велике бриге и гла |
ћ далеко, али још могаше чути и видети, како се онај старији „Бечлија“ ваља по прашини и дере: |
ш код поп-Спириних могла је већ видети, како се ствар сретно упутила, и да је нешто знала латин |
и знам да ће им онда још чудније бити, како то да се нису раније сетили, кад је давно у романи |
како ми је име!...{S} Е, можеш мислити, како ми је било!{S} Отвори се, земљо, реко’ у себи.</p> |
а овом свету.{S} А тек онај сан о Шаци, како јој је живо остао у памети!{S} Тек после тога сна |
штогла“?</p> <p>— „Каква“!{S} Боже мој, како ме то питате?!{S} Па <hi>штогла;</hi> штогла од пе |
како иде, како се лено вуче кроз сокак, како зева и после креше оцилом у труд, пали лулу и псуј |
у солдатима далеко тамо у Буковини чак, како је и он или месечар или лопов, тако нешто, јер иде |
S} А како и не би’, кад те само гледам, како умеш да једеш! — вели му домаћин, па се примиче и |
икрајка <pb n="121" /> гледам и слушам, како ђипа и праска она паорска бештија!</p> <p>— Боже, |
с ким ћу, кад и не смем ником да кажем, како је баш све то било! — Шаца је дете... а шта би’ и |
Да се помириш!</p> <p>— Шта ћу; видим, како сам, знаш, фала Богу, малерозан, испашћу још <hi>ј |
шим: „да се из рана научиш, каже ми он, како је од своји’ руку и о свом комаду живити!“ А нисам |
<p>— Како то мислиш?</p> <p>— Па, ево, како!{S} Сад се можете врло лако дочепати оног зуба.</p |
им, да види, к’о вели, Преосвештенство, како сам оштећен, — па дон’о неки -веее-лики зуб, та ма |
ожемо да будемо попови; да се ми овако, како нас је Бог створио, проразговарамо мало с тим њихо |
ва несрећа? — излети поп-Спира. — Како, како?{S} Да се није откинуло клатно па поубијало јадну |
се из свију грла.</p> <p>— Но, па како, како?{S} А јесте л’ ми се надали? — пита их поп Ћира ун |
лепша иза лепше.</p> <p>— Но, па како, како?{S} Ви ми се и не фалите како сте провели ово неко |
тако ми лепо прошло —</p> <p>— Па како, како... јеси л’ задовољан, срећан?</p> <p>А како да не |
, баш, баш...{S} Сва сам онако, некако, како да вам кажем, срећна!{S} Све ми нешто фалило, док |
пила из велике чаше воду, па га онако, како већ то смерне девојке чине, преко чаше посматрала |
поп-Олује.</p> <p>— Но па како је било, како си прош’о? — запита радознали домаћин кад се нађе |
ешће гђа Сида. „Гледај, молим те, само, како му пиљи у очи к’о каква чифуцка фрајла.{S} Моја ти |
раве појеле дебеле?!{S} Гледам га само, како се ту цифра!{S} Не познајем ја богословце!{S} И ја |
.{S} Извол’те мало диње, да знате само, како је слатка, к’о да није из паорске баште него к’о д |
ла, па мекана к’о душа.{S} Гледај само, како је одскочила к’о федери у канабету!{S} Једна лепот |
тврдој дасци, па му само по мало чудно, како то тако газдачка кућа, а тако тврд креветац.{S} Ал |
ори, него ћуте и једу и пију погружено, како правој тузи и жалости и приличи.{S} Пију за покој |
а му кажу како то није ни најмање депо, како то иноверци никад не би учинили према свом патеру |
сније карменадле —</p> <p>— Ама, Спиро, како то још, говориш!?{S} Ко те не познаје, мислио би с |
уре насред баште на сунцу, а види и то, како се неко сагнуо иза бурета па се миче али никако да |
-Јуцо!{S} Не знате ви још, фрајла-Јуцо, како сам ја здраво чувствителан —</p> <p>— И-ју!{S} Ала |
поп Ћира врати и да му се потужи, јер, како се изражаваше, није била рада „да има посла са јез |
е му се то допало и падало му на памет, како би то лепо било кад би свега тога било и код Мелан |
своју лончарску „шпаркасу“.{S} Па опет, како јој је мило било, кад зачу из баба-Макрине баште т |
Како само већ да дозна: какав је гост, како изгледа и шта ће се разговарати.{S} Да оде сад кад |
две попине ћерке.{S} И како знамо већ, како то иде данас у овом свету, мислим да нема ни једно |
> <p>— Јесте, врло добро.{S} Фала Богу, како која година, све боље.{S} Хе, ми се старамо и штед |
ама, а ове баш шапутале о Шаци хирургу, како обешењачки погледа и чешља косу, „а сокак све мири |
смејано на цвеће, на родин кљун и ружу, како се једно другом клања и приближује и пада у наручј |
оражена толиком дрскошћу Шацином. — Ју, како је брезобразан! — рече и полете из баште, која јој |
ећи с леђа једру и округлу своју Савку, како живо меси и како се сва тресе.</p> <p>И све ће те |
м јој је приповедао, држећи је за руку, како је он од велике и богате породице, и како неће дуг |
а би се негде на тараби или на багрему, како је лака!{S} Никакав тежи посао није за њу.{S} А го |
идући тако из цркве о свачему; о дану, како је леп а како је и ноћас изгледало да ће бити кише |
оних терета обесиш још и госпоја-Персу, како је и сама у очајању толико пута рекла: „Дође ми да |
рк му се смеши; броји и прича о детету, како је красан, напредан Хришћанин.{S} А госпоја попади |
даље трује и троши, или држи у животу, како се оне теше.</p> <p>И попови нису као некад.{S} Го |
. згодно је...</p> <p>— Е, ал’ како ћу, како?{S} Кад га он, кажу, <pb n="281" /> чува к‘о очи у |
дајте само срећнога и задовољнога Нићу, како је заваран и очаран њима; како му се смеши брк оче |
бри друже, ди си, да видиш твога Глишу, како се злопати! — уздише Глиша, искапи чашу и спусти г |
е Шаца малочас ударио у тамбуру.{S} Ах, како је Шаци било, кад је чуо, да му се неко одазива из |
зно и оде свака својој кући.</p> <p>Ах, како је лепа Недеља у селу!{S} Лепа од ранога јутра па |
Драгињином приповедиће вам тужни отац, како му је мила јединица после удаје све већма и већма |
спочетка мало к’о и бојао, јербо, знаш, како је!...{S} То могу теби да кажем.{S} Крив сам!{S} К |
</p> <p>— Е, па кад баш ’хоћеш да знаш, како је било; ето тако је било!{S} А да си ти била у мо |
л’, Персо, за Бога!{S} Та ти и не знаш, како је све то ишло, док је дошло до густога.</p> <p>— |
А шта ради Меланија... је л’ здрава.... како изгледа?</p> <p>— Фала Богу!{S} А како ви?{S} Како |
исто би’ се наново родио!</p> <p>— А... како стоји, Бога ти? — запита га и погледе забринуто гђ |
никог другог?...{S} А како Аркадија... како с њим?</p> <p>— Та, он ми је већ кудикамо поуздани |
о на сокак, код онолике њи’ве авлије... како нам свима смета и прави ларму по сокаку.{S} Та ниј |
</p> <pb n="414" /> <p>— Та... знате... како кад —</p> <p>— Како: „Како-кад“?</p> <p>— Па ето т |
, а ваљда ни вама није.</p> <p>— Тхе... како се узме...{S} Здрави смо... а већ чућеш, док се од |
к’о и пре свирала.</p> <p>— О, молим... како би’ ја то желео, — вели Пера. — Ја ћу, дакле, бити |
иповедали о Русима.{S} Један приповеда: како су Руси највеће царство, и како са сваким ратују и |
гло?</hi> Шиљала сам Ержу, да јој каже: како то није лепо, да, изнесу решето за жито на сокак, |
чудноватих ствари.{S} Приповедао им је: како је у Бечкереку слушао и чуо од једнога господара к |
асадили, а њих спевале паорске девојке: како су се волели и како једно без другог није могло да |
и спомињу на крају (где, то јест, пише: како је и како би требало да је у књизи)</hi> </p> <p>П |
-ви од себе; па једе и хвали их и вели: како само у тој кући радо једе „цвечкен-кнедле“ и „грун |
к’о за пакост, баш никако да домислим: како!{S} Ја к’о мислим, да <hi>потплатите</hi> кочијаша |
га Нићу, како је заваран и очаран њима; како му се смеши брк очекујући врућу, посољену и машћу |
ећ прилично одмакла. — Ју, убио је Бог; како <hi>то</hi> да ми пасира! — па стаде и погледа дол |
ићи мило, Боже, кад је гледа како меси; како се брине за њега и како се наднела над наћве па ме |
и газду, али опет остаје све по старом; како је коме удесније тако и ради.{S} Па кад је то све |
ифраш!...“ Питајте само господин проту; како му се допала Молчанска Керувика?</p> <p>— Е, то је |
="357" /> некој неизвјесности и страху; како сам от’шо, а како се враћам из Темишвара!!</p> <p> |
ло потеже, јер су једва нашли жрналицу; како су често у поп-Спириној кући пили кафу, тако им је |
њих стала ова моја садашња рипида?!{S} Како се човек само измени!{S} А наравно, и кад је то сл |
—</p> <p>— А, та ман’те их бестрага!{S} Како су радили онако су и прошли.{S} Оно је Стари Завет |
Дакле, то је <hi>она</hi>!{S} Јула!{S} Како је лепа! — прошапта путник у себи, па скиде шешир, |
но ручали.</p> <p>— Бо’ме, како где!{S} Како код кога! — рече задовољно Габриела. — Код господи |
зе.</hi> </p> <p>Ах, јесени, јесени!{S} Како си суморна кад те човек посматра гацајући блато по |
а, то јој нико није могао забранити!{S} Како је мислила, да је свака нада пропала, најрадије је |
ратких јесењих дана.{S} Па тек ноћи!{S} Како су им ноћи дуге биле које су провеле у премишљању |
он</hi>, како је <hi>он</hi> срећан!{S} Како је срећан! — рече путник па се опет даде у мисли.{ |
Знам ја Ћиру.{S} Не да се тај лако!{S} Како је деб’о, а да ви’ш како се праћака к’о шаран кад |
а га не послушам!?{S} Еј Лало, Лало!{S} Како је меникана брез тебе, брез свога, касти, друга!.. |
амо се забављајте.{S} Слушајте само!{S} Како вам се допада Меланијин глас и свирање?{S} У селу |
лим:{S} О неће л’ Бог ког донети!...{S} Како сам сама, баш би ми таман к’о поручена дошла; кад |
ко дана без мене.{S} Како у селу?...{S} Како у кући? <pb n="179" /> Дад’ Бога ти, пешкир, Персо |
зналост је морила; да се изеде жива.{S} Како само већ да дозна: какав је гост, како изгледа и ш |
и се сама по соби у својим ботушама.{S} Како ће се радовати и блажена бити тога дана, кад поп-С |
нарочито што се тиче женскога света.{S} Како је која очешљана, обучена, је ли блеђа или румениј |
е.</p> <p>— Та и запустила се доста.{S} Како ретко свира, још добро и свира.{S} А како је пре л |
тавише га и ударише преко вашаришта.{S} Како пусто и жалосно изгледа то место сада, а како је в |
, да сте ви нешто на место гђе Сиде.{S} Како је изгледала и шта је помислила гђа Сида кад <pb n |
провели ово неколико дана без мене.{S} Како у селу?...{S} Како у кући? <pb n="179" /> Дад’ Бог |
тога „слаткогласнога“ како сам рече.{S} Како је оставио сто, није се више целе вечерње ни врати |
а, не иде!{S} Мисли се, шта да ради.{S} Како су били комшије — трећа четврта кућа — како би бил |
ириној кући да је дошао нови учитељ.{S} Како је у ово село, као и у свако село мало ко свраћао, |
реба одлагати за јесенас, каже паор.{S} Како сте ожењени, могли би одмах —</p> <p>— А, извин’те |
њен поглед остаде му дубоко у срцу.{S} Како питомо <pb n="118" /> гледа, па како је само смерн |
. попу у руку.</p> <p>— Па, како је?{S} Како?{S} Радиш ли, је си л’ вредан? — пита га поп Спира |
ло онда тебе, зло и наопако по мене?{S} Како ти не би’ помог’о.{S} Само кажи ди те боле!</p> <p |
а?</p> <p>— Фала Богу!{S} А како ви?{S} Како господин супруг, је л’ код куће?...{S} А ви, к’о ш |
ина:{S} Какво смо ми цвеће, ја и ти?{S} Како би нас назв’о.</p> <p>— А зашто да га ја баш питам |
ко то мислите?</p> <p>— Како мислим?{S} Како и да мислим, кад ме тако гледате?</p> <p>— Па добр |
ину косу. — Дакле, молим... одговор?{S} Како то мислите?</p> <p>— Како мислим?{S} Како и да мис |
зи увређен! „Хо, — мисли у себи Јула, — како сам га само страшно изгрдила!{S} Сад се ваљда заст |
те — вели гђа Перса гледајући за њом, — како се сва улопала од блата, к’о да су је бикови вијал |
помог’о.{S} Хехе, — смеје се домаћин, — како не би’, како не би’!{S} Та сећаш ли се, Спиро, кад |
аже ми госпоја Сида за госпоја-Персу, — како је обешењачка жена!{S} Кад год иде Меланија у цркв |
ан, фајн млад човек! — вели гђа Сида. — Како само лепо говори, к’о из књиге.{S} Бадава, наша Бо |
ме!{S} Тек штогођ... — вели гђа Сида. — Како слободан?!{S} Ваљда смо ми неки туђини, какве шваб |
S} Каква несрећа? — излети поп-Спира. — Како, како?{S} Да се није откинуло клатно па поубијало |
, пешкир, Персо, — рече умивајући се. — Како сте живили и проводили се?</p> <p>— Како!?...{S} Н |
?</p> <p>— О, на против! — вели гост. — Како ко, ал’ мени, верујте, увек се више допадала и уве |
често <pb n="107" /> у несвест и била — како је гђа Перса тврдила — склона самоубиству.{S} Коли |
су били комшије — трећа четврта кућа — како би било, сети се гђа-Перса (као свака забринута ма |
сподина Владике, да га баш онај његов — како се ђавола зове — но, та онај његов Шаца, јест, он |
ће, па се никако није могао одвикнути — како се поп-Ћира изражавао — од тих паорендерских навик |
сто пута то исто чула па зна напамет — како је пре тридесет година, кад је он још момак био, в |
о попадији.{S} Меланија се осећала ту — како се сама изразила у писму — као закопана, и он је м |
но: — Е, баш фајн се стрефило!</p> <p>— Како то мислиш?</p> <p>— Па, ево, како!{S} Сад се может |
p>Јула је пољуби у руку и оде.</p> <p>— Како је сирота хаглих и осетљива!{S} Пре <hi>толико</hi |
ако сте живили и проводили се?</p> <p>— Како!?...{S} Наопако!{S} К’о кера у бунару, што рек’о п |
. одговор?{S} Како то мислите?</p> <p>— Како мислим?{S} Како и да мислим, кад ме тако гледате?< |
<p>— Та... знате... како кад —</p> <p>— Како: „Како-кад“?</p> <p>— Па ето тако!{S} То је, знате |
совјетује... к’о неки фишкал —</p> <p>— Како га је совјетовала, онако у мал’ није и прош’о! —</ |
, тако диванити; ви не удајете!..., Ал’ како је мени!... одранила је, што кажу, од малена... па |
ог зуба.</p> <pb n="280" /> <p>— Е, ал’ како?</p> <p>— Па, ево како сам ја то иштудир’о...{S} А |
Може се... згодно је...</p> <p>— Е, ал’ како ћу, како?{S} Кад га он, кажу, <pb n="281" /> чува |
није тај ’лебац јево ни то био!{S} Ал’ како сам радио, тако сам лепо и прош’о; тако ми и треба |
ко’ у себи.</p> <p>— Уф, уф, уф!{S} Ал’ како позн’о да је већи зуб?</p> <pb n="347" /> <p>— А к |
добро.{S} Па иди, па се ценкај.{S} Ил’ како би било да ја сам одем?{S} А шта велиш?</p> <p>— П |
</p> <pb n="14" /> <p>— Хе-хе! „Зашто?“ Како: зашто? — одговара му поп-Спира, — па где да стоји |
је и изближе види тога „слаткогласнога“ како сам рече.{S} Како је оставио сто, није се више цел |
усто и жалосно изгледа то место сада, а како је весело и живо изгледало пре седам недеља, кад ј |
ру рада за своју ћер; а јао, жалосна, а како и не би; ако мати неће, а да ко ће?!...{S} Ју, ја |
у.{S} И њега сам се сетио па путу, е, а како га се и не би’ сетио!...{S} Наспело ми да се мало |
/p> <p>— Па... овај... господин-попо, а како не би’ знао; знам и’ тушта... него, ви кажете: „ај |
извјесности и страху; како сам от’шо, а како се враћам из Темишвара!!</p> <p>После кратког врем |
вели му:</p> <p>— Немај ти бриге!{S} А како те не би’ курталис’о.{S} Та сећаш ли се кад си ти |
им, већ, мислиш, срце за читанком!{S} А како је то пре лепо било; деца на звонари а звонар код |
по трећи пут што вечерам вечерас!{S} А како и не би’, кад те само гледам, како умеш да једеш! |
како изгледа?</p> <p>— Фала Богу!{S} А како ви?{S} Како господин супруг, је л’ код куће?...{S} |
> <p>— О, жено, жено, часни те!...{S} А како... ха ха ха!</p> <p>— Срећа, те ми тај малер није |
Па зар немаш баш никог другог?...{S} А како Аркадија... како с њим?</p> <p>— Та, он ми је већ |
ко ретко свира, још добро и свира.{S} А како је пре лепше свирала!{S} Неке комаде свира па и не |
у цркву, ни он ни његова породица.{S} А како код велике господе иде све полако, то се и са том |
ри поп Спира, — да је човек весео.{S} А како ће врага и бити весео брез вина; јер „вино веселит |
ш ли ти?</p> <p>— Ко?{S} Је л’ ја?{S} А како не би’ пев’о, кад гођ ми је срце весело!{S} И пева |
л’ штогођ ваљати, — вели Аркадија. — А како би било, онако, господине, да кажете, да сам се ба |
бркове увек поткресавао и дотеривао — а како да једва не чекају овога новога учитеља за кога су |
неке надежде?</p> <pb n="264" /> <p>— А како је, наопако, не би било?!{S} Што кажу: човек док ј |
невоља једна!</p> <pb n="266" /> <p>— А како би сад добро дошло, да имаш своја кола и коње! — в |
је већи зуб?</p> <pb n="347" /> <p>— А како и да познам!{S} И ту су ми доскочили, обешењаци је |
лаћујете...{S} Њега нипошто!</p> <p>— А како би било да узмемо Раду Карабаша?{S} Ај?{S} Он баш |
рестати и променити мишљење.</p> <p>— А како то да разумемо? — запита га Меланија кокетно и ста |
</hi>, само кад га се сетим.</p> <p>— А како за Бога?</p> <p>— Та... оне наше жене...{S} Жене к |
е. — Можда га није ни пон’о.</p> <p>— А како да га не понесе!{S} Та ди би он пред владику без п |
вољи, е, па ди би онда ја —</p> <p>— А како ми опет не би било по вољи?!{S} А зар попови не пе |
цркве о свачему; о дану, како је леп а како је и ноћас изгледало да ће бити кише.{S} О госту н |
она продужење Главе Прве</hi> </p> <p>А како су живеле попадије, тако су лепо живели и попови м |
е и жалосте и теше у исти мах.</p> <p>А како је ведрија и задовољнија била тих дана њена доскор |
... јеси л’ задовољан, срећан?</p> <p>А како да не будем срећан, кад смо се баш волели, да прос |
то осмех праведника који спава и снива како получује награду.{S} И сан стаде плести своје танк |
ве и прождрљиве патке, убрљаних кљунова како се, вечито гладне, устумарале по авлији и једнако |
те впртшафт како ви знате; ваша супруга како она зна, а ваша слатка ћерчица опет како <hi>она</ |
о! — вели поп Ћира.</p> <p>— Охо!{S} Да како! — вели поп Спира и остави штап.</p> <p>— О фамили |
ца у Бечеј код ујца,</l> <l>Пошла млада како ће да страда!</l> <l>Кад је била близу Феудвара,</ |
!</hi>“ А Нићи мило, Боже, кад је гледа како меси; како се брине за њега и како се наднела над |
на њој тресе, а Нића је задовољно гледа како је вредна.{S} А она се као окренула, па га <pb n=" |
ри, да поседи мало у порти, да разгледа како је која обучена — и ко ће ти све знати и овде набр |
p>Беше лепша него икада!{S} Онако свежа како се наднела над кола, изгледаше му као бујно расцве |
соку зелену метлу и бикове од црна лука како се издужили у висину.{S} Тишина, она права баштенс |
е само!{S} Целу целцату ноћ сам сневала како се куглам, па све са неким слугама и са неким слуш |
љу, — па би’ запалила лулу и наређивала како да брије. „Још овде; овде није добро обријано! — Е |
у себи гђа Сида која је једнако гледала како Меланија успешно води офанзиву.</p> <p>— Хоћете л’ |
да била као громом поражена кад је чула како се ствар искренула; а рана, коју је понела на души |
му је јаче залупало срце као сваком, ма како смео човек да је, што закуца пред дрским <pb n="16 |
попа.</p> <p>— Па већ неколико дана има како је — ублажава Аркадија.</p> <p>— Та знам, знам, ал |
лике биле а колике су сад; о месечарима како иду уз високу двокатницу к’о по патосу, па том при |
а у бригу, Спиро!{S} Има три четир дана како све сневам неке епископе и неку берберску сапуњави |
шаха, или пије пунч и чита новине, зна како ће овај цар онога фино преварити и разговарати се |
више ужива у мојој Јули, и већ, Бог зна како!{S} Одаје јој чест; све му она свлачи чизме, не да |
заблагодаривали и извињавали се Бог зна како због деце им која имају, хвала Богу, шта да једу к |
о, поп Спира је ’тео до душе, и Бог зна како рад био, али стег’о се к’о какав Грк, на није ’тео |
се, јадница, па радосна, па већ Бог зна како!... а и он је већ читаву недељу дана није тук’о, а |
да ме цвелиш...{S} А ја те још Бог зна како фалим прид господин-попом како си вредна и добра — |
S} Како питомо <pb n="118" /> гледа, па како је само смерна и стидљива —</p> <p>— И вама се то |
ега!...{S} Него ма’нимо се тога сад, па како би било да вас проведем мало кроз село до школе —< |
зачу се из свију грла.</p> <p>— Но, па како, како?{S} А јесте л’ ми се надали? — пита их поп Ћ |
.. све лепша иза лепше.</p> <p>— Но, па како, како?{S} Ви ми се и не фалите како сте провели ов |
гом госту нису све козе на броју.{S} Па како је био интимнији са поп-Спиром, он га напослетку и |
Јулу, толеко је сад више омрзну.{S} Па како је био даровит за стихове (они многи лепи стихови |
штоља убио, или би у Тису скочио?{S} Па како би их једно до другога укопали и сви ожалили и цве |
к’о из штифта! — понавља гђа Сида. — Па како се <pb n="60" /> само учтиво извињава!{S} Каже: „Ш |
о и наћи,... не сме фалити!</p> <p>— Па како не можеш никако да нађеш себи жену?{S} Што не нацу |
!</p> <p>— Верујем, слатка.</p> <p>— Па како је мене моја мама учила, тако ја сад учим моју Мел |
мену и о том како је данас.</p> <p>— Па како парохијани, домаћине, како; је л’ к’о у старо доба |
је трпела и за то она поче:</p> <p>— Па како вам се допада, господине, ово наше место?</p> <pb |
што <hi>вама</hi> говорити?</p> <p>— Па како сте ви то <hi>„вама“</hi> некако чудно изговорили? |
било, тако ми лепо прошло —</p> <p>— Па како, како... јеси л’ задовољан, срећан?</p> <p>А како |
на одмор код поп-Олује.</p> <p>— Но па како је било, како си прош’о? — запита радознали домаћи |
видела, на велико и њено чудо, оба попа како седе лепо један крај другог.{S} Нашла се однекуд, |
већ?</p> <p>— Та, знате, код нас паора како је... ми не мудрујемо много к’о капуташи!...{S} А |
ија Макра.</p> <p>— Е, слатка пријо, та како да не плачем од радости!?</p> <p>И обе прије запла |
p>— Та каква жаба, господин-попо!{S} Та како то опет диваните!?{S} Та, сто жабаца да ми, не кре |
а, што има жену Тину, Тинин Акса.{S} Та како га не би’ знала!</p> <p>— Није Тинин, него луцифер |
ћим лојем од свеће која је горела. — Та како да не осетим!{S} Та друго је ваш паворски а друго |
а мање киснемо и ми и коњи!</p> <p>— Та како не би било кола у толиком селу?! — праска гђа Перс |
hi>вама</hi> да имамо деру!</p> <p>— Та како сте то почели, може је још и бити!{S} Но, то ми се |
е га сигурно... берберског асистента Та како да га не знате?!{S} Оног што увек залепи мали к’о |
овај мало потврд.{S} Осећа лепо ча-Нића како лежи на тврдој дасци, па му само по мало чудно, ка |
асти голуб; и слика доброга цара Јозефа како је узео једном паору плуг из руку па сам он оре, а |
сврши!{S} Каже ми баш гђа натарошевица како јој је супруг каз’о да ће господин Спира бити обри |
?“ рек’о би’ му ја...{S} Е, а ви’ш, сад како лепо живимо —</p> <p>— Е, па да бо’ме!{S} Узму се, |
добије поп-Спирину парохију!...{S} Сад како је то требало да буде, — то вам сад не умем баш ка |
на била рана, увек је било рата.{S} Сад како је то, ја не знам!{S} Ваљда и ти цареви побесне к’ |
је питао, а Јула је одговарала, али сад како меко и како нежно!{S} И на послетку свршило се тим |
нате!</p> <p>— А откуд и да знам!{S} Од како ми је човек от’ш’о по вашарима, слабо вам и излази |
могла... било је и којекако.{S} Ал’ од како дође онај младић; не слуша ме више ни једна ни дру |
, јер је било скопчано с опасностима од како је настала јесен.{S} Башта се проредила.{S} Нема в |
већ друга варош за ових шест година од како је обукао мантију.{S} И у оној првој вароши било м |
, и сада, гле, мора да је се одвикне од како је Меланија почела да се шета испред куће!{S} Међу |
господин-попо, од талијанског рата и од како изиђоше ове сексеруше банке све горе; па док могу |
па се тога дана и не ради у том селу од како је пре двадесет и неколико година ударио шлог једн |
оморан и љут; Јула му се исповедила све како је било.{S} Али јој он није веровао; пребацивао јо |
ту, све се чују издалека шијачке гајде како танко свирају, а она је дави и виче јој једнако: „ |
а у њу све сосове, цушпајзе и мелшпајзе како се правиду.{S} Све излењирала и исписала, слатко д |
ала неке чарапе под багремом, видела је како је онај путник у колима скинуо шешир и прекрстио с |
рофу погледала на своју маму, видела је како се гђа Сида заплакала.{S} Заплака се и Јула и глас |
тражиш дупло!{S} Ајд’ десетица, и које како.</p> <p>— Е ал’ опет, ви заборавили, колика је дуг |
сте самац.{S} Жењен — но ја, још и које како; али самац — Бога ми врло тешко!</p> <p>— О молим |
јој се умеша у посао и да јој показује како да зготови неко јело. — Стари седе пред кућом па п |
аци у сањарије и да ствара слатке слике како ће му скорим, ако Бог да, као зету у тој кући, гов |
кабаничарка, — мој Лека већ три недеље како је по вашарима, а ја се опет бојим, да се когођ, к |
е дужег приповедања поп-Спириног о томе како је скинуо сав дуг с куће) већ приближио, стао и, с |
лепо слушати из топла кревета, чује се како лупкара у прозоре и чује се рог Ниће боктера који |
> <p>— Госпођице, рекао јој је, — ви’те како се ја старам за вашу душу. „Тјело Христово примите |
{S} Није к’о међ својима!{S} Ал’, знате како је: ди муж, ту и жена; па ди је њему добро, мора и |
н помогне да се дочепате зуба.{S} Знате како је путовање... па јесење мочарно време, па прозебе |
има и танког благодејања свога. — Знате како стоји тамо:{S} Добар пастир не сме на себе ни да м |
} Али опет... — вели поп Спира. — Знате како оно кажу кад се онај давио па викао: „Помози, Свет |
а ништа није ни било!</p> <p>— Па знате како се једи тата кад није вечера на време?!</p> <p>— А |
ати, омекшала јако гледајући своје дете како јој из дан у дан чезне, и увелико се помирила тим |
м ја доћи да то поправим — па да видите како ће онда изгледати, кад <hi>ја</hi> то дотерам!“ — |
па како, како?{S} Ви ми се и не фалите како сте провели ово неколико дана без мене.{S} Како у |
односе на онај крупан догађај и видеће како сеоска „фама“ постаје и расте</hi> </p> <p>Чим је |
пла и Сепловицу и друге Швабе и Швабице како смешно играју па отпоче:</p> <quote> <l>„Игра Шваб |
оцилов, а начинио наивно и поштено лице како то већ паор уме.</p> <p>— Па, Петре синко, је л’ т |
ко је он од велике и богате породице, и како неће дуго остати у селу.{S} Ићи ће у Пешту или Беч |
речи са ономадашњим госпоја-Сидиним, и како их лепо објашњаваху!</p> <p>Још пре неколико дана |
поведа: како су Руси највеће царство, и како са сваким ратују и свакога туку у рату; а Бог им п |
ме: кад би умрла, ко би је све жалио, и како би је Шаца тек жалио!{S} И да л’ би се од тешке жа |
нства Господина Епископа у Темишвару, и како су обе попадије примиле закључке тога, тако да га |
само поглед’о, било је цигурно моје; и како сам се мого оженити! </p> <p>— Знам, чула сам за т |
оме пишкоте му и неће спремити!...{S} И како то да се само стрефи, да је баш сад његова чреда а |
је једнако отворена и незалечена.{S} И како се онда и могло захтевати, да пружи руку или чак и |
таке су биле те две попине ћерке.{S} И како знамо већ, како то иде данас у овом свету, мислим |
Све је ту мирно, фино и пулгерски, а и како би друкчије било кад ту нико и не пије из бокала и |
леда како меси; како се брине за њега и како се наднела над наћве па меси хлеб, па се све на њо |
како нема ништа лепше од учена човека и како све иде као намазано.</p> <p>Тако се ето некад, јо |
ујеш како се затварају авлијска врата и како чупави зељов вуче ланац по авлији и лане по некад |
ос она бештија!..{S} И онако знам шта и како о нама говоре —</p> <p>— Ех, ти све знаш!</p> <p>— |
о његовски, погледа.{S} А знао је кад и како треба погледати.{S} На капуташке, то јест пулгерск |
а поп-Ћире са госпођом Персом) шта је и како је било код Његовог Преосвештенства Господина Епис |
ако просто, клот, све по реду, шта је и како је то било?</p> <p>— Дакле, слушај!{S} Кад смо сел |
запита, пославши Јулу у кујну, шта је и како је прошао?</p> <p>— Фала Богу!{S} Фала Богу, то са |
тала се била тачно до ситница: шта је и како је било код гђа-Персиних, па је гледала да свега и |
свратио је, као власт, да види шта је и како је и кући газда-Пере Тоцилова (јер о његовој кући |
капларом и ту казала све Ержи шта је и како је.{S} Ту су пред кућом пили па чак и играли уз св |
па њему сам већ смео да кажем шта је и како је, а нешто је већ и сам знао.</p> <p>— Па шта ти |
на џомби.{S} Кад ме је запит’о шта је и како је било, а ја му онда кажем: да смо се споречкали, |
на крају (где, то јест, пише: како је и како би требало да је у књизи)</hi> </p> <p>Прошло је о |
отима похотљиве госпоје Пентефринице и како бега, шмокљан један, кроз прозор, а оставља јој у |
ле паорске девојке: како су се волели и како једно без другог није могло да живи на овом свету. |
и округлу своју Савку, како живо меси и како се сва тресе.</p> <p>И све ће те красне слике до м |
о.{S} И сада бих већ могао и да кажем и како су се звала та два попа.{S} То су она иста два поп |
Јула је одговарала, али сад како меко и како нежно!{S} И на послетку свршило се тим, да је Шаца |
ова.</p> <p>— Та, господин-попо... и ви како диваните, да је, ал’ није...{S} Јадан ми газдашаг! |
о ноћас имати мало кишице; видите ли ви како нам се спрема од Бачке?{S} Зацрнили облаци! — вели |
а једног не знам ког дрвета, и голубови како гучу не знам у чијој авлији.{S} Јули жао баш озбиљ |
н и увек је влажан.</p> <p>А тек попови како су били угојени!{S} Мантија само што им не прсне и |
вртом кућом приповедају о некој свекрви како је вештица, па се ископистила на своју снаху, зава |
ако лупа у прозоре, и ветар како звижди како тресе прозоре и тресне од времена на време таванск |
лу, а неће сама да иде; само да се види како је она господске боје, бледа, а моја Јула здрава п |
но гледа, па јој вели: „Јуло, видите ли како сам црн као овај гавран!“ — „Јесте, — одговара и г |
е ракоље и ћућоре кокошке на дрвету или како шкрипи ђерам; то вуку воду да баба опере ноге, и д |
.</p> <p>— Хе мој Проко, мој Проко (или како већ буде име покојнику), — уздише Глиша Сермијаш, |
шта!{S} Од стра, господине, не знам, ни како ми је име, — вели Аркадија. — Али ваљда ће ми успу |
ни подврискивање и поскочице у колу, ни како пуца батина по леђима каквог Циганина лопова, ни п |
не би’ знао у том магновенију казати ни како ми је име!...{S} Е, можеш мислити, како ми је било |
ћи Пели. — Ју, несретна Габриела, та ти како си почела, ако овако фурт устраје нећеш ништа ни о |
</head> <p> <hi>Из ње ће читалац видети како је било код поп-Спире на ручку који се са свим мим |
а прође једном сокаком, па се тек осети како се просипа и разлева по кућама мирис од миришљава |
, Ваше Преосвештенство!“ А мо’ш мислити како ми је било, час ме зима час врућина спопада.{S} Не |
пова.{S} А домаћин се једнако чуди Нићи како и откуд он све то зна.</p> <p>— Е, мој Нићо, мој Н |
не треба багателисати ни немачки језик како то почиње Меланија, па каже: да је француски језик |
смеј.{S} Чисто вас престављам и гледам како, тако дебела, бацате кегле!!{S} О жено, жено!</p> |
о било и пола дана без ње.{S} И не знам како, већ тада му је падала на памет страшна мисао: как |
ог.{S} Нашла се однекуд, не знаш ни сам како, онако улопана, пред поп-Ћирином кућом док је Пера |
иментална; а Јула онако, не знаш ни сам како да кажеш, онако обична. — Јула је певала најрадије |
— Верујте не могу више.{S} Одмах осећам како штетно утиче на организам и конштрукцију тела. — А |
ћ доста, и сувише.{S} Само кад помислим како су га салетили па му напунили уши!...{S} Сирота Ју |
рошло! „Покварено пријатељство — памтим како ми је говорила увек моја покојна мама. (Бог да јој |
госпоја-Сидином великом зимском марамом како се помаче у лево а (из почасти) оставља поп-Ћири д |
г. Пера; — располажите, молим, са мном како вам је воља.</p> <p>— Е, е, — вели задовољно поп С |
Бог зна како фалим прид господин-попом како си вредна и добра —</p> <p>— Та добра сам ја, него |
а и учитељима, о старом времену и о том како је данас.</p> <p>— Па како парохијани, домаћине, к |
вке на грању и врапце чујеш под стрехом како џакају.{S} Сипи ситна, киша, па пробија и сиротињс |
ма) једном у врло учтивој форми запитао како се латински каже <hi>„шалај!“</hi> И врло је приро |
" /> <p>— Е, ал’ како?</p> <p>— Па, ево како сам ја то иштудир’о...{S} Ако се кренете сутра зор |
та поп Спира који никако није ни опазио како се развијао дијалог, јер је баш приповедао поп-Ћир |
ила и тих дана једнако се чешљала онако како он воли, па јој је чисто лакше било.{S} А и Шаци ј |
ваљује јој што га се сећа и чешља онако како се њему допада.{S} Нарочито је леп завршетак песме |
! — одговори Јула и поклони му се онако како се обично фрајле са села клањају, то јест извуче м |
морали да слушају па је увек било онако како је она хтела.{S} Гђа Перса је стрепила за њу па се |
на Сановнике, јер се све догодило онако како је госпоја Сида сневала и Сановник јој прорекао</h |
лаже Јула. — „Јеси, јеси!{S} Гле, само како се умацурала од плача!“ вели гђа Сида па је физити |
p>— Ти да скочиш у воду!{S} Гле га само како лаже!{S} Та бежиш ти од воде далеко к’о бесна кера |
клевета и ништ’ више!{S} Чудим се само како сам се мог’о тако уплашити.</p> <p>— Е, да!?</p> < |
окенес“, — вели гђа Сида. — Видите само како се све румени! — рече и метну пред госта.</p> <p>П |
/p> <p>— Ах, бештијо једна, гледај само како је пакосна, мора да уједе! — рече у себи гђа Сида |
на крај срца!...{S} Та је си вид’о само како су салетиле оног јадног момка па не може наша Јуца |
уга, тражи стубац кући; а већ мени тамо како је да је, него се бар ти не мучи и не злопати на т |
није ме у три вармеђе било!“</p> <p>Но како свака ствар на овом Божјем свету има своје две стр |
мали, а жена се отегла у висину!{S} Ено како ружно стоји кад Арса грк пође кудгод са женом, па |
естати већ једном, кажем.{S} Е, ал’ оно како који дан све горе.</p> <p>— Хм! — хукну поп Спира. |
Још има старијих људи који памте добро како је тешко било написати писмо на прилику сину који |
хата, кишу како лупа у прозоре, и ветар како звижди како тресе прозоре и тресне од времена на в |
ин’ Перо, ја ћу целу ноћ мислити на вас како сте ми обећали књигу.{S} Догод ми је не донесете, |
ако она зна, а ваша слатка ћерчица опет како <hi>она</hi> зна!{S} Неко дањом, неко ноћом; тек д |
е и плеве...</p> <p>— Ја водим виртшафт како ја знам!</p> <p>— Јесте!{S} Ви водите впртшафт как |
!</p> <p>— Јесте!{S} Ви водите впртшафт како ви знате; ваша супруга како она зна, а ваша слатка |
едаред, онако махинално видећи гђу Сиду како се крсти на вратима па се крену поп-Ћириној кући и |
ку својих сопствених пароха; да му кажу како то није ни најмање депо, како то иноверци никад не |
Сида љутита а посматра Перу и Меланију како су сели једно до другог па разгледају албум.</p> < |
рилике да види кроз баштенски плот Јулу како се запурила плевећи башту, и да је чује кад пева.{ |
, да, на пример, неко у селу умре, и ту како коме, али господин-попи опет добро.{S} Ако богатиј |
бивао у ортаклуку.{S} Шаца је чуо Нићу како иде, како се лено вуче кроз сокак, како зева и пос |
кућани тиктакање дуварског сахата, кишу како лупа у прозоре, и ветар како звижди како тресе про |
>, ја ћу тебе <hi>музиком!</hi> Да ви’ш како <hi>ја</hi> умем!“ И једно вече, дође лепо Шаца, о |
е тај лако!{S} Како је деб’о, а да ви’ш како се праћака к’о шаран кад га извуку из воде.{S} Нау |
о си био —, па не испушћај!{S} Та, знаш како они нас деру, кад је неко од наши’ у невољи; кад с |
ло живота има по авлијама, одакле чујеш како се ракоље и ћућоре кокошке на дрвету или како шкри |
олако у себи чита Апостол, а само чујеш како брише нос од силних суза.{S} Била је сретна преко |
е наредбе за сутра.{S} За тим још чујеш како се затварају авлијска врата и како чупави зељов ву |
ут да се погађам!{S} Та умем ја, те још како, да се цењкам; та ни бриге вас! — хвали се Аркадиј |
ма, а сада и девојке пишу писма, те још како пишу, па још да знате коме!{S} Ето ономадне је тат |
какве сам мог’о...{S} Учио сам, те још како учио!{S} Свршио сам вам ја, господине, и ону трина |
ст, — храбри га госпођа Перса, — те још како да му очиташ.{S} Еј да ти ја мој језик позајмим!</ |
ида видећи куд циља гђа Перса. — Те још како чита она, па све на глас!</p> <p>— Ако сте тако ст |
ја мој језик позајмим!</p> <p>— Те још како ћу да му очитам!{S} Зар је то лепо, да се ми као к |
Јула и престаде копати.</p> <p>— Те још како!{S} Ја ћу баш највише жалити!...{S} Сав ћу се умот |
-ју!{S} Ко би то рек’о!</p> <p>— То још како!</p> <p>— Та не говор’те!</p> <p>— Да шта ви мисли |
је ђаво што је зуб код њега.{S} Па <hi>како</hi> онда?</p> <p>— Е, па то је и код мене ђаво, ш |
бице,</l> <l>Невина моја грлице!</l> <l>Како тихо ти почиваш,</l> <l>И конечно не чувствујеш</l |
беса,</l> <l>Па да видиш чудеса:</l> <l>Како <hi>ћифте</hi> воде коло</l> <l>А паори у наоколо! |
ештије једне,“ мисли у себи гђа Перса, „како се каприцирала па баш ни једне речи!{S} Ни да се б |
е увек ондак искашље мало, па ме пита: „Како ти је, Нићо! брез жене?“ А ја јој кажем: „Баш к’о |
... знате... како кад —</p> <p>— Како: „Како-кад“?</p> <p>— Па ето тако!{S} То је, знате, како |
бо’ме, што се мене тиче, што оно кажу: „како сам се надала, добро сам се још и удала“; мени и н |
га буде одвез’о — па <hi>он</hi> да се какогођ докопа зуба.</p> <p>— А знаш ли бар који ће да |
уги ред отпочети с тобом.{S} Та дај тај кактус овамо, шта га држиш једнако, — па сад ајд’ торња |
евила, а Меланија је гледала само своје кактусе и романе.{S} Меланија је прочитала сијасет српс |
<p>— А што си упртила ту саксију с тим кактусом, куд ћеш с њом, — запита је домаћица која је з |
ња по авлији, и дозове децу да му праве калабалук; некако му лакше кад чује ларму на коју се ве |
и задовољно бирташица.</p> <p>— А каква калабалука? — пита је Пера.</p> <p>— Та, ето... нисмо и |
пођа Сида остала да поспрема после тога калабалука.</p> <p>А тек Јула, како је тек она сретна и |
} Спремамо!...{S} Имаћемо у Недељу мало калабалука, весеља! — вели задовољно бирташица.</p> <p> |
ји шешири у том селу и били изнутра као калајисани.{S} Родитељи су обично после заблагодаривали |
а сви су широки.{S} Зато ни један није калдрмисан, а није никада ни био.{S} Истина, подсмевају |
ену и време боље и сигурније него и сам Календар Стогодишњак.)</p> <p>— Ама кад ти кажем, — уве |
сму) држало, да ју је спевао и послао у календар (Велико-Бечкеречки) Шаца брица, а да је, кад ј |
да пресуши а оно по Бечкеречком Великом Календару удари благослов из неба, и јендек се напуни о |
брице публикована у Велико-Бечкеречком Календару и тако спасена од заборава и постала данас ве |
ка и од девојака; ала ће да замирише од калопера и мајкине душице рогаљ где се вије коло!{S} Ту |
, каже, из дешперата, у клоштер Месић у калуђере.</p> <p>— Ју, сирома’ младић!</p> <p>— И тако |
набавио. — Поп Спира је купио и велики калуп сапуна, нож за транжирање шунке и још многе кујни |
а га видим калфом.“ А кад Гавра постаде калфа а она опет вели: „О Боже, подрж’ још који дан, да |
лицу...{S} Онако к’о Шаника апотекарски калфа —</p> <p>— Какав „калфа“, паорушо једна! — <pb n= |
селу.{S} Читаве недеље Шаца, берберски калфа, бави се другим пословима.{S} Или удара у тамбуру |
још није то био; био је само берберски калфа.{S} Али што није било може да буде, веле паметни |
а сад изгледа у њој као какав пинтерски калфа.{S} Сад се лепо влада, и сви су с њим у кући задо |
8" /> дрекну гђа Перса. — Не зове се он калфа него „господин асистент“!{S} Теби пуна глава калф |
ика апотекарски калфа —</p> <p>— Какав „калфа“, паорушо једна! — <pb n="68" /> дрекну гђа Перса |
јвише оне танке и нафризиране берберске калфе.{S} Е, не може човек, па да му је срце од камена, |
„господин асистент“!{S} Теби пуна глава калфи, зато и заборављаш увек запушаче од стаклета у ду |
ање, у које се похватале неке трговачке калфице и неке фрајле у шеширима.{S} Зову их ови из вел |
" /> боље рођена, — не би се задовољила калфом.</p> <p>— Е, е! ти већ далеко тераш!</p> <p>— Е, |
/> „Само да ми Бог да дана да га видим калфом.“ А кад Гавра постаде калфа а она опет вели: „О |
за вида.</p> <p>Пред попином кућом пуно каљаве дечурлије.{S} Скупила се на меко утапкано блато, |
он жагор и кикот и песму, па пролазећи каљавим сокаком и гацајући по блату, свратио је, као вл |
ијота да свој талент закопа овде у овим каљавим селу, — вели фрау Габриела.</p> <p>Ту гђа Перса |
е да дође, па да се закопа у овом нашем каљавом селу код толиких красних вароши и толиких варош |
је комотнија Суботом; може се играти и каљати до миле воље. „Нека, и тако је сутра Недеља, пре |
мбари, голубињаци.{S} Трп камаре сламе, камара гањева и шапурика од којих се добијала добра жер |
Ту су шупе, амбари, голубињаци.{S} Трп камаре сламе, камара гањева и шапурика од којих се доби |
е полети о главу, побеже у авлију право камари сламе, да начупа сламе за пећку.{S} Па и сам Ерж |
сама изражаваше, да јој се „онај тешки камен за три фртаља помакао“ и лакши јој био, али га ип |
дозна), па да не осећа, него да је као камен према ласкавим речима једнога онако лепог и прија |
оверене му пастве, него седи као станац камен или као кула светиља крај мора, непомичан на свом |
} Е, не може човек, па да му је срце од камена, а да се не осврне за њом и не да оку пријатна п |
о воде.</p> <p>Није дакле ни Јула била „каменита стена“.{S} Онако једра и здрава и она је осећа |
дана, и у кући поп-Ћириној беше дрвље и камења на гђа-Сиду.{S} Госпођа Ћириница била је сва зел |
<p>— Па од оног јаузна.{S} Сида дрвље и камење на нас овамо...{S} Да пропаднем у земљу пред они |
е хаљине, него нека као мантија, и нека камилавка; а у њега нека дуга брада па се Богу моли.{S} |
емишвара пустио браду и бркове и метнуо камилавку по чину реда св. Василија, па дошао и стао пр |
а пут кренути, а да га женска чељад као камилу не натовари каквим поруџбинама које ни Стратимир |
па пућкају на луле; по неки се тужи на камиш и вајка се што га је <pb n="73" /> синоћ заборави |
о, него је и после пушио на свој кратак камиш од крајцаре).{S} Пуши тако и само изволева.{S} А |
а ноге, па стиву лулу пустим на дугачак камиш нуз трбу, да ви’ш ондак ђаволства!{S} Него овако |
шке па пуши и пљуцка преко свог кратког камиша (јер ча-Нића и ако је ушао у газдашаг и могао са |
уја терајући густе димове на доле преко камиша на нову стиву лулу.</p> <pb n="326" /> <p>— А, ф |
ба попа.{S} А Пера Тоцилов пуши и преко камиша се разговара с коњима.{S} Задовољан је па обећав |
.{S} Дува на нос, окреће стиву лулу око камиша и шета се по соби и застајкује сваки час; размиш |
унео и крупице соли и кењечу, и луле и камише, и бичаља и дренове буџе, и оцила и кремења и тр |
п-Спирине скупоцене стиве луле са дугим камишем.{S} Ни онда није умела од чуда ништа да прослов |
три сребра, и лепу стиву лулу са дугим камишем <pb n="322" /> од тринаест сребра, за спомен.{S |
изишла тамо, — продужи бојтар и показа камишом на врата на која је бирташица изашла. — Једна ч |
длаке видим!“ — рекла би’ и показивала камишом на ту страну!{S} Чујеш ли, мамаљуго банацка?</p |
очеку.</p> <p>— О, на мало, на мало!{S} Камо срећа, па да ме се почешће тако сетите!</p> <p>— Е |
оји се одономадне вратио из Бечкерека — камо је одвезао био неке Чивуте, грошићаре житарске — и |
и’ шака код господина владике?</p> <p>— Камо срећа да сам, ал’ то је ђаво што нисам.{S} Да сам |
га тога дана ниси <hi>ни вид’о</hi>, а камо л’ повредио.</p> <p>— Е, врага!{S} Кад је узео <hi |
ер ни у самом Бечу око цареве палате, а камо л’ у овим кавоним селу!{S} Али, шта је ту је; фала |
лепо људи живиду сретно и задовољно, а камо л’ кад се овако стрефило!...{S} Ја опет, Спиро, ве |
та певала би’ и да пустосват жели, — а камо л’ кад стари сват тражи! — вели јој једна.</p> <p> |
тати.{S} Не волем ни да се сетим тога а камо л’ да ти још приповедам.</p> <p>— Но, па шта је би |
паоренда...{S} Да ниси ни за звонара а камо л’ за попа —</p> <p>— Е, то ти знаш и нико више.</ |
лада мора да пева, па и да нема гласа а камо л’ када га има к’о ти!{S} Та која никад у веку ниј |
квог крштеног створења, ни мирјанског а камо л’ свјашченическог, каже...{S} Ја, каже он, познај |
икад пушио оџак на њеној кући ни зими а камо ли лети.{S} Задржана тако она би остала на ручку, |
па да изгорем.{S} Нећу се ни запалити а камо л’ изгорети.{S} Она ме <hi>’лади</hi> кад је пијем |
се Сепл да не зна српски ни говорити а камо ли играти, — све му то не поможе!{S} Игра Шваба ак |
можеду да изиђеду пред кућу ни послом а камо л’ ради унтерхалтунга.{S} Онда госпођа Перса почне |
Нисам, Бога ми!{S} Нисам се ни мак’о а камо л’ точио и пио.{S} Ајде бар да је каква шљивовица, |
аке у запећку.{S} И данас је још тако а камо ли пре толико година кад још није било ни „зонента |
смели држати ни у православној порти а камоли у туторској канцеларији цркве нашега благочестиј |
К’о да и нисам ту!{S} Ја ћу ево овде на канабе! — рече Габриела и седе иза њихових леђа на једн |
извол’те сести.{S} Молим извол’те ту на канабе.{S} Меланија голубице, — вели гђа Перса, — склон |
бриела и седе иза њихових леђа на једно канабе и извади свој штрикерај.</p> <p>— А не, не, — не |
ад намештај; столове, столице, кревета, канабета, шифонере, штелаже и томе подобне ствари.{S} С |
пет мирис од младог сира и босиљка).{S} Канабета и све столице откривене, без конофоских навлак |
тоји кућа к’о штајеромт.{S} Узми ону са канабета, да седне господин Пера.</p> <p>И доиста било |
утроле од конофоса са столица, фотеља и канабета, а то је било само онда кад су гости долазили. |
њига тако отворених и почетих, једна на канабету, друга на фотељи а трећа на прозору.</p> <p>— |
та је извадио, јер ја и Спира седимо на канабету овако к’о сад ја и ти, а владика за шрајптишом |
откривене, без конофоских навлака, а по канабету и фотељама исхекловани јастучићи и комадићи хе |
ај само, како је одскочила к’о федери у канабету!{S} Једна лепота!{S} Боже, Боже, чисто бих сам |
пуни цвећа а међу цвећем два кавеза са канаринкама.{S} Пешаци улазе на врата, а кола на браун- |
туцао кудељно семе и ’ранио штиглице и канаринке цвркућући им.{S} Шаца је био сав блажен кад ј |
Фрајла-Јуло, а ви канда завирујете!{S} Канда <hi>мене</hi>, тражите!{S} Баш сте најгириг!{S} Т |
о ми и треба, кад сам била луда!{S} Ал’ канда ће заборавити!“ тешила се Јула, ал’ Шаце никако н |
кад мој Аца.</p> <p>— Да, вид’ла сам га канда ту одономадне.</p> <p>— Јесте, рано, нема га већ |
ноћ!{S} Пријатно спавање!</p> <p>— Ама канда ћемо ноћас имати мало кишице; видите ли ви како н |
<p>— А, ти, пештански трговче, ти си се канда опет почастио, док сам ја била тамо напољу! — вел |
к на главу!</p> <p>— Е, е!{S} Ама то ће канда да изађе на дебело, господар-комшија! — плану поп |
.</p> <p>— Хе, хе!{S} Фрајла-Јуло, а ви канда завирујете!{S} Канда <hi>мене</hi>, тражите!{S} Б |
им уланерским филером.</p> <p>— А ви то канда чешљате перје? — запита Нића, да би окренуо разго |
е, дакле, и остало свршеним клирицима и кандидатима, него да се ожене њима.{S} Лепе оне, а лепе |
окренуо, могао је да види све сама нека кандила. — и она што висе, и она у окрњеним чашама стар |
ати по соби. — Та откуд толика запаљена кандила!{S} Гледај само чуда шта га их гору!{S} У свако |
е једнако и једнако надгледала запаљена кандила и мењала „дугмад“ и доливала зејтин.{S} Тих дан |
к’о на Христовом гробу!{S} Та погаси та кандила, Жужа; та ако је поповска кућа, <pb n="362" /> |
х гору!{S} У свакој соби по пола туцета кандила к’о на Христовом гробу!{S} Та погаси та кандила |
мене шаком по шеширу, па ми каже: „Ао, кандило ти туњаво, унцуте један!{S} Ала имаш здраве и д |
у зејтин у кандило <pb n="71" /> и пале кандило и крсте се кад зазвони на вечерње и распитују, |
илије, и још неколико, тако да је једно кандило горело чак и пред прекрасним Јосифом и Пентефри |
а бабе траже дугмад и наливају зејтин у кандило <pb n="71" /> и пале кандило и крсте се кад заз |
, ма да се једна комшиница зарекла пред кандилом, у коме је горео најчистији барабанц-зејтин, т |
оловина, оној другој попадији, — све се канем да једаред дођем код вас на једно пола дана, па д |
ости — у старо време пили они сватови у Кани Галилејској —</p> <p>— А то вино, — упаде му гђа С |
ку.{S} Чисто веле: дај само нек је више каноненфутера!{S} Сад им је свака жгеба и наврта добра; |
уши.</p> <p>— Је л’ те, не ћеду пуцати канони? — пита фрау-Габриела.</p> <p>— Неће, неће, госп |
е Његово Преосвештенство Владика правио каноничну визитацију по својој епархији, па није затека |
н, чим је чула тамбуру, одмах је понела кантицу за поливање и нашла се у послу у башти.{S} Еле, |
обе па изгледа као чивуцка арендаторска канцеларија.{S} Иде смех и кикот.{S} Баба се љути а сме |
православној порти а камоли у туторској канцеларији цркве нашега благочестија!{S} Та већ само ј |
исписала, слатко дете моје.{S} Пише к’о канцелиста какав; исти њен отац!{S} Ко је узме, слатка, |
ти <title>Риналда Риналдинија</title>), као да му очима хтеде рећи:{S} Зар није тако?</p> <p>— |
то возиш, на прилику, лети?</p> <p>— А, као... кога, на прилику?</p> <p>— Та, сад... кога било. |
олева.{S} А Савка, садашња његова баба, као меси у наћвама хлеб па му окренула леђа.{S} Мало ма |
да шта ће с њим,<pb n="137" /> него га, као Србина и српског газдачког сина, даду у бербере.{S} |
а к’о што рекосте, а после, ако Бог да, као парох пастир богобојажљивим овцама.{S} Постепено, с |
ке слике како ће му скорим, ако Бог да, као зету у тој кући, говети и чинити по вољи од сваке р |
стима једе редом све не хтевши, ваљада, као добар пастир ни ту да се издваја од своје, поверене |
је мило! — рече трудећи се да изгледа, као да јој <hi>није</hi> мило, па је одвуче на страну, |
А мора се признати и то да је гђа Сида, као и свака мати, омекшала јако гледајући своје дете ка |
ртији која јој се јавља), али гђа Сида, као свака мати, којој је ћерка вазда на очима те и срцу |
укурузовину), а краве наишле, па ваљда, као бесловесна створења, помислиле, да је то за њих пос |
п Ћира. — А не изнети га насред сокака, као да је сокак ваш спахилук,... да човек не може да из |
у остала његова браћа никако нису дала, као најстидљивијем, да приђе чанку пуном каше; — на про |
попадија му, — за то је све изненадила, као гром из ведра неба, та новост.</p> <p>Одмах на прво |
Меланија, — рече наслонивши се на кола, као да хтеде да их бар на тај начин задржи. — Од кад се |
масла.{S} И тако, и ако су Шаца и Јула, као сви заљубљени, најрадије волели самоћу — ипак су би |
који су се дружили опет с финим људ’ма, као с г. презесом, апотекаром, ритмајстором, а и сами с |
па оде као опарена с опуштеним рукама, као кад мокрих руку човек тражи пешкир.{S} И кога да пр |
{S} И Јула осети нешто тешко у грудима, као кад човек прогута врућ мекан хлеб.</p> <p>— Добар д |
ласа.{S} Срце јој је ударало у грудима, као пијан домаћин кад грува на авлијска врата, ударало |
.{S} Имали су од кућа својих поруџбина, као што је то већ сваком познато, да се фамилијаран чов |
, и разложила му све, и додала, да она, као мати, не би имала ништа против тога, шта више, она |
разлог био је и тај, што је поп Спира, као сваки поп и паметан економ, волео што јефтиније да |
Ћири дадоше гостинску собу а поп-Спира, као интимнији, доби кревет у домаћиновој спаваћој соби. |
раће се наскоро лепа и шарена слика та, као танка паучина што се продере кад бумбар пролети кро |
је било постидно.{S} Тако накићен Шаца, као сваког празничног дана, позвао је свога принципала |
ишчезла би слика Шацина из Јулина срца, као да је никад ни било није!{S} А овако, Јула се осети |
о кришом, измењали и прстење.{S} И сад, као будући зет те куће, наравно да је узео доста учешћа |
еског пола Неци Прекајцу. (Аркадија је, као и поп Ћира, мрзио на Вука и његове реформе, по који |
о речи у кући с госпоја-Сидом, која је, као добра домаћица на којој— кућа стоји, имала у виду с |
х постављено, па појеле тулају која је, као што је свакоме познато, њихова храна; а то видео не |
кенмајерка, а ова последња, дознала је, као бабица, још и то, да ће госпођа Перса <pb n="365" / |
ана!{S} Још пре поласка попина била је, као што је врло природно, јако узнемирена и забринута.{ |
ецну се на њ из авлије домаћин који је, као сваки попа, радије ишао у госте него их примао. — А |
укравши тако читав један сат, легао је, као сваки уморан човек коме је благи Творац одредио ноћ |
окаком и гацајући по блату, свратио је, као власт, да види шта је и како је и кући газда-Пере Т |
гао да прилагоди таквом животу, јер је, као и сви његова рода, волео миран и уредан домаћи живо |
Кад га је спремала на пут, метла му је, као и увек, шунке и сира у кола, и посаветовала га да б |
п, мишљаше поп Спира, а поп Спира није, као добар отац, бољу срећу желео својој Јули него да и |
мњиво на ту страну од времена на време, као да прогунђа нешто на форму: хм, ајд, ајд! а за тим |
отуда, што се одавно, још прве године, као млад попа, заборавивши свој немешаг па чак и чин, у |
тим већ срећан и пресрећан — дотле се, као што се већ увелико приповедало, <hi>он,</hi> Шаца, |
изгледа она жена, издалека кад гледате, као да је упртила с пијаце какав пун цегер па га вуче к |
вечери чуо, и разабравши кога се тиче, као помаман кући дошао и викнуо Жужи:</p> <p>— Ди су те |
дебелих књига ма да је слабо читао али, као човек који је поштовао учене људе и био увек међу п |
} А мој попа опет то, па само то, воли, као да је, Боже ме прости, швапско дете.</p> <p>— Хе, с |
} Сепл је из поштовања према поп-Спири, као лојалан Шваба и мештанин, донео младенцима торту на |
дана споречкао с Јулом на дери у башти, као што је читаоцима већ познато из завршетка прошле Гл |
жиног где седи, па се наместио тај син, као да је дошао и сео да се фотографира.{S} Поред њега |
очешће месити савијачу с маком коју он, као сваки Бачванин, од свију теста најрадије и једе.{S} |
угог.</p> <p>Изгледа као да се успавао, као да изумире живот у селу; ућутало се све, по сокацим |
а се удари о <pb n="147" /> једно дрво, као зец кад у страху нагне да бежи а ништа, па ни најве |
" /> <p>— Не, — пресече је бојтар брзо, као да хтеде побећи од криве гране, — него да скочим у |
с примедбом, да није баш испало онако, као што се желело, и молбом, да искрено и беспристрасно |
се у унтерхалтунг с гостом али то тако, као да је сама она ту. „Оно није више ни изгледало да ј |
.{S} Смејали су се обојица тако слатко, као што то само здрави и дебели попови могу.</p> <p>— Е |
шао нови учитељ.{S} Како је у ово село, као и у свако село мало ко свраћао, није чудо што је од |
ре двадесет и више година дошли у село, као свршени клирици, били су обојица суви и мршави као |
све окопано, оплевљено, увек заливено, као каква променада!{S} И нико их жив није знао и затиц |
је одвуче на страну, онако тајанствено, као што то раде завереници у трагедијама на позорници у |
р није им текао онако од срце, искрено, као некад што је, наравно, и врло појмљиво; али тек, те |
пева, <pb n="149" /> тако тихо и тужно, као грана зелена кад запишти на ватри, тако запева он њ |
есело као пре, него све некако суморно, као нека омарина, па све у неком сутону; и тичице спава |
же, мрзели.{S} Живели су они врло лепо, као што, на послетку, и приличи поповским кућама, које |
ло а за шеширом му велико чапљино перо, као што и приличи јурату.{S} Изведоше и младу и доведош |
је туговала, не смем рећи венула, јер, као за пакост, ма да је била заљубљена, остала је једна |
цркву через тих силних дација, а данас, као што сте и сами видили, само један, па и тај ћемо ск |
огод не гледа и вреба; па се онда опет, као крадом од света, занихају и падну једно другом у на |
м! — рече Шаца, па се ухвати за ограду, као да хоће да прескочи.</p> <p>— И-ју!{S} Ма— — трже с |
између попадија.{S} Јер људи се умеју, као што је већ познато и не треба доказивати, мало и ум |
у лепу пошу од црвене свиле, коју боју, као што је познато, сви бербери воле особито.{S} Чим је |
госпоштином) и састајале се на сокаку, као и пре свађе своје госпоштине, са својим хуланерским |
" /> се, а све полако трља руку о руку, као да пере руке од нечега, па вели:</p> <p>— Хе.. та.. |
ајстора у ковачници, лупа к’о на ларму, као да све село гори.</p> <p>— Шта је, стари? — вели му |
, Радо! — викну путник и брзо притисну, као да хтеде натраг у око <pb n="419" /> повратити, ону |
вињавали, да у оном јурењу и утркивању, као већ у сваким сватовима, нису ни приметили да је исп |
а попадија радосна, Боже, па воли попу, као да су се тек јуче узели, па мисли у себи: „Та не би |
позивају на официрске балове, који су, као што је већ свакоме познато, свуд у свету најсјајниј |
стаду и парохијанима.</p> <p>Живели су, као што рекох, врло лепо.{S} Кад поп-Спира закоље свиње |
не би требала ни да дође, да се писац, као друга сретна браћа његова, обзирао на замерке крити |
јој је смрт била једина срећа.{S} Отац, као сваки отац, није на то ни обраћао пажњу, па није ни |
: варошке су према онима са села као... као оно без мириса дућанско цвеће према миомирном натур |
оп Спира није марио за поковано пилеће; као Србин и правослне цркве син мрзео је на то швапско |
гли добити какву добру, масну парохију; као на прилику ево ова што је у нашем селу.{S} Бољу вам |
} Осећа се човек под њим <pb n="240" /> као војник под прокислим мокрим шатором.{S} Ситна киша |
ију.{S} Волео је г. Пера, <pb n="61" /> као сваки богословац, шљивовицу.{S} Колико је пута уз њ |
б избијен!{S} Какав зуб! <pb n="354" /> Као да се тако лако вади зуб!{S} Вуку паора од јутра до |
нато — врло рђаво живео, <pb n="226" /> као, што казали, два петла на буњишту.{S} Још од оне пе |
азли, мислиш преко целе равне Бачке!{S} Као она свила по пољу што се извија у јесен тако се изв |
с многим паорским момцима на коњима.{S} Као ветар пролете улицом и за час нестаде и кола и коња |
ружанска остала она иста, она стара.{S} Као вино из подрума поп-Спирина, или ракија из подрума |
уживали у појању и персони његовој.{S} Као и на вечерњу јуче, тако и данас, многи су му похвал |
сучељавала, са поп-Спирином баштом.{S} Као што је познато читаоцима који се брију, бербернице |
репи, даје им снаге и мили им живот.{S} Као оно по некој паорској баби што треба сваког дана из |
о и мајестетично — корак два па стане — као господин нотарош кад иде шором по званичној дужност |
е паузе, зачу се из поп-Спирине баште — као кад певница певници одговара — и друга строфа оне п |
га паори називали), који је са Шацом — као што вам је већ познато — врло рђаво живео, <pb n="2 |
ла ту — како се сама изразила у писму — као закопана, и он је морао тражити нову парохију и доб |
ила, да данас идем тамо?!</p> <p>— Е, а као за што да не идемо?</p> <p>— Та зар испред носа ти |
дућу рођаку, и уздише.{S} Хвали себе, а као мало и издаље куди свога Милоша и вели, да није зас |
је била мала, округла, румена и здрава као од брега одваљена, а Меланија висока витка и блеђа |
, разглави вилице, заврне језик па зева као какав блазиран аристократа кога се тај свет баш ниш |
а старија ствар, и нико је више не пева као некад.{S} Пева Јула:</p> <quote> <l>Пошла Јуца у Бе |
ја.</p> <p>Гђа Перса је била нестрпљива као удавача а бесна као фурија.{S} У срцу њезином не бе |
дрвета и два велика дуда али не јалова као она на сокаку него родна која су сваке године донос |
м кожурице, перзекуторе мој?“ — пита га као Савка. — „Па, онако... кол’ко за један добар опанак |
, где су с њим сви задовољни и хвале га као једног вредног члана, који не једе бадава, него кој |
аже, нећеш више ни требати!“ А после га као уједаред нестало, а место њега ост’о само неки доро |
то мислим да неће бити на одмет и њега као једно, бар за вечерас, тако рећи, дејствујуће лице, |
ама здраво и весело врати, које ми њега као свог рођеног сина једва чекамо да видимо.{S} А дево |
поручена да је Јула отпева.{S} А млада као свака млада, стиди се, па каже, да нема гласа.{S} И |
о што изволесте лепо казати.{S} За сада као учитељ ђацима пастир јарића к’о што рекосте, а посл |
до овога несретног случаја.{S} Али сада као частан човек, пређе са свим на страну поп-Ћирину и |
и, а ова захватила пола собе па изгледа као чивуцка арендаторска канцеларија.{S} Иде смех и кик |
ко пута један од другог.</p> <p>Изгледа као да се успавао, као да изумире живот у селу; ућутало |
цулан, не би се тако скаменила гђа Сида као кад је чула глас гђе Персе. „Кад ме није <hi>јуче</ |
{S} Кад му дођу лутке он заћути; девиза као да му је: „Све ил’ ништа“, па неће да прослови, па |
својој Јули него да и она буде попадија као и њена мама што је.</p> <pb n="44" /> <p>— Та, оно |
говорила и гђа биргермајстерка Еулалија као једна велика госпођа у чијој се кући по три четири |
ако се нађе с њим, неће више бити така као до сада.</p> <p>Ишла је свакога дана у башту.</p> < |
ачким чамовим столом па гледа из буџака као пацов из рупе.{S} Пред њим стоји један фићок ракије |
бразила.{S} Била је сушта благост, мека као памук, није никог грдила, па чак ни Жужу него је са |
не његове лепе ирошке хаљине, него нека као мантија, и нека камилавка; а у њега нека дуга брада |
живања.{S} Шарени се од силних пантљика као слободно међународно пристаниште од барјака на <pb |
о и кишу, (која је тако свесрдно падала као да су бар недељу дана и додолама и литијама молили |
а поетике) онако исто пуначка и округла као и негда још кад још није знала за ту, тако рећи, па |
вљали.{S} А у ову кућу она га је донела као део мираза своме попи.{S} Онда је још добар био и т |
управо: варошке су према онима са села као... као оно без мириса дућанско цвеће према миомирно |
свечаном оделу.{S} Тетка Макра је хтела као стара жена, краћим путем, између башта кроз деру — |
е прошла фрау-Габриела, која се повезла као енђебула (ма да је то било против <pb n="374" /> ње |
, а осећала се у праву, да је сада била као громом поражена кад је чула како се ствар искренула |
на путу.{S} Фрау-Цвечкенмајерка је била као убијена кад је чула да њена присна фрау-Габриела зн |
припада гђици Габриели.{S} Она је била као нека врста машамоде у селу.{S} Отменији су је звали |
а, што би иначе Глава Шеснаеста порасла као главурда.{S} У њој ће читалац видети: ко је главни |
о и да нису ни приметили, а и сама Јула као да није све ни дочула; она се предала јелу и сркала |
сте?</p> <p>— Нисам ничија! — рече Јула као љутито.</p> <p>— Баш ничија!{S} О, мај!...{S} И-ју! |
на свом месту, док се све око њега љуља као таласи на узбурканом мору.{S} Све се око њега за ст |
ном ништа!“ па се лупају једнако рукама као петао кад хоће да кукурикне; псују, праскају и беде |
ацки поткресани па изгледали над уснама као ивица или стреја добро збијеног и управљеног крова |
абриела која је такође била у сватовима као и њена од скора непријатељица фрау-Цвечкенмајерка и |
иста два попа, чијим сам часним именима као насловом украсио ову приповетку; то су поп-Ћира и п |
ир.{S} И кога да прво сретне на вратима као сведока свега тога, него опет ону фаталну фрау-Цвеч |
вљенога покојника; неке групе са лицима као порцуланске „супшисле“ без носа и уста а са очима м |
реч о поповима — седела су тако удобна као ђаво на џомби, што се каже.{S} А томе је помало био |
а попина ћерка није била тако опремљена као Јула попина.{S} Колико ће то кола требати, да све т |
сваког стиха намигне очима на домаћина као тријумфујући, па вели: „Ај, шта велите?!“</p> <p>Ве |
попадија изгледа мала, широка а темељна као она фигура на господин-нотарошевом столу, у којој г |
је била нестрпљива као удавача а бесна као фурија.{S} У срцу њезином не беше ни толицно кол’ко |
ива она, а она се као шета по башти, па као нема више еведре између њихове и тетка-Макрине башт |
и онако раздрагана изашла у авлију, па као свако сретно створење, готова била да загрли цео св |
ој назвати, него ће отићи у свет.{S} Па као што је рекао, тако је и порекао.{S} Није могао да п |
о само неки дороц, па раширио рукаве па као иде мени, а ја се у том тргнем.{S} И сад, никако да |
и поп Ћира разговарали седео је г. Пера као на иглама између две лепотице.{S} Господин Пера ниј |
штипци наслагани повисоко на два тањира као две пирамиде и били при осмој или деветој чаши, отп |
а, кад добро промислим — вели поп Спира као сваки човек кад прође опасност, — па готово да и ни |
дечији шешири у том селу и били изнутра као калајисани.{S} Родитељи су обично после заблагодари |
тадоше сипати.{S} Гђа Сида је била љута као змија видећи да јој је превучена штрикла преко свиј |
рло лаком оделу са снопом житнога влаћа као она древна божица Церера.{S} За тим долазе силне др |
а покојника од једног тако тешког греха као што је неправедан тестаменат.{S} Господин-попи опет |
, а од сад неће смети ни своју.“ А Шаца као опет наставља: „Јуло!{S} Нека вам Бог опрости, ви с |
добро познате јој песме, и ако је Шаца као обазрив и мирољубив берберски асистенат и није смео |
апуће Јула и отима руке за које се Шаца као дављеник ухватио, и не пушта их, него јој шапатом о |
сад изгледаху од силних детињих главица као да се из бостана враћају.</p> <p>— Па, ви се то — с |
, какав је штуцер мој покојни био некад као <pb n="205" /> млад трговац, кад ми је шмајхлов’о!. |
ши на пут кренути, а да га женска чељад као камилу не натовари каквим поруџбинама које ни Страт |
док петли не запевају, а онда одједаред као да у земљу пропадне.</p> <p>Пред петом се кућом опе |
та лепше од учена човека и како све иде као намазано.</p> <p>Тако се ето некад, још кад је цар |
а врат, и пусти се нагло из кола па оде као опарена с опуштеним рукама, као кад мокрих руку чов |
’ли!{S} Проклети мушкарци! — рече и оде као ветар у кућу г. Геце касира, где је раширеним рукам |
ам!{S} Имам још неке куће, — рече и оде као ветар на авлијска врата и прође нека три четир сока |
ми се, велим, онај свињећи у торби нађе као цигурација!{S} Ај, шта велиш, ха ха ха, — дере се Н |
у, да се не туђи од паора, да се покаже као плебејка, па се ухватила и она у паорско коло које |
поповским кућама, које треба да послуже као пример осталом стаду и парохијанима.</p> <p>Живели |
се тако нешто зуцкало и причало, да је као једаред, једно пред вече, ђаволски перјао сокаком.{ |
о да дозна), па да не осећа, него да је као камен према ласкавим речима једнога онако лепог и п |
човек хладном водом полио.{S} Стала је као окамењена, па није знала ни речи да каже.{S} Било ј |
до увета.{S} Није баш тако леп; али је као вештак пријатан.{S} Већ је дваред суделовала у два |
да је багателисао.{S} А сем тога био је као лопов бескрајно лукав и дрзак.{S} Крао је где шта с |
ило то, што је поп Ћира изашао и ако је као <hi>тужитељ</hi> ушао) прилично покуњена носа и црв |
два велика тешка орахова шифонира стоје као две мале капеле, а на њима поређан порцулан и тегле |
ућутао.{S} И сад се само шеталица чује као тишлер кад рендише што.</p> <p>Сви се насмејаше, а |
радног и недељног дана, али никада таке као у селу.{S} Нека свечана тишина још с јутра казује д |
, — рече гђа Перса и рашири и диже руке као стари пророци, — и теби је још до јела!?{S} Ух, ух, |
лне кише, па ти изгледају куће издрпане као ред просјака пред црквом.{S} Роде се селе и оставља |
на, с врха брега, па на подножје стигне као огромна лавина, која затрпа читаве куће — тако је и |
осушио већ од те несрећне љубавне чежње као какав провансалски трубадур.{S} Од тога доба поп-Сп |
.{S} Изгледала је онако само крај ватре као једна од оних трију у Шекспировом <hi>Магбету</hi>. |
побожан био.</p> <p>Снива она, а она се као шета по башти, па као нема више еведре између њихов |
вољно гледа како је вредна.{S} А она се као окренула, па га <pb n="175" /> онако лепо гледа и п |
кле, лаку ноћ! — веле девојке и љубе се као да се неће опет сутра видети.</p> <p>— Меланија, пр |
и.</p> <p>— Јуф! — цикну Јула и трже се као опарена од тарабе, кад спази Шацу који јој, и ако б |
Па седите!{S} Извол’те, раскомотите се као код своје куће.{S} Јуцо душо, седи ту до Меланије; |
олим вас!{S} Та шта говорите! — чуди се као поп Спира. — Па то сте ви онда сами дошли.</p> <p>— |
коше са сокака у авлију у коло и ако се као отимала мало и викала: „нем тудом, и не знам ништа! |
— Је л’, мама, и маму воле? — рече дете као мало утешено али још једнако уплашено и уплакано, п |
чала да чујем, кажем у себи: госпођа ће као беамтерка то најбоље знати, јер се на ове сеоске то |
бао голубиће, а конабио младе голубчиће као какав стари пензионер.{S} С тога је сав комшилук би |
од носа, па добије к’о неке мале брчиће као од росе.{S} А и само срце друкчије се ражђипа, кад |
а велим, да је и у младих девојака срце као восак.{S} Тако је и с Јулом!{S} Јер Јула је г. Перу |
.{S} Стари наши веле: да је дечије срце као восак — можеш правити од њега шта хоћеш —; а ја вел |
е куће.{S} Тад му је јаче залупало срце као сваком, ма како смео човек да је, што закуца пред д |
остане мало насамо, да се сита исплаче као свака несретна девојка која босиљак сеје а пелен јо |
исменка.</p> <p>— Проклете муве! — рече као више за себе гђа Сида, — за то ја увек кажем да је |
з пенџер гуче“!</l> </quote> <p>То беше као неки одговор на раније питање, бар тако га је Шаца, |
ирошки бичем преко њих, и коњи полетеше као бесни равним бачким путем, а он запева онако за себ |
у, роде, само кад не тражиш штогођ више као мито.{S} Ајде, гуцни мало! — вели Пера Тоцилов и пр |
егу да се попне у кола; обоје застадоше као окамењени, јер обоје спазише у колима поп-Спиру, ог |
раго.“ Међу тим док је Јула силазила, и као звезда залазила за оризонат, Меланија се све више п |
пред родитељима и већ онако приватно, и као кришом, измењали и прстење.{S} И сад, као будући зе |
снива!{S} А снивала га је врло лепо; и као попино дете, васпитано, наравно, у страху Божјем, с |
Ако немам ја, имаће Лоринц чивутин!“ И као год што је тражио да је код парохијана тога дана св |
се још никако не осврће, него се дала и као задубила у посао па ради, а сва се претворила у ухо |
чаше гђа Перса на један мах пребледе и као окамењена посматраше гђу Сиду шта ради.{S} То је пр |
е завезан <pb n="255" /> и лепо служи и као торба. — Нећу ништа ни говорити; само ћу дувати у р |
било би много и ова Глава изгледала би као какав трговачки ценовник. <pb n="378" /> Никад ваљ’ |
клирици, били су обојица суви и мршави као богословско благодејање, а сад су обојица дебели ка |
иму нотарошевог писара који у селу живи као мали бог са својих тридесет форинти месечно.</p> <p |
мбарима и авлијама, само високи ђермови као да пробише врховима својим ту копрену и дизаху се п |
од своје, поверене му пастве, него седи као станац камен или као кула светиља крај мора, непоми |
оман кабао из бунара.</p> <p>И у авлији као и са сокака био је испред куће ред багремових дрвет |
омало био крив и сам Пера Тоцилов, који као да се заклео да упропасти све попове који му шака п |
рговану, а оно под њим неки црн, велики као човек гавран, њихов Гага.{S} Кад мало после, а оно |
и према свом патеру или пастору.{S} Али као да се предомислише и платише без и једне дуже напом |
ко благодејање, а сад су обојица дебели као народни фондови.{S} Не знаш, ко је дебљи, поп или п |
пастве, него седи као станац камен или као кула светиља крај мора, непомичан на свом месту, до |
ити, да је Шаца био предмет њених мисли као што је и она била предмет мисли Шациних.{S} Они се |
рави шегрти према вама.</p> <p>Родитељи као паметни људи учинише се к’о и да нису ни приметили, |
му очитам!{S} Зар је то лепо, да се ми као комшије и пароси тако мрзимо?!{S} Зар сам му ја кри |
ава коса, па њени румени образи, румени као брескве дуранцлије (и доцније кад год су га послужи |
ад се одобровољи, а он се најпре зацени као да хоће да кашље.{S} Колико је само пута ноћу прева |
„Сипај, Тино, кроз кецељац вино!“ А они као послушна деца, готови су да послушају, па он узме о |
да, доиста, нису у туђем свету комотни као код своје куће, у свом селу.{S} Па за то чим су се |
кујну, скупи се и упреподоби и зажмури као да је равнодушан према свему, а међу тим само вреба |
и то на цимеру једног дентиста.... виси као цимер, да се издалека види! „Ха, ха, ха, смеје се Е |
касапским пацовима који су већ познати као врло дрски.</p> <p>По њега је дакле отрчала Ержа.</ |
ом, па је то нотирало и почело сматрати као стару и већ обичну ствар.{S} Али је село к’о свако |
утече!</l> </quote> <p>И гђа Сида осети као да су јој већ „натруњене очи“ и почела их брисати м |
капут који ће овој мало после послужити као <foreign xml:lang="la">corpus delicti</foreign>.{S} |
би ко хтели?{S} Деде, немојте обилазити као мачка око вреле кобасице!</p> <p>— Но, па ако сте в |
неће да избија по неколико дана; заћути као да се са свима у кући посвађао.{S} А после опет зао |
е или усићи и на крај срца је па заћути као каква пакосна свекрва; или се рашћерета па лупа све |
<p>У том заурла поп-Ћирин пас не трпећи као и сви у његовом роду музику.</p> <p>— За газдом! — |
и он гледа жалосно на њу.{S} А на Шаци као нису оне његове лепе ирошке хаљине, него нека као м |
ти.{S} И млада беше дивна.{S} Плаве очи као небо Ђурђевскога дана, а поглед јој свечан и диван |
кад поједе и он опере руке у истој чаши као што сем велике господе и Чивути још раде.{S} Једном |
атку кожну кецељу, па сад изгледа у њој као какав пинтерски калфа.{S} Сад се лепо влада, и сви |
етњи дан није им се учинио тако дугачак као ово неколико кратких јесењих дана.{S} Па тек ноћи!{ |
к! — рекла би љутито.</p> <p>А и он сам као да је добро знао да га поред имена <hi>Марко</hi> ј |
ле унуке са курјуком од педља, дугачким као мишији реп — све се то дало на посао, ревносно ради |
и“, — отпоче и она својим лепим, јасним као сребро, девојачким гласом.{S} Запева ону стару нежн |
о шуштање, кашљање, неке ропце а за тим као неко избијање.{S} То дуварски сахат избија.{S} Број |
ла су оба попа на стражњем седишту свом као — опростите ми за тај израз јер је реч о поповима — |
окренуо у пола олтару па направио шаком као неки заклон од ува да чује боље.{S} Кад се свршило |
но гушче.{S} Обоје стоје тако и с неком као родитељском милоштом гледају гушчиће који се гурају |
, ипак је пропадао међу комшиском децом као какав невешт педагог.{S} Врло су га често секирала |
скога дана, а поглед јој свечан и диван као данашњи сватовски дан.</p> <p>И док су рођаке још н |
леп момчић беше, дође сад гадан, гадан као сам ђаво с оним његовим смејањем.</p> <p>— Хе, хе!{ |
није у ћошку од појаса?{S} Има он један као џепић у појасу самом.</p> <p>— Ама нема појаса међ |
еланија, — рече и рукова се, па куражан као сваки богословац у том расположењу додаде плашљиво |
, и да ће пасовати једно за друго таман као поручено.{S} А Јули мило па је пита:{S} Има ли да к |
ву с друговима и био често меланхоличан као сваки богословац.</p> </div> <pb n="62" /> <div typ |
и забо се у њу главачке и стајао усађен као струк лука.{S} Од то доба, веле, да су му дали нади |
е диван јутарњи сан.</p> <p>Снива, а он као већ ожењен баш оном истом Арсином пуницом, оном Сав |
</hi>... и... пружим ја први руку, а он као — обешењак један! — не зна бајаги ди да метне <pb n |
јој вели: „Јуло, видите ли како сам црн као овај гавран!“ — „Јесте, — одговара и гавран. — До с |
вест Божју није тако свесрдно испуњавао као ову усмену.</p> <p>Лепа је Недеља свуд на овом Божј |
ељно погледала али га је Аркадије чувао као очи у глави, и разговарао се са старим учитељем кој |
шну вику и праску из кујне, па је бегао као да га сам Бунапарта вија.{S} И он се уклонио испред |
ји је са својом дивном крестом изгледао као какав јакобинац са својом црвеном капом.{S} Он једа |
ој Шаца много милији.{S} Није ју вређао као до сада, него јој тужно цвилећи говорио оне слатке |
Јула попина.{S} И док је он њу сматрао као недостижени идеал, којега је само издалека смео пос |
S} Живот тече доста монотоно и дремљиво као живот какве баке у запећку.{S} И данас је још тако |
, на који се поп-Спира онако исто тужио као и поп-Ћира на свој, добио је он одавно.{S} Ако је в |
да кажете, да сам се бајаги ја задоцнио као болестан, а ја и тако од Екселенције не зависим, не |
ктер дошао и код њега се добро почастио као што је стрпељивим читаоцима добро познато из Главе |
ављао га и Лала пудар који је то научио као солдат у Талијанској, и Нова ковач који је знао и т |
гледала стидљиво у земљу и играла лако као каква швигарица.</p> <p>— А што ми не хофирате? — з |
се наместио поред поп-Ћире који једнако као бајаги дрема увучен у бунду.{S} И један у други поп |
ти.{S} Срећа, те је све по селу спавало као поклано, па га нико није могао контролисати у раду |
о и луксузних ствари, које нису за јело као на пример <hi>Гагу</hi>, једног главатог гаврана, г |
, који се мало оцедио, лете коњи весело као да гајдаш у колима свира, а Пера весео па распоређу |
е.{S} А у башти ништа није онако весело као пре, него све некако суморно, као нека омарина, па |
а Сида је била љута и чудно јој је било као што је, знам, чудно и читаоцима, али писац обећава, |
оше, јер се на Јулу оштрим оком мотрило као на сваког кривца.{S} За то је и заволела самоћу.{S} |
а може се цела прескочити, јер је само као епизода у овој приповеци.</hi> </p> <p>Осванула је |
нисам...{S} Јесам кол’ко се сећам само као утук, само после шљива... па знате, само у цели да |
е пастве, али и то не иде онако срдачно као некад, него онако званично, хладно; никад више да с |
ише на мокру прашину.{S} Сво село чисто као умивено лице.{S} Испред кућа овде онде виђају се го |
то сад, господар-комшија?!{S} А за што као да не можете разговарати?!{S} К’о и до сад, драги к |
аква је ћорава садашња младеж, и за што као и не?!</p> <p>— Па кад праве баба-Тини, а што ће он |
ква би то велика несрећа била, да нешто као поп остане удовац да му — не дај Боже, — умре така |
Он је само тихо ударао у тамбуру, тихо као зујање пчела у пролеће, а она је, у себи наравно, п |
м кажем. ’хоћу, — подигао поп Ћира глас као да диктандо говори, — ’хоћу да сам од сад миран пре |
која је сад давно већ заборављена у нас као и многа друга добра и красна старија ствар, и нико |
а, наравно да се надало, да ће он данас као гост и <hi>Херувику</hi> певати, па су и гомиле све |
гослов из неба, и јендек се напуни опет као што је и био и нуди и мами на уживања и дању и ноћу |
осте.{S} Отпоче „јаузн“ и разговор опет као да паузе није ни било.{S} И опет је ишло лепо и код |
и рата и батина! — дрекну поп Спира љут као звер и полете на противника.....</p> <p>Шта је одма |
инцип био исказан и надалеко познат већ као популарна пословица: „Кад прођеш поред крста, ма чи |
се поређала крај кола и стајала у реду као какви мали кривци, и крупне им сузе капале по оделу |
имену и презимену им, истина, изгледају као оно ред деце кад се тоциља по леду, па лети једно з |
ље и мизерније ћурке (који ти изгледају као каква стара кокета сутра дан после бурнога бала), к |
е Шацини и Перини не састају, не виђају као ни пунице им.{S} Не мрзе се ови млађи, али се баш и |
ликтање ждралова, — и они нас остављају као лажни пријатељи у несрећи и бегају од ових суморних |
има мастилом поправљеним, и на послетку као последња у албуму слика чувеног лопова Рожа Шандора |
како се наднела над кола, изгледаше му као бујно расцветана румена ружа међу пупољцима после м |
емена“ изгледа да је немоћан према њему као зуб старчев према ораху коштуњцу.{S} Био је врло пр |
ну другу страну, да би и Шаца снивао њу као она њега.</p> <p>За то је у јутру седела дуго на кр |
пет мобилисаних добрих жена, разнеле су као оно „жене мироносице“ — брже <pb n="218" /> него да |
поп Ћира није био у селу.{S} Отишли су као прекјуче, а бавиће се још не знам колико који на пу |
како се оне теше.</p> <p>И попови нису као некад.{S} Говоре, до душе, међу собом ради Г. Еписк |
Ту ће млада бити доведена, и живеће ту као млада ђаконовица, јер ће се Пера одмах после <pb n= |
ку па гледа зачуђено око себе по дрвећу као да их призива себи за сведоке овог грдног безобразл |
и шарени лептири се полепили по дрвећу као мртви, па све ћути и куња, само се чује неко тихо ј |
„На!“ с таквим гласом и изразом на лицу као да јој је највећа гусеница пала за врат, и пусти се |
.{S} Чује се само сркање кафе; сви срчу као по некој команди.{S} Обе попадије подметле шнуфтикл |
своју и домаћинову <pb n="311" /> чашу као да је он домаћин.{S} Разговор је живо и неусиљено т |
ан, нестати и ишчезнут и!{S} Нестаће их као дима или пепела од трафике, кад га ча-Нића духне са |
ужени — са свим весео, онако весео, баш као што је био и онда кад је оно одликован црвеним поја |
званичној дужности.)</p> <p>Ержа је баш као што ваља потрефила.{S} Дошла је баш кад су се разго |
иће и своју Милку, коју јој је тата још као јуницу поклонио, а од чијег је проданог млека спушт |
је давнашњи рад фрајла-Јуле кад је још као дете у лер ишла, па је на поп-Спирин имен-дан обрад |
дмахну путник руком и рече једно „Ех!“ (као кад се човек савлада, па прегори нешто најмилије,) |
кућа — како би било, сети се гђа-Перса (као свака забринута мамица која има ћер на удају, а опа |
, да никако није хтео са земље да једе (као друга његова паорска браћа) него <pb n="369" /> сам |
тку дала најревносније на посао.</p> <p>Као мала груда снега кад се отисне, мала и незнатна, с |
S} Изгледа чупав и одрпан к’о бојтарова капа.{S} Лаку ноћ!“</p> <p>Док мало после и то не умукн |
као какви мали кривци, и крупне им сузе капале по оделу и по рукама и доле по прашини.</p> <p>— |
Пешту, да прође свет; него... ето тако, капам ту бреспослен а баш ми то није мило, к’о човеку р |
еде ревносно и залива још ревносније, а капарише најревносније; тек ће рећи: „Брат-Мијо, не буд |
сте погодили и поштено ми, што кажу, и капару дали, које ја вама, к’о један човек сиромашак, н |
а ти сам?{S} Јесам ли ја погодио кола и капару дао — ил’ неко други?{S} А? — пита га поп Ћира с |
етови и ћери им.</p> <p>Поповима помажу капелани а попадијама слушкиње удевају у иглу.{S} Попад |
шка орахова шифонира стоје као две мале капеле, а на њима поређан порцулан и тегле с разним ком |
што је на презент добила од оног Швабе капетана сас лађе „<foreign xml:lang="de">Maria-Anne</f |
<p>— Чашицу за Бога — </p> <p>— Ах, ни капи, ни капљице, — брани се гост, устаје и клања се и |
љинама, гђа Сида у <pb n="384" /> неком капижону какав писац давно није видео ни на старим конт |
нотарош кретао у амт, отворила се широм капија Пере Тоцилова, а на капију изађоше кола и коњи; |
ко су гости, нису ваљда курјаци!</p> <p>Капија се отвори и кола уђоше.</p> <p>— О о о!{S} Добро |
и више дана, пре оних великих ексера на капији кад је једном банула у Жужину собу па затекла та |
<pb n="132" /> иза оне рупе од чвора на капији, крсти се и чуди и вели: „О, часни те, девојко!“ |
и вели гђа Сида гледајући кроз чвор на капији. „Гледај само, каква је; уфатила момка к’о крља, |
аш лепо сам видила кроз избијен чвор на капији — а он се само смеши.{S} А она смеје се, Боже, с |
и, да се кола обрнуше и упутише попиној капији, улете к’о без душе у авлију, и раздера се колик |
’оћете л’? — рече и учини весело покрет капији.</p> <p>— Та ај’те бар на часак.</p> <p>— Не, не |
ила се широм капија Пере Тоцилова, а на капију изађоше кола и коњи; на колима лепи арњеви а под |
помаде па тек затутњи каква босонога на капију и нађе баш онда да зове комшиницу из преко пута, |
у гђа Перса кад чу да стадоше кола пред капију, — остави то пиле, ја ћу га очупати, па стрчи и |
се крену поп-Ћириној кући и стаде пред капију.</p> <p>„И бркове и браду,“ чуло се још из авлиј |
ог газду што држи зла гарова који гризе капију кад год он прође и лаје на власт.{S} И боктер је |
олико га грло доноси:</p> <p>— Отвор’те капију, ево гостију!</p> <p>— Шта се дереш к’о магарац! |
, па да не смеш ни нос да промолиш кроз капију.{S} Ето тако смо време, Ћиро, доживели и дочекал |
>Затутњила Ержа онако босонога и отвори капију кроз која улазе кола а у њима поп Ћира сав праша |
ле, ја ћу га очупати, па стрчи и отвори капију, ето нам милостивог господина с пута.</p> <p>Зат |
коњи одморе и наране?...{S} Да отворим капију, ’оћете л’? — рече и учини весело покрет капији. |
{S} А ви затварајте <pb n="287" /> рано капију и одма’ пуштајте Трезора с ланца, па пазите, да |
нешто говори а све гледа овамо на нашу капију — баш лепо сам видила кроз избијен чвор на капиј |
Пешаци улазе на врата, а кола на браун-капију са дугачким и честим ексерима са врховима горе п |
е у кући да купе.{S} Шта је само фачли, капица и бенкица спремила!{S} И све ово није ни увела у |
карски помоћник кишбиров или хуланерски каплар.{S} Постале су и заборавне, туже се на памћење.{ |
за пећку.{S} Па и сам Ержин хуланерски каплар, кога су звали „Шецко-једно“, који је већ поодав |
p>Тако се ето некад, још кад је цар био каплар, писало и натезало с ученим људима, јер тек је п |
своје госпоштине, са својим хуланерским капларима, а свака је имала свога.{S} Једнога су оне са |
цену и Ержи која је опет била са својим капларом и ту казала све Ержи шта је и како је.{S} Ту с |
м бокалом <pb n="363" /> на сокак своме каплару Затрацену и Ержи која је опет била са својим ка |
вина из Тоцилова подрума. — Што се Нића каплицира, он мора то и наћи,... не сме фалити!</p> <p> |
ицу за Бога — </p> <p>— Ах, ни капи, ни капљице, — брани се гост, устаје и клања се и благодари |
најнесрећнијем створењу под овом Божјом капом, која је сва уплакана и неутешна седела у кујни и |
о као какав јакобинац са својом црвеном капом.{S} Он један, а оне толике!{S} Праве мормонске фа |
к један чивуцки, — љути се гђа Перса, — каприцир’о се баш од попиног фланела да направи својим |
зора.{S} Гледај само, молим те, како се каприцир’о обешењак један зелени, па баш никако да се п |
деал правог доброг мачка; јер кад се он каприцира да ухвати миша или пацова, у стању је да забо |
едне,“ мисли у себи гђа Перса, „како се каприцирала па баш ни једне речи!{S} Ни да се бар пошал |
ва срећа.{S} Него баш кад сте се толико каприцирали и држите да ја боље правим од вас, онда с д |
а ми дате шта буде право, јер ја кад се каприцирам, ја и за багателу радим, ал’ тек ја не могу |
прекрсти са три прста к’о и ми, па баци капу од себе, па запита друге цареве од друге вере (јер |
умоташ у бунду.{S} Увуци главу, натуци капу на очи, па спавај.{S} А ако баш не можеш да заспиш |
ћа, па једном руком диже бокал а другом капу с главе — А, па, спас’ Бог, газда-Петре!— вели Нић |
гостинској соби; за тим и један зимски капут са олињалом јаком од крзна и распараном поставом |
ором пере.{S} Тада би обукао и сомотски капут и лаковане ципеле а косу очешљао онако, што кажу, |
озор, а оставља јој у рукама свој горњи капут који ће овој мало после послужити као <foreign xm |
к’о што си ми ти казала.{S} Натук’о сам капут и увук’о сам главу у бунду, па сам тако ћут’о све |
ји је носио до чланака дугачак пепељаст капут на струк и прслук са два реда дугмади и закопчава |
ке рукаве носио и зими ишао без зимског капута.{S} Али, што би, би!{S} Јула је била Шацина и Ша |
у на комовицу.{S} А долазе још неколико капуташа и житарски трговци што једу путер и земичке ка |
— викну Пела шегрту, — знаш да не трпи капуташе и обувене људе.{S} Одма’ мисли да је неки ванд |
ра како је... ми не мудрујемо много к’о капуташи!...{S} А <pb n="416" /> да шта ви мислите!? — |
ао је кад и како треба погледати.{S} На капуташке, то јест пулгерске, девојке само погледа и уз |
у брзо и тихо Шаца, па гура тамбуру под капутић и све брже перја.</p> <p>— А ди смо то били ноћ |
а, дремуца по мало.{S} Пера бадри коње, кара их, спомиње им оног Мартоношанина (вранца) и коре |
тогођ наканиш, не знаш шта је доста!“ — кара је гђа Сида и прети јој, да ће издати башту под ар |
ту био тродневни вашар, на коме је Рада Карабаш (са још некима чикошима из Бачке) шест дана ост |
калова, и код Проке Циканова и код Раде Карабаша, а и још код неких; и ни код једног није нашао |
у уз гајде, а најлепше играју коњи Раде Карабаша.</p> <p>У одаји, где се опрема млада, журба; с |
</p> <p>— А како би било да узмемо Раду Карабаша?{S} Ај?{S} Он баш лепе коње држи!</p> <p>— Ху, |
ал’ су и они прокопсали!{S} Та ено Раде Карабашева, <pb n="286" /> па он је бар немеш, па и он |
у, а моје терање, и што кажу, један мој карактер, видили сте!</p> <p>Мануше оба попа руком и ни |
ива!{S} Пре <hi>толико</hi> дана сам је карала, а она, видиш ти то чудо, још <hi>ни сад</hi> да |
аздан пеца на Тиси или у риту на глисту караше и другу рибу, и носи за шеширом велико перо од ч |
ош код Бочара изгубио из кола и тек код Карлова опазио да тера празна кола и не вози никог. „А |
пре да вам се допадне тако?!{S} Доћи из Карловаца из онаки’ романтиш предела у ову равницу без |
и воспитан, дош’о из вароши... (из <hi>Карловаца</hi>, несрећо!) па к’о вели: „Ако се нећу са |
а.</p> <p>— Нисам знала, верујте, да су Карловачки богословци такви шмајхлери! — рече Меланија |
њој има једна красна приповетка, <title>Карловачки ђак</title> од Косте Руварца.</p> <p>— Ах, б |
p> <p>„Господар Јова“ ће вас одвести на Карловачко гробље и показаће вам гроб, у коме половина |
на, остала још од онда.{S} Читам <title>Карловачког ђака</title>, мамо.</p> <p>— Остави то одма |
толико година кад је свршио богословију Карловачку и био у њу заљубљен па јој певао: „Ах, Венер |
>ОД</p> <p>СТЕВАНА СРЕМАЦ</p> <p>СР.{S} КАРЛОВЦИ</p> <p>ИЗДАЊЕ БРАНКОВА КОЛА</p> <p>1898</p> </ |
било растати се и доћи амо.{S} Нису ово Карловци; нема овде господства и благовања.{S} Село је |
то?{S} Ја познајем три господар-Јове у Карловци’, и ни један није им’о ћер Даринку.{S} Све кој |
а ће бити срећна!{S} Ето, да ми је ко у Карловци’ рек’о: „Узећеш Сиду!“ „Какву Сиду!?“ рек’о би |
се сети свога господства и благовања у Карловцима и танког благодејања свога. — Знате како сто |
нили, а оженили су се, чим су свршили у Карловцима богословију, а ову су свршили пре двадесет и |
ко тројица вас садашњи после најмасније карменадле —</p> <p>— Ама, Спиро, како то још, говориш! |
Изгледа, изгледа к’о накарада каква са карневала, а фрајлица к’о једна принцеза!“...{S} Па онд |
х је црква примала лепу кирију и ако се касапи туже на пацове.{S} Том приликом му је испричао и |
је пре толико година реп одсечен кад је касапин једном изненада <pb n="82" /> бануо, па од то д |
сно обазрив и први бега с пања и ако би касапин не знам шта дао, да га може укебати.{S} Г. Пера |
ствари.{S} Заустављали су се код неких касапница од којих је црква примала лепу кирију и ако с |
рибе.) А хватао се у коштац и са самим касапским пацовима који су већ познати као врло дрски.< |
е и почасни члан неке тамошње официрске касине.{S} То му је Меланија олакшала приступ у те круг |
“.{S} Господин хирург иде после подне у касину, тамо игра шаха, или пије пунч и чита новине, зн |
! — рече и оде као ветар у кућу г. Геце касира, где је раширеним рукама дочека гђа Марта Гецина |
твореног прозора из куће господина Геце касира. — Та ди су вам очи!{S} Ха, ха!{S} Та изгубићете |
ом у џепу.{S} Ви бар знате, слатка, к’о касирка, какви су поповски џепови и шта све може у њи’ |
букавши се на врат на нос, гђи Гециници касирки и гђи апотекарици, да види, да ли су ове чуле ш |
, у шестом са гђом натарошевицом и гђом касирком а у седмом са гђом апотекарицом.{S} И тих пет |
жалости: а ви ћете гледајући горко ал’ касно кајање <hi>самовољна</hi> оца и сећајући се ти не |
и замерање пристоји; ако послушам њега, касти, један тестамент његов, — замерићу се свету, а ок |
Како је меникана брез тебе, брез свога, касти, друга!...{S} Бадава је ту Арса... и пуна кућа!{S |
нашој вамилији, а имело јој се Тинкуца, касти:{S} Тинка.{S} Па држи се ш њимекара већ неки’ јед |
сам послужујем.{S} То ми је балсум, и, касти, једна сладост.{S} Ал’ помажем им к’о својима, је |
тако; свак има своје једно пословање и, касти, зарађивање.{S} Не може сваки све да ради.</p> <p |
алсум!{S} Ракија је једна моја сладост, касти.{S} А Је л’ вама онако мало ’хладно, снаја!...{S} |
господари!{S} Сад ви ’оћете, наприлику, касти, онако, к’о људи, да опалите на онај месец горе.{ |
а своја!“ — „Та јест, одговара паор.{S} Касти: ватате души места!“</p> <p>Из авлије се видео ле |
аборавити, и за које вама: фала!{S} Оно касти, и нисте ви погађали, него ваш Аркадија погађ’о з |
дрављамо га сви и баба и нана и брата и Ката из комшилука, која је сад већ велика девојка и спе |
р крајцара да израчуна, па и он ост’о у катанама.{S} Не ваља, ништа не ваља!{S} Биће, што рекли |
ку.{S} Атресира, на пример, томе и томе катани у Галицију, или томе и томе солдату у Талијанску |
ока Белеслијн (или тако неком), царском катани у Галицији, да смо сви, фала Богу, здрави које м |
ршио богословију, да му одело стоји к’о катани мундир, да носи ирошки пошу, да има лепе брчиће |
епом.“ Већ није био таки њен мачак „Хер-Катер“ назван.{S} Он се никако није могао да прилагоди |
ма из пете латинске.{S} Шацу је истерао катихета а Тиму професор латинског језика кад га је ова |
атинске!{S} Та заједно смо, к’о деца, с катихетом „<hi>вертеп</hi>“ носили; ја продуцир’о „<hi> |
је певао: „Вино пије Дојчин Петар“, и „Катице прехвална, свем свету јавна“.{S} Поп Спира је уд |
), како су се скупиле и ћуте, ћућоре по каткад или пућну од времена на време.{S} Све, све се пр |
> <p>— И сад смо код њега...{S} Тако по каткад кочијашим мало...{S} За ово што од вас зарадим, |
S} А да су те речи биле изушћене против католичког бискупа, за паповања каквог Инокентија или У |
на Јула унесе кафу и послужи их све.{S} Кафа је била таман колико треба врућа и црна, и учитељ |
а и код младежи.{S} Најпре се пила бела кафа; Меланија је наливала свакоме и питала свакога: во |
ала по површини.</p> <p>— А где је вама кафа, госпођице?</p> <p>— Ја не пијем!{S} Тата каже, да |
била она права биртија, него пулгерска кафана, где се мало говори а мало и попије.{S} Још нико |
лони се кафеџији и овај њему и изиђе из кафане трезан к’о што је и ушао.{S} А кафану је држао н |
бар да су, лека ради, кога избацили из кафане (а у другим никад рагастов није читав!).{S} Све |
неки дузтабанлија који се само шета по кафани, прегледа је ли све у реду и сравњује и дотерује |
ртир још и разумем, али да се храните у кафани... код Швабе... а, то тек никако нећемо допустит |
после ручка.</p> <p>Пред ту су, дакле, кафану стала кола и кочијаш скин’о два сандука; један в |
з кафане трезан к’о што је и ушао.{S} А кафану је држао неки трбушко Шваба у сомоцкој комотмицн |
то с кола у присуству путника и унето у кафану.</p> <p>Чим се умио и очеткао запита путник бирт |
е дали на посао.{S} Чује се само сркање кафе; сви срчу као по некој команди.{S} Обе попадије по |
свакоме и питала свакога: воли ли више кафе или више млека, више или мање шећера.</p> <pb n="1 |
иберашујем!</p> <p>А обојица су купили кафе и шећера и подоста земичака и кифли.{S} На кратко, |
и напослетку једну велику зимску мараму кафене боје са дугачким фронцлама.{S} Све је то скинуто |
, а за тим се дигне, плати и поклони се кафеџији и овај њему и изиђе из кафане трезан к’о што ј |
само једну шољицу кад попијем.</p> <p>С кафом је ишло мало потеже, јер су једва нашли жрналицу; |
.</p> <p>После неког времена Јула унесе кафу и послужи их све.{S} Кафа је била таман колико тре |
како су често у поп-Спириној кући пили кафу, тако им је и требала.</p> <p>После неког времена |
pb n="103" /> <p>— Господин-Перо, какву кафу волете, слађу или обичну?</p> <p>— О, госпођице Ме |
ије подметле шнуфтикле под шоље па пију кафу а једнако испод ока гледају на девојке и на учитељ |
ислим, бити најзгодније, док гости пију кафу и јаузнују, да упознам мало боље читаоце са обе ов |
таните још мало, слатка!{S} Бар на белу кафу, а красан обрст имам.</p> <p>— Други, други пут.{S |
спавати.</p> <p>— А пијете ли бар белу кафу?</p> <p>— Да.</p> <p>— А пунш?</p> <p>— Не.</p> <p |
} Јуцо душо, иди у кујну па спреми црну кафу.{S} Знам да варошани радо пију.{S} Ја по три дана |
.</p> <p>— <foreign xml:lang="cu">„На рѣкахъ вавѵлонскихъ, тамо сѣдохомъ и плакахомъ,“</foreign |
а сам шта су те коштале оне чизме и оне кацабајке оним Маџарицама у Кун-Сент-Мартону што су ти |
} А госпоја-Сидина Јула кад се попне на кацу, па им траје до новога а нама око Сретенија нестан |
та је гђа Сида коју је комарац пецнуо и кашаљ пробудио.</p> <p>— Па... ето... врућина ми —</p> |
ао најстидљивијем, да приђе чанку пуном каше; — на против, ако ко, онда ми треба да се извинимо |
де.</p> <p>— А не, госту припада велика кашика, — рече гђа Сида и окрену кашику на г.{S}-Перину |
но једно „О!“ а за тим поп Спира окрену кашику на учитељеву страну: — Извол’те, служите се, код |
велика кашика, — рече гђа Сида и окрену кашику на г.{S}-Перину страну.</p> <p>Г. Пера извади у |
О молим, молим, — вели г. Пера и окрену кашику на страну гђе Сиде.</p> <p>— А не, госту припада |
беху порцулански ибрици, шоље и сребрне кашичице, и послужи госте.{S} Отпоче „јаузн“ и разговор |
вам не учиним нажао.{S} Али само једну кашичицу!...{S} Дакле, тако ја стишавам.{S} Волем све л |
испекла на ватри, не би ми шкодило због кашља проклетог...{S} А и мало кожурице... знаш да сви |
са, тако оматорио, да је поред кијања и кашљања почео већ да баца и „шлајм“ — само она стара гу |
за тили час.{S} Тек чујеш неко шуштање, кашљање, неке ропце а за тим као неко избијање.{S} То д |
икотање концентрисало се око огњишта, а кашљање и зевање, гунђање и саветовање око запећка и ба |
о два до три пут шарену цицану мараму и кашљао и једнако јео жута шећера а бркове увек поткреса |
нисте узели теј од мекиња, па сад ћете кашљати целу ноћ! — ословио би често забринути син Ћира |
а.{S} И пишите: да смо сви здрави; баба кашље и кр’ја к’о и пре и тут је здраво; разбио ону фин |
и, а он се најпре зацени као да хоће да кашље.{S} Колико је само пута ноћу преварио поп-Ћиру.</ |
а моја, Меланија то јест, мало мало, па кашље!“ Те кувај ово, те кувај оно.{S} Здраво је њежна, |
ење па сад само ређа и псује и по некад кашље, ал’ је сад фала Богу боље.{S} А ми смо сви здрав |
ретурују и падају на тртице око чанка с кашом.</p> <p>— А где је мати? — запитаће поп Спира.</p |
>Мелхиор</hi> и <hi>Валтазар</hi> и <hi>Кашпар</hi> представљају у соби с голим мачевима чудесн |
жде по блату!{S} Е, ово ти је баш права каштига Божија за село! — вели гђа Перса гледајући расе |
какву лудорију, а он, уместо заслужене каштиге, получи незаслужену награду!{S} И сад ме још пи |
мео изаћи на очи!{S} За најмању ситницу каштиговао је немилице.</p> <p>— Ех!{S} Па не ваља баш |
gn>“ каже се.{S} Па зар сад за то да ме каштигује к’о безбожну Содому и Гомору?! — вели поп Спи |
о клипка и ’рв’о с паорима, место да га каштигују он добио за попа; а кад је задоцнио оно на <p |
а не через тога, него се бојим да те не каштигују.</p> <p>— А, до тога неке доћи, — храбри је п |
А то ја знам најбоље, јербо ја сам, што кашу, поваздан тунакан.{S} Хе-е-е, — уздахну дубоко бој |
о је, боме, отерало далеко и старином и квалитетом.{S} А наточено је у бурад некако још првих г |
доста је!“ А он вели: „Још мало“ па још квари.</p> <p>— Е, гледај ти само једне кере неблагодар |
поп Спира. — Ми смо се дуго одупирали и кварили ал’ девојка га хоће; њега па њега...{S} Што рек |
огла то да трпи, сметало јој је, управо кварило њен дојакошњи ред и навику.{S} И она је научила |
зак, нит’ би се ико још задуго кренуо и кварио друштво, да није обазриви и етикетни принципал п |
знам; та заједно сам је с мојим Милошем кварио! — Ја му једнако вичем: „Та имаш ли ти душе... т |
ћом, јербо то је његова парокија, његов кварт, — па да <pb n="173" /> ви’ш ондак весеља!{S} А ш |
а дотле ћу се стрпити већ.</p> <p>— Но, квартир још и разумем, али да се храните у кафани... ко |
е ви то постали хаузмајстор па издајете квартире? — запита поп Спира.</p> <p>— Јест, ал’ бар до |
после Митрова дана у својим, летошњим, квартирима.{S} Цвркутаће испод стрехе, гложиће се и кав |
Сида, кад само види, како је добар мој квасац!{S} Па керн-штрудла лепо нарасла, па мекана к’о |
Дању газе по води комшијска дечурлија и кваси турове, а и ноћу је једна лепота слушати жабе, ка |
Шваба у сомоцкој комотмицни са златном кваслицом, неки дузтабанлија који се само шета по кафан |
n="381" /> чизмице са златном ружицом и кваслом а на глави шешир са струком ковиља, које се рас |
лшпајз што се зове: <hi>Саће од зоље од квасца</hi>, јер сте ви у томе, морам признати, прави м |
Кад она направи то <hi>Саће од зоље од квасца</hi>, могла је, што кажу, и самог цара послужити |
вљам и гледам како, тако дебела, бацате кегле!!{S} О жено, жено!</p> <p>— Сневање, лудорија!{S} |
се овај саплеће преко своје мало подуже кежње кецеље и кад заџака оно његово: пак-пак?</p> <p>П |
ло испред дућана; унео и крупице соли и кењечу, и луле и камише, и бичаља и дренове буџе, и оци |
м ја добро, па за то тако и диваним.{S} Кера био, ако не потрефим!{S} Та још мој покојни баба ( |
врата.</p> <p>— Госпоја Соко, ’хоће л’ кера? — чу се и по други пут глас и гђа Сока позна глас |
ису, да им прва јави.</p> <p>— ’хоће л’ кера? — чу се са сокака глас.</p> <p>— Но, ко је сад оп |
омиљенога старога Пере из Старога села Кера.</p> <p>И позна јесен име своје поезије и своје то |
ра</hi>" а он „<hi>Перу из Старога села Кера</hi>“.{S} Та није било већег спадала у школи од ње |
<hi>стари Пера</hi> из <hi>Старога села Кера</hi>, забавља својим стародревним хумором и шалом, |
S} Та бежиш ти од воде далеко к’о бесна кера ——</p> <p>— Хе, —- уздахну опет бивши бојтар.- — Д |
нисам и ја прико јего тер’о брез фењера кера, зар би’ данас стао да биднем боктер, па да к’о ни |
вратаст.{S} Бечкеречки нотарош кад тера кера — обично после асентирунга — не може без њега; одм |
?</p> <p>— Како!?...{S} Наопако!{S} К’о кера у бунару, што рек’о паор.{S} Добро те си дош’о а д |
али ни налик на онога живог Лалу.{S} А кере залајале из целог комшилука, па лају, <pb n="160" |
квари.</p> <p>— Е, гледај ти само једне кере неблагодарне! — рече бирташица изненађена, и остав |
...{S} Ови проклети комарци уједају к’о кере... мора да су они прави ритски.{S} Један ме отоич |
па не да другом до ње него се кољу к’о кере сваке недеље.</p> <p>А што се заљубљивало, то се п |
вам не марим за торте и друге којекакве керефеке.{S} Него једна гужвара, али да ми је пре тога |
одмах је салетеше с питањима и мајка и керка, гђа Перса и гђица Меланија, а Ержа само одговара |
о види, како је добар мој квасац!{S} Па керн-штрудла лепо нарасла, па мекана к’о душа.{S} Гледа |
а види ефекат, који је произвела својом керн-штрудлом.</p> <p>— Баш ћу вас нешто замолити, слат |
во је то време!{S} Та гријота би било и керу истерати на сокак на оваку кишу и у овако блато!</ |
толико је још једаред ваљ’да била моја Керувика!...{S} Ал су бар господин Прота и распитивали |
один проту; како му се допала Молчанска Керувика?</p> <p>— Е, то је видиш, лепо од тебе!{S} Па |
господин-попо.{S} Та пој’о сам ја и <hi>Керувику</hi> у нашем селу... па још пред господин-прот |
мова кола, па се дере: „Куме, изгоре ти кеса!“ и што је најстрашније и најневероватније у свој |
Хала, чули сте, а зашто овог другог поп-Кеса, чућете.</p> <p>Овај несретни надимак, на који се |
<hi>Поп-Хала</hi>, а поп-Спира <hi>Поп-Кеса</hi>.{S} Зашто су оног првог прозвали поп-Хала, чу |
ба, веле, да су му дали надимак <hi>Поп-Кеса</hi>, па га и данас још увек тако зову, кад он ниј |
много!</p> <pb n="277" /> <p>— Па спрам кесе, господин-попо, и спрам чина.{S} Оно, знате, што к |
ари Србенда.{S} Кад је требало одрешити кесу и показати се шта је попина кућа, није жалио. „Нек |
Совра гајдаш запева: „Сипај, Тино, кроз кецељац вино!“ А они као послушна деца, готови су да по |
ј саплеће преко своје мало подуже кежње кецеље и кад заџака оно његово: пак-пак?</p> <p>Поред г |
ако тако до недеље</l> <l>Ма остала без кецеље.{S} И-ју-ијују!“</l> </quote> <p>Коло се ширило |
амо псовати, — моли је Јула, покри лице кецељицом и заплака се.</p> <p>— Лепо је младић пита, а |
ана глава, па удари у плач и покри лице кецељицом.</p> <p>Заплака се гђа Сида; не могаше ништа |
плакала, потоком лила-сузе и брисала их кецељицом, а гђа Сида се шетала по соби, застајкивала к |
рисала наизменце уста салветом или лице кецељом.</p> <p>— Извол’те паприкаша, ако вам се допада |
стаде је брисати својом чистом цицаном кецељом.{S} Сад, да ли је баш чаша била прљава или није |
итања.{S} Погледа га гост онако са оном кецељом па се насмеши.</p> <p>— Али Сидо... — вели поп |
ремена на време застаје, брише порцулан кецељом, гледа поп-Ћиру с леђа и наставља да подбада. — |
полезном штићенику.{S} Направила му је кецељу од коже коју је опарала са једне стародревне кож |
направила и припасала лепо патку кожну кецељу, па сад изгледа у њој као какав пинтерски калфа. |
b n="298" /> росица... мо’ш је пити к’о кеша бару, ништ не осећаш!...{S} Та зар је не знам; та |
ти, дошло ми је, да се и ја овако матор кеша прођаволим мало...{S} Хе, хе!{S} А шта би к’о фали |
изсыпана бȣдетъ вонъ, и попираема человѣки.“</foreign> И право је и казао.{S} За сад нам, каже, |
та вечерамо.{S} А баш је и потрефила! — кида се госпођа Перса а смешка се и вели: — Ех, ех, ама |
е његове гајде.{S} Ала би се секирала и кидала она дебела!{S} Еј! моје радости онда!{S} Да је п |
раме са завијеном китом босиљка од које кидију струк и дају младама кад их ове пољубе у руку а |
он, шпицпуб један мали, само шнуфује и кија и шмајхлује сас репом.“ Већ није био таки њен мача |
им сином, па се смеју, а баба се љути и кија, а перје лети чак под гредицу и по соби чак до баб |
ади, да може извадити шнуфтиклу и через кијавице, коју је срећом у то време добила!...{S} Па за |
а гђа Перса, тако оматорио, да је поред кијања и кашљања почео већ да баца и „шлајм“ — само она |
мен на презент господин Шандор јурат из Кикинде, а нема ништа труковано, него све празни листов |
ар Иђош не знате?!{S} Та измеђ Сајана и Кикинде, ал’ ја нисам дишкрећанин!“ — „Е, фала ти, — ка |
ти нам Нића боктер.{S} Чуо и он жагор и кикот и песму, па пролазећи каљавим сокаком и гацајући |
арендаторска канцеларија.{S} Иде смех и кикот.{S} Баба се љути а смех све јачи; једва се стиша |
па тихо кикоћу, али им домаћин не чује кикота, па се и он ућути.{S} Само се још чује тиха и мо |
Тоцилову.{S} И док су они тамо певали и кикотали чешљајући перје, дотле је Нића исприповедао св |
око банка и запећка; јер сво ћеретање и кикотање концентрисало се око огњишта, а кашљање и зева |
азговара с њим, а домаћи чешљају перје, кикоћу и певају.</p> <p>— Нисам ти дош’о баш через јела |
е главу под топлу перјану дуњу, па тихо кикоћу, али им домаћин не чује кикота, па се и он ућути |
<p>— Да се нисте и ви <hi>тукли</hi> с ким гођ? — запита је гђа Габриела.</p> <p>— Нисам, слат |
се посовјетов’о с кимгођ?</p> <p>— А с ким ћу, кад и не смем ником да кажем, како је баш све т |
: „Кад једеш једи, а не разговарај ни с ким.“ Вино је било изврсно, а поп Спира га је хвалио и |
а другу је певницу држао стари учитељ с ким се Аркадија натпевао и наравно да га је увек натпев |
гђа Перса сва зелена од једа, — возио с ким било!{S} Тражи друга кола, та бар тога зеља има дос |
у.</p> <p>— А јеси л’ се посовјетов’о с кимгођ?</p> <p>— А с ким ћу, кад и не смем ником да каж |
ин-попином ћерком унтерхалтовати а да с киме ћу!“ А она, гледам је, села па к’о банацка млада г |
нашу недељу да тамо руча да једе леб с кимом и друга чуфуцка јела?!</p> <p>— А па дабоме да са |
та дневно пије чоколада а купује хлеб с кимом умешен.{S} Али Меланија остаје при своме и вели: |
ng="de-Cyrl">О Јесус-Мариа!{S} Со шенес кинд унд со, со...</foreign> А, а а!{S} Само један јед! |
могу допасти, а поучава је један Пемак (кинстлер у тим пословима), један млад, блед плавушан са |
а се доцније опет пробудила кад је Јула кинула.</p> <pb n="169" /> <p>— Па ви сте ми казали, да |
кају с тамно-плавога неба и крв кључа и кипи у ова два будна заљубљена створа?!{S} Зар би њен о |
натарошевице.{S} Њој је г. супруг њен, Кипра, све из аката прочит’о, каже она.</p> <p>— Она то |
у нотароша а Кипра своју супругу.{S} Г. Кипра ће бити на руци Шаци својим саветима и упутствима |
вај, Тино, у подрум по вино,“ додаје г. Кипра нотарош, а Совра гајдаш запева: „Сипај, Тино, кро |
осподу доспео.{S} Стари сват ће бити г. Кипра нотарош, кум г. Доктор (Шацин будући колега), а д |
опет позове господина Кипру нотароша а Кипра своју супругу.{S} Г. Кипра ће бити на руци Шаци с |
{S} Има свакојаких густова.{S} Ето, мој Кипра воле да поспе дињу бибером ил’ тубаком (бурмутом) |
, чујте! —рече Габриела и поклони се г. Кипри натарошу, који испушио беше лулу и кренуо се да п |
и!“ Или: „Господин-домине, — обратив се Кипри нотарошу, — молим вас лепо, мало од оних крофни и |
мо о томе говори —</p> <p>— Да ниси ти, Кипро, чуо што? — пита гђа нотарошевица мужа.</p> <p>— |
принципала а овај опет позове господина Кипру нотароша а Кипра своју супругу.{S} Г. Кипра ће би |
дана био неки <hi>женски празник</hi> „Киријак <hi>Отшелник“</hi>, који пада 29. септембра, па |
жену за коритом баш на сам дан Светога Киријака Отшелника.{S} Све су тога дана формално спале |
асапница од којих је црква примала лепу кирију и ако се касапи туже на пацове.{S} Том приликом |
девице Меланије ћери поштованога пароха Кирила Николајевича био је и прошао.{S} Били су лепи св |
ово је, ово је <hi>коњски зуб</hi>, оче Кирило, — вели Владика. — Та погледајте га боље <hi>кол |
а запита: „А је л’ ово баш ваш зуб, оче Кирило?“ — Да, Ваше Преосвештенство, — поклоним се ја и |
омаћин с врата. — Чесњејши...{S} О, оче Кирило! — викну још јачим гласом. — Заборавили сте да м |
ном!{S} А то ми ни једно није мило, оче Кирило!“</p> <p>— Ћиро, Ћиро!</p> <p>— ...{S}Бадава сам |
баш, — упаде му у реч поп Спира, — оче Кирило, можете слободно, ако ’оћете, и чловити пред кућ |
ети.{S} Мој чесњејши пријатељ, господин Кирило, он је, ето на примјер, узео парохову кћер, кћер |
.{S} Кад смо ми, то јест, ја и господин Кирило, дошли на парохије, било је, Бога ми, свакојако. |
ја сам... ја, пречесњејши господин’ <hi>Кирило!</hi> А шта би ко хтели?{S} Деде, немојте обилаз |
Клањам се! <foreign xml:lang="de-Cyrl">Кис ти ханд!</foreign> Тако, то је красно!{S} А не да с |
Милостива. <foreign xml:lang="de-Cyrl">кис ти ханд</foreign>!{S} Фрајлице,... господин-Перо... |
Добар дан; <foreign xml:lang="de-Cyrl">кис ти хант</foreign>! — клања се гђа Габриела. — Пардо |
, vici</foreign>.{S} А гђа Сида је била кисела јер је већ, отприлике, видела и своје и Јулино, |
о добра ћерка матери; ради по кући све: кисели краставце, прави комлов, кува сапун, <pb n="110" |
жњићима и бардак сирћета и грдно стакло киселих паприка и прекјучерање земичке и читаву четврт |
ња према уморним младенцима и сутрашњој киселој чорби.{S} Отпратише кума и старог свата и девер |
ме већ почели њоме покривати и тесто за киселу штрудлу и крофне, — па се кренуо поп-Ћири преко |
старе бунде којим се покривало тесто за киселу штрудлу кад је било хладније, па није била довољ |
е сутра, кад оде на медљану ракију и на киселу чорбу, којом ће, заједно с осталим гостима, да т |
љна и срећна госпођа Ћириница, ређајући киселу штрудлу по тањиру, да пошље госпођи Спирипици. — |
S} Него извол’те у кола; извол’те да не киснеду за банбадава и коњи и амови.</p> <p>— Хе, Петре |
возим!{S} Него боље ви седајте, да мање киснемо и ми и коњи!</p> <p>— Та како не би било кола у |
оне куће испадне тек из авлијских врата кита; придружи се гомили и гомила расте све већа и већа |
па пише; по три дана може да седи и да кити писмо, толико је свака писмена!{S} А док није он, |
у, па пустио глас а диже обрве и везе и кити све лепше и лепше на задовољство и дивљење <pb n=" |
.{S} Орестија, који је ванредно певао и китио и дизао обрве при појању чак и на теме, радо се п |
не на троугао, бабе мараме са завијеном китом босиљка од које кидију струк и дају младама кад и |
раси,</l> <l>Зелене мирте сплет.</l> <l>Кићени свати вичу:</l> <l>„Одби се вита грана</l> <l>Од |
пили кафе и шећера и подоста земичака и кифли.{S} На кратко, искуповали су толико ствари, да ве |
S} Шарга, Пирош!{S} Ајде момци!{S} Дед, кицоши моји!{S} Ајд још мало у блато!“ чује се <pb n="3 |
е излишно напоменути, да се лепо носио, кицошки чешљао и учтиво понашао, те га је и женски свет |
анине можеш.</p> <p>— Немој само много, кицошко парче! — <pb n="250" /> додаје Нића. — Открој т |
ка девојка и спевали су је већ са Пајом Кицошом.“</p> <p>Тако је негда диктирано и писано писмо |
под стрехом како џакају.{S} Сипи ситна, киша, па пробија и сиротињски дороц и газдинску кабаниц |
оре, и ујутру опет осване облачно небо, киша и блато; и видиш само покисле кокоши пред кућом и |
> </p> <p>Опет подужи и досадан пут.{S} Киша престала.{S} Пера Тоцилов је потерао мало боље коњ |
ти.{S} Само се још чује тиха и монотона киша, она мокра јесења киша, коју је тако лепо слушати |
под прокислим мокрим шатором.{S} Ситна киша сипи, сипи по ваздан од јутра до мрака, и целу ноћ |
тиха и монотона киша, она мокра јесења киша, коју је тако лепо слушати из топла кревета, чује |
је: „Синко Перо, говорио ми је он, кад киша пробије зору, пробиће и опаклију.“ И то је баш так |
ећ више од недељу дана да дође и ако је киша већ престала и мало се оцедило, а и чизмар му нагл |
аиста никада није ни било.{S} Кад падне киша и начини се блато, положе чисмени мештани по земљи |
да пише, од њега је то научило.{S} Мила кишбиров и Нова бистош и данас се поносе што су били ње |
на прилику, какав апотекарски помоћник кишбиров или хуланерски каплар.{S} Постале су и заборав |
ма и пратила својим лојаним очима Лацка кишбирова, најмлађег и по старости и по годинама службе |
ађег и по старости и по годинама службе кишбирова, видела је лепо, кад је поп-Спира ушао у кућу |
румена ружа међу пупољцима после мајске кише кад се пружи струком својим преко стазе баштенске. |
на дечурлија која су <pb n="3" /> после кише онако радо и весело газила по бари, ни она га нису |
рвећу; опао креч и леп са кућа од силне кише, па ти изгледају куће издрпане као ред просјака пр |
о те је Недеља била лепа, без ветра или кише; јер онда би могао обући своје беле панталоне и ме |
а како је и ноћас изгледало да ће бити кише.{S} О госту ни речи!{S} Гђа Перса се решила да не |
p> <p>— Ама канда ћемо ноћас имати мало кишице; видите ли ви како нам се спрема од Бачке?{S} За |
очијаш скиде још један у хартију умотан кишобран нешто мањи од вашарског ринглшпила и један упа |
у, показивао му стално од неколико дана кишовито време.</p> <p>— Па, шта сте решили? — пита га |
љни укућани тиктакање дуварског сахата, кишу како лупа у прозоре, и ветар како звижди како трес |
ле, — мари он за то к’о Совра гајдаш за кишу,“ или: „Тиче га се то много к’о Совре гајдаша суша |
за тим се прекрсти, па опсовав блато и кишу, (која је тако свесрдно падала као да су бар недељ |
било и керу истерати на сокак на оваку кишу и у овако блато!</p> <p>— Та обешењаци сте ви сви, |
ца.{S} Млад, учен човек воле провађање, клавир, немецки унтерхалтунг, и он сад да дође овде па |
бо ја никад којешта нећу да кажем...{S} Клавир, хеклерај, валцер и немецки —</p> <p>— Ајд, ајд, |
акога госта, то је био један клавир.{S} Клавир у селу у оно доба!{S} У селу је и кринолин био ј |
попа, јер је Меланија одмах скочила за клавир, да забашури, па засвирала и запевала омиљену па |
је био зловољан, Меланија је остављала клавир и није смела да свира ни омиљену поп-Ћирину песм |
у вароши фине, па штелунг па персона па клавир са немецким аријама, хе, а то се све сваком млад |
тала поп-Спиру за што и он не купи Јули клавир, овај би јој одговорио да јој је купио клавир на |
удо, што су се људи чудили кад су нашли клавир у селу где су од музичких инструмената познате с |
ла гђа Перса.{S} Па и малочас споменути клавир купљен је после три четири такве учестане несвес |
изненади свакога госта, то је био један клавир.{S} Клавир у селу у оно доба!{S} У селу је и кри |
, овај би јој одговорио да јој је купио клавир на вашару. „Ено га, вели, у шупи, па нек свира у |
.{S} Меланија је знала немачки, знала у клавир; а Јуца тек натуцала нешто мало и знала по мало |
фрула и гајде, али кад му (то јест томе клавиру) дознате историју, онда се нећете толико чудити |
ровађања.{S} Колосално је напредовала у клавиру; сад свира и теже пијесе које се простацима и н |
фотељи, на прозору, или се сакрије иза клајдерштока; а Јула врло мало, прочитала је <title>Љуб |
, а она, шта мислите!{S} Завукла се иза клајдерштока па се сва предала читању а ноћом у сну све |
ил’ прими понуду ил’ се учтиво извини, клања, рукује и одлази, а она на полуотворених вратих с |
lang="de-Cyrl">кис ти хант</foreign>! — клања се гђа Габриела. — Пардон, пардон, ако сам вас шт |
о поп Спира.</p> <p>— О молим, молим, — клања се гост, — ви сте и одвише гостољубиви.</p> <p>— |
р.</p> <pb n="85" /> <p>— Благодарим, — клања се г. Пера. — Изредна, чрезвичајна чорба!</p> <p> |
ница, а не може никако даље, јер се све клања од смеха гледајући на децу која се потрпала задов |
и јавља, да је сто постављен, и Пера се клања, а Меланија га не пушта а поручује: „Кажи мами, о |
која је застала па је гледа а Рокса се клања дремљиво. — Еј, несрећо чупава, та ти си на ногам |
, ни капљице, — брани се гост, устаје и клања се и благодари, — ни кад не пијем.{S} Верујте —</ |
ерује дуварски сахат са својим џепним и клања се гостима и кад уђу и кад изађу, а после подне < |
родин кљун и ружу, како се једно другом клања и приближује и пада у наручје, па к’о да се љубе. |
се онако како се обично фрајле са села клањају, то јест извуче мало врат к‘о корњача.</p> <p>К |
— Па узе чашицу и испи је до пола па је клањајући се врати на послужавник.</p> <pb n="59" /> <p |
!{S} Баш лепо наслутила!{S} Службеница, клањам се!</p> <p>— Та останите још мало, слатка!{S} Ба |
gn>!{S} Браво, господин-Ћиро, браво!{S} Клањам се! <foreign xml:lang="de-Cyrl">Кис ти ханд!</fo |
} Готово да оставимо шетњу за сутра.{S} Клањам се, госпођице! — виче Пера.</p> <p>— Службеница! |
милостива, — рече и пољуби гђу Персу. — Клањам се, госпођице Меланија, — рече и рукова се, па к |
скинувши шешир, клањао јој се.</p> <p>— Клањам се, госпођице!{S} Петар Петровић учитељ овдашњи. |
ми неки туђини, какве швабе —</p> <p>— Клањам се.{S} Љубим руку, милостива... љубим руку, госп |
иже и поклони учтиво. — Е, дакле, ја се клањам и молим да ме извините што сам вас задржао од по |
већ приближио, стао и, скинувши шешир, клањао јој се.</p> <p>— Клањам се, госпођице!{S} Петар |
а. — Како, како?{S} Да се није откинуло клатно па поубијало јадну дечицу?</p> <p>— Није, — виче |
уплашити.</p> <p>— Е, да!?</p> <p>— Та клевета; да бом’е да је клевета!{S} Та већ само то; што |
а!?</p> <p>— Та клевета; да бом’е да је клевета!{S} Та већ само то; што је казао, да сам употре |
је све била само једна паклена обида и клевета и ништ’ више!{S} Чудим се само како сам се мог’ |
е доба и чувао село од лопова поред све клевете којом су га бедили да је и сам с њима по некад |
} Ја изиш’о к’о невин а он к’о дрзновен клеветник који се дрзнуо да обмане и само Његово Преосв |
> <l>„Док стане <hi>туђа</hi> плести па клети,</l> <l>И туђа рука косу крзати,</l> <l>А ти ћеш, |
</p> <p>— „<hi>Клизи</hi>“, да бо’ме да клизи.{S} За то ти и велим, да си точио и пио, сунђеру |
— Е, „<hi>гребе“!</hi> Откуд гребе, кад клизи к’о зејтин!...{S} Све се тоциља! — вели бојтар.</ |
се тоциља! — вели бојтар.</p> <p>— „<hi>Клизи</hi>“, да бо’ме да клизи.{S} За то ти и велим, да |
унце лепше сија,</l> <l>Ил’ цвеће лепше клија?</l> <l>О врат’ се снаице!</l> <l>Гле! друге дар |
Сида срећна што је продужен живот њеном клијенту и љубимцу до прве прилике.{S} А да не би до то |
из баште или перивоја.</p> <p>— Ију! — кликну Меланија. — Ала ви <pb n="96" /> то лепо сравњав |
неком...</p> <p>Дакле су се помирили! — кликнуће читаоци.{S} Али зашто је поп Ћира мало покуњен |
ваздух са далеке висине над тобом тужно кликтање ждралова, — и они нас остављају као лажни приј |
а својим петлом једним дугачким грлатим клипаном који је са својом дивном крестом изгледао као |
био храм цркве, па кад се вук’о у порти клипка са паорима, па све надвук’о.{S} Јавили господину |
обио црвен појас!{S} Е, па ајд’ се вуци клипка с њим!{S} И ти ме сад питаш: шта чекам!</p> <p>— |
/p> <p>— Кад се оно још к’о ђакон вук’о клипка и ’рв’о с паорима, место да га каштигују он доби |
моћи помоћи!...{S} Ено кад се оно вук’о клипка, памтиш и ти... пре петнаест година... кад је би |
ћати очима к’о шокачки поп, — него узми клипова, па иди, па накруни свињама и на’рани и’!</p> < |
у да прође кроз њега, не би се видео; а клипови к’о левча дугачки.{S} Ал’ ће паор да побесни, в |
Спасеније! — Искапише до дна. — Свршени клирик, а, је л’ тако?</p> <p>— Јесте; совершени клирик |
му се:</p> <p>— Петар Петровић свршени клирик и изабрани и потврђени учитељ за ово место! —- р |
, је л’ тако?</p> <p>— Јесте; совершени клирик... с еминенцијом. <pb n="312" /> А има глас, јед |
нако повољних придика) да улове младога клирика Ћиру.{S} Какав му је само диван <hi>ћелепуш</hi |
нерски“ официр, уступише места свршеном клирику Петру Петровићу чије се четир фотографије од са |
и више година дошли у село, као свршени клирици, били су обојица суви и мршави као богословско |
а мало поматорији, већ у велико брадати клирици.{S} И они приме и тај усмено саопштен им услов |
ма.{S} Шта је, дакле, и остало свршеним клирицима и кандидатима, него да се ожене њима.{S} Лепе |
рошло је то после „<hi>буне</hi>“ и <hi>Клићана!</hi> Него одфикари ти онако по паворски комад |
а после и пешаке, неке Швабе у дрвеним кломпама са рукама испод пазува па иду један за другим |
сваки то подносио, јер је знао да се то клони добру његовом; и ако су мештани били осветољубиви |
ал’ обадвоје сте ћосави, онако, знате, клот — па вас човек и не може тако одма’ да разликује!{ |
ребусе; него ти мени кажи онако просто, клот, све по реду, шта је и како је то било?</p> <p>— Д |
не видим обријаног, да му лице изгледа клот к’о јургет, — <hi>неће</hi> ми Ћиро, бити срце на |
лије; а Макра и Сида су Бачванке, онако клот Бачванке.</p> <p>— Па јесу л’ послушни бар, слушај |
<p>— Фала, гнедиге, ја волем дињу онако клот натуралну; осим рајс-пулфера знате, због ветра, и |
тогођ, отиш’о би, каже, из дешперата, у клоштер Месић у калуђере.</p> <p>— Ју, сирома’ младић!< |
кола и торокање жена.{S} Једна по једна клупа испред куће под багрењем остаје празна.{S} Укућан |
ва велика јалова дуда а испод дудова је клупа а на клупи испод оног дивног хлада врло згодног з |
то разговарало о свачему испред кућа по клупама.{S} Разговарали се најпре живље, па све лакше и |
алова дуда а испод дудова је клупа а на клупи испод оног дивног хлада врло згодног за претресањ |
прозорима пуним дивна цвећа, сеђаше на клупи у хладу испод сенастих багремових дрвета пред кућ |
г завршио</hi> </p> <p>Гост је седео на клупи у порти под једним орахом, на који су сеоска деца |
ставља Нића, пошто се добро наместио на клупи, — а после вам ча-Нића крив, кад стану виле да иг |
продужује Нића намештајући се на једној клупи пред кућом, — немој само после дрекати, то ја вел |
ну за кајиш од десног опанка па леже на клупу и наслони се на десну руку, склопи своје вазда бу |
а је научила свако предвече да седне на клупу пред кућом, па да се јавља мимопролазећима и да д |
ило.{S} Кад стигоше пред кућу седоше на клупу што је пред кућом где поседише мало у разговору д |
о спремао, за то се и он извали на прву клупу, покри се кабаницом, и поче по свом обичају да бр |
штрикерај и забадајући штрикнодлу кроз клупче и чарапу.{S} А то још јасније признају кад хоће |
доста неокретне, стидљиве; не можеш јој кљештама реч једну ишчупати.{S} Кад јој штогођ кажете а |
е.{S} Или је требало плевити башту, или кљукати гуску, или чувати од живине разастрту тарану ко |
а слатко и насмејано на цвеће, на родин кљун и ружу, како се једно другом клања и приближује и |
, и од зелене метле сунцокрета и родина кљуна — дуж те тарабе не види се више ништа од свега то |
мо брбљаве и прождрљиве патке, убрљаних кљунова како се, вечито гладне, устумарале по авлији и |
ле по авлији и једнако брбљају и брљају кљуном по житком јесењем блату; видиш и глупе покисле к |
“.</p> <p>— Ју, жалосна, а откуд му <hi>кључ?!</hi></p> <p>— Па у порти било то... у црквењаков |
утори и Аркадија црквењак, па му отели „кључ“.</p> <p>— Ју, жалосна, а откуд му <hi>кључ?!</hi> |
епо жмиркају с тамно-плавога неба и крв кључа и кипи у ова два будна заљубљена створа?!{S} Зар |
рекла је да је увреда нанета гвозденим кључем, а на друга два је у хитњи погрешила и рекла, да |
тукли?!...</p> <p>— Мал’ га није пробо „кључем“ чим се чупа слама...{S} Срећом се стрефили ту < |
вечери.{S} А најрадије је јела „цвечкен-кнедле“; лети њих а зими „грундбирн-нудле“.{S} Кад тога |
како само у тој кући радо једе „цвечкен-кнедле“ и „грундбирн-нудле“ и онда не зна шта је доста. |
, ужасна богињо, Над смертнима свирјепа књагињо!“ Ах, какав би то красан пар био да се узму!{S} |
је разгледати.{S} Беше то нека немачка књига, тридесет седми хефт <title>Риналда Риналдинија</ |
ост’о без зуба... а оно није ни била та књига, него <title>Часловац</title>...</p> <p>— Па... о |
е Пентикостар само зато, што је то већа књига па к’о вели и посљедице морају страшније бити!</p |
нумерантима, захтевао је да се што више књига поред њега налазе.{S} И молер му је и учинио по в |
дала читању а ноћом у сну све говори из књига: „О, Едмонде, ми се морамо на вјеки растати!“ А ј |
} Па мало коју ноћ да не говори тако из књига; а ја седим у кревету па све плачем у помрчини и |
Пера.</p> <p>И доиста било је неколико књига тако отворених и почетих, једна на канабету, друг |
азом лица а поред њега неколико дебелих књига ма да је слабо читао али, као човек који је пошто |
е може човек, да, се макне од тих њених књига, стоји кућа к’о штајеромт.{S} Узми ону са канабет |
и кунем те проклете списатеље и њихове књиге Гром их спалио!{S} Седне тако какав гладница, ког |
чуо од једнога господара који је многе књиге прочитао а и сад још једнако, по ваздан чита све |
це, — вели гђа Перса, — склони те твоје књиге; не може човек, да, се макне од тих њених књига, |
буде обријан, што увлачи <hi>унијатске књиге</hi> у православне цркве!!{S} А Часловац је <hi>њ |
ве српске, а тек шта мислите за немецке књиге!{S} Узме само књигу после фруштука па каже: „Ајде |
" /> њих, и доноси јој све лепе немецке књиге, сентименталне и пуне жалостивни’ ствари за плака |
и погледи много више кажу него најдебље књиге и најбрбљавији језици.{S} Још мало па порта остад |
а Сида. — Како само лепо говори, к’о из књиге.{S} Бадава, наша Богословија може се пофалити што |
песме које је најрадије тада певала, и књиге које је читала — све је то показивало, да је Јули |
силним зорама које су га затицали крај књиге, о испиту, о тешкоћама на њему, или приповеда о к |
зна!{S} А да ми је рек’о Бог, да пишем књиге, к’о што дувам сад у рог, — па да напишем чуда и |
ј.{S} Сваки дан би им одлазио и доносио књиге које су заједно у башти под орахом читали и зајед |
ћи се у сузама и испусти <pb n="234" /> књигу а гђа Сида плетиво, па се и она заплака.</p> <p>— |
кад си, кажи ми, њу видила да је узела књигу па да чита!?{S} Него та лепо стоји све уз своју и |
це, ја ћу већ то сам, — рече Пера и узе књигу и стаде је разгледати.{S} Беше то нека немачка књ |
м вас, — умеша се гђа Перса, — кад узме књигу, та вам ондак не зна шта је доста!{S} Та би вам з |
ноћ мислити на вас како сте ми обећали књигу.{S} Догод ми је не донесете, мислићу на вас, <hi> |
сао своје име и примедбу, препоручујући књигу свакоме најтоплије.{S} Меланија је знала немачки, |
ге воље! — вели Аркадија и меће преда њ књигу.</p> <p>Дође ред на новог учитеља да прихвати.{S} |
мислите за немецке књиге!{S} Узме само књигу после фруштука па каже: „Ајде, мама, ви будите да |
да једе и да пије, кад нађе какву такву књигу.</p> <pb n="108" /> <p>— Е, ви, мама, увек преуве |
Јулу, што јој је г. Пера донео обећану књигу <title>Преодницу</title>.{S} Шаца је био љубомора |
моја, трчи кући па проба.{S} Има једну књигу пуну исписану.{S} Лепе корице и пише на њима <hi> |
ј <title>Аделајиду</title>, стару једну књигу коју је још Јулина баба донела у мираз Јулином де |
имам сутра да донесем госпођици тражену књигу.</p> <p>— Та ман’те их до врага!{S} Ми к’о људи т |
читањем! — рече Пера прелиставајући ону књигу.</p> <p>— О, ја сам, верујте, страсна у томе.</p> |
новеву. „Ти си опет читала ону проклету књигу!“ — „Нисам,“ лаже Јула. — „Јеси, јеси!{S} Гле, са |
</p> <p>— Ја ћу вас молити за ову трећу књигу за моју Јулу, — похита гђа Сида.</p> <p>— О, с др |
нства — у овом месту неговали и писмену књижевност.{S} Данас мало која да мора да тражи кога да |
нале су писати, тако да су поред усмене књижевности коју тако дивно и тако обилато негује та ле |
које се обично у свакој па и у најбољој књизи спомињу на крају (где, то јест, пише: како је и к |
да чита — хтела одмах, да све у једној књизи нађе. — А ко ће их знати; и ко им је, што кажу, с |
пише: како је и како би требало да је у књизи)</hi> </p> <p>Прошло је од онога испричаног у про |
дног дана удавио.{S} Па сад, откуд се у књизи зна шта је он радио и разговар’о се сам кад после |
оже наћи; но баш да се и знаде за њега, ко би му дошао у походе, ко би над њим наричући сузу пр |
радије је мислила о томе: кад би умрла, ко би је све жалио, и како би је Шаца тек жалио!{S} И д |
ћин заборавне и несавесне млађе и пита, ко је био последњи данас на тавану, али не добија никак |
евоља, а нема му лека!</p> <p>И доиста, ко га није поправљао и дотеривао, па ништа!{S} Оправљао |
је фрау-Габриела с гђом Персом. — Е, е, ко би то и помислио!!{S} А ја, још кад сам устала, а ја |
и велики зуб у мало парче папира!{S} Е, ко, ђаво, да позна!...{S} Ето у томе је сав њихов кумст |
Аркадије, кад сиђе са звонаре, па виде, ко је у олтару, лепо се скамени човек већма, него кад м |
знаде за њега, ко би му дошао у походе, ко би над њим наричући сузу пролио, кад никога и нема о |
знам.{S} А он се заплак’о па каже: „Хе, ко је оданде, одакле ја долазим, тог тешко познаду.{S} |
на олтару и провири кроз њих, да види, ко је то?</p> <p>Тако се нови учитељ представио на вече |
свога свађа — но тога би’ вол’о видети, ко би му смео изаћи на очи!{S} За најмању ситницу кашти |
д из куће у кућу, па нигде нећете наћи, ко пре у сретна времена, пуну кућу, него ил’ има ил’ не |
је смрти не видити;</l> <l>Да ја видим, ко ће ме жалити?</l> <l>Жалиће ме моја мила нана,</l> < |
а? — чу се са сокака глас.</p> <p>— Но, ко је сад опет? — пита гђа Сока и погледа на авлијска в |
> <p>— Па нека умрем... има, фала Богу, ко ће ме жалити.{S} Ваљда ћете ме ви оплакивати?! — реч |
удари преким путем, па кад га укебају, ко плаћа штроф, него онај кога вози.</p> <p>— А Прока Ц |
уради; нико други нег’ баш она.{S} Ах, ко да је гледам и слушам!{S} Она, она и нико други!{S} |
и знају!...{S} Таман посла!{S} Не знаш, ко прође горе, тужитељ или тужени —</p> <p>— Та, та, та |
дебели као народни фондови.{S} Не знаш, ко је дебљи, поп или попадија.{S} И једна и друга попад |
о главурда.{S} У њој ће читалац видети: ко је главни виновник, што се људи, не само грешни мирј |
>да почињем</hi> с вама; јербо не знам: ко је старији у тој вашој <pb n="186" /> кући, <hi>ви</ |
излази на једно.{S} Па све сад мислим: ко ли ће нам, Боже, то доћи и коме је до гошћења сад у |
} Па зашт’ да идем?{S} Је л’, зашт’!{S} Ко је <hi>од добра</hi> још бегао?</p> <p>— Да чуваш се |
<p>— Не.</p> <p>— Чудновато, заиста!{S} Ко би то рекао!? <pb n="90" /> — чуди се гост не знајућ |
На моју част, слатка!</p> <p>— И-ју!{S} Ко би то рек’о!</p> <p>— То још како!</p> <p>— Та не го |
к’о канцелиста какав; исти њен отац!{S} Ко је узме, слатка, тај ће бар знати, да има једну добр |
е живили тамо.</p> <p>— Е, како!....{S} Ко у туђем свету!{S} Није к’о међ својима!{S} Ал’, знат |
ену принцезу... „Па ко ју је шио?...{S} Ко, зар она!{S} А што сте њој дали кад сав свет зна да |
ће од ње једно славно блато да буде.{S} Ко је шта имао да сврши и купи у болти код грка, свршио |
д га видим; па и онај ко га спомене.{S} Ко ти још неће добити црвен појас!“</p> <p>А ако је вер |
ри ти онако по паворски комад један.{S} Ко зна у ком ће сокаку ча-Нића осванути и фруштуковати! |
фрау-Габриела. — Е, то је баш лепо.{S} Ко би то рек’о.{S} Е, баш, баш...{S} Сва сам онако, нек |
ојој је описано јесење време у селу.{S} Ко је сит сплетака из прошлих Глава, препоручује му се |
— Ама, Спиро, како то још, говориш!?{S} Ко те не познаје, мислио би само да је све то истина! — |
ди смо то били ноћоске, синовче, ај?{S} Ко се то ноћом у глуво доба брије, ај?</p> <p>— Нико! — |
ој Нићо, мој Нићо, — вели му домаћин, — ко <hi>тебе</hi> има, тај зна шта има!{S} Откуд само пр |
, — трља задовољно руке госпођа Сида. — Ко другом јаму копа, сам у <pb n="356" /> њу пада, гово |
шта говорите? — чуди се госпоја Сида. — Ко би то и помислио, да вам се то допада?!</p> <p>— Не, |
ворите?! — чуди се опет госпоја Сида. — Ко би то и помислио!...{S} Збиља, кад споменусте ручак, |
је! — чу се оданде иза бурета.</p> <p>— Ко је то сад? — рече полако Јула па се издиже на прсте |
нисам ни запит’о: певаш ли ти?</p> <p>— Ко?{S} Је л’ ја?{S} А како не би’ пев’о, кад гођ ми је |
</p> <p>— Ју, рођена, — чуди се Пела, а ко би то рек’о?!</p> <p>— Ето, прво, не зна немецки!{S} |
ај фланел?</p> <pb n="340" /> <p>— Е, а ко би га сад знао.{S} Нисам ни загледо у фирму.</p> <p> |
и горе!{S} А, што рекосте „асна“, ех, а ко данас има асне од рада?{S} Нико!{S} А паор ни толико |
равно, и своју кћер тако воспитала... а ко је узме, биће срећан и задовољан к’о и сам што сам у |
илне ракије.</p> <p>— Е, изгорећу!{S} А ко је још у мојој фамилији изгор’о од ракије!...{S} Ет’ |
Ју, ја и заборавила да вас питам.{S} А ко га је напаствовао?</p> <p>— Па поп Спира!</p> <p>— П |
одмах, да све у једној књизи нађе. — А ко ће их знати; и ко им је, што кажу, светлио! — одгова |
алило, на прилику за удовца?</p> <p>— А ко ће, Нићо, удовицу са троје деце? — пита Ракила.</p> |
у му, — спремамо за сватове?</p> <p>— А ко се то удаје?</p> <p>— Та... не удаје се још нико... |
к’о не знам да је он умро, па кажем: „А ко ће тебе, роде, неговати и по табанима те чешкати, ак |
ма, а у исто време бодрим оком пази, да ко од облапорне кућне чељади, или из комшилука ко, не о |
на, а како и не би; ако мати неће, а да ко ће?!...{S} Ју, ја сам се баш <pb n="195" /> заљубила |
.{S} Ако ја к’о први комшија нећу, а да ко ће?! „Дрво се на дрво наслања, кажу паори, а комшини |
и да кога она <pb n="361" /> воли, и да ко њу воли?{S} А Жужа јој признаје искрено и хвали се и |
још и понајвише сметају!{S} Чим чују да ко овамо код нас у Банату има лепе коње, — одма’ се уст |
блапорне кућне чељади, или из комшилука ко, не одсече крадом свинчету опрљено ухо или реп, јер |
рк пође кудгод са женом, па она дугачка ко торањ а он мали и снизак к’о патак.{S} Па још кад се |
те!{S} Уф, Уф!{S} Срећа те нисам дебела ко’ она аспида, а сад би ме шлог трефио!</p> <p>— ...и |
и то било истина!{S} Него, тек тако, ма ко — А <hi>ко</hi> је спис’о то? — рече гђа Сида бришућ |
ку газдачку девојку па свира, а она зна ко га је послао пред њу, па само гледа у лево у земљу, |
у теби уши воском заливене.</p> <p>— Па ко то говори?</p> <p>— Па говоре они.{S} И то откад.{S} |
авим лајбом онакарађену принцезу... „Па ко ју је шио?...{S} Ко, зар она!{S} А што сте њој дали |
па привук’о младића!{S} Јер, бо’ме, кад ко има девојку на удају, па још под фелером — тај не тр |
аду а све због будућега зета.{S} Е, сад ко је томе крив, питам вас, што се Јули измакла така ле |
сви се окренуше левој певници, да виде ко то пева?{S} И стари учитељ диже наочари на чело па п |
кроз два три дана и прстен.{S} Нек оде ко по Аркадију.{S} И њега сам се сетио па путу, е, а ка |
вет Јули попиној у сватове, тако, да је ко хтео, могао је комотно покрасти сво село.{S} Кога ти |
можда ће бити срећна!{S} Ето, да ми је ко у Карловци’ рек’о: „Узећеш Сиду!“ „Какву Сиду!?“ рек |
.</p> <p>— Што је било, било је; што је ко им’о да извуче, извук’о је.</p> <p>— Па је л’ повук’ |
S} О жено, жено, иди до врага!{S} Да ме ко чује ди се овако смејем, мислио би још да сам нека п |
лачи чизме, не да ником другом нит’ сме ко.{S} Па му дика, што му је сна лепа. „Лепе коње и леп |
неки десети вас довезе, никад не знате ко ће вас довести кад вас он повезе.{S} Добро тера, то |
а Перса и досетила се лепо.{S} Можда ће ко од читалаца овде стати и сумњиво завртети главом и з |
во село.{S} Кога ти ту све није било, и ко ти се су није напио и наиграо тога дана!{S} Дошла је |
едној књизи нађе. — А ко ће их знати; и ко им је, што кажу, светлио! — одговара писац.{S} Шаца |
ако брез нас, кад има ајзлибана...{S} И ко га је измислио!{S} Ознтрогере му швапске!...</p> <mi |
а декламација; опучило се низ брдо, — и ко ће сад пред то стати и зауставити?!</p> <p>И једна и |
и, да разгледа како је која обучена — и ко ће ти све знати и овде набројати, за што све иде све |
Неће, неће, Нићо, — веле му они, — а и ко би се усудио, кад <hi>ти</hi> чуваш село.</p> <p>— Е |
Ћира, — па погађа ’хоће л’ бити рата и ко ће добити батина.</p> <pb n="189" /> <p>— Па и биће |
а да се гледају чији је пруслук лепши и ко има већи ред сребрне дугмади.{S} Али чим се сврши ли |
јши господин’ <hi>Кирило!</hi> А шта би ко хтели?{S} Деде, немојте обилазити као мачка око врел |
ила у Шацику берберина.{S} Бар ће имати ко ће обријати поп-Спиру.{S} Хахаха!{S} Његов рођени зе |
ав ми је црвен, кад га видим; па и онај ко га спомене.{S} Ко ти још неће добити црвен појас!“</ |
нико у селу није запамтио, да је у њој ко коме разбио главу, или да су се потукли само, или ба |
, дођ’те нам!{S} Ми тако волемо кад нам ко дође у госте!...{S} Ја не могу од деце, а њој је бар |
емо у гости!... „Ми тако волемо кад нам ко дође у гости,“ — понавља у себи путник речи Јулине, |
он га је купио и донео.{S} Да га питам ко руши православије!{S} А он код Владике каже, да је П |
ца и Јула иду по ваздан једно за другим ко мачићи.{S} Најрадије се бавили у башти под зовом — и |
торњај се па чмавај.{S} Еј, благо оном ко се на тебе ослони.</p> <p>Изађоше напоље.</p> <p>Нас |
тако пуца срце за њом, па би онда имао ко, да ти прави шприц-крофне... а и лепша је од мене, и |
ола!{S} Али сад у Новембру месецу слабо ко и преже коње.{S} Ако их ко и преже, преже их само у |
риђе чанку пуном каше; — на против, ако ко, онда ми треба да се извинимо што у оваком вашару до |
<p>— О, на против! — вели гост. — Како ко, ал’ мени, верујте, увек се више допадала и увек ми |
ога учитеља који је био и учио.{S} Мало ко да није био бијен од њега, али је сваки то подносио, |
ари онда прошли и видели света к’о мало ко.</p> <p>— О бирташу, — лупа и виче Пера Тоцилов, — з |
је у ово село, као и у свако село мало ко свраћао, није чудо што је одмах по селу пукао глас д |
{S} Што ја знам чуда по селу — што мало ко зна!{S} А да ми је рек’о Бог, да пишем књиге, к’о шт |
угу собу... не би’ рад био знаш, да нас ко прекида!{S} А тамо ћу то све натенани исприповедати; |
м се он вратио, а ја опет главу у бунду ко корњача, па тако све до Ченеја.{S} Е, ту нисам већ м |
месецу слабо ко и преже коње.{S} Ако их ко и преже, преже их само у сватове, па за то ни један |
!</p> <p>— Луд, са свим луд.{S} Не знаш ко је луђи ил’ он, ил’ они његови бесни коњи.{S} Трезан |
стина!{S} Него, тек тако, ма ко — А <hi>ко</hi> је спис’о то? — рече гђа Сида бришући сузе.</p> |
тим њиховим владикама, — да видимо <hi>ко</hi> би <hi>кога</hi> обријао!!!</p> </div> <pb n="3 |
само опажени него чак и спевани.</p> <p>Ко их је спевао, то се никад није могло дознати, али је |
.</p> <p>— Мож’те ви викати: „охо“, кол’ко ’оћете, али то је све тако.{S} Не може човек у вече |
.</p> <p>— Па кол’ко знате, слатка, кол’ко знате! — наваљује гђа натарошевица. — ’Оћете л’<pb n |
поп-Спире толико сокака парокијана, кол’ко поп-Ћири зуба у глави фали.</p> <p>Шта је од свега о |
„наш господин-парок“ —</p> <p>— Па, кол’ко дакле тражиш?</p> <p>— Па рек’о сам: шеснајст сребра |
и, и уверити вас, да госпоја Перса, кол’ко је ја познајем, да она, на против, баш к’о своје рођ |
луга ни госпођа-Персе ваше супруге, кол’ко ваша, <hi>баш ваша</hi>, чесњејши господин-Ћиро, што |
Све скаче к’о гумаластика од земље, кол’ко је пакосна, бештија и аспида једна василијска, па по |
— Открој ти, онако, једно парченце, кол’ко, кад остане кожурица, да може да изађе један пар пав |
!</p> <p>— Та обешењаци сте ви сви, кол’ко вас је гођ! <hi>Немеши</hi> вама требају, <hi>немеши |
вати у рог, да већ нико неће знати, кол’ко је сати!...</p> <p>И тако одлази Нића, а неко од уку |
’о могли да возе, нису се ни један, кол’ко ја знам, погодили.</p> <p>— Не знам кога да погодим! |
представити!</p> <p>— Та, наравно, кол’ко знам.</p> <p>— Да се нису посвађали?</p> <p>— Та да |
и!</p> <pb n="274" /> <p>— Та, ето, кол’ко могу, господин’ попо, и кол’ко, што кажу, морам! — А |
мамо Бог зна колико.</p> <p>— Та... кол’ко вам треба, и кол’ко вам је Бог дао.{S} Знамо ми то.{ |
пита га као Савка. — „Па, онако... кол’ко за један добар опанак“, вели јој Нића. „Не шкоди ако |
ате; немојте ме, слатка, мучити!{S} Кол’ко знате приповедите, а ја већ могу себи представити!</ |
уде к’о што треба по типару!....{S} Кол’ко је цела служба била <pb n="415" /> дугачка, та толик |
знате: пошто сте погодили кола.{S} Кол’ко је онако на очи пипав и завезан — ал’ да га видите, |
и пази кујну, а мени ово остави.{S} Кол’ко сутра наћи ћу се с њим.{S} Имамо и иначе послове нек |
а ретка и бар непопуларна ствар.{S} Кол’ко је само фрајли баш у овом истом селу извукло батина |
p> <p>— Охо! — чуди се поп-Спира. — Кол’ко то изби?</p> <p>— Седамнаест, али то је управо двана |
аш да видим је л’ те преварио?{S} А кол’ко си рифи уз’о?</p> <p>— Двадесет и седам.</p> <p>— А |
сложили у једној ствари.</p> <p>— А кол’ко сте платили ви за кода? — запита поп-Спира.</p> <pb |
чисти сокак испред куће, а она пева кол’ко је грло доноси ону паорску песму: „Пусти Боже све гр |
на лицу ни толко од браде и бркова кол’ко њој на длану. — Па тек кад помисли на ону гђа-Сиду.{ |
е била Шацина и Шаца њен.{S} И Тима кол’ко је пре волео Јулу, толеко је сад више омрзну.{S} Па |
, гнедиге, говорити — .</p> <p>— Па кол’ко знате, слатка, кол’ко знате! — наваљује гђа натароше |
адо једемо кожурице с ватре.“ — „Па кол’ко да испечем кожурице, перзекуторе мој?“ — пита га као |
сте се, кажеш, волели!?</p> <p>— Та кол’ко сам се само пути тук’о у колу, а све через ње!...{S} |
е и заволела самоћу.{S} У самоћи је кол’ко тол’ко утехе налазила.{S} У самоћи је могла мислити |
.{S} Већ се ноћу чешља перје, да се кол’ко тол’ко прекрати ноћ.</p> <p>Поседају у топлој соби п |
зане машћу и белим луком, тек да се кол’ко тол’ко забаве до вечере.{S} За то време пронађе се и |
</p> <p>— Та... кол’ко вам треба, и кол’ко вам је Бог дао.{S} Знамо ми то.{S} Намирис’о је Нића |
ето, кол’ко могу, господин’ попо, и кол’ко, што кажу, морам! — Ааа, један по један! — рече у се |
два сам и оно уз’о.{S} Знате и сами кол’ко сам се нећк’о.{S} Тек да вам, што кажу, не учиним на |
.. ви нисте ни чули!{S} Не знате ни кол’ко ја!</p> <p>— Молим вас —</p> <p>— Та шта вам ја баш |
м; метни на њу двапут онолико масти кол’ко мећеш у жижак...{S} Па и мало сланине, кад би испекл |
Тааа, није баш да нисам...{S} Јесам кол’ко се сећам само као утук, само после шљива... па знате |
лулу и ту кајгану.{S} Сад тек видим кол’ко су паметни били наши стари, кад су рекли: „Чувај се |
м кажем, нисам чула!{S} Рец’те само кол’ко знате; немојте ме, слатка, мучити!{S} Кол’ко знате п |
} У срцу њезином не беше ни толицно кол’ко једна пчиодина глава места за милосрђе и праштање.{S |
ла боктерски рог, бар да знамо ноћу кол’ко је сати!“</p> <p>И опет излази Ержа и нуди и господи |
олела самоћу.{S} У самоћи је кол’ко тол’ко утехе налазила.{S} У самоћи је могла мислити на кога |
ћ се ноћу чешља перје, да се кол’ко тол’ко прекрати ноћ.</p> <p>Поседају у топлој соби па чешља |
шћу и белим луком, тек да се кол’ко тол’ко забаве до вечере.{S} За то време пронађе се из разго |
од друге вере (јер он је српске вере): „Ко ’хоће да се бијемо?{S} Ево, ту сам; нек ми изађе!“ А |
добљавам — к’о и добра и лепа девојка: „Ко пре девојци, онога је и девојка!“ — заврши поп Спира |
и, крине бели,“ а Меланија од српских: „Ко је срце у те дир’но“, а од немачких све неке у којим |
лати по пун тањир од заклана свинчета и кобасица и џигерњача и крвавица и кожурица, и причаће ј |
о, Ђуко, иди па скини из оџака који пар кобасица, па их метни на ватру за нашег Нићу...{S} И ма |
чно није ни представљен домаћима, скида кобасице, суве језике, шваргле и друго јестиво из оџака |
ствари; није се устручавао ни од вреле кобасице, дрзнуо је и на читаву обарену шунку, хватао с |
, немојте обилазити као мачка око вреле кобасице!</p> <p>— Но, па ако сте ви старији у кући, к’ |
заклатог свинчета и кожурице и масти и кобасице и крвавице, па понекад и неку шварглу ма и нај |
научио као солдат у Талијанској, и Нова ковач који је знао и ту мајсторију, јер је имао лакшу р |
ом што јој је тата наручио код Орестија ковача.{S} Копа и мисли.{S} Учини јој се к’о да су залу |
и замоли старога <pb n="16" /> Орестију ковача, да држи ону његову певницу, док он часком не од |
је доста; стане га лупа к’о мајстора у ковачници, лупа к’о на ларму, као да све село гори.</p> |
м и кваслом а на глави шешир са струком ковиља, које се расцветало на топлом ђурђевском сунцу п |
и момака и девојака; и цвеће и перје и ковиље, све се изгуби за час у даљини.{S} У последњим н |
грали „шоркапе“.{S} За шеширом жућкасто ковиље; расцветало се на сунцу па покрило и умотало сав |
све те било ту у авлији!{S} Прави Нојев ковчег!{S} Било гусака угојених тако, да, кад их поп-Сп |
ало пре у себи мислим:{S} О неће л’ Бог ког донети!...{S} Како сам сама, баш би ми таман к’о по |
ца се чује, како пева са једног не знам ког дрвета, и голубови како гучу не знам у чијој авлији |
нана увек заклињала,</l> <l>Да не љубим ког ми срце неће!</l> <l>Волем бити Тиској риби ’рана,< |
е топ, колико тане и колико барута и до ког термина треба да стигне тамо тане и да тресне о мес |
Да боме да спава! — вели домаћин. — А, кога моје вино обори, тај се не диже шале.</p> <p>— А,а |
лепо и не прође добро и господин попа, кога нарочито зову и најугледније му место дају за стол |
х спалио!{S} Седне тако какав гладница, кога мрзи да ради ил’ не може да добије у амту место, п |
А кога су, рекосте, тукли?</p> <p>— Хе, кога!{S} Тога који се неће сигурно пофалити.{S} Бајаги, |
потукли само, или бар да су, лека ради, кога избацили из кафане (а у другим никад рагастов није |
у.{S} Па и сам Ержин хуланерски каплар, кога су звали „Шецко-једно“, који је већ поодавно џоњао |
и и кад се лепо проводи Глиша Сермијаш, кога обично нико и не зове у сватове (јер кад се случај |
. кога, на прилику?</p> <p>— Та, сад... кога било... ма кога...{S} Лети, на примјер... колк’о т |
ш, на прилику, лети?</p> <p>— А, као... кога, на прилику?</p> <p>— Та, сад... кога било... ма к |
није, мама!{S} А шта ће ти наочари!{S} Кога си требала да видиш, видила си га још пре толико г |
могао је комотно покрасти сво село.{S} Кога ти ту све није било, и ко ти се су није напио и на |
а седамдесет и пет сребра њега само.{S} Кога ту све није било и шта се све није продало и покра |
домашај поп-Ћириних заједљивих речи. — Кога ви то мислите, кад <hi>тако</hi> говорите, молићу |
<p>— Па ни за кога и не разбираш, нит’ кога тражиш, — вели Нића. — А шта би ти к’о фалило, на |
ује.{S} Та колајне и висе на грудима; а кога сте још, видели да му висе на трбуху?!</p> <p>А би |
— Па попови,... ови... наши.</p> <p>— А кога су, рекосте, тукли?</p> <p>— Хе, кога!{S} Тога кој |
И маму воле?! — рече јецајући мали Ива кога држаше Јула на руци. — Је л’, мама, и маму воле? — |
да пева, ајде-де; него што тера и онога кога вози, да и онај пева, па ако овај неће, а он одма’ |
S} А Јули мило па је пита:{S} Има ли да кога она <pb n="361" /> воли, и да ко њу воли?{S} А Жуж |
ин. — Зар и ти удајеш?{S} А за кога, за кога?</p> <p>— Ех, за кога!{S} Па за њену прилику, чуће |
Пера прошлог вашара и једног вранца, за кога се ценкао, <pb n="290" /> па га испустио, а био је |
{S} А за кога, за кога?</p> <p>— Ех, за кога!{S} Па за њену прилику, чућеш и видићеш! „Нашла вр |
њак, па га позове да крсти.</p> <p>— За кога оно рече? — запита неки пут господин попа црквењак |
ван домаћин. — Зар и ти удајеш?{S} А за кога, за кога?</p> <p>— Ех, за кога!{S} Па за њену прил |
једва не чекају овога новога учитеља за кога су већ причали који су га видели, да је млад и леп |
ели Ракила ђаволасто.</p> <p>— Па ни за кога и не разбираш, нит’ кога тражиш, — вели Нића. — А |
о лакшу руку, и један вандрокаш сајџија кога су били притворили због крађе приликом просјачења |
ручак.{S} Чим се вратила и донела мачка кога одмах однеше и затворише у „шпајз“, одмах је салет |
ло да уради што је смислила; није имала кога да пита, него је могла сама да уради, <pb n="133" |
ку?</p> <p>— Та, сад... кога било... ма кога...{S} Лети, на примјер... колк’о тражиш на дан?</p |
да кукурикне; псују, праскају и беде ма кога по кући, док им напрстак не спадне с прста. „О, уб |
, па опет мора ту патак да буде!“ — „Ма кога, само њега моје очи више да погледају; да не гледа |
поветке).{S} Она још није мислила ни на кога, није ни дању ни ноћу снивала још никога.{S} Она ј |
лазила.{S} У самоћи је могла мислити на кога је хтела, то јој нико није могао забранити!{S} Как |
едан танких подужих бркова, права руина кога сад <pb n="293" /> први пут и приметише гости. — ’ |
што сте ви, на прилику.</p> <p>— Е, па кога ћу, за име Бога, да узмем?{S} А какав је онај Пера |
да ће му <hi>женом</hi> постати!!{S} Па кога то не би наљутило, рец’те, по души, драги читаоци! |
е вас! — хвали се Аркадија.</p> <p>— Па кога мислиш да узмеш?{S} А? — пита поп Спира.</p> <p>— |
па зева као какав блазиран аристократа кога се тај свет баш ништа не тиче, а гђа Перса да се и |
нађе никако.{S} Нема он ништа ни против кога.{S} Мила му и Јула и Меланија, добар му и поп Ћира |
тебе!</p> <pb n="261" /> <p>— Е, ти кад кога мрзиш, а ти не знаш да поставиш, тако да кажем, пл |
ула за нашу господу парохе.</p> <p>— Од кога, слатка?</p> <p>— Та од гђа натарошевице.{S} Њој ј |
„пајташима“ звали, а не знаш који је од кога стаситији и лепши, и тиме је доиста показала да је |
ћи их са оним старим на ногама. — А код кога си купио овај фланел?</p> <pb n="340" /> <p>— Е, а |
/> учитељи?!{S} Све код њих к’о ни код кога!{S} Не пуштају ђаке да помажу звонару; каже: ђаци |
.</p> <p>— Бо’ме, како где!{S} Како код кога! — рече задовољно Габриела. — Код господина <hi>Ћи |
је, Петре, може л’ јефтиније? — „Узмите кога, па ћу јефтиније да возим“. — Па нађи кога, кажем |
ост.</p> <p>— А за што да идем, и через кога да идем!?...{S} Није ме, до душе, нико звао у сват |
а звонару, да не би био у неприлици, уз кога да пристане и да сведочи. „<hi>Фама</hi>“ је по се |
ад мокрих руку човек тражи пешкир.{S} И кога да прво сретне на вратима као сведока свега тога, |
прозору и лајало на мимопролазеће- — и кога је она или водила са собом кад је лепо, или му дон |
там: је л’ господин Ћира погодио кола и кога је погодио; па ако није онда да <hi>ја сам</hi> то |
а, па ћу јефтиније да возим“. — Па нађи кога, кажем му ја. — „Не могу,</p> <p>— вели он. — Нађ’ |
ст.{S} Данас мало која да мора да тражи кога да јој пише у род, него седне сама па пише; по три |
оп Спира једне вечери чуо, и разабравши кога се тиче, као помаман кући дошао и викнуо Жужи:</p> |
д га укебају, ко плаћа штроф, него онај кога вози.</p> <p>— А Прока Циканов?</p> <p>— Изешћете |
’ко ја знам, погодили.</p> <p>— Не знам кога да погодим! ’хоће л’ Пера Боцкалов?</p> <p>— Ман’т |
а ето тако!{S} То је, знате, како спрам кога...{S} Има то да кочијаши, на прилику, и певаду; ал |
само кад морам да се свађам и да псујем кога, онда говорим српски, некако је за то згоднији; ал |
це.{S} Уз бунар је стајао нов валов око кога се непрестано гуркала и џакала живина а нарочито п |
ако приповеда и једнако се јада па било кога у чарди ил’ не било!{S} Једнако приповеда о старим |
осле званичног дела, пошто је уговорено кога дана да буде прстен, настаде весеље.{S} За час се |
главу свој, једини у селу сламњи шешир кога сам почешће сумпором пере.{S} Тада би обукао и сом |
а зар је један, слатка.{S} Не знам ни с кога краја већ да почнем!</p> <p>— Ју, рођена, — чуди с |
ето, можеш, ако се стрефи, да узмеш још кога у кола.</p> <p>— Ако нисам и нећу! — рече у себи П |
да се промаје соба, — да је питам: <hi>кога</hi> ће то да обријају!{S} Ил’ мог Спиру ил’ оног |
</hi> ви то мени говорите?!{S} А од <hi>кога</hi>, наопако!</p> <pb n="207" /> <p>— Од поп-Спир |
адикама, — да видимо <hi>ко</hi> би <hi>кога</hi> обријао!!!</p> </div> <pb n="352" /> <div typ |
м месту, па ћуте к’о да ослушкују да их когод не гледа и вреба; па се онда опет, као крадом од |
ла, нит’ би веровала, да ми је пре тога когођ рек’о да ће до тог доћи.</p> <p>— Па шта каже она |
по вашарима, а ја се опет бојим, да се когођ, кад је овако сама кућа брез мушког, не ушуња па |
страшно!{S} Лепо ме пита: помаже л’ ми когођ?{S} Па то баш није ништа неучтиво!“ Већ се кајала |
родужи копање.</p> <p>— А помаже л’ вам когођ?</p> <p>— То се вас баш ништа не тиче! — вели Јул |
<p>— Па тако ето, не шикује се то вама, код нас толиких —</p> <p>— Не, не, кроз дан два само, п |
видела заједно у колима и јавила свима, код којих је свратила, да се поп Ћира измирио с поп-Спи |
итељеву страну: — Извол’те, служите се, код мене нема много нукања.</p> <p>— О молим, молим, — |
зар си ожењен већ?</p> <p>— Та, знате, код нас паора како је... ми не мудрујемо много к’о капу |
по, да, изнесу решето за жито на сокак, код онолике њи’ве авлије... како нам свима смета и прав |
е би’ веров’о.{S} Та шта ће мени жабац, код мене живог! — Падаће ово, господин-попо, бар још чи |
разумем, али да се храните у кафани... код Швабе... а, то тек никако нећемо допустити!{S} Бар |
/> лепо ћемо изгледати.{S} А мени кажу: код поп -Спирини’ гости; а ја мислим, ваљда дошла Лалик |
“, назеб’о сам.</p> <p>— Лопов чифуцки; код тебе жива, два дритла да он украде!!!— То је, кад с |
вас</hi> нема код нас, ето <hi>нас</hi> код вас; па сад било вам право не било!</p> <p>— Ију, г |
Није тако стајала ствар с поповима.{S} Код њих није важило то правило да: свако чудо за три да |
н.{S} Чекај само, да ви’ш комендије.{S} Код њега смо вечерали и преноћили; а нико други, него о |
код кога! — рече задовољно Габриела. — Код господина <hi>Ћире, пароха,</hi> знам да им данас н |
обре особине и дејство његово.</p> <p>— Код мене је то правило, — говори поп Спира, — да је чов |
азгледајући хаљину домаћичину.</p> <p>— Код Пишкелесовице на рогљу, у Бечкереку, трећа кућа од |
</p> <p>— Но, па шта је дакле?</p> <p>— Код своје рођене куће, па да не смеш ни нос да промолиш |
ам да им данас није до ручка —</p> <p>— Код господна Ћире?! — рече радознало гђа натарошевице и |
како ви?{S} Како господин супруг, је л’ код куће?...{S} А ви, к’о што видим, баш добро изгледат |
то видим, баш добро изгледате.{S} Је л’ код куће господин Шандор?</p> <p>— Није!{S} Одазвали га |
ење Главе Седме У њој је описан „јаузн“ код поп-Ћириних, на коме се десио сукоб и отпочело се о |
било може да буде, веле паметни људи, а код нашега Шаце у толико лакше, што је Шаца већ од ране |
/p> <p>— Ето!{S} Што га нема код нас; а код њих је био и пре и после подне!{S} Дош’о је после п |
ањом</hi>... а ту су и старији!...{S} А код вас онако, што певају паори... „све по ’ладу, да га |
онај завезани рукав од кабанице... — А код Бућкалови’ месе сутра ујутру ’леб, тамо ћу сврнути |
њујући их са оним старим на ногама. — А код кога си купио овај фланел?</p> <pb n="340" /> <p>— |
неки голи Аморчићи са тулцима стрела (а код поп-Спириних су били танки пешкирићи од српског пла |
аг мирис миришљавих сапуна и вербене (а код поп-Спире опет мирис од младог сира и босиљка).{S} |
а ми, — додаде поп Ћира, — сад ви треба код нас; на вас је сада ред!{S} Па, извол’те на свадбу. |
S} Кад је узео <hi>зуб</hi>, па га чува код себе к’о очи у глави.</p> <p>— Ју!{S} Па шта ће бит |
а па превуче шаком преко чела. — Ено га код своје куће.</p> <p>— Дош’о?! — запита зачуђено попа |
пута (јер ни један се није стрефио тада код куће) а оне обадве удри у плач и тужбу, а супрузи м |
{S} Шта да се потуца које где?{S} Ваљда код оног Швабе да руча што му је куварица Чифутка, како |
о даље?{S} От’ш’о си дакле празни’ шака код господина владике?</p> <p>— Камо срећа да сам, ал’ |
ђа Сида се шетала по соби, застајкивала код прозора и гледала без икаква интересовања и израза |
амо к нама.{S} Па кад <hi>вас</hi> нема код нас, ето <hi>нас</hi> код вас; па сад било вам прав |
ни да ти —</p> <p>— Ето!{S} Што га нема код нас; а код њих је био и пре и после подне!{S} Дош’о |
а; била је, што кажу, и печена и кувана код поп-Спириних.</p> <pb n="376" /> <p>Ту је, тако пом |
вана са Шацом у песми па после излемана код куће; и обратно, то јест, најпре излемана код куће |
ће; и обратно, то јест, најпре излемана код куће па после спевана у песми, што, у осталом, све |
немешаг од <pb n="259" /> Принц-Евгена код Сенте кад се тук’о под Јованом Текелијом с Турцима, |
у, немојте да је оставите да буде слепа код очију и без изображења; подајте је у лер код фрајле |
ркадија поп-Спириној кући и затече попа код куће.</p> <p>— Које добро, Аркадија? — запитаће га |
па сада к’о неки патвариста практицира код неког фишкала.{S} По мало практицира а почешће иде |
д тарабе!{S} Мол’те Бога, што није тата код куће!{S} Срам вас било!</p> <p>Настаде опет пауза.{ |
то и ја знам, ал’ то је ђаво што је зуб код њега.{S} Па <hi>како</hi> онда?</p> <p>— Е, па то ј |
дана је седео код тетка-Макре а другог код поп-Спириних.{S} Ту му гову.{S} Увек га ујутру пита |
ити баш за пробирање.{S} Они што су сад код куће, и што би к’о могли да возе, нису се ни један, |
убио те Бог, Персида (или Сида)!{S} Све код тебе мора бити неки ђаво; к’о да ти је сад осамнајс |
шњи ови <pb n="310" /> учитељи?!{S} Све код њих к’о ни код кога!{S} Не пуштају ђаке да помажу з |
вање.{S} Девојке се провредниле па раде код својих кућа; раде да се сатру.{S} Трпе све и не одг |
подин нотарош није ту у селу, иначе иде код Шолема Чивутина у трафикану на комовицу.{S} А долаз |
н хвата штиглице) или, на послетку, оде код тетка-Макре.{S} Ту је једнога лепог дана имао прили |
је гледала да свега и више и боље буде код ње, и кола и коња, и пешкира и гајдаша, и постављен |
епше сања.</p> <p>А и Шаца се брзо нађе код куће.{S} Летео је сав блажен на крилима срећне и ут |
ида, <pb n="29" /> — ал’ кад човек дође код вас, а ви онда не знате шта је доста; ви онда форма |
чивутин!“ И као год што је тражио да је код парохијана тога дана свачега изобиља, тако је и он |
ермесером.{S} Двадесет и више година је код мене; сам енглески челик, оштар к’о бријач.{S} Изво |
су живо и пријатно разговарали, само је код попадија нешто запело, нешто ишло ћошкасто.{S} И је |
? — запитаће поп Спира.</p> <p>— Ено је код краве.</p> <p>— Иди је, синко, зовни; она и не зна |
свој, оставио и фрау-Габриелу и (што је код мачка ретка ствар, познавајући конзервативизам и пр |
ом свету!</p> <pb n="263" /> <p>— Ту је код мене.{S} Носим га увек са собом (у злу не треб’о!) |
да умилостиви, а поп Спира да обрадује код куће.</p> <p>Шта ти све нису накуповали!{S} И порке |
> <p>Све се кренуло, само редуше остале код куће код ручка а међу редушама наравно да је понајв |
е још нешто шушкале и опремале око Јуле код кола и тражиле још неке хорнодле и пчиоде, енђебуле |
м мала, не знам ништа,</l> <l>Метите ме код огњишта,</l> <l>Ди кувари ватру пире</l> <l>А на ме |
вас, само ником ни речи!{S} Нек остане код вас!{S} Нисам рада!{S} Нисам рада, знате, да ме пос |
во доба мог’о бити?!...{S} Ако не бидне код Аћимови’?!...{S} Аћим је јуче у јутру пре света, од |
ера поткрепио добро и себе и своје коње код попа, па му није до чарде.{S} Шта му треба чарда?!{ |
p>— Па извол’те запитати и известити се код Ниће боктера...{S} Он, к’о што вам је познато, најб |
тересантне ствари.{S} Заустављали су се код неких касапница од којих је црква примала лепу кири |
љем по вас да дођете; или да нас чекате код вас.</p> <p>— Ето видите, а оно испало па ће да буд |
кад.{S} Запишите слободно кад ме видите код вас!</p> <p>— Та немојте опет и ви бити тако на кра |
чао за колима и дерао се и плакао: хоће код попе у кола да се вози.</p> <p>Кола су све више јур |
се кренуло, само редуше остале код куће код ручка а међу редушама наравно да је понајвише баба. |
рету мој, — рече гђа Сида кад се нађоше код куће, — боље да сам пањ родила него тебе!{S} Од пањ |
>— Та задрж’о ме овај проклети парадајз код куће, и баш сам данас нашла да га кувам!...{S} Ефи! |
ји кочијаше Био и код Пере Боцкалова, и код Проке Циканова и код Раде Карабаша, а и још код нек |
Има она доста <hi>унтерхалтунга</hi> и код своје куће.{S} Фала Богу, онај вам и не избива из к |
вићу ти већ и ја, — вели поп Спира; — и код мене се спрема, увелико се спрема.</p> <p>— Шта, — |
ута паори, кад иду на житну пијацу; а и код куће су га сви дотеривали, — па ипак ништа!{S} Ено |
Пере Боцкалова, и код Проке Циканова и код Раде Карабаша, а и још код неких; и ни код једног н |
.{S} И опет је ишло лепо и код попова и код младежи.{S} Најпре се пила бела кафа; Меланија је н |
а још, фала Богу, Недеља, па ето може и код нас доћи.</p> <p>— Ху!{S} Немој ми бар ти пристајат |
>како</hi> онда?</p> <p>— Е, па то је и код мене ђаво, што се ни ја до сад, баш к’о за пакост, |
ера Тоцилов коме је Нића боктер дошао и код њега се добро почастио као што је стрпељивим читаоц |
ако успут све паоре који кочијаше Био и код Пере Боцкалова, и код Проке Циканова и код Раде Кар |
и то лепо било кад би свега тога било и код Меланије коју је, наравно, јако волео.{S} Јест, так |
није ни било.{S} И опет је ишло лепо и код попова и код младежи.{S} Најпре се пила бела кафа; |
ли, јер то је сад, знате, ушло у моду и код самог ноблеса!{S} Па реко’: кад можеду попови да се |
лије (и доцније кад год су га послужили код поп-Ћириних бресквама дуранцлијама, њему одмах падн |
обишли све, па једва у зло доба, нашли код Пере Тоцилова?</p> <p>— Право каже обешењак један п |
свом селу.{S} Па за то чим су се нашли код куће, одмах су се сутра дан и дохватили.{S} И један |
Раде Карабаша, а и још код неких; и ни код једног није нашао честитих арњева, а где би их и би |
310" /> учитељи?!{S} Све код њих к’о ни код кога!{S} Не пуштају ђаке да помажу звонару; каже: ђ |
тањира.{S} И то нико није умео да цени код тог створа, само фрау Габриела, јер су сви држали в |
Сутра ће, — свршава Ержа рапорт, — бити код милостивих на ручку.</p> <p>Мајка и ћерка се само з |
јаузна, — да се нешто могу сад створити код поп-Спириних, па да онако из прикрајка <pb n="121" |
Ко је шта имао да сврши и купи у болти код грка, свршио је и купио; и грк је већ унео све што |
Јер исти и ако је био од ране младости код њега, и ако је васпитаван цигло у том правцу, да бу |
ви само, — вели гђица Габриела улазећи код г.-натарошевих, — ја ћу мало после доћи.</p> <p>— О |
имам ето других послова! — нека преноћи код вас, а ја ћу већ у јутру послати...{S} Ево вам... — |
случајно опије — а то је редовно случај код њега — тера свакога да пева песму: „А а а, драги бр |
Јула:</p> <quote> <l>Пошла Јуца у Бечеј код ујца,</l> <l>Пошла млада како ће да страда!</l> <l> |
d> <p> <hi>Садржи у себи вечеру и конак код гостољубног пароха ченејског поп-Олује названог.{S} |
га још код Бочара изгубио из кола и тек код Карлова опазио да тера празна кола и не вози никог. |
ма и по целој авлији и шиљем у комшилук код госпоја-Сиде, а она каже: „Није она од јутрос ни до |
а и сама сам у послу.{S} А сутра ћу вам код вас на јаузни све потанко исприповедати!{S} Боже, п |
!{S} Продангубићу, а морам зором да сам код куће.</p> <p>— Ал’ ај’те...{S} Ал’ кад вас лепо мол |
<hi>после</hi>!{S} А друго, научила сам код своје куће, да ми је све чисто, — рече гђа Сида сва |
куће, да му не сметају, а он остао сам код куће и преписао је и поштом послао.</p> <p>После ов |
а ми гђа натарошевица... — случајно сам код ње свратила малочас и од ње чула.{S} Скаменила сам |
ва умацурала од плача.</p> <p>— Ја идем код Жуже —</p> <p>— Иди бестрага кад ниси ни за шта!</p |
падији, — све се канем да једаред дођем код вас на једно пола дана, па да ви мене лепо научите, |
б’о, а и сам мислио, него и ја одседнем код ченејског попа.</p> <p>— Знам га, што има жену Тину |
ије послатих, него други неки, трукован код неког Швабе (и то без титли, без титли Сидо,) који, |
шију у фрајла-Меланију, па је сваки дан код <pb n="200" /> њих, и доноси јој све лепе немецке к |
к’о бо’ме наш господин Ћира к’о Талијан код Кустоце!</p> <p>— Ију!{S} Госпоја Габриела, та <hi> |
м пуним меланхолије који је тако обичан код свију страсних љубитеља ракије. — Прошло је, видим |
га питам ко руши православије!{S} А он код Владике каже, да је Пентикостар само зато, што је т |
реосвештенства...{S} А зуб задржи ђакон код себе.{S} А знам већ и зашто га је и задрж’о!</p> <p |
Та молим вас, раскомотите се само, к’о код своје -—</p> <p>— И <hi>ништа</hi> нисте чули?!{S} |
седите!{S} Извол’те, раскомотите се као код своје куће.{S} Јуцо душо, седи ту до Меланије; знам |
доиста, нису у туђем свету комотни као код своје куће, у свом селу.{S} Па за то чим су се нашл |
х на дан свадбе); једнога дана је седео код тетка-Макре а другог код поп-Спириних.{S} Ту му гов |
к једаред или највише дваред ако је био код поп-Спириних.{S} Гђа Сида је увидела наскоро, да за |
анија.{S} Њен заручник је по ваздан био код ње.{S} Чим сврши школске часове, а он ајд одмах к њ |
ини дао парастос а тетка-Макру преселио код таста.{S} Негована и искрено поштована у старим дан |
копа мотичицом што јој је тата наручио код Орестија ковача.{S} Копа и мисли.{S} Учини јој се к |
чали.</p> <p>— Бо’ме, како где!{S} Како код кога! — рече задовољно Габриела. — Код господина <h |
ву, ни он ни његова породица.{S} А како код велике господе иде све полако, то се и са том тужбо |
у авлији, па реко’: дај да свратим мало код нашега газда-Петра...{S} А, ти увек вредан!</p> <p> |
друштво, да би добро било да пређу мало код њих.</p> <p>А то је било врло добро.{S} Јер да су ј |
госпођом Персом) шта је и како је било код Његовог Преосвештенства Господина Епископа у Темишв |
тачно до ситница: шта је и како је било код гђа-Персиних, па је гледала да свега и више и боље |
hi>Из ње ће читалац видети како је било код поп-Спире на ручку који се са свим мимо програма го |
то вече је чула од Ерже све што је било код поп-Спириних.{S} Јер Жужа и Ержа су и даље лепо жив |
рилике и услуге, а што је најлепше било код ње то је, што се није дала дуго молити.{S} Долазила |
Јуца</hi> </p> <p>Док је ово овако било код поп-Ћириних, каква дивна и пријатна супротност код |
ајвише сметају!{S} Чим чују да ко овамо код нас у Банату има лепе коње, — одма’ се устумарају т |
х дана.{S} Пола јој је мисли било овамо код куће, око шпархерта а пола чак у трећем сокаку око |
памти него је све то забележио још тамо код куће на једно пола табака хартије.{S} Па кад је уша |
ре?!</p> <p>— Слушај само!{S} Кад одемо код Његовог Преосвештенства, а он нас лепо прими.{S} По |
p>— Знам Бирцлијине!</p> <p>— И сад смо код њега...{S} Тако по каткад кочијашим мало...{S} За о |
уркасто женскиње; али који после обично код паметнијег женскиња постану досадни, јер што су зна |
аразговарати.{S} Ако је за разговор, то код вас никад није изгубљено.</p> <p>— Но, и ти си ми н |
то тек никако нећемо допустити!{S} Бар код мене <pb n="45" /> није тај обичај.{S} Ви’ш ти то њ |
пре лепо било; деца на звонари а звонар код моје куће, па помогне штогођ.{S} А сад мора да држи |
чију и без изображења; подајте је у лер код фрајле Нимфидоре, да научи да хеклује штрумфпандле |
ј, свратише на једно пола сата на одмор код поп-Олује.</p> <p>— Но па како је било, како си про |
иних, каква дивна и пријатна супротност код поп-Спириних.{S} Кад је поп Спира дошао и ушао са к |
е протоколе и матрикуле!</p> <p>— А већ код вас не могу да прођу ни једни сватови, а да вам как |
да је понајвише баба.{S} Оне ће се већ код куће молити Богу; кад зазвони „Достојно“ а оне стан |
им која имају, хвала Богу, шта да једу код куће, али која су, говораху они, деца к’о деца безо |
ији и јачи, а малишани у то доба остају код кућа, па се џавељају и претурају по ћилимцу у топло |
о подне, па онда морате ноћити у Ченеју код господин-пароха, оног, оног што га паори зову: <hi> |
да се закопа у овом нашем каљавом селу код толиких красних вароши и толиких варошких фрајлица. |
е, ни један од оба попа није био у селу код куће, него обојица негде на путу.{S} Да нису тих да |
ешће се ипак скупљали и играли на рогљу код Неце бирташа, где је под јаловим дудом играло коло. |
тници да знате, шта ће то бити у Недељу код нас овдекана.{S} Е, па ја ћу вам, молим лепо, моћи |
ако се лепо покаже.{S} А обећали су му код куће, да ће му купити чизмице са мамузама и поклони |
од стакла, који увек заборави у дућану код грка.</p> <p>Ето тако је искумстирала гђа Перса и д |
била прилично васпитање; била је у леру код неке старе фрајле у Бечкереку и тамо научила многе |
Бечлија“ ваља по прашини и дере: „’хоћу код попе!“ и видети лепо милу своју познаницу.{S} Стигл |
pb n="172" /> <p>— Ил’ ако није био баш код самог господин... хе-хе, а он и није ту, него на пу |
мој Аћиме, мој Аћиме!{S} Боље да седиш код куће, па да чуваш кућу, кад ти је Бог дао доста од |
ерса била је задовољна, блажена!{S} Још код поп-Спириних могла је већ видети, како се ствар сре |
из Симиклуша у Велики Бикач, па га још код Бочара изгубио из кола и тек код Карлова опазио да |
е Циканова и код Раде Карабаша, а и још код неких; и ни код једног није нашао честитих арњева, |
ри.</p> <p>— А кол’ко сте платили ви за кода? — запита поп-Спира.</p> <pb n="323" /> <p>— Десет |
га прстима, — није оштар, него је твоја кожа на лицу здраво хаглих па через тога.</p> <p>— А на |
<p>— А, па ви немате ни нужде!{S} Така кожа!</p> <p>— Дакле слушајте!...{S} Ал’ молим вас, мил |
шта буде!{S} Ја ти сад из <hi>ове</hi> коже не изиђо’!...{S} Него, док се та комедија не сврши |
штићенику.{S} Направила му је кецељу од коже коју је опарала са једне стародревне кожње фотеље |
смрт слабо се и мицала из ње.{S} Од те коже је направила и припасала лепо патку кожну кецељу, |
ако је било!{S} А да си ти била у мојој кожи, — наставља поп Ћира, оставши сам у соби, — рекла |
оже је направила и припасала лепо патку кожну кецељу, па сад изгледа у њој као какав пинтерски |
же коју је опарала са једне стародревне кожње фотеље у којој је још њена баба одмарала старе св |
рибљом, која се преко ноћ добро упила у кожу да не пропушта воду и да не убија ногу.{S} После б |
е-дај! што рекли.{S} Једва изн’о читаву кожу.</p> <p>— Тако је то, — трља задовољно руке госпођ |
ако, једно парченце, кол’ко, кад остане кожурица, да може да изађе један пар паворски’ опанака |
ета и кобасица и џигерњача и крвавица и кожурица, и причаће једна другој колико је која добила |
; није згорег да увек има у кући пржене кожурице...{S} А требаће и через мишева; накотила се по |
брез повећег комада сланине, ил’ печене кожурице, ил’ мало суви’ ребара свињски’, неће ти се, Б |
акољемо, омастићеш и ти бркове!{S} Биће кожурице у купусу, а добићеш и бешику за дуванкесу; а ј |
пошље попа-Ћири од заклатог свинчета и кожурице и масти и кобасице и крвавице, па понекад и не |
урице с ватре.“ — „Па кол’ко да испечем кожурице, перзекуторе мој?“ — пита га као Савка. — „Па, |
ило због кашља проклетог...{S} А и мало кожурице... знаш да сви у мојој фамилији радо једемо ко |
наш да сви у мојој фамилији радо једемо кожурице с ватре.“ — „Па кол’ко да испечем кожурице, пе |
а од које ће гајде направити, а старији кожурици и свима већ оним ђаконијама које се обично доб |
ло премазану лепињу, и печену сланину и кожурицу с ватре (што сви у његовој фамилији радо једу) |
вку, а знаш да је миш попашан на печену кожурицу к’о Вла’ на рибу,“ вели јој Нића па па се окре |
гњеће или астраганске, на плећи изврнут кожух или дороц и шарена кабаница, а на ногама не <pb n |
ам!...{S} Рек’о би’, к’о да ти нису све козе на броју; и теби, а и поп-Ћири!{S} А?{S} Који је т |
, да ни једном ни другом госту нису све козе на броју.{S} Па како је био интимнији са поп-Спиро |
Самих фачли је предосторожна гђа Сида, која је увек била оптимиста, дала исхекловати неких сед |
и, гђа Перса, Пера, па и сама Меланија, која се опоравила од лаке несвестице, у коју је мало ча |
е била скромна и богобојажљива девојка, која није имала своје воље и која је све слушала у кући |
апитаће можда која радознала читатељка, која би — кад се већ жртвује да ћути и накани да чита — |
аба и нана и брата и Ката из комшилука, која је сад већ велика девојка и спевали су је већ са П |
е жалосне! — викну очајно гђа Габриела, која је била већ прилично одмакла. — Ју, убио је Бог; к |
ла.{S} Најгоре је прошла фрау-Габриела, која се повезла као енђебула (ма да је то било против < |
узе једно по једно и потрпа их у кола, која сад изгледаху од силних детињих главица као да се |
на подножје стигне као огромна лавина, која затрпа читаве куће — тако је и тај глас од јутра д |
е људске зна.</p> <p>Башта поп-Спирина, која је била велика, сучељавала се с баштом тетка-Макре |
иним сокаком, и <pb n="158" /> прашина, која се била дигла високо изнад кућа, спуштала се полак |
учитељ, а и Ержа, поп-Ћирина слушкиња, која је стајала баш у тај пар на вратима и пратила свој |
сне од времена на време таванска врата, која је домаћа чељад заборавила да затвори.{S} Псује до |
ећ је дваред суделовала у два концерта, која су давана ради подупирања варошког шпитаља и у кор |
каква Вавика или Бетика, каква Швабица, која се ту нашла и била на услузи збуњеним домаћима.{S} |
ј <pb n="206" /> дунди белих трепавица, која је дотутњила, — добила сам визиту... немам сад кад |
упу <pb n="225" /> однета и дуж тарабе, која се пређе у лето сва зеленила и шаренила од ладолеж |
силне срамоте и силна бола од чворуге, која јој је искочила, удари у плач кад се нађе у авлији |
рећи извештај, гђице или гђе Габриеле, која је увек врло добро обавештена била о свему и сваче |
брезобразан! — рече и полете из баште, која јој се сва окреташе.{S} Силно полете да побегне, т |
је по вољи свима, па и самој Меланији, која је за варош и створена, како је већ толико пута ре |
ала г. нотарошу а од овога тетка-Макри, која се такође свечано обукла, а одатле девојачкој кући |
полети к’о без душе поп-Спириној кући, која није далеко била, па се раздерао још с авлијских в |
њега било речи у кући с госпоја-Сидом, која је, као добра домаћица на којој— кућа стоји, имала |
а тараба, са овде онде осушеном врежом, која сад не може никога да прикрије и да тако помаже бе |
е лојем или машћу, свињском или рибљом, која се преко ноћ добро упила у кожу да не пропушта вод |
ећнијем створењу под овом Божјом капом, која је сва уплакана и неутешна седела у кујни и пробад |
и, старости! — чу се глас тетка-Макрин, која је дошла у башту, да обиђе буре и наточи сирћета.< |
г па чак и чин, умешао међу ону гомилу, која обично салета кумова кола, па се дере: „Куме, изго |
еју да се јуре и шорају ногама прашину, која је неупотребљена са шаке мирно лежала на сред пута |
p>А Јула пева ону красну Бачку романсу, која се некад радо и много певала а која је сад давно в |
а он је певао из дешперата ту песмицу, која је гласила:</p> <quote> <l>„Јургет и две лудаје!</ |
утник гледајући лепу расплакану дечицу, која су се поређала крај кола и стајала у реду као какв |
ашњој младежи, управо <hi>Омладини</hi> која је предлагала да се свакоме каже: <hi>ти, ти брате |
ка у сокак.{S} И сама гђа апотекарица — која се с почетка устезала да се крене, јер је смешно г |
} И још ту на гробљу покупује од деце — која су такође чинодејствовала, носећи крст и чираке и |
рошевицом после са гђом Соком гркињом — која је оставила парадајз на Ефики и наредила јој где д |
краћим путем, између башта кроз деру — која је у Бачкој и <pb n="358" /> Банату од вајкада бил |
га увек са собом (у злу не треб’о!) Ал’ која ми и асна од њега, кад ће ми се, знам, завезати ус |
он и пијан и трезан најрадије слуша, а која је данас баш згодна и к’о поручена да је Јула отпе |
су, која се некад радо и много певала а која је сад давно већ заборављена у нас као и многа дру |
у из кола, појави се и поп-Ћирина глава која се пушила к’о обарена шунка кад је извадиш из вели |
оварајући се на огради?“ запитаће можда која радознала читатељка, која би — кад се већ жртвује |
А шта ти ту стојиш? — рећи ће гђа Сида која се доцније опет пробудила кад је Јула кинула.</p> |
Еј, срећо моја, — шану у себи гђа Сида која је једнако гледала како Меланија успешно води офан |
ије дирао, па чак ни несташна дечурлија која су <pb n="3" /> после кише онако радо и весело газ |
Спира за своју Јулу, да не би Меланија која има „немецко васпитање“ ни у чем ноблија изгледала |
сита исплаче као свака несретна девојка која босиљак сеје а пелен јој ниче.{S} Кад је Јула отиш |
ит’ си; молим вас! — рече фрау-Габриела која осим речи „фронцле“ није ни речи разумела од целог |
јн грус</foreign>! — виче фрау-Габриела која је била завирила у кола и видела, на велико и њено |
обвезана! — благодари му фрау-Габриела која је такође била у сватовима као и њена од скора неп |
и у њима један млад човек.{S} Баба Пела која је седела пред кућом и подштрикавала неке чарапе п |
пола пута и бацаше се прашином на кола која полако пролазише сокаком и у којима сеђаше путник. |
/p> <p>— О, ни најмање, — одговори Јула која се брзо исправи, а збунила се па у рукама једнако |
А Јула још неко време гледаше за колима која иђаху Великим Сокаком и пратијаше их својим питоми |
е радосно изненађена, па притрча колима која стадоше, и рукова се с путником.</p> <p>— Ето, отк |
ужи бојтар и показа камишом на врата на која је бирташица изашла. — Једна честита душа; та да ј |
не јалова као она на сокаку него родна која су сваке године доносила род и стократно наградила |
’ добио удовлетворење? — пита гђа Перса која је тек пре две три последње недеље обогатила свој |
уф!“</p> <p>— Дакле? — устаде гђа Перса која је до сад к’о на жеравици седела. — Дакле шта се с |
“</p> <p>И уједаред застаде и гђа Перса која је говорила и поп Ћира који се ухватио за левчу и |
не рече: цвекла!“ рече у себи гђа Перса која се такође сва у уво претворила.{S} А била је задов |
аса а камо л’ када га има к’о ти!{S} Та која никад у веку није запевала, на данашњи дан мора.</ |
и умесна она позната народна пословица која вели: „Испод мире три ђавола вире.“</hi> </p> <p>З |
ј прилици потврђена она стара пословица која вели: „Где има ватре мора и дима бити“; дакле, да |
е гђа-Перса (као свака забринута мамица која има ћер на удају, а опасност тако близу) — да пошљ |
ом, куд ћеш с њом, — запита је домаћица која је застала па је гледа а Рокса се клања дремљиво. |
авце из воде бедећи ону Ракилину дерлад која чини пустош по свима комшијским баштама. <pb n="14 |
послужим сопственим речма госпоје Сиде која је већ чула за госта и одмах се сетила прексиноћно |
зеленила и шаренила од ладолежа и вреже која се уз њу пузала, и од зелене метле сунцокрета и ро |
што се тиче женскога света.{S} Како је која очешљана, обучена, је ли блеђа или руменија него р |
оседи мало у порти, да разгледа како је која обучена — и ко ће ти све знати и овде набројати, з |
урица, и причаће једна другој колико је која добила од заклана свинчета масти и чварака и сала. |
} Ту су једна другој рапортирале што је која дознала и после разносиле врло савесно и ревносно |
чића и друге живине а на њему дечурлије која се частила дудом.{S} Попадији није никад потребно |
стаде мазати нос врућим лојем од свеће која је горела. — Та како да не осетим!{S} Та друго је |
поп-Ћири), збиле оне речи од пословице која вели: „Ја босиљак сијем, мени пелен ниче“.</hi> </ |
ако пири на нешто, онако к’о у домаћице која сече онога часа из рерне извађени врућ куглоф, кој |
ржа онако босонога и отвори капију кроз која улазе кола а у њима поп Ћира сав прашан у неком ст |
икакве јаче везе с главним догађајем, и која не би требала ни да дође, да се писац, као друга с |
то се никад ни догодило није) у селу; и која је, будући доста беспослена, вршила улогу и подмир |
а девојка, која није имала своје воље и која је све слушала у кући, и оца звала: <hi>тата</hi> |
и и олтару олакшава службу и Аркадији и која је стрчала, да је све тутњило, кад им дође и рече |
дечурлије што је поваздан на звонари и која служећи у неком виду цркви и олтару олакшава служб |
на сокак своме каплару Затрацену и Ержи која је опет била са својим капларом и ту казала све Ер |
савете Јули која седи поред ње или Жужи која у то доба обично полива улицу или плеви зубачу, да |
тако да се то досадило не само Меланији која се унтерхалтовала, него и свима у комшилуку па чак |
и то пред Јулом о једној доброј партији која јој се јавља), али гђа Сида, као свака мати, којој |
, хвала Богу, шта да једу код куће, али која су, говораху они, деца к’о деца безобразна, па сва |
кре коју је цело село звало тетком, али која је била права тетка само Шаци хирургу.{S} Он се, д |
а мимопролазећима и да даје савете Јули која седи поред ње или Жужи која у то доба обично полив |
и свима у комшилуку па чак и баба-Тини која се још пре педесет година унтерхалтовала.{S} Шетња |
ог читаоца који неће већ у напред знати која ће од њих двеју триумфовати а тако исто и разумети |
извињавали се Бог зна како због деце им која имају, хвала Богу, шта да једу код куће, али која |
и смо вас жељно, — вели Аркадија. — Чим која кола прођу а ми мислимо:{S} Ето га!{S} А кад оно н |
, па воле мало више да дивани.{S} И чим која чарда, — а фала Богу нису ретке — а он: <hi>стој!< |
цка из њега и разговара се с бирташицом која је пеглала неке шлинговане сукње у биртији. <pb n= |
— Јесте, врло добро.{S} Фала Богу, како која година, све боље.{S} Хе, ми се старамо и штедимо, |
али и писмену књижевност.{S} Данас мало која да мора да тражи кога да јој пише у род, него седн |
поодавно.{S} За сада је најновија ствар која је занимала село била та, што кроз који дан долази |
зведоше и младу и доведоше је до кола у која беху најлепши и најбешњи коњи упрегнути.{S} И млад |
у се да прочита, одмора ради, ову Главу која нема никакве јаче везе с главним догађајем, и која |
е патак у разговор и прекиде малу паузу која постаде после госпоја-Сидиног питања.{S} Погледа г |
то за њих постављено, па појеле тулају која је, као што је свакоме познато, њихова храна; а то |
ед кућом пили па чак и играли уз свирку која се лепо чула из куће.{S} Ержа је после све још тог |
тајна, — вели испраћајући гђу Габриелу која се изгуби у мраку проклињући ту „свађу“ због које |
, или чувати од живине разастрту тарану која се сушила на сунцу, или тако нешто из домаћег вирт |
валио пљуцкајући ону крупније самлевену која је пливала по површини.</p> <p>— А где је вама каф |
роко виново лишће, па му дала кроз деру која се тога дана први пут појавила на огради баштенско |
се све клања од смеха гледајући на децу која се потрпала задовољно у кола па се смеју од велико |
“ вели Габриела показујући на девојчицу која се, пошто јој је фрау-Габриела отворила очи, сва н |
, — рече и скочи Пера и викну бирташицу која уђе.</p> <p>— Је л’ какав пут до Ченеја?</p> <p>— |
се прекрсти, па опсовав блато и кишу, (која је тако свесрдно падала као да су бар недељу дана |
грају а старији се обређују шљивовицом (која је Јулиних година), а Нића боктер и пије и игра.{S |
ВАДЕСЕТ ШЕСТА И ПОСЛЕДЊА</head> <p> <hi>Која ће садржајем својим за чудо много бити налик на он |
<head>ГЛАВА СЕДАМНАЕСТА</head> <p> <hi>Која је само зато постала, што би иначе Глава Шеснаеста |
есно и ревносно новости по селу.</p> <p>Која је од њих прва дознала за тај страшан догађај, то |
ити налик на оне „Штампарске погрешке“, које се обично у свакој па и у најбољој књизи спомињу н |
ина, дознаће читалац из следећих Глава, које ће краће али не мање интересантне бити.</p> </div> |
се скупило сијасет другарица и рођака, које јој у силној ревности и услужности више сметају не |
угледна и лепо обучена газдачка момка, које су у селу „пајташима“ звали, а не знаш који је од |
ила.{S} Нема више оног густог зеленила, које је ишло на руку заљубљенима и крило их од оне несн |
лом а на глави шешир са струком ковиља, које се расцветало на топлом ђурђевском сунцу па заклон |
а послетку, и приличи поповским кућама, које треба да послуже као пример осталом стаду и парохи |
и она у окрњеним чашама старога фазона, које се пре шездесет година доносиле у мираз, — где гор |
но) са облигатним ружама између цифара, које су арапске биле а записане на давно пожутелој табл |
једна гомила старих плеснивих рукавица, које је секла и спремала да покрива флаше од парадајза, |
споду.{S} Извол’те, питајте друге људе, које је Пера Тоцилов возио, па питајте и’ јесу л’ друго |
р он не познаје још то женско створење, које је у стању да му се <pb n="75" /> одупре, само кад |
би гђа Сида и заборавила би све обзире, које треба да има једна гостољубива домаћица.{S} А узро |
а Јула му пружи своје беле пуне ручице, које је овај (немојте мислити да писац претерује и ако |
и поштено ми, што кажу, и капару дали, које ја вама, к’о један човек сиромашак, никад нећу заб |
унке и још многе кујни потребне ствари, које су биле тако потребне а по селима још мало или ник |
р поп Спира је имао и луксузних ствари, које нису за јело као на пример <hi>Гагу</hi>, једног г |
.{S} Али има верујте и корисних ствари, које су верно огледало, верна слика друштва; има романа |
и вунице од неких десет разних нумери, које све није могао ни да запамти него је све то забеле |
да се и он нама здраво и весело врати, које ми њега као свог рођеног сина једва чекамо да види |
и главу, узме пет форинти <pb n="35" /> које ће ради Прокине боље репрезентације немешага метну |
и живела су у једном селу у Банату.{S} Које је то село, нећемо вам казати, да не би село, ни к |
а не <pb n="242" /> видиш више опанке — које какав гурман шаров иди зељов хоће у сласт да појед |
/p> <p>— Ди су те две лудаје?!</p> <p>— Које „лудаје“ милостиви? — запита га зачуђена и преплаш |
ј кући и затече попа код куће.</p> <p>— Које добро, Аркадија? — запитаће га овај.</p> <p>— Добр |
много ни било — неколико стараца и баба које су снаје отправиле у цркву само да бар једно после |
аш через јела и пића, газда-Петре, а за које ти опет фала, — вели му Нића; — него сам ти дош’о |
баће нас! — шапуће Јула и отима руке за које се Шаца као дављеник ухватио, и не пушта их, него |
сиромашак, никад нећу заборавити, и за које вама: фала!{S} Оно касти, и нисте ви погађали, нег |
неких слика, старозаветних и других за које <pb n="84" /> се види да су без икаква плана набав |
1" /> је у себи, да ће за те новце, (за које је држао да су већ готови да оду ђаволу у торбу), |
а православне Србе; спомиње низ придика које је држао и њима истребио силан кукољ и коров и раз |
гредицу и по соби чак до бабиних чизама које се, непуњене сламом и намазане машћу, суше иа банк |
ји кожурици и свима већ оним ђаконијама које се обично добијају од једног тако добро угојеног а |
о камилу не натовари каквим поруџбинама које ни Стратимировићева глава не може да попамти, толи |
им о силним предметима, о силним зорама које су га затицали крај књиге, о испиту, о тешкоћама н |
} Песма је потекла из неког расположења које даје младост и расположење, а не из какве љубави, |
повијао благо гране дрвета испред кућа које пружаху сенке своје до пола пута, и разносио мирис |
господина на ручак?{S} Шта да се потуца које где?{S} Ваљда код оног Швабе да руча што му је кув |
ао; он се само бојао оних дренових буџа које се дању по дућанима продају а ноћу и забадава по с |
губи у мраку проклињући ту „свађу“ због које се губе сукње и хозлице.{S} Одмах за њом крену се |
И он се уклонио испред опасности испред које би и читав ескадрон побегао; и бегао је бестрага, |
бе мараме са завијеном китом босиљка од које кидију струк и дају младама кад их ове пољубе у ру |
ас оџаку.{S} Деца се радују бешикама од које ће гајде направити, а старији кожурици и свима већ |
му, да сва живина из авлије побегне куд које. „Ено га, опет се дере матори магарац!“ вели љутит |
ју и лево и десно да види хоће л’ откуд које дете угледати да је послуша.{S} Треба само да изађ |
које је најрадије тада певала, и књиге које је читала — све је то показивало, да је Јули тежак |
Сваки дан би им одлазио и доносио књиге које су заједно у башти под орахом читали и заједно узд |
ласфематичне речи гневне попадије своје које је из истога узрока и сам писац навлаш изоставио.{ |
тек ноћи!{S} Како су им ноћи дуге биле које су провеле у премишљању и једна и друга попадија.< |
Песмарицу и из ње преписивао све песме које су годиле расположењу његовом.</p> <p>После овога |
дође до тога.{S} И мисли њене, и песме које је најрадије тада певала, и књиге које је читала — |
ђа Перса би била, извесно, исте судбине које и Дјевица Орлеанска. — А госпођа Сида опет, она је |
е га Тинкуца не истера да нахрани свиње које грокћу око врата и опомињу укућане.</p> <p>Све је |
да обично и једна и друга зову слушкиње које <pb n="401" /> имају много здравије очи, па могу д |
учитељ се упути журно цркви на вечерње које је по његовом рачуну морало још трајати.</p> <pb n |
Бечкерек и тамо је играла немачке игре које је научила у леру, унтерхалтовала се, правила ероб |
вала у клавиру; сад свира и теже пијесе које се простацима и не могу допасти, а поучава је једа |
е врло згодне и добро познате дуванкесе које чак и у Србију донесе по неки тестераш.{S} А омлад |
читаву шуму од ђермова и на крајње куће које се онако пепељасте разазнавале из лаке летње јутар |
о су таман довољне и оне ситне звездице које светле и швалерски жмиркају с неба амо доле на зас |
<head>ГЛАВА ПЕТНАЕСТА</head> <p> <hi>Из које ће читаоци видети, да је и у овој прилици потврђен |
3"> <head>ГЛАВА ТРЕЋА</head> <p> <hi>Из које ће се читаоци уверити да сновима треба веровати и |
зимњи тражиш дупло!{S} Ајд’ десетица, и које како.</p> <p>— Е ал’ опет, ви заборавили, колика ј |
ако сте самац.{S} Жењен — но ја, још и које како; али самац — Бога ми врло тешко!</p> <p>— О м |
Галицији, да смо сви, фала Богу, здрави које ми и њега поздрављамо и молимо се Богу, да се и он |
мало побегне од силних свакојаких мисли које су га опхрвале онако седећег у колима, а и да се п |
одигне!{S} И то су само крупније ствари које до сад споменусмо, а где су тек оне ситније?!{S} Н |
е, читалац сазнати још неке подробности које се односе на онај крупан догађај и видеће како сео |
поднела му заједно са спремљеним словом које је заборавила и завршила с плачем; а изнад тога је |
па федермесер и стаде га оштрити оцилом које му је увек метано уз тањир.</p> <p>— Не могу никак |
ла да не спомене, а гђа Сида ћути или о које чему говори. „Видиш бештије једне,“ мисли у себи г |
иница и показује невероватну висину, до које ће госпођа Спириница поскочити од силне пакости, и |
ходнику очекујућ, да изведу младу, око које се скупило сијасет другарица и рођака, које јој у |
који је висила на завидној висини и око које су поваздан обилазиле, гледале, шклоцале зубима и |
епо живели и попови међу собом.{S} Мало које вече да не прође, а да не оде поп-Спира поп-Ћири и |
ка, па се ухватила и она у паорско коло које је играло и подвикивало у авлији.{S} А ухватила се |
д дечијег змаја који је, Бог те пита, с које стране пао и заплео се у грање са којега је лишће |
"202" /> му <hi>леви</hi> кутњак; баш с које је стране и јео поп Ћира, јербо десном се страном |
Нићиног кола, ухватило се друго мање, у које се похватале неке трговачке калфице и неке фрајле |
9"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТА</head> <p> <hi>У које ће читалац видети да је истина оно што су још давн |
а је узео доста учешћа у непријатељству које је тако озбиљан вид узело.</p> <p>А Шаца и Јула?.. |
сетанце са плавом машлијом између ушију које је, кад је блато, по цео дан седело на прозору и л |
октера</hi> ча-Ниће који је јављао селу које је доба и чувао село од лопова поред све клевете к |
атре.{S} Букти слама посута по свинчету које се прљи по свима правилима, а домаћин га струже кр |
то је немешка кућа а нека не жали новац које нам је дао Бог, фала Богу, доста и поздрављамо га |
д чега ћеш да живиш, него што кочијашиш које куд по белим свету.</p> <p>Тако заврши Нића свој м |
мехуре а никако неће уз оне мердевине (које су њега ради ту у тегли и намештене) те да тако по |
тако је данашњи сјајан и обилан ручак, којега су сви гости и пулгери па и беамтери до неба хва |
је он њу сматрао као недостижени идеал, којега је само издалека смео посматрати и мислио да је |
<p>И није се преварио искусни поп Спира којега ни најмање није збунило позивање г.{S}-Перино на |
које стране пао и заплео се у грање са којега је лишће давно отпало а реп ост’о ту да краси го |
ала <title>Сан Матере Божије</title> од којега је неких десет петнаест егземплара имала позашив |
ећ читатељ наслутити сукоб и заплет без којега је свака приповетка досадна</hi> </p> <p>Још одм |
ира. — Ја вам не марим за торте и друге којекакве керефеке.{S} Него једна гужвара, али да ми је |
док сам <hi>ја</hi> могла... било је и којекако.{S} Ал’ од како дође онај младић; не слуша ме |
ардон!...{S} Дакле, до тог доба су се и којекако слагале; ал’ од ото доба, крв и нож, крв и нож |
лу остали попови с попадијама; попови и којекако а попадије никако међу собом.</p> </div> <pb n |
т се нешто смеју а особито она.{S} Он и којекако; снебива се сирома’ младић, па се чуди, шта га |
/p> <p>— Та ово, фала Богу, скинули смо којекако с врата...{S} Него она... <hi>она</hi> коменди |
о!{S} А Бирцлијини нису никад, каже он, којекога у кућу доводили нити ма куд удавали, него све |
ако нешто, јер иде и онда по сокацима и којекуда кад никако и нема месечине; разговарали о глад |
ну се гђа Сида. — „Којешта пита“ ...{S} Којешта сам се и ја некад с твојим татом разговарала; п |
орочество се обистинило; јербо ја никад којешта нећу да кажем...{S} Клавир, хеклерај, валцер и |
ни један није им’о ћер Даринку.{S} Све којешта!{S} Макар није им’о друга посла.{S} Ет’ тако!{S |
а свекрва; или се рашћерета па лупа све којешта.{S} Дође му тако па се усићи, не знаш ни за што |
—</p> <pb n="123" /> <p>— Па кад ме све којешта пита, — рече мало јогунасто Јула.</p> <p>— <hi> |
немој ту којешта говорити —</p> <p>— Ти којешта говориш —</p> <p>— Ама ја и не говорим ништа; в |
рће, синко.{S} Снивала сам ноћаске тако којешта, а утувила сам добро, рано, да, кад гођ тако шт |
ето шта нам данас фали!?{S} Да се нисмо којешта разговарали, не би се ни узели!...{S} Ваљда смо |
г једног свеца —</p> <p>— Ајде немој ту којешта говорити —</p> <p>— Ти којешта говориш —</p> <p |
рече мало јогунасто Јула.</p> <p>— <hi>Којешта</hi> му и одговарај! — обрецну се гђа Сида. — „ |
ситејевим филозофијама разговарали!... „Којешта ме пита!“ Видиш ти ње, мустре једне!{S} Ваљда т |
и одговарај! — обрецну се гђа Сида. — „Којешта пита“ ...{S} Којешта сам се и ја некад с твојим |
Швабе (и то без титли, без титли Сидо,) који, управо, не би ни смели држати ни у православној п |
„шлајберу“, како су га паори називали), који је са Шацом — као што вам је већ познато — врло рђ |
азник</hi> „Киријак <hi>Отшелник“</hi>, који пада 29. септембра, па се тога дана и не ради у то |
ки каплар, кога су звали „Шецко-једно“, који је већ поодавно џоњао у мраку на авлијским вратима |
спремало све у присуству Пере Тоцилова, који је седео крај ватре и пијуцкао комадару у друштву |
спремала да покрива флаше од парадајза, који је баш тога дана кувала и за зиму спремала.</p> <p |
ће бити један јурат из Старога Бечеја, који је нешто запео на <pb n="379" /> егзаменима па сад |
ицу, док он часком не оде.{S} Орестија, који је ванредно певао и китио и дизао обрве при појању |
ебацује гђа Перса за запушач од стакла, који увек заборави у дућану код грка.</p> <p>Ето тако ј |
ни и хвале га као једног вредног члана, који не једе бадава, него који зарађује свој хлеб.{S} П |
о, господар-комшија! — плану поп Спира, који изгледа тек да је сад схватио домашај поп-Ћириних |
есантног романа из разбојничког живота, који се тих година радо чатао.{S} Меланија је добила пр |
чикошима ради купљеног дивног ждрепца, који је коштао пет стотина сребра, и коштало га попијен |
аћанин, баш ће бити да је био из Иђоша, који се ту стрефио, па скине шешир и мане руком и каже: |
је помало био крив и сам Пера Тоцилов, који као да се заклео да упропасти све попове који му ш |
ажавају и позивају на официрске балове, који су, као што је већ свакоме познато, свуд у свету н |
Испред сваке куће има јендек пун воде, који се никад не празни; јер таман да пресуши а оно по |
он, миропомазанога Псалмопјевца, каже, који вели: <foreign xml:lang="cu">„Да постыдят ся и пос |
черање земичке и читаву четврт сланине, који је висила на завидној висини и око које су повазда |
Пера Тоцилов је потерао мало боље коње, који су се у чарди довољно одморили.{S} Већ се види чен |
а концептована и руком самога поп-Ћире, који је имао врло леп рукопис, написана.{S} Тога дана, |
а и трпа сув језик у рукав од кабанице, који је доле завезан <pb n="255" /> и лепо служи и као |
ећи: биће род, док се само неки њихови, који невенчано живе, венчају.</p> <p>Сто се постави и ј |
е хирурга.{S} Све су то били фини људи, који су се дружили опет с финим људ’ма, као с г. презес |
— дотле често онај шести и прекобројни, који обично није ни представљен домаћима, скида кобасиц |
парохију добити само <pb n="13" /> они, који се буду хтели оженити тим двема лепотицама.{S} Шта |
Спирине.{S} Међутим, поштовани читаоци, који су и до сад поклањали вере самом писцу и ником виш |
у, па том приликом споменули и о Глиши, који је био дванаест година у солдатима далеко тамо у Б |
почастио!</p> <p>Али то није био мачак, који је на правди Бога данас обеђен, него је то био поз |
ађе поп Спира и поздрави се с учитељем, који га је чекао.</p> </div> <pb n="80" /> <div type="c |
ћилимцу у топлој соби, или се са дедом, који такођер чува запећак, боду и туцају главама к’о ов |
у она кола, којима је кочијашио један, који је радо другима извртао кола, па их до сад многе в |
гледај да дознаш!{S} А знаш ли, онако, који би паор к’о мог’о да вози, било мене, било њега?</ |
Па фала...{S} Фала вам, господин-попо, који сте ме се сиромашка сетили.</p> <p>— Е, мој синко, |
даје му услужно и понизно шешир и штап, који је био онаке форме какви су обично протојерејски ш |
а столом; да на лицу места види ефекат, који је произвела својом керн-штрудлом.</p> <p>— Баш ћу |
цу; Раду и Сиду и Макру у образ, а Иву, који је јаузновао хлеба с пекмезом, пољуби у потиљак.</ |
се кад зазвони на вечерње и распитују, који ће господин-попа сутра да служи и наређују да се т |
на заспало село и буднога Шацу у њему, који се журно упутио па на једаред застао.{S} Чуо је не |
ови и стари учитељ очекујући поп-Спиру, који се задржао мало с туторима и прегледао приход што |
ђоше.</p> <p>Тера Пера Тоцилов по путу, који се мало оцедио, лете коњи весело као да гајдаш у к |
итеља, него да чује своје унуче Савицу, који је ове исте године са две радости већ обрадовао ба |
ши Габриела мећући штрикерај у корпицу, који је после треће скришке диње опет извадила била.</p |
абриела и поклони се г. Кипри натарошу, који испушио беше лулу и кренуо се да прилегне мало, на |
ога часа из рерне извађени врућ куглоф, који јој је испао ванредно добар, па се пуши и иде приј |
држећи се обема <pb n="17" /> за трбух, који му је отежавао трчање. — А јао, несрећни Спиро, шт |
а само некакву шотиш-полку и неки тајч, који јој је мама, кад је била добре воље, под дудом пок |
можда скинути какав гладан вандровкаш, који се попео на дуд (не бирајући је л’: црн, бео или м |
ћане а по некад и за <hi>вертепаше</hi> који зими од Светог Николе па до Богојављења иду сваку |
а броју; и теби, а и поп-Ћири!{S} А?{S} Који је то враг међ’ вама?{S} Да се нисте на путу посва |
ду попови да се тучеду —</p> <p>— Ју, а који попови?! — трже се Пела мајсторица.</p> <p>— Па по |
отприлике живео господин попа у селу, а који баш попа поименце, мислим да није било нужно досад |
име света, па зар се баш тукли!...{S} А који им је ђаво у тим годинама?!</p> <pb n="208" /> <p> |
јак му лебдијаше на уснама испод бркова који су били онако по банацки поткресани па изгледали н |
ле грди неког газду што држи зла гарова који гризе капију кад год он прође и лаје на власт.{S} |
петом се кућом опет скупили око једнога који се одономадне вратио из Бечкерека — камо је одвеза |
осте, тукли?</p> <p>— Хе, кога!{S} Тога који се неће сигурно пофалити.{S} Бајаги, не знате!{S} |
плашила.</p> <p>— Нећу, — смеје се Рада који се, сем оџачара, никог на свету није бојао.</p> <p |
и закључиле, да тај путник није ни Жида који купује рану ни Шваба машиниста који се разуме у па |
ише заплело ствар и довело до сукоба за који се чак у Темишвару чуло.{S} У кратко, цела је Глав |
а од своје стране и последњи покушај за који се надала да ће спасти живот њеном вредном и полез |
цу, да у мал’ што није ишчупао колац за који је био везан, док није опазио и поп-Спиру и тако с |
ш врану или парче репа од дечијег змаја који је, Бог те пита, с које стране пао и заплео се у г |
са златном кваслицом, неки дузтабанлија који се само шета по кафани, прегледа је ли све у реду |
ако, а оно, Ђуко, иди па скини из оџака који пар кобасица, па их метни на ватру за нашег Нићу.. |
а од трске.{S} Беше то осмех праведника који спава и снива како получује награду.{S} И сан стад |
ољим залогајима и заливају их из бокала који се и празни и пуни, и разговарају се о хитном путо |
сад боље, то је заслуга старога учитеља који је био и учио.{S} Мало ко да није био бијен од њег |
, управо њих има доста, али мало их има који их зарезују у што.{S} Сокак или авлија, то је све |
у коштац и са самим касапским пацовима који су већ познати као врло дрски.</p> <p>По њега је д |
ија) не говори, али се бар меша с онима који га знају, а сад је учи један региментс-аудитор.{S} |
баштом.{S} Као што је познато читаоцима који се брију, бербернице ни у вароши не раде сваки дан |
ућете.</p> <p>Овај несретни надимак, на који се поп-Спира онако исто тужио као и поп-Ћира на св |
на клупи у порти под једним орахом, на који су сеоска деца увек тако жељно погледала али га је |
гонаклоности беше онај црвени појас, на који толико викаше поп-Ћириница.</p> <p>— Због песме, н |
злелујане ритске трске и псовком чобана који псују ритске комарце што се ни запаљене ватре не б |
љство и дивљење <pb n="314" /> домаћина који га од времена на време ободраваше реч’ма: „А то, т |
читеља, <pb n="32" /> господина Тривуна који је одавно већ био за пензију и ишчекивао је, а Бог |
товали и волели старога учитеља Трифуна који је носио до чланака дугачак пепељаст капут на стру |
сав онај „рест“ Габриелиног приповедања који није могао стати у Главу Тринаесту.{S} У њој ће, д |
ереку слушао и чуо од једнога господара који је многе књиге прочитао а и сад још једнако, по ва |
а све ће видети Тиму нотарошевог писара који у селу живи као мали бог са својих тридесет форинт |
леда и слуша оног меланхоличног бојтара који једнако приповеда и једнако се јада па било кога у |
о л’ мало да се одморимо? — запита Пера који је нерадо пролазио поред чарде к’о поред турског г |
ве; разгледам албум, — извињује се Пера који се већ почео знојити по челу и око себе помало све |
"95" /> <p>— Но, госпођице, — вели Пера који се мало вештачки ослободио попивши две наискап. — |
ра у прозоре и чује се рог Ниће боктера који је духнуо дванаест пути, али Тоцилови укућани чуше |
ести своје танко ткиво око Ниће боктера који хркаше <pb n="174" /> и брзо огради око њега дивну |
ји овога вечера рачунамо и Нићу боктера који се иначе радо за беамтера издаје.{S} Њега је, до д |
А шта је то сад опет? — пита поп Спира који никако није ни опазио како се развијао дијалог, је |
стало опште хваљење.{S} И сам поп Спира који је увек наглашавао да прави родитељ не треба своје |
било, Бога ти, Персо? — запита поп Ћира који се вратио у собу.</p> <p>— „Шта је било?“...{S} Ја |
и гђа Перса која је говорила и поп Ћира који се ухватио за левчу и метнуо ногу на потегу да се |
м је ђаво сад опет?! — пита их поп Ћира који је, живо разговарајући се с поп-Спиром, тек при кр |
рса дознавала многе ствари из разговора који су се често водили.</p> <p>— А чујете л’, — запита |
у сузама и гнушава се безбожног Голоса који је напаствовао и оклеветао невину Геновеву. „Ти си |
а, та, госпоја Сидо,...{S} Персо.{S} Та који вам је ђаво сад опет?! — пита их поп Ћира који је, |
> <l>Мени скоро“ —</l> </quote> <p>— Та који ти је ђаво! — прекиде га гђа Сида љутито. — Ју, из |
е названог.{S} У њој је врхунац заплета који се развијао у Ченеју и Темишвару</hi> </p> <p>Опет |
ида који купује рану ни Шваба машиниста који се разуме у парним ветрењачама што веју жито по сп |
кта стари гусак иза њених леђа на госта који се (после дужег приповедања поп-Спириног о томе ка |
ој кћери, каква је Јула била, него Шаца који је, истина, врло леп био, али увек кратке рукаве н |
ознаницу.{S} Стигла беше малога бегунца који се дераше и ваљаше по прашини и бацакаше ногама, п |
свету, мислим да нема ни једног читаоца који неће већ у напред знати која ће од њих двеју триум |
има...{S} И тек за тим прелази на сукоб који је имао са поп-Спиром и увреду коју је претрпео од |
пира отвори врата и понуди госта напред који после малог нукања уђе поребарке.{S} Попини су чул |
ао да се заклео да упропасти све попове који му шака падну.{S} Он се у два маха славно користио |
јтар излазећи уздахом пуним меланхолије који је тако обичан код свију страсних љубитеља ракије. |
едан другоме буде девер; то јест, ономе који се први ожени, да онај други буде девер.</p> <mile |
и најмање поетско дрво и место — за оне који нису заљубљени. „А ви сте ту! рекне им тек госпођа |
<p>Поп Спира се наместио поред поп-Ћире који једнако као бајаги дрема увучен у бунду.{S} И једа |
ола.{S} Обишао је онако успут све паоре који кочијаше Био и код Пере Боцкалова, и код Проке Цик |
илне услужности па залармају и грабе се који ће пре.{S} А у попиној вредној кући увек је било п |
глува од старости. „Боже, а да л’ су се који пут пољубили, <pb n="154" /> онако стојећи и разго |
чуше троми кораци сеоског боктера Ниће који се у даљини гегаше и гласно зевање.</p> <p>Тиме се |
кораци сеоског <hi>боктера</hi> ча-Ниће који је јављао селу које је доба и чувао село од лопова |
ао родитељском милоштом гледају гушчиће који се гурају и претурују и падају на тртице око чанка |
не, него је узео па разгледао један нож који је остао ту на столу и прочитао је у којој је фабр |
која је занимала село била та, што кроз који дан долази нови учитељ на место старог.{S} Ишчекив |
па да бо’ме!{S} Узму се, што кажу,... и који се никад ни вид’ли нису, нит’ волели, што кажу,... |
био неке Чивуте, грошићаре житарске — и који им је приповедао много нових и чудноватих ствари.{ |
о Богојављења иду сваку ноћ по кућама и који се — узгред буди речено — умеју већ и сами понудит |
х не може бити у реалности; типова људи који нису ништа друго него створови пишчеве болесне фан |
ојица да пишу.{S} Још има старијих људи који памте добро како је тешко било написати писмо на п |
Против <hi>таких</hi> сам и ја, и сваки који зна шта се захтева од једног доброг романа.{S} Али |
ји су с почетка неспретне ћуталице, али који са живљим и интересантнијим разговором постају и с |
, и тиме пленили ћуркасто женскиње; али који после обично код паметнијег женскиња постану досад |
а новога учитеља за кога су већ причали који су га видели, да је млад и леп па тек свршио богос |
рупнији и најзнатнији догађаји били они који се дешавају Недељом кад неко некоме у колу разбије |
ног плавог неба, покрили га сиви облаци који се по ваздан гоне, стижу и престижу.{S} Осећа се ч |
а Ержа, бојећи се (из искуства) да њој који други не полети о главу, побеже у авлију право кам |
рећом се увек ту деси Аркадија црквењак који је стигне и спасе је родитељима.{S} А једаред у ма |
ети, какве тешкоће има да савлада човек који мора хитно, а у невреме, да путује</hi> </p> <p>У |
ига ма да је слабо читао али, као човек који је поштовао учене људе и био увек међу пренумерант |
} Прилично је изгустирала немачки језик који гђа Перса још једнако брани, па се ради тога често |
о к’о невин а он к’о дрзновен клеветник који се дрзнуо да обмане и само Његово Преосвештенство! |
ави, и разговарао се са старим учитељем који га је понудио бурмутом, о поп-Спириној беседи хвал |
век по двапут.{S} Послужише се и пунчем који се у оно доба пио у свима бољим домаћинским кућама |
ојка, па је певали по шору тамо с неким који је давно умро (пре но што се од укућана ико и роди |
здан стоји крај ватре лонац с кукурузом који се онако окруњен, у зрну, кува, и шакама га једу у |
петлом једним дугачким грлатим клипаном који је са својом дивном крестом изгледао као какав јак |
пав пас са чупавим и пуним чичака репом који је издалека, кад зине, изгледао да се смеје, али ј |
ј јаче било, образи се запламтели жаром који се једном и никад више у животу не враћа и мисли с |
ети му прстом Меланија и гађа га цветом који дотле држаше на грудима. — Знате ли ви да ни један |
<pb n="47" /> и известио их један деран који је поваздан у порти, помаже Аркадији, звони и пири |
, у страху Божјем, снивала је један сан који је, може се рећи, помало и побожан био.</p> <p>Сни |
ац! — обрецну се на њ из авлије домаћин који је, као сваки попа, радије ишао у госте него их пр |
редног члана, који не једе бадава, него који зарађује свој хлеб.{S} Постао је љубимац бабин и н |
на њима, јер који би то парохијанин био који би своме пароху одрекао кола!{S} Али сад у Новембр |
родила, — каже. — А госпоја Сида, како који дан све шира; њена Јула све ради за њу.{S} Оно је |
и већ једном, кажем.{S} Е, ал’ оно како који дан све горе.</p> <p>— Хм! — хукну поп Спира. — Па |
рекјуче, а бавиће се још не знам колико који на путу.{S} Дакле, све к’о поручено, жива згода.</ |
ма у башти да је види или чује.{S} Мало који дан да није дошао.{S} Понесе зејтина и пола туцета |
ћи новорођену децу по селу.</p> <p>Мало који дан да не дође господин попи, једноме или другоме, |
гођ докопа зуба.</p> <p>— А знаш ли бар који ће да га вози?</p> <p>— Е, па то још не знам.{S} Ј |
, па ништа!{S} Оправљао га и Лала пудар који је то научио као солдат у Талијанској, и Нова кова |
ебају кола, он се и повезе на њима, јер који би то парохијанин био који би своме пароху одрекао |
а то што је поп-Ћира чуо, био је сахат који се спрема да избија.{S} Кад избија а он дигне толи |
ског ринглшпила и један упакован кревет који се види да је био некад политиран и да је стајао у |
ла све унаоколо, све па и бескрајан рит који се пружаше далеко на лево од долме.{S} Подухнули в |
/head> <p> <hi>У којој је описан рапорт који је Ержа слушкиња донела и рапортирала га гђи Перси |
јни, да, да и томе подобно, — вели гост који се мало уплео био.</p> <pb n="57" /> <p>— Та шта г |
а оставља јој у рукама свој горњи капут који ће овој мало после послужити као <foreign xml:lang |
ега дуга кабаница, испод кабанице рог у који дува и оглашује сате и буди село и дуга дренова бу |
у кујни.{S} Тамо ноблес а овде плепс у који овога вечера рачунамо и Нићу боктера који се иначе |
Сачувај, Боже, такву какву каквом мужу који се бави науком па му треба да се разговара и разга |
бојица одговорила једном свом познанику који их је срео баш кад су излазили из Епископије. „Шта |
ети како је било код поп-Спире на ручку који се са свим мимо програма госпоја-Сидиног завршио</ |
таде брзо и припрети несташном малишану који држаше обе шаке пуне прашине.{S} Путник је погледа |
шко било написати писмо на прилику сину који је у солдатима или тако коме другоме.</p> <p>Онда |
мају призрења према поштованом домаћину који се целога тога дана труцкао <pb n="359" /> у колим |
вели гђа Сида па и опет погледа у Перу који се само окреташе час једној час другој попадији.</ |
без воде вино.{S} Послушао је поп-Спиру који рече: „Да је вода добра, <pb n="98" /> не би у њој |
п Ћира сав прашан у неком старом шеширу који је још ђаконом купио.</p> <p>— Добро дошли!</p> <p |
л’ добри, слушају л’ своју маму и тату који се о њима брину и дан и ноћ? — пита путник и гледа |
к’о зејтин над водом.{S} То увреди Нићу који је био већ у том стању <pb n="387" /> кад је човек |
е као опарена од тарабе, кад спази Шацу који јој, и ако баш леп момчић беше, дође сад гадан, га |
у участвовати.{S} Не, он је био од оних који су с почетка неспретне ћуталице, али који са живљи |
као солдат у Талијанској, и Нова ковач који је знао и ту мајсторију, јер је имао лакшу руку, и |
су у селу „пајташима“ звали, а не знаш који је од кога стаситији и лепши, и тиме је доиста пок |
Јулијану.{S} А ту је, тек што није, још који дан.</p> <p>Ближи се Ђурђев Дан, дан венчања Јуле |
без деце, а тек што су живе!...{S} Још који дан... сваки час очекују вест...{S} Спиро, Спиро, |
фа а она опет вели: „О Боже, подрж’ још који дан, да га баба ожени лепо!“ А кад је дочекала и т |
е бојтар до гроба уздисати, и о „талу“ (који да му је сад, кад има ову памет и ово искуство), п |
кокошке и још глупље и мизерније ћурке (који ти изгледају као каква стара кокета сутра дан посл |
се за то јер ју је замолио стари сват (који тога дана има од свију сватова највише права да за |
прекрсти руке па опет погледа на Перу (који остави Албум и поче читати <title>Риналда Риналдин |
благодарио лепо.</p> <p>— Па, фала вама,који сте ви једног сиромака помогли.{S} С овим ми је ба |
даље све поред дудова овим истим путем, којим данас не сретају наши путници ни живе душе.</p> < |
х се добијала добра жеравица за „штогл“ којим се пеглале фрајла-Јулине беле сукњице са шлингера |
адава једе хлеб“ (да се послужим реч’ма којим га је попадија често грдила мрзећи га и замерајућ |
вешом, и за иконом и у џепу старе бунде којим се покривало тесто за киселу штрудлу кад је било |
ате фамилије!{S} Има већ сад лепо имање којим рукују тутори.{S} Учио нешто латинске школе; дакл |
хвалећи га и упоређујући га са не знам којим старим Светим Оцем и са трубом Јерихонском.</p> < |
а и старог свата и девера с гајдашем, с којим је после Нића боктер продужио кроз сокаке вршећи |
не примети кад му нали у чашу домаћин с којим се онако несвесно куцну.{S} Домаћин испи до пола, |
ио па их једнако нуди, чешће поп-Ћиру с којим је мање познат, кад се куца, с поп-Спиром се куца |
на њену несрећу села је баш у она кола, којима је кочијашио један, који је радо другима извртао |
рима свиња, о својим младим годинама за којима ће бојтар до гроба уздисати, и о „талу“ (који да |
нема!{S} И нога од неких старих маказа којима су некад секли крила гускама, да не прелећу у ко |
Перса сетила свију негдашњих мајсторија којима су се послужили (и поред свију онако повољних пр |
самоћи, у мислима на Шацу, и у мислима којима се тако радо баве младе, први пут заљубљене дево |
езане лозе спремљене за печење јагањаца којима је почешће поп-Спира омастио брк.{S} Ту је даље |
у вас послужити заиста лепим романима о којима се сувремена критика најпохвалније изразила.</p> |
ира, мрзио на Вука и његове реформе, по којима се човек не може разликовати од паора.)</p> <p>Г |
ала, кад је видела поп-Спиру у колима у којима ће јој се папа возити.</p> <p>— Ајд у име Божје! |
дало, верна слика друштва; има романа у којима се бичем немилосрдне и неумитне сатире шиба стра |
у те дир’но“, а од немачких све неке у којима се излаже презрењу мушки пол и пита се: што ће о |
и ту мислите на оне сензационе романе у којима је све измишљено, лажно.</p> <p>— Та јесте! — уп |
е.{S} Аркадији је купио високе ботуше у којима ће служити у цркви, шал од три сребра, и лепу ст |
кола која полако пролазише сокаком и у којима сеђаше путник.</p> <p>Млада жена, у чистој цицан |
; тетка-Макрине и поп-Спирине породице, којих су породица најмлађи чланови Шаца и Јуца</hi> </p |
а пукне од смеја!! (А има таких ствари, којих се човек не може отрести к’о ни онај Доситејев Аб |
ника.{S} Износе многе врлине његове, од којих <pb n="11" /> за многе нико живи дотле није знао, |
аво, а све мисли на вечерашње слике, од којих је једна од друге све лепша и пријатнија, докле с |
од њих триста неких ствари начинити, од којих је све једна од друге боља за јело; а њима ће пос |
маре сламе, камара гањева и шапурика од којих се добијала добра жеравица за „штогл“ којим се пе |
а оним досадним стереотипним фразама од којих су неколико туцета на памет знали, и тиме пленили |
аустављали су се код неких касапница од којих је црква примала лепу кирију и ако се касапи туже |
ла заједно у колима и јавила свима, код којих је свратила, да се поп Ћира измирио с поп-Спиром, |
у деце већих газда свилени и чупави) из којих још нису пили воде на Тиси, ни јели дуда, нити се |
прозору.{S} У песми куне злотворе ради којих се не могу састајати, али је теши, да ни то неће |
носе људи каквих нигде нема и доживљаји којих не може бити у реалности; типова људи који нису н |
је седео на изменце у обе куће (између којих је обаљена тараба одмах на дан свадбе); једнога д |
е јавља), али гђа Сида, као свака мати, којој је ћерка вазда на очима те и срцу ближа, — она је |
а гђом Цвечкенмајерком, месном бабицом, којој је сваки дан ишла на јаузн са штрикерајем у корпи |
а-Сидом, која је, као добра домаћица на којој— кућа стоји, имала у виду само економне обзире.{S |
лице.{S} Погледа на кућу, и на таблу на којој су блештала позлаћена писмена и прочита: <hi>„Але |
о наших дана) дошло баш од оне половине којој гђа Сида и гђа Перса припадају; јер су једну малу |
— Јесте, врло леп циц!{S} Нисте ви први којој се доп’о.</p> <p>— А је л’ остало још у комаду?</ |
о.</p> <p>Сви уђоше у гостинску собу по којој се распростирао благ мирис миришљавих сапуна и ве |
ла једна добра проста уређена кућица, у којој скромна и вредна домаћица уме да води газдинство, |
оне песме, ако је се сећају читаоци, у којој се спомињу неки пулгери и паорски момци, и неке в |
фигура на господин-нотарошевом столу, у којој господин нотарош држи трафику, а то је једна женс |
ји је остао ту на столу и прочитао је у којој је фабрици ливен.{S} Сав „есцајг“ је био старога |
ала са једне стародревне кожње фотеље у којој је још њена баба одмарала старе своје кости и пос |
атак ни најмање не води рачуна о кући у којој је.{S} Требало би, да је среће, да је пример селу |
ији био бунар са дивном хладном водом у којој поп-Спира хладио вино и лубенице.{S} Уз бунар је |
_C1"> <head>ГЛАВА ПРВА</head> <p> <hi>У којој су описана два попа, две попадије и две попине ће |
C2"> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <p> <hi>У којој већ отпочиње по мало сама прича ма да се може узе |
_C5"> <head>ГЛАВА ПЕТА</head> <p> <hi>У којој је описан рапорт који је Ержа слушкиња донела и р |
ad>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПЕТА</head> <p> <hi>У којој су описане две свадбе, најпре Меланијина а после |
<head>ГЛАВА ДВАНАЕСТА</head> <p> <hi>У којој ће, што кажу, прснути тиква и догодити се оно чем |
<head>ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА</head> <p> <hi>У којој је исприповедано све што је била природна последи |
<head>ГЛАВА ТРИНАЕСТА</head> <p> <hi>У којој је приповедање, или боље рећи извештај, гђице или |
<head>ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА</head> <p> <hi>У којој је сав онај „рест“ Габриелиног приповедања који н |
<head>ГЛАВА ШЕСНАЕСТА</head> <p> <hi>У којој је описано јесење време у селу.{S} Ко је сит спле |
C6"> <head>ГЛАВА ШЕСТА</head> <p> <hi>У којој је описан један недељни дан у селу, а може се цел |
ече и остави сву уплакану несретну Јулу којој те мамине речи угасише и последњи зрачак надежде. |
сне шљивовице, да пије сад ову комадару којој и сам онај бојтар манише.{S} Или ваљда да гледа и |
јер чује неко хркање, али не зна: у <hi>којој</hi> то кући хрчу? — па не сме преко зида ни у је |
де на медљану ракију и на киселу чорбу, којом ће, заједно с осталим гостима, да тера сутрашњи < |
егрнуо попадијину зимску велику мараму, којом се обично служила цела кућа а у последње време ве |
, Ћиро... и бркове доле!{S} И да сам ја којом срећом на твом месту, ја би’ тражила од његове ек |
к’о и одономадне, — вели гђа Сока, пред којом стојаше једна гомила старих плеснивих рукавица, к |
а! — рече и убриса нос шпицем од мараме којом јој беше повезана глава, па удари у плач и покри |
пушим к’о последњи павор!{S} Да сам се којом срећом погодио за пудара или бојтара, уха!{S} Ди |
чувао село од лопова поред све клевете којом су га бедили да је и сам с њима по некад бивао у |
равилима, а домаћин га струже кресачком којом се лети креше трава по баштенским стазама, а у ис |
ањања под јорганом.</p> <p>— Ух, та што којом срећом није летње време, — вели госпођа Сида сва |
ујну косу своју под плаву цицану мараму којом је повезала главу.</p> <p>— Е, лепа парада! <hi>В |
и колика је била сума (три стотинарке) коју је поп Спира дао поп-Ћири само да овај одустане од |
е чула како се ствар искренула; а рана, коју је понела на души, зјапила је једнако отворена и н |
е и прокљуви.{S} Није неоснована сумња, коју су изражавали поп-Спирини, да ту има и фрау-Габрие |
и монотона киша, она мокра јесења киша, коју је тако лепо слушати из топла кревета, чује се как |
и госпоја-Перси; не знам већ, гнедиге, коју већма и више волем.{S} К’о да смо сестре, или тако |
ио, купио му лепу пошу од црвене свиле, коју боју, као што је познато, сви бербери воле особито |
же извадити шнуфтиклу и через кијавице, коју је срећом у то време добила!...{S} Па зар она супр |
!...{S} Не мора —</p> <p>— Може, је ли, коју ’хоће?</p> <p>— Може ако хоће и нашу Жужу...{S} Ма |
а своје пилиће и гушчиће и своју Милку, коју јој је тата још као јуницу поклонио, а од чијег је |
чудо што је сео и саставио једну песму, коју, истина, није хтео а ни смео, никако да призна за |
а</title> или <title>Преходницу</title> коју је издала Српска Омладина.</p> <p>— Ја ћу вас моли |
ону бештију чифуцку каква је?</p> <p>— Коју бештију? — запита поп Спира уморно.</p> <p>— Та ту |
та песма коју је Тима шрајбер спевао а коју је и поп Спира једне вечери чуо, и разабравши кога |
адиш тамо у то доба? — пита је гђа Сида коју је комарац пецнуо и кашаљ пробудио.</p> <p>— Па... |
момци, и неке виле и неко дрекање, а за коју се (песму) држало, да ју је спевао и послао у кале |
смео, никако да призна за своју, али за коју је цело село знало да је његова и ничија више, јер |
ра, еј!“</l> </quote> <p>То је та песма коју је Тима шрајбер спевао а коју је и поп Спира једне |
к после свега овога донета је вечера на коју су били задржани многи гости а још толико их је и |
алук; некако му лакше кад чује ларму на коју се већ од толико година научио.{S} А био је добар |
„Утешите се, фрајлице, нисте ви једина коју је њена слатка мамица упропастила и унесрећила сас |
је сате и буди село и дуга дренова буџа коју вуче по земљи кад иде.</p> <p>— Добро дош’о, Нићо, |
нику.{S} Направила му је кецељу од коже коју је опарала са једне стародревне кожње фотеље у кој |
о кад би свега тога било и код Меланије коју је, наравно, јако волео.{S} Јест, тако је осећао < |
о, — вели поп Ћира прихвативши се шунке коју је донео из кола.</p> <p>— ...{S} А узеће ову овде |
има и крило их од оне несносне контроле коју је Бог сваком младом заљубљеном створу, у лицу њег |
ици одговара — и друга строфа оне песме коју је Шаца почео:</p> <quote> <l>„Мамина је тараба,</ |
ика, сучељавала се с баштом тетка-Макре коју је цело село звало тетком, али која је била права |
дражајши господин-Ћиро, на тој почести коју сте указали мом скромном дому.</p> <p>— Фала и вам |
ти, тако да су поред усмене књижевности коју тако дивно и тако обилато негује та лепша и говорљ |
кажу, к’о сирома’ један човек, зарадим коју крајцару за порцију; јербо и коњи имаду душу, мака |
сталога почешће месити савијачу с маком коју он, као сваки Бачванин, од свију теста најрадије и |
атрацени!“ а други није био такав, него коју прво нађе Жужу или Ержу, а он вели: „Шецко-једно“, |
емецки, па дође много лепше!{S} Па мало коју ноћ да не говори тако из књига; а ја седим у креве |
оравила.{S} Имам да ти јавим једну вест коју смо добили док сте ви били на путу.{S} Наш Шаца до |
која се опоравила од лаке несвестице, у коју је мало час пала, кад је видела поп-Спиру у колима |
ико је само пута лопов стао па не зна у коју ће авлију, јер чује неко хркање, али не зна: у <hi |
а... овај... најбоље ће бити да одемо у коју другу собу... не би’ рад био знаш, да нас ко преки |
le>Аделајиду</title>, стару једну књигу коју је још Јулина баба донела у мираз Јулином деду.{S} |
коб који је имао са поп-Спиром и увреду коју је претрпео од истога.{S} Тужи поп-Спиру, а додаје |
тна.</p> <p>Гђа Сида слуша; слуша песму коју Јула пева уз гитар.</p> <p>А Јула пева ону красну |
и пева мислећи на своју Јулу неку песму коју заглушује топот коња или је од времена на време од |
валише да она продужи и заврши ту песму коју <pb n="395" /> је Јула отпочела, и она после неког |
дила, да је запевала баш ону исту песму коју је Шаца малочас ударио у тамбуру.{S} Ах, како је Ш |
ва), да му отпева ону његову песму, ону коју он и пијан и трезан најрадије слуша, а која је дан |
м — па се упутио за певницу и то за ону коју је држао Аркадија црквењак, а другу је певницу држ |
а гђу Сиду а гђа Сида једну празну чашу коју је дигла и стала окретати и разгледати према прозо |
та песма паде на памет.{S} Зар не знаш коју другу?</p> <p>— Па... овај... господин-попо, а как |
па се прекрсти и намести боље шлофкапу (коју је кришом у помрчини метала на главу, јер је поп С |
уде од њега човек, а он — измишљава све којшта.{S} Та да је <hi>сто пути</hi> труковано — па <h |
урке (који ти изгледају као каква стара кокета сутра дан после бурнога бала), како су се скупил |
ко то да разумемо? — запита га Меланија кокетно и стаде се хладити лепезом тако да ветрићи доди |
ебо, киша и блато; и видиш само покисле кокоши пред кућом и чавке на грању и врапце чујеш под с |
ао.{S} Најпре неосетно краћи, „за један кокошији корак“, што рекле искусне бабе, а после осетно |
трехе, гложиће се и кавџиће са корисним кокошкама ови незвани гости, кад онима вредна домаћица |
ом јесењем блату; видиш и глупе покисле кокошке и још глупље и мизерније ћурке (који ти изгледа |
авдају и беде једно друго. — Ту и силне кокошке са својим петлом једним дугачким грлатим клипан |
а, одакле чујеш како се ракоље и ћућоре кокошке на дрвету или како шкрипи ђерам; то вуку воду д |
ко, да се све живо склањало са сокака и кокошке и гуске све полете у крај кад прођоше сила и св |
пира.</p> <p>— Мож’те ви викати: „охо“, кол’ко ’оћете, али то је све тако.{S} Не може човек у в |
и — .</p> <p>— Па кол’ко знате, слатка, кол’ко знате! — наваљује гђа натарошевица. — ’Оћете л’< |
од поп-Спире толико сокака парокијана, кол’ко поп-Ћири зуба у глави фали.</p> <p>Шта је од све |
его „наш господин-парок“ —</p> <p>— Па, кол’ко дакле тражиш?</p> <p>— Па рек’о сам: шеснајст ср |
азати, и уверити вас, да госпоја Перса, кол’ко је ја познајем, да она, на против, баш к’о своје |
заслуга ни госпођа-Персе ваше супруге, кол’ко ваша, <hi>баш ваша</hi>, чесњејши господин-Ћиро, |
{S} Све скаче к’о гумаластика од земље, кол’ко је пакосна, бештија и аспида једна василијска, п |
ћа. — Открој ти, онако, једно парченце, кол’ко, кад остане кожурица, да може да изађе један пар |
лато!</p> <p>— Та обешењаци сте ви сви, кол’ко вас је гођ! <hi>Немеши</hi> вама требају, <hi>не |
у дувати у рог, да већ нико неће знати, кол’ко је сати!...</p> <p>И тако одлази Нића, а неко од |
би к’о могли да возе, нису се ни један, кол’ко ја знам, погодили.</p> <p>— Не знам кога да пого |
себи представити!</p> <p>— Та, наравно, кол’ко знам.</p> <p>— Да се нису посвађали?</p> <p>— Та |
покри!</p> <pb n="274" /> <p>— Та, ето, кол’ко могу, господин’ попо, и кол’ко, што кажу, морам! |
ри имамо Бог зна колико.</p> <p>— Та... кол’ко вам треба, и кол’ко вам је Бог дао.{S} Знамо ми |
?“ — пита га као Савка. — „Па, онако... кол’ко за један добар опанак“, вели јој Нића. „Не шкоди |
о знате; немојте ме, слатка, мучити!{S} Кол’ко знате приповедите, а ја већ могу себи представит |
да буде к’о што треба по типару!....{S} Кол’ко је цела служба била <pb n="415" /> дугачка, та т |
д не знате: пошто сте погодили кола.{S} Кол’ко је онако на очи пипав и завезан — ал’ да га види |
S} Ти пази кујну, а мени ово остави.{S} Кол’ко сутра наћи ћу се с њим.{S} Имамо и иначе послове |
доста ретка и бар непопуларна ствар.{S} Кол’ко је само фрајли баш у овом истом селу извукло бат |
т.</p> <p>— Охо! — чуди се поп-Спира. — Кол’ко то изби?</p> <p>— Седамнаест, али то је управо д |
>— Баш да видим је л’ те преварио?{S} А кол’ко си рифи уз’о?</p> <p>— Двадесет и седам.</p> <p> |
к и сложили у једној ствари.</p> <p>— А кол’ко сте платили ви за кода? — запита поп-Спира.</p> |
а почисти сокак испред куће, а она пева кол’ко је грло доноси ону паорску песму: „Пусти Боже св |
тало на лицу ни толко од браде и бркова кол’ко њој на длану. — Па тек кад помисли на ону гђа-Си |
ла је била Шацина и Шаца њен.{S} И Тима кол’ко је пре волео Јулу, толеко је сад више омрзну.{S} |
ојте, гнедиге, говорити — .</p> <p>— Па кол’ко знате, слатка, кол’ко знате! — наваљује гђа ната |
ји радо једемо кожурице с ватре.“ — „Па кол’ко да испечем кожурице, перзекуторе мој?“ — пита га |
баш сте се, кажеш, волели!?</p> <p>— Та кол’ко сам се само пути тук’о у колу, а све через ње!.. |
то је и заволела самоћу.{S} У самоћи је кол’ко тол’ко утехе налазила.{S} У самоћи је могла мисл |
љине.{S} Већ се ноћу чешља перје, да се кол’ко тол’ко прекрати ноћ.</p> <p>Поседају у топлој со |
намазане машћу и белим луком, тек да се кол’ко тол’ко забаве до вечере.{S} За то време пронађе |
ико.</p> <p>— Та... кол’ко вам треба, и кол’ко вам је Бог дао.{S} Знамо ми то.{S} Намирис’о је |
Та, ето, кол’ко могу, господин’ попо, и кол’ко, што кажу, морам! — Ааа, један по један! — рече |
а једва сам и оно уз’о.{S} Знате и сами кол’ко сам се нећк’о.{S} Тек да вам, што кажу, не учини |
оно... ви нисте ни чули!{S} Не знате ни кол’ко ја!</p> <p>— Молим вас —</p> <p>— Та шта вам ја |
ашћом; метни на њу двапут онолико масти кол’ко мећеш у жижак...{S} Па и мало сланине, кад би ис |
p>— Тааа, није баш да нисам...{S} Јесам кол’ко се сећам само као утук, само после шљива... па з |
иву лулу и ту кајгану.{S} Сад тек видим кол’ко су паметни били наши стари, кад су рекли: „Чувај |
о вам кажем, нисам чула!{S} Рец’те само кол’ко знате; немојте ме, слатка, мучити!{S} Кол’ко зна |
а.{S} У срцу њезином не беше ни толицно кол’ко једна пчиодина глава места за милосрђе и праштањ |
ослала боктерски рог, бар да знамо ноћу кол’ко је сати!“</p> <p>И опет излази Ержа и нуди и гос |
ског скупа.{S} Био је леп летњи дан.{S} Кола су пролазила Великим Сокаком кроз Б** а баш је бил |
анаринкама.{S} Пешаци улазе на врата, а кола на браун-капију са дугачким и честим ексерима са в |
>СР.{S} КАРЛОВЦИ</p> <p>ИЗДАЊЕ БРАНКОВА КОЛА</p> <p>1898</p> </div> <pb n="0_4" /> <pb n="0_5" |
="titlepage"> <p>ОДШТАМПАНО ИЗ БРАНКОВА КОЛА</p> </div> </front> <body> <head>ЋИРА И СПИРА</hea |
у ону гомилу, која обично салета кумова кола, па се дере: „Куме, изгоре ти кеса!“ и што је најс |
еда, — возио с ким било!{S} Тражи друга кола, та бар тога зеља има доста, фала Богу.</p> <p>— И |
ст и дочекао ево последњи дан да погађа кола.{S} А после, бацао га је у бригу и његов <hi>баром |
{S} А вешт је, обешењак, да изврне туђа кола само док запне левчом о левчу!...{S} И после, ’хоћ |
ећем.</p> <p>— А јеси л’ се постар’о за кола?</p> <p>— Сутра ћу да гледам у селу.</p> <p>— Глед |
како би сад добро дошло, да имаш своја кола и коње! — вели гђа Сида.</p> <p>— Хе, то сам ти, С |
вас жељно, — вели Аркадија. — Чим која кола прођу а ми мислимо:{S} Ето га!{S} А кад оно нисте |
каже, слободно упрегнути и у штајерска кола да и’ вучем и брез бича; ја, каже, ништа не би’ зн |
</p> <p>Пред ту су, дакле, кафану стала кола и кочијаш скин’о два сандука; један већи а други м |
p> <p>— Није ваљ’да имала фрау-Габриела кола да плати, а знали би и ви...</p> <p>— Та шта говор |
ацине, а сувим опет толико.{S} Закрчила кола сокак и онако пун радознала и позвана и непозвана |
зеља има доста, фала Богу.</p> <p>— Има кола ал’ нема арњева, милостива! — вели Пера Тоцилов. — |
у?! — праска гђа Перса.</p> <p>— Та има кола, не велим ни ја, милостива, да, и’ нема, ал! то је |
пред поп-Спирину кућу.{S} Кад га узе на кола прекрсти се још једаред, онако махинално видећи гђ |
ради Меланија, — рече наслонивши се на кола, као да хтеде да их бар на тај начин задржи. — Од |
једнога <pb n="285" /> могу примити на кола у предњи сиц нуз мене!?{S} Па ето и господин су, н |
ло до пола пута и бацаше се прашином на кола која полако пролазише сокаком и у којима сеђаше пу |
ти опрости, што си се бац’о прашином на кола?{S} А?{S} Ајд’ одма’ да с’ га пољубио у руку! — ре |
черње кад прођоше Великим Сокаком једна кола и у њима један млад човек.{S} Баба Пела која је се |
и тек код Карлова опазио да тера празна кола и не вози никог. „А што не пазиш?“ пцују га људи. |
кола паори кочијаши.{S} Али Габриелина кола одлетеше за осталим колима, она остаде у јендеку, |
м“) и на њену несрећу села је баш у она кола, којима је кочијашио један, који је радо другима и |
звездама.{S} Давно су прошла и последња кола попиним сокаком, и <pb n="158" /> прашина, која се |
, па скин’о и метнуо на своја лака лепа кола.{S} Њега, њега најбоље...</p> <p>— Е, врло добро.{ |
{S} Гледа га Нића боктер из оног другог кола, гледа и Сепла и Сепловицу и друге Швабе и Швабице |
е у шеширима.{S} Зову их ови из великог кола, они се лепо захваљују али неће, изгледа очевидно |
uote> <p>Поред Нићиног великог паорског кола, и у њему оног ћифтанског малог, ухватило се још ј |
ве веће и веће.{S} Сред великог Нићиног кола, ухватило се друго мање, у које се похватале неке |
ада!{S} Онако свежа како се наднела над кола, изгледаше му као бујно расцветана румена ружа међ |
ш нешто шушкале и опремале око Јуле код кола и тражиле још неке хорнодле и пчиоде, енђебуле и п |
осонога и отвори капију кроз која улазе кола а у њима поп Ћира сав прашан у неком старом шеширу |
и по сахата и већ почеше сретати најпре кола а после и пешаке, неке Швабе у дрвеним кломпама са |
/hi>.{S} Једно од њих, чим опази, да се кола обрнуше и упутише попиној капији, улете к’о без ду |
осле три сахата путовања, зауставише се кола пред једном нахереном и чупавом чардом.</p> <p>— ’ |
ubSection" /> <p>Ујутру рано кренуше се кола и око подне стигоше у Темишвар.</p> <p>Сутра дан п |
жа! — викну гђа Перса кад чу да стадоше кола пред капију, — остави то пиле, ја ћу га очупати, п |
ом! и кочијаш потера коње.</p> <p>Одоше кола с путником, а деца осташе дерући се из свег грла и |
пија Пере Тоцилова, а на капију изађоше кола и коњи; на колима лепи арњеви а под арњевима седи |
lestone unit="subSection" /> <p>Прођоше кола кроз село; оставише га и ударише преко вашаришта.{ |
А да смо „немеши“, нит’ би ви били брез кола, нит’ би’ ја спао на то да другога возим.{S} А и „ |
у!{S} Било је и превртања и испадања из кола.{S} Најгоре је прошла фрау-Габриела, која се повез |
> <p>— Е, па збогом! — веди поп Ћира из кола.</p> <p>— Срећан пут! — поздрављају га његови, гђа |
ривио се и испружио шију па наређује из кола нешто својима тамо у авлији.{S} А за тим се прекрс |
човек, задржао, да и она не испадне из кола.{S} А сем тога, није само Цвечкенмајерка видела то |
њихову левчу и фрау-Габриела излете из кола тако лако к’о какав лак перјан јастук, и тако пост |
а прихвативши се шунке коју је донео из кола.</p> <p>— ...{S} А узеће ову овде, што је сад ту п |
Бикач, па га још код Бочара изгубио из кола и тек код Карлова опазио да тера празна кола и не |
еница пала за врат, и пусти се нагло из кола па оде као опарена с опуштеним рукама, као кад мок |
бунде, а кад се сиђе на леву страну из кола, појави се и поп-Ћирина глава која се пушила к’о о |
ј одаји.</p> <p>Девер се пусти одмах из кола и оде по младу.{S} И на њему лепо одело а за шешир |
наш кад си кавонији ил’ кад испаднеш из кола, ил’ кад останеш у коли!</p> <p>— О, о! — вајка се |
" /> глас Пере Тоцилова и пуцањ бича, и кола оставише чарду.</p> <p>Поп Спира се наместио поред |
а да свега и више и боље буде код ње, и кола и коња, и пешкира и гајдаша, и постављених столова |
ветар пролете улицом и за час нестаде и кола и коња и момака и девојака; и цвеће и перје и кови |
то, због тога ме и мрзи да држим коње и кола, — вели поп Спира и приђе к прозору, па се загледа |
ареди да се крећу.{S} Запуцаше бичеви и кола полетеше једна за другим и једна поред других.{S} |
аљда курјаци!</p> <p>Капија се отвори и кола уђоше.</p> <p>— О о о!{S} Добро дошли!{S} Добро до |
шнуфтикле“.{S} А стари сват даде знак и кола полетеше сокаком и за час се нађоше изван села.{S} |
љутито у један глас оба попа.</p> <p>И кола пођоше.</p> <pb n="288" /> <p>— Срећан пут! — виче |
ла сахата кренуо се поп Спира да погоди кола.{S} Обишао је онако успут све паоре који кочијаше |
оре, никад не знате: пошто сте погодили кола.{S} Кол’ко је онако на очи пипав и завезан — ал’ д |
о скором путовању њиховом и о оскудици кола с арњевима, сад баш кад оба г. г. пароха <hi>морај |
лакану дечицу, која су се поређала крај кола и стајала у реду као какви мали кривци, и крупне и |
?{S} А? — пита га поп Ћира стојећи крај кола?</p> <p>— Па, па, молим лепо, господин-попо, па и |
лако и бахат људи и топот коња и тандрк кола и торокање жена.{S} Једна по једна клупа испред ку |
дошло скелом синоћ девет и јутрос седам кола родбине Шацине, а сувим опет толико.{S} Закрчила к |
и Аркадија.</p> <p>— ’хоћу л’ да тражим кола? — запита Аркадија.</p> <p>— А, па да бо’ме!{S} Са |
ијанин био који би своме пароху одрекао кола!{S} Али сад у Новембру месецу слабо ко и преже коњ |
шио један, који је радо другима извртао кола, па их до сад многе већ тако задужио.{S} Још пре д |
у.{S} Изведоше и младу и доведоше је до кола у која беху најлепши и најбешњи коњи упрегнути.{S} |
ажи сада ти сам?{S} Јесам ли ја погодио кола и капару дао — ил’ неко други?{S} А? — пита га поп |
а распитам: је л’ господин Ћира погодио кола и кога је погодио; па ако није онда да <hi>ја сам< |
пре две године преврнуо је једноме тако кола а тај се опет данас стрефио ту и био тврдо решен, |
коло, брује гајде, а дечурлија трчи око кола или вија једно друго и провлачи се између играча и |
/hi> потражити...{S} Јербо, што је било кола с арњеви по селу, то је сад све на путу.</p> <p>— |
ми и коњи!</p> <p>— Та како не би било кола у толиком селу?! — праска гђа Перса.</p> <p>— Та и |
емљена као Јула попина.{S} Колико ће то кола требати, да све то крену, сам ће Бог знати.{S} Јер |
љуби у потиљак.</p> <p>— Ај’те, децо, с кола, ’хоће господин-попа да иде, — вели женица деци, и |
по да будне?{S} Ајде, лане моје, ајд’ с кола!...{S} А и господин-попа ће се вратити.{S} Одма’ ћ |
неће, а он одма’ скида левчу, па тера с кола!{S} Каже он је „немеш“, па баш и није спао на то д |
лазе оданде.</p> <p>Кад се Шаца скиде с кола и пође у кућу запеваше девојке Бачванке, све родби |
вели женица деци, и хтеде да их скине с кола.</p> <p>Али деца неће с кола.{S} Ударило све четво |
с наш’о, — рече поп Ћира скидајући се с кола. — Ја сам се мало подуже задрж’о на путу.{S} Хе, а |
их скине с кола.</p> <p>Али деца неће с кола.{S} Ударило све четворо у плач и дреку, па неће до |
свлачи, па онда испусти бич па силази с кола и иде бестрага натраг, а ви седите у коли’ па чека |
чаше и Глиша и Рокса и почеше скидати с кола.</p> <p>— Е, е, баш ми је мило, — вели домаћин. — |
ут’о све до чарде.{S} Кад се он сиш’о с кола, ја сам промолио главу на фришак „луфт“.{S} Није ш |
. — А што се не би баш и скинули мало с кола... бар док се коњи одморе и наране?...{S} Да отвор |
ачким фронцлама.{S} Све је то скинуто с кола у присуству путника и унето у кафану.</p> <p>Чим с |
добру децу! — рече и скиде једва Раду с кола.</p> <p>— Благо њему! — рече у себи путник гледају |
и господин-попу у руку!...{S} Сад ћеш с кола! — рече па га ухвати испод пазува.</p> <pb n="409" |
/p> <p>А за младожењиним колима сијасет кола.{S} Из саме Бачке је дошло скелом синоћ девет и ју |
жеш, ако се стрефи, да узмеш још кога у кола.</p> <p>— Ако нисам и нећу! — рече у себи Пера Тоц |
ка деца, читаво једно туце — потрпала у кола и џакала, гуркала, претурала и плакала у колима, а |
е фрау-Габриела која је била завирила у кола и видела, на велико и њено чудо, оба попа како сед |
метла му је, као и увек, шунке и сира у кола, и посаветовала га да буде умерен, да се лепо и пи |
тев оно најмање.</p> <p>Путник га узе у кола и пољуби и метну га на колено.{S} Кад видеше оно т |
ровкаша на путу човек и забадава узме у кола, ал’ оно је вандровкаш, а није господин.{S} А госп |
се и пољуби Раду.</p> <p>— И мама сме у кола, је л’ те?...{S} Јел’ те, попо?...{S} Ајде, мама и |
е доле, него зову маму да и она седне у кола.</p> <p>— Доћи ће попа; сад ће се он вратити! — ум |
у и метнуо ногу на потегу да се попне у кола; обоје застадоше као окамењени, јер обоје спазише |
ма и дерао се и плакао: хоће код попе у кола да се вози.</p> <p>Кола су све више јурила и измиц |
смеју кроз плач.</p> <p>Млада се попе у кола и седе уз девера.{S} Стари сват нареди да се крећу |
огађ’о за ваш рачун.{S} Него извол’те у кола; извол’те да не киснеду за банбадава и коњи и амов |
у се у Петак зором кренули и поседали у кола, седела су оба попа на стражњем седишту свом као — |
утник — онако и неауфировани потрпали у кола, а, <hi>ситна господо?</hi> — рече па их стаде мил |
> <p>— Дакле, слушај!{S} Кад смо сели у кола, ја сам све онако урадио, к’о што си ми ти казала. |
Јел’ те, попо?...{S} Ајде, мама и ти у кола! — зове је Рада.</p> <p>— Е, не сме мама, рано; ма |
ванајст сребра и још једнога да узмем у кола, <pb n="279" /> — да истерам бар тако ти’ шеснајст |
моја, сад ће доћи баба! (А Рада легао у кола па се дере и брани ногама)...{S} Па зар кад баба д |
да је то поп Спира дочуо, па лепо сео у кола па за њим; и срећно му поквари тај посао.{S} Па јо |
ћи на децу која се потрпала задовољно у кола па се смеју од великог задовољства и радости што с |
е рећи потрпаше се по шесторо седморо у кола па се кренуше у Б** младожењиној кући.{S} Енђебуле |
ро нису имали ни где да помећу све то у кола.{S} И кад су се у Петак зором кренули и поседали у |
остаде интимнији и пребаци десну ногу у кола преко седишта.</p> <p>— А откад?</p> <p>— Па имаће |
жно и једногласно жељу да и њих метну у кола.</p> <p>Насмејаше се и путник и женица.{S} И ова у |
И ова узе једно по једно и потрпа их у кола, која сад изгледаху од силних детињих главица као |
те неће тај ђаво и бити! — Коме требају кола с арњевима, — тај ме <hi>мора</hi> потражити...{S} |
лом некуд.{S} И кад сад г. попи требају кола, он се и повезе на њима, јер који би то парохијани |
по путу блато преко чланака.{S} Упадају кола до главчина и јунаку чизме до чланака па чак и до |
позвана света.{S} Свирају гајде, играју кола у авлији неколико и дуж сокака двапут толико.{S} И |
да не да ничијим колима испред његових кола.{S} Таки потера поред њих!{S} А вешт је, обешењак, |
рајле, како ђаволи!“ повикаше из других кола паори кочијаши.{S} Али Габриелина кола одлетеше за |
их и дохвати левчом левчу од тих других кола али их не преврну него само гурну и она одскочише |
ну и њу да узме — дохвати левча од оних кола њихову левчу и фрау-Габриела излете из кола тако л |
што ниси добро отворио очи кад погађаш кола; кад знаш добро паоре, гром их спалио и сас обешењ |
’ Петре, потерај!</p> <pb n="328" /> <p>Кола пођоше.</p> <p>Тера Пера Тоцилов по путу, који се |
хоће код попе у кола да се вози.</p> <p>Кола су све више јурила и измицала а дете све више изос |
дана частитити ченејским сеном.</p> <p>Кола су пошла, и путем од Темишвара до Ченеја попови су |
колима, а и да се прихвати мало.</p> <p>Кола стадоше.{S} Поп Спира и Пера сиђоше.{S} Пера покри |
ог рамена к’о барјак на дамшифу.</p> <p>Кола стадоше пред Великом Биртијом тамо где само господ |
очио, да срце покрије и одликује.{S} Та колајне и висе на грудима; а кога сте још, видели да му |
Да си и’ посл’о у Беч, добио би цигурно колајну к’о један на прилику, добар, што каже Шваба, ви |
ти на ланцу, да у мал’ што није ишчупао колац за који је био везан, док није опазио и поп-Спиру |
по писму што их је запамтила са медених колача <pb n="36" /> са последњега вашара.{S} Та није д |
извуку из воде.{S} Научио је тај на те колаче.{S} Колико се само пута <hi>тај</hi> искобељ’о, |
ди те држали свечаре, а попови им секли колаче, па новаца доста.{S} Било у селу добрих момака н |
а зар кад баба дође с вашара с медљаним колачима па запита: „Ди је мој Рада?“ а ја да кажем: <p |
срцима, то јест на лецедерским меденим колачима, најбољи су доказ јаке песничке жице Тиме шрај |
рати?!{S} К’о и до сад, драги комшија и колега.</p> <p>— Та... не знам, знате, — рече поп Ћира |
ра нотарош, кум г. Доктор (Шацин будући колега), а девер ће бити један јурат из Старога Бечеја, |
звали докторима и друге докторе звали „колегама“.{S} Па и други их друкчије и не зове него „го |
а се променим сас оним мојим пајташом и колегом, оним Мићом, јербо то је његова парокија, његов |
поједе кад се раскиселе — него чизме до колена, намазане лојем или машћу, свињском или рибљом, |
ик га узе у кола и пољуби и метну га на колено.{S} Кад видеше оно троје ово у колима, изјавише |
а, ха! — смеје се гђа Сида и лупа се по колену. — Иди дођавола, Персида, одкуд ти та ђаволства |
им разним стварима.{S} Разговарали се о колери; о великим ратовима и топовским куглама колике с |
а у претпоследњој Глави — путовао је на коли један млад поп кроз Бачку враћајући се с омладинск |
{S} Е, ту нисам већ мог’о да останем на коли, него ме ђаво натента, хоћу да шпорујем; па нисам |
поп-Спиром у чарду а, поп Ћира остаде у коли бајаги спавајући.</p> <p>Чарда — једна страћара, н |
ла и иде бестрага натраг, а ви седите у коли’ па чекате.{S} Што другима треба пола дана, њему т |
ели поп-Ћира. — Читав се дан труцкали у коли, па сад све таке неке ствари.{S} Боље каж’те у кра |
отре, излети к’о да никад није ни био у коли’!{S} Е, то му, ето баш не ваља!{S} Тако је приклан |
кад испаднеш из кола, ил’ кад останеш у коли!</p> <p>— О, о! — вајка се поп Спира.</p> <p>— А п |
, оно и није село, него варошица.{S} Та колик је само онај Велики Сокак с краја на крај, па кол |
ки -веее-лики зуб, та мал’ те неке бити колик’ полак шапурике...{S} Неки коњски зуб, и то ваљ’д |
ко.</p> <p>— Е ал’ опет, ви заборавили, колика је дугачка <hi>зимска ноћ</hi>.{S} Па сву ноћ ко |
а њена, фрау-Цвечкенмајерка, знале су и колика је била сума (три стотинарке) коју је поп Спира |
ма колике су у старо доба велике биле а колике су сад; о месечарима како иду уз високу двокатни |
о великим ратовима и топовским куглама колике су у старо доба велике биле а колике су сад; о м |
S} Па већ и израчунали лепо све кредом: колики треба да је топ, колико тане и колико барута и д |
њом саплете се несрећом преко валова па колики је дуг носом о земљу, и док се он освестио и диг |
ихов <hi>Гага</hi> стари гавран онолики колики и јесте, па и он тужан јако опустио крила па сам |
ам светац свети Ђурађ!{S} Та јес’ вид’о колики миждрак има к’о уланер какав!{S} Лопова нема, је |
оњски зуб</hi>, са свим коњски и то још колики!{S} Таква велика зубекања, какву ја, Персида, св |
ли Владика. — Та погледајте га боље <hi>колики је</hi>, та није ваљ’да већи од њега ни онај „зу |
уца полако језиком. — Бога ми!...{S} А, колико га имате још у подруму?</p> <pb n="88" /> <p>— Х |
же чисмени мештани по земљи поред зида, колико да човек прође, тулају (кукурузовину), а краве н |
много милији, јер је тек у сну видела, колико би јој тешко било кад би га изгубила.{S} Ни она |
чувам.{S} А док ја чувам толике сокаке, колико би’ тек ондак треб’о ја да држим боктера и из мо |
годинама (а колико је пак година Јули, колико и Меланији, то писац никако није могао да дозна) |
а јој гђа Перса сва зелена.</p> <p>— О, колико ласкаво за мене, — вели г. Пера; — располажите, |
есеље и игранка трајала је само толико, колико и приличи нобл-сватовима, то јест до четири саха |
епо све кредом: колики треба да је топ, колико тане и колико барута и до ког термина треба да с |
кућа богата.{S} Нека суди сада читалац: колико се њих морало родити, венчати и развенчати и умр |
ћих“ приволео да приме св. тајну брака; колико је Швабица и Мађарица извео из јеретичких заблуд |
одруму?</p> <pb n="88" /> <p>— Хехе!{S} Колико га имам да имам, тек велим: данас га нећемо попи |
дати, али жене, жене богме не умеју!{S} Колико је само пута поп-Ћириница рекла кад су јој споме |
уше, и пре се једна на другу тужила.{S} Колико ми се само пута тужила госпоја Сида на госпоја-П |
била тако опремљена као Јула попина.{S} Колико ће то кола требати, да све то крену, сам ће Бог |
најпре зацени као да хоће да кашље.{S} Колико је само пута ноћу преварио поп-Ћиру.</p> <pb n=" |
воде.{S} Научио је тај на те колаче.{S} Колико се само пута <hi>тај</hi> искобељ’о, и то баш та |
су се често састајали и разговарали.{S} Колико је само пута пречула Јула кад је мама зове. — „Т |
/p> <p>— Не, не, без шале вам кажем.{S} Колико сам се пута сита наплакала због тога.{S} Увек ми |
к и за комшинске куће било је добро.{S} Колико је само пута лопов стао па не зна у коју ће авли |
Перса тврдила — склона самоубиству.{S} Колико је пута само полетела бунару да се удави, и срећ |
је лепша слика у поп-Спирином дому.{S} Колико је више хришћанске скрушености <pb n="332" /> и |
/> као сваки богословац, шљивовицу.{S} Колико је пута уз њу певао јој онај свима богословима т |
p> <p>— Та знам.{S} Петре синко!{S} Ал’ колико је дужи летњи дан него овај зимњи, — па ипак за |
да мало исперемо гушу вином?</p> <p>— А колико га имате у подруму, заборавио сам да вас запитам |
орење — рећи ће они — у тим годинама (а колико је пак година Јули, колико и Меланији, то писац |
куће па чита Геновеву.{S} Биче је мама колико је грло доноси, а она се занела па и не чује нег |
они мислиду, да ми паори имамо Бог зна колико.</p> <p>— Та... кол’ко вам треба, и кол’ко вам ј |
осетила.</p> <p>У селу нема баш Бог зна колико полицијских уредаба, управо њих има доста, али м |
о онај Велики Сокак с краја на крај, па колико тек малих сокака има, а сви су широки.{S} Зато н |
асину к’о бик, па се чује са пола атара колико је грлат.{S} Нико га није дирао, па чак ни неста |
.{S} Поп Ћира ваљада спава, а поп Спира колико му брига допушта, дремуца по мало.{S} Пера бадри |
све дражија.{S} А и она од своје стране колико га је само својим жртвама обвезала!{S} Уклонила |
рете поп-Ћири, да му одговори на питање колико је данас пало у тас. <pb n="93" /> Затим је похв |
му пастве разне добродетељи.{S} Спомиње колико је њих „супружески али невјенчано живећих“ приво |
један се жабац већ неколико година дере колико га грло доноси; има гласину к’о бик, па се чује |
ете к’о без душе у авлију, и раздера се колико га грло доноси:</p> <p>— Отвор’те капију, ево го |
рема овоме могу читаоци судити шта је и колико је свега другог било, тако да није нужно ни ређа |
: колики треба да је топ, колико тане и колико барута и до ког термина треба да стигне тамо тан |
Им’о сам зуб, ал’ нисам им’о памети ни колико онај прави притјажатељ тога зуба!...{S} Дакле, ј |
е гуче?“</l> </quote> <p>Није прошло ни колико један добар Оченаш да се прочитао, а из поп-Спир |
, мустре једне!{S} Ваљда те неке питати колико нам је крмача опрасила!?</p> <p>— Јест, ал’ он м |
, ја сам толико могао наште срце попити колико тројица вас садашњи после најмасније карменадле |
вица и кожурица, и причаће једна другој колико је која добила од заклана свинчета масти и чвара |
у као прекјуче, а бавиће се још не знам колико који на путу.{S} Дакле, све к’о поручено, жива з |
и послужи их све.{S} Кафа је била таман колико треба врућа и црна, и учитељ је пио и хвалио пљу |
{S} О, жено, часни те утук’о!...</p> <p>Колико је лепша слика у поп-Спирином дому.{S} Колико је |
b n="288" /> <p>— Срећан пут! — виче за колима и маше белим рупцем фрау-Габриела. — Е, то је ба |
ој.{S} А Јула још неко време гледаше за колима која иђаху Великим Сокаком и пратијаше их својим |
ти. <pb n="413" /> Јер овај је трчао за колима и дерао се и плакао: хоће код попе у кола да се |
ва, а на капију изађоше кола и коњи; на колима лепи арњеви а под арњевима седи Пера Тоцилов.{S} |
b n="375" /> вратити онамо одакле је на колима онако свечано пошла.{S} Вратила се страшно љута |
у рекле, кад су га виделе да пролази на колима, да мора да је нежењен, јер пошу око врата носи |
? — рече радосно изненађена, па притрча колима која стадоше, и рукова се с путником.</p> <p>— Е |
а још и ту луду нарав, да не да ничијим колима испред његових кола.{S} Таки потера поред њих!{S |
Али Габриелина кола одлетеше за осталим колима, она остаде у јендеку, а г. Асесор продужи курис |
ни.{S} У последњим најпаметније тераним колима седе две прије, гђа Сида и тетка Макра обе у сви |
ији сав шешир.</p> <p>А за младожењиним колима сијасет кола.{S} Из саме Бачке је дошло скелом с |
ај кад прођоше сила и сватови на силним колима и с многим паорским момцима на коњима.{S} Као ве |
лога тога дана труцкао <pb n="359" /> у колима, па му сад треба топле постеље и укрепителна сна |
џакала, гуркала, претурала и плакала у колима, а они у кујни чупали живину и спремали богату в |
сли које су га опхрвале онако седећег у колима, а и да се прихвати мало.</p> <p>Кола стадоше.{S |
доше као окамењени, јер обоје спазише у колима поп-Спиру, огрнута госпоја-Сидином великом зимск |
ра до Ченеја попови су се разговарали у колима.{S} Разговор није им текао онако од срце, искрен |
окацима или онако покис’о кад се грчи у колима без арњева!{S} И једног таквог суморног новембар |
гремом, видела је како је онај путник у колима скинуо шешир и прекрстио се, па, како је била ма |
а колено.{S} Кад видеше оно троје ово у колима, изјавише и они сложно и једногласно жељу да и њ |
онога часа, кад их је видела заједно у колима и јавила свима, код којих је свратила, да се поп |
ало час пала, кад је видела поп-Спиру у колима у којима ће јој се папа возити.</p> <p>— Ајд у и |
цедио, лете коњи весело као да гајдаш у колима свира, а Пера весео па распоређује опет у глави |
це се једна другој хвалиле невероватном количином млека, тако невероватном да ни једна није већ |
их поп Ћира унев са собом у собу грдну количину свежа хладна ваздуха и сва соба замириса сеном |
ло... ма кога...{S} Лети, на примјер... колк’о тражиш на дан?</p> <p>— Па осам сребра —</p> <p> |
разника или недеље на другом рогљу игра коло, па се све позаљубљивало једно у друго све до ушиј |
Шваба и Швабица!“</l> </quote> <p>Игра коло, брује гајде, а дечурлија трчи око кола или вија ј |
} Ију-ју, ију-ју!“</l> </quote> <p>Игра коло, звецкају сабље хуланера Рушњака и дукати на врату |
чудеса:</l> <l>Како <hi>ћифте</hi> воде коло</l> <l>А паори у наоколо!“</l> </quote> <p>Поред Н |
пера и мајкине душице рогаљ где се вије коло!{S} Ту ће свака свога видети, а све ће видети Тиму |
егову родбину, доводе свирца и заиграше коло у ходнику очекујућ, да изведу младу, око које се с |
лебејка, па се ухватила и она у паорско коло које је играло и подвикивало у авлији.{S} А ухвати |
ирташа, где је под јаловим дудом играло коло.{S} Свирац свира тако целе године, а кад се обере |
{S} Све је до мене морала да се ’вата у коло, па да игра нуз мене!</p> <p>— Па зашто је онда ни |
међу играча и играчица, бацају шешире у коло и шорају их оданде напоље, или се купе <pb n="388" |
бешње но што су отишли.{S} Ухвати се у коло и звано и незвано; млађи играју а старији се обређ |
стадоше од стола а омладина се ухвати у коло.{S} Свирало је пет гајдаша; два у собама, два у пр |
само да их пусте после подне на рогаљ у коло.{S} Ала ће да се шарени после подне сокак од момак |
а.{S} И њу увукоше са сокака у авлију у коло и ако се као отимала мало и викала: „нем тудом, и |
кецеље.{S} И-ју-ијују!“</l> </quote> <p>Коло се ширило па је све веће и веће.{S} Сред великог Н |
Ту Меланија има забаве и провађања.{S} Колосално је напредовала у клавиру; сад свира и теже пи |
ије се ражђипа, кад Совра свира.{S} А у колу је све било заљубљено; свак има своју, па не да др |
за ону другу полутину к’о бесан.{S} А у колу кад свира па кад стане пред неку газдачку девојку |
и се дешавају Недељом кад неко некоме у колу разбије главу или кад некоме украду коње па обеде |
шатрама, ни подврискивање и поскочице у колу, ни како пуца батина по леђима каквог Циганина лоп |
одма’, чим смо се први пут погледали у колу, ал’ ми она моја дерна фамилија није дуго времена |
га смисла, па стаде још ситније вести у колу.</p> <p>Али кад онај „тенцер“ извали једну таку по |
<p>— Та кол’ко сам се само пути тук’о у колу, а све через ње!...{S} Све је до мене морала да се |
е једаред диже да види, вели, коње, или колут око месеца, на ком су крају штапци или какво ће в |
блато, па <pb n="304" /> се играју <hi>коља</hi>.{S} Једно од њих, чим опази, да се кола обрну |
на крај.{S} И пије и бије се, и купује коље успут и плаћа и пије алдумаш; он вас повезе а неки |
ских даћа“ (тако звани „диснотора“).{S} Кољу се свиње, спрема се украс оџаку.{S} Деца се радују |
ма своју, па не да другом до ње него се кољу к’о кере сваке недеље.</p> <p>А што се заљубљивало |
и, вели, коње, или колут око месеца, на ком су крају штапци или какво ће време сутра бити.{S} А |
S} Утуби то, газда-Перо, — вели Нића на ком се већ могло осетити дејство вина из Тоцилова подру |
ерку и завршује и вечеру и разговор при ком је помало заплетао језиком.</p> <p>У том му унеше и |
ко по паворски комад један.{S} Ко зна у ком ће сокаку ча-Нића осванути и фруштуковати!{S} Па не |
да случај, кад се ишло чак у Темишвар у ком би оне са села могле читаво пола дана да зазјавају |
/hi> Него одфикари ти онако по паворски комад један.{S} Ко зна у ком ће сокаку ча-Нића осванути |
је да сам ти ја напакостио и метнуо црн комад у торбу.{S} И онако је велика повика од вас паора |
му унеше и сува језика и сланине добар комад.</p> <p>— Ето ти, Нићо, сува језика, тај те твој |
S} Ал’ други пут, Бога ми, брез повећег комада сланине, ил’ печене кожурице, ил’ мало суви’ реб |
и навора, приђе и нови учитељ и узе три комада: за гђу домаћицу где ће бити на ручку, за фрајла |
м!{S} Ваљ’да је шљивовица!{S} Него ника комадара и бећаруша!</p> <p>— Јеси, точио си!{S} Познај |
ва, који је седео крај ватре и пијуцкао комадару у друштву са ченејским црквењаком.{S} Разговар |
овске красне шљивовице, да пије сад ову комадару којој и сам онај бојтар манише.{S} Или ваљда д |
S} А како је пре лепше свирала!{S} Неке комаде свира па и не мари, к’о од беде.{S} Тек кад нам |
бету и фотељама исхекловани јастучићи и комадићи хеклераја а на њима све неки голи Аморчићи са |
ми он, како је од своји’ руку и о свом комаду живити!“ А нисам јој ни каз’о да ћу јој купити м |
се доп’о.</p> <p>— А је л’ остало још у комаду?</p> <p>— Бо’ме потрчао је све сам први ноблес у |
само сркање кафе; сви срчу као по некој команди.{S} Обе попадије подметле шнуфтикле под шоље па |
иде.</p> <p>— Јуцо, напред, олбрекц! — командира гђа Сида и залупи врата и пљуну за собом.</p> |
о у то доба? — пита је гђа Сида коју је комарац пецнуо и кашаљ пробудио.</p> <p>— Па... ето... |
, јер тата јој спава чак у авлији испод комарника, а она с мамом у соби са сокака где обично св |
ућине биле, <pb n="50" /> у њему је под комарником спавао домаћин сам главом.{S} Поп-Спира је б |
} Тако је поп-Спира својим спавањем под комарником и својим ужасним немешко-паорским хркањем, с |
ких навика да спава лети пред кућом под комарником.{S} Међутим то је имало своју добру страну н |
рске и псовком чобана који псују ритске комарце што се ни запаљене ватре не боје него насрћу.</ |
Ајд’ затвори... доста је... накупиће се комарци опет.</p> <p>— ’хоћу, мамо.</p> <p>— Да ниси оз |
трикераја, па запали...{S} Ови проклети комарци уједају к’о кере... мора да су они прави ритски |
еви а нарочито маме већ су правиле неке комбинације, али су маме <pb n="37" /> ђаволски криле ј |
мисли Јула, — све црвене к’о цвекла из комбоста од силна стида.{S} Сирома’ младић!{S} Можда и |
о лепа околина, (па показа на њих две,) коме да се не допадне!?</p> <p>— Ју, господине, та то б |
помоћник (негда најглупљи ђак у школи, коме је стари учитељ прорицао, да од њега неће бити ник |
сад каж’те ми, молим вас, још само ово: коме је исти поп-Олуја већи пријатељ, вама или господин |
не тура, каже, свој нос у мој виршофт; коме је дао Бог, <pb n="182" /> тај и решета жито.{S} Т |
риликом да се вози, па једна невоља!{S} Коме се сад обрати, мислио је и слутио поп Спира, тај ћ |
што попије док пише и напише писмо.{S} Коме треба тај се само потруди и нађе га, дозове га кућ |
ин-попо, мал’те неће тај ђаво и бити! — Коме требају кола с арњевима, — тај ме <hi>мора</hi> по |
жеду, не можете те не можете подићи — а коме то све шкоди, него опет вама!“ А ја им кажем: „Ник |
ао историју једног маторог кусог пацова коме је пре толико година реп одсечен кад је касапин је |
олгабирове мој! ’хоћу, снаго моја, а да коме ћу ако теби нећу дебело мазати, та да што смо се у |
деља, кад је ту био тродневни вашар, на коме је Рада Карабаш (са још некима чикошима из Бачке) |
ј је описан „јаузн“ код поп-Ћириних, на коме се десио сукоб и отпочело се отворено непријатељст |
’да од оног највећег штајерског коња на коме Крањци вандрују е еспапом по нашим варошима.</p> < |
рска! — грди је гђа Перса не знајући на коме да искали свој јед.</p> <p>— Али, мама! — умирује |
а трајала, уђе Ержа са послужавником на коме беху порцулански ибрици, шоље и сребрне кашичице, |
оиста симпатична девојчица, — вели Пера коме се учини нешто празна соба по одласку Јуле. — Онај |
ати са госпођицама на селу, — вели Пера коме се одрешио језик. — Или управо: варошке су према о |
ожну Содому и Гомору?! — вели поп Спира коме се ни најмање нису допадали разговори о строгим еп |
животу свом.</p> <pb n="315" /> <p>— Та коме ви то говорите, — вели домаћин, — та знамо ми већ |
а већ и не зна шта да иште!</p> <p>— Та коме ви то диваните?!{S} Та зар ће ми то бити први пут |
добро познати нам синоћни Пера Тоцилов коме је Нића боктер дошао и код њега се добро почастио |
и често она, па не би плаћали штроф кад коме откине по пола дороца ил’ кабанице.{S} Ја мом пинч |
али опет остаје све по старом; како је коме удесније тако и ради.{S} Па кад је то све тако, он |
исма, те још како пишу, па још да знате коме!{S} Ето ономадне је тата једну укебао баш кад је п |
и те у врат.</p> <p>— А што да точим, и коме да точим, кад сам једва и оно попијо, што ми је од |
но џоњао у мраку на авлијским вратима и коме је у његовом Коњичком правилу стајало, да хуланер |
палца па запита:</p> <p>— Шта ’оћете и коме ’оћете да пишете?</p> <pb n="34" /> <p>А они му са |
д мислим: ко ли ће нам, Боже, то доћи и коме је до гошћења сад у ово доба кад су највећи послов |
и морате признати, слатка, да је имао и коме; им’о је, бо’ме, <hi>и коме</hi> да шмајхлује! — в |
а је имао и коме; им’о је, бо’ме, <hi>и коме</hi> да шмајхлује! — вели гђа Габриела.</p> <p>— Т |
и поп-Спиру <pb n="222" /> не Проти или коме другом него самом Његовом Преосвештенству Владици. |
н сат, легао је, као сваки уморан човек коме је благи Творац одредио ноћ за одмор и спавање, и |
фурт предикујем и говорим... ал’ немам коме.{S} Ето, и овде се показало!...{S} Сад ће јој пада |
чку више говорило него о поп-Спирином о коме последњем ћемо с тога и ми врло кратки бити.{S} Он |
ко у селу није запамтио, да је у њој ко коме разбио главу, или да су се потукли само, или бар д |
а <hi>намешћа зубе</hi> и вилице... ако коме треба <hi>фалишан зуб</hi>, — рекла је гђа-Сида ја |
на пример, неко у селу умре, и ту како коме, али господин-попи опет добро.{S} Ако богатији <pb |
илику сину који је у солдатима или тако коме другоме.</p> <p>Онда је био неки Аћа учен човек, — |
то га никако и нису могли продати, јер коме би га год понудили, тај место да пита: „пошто?“ хо |
на.{S} Оженили су се из истога места, у коме данас попују.{S} Поп-Ћира узео господин-попину, а |
арловачко гробље и показаће вам гроб, у коме половина Љубинкова живота вечити санак борави...</ |
една комшиница зарекла пред кандилом, у коме је горео најчистији барабанц-зејтин, тако она не б |
ј Тисе; крај обично Мађарима насељен, у коме је, према томе, следователно, <hi>ноћу</hi> много |
опине ћерке из једнога села у Банату, у коме су парохијани били тако побожни, да су бадава млел |
о жив разговор између Меланије и Пере у коме је Меланија много више говорила а Јула се само бла |
</p> <p>Из авлије се видео леп ходник у коме су у јесен поп-Спира, Аркадије и Жужа крунили куку |
и прегледао приход што је пао на тас у коме се нашло доста крајцара, госпоја-Сосин двогрошак, |
си; нег што још волу да намагарче газду коме украду коње!!...{S} Ено, пре три месеца кад су оно |
х, — хукну госпођа Сида, — та је л’ још коме овако врућина?</p> <p>— Ви фурт шмајхлујете.{S} Ев |
> коже не изиђо’!...{S} Него, док се та комедија не сврши, кажи, Бога ти, <hi>момку</hi>, да се |
и ону справу за бреновање косе, и неке комедије за прављење локни, и неке нове хорнодле (назва |
с врата...{S} Него она... <hi>она</hi> комендија само да прође, да ми се скине с врата; да’но |
—</p> <p>— Та само да пређе једаред та комендија.{S} Страшно сам се дала у бригу, Спиро!{S} Им |
о тамо, а, Петре?{S} А каква је опет то комендија?</p> <p>— А каква би опет комендија била, мол |
то комендија?</p> <p>— А каква би опет комендија била, молим лепо? — пита Пера Тоцилов, а начи |
i>!</p> <p>— Ех, та ман’те се, госпоја, комендије!{S} Та какви немеши!{S} Та сви смо ми <hi>нем |
/p> <p>— Та, госпоја Сидо, та ман’те се комендије! — зауставља је поп Ћира.</p> <p>— Та, пустит |
куп је.{S} А и ако се погодите, имаћете комендије саш њим.{S} Он има један луд <pb n="270" /> о |
гђа Перса.</p> <p>— Та тек да није без комендије, — рече поп Ћира, напуни лулу и изађе напоље. |
и ја сам га погодио!{S} Но, сад ће бити комендије!</p> <p>— Па ви дакле заједно путујете!{S} Е, |
обешењак један.{S} Чекај само, да ви’ш комендије.{S} Код њега смо вечерали и преноћили; а нико |
ваки све да ради.</p> <p>— Само да ви’ш комендиjе и белаја, — наставља бојтар, плашљиво наливај |
, ни правдање каквог Неце ни Проке пред комесаром да је продавани коњ његов, а да пасоша нема з |
заређ’о из једне куће у другу к’о нека комесија.{S} А они и једни и други удри фали сваки свој |
о сам се на њу, — него ника ординарна и комисна бећаруша!</p> <p>— Пио би ти и „шајтвосера“!</p |
ди по кући све: кисели краставце, прави комлов, кува сапун, <pb n="110" /> копуни живину и ради |
иде код Шолема Чивутина у трафикану на комовицу.{S} А долазе још неколико капуташа и житарски |
Нића извињавао тиме, што тамо не би био комотан, а вели он, он и не рачуна да једе, ако не сме |
је држао неки трбушко Шваба у сомоцкој комотмицни са златном кваслицом, неки дузтабанлија који |
увидели, да, доиста, нису у туђем свету комотни као код своје куће, у свом селу.{S} Па за то чи |
У кући се риба и чисти.{S} Дечурлија је комотнија Суботом; може се играти и каљати до миле воље |
у са батиним чизмама (на чије саре може комотно да седне кад год хоће), па не може да макне ода |
у, и док се он освестио и дигао, она је комотно могла скочити у бунар, да није, срећом, баш пре |
сватове, тако, да је ко хтео, могао је комотно покрасти сво село.{S} Кога ти ту све није било, |
ош за два сата пута стићете.{S} Стићете комотно још за вида у Ченеј.</p> <pb n="296" /> <p>Плат |
е било јако и темељно и све пространо и комотно; ако су кревети то су били широки за две персон |
" /> рђави људи и душмани, могли смо му комотно извадити још два <hi>здрава</hi> зуба — тај ти |
а побожни парохијани тако имућни, да су комотно могли не два, него два пута по два попа издржав |
то се тиче поп-Спириног гојазног тела и комоције него и што се тиче поп-Спирине куће, па чак и |
прашине.{S} А ноћом се опет вуче читава компанија; ту су ти са неким трумбетама, неким верглови |
ас га нећемо попити, па све да узмемо у компанију и самога Краљевића Марка.</p> <p>— Ја се, до |
сама</hi> сам се <hi>себи</hi> чудила и комплиментирала и гратулирала, како сам ја то била трау |
</p> <p>— А зар си осетио, Нићо! — вели комплиментом задовољни домаћин. — Ала имаш фајн нос, та |
госпоја Сида што сам је двапут понудила компотом, а знаш је да је увек така кад су врућине и ка |
њима поређан порцулан и тегле с разним компотом.{S} По дуварима неке слике мал’ те неће бити с |
похотљивог патка.{S} Та га је мана тако компромитовала, да је већ ушао у пословицу у селу: „Лол |
о комшилуку.{S} Ако је веровати тужбама комшија, насртао је и на живину, давио комшиске пилиће |
кога да пева песму: „А а а, драги брате комшија, ако ’хоћеш весео бити, а ти мораш с нама пити“ |
241" /> чизме из блата.{S} С тога чак и комшија комшији ређе долази, нарочито ако нису један уз |
а вам мало помогнем.{S} Ако ја к’о први комшија нећу, а да ко ће?! „Дрво се на дрво наслања, ка |
те разговарати?!{S} К’о и до сад, драги комшија и колега.</p> <p>— Та... не знам, знате, — рече |
, — одговара поп-Спира, — та кад је још комшија комшију преварио!</p> <p>После званичног дела, |
не избива из куће.{S} А збиља, господар-комшија, а откуд сте ви то постали хаузмајстор па издај |
о би’ да се разговорим с вама, господар-комшија, о фамилијарним.. ако, ако, то јест, немате што |
p>— Е, да!?{S} А откуд то сад, господар-комшија?!{S} А за што као да не можете разговарати?!{S} |
о ће канда да изађе на дебело, господар-комшија! — плану поп Спира, који изгледа тек да је сад |
се све чиним и невешта...{S} К’о велим: комшије смо, па није лепо да се свађамо пред паством, и |
“ на даћу.{S} Ту су скупљене ожалошћене комшије и неутешни рођаци, и они што су задовољни с тес |
Мисли се, шта да ради.{S} Како су били комшије — трећа четврта кућа — како би било, сети се гђ |
очитам!{S} Зар је то лепо, да се ми као комшије и пароси тако мрзимо?!{S} Зар сам му ја крив, и |
ка, што кажу, да је два пут позову; јер комшије њене не памте, да се икад пушио оџак на њеној к |
омове твоје, па <hi>потуци</hi> све <hi>комшије</hi> моје,“ а то се, знате односи на поп-Спирин |
чизме из блата.{S} С тога чак и комшија комшији ређе долази, нарочито ако нису један уз другога |
ја живину по авлији.</p> <p>И док су се комшијска деца, читаво једно туце — потрпала у кола и џ |
ања и дању и ноћу.{S} Дању газе по води комшијска дечурлија и кваси турове, а и ноћу је једна л |
о, кад је чуо, да му се неко одазива из комшијске баште.{S} Одмах после те песме, ударио је Шац |
килину дерлад која чини пустош по свима комшијским баштама. <pb n="140" /> А дан после, већ се |
спасао често и себе и још бар пет шест комшијских кућа.</p> <p>По свему се видело одмах на прв |
дано гукањем гаврановим, оданде из оног комшијског јоргована.{S} Кад ближе јорговану, а оно под |
{S} Нема га! — вели, а уво јој окренуто комшијској башти. — Јао крста, не знам да су моја! — ре |
вара поп-Спира, — та кад је још комшија комшију преварио!</p> <p>После званичног дела, пошто је |
рво наслања, кажу паори, а комшиница на комшију!“</p> <p>— Пробајте само ако ’оћете да пустим н |
какав стари пензионер.{S} С тога је сав комшилук био против њега и вребао га да га убије, али з |
ају.{S} Поједине певаче већ познаје сав комшилук по гласу.{S} Тако, на пример, један се жабац в |
ко ноћом; тек дошло време, да се поштен комшилук расели од тога вашег виртшафта.</p> <p>— Охо, |
ом оне дрвене)- па за њом, а она беж’ у комшилук!{S} Ту се завукла у комшиску сламу, па док нис |
свој лепоти својој, а сад је отрчала у комшилук да позајми часком оклагију; њихова се скрхала |
аје тањир кћерци својој, да га однесе у комшилук.</p> <p>А после ручка одмах отрча преко пута, |
свим собама и по целој авлији и шиљем у комшилук код госпоја-Сиде, а она каже: „Није она од јут |
ама.{S} По нека девојка промакне брзо у комшилук, испод старе рекле види се чиста кошуљица а шу |
ад секли крила гускама, да не прелећу у комшилук, — и два грдно велика ексера, — и тучак од нек |
живог Лалу.{S} А кере залајале из целог комшилука, па лају, <pb n="160" /> лају, а ја и’ растер |
га сви и баба и нана и брата и Ката из комшилука, која је сад већ велика девојка и спевали су |
га често секирала <pb n="51" /> деца из комшилука кад изађе на сокак, тако да се обично морала |
акила, једна лепушката млада удовица из комшилука. — Докле ћеш самовати, Нићо, тако, к’о нико т |
да ко од облапорне кућне чељади, или из комшилука ко, не одсече крадом свинчету опрљено ухо или |
’ да нису прешли ови Ракилини ђаволи из комшилука, па одврнули славину...{S} А ретко, дете, и д |
и сву мирођију, тако да су сутра дан из комшилука морали узајмити мирођију за краставце из воде |
есеље.{S} За час се искупило друштво из комшилука.{S} Нашли су и Совру гајдаша.</p> <p>Отпоче и |
кофпуц и хорнодле по сокаку а локне по комшилуку... присело би јој и лоптање и смејање!...{S} |
} Крао је где шта стигне и по кући и по комшилуку.{S} Ако је веровати тужбама комшија, насртао |
њом крену се и снаш’-Пела па зареди по комшилуку.{S} Она није ни улазила у куће, него је с авл |
„муф“ на зиму.</p> <p>Но што је крао по комшилуку, то би му гђа Перса још и опростила, али он ј |
која се унтерхалтовала, него и свима у комшилуку па чак и баба-Тини која се још пре педесет го |
„Дрво се на дрво наслања, кажу паори, а комшиница на комшију!“</p> <p>— Пробајте само ако ’оћет |
Нића.</p> <p>— Одскитала, — вели друга комшиница,- — за неким шкадруном, — за неким тоцким ула |
и опасности још жив био, ма да се једна комшиница зарекла пред кандилом, у коме је горео најчис |
другу гомилу.</p> <p>А девојке и младе комшинице шапућу.{S} Чујеш по неку реч гласно изговорен |
ош да и гђа Перса не изостане иза своје комшинице.</p> <pb n="178" /> <p>— Ержа, о Ержа! — викн |
"subSection" /> <p>И мало после дижу се комшинице и одлазе праћене фењером.{S} Остаје соба с ук |
, кочоперна баба, па приповедала својој комшиници, другој једној баби, како јој се јуче на ноћ |
онога на капију и нађе баш онда да зове комшиницу из преко пута, само да му да на знање, да је |
о се тиче поп-Спирине куће, па чак и за комшинске куће било је добро.{S} Колико је само пута ло |
ледале, шклоцале зубима и тужно маукале комшинске мачке све дотле док не изгубе глас и очи им н |
га мачка.“ Кажи да се јавио од некуд из комшинског амбара један велики пацов, па начинио чудо и |
а тако у башти, кад чује где се нешто у комшинској башти провлачи, па шушти лишће.{S} Сва претр |
, него опет, што кажу, у кристијанску и комшинску фамилију! — теши је прија Макра.</p> <p>— Е, |
ма глупи и уображени ћурак, задовољство комшиске деце.{S} И ако је пазио на себе и достојанстве |
комшија, насртао је и на живину, давио комшиске пилиће и вребао голубиће, а конабио младе голу |
твено се понашао, ипак је пропадао међу комшиском децом као какав невешт педагог.{S} Врло су га |
лушкује, али не сме никако да погледа у комшиску башту.{S} Мало јој чудно, што не чује оданде п |
она беж’ у комшилук!{S} Ту се завукла у комшиску сламу, па док нису краве дошле кући, није смел |
љиво око себе, па се примаче и завири у комшиску башту.{S} Види лепо оно буре насред баште на с |
ио комшиске пилиће и вребао голубиће, а конабио младе голубчиће као какав стари пензионер.{S} С |
А</head> <p> <hi>Садржи у себи вечеру и конак код гостољубног пароха ченејског поп-Олује назван |
.</p> <p>— А после, — наставља Аркадија кондуиту Радину, има још и ту луду нарав, да не да ничи |
и ја наплатим на Спирину конту, и да га конечно уничтожим, да види, к’о вели, Преосвештенство, |
!</l> <l>Како тихо ти почиваш,</l> <l>И конечно не чувствујеш</l> <l>Бол сердца мог!“</l> </quo |
о је код мачка ретка ствар, познавајући конзервативизам и привезаност мачијег рода ка месту сво |
о глави и све му зубе избије...{S} Ено, конзилијум од Бечкеречких доктора скупио се у болесничк |
аци научили тамо да бријају, па правиду конкуренцију.“ — „А, неће наш Шандор, ако Бог да, брија |
су у гостинској соби скидане футроле од конофоса са столица, фотеља и канабета, а то је било са |
} Канабета и све столице откривене, без конофоских навлака, а по канабету и фотељама исхеклован |
о, мамаљуго банацка!{S} Дакле ти си већ контен да све заборавиш!...{S} Ћиро!{S} Кад мрзиш, треб |
кав писац давно није видео ни на старим контрафама, а тетка Макра у свиленој махрами, — седе па |
прошлога века.{S} Биле су то неке старе контрафе са црним оквирима; неке тице на дрвећу са прир |
али грдан страх гђа-Сидин претворио је контрафу у икону и ваљда јој је дошапнуо ону стару посл |
заљубљенима и крило их од оне несносне контроле коју је Бог сваком младом заљубљеном створу, у |
вало као поклано, па га нико није могао контролисати у раду и сутрадан тужити за тако несавесно |
је, ал’ већ видим, да ће то све на моју конту да се запише.{S} За тим дозове свога секретара, ј |
прилика, да се и ја наплатим на Спирину конту, и да га конечно уничтожим, да види, к’о вели, Пр |
у за закопчавање рукавица, и неке силне конце и вунице од неких десет разних нумери, које све н |
и запећка; јер сво ћеретање и кикотање концентрисало се око огњишта, а кашљање и зевање, гунђа |
исте на суду показати. — Тужба је била концептована и руком самога поп-Ћире, који је имао врло |
атан.{S} Већ је дваред суделовала у два концерта, која су давана ради подупирања варошког шпита |
целог шора и замењује се лавежом паса и концертом жаба из свију јендека испред кућа.</p> <p>Тек |
о песнику те песме, Васи Живковићу свом коншколару, а после о песми, за што, то јест, воле он т |
/hi> сравњаваш са шњим? <hi>Његова</hi> конштрукција и <hi>твоја</hi> — и бијаше!</p> <p>— Е, н |
!</p> <p>— Е, није него још нешто...{S} Конштрукција!{S} А знаш ли ти, Сидо, да су мршаве Нилск |
о учтиво извињава!{S} Каже: „Шкодиће ми конштрукцији!“ Једва је попио пола чашице!{S} Сирома’ м |
е није збунило позивање г.{S}-Перино на конштрукцију.{S} Волео је г. Пера, <pb n="61" /> као св |
осећам како штетно утиче на организам и конштрукцију тела. — А за тим се диже и поклони учтиво. |
ни Проке пред комесаром да је продавани коњ његов, а да пасоша нема за то, што су му дин-душман |
и то ваљ’да од оног највећег штајерског коња на коме Крањци вандрују е еспапом по нашим варошим |
ега и више и боље буде код ње, и кола и коња, и пешкира и гајдаша, и постављених столова и јела |
ролете улицом и за час нестаде и кола и коња и момака и девојака; и цвеће и перје и ковиље, све |
гови украли најпре пасош, па ће после и коња, па за то га, вели, и продаје сад јевтиније.</p> < |
не?{S} Шта га ће ту шталога пробивени и коња покрађени бити, кад и поред месесечине, па једва д |
ју Јулу неку песму коју заглушује топот коња или је од времена на време односи ветар и меша је |
{S} Изумире полако и бахат људи и топот коња и тандрк кола и торокање жена.{S} Једна по једна к |
тек ако се једаред диже да види, вели, коње, или колут око месеца, на ком су крају штапци или |
а ноћ се отегне к’о гладна година... а коње треба ’ранити, па онда и’ добро можеш терати.{S} Ш |
а сата не окрене, него само виче и шиба коње а све лети блато на оног за њим у сицу, па не знаш |
ај боље!</p> <p>— Хааа! — викну Рада на коње и пуче ирошки бичем преко њих, и коњи полетеше као |
/p> <pb n="291" /> <p>Пера Тоцилов тера коње и разговара се с њима, јер оба попа ћуте и ни речи |
шир и рече:{S} Збогом! и кочијаш потера коње.</p> <p>Одоше кола с путником, а деца осташе дерућ |
сад у Новембру месецу слабо ко и преже коње.{S} Ако их ко и преже, преже их само у сватове, па |
ку, нити му ико тражи пасош кад продаје коње.{S} То је Иђошко право одондак.“ — Тако онај припо |
’о у шталогу; ’хоће човек да чува своје коње!{S} Ено, од срамоте још ни сад не сме човек међ св |
је Пера поткрепио добро и себе и своје коње код попа, па му није до чарде.{S} Шта му треба чар |
етврт сахата изван села потера он своје коње поред фрау-Габриелиних и дохвати левчом левчу од т |
сем њега нико нема онаке арњеве и онаке коње. „Па не мој да срамотиш своје красне коње, па да и |
а.{S} Пера Тоцилов је потерао мало боље коње, који су се у чарди довољно одморили.{S} Већ се ви |
господари!“ па <pb n="271" /> кад ошине коње, а господар ако се није добро у’ватио за лотре, из |
ње. „Па не мој да срамотиш своје красне коње, па да и’ будзашто возиш, — саветовао га је Нића. |
и заћи, а Рада тера једнако своје бесне коње.{S} Превезли их и на скели на Банатску страну.{S} |
у да ко овамо код нас у Банату има лепе коње, — одма’ се устумарају ти проклети Бачвани! — Што |
мо Раду Карабаша?{S} Ај?{S} Он баш лепе коње држи!</p> <p>— Ху, та ман’те га бестрага!{S} Да је |
} Па му дика, што му је сна лепа. „Лепе коње и лепе жене, каже он; е, ако ни по чем, по том ћеш |
ри, — ’оћемо л’ мало да одморимо сироте коње?</p> <p>— Па, не би згорег било! — одговори му поп |
и сад добро дошло, да имаш своја кола и коње! — вели гђа Сида.</p> <p>— Хе, то сам ти, Сидо, и |
очкове и псује блато и пут, Глиша уводи коње у шталу а Рокса вија живину по авлији.</p> <p>И до |
ретке — а он: <hi>стој!</hi> да напоји коње и себе, а после кад узме уздице у шаке, а он тера |
пре три месеца кад су оном Неци украли коње, па мало им што су му одвели коње, нег’ му још мет |
крали коње, па мало им што су му одвели коње, нег’ му још метли уларе на врат па отишли с коњим |
допушта, дремуца по мало.{S} Пера бадри коње, кара их, спомиње им оног Мартоношанина (вранца) и |
Поп Спира и Пера сиђоше.{S} Пера покри коње ћебетом, а после их испреже па уђе с поп-Спиром у |
p> <p>Ето, због тога ме и мрзи да држим коње и кола, — вели поп Спира и приђе к прозору, па се |
људи имају ту проклету пасију да украду коње од Банаћанина. — то је једно чудо! — Па, што украд |
још волу да намагарче газду коме украду коње!!...{S} Ено, пре три месеца кад су оном Неци украл |
олу разбије главу или кад некоме украду коње па обеде Бачване да су они прешли преко Тисе и учи |
а и литијама молили Бога за њу) — ошину коње и потера управо у попов сокак пред поп-Спирину кућ |
лулу у чизму, навуче кабаницу па ошину коње.</p> <p>Остаде за њима за тили час и вашариште и г |
и си човек газда, кад ти можеш да држиш коње само через газдашага и сватова.</p> <p>— Та, госпо |
лудо српско утркивање и подвикивање.{S} Коњи се згрануше па све упропнице скачу а женскадија ци |
маћиновим сеном, тако савесно, да ће се коњи још бар недељу дана частитити ченејским сеном.</p> |
баш и скинули мало с кола... бар док се коњи одморе и наране?...{S} Да отворим капију, ’оћете л |
илов по путу, који се мало оцедио, лете коњи весело као да гајдаш у колима свира, а Пера весео |
дан сања о изгубљеној срећи!...{S} Лете коњи к’о бесни широком и високом долмом поред рита, пуц |
ве, и срећу и несрећу своју, па да лете коњи тако и да га носе тако све до на крај света, у мра |
а коње и пуче ирошки бичем преко њих, и коњи полетеше као бесни равним бачким путем, а он запев |
; извол’те да не киснеду за банбадава и коњи и амови.</p> <p>— Хе, Петре, синко, ’ма нећемо так |
ре Тоцилова, а на капију изађоше кола и коњи; на колима лепи арњеви а под арњевима седи Пера То |
дан, па и дан и по!...{S} А после, па и коњи му нису никакви!{S} Неке сремачке раге, па к’о мач |
боље ви седајте, да мање киснемо и ми и коњи!</p> <p>— Та како не би било кола у толиком селу?! |
јскога попа.{S} Добро се угостио и он и коњи му, а сем тога, тако је савесно набио оба „сица“, |
радим коју крајцару за порцију; јербо и коњи имаду душу, макар да су, што-кажу, једна марва.</p |
и за час се нађоше изван села.{S} Луди коњи и још луђи кочијаши, па настаде једно бесно и лудо |
ко је луђи ил’ он, ил’ они његови бесни коњи.{S} Трезан, и Боже помози; ал’ кад је пијан, <pb n |
до кола у која беху најлепши и најбешњи коњи упрегнути.{S} И млада беше дивна.{S} Плаве очи као |
ачка <hi>зимска ноћ</hi>.{S} Па сву ноћ коњи једеду, а ноћ се отегне к’о гладна година... а коњ |
тада је стари сват наредио да се прежу коњи.{S} Поседаше или боље рећи потрпаше се по шесторо |
и па играју уз гајде, а најлепше играју коњи Раде Карабаша.</p> <p>У одаји, где се опрема млада |
Да је он само полак добар к’о што су му коњи — била би једна красота!{S} Он добро тера, до душе |
м колима и с многим паорским момцима на коњима.{S} Као ветар пролете улицом и за час нестаде и |
деле рузмарине сватима а танке пешкире коњима, па и коњима мило, и они удесили па играју уз га |
не сватима а танке пешкире коњима, па и коњима мило, и они удесили па играју уз гајде, а најлеп |
илов пуши и преко камиша се разговара с коњима.{S} Задовољан је па обећава и Шарги и Пирошу нов |
му још метли уларе на врат па отишли с коњима а њега оставили к’о никог његовог; а он кад се п |
само се чује зујање и треперење вилиних коњица око оних силних бикова у лејама и силно лупање у |
а авлијским вратима и коме је у његовом Коњичком правилу стајало, да хуланер треба неустрашиво |
пов“ па ма то и о неком другом, о неком коњокрадици реч била, одмах би, будући увек нечисте сав |
е бити колик’ полак шапурике...{S} Неки коњски зуб, и то ваљ’да од оног највећег штајерског коњ |
о сте изволели примјетити са свим сушти коњски зуб!...{S} А, наравно, додаје он и распирује још |
та видити! <hi>Коњски зуб</hi>, са свим коњски и то још колики!{S} Таква велика зубекања, какву |
и погледам га, ал’ имам шта видити! <hi>Коњски зуб</hi>, са свим коњски и то још колики!{S} Так |
еспапом по нашим варошима.</p> <p>— <hi>Коњски зуб!</hi>...{S} Е, то га је она његова бештија н |
то било?</p> <p>— Та ово је, ово је <hi>коњски зуб</hi>, оче Кирило, — вели Владика. — Та погле |
о мене жалосне!{S} А откуд сад опет <hi>коњски зуб!</hi></p> <p>— „За Бога, та где сте га само |
та је десетица!{S} Оде, што кажу, сва у коњску зобницу; „десетицу у зобницу!“</p> <p>— Ама мног |
лепу принципалову ћерку, па је онда на коњу, што веле.{S} Јер он не познаје још то женско ство |
нађикао, гледам га баш јуче; хуланер на коњу да прође кроз њега, не би се видео; а клипови к’о |
, онда смо „на коњу“ господине. „<hi>На коњу</hi>“ — додаде поуздано Аркадија.</p> <p>— Ајде, п |
ко буде к’о што ја мислим, онда смо „на коњу“ господине. „<hi>На коњу</hi>“ — додаде поуздано А |
је тата наручио код Орестија ковача.{S} Копа и мисли.{S} Учини јој се к’о да су залупила баштен |
н! — А за тим уздахну, па стаде даље да копа. — Је л’ он само берберин,... унцут је он! — вели |
ило!</p> <p>Настаде опет пауза.{S} Јула копа, а Шаца се ућутао и повукао па ћути.{S} Тишина.{S} |
и неправо било.{S} Тако мисли а једнако копа мотичицом што јој је тата наручио код Орестија ков |
љно руке госпођа Сида. — Ко другом јаму копа, сам у <pb n="356" /> њу пада, говорила је увек мо |
<p>Настаде опет пауза.{S} Јула продужи копање, а љута јако, па пребацује себи, што се и упусти |
се то вас тиче?! — рече Јула и продужи копање.</p> <p>— А помаже л’ вам когођ?</p> <p>— То се |
ви оплакивати?! — рече Јула и престаде копати.</p> <p>— Те још како!{S} Ја ћу баш највише жали |
ају, почела је умотавати у своју мрачну копрену сво село са кућама и баштама, амбарима и авлија |
рмови као да пробише врховима својим ту копрену и дизаху се право тамо звездама.{S} Давно су пр |
рави комлов, кува сапун, <pb n="110" /> копуни живину и ради све таке кућевне ствари и учи се в |
онако исто госпоствено и мајестетично — корак два па стане — као господин нотарош кад иде шором |
им будућим суграђанима.{S} Сам тај први корак његов у селу и први приказ његов допао се свима, |
јпре неосетно краћи, „за један кокошији корак“, што рекле искусне бабе, а после осетно краћи. „ |
у ту није место!?{S} Чим се само макнем корак из кујне, одма’ се направи вашар!</p> <pb n="350" |
вао са својим пријатељима о томе, какве кораке ваља да предузме.{S} Сви су били сагласни, да тр |
ио па на једаред застао.{S} Чуо је неке кораке из даљине, па се склонио у хлад испод неког багр |
и одело на себи.</p> <p>Затим чује неке кораке, али се још никако не осврће, него се дала и као |
рошевице, упутила се гђа Габриела брзим кораком гђи Соки гркињи.{S} А тако исто и натарошевица |
енске шлофкапе), а напољу се чуше троми кораци сеоског боктера Ниће који се у даљини гегаше и г |
у хлад испод неког багрења.{S} То беху кораци сеоског <hi>боктера</hi> ча-Ниће који је јављао |
девојка, — фали је госпоја Перса. — Кад корача, све се тресе земља под њом!{S} А ова моја к’о н |
помиње им оног Мартоношанина (вранца) и коре их и застиђује њиме те они повуку боље.{S} После т |
ци у трећем чину и стаде је пријатељски корети, полугласно да нико не чује. — Ал’ за име Божије |
амо научила многе за младу девојку врло корисне ствари а између осталога у првом реду немачки; |
е испод стрехе, гложиће се и кавџиће са корисним кокошкама ови незвани гости, кад онима вредна |
ног доброг романа.{S} Али има верујте и корисних ствари, које су верно огледало, верна слика др |
у торбу), бити најбоље да сада купи што корисно у кућу.{S} Поп Ћира је куповао да умилостиви, а |
на ради подупирања варошког шпитаља и у корист још неких других хуманитарних цељи.{S} А сем тог |
шака падну.{S} Он се у два маха славно користио гостопримством у кући ченејскога попа.{S} Добр |
колико година ударио шлог једну жену за коритом баш на сам дан Светога Киријака Отшелника.{S} С |
оје дете у Швапску кућу; у једном истом кориту, — каже, — и месиду ’леб и переду веш, и купаду |
им Пентикостаром — оним са оним дебелим корицама — и тако ме незгодно ударио, да ми избио, зуб. |
Има једну књигу пуну исписану.{S} Лепе корице и пише на њима <hi><foreign xml:lang="fr">Poesie |
а клањају, то јест извуче мало врат к‘о корњача.</p> <p>Кад је изашао гост, сви су задовољни би |
е он вратио, а ја опет главу у бунду ко корњача, па тако све до Ченеја.{S} Е, ту нисам већ мог’ |
је држао и њима истребио силан кукољ и коров и раздувао плеву греха и злих навика међу својим |
и и преврће је, дотле овај узима ону из корпе.</p> <p>— Ију, господин-попо, баш сте ви враг!{S} |
ваки дан ишла на јаузн са штрикерајем у корпици.{S} Ту су једна другој рапортирале што је која |
час грешили) узела, дакле, штрикерај у корпицу па полетела и заредила по кућама и сокацима.{S} |
н, — заврши Габриела мећући штрикерај у корпицу, који је после треће скришке диње опет извадила |
у, онако форме ради, само да вам не дам корпу! — вели Габриела и остави штрикерај.</p> <p>— Но, |
упецан, па само вади крофне и баца их у корпу иза себе.{S} Па док се домаћица забавља око оне ш |
{S} Чекај само да уништим овај проклети корпус деликти.{S} Ако ми остане у џепу, опет нећу имат |
“, а бркове да има мале и мало брадице; коса лепа, смеђа, пала на рамена онако омладински, а ра |
вољење.{S} Њено здравље, па бујна плава коса, па њени румени образи, румени као брескве дуранцл |
лфера за лице и ону справу за бреновање косе, и неке комедије за прављење локни, и неке нове хо |
мога <hi>доброг бабу</hi>:</l> <l>Да не коси украј Тисе траву:</l> <l>Покосиће моју косу плаву! |
шешир.{S} Сва деца умивена и очешљана а косица им намазана зејтином.{S} Све на њима чисто а чес |
а је, разгледајући с њим заједно албум, косом својом <pb n="112" /> додиривала образ Перин.{S} |
их; неки Омладинци у душанкама са дугом косом <pb n="113" /> и разастртом <hi>„Заставом“</hi> и |
>— Написао је Коста Руварац...</p> <p>— Коста!{S} Та... та то је поп-Васин Коста... поп Васа из |
Сида бришући сузе.</p> <p>— Написао је Коста Руварац...</p> <p>— Коста!{S} Та... та то је поп- |
<p>— Коста!{S} Та... та то је поп-Васин Коста... поп Васа из Саса.{S} Ех, ето шта велим ја!{S} |
ветка, <title>Карловачки ђак</title> од Косте Руварца.</p> <p>— Ах, бештијо једна, гледај само |
слатким и меким гласом.</p> <p>— А јао, кости моје! — чу се оданде иза бурета.</p> <p>— Ко је т |
сно, дршћући гласом, читати: „Љубинкове кости леже сад у јуначкој земљи херцеговачкој, ал’ гроб |
ј је још њена баба одмарала старе своје кости и последњих пет шест година пред смрт слабо се и |
е Поповић а <title>Помпеје</title> Лаза Костић. <pb n="111" /> А <title>Преходница</title> је в |
ао и сомотски капут и лаковане ципеле а косу очешљао онако, што кажу, „на ларму“, па би се шета |
hi> плести па клети,</l> <l>И туђа рука косу крзати,</l> <l>А ти ћеш, Јуло, онда плакати,</l> < |
ирургу, како обешењачки погледа и чешља косу, „а сокак све мирише од фине цигаре и миришљава са |
чим га је спазила, учтив па смеран, па косу разделио по средини; исти к’о њен попа пре толико |
ло! — мишљаше у себи и хитно дотериваше косу и одело на себи.</p> <p>Затим чује неке кораке, ал |
оста и запамтила му све и стас и лице и косу и очи и одело и својим рођеним ушима чула кад су г |
бро дете, љупко дете. (Пера завија дугу косу за уши и слуша је пажљиво.) Тхе, али све је то сам |
ажемо, да одма’ од сутра пусти још дужу косу; кад дође време, нек је готов и за ђакона и за поп |
украј Тисе траву:</l> <l>Покосиће моју косу плаву!</l> <l>И поздрав’те моју <hi>слатку нану</h |
езом тако да ветрићи додирнуше и Перину косу. — Дакле, молим... одговор?{S} Како то мислите?</p |
екну Јула на њ склањајући збуњена бујну косу своју под плаву цицану мараму којом је повезала гл |
— вели Пера и тера прстима своју бујну косу на више.</p> <p>— Та и запустила се доста.{S} Како |
но,</l> <l>Фино, бреновали,</l> <l>Русу косу по мом</l> <l>Густу очељали!...</l> <pb n="335" /> |
ко понела година.{S} Жита пуни амбари а котарке очекују кукуруз, а кукуруз изредан, па нађикао, |
чала преко сокака; а купила би јој мама кофпуц и хорнодле по сокаку а локне по комшилуку... при |
pb n="22" /> кад је написао онај <title>Кохбух</title>, хтео га је <hi>њој</hi> посветити, да ш |
нила и да им место није било у соби.{S} Кочијаш скиде још један у хартију умотан кишобран нешто |
укова, скиде шешир и рече:{S} Збогом! и кочијаш потера коње.</p> <p>Одоше кола с путником, а де |
>Пред ту су, дакле, кафану стала кола и кочијаш скин’о два сандука; један већи а други мањи, об |
} Ја к’о мислим, да <hi>потплатите</hi> кочијаша што га буде одвез’о — па <hi>он</hi> да се как |
лов возио, па питајте и’ јесу л’ другог кочијаша после тражили!</p> <p>— Е, лепо, лепо!{S} Баш |
па прегори нешто најмилије,) па ослови кочијаша, једно лепо смеђе ирошки обучено момче.</p> <p |
S} Обишао је онако успут све паоре који кочијаше Био и код Пере Боцкалова, и код Проке Циканова |
у Сервију...{S} А за сад још по мало од кочијашења —</p> <p>— А имаш ли асну од кочијашења?</p> |
кочијашења —</p> <p>— А имаш ли асну од кочијашења?</p> <p>— Па... к’о што реко’, не дај Боже и |
да целим путем ћутиш?...{S} Ја знам да кочијаши хоће покаткад и да запевају —</p> <pb n="414" |
знате, како спрам кога...{S} Има то да кочијаши, на прилику, и певаду; ал’ то је и спрам путни |
је „немеш“, па баш и није спао на то да кочијаши.</p> <p>— Па то је онда луд човек!</p> <p>— Лу |
оше изван села.{S} Луди коњи и још луђи кочијаши, па настаде једно бесно и лудо српско утркивањ |
ђаволи!“ повикаше из других кола паори кочијаши.{S} Али Габриелина кола одлетеше за осталим ко |
n="286" /> па он је бар немеш, па и он кочијаши!{S} Па спао на Џиде перјаре и грошићаре, а ја |
фину мараму фердинку...{S} Баба каже да кочијашим: „да се из рана научиш, каже ми он, како је о |
Ето, на прилику, ти служиш госте, а ја кочијашим, а они се узимаду а господа пароси они венчав |
И сад смо код њега...{S} Тако по каткад кочијашим мало...{S} За ово што од вас зарадим, купићу, |
ко, мало њивице мало ’раним свиње, мало кочијашим — па крај с крајем.{S} Тавори се, господин-по |
н од другог.</p> <p>— Е, по то би’ и ја кочијашио, — вели поп Спира. — А паор паора држи.</p> < |
срећу села је баш у она кола, којима је кочијашио један, који је радо другима извртао кола, па |
ао доста од чега ћеш да живиш, него што кочијашиш које куд по белим свету.</p> <p>Тако заврши Н |
-Јуло...{S} Па, Радо, — рече окренув се кочијашу, — можемо л већ? — рече и ижљуби децу; Раду и |
ед трећом кућом опет седела баба Савка, кочоперна баба, па приповедала својој комшиници, другој |
!{S} Та сети се само шта нас парокијане кошта само оно једно њи’ово „Господи помилуј“, и „Подај |
ти; хоће и да почасти и да га опет мало кошта!{S} Нема ти ништа лепше, него онако српски зготов |
ка, услуге за услугу; ’хоћу и вас да то кошта нешто —</p> <p>— Молим, молим, да чујем.</p> <p>— |
послужио!{S} Ово је баш оно што кажу: „Кошта га к’о Светог Петра гајтана.“ <hi>Ја сам</hi> пла |
ки натегните к’о наш Краљевић Марко!{S} Коштајте га само!</p> <p>Г. Пера узе и попи пола чаше, |
...</p> <p>— А благодарим!</p> <p>— Али коштајте!{S} Аја, не трпим устручавања!</p> <p>— Могу, |
љно поп Олуја и разгледа је, — а шта је коштала?</p> <p>— Шта је, да је — тек то није ништа пре |
чуда и покоре!...{S} Чула сам шта су те коштале оне чизме и оне кацабајке оним Маџарицама у Кун |
е, пет ширине.{S} Добро је.{S} А шта су коштале?</p> <p>— Три и по.</p> <p>— Шајна?</p> <p>— Та |
а, који је коштао пет стотина сребра, и коштало га попијено вино и поразбијане флаше и главе на |
а госпођа Сида, — много га не би баш ни коштало.{S} Ето, наш би, га Шаца обриј’о за бадава, ако |
а ради купљеног дивног ждрепца, који је коштао пет стотина сребра, и коштало га попијено вино и |
и на читаву обарену шунку, хватао се у коштац и са читавом очупаном гуском, само ако му се дал |
оно што извади из рибе.) А хватао се у коштац и са самим касапским пацовима који су већ познат |
према њему као зуб старчев према ораху коштуњцу.{S} Био је врло практичан и потребан, а незгра |
а откопчаног прслука види се танка бела кошуља од српског платна златом извезена с преда а то м |
На ногама им чизмице, на плећима преко кошуље од танког српског <pb n="72" /> платна, пруслучи |
мшилук, испод старе рекле види се чиста кошуљица а шуште и жуборе чисте беле сукње на њој.{S} А |
пишите: да смо сви здрави; баба кашље и кр’ја к’о и пре и тут је здраво; разбио ону фину стиву |
дирају једнако за прождрљивост њихових крава.{S} Али је зато и било свашта.{S} Било батина, па |
ати.{S} Да оде сад кад се <pb n="63" /> краве музу, — не иде, нема смисла.{S} Каијафа је она гђ |
а човек прође, тулају (кукурузовину), а краве наишле, па ваљда, као бесловесна створења, помисл |
ра</hi> </p> <p>Давно су стигле из поља краве у село и свака ушла у своју авлију са вименом пун |
запитаће поп Спира.</p> <p>— Ено је код краве.</p> <p>— Иди је, синко, зовни; она и не зна да и |
А знаш ли ти, Сидо, да су мршаве Нилске краве појеле дебеле?!{S} Гледам га само, како се ту циф |
вају им се Темишварци, да су им варошке краве <pb n="2" /> појеле тротоар, али то је само једна |
а Сида била је тамо где се обично музле краве.{S} Краву је музла Жужа слушкиња, здрава једна ду |
ишла по вешплау, а изаш’о је кад су се краве враћале кућама!{S} Изашли пред кућу, па се читав |
мараму. — Ајд’мо кући; време је, стижу краве.</p> <p>— Та, госпоја Сидо, та ман’те се комендиј |
е завукла у комшиску сламу, па док нису краве дошле кући, није смела ни носа промолити оданде.{ |
а је тамо где се обично музле краве.{S} Краву је музла Жужа слушкиња, здрава једна дунда једрих |
вуче на ручак, а други за други рукав и крагн па га вуче на јаузн и вечеру.{S} А младић сирома’ |
Стеван!...{S} К’о ће данас на светац да краде!...{S} А и да има, велим, лопова — нит’ он може б |
ојчуром што дању по ваздан дрема а ноћу краде маст и пече крадом лукумиће, кад сви по кући засп |
ти или чак и убити финанца; тамо где се крадене ствари из села обично прво траже и најчешће ту |
ве друге женске! — рече и и помилова га крадом по образу. — Сви ви мушки замерате и правите се |
о ваздан дрема а ноћу краде маст и пече крадом лукумиће, кад сви по кући заспе, и части се са с |
чељади, или из комшилука ко, не одсече крадом свинчету опрљено ухо или реп, јер то и јесте нај |
овци такви шмајхлери! — рече Меланија и крадом гурну Јулу лепезом.</p> <p>— Ја сам, верујте, је |
не гледа и вреба; па се онда опет, као крадом од света, занихају и падну једно другом у наручј |
куство), прича и по некад погледа сетно крадом на Тинкуцу, своју будућу рођаку, и уздише.{S} Хв |
не говоре ништа него се само погледају крадом испод очију, само се погледају али ти погледи мн |
ојни није марио за диње.{S} Увек сам их крадом јела у кујни с млађима...{S} Био је нервозан на |
аш сајџија кога су били притворили због крађе приликом просјачења па га поп-Ћира спасао од бати |
најпагубнија, порок лењствовања и порок крађе.{S} Био је ужасна лењштина и чмавалица.{S} По њем |
во онај крај вароши што је покрај Тисе; крај обично Мађарима насељен, у коме је, према томе, сл |
расплакану дечицу, која су се поређала крај кола и стајала у реду као какви мали кривци, и кру |
говорила би гђа Сида, кад би год прошла крај прозора.{S} Гледај само, молим те, како се каприци |
и као станац камен или као кула светиља крај мора, непомичан на свом месту, док се све око њега |
будеш!</p> <p>— Ето, сад <hi>ја</hi> на крај срца!...{S} Та је си вид’о само како су салетиле о |
умела је некако да то тако удеси, да на крај краја буде неопходна у многој такој кући.{S} Испоч |
ик је само онај Велики Сокак с краја на крај, па колико тек малих сокака има, а сви су широки.{ |
"272" /> нико с њим не може да изађе на крај.{S} И пије и бије се, и купује коље успут и плаћа |
прозлио и полудио; па се или усићи и на крај срца је па заћути као каква пакосна свекрва; или с |
е коњи тако и да га носе тако све до на крај света, у мрак, у пустолину.....</p> <p>........... |
>— А да!{S} Е, па ниси требала онако на крај срца да будеш!</p> <p>— Ето, сад <hi>ја</hi> на кр |
<p>— Та немојте опет и ви бити тако на крај срца! — умирује је гђа Гециница. — За Бога, зар из |
<p>— Но, но!{S} Не мораш ти баш тако на крај срца бити!...{S} Рано моја!{S} Гле, какве су јој с |
крај гробља, оставише и велики бунар на крај села, и велики крст, и уђоше у велики сокак.{S} Пр |
Час криви, час правда себе, ал’ опет на крај краја, кад озбиљно промисли, па шта је то тако баш |
кад је волела него Бог зна шта да једна крај друге прође, па да нешто непријатно рекне и добаци |
мало ’раним свиње, мало кочијашим — па крај с крајем.{S} Тавори се, господин-попо, од талијанс |
споменутих поштованих госпођа а ове са крај села само да нотира, — јер најверодостојнији извор |
оз њу — чим само први паор јутрос прође крај спаваћива Ниће и викне му: „’Бројтро, ча-Нићо!“</p |
ебао га да га убије, али за чудо, да је крај свих тих претњи и опасности још жив био, ма да се |
р му је и учинио по вољи; тако су дошле крај њега четири дебеле свеске Рајића, <title>Макровиот |
о држаше на крилу, друго и треће седеше крај ње и занимаху се јелом, а четврто, најстарије, беш |
ош мало ето их на вашаришту.{S} Прођоше крај гробља, оставише и велики бунар на крај села, и ве |
ад се ваљда застидио, па отишао у други крај баште, а уши му се, — мисли Јула, — све црвене к’о |
али по нешто.{S} Јула чита, а мама ради крај ње и ћути, кад она у себи чита; или је слуша, кад |
а курисао домаћици.{S} А домаћица стоји крај огњишта зајапурена од врућине и од узбуђења и задо |
ијега, бољега света.{S} По ваздан стоји крај ватре лонац с кукурузом који се онако окруњен, у з |
ма, о силним зорама које су га затицали крај књиге, о испиту, о тешкоћама на њему, или приповед |
ћ олупани валов био је привезан за доњи крај ђерма да се лакше вуче огроман кабао из бунара.</p |
други?{S} А? — пита га поп Ћира стојећи крај кола?</p> <p>— Па, па, молим лепо, господин-попо, |
парт</hi> т. ј. обала Тисе, управо онај крај вароши што је покрај Тисе; крај обично Мађарима на |
ја био ондак, и да треба да је сада мој крај... па ди сам само поглед’о, било је цигурно моје; |
а пудара или бојтара, уха!{S} Ди би мој крај био садакана!...{S} Него ’хоћу ја државу да служим |
ута рекла: „Дође ми да се и сама обесим крај штогла, да му буде срце на месту, па да видим ’хоћ |
ено чудо, оба попа како седе лепо један крај другог.{S} Нашла се однекуд, не знаш ни сам како, |
присуству Пере Тоцилова, који је седео крај ватре и пијуцкао комадару у друштву са ченејским ц |
ајнпренсупе.{S} Изгледала је онако само крај ватре као једна од оних трију у Шекспировом <hi>Ма |
а сокака и кокошке и гуске све полете у крај кад прођоше сила и сватови на силним колима и с мн |
ошу око врата носи баш ирошки; један му крај све лепеће преко левог рамена к’о барјак на дамшиф |
А откуд ви, господин-Перо, овамо у наш крај? — рече радосно изненађена, па притрча колима која |
је један, слатка.{S} Не знам ни с кога краја већ да почнем!</p> <p>— Ју, рођена, — чуди се Пел |
} У њега увукоше и неке Швабе из другог краја села, а међу њима и Сепла сувачара и жену му Бети |
да једва можеш довикати онога с другог краја авлије.{S} А у авлији свачега; једно богатство до |
зговарају, а разговору заљубљених никад краја.{S} Шетају се тако већ у мрак.{S} Па дваред трире |
јер је и њих све растужила.{S} И не би краја хвалама са свију страна; хвалише и песму и песник |
је некако да то тако удеси, да на крај краја буде неопходна у многој такој кући.{S} Испочетка |
риви, час правда себе, ал’ опет на крај краја, кад озбиљно промисли, па шта је то тако баш стра |
је за то опет <pb n="143" /> пажљиво до краја саслушала! — Е, баш је безобразан! — А за тим узд |
рпила!{S} Е, ал’, бо’ме, и томе је било краја!{S} Док су <hi>мене</hi> слушали, и док сам <hi>ј |
S} Та колик је само онај Велики Сокак с краја на крај, па колико тек малих сокака има, а сви су |
падије уједно.</p> <p>За то је дакле на крајеве села и стигла та вест тако јако претерана.{S} Т |
ас сазнали су сви <pb n="191" /> остали крајеви од Швабине суваче па све до иза вашаришта.{S} А |
раним свиње, мало кочијашим — па крај с крајем.{S} Тавори се, господин-попо, од талијанског рат |
} Дакле: сума-сумарум — <hi>ви</hi> сте крајни виновник све ове данашње среће господин-Перине, |
заборавио да ишчисти, па сад добио к’о крајнике вукући дим, те му пресело сво задовољству и уж |
на је прешла из једне крајности у другу крајност.{S} До повратка попова с пута била је мекша од |
спођа Сида опет, она је прешла из једне крајности у другу крајност.{S} До повратка попова с пут |
и тороњ, на читаву шуму од ђермова и на крајње куће које се онако пепељасте разазнавале из лаке |
криле једна од друге показујући се све крајње равнодушне.</p> <p>На послетку дође и тај дан, с |
> <p>— Та... сад и ја мислим, да је већ крајње време, да и ти к’о отац... а не била <hi>ја</hi> |
рину и поп-Спирину кућу!...{S} У вече у крајњем шору, где се продаје кришом дуван и где обично |
је дужности и задатке брачнога живота и крајњи му циљ.{S} И оба <pb n="7" /> господина попа има |
и најчешће ту и налазе, — у том, дакле, крају су се тога дана у вече приповедале не вероватне п |
свакој па и у најбољој књизи спомињу на крају (где, то јест, пише: како је и како би требало да |
разговарајући се с поп-Спиром, тек при крају ове сцене приметио нешто.</p> <p>— А шта је то са |
тврдила је и друга једна баба, у другом крају, што седи на раскршћу преко пута од Великог Крста |
ли зло, лепо или ружно, десило у једном крају, за тили час сазнали су сви <pb n="191" /> остали |
и члан вере, али тек очитају и дотерају крају.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Служба је |
, коње, или колут око месеца, на ком су крају штапци или какво ће време сутра бити.{S} А затим |
што је пао на тас у коме се нашло доста крајцара, госпоја-Сосин двогрошак, па чак и један сексе |
о, нема предња два зуба а не уме сексер крајцара да израчуна, па и он ост’о у катанама.{S} Не в |
неколико пута бацио међ свет пуну шаку крајцара, двогрошака па чак и неколико сексера.{S} На ј |
, а од чијег је проданог млека спуштала крајцаре и сексере у своју лончарску „шпаркасу“.{S} Па |
е и после пушио на свој кратак камиш од крајцаре).{S} Пуши тако и само изволева.{S} А Савка, са |
S} А пошто риф?</p> <p>— Тридесет и две крајцаре, ал’ треба се умети и погађати.</p> <p>— Та шт |
тврда материјала, а без интабулације и крајцаре дуга, огради га кућом великом, пространом и пу |
окаку.{S} Лепа, велика кућа а на њој ни крајцаре дуга.{S} Пет прозора са сокака а прозори пуни |
тег’о се к’о какав Грк, на није ’тео ни крајцаре да да нуз девојку.{S} А поп Ћира, Бога ми, пам |
пантљике; покупује будзашто, по четири крајцаре мараму. „Деде, децо, — вели им господин попа, |
да се похвали друговима (јер добити три крајцаре у једаред — то није доживео још нико у селу), |
оде поп-Спириној кући.{S} Да детету три крајцаре а ово одлети заборавивши казати: фала!{S} Лупа |
, к’о сирома’ један човек, зарадим коју крајцару за порцију; јербо и коњи имаду душу, макар да |
прилику, жени!{S} Та, волијем поповску крајцару, нег’, што кажу, трговачку форинту!{S} Та сети |
вино, онако по српски натегните к’о наш Краљевић Марко!{S} Коштајте га само!</p> <p>Г. Пера узе |
, па све да узмемо у компанију и самога Краљевића Марка.</p> <p>— Ја се, до душе, не разумем ба |
уфима са каквима малају Изабелу шпанску краљицу, неке прије са великим кринолинима и удаваче са |
д оног највећег штајерског коња на коме Крањци вандрују е еспапом по нашим варошима.</p> <p>— < |
е као лопов бескрајно лукав и дрзак.{S} Крао је где шта стигне и по кући и по комшилуку.{S} Ако |
му гђа Перса још и опростила, али он је крао <pb n="65" /> и по кући.{S} Једном речи, није укра |
ви себи „муф“ на зиму.</p> <p>Но што је крао по комшилуку, то би му гђа Перса још и опростила, |
ош мало, слатка!{S} Бар на белу кафу, а красан обрст имам.</p> <p>— Други, други пут.{S} А сад |
дна.</p> <p>— А и он, и <hi>он</hi> је красан...{S} Сушта смерност!{S} Да га види његова Ексел |
смеши; броји и прича о детету, како је красан, напредан Хришћанин.{S} А госпоја попадија радос |
н Пера чим узме Меланију, а баш ће бити красан пар, и чим се запопи.{S} Да шта ви мислите!{S} О |
нима свирјепа књагињо!“ Ах, какав би то красан пар био да се узму!{S} Он леп висок, а она лепа |
аш при послу затекао Јулу.</p> <p>— Баш красан, фајн млад човек! — вели гђа Сида. — Како само л |
бљено.</p> <p>— Но, и ти си ми неки <hi>красан</hi> отац!{S} Та и куд ће се ова наша мерити с о |
је лишће давно отпало а реп ост’о ту да краси голо дрво, и стајаће ту све до друге године до ле |
чарне твоје власи</l> <l>Од мирте венац краси,</l> <l>Зелене мирте сплет.</l> <l>Кићени свати в |
>Од садиплатна пут.</l> <l>Ој, с Богом, красна душо,</l> <l>Па срећна довек буди,</l> <l>И одје |
title> је већ оригинал; у њој има једна красна приповетка, <title>Карловачки ђак</title> од Кос |
рављена у нас као и многа друга добра и красна старија ствар, и нико је више не пева као некад. |
смо... а већ чућеш, док се одмориш, све красне ствари... све лепша иза лепше.</p> <p>— Но, па к |
наке коње. „Па не мој да срамотиш своје красне коње, па да и’ будзашто возиш, — саветовао га је |
еба чарда?!{S} Ваљда после оне поповске красне шљивовице, да пије сад ову комадару којој и сам |
и како се сва тресе.</p> <p>И све ће те красне слике до мало, за тренут један, нестати и ишчезн |
p> <p>— Јесте, <hi>повук’о</hi> је твој красни супруг, к’о и увек.</p> <p>— Не разумем те!...{S |
а у овом нашем каљавом селу код толиких красних вароши и толиких варошких фрајлица.{S} Млад, уч |
, нећу да кажем да је она крива, она је красно дете, добро дете, љупко дете. (Пера завија дугу |
yrl">Кис ти ханд!</foreign> Тако, то је красно!{S} А не да се мрзите и свађате!{S} Даклем сте с |
на онај месец горе.{S} То је све лепо и красно и фајн, — вели Иђошанин, — али је л’ вам пало на |
риела улазећу у Гецину кућу, — и ја вам красно изгледам.{S} Изгледам к’о да су <hi>мене</hi> ту |
руге дар ти носе;</l> <l>Од ружа гњездо красно,</l> <l>У гњезду гучу јасно,</l> <l>Две сиве грл |
И све је то био пород, породица једног красног али и врло похотљивог патка.{S} Та га је мана т |
о је упропастила, Боже ме прости, онако красног једног свеца —</p> <p>— Ајде немој ту којешта г |
титула,) та шта сте то начинили од тако красног детета (или фрајлице)?!{S} Та имате л’ ви очи?! |
ворим, — вели јетко поп Ћира, — о вашој красној ћерци Јуци,... нек вам је жив’ и здрава!</p> <p |
’те и ви!{S} Бар да сте раније дошли, а красну смо рибљу чорбу имали.</p> <p>— Молим, молим, —у |
а пева уз гитар.</p> <p>А Јула пева ону красну Бачку романсу, која се некад радо и много певала |
обар к’о што су му коњи — била би једна красота!{S} Он добро тера, до душе, ал’ и он не ваља.</ |
гост, — ви слабо шацујете село и његове красоте кад тако говорите.{S} О, и у селу се да сасвим |
з комшилука морали узајмити мирођију за краставце из воде бедећи ону Ракилину дерлад која чини |
ћерка матери; ради по кући све: кисели краставце, прави комлов, кува сапун, <pb n="110" /> коп |
оневидио, него је и после пушио на свој кратак камиш од крајцаре).{S} Пуши тако и само изволева |
ће је.</p> <p>Јула ћути и ради даље.{S} Кратка пауза.</p> <p>— Фрајла-Јулијана, — започе опет Ш |
у своју.{S} Не видиш више босе ноге, ни кратке рукаве, ни папучица, ни цицаних сукњица; све се |
који је, истина, врло леп био, али увек кратке рукаве носио и зими ишао без зимског капута.{S} |
о коме последњем ћемо с тога и ми врло кратки бити.{S} Он је био нешто сасвим друго.{S} Био је |
ри Пирош и да ће му дати дугачак бич са кратким ишараним бичаљем и швигаром.{S} Кад је нови учи |
после прекраћивати укућани време у доба кратких дана и дугих ноћи.{S} Домаћица ће једна другој |
се учинио тако дугачак као ово неколико кратких јесењих дана.{S} Па тек ноћи!{S} Како су им ноћ |
и каже: „Није ми до седења ни дивањења, кратко је време, бојим се, каже, петлова, него сам дош’ |
ећера и подоста земичака и кифли.{S} На кратко, искуповали су толико ствари, да већ скоро нису |
а напослетку и запита, кад осташе једно кратко време насамо:</p> <p>— Ама, Спиро, ја нешто прим |
пуну једну вешкорпу крофни и то за оно кратко време, док је пре ручка курисао домаћици.{S} А д |
а за који се чак у Темишвару чуло.{S} У кратко, цела је Глава пуна врло интересантних ствари; и |
све таке неке ствари.{S} Боље каж’те у кратко: ништа није к’о у старије доба; нити има више ст |
али једну, а ја ћу да ти исприповедим у кратко.</p> <pb n="325" /> <p>Поп Олуја запали лулу, а |
о потрбушке па пуши и пљуцка преко свог кратког камиша (јер ча-Нића и ако је ушао у газдашаг и |
о се враћам из Темишвара!!</p> <p>После кратког времена дође Аркадија и био је задовољан кад је |
њих стоји с албумом у руци мала Јула у краткој сукњици и дугачким хозлицама са шлингерајем, па |
наће читалац из следећих Глава, које ће краће али не мање интересантне бити.</p> </div> <pb n=" |
ноћне хладовине.{S} Дан је за даном све краћи бивао.{S} Најпре неосетно краћи, „за један кокоши |
Боже, познаје се да је већ јесен... дан краћи; док опереш судове и поспремаш, а оно се већ и см |
што рекле искусне бабе, а после осетно краћи. „Прође лето,“ рекла би тек вредна домаћица, „окр |
ном све краћи бивао.{S} Најпре неосетно краћи, „за један кокошији корак“, што рекле искусне баб |
S} Тетка Макра је хтела као стара жена, краћим путем, између башта кроз деру — која је у Бачкој |
се и којекако слагале; ал’ од ото доба, крв и нож, крв и нож!{S} Једна другу и да не види!{S} А |
ко слагале; ал’ од ото доба, крв и нож, крв и нож!{S} Једна другу и да не види!{S} А већ, до ду |
ризнајем те, каже, да си мој син и моја крв, што кажу.{S} Та Бирцлијин си ти, па није ни чудо!{ |
} Бадава, види се одмах што ти је Бачка крв!{S} Воле прашину! — рече смешећи се и пољуби Раду.< |
једра и здрава и она је осећала, и њена крв је бујније струјила у жилама, срце јој јаче било, о |
Ја не пијем!{S} Тата каже, да узбуњује крв и не да спавати.</p> <p>— А пијете ли бар белу кафу |
ко лепо жмиркају с тамно-плавога неба и крв кључа и кипи у ова два будна заљубљена створа?!{S} |
оме, на пример, прао главу и заустављао крв Недељом пре подне.{S} Такви се случајеви дешавају т |
ио и не тражи више <pb n="53" /> његову крв.{S} Шта више, сад га радо гледа сваки дан и смеје м |
клана свинчета и кобасица и џигерњача и крвавица и кожурица, и причаће једна другој колико је к |
винчета и кожурице и масти и кобасице и крвавице, па понекад и неку шварглу ма и најмању; тако |
у собу а поп-Спира, као интимнији, доби кревет у домаћиновој спаваћој соби.</p> <p>Мало после у |
д вашарског ринглшпила и један упакован кревет који се види да је био некад политиран и да је с |
— рече Јула па затвори прозор и леже у кревет, али не склопи ока и не заспа целе те ноћи.{S} А |
већ још сад намештај; столове, столице, кревета, канабета, шифонере, штелаже и томе подобне ств |
иша, коју је тако лепо слушати из топла кревета, чује се како лупкара у прозоре и чује се рог Н |
и настаје тишина.{S} И из топла перјана кревета слушају задовољни укућани тиктакање дуварског с |
заспи и захрче, може му слободно поред кревета сто и један топ испалити, — не пробуди се тај л |
Али Јула је чула и одмах је скочила из кревета к прозору па кроз разређене шалукатре видела не |
авлачи, него се само ујутру премести из кревета на креветац (одмах ту до кревета) па лежи тако |
сти из кревета на креветац (одмах ту до кревета) па лежи тако цели целцати дан босоног потрбушк |
о се само ујутру премести из кревета на креветац (одмах ту до кревета) па лежи тако цели целцат |
како то тако газдачка кућа, а тако тврд креветац.{S} Али се ипак добро осећа.{S} Лежи тако потр |
ниче.{S} Кад је Јула отишла, да намешта кревете, гђа Сида једва дочека, па ће рећи:</p> <p>— Је |
мељно и све пространо и комотно; ако су кревети то су били широки за две персоне, ако су јорган |
се све затрчава од врата <pb n="162" /> кревету, седа јој на груди па се чешља гребеном и дави |
</p> <p>За то је у јутру седела дуго на кревету и гледала расејано и замишљено у папучице своје |
а не говори тако из књига; а ја седим у кревету па све плачем у помрчини и кунем те проклете сп |
Нићо? — пита га домаћин Пера Тоцилов с кревеца.</p> <p>— Ама не волем ти ништа, што је <hi>фал |
о цели целцати дан босоног потрбушке на кревецу, а овај мало потврд.{S} Осећа лепо ча-Нића како |
Унели су је торжаствено; најпре је ишла Кредла са тортом, за њом Бетика са великим штајерским а |
Сепла сувачара и жену му Бетику и ћерку Кредлу.{S} Сепл је из поштовања према поп-Спири, као ло |
месец.{S} Па већ и израчунали лепо све кредом: колики треба да је топ, колико тане и колико ба |
е вода добра, <pb n="98" /> не би у њој крекетале жабе него људи.“ Сви су живо и пријатно разго |
диваните!?{S} Та, сто жабаца да ми, не крекећу, него да ми натруковану облигацију даду — па им |
лулу и кресао оцилом и псовао и труд и кремен и оцило и Чивутина.</p> <p>— Ајде терај већ једа |
ише, и бичаља и дренове буџе, и оцила и кремења и труд у свежњићима и бардак сирћета и грдно ст |
рица — која се с почетка устезала да се крене, јер је смешно говорила српски, и она се напослет |
у покаже.{S} Умивен, ишчеткан и очешљан крене се путник али се на путу предомисли, па не оде по |
кака.{S} Јер кад се један такав малишан крене преко таквог блата, деси му се то, да се формално |
учтиво.</p> <p>— Дакле извол’те, да се кренемо! — вели поп Спира и упутише се из порте.</p> </ |
четрнајст сребра, па да се сутра зором кренемо у име Бога.</p> <p>— Ама ти си, Петре, тако зац |
и, казаћу му, не можете пре ручка да се кренете.</p> <p>— Но, па добро, ал’ ја ипак, још не вид |
о како сам ја то иштудир’о...{S} Ако се кренете сутра зором, стићи ћете у вече у Темишвар, — и |
<p>— За Бога, мама, а што се ви толико кренкујете!{S} Није то ништа тако страшно!{S} Има још, |
гђу Сиду како се крсти на вратима па се крену поп-Ћириној кући и стаде пред капију.</p> <p>„И б |
е губе сукње и хозлице.{S} Одмах за њом крену се и снаш’-Пела па зареди по комшилуку.{S} Она ни |
S} Колико ће то кола требати, да све то крену, сам ће Бог знати.{S} Јер гђа Сида је и сама дан |
{S} Само стара гркиња Соса, она се није кренула у цркву ни да чује ни да види новог учитеља, не |
е, нисмо ’тели да чекамо лимун, него се кренули сами, — рече гђа Перса кад је ушла, за њом поп |
то у кола.{S} И кад су се у Петак зором кренули и поседали у кола, седела су оба попа на стражњ |
а осветле фамилији образ.</p> <p>Све се кренуло, само редуше остале код куће код ручка а међу р |
зди!</p> <p>— Ја би’ се, знаш, ово дана кренуо на пут; онако, пало ми на памет, дошла ми воља д |
свога!“</hi> </p> <p>После пола сахата кренуо се поп Спира да погоди кола.{S} Обишао је онако |
сто за киселу штрудлу и крофне, — па се кренуо поп-Ћири преко пута мало повише „у шрех“, а за њ |
још три дана, и ако је рад био, него се кренуо да се јави Јули.{S} Чуо је од тетке да је питала |
ипри натарошу, који испушио беше лулу и кренуо се да прилегне мало, наредивши, да се она лубени |
то све радила?</p> <p>— Од кад си се ти кренуо на тај проклети пут, — отпоче гђа Перса пошто се |
о на одлазак, нит’ би се ико још задуго кренуо и кварио друштво, да није обазриви и етикетни пр |
и поп-Спира, — нећете ли се <hi>ви</hi> кренути овамо к нама.{S} Па кад <hi>вас</hi> нема код н |
оже ни на пола часа изван вароши на пут кренути, а да га женска чељад као камилу не натовари ка |
паше се по шесторо седморо у кола па се кренуше у Б** младожењиној кући.{S} Енђебуле запеваше, |
нико није имао шта да примети и сви се кренуше поред свег заустављања гђа Сидиног.{S} Гајдаш ј |
ило и позвати.{S} Сви пристадоше радо и кренуше се од принципала г. нотарошу а од овога тетка-М |
треба па се достојанствено поштапајући кренуше у цркву.</p> <p>Пошао свет на литургију па се с |
one unit="subSection" /> <p>Ујутру рано кренуше се кола и око подне стигоше у Темишвар.</p> <p> |
тиха али стална, вечна мржња.{S} Она их крепи, даје им снаге и мили им живот.{S} Као оно по нек |
кућом док је Пера Тоцилов пунио лулу и кресао оцилом и псовао и труд и кремен и оцило и Чивути |
по свима правилима, а домаћин га струже кресачком којом се лети креше трава по баштенским стаза |
гледа и уздахне, а на паорске намигне и кресне очима тако жестоко, да му понекад спадне и сламњ |
петао.{S} Покисао, истина, мало и он, и креста му, к’о рек’о би, помодрила, али је ипак поносит |
латим клипаном који је са својом дивном крестом изгледао као какав јакобинац са својом црвеном |
сет сахати, баш кад се господин нотарош кретао у амт, отворила се широм капија Пере Тоцилова, а |
дана извесна мера ракије, па да се може кретати — тако је и њима потребна та мржња, да их држи |
никакве надежде.{S} За то се и немојте крећати у јутру, него пођите око подне, па онда морате |
ћеш морати тамо?</p> <p>— Прексутра се крећем.</p> <p>— А јеси л’ се постар’о за кола?</p> <p> |
е уз девера.{S} Стари сват нареди да се крећу.{S} Запуцаше бичеви и кола полетеше једна за друг |
у у кући а тек после неколико недеља се крећу на пут, на Шацине науке.</p> <p>Стигоше сватови с |
већа и већа што ближе цркви.{S} Људи се крећу достојанствено напред, ни један нема лулу у устим |
и рад спавати, јер се сутра раном зором крећу.{S} Домаћин није ништа имао против тога, и гости |
олићено и покисло грање на дрвећу; опао креч и леп са кућа од силне кише, па ти изгледају куће |
лено вуче кроз сокак, како зева и после креше оцилом у труд, пали лулу и псује Чивутина, што му |
маћин га струже кресачком којом се лети креше трава по баштенским стазама, а у исто време бодри |
лести па клети,</l> <l>И туђа рука косу крзати,</l> <l>А ти ћеш, Јуло, онда плакати,</l> <l>Онд |
госпоја перзекуторовица ако од његовог крзна не направи себи „муф“ на зиму.</p> <p>Но што је к |
један зимски капут са олињалом јаком од крзна и распараном поставом и напослетку једну велику з |
сам ја крив?!</p> <p>— Хе, Нићо, Нићо, крив си ти к’о ђаво — вели му Ракила не пуштајући га. — |
крив, кад стану виле да играју по леђи; крив вам ча-Нића, што не чува варош, к’о да ја имам сол |
“!... — гунђа бојтар. — Све <hi>ја</hi> крив, само <hi>ја</hi> точим и пијем! ’Тели би и да про |
То могу теби да кажем.{S} Крив сам!{S} Крив сам, видиш и сам — к’о ђаво сам крив!{S} А толико |
ако је!...{S} То могу теби да кажем.{S} Крив сам!{S} Крив сам, видиш и сам — к’о ђаво сам крив! |
м. — Тако ми ваљда суђено, а зар сам ја крив?!</p> <p>— Хе, Нићо, Нићо, крив си ти к’о ђаво — в |
и пароси тако мрзимо?!{S} Зар сам му ја крив, или моје дете?</p> <p>— Или ја? — вели гђа Перса. |
ала Богу, малерозан, испашћу још <hi>ја крив</hi>... и... пружим ја први руку, а он као — обеше |
аместио на клупи, — а после вам ча-Нића крив, кад стану виле да играју по леђи; крив вам ча-Нић |
бог будућега зета.{S} Е, сад ко је томе крив, питам вас, што се Јули измакла така лепа и добра |
рани се он; па још испадне, да је други крив.{S} Па бар да се чешће окрене, ајде-де; него кад н |
ве сам среће, још могу <hi>ја</hi> бити крив!</p> <p>— Сав свет зна да је он крив.</p> <p>— Е, |
S} Крив сам, видиш и сам — к’о ђаво сам крив!{S} А толико сам се уздржав’о!{S} Но, ал’ зато ипа |
ти крив!</p> <p>— Сав свет зна да је он крив.</p> <p>— Е, слаба је то утјеха за мене!{S} Знам ј |
псалма... па у мал’ још ја нисам изиш’о крив, к’о да сам га намерно хтео преварити.{S} У мал’ < |
и, што се каже.{S} А томе је помало био крив и сам Пера Тоцилов, који као да се заклео да упроп |
д, — брани их Јула; — то је њихова мама крива...{S} Ето, ви’те, остала сам исто онако „гемајн“, |
а Перса. — Сад, нећу да кажем да је она крива, она је красно дете, добро дете, љупко дете. (Пер |
него —</p> <p>— Е, а зар је она сирота крива, — умеша <pb n="119" /> се гђа Перса, — што је Бо |
p> <p>— „Шта је било?“...{S} Ја сам јој крива, што јој се ћерка не уме ни окренути!{S} А кад је |
је бојтар брзо, као да хтеде побећи од криве гране, — него да скочим у воду, јербо ту ми је, з |
ад потребно било да изађе на сокак и да криви шију и лево и десно да види хоће л’ откуд које де |
ја сам се већ обезобразила, ал’ ви сте криви што умете таку слатку дињу да изаберете —</p> <p> |
овом месту.{S} Ништа ми ту, Ћиро, нисмо криви, — него им’о младић очи па пробир’о.{S} А она њих |
авлији.{S} Јули жао баш озбиљно.{S} Час криви, час правда себе, ал’ опет на крај краја, кад озб |
Ја све мислим, — вели домаћин, — да су криви наши епископи.{S} Нема више оних старих попова, а |
сад је наравно, његова, ако смем рећи, кривица што сам вас, узнемирио у виртшафту то јест газд |
ћи увек нечисте савести и свестан своје кривице и грехова, бегао из кујне на какво узвишено и б |
га подсмеху, пошто оно није ни најмање криво за све ово што ће се у овој приповетци причати.{S |
о, нећемо вам казати, да не би село, ни криво ни дужно, потрзали и излагали га подсмеху, пошто |
олски лепо да свира и да намигује онако кривовратаст.{S} Бечкеречки нотарош кад тера кера — оби |
са великим штајерским амбрелом а за њом кривоноги Сепл са тешком лулекањом и са отромбољеном до |
и путник, па се саже, да помилује једно кривоного гушче, али га матори гусак нападе и још више |
поздравила!“ Умал’ сироту нашу Ержу ни криву ни дужну није истукла.</p> <p>— Но, <hi>то</hi> м |
ма... па дође ми поникад да нађем какву криву грану, па да —</p> <p>— Да се обесиш, је л’ —?</p |
Јулу оштрим оком мотрило као на сваког кривца.{S} За то је и заволела самоћу.{S} У самоћи је к |
ај кола и стајала у реду као какви мали кривци, и крупне им сузе капале по оделу и по рукама и |
="151" /> <p>— Видиш, молим те, како се крије; е, баш је обешењак! ’хоће да ме уплаши, па ме вр |
рата</l> <l>Бјеле руке савила?</l> <l>И кријући твоје лице</l> <l>Мени скоро“ —</l> </quote> <p |
е њежна, — каже, — хаглих к’о лептирова крила!{S} Све ја морам да радим, жао ми детета; шта ћет |
ких старих маказа којима су некад секли крила гускама, да не прелећу у комшилук, — и два грдно |
ики и јесте, па и он тужан јако опустио крила па само ћути, па и он гледа жалосно на њу.{S} А н |
ије, али су маме <pb n="37" /> ђаволски криле једна од друге показујући се све крајње равнодушн |
ађе код куће.{S} Летео је сав блажен на крилима срећне и утешне љубави тако лако, да чисто није |
ила, које је ишло на руку заљубљенима и крило их од оне несносне контроле коју је Бог сваком мл |
вео (заједно с безлобивом им дечицом) у крило православља и привенчао за православне Србе; спом |
да је формално пала госп. Перзекутору у крило, а овај је, к’о један фини и изображен човек, зад |
ена а око ње дечица.{S} Једно држаше на крилу, друго и треће седеше крај ње и занимаху се јелом |
n="198" /> једнако нож у руци и дињу на крилу. — Ал’ послушајте ме!{S} Узмите мало шећера па по |
Јула је певала најрадије: „Ничи, ничи, крине бели,“ а Меланија од српских: „Ко је срце у те ди |
лавир у селу у оно доба!{S} У селу је и кринолин био још једнако доста ретка и бар непопуларна |
ну метлу кад се баба згране при спомену кринолина, и онда није никакво чудо, што су се људи чуд |
шпанску краљицу, неке прије са великим кринолинима и удаваче са Амором од гипса покрај њих; не |
ако приксутра дође натраг.{S} А његова Криста,... ђаво од жене!{S} А лепо сам ја њега учио и д |
чкенмајер!!</p> <pb n="391" /> <p>— На, Кристи-Гот, тако вам и треба! — поздравља је ова.</p> < |
не иде Турчину, него опет, што кажу, у кристијанску и комшинску фамилију! — теши је прија Макр |
та лепим романима о којима се сувремена критика најпохвалније изразила.</p> <p>— Баш ћу вас мол |
ца је умела добро да кува а Меланија да критикује јела; Јула је волела хаљине отворене боје са |
женских, а ако се међу читаоцима још и критичар нађе — он ће извесно додати: да сво даље понаш |
сретна браћа његова, обзирао на замерке критичара и држао строго правила „Поетике“</hi> </p> <p |
м да су многи читаоци, (па ма и не били критичари) сумљиво вртили главом кад су прочитали претх |
те ме!{S} Узмите мало шећера па поспите кришку!</p> <p>— Ајд’ баш да вам не учиним нажао.{S} Ал |
— рече гђа натарошевица и одсече и себи кришку диње. — И ја огладнила чисто од љубопитства...{S |
екрсти и намести боље шлофкапу (коју је кришом у помрчини метала на главу, јер је поп Спира стр |
у! — шану брзо гђа Сида Јули и гурну је кришом појаче.</p> <p>— Ако желите <title>Работнике на |
} У вече у крајњем шору, где се продаје кришом дуван и где обично не сматрају да је грехота исп |
ати!</p> <p>А Јула јој помаже у послу и кришом погледа у забринуто мамино лице.</p> <p>И Јула ј |
ујући га и бришући сузе и детету и себи кришом... — Доћи ће он опет —</p> <pb n="412" /> <p>— В |
ђ добро, — вели гђа Сида па се прекрсти кришом од поп-Спире. — ’хоћеш ли да ти спремимо што за |
<hi>Сановник</hi> (госпоја Сида је увек кришом од попе метала у вече <hi>Сановник</hi> под јаст |
родитељима и већ онако приватно, и као кришом, измењали и прстење.{S} И сад, као будући зет те |
p>Јула је неколико пута прочитала песму кришом у шпајзу и знала је одмах онога првога дана на п |
нећете, — вели гђа Сида и гурну и шану кришом Јули:— Кажи: „Ал’ мени за љубав, господине“ —</p |
ш би’ вас молила још за једну малу малу кришчицу, ова ваша диња све се топи у усти...</p> <p>— |
рас“ правио.</p> <p>— Па могу баш једну кришчицу, онако форме ради, само да вам не дам корпу! — |
ледај само, каква је; уфатила момка к’о крља, па га не пушта!{S} Та та би, каква је, и осванула |
!{S} Ваљда те неке питати колико нам је крмача опрасила!?</p> <p>— Јест, ал’ он ми се прдачи —< |
докле мисли хранити и кад мисли заклати крмка. — Та, шта је то?!{S} Та, шта сте почеле к’о деца |
а из све снаге; право бега на таван, на кров или на какво друго безбедно место где ће моћи на т |
а у рит, да насечемо трске, да покрпимо кров, јербо је већ срамота какав је.{S} Изгледа чупав и |
или стреја добро збијеног и управљеног крова од трске.{S} Беше то осмех праведника који спава |
е ваља!{S} Биће, што рекли наши стари, „кровопролитија“ неког, биће, биће!</p> <p>Док се они та |
а <pb n="67" /> мачак се опет шетао по крову онако исто госпоствено и мајестетично — корак два |
штап.{S} Он је Шацин друг из детињства, кроз све основне и пола латинских школа, па су се још о |
ама, код нас толиких —</p> <p>— Не, не, кроз дан два само, па ћу одмах да се уселим у школу... |
ентефринице и како бега, шмокљан један, кроз прозор, а оставља јој у рукама свој горњи капут ко |
ш, а Совра гајдаш запева: „Сипај, Тино, кроз кецељац вино!“ А они као послушна деца, готови су |
S} Ето, Пера је испросио нашу Меланију; кроз неколико недеља ће бити и свадба.{S} Па зар ти ниј |
и већма венула, док није и увенула.{S} Кроз плач ће вам признати, да је <hi>убијца детета свог |
лежу, а највише је било Меланијиних.{S} Кроз цео албум било је највише њених фотографија у разн |
} Нек вечерас буде формална прошевина а кроз два три дана и прстен.{S} Нек оде ко по Аркадију.{ |
ледала без икаква интересовања и израза кроз прозор на улицу, и једнако мислила, али се ипак ни |
лепо на широко виново лишће, па му дала кроз деру која се тога дана први пут појавила на огради |
мо на нашу капију — баш лепо сам видила кроз избијен чвор на капији — а он се само смеши.{S} А |
<p>Гђа Габриела је полетела лака и чила кроз сокаке, и у четвртом се сокаку опет срела са Цвечк |
ne unit="subSection" /> <p>Прођоше кола кроз село; оставише га и ударише преко вашаришта.{S} Ка |
сада.{S} И сада да је неко убацио споља кроз прозор читаву цигљу и полупао јој сав порцулан, не |
дмах је скочила из кревета к прозору па кроз разређене шалукатре видела неку прилику и одмах у |
стара жена, краћим путем, између башта кроз деру — која је у Бачкој и <pb n="358" /> Банату од |
а седи у башти и оштри бријаче а певуца кроз зубе.{S} Доносио је понекад и тамбуру; па кад Јула |
м га баш јуче; хуланер на коњу да прође кроз њега, не би се видео; а клипови к’о левча дугачки. |
азлука Шациног. — Ако још тако усипљите кроз тарабу, одма’ ћу вас овом мотиком!{S} Севајте таки |
твари, и кад му је још примећено, да ће кроз недељу дана примити и оно што није инвентарисано, |
е! — викну једно лепушкасто весело лице кроз отшкринута врата на младиној одаји.</p> <p>Девер с |
је чуо Нићу како иде, како се лено вуче кроз сокак, како зева и после креше оцилом у труд, пали |
де, енђебуле и паорске девојке запеваше кроз сузе ону тужну песму:</p> <quote> <l>Не јадај јаде |
>Јест, то каже драган кроз јасне жице и кроз суво дрво тамбурово.</p> <p>Ех!{S} Шта би казала с |
полако завесу и стала и слушала песму и кроз шалукатре рекла му: — Лаку ноћ, лаку ноћ!</p> <p>— |
једнога лепог дана имао прилике да види кроз баштенски плот Јулу како се запурила плевећи башту |
и час; размишљава, гледа у штукатор или кроз прозор, па најпосле, слеже раменима, па рече:</p> |
Остави мотичицу и приђе плоту, па вири кроз плот.{S} Нема никога, учинило јој се само.{S} А та |
ђе Северним Вратима на олтару и провири кроз њих, да види, ко је то?</p> <p>Тако се нови учитељ |
притрча лако тараби, и стаде завиривати кроз тарабу у тетка-Макрину башту.{S} Гледа по башти.{S |
учина што се продере кад бумбар пролети кроз њу — чим само први паор јутрос прође крај спаваћив |
рам!“ чуди се и вели гђа Сида гледајући кроз чвор на капији. „Гледај само, каква је; уфатила мо |
н.{S} Кола су пролазила Великим Сокаком кроз Б** а баш је било после подне.{S} Врућина беше мал |
и у помоћ!“</p> <p>Јест, то каже драган кроз јасне жице и кроз суво дрво тамбурово.</p> <p>Ех!{ |
да бо’ме.{S} Ал’ наравно... ишло је к’о кроз поњаву ил’ натегачу што се каже.</p> <p>— А та да, |
с њом чак и састајао у башти и курисао кроз тарабу, и „ероберунг“ направио, па чак и дотле дот |
, с којим је после Нића боктер продужио кроз сокаке вршећи у исто време и своју дужност.{S} Те |
д, па како би било да вас проведем мало кроз село до школе —</p> <p>— О, молим, молим —</p> <p> |
твар која је занимала село била та, што кроз који дан долази нови учитељ на место старог.{S} Иш |
,</l> <l>А моје је оно луче,</l> <l>Што кроз пенџер гуче“!</l> </quote> <p>То беше као неки одг |
не би.{S} Зато стаде сама певуцати тихо кроз зубе неку песму а нешто јој се стегло у грлу, тако |
ави — путовао је на коли један млад поп кроз Бачку враћајући се с омладинског скупа.{S} Био је |
увегија!</p> <p>А девојке се онда смеју кроз плач.</p> <p>Млада се попе у кола и седе уз девера |
ила Ержа онако босонога и отвори капију кроз која улазе кола а у њима поп Ћира сав прашан у нек |
ајући штрикерај и забадајући штрикнодлу кроз клупче и чарапу.{S} А то још јасније признају кад |
реко сваке мере и једва је чекала да му кроз дан два да што му је обећала ако се лепо покаже.{S |
незда празна на димњацима, а ноћу чујеш кроз мокар ваздух са далеке висине над тобом тужно клик |
куће, па да не смеш ни нос да промолиш кроз капију.{S} Ето тако смо време, Ћиро, доживели и до |
, пошто је поп Ћира већ легао, мерила и кројила купљени фланел — то исто вече је чула од Ерже с |
реосвештенству господину Епископу.{S} А кром тога, морате фурт остати на том, да, то јест, свег |
пајз од кромпира!{S} Ако од подгријаног кромпира од подне може бити вечера, — то ће и од поквар |
дете моје, баш к’о подгријан цушпајз од кромпира!{S} Ако од подгријаног кромпира од подне може |
је, отрчи ако те не мрзи па донеси мало кромпира из подрума!“ тако би благо рекла кад је наређи |
у кујни помагала Јули и Жужи и љуштила кромпире с њима заједно.</p> <p>— О Боже, боже! — шапут |
из госпоја-Сидине авлије бацаду се са с кромпирима у госпоја-Персину авлију, само да не останед |
што ће онда ваша Јуца, ваша безазлена и кротка ћерчица на прозору?...{S} Сигурно се одала на ас |
Бог са по каквим даром; није ни у путер-крофнама сва срећа.{S} Него баш кад сте се толико капри |
> <p>— И-ју мене жалосне!{S} Зар толике крофне?!</p> <pb n="6" /> <p>— Хе, хе, из ваше руке па |
е покривати и тесто за киселу штрудлу и крофне, — па се кренуо поп-Ћири преко пута мало повише |
твар свршена и зет упецан, па само вади крофне и баца их у корпу иза себе.{S} Па док се домаћиц |
е нарасле.“ — А сваки поп чудо што воли крофне!{S} Откуд сад то, Бог ће га свети знати; али је |
подин-попо, баш сте ви враг!{S} А ди су крофне?! — пита га зачуђена домаћица.</p> <p>— Хе, хе, |
поменуте дебљине.</p> <p>— Та да, путер-крофне, уш’о ђаво у њих, Боже ме прости!{S} Љута сам, с |
д мене, и дебља“ —</p> <p>— Ваљда путер-крофне, хтели сте рећи? — поправља је госпоја Сида мало |
го моја; волијем ја тебе него све путер-крофне на свету!“ А мени онда дође жао, што сам <pb n=" |
ако ви то правите оне ваше чувене путер-крофне. <pb n="20" /> Ви то за чудо лепо умете и надале |
д ми није од Бога дато, да правим путер-крофне.{S} Та, Бога ми, шта ту ваздан, а шта ме је ту о |
ожалостила, па проклињем и себе и шприц-крофне.</p> <p>А госпоја-Сиди мило, Боже, па се све нам |
, па би онда имао ко, да ти прави шприц-крофне... а и лепша је од мене, и дебља“ —</p> <p>— Ваљ |
, могао је за чудо и за приповест много крофни појести.{S} Већ чисто човек да не верује!{S} За |
ним сватовима појео пуну једну вешкорпу крофни и то за оно кратко време, док је пре ручка курис |
отарошу, — молим вас лепо, мало од оних крофни из онога тањира тамо, чини ми се да су те тамо м |
тра —</p> <p>— Аја, неће моја нога више крочити у ову умацурану кућу!...{S} Спиро, ајд’ одма’ и |
тако па се усићи, не знаш ни за што ни крошто, па неће да избија по неколико дана; заћути као |
{S} Јадан ми газдашаг!{S} Него крпарим, крпарим к’о нико мој.{S} Какви сватови; зар је мени до |
’ није...{S} Јадан ми газдашаг!{S} Него крпарим, крпарим к’о нико мој.{S} Какви сватови; зар је |
ти.{S} Тако сам утишкавала и, што кажу, крпила!{S} Е, ал’, бо’ме, и томе је било краја!{S} Док |
едало и слушаоци, и свима се већ почеле крпити очи, настаде зевање и насташе чешће паузе.{S} Из |
кад је говор почео сустајати, а очи се крпити, спомену поп-Ћира први, да би рад спавати, јер с |
S} Био је мало мањи од иконе Св. Ђурђа (крсно име поп-Ћирино) са облигатним ружама између цифар |
е и велики бунар на крај села, и велики крст, и уђоше у велики сокак.{S} Прођоше и њега и, стад |
која су такође чинодејствовала, носећи крст и чираке и рипиде — све њихове мараме и пантљике; |
е звонило и кад је прошао поред Великог Крста, како приметише бабе; и што онако ирошки носи пош |
седи на раскршћу преко пута од Великог Крста.{S} И ова га је видела где је скинуо шешир и прек |
и прекрстио се кад је био спрам Великог Крста.{S} Обе те бабе у друштву са другим бабама сложил |
популарна пословица: „Кад прођеш поред крста, ма чији био, прекрсти се; а кад прођеш поред бир |
во јој окренуто комшијској башти. — Јао крста, не знам да су моја! — рече и наслони се на мотик |
кандило <pb n="71" /> и пале кандило и крсте се кад зазвони на вечерње и распитују, који ће го |
32" /> иза оне рупе од чвора на капији, крсти се и чуди и вели: „О, часни те, девојко!“</p> <p> |
бикови вијали.{S} О, часни те, жено! — крсти се гђа Перса. — Каква је то само пасија, тумарати |
.)</p> <p>Господин попа оде у цркву, да крсти, а после крштења иде кући детињој, где га позива |
дође Аркадија црквењак, па га позове да крсти.</p> <p>— За кога оно рече? — запита неки пут гос |
а одмах остави рад и стаде и сама да се крсти шапућући: „О, Боже, опрости мене грешну!“ А да се |
онако махинално видећи гђу Сиду како се крсти на вратима па се крену поп-Ћириној кући и стаде п |
ило прошевине!{S} Ју, Боже, — чуди се и крсти гђа Сока, — та то баш к’о неки паори!</p> <p>— Е, |
се сваком јавља.{S} А гђа Сида се само крсти <pb n="132" /> иза оне рупе од чвора на капији, к |
ка марама.{S} Читала Сан Матере Божије, крстила се једнако и једнако надгледала запаљена кандил |
ла у горак плач, а госпоја Сида се само крстила и погледале час на попа час на ћерку.{S} Поп Сп |
а је онај путник — што се онако побожно крстио кад је звонило и кад је прошао поред Великог Крс |
<p>— Хе.. та.. да дођете, господине, да крстите.. овај..{S} Вуји Ирошу.. мужескога је пола... с |
е... чекају вас у порти пред црквом, да крстите новорожденог младенца мужеског пола Неци Прекај |
а, нека часна трпеза, шта ли, са силним крстовима и чирацима са свећама, то је давнашњи рад фра |
већ о тако нечем, што би спадало у тај круг ствари.{S} После погреба црквењак однесе одјејаниј |
То му је Меланија олакшала приступ у те кругове.{S} Гђи Перси је особито мило било кад је чула |
ве, а он ајд одмах к њима.{S} Ту седи у кругу своје будуће фамилије.{S} Мама хеклује тепих од ш |
да сведочи. „<hi>Фама</hi>“ је по селу кружила, фама са свима украсима својим; једра, гојазна |
га затече у кући где седи у ходнику па круни кукуруз.</p> <p>— Помоз’ Бог, Петре синко!</p> <p |
е су у јесен поп-Спира, Аркадије и Жужа крунили кукуруз, а лети кад су велике врућине биле, <pb |
неке подробности које се односе на онај крупан догађај и видеће како сеоска „фама“ постаје и ра |
што му је стајало испред дућана; унео и крупице соли и кењечу, и луле и камише, и бичаља и дрен |
стајала у реду као какви мали кривци, и крупне им сузе капале по оделу и по рукама и доле по пр |
ани омастити брке.{S} А насртао је и на крупније ствари; није се устручавао ни од вреле кобасиц |
ко домаћинство подигне!{S} И то су само крупније ствари које до сад споменусмо, а где су тек он |
и учитељ је пио и хвалио пљуцкајући ону крупније самлевену која је пливала по површини.</p> <p> |
ге јунаштва, увек гледао да не да каква крупнијег повода, познајући паорска грубијанства.{S} Мн |
им, да је Шаца био послужен дудом, оним крупним „шпанским“ дудом, каквог надалеко није било, а |
а!</p> <p>— Охо!{S} Па то ти мени нешто крупно казујеш!</p> <p>— Такве секирације, што смо ово |
еротея Драгановића обштежитељнога м.{S} Крушедола iеромонаха, сабранъ и довољнимъ искуствомъ пр |
тако задовољан, да се не бих мењао ни с Крушедолским господином архимандритом а сигуран сам да |
теорије и праксе, — теорије јеромонаха Крушедолског Јеротеја и праксе гђа-Сидине.{S} За време |
ој поп-Ћира. — Падне човек, што кажу, с крушке, па се издува, а некмо л’ ја толики пут издржати |
едај ти, молим те, ди ће медвед најбољу крушку да изеде!...{S} А, је ли, Ержа дете моје, а кака |
аху доста посла, а према томе и прихода крштавајући новорођену децу по селу.</p> <p>Мало који д |
м стварима.{S} О парохијама, о венчању, крштавању и сахрањивању; о епископима и учитељима, о ст |
е госпођа Перса <pb n="365" /> у будуће крштавати унучиће поп-Спирине.{S} Међутим, поштовани чи |
у добро, мора и жени бити.{S} Па издржи крштена душа и то.{S} Ал’ ја сам једва чекала да се свр |
} Зуб никако није од, на пример, каквог крштеног створења, ни мирјанског а камо л’ свјашченичес |
дин попа оде у цркву, да крсти, а после крштења иде кући детињој, где га позива отац на ручак.{ |
бȣяетъ, чимъ ѡсолится; нивочтоже бȣдетъ ктомȣ, точїю да изсыпана бȣдетъ вонъ, и попираема челов |
је, ето на примјер, узео парохову кћер, кћер предшественика свога, и онда, кад је дошло време — |
о, он је, ето на примјер, узео парохову кћер, кћер предшественика свога, и онда, кад је дошло в |
п добродјетељи, па је, наравно, и своју кћер тако воспитала... а ко је узме, биће срећан и задо |
којне матере, тако и ја воспитавам моју кћер Јуцу, — вели гђа Сида а гледа једнако у Перу, — бо |
смо да... ви... овај, удајете госпођицу кћер, а?</p> <p>— Та, тако је! — вели поп-Ћира. — Сад п |
и родитељско весеље кући... свадба моје кћери...</p> <p>— А јавићу ти већ и ја, — вели поп Спир |
у прилику и партију једној свештеничкој кћери, каква је Јула била, него Шаца који је, истина, в |
оскочити од силне пакости, и даје тањир кћерци својој, да га однесе у комшилук.</p> <p>А после |
а цичи — кад ал’ оно седи његова слатка кћи па плаче и пише неком писмо.{S} Па није да пише к’о |
осветио за ранију увреду. — Свештеничка кћи, па извирује на деру —</p> <p>— А откуд је то дера! |
ло повише „у шрех“, а за њим попадија и кћи Јуца. „Ајде, вели, да мало поседимо; рано је још за |
ога често препиру <pb n="404" /> мати и кћи.{S} Гђа Перса нема ништа против француског језика ш |
, Совро?“ а он им вели: „Идем да окопам ку’руз!“ А умео је ђаволски лепо да свира и да намигује |
ћи све: кисели краставце, прави комлов, кува сапун, <pb n="110" /> копуни живину и ради све так |
укурузом који се онако окруњен, у зрну, кува, и шакама га једу укућани целога дана, али за то и |
о није добро.{S} Јуца је умела добро да кува а Меланија да критикује јела; Јула је волела хаљин |
е гледам, па ми се све приврће у мени и кува к’о у шпорерту. (Спиро, треб’о си видити, а ја ти |
мало мало, па кашље!“ Те кувај ово, те кувај оно.{S} Здраво је њежна, — каже, — хаглих к’о леп |
анија то јест, мало мало, па кашље!“ Те кувај ово, те кувај оно.{S} Здраво је њежна, — каже, — |
тру питају, шта он најрадије једе па му кувају.{S} Шаца и Јула иду по ваздан једно за другим ко |
аше од парадајза, који је баш тога дана кувала и за зиму спремала.</p> <p>— Добар дан; <foreign |
з код куће, и баш сам данас нашла да га кувам!...{S} Ефи!{S} О Ефика!{S} Узми ове рукавице па и |
и свега; била је, што кажу, и печена и кувана код поп-Спириних.</p> <pb n="376" /> <p>Ту је, т |
<foreign xml:lang="cu">„<title>Србскiи куваръ</title>, трудомъ Iеротея Драгановића обштежитељн |
/l> <l>Метите ме код огњишта,</l> <l>Ди кувари ватру пире</l> <l>А на мене руке шире!{S} Ију-ју |
Ваљда код оног Швабе да руча што му је куварица Чифутка, како кажу!{S} Што баш у нашу недељу д |
раније.{S} Па к’о бајаги сневала да се кугла, нада се гостима и шта ти ту још нема!{S} Та док |
S} Целу целцату ноћ сам сневала како се куглам, па све са неким слугама и са неким слушкињама.{ |
неким слушкињама.{S} Откуд да се ја <hi>куглам</hi>, слатка?!</p> <p>— Куглате?!! — чуди се гос |
колери; о великим ратовима и топовским куглама колике су у старо доба велике биле а колике су |
>Сановник</hi> под јастук), а оно и за „куглање“ и за „слуге и слушкиње“ стоји једно исто, вели |
е ја <hi>куглам</hi>, слатка?!</p> <p>— Куглате?!! — чуди се госпођа Перса, па се стаде смејати |
им се допада милихпрот, торта, штрудла, куглоф и томе подобна теста.</p> <p>— Ах, — рекла би св |
сече онога часа из рерне извађени врућ куглоф, који јој је испао ванредно добар, па се пуши и |
ејтин.{S} Тих дана у поп-Спириној кући, куд се год човек окренуо, могао је да види све сама нек |
авно фрау-Габриеле; шта је то, саш њом, куд се, Боже, дела та жена?!“ запитаће неко од укућана. |
о си упртила ту саксију с тим кактусом, куд ћеш с њом, — запита је домаћица која је застала па |
повуче што је заслужио!{S} Идем, Ћиро, куд ме очи воде а ноге носе, и ти гледај шта ћеш без по |
њом гђа Сока. — Та вратите се брже!{S} Куд ћете тако?{S} Та спала вам доња бела сукња, па се в |
и виде да је сасвим тако. — Уф, уф!{S} Куд сам сад овако пристала!!!</p> <p>— Фрау Габриела, — |
ваља, не ваља ништа ова нова наука.{S} Куд ће нас то одвести — сам Бог ће знати!</p> <p>— Деде |
пуш, па само каже: „Но, но, каже он.{S} Куд ти опет оде!{S} Нисам, каже, тако мислио, Персо суп |
ла пође једне Недеље брез рукавица... а куд ће на ову врућину и да их навлачи!...{S} Меланија о |
’хоће, ђаволи, још да ме спевају!{S} А куд би’ знала од срамоте, да су ме какви мушкарци вид’л |
ас знам да сте жена на свом месту!{S} А куд би’ знала!{S} Јао наопако!{S} Ако виде паорски мушк |
<pb n="52" /> говорила би попадија, — а куд би био виршафт без патка.{S} А ако овог закољем, мо |
мало назеб’о.</p> <pb n="341" /> <p>— А куд се ви спремате?{S} Та остант’е на вечери, — заустав |
— вели јој гђа Сида; — кад се уда, онда куд муж, туд, што кажу, и жена!“ — „Та да <pb n="372" / |
же он, којекога у кућу доводили нити ма куд удавали, него све оно што је <pb n="418" /> најлепш |
вам, што кажу, и продајем —</p> <p>— Од куд само штогла! — чуди се једнако гђа Гециница. — Па о |
а се прекрсти од чуда. — Јао мени, а од куд му штогла?!</p> <p>— Па понео са собом у џепу.{S} В |
— сад вам ја баш не умем казати <hi>од куд му</hi> баш штогла... ал’ тако сам чула... по што с |
а ћеш да живиш, него што кочијашиш које куд по белим свету.</p> <p>Тако заврши Нића свој моноло |
ларму, да сва живина из авлије побегне куд које. „Ено га, опет се дере матори магарац!“ вели љ |
јући уста, — а шта већ нисмо пробали, и куд га нисмо шиљали, па ништа.</p> <p>— Непоправим је! |
и ми неки <hi>красан</hi> отац!{S} Та и куд ће се ова наша мерити с оном њеном!!{S} Тако и на б |
ита! — прекиде је јетко гђа Сида видећи куд циља гђа Перса. — Те још како чита она, па све на г |
пастир не сме на себе ни да мисли, него куд овце, односно поверено му стадо, туд и он.{S} А зна |
а пету строфу:</p> <quote> <l>„Зар тамо куд си пошла,</l> <l>Зар сунце лепше сија,</l> <l>Ил’ ц |
рамо и разастиремо; накупило се не знаш куд пре... а морала сам данас да прекинем через Петка — |
миле</l> <l>Доста ти нежне биле?</l> <l>Куда ћеш!{S} Врат’ се ој!</l> <l>„Из света зар је момче |
понесе само гајде, па кад га запитају: „Куда, Совро?“ а он им вели: „Идем да окопам ку’руз!“ А |
Ено како ружно стоји кад Арса грк пође кудгод са женом, па она дугачка ко торањ а он мали и сн |
роцу, па и не мили ми се ни да погледам кудгођ...{S} Ето, па и овако какав сам, да сам,... па о |
ао га је у дућану баш кад је Шаца туцао кудељно семе и ’ранио штиглице и канаринке цвркућући им |
ели Нића. — Знаш што кажу: „Весело срце кудељу преде“.{S} Е, па тако ти је и са мном садакана, |
ише.{S} Хвали себе, а као мало и издаље куди свога Милоша и вели, да није заслужио такву жену к |
. како с њим?</p> <p>— Та, он ми је већ кудикамо поузданији, па њему сам већ смео да кажем шта |
згорем!{S} Ја нећу само прид туђином да кудим еспап, јербо смо род; а зар је то честита ракија? |
и пред иконом Светих неумитних врачева Кузмана и Дамјана, патрона гђа-Сидине фамилије, и још н |
и у кућу па ретко и излазе у авлију.{S} Кујна им је сад најмилије место.{S} Ту се у велико спре |
Једна мала кућица и баштица.{S} Проста кујна, скромна, проста али укусна јела; каква пилећа чо |
спрва доста ће им бита и једна), за тим кујна па чељадска соба.{S} Из собе за ручавање излазиће |
</p> <p>Изађоше и Меланија и Пера, а из кујне се мало после чу једно „јуф!“</p> <p>— Дакле? — у |
едва се стиша кад се чује каква лупа из кујне.</p> <p>Онда се тргну сви и ослушкују окренути ку |
а је послуша.{S} Треба само да изађе из кујне па да викне: „О Нецо, Перо, (или)Радо!“ а оно тек |
" /> је таман почела, а гђа Перса је из кујне прекиде!{S} Писац лепо себи представља све то у п |
е) ал’ ја се бо’ме не мирим! — чу се из кујне глас јаросне гђа-Персе... — Шта ће сад овај лонац |
ха ха ха! — рече поп Спира излазећи из кујне. — Дакле, збогом, домаћине, и фала ти баш од срца |
ш од срца, — рече поп Спира излазећи из кујне, па се пољуби с домаћином.</p> <p>— Фала и теби н |
место!?{S} Чим се само макнем корак из кујне, одма’ се направи вашар!</p> <pb n="350" /> <p>И |
естан своје кривице и грехова, бегао из кујне на какво узвишено и безбедно место, где седне, об |
кад је чуо ону страшну вику и праску из кујне, па је бегао као да га сам Бунапарта вија.{S} И о |
а, тако зар ви знате?! — зачу се још из кујне глас гђе Персе. — Видиш ти то њи’ само!{S} Добили |
и зготовљено; па лепо онда видиш још из кујне шта му је глава а шта опет тртица, да простите!</ |
на, нож за транжирање шунке и још многе кујни потребне ствари, које су биле тако потребне а по |
>Онда се тргну сви и ослушкују окренути кујни, а баба вели:</p> <p>— Иди види, да се опет није |
ати <pb n="244" /> у оџаку и по осталој кујни тако високо, да домаћи мачак може само видети све |
ови од треснутог лонца на све стране по кујни.{S} Меланија побеже у собу, а Ержа, бојећи се (из |
рекида предиво само онда, кад чује да у кујни лупа сатара и да се сече месо, а после се опет вр |
оја је сва уплакана и неутешна седела у кујни и пробадала виљушком паприке спремајући их за зим |
о за диње.{S} Увек сам их крадом јела у кујни с млађима...{S} Био је нервозан на диње здраво.</ |
само је јаросна гђа Перса остала сама у кујни да спрема „ајнпренсупу“, јер она то најбоље зна.{ |
; само је он више дувао у гајде онима у кујни и у авлији, него онима у сали.{S} Млада је била л |
вање око запећка и банка.{S} Омладина у кујни а остарина на банку или иза запећка прича и сећа |
, и док се он напољу бавио а домаћица у кујни нешто цуњала, дотле се домаћин упустио с поп-Ћиро |
ла тихо молитве, па чак и онда кад је у кујни помагала Јули и Жужи и љуштила кромпире с њима за |
каже: „Ајде, мама, ви будите данаске у кујни!“ па је текем нестане.{S} Вичем ја:{S} Мелани, о |
Док су се она тамо забавили, дотле се у кујни спремало све у присуству Пере Тоцилова, који је с |
је то било пијано, и тамо по собама и у кујни и у авлији и у селу.{S} Тек пред зору умуче песма |
на вечери.{S} Вечерало се у собама и у кујни.{S} Тамо ноблес а овде плепс у који овога вечера |
!</p> <p>— Ајде, Меланија, иди нареди у кујни једну ајнпренсупу за тату, — вели поп Ћира; — с п |
, претурала и плакала у колима, а они у кујни чупали живину и спремали богату вечеру, попови су |
p> <p>— Да чуваш село, — гракнуше они у кујни на њ.</p> <p>— Та откако је избушен први бунар у |
кућаница и домаћица, да помаже матери у кујни, да, да и томе подобно, — вели гост који се мало |
размишља, шта би то сад могла радити у кујни ил’ ма где, само да не седи тако.</p> <p>— Ето ви |
па и даље јео и пио и страшно лармао у кујни, кад је хтео са пуном чашом да иде у собе да назд |
то је остао дубоко у ноћ и јео и пио у кујни.{S} Кад су га опомињали да иде на дужност, он ниј |
ад.</p> <p>— Немај ти бриге.{S} Ти пази кујну, а мени ово остави.{S} Кол’ко сутра наћи ћу се с |
рини већ ушли у собу, нарочито изашла у кујну, да се тамо од чуда трипут прекрсти.{S} А и јесте |
Перса и залупи врата за собом па оде у кујну к’о фурија.</p> <p>— Е, па кад баш ’хоћеш да знаш |
а.{S} Из собе за ручавање излазиће се у кујну а из ове у шпајз и у чељадску собу (и онда се нећ |
не знам ништа!“ и тражила да је пусте у кујну да помаже Жужи.{S} Све јој то не поможе, увукоше |
њаке надалеко.{S} Јуцо дете моје, иди у кујну, још мало па треба вечерати; знаш да тата воле ра |
звин’те, господине!{S} Јуцо душо, иди у кујну па спреми црну кафу.{S} Знам да варошани радо пиј |
е... немој ми ни приповедати!{S} Идем у кујну... кад радим, а ја онда заборавим, па се бар не с |
а, — тешко сачувати.{S} Ушуња се само у кујну, скупи се и упреподоби и зажмури као да је равнод |
ио, али га ипак запита, пославши Јулу у кујну, шта је и како је прошао?</p> <p>— Фала Богу!{S} |
ика које је држао и њима истребио силан кукољ и коров и раздувао плеву греха и злих навика међу |
ју једнако рукама као петао кад хоће да кукурикне; псују, праскају и беде ма кога по кући, док |
уни амбари а котарке очекују кукуруз, а кукуруз изредан, па нађикао, гледам га баш јуче; хулане |
ци! — вели поп-Спира.</p> <p>— Таман за кукуруз к’о поручено, — вели госпоја Перса, зевајући и |
свира тако целе године, а кад се обере кукуруз, онда се зна шта је његово.{S} Он нити га сеје, |
акав Жида што долази за перје, жито или кукуруз.</p> <p>— Хоћете л’ дозволити да вас мало одмен |
есен поп-Спира, Аркадије и Жужа крунили кукуруз, а лети кад су велике врућине биле, <pb n="50" |
тече у кући где седи у ходнику па круни кукуруз.</p> <p>— Помоз’ Бог, Петре синко!</p> <p>— Бог |
.{S} Жита пуни амбари а котарке очекују кукуруз, а кукуруз изредан, па нађикао, гледам га баш ј |
то више не може стрефити, а ви до први’ кукуруза!{S} Остало је, фала Богу, још ђувегија!</p> <p |
а нема...{S} Све неке мустре; мустре од кукуруза, и неке мустре од вунице, ваљ’да за ћерку, тре |
ед зида, колико да човек прође, тулају (кукурузовину), а краве наишле, па ваљда, као бесловесна |
.{S} По ваздан стоји крај ватре лонац с кукурузом који се онако окруњен, у зрну, кува, и шакама |
ити окопава, па опет њему добро; његову кукурузу не може да нашкоди суша.{S} Зато се и говорило |
тве, него седи као станац камен или као кула светиља крај мора, непомичан на свом месту, док се |
ручку, за фрајла-Јулу и за себе.</p> <p>Куља свет из цркве; пуна црквена порта. <pb n="79" /> П |
S} Стари сват ће бити г. Кипра нотарош, кум г. Доктор (Шацин будући колега), а девер ће бити је |
е, да се и он баш својски гурао, кад је кум неколико пута бацио међ свет пуну шаку крајцара, дв |
и сутрашњој киселој чорби.{S} Отпратише кума и старог свата и девера с гајдашем, с којим је пос |
обично салета кумова кола, па се дере: „Куме, изгоре ти кеса!“ и што је најстрашније и најневер |
шао међу ону гомилу, која обично салета кумова кола, па се дере: „Куме, изгоре ти кеса!“ и што |
да позна!...{S} Ето у томе је сав њихов кумст и сва моја несрећа и малер.</p> <p>— Еј, наопако |
у.</p> <p>Стари сват је сада приповедао куму најпре о песнику те песме, Васи Живковићу свом кон |
чизме и оне кацабајке оним Маџарицама у Кун-Сент-Мартону што су ти сву ноћ играле чардаш...{S} |
што ју је видео на прозору.{S} У песми куне злотворе ради којих се не могу састајати, али је т |
<l>Што сузе вриском таре</l> <l>И живот куне свој?“</l> </quote> <p>Ту прекиде Јула опет, јер к |
им у кревету па све плачем у помрчини и кунем те проклете списатеље и њихове књиге Гром их спал |
пили по дрвећу као мртви, па све ћути и куња, само се чује неко тихо јецање и плакање, испрекид |
се њој, и на њен рачун, смеју. — Ајде, куп’те перје, па да се полеже!</p> <milestone unit="sub |
— каже, — и месиду ’леб и переду веш, и купаду децу, поганија једна!“ Е, ето јој сад —</p> <p>— |
с поп-Спиром, па сад заједно путују, да купе ствари за спрему.{S} А Спира је, вели она, повео п |
двадесет година ни стварчице у кући да купе.{S} Шта је само фачли, капица и бенкица спремила!{ |
коло и шорају их оданде напоље, или се купе <pb n="388" /> око ватре где стоји Аркадија црквењ |
шта би’ дала, — говорила је гђа Перса, купећи шоље и чаше са стола после јаузна, — да се нешто |
а попа ће вама грошић два дати за то!“ Купи, па и то пошље кући.{S} Од тих ствари после госпој |
кола и наредио му да каже Јањи Грку, да купи цркви трећи полијелеј и да повиси црквењаку плату. |
х двадесет сребра, шта ће све за њих да купи.{S} Прођоше и чарду и оставише је за собом и не св |
у ђаволу у торбу), бити најбоље да сада купи што корисно у кућу.{S} Поп Ћира је куповао да умил |
Перса запитала поп-Спиру за што и он не купи Јули клавир, овај би јој одговорио да јој је купио |
о да буде.{S} Ко је шта имао да сврши и купи у болти код грка, свршио је и купио; и грк је већ |
да му овај густира ствари у болти; што купи поп Ћира за своју Меланију, то ће исто купити и по |
ал’ јој нисам притрчала преко сокака; а купила би јој мама кофпуц и хорнодле по сокаку а локне |
чифуцки!{S} Ја би’ то, видиш, јефтиније купила... не умеш ти, Ћиро, да се погађаш.</p> <p>— Па |
жила за оним гласом у млађим годинама и купила са чаршафа мрвице од пите с орасима и метала их |
огла... ал’ тако сам чула... по што сам купила, по то вам, што кажу, и продајем —</p> <p>— Од к |
и по њима.</p> <p>— А шта сте ми, папа, купили; да нисте што заборавили?</p> <p>— Дакле, шта је |
и Сиду иберашујем!</p> <p>А обојица су купили кафе и шећера и подоста земичака и кифли.{S} На |
<p>— Баш нећу имати мира, док и себи не купим —</p> <p>— Јесте, врло леп циц!{S} Нисте ви први |
— Та, ето, цуњам по орману.{S} Тражим и купим старе рукавице, да покривам флаше од парадајза.{S |
ђа-Сиду и Јулу, па се чак и Шаце сетио, купио му лепу пошу од црвене свиле, коју боју, као што |
јбољи бити.{S} А има и добре арњеве.{S} Купио и’ баш ту скоро кад се продав’о неки штајерваген, |
мреће и прежалити неће, што га није ил’ купио ил’ украо.{S} За то је сада сетан, лула му се уга |
е <hi>његова сопственост</hi>, он га је купио и донео.{S} Да га питам ко руши православије!{S} |
же да закопча свилени пруслук што га је купио на сенћанском јесењем вашару.{S} И пишите: да му |
но по инвентару набавио. — Поп Спира је купио и велики калуп сапуна, нож за транжирање шунке и |
ботуше за обе попадије.{S} Поп Ћира је купио још и рајспулфера за лице и ону справу за бренова |
а, Аркадије и поп-Олује.{S} Аркадији је купио високе ботуше у којима ће служити у цркви, шал од |
клавир, овај би јој одговорио да јој је купио клавир на вашару. „Ено га, вели, у шупи, па нек с |
="fr">Poesie</foreign></hi>, што јој је купио за спомен на презент господин Шандор јурат из Кик |
ми казала и написала, ја сам ти такав и купио.</p> <p>— Није, рано, — вели јој гђа Перса пробај |
ши и купи у болти код грка, свршио је и купио; и грк је већ унео све што му је стајало испред д |
оним старим на ногама. — А код кога си купио овај фланел?</p> <pb n="340" /> <p>— Е, а ко би г |
иберашунг!{S} Ааа!</p> <p>— Да ми ниси купио наочаре?...{S} Ил’ што је зима ту, па се рано смр |
неком старом шеширу који је још ђаконом купио.</p> <p>— Добро дошли!</p> <p>— Боље вас наш’о, — |
т сребра, за спомен.{S} Такву исту лулу купио је и поп-Олуји, домаћину.</p> <p>— Боже мој, што |
сто у чему ће је сахранити и шта ће све купити за покој душе њезине.</p> <p>Пера с Меланијом ве |
живити!“ А нисам јој ни каз’о да ћу јој купити мараму; па да ви’ш њене радости, кад прексутра у |
поп Ћира за своју Меланију, то ће исто купити и поп Спира за своју Јулу, да не би Меланија кој |
.{S} А обећали су му код куће, да ће му купити чизмице са мамузама и поклонити ждребе кад се ож |
м мало...{S} За ово што од вас зарадим, купићу, мојој Јули фину мараму фердинку...{S} Баба каже |
иш’о по неким Бачким салашима и мет’о „купице“, а после отиш’о послом у рит, у лов на пијавице |
Перса.{S} Па и малочас споменути клавир купљен је после три четири такве учестане несвестице.</ |
е мучим... — вели поп-Ћира и показа јој купљене ботуше.</p> <p>— Ју, ботуше!{S} Е, то ће зимус |
је поп Ћира већ легао, мерила и кројила купљени фланел — то исто вече је чула од Ерже све што ј |
их.{S} Кад је поп Спира дошао и ушао са купљеним стварима, изашла му на сусрет госпођа Сида и Ј |
S} Меланија одмах остави посао и потрча купљеним стварима па стаде претурати по њима.</p> <p>— |
ном шатром, пио алдумаш с чикошима ради купљеног дивног ждрепца, који је коштао пет стотина сре |
у толико шири био терен и поље рада за купљење и распростирање новости, и са тих преимућстава, |
исто, јер поп Спира што год је куповао, куповао је за две персоне.{S} У соби два велика тешка о |
купи што корисно у кућу.{S} Поп Ћира је куповао да умилостиви, а поп Спира да обрадује код куће |
носи дан а шта ноћ! — мислио је кад је куповао. — Ди сам се ја и могао надати, да ће ми бити д |
рел тако исто, јер поп Спира што год је куповао, куповао је за две персоне.{S} У соби два велик |
и да сновима треба веровати и Сановнике куповати и читати и ако учевни људи не верују у снове и |
три четири пута дневно пије чоколада а купује хлеб с кимом умешен.{S} Али Меланија остаје при |
прији и свуд, и не мора имати пасош кад купује барут за чворке и зечеве, и не мора да пуши траф |
а изађе на крај.{S} И пије и бије се, и купује коље успут и плаћа и пије алдумаш; он вас повезе |
ључиле, да тај путник није ни Жида који купује рану ни Шваба машиниста који се разуме у парним |
гао надати, да ће ми бити до тога да то купујем и Сиду иберашујем!</p> <p>А обојица су купили к |
ама око Сретенија нестане, па морамо да купујемо купуса с пијаце.“... „Ево ви’те, — кажем ја го |
ретенија нестане, па морамо да купујемо купуса с пијаце.“... „Ево ви’те, — кажем ја госпоја-Сид |
астићеш и ти бркове!{S} Биће кожурице у купусу, а добићеш и бешику за дуванкесу; а ја ћу ти је, |
пођице Меланија, — рече и рукова се, па куражан као сваки богословац у том расположењу додаде п |
а остаде у јендеку, а г. Асесор продужи курисање другој једној дами, јер тако је био пијан, да |
товала.{S} Била је ванредно расположена курисањем једнога старога штуцера тамо унутри.{S} Није |
о за оно кратко време, док је пре ручка курисао домаћици.{S} А домаћица стоји крај огњишта заја |
i> Шаца, с њом чак и састајао у башти и курисао кроз тарабу, и „ероберунг“ направио, па чак и д |
ко-једно“, (каже да му је све једно) па курише. — Оне су се свако вече налазиле и том приликом |
под главу, под јастук...{S} Стари је то курјак...{S} Кајафа је то!</p> <p>Домаћин се опет врати |
о их примао. — Ако су гости, нису ваљда курјаци!</p> <p>Капија се отвори и кола уђоше.</p> <p>— |
, а у себи мисли: „Знам те, знам, стари курјаче, и зашто си ту лулу запалио и зашто си ме баш к |
им временима, кад су још солдати носили курјуке, кад је она била девојка, па је певали по шору |
од баке иза запећка па до мале унуке са курјуком од педља, дугачким као мишији реп — све се то |
ла у Жужину собу па затекла тамо једног курмахера Жужиног где седи, па се наместио тај син, као |
А фрау-Габриела се сва занела слушајући курмахераје накресанога господина Асесора.{S} И баш кад |
н па неће да лаје на Жужине многобројне курмахере).</p> <p>У авлији се указа путнику диван приз |
даши, тамбураши, трумбеташи, Ћиро, неки курмахери и неке нахт-музике, к’о да смо на „Тиса-парту |
p>— Немај ти бриге!{S} А како те не би’ курталис’о.{S} Та сећаш ли се кад си ти опет мене курта |
.{S} Та сећаш ли се кад си ти опет мене курталис’о белаја!{S} Него, ајде, ’лади се вечера на ас |
он кад се пробудио, једва су укућани га курталисали они’ амова!{S} Ето, тако!{S} А још спав’о у |
ј Бог већ не узме једаред себикана и не курталише ме!</p> <p>— Не бој се!{S} Неће те скоро узет |
багдатски трговац, што није могао да се курталише својих старих папуча.) За то су сад и најдуже |
опет нећу имати мирна сна, док га се не курталишем! — рече поп Опира и изађе у авлију.</p> <mil |
— шапутала је гђа Сида. — Само сад нас курталиши овога белаја, а више неће доћи до тога!{S} Ви |
био наизменце час у рукама Ракоцијевих Куруци, а час га преотимали Монастерлијини Срби, док се |
му је испричао историју једног маторог кусог пацова коме је пре толико година реп одсечен кад |
бо’ме наш господин Ћира к’о Талијан код Кустоце!</p> <p>— Ију!{S} Госпоја Габриела, та <hi>шта< |
избивен <pb n="202" /> му <hi>леви</hi> кутњак; баш с које је стране и јео поп Ћира, јербо десн |
тави шешир. — Само кад је <hi>ваша</hi> кућа пример селу.</p> <p>— Богме и јесте.</p> <p>- — До |
, која је, као добра домаћица на којој— кућа стоји, имала у виду само економне обзире.{S} Попа |
ћерку.{S} Поп Спира је викао да се сва кућа тресла, а попадија га је једнако утишавала, док се |
снебивати и женирати због промене, моја кућа и господин-Спирина кућа то је једно исто.{S} Немој |
i>момке</hi> по селу, па ће онда и моја кућа бити поштеђена!</p> <p>— А шта има она <hi>то</hi> |
трумбета.</p> <p>— Па зар је само моја кућа у сокаку?!!</p> <p>— Е, није него ваљда оној баба- |
маћин. — Знам, Боже, некад, па ти свака кућа пуна деце, све по девет Југовића!{S} Па је ту онда |
одмах у другом сокаку.{S} Лепа, велика кућа а на њој ни крајцаре дуга.{S} Пет прозора са сокак |
си та кандила, Жужа; та ако је поповска кућа, <pb n="362" /> нисмо ваљ’да, спаије од Елеонске Г |
</p> <p>— Та... к’о бајаги, ми газдачка кућа, а ја млезимац, а она сиромашка девојка!...{S} Па |
мо по мало чудно, како то тако газдачка кућа, а тако тврд креветац.{S} Али се ипак добро осећа. |
ражмештер фине да се зна што је немешка кућа а нека не жали новац које нам је дао Бог, фала Бог |
ку мараму, којом се обично служила цела кућа а у последње време већ почели њоме покривати и тес |
т бојим, да се когођ, кад је овако сама кућа брез мушког, не ушуња па пуштим зељова с ланца.</p |
решити кесу и показати се шта је попина кућа, није жалио. „Нек иде, за то је и течено! рекао би |
оп-Ћира није имао мачке!?{S} Зар попина кућа и богатство, па да буде без таквог једног чувара?! |
г промене, моја кућа и господин-Спирина кућа то је једно исто.{S} Немојте после да се тужите да |
путник бирташа Швабу где је поп-Спирина кућа.{S} Шваба га обавести и зовне једно дете са улице |
и поп-Спириној</hi> </p> <p>Поп-Спирина кућа није била далеко од цркве, одмах у другом сокаку.{ |
руга!...{S} Бадава је ту Арса... и пуна кућа!{S} Шта је мени тај Арса?{S} Шогор!{S} Шогор што к |
димо.{S} А девојку смо му нашли и добра кућа, а за мираз се неће постидити девојачка вамилија.{ |
сло грање на дрвећу; опао креч и леп са кућа од силне кише, па ти изгледају куће издрпане као р |
S} Како су били комшије — трећа четврта кућа — како би било, сети се гђа-Перса (као свака забри |
ам дођу мало.{S} Чисто ми глува и пуста кућа без њих!“ Па седите!{S} Извол’те, раскомотите се к |
келесовице на рогљу, у Бечкереку, трећа кућа од апотеке.</p> <p>— Баш нећу имати мира, док и се |
/> <p>— Јесте; ми <hi>онако</hi> а ваша кућа <hi>свакојако</hi>.</p> <p>— Охо! — узвикну зачуђе |
рашина, која се била дигла високо изнад кућа, спуштала се полако и слагала мирно два педља дебе |
село чисто као умивено лице.{S} Испред кућа овде онде виђају се гомиле деце чисто обучене где |
концертом жаба из свију јендека испред кућа.</p> <p>Тек чујеш овде онде где неко зева и вели: |
јао и повијао благо гране дрвета испред кућа које пружаху сенке своје до пола пута, и разносио |
ако се ето разговарало о свачему испред кућа по клупама.{S} Разговарали се најпре живље, па све |
а накупују неких ствари.{S} Имали су од кућа својих поруџбина, као што је то већ сваком познато |
и јачи, а малишани у то доба остају код кућа, па се џавељају и претурају по ћилимцу у топлој со |
му се видело одмах на први поглед да је кућа богата.{S} Нека суди сада читалац: колико се њих м |
прођи, луче, и мојим сокаком, и моја је кућа на сокаку“.{S} Па једнако певуши те стихове, а ник |
да, се макне од тих њених књига, стоји кућа к’о штајеромт.{S} Узми ону са канабета, да седне г |
о диваним?! — заџакао Ника, па све јечи кућа, па се смеје и оставља буџу и рог у буџак. — Ај, ј |
но се већ и смркло!{S} А имам још седам кућа да обиђем.{S} Адије! — рече и пољубише се и растад |
а што смо се узели?!{S} Газдачка је ово кућа, роде, ти само изволевај!{S} Та стек’о је мој поко |
три четир сокака и сврати у неких шест кућа.{S} Већ се почео полако мрак спуштати кад је изашл |
јку па умеју њоме да их извабе из свију кућа и амбарова, па их изведу за собом а пацови трче к’ |
војке се провредниле па раде код својих кућа; раде да се сатру.{S} Трпе све и не одговарају, са |
то и себе и још бар пет шест комшијских кућа.</p> <p>По свему се видело одмах на први поглед да |
наравно, и између попова.</hi> </p> <p>Кућа поп-Ћирина била је нешто сиромашнија, у њој се, ис |
д Великог Сокака приповедало се у свима кућама о том збитију.{S} А заслуга за то припада гђици |
вати у своју мрачну копрену сво село са кућама и баштама, амбарима и авлијама, само високи ђерм |
ау, а изаш’о је кад су се краве враћале кућама!{S} Изашли пред кућу, па се читав сат шпацирали. |
црквеној порти свуку чизме па боси лете кућама са чизмицама у рукама.{S} По нека девојка промак |
или му доносила кући пошто су у многим кућама мрзили кад му она да из тањира да једе, а пинчик |
— него се ми мало задоцнили; а у другим кућама, да бо’ме да су давно и давно ручали.</p> <p>— Б |
звана.{S} Она је поваздан била по туђим кућама.{S} Тек сретне тако неку на сокаку, па је зауста |
о што, на послетку, и приличи поповским кућама, које треба да послуже као пример осталом стаду |
оно доба пио у свима бољим домаћинским кућама.</p> <p>Поп-Спира изађе напоље да нареди Пери То |
тек осети како се просипа и разлева по кућама мирис од миришљава сапуна и помаде па тек затутњ |
рај у корпицу па полетела и заредила по кућама и сокацима.{S} Прво је отишла гђа-натарошевици, |
коле па до Богојављења иду сваку ноћ по кућама и који се — узгред буди речено — умеју већ и сам |
војој ћерци, да ова буде временом добра кућаница и домаћица, да помаже матери у кујни, да, да и |
title>.{S} Завуче се у зелену метлу иза куће па чита Геновеву.{S} Биче је мама колико је грло д |
ње жена.{S} Једна по једна клупа испред куће под багрењем остаје празна.{S} Укућани седели испр |
аједно са нестанком оних силуета испред куће.{S} Још мало живота има по авлијама, одакле чујеш |
ко је Меланија почела да се шета испред куће!{S} Међутим, да попусти кад је она у праву, и кад |
у авлији као и са сокака био је испред куће ред багремових дрвета и два велика дуда али не јал |
а после овога излазе и шетају се испред куће и разговарају, а разговору заљубљених никад краја. |
остаје празна.{S} Укућани седели испред куће после вечере и разговарали се о многим разним ства |
зађе к’о бојаги да почисти сокак испред куће, а она пева кол’ко је грло доноси ону паорску песм |
ем све казати!) Шпацира се с њим испред куће, а изнела велику лопту што је на презент добила од |
ба кад је најлепше било за шетњу испред куће.{S} Па тако и прексутра, тако да се то досадило не |
писивао начисто тужбу, послао је све од куће, да му не сметају, а он остао сам код куће и препи |
ви?{S} Како господин супруг, је л’ код куће?...{S} А ви, к’о што видим, баш добро изгледате.{S |
идим, баш добро изгледате.{S} Је л’ код куће господин Шандор?</p> <p>— Није!{S} Одазвали га, па |
(јер ни један се није стрефио тада код куће) а оне обадве удри у плач и тужбу, а супрузи место |
са Шацом у песми па после излемана код куће; и обратно, то јест, најпре излемана код куће па п |
и обратно, то јест, најпре излемана код куће па после спевана у песми, што, у осталом, све на ј |
ија поп-Спириној кући и затече попа код куће.</p> <p>— Које добро, Аркадија? — запитаће га овај |
рабе!{S} Мол’те Бога, што није тата код куће!{S} Срам вас било!</p> <p>Настаде опет пауза.{S} Ј |
баш за пробирање.{S} Они што су сад код куће, и што би к’о могли да возе, нису се ни један, кол |
сања.</p> <p>А и Шаца се брзо нађе код куће.{S} Летео је сав блажен на крилима срећне и утешне |
умилостиви, а поп Спира да обрадује код куће.</p> <p>Шта ти све нису накуповали!{S} И поркета и |
>Све се кренуло, само редуше остале код куће код ручка а међу редушама наравно да је понајвише |
мој, — рече гђа Сида кад се нађоше код куће, — боље да сам пањ родила него тебе!{S} Од пања би |
а задрж’о ме овај проклети парадајз код куће, и баш сам данас нашла да га кувам!...{S} Ефи!{S} |
паори, кад иду на житну пијацу; а и код куће су га сви дотеривали, — па ипак ништа!{S} Ено и са |
м селу.{S} Па за то чим су се нашли код куће, одмах су се сутра дан и дохватили.{S} И један и д |
Продангубићу, а морам зором да сам код куће.</p> <p>— Ал’ ај’те...{S} Ал’ кад вас лепо молим!. |
е, да му не сметају, а он остао сам код куће и преписао је и поштом послао.</p> <p>После овога, |
на.{S} Пола јој је мисли било овамо код куће, око шпархерта а пола чак у трећем сокаку око оног |
и него је све то забележио још тамо код куће на једно пола табака хартије.{S} Па кад је ушао у |
је понајвише баба.{S} Оне ће се већ код куће молити Богу; кад зазвони „Достојно“ а оне стану па |
која имају, хвала Богу, шта да једу код куће, али која су, говораху они, деца к’о деца безобраз |
и један од оба попа није био у селу код куће, него обојица негде на путу.{S} Да нису тих дана о |
се лепо покаже.{S} А обећали су му код куће, да ће му купити чизмице са мамузама и поклонити ж |
Аћиме, мој Аћиме!{S} Боље да седиш код куће, па да чуваш кућу, кад ти је Бог дао доста од чега |
.</p> <p>Шаца је седео на изменце у обе куће (између којих је обаљена тараба одмах на дан свадб |
као огромна лавина, која затрпа читаве куће — тако је и тај глас од јутра до у вече нарастао и |
} Шта мислите; добити девојку из такове куће!</p> <p>— А, — дода поп-Ћира, — па и он је добар!{ |
али бик..{S} Чује се још од винцилирове куће ларма у кући.{S} Једно чудо —</p> <p>— О мај!{S} И |
змирење попова распростре на обе њихове куће.{S} Изненадна та срећа повратила јој је стару храб |
ву, и кад је она газдарица испред своје куће па све до пола сокака — то, Бога ми, никако није х |
че шаком преко чела. — Ено га код своје куће.</p> <p>— Дош’о?! — запита зачуђено попадија и сед |
оста <hi>унтерхалтунга</hi> и код своје куће.{S} Фала Богу, онај вам и не избива из куће.{S} А |
/hi>!{S} А друго, научила сам код своје куће, да ми је све чисто, — рече гђа Сида сва бледа а н |
Извол’те, раскомотите се као код своје куће.{S} Јуцо душо, седи ту до Меланије; знам да имате |
ису у туђем свету комотни као код своје куће, у свом селу.{S} Па за то чим су се нашли код куће |
аво што и ја једнако мислим још од моје куће.{S} Са мном се погађ’о к’о да ће само мене возити. |
било; деца на звонари а звонар код моје куће, па помогне штогођ.{S} А сад мора да држи још и, и |
ш ни тако.{S} Напротив.{S} Испред сваке куће има јендек пун воде, који се никад не празни; јер |
а казује да је празник.{S} Испред сваке куће почишћено и поливено а све мирише на мокру прашину |
и пут.{S} А сад морам!{S} Имам још неке куће, — рече и оде као ветар на авлијска врата и прође |
е једног плаћа славна општина за толике куће и сокаке што их чувам.{S} А док ја чувам толике со |
адгод чула, да се нека тако из поповске куће удала за берберина.{S} У том јој паде на памет и М |
поп-Спирине куће, па чак и за комшинске куће било је добро.{S} Колико је само пута лопов стао п |
одатле у трговачке а после у мајсторске куће и тако даље све по рангу.</p> <p>— О, пардон, изви |
Поп-Спира је био из паорске али немешке куће, па се никако није могао одвикнути — како се поп-Ћ |
љедије, па се позива преко наше Варошке Куће, да иде да га узме, јер он је једини законити и на |
} Поп Спира му је даље показао све боље куће и укућане не споменувши, наравно, нигде девојку уд |
јд’ и тамо и овамо; па заређ’о из једне куће у другу к’о нека комесија.{S} А они и једни и друг |
шта је дакле?</p> <p>— Код своје рођене куће, па да не смеш ни нос да промолиш кроз капију.{S} |
комоције него и што се тиче поп-Спирине куће, па чак и за комшинске куће било је добро.{S} Коли |
агрења док није дошао близу поп-Спирине куће.{S} Тад му је јаче залупало срце као сваком, ма ка |
> <p>— О, о, о! — зачу се из поп-Ћирине куће, кад ступише у собу. — Каква срећа, <pb n="24" /> |
и дотле непознате ствари из гђа-Персине куће.{S} Много штошта дознала је тек тада гђа Сида па и |
как од лепоте.{S} Час из ове час из оне куће испадне тек из авлијских врата кита; придружи се г |
, на читаву шуму од ђермова и на крајње куће које се онако пепељасте разазнавале из лаке летње |
и прстење.{S} И сад, као будући зет те куће, наравно да је узео доста учешћа у непријатељству |
ко мрак спуштати кад је изашла из шесте куће, и похита јаче.</p> <p>Гђа Габриела је хитала к’о |
е у авлију! — чу се трећи глас из треће куће.</p> <p>— Ох, баш ћу вас молити! — рече гђа Габрие |
вица.</p> <p>— А ја баш идем поред ваше куће, па мислим у себи: дај, кажем, да свратим к њима, |
.{S} Фала Богу, онај вам и не избива из куће.{S} А збиља, господар-комшија, а откуд сте ви то п |
и играли уз свирку која се лепо чула из куће.{S} Ержа је после све још тога вечера реферисала г |
уги глас из једног отвореног прозора из куће господина Геце касира. — Та ди су вам очи!{S} Ха, |
поп-Спира.</p> <p>— Ето заиђ’те сад из куће у кућу, па нигде нећете наћи, ко пре у сретна врем |
дуж сокака двапут толико.{S} Излазе из куће помагачице, рођаке младине и младожењине, деле руз |
гађаја.{S} Али после тога, почело се из куће поп-Ћирине строжије мотрити на све, што се у поп-С |
не од неког времена често блудиле изван куће и занимале се једном њојзи милом и драгом сликом в |
и придали Совру гајдаша, да га прати до куће.</p> <p>А што се у селу венчало, то је потпуно зна |
о фурт устраје нећеш ништа ни однети до куће!!</p> <p>— О, жено, жено, часни те!...{S} А како.. |
м правцу, да буде тако рећи, један ступ куће — ипак се он изметнуо у нешто са свим друго, са св |
пириног о томе како је скинуо сав дуг с куће) већ приближио, стао и, скинувши шешир, клањао јој |
по комшилуку.{S} Она није ни улазила у куће, него је с авлијских врата викала и дозивала домаћ |
са кућа од силне кише, па ти изгледају куће издрпане као ред просјака пред црквом.{S} Роде се |
="110" /> копуни живину и ради све таке кућевне ствари и учи се виршафту још док је за времена“ |
врана, грдну свађалицу и опасног лопова кућевног, чије је: га-га! увек наљутило патка).{S} А по |
раз, — где горе и пред иконом Св. Ђурђа кућевног патрона поп-Спириног и пред иконом Светих неум |
оно, што је о небо било обешено.{S} Од кућевног лопова — говорила је гђа Перса, — тешко сачува |
оне сцене у поп-Ћириној <pb n="130" /> кући још више.{S} Гђа Сида је била љута и чудно јој је |
о је старији у тој вашој <pb n="186" /> кући, <hi>ви</hi> или <hi>она</hi> ... она ваша... ваша |
међу женама, а после неког времена ајд’ кући баш кад је бал у највећем јеку, кад се и саме маме |
ај се само потруди и нађе га, дозове га кући, па хартију и бокал вина пред њега, а већ перо и м |
а са собом кад је лепо, или му доносила кући пошто су у многим кућама мрзили кад му она да из т |
у цркву, да крсти, а после крштења иде кући детињој, где га позива отац на ручак.{S} На вратим |
комшиску сламу, па док нису краве дошле кући, није смела ни носа промолити оданде.{S} А у томе |
емо вам — па ћу имати родитељско весеље кући... свадба моје кћери...</p> <p>— А јавићу ти већ и |
ић два дати за то!“ Купи, па и то пошље кући.{S} Од тих ствари после госпоја попадија изабере ш |
ија као једна велика госпођа у чијој се кући по три четири пута дневно пије чоколада а купује х |
ма јер је празник.{S} У поп-Спириној се кући формално спало с ногу од ово неколико дана.{S} Поп |
ила с пијаце какав пун цегер па га вуче кући.{S} Тако је мислила у себи гђа Сида па прекиде сам |
, као власт, да види шта је и како је и кући газда-Пере Тоцилова (јер о његовој кући и јесте ре |
је оно: „Пошљи луду на војску, па седи кући па плачи!" „У мал’ <hi>мене</hi> нису обријали!“ к |
p> <p>А господин попа чешће и не долази кући, него с гробља право кући „усопшчега“ на даћу.{S} |
рин на дар!{S} А кад смо изашли и пошли кући, а он највеселији од свију нас, па мене шаком по ш |
рану кућу!...{S} Спиро, ајд’ одма’ и ти кући!</p> <p>— Е, баш си потрефила! — вели поп Спира. — |
мо људи!“ А кад се добро наруча и врати кући, донесе свачега, и пешкира и пешкирића и шарених т |
јести па чак и напунити шешире и понети кући својим убогим родитељима.{S} За то су дечији шешир |
о готови, одмах ти она, рано моја, трчи кући па проба.{S} Има једну књигу пуну исписану.{S} Леп |
кући газда-Пере Тоцилова (јер о његовој кући и јесте реч у овој Глави).</p> <p>— Та гле Ниће! — |
ћа, те ми тај малер није дигођ у другој кући... или на сокаку пасир’о...{S} Ди би од срамоте, д |
кве.{S} Спрема се и у једној и у другој кући.{S} Озбиљан и један и други поп; и једног и другог |
деће, шта је било и у једној и у другој кући после оног догађаја</hi> </p> <p>„Свако чудо за тр |
адије се враћају с јутрења свака својој кући.{S} Разговарају се идући тако из цркве о свачему; |
Растадоше се љубазно и оде свака својој кући.</p> <p>Ах, како је лепа Недеља у селу!{S} Лепа од |
н га је први дочепао и одвео био својој кући.</p> <p>— Па био га чувати.</p> <p>— А девојачка с |
S} Док сам ја жив, биће овако и у мојој кући и у селу!“</p> <p>И доиста је спремљено свега и св |
hi> почитујем, и већ, онако сви у мојој кући... вас па вас... нико вас од моји’ друкчије и не з |
рај краја буде неопходна у многој такој кући.{S} Испочетка гунђа до душе домаћица и мрзи је, а |
ође свечано обукла, а одатле девојачкој кући, где све затекну у свечаном оделу.{S} Тетка Макра |
еречких доктора скупио се у болесничкој кући, па кажеду: доња вилица, Бог да прости!...{S} Бог |
лину кућу и одомаћио се у другој једној кући, где су с њим сви задовољни и хвале га као једног |
се који ће пре.{S} А у попиној вредној кући увек је било посла и да се помаже.{S} Или је треба |
м те, да човек није ни у својој рођеној кући миран! — вели поп Ћира па стаде ходати љутито по с |
планула и очитала јој у својој рођеној кући.{S} Но срећа, те је ова напоменула да се полази и |
е памте, да се икад пушио оџак на њеној кући ни зими а камо ли лети.{S} Задржана тако она би ос |
у кола па се кренуше у Б** младожењиној кући.{S} Енђебуле запеваше, заплака са гђа Перса а и мл |
ога сахата дотрча Аркадија поп-Спириној кући и затече попа код куће.</p> <p>— Које добро, Аркад |
путу предомисли, па не оде поп-Спириној кући.{S} Да детету три крајцаре а ово одлети заборавивш |
кадија полети к’о без душе поп-Спириној кући, која није далеко била, па се раздерао још с авлиј |
вала зејтин.{S} Тих дана у поп-Спириној кући, куд се год човек окренуо, могао је да види све са |
е мотрити на све, што се у поп-Спириној кући догађа.{S} И напослетку се и прокљуви.{S} Није нео |
ако задовољни били и они у поп-Спириној кући.{S} Поп Спира је одмах легао, а госпођа Сида остал |
о и заплетао један роман у поп-Спириној кући на месец и више дана пре и неколико дана после гос |
жрналицу; како су често у поп-Спириној кући пили кафу, тако им је и требала.</p> <p>После неко |
ни чудо.{S} Та већ су га у поп-Ћириној кући звали просто: „Сине Перо“ или „Синко“, а он њих „о |
поп-Спириној сазнало се и у поп-Ћириној кући да је дошао нови учитељ.{S} Како је у ово село, ка |
рсти на вратима па се крену поп-Ћириној кући и стаде пред капију.</p> <p>„И бркове и браду,“ чу |
једе и хвали их и вели: како само у тој кући радо једе „цвечкен-кнедле“ и „грундбирн-нудле“ и о |
е му скорим, ако Бог да, као зету у тој кући, говети и чинити по вољи од сваке руке па између о |
а скупа... оног нашег, па сад се враћам кући.</p> <p>— А, знам, и мој Шандор је посл’о Омладинц |
и разабравши кога се тиче, као помаман кући дошао и викнуо Жужи:</p> <p>— Ди су те две лудаје? |
, што патак ни најмање не води рачуна о кући у којој је.{S} Требало би, да је среће, да је прим |
е и не долази кући, него с гробља право кући „усопшчега“ на даћу.{S} Ту су скупљене ожалошћене |
S} Па га сад онај зграбио лепо па право кући с њим!{S} Ху, отровала би’ се, а држала сам к’о у |
: откуд он чак ту?!{S} За тим се вратио кући, легао и дуго није могао ока склопити, а два дана |
—</p> <p>— А ја ћу само да сврнем мало кући, а на ту ћемо страну и ударити, па ћете о једном т |
зелена и огрће велику мараму. — Ајд’мо кући; време је, стижу краве.</p> <p>— Та, госпоја Сидо, |
икне; псују, праскају и беде ма кога по кући, док им напрстак не спадне с прста. „О, убио те Бо |
него се успропадала па јој све смета по кући. — Ето, шта ја кажем!{S} Чим сам чула за онај њен |
и за то и изгледа <pb n="245" /> све по кући задовољно и округло и дебело само што не грокће од |
себи и осталима.{S} Хвали све своје по кући.</p> <p>— Каква мајка, таква и ћерка! — вели поп-Ћ |
тила, али он је крао <pb n="65" /> и по кући.{S} Једном речи, није украо само оно, што је о неб |
и дрзак.{S} Крао је где шта стигне и по кући и по комшилуку.{S} Ако је веровати тужбама комшија |
маст и пече крадом лукумиће, кад сви по кући заспе, и части се са себи равнима, да се послужим |
аже јој к’о добра ћерка матери; ради по кући све: кисели краставце, прави комлов, кува сапун, < |
хркање, али не зна: у <hi>којој</hi> то кући хрчу? — па не сме преко зида ни у једну кућу!{S} Т |
је у бригу и његов <hi>барометар</hi> у кући, јер онај зелени жабац у оној стакленој тегли на п |
} Друкчије је у кући и пред кућом.{S} У кући се риба и чисти.{S} Дечурлија је комотнија Суботом |
мала своје воље и која је све слушала у кући, и оца звала: <hi>тата</hi> а матер <hi>мама</hi>. |
тимају се о њега; и један и други има у кући на удају... па через господина Пере учитеља.</p> < |
ђ и претекне; није згорег да увек има у кући пржене кожурице...{S} А требаће и через мишева; на |
олико дана; заћути као да се са свима у кући посвађао.{S} А после опет заокупи једног дана изби |
Чује се још од винцилирове куће ларма у кући.{S} Једно чудо —</p> <p>— О мај!{S} И јесте чудо!{ |
догађаја.{S} А Јула ће га чути једина у кући, јер тата јој спава чак у авлији испод комарника, |
ле тога мора стрефити каква гођ штета у кући, то је к’о свето; па зато, ето, дођо’ да видим, да |
анима само.{S} А за тим се гаси свећа у кући, престаје шапат и настаје тишина.{S} И из топла пе |
вечкенмајерку и на гђа-Персу и на све у кући им.{S} За то је и отишла гђа-Сиди, прибила се сад |
ту. „Оно није више ни изгледало да је у кући,“ приповедала је после гђа Сида; „него к’о кад се |
пажа да се приближује.{S} Друкчије је у кући и пред кућом.{S} У кући се риба и чисти.{S} Дечурл |
ра их узе преда се.</p> <p>Нико дотле у кући није знао ни слутио, шта се иза брда ваља, ни поп |
једно идиличко пред вече у очи Недеље у кући поп-Спириној</hi> </p> <p>Поп-Спирина кућа није би |
(тако су звали Шацу сви од прошевине у кући) потпуно задовољан био, кад му је показан био тача |
<p>— Срећа те су сви паметнији од ње у кући па јој не даду за право, — вели гђа Перса. — Прост |
саопштавале једна другој, све што се у кући једне или друге казало, говорило или догодило, а о |
за првих двадесет година ни стварчице у кући да купе.{S} Шта је само фачли, капица и бенкица сп |
тра у кућу газда-Пере и баш га затече у кући где седи у ходнику па круни кукуруз.</p> <p>— Помо |
е их у чизме, прекрстише се, наредише у кући шта треба па се достојанствено поштапајући кренуше |
’о да сте паоркиња, па немате пеглајз у кући — него пеглате к’о паоркиње на велику рољу!</p> <p |
а прекинута, за читаву недељу дана, и у кући поп-Ћириној беше дрвље и камења на гђа-Сиду.{S} Го |
на.{S} Ушао Нића у газдашаг па га сви у кући поштују и раде, а њему не даду ништа да ради, него |
е!</p> <p>— Но, па ако сте ви старији у кући, к’о што кажете, а оно молио би’ вас... кад би бил |
љда, не негују и не поштују тако зими у кући к’о чизме.{S} Па и сама животиња и живина, није он |
иди; и једнако је због њега било речи у кући с госпоја-Сидом, која је, као добра домаћица на ко |
{S} Сад се лепо влада, и сви су с њим у кући задовољни а нарочито поп-Спира.{S} Он се одобровољ |
а маха славно користио гостопримством у кући ченејскога попа.{S} Добро се угостио и он и коњи м |
без мене.{S} Како у селу?...{S} Како у кући? <pb n="179" /> Дад’ Бога ти, пешкир, Персо, — реч |
, — па да <hi>вас</hi> почешће виђамо у кући, и она би опет онако к’о и пре свирала.</p> <p>— О |
кућу, него ил’ има ил’ нема по једно у кући.{S} Па ако је девојка, а она ускочи за момком, па |
обне ствари.{S} Све је лепо намештено у кући (то јест засад још у глави) само су у неприлици с |
а дана и сву ноћ, јер младенци остају у кући а тек после неколико недеља се крећу на пут, на Ша |
глагол“ а три „на покој“ постављених у кући и у авлији.{S} Сам ручак нећу описивати, јер призн |
послетку и принципала и принципаловицу кући.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>А Шаца је |
аган, да није никако могао да иде одмах кући, него је ударио сокацима, пун пунцат најлепших мис |
тубиш ово:{S} Тражи друга, тражи стубац кући; а већ мени тамо како је да је, него се бар ти не |
ујте.{S} То је мој идеал.{S} Једна мала кућица и баштица.{S} Проста кујна, скромна, проста али |
е импоновала једна добра проста уређена кућица, у којој скромна и вредна домаћица уме да води г |
ме бодрим оком пази, да ко од облапорне кућне чељади, или из комшилука ко, не одсече крадом сви |
интабулације и крајцаре дуга, огради га кућом великом, пространом и пуном свега и свачега.{S} И |
ош више због Мађарице слушкиње.{S} Пред кућом ред багрења и два велика јалова дуда а испод дудо |
човек.{S} Баба Пела која је седела пред кућом и подштрикавала неке чарапе под багремом, видела |
у испод сенастих багремових дрвета пред кућом једна млада жена а око ње дечица.{S} Једно држаше |
да зготови неко јело. — Стари седе пред кућом па пућкају на луле; по неки се тужи на камиш и ва |
е пред кућу седоше на клупу што је пред кућом где поседише мало у разговору док им не јавише: д |
риближује.{S} Друкчије је у кући и пред кућом.{S} У кући се риба и чисти.{S} Дечурлија је комот |
ића намештајући се на једној клупи пред кућом, — немој само после дрекати, то ја велим, кад те |
паорендерских навика да спава лети пред кућом под комарником.{S} Међутим то је имало своју добр |
те слободно, ако ’оћете, и чловити пред кућом!</p> <p>— ... а за решето је авлија а не сокак, — |
блато; и видиш само покисле кокоши пред кућом и чавке на грању и врапце чујеш под стрехом како |
ространој авлији а један на сокаку пред кућом. (Био је и шести, али је он већ до подне тако пиј |
а свако предвече да седне на клупу пред кућом, па да се јавља мимопролазећима и да даје савете |
ве Ержи шта је и како је.{S} Ту су пред кућом пили па чак и играли уз свирку која се лепо чула |
Сида научила, да прид вече поседи прид кућом, ал’ не може да гледа кад се шета фрајла Меланија |
у земљу пропадне.</p> <p>Пред петом се кућом опет скупили око једнога који се одономадне врати |
у у бару или у Тису.</p> <p>Пред другом кућом опет приповедали о Русима.{S} Један приповеда: ка |
ирао пред вашом а не пред каквом другом кућом!{S} То ми је утеха бар, јербо вас знам да сте жен |
— ’хоћу да сам од сад миран пред својом кућом, оче Спиридоне.</p> <p>— По мени баш, — упаде му |
у кућу још за вида.</p> <p>Пред попином кућом пуно каљаве дечурлије.{S} Скупила се на меко утап |
сте таке арамије пред господин-попином кућом?!“ А деца се правдају и беде једно друго. — Ту и |
м како, онако улопана, пред поп-Ћирином кућом док је Пера Тоцилов пунио лулу и кресао оцилом и |
мирођије из башта.{S} Пред једном лепом кућом, још новом шиндром покривеном, са зеленим шалукат |
глави и у ушима.</p> <p>А пред четвртом кућом приповедају о некој свекрви како је вештица, па с |
они ћуте к’о мишеви.</p> <p>Пред трећом кућом опет седела баба Савка, кочоперна баба, па припов |
<p>— А шта има она <hi>то</hi> с вашом кућом?!</p> <p>— Има то, што није миран сокак од нахтму |
а кућу; <hi>она</hi> и то <hi>моју</hi> кућу да чува.{S} Ал’ и ја сам јој к’о што треба и одгов |
.{S} И <hi>она</hi> се нашла да ми чува кућу; <hi>она</hi> и то <hi>моју</hi> кућу да чува.{S} |
ато то лепо и ведро лице.{S} Погледа на кућу, и на таблу на којој су блештала позлаћена писмена |
ега!...{S} Е па збогом.{S} Па паз’те на кућу.{S} Ако дође Лоренц Чифутин, кажи му, да ћу у Субо |
волео.</p> <p>— А зар тако ви пазите на кућу!{S} Ви се задиванили и узанђарали тунакара унутра, |
ад онима вредна домаћица баци зрна пред кућу; и остаће и преко зиме, и дочекаће своје старе зна |
е помислио то је и рек’о, а ти ајд пред кућу, — вели гђа Перса.</p> <p>— Та тек да није без ком |
у, ако је где било.{S} Кад стигоше пред кућу седоше на клупу што је пред кућом где поседише мал |
да смо извели гајдаша у авлију или пред кућу!{S} Та мор’о би дувати у оне гајде да се чују к’о |
се краве враћале кућама!{S} Изашли пред кућу, па се читав сат шпацирали.{S} А ја је гледам, па |
{S} Изађе јадан младић с Меланијом пред кућу, па не може речи да чује кад се разговара, <pb n=" |
етила прексиноћног сна и дошла амо пред кућу.</p> <p>Дошавши поклони се госту и овај њој.</p> < |
фурт.{S} Дањом метнули неко решето пред кућу, па се сетили <hi>ту</hi> да <pb n="181" /> решета |
обе попадије.</p> <p>Стигли су већ пред кућу.{S} Поп-Спира отвори врата и понуди госта напред к |
рини онда они не можеду да изиђеду пред кућу ни послом а камо л’ ради унтерхалтунга.{S} Онда го |
елом шапом!</p> <p>— Но, тек на вашу се кућу нећу угледати.</p> <p>— Но, то вам и неће бити мож |
му се није светио, н. пр. да му запали кућу или одведе чилаше.</p> <p>За то при поласку у пенз |
рау-Габриела се понудила, да му намести кућу, јер је имала за то укуса, па јој је то за чудо иш |
{S} Док се само окренеш, окрену наопако кућу ови млађи!</p> <p>— Е, дакле, лаку ноћ! — веле дев |
цлијини нису никад, каже он, којекога у кућу доводили нити ма куд удавали, него све оно што је |
зда Пера.</p> <p>Поп Спира уђе унутра у кућу газда-Пере и баш га затече у кући где седи у ходни |
с молити! — рече гђа Габриела и утрча у кућу. — Молим вас, само малко.{S} Уф, уф! како то да ми |
p> <p>Кад се Шаца скиде с кола и пође у кућу запеваше девојке Бачванке, све родбина Шацина:</p> |
у собу, раскомотите се.</p> <p>Улазе у кућу.{S} Пера чисти точкове и псује блато и пут, Глиша |
ира.</p> <p>— Ето заиђ’те сад из куће у кућу, па нигде нећете наћи, ко пре у сретна времена, пу |
и оставише пуну авлију паора и одоше у кућу међ ноблес где им је и место.</p> <p>А није мање в |
је, а после, мало по мало, па се сви у кућу прилично навикну на њу, па им чудно кад је позадуг |
к поносита.</p> <p>Укућани се повукли у кућу па ретко и излазе у авлију.{S} Кујна им је сад нај |
нда се неће моћи сваки ђаво довлачити у кућу).{S} По тим собама размештају већ још сад намештај |
видела је лепо, кад је поп-Спира ушао у кућу, а пред њим ушао један стран човек и одмах је то р |
бити најбоље да сада купи што корисно у кућу.{S} Поп Ћира је куповао да умилостиви, а поп Спира |
лети мушкарци! — рече и оде као ветар у кућу г. Геце касира, где је раширеним рукама дочека гђа |
те, да се какви вандрокаши не ушуњају у кућу.</p> <p>— Терај већ једаред! — рече поп Спира, кад |
вала, да да њену Јулу нигде на страну у кућу, у лер, а она сва позеленила, па ђипа, мал’ ме ниј |
нас нису се више растављали.{S} А у ову кућу она га је донела као део мираза своме попи.{S} Онд |
гом удавачом <pb n="337" /> доћи у нову кућу; јер „зуб времена“ изгледа да је немоћан према њем |
Прођоше и њега и, стадоше пред парохову кућу још за вида.</p> <p>Пред попином кућом пуно каљаве |
у једној, слало би се од тога и у другу кућу с примедбом, да није баш испало онако, као што се |
е на миру.</p> <p>— Нек остави она моју кућу на миру или боље рећи: нек остави на миру <hi>момк |
а тамо... онима вашима.. да оставе моју кућу на миру.{S} Знате, нисам рад ни да се <hi>свађам</ |
, па ћете о једном трошку видети и моју кућу, да би је знали сутра наћи, ако се ја, то јест, ма |
ја жива, — каже, — моје дете у Швапску кућу; у једном истом кориту, — каже, — и месиду ’леб и |
моја нога више крочити у ову умацурану кућу!...{S} Спиро, ајд’ одма’ и ти кући!</p> <p>— Е, ба |
n="174" /> и брзо огради око њега дивну кућу од тврда материјала, а без интабулације и крајцаре |
хрчу? — па не сме преко зида ни у једну кућу!{S} Тако је поп-Спира својим спавањем под комарник |
овек не може да изађе пред своју рођену кућу од лупе, прашине и плеве...</p> <p>— Ја водим вирт |
ка месту свога рођења) фрау-Габриелину кућу и одомаћио се у другој једној кући, где су с њим с |
а управо у попов сокак пред поп-Спирину кућу.{S} Кад га узе на кола прекрсти се још једаред, он |
рмално затрпао поп-Ћирину и поп-Спирину кућу!...{S} У вече у крајњем шору, где се продаје кришо |
годарећи поспешном ветру, на поп-Ћирину кућу баш кад су изашли да се шетају, а решето је ужасно |
ово дана најчешће свраћала у поп-Ћирину кућу.{S} Ту је помагала и ручала а тек после вечере одл |
о, — рече гђа Габриела улазећу у Гецину кућу, — и ја вам красно изгледам.{S} Изгледам к’о да су |
ете наћи, ко пре у сретна времена, пуну кућу, него ил’ има ил’ нема по једно у кући.{S} Па ако |
и отишла гђа-Сиди, прибила се сад уз ту кућу и помагала јој свесрдно око спреме дарова и свега; |
{S} Боље да седиш код куће, па да чуваш кућу, кад ти је Бог дао доста од чега ћеш да живиш, нег |
а Рожа Шандора бавећег се на поправци у Куфштајну — Док су ови разгледали фотографије, гђа Перс |
поп-Ћиру с којим је мање познат, кад се куца, с поп-Спиром се куца једанпут а с поп-Ћиром увек |
ње познат, кад се куца, с поп-Спиром се куца једанпут а с поп-Ћиром увек по двапут.{S} Послужиш |
— На спасеније! — одговори му домаћин и куца се и с њим а и с поп-Ћиром и то још два пут.</p> < |
та знамо ми већ то одавно!</p> <p>Пију, куцају се, па опет пију.{S} Али већ настају помало пауз |
си Бог! — вели поп Ћира поп-Спири па се куцају и пију.</p> <p>— Ал’ баш сте ми из уста извадили |
е и домаћин и поп-Ћира, па се наизменце куцају и певају Псалме све лепше од лепшега, и пију у з |
У здравље родитеља заручницина!</p> <p>Куцају се.{S} Поп-Ћира искапи и сад до дна.</p> <p>— А |
ваше</hi> здравље.{S} Спаси Бог!</p> <p>Куцају се и пију; домаћин пола а поп-Ћира испи целу чаш |
ш.{S} Још су се неко време разговарали, куцали и искапљивали чаше, хвалили један другога глас и |
чи још једну себи.</p> <p>— Е, па да се куцнемо, — вели домаћин: — У здравље родитеља заручници |
чашу домаћин с којим се онако несвесно куцну.{S} Домаћин испи до пола, а поп-Ћира сву чашу. — |
ше госпоја-Персе!</p> <pb n="313" /> <p>Куцнуше се; поп-Ћира наискап а домаћин искапи ону остал |
здравље заручника.{S} Спаси Бог.</p> <p>Куцнуше се.{S} Поп-Ћира испи сву и наточи још једну себ |
ево га, ево!{S} Овде у ћошку, не реко’ л’ ја?!{S} Ево га, ту је!{S} Сад брже њега напоље, а да |
о је и један и други размишљао мало: да л’ би добро било да му пребаци ту неискреност парохијан |
и мало наглува од старости. „Боже, а да л’ су се који пут пољубили, <pb n="154" /> онако стојећ |
о, и како би је Шаца тек жалио!{S} И да л’ би се од тешке жалости за њом из пиштоља убио, или б |
алко? — пита га домаћин.</p> <p>— А има л’ штогођ? — пита Нића.</p> <p>— Та биће, Нићо, к’о за |
ништа страшно!{S} Лепо ме пита: помаже л’ ми когођ?{S} Па то баш није ништа неучтиво!“ Већ се |
ула и продужи копање.</p> <p>— А помаже л’ вам когођ?</p> <p>— То се вас баш ништа не тиче! — в |
} Ја му кажем:{S} Скупо је, Петре, може л’ јефтиније? — „Узмите кога, па ћу јефтиније да возим“ |
скапише до дна. — Свршени клирик, а, је л’ тако?</p> <p>— Јесте; совершени клирик... с еминенци |
а радњим даном нама да певате!{S} А, је л’тако? — пита путник смешећи се.</p> <p>— Та, знате... |
ај?{S} Ди је ту асна?{S} Ај, Ракила, је л’ добро диваним, ај?! — вели Нића, задовољан што се од |
би Раду.</p> <p>— И мама сме у кола, је л’ те?...{S} Јел’ те, попо?...{S} Ајде, мама и ти у кол |
, да задржите то за вас.{S} Бог зна, је л’ то све истина, па нисам рада —</p> <p>— О, молим, мо |
глави; сваки час га загледа и пипа, је л’ му на свом месту.{S} Па баш и да га се дочепам, ал’ |
б, што кажу.</p> <p>— А је л’ добра, је л’ лепа?</p> <p>— Па свака је Јула, господине, и лепа и |
А како ви?{S} Како господин супруг, је л’ код куће?...{S} А ви, к’о што видим, баш добро изгле |
метну у појас поп-Ћирин.</p> <p>— Е, је л’ готово?</p> <p>— Све је у реду; сваком своје.{S} Брж |
до жене!{S} Тамо ја и не знам, каже, је л’ сам мушко ил’ нисам!{S} Удај се ти само, та можда ми |
Молићу вас, даклем!...{S} Ал’ ви се, је л’ те, не шалите, је л’ те... не, не, немојте дизати ту |
но свештено лице, па не знам, знате, је л’ ће вам то бити по вољи, е, па ди би онда ја —</p> <p |
/p> <p>— Па сад се волете и слажете, је л?</p> <p>— Та к’о со и ’леб, што кажу.</p> <p>— А је л |
.{S} Ал’ ви се, је л’ те, не шалите, је л’ те... не, не, немојте дизати ту штанглу! — викну фра |
, господин-попо... бабини пријатељи, је л’ те и мамини.{S} Господин-попа воле твога бабу, па ће |
доћи.{S} То су наши добри пријатељи, је л’ те, господин-попо... бабини пријатељи, је л’ те и ма |
обадва једнака!{S} Хахахаха!{S} Ај, је л’ добро диваним?{S} Него дај-дер ту чутуру овамо.{S} А |
аду, нег да га свуд забодемо!{S} Ај, је л’ добро диваним!!{S} Та не могу да прођем сокаком од с |
и оставља буџу и рог у буџак. — Ај, је л’ добро диваним, тане му госино!{S} Вина ти меникана д |
, <hi>без црквењака</hi> ништа!“ Ај, је л’ добро диваним? што рек’о наш Нића боктер.{S} Што јес |
осподин’ <hi>Спиридоне,</hi> мислим, је л’ вредно и <hi>да почињем</hi> с вама; јербо не знам: |
паор уме.</p> <p>— Па, Петре синко, је л’ то поштено од тебе; дед’ кажи сада ти сам?{S} Јесам |
осле ручка; а после ручка може вино, је л’, газда?</p> <p>— А би л’ се приватио малко? — пита г |
, Ержа дете моје, а какав је у лицу, је л’ сув или онако пунији?</p> <p>— Сув, па онако мало бл |
рану, па да —</p> <p>— Да се обесиш, је л’ —?</p> <pb n="299" /> <p>— Не, — пресече је бојтар б |
о наше паорско је певање!...{S} А... је л’ те, дуго вам време кад ћутимо?</p> <p>— А да бо’ме.{ |
ам видела!{S} А шта ради Меланија... је л’ здрава.... како изгледа?</p> <p>— Фала Богу!{S} А ка |
ти ту... то су, извесно, све ваши... је л’ те?</p> <p>— Јесте, — рече Јула милокрвно, па их пог |
ши се све, па опет гледа, и пита ме: је л’ то мој зуб? — „Мој, одговорим ја, Ваше Преосвештенст |
размислим мало за оно и да распитам: је л’ господин Ћира погодио кола и кога је погодио; па ако |
Па како парохијани, домаћине, како; је л’ к’о у старо доба?</p> <p>— Та ја само кажем:{S} Не д |
је фалично Ха, ха!{S} Ај, шта велиш; је л’ добро диваним?! — заџакао Ника, па све јечи кућа, па |
ку!...{S} Ајде да се то спава!...{S} Је л’ остало још штогођ, Боже, — рече и стаде разгледати п |
о што видим, баш добро изгледате.{S} Је л’ код куће господин Шандор?</p> <p>— Није!{S} Одазвали |
ед нама фалили варошке госпојице.{S} Је л’, Јуло?</p> <p>— Јесте! — вели Јула.</p> <p>-— На мој |
Доћи ће, Иво, господин попа опет.{S} Је л’ те, да ћете доћи?</p> <p>— Јест, доћи ћемо! — прошап |
ни не тера!{S} Па зашт’ да идем?{S} Је л’, зашт’!{S} Ко је <hi>од добра</hi> још бегао?</p> <p |
апит’о: певаш ли ти?</p> <p>— Ко?{S} Је л’ ја?{S} А како не би’ пев’о, кад гођ ми је срце весел |
и седела. — Дакле шта се свршило?{S} Је л’ дош’о и онај?</p> <p>— Дош’о је, — рече поп Ћира па |
велиш, — залармао Нића смејући се, — је л’ добро диваним?!</p> <p>— И сланине донеси, — наређуј |
ха, — дере се Нића да га сви чују, — је л’ добро диваним!?{S} Ај?</p> <p>— А зар још ниси вечер |
им уздахну, па стаде даље да копа. — Је л’ он само берберин,... унцут је он! — вели Јула, а око |
иро? — пита нестрпељива гђа Перса. — Је л’ получио онај што је заслужио?</p> <p>— Све, све сам |
мали Ива кога држаше Јула на руци. — Је л’, мама, и маму воле? — рече дете као мало утешено али |
и викну бирташицу која уђе.</p> <p>— Је л’ какав пут до Ченеја?</p> <p>— Рђав, господин-попо... |
о рукама и доле по прашини.</p> <p>— Је л’ те да ћете доћи?</p> <p>— Доћи ћемо, — уверава путни |
же, да има врло хаглих уши.</p> <p>— Је л’ те, не ћеду пуцати канони? — пита фрау-Габриела.</p> |
а је једна моја сладост, касти.{S} А Је л’ вама онако мало ’хладно, снаја!...{S} Баш не би шкод |
е ви први којој се доп’о.</p> <p>— А је л’ остало још у комаду?</p> <p>— Бо’ме потрчао је све с |
к’о со и ’леб, што кажу.</p> <p>— А је л’ добра, је л’ лепа?</p> <p>— Па свака је Јула, господ |
мислим ја, а Екселенција запита: „А је л’ ово баш ваш зуб, оче Кирило?“ — Да, Ваше Преосвештен |
о да извуче, извук’о је.</p> <p>— Па је л’ повук’о?</p> <p>— Јесте, <hi>повук’о</hi> је твој кр |
ли?!{S} И <hi>ништа</hi> баш?!{S} Та је л’ можно’? — пита Габриела скидајући мараму. — А ја пот |
<p>— Ух, — хукну госпођа Сида, — та је л’ још коме овако врућина?</p> <p>— Ви фурт шмајхлујете |
и, слатка моја, ни речи!</p> <p>— Та је л’ можно!?</p> <p>— Та задрж’о ме овај проклети парадај |
укли а не господин-Ћиру!</p> <p>— Та је л’ истина, Бога вам, то што сам отоич чула за нашу госп |
с!“ или: „Та шта говорите!“ или: „Та је л’ могуће!“</p> <p>Ишли су полако, ногу пред ногу.{S} П |
руги поп се пипаше: поп Ћира да види је л’ му ту зуб, а поп Спира да није изгубио онај Аркадији |
расно и фајн, — вели Иђошанин, — али је л’ вам пало на ум, шта ће бити ондакана од наши’ ушију, |
ш, који се попео на дуд (не бирајући је л’: црн, бео или мургаст) да се наједе и поткрепи своје |
а да се видим са Меланијом; да видим је л’ се што променила!</p> <p>А за тим викну најстаријега |
гледо у фирму.</p> <p>— Баш да видим је л’ те преварио?{S} А кол’ко си рифи уз’о?</p> <p>— Двад |
ко се свршило?“ запита их познаник. „Је л’ се свршило!“ — „Јесте, једва једаред!“ одговори му п |
ро, — викну још јаче домаћин. — Спавате л’, а?</p> <p>Опет никаква одговора.{S} Тишина.{S} Из с |
ног детета (или фрајлице)?!{S} Та имате л’ ви очи?!...{S} Та ви’те само; лице, и персона, и ште |
и су се често водили.</p> <p>— А чујете л’, — запитаће је тако једном после подне одмах по Божи |
{S} Па певај онда...</p> <p>— А, ’оћете л’ неку од они’ иза певнице, ил’ ћете неку, онако, с ро |
чудно изговорили?!..{S} И после, ’оћете л’ о црквено-општественим ствар’ма да разговарате?...{S |
наране?...{S} Да отворим капију, ’оћете л’? — рече и учини весело покрет капији.</p> <p>— Та ај |
! — наваљује гђа натарошевица. — ’Оћете л’<pb n="194" /> мало шећера на дињу?{S} Има свакојаких |
, — а јесте л’ се уморили?...{S} Хоћете л’ да вам помогнем?</p> <p>— Та окан’те се ви мене!{S} |
ерје, жито или кукуруз.</p> <p>— Хоћете л’ дозволити да вас мало одменим? — пита путник.</p> <p |
успешно води офанзиву.</p> <p>— Хоћете л’ да вам баш кажем? — пита Пера.</p> <p>— Ју, слат — . |
помало и разговарати.</p> <p>— А, јесте л’ сваки дан тако вредни, фрајлице? — осмелиће се Шаца |
увета одавде све до Иђоша!{S} Ај, јесте л’ то промислили?!{S} А после, нека — вели, — ђаво носи |
<hi>чисто</hi> и не знам управо, јесте л’ ви то, почитајема госпоја-Сидо, ил’ је то ваш господ |
а-Јулијана, — започе опет Шаца, — јесте л’, реко’, увек тако вредни... хе, хе, тако к’о данаске |
</p> <p>— Но, па како, како?{S} А јесте л’ ми се надали? — пита их поп Ћира унев са собом у соб |
Шаца, и загази опет у прозу, — а јесте л’ се уморили?...{S} Хоћете л’ да вам помогнем?</p> <p> |
, каква срећа, каква срећа.{S} Та јесте л’ ви то, чесњејши?</p> <p>— Успут, онако успут, — вели |
а баш мало пре у себи мислим:{S} О неће л’ Бог ког донети!...{S} Како сам сама, баш би ми таман |
о девојци, о младожењи и парохији; хоће л’ остати у селу или ће тражити какву варош.{S} Ту поп- |
криви шију и лево и десно да види хоће л’ откуд које дете угледати да је послуша.{S} Треба сам |
/p> <p>— Не знам кога да погодим! ’хоће л’ Пера Боцкалов?</p> <p>— Ман’те га врагу!— одвраћа га |
, ја сам се и сетио, ама не знам, ’хоће л’ штогођ ваљати, — вели Аркадија. — А како би било, он |
и смислио сам...{S} Само не знам, ’хоће л’ ваљати штогођ, — вели Аркадија.</p> <p>— Па шта си т |
ска врата.</p> <p>— Госпоја Соко, ’хоће л’ кера? — чу се и по други пут глас и гђа Сока позна г |
о нису, да им прва јави.</p> <p>— ’хоће л’ кера? — чу се са сокака глас.</p> <p>— Но, ко је сад |
и заједљиво поп Ћира, — па погађа ’хоће л’ бити рата и ко ће добити батина.</p> <pb n="189" /> |
ица, Бог да прости!...{S} Бог зна ’хоће л’ и жив остати!</p> <p>— О, о, за Бога, шта чујем!</p> |
ље, Нићо!{S} Е, фала, фала.{S} Па ’хоће л’ ти доста бити тако једна <hi>иљадарка</hi>, а, Нићо? |
и се, то јест, добро атресир’о, и ’хоће л’ вредити што <hi>вама</hi> говорити?</p> <p>— Па како |
у буде срце на месту, па да видим ’хоће л’ онда ланути, обешењак један!“ А кад се одобровољи, а |
n="276" /> бар разговарамо...{S} А, би л’, на примјер, тако ово дана, возио?</p> <p>— Та-а-а, |
на поп-Спирине.{S} Шта мислите!!{S} Би л’ вам то икад пало на памет!{S} А госпоја Сида онда к’ |
може вино, је л’, газда?</p> <p>— А би л’ се приватио малко? — пита га домаћин.</p> <p>— А има |
понашање, све!{S} Све!</p> <p>— А тражи л’ много?</p> <p>— Ни речи није спомен’о!...{S} Ни реч’ |
помрчини.{S} А он је онда пита: а боји л’ се и кад је с њим?{S} А она му каже: да се онда, кад |
а, како је?{S} Како?{S} Радиш ли, је си л’ вредан? — пита га поп Спира — Па мети тај шешир на г |
пењао уз мердевине.</p> <p>— А... је си л’ што смислио? — запитаће поп Спира Аркадију после дуж |
</p> <p>— А јеси л’ примјетио?{S} Је си л’ се опип’о ујутру? _</p> <p>— Ђавола примјетио!{S} Оп |
их леђа љуљајући се на столици, — је си л’ ти непријатељ господ’на Пере?</p> <p>— Нисам... а за |
<p>— Двадесет и седам.</p> <p>— А је си л’ држ’о ти сам риф?</p> <p>— Е, још ћу и риф држати.{S |
прошло —</p> <p>— Па како, како... јеси л’ задовољан, срећан?</p> <p>А како да не будем срећан, |
стаде мала пауза.</p> <p>— Јуцо... јеси л’ још на пенџеру?</p> <p>— Јесам, мамо!</p> <p>— Отвор |
му више да <hi>нисам</hi> чула!{S} Јеси л’ ме разумела?{S} Ви’ш ти то ње!! викну гђа Сида, а ст |
мало после... чућеш већ.</p> <p>— Јеси л’ добио удовлетворење? — пита гђа Перса која је тек пр |
о!{S} А паор ни толико!</p> <p>— А јеси л’ бар мајстор у том послу?</p> <p>— Та, сад ја нећу ни |
ад нећеш, ја и волијем.</p> <p>— А јеси л’ примјетио?{S} Је си л’ се опип’о ујутру? _</p> <p>— |
>— Прексутра се крећем.</p> <p>— А јеси л’ се постар’о за кола?</p> <p>— Сутра ћу да гледам у с |
се предавати очајанију.</p> <p>— А јеси л’ се посовјетов’о с кимгођ?</p> <p>— А с ким ћу, кад и |
га, — уздахну упитани.</p> <p>— Па јеси л’ се спремио? — пита га брижно.</p> <p>— Та, нисам баш |
ка, што кажу, и риђи у таљигама, нек’мо л’ газди!</p> <p>— Ја би’ се, знаш, ово дана кренуо на |
ога дана ниси <hi>ни вид’о</hi>, а камо л’ повредио.</p> <p>— Е, врага!{S} Кад је узео <hi>зуб< |
у самом Бечу око цареве палате, а камо л’ у овим кавоним селу!{S} Али, шта је ту је; фала Богу |
људи живиду сретно и задовољно, а камо л’ кад се овако стрефило!...{S} Ја опет, Спиро, велим: |
евала би’ и да пустосват жели, — а камо л’ кад стари сват тражи! — вели јој једна.</p> <p>— Та |
{S} Не волем ни да се сетим тога а камо л’ да ти још приповедам.</p> <p>— Но, па шта је било то |
енда...{S} Да ниси ни за звонара а камо л’ за попа —</p> <p>— Е, то ти знаш и нико више.</p> <p |
мора да пева, па и да нема гласа а камо л’ када га има к’о ти!{S} Та која никад у веку није зап |
крштеног створења, ни мирјанског а камо л’ свјашченическог, каже...{S} Ја, каже он, познајем св |
изгорем.{S} Нећу се ни запалити а камо л’ изгорети.{S} Она ме <hi>’лади</hi> кад је пијем.{S} |
у да изиђеду пред кућу ни послом а камо л’ ради унтерхалтунга.{S} Онда госпођа Перса почне пози |
м, Бога ми!{S} Нисам се ни мак’о а камо л’ точио и пио.{S} Ајде бар да је каква шљивовица, па д |
о, — рече окренув се кочијашу, — можемо л већ? — рече и ижљуби децу; Раду и Сиду и Макру у обра |
ас мојим кавалирима —</p> <p>— А можемо л’, госпоја, да накитимо мало... онако, по нашки... с ф |
вењаком!</hi></p> <p>— Е, дакле, ’оћемо л’ при — овај, сопутниче? — вели поп-Спира свршивши сам |
апита јачим гласом оне унутри, — ’оћемо л’ мало да одморимо сироте коње?</p> <p>— Па, не би зго |
реном и чупавом чардом.</p> <p>— ’Оћемо л’ мало да се одморимо? — запита Пера који је нерадо пр |
су па ће рећи попадији:</p> <p>— ’Оћемо л’ тамо преко?</p> <p>— Није него уздуж! — вели му гђа |
ад би’ ја поч’о —</p> <p>— Е, па ’оћемо л’, Перо, — рече поп Спира и диже се.</p> <p>— Можемо, |
о кажу, с крушке, па се издува, а некмо л’ ја толики пут издржати.{S} Чекај —</p> <p>— Уф, папа |
ски.</p> <p>— Па јесу л’ добри, слушају л’ своју маму и тату који се о њима брину и дан и ноћ? |
> <p>— Па јесу л’ послушни бар, слушају л’? — запита путник и стаде љубити децу.</p> <p>— Та до |
њина лорфа удати за оног гољу?{S} Је су л’ одредили термин за сватове?</p> <p>— Кажу, гнедиге, |
Пера Тоцилов возио, па питајте и’ јесу л’ другог кочијаша после тражили!</p> <p>— Е, лепо, леп |
, онако клот Бачванке.</p> <p>— Па јесу л’ послушни бар, слушају л’? — запита путник и стаде љу |
гледа меко матерински.</p> <p>— Па јесу л’ добри, слушају л’ своју маму и тату који се о њима б |
их Боже, па мислим и питам се: та јесу л’ то, Боже, моје?!{S} Та зар је у њих стала ова моја с |
тебе баш никакве!</p> <p>— Мамо, ’хоћу л’ да погријем вечеру? — пита је понизно Јула.</p> <p>— |
<p>У том уђе и Аркадија.</p> <p>— ’хоћу л’ да тражим кола? — запита Аркадија.</p> <p>— А, па да |
е га покаткад мој Аца.</p> <p>— Да, вид’ла сам га канда ту одономадне.</p> <p>— Јесте, рано, не |
пуштај твоје право и твој резон!{S} Вид’ла би’ ја њи’, да је нешто поп Спира у резону; тешко би |
ра регименцка банда у промонади.{S} Вид’ла сам,“ вели, „свака чуда, али тога покора — никад!“ А |
ањ родила него тебе!{S} Од пања би’ вид’ла бар неке асне,... села би’ па се одмарала у старости |
сокак на главу; срела га... лепо га вид’ла к’о ја вас, милостива, сад... фрау-Цвечкенмајерка ка |
ерка бабица, да свога века још није вид’ла тако дете здраво па грлато.. тринаест и по фунти, ка |
ијатељство.</p> <p>— Ал’ да си само вид’ла Његово Преосвештенство!{S} Остави лепо мене па уз’о |
а кад си чула, што ми ниси то одма’ каз’ла?</p> <p>— Па ја нисам гђа Перса, да правим сплетке.{ |
е разговор дуж целог шора и замењује се лавежом паса и концертом жаба из свију јендека испред к |
рега, па на подножје стигне као огромна лавина, која затрпа читаве куће — тако је и тај глас од |
ако га је Шаца, познајући — што рекли — лавиринат женскога лукавства, разумео.</p> <p>Остављам |
м! — виче гђа Перса подобна раздраженој лавици. — Ћиро утуби добро то што ћу ти сад издиктирати |
мене курталис’о белаја!{S} Него, ајде, ’лади се вечера на асталу.</p> <p>Дође и поп Ћира.</p> < |
а —</p> <p>— Па ти си пре рек’о: да те ’лади, а сад опет кажеш, да те грије?</p> <p>— Е, па кад |
лити а камо л’ изгорети.{S} Она ме <hi>’лади</hi> кад је пијем.{S} Ваљда има у њој педесет град |
и кад сам видила, како је флегматиш и ’ладна била к’о да је умро какав перзекутор а не њен суп |
> мајци,</l> <l>Ни Јуле младе, ни воде ’ладне!“</l> </quote> <p>И одједаред засузише очи и стар |
би је. — Иди одма’ на бунар, па се уми ’ладном водом.</p> <p>Јула је пољуби у руку и оде.</p> < |
у</hi>:</l> <l>Да не броди Тисом водом ’ладном;</l> <l>Поломиће моје беле руке,</l> <l>Натрунић |
S} Дакле, доста до тога, да је настала ’ладноћа међу њиме через младога хер-лерера, тога младић |
! — вели Пера. — Биће баш добро на ову ’ладноћу.</p> <p>— Одма’, таки! — вели једна још доста л |
нану</hi>:</l> <l>Да не пије Тису воду ’ладну,</l> <l>Попиће ми моје очи чарне!</l> <pb n="231" |
пређе у лето сва зеленила и шаренила од ладолежа и вреже која се уз њу пузала, и од зелене метл |
меје се Нића. — „Све по <pb n="170" /> ’ладу, да га не познаду!“.{S} Ааа!{S} Синовче, не ваља т |
вас онако, што певају паори... „све по ’ладу, да га не познаду!“</p> <p>— То је лаж! — грмну по |
Меланија, како је једна <pb n="109" /> лађа пропала на мору и сви се подавили, а само један се |
езент добила од оног Швабе капетана сас лађе „<foreign xml:lang="de">Maria-Anne</foreign>“, па |
ребио Пентикостар, па то му је већ прва лаж.{S} Није Пентикостар, него Часловац, мали Часловац! |
ла.{S} Али је то била једна врло плитка лаж, приметила им је фрау-Габриела, јер је она лепо вид |
ладу, да га не познаду!“</p> <p>— То је лаж! — грмну поп Спира.</p> <p>— Па извол’те запитати и |
’тео да га пред Екселенцијом утерујем у лаж, па да кажем, да је Часловац био, јер би се тако, з |
b n="393" /> али је другарице утерују у лаж, и веле, да она најлепше пева од свију њих.</p> <p> |
читала ону проклету књигу!“ — „Нисам,“ лаже Јула. — „Јеси, јеси!{S} Гле, само како се умацурал |
да га видите, како уме да се свађа и да лаже кад га исплаћујете...{S} Њега нипошто!</p> <p>— А |
и да скочиш у воду!{S} Гле га само како лаже!{S} Та бежиш ти од воде далеко к’о бесна кера ——</ |
сукња ал’ ја опет никад немам обичај да лажем! — рече гђа Габриела и стаде лити грозне сузе. — |
ао вешто око, да разазна чисто злато од лажна варка и да је био мало мало обазривији — ишчезла |
ање ждралова, — и они нас остављају као лажни пријатељи у несрећи и бегају од ових суморних дан |
ционе романе у којима је све измишљено, лажно.</p> <p>— Та јесте! — упаде гђа Перса. — Ето баш |
Ђорђе Поповић а <title>Помпеје</title> Лаза Костић. <pb n="111" /> А <title>Преходница</title> |
е блато, по цео дан седело на прозору и лајало на мимопролазеће- — и кога је она или водила са |
је било нужно, јер Лекин зељов мање је лајао на босе паоре, ал’ кад види господина или само об |
ио и умирио мало.{S} После тога је мање лајао за све време визите.{S} Тек по некад лане, поглед |
д опази странца а он стаде тако страшно лајати и скакати на ланцу, да у мал’ што није ишчупао к |
ве принцезе — а гледајте само, какав је лајб у ове хаљине! <pb n="367" /> А а а!{S} Изгледа, из |
петнаест егземплара имала позашиваних у лајбовима од хаљина и по шифонерима међу вешом, и за ик |
штати и трести на сред сокака ту рђавим лајбом онакарађену принцезу... „Па ко ју је шио?...{S} |
чито што је постао непоуздан па неће да лаје на Жужине многобројне курмахере).</p> <p>У авлији |
ва који гризе капију кад год он прође и лаје на власт.{S} И боктер је прошао попиним шором, оти |
ем боктер, па да к’о ники шаров режим и лајем через туђег имања а за туђу асну?{S} Ди би мој га |
фуцка фрајла у промонади унтерхалтује с лајтнантима уланерским, кад о Шабецу свира регименцка б |
елог комшилука, па лају, <pb n="160" /> лају, а ја и’ растерујем жарачем и браним покојног мог. |
А кере залајале из целог комшилука, па лају, <pb n="160" /> лају, а ја и’ растерујем жарачем и |
И шарови се повукли под амбар, па ређе лају.{S} По вазда спавају под амбарем, а лану тек у сну |
иела излете из кола тако лако к’о какав лак перјан јастук, и тако постаде невина жртва раније м |
тајерваген, па скин’о и метнуо на своја лака лепа кола.{S} Њега, њега најбоље...</p> <p>— Е, вр |
вилама.</p> <p>Гђа Габриела је полетела лака и чила кроз сокаке, и у четвртом се сокаку опет ср |
негде на тараби или на багрему, како је лака!{S} Никакав тежи посао није за њу.{S} А госпоја-Си |
не сме да се наслони на један или други лакат кад једе, а тога тамо у собама не може да буде.{S |
а и сама Меланија, која се опоравила од лаке несвестице, у коју је мало час пала, кад је видела |
које се онако пепељасте разазнавале из лаке летње јутарње магле и јутарњег сутона.</p> <p>— За |
о бити! — теши га Аркадија.</p> <p>— Е, лако је теби, ти не зависиш од њега.{S} Него, реци-дер, |
о си пријатељ својој деци!</p> <p>— Хе, лако је теби!{S} Ал’ ја све слутим, да ће се искобељати |
у.{S} Па... тако и они...</p> <p>— Јао, лако је вама, пријо, тако диванити; ви не удајете!..., |
<p>— Хе, слатка моја фрау-Габријела!{S} Лако је њој сад да се прдачи! — рече и уздахну гђа Перс |
</p> <p>— На!{S} И види вам се по...{S} Лако вам је, кад је Бонапарта попалио по Оберестрајху с |
е, само кад би то била истина!</p> <p>— Лако је сравњавати, — вели Пера, — кад је већ тако.</p> |
е готов и за ђакона и за попу!</p> <p>— Лако је теби! — уздахну поп Ћира.</p> <p>— Све, све му |
све по девет Југовића!{S} Па је ту онда лако.{S} Има и женидбе и удадбе.{S} Па је лако било и м |
ево и гледала стидљиво у земљу и играла лако као каква швигарица.</p> <p>— А што ми не хофирате |
да видим!“ рече у себи Јула па притрча лако тараби, и стаде завиривати кроз тарабу у тетка-Мак |
ко.{S} Има и женидбе и удадбе.{S} Па је лако било и милило се човеку онда поповати!{S} Него поп |
ћете и ви у моје године... а сад вам је лако, — вели баба домишљајући се да се њој, и на њен ра |
шли у Пешту и видили света; а сад им је лако брез нас, кад има ајзлибана...{S} И ко га је измис |
— вели поп Ћира.</p> <p>— Па то и није лако разумети.</p> <p>— Ајде немој ми ту... и тако не з |
<hi>здрава</hi> зуба — тај ти се не би лако пробудио! — вели поп Спира охрабрен успехом. — А, |
право да рекнем, — није баш, знате, ни лако.{S} Јесење је то доба... путеви покварени, а блато |
је здраво тешко!</p> <p>— А зар је мени лако, рано моја...{S} Ал’ гледаћу што год могу; мораће |
ше послове! — рече Меланија па га удари лако и нежно по прстима.</p> <p>— А зар није лепше лице |
мене!{S} Знам ја Ћиру.{S} Не да се тај лако!{S} Како је деб’о, а да ви’ш како се праћака к’о ш |
један топ испалити, — не пробуди се тај лако.{S} Ајде, дакле, иди...</p> <p>Домаћина нестаде у |
вчу и фрау-Габриела излете из кола тако лако к’о какав лак перјан јастук, и тако постаде невина |
и невероватно учинило, што се Јула тако лако утешила, док јој мама још једнако праскала због Ме |
акав зуб! <pb n="354" /> Као да се тако лако вади зуб!{S} Вуку паора од јутра до подне, док му |
на крилима срећне и утешне љубави тако лако, да чисто није осећао да табанима додирује земљу.{ |
јефтиније да прође.{S} Лети му је било лако.{S} Увек је имао по неку прилику да путује, јер се |
и хирургију?</p> <p>— Може, каже, врло лако, — вели Јула умирујући се мало по мало.</p> <pb n= |
изменио битно ништа, — а могао је врло лако.{S} Да је г. Пера обратио довољно пажње; да је отв |
>— Па, ево, како!{S} Сад се можете врло лако дочепати оног зуба.</p> <pb n="280" /> <p>— Е, ал’ |
г имати; то ја само кажем; Проку нећемо лако накнадити.“</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
...{S} Ја не могу од деце, а њој је бар лако!</p> <p>— Оћемо, ’оћемо, госпоја-Јуло...{S} Па, Ра |
а ти се учини к’о да спаваш, то је бар лако.{S} До Темишвара немој да се шалиш да се покажеш б |
p>— Хе, шта ћеш!?{S} Другу Пелу не могу лако наћи! — вели Нића мало и тужно. — Од кад ми она ум |
к’о ја? — пита га домаћин.</p> <p>— Е, „лако је ђаволу, што кажу, у риту свирати“, па и теби, г |
сестра Јана из диштрикта.{S} На ногама лаковане <pb n="381" /> чизмице са златном ружицом и кв |
е.{S} Тада би обукао и сомотски капут и лаковане ципеле а косу очешљао онако, што кажу, „на лар |
пет бунцати, ако назебеш сад тако у тој лакој хаљини.</p> <p>И авлијска врата залупише за њима, |
м у руци; на седмој у лаком, врло, врло лаком оделу са снопом житнога влаћа као она древна божи |
с лалом и зумбулом у руци; на седмој у лаком, врло, врло лаком оделу са снопом житнога влаћа к |
кад би фрау-Цвечкенмајер била тако <hi>лакомислена</hi>, па да се тура и ди јој није место —</ |
а хебаме, онда ваљда нећу бити тако <hi>лакомислена</hi>, него <hi>практиш</hi> к’о ви —</p> <p |
учује писмо, наслони преко стола на оба лакта, па диктује: „Пишите, — вели, — Прока Белеслијн ( |
павати после толико недеља!{S} Е, фала, лаку ноћ!{S} Е, ти си ме сад, тако рећи по други пут за |
пако кућу ови млађи!</p> <p>— Е, дакле, лаку ноћ! — веле девојке и љубе се као да се неће опет |
i> то јест „цанарцт“, јербо има, знате, лаку и сигурну руку, па су му совјетовали, да је гријот |
, тебе грли слатки сан; спавај, спавај, лаку ноћ, о Јуло, Бог ти у помоћ!“</p> <p>Јест, то каже |
и кроз шалукатре рекла му: — Лаку ноћ, лаку ноћ!</p> <p>— Јуцо! — чу се глас гђа-Сидин. — О, Ј |
им вранцима, оним украђенима.{S} А сад: лаку вам ноћ свима, па и теби, Ракила, диндушманине мој |
а чупав и одрпан к’о бојтарова капа.{S} Лаку ноћ!“</p> <p>Док мало после и то не умукне заједно |
сад, тако рећи по други пут запопио.{S} Лаку ноћ.{S} Чекај само да уништим овај проклети корпус |
шала песму и кроз шалукатре рекла му: — Лаку ноћ, лаку ноћ!</p> <p>— Јуцо! — чу се глас гђа-Сид |
— Збогом, збогом! — вели једна другој — Лаку ноћ!{S} Пријатно спавање!</p> <p>— Ама канда ћемо |
оп-Спира.</p> <p>— Е лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ.</p> </div> <pb n="31" /> <div type="chapter" |
о и обилно обасипао пољупцима.</p> <p>— Лаку ноћ... доста је, укебаће нас! — шапуће Јула и отим |
акила, диндушманине мој један.</p> <p>— Лаку ноћ, ча-Нићо!</p> <p>— Ех, кад овако иде све лепо, |
скашља онако у српском смислу.</p> <p>— Лаку ноћ, ча-Нићо! — одговара му брзо и тихо Шаца, па г |
чегртаљке једне, — вели поп Спира. — Па лаку ноћ!</p> <p>— А баш кад спомену, дете, сневање, — |
рст преко уста, — само: ћуткац! — А сад лаку ноћ.{S} И фала на дочеку.{S} Ал’ баш је било све л |
— смеје се поп-Олуја.</p> <p>— Е па сад лаку ноћ.{S} Бар ћу једаред мирно спавати после толико |
стију! — вели јој поп-Спира.</p> <p>— Е лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ.</p> </div> <pb n="31" /> < |
р!“ — „Лаку ноћ!“ вичу с једне стране. „Лаку и благу!“ одговарају с друге. — „Зар тако рано?{S} |
расположењу додаде плашљиво и полако: „Лаку ноћ, и мило и драго.“</p> <p>Меланија му одговори |
ава; биће и сутра дана за разговор!“ — „Лаку ноћ!“ вичу с једне стране. „Лаку и благу!“ одговар |
{S} Разговарали се најпре живље, па све лакше и лакше, па кад се уморио и приповедало и слушаоц |
ио је привезан за доњи крај ђерма да се лакше вуче огроман кабао из бунара.</p> <p>И у авлији к |
ка то они сами представе себи, јер је и лакше све то маштом представити него пером описати.</p> |
оварали се најпре живље, па све лакше и лакше, па кад се уморио и приповедало и слушаоци, и сви |
описивати, јер признајем, да је лепше и лакше бити позван на ручак него га описивати.{S} Напоме |
арају о редушама и о томе, како је лети лакше него зими сетити се, шта да се зготови за ручак; |
и од њих тужио и тешио, да би му далеко лакше било животарити, само да нема онога другог, — не, |
аметни људи, а код нашега Шаце у толико лакше, што је Шаца већ од ране младости био намењен за |
> <pb n="420" /> <p>А путнику дође мало лакше.{S} Дође му воља и зажели да упрегне шест таких х |
ала онако како он воли, па јој је чисто лакше било.{S} А и Шаци је мило било кад је видео то.{S |
е децу да му праве калабалук; некако му лакше кад чује ларму на коју се већ од толико година на |
ај тешки камен за три фртаља помакао“ и лакши јој био, али га ипак запита, пославши Јулу у кујн |
ји је знао и ту мајсторију, јер је имао лакшу руку, и један вандрокаш сајџија кога су били прит |
и дотеривао, па ништа!{S} Оправљао га и Лала пудар који је то научио као солдат у Талијанској, |
изволевај!{S} Та стек’о је мој покојни Лала, радио од јутра до мрака и стек’о доста, да <hi>ти |
јој се јуче на ноћ приснио њен покојни Лала. — Дош’о па стао прид мене, — приповеда Савка, — а |
пирини’ гости; а ја мислим, ваљда дошла Лалика из Перјамоша с децом, а оно гле...{S} О, молим, |
ли поп Спира задовољно и устаје. — Није Лалика, али је неко други још ређи, па још боље.{S} Изв |
S} Шогор што кажу, туђа форинта!{S} Еј, Лало, Лало!{S} Фурт ми твоје речи и твој тестамент зуји |
ор што кажу, туђа форинта!{S} Еј, Лало, Лало!{S} Фурт ми твоје речи и твој тестамент зуји у гла |
зар сад да га не послушам!?{S} Еј Лало, Лало!{S} Како је меникана брез тебе, брез свога, касти, |
ји ме не познају.“ — „Та јеси ли ти то, Лало? реко’ ја.{S} О Лало мој, а откуд ти?“ А он ми каж |
а, па зар сад да га не послушам!?{S} Еј Лало, Лало!{S} Како је меникана брез тебе, брез свога, |
„Та јеси ли ти то, Лало? реко’ ја.{S} О Лало мој, а откуд ти?“ А он ми каже: „Е, моја Савка, мо |
у муфу и пахуљицама снега; на шестој с лалом и зумбулом у руци; на седмој у лаком, врло, врло |
да Савка, — али ни налик на онога живог Лалу.{S} А кере залајале из целог комшилука, па лају, < |
авлијска врата и како чупави зељов вуче ланац по авлији и лане по некад <pb n="165" /> обичаја |
м жив!...{S} Таман!{S} Макар одн’о ђаво ланац два.</p> <p>— Даклем има неке надежде?</p> <pb n= |
ераће, кажу, процес док траје фишкала и ланаца.{S} А, кажу, да су му већ поручили и од господин |
о је наша Меланија — а друго она њихова ландпомеранце!...{S} Младић лепо воспитан, изображен па |
јани официр; на четвртој јесењи суморан ландшафт а она наслоњена на неку рујину, суморна такође |
абе!“ Зар ће то лепо да будне?{S} Ајде, лане моје, ајд’ с кола!...{S} А и господин-попа ће се в |
огледом. — И маму воле?</p> <p>— Јесте, лане, и маму он воле... и маму!{S} И Сиду, и Макру, и И |
н чита све новине, како су се ту скоро, лане или ономлане, неки људи, чак тамо преко мора у Аме |
ао за све време визите.{S} Тек по некад лане, погледа сумњиво на ту страну од времена на време, |
ако чупави зељов вуче ланац по авлији и лане по некад <pb n="165" /> обичаја ради, док и тога н |
ају.{S} По вазда спавају под амбарем, а лану тек у сну кад им, то јест, што непријатно и страшн |
рце на месту, па да видим ’хоће л’ онда ланути, обешењак један!“ А кад се одобровољи, а он се н |
да к’о шокачки плебанош!!{S} Већ је два ланца најбоље своје земље понудио да прода, и фишкала н |
дрекну гђа Габриела уплашена од звекета ланца.</p> <p>— Иди, Мило, отерај зељова под амбар, — в |
рез мушког, не ушуња па пуштим зељова с ланца.</p> <p>— Баш вам фала!{S} Лепа вода.{S} Боже кад |
амо ако ’оћете да пустим нашег шарова с ланца!{S} Нећете се скрасити ни у тој вашој башћи.</p> |
рано капију и одма’ пуштајте Трезора с ланца, па пазите, да се какви вандрокаши не ушуњају у к |
абриелин.</p> <p>— Неће, неће!...{S} На ланцу је под амбаром.{S} Извол’те слободно! — одговори |
стаде тако страшно лајати и скакати на ланцу, да у мал’ што није ишчупао колац за који је био |
у под <pb n="168" /> наш пенџер, па све ларма!{S} Тако је брезобразан —</p> <p>— Какви су они, |
ик..{S} Чује се још од винцилирове куће ларма у кући.{S} Једно чудо —</p> <p>— О мај!{S} И јест |
вче, не ваља ти пос’о!</p> <p>— Ајде не лармај ту, него дувај сате, кад си за то плаћен! — чу с |
је остао па и даље јео и пио и страшно лармао у кујни, кад је хтео са пуном чашом да иде у соб |
а пусти фришка <pb n="188" /> луфта, од ларме и музике; дигли сокак на главу!</p> <p>— Е, е!{S} |
само сутра!{S} И сутра ће сигурно бити ларме по сокаку.{S} Ето и господин Пера се од ото доба |
а к’о мајстора у ковачници, лупа к’о на ларму, као да све село гори.</p> <p>— Шта је, стари? — |
еле а косу очешљао онако, што кажу, „на ларму“, па би се шетао по селу певуцао „Седам шори седа |
аве калабалук; некако му лакше кад чује ларму на коју се већ од толико година научио.{S} А био |
авлије... како нам свима смета и прави ларму по сокаку.{S} Та није да је ђипала и праскала, та |
избија.{S} Кад избија а он дигне толику ларму, да сва живина из авлије побегне куд које. „Ено г |
да не осећа, него да је као камен према ласкавим речима једнога онако лепог и пријатног и учено |
ђа Перса сва зелена.</p> <p>— О, колико ласкаво за мене, — вели г. Пера; — располажите, молим, |
најгорих, управо никакав „шмајхлер“ или ласкатељ, али што је истина, истина —</p> <p>— Је ли, Ј |
н и залупио баштенска врата.{S} Љуља се ластар и дрвеће и цвеће.</p> <p>— Гле, гле!{S} Боже, ба |
и дочекаће своје старе знанце и роде и ласте.</p> <p>Све је село заједно са сељацима променило |
и били, и то још од кад!{S} Још од прве латинске!{S} Та заједно смо, к’о деца, с катихетом „<hi |
з школе; Шаца из четврте а Тима из пете латинске.{S} Шацу је истерао катихета а Тиму професор л |
мање којим рукују тутори.{S} Учио нешто латинске школе; дакле није, онако, неки...{S} А после т |
дат у Гимназију али је већ из четврте „Латинске“ био истеран због атеизма у неком виду, и онда |
вар сретно упутила, и да је нешто знала латински, могла је још тамо рећи оно староримско: <fore |
ом у врло учтивој форми запитао како се латински каже <hi>„шалај!“</hi> И врло је природно, да |
г из детињства, кроз све основне и пола латинских школа, па су се још онда договорили и задали |
сно одело показиваше да је свршио нешто латинских школа.{S} На њему богато и укусно одело.{S} И |
ацу је истерао катихета а Тиму професор латинског језика кад га је овај (Тима) једном у врло уч |
су били школски другови, обојица учили латинску школу, обојица истерани из школе; Шаца из четв |
вратима и пратила својим лојаним очима Лацка кишбирова, најмлађег и по старости и по годинама |
баш у нашу недељу да тамо руча да једе леб с кимом и друга чуфуцка јела?!</p> <p>— А па дабоме |
и слажете, је л?</p> <p>— Та к’о со и ’леб, што кажу.</p> <p>— А је л’ добра, је л’ лепа?</p> |
едном истом кориту, — каже, — и месиду ’леб и переду веш, и купаду децу, поганија једна!“ Е, ет |
. — А код Бућкалови’ месе сутра ујутру ’леб, тамо ћу сврнути ујутру на врућу лепињу, а и да им |
та, а за то им је попадија оцекла парче леба и дозволила им да се попну и натресу себи дуда.{S} |
— и мало сува језика, и једну окрајку ’леба.</p> <p>И докле Ђука спрема за Нићу, овај се разго |
чукундека а ни ико у вамилији није тај ’лебац јево ни то био!{S} Ал’ како сам радио, тако сам л |
де у сну смешити.{S} Блажени осмејак му лебдијаше на уснама испод бркова који су били онако по |
овоме сада с десне стране била Јула а с леве Меланија.</p> <p>— Е, баш, баш сте добро учинили ш |
иела, па охрабри и Севера к’о и онога с леве стране. — Да се пофалим онима унутра сас ероберунг |
је зима, отима се.{S} Што ти је, Боже, левента и старо господство!{S} Тако мора сваки помислит |
b n="210" /> <p>— Ударио га „штоглом“ у леви образ и све му зубе поизбијао и просуо по порти.</ |
ног зуба, избивен <pb n="202" /> му <hi>леви</hi> кутњак; баш с које је стране и јео поп Ћира, |
бескрајан рит који се пружаше далеко на лево од долме.{S} Подухнули већ и ноћни ветрови, затала |
вече тога дана, знало је цело место, и лево и десно од Великог Сокака приповедало се у свима к |
’“ и погледом унесрећавао све девојке и лево и десно, са чега је навукао на себе не малу мрзост |
ило да изађе на сокак и да криви шију и лево и десно да види хоће л’ откуд које дете угледати д |
о га је послао пред њу, па само гледа у лево у земљу, па све везе, док се не озноји испод носа, |
еликом зимском марамом како се помаче у лево а (из почасти) оставља поп-Ћири да он седи „о десн |
да и да има укуса, па је окренула главу лево и гледала стидљиво у земљу и играла лако као каква |
вино, а за тим опроба перо на нокту од левог палца па запита:</p> <p>— Шта ’оћете и коме ’оћет |
ирошки; један му крај све лепеће преко левог рамена к’о барјак на дамшифу.</p> <p>Кола стадоше |
д пусти глас па запева, сви се окренуше левој певници, да виде ко то пева?{S} И стари учитељ ди |
поп Спира се наслонио на десну руку, а левом држи браду па га гледа блажено и не трепће.</p> < |
да искочи!{S} Ваљда је за то и притисла левом руком груди а десном дигла полако завесу и стала |
глас дубоко из бунде, а кад се сиђе на леву страну из кола, појави се и поп-Ћирина глава која |
ви бабији изглед.{S} Једна једе само на леву а друга само на десну страну (И у томе се не слажу |
оју венчану жену и њу да узме — дохвати левча од оних кола њихову левчу и фрау-Габриела излете |
роз њега, не би се видео; а клипови к’о левча дугачки.{S} Ал’ ће паор да побесни, враг му баби! |
њак, да изврне туђа кола само док запне левчом о левчу!...{S} И после, ’хоће да пије... и да се |
е коње поред фрау-Габриелиних и дохвати левчом левчу од тих других кола али их не преврну него |
осле дрекати, то ја велим, кад те стану левчом иди тако чимгођ поливати.{S} Тражите ђавола ноћо |
ева, па ако овај неће, а он одма’ скида левчу, па тера с кола!{S} Каже он је „немеш“, па баш и |
говорила и поп Ћира који се ухватио за левчу и метнуо ногу на потегу да се попне у кола; обоје |
ли.{S} И један и други, веле, сакрио је левчу под мантију, и тако отишли на разговор, да се, к’ |
измакне некако ударцу, избије поп-Ћири левчу из руку, па га дохвати својом тако несретно да му |
поред фрау-Габриелиних и дохвати левчом левчу од тих других кола али их не преврну него само гу |
зврне туђа кола само док запне левчом о левчу!...{S} И после, ’хоће да пије... и да се туче усп |
зме — дохвати левча од оних кола њихову левчу и фрау-Габриела излете из кола тако лако к’о кака |
вели, да мало поседимо; рано је још за легање!“</p> <p>— О, о, о! — зачу се из поп-Ћирине куће |
д он чак ту?!{S} За тим се вратио кући, легао и дуго није могао ока склопити, а два дана још по |
орму: хм, ајд, ајд! а за тим се смирио, легао је и продужио спавање „лењштина једна, што бадава |
данпут, и укравши тако читав један сат, легао је, као сваки уморан човек коме је благи Творац о |
, снаго моја, сад ће доћи баба! (А Рада легао у кола па се дере и брани ногама)...{S} Па зар ка |
је после вечере, пошто је поп Ћира већ легао, мерила и кројила купљени фланел — то исто вече ј |
оп-Спириној кући.{S} Поп Спира је одмах легао, а госпођа Сида остала да поспрема после тога кал |
к’о ћелави Муслија!...{S} И у гроб кад легнем, Ћиро, мислићу фурт на то!{S} Из гроба ћу, чини |
едају као оно ред деце кад се тоциља по леду, па лети једно за другим и пада на леђа а ноге му |
као меси у наћвама хлеб па му окренула леђа.{S} Мало мало па се тек окрене на њ па га лепо пог |
леду, па лети једно за другим и пада на леђа а ноге му полетеле у вис.{S} Али се нико није одре |
тно да му је окренуо доњу вилицу чак на леђа!{S} Једва је Софра брица наместио на старо њено ме |
“ вели јој Нића па па се окрене мало на леђа да се мало одмори, а она га погледа сваки час, па |
његовој фамилији радо једу) и гледећи с леђа једру и округлу своју Савку, како живо меси и како |
рише порцулан кецељом, гледа поп-Ћиру с леђа и наставља да подбада. — Ћиро, узми се на ум!{S} Ћ |
и се од радости и силне брзине петама у леђа, оде, да се похвали друговима (јер добити три крај |
, Јуло, — пита је Меланија иза гостових леђа љуљајући се на столици, — је си л’ ти непријатељ г |
абе! — рече Габриела и седе иза њихових леђа на једно канабе и извади свој штрикерај.</p> <p>— |
трже, јер засикта стари гусак иза њених леђа на госта који се (после дужег приповедања поп-Спир |
јању укебају, па ти вилама натрукују на леђи’ слово <hi>„шча“</hi>!{S} Хе-хе! — продужује Нића |
-Нића крив, кад стану виле да играју по леђи; крив вам ча-Нића, што не чува варош, к’о да ја им |
да јој пукне хаљина испод пазува или на леђима.{S} Тек чујете гђа-Сиду где вели, кад ову доведе |
оскочице у колу, ни како пуца батина по леђима каквог Циганина лопова, ни правдање каквог Неце |
, и док нису чуле мамину заповест „Ајд’ леж’те“ и тек онда престаде разговор и насташе слатке м |
ну, која је неупотребљена са шаке мирно лежала на сред пута, него морају да стоје тако мирно, п |
улу задену за кајиш од десног опанка па леже на клупу и наслони се на десну руку, склопи своје |
здраво, — рече Јула па затвори прозор и леже у кревет, али не склопи ока и не заспа целе те ноћ |
ршћући гласом, читати: „Љубинкове кости леже сад у јуначкој земљи херцеговачкој, ал’ гроба му н |
реветац.{S} Али се ипак добро осећа.{S} Лежи тако потрбушке па пуши и пљуцка преко свог кратког |
та на креветац (одмах ту до кревета) па лежи тако цели целцати дан босоног потрбушке на кревецу |
мало потврд.{S} Осећа лепо ча-Нића како лежи на тврдој дасци, па му само по мало чудно, како то |
вилиних коњица око оних силних бикова у лејама и силно лупање у грудима Јулиним од неког страха |
ебати.{S} Г. Пера му је препоручио неки лек против пацова.{S} Показивао му неке празне плацеве |
и да су се потукли само, или бар да су, лека ради, кога избацили из кафане (а у другим никад ра |
ћавајте, — вели Пела кабаничарка, — мој Лека већ три недеље како је по вашарима, а ја се опет б |
иди да га нема, а?</p> <p>— Има и за то лека, немајте ви бриге!{S} Ја сам се за све постар’о.{S |
адија. — Једна мука и невоља, а нема му лека!</p> <p>И доиста, ко га није поправљао и дотеривао |
у Беч, да тамо доврши хирургију и зубну лекарију, пошто је покојној стрини дао парастос а тетка |
ак.{S} На авлијским вратима затече Пелу Леке кабаничара жену, нешто љуту где грди шегрте.</p> < |
.</p> <p>И доиста то је било нужно, јер Лекин зељов мање је лајао на босе паоре, ал’ кад види г |
ело па погледа боље преко пута, а стари Лекса лецедер остави сто па приђе ближе певници, да бољ |
а је на поклон с једнога вашара мајстор Лекса лецедер још пре неких двадесет година.</p> <p>А д |
.{S} Шаца је чуо Нићу како иде, како се лено вуче кроз сокак, како зева и после креше оцилом у |
е, шта више, често грдила и називала је леном девојчуром што дању по ваздан дрема а ноћу краде |
летете на грабље!{S} Гром је спалио и с лењом девојчуром, опет их оставила ту!{S} Док се само о |
а између свију два најпагубнија, порок лењствовања и порок крађе.{S} Био је ужасна лењштина и |
твовања и порок крађе.{S} Био је ужасна лењштина и чмавалица.{S} По њему су се слободно могли н |
се смирио, легао је и продужио спавање „лењштина једна, што бадава једе хлеб“ (да се послужим р |
мо да ти је да чмаваш, не начмавала се, лењштино влашка.{S} Остави ту саксију па покупи тај есц |
амо одговара.{S} Казала је да је висок, леп к’о „фирер“, а бркове да има мале и мало брадице; к |
и строга.</p> <p>— Не—ћу!</p> <p>— Но, леп си ми и ти Бечлија!...{S} Ти си салашар!{S} Одма’ д |
је био, није нужно да напомињем, да је леп у лицу, нежнијег састава и питомије нарави а појетс |
ајући се с омладинског скупа.{S} Био је леп летњи дан.{S} Кола су пролазила Великим Сокаком кро |
о их још у порти скинути.</p> <p>Био је леп летњи дан, ова данашња Недеља.{S} Јутрење свршено, |
ако из цркве о свачему; о дану, како је леп а како је и ноћас изгледало да ће бити кише.{S} О г |
ако како се њему допада.{S} Нарочито је леп завршетак песме и он гласи:</p> <quote> <l>„По челу |
причали који су га видели, да је млад и леп па тек свршио богословију, да му одело стоји к’о ка |
а у оближњој вароши Б**.{S} Најмио је и леп удобан стан и већ послао сав намештај тамо у нови с |
и покисло грање на дрвећу; опао креч и леп са кућа од силне кише, па ти изгледају куће издрпан |
ко званој, гостинској соби.{S} Намештај леп и јак али старе моде.</p> <p>Све је било јако и тем |
би то красан пар био да се узму!{S} Он леп висок, а она лепа и мало нижа; али жена и треба да |
похвалила укус и рекла да јој је здраво леп господин младожења, и да ће пасовати једно за друго |
души места!“</p> <p>Из авлије се видео леп ходник у коме су у јесен поп-Спира, Аркадије и Жужа |
, ал’, каже Жужа, да ни један није тако леп к’о фрајлин младожења, нити и један има онаку лепу |
има од увета до увета.{S} Није баш тако леп; али је као вештак пријатан.{S} Већ је дваред судел |
а била, него Шаца који је, истина, врло леп био, али увек кратке рукаве носио и зими ишао без з |
и себи не купим —</p> <p>— Јесте, врло леп циц!{S} Нисте ви први којој се доп’о.</p> <p>— А је |
уком самога поп-Ћире, који је имао врло леп рукопис, написана.{S} Тога дана, кад је преписивао |
абе, кад спази Шацу који јој, и ако баш леп момчић беше, дође сад гадан, гадан као сам ђаво с о |
му којом је повезала главу.</p> <p>— Е, лепа парада! <hi>Вас</hi> треба да је срам, <pb n="146" |
оте, да су ме какви мушкарци!...{S} Но, лепа парада!</p> <p>— Бо’ме!{S} Какви су обешењаци, — б |
па је Недеља свуд на овом Божјем свету; лепа и у граду, али тек, мислим, да није нигде лепша Не |
љова с ланца.</p> <p>— Баш вам фала!{S} Лепа вода.{S} Боже кад рекоше „воде“, паде ми на памет, |
> <p>Ах, како је лепа Недеља у селу!{S} Лепа од ранога јутра па све до Понедељника у јутру.{S} |
еко од цркве, одмах у другом сокаку.{S} Лепа, велика кућа а на њој ни крајцаре дуга.{S} Пет про |
што кажу.</p> <p>— А је л’ добра, је л’ лепа?</p> <p>— Па свака је Јула, господине, и лепа и до |
му!{S} Ди сте га, гнедиге, узели?{S} Да лепа цица! — рече разгледајући хаљину домаћичину.</p> < |
ваген, па скин’о и метнуо на своја лака лепа кола.{S} Њега, њега најбоље...</p> <p>— Е, врло до |
ив, питам вас, што се Јули измакла така лепа и добра партија?</p> <p>— Ал’ молим вас, слатка, — |
особито ако се десило те је Недеља била лепа, без ветра или кише; јер онда би могао обући своје |
ји, него онима у сали.{S} Млада је била лепа, блеђа него обично а младожења стидљивији него ина |
био да се узму!{S} Он леп висок, а она лепа и мало нижа; али жена и треба да је мало нижа, то |
т’ сме ко.{S} Па му дика, што му је сна лепа. „Лепе коње и лепе жене, каже он; е, ако ни по чем |
бркове да има мале и мало брадице; коса лепа, смеђа, пала на рамена онако омладински, а раздеље |
p>— Одма’, таки! — вели једна још доста лепа жена са повезаним вилицама, па оставља посао, пољу |
му се и поверује; него к’о вели, сад је лепа прилика, да се и ја наплатим на Спирину конту, и д |
е свака својој кући.</p> <p>Ах, како је лепа Недеља у селу!{S} Лепа од ранога јутра па све до П |
то је <hi>она</hi>!{S} Јула!{S} Како је лепа! — прошапта путник у себи, па скиде шешир, <pb n=" |
е је то лепо, — вели поп Спира, — то је лепа Христијанска добродјетељ, знам ја то, али опет, к’ |
/p> <p>— Па свака је Јула, господине, и лепа и добра.{S} Јел’ њој само име <hi>„Јула“</hi>, — н |
да је с тим уподобљавам — к’о и добра и лепа девојка: „Ко пре девојци, онога је и девојка!“ — з |
околине!</p> <p>— Ах, госпођице, овако лепа околина, (па показа на њих две,) коме да се не доп |
ја живим и машамодирам, иде једна тако лепа девојчица (па је пољуби) у тако, али <hi>тако</hi> |
сам Нића боктер спава, кад је ноћ тако лепа, звезде тако лепо жмиркају с тамно-плавога неба и |
е благодарности.</p> <p>— А, врло, врло лепа, — вели задовољно поп Олуја и разгледа је, — а шта |
ића духне са луле; продераће се наскоро лепа и шарена слика та, као танка паучина што се продер |
{S} Баш сам то добро утубио!{S} Нема ту лепа дана још задуго, господин-попо!{S} Него четрнајст |
<l>Две сиве грлице!</l> <l>Не слуша <hi>лепа Јула</hi>,</l> <l>Већ белом руком маше,</l> <l>За |
есрдно испуњавао као ову усмену.</p> <p>Лепа је Недеља свуд на овом Божјем свету; лепа и у град |
Шпоркасу на име Јеле Аркадијине ћерке, лепе удаваче.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>По |
кандидатима, него да се ожене њима.{S} Лепе оне, а лепе и парохије, — узеше се и не покајаше с |
а.{S} Има једну књигу пуну исписану.{S} Лепе корице и пише на њима <hi><foreign xml:lang="fr">P |
, него да се ожене њима.{S} Лепе оне, а лепе и парохије, — узеше се и не покајаше се нигда.</p> |
ани мундир, да носи ирошки пошу, да има лепе брчиће и да лепо пева!{S} С нестрпљењем су га очек |
м чују да ко овамо код нас у Банату има лепе коње, — одма’ се устумарају ти проклети Бачвани! — |
на њу.{S} А на Шаци као нису оне његове лепе ирошке хаљине, него нека као мантија, и нека камил |
од <pb n="200" /> њих, и доноси јој све лепе немецке књиге, сентименталне и пуне жалостивни’ ст |
дика, што му је сна лепа. „Лепе коње и лепе жене, каже он; е, ако ни по чем, по том ћеш о’ма’ |
узмемо Раду Карабаша?{S} Ај?{S} Он баш лепе коње држи!</p> <p>— Ху, та ман’те га бестрага!{S} |
ко.{S} Па му дика, што му је сна лепа. „Лепе коње и лепе жене, каже он; е, ако ни по чем, по то |
под њом!{S} А ова моја к’о нека балска лепеза; да је ду’неш, зауставила би се негде на тараби |
га Меланија кокетно и стаде се хладити лепезом тако да ветрићи додирнуше и Перину косу. — Дакл |
— рече Меланија и попрети му затвореном лепезом.</p> <p>А за тим се разви врло жив разговор изм |
ри! — рече Меланија и крадом гурну Јулу лепезом.</p> <p>— Ја сам, верујте, један од најгорих, у |
рата носи баш ирошки; један му крај све лепеће преко левог рамена к’о барјак на дамшифу.</p> <p |
а капију изађоше кола и коњи; на колима лепи арњеви а под арњевима седи Пера Тоцилов.{S} Искрив |
е и дан свадбе и венчања.{S} Освануо је лепи Ђурђев дан.{S} Цела поп-Спирина авлија мирише од с |
правила „Поетике“</hi> </p> <p>Прођоше лепи летњи дани, дани несносне дневне жеге и врућине ал |
ко је био даровит за стихове (они многи лепи стихови на срцима, то јест на лецедерским меденим |
ј се досадило ћутање. — Но, и ви сте ми лепи штуцери, кад пуштате даму да задрема покрај вас!.. |
о домаћи пето посред њих остао још онај лепи стари, летошњи петао.{S} Покисао, истина, мало и о |
иколајевича био је и прошао.{S} Били су лепи сватови.{S} Сав ноблес тога места био је заступљен |
е Меланији, — могу вас послужити заиста лепим романима о којима се сувремена критика најпохвалн |
о српским сватовима и другим веселим и лепим обичајима. „Није се женио никад — извињавао би га |
би дале молити“, — отпоче и она својим лепим, јасним као сребро, девојачким гласом.{S} Запева |
и Жужу него је само саветовала: „Са <hi>лепим</hi> се, говорила би тих дана, увек више може учи |
о ја стишавам.{S} Волем све лепо; с <hi>лепим</hi> се, слатка, може све учинити.{S} Тако сам ут |
рућу, посољену и машћу дебело премазану лепињу, и печену сланину и кожурицу с ватре (што сви у |
у ’леб, тамо ћу сврнути ујутру на врућу лепињу, а и да им кажем, да сам нацуњ’о траг њи’овим вр |
Било у селу добрих момака на женидбу и лепих девојака на удају, а <hi>рогљева</hi> у селу дост |
пун пунцат најлепших мисли и вечерашњих лепих слика и слатких успомена.{S} Иде тако задовољан с |
„’хоћеш ли, снаго, да та Савка направи лепише?“ А он јој вели: „Та баш нисам с раскида, само ј |
гог кочијаша после тражили!</p> <p>— Е, лепо, лепо!{S} Баш ми је мило.{S} Па сад баш кад сам и |
да је.</p> <p>— Е, то је лепо од тебе, лепо! — вели поп Спира доручкујући и пружајући и Пери д |
е: то су црквене утвари, па није, каже, лепо употребљавати их.{S} А за тим нам је обојици примј |
на друго.{S} Што се год добро или зло, лепо или ружно, десило у једном крају, за тили час сазн |
чијаша после тражили!</p> <p>— Е, лепо, лепо!{S} Баш ми је мило.{S} Па сад баш кад сам и онако |
ђе са звонаре, па виде, ко је у олтару, лепо се скамени човек већма, него кад му се на сну јави |
нска Керувика?</p> <p>— Е, то је видиш, лепо од тебе!{S} Па певај онда...</p> <p>— А, ’оћете л’ |
ата и дигне сокак на главу; срела га... лепо га вид’ла к’о ја вас, милостива, сад... фрау-Цвечк |
и: — Ах, извините!{S} Но, <pb n="92" /> лепо ћемо изгледати.{S} А мени кажу: код поп -Спирини’ |
се Јула у себи. — Баш ништа страшно!{S} Лепо ме пита: помаже л’ ми когођ?{S} Па то баш није ниш |
ика свога, и онда, кад је дошло време — лепо он дош’о на његово место.{S} Ја сам, ето, овде так |
и лице кецељицом и заплака се.</p> <p>— Лепо је младић пита, а она се укипила к’о...{S} Свети Б |
А његова Криста,... ђаво од жене!{S} А лепо сам ја њега учио и диванио му: „Аћиме, море, Аћиме |
} Мало мало па се тек окрене на њ па га лепо погледа, а једнако меси живо и жустро а све се на |
хватали мачка, она је имала времена да лепо посматра госта и запамтила му све и стас и лице и |
си ирошки пошу, да има лепе брчиће и да лепо пева!{S} С нестрпљењем су га очекивали и старији и |
знате, свађу; волем сваки са сваким да лепо живи...{S} Молим вас, слатка, ја сам се већ обезоб |
кад му склоните онај зуб, а ви му онда лепо подметните ово на његово место, — вели Аркадија и |
ед, — нуди га поп-Спира.</p> <p>— Хвала лепо! — одбија гост.</p> <p>— Врло добро, к’о да сте ме |
; бирала га к’о голуб зрно, и наслагала лепо на широко виново лишће, па му дала кроз деру која |
{S} Од те коже је направила и припасала лепо патку кожну кецељу, па сад изгледа у њој као какав |
извол’те!</p> <pb n="197" /> <p>— Фала лепо!{S} Мој покојни није марио за диње.{S} Увек сам их |
је добар мој квасац!{S} Па керн-штрудла лепо нарасла, па мекана к’о душа.{S} Гледај само, како |
иметила им је фрау-Габриела, јер је она лепо видела, како јој се Цвечкенмајерка смејала к’о луд |
i>чим</hi> да се потуку!</p> <p>— Е, па лепо ако ми не верујете, а ја вам нећу ни доћи више ник |
а до тога, да је то поп Спира дочуо, па лепо сео у кола па за њим; и срећно му поквари тај поса |
д’ли нису, нит’ волели, што кажу,... па лепо људи живиду сретно и задовољно, а камо л’ кад се о |
лепше, него онако српски зготовљено; па лепо онда видиш још из кујне шта му је глава а шта опет |
је узела књигу па да чита!?{S} Него та лепо стоји све уз своју искусну матер па се учи и помаж |
>Глас јој је мало дрхтао, али је доиста лепо певала.{S} Док је певала гледала је једнако преда |
а кревецу, а овај мало потврд.{S} Осећа лепо ча-Нића како лежи на тврдој дасци, па му само по м |
ре је и богате фамилије!{S} Има већ сад лепо имање којим рукују тутори.{S} Учио нешто латинске |
ча-Нићо!</p> <p>— Ех, кад овако иде све лепо, па ондак ми се и мили да служим!{S} Ал’, газда-Пе |
палите на онај месец горе.{S} То је све лепо и красно и фајн, — вели Иђошанин, — али је л’ вам |
штудира хирургилук.</p> <p>— То је све лепо, ал’ сватови могу тек у Априлу да буду.</p> <p>— П |
... така ми је, знате, нарав, волем све лепо без свађе, па јој кажем: „Па можда је то, слатка г |
} Дакле, тако ја стишавам.{S} Волем све лепо; с <hi>лепим</hi> се, слатка, може све учинити.{S} |
фала на дочеку.{S} Ал’ баш је било све лепо!{S} Та није да ћу дувати у рог, да већ нико неће з |
— онда зло и наопако, да се не проведе лепо и не прође добро и господин попа, кога нарочито зо |
велико и њено чудо, оба попа како седе лепо један крај другог.{S} Нашла се однекуд, не знаш ни |
о <hi>ја</hi> умем!“ И једно вече, дође лепо Шаца, онај што сам га мало пре споменула, са читав |
по годинама службе кишбирова, видела је лепо, кад је поп-Спира ушао у кућу, а пред њим ушао јед |
, — вели госпоја Сида, — а запамтила је лепо све шта господин гост воле.{S} Она вам не мари баш |
кога је она или водила са собом кад је лепо, или му доносила кући пошто су у многим кућама мрз |
да она само чује и да се једи; а сад је лепо видела да је било истине у томе.</p> <p>— Хе, слат |
телаже и томе подобне ствари.{S} Све је лепо намештено у кући (то јест засад још у глави) само |
аће к’о и моје да је.</p> <p>— Е, то је лепо од тебе, лепо! — вели поп Спира доручкујући и пруж |
ти лулу.</p> <p>— Тако вас волем, то је лепо!{S} Шармант! <foreign xml:lang="de-Cyrl">Аусгецајх |
оје слово пребацујући поп-Ћири, да није лепо да се он дрзне да вара своје <hi>претпостављене</h |
а...{S} К’о велим: комшије смо, па није лепо да се свађамо пред паством, и ваљда ће престати ве |
верујете ми.{S} То баш ни најмање није лепо од вас, госпоја Марта!{S} Ја и ако ми спада сукња |
ко, док их мамице не опомену да то није лепо!{S} А кад настане ћеретање међу девојкама, оговара |
ала сам Ержу, да јој каже: како то није лепо, да, изнесу решето за жито на сокак, код онолике њ |
-Спириних.{S} Јер Жужа и Ержа су и даље лепо живеле међу собом (не хтевши се повести за својом |
бидну сватови.</p> <p>— Е, то је бо’ме лепо, — вели поп Ћира прихвативши се шунке коју је доне |
неки сам, онако без ичије помоћи, падне лепо под сто.{S} Сете га се и нађу га тек онда, кад га |
д вас на једно пола дана, па да ви мене лепо научите, како ви то правите оне ваше чувене путер- |
у на памет!{S} Баш ти то није ни намање лепо.{S} Хахаха!{S} О, жено, часни те утук’о!...</p> <p |
, срце за читанком!{S} А како је то пре лепо било; деца на звонари а звонар код моје куће, па п |
Тако исто је излишно напоменути, да се лепо носио, кицошки чешљао и учтиво понашао, те га је и |
и посаветовала га да буде умерен, да се лепо и питомо опходи с оним, да га понуди шунком, јер ( |
о.{S} Екселенција нас је натерала да се лепо измиримо и да све обиде, учињене од једнога другом |
пили па чак и играли уз свирку која се лепо чула из куће.{S} Ержа је после све још тога вечера |
је искумстирала гђа Перса и досетила се лепо.{S} Можда ће ко од читалаца овде стати и сумњиво з |
а тако и урадише.</p> <p>И поп-Спира се лепо извукао из шкрипца, а био је већ жив обамро!{S} Ни |
свет.{S} Па кад добро пролази и кад се лепо проводи Глиша Сермијаш, кога обично нико и не зове |
ој као какав пинтерски калфа.{S} Сад се лепо влада, и сви су с њим у кући задовољни а нарочито |
{S} Зову их ови из великог кола, они се лепо захваљују али неће, изгледа очевидно к’о да хоће д |
роз дан два да што му је обећала ако се лепо покаже.{S} А обећали су му код куће, да ће му купи |
рау-Габриела је била на ручку и тамо се лепо унтерхалтовала.{S} Била је ванредно расположена ку |
да, баш са свим тако к’о што изволесте лепо казати.{S} За сада као учитељ ђацима пастир јарића |
још немеш, грубијан!</p> <p>— Но то ће лепо да се сврши!{S} Каже ми баш гђа натарошевица како |
да, к’о да је никад ниси ни имао; одоше лепо и брада и бркови!</p> <p>— Даће Бог, па ће ваљда д |
два три магновенија.{S} Та, Бога вам, и лепо лице (а она није ружна) шта вреди ако нема ту и во |
, који је доле завезан <pb n="255" /> и лепо служи и као торба. — Нећу ништа ни говорити; само |
А ухватила се баш између два угледна и лепо обучена газдачка момка, које су у селу „пајташима“ |
Била сам млада; а што је младо, то је и лепо...{S} Било па прошло! — уздахну гђа Сока.</p> <p>— |
еје се путник, — не замер’те ми, ал’ ви лепо говорите српски; а ја сам већ сасвим мислио: научи |
ид’ла Његово Преосвештенство!{S} Остави лепо мене па уз’о њега на миндрос.{S} Те ти он, Бога ми |
маче и завири у комшиску башту.{S} Види лепо оно буре насред баште на сунцу, а види и то, како |
м да окопам ку’руз!“ А умео је ђаволски лепо да свира и да намигује онако кривовратаст.{S} Бечк |
з топа на месец.{S} Па већ и израчунали лепо све кредом: колики треба да је топ, колико тане и |
.. ал’ к’о да је тек јуче било, тако ми лепо прошло —</p> <p>— Па како, како... јеси л’ задовољ |
, подрж’ још који дан, да га баба ожени лепо!“ А кад је дочекала и то, и оженила Гавру, а она п |
шини и дере: „’хоћу код попе!“ и видети лепо милу своју познаницу.{S} Стигла беше малога бегунц |
и блага летња ноћ и, како се то песници лепо изражавају, почела је умотавати у своју мрачну коп |
то био!{S} Ал’ како сам радио, тако сам лепо и прош’о; тако ми и треба!{S} Једва за дуван и сла |
мо једну чашицу.</p> <p>— А, захваљујем лепо.</p> <p>— Ама само једну.</p> <p>— Не, не, верујте |
о говорите.{S} О, и у селу се да сасвим лепо живити, верујте!</p> <p>— Па оно јесте, господине, |
аља!“ каже ми баба... „Е, сад баш видим лепо и признајем те, каже, да си мој син и моја крв, шт |
— А каква би опет комендија била, молим лепо? — пита Пера Тоцилов, а начинио наивно и поштено л |
ојећи крај кола?</p> <p>— Па, па, молим лепо, господин-попо, па и ви сте погодили а и други гос |
нас овдекана.{S} Е, па ја ћу вам, молим лепо, моћи то јешплицирати.{S} Јербо ја сам и неки род |
скине шешир и мане руком и каже: „Молим лепо, — каже, — господари!{S} Сад ви ’оћете, наприлику, |
онај замотуљак и опипам га...{S} Осетим лепо тврдо испод руке, па мислим: добро је, ту је! и пр |
па из пола табака диктовао једном малом лепо очешљаном Чивучету, и са плајвазом једну по једну |
О, ништа, ништа.{S} Ја сам се у осталом лепо забављао.{S} Мој господин предшественик им’о је до |
ем свету јавна“.{S} Поп Спира је ударао лепо у тамбуру, а има још сад, после толико година, див |
, једна древна пијаница, али је за чудо лепо умео да састави све то и да напише, а, Бога ми, и |
тер-крофне. <pb n="20" /> Ви то за чудо лепо умете и надалеко сте се прочули через њих.{S} А ја |
а не Ћирина!?{S} Па га сад онај зграбио лепо па право кући с њим!{S} Ху, отровала би’ се, а држ |
за сару од чизме, он им се заблагодарио лепо.</p> <p>— Па, фала вама,који сте ви једног сиромак |
ко да сазна праву истину.{S} Него овако лепо на дану, ту се свака покаже баш онаква каква је; т |
к’о би’ му ја...{S} Е, а ви’ш, сад како лепо живимо —</p> <p>— Е, па да бо’ме!{S} Узму се, што |
ао окренула, па га <pb n="175" /> онако лепо гледа и пита: „’хоћеш ли, снаго, да та Савка напра |
ако груба била кад је он спочетка онако лепо запитао, и желела је, да се само још једаред покаж |
прошао њиним сокаком и спазио је онако лепо очешљану, јавио јој се и она њему љупко и показала |
аче, али се ипак чуди, како то све тако лепо умеју људи да измисле и саставе, к’о да су баш там |
пава, кад је ноћ тако лепа, звезде тако лепо жмиркају с тамно-плавога неба и крв кључа и кипи у |
тако догодило, а господин Пера је тако лепо неколико пута погледао, а она се тако добро осећал |
ша, она мокра јесења киша, коју је тако лепо слушати из топла кревета, чује се како лупкара у п |
ми је стао пребацивати што не умем тако лепо к’о ви, рекла сам му,... ’хоћу да вам кажем, слатк |
а онаку лепу црвену пошу, па да му тако лепо стоји к’о фрајлином ђувегији.{S} Тако су ћеретале |
мој Спира на презент.</p> <p>— Аа, врло лепо, врло лепо! — вели поп Ћира смејући се усиљено, а |
> <p>— О, врло пажљиво...{S} Врло, врло лепо —</p> <p>— Ја то тако почешће...{S} Знате, кад се |
, Вожд Новак тајно —“</p> <p>— Но, врло лепо!{S} Ваљда ћеш сад још приповедати твоје „штиклове“ |
а презент.</p> <p>— Аа, врло лепо, врло лепо! — вели поп Ћира смејући се усиљено, а у себи је и |
.</p> <p>Живели су, као што рекох, врло лепо.{S} Кад поп-Спира закоље свиње и направи диснотор |
тпевао, јер стари учитељ је некада врло лепо певао али сад му много смета старост.{S} Док је он |
8" /> да снива!{S} А снивала га је врло лепо; и као попино дете, васпитано, наравно, у страху Б |
дај Боже, мрзели.{S} Живели су они врло лепо, као што, на послетку, и приличи поповским кућама, |
а паузе није ни било.{S} И опет је ишло лепо и код попова и код младежи.{S} Најпре се пила бела |
лад човек! — вели гђа Сида. — Како само лепо говори, к’о из књиге.{S} Бадава, наша Богословија |
о најмилије,) па ослови кочијаша, једно лепо смеђе ирошки обучено момче.</p> <p>— О, Радо!</p> |
унила се па у рукама једнако држи једно лепо жуто гушче јер му остала његова браћа никако нису |
а из Итебеја, и Шацо тако ербов’о једно лепо насљедије, па се позива преко наше Варошке Куће, д |
кну Меланија. — Ала ви <pb n="96" /> то лепо сравњавате, само кад би то била истина!</p> <p>— Л |
им и расположеним гостима: да је све то лепо, ал’ да ипак треба да имају призрења према поштова |
Пера.</p> <p>— Та, но, но!{S} Све је то лепо, — вели поп Спира, — то је лепа Христијанска добро |
још како ћу да му очитам!{S} Зар је то лепо, да се ми као комшије и пароси тако мрзимо?!{S} За |
1" /> „Рада побе’го од бабе!“ Зар ће то лепо да будне?{S} Ајде, лане моје, ајд’ с кола!...{S} А |
допало и падало му на памет, како би то лепо било кад би свега тога било и код Меланије коју је |
оше, и путнику се учини јако познато то лепо и ведро лице.{S} Погледа на кућу, и на таблу на ко |
е.</p> <p>— Ал’ ај’те...{S} Ал’ кад вас лепо молим!...</p> <p>— Не! — рече одлучно путник и пре |
обратив се Кипри нотарошу, — молим вас лепо, мало од оних крофни из онога тањира тамо, чини ми |
о код Његовог Преосвештенства, а он нас лепо прими.{S} Поч’о нас је совјетовати... и, већ тако |
она њихова ландпомеранце!...{S} Младић лепо воспитан, изображен па тражи спрам себе и свога во |
ах из кола и оде по младу.{S} И на њему лепо одело а за шеширом му велико чапљино перо, као што |
се нигда.</p> <p>Од то доба једнако су лепо живели.{S} За то време много се штошта променило, |
> <p>А како су живеле попадије, тако су лепо живели и попови међу собом.{S} Мало које вече да н |
ите, кад <hi>тако</hi> говорите, молићу лепо?</p> <p>— Па говорим, — вели јетко поп Ћира, — о в |
ономадашњим госпоја-Сидиним, и како их лепо објашњаваху!</p> <p>Још пре неколико дана нанесе и |
гђа Перса је из кујне прекиде!{S} Писац лепо себи представља све то у памети, али му је слабо п |
на жена.{S} Сирота, сирота Јула!{S} Баш лепо наслутила!{S} Службеница, клањам се!</p> <p>— Та о |
а све гледа овамо на нашу капију — баш лепо сам видила кроз избијен чвор на капији — а он се с |
им рупцем фрау-Габриела. — Е, то је баш лепо.{S} Ко би то рек’о.{S} Е, баш, баш...{S} Сва сам о |
, оде код тетка-Макре.{S} Ту је једнога лепог дана имао прилике да види кроз баштенски плот Јул |
заљубила у Шацу... оног младог, здравог лепог... та знате га сигурно... берберског асистента Та |
мен према ласкавим речима једнога онако лепог и пријатног и ученог младића, и после да је тако |
Спира, — посвађали смо се ми једног баш лепог дана, али сад ми је сав <hi>црн</hi>, само кад га |
у, и с тога ће са њом, по стародавном и лепом обичају, омастити брке сам домаћин.{S} После ће с |
’ нам је совјетов’о, да од сад у миру и лепом согласију живимо.{S} А њему прашта покушану прева |
шћа и мирођије из башта.{S} Пред једном лепом кућом, још новом шиндром покривеном, са зеленим ш |
та вреди ако нема ту и воспитанија?!{S} Лепота прође а воспитаније траје, што кажу, до гроба.{S |
скочила к’о федери у канабету!{S} Једна лепота!{S} Боже, Боже, чисто бих сама однела, само да ј |
рлија и кваси турове, а и ноћу је једна лепота слушати жабе, кад почну да певају.{S} Поједине п |
на литургију па се све шарени сокак од лепоте.{S} Час из ове час из оне куће испадне тек из ав |
е подне, на рогљу ће тек да сине у свој лепоти својој, а сад је отрчала у комшилук да позајми ч |
и, који се буду хтели оженити тим двема лепотицама.{S} Шта је, дакле, и остало свршеним клирици |
део је г. Пера као на иглама између две лепотице.{S} Господин Пера није био од оних многих сало |
еком сутону; и тичице спавају, и шарени лептири се полепили по дрвећу као мртви, па све ћути и |
} Здраво је њежна, — каже, — хаглих к’о лептирова крила!{S} Све ја морам да радим, жао ми детет |
ких касапница од којих је црква примала лепу кирију и ако се касапи туже на пацове.{S} Том прил |
е служити у цркви, шал од три сребра, и лепу стиву лулу са дугим камишем <pb n="322" /> од трин |
ринципала, где ће имати лепу практику и лепу принципалову ћерку, па је онда на коњу, што веле.{ |
ерај“; тражиће принципала, где ће имати лепу практику и лепу принципалову ћерку, па је онда на |
го њему! — рече у себи путник гледајући лепу расплакану дечицу, која су се поређала крај кола и |
ајлин младожења, нити и један има онаку лепу црвену пошу, па да му тако лепо стоји к’о фрајлино |
Јулу, па се чак и Шаце сетио, купио му лепу пошу од црвене свиле, коју боју, као што је познат |
ј ствари ипак најглавније, а то је саму лепу Јулијану.{S} А ту је, тек што није, још који дан.< |
ира и извади из бунде и доносе му једну лепу скупоцену стиву лулу и предаде му је, — ево, то не |
е некад, памтим добро, имао, онако, баш лепу браду?{S} Знате, обадвоје сте сад (што јест, јест! |
ере, ајд’ златан прстене! — викну једно лепушкасто весело лице кроз отшкринута врата на младино |
уњаш себи жену? — пита га Ракила, једна лепушката млада удовица из комшилука. — Докле ћеш самов |
е, — рекла би госпоја Перса, поп-Ћирина лепша половина, оној другој попадији, — све се канем да |
оју тако дивно и тако обилато негује та лепша и говорљивија половина човечанства — у овом месту |
ок се одмориш, све красне ствари... све лепша иза лепше.</p> <p>— Но, па како, како?{S} Ви ми с |
е слике, од којих је једна од друге све лепша и пријатнија, докле се у једаред није нашао далек |
у граду, али тек, мислим, да није нигде лепша Недеља него у селу.{S} У селу се још у Суботу пос |
о, часни те утук’о!...</p> <p>Колико је лепша слика у поп-Спирином дому.{S} Колико је више хриш |
кова се с њом и гледаше је.</p> <p>Беше лепша него икада!{S} Онако свежа како се наднела над ко |
мао ко, да ти прави шприц-крофне... а и лепша је од мене, и дебља“ —</p> <p>— Ваљда путер-крофн |
ја ’хоћу да сам <hi>теби</hi> и беља и лепша него све, све друге женске! — рече и и помилова г |
о још једаред покаже на плоту, па да га лепше дочека. „Хе, ваљда је луд да дође, кад га тако до |
риш, све красне ствари... све лепша иза лепше.</p> <p>— Но, па како, како?{S} Ви ми се и не фал |
о ће јој спавање и сан, кад овако будна лепше сања.</p> <p>А и Шаца се брзо нађе код куће.{S} Л |
овољан размишља у себи, како нема ништа лепше од учена човека и како све иде као намазано.</p> |
да га опет мало кошта!{S} Нема ти ништа лепше, него онако српски зготовљено; па лепо онда видиш |
— Охо!{S} Но, то је, к’о што видим, све лепше и лепше.</p> <p>— Да шта ти мислиш!?{S} Целог бог |
се наизменце куцају и певају Псалме све лепше од лепшега, и пију у здравље госпође-Персе и оста |
тио глас а диже обрве и везе и кити све лепше и лепше на задовољство и дивљење <pb n="314" /> д |
ак нећу описивати, јер признајем, да је лепше и лакше бити позван на ручак него га описивати.{S |
и нежно по прстима.</p> <p>— А зар није лепше лице природно, онако к’о што га је Бог створио?! |
ра, још добро и свира.{S} А како је пре лепше свирала!{S} Неке комаде свира па и не мари, к’о о |
>Зар сунце лепше сија,</l> <l>Ил’ цвеће лепше клија?</l> <l>О врат’ се снаице!</l> <l>Гле! друг |
Зар тамо куд си пошла,</l> <l>Зар сунце лепше сија,</l> <l>Ил’ цвеће лепше клија?</l> <l>О врат |
} Но, то је, к’о што видим, све лепше и лепше.</p> <p>— Да шта ти мислиш!?{S} Целог боговетног |
а диже обрве и везе и кити све лепше и лепше на задовољство и дивљење <pb n="314" /> домаћина |
све то говори на немецки, па дође много лепше!{S} Па мало коју ноћ да не говори тако из књига; |
на и треба да је мало нижа, то је много лепше него кад су и муж и жена високи, а сачувај Боже к |
тима и сватовима), да ствар испадне што лепше.{S} Распитала се била тачно до ситница: шта је и |
поласку у пензију, мислим да не ће бити лепшег венца признања, сплетеног за седу главу старога |
нце куцају и певају Псалме све лепше од лепшега, и пију у здравље госпође-Персе и осталих редом |
, а не знаш који је од кога стаситији и лепши, и тиме је доиста показала да је добра машамода и |
мирно, па да се гледају чији је пруслук лепши и ко има већи ред сребрне дугмади.{S} Али чим се |
.. него само из обешењаклука, да је још лепши!...{S} А обе мамице више да не видиду једна другу |
а банку или иза запећка прича и сећа се лепших дана и друкчијега, бољега света.{S} По ваздан ст |
да њену Јулу нигде на страну у кућу, у лер, а она сва позеленила, па ђипа, мал’ ме није ударил |
од очију и без изображења; подајте је у лер код фрајле Нимфидоре, да научи да хеклује штрумфпан |
и рад фрајла-Јуле кад је још као дете у лер ишла, па је на поп-Спирин имен-дан обрадовала тату |
ла ’ладноћа међу њиме через младога хер-лерера, тога младића.{S} Госпоја Сида научила, да прид |
е играла немачке игре које је научила у леру, унтерхалтовала се, правила ероберунге и вазда сре |
је добила прилично васпитање; била је у леру код неке старе фрајле у Бечкереку и тамо научила м |
во, и стајаће ту све до друге године до лета кад дрво озелени листом и кад се накити миријадама |
а Тоцилов по путу, који се мало оцедио, лете коњи весело као да гајдаш у колима свира, а Пера в |
он будан сања о изгубљеној срећи!...{S} Лете коњи к’о бесни широком и високом долмом поред рита |
бом све, и срећу и несрећу своју, па да лете коњи тако и да га носе тако све до на крај света, |
кви, а поп Спира за њим.</p> <p>Обојица лете право цркви.</p> <p>— Еј, наопако ми звонило! — ху |
ош у црквеној порти свуку чизме па боси лете кућама са чизмицама у рукама.{S} По нека девојка п |
нде.{S} Виче за помоћ, а на вику његову лете у помоћ усплахирени укућани; ухвате га за уши, па |
о мркла мрака.{S} Грдна прашина и плева летела је и падала, благодарећи поспешном ветру, на поп |
> <p>А и Шаца се брзо нађе код куће.{S} Летео је сав блажен на крилима срећне и утешне љубави т |
и туве све, и чекају зиму јер су, кажу, лети млитави, а кад засвира северац и заокупи мећава, а |
а иде...{S} А, пошто возиш, на прилику, лети?</p> <p>— А, као... кога, на прилику?</p> <p>— Та, |
} А најрадије је јела „цвечкен-кнедле“; лети њих а зими „грундбирн-нудле“.{S} Кад тога има она |
— Та, сад... кога било... ма кога...{S} Лети, на примјер... колк’о тражиш на дан?</p> <p>— Па о |
и мило било сад на оваком времену...{S} Лети је друго —</p> <p>— А, да бо’ме да је лети друго.{ |
коном, волео што јефтиније да прође.{S} Лети му је било лако.{S} Увек је имао по неку прилику д |
> <p>— А, да бо’ме да је лети друго.{S} Лети може човек баш и пешке да иде...{S} А, пошто возиш |
ира, Аркадије и Жужа крунили кукуруз, а лети кад су велике врућине биле, <pb n="50" /> у њему ј |
— од тих паорендерских навика да спава лети пред кућом под комарником.{S} Међутим то је имало |
оно ред деце кад се тоциља по леду, па лети једно за другим и пада на леђа а ноге му полетеле |
крене, него само виче и шиба коње а све лети блато на оног за њим у сицу, па не знаш кад си кав |
и је друго —</p> <p>— А, да бо’ме да је лети друго.{S} Лети може човек баш и пешке да иде...{S} |
азговарају о редушама и о томе, како је лети лакше него зими сетити се, шта да се зготови за ру |
е смеју, а баба се љути и кија, а перје лети чак под гредицу и по соби чак до бабиних чизама ко |
изговорену, па онда опет смех, а перје лети на све стране, <pb n="256" /> и јасан девојачки см |
а домаћин га струже кресачком којом се лети креше трава по баштенским стазама, а у исто време |
ве пударске опанке?!...{S} Нег’ чизме и лети и зими, па све потковане талирима!{S} Хе-е-е, али |
иде и не обиђу.{S} Па тако је то било и лети и зими.</p> <p>Ето баш у Петак, кад и отпочиње упр |
то признати — много старије, сад већ и лети, чим захладни, носе ботуше.{S} Једна по једна спос |
ио оџак на њеној кући ни зими а камо ли лети.{S} Задржана тако она би остала на ручку, па и на |
од овога што га сад пијемо а пијемо ово лети.{S} Али једно је, боме, отерало далеко и старином |
ком.{S} Разговарали су се о овогодишњој летини и јели прженице намазане машћу и белим луком, те |
} Они су се <pb n="97" /> разговарали о летини, о банатској шеници и о влашкој шеници.</p> <p>— |
ла.{S} На село се почела спуштати блага летња ноћ и, како се то песници лепо изражавају, почела |
.</p> <p>— Ух, та што којом срећом није летње време, — вели госпођа Сида сва срећна склањајући |
се онако пепељасте разазнавале из лаке летње јутарње магле и јутарњег сутона.</p> <p>— Зар већ |
estone unit="subSection" /> <p>И једног летњег дана — осам година после испричаних догађаја у п |
.{S} Петре синко!{S} Ал’ колико је дужи летњи дан него овај зимњи, — па ипак за зимњи тражиш ду |
еколико тешких дана.{S} Ни онај најдужи летњи дан није им се учинио тако дугачак као ово неколи |
ила „Поетике“</hi> </p> <p>Прођоше лепи летњи дани, дани несносне дневне жеге и врућине али и п |
и се с омладинског скупа.{S} Био је леп летњи дан.{S} Кола су пролазила Великим Сокаком кроз Б* |
још у порти скинути.</p> <p>Био је леп летњи дан, ова данашња Недеља.{S} Јутрење свршено, изла |
ећи дан седи уз гајдаша, а Шаца остао у летњим ципелама, па не сме никуд преко блата.{S} А онај |
би, — а не знам шта би’ дала, да је сад лето, па да смо извели гајдаша у авлију или пред кућу!{ |
мало је, мало, господин-попо, није сад лето.</p> <p>— Па пролепшаће се!{S} Мора се пролепшати. |
усне бабе, а после осетно краћи. „Прође лето,“ рекла би тек вредна домаћица, „окрач’о дан.{S} Т |
да падне у Среду или у Петак.{S} Док је лето, они хоће нешто и да отрпе, па ћуте али туве све, |
а ми је само знати, зна ли!{S} Што није лето, што није! — рече мећући шлофкапу на главу.</p> <p |
но се тек смркне!“ Прошло и „сиротињско лето“ и настаде позна, влажна и мочарна јесен.{S} И Мит |
/> однета и дуж тарабе, која се пређе у лето сва зеленила и шаренила од ладолежа и вреже која с |
дај бо’ме, зимње је време... није к’о у лето... а знаш обешењаке паорске!...</p> <milestone uni |
} Па и сама животиња и живина, није она летошња.{S} И шарови се повукли под амбар, па ређе лају |
о посред њих остао још онај лепи стари, летошњи петао.{S} Покисао, истина, мало и он, и креста |
и остати и после Митрова дана у својим, летошњим, квартирима.{S} Цвркутаће испод стрехе, гложић |
и песма:</p> <quote> <l>„Еј, да је мени лећи па умрети,</l> <l>Ал’ да ми је смрти не видити;</l |
анас —</p> <p>— ...а кад га к’о чеше по лећи, — наставља бирташица и не слушајући га, — а он је |
ти ондак оног жутог фурт чеши руком по лећи све док једе, халав је па гура свуд њушку и отима |
м ја то!{S} Зар сам га једаред чеш’о по лећи!...{S} Тргов’о толике године, што кажу, и био једа |
погледа боље преко пута, а стари Лекса лецедер остави сто па приђе ближе певници, да боље чује |
а поклон с једнога вашара мајстор Лекса лецедер још пре неких двадесет година.</p> <p>А деси ли |
ноги лепи стихови на срцима, то јест на лецедерским меденим колачима, најбољи су доказ јаке пес |
а, хирург и дентист т.ј. зубних болести лечник“</hi>.</p> <p>— Дакле, то је <hi>она</hi>!{S} Ју |
да видим!{S} Ал’ најпре да видим, спава ли?</p> <p>Настаде опет тишина.{S} Ослушкују обојица ок |
ојом чистом цицаном кецељом.{S} Сад, да ли је баш чаша била прљава или није, то вам писац не ум |
касирки и гђи апотекарици, да види, да ли су ове чуле што од свега овога; па ако су чуле да са |
нису тих дана одсуствовали, Бог зна да ли би било свега тога па наравно и саме ове приповетке. |
ote> <l>„Чија ли је тараба,</l> <l>Чија ли су врата,</l> <l>А чије је оно луче,</l> <l>Што одан |
уру и сам запевао:</p> <quote> <l>„Чија ли је тараба,</l> <l>Чија ли су врата,</l> <l>А чије је |
чено.{S} А Јули мило па је пита:{S} Има ли да кога она <pb n="361" /> воли, и да ко њу воли?{S} |
шта би’ дала, да ми је само знати, зна ли!{S} Што није лето, што није! — рече мећући шлофкапу |
?</p> <p>— Ху, — хукну гђа Сида. — Мора ли учитељ узети Меланију?</p> <p>— А шта ће старцу две |
<p>— Спавам, мани ме —</p> <p>— А мора ли господин-Пера узети баш поп-Ћирину Меланију, кад је |
рад с перлицама, нека часна трпеза, шта ли, са силним крстовима и чирацима са свећама, то је да |
да добије за то Сомборску парокију, шта ли?{S} Чујеш, Ћиро... и бркове доле!{S} И да сам ја кој |
је зима ту, па се рано смркне, ил’ шта ли — тек почела сам рано да остављам штрикерај, па би м |
ед најбољу крушку да изеде!...{S} А, је ли, Ержа дете моје, а какав је у лицу, је л’ сув или он |
.{S} Како је која очешљана, обучена, је ли блеђа или руменија него радњим даном — све се то поч |
, он!...{S} Не мора —</p> <p>— Може, је ли, коју ’хоће?</p> <p>— Може ако хоће и нашу Жужу...{S |
песма, јербо зна она и модерн песме, је ли, Николајевичу? (Тако је гђа Перса пред странцем осло |
дати у Јулу, а ви ми онда кажите.{S} Је ли, Јуло?</p> <p>— Па тако... мислим...{S} Мислим, дакл |
{S} А зар смо вам ми непријатељи?{S} Је ли, Јуло, — пита је Меланија иза гостових леђа љуљајући |
али што је истина, истина —</p> <p>— Је ли, Јуло, да је господин шмајхлер?</p> <p>— Дабоме, — в |
оји се само шета по кафани, прегледа је ли све у реду и сравњује и дотерује дуварски сахат са с |
га милостивна, — наставља Ержа, — воле ли „покенес“ —</p> <p>— О паоруша једна!{S} И она зна ш |
балу је увек била малерозна.{S} Окрене ли је само двапут тенцер по сали, — њој се мора десити |
S} Чувајте се, господин’ Перо!{S} Знате ли ви шта то значи до срца увређена сујета?{S} Знате ли |
значи до срца увређена сујета?{S} Знате ли шта све може једна очајница да учини?!...{S} Па бар |
тровић’, — прекиде га Меланија, — знате ли „говор цвећа“?</p> <p>— Говор цвеће?{S} Не знам, гос |
м који дотле држаше на грудима. — Знате ли ви да ни један ваш поглед на њу није измакао мом ошт |
крв и не да спавати.</p> <p>— А пијете ли бар белу кафу?</p> <p>— Да.</p> <p>— А пунш?</p> <p> |
ли и чекали, — вели поп-Спира, — нећете ли се <hi>ви</hi> кренути овамо к нама.{S} Па кад <hi>в |
тужно гледа, па јој вели: „Јуло, видите ли како сам црн као овај гавран!“ — „Јесте, — одговара |
да ћемо ноћас имати мало кишице; видите ли ви како нам се спрема од Бачке?{S} Зацрнили облаци! |
е опет отпоче монолог свој.</p> <p>— Ди ли је то, да ми је само знати, било ноћоске ово берберч |
наливала свакоме и питала свакога: воли ли више кафе или више млека, више или мање шећера.</p> |
ије жао момка, баш би’ га питала: мисли ли се тако сву ноћ шпацирати, па би’ му послала боктерс |
шапута Јула.</p> <p>— Јуцо!...{S} Је си ли ти то?</p> <p>— Ја сам, мамо! — одговара плашљиво Ју |
причекати тебе!“ А ја га питам: „Је си ли гладан, старатељу и један туторе мој; да ти спремим, |
ре неких двадесет година.</p> <p>А деси ли се каква несрећа у селу, да, на пример, неко у селу |
учак, — рече и окрете се попу, — а јеси ли ти, Спиро, позвао за сутра господина на ручак?{S} Шт |
ене, па моји ме не познају.“ — „Та јеси ли ти то, Лало? реко’ ја.{S} О Лало мој, а откуд ти?“ А |
!</p> <pb n="124" /> <p>— Па шта: јесам ли вид’о?</p> <p>— Боже, Спиро, и ти си већ све то забо |
ха ха!</p> <p>— Но фала Богу!{S} Јесам ли ти каз’о: остави ти то само мени!</p> <p>— Е, е, баш |
д тебе; дед’ кажи сада ти сам?{S} Јесам ли ја погодио кола и капару дао — ил’ неко други?{S} А? |
две озбиљне бразде око ноздрва — јесам ли се, то јест, добро атресир’о, и ’хоће л’ вредити што |
лази на једно.{S} Па све сад мислим: ко ли ће нам, Боже, то доћи и коме је до гошћења сад у ово |
м ти ја за те покенесе и нокенесе, како ли их зовете!{S} Никад не знаш шта си извадио!{S} Тражи |
пушио оџак на њеној кући ни зими а камо ли лети.{S} Задржана тако она би остала на ручку, па и |
епл да не зна српски ни говорити а камо ли играти, — све му то не поможе!{S} Игра Шваба ако му |
запећку.{S} И данас је још тако а камо ли пре толико година кад још није било ни „зонентарифе“ |
> <p>— Е, — предложи поп Спира, — оћемо ли да мало исперемо гушу вином?</p> <p>— А колико га им |
и.{S} А млађа је женскадија пита: је су ли и њу спевали у шору са царевим сином, па се смеју, а |
иру:</p> <p>— Спиро!{S} О Спиро, спаваш ли?</p> <p>— А?</p> <p>— Спаваш ли, реко’?</p> <p>— Спа |
спаваш ли?</p> <p>— А?</p> <p>— Спаваш ли, реко’?</p> <p>— Спавам, мани ме —</p> <p>— А мора л |
ран!{S} А ја те нисам ни запит’о: певаш ли ти?</p> <p>— Ко?{S} Је л’ ја?{S} А како не би’ пев’о |
по мало од кочијашења —</p> <p>— А имаш ли асну од кочијашења?</p> <p>— Па... к’о што реко’, не |
кварио! — Ја му једнако вичем: „Та имаш ли ти душе... та немој више; доста је!“ А он вели: „Још |
још нешто...{S} Конштрукција!{S} А знаш ли ти, Сидо, да су мршаве Нилске краве појеле дебеле?!{ |
/p> <p>— Па гледај да дознаш!{S} А знаш ли, онако, који би паор к’о мог’о да вози, било мене, б |
се какогођ докопа зуба.</p> <p>— А знаш ли бар који ће да га вози?</p> <p>— Е, па то још не зна |
пира, па запева:</p> <quote> <l>„Сјећаш ли се оног сата,</l> <l>Кад си мени око врата</l> <l>Бј |
— како не би’, како не би’!{S} Та сећаш ли се, Спиро, кад смо оно, к’о богословци, виловали; — |
како те не би’ курталис’о.{S} Та сећаш ли се кад си ти опет мене курталис’о белаја!{S} Него, а |
казивала камишом на ту страну!{S} Чујеш ли, мамаљуго банацка?</p> <p>— Ал’ за име Бога, Персида |
к’о</hi>, к’о и увек што је.{S} Разумеш ли ме бар сад? — рече поп Ћира па устаде и стаде се шет |
<p>— Шта чекам?{S} Шта ја чекам? ’хоћеш ли баш да ти кажем?</p> <p>— Јесте, још то чудо и покор |
прекрсти кришом од поп-Спире. — ’хоћеш ли да ти спремимо што за пут, к’о обично?</p> <p>— Може |
селу!</p> <pb n="180" /> <p>— Та ’хоћеш ли већ једанпут казати: шта је то било?</p> <p>— Та... |
75" /> онако лепо гледа и пита: „’хоћеш ли, снаго, да та Савка направи лепише?“ А он јој вели: |
/p> <p>— Па, како је?{S} Како?{S} Радиш ли, је си л’ вредан? — пита га поп Спира — Па мети тај |
зиш, — саветовао га је Нића. — Та видиш ли, како ти је запала сикира у мед, па није да је само |
ад, сећам се, штимавао; а, Сидо, памтиш ли?{S} А, Бога ми, данас, данас —</p> <p>— Е, тек штого |
, приповедајте!</p> <p>— Не, не!{S} Вид’ли сте да ми је пасир’о онај малер, — рече Габриела и у |
се, што кажу,... и који се никад ни вид’ли нису, нит’ волели, што кажу,... па лепо људи живиду |
од срамоте, да су ме какви мушкарци вид’ли!{S} Проклети мушкарци! — рече и оде као ветар у кућу |
о да нико не чује. — Ал’ за име Божије, либсте, та шта правите то <hi>од себе!!!</hi> Та зар не |
столу и прочитао је у којој је фабрици ливен.{S} Сав „есцајг“ је био старога шлога, добро очув |
инчета.{S} Из авлије се диже густ дим и лиже пламен од запаљене сламе у висину.{S} То се прљи з |
о обадве.{S} Ништа не говоре, него само лију и бришу сузе; таман једне обришу, а друге стигну.< |
како сам оштећен, — па дон’о неки -веее-лики зуб, та мал’ те неке бити колик’ полак шапурике... |
ла.{S} Јула је у ћошку плакала, потоком лила-сузе и брисала их кецељицом, а гђа Сида се шетала |
<p>— А ми, богме, нисмо ’тели да чекамо лимун, него се кренули сами, — рече гђа Перса кад је уш |
<p>— Тхе, — рече гђа Сида у себи. — „Не липши магаре?“ А после се опет замисли. — Но, за хируга |
ривала образ Перин.{S} Пера је претурао листове албума, гледао и питао, а Меланија му одговарал |
а нема ништа труковано, него све празни листови.{S} А она, слатко дете моје, села па записала у |
о друге године до лета кад дрво озелени листом и кад се накити миријадама дудова плода.{S} Тада |
а у мираз Јулином деду.{S} На последњем листу сваки је читатељ записао своје име и примедбу, пр |
ј да лажем! — рече гђа Габриела и стаде лити грозне сузе. — А то може свакој пасирати кад хити |
као да су бар недељу дана и додолама и литијама молили Бога за њу) — ошину коње и потера управ |
ед сребрне дугмади.{S} Али чим се сврши литургија они се одмах раскомоте; још у црквеној порти |
и кренуше у цркву.</p> <p>Пошао свет на литургију па се све шарени сокак од лепоте.{S} Час из о |
се смеју а сузе им теку низ њихова бела лица.{S} Заплака се и Јула, и гђа Сида и баба Макра; св |
н <pb n="101" /> са врло благим изразом лица а поред њега неколико дебелих књига ма да је слабо |
е, гледају га у тежњи да му прочитају с лица, шта им доноси: срећу ил’ несрећу.{S} Виде га расп |
имате л’ ви очи?!...{S} Та ви’те само; лице, и персона, и штелунг к’о у какве принцезе — а гле |
Поп Ћира је купио још и рајспулфера за лице и ону справу за бреновање косе, и неке комедије за |
им рајс-пулфера знате, због ветра, и на лице ништа не мећем —</p> <p>— А, па ви немате ни нужде |
еле руке савила?</l> <l>И кријући твоје лице</l> <l>Мени скоро“ —</l> </quote> <p>— Та који ти |
сама однела, само да је видим, какво ће лице да направи, кад је види!{S} А њена штрудла од прош |
бар за вечерас, тако рећи, дејствујуће лице, описати и с читаоцима упознати га.{S} Сахат је да |
> <pb n="412" /> <p>— Ваше црте... ваше лице! — рече путник сав потресен, гледајући мало утешен |
о по прстима.</p> <p>— А зар није лепше лице природно, онако к’о што га је Бог створио?! — вели |
матра госта и запамтила му све и стас и лице и косу и очи и одело и својим рођеним ушима чула к |
час брисала наизменце уста салветом или лице кецељом.</p> <p>— Извол’те паприкаша, ако вам се д |
мо, само псовати, — моли је Јула, покри лице кецељицом и заплака се.</p> <p>— Лепо је младић пи |
повезана глава, па удари у плач и покри лице кецељицом.</p> <p>Заплака се гђа Сида; не могаше н |
/l> <l>Зулове и шнекле</l> <l>И то бело лице</l> <l>рознфорб-боје!</l> <l>„Ах, љубезна Јуло,</l |
рстене! — викну једно лепушкасто весело лице кроз отшкринута врата на младиној одаји.</p> <p>Де |
прашину.{S} Сво село чисто као умивено лице.{S} Испред кућа овде онде виђају се гомиле деце чи |
Јербо ви сте, што кажу, једно свештено лице, па не знам, знате, је л’ ће вам то бити по вољи, |
тако; ал’ је незгодан за једно свештено лице, к’о што сте ви, на прилику.</p> <p>— Е, па кога ћ |
ера Тоцилов, а начинио наивно и поштено лице како то већ паор уме.</p> <p>— Па, Петре синко, је |
слу и кришом погледа у забринуто мамино лице.</p> <p>И Јула је трпела ових дана.{S} Пола јој је |
ри магновенија.{S} Та, Бога вам, и лепо лице (а она није ружна) шта вреди ако нема ту и воспита |
у се учини јако познато то лепо и ведро лице.{S} Погледа на кућу, и на таблу на којој су блешта |
госпођа перзекуторовица оно њено маторо лице, — рече Нића и приђе лојалној свећи, и стаде мазат |
ти:{S} Док га не видим обријаног, да му лице изгледа клот к’о јургет, — <hi>неће</hi> ми Ћиро, |
рашније бити!</p> <p>— Е, видиш ти само лицемјера једног!</p> <p>— Е, то сам оћут’о, нисам ништ |
езаборављенога покојника; неке групе са лицима као порцуланске „супшисле“ без носа и уста а са |
па се хладила танком шнуфтиклом.{S} На лицу јој неко блаженство а уста у пола отворена, па к’о |
ко пута, да их затекне за столом; да на лицу места види ефекат, који је произвела својом керн-ш |
ма, — није оштар, него је твоја кожа на лицу здраво хаглих па через тога.</p> <p>— А на што ти |
пски „На!“ с таквим гласом и изразом на лицу као да јој је највећа гусеница пала за врат, и пус |
оп-Спиру обрију па му не буде остало на лицу ни толко од браде и бркова кол’ко њој на длану. — |
и зуби један по један издају и дају им лицу све више прави бабији изглед.{S} Једна једе само н |
устима домаћице и она осећа и на целом лицу показује неописану сладост и милину од тога.{S} Та |
Бог сваком младом заљубљеном створу, у лицу његових родитеља, натоварио на врат.{S} Лишће вино |
љена, а Меланија висока витка и блеђа у лицу а увек се тужила да јој нешто није добро.{S} Јуца |
— вели Ержа, — онако господске фарбе у лицу...{S} Онако к’о Шаника апотекарски калфа —</p> <p> |
А, је ли, Ержа дете моје, а какав је у лицу, је л’ сув или онако пунији?</p> <p>— Сув, па онак |
ји?</p> <p>— Сув, па онако мало блеђи у лицу, — вели Ержа, — онако господске фарбе у лицу...{S} |
ог.{S} А он ослабио, Боже, па поцрнио у лицу а на глави му неки стари подеран шешир к’о да га ј |
о, није нужно да напомињем, да је леп у лицу, нежнијег састава и питомије нарави а појетске нак |
о не онако на памет, него што је доиста личила и на једно и на друго.{S} Што се год добро или з |
а, и разносио мирис од багрема, орахова лишћа и мирођије из башта.{S} Пред једном лепом кућом, |
и свирке и песме и жагор и разговор.{S} Лишће опало и црни се оголићено и покисло грање на дрве |
његових родитеља, натоварио на врат.{S} Лишће винове лозе опада па се проредило, макова цвећа д |
не пао и заплео се у грање са којега је лишће давно отпало а реп ост’о ту да краси голо дрво, и |
о у комшинској башти провлачи, па шушти лишће.{S} Сва претрну; срце јој јаче закуца а образе по |
зрно, и наслагала лепо на широко виново лишће, па му дала кроз деру која се тога дана први пут |
</hi> да возвратятся и <hi>оустыдяася зѣло вскорѣ</hi>.“</foreign> Ха, ха, ха!</p> <p>— Ха ха х |
лите?!{S} Још онда, к’о дете, па се вид’ло да ће бити од њега неки грубијан, — заврши Габриела |
купице“, а после отиш’о послом у рит, у лов на пијавице, па на њему оставио дућан... а сутра до |
.{S} По мало практицира а почешће иде у лов на шљуке, или поваздан пеца на Тиси или у риту на г |
а дође једна серенада, а тако захтева и логика догађаја.{S} А Јула ће га чути једина у кући, је |
еља, натоварио на врат.{S} Лишће винове лозе опада па се проредило, макова цвећа давно нема, са |
укњице са шлингерајем, и гомила орезане лозе спремљене за печење јагањаца којима је почешће поп |
пл је из поштовања према поп-Спири, као лојалан Шваба и мештанин, донео младенцима торту на пре |
о њено маторо лице, — рече Нића и приђе лојалној свећи, и стаде мазати нос врућим лојем од свећ |
ш у тај пар на вратима и пратила својим лојаним очима Лацка кишбирова, најмлађег и по старости |
ва грдно велика бокала, а Јула чирак са лојаном свећом, па трче доле у подрум, па он точи а она |
киселе — него чизме до колена, намазане лојем или машћу, свињском или рибљом, која се преко ноћ |
јалној свећи, и стаде мазати нос врућим лојем од свеће која је горела. — Та како да не осетим!{ |
јој мама кофпуц и хорнодле по сокаку а локне по комшилуку... присело би јој и лоптање и смејањ |
овање косе, и неке комедије за прављење локни, и неке нове хорнодле (назване по некој швапској |
могу да искумстирам!{S} Ди је то само, лола једна, до ово доба мог’о бити?!...{S} Ако не бидне |
ла, да је већ ушао у пословицу у селу: „Лола к’о попин патак!“ рекли би обично за извикана чове |
> <p>— ’Бројтро, брицо! — викну му мало лолински ча-Нића, па се искашља онако у српском смислу. |
ка, а цицане паорске сукње све се чисто ломе; охрабрила се и Ержа, па тресе и везе до Ниће бокт |
га света.{S} По ваздан стоји крај ватре лонац с кукурузом који се онако окруњен, у зрну, кува, |
јаросне гђа-Персе... — Шта ће сад овај лонац овде, кад му ту није место!?{S} Чим се само макне |
— <foreign xml:lang="cu">„На рѣкахъ вавѵлонскихъ, тамо сѣдохомъ и плакахомъ,“</foreign> — запев |
обарена шунка кад је извадиш из великог лонца.</p> <p>— О, каква срећа, каква срећа.{S} Та јест |
тресак и полетеше црепови од треснутог лонца на све стране по кујни.{S} Меланија побеже у собу |
ека спуштала крајцаре и сексере у своју лончарску „шпаркасу“.{S} Па опет, како јој је мило било |
и светац!{S} Па још зева, <pb n="66" /> лопов преисподњи!{S} Ху, виле га однеле! — па га гађа м |
чије ни звала него <hi>лоповом</hi>.{S} Лопов један што ми једе век! — рекла би љутито.</p> <p> |
ме „ајнпренсупу“, назеб’о сам.</p> <p>— Лопов чифуцки; код тебе жива, два дритла да он украде!! |
е било је добро.{S} Колико је само пута лопов стао па не зна у коју ће авлију, јер чује неко хр |
у њој!{S} Ту је описан и стари шаров, и лопов мачак, и млади гушчићи и стари патак, и попина ће |
овини чак, како је и он или месечар или лопов, тако нешто, јер иде и онда по сокацима и којекуд |
/p> <p>— Иди види, да се опет није онај лопов <pb n="246" /> мачак дочеп’о жишка, па ће да поло |
враг им баби!...{S} Ја све мислим онај лопов, онај архилопов Нића боктер, он га је мор’о свему |
да држиш риф.{S} Лопови су то; све сам лопов до лопова!{S} Украшће ти из очију. <hi>Мени</hi> |
е багателисао.{S} А сем тога био је као лопов бескрајно лукав и дрзак.{S} Крао је где шта стигн |
још и тако зову.{S} Јер чим би чуо реч „лопов“ па ма то и о неком другом, о неком коњокрадици р |
етац да краде!...{S} А и да има, велим, лопова — нит’ он може бежати, нит’ га ја могу овакав ка |
колики миждрак има к’о уланер какав!{S} Лопова нема, јербо све је то данас пијано отишло одавде |
редмета и заборавили се описујући овога лопова.{S} Али тако је то у свету!{S} Право је речено д |
о пуца батина по леђима каквог Циганина лопова, ни правдање каквог Неце ни Проке пред комесаром |
серима са врховима горе поређанима због лопова а још више због Мађарице слушкиње.{S} Пред кућом |
је о небо било обешено.{S} Од кућевног лопова — говорила је гђа Перса, — тешко сачувати.{S} Уш |
тку као последња у албуму слика чувеног лопова Рожа Шандора бавећег се на поправци у Куфштајну |
атог гаврана, грдну свађалицу и опасног лопова кућевног, чије је: га-га! увек наљутило патка).{ |
ављао селу које је доба и чувао село од лопова поред све клевете којом су га бедили да је и сам |
риф.{S} Лопови су то; све сам лопов до лопова!{S} Украшће ти из очију. <hi>Мени</hi> то већ не |
е па га стане грдити: „’хоћеш голубића, лопове један матори!“ он само ћути, зажмири очима, разг |
тане му госино! — вели Нића. — Таман за лопове!</p> <p>— Неће, неће, Нићо, — веле му они, — а и |
/p> <p>— Треб’о си сам да држиш риф.{S} Лопови су то; све сам лопов до лопова!{S} Украшће ти из |
чак; људи о пољским радовима и о разним лоповлуцима пударским; а млади момци и девојке пролазе |
а Перса није друкчије ни звала него <hi>лоповом</hi>.{S} Лопов један што ми једе век! — рекла б |
ти, к’о бајаги, лопту, а <pb n="129" /> лопта се откотрља, а она га онда моли да јој донесе, па |
:lang="de">Maria-Anne</foreign>“, па се лопта, па сваки час испусти, к’о бајаги, лопту, а <pb n |
локне по комшилуку... присело би јој и лоптање и смејање!...{S} Мора да се нешто преко нас под |
опта, па сваки час испусти, к’о бајаги, лопту, а <pb n="129" /> лопта се откотрља, а она га онд |
оли да јој донесе, па кад јој он донесе лопту а она му зафалује а све преврће с очима и стисне |
а се с њим испред куће, а изнела велику лопту што је на презент добила од оног Швабе капетана с |
огом.{S} Па паз’те на кућу.{S} Ако дође Лоренц Чифутин, кажи му, да ћу у Суботу овде бити, па н |
аки дан сватови!{S} Ако немам ја, имаће Лоринц чивутин!“ И као год што је тражио да је код паро |
јжурније отаљаван, — кад ће се она њина лорфа удати за оног гољу?{S} Је су л’ одредили термин з |
а господар ако се није добро у’ватио за лотре, излети к’о да никад није ни био у коли’!{S} Е, т |
ан зелени, па баш никако да се попне уз лотре, него ме гледи оданде безобразно к’о каква буљоок |
<p>— Ту је требала да буде, па да види, лоћка једна, како се жали супруг и муж.{S} Ал’ то је, з |
да прилегне мало, наредивши, да се она лубеница не вади из бунара пре него што се он пробуди. |
м водом у којој поп-Спира хладио вино и лубенице.{S} Уз бунар је стајао нов валов око кога се н |
нек је узме, ил’ ђеду је пелшубовати у Лугош одакле је и дошла, —</p> <p>— А тако? — вели поп |
<p>— Па то је онда луд човек!</p> <p>— Луд, са свим луд.{S} Не знаш ко је луђи ил’ он, ил’ они |
то да кочијаши.</p> <p>— Па то је онда луд човек!</p> <p>— Луд, са свим луд.{S} Не знаш ко је |
у, па да га лепше дочека. „Хе, ваљда је луд да дође, кад га тако дочекујем.{S} Тако ми и треба, |
а и нико други!{S} Та није он толико ни луд ни пакостан!{S} Е, видиш ти само ње, како совјетује |
е онда луд човек!</p> <p>— Луд, са свим луд.{S} Не знаш ко је луђи ил’ он, ил’ они његови бесни |
ћете комендије саш њим.{S} Он има један луд <pb n="270" /> обичај; воле, нег’ Бог зна шта да му |
е кад узме уздице у шаке, а он тера к’о луд!{S} Само викне: „Држ’те се, господари!“ па <pb n="2 |
кујем.{S} Тако ми и треба, кад сам била луда!{S} Ал’ канда ће заборавити!“ тешила се Јула, ал’ |
како јој се Цвечкенмајерка смејала к’о луда, кад је њој (Габриели) пасирао тај малер.{S} Тако |
ао и викнуо Жужи:</p> <p>— Ди су те две лудаје?!</p> <p>— Које „лудаје“ милостиви? — запита га |
е гласила:</p> <quote> <l>„Јургет и две лудаје!</l> <l> <hi>Јуца</hi> нам се удаје;</l> <l>Удај |
>— Ди су те две лудаје?!</p> <p>— Које „лудаје“ милостиви? — запита га зачуђена и преплашена Жу |
њима за тили час и вашариште и гробље и лудара, и ухватише се главнога пута.{S} Њиве и с једне |
боме да ћемо доћи.</p> <p>— Ето видите, луде једне, а ви плачете.{S} Да бо’ме да ће доћи.{S} То |
каком и за час се нађоше изван села.{S} Луди коњи и још луђи кочијаши, па настаде једно бесно и |
јер се бојала утркивања и називала то „лудим рацким обичајем и пасијом“) и на њену несрећу сел |
епше пева од свију њих.</p> <p>— Певај, лудо, кад ти стари сват заповеда!...{S} Еј, пусто, што |
една за другим и једна поред других.{S} Лудо и бесно полетеше тако, да се све живо склањало са |
луђи кочијаши, па настаде једно бесно и лудо српско утркивање и подвикивање.{S} Коњи се згрануш |
ако ћете три ноћи, кад сте натрефили на лудога Ћиру!</p> </div> <pb n="364" /> <div type="chapt |
ле!!{S} О жено, жено!</p> <p>— Сневање, лудорија!{S} Доћи ће ти сутра Глиша Сермијаш, да процуњ |
{S} Јербо тај човек кад гођ учини какву лудорију, а он, уместо заслужене каштиге, получи незасл |
/> измакне!...{S} То ти је оно: „Пошљи луду на војску, па седи кући па плачи!" „У мал’ <hi>мен |
Аркадија кондуиту Радину, има још и ту луду нарав, да не да ничијим колима испред његових кола |
<p>— Луд, са свим луд.{S} Не знаш ко је луђи ил’ он, ил’ они његови бесни коњи.{S} Трезан, и Бо |
е нађоше изван села.{S} Луди коњи и још луђи кочијаши, па настаде једно бесно и лудо српско утр |
форме ради) нека старинска песма „Тавни лузи и брегови, кажите мени бједној“ а после те песме и |
и високу зелену метлу и бикове од црна лука како се издужили у висину.{S} Тишина, она права ба |
у њу главачке и стајао усађен као струк лука.{S} Од то доба, веле, да су му дали надимак <hi>По |
} А сем тога био је као лопов бескрајно лукав и дрзак.{S} Крао је где шта стигне и по кући и по |
>— Видиш, молим те, а ништа ми не јавља лукава паорска бештија, — вели гђа Перса љутито. — Глед |
најући — што рекли — лавиринат женскога лукавства, разумео.</p> <p>Остављам сада фантазији моји |
и јели прженице намазане машћу и белим луком, тек да се кол’ко тол’ко забаве до вечере.{S} За |
се подужим монологом и једним чаробним лукративним сном Ниће боктера</hi> </p> <p>Давно су сти |
се свађа с њим (јер поп Спира је имао и луксузних ствари, које нису за јело као на пример <hi>Г |
н дрема а ноћу краде маст и пече крадом лукумиће, кад сви по кући заспе, и части се са себи рав |
упио ил’ украо.{S} За то је сада сетан, лула му се угасила и поглед му блуди по пустом вашаришт |
. — Стари седе пред кућом па пућкају на луле; по неки се тужи на камиш и вајка се што га је <pb |
ела од трафике, кад га ча-Нића духне са луле; продераће се наскоро лепа и шарена слика та, као |
е димове из поп-Спирине скупоцене стиве луле са дугим камишем.{S} Ни онда није умела од чуда ни |
је први пут зазвонило, старци истресоше луле и турише их у чизме, прекрстише се, наредише у кућ |
дућана; унео и крупице соли и кењечу, и луле и камише, и бичаља и дренове буџе, и оцила и креме |
поље, шта си ми задимио ту с том твојом лулекањом.</p> <p>И овога другог попа истераше у авлију |
релом а за њом кривоноги Сепл са тешком лулекањом и са отромбољеном доњом усном. — Извињавао се |
досадно.</p> <p>— Ајд’ уклони се с том лулетином, — вели гђа Перса, — да излуфтирамо мало собу |
би с домаћином.</p> <p>— Фала и теби на лули, а и вама, дражајши господин-Ћиро, на тој почести |
к <hi>два сата</hi> по поноћи било, — а лулу задену за кајиш од десног опанка па леже на клупу |
па опет продужи да мисли; набије понова лулу, укреше и запали је.{S} И опет пуши, пљуцка и мисл |
седе на једну фотељу, — па би’ запалила лулу и наређивала како да брије. „Још овде; овде није д |
ћу достојанствено напред, ни један нема лулу у устима него са штаповима у рукама иду и разговар |
било, јер кад је било после вечере, узе лулу и дуванкесу па ће рећи попадији:</p> <p>— ’Оћемо л |
се г. Кипри натарошу, који испушио беше лулу и кренуо се да прилегне мало, наредивши, да се она |
зева и после креше оцилом у труд, пали лулу и псује Чивутина, што му је дао ситну трафику; а п |
ваки час има он нешто да ради; час пали лулу, час га жуљи чизма па је свлачи, па онда испусти б |
</p> <pb n="325" /> <p>Поп Олуја запали лулу, а поп Спира му исприповеди све. „И тако ти Господ |
димани једна! — рече па напуни и запали лулу и стаде пућкати и пљуцкати онако по банацки, па се |
без комендије, — рече поп Ћира, напуни лулу и изађе напоље.</p> <p>— А ти сад, драго дете моје |
ели Пера Тоцилов и стаде тек сад пунити лулу.</p> <p>— Тако вас волем, то је лепо!{S} Шармант! |
че Пера и скочи са столице, остави брзо лулу из уста у један ћошак, па скиде шешир И пољуби г. |
Ћирином кућом док је Пера Тоцилов пунио лулу и кресао оцилом и псовао и труд и кремен и оцило и |
ока, па чизме на боре на ноге, па стиву лулу пустим на дугачак камиш нуз трбу, да ви’ш ондак ђа |
сад запалити к’о онај солгабиров стиву лулу, ипак се није поневидио, него је и после пушио на |
амо слуша.{S} Дува на нос, окреће стиву лулу око камиша и шета се по соби и застајкује сваки ча |
и био, кад је добио шал, ботуше и стиву лулу; а најзадовољнији је био, кад је чуо из уста поп-С |
мове на доле преко камиша на нову стиву лулу.</p> <pb n="326" /> <p>— А, фала, фала!{S} Није то |
и доносе му једну лепу скупоцену стиву лулу и предаде му је, — ево, то нек ти је знак моје иск |
и тут је здраво; разбио ону фину стиву лулу кад се облачио на јутрење па сад само ређа и псује |
цркви, шал од три сребра, и лепу стиву лулу са дугим камишем <pb n="322" /> од тринаест сребра |
ана.“ <hi>Ја сам</hi> платио и ту стиву лулу и ту кајгану.{S} Сад тек видим кол’ко су паметни б |
фала!{S} Ја, боме, сад не испуштам ову лулу из уста до довече! — рече смејући се.</p> <p>— Та |
овљава га поп Олуја, показујући му нову лулу, — а ви ми и не честитате!{S} Морам сам да вам се |
е из мисли Пера Тоцилов, задену угашену лулу у чизму, навуче кабаницу па ошину коње.</p> <p>Ост |
те, знам, стари курјаче, и зашто си ту лулу запалио и зашто си ме баш кајганом послужио!{S} Ов |
инаест сребра, за спомен.{S} Такву исту лулу купио је и поп-Олуји, домаћину.</p> <p>— Боже мој, |
стане га лупа к’о мајстора у ковачници, лупа к’о на ларму, као да све село гори.</p> <p>— Шта ј |
вета к’о мало ко.</p> <p>— О бирташу, — лупа и виче Пера Тоцилов, — зове те господин парок.</p> |
јачи; једва се стиша кад се чује каква лупа из кујне.</p> <p>Онда се тргну сви и ослушкују окр |
ијати, па не зна шта је доста; стане га лупа к’о мајстора у ковачници, лупа к’о на ларму, као д |
та ти мислиш!?{S} Целог боговетног дана лупа оно проклето решето и тера плеву све на нашу стран |
ва пакосна свекрва; или се рашћерета па лупа све којешта.{S} Дође му тако па се усићи, не знаш |
ју! — Ха, ха, ха! — смеје се гђа Сида и лупа се по колену. — Иди дођавола, Персида, одкуд ти та |
/> <p>— Ух, ух, ух! — хуче гђа Перса и лупа се по челу. — Остави ме... немој ми ни приповедати |
предиво само онда, кад чује да у кујни лупа сатара и да се сече месо, а после се опет враћа св |
и тиктакање дуварског сахата, кишу како лупа у прозоре, и ветар како звижди како тресе прозоре |
сто џепова а ни у једном ништа!“ па се лупају једнако рукама као петао кад хоће да кукурикне; |
ово одлети заборавивши казати: фала!{S} Лупајући се од радости и силне брзине петама у леђа, од |
цка бештија учи!{S} Дуго сам, — каже, — лупала главу и штудирала, док сам се досетила тој њеној |
етају, а решето је ужасно заблебетало и лупало, да је Меланију формално ућуткало и ова не могаш |
есеља!{S} А шта сам ја тунакара стао да лупам главу через Шаце брице!{S} Е, чудо ми нико!{S} Та |
вели Нића па врти главом. — А шта ја ту лупам главу, — вели Нића. — А каква је фајн ова ноћ, ни |
око оних силних бикова у лејама и силно лупање у грудима Јулиним од неког страха.</p> <p>— Нема |
може да изађе пред своју рођену кућу од лупе, прашине и плеве...</p> <p>— Ја водим виртшафт как |
и јесам био ирош, ао, дука му! — рече и лупи о сто. — Нисам се, што кажу, бој’о ни једног бачко |
слушати из топла кревета, чује се како лупкара у прозоре и чује се рог Ниће боктера који је ду |
мо док су се свађали, а чим је чуо неку лупу у соби, он је побегао на звонару, да не би био у н |
аклем опет вреди штагођ; па сад правите лустрајзе?{S} Јел’те?{S} Путујете заједно?...{S} Браво! |
Пера није био од оних многих салонских лутака и глупака, што се одмах у први мах умеју да нађу |
ето, — вели госпоја Перса, — дошле јој лутке к’о обично, одавно нису —</p> <p>— Јуцо! — устаје |
p> <p>— Докле?{S} Докле му опет не дођу лутке!{S} Ту човек не уме да буде доста паметан, — <pb |
не помаже он тера своје.{S} Кад му дођу лутке он заћути; девиза као да му је: „Све ил’ ништа“, |
кола, ја сам промолио главу на фришак „луфт“.{S} Није шала, неки’ три сата издржавати к’о неки |
и собу и да пусти фришка <pb n="188" /> луфта, од ларме и музике; дигли сокак на главу!</p> <p> |
не би’ знала!</p> <p>— Није Тинин, него луциферов, обешењак један.{S} Чекај само, да ви’ш комен |
перју још, а њему пође вода на уста, па луцкастих ћурака и међу њима глупи и уображени ћурак, з |
„Прођи, луче, кад те срце вуче; прођи, луче, и мојим сокаком, и моја је кућа на сокаку“.{S} Па |
олугласно певушила ону познату: „Прођи, луче, кад те срце вуче; прођи, луче, и мојим сокаком, и |
>Чија ли су врата,</l> <l>А чије је оно луче,</l> <l>Што оданде гуче?“</l> </quote> <p>Није про |
l>Мамина су врата,</l> <l>А моје је оно луче,</l> <l>Што кроз пенџер гуче“!</l> </quote> <p>То |
</p> <p>— Ју та шта вам је; умал’ нисте љоснули!</p> <p>— Ју, „хозле“, гром их спалио!{S} И баш |
м грозницу —</p> <p>— Дакле, шљивама за љубав ’оћете а нама за љубав нећете, — вели гђа Сида и |
акле, шљивама за љубав ’оћете а нама за љубав нећете, — вели гђа Сида и гурну и шану кришом Јул |
за љубав, господине“ —</p> <p>— Мени за љубав, господине, зар нећете? — рече Јула и погледа га |
и шану кришом Јули:— Кажи: „Ал’ мени за љубав, господине“ —</p> <p>— Мени за љубав, господине, |
што старија све боља, — тако и пажња и љубав супружанска била је све солиднија.{S} Али опет се |
да је гђа Сида учинила све што мржња и љубав једне домаћице учинити може (мржња према гђа Перс |
е учинити може (мржња према гђа Перси и љубав према гостима и сватовима), да ствар испадне што |
н њену милу песму:</p> <quote> <l>„Теби љубав јавит’ не смем,</l> <l>Јер твој бити не могу;</l> |
ну најпре симпатије и напослетку и саму љубав; а то су исто и обоје признали пред родитељима и |
је младост и расположење, а не из какве љубави, јер Јула још није била заљубљена (и ако је ово |
е сав блажен на крилима срећне и утешне љубави тако лако, да чисто није осећао да табанима доди |
а поп Спира туторову ћерку; ни један из љубави.{S} У оглашеном стечају за парохију било је мног |
ајкада била знак великог пријатељства и љубави — али г. нотарош и госпођа нотарошевица споменуш |
селу, а он се осушио већ од те несрећне љубавне чежње као какав провансалски трубадур.{S} Од то |
к’о Дона Игнација Дон Маријана у <title>Љубавном Напитку</title>.</p> <milestone unit="subSecti |
службе, јер се надам да ћете бити тако љубазни па да ћете ме сутра почествовати посјетом на ру |
иметити да се љути.</p> <p>Растадоше се љубазно и оде свака својој кући.</p> <p>Ах, како је леп |
рле руке,</l> <l>Друге руке, друга уста љубе!“</l> </quote> <milestone unit="subSection" /> <p> |
иближује и пада у наручје, па к’о да се љубе.{S} Па се опет раздвоје и стоји свако на свом мест |
>— Е, дакле, лаку ноћ! — веле девојке и љубе се као да се неће опет сутра видети.</p> <p>— Мела |
вино.{S} Бирташица и бојтар захваљују и љубе поп-Спиру у руку.{S} Они одлазе, бирташица их стид |
падну једно другом у наручја па се опет љубе. „О, о!“ чуди се Јула.</p> <p>Прексутра, кад је Ју |
лице</l> <l>рознфорб-боје!</l> <l>„Ах, љубезна Јуло,</l> <l>Све ће бити <hi>моје</hi>!</l> <l> |
клињати!“ Бадава, што јест јест; ал’ за љубезне ствари — само је немецки језик створен, слатка! |
ју љубу, по нашег слугу;</l> <l>Тебе да љуби, а нас да служи!“</l> </quote> <p>— Хооо! — дочеку |
у јој само очи! — умирује је гђа Сида и љуби је. — Иди одма’ на бунар, па се уми ’ладном водом. |
а мном уздисало,</l> <l>Уздисало и мене љубило;</l> <l>А сада га друге грле руке,</l> <l>Друге |
Клањам се.{S} Љубим руку, милостива... љубим руку, госпођице, — рече г. Пера и мајку пољуби у |
/p> <p>— Добро, — рече Пера. — Дакле... љубим руку, милостива, — рече и пољуби гђу Персу. — Кла |
ло и одвише задржала!{S} Службеница!{S} Љубим руке, гнедиге!...{S} Ал’ молим вас, само ником ни |
ашњи губитак.</p> <p>— С драге воље!{S} Љубим руку! — рече Пера и пољуби је у руку и оде.</p> < |
и, какве швабе —</p> <p>— Клањам се.{S} Љубим руку, милостива... љубим руку, госпођице, — рече |
не ј’ нана увек заклињала,</l> <l>Да не љубим ког ми срце неће!</l> <l>Волем бити Тиској риби ’ |
о који зарађује свој хлеб.{S} Постао је љубимац бабин и неће више тај ништа да зна за фрау-Габр |
о су се многи, чим поп Спира отпоче са „Љубимоје стадо!“ примакли ближе не верујући ваљда своји |
што је продужен живот њеном клијенту и љубимцу до прве прилике.{S} А да не би до тога дошло, н |
узу жалости над несрећним удесом нашега Љубинка; покажите тиме да цените и уважавате пожртвовањ |
ље и показаће вам гроб, у коме половина Љубинкова живота вечити санак борави...</p> <p>„Ту на г |
а поче гласно, дршћући гласом, читати: „Љубинкове кости леже сад у јуначкој земљи херцеговачкој |
е душе српске, што се Шац... овај...{S} Љубинку... гроб не зна, те што му тако и нико не може н |
l>Ала сте ви смешни!</l> <l>Ако мене не љубите,</l> <l>Душе ми сте грешни!</l> <l>Чисто знадем |
који је тако обичан код свију страсних љубитеља ракије. — Прошло је, видим ја бојтарско и свињ |
лем бити Тиској риби ’рана,</l> <l>Нег’ љубити три млада дротара!“</l> <l>То изрече у Тису утеч |
он</hi>, исти отац! — вели Јула и стаде љубити те црте очеве... — Доћи ће, Иво, господин попа о |
ар, слушају л’? — запита путник и стаде љубити децу.</p> <p>— Та добри су; — вели Јула, — само |
лована ружа; а госпојица Јула је смерна љубичица.</p> <p>— Ух, — хукну гђа Сида, — ове муве.</p |
е не поведох сад <pb n="114" /> за вашу љубов за собом једног пединтера! — вели гђа Сида и метн |
; а Јула врло мало, прочитала је <title>Љубомира у Јелисиуму</title>, <title>Аделајиду Алписку |
title>Преодницу</title>.{S} Шаца је био љубоморан и љут; Јула му се исповедила све како је било |
мило му било што је намучио мало својом љубоморношћу.</p> <p>После мало кавге најлепше је да до |
кришку диње. — И ја огладнила чисто од љубопитства...{S} Дакле?</p> <p>— Само се мало, гнедиге |
о, слатка!?{S} Седим к’о на шпорерту од љубопитства, тако сам најгириг!{S} Ништа, ништа вам не |
те Шандоре!</l> <l>Да ми идемо по твоју љубу,</l> <l>По твоју љубу, по нашег слугу;</l> <l>Тебе |
ми идемо по твоју љубу,</l> <l>По твоју љубу, по нашег слугу;</l> <l>Тебе да љуби, а нас да слу |
цутарија и моја сувишна искреност према људ’ма, и да сам ја невина жертва свега тога... да ми ј |
и људи, који су се дружили опет с финим људ’ма, као с г. презесом, апотекаром, ритмајстором, а |
а Сока.</p> <p>— Јест бо’ме!{S} Па опет људ’ма све нешто тесно док су живи!{S} Гледам баш нашу |
е и господу.{S} Извол’те, питајте друге људе, које је Пера Тоцилов возио, па питајте и’ јесу л’ |
им преко себе, него, ето, питајте друге људе, и Џиде и господу.{S} Извол’те, питајте друге људе |
у, — знаш да не трпи капуташе и обувене људе.{S} Одма’ мисли да је неки вандрокаш.</p> <p>И дои |
о али, као човек који је поштовао учене људе и био увек међу пренумерантима, захтевао је да се |
сетити се, шта да се зготови за ручак; људи о пољским радовима и о разним лоповлуцима пударски |
сте све већа и већа што ближе цркви.{S} Људи се крећу достојанствено напред, ни један нема лулу |
и треба! — вели Пера Тоцилов једући. — Људи су, треба да се венчаду; нису марва, на прилику, п |
е, па једва да сачуваш вранца од рђави’ људи!{S} Ај, <hi>то</hi> ја вас питам?“ — А они се, вел |
а полете пеглајзи и шпорерти!...{S} Ал’ људи, па још попови!{S} Ах, — рече одбијајући одлучно, |
којих не може бити у реалности; типова људи који нису ништа друго него створови пишчеве болесн |
вози никог. „А што не пазиш?“ пцују га људи. „А што се не држи љуцки!“ брани се он; па још исп |
н на диње здраво.</p> <p>— Верујем, има људи разне феле —</p> <p>— „Ето, — вели госпоја Перса,“ |
} Ал’ помажем им к’о својима, јербо има људи па ’оћеду да пиједу а нећеду да платиду, а ја им н |
е неко и сувише свирјеп.{S} Е, Боже, па људи смо, слаба створења, па, па онда и згрешимо по нек |
и на памет, што кажу, <hi>опију</hi> се људи па се потучеду; е ал’ кад је некима суђено, а они |
а дритла да он украде!!!— То је, кад се људи мешају у наше послове!{S} Нит’ се умете погађати, |
ц видети: ко је главни виновник, што се људи, не само грешни мирјани у парохијама, него чак и п |
} Кад је нови учитељ запевао, сви су се људи претворили у уво а девојке у око, па га слушали и |
на, и онда није никакво чудо, што су се људи чудили кад су нашли клавир у селу где су од музичк |
ту мислите на оне романе где се износе људи каквих нигде нема и доживљаји којих не може бити у |
био посредник између угодника Божјих и људи грешних, — али ово чудо је први пут сад доживео!{S |
н.{S} Да смо какви <pb n="318" /> рђави људи и душмани, могли смо му комотно извадити још два < |
!{S} А зар попови не певају к’о и други људи?{S} А зар ја не певам у цркви?...{S} Ми, ви’ш, пев |
има је већ готово.{S} А часници су таки људи, да се Шандор може само поносити кад погледа, међ |
су се ту скоро, лане или ономлане, неки људи, чак тамо преко мора у Америци, спремали, да пуцај |
не ваља од силне писмености; јер пре ни људи нису знали да пишу ни својим синовима, а сада и де |
к’о, на прилику, једни паметни и учевни људи, обишли све, па једва у зло доба, нашли код Пере Т |
ановнике куповати и читати и ако учевни људи не верују у снове и вичу на Сановнике, јер се све |
аврши тетка Макра, — ви к’о једни учени људи к’о на прилику господин парок, можете се уверити, |
ама и ћеркама.{S} Паори су били побожни људи те држали свечаре, а попови им секли колаче, па но |
господе хирурга.{S} Све су то били фини људи, који су се дружили опет с финим људ’ма, као с г. |
то није било може да буде, веле паметни људи, а код нашега Шаце у толико лакше, што је Шаца већ |
према вама.</p> <p>Родитељи као паметни људи учинише се к’о и да нису ни приметили, а и сама Ју |
стумарају ти проклети Бачвани! — Што ти људи имају ту проклету пасију да украду коње од Банаћан |
ела!{S} Ју, ју, ју!{S} Неће ми веровати људи кад станем да им приповедам; а, формално, ни ја св |
, и тако отишли на разговор, да се, к’о људи и њихови стари, обавесте.{S} Реч по реч, приповеда |
ви ’оћете, наприлику, касти, онако, к’о људи, да опалите на онај месец горе.{S} То је све лепо |
а пацови све један преко другог па к’о људи скачу у бару или у Тису.</p> <p>Пред другом кућом |
> <p>— Та ман’те их до врага!{S} Ми к’о људи треба да смо паметнији.{S} Та због њих смо, што ка |
"98" /> не би у њој крекетале жабе него људи.“ Сви су живо и пријатно разговарали, само је код |
о Нова бистош, — моја су.“ — Па не само људи, него и толике жене у месту знале су писати, тако |
е, шта знате, господин-попо, грешни смо људи!“ А кад се добро наруча и врати кући, донесе сваче |
нису, нит’ волели, што кажу,... па лепо људи живиду сретно и задовољно, а камо л’ кад се овако |
ова, а још више између попадија.{S} Јер људи се умеју, као што је већ познато и не треба докази |
више сокаком.{S} Изумире полако и бахат људи и топот коња и тандрк кола и торокање жена.{S} Јед |
ипак чуди, како то све тако лепо умеју људи да измисле и саставе, к’о да су баш тамо били!{S} |
ца тројица да пишу.{S} Још има старијих људи који памте добро како је тешко било написати писмо |
а Гециница. — За Бога, зар између таких људи па да дође до тога?!</p> <p>— Та знате, фала Богу, |
ациваће писцу, да није добар познавалац људи, односно женских, а ако се међу читаоцима још и кр |
его фала им, каже, што су били ипак <hi>људи</hi>, па нису!“</p> <p>Ето, због тога ме и мрзи да |
исприповедао, и сад не даду никако мира људима, него их дирају једнако за прождрљивост њихових |
био каплар, писало и натезало с ученим људима, јер тек је по један Аћа био у селу.{S} Али, Бог |
једна стара тетка и Онај што све радње људске зна.</p> <p>Башта поп-Спирина, која је била вели |
љда је он и залупио баштенска врата.{S} Љуља се ластар и дрвеће и цвеће.</p> <p>— Гле, гле!{S} |
ичан на свом месту, док се све око њега љуља као таласи на узбурканом мору.{S} Све се око њега |
тамо где виси онај бели пешкир и где се љуља онај цимер од жутога плеха.{S} Читаоци ће се досет |
о, — пита је Меланија иза гостових леђа љуљајући се на столици, — је си л’ ти непријатељ господ |
крива, она је красно дете, добро дете, љупко дете. (Пера завија дугу косу за уши и слуша је па |
лепо очешљану, јавио јој се и она њему љупко и показала му на фризуру.{S} То је Шаци тако мило |
грожђе, а он га опере у чаши, и не једе љуске, него их оставља у тањир, па кад поједе и он опер |
иће и рата и батина! — дрекну поп Спира љут као звер и полете на противника.....</p> <p>Шта је |
љашњост његова била фалишна, јер био је љут баш к’о пас, што рекли.{S} Кад опази странца а он с |
гледају; да не гледају тога — замуцкује љут к’о ватра поп-Спира — то-то-то-тога Ту-ту-турчина!{ |
ицу</title>.{S} Шаца је био љубоморан и љут; Јула му се исповедила све како је било.{S} Али јој |
ано време, па није ни чудо што је човек љут на свакога, па би се само свађ’о.</p> <p>— Хе, — уз |
не, уш’о ђаво у њих, Боже ме прости!{S} Љута сам, слатка, па не знам већ, ни шта говорим.{S} Не |
е опет пауза.{S} Јула продужи копање, а љута јако, па пребацује себи, што се и упустила у разго |
е, да их не слуша више.{S} Била је тада љута целога дана.{S} Онда је држала да је то казано сам |
и.{S} Поп Спира је био уморан, гђа Сида љута а Јула к’о убијена што се све то тако догодило, а |
" /> кући још више.{S} Гђа Сида је била љута и чудно јој је било као што је, знам, чудно и чита |
е и стадоше сипати.{S} Гђа Сида је била љута као змија видећи да јој је превучена штрикла преко |
се страшно љута и била је једнако тако љута, да није хтела чак ни после недељу дана да иде с < |
е рећи? — поправља је госпоја Сида мало љута због споменуте дебљине.</p> <p>— Та да, путер-кроф |
ко свечано пошла.{S} Вратила се страшно љута и била је једнако тако љута, да није хтела чак ни |
} Сада је видела да је јуче ваљда нешто љута била, јер, напослетку, а за што момак и да не пева |
скрхала прекјуче кад је мама била нешто љута а тату баш онда дон’о андрак, да јој се умеша у по |
> <pb n="89" /> <p>— Та иди молим те! — љути се гђа Сида.</p> <p>— Па тек ова! — дира је опет п |
не украду!{S} Обешењак један чивуцки, — љути се гђа Перса, — каприцир’о се баш од попиног флане |
ларија.{S} Иде смех и кикот.{S} Баба се љути а смех све јачи; једва се стиша кад се чује каква |
а царевим сином, па се смеју, а баба се љути и кија, а перје лети чак под гредицу и по соби чак |
дала, али јој није дала приметити да се љути.</p> <p>Растадоше се љубазно и оде свака својој ку |
јачки смех гаси изненада свећу и буди и љути бабу.</p> <p>— Ајде доста већ једаред!{S} Докле ће |
е углове.</p> <p>Тако је причала чешће, љутила се и додавала, да је за чудо увек срећан тај гос |
у тамбуру!!{S} Данас се већ не би ништа љутила.{S} Не жели баш, ал’ не би јој ни неправо било.{ |
.{S} С почетка се Јула к’о и женирала и љутила по мало, јер јој се учинило, да је Шаца и сувише |
замолити, слатка госпоја-Сидо, па ма се љутили на мене, — рекла би госпоја Перса, поп-Ћирина ле |
ца била је сва зелена <pb n="134" /> од љутине и чекала само да се поп Ћира врати и да му се по |
оп-Ћира се толико пута <pb n="102" /> у љутини зарекао да ће га свега секиром разлупати или га |
тина и мамина, а оно одономадне да је у љутини казала.</p> <p>И, доиста, сутра дан, чим је чула |
зличитом свом темпераменту.{S} Један се љутио кад је видео своју Жужу да с оним другим разговар |
Писар Тима се, истина, у себи секирао и љутио на то, али је свакога уверавао, да се то никако н |
, мора да уједе! — рече у себи гђа Сида љутита а посматра Перу и Меланију како су сели једно до |
врат скрјала! — вели гледајући за њом, љутито гђа Перса. — Е, баш од ове хуцоше и торокуше шва |
који ти је ђаво! — прекиде га гђа Сида љутито. — Ју, извин’те, господине!{S} Јуцо душо, иди у |
укава паорска бештија, — вели гђа Перса љутито. — Гледај ти, молим те, ди ће медвед најбољу кру |
</p> <p>— Ето!{S} Шта сам рекла! — рече љутито гђа-Перса. — Онај паор га већ упец’о.{S} Унцут ј |
а већ и сам шта ми треба радити! — рече љутито поп Ћира. — Очитаћу ја њему већ —</p> <p>— Да му |
<p>— Ајде терај већ једаред! — викнуше љутито у један глас оба попа.</p> <p>И кола пођоше.</p> |
Лопов један што ми једе век! — рекла би љутито.</p> <p>А и он сам као да је добро знао да га по |
S} Тек штогођ и од Екселенције!! — вели љутито поп-Ћириница и брише уснене углове.</p> <p>Тако |
>— Но, <hi>то</hi> ми се допада! — вели љутито-поп Ћира, а попадија долива уља на пламен гнева |
тек видити!{S} Нек пробају само! — вели љутито поп Ћира.</p> <p>— Та... сад и ја мислим, да је |
га, опет се дере матори магарац!“ вели љутито попа.</p> <p>Па тако је и вечерас радио.{S} Посл |
миран! — вели поп Ћира па стаде ходати љутито по соби.</p> <p>— Ако штогођ стане да прибацује, |
поју и госпојицу! — рече и тресну ногом љутито.</p> <p>Оне дођоше а поп Спира их узе преда се.< |
</p> <p>— Нисам ничија! — рече Јула као љутито.</p> <p>— Баш ничија!{S} О, мај!...{S} И-ју!{S} |
е онај <hi>паор?</hi> — запита већ мало љутито поп Ћира.</p> <p>— Па то и јесте што ме једи!{S} |
затече Пелу Леке кабаничара жену, нешто љуту где грди шегрте.</p> <p>— Да се нисте и ви <hi>тук |
азиш?“ пцују га људи. „А што се не држи љуцки!“ брани се он; па још испадне, да је други крив.{ |
.{S} Ћиро!{S} Кад мрзиш, треба да мрзиш љуцки.{S} Јест, тако је то!{S} Све доле!{S} И браду, и |
а кад је у кујни помагала Јули и Жужи и љуштила кромпире с њима заједно.</p> <p>— О Боже, боже! |
домъ Iеротея Драгановића обштежитељнога м.{S} Крушедола iеромонаха, сабранъ и довољнимъ искуств |
="cu">„Господи воззвахъ къ тебѣ оуслиши мя вонми гласу моления моего“</foreign>.</p> <p>Располо |
рна пословица: „Кад прођеш поред крста, ма чији био, прекрсти се; а кад прођеш поред биртије, м |
рекрсти се; а кад прођеш поред биртије, ма каква била, заустави се!“ — Ај! — запита јачим гласо |
ад му је јаче залупало срце као сваком, ма како смео човек да је, што закуца пред дрским <pb n= |
дин Спира је друкчије мора бити обучен, ма да више не носи <hi>ни он</hi> мантију! — Ха, ха, ха |
вих тих претњи и опасности још жив био, ма да се једна комшиница зарекла пред кандилом, у коме |
д би то било истина!{S} Него, тек тако, ма ко — А <hi>ко</hi> је спис’о то? — рече гђа Сида бри |
е смем рећи венула, јер, као за пакост, ма да је била заљубљена, остала је једнако (противно св |
илику?</p> <p>— Та, сад... кога било... ма кога...{S} Лети, на примјер... колк’о тражиш на дан? |
што за пут, к’о обично?</p> <p>— Можеш; ма да ми није ни до чега.</p> </div> <pb n="265" /> <di |
а’!{S} Дај, мисли у себи, <pb n="69" /> ма шта, само да не остане гладан.{S} Боме пишкоте му и |
да хоће да прескочи.</p> <p>— И-ју!{S} Ма— — трже се Јула и хтеде да викне маму. — Пробајте са |
ас било!{S} Севајте одма’ с те дере.{S} Ма...{S} Сад ћу звати маму.</p> <p>Настаде опет пауза.{ |
шта би то сад могла радити у кујни ил’ ма где, само да не седи тако.</p> <p>— Ето ви’те, — вел |
ица а поред њега неколико дебелих књига ма да је слабо читао али, као човек који је поштовао уч |
да прими руку пружену ради измирења, па ма ту руку и само Његово Преосвештенство руководило.{S} |
нешто замолити, слатка госпоја-Сидо, па ма се љутили на мене, — рекла би госпоја Перса, поп-Ћир |
у да вам кажем, слатка госпоја-Сидо, па ма знала, да ћете се одмах сад ту наћи увређена,... „А |
зову.{S} Јер чим би чуо реч „лопов“ па ма то и о неком другом, о неком коњокрадици реч била, о |
обре воље био, он је уживао у свирци па ма то биле и швапске арије, а кад је био зловољан, Мела |
> </p> <p>Знам да су многи читаоци, (па ма и не били критичари) сумљиво вртили главом кад су пр |
У којој већ отпочиње по мало сама прича ма да се може узети и да је она продужење Главе Прве</h |
ће да кукурикне; псују, праскају и беде ма кога по кући, док им напрстак не спадне с прста. „О, |
ељства.{S} Памти све и једна и друга, и ма да се тужи на слаб вид, ипак за то једна другу још и |
каже он, којекога у кућу доводили нити ма куд удавали, него све оно што је <pb n="418" /> најл |
и по свету.{S} Дошло ми је било у један ма’, да оставим ову пустољину.</p> <p>— Ето ти сад! — в |
обичај.{S} Ви’ш ти то њега!...{S} Него ма’нимо се тога сад, па како би било да вас проведем ма |
, или намешта перо у држаљици, или тако ма штогод, тек да се нађе у послу.{S} Сврше и тај посао |
е и крвавице, па понекад и неку шварглу ма и најмању; тако исто ради и поп-Ћира и шаље поп-Спир |
Габриела, која се повезла као енђебула (ма да је то било против <pb n="374" /> њеног принципа, |
<quote> <l>„Тако тако до недеље</l> <l>Ма остала без кецеље.{S} И-ју-ијују!“</l> </quote> <p>К |
њи и амови.</p> <p>— Хе, Петре, синко, ’ма нећемо тако, — пребацује му поп Ћира.</p> <p>— Ал’ м |
рија и моја сувишна искреност према људ’ма, и да сам ја невина жертва свега тога... да ми је не |
ди, који су се дружили опет с финим људ’ма, као с г. презесом, апотекаром, ритмајстором, а и са |
ка.</p> <p>— Јест бо’ме!{S} Па опет људ’ма све нешто тесно док су живи!{S} Гледам баш нашу госп |
каже он; е, ако ни по чем, по том ћеш о’ма’ познати Бирцлијине!“</p> <p>— Знам Бирцлијине!</p> |
’оћете л’ о црквено-општественим ствар’ма да разговарате?...{S} Ако мислите о њима, стојим вам |
и га од времена на време ободраваше реч’ма: „А то, то!{S} То ми се допада!“ Испева цео псалам, |
о бадава једе хлеб“ (да се послужим реч’ма којим га је попадија често грдила мрзећи га и замера |
аћи, па опет мора ту патак да буде!“ — „Ма кога, само њега моје очи више да погледају; да не гл |
ће до године зидати неке дућане и житне магазе, што је све г. Перу наравно интересовало, јер је |
ка — вели, — ђаво носи и наше уши... ни магарац се, каже, није прославио <pb n="163" /> са онол |
куд које. „Ено га, опет се дере матори магарац!“ вели љутито попа.</p> <p>Па тако је и вечерас |
ево гостију!</p> <p>— Шта се дереш к’о магарац! — обрецну се на њ из авлије домаћин који је, к |
наши’ ушију, кад овај топ рикне к’о сто магараца; та неће ту остати читава увета одавде све до |
хе, — рече гђа Сида у себи. — „Не липши магаре?“ А после се опет замисли. — Но, за хируга већ и |
ну, не узимај себи беду на врат, Аћиме, магарче Аћиме, није то за тебекана, та кадашњи си ти чо |
о једна од оних трију у Шекспировом <hi>Магбету</hi>.{S} Све, све је узела на своје решето, па |
љасте разазнавале из лаке летње јутарње магле и јутарњег сутона.</p> <p>— Зар већ! — уздахну пу |
Тхе, али све је то само за прва два три магновенија.{S} Та, Бога вам, и лепо лице (а она није р |
знам ништа да бекнем; не би’ знао у том магновенију казати ни како ми је име!...{S} Е, можеш ми |
вароши што је покрај Тисе; крај обично Мађарима насељен, у коме је, према томе, следователно, |
ме св. тајну брака; колико је Швабица и Мађарица извео из јеретичких заблуда и привео (заједно |
о добије у „плату“ каква Жужа или Ержа (Мађарица наравно), па се све шарени од пантљика, кад пр |
поређанима због лопова а још више због Мађарице слушкиње.{S} Пред кућом ред багрења и два вели |
ремају шлинговане сукње за рогаљ, момци мажу чизме да омекшају, а бабе траже дугмад и наливају |
че Нића и приђе лојалној свећи, и стаде мазати нос врућим лојем од свеће која је горела. — Та к |
моја, а да коме ћу ако теби нећу дебело мазати, та да што смо се узели?!{S} Газдачка је ово кућ |
као љутито.</p> <p>— Баш ничија!{S} О, мај!...{S} И-ју!{S} Фрајла-Јулијана, па, ајде, будите о |
арма у кући.{S} Једно чудо —</p> <p>— О мај!{S} И јесте чудо!{S} А кад брж’, — чуди се попа.</p |
шетао по крову онако исто госпоствено и мајестетично — корак два па стане — као господин нотаро |
јаде, не рони суза!</l> <l>Сутра ће т’ мајка већма жалити</l> <l>Док твоје друге на воду пођу, |
Хвали све своје по кући.</p> <p>— Каква мајка, таква и ћерка! — вели поп-Ћира. — Моја Персида ј |
<l>Где заова цвеће бере,</l> <l>И нова мајка стере,</l> <l>Од садиплатна пут.</l> <l>Ој, с Бог |
рећи: заспала Јула?...</l> <l>Твоја ће мајка пред двор изаћи,</l> <l>Пред двор изаћи па беседи |
е на воду воде донети!“</l> <l>Какав ће мајка одговор дати:</l> <l>Или ће рећи: от’шла је Јула? |
„шпајз“, одмах је салетеше с питањима и мајка и керка, гђа Перса и гђица Меланија, а Ержа само |
— бити код милостивих на ручку.</p> <p>Мајка и ћерка се само згледаше на тај глас.</p> <p>— Ви |
<l>„Из света зар је момче</l> <l>Од <hi>мајке</hi> слађе старе,</l> <l>Што сузе вриском таре</l |
у да служим; ’хоће Нића да је и он неки мајкин „беамтер“, кад му ни његов чукундека а ни ико у |
ојака; ала ће да замирише од калопера и мајкине душице рогаљ где се вије коло!{S} Ту ће свака с |
да ћеш своју спомињат’ мајку:</l> <l>Ој мајко моја, ој него моја!“</l> </quote> <p>— Ајд’ девер |
лакати,</l> <l>Онда ћеш своју спомињат’ мајку:</l> <l>Ој мајко моја, ој него моја!“</l> </quote |
љубим руку, госпођице, — рече г. Пера и мајку пољуби у руку а ћерци се учтиво поклони.</p> <p>— |
к, па ће знати оно што се каже: „Гледај мајку па шацуј ћерку!“ А баш јој се допао чим га је спа |
најпре шешири а одмах и они с грана к’о мајмуни уз стабло па пред њу по два три тресну од силне |
ајташ.</p> <pb n="390" /> <p>— Ах, абер мајн Гот, каква форма! — храбри га раздрагана фрау-Габр |
атулација и <foreign xml:lang="de-Cyrl">мајн грус</foreign>! — виче фрау-Габриела која је била |
> <p>— Ваљда је он дете, није ваљда још мајорент, па не зна шта му треба.</p> <p>— Него му сад |
ветана румена ружа међу пупољцима после мајске кише кад се пружи струком својим преко стазе баш |
нео му га је на поклон с једнога вашара мајстор Лекса лецедер још пре неких двадесет година.</p |
ба нема — е, па ондак нек докаже ако је мајстор.</p> <p>— Е па то и ја знам, ал’ то је ђаво што |
с овим шегртима, сам један јед кад није мајстор ту —</p> <p>— А тако штогођ!{S} А ја мислим, да |
ер сте ви у томе, морам признати, прави мајстор.{S} А мој попа опет то, па само то, воли, као д |
је гђа Перса пролазила, — ту ће он бити мајстор да намести!“</p> <p>То је онда чула гђа Перса и |
е и даду њиховог мачка, он је већ чувен мајстор за пацове.{S} Ајд, иди сад.{S} Стој!{S} Ти ћеш |
паор ни толико!</p> <p>— А јеси л’ бар мајстор у том послу?</p> <p>— Та, сад ја нећу ништа да |
не зна шта је доста; стане га лупа к’о мајстора у ковачници, лупа к’о на ларму, као да све сел |
<pb n="227" /></p> <p>Шаца отишао у <hi>мајсторе</hi> а он (Тима) у <hi>беамтере</hi>.{S} А то |
— А, после, сви су <hi>Провлакови</hi> мајстори за то; а и ја, ако ћемо право, треба да се зов |
ом а пацови трче к’о на даћу за њима, а мајстори једнако свирају па их изведу чак иза вароши до |
/p> <p>— Ах, ви мушкарци!{S} Што сте ви мајстори у исмевању, то више нема! — рече Меланија и по |
Ту се гђа Перса сетила свију негдашњих мајсторија којима су се послужили (и поред свију онако |
јанској, и Нова ковач који је знао и ту мајсторију, јер је имао лакшу руку, и један вандрокаш с |
о скакавцима и пацовима и о Талијанима мајсторима што имају некакву свирајку па умеју њоме да |
<p>— Ју, а који попови?! — трже се Пела мајсторица.</p> <p>— Па попови,... ови... наши.</p> <p> |
фелер... још какав, слатка!{S} Вама к’о мајсторици, немојте се наћи увређени, наравно, да бо’ме |
еамтерске, одатле у трговачке а после у мајсторске куће и тако даље све по рангу.</p> <p>— О, п |
се признати... у тим годинама, па тако мајсторски зготовити!{S} Могли би гастгеберај отворити! |
/l> <l>Воде донела — ал’ <hi>туђој</hi> мајци,</l> <l>Ни Јуле младе, ни воде ’ладне!“</l> </quo |
а ми!{S} Нисам, Бога ми!{S} Нисам се ни мак’о а камо л’ точио и пио.{S} Ајде бар да је каква шљ |
ма, само стрче у висину сухе главе пуне мака и дају повода Шаци да се баци у сањарије и да ства |
а ти ту нема!{S} И нога од неких старих маказа којима су некад секли крила гускама, да не преле |
тако око фруштука, метне у цегер двоје маказе, велике и мале, напрстак и још неке своје алате |
зволевај!{S} Та биће <hi>тебикана</hi>, макар ни Арси не дотегло, јербо си ми ти <hi>ближе род! |
о велико звоно чак до последњи’ салаша, макар му пукле оне његове гајде.{S} Ала би се секирала |
ру за порцију; јербо и коњи имаду душу, макар да су, што-кажу, једна марва.</p> <p>— Та умете в |
ечеру зар баш ни чашицу ракије, ај?!{S} Макар оне бећаруше.</p> <p>— Ама ти, Нићо, отоич рече, |
је им’о ћер Даринку.{S} Све којешта!{S} Макар није им’о друга посла.{S} Ет’ тако!{S} Поп Васа г |
дам се ја док сам жив!...{S} Таман!{S} Макар одн’о ђаво ланац два.</p> <p>— Даклем има неке на |
чудан дан кад не оде својој тетка-Макри макар на неколико тренутака, или кад Јуле нема у башти |
и за здравље и онда кад се обојица нису макли ни из сокака, а сад се вратили обојица су пута, — |
о да седне кад год хоће), па не може да макне оданде, него га стане дрека и дерњава и запомагањ |
и те твоје књиге; не може човек, да, се макне од тих њених књига, стоји кућа к’о штајеромт.{S} |
, кад му ту није место!?{S} Чим се само макнем корак из кујне, одма’ се направи вашар!</p> <pb |
ишће винове лозе опада па се проредило, макова цвећа давно нема, само стрче у висину сухе главе |
међу осталога почешће месити савијачу с маком коју он, као сваки Бачванин, од свију теста најра |
...{S} Рада и Ива су, бо’ме, Бечлије; а Макра и Сида су Бачванке, онако клот Бачванке.</p> <p>— |
ком што је Бог све и видео и чуо а баба Макра по мало видела а слабо што чула од свега разговор |
ти помог’о, дете! — зашишти оданде баба Макра.</p> <p>— А шта радите то, слатка тетка-Макро?{S} |
анима <pb n="399" /> својим, ту је баба Макра спокојно очекивала смрт цуњајући једнако по орман |
S} Заплака се и Јула, и гђа Сида и баба Макра; сви бришу и нос и очи.{S} А Нића боктер — у чизм |
, да њих двоје и још Бог на небу и баба Макра на земљи, с том само разликом што је Бог све и ви |
у и комшинску фамилију! — теши је прија Макра.</p> <p>— Е, слатка пријо, та како да не плачем о |
немојте плакати, пријо, — теши је прија Макра, — ето и мене сте расплакали, а ја сам баш тврда |
све затекну у свечаном оделу.{S} Тетка Макра је хтела као стара жена, краћим путем, између баш |
видео ни на старим контрафама, а тетка Макра у свиленој махрами, — седе па плачу и теше се уза |
а ће Јула у ауштафирунг донети, а тетка Макра је опет изложила уз припомоћ г. нотароша стање Ша |
колима седе две прије, гђа Сида и тетка Макра обе у свиленим хаљинама, гђа Сида у <pb n="384" / |
било.</p> <p>— А све то — заврши тетка Макра, — ви к’о једни учени људи к’о на прилику господи |
— Дакле: ово најмање је Сида, оно веће Макра, оно још веће је Ива а ово највеће је Рада...{S} |
ко исто, што је сигурна, да стара тетка-Макра не удара у тамбуру.</p> <p>Тако су се још после н |
е пронесу великим сокаком, — вели тетка-Макра одлазећи. — Кад ме закопаду —</p> <p>После тога ј |
ила <pb n="236" /> се о свему и од баба-Макре, а и иначе; и била је потпуно задовољна са добиве |
ико их жив није знао и затицао сем баба-Макре, а и она је, сирота, била и слабих очију и мало н |
иглице) или, на послетку, оде код тетка-Макре.{S} Ту је једнога лепог дана имао прилике да види |
вадбе); једнога дана је седео код тетка-Макре а другог код поп-Спириних.{S} Ту му гову.{S} Увек |
ла велика, сучељавала се с баштом тетка-Макре коју је цело село звало тетком, али која је била |
сада и састанци били у присуству тетка-Макре што кажу „под видом честности“, тако да би им то |
принципала г. нотарошу а од овога тетка-Макри, која се такође свечано обукла, а одатле девојачк |
па му чудан дан кад не оде својој тетка-Макри макар на неколико тренутака, или кад Јуле нема у |
старости, старости! — чу се глас тетка-Макрин, која је дошла у башту, да обиђе буре и наточи с |
како јој је мило било, кад зачу из баба-Макрине баште тамбуру!{S} Јули је тако мило било, и так |
а свеопшта радост двеју породица; тетка-Макрине и поп-Спирине породице, којих су породица најмл |
нема више еведре између њихове и тетка-Макрине баште.{S} А у башти ништа није онако весело као |
и стаде завиривати кроз тарабу у тетка-Макрину башту.{S} Гледа по башти.{S} Не види никога; са |
ћ мекан хлеб.</p> <p>— Добар дан, тетка-Макро! — ослови је Јула.</p> <p>— Бог ти помог’о, дете! |
ласно: — Па поздрав’те га, слатка тетка-Макро, поздрав’те.</p> <p>— Е, оздравићу ја, рано, кад |
</p> <p>— А шта радите то, слатка тетка-Макро?{S} Ди сте за толико?</p> <p>— Ето обилазим, овак |
ега четири дебеле свеске Рајића, <title>Макровиотика</title> Хуфеландова и <title>Собрание Веще |
дмах сутра дан се два пут нашла са баба-Макром у башти.{S} Тако и прексутра.{S} Известила <pb n |
и маму он воле... и маму!{S} И Сиду, и Макру, и Иву (и пољуби га) и Раду, и бабу, — све воле г |
ећ? — рече и ижљуби децу; Раду и Сиду и Макру у образ, а Иву, који је јаузновао хлеба с пекмезо |
је покојној стрини дао парастос а тетка-Макру преселио код таста.{S} Негована и искрено поштова |
није рђава.{S} Јула је упутила на тетка-Макру, да се од ње још боље о свему извести.{S} И гђа С |
г. нотароша и госпођу му, за тим тетка-Макру, и на послетку и принципала и принципаловицу кући |
, у лер, а она сва позеленила, па ђипа, мал’ ме није ударила, па каже: „Не дам ја, док сам ја ж |
сам у селу.</p> <p>— Па, господин-попо, мал’те неће тај ђаво и бити! — Коме требају кола с арње |
..</p> <p>— Па се потукли?!...</p> <p>— Мал’ га није пробо „кључем“ чим се чупа слама...{S} Сре |
а сам одем?{S} А шта велиш?</p> <p>— Па мал’те не ће то најбоље и бити!{S} А ја ћу бар за то вр |
ћен, — па дон’о неки -веее-лики зуб, та мал’ те неке бити колик’ полак шапурике...{S} Неки коњс |
него би с њим у манастир; а био би, та мал’ те не би био други <hi>Рајић</hi> или <hi>Мушицки! |
ним компотом.{S} По дуварима неке слике мал’ те неће бити све из прошлога века.{S} Биле су то н |
да се сретнем ш њоме! — Него, рихтих, у мал’ нисам заборавила.{S} Имам да ти јавим једну вест к |
н <hi>Екселенцију</hi> да превари!{S} У мал’ му нису слиндарили ону браду.</p> <p>— А шта је с |
да сам га намерно хтео преварити.{S} У мал’ <hi>мене</hi> нису обријали! — „Ово је или хотимич |
—</p> <p>— Та шта говориш?!</p> <p>— У мал’ што <hi>њему</hi> не оде брада!</p> <p>— Та, оно, |
а Сида.{S} Е, то је тако наљутило, да у мал’ што није планула и очитала јој у својој рођеној ку |
страшно лајати и скакати на ланцу, да у мал’ што није ишчупао колац за који је био везан, док н |
утила после поп-Спириног псалма... па у мал’ још ја нисам изиш’о крив, к’о да сам га намерно хт |
Венус је, нико к’о она!{S} Ху!{S} Та у мал’ јој нисам притрчала преко сокака; а купила би јој |
p> <p>— Како га је совјетовала, онако у мал’ није и прош’о! —</p> <p>— Та шта говориш?!</p> <p> |
у на војску, па седи кући па плачи!" „У мал’ <hi>мене</hi> нису обријали!“ каже мамаљуга банацк |
<p>Као мала груда снега кад се отисне, мала и незнатна, с врха брега, па на подножје стигне ка |
ја.{S} И једна и друга попадија изгледа мала, широка а темељна као она фигура на господин-нотар |
вештине и апотеке.</p> <p>Јуца је била мала, округла, румена и здрава као од брега одваљена, а |
, верујте.{S} То је мој идеал.{S} Једна мала кућица и баштица.{S} Проста кујна, скромна, проста |
и, — таки им је и мачак.</p> <p>Настаде мала пауза.</p> <p>— Јуцо... јеси л’ још на пенџеру?</p |
у; срце јој јаче закуца а образе подиђе мала румен.</p> <p>— Он је за цело! — мишљаше у себи и |
седе а измеђ њих стоји с албумом у руци мала Јула у краткој сукњици и дугачким хозлицама са шли |
ара подскочицом:</p> <quote> <l>„Ја сам мала, не знам ништа,</l> <l>Метите ме код огњишта,</l> |
дала најревносније на посао.</p> <p>Као мала груда снега кад се отисне, мала и незнатна, с врха |
издати и приказати, како ми ја и ’нако мала плаћа спрама велике бриге и главобоље и секирације |
овима; неке бабе са солуфима са каквима малају Изабелу шпанску краљицу, неке прије са великим к |
Ћира. — Разговор, к’о што видим к’о да малаксава.</p> <p>Донеше и вино и чисте чаше и стадоше |
вели уморна од силне праске и већ чисто малаксала и саломљена, тако да је већ будила сажаљење, |
висок, леп к’о „фирер“, а бркове да има мале и мало брадице; коса лепа, смеђа, пала на рамена о |
ка тешка орахова шифонира стоје као две мале капеле, а на њима поређан порцулан и тегле с разни |
у главу старога Трифуна учитеља, од ове мале слике онога што је пре њега било.</p> <p>Пре Трифу |
ак треб’о ја да држим боктера и из моје мале плаће да и’ плаћам, да чувају <hi>мој сокак</hi>, |
е озноји испод носа, па добије к’о неке мале брчиће као од росе.{S} А и само срце друкчије се р |
еме и дарова девојачких у чему им је не мале услуге учинила и фрау-Габриела.</p> <p>Фрау Габрие |
мени бједној“ а после те песме и једне мале паузе, зачу се из поп-Спирине баште — као кад певн |
а, метне у цегер двоје маказе, велике и мале, напрстак и још неке своје алате и иде право на об |
нскадија, све од баке иза запећка па до мале унуке са курјуком од педља, дугачким као мишији ре |
о је мени!... одранила је, што кажу, од малена... па сад... — па се опет заплака прија Сида.</p |
ијских врата:</p> <p>— Брже, господине, малер... несрећа, велика несрећа —</p> <p>— Наопако!{S} |
онда ми <pb n="209" /> баш пасира какав малер.{S} Изволите, само до ујутру.</p> <p>— Не брин’те |
је сав њихов кумст и сва моја несрећа и малер.</p> <p>— Еј, наопако ти звонило, и теби и нама с |
нцер по сали, — њој се мора десити неки малер; мора да јој пукне хаљина испод пазува или на леђ |
не!{S} Вид’ли сте да ми је пасир’о онај малер, — рече Габриела и удари у плач, — па ме само сек |
{S} Баш вам фала!{S} Срећа те ми је тај малер пасирао пред вашом а не пред каквом другом кућом! |
... ха ха ха!</p> <p>— Срећа, те ми тај малер није дигођ у другој кући... или на сокаку пасир’о |
луда, кад је њој (Габриели) пасирао тај малер.{S} Тако се засмејала, да је формално пала госп. |
ами: „Еј, терету мој, срећо моја — опет малер!“ А сирота Јула после тога не може да игра, него |
Јулина, и испричана (онако узгред) два малера фрау-Габриелина</hi> </p> <p>Пре него што су то |
идиду а они спеваду шором.{S} О, о, мог малера нема нигди, слатка снаш’-Пело!</p> <p>— Убио их |
о не пасира!{S} Не мож’те да живите без малера! — вели Цвечкенмајерка очевидно попуштајући... — |
ај господин Спира.{S} Увек се извуче из малера, па да је не знам какав.{S} А ту је мислила на о |
а ћу; видим, како сам, знаш, фала Богу, малерозан, испашћу још <hi>ја крив</hi>... и... пружим |
ћете само,“ говорио је Палчика, „ја сам малерозан човек, преживеће та све нас, ожениће и Савицу |
ине, о Св. Сави, а на балу је увек била малерозна.{S} Окрене ли је само двапут тенцер по сали, |
/> на памет.{S} Сирота Јула!{S} Баш је малерозна; наслутила је.{S} Није се забадава заљубила у |
д се повела реч о тим сватовима и о том малеру њеном, смејали би се неетикетни паори и сукали з |
аж.{S} Није Пентикостар, него Часловац, мали Часловац!{S} И то још и није онај прави Часловац о |
жена високи, а сачувај Боже кад је муж мали, а жена се отегла у висину!{S} Ено како ружно стој |
ла крај кола и стајала у реду као какви мали кривци, и крупне им сузе капале по оделу и по рука |
а га не знате?!{S} Оног што увек залепи мали к’о младеж округао фластер на доњу вилицу, к’о бај |
</p> <p>— И маму воле?! — рече јецајући мали Ива кога држаше Јула на руци. — Је л’, мама, и мам |
и доскочили, обешењаци једни!{S} Ја сам мали зуб завио у велико парче папира, а они су завили в |
„Пинчили, пинчили“! а он, шпицпуб један мали, само шнуфује и кија и шмајхлује сас репом.“ Већ н |
сто, — вели Аркадија и предаде му један мали замотуљак. — Ваљ’да га неће успут развијати —</p> |
са женом, па она дугачка ко торањ а он мали и снизак к’о патак.{S} Па још кад се узму испод ру |
озлицама са шлингерајем, па изгледа к’о мали гаћасти голуб; и слика доброга цара Јозефа како је |
и по фунти, каже, тешко, а дере се к’о мали бик..{S} Чује се још од винцилирове куће ларма у к |
нотарошевог писара који у селу живи као мали бог са својих тридесет форинти месечно.</p> <p>И о |
.{S} А није је ове недеље, што кажу, ни малим прстом додирн’о.{S} А то ја знам најбоље, јербо ј |
енима, и о негдашњим великим и садашњим малим платама бојтарским.{S} Приповеда јој — и ако га о |
ки Сокак с краја на крај, па колико тек малих сокака има, а сви су широки.{S} Зато ни један ниј |
преко сокака.{S} Јер кад се један такав малишан крене преко таквог блата, деси му се то, да се |
ово доба и шаљу само старији и јачи, а малишани у то доба остају код кућа, па се џавељају и пр |
ицама, устаде брзо и припрети несташном малишану који држаше обе шаке пуне прашине.{S} Путник ј |
и онда?</p> <p>— Е, п’онда су морали да малко попусте.{S} А баба ми каже: „Кад волеш њу већма н |
л’, газда?</p> <p>— А би л’ се приватио малко? — пита га домаћин.</p> <p>— А има л’ штогођ? — п |
риела и утрча у кућу. — Молим вас, само малко.{S} Уф, уф! како то да ми се деси!{S} Молим вас, |
ари, летошњи петао.{S} Покисао, истина, мало и он, и креста му, к’о рек’о би, помодрила, али је |
тичним орманом бестрага старога фазона, мало ће бити да кажем да је из доба блаженопочивше Мари |
сам...{S} Петре.</p> <p>— А па мало је, мало, господин-попо, није сад лето.</p> <p>— Па пролепш |
а Перса.</p> <pb n="338" /> <p>— После, мало после... чућеш већ.</p> <p>— Јеси л’ добио удовлет |
ђа до душе домаћица и мрзи је, а после, мало по мало, па се сви у кућу прилично навикну на њу, |
то тако, мало њивице мало ’раним свиње, мало кочијашим — па крај с крајем.{S} Тавори се, господ |
ела, па му стисну руку да га, к’о вели, мало упитоми и охрабри.</p> <p>— Па... онај, баш и може |
о је већ познато и не треба доказивати, мало и умеравати и „политички“ владати, али жене, жене |
само један поп.{S} Иде па мало пева он, мало црквењак, а мало ђаци, тако наизменце.{S} Док цркв |
зар је мени до њи’.{S} Него, ето тако, мало њивице мало ’раним свиње, мало кочијашим — па крај |
је снивала страшно. — „А ти узми, рано, мало воде па попи, то помаже; одма’ ће те проћи стра’,“ |
ив се Кипри нотарошу, — молим вас лепо, мало од оних крофни из онога тањира тамо, чини ми се да |
де почивка.</p> <p>Мож’да је сада и то, мало час споменуто, био један разлог; али не мање јак р |
е знали сутра наћи, ако се ја, то јест, мало задржим после службе, јер се надам да ћете бити та |
иди, — „ето она моја, Меланија то јест, мало мало, па кашље!“ Те кувај ово, те кувај оно.{S} Зд |
леде забринуто гђа Сида.</p> <p>— Та... мало рђаво... онако, свакојак..</p> <p>— Па ти кажи, — |
и’ а кад га тако почешеш <pb n="300" /> мало, онда и они стидљивији добију реда и једеду —</p> |
натарошевица. — ’Оћете л’<pb n="194" /> мало шећера на дињу?{S} Има свакојаких густова.{S} Ето, |
у наћвама хлеб па му окренула леђа.{S} Мало мало па се тек окрене на њ па га лепо погледа, а ј |
ле нема у башти да је види или чује.{S} Мало који дан да није дошао.{S} Понесе зејтина и пола т |
су лепо живели и попови међу собом.{S} Мало које вече да не прође, а да не оде поп-Спира поп-Ћ |
старога учитеља који је био и учио.{S} Мало ко да није био бијен од њега, али је сваки то подн |
никако да погледа у комшиску башту.{S} Мало јој чудно, што не чује оданде песме ни тамбуре. „П |
та јачим гласом оне унутри, — ’оћемо л’ мало да одморимо сироте коње?</p> <p>— Па, не би згорег |
ом и чупавом чардом.</p> <p>— ’Оћемо л’ мало да се одморимо? — запита Пера који је нерадо прола |
омада сланине, ил’ печене кожурице, ил’ мало суви’ ребара свињски’, неће ти се, Бога ми, проћи. |
ја и Николајевич. (Ту се „Николајевич“ мало почеше иза врата, ал’ не рече ништа.)</p> <pb n="1 |
} Иде па мало пева он, мало црквењак, а мало ђаци, тако наизменце.{S} Док црквењак или ђаци пев |
Изађоше напоље.</p> <p>Настаде тишина а мало после чу се неко шапутање.</p> <p>— А ди га држи? |
на а три фртаља воде, па мало пијуцне а мало чита новине, пијуцне опет па опет чита даље новине |
пулгерска кафана, где се мало говори а мало и попије.{S} Још нико у селу није запамтио, да је |
ко је веровати поп-Ћириници, и јесте га мало чудновато добио.{S} Она вели, да га је поп-Спира д |
о вече, дође лепо Шаца, онај што сам га мало пре споменула, са читавом бандом блех-инштрумената |
им попадија и кћи Јуца. „Ајде, вели, да мало поседимо; рано је још за легање!“</p> <p>— О, о, о |
ме и вели: да ни мами не би шкодило, да мало више зна француски.{S} До душе, још га ни она (Мел |
Е, — предложи поп Спира, — оћемо ли да мало исперемо гушу вином?</p> <p>— А колико га имате у |
било! — одговори му поп Спира жељан да мало побегне од силних свакојаких мисли које су га опхр |
апеваше, заплака са гђа Перса а и млада мало, бришући сузе шпицем од „шнуфтикле“.{S} А стари св |
ли сте рећи? — поправља је госпоја Сида мало љута због споменуте дебљине.</p> <p>— Та да, путер |
ашица и не слушајући га, — а он је онда мало учтивији, па не отима од други’ а он је и онако по |
адежду, нада се!{S} Ја сам се испочетка мало к’о и бојао, јербо, знаш, како је!...{S} То могу т |
S} За тим седне за сто па само промућка мало дивит, натегне бокал и похвали вино, а за тим опро |
ка у авлију у коло и ако се као отимала мало и викала: „нем тудом, и не знам ништа!“ и тражила |
бела родила на свет. — Меланија је била мало сањалица и сентиментална; а Јула онако, не знаш ни |
шешир и прекрстио се, па, како је била мало наглува, одмах се сетила да то звони на вечерње па |
ма... оче Спиро, ’тедо’ се нешто с вама мало разговарати, ако се, то јест, с вама, уопште <hi>и |
јемо.{S} Фала на дочеку.</p> <p>— О, на мало, на мало!{S} Камо срећа, па да ме се почешће тако |
Фала на дочеку.</p> <p>— О, на мало, на мало!{S} Камо срећа, па да ме се почешће тако сетите!</ |
ми, знам, дао!{S} Него дад’ ти меникана мало оног твог вина, јербо то сам цигуран да ти није фа |
ће ти сутра Глиша Сермијаш, да процуња мало по подруму.{S} Ето ти гостију! — вели јој поп-Спир |
, фртаљ чаше вина а три фртаља воде, па мало пијуцне а мало чита новине, пијуцне опет па опет ч |
месеца кад су оном Неци украли коње, па мало им што су му одвели коње, нег’ му још метли уларе |
на немецки, па дође много лепше!{S} Па мало коју ноћ да не говори тако из књига; а ја седим у |
p> <p>— Осам...{S} Петре.</p> <p>— А па мало је, мало, господин-попо, није сад лето.</p> <p>— П |
нда, наравно, само један поп.{S} Иде па мало пева он, мало црквењак, а мало ђаци, тако наизменц |
кнуће читаоци.{S} Али зашто је поп Ћира мало покуњен и узбуђен, а поп Спира весео и задовољан — |
фне, — па се кренуо поп-Ћири преко пута мало повише „у шрех“, а за њим попадија и кћи Јуца. „Ај |
угу Пелу не могу лако наћи! — вели Нића мало и тужно. — Од кад ми она умрла, а ја ударио у ника |
кад су се пријавили.{S} Били су обојица мало поматорији, већ у велико брадати клирици.{S} И они |
ки као човек гавран, њихов Гага.{S} Кад мало после, а оно није гавран него Шаца под јоргованом |
јербо је то за мене један „балсум“ кад мало гуцнем —</p> <p>— „<hi>Балсум</hi>“!...{S} Што гођ |
то сада пада на памет!{S} А ја баш сад мало час с мојим попом разговарам, па кажем баш: „Ју, Б |
а!...{S} Баш не би шкодило да се чимгођ мало угријем изнутра —</p> <p>— Па ти си пре рек’о: да |
разгледају албум.</p> <p>— Персо, деде мало вина, — вели поп Ћира. — Господин-Перо, та дете, н |
у.</p> <pb n="420" /> <p>А путнику дође мало лакше.{S} Дође му воља и зажели да упрегне шест та |
гу, господин-Спиру, — рече бришући сузе мало умирена гђа Габриела; — салашар, па још немеш, гру |
их поштовалаца Доситијевих, и ако га је мало читао; али се ипак у том није слагао с њим, што је |
епа и мало нижа; али жена и треба да је мало нижа, то је много лепше него кад су и муж и жена в |
рећан пут!“</l> </quote> <p>Глас јој је мало дрхтао, али је доиста лепо певала.{S} Док је певал |
и се путник.</p> <p>— Та није да сам је мало високо поч’о, него тако, да сам је после мор’о чит |
а пије... и да се туче успут.{S} Чим је мало ђорнут, а он ’хоће да пева.{S} Па што он сам ’хоће |
> Права антика што наши кажу.{S} Био је мало мањи од иконе Св. Ђурђа (крсно име поп-Ћирино) са |
м господски, и онда, наравно, вредно је мало и поразмислити, јер прилика није рђава.{S} Јула је |
опоравила од лаке несвестице, у коју је мало час пала, кад је видела поп-Спиру у колима у којим |
о је још била велика тајна.{S} За њу је мало њих знало; њих двоје младих, једна стара тетка и О |
Вина ти меникана дај, да ча-Нића огреје мало своју беамтерску душицу, кад је овако пасја ноћ на |
а можеш и мени.</p> <p>— Ракије, ракије мало! — вели Пера. — Биће баш добро на ову ’ладноћу.</p |
днако утишавала, док се напослетку није мало смирио и оставио јој одрешене руке, да она сама св |
му се, кад се овај саплеће преко своје мало подуже кежње кецеље и кад заџака оно његово: пак-п |
ој се само.{S} А тако би волела да чује мало тамбуру; нешто је расположена данас.{S} Гледа у ба |
ше и боље!?</p> <p>— Бачван је, па воле мало више да дивани.{S} И чим која чарда, — а фала Богу |
мало својом љубоморношћу.</p> <p>После мало кавге најлепше је да дође једна серенада, а тако з |
већ прођем, а она се увек ондак искашље мало, па ме пита: „Како ти је, Нићо! брез жене?“ А ја ј |
тали.{S} Јула је једва чекала да остане мало насамо, да се сита исплаче као свака несретна дево |
пушио беше лулу и кренуо се да прилегне мало, наредивши, да се она лубеница не вади из бунара п |
на рибу,“ вели јој Нића па па се окрене мало на леђа да се мало одмори, а она га погледа сваки |
Нића па па се окрене мало на леђа да се мало одмори, а она га погледа сваки час, па му одговара |
, пало ми на памет, дошла ми воља да се мало разонодим.{S} Па... реко’... дај да обиђем и припи |
и не би’ сетио!...{S} Наспело ми да се мало провеселим.{S} Није шала, толико већ време све у < |
.. не морамо сваки дан пити, него да се мало видимо и разговарамо —</p> <p>— Јао мене!{S} А как |
јунака, па онда,он њу пољуби, а она се мало отима па му каже: „Срам те било!“, али то тако мек |
биртија, него пулгерска кафана, где се мало говори а мало и попије.{S} Још нико у селу није за |
зађоше и Меланија и Пера, а из кујне се мало после чу једно „јуф!“</p> <p>— Дакле? — устаде гђа |
ј’те, извол’те, извол’те, прихватите се мало, — понуди их домаћин, кад домаћица унесе кајгану, |
> <p>Тера Пера Тоцилов по путу, који се мало оцедио, лете коњи весело као да гајдаш у колима св |
<p>— Но, госпођице, — вели Пера који се мало вештачки ослободио попивши две наискап. — Нисам ни |
да и томе подобно, — вели гост који се мало уплео био.</p> <pb n="57" /> <p>— Та шта говорите? |
и и јарости! — рече поп Ћира смешећи се мало.{S} Ваљда му је дошло смешно помишљајући какав би |
же, врло лако, — вели Јула умирујући се мало по мало.</p> <pb n="235" /> <p>— Тхе, — рече гђа С |
п Ћира скидајући се с кола. — Ја сам се мало подуже задрж’о на путу.{S} Хе, ал’ шта му знаш; те |
ва, — рече облачећи се, — ал’ ја сам се мало и одвише задржала!{S} Службеница!{S} Љубим руке, г |
ли сам мор’о да останем, задрж’о сам се мало ради црквених рачуна.</p> <p>— Та ништа, ништа, — |
апева поп-Ћира раздраган.{S} Затурио се мало у столицу, па пустио глас а диже обрве и везе и ки |
бопитства...{S} Дакле?</p> <p>— Само се мало, гнедиге, стрпите!{S} Дакле, к’о што сам рекла и к |
акле тек сутра путујете.{S} Бар ћемо се мало, онако, натенани проразговорити.{S} Извол’те, изво |
и дотерује тоалету.</p> <p>Но ми смо се мало повише удалили од предмета и заборавили се описују |
’те, слатка, овде сас нама.{S} Извол’те мало диње, да знате само, како је слатка, к’о да није и |
и вођење на бал у Бечкерек, „да се дете мало разоноди и да избије себи из главе те црне мисли“, |
а крилу. — Ал’ послушајте ме!{S} Узмите мало шећера па поспите кришку!</p> <p>— Ајд’ баш да вам |
о, поњамо ми то већ... и због слова сте мало возбуђени —</p> <p>— А, господине, мило ми је што |
кадија испали једну прангију.{S} Али ће мало подуже чекати, јер га је фрау-Габриела замолила да |
до њи’.{S} Него, ето тако, мало њивице мало ’раним свиње, мало кочијашим — па крај с крајем.{S |
<p>— Па кад ме све којешта пита, — рече мало јогунасто Јула.</p> <p>— <hi>Којешта</hi> му и одг |
наслађавам једном таком сликом. — рече мало збуњени путник, па се саже, да помилује једно крив |
фрајле са села клањају, то јест извуче мало врат к‘о корњача.</p> <p>Кад је изашао гост, сви с |
>момку</hi>, да се <hi>и он</hi> повуче мало... нек’ чува дућан...{S} Види, ваљда, фала Богу, и |
аш је било после подне.{S} Врућина беше мало попустила, ветар ћарлијао и повијао благо гране др |
на клупу што је пред кућом где поседише мало у разговору док им не јавише: да изволе, супа је н |
их метни на ватру за нашег Нићу...{S} И мало сланине можеш.</p> <p>— Немој само много, кицошко |
сланине донеси, — наређује домаћин, — и мало сува језика, и једну окрајку ’леба.</p> <p>И докле |
шкодило због кашља проклетог...{S} А и мало кожурице... знаш да сви у мојој фамилији радо једе |
на да дође и ако је киша већ престала и мало се оцедило, а и чизмар му наглавио чизме, ипак га |
о масти кол’ко мећеш у жижак...{S} Па и мало сланине, кад би испекла на ватри, не би ми шкодило |
и’, неће ти се, Бога ми, проћи.{S} Па и мало сува језика свињећа из оџака не би Нићи шкодило.{S |
се узму!{S} Он леп висок, а она лепа и мало нижа; али жена и треба да је мало нижа, то је мног |
На вратима га дочекује Неда гологлав и мало постиђен, пољуби га у руку, па само вели: „Хе, шта |
леп к’о „фирер“, а бркове да има мале и мало брадице; коса лепа, смеђа, пала на рамена онако ом |
а је то!</p> <p>Домаћин се опет врати и мало после га изнесе сав радостан.</p> <p>— Право си ка |
абриела, — к’о што сам рекла, ја могу и мало после!{S} Па мом дуварском сату већ прошло два.</p |
и она је, сирота, била и слабих очију и мало наглува од старости. „Боже, а да л’ су се који пут |
p> <milestone unit="subSection" /> <p>И мало после дижу се комшинице и одлазе праћене фењером.{ |
оли Богу, да се проразговори, да поседи мало у порти, да разгледа како је која обучена — и ко ћ |
ских уредаба, управо њих има доста, али мало их има који их зарезују у што.{S} Сокак или авлија |
м па му треба да се разговара и разгали мало —</p> <p>— О, пардон, — прекиде Пера и скочи са ст |
у рерну... врућина ми је.{S} Па запали мало омана... ено на’ћеш тамо на орману... поред штрике |
женица. — А што се не би баш и скинули мало с кола... бар док се коњи одморе и наране?...{S} Д |
, — веди гђа натарошевица, — него се ми мало задоцнили; а у другим кућама, да бо’ме да су давно |
овога, а одношаји се не само да нису ни мало побољшали, него су се све више и више заплетали.{S |
иш штогођ више као мито.{S} Ајде, гуцни мало! — вели Пера Тоцилов и пружи му пун бокал вина.</p |
?</p> <p>— Јесам, мамо!</p> <p>— Отвори мало те шалукатре!...{S} У соби је к’о у рерну... врући |
ече и наслони се на мотику да се одмори мало. — Што не бекне сад штогођ, мустра берберска!?</p> |
те моје, отрчи ако те не мрзи па донеси мало кромпира из подрума!“ тако би благо рекла кад је н |
ко седећег у колима, а и да се прихвати мало.</p> <p>Кола стадоше.{S} Поп Спира и Пера сиђоше.{ |
ње!</p> <p>— Ама канда ћемо ноћас имати мало кишице; видите ли ви како нам се спрема од Бачке?{ |
ни било није!{S} А овако, Јула се осети мало потиснута од другарице своје.{S} И она одмах понос |
! — рече путник сав потресен, гледајући мало утешеног Иву... — Сушта мати! — додаде нежно.</p> |
ан босоног потрбушке на кревецу, а овај мало потврд.{S} Осећа лепо ча-Нића како лежи на тврдој |
у рукама свој горњи капут који ће овој мало после послужити као <foreign xml:lang="la">corpus |
ојтарова капа.{S} Лаку ноћ!“</p> <p>Док мало после и то не умукне заједно са нестанком оних сил |
р ја диваним што зло!?{S} Велим: да вам мало помогнем.{S} Ако ја к’о први комшија нећу, а да ко |
гости пију кафу и јаузнују, да упознам мало боље читаоце са обе ове девојке, — да их то јест „ |
, — вели поп Ћира; — с пута сам, па сам мало назеб’о.</p> <pb n="341" /> <p>— А куд се ви спрем |
га сад, па како би било да вас проведем мало кроз село до школе —</p> <p>— О, молим, молим —</p |
молим —</p> <p>— А ја ћу само да сврнем мало кући, а на ту ћемо страну и ударити, па ћете о јед |
да се и ја овако матор кеша прођаволим мало...{S} Хе, хе!{S} А шта би к’о фалило!?{S} Не да се |
ар за то време да се натенани размислим мало за оно и да распитам: је л’ господин Ћира погодио |
/> <p>— Па ви сте ми казали, да отворим мало пенџер!</p> <p>— О часни те, дете!{S} Па што га ни |
м те у авлији, па реко’: дај да свратим мало код нашега газда-Петра...{S} А, ти увек вредан!</p |
код њега...{S} Тако по каткад кочијашим мало...{S} За ово што од вас зарадим, купићу, мојој Јул |
ема појаса међ ’аљинама! — вели домаћин мало после. — Можда га није ни пон’о.</p> <p>— А како д |
добри су; — вели Јула, — само Рада, он мало...{S} А јес’ пољубио господин-попу у руку, и замол |
hi> чуваш село.</p> <p>— Ето, ја сврн о мало!{S} Видим свећу, па к’о велим, дај да к’о власт ви |
бојтари онда прошли и видели света к’о мало ко.</p> <p>— О бирташу, — лупа и виче Пера Тоцилов |
ђеду под нос, па онда, знате, дођем к’о мало к себи!...</p> <p>— О, о, о!{S} Јадна фрау-Габриел |
својој авлији.</p> <p>— Ето, ја сврн’о мало! — отпочиње поп <pb n="275" /> Спира разговор. — В |
ељ очекујући поп-Спиру, који се задржао мало с туторима и прегледао приход што је пао на тас у |
рођаку, и уздише.{S} Хвали себе, а као мало и издаље куди свога Милоша и вели, да није заслужи |
л’, мама, и маму воле? — рече дете као мало утешено али још једнако уплашено и уплакано, па ту |
умом и што је и један и други размишљао мало: да л’ би добро било да му пребаци ту неискреност |
ша престала.{S} Пера Тоцилов је потерао мало боље коње, који су се у чарди довољно одморили.{S} |
есе.</p> <p>И све ће те красне слике до мало, за тренут један, нестати и ишчезнут и!{S} Нестаће |
чисто злато од лажна варка и да је био мало мало обазривији — ишчезла би слика Шацина из Јулин |
поп-Спиру и тако се обавестио и умирио мало.{S} После тога је мање лајао за све време визите.{ |
и оданде.{S} А у томе се и тата одљутио мало, а и мама се заузела и умиривала га спомињући му и |
а за њега и мило му било што је намучио мало својом љубоморношћу.</p> <p>После мало кавге најле |
а сладост, касти.{S} А Је л’ вама онако мало ’хладно, снаја!...{S} Баш не би шкодило да се чимг |
ли онако пунији?</p> <p>— Сув, па онако мало блеђи у лицу, — вели Ержа, — онако господске фарбе |
плева, нека прашина, к’о да је и онако мало на сокаку; а ноћом неки гајдаши, тамбураши, трумбе |
— „ето она моја, Меланија то јест, мало мало, па кашље!“ Те кувај ово, те кувај оно.{S} Здраво |
ћвама хлеб па му окренула леђа.{S} Мало мало па се тек окрене на њ па га лепо погледа, а једнак |
о злато од лажна варка и да је био мало мало обазривији — ишчезла би слика Шацина из Јулина срц |
Како је у ово село, као и у свако село мало ко свраћао, није чудо што је одмах по селу пукао г |
е сакрије иза клајдерштока; а Јула врло мало, прочитала је <title>Љубомира у Јелисиуму</title>, |
ицу кад попијем.</p> <p>С кафом је ишло мало потеже, јер су једва нашли жрналицу; како су често |
како нас је Бог створио, проразговарамо мало с тим њиховим владикама, — да видимо <hi>ко</hi> б |
ном, — вели гђа Перса, — да излуфтирамо мало собу.</p> <p>— Шта ће само тај млади човек помисли |
а; ни несвестице, ништ’, ништ’!{S} Само мало суза, па и то тек форме ради, да може извадити шну |
о <hi>шкандала</hi>?!{S} Молим вас само мало брже, шта је, дакле, то било? — рече гђа натарошев |
а тањира тамо, чини ми се да су те тамо мало руменије а и боље нарасле.“ — А сваки поп чудо што |
<p>— А можемо л’, госпоја, да накитимо мало... онако, по нашки... с фронцлама, што кажу, ако н |
ишта! — веди гђа натарошевица. — Ми смо мало повише закаснили, извин’те и ви!{S} Бар да сте ран |
Састајали су се и даље у башти, наравно мало ређе, јер је било скопчано с опасностима од како ј |
се навикао већ и њен „пинчика“, — једно мало, бело, нервозно и пакосно псетанце са плавом машли |
вама се то допада!? — чуди се очевидно мало уплашено гђа Перса. — Боже, господин’ Перо, баш ст |
ете, само ми немојте прибацивати за оно мало ракијице; јербо то је моја сладост, мој балсум!{S} |
се бојтар па се примаче и испи још оно мало што је остало у фићоку Пере Тоцилова, па уздахну т |
ста практицира код неког фишкала.{S} По мало практицира а почешће иде у лов на шљуке, или поваз |
Јуца тек натуцала нешто мало и знала по мало само у гитар, јер кад би гђа Перса запитала поп-Сп |
етка се Јула к’о и женирала и љутила по мало, јер јој се учинило, да је Шаца и сувише слободан. |
м!“</p> <p>По некад се господин попа по мало, Бога ми, и зачуди, кад му тако дође Аркадија цркв |
е Бог све и видео и чуо а баба Макра по мало видела а слабо што чула од свега разговора њиховог |
(к’о што бар ви велите).</p> <p>— Та по мало јесте и тако! — вели поп-Ћира.</p> <p>— Ех, па онд |
ира колико му брига допушта, дремуца по мало.{S} Пера бадри коње, кара их, спомиње им оног Март |
</head> <p> <hi>У којој већ отпочиње по мало сама прича ма да се може узети и да је она продуже |
ни за травику!{S} Још да нема онако по мало, кад неко западне у шкрипац, па помагај ча-Нићо,.. |
ше домаћица и мрзи је, а после, мало по мало, па се сви у кућу прилично навикну на њу, па им чу |
лако, — вели Јула умирујући се мало по мало.</p> <pb n="235" /> <p>— Тхе, — рече гђа Сида у се |
ако лежи на тврдој дасци, па му само по мало чудно, како то тако газдачка кућа, а тако тврд кре |
оседаше сви.</p> <p>Попови пијуцкају по мало и играју неку стару игру <hi>Фирциг</hi>; а попади |
ош даље у Сервију...{S} А за сад још по мало од кочијашења —</p> <p>— А имаш ли асну од кочијаш |
ва и вели: „Ха-а-ај, хај, ајде да се то мало поспава; биће и сутра дана за разговор!“ — „Лаку н |
а од ови’ силни’ мисли.{S} Дај да се то мало прилегне и продрема, ево већ и петли! — рече Нића |
етар!{S} Што ја знам чуда по селу — што мало ко зна!{S} А да ми је рек’о Бог, да пишем књиге, к |
ала у клавир; а Јуца тек натуцала нешто мало и знала по мало само у гитар, јер кад би гђа Перса |
} Али, Бога ми, од ово тридесет и нешто мало више година, све је боље, тако да понекад скоро и |
...{S} О, а тако ми жао, што нећете бар мало да свратите!...{S} Па шта <pb n="410" /> ради Мела |
уз.</p> <p>— Хоћете л’ дозволити да вас мало одменим? — пита путник.</p> <p>— О, молим... здраг |
неговали и писмену књижевност.{S} Данас мало која да мора да тражи кога да јој пише у род, него |
о те воде, па черес тога ја и дан-данас мало пијем воду.</p> <p>— Е, кад ти у <title>Рожданику< |
угости; хоће и да почасти и да га опет мало кошта!{S} Нема ти ништа лепше, него онако српски з |
Тако су ћеретале све док није Жужа већ мало и обезобразила па постала и сувише интимна, и док |
а каже онај <hi>паор?</hi> — запита већ мало љутито поп Ћира.</p> <p>— Па то и јесте што ме јед |
че папира, а они су завили велики зуб у мало парче папира!{S} Е, ко, ђаво, да позна!...{S} Ето |
е и спасе је родитељима.{S} А једаред у мало што није завила гђа-Персу у црно; јер кад је полет |
сети друштво, да би добро било да пређу мало код њих.</p> <p>А то је било врло добро.{S} Јер да |
о, на нашу срећу, сетити па да нам дођу мало.{S} Чисто ми глува и пуста кућа без њих!“ Па седит |
не.{S} Спремамо!...{S} Имаћемо у Недељу мало калабалука, весеља! — вели задовољно бирташица.</p |
е.</p> <p>— ’Бројтро, брицо! — викну му мало лолински ча-Нића, па се искашља онако у српском см |
ириној соби.</p> <p>— Оче Ћиро, — викну мало јаче домаћин с врата. — Чесњејши...{S} О, оче Кири |
ву само да бар једно после подне одахну мало душом — па се упутио за певницу и то за ону коју ј |
ела улазећи код г.-натарошевих, — ја ћу мало после доћи.</p> <p>— О, ништа, ништа! — веди гђа н |
ајмање ме нисте узнемирили.{S} А ја баш мало пре у себи мислим:{S} О неће л’ Бог ког донети!... |
већ бескрајни рит с високом трском, још мало па ће и заћи, а Рада тера једнако своје бесне коње |
ко.{S} Јуцо дете моје, иди у кујну, још мало па треба вечерати; знаш да тата воле раније да веч |
ла Богу, кад смо ту!{S} Ево нас!{S} Још мало! —- рече Рада већ у зору и показа бичаљем на цркве |
танком оних силуета испред куће.{S} Још мало живота има по авлијама, одакле чујеш како се ракољ |
бље књиге и најбрбљавији језици.{S} Још мало па порта остаде скоро празна.{S} У порти још осташ |
е су биле тако потребне а по селима још мало или никако познате.</p> <p>А сетио се и својих изб |
адежде.{S} Само, каже, да испланира још мало, па ће ми данас казати, шта је искумстир’о.</p> <p |
момци!{S} Дед, кицоши моји!{S} Ајд још мало у блато!“ чује се <pb n="302" /> глас Пере Тоцилов |
паор.{S} Добро те си дош’о а да је још мало потрајало, мор’о би нас тражити по свету.{S} Дошло |
и похита да иде.</p> <p>— Та сед’те још мало, — зауставља је гђа Сока испраћајући је до авлијск |
ца, клањам се!</p> <p>— Та останите још мало, слатка!{S} Бар на белу кафу, а красан обрст имам. |
то је било врло добро.{S} Јер да су још мало само остали, отворило би се гротло на вулкану преп |
ке.</p> <p>Близу је и Ченеј.</p> <p>Још мало ето их на вашаришту.{S} Прођоше крај гробља, остав |
немој више; доста је!“ А он вели: „Још мало“ па још квари.</p> <p>— Е, гледај ти само једне ке |
вет у домаћиновој спаваћој соби.</p> <p>Мало после уђе домаћица са једном дремљивом чупавом слу |
авајући новорођену децу по селу.</p> <p>Мало који дан да не дође господин попи, једноме или дру |
грдно велика ексера, — и тучак од неког малог авана, — и парче потковице и пола „штогла“, — и о |
паорског кола, и у њему оног ћифтанског малог, ухватило се још једно треће опет паорско.{S} У њ |
врата и понуди госта напред који после малог нукања уђе поребарке.{S} Попини су чули већ за до |
по милу своју познаницу.{S} Стигла беше малога бегунца који се дераше и ваљаше по прашини и бац |
и очи.{S} Међутим њен зет Палчика, отац малога Савице, вели да баба то само тако каже; увек она |
ословима), један млад, блед плавушан са малом ретком брадицом и устима од увета до увета.{S} Ни |
нос, па из пола табака диктовао једном малом лепо очешљаном Чивучету, и са плајвазом једну по |
евица... — случајно сам код ње свратила малочас и од ње чула.{S} Скаменила сам се, кад сам чула |
писац и принуђен, да се служи подацима малочас споменутих поштованих госпођа а ове са крај сел |
апевала баш ону исту песму коју је Шаца малочас ударио у тамбуру.{S} Ах, како је Шаци било, кад |
о је обично говорила гђа Перса.{S} Па и малочас споменути клавир купљен је после три четири так |
? — умеша се патак у разговор и прекиде малу паузу која постаде после госпоја-Сидиног питања.{S |
и десно, са чега је навукао на себе не малу мрзост и опасност од паорских момака.</p> <p>Недељ |
дну.{S} Ту се дан ноћ задржавао и у не малу бригу бацао поп-Спиру <pb n="268" /> и све укућане |
о вам сукње, а ја ћу послати сутра моју малу.{S} Уф, уф, кад ја највише посла имам, онда ми <pb |
а, баш би’ вас молила још за једну малу малу кришчицу, ова ваша диња све се топи у усти...</p> |
слатка, баш би’ вас молила још за једну малу малу кришчицу, ова ваша диња све се топи у усти... |
ида и гђа Перса припадају; јер су једну малу искру, меховима своје пакости и мржње, распирили у |
Ива кога држаше Јула на руци. — Је л’, мама, и маму воле? — рече дете као мало утешено али још |
жала сам к’о у воску!</p> <p>— За Бога, мама, а што се ви толико кренкујете!{S} Није то ништа т |
ећи из сандука ствари. — ево и за тебе, мама, да да ви’ш да те нисам заборавио... ал’ боље, ајд |
л’ те?...{S} Јел’ те, попо?...{S} Ајде, мама и ти у кола! — зове је Рада.</p> <p>— Е, не сме ма |
мо књигу после фруштука па каже: „Ајде, мама, ви будите данаске у кујни!“ па је текем нестане.{ |
аш добро дошле једне —</p> <p>— А није, мама!{S} А шта ће ти наочари!{S} Кога си требала да вид |
га ни за часак.</p> <p>— Не брин’те се, мама!{S} Остав’те ви то само мени.{S} Та зар сам забада |
у књигу.</p> <pb n="108" /> <p>— Е, ви, мама, увек преувеличавате! — брани се Меланија.</p> <p> |
коме да искали свој јед.</p> <p>— Али, мама! — умирује је Меланија.</p> <p>— Уф! — хуче гђа Пе |
је Рада.</p> <p>— Е, не сме мама, рано; мама мора да чека бабу! — рече женица смешећи се.</p> < |
седи у кругу своје будуће фамилије.{S} Мама хеклује тепих од шареног старежа, Меланија извађа |
е су и читали по нешто.{S} Јула чита, а мама ради крај ње и ћути, кад она у себи чита; или је с |
— вели поп Спира. — Седи, Јуцо дете, а мама нек иде.</p> <p>— Јуцо, напред, олбрекц! — команди |
за сад, — брани их Јула; — то је њихова мама крива...{S} Ето, ви’те, остала сам исто онако „гем |
а</hi> то дотерам!“ — Бадава се госпођа мама отима и вели јој: „Та немојте се трудити!“ Габриел |
, слатка.</p> <p>— Па како је мене моја мама учила, тако ја сад учим моју Меланију.</p> <p>— Сл |
је дуго и гласно плакала, кад се и сама мама пробудила и отерала Гагу с врата, а њу викнула и п |
а, — што је Бог таку створио и она њена мама је тако воспитала!{S} Само „јесте“ и „није“, па ни |
него да и она буде попадија као и њена мама што је.</p> <pb n="44" /> <p>— Та, оно знате, то б |
едну песму и по прилици је, да не дозна мама, предао Јули.</p> <p>У песми је испевана његова ше |
а ја сам га баш имала!{S} Моја покојна мама, Бог да јој душу прости, није било тога теста или |
м како ми је говорила увек моја покојна мама. (Бог да јој душу ’прости, била је здраво паметна |
њу пада, говорила је увек моја покојна мама!</p> <p>— Ех, манимо се тога!{S} Било па прошло!</ |
да сте у земљу пропали!“ вели задовољна мама.{S} А задовољни су и они, воле се све више и више, |
гђа-Сидин. — О, Јуцо!</p> <p>— Јао, та мама је будна! — прошапута Јула.</p> <p>— Јуцо!...{S} Ј |
Колико је само пута пречула Јула кад је мама зове. — „Ти кад се на штогођ наканиш, не знаш шта |
гију; њихова се скрхала прекјуче кад је мама била нешто љута а тату баш онда дон’о андрак, да ј |
у иза куће па чита Геновеву.{S} Биче је мама колико је грло доноси, а она се занела па и не чуј |
то да говорим и држим страну, што ми је мама била Немица,... ал’ са свим је тако.{S} Зар не?{S} |
ву шотиш-полку и неки тајч, који јој је мама, кад је била добре воље, под дудом показивала.{S} |
ола! — зове је Рада.</p> <p>— Е, не сме мама, рано; мама мора да чека бабу! — рече женица смеше |
че смешећи се и пољуби Раду.</p> <p>— И мама сме у кола, је л’ те?...{S} Јел’ те, попо?...{S} А |
S} А у томе се и тата одљутио мало, а и мама се заузела и умиривала га спомињући му из давних в |
</p> <p>Једнога дана тако седе и Јула и мама и раде неки женски рад и једна и друга, а Јула пок |
но све удаваче најрадије спавају.{S} Ни мама у соби није могла чути тамбуру.{S} Али Јула је чул |
притрчала преко сокака; а купила би јој мама кофпуц и хорнодле по сокаку а локне по комшилуку.. |
аже; одма’ ће те проћи стра’,“ вели јој мама и каже јој, нек се прекрсти и нек прекрсти јастук. |
што се Јула тако лако утешила, док јој мама још једнако праскала због Меланијиног успеха.{S} П |
то забринути син Ћира своју маму, а оно мама мирно спава, а то што је поп-Ћира чуо, био је саха |
о! — вели а заклопио ствар.</p> <p>— Ју мама, иберашунг!{S} Ааа!</p> <p>— Да ми ниси купио наоч |
је родитеље звала: <hi>папа</hi> и <hi>мама</hi>, имала је своју вољу и њу су сви морали да сл |
и оца звала: <hi>тата</hi> а матер <hi>мама</hi>.{S} А Меланија је родитеље звала: <hi>папа</h |
мал’ <hi>мене</hi> нису обријали!“ каже мамаљуга банацка...{S} Хеј! — викну болно гђа Перса са |
вала камишом на ту страну!{S} Чујеш ли, мамаљуго банацка?</p> <p>— Ал’ за име Бога, Персида, па |
i>Ја</hi>, даклем, терам далеко!{S} Еј, мамаљуго, мамаљуго банацка!{S} Дакле ти си већ контен д |
пољубили!{S} Мири се ти с твојим деком, мамаљуго банацка, (Госпоја-Персина је старина из Бачке) |
даклем, терам далеко!{S} Еј, мамаљуго, мамаљуго банацка!{S} Дакле ти си већ контен да све забо |
ћеретање међу девојкама, оговарање међу мамама а пијуцкање међу татама — прође поноћ за тили ча |
е тога не може да игра, него седи поред маме међу женама, а после неког времена ајд’ кући баш к |
!{S} Шта би казала сада Јула, да сме од маме, да се, то јест, не боји да је пробуди.{S} Зар би |
д је бал у највећем јеку, кад се и саме маме распале па поручује по тендере и хоће да играју, и |
ићу бар петнаест година дуже од покојне маме.“</p> <p>— А ми, богме, нисмо ’тели да чекамо лиму |
рији и млађи.{S} Многи очеви а нарочито маме већ су правиле неке комбинације, али су маме <pb n |
већ су правиле неке комбинације, али су маме <pb n="37" /> ђаволски криле једна од друге показу |
ви.</p> <p>И доиста, Јула се исповедила мами.{S} Казала јој је све.{S} Није заборавила ни богат |
вели, кад ову доведе тенцер и преда је мами: „Еј, терету мој, срећо моја — опет малер!“ А сиро |
може да добије у амту место, па пише и мами новце и залуђује младеж.</p> <p>— Та... оно, милос |
е напуни опет као што је и био и нуди и мами на уживања и дању и ноћу.{S} Дању газе по води ком |
Меланија га не пушта а поручује: „Кажи мами, одма’ ћу!“ па се даље шета.</p> <p>„И-ју!{S} Е, т |
Меланија остаје при своме и вели: да ни мами не би шкодило, да мало више зна француски.{S} До д |
Перу благо и тужно и следова разјареној мами.</p> <p>— А ви кад сте така чисменка, госпоја-Сидо |
Па ондак сте мамина —</p> <p>— Нисам ја мамина —</p> <p>— Па да чији сте?</p> <p>— Нисам ничија |
Нисам ја татина!</p> <p>— Па ондак сте мамина —</p> <p>— Нисам ја мамина —</p> <p>— Па да чији |
а му одговори, да је она засад татина и мамина, а оно одономадне да је у љутини казала.</p> <p> |
p> <quote> <l>„Мамина је тараба,</l> <l>Мамина су врата,</l> <l>А моје је оно луче,</l> <l>Што |
сме коју је Шаца почео:</p> <quote> <l>„Мамина је тараба,</l> <l>Мамина су врата,</l> <l>А моје |
ави сву уплакану несретну Јулу којој те мамине речи угасише и последњи зрачак надежде.</p> <mil |
ин-попо... бабини пријатељи, је л’ те и мамини.{S} Господин-попа воле твога бабу, па ће он доћи |
же у послу и кришом погледа у забринуто мамино лице.</p> <p>И Јула је трпела ових дана.{S} Пола |
стала и сувише интимна, и док нису чуле мамину заповест „Ајд’ леж’те“ и тек онда престаде разго |
це, нисте ви једина коју је њена слатка мамица упропастила и унесрећила сас таквом једном фушер |
сети се гђа-Перса (као свака забринута мамица која има ћер на удају, а опасност тако близу) — |
шењаклука, да је још лепши!...{S} А обе мамице више да не видиду једна другу, него се секираду |
ругу, па се њихају и смеју тако, док их мамице не опомену да то није лепо!{S} А кад настане ћер |
Читам <title>Карловачког ђака</title>, мамо.</p> <p>— Остави то одмах!</p> <p>— Та тек што нис |
ти дам моју „шлофкапу“?</p> <p>— Фала, мамо!{S} Топло ми је здраво, — рече Јула па затвори про |
аква ти је то песма?</p> <p>— Па песма, мамо... из Бачке песма, певали су је одономад Бачки рис |
сва си ми мораста!</p> <p>— Немојте ме, мамо, само псовати, — моли је Јула, покри лице кецељицо |
само: „Јесте“ ... „Није“.</p> <p>— Али, мамо —</p> <p>— Иди ми с очију, сва си ми мораста!</p> |
...{S} Је си ли ти то?</p> <p>— Ја сам, мамо! — одговара плашљиво Јула.</p> <p>— Шта радиш тамо |
јеси л’ још на пенџеру?</p> <p>— Јесам, мамо!</p> <p>— Отвори мало те шалукатре!...{S} У соби ј |
п-Ћиру.</p> <pb n="28" /> <p>— Ви опет, мамо, нисте узели теј од мекиња, па сад ћете кашљати це |
купиће се комарци опет.</p> <p>— ’хоћу, мамо.</p> <p>— Да ниси озебла, рано? ’хоћеш да ти дам м |
ости... а од тебе баш никакве!</p> <p>— Мамо, ’хоћу л’ да погријем вечеру? — пита је понизно Ју |
ездушан к’о тај господар Јова.</p> <p>— Мамо, слатка мамо, мени је здраво тешко!</p> <p>— А зар |
варајући се да није потресена.</p> <p>— Мамо, јел’те да је жалостивно написано!?</p> <p>— Злато |
?</p> <p>— Па још од вас сам је, слатка мамо, и научила — па одономад ме подсетили на њу.</p> < |
ране па сам готова.{S} Слушајте, слатка мамо!</p> <pb n="233" /> <p>И Јула поче гласно, дршћући |
ај господар Јова.</p> <p>— Мамо, слатка мамо, мени је здраво тешко!</p> <p>— А зар је мени лако |
немој ни певати!</p> <p>— Нећу, слатка мамо! — вели Јула. — Зар је мени до песме и до певања! |
ега сваке друге недеље у дујету с њеном мамом!“ Меланија је ишла чешће на бал у Темишвар или Ве |
а чак у авлији испод комарника, а она с мамом у соби са сокака где обично све удаваче најрадије |
ница.</p> <p>Јула радо и весело послуша маму и отвори широм прозор, а Шаца се привуче полако, а |
{S} Ма— — трже се Јула и хтеде да викне маму. — Пробајте само, сад ћу да викнем тату!{S} Ви’ш т |
а држаше Јула на руци. — Је л’, мама, и маму воле? — рече дете као мало утешено али још једнако |
— И маму воле?</p> <p>— Јесте, лане, и маму он воле... и маму!{S} И Сиду, и Макру, и Иву (и по |
> <p>— Јесте, лане, и маму он воле... и маму!{S} И Сиду, и Макру, и Иву (и пољуби га) и Раду, и |
тер уплашеним и питајућим погледом. — И маму воле?</p> <p>— Јесте, лане, и маму он воле... и ма |
ћи опет...{S} Он воле бабу —</p> <p>— И маму воле?! — рече јецајући мали Ива кога држаше Јула н |
ма’ с те дере.{S} Ма...{S} Сад ћу звати маму.</p> <p>Настаде опет пауза.{S} Јула продужи копање |
у плач и дреку, па неће доле, него зову маму да и она седне у кола.</p> <p>— Доћи ће попа; сад |
<p>— Па јесу л’ добри, слушају л’ своју маму и тату који се о њима брину и дан и ноћ? — пита пу |
певајући ову строфу погледала на своју маму, видела је како се гђа Сида заплакала.{S} Заплака |
ловио би често забринути син Ћира своју маму, а оно мама мирно спава, а то што је поп-Ћира чуо, |
— све воле господин попа, све; и твоју маму воле! — рече Јула умирујући га и бришући сузе и де |
му код куће, да ће му купити чизмице са мамузама и поклонити ждребе кад се ождреби стари Пирош |
остима, да тера сутрашњи <pb n="398" /> мамурлук.{S} Можда се и Нића за то спремао, за то се и |
у још недељу дана брујале гајде у ушима мамурних сељана а годинама се спомињала Јулина свадба.< |
мог’о би још да послужи —</p> <p>— Та, ман’те га до ђавола, — вели госпоја Перса зевајући и за |
сам, верујте, страсна у томе.</p> <p>— Ман’те је, молим вас, — умеша се гђа Перса, — кад узме |
годим! ’хоће л’ Пера Боцкалов?</p> <p>— Ман’те га врагу!— одвраћа га Аркадија. — Скуп је.{S} А |
о стари философи грчки —</p> <p>— А, та ман’те их бестрага!{S} Како су радили онако су и прошли |
жу краве.</p> <p>— Та, госпоја Сидо, та ман’те се комендије! — зауставља је поп Ћира.</p> <p>— |
Он баш лепе коње држи!</p> <p>— Ху, та ман’те га бестрага!{S} Да је он само полак добар к’о шт |
ебају, <hi>немеши</hi>!</p> <p>— Ех, та ман’те се, госпоја, комендије!{S} Та какви немеши!{S} Т |
трошку послати! — И бијаше!</p> <p>— Та ман’те га врагу!{S} Није тај сирома’.{S} Све некакви „е |
н, онда никад неће ни бити.</p> <p>— Та ман’те га до ђавола! — вели госпоја Перса.</p> <p>— Мор |
ерса и изашла већ на сокак.</p> <p>— Та ман’те ме, знам да ћете ми се смејати.{S} О жено, часни |
ем госпођици тражену књигу.</p> <p>— Та ман’те их до врага!{S} Ми к’о људи треба да смо паметни |
Сида и метну руке на трбух.</p> <p>— Та ман’те... знам вас већ, знам... ви већ морате ту ваше — |
а говорите!{S} Тридесет и —</p> <p>— Та ман’те циц до ђавола, — прекида је нестрпељива гђа ната |
ли и врло похотљивог патка.{S} Та га је мана тако компромитовала, да је већ ушао у пословицу у |
му тај дао да се жени, него би с њим у манастир; а био би, та мал’ те не би био други <hi>Раји |
а, који се ту стрефио, па скине шешир и мане руком и каже: „Молим лепо, — каже, — господари!{S} |
њим, маше му марамом и улази, а он њој мане шеширом и залази у други сокак па све цупка од мил |
<p>— Спаваш ли, реко’?</p> <p>— Спавам, мани ме —</p> <p>— А мора ли господин-Пера узети баш по |
и Отац Николај му одговори: „Хе, синко, мани и ти рукама, а већ <hi>моја</hi> ти помоћ, неће ос |
p> <p>— Може ако хоће и нашу Жужу...{S} Мани ме да спавам.</p> <p>— Ал’ баш је неће узети!{S} О |
је увек моја покојна мама!</p> <p>— Ех, манимо се тога!{S} Било па прошло!</p> <p>— Право кажеш |
ужитељ или тужени —</p> <p>— Та, та, та манимо се ти’ разговора! — вели поп-Ћира. — Читав се да |
ад ову комадару којој и сам онај бојтар манише.{S} Или ваљда да гледа и слуша оног меланхолично |
p>А тек попови како су били угојени!{S} Мантија само што им не прсне испод пазува, а појас ника |
егове лепе ирошке хаљине, него нека као мантија, и нека камилавка; а у њега нека дуга брада па |
учен, ма да више не носи <hi>ни он</hi> мантију! — Ха, ха, ха! — смеје се гђа Сида и лупа се по |
едан и други, веле, сакрио је левчу под мантију, и тако отишли на разговор, да се, к’о људи и њ |
, та ди су ми биле очи!{S} Та ви немате мантију, — па ви сте онда госпоја Сида.{S} Да, да, акур |
ш за ових шест година од како је обукао мантију.{S} И у оној првој вароши било му је добро.{S} |
ни.{S} Е, Спиро, Спиро, не носила ја ту мантију!</p> <p>— Па девојачка су врата сваком отворена |
<p>— Ајд, ајд, видићу и твоју памет, — ману руком поп-Ћира досадно.</p> <p>— Ајд’ уклони се с |
... ето тако, от’шло све, — рече Нића и ману руком. — Тако ми ваљда суђено, а зар сам ја крив?! |
рица Јула.</p> <p>— Ах, каква, — рече и ману сетно руком а гледа у њу.</p> <p>— Немојте, немојт |
један мој карактер, видили сте!</p> <p>Мануше оба попа руком и ништа му не одговорише.</p> </d |
смо и пили узалуд, и пре вас, другима, мање достојнима.{S} Требали смо <hi>прво</hi> у ваше зд |
је нешто сиромашнија, у њој се, истина, мање богатства али више укуса опажало.</p> <p>Сви уђоше |
а!...{S} Измерио ти је, обешењак један, мање...</p> <p>— Та баш сам пазио!</p> <p>— Треб’о си с |
, и разбијених глава.{S} И од тога доба мање их дирају.{S} Особито у селу ни за живу главу нико |
роке возим!{S} Него боље ви седајте, да мање киснемо и ми и коњи!</p> <p>— Та како не би било к |
оиста то је било нужно, јер Лекин зељов мање је лајао на босе паоре, ал’ кад види господина или |
авестио и умирио мало.{S} После тога је мање лајао за све време визите.{S} Тек по некад лане, п |
једнако нуди, чешће поп-Ћиру с којим је мање познат, кад се куца, с поп-Спиром се куца једанпут |
ноблес где им је и место.</p> <p>А није мање весело било ни у великој соби тамо где сад уђоше о |
„да има посла са језичним женама“; а не мање је у исто време била зелена и гђа Сида што је још |
час споменуто, био један разлог; али не мање јак разлог био је и тај, што је поп Спира, као сва |
из следећих Глава, које ће краће али не мање интересантне бити.</p> </div> <pb n="221" /> <div |
јест, не боји да је пробуди.{S} Зар би мање поезије било у речима Јулиним него у овим готовим |
и ли више кафе или више млека, више или мање шећера.</p> <pb n="103" /> <p>— Господин-Перо, как |
великог Нићиног кола, ухватило се друго мање, у које се похватале неке трговачке калфице и неке |
Али се мора признати, да су ипак нешто мање офанзивне и ратоборне него некад; јер сад радије и |
е <hi>он</hi> хтео, нит <hi>ја</hi> још мање, па — испао зуб!...{S} То је све била само једна п |
јој Јуци и да прима визите ваших, а још мање да сме одлазити к вами.{S} Дакле госпођица Меланиј |
у руку и доноси им ракију, поп-Спиро у мањем а Пери у већем стаклу.</p> <p>— А ди ти је човек? |
скин’о два сандука; један већи а други мањи, оба врло смешна изгледа, а видело се по њима да с |
ва антика што наши кажу.{S} Био је мало мањи од иконе Св. Ђурђа (крсно име поп-Ћирино) са облиг |
ш један у хартију умотан кишобран нешто мањи од вашарског ринглшпила и један упакован кревет ко |
и, — рече женица скинувши већ оно троје мањих. — Ајде, Радо, снаго моја, сад ће доћи баба! (А Р |
па није била довољна само велика зимска марама.{S} Читала Сан Матере Божије, крстила се једнако |
ма.{S} Жене држе <pb n="76" /> у рукама мараме савијене на троугао, бабе мараме са завијеном ки |
о певања! — рече и убриса нос шпицем од мараме којом јој беше повезана глава, па удари у плач и |
рукама мараме савијене на троугао, бабе мараме са завијеном китом босиљка од које кидију струк |
ећи крст и чираке и рипиде — све њихове мараме и пантљике; покупује будзашто, по четири крајцар |
мах повадио нафоре из чисте танке џепне мараме, и дао једну гђи Сиди а другу гђици Јули.</p> <p |
нцобране држећи их по средини обавијене марамом да их не упрљају.{S} Све то иде у цркву полако |
већ „натруњене очи“ и почела их брисати марамом, али се савлада и диже и уђе у Јулину собу.{S} |
огрнута госпоја-Сидином великом зимском марамом како се помаче у лево а (из почасти) оставља по |
а она још стоји и гледа за њим, маше му марамом и улази, а он њој мане шеширом и залази у други |
ње а она се увек ондак сети па намешћа мараму и зулове, па намешћа уста и погледа ме, а кад ве |
; покупује будзашто, по четири крајцаре мараму. „Деде, децо, — вели им господин попа, — дајте в |
“ А нисам јој ни каз’о да ћу јој купити мараму; па да ви’ш њене радости, кад прексутра у вече н |
је л’ можно’? — пита Габриела скидајући мараму. — А ја потрчала да чујем, кажем у себи: госпођа |
радости, кад прексутра у вече нађе нову мараму под јорганом!...{S} Е, та само то ће ми вредити |
таје гђа Сида сва зелена и огрће велику мараму. — Ајд’мо кући; време је, стижу краве.</p> <p>— |
ира и прегрнуо попадијину зимску велику мараму, којом се обично служила цела кућа а у последње |
ставом и напослетку једну велику зимску мараму кафене боје са дугачким фронцлама.{S} Све је то |
уњена бујну косу своју под плаву цицану мараму којом је повезала главу.</p> <p>— Е, лепа парада |
а обавијао два до три пут шарену цицану мараму и кашљао и једнако јео жута шећера а бркове увек |
ота свећу у добивену цицану иди свилену мараму. (Било их је свакојаких, али је господин попа на |
од вас зарадим, купићу, мојој Јули фину мараму фердинку...{S} Баба каже да кочијашим: „да се из |
маду душу, макар да су, што-кажу, једна марва.</p> <p>— Та умете ви паори, знамо ми већ вас и в |
и. — Људи су, треба да се венчаду; нису марва, на прилику, па да брез венчања живиду...{S} Од ч |
у, да му се некако одуже; али он је, не марећи много за подвиге јунаштва, увек гледао да не да |
ад неко за нешто не мари: „Е, — веле, — мари он за то к’о Совра гајдаш за кишу,“ или: „Тиче га |
е свирала!{S} Неке комаде свира па и не мари, к’о од беде.{S} Тек кад нам тако неко дође онда ј |
е шта господин гост воле.{S} Она вам не мари баш да чита и да пише али да скува — у томе се не |
говорило по селу, кад неко за нешто не мари: „Е, — веле, — мари он за то к’о Совра гајдаш за к |
ас! <foreign xml:lang="de-Cyrl">О Јесус-Мариа!{S} Со шенес кинд унд со, со...</foreign> А, а а! |
у фрау-Цвечкенмајерку!!!</p> <p>— Јесус-Марија! — викну запропашћено фрау Габриела...{S} Фрау-Ц |
залудићу ја њега к’о Дона Игнација Дон Маријана у <title>Љубавном Напитку</title>.</p> <milest |
и да кажем да је из доба блаженопочивше Марије Терезије, а врло вероватно, да је запамтило и Се |
идила и сцене из живота блаженопочивше Марије Терезије.{S} Ту и слике поп-Ћириног оца старог к |
ли смо ми онда и другојаче!</p> <p>— Та марим ја за песму, — брани се гђа Сида, — могли сте шта |
из браду.{S} Ама, фино је кажу: аја, не марим ти ја за то!</p> <p>— Сасвим тако, имате право.{S |
гужвару омиљено своје јело:</p> <p>— Не марим ти ја за те покенесе и нокенесе, како ли их зовет |
то вреди! — вели поп Спира. — Ја вам не марим за торте и друге којекакве керефеке.{S} Него једн |
кољке неке на морској обали а према њој маринерски обријани официр; на четвртој јесењи суморан |
па чак и један (невероватно у Банату!) „маринерски“ официр!{S} Тако на једној Меланија замишљен |
и инфантериски, и артелирски, па чак и „маринерски“ официр, уступише места свршеном клирику Пет |
метну пред госта.</p> <p>Поп Спира није марио за поковано пилеће; као Србин и правослне цркве с |
/> <p>— Фала лепо!{S} Мој покојни није марио за диње.{S} Увек сам их крадом јела у кујни с мла |
уд сад он да говори, кад он то баш није марио!{S} Та једва га натера поп Ћира и о већим празниц |
а узмемо у компанију и самога Краљевића Марка.</p> <p>— Ја се, до душе, не разумем баш много у |
ко по српски натегните к’о наш Краљевић Марко!{S} Коштајте га само!</p> <p>Г. Пера узе и попи п |
да је добро знао да га поред имена <hi>Марко</hi> још и тако зову.{S} Јер чим би чуо реч „лопо |
ако му се дала прилика!{S} Звао се <hi>Марко</hi>, али га госпоја Перса није друкчије ни звала |
ира, где је раширеним рукама дочека гђа Марта Гецина супруга.</p> <p>— Но, — рече гђа Габриела |
i> штогла од пеглајза!{S} Боже, госпоја Марта, к’о да сте паоркиња, па немате пеглајз у кући — |
аш ни најмање није лепо од вас, госпоја Марта!{S} Ја и ако ми спада сукња ал’ ја опет никад нем |
ра бадри коње, кара их, спомиње им оног Мартоношанина (вранца) и коре их и застиђује њиме те он |
/> па га испустио, а био је још из <hi>мартоношке</hi> или башахидске ергеле!{S} Умреће и преж |
не кацабајке оним Маџарицама у Кун-Сент-Мартону што су ти сву ноћ играле чардаш...{S} За то си |
ла уз припомоћ г. нотароша стање Шацине масе и новога наслеђа, напоменувши да је Шаца и њен јед |
ра забадава презентирао; има ту и твога масла, Каијафо један!“</p> <p>— Е, дакле ај’те, извол’т |
оп-Спирини, да ту има и фрау-Габриелина масла.{S} И тако, и ако су Шаца и Јула, као сви заљубље |
алио гужвару.</p> <p>— Добро печена, па масна, е, то вреди! — вели поп Спира. — Ја вам не марим |
а старог кабаничара Аверкија, насликана масном бојом.{S} Он насликан <pb n="101" /> са врло бла |
ш ондак ђаволства!{S} Него овако у овом масном шеширу и дороцу, па и не мили ми се ни да поглед |
, кад би само могли добити какву добру, масну парохију; као на прилику ево ова што је у нашем с |
м што дању по ваздан дрема а ноћу краде маст и пече крадом лукумиће, кад сви по кући заспе, и ч |
у мелшпајза кад није мастан, па не цури маст низ браду.{S} Ама, фино је кажу: аја, не марим ти |
ачак дочеп’о жишка, па ће да полоче сву маст к’о и одономадне што се почастио!</p> <p>Али то ни |
жвара.{S} Нема ти ту мелшпајза кад није мастан, па не цури маст низ браду.{S} Ама, фино је кажу |
лико је која добила од заклана свинчета масти и чварака и сала.{S} Читава чуда причаће једна др |
-Ћири од заклатог свинчета и кожурице и масти и кобасице и крвавице, па понекад и неку шварглу |
жи с машћом; метни на њу двапут онолико масти кол’ко мећеш у жижак...{S} Па и мало сланине, кад |
ју и бокал вина пред њега, а већ перо и мастило носио је увек он сам са собом.{S} За тим седне |
е „супшисле“ без носа и уста а са очима мастилом поправљеним, и на послетку као последња у албу |
ла у кући, и оца звала: <hi>тата</hi> а матер <hi>мама</hi>.{S} А Меланија је родитеље звала: < |
уплакано, па турило прст у уста и гледа матер уплашеним и питајућим погледом. — И маму воле?</p |
Него та лепо стоји све уз своју искусну матер па се учи и помаже јој к’о добра ћерка матери; ра |
госпоја-Перси, јер, што кажу: „Види <hi>матер</hi>, па проси ћер!“...{S} Даклем, ако смем узети |
бар увек помислим да су друге сретније матере што им ћерке нису тако пасиониране за науку и за |
— Тхе, тако сам научила од моје покојне матере, тако и ја воспитавам моју кћер Јуцу, — вели гђа |
амо велика зимска марама.{S} Читала Сан Матере Божије, крстила се једнако и једнако надгледала |
колико пута дневно прочитала <title>Сан Матере Божије</title> од којега је неких десет петнаест |
прашини и бацакаше ногама, па се не да матери да га дигне, а она се савила од силна смеха над |
па се учи и помаже јој к’о добра ћерка матери; ради по кући све: кисели краставце, прави комло |
ом добра кућаница и домаћица, да помаже матери у кујни, да, да и томе подобно, — вели гост који |
а о својој смрти, и праштала је и оцу и матери, и ако су они могли учинити да не дође до тога.{ |
вапски жебраклук и ништа друго, враг им матери, кад већ тако морам да се изразим!{S} Од <pb n=" |
рзо огради око њега дивну кућу од тврда материјала, а без интабулације и крајцаре дуга, огради |
рече Јула милокрвно, па их погледа меко матерински.</p> <p>— Па јесу л’ добри, слушају л’ своју |
ради тога често препиру <pb n="404" /> мати и кћи.{S} Гђа Перса нема ништа против француског ј |
д кад још: „Госпоја-Сидо, ако сте права мати, и пријатељ своме детету, немојте да је оставите д |
="127" /> <p>— Та да!{S} А каква би’ ја мати (јао жалосној мени!) била, да данас идем тамо?!</p |
изнати и то да је гђа Сида, као и свака мати, омекшала јако гледајући своје дете како јој из да |
една и друга има ћер, па мати к’о свака мати.{S} Свака је добру рада за своју ћер; а јао, жалос |
јој се јавља), али гђа Сида, као свака мати, којој је ћерка вазда на очима те и срцу ближа, — |
о је, ето, ова наша госпоја Сида срећна мати!“ И толико пута говорим овој мојој: „Што се не угл |
м природно; и једна и друга има ћер, па мати к’о свака мати.{S} Свака је добру рада за своју ће |
гледајући мало утешеног Иву... — Сушта мати! — додаде нежно.</p> <p>— А, није... него баш <hi> |
це око чанка с кашом.</p> <p>— А где је мати? — запитаће поп Спира.</p> <p>— Ено је код краве.< |
ко јој није био наклоњен; ни отац па ни мати.{S} Обоје беху противни њеним симпатијама Шаци, и |
> <p>— Та, сад, шта је ту је!{S} Ти к’о мати, ниси требала да допустиш, да дотле дође.{S} И сад |
разложила му све, и додала, да она, као мати, не би имала ништа против тога, шта више, она би о |
ер; а јао, жалосна, а како и не би; ако мати неће, а да ко ће?!...{S} Ју, ја сам се баш <pb n=" |
не Перо“ или „Синко“, а он њих „отац“, „мати“, или „родитељи“.{S} Исповедио је већ и он Меланиј |
дужности, дошло ми је, да се и ја овако матор кеша прођаволим мало...{S} Хе, хе!{S} А шта би к’ |
а то је, — каже госпоја Сида, — све она матора сакраменцка бештија учи!{S} Дуго сам, — каже, — |
вори гђа Сока. — Но, шта ће сад опет та матора торокуша?! (Гђа Габриела није била ни матора ни |
а торокуша?! (Гђа Габриела није била ни матора ни ружна, <pb n="204" /> него баш напротив; али |
помилује једно кривоного гушче, али га матори гусак нападе и још више збуни сиктањем својим.</ |
побегне куд које. „Ено га, опет се дере матори магарац!“ вели љутито попа.</p> <p>Па тако је и |
грдити: „’хоћеш голубића, лопове један матори!“ он само ћути, зажмири очима, разглави вилице, |
им к’о госпођа перзекуторовица оно њено маторо лице, — рече Нића и приђе лојалној свећи, и стад |
приликом му је испричао историју једног маторог кусог пацова коме је пре толико година реп одсе |
жује гђа Перса. — Не знаш ти, рано, ону матору бештију; није то ништа у њи’овој фамилији...{S} |
попалио по Оберестрајху све протоколе и матрикуле!</p> <p>— А већ код вас не могу да прођу ни ј |
азиле, гледале, шклоцале зубима и тужно маукале комшинске мачке све дотле док не изгубе глас и |
даје му фићок ракије и он га искапи на мах. — Помози ми, видиш да сам ово дана не знам ни ди м |
х лутака и глупака, што се одмах у први мах умеју да нађу и допадну у женском друштву са оним д |
отресе; они је и жалосте и теше у исти мах.</p> <p>А како је ведрија и задовољнија била тих да |
Јер наливајући чаше гђа Перса на један мах пребледе и као окамењена посматраше гђу Сиду шта ра |
пове који му шака падну.{S} Он се у два маха славно користио гостопримством у кући ченејскога п |
на кола прекрсти се још једаред, онако махинално видећи гђу Сиду како се крсти на вратима па с |
у себи, па скиде шешир, <pb n="406" /> махну њиме младој жени и поздрави је.{S} А она се осмех |
им контрафама, а тетка Макра у свиленој махрами, — седе па плачу и теше се узајамно обадве.{S} |
се опет није онај лопов <pb n="246" /> мачак дочеп’о жишка, па ће да полоче сву маст к’о и одо |
је изгледао к’о мачак, а <pb n="67" /> мачак се опет шетао по крову онако исто госпоствено и м |
портвишем, а метла јој паде на главу, а мачак се и не миче с места него се и даље спокојно и на |
{S} Ту је описан и стари шаров, и лопов мачак, и млади гушчићи и стари патак, и попина ћерка и |
то тамо напољу?</p> <p>— Та онај њихов мачак дош’о ту под <pb n="168" /> наш пенџер, па све ла |
вели гђа Сида зевајући, — таки им је и мачак.</p> <p>Настаде мала пауза.</p> <p>— Јуцо... јеси |
по осталој кујни тако високо, да домаћи мачак може само видети све то и зазубице добити, али се |
хлује сас репом.“ Већ није био таки њен мачак „Хер-Катер“ назван.{S} Он се никако није могао да |
рашчешљавао бркове, па је изгледао к’о мачак, а <pb n="67" /> мачак се опет шетао по крову она |
што се почастио!</p> <p>Али то није био мачак, који је на правди Бога данас обеђен, него је то |
Кашпар</hi> представљају у соби с голим мачевима чудесно рођење Христово пред забленутим домаћи |
знавајући конзервативизам и привезаност мачијег рода ка месту свога рођења) фрау-Габриелину кућ |
и Јула иду по ваздан једно за другим ко мачићи.{S} Најрадије се бавили у башти под зовом — и ак |
за ноћас вашега „нотароша“ ... овај... мачка вашег. (Мачка су звали, онако међу собом, нотарош |
зајмите часком, управо за ноћас, вашега мачка.“ Кажи да се јавио од некуд из комшинског амбара |
— на ручак.{S} Чим се вратила и донела мачка кога одмах однеше и затворише у „шпајз“, одмах је |
замоли је нека ти уфате и даду њиховог мачка, он је већ чувен мајстор за пацове.{S} Ајд, иди с |
им друго.{S} Био је идеал правог доброг мачка; јер кад се он каприцира да ухвати миша или пацов |
, оставио и фрау-Габриелу и (што је код мачка ретка ствар, познавајући конзервативизам и привез |
ли с гостом, и док су тражили и хватали мачка, она је имала времена да лепо посматра госта и за |
вор на то.</p> <p>Имали су и поп-Ћирини мачка.{S} Али је поп-Ћира несретан био са својим мачком |
До душе, имате се чиме и поносити; к’о мачка с огорелом шапом!</p> <p>— Но, тек на вашу се кућ |
о хтели?{S} Деде, немојте обилазити као мачка око вреле кобасице!</p> <p>— Но, па ако сте ви ст |
га „нотароша“ ... овај... мачка вашег. (Мачка су звали, онако међу собом, нотарошем, за то што |
лоцале зубима и тужно маукале комшинске мачке све дотле док не изгубе глас и очи им не избеле.< |
никакви!{S} Неке сремачке раге, па к’о мачке ситни!{S} К’о да шљиве тера по вашарима...{S} А ш |
запитати: „Шта, зар поп-Ћира није имао мачке!?{S} Зар попина кућа и богатство, па да буде без |
Али је поп-Ћира несретан био са својим мачком.{S} Јер исти и ако је био од ране младости код њ |
зао још даље; па за то се о поп-Ћирином мачку више говорило него о поп-Спирином о коме последње |
ам спао!</p> <p>— А ди ти је, Нићо, она Маџарица из Сенте..., она Какаш-Верка? — пита га Ракила |
коштале оне чизме и оне кацабајке оним Маџарицама у Кун-Сент-Мартону што су ти сву ноћ играле |
три млада дротара:</l> <l>„Ди си пошла, Маџарова Јуло?</l> <l>Ди да идеш, наша бити мораш!“...< |
„Пољуби ме, Јуло!“ —</l> <l>Ал’ говори Маџарова Јула:</l> <l>„Мене ј’ нана увек заклињала,</l> |
ану!{S} Само ти је до анђарања, несрећо маџарска! — грди је гђа Перса не знајући на коме да иск |
, и тиме је доиста показала да је добра машамода и да има укуса, па је окренула главу лево и гл |
Габриели.{S} Она је била као нека врста машамоде у селу.{S} Отменији су је звали „сеоским телег |
да трпим, да у том месту ди ја живим и машамодирам, иде једна тако лепа девојчица (па је пољуб |
ла и унесрећила сас таквом једном фушер-машамодом!{S} А, и’те молим вас... само један јед!“ вел |
врата, а она још стоји и гледа за њим, маше му марамом и улази, а он њој мане шеширом и залази |
/> <p>— Срећан пут! — виче за колима и маше белим рупцем фрау-Габриела. — Е, то је баш лепо.{S |
>лепа Јула</hi>,</l> <l>Већ белом руком маше,</l> <l>За њоме вес’о јаше</l> <l>Тај женик невера |
крпљен, па стао па ме гледа и жалостиво маше главом.{S} А ја не могу к’о одма’ да га познам.{S} |
није ни Жида који купује рану ни Шваба машиниста који се разуме у парним ветрењачама што веју |
, нервозно и пакосно псетанце са плавом машлијом између ушију које је, кад је блато, по цео дан |
и представе себи, јер је и лакше све то маштом представити него пером описати.</p> <p>Толико са |
аскида, само је онако подебело намажи с машћом; метни на њу двапут онолико масти кол’ко мећеш у |
одишњој летини и јели прженице намазане машћу и белим луком, тек да се кол’ко тол’ко забаве до |
ама које се, непуњене сламом и намазане машћу, суше иа банку поред вруће пећи, а ова захватила |
е смеши брк очекујући врућу, посољену и машћу дебело премазану лепињу, и печену сланину и кожур |
его чизме до колена, намазане лојем или машћу, свињском или рибљом, која се преко ноћ добро упи |
аређују да се татине чизме добро намажу машћу и истрљају јер се прошле Недеље тужио да су га уб |
више да <hi>нисам</hi> чула!{S} Јеси л’ ме разумела?{S} Ви’ш ти то ње!! викну гђа Сида, а стегл |
ер, а она сва позеленила, па ђипа, мал’ ме није ударила, па каже: „Не дам ја, док сам ја жива, |
љу пред оним младим човеком!{S} Од њега ме највише срамота!</p> <p>— Охо!{S} Па то ти мени нешт |
и</hi>, па нису!“</p> <p>Ето, због тога ме и мрзи да држим коње и кола, — вели поп Спира и приђ |
S} Нисам рада!{S} Нисам рада, знате, да ме после попреко гледају...{S} Службеница!</p> </div> < |
ру, она Арсина пуница, к’о рек’о би, да ме је бегенисала; јербо кадгод прођем поред ње а она се |
н ме отоич уј’о баш испод ока, тако, да ме је из најтврђег сна пробудио, обешењак један!</p> <p |
т!{S} О жено, жено, иди до врага!{S} Да ме ко чује ди се овако смејем, мислио би још да сам нек |
дочекала унука; сад само молим Бога да ме не узме к себи, док му баба не сашије гаћице.“ А кад |
на мало, на мало!{S} Камо срећа, па да ме се почешће тако сетите!</p> <p>— Е, Бога ми, — додад |
остите, к’о ни ветар с опаклијом, па да ме ви нисте затекли у цркви, па сте се ви сами онда поп |
<pb n="156" /> Јула јецајући. — Боље да ме нема; да се нисам ни родила.</p> <p>— Но, но!{S} Не |
се крије; е, баш је обешењак! ’хоће да ме уплаши, па ме вреба! — вели Јула, одобровољена, слат |
} А кад нисам добар, па ондак боље и да ме нема!</p> <p>— Па откад сам ја то већ рекла! — вели |
во. — Е, дакле, ја се клањам и молим да ме извините што сам вас задржао од послова.</p> <p>— Па |
и упустила у разговоре.</p> <p>— Он да ме жали! — говори Јула онако за себе. — Ви’ш ти то њега |
reign>“ каже се.{S} Па зар сад за то да ме каштигује к’о безбожну Содому и Гомору?! — вели поп |
S} Господин ваш отац имао је доброту да ме сврати и доведе амо, и сад је наравно, његова, ако с |
/p> <p>— ...него ти тако; увек волеш да ме цвелиш...{S} А ја те још Бог зна како фалим прид гос |
паорски мушкарци ’хоће, ђаволи, још да ме спевају!{S} А куд би’ знала од срамоте, да су ме как |
> <l>Казали би, ал’ не смете,</l> <l>Да ме милујете.“</l> </quote> <p>— Ју!{S} Ју! — цикну Јула |
аму и зулове, па намешћа уста и погледа ме, а кад већ прођем, а она се увек ондак искашље мало, |
едну грудву земље.</p> <p>— Хе, а можда ме се и тиче! — вели Шаца.</p> <p>— Е, а за што да вас |
кад ми се овај мој језик одузме и изда ме од пића — нек ми се, велим, онај свињећи у торби нађ |
S} Ништа!{S} Врло добро!{S} Екселенција ме извинила.{S} Добио сам дишпензацију и сатисфакцију!{ |
баш ни Нића свакој шуши!{S} Него убила ме ова моја сиротиња, па ми није ни до чега!{S} А да ви |
ни запалити а камо л’ изгорети.{S} Она ме <hi>’лади</hi> кад је пијем.{S} Ваљда има у њој педе |
оже, па им већ, већ све расте перје, па ме фале и веле: „Ал’ умеш да цифраш!...“ Питајте само г |
из’о милостивом господину све чизме, па ме послала да вас молим да нам позајмите само за ноћас |
баш је обешењак! ’хоће да ме уплаши, па ме вреба! — вели Јула, одобровољена, слатким и меким гл |
S} Она ми сваки дан долази на јаузн, па ме тако салети да напослетку попустим па морам ’тела — |
м, а она се увек ондак искашље мало, па ме пита: „Како ти је, Нићо! брез жене?“ А ја јој кажем: |
месту дрекала би: „Отвори се, земљо, па ме прогутај!“ а ти к’о да ништа није ни било!</p> <p>— |
р, — рече Габриела и удари у плач, — па ме само секирате и не верујете ми.{S} То баш ни најмање |
’о, а дорац му сав искрпљен, па стао па ме гледа и жалостиво маше главом.{S} А ја не могу к’о о |
, а смеши се све, па опет гледа, и пита ме: је л’ то мој зуб? — „Мој, одговорим ја, Ваше Преосв |
знам ја тебе, —</p> <p>— Та шта ме, шта ме знате!{S} Та једва сам и оно уз’о.{S} Знате и сами к |
е.{S} Та, Бога ми, шта ту ваздан, а шта ме је ту окупио!{S} А њему онда пуне очи суза, па само |
Тхе, шта ћу, кад нисам напред знала шта ме чека!...{S} А ја боме не поведох сад <pb n="114" /> |
, ћути, знам ја тебе, —</p> <p>— Та шта ме, шта ме знате!{S} Та једва сам и оно уз’о.{S} Знате |
м филозофијама разговарали!... „Којешта ме пита!“ Видиш ти ње, мустре једне!{S} Ваљда те неке п |
рећи, чекам <hi>свашта</hi>.{S} И ништа ме неће изненадити („Уф, уф!“ хуче гђа Перса.) Огугл’о |
дговорим му. — Мој рођени зуб.{S} Слуша ме већ скоро пола стољетија беспрекорно.{S} Мој рођени! |
Ал’ од како дође онај младић; не слуша ме више ни једна ни друга, па тако је и дошло до шканда |
— Како мислим?{S} Како и да мислим, кад ме тако гледате?</p> <p>— Па добро, а ја ћу онда гледат |
<p>— А шта могу и смем да диваним, кад ме господин-попа не питаду!</p> <p>— Па... онако... к’о |
те.</p> <p>— Е, оздравићу ја, рано, кад ме пронесу великим сокаком, — вели тетка-Макра одлазећи |
е већ врпољиш к’о ђаво на џомби.{S} Кад ме је запит’о шта је и како је било, а ја му онда кажем |
ком, — вели тетка-Макра одлазећи. — Кад ме закопаду —</p> <p>После тога је Јула весело продужил |
{S} Та немојте ме бедити и ружити — кад ме је доста и онај Бог наружио! — ропће овај нови „Јов“ |
словца —</p> <pb n="123" /> <p>— Па кад ме све којешта пита, — рече мало јогунасто Јула.</p> <p |
ћи више никад.{S} Запишите слободно кад ме видите код вас!</p> <p>— Та немојте опет и ви бити т |
да као кад је чула глас гђе Персе. „Кад ме није <hi>јуче</hi> шлог ударио,“ говорила је сутра д |
е, слатка мамо, и научила — па одономад ме подсетили на њу.</p> <p>— Ту песму више да <hi>нисам |
е, получи незаслужену награду!{S} И сад ме још питаш шта чекам!{S} Шта <hi>ја</hi> чекам?</p> < |
уче што је заслужио!{S} Идем, Ћиро, куд ме очи воде а ноге носе, и ти гледај шта ћеш без попади |
дијадина ћерка што је упропастила, Боже ме прости, онако красног једног свеца —</p> <p>— Ајде н |
ата и пријатеља.{S} Та и онај Бог, Боже ме прости, узима што је боље!{S} Ето ја и господин попа |
т то, па само то, воли, као да је, Боже ме прости, швапско дете.</p> <p>— Хе, слатка моја, — ве |
то баш тамо, ди сам мислио, да му, Боже ме прости, ни сам Саваот неће моћи помоћи!...{S} Ено ка |
да, путер-крофне, уш’о ђаво у њих, Боже ме прости!{S} Љута сам, слатка, па не знам већ, ни шта |
Ако буде боље само оно што су га — Боже ме прости — у старо време пили они сватови у Кани Галил |
тених руку.{S} Добра парохија је — Боже ме прости кад већ морам да је с тим уподобљавам — к’о и |
идем, и через кога да идем!?...{S} Није ме, до душе, нико звао у сватове, ал’ нико ме, фала Бог |
м био момак; ај, шта велиш?!{S} Та није ме у три вармеђе било!“</p> <p>Но како свака ствар на о |
p> <p>— О, баш на против.{S} Ни најмање ме нисте узнемирили.{S} А ја баш мало пре у себи мислим |
изашла већ на сокак.</p> <p>— Та ман’те ме, знам да ћете ми се смејати.{S} О жено, часни те!{S} |
етке мрзим к’о на ђавола...{S} Та знате ме, фала Богу,... па нисам рада да ми се пребаци —</p> |
ам да ћете бити тако љубазни па да ћете ме сутра почествовати посјетом на ручак.</p> <p>— О мол |
ла Богу, ко ће ме жалити.{S} Ваљда ћете ме ви оплакивати?! — рече Јула и престаде копати.</p> < |
сам мала, не знам ништа,</l> <l>Метите ме код огњишта,</l> <l>Ди кувари ватру пире</l> <l>А на |
лим вас, Ваше Преосвештенство, услишите ме!{S} Та нисам га ни тражио, нити сам га наш’о! — изви |
руци и дињу на крилу. — Ал’ послушајте ме!{S} Узмите мало шећера па поспите кришку!</p> <p>— А |
а!{S} Рец’те само кол’ко знате; немојте ме, слатка, мучити!{S} Кол’ко знате приповедите, а ја в |
ју, сва си ми мораста!</p> <p>— Немојте ме, мамо, само псовати, — моли је Јула, покри лице кеце |
ја, за банбадава цвелити!{S} Та немојте ме бедити и ружити — кад ме је доста и онај Бог наружио |
разграбио.</p> <p>— Јуф!{S} Та немојте ме, гнедиге, плашити!{S} А пошто риф?</p> <p>— Тридесет |
немојте грешити душу!...{S} Та немојте ме, снаја, за банбадава цвелити!{S} Та немојте ме бедит |
илен чупав шешир носио...{S} Еј, да сте ме нешто онда познавали, снаја, и да смо били своји к’о |
<p>— Та окан’те се ви мене!{S} Шта сте ме заокупили ту! — обрецну се Јула на њ.</p> <p>— Па за |
„Јуло!{S} Нека вам Бог опрости, ви сте ме до овога довели; ал’ ја ћу се опет за то за вас Богу |
..{S} Фала вам, господин-попо, који сте ме се сиромашка сетили.</p> <p>— Е, мој синко, ниси ти |
’о оцу <hi>и за ово</hi> до сад што сте ме, то јест, родили и одранили к’о сина!{S} Имам ја, фа |
Јерихонском.</p> <p>— Извините што сте ме морали чекати; али сам мор’о да останем, задрж’о сам |
сутра сретнем у порти Персу — но, та ће ме, знам, појести од једа и пакости.{S} А баш ћу гледат |
ти не видити;</l> <l>Да ја видим, ко ће ме жалити?</l> <l>Жалиће ме моја мила нана,</l> <l>И жа |
Па нека умрем... има, фала Богу, ко ће ме жалити.{S} Ваљда ћете ме ви оплакивати?! — рече Јула |
ају израз, нити су објективни!) Опет ће ме задржати од посла к’о и одономадне, — вели гђа Сока, |
ећање, — вели Меланија.</p> <p>— Сећаће ме на <hi>вас</hi> —</p> <p>— Збиља, господин’ Петровић |
а ето и наше Ракиле —</p> <p>—- Па неће ме нико, Нићо, роде! — вели Ракила ђаволасто.</p> <p>— |
а видим, ко ће ме жалити?</l> <l>Жалиће ме моја мила нана,</l> <l>И жалиће још милија дика;</l> |
не узме једаред себикана и не курталише ме!</p> <p>— Не бој се!{S} Неће те скоро узети!{S} Не т |
е нисам дебела ко’ она аспида, а сад би ме шлог трефио!</p> <p>— ...и пољубимо се, — завршује п |
се прочули через њих.{S} А ја, ђаво би ме мој знао, мени никад не испадну за руком.{S} Шта све |
те са врата,</l> <l>Трећи вели: „Пољуби ме, Јуло!“ —</l> <l>Ал’ говори Маџарова Јула:</l> <l>„М |
г. Пера.</p> <p>— О молим, молим... ви ме прецењујете, — вели задовољно поп-Спира. — Е, баш ми |
па ондак разговор, па вино!...{S} Та ви ме већ разумете...{S} Може се... згодно је...</p> <p>— |
е гђа Перса и лупа се по челу. — Остави ме... немој ми ни приповедати!{S} Идем у кујну... кад р |
познаду.{S} Ето, каже, и мене, па моји ме не познају.“ — „Та јеси ли ти то, Лало? реко’ ја.{S} |
</hi>, к’о и увек што је.{S} Разумеш ли ме бар сад? — рече поп Ћира па устаде и стаде се шетати |
а бо’ме.{S} За то ајд’ певај... разгали ме; нешто сам ти суморан и деран!{S} А ја те нисам ни з |
Спаваш ли, реко’?</p> <p>— Спавам, мани ме —</p> <p>— А мора ли господин-Пера узети баш поп-Ћир |
>— Може ако хоће и нашу Жужу...{S} Мани ме да спавам.</p> <p>— Ал’ баш је неће узети!{S} О Боже |
деља!{S} Е, фала, лаку ноћ!{S} Е, ти си ме сад, тако рећи по други пут запопио.{S} Лаку ноћ.{S} |
она је дави и виче јој једнако: „Ти си ме, вели, у ове нечисте силе отерала и ја душу моју изг |
, и зашто си ту лулу запалио и зашто си ме баш кајганом послужио!{S} Ово је баш оно што кажу: „ |
, па ајд’ се вуци клипка с њим!{S} И ти ме сад питаш: шта чекам!</p> <p>— Јесте, питам те, Ћиро |
чју.</p> <p>— Та чекај за Бога... пусти ме да се издувам! — вели јој поп-Ћира. — Падне човек, ш |
! — Коме требају кола с арњевима, — тај ме <hi>мора</hi> потражити...{S} Јербо, што је било кол |
„Е, моја Савка, моја Савка!{S} Не питај ме, вели, одакле сам дош’о!{S} Ја сам ти издалека, од т |
а поп-Спирина, гром их спалио!{S} Немој ме ни питати.{S} Не волем ни да се сетим тога а камо л’ |
жи му, да ћу у Суботу овде бити, па нек ме причека дотле.{S} А ви затварајте <pb n="287" /> ран |
. мора да су они прави ритски.{S} Један ме отоич уј’о баш испод ока, тако, да ме је из најтврђе |
сти, то није рђава вест.</p> <p>— Вид’о ме јуче из своје официне па ми притрч’о да ми јави, а ј |
>— Та је л’ можно!?</p> <p>— Та задрж’о ме овај проклети парадајз код куће, и баш сам данас наш |
ја беспрекорно.{S} Мој рођени!...“ Ђаво ме натера да још пофторавам то.{S} Кад му ја то <pb n=" |
а баш никако да се попне уз лотре, него ме гледи оданде безобразно к’о каква буљоока Чифуткиња! |
исам већ мог’о да останем на коли, него ме ђаво натента, хоћу да шпорујем; па нисам отиш’о у би |
га је хтео преварити?</p> <p>- Та тужио ме да сам се послужио <title>Пентикостаром</title>, па |
не банке</hi> — смеје се Нића. — Па ако ме добро подмажу и подмите, можда их нећу издати и прик |
а“?</p> <p>— „Каква“!{S} Боже мој, како ме то питате?!{S} Па <hi>штогла;</hi> штогла од пеглајз |
оним са оним дебелим корицама — и тако ме незгодно ударио, да ми избио, зуб.{S} А да је све то |
до душе, нико звао у сватове, ал’ нико ме, фала Богу, ни не тера!{S} Па зашт’ да идем?{S} Је л |
’!</p> <p>— ’хоћу! ’хоћу, таки!{S} Само ме немојте, снаја, цвелити више —</p> <p>— Па онда, — д |
ла у себи. — Баш ништа страшно!{S} Лепо ме пита: помаже л’ ми когођ?{S} Па то баш није ништа не |
p>— Ха аааа! — зева и наставља; — Чисто ме већ заболела глава од ови’ силни’ мисли.{S} Дај да с |
? — пита Пера а гледа у земљу. — Па што ме не научите?</p> <p>— Е, то хоћу, ал’ кад добијем од |
Деде, шта си говорила?</p> <p>— Па што ме је пит’о.</p> <p>— Младић учеван и воспитан, дош’о и |
це на месту тек ондак!...{S} Еј, та што ме цвелите,- снаја!{S} Та шта се Бог већ једаред не сми |
шица пеглајући једнако.</p> <p>— Та што ме и тај Бог већ не узме једаред себикана и не курталиш |
то поп Ћира.</p> <p>— Па то и јесте што ме једи!{S} Потпустио ону бештију, а он се извук’о отиш |
накара унутра, а ја да сам неки к’о што ме беде, та мог’о сам вас до голе душе поарати — вели Н |
о!“ А мо’ш мислити како ми је било, час ме зима час врућина спопада.{S} Не знам још шта је, ал’ |
у!{S} А куд би’ знала од срамоте, да су ме какви мушкарци вид’ли!{S} Проклети мушкарци! — рече |
у пасир’о...{S} Ди би од срамоте, да су ме какви мушкарци!...{S} Но, лепа парада!</p> <p>— Бо’м |
амоте!...{S} Да ви’ш само даље, чиме су ме натоварили!</p> <p>— Јао, жалосна, зар има што још и |
каже, кад једаред захрчем.{S} Могли су ме, каже, слободно упрегнути и у штајерска кола да и’ в |
p> <p>— Шта <hi>ја</hi> чекам?{S} Питаш ме?{S} Не чекам ништа, — плану сад и поп Ћира, — или бо |
вала и, што кажу, крпила!{S} Е, ал’, бо’ме, и томе је било краја!{S} Док су <hi>мене</hi> слуша |
поведао је даље Рада Чилашев, па је, бо’ме, дошло и до густог.{S} Поп Спира измакне некако удар |
слатка, да је имао и коме; им’о је, бо’ме, <hi>и коме</hi> да шмајхлује! — вели гђа Габриела.< |
е и четир месеца.</p> <p>— Е, то је, бо’ме, дуго.</p> <p>— Та и није, господине... и не знам ка |
у доћи у ваше године, ал’ ви у моје, бо’ме, никад више... никад, слатка!</p> <p>— На!{S} И види |
>— А, дакле истина је.{S} Е, тај ће, бо’ме, добити добру домаћицу, и, што кажу, сопутницу у жив |
тнији — па привук’о младића!{S} Јер, бо’ме, кад ко има девојку на удају, па још под фелером — т |
највеће је Рада...{S} Рада и Ива су, бо’ме, Бечлије; а Макра и Сида су Бачванке, онако клот Бач |
е знам.</p> <p>— Верујем, верујем... бо’ме поп Ћира вам и неће доћи да се пофали...{S} Молим ва |
би јој и помогло да седи па да чека; бо’ме јој барон и неће доћи, нег’ неко тако!,..{S} Нашла ш |
жу, и жена!“ — „Та да <pb n="372" /> бо’ме, а шта би и радили два берберина у једном селу! вели |
рци!...{S} Но, лепа парада!</p> <p>— Бо’ме!{S} Какви су обешењаци, — било би вам сутра —</p> <p |
да су давно и давно ручали.</p> <p>— Бо’ме, како где!{S} Како код кога! — рече задовољно Габрие |
је л’ остало још у комаду?</p> <p>— Бо’ме потрчао је све сам први ноблес у Бечкереку и све раз |
ојтар.</p> <p>— „<hi>Клизи</hi>“, да бо’ме да клизи.{S} За то ти и велим, да си точио и пио, су |
о!...{S} Ни реч’це...</p> <p>— А, да бо’ме; паметан младић, па к’о мисли:{S} Оно што је најскуп |
..{S} Лети је друго —</p> <p>— А, да бо’ме да је лети друго.{S} Лети може човек баш и пешке да |
ало задоцнили; а у другим кућама, да бо’ме да су давно и давно ручали.</p> <p>— Бо’ме, како где |
пајташу.</p> <p>— А-јо, да бо’ме, да бо’ме, — вели фрау Габриела, па охрабри и Севера к’о и оно |
аш другом пајташу.</p> <p>— А-јо, да бо’ме, да бо’ме, — вели фрау Габриела, па охрабри и Севера |
едставити —</p> <p>— Ја, наравно, да бо’ме, што се мене тиче, што оно кажу: „како сам се надала |
емојте се наћи увређени, наравно, да бо’ме... и не треба, али њој, њој...</p> <p>— Па се потукл |
ите, луде једне, а ви плачете.{S} Да бо’ме да ће доћи.{S} То су наши добри пријатељи, је л’ те, |
тако, па само грешите душу.{S} А да бо’ме, кад не знате зашто је све то.{S} Мени у <title>Рожд |
вам време кад ћутимо?</p> <p>— А да бо’ме.{S} За то ајд’ певај... разгали ме; нешто сам ти сум |
да!{S} Та шта говорите!{S} А, па да бо’ме!...{S} Пролазе године, а женска деца, што кажу, за ч |
— запита Аркадија.</p> <p>— А, па да бо’ме!{S} Само се погађај, јер ти бар знаш паора! вели поп |
како лепо живимо —</p> <p>— Е, па да бо’ме!{S} Узму се, што кажу,... и који се никад ни вид’ли |
аш, одао и призн’о.</p> <p>— А па да бо’ме!{S} Добро си радио!</p> <pb n="355" /> <p>— Ал’ да в |
p>— Да шта ти мислиш!{S} Пољубили да бо’ме.{S} Ал’ наравно... ишло је к’о кроз поњаву ил’ натег |
p>— Поп Олуја!!!{S} Та мени, мени да бо’ме!{S} Те још какви смо пајташи и пријатељи били, и то |
измирим ваљ’да!{S} Ако ти ’хоћеш, ја бо’ме нећу!{S} Ја кад волем неког, ја сам онда мелем, а ка |
ту бидну сватови.</p> <p>— Е, то је бо’ме лепо, — вели поп Ћира прихвативши се шунке коју је д |
т сребра</p> <p>— Хој, хој!{S} То је бо’ме папрено, Петре синко!{S} А у јесен?</p> <p>— Па к’о |
о и у зиму, шеснајст.</p> <p>— То је бо’ме много.{S} Много, много...</p> <p>— Е, па јесен је, б |
рсина је старина из Бачке) ал’ ја се бо’ме не мирим! — чу се из кујне глас јаросне гђа-Персе... |
ћу да гледам у селу.</p> <p>— Гледај бо’ме, зимње је време... није к’о у лето... а знаш обешења |
> <p>— Да шта ви мислите!{S} Извук’о бо’ме наш господин Ћира к’о Талијан код Кустоце!</p> <p>— |
о само кажем <pb n="353" /> ја, а то бо’ме, треба <hi>и он</hi> још више и још пре да каже.{S} |
није к’о некад. „Хе, остарило се то бо’ме!{S} Пролазе године!“ тек рекне једна или друга савиј |
— потврђује гђа Сока.</p> <p>— Јест бо’ме!{S} Па опет људ’ма све нешто тесно док су живи!{S} Г |
Та видиш ли, како ти је запала сикира у мед, па није да је само сикира, нег’ и сво држаље.{S} З |
са љутито. — Гледај ти, молим те, ди ће медвед најбољу крушку да изеде!...{S} А, је ли, Ержа де |
ихови на срцима, то јест на лецедерским меденим колачима, најбољи су доказ јаке песничке жице Т |
ве везе по писму што их је запамтила са медених колача <pb n="36" /> са последњега вашара.{S} Т |
њеној слици визави по какав млад јурат, медецинар, доктор, официр уланерски, хусарски, инфантер |
чита, а према њој на другој страни млад медецинар; на другој са рајтпајчем а према њој бркати х |
аца већ од ране младости био намењен за медецину за то је и дат у Гимназију али је већ из четвр |
наточено, вино, и то тако траје све до медљане ракије ујутру, кад се господин попа искраде, да |
)...{S} Па зар кад баба дође с вашара с медљаним колачима па запита: „Ди је мој Рада?“ а ја да |
му требати нове снаге сутра, кад оде на медљану ракију и на киселу чорбу, којом ће, заједно с о |
Шандор може само поносити кад погледа, међ какву је господу доспео.{S} Стари сват ће бити г. К |
појасу самом.</p> <p>— Ама нема појаса међ ’аљинама! — вели домаћин мало после. — Можда га ниј |
а и поп-Ћири!{S} А?{S} Који је то враг међ’ вама?{S} Да се нисте на путу посвађали!{S} Ово пог |
и он сад да дође овде па да се попаори међ нама!“ А зар би и ми седили овде да не морамо.</p> |
Ено, од срамоте још ни сад не сме човек међ свет.</p> <p>— А брани се, — прихваћа Аркадија. — „ |
о!....{S} Ко у туђем свету!{S} Није к’о међ својима!{S} Ал’, знате како је: ди муж, ту и жена; |
да каже сирома’; види и сам да је запао међ паоре! — вели гђа Перса.</p> <p>— Питала га милости |
и гурао, кад је кум неколико пута бацио међ свет пуну шаку крајцара, двогрошака па чак и неколи |
тавише пуну авлију паора и одоше у кућу међ ноблес где им је и место.</p> <p>А није мање весело |
е са собом флашу са сирћетом, па све ми међеду под нос, па онда, знате, дођем к’о мало к себи!. |
ови нису као некад.{S} Говоре, до душе, међу собом ради Г. Епископа и ради своје пастве, али и |
се ствар са свим друкчије развијала.{S} Међу поповима је, истина, повраћен неки јадни и жалосни |
злато, већ је благо што је срцу драго.“ Међу тим док је Јула силазила, и као звезда залазила за |
ше и неке Швабе из другог краја села, а међу њима и Сепла сувачара и жену му Бетику и ћерку Кре |
ури као да је равнодушан према свему, а међу тим само вреба, и на што баци око — то је већ сигу |
само редуше остале код куће код ручка а међу редушама наравно да је понајвише баба.{S} Оне ће с |
розора са сокака а прозори пуни цвећа а међу цвећем два кавеза са канаринкама.{S} Пешаци улазе |
орме да ће се пролепшати! — вели и седа међу остале.</p> <p>Још неко време седе и чешљају перје |
аше му као бујно расцветана румена ружа међу пупољцима после мајске кише кад се пружи струком с |
ов и раздувао плеву греха и злих навика међу својим парохијанима...{S} И тек за тим прелази на |
х у лајбовима од хаљина и по шифонерима међу вешом, и за иконом и у џепу старе бунде којим се п |
, доста до тога, да је настала ’ладноћа међу њиме через младога хер-лерера, тога младића.{S} Го |
} Јер Жужа и Ержа су и даље лепо живеле међу собом (не хтевши се повести за својом завађеном го |
а не може да игра, него седи поред маме међу женама, а после неког времена ајд’ кући баш кад је |
је имала свога.{S} Једнога су оне саме међу собом звале <hi>Затрацени</hi>, а другога <hi>Шецк |
кама, оговарање међу мамама а пијуцкање међу татама — прође поноћ за тили час.{S} Тек чујеш нек |
тане ћеретање међу девојкама, оговарање међу мамама а пијуцкање међу татама — прође поноћ за ти |
то није лепо!{S} А кад настане ћеретање међу девојкама, оговарање међу мамама а пијуцкање међу |
навалац људи, односно женских, а ако се међу читаоцима још и критичар нађе — он ће извесно дода |
ође вода на уста, па луцкастих ћурака и међу њима глупи и уображени ћурак, задовољство комшиске |
попадије, тако су лепо живели и попови међу собом.{S} Мало које вече да не прође, а да не оде |
који је поштовао учене људе и био увек међу пренумерантима, захтевао је да се што више књига п |
ојанствено се понашао, ипак је пропадао међу комшиском децом као какав невешт педагог.{S} Врло |
ко мислите!?{S} Та то сам ја онда запао међу све саме непријатеље.</p> <p>— Ју!{S} А зар смо ва |
вивши свој немешаг па чак и чин, умешао међу ону гомилу, која обично салета кумова кола, па се |
ма; попови и којекако а попадије никако међу собом.</p> </div> <pb n="400" /> <div type="chapte |
... мачка вашег. (Мачка су звали, онако међу собом, нотарошем, за то што и сеоски нотарош није |
цедно и да му и не треба тротоар.{S} Но међу тим није баш ни тако.{S} Напротив.{S} Испред сваке |
рени се од силних пантљика као слободно међународно пристаниште од барјака на <pb n="10" /> раз |
анија почела да се шета испред куће!{S} Међутим, да попусти кад је она у праву, и кад је она га |
удуће крштавати унучиће поп-Спирине.{S} Међутим, поштовани читаоци, који су и до сад поклањали |
дожави па онда немари да склопи очи.{S} Међутим њен зет Палчика, отац малога Савице, вели да ба |
пава лети пред кућом под комарником.{S} Међутим то је имало своју добру страну не само што се т |
преобразила.{S} Била је сушта благост, мека као памук, није никог грдила, па чак ни Жужу него |
о у грудима, као кад човек прогута врућ мекан хлеб.</p> <p>— Добар дан, тетка-Макро! — ослови ј |
ац!{S} Па керн-штрудла лепо нарасла, па мекана к’о душа.{S} Гледај само, како је одскочила к’о |
а! — вели Јула, одобровољена, слатким и меким гласом.</p> <p>— А јао, кости моје! — чу се оданд |
<p>— Ви опет, мамо, нисте узели теј од мекиња, па сад ћете кашљати целу ноћ! — ословио би чест |
е, — рече Јула милокрвно, па их погледа меко матерински.</p> <p>— Па јесу л’ добри, слушају л’ |
пуно каљаве дечурлије.{S} Скупила се на меко утапкано блато, па <pb n="304" /> се играју <hi>ко |
тао, а Јула је одговарала, али сад како меко и како нежно!{S} И на послетку свршило се тим, да |
а му каже: „Срам те било!“, али то тако меко и нежно, да му још и сад звоне у глави те речи.</p |
} Јула је остала стална, а гђа Сида све мекша и попустљивија.{S} Чешће су и читали по нешто.{S} |
т.{S} До повратка попова с пута била је мекша од памука и мирољубива, а чим је чула, како се <p |
!“ па је текем нестане.{S} Вичем ја:{S} Мелани, о Меланија!{S} Ајак, ње нема па нема!{S} Тражим |
Мама хеклује тепих од шареног старежа, Меланија извађа свој монограм на салветама, а Пера седи |
>ја</hi> госпоја-Сиди, — „ето она моја, Меланија то јест, мало мало, па кашље!“ Те кувај ово, т |
и’ове „чифуцке оченаше“!</p> <p>— Ајде, Меланија, иди нареди у кујни једну ајнпренсупу за тату, |
ецо, озепшћете!{S} А <pb n="289" /> ти, Меланија, чедо, ти ћеш ноћас опет бунцати, ако назебеш |
и швапске арије, а кад је био зловољан, Меланија је остављала клавир и није смела да свира ни о |
ила, и као звезда залазила за оризонат, Меланија се све више пењала.{S} Знала је око Пере тако |
ово после подне; а ова друга, то јест, Меланија, пустила се у унтерхалтунг с гостом али то так |
д младежи.{S} Најпре се пила бела кафа; Меланија је наливала свакоме и питала свакога: воли ли |
че Ћиро, седите, седите, госпоја-Персо; Меланија дете, ето ти ту до Јуце.</p> <p>Меланија пође |
е на ову врућину и да их навлачи!...{S} Меланија одмах навуче рукавице, да покаже, како је „ноб |
сти.{S} Молим извол’те ту на канабе.{S} Меланија голубице, — вели гђа Перса, — склони те твоје |
поручујући књигу свакоме најтоплије.{S} Меланија је знала немачки, знала у клавир; а Јуца тек н |
гледала само своје кактусе и романе.{S} Меланија је прочитала сијасет српских а још много <pb n |
м и балегом.</p> <p>Узбунише се сви.{S} Меланија одмах остави посао и потрча купљеним стварима |
попа, али се није допадало попадији.{S} Меланија се осећала ту — како се сама изразила у писму |
снутог лонца на све стране по кујни.{S} Меланија побеже у собу, а Ержа, бојећи се (из искуства) |
вота, који се тих година радо чатао.{S} Меланија је добила прилично васпитање; била је у леру к |
о к’о у аришту, — наставља гђа Перса. — Меланија само седи па плаче...{S} Што се ово дана сирот |
ас кад се тако дебела родила на свет. — Меланија је била мало сањалица и сентиментална; а Јула |
да се неће опет сутра видети.</p> <p>— Меланија, пријатно спавање! — вели јој Јула. — Немој да |
е друге недеље у дујету с њеном мамом!“ Меланија је ишла чешће на бал у Темишвар или Велики Беч |
време у башти, заливала је и плевила, а Меланија је гледала само своје кактусе и романе.{S} Мел |
умена и здрава као од брега одваљена, а Меланија висока витка и блеђа у лицу а увек се тужила д |
да је сто постављен, и Пера се клања, а Меланија га не пушта а поручује: „Кажи мами, одма’ ћу!“ |
турао листове албума, гледао и питао, а Меланија му одговарала.{S} Каквих ти ту све фотографија |
ронљивим местима Пери би дрхтао глас, а Меланија брише танком шнуфтихлом нос, да <pb n="131" /> |
i>тата</hi> а матер <hi>мама</hi>.{S} А Меланија је родитеље звала: <hi>папа</hi> и <hi>мама</h |
најрадије: „Ничи, ничи, крине бели,“ а Меланија од српских: „Ко је срце у те дир’но“, а од нем |
добро.{S} Јуца је умела добро да кува а Меланија да критикује јела; Јула је волела хаљине отвор |
ела хаљине отворене боје са цветовима а Меланија је увек носила хаљине затворене боје.{S} Јула |
/p> <p>— Немојте, немојте, — прекида га Меланија, — знам ја мушки неверни род.</p> <p>— Ал’ уве |
<p>— А како то да разумемо? — запита га Меланија кокетно и стаде се хладити лепезом тако да вет |
биља, господин’ Петровић’, — прекиде га Меланија, — знате ли „говор цвећа“?</p> <p>— Говор цвећ |
ал’ не може да гледа кад се шета фрајла Меланија и господин Пера, па госпоја Сида протолковала |
аш.{S} А омладина, фрајла Јула и фрајла Меланија, само се цмачу и смеше једна на другу.{S} Шта |
иришљава сапуна кад прође,“ вели фрајла Меланија.</p> <p>— Збогом, збогом! — вели једна другој |
на потиљак.{S} На њему је често фрајла Меланија ждронцала неке арије.{S} Кад је поп-Спира добр |
могла у паузама да живи, али их фрајла Меланија није трпела и за то она поче:</p> <p>— Па како |
у га његови, гђа Перса, Пера, па и сама Меланија, која се опоравила од лаке несвестице, у коју |
обира и шацује.{S} Еле, госпоја-Персина Меланија, Бога ми, боље умела; учинила одмах ероберунг! |
p>— Ех, ви само шмајхлујете! — одговара Меланија. — Откад пре да вам се допадне тако?!{S} Доћи |
њима и мајка и керка, гђа Перса и гђица Меланија, а Ержа само одговара.{S} Казала је да је висо |
сме одлазити к вами.{S} Дакле госпођица Меланија ће нас поштедити.</p> <p>— Неће вам ни доћи, н |
била тих дана њена доскорашња другарица Меланија.{S} Њен заручник је по ваздан био код ње.{S} Ч |
те се, слатка, кад мислите да само ваша Меланија чита! — прекиде је јетко гђа Сида видећи куд ц |
о је већ штогођ друго!{S} Друго је наша Меланија — а друго она њихова ландпомеранце!...{S} Млад |
сада с десне стране била Јула а с леве Меланија.</p> <p>— Е, баш, баш сте добро учинили што ст |
како је обешењачка жена!{S} Кад год иде Меланија у цркву, увек зове и моју Јулу, а неће сама да |
и сад и толико пута већ пре тога, да је Меланија много и срећнија али и умешнија. „А <pb n="104 |
а што се само пожелети може, „а моја је Меланија за варош и створена,“ говорила је одавно гђа П |
непријатељи?{S} Је ли, Јуло, — пита је Меланија иза гостових леђа љуљајући се на столици, — је |
ј јед.</p> <p>— Али, мама! — умирује је Меланија.</p> <p>— Уф! — хуче гђа Перса, па не може да |
зговор између Меланије и Пере у коме је Меланија много више говорила а Јула се само благо и пит |
, гле, мора да је се одвикне од како је Меланија почела да се шета испред куће!{S} Међутим, да |
последње нису ни чула оба попа, јер је Меланија одмах скочила за клавир, да забашури, па засви |
е тамошње официрске касине.{S} То му је Меланија олакшала приступ у те кругове.{S} Гђи Перси је |
елисати ни немачки језик како то почиње Меланија, па каже: да је француски језик баш <hi>тако</ |
, мама, увек преувеличавате! — брани се Меланија.</p> <p>— Све вам је та, драги господине, проч |
ољуби гђу Персу. — Клањам се, госпођице Меланија, — рече и рукова се, па куражан као сваки бого |
слађу или обичну?</p> <p>— О, госпођице Меланија, из ваших руку свака је ствар преслатка.</p> < |
јстори у исмевању, то више нема! — рече Меланија и попрети му затвореном лепезом.</p> <p>А за т |
знам, госпођице.</p> <p>— Штета! — рече Меланија и погледа га својим црним очима тако значајно, |
мој ми се мешати у наше послове! — рече Меланија па га удари лако и нежно по прстима.</p> <p>— |
ачки богословци такви шмајхлери! — рече Меланија и крадом гурну Јулу лепезом.</p> <p>— Ја сам, |
-Cyrl">ум готес вилен</foreign>, — рече Меланија прегледајући рајспулфер, — шта сте то урадили! |
>— А, а, то се не може издржати! — виче Меланија.</p> <p>— Заиста не може.{S} Готово да оставим |
} Младић је већ разговарао са мном, а и Меланија ми се исповједила...{S} То је већ свршено...{S |
гђу Сиду шта ради.{S} То је приметила и Меланија и слутећи буру приближи се Пери тако близу да |
шта ни против кога.{S} Мила му и Јула и Меланија, добар му и поп Ћира и поп Спира подједнако би |
добро, ал’ извесно...</p> <p>Изађоше и Меланија и Пера, а из кујне се мало после чу једно „јуф |
берберина.{S} У том јој паде на памет и Меланија и Пера и гђа Перса.</p> <pb n="229" /> <p>— Не |
ити и поп Спира за своју Јулу, да не би Меланија која има „немецко васпитање“ ни у чем ноблија |
атите!...{S} Па шта <pb n="410" /> ради Меланија, — рече наслонивши се на кола, као да хтеде да |
} Откад вас нисам видела!{S} А шта ради Меланија... је л’ здрава.... како изгледа?</p> <p>— Фал |
да а купује хлеб с кимом умешен.{S} Али Меланија остаје при своме и вели: да ни мами не би шкод |
не, та то би још врло рано било! — вели Меланија.</p> <p>— Е, да боме, то је увек дело једнога |
сироти брже одовуд него одонуд, — вели Меланија.</p> <p>— А шта је то било, Бога ти, Персо? — |
на моју молбу и на ваше обећање, — вели Меланија.</p> <p>— Сећаће ме на <hi>вас</hi> —</p> <p>— |
е седи тако.</p> <p>— Ето ви’те, — вели Меланија.</p> <p>— Ал’ ви сте свакојако.</p> <p>— Но, з |
ила.</p> <p>— Баш ћу вас молити, — вели Меланија.</p> <p>— Ишти и ти, несрећо, једну! — шану бр |
не, ал’ може бити.. временом... — вели Меланија.</p> <pb n="95" /> <p>— Но, госпођице, — вели |
е гђа Перса. — Ето баш одономад чита ми Меланија, како је једна <pb n="109" /> лађа пропала на |
у фотељу, — нисам ти ја, Ћиро, ни ја ни Меланија, имали ни мирна дана, ни мирна сана.{S} Кажем |
„маринерски“ официр!{S} Тако на једној Меланија замишљено чита, а према њој на другој страни м |
кад је ушла, за њом поп Ћира, а за њим Меланија.{S} И таман је изрекла то, а она се ’трже, па |
</p> <p>— Ах, ви, ви! — прети му прстом Меланија и гађа га цветом који дотле држаше на грудима. |
екем нестане.{S} Вичем ја:{S} Мелани, о Меланија!{S} Ајак, ње нема па нема!{S} Тражим је по сви |
и гђа Сида која је једнако гледала како Меланија успешно води офанзиву.</p> <p>— Хоћете л’ да в |
понесе и навуче рукавице, онда их опет Меланија <hi>не навуче</hi>.{S} Онда опет ’хоће да пока |
те или перивоја.</p> <p>— Ију! — кликну Меланија. — Ала ви <pb n="96" /> то лепо сравњавате, са |
а,“ говорила је одавно гђа Перса.{S} Ту Меланија има забаве и провађања.{S} Колосално је напред |
а француски.{S} До душе, још га ни она (Меланија) не говори, али се бар меша с онима који га зн |
еланија дете, ето ти ту до Јуце.</p> <p>Меланија пође тамо, али је гђа Перса повуче и гурну брз |
ако: „Лаку ноћ, и мило и драго.“</p> <p>Меланија му одговори пријатним стиском руке и Пера сав |
лепо било кад би свега тога било и код Меланије коју је, наравно, јако волео.{S} Јест, тако је |
верујте, слатка, никад не делим од моје Меланије и увек јој кажем, да се само са њом дружи и на |
брачног женика Петра Петровића и девице Меланије ћери поштованога пароха Кирила Николајевича би |
од своје куће.{S} Јуцо душо, седи ту до Меланије; знам да имате шта да се разговарате.</p> <p>И |
едне секунде могао бити без ње, то јест Меланије; а да се, не дај Боже, стрефи штогођ, отиш’о б |
а тим се разви врло жив разговор између Меланије и Пере у коме је Меланија много више говорила |
адија задовољна више него и сам поп.{S} Меланији се ту допало.{S} Велика варош, има фина варошк |
трукцијама извршио, — одговори поп-Ћира Меланији.</p> <p>— Дакле... — пита опет гђа Перса.</p> |
ке, — умеша се обазриви Пера обратив се Меланији, — могу вас послужити заиста лепим романима о |
рса, — онда ће боље бити, да је пошљете Меланији; она здраво добро говори немецки, па ће она пр |
(а колико је пак година Јули, колико и Меланији, то писац никако није могао да дозна), па да н |
.{S} Место је по вољи свима, па и самој Меланији, која је за варош и створена, како је већ толи |
ли „родитељи“.{S} Исповедио је већ и он Меланији и ова њену најпре симпатије и напослетку и сам |
ексутра, тако да се то досадило не само Меланији која се унтерхалтовала, него и свима у комшилу |
S} Слушајте само!{S} Како вам се допада Меланијин глас и свирање?{S} У селу доста, боме, и овол |
не би био у стању преживети.{S} И слика Меланијина постајала му је све дражија.{S} А и она од с |
ш.{S} Ту поп-Ћира наговести, да је жеља Меланијина, да се преселе у варош.{S} Још су се неко вр |
i>У којој су описане две свадбе, најпре Меланијина а после Јулина, и испричана (онако узгред) д |
ње среће господин-Перине, а и госпођица-Меланијине, (к’о што бар ви велите).</p> <p>— Та по мал |
тарости и по сталежу, а највише је било Меланијиних.{S} Кроз цео албум било је највише њених фо |
док јој мама још једнако праскала због Меланијиног успеха.{S} Пребациваће писцу, да није добар |
</p> <p>— Баш би’ волела да се видим са Меланијом; да видим је л’ се што променила!</p> <p>А за |
ра сав сретан изађе праћен гђом Сидом и Меланијом.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Но, |
је била ни најмање задовољна са Јуцом и Меланијом.{S} Она прва је била до зла бога стидљива, да |
терно, хауптрефер је направио сас нашом Меланијом!...{S} Кад би он досп’о у тај свет?!{S} Никад |
ити за покој душе њезине.</p> <p>Пера с Меланијом већ давно није био у том месту.{S} Отишао је |
нас посјећује.{S} Изађе јадан младић с Меланијом пред кућу, па не може речи да чује кад се раз |
о је ужасно заблебетало и лупало, да је Меланију формално ућуткало и ова не могаше до речи доћи |
рохију ће добити господин Пера чим узме Меланију, а баш ће бити красан пар, и чим се запопи.{S} |
ми је жао што нећете!{S} Па, поздрав’те Меланију!...{S} О, а тако ми жао, што нећете бар мало д |
то једне недеље пре подне, а поведите и Меланију с вама.{S} И она је већ велика; данас сутра па |
себи гђа Сида љутита а посматра Перу и Меланију како су сели једно до другог па разгледају алб |
хукну гђа Сида. — Мора ли учитељ узети Меланију?</p> <p>— А шта ће старцу две жене —</p> <p>— |
се већ забринули, ди си то...{S} А већ Меланију сироту не могу да умирим. „Јух, каже, да није |
ари у болти; што купи поп Ћира за своју Меланију, то ће исто купити и поп Спира за своју Јулу, |
моја мама учила, тако ја сад учим моју Меланију.</p> <p>— Слатка.{S} И моја Јуца тако исто.{S} |
госпоја Сида на госпоја-Персу и на њену Меланију. „Гледајте је само, — каже ми госпоја Сида за |
а ли господин-Пера узети баш поп-Ћирину Меланију, кад је добио за учитеља?</p> <p>— А?</p> <p>— |
супругу, а она опет воспитала госпођицу Меланију!...{S} Дакле: сума-сумарум — <hi>ви</hi> сте к |
цезу... а то је, знаш, нишанила на нашу Меланију,... нек причува ону шену Генофефу, каже, док ј |
воренија!{S} Ето, Пера је испросио нашу Меланију; кроз неколико недеља ће бити и свадба.{S} Па |
сподин Пера се заљуби до ушију у фрајла-Меланију, па је сваки дан код <pb n="200" /> њих, и дон |
— уздахну бојтар излазећи уздахом пуним меланхолије који је тако обичан код свију страсних љуби |
сам и у друштву с друговима и био често меланхоличан као сваки богословац.</p> </div> <pb n="62 |
ише.{S} Или ваљда да гледа и слуша оног меланхоличног бојтара који једнако приповеда и једнако |
ећу!{S} Ја кад волем неког, ја сам онда мелем, а кад га мрзим, онда му не треба гори пелен!</p> |
онудити.{S} Јер док <hi>Ирод</hi> и <hi>Мелхиор</hi> и <hi>Валтазар</hi> и <hi>Кашпар</hi> пред |
ако ви мене научите, како се прави онај мелшпајз што се зове: <hi>Саће од зоље од квасца</hi>, |
ј душу прости, није било тога теста или мелшпајза, што га она не би знала зготовити.{S} Кад она |
но јело па одмах гужвара.{S} Нема ти ту мелшпајза кад није мастан, па не цури маст низ браду.{S |
па записала у њу све сосове, цушпајзе и мелшпајзе како се правиду.{S} Све излењирала и исписала |
баш никакве, кад би’ те уз’о.{S} Ви’ш, мене једног плаћа славна општина за толике куће и сокак |
нога света, каже ми он, ди нема рода за мене.“ А ја га питам: „Па шта би ’тео, роде; што не сед |
крив.</p> <p>— Е, слаба је то утјеха за мене!{S} Знам ја Ћиру.{S} Не да се тај лако!{S} Како је |
су бар господин Прота и распитивали за мене! — заврши Рада поносито.</p> <p>— Е, да?!</p> <p>— |
а зелена.</p> <p>— О, колико ласкаво за мене, — вели г. Пера; — располажите, молим, са мном как |
ондак имам нику надежду; јербо је то за мене један „балсум“ кад мало гуцнем —</p> <p>— „<hi>Бал |
/l> <l>Ди кувари ватру пире</l> <l>А на мене руке шире!{S} Ију-ју, ију-ју!“</l> </quote> <p>Игр |
Та шта се Бог већ једаред не смилује на мене јадника! — јада се овај.</p> <p>—- Ајде немој ми с |
о донео,... само да што дуже мислите на мене.</p> <p>— А да не би заборавили, ево вам овај пуке |
слатка госпоја-Сидо, па ма се љутили на мене, — рекла би госпоја Перса, поп-Ћирина лепша полови |
али, и да се он онако ујарости бацио на мене оним дебелим Пентикостаром — оним са оним дебелим |
кући, а он највеселији од свију нас, па мене шаком по шеширу, па ми каже: „Ао, кандило ти туњав |
најст швалера!{S} Аја, неће он да слуша мене, ’хоће он да је паметнији од мене.{S} Е мој Аћиме, |
њен покојни Лала. — Дош’о па стао прид мене, — приповеда Савка, — али ни налик на онога живог |
и прави шприц-крофне... а и лепша је од мене, и дебља“ —</p> <p>— Ваљда путер-крофне, хтели сте |
од сома, — што проговори, то ће се и од мене чути.{S} Дакле —</p> <p>— Дакле, чујте! —рече Габр |
та да радим?!{S} Ти си сад паметнији од мене!</p> <p>— Не знам ништа!{S} Од стра, господине, не |
слуша мене, ’хоће он да је паметнији од мене.{S} Е мој Аћиме, мој Аћиме!{S} Боље да седиш код к |
еву страну: — Извол’те, служите се, код мене нема много нукања.</p> <p>— О молим, молим, — вели |
’ веров’о.{S} Та шта ће мени жабац, код мене живог! — Падаће ово, господин-попо, бар још читаву |
особине и дејство његово.</p> <p>— Код мене је то правило, — говори поп Спира, — да је човек в |
сером.{S} Двадесет и више година је код мене; сам енглески челик, оштар к’о бријач.{S} Извол’те |
вету!</p> <pb n="263" /> <p>— Ту је код мене.{S} Носим га увек са собом (у злу не треб’о!) Ал’ |
ти већ и ја, — вели поп Спира; — и код мене се спрема, увелико се спрема.</p> <p>— Шта, — вели |
о</hi> онда?</p> <p>— Е, па то је и код мене ђаво, што се ни ја до сад, баш к’о за пакост, баш |
тек никако нећемо допустити!{S} Бар код мене <pb n="45" /> није тај обичај.{S} Ви’ш ти то њега! |
>— Верујем, слатка.</p> <p>— Па како је мене моја мама учила, тако ја сад учим моју Меланију.</ |
> треба да је срам, <pb n="146" /> а не мене!{S} Ја баш ако и гледам, а ја сам барем мушкарац, |
заслужио!... <hi>Она</hi> протиница пре мене!...{S} Испред носа да ми се <pb n="351" /> измакне |
сумње, — мисли и једно и друго, — то се мене тиче!“ Њему мило што зна, да то сигурно не пева го |
</p> <p>— Ја, наравно, да бо’ме, што се мене тиче, што оно кажу: „како сам се надала, добро сам |
а гост.</p> <p>— Врло добро, к’о да сте мене питали.{S} Штелујте се и за „покенес“, — вели гђа |
како сте провели ово неколико дана без мене.{S} Како у селу?...{S} Како у кући? <pb n="179" /> |
рала да се ’вата у коло, па да игра нуз мене!</p> <p>— Па зашто је онда ниси одма’ уз’о?</p> <p |
> могу примити на кола у предњи сиц нуз мене!?{S} Па ето и господин су, на прилику, парок к’о и |
зим, тог тешко познаду.{S} Ето, каже, и мене, па моји ме не познају.“ — „Та јеси ли ти то, Лало |
ило за мном уздисало,</l> <l>Уздисало и мене љубило;</l> <l>А сада га друге грле руке,</l> <l>Д |
, пријо, — теши је прија Макра, — ето и мене сте расплакали, а ја сам баш тврда срца; та то мор |
ем код вас на једно пола дана, па да ви мене лепо научите, како ви то правите оне ваше чувене п |
вам помогнем?</p> <p>— Та окан’те се ви мене!{S} Шта сте ме заокупили ту! — обрецну се Јула на |
к што сте дошли!{S} Та не задржавате ви мене ни најмање!</p> <p>— Морам, слатка, и сувише сам с |
<p>— Само тако ћу вам показати, ако ви мене научите, како се прави онај мелшпајз што се зове: |
} А госпоја Сида онда к’о вели: „Кад ти мене секираш <hi>песмом</hi>, ја ћу тебе <hi>музиком!</ |
да се крсти шапућући: „О, Боже, опрости мене грешну!“ А да се путник прекрстио неколико пута по |
„зуб времена“ што се зове!</p> <p>— Јао мене жалосне!{S} А откуд сад опет <hi>коњски зуб!</hi>< |
hi> се смеши, само тишије.</p> <p>— Јао мене! —- устаде гђа Перса, — а шта је то било?</p> <p>— |
те се па ћете разбити нос.</p> <p>— Јао мене жалосне! — викну очајно гђа Габриела, која је била |
ало видимо и разговарамо —</p> <p>— Јао мене!{S} А какав те разговор нап’о сад, наопако ти звон |
е, а попадија одлаже смрт једнако: „Јао мене жалосне! — <pb n="52" /> говорила би попадија, — а |
у колу, а све через ње!...{S} Све је до мене морала да се ’вата у коло, па да игра нуз мене!</p |
ви што сте, па ди би ја њега метнуо до мене, а ето и он вам одаје почест, оставио вама у десно |
„А ти онда што си,“ реко’ му ја, „узео мене!{S} Био узети госпоја-Сиду, кад ти тако пуца срце |
е?</l> <l>Ала сте ви смешни!</l> <l>Ако мене не љубите,</l> <l>Душе ми сте грешни!</l> <l>Чисто |
вам не умем каз‘ти...{S} А госпоје око мене <pb n="377" /> па све кажеду:{S} Та умирите се, ал |
а наш’о! — извињавам се ја а све се око мене окреће к’о у каквој полки.{S} До-до-дошло ми, у зе |
о, који би паор к’о мог’о да вози, било мене, било њега?</p> <p>— Па и неће их бити баш за проб |
е.{S} Са мном се погађ’о к’о да ће само мене возити.{S} Ја му кажем:{S} Скупо је, Петре, може л |
а није било онда тебе, зло и наопако по мене?{S} Како ти не би’ помог’о.{S} Само кажи ди те бол |
Његово Преосвештенство!{S} Остави лепо мене па уз’о њега на миндрос.{S} Те ти он, Бога ми, држ |
јево?“ А он ми одговори: „Прошло је то мене, снаго моја, него ти уради к’о што сам ти каз’о; с |
лис’о.{S} Та сећаш ли се кад си ти опет мене курталис’о белаја!{S} Него, ајде, ’лади се вечера |
а Перса.</p> <p>— Ама неки страх уш’о у мене, — вели поп Ћира, — па никако да се охрабрим... <p |
<p>— Па појео, милостива!</p> <p>— И-ју мене жалосне!{S} Зар толике крофне?!</p> <pb n="6" /> < |
ибајте из башће —</p> <p>— Та шта ви ту мене фурт плашите с вашим татом... овај, господин-парох |
кад је, то јест, мој супруг умро — <hi>мене</hi> да видите.{S} Да шта!</p> <p>— Та и’те, молим |
а намерно хтео преварити.{S} У мал’ <hi>мене</hi> нису обријали! — „Ово је или хотимична <hi>пр |
ку, па седи кући па плачи!" „У мал’ <hi>мене</hi> нису обријали!“ каже мамаљуга банацка...{S} Х |
и!{S} Ту је она требала да дође, да <hi>мене</hi> види!{S} А тако сам, онако... знате баш распо |
ло, а ви канда завирујете!{S} Канда <hi>мене</hi>, тражите!{S} Баш сте најгириг!{S} Ту сам, ту, |
му: „Аћиме, море, Аћиме, слушај ти <hi>мене!</hi> Нисам старији, ал’ сам паметнији од тебе!{S} |
сно изгледам.{S} Изгледам к’о да су <hi>мене</hi> тукли а не господин-Ћиру!</p> <p>— Та је л’ и |
ме, и томе је било краја!{S} Док су <hi>мене</hi> слушали, и док сам <hi>ја</hi> могла... било |
Обешењак паорски“, мислио је поп Ћира, „мене вози за десет а њега за пет сребра.“ А то је исто |
пет назебла,“ а она опет у сну говори: „Мене је немилосрдна судба, каже, другом опредјелила!“ А |
l> <l>Ал’ говори Маџарова Јула:</l> <l>„Мене ј’ нана увек заклињала,</l> <l>Да не љубим ког ми |
ди к’о што сам ти каз’о; слушај ти само менека, ја сам ти, каже, увек добра желио!“ А ја све је |
Ћири?</p> <p>— Поп Олуја!!!{S} Та мени, мени да бо’ме!{S} Те још какви смо пајташи и пријатељи |
пословице која вели: „Ја босиљак сијем, мени пелен ниче“.</hi> </p> <p>Попови су остали још пол |
ерез њих.{S} А ја, ђаво би ме мој знао, мени никад не испадну за руком.{S} Шта све не радим, па |
подар Јова.</p> <p>— Мамо, слатка мамо, мени је здраво тешко!</p> <p>— А зар је мени лако, рано |
м се надала, добро сам се још и удала“; мени и није било баш тако тешко.{S} Ћутим, па у себи ве |
је Бог!“</p> <p>— Није, фала Богу...{S} Мени није, а ваљда ни вама није.</p> <p>— Тхе... како с |
бо’ме, кад не знате зашто је све то.{S} Мени у <title>Рожданику</title> то пише, да ћу ја срада |
л’ мени за љубав, господине“ —</p> <p>— Мени за љубав, господине, зар нећете? — рече Јула и пог |
на против! — вели гост. — Како ко, ал’ мени, верујте, увек се више допадала и увек ми више имп |
и гурну и шану кришом Јули:— Кажи: „Ал’ мени за љубав, господине“ —</p> <p>— Мени за љубав, гос |
p>— Немај ти бриге.{S} Ти пази кујну, а мени ово остави.{S} Кол’ко сутра наћи ћу се с њим.{S} И |
<pb n="92" /> лепо ћемо изгледати.{S} А мени кажу: код поп -Спирини’ гости; а ја мислим, ваљда |
тебе него све путер-крофне на свету!“ А мени онда дође жао, што сам <pb n="21" /> га тако ожало |
.. кад би били тако снисходителни према мени, па наредили онима тамо... онима вашима.. да остав |
одину Ћири?</p> <p>— Поп Олуја!!!{S} Та мени, мени да бо’ме!{S} Те још какви смо пајташи и приј |
еки дороц, па раширио рукаве па као иде мени, а ја се у том тргнем.{S} И сад, никако да ми изађ |
атим и песма:</p> <quote> <l>„Еј, да је мени лећи па умрети,</l> <l>Ал’ да ми је смрти не видит |
ва је ту Арса... и пуна кућа!{S} Шта је мени тај Арса?{S} Шогор!{S} Шогор што кажу, туђа форинт |
иванити; ви не удајете!..., Ал’ како је мени!... одранила је, што кажу, од малена... па сад... |
к’о нико мој.{S} Какви сватови; зар је мени до њи’.{S} Него, ето тако, мало њивице мало ’раним |
ећу, слатка мамо! — вели Јула. — Зар је мени до песме и до певања! — рече и убриса нос шпицем о |
мени је здраво тешко!</p> <p>— А зар је мени лако, рано моја...{S} Ал’ гледаћу што год могу; мо |
тујеш?“ А он каже: „Е, моја Савка, није мени до жене!{S} Тамо ја и не знам, каже, је л’ сам муш |
о и јесте баш ту где га видите.{S} Није мени одликован трбух, па да на трбуху стоји, него је мо |
ска песма „Тавни лузи и брегови, кажите мени бједној“ а после те песме и једне мале паузе, зачу |
ду — па им не би’ веров’о.{S} Та шта ће мени жабац, код мене живог! — Падаће ово, господин-попо |
гођ Пери, — вели поп Спира, — а можеш и мени.</p> <p>— Ракије, ракије мало! — вели Пера. — Биће |
то није ништа према оној твојој услузи мени учињеној.{S} У здрављу је испушавао.{S} Ајд, одма’ |
>„Сјећаш ли се оног сата,</l> <l>Кад си мени око врата</l> <l>Бјеле руке савила?</l> <l>И крију |
p>— Не знам ја те твоје ребусе; него ти мени кажи онако просто, клот, све по реду, шта је и как |
више срамота!</p> <p>— Охо!{S} Па то ти мени нешто крупно казујеш!</p> <p>— Такве секирације, ш |
а!{S} А каква би’ ја мати (јао жалосној мени!) била, да данас идем тамо?!</p> <p>— Е, а као за |
добра вина да пије, а он ето ти га па к мени. „Срдили се ви или не срдили, ја дођо’ каже, на је |
— а ја једнако држим пружену руку, а он мени зуб у шаку па се ту рукујемо и — <hi>измиримо!</hi |
Гециница па се прекрсти од чуда. — Јао мени, а од куд му штогла?!</p> <p>— Па понео са собом у |
нешто поп Спира у резону; тешко би било мени!{S} Морала би’ од оне Сиде у бели свет бежати!{S} |
рин’те се, мама!{S} Остав’те ви то само мени.{S} Та зар сам забадава била у пансионату!...{S} Т |
S} Јесам ли ти каз’о: остави ти то само мени!</p> <p>— Е, е, баш ти фала.{S} Е, кад баш спомену |
војом кућом, оче Спиридоне.</p> <p>— По мени баш, — упаде му у реч поп Спира, — оче Кирило, мож |
итаву недељу дана!{S} Познајем ја то по мени; та бољи ми жабац не треба! (Пера Тоцилов је некад |
Госпоја Габриела, та <hi>шта</hi> ви то мени говорите?!{S} А од <hi>кога</hi>, наопако!</p> <pb |
га за руку.{S} Кад брж’ то, кажи ти то мени и протолмачи?!{S} А фурт се нешто смеју а особито |
} Тражи друга, тражи стубац кући; а већ мени тамо како је да је, него се бар ти не мучи и не зл |
А ја је гледам, па ми се све приврће у мени и кува к’о у шпорерту. (Спиро, треб’о си видити, а |
воје рођено дете воле вашу Јулу.{S} Баш мени самој је одономадне казала, како вам завиди, што и |
до лопова!{S} Украшће ти из очију. <hi>Мени</hi> то већ не би могло пасирати.</p> <p>— Е не би |
вам таква.</p> <p>— Знам, знам, бар <hi>мени</hi> немојте, гнедиге, говорити — .</p> <p>— Па ко |
ила?</l> <l>И кријући твоје лице</l> <l>Мени скоро“ —</l> </quote> <p>— Та који ти је ђаво! — п |
послушам!?{S} Еј Лало, Лало!{S} Како је меникана брез тебе, брез свога, касти, друга!...{S} Бад |
а ти би ми, знам, дао!{S} Него дад’ ти меникана мало оног твог вина, јербо то сам цигуран да т |
жалости на груди, — да је среће, да ти меникана овако пијеш за спокој душе, а не ја тебикана!{ |
бро диваним, тане му госино!{S} Вина ти меникана дај, да ча-Нића огреје мало своју беамтерску д |
аном мору.{S} Све се око њега за столом мења, једини он седи непроменљив.{S} Неко се дигне да и |
ти.{S} А затим опет седне.{S} И опет се мењају тањири, доносе чисте чаше и хладно, скоро наточе |
е узели, па мисли у себи: „Та не би’ се мењала ни са вицишпановицом!“</p> <p>По некад се господ |
и једнако надгледала запаљена кандила и мењала „дугмад“ и доливала зејтин.{S} Тих дана у поп-Сп |
ето, овде тако задовољан, да се не бих мењао ни с Крушедолским господином архимандритом а сигу |
ској баби што треба сваког дана извесна мера ракије, па да се може кретати — тако је и њима пот |
а само шири мехуре а никако неће уз оне мердевине (које су њега ради ту у тегли и намештене) те |
гђа Сида, али он се ипак није пењао уз мердевине.</p> <p>— А... је си л’ што смислио? — запита |
лазе једни мимо других, поздрављају се, мере се од главе до пете, тако да ни једна ситница неће |
них суза.{S} Била је сретна преко сваке мере и једва је чекала да му кроз дан два да што му је |
ржи.{S} А пошто си их уз’о, — запита га мерећи их: — Педаљ и три прста дужине, пет ширине.{S} Д |
ле вечере, пошто је поп Ћира већ легао, мерила и кројила купљени фланел — то исто вече је чула |
н</hi> отац!{S} Та и куд ће се ова наша мерити с оном њеном!!{S} Тако и на балу, тако свуд, сву |
рукав од кабанице... — А код Бућкалови’ месе сутра ујутру ’леб, тамо ћу сврнути ујутру на врућу |
вени и коња покрађени бити, кад и поред месесечине, па једва да сачуваш вранца од рђави’ људи!{ |
Америци, спремали, да пуцају из топа на месец.{S} Па већ и израчунали лепо све кредом: колики т |
етао један роман у поп-Спириној кући на месец и више дана пре и неколико дана после господин-Пе |
рбо су Банаћани спасли свету месечину и месец остао на старом свом месту.{S} И тако одонда је с |
вим свету; ди ја стигнем, ту не може ни месец ни ветар!{S} Што ја знам чуда по селу — што мало |
ира ни омиљену поп-Ћирину песму „Сјајни месец иза горе“ јер поп-Ћира се толико пута <pb n="102" |
ти, онако, к’о људи, да опалите на онај месец горе.{S} То је све лепо и красно и фајн, — вели И |
завирује и забада свој нос, и нег онај месец, што блене по сву ноћ по овим свету; ди ја стигне |
о?{S} У Јануару... е, а сад имамо Јулиј месец.{S} Хеее! — врти господин попа главом.{S} Ви’ш, м |
треба да стигне тамо тане и да тресне о месец.{S} Па баш таман кад су већ хтели да припале топ, |
ће увек заједно бити.</p> <p>После два месеца отишао је Шаца заједно с Јулом у Беч, да тамо до |
у коме украду коње!!...{S} Ено, пре три месеца кад су оном Неци украли коње, па мало им што су |
две радости већ обрадовао бабу; пре три месеца је први пут понео гаће и сада ево први пут чита |
диже да види, вели, коње, или колут око месеца, на ком су крају штапци или какво ће време сутра |
се.</p> <p>— Јесте, две године и четир месеца.</p> <p>— Е, то је, бо’ме, дуго.</p> <p>— Та и н |
оху одрекао кола!{S} Али сад у Новембру месецу слабо ко и преже коње.{S} Ако их ко и преже, пре |
рихваћа Аркадија. — „Ја сам, каже Неца, месечар, па ништа не знам шта је са мном, каже, кад јед |
о тамо у Буковини чак, како је и он или месечар или лопов, тако нешто, јер иде и онда по сокаци |
аро доба велике биле а колике су сад; о месечарима како иду уз високу двокатницу к’о по патосу, |
Мрак је притиснуо и омотао све.{S} Нема месечине.{S} А и што ће је вечерас, кад се Шаца спрема |
о сокацима и којекуда кад никако и нема месечине; разговарали о гладним годинама кад се шапурик |
а оноликим његовим... ал’ шта ћемо брез месечине?{S} Шта га ће ту шталога пробивени и коња покр |
на к’о слепачка погача, к’о да је спрам месечине печена.{S} Оволико ће одскакати од земље од он |
— кажу му они, — „и за наше уши а и за месечину.{S} Нећемо пуцати; само штета, што смо се толи |
и бриге; јербо су Банаћани спасли свету месечину и месец остао на старом свом месту.{S} И тако |
као мали бог са својих тридесет форинти месечно.</p> <p>И он се радовао Недељи, а особито ако с |
за њега и како се наднела над наћве па меси хлеб, па се све на њој тресе. <pb n="176" /> Мило |
а.{S} А Савка, садашња његова баба, као меси у наћвама хлеб па му окренула леђа.{S} Мало мало п |
једру и округлу своју Савку, како живо меси и како се сва тресе.</p> <p>И све ће те красне сли |
>“ А Нићи мило, Боже, кад је гледа како меси; како се брине за њега и како се наднела над наћве |
рене на њ па га лепо погледа, а једнако меси живо и жустро а све се на њој тресе, а Нића је зад |
ућу; у једном истом кориту, — каже, — и месиду ’леб и переду веш, и купаду децу, поганија једна |
д сваке руке па између осталога почешће месити савијачу с маком коју он, као сваки Бачванин, од |
тиш’о би, каже, из дешперата, у клоштер Месић у калуђере.</p> <p>— Ју, сирома’ младић!</p> <p>— |
на пријатељица са гђом Цвечкенмајерком, месном бабицом, којој је сваки дан ишла на јаузн са штр |
хвата!“ рекла би гђа Сида кад транжира месо; само кад је чистила рибу, онда би му бацала оно ш |
ује да у кујни лупа сатара и да се сече месо, а после се опет враћа своме протектору, доброј ст |
шта си извадио!{S} Тражиш и хоћеш бело месо, а кад развијеш а оно шија с главом!{S} Швапски же |
ни толицно кол’ко једна пчиодина глава места за милосрђе и праштање.{S} Дисала је осветом и са |
или су лепи сватови.{S} Сав ноблес тога места био је заступљен.{S} Била је чак и варошка музика |
више година.{S} Оженили су се из истога места, у коме данас попују.{S} Поп-Ћира узео господин-п |
е цркве.{S} И један и други поп из овог места, где се наша прича развија, могао је за чудо и за |
акве потребе премештати ствари с једног места на друго.</p> <p>— Што је било, било је; што је к |
па чак и „маринерски“ официр, уступише места свршеном клирику Петру Петровићу чије се четир фо |
да им каже шта је чула.{S} На прва три места рекла је да је увреда нанета гвозденим кључем, а |
т, одговара паор.{S} Касти: ватате души места!“</p> <p>Из авлије се видео леп ходник у коме су |
ј паде на главу, а мачак се и не миче с места него се и даље спокојно и натенани умива и глади |
та, да их затекне за столом; да на лицу места види ефекат, који је произвела својом керн-штрудл |
и што жалостиво било; на оним тронљивим местима Пери би дрхтао глас, а Меланија брише танком шн |
знавао неколико вештица у том и околним местима, био посредник између угодника Божјих и људи гр |
о ђакон вук’о клипка и ’рв’о с паорима, место да га каштигују он добио за попа; а кад је задоцн |
ле <pb n="373" /> свадбе зађаконити.{S} Место је по вољи свима, па и самој Меланији, која је за |
појас, кад се вратио у резиденцију.{S} Место да добије по носу, к’о што је већ неколико пута и |
ти!“ А после га као уједаред нестало, а место њега ост’о само неки дороц, па раширио рукаве па |
ај нови учитељ, млад један богослов, на место старог учитеља, <pb n="32" /> господина Тривуна к |
што кроз који дан долази нови учитељ на место старог.{S} Ишчекивао се сваког дана тај нови учит |
еби, драги читатељи, да сте ви нешто на место гђе Сиде.{S} Како је изгледала и шта је помислила |
у авлију.{S} Кујна им је сад најмилије место.{S} Ту се у велико спрема зимница. <pb n="243" /> |
слена</hi>, па да се тура и ди јој није место —</p> <p>— Па, кад буднем ваших година, драга хеб |
ће сад овај лонац овде, кад му ту није место!?{S} Чим се само макнем корак из кујне, одма’ се |
нат.{S} Господин-попи опет најугледније место.{S} Седе сви и једу.{S} Нико ништа не говори, нег |
p>Домаћин узе појас, остави га на своје место и врати се натраг.</p> <p>— И једнако спава и хрч |
сме да спомене; шта више, сад још хвале место да је суво и оцедно и да му и не треба тротоар.{S |
како вам се допада, господине, ово наше место?</p> <pb n="94" /> <p>— Ванредно, госпођице.</p> |
а и одоше у кућу међ ноблес где им је и место.</p> <p>А није мање весело било ни у великој соби |
о то није баш ни најмање поетско дрво и место — за оне који нису заљубљени. „А ви сте ту! рекне |
е обадве удри у плач и тужбу, а супрузи место да уредиду ствар стишаду, а они се потучеду!{S} И |
одати, јер коме би га год понудили, тај место да пита: „пошто?“ хоће да пукне од смеја!! (А има |
а, многе газде до сад променила и да им место није било у соби.{S} Кочијаш скиде још један у ха |
ик и изабрани и потврђени учитељ за ово место! —- рече путник и поклони се поп-Спири и пољуби г |
поп-Спира, — па где да стоји?{S} Његово место и јесте баш ту где га видите.{S} Није мени одлико |
е дошло време — лепо он дош’о на његово место.{S} Ја сам, ето, овде тако задовољан, да се не би |
и му онда лепо подметните ово на његово место, — вели Аркадија и предаде му један мали замотуља |
њега напоље, а да метнемо ово на његово место! — И поп Спира извади брже онај зуб из замотуљка |
ћемо је наводити целу, него само понеко место из ње испричаћемо.{S} У тужби се поп Ћира бави пр |
ају.{S} У вече тога дана, знало је цело место, и лево и десно од Великог Сокака приповедало се |
неке своје алате и иде право на обећано место.{S} И што би могла за пола дана да сврши, то њој |
о из кујне на какво узвишено и безбедно место, где седне, обвије реп око ногу, зажмири па ћути. |
ан, на кров или на какво друго безбедно место где ће моћи на тенани омастити брке.{S} А насртао |
а је Софра брица наместио на старо њено место, али зубе, Бог да прости.{S} Ако остане поп Пира |
по пустом вашаришту.{S} Позн’о је и оно место где је вранац стајао, па пуно света око њега — а |
шта.{S} Како пусто и жалосно изгледа то место сада, а како је весело и живо изгледало пре седам |
.{S} Још се сећам да сам га на нарочито место метла, да га само не заборавим!{S} Морам зашити о |
е поп Спира, — седите ту, — и показа му место. — Ти ћеш, Сидо, тамо, ја овде, а Јуца тамо ближе |
а, кога нарочито зову и најугледније му место дају за столом, јер због сватова је ваљда и поста |
зи да ради ил’ не може да добије у амту место, па пише и мами новце и залуђује младеж.</p> <p>— |
и пошао трагом старијих својих.</p> <p>Место је било велико, а побожни парохијани тако имућни, |
вативизам и привезаност мачијег рода ка месту свога рођења) фрау-Габриелину кућу и одомаћио се |
обесим крај штогла, да му буде срце на месту, па да видим ’хоће л’ онда ланути, обешењак један |
, — <hi>неће</hi> ми Ћиро, бити срце на месту.</p> <p>— Ал’, Персо, за Бога!{S} Та ти и не знаш |
p>— Ех, знам ја да би вама било срце на месту тек ондак!...{S} Еј, та што ме цвелите,- снаја!{S |
подин-попо, не стоји тај појас на своме месту?</p> <pb n="14" /> <p>— Хе-хе! „Зашто?“ Како: заш |
ствар.{S} Казаће им он то већ на своме месту, и знам да ће им онда још чудније бити, како то д |
...{S} Еј, пусто, што нисам ја на твоме месту, та певала би’ и да пустосват жели, — а камо л’ к |
ворљивија половина човечанства — у овом месту неговали и писмену књижевност.{S} Данас мало која |
х четрдесет година је учитељевао у овом месту.{S} Све што у овом селу зна да чита и да пише, од |
то би’ и сама урадила да сам на његовом месту.{S} Ништа ми ту, Ћиро, нисмо криви, — него им’о м |
бар, јербо вас знам да сте жена на свом месту!{S} А куд би’ знала!{S} Јао наопако!{S} Ако виде |
ла светиља крај мора, непомичан на свом месту, док се све око њега љуља као таласи на узбуркано |
се опет раздвоје и стоји свако на свом месту, па ћуте к’о да ослушкују да их когод не гледа и |
час га загледа и пипа, је л’ му на свом месту.{S} Па баш и да га се дочепам, ал’ кад он види да |
у месечину и месец остао на старом свом месту.{S} И тако одонда је сваки Иђошанин фрај на скели |
о отац... а не била <hi>ја</hi> на твом месту, то само ја велим, а ја би’ већ —</p> <p>— Но, до |
а стала па је гледа. — Та друга на твом месту дрекала би: „Отвори се, земљо, па ме прогутај!“ а |
ав Владика!{S} Море, не била ја на твом месту, а ја би’ то већ... вид’о би ти!...{S} Ћиро!{S} Д |
ле!{S} И да сам ја којом срећом на твом месту, ја би’ тражила од његове екселенције господина В |
!{S} А ја би’ — да сам ја нешто на твом месту — ја би’ села преко пута од њега, ево овако, Ћиро |
ђа Перса, па не може да стоји на једном месту, него се успропадала па јој све смета по кући. — |
, ал’ тек ја не могу да трпим, да у том месту ди ја живим и машамодирам, иде једна тако лепа де |
ра с Меланијом већ давно није био у том месту.{S} Отишао је за ђакона у Б*, а у селу остали поп |
— Па не само људи, него и толике жене у месту знале су писати, тако да су поред усмене књижевно |
најпре иш’о по неким Бачким салашима и мет’о „купице“, а после отиш’о послом у рит, у лов на п |
i> (госпоја Сида је увек кришом од попе метала у вече <hi>Сановник</hi> под јастук), а оно и за |
а са чаршафа мрвице од пите с орасима и метала их на једну гомилу.{S} И њу похвалише <pb n="396 |
оље шлофкапу (коју је кришом у помрчини метала на главу, јер је поп Спира страшно мрзио на те ш |
стаде га оштрити оцилом које му је увек метано уз тањир.</p> <p>— Не могу никако, —- вели поп С |
си л’ вредан? — пита га поп Спира — Па мети тај шешир на главу, Петре синко, покри се, покри!< |
<l>„Ја сам мала, не знам ништа,</l> <l>Метите ме код огњишта,</l> <l>Ди кувари ватру пире</l> |
абринута.{S} Кад га је спремала на пут, метла му је, као и увек, шунке и сира у кола, и посавет |
ин, од свију теста најрадије и једе.{S} Метла давно почупана и повезана и у шупу <pb n="225" /> |
е! — па га гађа метлом или портвишем, а метла јој паде на главу, а мачак се и не миче с места н |
ош се сећам да сам га на нарочито место метла, да га само не заборавим!{S} Морам зашити ове про |
вреже која се уз њу пузала, и од зелене метле сунцокрета и родина кљуна — дуж те тарабе не види |
о им што су му одвели коње, нег’ му још метли уларе на врат па отишли с коњима а њега оставили |
њи!{S} Ху, виле га однеле! — па га гађа метлом или портвишем, а метла јој паде на главу, а мача |
Геновеву</title>.{S} Завуче се у зелену метлу иза куће па чита Геновеву.{S} Биче је мама колико |
кло батина и бегало у шупу или у зелену метлу кад се баба згране при спомену кринолина, и онда |
а; само дрвеће и цвеће, и високу зелену метлу и бикове од црна лука како се издужили у висину.{ |
даље. — А сутра дан, тако око фруштука, метне у цегер двоје маказе, велике и мале, напрстак и ј |
.{S} Гледа... гледа.{S} Извади наочари, метне их на нос, а смеши се све, па опет гледа, и пита |
окал.{S} И њега испразни Аћа па оде, да метне писмо на пошту; а домаћин остаје и задовољан разм |
— обешењак један! — не зна бајаги ди да метне <pb n="348" /> онај проклети зуб — а ја једнако д |
а, ту је!{S} Сад брже њега напоље, а да метнемо ово на његово место! — И поп Спира извади брже |
да, — даје му бирташица упутства, — кад метнеш пред њи’ да једу, а ти ондак оног жутог фурт чеш |
само је онако подебело намажи с машћом; метни на њу двапут онолико масти кол’ко мећеш у жижак.. |
скини из оџака који пар кобасица, па их метни на ватру за нашег Нићу...{S} И мало сланине можеш |
у га даде Аркадија и зави га у завој па метну у појас поп-Ћирин.</p> <p>— Е, је л’ готово?</p> |
бом једног пединтера! — вели гђа Сида и метну руке на трбух.</p> <p>— Та ман’те... знам вас већ |
ира извади брже онај зуб из замотуљка и метну га себи у џеп, а из џепа извади онај замотуљак шт |
идите само како се све румени! — рече и метну пред госта.</p> <p>Поп Спира није марио за покова |
</p> <p>Путник га узе у кола и пољуби и метну га на колено.{S} Кад видеше оно троје ово у колим |
<p>У том стиже и Ђука с пуним тањиром и метну га пред Нићу.</p> <p>— Па, домаћине, — вели Нића, |
они сложно и једногласно жељу да и њих метну у кола.</p> <p>Насмејаше се и путник и женица.{S} |
руго се почне... па тако фурт.{S} Дањом метнули неко решето пред кућу, па се сетили <hi>ту</hi> |
ешто удавачи —</p> <p>— Па ди је врагу, метнуо! — рече замишљено <pb n="317" /> поп Спира. — Ви |
ав радостан.</p> <p>— Право си каз’о... метнуо га под главу, био му под јастуком —</p> <p>— Дад |
арок к’о и ви што сте, па ди би ја њега метнуо до мене, а ето и он вам одаје почест, оставио ва |
да је и појас.{S} Види да га није откуд метнуо под главу, под јастук...{S} Стари је то курјак.. |
ужим!{S} Ал’, газда-Перо, — веди Нића и метнуо прст преко уста, — само: ћуткац! — А сад лаку но |
нц из Темишвара пустио браду и бркове и метнуо камилавку по чину реда св. Василија, па дошао и |
продав’о неки штајерваген, па скин’о и метнуо на своја лака лепа кола.{S} Њега, њега најбоље.. |
из шпага и то пола табака и размотао и метнуо преда се, сео на столицу а наочаре обрисао и нат |
се прибацује да сам ти ја напакостио и метнуо црн комад у торбу.{S} И онако је велика повика о |
а и поп Ћира који се ухватио за левчу и метнуо ногу на потегу да се попне у кола; обоје застадо |
ди Прокине боље репрезентације немешага метнути у писмо а писмо пошље у Галицију или у Талијанс |
а би могао обући своје беле панталоне и метнути на главу свој, једини у селу сламњи шешир кога |
риних, да ће сутра однети сто форинти и метнути их у Швапску Шпоркасу на име Јеле Аркадијине ће |
литави, а кад засвира северац и заокупи мећава, а њима тек онда дође права њихова снага, па се |
молим... здраге воље! — вели Аркадија и меће преда њ књигу.</p> <p>Дође ред на новог учитеља да |
а к’о да спава, али још једнако чешља и меће очешљано перје на једну а патрљице на другу гомилу |
ћу за ујутру да оставим, — вели Нића и меће сланину у онај завезани рукав од кабанице... — А к |
ван вароши а он одмах скида чизме па их меће на штап.{S} Он је Шацин друг из детињства, кроз св |
а знате, због ветра, и на лице ништа не мећем —</p> <p>— А, па ви немате ни нужде!{S} Така кожа |
метни на њу двапут онолико масти кол’ко мећеш у жижак...{S} Па и мало сланине, кад би испекла н |
д њега неки грубијан, — заврши Габриела мећући штрикерај у корпицу, који је после треће скришке |
ли!{S} Што није лето, што није! — рече мећући шлофкапу на главу.</p> <p>У осталом та јој је же |
рса припадају; јер су једну малу искру, меховима своје пакости и мржње, распирили у ужасан пожа |
>Ово неколико дана, док су обе попадије меховима мрзости и пакости једнако потпиривале и све ви |
ао се на дну, шћућурио се, па само шири мехуре а никако неће уз оне мердевине (које су њега рад |
и је од времена на време односи ветар и меша је са шумом узлелујане ритске трске и псовком чоба |
госте сатљик вина и холбу воде, па онај меша вино с водом, фртаљ чаше вина а три фртаља воде, п |
ни она (Меланија) не говори, али се бар меша с онима који га знају, а сад је учи један регимент |
мерити! — шали се Нића. — Тако беамтери мешаду; пиједу вино, па пресечеду ракијом, па онда опет |
тла да он украде!!!— То је, кад се људи мешају у наше послове!{S} Нит’ се умете погађати, нит’ |
оћеш ајнпренсупе! — викала је гђа Перса мешајући варјачом запрашку. — <hi>Арсеникума</hi> да ти |
пита је Пера.</p> <p>— Ех, немој ми се мешати у наше послове! — рече Меланија па га удари лако |
киша и начини се блато, положе чисмени мештани по земљи поред зида, колико да човек прође, тул |
да се то клони добру његовом; и ако су мештани били осветољубиви, нико му се није светио, н. п |
ња према поп-Спири, као лојалан Шваба и мештанин, донео младенцима торту на презент.{S} Унели с |
што је боље!{S} Ето ја и господин попа, ми ћемо још сто година живити и мучити се!{S} Проко, до |
у сну све говори из књига: „О, Едмонде, ми се морамо на вјеки растати!“ А ја је питам: „Шта ти |
го веле: „Нека, ча-Нићо, не трудите се, ми ћемо све то већ и сами брез вас!“ А он се баш и не о |
огу, како која година, све боље.{S} Хе, ми се старамо и штедимо, парохијани не жале него дају.{ |
није давала?</p> <p>— Та... к’о бајаги, ми газдачка кућа, а ја млезимац, а она сиромашка девојк |
о? — пита га домаћин.</p> <p>— Та знаш, ми „беамтери“ к’о и сва господа, вечерамо много доцније |
{S} Та говор’те штогођ.</p> <p>— Па,... ми к’о велимо, неће, ваљда, знате, имати форме то, — ве |
p>— Та, знате, код нас паора како је... ми не мудрујемо много к’о капуташи!...{S} А <pb n="416" |
онако...</p> <pb n="187" /> <p>— Јесте; ми <hi>онако</hi> а ваша кућа <hi>свакојако</hi>.</p> < |
коју!{S} И кажем им: ако <pb n="417" /> ми Јулу не дате, ја одо’ у солдате од своје воље... а и |
>нећу</hi> да знам, и <hi>не треба</hi> ми да знам! — сикће гђа Перса. — И бркове му скини, гру |
згледа клот к’о јургет, — <hi>неће</hi> ми Ћиро, бити срце на месту.</p> <p>— Ал’, Персо, за Бо |
!</p> <p>— Ама <hi>то</hi>, <hi>то</hi> ми само није мило; тај твој „боктерај“!{S} Много скиташ |
није истукла.</p> <p>— Но, <hi>то</hi> ми се допада! — вели љутито-поп Ћира, а попадија долива |
игу.</p> <p>— Та ман’те их до врага!{S} Ми к’о људи треба да смо паметнији.{S} Та због њих смо, |
—</p> <p>— Па гледајте, дођ’те нам!{S} Ми тако волемо кад нам ко дође у госте!...{S} Ја не мог |
ди?{S} А зар ја не певам у цркви?...{S} Ми, ви’ш, певамо, или управо појимо Недељом вама, а ви |
— Но, добро само кад си и сад дош’о.{S} Ми се већ забринули, ди си то...{S} А већ Меланију сиро |
е се, ха ха ха! — смеје се поп Спира. — Ми смо се дуго одупирали и кварили ал’ девојка га хоће; |
ишта, ништа! — веди гђа натарошевица. — Ми смо мало повише закаснили, извин’те и ви!{S} Бар да |
шта страшно!{S} Лепо ме пита: помаже л’ ми когођ?{S} Па то баш није ништа неучтиво!“ Већ се кај |
> <p>— Но, па како, како?{S} А јесте л’ ми се надали? — пита их поп Ћира унев са собом у собу г |
м смо се први пут погледали у колу, ал’ ми она моја дерна фамилија није дуго времена давала.</p |
Баш добро те се сетисте и наканисте, а ми, Бога ми, скоро задремали.</p> <p>— Бештија једна, — |
кашље, ал’ је сад фала Богу боље.{S} А ми смо сви здрави; брата се тако угојио да не може да з |
а сам поручила, е баш добро!</p> <p>— А ми чекали и чекали, — вели поп-Спира, — нећете ли се <h |
Сида па прекиде сама паузу.</p> <p>— А ми баш јуче разговарамо, ја и мој супруг, о томе кад ће |
одина дуже од покојне маме.“</p> <p>— А ми, богме, нисмо ’тели да чекамо лимун, него се кренули |
ри: „Ил’ за њега ил’ у Тису с брега!“ а ми шта смо знали, него попустили.{S} Па к’о велим:{S} И |
вели Аркадија. — Чим која кола прођу а ми мислимо:{S} Ето га!{S} А кад оно нисте ви него какав |
а су морали да малко попусте.{S} А баба ми каже: „Кад волеш њу већма нег нас, па нек ти је, каж |
заљубила у тај ваш циц; говорим, а сва ми памет остала на њему!{S} Ди сте га, гнедиге, узели?{ |
да састави све то и да напише, а, Бога ми, и наплаћивао се.{S} За писмо су му плаћали два секс |
тимавао; а, Сидо, памтиш ли?{S} А, Бога ми, данас, данас —</p> <p>— Е, тек штогођ!{S} А шта ти |
} Моја ти, да боме, то нит’ уме а, Бога ми, нит’ ’хоће.{S} А садашњи су момци ћорави па не виде |
па још под фелером — тај не треба, Бога ми, да џимрија?</p> <p>— <hi>Фелер!</hi> А зар је Јуца |
{S} Еле, госпоја-Персина Меланија, Бога ми, боље умела; учинила одмах ероберунг!...{S} Та оно.. |
азне.{S} Пију оба попа, а пијуцка, Бога ми, и гост; заборавио на старе философе па пије без вод |
ј општини и црквеном имању.{S} Па, Бога ми, вама се може честитати; ова општина, к’о што видим, |
!{S} Само кад смо ту!</p> <p>— Па, Бога ми, госпоја-Јуло, — смеје се путник, — не замер’те ми, |
да да нуз девојку.{S} А поп Ћира, Бога ми, паметнији — па привук’о младића!{S} Јер, бо’ме, кад |
то, да правим путер-крофне.{S} Та, Бога ми, шта ту ваздан, а шта ме је ту окупио!{S} А њему онд |
е почешће тако сетите!</p> <p>— Е, Бога ми, — додаде поп Ћира, — сад ви треба код нас; на вас ј |
ирило, дошли на парохије, било је, Бога ми, свакојако.{S} По четир таса се носило Недељом, тако |
огља.</p> <p>— А-а-а!{S} Па то је, Бога ми, баш загустило?{S} А то се не сме више тако оставити |
суви’ ребара свињски’, неће ти се, Бога ми, проћи.{S} Па и мало сува језика свињећа из оџака не |
гледа, до душе, на оно прво, али, Бога ми, још више и на ово друго.{S} Зар не?</p> <p>— Та, он |
е по један Аћа био у селу.{S} Али, Бога ми, од ово тридесет и нешто мало више година, све је бо |
о те се сетисте и наканисте, а ми, Бога ми, скоро задремали.</p> <p>— Бештија једна, — мисли у |
<p>— Та нисам, сунца ми!{S} Нисам, Бога ми!{S} Нисам се ни мак’о а камо л’ точио и пио.{S} Ајде |
уз’о њега на миндрос.{S} Те ти он, Бога ми, држ’-не-дај! што рекли.{S} Једва изн’о читаву кожу. |
По некад се господин попа по мало, Бога ми, и зачуди, кад му тако дође Аркадија црквењак, па га |
е куће па све до пола сокака — то, Бога ми, никако није хтела, а није ни тражити.{S} Мислила је |
ин је Нићу почастио, а овај је то, Бога ми, и заслужио, јер је тога вечера нарочито дош’о био П |
и!...{S} Сав ћу се умотати у флор, Бога ми, фрајла-Јуцо!{S} Не знате ви још, фрајла-Јуцо, како |
" /> „беамтере“!{S} Ал’ други пут, Бога ми, брез повећег комада сланине, ил’ печене кожурице, и |
није било све онако...{S} Сад већ, Бога ми, и ја видим, да ми је сав стра’ узалуд био.{S} Ништа |
та га је сад снашло.</p> <p>— Баш, Бога ми!{S} И сад ми га је жао. — вели поп Спира у иронији, |
а једнога од ове двојице и то баш, Бога ми, биће за поп Ћиру приповедају, да је у једним сватов |
домаћима и пуца полако језиком. — Бога ми!...{S} А, колико га имате још у подруму?</p> <pb n=" |
о ја, још и које како; али самац — Бога ми врло тешко!</p> <p>— О молим молим!{S} Свугде је доб |
атим настаде опет тишина.</p> <p>— Бога ми, већ дванаест.{S} Е, време је да се иде! вели поп-Сп |
ћ био за пензију и ишчекивао је, а Бога ми ју је и заслужио.{S} Сад је у пензији.{S} Заплакао с |
право да ти кажем, — ја му се, та Бога ми, и не чудим, што му је било тешко.{S} Та отац је тек |
ни у сну снивала, нит’ би веровала, да ми је пре тога когођ рек’о да ће до тог доћи.</p> <p>— |
оре!...{S} Уф, не знам шта би’ дала, да ми је само знати, зна ли!{S} Што није лето, што није! — |
о <hi>нама женама</hi> није дао Бог, да ми можемо да будемо попови; да се ми овако, како нас је |
hi>она</hi> комендија само да прође, да ми се скине с врата; да’но би’ душом... чисто би’ се на |
да га облажем, а вероваће ми, каже, да ми није била то намера само тако, ако ту пред њим пружи |
о!{S} Опип’о сам се и учинило ми се, да ми ништа не фали.</p> <pb n="343" /> <p>— Ух, ух, ух! — |
А друго, научила сам код своје куће, да ми је све чисто, — рече гђа Сида сва бледа а ноздрве јо |
ни пушћ’о га испред себе!...{S} Еј, да ми је данас онај тал а ова моја памет —!</p> <p>— Е, па |
ред његову Екселенцију.</p> <p>— Еј, да ми је, Ћиро, да ти ја <hi>мој језик</hi> нешто могу да |
и то мора да буде!{S} А од воље вам, да ми дате шта буде право, јер ја кад се каприцирам, ја и |
’ затворила?</p> <p>— Па чекала сам, да ми ви опет кажете.</p> <p>— Па зар ти одондак фурт ту с |
...{S} Сад већ, Бога ми, и ја видим, да ми је сав стра’ узалуд био.{S} Ништа од свега тога, мој |
мем чисто ни да ређам, јер се бојим, да ми нико неће веровати, а после и да изређам сад овде св |
орицама — и тако ме незгодно ударио, да ми избио, зуб.{S} А да је све то тако, може се, реко’ ј |
монолог свој.</p> <p>— Ди ли је то, да ми је само знати, било ноћоске ово берберче?!{S} То ја |
p>— Па можда ће бити срећна!{S} Ето, да ми је ко у Карловци’ рек’о: „Узећеш Сиду!“ „Какву Сиду! |
икад није доста.{S} Све они мислиду, да ми паори имамо Бог зна колико.</p> <p>— Та... кол’ко ва |
а сам ја невина жертва свега тога... да ми је неко променуо и подметнуо!...{S} Аја...{S} Екселе |
— Ју, убио је Бог; како <hi>то</hi> да ми пасира! — па стаде и погледа доле и виде да је сасви |
, каква је, и осванула на сокаку.{S} Да ми није жао момка, баш би’ га питала: мисли ли се тако |
ло јој се у грлу од силне жалости. — Да ми више ниси запевала!{S} Гледај ти то ње само!</p> <p> |
Ју мама, иберашунг!{S} Ааа!</p> <p>— Да ми ниси купио наочаре?...{S} Ил’ што је зима ту, па се |
а је мени лећи па умрети,</l> <l>Ал’ да ми је смрти не видити;</l> <l>Да ја видим, ко ће ме жал |
чуда по селу — што мало ко зна!{S} А да ми је рек’о Бог, да пишем књиге, к’о што дувам сад у ро |
нате ме, фала Богу,... па нисам рада да ми се пребаци —</p> <p>— Верујем, верујем, слатка, и <h |
да каже.{S} И <hi>она</hi> се нашла да ми чува кућу; <hi>она</hi> и то <hi>моју</hi> кућу да ч |
пут, к’о обично?</p> <p>— Можеш; ма да ми није ни до чега.</p> </div> <pb n="265" /> <div type |
S} Ајде-де да је снев’о мој попа, па да ми није ни чудо.</p> <pb n="30" /> <p>— А шта сте то сн |
ротиница пре мене!...{S} Испред носа да ми се <pb n="351" /> измакне!...{S} То ти је оно: „Пошљ |
то опет диваните!?{S} Та, сто жабаца да ми, не крекећу, него да ми натруковану облигацију даду |
е ваљда?</p> <p>— Та ти већ да богме да ми ниси никад веровао!{S} А од кад ти говорим ја.</p> < |
— Верујем, верујем.{S} Нег’ молим те да ми све испроповедаш —</p> <p>— Ал’, кажем ти, сто си ми |
ајте!</p> <p>— Не, не!{S} Вид’ли сте да ми је пасир’о онај малер, — рече Габриела и удари у пла |
у још јачим гласом. — Заборавили сте да ми кажете, кад да вас пробудим.</p> <p>Тишина.{S} Никак |
ништа, слатка, не тиче, и ништа неће да ми каже!...{S} Увек од десетог неког чујем, што се у се |
к ђаво носи; нећу да се после каже и да ми се прибацује да сам ти ја напакостио и метнуо црн ко |
керефеке.{S} Него једна гужвара, али да ми је пре тога само једно јело па одмах гужвара.{S} Нем |
ила сам се... жао ми сироте Јуле к’о да ми је рођена сестра.{S} Дакле, доста до тога, да је нас |
јуче из своје официне па ми притрч’о да ми јави, а ја му кажем: нек причека тебе! — Сад може ић |
, сто жабаца да ми, не крекећу, него да ми натруковану облигацију даду — па им не би’ веров’о.{ |
ја се у том тргнем.{S} И сад, никако да ми изађе из главе то што ми је говорио.{S} Па сам ти са |
а она опет вели: <pb n="77" /> „Само да ми Бог да дана да га видим калфом.“ А кад Гавра постаде |
вас, само малко.{S} Уф, уф! како то да ми се деси!{S} Молим вас, слатка, ја сад немам каде, не |
сподин предшественик им’о је доброту да ми да неке податке о црквеној општини и црквеном имању. |
— Ју, ботуше!{S} Е, то ће зимус душу да ми држи.{S} А пошто си их уз’о, — запита га мерећи их: |
та сам него то урадила!{S} Па мислиш да ми је штогођ <hi>помогло?</hi> Шиљала сам Ержу, да јој |
, па уздахну тешко: — Хе-е-е!{S} Још да ми није овог балсума... па дође ми поникад да нађем как |
в’ се, оправ’, брате Шандоре!</l> <l>Да ми идемо по твоју љубу,</l> <l>По твоју љубу, по нашег |
о неки паори!</p> <p>— Е, ал’ приповеда ми гђа натарошевица... — случајно сам код ње свратила м |
ил’ нисам!{S} Удај се ти само, та можда ми, каже, нећеш више ни требати!“ А после га као уједар |
Уф, уф, кад ја највише посла имам, онда ми <pb n="209" /> баш пасира какав малер.{S} Изволите, |
у пуном каше; — на против, ако ко, онда ми треба да се извинимо што у оваком вашару дочекујемо |
је већ разговарао са мном, а и Меланија ми се исповједила...{S} То је већ свршено...{S} Све му |
ек са собом (у злу не треб’о!) Ал’ која ми и асна од њега, кад ће ми се, знам, завезати уста к’ |
е.{S} А ја је тешим и стишавам,... така ми је, знате, нарав, волем све лепо без свађе, па јој к |
ада —</p> <p>— Та не, ал’ верујте, пала ми на памет она песма: „У Милице дуге трепавице“...{S} |
на пут; онако, пало ми на памет, дошла ми воља да се мало разонодим.{S} Па... реко’... дај да |
к’о да ја имам солгину плаћу!{S} Чудна ми плаћа, ал’ су се и прикинули!{S} Не стиже ни за трав |
а му праштам, Преосвештенство, и једина ми је утјеха у речима, каже он, миропомазанога Псалмопј |
пробудио.</p> <p>— Па... ето... врућина ми —</p> <p>— Шта је то тамо напољу?</p> <p>— Та онај њ |
...{S} У соби је к’о у рерну... врућина ми је.{S} Па запали мало омана... ено на’ћеш тамо на ор |
чула сам од фрау-Цвечкенмајерке.{S} Она ми сваки дан долази на јаузн, па ме тако салети да напо |
{S} Него убила ме ова моја сиротиња, па ми није ни до чега!{S} А да ви’ш да натучем свилен шеши |
ав сат шпацирали.{S} А ја је гледам, па ми се све приврће у мени и кува к’о у шпорерту. (Спиро, |
јем од беса?{S} Него, тако... пијем, па ми се ондак помало још и мили да живим.{S} Јербо то је |
а сам, и господин је био тако добар, па ми није одбио, — вели поносито поп Спира.</p> <p>— О мо |
свију нас, па мене шаком по шеширу, па ми каже: „Ао, кандило ти туњаво, унцуте један!{S} Ала и |
о и гледам, а ја сам барем мушкарац, па ми се и шикује,.. ал’ <hi>ви, ви!</hi> ...{S} Фрајла, п |
кад проживи, а текем дођу године!{S} Па ми паде сад и то на ум, Боже, какав је штуцер мој покој |
имац, а она сиромашка девојка!...{S} Па ми моји говорили: није, кажу, спрама <hi>нас!</hi></p> |
ладожење... господина Пере.</p> <p>— Па ми у овом сокаку чули да је то сас Јулом и господином б |
<p>— Вид’о ме јуче из своје официне па ми притрч’о да ми јави, а ја му кажем: нек причека тебе |
Знам ја њу добро!{S} Али до довече мора ми се она од-дурити!{S} Е, па сад, збогом! — прашта се |
м гласом:</p> <quote> <l>„Јуло рано, та ми смо род одавно.“</l> </quote> <p>— А откуд ти, — пре |
паде гђа Перса. — Ето баш одономад чита ми Меланија, како је једна <pb n="109" /> лађа пропала |
са столице и пљесну се рукама. — Доста ми је, доста!{S} Немој ми казивати, нећу да те слушам!{ |
<p>— Ал’ за име Бога, Персида, па доста ми је удовлетворенија!{S} Ето, Пера је испросио нашу Ме |
ога тањира ону тртицу!{S} Чудим се, шта ми то све фали!“ Или: „Господин-домине, — обратив се Ки |
да вам се похвалим.{S} Гле’те само, шта ми је дон’о мој Спира на презент.</p> <p>— Аа, врло леп |
смејем и ако ми и није до тога!{S} Шта ми паде <pb n="212" /> на памет.{S} Сирота Јула!{S} Баш |
Охо-хо! — смеје се госпођа Перса. — Шта ми се то дало на смеј.{S} Чисто вас престављам и гледам |
S} А од кад ти говорим ја.</p> <p>— Шта ми говориш?..{S} Па шта је то, даклем, било?{S} Да се н |
доста, доста!{S} Знаћу ја већ и сам шта ми треба радити! — рече љутито поп Ћира. — Очитаћу ја њ |
адила да сам на његовом месту.{S} Ништа ми ту, Ћиро, нисмо криви, — него им’о младић очи па про |
глас.</p> <p>— Видиш, молим те, а ништа ми не јавља лукава паорска бештија, — вели гђа Перса љу |
те од своје воље... а и оч’о би’, сунца ми!</p> <p>— А шта они онда?</p> <p>— Е, п’онда су мора |
сунђеру један.</p> <p>— Та нисам, сунца ми!{S} Нисам, Бога ми!{S} Нисам се ни мак’о а камо л’ т |
црвени појас: „Црвен појас!{S} Уф, сав ми је црвен, кад га видим; па и онај ко га спомене.{S} |
у оној његовој ваздашњој позитури. „Сав ми је зелен, говорила би гђа Сида, кад би год прошла кр |
увек заклињала,</l> <l>Да не љубим ког ми срце неће!</l> <l>Волем бити Тиској риби ’рана,</l> |
д сам се баш наљутила, па му рекла, кад ми је стао пребацивати што не умем тако лепо к’о ви, ре |
, па тако ти је и са мном садакана, кад ми је празна глава... овај... тедо’ рећи, празан трбу’, |
ад као <pb n="205" /> млад трговац, кад ми је шмајхлов’о!...{S} Тхе, па све прошло!</p> <p>— Но |
оџака не би Нићи шкодило.{S} Знаш, кад ми се овај мој језик одузме и изда ме од пића — нек ми |
а говорим.{S} Не могу ја све знати; кад ми није од Бога дато, да правим путер-крофне.{S} Та, Бо |
ели Габриела, — тек од оних сватова кад ми је то пасирало.{S} Још пре, још много пре, гнедиге.{ |
ециница. — Па онда —</p> <p>— Е, па кад ми не верујете, ја нећу <pb n="211" /> приповедати, — р |
аћи! — вели Нића мало и тужно. — Од кад ми она умрла, а ја ударио у никакав дешперат, па проп’о |
ка им је — срећно!{S} Само тек... никад ми није то падало на памет!{S} Друкчије сам мислио!{S} |
о од ракије!...{S} Ет’, тако!...{S} Сад ми већ и фамилију не остављате на миру!</p> <p>— Не зна |
снашло.</p> <p>— Баш, Бога ми!{S} И сад ми га је жао. — вели поп Спира у иронији, а и ди би бог |
ла да допустиш, да дотле дође.{S} И сад ми не помаже сва моја памет и све школовање.{S} Шта му |
мо се ми једног баш лепог дана, али сад ми је сав <hi>црн</hi>, само кад га се сетим.</p> <p>— |
вас како сте ми обећали књигу.{S} Догод ми је не донесете, мислићу на вас, <hi>само</hi> на вас |
кова се с путником.</p> <p>— Ето, откуд ми се и не надате...{S} Ја са скупа... оног нашег, па с |
л’ ја?{S} А како не би’ пев’о, кад гођ ми је срце весело!{S} И певам и појим, господин-попо.{S |
њи’на актерка.</p> <p>— Ама, Сидо, све ми се чини да ти —</p> <p>— Ето!{S} Што га нема код нас |
како, како да вам кажем, срећна!{S} Све ми нешто фалило, док су били фаше, па сам била, нећете |
несе са собом флашу са сирћетом, па све ми међеду под нос, па онда, знате, дођем к’о мало к себ |
а вода.{S} Боже кад рекоше „воде“, паде ми на памет, што кажу, <hi>опију</hi> се људи па се пот |
започела,“ — вели госпођа Перса. — Дође ми понекад да га шчепам па да га треснем на сокак!</p> |
Још да ми није овог балсума... па дође ми поникад да нађем какву криву грану, па да —</p> <p>— |
сама у очајању толико пута рекла: „Дође ми да се и сама обесим крај штогла, да му буде срце на |
ам ти, моја Савка, са онога света, каже ми он, ди нема рода за мене.“ А ја га питам: „Па шта би |
кочијашим: „да се из рана научиш, каже ми он, како је од своји’ руку и о свом комаду живити!“ |
<p>— Но то ће лепо да се сврши!{S} Каже ми баш гђа натарошевица како јој је супруг каз’о да ће |
ам (а немам ни каде, слатка)...{S} Каже ми гђа натарошевица, између осталога, да није само око |
после, — каже, — примјетила сам, — каже ми госпоја Сида, — и то, да увек она има нешто особито, |
ену Меланију. „Гледајте је само, — каже ми госпоја Сида за госпоја-Персу, — како је обешењачка |
еране!{S} Ала и не знаш шта ваља!“ каже ми баба... „Е, сад баш видим лепо и признајем те, каже, |
> <p>— Та... баш не велим да није; није ми он један то призн’о...{S} Била сам млада; а што је м |
Ху-у-у!{S} Та што ће је изабрати и није ми за то толико, ал’ што ће ми пуцати под нос она бешти |
де; што не седнеш?“ А он ми каже: „Није ми до седења ни дивањења, кратко је време, бојим се, ка |
е и он нама здраво и весело врати, које ми њега као свог рођеног сина једва чекамо да видимо.{S |
ији, да смо сви, фала Богу, здрави које ми и њега поздрављамо и молимо се Богу, да се и он нама |
а па наставља:</p> <p>— „Боље, поручује ми она по Ержи, нека пази <hi>она,</hi> то јест <hi>ја< |
му напунили уши!...{S} Сирота Јуца, ње ми је само жао!{S} Она, дабоме, не уме онако пиљити муш |
да му очитам!{S} Зар је то лепо, да се ми као комшије и пароси тако мрзимо?!{S} Зар сам му ја |
г, да ми можемо да будемо попови; да се ми овако, како нас је Бог створио, проразговарамо мало |
рио, — веди гђа натарошевица, — него се ми мало задоцнили; а у другим кућама, да бо’ме да су да |
— уздахну поп-Спира, — посвађали смо се ми једног баш лепог дана, али сад ми је сав <hi>црн</hi |
А како... ха ха ха!</p> <p>— Срећа, те ми тај малер није дигођ у другој кући... или на сокаку |
S} Уф, уф.{S} Баш вам фала!{S} Срећа те ми је тај малер пасирао пред вашом а не пред каквом дру |
ам три млада дротара!</l> <l>Поздрав’те ми мога <hi>доброг бабу</hi>:</l> <l>Да не коси украј Т |
Пак шта онда?</p> <p>— Е, па сад каж’те ми, молим вас, још само ово: коме је исти поп-Олуја већ |
-Јуло, — смеје се путник, — не замер’те ми, ал’ ви лепо говорите српски; а ја сам већ сасвим ми |
жите.</p> <p>— Па онда молим вас рец’те ми напред да се чувам!{S} А чиме би’ ја то заслужио?</p |
!{S} Баш ми је жао.{S} Ал’ сутра морате ми обећати да ћете раније доћи и дуже остати, да накнад |
ач, — па ме само секирате и не верујете ми.{S} То баш ни најмање није лепо од вас, госпоја Март |
ак.</p> <p>— Та ман’те ме, знам да ћете ми се смејати.{S} О жено, часни те!{S} Та помислите сам |
, док су били фаше, па сам била, нећете ми веровати, гнедиге, к’о убијена, ал’ формално, к’о уб |
а стражњем седишту свом као — опростите ми за тај израз јер је реч о поповима — седела су тако |
авам вас —</p> <p>— Вероваћу, али дајте ми прилике, доказа и времена.</p> <p>— Па... дакле да в |
ди <pb n="5" /> вам заповеђено, додајте ми, молим вас, из онога тањира ону тртицу!{S} Чудим се, |
="217" /> <p>— Јуф, снаш’-Пело, немојте ми ни спомињати.{S} Боље у земљу да сам пропала!{S} Уби |
а, — промјениће се.</p> <p>— Та немојте ми, господин-попо, солити памет, та усољен сам ја добро |
а.</p> <p>-— На моју часну реч, верујте ми, — вели Пера, — и да сам их до сада хвалио, од данас |
ативно поп Спира, — <hi>ћер</hi> да сте ми оставили на миру!{S} Не испирајте уста с њом!{S} Њу |
е претурати по њима.</p> <p>— А шта сте ми, папа, купили; да нисте што заборавили?</p> <p>— Дак |
нула.</p> <pb n="169" /> <p>— Па ви сте ми казали, да отворим мало пенџер!</p> <p>— О часни те, |
јој се досадило ћутање. — Но, и ви сте ми лепи штуцери, кад пуштате даму да задрема покрај вас |
да задрема покрај вас!...{S} Какви сте ми ви тенцери.{S} Та говор’те штогођ.</p> <p>— Па,... м |
ја ћу целу ноћ мислити на вас како сте ми обећали књигу.{S} Догод ми је не донесете, мислићу н |
ни старих учитеља —</p> <p>— А, баш сте ми из уста извадили, почитајеми, — прихвати домаћин. — |
се куцају и пију.</p> <p>— Ал’ баш сте ми из уста извадили!{S} Ајд’ спаси Бог!{S} Па, да се то |
о. — Ди сам се ја и могао надати, да ће ми бити до тога да то купујем и Сиду иберашујем!</p> <p |
је име, — вели Аркадија. — Али ваљда ће ми успут што пасти на памет! — вели, а измакао испред п |
амо, каже, да испланира још мало, па ће ми данас казати, шта је искумстир’о.</p> <p>— О, дај Бо |
’о!) Ал’ која ми и асна од њега, кад ће ми се, знам, завезати уста к’о звоно на Велики Петак, п |
му под јорганом!...{S} Е, та само то ће ми вредити сто форинти!</p> <p>— Па сад се волете и сла |
рати и није ми за то толико, ал’ што ће ми пуцати под нос она бештија!..{S} И онако знам шта и |
— Та коме ви то диваните?!{S} Та зар ће ми то бити први пут да се погађам!{S} Та умем ја, те јо |
, да сам хтео да га облажем, а вероваће ми, каже, да ми није била то намера само тако, ако ту п |
шта сам видела!{S} Ју, ју, ју!{S} Неће ми веровати људи кад станем да им приповедам; а, формал |
само учтиво извињава!{S} Каже: „Шкодиће ми конштрукцији!“ Једва је попио пола чашице!{S} Сирома |
не пије Тису воду ’ладну,</l> <l>Попиће ми моје очи чарне!</l> <pb n="231" /> <l>И поздрав’те м |
</l> <l>Ако мене не љубите,</l> <l>Душе ми сте грешни!</l> <l>Чисто знадем шта мислите</l> <l>К |
— вајка се прија Сида.</p> <p>— Ето, и ми смо се, што кажу, удале, па шта нам је фалило.{S} Ос |
смеју и он и она бештија чифуцка!{S} И ми, <hi>ми</hi> да идемо!?</p> <p>— Па шта су га одвукл |
судбина!{S} Ту нам срећа под носом, — и ми да је не видимо!!“ Разговара се и са попом, и разлож |
Спирином о коме последњем ћемо с тога и ми врло кратки бити.{S} Он је био нешто сасвим друго.{S |
па да се попаори међ нама!“ А зар би и ми седили овде да не морамо.</p> <pb n="56" /> <p>— О, |
ов цар само прекрсти са три прста к’о и ми, па баци капу од себе, па запита друге цареве од дру |
опет неко. — „А шта знате!{S} Готово и ми ћемо скоро.{S} Треба и нама да подранимо,“ — чује се |
Него боље ви седајте, да мање киснемо и ми и коњи!</p> <p>— Та како не би било кола у толиком с |
атељство, то ти је, дете, — говорила би ми обично покојница, — то ти је, дете моје, баш к’о под |
а сам рано да остављам штрикерај, па би ми баш добро дошле једне —</p> <p>— А није, мама!{S} А |
сланине, кад би испекла на ватри, не би ми шкодило због кашља проклетог...{S} А и мало кожурице |
!{S} А баш, да вам право кажем, и не би ми мило било сад на оваком времену...{S} Лети је друго |
ништа, што је <hi>фалично</hi>; а ти би ми, знам, дао!{S} Него дад’ ти меникана мало оног твог |
ког донети!...{S} Како сам сама, баш би ми таман к’о поручена дошла; кад ал’ оно, гледај, ето в |
у други један разговор.</p> <p>— Па, ви ми се и не фалите, чесњејши... вама се, к’о мислим, сме |
епше.</p> <p>— Но, па како, како?{S} Ви ми се и не фалите како сте провели ово неколико дана бе |
: чисто натурално... брез шпеција, а ви ми се ту једнако цифрате.{S} Ех, таква ти је садашња мл |
обро, а ја ћу онда гледати у Јулу, а ви ми онда кажите.{S} Је ли, Јуло?</p> <p>— Па тако... мис |
Олуја, показујући му нову лулу, — а ви ми и не честитате!{S} Морам сам да вам се похвалим.{S} |
о јаросна.</p> <pb n="228" /> <p>— Зови ми одма’ госпоју и госпојицу! — рече и тресну ногом љут |
ми, видиш да сам ово дана не знам ни ди ми је глава од силна посла и пеглања сукања.</p> <p>— Е |
јде немој ми ту... и тако не знам ни ди ми је глава од пута и силна труцкања.</p> <p>— Били смо |
ије“.</p> <p>— Али, мамо —</p> <p>— Иди ми с очију, сва си ми мораста!</p> <p>— Немојте ме, мам |
у другарицу Јуцу?!{S} Ето, кад си, кажи ми, њу видила да је узела књигу па да чита!?{S} Него та |
ракије и он га искапи на мах. — Помози ми, видиш да сам ово дана не знам ни ди ми је глава од |
За Бога, та где сте га само нашли! вели ми господин Владика. — Извол’те се уверити сами.“</p> < |
тедо’ рећи, празан трбу’, па и не мили ми се ондак ни да дувам у дужност... овај у рог.</p> <p |
ом масном шеширу и дороцу, па и не мили ми се ни да погледам кудгођ...{S} Ето, па и овако какав |
ана!{S} Познајем ја то по мени; та бољи ми жабац не треба! (Пера Тоцилов је некад секао дрва у |
оних крофни из онога тањира тамо, чини ми се да су те тамо мало руменије а и боље нарасле.“ — |
ислићу фурт на то!{S} Из гроба ћу, чини ми се, устати са бријачем, па ћу га <hi>сама</hi> обриј |
држи. — Од кад се нисмо видили!{S} Чини ми се читав век!{S} А тако би’ је волела видити!{S} Та |
сви хоће да служе само цркву.{S} И они ми ту још нешто приповедају!{S} Пуче им, већ, мислиш, с |
мамо —</p> <p>— Иди ми с очију, сва си ми мораста!</p> <p>— Немојте ме, мамо, само псовати, — |
сцајг, па иди па спавај; а у зору да си ми рано на ногама, па опери све то, кад вечерас ниси ни |
с, тако говори!{S} Севај напоље, шта си ми задимио ту с том твојом лулекањом.</p> <p>И овога др |
ја га нисам млео ни жрнао!{S} Какав си ми казала и написала, ја сам ти такав и купио.</p> <p>— |
ога ни за душу, већ к’о вели:{S} Кад си ми само пао шака!{S} Па онда већ и не зна шта да иште!< |
едан параснички!{S} Ах, Аркадија, ти си ми све то направио!...{S} Морам!{S} Шта је, ту је! — ве |
; јербо то је дугачка историја, а ти си ми, што рек’о Псалмопевац: једино моје уздање и мој шти |
ад није изгубљено.</p> <p>— Но, и ти си ми неки <hi>красан</hi> отац!{S} Та и куд ће се ова наш |
hi>, макар ни Арси не дотегло, јербо си ми ти <hi>ближе род!</hi>“ А Нићи мило, Боже, кад је гл |
оведаш —</p> <p>— Ал’, кажем ти, сто си ми пути пао на памет, а да ти докажем, да сам те се са |
ла, ја сам све онако урадио, к’о што си ми ти казала.{S} Натук’о сам капут и увук’о сам главу у |
га.</p> <p>— Не—ћу!</p> <p>— Но, леп си ми и ти Бечлија!...{S} Ти си салашар!{S} Одма’ да си по |
њу оставио да газдује.</p> <p>— Ал’ ти ми још не рече: шта је то све радила?</p> <p>— Од кад с |
вратят ся вспятъ и постыдят ся мислящiи ми злая“.</foreign> Е, па зар ту човек да не побесни!{S |
— О, Боже, —- разговара се сама, — дај ми само дотле да живим, да сретнем само ону дебелу бешт |
ахну — што кажу:</p> <quote> <l>„Пеглај ми се, сукњо шлингована,</l> <l>„У Недељу бић —</l> </q |
, ал’ он ми се прдачи —</p> <p>— Торњај ми се с очију, потпрдо светска!{S} Друга би се, да јој |
{S} Мора се пролепшати.{S} Ето онај мој ми жабац каже: да ће бити промјене, промјене на боље.</ |
то? — пита је Пера.</p> <p>— Ех, немој ми се мешати у наше послове! — рече Меланија па га удар |
и лупа се по челу. — Остави ме... немој ми ни приповедати!{S} Идем у кујну... кад радим, а ја о |
рукама. — Доста ми је, доста!{S} Немој ми казивати, нећу да те слушам!{S} Боље главу да су ти |
е и код нас доћи.</p> <p>— Ху!{S} Немој ми бар ти пристајати на јед! — обрецну се гђа Перса. — |
а! — јада се овај.</p> <p>—- Ајде немој ми се ту пренемагати и преврћати очима к’о шокачки поп, |
није лако разумети.</p> <p>— Ајде немој ми ту... и тако не знам ни ди ми је глава од пута и сил |
>— Ех, кад овако иде све лепо, па ондак ми се и мили да служим!{S} Ал’, газда-Перо, — веди Нића |
рано, да, кад гођ тако што снивам, увек ми се после тога мора стрефити каква гођ штета у кући, |
пута сита наплакала због тога.{S} Увек ми пребацује мој супруг.{S} Једаред сам се баш наљутила |
, верујте, увек се више допадала и увек ми више импоновала једна добра проста уређена кућица, у |
’хоће да се бијемо?{S} Ево, ту сам; нек ми изађе!“ А они ћуте к’о мишеви.</p> <p>Пред трећом ку |
ој језик одузме и изда ме од пића — нек ми се, велим, онај свињећи у торби нађе као цигурација! |
ц; па шта би нам к’о фалило!?{S} Та тек ми је четрдесет пета, а у рожданику ми пише: да <pb n=" |
то, кад вечерас ниси ни за шта!{S} Док ми све не опереш, не надај се боме фруштуку.{S} А, мора |
ријатеље.</p> <p>— Ју!{S} А зар смо вам ми непријатељи?{S} Је ли, Јуло, — пита је Меланија иза |
е ви једног сиромака помогли.{S} С овим ми је баш споможено.{S} Па, кад вам гођ устреба а ви из |
о диваните, да је, ал’ није...{S} Јадан ми газдашаг!{S} Него крпарим, крпарим к’о нико мој.{S} |
Аркадија... како с њим?</p> <p>— Та, он ми је већ кудикамо поузданији, па њему сам већ смео да |
крмача опрасила!?</p> <p>— Јест, ал’ он ми се прдачи —</p> <p>— Торњај ми се с очију, потпрдо с |
о’ ја.{S} О Лало мој, а откуд ти?“ А он ми каже: „Е, моја Савка, моја Савка!{S} Не питај ме, ве |
расолу, то си ти увек радо јево?“ А он ми одговори: „Прошло је то мене, снаго моја, него ти ур |
шта би ’тео, роде; што не седнеш?“ А он ми каже: „Није ми до седења ни дивањења, кратко је врем |
преноћили; а нико други, него он, укр’о ми је, док сам ја спав’о, онај мој <foreign xml:lang="l |
ва крила!{S} Све ја морам да радим, жао ми детета; шта ћете, кад се за нешто више родила, — каж |
ли гђа Перса. — Простакуша једна... жао ми само оног детета, оне Јуле; какво та воспитаније мож |
н, милостива!{S} Наљутила сам се... жао ми сироте Јуле к’о да ми је рођена сестра.{S} Дакле, до |
ар, дизе слинговиц.</foreign>“ — Послао ми је један мој пријатељ из Фрушке...{S} Само једну чаш |
вата јела и нуди домаћина.</p> <p>— Ово ми је по трећи пут што вечерам вечерас!{S} А како и не |
— а сутра ћемо даље.</p> <p>— О, драго ми је, особито драго, о, о, о!</p> <p>— Сутра, рано зор |
упам главу через Шаце брице!{S} Е, чудо ми нико!{S} Та кад сад неће, а да кад ће ђавола!{S} А з |
само Његово Преосвештенство!{S} Замерио ми је само то, што сам се <title>Часловцем</title> посл |
баба (Бог да му душу ’прости!) говорио ми је: „Синко Перо, говорио ми је он, кад киша пробије |
и!) говорио ми је: „Синко Перо, говорио ми је он, кад киша пробије зору, пробиће и опаклију.“ И |
им овај проклети корпус деликти.{S} Ако ми остане у џепу, опет нећу имати мирна сна, док га се |
лепо од вас, госпоја Марта!{S} Ја и ако ми спада сукња ал’ ја опет никад немам обичај да лажем! |
на. — Морам, слатка, да се смејем и ако ми и није до тога!{S} Шта ми паде <pb n="212" /> на пам |
> да се потуку!</p> <p>— Е, па лепо ако ми не верујете, а ја вам нећу ни доћи више никад.{S} За |
можда их нећу издати и приказати, како ми ја и ’нако мала плаћа спрама велике бриге и главобољ |
ми је име!...{S} Е, можеш мислити, како ми је било!{S} Отвори се, земљо, реко’ у себи.</p> <p>— |
, е, па ди би онда ја —</p> <p>— А како ми опет не би било по вољи?!{S} А зар попови не певају |
</p> <p>— А откуд и да знам!{S} Од како ми је човек от’ш’о по вашарима, слабо вам и излазим... |
S} Од стра, господине, не знам, ни како ми је име, — вели Аркадија. — Али ваљда ће ми успут што |
’ знао у том магновенију казати ни како ми је име!...{S} Е, можеш мислити, како ми је било!{S} |
е Преосвештенство!“ А мо’ш мислити како ми је било, час ме зима час врућина спопада.{S} Не знам |
! „Покварено пријатељство — памтим како ми је говорила увек моја покојна мама. (Бог да јој душу |
а брица.{S} Овако сам се научио; некако ми је слађе с федермесером.{S} Двадесет и више година ј |
лете право цркви.</p> <p>— Еј, наопако ми звонило! — хуче поп-Спира и јури за Аркадијом, држећ |
не... ал’ к’о да је тек јуче било, тако ми лепо прошло —</p> <p>— Па како, како... јеси л’ задо |
сам радио, тако сам лепо и прош’о; тако ми и треба!{S} Једва за дуван и сланину!</p> <p>А затим |
да дође, кад га тако дочекујем.{S} Тако ми и треба, кад сам била луда!{S} Ал’ канда ће заборави |
о све, — рече Нића и ману руком. — Тако ми ваљда суђено, а зар сам ја крив?!</p> <p>— Хе, Нићо, |
а, поздрав’те Меланију!...{S} О, а тако ми жао, што нећете бар мало да свратите!...{S} Па шта < |
парту“<ref target="#SRP18941_N1" />тако ми је изгледало.</p> <p>— Охо!{S} Но, то је, к’о што ви |
пре се једна на другу тужила.{S} Колико ми се само пута тужила госпоја Сида на госпоја-Персу и |
аш, ово дана кренуо на пут; онако, пало ми на памет, дошла ми воља да се мало разонодим.{S} Па. |
ако га се и не би’ сетио!...{S} Наспело ми да се мало провеселим.{S} Није шала, толико већ врем |
возбуђени —</p> <p>— А, господине, мило ми је што вам могу честитати —</p> <p>— А, дакле сте сл |
— представи их поп Спира.</p> <p>— Мило ми је! — вели гђа Сида.{S} И доиста било јој је мило!{S |
А за тим продужи гласно:</p> <p>— Мило ми је...{S} Парох Спиридон овдашњи...{S} Е, наравно!{S} |
а примјетио!{S} Опип’о сам се и учинило ми се, да ми ништа не фали.</p> <pb n="343" /> <p>— Ух, |
лофкапу“?</p> <p>— Фала, мамо!{S} Топло ми је здраво, — рече Јула па затвори прозор и леже у кр |
{S} Еј да нисам само на дужности, дошло ми је, да се и ја овако матор кеша прођаволим мало...{S |
мор’о би нас тражити по свету.{S} Дошло ми је било у један ма’, да оставим ову пустољину.</p> < |
реће к’о у каквој полки.{S} До-до-дошло ми, у земљу да пропаднем!</p> <p>— Уф, уф, уф! — виче г |
арва.</p> <p>— Та умете ви паори, знамо ми већ вас и ваше политике! — умеша се гђа Перса. — За |
реба, и кол’ко вам је Бог дао.{S} Знамо ми то.{S} Намирис’о је Нића још са сокака.{S} Све му го |
то говорите, — вели домаћин, — та знамо ми већ то одавно!</p> <p>Пију, куцају се, па опет пију. |
ва га стари учитељ. — А и онако, поњамо ми то већ... и због слова сте мало возбуђени —</p> <p>— |
к’о што ми <pb n="301" /> кажете, само ми немојте прибацивати за оно мало ракијице; јербо то ј |
„Мораш, мораш, Јуло!{S} Да ви’ш да смо ми младе, како се не би дале молити“, — отпоче и она св |
ђа Сида. — Како слободан?!{S} Ваљда смо ми неки туђини, какве швабе —</p> <p>— Клањам се.{S} Љу |
арохијани не жале него дају.{S} Кад смо ми, то јест, ја и господин Кирило, дошли на парохије, б |
дије!{S} Та какви немеши!{S} Та сви смо ми <hi>немаши</hi>, па через тога се и свађамо.{S} А да |
ко ти се не допада та песма, певали смо ми онда и другојаче!</p> <p>— Та марим ја за песму, — б |
сте хтели певати —</p> <p>— Певали смо ми и ову, — дира је поп Спира па запева:</p> <quote> <l |
>— Питај, Јуло, господина:{S} Какво смо ми цвеће, ја и ти?{S} Како би нас назв’о.</p> <p>— А за |
а и глади и дотерује тоалету.</p> <p>Но ми смо се мало повише удалили од предмета и заборавили |
акана, друго, на муки великој.{S} Једно ми замерање пристоји; ако послушам њега, касти, један т |
тир, хехе, — смеши се, — чувам поверено ми стадо младих и несташних јарића овоселских.</p> <p>— |
дили.{S} Обојица сте погодили и поштено ми, што кажу, и капару дали, које ја вама, к’о један чо |
огу, — додаде Аркадија за себе, — добро ми је исп’о мој план за руком! — А за тим рече гласно: |
о почели, може је још и бити!{S} Но, то ми се допада!...{S} Још само треба да вас чуједу... и д |
ом а не пред каквом другом кућом!{S} То ми је утеха бар, јербо вас знам да сте жена на свом мес |
еме ободраваше реч’ма: „А то, то!{S} То ми се допада!“ Испева цео псалам, свих девет стихова, а |
циврам него се и сам послужујем.{S} То ми је балсум, и, касти, једна сладост.{S} Ал’ помажем и |
, <hi>оваке</hi> зубе да су имали, — то ми, Ваше Преосвештенство, каже он, није било познато!{S |
езграпна <hi>шала</hi> са мном!{S} А то ми ни једно није мило, оче Кирило!“</p> <p>— Ћиро, Ћиро |
говорити; само ћу дувати у рог, а за то ми и не треба ни Неце Муцкалова језик!{S} А ово парче с |
у, сетити па да нам дођу мало.{S} Чисто ми глува и пуста кућа без њих!“ Па седите!{S} Извол’те, |
сад не умем ни десети тал од онога, што ми је све она казала, да исприповедам (а немам ни каде, |
хукну поп Спира. — Па кад си чула, што ми ниси то одма’ каз’ла?</p> <p>— Па ја нисам гђа Перса |
точим, кад сам једва и оно попијо, што ми је од добре воље дато?! „Точио“!... — гунђа бојтар. |
ћете неку, онако, с рогља... онако, што ми кажемо, ројтанску?</p> <p>— Па... овај... ајд’ баш о |
Није то да говорим и држим страну, што ми је мама била Немица,... ал’ са свим је тако.{S} Зар |
ако као каква швигарица.</p> <p>— А што ми не хофирате? — запита фрау Габриела одједаред оне ок |
го <hi>лоповом</hi>.{S} Лопов један што ми једе век! — рекла би љутито.</p> <p>А и он сам као д |
дај Боже, и по трећи пут удам, к’о што ми ти, ето садакана, советујеш?“ А он каже: „Е, моја Са |
> <p>— ’хоћу!{S} Све ћу урадити к’о што ми <pb n="301" /> кажете, само ми немојте прибацивати з |
сад, никако да ми изађе из главе то што ми је говорио.{S} Па сам ти садакана, друго, на муки ве |
и сват, — а сад певај!</p> <p>— Ех, зар ми опет не знамо какво је младино певање! — храбри је о |
Ал’ молим понизно, господин-попо, а зар ми нисте ви сами дозволили, да још једнога <pb n="285" |
уђа форинта!{S} Еј, Лало, Лало!{S} Фурт ми твоје речи и твој тестамент зуји у глави и у ушима.< |
тек ми је четрдесет пета, а у рожданику ми пише: да <pb n="254" /> ћу доживити и читаву стотину |
миру!{S} Не испирајте уста с њом!{S} Њу ми оставите на миру.</p> <p>— Нек остави она моју кућу |
. — Ал’ рихтиг!{S} О извин’те, та ди су ми биле очи!{S} Та ви немате мантију, — па ви сте онда |
/> <p>— А како и да познам!{S} И ту су ми доскочили, обешењаци једни!{S} Ја сам мали зуб завио |
ране, — него да скочим у воду, јербо ту ми је, знам, цигурна смрт.</p> <p>— Ти да скочиш у воду |
одустајем и праштам великодушно нанету ми обиду.</p> <p>Али гђа Перса не да никако, него једна |
{S} А, сто му заверака његових!{S} Пишу ми оданде, да је први момак у Талијанској!{S} А ди би и |
чеше скидати с кола.</p> <p>— Е, е, баш ми је мило, — вели домаћин. — Дакле тек сутра путујете. |
е, — вели задовољно поп-Спира. — Е, баш ми је жао што сте морали толико да чекате —</p> <p>— О, |
лађа од Цвечкенмајерке.</p> <p>— Е, баш ми је мило!{S} Баш Бог да прости!{S} Тако вам и треба, |
то знати, кад држи дућан!{S} О, о, баш ми је жао —</p> <p>— Молим вас, ни речи, к’о што вам ка |
аком уморно преко чела.</p> <p>— О, баш ми је жао што нећете!{S} Па, поздрав’те Меланију!...{S} |
ући... — Тако вам и треба; ал’ баш, баш ми је мило! — рече трудећи се да изгледа, као да јој <h |
виче Пера.</p> <p>— Службеница!{S} Баш ми је жао.{S} Ал’ сутра морате ми обећати да ћете раниј |
тражили!</p> <p>— Е, лепо, лепо!{S} Баш ми је мило.{S} Па сад баш кад сам и онако беспослен, да |
... ето тако, капам ту бреспослен а баш ми то није мило, к’о човеку раднику.{S} Та зар сам ја н |
он и она бештија чифуцка!{S} И ми, <hi>ми</hi> да идемо!?</p> <p>— Па шта су га одвукли?</p> < |
ака.</p> <p>— Да им дођемо у гости!... „Ми тако волемо кад нам ко дође у гости,“ — понавља у се |
ац свети Ђурађ!{S} Та јес’ вид’о колики миждрак има к’о уланер какав!{S} Лопова нема, јербо све |
и глупе покисле кокошке и још глупље и мизерније ћурке (који ти изгледају као каква стара коке |
г да венчаду.{S} Што кажу:{S} Рука руку мије!...{S} За свагог је Бог по нешто оставио и, што ка |
арише најревносније; тек ће рећи: „Брат-Мијо, не буди <pb n="5" /> вам заповеђено, додајте ми, |
ко.{S} Нема он ништа ни против кога.{S} Мила му и Јула и Меланија, добар му и поп Ћира и поп Сп |
та и да пише, од њега је то научило.{S} Мила кишбиров и Нова бистош и данас се поносе што су би |
ко ће ме жалити?</l> <l>Жалиће ме моја мила нана,</l> <l>И жалиће још милија дика;</l> <l>Нана |
приповедиће вам тужни отац, како му је мила јединица после удаје све већма и већма венула, док |
, нево, врат’ се —</l> <l>Зар нису сеје миле</l> <l>Доста ти нежне биле?</l> <l>Куда ћеш!{S} Вр |
и!{S} Какве дивне и заношљиве, шарене и миле слике изаткивате ви зором и варате њима човека, сл |
о могли не само пацови него и мишеви до миле воље шетати и трчкарати, он је само себе склањао.{ |
ија Суботом; може се играти и каљати до миле воље. „Нека, и тако је сутра Недеља, пресвуће се,“ |
ај... тедо’ рећи, празан трбу’, па и не мили ми се ондак ни да дувам у дужност... овај у рог.</ |
у овом масном шеширу и дороцу, па и не мили ми се ни да погледам кудгођ...{S} Ето, па и овако |
мржња.{S} Она их крепи, даје им снаге и мили им живот.{S} Као оно по некој паорској баби што тр |
ад овако иде све лепо, па ондак ми се и мили да служим!{S} Ал’, газда-Перо, — веди Нића и метну |
о... пијем, па ми се ондак помало још и мили да живим.{S} Јербо то је моја сладост једна!...{S} |
ме моја мила нана,</l> <l>И жалиће још милија дика;</l> <l>Нана жали <hi>за годину</hi> дана,< |
за недељу</hi> дана —</l> <l>Еј, та <hi>милија</hi> је дикина недеља,</l> <l>Нег’ нанини’ <hi>с |
папучице своје.{S} Дошао јој Шаца много милији.{S} Није ју вређао као до сада, него јој тужно ц |
после тога сна Шаца јој је дошао много милији, јер је тек у сну видела, колико би јој тешко би |
женидбе и удадбе.{S} Па је лако било и милило се човеку онда поповати!{S} Него попуј ти сад, к |
д пантљика, кад прође сокаком, да ти је милина погледати за њом.{S} Пролази, па унесрећава свет |
и залази у други сокак па све цупка од милине и никога не види, или се сваком јавља.{S} А гђа |
целом лицу показује неописану сладост и милину од тога.{S} Тако је и фрау Габриела осећала неко |
<pb n="19" /> оцене, како им се допада милихпрот, торта, штрудла, куглоф и томе подобна теста. |
верујте, пала ми на памет она песма: „У Милице дуге трепавице“...{S} Па она њена збуњеност... и |
е волела своје пилиће и гушчиће и своју Милку, коју јој је тата још као јуницу поклонио, а од ч |
мало возбуђени —</p> <p>— А, господине, мило ми је што вам могу честитати —</p> <p>— А, дакле с |
ишта против француског језика шта више, мило јој је, али ипак каже, да не треба багателисати ни |
плашена од звекета ланца.</p> <p>— Иди, Мило, отерај зељова под амбар, — викну Пела шегрту, — з |
па се све на њој тресе. <pb n="176" /> Мило му, па је гледа једнако, и једнако се смеши!</p> < |
се да изгледа, као да јој <hi>није</hi> мило, па је одвуче на страну, онако тајанствено, као шт |
осетити и после га се довека сећати.{S} Мило обома, и њему и њој. „Нема сумње, — мисли и једно |
тељ, — представи их поп Спира.</p> <p>— Мило ми је! — вели гђа Сида.{S} И доиста било јој је ми |
ја!“ А за тим продужи гласно:</p> <p>— Мило ми је...{S} Парох Спиридон овдашњи...{S} Е, наравн |
рину и дан и ноћ? — пита путник и гледа мило децу.</p> <p>— Та а а, добри су... само онај навећ |
има а танке пешкире коњима, па и коњима мило, и они удесили па играју уз гајде, а најлепше игра |
кидати с кола.</p> <p>— Е, е, баш ми је мило, — вели домаћин. — Дакле тек сутра путујете.{S} Ба |
д Цвечкенмајерке.</p> <p>— Е, баш ми је мило!{S} Баш Бог да прости!{S} Тако вам и треба, кад из |
— Тако вам и треба; ал’ баш, баш ми је мило! — рече трудећи се да изгледа, као да јој <hi>није |
и!</p> <p>— Е, лепо, лепо!{S} Баш ми је мило.{S} Па сад баш кад сам и онако беспослен, да се <p |
јој је чисто лакше било.{S} А и Шаци је мило било кад је видео то.{S} Није могао да одоли срцу |
ску „шпаркасу“.{S} Па опет, како јој је мило било, кад зачу из баба-Макрине баште тамбуру!{S} Ј |
вели гђа Сида.{S} И доиста било јој је мило!{S} Чим га је видела, допао јој се, а особито јој |
видела, допао јој се, а особито јој је мило било, што се то баш <pb n="55" /> тако стрефило да |
аку Аркадији, на што овај каже да му је мило.</p> <p>— Јесте, очекивали смо вас жељно, — вели А |
а <hi>то</hi>, <hi>то</hi> ми само није мило; тај твој „боктерај“!{S} Много скиташ ноћу, Нићо, |
</hi> са мном!{S} А то ми ни једно није мило, оче Кирило!“</p> <p>— Ћиро, Ћиро!</p> <p>— ...{S} |
о, капам ту бреспослен а баш ми то није мило, к’о човеку раднику.{S} Та зар сам ја носио кадгођ |
и, па се пустила у разговор са Жужом, и мило јој је било кад јој је ова похвалила укус и рекла |
додаде плашљиво и полако: „Лаку ноћ, и мило и драго.“</p> <p>Меланија му одговори пријатним ст |
Чуо је од тетке да је питала за њега и мило му било што је намучио мало својом љубоморношћу.</ |
ба.{S} Тако ће бар вратити госпођи Сиди мило за драго што је она преухитрила с прошевином и прс |
е и шприц-крофне.</p> <p>А госпоја-Сиди мило, Боже, па се све намешта на столици, а трбух јој с |
за друго таман као поручено.{S} А Јули мило па је пита:{S} Има ли да кога она <pb n="361" /> в |
} А баш, да вам право кажем, и не би ми мило било сад на оваком времену...{S} Лети је друго —</ |
бо си ми ти <hi>ближе род!</hi>“ А Нићи мило, Боже, кад је гледа како меси; како се брине за ње |
тако слободан.</p> <p>— Биће нам здраво мило.{S} Извол’те.{S} Извол’те кад имате слободна време |
-Макрине баште тамбуру!{S} Јули је тако мило било, и тако је весело плевила башту, да је с трав |
азала му на фризуру.{S} То је Шаци тако мило било, да је сав блажен и пресретан дуго и дуго мис |
п у те кругове.{S} Гђи Перси је особито мило било кад је чула за то, па је усхићена говорила: „ |
једно и друго, — то се мене тиче!“ Њему мило што зна, да то сигурно не пева госпоја Сида попади |
ега, не боји никога на свету.{S} А њему мило што га тако држи за јунака, па онда,он њу пољуби, |
>ситна господо?</hi> — рече па их стаде миловати.</p> <p>А деца све грцају од смеха и не веле м |
<pb n="231" /> <l>И поздрав’те мога <hi>милог дику</hi>:</l> <l>Да не броди Тисом водом ’ладном |
и да га оборе и на тај начин спасу душу милога покојника од једног тако тешког греха као што је |
. је л’ те?</p> <p>— Јесте, — рече Јула милокрвно, па их погледа меко матерински.</p> <p>— Па ј |
е изван куће и занимале се једном њојзи милом и драгом сликом већ од неколико недеља.{S} Али то |
но кол’ко једна пчиодина глава места за милосрђе и праштање.{S} Дисала је осветом и само јој се |
огу.</p> <p>— Има кола ал’ нема арњева, милостива! — вели Пера Тоцилов. — Та гледајте само какв |
.</p> <p>— Та има кола, не велим ни ја, милостива, да, и’ нема, ал! то је ђаво, што нема арњева |
да вам се то допада?!</p> <p>— Не, не, милостива, верујте.{S} То је мој идеал.{S} Једна мала к |
поведати и протолковати.</p> <p>— А не, милостива!{S} Све је баш на српском, ту скоро преведено |
p> <p>— Та, шта је —</p> <p>— Извин’те, милостива, — рече облачећи се, — ал’ ја сам се мало и о |
елу догодило.</p> <p>— Та шта говорите, милостива!?</p> <pb n="193" /> <p>— Та брез шале!{S} Не |
да чујем —</p> <p>— Ах, пардон, пардон, милостива!{S} Наљутила сам се... жао ми сироте Јуле к’о |
да не морамо.</p> <pb n="56" /> <p>— О, милостива, — прекиде је гост, — ви слабо шацујете село |
; ди сте и’ сакрили?</p> <p>— Па појео, милостива!</p> <p>— И-ју мене жалосне!{S} Зар толике кр |
-Цвечкенмајерку.</p> <p>— Није то било, милостива, — вели Габриела, — тек од оних сватова кад м |
и залуђује младеж.</p> <p>— Та... оно, милостива, — вели Пера, — ви сте у праву али само донек |
ар вам нису то казали?{S} Зар нисте то, милостива, знали?{S} Од онда још ја њу не миришем, кад |
срела га... лепо га вид’ла к’о ја вас, милостива, сад... фрау-Цвечкенмајерка кад се враћала од |
>— Дакле слушајте!...{S} Ал’ молим вас, милостива, да задржите то за вас.{S} Бог зна, је л’ то |
ро, — рече Пера. — Дакле... љубим руку, милостива, — рече и пољуби гђу Персу. — Клањам се, госп |
бе —</p> <p>— Клањам се.{S} Љубим руку, милостива... љубим руку, госпођице, — рече г. Пера и ма |
на домаћица.</p> <p>— Хе, хе, појео их, милостива.</p> <p>— Та, и’те, ви се само шалите; ди сте |
атељима вашега господина супруга!...{S} Милостива. <foreign xml:lang="de-Cyrl">кис ти ханд</for |
трчала Ержа.</p> <p>— Поздравила вас је милостива госпоја и моли вас, један нам пацов направио |
те две лудаје?!</p> <p>— Које „лудаје“ милостиви? — запита га зачуђена и преплашена Жужа видећ |
а ће, — свршава Ержа рапорт, — бити код милостивих на ручку.</p> <p>Мајка и ћерка се само зглед |
е! — вели гђа Перса.</p> <p>— Питала га милостивна, — наставља Ержа, — воле ли „покенес“ —</p> |
до и покор по шпајзу и изгриз’о и чизме милостивог господина и појео их, кажи, све до штруфли; |
пати, па стрчи и отвори капију, ето нам милостивог господина с пута.</p> <p>Затутњила Ержа онак |
правио велику штету по шпајзу, изгриз’о милостивом господину све чизме, па ме послала да вас мо |
о Ержи и каже: „Поздрави ти, каже твоју милостиву тејшасоњку, нек она не тура, каже, свој нос у |
ли себе, а као мало и издаље куди свога Милоша и вели, да није заслужио такву жену к’о што је о |
р је не знам; та заједно сам је с мојим Милошем кварио! — Ја му једнако вичем: „Та имаш ли ти д |
и не дише и не трепће од силне пажње и милоште.</p> <p>Разишли су се задовољни.{S} Шаца је оти |
је стоје тако и с неком као родитељском милоштом гледају гушчиће који се гурају и претурују и п |
и дере: „’хоћу код попе!“ и видети лепо милу своју познаницу.{S} Стигла беше малога бегунца кој |
д запишти на ватри, тако запева он њену милу песму:</p> <quote> <l>„Теби љубав јавит’ не смем,< |
l>Казали би, ал’ не смете,</l> <l>Да ме милујете.“</l> </quote> <p>— Ју!{S} Ју! — цикну Јула и |
стазе баштенске.{S} И путник је гледаше милујући дете, и мишљаше и чуђаше се самом себи, где су |
вена порта. <pb n="79" /> Пролазе једни мимо других, поздрављају се, мере се од главе до пете, |
код поп-Спире на ручку који се са свим мимо програма госпоја-Сидиног завршио</hi> </p> <p>Гост |
о цео дан седело на прозору и лајало на мимопролазеће- — и кога је она или водила са собом кад |
дне на клупу пред кућом, па да се јавља мимопролазећима и да даје савете Јули која седи поред њ |
во!{S} Остави лепо мене па уз’о њега на миндрос.{S} Те ти он, Бога ми, држ’-не-дај! што рекли.{ |
Шаца тако чини невешт, а у сну јој тако мио и искрен и тужан био, а сад прилично расположен.{S} |
као оно без мириса дућанско цвеће према миомирном натуралном и природном цвећу из баште или пер |
тога, тако да га назовем, Темишварског мира.</hi> </p> <p>Никада ваљ’да с већим нестрпљењем ни |
ућа од апотеке.</p> <p>— Баш нећу имати мира, док и себи не купим —</p> <p>— Јесте, врло леп ци |
век, исприповедао, и сад не даду никако мира људима, него их дирају једнако за прождрљивост њих |
девојку смо му нашли и добра кућа, а за мираз се неће постидити девојачка вамилија.{S} И пишите |
нека се потроши.{S} К’о велимо, кад је мираз к’о што треба, нек буде и вино; кад већ младожења |
младожења добија вредну девојку и добар мираз, нека онда и сватови виде асну...{S} А већ ту је, |
ли давнашњи.{S} Донела га је гђа Сида у мираз своме попи, и износио се из шифонера само онда ка |
књигу коју је још Јулина баба донела у мираз Јулином деду.{S} На последњем листу сваки је чита |
које се пре шездесет година доносиле у мираз, — где горе и пред иконом Св. Ђурђа кућевног патр |
} А у ову кућу она га је донела као део мираза своме попи.{S} Онда је још добар био и тачно рад |
диктандо говори, — ’хоћу да сам од сад миран пред својом кућом, оче Спиридоне.</p> <p>— По мен |
вашом кућом?!</p> <p>— Има то, што није миран сокак од нахтмузике.{S} Све трешти од неких трумб |
да човек није ни у својој рођеној кући миран! — вели поп Ћира па стаде ходати љутито по соби.< |
дну на ум Јулини румени образи); па њен миран и доброћудан, њен детињаст поглед — све му се то |
у, јер је, као и сви његова рода, волео миран и уредан домаћи живот.{S} За то је, чим је стао н |
ата народна пословица која вели: „Испод мире три ђавола вире.“</hi> </p> <p>Знам да су многи чи |
ти.</p> <p>— Помирили се и пољубили!{S} Мири се ти с твојим деком, мамаљуго банацка, (Госпоја-П |
кад дрво озелени листом и кад се накити миријадама дудова плода.{S} Тада ће га тек можда скинут |
је старина из Бачке) ал’ ја се бо’ме не мирим! — чу се из кујне глас јаросне гђа-Персе... — Шта |
ети како се просипа и разлева по кућама мирис од миришљава сапуна и помаде па тек затутњи каква |
нску собу по којој се распростирао благ мирис миришљавих сапуна и вербене (а код поп-Спире опет |
добар, па се пуши и иде пријатна пара и мирис од њега устима домаћице и она осећа и на целом ли |
ху сенке своје до пола пута, и разносио мирис од багрема, орахова лишћа и мирођије из башта.{S} |
сапуна и вербене (а код поп-Спире опет мирис од младог сира и босиљка).{S} Канабета и све стол |
} Та не могу да прођем сокаком од силна мириса.</p> <p>— Е, кад је тако, а оно, Ђуко, иди па ск |
према онима са села као... као оно без мириса дућанско цвеће према миомирном натуралном и прир |
Ђурђев дан.{S} Цела поп-Спирина авлија мирише од силна јоргована, а сво село окићено селеном, |
д сваке куће почишћено и поливено а све мирише на мокру прашину.{S} Сво село чисто као умивено |
ачки погледа и чешља косу, „а сокак све мирише од фине цигаре и миришљава сапуна кад прође,“ ве |
лостива, знали?{S} Од онда још ја њу не миришем, кад смо биле обадве у Темишвару, па кад јој ум |
се просипа и разлева по кућама мирис од миришљава сапуна и помаде па тек затутњи каква босонога |
у, „а сокак све мирише од фине цигаре и миришљава сапуна кад прође,“ вели фрајла Меланија.</p> |
обу по којој се распростирао благ мирис миришљавих сапуна и вербене (а код поп-Спире опет мирис |
и виновник, што се људи, не само грешни мирјани у парохијама, него чак и пароси, мрзе.</hi> </p |
ом Господином Владиком уз тамбуру неке „мирјанске“ песме, каже да је певао: „Вино пије Дојчин П |
на пример, каквог крштеног створења, ни мирјанског а камо л’ свјашченическог, каже...{S} Ја, ка |
ја ни Меланија, имали ни мирна дана, ни мирна сана.{S} Кажем ти; ни дањом ни ноћом нисмо били м |
и ја, Ћиро, ни ја ни Меланија, имали ни мирна дана, ни мирна сана.{S} Кажем ти; ни дањом ни ноћ |
} Ако ми остане у џепу, опет нећу имати мирна сна, док га се не курталишем! — рече поп Опира и |
а.{S} Јер Јула је и надаље остала онако мирна и повучена а после оне сцене у поп-Ћириној <pb n= |
Кажем ти; ни дањом ни ноћом нисмо били мирни од њихових безобразлука.{S} Таман једно престане, |
т! — теши је гђа Сида, а после наставља мирнијим гласом: — А, кажеш,... он је богате фамилије.. |
знад кућа, спуштала се полако и слагала мирно два педља дебело а на јесен ће од ње једно славно |
бринути син Ћира своју маму, а оно мама мирно спава, а то што је поп-Ћира чуо, био је сахат кој |
>— Е па сад лаку ноћ.{S} Бар ћу једаред мирно спавати после толико недеља!{S} Е, фала, лаку ноћ |
прашину, која је неупотребљена са шаке мирно лежала на сред пута, него морају да стоје тако ми |
антурни начин живота.{S} По ваздан седи мирно и зажмиривши преде на банку и прекида предиво сам |
на сред пута, него морају да стоје тако мирно, па да се гледају чији је пруслук лепши и ко има |
кад рагастов није читав!).{S} Све је ту мирно, фино и пулгерски, а и како би друкчије било кад |
носио мирис од багрема, орахова лишћа и мирођије из башта.{S} Пред једном лепом кућом, још ново |
сутра дан из комшилука морали узајмити мирођију за краставце из воде бедећи ону Ракилину дерла |
ашту, да је с травуљином почупала и сву мирођију, тако да су сутра дан из комшилука морали узај |
јој песме, и ако је Шаца као обазрив и мирољубив берберски асистенат и није смео запевати.{S} |
попова с пута била је мекша од памука и мирољубива, а чим је чула, како се <pb n="366" /> ствар |
били су после <pb n="116" /> ручка увек мирољубиви и добре воље, за то су и после ове сцене про |
х добрих жена, разнеле су као оно „жене мироносице“ — брже <pb n="218" /> него да је цело село |
једина ми је утјеха у речима, каже он, миропомазанога Псалмопјевца, каже, који вели: <foreign |
ан гром, формалан гром за свештенство и мирско и духовно.{S} Да он чује, да неко <pb n="309" /> |
</l> <l>Већ чарне твоје власи</l> <l>Од мирте венац краси,</l> <l>Зелене мирте сплет.</l> <l>Ки |
<l>Од мирте венац краси,</l> <l>Зелене мирте сплет.</l> <l>Кићени свати вичу:</l> <l>„Одби се |
} Сад ми већ и фамилију не остављате на миру!</p> <p>— Не знам ја за твоју фамилију, ал’ ти ћеш |
ирајте уста с њом!{S} Њу ми оставите на миру.</p> <p>— Нек остави она моју кућу на миру или бољ |
ћу на миру или боље рећи: нек остави на миру <hi>момке</hi> по селу, па ће онда и моја кућа бит |
а, — <hi>ћер</hi> да сте ми оставили на миру!{S} Не испирајте уста с њом!{S} Њу ми оставите на |
у.</p> <p>— Нек остави она моју кућу на миру или боље рећи: нек остави на миру <hi>момке</hi> п |
. онима вашима.. да оставе моју кућу на миру.{S} Знате, нисам рад ни да се <hi>свађам</hi> с ва |
шта, ал’ нам је совјетов’о, да од сад у миру и лепом согласију живимо.{S} А њему прашта покушан |
акав приватан разговор, него да ће се у миру растати.{S} Поп Спира је већ узео свој штап и шеши |
већ тада му је падала на памет страшна мисао: каква би то велика несрећа била, да нешто као по |
и да возвратят ся вспятъ и постыдят ся мислящiи ми злая“.</foreign> Е, па зар ту човек да не п |
} Увек се он тако јефтино вози.“ — Тако мисле оба попа.{S} А Пера Тоцилов пуши и преко камиша с |
бичем онако из свога расположења и пева мислећи на своју Јулу неку песму коју заглушује топот к |
н српски грб, извезла га је његова Јула мислећи непрестано на њега.{S} Испод до пола откопчаног |
вађу па чујући замуцкиваше домаћиново и мислећи да је неко од живине вољан да се свађа с њим (ј |
ржа.</p> <p>— Па мора, сирома’!{S} Дај, мисли у себи, <pb n="69" /> ма шта, само да не остане г |
а ми није жао момка, баш би’ га питала: мисли ли се тако сву ноћ шпацирати, па би’ му послала б |
да, сетиће се одмах.{S} Аја, не иде!{S} Мисли се, шта да ради.{S} Како су били комшије — трећа |
— прошапута Јула. — Хунцут један!...{S} Мисли он, ја сам му она са шора паоруша...{S} Отиш’о је |
ро задремали.</p> <p>— Бештија једна, — мисли у себи госпоја-Перса, — мора она свуд свој нос да |
ило обома, и њему и њој. „Нема сумње, — мисли и једно и друго, — то се мене тиче!“ Њему мило шт |
ишао у други крај баште, а уши му се, — мисли Јула, — све црвене к’о цвекла из комбоста од силн |
5" /> се нико не налази увређен! „Хо, — мисли у себи Јула, — како сам га само страшно изгрдила! |
трпи капуташе и обувене људе.{S} Одма’ мисли да је неки вандрокаш.</p> <p>И доиста то је било |
то ме већ заболела глава од ови’ силни’ мисли.{S} Дај да се то мало прилегне и продрема, ево ве |
оје чему говори. „Видиш бештије једне,“ мисли у себи гђа Перса, „како се каприцирала па баш ни |
оњена на неку рујину, суморна такође, а мисли јој блуде некуд у даљини; на петој с рукама у муф |
и Нића свој монолог, па опет продужи да мисли; набије понова лулу, укреше и запали је.{S} И опе |
о:{S} Добар пастир не сме на себе ни да мисли, него куд овце, односно поверено му стадо, туд и |
ко наљутила, да није могла хладно ни да мисли после о том, а сада, како се за чудо слагаху фрау |
и попу, као да су се тек јуче узели, па мисли у себи: „Та не би’ се мењала ни са вицишпановицом |
овољан све напред из сокака у сокак, па мисли, како је сретан и пресретан, јер му је вечерас Ју |
црквењак или ђаци певају, господин попа мисли у памети или се разговара о стању и имању усопшче |
нема!{S} Та док је видим, знам је и шта мисли!{S} Гледам је к’о да је од стакла...{S} Дакле шта |
едао поп-Ћири докле мисли хранити и кад мисли заклати крмка. — Та, шта је то?!{S} Та, шта сте п |
ечи.</p> <p>И он јури тако право, а све мисли на вечерашње слике, од којих је једна од друге св |
ула је трпела ових дана.{S} Пола јој је мисли било овамо код куће, око шпархерта а пола чак у т |
ати онако по банацки, па се да у дубоке мисли.</p> <p>Дуго је пућкао и мислио а после опет отпо |
онда престаде разговор и насташе слатке мисли и будна сањања под јорганом.</p> <p>— Ух, та што |
г, јер је баш приповедао поп-Ћири докле мисли хранити и кад мисли заклати крмка. — Та, шта је т |
од дуга времена.{S} А иначе, он се и не мисли овде на селу заробити и оковати, него чека само т |
оноди и да избије себи из главе те црне мисли“, како је обично говорила гђа Перса.{S} Па и мало |
ћу са багрема на багрем.{S} Прену се из мисли Пера Тоцилов, задену угашену лулу у чизму, навуче |
могли учинити да не дође до тога.{S} И мисли њене, и песме које је најрадије тада певала, и књ |
е и запали је.{S} И опет пуши, пљуцка и мисли, а од силних мисли заболела га већ глава.</p> <pb |
наручио код Орестија ковача.{S} Копа и мисли.{S} Учини јој се к’о да су залупила баштенска вра |
једном и никад више у животу не враћа и мисли су њене од неког времена често блудиле изван куће |
е руке да јој избије из главе те жеље и мисли, али се, некако, увек свршавало Јулиним плачем и |
стомаком. — вели му поп Спира, а у себи мисли: „Знам те, знам, стари курјаче, и зашто си ту лул |
га је мор’о свему томе научити.{S} К’о мисли, у завади су, неће чути један од другог.</p> <p>— |
p>— А, да бо’ме; паметан младић, па к’о мисли:{S} Оно што је најскупоцјеније — то је добио, а?{ |
ал’ не би јој ни неправо било.{S} Тако мисли а једнако копа мотичицом што јој је тата наручио |
них мисли као што је и она била предмет мисли Шациних.{S} Они се већ више од недељу дана нису в |
Унцут један! — додаде у себи па се да у мисли.{S} Радозналост је морила; да се изеде жива.{S} К |
у себи путник речи Јулине, па се даде у мисли. — Она је срећна, а тек <hi>он</hi>, како је <hi> |
срећан! — рече путник па се опет даде у мисли.{S} Дуго је ћутао и мислио тако, а кад већ беху д |
ећ! — уздахну путник пренувши из својих мисли.</p> <p> <hi>Београд</hi>, 1894.</p> </div> </bod |
ан да мало побегне од силних свакојаких мисли које су га опхрвале онако седећег у колима, а и д |
досетити, да је Шаца био предмет њених мисли као што је и она била предмет мисли Шациних.{S} О |
опет пуши, пљуцка и мисли, а од силних мисли заболела га већ глава.</p> <pb n="172" /> <p>— Ил |
е ударио сокацима, пун пунцат најлепших мисли и вечерашњих лепих слика и слатких успомена.{S} И |
е, господи никад није доста.{S} Све они мислиду, да ми паори имамо Бог зна колико.</p> <p>— Та. |
ањала је Јула будна; и она би се убила, мислила је у себи; убила из пиштоља или би у Тису с бре |
Јако јој жао, што је онака била.{S} Ах, мислила је у себи, само још једаред ако се нађе с њим, |
икако није хтела, а није ни тражити.{S} Мислила је и мислила, како би им доскочила — и на после |
да је свака нада пропала, најрадије је мислила о својој смрти, и праштала је и оцу и матери, и |
мислима о својој смрти.{S} Најрадије је мислила о томе: кад би умрла, ко би је све жалио, и как |
ј нико није могао забранити!{S} Како је мислила, да је свака нада пропала, најрадије је мислила |
в пун цегер па га вуче кући.{S} Тако је мислила у себи гђа Сида па прекиде сама паузу.</p> <p>— |
ера, па да је не знам какав.{S} А ту је мислила на онај случај, кад је Његово Преосвештенство В |
сета Глава приповетке).{S} Она још није мислила ни на кога, није ни дању ни ноћу снивала још ни |
ела, а није ни тражити.{S} Мислила је и мислила, како би им доскочила — и на послетку се досети |
ио чизме, ипак га нема.{S} Јула је на њ мислила и тих дана једнако се чешљала онако како он вол |
израза кроз прозор на улицу, и једнако мислила, али се ипак никако није могла да сети, да је к |
дошли, — вели гђа Сида; — а ја сам баш мислила, да пошљем по вас да дођете; или да нас чекате |
и мој супруг, о томе кад ћете доћи.{S} Мислили смо да већ нећете ни доћи. „Можда се предомисли |
зменце.{S} Све је весело било и није ни мислило на одлазак, нит’ би се ико још задуго кренуо и |
онда у великој штети!{S} А ја, сирота, мислим да се оасним штогођ, па кажем сама себи: дај да |
будити радозналост у читалаца, а то је, мислим, досада већ прилично постигнуто.{S} И сада бих в |
(Тима) у <hi>беамтере</hi>.{S} А то је, мислим, прилична разлика.{S} И за то је, дакле, он себе |
ашње време ероберунге!“</p> <p>Овде ће, мислим, бити најзгодније, док гости пију кафу и јаузнуј |
попа у селу, а који баш попа поименце, мислим да није било нужно досад да кажем, јер је давно |
Божјем свету; лепа и у граду, али тек, мислим, да није нигде лепша Недеља него у селу.{S} У се |
ћелепуш спао.{S} Та шта се врагу смеју, мислим ја, а Екселенција запита: „А је л’ ово баш ваш з |
ше.</p> <p>За то при поласку у пензију, мислим да не ће бити лепшег венца признања, сплетеног з |
мо већ, како то иде данас у овом свету, мислим да нема ни једног читаоца који неће већ у напред |
те.{S} Је ли, Јуло?</p> <p>— Па тако... мислим...{S} Мислим, дакле, да се варошке госпођице не |
чесњејши господин’ <hi>Спиридоне,</hi> мислим, је л’ вредно и <hi>да почињем</hi> с вама; јерб |
Јуло?</p> <p>— Па тако... мислим...{S} Мислим, дакле, да се варошке госпођице не могу ни сравњ |
времја оно, ја и Сида узели.{S} Од њега мислим да неће бити давно и надалеко бољег.{S} Ако буде |
ите?</p> <p>— Како мислим?{S} Како и да мислим, кад ме тако гледате?</p> <p>— Па добро, а ја ћу |
сте тако опаки.</p> <p>— А, не, не, ја мислим то ако, то јест, заслужите.</p> <p>— Па онда мол |
ени кажу: код поп -Спирини’ гости; а ја мислим, ваљда дошла Лалика из Перјамоша с децом, а оно |
ор ту —</p> <p>— А тако штогођ!{S} А ја мислим, да сте се тукли, јер то је сад, знате, ушло у м |
утито поп Ћира.</p> <p>— Та... сад и ја мислим, да је већ крајње време, да и ти к’о отац... а н |
> то некако удесим; ако буде к’о што ја мислим, онда смо „на коњу“ господине. „<hi>На коњу</hi> |
а ће да буде и једно и друго.{S} Јер ја мислим, да нам ни сад нећете одбити позив на „јаузн“.</ |
Бог те пита каде.{S} Гледам их Боже, па мислим и питам се: та јесу л’ то, Боже, моје?!{S} Та за |
...{S} Осетим лепо тврдо испод руке, па мислим: добро је, ту је! и предам га тако завијена влад |
<p>— А ја баш идем поред ваше куће, па мислим у себи: дај, кажем, да свратим к њима, ваљда ће |
, ви’те, излази на једно.{S} Па све сад мислим: ко ли ће нам, Боже, то доћи и коме је до гошћењ |
су они таки, враг им баби!...{S} Ја све мислим онај лопов, онај архилопов Нића боктер, он га је |
иста! — вели поп Спира.</p> <p>— Ја све мислим, — вели домаћин, — да су криви наши епископи.{S} |
ојој „парокији“!{S} Па через тога баш и мислим, да се променим сас оним мојим пајташом и колего |
узнемирили.{S} А ја баш мало пре у себи мислим:{S} О неће л’ Бог ког донети!...{S} Како сам сам |
е и не фалите, чесњејши... вама се, к’о мислим, сме честитати.{S} Чули смо да... ви... овај, уд |
p> <p>— Та знам, знам... ал’ тек... к’о мислим да... не мора због тога баш тако! — чуди се гђа |
не питаду!</p> <p>— Па... онако... к’о мислим, зар ти се не досади све тако да целим путем ћут |
баш никако да домислим: како!{S} Ја к’о мислим, да <hi>потплатите</hi> кочијаша што га буде одв |
овор?{S} Како то мислите?</p> <p>— Како мислим?{S} Како и да мислим, кад ме тако гледате?</p> < |
Е, то је баш тај ђаво што и ја једнако мислим још од моје куће.{S} Са мном се погађ’о к’о да ћ |
да се његово тиктакање није чуло, — то мислим да неће бити на одмет и њега као једно, бар за в |
сам устала, а ја сва дешператна, па још мислим: шта ће, Боже, бити сас вашим господин-супругом, |
; и одмах нађе утехе поразу у самоћи, у мислима на Шацу, и у мислима којима се тако радо баве м |
први пут заљубљене девојке, а то је: у мислима о својој смрти.{S} Најрадије је мислила о томе: |
поразу у самоћи, у мислима на Шацу, и у мислима којима се тако радо баве младе, први пут заљубљ |
ли Аркадија. — Чим која кола прођу а ми мислимо:{S} Ето га!{S} А кад оно нисте ви него какав Жи |
адијин замотуљак. — „Обешењак паорски“, мислио је поп Ћира, „мене вози за десет а њега за пет с |
то још, говориш!?{S} Ко те не познаје, мислио би само да је све то истина! — вели гђа Сида.</p |
па једна невоља!{S} Коме се сад обрати, мислио је и слутио поп Спира, тај ће му сигурно наплати |
а!{S} Да ме ко чује ди се овако смејем, мислио би још да сам нека пакосна жена.{S} Сирота, сиро |
Шаца брица, а да је, кад ју је спевао, мислио на Тиму „шлајбера“ — још од тога доба мрзили су |
S} Радостан што је тако јефтино прошао, мислио <pb n="321" /> је у себи, да ће за те новце, (за |
човек; не зна шта носи дан а шта ноћ! — мислио је кад је куповао. — Ди сам се ја и могао надати |
} Јест, тако је осећао <pb n="224" /> и мислио г. Пера до овога несретног случаја.{S} Али сада |
јега је само издалека смео посматрати и мислио да је и самим тим већ срећан и пресрећан — дотле |
у дубоке мисли.</p> <p>Дуго је пућкао и мислио а после опет отпоче монолог свој.</p> <p>— Ди ли |
е опет даде у мисли.{S} Дуго је ћутао и мислио тако, а кад већ беху далеко иза вароши, у пољу, |
ије то падало на памет!{S} Друкчије сам мислио!{S} Но, па — нека их...</p> <pb n="237" /> <p>— |
о у биртију к’о што сам треб’о, а и сам мислио, него и ја одседнем код ченејског попа.</p> <p>— |
ј</hi> искобељ’о, и то баш тамо, ди сам мислио, да му, Боже ме прости, ни сам Саваот неће моћи |
по говорите српски; а ја сам већ сасвим мислио: научила, боме, наша госпоја Јуда тамо немачки, |
а је сав блажен и пресретан дуго и дуго мислио на Јулу и дубоко у ноћ прелиставао Песмарицу, чи |
} Куд ти опет оде!{S} Нисам, каже, тако мислио, Персо супруго моја; волијем ја тебе него све пу |
сет а њега за пет сребра.“ А то је исто мислио и поп Спира: „Чивутин један, он се вози за пет а |
епено.{S} Јер ви се, наравно, ја држим, мислите временом запопити, зар не?</p> <p>— А па наравн |
долазила.“ А ја опет тражим, а она, шта мислите!{S} Завукла се иза клајдерштока па се сва преда |
јер њему се тек може честитати!{S} Шта мислите; добити девојку из такове куће!</p> <p>— А, — д |
се, знате односи на поп-Спирине.{S} Шта мислите!!{S} Би л’ вам то икад пало на памет!{S} А госп |
вели гђа Перса; — све српске, а тек шта мислите за немецке књиге!{S} Узме само књигу после фруш |
ми сте грешни!</l> <l>Чисто знадем шта мислите</l> <l>Кад се насмијете;</l> <l>Казали би, ал’ |
е, не, чита она; варате се, слатка, кад мислите да само ваша Меланија чита! — прекиде је јетко |
их је задуго донео,... само да што дуже мислите на мене.</p> <p>— А да не би заборавили, ево ва |
уташи!...{S} А <pb n="416" /> да шта ви мислите!? — рече Рада поносито па се узврпољио на седиш |
асан пар, и чим се запопи.{S} Да шта ви мислите!{S} Оде брада —</p> <p>— Хахаха! — насмеја се г |
>— Та шта говорите?!</p> <p>— Да шта ви мислите?!{S} Још онда, к’о дете, па се вид’ло да ће бит |
<p>— Та не говор’те!</p> <p>— Да шта ви мислите!{S} Извук’о бо’ме наш господин Ћира к’о Талијан |
но гђа натарошевица.</p> <p>— Да шта ви мислите!{S} Господин Ћира је хаглих човек, а оно је пао |
о штогођ још и горе?</p> <p>— Да шта ви мислите!</p> <p>— Та шта говорите!{S} И-ју!</p> <p>— Ин |
, што кажете и двадесет!{S} А да шта ви мислите!?{S} Нисте га још видили, а да видите, какав му |
опина под фелером?</p> <p>— А да шта ви мислите?</p> <p>— Та здрава је к’о тресак, за Бога!</p> |
еним ствар’ма да разговарате?...{S} Ако мислите о њима, стојим вам на служби... о њима се ваљда |
вели Јула.</p> <p>— Шта, зар и ви тако мислите!?{S} Та то сам ја онда запао међу све саме непр |
п-Ћириних заједљивих речи. — Кога ви то мислите, кад <hi>тако</hi> говорите, молићу лепо?</p> < |
. — Дакле, молим... одговор?{S} Како то мислите?</p> <p>— Како мислим?{S} Како и да мислим, кад |
ева.{S} Знаду то и господа попе.{S} Зар мислите, нису они к’о, на прилику, једни паметни и учев |
— шта каже госпоја Перса!“...{S} И зар мислите, — окрену се гђи натарошевици, — да сам је умир |
сте у праву али само донекле.{S} Ви ту мислите на оне сензационе романе у којима је све измишљ |
— вели Пера, па наставља даље. — Ви ту мислите на оне романе где се износе људи каквих нигде н |
ко утехе налазила.{S} У самоћи је могла мислити на кога је хтела, то јој нико није могао забран |
беле пуне ручице, које је овај (немојте мислити да писац претерује и ако се све ово догађа у је |
/p> <p>— Господин’ Перо, ја ћу целу ноћ мислити на вас како сте ми обећали књигу.{S} Догод ми ј |
ридон овдашњи...{S} Е, наравно!{S} Могу мислити да вам је тешко било растати се и доћи амо.{S} |
ворим ја, Ваше Преосвештенство!“ А мо’ш мислити како ми је било, час ме зима час врућина спопад |
азати ни како ми је име!...{S} Е, можеш мислити, како ми је било!{S} Отвори се, земљо, реко’ у |
ћали књигу.{S} Догод ми је не донесете, мислићу на вас, <hi>само</hi> на вас.</p> <p>— Ах, госп |
слија!...{S} И у гроб кад легнем, Ћиро, мислићу фурт на то!{S} Из гроба ћу, чини ми се, устати |
глас високо до неба и далеко се разли, мислиш преко целе равне Бачке!{S} Као она свила по пољу |
а ногама по земљи, па дигла нос у небо, мислиш Венус је, нико к’о она!{S} Ху!{S} Та у мал’ јој |
још нешто приповедају!{S} Пуче им, већ, мислиш, срце за читанком!{S} А како је то пре лепо било |
! — хвали се Аркадија.</p> <p>— Па кога мислиш да узмеш?{S} А? — пита поп Спира.</p> <p>— Та... |
немецког воспитања данас никуд“, а она мислиш да потрчи у очи...{S} Ето јој сад!{S} Моје проро |
’ она, смеје се, Боже, смеје, смеје, па мислиш све звони сокак од њена смеја!{S} Она му нешто г |
p>— А да шта сам него то урадила!{S} Па мислиш да ми је штогођ <hi>помогло?</hi> Шиљала сам Ерж |
ију а и од Перине нешто остало. — А кад мислиш, да ћемо стићи, кад је такав пут?</p> <p>— Фала, |
, све лепше и лепше.</p> <p>— Да шта ти мислиш!?{S} Целог боговетног дана лупа оно проклето реш |
!...{S} И пољубили —</p> <p>— Да шта ти мислиш!{S} Пољубили да бо’ме.{S} Ал’ наравно... ишло је |
баш фајн се стрефило!</p> <p>— Како то мислиш?</p> <p>— Па, ево, како!{S} Сад се можете врло л |
а и праскала, та није да је викала, већ мислиш сад ће је шлог.{S} Све скаче к’о гумаластика од |
оде, само кад не тражиш штогођ више као мито.{S} Ајде, гуцни мало! — вели Пера Тоцилов и пружи |
аде позна, влажна и мочарна јесен.{S} И Митров дан је ту, тек што није сван’о.{S} Нестало оног |
ашни и безобразни врапци остати и после Митрова дана у својим, летошњим, квартирима.{S} Цвркута |
тињство шта се приповедало и говорило о Митрополиту Ненадовићу, па о Стратимировићу!{S} Какве с |
сас оним мојим пајташом и колегом, оним Мићом, јербо то је његова парокија, његов кварт, — па д |
{S} Успут није срећом никога срео до ча-Мићу боктера.{S} Брзо натуче шешир на очи па убрза поре |
их пет шест година пред смрт слабо се и мицала из ње.{S} Од те коже је направила и припасала ле |
етла јој паде на главу, а мачак се и не миче с места него се и даље спокојно и натенани умива и |
о, како се неко сагнуо иза бурета па се миче али никако да се исправи.</p> <pb n="151" /> <p>— |
ћу натакнути на мишоловку, а знаш да је миш попашан на печену кожурицу к’о Вла’ на рибу,“ вели |
ачка; јер кад се он каприцира да ухвати миша или пацова, у стању је да заборави и на јело и на |
да једе.</p> <p>— А она је Влаиња а мој Миша је Србљин к’о гођ и сам што сам а и сви у нашој ва |
пржене кожурице...{S} А требаће и через мишева; накотила се поган, нос да одгризе... ја ћу ната |
га и научили. „Не дам му, боме; ено му мишева па нек их хвата!“ рекла би гђа Сида кад транжира |
само себе склањао.{S} Пацова се бојао а мишеви опет изгледа да је багателисао.{S} А сем тога би |
се слободно могли не само пацови него и мишеви до миле воље шетати и трчкарати, он је само себе |
, ту сам; нек ми изађе!“ А они ћуте к’о мишеви.</p> <p>Пред трећом кућом опет седела баба Савка |
нуке са курјуком од педља, дугачким као мишији реп — све се то дало на посао, ревносно ради и п |
се јако допао.{S} Био би то славан поп, мишљаше поп Спира, а поп Спира није, као добар отац, бо |
е мала румен.</p> <p>— Он је за цело! — мишљаше у себи и хитно дотериваше косу и одело на себи. |
S} И путник је гледаше милујући дете, и мишљаше и чуђаше се самом себи, где су му пре осам годи |
ни за какво измирење, и ако је најлепше мишљење имала о Господину Владици, чија је жеља била да |
од данас би’ морао престати и променити мишљење.</p> <p>— А како то да разумемо? — запита га Ме |
у дан чезне, и увелико се помирила тим мишљу, да је Шаца доктор, или још боље „Александар докт |
н, нос да одгризе... ја ћу натакнути на мишоловку, а знаш да је миш попашан на печену кожурицу |
запевала омиљену папину песму: „Сјајни мјесец иза горе“, па тако нису ни придавали много важно |
чекивао се сваког дана тај нови учитељ, млад један богослов, на место старог учитеља, <pb n="32 |
ој покојни био некад као <pb n="205" /> млад трговац, кад ми је шмајхлов’о!...{S} Тхе, па све п |
вароши и толиких варошких фрајлица.{S} Млад, учен човек воле провађање, клавир, немецки унтерх |
рема свакој њеној слици визави по какав млад јурат, медецинар, доктор, официр уланерски, хусарс |
су већ причали који су га видели, да је млад и леп па тек свршио богословију, да му одело стоји |
љено чита, а према њој на другој страни млад медецинар; на другој са рајтпајчем а према њој брк |
Пемак (кинстлер у тим пословима), један млад, блед плавушан са малом ретком брадицом и устима о |
ликим Сокаком једна кола и у њима један млад човек.{S} Баба Пела која је седела пред кућом и по |
ледњој Глави — путовао је на коли један млад поп кроз Бачку враћајући се с омладинског скупа.{S |
затекао Јулу.</p> <p>— Баш красан, фајн млад човек! — вели гђа Сида. — Како само лепо говори, к |
да, што се одавно, још прве године, као млад попа, заборавивши свој немешаг па чак и чин, умеша |
у нежну песму:</p> <quote> <l>Радуј се, млада нево!</l> <l>Већ чарне твоје власи</l> <l>Од мирт |
кујни и у авлији, него онима у сали.{S} Млада је била лепа, блеђа него обично а младожења стидљ |
и к’о поручена да је Јула отпева.{S} А млада као свака млада, стиди се, па каже, да нема гласа |
и <hi>млада</hi>, — шану јој друга, — а млада мора да пева, па и да нема гласа а камо л’ када г |
То изрече у Тису утече,</l> <l>Па отуда млада проговара:</l> </quote> <p>А гђа Сида оставила да |
да је Јула отпева.{S} А млада као свака млада, стиди се, па каже, да нема гласа.{S} И младожења |
“ А она, гледам је, села па к’о банацка млада гледа преда се па само: „Јесте“ ... „Није“.</p> < |
шла Јуца у Бечеј код ујца,</l> <l>Пошла млада како ће да страда!</l> <l>Кад је била близу Феудв |
Карабаша.</p> <p>У одаји, где се опрема млада, журба; сваки час улазе и излазе оданде.</p> <p>К |
ту и гушчића.{S} Баш то је ранила једна млада румена девојка, фрајла Јула, попина ћерка, и заду |
стих багремових дрвета пред кућом једна млада жена а око ње дечица.{S} Једно држаше на крилу, д |
жену? — пита га Ракила, једна лепушката млада удовица из комшилука. — Докле ћеш самовати, Нићо, |
ој је то за чудо ишло од руке.{S} Ту ће млада бити доведена, и живеће ту као млада ђаконовица, |
ајлепши и најбешњи коњи упрегнути.{S} И млада беше дивна.{S} Плаве очи као небо Ђурђевскога дан |
буле запеваше, заплака са гђа Перса а и млада мало, бришући сузе шпицем од „шнуфтикле“.{S} А ст |
а близу Феудвара,</l> <l>Сусрела је три млада дротара:</l> <l>„Ди си пошла, Маџарова Јуло?</l> |
ској риби ’рана,</l> <l>Нег’ љубити три млада дротара!“</l> <l>То изрече у Тису утече,</l> <l>П |
жније:</p> <quote> <l>„Ој, Бога вам три млада дротара!</l> <l>Поздрав’те ми мога <hi>доброг баб |
е ми он један то призн’о...{S} Била сам млада; а што је младо, то је и лепо...{S} Било па прошл |
ће млада бити доведена, и живеће ту као млада ђаконовица, јер ће се Пера одмах после <pb n="373 |
и јој једна.</p> <p>— Та знаш да си <hi>млада</hi>, — шану јој друга, — а млада мора да пева, п |
окаком и у којима сеђаше путник.</p> <p>Млада жена, у чистој цицаној хаљини отворено плаве боје |
девојке се онда смеју кроз плач.</p> <p>Млада се попе у кола и седе уз девера.{S} Стари сват на |
том босиљка од које кидију струк и дају младама кад их ове пољубе у руку а оне њих у образ, а д |
у, и у мислима којима се тако радо баве младе, први пут заљубљене девојке, а то је: у мислима о |
л’ <hi>туђој</hi> мајци,</l> <l>Ни Јуле младе, ни воде ’ладне!“</l> </quote> <p>И одједаред зас |
ице на другу гомилу.</p> <p>А девојке и младе комшинице шапућу.{S} Чујеш по неку реч гласно изг |
ораш, мораш, Јуло!{S} Да ви’ш да смо ми младе, како се не би дале молити“, — отпоче и она своји |
ске пилиће и вребао голубиће, а конабио младе голубчиће као какав стари пензионер.{S} С тога је |
ија може се пофалити што така васпитана младеж излази из ње.{S} Фини младић к’о из штифта, к’о |
у?!</p> <p>— Та каква је ћорава садашња младеж, и за што као и не?!</p> <p>— Па кад праве баба- |
Перо, баш сте ви... баш је ова садашња младеж!{S} Свака јој се женска допада —</p> <p>— Та не, |
ако цифрате.{S} Ех, таква ти је садашња младеж!{S} Па онда се чуде, што толики умиру од апцерун |
место, па пише и мами новце и залуђује младеж.</p> <p>— Та... оно, милостива, — вели Пера, — в |
нате?!{S} Оног што увек залепи мали к’о младеж округао фластер на доњу вилицу, к’о бајаги боле |
И опет је ишло лепо и код попова и код младежи.{S} Најпре се пила бела кафа; Меланија је налив |
баш најпохвалније изражавао о садашњој младежи, управо <hi>Омладини</hi> која је предлагала да |
и и жељени дан дошао је.{S} Дан венчања младенаца, првобрачног женика Петра Петровића и девице |
ти пред црквом, да крстите новорожденог младенца мужеског пола Неци Прекајцу. (Аркадија је, као |
старих папуча.) За то су сад и најдуже младенци о њему разговарали, како и где да га наместе а |
веселиће се целога дана и сву ноћ, јер младенци остају у кући а тек после неколико недеља се к |
ла и спремила је свега толико много, да младенцима неће требати бар за првих двадесет година ни |
ом да иде у собе да наздрави домаћину и младенцима, па му нису дали, него га слали да иде на ду |
и се разиђоше из призрења према уморним младенцима и сутрашњој киселој чорби.{S} Отпратише кума |
ри, као лојалан Шваба и мештанин, донео младенцима торту на презент.{S} Унели су је торжаствено |
финог ђакона, па му каже: „Ајте, вели, млади амице, ви сте млађи, имате много боље очи, видите |
господства и благовања.{S} Село је ово, млади господине, село.{S} Биће вам прилично тешко док с |
има и о разним лоповлуцима пударским; а млади момци и девојке пролазе једни поред других, али н |
описан и стари шаров, и лопов мачак, и млади гушчићи и стари патак, и попина ћерка и учитељева |
амо мало собу.</p> <p>— Шта ће само тај млади човек помислити?!</p> <p>— Шта је помислио то је |
д дође до сватова, онда није добро само млади и младожењи, не добију само они свако своје, него |
м временима, о чопорима свиња, о својим младим годинама за којима ће бојтар до гроба уздисати, |
мо...{S} Да пропаднем у земљу пред оним младим човеком!{S} Од њега ме највише срамота!</p> <p>— |
лу Ержу што су је спевали у шору с оним младим апотекарским субјектом, да труцира госпоји Сиди. |
о.{S} Излазе из куће помагачице, рођаке младине и младожењине, деле рузмарине сватима а танке п |
<p>— Ех, зар ми опет не знамо какво је младино певање! — храбри је отац. — Ајд певај, певај, Ј |
то весело лице кроз отшкринута врата на младиној одаји.</p> <p>Девер се пусти одмах из кола и о |
а друго она њихова ландпомеранце!...{S} Младић лепо воспитан, изображен па тражи спрам себе и с |
е само окреће час једној час другој.{S} Младић, наравно, има очи па пробира и шацује.{S} Еле, г |
о рећи: да се <hi>доцкан</hi> сетио.{S} Младић је већ разговарао са мном, а и Меланија ми се ис |
?</p> <p>— Па што ме је пит’о.</p> <p>— Младић учеван и воспитан, дош’о из вароши... (из <hi>Ка |
Месић у калуђере.</p> <p>— Ју, сирома’ младић!</p> <p>— И тако фрајла Јула остала на цедилу, п |
Једва је попио пола чашице!{S} Сирома’ младић, и сам се чуди шта га је сад снашло.</p> <p>— Ба |
из комбоста од силна стида.{S} Сирома’ младић!{S} Можда и плаче сад од једа и срамоте!{S} Ал’ |
а.{S} Он и којекако; снебива се сирома’ младић, па се чуди, шта га је снашло.{S} Ал’ она, смеје |
рагн па га вуче на јаузн и вечеру.{S} А младић сирома’, да се не замери ни једнима ни другима, |
и према себи тражи прилику; кажи му, да младић има и очи и своју науку, <pb n="184" /> па види |
стакла...{S} Дакле шта кажеш: фини блед младић!{S} Зар је то прилика за ону њену цвеклу?!{S} Он |
ецељицом и заплака се.</p> <p>— Лепо је младић пита, а она се укипила к’о...{S} Свети Бона у шо |
доласку у село нашао у чуду, па не уме младић да се нађе никако.{S} Нема он ништа ни против ко |
васпитана младеж излази из ње.{S} Фини младић к’о из штифта, к’о из штифта! — понавља гђа Сида |
је и којекако.{S} Ал’ од како дође онај младић; не слуша ме више ни једна ни друга, па тако је |
ема, ређе нас посјећује.{S} Изађе јадан младић с Меланијом пред кућу, па не може речи да чује к |
умирио и помислио у себи: „Благообразан младић!{S} Исти ја!“ А за тим продужи гласно:</p> <p>— |
реч’це...</p> <p>— А, да бо’ме; паметан младић, па к’о мисли:{S} Оно што је најскупоцјеније — т |
а ми ту, Ћиро, нисмо криви, — него им’о младић очи па пробир’о.{S} А она њихова да је била за н |
еђу њиме через младога хер-лерера, тога младића.{S} Госпоја Сида научила, да прид вече поседи п |
еднога онако лепог и пријатног и ученог младића, и после да је тако <pb n="136" /> равнодушна к |
ије к’о некад.{S} А то је све због оног младића, младог господина Пере, што је сад учитељ овде. |
Ћира, Бога ми, паметнији — па привук’о младића!{S} Јер, бо’ме, кад ко има девојку на удају, па |
S} За те, дакле, симпатије између двоје младих, није задуго нико више знао, да њих двоје и још |
.{S} За њу је мало њих знало; њих двоје младих, једна стара тетка и Онај што све радње људске з |
, — смеши се, — чувам поверено ми стадо младих и несташних јарића овоселских.</p> <p>— Да, да, |
њега шта хоћеш —; а ја велим, да је и у младих девојака срце као восак.{S} Тако је и с Јулом!{S |
призн’о...{S} Била сам млада; а што је младо, то је и лепо...{S} Било па прошло! — уздахну гђа |
све се то, и мушко и женско, и старо и младо, фатирало и убантурало добро.{S} На глави шубаре |
о није довољно мотивисано.{S} Зар једно младо женско створење — рећи ће они — у тим годинама (а |
екад.{S} А то је све због оног младића, младог господина Пере, што је сад учитељ овде.{S} Нарав |
} За тим дозове свога секретара, једног младог и финог ђакона, па му каже: „Ајте, вели, млади а |
се из дешперата заљубила у Шацу... оног младог, здравог лепог... та знате га сигурно... берберс |
вербене (а код поп-Спире опет мирис од младог сира и босиљка).{S} Канабета и све столице откри |
свију онако повољних придика) да улове младога клирика Ћиру.{S} Какав му је само диван <hi>ћел |
да је настала ’ладноћа међу њиме через младога хер-лерера, тога младића.{S} Госпоја Сида научи |
Млада је била лепа, блеђа него обично а младожења стидљивији него иначе.{S} Весеље и игранка тр |
стиди се, па каже, да нема гласа.{S} И младожења је жали, па је брани, па и он каже, да је изв |
с и рекла да јој је здраво леп господин младожења, и да ће пасовати једно за друго таман као по |
, да ни један није тако леп к’о фрајлин младожења, нити и један има онаку лепу црвену пошу, па |
к’о што треба, нек буде и вино; кад већ младожења добија вредну девојку и добар мираз, нека онд |
Ју, жалосна, а зашто?!</p> <p>— Па због младожење... господина Пере.</p> <p>— Па ми у овом сока |
вонило!{S} А через чега?</p> <p>— Через младожење!{S} Отимају се о њега; и један и други има у |
па за то тако и говориш.{S} Данашње су младожење к’о чикови; таман га упецаш и да кажеш: фала |
о сватова, онда није добро само млади и младожењи, не добију само они свако своје, него и други |
м се опет продужи разговор о девојци, о младожењи и парохији; хоће л’ остати у селу или ће траж |
зе из куће помагачице, рођаке младине и младожењине, деле рузмарине сватима а танке пешкире коњ |
клонило ђувегији сав шешир.</p> <p>А за младожењиним колима сијасет кола.{S} Из саме Бачке је д |
торо седморо у кола па се кренуше у Б** младожењиној кући.{S} Енђебуле запеваше, заплака са гђа |
Шацине науке.</p> <p>Стигоше сватови са младожењом.{S} Диван је био Шандор ђувегија, прави газд |
скиде шешир, <pb n="406" /> махну њиме младој жени и поздрави је.{S} А она се осмехну и отпозд |
<p>И одједаред засузише очи и старом и младом а највише другарицама Јулиним.{S} Оне се смеју а |
не несносне контроле коју је Бог сваком младом заљубљеном створу, у лицу његових родитеља, нато |
емецким аријама, хе, а то се све сваком младом човеку увек више допада.{S} Признајте, зар није |
потекла из неког расположења које даје младост и расположење, а не из какве љубави, јер Јула ј |
ачком.{S} Јер исти и ако је био од ране младости код њега, и ако је васпитаван цигло у том прав |
у толико лакше, што је Шаца већ од ране младости био намењен за медецину за то је и дат у Гимна |
јле у Бечкереку и тамо научила многе за младу девојку врло корисне ствари а између осталога у п |
као што и приличи јурату.{S} Изведоше и младу и доведоше је до кола у која беху најлепши и најб |
од тебе.{S} Аћиме, Аћиме!{S} Не узимај младу жену, не узимај себи беду на врат, Аћиме, магарче |
p>Девер се пусти одмах из кола и оде по младу.{S} И на њему лепо одело а за шеширом му велико ч |
раше коло у ходнику очекујућ, да изведу младу, око које се скупило сијасет другарица и рођака, |
немецки!{S} Зар то није фелер за једну младу девојку!!{S} Ето, кажите сами!</p> <p>А Пела се з |
ареви синови узимали паорске ћери.{S} А млађа је женскадија пита: је су ли и њу спевали у шору |
p> <p>— Богме чита и моја Јула и ако је млађа!{S} До душе не велим баш да се завлачи по шифонер |
савете, бар на тај начин, изгледа ипак млађа од Цвечкенмајерке.</p> <p>— Е, баш ми је мило!{S} |
м тако тридесет акова.{S} Ни једно није млађе од пет година, нити слабије од овога што га сад п |
{S} Псује домаћин заборавне и несавесне млађе и пита, ко је био последњи данас на тавану, али н |
хтео, него је слао сваког сата по неког млађег да духне у рог на сваком рогљу а он је остао па |
{S} Ухвати се у коло и звано и незвано; млађи играју а старији се обређују шљивовицом (која је |
каже: „Ајте, вели, млади амице, ви сте млађи, имате много боље очи, видите ово, молим вас.“ — |
нестрпљењем су га очекивали и старији и млађи.{S} Многи очеви а нарочито маме већ су правиле не |
ају као ни пунице им.{S} Не мрзе се ови млађи, али се баш и не траже.</p> <pb n="405" /> <miles |
д притајена једа.</p> <p>— Проклети ови млађи!{S} Баш се човек ни за часак не може на њих ослон |
е само окренеш, окрену наопако кућу ови млађи!</p> <p>— Е, дакле, лаку ноћ! — веле девојке и љу |
хо извињавала и тужила за оним гласом у млађим годинама и купила са чаршафа мрвице од пите с ор |
е.{S} Увек сам их крадом јела у кујни с млађима...{S} Био је нервозан на диње здраво.</p> <p>— |
а... к’о бајаги, ми газдачка кућа, а ја млезимац, а она сиромашка девојка!...{S} Па ми моји гов |
јуницу поклонио, а од чијег је проданог млека спуштала крајцаре и сексере у своју лончарску „шп |
ала свакога: воли ли више кафе или више млека, више или мање шећера.</p> <pb n="103" /> <p>— Го |
ка ушла у своју авлију са вименом пуним млека; давно су већ и помужене биле и домаћице се једна |
а другој хвалиле невероватном количином млека, тако невероватном да ни једна није већ ни верова |
рали о гладним годинама кад се шапурика млела и јела и <pb n="159" /> од шапурикина брашна чесн |
охијани били тако побожни, да су бадава млели својим поповима брашно у сувачама</hi> </p> <p>Би |
Е, сад какав је, такав је, ја га нисам млео ни жрнао!{S} Какав си ми казала и написала, ја сам |
е све, и чекају зиму јер су, кажу, лети млитави, а кад засвира северац и заокупи мећава, а њима |
ода, познајући паорска грубијанства.{S} Многа је женска била спевана са Шацом у песми па после |
е сад давно већ заборављена у нас као и многа друга добра и красна старија ствар, и нико је виш |
а су оба много путовала и штрапацирала, многе газде до сад променила и да им место није било у |
рлине његове, од којих <pb n="11" /> за многе нико живи дотле није знао, а највише зна да припо |
ила.{S} Преко ње је гђа Перса дознавала многе ствари из разговора који су се често водили.</p> |
<p>Ту је, тако помажући им, приповедала многе интересантне и гђа-Сиди дотле непознате ствари из |
старе фрајле у Бечкереку и тамо научила многе за младу девојку врло корисне ствари а између ост |
се и каже: да је многи њих воле а и она многе њих воли, ал’, каже Жужа, да ни један није тако л |
радо другима извртао кола, па их до сад многе већ тако задужио.{S} Још пре две године преврнуо |
ушао и чуо од једнога господара који је многе књиге прочитао а и сад још једнако, по ваздан чит |
е поп Ћира, а за њим уносе сандук и оне многе накуповане ствари.</p> <p>— А а а! — зачу се из с |
сно главом и хвале покојника.{S} Износе многе врлине његове, од којих <pb n="11" /> за многе ни |
а о стању цркве.{S} Успут му је показао многе и интересантне ствари.{S} Заустављали су се код н |
боко у ноћ прелиставао Песмарицу, читао многе песме и певушио их, па и сам дошао у поетско расп |
п сапуна, нож за транжирање шунке и још многе кујни потребне ствари, које су биле тако потребне |
S} Као и на вечерњу јуче, тако и данас, многи су му похвалили глас.{S} А кад је поп Спира говор |
м су га очекивали и старији и млађи.{S} Многи очеви а нарочито маме већ су правиле неке комбина |
изнаје искрено и хвали се и каже: да је многи њих воле а и она многе њих воли, ал’, каже Жужа, |
им празницима да говори!{S} За то су се многи, чим поп Спира отпоче са „Љубимоје стадо!“ примак |
последње, наравно, никад цело, прескоче многи члан вере, али тек очитају и дотерају крају.</p> |
вечкенмајерка видела то, видели су то и многи други.{S} Јер дуго и дуго још после тога, кад год |
нета је вечера на коју су били задржани многи гости а још толико их је и само остало на вечери. |
Па како је био даровит за стихове (они многи лепи стихови на срцима, то јест на лецедерским ме |
и ђавола вире.“</hi> </p> <p>Знам да су многи читаоци, (па ма и не били критичари) сумљиво врти |
ед куће после вечере и разговарали се о многим разним стварима.{S} Разговарали се о колери; о в |
вечеру, попови су се разговарали већ о многим стварима.{S} Из разговора је могао домаћин, поп |
оше сила и сватови на силним колима и с многим паорским момцима на коњима.{S} Као ветар пролете |
е лепо, или му доносила кући пошто су у многим кућама мрзили кад му она да из тањира да једе, а |
лкохолом руинисаног организма, за поуку многим читаоцима</hi> </p> <p>У среду тако око десет са |
тице.{S} Господин Пера није био од оних многих салонских лутака и глупака, што се одмах у први |
тицу у зобницу!“</p> <p>— Ама много је, много!</p> <pb n="277" /> <p>— Па спрам кесе, господин- |
.</p> <p>— То је бо’ме много.{S} Много, много...</p> <p>— Е, па јесен је, блато је, горе нег’ и |
према томе, следователно, <hi>ноћу</hi> много живље него дању.</note> </div> </back> </text> </ |
само није мило; тај твој „боктерај“!{S} Много скиташ ноћу, Нићо, па би’ венула за тобом, бојим |
епознате ствари из гђа-Персине куће.{S} Много штошта дознала је тек тада гђа Сида па и то: отка |
еснајст.</p> <p>— То је бо’ме много.{S} Много, много...</p> <p>— Е, па јесен је, блато је, горе |
наш... — вели охрабрена госпођа Сида, — много га не би баш ни коштало.{S} Ето, наш би, га Шаца |
е су — хтеле ил’ не хтеле то признати — много старије, сад већ и лети, чим захладни, носе ботуш |
дан?</p> <p>— Па осам сребра —</p> <p>— Много...{S} А зими?</p> <p>— Па дупло; шеснајст сребра< |
ашање, све!{S} Све!</p> <p>— А тражи л’ много?</p> <p>— Ни речи није спомен’о!...{S} Ни реч’це. |
изгледа, а видело се по њима да су оба много путовала и штрапацирала, многе газде до сад проме |
олико пута већ пре тога, да је Меланија много и срећнија али и умешнија. „А <pb n="104" /> да б |
међу Меланије и Пере у коме је Меланија много више говорила а Јула се само благо и питомо смеши |
ицу; „десетицу у зобницу!“</p> <p>— Ама много је, много!</p> <pb n="277" /> <p>— Па спрам кесе, |
: — Извол’те, служите се, код мене нема много нукања.</p> <p>— О молим, молим, — вели г. Пера и |
сами брез вас!“ А он се баш и не отима много, него се тако поваздан одмара.{S} Не мора чак ни |
е чула да њена присна фрау-Габриела зна много више од ње, и желела је, да јој се чим било освет |
ено у папучице своје.{S} Дошао јој Шаца много милији.{S} Није ју вређао као до сада, него јој т |
желела и за прво унуче своје, Савичиног много старијег брата, Гавру.{S} Кад се родио, приповеда |
“ Ал’ све то говори на немецки, па дође много лепше!{S} Па мало коју ноћ да не говори тако из к |
У оглашеном стечају за парохију било је много других услова, а за овај су чули, тек кад су се п |
али жена и треба да је мало нижа, то је много лепше него кад су и муж и жена високи, а сачувај |
глава не може да попамти, толико их је много.{S} А у толико је пре био то сада случај, кад се |
већ рекла: „О мустро!“ али то њега није много женирало.{S} Знао је да је боље кад женска грди н |
је најтеже било, фрау-Габриела је није много ни запиткивала, зато је једва чекала да је скине |
у зиму, шеснајст.</p> <p>— То је бо’ме много.{S} Много, много...</p> <p>— Е, па јесен је, блат |
једнако су лепо живели.{S} За то време много се штошта променило, само је верност њихова супру |
Истина је!{S} Али је и то истина да се много што шта у овом шареном свету и <hi>не може</hi> д |
вели, млади амице, ви сте млађи, имате много боље очи, видите ово, молим вас.“ — Ђакон уз’о па |
у много здравије очи, па могу да виде и много ситније ствари него што, је на прилику, какав апо |
сну Бачку романсу, која се некад радо и много певала а која је сад давно већ заборављена у нас |
изређам сад овде све те ствари, било би много и ова Глава изгледала би као какав трговачки цено |
очију, само се погледају али ти погледи много више кажу него најдебље књиге и најбрбљавији јези |
ец иза горе“, па тако нису ни придавали много важности овом сукобу.{S} И пошто то није први пут |
у се некако одуже; али он је, не марећи много за подвиге јунаштва, увек гледао да не да каква к |
ћаре житарске — и који им је приповедао много нових и чудноватих ствари.{S} Приповедао им је: к |
S} Тек после тога сна Шаца јој је дошао много милији, јер је тек у сну видела, колико би јој те |
p> <hi>Која ће садржајем својим за чудо много бити налик на оне „Штампарске погрешке“, које се |
н ноћ радила и спремила је свега толико много, да младенцима неће требати бар за првих двадесет |
ту ипак има неког ђавола где се толико много приповеда.{S} Сем тога, видеће, шта је било и у ј |
„беамтери“ к’о и сва господа, вечерамо много доцније нег ви павори... па по никад, што кажу, т |
мало сланине можеш.</p> <p>— Немој само много, кицошко парче! — <pb n="250" /> додаје Нића. — О |
од нас паора како је... ми не мудрујемо много к’о капуташи!...{S} А <pb n="416" /> да шта ви ми |
ра гајдаш за кишу,“ или: „Тиче га се то много к’о Совре гајдаша суша!“ — Он понесе само гајде, |
азвија, могао је за чудо и за приповест много крофни појести.{S} Већ чисто човек да не верује!{ |
окаже баш онаква каква је; ту не помажу много никакве вештине и апотеке.</p> <p>Јуца је била ма |
зову слушкиње које <pb n="401" /> имају много здравије очи, па могу да виде и много ситније ств |
ељ је некада врло лепо певао али сад му много смета старост.{S} Док је он певао, учитељ се пред |
ознало гђа натарошевице и постаде одмах много услужнија. — А шта је то било тамо, слатка?</p> < |
Молим вас —</p> <p>— Та шта вам ја баш много и знам?!{S} Чула сам, ал’ чисто и сама не верујем |
.{S} Та оно... знате... не треба се баш много <pb n="199" /> ни чудити; у том јој је, што кажу, |
да је задрже на ручак.{S} А она се баш много и не цифра.{S} Не чека, што кажу, да је два пут п |
/p> <p>— Ја се, до душе, не разумем баш много у вину, али вас уверавам, — вели г. Пера, — да ов |
свима редом по столовима, а није их баш много ни било — неколико стараца и баба које су снаје о |
кад ми је то пасирало.{S} Још пре, још много пре, гнедиге.{S} А зар вам нису то казали?{S} Зар |
нија је прочитала сијасет српских а још много <pb n="105" /> више немачких романа у фотељи, на |
тао непоуздан па неће да лаје на Жужине многобројне курмахере).</p> <p>У авлији се указа путник |
деси, да на крај краја буде неопходна у многој такој кући.{S} Испочетка гунђа до душе домаћица |
о јачини и солидности израде, још ће за многом удавачом <pb n="337" /> доћи у нову кућу; јер „з |
по шифонерима, али тек чита и то преда мном чита!{S} Не, не, чита она; варате се, слатка, кад |
и: то је моје било,</l> <l>Моје било за мном уздисало,</l> <l>Уздисало и мене љубило;</l> <l>А |
вели г. Пера; — располажите, молим, са мном како вам је воља.</p> <p>— Е, е, — вели задовољно |
рштено — или незграпна <hi>шала</hi> са мном!{S} А то ми ни једно није мило, оче Кирило!“</p> < |
једнако мислим још од моје куће.{S} Са мном се погађ’о к’о да ће само мене возити.{S} Ја му ка |
</p> <p>— А шта је с тобом?</p> <p>— Са мном?{S} Ништа!{S} Врло добро!{S} Екселенција ме извини |
ца, месечар, па ништа не знам шта је са мном, каже, кад једаред захрчем.{S} Могли су ме, каже, |
ста, да ће памтити док је жив кад се са мном дишпут’о.</p> <p>— А можеш му и то рећи: да се <hi |
па и теби, газди човеку, прдачити се са мном.</p> <p>— Е, е, господи никад није доста.{S} Све о |
з’о свих десет сребра.{S} Погађ’о се са мном, к’о да сам му ја први дош’о.{S} Обешењак паор!</p |
кудељу преде“.{S} Е, па тако ти је и са мном садакана, кад ми је празна глава... овај... тедо’ |
, обешењак један; ама исто се тако и са мном разговар’о!{S} Исто тако! — тужи се и поп Спира, — |
оставши сам у соби, — рекла би и ти са мном заједно:{S} Фала Богу кад је и овако; кад само гос |
> сетио.{S} Младић је већ разговарао са мном, а и Меланија ми се исповједила...{S} То је већ св |
лага к’о Божја <pb n="298" /> росица... мо’ш је пити к’о кеша бару, ништ не осећаш!...{S} Та за |
одговорим ја, Ваше Преосвештенство!“ А мо’ш мислити како ми је било, час ме зима час врућина с |
постыдят ся и посмрамят ся ищущiи душу мою, и да возвратят ся вспятъ и постыдят ся мислящiи ми |
еме је да се иде! вели поп-Спира. — Ајд’мо, диж’те се, да идемо.</p> <p>— Ју, зар већ! — зауста |
сва зелена и огрће велику мараму. — Ајд’мо кући; време је, стижу краве.</p> <p>— Та, госпоја Си |
дика, што кажу, и риђи у таљигама, нек’мо л’ газди!</p> <p>— Ја би’ се, знаш, ово дана кренуо |
дмом са гђом апотекарицом.{S} И тих пет мобилисаних добрих жена, разнеле су као оно „жене мирон |
им видиду а они спеваду шором.{S} О, о, мог малера нема нигди, слатка снаш’-Пело!</p> <p>— Убио |
п-Спира. — Рек’о би’ да је добар сат... мог’о би још да послужи —</p> <p>— Та, ман’те га до ђав |
<hi>кога</hi> ће то да обријају!{S} Ил’ мог Спиру ил’ оног њеног што довлачи неке Чифуцке Часло |
Ди је то само, лола једна, до ово доба мог’о бити?!...{S} Ако не бидне код Аћимови’?!...{S} Аћ |
Ако му је во времја оно онај његов дека мог’о добити онда немешаг од <pb n="259" /> Принц-Евген |
а, а ја да сам неки к’о што ме беде, та мог’о сам вас до голе душе поарати — вели Нића улазећи. |
конечно не чувствујеш</l> <l>Бол сердца мог!“</l> </quote> <pb n="89" /> <p>— Та иди молим те! |
и’ растерујем жарачем и браним покојног мог.{S} А он ослабио, Боже, па поцрнио у лицу а на глав |
ишт’ више!{S} Чудим се само како сам се мог’о тако уплашити.</p> <p>— Е, да!?</p> <p>— Та клеве |
врат, — учио сам, господине, какве сам мог’о...{S} Учио сам, те још како учио!{S} Свршио сам в |
!{S} А знаш ли, онако, који би паор к’о мог’о да вози, било мене, било њега?</p> <p>— Па и неће |
тако све до Ченеја.{S} Е, ту нисам већ мог’о да останем на коли, него ме ђаво натента, хоћу да |
рне!</l> <pb n="231" /> <l>И поздрав’те мога <hi>милог дику</hi>:</l> <l>Да не броди Тисом водо |
три млада дротара!</l> <l>Поздрав’те ми мога <hi>доброг бабу</hi>:</l> <l>Да не коси украј Тисе |
.{S} Ја, каже он, познајем сву фамилију мога, сада на жалост господина супостата, сви су они до |
ањује ту ваздан!? — рече у себи, па, не могав више да издржи, полако прилети плоту, погледа стр |
оп Спира Аркадију после дужег ћутања не могавши дуже да издржи дрзак и безобразан поглед онога |
овог места, где се наша прича развија, могао је за чудо и за приповест много крофни појести.{S |
попиној у сватове, тако, да је ко хтео, могао је комотно покрасти сво село.{S} Кога ти ту све н |
пириној кући, куд се год човек окренуо, могао је да види све сама нека кандила. — и она што вис |
к г. Пере није изменио битно ништа, — а могао је врло лако.{S} Да је г. Пера обратио довољно па |
} И каже сад, да не би ни једне секунде могао бити без ње, то јест Меланије; а да се, не дај Бо |
ћ о многим стварима.{S} Из разговора је могао домаћин, поп Олуја приметити, да ни једном ни дру |
то је рекао, тако је и порекао.{S} Није могао да продужи бар још три дана, и ако је рад био, не |
и је мило било кад је видео то.{S} Није могао да одоли срцу и да буде послушан порукама гђе Сид |
еких десет разних нумери, које све није могао ни да запамти него је све то забележио још тамо к |
рест“ Габриелиног приповедања који није могао стати у Главу Тринаесту.{S} У њој ће, дакле, чита |
а тим се вратио кући, легао и дуго није могао ока склопити, а два дана још после тога брујале м |
ске али немешке куће, па се никако није могао одвикнути — како се поп-Ћира изражавао — од тих п |
Хер-Катер“ назван.{S} Он се никако није могао да прилагоди таквом животу, јер је, као и сви њег |
колико и Меланији, то писац никако није могао да дозна), па да не осећа, него да је као камен п |
лу спавало као поклано, па га нико није могао контролисати у раду и сутрадан тужити за тако нес |
лити на кога је хтела, то јој нико није могао забранити!{S} Како је мислила, да је свака нада п |
ем Тамбури, багдатски трговац, што није могао да се курталише својих старих папуча.) За то су с |
лио је кад је куповао. — Ди сам се ја и могао надати, да ће ми бити до тога да то купујем и Сид |
(јер ча-Нића и ако је ушао у газдашаг и могао сад запалити к’о онај солгабиров стиву лулу, ипак |
а лепа, без ветра или кише; јер онда би могао обући своје беле панталоне и метнути на главу сво |
а је био тако раздраган, да није никако могао да иде одмах кући, него је ударио сокацима, пун п |
сам ја био ваши’ година, ја сам толико могао наште срце попити колико тројица вас садашњи посл |
прилично постигнуто.{S} И сада бих већ могао и да кажем и како су се звала та два попа.{S} То |
цељицом.</p> <p>Заплака се гђа Сида; не могаше ништа рећи него остави собу.</p> <p>После тога ј |
је Меланију формално ућуткало и ова не могаше до речи доћи.</p> <p>— А, а, то се не може издрж |
ијатељским погледом.{S} И поглед тај не могаше више да издржи сетом обузети путник, него се рук |
м окрете.{S} Био је већ далеко, али још могаше чути и видети, како се онај старији „Бечлија“ ва |
ави то <hi>Саће од зоље од квасца</hi>, могла је, што кажу, и самог цара послужити!!{S} Господи |
упутила, и да је нешто знала латински, могла је још тамо рећи оно староримско: <foreign xml:la |
ене</hi> слушали, и док сам <hi>ја</hi> могла... било је и којекако.{S} Ал’ од како дође онај м |
ло тако близу села, па се фрау-Габриела могла бар пешке тихо <pb n="375" /> вратити онамо одакл |
облила румен и размишља, шта би то сад могла радити у кујни ил’ ма где, само да не седи тако.< |
у гости долазили.</p> <p>Фрајла Јула је могла у паузама да живи, али их фрајла Меланија није тр |
о тол’ко утехе налазила.{S} У самоћи је могла мислити на кога је хтела, то јој нико није могао |
слила; није имала кога да пита, него је могла сама да уради, <pb n="133" /> јер поп Спира ни по |
но.{S} Онда се толико наљутила, да није могла хладно ни да мисли после о том, а сада, како се з |
асни те, девојко!“</p> <p>Гђа Сида није могла то да трпи, сметало јој је, управо кварило њен до |
e unit="subSection" /> <p>То никад није могла да заборави фрау-Габриела и омрзнула је и на Цвеч |
јрадије спавају.{S} Ни мама у соби није могла чути тамбуру.{S} Али Јула је чула и одмах је скоч |
еднако мислила, али се ипак никако није могла да сети, да је кадгод чула, да се нека тако из по |
ило кад би га изгубила.{S} Ни она не би могла преживети такав губитак, сањала је Јула будна; и |
иде право на обећано место.{S} И што би могла за пола дана да сврши, то њој траје цео дан, па и |
туцера тамо унутри.{S} Није хтела, а ни могла да да одговора на једно његово питање врло делика |
се он освестио и дигао, она је комотно могла скочити у бунар, да није, срећом, баш пред самим |
вољна, блажена!{S} Још код поп-Спириних могла је већ видети, како се ствар сретно упутила, и да |
шло чак у Темишвар у ком би оне са села могле читаво пола дана да зазјавају само пред једним из |
ви <pb n="318" /> рђави људи и душмани, могли смо му комотно извадити још два <hi>здрава</hi> з |
есенас, каже паор.{S} Како сте ожењени, могли би одмах —</p> <p>— А, извин’те, — упаде му г. Пе |
инама, па тако мајсторски зготовити!{S} Могли би гастгеберај отворити! — извали г. Пера, и кад |
им да се попну и натресу себи дуда.{S} Могли су се сити најести па чак и напунити шешире и пон |
са мном, каже, кад једаред захрчем.{S} Могли су ме, каже, слободно упрегнути и у штајерска кол |
рим ја за песму, — брани се гђа Сида, — могли сте шта сте хтели певати —</p> <p>— Певали смо ми |
раштала је и оцу и матери, и ако су они могли учинити да не дође до тога.{S} И мисли њене, и пе |
} Они што су сад код куће, и што би к’о могли да возе, нису се ни један, кол’ко ја знам, погоди |
рохија —</p> <p>— Е, знате, кад би само могли добити какву добру, масну парохију; као на прилик |
и чмавалица.{S} По њему су се слободно могли не само пацови него и мишеви до миле воље шетати |
и парохијани тако имућни, да су комотно могли не два, него два пута по два попа издржавати заје |
грапан и смешан, за то га никако и нису могли продати, јер коме би га год понудили, тај место д |
{S} Но, ништа, ништа; шта је, ту је!{S} Могло је бити и горе! — извињава господин попа своје ов |
слободно шетати, јер пре службе га није могло ништа снаћи.{S} Бар нико не памти тако штогод.{S} |
се волели и како једно без другог није могло да живи на овом свету.{S} А тек онај сан о Шаци, |
p> <p>Ко их је спевао, то се никад није могло дознати, али је врло јака сумња остала на Тими „ш |
лато моје“, тако тихо, да је гласе њене могло чути само Јулино заљубљено ухо.{S} Шаца се пре тр |
Аверкије у руци.{S} Али што је највише могло да изненади свакога госта, то је био један клавир |
орена и незалечена.{S} И како се онда и могло захтевати, да пружи руку или чак и да прими руку |
ти из очију. <hi>Мени</hi> то већ не би могло пасирати.</p> <p>— Е не би ти могло!{S} Кад ’хоће |
би могло пасирати.</p> <p>— Е не би ти могло!{S} Кад ’хоће да украде, можеш ти сто очију избеч |
до и изненађење!{S} Са овим изненађењем могло би се поредити само оно пре годину и више дана, п |
, газда-Перо, — вели Нића на ком се већ могло осетити дејство вина из Тоцилова подрума. — Што с |
’о, било је цигурно моје; и како сам се мого оженити! </p> <p>— Знам, чула сам за твоја чуда и |
i>ја сам</hi>, својом сопственом руком, могу брати у тој башћи и <hi>ја вас</hi> понудити!</p> |
каже.</p> <p>— А та да, већ, наравно... могу себи представити —</p> <p>— Ја, наравно, да бо’ме, |
озволили, да још једнога <pb n="285" /> могу примити на кола у предњи сиц нуз мене!?{S} Па ето |
х Спиридон овдашњи...{S} Е, наравно!{S} Могу мислити да вам је тешко било растати се и доћи амо |
се обазриви Пера обратив се Меланији, — могу вас послужити заиста лепим романима о којима се су |
{S} Аја, не трпим устручавања!</p> <p>— Могу, на послетку, — попушта гост, — али само с водом, |
е гђа Габриела, — к’о што сам рекла, ја могу и мало после!{S} Па мом дуварском сату већ прошло |
н’те! — прекиде је Цвечкенмајерка. — Ја могу доћи у ваше године, ал’ ви у моје, бо’ме, никад ви |
опова — нит’ он може бежати, нит’ га ја могу овакав какав сам вијати и стићи, кад смо обадвоје |
нда после оваког срећно окончаног дјела могу и <hi>ја</hi> казати са царем Давидом: <foreign xm |
n="401" /> имају много здравије очи, па могу да виде и много ситније ствари него што, је на при |
к’о да је „цукрас“ правио.</p> <p>— Па могу баш једну кришчицу, онако форме ради, само да вам |
>— А зашто си се ућут’о?</p> <p>— А шта могу и смем да диваним, кад ме господин-попа не питаду! |
ко, рано моја...{S} Ал’ гледаћу што год могу; мораће попустити, није он, рано, тако јогунаст! — |
ти неких седамдесет рифи, а према овоме могу читаоци судити шта је и колико је свега другог бил |
’те бар на часак.</p> <p>— Не, не... не могу! — рече путник отимајући се више од себе.</p> <p>— |
, па не знам већ, ни шта говорим.{S} Не могу ја све знати; кад ми није од Бога дато, да правим |
му је увек метано уз тањир.</p> <p>— Не могу никако, —- вели поп Спира, — да се научим на нож, |
мо кад нам ко дође у госте!...{S} Ја не могу од деце, а њој је бар лако!</p> <p>— Оћемо, ’оћемо |
еда и жалостиво маше главом.{S} А ја не могу к’о одма’ да га познам.{S} А он се заплак’о па каж |
, ја и за багателу радим, ал’ тек ја не могу да трпим, да у том месту ди ја живим и машамодирам |
арошани радо пију.{S} Ја по три дана не могу да спавам, само једну шољицу кад попијем.</p> <p>С |
!{S} Ај, је л’ добро диваним!!{S} Та не могу да прођем сокаком од силна мириса.</p> <p>— Е, кад |
сам вам ја ноћас сневала, још ни сад не могу да дођем к себи од чуда откуд ја то да сневам!{S} |
У песми куне злотворе ради којих се не могу састајати, али је теши, да ни то неће дуго трајати |
ротестује гђа Сида.</p> <p>— Верујте не могу више.{S} Одмах осећам како штетно утиче на организ |
слим, дакле, да се варошке госпођице не могу ни сравњавати са госпођицама на селу, — вели Пера |
али и у правом, занимљивом говору, и не могу участвовати.{S} Не, он је био од оних који су с по |
а и теже пијесе које се простацима и не могу допасти, а поучава је један Пемак (кинстлер у тим |
јавит’ не смем,</l> <l>Јер твој бити не могу;</l> <l>А да с другим сретна будеш,</l> <l>Молићу |
} То ја фурт штудирам, па ево никако не могу да искумстирам!{S} Ди је то само, лола једна, до о |
воле се све више и више, и још чисто не могу да верују да су се узели и да ће увек заједно бити |
и матрикуле!</p> <p>— А већ код вас не могу да прођу ни једни сватови, а да вам какав гођ ђаво |
вник с ракијом.</p> <p>— Е, вама већ не могу одбити, — рече гост, — али верујте да ово чиним пр |
/p> <p>— Хе, шта ћеш!?{S} Другу Пелу не могу лако наћи! — вели Нића мало и тужно. — Од кад ми о |
ди си то...{S} А већ Меланију сироту не могу да умирим. „Јух, каже, да није само папи унангенем |
а, формално, ни ја својим очима још не могу да верујем.{S} Идем одмах да јавим то дешператним |
им“. — Па нађи кога, кажем му ја. — „Не могу,</p> <p>— вели он. — Нађ’те ви, па ћу вас возити з |
ало разговор тако, само да се што чешће могу тикати...{S} Иде Шаца тако, па се сећа свега што ј |
као што то само здрави и дебели попови могу.</p> <p>— Е, чесњејши, — ословљава га поп Олуја, п |
к.</p> <p>— То је све лепо, ал’ сватови могу тек у Априлу да буду.</p> <p>— Па добро, а он нек |
ше ове сексеруше банке све горе; па док могу — добро, а кад удари руда у брег, а ја ћу, што каж |
> <p>— А, господине, мило ми је што вам могу честитати —</p> <p>— А, дакле сте слушали.</p> <p> |
; вама се то само тако чини!{S} Баш вам могу отворено казати, и уверити вас, да госпоја Перса, |
/p> <pb n="274" /> <p>— Та, ето, кол’ко могу, господин’ попо, и кол’ко, што кажу, морам! — Ааа, |
, да не будем дугачак и досадан, толико могу рећи, да се опет разговор отпочео.{S} Шаца је пита |
и бојао, јербо, знаш, како је!...{S} То могу теби да кажем.{S} Крив сам!{S} Крив сам, видиш и с |
Ћиро, да ти ја <hi>мој језик</hi> нешто могу да позајмим!...{S} А кад ћеш морати тамо?</p> <p>— |
ше са стола после јаузна, — да се нешто могу сад створити код поп-Спириних, па да онако из прик |
!{S} Кол’ко знате приповедите, а ја већ могу себи представити!</p> <p>— Та, наравно, кол’ко зна |
у!</p> <p>— А кад баш зактевате, ја баш могу! — рече па наби на очи свој свилен бачки шеширић п |
ја то научио!{S} А какве сам среће, још могу <hi>ја</hi> бити крив!</p> <p>— Сав свет зна да је |
или: „Та шта говорите!“ или: „Та је л’ могуће!“</p> <p>Ишли су полако, ногу пред ногу.{S} Поп |
ј соби.{S} Намештај леп и јак али старе моде.</p> <p>Све је било јако и темељно и све пространо |
е папина омиљена песма, јербо зна она и модерн песме, је ли, Николајевичу? (Тако је гђа Перса п |
се тукли, јер то је сад, знате, ушло у моду и код самог ноблеса!{S} Па реко’: кад можеду попов |
къ тебѣ оуслиши мя вонми гласу моления моего“</foreign>.</p> <p>Расположили се и домаћин и поп |
оно је паоренда, па још немешки син!{S} Мож’те представити себи!{S} Зар нисте чули какве је мук |
љена, тако да је већ будила сажаљење, — мож’те сад ако ћете три ноћи, кад сте натрефили на лудо |
Перса кад је саслушала Ержин реферат. — Мож’те сад, — вели уморна од силне праске и већ чисто м |
> <p>— Охо! — викну поп Спира.</p> <p>— Мож’те ви викати: „охо“, кол’ко ’оћете, али то је све т |
да вам какав гођ ђаво не пасира!{S} Не мож’те да живите без малера! — вели Цвечкенмајерка очев |
b n="267" /> <p>Настаде почивка.</p> <p>Мож’да је сада и то, мало час споменуто, био један разл |
вно и саме ове приповетке.{S} Не би се, можда, ствари до тога степена, тако несретно развиле.{S |
а. — Па ако ме добро подмажу и подмите, можда их нећу издати и приказати, како ми ја и ’нако ма |
А то је <pb n="74" /> Тима знао добро, можда чак и из сопственог и горког искуства, јер се так |
весело ишло.{S} Штета, што ниси био ту, можда би и теби давали „нахтмузику“, — вели заједљиво г |
а од силна стида.{S} Сирома’ младић!{S} Можда и плаче сад од једа и срамоте!{S} Ал’ баш да види |
ра сутрашњи <pb n="398" /> мамурлук.{S} Можда се и Нића за то спремао, за то се и он извали на |
тирала гђа Перса и досетила се лепо.{S} Можда ће ко од читалаца овде стати и сумњиво завртети г |
’аљинама! — вели домаћин мало после. — Можда га није ни пон’о.</p> <p>— А како да га не понесе |
јати једну грудву земље.</p> <p>— Хе, а можда ме се и тиче! — вели Шаца.</p> <p>— Е, а за што д |
љда тако <hi>судбина</hi> —</p> <p>— Па можда ће бити срећна!{S} Ето, да ми је ко у Карловци’ р |
м све лепо без свађе, па јој кажем: „Па можда је то, слатка госпоја-Сидо, само случајно; вама с |
мушко ил’ нисам!{S} Удај се ти само, та можда ми, каже, нећеш више ни требати!“ А после га као |
и разговарајући се на огради?“ запитаће можда која радознала читатељка, која би — кад се већ жр |
ијадама дудова плода.{S} Тада ће га тек можда скинути какав гладан вандровкаш, који се попео на |
је сад први пут видите па вам је чудно можда.{S} Она је така, дође јој тако, па... ал’ иначе ј |
{S} Мислили смо да већ нећете ни доћи. „Можда се предомислио,“ разговарамо се: „ваљ’да је пао н |
све лепо; с <hi>лепим</hi> се, слатка, може све учинити.{S} Тако сам утишкавала и, што кажу, к |
у Божјем, снивала је један сан који је, може се рећи, помало и побожан био.</p> <p>Снива она, а |
ти.{S} Ја му кажем:{S} Скупо је, Петре, може л’ јефтиније? — „Узмите кога, па ћу јефтиније да в |
ебе.{S} Кад тај једаред заспи и захрче, може му слободно поред кревета сто и један топ испалити |
о деру!</p> <p>— Та како сте то почели, може је још и бити!{S} Но, то ми се допада!...{S} Још с |
ми избио, зуб.{S} А да је све то тако, може се, реко’ ја, Преосвештенство уверити из приложено |
— А, кажеш,... он је богате фамилије... може да сврши и хирургију?</p> <p>— Може, каже, врло ла |
сти.{S} Дечурлија је комотнија Суботом; може се играти и каљати до миле воље. „Нека, и тако је |
/p> <p>— Па... нека!{S} Шта то фали!{S} Може се сутра, прексутра сита наразговарати.{S} Ако је |
вино!...{S} Та ви ме већ разумете...{S} Може се... згодно је...</p> <p>— Е, ал’ како ћу, како?{ |
!</p> <p>— Но, но, — смеје се путник, — може се то још и поправити!{S} Дакле, молим...</p> <p>— |
!{S} Кажу да је дупли вирилац.</p> <p>— Може бити!...{S} Утјеха! — рече гђа Перса и напрћи уста |
<p>— Може, је ли, коју ’хоће?</p> <p>— Може ако хоће и нашу Жужу...{S} Мани ме да спавам.</p> |
... може да сврши и хирургију?</p> <p>— Може, каже, врло лако, — вели Јула умирујући се мало по |
p> <p>— А, он!...{S} Не мора —</p> <p>— Може, је ли, коју ’хоће?</p> <p>— Може ако хоће и нашу |
којако.</p> <p>— Но, за сад још не, ал’ може бити.. временом... — вели Меланија.</p> <pb n="95" |
<p>— Та... не удаје се још нико... ал’ може бити, — вели баба. — Ето, фала Богу, две девојке.< |
ј је описан један недељни дан у селу, а може се цела прескочити, јер је само као епизода у овој |
и ако би касапин не знам шта дао, да га може укебати.{S} Г. Пера му је препоручио неки лек прот |
им.{S} Ваљ’да се сад и сама уверила, да може и то да буде.{S} А сем тога, после ових података, |
рченце, кол’ко, кад остане кожурица, да може да изађе један пар паворски’ опанака од ње.{S} Нем |
о мало суза, па и то тек форме ради, да може извадити шнуфтиклу и через кијавице, коју је срећо |
о из књиге.{S} Бадава, наша Богословија може се пофалити што така васпитана младеж излази из ње |
ово још к’о после ручка; а после ручка може вино, је л’, газда?</p> <p>— А би л’ се приватио м |
д, него седне сама па пише; по три дана може да седи и да кити писмо, толико је свака писмена!{ |
вам за то платио.{S} Поред вас сиротиња може да живи! — рече бојтар и узе испред поп-Спире и Пе |
а ја му кажем: нек причека тебе! — Сад може ићи у Беч да сврши хирургију...{S} Он ће остати да |
рка, какви су поповски џепови и шта све може у њи’ да стане!</p> <p>— О, о, Боже!... <hi>Штогла |
ца увређена сујета?{S} Знате ли шта све може једна очајница да учини?!...{S} Па бар да вам је о |
детета, оне Јуле; какво та воспитаније може добити!</p> <p>— О, госпојица Јула је доиста симпа |
>— О молим, молим!{S} И вама, и свакоме може то пасирати —</p> <p>— Јест, кад би фрау-Цвечкенма |
и нафризиране берберске калфе.{S} Е, не може човек, па да му је срце од камена, а да се не освр |
егод нађе.{S} А кад вас човек тражи, не може нигде да вас нађе к’о да сте у земљу пропали!“ вел |
гђа Перса, — склони те твоје књиге; не може човек, да, се макне од тих њених књига, стоји кућа |
о пословање и, касти, зарађивање.{S} Не може сваки све да ради.</p> <p>— Само да ви’ш комендиjе |
ол’ко ’оћете, али то је све тако.{S} Не може човек у вече да разлади собу и да пусти фришка <pb |
ра кера — обично после асентирунга — не може без њега; одмах: „Дај Совру, — вели, — дај, дај де |
да прид вече поседи прид кућом, ал’ не може да гледа кад се шета фрајла Меланија и господин Пе |
акав гладница, кога мрзи да ради ил’ не може да добије у амту место, па пише и мами новце и зал |
— Дакле... дакле... — поче женица, а не може никако даље, јер се све клања од смеха гледајући н |
инама које ни Стратимировићева глава не може да попамти, толико их је много.{S} А у толико је п |
пет малер!“ А сирота Јула после тога не може да игра, него седи поред маме међу женама, а после |
сви здрави; брата се тако угојио да не може да закопча свилени пруслук што га је купио на сенћ |
лакат кад једе, а тога тамо у собама не може да буде.{S} За то је остао дубоко у ноћ и јео и пи |
е комотно да седне кад год хоће), па не може да макне оданде, него га стане дрека и дерњава и з |
и Јула сва ознојена и зајапурена, па не може још да дође к себи од чуда, него се наслонила на м |
а.</p> <p>— Уф! — хуче гђа Перса, па не може да стоји на једном месту, него се успропадала па ј |
дан младић с Меланијом пред кућу, па не може речи да чује кад се разговара, <pb n="183" /> од о |
ако су салетиле оног јадног момка па не може наша Јуца до речи да дође —</p> <p>— Па... нека!{S |
ти! — виче Меланија.</p> <p>— Заиста не може.{S} Готово да оставимо шетњу за сутра.{S} Клањам с |
овде онде осушеном врежом, која сад не може никога да прикрије и да тако помаже безазленом аши |
е до речи доћи.</p> <p>— А, а, то се не може издржати! — виче Меланија.</p> <p>— Заиста не може |
пет за чудо веште па се дотерају, те не може човек никако да сазна праву истину.{S} Него овако |
ачу бабе и старци, што им се то више не може стрефити, а ви до први’ кукуруза!{S} Остало је, фа |
тренутка, јер то <pb n="141" /> се и не може описати, то вреди доживети и осетити и после га се |
онако, знате, клот — па вас човек и не може тако одма’ да разликује!{S} Ха ха ха! — смеје се г |
и млађи!{S} Баш се човек ни за часак не може на њих ослонити!</p> <p>— Та знам, знам, слатка го |
а је сокак ваш спахилук,... да човек не може да изађе пред своју рођену кућу од лупе, прашине и |
и његове реформе, по којима се човек не може разликовати од паора.)</p> <p>Господин попа оде у |
(А има таких ствари, којих се човек не може отрести к’о ни онај Доситејев Абу Казем Тамбури, б |
ком познато, да се фамилијаран човек не може ни на пола часа изван вароши на пут кренути, а да |
је пијан, <pb n="272" /> нико с њим не може да изађе на крај.{S} И пије и бије се, и купује ко |
м поп Спира, — ваш гостопријемни дом не може човек никад заборавити.{S} Збогом!</p> <p>— Та ниј |
. гроб не зна, те што му тако и нико не може на њ отићи и сузама га својим залити, а ви отидите |
мљи херцеговачкој, ал’ гроба му нико не може наћи; но баш да се и знаде за њега, ко би му дошао |
амо у сватове, па за то ни један поп не може више онако приликом да се вози, па једна невоља!{S |
бетама, неким вергловима, да цео шор не може ока да склопи.</p> <p>— Па што су ти се завезала у |
па опет њему добро; његову кукурузу не може да нашкоди суша.{S} Зато се и говорило по селу, ка |
ноћ по овим свету; ди ја стигнем, ту не може ни месец ни ветар!{S} Што ја знам чуда по селу — ш |
каквих нигде нема и доживљаји којих не може бити у реалности; типова људи који нису ништа друг |
о што шта у овом шареном свету и <hi>не може</hi> да мотивише — па ипак се догађа.{S} Али писац |
S} Ако од подгријаног кромпира од подне може бити вечера, — то ће и од поквареног пријатељства |
блату са батиним чизмама (на чије саре може комотно да седне кад год хоће), па не може да макн |
ећ отпочиње по мало сама прича ма да се може узети и да је она продужење Главе Прве</hi> </p> < |
, к’о каква подерана штримфла, па да се може подштрикати!“ А-ја, нема тога, Ћиро! „А поновљено |
аког дана извесна мера ракије, па да се може кретати — тако је и њима потребна та мржња, да их |
црквеном имању.{S} Па, Бога ми, вама се може честитати; ова општина, к’о што видим, добро стоји |
hi> се, говорила би тих дана, увек више може учинити него са виком и праском!{S} Дед’ Жужа, дет |
, ако се, то јест, с вама, уопште <hi>и може</hi>, разговарати.</p> <p>— Е, да!?{S} А откуд то |
— А, да бо’ме да је лети друго.{S} Лети може човек баш и пешке да иде...{S} А, пошто возиш, на |
а; свега и свачега што се само пожелети може, „а моја је Меланија за варош и створена,“ говорил |
то мржња и љубав једне домаћице учинити може (мржња према гђа Перси и љубав према гостима и сва |
алој кујни тако високо, да домаћи мачак може само видети све то и зазубице добити, али се неће |
у, па да њему честитам, јер њему се тек може честитати!{S} Шта мислите; добити девојку из таков |
{S} А и да има, велим, лопова — нит’ он може бежати, нит’ га ја могу овакав какав сам вијати и |
гледај шта ћеш!{S} А пошло је само тако може бити!{S} Учинила си „ероберунг“, па сад не пуштај |
о берберски калфа.{S} Али што није било може да буде, веле паметни људи, а код нашега Шаце у то |
бриела и стаде лити грозне сузе. — А то може свакој пасирати кад хити за послом! — заврши сва у |
!{S} Има још, фала Богу, Недеља, па ето може и код нас доћи.</p> <p>— Ху!{S} Немој ми бар ти пр |
љ, знам ја то, али опет, к’о велим, што може бити вечерас, не треба одлагати за јесенас, каже п |
S} А часници су таки људи, да се Шандор може само поносити кад погледа, међ какву је господу до |
у и код самог ноблеса!{S} Па реко’: кад можеду попови да се тучеду —</p> <p>— Ју, а који попови |
а решета жито, а поп-Ћирини онда они не можеду да изиђеду пред кућу ни послом а камо л’ ради ун |
ршивши сам с кајганом.</p> <p>— Можемо, можемо! — вели поп Ћира омотавајући шал око врата. — Е, |
један, па и тај ћемо скоро укинути.{S} Можемо, фала Богу.{S} Црква богата; има толике дућане, |
чесњејши господин-Ћиро!{S} Ал’ нека, — можемо још све и поправити.{S} Даклем, све ово бришемо, |
Па, Радо, — рече окренув се кочијашу, — можемо л већ? — рече и ижљуби децу; Раду и Сиду и Макру |
о, — рече поп Спира и диже се.</p> <p>— Можемо, господин-попо, — рече и скочи Пера и викну бирт |
Спира свршивши сам с кајганом.</p> <p>— Можемо, можемо! — вели поп Ћира омотавајући шал око вра |
гом и сас мојим кавалирима —</p> <p>— А можемо л’, госпоја, да накитимо мало... онако, по нашки |
еш ти, Ћиро, да се погађаш.</p> <p>— Па можемо да вратимо; трговац је каз’о да ће примити —</p> |
неко дође онда још и ’хоће, а иначе не можемо је намолити.{S} А тако радо слушамо и ја и Никол |
кта из епископске архиве, па за то и не можемо улазити у детаље у приповедању, јер би ова и ина |
и и охрабри.</p> <p>— Па... онај, баш и можемо!{S} Ајд, Севере, ти с’ то боље изучио, — вели па |
hi>нама женама</hi> није дао Бог, да ми можемо да будемо попови; да се ми овако, како нас је Бо |
ени људи к’о на прилику господин парок, можете се уверити, да није никаква варанција, јербо мож |
упаде му у реч поп Спира, — оче Кирило, можете слободно, ако ’оћете, и чловити пред кућом!</p> |
азболем!</p> <pb n="142" /> <p>— Е, ал’ можете онда и умрети!</p> <p>— Па нека умрем... има, фа |
<p>— Е, па нека озебем!</p> <p>— Е, ал’ можете се и разболети!</p> <p>— Е, браним ја, па нека с |
е упропашћујете!...{S} Њега, кажеду, не можете те не можете подићи — а коме то све шкоди, него |
кавгођ изговор, — јер ви, казаћу му, не можете пре ручка да се кренете.</p> <p>— Но, па добро, |
осподар-комшија?!{S} А за што као да не можете разговарати?!{S} К’о и до сад, драги комшија и к |
те!...{S} Њега, кажеду, не можете те не можете подићи — а коме то све шкоди, него опет вама!“ А |
слиш?</p> <p>— Па, ево, како!{S} Сад се можете врло лако дочепати оног зуба.</p> <pb n="280" /> |
ерити, да није никаква варанција, јербо можете у грундупу све да видите и уверите се.</p> <p>— |
нију казати ни како ми је име!...{S} Е, можеш мислити, како ми је било!{S} Отвори се, земљо, ре |
не би ти могло!{S} Кад ’хоће да украде, можеш ти сто очију избечити, не помаже ти ништа!{S} Нег |
оста ће бити и осам сребра.{S} Па, ето, можеш, ако се стрефи, да узмеш још кога у кола.</p> <p> |
аши веле: да је дечије срце као восак — можеш правити од њега шта хоћеш —; а ја велим, да је и |
ремимо што за пут, к’о обично?</p> <p>— Можеш; ма да ми није ни до чега.</p> </div> <pb n="265" |
неси штогођ Пери, — вели поп Спира, — а можеш и мени.</p> <p>— Ракије, ракије мало! — вели Пера |
жив кад се са мном дишпут’о.</p> <p>— А можеш му и то рећи: да се <hi>доцкан</hi> сетио.{S} Мла |
а, отегла се читавих дуж њива, да једва можеш довикати онога с другог краја авлије.{S} А у авли |
она ускочи за момком, па их после једва можеш да натераш да се што пре венчају по обредима наше |
судбина... а ја нисам знала.{S} Е, онда можеш скакати —</p> <p>— Ех, знам ја да би вама било ср |
Спира сав задовољан. — Добро је!{S} Сад можеш слободно.{S} Знам ја њега к’о и себе.{S} Кад тај |
у селу су доста неокретне, стидљиве; не можеш јој кљештама реч једну ишчупати.{S} Кад јој штого |
ето и тера плеву све на нашу страну; не можеш к’о човек изићи на сокак од прашине.{S} А ноћом с |
баш од ове хуцоше и торокуше швапске не можеш ама баш ништа сакрити!{S} Свуд се она нађе, гром |
,... не сме фалити!</p> <p>— Па како не можеш никако да нађеш себи жену?{S} Што не нацуњаш себи |
још добар био и тачно радио, а данас не можеш ни да га познаш, ни онај ни дај Боже.{S} Сад је о |
капу на очи, па спавај.{S} А ако баш не можеш да заспиш, а ти се учини к’о да спаваш, то је бар |
атру за нашег Нићу...{S} И мало сланине можеш.</p> <p>— Немој само много, кицошко парче! — <pb |
сиромашак.{S} Ти си човек газда, кад ти можеш да држиш коње само через газдашага и сватова.</p> |
некој тарифи, па ајд’ живи ти сад, ако можеш.</p> <p>— Не ваља, не ваља! — вели поп-Спира.</p> |
а коње треба ’ранити, па онда и’ добро можеш терати.{S} Шта је десетица!{S} Оде, што кажу, сва |
!{S} И <hi>ништа</hi> баш?!{S} Та је л’ можно’? — пита Габриела скидајући мараму. — А ја потрча |
слатка моја, ни речи!</p> <p>— Та је л’ можно!?</p> <p>— Та задрж’о ме овај проклети парадајз к |
м овде к’о у пустињи —</p> <p>— Па није можно! <foreign xml:lang="de-Cyrl">Таз ис унмеглих</for |
ледати.</p> <p>— Но, то вам и неће бити можно, јер сам јуче забранио мојој Јуци и да прима визи |
„Да постыдятся и смятутся вси <hi>врази мои;</hi> да возвратятся и <hi>оустыдяася зѣло вскорѣ</ |
само прокљувиш ти све то?!</p> <p>— Е, мој газда-Перо!{S} Не зоведу се бадава моји стари <hi>Ц |
како и откуд он све то зна.</p> <p>— Е, мој Нићо, мој Нићо, — вели му домаћин, — ко <hi>тебе</h |
сте ме се сиромашка сетили.</p> <p>— Е, мој синко, ниси ти сиромашак.{S} Ти си човек газда, кад |
а је паметнији од мене.{S} Е мој Аћиме, мој Аћиме!{S} Боље да седиш код куће, па да чуваш кућу, |
у за покој душе.</p> <p>— Хе мој Проко, мој Проко (или како већ буде име покојнику), — уздише Г |
ињу?{S} Има свакојаких густова.{S} Ето, мој Кипра воле да поспе дињу бибером ил’ тубаком (бурму |
уд он све то зна.</p> <p>— Е, мој Нићо, мој Нићо, — вели му домаћин, — ко <hi>тебе</hi> има, та |
сте у такој прилици — кад је, то јест, мој супруг умро — <hi>мене</hi> да видите.{S} Да шта!</ |
ало ракијице; јербо то је моја сладост, мој балсум!{S} Ракија је једна моја сладост, касти.{S} |
атељства моћи бити штогођ!“ Нема ти ту, мој Ћиро, више ништа!{S} То је било, <hi>било</hi>, Ћир |
ништа, — вели г. натарош.</p> <p>— Ех, мој супруг, — вели очајно дебела гђа натарошевица, — то |
!</p> <pb n="197" /> <p>— Фала лепо!{S} Мој покојни није марио за диње.{S} Увек сам их крадом ј |
у.{S} Бољу вам не бих знао пожелети.{S} Мој чесњејши пријатељ, господин Кирило, он је, ето на п |
} Ја сам се у осталом лепо забављао.{S} Мој господин предшественик им’о је доброту да ми да нек |
ећ скоро пола стољетија беспрекорно.{S} Мој рођени!...“ Ђаво ме натера да још пофторавам то.{S} |
Прошћавајте, — вели Пела кабаничарка, — мој Лека већ три недеље како је по вашарима, а ја се оп |
шу, да му се наточи, а рука му дрхће. — Мој Проко, — наставља Глиша, а глава му пала од жалости |
тво, — поклоним се ја и одговорим му. — Мој рођени зуб.{S} Слуша ме већ скоро пола стољетија бе |
ме, морам признати, прави мајстор.{S} А мој попа опет то, па само то, воли, као да је, Боже ме |
ери да једе.</p> <p>— А она је Влаиња а мој Миша је Србљин к’о гођ и сам што сам а и сви у нашо |
сам ја био ондак, и да треба да је сада мој крај... па ди сам само поглед’о, било је цигурно мо |
е још како да му очиташ.{S} Еј да ти ја мој језик позајмим!</p> <p>— Те још како ћу да му очита |
pb n="152" /> <p>— Та обиђе га покаткад мој Аца.</p> <p>— Да, вид’ла сам га канда ту одономадне |
стари.{S} Уздржао сам се, савладао сад мој гњев, и посрамио га својом уздржљивошћу и долготерп |
’хоће он да је паметнији од мене.{S} Е мој Аћиме, мој Аћиме!{S} Боље да седиш код куће, па да |
о што си рек’о и изволев’о, солгабирове мој! ’хоћу, снаго моја, а да коме ћу ако теби нећу дебе |
и каква строгост!{S} Каква глава, Боже мој!{S} Е, па онда су, наравно, друкчије и владике и по |
ква „штогла“?</p> <p>— „Каква“!{S} Боже мој, како ме то питате?!{S} Па <hi>штогла;</hi> штогла |
је и поп-Олуји, домаћину.</p> <p>— Боже мој, што ти је човек; не зна шта носи дан а шта ноћ! — |
а с медљаним колачима па запита: „Ди је мој Рада?“ а ја да кажем: <pb n="411" /> „Рада побе’го |
оде, ти само изволевај!{S} Та стек’о је мој покојни Лала, радио од јутра до мрака и стек’о дост |
>— Не, не, милостива, верујте.{S} То је мој идеал.{S} Једна мала кућица и баштица.{S} Проста ку |
</p> <p>— Нећу да се фалим (јер то није мој обичај) ал’ требали сте у такој прилици — кад је, т |
плакала због тога.{S} Увек ми пребацује мој супруг.{S} Једаред сам се баш наљутила, па му рекла |
прочули через њих.{S} А ја, ђаво би ме мој знао, мени никад не испадну за руком.{S} Шта све не |
нема онаке арњеве и онаке коње. „Па не мој да срамотиш своје красне коње, па да и’ будзашто во |
свима, па и теби, Ракила, диндушманине мој један.</p> <p>— Лаку ноћ, ча-Нићо!</p> <p>— Ех, кад |
кол’ко да испечем кожурице, перзекуторе мој?“ — пита га као Савка. — „Па, онако... кол’ко за је |
си ли гладан, старатељу и један туторе мој; да ти спремим, роде, голубића у расолу, то си ти у |
, — упаде му гђа Сида у реч, — решио се мој супруг да отвори кад узудајемо нашу Јуцу; па о њени |
ичи.{S} Пију за покој душе.</p> <p>— Хе мој Проко, мој Проко (или како већ буде име покојнику), |
сад се враћам кући.</p> <p>— А, знам, и мој Шандор је посл’о Омладинцима поздрав с још некима!. |
p> <p>— А ми баш јуче разговарамо, ја и мој супруг, о томе кад ћете доћи.{S} Мислили смо да већ |
рек’о Псалмопевац: једино моје уздање и мој штит.</p> <p>— О, о!{S} Та шта говориш!{S} Шта гово |
/p> <p>— А па наравно.{S} То је идеал и мој и мојих родитеља био...{S} Хе, ал’ то зависи од слу |
мандритом а сигуран сам да би је тако и мој последоватељ ценио.</p> <p>— Е, сад моје је да чека |
ио за пудара или бојтара, уха!{S} Ди би мој крај био садакана!...{S} Него ’хоћу ја државу да сл |
ез туђег имања а за туђу асну?{S} Ди би мој газдашаг био!{S} Ал’ прошло! — одмахну Нића руком. |
смо <hi>прво</hi> у ваше здравље, драги мој и ретки мој госте, чесњејши господин-Ћиро!{S} Ал’ н |
</hi> у ваше здравље, драги мој и ретки мој госте, чесњејши господин-Ћиро!{S} Ал’ нека, — можем |
видим лепо и признајем те, каже, да си мој син и моја крв, што кажу.{S} Та Бирцлијин си ти, па |
oreign>“!...{S} Аркадија, човече, ти си мој избавитељ ево већ по други пут!{S} Е, ако се још и |
и Нићи шкодило.{S} Знаш, кад ми се овај мој језик одузме и изда ме од пића — нек ми се, велим, |
н, укр’о ми је, док сам ја спав’о, онај мој <foreign xml:lang="la">corpus delicti</foreign>, он |
се!{S} Мора се пролепшати.{S} Ето онај мој ми жабац каже: да ће бити промјене, промјене на бољ |
о девет Југовића.{S} Једноме да оставим мој „боктерај“ а друге ће Бог извести, што кажу, на пут |
ам ту, а моје терање, и што кажу, један мој карактер, видили сте!</p> <p>Мануше оба попа руком |
нговиц.</foreign>“ — Послао ми је један мој пријатељ из Фрушке...{S} Само једну чашицу.</p> <p> |
а то да сневам!{S} Ајде-де да је снев’о мој попа, па да ми није ни чудо.</p> <pb n="30" /> <p>— |
хвалим.{S} Гле’те само, шта ми је дон’о мој Спира на презент.</p> <p>— Аа, врло лепо, врло лепо |
ам се ја правд’о да нисам; да сам пон’о мој рођени, а да је то нечија ваистину сатанска и пакле |
е Аркадија за себе, — добро ми је исп’о мој план за руком! — А за тим рече гласно: — Е, баш фај |
, кад га жена, потражи: „А ди се то део мој човек?“ пита жена, докле га не нађе под столом. „Ја |
ашаг!{S} Него крпарим, крпарим к’о нико мој.{S} Какви сватови; зар је мени до њи’.{S} Него, ето |
еси ли ти то, Лало? реко’ ја.{S} О Лало мој, а откуд ти?“ А он ми каже: „Е, моја Савка, моја Са |
све, па опет гледа, и пита ме: је л’ то мој зуб? — „Мој, одговорим ја, Ваше Преосвештенство!“ А |
поја Сида, кад само види, како је добар мој квасац!{S} Па керн-штрудла лепо нарасла, па мекана |
е сад и то на ум, Боже, какав је штуцер мој покојни био некад као <pb n="205" /> млад трговац, |
оњку, нек она не тура, каже, свој нос у мој виршофт; коме је дао Бог, <pb n="182" /> тај и реше |
tion" /> <pb n="122" /> <p>— Еј, терету мој, — рече гђа Сида кад се нађоше код куће, — боље да |
еде тенцер и преда је мами: „Еј, терету мој, срећо моја — опет малер!“ А сирота Јула после тога |
кле га не нађе под столом. „Јао, терету мој!“ виче жена и диже га.{S} А господин попа само седи |
пшити црвеном пантликом.{S} Ајд’, ирошу мој!</p> <p>— ’хоћу!{S} Све ћу урадити к’о што ми <pb n |
S} Кера био, ако не потрефим!{S} Та још мој покојни баба (Бог да му душу ’прости!) говорио ми ј |
> <p>— Еј, да ми је, Ћиро, да ти ја <hi>мој језик</hi> нешто могу да позајмим!...{S} А кад ћеш |
мале плаће да и’ плаћам, да чувају <hi>мој сокак</hi>, ај?{S} Ди је ту асна?{S} Ај, Ракила, је |
гледа, и пита ме: је л’ то мој зуб? — „Мој, одговорим ја, Ваше Преосвештенство!“ А мо’ш мислит |
ра’ узалуд био.{S} Ништа од свега тога, моја Сидо, није истина!{S} Какав зуб избијен!{S} Какав |
ткуд ти?“ А он ми каже: „Е, моја Савка, моја Савка!{S} Не питај ме, вели, одакле сам дош’о!{S} |
ало мој, а откуд ти?“ А он ми каже: „Е, моја Савка, моја Савка!{S} Не питај ме, вели, одакле са |
то садакана, советујеш?“ А он каже: „Е, моја Савка, није мени до жене!{S} Тамо ја и не знам, ка |
е ту снебивати и женирати због промене, моја кућа и господин-Спирина кућа то је једно исто.{S} |
жи госпоја-Сиди: „Поздравила вас, кажи, моја госпоја, да нам позајмите часком, управо за ноћас, |
е звоне да се оџаци не пуше; ја сам ти, моја Савка, са онога света, каже ми он, ди нема рода за |
брог учитеља, а ја сам га баш имала!{S} Моја покојна мама, Бог да јој душу прости, није било то |
ела, шта сам давно и једнако желила.{S} Моја гратулација и <foreign xml:lang="de-Cyrl">мајн гру |
пиљи у очи к’о каква чифуцка фрајла.{S} Моја ти, да боме, то нит’ уме а, Бога ми, нит’ ’хоће.{S |
ва су да су, — што каз’о Нова бистош, — моја су.“ — Па не само људи, него и толике жене у месту |
ајка, таква и ћерка! — вели поп-Ћира. — Моја Персида је један, тако да кажем, скуп добродјетељи |
и поклони се госту и овај њој.</p> <p>— Моја супруга,..{S} г. Петар Петровић наш нов учитељ, — |
ди како је она господске боје, бледа, а моја Јула здрава па румена <pb n="196" /> к’о што је Бо |
како она има беле руке к’о у ноблеса, а моја Јула, бајаги, само их за то навлачи, да сакрије св |
натеже фићок па испи онај остатак. — А моја су страданија велика; кад би’ ја поч’о —</p> <p>— |
а поносито.</p> <p>— Е, да?!</p> <p>— А моја фамилија а и сви паори, уживају већ Боже, па им ве |
и свачега што се само пожелети може, „а моја је Меланија за варош и створена,“ говорила је одав |
а, све се тресе земља под њом!{S} А ова моја к’о нека балска лепеза; да је ду’неш, зауставила б |
..{S} Еј, да ми је данас онај тал а ова моја памет —!</p> <p>— Е, па сад ајд’ иди!{S} Па кад га |
же, моје?!{S} Та зар је у њих стала ова моја садашња рипида?!{S} Како се човек само измени!{S} |
како је „нобл“; а ако друге Недеље ова моја понесе и навуче рукавице, онда их опет Меланија <h |
Нића свакој шуши!{S} Него убила ме ова моја сиротиња, па ми није ни до чега!{S} А да ви’ш да н |
рећа увек пре наћи себи срећу, него ова моја!“ говорила је чешће гђа Сида. „Гледај, молим те, с |
а дотле дође.{S} И сад ми не помаже сва моја памет и све школовање.{S} Шта му сад знам!{S} А, б |
{S} Ето у томе је сав њихов кумст и сва моја несрећа и малер.</p> <p>— Еј, наопако ти звонило, |
S} Кад је била <hi>„јабука“</hi>, па га моја Јула пољубила у руку, а баби удариле сузе, па ти о |
било истине у томе.</p> <p>— Хе, слатка моја фрау-Габријела!{S} Лако је њој сад да се прдачи! — |
ости, швапско дете.</p> <p>— Хе, слатка моја, — вели поносито госпоја Перса, — није то сваком б |
, само немецки!{S} Само немецки, слатка моја!...{S} Сад се уједа госпоја Сида, а кад сам је ја |
та нисте чули?</p> <p>— Ни речи, слатка моја, ни речи!</p> <p>— Та је л’ можно!?</p> <p>— Та за |
овела реч о томе. — Ништа друго, слатка моја.{S} Сад ако сам ја заслужила црвен појас, то је и |
змени!{S} А наравно, и кад је то слатка моја, било!{S} Боже, шта је човек!{S} Не зна ни кад про |
а, та толико је још једаред ваљ’да била моја Керувика!...{S} Ал су бар господин Прота и распити |
сладост, мој балсум!{S} Ракија је једна моја сладост, касти.{S} А Је л’ вама онако мало ’хладно |
А увек сам га за живота слушала, рођена моја, па зар сад да га не послушам!?{S} Еј Лало, Лало!{ |
<l>„О, незлобна голубице,</l> <l>Невина моја грлице!</l> <l>Како тихо ти почиваш,</l> <l>И коне |
е први пут погледали у колу, ал’ ми она моја дерна фамилија није дуго времена давала.</p> <p>— |
е, <hi>ја</hi> госпоја-Сиди, — „ето она моја, Меланија то јест, мало мало, па кашље!“ Те кувај |
да?</p> <p>— П’онда ја им кажем:{S} Кад моја Јула није спрама нас, нисам ни ја спрама друге!{S} |
ивати за оно мало ракијице; јербо то је моја сладост, мој балсум!{S} Ракија је једна моја сладо |
ало још и мили да живим.{S} Јербо то је моја сладост једна!...{S} Па велим:{S} Та добар је Бог, |
идим, ко ће ме жалити?</l> <l>Жалиће ме моја мила нана,</l> <l>И жалиће још милија дика;</l> <l |
рујем, слатка.</p> <p>— Па како је мене моја мама учила, тако ја сад учим моју Меланију.</p> <p |
а.{S} Ето ње сутра —</p> <p>— Аја, неће моја нога више крочити у ову умацурану кућу!...{S} Спир |
у, две здраве руке, нисам неки богаљ, и моја Јула две, па ћемо се ’ранити и таворити већ и брез |
е вуче; прођи, луче, и мојим сокаком, и моја је кућа на сокаку“.{S} Па једнако певуши те стихов |
им моју Меланију.</p> <p>— Слатка.{S} И моја Јуца тако исто.{S} Зна вам та свашта.{S} Али кажем |
ру <hi>момке</hi> по селу, па ће онда и моја кућа бити поштеђена!</p> <p>— А шта има она <hi>то |
аистину сатанска и паклена унцутарија и моја сувишна искреност према људ’ма, и да сам ја невина |
је за времена“ —</p> <p>— Богме чита и моја Јула и ако је млађа!{S} До душе не велим баш да се |
о и признајем те, каже, да си мој син и моја крв, што кажу.{S} Та Бирцлијин си ти, па није ни ч |
с нико, ал’ нико не преслишава... па ни моја најбоља другарица Јула.</p> <p>— Ах, каква, — рече |
Фрајла-Јулијана, па, ајде, будите ондак моја —</p> <p>— И-јуф!!!{S} Ала сте безобразни! — викну |
љство — памтим како ми је говорила увек моја покојна мама. (Бог да јој душу ’прости, била је зд |
pb n="356" /> њу пада, говорила је увек моја покојна мама!</p> <p>— Ех, манимо се тога!{S} Било |
ми одговори: „Прошло је то мене, снаго моја, него ти уради к’о што сам ти каз’о; слушај ти сам |
ећ оно троје мањих. — Ајде, Радо, снаго моја, сад ће доћи баба! (А Рада легао у кола па се дере |
зволев’о, солгабирове мој! ’хоћу, снаго моја, а да коме ћу ако теби нећу дебело мазати, та да ш |
т’ мајку:</l> <l>Ој мајко моја, ој него моја!“</l> </quote> <p>— Ајд’ девере, ајд’ златан прсте |
<pb n="331" /> ће да га обријају, Бого моја! — узвикивала је задовољна шетајући се сама по соб |
Нисам, каже, тако мислио, Персо супруго моја; волијем ја тебе него све путер-крофне на свету!“ |
тек само да није к’о у ове моје.{S} Ако моја Јула пође једне Недеље брез рукавица... а куд ће н |
своју спомињат’ мајку:</l> <l>Ој мајко моја, ој него моја!“</l> </quote> <p>— Ајд’ девере, ајд |
неких трумбета.</p> <p>— Па зар је само моја кућа у сокаку?!!</p> <p>— Е, није него ваљда оној |
ако се нешто готови, одмах ти она, рано моја, трчи кући па проба.{S} Има једну књигу пуну испис |
ешко!</p> <p>— А зар је мени лако, рано моја...{S} Ал’ гледаћу што год могу; мораће попустити, |
баш тако на крај срца бити!...{S} Рано моја!{S} Гле, какве су јој само очи! — умирује је гђа С |
једну добру виртшафтерку.</p> <p>— Рано моја, знам.{S} И ја је, верујте, слатка, никад не делим |
мена. — Питај га ти.</p> <p>— Еј, срећо моја, — шану у себи гђа Сида која је једнако гледала ка |
и преда је мами: „Еј, терету мој, срећо моја — опет малер!“ А сирота Јула после тога не може да |
јској башти. — Јао крста, не знам да су моја! — рече и наслони се на мотику да се одмори мало. |
„Хе, синко, мани и ти рукама, а већ <hi>моја</hi> ти помоћ, неће оскудјевати!“ Хе, па тако вам |
l>„Понес’те, друге, Јулине суде,</l> <l>Моја је Јула воде донела,</l> <l>Воде донела — ал’ <hi> |
се секирала и кидала она дебела!{S} Еј! моје радости онда!{S} Да је питам сад, — вели госпођа С |
мислим и питам се: та јесу л’ то, Боже, моје?!{S} Та зар је у њих стала ова моја садашња рипида |
S} Сад ће јој падати на ум, знам добро, моје речи, ал’ шта је ’асне сада!?{S} Говорим ја њој од |
па <hi>потуци</hi> све <hi>комшије</hi> моје,“ а то се, знате односи на поп-Спирине.{S} Шта мис |
ш да потрчи у очи...{S} Ето јој сад!{S} Моје пророчество се обистинило; јербо ја никад којешта |
„Не дам ја, док сам ја жива, — каже, — моје дете у Швапску кућу; у једном истом кориту, — каже |
устреба а ви извол’те... а ја сам ту, а моје терање, и што кажу, један мој карактер, видили сте |
араба,</l> <l>Мамина су врата,</l> <l>А моје је оно луче,</l> <l>Што кроз пенџер гуче“!</l> </q |
имати родитељско весеље кући... свадба моје кћери...</p> <p>— А јавићу ти већ и ја, — вели поп |
у патак да буде!“ — „Ма кога, само њега моје очи више да погледају; да не гледају тога — замуцк |
оме да спава! — вели домаћин. — А, кога моје вино обори, тај се не диже шале.</p> <p>— А,а!{S} |
> <pb n="144" /> <p>— Е, па то је башћа моје тетке, а ја сам теткин... к’о што сте и ви <hi>тат |
мој последоватељ ценио.</p> <p>— Е, сад моје је да чекам, — вели г. Пера, — а остало је, што ка |
аше —</p> <p>— Тхе, тако сам научила од моје покојне матере, тако и ја воспитавам моју кћер Јуц |
је, верујте, слатка, никад не делим од моје Меланије и увек јој кажем, да се само са њом дружи |
тај ђаво што и ја једнако мислим још од моје куће.{S} Са мном се погађ’о к’о да ће само мене во |
лепо било; деца на звонари а звонар код моје куће, па помогне штогођ.{S} А сад мора да држи још |
што особито, тек само да није к’о у ове моје.{S} Ако моја Јула пође једне Недеље брез рукавица. |
н трбух, па да на трбуху стоји, него је моје чисто срце награђено, па зато је тако одскочио, да |
ћеш уздисати,</l> <l>Па ћеш рећи: то је моје било,</l> <l>Моје било за мном уздисало,</l> <l>Уз |
а велике бриге и главобоље и секирације моје!</p> <p>— С драге воље, Нићо!{S} Е, фала, фала.{S} |
Зар ће то лепо да будне?{S} Ајде, лане моје, ајд’ с кола!...{S} А и господин-попа ће се вратит |
са виком и праском!{S} Дед’ Жужа, дете моје, отрчи ако те не мрзи па донеси мало кромпира из п |
и ми обично покојница, — то ти је, дете моје, баш к’о подгријан цушпајз од кромпира!{S} Ако од |
аокупио ту пред дететом?!{S} Јуцо, дете моје, не слушај ти тату...{S} Њему дође тако понекад па |
шку да изеде!...{S} А, је ли, Ержа дете моје, а какав је у лицу, је л’ сув или онако пунији?</p |
е напоље.</p> <p>— А ти сад, драго дете моје, гледај шта ћеш!{S} А пошло је само тако може бити |
Све излењирала и исписала, слатко дете моје.{S} Пише к’о канцелиста какав; исти њен отац!{S} К |
е празни листови.{S} А она, слатко дете моје, села па записала у њу све сосове, цушпајзе и мелш |
не своје вршњаке надалеко.{S} Јуцо дете моје, иди у кујну, још мало па треба вечерати; знаш да |
ди Тисом водом ’ладном;</l> <l>Поломиће моје беле руке,</l> <l>Натруниће моје очи чарне!“ —</l> |
ломиће моје беле руке,</l> <l>Натруниће моје очи чарне!“ —</l> <l>То изрече, у Тису утече!</l> |
к ондак треб’о ја да држим боктера и из моје мале плаће да и’ плаћам, да чувају <hi>мој сокак</ |
обројтро“ — вели поп Ћира; — видим ја и моје и поп Спирино „добројтро“!</p> <p>— Ти само чувај |
т?!{S} Никад!{S} Него њено изображење и моје воспитање!“ Сви га уважавају и позивају на официрс |
, и, на прилику, браним ово имаће к’о и моје да је.</p> <p>— Е, то је лепо од тебе, лепо! — вел |
ако мрзимо?!{S} Зар сам му ја крив, или моје дете?</p> <p>— Или ја? — вели гђа Перса. — Он га ј |
пије Тису воду ’ладну,</l> <l>Попиће ми моје очи чарне!</l> <pb n="231" /> <l>И поздрав’те мога |
моје</hi>!</l> <l> <hi>Све</hi> ће бити моје!“</l> </quote> <p>Јула је неколико пута прочитала |
м и меким гласом.</p> <p>— А јао, кости моје! — чу се оданде иза бурета.</p> <p>— Ко је то сад? |
предаде му је, — ево, то нек ти је знак моје искрене благодарности.</p> <p>— А, врло, врло лепа |
држ’ се само!</p> <p>— Та, ја већ видим моје „добројтро“ — вели поп Ћира; — видим ја и моје и п |
ти си ми, што рек’о Псалмопевац: једино моје уздање и мој штит.</p> <p>— О, о!{S} Та шта говори |
а ди сам само поглед’о, било је цигурно моје; и како сам се мого оженити! </p> <p>— Знам, чула |
, пратила речима: „Ти већ спаваш, злато моје (говори Јула у <pb n="167" /> себи песму), тебе гр |
ро познату песму: „Ти већ спаваш, злато моје“, тако тихо, да је гласе њене могло чути само Јули |
је жалостивно написано!?</p> <p>— Злато моје, та неће дотле доћи! — рече потресена гђа Сида. — |
х старих владика.{S} Памтим ја, Боже, у моје детињство шта се приповедало и говорило о Митропол |
— Ја могу доћи у ваше године, ал’ ви у моје, бо’ме, никад више... никад, слатка!</p> <p>— На!{ |
!...{S} Добро, добро!{S} До’ћете и ви у моје године... а сад вам је лако, — вели баба домишљају |
х, љубезна Јуло,</l> <l>Све ће бити <hi>моје</hi>!</l> <l> <hi>Све</hi> ће бити моје!“</l> </qu |
помислим, да ће</l> <l>Све то бити <hi>моје:</hi></l> <l>Зулове и шнекле</l> <l>И то бело лице |
<l>Па ћеш рећи: то је моје било,</l> <l>Моје било за мном уздисало,</l> <l>Уздисало и мене љуби |
мој газда-Перо!{S} Не зоведу се бадава моји стари <hi>Цуњалови</hi>, и не зовем се <pb n="252" |
по селу певуцао „Седам шори седам дика моји’“ и погледом унесрећавао све девојке и лево и десн |
тешко познаду.{S} Ето, каже, и мене, па моји ме не познају.“ — „Та јеси ли ти то, Лало? реко’ ј |
мојој кући... вас па вас... нико вас од моји’ друкчије и не зове него „наш господин-парок“ —</p |
ц, а она сиромашка девојка!...{S} Па ми моји говорили: није, кажу, спрама <hi>нас!</hi></p> <p> |
а, Пирош!{S} Ајде момци!{S} Дед, кицоши моји!{S} Ајд још мало у блато!“ чује се <pb n="302" /> |
луче, кад те срце вуче; прођи, луче, и мојим сокаком, и моја је кућа на сокаку“.{S} Па једнако |
а баш и мислим, да се променим сас оним мојим пајташом и колегом, оним Мићом, јербо то је његов |
Та зар је не знам; та заједно сам је с мојим Милошем кварио! — Ја му једнако вичем: „Та имаш л |
да на памет!{S} А ја баш сад мало час с мојим попом разговарам, па кажем баш: „Ју, Боже, ала да |
алим онима унутра сас ероберунгом и сас мојим кавалирима —</p> <p>— А можемо л’, госпоја, да на |
>— А па наравно.{S} То је идеал и мој и мојих родитеља био...{S} Хе, ал’ то зависи од случаја, |
разумео.</p> <p>Остављам сада фантазији мојих читалаца, да представе себи (ако су, то јест, ика |
.{S} За ово што од вас зарадим, купићу, мојој Јули фину мараму фердинку...{S} Баба каже да кочи |
осле подне, да помогнете и екшплицирате мојој Ержи, кад —</p> <p>— Зови ти твога покојног деку, |
лим, да отпевам, јер, ја... знате, па и мојој се жени имело Јула —</p> <p>— А зар си ожењен већ |
рећна мати!“ И толико пута говорим овој мојој: „Што се не угледаш, кажем, на твоју старију друг |
неће бити можно, јер сам јуче забранио мојој Јуци и да прима визите ваших, а још мање да сме о |
овај, господин-парохом... и шаровом, у мојој рођеној башћи?!</p> <p>— Е, а откуд је то ваша ба |
баба омекш’о па сад он највише ужива у мојој Јули, и већ, Бог зна како!{S} Одаје јој чест; све |
ето тако је било!{S} А да си ти била у мојој кожи, — наставља поп Ћира, оставши сам у соби, — |
ест; жустра баба!{S} А штета што није у мојој „парокији“!{S} Па через тога баш и мислим, да се |
ис’о.{S} Док сам ја жив, биће овако и у мојој кући и у селу!“</p> <p>И доиста је спремљено свег |
.{S} А и мало кожурице... знаш да сви у мојој фамилији радо једемо кожурице с ватре.“ — „Па кол |
>вас</hi> почитујем, и већ, онако сви у мојој кући... вас па вас... нико вас од моји’ друкчије |
Знаш, оба господина парока су управо у мојој боктерској парокији, па... знаш... нисам рад да с |
</p> <p>— Е, изгорећу!{S} А ко је још у мојој фамилији изгор’о од ракије!...{S} Ет’, тако!...{S |
служби... о њима се ваљда тек нећете са мојом Сидом разговарати?!</p> <p>— Добро те нисте рекли |
то ниси проп’о, бар не би’ сад знала за моју срамоту.{S} Ух, ух!{S} А шта <hi>онај </hi>обешења |
Ја ћу вас молити за ову трећу књигу за моју Јулу, — похита гђа Сида.</p> <p>— О, с драге воље, |
> <p>— Јесте! — вели Јула.</p> <p>-— На моју часну реч, верујте ми, — вели Пера, — и да сам их |
алите!{S} Ид’те, молим вас.</p> <p>— На моју част, слатка!</p> <p>— И-ју!{S} Ко би то рек’о!</p |
шта је, ал’ већ видим, да ће то све на моју конту да се запише.{S} За тим дозове свога секрета |
пукет цвећа.{S} Он нека вас подсети на моју молбу и на ваше обећање, — вели Меланија.</p> <p>— |
тавите на миру.</p> <p>— Нек остави она моју кућу на миру или боље рећи: нек остави на миру <hi |
го ево вам сукње, а ја ћу послати сутра моју малу.{S} Уф, уф, кад ја највише посла имам, онда м |
онима тамо... онима вашима.. да оставе моју кућу на миру.{S} Знате, нисам рад ни да се <hi>сва |
ће моју косу плаву!</l> <l>И поздрав’те моју <hi>слатку нану</hi>:</l> <l>Да не пије Тису воду |
коси украј Тисе траву:</l> <l>Покосиће моју косу плаву!</l> <l>И поздрав’те моју <hi>слатку на |
д год иде Меланија у цркву, увек зове и моју Јулу, а неће сама да иде; само да се види како је |
арити, па ћете о једном трошку видети и моју кућу, да би је знали сутра наћи, ако се ја, то јес |
је покојне матере, тако и ја воспитавам моју кћер Јуцу, — вели гђа Сида а гледа једнако у Перу, |
Да ниси озебла, рано? ’хоћеш да ти дам моју „шлофкапу“?</p> <p>— Фала, мамо!{S} Топло ми је зд |
мене моја мама учила, тако ја сад учим моју Меланију.</p> <p>— Слатка.{S} И моја Јуца тако ист |
и, у ове нечисте силе отерала и ја душу моју изгубила!“ па се све затрчава од врата <pb n="162" |
очи јој пуне суза. — Ал’ са свим на <hi>моју</hi> фамилију!</p> </div> <pb n="157" /> <div type |
да ми чува кућу; <hi>она</hi> и то <hi>моју</hi> кућу да чува.{S} Ал’ и ја сам јој к’о што тре |
празна на димњацима, а ноћу чујеш кроз мокар ваздух са далеке висине над тобом тужно кликтање |
о се још чује тиха и монотона киша, она мокра јесења киша, коју је тако лепо слушати из топла к |
<pb n="240" /> као војник под прокислим мокрим шатором.{S} Ситна киша сипи, сипи по ваздан од ј |
као опарена с опуштеним рукама, као кад мокрих руку човек тражи пешкир.{S} И кога да прво сретн |
ће почишћено и поливено а све мирише на мокру прашину.{S} Сво село чисто као умивено лице.{S} И |
мотиком!{S} Севајте таки од тарабе!{S} Мол’те Бога, што није тата код куће!{S} Срам вас било!< |
баш испало онако, као што се желело, и молбом, да искрено и беспристрасно <pb n="19" /> оцене, |
т цвећа.{S} Он нека вас подсети на моју молбу и на ваше обећање, — вели Меланија.</p> <p>— Сећа |
отприлике овако:</p> <p>— Господине... моле вас да дођете... чекају вас у порти пред црквом, д |
кад се спасење исприповеда, оне дахну и моле га да им више не приповеда тако страшне ствари јер |
јани вандровкаши <hi>Швабе</hi>, па нек моле Бога за <hi>рацки</hi> спокој-душе!“...{S} Ал’ ниј |
воззвахъ къ тебѣ оуслиши мя вонми гласу моления моего“</foreign>.</p> <p>Расположили се и домаћ |
што више књига поред њега налазе.{S} И молер му је и учинио по вољи; тако су дошле крај њега ч |
<p>— Немојте ме, мамо, само псовати, — моли је Јула, покри лице кецељицом и заплака се.</p> <p |
29" /> лопта се откотрља, а она га онда моли да јој донесе, па кад јој он донесе лопту а она му |
— Поздравила вас је милостива госпоја и моли вас, један нам пацов направио велику штету по шпај |
писаћи прибор, да то верно нацрта, зато моли читаоце, нека се потруде па нека то они сами предс |
ка; а у њега нека дуга брада па се Богу моли.{S} А она пролази једнако поред оног јоргована, а |
цео апостол на памет!{S} То је желела и молила Бога да дожави па онда немари да склопи очи.{S} |
ли она —“...{S} Ју, слатка, баш би’ вас молила још за једну малу малу кришчицу, ова ваша диња с |
у бар недељу дана и додолама и литијама молили Бога за њу) — ошину коње и потера управо у попов |
p> <p>— А каква би опет комендија била, молим лепо? — пита Пера Тоцилов, а начинио наивно и пош |
ира стојећи крај кола?</p> <p>— Па, па, молим лепо, господин-попо, па и ви сте погодили а и дру |
те, страсна у томе.</p> <p>— Ман’те је, молим вас, — умеша се гђа Перса, — кад узме књигу, та в |
— може се то још и поправити!{S} Дакле, молим...</p> <p>— Дакле... дакле... — поче женица, а не |
идите, какав му је црвен нос!{S} Дакле, молим...</p> <p>— А благодарим!</p> <p>— Али коштајте!{ |
трићи додирнуше и Перину косу. — Дакле, молим... одговор?{S} Како то мислите?</p> <p>— Како мис |
ела, ви се ваљда само шалите!{S} Ид’те, молим вас.</p> <p>— На моју част, слатка!</p> <p>— И-ју |
да видите.{S} Да шта!</p> <p>— Та и’те, молим вас! — рече гђа Сида зевајући и чудећи се.</p> <p |
<p>— О, па што не кажете!{S} Извол’те, молим, извол’те!</p> <pb n="197" /> <p>— Фала лепо!{S} |
ало, јер је непрестано узвикивао: „Ите, молим вас!“ или: „Та шта говорите!“ или: „Та је л’ могу |
за мене, — вели г. Пера; — располажите, молим, са мном како вам је воља.</p> <p>— Е, е, — вели |
а.{S} Та где сте га само нашли?“ — Али, молим вас, Ваше Преосвештенство, услишите ме!{S} Та нис |
шта онда?</p> <p>— Е, па сад каж’те ми, молим вас, још само ово: коме је исти поп-Олуја већи пр |
pb n="5" /> вам заповеђено, додајте ми, молим вас, из онога тањира ону тртицу!{S} Чудим се, шта |
, — вели гђа Перса љутито. — Гледај ти, молим те, ди ће медвед најбољу крушку да изеде!...{S} А |
та казаћу ја њему све то!{S} Видиш ти, молим те, да човек није ни у својој рођеној кући миран! |
ош више и још пре да каже.{S} Видиш ти, молим те, само њега! ’хоће он <hi>Екселенцију</hi> да п |
!“ говорила је чешће гђа Сида. „Гледај, молим те, само, како му пиљи у очи к’о каква чифуцка фр |
и!</p> <p>— Али, Персида, чекај, чекај, молим те.</p> <p>— „Чекај!“ Шта да чекам?{S} Чекај <hi> |
зуб —</p> <pb n="344" /> <p>— Та чекај, молим те!...{S} Немој да си тако брзоплетна.{S} Им’о са |
у код нас овдекана.{S} Е, па ја ћу вам, молим лепо, моћи то јешплицирати.{S} Јербо ја сам и нек |
моша с децом, а оно гле...{S} О, молим, молим по сто пута —</p> <p>— Ништа, ништа, — вели поп С |
ина, па нисам рада —</p> <p>— О, молим, молим, то није било ни нужно...{S} Ако ова риба на аста |
кроз село до школе —</p> <p>— О, молим, молим —</p> <p>— А ја ћу само да сврнем мало кући, а на |
дињу да изаберете —</p> <p>— О, молим, молим... с драге воље!{S} Извол’те! — рече гђа натароше |
енирајте се ни најмање.</p> <p>— Молим, молим,... не устручавајте се ни најмање... ни најмање.. |
смо рибљу чорбу имали.</p> <p>— Молим, молим, —устручава се гђа Габриела, — к’о што сам рекла, |
вас да то кошта нешто —</p> <p>— Молим, молим, да чујем.</p> <p>— Само тако ћу вам показати, ак |
! — поздравља је ова.</p> <p>— О молим, молим!{S} И вама, и свакоме може то пасирати —</p> <p>— |
не нема много нукања.</p> <p>— О молим, молим, — вели г. Пера и окрену кашику на страну гђе Сид |
јући, — вели г. Пера.</p> <p>— О молим, молим... ви ме прецењујете, — вели задовољно поп-Спира. |
и поносито поп Спира.</p> <p>— О молим, молим, — клања се гост, — ви сте и одвише гостољубиви.< |
то већ све заборавити.{S} За то молим, молим вас само се забављајте.{S} Слушајте само!{S} Како |
з Перјамоша с децом, а оно гле...{S} О, молим, молим по сто пута —</p> <p>— Ништа, ништа, — вел |
ет онако к’о и пре свирала.</p> <p>— О, молим... како би’ ја то желео, — вели Пера. — Ја ћу, да |
ало одменим? — пита путник.</p> <p>— О, молим... здраге воље! — вели Аркадија и меће преда њ књ |
све истина, па нисам рада —</p> <p>— О, молим, молим, то није било ни нужно...{S} Ако ова риба |
м мало кроз село до школе —</p> <p>— О, молим, молим —</p> <p>— А ја ћу само да сврнем мало кућ |
слатку дињу да изаберете —</p> <p>— О, молим, молим... с драге воље!{S} Извол’те! — рече гђа н |
лађи, имате много боље очи, видите ово, молим вас.“ — Ђакон уз’о па и он разгледа, па и он се с |
ори се к’о из земље!{S} Гледај је само, молим те — вели гђа Перса гледајући за њом, — како се с |
— Охо!</p> <p>— Е, сад гледај ти само, молим те, <hi>те</hi> унцутарије и <hi>тога</hi> брезоб |
од прошла крај прозора.{S} Гледај само, молим те, како се каприцир’о обешењак један зелени, па |
! — врти господин попа главом.{S} Ви’ш, молим те!{S} А а а! враг им баби!{S} Ако је Ирош, баш с |
исправи.</p> <pb n="151" /> <p>— Видиш, молим те, како се крије; е, баш је обешењак! ’хоће да м |
о згледаше на тај глас.</p> <p>— Видиш, молим те, а ништа ми не јавља лукава паорска бештија, — |
/p> <p>— О, здраге воље!{S} Их бит’ си; молим вас! — рече фрау-Габриела која осим речи „фронцле |
ла —</p> <p>— До <hi>шкандала</hi>?!{S} Молим вас само мало брже, шта је, дакле, то било? — реч |
о.{S} Уф, уф! како то да ми се деси!{S} Молим вас, слатка, ја сад немам каде, него ево вам сукњ |
И баш сад кад сам у највећем послу!{S} Молим вас, слатка снаш’-Пело, — немам кад сад да се тоа |
олем сваки са сваким да лепо живи...{S} Молим вас, слатка, ја сам се већ обезобразила, ал’ ви с |
Ћира вам и неће доћи да се пофали...{S} Молим вас за једну чашу воде с бунара; са свим сам пром |
.</p> <p>— Молим вас извол’те сести.{S} Молим извол’те ту на канабе.{S} Меланија голубице, — ве |
-домине, — обратив се Кипри нотарошу, — молим вас лепо, мало од оних крофни из онога тањира там |
! — рече гђа Габриела и утрча у кућу. — Молим вас, само малко.{S} Уф, уф! како то да ми се деси |
ули!{S} Не знате ни кол’ко ја!</p> <p>— Молим вас —</p> <p>— Та шта вам ја баш много и знам?!{S |
јест, немате што против тога.</p> <p>— Молим вас, извол’те само! — вели поп Спира. — Шта ту ва |
е, не женирајте се ни најмање.</p> <p>— Молим, молим,... не устручавајте се ни најмање... ни на |
да се разговарају о економији.</p> <p>— Молим вас, немојте да вас то збуни ни најмање, господин |
красну смо рибљу чорбу имали.</p> <p>— Молим, молим, —устручава се гђа Габриела, — к’о што сам |
ли га продати каквом верглашу.</p> <p>— Молим вас извол’те сести.{S} Молим извол’те ту на канаб |
ућан!{S} О, о, баш ми је жао —</p> <p>— Молим вас, ни речи, к’о што вам кажем, нисам чула!{S} Р |
хоћу и вас да то кошта нешто —</p> <p>— Молим, молим, да чујем.</p> <p>— Само тако ћу вам показ |
му —</p> <p>— Верујем, верујем.{S} Нег’ молим те да ми све испроповедаш —</p> <p>— Ал’, кажем т |
ница!{S} Љубим руке, гнедиге!...{S} Ал’ молим вас, само ником ни речи!{S} Нек остане код вас!{S |
ожа!</p> <p>— Дакле слушајте!...{S} Ал’ молим вас, милостива, да задржите то за вас.{S} Бог зна |
, — пребацује му поп Ћира.</p> <p>— Ал’ молим понизно, господин-попо, а зар ми нисте ви сами до |
отова већ да удари у плач.</p> <p>— Ал’ молим вас, приповедајте!</p> <p>— Не, не!{S} Вид’ли сте |
така лепа и добра партија?</p> <p>— Ал’ молим вас, слатка, — опомиње је гђа натарошевица, — ал’ |
а једна!“ Е, ето јој сад —</p> <p>— Ал’ молим —</p> <p>— Еле, господин Пера се заљуби до ушију |
о, то јест, заслужите.</p> <p>— Па онда молим вас рец’те ми напред да се чувам!{S} А чиме би’ ј |
сте чули?</p> <p>— Нисмо, рођена!{S} Та молим вас, раскомотите се само, к’о код своје -—</p> <p |
квом једном фушер-машамодом!{S} А, и’те молим вас... само један јед!“ вели и одлази даље. — А с |
накарадним и унпасент халинама!{S} И’те молим вас! <foreign xml:lang="de-Cyrl">О Јесус-Мариа!{S |
ницу живота —</p> <p>— Тако!{S} Е ви’те молим вас!{S} Та шта говорите! — чуди се као поп Спира. |
лони учтиво. — Е, дакле, ја се клањам и молим да ме извините што сам вас задржао од послова.</p |
p> <p>— <hi>Пољубили!</hi>...{S} Та иди молим те!{S} Та шта говориш?!...{S} И пољубили —</p> <p |
</l> </quote> <pb n="89" /> <p>— Та иди молим те! — љути се гђа Сида.</p> <p>— Па тек ова! — ди |
— Бога ми врло тешко!</p> <p>— О молим молим!{S} Свугде је добро, — рече г. Пера а чисто се ст |
самац — Бога ми врло тешко!</p> <p>— О молим молим!{S} Свугде је добро, — рече г. Пера а чисто |
и треба! — поздравља је ова.</p> <p>— О молим, молим!{S} И вама, и свакоме може то пасирати —</ |
код мене нема много нукања.</p> <p>— О молим, молим, — вели г. Пера и окрену кашику на страну |
о слушајући, — вели г. Пера.</p> <p>— О молим, молим... ви ме прецењујете, — вели задовољно поп |
, — вели поносито поп Спира.</p> <p>— О молим, молим, — клања се гост, — ви сте и одвише гостољ |
ествовати посјетом на ручак.</p> <p>— О молим!{S} Каква пажња!{S} Здраге воље! — рече г. Пера и |
је нестрпељива гђа натарошевица, — него молим вас даље, само даље —</p> <p>— А, да, пардон, пар |
ло!</p> <p>— Убио их Бог.</p> <p>— Само молим ни речи.{S} Ни речи.{S} Знате чула сам од фрау-Цв |
а Богу кад сам дочекала унука; сад само молим Бога да ме не узме к себи, док му баба не сашије |
> <p>— Ал’ ај’те...{S} Ал’ кад вас лепо молим!...</p> <p>— Не! — рече одлучно путник и превуче |
ће она то већ све заборавити.{S} За то молим, молим вас само се забављајте.{S} Слушајте само!{ |
сподину све чизме, па ме послала да вас молим да нам позајмите само за ноћас вашега „нотароша“ |
и се више од себе.</p> <p>— Ал’ кад вас молим —</p> <p>— А, хвала, хвала, госпоја-Јуло; морам д |
о, па скине шешир и мане руком и каже: „Молим лепо, — каже, — господари!{S} Сад ви ’оћете, напр |
гу, здрави које ми и њега поздрављамо и молимо се Богу, да се и он нама здраво и весело врати, |
... пардон... господин Перо, овако вас молимо, — рече и склопи руке, — и ја и Јула.</p> <p>— П |
мах после ручка, узела је гђа Габриела (молимо читаоце за извињење, што ћемо је звати час гђом |
и старији у кући, к’о што кажете, а оно молио би’ вас... кад би били тако снисходителни према м |
<p>Ових дана је по ваздан шапутала тихо молитве, па чак и онда кад је у кујни помагала Јули и Ж |
и’ш да смо ми младе, како се не би дале молити“, — отпоче и она својим лепим, јасним као сребро |
највише баба.{S} Оне ће се већ код куће молити Богу; кад зазвони „Достојно“ а оне стану па се п |
к’о да га никад није ни било, па окупи молити Бога да доживи да види Ђуру, средњега брата, да |
ило код ње то је, што се није дала дуго молити.{S} Долазила је често и незвана.{S} Она је поваз |
ала Српска Омладина.</p> <p>— Ја ћу вас молити за ову трећу књигу за моју Јулу, — похита гђа Си |
из треће куће.</p> <p>— Ох, баш ћу вас молити! — рече гђа Габриела и утрча у кућу. — Молим вас |
охвалније изразила.</p> <p>— Баш ћу вас молити, — вели Меланија.</p> <p>— Ишти и ти, несрећо, ј |
ли; ал’ ја ћу се опет за то за вас Богу молити!“ вели јој он, а после тихо запева, <pb n="149" |
то мислите, кад <hi>тако</hi> говорите, молићу лепо?</p> <p>— Па говорим, — вели јетко поп Ћира |
</p> <p>— Неће, неће, госпоја.</p> <p>— Молићу вас, даклем!...{S} Ал’ ви се, је л’ те, не шалит |
> <l>А да с другим сретна будеш,</l> <l>Молићу се ја Богу!“</l> </quote> <p>А затим се заплакао |
само господин проту; како му се допала Молчанска Керувика?</p> <p>— Е, то је видиш, лепо од те |
кине по пола дороца ил’ кабанице.{S} Ја мом пинчики, само кажем кад дођем: „Пинчили, пинчили“! |
сам рекла, ја могу и мало после!{S} Па мом дуварском сату већ прошло два.</p> <pb n="192" /> < |
н-Ћиро, на тој почести коју сте указали мом скромном дому.</p> <p>— Фала и вама, тако рећи, дру |
ни један ваш поглед на њу није измакао мом оштром оку!{S} Чувајте се, господин’ Перо!{S} Знате |
<l>Фино, бреновали,</l> <l>Русу косу по мом</l> <l>Густу очељали!...</l> <pb n="335" /> <l>„Ах, |
оберучка дочекала таквог зета.</p> <p>— Момак је добар; ништа се за њега тако нешто не чује, а |
обредима нашега благочестија; а ако је момак — он ти се опет жени из другог ил’ трећег села, п |
његових!{S} Пишу ми оданде, да је први момак у Талијанској!{S} А ди би и био друкчији немешки |
љно десни брк па вели: „Ал’ и јесам био момак; ај, шта велиш?!{S} Та није ме у три вармеђе било |
то љута била, јер, напослетку, а за што момак и да не пева у својој башти уз своју тамбуру!!{S} |
о је пре тридесет година, кад је он још момак био, вредно било бити бојтар и свињар; кад су газ |
ом да идеду,</l> <l>Од вашака паворски’ момака;</l> <l>Виле вуку, а пулгере туку,</l> <l>Виле з |
ла ће да се шарени после подне сокак од момака и од девојака; ала ће да замирише од калопера и |
улицом и за час нестаде и кола и коња и момака и девојака; и цвеће и перје и ковиље, све се изг |
е не малу мрзост и опасност од паорских момака.</p> <p>Недељом се пре подне смео слободно шетат |
па новаца доста.{S} Било у селу добрих момака на женидбу и лепих девојака на удају, а <hi>рогљ |
p>— Е, да боме, то је увек дело једнога момента.</p> <p>— Нисам знала, верујте, да су Карловачк |
к се најпре не разговори с тетком „тога момка“.{S} А мора се признати и то да је гђа Сида, као |
еђу два угледна и лепо обучена газдачка момка, које су у селу „пајташима“ звали, а не знаш који |
капији. „Гледај само, каква је; уфатила момка к’о крља, па га не пушта!{S} Та та би, каква је, |
вид’о само како су салетиле оног јадног момка па не може наша Јуца до речи да дође —</p> <p>— П |
и осванула на сокаку.{S} Да ми није жао момка, баш би’ га питала: мисли ли се тако сву ноћ шпац |
<l>Удаје се за <hi>бербера</hi></l> <l>Момка брез федера, еј!“</l> </quote> <p>То је та песма |
у или боље рећи: нек остави на миру <hi>момке</hi> по селу, па ће онда и моја кућа бити поштеђе |
.{S} Па ако је девојка, а она ускочи за момком, па их после једва можеш да натераш да се што пр |
а комедија не сврши, кажи, Бога ти, <hi>момку</hi>, да се <hi>и он</hi> повуче мало... нек’ чув |
јке спремају шлинговане сукње за рогаљ, момци мажу чизме да омекшају, а бабе траже дугмад и нал |
on" /> <p>„Ђи!{S} Шарга, Пирош!{S} Ајде момци!{S} Дед, кицоши моји!{S} Ајд још мало у блато!“ ч |
о разним лоповлуцима пударским; а млади момци и девојке пролазе једни поред других, али не гово |
којој се спомињу неки пулгери и паорски момци, и неке виле и неко дрекање, а за коју се (песму) |
а, Бога ми, нит’ ’хоће.{S} А садашњи су момци ћорави па не виде све то.{S} Њима се не допадају |
ви на силним колима и с многим паорским момцима на коњима.{S} Као ветар пролете улицом и за час |
прати очима.{S} Наравно да то паорским момцима није било право, и да су вребали прилику, да му |
S} Врат’ се ој!</l> <l>„Из света зар је момче</l> <l>Од <hi>мајке</hi> слађе старе,</l> <l>Што |
чијаша, једно лепо смеђе ирошки обучено момче.</p> <p>— О, Радо!</p> <p>— Извол’те, господин-по |
кад спази Шацу који јој, и ако баш леп момчић беше, дође сад гадан, гадан као сам ђаво с оним |
оглед у небо па вели: „О, Боже, овакога монарха дај да получи свака нација!“ А до овога слика о |
Ракоцијевих Куруци, а час га преотимали Монастерлијини Срби, док се на послетку није стално скр |
д шареног старежа, Меланија извађа свој монограм на салветама, а Пера седи па чита што или им п |
је пућкао и мислио а после опет отпоче монолог свој.</p> <p>— Ди ли је то, да ми је само знати |
лим свету.</p> <p>Тако заврши Нића свој монолог, па опет продужи да мисли; набије понова лулу, |
ри; између осталих, завршује се подужим монологом и једним чаробним лукративним сном Ниће бокте |
и он ућути.{S} Само се још чује тиха и монотона киша, она мокра јесења киша, коју је тако лепо |
дан је к’о и други.{S} Живот тече доста монотоно и дремљиво као живот какве баке у запећку.{S} |
здан од јутра до мрака, и целу ноћ бије монотоно у прозоре, и ујутру опет осване облачно небо, |
те си дош’о а да је још мало потрајало, мор’о би нас тражити по свету.{S} Дошло ми је било у је |
падне у шкрипац, па помагај ча-Нићо,... мор’о би’ багов да пушим к’о последњи павор!{S} Да сам |
ндор?</p> <p>— Није!{S} Одазвали га, па мор’а фришко да оде на вашар.{S} Ту сат и по одавде у П |
и гајдаша у авлију или пред кућу!{S} Та мор’о би дувати у оне гајде да се чују к’о оно велико з |
в, онај архилопов Нића боктер, он га је мор’о свему томе научити.{S} К’о мисли, у завади су, не |
исоко поч’о, него тако, да сам је после мор’о читаво пола сата терати на сваку форму, док сам ј |
ините што сте ме морали чекати; али сам мор’о да останем, задрж’о сам се мало ради црквених рач |
ијо једна, гледај само како је пакосна, мора да уједе! — рече у себи гђа Сида љутита а посматра |
наставља Ержа свој рапорт.</p> <p>— Па, мора да каже сирома’; види и сам да је запао међ паоре! |
а навика од толико година, и сада, гле, мора да је се одвикне од како је Меланија почела да се |
ас била редуша —</p> <p>— А, госпођице, мора се признати... у тим годинама, па тако мајсторски |
ди муж, ту и жена; па ди је њему добро, мора и жени бити.{S} Па издржи крштена душа и то.{S} Ал |
ви проклети комарци уједају к’о кере... мора да су они прави ритски.{S} Један ме отоич уј’о баш |
сали, — њој се мора десити неки малер; мора да јој пукне хаљина испод пазува или на леђима.{S} |
сад лето.</p> <p>— Па пролепшаће се!{S} Мора се пролепшати.{S} Ето онај мој ми жабац каже: да ћ |
исело би јој и лоптање и смејање!...{S} Мора да се нешто преко нас подсмевала, не сме фалити, т |
једна, — мисли у себи госпоја-Перса, — мора она свуд свој нос да забоде!{S} Ништа друго, него |
p>— А?</p> <p>— Ху, — хукну гђа Сида. — Мора ли учитељ узети Меланију?</p> <p>— А шта ће старцу |
е разговори с тетком „тога момка“.{S} А мора се признати и то да је гђа Сида, као и свака мати, |
?</p> <p>— Спавам, мани ме —</p> <p>— А мора ли господин-Пера узети баш поп-Ћирину Меланију, ка |
тако што снивам, увек ми се после тога мора стрефити каква гођ штета у кући, то је к’о свето; |
д су га виделе да пролази на колима, да мора да је нежењен, јер пошу око врата носи баш ирошки; |
смену књижевност.{S} Данас мало која да мора да тражи кога да јој пише у род, него седне сама п |
млада</hi>, — шану јој друга, — а млада мора да пева, па и да нема гласа а камо л’ када га има |
да.</p> <p>— Е, не сме мама, рано; мама мора да чека бабу! — рече женица смешећи се.</p> <p>— П |
ла — не ’тела, да је слушам...{S} А она мора да исакати...{S} Ја јој за то ни десету не верујем |
са сиром! — наставља Ержа.</p> <p>— Па мора, сирома’!{S} Дај, мисли у себи, <pb n="69" /> ма ш |
моје куће, па помогне штогођ.{S} А сад мора да држи још и, и, и, и вице-звонара!!...{S} Хе, да |
ог, Персида (или Сида)!{S} Све код тебе мора бити неки ђаво; к’о да ти је сад осамнајст година! |
акурат!{S}- Господин Спира је друкчије мора бити обучен, ма да више не носи <hi>ни он</hi> ман |
знам... ал’ тек... к’о мислим да... не мора због тога баш тако! — чуди се гђа Сока. — Та и дос |
осподин Пера —</p> <p>— А, он!...{S} Не мора —</p> <p>— Може, је ли, коју ’хоће?</p> <p>— Може |
го, него се тако поваздан одмара.{S} Не мора чак ни чизме ујутру да навлачи, него се само ујутр |
фрај на скели и на ћуприји и свуд, и не мора имати пасош кад купује барут за чворке и зечеве, и |
д купује барут за чворке и зечеве, и не мора да пуши трафику, нити му ико тражи пасош кад прода |
ара пословица која вели: „Где има ватре мора и дима бити“; дакле, да ту ипак има неког ђавола г |
р се још једнако смртно мрзе.{S} Али се мора признати, да су ипак нешто мање офанзивне и ратобо |
је само двапут тенцер по сали, — њој се мора десити неки малер; мора да јој пукне хаљина испод |
суду.{S} Да иду одмах, јер у Суботу се мора бар један вратити, да буде ту ради цркве.{S} Спрем |
и. — Знам ја њу добро!{S} Али до довече мора ми се она од-дурити!{S} Е, па сад, збогом! — прашт |
рни гавран, а заплакала се и Јула.{S} И мора да је дуго и гласно плакала, кад се и сама мама пр |
какве тешкоће има да савлада човек који мора хитно, а у невреме, да путује</hi> </p> <p>У том у |
станац камен или као кула светиља крај мора, непомичан на свом месту, док се све око њега љуља |
ад у веку није запевала, на данашњи дан мора.</p> <p>— Та имаћеш кад и плакати, — шали се стари |
ва подрума. — Што се Нића каплицира, он мора то и наћи,... не сме фалити!</p> <p>— Па како не м |
же, левента и старо господство!{S} Тако мора сваки помислити, кад га види и покисла и ипак поно |
или ономлане, неки људи, чак тамо преко мора у Америци, спремали, да пуцају из топа на месец.{S |
плакали, а ја сам баш тврда срца; та то мора бити.{S} Једаред и то мора да бидне!</p> <p>— Хеее |
не, најн, најн!{S} То ће да буде, и то мора да буде!{S} А од воље вам, да ми дате шта буде пра |
срца; та то мора бити.{S} Једаред и то мора да бидне!</p> <p>— Хеее, е, слатка пријо, — вајка |
ог закољем, морам другога наћи, па опет мора ту патак да буде!“ — „Ма кога, само њега моје очи |
е требају кола с арњевима, — тај ме <hi>мора</hi> потражити...{S} Јербо, што је било кола с арњ |
ознојила.{S} Али сватови навалише и она мораде да продужи:</p> <l>„О врат’ се, нево, врат’ се — |
ам пропала!{S} Убио их Бог, свуд се они мораду да стрефиду.{S} Мушкарци!{S} Јуф, само кад помис |
вечера, јер хтели домаћи или не хтели, морају да је задрже на ручак.{S} А она се баш много и н |
и на ноге да се погађају да их вози.{S} Морају путовати а сем њега нико нема онаке арњеве и она |
и тужбу и узели је у поступак.{S} И сад морају обојица да престану надлежноме суду.{S} Да иду о |
е то већа књига па к’о вели и посљедице морају страшније бити!</p> <p>— Е, видиш ти само лицемј |
са шаке мирно лежала на сред пута, него морају да стоје тако мирно, па да се гледају чији је пр |
евима, сад баш кад оба г. г. пароха <hi>морају</hi> да путују.</p> <p>— Даклем сад, газда-Перо, |
таки неки ђаво морао десити.{S} Бадава, морала је признати и сад и толико пута већ пре тога, да |
Спира у резону; тешко би било мени!{S} Морала би’ од оне Сиде у бели свет бежати!{S} Победићеш |
иремо; накупило се не знаш куд пре... а морала сам данас да прекинем через Петка —</p> <p>— Онд |
у другу!{S} Ал’ то тако страшно, да је морала једна да понесе са собом флашу са сирћетом, па с |
у, а све через ње!...{S} Све је до мене морала да се ’вата у коло, па да игра нуз мене!</p> <p> |
а кад изађе на сокак, тако да се обично морала и сама госпоја Сида умешати и заузети за њ. „Сра |
ђију, тако да су сутра дан из комшилука морали узајмити мирођију за краставце из воде бедећи он |
рихонском.</p> <p>— Извините што сте ме морали чекати; али сам мор’о да останем, задрж’о сам се |
о поп-Спира. — Е, баш ми је жао што сте морали толико да чекате —</p> <p>— О, ништа, ништа.{S} |
суве, а глас дрхће, — ал’ тек баш нисте морали ви то да радите, драга госпоја-Сидо!</p> <p>— Тх |
а</hi>, имала је своју вољу и њу су сви морали да слушају па је увек било онако како је она хте |
— А шта они онда?</p> <p>— Е, п’онда су морали да малко попусте.{S} А баба ми каже: „Кад волеш |
тако исто и разумети, да је то баш тако морало бити.</p> <p>— А ви се, госпођице, к’о што видим |
е још и с тога, да је нешто на ту форму морало бити, јер што би то баш њему певали, кад прође, |
ви на вечерње које је по његовом рачуну морало још трајати.</p> <pb n="40" /> <p>Ушавши у цркву |
} Нека суди сада читалац: колико се њих морало родити, венчати и развенчати и умрети у селу, па |
переш, не надај се боме фруштуку.{S} А, морам ја, видим, други ред отпочети с тобом.{S} Та дај |
зоље од квасца</hi>, јер сте ви у томе, морам признати, прави мајстор.{S} А мој попа опет то, п |
ој, <hi>њој</hi> има се више честитати, морам признати! — вели искрено поп-Ћира.</p> <p>— Управ |
ршафт без патка.{S} А ако овог закољем, морам другога наћи, па опет мора ту патак да буде!“ — „ |
гу, господин’ попо, и кол’ко, што кажу, морам! — Ааа, један по један! — рече у себи газда Пера |
/p> <p>— А, хвала, хвала, госпоја-Јуло; морам да се журим!{S} Продангубићу, а морам зором да са |
сто, женско сам, па <hi>к’о женско</hi> морам да ћутим —</p> <p>— Е, то си ти прва женска што ћ |
нову лулу, — а ви ми и не честитате!{S} Морам сам да вам се похвалим.{S} Гле’те само, шта ми је |
есто метла, да га само не заборавим!{S} Морам зашити ове проклете џепове, сто џепова а ни у јед |
кадија, ти си ми све то направио!...{S} Морам!{S} Шта је, ту је! — вели поп Ћира полако гђа-Пер |
смеја се гђа Габриела онако уплакана. — Морам, слатка, да се смејем и ако ми и није до тога!{S} |
задржавате ви мене ни најмање!</p> <p>— Морам, слатка, и сувише сам се задржала.{S} Дакле, због |
; морам да се журим!{S} Продангубићу, а морам зором да сам код куће.</p> <p>— Ал’ ај’те...{S} А |
да она не зна да шије.{S} Уф, уф!{S} А морам ја доћи да то поправим — па да видите како ће онд |
— хаглих к’о лептирова крила!{S} Све ја морам да радим, жао ми детета; шта ћете, кад се за нешт |
е тако салети да напослетку попустим па морам ’тела — не ’тела, да је слушам...{S} А она мора д |
свим је тако.{S} Зар не?{S} Ја само кад морам да се свађам и да псујем кога, онда говорим српск |
ам.</p> <p>— Други, други пут.{S} А сад морам!{S} Имам још неке куће, — рече и оде као ветар на |
шта друго, враг им матери, кад већ тако морам да се изразим!{S} Од <pb n="86" /> једног пилета |
ра парохија је — Боже ме прости кад већ морам да је с тим уподобљавам — к’о и добра и лепа дево |
ђавола! — вели госпоја Перса.</p> <p>— Морамо, слатка, — вели јој госпоја Сида. — Сутра морамо |
новога а нама око Сретенија нестане, па морамо да купујемо купуса с пијаце.“... „Ево ви’те, — к |
латка, — вели јој госпоја Сида. — Сутра морамо раније устати, да испирамо и разастиремо; накупи |
сам изиш’о на јарош!{S} А па онда... не морамо сваки дан пити, него да се мало видимо и разгова |
нама!“ А зар би и ми седили овде да не морамо.</p> <pb n="56" /> <p>— О, милостива, — прекиде |
све говори из књига: „О, Едмонде, ми се морамо на вјеки растати!“ А ја је питам: „Шта ти је, ра |
да сам их до сада хвалио, од данас би’ морао престати и променити мишљење.</p> <p>— А како то |
зразила у писму — као закопана, и он је морао тражити нову парохију и добио ју је у В**.{S} Сад |
прошле Недеље тужио да су га убијале и морао их још у порти скинути.</p> <p>Био је леп летњи д |
тако што.{S} Увек се њој таки неки ђаво морао десити.{S} Бадава, морала је признати и сад и тол |
да нас позове после ручка!“ Сва јој је мораста изгледала, али јој није дала приметити да се љу |
мо —</p> <p>— Иди ми с очију, сва си ми мораста!</p> <p>— Немојте ме, мамо, само псовати, — мол |
тву господину Епископу.{S} А кром тога, морате фурт остати на том, да, то јест, свега онога ниј |
едамнаест, али то је управо дванаест... морате увек пет опциговати, — вели поп-Ћира, — па онда |
сам смислио.{S} Да се ви <pb n="269" /> морате пошто-пото дочепати оног проклетог зуба, да га о |
у јутру, него пођите око подне, па онда морате ноћити у Ченеју код господин-пароха, оног, оног |
жбеница!{S} Баш ми је жао.{S} Ал’ сутра морате ми обећати да ћете раније доћи и дуже остати, да |
е, па све прошло!</p> <p>— Но, ал’ и ви морате признати, слатка, да је имао и коме; им’о је, бо |
ман’те... знам вас већ, знам... ви већ морате ту ваше —</p> <p>— Тхе, тако сам научила од моје |
нешто могу да позајмим!...{S} А кад ћеш морати тамо?</p> <p>— Прексутра се крећем.</p> <p>— А ј |
но моја...{S} Ал’ гледаћу што год могу; мораће попустити, није он, рано, тако јогунаст! — теши |
таоци, уједаред ће им пући пред очима и мораће узвикнути: „Види, види Јуле!“ јер ће им са свим |
њу још јаче другарице и рекоше: „Мораш, мораш, Јуло!{S} Да ви’ш да смо ми младе, како се не би |
нисам ни родила.</p> <p>— Но, но!{S} Не мораш ти баш тако на крај срца бити!...{S} Рано моја!{S |
и стек’о доста, да <hi>ти</hi> сада не мораш радити, него ти само, Нићо, изволевај!{S} Та биће |
те комшија, ако ’хоћеш весео бити, а ти мораш с нама пити“, па сипа за врат вино; а и иначе је |
рова Јуло?</l> <l>Ди да идеш, наша бити мораш!“...</l> <l>Један скида златне белензуке,</l> <l> |
ише на њу још јаче другарице и рекоше: „Мораш, мораш, Јуло!{S} Да ви’ш да смо ми младе, како се |
сам ја њега учио и диванио му: „Аћиме, море, Аћиме, слушај ти <hi>мене!</hi> Нисам старији, ал |
ва екселенција!...{S} Какав Владика!{S} Море, не била ја на твом месту, а ја би’ то већ... вид’ |
ви, заталасало се оно бескрајно тршчано море у риту и тајанствен елегичан шумор и песма узлелуј |
еби па се да у мисли.{S} Радозналост је морила; да се изеде жива.{S} Како само већ да дозна: ка |
ом.{S} Он један, а оне толике!{S} Праве мормонске фамилије! — А тек патака и пачића шта је било |
; на трећој нека стена и шкољке неке на морској обали а према њој маринерски обријани официр; н |
је једна <pb n="109" /> лађа пропала на мору и сви се подавили, а само један се спас’о на једно |
/p> <p>— Ако желите <title>Работнике на мору</title> или <title>Последње дане Помпеја</title> и |
око њега љуља као таласи на узбурканом мору.{S} Све се око њега за столом мења, једини он седи |
ствар са сваке стране, тако да ће све и мотивисано и јасно бити.{S} Биће свега доста к’о воде.< |
а сво даље понашање Јулино није довољно мотивисано.{S} Зар једно младо женско створење — рећи ћ |
вом шареном свету и <hi>не може</hi> да мотивише — па ипак се догађа.{S} Али писац ће се ипак п |
усипљите кроз тарабу, одма’ ћу вас овом мотиком!{S} Севајте таки од тарабе!{S} Мол’те Бога, што |
ђе к себи од чуда, него се наслонила на мотику па гледа зачуђено око себе по дрвећу као да их п |
знам да су моја! — рече и наслони се на мотику да се одмори мало. — Што не бекне сад штогођ, му |
te> <p>— Ју!{S} Ју! — цикну Јула и баци мотику, па се удари очајно шакама у главу, поражена тол |
раво било.{S} Тако мисли а једнако копа мотичицом што јој је тата наручио код Орестија ковача.{ |
обајте само! — вели Јула па продужи рад мотичицом, али шта је радила и шта окопавала, то ни она |
— вели Јула, а окопава све што јој под мотичицу дође.</p> <p>— Фрајла-Јуло, — осмели се опет Ш |
ата.{S} Слуша.{S} Нема ништа.{S} Остави мотичицу и приђе плоту, па вири кроз плот.{S} Нема нико |
мржња, да их држи у животу.{S} То им је мотор у животу, и оне бар знају за што живе или боље ре |
а Јулино расположење.{S} За то је оштро мотрила на сваку Јулину песму и све се више <pb n="230" |
престадоше, јер се на Јулу оштрим оком мотрило као на сваког кривца.{S} За то је и заволела са |
, почело се из куће поп-Ћирине строжије мотрити на све, што се у поп-Спириној кући догађа.{S} И |
декана.{S} Е, па ја ћу вам, молим лепо, моћи то јешплицирати.{S} Јербо ја сам и неки род овом б |
а, — то ће и од поквареног пријатељства моћи бити штогођ!“ Нема ти ту, мој Ћиро, више ништа!{S} |
а!{S} Кад је тако, а ви ћете му се онда моћи слободно повјерити; и онда гледајте, па да вам он |
дон’о.</p> <p>— Богме, слатка, нећу се моћи дуго ни сама задржавати, јер сам за послом, а и ви |
с гђом Соком гркињом. — „Ју, а зар ћете моћи да пустите дете од себе у свет?“ — пита је Сока гр |
ли на какво друго безбедно место где ће моћи на тенани омастити брке.{S} А насртао је и на круп |
шпајз и у чељадску собу (и онда се неће моћи сваки ђаво довлачити у кућу).{S} По тим собама раз |
дајући поваздан тако у висину, али неће моћи свога брка омастити.{S} То је остављено за укућане |
к је фалио наше шунке,“ па извесно неће моћи одбити.</p> <p>А док је био поп-Спира на путу, гђа |
му, Боже ме прости, ни сам Саваот неће моћи помоћи!...{S} Ено кад се оно вук’о клипка, памтиш |
везда па захрка јуначки и тај „последњи Мохиканер“ из данашњих сватова.</p> <milestone unit="su |
отињско лето“ и настаде позна, влажна и мочарна јесен.{S} И Митров дан је ту, тек што није сван |
{S} Знате како је путовање... па јесење мочарно време, па прозебе човек... па вечера, па ондак |
неких шест кућа.{S} Већ се почео полако мрак спуштати кад је изашла из шесте куће, и похита јач |
да га носе тако све до на крај света, у мрак, у пустолину.....</p> <p>.................</p> <p> |
их никад краја.{S} Шетају се тако већ у мрак.{S} Па дваред триред изађе Ержа и јавља, да је сто |
ок и тога не нестане напослетку.</p> <p>Мрак је притиснуо и омотао све.{S} Нема месечине.{S} А |
њача) и радили су од ране зоре до мркла мрака.{S} Грдна прашина и плева летела је и падала, бла |
а киша сипи, сипи по ваздан од јутра до мрака, и целу ноћ бије монотоно у прозоре, и ујутру опе |
је мој покојни Лала, радио од јутра до мрака и стек’о доста, да <hi>ти</hi> сада не мораш ради |
праћајући гђу Габриелу која се изгуби у мраку проклињући ту „свађу“ због које се губе сукње и х |
ко-једно“, који је већ поодавно џоњао у мраку на авлијским вратима и коме је у његовом Коњичком |
изражавају, почела је умотавати у своју мрачну копрену сво село са кућама и баштама, амбарима и |
м у млађим годинама и купила са чаршафа мрвице од пите с орасима и метала их на једну гомилу.{S |
b n="402" /> она тиха али стална, вечна мржња.{S} Она их крепи, даје им снаге и мили им живот.{ |
шлајм“ — само она стара гуја, она стара мржња, остаде још да их и даље трује и троши, или држи |
же кретати — тако је и њима потребна та мржња, да их држи у животу.{S} То им је мотор у животу, |
ира и отрује бар за онај дан.{S} Али је мржња још ту једнако; <pb n="402" /> она тиха али сталн |
само то, да је гђа Сида учинила све што мржња и љубав једне домаћице учинити може (мржња према |
ња и љубав једне домаћице учинити може (мржња према гђа Перси и љубав према гостима и сватовима |
тук, и тако постаде невина жртва раније мржње.{S} Пала је јадница и дочекала се на земљу прилич |
ну малу искру, меховима своје пакости и мржње, распирили у ужасан пожар.{S} У њој ће се изнети |
ирјани у парохијама, него чак и пароси, мрзе.</hi> </p> <p>Ах, јесени, јесени!{S} Како си сумор |
тају, не виђају као ни пунице им.{S} Не мрзе се ови млађи, али се баш и не траже.</p> <pb n="40 |
да се сретну, јер се још једнако смртно мрзе.{S} Али се мора признати, да су ипак нешто мање оф |
да помисли, да су се они, не дај Боже, мрзели.{S} Живели су они врло лепо, као што, на послетк |
пилеће; као Србин и правослне цркве син мрзео је на то швапско печење и чекао је гужвару омиљен |
еч’ма којим га је попадија често грдила мрзећи га и замерајући му нарочито што је постао непоуз |
што те једе и пече.{S} Ћиро, кад мрзиш, мрзи!{S} И бркове му немој опростити, све доле, све!{S} |
лио!{S} Седне тако какав гладница, кога мрзи да ради ил’ не може да добије у амту место, па пиш |
} Дед’ Жужа, дете моје, отрчи ако те не мрзи па донеси мало кромпира из подрума!“ тако би благо |
.{S} Испочетка гунђа до душе домаћица и мрзи је, а после, мало по мало, па се сви у кућу прилич |
>, па нису!“</p> <p>Ето, због тога ме и мрзи да држим коње и кола, — вели поп Спира и приђе к п |
ост.{S} И после овога, госпођа Перса је мрзила а госпођа Сида заједала, а обе су се журиле, да |
о на Тиму „шлајбера“ — још од тога доба мрзили су се њих двојица.{S} И сада, кад се почело зуцк |
доносила кући пошто су у многим кућама мрзили кад му она да из тањира да једе, а пинчика опет |
олем неког, ја сам онда мелем, а кад га мрзим, онда му не треба гори пелен!</p> <p>— Па за Бога |
чисто и сама не верујем... а на сплетке мрзим к’о на ђавола...{S} Та знате ме, фала Богу,... па |
епо, да се ми као комшије и пароси тако мрзимо?!{S} Зар сам му ја крив, или моје дете?</p> <p>— |
Прекајцу. (Аркадија је, као и поп Ћира, мрзио на Вука и његове реформе, по којима се човек не м |
тала на главу, јер је поп Спира страшно мрзио на те швапске женске шлофкапе), а напољу се чуше |
eign> Тако, то је красно!{S} А не да се мрзите и свађате!{S} Даклем сте се измирили; нисте више |
</p> <pb n="261" /> <p>— Е, ти кад кога мрзиш, а ти не знаш да поставиш, тако да кажем, плот тв |
виш!...{S} Ћиро!{S} Кад мрзиш, треба да мрзиш љуцки.{S} Јест, тако је то!{S} Све доле!{S} И бра |
срцу, што те једе и пече.{S} Ћиро, кад мрзиш, мрзи!{S} И бркове му немој опростити, све доле, |
ен да све заборавиш!...{S} Ћиро!{S} Кад мрзиш, треба да мрзиш љуцки.{S} Јест, тако је то!{S} Св |
ступка по њој, а за то време хладноћа и мрзост између њих расле су све више и падале сваком све |
сно, са чега је навукао на себе не малу мрзост и опасност од паорских момака.</p> <p>Недељом се |
лико дана, док су обе попадије меховима мрзости и пакости једнако потпиривале и све више распаљ |
да поставиш, тако да кажем, плот твојој мрзости и јарости! — рече поп Ћира смешећи се мало.{S} |
а никако, него једнако потпирује пламен мрзости и омразе.</p> <p>— Шта?!{S} Зар онај паоренда и |
(ветрењача) и радили су од ране зоре до мркла мрака.{S} Грдна прашина и плева летела је и падал |
арени лептири се полепили по дрвећу као мртви, па све ћути и куња, само се чује неко тихо јецањ |
штрукција!{S} А знаш ли ти, Сидо, да су мршаве Нилске краве појеле дебеле?!{S} Гледам га само, |
свршени клирици, били су обојица суви и мршави као богословско благодејање, а сад су обојица де |
без једног зуба, избивен <pb n="202" /> му <hi>леви</hi> кутњак; баш с које је стране и јео поп |
гунасто Јула.</p> <p>— <hi>Којешта</hi> му и одговарај! — обрецну се гђа Сида. — „Којешта пита“ |
па мало им што су му одвели коње, нег’ му још метли уларе на врат па отишли с коњима а њега ос |
ли ли се тако сву ноћ шпацирати, па би’ му послала боктерски рог, бар да знамо ноћу кол’ко је с |
. — А да је остало оно старо, та не би’ му био боктер ни у самом Бечу око цареве палате, а камо |
„Узећеш Сиду!“ „Какву Сиду!?“ рек’о би’ му ја...{S} Е, а ви’ш, сад како лепо живимо —</p> <p>— |
ави; сваки час га загледа и пипа, је л’ му на свом месту.{S} Па баш и да га се дочепам, ал’ кад |
и поп се пипаше: поп Ћира да види је л’ му ту зуб, а поп Спира да није изгубио онај Аркадијин з |
>Екселенцију</hi> да превари!{S} У мал’ му нису слиндарили ону браду.</p> <p>— А шта је с тобом |
ез тога вашега тала!....{S} А ви, реко’ му ја, подајте на шпитаљ, па нек се помогну и башкаре и |
увређена,... „А ти онда што си,“ реко’ му ја, „узео мене!{S} Био узети госпоја-Сиду, кад ти та |
њим у разговор.{S} Нит’ га питај, нит’ му одговарај што.{S} Најбоље ће бити да се одмах умоташ |
јуначкој земљи херцеговачкој, ал’ гроба му нико не може наћи; но баш да се и знаде за њега, ко |
— Мој Проко, — наставља Глиша, а глава му пала од жалости на груди, — да је среће, да ти меник |
у сватова највише права да захтева), да му отпева ону његову песму, ону коју он и пијан и треза |
ми да се и сама обесим крај штогла, да му буде срце на месту, па да видим ’хоће л’ онда ланути |
стан.{S} Фрау-Габриела се понудила, да му намести кућу, јер је имала за то укуса, па јој је то |
и, што кажу, откида од своји’ уста, да му син штудира, па да временом буде од њега човек, а он |
е тако вешто и умиљато да се понаша, да му је већ тешко било и пола дана без ње.{S} И не знам к |
ирати:{S} Док га не видим обријаног, да му лице изгледа клот к’о јургет, — <hi>неће</hi> ми Ћир |
јутру, кад се господин попа искраде, да му не би пијани сватови из силне почасти придали Совру |
ачисто тужбу, послао је све од куће, да му не сметају, а он остао сам код куће и преписао је и |
</p> <p>А за тим се окрете поп-Ћири, да му одговори на питање колико је данас пало у тас. <pb n |
данас стрефио ту и био тврдо решен, да му се, после толиког вребања, освети за оно преклањско. |
бељ’о, и то баш тамо, ди сам мислио, да му, Боже ме прости, ни сам Саваот неће моћи помоћи!...{ |
намигне и кресне очима тако жестоко, да му понекад спадне и сламњи шешир с главе.{S} И данас је |
те било!“, али то тако меко и нежно, да му још и сад звоне у глави те речи.</p> <p>И он јури та |
робити и оковати, него чека само то, да му умре нека стара богата стрина, па кад је наследи, он |
} Ах, како је Шаци било, кад је чуо, да му се неко одазива из комшијске баште.{S} Одмах после т |
и решила се, кад опет дође на плот, да му одговори, да је она засад татина и мамина, а оно одо |
атеља...{S} А ја таки идем Тоцилову, да му кажем, да не преже зором, нек нађе какавгођ изговор, |
лад и леп па тек свршио богословију, да му одело стоји к’о катани мундир, да носи ирошки пошу, |
било право, и да су вребали прилику, да му се некако одуже; али он је, не марећи много за подви |
и она, повео поп-Ћиру о свом трошку, да му овај густира ствари у болти; што купи поп Ћира за св |
Сермијаш, па пружи испражњену чашу, да му се наточи, а рука му дрхће. — Мој Проко, — наставља |
биви, нико му се није светио, н. пр. да му запали кућу или одведе чилаше.</p> <p>За то при пола |
ћанском јесењем вашару.{S} И пишите: да му шаљемо пет форината сребра да му се нађе недељом у б |
у и пљачку својих сопствених пароха; да му кажу како то није ни најмање депо, како то иноверци |
ра. — Очитаћу ја њему већ —</p> <p>— Да му очиташ, јест, — храбри га госпођа Перса, — те још ка |
а преко сваке мере и једва је чекала да му кроз дан два да што му је обећала ако се лепо покаже |
ил’ ништа“, па неће да прослови, па да му поред свију оних терета обесиш још и госпоја-Персу, |
ерске калфе.{S} Е, не може човек, па да му је срце од камена, а да се не осврне за њом и не да |
један има онаку лепу црвену пошу, па да му тако лепо стоји к’о фрајлином ђувегији.{S} Тако су ћ |
тако од словесног створења зуб, — па да му се и поверује; него к’о вели, сад је лепа прилика, д |
те: да му шаљемо пет форината сребра да му се нађе недељом у биртији, да не постиди Белеслијине |
0" /> обичај; воле, нег’ Бог зна шта да му дате, да удари преким путем, па кад га укебају, ко п |
неки Аћа учен човек, — умро је, Бог да му душу прости, више од пића него од науке, — а паори с |
фим!{S} Та још мој покојни баба (Бог да му душу ’прости!) говорио ми је: „Синко Перо, говорио м |
црквењаку Аркадији, на што овај каже да му је мило.</p> <p>— Јесте, очекивали смо вас жељно, — |
ржу, а он вели: „Шецко-једно“, (каже да му је све једно) па курише. — Оне су се свако вече нала |
дете са улице да одведе господина и да му покаже.{S} Умивен, ишчеткан и очешљан крене се путни |
и чекала само да се поп Ћира врати и да му се потужи, јер, како се изражаваше, није била рада „ |
ош хвале место да је суво и оцедно и да му и не треба тротоар.{S} Но међу тим није баш ни тако. |
м женском вештином извиди ту ствар и да му јави.</p> <p>И доиста, Јула се исповедила мами.{S} К |
до гроба уздисати, и о „талу“ (који да му је сад, кад има ову памет и ово искуство), прича и п |
е на грудима; а кога сте још, видели да му висе на трбуху?!</p> <p>А био је заиста и награђен, |
S} Обе забринуте, гледају га у тежњи да му прочитају с лица, шта им доноси: срећу ил’ несрећу.{ |
, али је ипак поносит; не да познати да му је зима, отима се.{S} Што ти је, Боже, левента и ста |
le>Риналда Риналдинија</title>), као да му очима хтеде рећи:{S} Зар није тако?</p> <p>— Чудо, г |
му дођу лутке он заћути; девиза као да му је: „Све ил’ ништа“, па неће да прослови, па да му п |
абри га госпођа Перса, — те још како да му очиташ.{S} Еј да ти ја мој језик позајмим!</p> <p>— |
селенција се све тресе од смеја тако да му је и ћелепуш спао.{S} Та шта се врагу смеју, мислим |
размишљао мало: да л’ би добро било да му пребаци ту неискреност парохијанску и пљачку својих |
а зове комшиницу из преко пута, само да му да на знање, да је ту и да га прати очима.{S} Наравн |
, па га дохвати својом тако несретно да му је окренуо доњу вилицу чак на леђа!{S} Једва је Софр |
то женско створење, које је у стању да му се <pb n="75" /> одупре, само кад је он онако обешењ |
ик позајмим!</p> <p>— Те још како ћу да му очитам!{S} Зар је то лепо, да се ми као комшије и па |
коле и цуња по авлији, и дозове децу да му праве калабалук; некако му лакше кад чује ларму на к |
била, да нешто као поп остане удовац да му — не дај Боже, — умре така попадија!{S} Осећао је, д |
е плати, то све боље и за њега; припада му већа почест.{S} А дика, што кажу, и риђи у таљигама, |
ана без ње.{S} И не знам како, већ тада му је падала на памет страшна мисао: каква би то велика |
, нема га већ седам осам дана.{S} Газда му најпре иш’о по неким Бачким салашима и мет’о „купице |
огу, није ћорав, па нека бира.{S} Ваљда му нећу наметати к’о фалишну форинту.</p> <p>— Ху-у-у!{ |
рече поп Ћира смешећи се мало.{S} Ваљда му је дошло смешно помишљајући какав би то призор био, |
ја сам онда мелем, а кад га мрзим, онда му не треба гори пелен!</p> <p>— Па за Бога, Персо; три |
рече поп Спира, — седите ту, — и показа му место. — Ти ћеш, Сидо, тамо, ја овде, а Јуца тамо бл |
гађ’о к’о да ће само мене возити.{S} Ја му кажем:{S} Скупо је, Петре, може л’ јефтиније? — „Узм |
дно сам је с мојим Милошем кварио! — Ја му једнако вичем: „Та имаш ли ти душе... та немој више; |
а?!.{S} Ако ћеш право да ти кажем, — ја му се, та Бога ми, и не чудим, што му је било тешко.{S} |
официне па ми притрч’о да ми јави, а ја му кажем: нек причека тебе! — Сад може ићи у Беч да свр |
је запит’о шта је и како је било, а ја му онда кажем: да смо се споречкали, и да се он онако у |
што кажу, и за сламку ’вата!{S} Али ја му праштам, Преосвештенство, и једина ми је утјеха у ре |
за брда ваља, ни поп Спира, ни попадија му, — за то је све изненадила, као гром из ведра неба, |
тове албума, гледао и питао, а Меланија му одговарала.{S} Каквих ти ту све фотографија није бил |
у ноћ, и мило и драго.“</p> <p>Меланија му одговори пријатним стиском руке и Пера сав сретан из |
/p> <p>— Ал’ и јесам био ирош, ао, дука му! — рече и лупи о сто. — Нисам се, што кажу, бој’о ни |
спражњену чашу, да му се наточи, а рука му дрхће. — Мој Проко, — наставља Глиша, а глава му пал |
ња, освети за оно преклањско.{S} И дала му се прилика.{S} Баш кад су измакли тако за једно четв |
авио јој се и она њему љупко и показала му на фризуру.{S} То је Шаци тако мило било, да је сав |
живети.{S} И слика Меланијина постајала му је све дражија.{S} А и она од своје стране колико га |
био до овога немилог случаја.{S} Допала му се била и Јула доста; нашао је на њој доста чега за |
била пилећа, баш што он воли, и допала му се.{S} За часак покуса из тањира.</p> <p>— Ево вам и |
ирин имен-дан обрадовала тату и поднела му заједно са спремљеним словом које је заборавила и за |
кажи ди те боле!</p> <p>— А, знам; била му и нека рођака, а?</p> <p>— Тако нешто!{S} Дакле ајде |
дном и полезном штићенику.{S} Направила му је кецељу од коже коју је опарала са једне стародрев |
!“ Разговара се и са попом, и разложила му све, и додала, да она, као мати, не би имала ништа п |
} Нема он ништа ни против кога.{S} Мила му и Јула и Меланија, добар му и поп Ћира и поп Спира п |
већ добро спремила поп-Спиру и напунила му уши, остало је само још да и гђа Перса не изостане и |
мена да лепо посматра госта и запамтила му све и стас и лице и косу и очи и одело и својим рође |
и слушала песму и кроз шалукатре рекла му: — Лаку ноћ, лаку ноћ!</p> <p>— Јуцо! — чу се глас г |
у.{S} Наш Шаца добио онај тал.{S} Умрла му једна стара стрина из Итебеја, и Шацо тако ербов’о ј |
та.{S} Кад га је спремала на пут, метла му је, као и увек, шунке и сира у кола, и посаветовала |
>.{S} Шаца је био љубоморан и љут; Јула му се исповедила све како је било.{S} Али јој он није в |
розор, а Шаца се привуче полако, а Јула му пружи своје беле пуне ручице, које је овај (немојте |
ил’ украо.{S} За то је сада сетан, лула му се угасила и поглед му блуди по пустом вашаришту.{S} |
им, да га понуди шунком, јер (споменула му је гђа Сида) „он воли шунке и увек је фалио наше шун |
шао и ушао са купљеним стварима, изашла му на сусрет госпођа Сида и Јула.{S} Обе забринуте, гле |
природом и селом променио.{S} На ногама му чизме, на плећима дороц, а преко њега дуга кабаница, |
попадија. — Једна мука и невоља, а нема му лека!</p> <p>И доиста, ко га није поправљао и дотери |
већ почео своје обешењаклуке.{S} Једна му је већ рекла: „О мустро!“ али то њега није много жен |
ш све звони сокак од њена смеја!{S} Она му нешто говори а све гледа овамо на нашу капију — баш |
: а боји л’ се и кад је с њим?{S} А она му каже: да се онда, кад је уз њега, не боји никога на |
па трче доле у подрум, па он точи а она му светли.{S} А он се шали с њом, па је плаши, па каже |
онесе, па кад јој он донесе лопту а она му зафалује а све преврће с очима и стисне га за руку.{ |
храбри га раздрагана фрау-Габриела, па му стисну руку да га, к’о вели, мало упитоми и охрабри. |
руг.{S} Једаред сам се баш наљутила, па му рекла, кад ми је стао пребацивати што не умем тако л |
ана труцкао <pb n="359" /> у колима, па му сад треба топле постеље и укрепителна сна.</p> <p>На |
е да наздрави домаћину и младенцима, па му нису дали, него га слали да иде на дужност.</p> <p>— |
етара, једног младог и финог ђакона, па му каже: „Ајте, вели, млади амице, ви сте млађи, имате |
добро и себе и своје коње код попа, па му није до чарде.{S} Шта му треба чарда?!{S} Ваљда посл |
цле“ песме, а Екселенцији се допале, па му послао црвен појас, кад се вратио у резиденцију.{S} |
тра, еле, он се некако тако навикне, па му чудан дан кад не оде својој тетка-Макри макар на нек |
слагала лепо на широко виново лишће, па му дала кроз деру која се тога дана први пут појавила н |
о ча-Нића како лежи на тврдој дасци, па му само по мало чудно, како то тако газдачка кућа, а та |
господа тутори и Аркадија црквењак, па му отели „кључ“.</p> <p>— Ју, жалосна, а откуд му <hi>к |
е савила од силна смеха над дететом, па му се смеје, а после га диже силом и вуче преко сокака. |
одмори, а она га погледа сваки час, па му одговара: „Биће све к’о што си рек’о и изволев’о, со |
<pb n="4" /> вели господин нотарош, па му залепи пола десетице на шешир, а Совра дува за ону д |
, не да ником другом нит’ сме ко.{S} Па му дика, што му је сна лепа. „Лепе коње и лепе жене, ка |
никад — извињавао би га поп-Спира, — па му није ни замерити, што је тако пис’о.{S} Док сам ја ж |
да,он њу пољуби, а она се мало отима па му каже: „Срам те било!“, али то тако меко и нежно, да |
његова баба, као меси у наћвама хлеб па му окренула леђа.{S} Мало мало па се тек окрене на њ па |
ти тату...{S} Њему дође тако понекад па му срце и душа да секире човека.</p> <p>— Е, ја ти реко |
ујутру питају, шта он најрадије једе па му кувају.{S} Шаца и Јула иду по ваздан једно за другим |
амо кад помислим како су га салетили па му напунили уши!...{S} Сирота Јуца, ње ми је само жао!{ |
акву каквом мужу који се бави науком па му треба да се разговара и разгали мало —</p> <p>— О, п |
ема.{S} И сам тужитељ Ћира се препао па му чисто дошло да покуша да тргне тужбу и преда ствар з |
бити тога дана, кад поп-Спиру обрију па му не буде остало на лицу ни толко од браде и бркова ко |
через твоје асне, газда-Перо.</p> <p>Па му онда тишим гласом исприповеда све што је чуо од Арка |
а, што кажу! — смеје се гђа Сида и сипа му у тањир.</p> <pb n="85" /> <p>— Благодарим, — клања |
</p> <p>— Лаку ноћ, ча-Нићо! — одговара му брзо и тихо Шаца, па гура тамбуру под капутић и све |
Хе-хе! „Зашто?“ Како: зашто? — одговара му поп-Спира, — па где да стоји?{S} Његово место и јест |
шта дао, да га може укебати.{S} Г. Пера му је препоручио неки лек против пацова.{S} Показивао м |
су полако, ногу пред ногу.{S} Поп Спира му је даље показао све боље куће и укућане не споменувш |
> <p>Поп Олуја запали лулу, а поп Спира му исприповеди све. „И тако ти Господин Епископ заврши |
S} Покисао, истина, мало и он, и креста му, к’о рек’о би, помодрила, али је ипак поносит; не да |
е код попа, па му није до чарде.{S} Шта му треба чарда?!{S} Ваљда после оне поповске красне шљи |
сва моја памет и све школовање.{S} Шта му сад знам!{S} А, баш кад се радо имају, а шта им ја д |
и пола године!...{S} Далеко је, ал’ шта му знамо... него прстен —</p> <p>— Прстен!...{S} Па доб |
подуже задрж’о на путу.{S} Хе, ал’ шта му знаш; те ајд ово, ајд оно... еле, к’о што видиш, ост |
ста!</p> <p>А домаћица само ћути, а шта му је у себи помислила —, то смртном човеку наравно да |
није ваљда још мајорент, па не зна шта му треба.</p> <p>— Него му сад треба тутор да га тутори |
емена овако.{S} Сад овако поч’о, па шта му знате? — вели поп-Ћира.</p> <p>— А што га не дате да |
но; па лепо онда видиш још из кујне шта му је глава а шта опет тртица, да простите!</p> <p>Кад |
е!</p> <p>Мануше оба попа руком и ништа му не одговорише.</p> </div> <pb n="330" /> <div type=" |
пример, какав богатији умро, и породица му захтевала, да га огласе сва звона и опоје оба попа; |
слика ишчезе једаред за свагда из срца му.{S} Пера обори очи. — Ах, и те велике школе!</p> <p> |
Нисте га још видили, а да видите, какав му је црвен нос!{S} Дакле, молим...</p> <p>— А благодар |
да улове младога клирика Ћиру.{S} Какав му је само диван <hi>ћелепуш</hi> сама својом руком нап |
угачки.{S} Ал’ ће паор да побесни, враг му баби!{S} И добро је, и не ваља!{S} Запамтио сам добр |
а да је и он неки мајкин „беамтер“, кад му ни његов чукундека а ни ико у вамилији није тај ’леб |
се... — Шта ће сад овај лонац овде, кад му ту није место!?{S} Чим се само макнем корак из кујне |
ин попа по мало, Бога ми, и зачуди, кад му тако дође Аркадија црквењак, па га позове да крсти.< |
вине у кући) потпуно задовољан био, кад му је показан био тачан списак свију ствари, и кад му ј |
ништа оне помаже он тера своје.{S} Кад му дођу лутке он заћути; девиза као да му је: „Све ил’ |
ме натера да још пофторавам то.{S} Кад му ја то <pb n="345" /> реко’, а Екселенција формално п |
и, док му баба не сашије гаћице.“ А кад му је сашила, а она опет вели: <pb n="77" /> „Само да м |
S} Ево вам ово овде замотано.{S} Па кад му склоните онај зуб, а ви му онда лепо подметните ово |
ан био тачан списак свију ствари, и кад му је још примећено, да ће кроз недељу дана примити и о |
е само дромбуље, фрула и гајде, али кад му (то јест томе клавиру) дознате историју, онда се нећ |
ући пошто су у многим кућама мрзили кад му она да из тањира да једе, а пинчика опет био је тако |
че раздрагани поп-Ћира и не примети кад му нали у чашу домаћин с којим се онако несвесно куцну. |
дај опет за вечеру.{S} Не зна човек кад му прође дан, а оно се тек смркне!“ Прошло и „сиротињск |
, лепо се скамени човек већма, него кад му се на сну јавио Св. Никола и наредио му да каже Јањи |
читељ је некада врло лепо певао али сад му много смета старост.{S} Док је он певао, учитељ се п |
је дошао близу поп-Спирине куће.{S} Тад му је јаче залупало срце као сваком, ма како смео човек |
сада сетан, лула му се угасила и поглед му блуди по пустом вашаришту.{S} Позн’о је и оно место |
прекрсти од чуда. — Јао мени, а од куд му штогла?!</p> <p>— Па понео са собом у џепу.{S} Ви ба |
ад вам ја баш не умем казати <hi>од куд му</hi> баш штогла... ал’ тако сам чула... по што сам к |
и „кључ“.</p> <p>— Ју, жалосна, а откуд му <hi>кључ?!</hi></p> <p>— Па у порти било то... у црк |
.{S} Ћиро, кад мрзиш, мрзи!{S} И бркове му немој опростити, све доле, све!{S} Све!...</p> <p>— |
да знам! — сикће гђа Перса. — И бркове му скини, грубијану једном салашарском, а не само браду |
! — уздахну поп Ћира.</p> <p>— Све, све му обријај, нек изгледа к’о ћелави Муслија!...{S} И у г |
ћ, Бог зна како!{S} Одаје јој чест; све му она свлачи чизме, не да ником другом нит’ сме ко.{S} |
едила...{S} То је већ свршено...{S} Све му је забадава сад.</p> <p>— Немај ти бриге.{S} Ти пази |
Намирис’о је Нића још са сокака.{S} Све му голица нос ова твоја силна саламура.{S} Зар ја не зн |
ски ни говорити а камо ли играти, — све му то не поможе!{S} Игра Шваба ако му се и не игра!{S} |
и доброћудан, њен детињаст поглед — све му се то допало и падало му на памет, како би то лепо б |
је човек добар, к’о ја што сам, па све му на добро излази —</p> <p>— Ајд’ баш да ти дам, — сме |
Ударио га „штоглом“ у леви образ и све му зубе поизбијао и просуо по порти.</p> <p>— Каква „шт |
чеп’о цигљу па га ударио по глави и све му зубе избије...{S} Ено, конзилијум од Бечкеречких док |
и једно за другим и пада на леђа а ноге му полетеле у вис.{S} Али се нико није одрекао свога по |
не иде у штету! — рече поп Спира и даде му своју ракију а и од Перине нешто остало. — А кад мис |
његово место, — вели Аркадија и предаде му један мали замотуљак. — Ваљ’да га неће успут развија |
дну лепу скупоцену стиву лулу и предаде му је, — ево, то нек ти је знак моје искрене благодарно |
и одмах —</p> <p>— А, извин’те, — упаде му г. Пера у реч, — још нисам, још нисам —</p> <p>— Шта |
лилејској —</p> <p>— А то вино, — упаде му гђа Сида у реч, — решио се мој супруг да отвори кад |
пиридоне.</p> <p>— По мени баш, — упаде му у реч поп Спира, — оче Кирило, можете слободно, ако |
ло, ту је газда опет на путу.{S} Остаде му још сало газда Пера.</p> <p>Поп Спира уђе унутра у к |
одласку Јуле. — Онај њен поглед остаде му дубоко у срцу.{S} Како питомо <pb n="118" /> гледа, |
задоцнио на јутрење... ја помисли’: оде му брада к’о да је није ни им’о — а он још похваљен и ц |
рашћерета па лупа све којешта.{S} Дође му тако па се усићи, не знаш ни за што ни крошто, па не |
> <p>А путнику дође мало лакше.{S} Дође му воља и зажели да упрегне шест таких хала, па да пуца |
S} Кад тај једаред заспи и захрче, може му слободно поред кревета сто и један топ испалити, — н |
цвелити више —</p> <p>— Па онда, — даје му бирташица упутства, — кад метнеш пред њи’ да једу, а |
аш да ти дам, — смеје се Тинкуца и даје му фићок ракије и он га искапи на мах. — Помози ми, вид |
бува, хе, хе! — вели Аркадија и додаје му услужно и понизно шешир и штап, који је био онаке фо |
ше, сад га радо гледа сваки дан и смеје му се, кад се овај саплеће преко своје мало подуже кежњ |
!{S} Да ви’ш амишага његова!{S} Па није му доста било, да је наш’о какав тако од словесног ство |
попа, кога нарочито зову и најугледније му место дају за столом, јер због сватова је ваљда и по |
дермесер и стаде га оштрити оцилом које му је увек метано уз тањир.</p> <p>— Не могу никако, —- |
к!</p> <p>Владика га саслуша и поверује му, па <pb n="18" /> га шта више још и похвали за смире |
ре, синко, ’ма нећемо тако, — пребацује му поп Ћира.</p> <p>— Ал’ молим понизно, господин-попо, |
сплетака из прошлих Глава, препоручује му се да прочита, одмора ради, ову Главу која нема ника |
пити, а два дана још после тога брујале му гајде Совре гајдаша и зујало у ушима оно Јулино: „Ср |
и том приликом <pb n="278" /> заостале му неке ситне сачме и со, па од тога доба је боље и сиг |
пове!</p> <p>— Неће, неће, Нићо, — веле му они, — а и ко би се усудио, кад <hi>ти</hi> чуваш се |
„Сниска стреја, висок ђувегија!“ — веле му и уводе га и послужују његову родбину, доводе свирца |
<p>А деца све грцају од смеха и не веле му ништа.</p> <pb n="408" /> <p>— Е, па извин’те их за |
ко добре воље.</p> <p>— Докле?{S} Докле му опет не дођу лутке!{S} Ту човек не уме да буде доста |
ргле и друго јестиво из оџака, а у томе му иде на руку омирски смех укућана изазван шалама и до |
дороц.</p> <p>— Ала да пасје ноћи, тане му госино! — вели Нића. — Таман за лопове!</p> <p>— Нећ |
буџак. — Ај, је л’ добро диваним, тане му госино!{S} Вина ти меникана дај, да ча-Нића огреје м |
ољни домаћин. — Ала имаш фајн нос, тане му госино!</p> <p>— Па зато га и негујем и тимарим к’о |
и, кад сам био његови’ година?!{S} Тане му госино!{S} Та да нисам и ја прико јего тер’о брез фе |
ни ту да се издваја од своје, поверене му пастве, него седи као станац камен или као кула свет |
дњем гајећи и усађујући у срца поверене му пастве разне добродетељи.{S} Спомиње колико је њих „ |
утрос прође крај спаваћива Ниће и викне му: „’Бројтро, ча-Нићо!“</p> </div> <pb n="177" /> <div |
.{S} И ко га је измислио!{S} Ознтрогере му швапске!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>„ |
усплахирено а црвена до ушију и принесе му послужавник с ракијом.</p> <p>— Е, вама већ не могу |
че поп Спира и извади из бунде и доносе му једну лепу скупоцену стиву лулу и предаде му је, — е |
а сад добио к’о крајнике вукући дим, те му пресело сво задовољству и уживање.{S} Девојке се про |
к’о што ваља!{S} Кад је тако, а ви ћете му се онда моћи слободно повјерити; и онда гледајте, па |
мо да не остане гладан.{S} Боме пишкоте му и неће спремити!...{S} И како то да се само стрефи, |
аже.{S} А обећали су му код куће, да ће му купити чизмице са мамузама и поклонити ждребе кад се |
је Нића исприповедао све и додао, да ће му сутра оба попа доћи на ноге да се погађају да их воз |
ребе кад се ождреби стари Пирош и да ће му дати дугачак бич са кратким ишараним бичаљем и швига |
ле дотерао, да се дрзнуо понадати да ће му <hi>женом</hi> постати!!{S} Па кога то не би наљутил |
ог те пита кад још, бадава возио, па ће му пресести сва вожња забадава.</p> <p>Тога се и бојао |
ирне, на пример, поп-Спиру за то, па ће му тек рећи:</p> <p>— Ама зашто вам, господин-попо, не |
и, мислио је и слутио поп Спира, тај ће му сигурно наплатити сад и оно, што се, Бог те пита кад |
њарије и да ствара слатке слике како ће му скорим, ако Бог да, као зету у тој кући, говети и чи |
и он да спава и да се поткрепи, јер ће му требати нове снаге сутра, кад оде на медљану ракију |
е у читуљу српских мученика, и сачуваће му спомен и за потоњи свет.</p> <p>„Но ако вам је одвећ |
та.</p> <p>— А откад?</p> <p>— Па имаће му већ фртаљ године... ал’ к’о да је тек јуче било, так |
жртвовање за род, а српска вила уписаће му име у читуљу српских мученика, и сачуваће му спомен |
ежа како се наднела над кола, изгледаше му као бујно расцветана румена ружа међу пупољцима посл |
а, а она још стоји и гледа за њим, маше му марамом и улази, а он њој мане шеширом и залази у др |
па се сваки од њих тужио и тешио, да би му далеко лакше било животарити, само да нема онога дру |
месо; само кад је чистила рибу, онда би му бацала оно што извади из рибе.) А хватао се у коштац |
елаја.{S} Уграбио би га одмах.{S} Не би му тај дао да се жени, него би с њим у манастир; а био |
ћи; но баш да се и знаде за њега, ко би му дошао у походе, ко би над њим наричући сузу пролио, |
свађа — но тога би’ вол’о видети, ко би му смео изаћи на очи!{S} За најмању ситницу каштиговао |
> <p>Но што је крао по комшилуку, то би му гђа Перса још и опростила, али он је крао <pb n="65" |
тога било, чију ће ћер узети?{S} То би му, — каже, — поп Спира још и опростио; него је он дочу |
о.{S} Па кад му склоните онај зуб, а ви му онда лепо подметните ово на његово место, — вели Арк |
био, Боже, па поцрнио у лицу а на глави му неки стари подеран шешир к’о да га је са страшила ск |
поштено по погодби.{S} И један и други му даде погођених десет форинти <pb n="329" /> после ду |
одвели у шупу да се испава, а око гајди му се сад деца отимају, вуку их по авлији и дувају у њи |
кућу.{S} Ако дође Лоренц Чифутин, кажи му, да ћу у Суботу овде бити, па нек ме причека дотле.{ |
да сваки према себи тражи прилику; кажи му, да младић има и очи и своју науку, <pb n="184" /> п |
гуцни мало! — вели Пера Тоцилов и пружи му пун бокал вина.</p> <p>— Та... своји смо, — вели му |
у... само онај навећи... — рече и пружи му на захтев оно најмање.</p> <p>Путник га узе у кола и |
и се обема <pb n="17" /> за трбух, који му је отежавао трчање. — А јао, несрећни Спиро, шта ћеш |
се заклео да упропасти све попове који му шака падну.{S} Он се у два маха славно користио гост |
по себи представља све то у памети, али му је слабо перо, слаб сав писаћи прибор, да то верно н |
ла је чашу воде, прекрстила јастук, али му одмах окрену другу страну, да би и Шаца снивао њу ка |
нали су, дакле, да је путник дошао, али му се, наравно, нису надали.{S} Из авлије га је први оп |
вара своје <hi>претпостављене</hi>; али му, вели, прашта“. — заврши поп Спира причање.{S} Таман |
е га, има бубуљицу, а оно није, не фали му ни ђавола... него само из обешењаклука, да је још ле |
p>— Е, није него си <hi>ти</hi>! — вели му поп Спира и пољуби се с њим неколико пута најсрдачни |
преко?</p> <p>— Није него уздуж! — вели му гђа Сида. — Бог с тобом, Спиро; а какво те „преко“ н |
ио, док сам ја била тамо напољу! — вели му бирташица кад одоше путници. — Ти си опет точио, а?< |
само гледам, како умеш да једеш! — вели му домаћин, па се примиче и једу заједно, нуди један др |
а-Петре, а за које ти опет фала, — вели му Нића; — него сам ти дош’о через твоје асне, газда-Пе |
језика, тај те твој већ издаје, — вели му Ракила, — већ заплећеш —</p> <p>— Та није баш ни тре |
то збуни ни најмање, господине, — вели му гђа Перса, — ви је сад први пут видите па вам је чуд |
Аркадија.</p> <p>— Ајде, потрчи, — вели му поп Спира, — потрчи, поради к’о да се тебе самога ти |
вина.</p> <p>— Та... своји смо, — вели му Нића, па једном руком диже бокал а другом капу с гла |
</p> <p>— Е, мој Нићо, мој Нићо, — вели му домаћин, — ко <hi>тебе</hi> има, тај зна шта има!{S} |
баш некако најбоље са стомаком. — вели му поп Спира, а у себи мисли: „Знам те, знам, стари кур |
p>— Е, а откуд је то ваша башћа? — вели му збуњена Јула.</p> <pb n="144" /> <p>— Е, па то је ба |
ло гори.</p> <p>— Шта је, стари? — вели му поп-Ћира, — Пост’о си разговоран нешто ноћас, а?{S} |
Нићо, Нићо, крив си ти к’о ђаво — вели му Ракила не пуштајући га. — ’хоћеш ти талирима да потк |
ћином из собе.{S} Овај га храбри и вели му:</p> <p>— Немај ти бриге!{S} А како те не би’ куртал |
и пристаје и даје савет поп-Ћири и вели му полако:</p> <p>— Па, немој да попушћаш, него држи ср |
и ракије, — вели домаћин.</p> <p>Донели му и ракије.{S} Пије Нића ракије, па се прихвата јела и |
на или водила са собом кад је лепо, или му доносила кући пошто су у многим кућама мрзили кад му |
тер’о.{S} Па сад га салетили и поручили му из славне вармеђе: ил’ нек је узме, ил’ ђеду је пелш |
<pb n="403" /> него: онај брица! „Та ни му је ни дека био доктор!“ додаје пакосно.</p> <p>Обоји |
е да пишете?</p> <pb n="34" /> <p>А они му само кажу: „Хоћемо (на пример) томе и томе у Галициј |
— Службеница! — одговори Јула и поклони му се онако како се обично фрајле са села клањају, то ј |
ости и задатке брачнога живота и крајњи му циљ.{S} И оба <pb n="7" /> господина попа имађаху до |
па и дан и по!...{S} А после, па и коњи му нису никакви!{S} Неке сремачке раге, па к’о мачке си |
а попа.{S} Добро се угостио и он и коњи му, а сем тога, тако је савесно набио оба „сица“, и пре |
p>— Бићу вам јако обвезана! — благодари му фрау-Габриела која је такође била у сватовима као и |
пира.</p> <p>— На спасеније! — одговори му домаћин и куца се и с њим а и с поп-Ћиром и то још д |
<p>— Па, не би згорег било! — одговори му поп Спира жељан да мало побегне од силних свакојаких |
ло!“ — „Јесте, једва једаред!“ одговори му поп Ћира. — „Фала Богу, све је добро!“ додао је поп |
свадба.{S} Па зар ти није доста, кад си му, тако рећи, испред носа уграбила зета?!.{S} Ако ћеш |
малишан крене преко таквог блата, деси му се то, да се формално углиби у блату са батиним чизм |
p>— Ако штогођ стане да прибацује, а ти му реци: да сваки према себи тражи прилику; кажи му, да |
, волео што јефтиније да прође.{S} Лети му је било лако.{S} Увек је имао по неку прилику да пут |
тако је —</p> <p>— Ах, ви, ви! — прети му прстом Меланија и гађа га цветом који дотле држаше н |
то више нема! — рече Меланија и попрети му затвореном лепезом.</p> <p>А за тим се разви врло жи |
зечеве, и не мора да пуши трафику, нити му ико тражи пасош кад продаје коње.{S} То је Иђошко пр |
, знам да ви то волете! — рече и спусти му још два грумена шећера и седе до њега.</p> <p>— Та ј |
ија често грдила мрзећи га и замерајући му нарочито што је постао непоуздан па неће да лаје на |
и, — ословљава га поп Олуја, показујући му нову лулу, — а ви ми и не честитате!{S} Морам сам да |
ама се заузела и умиривала га спомињући му из давних времена неке дере и еведре; а тата се сећа |
ио, па отишао у други крај баште, а уши му се, — мисли Јула, — све црвене к’о цвекла из комбост |
па онда опет вином.</p> <p>-— Ајде дај му, и ракије, — вели домаћин.</p> <p>Донели му и ракије |
зи, Свети Никола!“ а Свети Отац Николај му одговори: „Хе, синко, мани и ти рукама, а већ <hi>мо |
стаде у сну смешити.{S} Блажени осмејак му лебдијаше на уснама испод бркова који су били онако |
Нића осванути и фруштуковати!{S} Па нек му се нађе у његовој беамтерској торби.{S} Ај, шта вели |
б!{S} Вуку паора од јутра до подне, док му ишчупају зуб, па још с драге воље пристаје човек (и |
мо молим Бога да ме не узме к себи, док му баба не сашије гаћице.“ А кад му је сашила, а она оп |
о са ражјапљеним устима од чуда све док му нису казали да заклопи уста и да иде спавати.{S} Так |
ца и новаца.{S} Попа броји новац, а брк му се смеши; броји и прича о детету, како је красан, на |
осталом, на то су га и научили. „Не дам му, боме; ено му мишева па нек их хвата!“ рекла би гђа |
ти то њега!{S} Унцут један.{S} Ал’ сам му добро и одговорила!{S} Нема га! — вели, а уво јој ок |
ебра.{S} Погађ’о се са мном, к’о да сам му ја први дош’о.{S} Обешењак паор!</p> <p>— Сви су они |
— Хунцут један!...{S} Мисли он, ја сам му она са шора паоруша...{S} Отиш’о је! — рече гласно.< |
што не умем тако лепо к’о ви, рекла сам му,... ’хоћу да вам кажем, слатка госпоја-Сидо, па ма з |
мшије и пароси тако мрзимо?!{S} Зар сам му ја крив, или моје дете?</p> <p>— Или ја? — вели гђа |
тиније да возим“. — Па нађи кога, кажем му ја. — „Не могу,</p> <p>— вели он. — Нађ’те ви, па ћу |
ештенство, — поклоним се ја и одговорим му. — Мој рођени зуб.{S} Слуша ме већ скоро пола стољет |
касапи туже на пацове.{S} Том приликом му је испричао историју једног маторог кусог пацова ком |
у.{S} И на њему лепо одело а за шеширом му велико чапљино перо, као што и приличи јурату.{S} Из |
е помало заплетао језиком.</p> <p>У том му унеше и сува језика и сланине добар комад.</p> <p>— |
е силе за даље путовање пешке, и узицом му прекрпити свој „пинтл“ и продужити свој пут даље све |
р пошу око врата носи баш ирошки; један му крај све лепеће преко левог рамена к’о барјак на дам |
чешће поред ње пратио сокаком и Циганин му је пред зору свирао а он је певао из дешперата ту пе |
а па га поп-Ћира спасао од батина, а он му онда из благодарности оправио сахат; а носили га чак |
ј стакленој тегли на прозору, показивао му стално од неколико дана кишовито време.</p> <p>— Па, |
ио неки лек против пацова.{S} Показивао му неке празне плацеве опет црквене, где ће до године з |
анку и весеље, <pb n="380" /> и замерао му, што је он (Доситеј), иначе тако учен и паметан чове |
стално скрасио у српском народу.{S} Ово му је сада ваљ’да девети или десети пут да је у инвента |
, па не зна шта му треба.</p> <p>— Него му сад треба тутор да га туторише.</p> <p>— А, та казаћ |
.{S} Аркадија је отишао по Шацу и однео му црвену пошу.{S} Затекао га је у дућану баш кад је Ша |
у обично протојерејски штапови, а донео му га је на поклон с једнога вашара мајстор Лекса лецед |
во си каз’о... метнуо га под главу, био му под јастуком —</p> <p>— Дад’ га брже овамо! — вели п |
п Спира и погледа га значајно.{S} А био му се јако допао.{S} Био би то славан поп, мишљаше поп |
си разговоран нешто ноћас, а?{S} Разбио му се ваљда сан па избија!{S} Не знам само докле ће бит |
оп-Спиром у порти црквеној и представио му се:</p> <p>— Петар Петровић свршени клирик и изабран |
му се на сну јавио Св. Никола и наредио му да каже Јањи Грку, да купи цркви трећи полијелеј и д |
е!{S} А лепо сам ја њега учио и диванио му: „Аћиме, море, Аћиме, слушај ти <hi>мене!</hi> Нисам |
у и Јулу, па се чак и Шаце сетио, купио му лепу пошу од црвене свиле, коју боју, као што је поз |
ом салашарском, а не само браду.{S} Ако му је во времја оно онај његов дека мог’о добити онда н |
све му то не поможе!{S} Игра Шваба ако му се и не игра!{S} Гледа га Нића боктер из оног другог |
и са читавом очупаном гуском, само ако му се дала прилика!{S} Звао се <hi>Марко</hi>, али га г |
гђа Сида. „Гледај, молим те, само, како му пиљи у очи к’о каква чифуцка фрајла.{S} Моја ти, да |
ињином приповедиће вам тужни отац, како му је мила јединица после удаје све већма и већма венул |
ћу, како је заваран и очаран њима; како му се смеши брк очекујући врућу, посољену и машћу дебел |
!...“ Питајте само господин проту; како му се допала Молчанска Керувика?</p> <p>— Е, то је види |
зове децу да му праве калабалук; некако му лакше кад чује ларму на коју се већ од толико година |
p>— Од поп-Спире.</p> <p>— Јао, наопако му звонило!{S} А через чега?</p> <p>— Через младожење!{ |
п Ћира ваљада спава, а поп Спира колико му брига допушта, дремуца по мало.{S} Пера бадри коње, |
ако су мештани били осветољубиви, нико му се није светио, н. пр. да му запали кућу или одведе |
т поглед — све му се то допало и падало му на памет, како би то лепо било кад би свега тога бил |
мантију.{S} И у оној првој вароши било му је добро.{S} Била је добра парохија за попа, али се |
е све на њој тресе. <pb n="176" /> Мило му, па је гледа једнако, и једнако се смеши!</p> <p>Ах, |
је од тетке да је питала за њега и мило му било што је намучио мало својом љубоморношћу.</p> <p |
итулирају: господин доктор Шандор, само му гђа Перса још никако не признаје бечке дипломе његов |
318" /> рђави људи и душмани, могли смо му комотно извадити још два <hi>здрава</hi> зуба — тај |
едва чекамо да видимо.{S} А девојку смо му нашли и добра кућа, а за мираз се неће постидити дев |
су га и научили. „Не дам му, боме; ено му мишева па нек их хвата!“ рекла би гђа Сида кад транж |
мисли, него куд овце, односно поверено му стадо, туд и он.{S} А знате, и ја сам у неку руку па |
па лепо сео у кола па за њим; и срећно му поквари тај посао.{S} Па још тамо су се, у Темишвару |
да никад није ни био у коли’!{S} Е, то му, ето баш не ваља!{S} Тако је приклане возио једног Џ |
ан неке тамошње официрске касине.{S} То му је Меланија олакшала приступ у те кругове.{S} Гђи Пе |
ког платна златом извезена с преда а то му ја извезла и послала његова сестра Јана из диштрикта |
ао, да сам употребио Пентикостар, па то му је већ прва лаж.{S} Није Пентикостар, него Часловац, |
веку наравно да није познато!{S} Али то му ништа не смета (ни њему, поп-Ћири, а ни поп-Спири), |
ових пет форинти нашем Проки.{S} А, сто му заверака његових!{S} Пишу ми оданде, да је први мома |
другом нит’ сме ко.{S} Па му дика, што му је сна лепа. „Лепе коње и лепе жене, каже он; е, ако |
у труд, пали лулу и псује Чивутина, што му је дао ситну трафику; а после грди неког газду што д |
— ја му се, та Бога ми, и не чудим, што му је било тешко.{S} Та отац је тек!</p> <p>— Ћиро!{S} |
<pb n="419" /> повратити, ону сузу, што му заблиста у оку. — Терај боље!</p> <p>— Хааа! — викну |
два је чекала да му кроз дан два да што му је обећала ако се лепо покаже.{S} А обећали су му ко |
ика бесмертнаго фкусите!“</p> <p>На што му је гђица Јула рекла „Фала!“ узела нафору и одмах је |
де?{S} Ваљда код оног Швабе да руча што му је куварица Чифутка, како кажу!{S} Што баш у нашу не |
о је и купио; и грк је већ унео све што му је стајало испред дућана; унео и крупице соли и кење |
ај...{S} Љубинку... гроб не зна, те што му тако и нико не може на њ отићи и сузама га својим за |
с драге воље пристаје човек (и онај што му ваде, и онај што га вади) — па једва га извуку!{S} А |
еп, а из џепа извади онај замотуљак што му га даде Аркадија и зави га у завој па метну у појас |
га.{S} Мила му и Јула и Меланија, добар му и поп Ћира и поп Спира подједнако био до овога немил |
ко звоно чак до последњи’ салаша, макар му пукле оне његове гајде.{S} Ала би се секирала и кида |
престала и мало се оцедило, а и чизмар му наглавио чизме, ипак га нема.{S} Јула је на њ мислил |
мисли, како је сретан и пресретан, јер му је вечерас Јула први пут казала <hi>ти Шандоре</hi>, |
једнако држи једно лепо жуто гушче јер му остала његова браћа никако нису дала, као најстидљив |
ише књига поред њега налазе.{S} И молер му је и учинио по вољи; тако су дошле крај њега четири |
боље ишта него ништа, а после, и процес му је већ изашао на потиљак.{S} На њему је често фрајла |
ила) зачуди се кад чу неки нов непознат му глас па приђе Северним Вратима на олтару и провири к |
рче потковице и пола „штогла“, — и опет му ништа оне помаже он тера своје.{S} Кад му дођу лутке |
ужи са подацима о стању цркве.{S} Успут му је показао многе и интересантне ствари.{S} Зауставља |
е отпратио најпре г. нотароша и госпођу му, за тим тетка-Макру, и на послетку и принципала и пр |
сам дишкрећанин!“ — „Е, фала ти, — кажу му они, — „и за наше уши а и за месечину.{S} Нећемо пуц |
о, — дочекују радосно укућани и скидају му и кабаницу и дороц.</p> <p>— Ала да пасје ноћи, тане |
ему. — Ај?</p> <p>— Јесте, — одговарају му, — спремамо за сватове?</p> <p>— А ко се то удаје?</ |
ла, а међу њима и Сепла сувачара и жену му Бетику и ћерку Кредлу.{S} Сепл је из поштовања према |
наде.</p> <p>— ’Бројтро, брицо! — викну му мало лолински ча-Нића, па се искашља онако у српском |
струк лука.{S} Од то доба, веле, да су му дали надимак <hi>Поп-Кеса</hi>, па га и данас још ув |
аје фишкала и ланаца.{S} А, кажу, да су му већ поручили и од господина <pb n="220" /> Владике, |
има, знате, лаку и сигурну руку, па су му совјетовали, да је гријота да свој талент закопа овд |
Сад је у пензији.{S} Заплакао се кад су му саопштили и ако је ишчекивао.{S} И сад и ако је фака |
мишљаше и чуђаше се самом себи, где су му пре осам година биле очи?!{S} А она га гледаше своји |
на вечерњу јуче, тако и данас, многи су му похвалили глас.{S} А кад је поп Спира говорио предик |
ала ако се лепо покаже.{S} А обећали су му код куће, да ће му купити чизмице са мамузама и покл |
ном се страном и не служи, на десној су му сви зуби слаби и шупљи.</p> <p>— Та шта говорите!! — |
ога ми, и наплаћивао се.{S} За писмо су му плаћали два сексера и то што попије док пише и напиш |
дите.{S} Пипав је до зла Бога, за то су му изденули име, па га нико у селу друкчије и не зове н |
њ његов, а да пасоша нема за то, што су му дин-душмани његови украли најпре пасош, па ће после |
ном Неци украли коње, па мало им што су му одвели коње, нег’ му још метли уларе на врат па отиш |
S} Да је он само полак добар к’о што су му коњи — била би једна красота!{S} Он добро тера, до д |
-Макре а другог код поп-Спириних.{S} Ту му гову.{S} Увек га ујутру питају, шта он најрадије јед |
la">corpus delicti</foreign>-а.{S} И ту му онда предам онај замотуљак са зубом унутра.</p> <p>— |
нађе какавгођ изговор, — јер ви, казаћу му, не можете пре ручка да се кренете.</p> <p>— Но, па |
.</p> <pb n="238" /> <p>— Добро, казаћу му! — вели гђа Сида задовољна и похита да јави радосну |
>.</p> <p>— Не брини се ти!{S} Запушићу му уста, да ће памтити док је жив кад се са мном дишпут |
’о да га је са страшила скин’о, а дорац му сав искрпљен, па стао па ме гледа и жалостиво маше г |
д се са мном дишпут’о.</p> <p>— А можеш му и то рећи: да се <hi>доцкан</hi> сетио.{S} Младић је |
се убијају муве па по ваздан иде, убија муве и растерује сан, јер се боји „шлога“ па не сме да |
а.</p> <p>— Ух, — хукну гђа Сида, — ове муве.</p> <p>„Добро кад не рече: цвекла!“ рече у себи г |
глих и врло чисменка.</p> <p>— Проклете муве! — рече као више за себе гђа Сида, — за то ја увек |
а је увек така кад су врућине и кад јој муве досађују.</p> <p>— Боже!{S} Па зар за то?</p> <p>— |
еднако држи у рукама оно чим се убијају муве па по ваздан иде, убија муве и растерује сан, јер |
, знате, код нас паора како је... ми не мудрујемо много к’о капуташи!...{S} А <pb n="416" /> да |
ли јој гђа Сида; — кад се уда, онда куд муж, туд, што кажу, и жена!“ — „Та да <pb n="372" /> бо |
уж и жена високи, а сачувај Боже кад је муж мали, а жена се отегла у висину!{S} Ено како ружно |
иди, лоћка једна, како се жали супруг и муж.{S} Ал’ то је, знате, тако ишло, ал’ тако — да сам |
о нижа, то је много лепше него кад су и муж и жена високи, а сачувај Боже кад је муж мали, а же |
међ својима!{S} Ал’, знате како је: ди муж, ту и жена; па ди је њему добро, мора и жени бити.{ |
ој кажем <hi>сад</hi>, него свекрва или муж <hi>после</hi>!{S} А друго, научила сам код своје к |
ном пуницом, оном Савком, па су сад к’о муж и жена.{S} Ушао Нића у газдашаг па га сви у кући по |
иле обадве у Темишвару, па кад јој умро муж, и кад сам видила, како је флегматиш и ’ладна била |
Кипро, чуо што? — пита гђа нотарошевица мужа.</p> <p>— Ја... баш ништа, — вели г. натарош.</p> |
копистила на своју снаху, завадила је с мужем па долази сваку ноћ; докле је ту, све се чују изд |
рквом, да крстите новорожденог младенца мужеског пола Неци Прекајцу. (Аркадија је, као и поп Ћи |
не, да крстите.. овај..{S} Вуји Ирошу.. мужескога је пола... синчић.{S} Добио синчића, па к’о ј |
е не тражим да једна домаћица уме своме мужу зготовити ручак.</p> <p>— Та шта говорите?! — чуди |
е.{S} Сачувај, Боже, такву какву каквом мужу који се бави науком па му треба да се разговара и |
је заступљен.{S} Била је чак и варошка музика за окретне игре, а ни Совра гајдаш није фалио; с |
фришка <pb n="188" /> луфта, од ларме и музике; дигли сокак на главу!</p> <p>— Е, е!{S} Ама то |
еташи, Ћиро, неки курмахери и неке нахт-музике, к’о да смо на „Тиса-парту“<ref target="#SRP1894 |
секираш <hi>песмом</hi>, ја ћу тебе <hi>музиком!</hi> Да ви’ш како <hi>ја</hi> умем!“ И једно в |
Е, није него ваљда оној баба-Тини праве музику?!</p> <p>— Та каква је ћорава садашња младеж, и |
пас не трпећи као и сви у његовом роду музику.</p> <p>— За газдом! — прошапта гђа Спириница.</ |
ли кад су нашли клавир у селу где су од музичких инструмената познате само дромбуље, фрула и га |
где се обично музле краве.{S} Краву је музла Жужа слушкиња, здрава једна дунда једрих образа, |
Госпоја Сида била је тамо где се обично музле краве.{S} Краву је музла Жужа слушкиња, здрава је |
} Да оде сад кад се <pb n="63" /> краве музу, — не иде, нема смисла.{S} Каијафа је она гђа-Сида |
— <pb n="27" /> вели попадија. — Једна мука и невоља, а нема му лека!</p> <p>И доиста, ко га н |
тавити себи!{S} Зар нисте чули какве је муке им’о отац поп-Спирин, док га је натер’о да се школ |
он, исти Трифун учитељ, дошао, било је муке и невоље доста кад је требало што написати.</p> <p |
„Срам те било!“ Сутра дан је шегра имао муке чистећи браца-Шацине чизме.</p> <p>Исто су тако за |
ворио.{S} Па сам ти садакана, друго, на муки великој.{S} Једно ми замерање пристоји; ако послуш |
гословију, да му одело стоји к’о катани мундир, да носи ирошки пошу, да има лепе брчиће и да ле |
на дуд (не бирајући је л’: црн, бео или мургаст) да се наједе и поткрепи своје силе за даље пут |
све му обријај, нек изгледа к’о ћелави Муслија!...{S} И у гроб кад легнем, Ћиро, мислићу фурт |
одмори мало. — Што не бекне сад штогођ, мустра берберска!?</p> <p>А из друге баште се зачу најп |
> си се!{S} Ти си се нећк’о?!{S} И јеси мустра да се нећкаш!</p> <p>— А ваљ’да ја баш то пијем |
али!... „Којешта ме пита!“ Видиш ти ње, мустре једне!{S} Ваљда те неке питати колико нам је крм |
ажио сам па нема...{S} Све неке мустре; мустре од кукуруза, и неке мустре од вунице, ваљ’да за |
та. — тражио сам па нема...{S} Све неке мустре; мустре од кукуруза, и неке мустре од вунице, ва |
неке мустре; мустре од кукуруза, и неке мустре од вунице, ваљ’да за ћерку, треба нешто удавачи |
шењаклуке.{S} Једна му је већ рекла: „О мустро!“ али то њега није много женирало.{S} Знао је да |
>— Хе, госпоја, „пролазе године к’о гођ мутна вода“, што кажу паори.{S} Што проживите, слатка, |
а ако од његовог крзна не направи себи „муф“ на зиму.</p> <p>Но што је крао по комшилуку, то би |
уде некуд у даљини; на петој с рукама у муфу и пахуљицама снега; на шестој с лалом и зумбулом у |
ема више унтауглих!{S} Ено и Перин онај муцало, нема предња два зуба а не уме сексер крајцара д |
ти у рог, а за то ми и не треба ни Неце Муцкалова језик!{S} А ово парче сланине ћу за ујутру да |
ка вила уписаће му име у читуљу српских мученика, и сачуваће му спомен и за потоњи свет.</p> <p |
познати тропар шљивовици: „Пресвјатаја мученице препеченице.“ Пио је он често и сам и у друштв |
и тамо како је да је, него се бар ти не мучи и не злопати на тим вашим свету, каже!{S} А ја ћу |
ма овде на врату —</p> <p>— ...да се не мучим и злопатим на овим свету кад сам сваком на терету |
<p>— Није, није ни то... ајде да те не мучим... — вели поп-Ћира и показа јој купљене ботуше.</ |
само кол’ко знате; немојте ме, слатка, мучити!{S} Кол’ко знате приповедите, а ја већ могу себи |
н попа, ми ћемо још сто година живити и мучити се!{S} Проко, добри друже, ди си, да видиш твога |
не би био други <hi>Рајић</hi> или <hi>Мушицки!</hi>...{S} А, са свим, са свим сам с њим задов |
{S} Ја баш ако и гледам, а ја сам барем мушкарац, па ми се и шикује,.. ал’ <hi>ви, ви!</hi> ... |
обвезала!{S} Уклонила је из албума све мушкарце испод педесет година; и хуланерски, и инфантер |
Бог, свуд се они мораду да стрефиду.{S} Мушкарци!{S} Јуф, само кад помислиш...{S} Па још они па |
р врло повољно развија.</p> <p>— Ах, ви мушкарци!{S} Што сте ви мајстори у исмевању, то више не |
уд би’ знала од срамоте, да су ме какви мушкарци вид’ли!{S} Проклети мушкарци! — рече и оде као |
...{S} Ди би од срамоте, да су ме какви мушкарци!...{S} Но, лепа парада!</p> <p>— Бо’ме!{S} Как |
ла!{S} Јао наопако!{S} Ако виде паорски мушкарци ’хоће, ђаволи, још да ме спевају!{S} А куд би’ |
о кад помислиш...{S} Па још они паорски мушкарци чим видиду а они спеваду шором.{S} О, о, мог м |
у ме какви мушкарци вид’ли!{S} Проклети мушкарци! — рече и оде као ветар у кућу г. Геце касира, |
ао!{S} Она, дабоме, не уме онако пиљити мушкарцима у очи и преврћати очима к’о она њи’на актерк |
мојте, — прекида га Меланија, — знам ја мушки неверни род.</p> <p>— Ал’ уверавам вас —</p> <p>— |
помилова га крадом по образу. — Сви ви мушки замерате и правите се к’о да вам није право, а оп |
је гђа Сока била гневна, а онда ни сами мушки не бирају израз, нити су објективни!) Опет ће ме |
их све неке у којима се излаже презрењу мушки пол и пита се: што ће он на свету?{S} И на послет |
учица, ни цицаних сукњица; све се то, и мушко и женско, и старо и младо, фатирало и убантурало |
!{S} Тамо ја и не знам, каже, је л’ сам мушко ил’ нисам!{S} Удај се ти само, та можда ми, каже, |
а се когођ, кад је овако сама кућа брез мушког, не ушуња па пуштим зељова с ланца.</p> <p>— Баш |
и осветољубиви, нико му се није светио, н. пр. да му запали кућу или одведе чилаше.</p> <p>За т |
ћена писмена и прочита: <hi>„Александер Н* Бечлија, хирург и дентист т.ј. зубних болести лечник |
276" /> бар разговарамо...{S} А, би л’, на примјер, тако ово дана, возио?</p> <p>— Та-а-а, оно, |
ди су, треба да се венчаду; нису марва, на прилику, па да брез венчања живиду...{S} Од чега би, |
под јоргованом плаче.{S} А поред њега, на једној грани стоји њихов <hi>Гага</hi> стари гавран |
прилику, лети?</p> <p>— А, као... кога, на прилику?</p> <p>— Та, сад... кога било... ма кога... |
>А деси ли се каква несрећа у селу, да, на пример, неко у селу умре, и ту како коме, али господ |
{S} Та која никад у веку није запевала, на данашњи дан мора.</p> <p>— Та имаћеш кад и плакати, |
која је била завирила у кола и видела, на велико и њено чудо, оба попа како седе лепо један кр |
а Перса, кол’ко је ја познајем, да она, на против, баш к’о своје рођено дете воле вашу Јулу.{S} |
Галицију или у Талијанску.{S} Атресира, на пример, томе и томе катани у Галицију, или томе и то |
види, вели, коње, или колут око месеца, на ком су крају штапци или какво ће време сутра бити.{S |
а тај нови учитељ, млад један богослов, на место старог учитеља, <pb n="32" /> господина Тривун |
„Доиста, доиста!{S} Зуб никако није од, на пример, каквог крштеног створења, ни мирјанског а ка |
ш њу већма нег нас, па нек ти је, каже, на част!{S} Ал’ ја, каже он, нећу више да те признам за |
или се ви или не срдили, ја дођо’ каже, на једну чашицу.“ Кад ал’ јест, врага, чашица!{S} Буде |
адале сваком све више у очи.{S} Ако је, на пример, какав богатији умро, и породица му захтевала |
а глави шубаре јагњеће или астраганске, на плећи изврнут кожух или дороц и шарена кабаница, а н |
селом променио.{S} На ногама му чизме, на плећима дороц, а преко њега дуга кабаница, испод каб |
вога бријања и ординирања у селу икоме, на пример, прао главу и заустављао крв Недељом пре подн |
е сукње на њој.{S} Али тек после подне, на рогљу ће тек да сине у свој лепоти својој, а сад је |
о од боље познатијих се усуди па дирне, на пример, поп-Спиру за то, па ће му тек рећи:</p> <p>— |
кад је неко од наши’ у невољи; кад се, на прилику, жени!{S} Та, волијем поповску крајцару, нег |
ла и гледа слатко и насмејано на цвеће, на родин кљун и ружу, како се једно другом клања и приб |
а се искаљају.{S} На ногама им чизмице, на плећима преко кошуље од танког српског <pb n="72" /> |
оће да век векује, а он гледа, до душе, на оно прво, али, Бога ми, још више и на ово друго.{S} |
ам то, и пазим на њих к’о њихов род, и, на прилику, браним ово имаће к’о и моје да је.</p> <p>— |
а брез венчања живиду...{S} Од чега би, на прилику, ето господа попе живили, да немаду ето тако |
бирташица излазећи.</p> <p>— Сад... ви, на прилику — умеша се у разговор онај бојтар из буџака, |
за једно свештено лице, к’о што сте ви, на прилику.</p> <p>— Е, па кога ћу, за име Бога, да узм |
ра, јербо десном се страном и не служи, на десној су му сви зуби слаби и шупљи.</p> <p>— Та шта |
читељ се представио црквењаку Аркадији, на што овај каже да му је мило.</p> <p>— Јесте, очекива |
талу, каже!{S} Све ћу приписати, вели, на варошки шпитаљ.“ А ја кажем: „Фала вам к’о оцу <hi>и |
пеца рибу (у јесен хвата штиглице) или, на послетку, оде код тетка-Макре.{S} Ту је једнога лепо |
"105" /> више немачких романа у фотељи, на прозору, или се сакрије иза клајдерштока; а Јула врл |
сад... кога било... ма кога...{S} Лети, на примјер... колк’о тражиш на дан?</p> <p>— Па осам ср |
враћа своме протектору, доброј старици, на банак и наставља прекинуто предиво.</p> <p>Но кад је |
ко спрам кога...{S} Има то да кочијаши, на прилику, и певаду; ал’ то је и спрам путника.{S} Јер |
, чућете.</p> <p>Овај несретни надимак, на који се поп-Спира онако исто тужио као и поп-Ћира на |
о рад био, али стег’о се к’о какав Грк, на није ’тео ни крајцаре да да нуз девојку.{S} А поп Ћи |
овој мојој: „Што се не угледаш, кажем, на твоју старију другарицу Јуцу?!{S} Ето, кад си, кажи |
ће и да га сахатима вреба (а у осталом, на то су га и научили. „Не дам му, боме; ено му мишева |
води газдинство, да претходи примером, на пример, својој ћерци, да ова буде временом добра кућ |
део на клупи у порти под једним орахом, на који су сеоска деца увек тако жељно погледала али га |
бега из све снаге; право бега на таван, на кров или на какво друго безбедно место где ће моћи н |
зору и показа бичаљем на црквени тороњ, на читаву шуму од ђермова и на крајње куће које се онак |
стајемо.{S} Фала на дочеку.</p> <p>— О, на мало, на мало!{S} Камо срећа, па да ме се почешће та |
— што досађујеш господину?</p> <p>— О, на против! — вели гост. — Како ко, ал’ мени, верујте, у |
ода попе.{S} Зар мислите, нису они к’о, на прилику, једни паметни и учевни људи, обишли све, па |
говорио.{S} Па сам ти садакана, друго, на муки великој.{S} Једно ми замерање пристоји; ако пос |
познаје сав комшилук по гласу.{S} Тако, на пример, један се жабац већ неколико година дере коли |
S} Фала на дочеку.</p> <p>— О, на мало, на мало!{S} Камо срећа, па да ме се почешће тако сетите |
— вели Нића. — А шта би ти к’о фалило, на прилику за удовца?</p> <p>— А ко ће, Нићо, удовицу с |
лули, а и вама, дражајши господин-Ћиро, на тој почести коју сте указали мом скромном дому.</p> |
ставио и, што кажу, опредјелио.{S} Ето, на прилику, ти служиш госте, а ја кочијашим, а они се у |
и.{S} Живели су они врло лепо, као што, на послетку, и приличи поповским кућама, које треба да |
баш: „Ју, Боже, ала да се ’хоће нешто, на нашу срећу, сетити па да нам дођу мало.{S} Чисто ми |
недеља, кад је ту био тродневни вашар, на коме је Рада Карабаш (са још некима чикошима из Бачк |
благонаклоности беше онај црвени појас, на који толико викаше поп-Ћириница.</p> <p>— Због песме |
спрам свеће, него сам оставио за данас, на дану то јест.{S} Спрам свеће се превари човек, а жен |
после неколико недеља се крећу на пут, на Шацине науке.</p> <p>Стигоше сватови са младожењом.{ |
а, не трпим устручавања!</p> <p>— Могу, на послетку, — попушта гост, — али само с водом, онако |
ерај“ а друге ће Бог извести, што кажу, на пут...{S} Ајд’, спас’ Бог, укућани!</p> <p>— Ама <hi |
и падала, благодарећи поспешном ветру, на поп-Ћирину кућу баш кад су изашли да се шетају, а ре |
сиц нуз мене!?{S} Па ето и господин су, на прилику, парок к’о и ви што сте, па ди би ја њега ме |
њој је описан „јаузн“ код поп-Ћириних, на коме се десио сукоб и отпочело се отворено непријате |
аш и пешке да иде...{S} А, пошто возиш, на прилику, лети?</p> <p>— А, као... кога, на прилику?< |
тој с рукама у муфу и пахуљицама снега; на шестој с лалом и зумбулом у руци; на седмој у лаком, |
кође, а мисли јој блуде некуд у даљини; на петој с рукама у муфу и пахуљицама снега; на шестој |
илова, а на капију изађоше кола и коњи; на колима лепи арњеви а под арњевима седи Пера Тоцилов. |
а; на шестој с лалом и зумбулом у руци; на седмој у лаком, врло, врло лаком оделу са снопом жит |
дно уздисали ако би што жалостиво било; на оним тронљивим местима Пери би дрхтао глас, а Мелани |
ма њој на другој страни млад медецинар; на другој са рајтпајчем а према њој бркати хуланерски о |
м а према њој бркати хуланерски официр; на трећој нека стена и шкољке неке на морској обали а п |
а према њој маринерски обријани официр; на четвртој јесењи суморан ландшафт а она наслоњена на |
одаде поп Ћира, — сад ви треба код нас; на вас је сада ред!{S} Па, извол’те на свадбу.{S} Још н |
до тога!{S} Шта ми паде <pb n="212" /> на памет.{S} Сирота Јула!{S} Баш је малерозна; наслутил |
излазила с пуним бокалом <pb n="363" /> на сокак своме каплару Затрацену и Ержи која је опет би |
hi>„Заставом“</hi> и <hi>„Даницом“</hi> на столу и удовице са брошем незаборављенога покојника; |
и ти к’о отац... а не била <hi>ја</hi> на твом месту, то само ја велим, а ја би’ већ —</p> <p> |
да будеш!</p> <p>— Ето, сад <hi>ја</hi> на крај срца!...{S} Та је си вид’о само како су салетил |
донесете, мислићу на вас, <hi>само</hi> на вас.</p> <p>— Ах, госпођице, кад не бих желео, да ва |
оменусмо, а где су тек оне ситније?!{S} На пример живине!{S} Шта је и какве је све те било ту у |
с Габриелин.</p> <p>— Неће, неће!...{S} На ланцу је под амбаром.{S} Извол’те слободно! — одгово |
ла добре воље, под дудом показивала.{S} На <pb n="106" /> бал је ишла од године до године, о Св |
ом да ни једна није већ ни веровала.{S} На село се почела спуштати блага летња ноћ и, како се т |
да је свршио нешто латинских школа.{S} На њему богато и укусно одело.{S} И душанка и прслук и |
енску чељад, да им каже шта је чула.{S} На прва три места рекла је да је увреда нанета гвоздени |
вогрошака па чак и неколико сексера.{S} На један тако бачен сексер, веле, да је тако силно поле |
ала његова сестра Јана из диштрикта.{S} На ногама лаковане <pb n="381" /> чизмице са златном ру |
и шећера и подоста земичака и кифли.{S} На кратко, искуповали су толико ствари, да већ скоро ни |
знао је кад и како треба погледати.{S} На капуташке, то јест пулгерске, девојке само погледа и |
Габриела удари у кабаничарски сокак.{S} На авлијским вратима затече Пелу Леке кабаничара жену, |
процес му је већ изашао на потиљак.{S} На њему је често фрајла Меланија ждронцала неке арије.{ |
етињој, где га позива отац на ручак.{S} На вратима га дочекује Неда гологлав и мало постиђен, п |
ена па се хладила танком шнуфтиклом.{S} На лицу јој неко блаженство а уста у пола отворена, па |
ве раскошно ишарано плавим гајтаном.{S} На прслуку неких тридесет ситних сребрних пуцета, око в |
аједно са природом и селом променио.{S} На ногама му чизме, на плећима дороц, а преко њега дуга |
младо, фатирало и убантурало добро.{S} На глави шубаре јагњеће или астраганске, на плећи изврн |
на баба донела у мираз Јулином деду.{S} На последњем листу сваки је читатељ записао своје име и |
стоје, не играју се да се искаљају.{S} На ногама им чизмице, на плећима преко кошуље од танког |
идљивијем, да приђе чанку пуном каше; — на против, ако ко, онда ми треба да се извинимо што у о |
ла кад су га позвали сутра — у Недељу — на ручак.{S} Чим се вратила и донела мачка кога одмах о |
</p> <p>— Јесте! — вели Јула.</p> <p>-— На моју часну реч, верујте ми, — вели Пера, — и да сам |
-Цвечкенмајер!!</p> <pb n="391" /> <p>— На, Кристи-Гот, тако вам и треба! — поздравља је ова.</ |
, никад више... никад, слатка!</p> <p>— На!{S} И види вам се по...{S} Лако вам је, кад је Бонап |
маћину. — Дакле:{S} Спаси Бог!</p> <p>— На Спасеније! — Искапише до дна. — Свршени клирик, а, ј |
и Бог! — прекиде га поп Спира.</p> <p>— На спасеније! — одговори му домаћин и куца се и с њим а |
о шалите!{S} Ид’те, молим вас.</p> <p>— На моју част, слатка!</p> <p>— И-ју!{S} Ко би то рек’о! |
миш попашан на печену кожурицу к’о Вла’ на рибу,“ вели јој Нића па па се окрене мало на леђа да |
рује је гђа Сида и љуби је. — Иди одма’ на бунар, па се уми ’ладном водом.</p> <p>Јула је пољуб |
је далеко још до Ченеја.{S} Путују ал’ на путу још никог да сретну.{S} Тако су ишли два и по с |
и, него с гробља право кући „усопшчега“ на даћу.{S} Ту су скупљене ожалошћене комшије и неутешн |
од његовог крзна не направи себи „муф“ на зиму.</p> <p>Но што је крао по комшилуку, то би му г |
ворила се широм капија Пере Тоцилова, а на капију изађоше кола и коњи; на колима лепи арњеви а |
ут кожух или дороц и шарена кабаница, а на ногама не <pb n="242" /> видиш више опанке — које ка |
а шифонира стоје као две мале капеле, а на њима поређан порцулан и тегле с разним компотом.{S} |
рске, девојке само погледа и уздахне, а на паорске намигне и кресне очима тако жестоко, да му п |
ишла од године до године, о Св. Сави, а на балу је увек била малерозна.{S} Окрене ли је само дв |
p>— А ја ћу само да сврнем мало кући, а на ту ћемо страну и ударити, па ћете о једном трошку ви |
да је увреда нанета гвозденим кључем, а на друга два је у хитњи погрешила и рекла, да је то бил |
запомагање оданде.{S} Виче за помоћ, а на вику његову лете у помоћ усплахирени укућани; ухвате |
а сам, ал’ чисто и сама не верујем... а на сплетке мрзим к’о на ђавола...{S} Та знате ме, фала |
ћути, па и он гледа жалосно на њу.{S} А на Шаци као нису оне његове лепе ирошке хаљине, него не |
здраво хаглих па через тога.</p> <p>— А на што ти то? — пита је Пера.</p> <p>— Ех, немој ми се |
ловани јастучићи и комадићи хеклераја а на њима све неки голи Аморчићи са тулцима стрела (а код |
а јалова дуда а испод дудова је клупа а на клупи испод оног дивног хлада врло згодног за претре |
у другом сокаку.{S} Лепа, велика кућа а на њој ни крајцаре дуга.{S} Пет прозора са сокака а про |
пуцета, око врата свилена црвена поша а на њој златом извезен српски грб, извезла га је његова |
бљавих патака и пачића и друге живине а на њему дечурлије која се частила дудом.{S} Попадији ни |
пруслучићи свилени са сребрном пуцади а на глави нови чисти шеширићи, (у деце већих газда свиле |
чизмице са златном ружицом и кваслом а на глави шешир са струком ковиља, које се расцветало на |
лако и слагала мирно два педља дебело а на јесен ће од ње једно славно блато да буде.{S} Ко је |
А он ослабио, Боже, па поцрнио у лицу а на глави му неки стари подеран шешир к’о да га је са ст |
uote> <l>„Игра Шваба и Швабица</l> <l>А на Шваби кабаница;</l> <l>Боље игра кабаница,</l> <l>Не |
а,</l> <l>Ди кувари ватру пире</l> <l>А на мене руке шире!{S} Ију-ју, ију-ју!“</l> </quote> <p> |
о није било ни нужно...{S} Ако ова риба на асталу, — рече и показа на варку од сома, — што прог |
> <p>А поп Спира је само слуша.{S} Дува на нос, окреће стиву лулу око камиша и шета се по соби |
у грудима, као пијан домаћин кад грува на авлијска врата, ударало да искочи!{S} Ваљда је за то |
ло.</p> <p>Домаћин узе појас, остави га на своје место и врати се натраг.</p> <p>— И једнако сп |
и вршење његове дужности.{S} Остави га на послетку и гајдаш и сави у други сокак, оде и он да |
ом га спалио.{S} Још се сећам да сам га на нарочито место метла, да га само не заборавим!{S} Мо |
утник га узе у кола и пољуби и метну га на колено.{S} Кад видеше оно троје ово у колима, изјави |
раби а он бега из све снаге; право бега на таван, на кров или на какво друго безбедно место где |
нство!{S} Остави лепо мене па уз’о њега на миндрос.{S} Те ти он, Бога ми, држ’-не-дај! што рекл |
се онда, кад је уз њега, не боји никога на свету.{S} А њему мило што га тако држи за јунака, па |
издржи дрзак и безобразан поглед онога на дну.</p> <p>— Па, да ви’те, и смислио сам...{S} Само |
и помаде па тек затутњи каква босонога на капију и нађе баш онда да зове комшиницу из преко пу |
них и почетих, једна на канабету, друга на фотељи а трећа на прозору.</p> <p>— Ништа, ништа; не |
а Сида па стала па је гледа. — Та друга на твом месту дрекала би: „Отвори се, земљо, па ме прог |
А умела је некако да то тако удеси, да на крај краја буде неопходна у многој такој кући.{S} Ис |
преко пута, да их затекне за столом; да на лицу места види ефекат, који је произвела својом кер |
те.{S} Није мени одликован трбух, па да на трбуху стоји, него је моје чисто срце награђено, па |
Е, дабоме, — брани га гђа Сида и не да на њ.</p> <p>— Ајд-ајд!{S} Ја ти ипак кажем, да ја добр |
комшиницу из преко пута, само да му да на знање, да је ту и да га прати очима.{S} Наравно да т |
у, господин-Спиро, шта вам то сада пада на памет!{S} А ја баш сад мало час с мојим попом разгов |
по леду, па лети једно за другим и пада на леђа а ноге му полетеле у вис.{S} Али се нико није о |
Терај боље!</p> <p>— Хааа! — викну Рада на коње и пуче ирошки бичем преко њих, и коњи полетеше |
же он, познајем сву фамилију мога, сада на жалост господина супостата, сви су они до дубоке ста |
ознато то лепо и ведро лице.{S} Погледа на кућу, и на таблу на којој су блештала позлаћена писм |
у други сокак, а он још једаред погледа на врата, а она још стоји и гледа за њим, маше му марам |
је сад опет? — пита гђа Сока и погледа на авлијска врата.</p> <p>— Госпоја Соко, ’хоће л’ кера |
обелеле и прекрсти руке па опет погледа на Перу (који остави Албум и поче читати <title>Риналда |
а, као свака мати, којој је ћерка вазда на очима те и срцу ближа, — она је приметила и није јој |
ико ми се само пута тужила госпоја Сида на госпоја-Персу и на њену Меланију. „Гледајте је само, |
у и лепу принципалову ћерку, па је онда на коњу, што веле.{S} Јер он не познаје још то женско с |
иди онако у перју још, а њему пође вода на уста, па луцкастих ћурака и међу њима глупи и уображ |
— рече Габриела и седе иза њихових леђа на једно канабе и извади свој штрикерај.</p> <p>— А не, |
јер засикта стари гусак иза њених леђа на госта који се (после дужег приповедања поп-Спириног |
стима, — није оштар, него је твоја кожа на лицу здраво хаглих па через тога.</p> <p>— А на што |
спођице, овако лепа околина, (па показа на њих две,) коме да се не допадне!?</p> <p>— Ју, госпо |
Ако ова риба на асталу, — рече и показа на варку од сома, — што проговори, то ће се и од мене ч |
.{S} Какав Владика!{S} Море, не била ја на твом месту, а ја би’ то већ... вид’о би ти!...{S} Ћи |
заповеда!...{S} Еј, пусто, што нисам ја на твоме месту, та певала би’ и да пустосват жели, — а |
колик је само онај Велики Сокак с краја на крај, па колико тек малих сокака има, а сви су широк |
брих момака на женидбу и лепих девојака на удају, а <hi>рогљева</hi> у селу доста баш к’о празн |
одно међународно пристаниште од барјака на <pb n="10" /> разним ескадрама.{S} Нек се зна што је |
аца доста.{S} Било у селу добрих момака на женидбу и лепих девојака на удају, а <hi>рогљева</hi |
ио, јер, ето, овај дотерао до помоћника на звонари) и пале црквене прангије.{S} Накупила се дец |
} И не знам како, већ тада му је падала на памет страшна мисао: каква би то велика несрећа била |
ер кад је певајући ову строфу погледала на своју маму, видела је како се гђа Сида заплакала.{S} |
чица на прозору?...{S} Сигурно се одала на астрономију и звјездочтеније, — вели заједљиво поп Ћ |
а је неупотребљена са шаке мирно лежала на сред пута, него морају да стоје тако мирно, па да се |
рена и забринута.{S} Кад га је спремала на пут, метла му је, као и увек, шунке и сира у кола, и |
и мало брадице; коса лепа, смеђа, пала на рамена онако омладински, а раздељена по среди онако |
ко је једна <pb n="109" /> лађа пропала на мору и сви се подавили, а само један се спас’о на је |
фкапу (коју је кришом у помрчини метала на главу, јер је поп Спира страшно мрзио на те швапске |
дић!</p> <p>— И тако фрајла Јула остала на цедилу, па се из дешперата заљубила у Шацу... оног м |
дознати, али је врло јака сумња остала на Тими „шрајберу“ (управо „шлајберу“, како су га паори |
ли лети.{S} Задржана тако она би остала на ручку, па и на вечери.{S} А најрадије је јела „цвечк |
ваш циц; говорим, а сва ми памет остала на њему!{S} Ди сте га, гнедиге, узели?{S} Да лепа цица! |
раги домаћине, да се растајемо.{S} Фала на дочеку.</p> <p>— О, на мало, на мало!{S} Камо срећа, |
мо: ћуткац! — А сад лаку ноћ.{S} И фала на дочеку.{S} Ал’ баш је било све лепо!{S} Та није да ћ |
<hi>Магбету</hi>.{S} Све, све је узела на своје решето, па ни Његово Преосвештенство није оста |
ствар искренула; а рана, коју је понела на души, зјапила је једнако отворена и незалечена.{S} И |
налазила.</p> <p>Фрау-Габриела је била на ручку и тамо се лепо унтерхалтовала.{S} Била је ванр |
каква Швабица, која се ту нашла и била на услузи збуњеним домаћима.{S} Прича својим накарадним |
еру која се тога дана први пут појавила на огради баштенској.{S} А Шаца је опет из благодарност |
проклиње час кад се тако дебела родила на свет. — Меланија је била мало сањалица и сентиментал |
да је не знам какав.{S} А ту је мислила на онај случај, кад је Његово Преосвештенство Владика п |
ену принцезу... а то је, знаш, нишанила на нашу Меланију,... нек причува ону шену Генофефу, каж |
дође к себи од чуда, него се наслонила на мотику па гледа зачуђено око себе по дрвећу као да и |
расположење.{S} За то је оштро мотрила на сваку Јулину песму и све се више <pb n="230" /> и ви |
и читаву четврт сланине, који је висила на завидној висини и око које су поваздан обилазиле, гл |
крви како је вештица, па се ископистила на своју снаху, завадила је с мужем па долази сваку ноћ |
прилика није рђава.{S} Јула је упутила на тетка-Макру, да се од ње још боље о свему извести.{S |
живине разастрту тарану која се сушила на сунцу, или тако нешто из домаћег виртшафта, а за то |
..{S} Па и мало сланине, кад би испекла на ватри, не би ми шкодило због кашља проклетог...{S} А |
нкама.{S} Пешаци улазе на врата, а кола на браун-капију са дугачким и честим ексерима са врхови |
што наручује писмо, наслони преко стола на оба лакта, па диктује: „Пишите, — вели, — Прока Беле |
b n="226" /> као, што казали, два петла на буњишту.{S} Још од оне песме, ако је се сећају читао |
сте ме заокупили ту! — обрецну се Јула на њ.</p> <p>— Па зар ја диваним што зло!?{S} Велим: да |
рече јецајући мали Ива кога држаше Јула на руци. — Је л’, мама, и маму воле? — рече дете као ма |
.</p> <p>— Срам вас било! — дрекну Јула на њ склањајући збуњена бујну косу своју под плаву цица |
ушта!{S} Та та би, каква је, и осванула на сокаку.{S} Да ми није жао момка, баш би’ га питала: |
откад је управо фрау-Габриела омрзнула на фрау-Цвечкенмајерку.</p> <p>— Није то било, милостив |
месном бабицом, којој је сваки дан ишла на јаузн са штрикерајем у корпици.{S} Ту су једна друго |
љутито-поп Ћира, а попадија долива уља на пламен гнева поп-Ћирина па наставља:</p> <p>— „Боље, |
ао што то раде завереници у трагедијама на позорници у трећем чину и стаде је пријатељски корет |
ицали крај књиге, о испиту, о тешкоћама на њему, или приповеда о каквом свом доживљају где је б |
це не могу ни сравњавати са госпођицама на селу, — вели Пера коме се одрешио језик. — Или управ |
е и гаврани гракћу и прелећу са багрема на багрем.{S} Прену се из мисли Пера Тоцилов, задену уг |
и што ће је вечерас, кад се Шаца спрема на нешто велико и одважно; а за то су таман довољне и о |
х нађе утехе поразу у самоћи, у мислима на Шацу, и у мислима којима се тако радо баве младе, пр |
ознат му глас па приђе Северним Вратима на олтару и провири кроз њих, да види, ко је то?</p> <p |
лним колима и с многим паорским момцима на коњима.{S} Као ветар пролете улицом и за час нестаде |
ва, а између сваког стиха намигне очима на домаћина као тријумфујући, па вели: „Ај, шта велите? |
ајзу и знала је одмах онога првога дана на памет.{S} И њоме овлада неко песничко и певачко расп |
о књига тако отворених и почетих, једна на канабету, друга на фотељи а трећа на прозору.</p> <p |
па се зацене од смеја, наслоне се једна на другу, па се њихају и смеју тако, док их мамице не о |
види!{S} А већ, до душе, и пре се једна на другу тужила.{S} Колико ми се само пута тужила госпо |
а Меланија, само се цмачу и смеше једна на другу.{S} Шта се разговарају <pb n="25" /> то ће сам |
е утеха бар, јербо вас знам да сте жена на свом месту!{S} А куд би’ знала!{S} Јао наопако!{S} А |
n="314" /> домаћина који га од времена на време ободраваше реч’ма: „А то, то!{S} То ми се допа |
рас, поред свега посла, Жужа од времена на време уграбила прилику и излазила с пуним бокалом <p |
а Перса шетајући по соби, па од времена на време застаје, брише порцулан кецељом, гледа поп-Ћир |
заглушује топот коња или је од времена на време односи ветар и меша је са шумом узлелујане рит |
како тресе прозоре и тресне од времена на време таванска врата, која је домаћа чељад заборавил |
погледа сумњиво на ту страну од времена на време, као да прогунђа нешто на форму: хм, ајд, ајд! |
, ћућоре по каткад или пућну од времена на време.{S} Све, све се променило; само домаћи пето по |
лавама к’о овнови и челиче своје темена на тај начин, да временом постану тврдоглави, и да се н |
јесењи суморан ландшафт а она наслоњена на неку рујину, суморна такође, а мисли јој блуде некуд |
/p> <p>Чарда — једна страћара, нахерена на једну страну — беше празна, само један подадуо бојта |
Роде се селе и остављају гнезда празна на димњацима, а ноћу чујеш кроз мокар ваздух са далеке |
ли ти, Спиро, позвао за сутра господина на ручак?{S} Шта да се потуца које где?{S} Ваљда код он |
и банка.{S} Омладина у кујни а остарина на банку или иза запећка прича и сећа се лепших дана и |
о извини, клања, рукује и одлази, а она на полуотворених вратих стоји и гледа за њим, све док н |
и два велика дуда али не јалова као она на сокаку него родна која су сваке године доносила род |
у кући поп-Ћириној беше дрвље и камења на гђа-Сиду.{S} Госпођа Ћириница била је сва зелена <pb |
ваљ’да од оног највећег штајерског коња на коме Крањци вандрују е еспапом по нашим варошима.</p |
исне, мала и незнатна, с врха брега, па на подножје стигне као огромна лавина, која затрпа чита |
ш’о послом у рит, у лов на пијавице, па на њему оставио дућан... а сутра долази, рано.</p> <p>— |
жена?!“ запитаће неко од укућана.{S} Па на то се навикао већ и њен „пинчика“, — једно мало, бел |
га Шацу у њему, који се журно упутио па на једаред застао.{S} Чуо је неке кораке из даљине, па |
и и поседали у кола, седела су оба попа на стражњем седишту свом као — опростите ми за тај изра |
у Америци, спремали, да пуцају из топа на месец.{S} Па већ и израчунали лепо све кредом: колик |
ну и више дана, пре оних великих ексера на капији кад је једном банула у Жужину собу па затекла |
. — ’Оћете л’<pb n="194" /> мало шећера на дињу?{S} Има свакојаких густова.{S} Ето, мој Кипра в |
>Тек после свега овога донета је вечера на коју су били задржани многи гости а још толико их је |
знате како се једи тата кад није вечера на време?!</p> <p>— А што ниси говорила?</p> <p>— Па го |
белаја!{S} Него, ајде, ’лади се вечера на асталу.</p> <p>Дође и поп Ћира.</p> <p>Поседаше сви |
Гле’те само, шта ми је дон’о мој Спира на презент.</p> <p>— Аа, врло лепо, врло лепо! — вели п |
на носа и црвених јагодица, а поп Спира на против — и ако оптужени — са свим весео, онако весео |
и одбити.</p> <p>А док је био поп-Спира на путу, гђа Сида је по неколико пута дневно прочитала |
п-Спира онако исто тужио као и поп-Ћира на свој, добио је он одавно.{S} Ако је веровати ономе ш |
их двоје и још Бог на небу и баба Макра на земљи, с том само разликом што је Бог све и видео и |
} И онако је велика повика од вас паора на нас <pb n="248" /> „беамтере“!{S} Ал’ други пут, Бог |
} Није хтела, а ни могла да да одговора на једно његово питање врло деликатне природе, па је он |
ти <pb n="132" /> иза оне рупе од чвора на капији, крсти се и чуди и вели: „О, часни те, девојк |
а мала, широка а темељна као она фигура на господин-нотарошевом столу, у којој господин нотарош |
реп, јер то и јесте највећа деликатеса на једном тако опрљеном свинчету, и с тога ће са њом, п |
одило.{S} Јер наливајући чаше гђа Перса на један мах пребледе и као окамењена посматраше гђу Си |
родужи бојтар и показа камишом на врата на која је бирташица изашла. — Једна честита душа; та д |
касто весело лице кроз отшкринута врата на младиној одаји.</p> <p>Девер се пусти одмах из кола |
ше у Ченеј, свратише на једно пола сата на одмор код поп-Олује.</p> <p>— Но па како је било, ка |
него се само ујутру премести из кревета на креветац (одмах ту до кревета) па лежи тако цели цел |
ним фразама од којих су неколико туцета на памет знали, и тиме пленили ћуркасто женскиње; али к |
себи чита; или је слуша, кад Јула чита на глас.</p> <p>Једнога дана тако седе и Јула и мама и |
отребе премештати ствари с једног места на друго.</p> <p>— Што је било, било је; што је ко им’о |
поја-Сиди мило, Боже, па се све намешта на столици, а трбух јој се тресе од задовољства, па је |
на на канабету, друга на фотељи а трећа на прозору.</p> <p>— Ништа, ништа; не трудите се, госпо |
е!{S} Утуби то, газда-Перо, — вели Нића на ком се већ могло осетити дејство вина из Тоцилова по |
, луче, и мојим сокаком, и моја је кућа на сокаку“.{S} Па једнако певуши те стихове, а никако д |
ом!{S} А како је то пре лепо било; деца на звонари а звонар код моје куће, па помогне штогођ.{S |
е иде у лов на шљуке, или поваздан пеца на Тиси или у риту на глисту караше и другу рибу, и нос |
а дрво наслања, кажу паори, а комшиница на комшију!“</p> <p>— Пробајте само ако ’оћете да пусти |
поја-Сидом, која је, као добра домаћица на којој— кућа стоји, имала у виду само економне обзире |
а Јуца, ваша безазлена и кротка ћерчица на прозору?...{S} Сигурно се одала на астрономију и звј |
к и полетеше црепови од треснутог лонца на све стране по кујни.{S} Меланија побеже у собу, а Ер |
а.{S} Оно, знате, што кажу, вандровкаша на путу човек и забадава узме у кола, ал’ оно је вандро |
ајући густе димове на доле преко камиша на нову стиву лулу.</p> <pb n="326" /> <p>— А, фала, фа |
слим, да нам ни сад нећете одбити позив на „јаузн“.</p> <p>— О, с драге воље, с драге воље!{S} |
це“, а после отиш’о послом у рит, у лов на пијавице, па на њему оставио дућан... а сутра долази |
По мало практицира а почешће иде у лов на шљуке, или поваздан пеца на Тиси или у риту на глист |
?{S} Пааак-пак-пак! дере се патак готов на свађу па чујући замуцкиваше домаћиново и мислећи да |
нико више знао, да њих двоје и још Бог на небу и баба Макра на земљи, с том само разликом што |
еје се Рада који се, сем оџачара, никог на свету није бојао.</p> <p>— Шта кажеш? — вели Јула а |
ког сата по неког млађег да духне у рог на сваком рогљу а он је остао па и даље јео и пио и стр |
очи у глави!{S} То ти је најважније сад на овом свету!</p> <pb n="263" /> <p>— Ту је код мене.{ |
м право кажем, и не би ми мило било сад на оваком времену...{S} Лети је друго —</p> <p>— А, да |
а. — Знате ли ви да ни један ваш поглед на њу није измакао мом оштром оку!{S} Чувајте се, госпо |
а и меће преда њ књигу.</p> <p>Дође ред на новог учитеља да прихвати.{S} Кад пусти глас па запе |
ову усмену.</p> <p>Лепа је Недеља свуд на овом Божјем свету; лепа и у граду, али тек, мислим, |
у бештију, а он се извук’о отиш’о некуд на пут, а њу оставио да газдује.</p> <p>— Ал’ ти ми још |
>— А куд се ви спремате?{S} Та остант’е на вечери, — зауставља гђа Перса Перу.</p> <p>— А не, д |
пијено вино и поразбијане флаше и главе на седамдесет и пет сребра њега само.{S} Кога ту све ни |
једе!{S} Ваљ’да ћу, вели, понети дудове на онај свет?!{S} То ти је све што на земљи учиниш! „Бе |
— рече поп Олуја терајући густе димове на доле преко камиша на нову стиву лулу.</p> <pb n="326 |
ле спевана у песми, што, у осталом, све на једно излази.</p> <p>Но на ствар.{S} Дакле Шаца хиру |
настави: — Ја ти, видиш газда-Перо, све на свету боље знам и цигурније него и онај ветар, што с |
а а косица им намазана зејтином.{S} Све на њима чисто а често и ново, па и деца добила неки све |
а Перса. — Те још како чита она, па све на глас!</p> <p>— Ако сте тако страсне читатељке, — уме |
ло кола с арњеви по селу, то је сад све на путу.</p> <p>— Видиш, обешењака паорског, како све з |
днела над наћве па меси хлеб, па се све на њој тресе. <pb n="176" /> Мило му, па је гледа једна |
немецки, па ће она прочитати и Јули све на српски исприповедати и протолковати.</p> <p>— А не, |
га таста, па к’о вели:{S} Оно друго све на част вам!{S} Ајде, дакле, у здравље заручника.{S} Сп |
још шта је, ал’ већ видим, да ће то све на моју конту да се запише.{S} За тим дозове свога секр |
па оно проклето решето и тера плеву све на нашу страну; не можеш к’о човек изићи на сокак од пр |
јка већма жалити</l> <l>Док твоје друге на воду пођу,</l> <l>На воду пођу под пенџер дођу</l> < |
прекиде га путник, — баш та песма паде на памет.{S} Зар не знаш коју другу?</p> <p>— Па... ова |
метлом или портвишем, а метла јој паде на главу, а мачак се и не миче с места него се и даље с |
е удала за берберина.{S} У том јој паде на памет и Меланија и Пера и гђа Перса.</p> <pb n="229" |
S} А добро си каз’о; откуд ти само паде на памет то?{S} А чули смо, — кажу они, — да су сви Иђо |
што не ваља, него то оставља нама овде на врату —</p> <p>— ...да се не мучим и злопатим на ови |
мена.{S} А иначе, он се и не мисли овде на селу заробити и оковати, него чека само то, да му ум |
S} К’о да и нисам ту!{S} Ја ћу ево овде на канабе! — рече Габриела и седе иза њихових леђа на ј |
био у селу код куће, него обојица негде на путу.{S} Да нису тих дана одсуствовали, Бог зна да л |
а; да је ду’неш, зауставила би се негде на тараби или на багрему, како је лака!{S} Никакав тежи |
је ја советовала, да да њену Јулу нигде на страну у кућу, у лер, а она сва позеленила, па ђипа, |
По ваздан седи мирно и зажмиривши преде на банку и прекида предиво само онда, кад чује да у куј |
од њега, ево овако, Ћиро, — рече и седе на једну фотељу, — па би’ запалила лулу и наређивала ка |
и поче по свом обичају да броји звезде на небу (да би пре заспао), изброја седам осам звезда п |
, па му нису дали, него га слали да иде на дужност.</p> <p>— А за што да идем, и через кога да |
у кујни.{S} Кад су га опомињали да иде на дужност, он није хтео, него је слао сваког сата по н |
друго јестиво из оџака, а у томе му иде на руку омирски смех укућана изазван шалама и досеткама |
Ајде на воду, Јуло девојко,</l> <l>Ајде на воду воде донети!“</l> <l>Какав ће мајка одговор дат |
>Па позоведу Јулу девојку:</l> <l>„Ајде на воду, Јуло девојко,</l> <l>Ајде на воду воде донети! |
{S} Одазвали га, па мор’а фришко да оде на вашар.{S} Ту сат и по одавде у П. Тамо се неки под ш |
" /> јутрење, а он, опет, уместо да оде на епитимију — а он добио црвен појас!{S} Е, па ајд’ се |
ће му требати нове снаге сутра, кад оде на медљану ракију и на киселу чорбу, којом ће, заједно |
и и чупави) из којих још нису пили воде на Тиси, ни јели дуда, нити се њима играли „шоркапе“.{S |
<p>— Е, е!{S} Ама то ће канда да изађе на дебело, господар-комшија! — плану поп Спира, који из |
n="272" /> нико с њим не може да изађе на крај.{S} И пије и бије се, и купује коље успут и пла |
адији није никад потребно било да изађе на сокак и да криви шију и лево и десно да види хоће л’ |
b n="51" /> деца из комшилука кад изађе на сокак, тако да се обично морала и сама госпоја Сида |
рин глас дубоко из бунде, а кад се сиђе на леву страну из кола, појави се и поп-Ћирина глава ко |
рад у башти, и решила се, кад опет дође на плот, да му одговори, да је она засад татина и мамин |
елела је, да се само још једаред покаже на плоту, па да га лепше дочека. „Хе, ваљда је луд да д |
аве, па често пола сахата и више, траже на прилику напрстак. „Та ди се само део тај проклети на |
адену за кајиш од десног опанка па леже на клупу и наслони се на десну руку, склопи своје вазда |
то сад? — рече полако Јула па се издиже на прсте да боље види.</p> <p>— Еј, старости, старости! |
ђи!{S} Баш се човек ни за часак не може на њих ослонити!</p> <p>— Та знам, знам, слатка госпоја |
б не зна, те што му тако и нико не може на њ отићи и сузама га својим залити, а ви отидите до „ |
омаћи или не хтели, морају да је задрже на ручак.{S} А она се баш много и не цифра.{S} Не чека, |
, и задржала се с овом последњом подуже на путу.{S} Фрау-Цвечкенмајерка је била као убијена кад |
римала лепу кирију и ако се касапи туже на пацове.{S} Том приликом му је испричао историју једн |
кавеза са канаринкама.{S} Пешаци улазе на врата, а кола на браун-капију са дугачким и честим е |
ад г. попи требају кола, он се и повезе на њима, јер који би то парохијанин био који би своме п |
.{S} Рек’о би’, к’о да ти нису све козе на броју; и теби, а и поп-Ћири!{S} А?{S} Који је то вра |
ни једном ни другом госту нису све козе на броју.{S} Па како је био интимнији са поп-Спиром, он |
ак пред поп-Спирину кућу.{S} Кад га узе на кола прекрсти се још једаред, онако махинално видећи |
иде и много ситније ствари него што, је на прилику, какав апотекарски помоћник кишбиров или хул |
протојерејски штапови, а донео му га је на поклон с једнога вашара мајстор Лекса лецедер још пр |
ена и румена, донела чорбу и ставила је на сто, то се г. Пера остави прегледања слика по дувару |
аглавио чизме, ипак га нема.{S} Јула је на њ мислила и тих дана једнако се чешљала онако како о |
е кад је још као дете у лер ишла, па је на поп-Спирин имен-дан обрадовала тату и поднела му зај |
ру док им не јавише: да изволе, супа је на столу.</p> <p>Господин Пера је одмах повадио нафоре |
<pb n="375" /> вратити онамо одакле је на колима онако свечано пошла.{S} Вратила се страшно љу |
!</p> <p>Али то није био мачак, који је на правди Бога данас обеђен, него је то био познати нам |
у, него треба да им кажеш све што ти је на срцу, што те једе и пече.{S} Ћиро, кад мрзиш, мрзи!{ |
ђаја у претпоследњој Глави — путовао је на коли један млад поп кроз Бачку враћајући се с омлади |
опала му се била и Јула доста; нашао је на њој доста чега за вољење.{S} Њено здравље, па бујна |
ао Србин и правослне цркве син мрзео је на то швапско печење и чекао је гужвару омиљено своје ј |
пред куће, а изнела велику лопту што је на презент добила од оног Швабе капетана сас лађе „<for |
што је постао непоуздан па неће да лаје на Жужине многобројне курмахере).</p> <p>У авлији се ук |
ји гризе капију кад год он прође и лаје на власт.{S} И боктер је прошао попиним шором, отишао у |
на срећа.{S} Отац, као сваки отац, није на то ни обраћао пажњу, па није ни приметио; (чак је по |
и она се напослетку дала најревносније на посао.</p> <p>Као мала груда снега кад се отисне, ма |
још једнако чешља и меће очешљано перје на једну а патрљице на другу гомилу.</p> <p>А девојке и |
S} Та шта се Бог већ једаред не смилује на мене јадника! — јада се овај.</p> <p>—- Ајде немој м |
. окуражио се, па <hi>он</hi> декламује на <hi>словенски</hi> псалме пред Екселенцијом; а <hi>ј |
увреду. — Свештеничка кћи, па извирује на деру —</p> <p>— А откуд је то дера! — брани се Јула |
само покисле кокоши пред кућом и чавке на грању и врапце чујеш под стрехом како џакају.{S} Сип |
цир; на трећој нека стена и шкољке неке на морској обали а према њој маринерски обријани официр |
е.</p> <p>— Ако желите <title>Работнике на мору</title> или <title>Последње дане Помпеја</title |
пединтера! — вели гђа Сида и метну руке на трбух.</p> <p>— Та ман’те... знам вас већ, знам... в |
е чујеш како се ракоље и ћућоре кокошке на дрвету или како шкрипи ђерам; то вуку воду да баба о |
тако цели целцати дан босоног потрбушке на кревецу, а овај мало потврд.{S} Осећа лепо ча-Нића к |
попадије уједно.</p> <p>За то је дакле на крајеве села и стигла та вест тако јако претерана.{S |
дана горе именовани је једнако био доле на дну.{S} Ту се дан ноћ задржавао и у не малу бригу ба |
ле и швалерски жмиркају с неба амо доле на заспало село и буднога Шацу у њему, који се журно уп |
ма и домаћином.{S} Њему се обраћа после на само, и разговара с њим, а домаћи чешљају перје, кик |
у години, па сваког празника или недеље на другом рогљу игра коло, па се све позаљубљивало једн |
ње, — вели Меланија.</p> <p>— Сећаће ме на <hi>вас</hi> —</p> <p>— Збиља, господин’ Петровић’, |
свилен шешир прико десног ока, па чизме на боре на ноге, па стиву лулу пустим на дугачак камиш |
како стоји тамо:{S} Добар пастир не сме на себе ни да мисли, него куд овце, односно поверено му |
цифара, које су арапске биле а записане на давно пожутелој табли.{S} И пошто би већ поодавно на |
ела, откуд само <hi>то</hi> да ти падне на памет!{S} О жено, жено, иди до врага!{S} Да ме ко чу |
— Али, како само, врагу, да ти то падне на памет. кад ти ниси учио никакве школе?!</p> <p>— Хе, |
она је научила свако предвече да седне на клупу пред кућом, па да се јавља мимопролазећима и д |
дговарају, само да их пусте после подне на рогаљ у коло.{S} Ала ће да се шарени после подне сок |
<pb n="76" /> у рукама мараме савијене на троугао, бабе мараме са завијеном китом босиљка од к |
бац каже: да ће бити промјене, промјене на боље.</p> <p>— Та каква жаба, господин-попо!{S} Та к |
ула леђа.{S} Мало мало па се тек окрене на њ па га лепо погледа, а једнако меси живо и жустро а |
своје кривице и грехова, бегао из кујне на какво узвишено и безбедно место, где седне, обвије р |
.{S} А госпоја-Сидина Јула кад се попне на кацу, па им траје до новога а нама око Сретенија нес |
тражи пешкир.{S} И кога да прво сретне на вратима као сведока свега тога, него опет ону фаталн |
; волијем ја тебе него све путер-крофне на свету!“ А мени онда дође жао, што сам <pb n="21" /> |
ало и црни се оголићено и покисло грање на дрвећу; опао креч и леп са кућа од силне кише, па ти |
клон; нов шешир, нова хаљина или вођење на бал у Бечкерек, „да се дете мало разоноди и да избиј |
од оног јаузна.{S} Сида дрвље и камење на нас овамо...{S} Да пропаднем у земљу пред оним млади |
лајз у кући — него пеглате к’о паоркиње на велику рољу!</p> <p>— Та... знам, ал’ опет... — рече |
уљица а шуште и жуборе чисте беле сукње на њој.{S} Али тек после подне, на рогљу ће тек да сине |
му одвели коње, нег’ му још метли уларе на врат па отишли с коњима а њега оставили к’о никог ње |
талац видети како је било код поп-Спире на ручку који се са свим мимо програма госпоја-Сидиног |
ешир прико десног ока, па чизме на боре на ноге, па стиву лулу пустим на дугачак камиш нуз трбу |
Ћира и рукује се с њим па граби што пре на врата.</p> <p>— Фала и вама, дражајша домаћице, — ве |
а била да се измирење попова распростре на обе њихове куће.{S} Изненадна та срећа повратила јој |
однет у шупу а собе остале празне да се на Ђурђев дан напуне столовима пуним свакога пића и сва |
мржње.{S} Пала је јадница и дочекала се на земљу прилично непристојно. „Пази фрајле, како ђавол |
ом пуно каљаве дечурлије.{S} Скупила се на меко утапкано блато, па <pb n="304" /> се играју <hi |
чувеног лопова Рожа Шандора бавећег се на поправци у Куфштајну — Док су ови разгледали фотогра |
ула Јула кад је мама зове. — „Ти кад се на штогођ наканиш, не знаш шта је доста!“ — кара је гђа |
, а једнако меси живо и жустро а све се на њој тресе, а Нића је задовољно гледа како је вредна. |
лар.{S} Постале су и заборавне, туже се на памћење.{S} Забораве где шта оставе, па често пола с |
м завађеном госпоштином) и састајале се на сокаку, као и пре свађе своје госпоштине, са својим |
четкан и очешљан крене се путник али се на путу предомисли, па не оде поп-Спириној кући.{S} Да |
и наставља да подбада. — Ћиро, узми се на ум!{S} Ћиро!{S} Одма’ идем у род; идем у бели свет, |
не знам да су моја! — рече и наслони се на мотику да се одмори мало. — Што не бекне сад штогођ, |
ог опанка па леже на клупу и наслони се на десну руку, склопи своје вазда будне очи и заспа по |
у, па настави: — Е, па, засад нек ти се на овом прође; што си натруков’о банки, натруко’во — не |
сахати, подиже гђа Сида главу тужећи се на врућину и викну преко собе поп-Спиру:</p> <p>— Спиро |
Меланија иза гостових леђа љуљајући се на столици, — је си л’ ти непријатељ господ’на Пере?</p |
54" /> онако стојећи и разговарајући се на огради?“ запитаће можда која радознала читатељка, ко |
Хе-хе! — продужује Нића намештајући се на једној клупи пред кућом, — немој само после дрекати, |
и натарошевица похитала је, обукавши се на врат на нос, гђи Гециници касирки и гђи апотекарици, |
/> ради Меланија, — рече наслонивши се на кола, као да хтеде да их бар на тај начин задржи. — |
преотимали Монастерлијини Срби, док се на послетку није стално скрасио у српском народу.{S} Ов |
шљивовица, па да кажеш, намамио сам се на њу, — него ника ординарна и комисна бећаруша!</p> <p |
да се треба изображавати.{S} Навикао се на школу и на учитеља.{S} Па кад су сви поштовали и вол |
реко блата.{S} А онај у тегли ућутао се на дну, шћућурио се, па само шири мехуре а никако неће |
рви комшија нећу, а да ко ће?! „Дрво се на дрво наслања, кажу паори, а комшиница на комшију!“</ |
ј се па чмавај.{S} Еј, благо оном ко се на тебе ослони.</p> <p>Изађоше напоље.</p> <p>Настаде т |
шеширом жућкасто ковиље; расцветало се на сунцу па покрило и умотало сав шешир.{S} Сва деца ум |
е поп Ћира свој извештај, — пољубимо се на захтев Његовог Преосвештенства...{S} А зуб задржи ђа |
ка и његовог дебелог блата.{S} За то се на такав пут у ово доба и шаљу само старији и јачи, а м |
ама Шаци, и састанци престадоше, јер се на Јулу оштрим оком мотрило као на сваког кривца.{S} За |
као беамтерка то најбоље знати, јер се на ове сеоске торокуше, гнедиге, не смете ослонити.</p> |
че попова, поп-Спире и поп-Ћире; јер се на овом последњем (то јест поп-Ћири), збиле оне речи од |
е поносе што су били његови ђаци јер се на платноме списку у општини сами без ичије помоћи потп |
се скамени човек већма, него кад му се на сну јавио Св. Никола и наредио му да каже Јањи Грку, |
Шта се дереш к’о магарац! — обрецну се на њ из авлије домаћин који је, као сваки попа, радије |
окрије и одликује.{S} Та колајне и висе на грудима; а кога сте још, видели да му висе на трбуху |
дима; а кога сте још, видели да му висе на трбуху?!</p> <p>А био је заиста и награђен, јер поп- |
ати још неке подробности које се односе на онај крупан догађај и видеће како сеоска „фама“ пост |
а њега!...{S} Е па збогом.{S} Па паз’те на кућу.{S} Ако дође Лоренц Чифутин, кажи му, да ћу у С |
ас; на вас је сада ред!{S} Па, извол’те на свадбу.{S} Још неколико недеља, — а јавићемо вам — п |
.{S} Сад ми већ и фамилију не остављате на миру!</p> <p>— Не знам ја за твоју фамилију, ал’ ти |
дрекну поп Спира љут као звер и полете на противника.....</p> <p>Шта је одмах следећег секунда |
па се пожури, ал’ се наједаред саплете на вратима авлијским. — Ју! — викну изненађено.</p> <p> |
’те, господин-Спиро, да се не саплетете на грабље!{S} Гром је спалио и с лењом девојчуром, опет |
испирајте уста с њом!{S} Њу ми оставите на миру.</p> <p>— Нек остави она моју кућу на миру или |
ак волео.</p> <p>— А зар тако ви пазите на кућу!{S} Ви се задиванили и узанђарали тунакара унут |
ику, касти, онако, к’о људи, да опалите на онај месец горе.{S} То је све лепо и красно и фајн, |
p> <p>— А, шта ја кажем?!{S} Шта велите на то?</p> <p>— Изредно, — вели г. Пера и гледа с израз |
дуго донео,... само да што дуже мислите на мене.</p> <p>— А да не би заборавили, ево вам овај п |
раву али само донекле.{S} Ви ту мислите на оне сензационе романе у којима је све измишљено, лаж |
Пера, па наставља даље. — Ви ту мислите на оне романе где се износе људи каквих нигде нема и до |
тала!....{S} А ви, реко’ му ја, подајте на шпитаљ, па нек се помогну и башкаре и трезне по њему |
и следеће, чува при себи, и да ће исте на суду показати. — Тужба је била концептована и руком |
ји је то враг међ’ вама?{S} Да се нисте на путу посвађали!{S} Ово погано време, па није ни чудо |
шту.{S} Види лепо оно буре насред баште на сунцу, а види и то, како се неко сагнуо иза бурета п |
једне Недеље брез рукавица... а куд ће на ову врућину и да их навлачи!...{S} Меланија одмах на |
ароши а он одмах скида чизме па их меће на штап.{S} Он је Шацин друг из детињства, кроз све осн |
бекана, та кадашњи си ти човек!{S} Биће на ворму што пева Гига Бачванин свирац:{S} Седам дера, |
о је све то забележио још тамо код куће на једно пола табака хартије.{S} Па кад је ушао у дућан |
с њеном мамом!“ Меланија је ишла чешће на бал у Темишвар или Велики Бечкерек и тамо је играла |
домаћичину.</p> <p>— Код Пишкелесовице на рогљу, у Бечкереку, трећа кућа од апотеке.</p> <p>— |
меће очешљано перје на једну а патрљице на другу гомилу.</p> <p>А девојке и младе комшинице шап |
е контрафе са црним оквирима; неке тице на дрвећу са природним прилепљеним перјем; један урамље |
дин нотарош, па му залепи пола десетице на шешир, а Совра дува за ону другу полутину к’о бесан. |
ама обесим крај штогла, да му буде срце на месту, па да видим ’хоће л’ онда ланути, обешењак је |
гет, — <hi>неће</hi> ми Ћиро, бити срце на месту.</p> <p>— Ал’, Персо, за Бога!{S} Та ти и не з |
> <p>— Ех, знам ја да би вама било срце на месту тек ондак!...{S} Еј, та што ме цвелите,- снаја |
више.{S} Одмах осећам како штетно утиче на организам и конштрукцију тела. — А за тим се диже и |
S} Један га дочеп’о за рукав па га вуче на ручак, а други за други рукав и крагн па га вуче на |
други за други рукав и крагн па га вуче на јаузн и вечеру.{S} А младић сирома’, да се не замери |
да јој <hi>није</hi> мило, па је одвуче на страну, онако тајанствено, као што то раде заверениц |
и, другој једној баби, како јој се јуче на ноћ приснио њен покојни Лала. — Дош’о па стао прид м |
.</p> <p>Мајка и ћерка се само згледаше на тај глас.</p> <p>— Видиш, молим те, а ништа ми не ја |
а и прозорима пуним дивна цвећа, сеђаше на клупи у хладу испод сенастих багремових дрвета пред |
нија и гађа га цветом који дотле држаше на грудима. — Знате ли ви да ни један ваш поглед на њу |
а жена а око ње дечица.{S} Једно држаше на крилу, друго и треће седеше крај ње и занимаху се је |
> <p>Поп Спира ћуташе и једнако стајаше на прозору и гледаше расејано на теглу са жапцем.{S} Од |
мешити.{S} Блажени осмејак му лебдијаше на уснама испод бркова који су били онако по банацки по |
је најчудније, оба се попа не раставише на излазу из Епископије, него заједно продужише пут у р |
гледом!{S} Домаћин и гост се зауставише на авлијским вратима па се нешто разговарају.{S} Док се |
се још једнако устеже, али кад навалише на њу још јаче другарице и рекоше: „Мораш, мораш, Јуло! |
гу пуну исписану.{S} Лепе корице и пише на њима <hi><foreign xml:lang="fr">Poesie</foreign></hi |
куће почишћено и поливено а све мирише на мокру прашину.{S} Сво село чисто као умивено лице.{S |
и.</p> <p>Кад стигоше у Ченеј, свратише на једно пола сата на одмор код поп-Олује.</p> <p>— Но |
е било.{S} Кад стигоше пред кућу седоше на клупу што је пред кућом где поседише мало у разговор |
ога, и гости се дигоше од стола и одоше на спавање.{S} Поп-Ћири дадоше гостинску собу а поп-Спи |
е обрве и везе и кити све лепше и лепше на задовољство и дивљење <pb n="314" /> домаћина који г |
ком гркињом — која је оставила парадајз на Ефики и наредила јој где да је потражи ако се случај |
то „лудим рацким обичајем и пасијом“) и на њену несрећу села је баш у она кола, којима је кочиј |
н према свему, а међу тим само вреба, и на што баци око — то је већ сигурно његово.{S} Па чим з |
осим рајс-пулфера знате, због ветра, и на лице ништа не мећем —</p> <p>— А, па ви немате ни ну |
— вели баба домишљајући се да се њој, и на њен рачун, смеју. — Ајде, куп’те перје, па да се пол |
уста а са очима мастилом поправљеним, и на послетку као последња у албуму слика чувеног лопова |
оша и госпођу му, за тим тетка-Макру, и на послетку и принципала и принципаловицу кући.</p> <mi |
епо и ведро лице.{S} Погледа на кућу, и на таблу на којој су блештала позлаћена писмена и прочи |
воје од виртшафта испуцане руке!!!{S} И на то је, — каже госпоја Сида, — све она матора сакраме |
а, али сад како меко и како нежно!{S} И на послетку свршило се тим, да је Шаца био послужен дуд |
усти одмах из кола и оде по младу.{S} И на њему лепо одело а за шеширом му велико чапљино перо, |
пол и пита се: што ће он на свету?{S} И на послетку Јуца је била скромна и богобојажљива девојк |
је и мислила, како би им доскочила — и на послетку се досетила, славно досетила.</p> <p>У селу |
ако се случајно што догоди на ватри — и на послетку са фрау-Цвечкенмајерком, и задржала се с ов |
вени тороњ, на читаву шуму од ђермова и на крајње куће које се онако пепељасте разазнавале из л |
цељи.{S} А сем тога, сад се још одала и на учење језика.{S} Учи француски, јер је здраво заволе |
о на памет, него што је доиста личила и на једно и на друго.{S} Што се год добро или зло, лепо |
и клипова, па иди, па накруни свињама и на’рани и’!</p> <p>— ’хоћу! ’хоћу, таки!{S} Само ме нем |
ржана тако она би остала на ручку, па и на вечери.{S} А најрадије је јела „цвечкен-кнедле“; лет |
с од њега устима домаћице и она осећа и на целом лицу показује неописану сладост и милину од то |
<p>— Та што плачете!{S} Та до’ће ред и на вас!{S} Нек плачу бабе и старци, што им се то више н |
заборави фрау-Габриела и омрзнула је и на Цвечкенмајерку и на гђа-Персу и на све у кући им.{S} |
веровати тужбама комшија, насртао је и на живину, давио комшиске пилиће и вребао голубиће, а к |
тенани омастити брке.{S} А насртао је и на крупније ствари; није се устручавао ни од вреле коба |
чавао ни од вреле кобасице, дрзнуо је и на читаву обарену шунку, хватао се у коштац и са читаво |
једнако испод ока гледају на девојке и на учитеља.{S} Госпоја Перса била је задовољна, блажена |
премају да дигну процес и да га оборе и на тај начин спасу душу милога покојника од једног тако |
помаже, јер држе све посте, па посте и на сами други дан Божића, ако се, то јест, стрефи, да п |
, на оно прво, али, Бога ми, још више и на ово друго.{S} Зар не?</p> <p>— Та, оно, до душе, так |
ша или пацова, у стању је да заборави и на јело и на пиће и да га сахатима вреба (а у осталом, |
ек јој кажем, да се само са њом дружи и на њу угледа.</p> <p>Ето, тако се разговарају две попад |
донда је сваки Иђошанин фрај на скели и на ћуприји и свуд, и не мора имати пасош кад купује бар |
се прозлио и полудио; па се или усићи и на крај срца је па заћути као каква пакосна свекрва; ил |
и китио и дизао обрве при појању чак и на теме, радо се прими тога, а Аркадија полети к’о без |
ли у појању и персони његовој.{S} Као и на вечерњу јуче, тако и данас, многи су му похвалили гл |
ва наша мерити с оном њеном!!{S} Тако и на балу, тако свуд, свуд...{S} Увек ова наша оде у запе |
ова, у стању је да заборави и на јело и на пиће и да га сахатима вреба (а у осталом, на то су г |
него што је доиста личила и на једно и на друго.{S} Што се год добро или зло, лепо или ружно, |
{S} Он нека вас подсети на моју молбу и на ваше обећање, — вели Меланија.</p> <p>— Сећаће ме на |
наге сутра, кад оде на медљану ракију и на киселу чорбу, којом ће, заједно с осталим гостима, д |
ела и омрзнула је и на Цвечкенмајерку и на гђа-Персу и на све у кући им.{S} За то је и отишла г |
изображавати.{S} Навикао се на школу и на учитеља.{S} Па кад су сви поштовали и волели старога |
оделу, у разном душевном расположењу и на послетку у разним сезонама годишњим а према свакој њ |
је и на Цвечкенмајерку и на гђа-Персу и на све у кући им.{S} За то је и отишла гђа-Сиди, прибил |
тужила госпоја Сида на госпоја-Персу и на њену Меланију. „Гледајте је само, — каже ми госпоја |
а овим свету кад сам сваком на терету и на путу! — јада се бојтар па се примаче и испи још оно |
нако своје бесне коње.{S} Превезли их и на скели на Банатску страну.{S} Већ се и ноћ спустила и |
у, — вели Пера.</p> <p>— Па ето, кад би на пример били тако сретни, — вели гђа Перса, — па да < |
зактевате, ја баш могу! — рече па наби на очи свој свилен бачки шеширић па запева јасним гласо |
ољуби с домаћином.</p> <p>— Фала и теби на лули, а и вама, дражајши господин-Ћиро, на тој почес |
кућу на миру или боље рећи: нек остави на миру <hi>момке</hi> по селу, па ће онда и моја кућа |
ако једно без другог није могло да живи на овом свету.{S} А тек онај сан о Шаци, како јој је жи |
лу), а нови учитељ се упути журно цркви на вечерње које је по његовом рачуну морало још трајати |
олете у крај кад прођоше сила и сватови на силним колима и с многим паорским момцима на коњима. |
овит за стихове (они многи лепи стихови на срцима, то јест на лецедерским меденим колачима, нај |
га једна баба, у другом крају, што седи на раскршћу преко пута од Великог Крста.{S} И ова га је |
а је потражи ако се случајно што догоди на ватри — и на послетку са фрау-Цвечкенмајерком, и зад |
потврд.{S} Осећа лепо ча-Нића како лежи на тврдој дасци, па му само по мало чудно, како то тако |
зговара и разлога да се што више задржи на овој грешној земљи.{S} Тако је желела и за прво унуч |
ти све и једна и друга, и ма да се тужи на слаб вид, ипак за то једна другу још из далека опази |
ћом па пућкају на луле; по неки се тужи на камиш и вајка се што га је <pb n="73" /> синоћ забор |
попа врати, да се сита најада и потужи на, тако рећи, дојучерању своју најбољу другу и пријате |
парохијанима...{S} И тек за тим прелази на сукоб који је имао са поп-Спиром и увреду коју је пр |
еш имати гостију.{S} Све, ви’те, излази на једно.{S} Па све сад мислим: ко ли ће нам, Боже, то |
чкенмајерке.{S} Она ми сваки дан долази на јаузн, па ме тако салети да напослетку попустим па м |
е су рекле, кад су га виделе да пролази на колима, да мора да је нежењен, јер пошу око врата но |
че, а бавиће се још не знам колико који на путу.{S} Дакле, све к’о поручено, жива згода.</p> <p |
! — хуче гђа Перса, па не може да стоји на једном месту, него се успропадала па јој све смета п |
ића за то спремао, за то се и он извали на прву клупу, покри се кабаницом, и поче по свом обича |
таде једна повећа пауза.{S} Сви се дали на посао.{S} Чује се само сркање кафе; сви срчу као по |
S} А најчешће се ипак скупљали и играли на рогљу код Неце бирташа, где је под јаловим дудом игр |
нај зелени жабац у оној стакленој тегли на прозору, показивао му стално од неколико дана кишови |
е бесне коње.{S} Превезли их и на скели на Банатску страну.{S} Већ се и ноћ спустила и обавила |
у цркви, па сте се ви сами онда попели на звонару и звонили на Јутрење!</p> <p>— О, Бог ти пом |
ј малер није дигођ у другој кући... или на сокаку пасир’о...{S} Ди би од срамоте, да су ме какв |
ра да јој пукне хаљина испод пазува или на леђима.{S} Тек чујете гђа-Сиду где вели, кад ову дов |
снаге; право бега на таван, на кров или на какво друго безбедно место где ће моћи на тенани ома |
зведу чак иза вароши до велике баре или на Тису, а пацови све један преко другог па к’о људи ск |
ш, зауставила би се негде на тараби или на багрему, како је лака!{S} Никакав тежи посао није за |
посматра у цркви а довршило у порти или на сокаку.{S} Бабе се разговарају о редушама и о томе, |
ну вест коју смо добили док сте ви били на путу.{S} Наш Шаца добио онај тал.{S} Умрла му једна |
пира, — <hi>ћер</hi> да сте ми оставили на миру!{S} Не испирајте уста с њом!{S} Њу ми оставите |
и сами онда попели на звонару и звонили на Јутрење!</p> <p>— О, Бог ти помогао! — одахну поп-Сп |
о, и научила — па одономад ме подсетили на њу.</p> <p>— Ту песму више да <hi>нисам</hi> чула!{S |
и, слатка госпоја-Сидо, па ма се љутили на мене, — рекла би госпоја Перса, поп-Ћирина лепша пол |
ад ако ћете три ноћи, кад сте натрефили на лудога Ћиру!</p> </div> <pb n="364" /> <div type="ch |
p> <p>И он јури тако право, а све мисли на вечерашње слике, од којих је једна од друге све лепш |
л’ко њој на длану. — Па тек кад помисли на ону гђа-Сиду.{S} Њу тек да види тих дана, ала би јој |
рио је левчу под мантију, и тако отишли на разговор, да се, к’о људи и њихови стари, обавесте.{ |
и, то јест, ја и господин Кирило, дошли на парохије, било је, Бога ми, свакојако.{S} По четир т |
—</p> <p>— Та не, ал’ верујте, пала ми на памет она песма: „У Милице дуге трепавице“...{S} Па |
ода.{S} Боже кад рекоше „воде“, паде ми на памет, што кажу, <hi>опију</hi> се људи па се потуче |
ово дана кренуо на пут; онако, пало ми на памет, дошла ми воља да се мало разонодим.{S} Па... |
уни опет као што је и био и нуди и мами на уживања и дању и ноћу.{S} Дању газе по води комшијск |
приповетке).{S} Она још није мислила ни на кога, није ни дању ни ноћу снивала још никога.{S} Он |
ијом; а <hi>ја</hi>, ја се сплео, па ни на <hi>српском</hi> не знам ништа да бекнем; не би’ зна |
ато, да се фамилијаран човек не може ни на пола часа изван вароши на пут кренути, а да га женск |
апижону какав писац давно није видео ни на старим контрафама, а тетка Макра у свиленој махрами, |
ли смо, — кажу они, — да су сви Иђошани на твоју ворму паметни!{S} А, баш ти фала!“ — И тако од |
— Да чуваш село, — гракнуше они у кујни на њ.</p> <p>— Та откако је избушен први бунар у овом с |
ло наглува, одмах се сетила да то звони на вечерње па одмах остави рад и стаде и сама да се крс |
> и пале кандило и крсте се кад зазвони на вечерње и распитују, који ће господин-попа сутра да |
ачуна да једе, ако не сме да се наслони на један или други лакат кад једе, а тога тамо у собама |
е онако подебело намажи с машћом; метни на њу двапут онолико масти кол’ко мећеш у жижак...{S} П |
из оџака који пар кобасица, па их метни на ватру за нашег Нићу...{S} И мало сланине можеш.</p> |
а и даје му фићок ракије и он га искапи на мах. — Помози ми, видиш да сам ово дана не знам ни д |
то пева?{S} И стари учитељ диже наочари на чело па погледа боље преко пута, а стари Лекса лецед |
у пола отворена, па к’о да полако пири на нешто, онако к’о у домаћице која сече онога часа из |
другом опредјелила!“ Ал’ све то говори на немецки, па дође много лепше!{S} Па мало коју ноћ да |
тим се окрете поп-Ћири, да му одговори на питање колико је данас пало у тас. <pb n="93" /> Зат |
ремљиво. — Еј, несрећо чупава, та ти си на ногама заспала.{S} Само да ти је да чмаваш, не начма |
ту, док се све око њега љуља као таласи на узбурканом мору.{S} Све се око њега за столом мења, |
под пазува, а појас никако да се скраси на трбуху него све бега под браду и ближе врату.{S} По |
али, — па ипак ништа!{S} Ено и сад виси на њему сијасет неких ствари, само да ради к’о и други |
одаје, да доказе о свему, што се односи на сукоб и следеће, чува при себи, и да ће исте на суду |
мшије</hi> моје,“ а то се, знате односи на поп-Спирине.{S} Шта мислите!!{S} Би л’ вам то икад п |
де се показало!...{S} Сад ће јој падати на ум, знам добро, моје речи, ал’ шта је ’асне сада!?{S |
т сребра, што кажу, не вреди ни презати на оваким белају од времена.{S} А ваљ’да је право да и |
<p>— Ху!{S} Немој ми бар ти пристајати на јед! — обрецну се гђа Перса. — Ниси се ти, ћерко, јо |
он стаде тако страшно лајати и скакати на ланцу, да у мал’ што није ишчупао колац за који је б |
вецкају сабље хуланера Рушњака и дукати на врату паорских девојака, а цицане паорске сукње све |
и, он ће одмах у варош, а тамо ће имати на сваки прст по десет.{S} Зна „бухалтерај“; тражиће пр |
је, него се бар ти не мучи и не злопати на тим вашим свету, каже!{S} А ја ћу се, каже, стрпити |
спи је до пола па је клањајући се врати на послужавник.</p> <pb n="59" /> <p>— Зар толицну чаши |
је после мор’о читаво пола сата терати на сваку форму, док сам је једва у зло доба истер’о да |
!{S} Та гријота би било и керу истерати на сокак на оваку кишу и у овако блато!</p> <p>— Та обе |
опу.{S} А кром тога, морате фурт остати на том, да, то јест, свега онога није било, чиме вас он |
ворену, па онда опет смех, а перје лети на све стране, <pb n="256" /> и јасан девојачки смех га |
дине, брзо! — жури га Аркадија и полети на врата натраг цркви, а поп Спира за њим.</p> <p>Обоји |
о се својски јело.{S} Тек кад су донети на сто уштипци наслагани повисоко на два тањира као две |
вај пукет цвећа.{S} Он нека вас подсети на моју молбу и на ваше обећање, — вели Меланија.</p> < |
ипра своју супругу.{S} Г. Кипра ће бити на руци Шаци својим саветима и упутствима односно тала |
три комада: за гђу домаћицу где ће бити на ручку, за фрајла-Јулу и за себе.</p> <p>Куља свет из |
ање није чуло, — то мислим да неће бити на одмет и њега као једно, бар за вечерас, тако рећи, д |
ам домаћин.{S} После ће свинче разудити на триста делова, и од њих триста неких ствари начинити |
налазила.{S} У самоћи је могла мислити на кога је хтела, то јој нико није могао забранити!{S} |
Господин’ Перо, ја ћу целу ноћ мислити на вас како сте ми обећали књигу.{S} Догод ми је не дон |
још једнога <pb n="285" /> могу примити на кола у предњи сиц нуз мене!?{S} Па ето и господин су |
се из куће поп-Ћирине строжије мотрити на све, што се у поп-Спириној кући догађа.{S} И напосле |
дија. — Али ваљда ће ми успут што пасти на памет! — вели, а измакао испред попа.</p> <p>— Па шт |
.</p> <p>„Господар Јова“ ће вас одвести на Карловачко гробље и показаће вам гроб, у коме полови |
...{S} Па онда стане намештати и трести на сред сокака ту рђавим лајбом онакарађену принцезу... |
тавља Глиша, а глава му пала од жалости на груди, — да је среће, да ти меникана овако пијеш за |
махинално видећи гђу Сиду како се крсти на вратима па се крену поп-Ћириној кући и стаде пред ка |
<p>И Јула се збунила још више и спусти на земљу оно гушче.{S} Обоје стоје тако и с неком као р |
еку берберску сапуњавицу; а то не слути на добро!</p> <p>— Е, па кад ’хоћеш зета берберина, то |
оган, нос да одгризе... ја ћу натакнути на мишоловку, а знаш да је миш попашан на печену кожури |
ао обући своје беле панталоне и метнути на главу свој, једини у селу сламњи шешир кога сам поче |
них честих одлажења и састанака у башти на огради, а што је још више заплело ствар и довело до |
о и тужно, као грана зелена кад запишти на ватри, тако запева он њену милу песму:</p> <quote> < |
а би’ вол’о видети, ко би му смео изаћи на очи!{S} За најмању ситницу каштиговао је немилице.</ |
ако из свога расположења и пева мислећи на своју Јулу неку песму коју заглушује топот коња или |
а нашу страну; не можеш к’о човек изићи на сокак од прашине.{S} А ноћом се опет вуче читава ком |
е и додао, да ће му сутра оба попа доћи на ноге да се погађају да их вози.{S} Морају путовати а |
какво друго безбедно место где ће моћи на тенани омастити брке.{S} А насртао је и на крупније |
ље, јер се све клања од смеха гледајући на децу која се потрпала задовољно у кола па се смеју о |
аџарска! — грди је гђа Перса не знајући на коме да искали свој јед.</p> <p>— Али, мама! — умиру |
аче фрајлица!“ вели Габриела показујући на девојчицу која се, пошто јој је фрау-Габриела отвори |
аплетао један роман у поп-Спириној кући на месец и више дана пре и неколико дана после господин |
у се о њега; и један и други има у кући на удају... па через господина Пере учитеља.</p> <p>— Т |
tle> пише, — говори бирташица а навлачи на даску другу шлинговану сукњу, — онда је то твоја суд |
ек не може ни на пола часа изван вароши на пут кренути, а да га женска чељад као камилу не нато |
S} И тако одонда је сваки Иђошанин фрај на скели и на ћуприји и свуд, и не мора имати пасош кад |
кад га извуку из воде.{S} Научио је тај на те колаче.{S} Колико се само пута <hi>тај</hi> искоб |
врата <pb n="162" /> кревету, седа јој на груди па се чешља гребеном и дави је.{S} И тако то с |
ој Меланија замишљено чита, а према њој на другој страни млад медецинар; на другој са рајтпајче |
у ни толко од браде и бркова кол’ко њој на длану. — Па тек кад помисли на ону гђа-Сиду.{S} Њу т |
ве лепеће преко левог рамена к’о барјак на дамшифу.</p> <p>Кола стадоше пред Великом Биртијом т |
ријота би било и керу истерати на сокак на оваку кишу и у овако блато!</p> <p>— Та обешењаци ст |
ајди и други инштрумената и дигне сокак на главу; срела га... лепо га вид’ла к’о ја вас, милост |
> луфта, од ларме и музике; дигли сокак на главу!</p> <p>— Е, е!{S} Ама то ће канда да изађе на |
даред није нашао далеко изван села, чак на вашаришту, па ту се тек зачуђен зауставио, и питао у |
сретно да му је окренуо доњу вилицу чак на леђа!{S} Једва је Софра брица наместио на старо њено |
је њене не памте, да се икад пушио оџак на њеној кући ни зими а камо ли лети.{S} Задржана тако |
је дозивала к себи; тек да јој је увек на очима и да је разговара и разгали.{S} Али је то слаб |
ачка с огорелом шапом!</p> <p>— Но, тек на вашу се кућу нећу угледати.</p> <p>— Но, то вам и не |
ели па им се црне покисле гране.{S} Тек на неком видиш врану или парче репа од дечијег змаја ко |
мене, — приповеда Савка, — али ни налик на онога живог Лалу.{S} А кере залајале из целог комшил |
држајем својим за чудо много бити налик на оне „Штампарске погрешке“, које се обично у свакој п |
ба преслишава, онако стара, цео апостол на памет!{S} То је желела и молила Бога да дожави па он |
а, што кроз који дан долази нови учитељ на место старог.{S} Ишчекивао се сваког дана тај нови у |
е?...{S} Ако мислите о њима, стојим вам на служби... о њима се ваљда тек нећете са мојом Сидом |
старежа, Меланија извађа свој монограм на салветама, а Пера седи па чита што или им приповеда |
лику, к’о што би’ и сама урадила да сам на његовом месту.{S} Ништа ми ту, Ћиро, нисмо криви, — |
- рече Рада већ у зору и показа бичаљем на црквени тороњ, на читаву шуму од ђермова и на крајње |
ја.{S} Е, ту нисам већ мог’о да останем на коли, него ме ђаво натента, хоћу да шпорујем; па нис |
и понекад да га шчепам па да га треснем на сокак!</p> <p>Него и јесте чудан био тај дуварски са |
Сида а очи јој пуне суза. — Ал’ са свим на <hi>моју</hi> фамилију!</p> </div> <pb n="157" /> <d |
ли сада као частан човек, пређе са свим на страну поп-Ћирину и одсудно и скоро отворено стане п |
да платиду, а ја им не дам то, и пазим на њих к’о њихов род, и, на прилику, браним ово имаће к |
к’о.{S} Тек да вам, што кажу, не учиним на жао, уз’о сам и попио.{S} А зар се нисам <hi>нећк’о< |
ове ботуше сравњујући их са оним старим на ногама. — А код кога си купио овај фланел?</p> <pb n |
ад је лепа прилика, да се и ја наплатим на Спирину конту, и да га конечно уничтожим, да види, к |
—</p> <p>— ...да се не мучим и злопатим на овим свету кад сам сваком на терету и на путу! — јад |
е на боре на ноге, па стиву лулу пустим на дугачак камиш нуз трбу, да ви’ш ондак ђаволства!{S} |
како, —- вели поп Спира, — да се научим на нож, брица па брица.{S} Овако сам се научио; некако |
, прича и по некад погледа сетно крадом на Тинкуцу, своју будућу рођаку, и уздише.{S} Хвали себ |
едно јесење путовање са једном епизодом на чарди.{S} У првој половини Главе је забава, а у друг |
швапски „На!“ с таквим гласом и изразом на лицу као да јој је највећа гусеница пала за врат, и |
и злопатим на овим свету кад сам сваком на терету и на путу! — јада се бојтар па се примаче и и |
ауза трајала, уђе Ержа са послужавником на коме беху порцулански ибрици, шоље и сребрне кашичиц |
Шаца се пре три дана споречкао с Јулом на дери у башти, као што је читаоцима већ познато из за |
зашло до пола пута и бацаше се прашином на кола која полако пролазише сокаком и у којима сеђаше |
да ти опрости, што си се бац’о прашином на кола?{S} А?{S} Ајд’ одма’ да с’ га пољубио у руку! — |
рекла је гђа-Сида јаче ударајући гласом на последње речи, баш кад је гђа Перса пролазила, — ту |
да ћете ме сутра почествовати посјетом на ручак.</p> <p>— О молим!{S} Каква пажња!{S} Здраге в |
ркове доле!{S} И да сам ја којом срећом на твом месту, ја би’ тражила од његове екселенције гос |
ерних попова; или да се парох с парохом на саблазан стада свога свађа — но тога би’ вол’о видет |
тамо, — продужи бојтар и показа камишом на врата на која је бирташица изашла. — Једна честита д |
идим!“ — рекла би’ и показивала камишом на ту страну!{S} Чујеш ли, мамаљуго банацка?</p> <p>— А |
знајем, да је лепше и лакше бити позван на ручак него га описивати.{S} Напоменућу само то, да ј |
собама, два у пространој авлији а један на сокаку пред кућом. (Био је и шести, али је он већ до |
Беч, добио би цигурно колајну к’о један на прилику, добар, што каже Шваба, виршофтер!</p> <p>— |
ару па до оне дечурлије што је поваздан на звонари и која служећи у неком виду цркви и олтару о |
у кујни с млађима...{S} Био је нервозан на диње здраво.</p> <p>— Верујем, има људи разне феле — |
и као кула светиља крај мора, непомичан на свом месту, док се све око њега љуља као таласи на у |
на мишоловку, а знаш да је миш попашан на печену кожурицу к’о Вла’ на рибу,“ вели јој Нића па |
еље, отпева једно „<title>Глас господен на водах</title>“, а за тим само захтева и изволева.{S} |
о нађе код куће.{S} Летео је сав блажен на крилима срећне и утешне љубави тако лако, да чисто н |
reign></hi>, што јој је купио за спомен на презент господин Шандор јурат из Кикинде, а нема ниш |
ти он њој девет дуката и један солферин на дар!{S} А кад смо изашли и пошли кући, а он највесел |
и попадија устала па се и она шета; он на горе, а она па доле.</p> <pb n="342" /> <p>— Не знам |
презрењу мушки пол и пита се: што ће он на свету?{S} И на послетку Јуца је била скромна и богоб |
тога дана свачега изобиља, тако је и он на дан Јулине свадбе свачега спремио.{S} Био је један о |
Трипут је, кажу, бег’о из школе и бег’о на салаш, па се брицом бранио и неће никако у скамију.. |
с кола. — Ја сам се мало подуже задрж’о на путу.{S} Хе, ал’ шта му знаш; те ајд ово, ајд оно... |
Тамо се неки под шатром потукли... к’о на вашару! — рече Јула смејући се.</p> <p>— Па, како жи |
све, све!{S} Нек’ иде свет на њега к’о на чудо, нек...“</p> <p>И уједаред застаде и гђа Перса |
свакој соби по пола туцета кандила к’о на Христовом гробу!{S} Та погаси та кандила, Жужа; та а |
лупа к’о мајстора у ковачници, лупа к’о на ларму, као да све село гори.</p> <p>— Шта је, стари? |
? — устаде гђа Перса која је до сад к’о на жеравици седела. — Дакле шта се свршило?{S} Је л’ до |
па их изведу за собом а пацови трче к’о на даћу за њима, а мајстори једнако свирају па их извед |
ка Макра, — ви к’о једни учени људи к’о на прилику господин парок, можете се уверити, да није н |
о таке шиндивиле, што им играју очи к’о на зејтину.{S} Таке праве у данашње време ероберунге!“< |
, шта је то било, слатка!?{S} Седим к’о на шпорерту од љубопитства, тако сам најгириг!{S} Ништа |
ма не верујем... а на сплетке мрзим к’о на ђавола...{S} Та знате ме, фала Богу,... па нисам рад |
сви се подавили, а само један се спас’о на једној даски па се и он после једног дана удавио.{S} |
> <p>— А изветрило је то чим сам изиш’о на јарош!{S} А па онда... не морамо сваки дан пити, нег |
нда, кад је дошло време — лепо он дош’о на његово место.{S} Ја сам, ето, овде тако задовољан, д |
је чуо неку лупу у соби, он је побегао на звонару, да не би био у неприлици, уз кога да приста |
из благодарности <pb n="153" /> изрезао на једном дрвету у њиховој башти једно срце и два писме |
ло нужно, јер Лекин зељов мање је лајао на босе паоре, ал’ кад види господина или само обувена |
добити какву добру, масну парохију; као на прилику ево ова што је у нашем селу.{S} Бољу вам не |
п Ћира разговарали седео је г. Пера као на иглама између две лепотице.{S} Господин Пера није би |
луксузних ствари, које нису за јело као на пример <hi>Гагу</hi>, једног главатог гаврана, грдну |
јер се на Јулу оштрим оком мотрило као на сваког кривца.{S} За то је и заволела самоћу.{S} У с |
на столицу а наочаре обрисао и натакао на нос, па из пола табака диктовао једном малом лепо оч |
ију по својој епархији, па није затекао на време поп-Спиру на дужности.</p> <p>А то је било ова |
ом није слагао с њим, што је овај викао на трошкове, свирке, игру, пијанку и весеље, <pb n="380 |
ојке и лево и десно, са чега је навукао на себе не малу мрзост и опасност од паорских момака.</ |
мислио,“ разговарамо се: „ваљ’да је пао на теме да дође, па да се закопа у овом нашем каљавом с |
туторима и прегледао приход што је пао на тас у коме се нашло доста крајцара, госпоја-Сосин дв |
<p>— Ал’, кажем ти, сто си ми пути пао на памет, а да ти докажем, да сам те се са захвалношћу |
би ви били брез кола, нит’ би’ ја спао на то да другога возим.{S} А и „немеши“ баш, ал’ су и о |
бар немеш, па и он кочијаши!{S} Па спао на Џиде перјаре и грошићаре, а ја бар господу пароке во |
Каже он је „немеш“, па баш и није спао на то да кочијаши.</p> <p>— Па то је онда луд човек!</p |
као друга сретна браћа његова, обзирао на замерке критичара и држао строго правила „Поетике“</ |
домаћи живот.{S} За то је, чим је стао на снагу и постао, тако рећи, сам свој, оставио и фрау- |
ани спасли свету месечину и месец остао на старом свом месту.{S} И тако одонда је сваки Иђошани |
шта, а после, и процес му је већ изашао на потиљак.{S} На њему је често фрајла Меланија ждронца |
тежем, видим да се већ врпољиш к’о ђаво на џомби.{S} Кад ме је запит’о шта је и како је било, а |
повима — седела су тако удобна као ђаво на џомби, што се каже.{S} А томе је помало био крив и с |
стак и још неке своје алате и иде право на обећано место.{S} И што би могла за пола дана да свр |
.{S} Тек по некад лане, погледа сумњиво на ту страну од времена на време, као да прогунђа нешто |
ј зуб, а ви му онда лепо подметните ово на његово место, — вели Аркадија и предаде му један мал |
Сад брже њега напоље, а да метнемо ово на његово место! — И поп Спира извади брже онај зуб из |
господин... хе-хе, а он и није ту, него на путу, — вели Нића па врти главом. — А шта ја ту лупа |
<p>— Таки, кад ти кажем! — викну строго на њу гђа Сида. — То ваљда већ по трећи пут читаш!</p> |
га.</p> <p>За то је у јутру седела дуго на кревету и гледала расејано и замишљено у папучице св |
лете коњи тако и да га носе тако све до на крај света, у мрак, у пустолину.....</p> <p>........ |
ала Јулина свадба.</p> <p>Шаца је седео на изменце у обе куће (између којих је обаљена тараба о |
иног завршио</hi> </p> <p>Гост је седео на клупи у порти под једним орахом, на који су сеоска д |
а шетња, и срећа његова што ју је видео на прозору.{S} У песми куне злотворе ради којих се не м |
из Старога Бечеја, који је нешто запео на <pb n="379" /> егзаменима па сада к’о неки патварист |
какав гладан вандровкаш, који се попео на дуд (не бирајући је л’: црн, бео или мургаст) да се |
абака и размотао и метнуо преда се, сео на столицу а наочаре обрисао и натакао на нос, па из по |
о, али је гђа Перса повуче и гурну брзо на другу столицу баш до г. Пере, тако да је овоме сада |
веда о каквом свом доживљају где је био на рубу или ивици пропасти па је за длаку фалило да не |
, а пијуцка, Бога ми, и гост; заборавио на старе философе па пије без воде вино.{S} Послушао је |
?</p> <p>Тако се нови учитељ представио на вечерњи својим будућим суграђанима.{S} Сам тај први |
ољство комшиске деце.{S} И ако је пазио на себе и достојанствено се понашао, ипак је пропадао м |
цу. (Аркадија је, као и поп Ћира, мрзио на Вука и његове реформе, по којима се човек не може ра |
а главу, јер је поп Спира страшно мрзио на те швапске женске шлофкапе), а напољу се чуше троми |
рица, а да је, кад ју је спевао, мислио на Тиму „шлајбера“ — још од тога доба мрзили су се њих |
в блажен и пресретан дуго и дуго мислио на Јулу и дубоко у ноћ прелиставао Песмарицу, читао мно |
!? — рече Рада поносито па се узврпољио на седишту.{S} Постаде интимнији и пребаци десну ногу у |
попи пола чаше, а поп Спира се наслонио на десну руку, а левом држи браду па га гледа блажено и |
, ако се сећаш још, кад је оно задоцнио на јутрење... ја помисли’: оде му брада к’о да је није |
закопча свилени пруслук што га је купио на сенћанском јесењем вашару.{S} И пишите: да му шаљемо |
ору, у лицу његових родитеља, натоварио на врат.{S} Лишће винове лозе опада па се проредило, ма |
леђа!{S} Једва је Софра брица наместио на старо њено место, али зубе, Бог да прости.{S} Ако ос |
наставља Нића, пошто се добро наместио на клупи, — а после вам ча-Нића крив, кад стану виле да |
Тима се, истина, у себи секирао и љутио на то, али је свакога уверавао, да се то никако на њега |
ако ти нећеш!{S} Да памти кад се бацио на тебе!</p> <pb n="261" /> <p>— Е, ти кад кога мрзиш, |
ечкали, и да се он онако ујарости бацио на мене оним дебелим Пентикостаром — оним са оним дебел |
збио ону фину стиву лулу кад се облачио на јутрење па сад само ређа и псује и по некад кашље, а |
азом једну по једну поруџбину превлачио на хартији, докле није све тачно по инвентару набавио. |
е није поневидио, него је и после пушио на свој кратак камиш од крајцаре).{S} Пуши тако и само |
е.{S} Па се опет раздвоје и стоји свако на свом месту, па ћуте к’о да ослушкују да их когод не |
ли је свакога уверавао, да се то никако на њега не односи, јер њему тако што није никад у живот |
<p>— А да!{S} Е, па ниси требала онако на крај срца да будеш!</p> <p>— Ето, сад <hi>ја</hi> на |
о сте погодили кола.{S} Кол’ко је онако на очи пипав и завезан — ал’ да га видите, како уме да |
им добошем“, а названа је тако не онако на памет, него што је доиста личила и на једно и на дру |
у Банату!) „маринерски“ официр!{S} Тако на једној Меланија замишљено чита, а према њој на друго |
/p> <p>— Та немојте опет и ви бити тако на крај срца! — умирује је гђа Гециница. — За Бога, зар |
p> <p>— Но, но!{S} Не мораш ти баш тако на крај срца бити!...{S} Рано моја!{S} Гле, какве су јо |
и бескрајан рит који се пружаше далеко на лево од долме.{S} Подухнули већ и ноћни ветрови, зат |
онети на сто уштипци наслагани повисоко на два тањира као две пирамиде и били при осмој или дев |
угачким као мишији реп — све се то дало на посао, ревносно ради и пажљиво слуша бабије приповет |
е се госпођа Перса. — Шта ми се то дало на смеј.{S} Чисто вас престављам и гледам како, тако де |
{S} Само тек... никад ми није то падало на памет!{S} Друкчије сам мислио!{S} Но, па — нека их.. |
, по цео дан седело на прозору и лајало на мимопролазеће- — и кога је она или водила са собом к |
бу,“ вели јој Нића па па се окрене мало на леђа да се мало одмори, а она га погледа сваки час, |
а, нека прашина, к’о да је и онако мало на сокаку; а ноћом неки гајдаши, тамбураши, трумбеташи, |
Шта мислите!!{S} Би л’ вам то икад пало на памет!{S} А госпоја Сида онда к’о вели: „Кад ти мене |
е оне вечери Нића; и све је то сад пало на памет газда-Пери Тоцилову, кад је видео поп-Спиру у |
, — вели Иђошанин, — али је л’ вам пало на ум, шта ће бити ондакана од наши’ ушију, кад овај то |
р са струком ковиља, које се расцветало на топлом ђурђевском сунцу па заклонило ђувегији сав ше |
д поп-Спиру обрију па му не буде остало на лицу ни толко од браде и бркова кол’ко њој на длану. |
гости а још толико их је и само остало на вечери.{S} Вечерало се у собама и у кујни.{S} Тамо н |
оје је, кад је блато, по цео дан седело на прозору и лајало на мимопролазеће- — и кога је она и |
у себи и хитно дотериваше косу и одело на себи.</p> <p>Затим чује неке кораке, али се још ника |
S} Све је весело било и није ни мислило на одлазак, нит’ би се ико још задуго кренуо и кварио д |
е Субота после подне.{S} Баш је звонило на вечерње кад прођоше Великим Сокаком једна кола и у њ |
мало само остали, отворило би се гротло на вулкану препуном гнева, хоћу рећи, планула би гђа Си |
више оног густог зеленила, које је ишло на руку заљубљенима и крило их од оне несносне контроле |
} Она му нешто говори а све гледа овамо на нашу капију — баш лепо сам видила кроз избијен чвор |
ори из књига: „О, Едмонде, ми се морамо на вјеки растати!“ А ја је питам: „Шта ти је, рано?{S} |
S} Једна једе само на леву а друга само на десну страну (И у томе се не слажу!) — Све, све се, |
гђа Перса уверавала, ноћу „бунцала само на немецком“.</p> <p>Док се гости намештали и пауза тра |
прави бабији изглед.{S} Једна једе само на леву а друга само на десну страну (И у томе се не сл |
наша оде у запећак.{S} Та знам је само на балу!{S} Оно има, има <hi>играња</hi> ... ал’ оно ње |
потврђује поп Спира. — Ено гледам само на асентирунгу; какве ти не узимају у војску.{S} Чисто |
ам баш никога срео.{S} Еј да нисам само на дужности, дошло ми је, да се и ја овако матор кеша п |
ојим покојним татом Аверкијем, што тамо на дувару виси!</p> <p>— Али, Персида, чекај, чекај, мо |
Па запали мало омана... ено на’ћеш тамо на орману... поред штрикераја, па запали...{S} Ови прок |
једну Главу дужа.{S} Толико само кажемо на завршетку ове Главе, да су оба пароха отишла ка Њего |
, шта је извадио, јер ја и Спира седимо на канабету овако к’о сад ја и ти, а владика за шрајпти |
урмахери и неке нахт-музике, к’о да смо на „Тиса-парту“<ref target="#SRP18941_N1" />тако ми је |
ега испразни Аћа па оде, да метне писмо на пошту; а домаћин остаје и задовољан размишља у себи, |
добро како је тешко било написати писмо на прилику сину који је у солдатима или тако коме друго |
осталом, све на једно излази.</p> <p>Но на ствар.{S} Дакле Шаца хирург је имао тетку, чија се б |
— вели Јула и гледа слатко и насмејано на цвеће, на родин кљун и ружу, како се једно другом кл |
о стајаше на прозору и гледаше расејано на теглу са жапцем.{S} Од ово неколико дана горе именов |
а иди па спавај; а у зору да си ми рано на ногама, па опери све то, кад вечерас ниси ни за шта! |
ла га је његова Јула мислећи непрестано на њега.{S} Испод до пола откопчаног прслука види се та |
а ми је.{S} Па запали мало омана... ено на’ћеш тамо на орману... поред штрикераја, па запали... |
мање није збунило позивање г.{S}-Перино на конштрукцију.{S} Волео је г. Пера, <pb n="61" /> као |
е ту је сад! — рече и погледа задовољно на нове ботуше сравњујући их са оним старим на ногама. |
он добио за попа; а кад је задоцнио оно на <pb n="349" /> јутрење, а он, опет, уместо да оде на |
ће ми се, знам, завезати уста к’о звоно на Велики Петак, па нећу умети ни једне кад дођем пред |
ила па само ћути, па и он гледа жалосно на њу.{S} А на Шаци као нису оне његове лепе ирошке хаљ |
ала га к’о голуб зрно, и наслагала лепо на широко виново лишће, па му дала кроз деру која се то |
сазна праву истину.{S} Него овако лепо на дану, ту се свака покаже баш онаква каква је; ту не |
ије мало! — вели Пера. — Биће баш добро на ову ’ладноћу.</p> <p>— Одма’, таки! — вели једна још |
ал и похвали вино, а за тим опроба перо на нокту од левог палца па запита:</p> <p>— Шта ’оћете |
о сам само једаред још један такав и то на цимеру једног дентиста.... виси као цимер, да се изд |
кем дођу године!{S} Па ми паде сад и то на ум, Боже, какав је штуцер мој покојни био некад као |
само виче и шиба коње а све лети блато на оног за њим у сицу, па не знаш кад си кавонији ил’ к |
и пријатељ, господин Кирило, он је, ето на примјер, узео парохову кћер, кћер предшественика сво |
и ја и имаће.{S} Од онаког газде, — ето на шта сам спао!</p> <p>— А ди ти је, Нићо, она Маџариц |
то није лепо, да, изнесу решето за жито на сокак, код онолике њи’ве авлије... како нам свима см |
дове на онај свет?!{S} То ти је све што на земљи учиниш! „Безумни, вели евангелист, још ову ноћ |
времена на време, као да прогунђа нешто на форму: хм, ајд, ајд! а за тим се смирио, легао је и |
ко други!{S} А ја би’ — да сам ја нешто на твом месту — ја би’ села преко пута од њега, ево ова |
кажу: човек док је жив он полаже нешто на надежду, нада се!{S} Ја сам се испочетка мало к’о и |
вероватно је још и с тога, да је нешто на ту форму морало бити, јер што би то баш њему певали, |
е себи, драги читатељи, да сте ви нешто на место гђе Сиде.{S} Како је изгледала и шта је помисл |
> <p>— Ја би’ се, знаш, ово дана кренуо на пут; онако, пало ми на памет, дошла ми воља да се ма |
радила?</p> <p>— Од кад си се ти кренуо на тај проклети пут, — отпоче гђа Перса пошто се намест |
’о неки штајерваген, па скин’о и метнуо на своја лака лепа кола.{S} Њега, њега најбоље...</p> < |
вољна што примајући укоре и савете, бар на тај начин, изгледа ипак млађа од Цвечкенмајерке.</p> |
>— Та останите још мало, слатка!{S} Бар на белу кафу, а красан обрст имам.</p> <p>— Други, друг |
ло покрет капији.</p> <p>— Та ај’те бар на часак.</p> <p>— Не, не... не могу! — рече путник оти |
ивши се на кола, као да хтеде да их бар на тај начин задржи. — Од кад се нисмо видили!{S} Чини |
рмеђе било!“</p> <p>Но како свака ствар на овом Божјем свету има своје две стране, добру и рђав |
дан кад не оде својој тетка-Макри макар на неколико тренутака, или кад Јуле нема у башти да је |
ше крај гробља, оставише и велики бунар на крај села, и велики крст, и уђоше у велики сокак.{S} |
слушкиња, која је стајала баш у тај пар на вратима и пратила својим лојаним очима Лацка кишбиро |
м још неке куће, — рече и оде као ветар на авлијска врата и прође нека три четир сокака и сврат |
па нађикао, гледам га баш јуче; хуланер на коњу да прође кроз њега, не би се видео; а клипови к |
залепи мали к’о младеж округао фластер на доњу вилицу, к’о бајаги боле га, има бубуљицу, а оно |
као свака забринута мамица која има ћер на удају, а опасност тако близу) — да пошље часком Ержу |
би јој одговорио да јој је купио клавир на вашару. „Ено га, вели, у шупи, па нек свира у њега с |
окрене, ајде-де; него кад натуче шешир на очи, а он се по два сата не окрене, него само виче и |
о ча-Мићу боктера.{S} Брзо натуче шешир на очи па убрза поред њега, али га оштро око ча-Нићино |
— пита га поп Спира — Па мети тај шешир на главу, Петре синко, покри се, покри!</p> <pb n="274" |
сца неће збунити, јер има готов одговор на то.</p> <p>Имали су и поп-Ћирини мачка.{S} Али је по |
l> </quote> <p>То беше као неки одговор на раније питање, бар тако га је Шаца, познајући — што |
аљубљена створа?!{S} Зар би њен одговор на песму био слабија песма, само да је смела дати од се |
? — запита Нића, да би окренуо разговор на другу тему. — Ај?</p> <p>— Јесте, — одговарају му, — |
ерна гђа Сида прекиде и окрену разговор на другу страну, и фрау-Габриела настави посао.</p> <p> |
се и вели гђа Сида гледајући кроз чвор на капији. „Гледај само, каква је; уфатила момка к’о кр |
— баш лепо сам видила кроз избијен чвор на капији — а он се само смеши.{S} А она смеје се, Боже |
каква интересовања и израза кроз прозор на улицу, и једнако мислила, али се ипак никако није мо |
сам у послу.{S} А сутра ћу вам код вас на јаузни све потанко исприповедати!{S} Боже, познаје с |
— све се канем да једаред дођем код вас на једно пола дана, па да ви мене лепо научите, како ви |
вам, господин-попо, не стоји тај појас на своме месту?</p> <pb n="14" /> <p>— Хе-хе! „Зашто?“ |
ио силни цар Стеван!...{S} К’о ће данас на светац да краде!...{S} А и да има, велим, лопова — н |
млађе и пита, ко је био последњи данас на тавану, али не добија никаква одговора.{S} А девојке |
амо крстила и погледале час на попа час на ћерку.{S} Поп Спира је викао да се сва кућа тресла, |
ја Сида се само крстила и погледале час на попа час на ћерку.{S} Поп Спира је викао да се сва к |
шевица похитала је, обукавши се на врат на нос, гђи Гециници касирки и гђи апотекарици, да види |
/> паорском, све, све!{S} Нек’ иде свет на њега к’о на чудо, нек...“</p> <p>И уједаред застаде |
јући кренуше у цркву.</p> <p>Пошао свет на литургију па се све шарени сокак од лепоте.{S} Час и |
S} Час криви, час правда себе, ал’ опет на крај краја, кад озбиљно промисли, па шта је то тако |
а, а где би их и било, ту је газда опет на путу.{S} Остаде му још сало газда Пера.</p> <p>Поп С |
И у гроб кад легнем, Ћиро, мислићу фурт на то!{S} Из гроба ћу, чини ми се, устати са бријачем, |
и многи лепи стихови на срцима, то јест на лецедерским меденим колачима, најбољи су доказ јаке |
време, па није ни чудо што је човек љут на свакога, па би се само свађ’о.</p> <p>— Хе, — уздахн |
носио до чланака дугачак пепељаст капут на струк и прслук са два реда дугмади и закопчавао га д |
, ваљ’да већ велике девојке, ваљ’да већ на удају, а?</p> <p>— Та па зар ниси чула, да се удају |
и? — пита је госпоја Перса и изашла већ на сокак.</p> <p>— Та ман’те ме, знам да ћете ми се сме |
у чему је ствар.{S} Казаће им он то већ на своме месту, и знам да ће им онда још чудније бити, |
здише Глиша, искапи чашу и спусти главу на сто.</p> <p>И сви тресу жалосно главом и хвале покој |
он сиш’о с кола, ја сам промолио главу на фришак „луфт“.{S} Није шала, неки’ три сата издржава |
има, а баба једнако здрава, иде у цркву на сва јутрења, све службе, сва вечерња и све погребе, |
баш је била Недеља.{S} Он право у цркву на Јутрење, кад али још нема попе, а звонило већ.{S} А |
већ је први и други пут звонило у цркву на службу.{S} Чуло се да је нови учитељ дошао, а онда, |
који се ухватио за левчу и метнуо ногу на потегу да се попне у кола; обоје застадоше као окаме |
узимај младу жену, не узимај себи беду на врат, Аћиме, магарче Аћиме, није то за тебекана, та |
у Темишвар неколико пута паори, кад иду на житну пијацу; а и код куће су га сви дотеривали, — п |
змакне!...{S} То ти је оно: „Пошљи луду на војску, па седи кући па плачи!" „У мал’ <hi>мене</hi |
воспитање!“ Сви га уважавају и позивају на официрске балове, који су, као што је већ свакоме по |
, Персида, одкуд ти та ђаволства падају на памет!{S} Баш ти то није ни намање лепо.{S} Хахаха!{ |
иће који се гурају и претурују и падају на тртице око чанка с кашом.</p> <p>— А где је мати? — |
а пију кафу а једнако испод ока гледају на девојке и на учитеља.{S} Госпоја Перса била је задов |
ело. — Стари седе пред кућом па пућкају на луле; по неки се тужи на камиш и вајка се што га је |
ни, не смеју да се хрву, да се пентрају на дрво и једу дуд, не смеју да се јуре и шорају ногама |
бријању укебају, па ти вилама натрукују на леђи’ слово <hi>„шча“</hi>!{S} Хе-хе! — продужује Ни |
но“, који је већ поодавно џоњао у мраку на авлијским вратима и коме је у његовом Коњичком прави |
о туђим кућама.{S} Тек сретне тако неку на сокаку, па је заустави. — „За име Бога, <foreign xml |
о „О!“ а за тим поп Спира окрену кашику на учитељеву страну: — Извол’те, служите се, код мене н |
кашика, — рече гђа Сида и окрену кашику на г.{S}-Перину страну.</p> <p>Г. Пера извади у тањир и |
, молим, — вели г. Пера и окрену кашику на страну гђе Сиде.</p> <p>— А не, госту припада велика |
дића!{S} Јер, бо’ме, кад ко има девојку на удају, па још под фелером — тај не треба, Бога ми, д |
и руда у брег, а ја ћу, што кажу, „аљку на батаљку“ па ил’ у Срем преко ил’ још даље у Сервију. |
ро лице.{S} Погледа на кућу, и на таблу на којој су блештала позлаћена писмена и прочита: <hi>„ |
; сваки час га загледа и пипа, је л’ му на свом месту.{S} Па баш и да га се дочепам, ал’ кад он |
о јој се и она њему љупко и показала му на фризуру.{S} То је Шаци тако мило било, да је сав бла |
и ушао са купљеним стварима, изашла му на сусрет госпођа Сида и Јула.{S} Обе забринуте, гледај |
човек добар, к’о ја што сам, па све му на добро излази —</p> <p>— Ајд’ баш да ти дам, — смеје |
. само онај навећи... — рече и пружи му на захтев оно најмање.</p> <p>Путник га узе у кола и по |
оглед — све му се то допало и падало му на памет, како би то лепо било кад би свега тога било и |
лабалук; некако му лакше кад чује ларму на коју се већ од толико година научио.{S} А био је доб |
аче иде код Шолема Чивутина у трафикану на комовицу.{S} А долазе још неколико капуташа и житарс |
ресквама дуранцлијама, њему одмах падну на ум Јулини румени образи); па њен миран и доброћудан, |
мало, па се сви у кућу прилично навикну на њу, па им чудно кад је позадуго нема. „Нема нам, Бож |
pb n="198" /> једнако нож у руци и дињу на крилу. — Ал’ послушајте ме!{S} Узмите мало шећера па |
у свакој па и у најбољој књизи спомињу на крају (где, то јест, пише: како је и како би требало |
очи!{S} Ха, ха!{S} Та изгубићете сукњу на сред пута!{S} О жено, Бог те вид’о!!</p> <p>— Извол’ |
аш у бунду.{S} Увуци главу, натуци капу на очи, па спавај.{S} А ако баш не можеш да заспиш, а т |
лето, што није! — рече мећући шлофкапу на главу.</p> <p>У осталом та јој је жеља са свим излиш |
пет излази Ержа и нуди и господина Перу на вечеру, а он ил’ прими понуду ил’ се учтиво извини, |
пођа Перса почне позивати господин-Перу на вечеру и после вечере, а из госпоја-Сидине авлије ба |
ији, па није затекао на време поп-Спиру на дужности.</p> <p>А то је било овако.</p> <p>Бануо је |
тра ујутру ’леб, тамо ћу сврнути ујутру на врућу лепињу, а и да им кажем, да сам нацуњ’о траг њ |
се вешају о уже!{S} По ваздан би да су на звонари.{S} Ето баш ономад сам се баш слатко насмеја |
раге воље, — вели Пера.</p> <p>— Ако су на немецки написане, — вели гђа Перса, — онда ће боље б |
форинти и метнути их у Швапску Шпоркасу на име Јеле Аркадијине ћерке, лепе удаваче.</p> <milest |
ли Пера и тера прстима своју бујну косу на више.</p> <p>— Та и запустила се доста.{S} Како ретк |
ас извол’те сести.{S} Молим извол’те ту на канабе.{S} Меланија голубице, — вели гђа Перса, — ск |
па разгледао један нож који је остао ту на столу и прочитао је у којој је фабрици ливен.{S} Сав |
радије примао оне свилене).{S} И још ту на гробљу покупује од деце — која су такође чинодејство |
ивота вечити санак борави...</p> <p>„Ту на гробу Јул— Драгињином приповедиће вам тужни отац, ка |
е, или поваздан пеца на Тиси или у риту на глисту караше и другу рибу, и носи за шеширом велико |
ваба и мештанин, донео младенцима торту на презент.{S} Унели су је торжаствено; најпре је ишла |
су газде и трговци терали свиње у Пешту на вашар, па су и бојтари онда прошли и видели света к’ |
ћи а тек после неколико недеља се крећу на пут, на Шацине науке.</p> <p>Стигоше сватови са млад |
гу.{S} Догод ми је не донесете, мислићу на вас, <hi>само</hi> на вас.</p> <p>— Ах, госпођице, к |
миру.</p> <p>— Нек остави она моју кућу на миру или боље рећи: нек остави на миру <hi>момке</hi |
о... онима вашима.. да оставе моју кућу на миру.{S} Знате, нисам рад ни да се <hi>свађам</hi> с |
ко учевни људи не верују у снове и вичу на Сановнике, јер се све догодило онако како је госпоја |
е (између којих је обаљена тараба одмах на дан свадбе); једнога дана је седео код тетка-Макре а |
х кућа.</p> <p>По свему се видело одмах на први поглед да је кућа богата.{S} Нека суди сада чит |
из ведра неба, та новост.</p> <p>Одмах на прво питање Јула је ударила у горак плач, а госпоја |
фа мрвице од пите с орасима и метала их на једну гомилу.{S} И њу похвалише <pb n="396" /> и заб |
а... гледа.{S} Извади наочари, метне их на нос, а смеши се све, па опет гледа, и пита ме: је л’ |
лизу је и Ченеј.</p> <p>Још мало ето их на вашаришту.{S} Прођоше крај гробља, оставише и велики |
шава Ержа рапорт, — бити код милостивих на ручку.</p> <p>Мајка и ћерка се само згледаше на тај |
Тешко њему!...{S} А да неко, к’о удовац на пример, има домостроитељку по примеру иноверних попо |
ња иде кући детињој, где га позива отац на ручак.{S} На вратима га дочекује Неда гологлав и мал |
ашару дочекујемо госте.</p> <p>— А, баш на против, госпођице; вазда сим жудео да се наслађавам |
би само волела знати —</p> <p>— О, баш на против.{S} Ни најмање ме нисте узнемирили.{S} А ја б |
каква несрећа догодила?</p> <p>— А баш на против, све је весело ишло.{S} Штета, што ниси био т |
/p> <p>— А не, милостива!{S} Све је баш на српском, ту скоро преведено. <title>Работнике</title |
а ударио шлог једну жену за коритом баш на сам дан Светога Киријака Отшелника.{S} Све су тога д |
stone unit="subSection" /> <p>— Кад ћеш на пут, Спиро? — запита гђа Сида.</p> <p>— Сутра у име |
..{S} Лети, на примјер... колк’о тражиш на дан?</p> <p>— Па осам сребра —</p> <p>— Много...{S} |
ала пауза.</p> <p>— Јуцо... јеси л’ још на пенџеру?</p> <p>— Јесам, мамо!</p> <p>— Отвори мало |
ално углиби у блату са батиним чизмама (на чије саре може комотно да седне кад год хоће), па не |
"34" /> <p>А они му само кажу: „Хоћемо (на пример) томе и томе у Галицију или у Талијанску;“ па |
лим, онда смо „на коњу“ господине. „<hi>На коњу</hi>“ — додаде поуздано Аркадија.</p> <p>— Ајде |
<l>Док твоје друге на воду пођу,</l> <l>На воду пођу под пенџер дођу</l> <l>Па позоведу Јулу де |
топле постеље и укрепителна сна.</p> <p>На то нико није имао шта да примети и сви се кренуше по |
зујући се све крајње равнодушне.</p> <p>На послетку дође и тај дан, стиже и нови учитељ.</p> <m |
источника бесмертнаго фкусите!“</p> <p>На што му је гђица Јула рекла „Фала!“ узела нафору и од |
толици, — је си л’ ти непријатељ господ’на Пере?</p> <p>— Нисам... а за што би’ била! — вели Ју |
цима у очи и преврћати очима к’о она њи’на актерка.</p> <p>— Ама, Сидо, све ми се чини да ти —< |
м Екселенцијом неке песме, оне, знате, „на фронцле“ песме, а Екселенцији се допале, па му посла |
ципеле а косу очешљао онако, што кажу, „на ларму“, па би се шетао по селу певуцао „Седам шори с |
неких <pb n="385" /> пет столова, два „на глагол“ а три „на покој“ постављених у кући и у авли |
где — Фрау Габриела викну само швапски „На!“ с таквим гласом и изразом на лицу као да јој је на |
/> пет столова, два „на глагол“ а три „на покој“ постављених у кући и у авлији.{S} Сам ручак н |
; ако буде к’о што ја мислим, онда смо „на коњу“ господине. „<hi>На коњу</hi>“ — додаде поуздан |
добро.</p> <p>— <foreign xml:lang="cu">„На рѣкахъ вавѵлонскихъ, тамо сѣдохомъ и плакахомъ,“</fo |
тији, докле није све тачно по инвентару набавио. — Поп Спира је купио и велики калуп сапуна, но |
="84" /> се види да су без икаква плана набављане; али пошто је фрајла Јула сва запурена и руме |
д баш зактевате, ја баш могу! — рече па наби на очи свој свилен бачки шеширић па запева јасним |
свој монолог, па опет продужи да мисли; набије понова лулу, укреше и запали је.{S} И опет пуши, |
и коњи му, а сем тога, тако је савесно набио оба „сица“, и предњи и стражњи, домаћиновим сеном |
им“ дудом, каквог надалеко није било, а набрала га је Јула сама својом руком; бирала га к’о гол |
а обучена — и ко ће ти све знати и овде набројати, за што све иде свет у цркву Недељом преко го |
ма вели, не зна шта је доста.{S} Толико навади себи у тањир, да не види онога виз-а-ви од себе; |
аки час и пуниле и празниле.{S} Домаћин навалио па их једнако нуди, чешће поп-Ћиру с којим је м |
p>А Јула се још једнако устеже, али кад навалише на њу још јаче другарице и рекоше: „Мораш, мор |
га и песма и певачица.{S} Сви гости сад навалише да она продужи и заврши ту песму коју <pb n="3 |
д очију сва се ознојила.{S} Али сватови навалише и она мораде да продужи:</p> <l>„О врат’ се, н |
а кол’ко знате, слатка, кол’ко знате! — наваљује гђа натарошевица. — ’Оћете л’<pb n="194" /> ма |
у виђати.</p> <p>— Ајте још по једну, — наваљује поп Ћира. — Разговор, к’о што видим к’о да мал |
i>...{S} Е, то га је она његова бештија навела да уради; нико други нег’ баш она.{S} Ах, ко да |
</p> <p>— Та а а, добри су... само онај навећи... — рече и пружи му на захтев оно најмање.</p> |
р толиким пороцима.{S} То је стара њена навика од толико година, и сада, гле, мора да је се одв |
п-Ћира изражавао — од тих паорендерских навика да спава лети пред кућом под комарником.{S} Међу |
љ и коров и раздувао плеву греха и злих навика међу својим парохијанима...{S} И тек за тим прел |
пак увидео да се треба изображавати.{S} Навикао се на школу и на учитеља.{S} Па кад су сви пошт |
апитаће неко од укућана.{S} Па на то се навикао већ и њен „пинчика“, — једно мало, бело, нервоз |
нас, тако сутра, еле, он се некако тако навикне, па му чудан дан кад не оде својој тетка-Макри |
о.{S} Биће вам прилично тешко док се не навикнете, а нарочито ако сте самац.{S} Жењен — но ја, |
мало по мало, па се сви у кућу прилично навикну на њу, па им чудно кад је позадуго нема. „Нема |
је, управо кварило њен дојакошњи ред и навику.{S} И она је научила свако предвече да седне на |
нутом варјачом па је изгледала к’о Исус Навин кад је заустављао сунце да не седне, — хеј, та шт |
и све столице откривене, без конофоских навлака, а по канабету и фотељама исхекловани јастучићи |
нику</title> пише, — говори бирташица а навлачи на даску другу шлинговану сукњу, — онда је то т |
мара.{S} Не мора чак ни чизме ујутру да навлачи, него се само ујутру премести из кревета на кре |
еса, а моја Јула, бајаги, само их за то навлачи, да сакрије своје од виртшафта испуцане руке!!! |
вица... а куд ће на ову врућину и да их навлачи!...{S} Меланија одмах навуче рукавице, да покаж |
је које је из истога узрока и сам писац навлаш изоставио.{S} Страшне речи!{S} Срећа што их нико |
н седе и написа тужбу.</p> <p>Нећемо је наводити целу, него само понеко место из ње испричаћемо |
<title>Буди имја</title> и стала делити навора, приђе и нови учитељ и узе три комада: за гђу до |
ноненфутера!{S} Сад им је свака жгеба и наврта добра; нема више унтауглих!{S} Ено и Перин онај |
све девојке и лево и десно, са чега је навукао на себе не малу мрзост и опасност од паорских м |
а Тоцилов, задену угашену лулу у чизму, навуче кабаницу па ошину коње.</p> <p>Остаде за њима за |
рукавице, онда их опет Меланија <hi>не навуче</hi>.{S} Онда опет ’хоће да покаже, како она има |
“; а ако друге Недеље ова моја понесе и навуче рукавице, онда их опет Меланија <hi>не навуче</h |
у и да их навлачи!...{S} Меланија одмах навуче рукавице, да покаже, како је „нобл“; а ако друге |
то Јулу.{S} Јер Шаца је дао чизме да се наглаве и наглавке унапред платио, а Ника чизмар, древн |
естала и мало се оцедило, а и чизмар му наглавио чизме, ипак га нема.{S} Јула је на њ мислила и |
} Јер Шаца је дао чизме да се наглаве и наглавке унапред платио, а Ника чизмар, древна једна пи |
ваљење.{S} И сам поп Спира који је увек наглашавао да прави родитељ не треба своје дете пред њи |
јвећа гусеница пала за врат, и пусти се нагло из кола па оде као опарена с опуштеним рукама, ка |
р и прекрстио се, па, како је била мало наглува, одмах се сетила да то звони на вечерње па одма |
је, сирота, била и слабих очију и мало наглува од старости. „Боже, а да л’ су се који пут пољу |
47" /> једно дрво, као зец кад у страху нагне да бежи а ништа, па ни највеће предмете, не види |
ће тражити какву варош.{S} Ту поп-Ћира наговести, да је жеља Меланијина, да се преселе у варош |
тегли и намештене) те да тако покаже и наговести пролепшање времена.{S} Све се забринуло.{S} П |
у сваке године доносила род и стократно наградила негдашњи труд поп-Спирин око њих.{S} Увек је |
едника који спава и снива како получује награду.{S} И сан стаде плести своје танко ткиво око Ни |
о заслужене каштиге, получи незаслужену награду!{S} И сад ме још питаш шта чекам!{S} Шта <hi>ја |
се на трбуху?!</p> <p>А био је заиста и награђен, јер поп-Спира је имао црвен, а поп-Ћира само |
а трбуху стоји, него је моје чисто срце награђено, па зато је тако одскочио, да срце покрије и |
јој певао: „Ах, Венеро, ужасна богињо, Над смертнима свирјепа књагињо!“ Ах, какав би то красан |
о икада!{S} Онако свежа како се наднела над кола, изгледаше му као бујно расцветана румена ружа |
како се брине за њега и како се наднела над наћве па меси хлеб, па се све на њој тресе. <pb n=" |
а дигне, а она се савила од силна смеха над дететом, па му се смеје, а после га диже силом и ву |
ујеш кроз мокар ваздух са далеке висине над тобом тужно кликтање ждралова, — и они нас остављај |
за њега, ко би му дошао у походе, ко би над њим наричући сузу пролио, кад никога и нема од свог |
нако по банацки поткресани па изгледали над уснама као ивица или стреја добро збијеног и управљ |
ви, драге сестре Српкиње, сузу жалости над несрећним удесом нашега Љубинка; покажите тиме да ц |
о к’о да хоће да су одвојени к’о зејтин над водом.{S} То увреди Нићу који је био већ у том стањ |
.{S} Па к’о бајаги сневала да се кугла, нада се гостима и шта ти ту још нема!{S} Та док је види |
док је жив он полаже нешто на надежду, нада се!{S} Ја сам се испочетка мало к’о и бојао, јербо |
ранити!{S} Како је мислила, да је свака нада пропала, најрадије је мислила о својој смрти, и пр |
ни за шта!{S} Док ми све не опереш, не надај се боме фруштуку.{S} А, морам ја, видим, други ре |
а сина.{S} Нећеш, каже добити ништа; не надај се талу, каже!{S} Све ћу приписати, вели, на варо |
је стране и последњи покушај за који се надала да ће спасти живот њеном вредном и полезном штић |
е мене тиче, што оно кажу: „како сам се надала, добро сам се још и удала“; мени и није било баш |
, оним крупним „шпанским“ дудом, каквог надалеко није било, а набрала га је Јула сама својом ру |
томе се не боји ни једне своје вршњаке надалеко.{S} Јуцо дете моје, иди у кујну, још мало па т |
у једном псалму.{S} А овога вина нећете надалеко наћи.{S} Ето, господин нотарош баш зна шта је |
pb n="20" /> Ви то за чудо лепо умете и надалеко сте се прочули через њих.{S} А ја, ђаво би ме |
обља.{S} Његов је принцип био исказан и надалеко познат већ као популарна пословица: „Кад прође |
ваког уживања.</p> <p>Све се разбегло и надалеко није било живе душе, само је јаросна гђа Перса |
{S} Од њега мислим да неће бити давно и надалеко бољег.{S} Ако буде боље само оно што су га — Б |
кобу.{S} И пошто то није први пут било, надали су се да неће ни последњи пут бити; а после, и ј |
Но, па како, како?{S} А јесте л’ ми се надали? — пита их поп Ћира унев са собом у собу грдну к |
путник дошао, али му се, наравно, нису надали.{S} Из авлије га је први опазио попин шаров, јед |
ови учитељ дошао, а онда, наравно да се надало, да ће он данас као гост и <hi>Херувику</hi> пев |
нема никаква изгледа.{S} Јер Јула је и надаље остала онако мирна и повучена а после оне сцене |
јест, мало задржим после службе, јер се надам да ћете бити тако љубазни па да ћете ме сутра поч |
ква и догодити се оно чему се нико није надао и што би се замерило и самим простим парохијанима |
утником.</p> <p>— Ето, откуд ми се и не надате...{S} Ја са скупа... оног нашег, па сад се враћа |
вати, а сутра?{S} Сутра се, дакле, смем надати да ћете нас почаствовати посјетом! — вели гђа Си |
кад је куповао. — Ди сам се ја и могао надати, да ће ми бити до тога да то купујем и Сиду ибер |
вук’о у порти клипка са паорима, па све надвук’о.{S} Јавили господину Епископу... па ништа. — П |
ре Божије, крстила се једнако и једнако надгледала запаљена кандила и мењала „дугмад“ и доливал |
а, него сам дош’о да тебе видим и да те надгледам и да ти кажем, Савка, добро да утубиш ово:{S} |
а ти он каже?</p> <p>— Па, каже, да има надежде.{S} Само, каже, да испланира још мало, па ће ми |
вече у Темишвар, — и онда нема никакве надежде.{S} За то се и немојте крећати у јутру, него по |
аво ланац два.</p> <p>— Даклем има неке надежде?</p> <pb n="264" /> <p>— А како је, наопако, не |
е мамине речи угасише и последњи зрачак надежде.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Јула је |
жу: човек док је жив он полаже нешто на надежду, нада се!{S} Ја сам се испочетка мало к’о и бој |
аш тако оставити.{S} Па ондак имам нику надежду; јербо је то за мене један „балсум“ кад мало гу |
ука.{S} Од то доба, веле, да су му дали надимак <hi>Поп-Кеса</hi>, па га и данас још увек тако |
поп-Кеса, чућете.</p> <p>Овај несретни надимак, на који се поп-Спира онако исто тужио као и по |
ележио сам писац, веле, да је добио тај надимак отуда, што се одавно, још прве године, као млад |
пира.{S} А обојица су имали још и своје надимке; поп-Ћира се звао и <hi>Поп-Хала</hi>, а поп-Сп |
<p>— Па јесте, — вели Јула, — нико и не надледа то буре.</p> <pb n="152" /> <p>— Та обиђе га по |
пре но <pb n="319" /> што би дошла пред надлежни суд и формално суђење.{S} Нису нам никад ни би |
ак.{S} И сад морају обојица да престану надлежноме суду.{S} Да иду одмах, јер у Суботу се мора |
епша него икада!{S} Онако свежа како се наднела над кола, изгледаше му као бујно расцветана рум |
о меси; како се брине за њега и како се наднела над наћве па меси хлеб, па се све на њој тресе. |
м бар тако ти’ шеснајст сребра.{S} Ето, нађ’те ви још једног, па да вас возим не за <hi>осам</h |
му ја. — „Не могу,</p> <p>— вели он. — Нађ’те ви, па ћу вас возити за шест сребра,“ — приповед |
о тако! — тужи се и поп Спира, — Каже: „Нађ’те ви још једног, па ћу вас возити за <hi>четир</hi |
огу, зажмири па ћути.{S} А гђа Перса га нађе па га стане грдити: „’хоћеш голубића, лопове један |
ш ама баш ништа сакрити!{S} Свуд се она нађе, гром је спалио!{S} Створи се к’о из земље!{S} Гле |
вам заборавила и да једе и да пије, кад нађе какву такву књигу.</p> <pb n="108" /> <p>— Е, ви, |
рекне им тек госпођа Сида кад их гдегод нађе.{S} А кад вас човек тражи, не може нигде да вас на |
сари!</p> <p>— Та знам, знам; ал’ откуд нађе да певаш баш <hi>њу</hi>?</p> <p>— Па још од вас с |
део мој човек?“ пита жена, докле га не нађе под столом. „Јао, терету мој!“ виче жена и диже га |
држаљици, или тако ма штогод, тек да се нађе у послу.{S} Сврше и тај посао, а изгледало је да с |
ло нашао у чуду, па не уме младић да се нађе никако.{S} Нема он ништа ни против кога.{S} Мила м |
ош’о? — запита радознали домаћин кад се нађе насамо с поп-Спиром.</p> <p>— Чрезвичајно добро, — |
ја јој је искочила, удари у плач кад се нађе у авлији.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У |
премила и задржала у свом орману нек се нађе кад устреба.{S} Самих фачли је предосторожна гђа С |
лила је у себи, само још једаред ако се нађе с њим, неће више бити така као до сада.</p> <p>Ишл |
му шаљемо пет форината сребра да му се нађе недељом у биртији, да не постиди Белеслијине, нека |
сванути и фруштуковати!{S} Па нек му се нађе у његовој беамтерској торби.{S} Ај, шта велиш, — з |
ви’ш њене радости, кад прексутра у вече нађе нову мараму под јорганом!...{S} Е, та само то ће м |
мо.{S} Коме треба тај се само потруди и нађе га, дозове га кући, па хартију и бокал вина пред њ |
тек затутњи каква босонога на капију и нађе баш онда да зове комшиницу из преко пута, само да |
нек ми се, велим, онај свињећи у торби нађе као цигурација!{S} Ај, шта велиш, ха ха ха, — дере |
та — хтела одмах, да све у једној књизи нађе. — А ко ће их знати; и ко им је, што кажу, светлио |
ву, да му кажем, да не преже зором, нек нађе какавгођ изговор, — јер ви, казаћу му, не можете п |
а други није био такав, него коју прво нађе Жужу или Ержу, а он вели: „Шецко-једно“, (каже да |
дна лепше сања.</p> <p>А и Шаца се брзо нађе код куће.{S} Летео је сав блажен на крилима срећне |
а ако се међу читаоцима још и критичар нађе — он ће извесно додати: да сво даље понашање Јулин |
д вас човек тражи, не може нигде да вас нађе к’о да сте у земљу пропали!“ вели задовољна мама.{ |
о <pb n="155" /> уступи сасвим; и одмах нађе утехе поразу у самоћи, у мислима на Шацу, и у мисл |
е овог балсума... па дође ми поникад да нађем какву криву грану, па да —</p> <p>— Да се обесиш, |
ти!</p> <p>— Па како не можеш никако да нађеш себи жену?{S} Што не нацуњаш себи жену? — пита га |
/p> <p>— Кад не умеш паметнију какву да нађеш, боље немој ни певати!</p> <p>— Нећу, слатка мамо |
е кога, па ћу јефтиније да возим“. — Па нађи кога, кажем му ја. — „Не могу,</p> <p>— вели он. — |
женска деца, што кажу, за час нарасту и нађикају к’о штир.{S} Срећан пут, па поздрав’те све.</p |
очекују кукуруз, а кукуруз изредан, па нађикао, гледам га баш јуче; хуланер на коњу да прође к |
Еј, терету мој, — рече гђа Сида кад се нађоше код куће, — боље да сам пањ родила него тебе!{S} |
нак и кола полетеше сокаком и за час се нађоше изван села.{S} Луди коњи и још луђи кочијаши, па |
упака, што се одмах у први мах умеју да нађу и допадну у женском друштву са оним досадним стере |
ћи, падне лепо под сто.{S} Сете га се и нађу га тек онда, кад га жена, потражи: „А ди се то део |
шку!</p> <p>— Ајд’ баш да вам не учиним нажао.{S} Али само једну кашичицу!...{S} Дакле, тако ја |
о смо ми цвеће, ја и ти?{S} Како би нас назв’о.</p> <p>— А зашто да га ја баш питам? — вели Јул |
Већ није био таки њен мачак „Хер-Катер“ назван.{S} Он се никако није могао да прилагоди таквом |
елеграфом“ а паори „сеоским добошем“, а названа је тако не онако на памет, него што је доиста л |
а прављење локни, и неке нове хорнодле (назване по некој швапској принцези удавачи тадашњој), и |
гостољубног пароха ченејског поп-Олује названог.{S} У њој је врхунац заплета који се развијао |
ст његову у служби олтару и звонари.{S} Назвао га је чак „столпом православија“.{S} И где год ј |
е, да неће никад више доћи, ни Бога јој назвати, него ће отићи у свет.{S} Па као што је рекао, |
је хтео са пуном чашом да иде у собе да наздрави домаћину и младенцима, па му нису дали, него г |
на ноблеса.{S} И тамо се једнако пило и наздрављало и играло, а баш кад су ове ушле, заћутало с |
{S} Него кажи нек спреме „ајнпренсупу“, назеб’о сам.</p> <p>— Лопов чифуцки; код тебе жива, два |
ели поп Ћира; — с пута сам, па сам мало назеб’о.</p> <pb n="341" /> <p>— А куд се ви спремате?{ |
а, чедо, ти ћеш ноћас опет бунцати, ако назебеш сад тако у тој лакој хаљини.</p> <p>И авлијска |
питам: „Шта ти је, рано?{S} Ти си опет назебла,“ а она опет у сну говори: „Мене је немилосрдна |
јана!{S} Ето ознојили сте се,.. па ћете назепсти, па —</p> <p>— Е, па нека озебем!</p> <p>— Е, |
образ него је, шта више, често грдила и називала је леном девојчуром што дању по ваздан дрема а |
ног принципа, јер се бојала утркивања и називала то „лудим рацким обичајем и пасијом“) и на њен |
у“ (управо „шлајберу“, како су га паори називали), који је са Шацом — као што вам је већ познат |
адије примиле закључке тога, тако да га назовем, Темишварског мира.</hi> </p> <p>Никада ваљ’да |
им лепо? — пита Пера Тоцилов, а начинио наивно и поштено лице како то већ паор уме.</p> <p>— Па |
е није било, и ко ти се су није напио и наиграо тога дана!{S} Дошла је чак и поп-Ћирина Ержа, н |
дала јелу и сркала, и сваки час брисала наизменце уста салветом или лице кецељом.</p> <p>— Изво |
положили се и домаћин и поп-Ћира, па се наизменце куцају и певају Псалме све лепше од лепшега, |
а и здравице, и ређа се једно за другим наизменце.{S} Све је весело било и није ни мислило на о |
ћем; јер се приповедало за њ, да је био наизменце час у рукама Ракоцијевих Куруци, а час га пре |
ва он, мало црквењак, а мало ђаци, тако наизменце.{S} Док црквењак или ђаци певају, господин по |
гђа Сида, а то је доста.{S} Видела је, наиме, како гђа Перса брише својом чистом шнуфтихлом је |
<pb n="313" /> <p>Куцнуше се; поп-Ћира наискап а домаћин искапи ону осталу полу до дна.</p> <p |
се мало вештачки ослободио попивши две наискап. — Нисам ни слутио да сте тако опаки.</p> <p>— |
к прође, тулају (кукурузовину), а краве наишле, па ваљда, као бесловесна створења, помислиле, д |
чекала да јој се попа врати, да се сита најада и потужи на, тако рећи, дојучерању своју најбољу |
едоше је до кола у која беху најлепши и најбешњи коњи упрегнути.{S} И млада беше дивна.{S} Плав |
ем по свету овако брез тебе, брез свога најближег, каз’ти, брата и пријатеља.{S} Та и онај Бог, |
да га узме, јер он је једини законити и најближи насљедник.</p> <p>—- Еее, Бог да јој душу прос |
о, ал’ нико не преслишава... па ни моја најбоља другарица Јула.</p> <p>— Ах, каква, — рече и ма |
ктера...{S} Он, к’о што вам је познато, најбоље зна те ствари.</p> <p>— Охо! — викну поп Спира. |
шта говориш!...</p> <p>— Па... овај... најбоље ће бити да одемо у коју другу собу... не би’ ра |
ит’ га питај, нит’ му одговарај што.{S} Најбоље ће бити да се одмах умоташ у бунду.{S} Увуци гл |
на своја лака лепа кола.{S} Њега, њега најбоље...</p> <p>— Е, врло добро.{S} Па иди, па се цен |
шокачки плебанош!!{S} Већ је два ланца најбоље своје земље понудио да прода, и фишкала нашао; |
већ готови да оду ђаволу у торбу), бити најбоље да сада купи што корисно у кућу.{S} Поп Ћира је |
малим прстом додирн’о.{S} А то ја знам најбоље, јербо ја сам, што кашу, поваздан тунакан.{S} Х |
} Није то!{S} Него нисам вам баш некако најбоље са стомаком. — вели му поп Спира, а у себи мисл |
кирам. —</p> <p>— Па иди!{S} Ти и онако најбоље знаш да направиш ајнпренсупу.</p> <p>— Боже, Ћи |
жем у себи: госпођа ће као беамтерка то најбоље знати, јер се на ове сеоске торокуше, гнедиге, |
јни да спрема „ајнпренсупу“, јер она то најбоље зна.{S} Али каквих страшних израза није пало пр |
шта велиш?</p> <p>— Па мал’те не ће то најбоље и бити!{S} А ја ћу бар за то време да се натена |
о јест на лецедерским меденим колачима, најбољи су доказ јаке песничке жице Тиме шрајбера) а на |
грешке“, које се обично у свакој па и у најбољој књизи спомињу на крају (где, то јест, пише: ка |
то. — Гледај ти, молим те, ди ће медвед најбољу крушку да изеде!...{S} А, је ли, Ержа дете моје |
потужи на, тако рећи, дојучерању своју најбољу другу и пријатељицу.{S} Најпре се вратио поп Сп |
и много више кажу него најдебље књиге и најбрбљавији језици.{S} Још мало па порта остаде скоро |
ик давно очекивани учитељ.{S} Све су то најбрже разнела и разгласила по селу она деца са звонар |
а га чуваш к’о очи у глави!{S} То ти је најважније сад на овом свету!</p> <pb n="263" /> <p>— Т |
ове са крај села само да нотира, — јер најверодостојнији извор за тај догађај, то јест Аркадиј |
{S} А кад смо изашли и пошли кући, а он највеселији од свију нас, па мене шаком по шеширу, па м |
гласом и изразом на лицу као да јој је највећа гусеница пала за врат, и пусти се нагло из кола |
ету опрљено ухо или реп, јер то и јесте највећа деликатеса на једном тако опрљеном свинчету, и |
д у страху нагне да бежи а ништа, па ни највеће предмете, не види пред собом.{S} Од силне срамо |
усима.{S} Један приповеда: како су Руси највеће царство, и како са сваким ратују и свакога туку |
о веће Макра, оно још веће је Ива а ово највеће је Рада...{S} Рада и Ива су, бо’ме, Бечлије; а |
S} Неки коњски зуб, и то ваљ’да од оног највећег штајерског коња на коме Крањци вандрују е еспа |
еког времена ајд’ кући баш кад је бал у највећем јеку, кад се и саме маме распале па поручује п |
гром их спалио!{S} И баш сад кад сам у највећем послу!{S} Молим вас, слатка снаш’-Пело, — нема |
оме је до гошћења сад у ово доба кад су највећи послови!?</p> <p>— Охо-хо! — смеје се госпођа П |
> за многе нико живи дотле није знао, а највише зна да приповеда каква Вавика или Бетика, каква |
њом.{S} Пролази, па унесрећава свет, а највише оне танке и нафризиране берберске калфе.{S} Е, |
и по годинама старости и по сталежу, а највише је било Меланијиних.{S} Кроз цео албум било је |
едаред засузише очи и старом и младом а највише другарицама Јулиним.{S} Оне се смеју а сузе им |
ат (који тога дана има од свију сватова највише права да захтева), да му отпева ону његову песм |
лати сутра моју малу.{S} Уф, уф, кад ја највише посла имам, онда ми <pb n="209" /> баш пасира к |
Меланијиних.{S} Кроз цео албум било је највише њених фотографија у разним позитурама, изразима |
држао је Аверкије у руци.{S} Али што је највише могло да изненади свакога госта, то је био једа |
пред оним младим човеком!{S} Од њега ме највише срамота!</p> <p>— Охо!{S} Па то ти мени нешто к |
е...{S} Ил’ ајд’ баш ону што ти волеш и највише певаш...{S} Ајд’ баш ту!</p> <p>— А кад баш зак |
долазио поп-Ћиринима а тек једаред или највише дваред ако је био код поп-Спириних.{S} Гђа Сида |
ајлепше!“ И тако баба омекш’о па сад он највише ужива у мојој Јули, и већ, Бог зна како!{S} Ода |
ати.</p> <p>— Те још како!{S} Ја ћу баш највише жалити!...{S} Сав ћу се умотати у флор, Бога ми |
анда <hi>мене</hi>, тражите!{S} Баш сте најгириг!{S} Ту сам, ту, — смеје се Шаца демонски.</p> |
’о на шпорерту од љубопитства, тако сам најгириг!{S} Ништа, ништа вам не знам —</p> <p>— О, то |
рисано, али је у целој овој ствари ипак најглавније, а то је саму лепу Јулијану.{S} А ту је, те |
кадија црквењак и његов помоћник (негда најглупљи ђак у школи, коме је стари учитељ прорицао, д |
о је и превртања и испадања из кола.{S} Најгоре је прошла фрау-Габриела, која се повезла као ен |
а шљиве тера по вашарима...{S} А што је најгоре, никад не знате: пошто сте погодили кола.{S} Ко |
зом.</p> <p>— Ја сам, верујте, један од најгорих, управо никакав „шмајхлер“ или ласкатељ, али ш |
ају али ти погледи много више кажу него најдебље књиге и најбрбљавији језици.{S} Још мало па по |
е својих старих папуча.) За то су сад и најдуже младенци о њему разговарали, како и где да га н |
време неколико тешких дана.{S} Ни онај најдужи летњи дан није им се учинио тако дугачак као ов |
{S} Збогом! — рече па се пожури, ал’ се наједаред саплете на вратима авлијским. — Ју! — викну и |
ина ћерка, и задубила се у посао кад се наједаред трже, јер засикта стари гусак иза њених леђа |
јући је л’: црн, бео или мургаст) да се наједе и поткрепи своје силе за даље путовање пешке, и |
прогунђа гђа Сида. — Ово све к’о да се најело бунике данас, тако говори!{S} Севај напоље, шта |
натресу себи дуда.{S} Могли су се сити најести па чак и напунити шешире и понети кући својим у |
одмах по Божићу, кад је рад око спреме најживље и најжурније отаљаван, — кад ће се она њина ло |
ожићу, кад је рад око спреме најживље и најжурније отаљаван, — кад ће се она њина лорфа удати з |
ад је добио шал, ботуше и стиву лулу; а најзадовољнији је био, кад је чуо из уста поп-Спириних, |
оберунге!“</p> <p>Овде ће, мислим, бити најзгодније, док гости пију кафу и јаузнују, да упознам |
јних средстава.{S} Још су најкрупнији и најзнатнији догађаји били они који се дешавају Недељом |
вета Недеља, то једно ваљада најлепше и најкорисније дело благога Створитеља.{S} Он је сам запо |
ругих саобраћајних средстава.{S} Још су најкрупнији и најзнатнији догађаји били они који се деш |
али, него све оно што је <pb n="418" /> најлепше!“ И тако баба омекш’о па сад он највише ужива |
ло, и они удесили па играју уз гајде, а најлепше играју коњи Раде Карабаша.</p> <p>У одаји, где |
ванула је света Недеља, то једно ваљада најлепше и најкорисније дело благога Створитеља.{S} Он |
другарице утерују у лаж, и веле, да она најлепше пева од свију њих.</p> <p>— Певај, лудо, кад т |
м љубоморношћу.</p> <p>После мало кавге најлепше је да дође једна серенада, а тако захтева и ло |
су почели да раде баш у оно доба кад је најлепше било за шетњу испред куће.{S} Па тако и прексу |
а да зна ни за какво измирење, и ако је најлепше мишљење имала о Господину Владици, чија је жељ |
рена за таке прилике и услуге, а што је најлепше било код ње то је, што се није дала дуго молит |
су у неприлици с једним широким, не баш најлепше спољашњости, али врло удобним и практичним орм |
младу и доведоше је до кола у која беху најлепши и најбешњи коњи упрегнути.{S} И млада беше див |
ћи, него је ударио сокацима, пун пунцат најлепших мисли и вечерашњих лепих слика и слатких успо |
subSection" /> <p>Сто је био намештен у најлепшој и најпространијој, тако званој, гостинској со |
афту то јест газдинству.</p> <p>— О, ни најмање, — одговори Јула која се брзо исправи, а збунил |
... не устручавајте се ни најмање... ни најмање...{S} К’о да и нисам ту!{S} Ја ћу ево овде на к |
нати —</p> <p>— О, баш на против.{S} Ни најмање ме нисте узнемирили.{S} А ја баш мало пре у себ |
се преварио искусни поп Спира којега ни најмање није збунило позивање г.{S}-Перино на конштрукц |
и сувише.{S} Прво и прво: није била ни најмање задовољна са Јуцом и Меланијом.{S} Она прва је |
излагали га подсмеху, пошто оно није ни најмање криво за све ово што ће се у овој приповетци пр |
ених пароха; да му кажу како то није ни најмање депо, како то иноверци никад не би учинили прем |
е дошли!{S} Та не задржавате ви мене ни најмање!</p> <p>— Морам, слатка, и сувише сам се задржа |
и Гомору?! — вели поп Спира коме се ни најмање нису допадали разговори о строгим епископима и |
Молим, молим,... не устручавајте се ни најмање... ни најмање...{S} К’о да и нисам ту!{S} Ја ћу |
е!{S} Него извол’те, не женирајте се ни најмање.</p> <p>— Молим, молим,... не устручавајте се н |
— Молим вас, немојте да вас то збуни ни најмање, господине, — вели му гђа Перса, — ви је сад пр |
да га је јако заболело то, што патак ни најмање не води рачуна о кући у којој је.{S} Требало би |
башти под зовом — и ако то није баш ни најмање поетско дрво и место — за оне који нису заљубље |
секирате и не верујете ми.{S} То баш ни најмање није лепо од вас, госпоја Марта!{S} Ја и ако ми |
и радости што се „возе“... — Дакле: ово најмање је Сида, оно веће Макра, оно још веће је Ива а |
већи... — рече и пружи му на захтев оно најмање.</p> <p>Путник га узе у кола и пољуби и метну г |
дети, ко би му смео изаћи на очи!{S} За најмању ситницу каштиговао је немилице.</p> <p>— Ех!{S} |
рвавице, па понекад и неку шварглу ма и најмању; тако исто ради и поп-Ћира и шаље поп-Спири.{S} |
попити колико тројица вас садашњи после најмасније карменадле —</p> <p>— Ама, Спиро, како то јо |
о и излазе у авлију.{S} Кујна им је сад најмилије место.{S} Ту се у велико спрема зимница. <pb |
кад се човек савлада, па прегори нешто најмилије,) па ослови кочијаша, једно лепо смеђе ирошки |
био за ђакона у оближњој вароши Б**.{S} Најмио је и леп удобан стан и већ послао сав намештај т |
беамтер, баш сам беамтер; и ако сам се најмио, нисам се, што кажу, помамио.</p> <p>И право је |
а.{S} Е, и то је дочекала.{S} Сад узела најмлађе унуче Савицу и сад њега чека да ожени. „Видеће |
а својим лојаним очима Лацка кишбирова, најмлађег и по старости и по годинама службе кишбирова, |
поп-Спирине породице, којих су породица најмлађи чланови Шаца и Јуца</hi> </p> <p>Док је ово ов |
удити!“ Габриела само виче: „А, не, не, најн, најн!{S} То ће да буде, и то мора да буде!{S} А о |
“ Габриела само виче: „А, не, не, најн, најн!{S} То ће да буде, и то мора да буде!{S} А од воље |
згоре ти кеса!“ и што је најстрашније и најневероватније у свој тој приповеци, веле, да се и он |
и похита да јави радосну вест Јули, том најнесрећнијем створењу под овом Божјом капом, која је |
овости нема већ поодавно.{S} За сада је најновија ствар која је занимала село била та, што кроз |
ви скуп свију порока а између свију два најпагубнија, порок лењствовања и порок крађе.{S} Био ј |
изгуби за час у даљини.{S} У последњим најпаметније тераним колима седе две прије, гђа Сида и |
а, гледа у штукатор или кроз прозор, па најпосле, слеже раменима, па рече:</p> <p>— Та, сад, шт |
романима о којима се сувремена критика најпохвалније изразила.</p> <p>— Баш ћу вас молити, — в |
ме јако допало, јер се до сада није баш најпохвалније изражавао о садашњој младежи, управо <hi> |
<p> <hi>У којој су описане две свадбе, најпре Меланијина а после Јулина, и испричана (онако уз |
излемана код куће; и обратно, то јест, најпре излемана код куће па после спевана у песми, што, |
на презент.{S} Унели су је торжаствено; најпре је ишла Кредла са тортом, за њом Бетика са велик |
шло лепо и код попова и код младежи.{S} Најпре се пила бела кафа; Меланија је наливала свакоме |
{S} Дан је за даном све краћи бивао.{S} Најпре неосетно краћи, „за један кокошији корак“, што р |
ла и није јој се то никако допадало.{S} Најпре је разумела из певаних песама Јулино расположење |
у своју најбољу другу и пријатељицу.{S} Најпре се вратио поп Спира, а дан после и поп Ћира.{S} |
п Спира.</p> <p>— Ајд’ да видим!{S} Ал’ најпре да видим, спава ли?</p> <p>Настаде опет тишина.{ |
итала к’о без душе сокаком где се срела најпре са гђом натарошевицом после са гђом Соком гркињо |
мо сврши хирургију.{S} Гђа Сида била је најпре к’о да ју је човек хладном водом полио.{S} Стала |
пред кућа по клупама.{S} Разговарали се најпре живље, па све лакше и лакше, па кад се уморио и |
не разговара пре са поп-Спиром, док се најпре не разговори с тетком „тога момка“.{S} А мора се |
ак један!“ А кад се одобровољи, а он се најпре зацени као да хоће да кашље.{S} Колико је само п |
рочитао, а из поп-Спирине баште зачу се најпре (очевидно форме ради) нека старинска песма „Тавн |
и)Радо!“ а оно тек <pb n="49" /> полете најпре шешири а одмах и они с грана к’о мајмуни уз стаб |
то, што су му дин-душмани његови украли најпре пасош, па ће после и коња, па за то га, вели, и |
ли два и по сахата и већ почеше сретати најпре кола а после и пешаке, неке Швабе у дрвеним клом |
Па... реко’... дај да обиђем и припитам најпре нашег Петра.</p> <p>— Е, фала, фала, господин-по |
љања гђа Сидиног.{S} Гајдаш је отпратио најпре г. нотароша и госпођу му, за тим тетка-Макру, и |
ни укућани; ухвате га за уши, па извуку најпре њега из чизама а после <pb n="241" /> чизме из б |
ема га већ седам осам дана.{S} Газда му најпре иш’о по неким Бачким салашима и мет’о „купице“, |
> <p>Стари сват је сада приповедао куму најпре о песнику те песме, Васи Живковићу свом коншкола |
поведио је већ и он Меланији и ова њену најпре симпатије и напослетку и саму љубав; а то су ист |
ерска!?</p> <p>А из друге баште се зачу најпре тамбура а затим и песма:</p> <quote> <l>„Еј, да |
<p>— А благодарим.{S} Ја сам себи нашао најпријатније забаве; разгледам албум, — извињује се Пе |
/> <p>Сто је био намештен у најлепшој и најпространијој, тако званој, гостинској соби.{S} Намеш |
о је мислила, да је свака нада пропала, најрадије је мислила о својој смрти, и праштала је и оц |
ако су Шаца и Јула, као сви заљубљени, најрадије волели самоћу — ипак су били те худе среће да |
, а то је: у мислима о својој смрти.{S} Најрадије је мислила о томе: кад би умрла, ко би је све |
по ваздан једно за другим ко мачићи.{S} Најрадије се бавили у башти под зовом — и ако то није б |
и остала на ручку, па и на вечери.{S} А најрадије је јела „цвечкен-кнедле“; лети њих а зими „гр |
а кажеш, онако обична. — Јула је певала најрадије: „Ничи, ничи, крине бели,“ а Меланија од српс |
их је свакојаких, али је господин попа најрадије примао оне свилене).{S} И још ту на гробљу по |
он, као сваки Бачванин, од свију теста најрадије и једе.{S} Метла давно почупана и повезана и |
тога.{S} И мисли њене, и песме које је најрадије тада певала, и књиге које је читала — све је |
у соби са сокака где обично све удаваче најрадије спавају.{S} Ни мама у соби није могла чути та |
ову песму, ону коју он и пијан и трезан најрадије слуша, а која је данас баш згодна и к’о поруч |
гову.{S} Увек га ујутру питају, шта он најрадије једе па му кувају.{S} Шаца и Јула иду по вазд |
После пунча обредише се опет вином.{S} Најразговорнији је поп-Ћира; долива и себи и осталима.{ |
ворила српски, и она се напослетку дала најревносније на посао.</p> <p>Као мала груда снега кад |
сно и залива још ревносније, а капарише најревносније; тек ће рећи: „Брат-Мијо, не буди <pb n=" |
тена била о свему и свачему, и знала до најситнијих детаља све што се догодило (па и што се ник |
то је већ свакоме познато, свуд у свету најсјајнији балови, па тако и ту.</p> <p>Често одлазе у |
тан младић, па к’о мисли:{S} Оно што је најскупоцјеније — то је добио, а?{S} Добио је вредну и |
п Спира и пољуби се с њим неколико пута најсрдачније.</p> <p>— Е, е, е! па извол’те, извол’те.{ |
крај ње и занимаху се јелом, а четврто, најстарије, беше изашло до пола пута и бацаше се прашин |
се што променила!</p> <p>А за тим викну најстаријега да се врати. <pb n="413" /> Јер овај је тр |
тала његова браћа никако нису дала, као најстидљивијем, да приђе чанку пуном каше; — на против, |
дере: „Куме, изгоре ти кеса!“ и што је најстрашније и најневероватније у свој тој приповеци, в |
ч уј’о баш испод ока, тако, да ме је из најтврђег сна пробудио, обешењак један!</p> <p>У том за |
умела ни речи прословити, и, што јој је најтеже било, фрау-Габриела је није много ни запиткивал |
и примедбу, препоручујући књигу свакоме најтоплије.{S} Меланија је знала немачки, знала у клави |
о и господин попа, кога нарочито зову и најугледније му место дају за столом, јер због сватова |
ведан тестаменат.{S} Господин-попи опет најугледније место.{S} Седе сви и једу.{S} Нико ништа н |
љивало једно у друго све до ушију.{S} А најчешће се ипак скупљали и играли на рогљу код Неце би |
370" /> Фрау-Габриела је дакле ово дана најчешће свраћала у поп-Ћирину кућу.{S} Ту је помагала |
дене ствари из села обично прво траже и најчешће ту и налазе, — у том, дакле, крају су се тога |
је његова и ничија више, јер се он сам најчешће поред ње пратио сокаком и Циганин му је пред з |
зарекла пред кандилом, у коме је горео најчистији барабанц-зејтин, тако она не била жива, и не |
о је поп Спира задовољно.{S} Али што је најчудније, оба се попа не раставише на излазу из Еписк |
која би — кад се већ жртвује да ћути и накани да чита — хтела одмах, да све у једној књизи нађ |
у сретање. — Баш добро те се сетисте и наканисте, а ми, Бога ми, скоро задремали.</p> <p>— Беш |
ад је мама зове. — „Ти кад се на штогођ наканиш, не знаш шта је доста!“ — кара је гђа Сида и пр |
"367" /> А а а!{S} Изгледа, изгледа к’о накарада каква са карневала, а фрајлица к’о једна принц |
па је пољуби) у тако, али <hi>тако</hi> накарадним и унпасент халинама!{S} И’те молим вас! <for |
лузи збуњеним домаћима.{S} Прича својим накарадним српским језиком и уноси шале и смеха у сумор |
и тебикана брез човека.“ А она се опет накашље, а ја к’о велим: кад баш ’хоћеш и биће ти!...{S |
о лета кад дрво озелени листом и кад се накити миријадама дудова плода.{S} Тада ће га тек можда |
има —</p> <p>— А можемо л’, госпоја, да накитимо мало... онако, по нашки... с фронцлама, што ка |
стало одело није било постидно.{S} Тако накићен Шаца, као сваког празничног дана, позвао је сво |
ег састава и питомије нарави а појетске наклоности, једном речју, господске персоне, што рекли. |
уком направила, први видљиви знак нежне наклоности према њему. — С тим се није шалити, — продуж |
разговора с оцем.{S} Нико јој није био наклоњен; ни отац па ни мати.{S} Обоје беху противни ње |
и да ћете раније доћи и дуже остати, да накнадимо данашњи губитак.</p> <p>— С драге воље!{S} Љу |
ти; то ја само кажем; Проку нећемо лако накнадити.“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ето, |
нећу издати и приказати, како ми ја и ’нако мала плаћа спрама велике бриге и главобоље и секир |
ожурице...{S} А требаће и через мишева; накотила се поган, нос да одгризе... ја ћу натакнути на |
ела се сва занела слушајући курмахераје накресанога господина Асесора.{S} И баш кад је овај изј |
ки поп, — него узми клипова, па иди, па накруни свињама и на’рани и’!</p> <p>— ’хоћу! ’хоћу, та |
на звонари) и пале црквене прангије.{S} Накупила се деца па чекају да Аркадија испали једну пра |
није устати, да испирамо и разастиремо; накупило се не знаш куд пре... а морала сам данас да пр |
е, дете!{S} Ајд’ затвори... доста је... накупиће се комарци опет.</p> <p>— ’хоћу, мамо.</p> <p> |
радује код куће.</p> <p>Шта ти све нису накуповали!{S} И поркета и фланела за зиму и ботуше за |
Ћира, а за њим уносе сандук и оне многе накуповане ствари.</p> <p>— А а а! — зачу се из свију г |
али се њему самом сад отворила воља да накупује и изненади своје укућане.{S} Радостан што је т |
су остали још пола дана у Темишвару да накупују неких ствари.{S} Имали су од кућа својих поруџ |
евао је да се што више књига поред њега налазе.{S} И молер му је и учинио по вољи; тако су дошл |
села обично прво траже и најчешће ту и налазе, — у том, дакле, крају су се тога дана у вече пр |
е не каже, па <pb n="145" /> се нико не налази увређен! „Хо, — мисли у себи Јула, — како сам га |
оћу.{S} У самоћи је кол’ко тол’ко утехе налазила.{S} У самоћи је могла мислити на кога је хтела |
нмајерка и час се унутра а час у авлији налазила.</p> <p>Фрау-Габриела је била на ручку и тамо |
ровићу чије се четир фотографије од сад налазиле у албуму према њој.{S} Сваки дан би им одлазио |
едно) па курише. — Оне су се свако вече налазиле и том приликом су између осталога још и саопшт |
раздрагани поп-Ћира и не примети кад му нали у чашу домаћин с којим се онако несвесно куцну.{S} |
менио, па не само да он пије него и сам налива и своју и домаћинову <pb n="311" /> чашу као да |
изме да омекшају, а бабе траже дугмад и наливају зејтин у кандило <pb n="71" /> и пале кандило |
е и белаја, — наставља бојтар, плашљиво наливајући себи опет један фићок ракије, — да ви’ш бела |
шлој Глави у овој се и догодило.{S} Јер наливајући чаше гђа Перса на један мах пребледе и као о |
} Најпре се пила бела кафа; Меланија је наливала свакоме и питала свакога: воли ли више кафе ил |
прид мене, — приповеда Савка, — али ни налик на онога живог Лалу.{S} А кере залајале из целог |
ће садржајем својим за чудо много бити налик на оне „Штампарске погрешке“, које се обично у св |
је стрепила за њу па се бојала, ако је наљуте, да не учини што од себе, јер је била слабих жив |
а поп Ћира.</p> <p>— Та ништа, за Бога; наљутила се госпоја Сида што сам је двапут понудила ком |
<p>— Ах, пардон, пардон, милостива!{S} Наљутила сам се... жао ми сироте Јуле к’о да ми је рође |
нама с тобом!</p> <p>— А Екселенција са наљутила после поп-Спириног псалма... па у мал’ још ја |
дан чула, све јасно.{S} Онда се толико наљутила, да није могла хладно ни да мисли после о том, |
ацује мој супруг.{S} Једаред сам се баш наљутила, па му рекла, кад ми је стао пребацивати што н |
го, што је тако исто, ако не још и горе наљутило гђа-Сиду, било је и само госпоја-Персино понаш |
еном</hi> постати!!{S} Па кога то не би наљутило, рец’те, по души, драги читаоци!{S} Јер ако ће |
г лопова кућевног, чије је: га-га! увек наљутило патка).{S} А поп Спири дође напослетку смешно, |
pb n="99" /> гђа Сида.{S} Е, то је тако наљутило, да у мал’ што није планула и очитала јој у св |
каз јаке песничке жице Тиме шрајбера) а наљућен и увређен до срца, није чудо што је сео и саста |
, па кад већ идеш, донеси <pb n="58" /> нам по једну ракију, ако вас смем, то јест, понудити, — |
гет и две лудаје!</l> <l> <hi>Јуца</hi> нам се удаје;</l> <l>Удаје се за <hi>бербера</hi></l> < |
казао.{S} За сад нам, каже, прашта, ал’ нам је совјетов’о, да од сад у миру и лепом согласију ж |
„Поздравила вас, кажи, моја госпоја, да нам позајмите часком, управо за ноћас, вашега мачка.“ К |
е и једно и друго.{S} Јер ја мислим, да нам ни сад нећете одбити позив на „јаузн“.</p> <p>— О, |
хоће нешто, на нашу срећу, сетити па да нам дођу мало.{S} Чисто ми глува и пуста кућа без њих!“ |
ве чизме, па ме послала да вас молим да нам позајмите само за ноћас вашега „нотароша“ ... овај. |
па им чудно кад је позадуго нема. „Нема нам, Боже, већ одавно фрау-Габриеле; шта је то, саш њом |
о, и ми смо се, што кажу, удале, па шта нам је фалило.{S} Остале смо здраве и читаве, фала Богу |
том разговарала; па, фала Богу, ето шта нам данас фали!?{S} Да се нисмо којешта разговарали, не |
а па и не мари, к’о од беде.{S} Тек кад нам тако неко дође онда још и ’хоће, а иначе не можемо |
ајте, дођ’те нам!{S} Ми тако волемо кад нам ко дође у госте!...{S} Ја не могу од деце, а њој је |
дођемо у гости!... „Ми тако волемо кад нам ко дође у гости,“ — понавља у себи путник речи Јули |
/foreign> И право је и казао.{S} За сад нам, каже, прашта, ал’ нам је совјетов’о, да од сад у м |
Та зар испред носа ти га одвукли па сад нам се смеју и он и она бештија чифуцка!{S} И ми, <hi>м |
немешка кућа а нека не жали новац које нам је дао Бог, фала Богу, доста и поздрављамо га сви и |
змогнемо —</p> <p>— Па гледајте, дођ’те нам!{S} Ми тако волемо кад нам ко дође у госте!...{S} Ј |
а једно.{S} Па све сад мислим: ко ли ће нам, Боже, то доћи и коме је до гошћења сад у ово доба |
.{S} И тако сутра ваља подранити; до’ће нам наполичари,“ вели опет неко. — „А шта знате!{S} Гот |
акле, бити тако слободан.</p> <p>— Биће нам здраво мило.{S} Извол’те.{S} Извол’те кад имате сло |
то... ти удовица а ја удовац; па шта би нам к’о фалило!?{S} Та тек ми је четрдесет пета, а у ро |
! — рече одлучно гђа Сида. — Но, још би нам то требало! — рече и остави сву уплакану несретну Ј |
п’онда... они оданде, они преко, — они нам још и понајвише сметају!{S} Чим чују да ко овамо ко |
га данас обеђен, него је то био познати нам Нића боктер.{S} Чуо и он жагор и кикот и песму, па |
Пера није нико други него добро познати нам синоћни Пера Тоцилов коме је Нића боктер дошао и ко |
аже, лепо употребљавати их.{S} А за тим нам је обојици примјетио, да се нисмо требали ни један |
је милостива госпоја и моли вас, један нам пацов направио велику штету по шпајзу, изгриз’о мил |
андор је по ваздан у послу...{S} Здраво нам добро иде...</p> <p>— Па ви сте сад, није тамо овам |
сокак, код онолике њи’ве авлије... како нам свима смета и прави ларму по сокаку.{S} Та није да |
ас имати мало кишице; видите ли ви како нам се спрема од Бачке?{S} Зацрнили облаци! — вели поп- |
е једне!{S} Ваљда те неке питати колико нам је крмача опрасила!?</p> <p>— Јест, ал’ он ми се пр |
очупати, па стрчи и отвори капију, ето нам милостивог господина с пута.</p> <p>Затутњила Ержа |
надлежни суд и формално суђење.{S} Нису нам никад ни била при руци акта из епископске архиве, п |
Сида, — <hi>што</hi> је судбина!{S} Ту нам срећа под носом, — и ми да је не видимо!!“ Разговар |
попне на кацу, па им траје до новога а нама око Сретенија нестане, па морамо да купујемо купус |
> <p>— Дакле, шљивама за љубав ’оћете а нама за љубав нећете, — вели гђа Сида и гурну и шану кр |
ба ни њему што не ваља, него то оставља нама овде на врату —</p> <p>— ...да се не мучим и злопа |
то тиме...{S} Ако будете, то јест, пред нама фалили варошке госпојице.{S} Је л’, Јуло?</p> <p>— |
н сад да дође овде па да се попаори међ нама!“ А зар би и ми седили овде да не морамо.</p> <pb |
!{S} Готово и ми ћемо скоро.{S} Треба и нама да подранимо,“ — чује се опет неки глас из прека; |
> <p>— Еј, наопако ти звонило, и теби и нама с тобом!</p> <p>— А Екселенција са наљутила после |
ећете ли се <hi>ви</hi> кренути овамо к нама.{S} Па кад <hi>вас</hi> нема код нас, ето <hi>нас< |
ма, а ви онда ваљ’да треба радњим даном нама да певате!{S} А, је л’тако? — пита путник смешећи |
оздрављамо и молимо се Богу, да се и он нама здраво и весело врати, које ми њега као свог рођен |
бештија!..{S} И онако знам шта и како о нама говоре —</p> <p>— Ех, ти све знаш!</p> <p>— Све, с |
ја, ако ’хоћеш весео бити, а ти мораш с нама пити“, па сипа за врат вино; а и иначе је несносан |
натарошевица. — Се’те, слатка, овде сас нама.{S} Извол’те мало диње, да знате само, како је сла |
ао сунце да не седне, — хеј, та што <hi>нама женама</hi> није дао Бог, да ми можемо да будемо п |
’ нек и’ ђаво носи; нег што још волу да намагарче газду коме украду коње!!...{S} Ено, пре три м |
нисам с раскида, само је онако подебело намажи с машћом; метни на њу двапут онолико масти кол’к |
ужи и наређују да се татине чизме добро намажу машћу и истрљају јер се прошле Недеље тужио да с |
Сва деца умивена и очешљана а косица им намазана зејтином.{S} Све на њима чисто а често и ново, |
ад се раскиселе — него чизме до колена, намазане лојем или машћу, свињском или рибљом, која се |
се о овогодишњој летини и јели прженице намазане машћу и белим луком, тек да се кол’ко тол’ко з |
биних чизама које се, непуњене сламом и намазане машћу, суше иа банку поред вруће пећи, а ова з |
епше од учена човека и како све иде као намазано.</p> <p>Тако се ето некад, још кад је цар био |
дне и слатке освете.</p> <p>— Ала ће га намазати сапуњавицом! — разговараше се гђа Перса сама с |
бар да је каква шљивовица, па да кажеш, намамио сам се на њу, — него ника ординарна и комисна б |
а падају на памет!{S} Баш ти то није ни намање лепо.{S} Хахаха!{S} О, жено, часни те утук’о!... |
е, што је Шаца већ од ране младости био намењен за медецину за то је и дат у Гимназију али је в |
а вероваће ми, каже, да ми није била то намера само тако, ако ту пред њим пружимо један другом |
још ја нисам изиш’о крив, к’о да сам га намерно хтео преварити.{S} У мал’ <hi>мене</hi> нису об |
дика није ост’о при том, да сам га хтео намерно преварити.</p> <p>— Помирили се и пољубили!{S} |
аборавила ни богат род Шацин, ни његову намеру да иде у Беч да тамо сврши хирургију.{S} Гђа Сид |
ци о њему разговарали, како и где да га наместе а да не падне странцу или госту у очи.</p> <p>И |
а пролазила, — ту ће он бити мајстор да намести!“</p> <p>То је онда чула гђа Перса и одмах убрз |
оклети пут, — отпоче гђа Перса пошто се намести у стару фотељу, — нисам ти ја, Ћиро, ни ја ни М |
рече зевајући гђа Сида па се прекрсти и намести боље шлофкапу (коју је кришом у помрчини метала |
ан.{S} Фрау-Габриела се понудила, да му намести кућу, јер је имала за то укуса, па јој је то за |
цу чак на леђа!{S} Једва је Софра брица наместио на старо њено место, али зубе, Бог да прости.{ |
едног курмахера Жужиног где седи, па се наместио тај син, као да је дошао и сео да се фотографи |
ола оставише чарду.</p> <p>Поп Спира се наместио поред поп-Ћире који једнако као бајаги дрема у |
ноћом, — наставља Нића, пошто се добро наместио на клупи, — а после вам ча-Нића крив, кад стан |
е ћорав, па нека бира.{S} Ваљда му нећу наметати к’о фалишну форинту.</p> <p>— Ху-у-у!{S} Та шт |
лен јој ниче.{S} Кад је Јула отишла, да намешта кревете, гђа Сида једва дочека, па ће рећи:</p> |
<p>А госпоја-Сиди мило, Боже, па се све намешта на столици, а трбух јој се тресе од задовољства |
ај писмени акт, или окреће плајваз, или намешта перо у држаљици, или тако ма штогод, тек да се |
!{S} А њему онда пуне очи суза, па само намешта појас и ћелепуш, па само каже: „Но, но, каже он |
нијој, тако званој, гостинској соби.{S} Намештај леп и јак али старе моде.</p> <p>Све је било ј |
и две побочне биле су испражњене и сав намештај однет у шупу а собе остале празне да се на Ђур |
о је и леп удобан стан и већ послао сав намештај тамо у нови стан.{S} Фрау-Габриела се понудила |
S} По тим собама размештају већ још сад намештај; столове, столице, кревета, канабета, шифонере |
ан свог будућег стана и праве размештај намештаја. — Са сокака ће имати две или једну собу, из |
>„шча“</hi>!{S} Хе-хе! — продужује Нића намештајући се на једној клупи пред кућом, — немој само |
само на немецком“.</p> <p>Док се гости намештали и пауза трајала, уђе Ержа са послужавником на |
’о једна принцеза!“...{S} Па онда стане намештати и трести на сред сокака ту рђавим лајбом онак |
tone unit="subSection" /> <p>Сто је био намештен у најлепшој и најпространијој, тако званој, го |
рдевине (које су њега ради ту у тегли и намештене) те да тако покаже и наговести пролепшање вре |
ива згода.</p> <p>Сутра дан већ је било намештено једно решето за жито (ветрењача) и радили су |
е и томе подобне ствари.{S} Све је лепо намештено у кући (то јест засад још у глави) само су у |
дак сети па намешћа мараму и зулове, па намешћа уста и погледа ме, а кад већ прођем, а она се у |
ем поред ње а она се увек ондак сети па намешћа мараму и зулове, па намешћа уста и погледа ме, |
ирургију и зубни докторат!...{S} Да <hi>намешћа зубе</hi> и вилице... ако коме треба <hi>фалиша |
их девет стихова, а између сваког стиха намигне очима на домаћина као тријумфујући, па вели: „А |
ке само погледа и уздахне, а на паорске намигне и кресне очима тако жестоко, да му понекад спад |
дан! — рече у себи газда Пера Тоцилов и намигну ђаволасто испод шешира.</p> <p>Јер исти газда П |
“ А умео је ђаволски лепо да свира и да намигује онако кривовратаст.{S} Бечкеречки нотарош кад |
л’ко вам је Бог дао.{S} Знамо ми то.{S} Намирис’о је Нића још са сокака.{S} Све му голица нос о |
онда још и ’хоће, а иначе не можемо је намолити.{S} А тако радо слушамо и ја и Николајевич. (Т |
hi>превара</hi>, или — вели Екселенција намрштено — или незграпна <hi>шала</hi> са мном!{S} А т |
у собу.{S} Па и ако јој се срце цепало, намршти се, и запита је озбиљно:</p> <p>— А каква ти је |
одма’ да с’ га пољубио у руку! — рече и намршти се да би га заплашила.</p> <p>— Нећу, — смеје с |
је питала за њега и мило му било што је намучио мало својом љубоморношћу.</p> <p>После мало кав |
’ говори Маџарова Јула:</l> <l>„Мене ј’ нана увек заклињала,</l> <l>Да не љубим ког ми срце нећ |
е ме жалити?</l> <l>Жалиће ме моја мила нана,</l> <l>И жалиће још милија дика;</l> <l>Нана жали |
гу, доста и поздрављамо га сви и баба и нана и брата и Ката из комшилука, која је сад већ велик |
/l> <l>И жалиће још милија дика;</l> <l>Нана жали <hi>за годину</hi> дана,</l> <l>Дика жали <hi |
јашњаваху!</p> <p>Још пре неколико дана нанесе их случај те прођоше једна поред друге баш кад с |
На прва три места рекла је да је увреда нанета гвозденим кључем, а на друга два је у хитњи погр |
аћу, да одустајем и праштам великодушно нанету ми обиду.</p> <p>Али гђа Перса не да никако, нег |
лија</hi> је дикина недеља,</l> <l>Нег’ нанини’ <hi>сто година</hi> дана!“</l> </quote> <p>— И- |
врата; да’но би’ душом... чисто би’ се наново родио!</p> <p>— А... како стоји, Бога ти? — запи |
ву!</l> <l>И поздрав’те моју <hi>слатку нану</hi>:</l> <l>Да не пије Тису воду ’ладну,</l> <l>П |
i>ћифте</hi> воде коло</l> <l>А паори у наоколо!“</l> </quote> <p>Поред Нићиног великог паорско |
мени говорите?!{S} А од <hi>кога</hi>, наопако!</p> <pb n="207" /> <p>— Од поп-Спире.</p> <p>— |
мене!{S} А какав те разговор нап’о сад, наопако ти звонило —</p> <p>— Ето ти сад ње, како само |
жде?</p> <pb n="264" /> <p>— А како је, наопако, не би било?!{S} Што кажу: човек док је жив он |
>Обојица лете право цркви.</p> <p>— Еј, наопако ми звонило! — хуче поп-Спира и јури за Аркадијо |
сва моја несрећа и малер.</p> <p>— Еј, наопако ти звонило, и теби и нама с тобом!</p> <p>— А Е |
07" /> <p>— Од поп-Спире.</p> <p>— Јао, наопако му звонило!{S} А через чега?</p> <p>— Через мла |
и и проводили се?</p> <p>— Како!?...{S} Наопако!{S} К’о кера у бунару, што рек’о паор.{S} Добро |
р... несрећа, велика несрећа —</p> <p>— Наопако!{S} Каква несрећа? — излети поп-Спира. — Како, |
— па и Боже помози!</p> <p>— А зар има наопако штогођ још и горе?</p> <p>— Да шта ви мислите!< |
{S} А?{S} Да није било онда тебе, зло и наопако по мене?{S} Како ти не би’ помог’о.{S} Само каж |
но; а и иначе је несносан) — онда зло и наопако, да се не проведе лепо и не прође добро и госпо |
ење. —</p> <p>— Вла-вла-владика!{S} Јао наопако! — рече поп Спира и стаде забленут и скамењен.{ |
свом месту!{S} А куд би’ знала!{S} Јао наопако!{S} Ако виде паорски мушкарци ’хоће, ђаволи, јо |
.{S} Ударио га.</p> <p>— Ударио!{S} Јао наопако!{S} А чиме?</p> <pb n="210" /> <p>— Ударио га „ |
вам ради, да га секирате тако!?{S} Јао наопако, а кака сте у другом шору и шта тек радите с др |
вила ту!{S} Док се само окренеш, окрену наопако кућу ови млађи!</p> <p>— Е, дакле, лаку ноћ! — |
тао и метнуо преда се, сео на столицу а наочаре обрисао и натакао на нос, па из пола табака дик |
шунг!{S} Ааа!</p> <p>— Да ми ниси купио наочаре?...{S} Ил’ што је зима ту, па се рано смркне, и |
женско оштро соколово око (па чак и кад наочари понесе!) да примети, а гђа Сида је била пажљива |
виде ко то пева?{S} И стари учитељ диже наочари на чело па погледа боље преко пута, а стари Лек |
једна способност их издаје.{S} Обе носе наочари.{S} Остављају раније штрикераје и признају и са |
мана тамо.{S} Гледа... гледа.{S} Извади наочари, метне их на нос, а смеши се све, па опет гледа |
—</p> <p>— А није, мама!{S} А шта ће ти наочари!{S} Кога си требала да видиш, видила си га још |
> <p>— Јао мене!{S} А какав те разговор нап’о сад, наопако ти звонило —</p> <p>— Ето ти сад ње, |
но кривоного гушче, али га матори гусак нападе и још више збуни сиктањем својим.</p> <pb n="54" |
каже и да ми се прибацује да сам ти ја напакостио и метнуо црн комад у торбу.{S} И онако је ве |
јер је већ сто пута то исто чула па зна напамет — како је пре тридесет година, кад је он још мо |
ије имао право кад је опет једнога дана напао Јулу, што јој је г. Пера донео обећану књигу <tit |
заборавила да вас питам.{S} А ко га је напаствовао?</p> <p>— Па поп Спира!</p> <p>— Поп Спира! |
а и гнушава се безбожног Голоса који је напаствовао и оклеветао невину Геновеву. „Ти си опет чи |
ти ту све није било, и ко ти се су није напио и наиграо тога дана!{S} Дошла је чак и поп-Ћирина |
свештенству Владици.</p> <p>И он седе и написа тужбу.</p> <p>Нећемо је наводити целу, него само |
млео ни жрнао!{S} Какав си ми казала и написала, ја сам ти такав и купио.</p> <p>— Није, рано, |
оп-Ћире, који је имао врло леп рукопис, написана.{S} Тога дана, кад је преписивао начисто тужбу |
— вели Пера.</p> <p>— Ако су на немецки написане, — вели гђа Перса, — онда ће боље бити, да је |
</p> <p>— Мамо, јел’те да је жалостивно написано!?</p> <p>— Злато моје, та неће дотле доћи! — р |
Ћириног и поп-Спириног села ни једну ни написану заповест Божју није тако свесрдно испуњавао ка |
— рече гђа Сида бришући сузе.</p> <p>— Написао је Коста Руварац...</p> <p>— Коста!{S} Та... та |
еротеј Драгановић, <pb n="22" /> кад је написао онај <title>Кохбух</title>, хтео га је <hi>њој< |
уди који памте добро како је тешко било написати писмо на прилику сину који је у солдатима или |
муке и невоље доста кад је требало што написати.</p> <pb n="33" /> <p>Што је сад боље, то је з |
Игнација Дон Маријана у <title>Љубавном Напитку</title>.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
а чудо лепо умео да састави све то и да напише, а, Бога ми, и наплаћивао се.{S} За писмо су му |
два сексера и то што попије док пише и напише писмо.{S} Коме треба тај се само потруди и нађе |
књиге, к’о што дувам сад у рог, — па да напишем чуда и покоре сеоске, па три ђакона да читају т |
е вам кажем.{S} Колико сам се пута сита наплакала због тога.{S} Увек ми пребацује мој супруг.{S |
плаче...{S} Што се ово дана сирото дете наплакало, неће се целога свога века толико наплакати.< |
акало, неће се целога свога века толико наплакати.</p> <p>— Но, па шта је дакле?</p> <p>— Код с |
а дотадањег страховања и хтела је да се наплати за сав онај претрпљени страх од последњих некол |
о вели, сад је лепа прилика, да се и ја наплатим на Спирину конту, и да га конечно уничтожим, д |
е и слутио поп Спира, тај ће му сигурно наплатити сад и оно, што се, Бог те пита кад још, бадав |
стави све то и да напише, а, Бога ми, и наплаћивао се.{S} За писмо су му плаћали два сексера и |
гу нису ретке — а он: <hi>стој!</hi> да напоји коње и себе, а после кад узме уздице у шаке, а о |
И тако сутра ваља подранити; до’ће нам наполичари,“ вели опет неко. — „А шта знате!{S} Готово |
ја?!{S} Ево га, ту је!{S} Сад брже њега напоље, а да метнемо ово на његово место! — И поп Спира |
бацају шешире у коло и шорају их оданде напоље, или се купе <pb n="388" /> око ватре где стоји |
аћинским кућама.</p> <p>Поп-Спира изађе напоље да нареди Пери Тоцилову кад да их пробуди, и док |
е, — рече поп Ћира, напуни лулу и изађе напоље.</p> <p>— А ти сад, драго дете моје, гледај шта |
ом ко се на тебе ослони.</p> <p>Изађоше напоље.</p> <p>Настаде тишина а мало после чу се неко ш |
>„У Недељу бић —</l> </quote> <p>— Таки напоље да се истрезниш! — обрецну се Тинкуца. — Ви’ш ти |
ело бунике данас, тако говори!{S} Севај напоље, шта си ми задимио ту с том твојом лулекањом.</p |
а доцнији живот, али их ипак не пуштају напоље преко сокака.{S} Јер кад се један такав малишан |
мрзио на те швапске женске шлофкапе), а напољу се чуше троми кораци сеоског боктера Ниће који с |
чеша се, — видите и сами какав је белај напољу!{S} А баш, да вам право кажем, и не би ми мило б |
Тоцилову кад да их пробуди, и док се он напољу бавио а домаћица у кујни нешто цуњала, дотле се |
нда опет почастио, док сам ја била тамо напољу! — вели му бирташица кад одоше путници. — Ти си |
.. врућина ми —</p> <p>— Шта је то тамо напољу?</p> <p>— Та онај њихов мачак дош’о ту под <pb n |
амтерску душицу, кад је овако пасја ноћ напољу.</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу, Нићо! ’хоћу, роде, само |
предомислише и платише без и једне дуже напомене.{S} То и охрабри газда-Перу Тоцилова, и кад из |
оша стање Шацине масе и новога наслеђа, напоменувши да је Шаца и њен једини и неоспорни генерал |
ој рођеној кући.{S} Но срећа, те је ова напоменула да се полази и попови се дигли већ.{S} И так |
оне, што рекли.{S} Тако исто је излишно напоменути, да се лепо носио, кицошки чешљао и учтиво п |
и позван на ручак него га описивати.{S} Напоменућу само то, да је гђа Сида учинила све што мржњ |
чим сам казао шта је био, није нужно да напомињем, да је леп у лицу, нежнијег састава и питомиј |
да је јуче ваљда нешто љута била, јер, напослетку, а за што момак и да не пева у својој башти |
о је био интимнији са поп-Спиром, он га напослетку и запита, кад осташе једно кратко време наса |
н долази на јаузн, па ме тако салети да напослетку попустим па морам ’тела — не ’тела, да је сл |
размишљања, шетања и цењкања, пристаде напослетку.{S} Попусти и Пера и погодише се за десет ср |
ек наљутило патка).{S} А поп Спири дође напослетку смешно, одобровољи се па вели:{S} Иди бестра |
/> обичаја ради, док и тога не нестане напослетку.</p> <p>Мрак је притиснуо и омотао све.{S} Н |
јер је смешно говорила српски, и она се напослетку дала најревносније на посао.</p> <p>Као мала |
опадија га је једнако утишавала, док се напослетку није мало смирио и оставио јој одрешене руке |
што се у поп-Спириној кући догађа.{S} И напослетку се и прокљуви.{S} Није неоснована сумња, кој |
Меланији и ова њену најпре симпатије и напослетку и саму љубав; а то су исто и обоје признали |
јаком од крзна и распараном поставом и напослетку једну велику зимску мараму кафене боје са ду |
каприцир’о се баш од попиног фланела да направи својим Чифучићима оне њи’ове „чифуцке оченаше“! |
ела, само да је видим, какво ће лице да направи, кад је види!{S} А њена штрудла од прошле недељ |
и пита: „’хоћеш ли, снаго, да та Савка направи лепише?“ А он јој вели: „Та баш нисам с раскида |
а она не би знала зготовити.{S} Кад она направи то <hi>Саће од зоље од квасца</hi>, могла је, ш |
перзекуторовица ако од његовог крзна не направи себи „муф“ на зиму.</p> <p>Но што је крао по ко |
се само макнем корак из кујне, одма’ се направи вашар!</p> <pb n="350" /> <p>И одмах за тим чу |
о лепо.{S} Кад поп-Спира закоље свиње и направи диснотор (што ће рећи свињску даћу), а он прво |
њеном вредном и полезном штићенику.{S} Направила му је кецељу од коже коју је опарала са једне |
або се и мицала из ње.{S} Од те коже је направила и припасала лепо патку кожну кецељу, па сад и |
Шта кажеш? — вели Јула а дигла обрве и направила се озбиљна и строга.</p> <p>— Не—ћу!</p> <p>— |
иван <hi>ћелепуш</hi> сама својом руком направила, први видљиви знак нежне наклоности према њем |
не наше жене...{S} Жене к’о жене!...{S} Направиле триста чуда; па сад обојица имамо пуне шаке п |
ти и курисао кроз тарабу, и „ероберунг“ направио, па чак и дотле дотерао, да се дрзнуо понадати |
ма; по неки се окренуо у пола олтару па направио шаком као неки заклон од ува да чује боље.{S} |
ива госпоја и моли вас, један нам пацов направио велику штету по шпајзу, изгриз’о милостивом го |
о, па је усхићена говорила: „О, Пера је направио терно, хауптрефер је направио сас нашом Мелани |
, Пера је направио терно, хауптрефер је направио сас нашом Меланијом!...{S} Кад би он досп’о у |
нички!{S} Ах, Аркадија, ти си ми све то направио!...{S} Морам!{S} Шта је, ту је! — вели поп Ћир |
еца се радују бешикама од које ће гајде направити, а старији кожурици и свима већ оним ђаконија |
— Па иди!{S} Ти и онако најбоље знаш да направиш ајнпренсупу.</p> <p>— Боже, Ћиро, — рече гђа П |
цо дете, а мама нек иде.</p> <p>— Јуцо, напред, олбрекц! — командира гђа Сида и залупи врата и |
} Поп-Спира отвори врата и понуди госта напред који после малог нукања уђе поребарке.{S} Попини |
ких успомена.{S} Иде тако задовољан све напред из сокака у сокак, па мисли, како је сретан и пр |
е.</p> <p>— Па онда молим вас рец’те ми напред да се чувам!{S} А чиме би’ ја то заслужио?</p> < |
а-Сидо!</p> <p>— Тхе, шта ћу, кад нисам напред знала шта ме чека!...{S} А ја боме не поведох са |
цркви.{S} Људи се крећу достојанствено напред, ни један нема лулу у устима него са штаповима у |
нема ни једног читаоца који неће већ у напред знати која ће од њих двеју триумфовати а тако ис |
броји и прича о детету, како је красан, напредан Хришћанин.{S} А госпоја попадија радосна, Боже |
има забаве и провађања.{S} Колосално је напредовала у клавиру; сад свира и теже пијесе које се |
>А Шаца и Јула?...{S} И њихова је ствар напредовала, онако у потаји.{S} Састајали су се и даље |
— каже, — господари!{S} Сад ви ’оћете, наприлику, касти, онако, к’о људи, да опалите на онај м |
ар.{S} Но међу тим није баш ни тако.{S} Напротив.{S} Испред сваке куће има јендек пун воде, кој |
атора ни ружна, <pb n="204" /> него баш напротив; али је гђа Сока била гневна, а онда ни сами м |
не у цегер двоје маказе, велике и мале, напрстак и још неке своје алате и иде право на обећано |
прстак. „Та ди се само део тај проклети напрстак?{S} Сад је отоич ту био, гром га спалио.{S} Јо |
праскају и беде ма кога по кући, док им напрстак не спадне с прста. „О, убио те Бог, Персида (и |
то пола сахата и више, траже на прилику напрстак. „Та ди се само део тај проклети напрстак?{S} |
бити!...{S} Утјеха! — рече гђа Перса и напрћи уста.</p> <p>— Каже гђа Сида, врати ће се оданде |
ме вели: „Па ви сад немајте бриге, него напун’те још овај бокал за сретна пута ових пет форинти |
собе остале празне да се на Ђурђев дан напуне столовима пуним свакога пића и сваке ђаконије.{S |
да није без комендије, — рече поп Ћира, напуни лулу и изађе напоље.</p> <p>— А ти сад, драго де |
два сексера за писање, испразни бокал, напуни главу, узме пет форинти <pb n="35" /> које ће ра |
Дај да се то задимани једна! — рече па напуни и запали лулу и стаде пућкати и пљуцкати онако п |
ру удари благослов из неба, и јендек се напуни опет као што је и био и нуди и мами на уживања и |
Сида је већ добро спремила поп-Спиру и напунила му уши, остало је само још да и гђа Перса не и |
кад помислим како су га салетили па му напунили уши!...{S} Сирота Јуца, ње ми је само жао!{S} |
а.{S} Могли су се сити најести па чак и напунити шешире и понети кући својим убогим родитељима. |
останеду дужни.{S} А онда госпоја Перса напусти своју слушкињу, ону шиндивилу Ержу што су је сп |
тешим и стишавам,... така ми је, знате, нарав, волем све лепо без свађе, па јој кажем: „Па можд |
дија кондуиту Радину, има још и ту луду нарав, да не да ничијим колима испред његових кола.{S} |
леп у лицу, нежнијег састава и питомије нарави а појетске наклоности, једном речју, господске п |
тити са свим сушти коњски зуб!...{S} А, наравно, додаје он и распирује још више, човек кад тоне |
вују оба попа; а ако сиромашнији, онда, наравно, само један поп.{S} Иде па мало пева он, мало ц |
уло се да је нови учитељ дошао, а онда, наравно да се надало, да ће он данас као гост и <hi>Хер |
хирург влада сасвим господски, и онда, наравно, вредно је мало и поразмислити, јер прилика ниј |
.. могу себи представити —</p> <p>— Ја, наравно, да бо’ме, што се мене тиче, што оно кажу: „как |
већ могу себи представити!</p> <p>— Та, наравно, кол’ко знам.</p> <p>— Да се нису посвађали?</p |
е...{S} Парох Спиридон овдашњи...{S} Е, наравно!{S} Могу мислити да вам је тешко било растати с |
ако да кажем, скуп добродјетељи, па је, наравно, и своју кћер тако воспитала... а ко је узме, б |
ако од срце, искрено, као некад што је, наравно, и врло појмљиво; али тек, тек су се разговарал |
свега тога било и код Меланије коју је, наравно, јако волео.{S} Јест, тако је осећао <pb n="224 |
епријатељство, између попадија а после, наравно, и између попова.</hi> </p> <p>Кућа поп-Ћирина |
аш“ или и само „Вјерују“; ово последње, наравно, никад цело, прескоче многи члан вере, али тек |
остепено, само постепено.{S} Јер ви се, наравно, ја држим, мислите временом запопити, зар не?</ |
, дакле, да је путник дошао, али му се, наравно, нису надали.{S} Из авлије га је први опазио по |
тење.{S} И сад, као будући зет те куће, наравно да је узео доста учешћа у непријатељству које ј |
о мајсторици, немојте се наћи увређени, наравно, да бо’ме... и не треба, али њој, њој...</p> <p |
аји.{S} Састајали су се и даље у башти, наравно мало ређе, јер је било скопчано с опасностима о |
све боље куће и укућане не споменувши, наравно, нигде девојку удавачу, ако је где било.{S} Кад |
рло лепо; и као попино дете, васпитано, наравно, у страху Божјем, снивала је један сан који је, |
кажу, у Божијој руци!</p> <p>— Наравно, наравно!{S} Све је у Божијој руци.{S} Али опет... — вел |
и дана говорило па се и уморило, жељно, наравно, новијих новости.{S} Знало је, да је поп Ћира у |
ето и ово!{S} У Божијој је руци све то, наравно, али не треба ни ви да седите скрштених руку.{S |
ачу што се каже.</p> <p>— А та да, већ, наравно... могу себи представити —</p> <p>— Ја, наравно |
креће час једној час другој.{S} Младић, наравно, има очи па пробира и шацује.{S} Еле, госпоја-П |
аква глава, Боже мој!{S} Е, па онда су, наравно, друкчије и владике и попови, а друкчије и паро |
знање, да је ту и да га прати очима.{S} Наравно да то паорским момцима није било право, и да су |
подина Пере, што је сад учитељ овде.{S} Наравно и са свим природно; и једна и друга има ћер, па |
је, што кажу, у Божијој руци!</p> <p>— Наравно, наравно!{S} Све је у Божијој руци.{S} Али опет |
о сте ваљ’да у биртији одсели?</p> <p>— Наравно.</p> <p>— Ех „наравно“!{S} Какво „наравно“!?{S} |
ти мислиш!{S} Пољубили да бо’ме.{S} Ал’ наравно... ишло је к’о кроз поњаву ил’ натегачу што се |
да?!{S} Како се човек само измени!{S} А наравно, и кад је то слатка моја, било!{S} Боже, шта је |
тале код куће код ручка а међу редушама наравно да је понајвише баба.{S} Оне ће се већ код куће |
ременом запопити, зар не?</p> <p>— А па наравно.{S} То је идеал и мој и мојих родитеља био...{S |
ли, Бог зна да ли би било свега тога па наравно и саме ове приповетке.{S} Не би се, можда, ства |
у „плату“ каква Жужа или Ержа (Мађарица наравно), па се све шарени од пантљика, кад прође сокак |
оту да ме сврати и доведе амо, и сад је наравно, његова, ако смем рећи, кривица што сам вас, уз |
ари учитељ с ким се Аркадија натпевао и наравно да га је увек натпевао, јер стари учитељ је нек |
е дошло и поп-Спири од некуд до ушију и наравно, да га је јако заболело то, што патак ни најмањ |
ујање пчела у пролеће, а она је, у себи наравно, пратила речима: „Ти већ спаваш, злато моје (го |
е у себи помислила —, то смртном човеку наравно да није познато!{S} Али то му ништа не смета (н |
ћане и житне магазе, што је све г. Перу наравно интересовало, јер је непрестано узвикивао: „Ите |
равно.</p> <p>— Ех „наравно“!{S} Какво „наравно“!?{S} А, таман посла!</p> <p>— Зашто за Бога?</ |
одсели?</p> <p>— Наравно.</p> <p>— Ех „наравно“!{S} Какво „наравно“!?{S} А, таман посла!</p> < |
фали!{S} Може се сутра, прексутра сита наразговарати.{S} Ако је за разговор, то код вас никад |
мало с кола... бар док се коњи одморе и наране?...{S} Да отворим капију, ’оћете л’? — рече и уч |
бар мој квасац!{S} Па керн-штрудла лепо нарасла, па мекана к’о душа.{S} Гледај само, како је од |
се да су те тамо мало руменије а и боље нарасле.“ — А сваки поп чудо што воли крофне!{S} Откуд |
— тако је и тај глас од јутра до у вече нарастао и формално затрпао поп-Ћирину и поп-Спирину ку |
Нека, нека! — извињава га путник. — Док нарасте биће он већ послушнији!...{S} Сирома’ Бечлија, |
године, а женска деца, што кажу, за час нарасту и нађикају к’о штир.{S} Срећан пут, па поздрав’ |
опере ноге, и док пере он грди и издаје наредбе за сутра.{S} За тим још чујеш како се затварају |
мадај их овако к’о што сам ја почела, — нареди гђа Сока Ефики, једној округлој <pb n="206" /> д |
ућама.</p> <p>Поп-Спира изађе напоље да нареди Пери Тоцилову кад да их пробуди, и док се он нап |
оченаше“!</p> <p>— Ајде, Меланија, иди нареди у кујни једну ајнпренсупу за тату, — вели поп Ћи |
у кола и седе уз девера.{S} Стари сват нареди да се крећу.{S} Запуцаше бичеви и кола полетеше |
беше лулу и кренуо се да прилегне мало, наредивши, да се она лубеница не вади из бунара пре нег |
— која је оставила парадајз на Ефики и наредила јој где да је потражи ако се случајно што дого |
били тако снисходителни према мени, па наредили онима тамо... онима вашима.. да оставе моју ку |
ла у виду само економне обзире.{S} Попа наредио да се патак закоље, а попадија одлаже смрт једн |
его кад му се на сну јавио Св. Никола и наредио му да каже Јањи Грку, да купи цркви трећи полиј |
ахата по подне.{S} А тада је стари сват наредио да се прежу коњи.{S} Поседаше или боље рећи пот |
уле и турише их у чизме, прекрстише се, наредише у кући шта треба па се достојанствено поштапај |
из подрума!“ тако би благо рекла кад је наређивала што Жужи.</p> <p>Ових дана је по ваздан шапу |
једну фотељу, — па би’ запалила лулу и наређивала како да брије. „Још овде; овде није добро об |
диваним?!</p> <p>— И сланине донеси, — наређује домаћин, — и мало сува језика, и једну окрајку |
илов.{S} Искривио се и испружио шију па наређује из кола нешто својима тамо у авлији.{S} А за т |
који ће господин-попа сутра да служи и наређују да се татине чизме добро намажу машћу и истрља |
еднако по орману, ветрећи своје рубље и наређујући често у чему ће је сахранити и шта ће све ку |
ко би му дошао у походе, ко би над њим наричући сузу пролио, кад никога и нема од свога?</p> < |
вели, стекао, па нека сад <hi>тај</hi> народ и једе!{S} Ваљ’да ћу, вели, понети дудове на онај |
наће, да је златна и умесна она позната народна пословица која вели: „Испод мире три ђавола вир |
лагодејање, а сад су обојица дебели као народни фондови.{S} Не знаш, ко је дебљи, поп или попад |
арност?!{S} Нема ту ништа од тога!{S} С народом сам, вели, стекао, па нека сад <hi>тај</hi> нар |
послетку није стално скрасио у српском народу.{S} Ово му је сада ваљ’да девети или десети пут |
тога чак и комшија комшији ређе долази, нарочито ако нису један уз другога него преко пута једа |
ида, кад су поп-Ћирини већ ушли у собу, нарочито изашла у кујну, да се тамо од чуда трипут прек |
а и чешља онако како се њему допада.{S} Нарочито је леп завршетак песме и он гласи:</p> <quote> |
м прилично тешко док се не навикнете, а нарочито ако сте самац.{S} Жењен — но ја, још и које ка |
и једна ситница неће остати неопажена а нарочито што се тиче женскога света.{S} Како је која оч |
се непрестано гуркала и џакала живина а нарочито патке и пачићи, а онај стари већ олупани валов |
али и старији и млађи.{S} Многи очеви а нарочито маме већ су правиле неке комбинације, али су м |
лада, и сви су с њим у кући задовољни а нарочито поп-Спира.{S} Он се одобровољио и не тражи виш |
о гост, сви су задовољни били посетом а нарочито тим сретним случајем, што је баш при послу зат |
и не прође добро и господин попа, кога нарочито зову и најугледније му место дају за столом, ј |
га спалио.{S} Још се сећам да сам га на нарочито место метла, да га само не заборавим!{S} Морам |
Бога ми, и заслужио, јер је тога вечера нарочито дош’о био Пери Тоцилову.{S} И док су они тамо |
често грдила мрзећи га и замерајући му нарочито што је постао непоуздан па неће да лаје на Жуж |
и и ружити — кад ме је доста и онај Бог наружио! — ропће овај нови „Јов“ са чарде.</p> <p>— Изг |
-попо, грешни смо људи!“ А кад се добро наруча и врати кући, донесе свачега, и пешкира и пешкир |
једнако копа мотичицом што јој је тата наручио код Орестија ковача.{S} Копа и мисли.{S} Учини |
света, занихају и падну једно другом у наручја па се опет љубе. „О, о!“ чуди се Јула.</p> <p>П |
едно другом клања и приближује и пада у наручје, па к’о да се љубе.{S} Па се опет раздвоје и ст |
или у Талијанску;“ па се онда онај, што наручује писмо, наслони преко стола на оба лакта, па ди |
по нашег слугу;</l> <l>Тебе да љуби, а нас да служи!“</l> </quote> <p>— Хооо! — дочекује га Ју |
једне речи!{S} Ни да се бар пошали, да нас позове после ручка!“ Сва јој је мораста изгледала, |
у другу собу... не би’ рад био знаш, да нас ко прекида!{S} А тамо ћу то све натенани исприповед |
их госпоја Перса.</p> <p>— Па ви’те да нас ваш сат опомиње.{S} Седамнаест сати; ако то није до |
ила, да пошљем по вас да дођете; или да нас чекате код вас.</p> <p>— Ето видите, а оно испало п |
па гутам.{S} Слушам само шта говоре за нас —</p> <p>— А шта говоре? — запита озбиљно поп Спира |
сваког очекивања, добро.{S} Екселенција нас је натерала да се лепо измиримо и да све обиде, учи |
им кажем:{S} Кад моја Јула није спрама нас, нисам ни ја спрама друге!{S} Нег’ ил’ њу, ил’ нико |
онако је велика повика од вас паора на нас <pb n="248" /> „беамтере“!{S} Ал’ други пут, Бога м |
оног јаузна.{S} Сида дрвље и камење на нас овамо...{S} Да пропаднем у земљу пред оним младим ч |
говачку форинту!{S} Та сети се само шта нас парокијане кошта само оно једно њи’ово „Господи пом |
А баба ми каже: „Кад волеш њу већма нег нас, па нек ти је, каже, на част!{S} Ал’ ја, каже он, н |
оже! — шапутала је гђа Сида. — Само сад нас курталиши овога белаја, а више неће доћи до тога!{S |
н Пера се од ото доба формално одбио од нас, па га нема, ређе нас посјећује.{S} Изађе јадан мла |
Па тако ето, не шикује се то вама, код нас толиких —</p> <p>— Не, не, кроз дан два само, па ћу |
си ожењен већ?</p> <p>— Та, знате, код нас паора како је... ми не мудрујемо много к’о капуташи |
, — додаде поп Ћира, — сад ви треба код нас; на вас је сада ред!{S} Па, извол’те на свадбу.{S} |
к нама.{S} Па кад <hi>вас</hi> нема код нас, ето <hi>нас</hi> код вас; па сад било вам право не |
а ти —</p> <p>— Ето!{S} Што га нема код нас; а код њих је био и пре и после подне!{S} Дош’о је |
ш, фала Богу, Недеља, па ето може и код нас доћи.</p> <p>— Ху!{S} Немој ми бар ти пристајати на |
ше сметају!{S} Чим чују да ко овамо код нас у Банату има лепе коње, — одма’ се устумарају ти пр |
и да знате, шта ће то бити у Недељу код нас овдекана.{S} Е, па ја ћу вам, молим лепо, моћи то ј |
а сам малерозан човек, преживеће та све нас, ожениће и Савицу и посашиваће и праунуцима гаћице |
формално одбио од нас, па га нема, ређе нас посјећује.{S} Изађе јадан младић с Меланијом пред к |
S} Сутра се, дакле, смем надати да ћете нас почаствовати посјетом! — вели гђа Сида.</p> <p>— Ја |
к вами.{S} Дакле госпођица Меланија ће нас поштедити.</p> <p>— Неће вам ни доћи, не бојте се б |
не ваља ништа ова нова наука.{S} Куд ће нас то одвести — сам Бог ће знати!</p> <p>— Деде, спаси |
</p> <p>— Лаку ноћ... доста је, укебаће нас! — шапуће Јула и отима руке за које се Шаца као дав |
у и видили света; а сад им је лако брез нас, кад има ајзлибана...{S} И ко га је измислио!{S} Оз |
’о а да је још мало потрајало, мор’о би нас тражити по свету.{S} Дошло ми је било у један ма’, |
Какво смо ми цвеће, ја и ти?{S} Како би нас назв’о.</p> <p>— А зашто да га ја баш питам? — вели |
тобом тужно кликтање ждралова, — и они нас остављају као лажни пријатељи у несрећи и бегају од |
—, па не испушћај!{S} Та, знаш како они нас деру, кад је неко од наши’ у невољи; кад се, на при |
одемо код Његовог Преосвештенства, а он нас лепо прими.{S} Поч’о нас је совјетовати... и, већ т |
штенства, а он нас лепо прими.{S} Поч’о нас је совјетовати... и, већ тако даље, да ти не отежем |
> <p>— Е, фала Богу, кад смо ту!{S} Ево нас!{S} Још мало! —- рече Рада већ у зору и показа бича |
да будемо попови; да се ми овако, како нас је Бог створио, проразговарамо мало с тим њиховим в |
и смејање!...{S} Мора да се нешто преко нас подсмевала, не сме фалити, то је, Спиро, к’о ајмол |
а друго наш беамтерски нос!{S} А зашто нас и плаћаду, нег да га свуд забодемо!{S} Ај, је л’ до |
а а која је сад давно већ заборављена у нас као и многа друга добра и красна старија ствар, и н |
и пошли кући, а он највеселији од свију нас, па мене шаком по шеширу, па ми каже: „Ао, кандило |
и моји говорили: није, кажу, спрама <hi>нас!</hi></p> <p>— П’онда?</p> <p>— П’онда ја им кажем: |
што само то знаду!{S} А да им није <hi>нас</hi> из Оберестрајха, та не би ни данас још знали, |
S} Тако вам и треба, кад избегавате <hi>нас</hi>, па тражите паоре!</p> <p>Ово оволико сачуство |
кад <hi>вас</hi> нема код нас, ето <hi>нас</hi> код вас; па сад било вам право не било!</p> <p |
— запита радознали домаћин кад се нађе насамо с поп-Спиром.</p> <p>— Чрезвичајно добро, — вели |
и запита, кад осташе једно кратко време насамо:</p> <p>— Ама, Спиро, ја нешто примјечавам!...{S |
{S} Јула је једва чекала да остане мало насамо, да се сита исплаче као свака несретна девојка к |
о рекне и добаци једна за другом, да је насекира и отрује бар за онај дан.{S} Али је мржња још |
то је покрај Тисе; крај обично Мађарима насељен, у коме је, према томе, следователно, <hi>ноћу< |
т неки глас из прека; — „ваља у рит, да насечемо трске, да покрпимо кров, јербо је већ срамота |
од поп-Спириних.{S} Гђа Сида је увидела наскоро, да за њену Јулу нема никаква изгледа.{S} Јер Ј |
/hi>, да је убијца жене своје, и она је наскоро после смрти Драгињине свисла од жалости: а ви ћ |
га ча-Нића духне са луле; продераће се наскоро лепа и шарена слика та, као танка паучина што с |
ојом руком; бирала га к’о голуб зрно, и наслагала лепо на широко виново лишће, па му дала кроз |
ло.{S} Тек кад су донети на сто уштипци наслагани повисоко на два тањира као две пирамиде и бил |
ротив, госпођице; вазда сим жудео да се наслађавам једном таком сликом. — рече мало збуњени пут |
ија нећу, а да ко ће?! „Дрво се на дрво наслања, кажу паори, а комшиница на комшију!“</p> <p>— |
мре нека стара богата стрина, па кад је наследи, он ће одмах у варош, а тамо ће имати на сваки |
Шаца и њен једини и неоспорни генерални наследник било тестамента не било.</p> <p>— А све то — |
стању и имању усопшчега, о тестаменту и наследницима, о процесу и фишкалима, и већ о тако нечем |
г. нотароша стање Шацине масе и новога наслеђа, напоменувши да је Шаца и њен једини и неоспорн |
Аверкија, насликана масном бојом.{S} Он насликан <pb n="101" /> са врло благим изразом лица а п |
Ћириног оца старог кабаничара Аверкија, насликана масном бојом.{S} Он насликан <pb n="101" /> с |
два попа, чијим сам часним именима као насловом украсио ову приповетку; то су поп-Ћира и поп-С |
Бог знати, шапћу па се зацене од смеја, наслоне се једна на другу, па се њихају и смеју тако, д |
;“ па се онда онај, што наручује писмо, наслони преко стола на оба лакта, па диктује: „Пишите, |
н и не рачуна да једе, ако не сме да се наслони на један или други лакат кад једе, а тога тамо |
Јао крста, не знам да су моја! — рече и наслони се на мотику да се одмори мало. — Што не бекне |
јиш од десног опанка па леже на клупу и наслони се на десну руку, склопи своје вазда будне очи |
та <pb n="410" /> ради Меланија, — рече наслонивши се на кола, као да хтеде да их бар на тај на |
оже још да дође к себи од чуда, него се наслонила на мотику па гледа зачуђено око себе по дрвећ |
ра узе и попи пола чаше, а поп Спира се наслонио на десну руку, а левом држи браду па га гледа |
четвртој јесењи суморан ландшафт а она наслоњена на неку рујину, суморна такође, а мисли јој б |
т.{S} Сирота Јула!{S} Баш је малерозна; наслутила је.{S} Није се забадава заљубила у Шацику бер |
на.{S} Сирота, сирота Јула!{S} Баш лепо наслутила!{S} Службеница, клањам се!</p> <p>— Та остани |
а га гђи Перси.{S} У њој ће већ читатељ наслутити сукоб и заплет без којега је свака приповетка |
Итебеја, и Шацо тако ербов’о једно лепо насљедије, па се позива преко наше Варошке Куће, да иде |
е, јер он је једини законити и најближи насљедник.</p> <p>—- Еее, Бог да јој душу прости, то ни |
д виде шта је а он се грохотом, слатко, насмеја.</p> <p>— „<foreign xml:lang="cu">Сеј ден јегож |
лите!{S} Оде брада —</p> <p>— Хахаха! — насмеја се гђа Габриела онако уплакана. — Морам, слатка |
а су живи! — вели Јула и гледа слатко и насмејано на цвеће, на родин кљун и ружу, како се једно |
о није сван’о.{S} Нестало оног ведрог и насмејаног плавог неба, покрили га сиви облаци који се |
ри.{S} Ето баш ономад сам се баш слатко насмејао.{S} Питам једно дете:{S} Шта ћеш ти бити, Перо |
о тишлер кад рендише што.</p> <p>Сви се насмејаше, а затим настаде опет тишина.</p> <p>— Бога м |
асно жељу да и њих метну у кола.</p> <p>Насмејаше се и путник и женица.{S} И ова узе једно по ј |
еда га гост онако са оном кецељом па се насмеши.</p> <p>— Али Сидо... — вели поп Спира, — што д |
>Чисто знадем шта мислите</l> <l>Кад се насмијете;</l> <l>Казали би, ал’ не смете,</l> <l>Да ме |
, е, а како га се и не би’ сетио!...{S} Наспело ми да се мало провеселим.{S} Није шала, толико |
Бог с тобом, Спиро; а какво те „преко“ наспело!{S} Зар ти није доста било јуче?</p> <p>— А изв |
је боља зима.</p> <p>— А шта вам је сад наспело, госпоја-Сидо?! — пита је гђа Перса а сва позел |
, — наставља поп Ћира. — А не изнети га насред сокака, као да је сокак ваш спахилук,... да чове |
у комшиску башту.{S} Види лепо оно буре насред баште на сунцу, а види и то, како се неко сагнуо |
ку.{S} Ако је веровати тужбама комшија, насртао је и на живину, давио комшиске пилиће и вребао |
е ће моћи на тенани омастити брке.{S} А насртао је и на крупније ствари; није се устручавао ни |
е што се ни запаљене ватре не боје него насрћу.</p> <pb n="420" /> <p>А путнику дође мало лакше |
зговор на другу страну, и фрау-Габриела настави посао.</p> <p>Посао је из дана у дан све више о |
поносито Нића и отпи за пола бокала, па настави: — Ја ти, видиш газда-Перо, све на свету боље з |
таман је изрекла то, а она се ’трже, па настави: — Ах, извините!{S} Но, <pb n="92" /> лепо ћемо |
а отпи добро, а за тим узе позитуру, па настави: — Е, па, засад нек ти се на овом прође; што си |
гђа Габриела. — У осталом — трже се па настави, — сад вам ја баш не умем казати <hi>од куд му< |
реч о настављању прекинутог предива, да наставим и ја прекинуто приповедање. <pb n="370" /> Фра |
а сам је умирила?...{S} Боже сачувај! — наставља Габриела. — Тек онда се згране, па стане да ђи |
— А он каже да воле гужвару са сиром! — наставља Ержа.</p> <p>— Па мора, сирома’!{S} Дај, мисли |
<p>— Само да ви’ш комендиjе и белаја, — наставља бојтар, плашљиво наливајући себи опет један фи |
Перса.</p> <p>— Питала га милостивна, — наставља Ержа, — воле ли „покенес“ —</p> <p>— О паоруша |
а каз’о је још и то шта воде да једе, — наставља Ержа свој рапорт.</p> <p>— Па, мора да каже си |
вајка се поп Спира.</p> <p>— А после, — наставља Аркадија кондуиту Радину, има још и ту луду на |
ило!{S} А да си ти била у мојој кожи, — наставља поп Ћира, оставши сам у соби, — рекла би и ти |
p> <p>— ...а кад га к’о чеше по лећи, — наставља бирташица и не слушајући га, — а он је онда ма |
... а за решето је авлија а не сокак, — наставља поп Ћира. — А не изнети га насред сокака, као |
ођ поливати.{S} Тражите ђавола ноћом, — наставља Нића, пошто се добро наместио на клупи, — а по |
наточи, а рука му дрхће. — Мој Проко, — наставља Глиша, а глава му пала од жалости на груди, — |
осталу полу до дна.</p> <p>— Та, оно, — наставља домаћин, — ако ћемо баш тако све даље, онако з |
парох пароха тужи и тужака епископу, — наставља домаћин, — и да то још парохијани знају!...{S} |
кања.</p> <p>— Били смо к’о у аришту, — наставља гђа Перса. — Меланија само седи па плаче...{S} |
већ очи и брижно врти главом.{S} А Јула наставља још тужније:</p> <quote> <l>„Ој, Бога вам три |
>— Да, да, имате право, — вели Пера, па наставља даље. — Ви ту мислите на оне романе где се изн |
олива уља на пламен гнева поп-Ћирина па наставља:</p> <p>— „Боље, поручује ми она по Ержи, нека |
о јогунаст! — теши је гђа Сида, а после наставља мирнијим гласом: — А, кажеш,... он је богате ф |
није и горе!</p> <p>— Ха аааа! — зева и наставља; — Чисто ме већ заболела глава од ови’ силни’ |
рцулан кецељом, гледа поп-Ћиру с леђа и наставља да подбада. — Ћиро, узми се на ум!{S} Ћиро!{S} |
а, него ти не ваљаш! — вели бирташица и наставља пеглање.</p> <p>— Е, све ја не ваљам; никад ја |
протектору, доброј старици, на банак и наставља прекинуто предиво.</p> <p>Но кад је реч о наст |
д неће смети ни своју.“ А Шаца као опет наставља: „Јуло!{S} Нека вам Бог опрости, ви сте ме до |
екинуто предиво.</p> <p>Но кад је реч о настављању прекинутог предива, да наставим и ја прекину |
аоци, и свима се већ почеле крпити очи, настаде зевање и насташе чешће паузе.{S} Изумире разгов |
је уговорено кога дана да буде прстен, настаде весеље.{S} За час се искупило друштво из комшил |
<p>Сви поседаше и почеше јаузновати.{S} Настаде једна повећа пауза.{S} Сви се дали на посао.{S} |
прстеном.{S} Тако је и било.{S} И сада настаде живо спремање опреме и дарова девојачких у чему |
и неколико здравица.</p> <p>После ручка настаде опет играње.</p> <p>Старији и не устадоше од ст |
а.{S} Луди коњи и још луђи кочијаши, па настаде једно бесно и лудо српско утркивање и подвикива |
к смркне!“ Прошло и „сиротињско лето“ и настаде позна, влажна и мочарна јесен.{S} И Митров дан |
е што.</p> <p>Сви се насмејаше, а затим настаде опет тишина.</p> <p>— Бога ми, већ дванаест.{S} |
гледаше је дуго.</p> <pb n="267" /> <p>Настаде почивка.</p> <p>Мож’да је сада и то, мало час с |
тата код куће!{S} Срам вас било!</p> <p>Настаде опет пауза.{S} Јула копа, а Шаца се ућутао и по |
е ослони.</p> <p>Изађоше напоље.</p> <p>Настаде тишина а мало после чу се неко шапутање.</p> <p |
зевајући, — таки им је и мачак.</p> <p>Настаде мала пауза.</p> <p>— Јуцо... јеси л’ још на пен |
.{S} Ма...{S} Сад ћу звати маму.</p> <p>Настаде опет пауза.{S} Јула продужи копање, а љута јако |
} Ал’ најпре да видим, спава ли?</p> <p>Настаде опет тишина.{S} Ослушкују обојица окренути поп- |
се гаси свећа у кући, престаје шапат и настаје тишина.{S} И из топла перјана кревета слушају з |
ју, куцају се, па опет пију.{S} Али већ настају помало паузе.{S} И кад је говор почео сустајати |
сестра.{S} Дакле, доста до тога, да је настала ’ладноћа међу њиме через младога хер-лерера, то |
било скопчано с опасностима од како је настала јесен.{S} Башта се проредила.{S} Нема више оног |
телој табли.{S} И пошто би већ поодавно настала потпуна тишина и пауза у друштву, да се његово |
е!</p> <p>Кад је дошла гужвара, онда је настало опште хваљење.{S} И сам поп Спира који је увек |
це не опомену да то није лепо!{S} А кад настане ћеретање међу девојкама, оговарање међу мамама |
тле се јело и помало говорило, а сад је настао разговор уз вино.</p> <p>Поп Спира је био прилич |
већ почеле крпити очи, настаде зевање и насташе чешће паузе.{S} Изумире разговор дуж целог шора |
леж’те“ и тек онда престаде разговор и насташе слатке мисли и будна сањања под јорганом.</p> < |
се, сео на столицу а наочаре обрисао и натакао на нос, па из пола табака диктовао једном малом |
отила се поган, нос да одгризе... ја ћу натакнути на мишоловку, а знаш да је миш попашан на печ |
жа.</p> <p>— Ја... баш ништа, — вели г. натарош.</p> <p>— Ех, мој супруг, — вели очајно дебела |
о, — вели гђица Габриела улазећи код г.-натарошевих, — ја ћу мало после доћи.</p> <p>— О, ништа |
до ђавола, — прекида је нестрпељива гђа натарошевица, — него молим вас даље, само даље —</p> <p |
х, мој супруг, — вели очајно дебела гђа натарошевица, — то вам је управо беамтерска натура; има |
а још тамо су се, у Темишвару, каже гђа натарошевица, споречкали, а овде јутрос и довршили.</p> |
Ал’ молим вас, слатка, — опомиње је гђа натарошевица, — ал’ ја још никако да чујем —</p> <p>— А |
е, слатка, кол’ко знате! — наваљује гђа натарошевица. — ’Оћете л’<pb n="194" /> мало шећера на |
. с драге воље!{S} Извол’те! — рече гђа натарошевица држећи <pb n="198" /> једнако нож у руци и |
рже, шта је, дакле, то било? — рече гђа натарошевица и одсече и себи кришку диње. — И ја огладн |
и.</p> <p>— О, ништа, ништа! — веди гђа натарошевица. — Ми смо мало повише закаснили, извин’те |
<p>— Па и није вас преварио, — веди гђа натарошевица, — него се ми мало задоцнили; а у другим к |
је, шта је то, слатка, било? — вели гђа натарошевица.</p> <p>— А ја баш идем поред ваше куће, п |
паори!</p> <p>— Е, ал’ приповеда ми гђа натарошевица... — случајно сам код ње свратила малочас |
емам ни каде, слатка)...{S} Каже ми гђа натарошевица, између осталога, да није само око тога би |
рај.</p> <p>— А не, не, — не да јој гђа натарошевица. — Се’те, слатка, овде сас нама.{S} Извол’ |
шта говорите!! — пита запрепашћено гђа натарошевица.</p> <p>— Да шта ви мислите!{S} Господин Ћ |
ће лепо да се сврши!{S} Каже ми баш гђа натарошевица како јој је супруг каз’о да ће господин Сп |
раком гђи Соки гркињи.{S} А тако исто и натарошевица похитала је, обукавши се на врат на нос, г |
p>— Од кога, слатка?</p> <p>— Та од гђа натарошевице.{S} Њој је г. супруг њен, Кипра, све из ак |
од господна Ћире?! — рече радознало гђа натарошевице и постаде одмах много услужнија. — А шта ј |
расте</hi> </p> <p>Чим је изашла од гђе натарошевице, упутила се гђа Габриела брзим кораком гђи |
!“...{S} И зар мислите, — окрену се гђи натарошевици, — да сам је умирила?...{S} Боже сачувај! |
ућама и сокацима.{S} Прво је отишла гђа-натарошевици, дакле у беамтерске, одатле у трговачке а |
уше сокаком где се срела најпре са гђом натарошевицом после са гђом Соком гркињом — која је ост |
са гђом Соком гркињом, у шестом са гђом натарошевицом и гђом касирком а у седмом са гђом апотек |
е! —рече Габриела и поклони се г. Кипри натарошу, који испушио беше лулу и кренуо се да прилегн |
наравно... ишло је к’о кроз поњаву ил’ натегачу што се каже.</p> <p>— А та да, већ, наравно... |
дне за сто па само промућка мало дивит, натегне бокал и похвали вино, а за тим опроба перо на н |
Хришћански, чисто вино, онако по српски натегните к’о наш Краљевић Марко!{S} Коштајте га само!< |
неки стари швигар! — заврши бојтар, па натеже фићок па испи онај остатак. — А моја су страдани |
н.{S} Хе-е-е, — уздахну дубоко бојтар и натеже фићок и отпи добро, — нису више за бојтара она в |
ад, још кад је цар био каплар, писало и натезало с ученим људима, јер тек је по један Аћа био у |
а путујете.{S} Бар ћемо се мало, онако, натенани проразговорити.{S} Извол’те, извол’те у собу, |
да нас ко прекида!{S} А тамо ћу то све натенани исприповедати; јербо то је дугачка историја, а |
бити!{S} А ја ћу бар за то време да се натенани размислим мало за оно и да распитам: је л’ гос |
миче с места него се и даље спокојно и натенани умива и глади и дотерује тоалету.</p> <p>Но ми |
мог’о да останем на коли, него ме ђаво натента, хоћу да шпорујем; па нисам отиш’о у биртију к’ |
је муке им’о отац поп-Спирин, док га је натер’о да се школује?{S} То је салашар.{S} Трипут је, |
ад он то баш није марио!{S} Та једва га натера поп Ћира и о већим празницима да говори!{S} За т |
беспрекорно.{S} Мој рођени!...“ Ђаво ме натера да још пофторавам то.{S} Кад му ја то <pb n="345 |
очекивања, добро.{S} Екселенција нас је натерала да се лепо измиримо и да све обиде, учињене од |
и за момком, па их после једва можеш да натераш да се што пре венчају по обредима нашега благоч |
ути, а да га женска чељад као камилу не натовари каквим поруџбинама које ни Стратимировићева гл |
те!...{S} Да ви’ш само даље, чиме су ме натоварили!</p> <p>— Јао, жалосна, зар има што још и го |
бљеном створу, у лицу његових родитеља, натоварио на врат.{S} Лишће винове лозе опада па се про |
ло далеко и старином и квалитетом.{S} А наточено је у бурад некако још првих година кад смо се, |
њири, доносе чисте чаше и хладно, скоро наточено, вино, и то тако траје све до медљане ракије у |
јаш, па пружи испражњену чашу, да му се наточи, а рука му дрхће. — Мој Проко, — наставља Глиша, |
н, са свим! — вели задовољно поп-Ћира и наточи задовољно и себи и домаћину. — Дакле:{S} Спаси Б |
која је дошла у башту, да обиђе буре и наточи сирћета.</p> <p>Какво непријатно изненађење! — Д |
> <p>Куцнуше се.{S} Поп-Ћира испи сву и наточи још једну себи.</p> <p>— Е, па да се куцнемо, — |
цу држао стари учитељ с ким се Аркадија натпевао и наравно да га је увек натпевао, јер стари уч |
кадија натпевао и наравно да га је увек натпевао, јер стари учитељ је некада врло лепо певао ал |
сти бич па силази с кола и иде бестрага натраг, а ви седите у коли’ па чекате.{S} Што другима т |
о! — жури га Аркадија и полети на врата натраг цркви, а поп Спира за њим.</p> <p>Обојица лете п |
ну путник и брзо притисну, као да хтеде натраг у око <pb n="419" /> повратити, ону сузу, што му |
Џиде у Темишвар; тек ако приксутра дође натраг.{S} А његова Криста,... ђаво од жене!{S} А лепо |
ас, остави га на своје место и врати се натраг.</p> <p>— И једнако спава и хрче исто онако! — ч |
парче леба и дозволила им да се попну и натресу себи дуда.{S} Могли су се сити најести па чак и |
— мож’те сад ако ћете три ноћи, кад сте натрефили на лудога Ћиру!</p> </div> <pb n="364" /> <di |
на овом прође; што си натруков’о банки, натруко’во — нек ђаво носи; нећу да се после каже и да |
, засад нек ти се на овом прође; што си натруков’о банки, натруко’во — нек ђаво носи; нећу да с |
то жабаца да ми, не крекећу, него да ми натруковану облигацију даду — па им не би’ веров’о.{S} |
о дигођ у бријању укебају, па ти вилама натрукују на леђи’ слово <hi>„шча“</hi>!{S} Хе-хе! — пр |
</l> <l>Поломиће моје беле руке,</l> <l>Натруниће моје очи чарне!“ —</l> <l>То изрече, у Тису у |
<p>И гђа Сида осети као да су јој већ „натруњене очи“ и почела их брисати марамом, али се савл |
ако урадио, к’о што си ми ти казала.{S} Натук’о сам капут и увук’о сам главу у бунду, па сам та |
рошевица, — то вам је управо беамтерска натура; има тај рђав обичај, да га се ништа, ама ништа, |
о поп Спира. — Па ја вам говорим: чисто натурално... брез шпеција, а ви ми се ту једнако цифрат |
з мириса дућанско цвеће према миомирном натуралном и природном цвећу из баште или перивоја.</p> |
Фала, гнедиге, ја волем дињу онако клот натуралну; осим рајс-пулфера знате, због ветра, и на ли |
ала немачки, знала у клавир; а Јуца тек натуцала нешто мало и знала по мало само у гитар, јер к |
е одмах умоташ у бунду.{S} Увуци главу, натуци капу на очи, па спавај.{S} А ако баш не можеш да |
р да се чешће окрене, ајде-де; него кад натуче шешир на очи, а он се по два сата не окрене, нег |
никога срео до ча-Мићу боктера.{S} Брзо натуче шешир на очи па убрза поред њега, али га оштро о |
па ми није ни до чега!{S} А да ви’ш да натучем свилен шешир прико десног ока, па чизме на боре |
Савка, садашња његова баба, као меси у наћвама хлеб па му окренула леђа.{S} Мало мало па се те |
се брине за њега и како се наднела над наћве па меси хлеб, па се све на њој тресе. <pb n="176" |
а.{S} А ако овог закољем, морам другога наћи, па опет мора ту патак да буде!“ — „Ма кога, само |
идети и моју кућу, да би је знали сутра наћи, ако се ја, то јест, мало задржим после службе, је |
јну, а мени ово остави.{S} Кол’ко сутра наћи ћу се с њим.{S} Имамо и иначе послове неке да сврш |
ерцеговачкој, ал’ гроба му нико не може наћи; но баш да се и знаде за њега, ко би му дошао у по |
> да боме, ето така ће несрећа увек пре наћи себи срећу, него ова моја!“ говорила је чешће гђа |
тка!{S} Вама к’о мајсторици, немојте се наћи увређени, наравно, да бо’ме... и не треба, али њој |
’те сад из куће у кућу, па нигде нећете наћи, ко пре у сретна времена, пуну кућу, него ил’ има |
. — Што се Нића каплицира, он мора то и наћи,... не сме фалити!</p> <p>— Па како не можеш никак |
е, шта ћеш!?{S} Другу Пелу не могу лако наћи! — вели Нића мало и тужно. — Од кад ми она умрла, |
псалму.{S} А овога вина нећете надалеко наћи.{S} Ето, господин нотарош баш зна шта је вино, па |
ти!...{S} Ћиро!{S} Да знаш да ћеш тамо наћи сва четири васеленска патријарка и петога рим-папу |
о, па ма знала, да ћете се одмах сад ту наћи увређена,... „А ти онда што си,“ реко’ му ја, „узе |
али!{S} Не ваља, не ваља ништа ова нова наука.{S} Куд ће нас то одвести — сам Бог ће знати!</p> |
Извол’те кад имате слободна времена од науке, — вели гђа Перса.</p> <p>— Врло добро!{S} Баш и |
да му душу прости, више од пића него од науке, — а паори су га звали шлајбер каз’ти писар, једн |
олико недеља се крећу на пут, на Шацине науке.</p> <p>Стигоше сватови са младожењом.{S} Диван ј |
е, такву какву каквом мужу који се бави науком па му треба да се разговара и разгали мало —</p> |
е што им ћерке нису тако пасиониране за науку и за читање, па кажем у себи: „Боже, како је, ето |
у; кажи му, да младић има и очи и своју науку, <pb n="184" /> па види и разликује, шта је <hi>п |
дајте је у лер код фрајле Нимфидоре, да научи да хеклује штрумфпандле и сас перлама чачкалице з |
рва или муж <hi>после</hi>!{S} А друго, научила сам код своје куће, да ми је све чисто, — рече |
а, па српски ни бекнути.</p> <p>— Јест, научила, — смеје се она, — научила што је Шваба заборав |
ите српски; а ја сам већ сасвим мислио: научила, боме, наша госпоја Јуда тамо немачки, па се од |
> <p>— Јест, научила, — смеје се она, — научила што је Шваба заборавио —</p> <p>— А а а, а ти т |
р-лерера, тога младића.{S} Госпоја Сида научила, да прид вече поседи прид кућом, ал’ не може да |
њен дојакошњи ред и навику.{S} И она је научила свако предвече да седне на клупу пред кућом, па |
к и тамо је играла немачке игре које је научила у леру, унтерхалтовала се, правила ероберунге и |
>— Па још од вас сам је, слатка мамо, и научила — па одономад ме подсетили на њу.</p> <p>— Ту п |
морате ту ваше —</p> <p>— Тхе, тако сам научила од моје покојне матере, тако и ја воспитавам мо |
од неке старе фрајле у Бечкереку и тамо научила многе за младу девојку врло корисне ствари а из |
атима вреба (а у осталом, на то су га и научили. „Не дам му, боме; ено му мишева па нек их хват |
ирачу.</p> <p>— А, „шнуфтиклама“ сте ви научили да бришете чаше; јест, ако ћете баш да знате! — |
ви што су били солдати, и они обешењаци научили тамо да бријају, па правиду конкуренцију.“ — „А |
лу зна да чита и да пише, од њега је то научило.{S} Мила кишбиров и Нова бистош и данас се поно |
могу никако, —- вели поп Спира, — да се научим на нож, брица па брица.{S} Овако сам се научио; |
ака к’о шаран кад га извуку из воде.{S} Научио је тај на те колаче.{S} Колико се само пута <hi> |
51" /> ниси шалио да кажеш да сам те ја научио.{S} Знаш, оба господина парока су управо у мојој |
е ларму на коју се већ од толико година научио.{S} А био је добар учитељ.{S} Неких четрдесет го |
на нож, брица па брица.{S} Овако сам се научио; некако ми је слађе с федермесером.{S} Двадесет |
та треба да радиш.{S} Па к’о што сам те научио.{S} Не попушћај шта зацениш.{S} Сад је твоја бер |
ред Преосвештенство!{S} Ваљда сам ја то научио!{S} А какве сам среће, још могу <hi>ја</hi> бити |
{S} Оправљао га и Лала пудар који је то научио као солдат у Талијанској, и Нова ковач који је з |
та Пера а гледа у земљу. — Па што ме не научите?</p> <p>— Е, то хоћу, ал’ кад добијем од вас пу |
Само тако ћу вам показати, ако ви мене научите, како се прави онај мелшпајз што се зове: <hi>С |
на једно пола дана, па да ви мене лепо научите, како ви то правите оне ваше чувене путер-крофн |
Нића боктер, он га је мор’о свему томе научити.{S} К’о мисли, у завади су, неће чути један од |
ква прилика... па треба да зна, и њу ћу научити.{S} Али, слатка, услуге за услугу; ’хоћу и вас |
Баба каже да кочијашим: „да се из рана научиш, каже ми он, како је од своји’ руку и о свом ком |
.</p> <p>Господин Пера је одмах повадио нафоре из чисте танке џепне мараме, и дао једну гђи Сид |
то му је гђица Јула рекла „Фала!“ узела нафору и одмах је прогутала и поцрвенела до ушију.</p> |
унесрећава свет, а највише оне танке и нафризиране берберске калфе.{S} Е, не може човек, па да |
авајући.</p> <p>Чарда — једна страћара, нахерена на једну страну — беше празна, само један пода |
утовања, зауставише се кола пред једном нахереном и чупавом чардом.</p> <p>— ’Оћемо л’ мало да |
све тако, докле га Тинкуца не истера да нахрани свиње које грокћу око врата и опомињу укућане.< |
трумбеташи, Ћиро, неки курмахери и неке нахт-музике, к’о да смо на „Тиса-парту“<ref target="#SR |
p> <p>— Има то, што није миран сокак од нахтмузике.{S} Све трешти од неких трумбета.</p> <p>— П |
то ниси био ту, можда би и теби давали „нахтмузику“, — вели заједљиво гђа Перса.</p> <p>— Не ра |
же, овакога монарха дај да получи свака нација!“ А до овога слика онога другога Јосифа, онога п |
ро, слаб сав писаћи прибор, да то верно нацрта, зато моли читаоце, нека се потруде па нека то о |
а врућу лепињу, а и да им кажем, да сам нацуњ’о траг њи’овим вранцима, оним украђенима.{S} А са |
еш никако да нађеш себи жену?{S} Што не нацуњаш себи жену? — пита га Ракила, једна лепушката мл |
да зна за фрау-Габриелу и њен авантурни начин живота.{S} По ваздан седи мирно и зажмиривши пред |
к’о овнови и челиче своје темена на тај начин, да временом постану тврдоглави, и да се не даду |
да дигну процес и да га оборе и на тај начин спасу душу милога покојника од једног тако тешког |
то примајући укоре и савете, бар на тај начин, изгледа ипак млађа од Цвечкенмајерке.</p> <p>— Е |
на кола, као да хтеде да их бар на тај начин задржи. — Од кад се нисмо видили!{S} Чини ми се ч |
икада није ни било.{S} Кад падне киша и начини се блато, положе чисмени мештани по земљи поред |
аква буде сходна титула,) та шта сте то начинили од тако красног детета (или фрајлице)?!{S} Та |
ила, молим лепо? — пита Пера Тоцилов, а начинио наивно и поштено лице како то већ паор уме.</p> |
омшинског амбара један велики пацов, па начинио чудо и покор по шпајзу и изгриз’о и чизме милос |
та делова, и од њих триста неких ствари начинити, од којих је све једна од друге боља за јело; |
писана.{S} Тога дана, кад је преписивао начисто тужбу, послао је све од куће, да му не сметају, |
заспала.{S} Само да ти је да чмаваш, не начмавала се, лењштино влашка.{S} Остави ту саксију па |
побеже у авлију право камари сламе, да начупа сламе за пећку.{S} Па и сам Ержин хуланерски кап |
много га не би баш ни коштало.{S} Ето, наш би, га Шаца обриј’о за бадава, ако ни за шта друго, |
њихов мачак дош’о ту под <pb n="168" /> наш пенџер, па све ларма!{S} Тако је брезобразан —</p> |
смо добили док сте ви били на путу.{S} Наш Шаца добио онај тал.{S} Умрла му једна стара стрина |
!{S} Та нисам га ни тражио, нити сам га наш’о! — извињавам се ја а све се око мене окреће к’о у |
његова!{S} Па није му доста било, да је наш’о какав тако од словесног створења зуб, — па да му |
p>— Да шта ви мислите!{S} Извук’о бо’ме наш господин Ћира к’о Талијан код Кустоце!</p> <p>— Ију |
у, па правиду конкуренцију.“ — „А, неће наш Шандор, ако Бог да, бријати никога; није фала Богу |
не дај!</p> <p>— Боме ако се умеша онај наш сјеверни стриц, биће повуци потегни; сви су изгледи |
и да иде спавати.{S} Тако се ето, један наш Банаћанин <pb n="164" /> у далеком свету прочуо, а |
сто вино, онако по српски натегните к’о наш Краљевић Марко!{S} Коштајте га само!</p> <p>Г. Пера |
та!“ Ај, је л’ добро диваним? што рек’о наш Нића боктер.{S} Што јест, јест!{S} Право су рекли н |
им!{S} Та друго је ваш паворски а друго наш беамтерски нос!{S} А зашто нас и плаћаду, нег да га |
/p> <p>— Добро дошли!</p> <p>— Боље вас наш’о, — рече поп Ћира скидајући се с кола. — Ја сам се |
>— Моја супруга,..{S} г. Петар Петровић наш нов учитељ, — представи их поп Спира.</p> <p>— Мило |
<p>— А откуд ви, господин-Перо, овамо у наш крај? — рече радосно изненађена, па притрча колима |
о вас од моји’ друкчије и не зове него „наш господин-парок“ —</p> <p>— Па, кол’ко дакле тражиш? |
о лепо говори, к’о из књиге.{S} Бадава, наша Богословија може се пофалити што така васпитана мл |
а сам већ сасвим мислио: научила, боме, наша госпоја Јуда тамо немачки, па се одродила, па српс |
ошла, Маџарова Јуло?</l> <l>Ди да идеш, наша бити мораш!“...</l> <l>Један скида златне белензук |
кажем у себи: „Боже, како је, ето, ова наша госпоја Сида срећна мати!“ И толико пута говорим о |
красан</hi> отац!{S} Та и куд ће се ова наша мерити с оном њеном!!{S} Тако и на балу, тако свуд |
на балу, тако свуд, свуд...{S} Увек ова наша оде у запећак.{S} Та знам је само на балу!{S} Оно |
баш у Петак, кад и отпочиње управо ова наша приповетка, чим се спустило вече и вечерали, диг’о |
у салетиле оног јадног момка па не може наша Јуца до речи да дође —</p> <p>— Па... нека!{S} Шта |
{S} То је већ штогођ друго!{S} Друго је наша Меланија — а друго она њихова ландпомеранце!...{S} |
Треба се упражњавати у стрпљењу, то је наша прва дужност, велим ја! — додаде г. Пера.</p> <p>— |
један и други поп из овог места, где се наша прича развија, могао је за чудо и за приповест мно |
</p> <p>„Свако чудо за три дана,“ вели наша пословица; па тако је било и са овим догађајем.{S} |
аја.{S} Допала му се била и Јула доста; нашао је на њој доста чега за вољење.{S} Њено здравље, |
своје земље понудио да прода, и фишкала нашао; а тераће, кажу, процес док траје фишкала и ланац |
а и још код неких; и ни код једног није нашао честитих арњева, а где би их и било, ту је газда |
а и пријатнија, докле се у једаред није нашао далеко изван села, чак на вашаришту, па ту се тек |
p> <p>Кад је вечерња свршена, учитељ се нашао с поп-Спиром у порти црквеној и представио му се: |
.</p> <p>— А благодарим.{S} Ја сам себи нашао најпријатније забаве; разгледам албум, — извињује |
одмах други трећи дан по доласку у село нашао у чуду, па не уме младић да се нађе никако.{S} Не |
“ — „Е, фала ти, — кажу му они, — „и за наше уши а и за месечину.{S} Нећемо пуцати; само штета, |
те дерне штудије његове!...{S} Та нема наше Бачке нигди! <pb n="407" /> — вели усхићено Јула. |
<p>— А како за Бога?</p> <p>— Та... оне наше жене...{S} Жене к’о жене!...{S} Направиле триста ч |
{S} А после, нека — вели, — ђаво носи и наше уши... ни магарац се, каже, није прославио <pb n=" |
итам, — вели окуражени Нића; — та ето и наше Ракиле —</p> <p>—- Па неће ме нико, Нићо, роде! — |
да су ђаци за то да уче ал’ су и синови наше свете цркве, — кажем ја учитељу, — па за што да не |
ито по спахилуцима, него да је то човек наше вере.{S} А девојке су рекле, кад су га виделе да п |
— Па како вам се допада, господине, ово наше место?</p> <pb n="94" /> <p>— Ванредно, госпођице. |
обашка; оно је појање и пјеније, а ово наше паорско је певање!...{S} А... је л’ те, дуго вам в |
S} Та због њих смо, што кажу, и царство наше изгубили.{S} Ајд’, спаси Бог! — вели поп Ћира поп- |
ђа Сида) „он воли шунке и увек је фалио наше шунке,“ па извесно неће моћи одбити.</p> <p>А док |
едно лепо насљедије, па се позива преко наше Варошке Куће, да иде да га узме, јер он је једини |
дава, ако ни за шта друго, а оно за оно наше <hi>старо</hi> познанство и пријатељство.</p> <p>— |
Пера.</p> <p>— Ех, немој ми се мешати у наше послове! — рече Меланија па га удари лако и нежно |
украде!!!— То је, кад се људи мешају у наше послове!{S} Нит’ се умете погађати, нит’ отићи ди |
побитан факат познат сваком правом сину наше свете православне цркве.{S} И један и други поп из |
и пар кобасица, па их метни на ватру за нашег Нићу...{S} И мало сланине можеш.</p> <p>— Немој с |
е и не надате...{S} Ја са скупа... оног нашег, па сад се враћам кући.</p> <p>— А, знам, и мој Ш |
еко’... дај да обиђем и припитам најпре нашег Петра.</p> <p>— Е, фала, фала, господин-попо.{S} |
<p>— Пробајте само ако ’оћете да пустим нашег шарова с ланца!{S} Нећете се скрасити ни у тој ва |
по твоју љубу,</l> <l>По твоју љубу, по нашег слугу;</l> <l>Тебе да љуби, а нас да служи!“</l> |
тераш да се што пре венчају по обредима нашега благочестија; а ако је момак — он ти се опет жен |
може да буде, веле паметни људи, а код нашега Шаце у толико лакше, што је Шаца већ од ране мла |
лији, па реко’: дај да свратим мало код нашега газда-Петра...{S} А, ти увек вредан!</p> <p>— Па |
а камоли у туторској канцеларији цркве нашега благочестија!{S} Та већ само је за то заслужио, |
киње, сузу жалости над несрећним удесом нашега Љубинка; покажите тиме да цените и уважавате пож |
p> <p>— Али, Персида —</p> <p>—...{S} А нашем Пери треба да кажемо, да одма’ од сутра пусти још |
ј бокал за сретна пута ових пет форинти нашем Проки.{S} А, сто му заверака његових!{S} Пишу ми |
на теме да дође, па да се закопа у овом нашем каљавом селу код толиких красних вароши и толиких |
једно, у сваком селу.{S} За то и у овом нашем није била реткост, да се разапне пајван и да се с |
} Та пој’о сам ја и <hi>Керувику</hi> у нашем селу... па још пред господин-протом... оним нашим |
рохију; као на прилику ево ова што је у нашем селу.{S} Бољу вам не бих знао пожелети.{S} Мој че |
јсторица.</p> <p>— Па попови,... ови... наши.</p> <p>— А кога су, рекосте, тукли?</p> <p>— Хе, |
вам пало на ум, шта ће бити ондакана од наши’ ушију, кад овај топ рикне к’о сто магараца; та не |
знаш како они нас деру, кад је неко од наши’ у невољи; кад се, на прилику, жени!{S} Та, волије |
n="258" /> — „Паметнији попушта“, веле наши стари.{S} Уздржао сам се, савладао сад мој гњев, и |
е мислим, — вели домаћин, — да су криви наши епископи.{S} Нема више оних старих попова, а стари |
S} Сад тек видим кол’ко су паметни били наши стари, кад су рекли: „Чувај се попа“; а ја сам им’ |
ваља, ништа не ваља!{S} Биће, што рекли наши стари, „кровопролитија“ неког, биће, биће!</p> <p> |
р.{S} Што јест, јест!{S} Право су рекли наши стари: „Тешко своме без свога!“</p> </div> <pb n=" |
ласима — било би све друкчије.{S} Стари наши веле: да је дечије срце као восак — можеш правити |
ње ће читаоци видети да су имали право наши стари кад су рекли ону златну пословицу: „Тешко св |
ки сахат.<pb n="26" /> Права антика што наши кажу.{S} Био је мало мањи од иконе Св. Ђурђа (крсн |
вим истим путем, којим данас не сретају наши путници ни живе душе.</p> <pb n="291" /> <p>Пера Т |
ачете.{S} Да бо’ме да ће доћи.{S} То су наши добри пријатељи, је л’ те, господин-попо... бабини |
... па још пред господин-протом... оним нашим Старо-Бечејским.</p> <p>— Е, да? — чуди се путник |
ња на коме Крањци вандрују е еспапом по нашим варошима.</p> <p>— <hi>Коњски зуб!</hi>...{S} Е, |
: да је све зло у свету (од Адама па до наших дана) дошло баш од оне половине којој гђа Сида и |
госпоја, да накитимо мало... онако, по нашки... с фронцлама, што кажу, ако не би замерили штог |
њему добро; његову кукурузу не може да нашкоди суша.{S} Зато се и говорило по селу, кад неко з |
арон и неће доћи, нег’ неко тако!,..{S} Нашла шљука прдавца!</p> <p>— Каже, да неће овде да ост |
па како седе лепо један крај другог.{S} Нашла се однекуд, не знаш ни сам како, онако улопана, п |
а усудила да каже.{S} И <hi>она</hi> се нашла да ми чува кућу; <hi>она</hi> и то <hi>моју</hi> |
, одмах је понела кантицу за поливање и нашла се у послу у башти.{S} Еле, да не будем дугачак и |
лети парадајз код куће, и баш сам данас нашла да га кувам!...{S} Ефи!{S} О Ефика!{S} Узми ове р |
Јулу.</p> <p>Одмах сутра дан се два пут нашла са баба-Макром у башти.{S} Тако и прексутра.{S} И |
а или Бетика, каква Швабица, која се ту нашла и била на услузи збуњеним домаћима.{S} Прича свој |
} Па за њену прилику, чућеш и видићеш! „Нашла врећа закрпу“, <pb n="327" /> каже се, ха ха ха! |
људи, обишли све, па једва у зло доба, нашли код Пере Тоцилова?</p> <p>— Право каже обешењак ј |
ас се искупило друштво из комшилука.{S} Нашли су и Совру гајдаша.</p> <p>Отпоче игра и песма и |
кафом је ишло мало потеже, јер су једва нашли жрналицу; како су често у поп-Спириној кући пили |
уће, у свом селу.{S} Па за то чим су се нашли код куће, одмах су се сутра дан и дохватили.{S} И |
unit="subSection" /> <p>Сутра дан су се нашли и разговарали подуже поп Ћира и поп Спира.{S} Поз |
></p> <p>— „За Бога, та где сте га само нашли! вели ми господин Владика. — Извол’те се уверити |
е се Екселенција.{S} Та где сте га само нашли?“ — Али, молим вас, Ваше Преосвештенство, услишит |
ва срећа, каква част.</p> <p>— Боље вас нашли! — чу се поп-Ћирин глас дубоко из бунде, а кад се |
а чекамо да видимо.{S} А девојку смо му нашли и добра кућа, а за мираз се неће постидити девоја |
акво чудо, што су се људи чудили кад су нашли клавир у селу где су од музичких инструмената поз |
омним поповским шлајпицима, не што нису нашли и што није било банака, било их је доста, — него |
о згодан изговор да су се „случајно“ ту нашли.{S} За те, дакле, симпатије између двоје младих, |
едао приход што је пао на тас у коме се нашло доста крајцара, госпоја-Сосин двогрошак, па чак и |
Србљин к’о гођ и сам што сам а и сви у нашој вамилији, а имело јој се Тинкуца, касти:{S} Тинка |
равио терно, хауптрефер је направио сас нашом Меланијом!...{S} Кад би он досп’о у тај свет?!{S} |
а био ваши’ година, ја сам толико могао наште срце попити колико тројица вас садашњи после најм |
ина, Бога вам, то што сам отоич чула за нашу господу парохе.</p> <p>— Од кога, слатка?</p> <p>— |
ш: „Ју, Боже, ала да се ’хоће нешто, на нашу срећу, сетити па да нам дођу мало.{S} Чисто ми глу |
принцезу... а то је, знаш, нишанила на нашу Меланију,... нек причува ону шену Генофефу, каже, |
оно проклето решето и тера плеву све на нашу страну; не можеш к’о човек изићи на сокак од праши |
на му нешто говори а све гледа овамо на нашу капију — баш лепо сам видила кроз избијен чвор на |
и, коју ’хоће?</p> <p>— Може ако хоће и нашу Жужу...{S} Мани ме да спавам.</p> <p>— Ал’ баш је |
овлетворенија!{S} Ето, Пера је испросио нашу Меланију; кроз неколико недеља ће бити и свадба.{S |
о се мој супруг да отвори кад узудајемо нашу Јуцу; па о њеним сватовима нека се потроши.{S} К’о |
и замолио га да га покрсти и преведе у нашу православну веру, — не би се заиста више зачудио п |
ног што довлачи неке Чифуцке Часловце у нашу цркву и вара господина Владику!...{S} Ајде да се т |
варица Чифутка, како кажу!{S} Што баш у нашу недељу да тамо руча да једе леб с кимом и друга чу |
ај Совру, — вели, — дај, дај десну руку нашу,“ <pb n="4" /> вели господин нотарош, па му залепи |
же, да сам је поздравила!“ Умал’ сироту нашу Ержу ни криву ни дужну није истукла.</p> <p>— Но, |
нешто тесно док су живи!{S} Гледам баш нашу господу парохе, поп-Ћиру и поп-Спиру само; тхе, а |
и.{S} До душе, још га ни она (Меланија) не говори, али се бар меша с онима који га знају, а сад |
чијашења?</p> <p>— Па... к’о што реко’, не дај Боже и горе!{S} А, што рекосте „асна“, ех, а ко |
и слутио да сте тако опаки.</p> <p>— А, не, не, ја мислим то ако, то јест, заслужите.</p> <p>— |
те се трудити!“ Габриела само виче: „А, не, не, најн, најн!{S} То ће да буде, и то мора да буде |
че; хуланер на коњу да прође кроз њега, не би се видео; а клипови к’о левча дугачки.{S} Ал’ ће |
на му каже: да се онда, кад је уз њега, не боји никога на свету.{S} А њему мило што га тако држ |
{S} После бабе и свекра, никога, ваљда, не негују и не поштују тако зими у кући к’о чизме.{S} П |
ти и по табанима те чешкати, ако се ја, не дај Боже, и по трећи пут удам, к’о што ми ти, ето са |
т низ браду.{S} Ама, фино је кажу: аја, не марим ти ја за то!</p> <p>— Сасвим тако, имате право |
годарим!</p> <p>— Али коштајте!{S} Аја, не трпим устручавања!</p> <p>— Могу, на послетку, — поп |
она гђа-Сида, сетиће се одмах.{S} Аја, не иде!{S} Мисли се, шта да ради.{S} Како су били комши |
чај, да га се ништа, ама ништа, слатка, не тиче, и ништа неће да ми каже!...{S} Увек од десетог |
Мора да се нешто преко нас подсмевала, не сме фалити, то је, Спиро, к’о ајмол ајнц; јер што ја |
је то слабо помогло; Јула је туговала, не смем рећи венула, јер, као за пакост, ма да је била |
дскочицом:</p> <quote> <l>„Ја сам мала, не знам ништа,</l> <l>Метите ме код огњишта,</l> <l>Ди |
праска гђа Перса.</p> <p>— Та има кола, не велим ни ја, милостива, да, и’ нема, ал! то је ђаво, |
S} Хе, далеко смо дотерали!{S} Не ваља, не ваља ништа ова нова наука.{S} Куд ће нас то одвести |
ви ти сад, ако можеш.</p> <p>— Не ваља, не ваља! — вели поп-Спира.</p> <p>— Ето заиђ’те сад из |
ажења по огромним поповским шлајпицима, не што нису нашли и што није било банака, било их је до |
скањује ту ваздан!? — рече у себи, па, не могав више да издржи, полако прилети плоту, погледа |
о да одморимо сироте коње?</p> <p>— Па, не би згорег било! — одговори му поп Спира жељан да мал |
окренуто комшијској башти. — Јао крста, не знам да су моја! — рече и наслони се на мотику да се |
ођ, кад је овако сама кућа брез мушког, не ушуња па пуштим зељова с ланца.</p> <p>— Баш вам фал |
рву, да се пентрају на дрво и једу дуд, не смеју да се јуре и шорају ногама прашину, која је не |
један крај другог.{S} Нашла се однекуд, не знаш ни сам како, онако улопана, пред поп-Ћирином ку |
видим, шта ти тамокана раде, да откуд, не трукуједу и не <pb n="247" /> правиду какве <hi>фали |
ке и нафризиране берберске калфе.{S} Е, не може човек, па да му је срце од камена, а да се не о |
ти у кола! — зове је Рада.</p> <p>— Е, не сме мама, рано; мама мора да чека бабу! — рече жениц |
јер се на ове сеоске торокуше, гнедиге, не смете ослонити.</p> <p>— Ништа, слатка!{S} Ја сам ва |
де, Јуло девојко,</l> <l>Не јадај јаде, не рони суза!</l> <l>Сутра ће т’ мајка већма жалити</l> |
лику, да му се некако одуже; али он је, не марећи много за подвиге јунаштва, увек гледао да не |
јаги боле га, има бубуљицу, а оно није, не фали му ни ђавола... него само из обешењаклука, да ј |
о ту пред дететом?!{S} Јуцо, дете моје, не слушај ти тату...{S} Њему дође тако понекад па му ср |
се гомиле деце чисто обучене где стоје, не играју се да се искаљају.{S} На ногама им чизмице, н |
даје јој чест; све му она свлачи чизме, не да ником другом нит’ сме ко.{S} Па му дика, што му ј |
уца, ње ми је само жао!{S} Она, дабоме, не уме онако пиљити мушкарцима у очи и преврћати очима |
утио да сте тако опаки.</p> <p>— А, не, не, ја мислим то ако, то јест, заслужите.</p> <p>— Па о |
е трудити!“ Габриела само виче: „А, не, не, најн, најн!{S} То ће да буде, и то мора да буде!{S} |
је поп-Спиру а овај се отима. — Ах, не, не!{S} Ти си страшна кад неког омрзнеш.</p> <p>— Није н |
е, је л’ те, не шалите, је л’ те... не, не, немојте дизати ту штанглу! — викну фрау-Габриела и |
и тек чита и то преда мном чита!{S} Не, не, чита она; варате се, слатка, кад мислите да само ва |
лио, да вам се то допада?!</p> <p>— Не, не, милостива, верујте.{S} То је мој идеал.{S} Једна ма |
’ молим вас, приповедајте!</p> <p>— Не, не!{S} Вид’ли сте да ми је пасир’о онај малер, — рече Г |
! — цифра се госпоја Сида.</p> <p>— Не, не, без шале вам кажем.{S} Колико сам се пута сита напл |
p>— Та ај’те бар на часак.</p> <p>— Не, не... не могу! — рече путник отимајући се више од себе. |
.</p> <p>— Ама само једну.</p> <p>— Не, не, верујте... не пијем.</p> <p>— Чашицу за Бога — </p> |
то вама, код нас толиких —</p> <p>— Не, не, кроз дан два само, па ћу одмах да се уселим у школу |
узнемирујем ове недеље -</p> <p>— А не, не.{S} Сутра вас чекамо.</p> <p>— Добро, — рече Пера. — |
и извади свој штрикерај.</p> <p>— А не, не, — не да јој гђа натарошевица. — Се’те, слатка, овде |
— Не знам ништа!{S} Од стра, господине, не знам, ни како ми је име, — вели Аркадија. — Али ваљд |
еленција!...{S} Какав Владика!{S} Море, не била ја на твом месту, а ја би’ то већ... вид’о би т |
бити без ње, то јест Меланије; а да се, не дај Боже, стрефи штогођ, отиш’о би, каже, из дешпера |
вас, даклем!...{S} Ал’ ви се, је л’ те, не шалите, је л’ те... не, не, немојте дизати ту штангл |
има врло хаглих уши.</p> <p>— Је л’ те, не ћеду пуцати канони? — пита фрау-Габриела.</p> <p>— Н |
/> <p>— Та брез шале!{S} Него извол’те, не женирајте се ни најмање.</p> <p>— Молим, молим,... н |
а бежи а ништа, па ни највеће предмете, не види пред собом.{S} Од силне срамоте и силна бола од |
да га не познаду!“.{S} Ааа!{S} Синовче, не ваља ти пос’о!</p> <p>— Ајде не лармај ту, него дува |
аљевића Марка.</p> <p>— Ја се, до душе, не разумем баш много у вину, али вас уверавам, — вели г |
ји се неће сигурно пофалити.{S} Бајаги, не знате!{S} Ви не знате!</p> <p>— А откуд и да знам!{S |
иш да дремам, спав’о би’.</p> <p>— Иди, не пробудио се, — прогунђа гђа Сида. — Ово све к’о да с |
ти: ко је главни виновник, што се људи, не само грешни мирјани у парохијама, него чак и пароси, |
гдегод нађе.{S} А кад вас човек тражи, не може нигде да вас нађе к’о да сте у земљу пропали!“ |
ирације, што смо ово дана од њих имали, не би’ ни у сну снивала, нит’ би веровала, да ми је пре |
и!?{S} Да се нисмо којешта разговарали, не би се ни узели!...{S} Ваљда смо се Доситејевим филоз |
Кад тога има она онда, како сама вели, не зна шта је доста.{S} Толико навади себи у тањир, да |
пет диваните!?{S} Та, сто жабаца да ми, не крекећу, него да ми натруковану облигацију даду — па |
им нешто необичо; некако су ограничени, не смеју да се хрву, да се пентрају на дрво и једу дуд, |
не треба нико да помисли, да су се они, не дај Боже, мрзели.{S} Живели су они врло лепо, као шт |
онда није добро само млади и младожењи, не добију само они свако своје, него и други свет.{S} П |
мало сланине, кад би испекла на ватри, не би ми шкодило због кашља проклетог...{S} А и мало ко |
ила му све, и додала, да она, као мати, не би имала ништа против тога, шта више, она би оберучк |
да украде, можеш ти сто очију избечити, не помаже ти ништа!{S} Него кажи нек спреме „ајнпренсуп |
е којешта.{S} Дође му тако па се усићи, не знаш ни за што ни крошто, па неће да избија по некол |
с поштедити.</p> <p>— Неће вам ни доћи, не бојте се баш, да је зовете.</p> <p>— Та да!{S} Има о |
кад не бих желео, да вас што пре видим, не бих је задуго донео,... само да што дуже мислите на |
) само су у неприлици с једним широким, не баш најлепше спољашњости, али врло удобним и практич |
итаву цигљу и полупао јој сав порцулан, не би се тако скаменила гђа Сида као кад је чула глас г |
з титли, без титли Сидо,) који, управо, не би ни смели држати ни у православној порти а камоли |
а ко би то рек’о?!</p> <p>— Ето, прво, не зна немецки!{S} Зар то није фелер за једну младу дев |
најревносније; тек ће рећи: „Брат-Мијо, не буди <pb n="5" /> вам заповеђено, додајте ми, молим |
орне кућне чељади, или из комшилука ко, не одсече крадом свинчету опрљено ухо или реп, јер то и |
сањалица и сентиментална; а Јула онако, не знаш ни сам како да кажеш, онако обична. — Јула је п |
<pb n="264" /> <p>— А како је, наопако, не би било?!{S} Што кажу: човек док је жив он полаже не |
milestone unit="subSection" /> <p>— Но, не знам шта би’ дала, — говорила је гђа Перса, купећи ш |
</p> <p>— Ама зашто вам, господин-попо, не стоји тај појас на своме месту?</p> <pb n="14" /> <p |
танемо флегматични.{S} Е, Спиро, Спиро, не носила ја ту мантију!</p> <p>— Па девојачка су врата |
ки час очекују вест...{S} Спиро, Спиро, не испуштај „терно“, — завршује гђа Сида, — такав „хауп |
>— Зашто за Бога?</p> <p>— Па тако ето, не шикује се то вама, код нас толиких —</p> <p>— Не, не |
шта да ради, него веле: „Нека, ча-Нићо, не трудите се, ми ћемо све то већ и сами брез вас!“ А о |
и времена.</p> <p>— Па... дакле да вас, не узнемирујем ове недеље -</p> <p>— А не, не.{S} Сутра |
опет, к’о велим, што може бити вечерас, не треба одлагати за јесенас, каже паор.{S} Како сте ож |
а Јула, да сме од маме, да се, то јест, не боји да је пробуди.{S} Зар би мање поезије било у ре |
себе упропашћујете!...{S} Њега, кажеду, не можете те не можете подићи — а коме то све шкоди, не |
по то.{S} А за десет сребра, што кажу, не вреди ни презати на оваким белају од времена.{S} А в |
сам се нећк’о.{S} Тек да вам, што кажу, не учиним на жао, уз’о сам и попио.{S} А зар се нисам < |
оде, али се Шацини и Перини не састају, не виђају као ни пунице им.{S} Не мрзе се ови млађи, ал |
ас. — Ха, ево га, ево!{S} Овде у ћошку, не реко’ л’ ја?!{S} Ево га, ту је!{S} Сад брже њега нап |
какавгођ изговор, — јер ви, казаћу му, не можете пре ручка да се кренете.</p> <p>— Но, па добр |
Аћиме, Аћиме!{S} Не узимај младу жену, не узимај себи беду на врат, Аћиме, магарче Аћиме, није |
’да, спаије од Елеонске Горе!...{S} Уф, не знам шта би’ дала, да ми је само знати, зна ли!{S} Ш |
брије поп-Спиру а овај се отима. — Ах, не, не!{S} Ти си страшна кад неког омрзнеш.</p> <p>— Ни |
ма заспала.{S} Само да ти је да чмаваш, не начмавала се, лењштино влашка.{S} Остави ту саксију |
иси ни за шта!{S} Док ми све не опереш, не надај се боме фруштуку.{S} А, морам ја, видим, други |
а зове. — „Ти кад се на штогођ наканиш, не знаш шта је доста!“ — кара је гђа Сида и прети јој, |
е Нића каплицира, он мора то и наћи,... не сме фалити!</p> <p>— Па како не можеш никако да нађе |
е ни најмање.</p> <p>— Молим, молим,... не устручавајте се ни најмање... ни најмање...{S} К’о д |
ам, знам... ал’ тек... к’о мислим да... не мора због тога баш тако! — чуди се гђа Сока. — Та и |
им сам изиш’о на јарош!{S} А па онда... не морамо сваки дан пити, него да се мало видимо и разг |
} Ја би’ то, видиш, јефтиније купила... не умеш ти, Ћиро, да се погађаш.</p> <p>— Па можемо да |
драги комшија и колега.</p> <p>— Та... не знам, знате, — рече поп Ћира и подиже обрве, а доби |
> <p>— А ко се то удаје?</p> <p>— Та... не удаје се још нико... ал’ може бити, — вели баба. — Е |
ај’те бар на часак.</p> <p>— Не, не... не могу! — рече путник отимајући се више од себе.</p> < |
ви се, је л’ те, не шалите, је л’ те... не, не, немојте дизати ту штанглу! — викну фрау-Габриел |
мах ероберунг!...{S} Та оно... знате... не треба се баш много <pb n="199" /> ни чудити; у том ј |
само једну.</p> <p>— Не, не, верујте... не пијем.</p> <p>— Чашицу за Бога — </p> <p>— Ах, ни ка |
е ће бити да одемо у коју другу собу... не би’ рад био знаш, да нас ко прекида!{S} А тамо ћу то |
кецељицом.</p> <p>Заплака се гђа Сида; не могаше ништа рећи него остави собу.</p> <p>После тог |
рећа на прозору.</p> <p>— Ништа, ништа; не трудите се, госпођице, ја ћу већ то сам, — рече Пера |
м за сина.{S} Нећеш, каже добити ништа; не надај се талу, каже!{S} Све ћу приписати, вели, на в |
де у селу су доста неокретне, стидљиве; не можеш јој кљештама реч једну ишчупати.{S} Кад јој шт |
ели гђа Перса, — склони те твоје књиге; не може човек, да, се макне од тих њених књига, стоји к |
атељица и госпоја-Сиди и госпоја-Перси; не знам већ, гнедиге, коју већма и више волем.{S} К’о д |
ну.</p> <p>— Боже мој, што ти је човек; не зна шта носи дан а шта ноћ! — мислио је кад је купов |
i>српском</hi> не знам ништа да бекнем; не би’ знао у том магновенију казати ни како ми је име! |
к’о би, помодрила, али је ипак поносит; не да познати да му је зима, отима се.{S} Што ти је, Бо |
екако.{S} Ал’ од како дође онај младић; не слуша ме више ни једна ни друга, па тако је и дошло |
решето и тера плеву све на нашу страну; не можеш к’о човек изићи на сокак од прашине.{S} А ноћо |
треба да тужи поп-Спиру <pb n="222" /> не Проти или коме другом него самом Његовом Преосвештен |
рече: „Да је вода добра, <pb n="98" /> не би у њој крекетале жабе него људи.“ Сви су живо и пр |
ја се сплео, па ни на <hi>српском</hi> не знам ништа да бекнем; не би’ знао у том магновенију |
риш?!</p> <p>— У мал’ што <hi>њему</hi> не оде брада!</p> <p>— Та, оно, знаш... — вели охрабрен |
љи?!{S} Све код њих к’о ни код кога!{S} Не пуштају ђаке да помажу звонару; каже: ђаци су за то |
S} Разбио му се ваљда сан па избија!{S} Не знам само докле ће бити тако добре воље.</p> <p>— До |
ми каже: „Е, моја Савка, моја Савка!{S} Не питај ме, вели, одакле сам дош’о!{S} Ја сам ти издал |
парохијани знају!...{S} Таман посла!{S} Не знаш, ко прође горе, тужитељ или тужени —</p> <p>— Т |
ом.{S} Шта све не радим, па не ваља!{S} Не ваља, видим и сама!</p> <p>— А, дабоме, није него јо |
, а да вам какав гођ ђаво не пасира!{S} Не мож’те да живите без малера! — вели Цвечкенмајерка о |
S} Гледам га само, како се ту цифра!{S} Не познајем ја богословце!{S} И ја никад нисам био у бо |
, али тек чита и то преда мном чита!{S} Не, не, чита она; варате се, слатка, кад мислите да сам |
вета видио од тебе.{S} Аћиме, Аћиме!{S} Не узимај младу жену, не узимај себи беду на врат, Аћим |
ара!!...{S} Хе, далеко смо дотерали!{S} Не ваља, не ваља ништа ова нова наука.{S} Куд ће нас то |
дна ми плаћа, ал’ су се и прикинули!{S} Не стиже ни за травику!{S} Још да нема онако по мало, к |
е...{S} Кад оно... ви нисте ни чули!{S} Не знате ни кол’ко ја!</p> <p>— Молим вас —</p> <p>— Та |
— Не бој се!{S} Неће те скоро узети!{S} Не треба ни њему што не ваља, него то оставља нама овде |
а моја, било!{S} Боже, шта је човек!{S} Не зна ни кад проживи, а текем дођу године!{S} Па ми па |
се нисам ни родила.</p> <p>— Но, но!{S} Не мораш ти баш тако на крај срца бити!...{S} Рано моја |
све то?!</p> <p>— Е, мој газда-Перо!{S} Не зоведу се бадава моји стари <hi>Цуњалови</hi>, и не |
мотати у флор, Бога ми, фрајла-Јуцо!{S} Не знате ви још, фрајла-Јуцо, како сам ја здраво чувств |
ћер</hi> да сте ми оставили на миру!{S} Не испирајте уста с њом!{S} Њу ми оставите на миру.</p> |
, господин Пера —</p> <p>— А, он!...{S} Не мора —</p> <p>— Може, је ли, коју ’хоће?</p> <p>— Мо |
зак, а Јула што је била тако сурова.{S} Не чује се ништа из баште, само зелена жабица се чује, |
ло, час ме зима час врућина спопада.{S} Не знам још шта је, ал’ већ видим, да ће то све на моју |
а.</p> <p>— Та зар је један, слатка.{S} Не знам ни с кога краја већ да почнем!</p> <p>— Ју, рођ |
{S} Данас се већ не би ништа љутила.{S} Не жели баш, ал’ не би јој ни неправо било.{S} Тако мис |
израчуна, па и он ост’о у катанама.{S} Не ваља, ништа не ваља!{S} Биће, што рекли наши стари, |
много, него се тако поваздан одмара.{S} Не мора чак ни чизме ујутру да навлачи, него се само уј |
к.{S} А она се баш много и не цифра.{S} Не чека, што кажу, да је два пут позову; јер комшије ње |
уд човек!</p> <p>— Луд, са свим луд.{S} Не знаш ко је луђи ил’ он, ил’ они његови бесни коњи.{S |
га па наравно и саме ове приповетке.{S} Не би се, можда, ствари до тога степена, тако несретно |
едно пословање и, касти, зарађивање.{S} Не може сваки све да ради.</p> <p>— Само да ви’ш коменд |
обојица дебели као народни фондови.{S} Не знаш, ко је дебљи, поп или попадија.{S} И једна и др |
љивом говору, и не могу участвовати.{S} Не, он је био од оних који су с почетка неспретне ћутал |
ом их спалио!{S} Немој ме ни питати.{S} Не волем ни да се сетим тога а камо л’ да ти још припов |
епали су га, и неће га шале пустити.{S} Не искобеља се више тај к’о ни паор из фишкалских шака! |
ка-Макрину башту.{S} Гледа по башти.{S} Не види никога; само дрвеће и цвеће, и високу зелену ме |
састају, не виђају као ни пунице им.{S} Не мрзе се ови млађи, али се баш и не траже.</p> <pb n= |
тка, па не знам већ, ни шта говорим.{S} Не могу ја све знати; кад ми није од Бога дато, да прав |
радиш.{S} Па к’о што сам те научио.{S} Не попушћај шта зацениш.{S} Сад је твоја берба.{S} Само |
, кол’ко ’оћете, али то је све тако.{S} Не може човек у вече да разлади собу и да пусти фришка |
љацима променило физиогномију своју.{S} Не видиш више босе ноге, ни кратке рукаве, ни папучица, |
од ручка, ајде седај опет за вечеру.{S} Не зна човек кад му прође дан, а оно се тек смркне!“ Пр |
то утјеха за мене!{S} Знам ја Ћиру.{S} Не да се тај лако!{S} Како је деб’о, а да ви’ш како се |
о би белаја.{S} Уграбио би га одмах.{S} Не би му тај дао да се жени, него би с њим у манастир; |
аро доба?</p> <p>— Та ја само кажем:{S} Не дај, Боже горе!</p> <p>— Та није ваљ’да? — вели поп- |
{S} Хе, хе!{S} А шта би к’о фалило!?{S} Не да се баш ни Нића свакој шуши!{S} Него убила ме ова |
Шта <hi>ја</hi> чекам?{S} Питаш ме?{S} Не чекам ништа, — плану сад и поп Ћира, — или боље рећи |
„говор цвећа“?</p> <p>— Говор цвеће?{S} Не знам, госпођице.</p> <p>— Штета! — рече Меланија и п |
први руку, а он као — обешењак један! — не зна бајаги ди да метне <pb n="348" /> онај проклети |
S} Јел’ њој само име <hi>„Јула“</hi>, — не питај нег одма’ узимај, док није други дочеп’о! — ре |
за нешто <pb n="260" /> боље рођена, — не би се задовољила калфом.</p> <p>— Е, е! ти већ далек |
ивотарити, само да нема онога другог, — не, дакле, та два попа, него друга два, и живела су у ј |
ди свој штрикерај.</p> <p>— А не, не, — не да јој гђа натарошевица. — Се’те, слатка, овде сас н |
ред кревета сто и један топ испалити, — не пробуди се тај лако.{S} Ајде, дакле, иди...</p> <p>Д |
ми, госпоја-Јуло, — смеје се путник, — не замер’те ми, ал’ ви лепо говорите српски; а ја сам в |
сад кад се <pb n="63" /> краве музу, — не иде, нема смисла.{S} Каијафа је она гђа-Сида, сетиће |
ти и преведе у нашу православну веру, — не би се заиста више зачудио поп-Спира, него сад кад је |
отле доћи! — рече потресена гђа Сида. — Не дај Боже!{S} Није тата твој бездушан к’о тај господа |
ога неке доћи, — храбри је поп Спира. — Не дам се ја док сам жив!...{S} Таман!{S} Макар одн’о ђ |
е није шалити, — продужује гђа Перса. — Не знаш ти, рано, ону матору бештију; није то ништа у њ |
на! — <pb n="68" /> дрекну гђа Перса. — Не зове се он калфа него „господин асистент“!{S} Теби п |
тера кера — обично после асентирунга — не може без њега; одмах: „Дај Совру, — вели, — дај, дај |
да напослетку попустим па морам ’тела — не ’тела, да је слушам...{S} А она мора да исакати...{S |
да нешто као поп остане удовац да му — не дај Боже, — умре така попадија!{S} Осећао је, да то |
а она па доле.</p> <pb n="342" /> <p>— Не знам ја те твоје ребусе; него ти мени кажи онако про |
бесиш, је л’ —?</p> <pb n="299" /> <p>— Не, — пресече је бојтар брзо, као да хтеде побећи од кр |
омислио, да вам се то допада?!</p> <p>— Не, не, милостива, верујте.{S} То је мој идеал.{S} Једн |
ед себикана и не курталише ме!</p> <p>— Не бој се!{S} Неће те скоро узети!{S} Не треба ни њему |
} Ти си сад паметнији од мене!</p> <p>— Не знам ништа!{S} Од стра, господине, не знам, ни како |
— Ал’ молим вас, приповедајте!</p> <p>— Не, не!{S} Вид’ли сте да ми је пасир’о онај малер, — ре |
фамилију не остављате на миру!</p> <p>— Не знам ја за твоју фамилију, ал’ ти ћеш баш изгорети — |
добро да је г. Пера нежењен).</p> <p>— Не, још нисам изабрао себи сапутницу живота —</p> <p>— |
{S} Ал’ кад вас лепо молим!...</p> <p>— Не! — рече одлучно путник и превуче шаком уморно преко |
а</hi>, а шта <hi>цвекла</hi>.</p> <p>— Не брини се ти!{S} Запушићу му уста, да ће памтити док |
направила се озбиљна и строга.</p> <p>— Не—ћу!</p> <p>— Но, леп си ми и ти Бечлија!...{S} Ти си |
ешто! — цифра се госпоја Сида.</p> <p>— Не, не, без шале вам кажем.{S} Колико сам се пута сита |
епоправим је! — вели поп-Ћира.</p> <p>— Не да се поправити, он тера своје: „Тера Јела што је за |
“, — вели заједљиво гђа Перса.</p> <p>— Не разумем те баш ништа, — вели поп Ћира.</p> <p>— Па т |
дан, кол’ко ја знам, погодили.</p> <p>— Не знам кога да погодим! ’хоће л’ Пера Боцкалов?</p> <p |
сад не пуштај га ни за часак.</p> <p>— Не брин’те се, мама!{S} Остав’те ви то само мени.{S} Та |
p> <p>— Та ај’те бар на часак.</p> <p>— Не, не... не могу! — рече путник отимајући се више од с |
вој красни супруг, к’о и увек.</p> <p>— Не разумем те!...{S} А, он?</p> <p>— Он се извук’о.{S} |
је му је увек метано уз тањир.</p> <p>— Не могу никако, —- вели поп Спира, — да се научим на но |
лепо.</p> <p>— Ама само једну.</p> <p>— Не, не, верујте... не пијем.</p> <p>— Чашицу за Бога — |
.{S} Изволите, само до ујутру.</p> <p>— Не брин’те се ништа.</p> <p>— Ал’, слатка, немојте само |
а ајд’ живи ти сад, ако можеш.</p> <p>— Не ваља, не ваља! — вели поп-Спира.</p> <p>— Ето заиђ’т |
је гужвару омиљено своје јело:</p> <p>— Не марим ти ја за те покенесе и нокенесе, како ли их зо |
> <p>— Да.</p> <p>— А ајскафе?</p> <p>— Не.</p> <p>— Чудновато, заиста!{S} Ко би то рекао!? <pb |
</p> <p>— Да.</p> <p>— А пунш?</p> <p>— Не.</p> <p>— А гефроренес?</p> <p>— Да.</p> <p>— А ајск |
година живимо к’о пријатељи —</p> <p>— Не тридесет, Ћиро, него тридесет пута тридесет да је, п |
се то вама, код нас толиких —</p> <p>— Не, не, кроз дан два само, па ћу одмах да се уселим у ш |
а ће Баћушка заокупити!..{S} Биће, држ’ не дај!</p> <p>— Боме ако се умеша онај наш сјеверни ст |
Николајевич“ мало почеше иза врата, ал’ не рече ништа.)</p> <pb n="117" /> <p>— О, па то би онд |
Кад се насмијете;</l> <l>Казали би, ал’ не смете,</l> <l>Да ме милујете.“</l> </quote> <p>— Ју! |
ла, да прид вече поседи прид кућом, ал’ не може да гледа кад се шета фрајла Меланија и господин |
не би ништа љутила.{S} Не жели баш, ал’ не би јој ни неправо било.{S} Тако мисли а једнако копа |
гледао, а она се тако добро осећала ал’ не уме и не зна ништа да каже.{S} За то су сви ћутали.{ |
улгери</hi> постали швалери,</l> <l>Ал’ не следу ноћом да идеду,</l> <l>Од вашака паворски’ мом |
вају у иглу.{S} Попадије су — хтеле ил’ не хтеле то признати — много старије, сад већ и лети, ч |
о какав гладница, кога мрзи да ради ил’ не може да добије у амту место, па пише и мами новце и |
еднако се јада па било кога у чарди ил’ не било!{S} Једнако приповеда о старим временима, о чоп |
есму:</p> <quote> <l>„Теби љубав јавит’ не смем,</l> <l>Јер твој бити не могу;</l> <l>А да с др |
, и саме смо таке!“ А ја, слатка, ништ’ не знам за себе, већ фурт падам из једне несвестице у д |
патријарка и петога рим-папу, па ништ’ не треба да се плашиш, Ћиро, кад знаш да си у резону, н |
<p>— Дакле... дакле... — поче женица, а не може никако даље, јер се све клања од смеха гледајућ |
жења које даје младост и расположење, а не из какве љубави, јер Јула још није била заљубљена (и |
меникана овако пијеш за спокој душе, а не ја тебикана!{S} Та теби је бар било још дана записат |
Доситејевог правила: „Кад једеш једи, а не разговарај ни с ким.“ Вино је било изврсно, а поп Сп |
ка, које су у селу „пајташима“ звали, а не знаш који је од кога стаситији и лепши, и тиме је до |
шку. — <hi>Арсеникума</hi> да ти дам, а не ајнпренсупе, к’о што си га и заслужио!... <hi>Она</h |
скини, грубијану једном салашарском, а не само браду.{S} Ако му је во времја оно онај његов де |
а теби је бар било још дана записато, а не ја да се вучем по свету овако брез тебе, брез свога |
већ крајње време, да и ти к’о отац... а не била <hi>ја</hi> на твом месту, то само ја велим, а |
да „да има посла са језичним женама“; а не мање је у исто време била зелена и гђа Сида што је ј |
/hi> треба да је срам, <pb n="146" /> а не мене!{S} Ја баш ако и гледам, а ја сам барем мушкара |
анд!</foreign> Тако, то је красно!{S} А не да се мрзите и свађате!{S} Даклем сте се измирили; н |
ћи посуђе и тумарајући још по соби, — а не знам шта би’ дала, да је сад лето, па да смо извели |
ја а не сокак, — наставља поп Ћира. — А не изнети га насред сокака, као да је сокак ваш спахилу |
не узнемирујем ове недеље -</p> <p>— А не, не.{S} Сутра вас чекамо.</p> <p>— Добро, — рече Пер |
у кашику на страну гђе Сиде.</p> <p>— А не, госту припада велика кашика, — рече гђа Сида и окре |
сприповедати и протолковати.</p> <p>— А не, милостива!{S} Све је баш на српском, ту скоро преве |
абе и извади свој штрикерај.</p> <p>— А не, не, — не да јој гђа натарошевица. — Се’те, слатка, |
— зауставља гђа Перса Перу.</p> <p>— А не, доћи ћу ја већ одмах после вечере, — вели Пера.</p> |
рин онај муцало, нема предња два зуба а не уме сексер крајцара да израчуна, па и он ост’о у кат |
мо стрефи, да је баш сад његова чреда а не Ћирина!?{S} Па га сад онај зграбио лепо па право кућ |
м!</p> <p>— ... а за решето је авлија а не сокак, — наставља поп Ћира. — А не изнети га насред |
згледам к’о да су <hi>мене</hi> тукли а не господин-Ћиру!</p> <p>— Та је л’ истина, Бога вам, т |
те ми је тај малер пасирао пред вашом а не пред каквом другом кућом!{S} То ми је утеха бар, јер |
била к’о да је умро какав перзекутор а не њен супруг!{S} Кажем вам, слатка, ништ’ ал’ ништа; н |
Бога да ме не узме к себи, док му баба не сашије гаћице.“ А кад му је сашила, а она опет вели: |
уџбинама које ни Стратимировићева глава не може да попамти, толико их је много.{S} А у толико ј |
ткресавао и дотеривао — а како да једва не чекају овога новога учитеља за кога су већ причали к |
да је Меланију формално ућуткало и ова не могаше до речи доћи.</p> <p>— А, а, то се не може из |
. — „Све по <pb n="170" /> ’ладу, да га не познаду!“.{S} Ааа!{S} Синовче, не ваља ти пос’о!</p> |
то певају паори... „све по ’ладу, да га не познаду!“</p> <p>— То је лаж! — грмну поп Спира.</p> |
.{S} Од тога доба поп-Спира очима да га не види; и једнако је због њега било речи у кући с госп |
слушала, рођена моја, па зар сад да га не послушам!?{S} Еј Лало, Лало!{S} Како је меникана бре |
га није ни пон’о.</p> <p>— А како да га не понесе!{S} Та ди би он пред владику без појаса!?{S} |
о... берберског асистента Та како да га не знате?!{S} Оног што увек залепи мали к’о младеж окру |
стављен, и Пера се клања, а Меланија га не пушта а поручује: „Кажи мами, одма’ ћу!“ па се даље |
каква је; уфатила момка к’о крља, па га не пушта!{S} Та та би, каква је, и осванула на сокаку.{ |
то део мој човек?“ пита жена, докле га не нађе под столом. „Јао, терету мој!“ виче жена и диже |
то што ћу ти сад издиктирати:{S} Док га не видим обријаног, да му лице изгледа клот к’о јургет, |
вели охрабрена госпођа Сида, — много га не би баш ни коштало.{S} Ето, наш би, га Шаца обриј’о з |
и отићи а њу закључати у подрум ако га не пољуби. <pb n="360" /> А она каже, да би умрла од ст |
ма жену Тину, Тинин Акса.{S} Та како га не би’ знала!</p> <p>— Није Тинин, него луциферов, обеш |
ате? — вели поп-Ћира.</p> <p>— А што га не дате да се оправи? — вели поп-Спира. — Рек’о би’ да |
ик баш <hi>тако</hi> нобл-језик, зар га не би говорила и гђа биргермајстерка Еулалија као једна |
акога уверавао, да се то никако на њега не односи, јер њему тако што није никад у животу пасира |
и сокак па све цупка од милине и никога не види, или се сваком јавља.{S} А гђа Сида се само крс |
<pb n="306" /> <p>— Ништа од свега тога не знам ти ја, Спиро!</p> <p>— Није ваљ’да имала фрау-Г |
чује бар тамбуру.</p> <p>Али свега тога не би.{S} Зато стаде сама певуцати тихо кроз зубе неку |
— опет малер!“ А сирота Јула после тога не може да игра, него седи поред маме међу женама, а по |
<pb n="165" /> обичаја ради, док и тога не нестане напослетку.</p> <p>Мрак је притиснуо и омота |
а ни једне (јер ником није било до тога не знајући „исход ствари“), али се њему самом сад отвор |
а прва је била до зла бога стидљива, да не кажем завезана, ово после подне; а ова друга, то јес |
којима су некад секли крила гускама, да не прелећу у комшилук, — и два грдно велика ексера, — и |
иту Радину, има још и ту луду нарав, да не да ничијим колима испред његових кола.{S} Таки потер |
и’ ствари за плакање.{S} И каже сад, да не би ни једне секунде могао бити без ње, то јест Мелан |
та више, мило јој је, али ипак каже, да не треба багателисати ни немачки језик како то почиње М |
спевао једну песму и по прилици је, да не дозна мама, предао Јули.</p> <p>У песми је испевана |
и нашла се у послу у башти.{S} Еле, да не будем дугачак и досадан, толико могу рећи, да се опе |
а за њу па се бојала, ако је наљуте, да не учини што од себе, јер је била слабих живаца, врло о |
бра да му се нађе недељом у биртији, да не постиди Белеслијине, нека не пуши багов к’о сваки па |
Које је то село, нећемо вам казати, да не би село, ни криво ни дужно, потрзали и излагали га п |
ја таки идем Тоцилову, да му кажем, да не преже зором, нек нађе какавгођ изговор, — јер ви, ка |
оста.{S} Толико навади себи у тањир, да не види онога виз-а-ви од себе; па једе и хвали их и ве |
то купити и поп Спира за своју Јулу, да не би Меланија која има „немецко васпитање“ ни у чем но |
пу у соби, он је побегао на звонару, да не би био у неприлици, уз кога да пристане и да сведочи |
бично полива улицу или плеви зубачу, да не би седела беспослена, јер беспосленост је, говорила |
ли игра и једнако се извињава Проки: да не зна ништа, а Прока јој одговара подскочицом:</p> <qu |
амо њега моје очи више да погледају; да не гледају тога — замуцкује љут к’о ватра поп-Спира — т |
а ово неколика дана и <pb n="334" /> да не долази и не пролази улицом, бар док се поп-Спира не |
оље ће бити, ону њену <hi>дунду</hi> да не ускочи за каквим у дороцу са рогља.</p> <p>— А-а-а!{ |
ом.{S} Мало које вече да не прође, а да не оде поп-Спира поп-Ћири или овај ономе.{S} Некако и ј |
енту и љубимцу до прве прилике.{S} А да не би до тога дошло, није жалила труда него је учинила |
што дуже мислите на мене.</p> <p>— А да не би заборавили, ево вам овај пукет цвећа.{S} Он нека |
говарали, како и где да га наместе а да не падне странцу или госту у очи.</p> <p>И баш се о том |
ти, јер га је фрау-Габриела замолила да не пуца док је она у авлији, јер каже, да има врло хагл |
осту ни речи!{S} Гђа Перса се решила да не спомене, а гђа Сида ћути или о које чему говори. „Ви |
исац никако није могао да дозна), па да не осећа, него да је као камен према ласкавим речима је |
?</p> <p>— Код своје рођене куће, па да не смеш ни нос да промолиш кроз капију.{S} Ето тако смо |
међ нама!“ А зар би и ми седили овде да не морамо.</p> <pb n="56" /> <p>— О, милостива, — преки |
н.{S} Него извол’те у кола; извол’те да не киснеду за банбадава и коњи и амови.</p> <p>— Хе, Пе |
о Исус Навин кад је заустављао сунце да не седне, — хеј, та што <hi>нама женама</hi> није дао Б |
попови међу собом.{S} Мало које вече да не прође, а да не оде поп-Спира поп-Ћири или овај ономе |
е још лепши!...{S} А обе мамице више да не видиду једна другу, него се секираду а све због буду |
} А није да су просте или завезане и да не знају — него, тако!{S} А у вароши фине, па штелунг п |
а, јер, напослетку, а за што момак и да не пева у својој башти уз своју тамбуру!!{S} Данас се в |
в и нож, крв и нож!{S} Једна другу и да не види!{S} А већ, до душе, и пре се једна на другу туж |
о упила у кожу да не пропушта воду и да не убија ногу.{S} После бабе и свекра, никога, ваљда, н |
ти, нит’ отићи ди треба, нит’ пазити да не украду!{S} Обешењак један чивуцки, — љути се гђа Пер |
и матери, и ако су они могли учинити да не дође до тога.{S} И мисли њене, и песме које је најра |
о крофни појести.{S} Већ чисто човек да не верује!{S} За једнога од ове двојице и то баш, Бога |
злая“.</foreign> Е, па зар ту човек да не побесни!{S} Персо, он... поп-Спира... окуражио се, п |
ном доњом усном. — Извињавао се Сепл да не зна српски ни говорити а камо ли играти, — све му то |
>За то при поласку у пензију, мислим да не ће бити лепшег венца признања, сплетеног за седу гла |
а један другог ама ни једном речицом да не запита!!{S} Кад су почели званичан посао, један друг |
у децу по селу.</p> <p>Мало који дан да не дође господин попи, једноме или другоме, Аркадија цр |
ого за подвиге јунаштва, увек гледао да не да каква крупнијег повода, познајући паорска грубија |
, господар-комшија?!{S} А за што као да не можете разговарати?!{S} К’о и до сад, драги комшија |
вели бојтар.</p> <p>— Ајде попи ово да не иде у штету! — рече поп Спира и даде му своју ракију |
смо сви здрави; брата се тако угојио да не може да закопча свилени пруслук што га је купио на с |
л’ задовољан, срећан?</p> <p>А како да не будем срећан, кад смо се баш волели, да простите.</p |
а.</p> <p>— Е, слатка пријо, та како да не плачем од радости!?</p> <p>И обе прије заплакаше се |
м од свеће која је горела. — Та како да не осетим!{S} Та друго је ваш паворски а друго наш беам |
ивици пропасти па је за длаку фалило да не плати <pb n="336" /> главом и буде покојни.{S} А оне |
и у себи, <pb n="69" /> ма шта, само да не остане гладан.{S} Боме пишкоте му и неће спремити!.. |
огла радити у кујни ил’ ма где, само да не седи тако.</p> <p>— Ето ви’те, — вели Меланија.</p> |
ирима у госпоја-Персину авлију, само да не останеду дужни.{S} А онда госпоја Перса напусти свој |
кве, — кажем ја учитељу, — па за што да не служе цркви и олтару!{S} А бар да не знам, да деца в |
идем тамо?!</p> <p>— Е, а као за што да не идемо?</p> <p>— Та зар испред носа ти га одвукли па |
да не служе цркви и олтару!{S} А бар да не знам, да деца волу звонару; него душа им је и срце д |
ође много лепше!{S} Па мало коју ноћ да не говори тако из књига; а ја седим у кревету па све пл |
која се преко ноћ добро упила у кожу да не пропушта воду и да не убија ногу.{S} После бабе и св |
д амбар, — викну Пела шегрту, — знаш да не трпи капуташе и обувене људе.{S} Одма’ мисли да је н |
„Мене ј’ нана увек заклињала,</l> <l>Да не љубим ког ми срце неће!</l> <l>Волем бити Тиској риб |
ми мога <hi>доброг бабу</hi>:</l> <l>Да не коси украј Тисе траву:</l> <l>Покосиће моју косу пла |
’те мога <hi>милог дику</hi>:</l> <l>Да не броди Тисом водом ’ладном;</l> <l>Поломиће моје беле |
те моју <hi>слатку нану</hi>:</l> <l>Да не пије Тису воду ’ладну,</l> <l>Попиће ми моје очи чар |
ака и стек’о доста, да <hi>ти</hi> сада не мораш радити, него ти само, Нићо, изволевај!{S} Та б |
чкен-кнедле“ и „грундбирн-нудле“ и онда не зна шта је доста.{S} А умела је некако да то тако уд |
— ал’ кад човек дође код вас, а ви онда не знате шта је доста; ви онда формално заробите човека |
} Кад те види да си у невољи, а он онда не зна ни за Бога ни за душу, већ к’о вели:{S} Кад си м |
век је било рата.{S} Сад како је то, ја не знам!{S} Ваљда и ти цареви побесне к’о и паори.{S} А |
олемо кад нам ко дође у госте!...{S} Ја не могу од деце, а њој је бар лако!</p> <p>— Оћемо, ’оћ |
де је вама кафа, госпођице?</p> <p>— Ја не пијем!{S} Тата каже, да узбуњује крв и не да спавати |
гледа и жалостиво маше главом.{S} А ја не могу к’о одма’ да га познам.{S} А он се заплак’о па |
отуљак, разви га и погледа.{S} Ништа ја не видим, шта је извадио, јер ја и Спира седимо на кана |
.</p> <p>— Е, све ја не ваљам; никад ја не ваљам!{S} А кад нисам добар, па ондак боље и да ме н |
и наставља пеглање.</p> <p>— Е, све ја не ваљам; никад ја не ваљам!{S} А кад нисам добар, па о |
рам, ја и за багателу радим, ал’ тек ја не могу да трпим, да у том месту ди ја живим и машамоди |
нос ова твоја силна саламура.{S} Зар ја не знам, зар не знам — к’о једна власт, — да си пре три |
не певају к’о и други људи?{S} А зар ја не певам у цркви?...{S} Ми, ви’ш, певамо, или управо по |
изиђо’!...{S} Него, док се та комедија не сврши, кажи, Бога ти, <hi>момку</hi>, да се <hi>и он |
е јаче везе с главним догађајем, и која не би требала ни да дође, да се писац, као друга сретна |
Па и мало сува језика свињећа из оџака не би Нићи шкодило.{S} Знаш, кад ми се овај мој језик о |
иртији, да не постиди Белеслијине, нека не пуши багов к’о сваки паор, него нека пуши цигаре к’о |
не да се зна што је немешка кућа а нека не жали новац које нам је дао Бог, фала Богу, доста и п |
.{S} Ја сам јој крива, што јој се ћерка не уме ни окренути!{S} А кад је совјетујем: „Воспитавај |
о, крив си ти к’о ђаво — вели му Ракила не пуштајући га. — ’хоћеш ти талирима да поткиваш Какаш |
p>— А откуд је то дера! — брани се Јула не знајући шта да каже. — Нема овде никакве дере....{S} |
ту.</p> <p>— Та, ја сам се и сетио, ама не знам, ’хоће л’ штогођ ваљати, — вели Аркадија. — А к |
ин Пера Тоцилов с кревеца.</p> <p>— Ама не волем ти ништа, што је <hi>фалично</hi>; а ти би ми, |
ги лакат кад једе, а тога тамо у собама не може да буде.{S} За то је остао дубоко у ноћ и јео и |
ли дороц и шарена кабаница, а на ногама не <pb n="242" /> видиш више опанке — које какав гурман |
и знам?!{S} Чула сам, ал’ чисто и сама не верујем... а на сплетке мрзим к’о на ђавола...{S} Та |
а варошани радо пију.{S} Ја по три дана не могу да спавам, само једну шољицу кад попијем.</p> < |
мах. — Помози ми, видиш да сам ово дана не знам ни ди ми је глава од силна посла и пеглања сука |
ја перзекуторовица ако од његовог крзна не направи себи „муф“ на зиму.</p> <p>Но што је крао по |
ло тога теста или мелшпајза, што га она не би знала зготовити.{S} Кад она направи то <hi>Саће о |
то сте њој дали кад сав свет зна да она не зна да шије.{S} Уф, уф!{S} А морам ја доћи да то поп |
ни и изображен човек, задржао, да и она не испадне из кола.{S} А сем тога, није само Цвечкенмај |
ешко било кад би га изгубила.{S} Ни она не би могла преживети такав губитак, сањала је Јула буд |
аже твоју милостиву тејшасоњку, нек она не тура, каже, свој нос у мој виршофт; коме је дао Бог, |
ео најчистији барабанц-зејтин, тако она не била жива, и не била госпоја перзекуторовица ако од |
опине чарапе, и она слуша, само што она не плаче, али се ипак чуди, како то све тако лепо умеју |
туђа света, ди петли не поју, ди звона не звоне да се оџаци не пуше; ја сам ти, моја Савка, са |
е поп Спира Аркадију после дужег ћутања не могавши дуже да издржи дрзак и безобразан поглед оно |
може комотно да седне кад год хоће), па не може да макне оданде, него га стане дрека и дерњава |
и паметан — к’о и увек што си био —, па не испушћај!{S} Та, знаш како они нас деру, кад је неко |
Боже ме прости!{S} Љута сам, слатка, па не знам већ, ни шта говорим.{S} Не могу ја све знати; к |
Ракила.</p> <p>— Уз’о би’ те Ракила, па не троје деце него да и’ је к’о девет Југовића.{S} Једн |
аша, а Шаца остао у летњим ципелама, па не сме никуд преко блата.{S} А онај у тегли ућутао се н |
вели Јула сва ознојена и зајапурена, па не може још да дође к себи од чуда, него се наслонила н |
ја што држим, говорила би често она, па не би плаћали штроф кад коме откине по пола дороца ил’ |
нија.</p> <p>— Уф! — хуче гђа Перса, па не може да стоји на једном месту, него се успропадала п |
д си тамо само кажи, да с’ из Иђоша, па не бери бриге; јербо су Банаћани спасли свету месечину |
сте, што кажу, једно свештено лице, па не знам, знате, је л’ ће вам то бити по вољи, е, па ди |
ћи га, — а он је онда мало учтивији, па не отима од други’ а он је и онако понајдебљи —</p> <p> |
се путник али се на путу предомисли, па не оде поп-Спириној кући.{S} Да детету три крајцаре а о |
е опет заокупи једног дана избијати, па не зна шта је доста; стане га лупа к’о мајстора у ковач |
падну за руком.{S} Шта све не радим, па не ваља!{S} Не ваља, видим и сама!</p> <p>— А, дабоме, |
ема ти ту мелшпајза кад није мастан, па не цури маст низ браду.{S} Ама, фино је кажу: аја, не м |
{S} Један спахилук, једно богатство, па не знаш где пре да се зауставиш оком и погледом!{S} Дом |
опет пију.{S} Поп Ћира се заруменио, па не само да он пије него и сам налива и своју и домаћино |
је он дете, није ваљда још мајорент, па не зна шта му треба.</p> <p>— Него му сад треба тутор д |
дан по доласку у село нашао у чуду, па не уме младић да се нађе никако.{S} Нема он ништа ни пр |
све било заљубљено; свак има своју, па не да другом до ње него се кољу к’о кере сваке недеље.< |
</hi> сас штоглама потукле; жене су, па не би било никакво ни чудо да полете пеглајзи и шпорерт |
јадан младић с Меланијом пред кућу, па не може речи да чује кад се разговара, <pb n="183" /> о |
ве лети блато на оног за њим у сицу, па не знаш кад си кавонији ил’ кад испаднеш из кола, ил’ к |
тиговао је немилице.</p> <p>— Ех!{S} Па не ваља баш ни то, кад је неко и сувише свирјеп.{S} Е, |
а ја останем тако празних шака...{S} Па не знаш шта је горе.</p> <p>— Рђава времена заиста! — в |
је, што кажу прико новина тражио, — па не би такву потрефио, тако је то благо једно од жене! — |
на: у <hi>којој</hi> то кући хрчу? — па не сме преко зида ни у једну кућу!{S} Тако је поп-Спира |
што каз’о Нова бистош, — моја су.“ — Па не само људи, него и толике жене у месту знале су писат |
се опет заплака прија Сида.</p> <p>— Па не иде Турчину, него опет, што кажу, у кристијанску и к |
и растерује сан, јер се боји „шлога“ па не сме да спава после ручка.</p> <p>Пред ту су, дакле, |
о како су салетиле оног јадног момка па не може наша Јуца до речи да дође —</p> <p>— Па... нека |
b n="6" /> <p>— Хе, хе, из ваше руке па не зна човек шта је доста!</p> <p>А домаћица само ћути, |
’хоће.{S} А садашњи су момци ћорави па не виде све то.{S} Њима се не допадају скромне и смерне |
дноме или другоме, Аркадија црквењак па не отпочне отприлике овако:</p> <p>— Господине... моле |
о.{S} Колико је само пута лопов стао па не зна у коју ће авлију, јер чује неко хркање, али не з |
ико нема онаке арњеве и онаке коње. „Па не мој да срамотиш своје красне коње, па да и’ будзашто |
.{S} Али што је најчудније, оба се попа не раставише на излазу из Епископије, него заједно прод |
и смем да диваним, кад ме господин-попа не питаду!</p> <p>— Па... онако... к’о мислим, зар ти с |
се, зарек’о се, смирити, док поп Спира не скине и браду и бркове да изгледа к’о шокачки плебан |
не пролази улицом, бар док се поп-Спира не врати с пута.{S} И за то Шаце и нема већ више од нед |
о, што је сигурна, да стара тетка-Макра не удара у тамбуру.</p> <p>Тако су се још после неколик |
ј беседи хвалећи га и упоређујући га са не знам којим старим Светим Оцем и са трубом Јерихонско |
, несрећо маџарска! — грди је гђа Перса не знајући на коме да искали свој јед.</p> <p>— Али, ма |
уши, остало је само још да и гђа Перса не изостане иза своје комшинице.</p> <pb n="178" /> <p> |
о нанету ми обиду.</p> <p>Али гђа Перса не да никако, него једнако потпирује пламен мрзости и о |
м није <hi>нас</hi> из Оберестрајха, та не би ни данас још знали, шта је „семлпрезла“ и „похене |
а руком. — А да је остало оно старо, та не би’ му био боктер ни у самом Бечу око цареве палате, |
даде пакосно гђа Перса.</p> <p>— Ах, та не, за име Бога, <foreign xml:lang="de-Cyrl">ум Готес в |
ваљда „хохцајтсрајзе“!?</p> <p>— Ах, та не, гнедиге, него да штудира хирургију...{S} Знате он и |
та ће старцу две жене —</p> <p>— Ух, та не стари, него нови учитељ, господин Пера —</p> <p>— А, |
емо!{S} Ај, је л’ добро диваним!!{S} Та не могу да прођем сокаком од силна мириса.</p> <p>— Е, |
ких врата — Та тек што сте дошли!{S} Та не задржавате ви мене ни најмање!</p> <p>— Морам, слатк |
ерберина, то ћеш и сневати!</p> <p>— Та не через тога, него се бојим да те не каштигују.</p> <p |
ек’о!</p> <p>— То још како!</p> <p>— Та не говор’те!</p> <p>— Да шта ви мислите!{S} Извук’о бо’ |
вака јој се женска допада —</p> <p>— Та не, ал’ верујте, пала ми на памет она песма: „У Милице |
се тек јуче узели, па мисли у себи: „Та не би’ се мењала ни са вицишпановицом!“</p> <p>По некад |
атуче шешир на очи, а он се по два сата не окрене, него само виче и шиба коње а све лети блато |
рни генерални наследник било тестамента не било.</p> <p>— А све то — заврши тетка Макра, — ви к |
ржати! — виче Меланија.</p> <p>— Заиста не може.{S} Готово да оставимо шетњу за сутра.{S} Клања |
ти тако штогод.{S} Ни стари брица Јефта не памти да је за четрдесет година свога бријања и орди |
он ост’о у катанама.{S} Не ваља, ништа не ваља!{S} Биће, што рекли наши стари, „кровопролитија |
а сада ништа не чујеш!{S} Тишина, ништа не чујеш; ни жагор, ни вриску и цику под шатрама, ни по |
а и’ вучем и брез бича; ја, каже, ништа не би’ знао!{S} Него фала им, каже, што су били ипак <h |
ачу и теше се узајамно обадве.{S} Ништа не говоре, него само лију и бришу сузе; таман једне обр |
дана, док је вашар трајао, а сада ништа не чујеш!{S} Тишина, ништа не чујеш; ни жагор, ни вриск |
је сам заповедио да се тога дана ништа не ради и побожни свет поп-Ћириног и поп-Спириног села |
— „Ја сам, каже Неца, месечар, па ништа не знам шта је са мном, каже, кад једаред захрчем.{S} М |
фера знате, због ветра, и на лице ништа не мећем —</p> <p>— А, па ви немате ни нужде!{S} Така к |
п’о сам се и учинило ми се, да ми ништа не фали.</p> <pb n="343" /> <p>— Ух, ух, ух! — хуче гђа |
есто.{S} Седе сви и једу.{S} Нико ништа не говори, него ћуте и једу и пију погружено, како прав |
— А шта је то било?</p> <p>— Зар ништа не знате? — чуди се гђа Габриела.</p> <p>— Ништа —</p> |
вно да није познато!{S} Али то му ништа не смета (ни њему, поп-Ћири, а ни поп-Спири), да после |
вам когођ?</p> <p>— То се вас баш ништа не тиче! — вели Јула и стаде разбијати једну грудву зем |
аристократа кога се тај свет баш ништа не тиче, а гђа Перса да се изеде жива. „Гледај само обе |
гне мало, наредивши, да се она лубеница не вади из бунара пре него што се он пробуди. — Дакле в |
на! и то иде све тако, докле га Тинкуца не истера да нахрани свиње које грокћу око врата и опом |
то се Шац... овај...{S} Љубинку... гроб не зна, те што му тако и нико не може на њ отићи и суза |
ена жабица се чује, како пева са једног не знам ког дрвета, и голубови како гучу не знам у чијо |
а само грешите душу.{S} А да бо’ме, кад не знате зашто је све то.{S} Мени у <title>Рожданику</t |
hi> на вас.</p> <p>— Ах, госпођице, кад не бих желео, да вас што пре видим, не бих је задуго до |
!{S} Гледај ти то ње само!</p> <p>— Кад не умеш паметнију какву да нађеш, боље немој ни певати! |
устаје и клања се и благодари, — ни кад не пијем.{S} Верујте —</p> <p>— Зар је баш никад нисте |
екако тако навикне, па му чудан дан кад не оде својој тетка-Макри макар на неколико тренутака, |
оћу, ’хоћу, Нићо! ’хоћу, роде, само кад не тражиш штогођ више као мито.{S} Ајде, гуцни мало! — |
гђа Сида, — ове муве.</p> <p>„Добро кад не рече: цвекла!“ рече у себи гђа Перса која се такође |
нам.{S} И ја је, верујте, слатка, никад не делим од моје Меланије и увек јој кажем, да се само |
повезе а неки десети вас довезе, никад не знате ко ће вас довести кад вас он повезе.{S} Добро |
вашарима...{S} А што је најгоре, никад не знате: пошто сте погодили кола.{S} Кол’ко је онако н |
ме његове; јер кад је реч о њему, никад не каже друкчије, <pb n="403" /> него: онај брица! „Та |
и нокенесе, како ли их зовете!{S} Никад не знаш шта си извадио!{S} Тражиш и хоћеш бело месо, а |
куће има јендек пун воде, који се никад не празни; јер таман да пресуши а оно по Бечкеречком Ве |
} А ја, ђаво би ме мој знао, мени никад не испадну за руком.{S} Шта све не радим, па не ваља!{S |
ни најмање депо, како то иноверци никад не би учинили према свом патеру или пастору.{S} Али као |
/p> <p>— А фала, фала!{S} Ја, боме, сад не испуштам ову лулу из уста до довече! — рече смејући |
са овде онде осушеном врежом, која сад не може никога да прикрије и да тако помаже безазленом |
бити!{S} Учинила си „ероберунг“, па сад не пуштај га ни за часак.</p> <p>— Не брин’те се, мама! |
рац, па, к’о човек, исприповедао, и сад не даду никако мира људима, него их дирају једнако за п |
то сам вам ја ноћас сневала, још ни сад не могу да дођем к себи од чуда откуд ја то да сневам!{ |
оје коње!{S} Ено, од срамоте још ни сад не сме човек међ свет.</p> <p>— А брани се, — прихваћа |
и једва сам дошла к себи.{S} Ја вам сад не умем ни десети тал од онога, што ми је све она казал |
ако је то требало да буде, — то вам сад не умем баш казати и екшплицирати, — али доста до тога, |
е,- снаја!{S} Та шта се Бог већ једаред не смилује на мене јадника! — јада се овај.</p> <p>—- А |
у, па ћуте к’о да ослушкују да их когод не гледа и вреба; па се онда опет, као крадом од света, |
то већ не би могло пасирати.</p> <p>— Е не би ти могло!{S} Кад ’хоће да украде, можеш ти сто оч |
нцокрета и родина кљуна — дуж те тарабе не види се више ништа од свега тога до гола тараба, са |
ево и десно, са чега је навукао на себе не малу мрзост и опасност од паорских момака.</p> <p>Не |
и никад не испадну за руком.{S} Шта све не радим, па не ваља!{S} Не ваља, видим и сама!</p> <p> |
есмама, трукованим још, — па шта се све не каже, па <pb n="145" /> се нико не налази увређен! „ |
д вечерас ниси ни за шта!{S} Док ми све не опереш, не надај се боме фруштуку.{S} А, морам ја, в |
и да са осталим гостима једе редом све не хтевши, ваљада, као добар пастир ни ту да се издваја |
иновче, не ваља ти пос’о!</p> <p>— Ајде не лармај ту, него дувај сате, кад си за то плаћен! — ч |
оче са „Љубимоје стадо!“ примакли ближе не верујући ваљда својим очима и ушима; по неки се окре |
буде!{S} Ја ти сад из <hi>ове</hi> коже не изиђо’!...{S} Него, док се та комедија не сврши, каж |
.{S} Увек се извуче из малера, па да је не знам какав.{S} А ту је мислила на онај случај, кад ј |
S} Ту нам срећа под носом, — и ми да је не видимо!!“ Разговара се и са попом, и разложила му св |
ко сте ми обећали књигу.{S} Догод ми је не донесете, мислићу на вас, <hi>само</hi> на вас.</p> |
опреме и дарова девојачких у чему им је не мале услуге учинила и фрау-Габриела.</p> <p>Фрау Габ |
а бару, ништ не осећаш!...{S} Та зар је не знам; та заједно сам је с мојим Милошем кварио! — Ја |
ао болестан, а ја и тако од Екселенције не зависим, немам с њиме ништа, да простите, к’о ни вет |
Е, баш од ове хуцоше и торокуше швапске не можеш ама баш ништа сакрити!{S} Свуд се она нађе, гр |
рају су се тога дана у вече приповедале не вероватне приповетке већ читаве басне са свима појед |
ала диван глас а песма била нова, дотле не певана и не чувена у друштву, па је све очарала песм |
ракије, — да ви’ш белаја, ако јој дотле не спласне образ!{S} Отек’о јој, па је к’о што видите, |
чекала унука; сад само молим Бога да ме не узме к себи, док му баба не сашије гаћице.“ А кад му |
знаду.{S} Ето, каже, и мене, па моји ме не познају.“ — „Та јеси ли ти то, Лало? реко’ ја.{S} О |
пита Пера а гледа у земљу. — Па што ме не научите?</p> <p>— Е, то хоћу, ал’ кад добијем од вас |
на је старина из Бачке) ал’ ја се бо’ме не мирим! — чу се из кујне глас јаросне гђа-Персе... — |
олитички“ владати, али жене, жене богме не умеју!{S} Колико је само пута поп-Ћириница рекла кад |
пред знала шта ме чека!...{S} А ја боме не поведох сад <pb n="114" /> за вашу љубов за собом је |
је даље показао све боље куће и укућане не споменувши, наравно, нигде девојку удавачу, ако је г |
> <l>Ала сте ви смешни!</l> <l>Ако мене не љубите,</l> <l>Душе ми сте грешни!</l> <l>Чисто знад |
да је два пут позову; јер комшије њене не памте, да се икад пушио оџак на њеној кући ни зими а |
јако заболело то, што патак ни најмање не води рачуна о кући у којој је.{S} Требало би, да је |
говара пре са поп-Спиром, док се најпре не разговори с тетком „тога момка“.{S} А мора се призна |
ритске комарце што се ни запаљене ватре не боје него насрћу.</p> <pb n="420" /> <p>А путнику до |
у, опет нећу имати мирна сна, док га се не курталишем! — рече поп Опира и изађе у авлију.</p> < |
зн и вечеру.{S} А младић сирома’, да се не замери ни једнима ни другима, ајд’ и тамо и овамо; п |
господина <pb n="220" /> Владике, да се не брине; узеће, веле, од поп-Спире толико сокака парок |
Ја сам, ето, овде тако задовољан, да се не бих мењао ни с Крушедолским господином архимандритом |
е несносан) — онда зло и наопако, да се не проведе лепо и не прође добро и господин попа, кога |
свећу. — Паз’те, господин-Спиро, да се не саплетете на грабље!{S} Гром је спалио и с лењом дев |
вет.{S} Хтела је да покаже свету, да се не туђи од паора, да се покаже као плебејка, па се ухва |
ек, па да му је срце од камена, а да се не осврне за њом и не да оку пријатна призора и уживања |
ина, (па показа на њих две,) коме да се не допадне!?</p> <p>— Ју, господине, та то би још врло |
да временом постану тврдоглави, и да се не даду свакој шуши пулгерској!{S} Тако их спремају за |
нама овде на врату —</p> <p>— ...да се не мучим и злопатим на овим свету кад сам сваком на тер |
ци ћорави па не виде све то.{S} Њима се не допадају скромне и смерне девојке, него ето таке шин |
аше по прашини и бацакаше ногама, па се не да матери да га дигне, а она се савила од силна смех |
чита и да пише али да скува — у томе се не боји ни једне своје вршњаке надалеко.{S} Јуцо дете м |
друга само на десну страну (И у томе се не слажу!) — Све, све се, кажем, изменило, — чак и онај |
еколико дана после овога, а одношаји се не само да нису ни мало побољшали, него су се све више |
ош два <hi>здрава</hi> зуба — тај ти се не би лако пробудио! — вели поп Спира охрабрен успехом. |
<p>— А да шта би ти ’тела?{S} Ако ти се не допада та песма, певали смо ми онда и другојаче!</p> |
>— Па... онако... к’о мислим, зар ти се не досади све тако да целим путем ћутиш?...{S} Ја знам |
аћин. — А, кога моје вино обори, тај се не диже шале.</p> <p>— А,а!{S} Тај баш јуначки струже ч |
еда у лево у земљу, па све везе, док се не озноји испод носа, па добије к’о неке мале брчиће ка |
село.{S} Биће вам прилично тешко док се не навикнете, а нарочито ако сте самац.{S} Жењен — но ј |
нуди га домаћин... — Шта, ваљ’да вам се не допада кајгана? — рече поп Олуја терајући густе димо |
ло!{S} Да ви’ш да смо ми младе, како се не би дале молити“, — отпоче и она својим лепим, јасним |
да испирамо и разастиремо; накупило се не знаш куд пре... а морала сам данас да прекинем через |
гаше до речи доћи.</p> <p>— А, а, то се не може издржати! — виче Меланија.</p> <p>— Заиста не м |
је, Бога ми, баш загустило?{S} А то се не сме више тако оставити ни трпити.</p> <p>— А, па вид |
ни да сврати, — рече женица. — А што се не би баш и скинули мало с кола... бар док се коњи одмо |
што не пазиш?“ пцују га људи. „А што се не држи љуцки!“ брани се он; па још испадне, да је друг |
рог.</p> <pb n="249" /> <p>— Па што се не „фатираш,“ што кажу, изнутра к’о ја? — пита га домаћ |
толико пута говорим овој мојој: „Што се не угледаш, кажем, на твоју старију другарицу Јуцу?!{S} |
{S} У песми куне злотворе ради којих се не могу састајати, али је теши, да ни то неће дуго трај |
у опет за чудо веште па се дотерају, те не може човек никако да сазна праву истину.{S} Него ова |
с њим у манастир; а био би, та мал’ те не би био други <hi>Рајић</hi> или <hi>Мушицки!</hi>... |
/p> <p>— Није, није ни то... ајде да те не мучим... — вели поп-Ћира и показа јој купљене ботуше |
— Та не через тога, него се бојим да те не каштигују.</p> <p>— А, до тога неке доћи, — храбри ј |
узданути те рећи:{S} Самовољо, нигде те не било!“ — доврши Јула гушећи се у сузама и испусти <p |
ујете!...{S} Њега, кажеду, не можете те не можете подићи — а коме то све шкоди, него опет вама! |
Спиро, како то још, говориш!?{S} Ко те не познаје, мислио би само да је све то истина! — вели |
!{S} Дед’ Жужа, дете моје, отрчи ако те не мрзи па донеси мало кромпира из подрума!“ тако би бл |
:</p> <p>— Немај ти бриге!{S} А како те не би’ курталис’о.{S} Та сећаш ли се кад си ти опет мен |
дем?{S} А шта велиш?</p> <p>— Па мал’те не ће то најбоље и бити!{S} А ја ћу бар за то време да |
— протестује гђа Сида.</p> <p>— Верујте не могу више.{S} Одмах осећам како штетно утиче на орга |
Мислим, дакле, да се варошке госпођице не могу ни сравњавати са госпођицама на селу, — вели Пе |
а се њихају и смеју тако, док их мамице не опомену да то није лепо!{S} А кад настане ћеретање м |
ако неко дође онда још и ’хоће, а иначе не можемо је намолити.{S} А тако радо слушамо и ја и Ни |
им је пропао цео дан, ако се бар у вече не виде и не обиђу.{S} Па тако је то било и лети и зими |
е друкчије мора бити обучен, ма да више не носи <hi>ни он</hi> мантију! — Ха, ха, ха! — смеје с |
лицама и једна српска гужвара — па више не тражим да једна домаћица уме своме мужу зготовити ру |
и красна старија ствар, и нико је више не пева као некад.{S} Пева Јула:</p> <quote> <l>Пошла Ј |
иповеда, оне дахну и моле га да им више не приповеда тако страшне ствари јер су, кажу, обе слаб |
плачу бабе и старци, што им се то више не може стрефити, а ви до први’ кукуруза!{S} Остало је, |
и моја Јула и ако је млађа!{S} До душе не велим баш да се завлачи по шифонерима, али тек чита |
бадава моји стари <hi>Цуњалови</hi>, и не зовем се <pb n="252" /> ни ја забадава Нића Цуњалов! |
рабанц-зејтин, тако она не била жива, и не била госпоја перзекуторовица ако од његовог крзна не |
ин фрај на скели и на ћуприји и свуд, и не мора имати пасош кад купује барут за чворке и зечеве |
кад купује барут за чворке и зечеве, и не мора да пуши трафику, нити му ико тражи пасош кад пр |
побесни, враг му баби!{S} И добро је, и не ваља!{S} Запамтио сам добро, кад год је тако родна г |
да ти кажем, — ја му се, та Бога ми, и не чудим, што му је било тешко.{S} Та отац је тек!</p> |
ад једе грожђе, а он га опере у чаши, и не једе љуске, него их оставља у тањир, па кад поједе и |
напољу!{S} А баш, да вам право кажем, и не би ми мило било сад на оваком времену...{S} Лети је |
ао отимала мало и викала: „нем тудом, и не знам ништа!“ и тражила да је пусте у кујну да помаже |
за које се Шаца као дављеник ухватио, и не пушта их, него јој шапатом одговара, па се тако тихо |
мовали и у правом, занимљивом говору, и не могу участвовати.{S} Не, он је био од оних који су с |
е наћи увређени, наравно, да бо’ме... и не треба, али њој, њој...</p> <p>— Па се потукли?!...</ |
уго.</p> <p>— Та и није, господине... и не знам кад брж’ су прошле!</p> <p>— Па баш сте се, каж |
е нисмо видили, па сад <hi>чисто</hi> и не знам управо, јесте л’ ви то, почитајема госпоја-Сидо |
тамо овамо, већ нека Бечлијка!....{S} И не фалите се, како сте живили тамо.</p> <p>— Е, како!.. |
певања јер је и њих све растужила.{S} И не би краја хвалама са свију страна; хвалише и песму и |
већ тешко било и пола дана без ње.{S} И не знам како, већ тада му је падала на памет страшна ми |
S} То је било, <hi>било</hi>, Ћиро, а и не дај Боже више да се поврати! — грми гђа Перса.</p> < |
т и умире... памтим друге године... а и не рађа се к’о некад, — вели домаћин. — Слабо се рађа, |
аменту док је она жива, она све ужива и не сме се ништа ни продати ни делити.{S} Неће баба у тр |
ила ђаволасто.</p> <p>— Па ни за кога и не разбираш, нит’ кога тражиш, — вели Нића. — А шта би |
> <p>— Е, дабоме, — брани га гђа Сида и не да на њ.</p> <p>— Ајд-ајд!{S} Ја ти ипак кажем, да ј |
Ти којешта говориш —</p> <p>— Ама ја и не говорим ништа; видиш да дремам, спав’о би’.</p> <p>— |
Савка, није мени до жене!{S} Тамо ја и не знам, каже, је л’ сам мушко ил’ нисам!{S} Удај се ти |
ор и леже у кревет, али не склопи ока и не заспа целе те ноћи.{S} А и што ће јој спавање и сан, |
аш здраве и добре очи, деране!{S} Ала и не знаш шта ваља!“ каже ми баба... „Е, сад баш видим ле |
од Карлова опазио да тера празна кола и не вози никог. „А што не пазиш?“ пцују га људи. „А што |
> <p>Знам да су многи читаоци, (па ма и не били критичари) сумљиво вртили главом кад су прочита |
вира и теже пијесе које се простацима и не могу допасти, а поучава је један Пемак (кинстлер у т |
ас а песма била нова, дотле не певана и не чувена у друштву, па је све очарала песма а њега и п |
и пада 29. септембра, па се тога дана и не ради у том селу од како је пре двадесет и неколико г |
тај Бог већ не узме једаред себикана и не курталише ме!</p> <p>— Не бој се!{S} Неће те скоро у |
ет вама!“ А ја им кажем: „Нико не зна и не верује шта сам ја саш њим изгубила!“ А оне кажеду: „ |
е.</p> <p>— Иди је, синко, зовни; она и не зна да имамо посјету.</p> <p>Госпоја Сида била је та |
ским.{S} Приповеда јој — и ако га она и не слуша, јер је већ сто пута то исто чула па зна напам |
овај... тедо’ рећи, празан трбу’, па и не мили ми се ондак ни да дувам у дужност... овај у рог |
омаћине.{S} А ти ниси био беамтер, па и не знаш, па није ти баш ни замерити! — шали се Нића. — |
ако у овом масном шеширу и дороцу, па и не мили ми се ни да погледам кудгођ...{S} Ето, па и ова |
ко је грло доноси, а она се занела па и не чује него се гуши у сузама и гнушава се безбожног Го |
епше свирала!{S} Неке комаде свира па и не мари, к’о од беде.{S} Тек кад нам тако неко дође онд |
, — вели гђа Сида удубљена у посао па и не слушајући је баш.</p> <p>— Нећу да се фалим (јер то |
задовољан! — рече раздрагани поп-Ћира и не примети кад му нали у чашу домаћин с којим се онако |
биле смо другарице од детинства... та и не знам ни кад смо се познали!{S} Из једног сокака... — |
слабо вам и излазим... па тако ништа и не знам.</p> <p>— Верујем, верујем... бо’ме поп Ћира ва |
ти.</p> <p>А деца све грцају од смеха и не веле му ништа.</p> <pb n="408" /> <p>— Е, па извин’т |
’о чеше по лећи, — наставља бирташица и не слушајући га, — а он је онда мало учтивији, па не от |
пијем!{S} Тата каже, да узбуњује крв и не да спавати.</p> <p>— А пијете ли бар белу кафу?</p> |
’о с кимгођ?</p> <p>— А с ким ћу, кад и не смем ником да кажем, како је баш све то било! — Шаца |
х кућа; раде да се сатру.{S} Трпе све и не одговарају, само да их пусте после подне на рогаљ у |
ао цео дан, ако се бар у вече не виде и не обиђу.{S} Па тако је то било и лети и зими.</p> <p>Е |
о влашкој шеници.</p> <p>— И добро је и не ваља, драги суседе, — вели поп-Ћира, — што је тако п |
ћ почела очајавати за успех, јер није и не би то био први случај, да њеној Јули пасира тако што |
па вас... нико вас од моји’ друкчије и не зове него „наш господин-парок“ —</p> <p>— Па, кол’ко |
енули име, па га нико у селу друкчије и не зове него Прока „хоћеш-Нећеш!“...{S} Сваки час има о |
„колегама“.{S} Па и други их друкчије и не зове него „господин-доктор“.{S} Господин хирург иде |
она се тако добро осећала ал’ не уме и не зна ништа да каже.{S} За то су сви ћутали.{S} Јула ј |
га тренутка, јер то <pb n="141" /> се и не може описати, то вреди доживети и осетити и после га |
сам се сетио па путу, е, а како га се и не би’ сетио!...{S} Наспело ми да се мало провеселим.{S |
извести.{S} И гђа Сида се реши, да се и не разговара пре са поп-Спиром, док се најпре не разгов |
пе оне, а лепе и парохије, — узеше се и не покајаше се нигда.</p> <p>Од то доба једнако су лепо |
с путником.</p> <p>— Ето, откуд ми се и не надате...{S} Ја са скупа... оног нашег, па сад се вр |
један разговор.</p> <p>— Па, ви ми се и не фалите, чесњејши... вама се, к’о мислим, сме честита |
> <p>— Но, па како, како?{S} Ви ми се и не фалите како сте провели ово неколико дана без мене.{ |
Ех, да изгорем од ракије! — брани се и не да бојтар. — Е, ваљ’да сам неки фидибус, па да изгор |
а метла јој паде на главу, а мачак се и не миче с места него се и даље спокојно и натенани умив |
“, од дуга времена.{S} А иначе, он се и не мисли овде на селу заробити и оковати, него чека сам |
овде знате, к’о неки род, па за то се и не циврам него се и сам послужујем.{S} То ми је балсум, |
то не поможе!{S} Игра Шваба ако му се и не игра!{S} Гледа га Нића боктер из оног другог кола, г |
и удари у плач, — па ме само секирате и не верујете ми.{S} То баш ни најмање није лепо од вас, |
лушкиња!</p> <p>А господин попа чешће и не долази кући, него с гробља право кући „усопшчега“ на |
кад једно говори оно друго и не дише и не трепће од силне пажње и милоште.</p> <p>Разишли су с |
ка дана и <pb n="334" /> да не долази и не пролази улицом, бар док се поп-Спира не врати с пута |
а настаде опет играње.</p> <p>Старији и не устадоше од стола а омладина се ухвати у коло.{S} Св |
а, показујући му нову лулу, — а ви ми и не честитате!{S} Морам сам да вам се похвалим.{S} Гле’т |
ити; само ћу дувати у рог, а за то ми и не треба ни Неце Муцкалова језик!{S} А ово парче сланин |
p> <p>— Ал’, Персо, за Бога!{S} Та ти и не знаш, како је све то ишло, док је дошло до густога.< |
како је да је, него се бар ти не мучи и не злопати на тим вашим свету, каже!{S} А ја ћу се, каж |
ви, онако, знате, клот — па вас човек и не може тако одма’ да разликује!{S} Ха ха ха! — смеје с |
од своје куће.{S} Фала Богу, онај вам и не избива из куће.{S} А збиља, господар-комшија, а отку |
рођоше и чарду и оставише је за собом и не свратише у њу.{S} А и шта ће у чарди, кад је Пера по |
и’ само!{S} Добили госте, па се ником и не фале!{S} А, а, даћу ја вама!{S} Гледај ти само њи’!< |
јео поп Ћира, јербо десном се страном и не служи, на десној су му сви зуби слаби и шупљи.</p> < |
е од камена, а да се не осврне за њом и не да оку пријатна призора и уживања.{S} Шарени се од с |
тамо не би био комотан, а вели он, он и не рачуна да једе, ако не сме да се наслони на један ил |
е ћорава садашња младеж, и за што као и не?!</p> <p>— Па кад праве баба-Тини, а што ће онда ваш |
адрже на ручак.{S} А она се баш много и не цифра.{S} Не чека, што кажу, да је два пут позову; ј |
рали!{S} И кад једно говори оно друго и не дише и не трепће од силне пажње и милоште.</p> <p>Ра |
очито поп-Спира.{S} Он се одобровољио и не тражи више <pb n="53" /> његову крв.{S} Шта више, са |
за своју ћер; а јао, жалосна, а како и не би; ако мати неће, а да ко ће?!...{S} Ју, ја сам се |
ћи пут што вечерам вечерас!{S} А како и не би’, кад те само гледам, како умеш да једеш! — вели |
p> <p>— Па јесте, — вели Јула, — нико и не надледа то буре.</p> <pb n="152" /> <p>— Та обиђе га |
води Глиша Сермијаш, кога обично нико и не зове у сватове (јер кад се случајно опије — а то је |
а и како би друкчије било кад ту нико и не пије из бокала или холбе него из оног геџавог и жебр |
левом држи браду па га гледа блажено и не трепће.</p> <p>— А, шта ја кажем?!{S} Шта велите на |
зло и наопако, да се не проведе лепо и не прође добро и господин попа, кога нарочито зову и на |
икад, што кажу, тако доцкан, да скоро и не вечерамо од силног беамтерског господства.</p> <p>— |
а, све је боље, тако да понекад скоро и не ваља од силне писмености; јер пре ни људи нису знали |
и акта из епископске архиве, па за то и не можемо улазити у детаље у приповедању, јер би ова и |
људи се умеју, као што је већ познато и не треба доказивати, мало и умеравати и „политички“ вла |
д си ми само пао шака!{S} Па онда већ и не зна шта да иште!</p> <p>— Та коме ви то диваните?!{S |
тамокана раде, да откуд, не трукуједу и не <pb n="247" /> правиду какве <hi>фаличне банке</hi> |
м и буде покојни.{S} А оне га слушају и не дишу, и тек кад се спасење исприповеда, оне дахну и |
бе и свекра, никога, ваљда, не негују и не поштују тако зими у кући к’о чизме.{S} Па и сама жив |
але место да је суво и оцедно и да му и не треба тротоар.{S} Но међу тим није баш ни тако.{S} Н |
.{S} Не мрзе се ови млађи, али се баш и не траже.</p> <pb n="405" /> <milestone unit="subSectio |
то већ и сами брез вас!“ А он се баш и не отима много, него се тако поваздан одмара.{S} Не мор |
p> <p>— Баш нећу имати мира, док и себи не купим —</p> <p>— Јесте, врло леп циц!{S} Нисте ви пр |
лако је вама, пријо, тако диванити; ви не удајете!..., Ал’ како је мени!... одранила је, што к |
но пофалити.{S} Бајаги, не знате!{S} Ви не знате!</p> <p>— А откуд и да знам!{S} Од како ми је |
ред!{S} Докле ћете?{S} Кад почнете а ви не знате шта је доста!...{S} Добро, добро!{S} До’ћете и |
ас и очи им не избеле.</p> <p>Нико живи не иде више сокаком.{S} Изумире полако и бахат људи и т |
ет не би било по вољи?!{S} А зар попови не певају к’о и други људи?{S} А зар ја не певам у цркв |
јећи се (из искуства) да њој који други не полети о главу, побеже у авлију право камари сламе, |
ике куповати и читати и ако учевни људи не верују у снове и вичу на Сановнике, јер се све догод |
хвале га као једног вредног члана, који не једе бадава, него који зарађује свој хлеб.{S} Постао |
Сока била гневна, а онда ни сами мушки не бирају израз, нити су објективни!) Опет ће ме задржа |
подне заливала башту.{S} Ослушкује, али не сме никако да погледа у комшиску башту.{S} Мало јој |
ју ће авлију, јер чује неко хркање, али не зна: у <hi>којој</hi> то кући хрчу? — па не сме прек |
У Божијој је руци све то, наравно, али не треба ни ви да седите скрштених руку.{S} Добра парох |
па затвори прозор и леже у кревет, али не склопи ока и не заспа целе те ноћи.{S} А и што ће јо |
ко је био последњи данас на тавану, али не добија никаква одговора.{S} А девојке завукле главу |
девојке пролазе једни поред других, али не говоре ништа него се само погледају крадом испод очи |
ло час споменуто, био један разлог; али не мање јак разлог био је и тај, што је поп Спира, као |
ачама</hi> </p> <p>Била два попа, — али не она два попа, што су једном остали сами у свету, па |
багремових дрвета и два велика дуда али не јалова као она на сокаку него родна која су сваке го |
ац из следећих Глава, које ће краће али не мање интересантне бити.</p> </div> <pb n="221" /> <d |
валица.{S} По њему су се слободно могли не само пацови него и мишеви до миле воље шетати и трчк |
хијани тако имућни, да су комотно могли не два, него два пута по два попа издржавати заједно са |
ето ти га па к мени. „Срдили се ви или не срдили, ја дођо’ каже, на једну чашицу.“ Кад ал’ јес |
> и руча и вечера, јер хтели домаћи или не хтели, морају да је задрже на ручак.{S} А она се баш |
, од туђе земље из туђа света, ди петли не поју, ди звона не звоне да се оџаци не пуше; ја сам |
аку ноћ ради, и тако то траје док петли не запевају, а онда одједаред као да у земљу пропадне.< |
Та, знате, код нас паора како је... ми не мудрујемо много к’о капуташи!...{S} А <pb n="416" /> |
с.</p> <p>— Видиш, молим те, а ништа ми не јавља лукава паорска бештија, — вели гђа Перса љутит |
ница. — Па онда —</p> <p>— Е, па кад ми не верујете, ја нећу <pb n="211" /> приповедати, — рече |
да допустиш, да дотле дође.{S} И сад ми не помаже сва моја памет и све школовање.{S} Шта му сад |
а се потуку!</p> <p>— Е, па лепо ако ми не верујете, а ја вам нећу ни доћи више никад.{S} Запиш |
као каква швигарица.</p> <p>— А што ми не хофирате? — запита фрау Габриела одједаред оне око с |
ија остаје при своме и вели: да ни мами не би шкодило, да мало више зна француски.{S} До душе, |
о у сватове, ал’ нико ме, фала Богу, ни не тера!{S} Па зашт’ да идем?{S} Је л’, зашт’!{S} Ко је |
Хе, ми се старамо и штедимо, парохијани не жале него дају.{S} Кад смо ми, то јест, ја и господи |
е њима у походе, али се Шацини и Перини не састају, не виђају као ни пунице им.{S} Не мрзе се о |
о па решета жито, а поп-Ћирини онда они не можеду да изиђеду пред кућу ни послом а камо л’ ради |
а биће <hi>тебикана</hi>, макар ни Арси не дотегло, јербо си ми ти <hi>ближе род!</hi>“ А Нићи |
Аркадија.</p> <p>— Е, лако је теби, ти не зависиш од њега.{S} Него, реци-дер, Бога ти, шта да |
261" /> <p>— Е, ти кад кога мрзиш, а ти не знаш да поставиш, тако да кажем, плот твојој мрзости |
совјетовати... и, већ тако даље, да ти не отежем, видим да се већ врпољиш к’о ђаво на џомби.{S |
ерту. (Спиро, треб’о си видити, а ја ти не умем све казати!) Шпацира се с њим испред куће, а из |
но гледам само на асентирунгу; какве ти не узимају у војску.{S} Чисто веле: дај само нек је виш |
бра —</p> <p>— Та добра сам ја, него ти не ваљаш! — вели бирташица и наставља пеглање.</p> <p>— |
О о о!{S} Па ајде, здраге воље, како ти не би’, помог’о.{S} Хехе, — смеје се домаћин, — како не |
тебе, зло и наопако по мене?{S} Како ти не би’ помог’о.{S} Само кажи ди те боле!</p> <p>— А, зн |
мени тамо како је да је, него се бар ти не мучи и не злопати на тим вашим свету, каже!{S} А ја |
ав јавит’ не смем,</l> <l>Јер твој бити не могу;</l> <l>А да с другим сретна будеш,</l> <l>Моли |
ћи па умрети,</l> <l>Ал’ да ми је смрти не видити;</l> <l>Да ја видим, ко ће ме жалити?</l> <l> |
не поју, ди звона не звоне да се оџаци не пуше; ја сам ти, моја Савка, са онога света, каже ми |
се с њима, јер оба попа ћуте и ни речи не чује иза себе.{S} Поп Ћира ваљада спава, а поп Спира |
анца, па пазите, да се какви вандрокаши не ушуњају у кућу.</p> <p>— Терај већ једаред! — рече п |
а који се брију, бербернице ни у вароши не раде сваки дан, него већином Суботом и Недељом, па т |
ојку на удају, па још под фелером — тај не треба, Бога ми, да џимрија?</p> <p>— <hi>Фелер!</hi> |
пријатељским погледом.{S} И поглед тај не могаше више да издржи сетом обузети путник, него се |
те су сви паметнији од ње у кући па јој не даду за право, — вели гђа Перса. — Простакуша једна. |
а Перса, — кад узме књигу, та вам ондак не зна шта је доста!{S} Та би вам заборавила и да једе |
то госпођа попадија говорила, зато ипак не треба нико да помисли, да су се они, не дај Боже, мр |
сам се уздржав’о!{S} Но, ал’ зато ипак не треба се предавати очајанију.</p> <p>— А јеси л’ се |
спремају за доцнији живот, али их ипак не пуштају напоље преко сокака.{S} Јер кад се један так |
ови млађи!{S} Баш се човек ни за часак не може на њих ослонити!</p> <p>— Та знам, знам, слатка |
и беде ма кога по кући, док им напрстак не спадне с прста. „О, убио те Бог, Персида (или Сида)! |
о да је сокак ваш спахилук,... да човек не може да изађе пред своју рођену кућу од лупе, прашин |
ка и његове реформе, по којима се човек не може разликовати од паора.)</p> <p>Господин попа оде |
а!! (А има таких ствари, којих се човек не може отрести к’о ни онај Доситејев Абу Казем Тамбури |
сваком познато, да се фамилијаран човек не може ни на пола часа изван вароши на пут кренути, а |
окле му опет не дођу лутке!{S} Ту човек не уме да буде доста паметан, — <pb n="27" /> вели попа |
их вратих стоји и гледа за њим, све док не савије у други сокак; а кад савије у други сокак, а |
о маукале комшинске мачке све дотле док не изгубе глас и очи им не избеле.</p> <p>Нико живи не |
оји је увек наглашавао да прави родитељ не треба своје дете пред њим самим да хвали — овде је о |
жена била тога дана за жалост, — да вам не умем каз‘ти...{S} А госпоје око мене <pb n="377" /> |
кришчицу, онако форме ради, само да вам не дам корпу! — вели Габриела и остави штрикерај.</p> < |
оспите кришку!</p> <p>— Ајд’ баш да вам не учиним нажао.{S} Али само једну кашичицу!...{S} Дакл |
е, то вреди! — вели поп Спира. — Ја вам не марим за торте и друге којекакве керефеке.{S} Него ј |
све шта господин гост воле.{S} Она вам не мари баш да чита и да пише али да скува — у томе се |
тако сам најгириг!{S} Ништа, ништа вам не знам —</p> <p>— О, то сам вам ја онда у великој штет |
во ова што је у нашем селу.{S} Бољу вам не бих знао пожелети.{S} Мој чесњејши пријатељ, господи |
да пиједу а нећеду да платиду, а ја им не дам то, и пазим на њих к’о њихов род, и, на прилику, |
ми натруковану облигацију даду — па им не би’ веров’о.{S} Та шта ће мени жабац, код мене живог |
е све дотле док не изгубе глас и очи им не избеле.</p> <p>Нико живи не иде више сокаком.{S} Изу |
ом где поседише мало у разговору док им не јавише: да изволе, супа је на столу.</p> <p>Господин |
су били угојени!{S} Мантија само што им не прсне испод пазува, а појас никако да се скраси на т |
, нађ’те ви још једног, па да вас возим не за <hi>осам</hi>, него за <hi>шест сребра!</hi></p> |
кад је пијан, <pb n="272" /> нико с њим не може да изађе на крај.{S} И пије и бије се, и купује |
“...{S} А човек, што кажу, „ништа собом не понесе већ скрштене беле руке и праведна дела своја! |
њом поп Спира, — ваш гостопријемни дом не може човек никад заборавити.{S} Збогом!</p> <p>— Та |
држи ону његову певницу, док он часком не оде.{S} Орестија, који је ванредно певао и китио и д |
а а бесна као фурија.{S} У срцу њезином не беше ни толицно кол’ко једна пчиодина глава места за |
род; идем у бели свет, ако тај грубијан не повуче што је заслужио!{S} Идем, Ћиро, куд ме очи во |
рив и први бега с пања и ако би касапин не знам шта дао, да га може укебати.{S} Г. Пера му је п |
ну дуњу, па тихо кикоћу, али им домаћин не чује кикота, па се и он ућути.{S} Само се још чује т |
та!{S} Он добро тера, до душе, ал’ и он не ваља.</p> <p>— Па кад добро тера а шта ћеш више и бо |
ђа Перса запитала поп-Спиру за што и он не купи Јули клавир, овај би јој одговорио да јој је ку |
па је онда на коњу, што веле.{S} Јер он не познаје још то женско створење, које је у стању да м |
о!“ А ја све једнако <pb n="161" /> к’о не знам да је он умро, па кажем: „А ко ће тебе, роде, н |
дно и <hi>да почињем</hi> с вама; јербо не знам: ко је старији у тој вашој <pb n="186" /> кући, |
ска.{S} А ја је једнако умирујем; јербо не волем, знате, свађу; волем сваки са сваким да лепо ж |
једни сватови, а да вам какав гођ ђаво не пасира!{S} Не мож’те да живите без малера! — вели Цв |
нас</hi> код вас; па сад било вам право не било!</p> <p>— Ију, господин-Спиро, шта вам то сада |
} Томе је био узрок ноћашњи сан, управо не ноћашњи него сан у саму зору.{S} И откуд само то да |
а вели он, он и не рачуна да једе, ако не сме да се наслони на један или други лакат кад једе, |
за то тако и диваним.{S} Кера био, ако не потрефим!{S} Та још мој покојни баба (Бог да му душу |
никад!“ А друго, што је тако исто, ако не још и горе наљутило гђа-Сиду, било је и само госпоја |
по нашки... с фронцлама, што кажу, ако не би замерили штогођ? — запита Север.</p> <p>— О, здра |
дна, до ово доба мог’о бити?!...{S} Ако не бидне код Аћимови’?!...{S} Аћим је јуче у јутру пре |
— смеје се домаћин, — како не би’, како не би’!{S} Та сећаш ли се, Спиро, кад смо оно, к’о бого |
’о.{S} Хехе, — смеје се домаћин, — како не би’, како не би’!{S} Та сећаш ли се, Спиро, кад смо |
p>— Па... овај... господин-попо, а како не би’ знао; знам и’ тушта... него, ви кажете: „ајд баш |
ти?</p> <p>— Ко?{S} Је л’ ја?{S} А како не би’ пев’о, кад гођ ми је срце весело!{S} И певам и п |
аћи,... не сме фалити!</p> <p>— Па како не можеш никако да нађеш себи жену?{S} Што не нацуњаш с |
е киснемо и ми и коњи!</p> <p>— Та како не би било кола у толиком селу?! — праска гђа Перса.</p |
!{S} То ја фурт штудирам, па ево никако не могу да искумстирам!{S} Ди је то само, лола једна, д |
ор Шандор, само му гђа Перса још никако не признаје бечке дипломе његове; јер кад је реч о њему |
тим чује неке кораке, али се још никако не осврће, него се дала и као задубила у посао па ради, |
ри „сеоским добошем“, а названа је тако не онако на памет, него што је доиста личила и на једно |
ти.</p> <p>— Ајде немој ми ту... и тако не знам ни ди ми је глава од пута и силна труцкања.</p> |
али тражим од вас да вас нико, ал’ нико не преслишава... па ни моја најбоља другарица Јула.</p> |
пријатељски корети, полугласно да нико не чује. — Ал’ за име Божије, либсте, та шта правите то |
све не каже, па <pb n="145" /> се нико не налази увређен! „Хо, — мисли у себи Јула, — како сам |
у... гроб не зна, те што му тако и нико не може на њ отићи и сузама га својим залити, а ви отид |
га није могло ништа снаћи.{S} Бар нико не памти тако штогод.{S} Ни стари брица Јефта не памти |
земљи херцеговачкој, ал’ гроба му нико не може наћи; но баш да се и знаде за њега, ко би му до |
, него опет вама!“ А ја им кажем: „Нико не зна и не верује шта сам ја саш њим изгубила!“ А оне |
дмицао.{S} А шта је чуда спремљено било не смем чисто ни да ређам, јер се бојим, да ми нико нећ |
ако и прексутра, тако да се то досадило не само Меланији која се унтерхалтовала, него и свима у |
Па, да ви’те, и смислио сам...{S} Само не знам, ’хоће л’ ваљати штогођ, — вели Аркадија.</p> < |
га на нарочито место метла, да га само не заборавим!{S} Морам зашити ове проклете џепове, сто |
Бога, к’о што га и има!{S} Него ти само не попуштај твоје право и твој резон!{S} Вид’ла би’ ја |
и, али се Нића извињавао тиме, што тамо не би био комотан, а вели он, он и не рачуна да једе, а |
еност друштвена.</p> <p>— Па сад... оно не кажем баш да нема; оно што има боље, томе част и пош |
тиче!“ Њему мило што зна, да то сигурно не пева госпоја Сида попадија, а њој опет тако исто, шт |
>Како тихо ти почиваш,</l> <l>И конечно не чувствујеш</l> <l>Бол сердца мог!“</l> </quote> <pb |
де се продаје кришом дуван и где обично не сматрају да је грехота испребијати или чак и убити ф |
езла“ и „похенес“!... <pb n="392" /> То не знаду, а пасија им је да се прдаче сас ноблесом!</p> |
скопе и неку берберску сапуњавицу; а то не слути на добро!</p> <p>— Е, па кад ’хоћеш зета бербе |
<hi>женом</hi> постати!!{S} Па кога то не би наљутило, рец’те, по души, драги читаоци!{S} Јер |
умре така попадија!{S} Осећао је, да то не би био у стању преживети.{S} И слика Меланијина пост |
} Лаку ноћ!“</p> <p>Док мало после и то не умукне заједно са нестанком оних силуета испред куће |
Епископа и ради своје пастве, али и то не иде онако срдачно као некад, него онако званично, хл |
е у кујну да помаже Жужи.{S} Све јој то не поможе, увукоше је измеђ у Ниђе боктера и Проке плај |
Особито у селу ни за живу главу нико то не сме да спомене; шта више, сад још хвале место да је |
говорити а камо ли играти, — све му то не поможе!{S} Игра Шваба ако му се и не игра!{S} Гледа |
и, воле се све више и више, и још чисто не могу да верују да су се узели и да ће увек заједно б |
а играју по леђи; крив вам ча-Нића, што не чува варош, к’о да ја имам солгину плаћу!{S} Чудна м |
комшиску башту.{S} Мало јој чудно, што не чује оданде песме ни тамбуре. „Па шта је то баш тако |
ја га питам: „Па шта би ’тео, роде; што не седнеш?“ А он ми каже: „Није ми до седења ни дивањењ |
дочепала какву жалостиву ствар.{S} Што не узмеш нешто весело и за смејање?{S} Шта ти је то?</p |
можеш никако да нађеш себи жену?{S} Што не нацуњаш себи жену? — пита га Ракила, једна лепушката |
и се на мотику да се одмори мало. — Што не бекне сад штогођ, мустра берберска!?</p> <p>А из дру |
ера празна кола и не вози никог. „А што не пазиш?“ пцују га људи. „А што се не држи љуцки!“ бра |
дове, жућове, гаџе, и тако даље. „А што не држите „пинчике“, к’о ја што држим, говорила би чест |
ве се топи у усти...</p> <p>— О, па што не кажете!{S} Извол’те, молим, извол’те!</p> <pb n="197 |
у рекла, кад ми је стао пребацивати што не умем тако лепо к’о ви, рекла сам му,... ’хоћу да вам |
и задовољно и округло и дебело само што не грокће од дебљине.{S} Већ се ноћу чешља перје, да се |
те скоро узети!{S} Не треба ни њему што не ваља, него то оставља нама овде на врату —</p> <p>— |
е и говорило по селу, кад неко за нешто не мари: „Е, — веле, — мари он за то к’о Совра гајдаш з |
к је добар; ништа се за њега тако нешто не чује, а од добре је и богате фамилије!{S} Има већ са |
и оног проклетог зуба, да га он нипошто не узмогне показати Његовом Преосвештенству господину Е |
х само у сватове, па за то ни један поп не може више онако приликом да се вози, па једна невоља |
че гђа Перса. — Па што ниси проп’о, бар не би’ сад знала за моју срамоту.{S} Ух, ух!{S} А шта < |
д радим, а ја онда заборавим, па се бар не секирам. —</p> <p>— Па иди!{S} Ти и онако најбоље зн |
а држим, мислите временом запопити, зар не?</p> <p>— А па наравно.{S} То је идеал и мој и мојих |
силна саламура.{S} Зар ја не знам, зар не знам — к’о једна власт, — да си пре три недеље закл’ |
ога ми, још више и на ово друго.{S} Зар не?</p> <p>— Та, оно, до душе, тако је —</p> <p>— Ах, в |
Немица,... ал’ са свим је тако.{S} Зар не?{S} Ја само кад морам да се свађам и да псујем кога, |
к, — баш та песма паде на памет.{S} Зар не знаш коју другу?</p> <p>— Па... овај... господин-поп |
а правите то <hi>од себе!!!</hi> Та зар не знате те рацке обешењаке паоре, те дивљаке, што само |
Знате како стоји тамо:{S} Добар пастир не сме на себе ни да мисли, него куд овце, односно пове |
румбетама, неким вергловима, да цео шор не може ока да склопи.</p> <p>— Па што су ти се завезал |
оле и матрикуле!</p> <p>— А већ код вас не могу да прођу ни једни сватови, а да вам какав гођ ђ |
је још добар био и тачно радио, а данас не можеш ни да га познаш, ни онај ни дај Боже.{S} Сад ј |
ед дудова овим истим путем, којим данас не сретају наши путници ни живе душе.</p> <pb n="291" / |
едан!</p> <p>У том заурла поп-Ћирин пас не трпећи као и сви у његовом роду музику.</p> <p>— За |
ди би онда ја —</p> <p>— А како ми опет не би било по вољи?!{S} А зар попови не певају к’о и др |
— а сад певај!</p> <p>— Ех, зар ми опет не знамо какво је младино певање! — храбри је отац. — А |
воље.</p> <p>— Докле?{S} Докле му опет не дођу лутке!{S} Ту човек не уме да буде доста паметан |
то рекао!? <pb n="90" /> — чуди се гост не знајући ни сам, шта више да пита Јулу.</p> <p>— Е, — |
ица... мо’ш је пити к’о кеша бару, ништ не осећаш!...{S} Та зар је не знам; та заједно сам је с |
ужавник с ракијом.</p> <p>— Е, вама већ не могу одбити, — рече гост, — али верујте да ово чиним |
днако.</p> <p>— Та што ме и тај Бог већ не узме једаред себикана и не курталише ме!</p> <p>— Не |
ашти уз своју тамбуру!!{S} Данас се већ не би ништа љутила.{S} Не жели баш, ал’ не би јој ни не |
рашће ти из очију. <hi>Мени</hi> то већ не би могло пасирати.</p> <p>— Е не би ти могло!{S} Кад |
на дну.{S} Ту се дан ноћ задржавао и у не малу бригу бацао поп-Спиру <pb n="268" /> и све укућ |
ћу — ипак су били те худе среће да буду не само опажени него чак и спевани.</p> <p>Ко их је спе |
ва, па опет њему добро; његову кукурузу не може да нашкоди суша.{S} Зато се и говорило по селу, |
Ет’, тако!...{S} Сад ми већ и фамилију не остављате на миру!</p> <p>— Не знам ја за твоју фами |
ј?</p> <p>— Хе, шта ћеш!?{S} Другу Пелу не могу лако наћи! — вели Нића мало и тужно. — Од кад м |
мене.{S} Носим га увек са собом (у злу не треб’о!) Ал’ која ми и асна од њега, кад ће ми се, з |
ренути, а да га женска чељад као камилу не натовари каквим поруџбинама које ни Стратимировићева |
И кажем им: ако <pb n="417" /> ми Јулу не дате, ја одо’ у солдате од своје воље... а и оч’о би |
ру, кад се господин попа искраде, да му не би пијани сватови из силне почасти придали Совру гај |
сто тужбу, послао је све од куће, да му не сметају, а он остао сам код куће и преписао је и пош |
сам онда мелем, а кад га мрзим, онда му не треба гори пелен!</p> <p>— Па за Бога, Персо; тридес |
и тога дана, кад поп-Спиру обрију па му не буде остало на лицу ни толко од браде и бркова кол’к |
/p> <p>Мануше оба попа руком и ништа му не одговорише.</p> </div> <pb n="330" /> <div type="cha |
па га сви у кући поштују и раде, а њему не даду ништа да ради, него веле: „Нека, ча-Нићо, не тр |
Међутим то је имало своју добру страну не само што се тиче поп-Спириног гојазног тела и комоци |
милостива, знали?{S} Од онда још ја њу не миришем, кад смо биле обадве у Темишвару, па кад јој |
ву ноћ по овим свету; ди ја стигнем, ту не може ни месец ни ветар!{S} Што ја знам чуда по селу |
се свака покаже баш онаква каква је; ту не помажу много никакве вештине и апотеке.</p> <p>Јуца |
да исакати...{S} Ја јој за то ни десету не верујем.</p> <p>— Та нећу, слатка, знам ја шта је та |
ом који се једном и никад више у животу не враћа и мисли су њене од неког времена често блудиле |
и, ди си то...{S} А већ Меланију сироту не могу да умирим. „Јух, каже, да није само папи унанге |
д је давно у романима речено да се срцу не да заповедати а у песмарици записано „Није благо ни |
е знам ког дрвета, и голубови како гучу не знам у чијој авлији.{S} Јули жао баш озбиљно.{S} Час |
Перса и одмах убрзала да измакне, да их не слуша више.{S} Била је тада љута целога дана.{S} Онд |
и их по средини обавијене марамом да их не упрљају.{S} Све то иде у цркву полако и достојанстве |
левчом левчу од тих других кола али их не преврну него само гурну и она одскочише у страну.{S} |
уди каквих нигде нема и доживљаји којих не може бити у реалности; типова људи који нису ништа д |
гђа Сида што је још нико од поп-Ћириних не протестира, а ето већ читава недеља дана прошла!!</p |
ознајем ја то по мени; та бољи ми жабац не треба! (Пера Тоцилов је некад секао дрва у некој спа |
чаша била прљава или није, то вам писац не уме казати, јер таке ситнице у стању је само женско |
ла за тај страшан догађај, то вам писац не уме да каже, јер је свака присвајала за себе ту засл |
— вели гђа Габриела.</p> <p>— Та... баш не велим да није; није ми он један то призн’о...{S} Бил |
ма онако мало ’хладно, снаја!...{S} Баш не би шкодило да се чимгођ мало угријем изнутра —</p> < |
— трже се па настави, — сад вам ја баш не умем казати <hi>од куд му</hi> баш штогла... ал’ так |
е даље шета.</p> <p>„И-ју!{S} Е, та баш не зна шта је ни стид ни срам!“ чуди се и вели гђа Сида |
ци капу на очи, па спавај.{S} А ако баш не можеш да заспиш, а ти се учини к’о да спаваш, то је |
је ни био у коли’!{S} Е, то му, ето баш не ваља!{S} Тако је приклане возио једног Џиду из Симик |
то?“ — „Та Иђош, — каже он, — „зар Иђош не знате?!{S} Та измеђ Сајана и Кикинде, ал’ ја нисам д |
ош нисам, још нисам —</p> <p>— Шта, још не?! — чуди се поп Спира, (а знао је добро да је г. Пер |
/p> <p>— Но, па добро, ал’ ја ипак, још не видим...{S} Пак шта онда?</p> <p>— Е, па сад каж’те |
ам; а, формално, ни ја својим очима још не могу да верујем.{S} Идем одмах да јавим то дешператн |
сте свакојако.</p> <p>— Но, за сад још не, ал’ може бити.. временом... — вели Меланија.</p> <p |
Отишли су као прекјуче, а бавиће се још не знам колико који на путу.{S} Дакле, све к’о поручено |
авио да газдује.</p> <p>— Ал’ ти ми још не рече: шта је то све радила?</p> <p>— Од кад си се ти |
ји ће да га вози?</p> <p>— Е, па то још не знам.{S} Ја пазим, ал’ још нисам дозн’о.</p> <p>— Па |
ладан вандровкаш, који се попео на дуд (не бирајући је л’: црн, бео или мургаст) да се наједе и |
Ержа су и даље лепо живеле међу собом (не хтевши се повести за својом завађеном госпоштином) и |
на миндрос.{S} Те ти он, Бога ми, држ’-не-дај! што рекли.{S} Једва изн’о читаву кожу.</p> <p>— |
уче рукавице, онда их опет Меланија <hi>не навуче</hi>.{S} Онда опет ’хоће да покаже, како она |
је <hi>сто пути</hi> труковано — па <hi>не верујем</hi> ја то! — вели гђа Сида претварајући се |
/p> <p>— И <hi>нећу</hi> да знам, и <hi>не треба</hi> ми да знам! — сикће гђа Перса. — И бркове |
ного што шта у овом шареном свету и <hi>не може</hi> да мотивише — па ипак се догађа.{S} Али пи |
ро“ спопало?!{S} Та <hi>то</hi> баш <hi>не ваља!</hi></p> <p>— Ама то, <hi>то</hi> баш и ваља!{ |
оз сузе ону тужну песму:</p> <quote> <l>Не јадај јаде, Јуло девојко,</l> <l>Не јадај јаде, не р |
у јасно,</l> <l>Две сиве грлице!</l> <l>Не слуша <hi>лепа Јула</hi>,</l> <l>Већ белом руком маш |
<l>Не јадај јаде, Јуло девојко,</l> <l>Не јадај јаде, не рони суза!</l> <l>Сутра ће т’ мајка в |
за један добар опанак“, вели јој Нића. „Не шкоди ако бидне и више...{S} Ако штогођ и претекне; |
а (а у осталом, на то су га и научили. „Не дам му, боме; ено му мишева па нек их хвата!“ рекла |
а ђипа, мал’ ме није ударила, па каже: „Не дам ја, док сам ја жива, — каже, — моје дете у Швапс |
исте гађали ни чим.{S} Ви само каж’те: „Не знам ја ништа од свега тога, а он, каж’те, нека дока |
возим“. — Па нађи кога, кажем му ја. — „Не могу,</p> <p>— вели он. — Нађ’те ви, па ћу вас возит |
/> <p>— Тхе, — рече гђа Сида у себи. — „Не липши магаре?“ А после се опет замисли. — Но, за хир |
питомо смешила и тек по некад „Да“ или „Не“ или „Да боме“ рекла.{S} Исто се тако жив разговор п |
о — смеје се и вели им путник — онако и неауфировани потрпали у кола, а, <hi>ситна господо?</hi |
езде тако лепо жмиркају с тамно-плавога неба и крв кључа и кипи у ова два будна заљубљена створ |
{S} Гром, прави, формалан гром из ведра неба.</p> <p>— Брзо, господине, брзо! — жури га Аркадиј |
то је све изненадила, као гром из ведра неба, та новост.</p> <p>Одмах на прво питање Јула је уд |
Нестало оног ведрог и насмејаног плавог неба, покрили га сиви облаци који се по ваздан гоне, ст |
ом Великом Календару удари благослов из неба, и јендек се напуни опет као што је и био и нуди и |
су сви гости и пулгери па и беамтери до неба хвалили, био резултат удружене теорије и праксе, — |
шеширић и запева.{S} Оде глас високо до неба и далеко се разли, мислиш преко целе равне Бачке!{ |
дице које светле и швалерски жмиркају с неба амо доле на заспало село и буднога Шацу у њему, ко |
па поче:</p> <quote> <l>„Сиђи, Боже, с небеса,</l> <l>Па да видиш чудеса:</l> <l>Како <hi>ћифт |
.</p> <p>— Е, гледај ти само једне кере неблагодарне! — рече бирташица изненађена, и оставља пе |
од ових суморних дана, и траже ведрије небо и блажије поднебље.{S} Само ће несташни и безобраз |
ном речи, није украо само оно, што је о небо било обешено.{S} Од кућевног лопова — говорила је |
S} И млада беше дивна.{S} Плаве очи као небо Ђурђевскога дана, а поглед јој свечан и диван као |
у прозоре, и ујутру опет осване облачно небо, киша и блато; и видиш само покисле кокоши пред ку |
а упро свој благодарни телећи поглед у небо па вели: „О, Боже, овакога монарха дај да получи с |
и шора ногама по земљи, па дигла нос у небо, мислиш Венус је, нико к’о она!{S} Ху!{S} Та у мал |
ко више знао, да њих двоје и још Бог на небу и баба Макра на земљи, с том само разликом што је |
поче по свом обичају да броји звезде на небу (да би пре заспао), изброја седам осам звезда па з |
биће род, док се само неки њихови, који невенчано живе, венчају.</p> <p>Сто се постави и јело с |
<l>За њоме вес’о јаше</l> <l>Тај женик невера.</l> <l>О, иди, дивна нево,</l> <l>Где срећа за |
— прекида га Меланија, — знам ја мушки неверни род.</p> <p>— Ал’ уверавам вас —</p> <p>— Веров |
после подне, приповедале су се чудне и невероватне ствари о том догађају.{S} У вече тога дана, |
тали претходну Главу, јер им се чудно и невероватно учинило, што се Јула тако лако утешила, док |
хусарски, инфантериски па чак и један (невероватно у Банату!) „маринерски“ официр!{S} Тако на |
биле и домаћице се једна другој хвалиле невероватном количином млека, тако невероватном да ни ј |
лиле невероватном количином млека, тако невероватном да ни једна није већ ни веровала.{S} На се |
иди, — вели госпођа Ћириница и показује невероватну висину, до које ће госпођа Спириница поскоч |
тало се.{S} А заћутало се за то, што се невеста Јула стидела и устезала; а стидела се за то јер |
овска песма, што је певају девојке, кад невесту чешљају; чује се песма:</p> <quote> <l>„Док ста |
пропадао међу комшиском децом као какав невешт педагог.{S} Врло су га често секирала <pb n="51" |
дошло чисто чудно што се Шаца тако чини невешт, а у сну јој тако мио и искрен и тужан био, а са |
{S} И то откад.{S} Па ја се све чиним и невешта...{S} К’о велим: комшије смо, па није лепо да с |
е боље кад женска грди него кад се чини невешта, па се није бојао; он се само бојао оних дренов |
зацију и сатисфакцију!{S} Ја изиш’о к’о невин а он к’о дрзновен клеветник који се дрзнуо да обм |
шна искреност према људ’ма, и да сам ја невина жертва свега тога... да ми је неко променуо и по |
какав лак перјан јастук, и тако постаде невина жртва раније мржње.{S} Пала је јадница и дочекал |
quote> <l>„О, незлобна голубице,</l> <l>Невина моја грлице!</l> <l>Како тихо ти почиваш,</l> <l |
<hi>самовољна</hi> оца и сећајући се ти невини жртава самовољини, узданути те рећи:{S} Самовољо |
Голоса који је напаствовао и оклеветао невину Геновеву. „Ти си опет читала ону проклету књигу! |
} Спомиње колико је њих „супружески али невјенчано живећих“ приволео да приме св. тајну брака; |
мораде да продужи:</p> <l>„О врат’ се, нево, врат’ се —</l> <l>Зар нису сеје миле</l> <l>Доста |
у песму:</p> <quote> <l>Радуј се, млада нево!</l> <l>Већ чарне твоје власи</l> <l>Од мирте вена |
>Тај женик невера.</l> <l>О, иди, дивна нево,</l> <l>Где срећа за те цвати,</l> <l>И песма нек |
ише онако приликом да се вози, па једна невоља!{S} Коме се сад обрати, мислио је и слутио поп С |
а блато велико —</p> <p>— Да, да, то је невоља једна!</p> <pb n="266" /> <p>— А како би сад доб |
n="27" /> вели попадија. — Једна мука и невоља, а нема му лека!</p> <p>И доиста, ко га није поп |
ти Трифун учитељ, дошао, било је муке и невоље доста кад је требало што написати.</p> <pb n="33 |
ко они нас деру, кад је неко од наши’ у невољи; кад се, на прилику, жени!{S} Та, волијем поповс |
. — Обешењак је.{S} Кад те види да си у невољи, а он онда не зна ни за Бога ни за душу, већ к’о |
а да савлада човек који мора хитно, а у невреме, да путује</hi> </p> <p>У том уђе и Аркадија.</ |
икира у мед, па није да је само сикира, нег’ и сво држаље.{S} За то буди паметан — к’о и увек ш |
један луд <pb n="270" /> обичај; воле, нег’ Бог зна шта да му дате, да удари преким путем, па |
коње, па мало им што су му одвели коње, нег’ му још метли уларе на врат па отишли с коњима а ње |
а да чека; бо’ме јој барон и неће доћи, нег’ неко тако!,..{S} Нашла шљука прдавца!</p> <p>— Каж |
амтерски нос!{S} А зашто нас и плаћаду, нег да га свуд забодемо!{S} Ај, је л’ добро диваним!!{S |
жени!{S} Та, волијем поповску крајцару, нег’, што кажу, трговачку форинту!{S} Та сети се само ш |
о украду украду, ајд’ нек и’ ђаво носи; нег што још волу да намагарче газду коме украду коње!!. |
прама нас, нисам ни ја спрама друге!{S} Нег’ ил’ њу, ил’ никоју!{S} И кажем им: ако <pb n="417" |
осио кадгођ ове пударске опанке?!...{S} Нег’ чизме и лети и зими, па све потковане талирима!{S} |
у, њему —</p> <p>— Верујем, верујем.{S} Нег’ молим те да ми све испроповедаш —</p> <p>— Ал’, ка |
{S} А баба ми каже: „Кад волеш њу већма нег нас, па нек ти је, каже, на част!{S} Ал’ ја, каже о |
у овом селу, та није било бољег боктера нег’ што ће га ноћас бити!{S} Та чува ноћас село <pb n= |
фику, а то је једна женска прилика шира нег дужа, па се горња половина дигне а у доњој стоји ду |
трашна кад неког омрзнеш.</p> <p>— Није нег’ да се још измирим ваљ’да!{S} Ако ти ’хоћеш, ја бо’ |
о и сва господа, вечерамо много доцније нег ви павори... па по никад, што кажу, тако доцкан, да |
/p> <p>— Е, па јесен је, блато је, горе нег’ и сува зима ил’ снег.</p> <p>— Та знам.{S} Петре с |
рвен појас добио!{S} Има тај више среће нег’ памети — то ја само знам!</p> <p>— Долијаће!{S} До |
што свуд завирује и забада свој нос, и нег онај месец, што блене по сву ноћ по овим свету; ди |
ова бештија навела да уради; нико други нег’ баш она.{S} Ах, ко да је гледам и слушам!{S} Она, |
ој само име <hi>„Јула“</hi>, — не питај нег одма’ узимај, док није други дочеп’о! — рече Рада б |
hi>милија</hi> је дикина недеља,</l> <l>Нег’ нанини’ <hi>сто година</hi> дана!“</l> </quote> <p |
<l>Волем бити Тиској риби ’рана,</l> <l>Нег’ љубити три млада дротара!“</l> <l>То изрече у Тису |
е већ са Пајом Кицошом.“</p> <p>Тако је негда диктирано и писано писмо.{S} Аћа Шлајбер прими дв |
ике) онако исто пуначка и округла као и негда још кад још није знала за ту, тако рећи, паклену, |
оји Аркадија црквењак и његов помоћник (негда најглупљи ђак у школи, коме је стари учитељ прори |
дине доносила род и стократно наградила негдашњи труд поп-Спирин око њих.{S} Увек је под њим би |
нешто о прошлим златним временима, и о негдашњим великим и садашњим малим платама бојтарским.{ |
о чиков. — Ту се гђа Перса сетила свију негдашњих мајсторија којима су се послужили (и поред св |
није био у селу код куће, него обојица негде на путу.{S} Да нису тих дана одсуствовали, Бог зн |
лепеза; да је ду’неш, зауставила би се негде на тараби или на багрему, како је лака!{S} Никака |
и он пред владику без појаса!?{S} Ту ће негде бити да је и појас.{S} Види да га није откуд метн |
а једе (као друга његова паорска браћа) него <pb n="369" /> само из белог порцуланског тањира.{ |
да нећу бити тако <hi>лакомислена</hi>, него <hi>практиш</hi> к’о ви —</p> <p>— А, извин’те! — |
у, — боље ја да јој кажем <hi>сад</hi>, него свекрва или муж <hi>после</hi>!{S} А друго, научил |
г, па да вас возим не за <hi>осам</hi>, него за <hi>шест сребра!</hi></p> <p>Размисли се поп Сп |
ног вредног члана, који не једе бадава, него који зарађује свој хлеб.{S} Постао је љубимац баби |
ако имућни, да су комотно могли не два, него два пута по два попа издржавати заједно са њиховим |
атко је време, бојим се, каже, петлова, него сам дош’о да тебе видим и да те надгледам и да ти |
ез зуба... а оно није ни била та књига, него <title>Часловац</title>...</p> <p>— Па... овај... |
етне на вратима као сведока свега тога, него опет ону фаталну фрау-Цвечкенмајерку!!!</p> <p>— Ј |
ш и сневати!</p> <p>— Та не через тога, него се бојим да те не каштигују.</p> <p>— А, до тога н |
милији.{S} Није ју вређао као до сада, него јој тужно цвилећи говорио оне слатке речи.{S} Тога |
па не може још да дође к себи од чуда, него се наслонила на мотику па гледа зачуђено око себе |
дна и добра —</p> <p>— Та добра сам ја, него ти не ваљаш! — вели бирташица и наставља пеглање.< |
речи, то и није била она права биртија, него пулгерска кафана, где се мало говори а мало и попи |
говори: „Прошло је то мене, снаго моја, него ти уради к’о што сам ти каз’о; слушај ти само мене |
е само Меланији која се унтерхалтовала, него и свима у комшилуку па чак и баба-Тини која се још |
свештеничкој кћери, каква је Јула била, него Шаца који је, истина, врло леп био, али увек кратк |
узети!{S} Не треба ни њему што не ваља, него то оставља нама овде на врату —</p> <p>— ...да се |
ву ни да чује ни да види новог учитеља, него да чује своје унуче Савицу, који је ове исте годин |
и, не само грешни мирјани у парохијама, него чак и пароси, мрзе.</hi> </p> <p>Ах, јесени, јесен |
едао, и сад не даду никако мира људима, него их дирају једнако за прождрљивост њихових крава.{S |
стало свршеним клирицима и кандидатима, него да се ожене њима.{S} Лепе оне, а лепе и парохије, |
трењачама што веју жито по спахилуцима, него да је то човек наше вере.{S} А девојке су рекле, к |
у олтару, лепо се скамени човек већма, него кад му се на сну јавио Св. Никола и наредио му да |
онога другог, — не, дакле, та два попа, него друга два, и живела су у једном селу у Банату.{S} |
сирота Јула после тога не може да игра, него седи поред маме међу женама, а после неког времена |
не би се заиста више зачудио поп-Спира, него сад кад је ово чуо.{S} Гром, прави, формалан гром |
о је смислила; није имала кога да пита, него је могла сама да уради, <pb n="133" /> јер поп Спи |
љена са шаке мирно лежала на сред пута, него морају да стоје тако мирно, па да се гледају чији |
о није могао да дозна), па да не осећа, него да је као камен према ласкавим речима једнога онак |
о: „Затрацени!“ а други није био такав, него коју прво нађе Жужу или Ержу, а он вели: „Шецко-је |
ли и то не иде онако срдачно као некад, него онако званично, хладно; никад више да се врати оно |
а мора да тражи кога да јој пише у род, него седне сама па пише; по три дана може да седи и да |
ад ја нећу ништа да диваним преко себе, него, ето, питајте друге људе, и Џиде и господу.{S} Изв |
е издваја од своје, поверене му пастве, него седи као станац камен или као кула светиља крај мо |
тсрајзе“!?</p> <p>— Ах, та не, гнедиге, него да штудира хирургију...{S} Знате он има пола цајгн |
а ономе вели: „Па ви сад немајте бриге, него напун’те још овај бокал за сретна пута ових пет фо |
} Молим вас, слатка, ја сад немам каде, него ево вам сукње, а ја ћу послати сутра моју малу.{S} |
у и да буде послушан порукама гђе Сиде, него је једаред ипак прошао њиним сокаком и спазио је о |
год хоће), па не може да макне оданде, него га стане дрека и дерњава и запомагање оданде.{S} В |
ац кући; а већ мени тамо како је да је, него се бар ти не мучи и не злопати на тим вашим свету, |
а не раставише на излазу из Епископије, него заједно продужише пут у разговору и објашњавању не |
дожењи, не добију само они свако своје, него и други свет.{S} Па кад добро пролази и кад се леп |
е не допадају скромне и смерне девојке, него ето таке шиндивиле, што им играју очи к’о на зејти |
а он га опере у чаши, и не једе љуске, него их оставља у тањир, па кад поједе и он опере руке |
е четворо у плач и дреку, па неће доле, него зову маму да и она седне у кола.</p> <p>— Доћи ће |
на очи, а он се по два сата не окрене, него само виче и шиба коње а све лети блато на оног за |
као нису оне његове лепе ирошке хаљине, него нека као мантија, и нека камилавка; а у њега нека |
се завезао језик, па ни речи да рекне, него је узео па разгледао један нож који је остао ту на |
се узајамно обадве.{S} Ништа не говоре, него само лију и бришу сузе; таман једне обришу, а друг |
башти ништа није онако весело као пре, него све некако суморно, као нека омарина, па све у нек |
ни, па баш никако да се попне уз лотре, него ме гледи оданде безобразно к’о каква буљоока Чифут |
дно с тога, што је то било спрам свеће, него сам оставио за данас, на дану то јест.{S} Спрам св |
ке кораке, али се још никако не осврће, него се дала и као задубила у посао па ради, а сва се п |
н од оба попа није био у селу код куће, него обојица негде на путу.{S} Да нису тих дана одсуств |
мшилуку.{S} Она није ни улазила у куће, него је с авлијских врата викала и дозивала домаћице и |
мо.{S} Па није да пише к’о што се пише, него и неке стихове везе по писму што их је запамтила с |
пет мало кошта!{S} Нема ти ништа лепше, него онако српски зготовљено; па лепо онда видиш још из |
и онако сама, па волије и да га пољуби, него да у тим годинама умре од страха у помрчини.{S} А |
смо вечерали и преноћили; а нико други, него он, укр’о ми је, док сам ја спав’о, онај мој <fore |
у и раде, а њему не даду ништа да ради, него веле: „Нека, ча-Нићо, не трудите се, ми ћемо све т |
не можете подићи — а коме то све шкоди, него опет вама!“ А ја им кажем: „Нико не зна и не веруј |
бистош, — моја су.“ — Па не само људи, него и толике жене у месту знале су писати, тако да су |
дувао у гајде онима у кујни и у авлији, него онима у сали.{S} Млада је била лепа, блеђа него об |
одликован трбух, па да на трбуху стоји, него је моје чисто срце награђено, па зато је тако одск |
га у кућу доводили нити ма куд удавали, него све оно што је <pb n="418" /> најлепше!“ И тако ба |
домаћину и младенцима, па му нису дали, него га слали да иде на дужност.</p> <p>— А за што да и |
осао, један другоме нису у очи гледали, него и један и други кад нешто има да каже а он говори |
ала!{S} Оно касти, и нисте ви погађали, него ваш Аркадија погађ’о за ваш рачун.{S} Него извол’т |
л’ у Тису с брега!“ а ми шта смо знали, него попустили.{S} Па к’о велим:{S} Иди, бедо, аратос т |
и се не само да нису ни мало побољшали, него су се све више и више заплетали.{S} Пера је редовн |
ту нисам већ мог’о да останем на коли, него ме ђаво натента, хоћу да шпорујем; па нисам отиш’о |
обар пастир не сме на себе ни да мисли, него куд овце, односно поверено му стадо, туд и он.{S} |
одмах.{S} Не би му тај дао да се жени, него би с њим у манастир; а био би, та мал’ те не би би |
цу две жене —</p> <p>— Ух, та не стари, него нови учитељ, господин Пера —</p> <p>— А, он!...{S} |
де сви и једу.{S} Нико ништа не говори, него ћуте и једу и пију погружено, како правој тузи и ж |
е никад више доћи, ни Бога јој назвати, него ће отићи у свет.{S} Па као што је рекао, тако је и |
мисли овде на селу заробити и оковати, него чека само то, да му умре нека стара богата стрина, |
а, да <hi>ти</hi> сада не мораш радити, него ти само, Нићо, изволевај!{S} Та биће <hi>тебикана< |
А па онда... не морамо сваки дан пити, него да се мало видимо и разговарамо —</p> <p>— Јао мен |
А господин попа чешће и не долази кући, него с гробља право кући „усопшчега“ на даћу.{S} Ту су |
да није никако могао да иде одмах кући, него је ударио сокацима, пун пунцат најлепших мисли и в |
Не мора чак ни чизме ујутру да навлачи, него се само ујутру премести из кревета на креветац (од |
ше више да издржи сетом обузети путник, него се рукова, скиде шешир и рече:{S} Збогом! и кочија |
бар да вам је одговорено равном пажњом, него —</p> <p>— Е, а зар је она сирота крива, — умеша < |
рбернице ни у вароши не раде сваки дан, него већином Суботом и Недељом, па тако је и у селу.{S} |
к, који је на правди Бога данас обеђен, него је то био познати нам Нића боктер.{S} Чуо и он жаг |
о га не би’ знала!</p> <p>— Није Тинин, него луциферов, обешењак један.{S} Чекај само, да ви’ш |
ми, богме, нисмо ’тели да чекамо лимун, него се кренули сами, — рече гђа Перса кад је ушла, за |
>— Та није да сам је мало високо поч’о, него тако, да сам је после мор’о читаво пола сата терат |
рез вас!“ А он се баш и не отима много, него се тако поваздан одмара.{S} Не мора чак ни чизме у |
вуд свој нос да забоде!{S} Ништа друго, него је дошла само за то, да види шта вечерамо.{S} А ба |
мињали да иде на дужност, он није хтео, него је слао сваког сата по неког млађег да духне у рог |
ужи бар још три дана, и ако је рад био, него се кренуо да се јави Јули.{S} Чуо је од тетке да ј |
ров стиву лулу, ипак се није поневидио, него је и после пушио на свој кратак камиш од крајцаре) |
ију к’о што сам треб’о, а и сам мислио, него и ја одседнем код ченејског попа.</p> <p>— Знам га |
иду.</p> <p>Али гђа Перса не да никако, него једнако потпирује пламен мрзости и омразе.</p> <p> |
А после, ако ћемо шта, оно и није село, него варошица.{S} Та колик је само онај Велики Сокак с |
рат из Кикинде, а нема ништа труковано, него све празни листови.{S} А она, слатко дете моје, се |
пријатељи —</p> <p>— Не тридесет, Ћиро, него тридесет пута тридесет да је, па нећу да знам!{S} |
у је већ прва лаж.{S} Није Пентикостар, него Часловац, мали Часловац!{S} И то још и није онај п |
рса пробајући га прстима, — није оштар, него је твоја кожа на лицу здраво хаглих па через тога. |
ине, нека не пуши багов к’о сваки паор, него нека пуши цигаре к’о и његов штражмештер фине да с |
ни отпочињати какав приватан разговор, него да ће се у миру растати.{S} Поп Спира је већ узео |
“, а названа је тако не онако на памет, него што је доиста личила и на једно и на друго.{S} Што |
е мамице више да не видиду једна другу, него се секираду а све због будућега зета.{S} Е, сад ко |
тужбу.</p> <p>Нећемо је наводити целу, него само понеко место из ње испричаћемо.{S} У тужби се |
прија Сида.</p> <p>— Па не иде Турчину, него опет, што кажу, у кристијанску и комшинску фамилиј |
плашиш, Ћиро, кад знаш да си у резону, него треба да им кажеш све што ти је на срцу, што те је |
{S} За то се и немојте крећати у јутру, него пођите око подне, па онда морате ноћити у Ченеју к |
амог господин... хе-хе, а он и није ту, него на путу, — вели Нића па врти главом. — А шта ја ту |
а ти пос’о!</p> <p>— Ајде не лармај ту, него дувај сате, кад си за то плаћен! — чу се још издаљ |
а, па не може да стоји на једном месту, него се успропадала па јој све смета по кући. — Ето, шт |
!?{S} Та, сто жабаца да ми, не крекећу, него да ми натруковану облигацију даду — па им не би’ в |
ка ће несрећа увек пре наћи себи срећу, него ова моја!“ говорила је чешће гђа Сида. „Гледај, мо |
ћи, ко пре у сретна времена, пуну кућу, него ил’ има ил’ нема по једно у кући.{S} Па ако је дев |
тем, па кад га укебају, ко плаћа штроф, него онај кога вози.</p> <p>— А Прока Циканов?</p> <p>— |
ца као дављеник ухватио, и не пушта их, него јој шапатом одговара, па се тако тихо разговарају. |
ви Часловац од оних из Русије послатих, него други неки, трукован код неког Швабе (и то без тит |
полако:</p> <p>— Па, немој да попушћаш, него држи срце.{S} Пази, за живу главу, да се ниси упуш |
је Бог дао доста од чега ћеш да живиш, него што кочијашиш које куд по белим свету.</p> <p>Тако |
ђа Габриела.</p> <p>— Нисам, слатка,... него с овим шегртима, сам један јед кад није мајстор ту |
цу, а оно није, не фали му ни ђавола... него само из обешењаклука, да је још лепши!...{S} А обе |
о, а како не би’ знао; знам и’ тушта... него, ви кажете: „ајд баш ону што ти волеш“, а ја онда |
ти! — додаде нежно.</p> <p>— А, није... него баш <hi>његове</hi>; баш исти <hi>он</hi>, исти от |
е!...{S} Далеко је, ал’ шта му знамо... него прстен —</p> <p>— Прстен!...{S} Па добро, ето, веч |
} Па што он сам ’хоће да пева, ајде-де; него што тера и онога кога вози, да и онај пева, па ако |
{S} Па бар да се чешће окрене, ајде-де; него кад натуче шешир на очи, а он се по два сата не ок |
створења зуб, — па да му се и поверује; него к’о вели, сад је лепа прилика, да се и ја наплатим |
42" /> <p>— Не знам ја те твоје ребусе; него ти мени кажи онако просто, клот, све по реду, шта |
му, — каже, — поп Спира још и опростио; него је он дочуо, да је онај, то јест, поп Ћира чак иша |
мена, па да иде у Пешту, да прође свет; него... ето тако, капам ту бреспослен а баш ми то није |
А бар да не знам, да деца волу звонару; него душа им је и срце да се вешају о уже!{S} По ваздан |
никад не каже друкчије, <pb n="403" /> него: онај брица! „Та ни му је ни дека био доктор!“ дод |
била ни матора ни ружна, <pb n="204" /> него баш напротив; али је гђа Сока била гневна, а онда |
никаквих других заслуга, <pb n="15" /> него певао пред Његовом Екселенцијом неке песме, оне, з |
иду, и онда шта ће с њим,<pb n="137" /> него га, као Србина и српског газдачког сина, даду у бе |
„жене мироносице“ — брже <pb n="218" /> него да је цело село испреплетано било телефоном — глас |
сле „<hi>буне</hi>“ и <hi>Клићана!</hi> Него одфикари ти онако по паворски комад један.{S} Ко з |
ш нуз трбу, да ви’ш ондак ђаволства!{S} Него овако у овом масном шеширу и дороцу, па и не мили |
д си ти опет мене курталис’о белаја!{S} Него, ајде, ’лади се вечера на асталу.</p> <p>Дође и по |
иро, ако има Бога, к’о што га и има!{S} Него ти само не попуштај твоје право и твој резон!{S} В |
.</p> <p>— Е, кад би то било истина!{S} Него, тек тако, ма ко — А <hi>ко</hi> је спис’о то? — р |
очију избечити, не помаже ти ништа!{S} Него кажи нек спреме „ајнпренсупу“, назеб’о сам.</p> <p |
ја да точим!{S} Ваљ’да је шљивовица!{S} Него ника комадара и бећаруша!</p> <p>— Јеси, точио си! |
е, ал’ није...{S} Јадан ми газдашаг!{S} Него крпарим, крпарим к’о нико мој.{S} Какви сватови; з |
би он досп’о у тај свет?!{S} Никад!{S} Него њено изображење и моје воспитање!“ Сви га уважавај |
p> <pb n="193" /> <p>— Та брез шале!{S} Него извол’те, не женирајте се ни најмање.</p> <p>— Мол |
ло и милило се човеку онда поповати!{S} Него попуј ти сад, кад је све таксирано и по некој тари |
S} Не да се баш ни Нића свакој шуши!{S} Него убила ме ова моја сиротиња, па ми није ни до чега! |
ћаре, а ја бар господу пароке возим!{S} Него боље ви седајте, да мање киснемо и ми и коњи!</p> |
фалично</hi>; а ти би ми, знам, дао!{S} Него дад’ ти меникана мало оног твог вина, јербо то сам |
з бича; ја, каже, ништа не би’ знао!{S} Него фала им, каже, што су били ипак <hi>људи</hi>, па |
лепа дана још задуго, господин-попо!{S} Него четрнајст сребра, па да се сутра зором кренемо у и |
" /> <p>— А, фала, фала!{S} Није то!{S} Него нисам вам баш некако најбоље са стомаком. — вели м |
д из <hi>ове</hi> коже не изиђо’!...{S} Него, док се та комедија не сврши, кажи, Бога ти, <hi>м |
е тај обичај.{S} Ви’ш ти то њега!...{S} Него ма’нимо се тога сад, па како би било да вас провед |
!{S} Ди би мој крај био садакана!...{S} Него ’хоћу ја државу да служим; ’хоће Нића да је и он н |
огу, скинули смо којекако с врата...{S} Него она... <hi>она</hi> комендија само да прође, да ми |
} Какви сватови; зар је мени до њи’.{S} Него, ето тако, мало њивице мало ’раним свиње, мало коч |
лако је теби, ти не зависиш од њега.{S} Него, реци-дер, Бога ти, шта да радим, јао, шта да ради |
, винограде, а и готова новца доста.{S} Него извол’те.</p> <p>Пођоше.{S} Поп Спира продужи са п |
није ни у путер-крофнама сва срећа.{S} Него баш кад сте се толико каприцирали и држите да ја б |
за торте и друге којекакве керефеке.{S} Него једна гужвара, али да ми је пре тога само једно је |
о ваш Аркадија погађ’о за ваш рачун.{S} Него извол’те у кола; извол’те да не киснеду за банбада |
човек никако да сазна праву истину.{S} Него овако лепо на дану, ту се свака покаже баш онаква |
идила да је узела књигу па да чита!?{S} Него та лепо стоји све уз своју искусну матер па се учи |
>— А ваљ’да ја баш то пијем од беса?{S} Него, тако... пијем, па ми се ондак помало још и мили д |
ахахаха!{S} Ај, је л’ добро диваним?{S} Него дај-дер ту чутуру овамо.{S} Ако сам беамтер, баш с |
баш ћу гледати да се сретнем ш њоме! — Него, рихтих, у мал’ нисам заборавила.{S} Имам да ти ја |
од папира, ни аренде, ни перзекутора, — него је свет живео срећно и цареви синови узимали паорс |
о није било банака, било их је доста, — него што се и један и други тешко растајао с толиком су |
кида је нестрпељива гђа натарошевица, — него молим вас даље, само даље —</p> <p>— А, да, пардон |
ас преварио, — веди гђа натарошевица, — него се ми мало задоцнили; а у другим кућама, да бо’ме |
, као да хтеде побећи од криве гране, — него да скочим у воду, јербо ту ми је, знам, цигурна см |
у.{S} Ништа ми ту, Ћиро, нисмо криви, — него им’о младић очи па пробир’о.{S} А она њихова да је |
>— Није, — виче Аркадије сав задуван, — него нешто још горе!{S} Дошли су његова Екселенција Гос |
ти и преврћати очима к’о шокачки поп, — него узми клипова, па иди, па накруни свињама и на’рани |
а, па да кажеш, намамио сам се на њу, — него ника ординарна и комисна бећаруша!</p> <p>— Пио би |
ово је сад Нови! — шали се поп Спира. — Него ви ајде онако по Хришћански, чисто вино, онако по |
за које ти опет фала, — вели му Нића; — него сам ти дош’о через твоје асне, газда-Перо.</p> <p> |
ће у сласт да поједе кад се раскиселе — него чизме до колена, намазане лојем или машћу, свињско |
те паоркиња, па немате пеглајз у кући — него пеглате к’о паоркиње на велику рољу!</p> <p>— Та.. |
су просте или завезане и да не знају — него, тако!{S} А у вароши фине, па штелунг па персона п |
орент, па не зна шта му треба.</p> <p>— Него му сад треба тутор да га туторише.</p> <p>— А, та |
аже, ни да отворе берберницу —</p> <p>— Него? — Ваљда ће апотеку! — додаде пакосно гђа Перса.</ |
ије ни увела у инвентар „ауфштафирунга“ него је само спремила и задржала у свом орману нек се н |
ази, нарочито ако нису један уз другога него преко пута један од другог.</p> <p>Изгледа као да |
не би до тога дошло, није жалила труда него је учинила од своје стране и последњи покушај за к |
ма у сали.{S} Млада је била лепа, блеђа него обично а младожења стидљивији него иначе.{S} Весељ |
љана, обучена, је ли блеђа или руменија него радњим даном — све се то почело да посматра у цркв |
га госпоја Перса није друкчије ни звала него <hi>лоповом</hi>.{S} Лопов један што ми једе век! |
избегава једна другу, а некад је волела него Бог зна шта да једна крај друге прође, па да нешто |
ђоше код куће, — боље да сам пањ родила него тебе!{S} Од пања би’ вид’ла бар неке асне,... села |
та и пљуну за собом.</p> <p>Шта ће Јула него се диже, погледа Перу благо и тужно и следова разј |
једра, гојазна фама, дебела фама, дебља него обе попадије уједно.</p> <p>За то је дакле на крај |
тек, мислим, да није нигде лепша Недеља него у селу.{S} У селу се још у Суботу после подне опаж |
ено напред, ни један нема лулу у устима него са штаповима у рукама иду и разговарају се а жене |
ћим нестрпљењем нису очекивана оба попа него овога пута.{S} И једна и друга забринута попадија |
на главу, а мачак се и не миче с места него се и даље спокојно и натенани умива и глади и доте |
авог дужника а тешио се тиме: боље ишта него ништа, а после, и процес му је већ изашао на потиљ |
једни поред других, али не говоре ништа него се само погледају крадом испод очију, само се погл |
је, Бог да му душу прости, више од пића него од науке, — а паори су га звали шлајбер каз’ти пис |
дрекну гђа Перса. — Не зове се он калфа него „господин асистент“!{S} Теби пуна глава калфи, зат |
е с њом и гледаше је.</p> <p>Беше лепша него икада!{S} Онако свежа како се наднела над кола, из |
оћу да сам <hi>теби</hi> и беља и лепша него све, све друге женске! — рече и и помилова га крад |
ја срадати, и то баш ни од чега другог него баш одо те воде, па черес тога ја и дан-данас мало |
!</p> <p>— Боже, они сироти брже одовуд него одонуд, — вели Меланија.</p> <p>— А шта је то било |
pb n="98" /> не би у њој крекетале жабе него људи.“ Сви су живо и пријатно разговарали, само је |
ио, Персо супруго моја; волијем ја тебе него све путер-крофне на свету!“ А мени онда дође жао, |
д ту нико и не пије из бокала или холбе него из оног геџавог и жебрачког сатљика.{S} Донесу пре |
.. нико вас од моји’ друкчије и не зове него „наш господин-парок“ —</p> <p>— Па, кол’ко дакле т |
е, па га нико у селу друкчије и не зове него Прока „хоћеш-Нећеш!“...{S} Сваки час има он нешто |
а“.{S} Па и други их друкчије и не зове него „господин-доктор“.{S} Господин хирург иде после по |
неће бити, к’о што славна вармеђа каже него, каже, к’о што <hi>ја</hi> ’хоћу“.{S} Па сад ће се |
моја кућа у сокаку?!!</p> <p>— Е, није него ваљда оној баба-Тини праве музику?!</p> <p>— Та ка |
твоја</hi> — и бијаше!</p> <p>— Е, није него још нешто...{S} Конштрукција!{S} А знаш ли ти, Сид |
тина! — вели гђа Сида.</p> <p>— Е, није него није!{S} Па кад грунемо: „У јутру рано чим зора за |
је с’ <hi>ти</hi> то —</p> <p>— Е, није него си <hi>ти</hi>! — вели му поп Спира и пољуби се с |
видим и сама!</p> <p>— А, дабоме, није него још нешто! — цифра се госпоја Сида.</p> <p>— Не, н |
, а попа их извињава па вели: „Ех, није него још нешто!{S} Каква благодарност?!{S} Нема ту ништ |
p>— ’Оћемо л’ тамо преко?</p> <p>— Није него уздуж! — вели му гђа Сида. — Бог с тобом, Спиро; а |
сваку промену и време боље и сигурније него и сам Календар Стогодишњак.)</p> <p>— Ама кад ти к |
еро, све на свету боље знам и цигурније него и онај ветар, што свуд завирује и забада свој нос, |
ира се заруменио, па не само да он пије него и сам налива и своју и домаћинову <pb n="311" /> ч |
е поп-Спириног гојазног тела и комоције него и што се тиче поп-Спирине куће, па чак и за комшин |
омарце што се ни запаљене ватре не боје него насрћу.</p> <pb n="420" /> <p>А путнику дође мало |
ло доноси, а она се занела па и не чује него се гуши у сузама и гнушава се безбожног Голоса кој |
е старамо и штедимо, парохијани не жале него дају.{S} Кад смо ми, то јест, ја и господин Кирило |
следователно, <hi>ноћу</hi> много живље него дању.</note> </div> </back> </text> </TEI> |
у ипак нешто мање офанзивне и ратоборне него некад; јер сад радије избегава једна другу, а нека |
; свак има своју, па не да другом до ње него се кољу к’о кере сваке недеље.</p> <p>А што се заљ |
а се она лубеница не вади из бунара пре него што се он пробуди. — Дакле ви знате, да сам ја при |
малера фрау-Габриелина</hi> </p> <p>Пре него што су то знали и сами попови знало је село да су |
је, као сваки попа, радије ишао у госте него их примао. — Ако су гости, нису ваљда курјаци!</p> |
је слатка, к’о да није из паорске баште него к’о да је „цукрас“ правио.</p> <p>— Па могу баш је |
>— Уз’о би’ те Ракила, па не троје деце него да и’ је к’о девет Југовића.{S} Једноме да оставим |
, хвала Богу, и попадија задовољна више него и сам поп.{S} Меланији се ту допало.{S} Велика вар |
о редушама и о томе, како је лети лакше него зими сетити се, шта да се зготови за ручак; људи о |
реба да је мало нижа, то је много лепше него кад су и муж и жена високи, а сачувај Боже кад је |
споја Сида никад није уштинила за образ него је, шта више, често грдила и називала је леном дев |
слимо:{S} Ето га!{S} А кад оно нисте ви него какав Жида што долази за перје, жито или кукуруз.< |
ему су се слободно могли не само пацови него и мишеви до миле воље шетати и трчкарати, он је са |
<p>Јер исти газда Пера није нико други него добро познати нам синоћни Пера Тоцилов коме је Нић |
ћу и долготерпљенијем — а то више вреди него да сам га бацио под ноге.{S} Нека иде бестрага, ка |
.{S} Знао је да је боље кад женска грди него кад се чини невешта, па се није бојао; он се само |
леђа него обично а младожења стидљивији него иначе.{S} Весеље и игранка трајала је само толико, |
обар отац, бољу срећу желео својој Јули него да и она буде попадија као и њена мама што је.</p> |
и те худе среће да буду не само опажени него чак и спевани.</p> <p>Ко их је спевао, то се никад |
ио узрок ноћашњи сан, управо не ноћашњи него сан у саму зору.{S} И откуд само то да снива!?{S} |
па могу да виде и много ситније ствари него што, је на прилику, какав апотекарски помоћник киш |
ер је и лакше све то маштом представити него пером описати.</p> <p>Толико само додаје, да је гђ |
ила би тих дана, увек више може учинити него са виком и праском!{S} Дед’ Жужа, дете моје, отрчи |
мери, које све није могао ни да запамти него је све то забележио још тамо код куће на једно пол |
плака се гђа Сида; не могаше ништа рећи него остави собу.</p> <p>После тога је гђа Сида никако |
омињат’ мајку:</l> <l>Ој мајко моја, ој него моја!“</l> </quote> <p>— Ајд’ девере, ајд’ златан |
а је лепше и лакше бити позван на ручак него га описивати.{S} Напоменућу само то, да је гђа Сид |
, к’о неки род, па за то се и не циврам него се и сам послужујем.{S} То ми је балсум, и, касти, |
ди у овом сокаку?</p> <p>— А да шта сам него то урадила!{S} Па мислиш да ми је штогођ <hi>помог |
р би мање поезије било у речима Јулиним него у овим готовим стиховима, сад после поноћи кад све |
<pb n="222" /> не Проти или коме другом него самом Његовом Преосвештенству Владици.</p> <p>И он |
синко!{S} Ал’ колико је дужи летњи дан него овај зимњи, — па ипак за зимњи тражиш дупло!{S} Ај |
а.{S} Кад мало после, а оно није гавран него Шаца под јоргованом плаче.{S} А поред њега, на јед |
подне у Недељу он се ни тога није бојао него је продужавао пут у цркву.</p> <p>А већ је први и |
ости; типова људи који нису ништа друго него створови пишчеве болесне фантазије.{S} Против <hi> |
, за то што и сеоски нотарош није шиљио него је рашчешљавао бркове, па је изгледао к’о мачак, а |
то се до пола вечере и није разговарало него се својски јело.{S} Тек кад су донети на сто уштип |
то се о поп-Ћирином мачку више говорило него о поп-Спирином о коме последњем ћемо с тога и ми в |
огледају али ти погледи много више кажу него најдебље књиге и најбрбљавији језици.{S} Још мало |
амук, није никог грдила, па чак ни Жужу него је само саветовала: „Са <hi>лепим</hi> се, говорил |
лној ревности и услужности више сметају него што помажу. <pb n="382" /> Из одаје се чује сватов |
ка дуда али не јалова као она на сокаку него родна која су сваке године доносила род и стократн |
чу од тих других кола али их не преврну него само гурну и она одскочише у страну.{S} А фрау-Габ |
, а појас никако да се скраси на трбуху него све бега под браду и ближе врату.{S} По неко од бо |
— Још <hi>он</hi> пробира!</p> <p>— ...него ти тако; увек волеш да ме цвелиш...{S} А ја те још |
ница;</l> <l>Боље игра кабаница,</l> <l>Него Шваба и Швабица!“</l> </quote> <p>Игра коло, брује |
чепам па да га треснем на сокак!</p> <p>Него и јесте чудан био тај дуварски сахат.<pb n="26" /> |
кући,“ приповедала је после гђа Сида; „него к’о кад се нека Бечкеречка чифуцка фрајла у промон |
је фала Богу спао да од тога живи!“- — „Него?“ пита Сока гркиња. — „Па ићи ће у Беч да штудира |
ија половина човечанства — у овом месту неговали и писмену књижевност.{S} Данас мало која да мо |
ос а тетка-Макру преселио код таста.{S} Негована и искрено поштована у старим данима <pb n="399 |
он умро, па кажем: „А ко ће тебе, роде, неговати и по табанима те чешкати, ако се ја, не дај Бо |
жевности коју тако дивно и тако обилато негује та лепша и говорљивија половина човечанства — у |
, тане му госино!</p> <p>— Па зато га и негујем и тимарим к’о госпођа перзекуторовица оно њено |
После бабе и свекра, никога, ваљда, не негују и не поштују тако зими у кући к’о чизме.{S} Па и |
тац на ручак.{S} На вратима га дочекује Неда гологлав и мало постиђен, пољуби га у руку, па сам |
та тако страшно!{S} Има још, фала Богу, Недеља, па ето може и код нас доћи.</p> <p>— Ху!{S} Нем |
Ћириних не протестира, а ето већ читава недеља дана прошла!!</p> </div> <pb n="135" /> <div typ |
Господин Владика у село, а баш је била Недеља.{S} Он право у цркву на Јутрење, кад али још нем |
/l> <l>Еј, та <hi>милија</hi> је дикина недеља,</l> <l>Нег’ нанини’ <hi>сто година</hi> дана!“< |
p> <p>Био је леп летњи дан, ова данашња Недеља.{S} Јутрење свршено, излази свет из цркве.{S} Об |
ка својој кући.</p> <p>Ах, како је лепа Недеља у селу!{S} Лепа од ранога јутра па све до Понеде |
ти до миле воље. „Нека, и тако је сутра Недеља, пресвуће се,“ веле старији прљавој деци.{S} Дев |
иповеци.</hi> </p> <p>Осванула је света Недеља, то једно ваљада најлепше и најкорисније дело бл |
у, али тек, мислим, да није нигде лепша Недеља него у селу.{S} У селу се још у Суботу после под |
спуњавао као ову усмену.</p> <p>Лепа је Недеља свуд на овом Божјем свету; лепа и у граду, али т |
о Недељи, а особито ако се десило те је Недеља била лепа, без ветра или кише; јер онда би могао |
ко је весело и живо изгледало пре седам недеља, кад је ту био тродневни вашар, на коме је Рада |
ad> <p> <hi>Њоме се враћамо за неколико недеља уназад.{S} Кад је прочитају читаоци, уједаред ће |
и милом и драгом сликом већ од неколико недеља.{S} Али то је још била велика тајна.{S} За њу је |
енци остају у кући а тек после неколико недеља се крећу на пут, на Шацине науке.</p> <p>Стигоше |
е испросио нашу Меланију; кроз неколико недеља ће бити и свадба.{S} Па зар ти није доста, кад с |
Па, извол’те на свадбу.{S} Још неколико недеља, — а јавићемо вам — па ћу имати родитељско весељ |
р ћу једаред мирно спавати после толико недеља!{S} Е, фала, лаку ноћ!{S} Е, ти си ме сад, тако |
} Он ће остати да доброј стрини да шест недеља и да се венча, а после ће ићи да штудира хирурги |
Недељом, па тако је и у селу.{S} Читаве недеље Шаца, берберски калфа, бави се другим пословима. |
к’о да је неко тук’о.{S} А није је ове недеље, што кажу, ни малим прстом додирн’о.{S} А то ја |
цркву Недељом преко године.{S} Али ове Недеље сви су ишли у једној цељи; бабе да чују а девојк |
Па... дакле да вас, не узнемирујем ове недеље -</p> <p>— А не, не.{S} Сутра вас чекамо.</p> <p |
у шупи, па нек свира у њега сваке друге недеље у дујету с њеном мамом!“ Меланија је ишла чешће |
да покаже, како је „нобл“; а ако друге Недеље ова моја понесе и навуче рукавице, онда их опет |
ругом до ње него се кољу к’о кере сваке недеље.</p> <p>А што се заљубљивало, то се понајчешће и |
ад је види!{S} А њена штрудла од прошле недеље била је спљоштана к’о слепачка погача, к’о да је |
о намажу машћу и истрљају јер се прошле Недеље тужио да су га убијале и морао их још у порти ск |
у ове моје.{S} Ако моја Јула пође једне Недеље брез рукавица... а куд ће на ову врућину и да их |
год је вама згодно.{S} Дођите ето једне недеље пре подне, а поведите и Меланију с вама.{S} И он |
Перса која је тек пре две три последње недеље обогатила свој и иначе пребогат речник и овом ре |
азника у години, па сваког празника или недеље на другом рогљу игра коло, па се све позаљубљива |
о се сећате, ја сам вам још пре две три недеље рекла и пророковала, да ће бити вашара између њи |
знам — к’о једна власт, — да си пре три недеље закл’о два, па к’о Енглези дебели.{S} Да си и’ п |
ли Пела кабаничарка, — мој Лека већ три недеље како је по вашарима, а ја се опет бојим, да се к |
исано је једно идиличко пред вече у очи Недеље у кући поп-Спириној</hi> </p> <p>Поп-Спирина кућ |
ече своју:</p> <quote> <l>„Тако тако до недеље</l> <l>Ма остала без кецеље.{S} И-ју-ијују!“</l> |
во први пут чита апостол!{S} Већ две су недеље, како га баба преслишава, онако стара, цео апост |
форинти месечно.</p> <p>И он се радовао Недељи, а особито ако се десило те је Недеља била лепа, |
и ново, па и деца добила неки свечани, недељни изглед, па и самима им нешто необичо; некако су |
</head> <p> <hi>У којој је описан један недељни дан у селу, а може се цела прескочити, јер је с |
оши па има неке разлике између радног и недељног дана, али никада таке као у селу.{S} Нека свеч |
на пример, прао главу и заустављао крв Недељом пре подне.{S} Такви се случајеви дешавају тек п |
аљемо пет форината сребра да му се нађе недељом у биртији, да не постиди Белеслијине, нека не п |
раде сваки дан, него већином Суботом и Недељом, па тако је и у селу.{S} Читаве недеље Шаца, бе |
, свакојако.{S} По четир таса се носило Недељом, тако да је свет избегавао цркву через тих силн |
{S} Ми, ви’ш, певамо, или управо појимо Недељом вама, а ви онда ваљ’да треба радњим даном нама |
набројати, за што све иде свет у цркву Недељом преко године.{S} Али ове Недеље сви су ишли у ј |
нији догађаји били они који се дешавају Недељом кад неко некоме у колу разбије главу или кад не |
т и опасност од паорских момака.</p> <p>Недељом се пре подне смео слободно шетати, јер пре служ |
дину</hi> дана,</l> <l>Дика жали <hi>за недељу</hi> дана —</l> <l>Еј, та <hi>милија</hi> је дик |
ута.{S} И за то Шаце и нема већ више од недељу дана да дође и ако је киша већ престала и мало с |
ет мисли Шациних.{S} Они се већ више од недељу дана нису видели, јер је гђа Сида замолила Шацу, |
о тако љута, да није хтела чак ни после недељу дана да иде с <hi>погачарима</hi> у Б** нити је |
, и кад му је још примећено, да ће кроз недељу дана примити и оно што није инвентарисано, али ј |
а је тако свесрдно падала као да су бар недељу дана и додолама и литијама молили Бога за њу) — |
ом, тако савесно, да ће се коњи још бар недељу дана частитити ченејским сеном.</p> <p>Кола су п |
ушима чула кад су га позвали сутра — у Недељу — на ручак.{S} Чим се вратила и донела мачка ког |
ишвару — Он ће, знате, да се жени; па у Недељу ће да ту бидну сватови.</p> <p>— Е, то је бо’ме |
сокацима деле.{S} Али данас пре подне у Недељу он се ни тога није бојао него је продужавао пут |
едни путници да знате, шта ће то бити у Недељу код нас овдекана.{S} Е, па ја ћу вам, молим лепо |
господине.{S} Спремамо!...{S} Имаћемо у Недељу мало калабалука, весеља! — вели задовољно бирташ |
глај ми се, сукњо шлингована,</l> <l>„У Недељу бић —</l> </quote> <p>— Таки напоље да се истрез |
етња је давно била прекинута, за читаву недељу дана, и у кући поп-Ћириној беше дрвље и камења н |
ћ Бог зна како!... а и он је већ читаву недељу дана није тук’о, а све через венчања.</p> <p>— И |
даће ово, господин-попо, бар још читаву недељу дана!{S} Познајем ја то по мени; та бољи ми жаба |
е се, к’о ни што вам отоич реко’, у ову Недељу да венчаду.{S} Ето, пегла за сватове.{S} Спрема |
ђа Перса се договори с попом да у идућу Недељу буде прстен а после Божића свадба.{S} Тако ће ба |
а Чифутка, како кажу!{S} Што баш у нашу недељу да тамо руча да једе леб с кимом и друга чуфуцка |
ако се свршила и ова свадба, али су још недељу дана брујале гајде у ушима мамурних сељана а год |
а попина.{S} И док је он њу сматрао као недостижени идеал, којега је само издалека смео посматр |
има и о том малеру њеном, смејали би се неетикетни паори и сукали задовољно своје велике и чупа |
п Спира, (а знао је добро да је г. Пера нежењен).</p> <p>— Не, још нисам изабрао себи сапутницу |
еле да пролази на колима, да мора да је нежењен, јер пошу око врата носи баш ирошки; један му к |
свет.</p> <p>„Но ако вам је одвећ жао, нежне душе српске, што се Шац... овај...{S} Љубинку... |
> <l>Зар нису сеје миле</l> <l>Доста ти нежне биле?</l> <l>Куда ћеш!{S} Врат’ се ој!</l> <l>„Из |
ојом руком направила, први видљиви знак нежне наклоности према њему. — С тим се није шалити, — |
е нужно да напомињем, да је леп у лицу, нежнијег састава и питомије нарави а појетске наклоност |
утешеног Иву... — Сушта мати! — додаде нежно.</p> <p>— А, није... него баш <hi>његове</hi>; ба |
ове! — рече Меланија па га удари лако и нежно по прстима.</p> <p>— А зар није лепше лице природ |
же: „Срам те било!“, али то тако меко и нежно, да му још и сад звоне у глави те речи.</p> <p>И |
је одговарала, али сад како меко и како нежно!{S} И на послетку свршило се тим, да је Шаца био |
девојачким гласом.{S} Запева ону стару нежну песму:</p> <quote> <l>Радуј се, млада нево!</l> < |
ицом“</hi> на столу и удовице са брошем незаборављенога покојника; неке групе са лицима као пор |
на души, зјапила је једнако отворена и незалечена.{S} И како се онда и могло захтевати, да пру |
а он, уместо заслужене каштиге, получи незаслужену награду!{S} И сад ме још питаш шта чекам!{S |
ана!{S} Дошла је чак и поп-Ћирина Ержа, незвана ал’ из весно послана.{S} И њу увукоше са сокака |
ала дуго молити.{S} Долазила је често и незвана.{S} Она је поваздан била по туђим кућама.{S} Те |
се и кавџиће са корисним кокошкама ови незвани гости, кад онима вредна домаћица баци зрна пред |
у отишли.{S} Ухвати се у коло и звано и незвано; млађи играју а старији се обређују шљивовицом |
.{S} Добро тера, то је све тако; ал’ је незгодан за једно свештено лице, к’о што сте ви, на при |
им са оним дебелим корицама — и тако ме незгодно ударио, да ми избио, зуб.{S} А да је све то та |
{S} Био је врло практичан и потребан, а незграпан и смешан, за то га никако и нису могли продат |
или — вели Екселенција намрштено — или незграпна <hi>шала</hi> са мном!{S} А то ми ни једно ни |
поп Спира па запева:</p> <quote> <l>„О, незлобна голубице,</l> <l>Невина моја грлице!</l> <l>Ка |
мала груда снега кад се отисне, мала и незнатна, с врха брега, па на подножје стигне као огром |
ко већ време све у <pb n="357" /> некој неизвјесности и страху; како сам от’шо, а како се враћа |
о: да л’ би добро било да му пребаци ту неискреност парохијанску и пљачку својих сопствених пар |
К’о велимо, кад је мираз к’о што треба, нек буде и вино; кад већ младожења добија вредну девојк |
S} А дика, што кажу, и риђи у таљигама, нек’мо л’ газди!</p> <p>— Ја би’ се, знаш, ово дана кре |
ра пусти још дужу косу; кад дође време, нек је готов и за ђакона и за попу!</p> <p>— Лако је те |
поп Ћира.</p> <p>— Све, све му обријај, нек изгледа к’о ћелави Муслија!...{S} И у гроб кад легн |
проћи стра’,“ вели јој мама и каже јој, нек се прекрсти и нек прекрсти јастук.{S} И Јула је пос |
цилову, да му кажем, да не преже зором, нек нађе какавгођ изговор, — јер ви, казаћу му, не може |
!{S} Нек’ иде свет на њега к’о на чудо, нек...“</p> <p>И уједаред застаде и гђа Перса која је г |
ви ти, каже твоју милостиву тејшасоњку, нек она не тура, каже, свој нос у мој виршофт; коме је |
Ћира, — о вашој красној ћерци Јуци,... нек вам је жив’ и здрава!</p> <p>— Господин’ Ћиро, — ви |
је, знаш, нишанила на нашу Меланију,... нек причува ону шену Генофефу, каже, док је нису спевал |
hi>, да се <hi>и он</hi> повуче мало... нек’ чува дућан...{S} Види, ваљда, фала Богу, и он сам, |
ви она моју кућу на миру или боље рећи: нек остави на миру <hi>момке</hi> по селу, па ће онда и |
а. — Поздравила сам је и рекла сам јој: нек чува она, боље ће бити, ону њену <hi>дунду</hi> да |
ми притрч’о да ми јави, а ја му кажем: нек причека тебе! — Сад може ићи у Беч да сврши хирурги |
шу, све је то, знам ја, балсам за тебе; нек само гребе —</p> <p>— Е, „<hi>гребе“!</hi> Откуд гр |
„Ко ’хоће да се бијемо?{S} Ево, ту сам; нек ми изађе!“ А они ћуте к’о мишеви.</p> <p>Пред трећо |
м <pb n="284" /> паорском, све, све!{S} Нек’ иде свет на њега к’о на чудо, нек...“</p> <p>И ује |
већ!</p> <p>— А то ћемо тек видити!{S} Нек пробају само! — вели љутито поп Ћира.</p> <p>— Та.. |
} Ал’ молим вас, само ником ни речи!{S} Нек остане код вас!{S} Нисам рада!{S} Нисам рада, знате |
ерас!{S} Шта ту још имамо да чекамо!{S} Нек вечерас буде формална прошевина а кроз два три дана |
о плачете!{S} Та до’ће ред и на вас!{S} Нек плачу бабе и старци, што им се то више не може стре |
а на <pb n="10" /> разним ескадрама.{S} Нек се зна што је господин-попина слушкиња!</p> <p>А го |
шевина а кроз два три дана и прстен.{S} Нек оде ко по Аркадију.{S} И њега сам се сетио па путу, |
ај мој језик одузме и изда ме од пића — нек ми се, велим, онај свињећи у торби нађе као цигурац |
; што си натруков’о банки, натруко’во — нек ђаво носи; нећу да се после каже и да ми се прибацу |
ом!{S} Њу ми оставите на миру.</p> <p>— Нек остави она моју кућу на миру или боље рећи: нек ост |
дно чудо! — Па, што украду украду, ајд’ нек и’ ђаво носи; нег што још волу да намагарче газду к |
ли и поручили му из славне вармеђе: ил’ нек је узме, ил’ ђеду је пелшубовати у Лугош одакле је |
ли поп Спира. — Седи, Јуцо дете, а мама нек иде.</p> <p>— Јуцо, напред, олбрекц! — командира гђ |
l>Где срећа за те цвати,</l> <l>И песма нек те прати,</l> <l>Твог ручног девера.</l> <l>У нове |
у пијани вандровкаши <hi>Швабе</hi>, па нек моле Бога за <hi>рацки</hi> спокој-душе!“...{S} Ал’ |
ир на вашару. „Ено га, вели, у шупи, па нек свира у њега сваке друге недеље у дујету с њеном ма |
, кажи му, да ћу у Суботу овде бити, па нек ме причека дотле.{S} А ви затварајте <pb n="287" /> |
ви, реко’ му ја, подајте на шпитаљ, па нек се помогну и башкаре и трезне по њему пијани вандро |
и каже: „Кад волеш њу већма нег нас, па нек ти је, каже, на част!{S} Ал’ ја, каже он, нећу више |
ча-Нића осванути и фруштуковати!{S} Па нек му се нађе у његовој беамтерској торби.{S} Ај, шта |
или. „Не дам му, боме; ено му мишева па нек их хвата!“ рекла би гђа Сида кад транжира месо; сам |
а оно ћу ја да је преокренем па од сад нек се каже: „Триста, <hi>без црквењака</hi> ништа!“ Ај |
зе позитуру, па настави: — Е, па, засад нек ти се на овом прође; што си натруков’о банки, натру |
а, пустите је! — вели поп Спира, — боље нек се тамо испраска.{S} Ето ње сутра —</p> <p>— Аја, н |
јој мама и каже јој, нек се прекрсти и нек прекрсти јастук.{S} И Јула је послушала; попила је |
ечити, не помаже ти ништа!{S} Него кажи нек спреме „ајнпренсупу“, назеб’о сам.</p> <p>— Лопов ч |
је спласнуо, а зуба нема — е, па ондак нек докаже ако је мајстор.</p> <p>— Е па то и ја знам, |
Априлу да буду.</p> <p>— Па добро, а он нек да стрини и пола године!...{S} Далеко је, ал’ шта м |
<p>— Тхе, а шта зна!{S} Што кажу: само нек повеже главу девојка!{S} А шта ће!{S} Шта би јој и |
имају у војску.{S} Чисто веле: дај само нек је више каноненфутера!{S} Сад им је свака жгеба и н |
у стиву лулу и предаде му је, — ево, то нек ти је знак моје искрене благодарности.</p> <p>— А, |
само спремила и задржала у свом орману нек се нађе кад устреба.{S} Самих фачли је предосторожн |
ати се шта је попина кућа, није жалио. „Нек иде, за то је и течено! рекао би.{S} Нису сваки дан |
те зачу се најпре (очевидно форме ради) нека старинска песма „Тавни лузи и брегови, кажите мени |
ац је каз’о да ће примити —</p> <p>— А, нека, шта је ту је сад! — рече и погледа задовољно на н |
="181" /> решетају жито; па нека плева, нека прашина, к’о да је и онако мало на сокаку; а ноћом |
</p> <p>— О, пардон, извините!{S} Нека, нека, ручајте ви само, — вели гђица Габриела улазећи ко |
би господин-попу у руку.</p> <p>— Нека, нека! — извињава га путник. — Док нарасте биће он већ п |
перјем; један урамљен рад с перлицама, нека часна трпеза, шта ли, са силним крстовима и чираци |
ј, јесте л’ то промислили?!{S} А после, нека — вели, — ђаво носи и наше уши... ни магарац се, к |
м у биртији, да не постиди Белеслијине, нека не пуши багов к’о сваки паор, него нека пуши цигар |
м ја ништа од свега тога, а он, каж’те, нека докаже, да је то све <hi>тако</hi> било, к’о што о |
да то верно нацрта, зато моли читаоце, нека се потруде па нека то они сами представе себи, јер |
ња добија вредну девојку и добар мираз, нека онда и сватови виде асну...{S} А већ ту је, тек шт |
p> <p>— „Боље, поручује ми она по Ержи, нека пази <hi>она,</hi> то јест <hi>ја</hi> да пазим, н |
она,</hi> то јест <hi>ја</hi> да пазим, нека причува она ону њену принцезу... а то је, знаш, ни |
та им ја друго знам радити!...{S} Па... нека им је — срећно!{S} Само тек... никад ми није то па |
а Јуца до речи да дође —</p> <p>— Па... нека!{S} Шта то фали!{S} Може се сутра, прексутра сита |
рангу.</p> <p>— О, пардон, извините!{S} Нека, нека, ручајте ви само, — вели гђица Габриела улаз |
у.“ А Шаца као опет наставља: „Јуло!{S} Нека вам Бог опрости, ви сте ме до овога довели; ал’ ја |
ах на први поглед да је кућа богата.{S} Нека суди сада читалац: колико се њих морало родити, ве |
вреди него да сам га бацио под ноге.{S} Нека иде бестрага, казаћу, да одустајем и праштам велик |
ог дана, али никада таке као у селу.{S} Нека свечана тишина још с јутра казује да је празник.{S |
алетирам кад имам ето других послова! — нека преноћи код вас, а ја ћу већ у јутру послати...{S} |
ет!{S} Друкчије сам мислио!{S} Но, па — нека их...</p> <pb n="237" /> <p>— Боже, Спиро, — вели |
тужбу и преда ствар забораву.</p> <p>— Нека га ђаво носи! — вели поп Ћира. <pb n="258" /> — „П |
и пољуби господин-попу у руку.</p> <p>— Нека, нека! — извињава га путник. — Док нарасте биће он |
ј госте, чесњејши господин-Ћиро!{S} Ал’ нека, — можемо још све и поправити.{S} Даклем, све ово |
ер фине да се зна што је немешка кућа а нека не жали новац које нам је дао Бог, фала Богу, дост |
као мантија, и нека камилавка; а у њега нека дуга брада па се Богу моли.{S} А она пролази једна |
и други поп; и једног и другог спопала нека трема.{S} И сам тужитељ Ћира се препао па му чисто |
овек окренуо, могао је да види све сама нека кандила. — и она што висе, и она у окрњеним чашама |
удајемо нашу Јуцу; па о њеним сватовима нека се потроши.{S} К’о велимо, кад је мираз к’о што тр |
ме!{S} Јуца, фрајла Јуца.{S} Баш је она нека Јуца!{S} Пударуша једна.</p> <p>— Па каз’о је још |
!{S} Ово је даклем прва здравица, и она нека је у <hi>ваше</hi> здравље.{S} Спаси Бог!</p> <p>К |
и разболети!</p> <p>— Е, браним ја, па нека се разболем!</p> <pb n="142" /> <p>— Е, ал’ можете |
ира; има очи, фала Богу, није ћорав, па нека бира.{S} Ваљда му нећу наметати к’о фалишну форинт |
. па ћете назепсти, па —</p> <p>— Е, па нека озебем!</p> <p>— Е, ал’ можете се и разболети!</p> |
ога!{S} С народом сам, вели, стекао, па нека сад <hi>тај</hi> народ и једе!{S} Ваљ’да ћу, вели, |
hi> да <pb n="181" /> решетају жито; па нека плева, нека прашина, к’о да је и онако мало на сок |
, ал’ можете онда и умрети!</p> <p>— Па нека умрем... има, фала Богу, ко ће ме жалити.{S} Ваљда |
! — рече женица смешећи се.</p> <p>— Па нека и попа чека бабу! — одговори Рада.</p> <p>— Па кад |
, зато моли читаоце, нека се потруде па нека то они сами представе себи, јер је и лакше све то |
оде као ветар на авлијска врата и прође нека три четир сокака и сврати у неких шест кућа.{S} Ве |
уфле и штикле.{S} Тако кажи и замоли је нека ти уфате и даду њиховог мачка, он је већ чувен мај |
оковати, него чека само то, да му умре нека стара богата стрина, па кад је наследи, он ће одма |
могла да сети, да је кадгод чула, да се нека тако из поповске куће удала за берберина.{S} У том |
ала је после гђа Сида; „него к’о кад се нека Бечкеречка чифуцка фрајла у промонади унтерхалтује |
ирошке хаљине, него нека као мантија, и нека камилавка; а у њега нека дуга брада па се Богу мол |
ди те боле!</p> <p>— А, знам; била му и нека рођака, а?</p> <p>— Тако нешто!{S} Дакле ајде.</p> |
х сам казала и помислила: да ће то бити нека њи’ова хунцутарија.{S} Удесили они то све још рани |
њој бркати хуланерски официр; на трећој нека стена и шкољке неке на морској обали а према њој м |
и се овако смејем, мислио би још да сам нека пакосна жена.{S} Сирота, сирота Јула!{S} Баш лепо |
Спиро, и једем се само у себи... нисам нека свађалица.{S} Слушам па гутам.{S} Слушам само шта |
равили, ево вам овај пукет цвећа.{S} Он нека вас подсети на моју молбу и на ваше обећање, — вел |
чка су врата сваком отворена...{S} А он нека бира; има очи, фала Богу, није ћорав, па нека бира |
тресе земља под њом!{S} А ова моја к’о нека балска лепеза; да је ду’неш, зауставила би се негд |
о; па заређ’о из једне куће у другу к’о нека комесија.{S} А они и једни и други удри фали сваки |
о као пре, него све некако суморно, као нека омарина, па све у неком сутону; и тичице спавају, |
пада гђици Габриели.{S} Она је била као нека врста машамоде у селу.{S} Отменији су је звали „се |
ису оне његове лепе ирошке хаљине, него нека као мантија, и нека камилавка; а у њега нека дуга |
нека не пуши багов к’о сваки паор, него нека пуши цигаре к’о и његов штражмештер фине да се зна |
ете кућама са чизмицама у рукама.{S} По нека девојка промакне брзо у комшилук, испод старе рекл |
књигу и стаде је разгледати.{S} Беше то нека немачка књига, тридесет седми хефт <title>Риналда |
p>— Па ви сте сад, није тамо овамо, већ нека Бечлијка!....{S} И не фалите се, како сте живили т |
може се играти и каљати до миле воље. „Нека, и тако је сутра Недеља, пресвуће се,“ веле стариј |
њему не даду ништа да ради, него веле: „Нека, ча-Нићо, не трудите се, ми ћемо све то већ и сами |
времена. — вели домаћин. — Знам, Боже, некад, па ти свака кућа пуна деце, све по девет Југовић |
јер сад радије избегава једна другу, а некад је волела него Бог зна шта да једна крај друге пр |
ојешта пита“ ...{S} Којешта сам се и ја некад с твојим татом разговарала; па, фала Богу, ето шт |
словац пио ракију!?{S} Тако сам се и ја некад, сећам се, штимавао; а, Сидо, памтиш ли?{S} А, Бо |
ољи ми жабац не треба! (Пера Тоцилов је некад секао дрва у некој спахијској шуми, и том прилико |
дин супруг, господин Спира, онај што је некад, памтим добро, имао, онако, баш лепу браду?{S} Зн |
пева ону красну Бачку романсу, која се некад радо и много певала а која је сад давно већ забор |
{S} Још онда сам приметила, да није к’о некад.{S} А то је све због оног младића, младог господи |
трикераје и признају и саме да није к’о некад. „Хе, остарило се то бо’ме!{S} Пролазе године!“ т |
мтим друге године... а и не рађа се к’о некад, — вели домаћин. — Слабо се рађа, па ваљ’да за то |
је им текао онако од срце, искрено, као некад што је, наравно, и врло појмљиво; али тек, тек су |
арија ствар, и нико је више не пева као некад.{S} Пева Јула:</p> <quote> <l>Пошла Јуца у Бечеј |
стве, али и то не иде онако срдачно као некад, него онако званично, хладно; никад више да се вр |
о се оне теше.</p> <p>И попови нису као некад.{S} Говоре, до душе, међу собом ради Г. Епископа |
к нешто мање офанзивне и ратоборне него некад; јер сад радије избегава једна другу, а некад је |
акоме познато, њихова храна; а то видео некад неки Темишварац, па, к’о човек, исприповедао, и с |
упакован кревет који се види да је био некад политиран и да је стајао у гостинској соби; за ти |
, Боже, какав је штуцер мој покојни био некад као <pb n="205" /> млад трговац, кад ми је шмајхл |
ко сам ја то била трауриг.{S} Знате, по некад то за чудо иде од руке!!!</p> <p>И још хтеде фрау |
ити.{S} То је остављено за укућане а по некад и за <hi>вертепаше</hi> који зими од Светог Никол |
ојом су га бедили да је и сам с њима по некад бивао у ортаклуку.{S} Шаца је чуо Нићу како иде, |
ви зељов вуче ланац по авлији и лане по некад <pb n="165" /> обичаја ради, док и тога не нестан |
а ову памет и ово искуство), прича и по некад погледа сетно крадом на Тинкуцу, своју будућу рођ |
а јутрење па сад само ређа и псује и по некад кашље, ал’ је сад фала Богу боље.{S} А ми смо сви |
ње лајао за све време визите.{S} Тек по некад лане, погледа сумњиво на ту страну од времена на |
се само благо и питомо смешила и тек по некад „Да“ или „Не“ или „Да боме“ рекла.{S} Исто се так |
аба створења, па, па онда и згрешимо по некад јер „<foreign xml:lang="cu">никтоже без грјеха то |
стару пословицу: „Добро је и ђаволу по некад упалити свећу!“</p> <p>Тих дана се гђа Сида форма |
мењала ни са вицишпановицом!“</p> <p>По некад се господин попа по мало, Бога ми, и зачуди, кад |
ве иде као намазано.</p> <p>Тако се ето некад, још кад је цар био каплар, писало и натезало с у |
И нога од неких старих маказа којима су некад секли крила гускама, да не прелећу у комшилук, — |
а је увек натпевао, јер стари учитељ је некада врло лепо певао али сад му много смета старост.{ |
вели поп Спира. — Шта ту ваздан правите некаква предисловија!</p> <p>— Та... знате, чесњејши го |
е га врагу!{S} Није тај сирома’.{S} Све некакви „ербшафти“.{S} Има тај новаца!{S} Кажу да је ду |
а Јула је знала од швапских игара само некакву шотиш-полку и неки тајч, који јој је мама, кад |
има и о Талијанима мајсторима што имају некакву свирајку па умеју њоме да их извабе из свију ку |
збије из главе те жеље и мисли, али се, некако, увек свршавало Јулиним плачем и гђа-Сидиним неу |
и да псујем кога, онда говорим српски, некако је за то згоднији; али за фине ствари, опет вам |
’о.{S} Е, баш, баш...{S} Сва сам онако, некако, како да вам кажем, срећна!{S} Све ми нешто фали |
и, и дозове децу да му праве калабалук; некако му лакше кад чује ларму на коју се већ од толико |
брица па брица.{S} Овако сам се научио; некако ми је слађе с федермесером.{S} Двадесет и више г |
и изглед, па и самима им нешто необичо; некако су ограничени, не смеју да се хрву, да се пентра |
<p>— Па како сте ви то <hi>„вама“</hi> некако чудно изговорили?!..{S} И после, ’оћете л’ о црк |
е поп-Спира поп-Ћири или овај ономе.{S} Некако и једнима и другима изгледа да им је пропао цео |
и квалитетом.{S} А наточено је у бурад некако још првих година кад смо се, во времја оно, ја и |
шта није онако весело као пре, него све некако суморно, као нека омарина, па све у неком сутону |
онда не зна шта је доста.{S} А умела је некако да то тако удеси, да на крај краја буде неопходн |
дошло и до густог.{S} Поп Спира измакне некако ударцу, избије поп-Ћири левчу из руку, па га дох |
ање.{S} Дисала је осветом и само јој се некако далеко чињаше тај жељени дан, дан праведне и сла |
.{S} Тако данас, тако сутра, еле, он се некако тако навикне, па му чудан дан кад не оде својој |
раво, и да су вребали прилику, да му се некако одуже; али он је, не марећи много за подвиге јун |
па ако није онда да <hi>ја сам</hi> то некако удесим; ако буде к’о што ја мислим, онда смо „на |
фала!{S} Није то!{S} Него нисам вам баш некако најбоље са стомаком. — вели му поп Спира, а у се |
е сретати најпре кола а после и пешаке, неке Швабе у дрвеним кломпама са рукама испод пазува па |
дуваровима неколико слика: неке битке, неке слике из Геснерових идила и сцене из живота блажен |
ас.{S} Тек чујеш неко шуштање, кашљање, неке ропце а за тим као неко избијање.{S} То дуварски с |
каквима малају Изабелу шпанску краљицу, неке прије са великим кринолинима и удаваче са Амором о |
посуђе а по дуваровима неколико слика: неке битке, неке слике из Геснерових идила и сцене из ж |
це са брошем незаборављенога покојника; неке групе са лицима као порцуланске „супшисле“ без нос |
иљеним и трговци са опуштеним брковима; неке бабе са солуфима са каквима малају Изабелу шпанску |
неке старе контрафе са црним оквирима; неке тице на дрвећу са природним прилепљеним перјем; је |
ира.{S} А како је пре лепше свирала!{S} Неке комаде свира па и не мари, к’о од беде.{S} Тек кад |
А после, па и коњи му нису никакви!{S} Неке сремачке раге, па к’о мачке ситни!{S} К’о да шљиве |
да те не каштигују.</p> <p>— А, до тога неке доћи, — храбри је поп Спира. — Не дам се ја док са |
предшественик им’о је доброту да ми да неке податке о црквеној општини и црквеном имању.{S} Па |
ја је седела пред кућом и подштрикавала неке чарапе под багремом, видела је како је онај путник |
зговара се с бирташицом која је пеглала неке шлинговане сукње у биртији. <pb n="292" /> Баш јој |
њему је често фрајла Меланија ждронцала неке арије.{S} Кад је поп-Спира добре воље био, он је у |
је, онако, неки...{S} А после тога, има неке старе тетке и стрине, све без деце, а тек што су ж |
недељника у јутру.{S} И у вароши па има неке разлике између радног и недељног дана, али никада |
н’о ђаво ланац два.</p> <p>— Даклем има неке надежде?</p> <pb n="264" /> <p>— А како је, наопак |
тегле с разним компотом.{S} По дуварима неке слике мал’ те неће бити све из прошлога века.{S} Б |
ивала га спомињући му из давних времена неке дере и еведре; а тата се сећа па само суче задовољ |
прилично васпитање; била је у леру код неке старе фрајле у Бечкереку и тамо научила многе за м |
и ћу се с њим.{S} Имамо и иначе послове неке да свршимо.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
с врата. — тражио сам па нема...{S} Све неке мустре; мустре од кукуруза, и неке мустре од вуниц |
је срце у те дир’но“, а од немачких све неке у којима се излаже презрењу мушки пол и пита се: ш |
упутио па на једаред застао.{S} Чуо је неке кораке из даљине, па се склонио у хлад испод неког |
косу и одело на себи.</p> <p>Затим чује неке кораке, али се још никако не осврће, него се дала |
се дан труцкали у коли, па сад све таке неке ствари.{S} Боље каж’те у кратко: ништа није к’о у |
и официр; на трећој нека стена и шкољке неке на морској обали а према њој маринерски обријани о |
тило се друго мање, у које се похватале неке трговачке калфице и неке фрајле у шеширима.{S} Зов |
ги очеви а нарочито маме већ су правиле неке комбинације, али су маме <pb n="37" /> ђаволски кр |
а дон’о неки -веее-лики зуб, та мал’ те неке бити колик’ полак шапурике...{S} Неки коњски зуб, |
Видиш ти ње, мустре једне!{S} Ваљда те неке питати колико нам је крмача опрасила!?</p> <p>— Је |
Све неке мустре; мустре од кукуруза, и неке мустре од вунице, ваљ’да за ћерку, треба нешто уда |
е, и с праву за закопчавање рукавица, и неке силне конце и вунице од неких десет разних нумери, |
лице и ону справу за бреновање косе, и неке комедије за прављење локни, и неке нове хорнодле ( |
е, и неке комедије за прављење локни, и неке нове хорнодле (назване по некој швапској принцези |
спомињу неки пулгери и паорски момци, и неке виле и неко дрекање, а за коју се (песму) држало, |
е се похватале неке трговачке калфице и неке фрајле у шеширима.{S} Зову их ови из великог кола, |
треће опет паорско.{S} У њега увукоше и неке Швабе из другог краја села, а међу њима и Сепла су |
аши, трумбеташи, Ћиро, неки курмахери и неке нахт-музике, к’о да смо на „Тиса-парту“<ref target |
Па није да пише к’о што се пише, него и неке стихове везе по писму што их је запамтила са меден |
е опет црквене, где ће до године зидати неке дућане и житне магазе, што је све г. Перу наравно |
л’ мог Спиру ил’ оног њеног што довлачи неке Чифуцке Часловце у нашу цркву и вара господина Вла |
!{S} Има три четир дана како све сневам неке епископе и неку берберску сапуњавицу; а то не слут |
/> него певао пред Његовом Екселенцијом неке песме, оне, знате, „на фронцле“ песме, а Екселенци |
удитор.{S} А њен Пера је и почасни члан неке тамошње официрске касине.{S} То му је Меланија ола |
се не озноји испод носа, па добије к’о неке мале брчиће као од росе.{S} А и само срце друкчије |
атио из Бечкерека — камо је одвезао био неке Чивуте, грошићаре житарске — и који им је приповед |
ити све из прошлога века.{S} Биле су то неке старе контрафе са црним оквирима; неке тице на дрв |
ла него тебе!{S} Од пања би’ вид’ла бар неке асне,... села би’ па се одмарала у старости... а о |
том приликом <pb n="278" /> заостале му неке ситне сачме и со, па од тога доба је боље и сигурн |
неки лек против пацова.{S} Показивао му неке празне плацеве опет црквене, где ће до године зида |
ленцијом Господином Владиком уз тамбуру неке „мирјанске“ песме, каже да је певао: „Вино пије До |
премале око Јуле код кола и тражиле још неке хорнодле и пчиоде, енђебуле и паорске девојке запе |
е маказе, велике и мале, напрстак и још неке своје алате и иде право на обећано место.{S} И што |
S} У њој ће, дакле, читалац сазнати још неке подробности које се односе на онај крупан догађај |
други пут.{S} А сад морам!{S} Имам још неке куће, — рече и оде као ветар на авлијска врата и п |
о главу на фришак „луфт“.{S} Није шала, неки’ три сата издржавати к’о неки „фусбад“!{S} Чим се |
како су се ту скоро, лане или ономлане, неки људи, чак тамо преко мора у Америци, спремали, да |
моцкој комотмицни са златном кваслицом, неки дузтабанлија који се само шета по кафани, прегледа |
ешто латинске школе; дакле није, онако, неки...{S} А после тога, има неке старе тетке и стрине, |
и гајдаши, тамбураши, трумбеташи, Ћиро, неки курмахери и неке нахт-музике, к’о да смо на „Тиса- |
удаваче са Амором од гипса покрај њих; неки Омладинци у душанкама са дугом косом <pb n="113" / |
е неке бити колик’ полак шапурике...{S} Неки коњски зуб, и то ваљ’да од оног највећег штајерско |
{S} За тим долазе силне друге слике.{S} Неки солгабирови са зашиљеним и трговци са опуштеним бр |
Неко се дигне да игра, некога одведу, а неки сам, онако без ичије помоћи, падне лепо под сто.{S |
и плаћа и пије алдумаш; он вас повезе а неки десети вас довезе, никад не знате ко ће вас довест |
о дете, па се вид’ло да ће бити од њега неки грубијан, — заврши Габриела мећући штрикерај у кор |
чисто а често и ново, па и деца добила неки свечани, недељни изглед, па и самима им нешто необ |
поврати! — грми гђа Перса.</p> <p>— Ама неки страх уш’о у мене, — вели поп Ћира, — па никако да |
ти.</p> <p>— За кога оно рече? — запита неки пут господин попа црквењака.</p> <p>А Аркадија уви |
познато, њихова храна; а то видео некад неки Темишварац, па, к’о човек, исприповедао, и сад не |
чићи и комадићи хеклераја а на њима све неки голи Аморчићи са тулцима стрела (а код поп-Спирини |
ога дана тако седе и Јула и мама и раде неки женски рад и једна и друга, а Јула покрај тога и ч |
ше и обувене људе.{S} Одма’ мисли да је неки вандрокаш.</p> <p>И доиста то је било нужно, јер Л |
ој, кад доведе у везу с оним што је пре неки дан чула, све јасно.{S} Онда се толико наљутила, д |
шар.{S} Ту сат и по одавде у П. Тамо се неки под шатром потукли... к’о на вашару! — рече Јула с |
ера Тоцилов <pb n="307" /> и црквењак и неки род, или боље рећи: биће род, док се само неки њих |
моћи то јешплицирати.{S} Јербо ја сам и неки род овом бирташу што је сада, то јест, у Темишвару |
апских игара само некакву шотиш-полку и неки тајч, који јој је мама, кад је била добре воље, по |
од оних из Русије послатих, него други неки, трукован код неког Швабе (и то без титли, без тит |
ли пасира тако што.{S} Увек се њој таки неки ђаво морао десити.{S} Бадава, морала је признати и |
није изгубљено.</p> <p>— Но, и ти си ми неки <hi>красан</hi> отац!{S} Та и куд ће се ова наша м |
Сида. — Како слободан?!{S} Ваљда смо ми неки туђини, какве швабе —</p> <p>— Клањам се.{S} Љубим |
а (или Сида)!{S} Све код тебе мора бити неки ђаво; к’о да ти је сад осамнајст година!“ Али ипак |
ут тенцер по сали, — њој се мора десити неки малер; мора да јој пукне хаљина испод пазува или н |
узанђарали тунакара унутра, а ја да сам неки к’о што ме беде, та мог’о сам вас до голе душе поа |
рани се и не да бојтар. — Е, ваљ’да сам неки фидибус, па да изгорем.{S} Нећу се ни запалити а к |
м ја, фала Богу, две здраве руке, нисам неки богаљ, и моја Јула две, па ћемо се ’ранити и тавор |
.{S} Кад ближе јорговану, а оно под њим неки црн, велики као човек гавран, њихов Гага.{S} Кад м |
о да је и онако мало на сокаку; а ноћом неки гајдаши, тамбураши, трумбеташи, Ћиро, неки курмахе |
.{S} Међу поповима је, истина, повраћен неки јадни и жалосни <foreign xml:lang="la">status quo |
државу да служим; ’хоће Нића да је и он неки мајкин „беамтер“, кад му ни његов чукундека а ни и |
} Купио и’ баш ту скоро кад се продав’о неки штајерваген, па скин’о и метнуо на своја лака лепа |
акије у фићок. — Ја сам овде знате, к’о неки род, па за то се и не циврам него се и сам послужу |
видиш ти само ње, како совјетује... к’о неки фишкал —</p> <p>— Како га је совјетовала, онако у |
а <pb n="379" /> егзаменима па сада к’о неки патвариста практицира код неког фишкала.{S} По мал |
и сад, ето тако...{S} Отрц’о сам се к’о неки стари швигар! — заврши бојтар, па натеже фићок па |
ије шала, неки’ три сата издржавати к’о неки „фусбад“!{S} Чим се он вратио, а ја опет главу у б |
ди се и крсти гђа Сока, — та то баш к’о неки паори!</p> <p>— Е, ал’ приповеда ми гђа натарошеви |
ештенство, како сам оштећен, — па дон’о неки -веее-лики зуб, та мал’ те неке бити колик’ полак |
к’о што је и ушао.{S} А кафану је држао неки трбушко Шваба у сомоцкој комотмицни са златном ква |
нџер гуче“!</l> </quote> <p>То беше као неки одговор на раније питање, бар тако га је Шаца, поз |
нуо у пола олтару па направио шаком као неки заклон од ува да чује боље.{S} Кад се свршило све |
је и згодно било, јер је тога дана био неки <hi>женски празник</hi> „Киријак <hi>Отшелник“</hi |
и тако коме другоме.</p> <p>Онда је био неки Аћа учен човек, — умро је, Бог да му душу прости, |
же укебати.{S} Г. Пера му је препоручио неки лек против пацова.{S} Показивао му неке празне пла |
д, или боље рећи: биће род, док се само неки њихови, који невенчано живе, венчају.</p> <p>Сто с |
едаред нестало, а место њега ост’о само неки дороц, па раширио рукаве па као иде мени, а ја се |
верујући ваљда својим очима и ушима; по неки се окренуо у пола олтару па направио шаком као нек |
седе пред кућом па пућкају на луле; по неки се тужи на камиш и вајка се што га је <pb n="73" / |
а, а они око њега зинули па слушају; по неки још четврт сахата остао са ражјапљеним устима од ч |
време седе и чешљају перје.{S} Баба по неки пут зевне, затвори очи па изгледа к’о да спава, ал |
дуванкесе које чак и у Србију донесе по неки тестераш.{S} А омладина, фрајла Јула и фрајла Мела |
ба и нама да подранимо,“ — чује се опет неки глас из прека; — „ваља у рит, да насечемо трске, д |
{S} Тинка.{S} Па држи се ш њимекара већ неки’ једанајст година, још онда кад је ону Тотицу, што |
, Боже, па поцрнио у лицу а на глави му неки стари подеран шешир к’о да га је са страшила скин’ |
е се сећају читаоци, у којој се спомињу неки пулгери и паорски момци, и неке виле и неко дрекањ |
је његова чреда била) зачуди се кад чу неки нов непознат му глас па приђе Северним Вратима на |
омпанија; ту су ти са неким трумбетама, неким вергловима, да цео шор не може ока да склопи.</p> |
комшиница,- — за неким шкадруном, — за неким тоцким уланерским филером.</p> <p>— А ви то канда |
дскитала, — вели друга комшиница,- — за неким шкадруном, — за неким тоцким уланерским филером.< |
ћ сам сневала како се куглам, па све са неким слугама и са неким слушкињама.{S} Откуд да се ја |
се куглам, па све са неким слугама и са неким слушкињама.{S} Откуд да се ја <hi>куглам</hi>, сл |
опет вуче читава компанија; ту су ти са неким трумбетама, неким вергловима, да цео шор не може |
м осам дана.{S} Газда му најпре иш’о по неким Бачким салашима и мет’о „купице“, а после отиш’о |
ла девојка, па је певали по шору тамо с неким који је давно умро (пре но што се од укућана ико |
е се чује само снажно хркање помешано с неким звиждањем.</p> <p>— Да боме да спава! — вели дома |
орио предику о <hi>Спокојној жизни</hi> некима се оте: „Та гле поп Спире!“ — сви су се просто з |
i> се људи па се потучеду; е ал’ кад је некима суђено, а они се потучеду и брез вина и брез вод |
вашар, на коме је Рада Карабаш (са још некима чикошима из Бачке) шест дана остао под једном ша |
дор је посл’о Омладинцима поздрав с још некима!...{S} Откад вас нисам видела!{S} А шта ради Мел |
на научио.{S} А био је добар учитељ.{S} Неких четрдесет година је учитељевао у овом месту.{S} С |
удити на триста делова, и од њих триста неких ствари начинити, од којих је све једна од друге б |
о ђуле.{S} Шта ти ту нема!{S} И нога од неких старих маказа којима су некад секли крила гускама |
укавица, и неке силне конце и вунице од неких десет разних нумери, које све није могао ни да за |
н сокак од нахтмузике.{S} Све трешти од неких трумбета.</p> <p>— Па зар је само моја кућа у сок |
сантне ствари.{S} Заустављали су се код неких касапница од којих је црква примала лепу кирију и |
канова и код Раде Карабаша, а и још код неких; и ни код једног није нашао честитих арњева, а гд |
>Сан Матере Божије</title> од којега је неких десет петнаест егземплара имала позашиваних у лај |
Ћира бави прво самим собом.{S} Спомиње неких тридесет година беспрекорне службе цркви и олтару |
га вашара мајстор Лекса лецедер још пре неких двадесет година.</p> <p>А деси ли се каква несрећ |
е увек била оптимиста, дала исхекловати неких седамдесет рифи, а према овоме могу читаоци судит |
поче ручак.{S} Поседало све и запремило неких <pb n="385" /> пет столова, два „на глагол“ а три |
ишта!{S} Ено и сад виси на њему сијасет неких ствари, само да ради к’о и други сретни сатови.{S |
прође нека три четир сокака и сврати у неких шест кућа.{S} Већ се почео полако мрак спуштати к |
и још пола дана у Темишвару да накупују неких ствари.{S} Имали су од кућа својих поруџбина, као |
ишарано плавим гајтаном.{S} На прслуку неких тридесет ситних сребрних пуцета, око врата свилен |
rpus delicti</foreign>.{S} Даље има још неких слика, старозаветних и других за које <pb n="84" |
упирања варошког шпитаља и у корист још неких других хуманитарних цељи.{S} А сем тога, сад се ј |
ек, што кажу, с крушке, па се издува, а некмо л’ ја толики пут издржати.{S} Чекај —</p> <p>— Уф |
т како <hi>она</hi> зна!{S} Неко дањом, неко ноћом; тек дошло време, да се поштен комшилук расе |
се каква несрећа у селу, да, на пример, неко у селу умре, и ту како коме, али господин-попи опе |
ћерчица опет како <hi>она</hi> зна!{S} Неко дањом, неко ноћом; тек дошло време, да се поштен к |
ом мења, једини он седи непроменљив.{S} Неко се дигне да игра, некога одведу, а неки сам, онако |
чека; бо’ме јој барон и неће доћи, нег’ неко тако!,..{S} Нашла шљука прдавца!</p> <p>— Каже, да |
м ли ја погодио кола и капару дао — ил’ неко други?{S} А? — пита га поп Ћира стојећи крај кола? |
е сати!...</p> <p>И тако одлази Нића, а неко од укућана га испрати до авлијских врата и затвара |
о и мирско и духовно.{S} Да он чује, да неко <pb n="309" /> има распру с парохијанима; ил’ да ј |
— тешко њему!{S} Тешко њему!...{S} А да неко, к’о удовац на пример, има домостроитељку по приме |
првога дана на памет.{S} И њоме овлада неко песничко и певачко расположење па је једнако у себ |
ога.{S} Тако је и фрау Габриела осећала неко задовољство и онако раздрагана изашла у авлију, па |
вику!{S} Још да нема онако по мало, кад неко западне у шкрипац, па помагај ча-Нићо,... мор’о би |
уша.{S} Зато се и говорило по селу, кад неко за нешто не мари: „Е, — веле, — мари он за то к’о |
и били они који се дешавају Недељом кад неко некоме у колу разбије главу или кад некоме украду |
ед кућа.</p> <p>Тек чујеш овде онде где неко зева и вели: „Ха-а-ај, хај, ајде да се то мало пос |
ку да путује, јер се увек десило, да је неко из села ишао својим послом некуд.{S} И кад сад г. |
а прослови, па ни сада.{S} И сада да је неко убацио споља кроз прозор читаву цигљу и полупао јо |
замуцкиваше домаћиново и мислећи да је неко од живине вољан да се свађа с њим (јер поп Спира ј |
оле <pb n="295" /> је зуб, па к’о да је неко тук’о.{S} А није је ове недеље, што кажу, ни малим |
p>— Ех!{S} Па не ваља баш ни то, кад је неко и сувише свирјеп.{S} Е, Боже, па људи смо, слаба с |
!{S} Та, знаш како они нас деру, кад је неко од наши’ у невољи; кад се, на прилику, жени!{S} Та |
довољно и устаје. — Није Лалика, али је неко други још ређи, па још боље.{S} Извол’те, оче Ћиро |
ја невина жертва свега тога... да ми је неко променуо и подметнуо!...{S} Аја...{S} Екселенција |
мртви, па све ћути и куња, само се чује неко тихо јецање и плакање, испрекидано гукањем гаврано |
ао па не зна у коју ће авлију, јер чује неко хркање, али не зна: у <hi>којој</hi> то кући хрчу? |
ед баште на сунцу, а види и то, како се неко сагнуо иза бурета па се миче али никако да се испр |
како је Шаци било, кад је чуо, да му се неко одазива из комшијске баште.{S} Одмах после те песм |
на, да се преселе у варош.{S} Још су се неко време разговарали, куцали и искапљивали чаше, хвал |
p> <p>Настаде тишина а мало после чу се неко шапутање.</p> <p>— А ди га држи? — пита домаћин.</ |
куд се, Боже, дела та жена?!“ запитаће неко од укућана.{S} Па на то се навикао већ и њен „пинч |
, да је све тутњило, кад им дође и рече неко да је дошао нови учитељ.</p> <p>За пола сахата зна |
пулгери и паорски момци, и неке виле и неко дрекање, а за коју се (песму) држало, да ју је спе |
посао и да јој показује како да зготови неко јело. — Стари седе пред кућом па пућкају на луле; |
почне... па тако фурт.{S} Дањом метнули неко решето пред кућу, па се сетили <hi>ту</hi> да <pb |
о исто, вели: значи, да ће те посјетити неко издалека и да ћеш имати гостију.{S} Све, ви’те, из |
адила танком шнуфтиклом.{S} На лицу јој неко блаженство а уста у пола отворена, па к’о да полак |
штање, кашљање, неке ропце а за тим као неко избијање.{S} То дуварски сахат избија.{S} Броје св |
мари, к’о од беде.{S} Тек кад нам тако неко дође онда још и ’хоће, а иначе не можемо је намоли |
све бега под браду и ближе врату.{S} По неко од боље познатијих се усуди па дирне, на пример, п |
анити; до’ће нам наполичари,“ вели опет неко. — „А шта знате!{S} Готово и ми ћемо скоро.{S} Тре |
— прође поноћ за тили час.{S} Тек чујеш неко шуштање, кашљање, неке ропце а за тим као неко изб |
фала Богу, па да им кажеш, да ваљда још неко седи у овом сокаку?</p> <p>— А да шта сам него то |
у срдитој немоћи својој.{S} А Јула још неко време гледаше за колима која иђаху Великим Сокаком |
! — вели и седа међу остале.</p> <p>Још неко време седе и чешљају перје.{S} Баба по неки пут зе |
што рекли наши стари, „кровопролитија“ неког, биће, биће!</p> <p>Док се они тако разговарају, |
ора и дима бити“; дакле, да ту ипак има неког ђавола где се толико много приповеда.{S} Сем тога |
неће да ми каже!...{S} Увек од десетог неког чујем, што се у селу догодило.</p> <p>— Та шта го |
има. — Ах, не, не!{S} Ти си страшна кад неког омрзнеш.</p> <p>— Није нег’ да се још измирим ваљ |
ли четир —</p> <p>— Тхе, пре онако а од неког времена овако.{S} Сад овако поч’о, па шта му знат |
ше у животу не враћа и мисли су њене од неког времена често блудиле изван куће и занимале се је |
и два грдно велика ексера, — и тучак од неког малог авана, — и парче потковице и пола „штогла“, |
ама и силно лупање у грудима Јулиним од неког страха.</p> <p>— Нема га,.. отиш’о је, — прошапут |
ко чудити.{S} Њега је поп-Ћира добио од неког његовог до зла бога рђавог дужника а тешио се тим |
сада к’о неки патвариста практицира код неког фишкала.{S} По мало практицира а почешће иде у ло |
послатих, него други неки, трукован код неког Швабе (и то без титли, без титли Сидо,) који, упр |
е из даљине, па се склонио у хлад испод неког багрења.{S} То беху кораци сеоског <hi>боктера</h |
го седи поред маме међу женама, а после неког времена ајд’ кући баш кад је бал у највећем јеку, |
="395" /> је Јула отпочела, и она после неког опирања и извињавања запева старосватица пету стр |
афу, тако им је и требала.</p> <p>После неког времена Јула унесе кафу и послужи их све.{S} Кафа |
по свом обичају.{S} Песма је потекла из неког расположења које даје младост и расположење, а не |
о му је дао ситну трафику; а после грди неког газду што држи зла гарова који гризе капију кад г |
’хоћеш, ја бо’ме нећу!{S} Ја кад волем неког, ја сам онда мелем, а кад га мрзим, онда му не тр |
није хтео, него је слао сваког сата по неког млађег да духне у рог на сваком рогљу а он је ост |
непроменљив.{S} Неко се дигне да игра, некога одведу, а неки сам, онако без ичије помоћи, падн |
почешће...{S} Знате, кад се човек прими некога посла, онда треба да га <pb n="81" /> својски ра |
, толико већ време све у <pb n="357" /> некој неизвјесности и страху; како сам от’шо, а како се |
<p>А пред четвртом кућом приповедају о некој свекрви како је вештица, па се ископистила на сво |
сам, да сам,... па опет се стрефи па по некој замакнем за око...{S} Ено баш у Татићевом шору, о |
локни, и неке нове хорнодле (назване по некој швапској принцези удавачи тадашњој), и гумаластик |
попуј ти сад, кад је све таксирано и по некој тарифи, па ајд’ живи ти сад, ако можеш.</p> <p>— |
је се само сркање кафе; сви срчу као по некој команди.{S} Обе попадије подметле шнуфтикле под ш |
им снаге и мили им живот.{S} Као оно по некој паорској баби што треба сваког дана извесна мера |
ба! (Пера Тоцилов је некад секао дрва у некој спахијској шуми, и том приликом <pb n="278" /> за |
Сида замолила Шацу, да се стрпи за ово неколика дана и <pb n="334" /> да не долази и не пролаз |
толовима, а није их баш много ни било — неколико стараца и баба које су снаје отправиле у цркву |
а врло благим изразом лица а поред њега неколико дебелих књига ма да је слабо читао али, као чо |
ЕСЕТА</head> <p> <hi>Њоме се враћамо за неколико недеља уназад.{S} Кад је прочитају читаоци, уј |
анско и стаклено посуђе а по дуваровима неколико слика: неке битке, неке слике из Геснерових ид |
кад не оде својој тетка-Макри макар на неколико тренутака, или кад Јуле нема у башти да је вид |
егли на прозору, показивао му стално од неколико дана кишовито време.</p> <p>— Па, шта сте реши |
дном њојзи милом и драгом сликом већ од неколико недеља.{S} Али то је још била велика тајна.{S} |
ће бити моје!“</l> </quote> <p>Јула је неколико пута прочитала песму кришом у шпајзу и знала ј |
господин Пера.</p> <p>И доиста било је неколико књига тако отворених и почетих, једна на канаб |
stone unit="subSection" /> <p>Прошло је неколико дана после овога, а одношаји се не само да нис |
јер младенци остају у кући а тек после неколико недеља се крећу на пут, на Шацине науке.</p> < |
у тамбуру.</p> <p>Тако су се још после неколико дана тамбуром разговарали, а после су се већ с |
бринута попадија провела је за то време неколико тешких дана.{S} Ни онај најдужи летњи дан није |
ако их лепо објашњаваху!</p> <p>Још пре неколико дана нанесе их случај те прођоше једна поред д |
о, Пера је испросио нашу Меланију; кроз неколико недеља ће бити и свадба.{S} Па зар ти није дос |
пириној кући на месец и више дана пре и неколико дана после господин-Перина доласка.{S} Долазак |
пуну шаку крајцара, двогрошака па чак и неколико сексера.{S} На један тако бачен сексер, веле, |
гђа-Сидине.{S} За време ручка је било и неколико здравица.</p> <p>После ручка настаде опет игра |
ди у том селу од како је пре двадесет и неколико година ударио шлог једну жену за коритом баш н |
издувао је весели Нића боктер хиљаду и неколико стотина сати.{S} Срећа, те је све по селу спав |
{S} Свирају гајде, играју кола у авлији неколико и дуж сокака двапут толико.{S} Излазе из куће |
казала <hi>ти Шандоре</hi>, а и он њој неколико пута <hi>ти Јуло</hi>, па и једно и друго удеш |
! — вели му поп Спира и пољуби се с њим неколико пута најсрдачније.</p> <p>— Е, е, е! па извол’ |
а се и он баш својски гурао, кад је кум неколико пута бацио међ свет пуну шаку крајцара, двогро |
ео; с покојнима се разговарао, познавао неколико вештица у том и околним местима, био посредник |
расејано на теглу са жапцем.{S} Од ово неколико дана горе именовани је једнако био доле на дну |
ој се кући формално спало с ногу од ово неколико дана.{S} Поп Спира је био стари Србенда.{S} Ка |
ми се и не фалите како сте провели ово неколико дана без мене.{S} Како у селу?...{S} Како у ку |
није им се учинио тако дугачак као ово неколико кратких јесењих дана.{S} Па тек ноћи!{S} Како |
парохијанима кад ураде</hi> </p> <p>Ово неколико дана, док су обе попадије меховима мрзости и п |
мене грешну!“ А да се путник прекрстио неколико пута потврдила је и друга једна баба, у другом |
никако нема, тако да се Јули учини оно неколико дана читав век.</p> <p>Једнога јутра тих дана |
за што ни крошто, па неће да избија по неколико дана; заћути као да се са свима у кући посвађа |
е био поп-Спира на путу, гђа Сида је по неколико пута дневно прочитала <title>Сан Матере Божије |
догодило, а господин Пера је тако лепо неколико пута погледао, а она се тако добро осећала ал’ |
20" /> <p>— Шта би само прочитали из то неколико цветића!</p> <p>— А ви извесно знате? — пита П |
вио сахат; а носили га чак и у Темишвар неколико пута паори, кад иду на житну пијацу; а и код к |
д брж’, — чуди се попа.</p> <p>— Па већ неколико дана има како је — ублажава Аркадија.</p> <p>— |
Место да добије по носу, к’о што је већ неколико пута и заслужио то, он још одликован!...{S} Те |
{S} Тако, на пример, један се жабац већ неколико година дере колико га грло доноси; има гласину |
садним стереотипним фразама од којих су неколико туцета на памет знали, и тиме пленили ћуркасто |
ва познато.</p> <p>Ни Јула ни Шаца нису неколико дана долазили у башту.{S} Прва је Јула попусти |
сав онај претрпљени страх од последњих неколико дана, па и она, ето, дакле, није хтела да зна |
ред!{S} Па, извол’те на свадбу.{S} Још неколико недеља, — а јавићемо вам — па ћу имати родитељ |
трафикану на комовицу.{S} А долазе још неколико капуташа и житарски трговци што једу путер и з |
ана, патрона гђа-Сидине фамилије, и још неколико, тако да је једно кандило горело чак и пред пр |
ним хаљинама, гђа Сида у <pb n="384" /> неком капижону какав писац давно није видео ни на стари |
па им се црне покисле гране.{S} Тек на неком видиш врану или парче репа од дечијег змаја који |
седи његова слатка кћи па плаче и пише неком писмо.{S} Па није да пише к’о што се пише, него и |
еч „лопов“ па ма то и о неком другом, о неком коњокрадици реч била, одмах би, будући увек нечис |
Јер чим би чуо реч „лопов“ па ма то и о неком другом, о неком коњокрадици реч била, одмах би, б |
те, — вели, — Прока Белеслијн (или тако неком), царском катани у Галицији, да смо сви, фала Бог |
о баш кад је писала писмо у шпајзу тамо неком њеном са рогља.{S} Чује тата где нешто цичи у шпа |
емљу оно гушче.{S} Обоје стоје тако и с неком као родитељском милоштом гледају гушчиће који се |
е „Латинске“ био истеран због атеизма у неком виду, и онда шта ће с њим,<pb n="137" /> него га, |
ако суморно, као нека омарина, па све у неком сутону; и тичице спавају, и шарени лептири се пол |
је поваздан на звонари и која служећи у неком виду цркви и олтару олакшава службу и Аркадији и |
азе кола а у њима поп Ћира сав прашан у неком старом шеширу који је још ђаконом купио.</p> <p>— |
продужише пут у разговору и објашњавању неком...</p> <p>Дакле су се помирили! — кликнуће читаоц |
еко некоме у колу разбије главу или кад некоме украду коње па обеде Бачване да су они прешли пр |
и они који се дешавају Недељом кад неко некоме у колу разбије главу или кад некоме украду коње |
">Ајн варес гетлихес гетренк, ајн варер нектар, дизе слинговиц.</foreign>“ — Послао ми је један |
Па певај онда...</p> <p>— А, ’оћете л’ неку од они’ иза певнице, ил’ ћете неку, онако, с рогља |
зору па кроз разређене шалукатре видела неку прилику и одмах у њој познала Шацу; чула ситну там |
ењи суморан ландшафт а она наслоњена на неку рујину, суморна такође, а мисли јој блуде некуд у |
S} А у колу кад свира па кад стане пред неку газдачку девојку па свира, а она зна ко га је посл |
Зато стаде сама певуцати тихо кроз зубе неку песму а нешто јој се стегло у грлу, тако јој је жа |
е л’ неку од они’ иза певнице, ил’ ћете неку, онако, с рогља... онако, што ми кажемо, ројтанску |
сти и кобасице и крвавице, па понекад и неку шварглу ма и најмању; тако исто ради и поп-Ћира и |
ир дана како све сневам неке епископе и неку берберску сапуњавицу; а то не слути на добро!</p> |
асположен.{S} Целога дана је преписивао неку Песмарицу и из ње преписивао све песме које су год |
ила по туђим кућама.{S} Тек сретне тако неку на сокаку, па је заустави. — „За име Бога, <foreig |
ети му је било лако.{S} Увек је имао по неку прилику да путује, јер се увек десило, да је неко |
е и младе комшинице шапућу.{S} Чујеш по неку реч гласно изговорену, па онда опет смех, а перје |
ао само док су се свађали, а чим је чуо неку лупу у соби, он је побегао на звонару, да не би би |
стадо, туд и он.{S} А знате, и ја сам у неку руку пастир, хехе, — смеши се, — чувам поверено ми |
спред себе, да је овај јадник полетео у неку барицу и забо се у њу главачке и стајао усађен као |
p> <p>Попови пијуцкају по мало и играју неку стару игру <hi>Фирциг</hi>; а попадије узму плетив |
асположења и пева мислећи на своју Јулу неку песму коју заглушује топот коња или је од времена |
човека.{S} А то је дошло и поп-Спири од некуд до ушију и наравно, да га је јако заболело то, шт |
ћас, вашега мачка.“ Кажи да се јавио од некуд из комшинског амбара један велики пацов, па начин |
јину, суморна такође, а мисли јој блуде некуд у даљини; на петој с рукама у муфу и пахуљицама с |
, да је неко из села ишао својим послом некуд.{S} И кад сад г. попи требају кола, он се и повез |
тио ону бештију, а он се извук’о отиш’о некуд на пут, а њу оставио да газдује.</p> <p>— Ал’ ти |
ло и ако се као отимала мало и викала: „нем тудом, и не знам ништа!“ и тражила да је пусте у ку |
мфла, па да се може подштрикати!“ А-ја, нема тога, Ћиро! „А поновљено пријатељство, то ти је, д |
се <pb n="63" /> краве музу, — не иде, нема смисла.{S} Каијафа је она гђа-Сида, сетиће се одма |
унтауглих!{S} Ено и Перин онај муцало, нема предња два зуба а не уме сексер крајцара да израчу |
да ту одономадне.</p> <p>— Јесте, рано, нема га већ седам осам дана.{S} Газда му најпре иш’о по |
у топлу собу.</p> <p>— Једнако облачно, нема ни форме да ће се пролепшати! — вели и седа међу о |
у подрум по вино и он и Јула. — „Децо, нема вина; донес’те вина!{S} Тата је жедан, а и гости с |
} Сад им је свака жгеба и наврта добра; нема више унтауглих!{S} Ено и Перин онај муцало, нема п |
ти се и доћи амо.{S} Нису ово Карловци; нема овде господства и благовања.{S} Село је ово, млади |
ти овамо к нама.{S} Па кад <hi>вас</hi> нема код нас, ето <hi>нас</hi> код вас; па сад било вам |
о још нешто!{S} Каква благодарност?!{S} Нема ту ништа од тога!{S} С народом сам, вели, стекао, |
н.{S} Ал’ сам му добро и одговорила!{S} Нема га! — вели, а уво јој окренуто комшијској башти. — |
да почасти и да га опет мало кошта!{S} Нема ти ништа лепше, него онако српски зготовљено; па л |
ута тридесет да је, па нећу да знам!{S} Нема више ништ’; било па прошло! „Покварено пријатељств |
о свето!{S} Баш сам то добро утубио!{S} Нема ту лепа дана још задуго, господин-попо!{S} Него че |
астала јесен.{S} Башта се проредила.{S} Нема више оног густог зеленила, које је ишло на руку за |
га само једно јело па одмах гужвара.{S} Нема ти ту мелшпајза кад није мастан, па не цури маст н |
залупила баштенска врата.{S} Слуша.{S} Нема ништа.{S} Остави мотичицу и приђе плоту, па вири к |
> <p>Мрак је притиснуо и омотао све.{S} Нема месечине.{S} А и што ће је вечерас, кад се Шаца сп |
омаћин, — да су криви наши епископи.{S} Нема више оних старих попова, а старих попова нема јер |
па не уме младић да се нађе никако.{S} Нема он ништа ни против кога.{S} Мила му и Јула и Мелан |
цу и приђе плоту, па вири кроз плот.{S} Нема никога, учинило јој се само.{S} А тако би волела д |
Ето то је певао, — вели поп Ћириница. — Нема ту никаквих других заслуга, <pb n="15" /> него пев |
брани се Јула не знајући шта да каже. — Нема овде никакве дере....{S} Још ћемо и с <hi>вама</hi |
рђује поп-Ћира.</p> <pb n="308" /> <p>— Нема ти старога времена. — вели домаћин. — Знам, Боже, |
ра и гђа Перса.</p> <pb n="229" /> <p>— Нема од тог ништа! — рече одлучно гђа Сида. — Но, још б |
удима Јулиним од неког страха.</p> <p>— Нема га,.. отиш’о је, — прошапута Јула. — Хунцут један! |
ина нестаде у гостинској соби.</p> <p>— Нема по џеповима, — вели домаћин с врата. — тражио сам |
кола, не велим ни ја, милостива, да, и’ нема, ал! то је ђаво, што нема арњева.{S} Знаду то и го |
доста, фала Богу.</p> <p>— Има кола ал’ нема арњева, милостива! — вели Пера Тоцилов. — Та гледа |
на времена, пуну кућу, него ил’ има ил’ нема по једно у кући.{S} Па ако је девојка, а она ускоч |
вареног пријатељства моћи бити штогођ!“ Нема ти ту, мој Ћиро, више ништа!{S} То је било, <hi>би |
вели попадија. — Једна мука и невоља, а нема му лека!</p> <p>И доиста, ко га није поправљао и д |
ент господин Шандор јурат из Кикинде, а нема ништа труковано, него све празни листови.{S} А она |
што он каже.“ Образ је спласнуо, а зуба нема — е, па ондак нек докаже ако је мајстор.</p> <p>— |
миждрак има к’о уланер какав!{S} Лопова нема, јербо све је то данас пијано отишло одавде из авл |
ише оних старих попова, а старих попова нема јер нема ни оних старих владика.{S} Памтим ја, Бож |
да га се дочепам, ал’ кад он види да га нема, а?</p> <p>— Има и за то лека, немајте ви бриге!{S |
д ото доба формално одбио од нас, па га нема, ређе нас посјећује.{S} Изађе јадан младић с Мелан |
, а и чизмар му наглавио чизме, ипак га нема.{S} Јула је на њ мислила и тих дана једнако се чеш |
се чини да ти —</p> <p>— Ето!{S} Што га нема код нас; а код њих је био и пре и после подне!{S} |
као свака млада, стиди се, па каже, да нема гласа.{S} И младожења је жали, па је брани, па и о |
друга, — а млада мора да пева, па и да нема гласа а камо л’ када га има к’о ти!{S} Та која ник |
ко то иде данас у овом свету, мислим да нема ни једног читаоца који неће већ у напред знати кој |
у далеко лакше било животарити, само да нема онога другог, — не, дакле, та два попа, него друга |
</p> <p>— Па сад... оно не кажем баш да нема; оно што има боље, томе част и поштење, — вели гђа |
и!{S} Не стиже ни за травику!{S} Још да нема онако по мало, кад неко западне у шкрипац, па пома |
стићи ћете у вече у Темишвар, — и онда нема никакве надежде.{S} За то се и немојте крећати у ј |
да прочита, одмора ради, ову Главу која нема никакве јаче везе с главним догађајем, и која не б |
као џепић у појасу самом.</p> <p>— Ама нема појаса међ ’аљинама! — вели домаћин мало после. — |
Мелани, о Меланија!{S} Ајак, ње нема па нема!{S} Тражим је по свим собама и по целој авлији и ш |
— вели домаћин с врата. — тражио сам па нема...{S} Све неке мустре; мустре од кукуруза, и неке |
м селу! вели Сока гркиња.{S} И један па нема увек посла.{S} А после и ови што су били солдати, |
они спеваду шором.{S} О, о, мог малера нема нигди, слатка снаш’-Пело!</p> <p>— Убио их Бог.</p |
ЧЕТВРТА</head> <p> <hi>Каквих ти описа нема у њој!{S} Ту је описан и стари шаров, и лопов мача |
<pb n="404" /> мати и кћи.{S} Гђа Перса нема ништа против француског језика шта више, мило јој |
сврше те дерне штудије његове!...{S} Та нема наше Бачке нигди! <pb n="407" /> — вели усхићено Ј |
да је продавани коњ његов, а да пасоша нема за то, што су му дин-душмани његови украли најпре |
вини деветнаестог просвећеног века, кад нема ни инквизиција ни анатема.{S} А да су те речи биле |
романе где се износе људи каквих нигде нема и доживљаји којих не може бити у реалности; типова |
кар на неколико тренутака, или кад Јуле нема у башти да је види или чује.{S} Мало који дан да н |
n="156" /> Јула јецајући. — Боље да ме нема; да се нисам ни родила.</p> <p>— Но, но!{S} Не мор |
кад нисам добар, па ондак боље и да ме нема!</p> <p>— Па откад сам ја то већ рекла! — вели бир |
трану: — Извол’те, служите се, код мене нема много нукања.</p> <p>— О молим, молим, — вели г. П |
ја:{S} Мелани, о Меланија!{S} Ајак, ње нема па нема!{S} Тражим је по свим собама и по целој ав |
Што сте ви мајстори у исмевању, то више нема! — рече Меланија и попрети му затвореном лепезом.< |
њим наричући сузу пролио, кад никога и нема од свога?</p> <p>„Проливајте барем ви, драге сестр |
пира не врати с пута.{S} И за то Шаце и нема већ више од недељу дана да дође и ако је киша већ |
нда по сокацима и којекуда кад никако и нема месечине; разговарали о гладним годинама кад се ша |
а Савка, са онога света, каже ми он, ди нема рода за мене.“ А ја га питам: „Па шта би ’тео, род |
ли то.{S} Иначе никаквих других новости нема већ поодавно.{S} За сада је најновија ствар која ј |
ко јој је посред срца, — али га у башти нема!{S} Срела се с њим само једном у шору.{S} Он проша |
азивало, да је Јули тежак живот; да јој нема живота, и да јој је смрт била једина срећа.{S} Ота |
е крећу достојанствено напред, ни један нема лулу у устима него са штаповима у рукама иду и раз |
она, а она се као шета по башти, па као нема више еведре између њихове и тетка-Макрине баште.{S |
икну на њу, па им чудно кад је позадуго нема. „Нема нам, Боже, већ одавно фрау-Габриеле; шта је |
о лице (а она није ружна) шта вреди ако нема ту и воспитанија?!{S} Лепота прође а воспитаније т |
стаје и задовољан размишља у себи, како нема ништа лепше од учена човека и како све иде као нам |
авити!“ тешила се Јула, ал’ Шаце никако нема, тако да се Јули учини оно неколико дана читав век |
ози.{S} Морају путовати а сем њега нико нема онаке арњеве и онаке коње. „Па не мој да срамотиш |
ада па се проредило, макова цвећа давно нема, само стрче у висину сухе главе пуне мака и дају п |
стива, да, и’ нема, ал! то је ђаво, што нема арњева.{S} Знаду то и господа попе.{S} Зар мислите |
а и он каже, да је извине за данас, јер нема гласа, <pb n="393" /> али је другарице утерују у л |
старих попова, а старих попова нема јер нема ни оних старих владика.{S} Памтим ја, Боже, у моје |
новник јој прорекао</hi> </p> <p>У селу нема ни данас Бог зна каквих промена.{S} Један дан је к |
осетила, славно досетила.</p> <p>У селу нема баш Бог зна колико полицијских уредаба, управо њих |
ида је увидела наскоро, да за њену Јулу нема никаква изгледа.{S} Јер Јула је и надаље остала он |
уз једно и уз друго ђуле.{S} Шта ти ту нема!{S} И нога од неких старих маказа којима су некад |
н право у цркву на Јутрење, кад али још нема попе, а звонило већ.{S} А Господин Владика оде у о |
кугла, нада се гостима и шта ти ту још нема!{S} Та док је видим, знам је и шта мисли!{S} Гледа |
њу, па им чудно кад је позадуго нема. „Нема нам, Боже, већ одавно фрау-Габриеле; шта је то, са |
а сећати.{S} Мило обома, и њему и њој. „Нема сумње, — мисли и једно и друго, — то се мене тиче! |
на прилику, ето господа попе живили, да немаду ето тако пониког да венчаду.{S} Што кажу:{S} Рук |
...{S} Све му је забадава сад.</p> <p>— Немај ти бриге.{S} Ти пази кујну, а мени ово остави.{S} |
.{S} Овај га храбри и вели му:</p> <p>— Немај ти бриге!{S} А како те не би’ курталис’о.{S} Та с |
га нема, а?</p> <p>— Има и за то лека, немајте ви бриге!{S} Ја сам се за све постар’о.{S} Ево |
ет</hi>, ’хоћу добро да тераш.</p> <p>— Немајте бриге; к’о ајзлибан!</p> <milestone unit="subSe |
у Талијанску, а ономе вели: „Па ви сад немајте бриге, него напун’те још овај бокал за сретна п |
а ја и тако од Екселенције не зависим, немам с њиме ништа, да простите, к’о ни ветар с опаклиј |
ја је дотутњила, — добила сам визиту... немам сад кад.{S} Ајде, носи то брже!...{S} Дакле, шта |
слу!{S} Молим вас, слатка снаш’-Пело, — немам кад сад да се тоалетирам кад имам ето других посл |
шта ја фурт предикујем и говорим... ал’ немам коме.{S} Ето, и овде се показало!...{S} Сад ће јо |
и је све она казала, да исприповедам (а немам ни каде, слатка)...{S} Каже ми гђа натарошевица, |
и ако ми спада сукња ал’ ја опет никад немам обичај да лажем! — рече гђа Габриела и стаде лити |
и се деси!{S} Молим вас, слатка, ја сад немам каде, него ево вам сукње, а ја ћу послати сутра м |
о би.{S} Нису сваки дан сватови!{S} Ако немам ја, имаће Лоринц чивутин!“ И као год што је тражи |
желела и молила Бога да дожави па онда немари да склопи очи.{S} Међутим њен зет Палчика, отац |
о, бећари једни, грдила би их она тада, немате ни срца ни душе!{S} А шта вам ради, да га секира |
ја, о фамилијарним.. ако, ако, то јест, немате што против тога.</p> <p>— Молим вас, извол’те са |
госпоја Марта, к’о да сте паоркиња, па немате пеглајз у кући — него пеглате к’о паоркиње на ве |
лице ништа не мећем —</p> <p>— А, па ви немате ни нужде!{S} Така кожа!</p> <p>— Дакле слушајте! |
звин’те, та ди су ми биле очи!{S} Та ви немате мантију, — па ви сте онда госпоја Сида.{S} Да, д |
и стаде је разгледати.{S} Беше то нека немачка књига, тридесет седми хефт <title>Риналда Ринал |
ар или Велики Бечкерек и тамо је играла немачке игре које је научила у леру, унтерхалтовала се, |
вакоме најтоплије.{S} Меланија је знала немачки, знала у клавир; а Јуца тек натуцала нешто мало |
ажена света.{S} Прилично је изгустирала немачки језик који гђа Перса још једнако брани, па се р |
до иза вашаришта.{S} А знала је добро и немачки, па јој је у толико шири био терен и поље рада |
ипак каже, да не треба багателисати ни немачки језик како то почиње Меланија, па каже: да је ф |
: научила, боме, наша госпоја Јуда тамо немачки, па се одродила, па српски ни бекнути.</p> <p>— |
е ствари а између осталога у првом реду немачки; немачким је тако владала, да је, како је гђа П |
а између осталога у првом реду немачки; немачким је тако владала, да је, како је гђа Перса увер |
српских: „Ко је срце у те дир’но“, а од немачких све неке у којима се излаже презрењу мушки пол |
српских а још много <pb n="105" /> више немачких романа у фотељи, на прозору, или се сакрије из |
шта би’ и знао с њим!?</p> <p>— Па зар немаш баш никог другог?...{S} А како Аркадија... како с |
} Та какви немеши!{S} Та сви смо ми <hi>немаши</hi>, па через тога се и свађамо.{S} А да смо „н |
рса; — све српске, а тек шта мислите за немецке књиге!{S} Узме само књигу после фруштука па каж |
b n="200" /> њих, и доноси јој све лепе немецке књиге, сентименталне и пуне жалостивни’ ствари |
лад, учен човек воле провађање, клавир, немецки унтерхалтунг, и он сад да дође овде па да се по |
угом опредјелила!“ Ал’ све то говори на немецки, па дође много лепше!{S} Па мало коју ноћ да не |
е воље, — вели Пера.</p> <p>— Ако су на немецки написане, — вели гђа Перса, — онда ће боље бити |
и то рек’о?!</p> <p>— Ето, прво, не зна немецки!{S} Зар то није фелер за једну младу девојку!!{ |
т јест; ал’ за љубезне ствари — само је немецки језик створен, слатка!{S} Није то да говорим и |
андле и сас перлама чачкалице за зубе и немецки унтерхалтунг!{S} До’ће време, па ће вас дете пр |
кажем...{S} Клавир, хеклерај, валцер и немецки —</p> <p>— Ајд, ајд, видићу и твоју памет, — ма |
шљете Меланији; она здраво добро говори немецки, па ће она прочитати и Јули све на српски испри |
ли за фине ствари, опет вам кажем, само немецки!{S} Само немецки, слатка моја!...{S} Сад се ује |
, опет вам кажем, само немецки!{S} Само немецки, слатка моја!...{S} Сад се уједа госпоја Сида, |
ине, па штелунг па персона па клавир са немецким аријама, хе, а то се све сваком младом човеку |
о кажу, и век прошао!{S} А после, и <hi>немецко воспитање</hi>... шта ја фурт предикујем и гово |
своју Јулу, да не би Меланија која има „немецко васпитање“ ни у чем ноблија изгледала од Јуле.{ |
е, госпоја-Сидо, то се данас тражи: без немецког воспитања данас никуд“, а она мислиш да потрчи |
Перса уверавала, ноћу „бунцала само на немецком“.</p> <p>Док се гости намештали и пауза трајал |
Карабашева, <pb n="286" /> па он је бар немеш, па и он кочијаши!{S} Па спао на Џиде перјаре и г |
умирена гђа Габриела; — салашар, па још немеш, грубијан!</p> <p>— Но то ће лепо да се сврши!{S} |
а левчу, па тера с кола!{S} Каже он је „немеш“, па баш и није спао на то да кочијаши.</p> <p>— |
а оно онај његов дека мог’о добити онда немешаг од <pb n="259" /> Принц-Евгена код Сенте кад се |
године, као млад попа, заборавивши свој немешаг па чак и чин, умешао међу ону гомилу, која обич |
оје ће ради Прокине боље репрезентације немешага метнути у писмо а писмо пошље у Галицију или у |
’те се, госпоја, комендије!{S} Та какви немеши!{S} Та сви смо ми <hi>немаши</hi>, па через тога |
њаци сте ви сви, кол’ко вас је гођ! <hi>Немеши</hi> вама требају, <hi>немеши</hi>!</p> <p>— Ех, |
гођ! <hi>Немеши</hi> вама требају, <hi>немеши</hi>!</p> <p>— Ех, та ман’те се, госпоја, коменд |
ја спао на то да другога возим.{S} А и „немеши“ баш, ал’ су и они прокопсали!{S} Та ено Раде Ка |
а через тога се и свађамо.{S} А да смо „немеши“, нит’ би ви били брез кола, нит’ би’ ја спао на |
његов штражмештер фине да се зна што је немешка кућа а нека не жали новац које нам је дао Бог, |
вом.{S} Поп-Спира је био из паорске али немешке куће, па се никако није могао одвикнути — како |
Талијанској!{S} А ди би и био друкчији немешки син!“ — А онај задовољан доноси још један бокал |
хаглих човек, а оно је паоренда, па још немешки син!{S} Мож’те представити себи!{S} Зар нисте ч |
павањем под комарником и својим ужасним немешко-паорским хркањем, спасао често и себе и још бар |
чи!{S} За најмању ситницу каштиговао је немилице.</p> <p>— Ех!{S} Па не ваља баш ни то, кад је |
ира и поп Спира подједнако био до овога немилог случаја.{S} Допала му се била и Јула доста; наш |
ко је то трајало све до оног фаталног и немилог догађаја.{S} Али после тога, почело се из куће |
бла,“ а она опет у сну говори: „Мене је немилосрдна судба, каже, другом опредјелила!“ Ал’ све т |
а друштва; има романа у којима се бичем немилосрдне и неумитне сатире шиба страшна поквареност |
он није веровао; пребацивао јој је тако немилосрдно, да је сирота Јула сва уплакана изашла тога |
рим и држим страну, што ми је мама била Немица,... ал’ са свим је тако.{S} Зар не?{S} Ја само к |
поп-Ћири и вели му полако:</p> <p>— Па, немој да попушћаш, него држи срце.{S} Пази, за живу гла |
што ти то? — пита је Пера.</p> <p>— Ех, немој ми се мешати у наше послове! — рече Меланија па г |
Перса и лупа се по челу. — Остави ме... немој ми ни приповедати!{S} Идем у кујну... кад радим, |
сну се рукама. — Доста ми је, доста!{S} Немој ми казивати, нећу да те слушам!{S} Боље главу да |
о.. она поп-Спирина, гром их спалио!{S} Немој ме ни питати.{S} Не волем ни да се сетим тога а к |
то може и код нас доћи.</p> <p>— Ху!{S} Немој ми бар ти пристајати на јед! — обрецну се гђа Пер |
"344" /> <p>— Та чекај, молим те!...{S} Немој да си тако брзоплетна.{S} Им’о сам зуб, ал’ нисам |
е један пар паворски’ опанака од ње.{S} Немој да те буни штогођ, што је ча-Нића „беамтер“; прош |
тајући се на једној клупи пред кућом, — немој само после дрекати, то ја велим, кад те стану лев |
а, пријатно спавање! — вели јој Јула. — Немој да сневаш штогод страшно, знаш... што смо разгова |
ћу...{S} И мало сланине можеш.</p> <p>— Немој само много, кицошко парче! — <pb n="250" /> додај |
спаваш, то је бар лако.{S} До Темишвара немој да се шалиш да се покажеш будан!{S} Држи срце, Ћи |
еднако вичем: „Та имаш ли ти душе... та немој више; доста је!“ А он вели: „Још мало“ па још ква |
јадника! — јада се овај.</p> <p>—- Ајде немој ми се ту пренемагати и преврћати очима к’о шокачк |
то и није лако разумети.</p> <p>— Ајде немој ми ту... и тако не знам ни ди ми је глава од пута |
ко красног једног свеца —</p> <p>— Ајде немој ту којешта говорити —</p> <p>— Ти којешта говориш |
не умеш паметнију какву да нађеш, боље немој ни певати!</p> <p>— Нећу, слатка мамо! — вели Јул |
оси те ђаво, а и тражиш ђавола!{S} Само немој после дрекати, кад те тако дигођ у бријању укебај |
} Ћиро, кад мрзиш, мрзи!{S} И бркове му немој опростити, све доле, све!{S} Све!...</p> <p>— Али |
брин’те се ништа.</p> <p>— Ал’, слатка, немојте само никоме ни речи о томе!{S} Уф, уф.{S} Баш в |
ирило!</hi> А шта би ко хтели?{S} Деде, немојте обилазити као мачка око вреле кобасице!</p> <p> |
е л’ те, не шалите, је л’ те... не, не, немојте дизати ту штанглу! — викну фрау-Габриела и запу |
ели поп Ћира. — Господин-Перо, та дете, немојте се ту снебивати и женирати због промене, моја к |
о руком а гледа у њу.</p> <p>— Немојте, немојте, — прекида га Меланија, — знам ја мушки неверни |
какав, слатка!{S} Вама к’о мајсторици, немојте се наћи увређени, наравно, да бо’ме... и не тре |
p> <pb n="217" /> <p>— Јуф, снаш’-Пело, немојте ми ни спомињати.{S} Боље у земљу да сам пропала |
варају о економији.</p> <p>— Молим вас, немојте да вас то збуни ни најмање, господине, — вели м |
те права мати, и пријатељ своме детету, немојте да је оставите да буде слепа код очију и без из |
исам чула!{S} Рец’те само кол’ко знате; немојте ме, слатка, мучити!{S} Кол’ко знате приповедите |
</p> <p>— Знам, знам, бар <hi>мени</hi> немојте, гнедиге, говорити — .</p> <p>— Па кол’ко знате |
подин-Спирина кућа то је једно исто.{S} Немојте после да се тужите да вам је било дуго време.</ |
ми с очију, сва си ми мораста!</p> <p>— Немојте ме, мамо, само псовати, — моли је Јула, покри л |
ману сетно руком а гледа у њу.</p> <p>— Немојте, немојте, — прекида га Меланија, — знам ја мушк |
а траје визита —</p> <p>— Први пут, ал’ немојте последњи пут да буде, — вели гђа Перса.</p> <p> |
ме, снаја, за банбадава цвелити!{S} Та немојте ме бедити и ружити — кад ме је доста и онај Бог |
ку и све разграбио.</p> <p>— Јуф!{S} Та немојте ме, гнедиге, плашити!{S} А пошто риф?</p> <p>— |
<p>— Та немојте грешити душу!...{S} Та немојте ме, снаја, за банбадава цвелити!{S} Та немојте |
— Пио би ти и „шајтвосера“!</p> <p>— Та немојте грешити душу!...{S} Та немојте ме, снаја, за ба |
одно кад ме видите код вас!</p> <p>— Та немојте опет и ви бити тако на крај срца! — умирује је |
поп Спира, — промјениће се.</p> <p>— Та немојте ми, господин-попо, солити памет, та усољен сам |
дне обришу, а друге стигну.</p> <p>— Та немојте плакати, пријо, — теши је прија Макра, — ето и |
а се госпођа мама отима и вели јој: „Та немојте се трудити!“ Габриела само виче: „А, не, не, на |
/p> <p>— ’хоћу! ’хоћу, таки!{S} Само ме немојте, снаја, цвелити више —</p> <p>— Па онда, — даје |
нда нема никакве надежде.{S} За то се и немојте крећати у јутру, него пођите око подне, па онда |
о што ми <pb n="301" /> кажете, само ми немојте прибацивати за оно мало ракијице; јербо то је м |
и своје беле пуне ручице, које је овај (немојте мислити да писац претерује и ако се све ово дог |
у кућу; јер „зуб времена“ изгледа да је немоћан према њему као зуб старчев према ораху коштуњцу |
ију њених рачуна и у тој срдитој својој немоћи била је готова да учини свашта.</p> <p>И оно, че |
из свег грла и бацакајући се у срдитој немоћи својој.{S} А Јула још неко време гледаше за коли |
се приповедало и говорило о Митрополиту Ненадовићу, па о Стратимировићу!{S} Какве су то силе би |
и, недељни изглед, па и самима им нешто необичо; некако су ограничени, не смеју да се хрву, да |
ојке да узмемо.{S} Овде у селу су доста неокретне, стидљиве; не можеш јој кљештама реч једну иш |
е, тако да ни једна ситница неће остати неопажена а нарочито што се тиче женскога света.{S} Как |
це и она осећа и на целом лицу показује неописану сладост и милину од тога.{S} Тако је и фрау Г |
да то тако удеси, да на крај краја буде неопходна у многој такој кући.{S} Испочетка гунђа до ду |
је за даном све краћи бивао.{S} Најпре неосетно краћи, „за један кокошији корак“, што рекле ис |
{S} И напослетку се и прокљуви.{S} Није неоснована сумња, коју су изражавали поп-Спирини, да ту |
, напоменувши да је Шаца и њен једини и неоспорни генерални наследник било тестамента не било.< |
речи да каже.{S} Било јој је то чудно, неочекивано, што је чула из уста Јулиних; није веровала |
ад то, Бог ће га свети знати; али је то непобитан факат познат сваком правом сину наше свете пр |
сокак и онако пун радознала и позвана и непозвана света.{S} Свирају гајде, играју кола у авлији |
а чреда била) зачуди се кад чу неки нов непознат му глас па приђе Северним Вратима на олтару и |
ала многе интересантне и гђа-Сиди дотле непознате ствари из гђа-Персине куће.{S} Много штошта д |
ц камен или као кула светиља крај мора, непомичан на свом месту, док се све око њега љуља као т |
куд га нисмо шиљали, па ништа.</p> <p>— Непоправим је! — вели поп-Ћира.</p> <p>— Не да се попра |
нолин био још једнако доста ретка и бар непопуларна ствар.{S} Кол’ко је само фрајли баш у овом |
убне и опаке душевне особине.{S} Био је непоуздан.{S} Прави скуп свију порока а између свију дв |
и замерајући му нарочито што је постао непоуздан па неће да лаје на Жужине многобројне курмахе |
од једног тако тешког греха као што је неправедан тестаменат.{S} Господин-попи опет најугледни |
јој се стегло у грлу, тако јој је жао и неправо.{S} Постаде већ и нестрпљива, а и понос девојач |
утила.{S} Не жели баш, ал’ не би јој ни неправо било.{S} Тако мисли а једнако копа мотичицом шт |
ве г. Перу наравно интересовало, јер је непрестано узвикивао: „Ите, молим вас!“ или: „Та шта го |
з бунар је стајао нов валов око кога се непрестано гуркала и џакала живина а нарочито патке и п |
<p>Док се они тако разговарају, чаше се непрестано пуне и празне.{S} Пију оба попа, а пијуцка, |
грб, извезла га је његова Јула мислећи непрестано на њега.{S} Испод до пола откопчаног прслука |
а љуљајући се на столици, — је си л’ ти непријатељ господ’на Пере?</p> <p>— Нисам... а за што б |
} Та то сам ја онда запао међу све саме непријатеље.</p> <p>— Ју!{S} А зар смо вам ми непријате |
атеље.</p> <p>— Ју!{S} А зар смо вам ми непријатељи?{S} Је ли, Јуло, — пита је Меланија иза гос |
ђе била у сватовима као и њена од скора непријатељица фрау-Цвечкенмајерка и час се унутра а час |
ију оних непријатних ситница из ранијег непријатељства.{S} Памти све и једна и друга, и ма да с |
дгревању једаред већ отпочетог страшног непријатељства.{S} Па је тако и вечерас, поред свега по |
траје.{S} Они су тек сад отпочели право непријатељство.{S} Поп Ћира се одмах сутра дан посавето |
е се десио сукоб и отпочело се отворено непријатељство, између попадија а после, наравно, и изм |
куће, наравно да је узео доста учешћа у непријатељству које је тако озбиљан вид узело.</p> <p>А |
ивницу и кад се треба сетити свију оних непријатних ситница из ранијег непријатељства.{S} Памти |
иђе буре и наточи сирћета.</p> <p>Какво непријатно изненађење! — Дакле, није то био <hi>он</hi> |
, а лану тек у сну кад им, то јест, што непријатно и страшно дође у снивању.{S} По авлији видиш |
да једна крај друге прође, па да нешто непријатно рекне и добаци једна за другом, да је насеки |
јао поп Спира, па је за то и одлагао ту непријатност и дочекао ево последњи дан да погађа кола. |
а ни Његово Преосвештенство није остало неприкосновено.</p> <p>— Ајнпренсупе! ’хоћеш ајнпренсуп |
н је побегао на звонару, да не би био у неприлици, уз кога да пристане и да сведочи. „<hi>Фама< |
и (то јест засад још у глави) само су у неприлици с једним широким, не баш најлепше спољашњости |
јадница и дочекала се на земљу прилично непристојно. „Пази фрајле, како ђаволи!“ повикаше из др |
око њега за столом мења, једини он седи непроменљив.{S} Неко се дигне да игра, некога одведу, а |
по соби чак до бабиних чизама које се, непуњене сламом и намазане машћу, суше иа банку поред в |
страшне ствари јер су, кажу, обе слабих нерава.{S} Или се сви троје скупа саветују и праве план |
о да се одморимо? — запита Пера који је нерадо пролазио поред чарде к’о поред турског гробља.{S |
своје хаглих уши. — Знате, страшно сам нервез!</p> <p>— Нећу, нећу, госпоја, како би’ ја! — см |
дом јела у кујни с млађима...{S} Био је нервозан на диње здраво.</p> <p>— Верујем, има људи раз |
ећ и њен „пинчика“, — једно мало, бело, нервозно и пакосно псетанце са плавом машлијом између у |
hi>? — рече гђа Перса и устаде па стаде нервозно спремати и без икакве потребе премештати ствар |
а затвори.{S} Псује домаћин заборавне и несавесне млађе и пита, ко је био последњи данас на тав |
лисати у раду и сутрадан тужити за тако несавесно руковање и вршење његове дужности.{S} Остави |
му нали у чашу домаћин с којим се онако несвесно куцну.{S} Домаћин испи до пола, а поп-Ћира сву |
ва.{S} Падала је често <pb n="107" /> у несвест и била — како је гђа Перса тврдила — склона сам |
, срећом, баш пред самим бунаром пала у несвест. — После тога увек је следовао какав поклон; но |
ама Меланија, која се опоравила од лаке несвестице, у коју је мало час пала, кад је видела поп- |
пљен је после три четири такве учестане несвестице.</p> <p>Ето таке су биле те две попине ћерке |
е знам за себе, већ фурт падам из једне несвестице у другу!{S} Али фурт, фурт, из једне у другу |
Кажем вам, слатка, ништ’ ал’ ништа; ни несвестице, ништ’, ништ’!{S} Само мало суза, па и то те |
ти“, па сипа за врат вино; а и иначе је несносан) — онда зло и наопако, да се не проведе лепо и |
о на руку заљубљенима и крило их од оне несносне контроле коју је Бог сваком младом заљубљеном |
> </p> <p>Прођоше лепи летњи дани, дани несносне дневне жеге и врућине али и пријатне вечерње и |
Не, он је био од оних који су с почетка неспретне ћуталице, али који са живљим и интересантнији |
и поп-Ћирини мачка.{S} Али је поп-Ћира несретан био са својим мачком.{S} Јер исти и ако је био |
рече и предаде их хитајући Пели. — Ју, несретна Габриела, та ти како си почела, ако овако фурт |
ло насамо, да се сита исплаче као свака несретна девојка која босиљак сеје а пелен јој ниче.{S} |
болом у срцу уверавала, да је њена Јула несретна.</p> <p>Гђа Сида слуша; слуша песму коју Јула |
ог другог поп-Кеса, чућете.</p> <p>Овај несретни надимак, на који се поп-Спира онако исто тужио |
се, можда, ствари до тога степена, тако несретно развиле.{S} Али, овако....{S} Али узалуд сва д |
евчу из руку, па га дохвати својом тако несретно да му је окренуо доњу вилицу чак на леђа!{S} Ј |
pb n="224" /> и мислио г. Пера до овога несретног случаја.{S} Али сада као частан човек, пређе |
о требало! — рече и остави сву уплакану несретну Јулу којој те мамине речи угасише и последњи з |
ата:</p> <p>— Брже, господине, малер... несрећа, велика несрећа —</p> <p>— Наопако!{S} Каква не |
ка несрећа —</p> <p>— Наопако!{S} Каква несрећа? — излети поп-Спира. — Како, како?{S} Да се ниј |
е то, даклем, било?{S} Да се није каква несрећа догодила?</p> <p>— А баш на против, све је весе |
десет година.</p> <p>А деси ли се каква несрећа у селу, да, на пример, неко у селу умре, и ту к |
то у томе је сав њихов кумст и сва моја несрећа и малер.</p> <p>— Еј, наопако ти звонило, и теб |
же, господине, малер... несрећа, велика несрећа —</p> <p>— Наопако!{S} Каква несрећа? — излети |
памет страшна мисао: каква би то велика несрећа била, да нешто као поп остане удовац да му — не |
„А <pb n="104" /> да боме, ето така ће несрећа увек пре наћи себи срећу, него ова моја!“ говор |
о да то није фрау-Габриела!{S} Усред те несреће још је то срећа била, што се све догодило тако |
они нас остављају као лажни пријатељи у несрећи и бегају од ових суморних дана, и траже ведрије |
у-Габриела отворила очи, сва неутешна и несрећна огледа око себе. — „Утешите се, фрајлице, нист |
е пример селу, а он се осушио већ од те несрећне љубавне чежње као какав провансалски трубадур. |
х, који му је отежавао трчање. — А јао, несрећни Спиро, шта ћеш сад?!{S} Оде ти брада, к’о да ј |
драге сестре Српкиње, сузу жалости над несрећним удесом нашега Љубинка; покажите тиме да ценит |
’о из вароши... (из <hi>Карловаца</hi>, несрећо!) па к’о вели: „Ако се нећу са господин-попином |
та у дућану!{S} Само ти је до анђарања, несрећо маџарска! — грди је гђа Перса не знајући на ком |
и, — вели Меланија.</p> <p>— Ишти и ти, несрећо, једну! — шану брзо гђа Сида Јули и гурну је кр |
гледа а Рокса се клања дремљиво. — Еј, несрећо чупава, та ти си на ногама заспала.{S} Само да |
ови „Јов“ са чарде.</p> <p>— Изгорећеш, несрећо једна! <hi>Изгорећеш</hi> од те силне ракије.</ |
ла бунару, а Аркадија за њом саплете се несрећом преко валова па колики је дуг носом о земљу, и |
читају с лица, шта им доноси: срећу ил’ несрећу.{S} Виде га расположена, па им одлакну, а још в |
да оде и остави за собом све, и срећу и несрећу своју, па да лете коњи тако и да га носе тако с |
м рацким обичајем и пасијом“) и на њену несрећу села је баш у она кола, којима је кочијашио јед |
{S} Ајде, дакле, иди...</p> <p>Домаћина нестаде у гостинској соби.</p> <p>— Нема по џеповима, — |
а.{S} Као ветар пролете улицом и за час нестаде и кола и коња и момака и девојака; и цвеће и пе |
тров дан је ту, тек што није сван’о.{S} Нестало оног ведрог и насмејаног плавог неба, покрили г |
ше ни требати!“ А после га као уједаред нестало, а место њега ост’о само неки дороц, па раширио |
им траје до новога а нама око Сретенија нестане, па морамо да купујемо купуса с пијаце.“... „Ев |
n="165" /> обичаја ради, док и тога не нестане напослетку.</p> <p>Мрак је притиснуо и омотао с |
ви будите данаске у кујни!“ па је текем нестане.{S} Вичем ја:{S} Мелани, о Меланија!{S} Ајак, њ |
ок мало после и то не умукне заједно са нестанком оних силуета испред куће.{S} Још мало живота |
красне слике до мало, за тренут један, нестати и ишчезнут и!{S} Нестаће их као дима или пепела |
тренут један, нестати и ишчезнут и!{S} Нестаће их као дима или пепела од трафике, кад га ча-Ни |
грлат.{S} Нико га није дирао, па чак ни несташна дечурлија која су <pb n="3" /> после кише онак |
меши!</p> <p>Ах, јутарњи снови, врашки, несташни снови!{S} Какве дивне и заношљиве, шарене и ми |
ије небо и блажије поднебље.{S} Само ће несташни и безобразни врапци остати и после Митрова дан |
се, — чувам поверено ми стадо младих и несташних јарића овоселских.</p> <p>— Да, да, баш са св |
белим бобицама, устаде брзо и припрети несташном малишану који држаше обе шаке пуне прашине.{S |
> <p>— Дакле, шта је било, Ћиро? — пита нестрпељива гђа Перса. — Је л’ получио онај што је засл |
— Та ман’те циц до ђавола, — прекида је нестрпељива гђа натарошевица, — него молим вас даље, са |
ира.</hi> </p> <p>Никада ваљ’да с већим нестрпљењем нису очекивана оба попа него овога пута.{S} |
да има лепе брчиће и да лепо пева!{S} С нестрпљењем су га очекивали и старији и млађи.{S} Многи |
руга попадија.</p> <p>Гђа Перса је била нестрпљива као удавача а бесна као фурија.{S} У срцу ње |
јој је жао и неправо.{S} Постаде већ и нестрпљива, а и понос девојачки би дирнут.</p> <p>— Шта |
журице, ил’ мало суви’ ребара свињски’, неће ти се, Бога ми, проћи.{S} Па и мало сува језика св |
ријају, па правиду конкуренцију.“ — „А, неће наш Шандор, ако Бог да, бријати никога; није фала |
Седам дера, четрнајст швалера!{S} Аја, неће он да слуша мене, ’хоће он да је паметнији од мене |
праска.{S} Ето ње сутра —</p> <p>— Аја, неће моја нога више крочити у ову умацурану кућу!...{S} |
да останеду после свадбе.</p> <p>— Шта, неће овде да отворе берберницу?</p> <p>— А па неће, каж |
Нића. — Таман за лопове!</p> <p>— Неће, неће, Нићо, — веле му они, — а и ко би се усудио, кад < |
и? — пита фрау-Габриела.</p> <p>— Неће, неће, госпоја.</p> <p>— Молићу вас, даклем!...{S} Ал’ в |
ка позна глас Габриелин.</p> <p>— Неће, неће!...{S} На ланцу је под амбаром.{S} Извол’те слобод |
би, само још једаред ако се нађе с њим, неће више бити така као до сада.</p> <p>Ишла је свакога |
Што се ово дана сирото дете наплакало, неће се целога свога века толико наплакати.</p> <p>— Но |
штогођ.</p> <p>— Па,... ми к’о велимо, неће, ваљда, знате, имати форме то, — вели јој један па |
и рукама, а већ <hi>моја</hi> ти помоћ, неће оскудјевати!“ Хе, па тако вам је ето и ово!{S} У Б |
оме научити.{S} К’о мисли, у завади су, неће чути један од другог.</p> <p>— Е, по то би’ и ја к |
рости.{S} Ако остане поп Пира у животу, неће се, зарек’о се, смирити, док поп Спира не скине и |
не курталише ме!</p> <p>— Не бој се!{S} Неће те скоро узети!{S} Не треба ни њему што не ваља, н |
ето, шта сам видела!{S} Ју, ју, ју!{S} Неће ми веровати људи кад станем да им приповедам; а, ф |
е сме се ништа ни продати ни делити.{S} Неће баба у труц да умре!“ Тако се отприлике јадао Палч |
вели Нића. — Таман за лопове!</p> <p>— Неће, неће, Нићо, — веле му они, — а и ко би се усудио, |
канони? — пита фрау-Габриела.</p> <p>— Неће, неће, госпоја.</p> <p>— Молићу вас, даклем!...{S} |
ица Меланија ће нас поштедити.</p> <p>— Неће вам ни доћи, не бојте се баш, да је зовете.</p> <p |
гђа Сока позна глас Габриелин.</p> <p>— Неће, неће!...{S} На ланцу је под амбаром.{S} Извол’те |
завршује гђа Сида, — такав „хауптрефер“ неће ти се скоро трефити!</p> <p>А поп Спира је само сл |
анија у цркву, увек зове и моју Јулу, а неће сама да иде; само да се види како је она господске |
де му један мали замотуљак. — Ваљ’да га неће успут развијати —</p> <p>Поп Спира га узе и размот |
покојника: „Богме, — вели он, — село га неће још дуго другог таковог имати; то ја само кажем; П |
ме је стари учитељ прорицао, да од њега неће бити никад ништа и да неће видети од њега асне ни |
Нашла шљука прдавца!</p> <p>— Каже, да неће овде да останеду после свадбе.</p> <p>— Шта, неће |
није долазно три дана, и зарекао се, да неће никад више доћи, ни Бога јој назвати, него ће отић |
то није први пут било, надали су се да неће ни последњи пут бити; а после, и један и други поп |
је да се поп Ћира већ предомислио, и да неће ни отпочињати какав приватан разговор, него да ће |
, да од њега неће бити никад ништа и да неће видети од њега асне ни црква ни општина, па се пре |
, ја и Сида узели.{S} Од њега мислим да неће бити давно и надалеко бољег.{S} Ако буде боље само |
ово тиктакање није чуло, — то мислим да неће бити на одмет и њега као једно, бар за вечерас, та |
ла је свега толико много, да младенцима неће требати бар за првих двадесет година ни стварчице |
евиза као да му је: „Све ил’ ништа“, па неће да прослови, па да му поред свију оних терета обес |
...{S} Па велим:{S} Та добар је Бог, па неће он своје бојтаре баш тако оставити.{S} Па ондак им |
усићи, не знаш ни за што ни крошто, па неће да избија по неколико дана; заћути као да се са св |
Ударило све четворо у плач и дреку, па неће доле, него зову маму да и она седне у кола.</p> <p |
; — та ето и наше Ракиле —</p> <p>—- Па неће ме нико, Нићо, роде! — вели Ракила ђаволасто.</p> |
вде да отворе берберницу?</p> <p>— А па неће, каже, ни да отворе берберницу —</p> <p>— Него? — |
му нарочито што је постао непоуздан па неће да лаје на Жужине многобројне курмахере).</p> <p>У |
ивно написано!?</p> <p>— Злато моје, та неће дотле доћи! — рече потресена гђа Сида. — Не дај Бо |
кад овај топ рикне к’о сто магараца; та неће ту остати читава увета одавде све до Иђоша!{S} Ај, |
та, ама ништа, слатка, не тиче, и ништа неће да ми каже!...{S} Увек од десетог неког чујем, што |
еде да их скине с кола.</p> <p>Али деца неће с кола.{S} Ударило све четворо у плач и дреку, па |
главе до пете, тако да ни једна ситница неће остати неопажена а нарочито што се тиче женскога с |
<pb n="64" /> сасвим умесно, али писца неће збунити, јер има готов одговор на то.</p> <p>Имали |
бабу! — одговори Рада.</p> <p>— Па кад неће господин-попа ни да сврати, — рече женица. — А што |
ст сати; ако то није доцкан, онда никад неће ни бити.</p> <p>— Та ман’те га до ђавола! — вели г |
рице!{S} Е, чудо ми нико!{S} Та кад сад неће, а да кад ће ђавола!{S} А зар сам ја опет био бољи |
— До сад је бријао туђе браде, а од сад неће смети ни своју.“ А Шаца као опет наставља: „Јуло!{ |
Мани ме да спавам.</p> <p>— Ал’ баш је неће узети!{S} О Боже, Боже! — рече зевајући гђа Сида п |
и, чекам <hi>свашта</hi>.{S} И ништа ме неће изненадити („Уф, уф!“ хуче гђа Перса.) Огугл’о сам |
ноћ! — веле девојке и љубе се као да се неће опет сутра видети.</p> <p>— Меланија, пријатно спа |
ве у шпајз и у чељадску собу (и онда се неће моћи сваки ђаво довлачити у кућу).{S} По тим собам |
мо му нашли и добра кућа, а за мираз се неће постидити девојачка вамилија.{S} И пишите: да смо |
кли?</p> <p>— Хе, кога!{S} Тога који се неће сигурно пофалити.{S} Бајаги, не знате!{S} Ви не зн |
видети све то и зазубице добити, али се неће хаснити!{S} Заболеће га врат гледајући поваздан та |
отом.{S} По дуварима неке слике мал’ те неће бити све из прошлога века.{S} Биле су то неке стар |
елу.</p> <p>— Па, господин-попо, мал’те неће тај ђаво и бити! — Коме требају кола с арњевима, — |
клињала,</l> <l>Да не љубим ког ми срце неће!</l> <l>Волем бити Тиској риби ’рана,</l> <l>Нег’ |
сад нас курталиши овога белаја, а више неће доћи до тога!{S} Више ти, Боже, нећемо досађивати! |
>— И одвукли су га, и дочепали су га, и неће га шале пустити.{S} Не искобеља се више тај к’о ни |
зи, било мене, било њега?</p> <p>— Па и неће их бити баш за пробирање.{S} Они што су сад код ку |
ерујем, верујем... бо’ме поп Ћира вам и неће доћи да се пофали...{S} Молим вас за једну чашу во |
ћу нећу угледати.</p> <p>— Но, то вам и неће бити можно, јер сам јуче забранио мојој Јуци и да |
свој хлеб.{S} Постао је љубимац бабин и неће више тај ништа да зна за фрау-Габриелу и њен авант |
о да седи па да чека; бо’ме јој барон и неће доћи, нег’ неко тако!,..{S} Нашла шљука прдавца!</ |
и бег’о на салаш, па се брицом бранио и неће никако у скамију...{S} Па га онда, четврти пут ота |
не остане гладан.{S} Боме пишкоте му и неће спремити!...{S} И како то да се само стрефи, да је |
, мислим да нема ни једног читаоца који неће већ у напред знати која ће од њих двеју триумфоват |
т гледајући поваздан тако у висину, али неће моћи свога брка омастити.{S} То је остављено за ук |
великог кола, они се лепо захваљују али неће, изгледа очевидно к’о да хоће да су одвојени к’о з |
јао, жалосна, а како и не би; ако мати неће, а да ко ће?!...{S} Ју, ја сам се баш <pb n="195" |
ашахидске ергеле!{S} Умреће и прежалити неће, што га није ил’ купио ил’ украо.{S} За то је сада |
кога вози, да и онај пева, па ако овај неће, а он одма’ скида левчу, па тера с кола!{S} Каже о |
иво једна другу, али ни једна ни једној неће ни речи веровати.{S} И све ће се то повешати <pb n |
} А ја баш мало пре у себи мислим:{S} О неће л’ Бог ког донети!...{S} Како сам сама, баш би ми |
он од велике и богате породице, и како неће дуго остати у селу.{S} Ићи ће у Пешту или Беч, да |
ућурио се, па само шири мехуре а никако неће уз оне мердевине (које су њега ради ту у тегли и н |
о ни да ређам, јер се бојим, да ми нико неће веровати, а после и да изређам сад овде све те ств |
Та није да ћу дувати у рог, да већ нико неће знати, кол’ко је сати!...</p> <p>И тако одлази Нић |
и увек је фалио наше шунке,“ па извесно неће моћи одбити.</p> <p>А док је био поп-Спира на путу |
е могу састајати, али је теши, да ни то неће дуго трајати; захваљује јој што га се сећа и чешља |
о, да му, Боже ме прости, ни сам Саваот неће моћи помоћи!...{S} Ено кад се оно вук’о клипка, па |
би опет човек био!{S} Па каже: „Е, баш неће бити, к’о што славна вармеђа каже него, каже, к’о |
; па и онај ко га спомене.{S} Ко ти још неће добити црвен појас!“</p> <p>А ако је веровати поп- |
му лице изгледа клот к’о јургет, — <hi>неће</hi> ми Ћиро, бити срце на месту.</p> <p>— Ал’, Пе |
а, јербо има људи па ’оћеду да пиједу а нећеду да платиду, а ја им не дам то, и пазим на њих к’ |
ше неће доћи до тога!{S} Више ти, Боже, нећемо досађивати!</p> <p>А Јула јој помаже у послу и к |
дном селу у Банату.{S} Које је то село, нећемо вам казати, да не би село, ни криво ни дужно, по |
и, — „и за наше уши а и за месечину.{S} Нећемо пуцати; само штета, што смо се толико истрошили! |
ко га имам да имам, тек велим: данас га нећемо попити, па све да узмемо у компанију и самога Кр |
и амови.</p> <p>— Хе, Петре, синко, ’ма нећемо тако, — пребацује му поп Ћира.</p> <p>— Ал’ моли |
шкалских шака!</p> <p>— Па ваљда се сад нећемо тући због њега?!...</p> <p>— Па ваљда да останем |
кафани... код Швабе... а, то тек никако нећемо допустити!{S} Бар код мене <pb n="45" /> није та |
ва.</p> <p>— Па кад баш хитате, оно вас нећемо задржавати, а сутра?{S} Сутра се, дакле, смем на |
таковог имати; то ја само кажем; Проку нећемо лако накнадити.“</p> <milestone unit="subSection |
/p> <p>И он седе и написа тужбу.</p> <p>Нећемо је наводити целу, него само понеко место из ње и |
фалило, док су били фаше, па сам била, нећете ми веровати, гнедиге, к’о убијена, ал’ формално, |
аш тако свирјепи!{S} Хе-хе, ал’ нећете, нећете, знам ја то добро!...{S} Знам ја, фрајла-Јуло, в |
ћете да пустим нашег шарова с ланца!{S} Нећете се скрасити ни у тој вашој башћи.</p> <p>— И-ју, |
ми чекали и чекали, — вели поп-Спира, — нећете ли се <hi>ви</hi> кренути овамо к нама.{S} Па ка |
да сте баш тако свирјепи!{S} Хе-хе, ал’ нећете, нећете, знам ја то добро!...{S} Знам ја, фрајла |
87" /> у једном псалму.{S} А овога вина нећете надалеко наћи.{S} Ето, господин нотарош баш зна |
шљивама за љубав ’оћете а нама за љубав нећете, — вели гђа Сида и гурну и шану кришом Јули:— Ка |
друго.{S} Јер ја мислим, да нам ни сад нећете одбити позив на „јаузн“.</p> <p>— О, с драге вољ |
то заиђ’те сад из куће у кућу, па нигде нећете наћи, ко пре у сретна времена, пуну кућу, него и |
томе клавиру) дознате историју, онда се нећете толико чудити.{S} Њега је поп-Ћира добио од неко |
им вам на служби... о њима се ваљда тек нећете са мојом Сидом разговарати?!</p> <p>— Добро те н |
е Меланију!...{S} О, а тако ми жао, што нећете бар мало да свратите!...{S} Па шта <pb n="410" / |
еко чела.</p> <p>— О, баш ми је жао што нећете!{S} Па, поздрав’те Меланију!...{S} О, а тако ми |
</p> <p>— Мени за љубав, господине, зар нећете? — рече Јула и погледа га усплахирено а црвена д |
ме кад ћете доћи.{S} Мислили смо да већ нећете ни доћи. „Можда се предомислио,“ разговарамо се: |
{S} Удај се ти само, та можда ми, каже, нећеш више ни требати!“ А после га као уједаред нестало |
он, нећу више да те признам за сина.{S} Нећеш, каже добити ништа; не надај се талу, каже!{S} Св |
т’ више да чујем.</p> <p>— Па добро кад нећеш, ја и волијем.</p> <p>— А јеси л’ примјетио?{S} Ј |
како си почела, ако овако фурт устраје нећеш ништа ни однети до куће!!</p> <p>— О, жено, жено, |
па ћу га <hi>сама</hi> обријати ако ти нећеш!{S} Да памти кад се бацио на тебе!</p> <pb n="261 |
лу друкчије и не зове него Прока „хоћеш-Нећеш!“...{S} Сваки час има он нешто да ради; час пали |
— Е, <hi>нећк’о</hi> си се!{S} Ти си се нећк’о?!{S} И јеси мустра да се нећкаш!</p> <p>— А ваљ’ |
оно уз’о.{S} Знате и сами кол’ко сам се нећк’о.{S} Тек да вам, што кажу, не учиним на жао, уз’о |
нисам <hi>нећк’о</hi>?</p> <p>— Е, <hi>нећк’о</hi> си се!{S} Ти си се нећк’о?!{S} И јеси мустр |
уз’о сам и попио.{S} А зар се нисам <hi>нећк’о</hi>?</p> <p>— Е, <hi>нећк’о</hi> си се!{S} Ти с |
и си се нећк’о?!{S} И јеси мустра да се нећкаш!</p> <p>— А ваљ’да ја баш то пијем од беса?{S} Н |
с је Бог дон’о.</p> <p>— Богме, слатка, нећу се моћи дуго ни сама задржавати, јер сам за послом |
вечкенмајерка.</p> <p>— Збогом, слатка, нећу да вас задржавам, а и сама сам у послу.{S} А сутра |
Е, ако се још и сад извучем из шкрипца, нећу ти то <foreign xml:lang="cu">во вјеки вјеков</fore |
а боље кажите, — вели гђа Перса. — Сад, нећу да кажем да је она крива, она је красно дете, добр |
ста ми је, доста!{S} Немој ми казивати, нећу да те слушам!{S} Боље главу да су ти украли.{S} Не |
је, каже, на част!{S} Ал’ ја, каже он, нећу више да те признам за сина.{S} Нећеш, каже добити |
S} Боље главу да су ти украли.{S} Нећу, нећу ништ’ више да чујем.</p> <p>— Па добро кад нећеш, |
ате, страшно сам нервез!</p> <p>— Нећу, нећу, госпоја, како би’ ја! — смеје се Аркадија.</p> <p |
ов’о банки, натруко’во — нек ђаво носи; нећу да се после каже и да ми се прибацује да сам ти ја |
за то и нећу!</p> <p>— Право велиш!{S} Нећу те, боме, ни ја.</p> <p>— А зашто, Нићо, роде?</p> |
ушам!{S} Боље главу да су ти украли.{S} Нећу, нећу ништ’ више да чујем.</p> <p>— Па добро кад н |
’да сам неки фидибус, па да изгорем.{S} Нећу се ни запалити а камо л’ изгорети.{S} Она ме <hi>’ |
n="255" /> и лепо служи и као торба. — Нећу ништа ни говорити; само ћу дувати у рог, а за то м |
. — Знате, страшно сам нервез!</p> <p>— Нећу, нећу, госпоја, како би’ ја! — смеје се Аркадија.< |
а нађеш, боље немој ни певати!</p> <p>— Нећу, слатка мамо! — вели Јула. — Зар је мени до песме |
, Персида... слушај за Бога...</p> <p>— Нећу ништа да слушам, ништа да чујем!{S} Пунктум! — вич |
намршти се да би га заплашила.</p> <p>— Нећу, — смеје се Рада који се, сем оџачара, никог на св |
’ да си пољубио господин-попу.</p> <p>— Нећу, — вели Рада; — пољуби га ти!</p> <p>— Таки господ |
осао па и не слушајући је баш.</p> <p>— Нећу да се фалим (јер то није мој обичај) ал’ требали с |
ваших година, драга хебаме, онда ваљда нећу бити тако <hi>лакомислена</hi>, него <hi>практиш</ |
—</p> <p>— Е, па кад ми не верујете, ја нећу <pb n="211" /> приповедати, — рече гђа Габриела, г |
њој педесет гради, па да изгорем!{S} Ја нећу само прид туђином да кудим еспап, јербо смо род; а |
ајстор у том послу?</p> <p>— Та, сад ја нећу ништа да диваним преко себе, него, ето, питајте др |
ло помогнем.{S} Ако ја к’о први комшија нећу, а да ко ће?! „Дрво се на дрво наслања, кажу паори |
, него тридесет пута тридесет да је, па нећу да знам!{S} Нема више ништ’; било па прошло! „Покв |
зати уста к’о звоно на Велики Петак, па нећу умети ни једне кад дођем пред његову Екселенцију.< |
за то ни десету не верујем.</p> <p>— Та нећу, слатка, знам ја шта је тајна, — вели испраћајући |
о се обистинило; јербо ја никад којешта нећу да кажем...{S} Клавир, хеклерај, валцер и немецки |
вама, к’о један човек сиромашак, никад нећу заборавити, и за које вама: фала!{S} Оно касти, и |
ирим ваљ’да!{S} Ако ти ’хоћеш, ја бо’ме нећу!{S} Ја кад волем неког, ја сам онда мелем, а кад г |
ца</hi>, несрећо!) па к’о вели: „Ако се нећу са господин-попином ћерком унтерхалтовати а да с к |
ш још кога у кола.</p> <p>— Ако нисам и нећу! — рече у себи Пера Тоцилов, а после додаде гласно |
ла за тобом, бојим се!{S} Па те за то и нећу!</p> <p>— Право велиш!{S} Нећу те, боме, ни ја.</p |
хоћу, снаго моја, а да коме ћу ако теби нећу дебело мазати, та да што смо се узели?!{S} Газдачк |
ављених у кући и у авлији.{S} Сам ручак нећу описивати, јер признајем, да је лепше и лакше бити |
Е, па лепо ако ми не верујете, а ја вам нећу ни доћи више никад.{S} Запишите слободно кад ме ви |
деликти.{S} Ако ми остане у џепу, опет нећу имати мирна сна, док га се не курталишем! — рече п |
, није ћорав, па нека бира.{S} Ваљда му нећу наметати к’о фалишну форинту.</p> <p>— Ху-у-у!{S} |
шапом!</p> <p>— Но, тек на вашу се кућу нећу угледати.</p> <p>— Но, то вам и неће бити можно, ј |
ко ме добро подмажу и подмите, можда их нећу издати и приказати, како ми ја и ’нако мала плаћа |
ку, трећа кућа од апотеке.</p> <p>— Баш нећу имати мира, док и себи не купим —</p> <p>— Јесте, |
док је дошло до густога.</p> <p>— И <hi>нећу</hi> да знам, и <hi>не треба</hi> ми да знам! — си |
романа у којима се бичем немилосрдне и неумитне сатире шиба страшна поквареност друштвена.</p> |
трона поп-Спириног и пред иконом Светих неумитних врачева Кузмана и Дамјана, патрона гђа-Сидине |
е јуре и шорају ногама прашину, која је неупотребљена са шаке мирно лежала на сред пута, него м |
да је он домаћин.{S} Разговор је живо и неусиљено текао, чаше се сваки час и пуниле и празниле. |
свршавало Јулиним плачем и гђа-Сидиним неуспехом.{S} Јула је остала стална, а гђа Сида све мек |
ичком правилу стајало, да хуланер треба неустрашиво да дочека и растера бар десет бака (пешака) |
јој је фрау-Габриела отворила очи, сва неутешна и несрећна огледа око себе. — „Утешите се, фра |
ом Божјом капом, која је сва уплакана и неутешна седела у кујни и пробадала виљушком паприке сп |
{S} Ту су скупљене ожалошћене комшије и неутешни рођаци, и они што су задовољни с тестаментом а |
же л’ ми когођ?{S} Па то баш није ништа неучтиво!“ Већ се кајала, што је тако груба била кад је |
е, — прихваћа Аркадија. — „Ја сам, каже Неца, месечар, па ништа не знам шта је са мном, каже, к |
вог Циганина лопова, ни правдање каквог Неце ни Проке пред комесаром да је продавани коњ његов, |
се ипак скупљали и играли на рогљу код Неце бирташа, где је под јаловим дудом играло коло.{S} |
дувати у рог, а за то ми и не треба ни Неце Муцкалова језик!{S} А ово парче сланине ћу за ујут |
ите новорожденог младенца мужеског пола Неци Прекајцу. (Аркадија је, као и поп Ћира, мрзио на В |
!...{S} Ено, пре три месеца кад су оном Неци украли коње, па мало им што су му одвели коње, нег |
само да изађе из кујне па да викне: „О Нецо, Перо, (или)Радо!“ а оно тек <pb n="49" /> полете |
о трља руку о руку, као да пере руке од нечега, па вели:</p> <p>— Хе.. та.. да дођете, господин |
ма, о процесу и фишкалима, и већ о тако нечем, што би спадало у тај круг ствари.{S} После погре |
ам; да сам пон’о мој рођени, а да је то нечија ваистину сатанска и паклена унцутарија и моја су |
иче јој једнако: „Ти си ме, вели, у ове нечисте силе отерала и ја душу моју изгубила!“ па се св |
крадици реч била, одмах би, будући увек нечисте савести и свестан своје кривице и грехова, бега |
а моја к’о нека балска лепеза; да је ду’неш, зауставила би се негде на тараби или на багрему, к |
али, само је код попадија нешто запело, нешто ишло ћошкасто.{S} И једна и друга се извињавала у |
атима затече Пелу Леке кабаничара жену, нешто љуту где грди шегрте.</p> <p>— Да се нисте и ви < |
’ме.{S} За то ајд’ певај... разгали ме; нешто сам ти суморан и деран!{S} А ја те нисам ни запит |
А тако би волела да чује мало тамбуру; нешто је расположена данас.{S} Гледа у башту.{S} Тишина |
и је, Ћиро, да ти ја <hi>мој језик</hi> нешто могу да позајмим!...{S} А кад ћеш морати тамо?</p |
S} А ретко, дете, и долазим у башту.{S} Нешто сам ти слаба... једва се вучем.</p> <p>— Па јесте |
м већ смео да кажем шта је и како је, а нешто је већ и сам знао.</p> <p>— Па шта ти он каже?</p |
ма певуцати тихо кроз зубе неку песму а нешто јој се стегло у грлу, тако јој је жао и неправо.{ |
устре од вунице, ваљ’да за ћерку, треба нешто удавачи —</p> <p>— Па ди је врагу, метнуо! — рече |
ао: каква би то велика несрећа била, да нешто као поп остане удовац да му — не дај Боже, — умре |
на шта да једна крај друге прође, па да нешто непријатно рекне и добаци једна за другом, да је |
ати.{S} Сада је видела да је јуче ваљда нешто љута била, јер, напослетку, а за што момак и да н |
ну од времена на време, као да прогунђа нешто на форму: хм, ајд, ајд! а за тим се смирио, легао |
пробир’о.{S} А она њихова да је била за нешто <pb n="260" /> боље рођена, — не би се задовољила |
дим, жао ми детета; шта ћете, кад се за нешто више родила, — каже. — А госпоја Сида, како који |
Зато се и говорило по селу, кад неко за нешто не мари: „Е, — веле, — мари он за то к’о Совра га |
о време насамо:</p> <p>— Ама, Спиро, ја нешто примјечавам!...{S} Рек’о би’, к’о да ти нису све |
н и нико други!{S} А ја би’ — да сам ја нешто на твом месту — ја би’ села преко пута од њега, е |
јатно разговарали, само је код попадија нешто запело, нешто ишло ћошкасто.{S} И једна и друга с |
ки, знала у клавир; а Јуца тек натуцала нешто мало и знала по мало само у гитар, јер кад би гђа |
ва се скрхала прекјуче кад је мама била нешто љута а тату баш онда дон’о андрак, да јој се умеш |
се и испружио шију па наређује из кола нешто својима тамо у авлији.{S} А за тим се прекрсти, п |
носио је понекад и тамбуру; па кад Јула нешто запева, а он је прати тамбуром.{S} С почетка се Ј |
и госпоја Сида, — и то, да увек она има нешто особито, тек само да није к’о у ове моје.{S} Ако |
то ће је вечерас, кад се Шаца спрема на нешто велико и одважно; а за то су таман довољне и оне |
пола отворена, па к’о да полако пири на нешто, онако к’о у домаћице која сече онога часа из рер |
луге за услугу; ’хоћу и вас да то кошта нешто —</p> <p>— Молим, молим, да чујем.</p> <p>— Само |
у очи гледали, него и један и други кад нешто има да каже а он говори и гледа у онај писмени ак |
<p>— Јест бо’ме!{S} Па опет људ’ма све нешто тесно док су живи!{S} Гледам баш нашу господу пар |
неком њеном са рогља.{S} Чује тата где нешто цичи у шпајзу, па пошао да види, да се није пацов |
S} Што кажу: човек док је жив он полаже нешто на надежду, нада се!{S} Ја сам се испочетка мало |
твој резон!{S} Вид’ла би’ ја њи’, да је нешто поп Спира у резону; тешко би било мени!{S} Морала |
после, вероватно је још и с тога, да је нешто на ту форму морало бити, јер што би то баш њему п |
, како се ствар сретно упутила, и да је нешто знала латински, могла је још тамо рећи оно старор |
а.</hi> </p> <p>Кућа поп-Ћирина била је нешто сиромашнија, у њој се, истина, мање богатства али |
један јурат из Старога Бечеја, који је нешто запео на <pb n="379" /> егзаменима па сада к’о не |
н чупав шешир носио...{S} Еј, да сте ме нешто онда познавали, снаја, и да смо били своји к’о да |
ра и даде му своју ракију а и од Перине нешто остало. — А кад мислиш, да ћемо стићи, кад је так |
85" /> <p>— Ама... оче Спиро, ’тедо’ се нешто с вама мало разговарати, ако се, то јест, с вама, |
е и чаше са стола после јаузна, — да се нешто могу сад створити код поп-Спириних, па да онако и |
ј и лоптање и смејање!...{S} Мора да се нешто преко нас подсмевала, не сме фалити, то је, Спиро |
е зауставише на авлијским вратима па се нешто разговарају.{S} Док се они разговарају <pb n="48" |
ради она тако у башти, кад чује где се нешто у комшинској башти провлачи, па шушти лишће.{S} С |
, слатка, само једаред да види, како се нешто готови, одмах ти она, рано моја, трчи кући па про |
а била је све солиднија.{S} Али опет се нешто ипак изменило.{S} Изменили се телесно оба попа и |
ти то мени и протолмачи?!{S} А фурт се нешто смеју а особито она.{S} Он и којекако; снебива се |
у или у Петак.{S} Док је лето, они хоће нешто и да отрпе, па ћуте али туве све, и чекају зиму ј |
а кажем баш: „Ју, Боже, ала да се ’хоће нешто, на нашу срећу, сетити па да нам дођу мало.{S} Чи |
елу.{S} Али, Бога ми, од ово тридесет и нешто мало више година, све је боље, тако да понекад ск |
ставите себи, драги читатељи, да сте ви нешто на место гђе Сиде.{S} Како је изгледала и шта је |
о, како да вам кажем, срећна!{S} Све ми нешто фалило, док су били фаше, па сам била, нећете ми |
срамота!</p> <p>— Охо!{S} Па то ти мени нешто крупно казујеш!</p> <p>— Такве секирације, што см |
на девојчица, — вели Пера коме се учини нешто празна соба по одласку Јуле. — Онај њен поглед ос |
к се он напољу бавио а домаћица у кујни нешто цуњала, дотле се домаћин упустио с поп-Ћиром у др |
“ (као кад се човек савлада, па прегори нешто најмилије,) па ослови кочијаша, једно лепо смеђе |
ије то био <hi>он</hi>!{S} И Јула осети нешто тешко у грудима, као кад човек прогута врућ мекан |
и блеђа у лицу а увек се тужила да јој нешто није добро.{S} Јуца је умела добро да кува а Мела |
зе.{S} Али се мора признати, да су ипак нешто мање офанзивне и ратоборне него некад; јер сад ра |
свечани, недељни изглед, па и самима им нешто необичо; некако су ограничени, не смеју да се хрв |
иде још један у хартију умотан кишобран нешто мањи од вашарског ринглшпила и један упакован кре |
ели му поп-Ћира, — Пост’о си разговоран нешто ноћас, а?{S} Разбио му се ваљда сан па избија!{S} |
а „хоћеш-Нећеш!“...{S} Сваки час има он нешто да ради; час пали лулу, час га жуљи чизма па је с |
рила у ухо, па чека кад ће је оданде он нешто запитати.</p> <p>— Уф, баш је шмокљан!{S} Баш је |
и. <pb n="292" /> Баш јој је приповедао нешто о прошлим златним временима, и о негдашњим велики |
поп-Ћира.</p> <p>— Та да вид’те, слабо нешто сад свет и умире... памтим друге године... а и не |
је, — виче Аркадије сав задуван, — него нешто још горе!{S} Дошли су његова Екселенција Господин |
ога и ми врло кратки бити.{S} Он је био нешто сасвим друго.{S} Био је идеал правог доброг мачка |
пиром, тек при крају ове сцене приметио нешто.</p> <p>— А шта је то сад опет? — пита поп Спира |
ало је једно Чифуче.{S} Још је попустио нешто преко двадесет и седам —</p> <p>— Баш да видим! — |
лепо имање којим рукују тутори.{S} Учио нешто латинске школе; дакле није, онако, неки...{S} А п |
а укусно одело показиваше да је свршио нешто латинских школа.{S} На њему богато и укусно одело |
ако је и он или месечар или лопов, тако нешто, јер иде и онда по сокацима и којекуда кад никако |
била му и нека рођака, а?</p> <p>— Тако нешто!{S} Дакле ајде.</p> <p>Одоше обојица у побочну со |
— Момак је добар; ништа се за њега тако нешто не чује, а од добре је и богате фамилије!{S} Има |
пственог и горког искуства, јер се тако нешто зуцкало и причало, да је као једаред, једно пред |
ет се сви радо осврћете кад видите тако нешто...</p> <pb n="339" /> <p>— Е, па... — вели поп-Ћи |
арану која се сушила на сунцу, или тако нешто из домаћег виртшафта, а за то им је попадија оцек |
ка руку мије!...{S} За свагог је Бог по нешто оставио и, што кажу, опредјелио.{S} Ето, на прили |
и попустљивија.{S} Чешће су и читали по нешто.{S} Јула чита, а мама ради крај ње и ћути, кад он |
ојом керн-штрудлом.</p> <p>— Баш ћу вас нешто замолити, слатка госпоја-Сидо, па ма се љутили на |
један ступ куће — ипак се он изметнуо у нешто са свим друго, са свим супротно.{S} Са годинама с |
ве звони сокак од њена смеја!{S} Она му нешто говори а све гледа овамо на нашу капију — баш леп |
какву жалостиву ствар.{S} Што не узмеш нешто весело и за смејање?{S} Шта ти је то?</p> <p>— „< |
атовски дан.</p> <p>И док су рођаке још нешто шушкале и опремале око Јуле код кола и тражиле јо |
> — и бијаше!</p> <p>— Е, није него још нешто...{S} Конштрукција!{S} А знаш ли ти, Сидо, да су |
сама!</p> <p>— А, дабоме, није него још нешто! — цифра се госпоја Сида.</p> <p>— Не, не, без ша |
их извињава па вели: „Ех, није него још нешто!{S} Каква благодарност?!{S} Нема ту ништа од тога |
да служе само цркву.{S} И они ми ту још нешто приповедају!{S} Пуче им, већ, мислиш, срце за чит |
атина по леђима каквог Циганина лопова, ни правдање каквог Неце ни Проке пред комесаром да је п |
те чули?</p> <p>— Ни речи, слатка моја, ни речи!</p> <p>— Та је л’ можно!?</p> <p>— Та задрж’о |
е знао ни слутио, шта се иза брда ваља, ни поп Спира, ни попадија му, — за то је све изненадила |
ни жагор, ни вриску и цику под шатрама, ни подврискивање и поскочице у колу, ни како пуца батин |
ни ја ни Меланија, имали ни мирна дана, ни мирна сана.{S} Кажем ти; ни дањом ни ноћом нисмо бил |
ни старих пароха, ни старих парохијана, ни старих учитеља —</p> <p>— А, баш сте ми из уста изва |
д, на пример, каквог крштеног створења, ни мирјанског а камо л’ свјашченическог, каже...{S} Ја, |
је доба; нити има више старих епископа, ни старих пароха, ни старих парохијана, ни старих учите |
куције, ни трукованих новаца од папира, ни аренде, ни перзекутора, — него је свет живео срећно |
ио, шта се иза брда ваља, ни поп Спира, ни попадија му, — за то је све изненадила, као гром из |
више старих епископа, ни старих пароха, ни старих парохијана, ни старих учитеља —</p> <p>— А, б |
се ноге, ни кратке рукаве, ни папучица, ни цицаних сукњица; све се то, и мушко и женско, и стар |
што кажу, бој’о ни једног бачког ироша, ни пушћ’о га испред себе!...{S} Еј, да ми је данас онај |
S} Људи се крећу достојанствено напред, ни један нема лулу у устима него са штаповима у рукама |
видиш више босе ноге, ни кратке рукаве, ни папучица, ни цицаних сукњица; све се то, и мушко и ж |
мију своју.{S} Не видиш више босе ноге, ни кратке рукаве, ни папучица, ни цицаних сукњица; све |
туђој</hi> мајци,</l> <l>Ни Јуле младе, ни воде ’ладне!“</l> </quote> <p>И одједаред засузише о |
трукованих новаца од папира, ни аренде, ни перзекутора, — него је свет живео срећно и цареви си |
ве више распаљивале огањ кавге и свађе, ни један од оба попа није био у селу код куће, него обо |
е берберницу?</p> <p>— А па неће, каже, ни да отворе берберницу —</p> <p>— Него? — Ваљда ће апо |
кад није било ни порције ни екзекуције, ни трукованих новаца од папира, ни аренде, ни перзекуто |
/p> <p>— Право велиш!{S} Нећу те, боме, ни ја.</p> <p>— А зашто, Нићо, роде?</p> <p>— Та им’о б |
каше поп-Ћириница.</p> <p>— Због песме, ни због чега другог! — говорила би госпођа Ћириница, ка |
... право да рекнем, — није баш, знате, ни лако.{S} Јесење је то доба... путеви покварени, а бл |
Чашицу за Бога — </p> <p>— Ах, ни капи, ни капљице, — брани се гост, устаје и клања се и благод |
ише онако радо и весело газила по бари, ни она га нису дирала.{S} По свој прилици ту је дочекао |
и) из којих још нису пили воде на Тиси, ни јели дуда, нити се њима играли „шоркапе“.{S} За шеши |
, ди сам мислио, да му, Боже ме прости, ни сам Саваот неће моћи помоћи!...{S} Ено кад се оно ву |
и зарекао се, да неће никад више доћи, ни Бога јој назвати, него ће отићи у свет.{S} Па као шт |
ништа!{S} Од стра, господине, не знам, ни како ми је име, — вели Аркадија. — Али ваљда ће ми у |
{S} Није заборавила ни богат род Шацин, ни његову намеру да иде у Беч да тамо сврши хирургију.{ |
ртшафту то јест газдинству.</p> <p>— О, ни најмање, — одговори Јула која се брзо исправи, а збу |
смо требали ни један заборавити толико, ни ја ни он.{S} Каже Преосвештенство: <foreign xml:lang |
село, нећемо вам казати, да не би село, ни криво ни дужно, потрзали и излагали га подсмеху, пош |
д станем да им приповедам; а, формално, ни ја својим очима још не могу да верујем.{S} Идем одма |
ти у стару фотељу, — нисам ти ја, Ћиро, ни ја ни Меланија, имали ни мирна дана, ни мирна сана.{ |
ш!{S} Тишина, ништа не чујеш; ни жагор, ни вриску и цику под шатрама, ни подврискивање и поскоч |
о, баш ми је жао —</p> <p>— Молим вас, ни речи, к’о што вам кажем, нисам чула!{S} Рец’те само |
и!{S} Љута сам, слатка, па не знам већ, ни шта говорим.{S} Не могу ја све знати; кад ми није од |
“ била, други није ни привирио у цркву, ни он ни његова породица.{S} А како код велике господе |
звао у сватове, ал’ нико ме, фала Богу, ни не тера!{S} Па зашт’ да идем?{S} Је л’, зашт’!{S} Ко |
к’о.{S} А није је ове недеље, што кажу, ни малим прстом додирн’о.{S} А то ја знам најбоље, јерб |
а, ни подврискивање и поскочице у колу, ни како пуца батина по леђима каквог Циганина лопова, н |
/p> <p>— Чашицу за Бога — </p> <p>— Ах, ни капи, ни капљице, — брани се гост, устаје и клања се |
адио, а данас не можеш ни да га познаш, ни онај ни дај Боже.{S} Сад је оматорио па се прозлио и |
им,... не устручавајте се ни најмање... ни најмање...{S} К’о да и нисам ту!{S} Ја ћу ево овде н |
нека — вели, — ђаво носи и наше уши... ни магарац се, каже, није прославио <pb n="163" /> са о |
{S} Кажем вам, слатка, ништ’ ал’ ништа; ни несвестице, ништ’, ништ’!{S} Само мало суза, па и то |
мирна дана, ни мирна сана.{S} Кажем ти; ни дањом ни ноћом нисмо били мирни од њихових безобразл |
с оцем.{S} Нико јој није био наклоњен; ни отац па ни мати.{S} Обоје беху противни њеним симпат |
дин-попину, а поп Спира туторову ћерку; ни један из љубави.{S} У оглашеном стечају за парохију |
та не чујеш!{S} Тишина, ништа не чујеш; ни жагор, ни вриску и цику под шатрама, ни подврискивањ |
лови</hi>, и не зовем се <pb n="252" /> ни ја забадава Нића Цуњалов!{S} Утуби то, газда-Перо, — |
.. не треба се баш много <pb n="199" /> ни чудити; у том јој је, што кажу, и век прошао!{S} А п |
се каприцирала па баш ни једне речи!{S} Ни да се бар пошали, да нас позове после ручка!“ Сва јо |
?</p> <p>— Ни речи није спомен’о!...{S} Ни реч’це...</p> <p>— А, да бо’ме; паметан младић, па к |
p> <p>— Па имам тако тридесет акова.{S} Ни једно није млађе од пет година, нити слабије од овог |
и јој тешко било кад би га изгубила.{S} Ни она не би могла преживети такав губитак, сањала је Ј |
је за то време неколико тешких дана.{S} Ни онај најдужи летњи дан није им се учинио тако дугача |
а знати —</p> <p>— О, баш на против.{S} Ни најмање ме нисте узнемирили.{S} А ја баш мало пре у |
и.{S} Бар нико не памти тако штогод.{S} Ни стари брица Јефта не памти да је за четрдесет година |
их Бог.</p> <p>— Само молим ни речи.{S} Ни речи.{S} Знате чула сам од фрау-Цвечкенмајерке.{S} О |
упоцене стиве луле са дугим камишем.{S} Ни онда није умела од чуда ништа да прослови, па ни сад |
бично све удаваче најрадије спавају.{S} Ни мама у соби није могла чути тамбуру.{S} Али Јула је |
гост, устаје и клања се и благодари, — ни кад не пијем.{S} Верујте —</p> <p>— Зар је баш никад |
p>— И ви баш ништа нисте чули?</p> <p>— Ни речи, слатка моја, ни речи!</p> <p>— Та је л’ можно! |
ве!</p> <p>— А тражи л’ много?</p> <p>— Ни речи није спомен’о!...{S} Ни реч’це...</p> <p>— А, д |
, што смо ово дана од њих имали, не би’ ни у сну снивала, нит’ би веровала, да ми је пре тога к |
и Меланија која има „немецко васпитање“ ни у чем ноблија изгледала од Јуле.{S} И она и она друг |
дина кад још није било ни „зонентарифе“ ни железнице ни других саобраћајних средстава.{S} Још с |
а штуцера тамо унутри.{S} Није хтела, а ни могла да да одговора на једно његово питање врло дел |
рад ни да се <hi>свађам</hi> с вама, а ни да вармеђа има посла.{S} Ето, то сам желио да вам ка |
чак и варошка музика за окретне игре, а ни Совра гајдаш није фалио; само је он више дувао у гај |
му ништа не смета (ни њему, поп-Ћири, а ни поп-Спири), да после седне за сто и да са осталим го |
ашити ове проклете џепове, сто џепова а ни у једном ништа!“ па се лупају једнако рукама као пет |
„беамтер“, кад му ни његов чукундека а ни ико у вамилији није тај ’лебац јево ни то био!{S} Ал |
једну песму, коју, истина, није хтео а ни смео, никако да призна за своју, али за коју је цело |
се!{S} Неће те скоро узети!{S} Не треба ни њему што не ваља, него то оставља нама овде на врату |
ћу дувати у рог, а за то ми и не треба ни Неце Муцкалова језик!{S} А ово парче сланине ћу за у |
ј је руци све то, наравно, али не треба ни ви да седите скрштених руку.{S} Добра парохија је — |
и да неће видети од њега асне ни црква ни општина, па се преварио, јер, ето, овај дотерао до п |
ила си „ероберунг“, па сад не пуштај га ни за часак.</p> <p>— Не брин’те се, мама!{S} Остав’те |
вештенство, услишите ме!{S} Та нисам га ни тражио, нити сам га наш’о! — извињавам се ја а све с |
више зна француски.{S} До душе, још га ни она (Меланија) не говори, али се бар меша с онима ко |
је се преварио искусни поп Спира којега ни најмање није збунило позивање г.{S}-Перино на конштр |
ки је</hi>, та није ваљ’да већи од њега ни онај „зуб времена“ што се зове!</p> <p>— Јао мене жа |
мљу да пропадне, а већ од унтерхалтунга ни спомена!{S} А није да су просте или завезане и да не |
и у невољи, а он онда не зна ни за Бога ни за душу, већ к’о вели:{S} Кад си ми само пао шака!{S |
агати и њушити — па није толико заслуга ни госпођа-Персе ваше супруге, кол’ко ваша, <hi>баш ваш |
она многе њих воли, ал’, каже Жужа, да ни један није тако леп к’о фрајлин младожења, нити и је |
могао домаћин, поп Олуја приметити, да ни једном ни другом госту нису све козе на броју.{S} Па |
х се не могу састајати, али је теши, да ни то неће дуго трајати; захваљује јој што га се сећа и |
ли Меланија остаје при своме и вели: да ни мами не би шкодило, да мало више зна француски.{S} Д |
тле држаше на грудима. — Знате ли ви да ни један ваш поглед на њу није измакао мом оштром оку!{ |
м количином млека, тако невероватном да ни једна није већ ни веровала.{S} На село се почела спу |
у се, мере се од главе до пете, тако да ни једна ситница неће остати неопажена а нарочито што с |
и ценовник. <pb n="378" /> Никад ваљ’да ни једна попина ћерка није била тако опремљена као Јула |
ни један није калдрмисан, а није никада ни био.{S} Истина, подсмевају им се Темишварци, да су и |
i> то кући хрчу? — па не сме преко зида ни у једну кућу!{S} Тако је поп-Спира својим спавањем п |
ије, фала Богу...{S} Мени није, а ваљда ни вама није.</p> <p>— Тхе... како се узме...{S} Здрави |
ив; али је гђа Сока била гневна, а онда ни сами мушки не бирају израз, нити су објективни!) Опе |
ебали ни један заборавити толико, ни ја ни он.{S} Каже Преосвештенство: <foreign xml:lang="cu"> |
тару фотељу, — нисам ти ја, Ћиро, ни ја ни Меланија, имали ни мирна дана, ни мирна сана.{S} Каж |
освећеног века, кад нема ни инквизиција ни анатема.{S} А да су те речи биле изушћене против кат |
главним догађајем, и која не би требала ни да дође, да се писац, као друга сретна браћа његова, |
} Стала је као окамењена, па није знала ни речи да каже.{S} Било јој је то чудно, неочекивано, |
, па мисли у себи: „Та не би’ се мењала ни са вицишпановицом!“</p> <p>По некад се господин попа |
а док нису краве дошле кући, није смела ни носа промолити оданде.{S} А у томе се и тата одљутио |
јој се чим било освети, али није умела ни речи прословити, и, што јој је најтеже било, фрау-Га |
ни свет поп-Ћириног и поп-Спириног села ни једну ни написану заповест Божју није тако свесрдно |
већ и сувише.{S} Прво и прво: није била ни најмање задовољна са Јуцом и Меланијом.{S} Она прва |
тора торокуша?! (Гђа Габриела није била ни матора ни ружна, <pb n="204" /> него баш напротив; а |
} Казала јој је све.{S} Није заборавила ни богат род Шацин, ни његову намеру да иде у Беч да та |
ва приповетке).{S} Она још није мислила ни на кога, није ни дању ни ноћу снивала још никога.{S} |
з ранијих Глава познато.</p> <p>Ни Јула ни Шаца нису неколико дана долазили у башту.{S} Прва је |
абриела извесно свога века није ни чула ни читала где — Фрау Габриела викну само швапски „На!“ |
обојица су пута, — па један другог ама ни једном речицом да не запита!!{S} Кад су почели звани |
лу собу.</p> <p>— Једнако облачно, нема ни форме да ће се пролепшати! — вели и седа међу остале |
иде данас у овом свету, мислим да нема ни једног читаоца који неће већ у напред знати која ће |
деветнаестог просвећеног века, кад нема ни инквизиција ни анатема.{S} А да су те речи биле изуш |
х попова, а старих попова нема јер нема ни оних старих владика.{S} Памтим ја, Боже, у моје дети |
к јој прорекао</hi> </p> <p>У селу нема ни данас Бог зна каквих промена.{S} Један дан је к’о и |
дић сирома’, да се не замери ни једнима ни другима, ајд’ и тамо и овамо; па заређ’о из једне ку |
онај младић; не слуша ме више ни једна ни друга, па тако је и дошло до шкандала —</p> <p>— До |
ушаће пажљиво једна другу, али ни једна ни једној неће ни речи веровати.{S} И све ће се то пове |
па и она, ето, дакле, није хтела да зна ни за какво измирење, и ако је најлепше мишљење имала о |
било!{S} Боже, шта је човек!{S} Не зна ни кад проживи, а текем дођу године!{S} Па ми паде сад |
е види да си у невољи, а он онда не зна ни за Бога ни за душу, већ к’о вели:{S} Кад си ми само |
ће требати бар за првих двадесет година ни стварчице у кући да купе.{S} Шта је само фачли, капи |
мао сијасет поруџбина, поп Спира истина ни једне (јер ником није било до тога не знајући „исход |
днеш?“ А он ми каже: „Није ми до седења ни дивањења, кратко је време, бојим се, каже, петлова, |
воспитала!{S} Само „јесте“ и „није“, па ни речи више да бекне.{S} Сачувај, Боже, такву какву ка |
кад у страху нагне да бежи а ништа, па ни највеће предмете, не види пред собом.{S} Од силне ср |
о...{S} Свети Бона у шокачкој цркви, па ни словца —</p> <pb n="123" /> <p>— Па кад ме све којеш |
ије умела од чуда ништа да прослови, па ни сада.{S} И сада да је неко убацио споља кроз прозор |
ица Јула.) Г. Пери се завезао језик, па ни речи да рекне, него је узео па разгледао један нож к |
енцијом; а <hi>ја</hi>, ја се сплео, па ни на <hi>српском</hi> не знам ништа да бекнем; не би’ |
} Све, све је узела на своје решето, па ни Његово Преосвештенство није остало неприкосновено.</ |
вас нико, ал’ нико не преслишава... па ни моја најбоља другарица Јула.</p> <p>— Ах, каква, — р |
е! — вели Ракила ђаволасто.</p> <p>— Па ни за кога и не разбираш, нит’ кога тражиш, — вели Нића |
Нико јој није био наклоњен; ни отац па ни мати.{S} Обоје беху противни њеним симпатијама Шаци, |
ада.</p> <p>— Па кад неће господин-попа ни да сврати, — рече женица. — А што се не би баш и ски |
ињарско време нит’ има више они’ вашара ни они’ алдумаша, кад су ишли у Пешту и видили света; а |
остављала клавир и није смела да свира ни омиљену поп-Ћирину песму „Сјајни месец иза горе“ јер |
да уради, <pb n="133" /> јер поп Спира ни поп Ћира није био у селу.{S} Отишли су као прекјуче, |
уша?! (Гђа Габриела није била ни матора ни ружна, <pb n="204" /> него баш напротив; али је гђа |
умем ја, те још како, да се цењкам; та ни бриге вас! — хвали се Аркадија.</p> <p>— Па кога мис |
е, <pb n="403" /> него: онај брица! „Та ни му је ни дека био доктор!“ додаје пакосно.</p> <p>Об |
а жива, она све ужива и не сме се ништа ни продати ни делити.{S} Неће баба у труц да умре!“ Так |
дић да се нађе никако.{S} Нема он ништа ни против кога.{S} Мила му и Јула и Меланија, добар му |
и лепо служи и као торба. — Нећу ништа ни говорити; само ћу дувати у рог, а за то ми и не треб |
ела, ако овако фурт устраје нећеш ништа ни однети до куће!!</p> <p>— О, жено, жено, часни те!.. |
, грдила би их она тада, немате ни срца ни душе!{S} А шта вам ради, да га секирате тако!?{S} Ја |
Шацина из Јулина срца, као да је никад ни било није!{S} А овако, Јула се осети мало потиснута |
} Узму се, што кажу,... и који се никад ни вид’ли нису, нит’ волели, што кажу,... па лепо људи |
све што се догодило (па и што се никад ни догодило није) у селу; и која је, будући доста беспо |
уд и формално суђење.{S} Нису нам никад ни била при руци акта из епископске архиве, па за то и |
моју кућу на миру.{S} Знате, нисам рад ни да се <hi>свађам</hi> с вама, а ни да вармеђа има по |
ипак ниједну ни другу није издао ни вид ни памћење онда кад треба видети своју противницу и кад |
-ју!{S} Е, та баш не зна шта је ни стид ни срам!“ чуди се и вели гђа Сида гледајући кроз чвор н |
нико други!{S} Та није он толико ни луд ни пакостан!{S} Е, видиш ти само ње, како совјетује... |
ји тамо:{S} Добар пастир не сме на себе ни да мисли, него куд овце, односно поверено му стадо, |
риметили, а и сама Јула као да није све ни дочула; она се предала јелу и сркала, и сваки час бр |
аћа, ал’ су се и прикинули!{S} Не стиже ни за травику!{S} Још да нема онако по мало, кад неко з |
ознато, да се фамилијаран човек не може ни на пола часа изван вароши на пут кренути, а да га же |
о овим свету; ди ја стигнем, ту не може ни месец ни ветар!{S} Што ја знам чуда по селу — што ма |
p> <p>„И-ју!{S} Е, та баш не зна шта је ни стид ни срам!“ чуди се и вели гђа Сида гледајући кро |
"403" /> него: онај брица! „Та ни му је ни дека био доктор!“ додаје пакосно.</p> <p>Обојица жив |
} Она још није мислила ни на кога, није ни дању ни ноћу снивала још никога.{S} Она је волела св |
е <hi>Зборник?</hi></p> <p>— Није, није ни то... ајде да те не мучим... — вели поп-Ћира и показ |
и Нића. — А каква је фајн ова ноћ, није ни чудо!{S} Та чудо би било да нисам баш никога срео.{S |
је обдарио Бог са по каквим даром; није ни у путер-крофнама сва срећа.{S} Него баш кад сте се т |
-Габриела која осим речи „фронцле“ није ни речи разумела од целога онога смисла, па стаде још с |
то, Бога ми, никако није хтела, а није ни тражити.{S} Мислила је и мислила, како би им доскочи |
орено стане против поп-Спире.{S} А није ни чудо.{S} Та већ су га у поп-Ћириној кући звали прост |
ели домаћин мало после. — Можда га није ни пон’о.</p> <p>— А како да га не понесе!{S} Та ди би |
ој дами, јер тако је био пијан, да није ни приметио да то није фрау-Габриела!{S} Усред те несре |
пакост, јер тротоара заиста никада није ни било.{S} Кад падне киша и начини се блато, положе чи |
у фрау Габриела извесно свога века није ни чула ни читала где — Фрау Габриела викну само швапск |
ела па зареди по комшилуку.{S} Она није ни улазила у куће, него је с авлијских врата викала и д |
посвађали!{S} Ово погано време, па није ни чудо што је човек љут на свакога, па би се само свађ |
то кажу.{S} Та Бирцлијин си ти, па није ни чудо!{S} А Бирцлијини нису никад, каже он, којекога |
ц, није на то ни обраћао пажњу, па није ни приметио; (чак је повео једном реч и то пред Јулом о |
ове сцене продужили — к’о да ништа није ни било — да пију и да се разговарају о економији.</p> |
па ме прогутај!“ а ти к’о да ништа није ни било!</p> <p>— Па знате како се једи тата кад није в |
после остави Гавру к’о да га никад није ни било, па окупи молити Бога да доживи да види Ђуру, с |
атио за лотре, излети к’о да никад није ни био у коли’!{S} Е, то му, ето баш не ваља!{S} Тако ј |
аузн“ и разговор опет као да паузе није ни било.{S} И опет је ишло лепо и код попова и код млад |
а помисли’: оде му брада к’о да је није ни им’о — а он још похваљен и црвен појас добио!{S} Има |
наизменце.{S} Све је весело било и није ни мислило на одлазак, нит’ би се ико још задуго кренуо |
Ако је једнога „чреда“ била, други није ни привирио у цркву, ни он ни његова породица.{S} А как |
о обично?</p> <p>— Можеш; ма да ми није ни до чега.</p> </div> <pb n="265" /> <div type="chapte |
де да је снев’о мој попа, па да ми није ни чудо.</p> <pb n="30" /> <p>— А шта сте то сневали? — |
убила ме ова моја сиротиња, па ми није ни до чега!{S} А да ви’ш да натучем свилен шешир прико |
о!{S} Видиш ти, молим те, да човек није ни у својој рођеној кући миран! — вели поп Ћира па стад |
е су се и закључиле, да тај путник није ни Жида који купује рану ни Шваба машиниста који се раз |
а и бенкица спремила!{S} И све ово није ни увела у инвентар „ауфштафирунга“ него је само спреми |
опет? — пита поп Спира који никако није ни опазио како се развијао дијалог, јер је баш приповед |
le>, па он ост’о без зуба... а оно није ни била та књига, него <title>Часловац</title>...</p> < |
и излагали га подсмеху, пошто оно није ни најмање криво за све ово што ће се у овој приповетци |
ј шести и прекобројни, који обично није ни представљен домаћима, скида кобасице, суве језике, ш |
ства падају на памет!{S} Баш ти то није ни намање лепо.{S} Хахаха!{S} О, жено, часни те утук’о! |
ствених пароха; да му кажу како то није ни најмање депо, како то иноверци никад не би учинили п |
извињавао би га поп-Спира, — па му није ни замерити, што је тако пис’о.{S} Док сам ја жив, биће |
ри, из времена кад није било ни порције ни екзекуције, ни трукованих новаца од папира, ни аренд |
hi>, али га госпоја Перса није друкчије ни звала него <hi>лоповом</hi>.{S} Лопов један што ми ј |
илу не натовари каквим поруџбинама које ни Стратимировићева глава не може да попамти, толико их |
она се није кренула у цркву ни да чује ни да види новог учитеља, него да чује своје унуче Сави |
свега доста к’о воде.</p> <p>Није дакле ни Јула била „каменита стена“.{S} Онако једра и здрава |
оп-Спирина, гром их спалио!{S} Немој ме ни питати.{S} Не волем ни да се сетим тога а камо л’ да |
> <p>— Ал’, слатка, немојте само никоме ни речи о томе!{S} Уф, уф.{S} Баш вам фала!{S} Срећа те |
ало јој чудно, што не чује оданде песме ни тамбуре. „Па шта је то баш тако страшно урадио? — пи |
сам јој крива, што јој се ћерка не уме ни окренути!{S} А кад је совјетујем: „Воспитавајте дете |
сте дошли!{S} Та не задржавате ви мене ни најмање!</p> <p>— Морам, слатка, и сувише сам се зад |
кад ништа и да неће видети од њега асне ни црква ни општина, па се преварио, јер, ето, овај дот |
оставио сто, није се више целе вечерње ни вратио у њега.{S} Био је очаран певањем. „Сушти херу |
и не ваља од силне писмености; јер пре ни људи нису знали да пишу ни својим синовима, а сада и |
ому и Гомору?! — вели поп Спира коме се ни најмање нису допадали разговори о строгим епископима |
p>— Молим, молим,... не устручавајте се ни најмање... ни најмање...{S} К’о да и нисам ту!{S} Ја |
шале!{S} Него извол’те, не женирајте се ни најмање.</p> <p>— Молим, молим,... не устручавајте с |
се нисмо којешта разговарали, не би се ни узели!...{S} Ваљда смо се Доситејевим филозофијама р |
ном шеширу и дороцу, па и не мили ми се ни да погледам кудгођ...{S} Ето, па и овако какав сам, |
унца ми!{S} Нисам, Бога ми!{S} Нисам се ни мак’о а камо л’ точио и пио.{S} Ајде бар да је каква |
.{S} Али данас пре подне у Недељу он се ни тога није бојао него је продужавао пут у цркву.</p> |
p>— Е, па то је и код мене ђаво, што се ни ја до сад, баш к’о за пакост, баш никако да домислим |
чобана који псују ритске комарце што се ни запаљене ватре не боје него насрћу.</p> <pb n="420" |
ће, и што би к’о могли да возе, нису се ни један, кол’ко ја знам, погодили.</p> <p>— Не знам ко |
неки фидибус, па да изгорем.{S} Нећу се ни запалити а камо л’ изгорети.{S} Она ме <hi>’лади</hi |
ри једни, грдила би их она тада, немате ни срца ни душе!{S} А шта вам ради, да га секирате тако |
шта не мећем —</p> <p>— А, па ви немате ни нужде!{S} Така кожа!</p> <p>— Дакле слушајте!...{S} |
ад оно... ви нисте ни чули!{S} Не знате ни кол’ко ја!</p> <p>— Молим вас —</p> <p>— Та шта вам |
ћете доћи.{S} Мислили смо да већ нећете ни доћи. „Можда се предомислио,“ разговарамо се: „ваљ’д |
тер знати све...{S} Кад оно... ви нисте ни чули!{S} Не знате ни кол’ко ја!</p> <p>— Молим вас — |
ије први пут било, надали су се да неће ни последњи пут бити; а после, и један и други поп били |
се поп Ћира већ предомислио, и да неће ни отпочињати какав приватан разговор, него да ће се у |
ти; ако то није доцкан, онда никад неће ни бити.</p> <p>— Та ман’те га до ђавола! — вели госпој |
една другу, али ни једна ни једној неће ни речи веровати.{S} И све ће се то повешати <pb n="244 |
иганина лопова, ни правдање каквог Неце ни Проке пред комесаром да је продавани коњ његов, а да |
није било ни „зонентарифе“ ни железнице ни других саобраћајних средстава.{S} Још су најкрупнији |
ато читаоцима који се брију, бербернице ни у вароши не раде сваки дан, него већином Суботом и Н |
а као фурија.{S} У срцу њезином не беше ни толицно кол’ко једна пчиодина глава места за милосрђ |
, као да је сама она ту. „Оно није више ни изгледало да је у кући,“ приповедала је после гђа Си |
како дође онај младић; не слуша ме више ни једна ни друга, па тако је и дошло до шкандала —</p> |
ти само, та можда ми, каже, нећеш више ни требати!“ А после га као уједаред нестало, а место њ |
знајем три господар-Јове у Карловци’, и ни један није им’о ћер Даринку.{S} Све којешта!{S} Мака |
код Раде Карабаша, а и још код неких; и ни код једног није нашао честитих арњева, а где би их и |
азговара се с њима, јер оба попа ћуте и ни речи не чује иза себе.{S} Поп Ћира ваљада спава, а п |
и, без титли Сидо,) који, управо, не би ни смели држати ни у православној порти а камоли у туто |
ари за плакање.{S} И каже сад, да не би ни једне секунде могао бити без ње, то јест Меланије; а |
<hi>нас</hi> из Оберестрајха, та не би ни данас још знали, шта је „семлпрезла“ и „похенес“!... |
} А за десет сребра, што кажу, не вреди ни презати на оваким белају од времена.{S} А ваљ’да је |
а пише али да скува — у томе се не боји ни једне своје вршњаке надалеко.{S} Јуцо дете моје, иди |
м. — Извињавао се Сепл да не зна српски ни говорити а камо ли играти, — све му то не поможе!{S} |
тамо немачки, па се одродила, па српски ни бекнути.</p> <p>— Јест, научила, — смеје се она, — н |
угој и слушаће пажљиво једна другу, али ни једна ни једној неће ни речи веровати.{S} И све ће с |
тао прид мене, — приповеда Савка, — али ни налик на онога живог Лалу.{S} А кере залајале из цел |
ра и пољуби је у руку и оде.</p> <p>Али ни сутра дан није било боље.{S} Опет је решето изнето и |
рез Петка —</p> <p>— Онда нисте требали ни долазити! — пребацује јој госпоја Перса.</p> <p>— Зн |
обојици примјетио, да се нисмо требали ни један заборавити толико, ни ја ни он.{S} Каже Преосв |
и у тужби, да га, то јест, нисте гађали ни чим.{S} Ви само каж’те: „Не знам ја ништа од свега т |
м ти ја, Ћиро, ни ја ни Меланија, имали ни мирна дана, ни мирна сана.{S} Кажем ти; ни дањом ни |
толико ствари, да већ скоро нису имали ни где да помећу све то у кола.{S} И кад су се у Петак |
дравље и онда кад се обојица нису макли ни из сокака, а сад се вратили обојица су пута, — па је |
17" /> <p>— Јуф, снаш’-Пело, немојте ми ни спомињати.{S} Боље у земљу да сам пропала!{S} Убио и |
упа се по челу. — Остави ме... немој ми ни приповедати!{S} Идем у кујну... кад радим, а ја онда |
рапна <hi>шала</hi> са мном!{S} А то ми ни једно није мило, оче Кирило!“</p> <p>— Ћиро, Ћиро!</ |
<p>— Молим вас, немојте да вас то збуни ни најмање, господине, — вели му гђа Перса, — ви је сад |
у.{S} А младић сирома’, да се не замери ни једнима ни другима, ајд’ и тамо и овамо; па заређ’о |
{S} Говоре да си паоренда...{S} Да ниси ни за звонара а камо л’ за попа —</p> <p>— Е, то ти зна |
д Жуже —</p> <p>— Иди бестрага кад ниси ни за шта!</p> <p>За вечером су ћутали и јели.{S} Поп С |
!{S} Оде ти брада, к’о да је никад ниси ни имао; одоше лепо и брада и бркови!</p> <p>— Даће Бог |
гама, па опери све то, кад вечерас ниси ни за шта!{S} Док ми све не опереш, не надај се боме фр |
онда пијеш <hi>вина</hi>, кад још ниси ни вечер’о!</p> <p>— Па ја, знаш, ово толкујем, — вели |
све ужива и не сме се ништа ни продати ни делити.{S} Неће баба у труц да умре!“ Тако се отприл |
о,) који, управо, не би ни смели држати ни у православној порти а камоли у туторској канцелариј |
м; не би’ знао у том магновенију казати ни како ми је име!...{S} Е, можеш мислити, како ми је б |
али ипак каже, да не треба багателисати ни немачки језик како то почиње Меланија, па каже: да ј |
{S} Им’о сам зуб, ал’ нисам им’о памети ни колико онај прави притјажатељ тога зуба!...{S} Дакле |
бријао туђе браде, а од сад неће смети ни своју.“ А Шаца као опет наставља: „Јуло!{S} Нека вам |
’о звоно на Велики Петак, па нећу умети ни једне кад дођем пред његову Екселенцију.</p> <p>— Еј |
о?{S} А то се не сме више тако оставити ни трпити.</p> <p>— А, па видићеш само сутра!{S} И сутр |
г шарова с ланца!{S} Нећете се скрасити ни у тој вашој башћи.</p> <p>— И-ју, фрајла-Јуцо, нисам |
<pb n="90" /> — чуди се гост не знајући ни сам, шта више да пита Јулу.</p> <p>— Е, — предложи п |
те, да се икад пушио оџак на њеној кући ни зими а камо ли лети.{S} Задржана тако она би остала |
ем, којим данас не сретају наши путници ни живе душе.</p> <pb n="291" /> <p>Пера Тоцилов тера к |
данас не можеш ни да га познаш, ни онај ни дај Боже.{S} Сад је оматорио па се прозлио и полудио |
авила: „Кад једеш једи, а не разговарај ни с ким.“ Вино је било изврсно, а поп Спира га је хвал |
а љутила.{S} Не жели баш, ал’ не би јој ни неправо било.{S} Тако мисли а једнако копа мотичицом |
ку и о свом комаду живити!“ А нисам јој ни каз’о да ћу јој купити мараму; па да ви’ш њене радос |
еш паметнију какву да нађеш, боље немој ни певати!</p> <p>— Нећу, слатка мамо! — вели Јула. — З |
м сокаку.{S} Лепа, велика кућа а на њој ни крајцаре дуга.{S} Пет прозора са сокака а прозори пу |
празан трбу’, па и не мили ми се ондак ни да дувам у дужност... овај у рог.</p> <pb n="249" /> |
о, да га је јако заболело то, што патак ни најмање не води рачуна о кући у којој је.{S} Требало |
је једнако тако љута, да није хтела чак ни после недељу дана да иде с <hi>погачарима</hi> у Б** |
ка као памук, није никог грдила, па чак ни Жужу него је само саветовала: „Са <hi>лепим</hi> се, |
је грлат.{S} Нико га није дирао, па чак ни несташна дечурлија која су <pb n="3" /> после кише о |
се тако поваздан одмара.{S} Не мора чак ни чизме ујутру да навлачи, него се само ујутру премест |
p>— Проклети ови млађи!{S} Баш се човек ни за часак не може на њих ослонити!</p> <p>— Та знам, |
ија ће нас поштедити.</p> <p>— Неће вам ни доћи, не бојте се баш, да је зовете.</p> <p>— Та да! |
ве она казала, да исприповедам (а немам ни каде, слатка)...{S} Каже ми гђа натарошевица, између |
једно и друго.{S} Јер ја мислим, да нам ни сад нећете одбити позив на „јаузн“.</p> <p>— О, с др |
p>— Та зар је један, слатка.{S} Не знам ни с кога краја већ да почнем!</p> <p>— Ју, рођена, — ч |
омози ми, видиш да сам ово дана не знам ни ди ми је глава од силна посла и пеглања сукања.</p> |
другарице од детинства... та и не знам ни кад смо се познали!{S} Из једног сокака... — рече и |
<p>— Ајде немој ми ту... и тако не знам ни ди ми је глава од пута и силна труцкања.</p> <p>— Би |
S} Кад моја Јула није спрама нас, нисам ни ја спрама друге!{S} Нег’ ил’ њу, ил’ никоју!{S} И ка |
> <p>— Е, а ко би га сад знао.{S} Нисам ни загледо у фирму.</p> <p>— Баш да видим је л’ те прев |
ослободио попивши две наискап. — Нисам ни слутио да сте тако опаки.</p> <p>— А, не, не, ја мис |
ецајући. — Боље да ме нема; да се нисам ни родила.</p> <p>— Но, но!{S} Не мораш ти баш тако на |
ам ти суморан и деран!{S} А ја те нисам ни запит’о: певаш ли ти?</p> <p>— Ко?{S} Је л’ ја?{S} А |
лио!{S} Немој ме ни питати.{S} Не волем ни да се сетим тога а камо л’ да ти још приповедам.</p> |
сам дошла к себи.{S} Ја вам сад не умем ни десети тал од онога, што ми је све она казала, да ис |
а Перса.</p> <p>— Та има кола, не велим ни ја, милостива, да, и’ нема, ал! то је ђаво, што нема |
> <p>— Убио их Бог.</p> <p>— Само молим ни речи.{S} Ни речи.{S} Знате чула сам од фрау-Цвечкенм |
недиге!...{S} Ал’ молим вас, само ником ни речи!{S} Нек остане код вас!{S} Нисам рада!{S} Нисам |
аћин, поп Олуја приметити, да ни једном ни другом госту нису све козе на броју.{S} Па како је б |
а, ни мирна сана.{S} Кажем ти; ни дањом ни ноћом нисмо били мирни од њихових безобразлука.{S} Т |
, други није ни привирио у цркву, ни он ни његова породица.{S} А како код велике господе иде св |
лупи о сто. — Нисам се, што кажу, бој’о ни једног бачког ироша, ни пушћ’о га испред себе!...{S} |
hi>ја</hi> ’хоћу“.{S} Па сад ће се, к’о ни што вам отоич реко’, у ову Недељу да венчаду.{S} Ето |
м, немам с њиме ништа, да простите, к’о ни ветар с опаклијом, па да ме ви нисте затекли у цркви |
ари, којих се човек не може отрести к’о ни онај Доситејев Абу Казем Тамбури, багдатски трговац, |
пустити.{S} Не искобеља се више тај к’о ни паор из фишкалских шака!</p> <p>— Па ваљда се сад не |
n="310" /> учитељи?!{S} Све код њих к’о ни код кога!{S} Не пуштају ђаке да помажу звонару; каже |
на крупније ствари; није се устручавао ни од вреле кобасице, дрзнуо је и на читаву обарену шун |
есет разних нумери, које све није могао ни да запамти него је све то забележио још тамо код кућ |
!“ Али ипак ниједну ни другу није издао ни вид ни памћење онда кад треба видети своју противниц |
цини и Перини не састају, не виђају као ни пунице им.{S} Не мрзе се ови млађи, али се баш и не |
се.</p> <p>Нико дотле у кући није знао ни слутио, шта се иза брда ваља, ни поп Спира, ни попад |
овде тако задовољан, да се не бих мењао ни с Крушедолским господином архимандритом а сигуран са |
ни ико у вамилији није тај ’лебац јево ни то био!{S} Ал’ како сам радио, тако сам лепо и прош’ |
емо вам казати, да не би село, ни криво ни дужно, потрзали и излагали га подсмеху, пошто оно ни |
бројтро“.</p> <p>У осталом није никакво ни чудо што је страховала и већ почела очајавати за усп |
потукле; жене су, па не би било никакво ни чудо да полете пеглајзи и шпорерти!...{S} Ал’ људи, |
дати а у песмарици записано „Није благо ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драго.“ Ме |
јтеже било, фрау-Габриела је није много ни запиткивала, зато је једва чекала да је скине с врат |
редом по столовима, а није их баш много ни било — неколико стараца и баба које су снаје отправи |
> <p>— Богме, слатка, нећу се моћи дуго ни сама задржавати, јер сам за послом, а и ви сте, к’о |
м капижону какав писац давно није видео ни на старим контрафама, а тетка Макра у свиленој махра |
ад какав је, такав је, ја га нисам млео ни жрнао!{S} Какав си ми казала и написала, ја сам ти т |
и стег’о се к’о какав Грк, на није ’тео ни крајцаре да да нуз девојку.{S} А поп Ћира, Бога ми, |
наш би, га Шаца обриј’о за бадава, ако ни за шта друго, а оно за оно наше <hi>старо</hi> позна |
„Лепе коње и лепе жене, каже он; е, ако ни по чем, по том ћеш о’ма’ познати Бирцлијине!“</p> <p |
она и нико други!{S} Та није он толико ни луд ни пакостан!{S} Е, видиш ти само ње, како совјет |
авније ствари, из времена кад није било ни порције ни екзекуције, ни трукованих новаца од папир |
</p> <p>— О, молим, молим, то није било ни нужно...{S} Ако ова риба на асталу, — рече и показа |
ли пре толико година кад још није било ни „зонентарифе“ ни железнице ни других саобраћајних ср |
и место.</p> <p>А није мање весело било ни у великој соби тамо где сад уђоше ова два измирена ч |
анде гуче?“</l> </quote> <p>Није прошло ни колико један добар Оченаш да се прочитао, а из поп-С |
е толико наљутила, да није могла хладно ни да мисли после о том, а сада, како се за чудо слагах |
е свега другог било, тако да није нужно ни ређати све.{S} Доста што ћу вам рећи, да је Шандор ( |
есмарици записано „Није благо ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драго.“ Међу тим док |
, али шта је радила и шта окопавала, то ни она сама није знала.</p> <p>А Шаца узе задовољан там |
госпођици: <hi>Српкињо селе</hi>, а то ни једном попу није ишло у главу.{S} Овим се умирио и п |
реже, преже их само у сватове, па за то ни један поп не може више онако приликом да се вози, па |
она мора да исакати...{S} Ја јој за то ни десету не верујем.</p> <p>— Та нећу, слатка, знам ја |
ћа.{S} Отац, као сваки отац, није на то ни обраћао пажњу, па није ни приметио; (чак је повео је |
их сокака има, а сви су широки.{S} Зато ни један није калдрмисан, а није никада ни био.{S} Исти |
та је чуда спремљено било не смем чисто ни да ређам, јер се бојим, да ми нико неће веровати, а |
му тако па се усићи, не знаш ни за што ни крошто, па неће да избија по неколико дана; заћути к |
ај!{S} Та биће <hi>тебикана</hi>, макар ни Арси не дотегло, јербо си ми ти <hi>ближе род!</hi>“ |
S} Кад су се вратили попови с пута (јер ни један се није стрефио тада код куће) а оне обадве уд |
тало оно старо, та не би’ му био боктер ни у самом Бечу око цареве палате, а камо л’ у овим кав |
све не хтевши, ваљада, као добар пастир ни ту да се издваја од своје, поверене му пастве, него |
ас има асне од рада?{S} Нико!{S} А паор ни толико!</p> <p>— А јеси л’ бар мајстор у том послу?< |
а-Сиде, а она каже: „Није она од јутрос ни долазила.“ А ја опет тражим, а она, шта мислите!{S} |
:lang="de-Cyrl">алте -фрајндшафт ростет ни</foreign>“; даклем опет вреди штагођ; па сад правите |
тако невероватном да ни једна није већ ни веровала.{S} На село се почела спуштати блага летња |
авила!“ Умал’ сироту нашу Ержу ни криву ни дужну није истукла.</p> <p>— Но, <hi>то</hi> ми се д |
ркиња Соса, она се није кренула у цркву ни да чује ни да види новог учитеља, него да чује своје |
дакле, да се варошке госпођице не могу ни сравњавати са госпођицама на селу, — вели Пера коме |
/p> <p>— А већ код вас не могу да прођу ни једни сватови, а да вам какав гођ ђаво не пасира!{S} |
је поздравила!“ Умал’ сироту нашу Ержу ни криву ни дужну није истукла.</p> <p>— Но, <hi>то</hi |
доба мање их дирају.{S} Особито у селу ни за живу главу нико то не сме да спомене; шта више, с |
а је и он неки мајкин „беамтер“, кад му ни његов чукундека а ни ико у вамилији није тај ’лебац |
а, има бубуљицу, а оно није, не фали му ни ђавола... него само из обешењаклука, да је још лепши |
ај путник није ни Жида који купује рану ни Шваба машиниста који се разуме у парним ветрењачама |
оп-Ћириног и поп-Спириног села ни једну ни написану заповест Божју није тако свесрдно испуњавао |
сад осамнајст година!“ Али ипак ниједну ни другу није издао ни вид ни памћење онда кад треба ви |
ш није мислила ни на кога, није ни дању ни ноћу снивала још никога.{S} Она је волела своје пили |
ивању, као већ у сваким сватовима, нису ни приметили да је испала.{S} Али је то била једна врло |
о паметни људи учинише се к’о и да нису ни приметили, а и сама Јула као да није све ни дочула; |
ле овога, а одношаји се не само да нису ни мало побољшали, него су се све више и више заплетали |
лије гђа Сида.</p> <p>Ово последње нису ни чула оба попа, јер је Меланија одмах скочила за клав |
„Сјајни мјесец иза горе“, па тако нису ни придавали много важности овом сукобу.{S} И пошто то |
с изгледало да ће бити кише.{S} О госту ни речи!{S} Гђа Перса се решила да не спомене, а гђа Си |
лепо ако ми не верујете, а ја вам нећу ни доћи више никад.{S} Запишите слободно кад ме видите |
онда они не можеду да изиђеду пред кућу ни послом а камо л’ ради унтерхалтунга.{S} Онда госпођа |
иру обрију па му не буде остало на лицу ни толко од браде и бркова кол’ко њој на длану. — Па те |
сти; јер пре ни људи нису знали да пишу ни својим синовима, а сада и девојке пишу писма, те још |
ету; ди ја стигнем, ту не може ни месец ни ветар!{S} Што ја знам чуда по селу — што мало ко зна |
емилице.</p> <p>— Ех!{S} Па не ваља баш ни то, кад је неко и сувише свирјеп.{S} Е, Боже, па људ |
гђа Перса, „како се каприцирала па баш ни једне речи!{S} Ни да се бар пошали, да нас позове по |
, — већ заплећеш —</p> <p>— Та није баш ни требало, само сте се забадава трудили, — вели Нића и |
треба тротоар.{S} Но међу тим није баш ни тако.{S} Напротив.{S} Испред сваке куће има јендек п |
и у башти под зовом — и ако то није баш ни најмање поетско дрво и место — за оне који нису заљу |
} А шта би к’о фалило!?{S} Не да се баш ни Нића свакој шуши!{S} Него убила ме ова моја сиротиња |
рена госпођа Сида, — много га не би баш ни коштало.{S} Ето, наш би, га Шаца обриј’о за бадава, |
о беамтер, па и не знаш, па није ти баш ни замерити! — шали се Нића. — Тако беамтери мешаду; пи |
ито госпоја Перса, — није то сваком баш ни дато!{S} Ал’ зато је требало имати доброг учитеља, а |
мо секирате и не верујете ми.{S} То баш ни најмање није лепо од вас, госпоја Марта!{S} Ја и ако |
le> то пише, да ћу ја срадати, и то баш ни од чега другог него баш одо те воде, па черес тога ј |
— зар да вечерам, а прид вечеру зар баш ни чашицу ракије, ај?!{S} Макар оне бећаруше.</p> <p>— |
ај другог.{S} Нашла се однекуд, не знаш ни сам како, онако улопана, пред поп-Ћирином кућом док |
а.{S} Дође му тако па се усићи, не знаш ни за што ни крошто, па неће да избија по неколико дана |
и сентиментална; а Јула онако, не знаш ни сам како да кажеш, онако обична. — Јула је певала на |
бар био и тачно радио, а данас не можеш ни да га познаш, ни онај ни дај Боже.{S} Сад је оматори |
>— Код своје рођене куће, па да не смеш ни нос да промолиш кроз капију.{S} Ето тако смо време, |
да, — што сам вам ја ноћас сневала, још ни сад не могу да дођем к себи од чуда откуд ја то да с |
чува своје коње!{S} Ено, од срамоте још ни сад не сме човек међ свет.</p> <p>— А брани се, — пр |
е познато!{S} Али то му ништа не смета (ни њему, поп-Ћири, а ни поп-Спири), да после седне за с |
га гђа Сида, — да га тога дана ниси <hi>ни вид’о</hi>, а камо л’ повредио.</p> <p>— Е, врага!{S |
ора бити обучен, ма да више не носи <hi>ни он</hi> мантију! — Ха, ха, ха! — смеје се гђа Сида и |
арала, а она, видиш ти то чудо, још <hi>ни сад</hi> да се утјеши!! — вели гђа Сида а очи јој пу |
нела — ал’ <hi>туђој</hi> мајци,</l> <l>Ни Јуле младе, ни воде ’ладне!“</l> </quote> <p>И одјед |
ма већ из ранијих Глава познато.</p> <p>Ни Јула ни Шаца нису неколико дана долазили у башту.{S} |
ли: аще же солъ ѡбȣяетъ, чимъ ѡсолится; нивочтоже бȣдетъ ктомȣ, точїю да изсыпана бȣдетъ вонъ, |
и парохије, — узеше се и не покајаше се нигда.</p> <p>Од то доба једнако су лепо живели.{S} За |
овољини, узданути те рећи:{S} Самовољо, нигде те не било!“ — доврши Јула гушећи се у сузама и и |
куће и укућане не споменувши, наравно, нигде девојку удавачу, ако је где било.{S} Кад стигоше |
пуно света око њега — а сада све пусто, нигде никога, само покисле вране и гаврани гракћу и пре |
леда у башту.{S} Тишина; <pb n="139" /> нигде никог.{S} Ћарлија ветар, ваљда је он и залупио ба |
<p>— Ето заиђ’те сад из куће у кућу, па нигде нећете наћи, ко пре у сретна времена, пуну кућу, |
нађе.{S} А кад вас човек тражи, не може нигде да вас нађе к’о да сте у земљу пропали!“ вели зад |
епа и у граду, али тек, мислим, да није нигде лепша Недеља него у селу.{S} У селу се још у Субо |
д сам је ја советовала, да да њену Јулу нигде на страну у кућу, у лер, а она сва позеленила, па |
на оне романе где се износе људи каквих нигде нема и доживљаји којих не може бити у реалности; |
спеваду шором.{S} О, о, мог малера нема нигди, слатка снаш’-Пело!</p> <p>— Убио их Бог.</p> <p> |
тудије његове!...{S} Та нема наше Бачке нигди! <pb n="407" /> — вели усхићено Јула. — К’о гођ д |
ве јој то не поможе, увукоше је измеђ у Ниђе боктера и Проке плајаша.{S} Ержа се стиди али игра |
мало нижа; али жена и треба да је мало нижа, то је много лепше него кад су и муж и жена високи |
зму!{S} Он леп висок, а она лепа и мало нижа; али жена и треба да је мало нижа, то је много леп |
привенчао за православне Србе; спомиње низ придика које је држао и њима истребио силан кукољ и |
Али узалуд сва декламација; опучило се низ брдо, — и ко ће сад пред то стати и зауставити?!</p |
зео свој штап и шешир и гладио га руком низ длаку, дакле већ био спреман да пође, кад ће га поп |
шпајза кад није мастан, па не цури маст низ браду.{S} Ама, фино је кажу: аја, не марим ти ја за |
Јулиним.{S} Оне се смеју а сузе им теку низ њихова бела лица.{S} Заплака се и Јула, и гђа Сида |
Сушта мати! — додаде нежно.</p> <p>— А, није... него баш <hi>његове</hi>; баш исти <hi>он</hi>, |
баш никад нисте окусили?</p> <p>— Тааа, није баш да нисам...{S} Јесам кол’ко се сећам само као |
е).{S} Она још није мислила ни на кога, није ни дању ни ноћу снивала још никога.{S} Она је воле |
она не испадне из кола.{S} А сем тога, није само Цвечкенмајерка видела то, видели су то и мног |
советујеш?“ А он каже: „Е, моја Савка, није мени до жене!{S} Тамо ја и не знам, каже, је л’ са |
.{S} Сутра дан кад је дошла и запевала, није чула тамбуру да је прати.{S} Сада је видела да је |
чизме.{S} Па и сама животиња и живина, није она летошња.{S} И шарови се повукли под амбар, па |
о и саставио једну песму, коју, истина, није хтео а ни смео, никако да призна за своју, али за |
кесу и показати се шта је попина кућа, није жалио. „Нек иде, за то је и течено! рекао би.{S} Н |
шрајбера) а наљућен и увређен до срца, није чудо што је сео и саставио једну песму, коју, исти |
ам добро иде...</p> <p>— Па ви сте сад, није тамо овамо, већ нека Бечлијка!....{S} И не фалите |
само моја кућа у сокаку?!!</p> <p>— Е, није него ваљда оној баба-Тини праве музику?!</p> <p>— |
<hi>твоја</hi> — и бијаше!</p> <p>— Е, није него још нешто...{S} Конштрукција!{S} А знаш ли ти |
то истина! — вели гђа Сида.</p> <p>— Е, није него није!{S} Па кад грунемо: „У јутру рано чим зо |
} Та је с’ <hi>ти</hi> то —</p> <p>— Е, није него си <hi>ти</hi>! — вели му поп Спира и пољуби |
носи и наше уши... ни магарац се, каже, није прославио <pb n="163" /> са оноликим његовим... ал |
а није <hi>Зборник?</hi></p> <p>— Није, није ни то... ајде да те не мучим... — вели поп-Ћира и |
м што гођ пасирало.“ А ја кажем: „Није, није, рано, добар је Бог!“</p> <p>— Није, фала Богу...{ |
их неколико дана, па и она, ето, дакле, није хтела да зна ни за какво измирење, и ако је најлеп |
p>Какво непријатно изненађење! — Дакле, није то био <hi>он</hi>!{S} И Јула осети нешто тешко у |
еби беду на врат, Аћиме, магарче Аћиме, није то за тебекана, та кадашњи си ти човек!{S} Биће на |
ваља, видим и сама!</p> <p>— А, дабоме, није него још нешто! — цифра се госпоја Сида.</p> <p>— |
у, отворена.</p> <p>— Ваљда је он дете, није ваљда још мајорент, па не зна шта му треба.</p> <p |
му се потужи, јер, како се изражаваше, није била рада „да има посла са језичним женама“; а не |
гледаћу што год могу; мораће попустити, није он, рано, тако јогунаст! — теши је гђа Сида, а пос |
а покојна мама, Бог да јој душу прости, није било тога теста или мелшпајза, што га она не би зн |
ку сламу, па док нису краве дошле кући, није смела ни носа промолити оданде.{S} А у томе се и т |
pb n="65" /> и по кући.{S} Једном речи, није украо само оно, што је о небо било обешено.{S} Од |
Била је сушта благост, мека као памук, није никог грдила, па чак ни Жужу него је само саветова |
— то ми, Ваше Преосвештенство, каже он, није било познато!{S} Са свим имате право то је — к’о ш |
ло, као и у свако село мало ко свраћао, није чудо што је одмах по селу пукао глас да је дошао д |
био.{S} Ништа од свега тога, моја Сидо, није истина!{S} Какав зуб избијен!{S} Какав зуб! <pb n= |
бербере.{S} А чим сам казао шта је био, није нужно да напомињем, да је леп у лицу, нежнијег сас |
е прилике.{S} А да не би до тога дошло, није жалила труда него је учинила од своје стране и пос |
<p>— А па мало је, мало, господин-попо, није сад лето.</p> <p>— Па пролепшаће се!{S} Мора се пр |
како сам рече.{S} Како је оставио сто, није се више целе вечерње ни вратио у њега.{S} Био је о |
— вели Нића. — А каква је фајн ова ноћ, није ни чудо!{S} Та чудо би било да нисам баш никога ср |
{S} А он нека бира; има очи, фала Богу, није ћорав, па нека бира.{S} Ваљда му нећу наметати к’о |
-попи, а попа их извињава па вели: „Ех, није него још нешто!{S} Каква благодарност?!{S} Нема ту |
, дакле, симпатије између двоје младих, није задуго нико више знао, да њих двоје и још Бог на н |
једина срећа.{S} Отац, као сваки отац, није на то ни обраћао пажњу, па није ни приметио; (чак |
— Па, онда...</p> <p>— Пааа, па онда... није било ништа.</p> <p>— Па, ако није <hi>било</hi> ал |
p> <p>— Гледај бо’ме, зимње је време... није к’о у лето... а знаш обешењаке паорске!...</p> <mi |
шка девојка!...{S} Па ми моји говорили: није, кажу, спрама <hi>нас!</hi></p> <p>— П’онда?</p> < |
а је било већ и сувише.{S} Прво и прво: није била ни најмање задовољна са Јуцом и Меланијом.{S} |
наш Шандор, ако Бог да, бријати никога; није фала Богу спао да од тога живи!“- — „Него?“ пита С |
згодно дошло да уради што је смислила; није имала кога да пита, него је могла сама да уради, < |
а.</p> <p>— Та... баш не велим да није; није ми он један то призн’о...{S} Била сам млада; а што |
дне и више...{S} Ако штогођ и претекне; није згорег да увек има у кући пржене кожурице...{S} А |
.{S} А насртао је и на крупније ствари; није се устручавао ни од вреле кобасице, дрзнуо је и на |
кога је обдарио Бог са по каквим даром; није ни у путер-крофнама сва срећа.{S} Него баш кад сте |
— Не знаш ти, рано, ону матору бештију; није то ништа у њи’овој фамилији...{S} Ајд’ већ видићу |
очекивано, што је чула из уста Јулиних; није веровала својим рођеним ушима, па се зато и замисл |
никако да се охрабрим... <pb n="262" /> Није то шала — ићи пред Преосвештенство!{S} Ваљда сам ј |
опустити!{S} Бар код мене <pb n="45" /> није тај обичај.{S} Ви’ш ти то њега!...{S} Него ма’нимо |
дне, — хеј, та што <hi>нама женама</hi> није дао Бог, да ми можемо да будемо попови; да се ми о |
мо је немецки језик створен, слатка!{S} Није то да говорим и држим страну, што ми је мама била |
> <pb n="326" /> <p>— А, фала, фала!{S} Није то!{S} Него нисам вам баш некако најбоље са стомак |
е потресена гђа Сида. — Не дај Боже!{S} Није тата твој бездушан к’о тај господар Јова.</p> <p>— |
мама, а што се ви толико кренкујете!{S} Није то ништа тако страшно!{S} Има још, фала Богу, Неде |
из шкрипца, а био је већ жив обамро!{S} Није шала, владика; онако строг човек!</p> <p>Владика г |
бијаше!</p> <p>— Та ман’те га врагу!{S} Није тај сирома’.{S} Све некакви „ербшафти“.{S} Има тај |
>— Е, како!....{S} Ко у туђем свету!{S} Није к’о међ својима!{S} Ал’, знате како је: ди муж, ту |
о да идем, и через кога да идем!?...{S} Није ме, до душе, нико звао у сватове, ал’ нико ме, фал |
сам промолио главу на фришак „луфт“.{S} Није шала, неки’ три сата издржавати к’о неки „фусбад“! |
брадицом и устима од увета до увета.{S} Није баш тако леп; али је као вештак пријатан.{S} Већ ј |
поведила мами.{S} Казала јој је све.{S} Није заборавила ни богат род Шацин, ни његову намеру да |
!{S} Баш је малерозна; наслутила је.{S} Није се забадава заљубила у Шацику берберина.{S} Бар ће |
место и јесте баш ту где га видите.{S} Није мени одликован трбух, па да на трбуху стоји, него |
нтикостар, па то му је већ прва лаж.{S} Није Пентикостар, него Часловац, мали Часловац!{S} И то |
гађа.{S} И напослетку се и прокљуви.{S} Није неоснована сумња, коју су изражавали поп-Спирини, |
о; свој хлеб једе а туђу бригу води.{S} Није тако стајала ствар с поповима.{S} Код њих није важ |
оје.{S} Дошао јој Шаца много милији.{S} Није ју вређао као до сада, него јој тужно цвилећи гово |
једнога старога штуцера тамо унутри.{S} Није хтела, а ни могла да да одговора на једно његово п |
S} Наспело ми да се мало провеселим.{S} Није шала, толико већ време све у <pb n="357" /> некој |
као што је рекао, тако је и порекао.{S} Није могао да продужи бар још три дана, и ако је рад би |
и Шаци је мило било кад је видео то.{S} Није могао да одоли срцу и да буде послушан порукама гђ |
прости, била је здраво паметна жена!) — није, вели она, к’о каква подерана штримфла, па да се м |
и јој гђа Перса пробајући га прстима, — није оштар, него је твоја кожа на лицу здраво хаглих па |
моја, — вели поносито госпоја Перса, — није то сваком баш ни дато!{S} Ал’ зато је требало имат |
p> <p>— Та... сад... право да рекнем, — није баш, знате, ни лако.{S} Јесење је то доба... путев |
— вели поп Спира задовољно и устаје. — Није Лалика, али је неко други још ређи, па још боље.{S |
а.{S} Та како га не би’ знала!</p> <p>— Није Тинин, него луциферов, обешењак један.{S} Чекај са |
ега тога не знам ти ја, Спиро!</p> <p>— Није ваљ’да имала фрау-Габриела кола да плати, а знали |
сала, ја сам ти такав и купио.</p> <p>— Није, рано, — вели јој гђа Перса пробајући га прстима, |
рзнула на фрау-Цвечкенмајерку.</p> <p>— Није то било, милостива, — вели Габриела, — тек од оних |
си страшна кад неког омрзнеш.</p> <p>— Није нег’ да се још измирим ваљ’да!{S} Ако ти ’хоћеш, ј |
<p>— Да није <hi>Зборник?</hi></p> <p>— Није, није ни то... ајде да те не мучим... — вели поп-Ћ |
/p> <p>— ’Оћемо л’ тамо преко?</p> <p>— Није него уздуж! — вели му гђа Сида. — Бог с тобом, Спи |
е л’ код куће господин Шандор?</p> <p>— Није!{S} Одазвали га, па мор’а фришко да оде на вашар.{ |
тно па поубијало јадну дечицу?</p> <p>— Није, — виче Аркадије сав задуван, — него нешто још гор |
је, није, рано, добар је Бог!“</p> <p>— Није, фала Богу...{S} Мени није, а ваљда ни вама није.< |
-попо... и ви како диваните, да је, ал’ није...{S} Јадан ми газдашаг!{S} Него крпарим, крпарим |
<hi>рацки</hi> спокој-душе!“...{S} Ал’ није дао, к’о што је срдит рек’о и обрек’о!{S} Кад је б |
>— Како га је совјетовала, онако у мал’ није и прош’о! —</p> <p>— Та шта говориш?!</p> <p>— У м |
фрау-Габриела која осим речи „фронцле“ није ни речи разумела од целога онога смисла, па стаде |
ака — то, Бога ми, никако није хтела, а није ни тражити.{S} Мислила је и мислила, како би им до |
поклони се свима редом по столовима, а није их баш много ни било — неколико стараца и баба кој |
ки.{S} Зато ни један није калдрмисан, а није никада ни био.{S} Истина, подсмевају им се Темишва |
а узме у кола, ал’ оно је вандровкаш, а није господин.{S} А господин штогођ боље плати, то све |
а већ од унтерхалтунга ни спомена!{S} А није да су просте или завезане и да не знају — него, та |
о отворено стане против поп-Спире.{S} А није ни чудо.{S} Та већ су га у поп-Ћириној кући звали |
> је зуб, па к’о да је неко тук’о.{S} А није је ове недеље, што кажу, ни малим прстом додирн’о. |
и ми баш добро дошле једне —</p> <p>— А није, мама!{S} А шта ће ти наочари!{S} Кога си требала |
међ ноблес где им је и место.</p> <p>А није мање весело било ни у великој соби тамо где сад уђ |
p>— Па се потукли?!...</p> <p>— Мал’ га није пробо „кључем“ чим се чупа слама...{S} Срећом се с |
негде бити да је и појас.{S} Види да га није откуд метнуо под главу, под јастук...{S} Стари је |
! — вели домаћин мало после. — Можда га није ни пон’о.</p> <p>— А како да га не понесе!{S} Та д |
смео слободно шетати, јер пре службе га није могло ништа снаћи.{S} Бар нико не памти тако штого |
а нема му лека!</p> <p>И доиста, ко га није поправљао и дотеривао, па ништа!{S} Оправљао га и |
пола атара колико је грлат.{S} Нико га није дирао, па чак ни несташна дечурлија која су <pb n= |
еле!{S} Умреће и прежалити неће, што га није ил’ купио ил’ украо.{S} За то је сада сетан, лула |
у је већ рекла: „О мустро!“ али то њега није много женирало.{S} Знао је да је боље кад женска г |
остати на том, да, то јест, свега онога није било, чиме вас он беди у тужби, да га, то јест, ни |
данас пре подне у Недељу он се ни тога није бојао него је продужавао пут у цркву.</p> <p>А већ |
и гђа натарошевица, између осталога, да није само око тога било, чију ће ћер узети?{S} То би му |
е виђено.{S} Још онда сам приметила, да није к’о некад.{S} А то је све због оног младића, младо |
е јасно.{S} Онда се толико наљутила, да није могла хладно ни да мисли после о том, а сада, како |
но љута и била је једнако тако љута, да није хтела чак ни после недељу дана да иде с <hi>погача |
ироту не могу да умирим. „Јух, каже, да није само папи унангенем што гођ пасирало.“ А ја кажем: |
о и издаље куди свога Милоша и вели, да није заслужио такву жену к’о што је она! и то иде све т |
ши своје слово пребацујући поп-Ћири, да није лепо да се он дрзне да вара своје <hi>претпоставље |
у господин парок, можете се уверити, да није никаква варанција, јербо можете у грундупу све да |
свето; па зато, ето, дођо’ да видим, да није пукла славина, ил’ да нису прешли ови Ракилини ђав |
ту; лепа и у граду, али тек, мислим, да није нигде лепша Недеља него у селу.{S} У селу се још у |
од тога и у другу кућу с примедбом, да није баш испало онако, као што се желело, и молбом, да |
/> <p>А Шаца је био тако раздраган, да није никако могао да иде одмах кући, него је ударио сок |
једној дами, јер тако је био пијан, да није ни приметио да то није фрау-Габриела!{S} Усред те |
још задуго кренуо и кварио друштво, да није обазриви и етикетни принципал први устао да иде, и |
на је комотно могла скочити у бунар, да није, срећом, баш пред самим бунаром пала у несвест. — |
ијиног успеха.{S} Пребациваће писцу, да није добар познавалац људи, односно женских, а ако се м |
плебаношевој „виршофтерки“!{S} А?{S} Да није било онда тебе, зло и наопако по мене?{S} Како ти |
е толико година.{S} Хехехе!</p> <p>— Да није <hi>Зборник?</hi></p> <p>— Није, није ни то... ајд |
да види је л’ му ту зуб, а поп Спира да није изгубио онај Аркадијин замотуљак. — „Обешењак паор |
раније штрикераје и признају и саме да није к’о некад. „Хе, остарило се то бо’ме!{S} Пролазе г |
то! — вели гђа Сида претварајући се да није потресена.</p> <p>— Мамо, јел’те да је жалостивно |
ено <pb n="317" /> поп Спира. — Види да није у ћошку од појаса?{S} Има он један као џепић у пој |
у, — вели гђа Перса.</p> <p>— Та тек да није без комендије, — рече поп Ћира, напуни лулу и изађ |
абриела.</p> <p>— Та... баш не велим да није; није ми он један то призн’о...{S} Била сам млада; |
лу, а који баш попа поименце, мислим да није било нужно досад да кажем, јер је давно речено, да |
а је види или чује.{S} Мало који дан да није дошао.{S} Понесе зејтина и пола туцета бријача, па |
, да знате само, како је слатка, к’о да није из паорске баште него к’о да је „цукрас“ правио.</ |
нису ни приметили, а и сама Јула као да није све ни дочула; она се предала јелу и сркала, и сва |
итеља који је био и учио.{S} Мало ко да није био бијен од њега, али је сваки то подносио, јер ј |
и колико је свега другог било, тако да није нужно ни ређати све.{S} Доста што ћу вам рећи, да |
увек она има нешто особито, тек само да није к’о у ове моје.{S} Ако моја Јула пође једне Недеље |
мислила —, то смртном човеку наравно да није познато!{S} Али то му ништа не смета (ни њему, поп |
една пакост, јер тротоара заиста никада није ни било.{S} Кад падне киша и начини се блато, поло |
аца није био баш тако шмокљан, а ограда није била тако честа — по свој прилици да јесу.{S} И ка |
то се овоме јако допало, јер се до сада није баш најпохвалније изражавао о садашњој младежи, уп |
„О, часни те, девојко!“</p> <p>Гђа Сида није могла то да трпи, сметало јој је, управо кварило њ |
узимало.{S} А кад дође до сватова, онда није добро само млади и младожењи, не добију само они с |
ба згране при спомену кринолина, и онда није никакво чудо, што су се људи чудили кад су нашли к |
стиве луле са дугим камишем.{S} Ни онда није умела од чуда ништа да прослови, па ни сада.{S} И |
боље зна.{S} Али каквих страшних израза није пало приликом готовљења ајнпренсупе.{S} Изгледала |
у колу, ал’ ми она моја дерна фамилија није дуго времена давала.</p> <p>— Е, да, а за што ти н |
паузама да живи, али их фрајла Меланија није трпела и за то она поче:</p> <p>— Па како вам се д |
варала.{S} Каквих ти ту све фотографија није било.{S} Различних и по полу и по годинама старост |
а скромна и богобојажљива девојка, која није имала своје воље и која је све слушала у кући, и о |
ти к’о без душе поп-Спириној кући, која није далеко била, па се раздерао још с авлијских врата: |
какву фрау Габриела извесно свога века није ни чула ни читала где — Фрау Габриела викну само ш |
д је и овако; кад само господин Владика није ост’о при том, да сам га хтео намерно преварити.</ |
дно је мало и поразмислити, јер прилика није рђава.{S} Јула је упутила на тетка-Макру, да се од |
" /> Никад ваљ’да ни једна попина ћерка није била тако опремљена као Јула попина.{S} Колико ће |
опет та матора торокуша?! (Гђа Габриела није била ни матора ни ружна, <pb n="204" /> него баш н |
>— П’онда ја им кажем:{S} Кад моја Јула није спрама нас, нисам ни ја спрама друге!{S} Нег’ ил’ |
а Богу...{S} Мени није, а ваљда ни вама није.</p> <p>— Тхе... како се узме...{S} Здрави смо... |
радила и шта окопавала, то ни она сама није знала.</p> <p>А Шаца узе задовољан тамбуру и запев |
чима.{S} Наравно да то паорским момцима није било право, и да су вребали прилику, да му се нека |
ад био, али стег’о се к’о какав Грк, на није ’тео ни крајцаре да да нуз девојку.{S} А поп Ћира, |
ко!... а и он је већ читаву недељу дана није тук’о, а све через венчања.</p> <p>— И треба, и тр |
ом млека, тако невероватном да ни једна није већ ни веровала.{S} На село се почела спуштати бла |
аш’-Пела па зареди по комшилуку.{S} Она није ни улазила у куће, него је с авлијских врата викал |
ја.{S} Та, Бога вам, и лепо лице (а она није ружна) шта вреди ако нема ту и воспитанија?!{S} Ле |
а образ или чак и пољуби и пошто се она није никад отимала, па јој је доста често и пасирало.{S |
ом полио.{S} Стала је као окамењена, па није знала ни речи да каже.{S} Било јој је то чудно, не |
ли, како ти је запала сикира у мед, па није да је само сикира, нег’ и сво држаље.{S} За то буд |
киселу штрудлу кад је било хладније, па није била довољна само велика зимска марама.{S} Читала |
путу посвађали!{S} Ово погано време, па није ни чудо што је човек љут на свакога, па би се само |
ничну визитацију по својој епархији, па није затекао на време поп-Спиру на дужности.</p> <p>А т |
ослужио, каже: то су црквене утвари, па није, каже, лепо употребљавати их.{S} А за тим нам је о |
рв, што кажу.{S} Та Бирцлијин си ти, па није ни чудо!{S} А Бирцлијини нису никад, каже он, које |
евешта...{S} К’о велим: комшије смо, па није лепо да се свађамо пред паством, и ваљда ће преста |
и отац, није на то ни обраћао пажњу, па није ни приметио; (чак је повео једном реч и то пред Ју |
А ти ниси био беамтер, па и не знаш, па није ти баш ни замерити! — шали се Нића. — Тако беамтер |
радио!{S} Да ви’ш амишага његова!{S} Па није му доста било, да је наш’о какав тако од словесног |
кћи па плаче и пише неком писмо.{S} Па није да пише к’о што се пише, него и неке стихове везе |
станемо све даље трагати и њушити — па није толико заслуга ни госпођа-Персе ваше супруге, кол’ |
ам вам овде к’о у пустињи —</p> <p>— Па није можно! <foreign xml:lang="de-Cyrl">Таз ис унмеглих |
гањ кавге и свађе, ни један од оба попа није био у селу код куће, него обојица негде на путу.{S |
спод шешира.</p> <p>Јер исти газда Пера није нико други него добро познати нам синоћни Пера Тоц |
а између две лепотице.{S} Господин Пера није био од оних многих салонских лутака и глупака, што |
ван поп, мишљаше поп Спира, а поп Спира није, као добар отац, бољу срећу желео својој Јули него |
че и метну пред госта.</p> <p>Поп Спира није марио за поковано пилеће; као Србин и правослне цр |
pb n="133" /> јер поп Спира ни поп Ћира није био у селу.{S} Отишли су као прекјуче, а бавиће се |
и зачуђено запитати: „Шта, зар поп-Ћира није имао мачке!?{S} Зар попина кућа и богатство, па да |
се <hi>Марко</hi>, али га госпоја Перса није друкчије ни звала него <hi>лоповом</hi>.{S} Лопов |
гледајте га боље <hi>колики је</hi>, та није ваљ’да већи од њега ни онај „зуб времена“ што се з |
{S} Та није да је ђипала и праскала, та није да је викала, већ мислиш сад ће је шлог.{S} Све ск |
о је избушен први бунар у овом селу, та није било бољег боктера нег’ што ће га ноћас бити!{S} Т |
јесам био момак; ај, шта велиш?!{S} Та није ме у три вармеђе било!“</p> <p>Но како свака ствар |
слушам!{S} Она, она и нико други!{S} Та није он толико ни луд ни пакостан!{S} Е, видиш ти само |
еку.{S} Ал’ баш је било све лепо!{S} Та није да ћу дувати у рог, да већ нико неће знати, кол’ко |
>Перу из Старога села Кера</hi>“.{S} Та није било већег спадала у школи од њега! — Те још какав |
b n="36" /> са последњега вашара.{S} Та није да се згранио тата кад је дочепао писмо и видео шт |
ма смета и прави ларму по сокаку.{S} Та није да је ђипала и праскала, та није да је викала, већ |
<p>— Ето ти сад! — вели поп Ћира. — Та није ваљда?</p> <p>— Та ти већ да богме да ми ниси ника |
ажем:{S} Не дај, Боже горе!</p> <p>— Та није ваљ’да? — вели поп-Ћира.</p> <p>— Та да вид’те, сл |
икад заборавити.{S} Збогом!</p> <p>— Та није баш онако к’о што је требало, — извињава се домаћи |
>— Е, да? — чуди се путник.</p> <p>— Та није да сам је мало високо поч’о, него тако, да сам је |
му Ракила, — већ заплећеш —</p> <p>— Та није баш ни требало, само сте се забадава трудили, — ве |
ствари.{S} Боље каж’те у кратко: ништа није к’о у старије доба; нити има више старих епископа, |
осле ове сцене продужили — к’о да ништа није ни било — да пију и да се разговарају о економији. |
мљо, па ме прогутај!“ а ти к’о да ништа није ни било!</p> <p>— Па знате како се једи тата кад н |
тетка-Макрине баште.{S} А у башти ништа није онако весело као пре, него све некако суморно, као |
-Спириној</hi> </p> <p>Поп-Спирина кућа није била далеко од цркве, одмах у другом сокаку.{S} Ле |
ажу, светлио! — одговара писац.{S} Шаца није био баш тако шмокљан, а ограда није била тако чест |
том шнуфтихлом једну чашу — бајаги чаша није чиста! „А чаша била чиста, к’о дијомант!“ уверавал |
, као каква променада!{S} И нико их жив није знао и затицао сем баба-Макре, а и она је, сирота, |
ли из кафане (а у другим никад рагастов није читав!).{S} Све је ту мирно, фино и пулгерски, а и |
ко су се волели и како једно без другог није могло да живи на овом свету.{S} А тек онај сан о Ш |
аша, а и још код неких; и ни код једног није нашао честитих арњева, а где би их и било, ту је г |
у!{S} Али, шта је ту је; фала Богу, кад није и горе!</p> <p>— Ха аааа! — зева и наставља; — Чис |
ах гужвара.{S} Нема ти ту мелшпајза кад није мастан, па не цури маст низ браду.{S} Ама, фино је |
веда још давније ствари, из времена кад није било ни порције ни екзекуције, ни трукованих новац |
/p> <p>— Па знате како се једи тата кад није вечера на време?!</p> <p>— А што ниси говорила?</p |
него с овим шегртима, сам један јед кад није мајстор ту —</p> <p>— А тако штогођ!{S} А ја мисли |
она после остави Гавру к’о да га никад није ни било, па окупи молити Бога да доживи да види Ђу |
о у’ватио за лотре, излети к’о да никад није ни био у коли’!{S} Е, то му, ето баш не ваља!{S} Т |
пасирало.{S} Само је госпоја Сида никад није уштинила за образ него је, шта више, често грдила |
ни.</p> <p>Ко их је спевао, то се никад није могло дознати, али је врло јака сумња остала на Ти |
е са мном.</p> <p>— Е, е, господи никад није доста.{S} Све они мислиду, да ми паори имамо Бог з |
estone unit="subSection" /> <p>То никад није могла да заборави фрау-Габриела и омрзнула је и на |
S} Ако је за разговор, то код вас никад није изгубљено.</p> <p>— Но, и ти си ми неки <hi>красан |
лепша и пријатнија, докле се у једаред није нашао далеко изван села, чак на вашаришту, па ту с |
од неких десет разних нумери, које све није могао ни да запамти него је све то забележио још т |
.{S} Кога ту све није било и шта се све није продало и покрало за оно три дана, док је вашар тр |
и пет сребра њега само.{S} Кога ту све није било и шта се све није продало и покрало за оно тр |
оског газдинства!{S} Ах, чега ти ту све није било!{S} Један спахилук, једно богатство, па не зн |
но покрасти сво село.{S} Кога ти ту све није било, и ко ти се су није напио и наиграо тога дана |
ређивала како да брије. „Још овде; овде није добро обријано! — Ено тамо још три длаке видим!“ — |
че „јаузн“ и разговор опет као да паузе није ни било.{S} И опет је ишло лепо и код попова и код |
... ја помисли’: оде му брада к’о да је није ни им’о — а он још похваљен и црвен појас добио!{S |
о јој је најтеже било, фрау-Габриела је није много ни запиткивала, зато је једва чекала да је с |
ри.{S} Учио нешто латинске школе; дакле није, онако, неки...{S} А после тога, има неке старе те |
у поруџбину превлачио на хартији, докле није све тачно по инвентару набавио. — Поп Спира је куп |
<pb n="11" /> за многе нико живи дотле није знао, а највише зна да приповеда каква Вавика или |
Страшне речи!{S} Срећа што их нико даље није чуо, и што су изушћене у другој половини деветнаес |
а она сва позеленила, па ђипа, мал’ ме није ударила, па каже: „Не дам ја, док сам ја жива, — к |
као кад је чула глас гђе Персе. „Кад ме није <hi>јуче</hi> шлог ударио,“ говорила је сутра дан |
пауза у друштву, да се његово тиктакање није чуло, — то мислим да неће бити на одмет и њега као |
рио искусни поп Спира којега ни најмање није збунило позивање г.{S}-Перино на конштрукцију.{S} |
и не верујете ми.{S} То баш ни најмање није лепо од вас, госпоја Марта!{S} Ја и ако ми спада с |
один-Перина доласка.{S} Долазак г. Пере није изменио битно ништа, — а могао је врло лако.{S} Да |
цичи у шпајзу, па пошао да види, да се није пацов ухватио у гвожђа па цичи — кад ал’ оно седи |
злети поп-Спира. — Како, како?{S} Да се није откинуло клатно па поубијало јадну дечицу?</p> <p> |
S} Па шта је то, даклем, било?{S} Да се није каква несрећа догодила?</p> <p>— А баш на против, |
теља.{S} Само стара гркиња Соса, она се није кренула у цркву ни да чује ни да види новог учитељ |
ка грди него кад се чини невешта, па се није бојао; он се само бојао оних дренових буџа које се |
Била је добра парохија за попа, али се није допадало попадији.{S} Меланија се осећала ту — как |
к’о онај солгабиров стиву лулу, ипак се није поневидио, него је и после пушио на свој кратак ка |
ли један другога глас и пјеније, док се није поп-Спира вратио и домаћица их још по једаред посл |
нежне наклоности према њему. — С тим се није шалити, — продужује гђа Перса. — Не знаш ти, рано, |
вратили попови с пута (јер ни један се није стрефио тада код куће) а оне обадве удри у плач и |
1" /> кад ошине коње, а господар ако се није добро у’ватио за лотре, излети к’о да никад није н |
о је најлепше било код ње то је, што се није дала дуго молити.{S} Долазила је често и незвана.{ |
у мештани били осветољубиви, нико му се није светио, н. пр. да му запали кућу или одведе чилаше |
госпоја-Персино понашање.{S} То до душе није нико видео, али видела је гђа Сида, а то је доста. |
ек кад прође опасност, — па готово да и није било све онако...{S} Сад већ, Бога ми, и ја видим, |
сузе.{S} Гледа је гђа Сида испод ока и није јој право.</p> <p>— Ти си опет дочепала какву жало |
а те и срцу ближа, — она је приметила и није јој се то никако допадало.{S} Најпре је разумела и |
рошло два.</p> <pb n="192" /> <p>— Па и није вас преварио, — веди гђа натарошевица, — него се м |
>— Е, то је, бо’ме, дуго.</p> <p>— Та и није, господине... и не знам кад брж’ су прошле!</p> <p |
ноћ за одмор и спавање, и захркао је и није приметио кад је Шаца савио у попин сокак.</p> <p>Ш |
днела јако, и за то се до пола вечере и није разговарало него се својски јело.{S} Тек кад су до |
Морам, слатка, да се смејем и ако ми и није до тога!{S} Шта ми паде <pb n="212" /> на памет.{S |
дала, добро сам се још и удала“; мени и није било баш тако тешко.{S} Ћутим, па у себи велим:{S} |
<p>— Ху-у-у!{S} Та што ће је изабрати и није ми за то толико, ал’ што ће ми пуцати под нос она |
ој из главе изађе Шаца!{S} За то овај и није имао право кад је опет једнога дана напао Јулу, шт |
баш код самог господин... хе-хе, а он и није ту, него на путу, — вели Нића па врти главом. — А |
угим наизменце.{S} Све је весело било и није ни мислило на одлазак, нит’ би се ико још задуго к |
ричати.{S} А после, ако ћемо шта, оно и није село, него варошица.{S} Та колик је само онај Вели |
ке кад одседну ту.{S} Једном речи, то и није била она права биртија, него пулгерска кафана, где |
ишта, — вели поп Ћира.</p> <p>— Па то и није лако разумети.</p> <p>— Ајде немој ми ту... и тако |
ловољан, Меланија је остављала клавир и није смела да свира ни омиљену поп-Ћирину песму „Сјајни |
азрив и мирољубив берберски асистенат и није смео запевати.{S} Он је само тихо ударао у тамбуру |
с кола!{S} Каже он је „немеш“, па баш и није спао на то да кочијаши.</p> <p>— Па то је онда луд |
Часловац, мали Часловац!{S} И то још и није онај прави Часловац од оних из Русије послатих, не |
ја ти реко’ — вели поп Спира.</p> <p>И није се преварио искусни поп Спира којега ни најмање ни |
че најрадије спавају.{S} Ни мама у соби није могла чути тамбуру.{S} Али Јула је чула и одмах је |
.{S} Ако је једнога „чреда“ била, други није ни привирио у цркву, ни он ни његова породица.{S} |
ра и одмах псовао: „Затрацени!“ а други није био такав, него коју прво нађе Жужу или Ержу, а он |
лије која се частила дудом.{S} Попадији није никад потребно било да изађе на сокак и да криви ш |
ни његов чукундека а ни ико у вамилији није тај ’лебац јево ни то био!{S} Ал’ како сам радио, |
нај „рест“ Габриелиног приповедања који није могао стати у Главу Тринаесту.{S} У њој ће, дакле, |
лела је, да јој се чим било освети, али није умела ни речи прословити, и, што јој је најтеже би |
Сад, да ли је баш чаша била прљава или није, то вам писац не уме казати, јер таке ситнице у ст |
га облажем, а вероваће ми, каже, да ми није била то намера само тако, ако ту пред њим пружимо |
аква је, и осванула на сокаку.{S} Да ми није жао момка, баш би’ га питала: мисли ли се тако сву |
т, к’о обично?</p> <p>— Можеш; ма да ми није ни до чега.</p> </div> <pb n="265" /> <div type="c |
Ајде-де да је снев’о мој попа, па да ми није ни чудо.</p> <pb n="30" /> <p>— А шта сте то снева |
а уздахну тешко: — Хе-е-е!{S} Још да ми није овог балсума... па дође ми поникад да нађем какву |
Него убила ме ова моја сиротиња, па ми није ни до чега!{S} А да ви’ш да натучем свилен шешир п |
ам, и господин је био тако добар, па ми није одбио, — вели поносито поп Спира.</p> <p>— О молим |
оворим.{S} Не могу ја све знати; кад ми није од Бога дато, да правим путер-крофне.{S} Та, Бога |
им је — срећно!{S} Само тек... никад ми није то падало на памет!{S} Друкчије сам мислио!{S} Но, |
г!“</p> <p>— Није, фала Богу...{S} Мени није, а ваљда ни вама није.</p> <p>— Тхе... како се узм |
"197" /> <p>— Фала лепо!{S} Мој покојни није марио за диње.{S} Увек сам их крадом јела у кујни |
г твог вина, јербо то сам цигуран да ти није фалично Ха, ха!{S} Ај, шта велиш; је л’ добро дива |
ена давала.</p> <p>— Е, да, а за што ти није давала?</p> <p>— Та... к’о бајаги, ми газдачка кућ |
; а какво те „преко“ наспело!{S} Зар ти није доста било јуче?</p> <p>— А изветрило је то чим са |
о недеља ће бити и свадба.{S} Па зар ти није доста, кад си му, тако рећи, испред носа уграбила |
узе преда се.</p> <p>Нико дотле у кући није знао ни слутио, шта се иза брда ваља, ни поп Спира |
<p>— А тражи л’ много?</p> <p>— Ни речи није спомен’о!...{S} Ни реч’це...</p> <p>— А, да бо’ме; |
акомислена</hi>, па да се тура и ди јој није место —</p> <p>— Па, кад буднем ваших година, драг |
“ Сва јој је мораста изгледала, али јој није дала приметити да се љути.</p> <p>Растадоше се љуб |
сле овога разговора с оцем.{S} Нико јој није био наклоњен; ни отац па ни мати.{S} Обоје беху пр |
би онај други!{S} То кажу, али нико јој није то урадио; сваки је више волео да је уштине за обр |
о га је грдила гђа Сида, али он се ипак није пењао уз мердевине.</p> <p>— А... је си л’ што сми |
све то!{S} Видиш ти, молим те, да човек није ни у својој рођеној кући миран! — вели поп Ћира па |
ложиле су се и закључиле, да тај путник није ни Жида који купује рану ни Шваба машиниста који с |
сле удаје све већма и већма венула, док није и увенула.{S} Кроз плач ће вам признати, да је <hi |
</hi>, — не питај нег одма’ узимај, док није други дочеп’о! — рече Рада блажено баш онако са ср |
ишчупао колац за који је био везан, док није опазио и поп-Спиру и тако се обавестио и умирио ма |
исмо, толико је свака писмена!{S} А док није он, исти Трифун учитељ, дошао, било је муке и нево |
ца је ишао полако све испод багрења док није дошао близу поп-Спирине куће.{S} Тад му је јаче за |
м ђувегији.{S} Тако су ћеретале све док није Жужа већ мало и обезобразила па постала и сувише и |
мушки замерате и правите се к’о да вам није право, а опет се сви радо осврћете кад видите тако |
у сваком селу.{S} За то и у овом нашем није била реткост, да се разапне пајван и да се суши ве |
дивљаке, што само то знаду!{S} А да им није <hi>нас</hi> из Оберестрајха, та не би ни данас јо |
а му и не треба тротоар.{S} Но међу тим није баш ни тако.{S} Напротив.{S} Испред сваке куће има |
е иде све полако, то се и са том тужбом није хитало.{S} Стајала је подуже без икаква поступка п |
а, поп Спира истина ни једне (јер ником није било до тога не знајући „исход ствари“), али се ње |
што кажу, „добројтро“.</p> <p>У осталом није никакво ни чудо што је страховала и већ почела оча |
ако га је мало читао; али се ипак у том није слагао с њим, што је овај викао на трошкове, свирк |
ганом.</p> <p>— Ух, та што којом срећом није летње време, — вели госпођа Сида сва срећна склања |
е у руку и оде.</p> <p>Али ни сутра дан није било боље.{S} Опет је решето изнето и опет су поче |
шких дана.{S} Ни онај најдужи летњи дан није им се учинио тако дугачак као ово неколико кратких |
е њих воли, ал’, каже Жужа, да ни један није тако леп к’о фрајлин младожења, нити и један има о |
и господар-Јове у Карловци’, и ни један није им’о ћер Даринку.{S} Све којешта!{S} Макар није им |
има, а сви су широки.{S} Зато ни један није калдрмисан, а није никада ни био.{S} Истина, подсм |
се сутра раном зором крећу.{S} Домаћин није ништа имао против тога, и гости се дигоше од стола |
д су га опомињали да иде на дужност, он није хтео, него је слао сваког сата по неког млађег да |
а га и данас још увек тако зову, кад он није ту, и ако је он давно и давно други човек.</p> <p> |
оведила све како је било.{S} Али јој он није веровао; пребацивао јој је тако немилосрдно, да је |
му, како је лака!{S} Никакав тежи посао није за њу.{S} А госпоја-Сидина Јула кад се попне на ка |
капица и бенкица спремила!{S} И све ово није ни увела у инвентар „ауфштафирунга“ него је само с |
је решето, па ни Његово Преосвештенство није остало неприкосновено.</p> <p>— Ајнпренсупе! ’хоће |
— вели гђа Сида.</p> <p>— Е, није него није!{S} Па кад грунемо: „У јутру рано чим зора заплави |
{S} За тим се вратио кући, легао и дуго није могао ока склопити, а два дана још после тога бруј |
да... није било ништа.</p> <p>— Па, ако није <hi>било</hi> ал’ ће ваљ’да <hi>бити</hi>? — рече |
глава.</p> <pb n="172" /> <p>— Ил’ ако није био баш код самог господин... хе-хе, а он и није т |
погодио кола и кога је погодио; па ако није онда да <hi>ја сам</hi> то некако удесим; ако буде |
ве до пола сокака — то, Бога ми, никако није хтела, а није ни тражити.{S} Мислила је и мислила, |
о је тако васпитан и паметан, да никако није хтео са земље да једе (као друга његова паорска бр |
у.</p> <p>После тога је гђа Сида никако није саму остављала.{S} Једнако је или ишла к њој или < |
и вели: „Доиста, доиста!{S} Зуб никако није од, на пример, каквог крштеног створења, ни мирјан |
паорске али немешке куће, па се никако није могао одвикнути — како се поп-Ћира изражавао — од |
чак „Хер-Катер“ назван.{S} Он се никако није могао да прилагоди таквом животу, јер је, као и св |
сад опет? — пита поп Спира који никако није ни опазио како се развијао дијалог, јер је баш при |
, и једнако мислила, али се ипак никако није могла да сети, да је кадгод чула, да се нека тако |
ули, колико и Меланији, то писац никако није могао да дозна), па да не осећа, него да је као ка |
упним „шпанским“ дудом, каквог надалеко није било, а набрала га је Јула сама својом руком; бира |
вања.</p> <p>Све се разбегло и надалеко није било живе душе, само је јаросна гђа Перса остала с |
по селу спавало као поклано, па га нико није могао контролисати у раду и сутрадан тужити за так |
и разговар’о се сам кад после њега нико није ост’о, а и он се три дана далеко од сваке земље уд |
ноге му полетеле у вис.{S} Али се нико није одрекао свога потписа; „каква су да су, — што каз’ |
ти тиква и догодити се оно чему се нико није надао и што би се замерило и самим простим парохиј |
а мислити на кога је хтела, то јој нико није могао забранити!{S} Како је мислила, да је свака н |
па</hi> ништа!“ <pb n="282" /> Ако нико није, а оно ћу ја да је преокренем па од сад нек се каж |
ље и укрепителна сна.</p> <p>На то нико није имао шта да примети и сви се кренуше поред свег за |
белог порцуланског тањира.{S} И то нико није умео да цени код тог створа, само фрау Габриела, ј |
око врата, а према томе и остало одело није било постидно.{S} Тако накићен Шаца, као сваког пр |
из Јулина срца, као да је никад ни било није!{S} А овако, Јула се осети мало потиснута од друга |
догодило (па и што се никад ни догодило није) у селу; и која је, будући доста беспослена, вршил |
>— Ама <hi>то</hi>, <hi>то</hi> ми само није мило; тај твој „боктерај“!{S} Много скиташ ноћу, Н |
зине.</p> <p>Пера с Меланијом већ давно није био у том месту.{S} Отишао је за ђакона у Б*, а у |
84" /> неком капижону какав писац давно није видео ни на старим контрафама, а тетка Макра у сви |
а имам тако тридесет акова.{S} Ни једно није млађе од пет година, нити слабије од овога што га |
>шала</hi> са мном!{S} А то ми ни једно није мило, оче Кирило!“</p> <p>— Ћиро, Ћиро!</p> <p>— . |
сно додати: да сво даље понашање Јулино није довољно мотивисано.{S} Зар једно младо женско ство |
н, њихов Гага.{S} Кад мало после, а оно није гавран него Шаца под јоргованом плаче.{S} А поред |
к’о бајаги боле га, има бубуљицу, а оно није, не фали му ни ђавола... него само из обешењаклука |
</title>, па он ост’о без зуба... а оно није ни била та књига, него <title>Часловац</title>...< |
рзали и излагали га подсмеху, пошто оно није ни најмање криво за све ово што ће се у овој припо |
ли то тако, као да је сама она ту. „Оно није више ни изгледало да је у кући,“ приповедала је по |
о онај шести и прекобројни, који обично није ни представљен домаћима, скида кобасице, суве јези |
> <p>—- Еее, Бог да јој душу прости, то није рђава вест.</p> <p>— Вид’о ме јуче из своје официн |
сам рада —</p> <p>— О, молим, молим, то није било ни нужно...{S} Ако ова риба на асталу, — рече |
(јер добити три крајцаре у једаред — то није доживео још нико у селу), а нови учитељ се упути ж |
је био пијан, да није ни приметио да то није фрау-Габриела!{S} Усред те несреће још је то срећа |
ју тако, док их мамице не опомену да то није лепо!{S} А кад настане ћеретање међу девојкама, ог |
ономадне што се почастио!</p> <p>Али то није био мачак, који је на правди Бога данас обеђен, не |
о тако, капам ту бреспослен а баш ми то није мило, к’о човеку раднику.{S} Та зар сам ја носио к |
ђаволства падају на памет!{S} Баш ти то није ни намање лепо.{S} Хахаха!{S} О, жено, часни те ут |
оштала?</p> <p>— Шта је, да је — тек то није ништа према оној твојој услузи мени учињеној.{S} У |
сат опомиње.{S} Седамнаест сати; ако то није доцкан, онда никад неће ни бити.</p> <p>— Та ман’т |
се бавили у башти под зовом — и ако то није баш ни најмање поетско дрво и место — за оне који |
> Шиљала сам Ержу, да јој каже: како то није лепо, да, изнесу решето за жито на сокак, код онол |
х сопствених пароха; да му кажу како то није ни најмање депо, како то иноверци никад не би учин |
ого важности овом сукобу.{S} И пошто то није први пут било, надали су се да неће ни последњи пу |
>— Ето, прво, не зна немецки!{S} Зар то није фелер за једну младу девојку!!{S} Ето, кажите сами |
tle>...</p> <p>— Па... овај... а зар то није било...</p> <p>— Та, кад добро промислим — вели по |
баш.</p> <p>— Нећу да се фалим (јер то није мој обичај) ал’ требали сте у такој прилици — кад |
ге газде до сад променила и да им место није било у соби.{S} Кочијаш скиде још један у хартију |
ћне и утешне љубави тако лако, да чисто није осећао да табанима додирује земљу.{S} Успут није с |
јте таки од тарабе!{S} Мол’те Бога, што није тата код куће!{S} Срам вас било!</p> <p>Настаде оп |
i> с вашом кућом?!</p> <p>— Има то, што није миран сокак од нахтмузике.{S} Све трешти од неких |
мо знати, зна ли!{S} Што није лето, што није! — рече мећући шлофкапу на главу.</p> <p>У осталом |
у Казем Тамбури, багдатски трговац, што није могао да се курталише својих старих папуча.) За то |
ла, да ми је само знати, зна ли!{S} Што није лето, што није! — рече мећући шлофкапу на главу.</ |
} Е, то је тако наљутило, да у мал’ што није планула и очитала јој у својој рођеној кући.{S} Но |
ајати и скакати на ланцу, да у мал’ што није ишчупао колац за који је био везан, док није опази |
, што јест; жустра баба!{S} А штета што није у мојој „парокији“!{S} Па через тога баш и мислим, |
ким шлајпицима, не што нису нашли и што није било банака, било их је доста, — него што се и јед |
био је само берберски калфа.{S} Али што није било може да буде, веле паметни људи, а код нашега |
саму лепу Јулијану.{S} А ту је, тек што није, још који дан.</p> <p>Ближи се Ђурђев Дан, дан вен |
ви виде асну...{S} А већ ту је, тек што није... јављају јој се добре прилике, ето —</p> <p>— А- |
а јесен.{S} И Митров дан је ту, тек што није сван’о.{S} Нестало оног ведрог и насмејаног плавог |
ко на њега не односи, јер њему тако што није никад у животу пасирало, премда је он један обешењ |
је родитељима.{S} А једаред у мало што није завила гђа-Персу у црно; јер кад је полетела бунар |
а ће кроз недељу дана примити и оно што није инвентарисано, али је у целој овој ствари ипак нај |
ђа у лицу а увек се тужила да јој нешто није добро.{S} Јуца је умела добро да кува а Меланија д |
еку увек више допада.{S} Признајте, зар није к’о што кажем?</p> <p>— Пак-пак? — умеша се патак |
e>), као да му очима хтеде рећи:{S} Зар није тако?</p> <p>— Чудо, госпоја-Сидо,... кад сте баш |
лако и нежно по прстима.</p> <p>— А зар није лепше лице природно, онако к’о што га је Бог створ |
о ћер Даринку.{S} Све којешта!{S} Макар није им’о друга посла.{S} Ет’ тако!{S} Поп Васа га шиље |
ла и већ почела очајавати за успех, јер није и не би то био први случај, да њеној Јули пасира т |
ха ха!</p> <p>— Срећа, те ми тај малер није дигођ у другој кући... или на сокаку пасир’о...{S} |
су се разговарали у колима.{S} Разговор није им текао онако од срце, искрено, као некад што је, |
<hi>Ћире, пароха,</hi> знам да им данас није до ручка —</p> <p>— Код господна Ћире?! — рече рад |
аба вели:</p> <p>— Иди види, да се опет није онај лопов <pb n="246" /> мачак дочеп’о жишка, па |
знато из завршетка прошле Главе, и опет није долазно три дана, и зарекао се, да неће никад више |
ао да табанима додирује земљу.{S} Успут није срећом никога срео до ча-Мићу боктера.{S} Брзо нат |
фује и кија и шмајхлује сас репом.“ Већ није био таки њен мачак „Хер-Катер“ назван.{S} Он се ни |
ајст година!“ Али ипак ниједну ни другу није издао ни вид ни памћење онда кад треба видети свој |
ела ни једну ни написану заповест Божју није тако свесрдно испуњавао као ову усмену.</p> <p>Леп |
га има к’о ти!{S} Та која никад у веку није запевала, на данашњи дан мора.</p> <p>— Та имаћеш |
Монастерлијини Срби, док се на послетку није стално скрасио у српском народу.{S} Ово му је сада |
је једнако утишавала, док се напослетку није мало смирио и оставио јој одрешене руке, да она са |
ори а мало и попије.{S} Још нико у селу није запамтио, да је у њој ко коме разбио главу, или да |
бро и себе и своје коње код попа, па му није до чарде.{S} Шта му треба чарда?!{S} Ваљда после о |
ад — извињавао би га поп-Спира, — па му није ни замерити, што је тако пис’о.{S} Док сам ја жив, |
мал’ сироту нашу Ержу ни криву ни дужну није истукла.</p> <p>— Но, <hi>то</hi> ми се допада! — |
нате ли ви да ни један ваш поглед на њу није измакао мом оштром оку!{S} Чувајте се, господин’ П |
>Српкињо селе</hi>, а то ни једном попу није ишло у главу.{S} Овим се умирио и помислио у себи: |
Кога ти ту све није било, и ко ти се су није напио и наиграо тога дана!{S} Дошла је чак и поп-Ћ |
— Шта ће сад овај лонац овде, кад му ту није место!?{S} Чим се само макнем корак из кујне, одма |
да који се, сем оџачара, никог на свету није бојао.</p> <p>— Шта кажеш? — вели Јула а дигла обр |
ко стајала ствар с поповима.{S} Код њих није важило то правило да: свако чудо за три дана траје |
пита: помаже л’ ми когођ?{S} Па то баш није ништа неучтиво!“ Већ се кајала, што је тако груба |
} Откуд сад он да говори, кад он то баш није марио!{S} Та једва га натера поп Ћира и о већим пр |
зика за окретне игре, а ни Совра гајдаш није фалио; само је он више дувао у гајде онима у кујни |
вечкенмајерка бабица, да свога века још није вид’ла тако дете здраво па грлато.. тринаест и по |
ење, а не из какве љубави, јер Јула још није била заљубљена (и ако је ово већ Десета Глава прип |
ећ Десета Глава приповетке).{S} Она још није мислила ни на кога, није ни дању ни ноћу снивала ј |
ако а камо ли пре толико година кад још није било ни „зонентарифе“ ни железнице ни других саобр |
начка и округла као и негда још кад још није знала за ту, тако рећи, паклену, али ипак тако сла |
само његова жеља била, јер у ствари још није то био; био је само берберски калфа.{S} Али што ни |
е запалиле и вечера постављена а он још није довршио.{S} Његова садашња жена је ту песму певала |
, нотарошем, за то што и сеоски нотарош није шиљио него је рашчешљавао бркове, па је изгледао к |
вај само оних дана кад господин нотарош није ту у селу, иначе иде код Шолема Чивутина у трафика |
е трудећи се да изгледа, као да јој <hi>није</hi> мило, па је одвуче на страну, онако тајанстве |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Није потрајало дуго а ча-Нића се стаде у сну смешити.{S |
l> <l>Што оданде гуче?“</l> </quote> <p>Није прошло ни колико један добар Оченаш да се прочитао |
и.{S} Биће свега доста к’о воде.</p> <p>Није дакле ни Јула била „каменита стена“.{S} Онако једр |
да гледа преда се па само: „Јесте“ ... „Није“.</p> <p>— Али, мамо —</p> <p>— Иди ми с очију, св |
ма и другим веселим и лепим обичајима. „Није се женио никад — извињавао би га поп-Спира, — па м |
комшилук код госпоја-Сиде, а она каже: „Није она од јутрос ни долазила.“ А ја опет тражим, а он |
о, роде; што не седнеш?“ А он ми каже: „Није ми до седења ни дивањења, кратко је време, бојим с |
ангенем што гођ пасирало.“ А ја кажем: „Није, није, рано, добар је Бог!“</p> <p>— Није, фала Бо |
усиљено, а у себи је извесно помислио: „Није то теби поп Спира забадава презентирао; има ту и т |
а је тако воспитала!{S} Само „јесте“ и „није“, па ни речи више да бекне.{S} Сачувај, Боже, такв |
е да заповедати а у песмарици записано „Није благо ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу |
а ти је сад осамнајст година!“ Али ипак ниједну ни другу није издао ни вид ни памћење онда кад |
се наглаве и наглавке унапред платио, а Ника чизмар, древна једна пијаница, затворио и дућан и |
велиш; је л’ добро диваним?! — заџакао Ника, па све јечи кућа, па се смеје и оставља буџу и ро |
точим!{S} Ваљ’да је шљивовица!{S} Него ника комадара и бећаруша!</p> <p>— Јеси, точио си!{S} П |
да кажеш, намамио сам се на њу, — него ника ординарна и комисна бећаруша!</p> <p>— Пио би ти и |
оја, знам.{S} И ја је, верујте, слатка, никад не делим од моје Меланије и увек јој кажем, да се |
он вас повезе а неки десети вас довезе, никад не знате ко ће вас довести кад вас он повезе.{S} |
ћи у ваше године, ал’ ви у моје, бо’ме, никад више... никад, слатка!</p> <p>— На!{S} И види вам |
ера по вашарима...{S} А што је најгоре, никад не знате: пошто сте погодили кола.{S} Кол’ко је о |
оје ја вама, к’о један човек сиромашак, никад нећу заборавити, и за које вама: фала!{S} Оно кас |
само „Вјерују“; ово последње, наравно, никад цело, прескоче многи члан вере, али тек очитају и |
дипломе његове; јер кад је реч о њему, никад не каже друкчије, <pb n="403" /> него: онај брица |
не, ал’ ви у моје, бо’ме, никад више... никад, слатка!</p> <p>— На!{S} И види вам се по...{S} Л |
... нека им је — срећно!{S} Само тек... никад ми није то падало на памет!{S} Друкчије сам мисли |
а пеглање.</p> <p>— Е, све ја не ваљам; никад ја не ваљам!{S} А кад нисам добар, па ондак боље |
као некад, него онако званично, хладно; никад више да се врати оно старо!</p> <p>Па и зетови су |
акав трговачки ценовник. <pb n="378" /> Никад ваљ’да ни једна попина ћерка није била тако опрем |
...{S} Кад би он досп’о у тај свет?!{S} Никад!{S} Него њено изображење и моје воспитање!“ Сви г |
енесе и нокенесе, како ли их зовете!{S} Никад не знаш шта си извадио!{S} Тражиш и хоћеш бело ме |
к’о поручено! <hi>То</hi> је добро!{S} Никад боље!</p> <p>— Какво те „добро“ спопало?!{S} Та < |
овала између једнога и другога попа.{S} Никад више од то доба нису заједно <pb n="223" /> били. |
,“ вели, „свака чуда, али тога покора — никад!“ А друго, што је тако исто, ако не још и горе на |
вру, а она после остави Гавру к’о да га никад није ни било, па окупи молити Бога да доживи да в |
е добро у’ватио за лотре, излети к’о да никад није ни био у коли’!{S} Е, то му, ето баш не ваља |
сто и пасирало.{S} Само је госпоја Сида никад није уштинила за образ него је, шта више, често г |
дамнаест сати; ако то није доцкан, онда никад неће ни бити.</p> <p>— Та ман’те га до ђавола! — |
!{S} Не познајем ја богословце!{S} И ја никад нисам био у богословији; нисам је учио!{S} Ајде, |
оје пророчество се обистинило; јербо ја никад којешта нећу да кажем...{S} Клавир, хеклерај, вал |
камо л’ када га има к’о ти!{S} Та која никад у веку није запевала, на данашњи дан мора.</p> <p |
та ћеш сад?!{S} Оде ти брада, к’о да је никад ниси ни имао; одоше лепо и брада и бркови!</p> <p |
слика Шацина из Јулина срца, као да је никад ни било није!{S} А овако, Јула се осети мало поти |
аз или чак и пољуби и пошто се она није никад отимала, па јој је доста често и пасирало.{S} Сам |
која се частила дудом.{S} Попадији није никад потребно било да изађе на сокак и да криви шију и |
њега не односи, јер њему тако што није никад у животу пасирало, премда је он један обешењак од |
сваке куће има јендек пун воде, који се никад не празни; јер таман да пресуши а оно по Бечкереч |
’ме!{S} Узму се, што кажу,... и који се никад ни вид’ли нису, нит’ волели, што кажу,... па лепо |
спевани.</p> <p>Ко их је спевао, то се никад није могло дознати, али је врло јака сумња остала |
детаља све што се догодило (па и што се никад ни догодило није) у селу; и која је, будући доста |
долазно три дана, и зарекао се, да неће никад више доћи, ни Бога јој назвати, него ће отићи у с |
не верујете, а ја вам нећу ни доћи више никад.{S} Запишите слободно кад ме видите код вас!</p> |
зи се запламтели жаром који се једном и никад више у животу не враћа и мисли су њене од неког в |
чити се са мном.</p> <p>— Е, е, господи никад није доста.{S} Све они мислиду, да ми паори имамо |
њих.{S} А ја, ђаво би ме мој знао, мени никад не испадну за руком.{S} Шта све не радим, па не в |
</p> <p>— Та ти већ да богме да ми ниси никад веровао!{S} А од кад ти говорим ја.</p> <p>— Шта |
и учитељ прорицао, да од њега неће бити никад ништа и да неће видети од њега асне ни црква ни о |
није ни најмање депо, како то иноверци никад не би учинили према свом патеру или пастору.{S} А |
, — ваш гостопријемни дом не може човек никад заборавити.{S} Збогом!</p> <p>— Та није баш онако |
ежни суд и формално суђење.{S} Нису нам никад ни била при руци акта из епископске архиве, па за |
ди, кога избацили из кафане (а у другим никад рагастов није читав!).{S} Све је ту мирно, фино и |
селим и лепим обичајима. „Није се женио никад — извињавао би га поп-Спира, — па му није ни заме |
мо много доцније нег ви павори... па по никад, што кажу, тако доцкан, да скоро и не вечерамо од |
> <milestone unit="subSection" /> <p>То никад није могла да заборави фрау-Габриела и омрзнула ј |
рати.{S} Ако је за разговор, то код вас никад није изгубљено.</p> <p>— Но, и ти си ми неки <hi> |
{S} Ја и ако ми спада сукња ал’ ја опет никад немам обичај да лажем! — рече гђа Габриела и стад |
, па није ни чудо!{S} А Бирцлијини нису никад, каже он, којекога у кућу доводили нити ма куд уд |
е и разговарају, а разговору заљубљених никад краја.{S} Шетају се тако већ у мрак.{S} Па дваред |
пијем.{S} Верујте —</p> <p>— Зар је баш никад нисте окусили?</p> <p>— Тааа, није баш да нисам.. |
само једна пакост, јер тротоара заиста никада није ни било.{S} Кад падне киша и начини се блат |
} Зато ни један није калдрмисан, а није никада ни био.{S} Истина, подсмевају им се Темишварци, |
лике између радног и недељног дана, али никада таке као у селу.{S} Нека свечана тишина још с ју |
азовем, Темишварског мира.</hi> </p> <p>Никада ваљ’да с већим нестрпљењем нису очекивана оба по |
тараби или на багрему, како је лака!{S} Никакав тежи посао није за њу.{S} А госпоја-Сидина Јула |
сам, верујте, један од најгорих, управо никакав „шмајхлер“ или ласкатељ, али што је истина, ист |
о. — Од кад ми она умрла, а ја ударио у никакав дешперат, па проп’о и ја и имаће.{S} Од онаког |
кад да вас пробудим.</p> <p>Тишина.{S} Никаква одговора.</p> <p>— Оче Ћиро, — викну још јаче д |
последњи данас на тавану, али не добија никаква одговора.{S} А девојке завукле главу под топлу |
е увидела наскоро, да за њену Јулу нема никаква изгледа.{S} Јер Јула је и надаље остала онако м |
подин парок, можете се уверити, да није никаква варанција, јербо можете у грундупу све да видит |
е домаћин. — Спавате л’, а?</p> <p>Опет никаква одговора.{S} Тишина.{S} Из собе се чује само сн |
и ћете у вече у Темишвар, — и онда нема никакве надежде.{S} За то се и немојте крећати у јутру, |
очита, одмора ради, ову Главу која нема никакве јаче везе с главним догађајем, и која не би тре |
ула не знајући шта да каже. — Нема овде никакве дере....{S} Још ћемо и с <hi>вама</hi> да имамо |
баш онаква каква је; ту не помажу много никакве вештине и апотеке.</p> <p>Јуца је била мала, ок |
ти то падне на памет. кад ти ниси учио никакве школе?!</p> <p>— Хе, — вели Аркадија па трља он |
се одмарала у старости... а од тебе баш никакве!</p> <p>— Мамо, ’хоћу л’ да погријем вечеру? — |
<p>— Та им’о би’ само бриге а асне баш никакве, кад би’ те уз’о.{S} Ви’ш, мене једног плаћа сл |
и по!...{S} А после, па и коњи му нису никакви!{S} Неке сремачке раге, па к’о мачке ситни!{S} |
решли преко Тисе и учинили то.{S} Иначе никаквих других новости нема већ поодавно.{S} За сада ј |
е певао, — вели поп Ћириница. — Нема ту никаквих других заслуга, <pb n="15" /> него певао пред |
ране при спомену кринолина, и онда није никакво чудо, што су се људи чудили кад су нашли клавир |
ажу, „добројтро“.</p> <p>У осталом није никакво ни чудо што је страховала и већ почела очајават |
тоглама потукле; жене су, па не би било никакво ни чудо да полете пеглајзи и шпорерти!...{S} Ал |
е мени, а ја се у том тргнем.{S} И сад, никако да ми изађе из главе то што ми је говорио.{S} Па |
ће па све до пола сокака — то, Бога ми, никако није хтела, а није ни тражити.{S} Мислила је и м |
сму, коју, истина, није хтео а ни смео, никако да призна за своју, али за коју је цело село зна |
ку“.{S} Па једнако певуши те стихове, а никако да их се отресе; они је и жалосте и теше у исти |
дну, шћућурио се, па само шири мехуре а никако неће уз оне мердевине (које су њега ради ту у те |
отребан, а незграпан и смешан, за то га никако и нису могли продати, јер коме би га год понудил |
опет био је тако васпитан и паметан, да никако није хтео са земље да једе (као друга његова пао |
ту ми обиду.</p> <p>Али гђа Перса не да никако, него једнако потпирује пламен мрзости и омразе. |
ави собу.</p> <p>После тога је гђа Сида никако није саму остављала.{S} Једнако је или ишла к њо |
ли би у Тису с брега.{S} После тога сна никако да јој из главе изађе Шаца!{S} За то овај и није |
трах уш’о у мене, — вели поп Ћира, — па никако да се охрабрим... <pb n="262" /> Није то шала — |
о жуто гушче јер му остала његова браћа никако нису дала, као најстидљивијем, да приђе чанку пу |
оиздаље и вели: „Доиста, доиста!{S} Зуб никако није од, на пример, каквог крштеног створења, ни |
р иде и онда по сокацима и којекуда кад никако и нема месечине; разговарали о гладним годинама |
шао у чуду, па не уме младић да се нађе никако.{S} Нема он ништа ни против кога.{S} Мила му и Ј |
ле... дакле... — поче женица, а не може никако даље, јер се све клања од смеха гледајући на дец |
опадијама; попови и којекако а попадије никако међу собом.</p> </div> <pb n="400" /> <div type= |
p>А Шаца је био тако раздраган, да није никако могао да иде одмах кући, него је ударио сокацима |
аливала башту.{S} Ослушкује, али не сме никако да погледа у комшиску башту.{S} Мало јој чудно, |
био из паорске али немешке куће, па се никако није могао одвикнути — како се поп-Ћира изражава |
њен мачак „Хер-Катер“ назван.{S} Он се никако није могао да прилагоди таквом животу, јер је, к |
’о на салаш, па се брицом бранио и неће никако у скамију...{S} Па га онда, четврти пут отац вез |
е заборавити!“ тешила се Јула, ал’ Шаце никако нема, тако да се Јули учини оно неколико дана чи |
а је то сад опет? — пита поп Спира који никако није ни опазио како се развијао дијалог, јер је |
е неко сагнуо иза бурета па се миче али никако да се исправи.</p> <pb n="151" /> <p>— Видиш, мо |
тако потребне а по селима још мало или никако познате.</p> <p>А сетио се и својих избавитеља, |
а улицу, и једнако мислила, али се ипак никако није могла да сети, да је кадгод чула, да се нек |
веште па се дотерају, те не може човек никако да сазна праву истину.{S} Него овако лепо на дан |
ните у кафани... код Швабе... а, то тек никако нећемо допустити!{S} Бар код мене <pb n="45" /> |
рберче?!{S} То ја фурт штудирам, па ево никако не могу да искумстирам!{S} Ди је то само, лола ј |
а то, али је свакога уверавао, да се то никако на њега не односи, јер њему тако што није никад |
жа, — она је приметила и није јој се то никако допадало.{S} Најпре је разумела из певаних песам |
о што им не прсне испод пазува, а појас никако да се скраси на трбуху него све бега под браду и |
увек метано уз тањир.</p> <p>— Не могу никако, —- вели поп Спира, — да се научим на нож, брица |
к’о човек, исприповедао, и сад не даду никако мира људима, него их дирају једнако за прождрљив |
одина Јули, колико и Меланији, то писац никако није могао да дозна), па да не осећа, него да је |
се ни ја до сад, баш к’о за пакост, баш никако да домислим: како!{S} Ја к’о мислим, да <hi>потп |
априцир’о обешењак један зелени, па баш никако да се попне уз лотре, него ме гледи оданде безоб |
е сме фалити!</p> <p>— Па како не можеш никако да нађеш себи жену?{S} Што не нацуњаш себи жену? |
омиње је гђа натарошевица, — ал’ ја још никако да чујем —</p> <p>— Ах, пардон, пардон, милостив |
ин доктор Шандор, само му гђа Перса још никако не признаје бечке дипломе његове; јер кад је реч |
> <p>Затим чује неке кораке, али се још никако не осврће, него се дала и као задубила у посао п |
Аћим је јуче у јутру пре света, одвез’о нике Џиде у Темишвар; тек ако приксутра дође натраг.{S} |
данас стао да биднем боктер, па да к’о ники шаров режим и лајем через туђег имања а за туђу ас |
, па дигла нос у небо, мислиш Венус је, нико к’о она!{S} Ху!{S} Та у мал’ јој нисам притрчала п |
кога да идем!?...{S} Није ме, до душе, нико звао у сватове, ал’ нико ме, фала Богу, ни не тера |
ом; и ако су мештани били осветољубиви, нико му се није светио, н. пр. да му запали кућу или од |
иво? „Ја ћу први тас да носим.“ — А ти, Нико? „Ја ћу црквењак“. — А ти? „Ја ћу да пирим кадиони |
онако сви у мојој кући... вас па вас... нико вас од моји’ друкчије и не зове него „наш господин |
је она његова бештија навела да уради; нико други нег’ баш она.{S} Ах, ко да је гледам и слуша |
омози; ал’ кад је пијан, <pb n="272" /> нико с њим не може да изађе на крај.{S} И пије и бије с |
а дане после овога разговора с оцем.{S} Нико јој није био наклоњен; ни отац па ни мати.{S} Обој |
чује са пола атара колико је грлат.{S} Нико га није дирао, па чак ни несташна дечурлија која с |
угледније место.{S} Седе сви и једу.{S} Нико ништа не говори, него ћуте и једу и пију погружено |
а“, ех, а ко данас има асне од рада?{S} Нико!{S} А паор ни толико!</p> <p>— А јеси л’ бар мајст |
учем.</p> <p>— Па јесте, — вели Јула, — нико и не надледа то буре.</p> <pb n="152" /> <p>— Та о |
ноћом у глуво доба брије, ај?</p> <p>— Нико! — одговара Шаца издалека већ.</p> <p>— Хе-хе! — с |
е ме, до душе, нико звао у сватове, ал’ нико ме, фала Богу, ни не тера!{S} Па зашт’ да идем?{S} |
ити, али тражим од вас да вас нико, ал’ нико не преслишава... па ни моја најбоља другарица Јула |
S} Код њега смо вечерали и преноћили; а нико други, него он, укр’о ми је, док сам ја спав’о, он |
а попадија говорила, зато ипак не треба нико да помисли, да су се они, не дај Боже, мрзели.{S} |
а Бога, за то су му изденули име, па га нико у селу друкчије и не зове него Прока „хоћеш-Нећеш! |
све по селу спавало као поклано, па га нико није могао контролисати у раду и сутрадан тужити з |
адио и разговар’о се сам кад после њега нико није ост’о, а и он се три дана далеко од сваке зем |
их вози.{S} Морају путовати а сем њега нико нема онаке арњеве и онаке коње. „Па не мој да срам |
де је пријатељски корети, полугласно да нико не чује. — Ал’ за име Божије, либсте, та шта прави |
његове, од којих <pb n="11" /> за многе нико живи дотле није знао, а највише зна да приповеда к |
шешира.</p> <p>Јер исти газда Пера није нико други него добро познати нам синоћни Пера Тоцилов |
ја-Персино понашање.{S} То до душе није нико видео, али видела је гђа Сида, а то је доста.{S} В |
то и наше Ракиле —</p> <p>—- Па неће ме нико, Нићо, роде! — вели Ракила ђаволасто.</p> <p>— Па |
та се све не каже, па <pb n="145" /> се нико не налази увређен! „Хо, — мисли у себи Јула, — как |
еђа а ноге му полетеле у вис.{S} Али се нико није одрекао свога потписа; „каква су да су, — што |
прснути тиква и догодити се оно чему се нико није надао и што би се замерило и самим простим па |
а друга добра и красна старија ствар, и нико је више не пева као некад.{S} Пева Јула:</p> <quot |
век заливено, као каква променада!{S} И нико их жив није знао и затицао сем баба-Макре, а и она |
ко да је гледам и слушам!{S} Она, она и нико други!{S} Та није он толико ни луд ни пакостан!{S} |
јест, он баш да га обрија!{S} Баш он и нико други!{S} А ја би’ — да сам ја нешто на твом месту |
убинку... гроб не зна, те што му тако и нико не може на њ отићи и сузама га својим залити, а ви |
о л’ за попа —</p> <p>— Е, то ти знаш и нико више.</p> <p>— То сав свет зна и чује, само су теб |
м прснуо би онај други!{S} То кажу, али нико јој није то урадио; сваки је више волео да је ушти |
чисто ни да ређам, јер се бојим, да ми нико неће веровати, а после и да изређам сад овде све т |
м главу через Шаце брице!{S} Е, чудо ми нико!{S} Та кад сад неће, а да кад ће ђавола!{S} А зар |
могла мислити на кога је хтела, то јој нико није могао забранити!{S} Како је мислила, да је св |
. — Докле ћеш самовати, Нићо, тако, к’о нико твој?</p> <p>— Хе, шта ћеш!?{S} Другу Пелу не могу |
газдашаг!{S} Него крпарим, крпарим к’о нико мој.{S} Какви сватови; зар је мени до њи’.{S} Него |
патије између двоје младих, није задуго нико више знао, да њих двоје и још Бог на небу и баба М |
ез попа</hi> ништа!“ <pb n="282" /> Ако нико није, а оно ћу ја да је преокренем па од сад нек с |
епо проводи Глиша Сермијаш, кога обично нико и не зове у сватове (јер кад се случајно опије — а |
постеље и укрепителна сна.</p> <p>На то нико није имао шта да примети и сви се кренуше поред св |
о из белог порцуланског тањира.{S} И то нико није умео да цени код тог створа, само фрау Габрие |
лужбе га није могло ништа снаћи.{S} Бар нико не памти тако штогод.{S} Ни стари брица Јефта не п |
ити и поучити, али тражим од вас да вас нико, ал’ нико не преслишава... па ни моја најбоља друг |
!{S} Та није да ћу дувати у рог, да већ нико неће знати, кол’ко је сати!...</p> <p>И тако одлаз |
ају.{S} Особито у селу ни за живу главу нико то не сме да спомене; шта више, сад још хвале мест |
ачкој земљи херцеговачкој, ал’ гроба му нико не може наћи; но баш да се и знаде за њега, ко би |
ерски, а и како би друкчије било кад ту нико и не пије из бокала или холбе него из оног геџавог |
тавио.{S} Страшне речи!{S} Срећа што их нико даље није чуо, и што су изушћене у другој половини |
се мало говори а мало и попије.{S} Још нико у селу није запамтио, да је у њој ко коме разбио г |
време била зелена и гђа Сида што је још нико од поп-Ћириних не протестира, а ето већ читава нед |
о удаје?</p> <p>— Та... не удаје се још нико... ал’ може бити, — вели баба. — Ето, фала Богу, д |
рајцаре у једаред — то није доживео још нико у селу), а нови учитељ се упути журно цркви на веч |
изгубе глас и очи им не избеле.</p> <p>Нико живи не иде више сокаком.{S} Изумире полако и баха |
оше а поп Спира их узе преда се.</p> <p>Нико дотле у кући није знао ни слутио, шта се иза брда |
шкоди, него опет вама!“ А ја им кажем: „Нико не зна и не верује шта сам ја саш њим изгубила!“ А |
, — смеје се Рада који се, сем оџачара, никог на свету није бојао.</p> <p>— Шта кажеш? — вели Ј |
башту.{S} Тишина; <pb n="139" /> нигде никог.{S} Ћарлија ветар, ваљда је он и залупио баштенск |
је сушта благост, мека као памук, није никог грдила, па чак ни Жужу него је само саветовала: „ |
ва опазио да тера празна кола и не вози никог. „А што не пазиш?“ пцују га људи. „А што се не др |
па отишли с коњима а њега оставили к’о никог његовог; а он кад се пробудио, једва су укућани г |
знао с њим!?</p> <p>— Па зар немаш баш никог другог?...{S} А како Аркадија... како с њим?</p> |
ош до Ченеја.{S} Путују ал’ на путу још никог да сретну.{S} Тако су ишли два и по сахата и већ |
не убија ногу.{S} После бабе и свекра, никога, ваљда, не негују и не поштују тако зими у кући |
и дрвеће.{S} По путу никога, по њивама никога, а дудови оголели па им се црне покисле гране.{S |
приђе плоту, па вири кроз плот.{S} Нема никога, учинило јој се само.{S} А тако би волела да чуј |
ко би над њим наричући сузу пролио, кад никога и нема од свога?</p> <p>„Проливајте барем ви, др |
вета око њега — а сада све пусто, нигде никога, само покисле вране и гаврани гракћу и прелећу с |
онде осушеном врежом, која сад не може никога да прикрије и да тако помаже безазленом ашиковањ |
у други сокак па све цупка од милине и никога не види, или се сваком јавља.{S} А гђа Сида се с |
ну башту.{S} Гледа по башти.{S} Не види никога; само дрвеће и цвеће, и високу зелену метлу и би |
же: да се онда, кад је уз њега, не боји никога на свету.{S} А њему мило што га тако држи за јун |
А, неће наш Шандор, ако Бог да, бријати никога; није фала Богу спао да од тога живи!“- — „Него? |
ма додирује земљу.{S} Успут није срећом никога срео до ча-Мићу боктера.{S} Брзо натуче шешир на |
да суморно, и њиве и дрвеће.{S} По путу никога, по њивама никога, а дудови оголели па им се црн |
и чудо!{S} Та чудо би било да нисам баш никога срео.{S} Еј да нисам само на дужности, дошло ми |
кога, није ни дању ни ноћу снивала још никога.{S} Она је волела своје пилиће и гушчиће и своју |
ни ја спрама друге!{S} Нег’ ил’ њу, ил’ никоју!{S} И кажем им: ако <pb n="417" /> ми Јулу не да |
већма, него кад му се на сну јавио Св. Никола и наредио му да каже Јањи Грку, да купи цркви тр |
се онај давио па викао: „Помози, Свети Никола!“ а Свети Отац Николај му одговори: „Хе, синко, |
о: „Помози, Свети Никола!“ а Свети Отац Николај му одговори: „Хе, синко, мани и ти рукама, а ве |
намолити.{S} А тако радо слушамо и ја и Николајевич. (Ту се „Николајевич“ мало почеше иза врата |
адо слушамо и ја и Николајевич. (Ту се „Николајевич“ мало почеше иза врата, ал’ не рече ништа.) |
Меланије ћери поштованога пароха Кирила Николајевича био је и прошао.{S} Били су лепи сватови.{ |
итике! — умеша се гђа Перса. — За Бога, Николајевичу, за што ниси добро отворио очи кад погађаш |
а, јербо зна она и модерн песме, је ли, Николајевичу? (Тако је гђа Перса пред странцем ословљав |
<hi>вертепаше</hi> који зими од Светог Николе па до Богојављења иду сваку ноћ по кућама и који |
.. — опомиње га Нића прстом, ћуткац!{S} Ником да се <pb n="251" /> ниси шалио да кажеш да сам т |
ој чест; све му она свлачи чизме, не да ником другом нит’ сме ко.{S} Па му дика, што му је сна |
ти то њи’ само!{S} Добили госте, па се ником и не фале!{S} А, а, даћу ја вама!{S} Гледај ти са |
у и до сад поклањали вере самом писцу и ником више, знаће, да је све то једна измишљотина и да |
гођ?</p> <p>— А с ким ћу, кад и не смем ником да кажем, како је баш све то било! — Шаца је дете |
уке, гнедиге!...{S} Ал’ молим вас, само ником ни речи!{S} Нек остане код вас!{S} Нисам рада!{S} |
руџбина, поп Спира истина ни једне (јер ником није било до тога не знајући „исход ствари“), али |
шта.</p> <p>— Ал’, слатка, немојте само никоме ни речи о томе!{S} Уф, уф.{S} Баш вам фала!{S} С |
мо по некад јер „<foreign xml:lang="cu">никтоже без грјеха токмо једин Господ</foreign>“ каже с |
аре баш тако оставити.{S} Па ондак имам нику надежду; јербо је то за мене један „балсум“ кад ма |
Шаца остао у летњим ципелама, па не сме никуд преко блата.{S} А онај у тегли ућутао се на дну, |
нас тражи: без немецког воспитања данас никуд“, а она мислиш да потрчи у очи...{S} Ето јој сад! |
ја!{S} А знаш ли ти, Сидо, да су мршаве Нилске краве појеле дебеле?!{S} Гледам га само, како се |
ичај.{S} Ви’ш ти то њега!...{S} Него ма’нимо се тога сад, па како би било да вас проведем мало |
изображења; подајте је у лер код фрајле Нимфидоре, да научи да хеклује штрумфпандле и сас перла |
и да лаже кад га исплаћујете...{S} Њега нипошто!</p> <p>— А како би било да узмемо Раду Карабаш |
дочепати оног проклетог зуба, да га он нипошто не узмогне показати Његовом Преосвештенству гос |
спремио? — пита га брижно.</p> <p>— Та, нисам баш к’о што б’ ја желио, ал’. —</p> <p>— Та само |
S} Имам ја, фала Богу, две здраве руке, нисам неки богаљ, и моја Јула две, па ћемо се ’ранити и |
да оставе моју кућу на миру.{S} Знате, нисам рад ни да се <hi>свађам</hi> с вама, а ни да варм |
Молим вас, ни речи, к’о што вам кажем, нисам чула!{S} Рец’те само кол’ко знате; немојте ме, сл |
јера једног!</p> <p>— Е, то сам оћут’о, нисам ништ’ каз’о.{S} Нисам ’тео да га пред Екселенцијо |
, баш сам беамтер; и ако сам се најмио, нисам се, што кажу, помамио.</p> <p>И право је рекао Ни |
ашој башћи.</p> <p>— И-ју, фрајла-Јуцо, нисам знао, да сте баш тако свирјепи!{S} Хе-хе, ал’ нећ |
ажем:{S} Кад моја Јула није спрама нас, нисам ни ја спрама друге!{S} Нег’ ил’ њу, ил’ никоју!{S |
Ћутим, Спиро, и једем се само у себи... нисам нека свађалица.{S} Слушам па гутам.{S} Слушам сам |
ојој боктерској парокији, па... знаш... нисам рад да се зна.</p> <p>У том стиже и Ђука с пуним |
{S} И ја никад нисам био у богословији; нисам је учио!{S} Ајде, Бога ти, Сидо, говориш к’о к’о. |
, море, Аћиме, слушај ти <hi>мене!</hi> Нисам старији, ал’ сам паметнији од тебе!{S} Све сам ја |
} Нек остане код вас!{S} Нисам рада!{S} Нисам рада, знате, да ме после попреко гледају...{S} Сл |
Но, но, каже он.{S} Куд ти опет оде!{S} Нисам, каже, тако мислио, Персо супруго моја; волијем ј |
нисам, сунца ми!{S} Нисам, Бога ми!{S} Нисам се ни мак’о а камо л’ точио и пио.{S} Ајде бар да |
један.</p> <p>— Та нисам, сунца ми!{S} Нисам, Бога ми!{S} Нисам се ни мак’о а камо л’ точио и |
иком ни речи!{S} Нек остане код вас!{S} Нисам рада!{S} Нисам рада, знате, да ме после попреко г |
евојке, — да их то јест „ауфирујем“.{S} Нисам то учинио онога вечера кад су биле заједно с тога |
Е, то сам оћут’о, нисам ништ’ каз’о.{S} Нисам ’тео да га пред Екселенцијом утерујем у лаж, па д |
340" /> <p>— Е, а ко би га сад знао.{S} Нисам ни загледо у фирму.</p> <p>— Баш да видим је л’ т |
ерса пошто се намести у стару фотељу, — нисам ти ја, Ћиро, ни ја ни Меланија, имали ни мирна да |
ош, ао, дука му! — рече и лупи о сто. — Нисам се, што кажу, бој’о ни једног бачког ироша, ни пу |
штачки ослободио попивши две наискап. — Нисам ни слутио да сте тако опаки.</p> <p>— А, не, не, |
гођ? — запита је гђа Габриела.</p> <p>— Нисам, слатка,... него с овим шегртима, сам један јед к |
је увек дело једнога момента.</p> <p>— Нисам знала, верујте, да су Карловачки богословци такви |
ешљају перје, кикоћу и певају.</p> <p>— Нисам ти дош’о баш через јела и пића, газда-Петре, а за |
утници. — Ти си опет точио, а?</p> <p>— Нисам точио... а што ја да точим!{S} Ваљ’да је шљивовиц |
ти непријатељ господ’на Пере?</p> <p>— Нисам... а за што би’ била! — вели Јула а сву је облила |
ина —</p> <p>— Па да чији сте?</p> <p>— Нисам ничија! — рече Јула као љутито.</p> <p>— Баш ничи |
што сте и ви <hi>татина</hi> —</p> <p>— Нисам ја татина!</p> <p>— Па ондак сте мамина —</p> <p> |
/p> <p>— Па ондак сте мамина —</p> <p>— Нисам ја мамина —</p> <p>— Па да чији сте?</p> <p>— Нис |
и тако брзоплетна.{S} Им’о сам зуб, ал’ нисам им’о памети ни колико онај прави притјажатељ тога |
о празни’ шака, било би само штете: ал’ нисам, па је било и штете и срамоте!...{S} Да ви’ш само |
сретнем ш њоме! — Него, рихтих, у мал’ нисам заборавила.{S} Имам да ти јавим једну вест коју с |
ја и не знам, каже, је л’ сам мушко ил’ нисам!{S} Удај се ти само, та можда ми, каже, нећеш виш |
своји’ руку и о свом комаду живити!“ А нисам јој ни каз’о да ћу јој купити мараму; па да ви’ш |
> <p>— Е, сад какав је, такав је, ја га нисам млео ни жрнао!{S} Какав си ми казала и написала, |
шта</hi> ти ја, кажем ти, од свега тога нисам чуо.{S} О о о!{S} Па ајде, здраге воље, како ти н |
и’ година?!{S} Тане му госино!{S} Та да нисам и ја прико јего тер’о брез фењера кера, зар би’ д |
било да нисам баш никога срео.{S} Еј да нисам само на дужности, дошло ми је, да се и ја овако м |
<p>— ...{S}Бадава сам се ја правд’о да нисам; да сам пон’о мој рођени, а да је то нечија ваист |
оћ, није ни чудо!{S} Та чудо би било да нисам баш никога срео.{S} Еј да нисам само на дужности, |
сте окусили?</p> <p>— Тааа, није баш да нисам...{S} Јесам кол’ко се сећам само као утук, само п |
?!{S} Та измеђ Сајана и Кикинде, ал’ ја нисам дишкрећанин!“ — „Е, фала ти, — кажу му они, — „и |
књу, — онда је то твоја судбина... а ја нисам знала.{S} Е, онда можеш скакати —</p> <p>— Ех, зн |
ми ниси то одма’ каз’ла?</p> <p>— Па ја нисам гђа Перса, да правим сплетке.{S} Али сад је већ д |
поп-Спириног псалма... па у мал’ још ја нисам изиш’о крив, к’о да сам га намерно хтео преварити |
зубекања, какву ја, Персида, свога века нисам вид’о!...{S} Вид’о сам само једаред још један так |
ас.{S} Бог зна, је л’ то све истина, па нисам рада —</p> <p>— О, молим, молим, то није било ни |
ола...{S} Та знате ме, фала Богу,... па нисам рада да ми се пребаци —</p> <p>— Верујем, верујем |
о ме ђаво натента, хоћу да шпорујем; па нисам отиш’о у биртију к’о што сам треб’о, а и сам мисл |
аше Преосвештенство, услишите ме!{S} Та нисам га ни тражио, нити сам га наш’о! — извињавам се ј |
точио и пио, сунђеру један.</p> <p>— Та нисам, сунца ми!{S} Нисам, Бога ми!{S} Нисам се ни мак’ |
госпоја-Сидо!</p> <p>— Тхе, шта ћу, кад нисам напред знала шта ме чека!...{S} А ја боме не пове |
а не ваљам; никад ја не ваљам!{S} А кад нисам добар, па ондак боље и да ме нема!</p> <p>— Па от |
е познајем ја богословце!{S} И ја никад нисам био у богословији; нисам је учио!{S} Ајде, Бога т |
Јула јецајући. — Боље да ме нема; да се нисам ни родила.</p> <p>— Но, но!{S} Не мораш ти баш та |
м на жао, уз’о сам и попио.{S} А зар се нисам <hi>нећк’о</hi>?</p> <p>— Е, <hi>нећк’о</hi> си с |
— ево и за тебе, мама, да да ви’ш да те нисам заборавио... ал’ боље, ајд’ погоди сама, шта сам |
ешто сам ти суморан и деран!{S} А ја те нисам ни запит’о: певаш ли ти?</p> <p>— Ко?{S} Је л’ ја |
> <p>— Измирите!{S} Уф, Уф!{S} Срећа те нисам дебела ко’ она аспида, а сад би ме шлог трефио!</ |
ни најмање... ни најмање...{S} К’о да и нисам ту!{S} Ја ћу ево овде на канабе! — рече Габриела |
а сам исто онако „гемајн“, баш к’о да и нисам у Бечу живила!</p> <p>— Но, но, — смеје се путник |
} А ди ти је сад?</p> <p>— Хе, одонда и нисам више вид’о талира, — вели тужно Нића.</p> <p>— Од |
, нико к’о она!{S} Ху!{S} Та у мал’ јој нисам притрчала преко сокака; а купила би јој мама кофп |
— пита је гђа Сида.</p> <p>— Па кад вам нисам добра! — одговара <pb n="156" /> Јула јецајући. — |
<p>— А, фала, фала!{S} Није то!{S} Него нисам вам баш некако најбоље са стомаком. — вели му поп |
да узмеш још кога у кола.</p> <p>— Ако нисам и нећу! — рече у себи Пера Тоцилов, а после додад |
— да овако што још нисам пио.{S} Овако нисам!</p> <p>— А то вам верујем, то вам верујем, — сме |
ари сват заповеда!...{S} Еј, пусто, што нисам ја на твоме месту, та певала би’ и да пустосват ж |
>— Остави то одмах!</p> <p>— Та тек што нисам свршила.</p> <p>— Таки, кад ти кажем! — викну стр |
— Камо срећа да сам, ал’ то је ђаво што нисам.{S} Да сам от’ш’о празни’ шака, било би само штет |
а поздрав с још некима!...{S} Откад вас нисам видела!{S} А шта ради Меланија... је л’ здрава... |
орњача, па тако све до Ченеја.{S} Е, ту нисам већ мог’о да останем на коли, него ме ђаво натент |
направи лепише?“ А он јој вели: „Та баш нисам с раскида, само је онако подебело намажи с машћом |
а је г. Пера нежењен).</p> <p>— Не, још нисам изабрао себи сапутницу живота —</p> <p>— Тако!{S} |
паде му г. Пера у реч, — још нисам, још нисам —</p> <p>— Шта, још не?! — чуди се поп Спира, (а |
вин’те, — упаде му г. Пера у реч, — још нисам, још нисам —</p> <p>— Шта, још не?! — чуди се поп |
па то још не знам.{S} Ја пазим, ал’ још нисам дозн’о.</p> <p>— Па гледај да дознаш!{S} А знаш л |
вам, — вели г. Пера, — да овако што још нисам пио.{S} Овако нисам!</p> <p>— А то вам верујем, т |
ли на њу.</p> <p>— Ту песму више да <hi>нисам</hi> чула!{S} Јеси л’ ме разумела?{S} Ви’ш ти то |
си опет читала ону проклету књигу!“ — „Нисам,“ лаже Јула. — „Јеси, јеси!{S} Гле, само како се |
Та, сад, шта је ту је!{S} Ти к’о мати, ниси требала да допустиш, да дотле дође.{S} И сад ми не |
иромашка сетили.</p> <p>— Е, мој синко, ниси ти сиромашак.{S} Ти си човек газда, кад ти можеш д |
, ћуткац!{S} Ником да се <pb n="251" /> ниси шалио да кажеш да сам те ја научио.{S} Знаш, оба г |
ајати на јед! — обрецну се гђа Перса. — Ниси се ти, ћерко, још удавала, па за то тако и говориш |
/p> <p>— О часни те, дете!{S} Па што га ниси одма’ затворила?</p> <p>— Па чекала сам, да ми ви |
воре!{S} Говоре да си паоренда...{S} Да ниси ни за звонара а камо л’ за попа —</p> <p>— Е, то т |
опет.</p> <p>— ’хоћу, мамо.</p> <p>— Да ниси озебла, рано? ’хоћеш да ти дам моју „шлофкапу“?</p |
о село само о томе говори —</p> <p>— Да ниси ти, Кипро, чуо што? — пита гђа нотарошевица мужа.< |
гра нуз мене!</p> <p>— Па зашто је онда ниси одма’ уз’о?</p> <p>— Хе, та уз’о би’ је ја одма’, |
и, — учи га гђа Сида, — да га тога дана ниси <hi>ни вид’о</hi>, а камо л’ повредио.</p> <p>— Е, |
то заборавио!!</p> <p>— А да!{S} Е, па ниси требала онако на крај срца да будеш!</p> <p>— Ето, |
ем код Жуже —</p> <p>— Иди бестрага кад ниси ни за шта!</p> <p>За вечером су ћутали и јели.{S} |
сад?!{S} Оде ти брада, к’о да је никад ниси ни имао; одоше лепо и брада и бркови!</p> <p>— Даћ |
ржи срце.{S} Пази, за живу главу, да се ниси упуштао саш њим у разговор.{S} Нит’ га питај, нит’ |
е у грлу од силне жалости. — Да ми више ниси запевала!{S} Гледај ти то ње само!</p> <p>— Кад не |
мама, иберашунг!{S} Ааа!</p> <p>— Да ми ниси купио наочаре?...{S} Ил’ што је зима ту, па се ран |
аљда?</p> <p>— Та ти већ да богме да ми ниси никад веровао!{S} А од кад ти говорим ја.</p> <p>— |
кну поп Спира. — Па кад си чула, што ми ниси то одма’ каз’ла?</p> <p>— Па ја нисам гђа Перса, д |
је беамтерска форма, домаћине.{S} А ти ниси био беамтер, па и не знаш, па није ти баш ни замер |
врагу, да ти то падне на памет. кад ти ниси учио никакве школе?!</p> <p>— Хе, — вели Аркадија |
отив, све је весело ишло.{S} Штета, што ниси био ту, можда би и теби давали „нахтмузику“, — вел |
д није вечера на време?!</p> <p>— А што ниси говорила?</p> <p>— Па говорила сам, — вели Јула.</ |
Перса. — За Бога, Николајевичу, за што ниси добро отворио очи кад погађаш кола; кад знаш добро |
Уф, уф, уф! — виче гђа Перса. — Па што ниси проп’о, бар не би’ сад знала за моју срамоту.{S} У |
’да већ на удају, а?</p> <p>— Та па зар ниси чула, да се удају обе! — вели јој домаћин.</p> <p> |
на ногама, па опери све то, кад вечерас ниси ни за шта!{S} Док ми све не опереш, не надај се бо |
а што онда пијеш <hi>вина</hi>, кад још ниси ни вечер’о!</p> <p>— Па ја, знаш, ово толкујем, — |
бро диваним!?{S} Ај?</p> <p>— А зар још ниси вечер’о, Нићо? — пита га домаћин.</p> <p>— Та знаш |
од покојне маме.“</p> <p>— А ми, богме, нисмо ’тели да чекамо лимун, него се кренули сами, — ре |
на његовом месту.{S} Ништа ми ту, Ћиро, нисмо криви, — него им’о младић очи па пробир’о.{S} А о |
ка? — пита је Пера.</p> <p>— Та, ето... нисмо имали другога посла! — вели стидљиво бирташица из |
та ако је поповска кућа, <pb n="362" /> нисмо ваљ’да, спаије од Елеонске Горе!...{S} Уф, не зна |
</p> <p>— Шта, зар нисте чули?</p> <p>— Нисмо, рођена!{S} Та молим вас, раскомотите се само, к’ |
та, — а шта већ нисмо пробали, и куд га нисмо шиљали, па ништа.</p> <p>— Непоправим је! — вели |
за тим нам је обојици примјетио, да се нисмо требали ни један заборавити толико, ни ја ни он.{ |
Богу, ето шта нам данас фали!?{S} Да се нисмо којешта разговарали, не би се ни узели!...{S} Ваљ |
их бар на тај начин задржи. — Од кад се нисмо видили!{S} Чини ми се читав век!{S} А тако би’ је |
Извин’те, казала би’ јој, ал’ одавно се нисмо видили, па сад <hi>чисто</hi> и не знам управо, ј |
на сана.{S} Кажем ти; ни дањом ни ноћом нисмо били мирни од њихових безобразлука.{S} Таман једн |
евајући и заклањајући уста, — а шта већ нисмо пробали, и куд га нисмо шиљали, па ништа.</p> <p> |
леда око себе. — „Утешите се, фрајлице, нисте ви једина коју је њена слатка мамица упропастила |
.</p> <pb n="28" /> <p>— Ви опет, мамо, нисте узели теј од мекиња, па сад ћете кашљати целу ноћ |
ме вас он беди у тужби, да га, то јест, нисте гађали ни чим.{S} Ви само каж’те: „Не знам ја ниш |
е и свађате!{S} Даклем сте се измирили; нисте више „фаше“, даклем „<foreign xml:lang="de-Cyrl"> |
код своје -—</p> <p>— И <hi>ништа</hi> нисте чули?!{S} И <hi>ништа</hi> баш?!{S} Та је л’ можн |
упим —</p> <p>— Јесте, врло леп циц!{S} Нисте ви први којој се доп’о.</p> <p>— А је л’ остало ј |
и двадесет!{S} А да шта ви мислите!?{S} Нисте га још видили, а да видите, какав му је црвен нос |
ађено.</p> <p>— Ју та шта вам је; умал’ нисте љоснули!</p> <p>— Ју, „хозле“, гром их спалио!{S} |
/p> <p>— А шта сте ми, папа, купили; да нисте што заборавили?</p> <p>— Дакле, шта је било, Ћиро |
те баш така „чисменка Анка“,... чудо да нисте понели са собом поред „шнуфтикле“ и какву опирачу |
да прекинем через Петка —</p> <p>— Онда нисте требали ни долазити! — пребацује јој госпоја Перс |
p> <p>— Ништа —</p> <p>— И ви баш ништа нисте чули?</p> <p>— Ни речи, слатка моја, ни речи!</p> |
{S} Верујте —</p> <p>— Зар је баш никад нисте окусили?</p> <p>— Тааа, није баш да нисам...{S} Ј |
<p>— О, баш на против.{S} Ни најмање ме нисте узнемирили.{S} А ја баш мало пре у себи мислим:{S |
{S} Који је то враг међ’ вама?{S} Да се нисте на путу посвађали!{S} Ово погано време, па није н |
то љуту где грди шегрте.</p> <p>— Да се нисте и ви <hi>тукли</hi> с ким гођ? — запита је гђа Га |
м Сидом разговарати?!</p> <p>— Добро те нисте рекли, с вашом Жужом!</p> <p>— А шта би вам фалил |
, и за које вама: фала!{S} Оно касти, и нисте ви погађали, него ваш Аркадија погађ’о за ваш рач |
дин-нотер знати све...{S} Кад оно... ви нисте ни чули!{S} Не знате ни кол’ко ја!</p> <p>— Молим |
, к’о ни ветар с опаклијом, па да ме ви нисте затекли у цркви, па сте се ви сами онда попели на |
молим понизно, господин-попо, а зар ми нисте ви сами дозволили, да још једнога <pb n="285" /> |
у а ми мислимо:{S} Ето га!{S} А кад оно нисте ви него какав Жида што долази за перје, жито или |
то било тамо, слатка?</p> <p>— Шта, зар нисте чули?</p> <p>— Нисмо, рођена!{S} Та молим вас, ра |
син!{S} Мож’те представити себи!{S} Зар нисте чули какве је муке им’о отац поп-Спирин, док га ј |
ге.{S} А зар вам нису то казали?{S} Зар нисте то, милостива, знали?{S} Од онда још ја њу не мир |
еле и суве, а глас дрхће, — ал’ тек баш нисте морали ви то да радите, драга госпоја-Сидо!</p> < |
утркивању, као већ у сваким сватовима, нису ни приметили да је испала.{S} Али је то била једна |
притајали, јер су увидели, да, доиста, нису у туђем свету комотни као код своје куће, у свом с |
д код куће, и што би к’о могли да возе, нису се ни један, кол’ко ја знам, погодили.</p> <p>— Не |
наду то и господа попе.{S} Зар мислите, нису они к’о, на прилику, једни паметни и учевни људи, |
у госте него их примао. — Ако су гости, нису ваљда курјаци!</p> <p>Капија се отвори и кола уђош |
да је путник дошао, али му се, наравно, нису надали.{S} Из авлије га је први опазио попин шаров |
једући. — Људи су, треба да се венчаду; нису марва, на прилику, па да брез венчања живиду...{S} |
хтео преварити.{S} У мал’ <hi>мене</hi> нису обријали! — „Ово је или хотимична <hi>превара</hi> |
и кући па плачи!" „У мал’ <hi>мене</hi> нису обријали!“ каже мамаљуга банацка...{S} Хеј! — викн |
пред надлежни суд и формално суђење.{S} Нису нам никад ни била при руци акта из епископске архи |
ек иде, за то је и течено! рекао би.{S} Нису сваки дан сватови!{S} Ако немам ја, имаће Лоринц ч |
је тешко било растати се и доћи амо.{S} Нису ово Карловци; нема овде господства и благовања.{S} |
о бојтар и натеже фићок и отпи добро, — нису више за бојтара она времена, па да иде у Пешту, да |
reign>, али га попадије нису примиле, а нису га примиле свака из врло појмљивих разлога.{S} гос |
другога попа.{S} Никад више од то доба нису заједно <pb n="223" /> били.{S} Ако је једнога „чр |
радо и весело газила по бари, ни она га нису дирала.{S} По свој прилици ту је дочекао дубоку ст |
куће, него обојица негде на путу.{S} Да нису тих дана одсуствовали, Бог зна да ли би било свега |
да видим, да није пукла славина, ил’ да нису прешли ови Ракилини ђаволи из комшилука, па одврну |
љи као паметни људи учинише се к’о и да нису ни приметили, а и сама Јула као да није све ни доч |
а после овога, а одношаји се не само да нису ни мало побољшали, него су се све више и више запл |
иних.{S} Они се већ више од недељу дана нису видели, јер је гђа Сида замолила Шацу, да се стрпи |
аже, што су били ипак <hi>људи</hi>, па нису!“</p> <p>Ето, због тога ме и мрзи да држим коње и |
стина, огласила сва звона, али оба попа нису хтела да буду заједно; једнога је од њих обично ув |
х Глава познато.</p> <p>Ни Јула ни Шаца нису неколико дана долазили у башту.{S} Прва је Јула по |
питали за здравље и онда кад се обојица нису макли ни из сокака, а сад се вратили обојица су пу |
рхимандрита у породици.{S} И шта ти све нису разговарали!{S} И кад једно говори оно друго и не |
да обрадује код куће.</p> <p>Шта ти све нису накуповали!{S} И поркета и фланела за зиму и ботуш |
причува ону шену Генофефу, каже, док је нису спевали паори у шору!“</p> <p>— Охо! — рече поп Ћи |
tus quo ante</foreign>, али га попадије нису примиле, а нису га примиле свака из врло појмљивих |
Спира је имао и луксузних ствари, које нису за јело као на пример <hi>Гагу</hi>, једног глават |
а су друге сретније матере што им ћерке нису тако пасиониране за науку и за читање, па кажем у |
су почели званичан посао, један другоме нису у очи гледали, него и један и други кад нешто има |
у?! — вели поп Спира коме се ни најмање нису допадали разговори о строгим епископима и архиепис |
из авлије гђа Сида.</p> <p>Ово последње нису ни чула оба попа, јер је Меланија одмах скочила за |
а, наравно, кол’ко знам.</p> <p>— Да се нису посвађали?</p> <p>— Та да је само <hi>то</hi> — па |
им онда још чудније бити, како то да се нису раније сетили, кад је давно у романима речено да с |
а незграпан и смешан, за то га никако и нису могли продати, јер коме би га год понудили, тај ме |
воту, како се оне теше.</p> <p>И попови нису као некад.{S} Говоре, до душе, међу собом ради Г. |
ља од силне писмености; јер пре ни људи нису знали да пишу ни својим синовима, а сада и девојке |
мање поетско дрво и место — за оне који нису заљубљени. „А ви сте ту! рекне им тек госпођа Сида |
може бити у реалности; типова људи који нису ништа друго него створови пишчеве болесне фантазиј |
што кажу,... и који се никад ни вид’ли нису, нит’ волели, што кажу,... па лепо људи живиду сре |
си ти, па није ни чудо!{S} А Бирцлијини нису никад, каже он, којекога у кућу доводили нити ма к |
примјечавам!...{S} Рек’о би’, к’о да ти нису све козе на броју; и теби, а и поп-Ћири!{S} А?{S} |
Ту се завукла у комшиску сламу, па док нису краве дошле кући, није смела ни носа промолити ода |
зила па постала и сувише интимна, и док нису чуле мамину заповест „Ајд’ леж’те“ и тек онда прес |
е, још много пре, гнедиге.{S} А зар вам нису то казали?{S} Зар нисте то, милостива, знали?{S} О |
p> <p>Никада ваљ’да с већим нестрпљењем нису очекивана оба попа него овога пута.{S} И једна и д |
н гледа жалосно на њу.{S} А на Шаци као нису оне његове лепе ирошке хаљине, него нека као манти |
па ако су чуле да сазна још више, а ако нису, да им прва јави.</p> <p>— ’хоће л’ кера? — чу се |
мшија комшији ређе долази, нарочито ако нису један уз другога него преко пута један од другог.< |
гушче јер му остала његова браћа никако нису дала, као најстидљивијем, да приђе чанку пуном каш |
есму: „Сјајни мјесец иза горе“, па тако нису ни придавали много важности овом сукобу.{S} И пошт |
а, — дошле јој лутке к’о обично, одавно нису —</p> <p>— Јуцо! — устаје гђа Сида сва зелена и ог |
куповали су толико ствари, да већ скоро нису имали ни где да помећу све то у кола.{S} И кад су |
о огромним поповским шлајпицима, не што нису нашли и што није било банака, било их је доста, — |
О врат’ се, нево, врат’ се —</l> <l>Зар нису сеје миле</l> <l>Доста ти нежне биле?</l> <l>Куда |
, кад је донет; од оно доба па до данас нису се више растављали.{S} А у ову кућу она га је доне |
ани.{S} И чим која чарда, — а фала Богу нису ретке — а он: <hi>стој!</hi> да напоји коње и себе |
селенцију</hi> да превари!{S} У мал’ му нису слиндарили ону браду.</p> <p>— А шта је с тобом?</ |
а наздрави домаћину и младенцима, па му нису дали, него га слали да иде на дужност.</p> <p>— А |
и дан и по!...{S} А после, па и коњи му нису никакви!{S} Неке сремачке раге, па к’о мачке ситни |
а ражјапљеним устима од чуда све док му нису казали да заклопи уста и да иде спавати.{S} Тако с |
приметити, да ни једном ни другом госту нису све козе на броју.{S} Па како је био интимнији са |
их газда свилени и чупави) из којих још нису пили воде на Тиси, ни јели дуда, нити се њима игра |
ога се и свађамо.{S} А да смо „немеши“, нит’ би ви били брез кола, нит’ би’ ја спао на то да др |
се умете погађати, нит’ отићи ди треба, нит’ пазити да не украду!{S} Обешењак један чивуцки, — |
од њих имали, не би’ ни у сну снивала, нит’ би веровала, да ми је пре тога когођ рек’о да ће д |
мо „немеши“, нит’ би ви били брез кола, нит’ би’ ја спао на то да другога возим.{S} А и „немеши |
ја ти, да боме, то нит’ уме а, Бога ми, нит’ ’хоће.{S} А садашњи су момци ћорави па не виде све |
аше послове!{S} Нит’ се умете погађати, нит’ отићи ди треба, нит’ пазити да не украду!{S} Обеше |
а, велим, лопова — нит’ он може бежати, нит’ га ја могу овакав какав сам вијати и стићи, кад см |
о саш њим у разговор.{S} Нит’ га питај, нит’ му одговарај што.{S} Најбоље ће бити да се одмах у |
село било и није ни мислило на одлазак, нит’ би се ико још задуго кренуо и кварио друштво, да н |
уку!{S} А ово нит’ је <hi>он</hi> хтео, нит <hi>ја</hi> још мање, па — испао зуб!...{S} То је с |
ажу,... и који се никад ни вид’ли нису, нит’ волели, што кажу,... па лепо људи живиду сретно и |
.</p> <p>— Па ни за кога и не разбираш, нит’ кога тражиш, — вели Нића. — А шта би ти к’о фалило |
, кад се људи мешају у наше послове!{S} Нит’ се умете погађати, нит’ отићи ди треба, нит’ пазит |
се ниси упуштао саш њим у разговор.{S} Нит’ га питај, нит’ му одговарај што.{S} Најбоље ће бит |
раде!...{S} А и да има, велим, лопова — нит’ он може бежати, нит’ га ја могу овакав какав сам в |
е, видим ја бојтарско и свињарско време нит’ има више они’ вашара ни они’ алдумаша, кад су ишли |
му она свлачи чизме, не да ником другом нит’ сме ко.{S} Па му дика, што му је сна лепа. „Лепе к |
га вади) — па једва га извуку!{S} А ово нит’ је <hi>он</hi> хтео, нит <hi>ја</hi> још мање, па |
чифуцка фрајла.{S} Моја ти, да боме, то нит’ уме а, Бога ми, нит’ ’хоће.{S} А садашњи су момци |
дана да иде с <hi>погачарима</hi> у Б** нити је хтела да прими икакво правдање и извињавање.{S} |
ш нису пили воде на Тиси, ни јели дуда, нити се њима играли „шоркапе“.{S} За шеширом жућкасто к |
.{S} Ни једно није млађе од пет година, нити слабије од овога што га сад пијемо а пијемо ово ле |
ан није тако леп к’о фрајлин младожења, нити и један има онаку лепу црвену пошу, па да му тако |
зна шта је његово.{S} Он нити га сеје, нити окопава, па опет њему добро; његову кукурузу не мо |
, а онда ни сами мушки не бирају израз, нити су објективни!) Опет ће ме задржати од посла к’о и |
услишите ме!{S} Та нисам га ни тражио, нити сам га наш’о! — извињавам се ја а све се око мене |
ке и зечеве, и не мора да пуши трафику, нити му ико тражи пасош кад продаје коње.{S} То је Иђош |
кратко: ништа није к’о у старије доба; нити има више старих епископа, ни старих пароха, ни ста |
икад, каже он, којекога у кућу доводили нити ма куд удавали, него све оно што је <pb n="418" /> |
куруз, онда се зна шта је његово.{S} Он нити га сеје, нити окопава, па опет њему добро; његову |
шљивовицом (која је Јулиних година), а Нића боктер и пије и игра.{S} Отпоче ручак.{S} Поседало |
живо и жустро а све се на њој тресе, а Нића је задовољно гледа како је вредна.{S} А она се као |
баба Макра; сви бришу и нос и очи.{S} А Нића боктер — у чизмама и ћурдији са гајтанима и рузмар |
зовем се <pb n="252" /> ни ја забадава Нића Цуњалов!{S} Утуби то, газда-Перо, — вели поносито |
Шваба ако му се и не игра!{S} Гледа га Нића боктер из оног другог кола, гледа и Сепла и Сеплов |
је твоја берба.{S} Само... — опомиње га Нића прстом, ћуткац!{S} Ником да се <pb n="251" /> ниси |
ти.{S} Тражите ђавола ноћом, — наставља Нића, пошто се добро наместио на клупи, — а после вам ч |
маћин.</p> <p>— А има л’ штогођ? — пита Нића.</p> <p>— Та биће, Нићо, к’о за тебе.</p> <p>— И т |
— А ви то канда чешљате перје? — запита Нића, да би окренуо разговор на другу тему. — Ај?</p> < |
а све мислим онај лопов, онај архилопов Нића боктер, он га је мор’о свему томе научити.{S} К’о |
да и’ будзашто возиш, — саветовао га је Нића. — Та видиш ли, како ти је запала сикира у мед, па |
tone unit="subSection" /> <p>Баш кад је Нића боктер прошао испод поп-Спирина прозора и дунуо је |
ли и кикотали чешљајући перје, дотле је Нића исприповедао све и додао, да ће му сутра оба попа |
ознати нам синоћни Пера Тоцилов коме је Нића боктер дошао и код њега се добро почастио као што |
ог дао.{S} Знамо ми то.{S} Намирис’о је Нића још са сокака.{S} Све му голица нос ова твоја силн |
кицошко парче! — <pb n="250" /> додаје Нића. — Открој ти, онако, једно парченце, кол’ко, кад о |
ћин.</p> <p>Донели му и ракије.{S} Пије Нића ракије, па се прихвата јела и нуди домаћина.</p> < |
о <hi>„шча“</hi>!{S} Хе-хе! — продужује Нића намештајући се на једној клупи пред кућом, — немој |
не тешке жалости за Пелом, — забашурује Нића и оглушује се према Ракилином <pb n="253" /> питањ |
<p>— Даклем сад, газда-Перо, — завршује Нића, — ти знаш шта треба да радиш.{S} Па к’о што сам т |
а и девера с гајдашем, с којим је после Нића боктер продужио кроз сокаке вршећи у исто време и |
здалека већ.</p> <p>— Хе-хе! — смеје се Нића. — „Све по <pb n="170" /> ’ладу, да га не познаду! |
какве <hi>фаличне банке</hi> — смеје се Нића. — Па ако ме добро подмажу и подмите, можда их нећ |
!{S} Ај, шта велиш, ха ха ха, — дере се Нића да га сви чују, — је л’ добро диваним!?{S} Ај?</p> |
собе где су господа и беамтери, али се Нића извињавао тиме, што тамо не би био комотан, а вели |
, па није ти баш ни замерити! — шали се Нића. — Тако беамтери мешаду; пиједу вино, па пресечеду |
ство вина из Тоцилова подрума. — Што се Нића каплицира, он мора то и наћи,... не сме фалити!</p |
} Него ’хоћу ја државу да служим; ’хоће Нића да је и он неки мајкин „беамтер“, кад му ни његов |
гне и продрема, ево већ и петли! — рече Нића па узе рог и дуну <hi>три пут</hi> — и ако је тек |
у, — па... ето тако, от’шло све, — рече Нића и ману руком. — Тако ми ваљда суђено, а зар сам ја |
куторовица оно њено маторо лице, — рече Нића и приђе лојалној свећи, и стаде мазати нос врућим |
ространом и пуном свега и свачега.{S} И Нића сниваше диван јутарњи сан.</p> <p>Снива, а он као |
<pb n="398" /> мамурлук.{S} Можда се и Нића за то спремао, за то се и он извали на прву клупу, |
и да служим!{S} Ал’, газда-Перо, — веди Нића и метнуо прст преко уста, — само: ћуткац! — А сад |
Шацин глас.</p> <p>— Ајд-ајд, — продужи Нића више за себе. — Носи те ђаво, а и тражиш ђавола!{S |
кол’ко је сати!...</p> <p>И тако одлази Нића, а неко од укућана га испрати до авлијских врата и |
акила, је л’ добро диваним, ај?! — вели Нића, задовољан што се одужио Ракили за Какаш-Верку и з |
тебе.</p> <p>— И треба, и треба! — вели Нића. — Знаш што кажу: „Весело срце кудељу преде“.{S} Е |
S} Другу Пелу не могу лако наћи! — вели Нића мало и тужно. — Од кад ми она умрла, а ја ударио у |
а да пасје ноћи, тане му госино! — вели Нића. — Таман за лопове!</p> <p>— Неће, неће, Нићо, — в |
ред Нићу.</p> <p>— Па, домаћине, — вели Нића, — зар да вечерам, а прид вечеру зар баш ни чашицу |
о, само сте се забадава трудили, — вели Нића и трпа сув језик у рукав од кабанице, који је доле |
<p>— Па ја, знаш, ово толкујем, — вели Нића, — да је ово још к’о после ручка; а после ручка мо |
сланине ћу за ујутру да оставим, — вели Нића и меће сланину у онај завезани рукав од кабанице.. |
етекне!{S} Утуби то, газда-Перо, — вели Нића на ком се већ могло осетити дејство вина из Тоцило |
авом. — А шта ја ту лупам главу, — вели Нића. — А каква је фајн ова ноћ, није ни чудо!{S} Та чу |
е, а он и није ту, него на путу, — вели Нића па врти главом. — А шта ја ту лупам главу, — вели |
и не разбираш, нит’ кога тражиш, — вели Нића. — А шта би ти к’о фалило, на прилику за удовца?</ |
г’о сам вас до голе душе поарати — вели Нића улазећи.</p> <p>Па и он се заједно са природом и с |
— А, па, спас’ Бог, газда-Петре!— вели Нића, па отпи добро, а за тим узе позитуру, па настави: |
оћи, тако УЗ гајдаша, издувао је весели Нића боктер хиљаду и неколико стотина сати.{S} Срећа, т |
шта би к’о фалило!?{S} Не да се баш ни Нића свакој шуши!{S} Него убила ме ова моја сиротиња, п |
А шта ја опет и питам, — вели окуражени Нића; — та ето и наше Ракиле —</p> <p>—- Па неће ме ник |
>господи</hi>!“ — учио га је оне вечери Нића; и све је то сад пало на памет газда-Пери Тоцилову |
куд по белим свету.</p> <p>Тако заврши Нића свој монолог, па опет продужи да мисли; набије пон |
кол’ко за један добар опанак“, вели јој Нића. „Не шкоди ако бидне и више...{S} Ако штогођ и пре |
ну кожурицу к’о Вла’ на рибу,“ вели јој Нића па па се окрене мало на леђа да се мало одмори, а |
анас обеђен, него је то био познати нам Нића боктер.{S} Чуо и он жагор и кикот и песму, па прол |
сад после поноћи кад све село па и сам Нића боктер спава, кад је ноћ тако лепа, звезде тако ле |
кажу, помамио.</p> <p>И право је рекао Нића боктер.{S} Све је то било пијано, и тамо по собама |
кој торби.{S} Ај, шта велиш, — залармао Нића смејући се, — је л’ добро диваним?!</p> <p>— И сла |
вком, па су сад к’о муж и жена.{S} Ушао Нића у газдашаг па га сви у кући поштују и раде, а њему |
и нисам више вид’о талира, — вели тужно Нића.</p> <p>— Одскитала, — вели друга комшиница,- — за |
} Утуби то, газда-Перо, — вели поносито Нића и отпи за пола бокала, па настави: — Ја ти, видиш |
етре, а за које ти опет фала, — вели му Нића; — него сам ти дош’о через твоје асне, газда-Перо. |
на.</p> <p>— Та... своји смо, — вели му Нића, па једном руком диже бокал а другом капу с главе |
газдашаг био!{S} Ал’ прошло! — одмахну Нића руком. — А да је остало оно старо, та не би’ му би |
Ај, је л’ добро диваним? што рек’о наш Нића боктер.{S} Што јест, јест!{S} Право су рекли наши |
Section" /> <p>Није потрајало дуго а ча-Нића се стаде у сну смешити.{S} Блажени осмејак му лебд |
о дима или пепела од трафике, кад га ча-Нића духне са луле; продераће се наскоро лепа и шарена |
госино!{S} Вина ти меникана дај, да ча-Нића огреје мало своју беамтерску душицу, кад је овако |
.{S} Немој да те буни штогођ, што је ча-Нића „беамтер“; прошло је то после „<hi>буне</hi>“ и <h |
тро, брицо! — викну му мало лолински ча-Нића, па се искашља онако у српском смислу.</p> <p>— Ла |
ану виле да играју по леђи; крив вам ча-Нића, што не чува варош, к’о да ја имам солгину плаћу!{ |
бро наместио на клупи, — а после вам ча-Нића крив, кад стану виле да играју по леђи; крив вам ч |
у, а овај мало потврд.{S} Осећа лепо ча-Нића како лежи на тврдој дасци, па му само по мало чудн |
љуцка преко свог кратког камиша (јер ча-Нића и ако је ушао у газдашаг и могао сад запалити к’о |
мад један.{S} Ко зна у ком ће сокаку ча-Нића осванути и фруштуковати!{S} Па нек му се нађе у ње |
о први паор јутрос прође крај спаваћива Ниће и викне му: „’Бројтро, ча-Нићо!“</p> </div> <pb n= |
љу се чуше троми кораци сеоског боктера Ниће који се у даљини гегаше и гласно зевање.</p> <p>Ти |
се како лупкара у прозоре и чује се рог Ниће боктера који је духнуо дванаест пути, али Тоцилови |
Па извол’те запитати и известити се код Ниће боктера...{S} Он, к’о што вам је познато, најбоље |
есте реч у овој Глави).</p> <p>— Та гле Ниће! — викну ће сви весело, јер ча-Нићу је свак волео. |
огом и једним чаробним лукративним сном Ниће боктера</hi> </p> <p>Давно су стигле из поља краве |
охрабрила се и Ержа, па тресе и везе до Ниће боктера, па распалила и њега те јој и овај рече св |
сан стаде плести своје танко ткиво око Ниће боктера који хркаше <pb n="174" /> и брзо огради о |
беху кораци сеоског <hi>боктера</hi> ча-Ниће који је јављао селу које је доба и чувао село од л |
, јербо си ми ти <hi>ближе род!</hi>“ А Нићи мило, Боже, кад је гледа како меси; како се брине |
мало сува језика свињећа из оџака не би Нићи шкодило.{S} Знаш, кад ми се овај мој језик одузме |
њу попова.{S} А домаћин се једнако чуди Нићи како и откуд он све то зна.</p> <p>— Е, мој Нићо, |
а убрза поред њега, али га оштро око ча-Нићино ипак познаде.</p> <p>— ’Бројтро, брицо! — викну |
па је све веће и веће.{S} Сред великог Нићиног кола, ухватило се друго мање, у које се похвата |
паори у наоколо!“</l> </quote> <p>Поред Нићиног великог паорског кола, и у њему оног ћифтанског |
а бити тако једна <hi>иљадарка</hi>, а, Нићо? — пита га домаћин Пера Тоцилов с кревеца.</p> <p> |
о на шта сам спао!</p> <p>— А ди ти је, Нићо, она Маџарица из Сенте..., она Какаш-Верка? — пита |
искашље мало, па ме пита: „Како ти је, Нићо! брез жене?“ А ја јој кажем: „Баш к’о и тебикана б |
секирације моје!</p> <p>— С драге воље, Нићо!{S} Е, фала, фала.{S} Па ’хоће л’ ти доста бити та |
ину и још три радош.</p> <p>— Шалиш се, Нићо, — вели Ракила.</p> <p>— Уз’о би’ те Ракила, па не |
на прилику за удовца?</p> <p>— А ко ће, Нићо, удовицу са троје деце? — пита Ракила.</p> <p>— Па |
— Таман за лопове!</p> <p>— Неће, неће, Нићо, — веле му они, — а и ко би се усудио, кад <hi>ти< |
штогођ? — пита Нића.</p> <p>— Та биће, Нићо, к’о за тебе.</p> <p>— И треба, и треба! — вели Ни |
уђено, а зар сам ја крив?!</p> <p>— Хе, Нићо, Нићо, крив си ти к’о ђаво — вели му Ракила не пуш |
S} Макар оне бећаруше.</p> <p>— Ама ти, Нићо, отоич рече, да ти је „после ручка“?{S} Зар после |
и сланине добар комад.</p> <p>— Ето ти, Нићо, сува језика, тај те твој већ издаје, — вели му Ра |
ица из комшилука. — Докле ћеш самовати, Нићо, тако, к’о нико твој?</p> <p>— Хе, шта ћеш!?{S} Др |
S} Ај?</p> <p>— А зар још ниси вечер’о, Нићо? — пита га домаћин.</p> <p>— Та знаш, ми „беамтери |
по земљи кад иде.</p> <p>— Добро дош’о, Нићо, — дочекују радосно укућани и скидају му и кабаниц |
а, виршофтер!</p> <p>— А зар си осетио, Нићо! — вели комплиментом задовољни домаћин. — Ала имаш |
аше Ракиле —</p> <p>—- Па неће ме нико, Нићо, роде! — вели Ракила ђаволасто.</p> <p>— Па ни за |
hi> сада не мораш радити, него ти само, Нићо, изволевај!{S} Та биће <hi>тебикана</hi>, макар ни |
Нећу те, боме, ни ја.</p> <p>— А зашто, Нићо, роде?</p> <p>— Та им’о би’ само бриге а асне баш |
а зар сам ја крив?!</p> <p>— Хе, Нићо, Нићо, крив си ти к’о ђаво — вели му Ракила не пуштајући |
твој „боктерај“!{S} Много скиташ ноћу, Нићо, па би’ венула за тобом, бојим се!{S} Па те за то |
асја ноћ напољу.</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу, Нићо! ’хоћу, роде, само кад не тражиш штогођ више као м |
и откуд он све то зна.</p> <p>— Е, мој Нићо, мој Нићо, — вели му домаћин, — ко <hi>тебе</hi> и |
н све то зна.</p> <p>— Е, мој Нићо, мој Нићо, — вели му домаћин, — ко <hi>тебе</hi> има, тај зн |
аду ништа да ради, него веле: „Нека, ча-Нићо, не трудите се, ми ћемо све то већ и сами брез вас |
паваћива Ниће и викне му: „’Бројтро, ча-Нићо!“</p> </div> <pb n="177" /> <div type="chapter" xm |
манине мој један.</p> <p>— Лаку ноћ, ча-Нићо!</p> <p>— Ех, кад овако иде све лепо, па ондак ми |
у српском смислу.</p> <p>— Лаку ноћ, ча-Нићо! — одговара му брзо и тихо Шаца, па гура тамбуру п |
д неко западне у шкрипац, па помагај ча-Нићо,... мор’о би’ багов да пушим к’о последњи павор!{S |
— Гледајте само срећнога и задовољнога Нићу, како је заваран и очаран њима; како му се смеши б |
ку ’леба.</p> <p>И докле Ђука спрема за Нићу, овај се разговара с укућанима и домаћином.{S} Њем |
кобасица, па их метни на ватру за нашег Нићу...{S} И мало сланине можеш.</p> <p>— Немој само мн |
и Ђука с пуним тањиром и метну га пред Нићу.</p> <p>— Па, домаћине, — вели Нића, — зар да вече |
знато из Главе Шеснаесте.{S} Домаћин је Нићу почастио, а овај је то, Бога ми, и заслужио, јер ј |
де плепс у који овога вечера рачунамо и Нићу боктера који се иначе радо за беамтера издаје.{S} |
јени к’о зејтин над водом.{S} То увреди Нићу који је био већ у том стању <pb n="387" /> кад је |
некад бивао у ортаклуку.{S} Шаца је чуо Нићу како иде, како се лено вуче кроз сокак, како зева |
гле Ниће! — викну ће сви весело, јер ча-Нићу је свак волео.</p> <p>— А зар тако ви пазите на ку |
а девојка која босиљак сеје а пелен јој ниче.{S} Кад је Јула отишла, да намешта кревете, гђа Си |
оја вели: „Ја босиљак сијем, мени пелен ниче“.</hi> </p> <p>Попови су остали још пола дана у Те |
чна. — Јула је певала најрадије: „Ничи, ничи, крине бели,“ а Меланија од српских: „Ко је срце у |
ко обична. — Јула је певала најрадије: „Ничи, ничи, крине бели,“ а Меланија од српских: „Ко је |
коју је цело село знало да је његова и ничија више, јер се он сам најчешће поред ње пратио сок |
/p> <p>— Па да чији сте?</p> <p>— Нисам ничија! — рече Јула као љутито.</p> <p>— Баш ничија!{S} |
а! — рече Јула као љутито.</p> <p>— Баш ничија!{S} О, мај!...{S} И-ју!{S} Фрајла-Јулијана, па, |
дину, има још и ту луду нарав, да не да ничијим колима испред његових кола.{S} Таки потера поре |
она ону њену принцезу... а то је, знаш, нишанила на нашу Меланију,... нек причува ону шену Гено |
ништ’ ал’ ништа; ни несвестице, ништ’, ништ’!{S} Само мало суза, па и то тек форме ради, да мо |
слатка, и саме смо таке!“ А ја, слатка, ништ’ не знам за себе, већ фурт падам из једне несвести |
а не њен супруг!{S} Кажем вам, слатка, ништ’ ал’ ништа; ни несвестице, ништ’, ништ’!{S} Само м |
слатка, ништ’ ал’ ништа; ни несвестице, ништ’, ништ’!{S} Само мало суза, па и то тек форме ради |
> росица... мо’ш је пити к’о кеша бару, ништ не осећаш!...{S} Та зар је не знам; та заједно сам |
ленска патријарка и петога рим-папу, па ништ’ не треба да се плашиш, Ћиро, кад знаш да си у рез |
ет да је, па нећу да знам!{S} Нема више ништ’; било па прошло! „Покварено пријатељство — памтим |
ла само једна паклена обида и клевета и ништ’ више!{S} Чудим се само како сам се мог’о тако упл |
едног!</p> <p>— Е, то сам оћут’о, нисам ништ’ каз’о.{S} Нисам ’тео да га пред Екселенцијом утер |
ље главу да су ти украли.{S} Нећу, нећу ништ’ више да чујем.</p> <p>— Па добро кад нећеш, ја и |
, па и он ост’о у катанама.{S} Не ваља, ништа не ваља!{S} Биће, што рекли наши стари, „кровопро |
ајао, а сада ништа не чујеш!{S} Тишина, ништа не чујеш; ни жагор, ни вриску и цику под шатрама, |
ћу мало после доћи.</p> <p>— О, ништа, ништа! — веди гђа натарошевица. — Ми смо мало повише за |
и толико да чекате —</p> <p>— О, ништа, ништа.{S} Ја сам се у осталом лепо забављао.{S} Мој гос |
{S} А, обешењаци једни!..{S} Но, ништа, ништа; шта је, ту је!{S} Могло је бити и горе! — извиња |
бопитства, тако сам најгириг!{S} Ништа, ништа вам не знам —</p> <p>— О, то сам вам ја онда у ве |
ељи а трећа на прозору.</p> <p>— Ништа, ништа; не трудите се, госпођице, ја ћу већ то сам, — ре |
им, молим по сто пута —</p> <p>— Ништа, ништа, — вели поп Спира задовољно и устаје. — Није Лали |
ади црквених рачуна.</p> <p>— Та ништа, ништа, — извињава га стари учитељ. — А и онако, поњамо |
кола да и’ вучем и брез бича; ја, каже, ништа не би’ знао!{S} Него фала им, каже, што су били и |
Бога...</p> <p>— Нећу ништа да слушам, ништа да чујем!{S} Пунктум! — виче гђа Перса подобна ра |
х, — ја ћу мало после доћи.</p> <p>— О, ништа, ништа! — веди гђа натарошевица. — Ми смо мало по |
е морали толико да чекате —</p> <p>— О, ништа, ништа.{S} Ја сам се у осталом лепо забављао.{S} |
владао!{S} А, обешењаци једни!..{S} Но, ништа, ништа; шта је, ту је!{S} Могло је бити и горе! — |
е неке ствари.{S} Боље каж’те у кратко: ништа није к’о у старије доба; нити има више старих епи |
а таквог зета.</p> <p>— Момак је добар; ништа се за њега тако нешто не чује, а од добре је и бо |
е каже: „Триста, <hi>без црквењака</hi> ништа!“ Ај, је л’ добро диваним? што рек’о наш Нића бок |
ира. — Кажу: „триста, <hi>без попа</hi> ништа!“ <pb n="282" /> Ако нико није, а оно ћу ја да је |
у од љубопитства, тако сам најгириг!{S} Ништа, ништа вам не знам —</p> <p>— О, то сам вам ја он |
— мора она свуд свој нос да забоде!{S} Ништа друго, него је дошла само за то, да види шта вече |
а узе замотуљак, разви га и погледа.{S} Ништа ја не видим, шта је извадио, јер ја и Спира седим |
па плачу и теше се узајамно обадве.{S} Ништа не говоре, него само лију и бришу сузе; таман јед |
идим, да ми је сав стра’ узалуд био.{S} Ништа од свега тога, моја Сидо, није истина!{S} Какав з |
ама урадила да сам на његовом месту.{S} Ништа ми ту, Ћиро, нисмо криви, — него им’о младић очи |
А шта је с тобом?</p> <p>— Са мном?{S} Ништа!{S} Врло добро!{S} Екселенција ме извинила.{S} До |
ица, кад год би се повела реч о томе. — Ништа друго, слатка моја.{S} Сад ако сам ја заслужила ц |
; ал’ ја већу —</p> <pb n="306" /> <p>— Ништа од свега тога не знам ти ја, Спиро!</p> <p>— Није |
знате? — чуди се гђа Габриела.</p> <p>— Ништа —</p> <p>— И ви баш ништа нисте чули?</p> <p>— Ни |
е, гнедиге, не смете ослонити.</p> <p>— Ништа, слатка!{S} Ја сам вам овде к’о у пустињи —</p> < |
на фотељи а трећа на прозору.</p> <p>— Ништа, ништа; не трудите се, госпођице, ја ћу већ то са |
О, молим, молим по сто пута —</p> <p>— Ништа, ништа, — вели поп Спира задовољно и устаје. — Ни |
супруг!{S} Кажем вам, слатка, ништ’ ал’ ништа; ни несвестице, ништ’, ништ’!{S} Само мало суза, |
н заћути; девиза као да му је: „Све ил’ ништа“, па неће да прослови, па да му поред свију оних |
а тај глас.</p> <p>— Видиш, молим те, а ништа ми не јавља лукава паорска бештија, — вели гђа Пе |
о, као зец кад у страху нагне да бежи а ништа, па ни највеће предмете, не види пред собом.{S} О |
су и после ове сцене продужили — к’о да ништа није ни било — да пију и да се разговарају о екон |
се, земљо, па ме прогутај!“ а ти к’о да ништа није ни било!</p> <p>— Па знате како се једи тата |
о три дана, док је вашар трајао, а сада ништа не чујеш!{S} Тишина, ништа не чујеш; ни жагор, ни |
камишем.{S} Ни онда није умела од чуда ништа да прослови, па ни сада.{S} И сада да је неко уба |
ни чим.{S} Ви само каж’те: „Не знам ја ништа од свега тога, а он, каж’те, нека докаже, да је т |
и додала, да она, као мати, не би имала ништа против тога, шта више, она би оберучка дочекала т |
алеко смо дотерали!{S} Не ваља, не ваља ништа ова нова наука.{S} Куд ће нас то одвести — сам Бо |
ма тај рђав обичај, да га се ништа, ама ништа, слатка, не тиче, и ништа неће да ми каже!...{S} |
пила баштенска врата.{S} Слуша.{S} Нема ништа.{S} Остави мотичицу и приђе плоту, па вири кроз п |
осподин Шандор јурат из Кикинде, а нема ништа труковано, него све празни листови.{S} А она, сла |
="404" /> мати и кћи.{S} Гђа Перса нема ништа против француског језика шта више, мило јој је, а |
и задовољан размишља у себи, како нема ништа лепше од учена човека и како све иде као намазано |
{S} Он је сам заповедио да се тога дана ништа не ради и побожни свет поп-Ћириног и поп-Спириног |
и једнако се извињава Проки: да не зна ништа, а Прока јој одговара подскочицом:</p> <quote> <l |
тако добро осећала ал’ не уме и не зна ништа да каже.{S} За то су сви ћутали.{S} Јула је једва |
исмо пробали, и куд га нисмо шиљали, па ништа.</p> <p>— Непоправим је! — вели поп-Ћира.</p> <p> |
а, ко га није поправљао и дотеривао, па ништа!{S} Оправљао га и Лала пудар који је то научио ка |
дија. — „Ја сам, каже Неца, месечар, па ништа не знам шта је са мном, каже, кад једаред захрчем |
к’о.{S} Јавили господину Епископу... па ништа. — Па пре тога, ако се сећаш још, кад је оно задо |
да и постала она реч: „Триста, без попа ништа.“</p> <p>А господин попа седне тако у прочеље, от |
мало ради црквених рачуна.</p> <p>— Та ништа, ништа, — извињава га стари учитељ. — А и онако, |
, Персо? — запита поп Ћира.</p> <p>— Та ништа, за Бога; наљутила се госпоја Сида што сам је два |
са.</p> <pb n="229" /> <p>— Нема од тог ништа! — рече одлучно гђа Сида. — Но, још би нам то тре |
ељ прорицао, да од њега неће бити никад ништа и да неће видети од њега асне ни црква ни општина |
утра раном зором крећу.{S} Домаћин није ништа имао против тога, и гости се дигоше од стола и од |
а?</p> <p>— Шта је, да је — тек то није ништа према оној твојој услузи мени учињеној.{S} У здра |
: помаже л’ ми когођ?{S} Па то баш није ништа неучтиво!“ Већ се кајала, што је тако груба била |
од Екселенције не зависим, немам с њиме ништа, да простите, к’о ни ветар с опаклијом, па да ме |
олазе једни поред других, али не говоре ништа него се само погледају крадом испод очију, само с |
а натура; има тај рђав обичај, да га се ништа, ама ништа, слатка, не тиче, и ништа неће да ми к |
што је била тако сурова.{S} Не чује се ништа из баште, само зелена жабица се чује, како пева с |
је она жива, она све ужива и не сме се ништа ни продати ни делити.{S} Неће баба у труц да умре |
само до ујутру.</p> <p>— Не брин’те се ништа.</p> <p>— Ал’, слатка, немојте само никоме ни реч |
јс-пулфера знате, због ветра, и на лице ништа не мећем —</p> <p>— А, па ви немате ни нужде!{S} |
вич“ мало почеше иза врата, ал’ не рече ништа.)</p> <pb n="117" /> <p>— О, па то би онда требал |
.</p> <p>Заплака се гђа Сида; не могаше ништа рећи него остави собу.</p> <p>После тога је гђа С |
ити штогођ!“ Нема ти ту, мој Ћиро, више ништа!{S} То је било, <hi>било</hi>, Ћиро, а и не дај Б |
а кљуна — дуж те тарабе не види се више ништа од свега тога до гола тараба, са овде онде осушен |
се ништа, ама ништа, слатка, не тиче, и ништа неће да ми каже!...{S} Увек од десетог неког чује |
боље рећи, чекам <hi>свашта</hi>.{S} И ништа ме неће изненадити („Уф, уф!“ хуче гђа Перса.) Ог |
о шија с главом!{S} Швапски жебраклук и ништа друго, враг им матери, кад већ тако морам да се и |
или сте!</p> <p>Мануше оба попа руком и ништа му не одговорише.</p> </div> <pb n="330" /> <div |
з своју тамбуру!!{S} Данас се већ не би ништа љутила.{S} Не жели баш, ал’ не би јој ни неправо |
S} Опип’о сам се и учинило ми се, да ми ништа не фали.</p> <pb n="343" /> <p>— Ух, ух, ух! — ху |
сти и да га опет мало кошта!{S} Нема ти ништа лепше, него онако српски зготовљено; па лепо онда |
жеш ти сто очију избечити, не помаже ти ништа!{S} Него кажи нек спреме „ајнпренсупу“, назеб’о с |
лов с кревеца.</p> <p>— Ама не волем ти ништа, што је <hi>фалично</hi>; а ти би ми, знам, дао!{ |
признам за сина.{S} Нећеш, каже добити ништа; не надај се талу, каже!{S} Све ћу приписати, вел |
ове и тетка-Макрине баште.{S} А у башти ништа није онако весело као пре, него све некако суморн |
Постао је љубимац бабин и неће више тај ништа да зна за фрау-Габриелу и њен авантурни начин жив |
од куће су га сви дотеривали, — па ипак ништа!{S} Ено и сад виси на њему сијасет неких ствари, |
ја</hi> чекам?{S} Питаш ме?{S} Не чекам ништа, — плану сад и поп Ћира, — или боље рећи, чекам < |
м:</p> <quote> <l>„Ја сам мала, не знам ништа,</l> <l>Метите ме код огњишта,</l> <l>Ди кувари в |
плео, па ни на <hi>српском</hi> не знам ништа да бекнем; не би’ знао у том магновенију казати н |
сад паметнији од мене!</p> <p>— Не знам ништа!{S} Од стра, господине, не знам, ни како ми је им |
ла мало и викала: „нем тудом, и не знам ништа!“ и тражила да је пусте у кујну да помаже Жужи.{S |
говориш —</p> <p>— Ама ја и не говорим ништа; видиш да дремам, спав’о би’.</p> <p>— Иди, не пр |
оклете џепове, сто џепова а ни у једном ништа!“ па се лупају једнако рукама као петао кад хоће |
ме младић да се нађе никако.{S} Нема он ништа ни против кога.{S} Мила му и Јула и Меланија, доб |
дужника а тешио се тиме: боље ишта него ништа, а после, и процес му је већ изашао на потиљак.{S |
ашарима, слабо вам и излазим... па тако ништа и не знам.</p> <p>— Верујем, верујем... бо’ме поп |
није место.{S} Седе сви и једу.{S} Нико ништа не говори, него ћуте и једу и пију погружено, как |
но шетати, јер пре службе га није могло ништа снаћи.{S} Бар нико не памти тако штогод.{S} Ни ст |
...</p> <p>— Пааа, па онда... није било ништа.</p> <p>— Па, ако није <hi>било</hi> ал’ ће ваљ’д |
.{S} Долазак г. Пере није изменио битно ништа, — а могао је врло лако.{S} Да је г. Пера обратио |
ш ти, рано, ону матору бештију; није то ништа у њи’овој фамилији...{S} Ајд’ већ видићу шта ћу! |
што се ви толико кренкујете!{S} Није то ништа тако страшно!{S} Има још, фала Богу, Недеља, па е |
Сока. — А шта је то било?</p> <p>— Зар ништа не знате? — чуди се гђа Габриела.</p> <p>— Ништа |
и у кући поштују и раде, а њему не даду ништа да ради, него веле: „Нека, ча-Нићо, не трудите се |
А деца све грцају од смеха и не веле му ништа.</p> <pb n="408" /> <p>— Е, па извин’те их за сад |
у наравно да није познато!{S} Али то му ништа не смета (ни њему, поп-Ћири, а ни поп-Спири), да |
потковице и пола „штогла“, — и опет му ништа оне помаже он тера своје.{S} Кад му дођу лутке он |
бити у реалности; типова људи који нису ништа друго него створови пишчеве болесне фантазије.{S} |
што!{S} Каква благодарност?!{S} Нема ту ништа од тога!{S} С народом сам, вели, стекао, па нека |
55" /> и лепо служи и као торба. — Нећу ништа ни говорити; само ћу дувати у рог, а за то ми и н |
сида... слушај за Бога...</p> <p>— Нећу ништа да слушам, ништа да чујем!{S} Пунктум! — виче гђа |
р у том послу?</p> <p>— Та, сад ја нећу ништа да диваним преко себе, него, ето, питајте друге љ |
а нотарошевица мужа.</p> <p>— Ја... баш ништа, — вели г. натарош.</p> <p>— Ех, мој супруг, — ве |
урадио? — питала се Јула у себи. — Баш ништа страшно!{S} Лепо ме пита: помаже л’ ми когођ?{S} |
оше и торокуше швапске не можеш ама баш ништа сакрити!{S} Свуд се она нађе, гром је спалио!{S} |
о гђа Перса.</p> <p>— Не разумем те баш ништа, — вели поп Ћира.</p> <p>— Па то и није лако разу |
ела.</p> <p>— Ништа —</p> <p>— И ви баш ништа нисте чули?</p> <p>— Ни речи, слатка моја, ни реч |
же л’ вам когођ?</p> <p>— То се вас баш ништа не тиче! — вели Јула и стаде разбијати једну груд |
азиран аристократа кога се тај свет баш ништа не тиче, а гђа Перса да се изеде жива. „Гледај са |
си почела, ако овако фурт устраје нећеш ништа ни однети до куће!!</p> <p>— О, жено, жено, часни |
Шта говориш! — чуди се поп-Олуја. — <hi>Ништа</hi> ти ја, кажем ти, од свега тога нисам чуо.{S} |
И <hi>ништа</hi> нисте чули?!{S} И <hi>ништа</hi> баш?!{S} Та је л’ можно’? — пита Габриела ск |
е само, к’о код своје -—</p> <p>— И <hi>ништа</hi> нисте чули?!{S} И <hi>ништа</hi> баш?!{S} Та |
зећу ти душу“...{S} А човек, што кажу, „ништа собом не понесе већ скрштене беле руке и праведна |
елим ја! — додаде г. Пера.</p> <p>— Та, но, но!{S} Све је то лепо, — вели поп Спира, — то је ле |
ја! — додаде г. Пера.</p> <p>— Та, но, но!{S} Све је то лепо, — вели поп Спира, — то је лепа Х |
да и нисам у Бечу живила!</p> <p>— Но, но, — смеје се путник, — може се то још и поправити!{S} |
ма; да се нисам ни родила.</p> <p>— Но, но!{S} Не мораш ти баш тако на крај срца бити!...{S} Ра |
ш... што смо разговарали —</p> <p>— Но, но!{S} Та доста већ једаред, чегртаљке једне, — вели по |
шта појас и ћелепуш, па само каже: „Но, но, каже он.{S} Куд ти опет оде!{S} Нисам, каже, тако м |
вачкој, ал’ гроба му нико не може наћи; но баш да се и знаде за њега, ко би му дошао у походе, |
<p>— Ама то, <hi>то</hi> баш и ваља!{S} Но фала Богу, — додаде Аркадија за себе, — добро ми је |
е ’трже, па настави: — Ах, извините!{S} Но, <pb n="92" /> лепо ћемо изгледати.{S} А мени кажу: |
о сте то почели, може је још и бити!{S} Но, то ми се допада!...{S} Још само треба да вас чуједу |
крив!{S} А толико сам се уздржав’о!{S} Но, ал’ зато ипак не треба се предавати очајанију.</p> |
о ти сад!{S} Па и ја сам га погодио!{S} Но, сад ће бити комендије!</p> <p>— Па ви дакле заједно |
ло на памет!{S} Друкчије сам мислио!{S} Но, па — нека их...</p> <pb n="237" /> <p>— Боже, Спиро |
>тако ми је изгледало.</p> <p>— Охо!{S} Но, то је, к’о што видим, све лепше и лепше.</p> <p>— Д |
и и владао!{S} А, обешењаци једни!..{S} Но, ништа, ништа; шта је, ту је!{S} Могло је бити и гор |
срамоте, да су ме какви мушкарци!...{S} Но, лепа парада!</p> <p>— Бо’ме!{S} Какви су обешењаци, |
и очитала јој у својој рођеној кући.{S} Но срећа, те је ова напоменула да се полази и попови се |
и оцедно и да му и не треба тротоар.{S} Но међу тим није баш ни тако.{S} Напротив.{S} Испред св |
д тог ништа! — рече одлучно гђа Сида. — Но, још би нам то требало! — рече и остави сву уплакану |
вол’те слободно! — одговори гђа Сока. — Но, шта ће сад опет та матора торокуша?! (Гђа Габриела |
око себе кад јој се досадило ћутање. — Но, и ви сте ми лепи штуцери, кад пуштате даму да задре |
пши магаре?“ А после се опет замисли. — Но, за хируга већ иде, — рече гласно, па се опет замисл |
парохом на саблазан стада свога свађа — но тога би’ вол’о видети, ко би му смео изаћи на очи!{S |
ост!{S} Да га види његова Екселенција — но било би белаја.{S} Уграбио би га одмах.{S} Не би му |
баш онај његов — како се ђавола зове — но, та онај његов Шаца, јест, он баш да га обрија!{S} Б |
е, а нарочито ако сте самац.{S} Жењен — но ја, још и које како; али самац — Бога ми врло тешко! |
, кад прексутра сретнем у порти Персу — но, та ће ме, знам, појести од једа и пакости.{S} А баш |
— вели Меланија.</p> <pb n="95" /> <p>— Но, госпођице, — вели Пера који се мало вештачки ослобо |
p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Но, не знам шта би’ дала, — говорила је гђа Перса, купе |
к’о да и нисам у Бечу живила!</p> <p>— Но, но, — смеје се путник, — може се то још и поправити |
S} Ал’ је и повук’о, ха ха ха!</p> <p>— Но фала Богу!{S} Јесам ли ти каз’о: остави ти то само м |
као мачка око вреле кобасице!</p> <p>— Но, па ако сте ви старији у кући, к’о што кажете, а оно |
и; к’о мачка с огорелом шапом!</p> <p>— Но, тек на вашу се кућу нећу угледати.</p> <p>— Но, то |
лашар, па још немеш, грубијан!</p> <p>— Но то ће лепо да се сврши!{S} Каже ми баш гђа натарошев |
в’о!...{S} Тхе, па све прошло!</p> <p>— Но, ал’ и ви морате признати, слатка, да је имао и коме |
иљна и строга.</p> <p>— Не—ћу!</p> <p>— Но, леп си ми и ти Бечлија!...{S} Ти си салашар!{S} Одм |
чека гђа Марта Гецина супруга.</p> <p>— Но, — рече гђа Габриела улазећу у Гецину кућу, — и ја в |
е нема; да се нисам ни родила.</p> <p>— Но, но!{S} Не мораш ти баш тако на крај срца бити!...{S |
и криву ни дужну није истукла.</p> <p>— Но, <hi>то</hi> ми се допада! — вели љутито-поп Ћира, а |
а а! — зачу се из свију грла.</p> <p>— Но, па како, како?{S} А јесте л’ ми се надали? — пита и |
а сата на одмор код поп-Олује.</p> <p>— Но па како је било, како си прош’о? — запита радознали |
ожете пре ручка да се кренете.</p> <p>— Но, па добро, ал’ ја ипак, још не видим...{S} Пак шта о |
ана изашла тога дана из баште.</p> <p>— Но, шта ти је... шта слиниш ту?!{S} Шта плачеш? — пита |
ствари... све лепша иза лепше.</p> <p>— Но, па како, како?{S} Ви ми се и не фалите како сте про |
на вашу се кућу нећу угледати.</p> <p>— Но, то вам и неће бити можно, јер сам јуче забранио мој |
а свога века толико наплакати.</p> <p>— Но, па шта је дакле?</p> <p>— Код своје рођене куће, па |
и Габриела и остави штрикерај.</p> <p>— Но, па шта је, шта је то, слатка, било? — вели гђа ната |
камо л’ да ти још приповедам.</p> <p>— Но, па шта је било то опет сад?</p> <p>— Па од оног јау |
/p> <p>— Ал’ ви сте свакојако.</p> <p>— Но, за сад још не, ал’ може бити.. временом... — вели М |
код вас никад није изгубљено.</p> <p>— Но, и ти си ми неки <hi>красан</hi> отац!{S} Та и куд ћ |
кера? — чу се са сокака глас.</p> <p>— Но, ко је сад опет? — пита гђа Сока и погледа на авлијс |
... а дотле ћу се стрпити већ.</p> <p>— Но, квартир још и разумем, али да се храните у кафани.. |
сам пута им’о с њим главобољу.</p> <p>— Но, добро само кад си и сад дош’о.{S} Ми се већ забрину |
... она ваша... ваша супруга?</p> <p>— Но, па ја сам... ја, пречесњејши господин’ <hi>Кирило!< |
знаш... што смо разговарали —</p> <p>— Но, но!{S} Та доста већ једаред, чегртаљке једне, — вел |
само ја велим, а ја би’ већ —</p> <p>— Но, доста, доста!{S} Знаћу ја већ и сам шта ми треба ра |
а заплави, Вожд Новак тајно —“</p> <p>— Но, врло лепо!{S} Ваљда ћеш сад још приповедати твоје „ |
и далеко унаоколо, вратише се још бешње но што су отишли.{S} Ухвати се у коло и звано и незвано |
и да, како се то каже, утиша ствар пре но <pb n="319" /> што би дошла пред надлежни суд и форм |
ру тамо с неким који је давно умро (пре но што се од укућана ико и родио) и кад су се још периш |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Но и ако је то госпођа попадија говорила, зато ипак не |
у осталом, све на једно излази.</p> <p>Но на ствар.{S} Дакле Шаца хирург је имао тетку, чија с |
ак и наставља прекинуто предиво.</p> <p>Но кад је реч о настављању прекинутог предива, да наста |
а не направи себи „муф“ на зиму.</p> <p>Но што је крао по комшилуку, то би му гђа Перса још и о |
мива и глади и дотерује тоалету.</p> <p>Но ми смо се мало повише удалили од предмета и заборави |
Та није ме у три вармеђе било!“</p> <p>Но како свака ствар на овом Божјем свету има своје две |
мо да прође, да ми се скине с врата; да’но би’ душом... чисто би’ се наново родио!</p> <p>— А.. |
ланија од српских: „Ко је срце у те дир’но“, а од немачких све неке у којима се излаже презрењу |
намешта појас и ћелепуш, па само каже: „Но, но, каже он.{S} Куд ти опет оде!{S} Нисам, каже, та |
аће му спомен и за потоњи свет.</p> <p>„Но ако вам је одвећ жао, нежне душе српске, што се Шац. |
да је француски језик баш <hi>тако</hi> нобл-језик, зар га не би говорила и гђа биргермајстерка |
рајала је само толико, колико и приличи нобл-сватовима, то јест до четири сахата по подне.{S} А |
ах навуче рукавице, да покаже, како је „нобл“; а ако друге Недеље ова моја понесе и навуче рука |
прошао.{S} Били су лепи сватови.{S} Сав ноблес тога места био је заступљен.{S} Била је чак и ва |
ше пуну авлију паора и одоше у кућу међ ноблес где им је и место.</p> <p>А није мање весело бил |
</p> <p>— Бо’ме потрчао је све сам први ноблес у Бечкереку и све разграбио.</p> <p>— Јуф!{S} Та |
Вечерало се у собама и у кујни.{S} Тамо ноблес а овде плепс у који овога вечера рачунамо и Нићу |
мо где сад уђоше ова два измирена члана ноблеса.{S} И тамо се једнако пило и наздрављало и игра |
је сад, знате, ушло у моду и код самог ноблеса!{S} Па реко’: кад можеду попови да се тучеду —< |
ду.</p> <p>— Ју, ју, ју, Боже, видиш ти ноблеса: ваљда „хохцајтсрајзе“!?</p> <p>— Ах, та не, гн |
да покаже, како она има беле руке к’о у ноблеса, а моја Јула, бајаги, само их за то навлачи, да |
знаду, а пасија им је да се прдаче сас ноблесом!</p> <p>— Е, па фелер је, ето признајем! — поп |
а која има „немецко васпитање“ ни у чем ноблија изгледала од Јуле.{S} И она и она друга њена, ф |
сле тога увек је следовао какав поклон; нов шешир, нова хаљина или вођење на бал у Бечкерек, „д |
егова чреда била) зачуди се кад чу неки нов непознат му глас па приђе Северним Вратима на олтар |
вино и лубенице.{S} Уз бунар је стајао нов валов око кога се непрестано гуркала и џакала живин |
оја супруга,..{S} г. Петар Петровић наш нов учитељ, — представи их поп Спира.</p> <p>— Мило ми |
ек је следовао какав поклон; нов шешир, нова хаљина или вођење на бал у Бечкерек, „да се дете м |
дотерали!{S} Не ваља, не ваља ништа ова нова наука.{S} Куд ће нас то одвести — сам Бог ће знати |
у; она је имала диван глас а песма била нова, дотле не певана и не чувена у друштву, па је све |
е то научио као солдат у Талијанској, и Нова ковач који је знао и ту мајсторију, јер је имао ла |
њега је то научило.{S} Мила кишбиров и Нова бистош и данас се поносе што су били његови ђаци ј |
,</l> <l>Где заова цвеће бере,</l> <l>И нова мајка стере,</l> <l>Од садиплатна пут.</l> <l>Ој, |
а потписа; „каква су да су, — што каз’о Нова бистош, — моја су.“ — Па не само људи, него и толи |
о: „У јутру рано чим зора заплави, Вожд Новак тајно —“</p> <p>— Но, врло лепо!{S} Ваљда ћеш сад |
шарених торбица и новаца.{S} Попа броји новац, а брк му се смеши; броји и прича о детету, како |
зна што је немешка кућа а нека не жали новац које нам је дао Бог, фала Богу, доста и поздравља |
и свечаре, а попови им секли колаче, па новаца доста.{S} Било у селу добрих момака на женидбу и |
пешкира и пешкирића и шарених торбица и новаца.{S} Попа броји новац, а брк му се смеши; броји и |
.{S} Све некакви „ербшафти“.{S} Има тај новаца!{S} Кажу да је дупли вирилац.</p> <p>— Може бити |
ни порције ни екзекуције, ни трукованих новаца од папира, ни аренде, ни перзекутора, — него је |
у је сад! — рече и погледа задовољно на нове ботуше сравњујући их са оним старим на ногама. — А |
неке комедије за прављење локни, и неке нове хорнодле (назване по некој швапској принцези удава |
ава и да се поткрепи, јер ће му требати нове снаге сутра, кад оде на медљану ракију и на киселу |
ти,</l> <l>Твог ручног девера.</l> <l>У нове идеш дворе,</l> <l>Где заова цвеће бере,</l> <l>И |
адовољан је па обећава и Шарги и Пирошу нове чизме од ових зарађених двадесет сребра.</p> </div |
без арњева!{S} И једног таквог суморног новембарског дана, стиже из владичанске резиденције Т* |
своме пароху одрекао кола!{S} Али сад у Новембру месецу слабо ко и преже коње.{S} Ако их ко и п |
д — то није доживео још нико у селу), а нови учитељ се упути журно цркви на вечерње које је по |
{S} Оно је Стари Завет био а ово је сад Нови! — шали се поп Спира. — Него ви ајде онако по Хриш |
ило у цркву на службу.{S} Чуло се да је нови учитељ дошао, а онда, наравно да се надало, да ће |
ишараним бичаљем и швигаром.{S} Кад је нови учитељ запевао, сви су се људи претворили у уво а |
кле, к’о што сам рекла и казала, чим је нови учитељ дош’о, одмах су га салетили и једни и други |
њих, да види, ко је то?</p> <p>Тако се нови учитељ представио на вечерњи својим будућим суграђ |
и Савица читао Апостол, <pb n="78" /> и нови учитељ певао Херувику па чак (преко очекивања) и п |
</title> и стала делити навора, приђе и нови учитељ и узе три комада: за гђу домаћицу где ће би |
<p>На послетку дође и тај дан, стиже и нови учитељ.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Бил |
и свилени са сребрном пуцади а на глави нови чисти шеширићи, (у деце већих газда свилени и чупа |
село била та, што кроз који дан долази нови учитељ на место старог.{S} Ишчекивао се сваког дан |
пукао глас да је дошао давно очекивани нови учитељ, а и Ержа, поп-Ћирина слушкиња, која је ста |
доста и онај Бог наружио! — ропће овај нови „Јов“ са чарде.</p> <p>— Изгорећеш, несрећо једна! |
старог.{S} Ишчекивао се сваког дана тај нови учитељ, млад један богослов, на место старог учите |
ало се и у поп-Ћириној кући да је дошао нови учитељ.{S} Како је у ово село, као и у свако село |
ло, кад им дође и рече неко да је дошао нови учитељ.</p> <p>За пола сахата знало је цело село д |
е жене —</p> <p>— Ух, та не стари, него нови учитељ, господин Пера —</p> <p>— А, он!...{S} Не м |
коро празна.{S} У порти још осташе само нови и стари учитељ очекујући поп-Спиру, који се задржа |
н стан и већ послао сав намештај тамо у нови стан.{S} Фрау-Габриела се понудила, да му намести |
маћин. — А зар сад то ваља што раде ови новији, данашњи ови <pb n="310" /> учитељи?!{S} Све код |
ворило па се и уморило, жељно, наравно, новијих новости.{S} Знало је, да је поп Ћира у завади с |
честита душа; та да је, што кажу прико новина тражио, — па не би такву потрефио, тако је то бл |
у, тамо игра шаха, или пије пунч и чита новине, зна како ће овај цар онога фино преварити и раз |
ртаља воде, па мало пијуцне а мало чита новине, пијуцне опет па опет чита даље новине.{S} Док п |
а опет чита даље новине.{S} Док прочита новине и попије тако сатљик вина и холбу воде, прође по |
а и сад још једнако, по ваздан чита све новине, како су се ту скоро, лане или ономлане, неки љу |
новине, пијуцне опет па опет чита даље новине.{S} Док прочита новине и попије тако сатљик вина |
итарске — и који им је приповедао много нових и чудноватих ствари.{S} Приповедао им је: како је |
ејтином.{S} Све на њима чисто а често и ново, па и деца добила неки свечани, недељни изглед, па |
меће преда њ књигу.</p> <p>Дође ред на новог учитеља да прихвати.{S} Кад пусти глас па запева, |
ој цељи; бабе да чују а девојке да виде новог учитеља.{S} Само стара гркиња Соса, она се није к |
е кренула у цркву ни да чује ни да види новог учитеља, него да чује своје унуче Савицу, који је |
ривао — а како да једва не чекају овога новога учитеља за кога су већ причали који су га видели |
рипомоћ г. нотароша стање Шацине масе и новога наслеђа, напоменувши да је Шаца и њен једини и н |
ла кад се попне на кацу, па им траје до новога а нама око Сретенија нестане, па морамо да купуј |
башта.{S} Пред једном лепом кућом, још новом шиндром покривеном, са зеленим шалукатрама и проз |
учитељ овдашњи... то јест скородошавши, новопостављени.{S} Господин ваш отац имао је доброту да |
сла, а према томе и прихода крштавајући новорођену децу по селу.</p> <p>Мало који дан да не дођ |
ају вас у порти пред црквом, да крстите новорожденог младенца мужеског пола Неци Прекајцу. (Арк |
изненадила, као гром из ведра неба, та новост.</p> <p>Одмах на прво питање Јула је ударила у г |
и поље рада за купљење и распростирање новости, и са тих преимућстава, била је присна пријатељ |
после разносиле врло савесно и ревносно новости по селу.</p> <p>Која је од њих прва дознала за |
и учинили то.{S} Иначе никаквих других новости нема већ поодавно.{S} За сада је најновија ства |
а се и уморило, жељно, наравно, новијих новости.{S} Знало је, да је поп Ћира у завади са поп-Сп |
ћи густе димове на доле преко камиша на нову стиву лулу.</p> <pb n="326" /> <p>— А, фала, фала! |
њене радости, кад прексутра у вече нађе нову мараму под јорганом!...{S} Е, та само то ће ми вре |
у — као закопана, и он је морао тражити нову парохију и добио ју је у В**.{S} Сад је, хвала Бог |
а многом удавачом <pb n="337" /> доћи у нову кућу; јер „зуб времена“ изгледа да је немоћан прем |
— ословљава га поп Олуја, показујући му нову лулу, — а ви ми и не честитате!{S} Морам сам да ва |
ке дућане, земље, винограде, а и готова новца доста.{S} Него извол’те.</p> <p>Пођоше.{S} Поп Сп |
о <pb n="321" /> је у себи, да ће за те новце, (за које је држао да су већ готови да оду ђаволу |
да добије у амту место, па пише и мами новце и залуђује младеж.</p> <p>— Та... оно, милостива, |
Ето ње сутра —</p> <p>— Аја, неће моја нога више крочити у ову умацурану кућу!...{S} Спиро, ај |
уз друго ђуле.{S} Шта ти ту нема!{S} И нога од неких старих маказа којима су некад секли крила |
његова сестра Јана из диштрикта.{S} На ногама лаковане <pb n="381" /> чизмице са златном ружиц |
дно са природом и селом променио.{S} На ногама му чизме, на плећима дороц, а преко њега дуга ка |
оје, не играју се да се искаљају.{S} На ногама им чизмице, на плећима преко кошуље од танког ср |
кожух или дороц и шарена кабаница, а на ногама не <pb n="242" /> видиш више опанке — које какав |
љиво. — Еј, несрећо чупава, та ти си на ногама заспала.{S} Само да ти је да чмаваш, не начмавал |
ботуше сравњујући их са оним старим на ногама. — А код кога си купио овај фланел?</p> <pb n="3 |
ди па спавај; а у зору да си ми рано на ногама, па опери све то, кад вечерас ниси ни за шта!{S} |
забацила главу па све баца ноге и шора ногама по земљи, па дигла нос у небо, мислиш Венус је, |
е дераше и ваљаше по прашини и бацакаше ногама, па се не да матери да га дигне, а она се савила |
(А Рада легао у кола па се дере и брани ногама)...{S} Па зар кад баба дође с вашара с медљаним |
једу дуд, не смеју да се јуре и шорају ногама прашину, која је неупотребљена са шаке мирно леж |
а лети једно за другим и пада на леђа а ноге му полетеле у вис.{S} Али се нико није одрекао сво |
лужио!{S} Идем, Ћиро, куд ме очи воде а ноге носе, и ти гледај шта ћеш без попадије; да те види |
р прико десног ока, па чизме на боре на ноге, па стиву лулу пустим на дугачак камиш нуз трбу, д |
додао, да ће му сутра оба попа доћи на ноге да се погађају да их вози.{S} Морају путовати а се |
е, смеје, па забацила главу па све баца ноге и шора ногама по земљи, па дигла нос у небо, мисли |
то више вреди него да сам га бацио под ноге.{S} Нека иде бестрага, казаћу, да одустајем и праш |
крипи ђерам; то вуку воду да баба опере ноге, и док пере он грди и издаје наредбе за сутра.{S} |
зиогномију своју.{S} Не видиш више босе ноге, ни кратке рукаве, ни папучица, ни цицаних сукњица |
ак покуса из тањира.</p> <p>— Ево вам и ноге... да вас воли пуница, што кажу! — смеје се гђа Си |
а’ госпоју и госпојицу! — рече и тресну ногом љутито.</p> <p>Оне дођоше а поп Спира их узе пред |
а је л’ могуће!“</p> <p>Ишли су полако, ногу пред ногу.{S} Поп Спира му је даље показао све бољ |
кожу да не пропушта воду и да не убија ногу.{S} После бабе и свекра, никога, ваљда, не негују |
гуће!“</p> <p>Ишли су полако, ногу пред ногу.{S} Поп Спира му је даље показао све боље куће и у |
збедно место, где седне, обвије реп око ногу, зажмири па ћути.{S} А гђа Перса га нађе па га ста |
Ћира који се ухватио за левчу и метнуо ногу на потегу да се попне у кола; обоје застадоше као |
а.{S} Све су тога дана формално спале с ногу јурећи из сокака у сокак.{S} И сама гђа апотекариц |
У поп-Спириној се кући формално спало с ногу од ово неколико дана.{S} Поп Спира је био стари Ср |
у.{S} Постаде интимнији и пребаци десну ногу у кола преко седишта.</p> <p>— А откад?</p> <p>— П |
п Спира је купио и велики калуп сапуна, нож за транжирање шунке и још многе кујни потребне ства |
о, —- вели поп Спира, — да се научим на нож, брица па брица.{S} Овако сам се научио; некако ми |
ојекако слагале; ал’ од ото доба, крв и нож, крв и нож!{S} Једна другу и да не види!{S} А већ, |
гале; ал’ од ото доба, крв и нож, крв и нож!{S} Једна другу и да не види!{S} А већ, до душе, и |
рекне, него је узео па разгледао један нож који је остао ту на столу и прочитао је у којој је |
арошевица држећи <pb n="198" /> једнако нож у руци и дињу на крилу. — Ал’ послушајте ме!{S} Узм |
же обрве, а доби две озбиљне бразде око ноздрва — јесам ли се, то јест, добро атресир’о, и ’хоћ |
све чисто, — рече гђа Сида сва бледа а ноздрве јој побелеле и прекрсти руке па опет погледа на |
ве је све те било ту у авлији!{S} Прави Нојев ковчег!{S} Било гусака угојених тако, да, кад их |
p> <p>— Не марим ти ја за те покенесе и нокенесе, како ли их зовете!{S} Никад не знаш шта си из |
а јела; каква пилећа чорба, паприкаш са ноклицама и једна српска гужвара — па више не тражим да |
и похвали вино, а за тим опроба перо на нокту од левог палца па запита:</p> <p>— Шта ’оћете и к |
баће и через мишева; накотила се поган, нос да одгризе... ја ћу натакнути на мишоловку, а знаш |
а ноге и шора ногама по земљи, па дигла нос у небо, мислиш Венус је, нико к’о она!{S} Ху!{S} Та |
p>А поп Спира је само слуша.{S} Дува на нос, окреће стиву лулу око камиша и шета се по соби и з |
столицу а наочаре обрисао и натакао на нос, па из пола табака диктовао једном малом лепо очешљ |
ица похитала је, обукавши се на врат на нос, гђи Гециници касирки и гђи апотекарици, да види, д |
. гледа.{S} Извади наочари, метне их на нос, а смеши се све, па опет гледа, и пита ме: је л’ то |
и до песме и до певања! — рече и убриса нос шпицем од мараме којом јој беше повезана глава, па |
је Нића још са сокака.{S} Све му голица нос ова твоја силна саламура.{S} Зар ја не знам, зар не |
за то толико, ал’ што ће ми пуцати под нос она бештија!..{S} И онако знам шта и како о нама го |
флашу са сирћетом, па све ми међеду под нос, па онда, знате, дођем к’о мало к себи!...</p> <p>— |
и чита Апостол, а само чујеш како брише нос од силних суза.{S} Била је сретна преко сваке мере |
а, и гђа Сида и баба Макра; сви бришу и нос и очи.{S} А Нића боктер — у чизмама и ћурдији са га |
је ваш паворски а друго наш беамтерски нос!{S} А зашто нас и плаћаду, нег да га свуд забодемо! |
Код своје рођене куће, па да не смеш ни нос да промолиш кроз капију.{S} Ето тако смо време, Ћир |
и приђе лојалној свећи, и стаде мазати нос врућим лојем од свеће која је горела. — Та како да |
вуче; та саплешћете се па ћете разбити нос.</p> <p>— Јао мене жалосне! — викну очајно гђа Габр |
тејшасоњку, нек она не тура, каже, свој нос у мој виршофт; коме је дао Бог, <pb n="182" /> тај |
ветар, што свуд завирује и забада свој нос, и нег онај месец, што блене по сву ноћ по овим све |
еби госпоја-Перса, — мора она свуд свој нос да забоде!{S} Ништа друго, него је дошла само за то |
лас, а Меланија брише танком шнуфтихлом нос, да <pb n="131" /> би предупредила поток суза.{S} Г |
видили, а да видите, какав му је црвен нос!{S} Дакле, молим...</p> <p>— А благодарим!</p> <p>— |
нтом задовољни домаћин. — Ала имаш фајн нос, тане му госино!</p> <p>— Па зато га и негујем и ти |
hi>тужитељ</hi> ушао) прилично покуњена носа и црвених јагодица, а поп Спира на против — и ако |
> равнодушна кад јој, тако рећи, испред носа односе прилику?! — Тако је!{S} Истина је!{S} Али ј |
ије доста, кад си му, тако рећи, испред носа уграбила зета?!.{S} Ако ћеш право да ти кажем, — ј |
а</hi> протиница пре мене!...{S} Испред носа да ми се <pb n="351" /> измакне!...{S} То ти је он |
што да не идемо?</p> <p>— Та зар испред носа ти га одвукли па сад нам се смеју и он и она бешти |
љу, па све везе, док се не озноји испод носа, па добије к’о неке мале брчиће као од росе.{S} А |
а лицима као порцуланске „супшисле“ без носа и уста а са очима мастилом поправљеним, и на после |
ок нису краве дошле кући, није смела ни носа промолити оданде.{S} А у томе се и тата одљутио ма |
старије, сад већ и лети, чим захладни, носе ботуше.{S} Једна по једна способност их издаје.{S} |
ећу своју, па да лете коњи тако и да га носе тако све до на крај света, у мрак, у пустолину.... |
а по једна способност их издаје.{S} Обе носе наочари.{S} Остављају раније штрикераје и признају |
!{S} Идем, Ћиро, куд ме очи воде а ноге носе, и ти гледај шта ћеш без попадије; да те видим онд |
убе у руку а оне њих у образ, а девојке носе сунцобране држећи их по средини обавијене марамом |
ат’ се снаице!</l> <l>Гле! друге дар ти носе;</l> <l>Од ружа гњездо красно,</l> <l>У гњезду гуч |
деце — која су такође чинодејствовала, носећи крст и чираке и рипиде — све њихове мараме и пан |
а сам визиту... немам сад кад.{S} Ајде, носи то брже!...{S} Дакле, шта је то било, слатка!?{S} |
Ајд-ајд, — продужи Нића више за себе. — Носи те ђаво, а и тражиш ђавола!{S} Само немој после др |
да му одело стоји к’о катани мундир, да носи ирошки пошу, да има лепе брчиће и да лепо пева!{S} |
мора да је нежењен, јер пошу око врата носи баш ирошки; један му крај све лепеће преко левог р |
— Боже мој, што ти је човек; не зна шта носи дан а шта ноћ! — мислио је кад је куповао. — Ди са |
рукчије мора бити обучен, ма да више не носи <hi>ни он</hi> мантију! — Ха, ха, ха! — смеје се г |
у риту на глисту караше и другу рибу, и носи за шеширом велико перо од чапље, а чим изађе изван |
како приметише бабе; и што онако ирошки носи пошу око врата, како рекоше девојке — да је, дакле |
слили?!{S} А после, нека — вели, — ђаво носи и наше уши... ни магарац се, каже, није прославио |
Па, што украду украду, ајд’ нек и’ ђаво носи; нег што још волу да намагарче газду коме украду к |
а ствар забораву.</p> <p>— Нека га ђаво носи! — вели поп Ћира. <pb n="258" /> — „Паметнији попу |
натруков’о банки, натруко’во — нек ђаво носи; нећу да се после каже и да ми се прибацује да сам |
емо флегматични.{S} Е, Спиро, Спиро, не носила ја ту мантију!</p> <p>— Па девојачка су врата св |
не боје са цветовима а Меланија је увек носила хаљине затворене боје.{S} Јула је радо проводила |
к’о деца, с катихетом „<hi>вертеп</hi>“ носили; ја продуцир’о „<hi>цара Валтазара</hi>" а он „< |
онда из благодарности оправио сахат; а носили га чак и у Темишвар неколико пута паори, кад иду |
а ико и родио) и кад су се још перишани носили.{S} Или приповеда још давније ствари, из времена |
о старим временима, кад су још солдати носили курјуке, кад је она била девојка, па је певали п |
Бога ми, свакојако.{S} По четир таса се носило Недељом, тако да је свет избегавао цркву через т |
<pb n="263" /> <p>— Ту је код мене.{S} Носим га увек са собом (у злу не треб’о!) Ал’ која ми и |
же он. — А ти, Живо? „Ја ћу први тас да носим.“ — А ти, Нико? „Ја ћу црквењак“. — А ти? „Ја ћу |
о, к’о човеку раднику.{S} Та зар сам ја носио кадгођ ове пударске опанке?!...{S} Нег’ чизме и л |
а, врло леп био, али увек кратке рукаве носио и зими ишао без зимског капута.{S} Али, што би, б |
волели старога учитеља Трифуна који је носио до чланака дугачак пепељаст капут на струк и прсл |
ал вина пред њега, а већ перо и мастило носио је увек он сам са собом.{S} За тим седне за сто п |
исто је излишно напоменути, да се лепо носио, кицошки чешљао и учтиво понашао, те га је и женс |
с токама, и чизме, и свилен чупав шешир носио...{S} Еј, да сте ме нешто онда познавали, снаја, |
то горела од стида а око <pb n="394" /> носића и испод очију сва се ознојила.{S} Али сватови на |
несрећом преко валова па колики је дуг носом о земљу, и док се он освестио и дигао, она је ком |
то</hi> је судбина!{S} Ту нам срећа под носом, — и ми да је не видимо!!“ Разговара се и са попо |
ио у резиденцију.{S} Место да добије по носу, к’о што је већ неколико пута и заслужио то, он јо |
великог пријатељства и љубави — али г. нотарош и госпођа нотарошевица споменуше да је овако св |
ино, у подрум по вино,“ додаје г. Кипра нотарош, а Совра гајдаш запева: „Сипај, Тино, кроз кеце |
доспео.{S} Стари сват ће бити г. Кипра нотарош, кум г. Доктор (Шацин будући колега), а девер ћ |
ђу собом, нотарошем, за то што и сеоски нотарош није шиљио него је рашчешљавао бркове, па је из |
игује онако кривовратаст.{S} Бечкеречки нотарош кад тера кера — обично после асентирунга — не м |
нећете надалеко наћи.{S} Ето, господин нотарош баш зна шта је вино, па кад год хоће добра вина |
и, али врло, врло ретко, даље: господин нотарош, апотекар, хирург, господин-нотарошев писар, ал |
р, али овај само оних дана кад господин нотарош није ту у селу, иначе иде код Шолема Чивутина у |
о око десет сахати, баш кад се господин нотарош кретао у амт, отворила се широм капија Пере Тоц |
руку нашу,“ <pb n="4" /> вели господин нотарош, па му залепи пола десетице на шешир, а Совра д |
дин-нотарошевом столу, у којој господин нотарош држи трафику, а то је једна женска прилика шира |
чно — корак два па стане — као господин нотарош кад иде шором по званичној дужности.)</p> <p>Ер |
идиног.{S} Гајдаш је отпратио најпре г. нотароша и госпођу му, за тим тетка-Макру, и на послетк |
а Макра је опет изложила уз припомоћ г. нотароша стање Шацине масе и новога наслеђа, напоменувш |
пала а овај опет позове господина Кипру нотароша а Кипра своју супругу.{S} Г. Кипра ће бити на |
да нам позајмите само за ноћас вашега „нотароша“ ... овај... мачка вашег. (Мачка су звали, она |
дин нотарош, апотекар, хирург, господин-нотарошев писар, али овај само оних дана кад господин н |
Да ниси ти, Кипро, чуо што? — пита гђа нотарошевица мужа.</p> <p>— Ја... баш ништа, — вели г. |
тва и љубави — али г. нотарош и госпођа нотарошевица споменуше да је овако свечаније а и званич |
вака свога видети, а све ће видети Тиму нотарошевог писара који у селу живи као мали бог са сво |
ка а темељна као она фигура на господин-нотарошевом столу, у којој господин нотарош држи трафик |
шег. (Мачка су звали, онако међу собом, нотарошем, за то што и сеоски нотарош није шиљио него ј |
} А његова је породица велика; све сами нотароши и вармеђаши, а има и два архимандрита у породи |
доше радо и кренуше се од принципала г. нотарошу а од овога тетка-Макри, која се такође свечано |
и: „Господин-домине, — обратив се Кипри нотарошу, — молим вас лепо, мало од оних крофни из оног |
м, да свратим к њима, ваљда ће господин-нотер знати све...{S} Кад оно... ви нисте ни чули!{S} Н |
аних госпођа а ове са крај села само да нотира, — јер најверодостојнији извор за тај догађај, т |
п Ћира у завади са поп-Спиром, па је то нотирало и почело сматрати као стару и већ обичну ствар |
ноћ</hi>.{S} Па сву ноћ коњи једеду, а ноћ се отегне к’о гладна година... а коње треба ’ранити |
аву, — вели Нића. — А каква је фајн ова ноћ, није ни чудо!{S} Та чудо би било да нисам баш нико |
у беамтерску душицу, кад је овако пасја ноћ напољу.</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу, Нићо! ’хоћу, роде, с |
аборавили, колика је дугачка <hi>зимска ноћ</hi>.{S} Па сву ноћ коњи једеду, а ноћ се отегне к’ |
другој једној баби, како јој се јуче на ноћ приснио њен покојни Лала. — Дош’о па стао прид мене |
На село се почела спуштати блага летња ноћ и, како се то песници лепо изражавају, почела је ум |
ти је човек; не зна шта носи дан а шта ноћ! — мислио је кад је куповао. — Ди сам се ја и могао |
село па и сам Нића боктер спава, кад је ноћ тако лепа, звезде тако лепо жмиркају с тамно-плавог |
а скели на Банатску страну.{S} Већ се и ноћ спустила и обавила све унаоколо, све па и бескрајан |
аму и тату који се о њима брину и дан и ноћ? — пита путник и гледа мило децу.</p> <p>— Та а а, |
шља перје, да се кол’ко тол’ко прекрати ноћ.</p> <p>Поседају у топлој соби па чешљају перје.{S} |
ма, оним украђенима.{S} А сад: лаку вам ноћ свима, па и теби, Ракила, диндушманине мој један.</ |
ог знати.{S} Јер гђа Сида је и сама дан ноћ радила и спремила је свега толико много, да младенц |
е једнако био доле на дну.{S} Ту се дан ноћ задржавао и у не малу бригу бацао поп-Спиру <pb n=" |
— „Зар тако рано?{S} А штета овако фајн ноћ!“ — „Та било је разговора па и сувише.{S} И тако су |
оран човек коме је благи Творац одредио ноћ за одмор и спавање, и захркао је и није приметио ка |
шћу, свињском или рибљом, која се преко ноћ добро упила у кожу да не пропушта воду и да не убиј |
н дуго и дуго мислио на Јулу и дубоко у ноћ прелиставао Песмарицу, читао многе песме и певушио |
оже да буде.{S} За то је остао дубоко у ноћ и јео и пио у кујни.{S} Кад су га опомињали да иде |
ниш! „Безумни, вели евангелист, још ову ноћ узећу ти душу“...{S} А човек, што кажу, „ништа собо |
дугачка <hi>зимска ноћ</hi>.{S} Па сву ноћ коњи једеду, а ноћ се отегне к’о гладна година... а |
уде.{S} А веселиће се целога дана и сву ноћ, јер младенци остају у кући а тек после неколико не |
рицама у Кун-Сент-Мартону што су ти сву ноћ играле чардаш...{S} За то си ти сад и дотер’о до па |
баш би’ га питала: мисли ли се тако сву ноћ шпацирати, па би’ му послала боктерски рог, бар да |
нос, и нег онај месец, што блене по сву ноћ по овим свету; ди ја стигнем, ту не може ни месец н |
и, па дође много лепше!{S} Па мало коју ноћ да не говори тако из књига; а ја седим у кревету па |
ху, завадила је с мужем па долази сваку ноћ; докле је ту, све се чују издалека шијачке гајде ка |
гребеном и дави је.{S} И тако то сваку ноћ ради, и тако то траје док петли не запевају, а онда |
етог Николе па до Богојављења иду сваку ноћ по кућама и који се — узгред буди речено — умеју ве |
и после толико недеља!{S} Е, фала, лаку ноћ!{S} Е, ти си ме сад, тако рећи по други пут запопио |
кућу ови млађи!</p> <p>— Е, дакле, лаку ноћ! — веле девојке и љубе се као да се неће опет сутра |
е грли слатки сан; спавај, спавај, лаку ноћ, о Јуло, Бог ти у помоћ!“</p> <p>Јест, то каже драг |
оз шалукатре рекла му: — Лаку ноћ, лаку ноћ!</p> <p>— Јуцо! — чу се глас гђа-Сидин. — О, Јуцо!< |
ав и одрпан к’о бојтарова капа.{S} Лаку ноћ!“</p> <p>Док мало после и то не умукне заједно са н |
тако рећи по други пут запопио.{S} Лаку ноћ.{S} Чекај само да уништим овај проклети корпус дели |
песму и кроз шалукатре рекла му: — Лаку ноћ, лаку ноћ!</p> <p>— Јуцо! — чу се глас гђа-Сидин. — |
гом, збогом! — вели једна другој — Лаку ноћ!{S} Пријатно спавање!</p> <p>— Ама канда ћемо ноћас |
ира.</p> <p>— Е лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ.</p> </div> <pb n="31" /> <div type="chapter" xml:i |
билно обасипао пољупцима.</p> <p>— Лаку ноћ... доста је, укебаће нас! — шапуће Јула и отима рук |
, диндушманине мој један.</p> <p>— Лаку ноћ, ча-Нићо!</p> <p>— Ех, кад овако иде све лепо, па о |
а онако у српском смислу.</p> <p>— Лаку ноћ, ча-Нићо! — одговара му брзо и тихо Шаца, па гура т |
аљке једне, — вели поп Спира. — Па лаку ноћ!</p> <p>— А баш кад спомену, дете, сневање, — вели |
реко уста, — само: ћуткац! — А сад лаку ноћ.{S} И фала на дочеку.{S} Ал’ баш је било све лепо!{ |
је се поп-Олуја.</p> <p>— Е па сад лаку ноћ.{S} Бар ћу једаред мирно спавати после толико недељ |
! — вели јој поп-Спира.</p> <p>— Е лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ.</p> </div> <pb n="31" /> <div t |
оложењу додаде плашљиво и полако: „Лаку ноћ, и мило и драго.“</p> <p>Меланија му одговори прија |
биће и сутра дана за разговор!“ — „Лаку ноћ!“ вичу с једне стране. „Лаку и благу!“ одговарају с |
ипи по ваздан од јутра до мрака, и целу ноћ бије монотоно у прозоре, и ујутру опет осване облач |
теј од мекиња, па сад ћете кашљати целу ноћ! — ословио би често забринути син Ћира своју маму, |
са.</p> <p>— Господин’ Перо, ја ћу целу ноћ мислити на вас како сте ми обећали књигу.{S} Догод |
!{S} Та помислите само!{S} Целу целцату ноћ сам сневала како се куглам, па све са неким слугама |
а нег’ што ће га ноћас бити!{S} Та чува ноћас село <pb n="397" /> сам светац свети Ђурађ!{S} Та |
није било бољег боктера нег’ што ће га ноћас бити!{S} Та чува ноћас село <pb n="397" /> сам св |
оја, да нам позајмите часком, управо за ноћас, вашега мачка.“ Кажи да се јавио од некуд из комш |
а да вас молим да нам позајмите само за ноћас вашега „нотароша“ ... овај... мачка вашег. (Мачка |
, — вели госпоја Сида, — што сам вам ја ноћас сневала, још ни сад не могу да дођем к себи од чу |
вачему; о дану, како је леп а како је и ноћас изгледало да ће бити кише.{S} О госту ни речи!{S} |
ијатно спавање!</p> <p>— Ама канда ћемо ноћас имати мало кишице; видите ли ви како нам се спрем |
поп-Ћира, — Пост’о си разговоран нешто ноћас, а?{S} Разбио му се ваљда сан па избија!{S} Не зн |
b n="289" /> ти, Меланија, чедо, ти ћеш ноћас опет бунцати, ако назебеш сад тако у тој лакој ха |
ако стара, сирће, синко.{S} Снивала сам ноћаске тако којешта, а утувила сам добро, рано, да, ка |
оме је био узрок ноћашњи сан, управо не ноћашњи него сан у саму зору.{S} И откуд само то да сни |
уморна и расејана.{S} Томе је био узрок ноћашњи сан, управо не ноћашњи него сан у саму зору.{S} |
кабаницу и дороц.</p> <p>— Ала да пасје ноћи, тане му госино! — вели Нића. — Таман за лопове!</ |
ећи у исто време и своју дужност.{S} Те ноћи, тако УЗ гајдаша, издувао је весели Нића боктер хи |
т, али не склопи ока и не заспа целе те ноћи.{S} А и што ће јој спавање и сан, кад овако будна |
ила сажаљење, — мож’те сад ако ћете три ноћи, кад сте натрефили на лудога Ћиру!</p> </div> <pb |
па три ђакона да читају три дана и три ноћи, па да им још претекне!{S} Утуби то, газда-Перо, — |
еколико кратких јесењих дана.{S} Па тек ноћи!{S} Како су им ноћи дуге биле које су провеле у пр |
њих дана.{S} Па тек ноћи!{S} Како су им ноћи дуге биле које су провеле у премишљању и једна и д |
ућани време у доба кратких дана и дугих ноћи.{S} Домаћица ће једна другој слати по пун тањир од |
, него пођите око подне, па онда морате ноћити у Ченеју код господин-пароха, оног, оног што га |
жеге и врућине али и пријатне вечерње и ноћне хладовине.{S} Дан је за даном све краћи бивао.{S} |
ко на лево од долме.{S} Подухнули већ и ноћни ветрови, заталасало се оно бескрајно тршчано море |
на, к’о да је и онако мало на сокаку; а ноћом неки гајдаши, тамбураши, трумбеташи, Ћиро, неки к |
о човек изићи на сокак од прашине.{S} А ноћом се опет вуче читава компанија; ту су ти са неким |
клајдерштока па се сва предала читању а ноћом у сну све говори из књига: „О, Едмонде, ми се мор |
тако чимгођ поливати.{S} Тражите ђавола ноћом, — наставља Нића, пошто се добро наместио на клуп |
ни мирна сана.{S} Кажем ти; ни дањом ни ноћом нисмо били мирни од њихових безобразлука.{S} Тама |
о <hi>она</hi> зна!{S} Неко дањом, неко ноћом; тек дошло време, да се поштен комшилук расели од |
били ноћоске, синовче, ај?{S} Ко се то ноћом у глуво доба брије, ај?</p> <p>— Нико! — одговара |
i> постали швалери,</l> <l>Ал’ не следу ноћом да идеду,</l> <l>Од вашака паворски’ момака;</l> |
е брже перја.</p> <p>— А ди смо то били ноћоске, синовче, ај?{S} Ко се то ноћом у глуво доба бр |
Ди ли је то, да ми је само знати, било ноћоске ово берберче?!{S} То ја фурт штудирам, па ево н |
ла, да је, како је гђа Перса уверавала, ноћу „бунцала само на немецком“.</p> <p>Док се гости на |
остављају гнезда празна на димњацима, а ноћу чујеш кроз мокар ваздух са далеке висине над тобом |
м девојчуром што дању по ваздан дрема а ноћу краде маст и пече крадом лукумиће, кад сви по кући |
буџа које се дању по дућанима продају а ноћу и забадава по сокацима деле.{S} Али данас пре подн |
а хоће да кашље.{S} Колико је само пута ноћу преварио поп-Ћиру.</p> <pb n="28" /> <p>— Ви опет, |
амо што не грокће од дебљине.{S} Већ се ноћу чешља перје, да се кол’ко тол’ко прекрати ноћ.</p> |
комшијска дечурлија и кваси турове, а и ноћу је једна лепота слушати жабе, кад почну да певају. |
и био и нуди и мами на уживања и дању и ноћу.{S} Дању газе по води комшијска дечурлија и кваси |
ије мислила ни на кога, није ни дању ни ноћу снивала још никога.{S} Она је волела своје пилиће |
му послала боктерски рог, бар да знамо ноћу кол’ко је сати!“</p> <p>И опет излази Ержа и нуди |
о; тај твој „боктерај“!{S} Много скиташ ноћу, Нићо, па би’ венула за тобом, бојим се!{S} Па те |
коме је, према томе, следователно, <hi>ноћу</hi> много живље него дању.</note> </div> </back> |
дед’ Спиро!</p> <p>Путници поседаше.{S} Нуде домаћина.{S} Он се извињава.</p> <p>— А фала, фала |
домаћин, па се примиче и једу заједно, нуди један другог бољим залогајима и заливају их из бок |
вам се допада; извадите још једаред, — нуди га поп-Спира.</p> <p>— Хвала лепо! — одбија гост.< |
а служите се, чесњејши господин-Ћиро, — нуди га домаћин... — Шта, ваљ’да вам се не допада кајга |
о је сати!“</p> <p>И опет излази Ержа и нуди и господина Перу на вечеру, а он ил’ прими понуду |
Пије Нића ракије, па се прихвата јела и нуди домаћина.</p> <p>— Ово ми је по трећи пут што вече |
ендек се напуни опет као што је и био и нуди и мами на уживања и дању и ноћу.{S} Дању газе по в |
зниле.{S} Домаћин навалио па их једнако нуди, чешће поп-Ћиру с којим је мање познат, кад се куц |
а беамтера издаје.{S} Њега је, до душе, нудио Глиша Сермијаш да иде у собе где су господа и беа |
радо једе „цвечкен-кнедле“ и „грундбирн-нудле“ и онда не зна шта је доста.{S} А умела је некако |
кен-кнедле“; лети њих а зими „грундбирн-нудле“.{S} Кад тога има она онда, како сама вели, не зн |
а је то само пасија, тумарати тако брез нужде по блату!{S} Е, ово ти је баш права каштига Божиј |
не мећем —</p> <p>— А, па ви немате ни нужде!{S} Така кожа!</p> <p>— Дакле слушајте!...{S} Ал’ |
ре.{S} А чим сам казао шта је био, није нужно да напомињем, да је леп у лицу, нежнијег састава |
лико је свега другог било, тако да није нужно ни ређати све.{S} Доста што ћу вам рећи, да је Ша |
> <p>— О, молим, молим, то није било ни нужно...{S} Ако ова риба на асталу, — рече и показа на |
и вандрокаш.</p> <p>И доиста то је било нужно, јер Лекин зељов мање је лајао на босе паоре, ал’ |
баш попа поименце, мислим да није било нужно досад да кажем, јер је давно речено, да су сви по |
кав Грк, на није ’тео ни крајцаре да да нуз девојку.{S} А поп Ћира, Бога ми, паметнији — па при |
е морала да се ’вата у коло, па да игра нуз мене!</p> <p>— Па зашто је онда ниси одма’ уз’о?</p |
5" /> могу примити на кола у предњи сиц нуз мене!?{S} Па ето и господин су, на прилику, парок к |
, па стиву лулу пустим на дугачак камиш нуз трбу, да ви’ш ондак ђаволства!{S} Него овако у овом |
и понуди госта напред који после малог нукања уђе поребарке.{S} Попини су чули већ за долазак |
вол’те, служите се, код мене нема много нукања.</p> <p>— О молим, молим, — вели г. Пера и окрен |
не конце и вунице од неких десет разних нумери, које све није могао ни да запамти него је све т |
раге воље! — вели Аркадија и меће преда њ књигу.</p> <p>Дође ред на новог учитеља да прихвати.{ |
сама госпоја Сида умешати и заузети за њ. „Срам вас било, бећари једни, грдила би их она тада, |
хом Чарнојевићем; јер се приповедало за њ, да је био наизменце час у рукама Ракоцијевих Куруци, |
дабоме, — брани га гђа Сида и не да на њ.</p> <p>— Ајд-ајд!{S} Ја ти ипак кажем, да ја добро п |
е ме заокупили ту! — обрецну се Јула на њ.</p> <p>— Па зар ја диваним што зло!?{S} Велим: да ва |
p> <p>— Срам вас било! — дрекну Јула на њ склањајући збуњена бујну косу своју под плаву цицану |
е зна, те што му тако и нико не може на њ отићи и сузама га својим залити, а ви отидите до „гос |
авио чизме, ипак га нема.{S} Јула је на њ мислила и тих дана једнако се чешљала онако како он в |
леђа.{S} Мало мало па се тек окрене на њ па га лепо погледа, а једнако меси живо и жустро а св |
а се дереш к’о магарац! — обрецну се на њ из авлије домаћин који је, као сваки попа, радије иша |
а чуваш село, — гракнуше они у кујни на њ.</p> <p>— Та откако је избушен први бунар у овом селу |
па му напунили уши!...{S} Сирота Јуца, ње ми је само жао!{S} Она, дабоме, не уме онако пиљити |
чем ја:{S} Мелани, о Меланија!{S} Ајак, ње нема па нема!{S} Тражим је по свим собама и по целој |
аопако ти звонило —</p> <p>— Ето ти сад ње, како само говори!</p> <pb n="127" /> <p>— Та да!{S} |
чија више, јер се он сам најчешће поред ње пратио сокаком и Циганин му је пред зору свирао а он |
а и да даје савете Јули која седи поред ње или Жужи која у то доба обично полива улицу или плев |
е бегенисала; јербо кадгод прођем поред ње а она се увек ондак сети па намешћа мараму и зулове, |
да изађе један пар паворски’ опанака од ње.{S} Немој да те буни штогођ, што је ча-Нића „беамтер |
ула је упутила на тетка-Макру, да се од ње још боље о свему извести.{S} И гђа Сида се реши, да |
мирно два педља дебело а на јесен ће од ње једно славно блато да буде.{S} Ко је шта имао да свр |
присна фрау-Габриела зна много више од ње, и желела је, да јој се чим било освети, али није ум |
учајно сам код ње свратила малочас и од ње чула.{S} Скаменила сам се, кад сам чула, и једва сам |
.</p> <p>— Срећа те су сви паметнији од ње у кући па јој не даду за право, — вели гђа Перса. — |
гледала да свега и више и боље буде код ње, и кола и коња, и пешкира и гајдаша, и постављених с |
гђа натарошевица... — случајно сам код ње свратила малочас и од ње чула.{S} Скаменила сам се, |
а.{S} Њен заручник је по ваздан био код ње.{S} Чим сврши школске часове, а он ајд одмах к њима. |
ке и услуге, а што је најлепше било код ње то је, што се није дала дуго молити.{S} Долазила је |
е ону Тотицу, што <pb n="294" /> је пре ње ту била, отер’о.{S} Па сад га салетили и поручили му |
да му је већ тешко било и пола дана без ње.{S} И не знам како, већ тада му је падала на памет с |
а не би ни једне секунде могао бити без ње, то јест Меланије; а да се, не дај Боже, стрефи штог |
се само пути тук’о у колу, а све через ње!...{S} Све је до мене морала да се ’вата у коло, па |
т година пред смрт слабо се и мицала из ње.{S} Од те коже је направила и припасала лепо патку к |
дана је преписивао неку Песмарицу и из ње преписивао све песме које су годиле расположењу њего |
ити што така васпитана младеж излази из ње.{S} Фини младић к’о из штифта, к’о из штифта! — пона |
аводити целу, него само понеко место из ње испричаћемо.{S} У тужби се поп Ћира бави прво самим |
7"> <head>ГЛАВА СЕДМА</head> <p> <hi>Из ње ће читалац видети како је било код поп-Спире на ручк |
head>ГЛАВА ОСАМНАЕСТА</head> <p> <hi>Из ње ће читалац видети, какве тешкоће има да савлада чове |
ead>ГЛАВА ДЕВЕТНАЕСТА</head> <p> <hi>Из ње ће читаоци видети да су имали право наши стари кад с |
>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ТРЕЋА</head> <p> <hi>Из ње ће радознали читаоци дознати (из разговора поп-Ћире |
ад је овај изјављивао, да је готов ради ње да заборави и отера и своју венчану жену и њу да узм |
оварали!... „Којешта ме пита!“ Видиш ти ње, мустре једне!{S} Ваљда те неке питати колико нам је |
аше на крилу, друго и треће седеше крај ње и занимаху се јелом, а четврто, најстарије, беше иза |
о нешто.{S} Јула чита, а мама ради крај ње и ћути, кад она у себи чита; или је слуша, кад Јула |
ено; свак има своју, па не да другом до ње него се кољу к’о кере сваке недеље.</p> <p>А што се |
а а тек после вечере одлазила.{S} Преко ње је гђа Перса дознавала многе ствари из разговора кој |
рвета пред кућом једна млада жена а око ње дечица.{S} Једно држаше на крилу, друго и треће седе |
ни луд ни пакостан!{S} Е, видиш ти само ње, како совјетује... к’о неки фишкал —</p> <p>— Како г |
ми више ниси запевала!{S} Гледај ти то ње само!</p> <p>— Кад не умеш паметнију какву да нађеш, |
!{S} Јеси л’ ме разумела?{S} Ви’ш ти то ње!! викну гђа Сида, а стегло јој се у грлу од силне жа |
ра, — боље нек се тамо испраска.{S} Ето ње сутра —</p> <p>— Аја, неће моја нога више крочити у |
етнуо на своја лака лепа кола.{S} Њега, њега најбоље...</p> <p>— Е, врло добро.{S} Па иди, па с |
дупирали и кварили ал’ девојка га хоће; њега па њега...{S} Што рекли паори: „Ил’ за њега ил’ у |
Само забадава себе упропашћујете!...{S} Њега, кажеду, не можете те не можете подићи — а коме то |
вађа и да лаже кад га исплаћујете...{S} Њега нипошто!</p> <p>— А како би било да узмемо Раду Ка |
’о и метнуо на своја лака лепа кола.{S} Њега, њега најбоље...</p> <p>— Е, врло добро.{S} Па иди |
ји се иначе радо за беамтера издаје.{S} Њега је, до душе, нудио Глиша Сермијаш да иде у собе гд |
орију, онда се нећете толико чудити.{S} Њега је поп-Ћира добио од неког његовог до зла бога рђа |
зору.{S} И откуд само то да снива!?{S} Њега <pb n="148" /> да снива!{S} А снивала га је врло л |
етли уларе на врат па отишли с коњима а њега оставили к’о никог његовог; а он кад се пробудио, |
на у друштву, па је све очарала песма а њега и песма и певачица.{S} Сви гости сад навалише да о |
слио је поп Ћира, „мене вози за десет а њега за пет сребра.“ А то је исто мислио и поп Спира: „ |
па њега...{S} Што рекли паори: „Ил’ за њега ил’ у Тису с брега!“ а ми шта смо знали, него попу |
ули.{S} Чуо је од тетке да је питала за њега и мило му било што је намучио мало својом љубоморн |
о не може наћи; но баш да се и знаде за њега, ко би му дошао у походе, ко би над њим наричући с |
ад је гледа како меси; како се брине за њега и како се наднела над наћве па меси хлеб, па се св |
а.</p> <p>— Момак је добар; ништа се за њега тако нешто не чује, а од добре је и богате фамилиј |
дин штогођ боље плати, то све боље и за њега; припада му већа почест.{S} А дика, што кажу, и ри |
ку, парок к’о и ви што сте, па ди би ја њега метнуо до мене, а ето и он вам одаје почест, остав |
о је!{S} Сад можеш слободно.{S} Знам ја њега к’о и себе.{S} Кад тај једаред заспи и захрче, мож |
слутим, да ће се искобељати, — знам ја њега!...{S} Е па збогом.{S} Па паз’те на кућу.{S} Ако д |
иста,... ђаво од жене!{S} А лепо сам ја њега учио и диванио му: „Аћиме, море, Аћиме, слушај ти |
била у пансионату!...{S} Та залудићу ја њега к’о Дона Игнација Дон Маријана у <title>Љубавном Н |
је свакога уверавао, да се то никако на њега не односи, јер њему тако што није никад у животу п |
га је његова Јула мислећи непрестано на њега.{S} Испод до пола откопчаног прслука види се танка |
паорском, све, све!{S} Нек’ иде свет на њега к’о на чудо, нек...“</p> <p>И уједаред застаде и г |
страну, да би и Шаца снивао њу као она њега.</p> <p>За то је у јутру седела дуго на кревету и |
и кварили ал’ девојка га хоће; њега па њега...{S} Што рекли паори: „Ил’ за њега ил’ у Тису с б |
лаше и главе на седамдесет и пет сребра њега само.{S} Кога ту све није било и шта се све није п |
р.{S} С тога је сав комшилук био против њега и вребао га да га убије, али за чудо, да је крај с |
очима да га не види; и једнако је због њега било речи у кући с госпоја-Сидом, која је, као доб |
> <p>— Па ваљда се сад нећемо тући због њега?!...</p> <p>— Па ваљда да останемо флегматични.{S} |
} Сад узела најмлађе унуче Савицу и сад њега чека да ожени. „Видећете само,“ говорио је Палчика |
дошао и сео да се фотографира.{S} Поред њега стоји пун бокал вина, а он, безобразник један пушт |
о Шаца под јоргованом плаче.{S} А поред њега, на једној грани стоји њихов <hi>Гага</hi> стари г |
/> са врло благим изразом лица а поред њега неколико дебелих књига ма да је слабо читао али, к |
захтевао је да се што више књига поред њега налазе.{S} И молер му је и учинио по вољи; тако су |
Брзо натуче шешир на очи па убрза поред њега, али га оштро око ча-Нићино ипак познаде.</p> <p>— |
е га кући, па хартију и бокал вина пред њега, а већ перо и мастило носио је увек он сам са собо |
реда св. Василија, па дошао и стао пред њега и замолио га да га покрсти и преведе у нашу правос |
о у овом селу зна да чита и да пише, од њега је то научило.{S} Мила кишбиров и Нова бистош и да |
у земљу пред оним младим човеком!{S} Од њега ме највише срамота!</p> <p>— Охо!{S} Па то ти мени |
, во времја оно, ја и Сида узели.{S} Од њега мислим да неће бити давно и надалеко бољег.{S} Ако |
и, коме је стари учитељ прорицао, да од њега неће бити никад ништа и да неће видети од њега асн |
у злу не треб’о!) Ал’ која ми и асна од њега, кад ће ми се, знам, завезати уста к’о звоно на Ве |
твом месту — ја би’ села преко пута од њега, ево овако, Ћиро, — рече и седе на једну фотељу, — |
му син штудира, па да временом буде од њега човек, а он — измишљава све којшта.{S} Та да је <h |
} Та није било већег спадала у школи од њега! — Те још какав, какав пријатељ —</p> <p>— Таман к |
ће бити никад ништа и да неће видети од њега асне ни црква ни општина, па се преварио, јер, ето |
а, к’о дете, па се вид’ло да ће бити од њега неки грубијан, — заврши Габриела мећући штрикерај |
ечије срце као восак — можеш правити од њега шта хоћеш —; а ја велим, да је и у младих девојака |
>колики је</hi>, та није ваљ’да већи од њега ни онај „зуб времена“ што се зове!</p> <p>— Јао ме |
и учио.{S} Мало ко да није био бијен од њега, али је сваки то подносио, јер је знао да се то кл |
се пуши и иде пријатна пара и мирис од њега устима домаћице и она осећа и на целом лицу показу |
<p>— Е, лако је теби, ти не зависиш од њега.{S} Него, реци-дер, Бога ти, шта да радим, јао, шт |
} Чекај само, да ви’ш комендије.{S} Код њега смо вечерали и преноћили; а нико други, него он, у |
ја знам, ал’ то је ђаво што је зуб код њега.{S} Па <hi>како</hi> онда?</p> <p>— Е, па то је и |
Тоцилов коме је Нића боктер дошао и код њега се добро почастио као што је стрпељивим читаоцима |
исти и ако је био од ране младости код њега, и ако је васпитаван цигло у том правцу, да буде т |
ајно опије — а то је редовно случај код њега — тера свакога да пева песму: „А а а, драги брате |
Знам Бирцлијине!</p> <p>— И сад смо код њега...{S} Тако по каткад кочијашим мало...{S} За ово ш |
’ л’ ја?!{S} Ево га, ту је!{S} Сад брже њега напоље, а да метнемо ово на његово место! — И поп |
вио сам самцит; само даска остала после њега!!</p> <p>— Да, да, имате право, — вели Пера, па на |
он радио и разговар’о се сам кад после њега нико није ост’о, а и он се три дана далеко од свак |
еља, од ове мале слике онога што је пре њега било.</p> <p>Пре Трифуна знало их тек двојица трој |
ани; ухвате га за уши, па извуку најпре њега из чизама а после <pb n="241" /> чизме из блата.{S |
обично после асентирунга — не може без њега; одмах: „Дај Совру, — вели, — дај, дај десну руку |
стоји један фићок ракије.{S} Пијуцка из њега и разговара се с бирташицом која је пеглала неке ш |
баш јуче; хуланер на коњу да прође кроз њега, не би се видео; а клипови к’о левча дугачки.{S} А |
S} А она му каже: да се онда, кад је уз њега, не боји никога на свету.{S} А њему мило што га та |
задовољан доноси још један бокал.{S} И њега испразни Аћа па оде, да метне писмо на пошту; а до |
прстен.{S} Нек оде ко по Аркадију.{S} И њега сам се сетио па путу, е, а како га се и не би’ сет |
и везе до Ниће боктера, па распалила и њега те јој и овај рече своју:</p> <quote> <l>„Тако так |
т, и уђоше у велики сокак.{S} Прођоше и њега и, стадоше пред парохову кућу још за вида.</p> <p> |
да смо сви, фала Богу, здрави које ми и њега поздрављамо и молимо се Богу, да се и он нама здра |
ло, — то мислим да неће бити на одмет и њега као једно, бар за вечерас, тако рећи, дејствујуће |
он нама здраво и весело врати, које ми њега као свог рођеног сина једва чекамо да видимо.{S} А |
је и учинио по вољи; тако су дошле крај њега четири дебеле свеске Рајића, <title>Макровиотика</ |
едно ми замерање пристоји; ако послушам њега, касти, један тестамент његов, — замерићу се свету |
ју да их вози.{S} Морају путовати а сем њега нико нема онаке арњеве и онаке коње. „Па не мој да |
> <p>— Через младожење!{S} Отимају се о њега; и један и други има у кући на удају... па через г |
вештенство!{S} Остави лепо мене па уз’о њега на миндрос.{S} Те ти он, Бога ми, држ’-не-дај! што |
сти му још два грумена шећера и седе до њега.</p> <p>— Та јесте, све су га обрстом и одранили у |
поп Спира, кад поп Ћира седе с десне до њега.</p> <p>— Е, па збогом! — веди поп Ћира из кола.</ |
ама му чизме, на плећима дороц, а преко њега дуга кабаница, испод кабанице рог у који дува и ог |
где је вранац стајао, па пуно света око њега — а сада све пусто, нигде никога, само покисле вра |
непомичан на свом месту, док се све око њега љуља као таласи на узбурканом мору.{S} Све се око |
аласи на узбурканом мору.{S} Све се око њега за столом мења, једини он седи непроменљив.{S} Нек |
хркаше <pb n="174" /> и брзо огради око њега дивну кућу од тврда материјала, а без интабулације |
ндак.“ — Тако онај приповеда, а они око њега зинули па слушају; по неки још четврт сахата остао |
паор к’о мог’о да вози, било мене, било њега?</p> <p>— Па и неће их бити баш за пробирање.{S} О |
ора ту патак да буде!“ — „Ма кога, само њега моје очи више да погледају; да не гледају тога — з |
ре да каже.{S} Видиш ти, молим те, само њега! ’хоће он <hi>Екселенцију</hi> да превари!{S} У ма |
у већ познати као врло дрски.</p> <p>По њега је дакле отрчала Ержа.</p> <p>— Поздравила вас је |
дна му је већ рекла: „О мустро!“ али то њега није много женирало.{S} Знао је да је боље кад жен |
о, сад ћу да викнем тату!{S} Ви’ш ти то њега!{S} Одма’ шибајте из башће —</p> <p>— Та шта ви ту |
="45" /> није тај обичај.{S} Ви’ш ти то њега!...{S} Него ма’нимо се тога сад, па како би било д |
ниш! — обрецну се Тинкуца. — Ви’ш ти то њега само!</p> <p>— Хеј, — уздахну бојтар излазећи узда |
говори Јула онако за себе. — Ви’ш ти то њега!{S} Унцут један.{S} Ал’ сам му добро и одговорила! |
после га као уједаред нестало, а место њега ост’о само неки дороц, па раширио рукаве па као ид |
о се још једно треће опет паорско.{S} У њега увукоше и неке Швабе из другог краја села, а међу |
нека као мантија, и нека камилавка; а у њега нека дуга брада па се Богу моли.{S} А она пролази |
. „Ено га, вели, у шупи, па нек свира у њега сваке друге недеље у дујету с њеном мамом!“ Мелани |
, није се више целе вечерње ни вратио у њега.{S} Био је очаран певањем. „Сушти херувимски глас! |
а никако неће уз оне мердевине (које су њега ради ту у тегли и намештене) те да тако покаже и н |
ним Мићом, јербо то је његова парокија, његов кварт, — па да <pb n="173" /> ви’ш ондак весеља!{ |
ко ће обријати поп-Спиру.{S} Хахаха!{S} Његов рођени зет!{S} О, убио те Бог, Габриела, откуд са |
оред чарде к’о поред турског гробља.{S} Његов је принцип био исказан и надалеко познат већ као |
Ћира чак ишао ди треба, да израдим, да његов будући зет, то јест, садашњи господин Пера, добиј |
сна а пред очима јој онај тужни поглед његов!{S} Јако јој жао, што је онака била.{S} Ах, мисли |
ј први корак његов у селу и први приказ његов допао се свима, запленио је све, кажем вам све од |
око ватре где стоји Аркадија црквењак и његов помоћник (негда најглупљи ђак у школи, коме је ст |
сваки паор, него нека пуши цигаре к’о и његов штражмештер фине да се зна што је немешка кућа а |
кола.{S} А после, бацао га је у бригу и његов <hi>барометар</hi> у кући, јер онај зелени жабац |
е и он неки мајкин „беамтер“, кад му ни његов чукундека а ни ико у вамилији није тај ’лебац јев |
гов — како се ђавола зове — но, та онај његов Шаца, јест, он баш да га обрија!{S} Баш он и нико |
браду.{S} Ако му је во времја оно онај његов дека мог’о добити онда немешаг од <pb n="259" /> |
нције господина Владике, да га баш онај његов — како се ђавола зове — но, та онај његов Шаца, ј |
ућим суграђанима.{S} Сам тај први корак његов у селу и први приказ његов допао се свима, заплен |
роке пред комесаром да је продавани коњ његов, а да пасоша нема за то, што су му дин-душмани ње |
д је човек искрен, а и иначе је био ово његов дан, па поче:</p> <quote> <l>„Сиђи, Боже, с небес |
о послушам њега, касти, један тестамент његов, — замерићу се свету, а око послушам свет, замери |
сврати и доведе амо, и сад је наравно, његова, ако смем рећи, кривица што сам вас, узнемирио у |
ра постављена а он још није довршио.{S} Његова садашња жена је ту песму певала к’о девојка у је |
ар; тек ако приксутра дође натраг.{S} А његова Криста,... ђаво од жене!{S} А лепо сам ја њега у |
Пешту или Беч, да изучи хирургију.{S} А његова је породица велика; све сами нотароши и вармеђаш |
ш шта је даље радио!{S} Да ви’ш амишага његова!{S} Па није му доста било, да је наш’о какав так |
ароха Спиру, а видљив доказ и знак тога његова задовољства и благонаклоности беше онај црвени п |
о није хтео са земље да једе (као друга његова паорска браћа) него <pb n="369" /> само из белог |
на с преда а то му ја извезла и послала његова сестра Јана из диштрикта.{S} На ногама лаковане |
ржи једно лепо жуто гушче јер му остала његова браћа никако нису дала, као најстидљивијем, да п |
предао Јули.</p> <p>У песми је испевана његова шетња, и срећа његова што ју је видео на прозору |
>Коњски зуб!</hi>...{S} Е, то га је она његова бештија навела да уради; нико други нег’ баш она |
ко и само изволева.{S} А Савка, садашња његова баба, као меси у наћвама хлеб па му окренула леђ |
ђе, да се писац, као друга сретна браћа његова, обзирао на замерке критичара и држао строго пра |
песми је испевана његова шетња, и срећа његова што ју је видео на прозору.{S} У песми куне злот |
ако то да се само стрефи, да је баш сад његова чреда а не Ћирина!?{S} Па га сад онај зграбио ле |
латом извезен српски грб, извезла га је његова Јула мислећи непрестано на њега.{S} Испод до пол |
у, али за коју је цело село знало да је његова и ничија више, јер се он сам најчешће поред ње п |
ашом и колегом, оним Мићом, јербо то је његова парокија, његов кварт, — па да <pb n="173" /> ви |
оп-Спира <pb n="41" /> у олтару (јер је његова чреда била) зачуди се кад чу неки нов непознат м |
лагоди таквом животу, јер је, као и сви његова рода, волео миран и уредан домаћи живот.{S} За т |
тио у гвожђа па цичи — кад ал’ оно седи његова слатка кћи па плаче и пише неком писмо.{S} Па ни |
сан...{S} Сушта смерност!{S} Да га види његова Екселенција — но било би белаја.{S} Уграбио би г |
руги није ни привирио у цркву, ни он ни његова породица.{S} А како код велике господе иде све п |
звао хирург, али то је још једнако само његова жеља била, јер у ствари још није то био; био је |
ледао да се смеје, али је та спољашњост његова била фалишна, јер био је љут баш к’о пас, што ре |
ван, — него нешто још горе!{S} Дошли су његова Екселенција Господин Владика...{S} Ено ушли су с |
ти <hi>себе</hi> сравњаваш са шњим? <hi>Његова</hi> конштрукција и <hi>твоја</hi> — и бијаше!</ |
равославне цркве!!{S} А Часловац је <hi>његова сопственост</hi>, он га је купио и донео.{S} Да |
срећом на твом месту, ја би’ тражила од његове екселенције господина Владике, да га баш онај ње |
два чекала да се сврше те дерне штудије његове!...{S} Та нема наше Бачке нигди! <pb n="407" /> |
са још никако не признаје бечке дипломе његове; јер кад је реч о њему, никад не каже друкчије, |
хвале покојника.{S} Износе многе врлине његове, од којих <pb n="11" /> за многе нико живи дотле |
до последњи’ салаша, макар му пукле оне његове гајде.{S} Ала би се секирала и кидала она дебела |
алосно на њу.{S} А на Шаци као нису оне његове лепе ирошке хаљине, него нека као мантија, и нек |
ити за тако несавесно руковање и вршење његове дужности.{S} Остави га на послетку и гајдаш и са |
ија је, као и поп Ћира, мрзио на Вука и његове реформе, по којима се човек не може разликовати |
иде је гост, — ви слабо шацујете село и његове красоте кад тако говорите.{S} О, и у селу се да |
нежно.</p> <p>— А, није... него баш <hi>његове</hi>; баш исти <hi>он</hi>, исти отац! — вели Ју |
.</p> <p>— Срећан пут! — поздрављају га његови, гђа Перса, Пера, па и сама Меланија, која се оп |
ва бистош и данас се поносе што су били његови ђаци јер се на платноме списку у општини сами бе |
асоша нема за то, што су му дин-душмани његови украли најпре пасош, па ће после и коња, па за т |
.{S} Не знаш ко је луђи ил’ он, ил’ они његови бесни коњи.{S} Трезан, и Боже помози; ал’ кад је |
А зар сам ја опет био бољи, кад сам био његови’ година?!{S} Тане му госино!{S} Та да нисам и ја |
данпут у једном ужем друштву певао пред Његовим Преосвештенством и Екселенцијом Господином Влад |
је прославио <pb n="163" /> са оноликим његовим... ал’ шта ћемо брез месечине?{S} Шта га ће ту |
ђе сад гадан, гадан као сам ђаво с оним његовим смејањем.</p> <p>— Хе, хе!{S} Ту сам, ту, — пон |
инти нашем Проки.{S} А, сто му заверака његових!{S} Пишу ми оданде, да је први момак у Талијанс |
у нарав, да не да ничијим колима испред његових кола.{S} Таки потера поред њих!{S} А вешт је, о |
сваком младом заљубљеном створу, у лицу његових родитеља, натоварио на врат.{S} Лишће винове ло |
ара му поп-Спира, — па где да стоји?{S} Његово место и јесте баш ту где га видите.{S} Није мени |
тељство.</p> <p>— Ал’ да си само вид’ла Његово Преосвештенство!{S} Остави лепо мене па уз’о њег |
, кад је дошло време — лепо он дош’о на његово место.{S} Ја сам, ето, овде тако задовољан, да с |
уб, а ви му онда лепо подметните ово на његово место, — вели Аркадија и предаде му један мали з |
д брже њега напоље, а да метнемо ово на његово место! — И поп Спира извади брже онај зуб из зам |
ре подне и један и други поп одоше пред Његово Преосвештенство, јер је овај хтео да их пре свег |
ад се обере кукуруз, онда се зна шта је његово.{S} Он нити га сеје, нити окопава, па опет њему |
А ту је мислила на онај случај, кад је Његово Преосвештенство Владика правио каноничну визитац |
потпуна тишина и пауза у друштву, да се његово тиктакање није чуло, — то мислим да неће бити на |
S} И браду, и бркове, и...</p> <p>— Али Његово Преосвештенство, господин владика — Екселенц...< |
ве, све је узела на своје решето, па ни Његово Преосвештенство није остало неприкосновено.</p> |
хвалио и ређао добре особине и дејство његово.</p> <p>— Код мене је то правило, — говори поп С |
еветник који се дрзнуо да обмане и само Његово Преосвештенство!{S} Замерио ми је само то, што с |
ену ради измирења, па ма ту руку и само Његово Преосвештенство руководило.{S} У гневу свом, шта |
ела, а ни могла да да одговора на једно његово питање врло деликатне природе, па је онако раздр |
ло подуже кежње кецеље и кад заџака оно његово: пак-пак?</p> <p>Поред гусака било је ту и гушчи |
, и на што баци око — то је већ сигурно његово.{S} Па чим зграби а он бега из све снаге; право |
свој извештај, — пољубимо се на захтев Његовог Преосвештенства...{S} А зуб задржи ђакон код се |
ити.{S} Њега је поп-Ћира добио од неког његовог до зла бога рђавог дужника а тешио се тиме: бољ |
ишли с коњима а њега оставили к’о никог његовог; а он кад се пробудио, једва су укућани га курт |
не била госпоја перзекуторовица ако од његовог крзна не направи себи „муф“ на зиму.</p> <p>Но |
пођом Персом) шта је и како је било код Његовог Преосвештенства Господина Епископа у Темишвару, |
</p> <p>— Слушај само!{S} Кад одемо код Његовог Преосвештенства, а он нас лепо прими.{S} Поч’о |
ци, па да се човек усуди преко сокака и његовог дебелог блата.{S} За то се на такав пут у ово д |
га паори зову: <hi>Олуја</hi>, вашег и његовог пријатеља...{S} А ја таки идем Тоцилову, да му |
и гледали и уживали у појању и персони његовој.{S} Као и на вечерњу јуче, тако и данас, многи |
чуо да је све добро испало благодарећи његовој досетци; а још је задовољнији био, кад је добио |
да скида, громове чим га погледа у оној његовој ваздашњој позитури. „Сав ми је зелен, говорила |
ко је и кући газда-Пере Тоцилова (јер о његовој кући и јесте реч у овој Глави).</p> <p>— Та гле |
и фруштуковати!{S} Па нек му се нађе у његовој беамтерској торби.{S} Ај, шта велиш, — залармао |
у сланину и кожурицу с ватре (што сви у његовој фамилији радо једу) и гледећи с леђа једру и ок |
у ове Главе, да су оба пароха отишла ка Његовом Преосвештенству; Задржала се тамо подуже и посл |
у, к’о што би’ и сама урадила да сам на његовом месту.{S} Ништа ми ту, Ћиро, нисмо криви, — нег |
заслуга, <pb n="15" /> него певао пред Његовом Екселенцијом неке песме, оне, знате, „на фронцл |
а, да га он нипошто не узмогне показати Његовом Преосвештенству господину Епископу.{S} А кром т |
/> не Проти или коме другом него самом Његовом Преосвештенству Владици.</p> <p>И он седе и нап |
упути журно цркви на вечерње које је по његовом рачуну морало још трајати.</p> <pb n="40" /> <p |
мраку на авлијским вратима и коме је у његовом Коњичком правилу стајало, да хуланер треба неус |
рла поп-Ћирин пас не трпећи као и сви у његовом роду музику.</p> <p>— За газдом! — прошапта гђа |
ао све песме које су годиле расположењу његовом.</p> <p>После овога састанка врло су се често с |
носио, јер је знао да се то клони добру његовом; и ако су мештани били осветољубиви, нико му се |
мо кад је он онако обешењачки, онако по његовски, погледа.{S} А знао је кад и како треба поглед |
сеје, нити окопава, па опет њему добро; његову кукурузу не може да нашкоди суша.{S} Зато се и г |
обровољио и не тражи више <pb n="53" /> његову крв.{S} Шта више, сад га радо гледа сваки дан и |
, па нећу умети ни једне кад дођем пред његову Екселенцију.</p> <p>— Еј, да ми је, Ћиро, да ти |
Одма’ ће и он доћи; само иде да доведе његову госпоју попадију, а она здраво воле добру децу! |
Није заборавила ни богат род Шацин, ни његову намеру да иде у Беч да тамо сврши хирургију.{S} |
ше још и похвали за смиреност и ревност његову у служби олтару и звонари.{S} Назвао га је чак „ |
гија!“ — веле му и уводе га и послужују његову родбину, доводе свирца и заиграше коло у ходнику |
ање оданде.{S} Виче за помоћ, а на вику његову лете у помоћ усплахирени укућани; ухвате га за у |
ише права да захтева), да му отпева ону његову песму, ону коју он и пијан и трезан најрадије сл |
n="16" /> Орестију ковача, да држи ону његову певницу, док он часком не оде.{S} Орестија, који |
е кувај ово, те кувај оно.{S} Здраво је њежна, — каже, — хаглих к’о лептирова крила!{S} Све ја |
анити и шта ће све купити за покој душе њезине.</p> <p>Пера с Меланијом већ давно није био у то |
о удавача а бесна као фурија.{S} У срцу њезином не беше ни толицно кол’ко једна пчиодина глава |
код поп-Ћириних бресквама дуранцлијама, њему одмах падну на ум Јулини румени образи); па њен ми |
чекате.{S} Што другима треба пола дана, њему треба читав дан, па и дан и по!...{S} А после, па |
само до тога дошло!...{S} Е, ал’ њему, њему —</p> <p>— Верујем, верујем.{S} Нег’ молим те да м |
уцо, дете моје, не слушај ти тату...{S} Њему дође тако понекад па му срце и душа да секире чове |
е разговара с укућанима и домаћином.{S} Њему се обраћа после на само, и разговара с њим, а дома |
кад је само до тога дошло!...{S} Е, ал’ њему, њему —</p> <p>— Верујем, верујем.{S} Нег’ молим т |
ли и једно и друго, — то се мене тиче!“ Њему мило што зна, да то сигурно не пева госпоја Сида п |
ашаг па га сви у кући поштују и раде, а њему не даду ништа да ради, него веле: „Нека, ча-Нићо, |
оп Сира.</p> <p>— А она, удри у плач, а њему ондак дошло жао.{S} Били, што кажу, толике године |
их поп-Спира види онако у перју још, а њему пође вода на уста, па луцкастих ћурака и међу њима |
ту ваздан, а шта ме је ту окупио!{S} А њему онда пуне очи суза, па само намешта појас и ћелепу |
д у миру и лепом согласију живимо.{S} А њему прашта покушану превару.</p> <p>— А зар га је хтео |
уз њега, не боји никога на свету.{S} А њему мило што га тако држи за јунака, па онда,он њу пољ |
отово, боље да је <hi>он</hi> ту, па да њему честитам, јер њему се тек може честитати!{S} Шта м |
а га туторише.</p> <p>— А, та казаћу ја њему све то!{S} Видиш ти, молим те, да човек није ни у |
и! — рече љутито поп Ћира. — Очитаћу ја њему већ —</p> <p>— Да му очиташ, јест, — храбри га гос |
рви видљиви знак нежне наклоности према њему. — С тим се није шалити, — продужује гђа Перса. — |
уб времена“ изгледа да је немоћан према њему као зуб старчев према ораху коштуњцу.{S} Био је вр |
је свршио нешто латинских школа.{S} На њему богато и укусно одело.{S} И душанка и прслук и чак |
оцес му је већ изашао на потиљак.{S} На њему је често фрајла Меланија ждронцала неке арије.{S} |
вих патака и пачића и друге живине а на њему дечурлије која се частила дудом.{S} Попадији није |
циц; говорим, а сва ми памет остала на њему!{S} Ди сте га, гнедиге, узели?{S} Да лепа цица! — |
ли крај књиге, о испиту, о тешкоћама на њему, или приповеда о каквом свом доживљају где је био |
послом у рит, у лов на пијавице, па на њему оставио дућан... а сутра долази, рано.</p> <p>— Фа |
и одмах из кола и оде по младу.{S} И на њему лепо одело а за шеширом му велико чапљино перо, ка |
, — па ипак ништа!{S} Ено и сад виси на њему сијасет неких ствари, само да ради к’о и други сре |
онако лепо очешљану, јавио јој се и она њему љупко и показала му на фризуру.{S} То је Шаци тако |
а, он ми је већ кудикамо поузданији, па њему сам већ смео да кажем шта је и како је, а нешто је |
те како је: ди муж, ту и жена; па ди је њему добро, мора и жени бити.{S} Па издржи крштена душа |
тога не знајући „исход ствари“), али се њему самом сад отворила воља да накупује и изненади сво |
ој што га се сећа и чешља онако како се њему допада.{S} Нарочито је леп завршетак песме и он гл |
е га се довека сећати.{S} Мило обома, и њему и њој. „Нема сумње, — мисли и једно и друго, — то |
Тера Пера Тоцилов преко вашаришта, па и њему дошло тешко; сетио се Пера прошлог вашара и једног |
знуо га је Тима још страшније, јер се и њему јако допала Јула попина.{S} И док је он њу сматрао |
{S} Неће те скоро узети!{S} Не треба ни њему што не ваља, него то оставља нама овде на врату —< |
ознато!{S} Али то му ништа не смета (ни њему, поп-Ћири, а ни поп-Спири), да после седне за сто |
гне, плати и поклони се кафеџији и овај њему и изиђе из кафане трезан к’о што је и ушао.{S} А к |
уча.) За то су сад и најдуже младенци о њему разговарали, како и где да га наместе а да не падн |
бечке дипломе његове; јер кад је реч о њему, никад не каже друкчије, <pb n="403" /> него: онај |
скиде једва Раду с кола.</p> <p>— Благо њему! — рече у себи путник гледајући лепу расплакану де |
еселио у друштву — тешко њему!{S} Тешко њему!...{S} А да неко, к’о удовац на пример, има домост |
ом; ил’ да се веселио у друштву — тешко њему!{S} Тешко њему!...{S} А да неко, к’о удовац на при |
о је ужасна лењштина и чмавалица.{S} По њему су се слободно могли не само пацови него и мишеви |
па нек се помогну и башкаре и трезне по њему пијани вандровкаши <hi>Швабе</hi>, па нек моле Бог |
да се то никако на њега не односи, јер њему тако што није никад у животу пасирало, премда је о |
hi>он</hi> ту, па да њему честитам, јер њему се тек може честитати!{S} Шта мислите; добити дево |
Он нити га сеје, нити окопава, па опет њему добро; његову кукурузу не може да нашкоди суша.{S} |
су велике врућине биле, <pb n="50" /> у њему је под комарником спавао домаћин сам главом.{S} По |
иховој башти једно срце и два писмена у њему, писмо Ю И А.</p> <p>— Ао, фрајла-Јуло, — рене јој |
м супротно.{S} Са годинама се развиле у њему пагубне и опаке душевне особине.{S} Био је непоузд |
оред Нићиног великог паорског кола, и у њему оног ћифтанског малог, ухватило се још једно треће |
о доле на заспало село и буднога Шацу у њему, који се журно упутио па на једаред застао.{S} Чуо |
ту форму морало бити, јер што би то баш њему певали, кад прође, ону данас већ јако раширену и п |
а шта говориш?!</p> <p>— У мал’ што <hi>њему</hi> не оде брада!</p> <p>— Та, оно, знаш... — вел |
свету, а око послушам свет, замерићу се њемукана!{S} А увек сам га за живота слушала, рођена мо |
ени образи); па њен миран и доброћудан, њен детињаст поглед — све му се то допало и падало му н |
њена доскорашња другарица Меланија.{S} Њен заручник је по ваздан био код ње.{S} Чим сврши школ |
ад је учи један региментс-аудитор.{S} А њен Пера је и почасни члан неке тамошње официрске касин |
ели баба домишљајући се да се њој, и на њен рачун, смеју. — Ајде, куп’те перје, па да се полеже |
х падну на ум Јулини румени образи); па њен миран и доброћудан, њен детињаст поглед — све му се |
о би, би!{S} Јула је била Шацина и Шаца њен.{S} И Тима кол’ко је пре волео Јулу, толеко је сад |
д гђа натарошевице.{S} Њој је г. супруг њен, Кипра, све из аката прочит’о, каже она.</p> <p>— О |
ла к’о да је умро какав перзекутор а не њен супруг!{S} Кажем вам, слатка, ништ’ ал’ ништа; ни н |
, — па тако и данас, тим пре иде што ће њен Савица да осветле фамилији образ.</p> <p>Све се кре |
овога наслеђа, напоменувши да је Шаца и њен једини и неоспорни генерални наследник било тестаме |
д укућана.{S} Па на то се навикао већ и њен „пинчика“, — једно мало, бело, нервозно и пакосно п |
ише тај ништа да зна за фрау-Габриелу и њен авантурни начин живота.{S} По ваздан седи мирно и з |
два будна заљубљена створа?!{S} Зар би њен одговор на песму био слабија песма, само да је смел |
шмајхлује сас репом.“ Већ није био таки њен мачак „Хер-Катер“ назван.{S} Он се никако није мога |
оје.{S} Пише к’о канцелиста какав; исти њен отац!{S} Ко је узме, слатка, тај ће бар знати, да и |
што празна соба по одласку Јуле. — Онај њен поглед остаде му дубоко у срцу.{S} Како питомо <pb |
, шта ја кажем!{S} Чим сам чула за онај њен сан, одмах сам казала и помислила: да ће то бити не |
а онда немари да склопи очи.{S} Међутим њен зет Палчика, отац малога Савице, вели да баба то са |
, па косу разделио по средини; исти к’о њен попа пре толико година кад је свршио богословију Ка |
ј баби, како јој се јуче на ноћ приснио њен покојни Лала. — Дош’о па стао прид мене, — приповед |
да трпи, сметало јој је, управо кварило њен дојакошњи ред и навику.{S} И она је научила свако п |
А госпоја Сида, како који дан све шира; њена Јула све ради за њу.{S} Оно је девојка, — фали је |
о ће лице да направи, кад је види!{S} А њена штрудла од прошле недеље била је спљоштана к’о сле |
изгледала од Јуле.{S} И она и она друга њена, фрау-Цвечкенмајерка, знале су и колика је била су |
ерка је била као убијена кад је чула да њена присна фрау-Габриела зна много више од ње, и желел |
је ведрија и задовољнија била тих дана њена доскорашња другарица Меланија.{S} Њен заручник је |
„У Милице дуге трепавице“...{S} Па она њена збуњеност... идеална Српкиња!{S} Па тек она стидљи |
Перса, — што је Бог таку створио и она њена мама је тако воспитала!{S} Само „јесте“ и „није“, |
извор толиким пороцима.{S} То је стара њена навика од толико година, и сада, гле, мора да је с |
је, смеје, па мислиш све звони сокак од њена смеја!{S} Она му нешто говори а све гледа овамо на |
и више с болом у срцу уверавала, да је њена Јула несретна.</p> <p>Гђа Сида слуша; слуша песму |
е се, фрајлице, нисте ви једина коју је њена слатка мамица упропастила и унесрећила сас таквом |
нако једра и здрава и она је осећала, и њена крв је бујније струјила у жилама, срце јој јаче би |
Јули него да и она буде попадија као и њена мама што је.</p> <pb n="44" /> <p>— Та, оно знате, |
а која је такође била у сватовима као и њена од скора непријатељица фрау-Цвечкенмајерка и час с |
стародревне кожње фотеље у којој је још њена баба одмарала старе своје кости и последњих пет ше |
кажу, да је два пут позову; јер комшије њене не памте, да се икад пушио оџак на њеној кући ни з |
S} Оволико ће одскакати од земље од оне њене пакости, бештија дебела, само кад види, — вели гос |
аш, злато моје“, тако тихо, да је гласе њене могло чути само Јулино заљубљено ухо.{S} Шаца се п |
учинити да не дође до тога.{S} И мисли њене, и песме које је најрадије тада певала, и књиге ко |
никад више у животу не враћа и мисли су њене од неког времена често блудиле изван куће и занима |
з’о да ћу јој купити мараму; па да ви’ш њене радости, кад прексутра у вече нађе нову мараму под |
} Њено здравље, па бујна плава коса, па њени румени образи, румени као брескве дуранцлије (и до |
отац па ни мати.{S} Обоје беху противни њеним симпатијама Шаци, и састанци престадоше, јер се н |
њену цвеклу?!{S} Он блед, а она с оним њеним паорским руменим образима — па тек оно њено паорс |
да отвори кад узудајемо нашу Јуцу; па о њеним сватовима нека се потроши.{S} К’о велимо, кад је |
даред трже, јер засикта стари гусак иза њених леђа на госта који се (после дужег приповедања по |
иних.{S} Кроз цео албум било је највише њених фотографија у разним позитурама, изразима, разном |
атељица госпоје Спиринице), а што је из њених рођених уста чуо <pb n="12" /> и забележио сам пи |
ће се досетити, да је Шаца био предмет њених мисли као што је и она била предмет мисли Шациних |
да јој је превучена штрикла преко свију њених рачуна и у тој срдитој својој немоћи била је гото |
иге; не може човек, да, се макне од тих њених књига, стоји кућа к’о штајеромт.{S} Узми ону са к |
ашао је на њој доста чега за вољење.{S} Њено здравље, па бујна плава коса, па њени румени образ |
а завирила у кола и видела, на велико и њено чудо, оба попа како седе лепо један крај другог.{S |
н досп’о у тај свет?!{S} Никад!{S} Него њено изображење и моје воспитање!“ Сви га уважавају и п |
но има, има <hi>играња</hi> ... ал’ оно њено... већ, већ... к’о она Иродијадина ћерка што је уп |
тимарим к’о госпођа перзекуторовица оно њено маторо лице, — рече Нића и приђе лојалној свећи, и |
паорским руменим образима — па тек оно њено паорско име!{S} Јуца, фрајла Јуца.{S} Баш је она н |
Једва је Софра брица наместио на старо њено место, али зубе, Бог да прости.{S} Ако остане поп |
(ма да је то било против <pb n="374" /> њеног принципа, јер се бојала утркивања и називала то „ |
да обријају!{S} Ил’ мог Спиру ил’ оног њеног што довлачи неке Чифуцке Часловце у нашу цркву и |
јер није и не би то био први случај, да њеној Јули пасира тако што.{S} Увек се њој таки неки ђа |
њене не памте, да се икад пушио оџак на њеној кући ни зими а камо ли лети.{S} Задржана тако она |
разним сезонама годишњим а према свакој њеној слици визави по какав млад јурат, медецинар, докт |
ву и штудирала, док сам се досетила тој њеној унцутарији.“ Ето тако су се и пре оговарале.{S} А |
кад је писала писмо у шпајзу тамо неком њеном са рогља.{S} Чује тата где нешто цичи у шпајзу, п |
} Та и куд ће се ова наша мерити с оном њеном!!{S} Тако и на балу, тако свуд, свуд...{S} Увек о |
ра у њега сваке друге недеље у дујету с њеном мамом!“ Меланија је ишла чешће на бал у Темишвар |
ај за који се надала да ће спасти живот њеном вредном и полезном штићенику.{S} Направила му је |
споја Сида срећна што је продужен живот њеном клијенту и љубимцу до прве прилике.{S} А да не би |
вела реч о тим сватовима и о том малеру њеном, смејали би се неетикетни паори и сукали задовољн |
S} Исповедио је већ и он Меланији и ова њену најпре симпатије и напослетку и саму љубав; а то с |
Сида, а кад сам је ја советовала, да да њену Јулу нигде на страну у кућу, у лер, а она сва позе |
.{S} Гђа Сида је увидела наскоро, да за њену Јулу нема никаква изгледа.{S} Јер Јула је и надаље |
е „Александар доктор“, добра партија за њену Јулу.</p> <p>Одмах сутра дан се два пут нашла са б |
за кога?</p> <p>— Ех, за кога!{S} Па за њену прилику, чућеш и видићеш! „Нашла врећа закрпу“, <p |
„лудим рацким обичајем и пасијом“) и на њену несрећу села је баш у она кола, којима је кочијаши |
жила госпоја Сида на госпоја-Персу и на њену Меланију. „Гледајте је само, — каже ми госпоја Сид |
на кад запишти на ватри, тако запева он њену милу песму:</p> <quote> <l>„Теби љубав јавит’ не с |
ам јој: нек чува она, боље ће бити, ону њену <hi>дунду</hi> да не ускочи за каквим у дороцу са |
лед младић!{S} Зар је то прилика за ону њену цвеклу?!{S} Он блед, а она с оним њеним паорским р |
>ја</hi> да пазим, нека причува она ону њену принцезу... а то је, знаш, нишанила на нашу Мелани |
је право и твој резон!{S} Вид’ла би’ ја њи’, да је нешто поп Спира у резону; тешко би било мени |
казала и помислила: да ће то бити нека њи’ова хунцутарија.{S} Удесили они то све још раније.{S |
карцима у очи и преврћати очима к’о она њи’на актерка.</p> <p>— Ама, Сидо, све ми се чини да ти |
у, а и да им кажем, да сам нацуњ’о траг њи’овим вранцима, оним украђенима.{S} А сад: лаку вам н |
у бирташица упутства, — кад метнеш пред њи’ да једу, а ти ондак оног жутог фурт чеши руком по л |
су решето за жито на сокак, код онолике њи’ве авлије... како нам свима смета и прави ларму по с |
ланела да направи својим Чифучићима оне њи’ове „чифуцке оченаше“!</p> <p>— Ајде, Меланија, иди |
о мој.{S} Какви сватови; зар је мени до њи’.{S} Него, ето тако, мало њивице мало ’раним свиње, |
} А, а, даћу ја вама!{S} Гледај ти само њи’!</p> <p>Е, сад представите себи, драги читатељи, да |
шта нас парокијане кошта само оно једно њи’ово „Господи помилуј“, и „Подај <hi>господи</hi>!“ — |
из кујне глас гђе Персе. — Видиш ти то њи’ само!{S} Добили госте, па се ником и не фале!{S} А, |
но, ону матору бештију; није то ништа у њи’овој фамилији...{S} Ајд’ већ видићу шта ћу! — теши с |
кви су поповски џепови и шта све може у њи’ да стане!</p> <p>— О, о, Боже!... <hi>Штогла</hi> — |
а дуда, па се по њима зна докле је чија њива.{S} Све је сада суморно, и њиве и дрвеће.{S} По пу |
Авлија пространа, отегла се читавих дуж њива, да једва можеш довикати онога с другог краја авли |
и њиве и дрвеће.{S} По путу никога, по њивама никога, а дудови оголели па им се црне покисле г |
дан им’о посла у пољу у винограду и по њивама, па је са свим заборавио шта је јуче било, јер к |
лудара, и ухватише се главнога пута.{S} Њиве и с једне и с друге стране.{S} Пред сваком њивом д |
је чија њива.{S} Све је сада суморно, и њиве и дрвеће.{S} По путу никога, по њивама никога, а д |
је мени до њи’.{S} Него, ето тако, мало њивице мало ’раним свиње, мало кочијашим — па крај с кр |
једне и с друге стране.{S} Пред сваком њивом два дуда, па се по њима зна докле је чија њива.{S |
и преко пута мало повише „у шрех“, а за њим попадија и кћи Јуца. „Ајде, вели, да мало поседимо; |
ече разговарали, кад уђе поп Ћира, а за њим уносе сандук и оне многе накуповане ствари.</p> <p> |
ерса кад је ушла, за њом поп Ћира, а за њим Меланија.{S} И таман је изрекла то, а она се ’трже, |
а полуотворених вратих стоји и гледа за њим, све док не савије у други сокак; а кад савије у др |
да на врата, а она још стоји и гледа за њим, маше му марамом и улази, а он њој мане шеширом и з |
п Спира дочуо, па лепо сео у кола па за њим; и срећно му поквари тај посао.{S} Па још тамо су с |
и на врата натраг цркви, а поп Спира за њим.</p> <p>Обојица лете право цркви.</p> <p>— Еј, наоп |
и шиба коње а све лети блато на оног за њим у сицу, па не знаш кад си кавонији ил’ кад испаднеш |
рати до авлијских врата и затвара их за њим, па се журно врати у топлу собу.</p> <p>— Једнако о |
ега, ко би му дошао у походе, ко би над њим наричући сузу пролио, кад никога и нема од свога?</ |
да из буџака као пацов из рупе.{S} Пред њим стоји један фићок ракије.{S} Пијуцка из њега и разг |
о, кад је поп-Спира ушао у кућу, а пред њим ушао један стран човек и одмах је то рапортирала гђ |
прави родитељ не треба своје дете пред њим самим да хвали — овде је одступио од тога принципа |
а чак смо се и руковали и пољубили пред њим —</p> <p>— <hi>Пољубили!</hi>...{S} Та иди молим те |
е била то намера само тако, ако ту пред њим пружимо један другом руку, заборавимо узајамне обид |
труд поп-Спирин око њих.{S} Увек је под њим било брбљавих патака и пачића и друге живине а на њ |
стижу и престижу.{S} Осећа се човек под њим <pb n="240" /> као војник под прокислим мокрим шато |
вана.{S} Кад ближе јорговану, а оно под њим неки црн, велики као човек гавран, њихов Гага.{S} К |
а је неко од живине вољан да се свађа с њим (јер поп Спира је имао и луксузних ствари, које нис |
н појас!{S} Е, па ајд’ се вуци клипка с њим!{S} И ти ме сад питаш: шта чекам!</p> <p>— Јесте, п |
се обраћа после на само, и разговара с њим, а домаћи чешљају перје, кикоћу и певају.</p> <p>— |
у себи, само још једаред ако се нађе с њим, неће више бити така као до сада.</p> <p>Ишла је св |
н је онда пита: а боји л’ се и кад је с њим?{S} А она му каже: да се онда, кад је уз њега, не б |
а, — али га у башти нема!{S} Срела се с њим само једном у шору.{S} Он прошао па јој се јавља, а |
ја ти не умем све казати!) Шпацира се с њим испред куће, а изнела велику лопту што је на презен |
Аврааме“! — вели поп Ћира и рукује се с њим па граби што пре на врата.</p> <p>— Фала и вама, др |
/hi>! — вели му поп Спира и пољуби се с њим неколико пута најсрдачније.</p> <p>— Е, е, е! па из |
во остави.{S} Кол’ко сутра наћи ћу се с њим.{S} Имамо и иначе послове неке да свршимо.</p> <mil |
г атеизма у неком виду, и онда шта ће с њим,<pb n="137" /> него га, као Србина и српског газдач |
је! — одговори му домаћин и куца се и с њим а и с поп-Ћиром и то још два пут.</p> <p>Пију и раз |
Не би му тај дао да се жени, него би с њим у манастир; а био би, та мал’ те не би био други <h |
е Пери тако близу да је, разгледајући с њим заједно албум, косом својом <pb n="112" /> додирива |
а сад онај зграбио лепо па право кући с њим!{S} Ху, отровала би’ се, а држала сам к’о у воску!< |
и!</hi>...{S} А, са свим, са свим сам с њим задовољан! — рече раздрагани поп-Ћира и не примети |
, полупаће се!{S} Целог сам пута им’о с њим главобољу.</p> <p>— Но, добро само кад си и сад дош |
читао; али се ипак у том није слагао с њим, што је овај викао на трошкове, свирке, игру, пијан |
о! — Шаца је дете... а шта би’ и знао с њим!?</p> <p>— Па зар немаш баш никог другог?...{S} А к |
другог?...{S} А како Аркадија... како с њим?</p> <p>— Та, он ми је већ кудикамо поузданији, па |
ал’ кад је пијан, <pb n="272" /> нико с њим не може да изађе на крај.{S} И пије и бије се, и ку |
маћио се у другој једној кући, где су с њим сви задовољни и хвале га као једног вредног члана, |
калфа.{S} Сад се лепо влада, и сви су с њим у кући задовољни а нарочито поп-Спира.{S} Он се одо |
„Нико не зна и не верује шта сам ја саш њим изгубила!“ А оне кажеду: „Верујемо, слатка, и саме |
ако се погодите, имаћете комендије саш њим.{S} Он има један луд <pb n="270" /> обичај; воле, н |
, за живу главу, да се ниси упуштао саш њим у разговор.{S} Нит’ га питај, нит’ му одговарај што |
ињали — или чак и имали какав — роман), њима остављам, да представе себи, како је било и Шаци и |
и су момци ћорави па не виде све то.{S} Њима се не допадају скромне и смерне девојке, него ето |
кад засвира северац и заокупи мећава, а њима тек онда дође права њихова снага, па се онда њихов |
х је све једна од друге боља за јело; а њима ће после прекраћивати укућани време у доба кратких |
абаницу па ошину коње.</p> <p>Остаде за њима за тили час и вашариште и гробље и лудара, и ухват |
иду и разговарају се а жене и ћерке за њима.{S} Жене држе <pb n="76" /> у рукама мараме савије |
ни.</p> <p>И авлијска врата залупише за њима, а из авлије се и опет чуле оне страшне речи: „И б |
у за собом а пацови трче к’о на даћу за њима, а мајстори једнако свирају па их изведу чак иза в |
ифонира стоје као две мале капеле, а на њима поређан порцулан и тегле с разним компотом.{S} По |
ани јастучићи и комадићи хеклераја а на њима све неки голи Аморчићи са тулцима стрела (а код по |
косица им намазана зејтином.{S} Све на њима чисто а често и ново, па и деца добила неки свечан |
г. попи требају кола, он се и повезе на њима, јер који би то парохијанин био који би своме паро |
пуну исписану.{S} Лепе корице и пише на њима <hi><foreign xml:lang="fr">Poesie</foreign></hi>, |
тазбину и Пера и Шаца, а и тазбина иде њима у походе, али се Шацини и Перини не састају, не ви |
ирицима и кандидатима, него да се ожене њима.{S} Лепе оне, а лепе и парохије, — узеше се и не п |
или воде на Тиси, ни јели дуда, нити се њима играли „шоркапе“.{S} За шеширом жућкасто ковиље; р |
миле слике изаткивате ви зором и варате њима човека, слабо то створење! — Гледајте само срећног |
кије, па да се може кретати — тако је и њима потребна та мржња, да их држи у животу.{S} То им ј |
бе; спомиње низ придика које је држао и њима истребио силан кукољ и коров и раздувао плеву грех |
мислим у себи: дај, кажем, да свратим к њима, ваљда ће господин-нотер знати све...{S} Кад оно.. |
сврши школске часове, а он ајд одмах к њима.{S} Ту седи у кругу своје будуће фамилије.{S} Мама |
овољнога Нићу, како је заваран и очаран њима; како му се смеши брк очекујући врућу, посољену и |
слите о њима, стојим вам на служби... о њима се ваљда тек нећете са мојом Сидом разговарати?!</ |
слушају л’ своју маму и тату који се о њима брину и дан и ноћ? — пита путник и гледа мило децу |
’ма да разговарате?...{S} Ако мислите о њима, стојим вам на служби... о њима се ваљда тек нећет |
S} Пред сваком њивом два дуда, па се по њима зна докле је чија њива.{S} Све је сада суморно, и |
оба врло смешна изгледа, а видело се по њима да су оба много путовала и штрапацирала, многе газ |
купљеним стварима па стаде претурати по њима.</p> <p>— А шта сте ми, папа, купили; да нисте што |
магала Јули и Жужи и љуштила кромпире с њима заједно.</p> <p>— О Боже, боже! — шапутала је гђа |
Пера Тоцилов тера коње и разговара се с њима, јер оба попа ћуте и ни речи не чује иза себе.{S} |
левете којом су га бедили да је и сам с њима по некад бивао у ортаклуку.{S} Шаца је чуо Нићу ка |
отвори капију кроз која улазе кола а у њима поп Ћира сав прашан у неком старом шеширу који је |
прођоше Великим Сокаком једна кола и у њима један млад човек.{S} Баба Пела која је седела пред |
неке Швабе из другог краја села, а међу њима и Сепла сувачара и жену му Бетику и ћерку Кредлу.{ |
ода на уста, па луцкастих ћурака и међу њима глупи и уображени ћурак, задовољство комшиске деце |
ношанина (вранца) и коре их и застиђује њиме те они повуку боље.{S} После три сахата путовања, |
тако од Екселенције не зависим, немам с њиме ништа, да простите, к’о ни ветар с опаклијом, па д |
та до тога, да је настала ’ладноћа међу њиме через младога хер-лерера, тога младића.{S} Госпоја |
и, па скиде шешир, <pb n="406" /> махну њиме младој жени и поздрави је.{S} А она се осмехну и о |
нкуца, касти:{S} Тинка.{S} Па држи се ш њимекара већ неки’ једанајст година, још онда кад је он |
и најжурније отаљаван, — кад ће се она њина лорфа удати за оног гољу?{S} Је су л’ одредили тер |
а гђе Сиде, него је једаред ипак прошао њиним сокаком и спазио је онако лепо очешљану, јавио јо |
лика тајна.{S} За њу је мало њих знало; њих двоје младих, једна стара тетка и Онај што све радњ |
ију, па је сваки дан код <pb n="200" /> њих, и доноси јој све лепе немецке књиге, сентименталне |
ожалили и цвећем им гробове засадили, а њих спевале паорске девојке: како су се волели и како ј |
младих, није задуго нико више знао, да њих двоје и још Бог на небу и баба Макра на земљи, с то |
арађених двадесет сребра, шта ће све за њих да купи.{S} Прођоше и чарду и оставише је за собом |
овесна створења, помислиле, да је то за њих постављено, па појеле тулају која је, као што је св |
ђице, овако лепа околина, (па показа на њих две,) коме да се не допадне!?</p> <p>— Ју, господин |
{S} Баш се човек ни за часак не може на њих ослонити!</p> <p>— Та знам, знам, слатка госпоја-Си |
платиду, а ја им не дам то, и пазим на њих к’о њихов род, и, на прилику, браним ово имаће к’о |
људи треба да смо паметнији.{S} Та због њих смо, што кажу, и царство наше изгубили.{S} Ајд’, сп |
пред његових кола.{S} Таки потера поред њих!{S} А вешт је, обешењак, да изврне туђа кола само д |
е се променило; само домаћи пето посред њих остао још онај лепи стари, летошњи петао.{S} Покиса |
уге казало, говорило или догодило, а од њих су опет њихове госпође сазнавале све, што је опет б |
— Такве секирације, што смо ово дана од њих имали, не би’ ни у сну снивала, нит’ би веровала, д |
су хтела да буду заједно; једнога је од њих обично увек замењивао поп из суседна села.</p> <p>А |
осно новости по селу.</p> <p>Која је од њих прва дознала за тај страшан догађај, то вам писац н |
који неће већ у напред знати која ће од њих двеју триумфовати а тако исто и разумети, да је то |
свинче разудити на триста делова, и од њих триста неких ствари начинити, од којих је све једна |
ном остали сами у свету, па се сваки од њих тужио и тешио, да би му далеко лакше било животарит |
/> се играју <hi>коља</hi>.{S} Једно од њих, чим опази, да се кола обрнуше и упутише попиној ка |
е тако стајала ствар с поповима.{S} Код њих није важило то правило да: свако чудо за три дана т |
<p>— Ето!{S} Што га нема код нас; а код њих је био и пре и после подне!{S} Дош’о је после подне |
ови <pb n="310" /> учитељи?!{S} Све код њих к’о ни код кога!{S} Не пуштају ђаке да помажу звона |
тво, да би добро било да пређу мало код њих.</p> <p>А то је било врло добро.{S} Јер да су још м |
дице, поп Спира и гђа Сида седе а измеђ њих стоји с албумом у руци мала Јула у краткој сукњици |
аже: да је многи њих воле а и она многе њих воли, ал’, каже Жужа, да ни један није тако леп к’о |
разне добродетељи.{S} Спомиње колико је њих „супружески али невјенчано живећих“ приволео да при |
младама кад их ове пољубе у руку а оне њих у образ, а девојке носе сунцобране држећи их по сре |
а.{S} Нека суди сада читалац: колико се њих морало родити, венчати и развенчати и умрети у селу |
ајбера“ — још од тога доба мрзили су се њих двојица.{S} И сада, кад се почело зуцкати по селу, |
ало.{S} Чисто ми глува и пуста кућа без њих!“ Па седите!{S} Извол’те, раскомотите се као код св |
о умете и надалеко сте се прочули через њих.{S} А ја, ђаво би ме мој знао, мени никад не испадн |
верним Вратима на олтару и провири кроз њих, да види, ко је то?</p> <p>Тако се нови учитељ пред |
ше и они сложно и једногласно жељу да и њих метну у кола.</p> <p>Насмејаше се и путник и женица |
је разрешавају од даљег певања јер је и њих све растужила.{S} И не би краја хвалама са свију ст |
искрено и хвали се и каже: да је многи њих воле а и она многе њих воли, ал’, каже Жужа, да ни |
ајрадије је јела „цвечкен-кнедле“; лети њих а зими „грундбирн-нудле“.{S} Кад тога има она онда, |
има и удаваче са Амором од гипса покрај њих; неки Омладинци у душанкама са дугом косом <pb n="1 |
и просто: „Сине Перо“ или „Синко“, а он њих „отац“, „мати“, или „родитељи“.{S} Исповедио је већ |
зна колико полицијских уредаба, управо њих има доста, али мало их има који их зарезују у што.{ |
Рада на коње и пуче ирошки бичем преко њих, и коњи полетеше као бесни равним бачким путем, а о |
наградила негдашњи труд поп-Спирин око њих.{S} Увек је под њим било брбљавих патака и пачића и |
још била велика тајна.{S} За њу је мало њих знало; њих двоје младих, једна стара тетка и Онај ш |
јесу л’ то, Боже, моје?!{S} Та зар је у њих стала ова моја садашња рипида?!{S} Како се човек са |
> <p>— Та да, путер-крофне, уш’о ђаво у њих, Боже ме прости!{S} Љута сам, слатка, па не знам ве |
а отимају, вуку их по авлији и дувају у њих).{S} После подне се слегао <pb n="386" /> силан све |
и пророковала, да ће бити вашара између њих.{S} А ја што видим, гнедиге, то је виђено.{S} Још о |
а за то време хладноћа и мрзост између њих расле су све више и падале сваком све више у очи.{S |
, и веле, да она најлепше пева од свију њих.</p> <p>— Певај, лудо, кад ти стари сват заповеда!. |
смеја, наслоне се једна на другу, па се њихају и смеју тако, док их мамице не опомену да то ниј |
њим неки црн, велики као човек гавран, њихов Гага.{S} Кад мало после, а оно није гавран него Ш |
нда дође права њихова снага, па се онда њихов цар само прекрсти са три прста к’о и ми, па баци |
ђаво, да позна!...{S} Ето у томе је сав њихов кумст и сва моја несрећа и малер.</p> <p>— Еј, на |
{S} А поред њега, на једној грани стоји њихов <hi>Гага</hi> стари гавран онолики колики и јесте |
Шта је то тамо напољу?</p> <p>— Та онај њихов мачак дош’о ту под <pb n="168" /> наш пенџер, па |
, а ја им не дам то, и пазим на њих к’о њихов род, и, на прилику, браним ово имаће к’о и моје д |
ју која је, као што је свакоме познато, њихова храна; а то видео некад неки Темишварац, па, к’о |
у комшилук да позајми часком оклагију; њихова се скрхала прекјуче кад је мама била нешто љута |
купи мећава, а њима тек онда дође права њихова снага, па се онда њихов цар само прекрсти са три |
о им’о младић очи па пробир’о.{S} А она њихова да је била за нешто <pb n="260" /> боље рођена, |
S} Друго је наша Меланија — а друго она њихова ландпомеранце!...{S} Младић лепо воспитан, изобр |
’те их за сад, — брани их Јула; — то је њихова мама крива...{S} Ето, ви’те, остала сам исто она |
ним.{S} Оне се смеју а сузе им теку низ њихова бела лица.{S} Заплака се и Јула, и гђа Сида и ба |
ид узело.</p> <p>А Шаца и Јула?...{S} И њихова је ствар напредовала, онако у потаји.{S} Састаја |
го се штошта променило, само је верност њихова супружанска остала она иста, она стара.{S} Као в |
да се измирење попова распростре на обе њихове куће.{S} Изненадна та срећа повратила јој је ста |
ла, носећи крст и чираке и рипиде — све њихове мараме и пантљике; покупује будзашто, по четири |
омрчини и кунем те проклете списатеље и њихове књиге Гром их спалио!{S} Седне тако какав гладни |
говорило или догодило, а од њих су опет њихове госпође сазнавале све, што је опет био трајни уз |
о башти, па као нема више еведре између њихове и тетка-Макрине баште.{S} А у башти ништа није о |
о отишли на разговор, да се, к’о људи и њихови стари, обавесте.{S} Реч по реч, приповедао је да |
и боље рећи: биће род, док се само неки њихови, који невенчано живе, венчају.</p> <p>Сто се пос |
из суседна села.</p> <p>А шта су радили њихови укућани; шта попадије и ћерке им, шта г. Пера и |
пута по два попа издржавати заједно са њиховим попадијама и ћеркама.{S} Паори су били побожни |
Бог створио, проразговарамо мало с тим њиховим владикама, — да видимо <hi>ко</hi> би <hi>кога< |
е на канабе! — рече Габриела и седе иза њихових леђа на једно канабе и извади свој штрикерај.</ |
; ни дањом ни ноћом нисмо били мирни од њихових безобразлука.{S} Таман једно престане, кад ал’ |
него их дирају једнако за прождрљивост њихових крава.{S} Али је зато и било свашта.{S} Било ба |
ела а слабо што чула од свега разговора њиховог.{S} И тако је то трајало све до оног фаталног и |
о кажи и замоли је нека ти уфате и даду њиховог мачка, он је већ чувен мајстор за пацове.{S} Ај |
b n="153" /> изрезао на једном дрвету у њиховој башти једно срце и два писмена у њему, писмо Ю |
о тужби поп-Ћириној, о скором путовању њиховом и о оскудици кола с арњевима, сад баш кад оба г |
њу да узме — дохвати левча од оних кола њихову левчу и фрау-Габриела излете из кола тако лако к |
равно, да бо’ме... и не треба, али њој, њој...</p> <p>— Па се потукли?!...</p> <p>— Мал’ га ниј |
ка?</p> <p>— Та од гђа натарошевице.{S} Њој је г. супруг њен, Кипра, све из аката прочит’о, каж |
ене ли је само двапут тенцер по сали, — њој се мора десити неки малер; мора да јој пукне хаљина |
ин испи до пола, а поп-Ћира сву чашу. — Њој, <hi>њој</hi> има се више честитати, морам признати |
ула, господине, и лепа и добра.{S} Јел’ њој само име <hi>„Јула“</hi>, — не питај нег одма’ узим |
игурно не пева госпоја Сида попадија, а њој опет тако исто, што је сигурна, да стара тетка-Макр |
ђе у госте!...{S} Ја не могу од деце, а њој је бар лако!</p> <p>— Оћемо, ’оћемо, госпоја-Јуло.. |
обу, а Ержа, бојећи се (из искуства) да њој који други не полети о главу, побеже у авлију право |
, ал’ шта је ’асне сада!?{S} Говорим ја њој од кад још: „Госпоја-Сидо, ако сте права мати, и пр |
једној Меланија замишљено чита, а према њој на другој страни млад медецинар; на другој са рајтп |
и шкољке неке на морској обали а према њој маринерски обријани официр; на четвртој јесењи сумо |
ецинар; на другој са рајтпајчем а према њој бркати хуланерски официр; на трећој нека стена и шк |
ографије од сад налазиле у албуму према њој.{S} Сваки дан би им одлазио и доносио књиге које су |
ругом сокаку.{S} Лепа, велика кућа а на њој ни крајцаре дуга.{S} Пет прозора са сокака а прозор |
ета, око врата свилена црвена поша а на њој златом извезен српски грб, извезла га је његова Јул |
ла над наћве па меси хлеб, па се све на њој тресе. <pb n="176" /> Мило му, па је гледа једнако, |
ла му се била и Јула доста; нашао је на њој доста чега за вољење.{S} Њено здравље, па бујна пла |
ца а шуште и жуборе чисте беле сукње на њој.{S} Али тек после подне, на рогљу ће тек да сине у |
једнако меси живо и жустро а све се на њој тресе, а Нића је задовољно гледа како је вредна.{S} |
Цвечкенмајерка смејала к’о луда, кад је њој (Габриели) пасирао тај малер.{S} Тако се засмејала, |
слатка моја фрау-Габријела!{S} Лако је њој сад да се прдачи! — рече и уздахну гђа Перса. — Ах, |
лако, — вели баба домишљајући се да се њој, и на њен рачун, смеју. — Ајде, куп’те перје, па да |
њеној Јули пасира тако што.{S} Увек се њој таки неки ђаво морао десити.{S} Бадава, морала је п |
је шио?...{S} Ко, зар она!{S} А што сте њој дали кад сав свет зна да она не зна да шије.{S} Уф, |
ми!</p> <p>А Пела се замисли па ћути; и њој изгледа да је то доиста један фелер.</p> <p>—...{S} |
довека сећати.{S} Мило обома, и њему и њој. „Нема сумње, — мисли и једно и друго, — то се мене |
и, наравно, да бо’ме... и не треба, али њој, њој...</p> <p>— Па се потукли?!...</p> <p>— Мал’ г |
</p> <p>Дошавши поклони се госту и овај њој.</p> <p>— Моја супруга,..{S} г. Петар Петровић наш |
аму остављала.{S} Једнако је или ишла к њој или <pb n="232" /> је дозивала к себи; тек да јој ј |
а за њим, маше му марамом и улази, а он њој мане шеширом и залази у други сокак па све цупка од |
пут казала <hi>ти Шандоре</hi>, а и он њој неколико пута <hi>ти Јуло</hi>, па и једно и друго |
а у руку, а баби удариле сузе, па ти он њој девет дуката и један солферин на дар!{S} А кад смо |
лицу ни толко од браде и бркова кол’ко њој на длану. — Па тек кад помисли на ону гђа-Сиду.{S} |
тајала је подуже без икаква поступка по њој, а за то време хладноћа и мрзост између њих расле с |
што би могла за пола дана да сврши, то њој траје цео дан, па и дан и по.{S} Где ради ту <pb n= |
поп-Ћирина била је нешто сиромашнија, у њој се, истина, мање богатства али више укуса опажало.< |
e>Преходница</title> је већ оригинал; у њој има једна красна приповетка, <title>Карловачки ђак< |
ва Шеснаеста порасла као главурда.{S} У њој ће читалац видети: ко је главни виновник, што се љу |
роха ченејског поп-Олује названог.{S} У њој је врхунац заплета који се развијао у Ченеју и Теми |
донела и рапортирала га гђи Перси.{S} У њој ће већ читатељ наслутити сукоб и заплет без којега |
и мржње, распирили у ужасан пожар.{S} У њој ће се изнети све оно што се сутра дан, а, и следећи |
ије могао стати у Главу Тринаесту.{S} У њој ће, дакле, читалац сазнати још неке подробности кој |
по патку кожну кецељу, па сад изгледа у њој као какав пинтерски калфа.{S} Сад се лепо влада, и |
А</head> <p> <hi>Каквих ти описа нема у њој!{S} Ту је описан и стари шаров, и лопов мачак, и мл |
’лади</hi> кад је пијем.{S} Ваљда има у њој педесет гради, па да изгорем!{S} Ја нећу само прид |
Још нико у селу није запамтио, да је у њој ко коме разбио главу, или да су се потукли само, ил |
ad> <p> <hi>Или продужење Главе Седме У њој је описан „јаузн“ код поп-Ћириних, на коме се десио |
Да је вода добра, <pb n="98" /> не би у њој крекетале жабе него људи.“ Сви су живо и пријатно р |
башту под аренду ако се буде једнако у њој бавила.{S} Али и јесте била башта уређена; све окоп |
шалукатре видела неку прилику и одмах у њој познала Шацу; чула ситну тамбуру и разумела речи до |
d>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДРУГА</head> <p> <hi>У њој ће се читаоцима показати са свим супротна слика оно |
<head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТА</head> <p> <hi>У њој је описано једно јесење путовање са једном епизодом |
ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ЧЕТВРТА</head> <p> <hi>У њој је описана свеопшта радост двеју породица; тетка-Ма |
о пола, а поп-Ћира сву чашу. — Њој, <hi>њој</hi> има се више честитати, морам признати! — вели |
ј <title>Кохбух</title>, хтео га је <hi>њој</hi> посветити, да шта!</p> <p>— Верујем, слатка.</ |
блудиле изван куће и занимале се једном њојзи милом и драгом сликом већ од неколико недеља.{S} |
протолковала то тако, к’о да је то труц њојзи <pb n="201" /> и Јуци.{S} Па она онда изнела реше |
сами, — рече гђа Перса кад је ушла, за њом поп Ћира, а за њим Меланија.{S} И таман је изрекла |
но; најпре је ишла Кредла са тортом, за њом Бетика са великим штајерским амбрелом а за њом крив |
ика са великим штајерским амбрелом а за њом кривоноги Сепл са тешком лулекањом и са отромбољено |
р кад је полетела бунару, а Аркадија за њом саплете се несрећом преко валова па колики је дуг н |
ела, та шта вам се то вуче, — повика за њом гђа Сока. — Та вратите се брже!{S} Куд ћете тако?{S |
дочепао виле (срећом оне дрвене)- па за њом, а она беж’ у комшилук!{S} Ту се завукла у комшиску |
менка, госпоја-Сидо, — рече и потрча за њом гђа Перса, — а ви онда ето бар дођите сутра после п |
је срце од камена, а да се не осврне за њом и не да оку пријатна призора и уживања.{S} Шарени с |
госпоја-Сиду, кад ти тако пуца срце за њом, па би онда имао ко, да ти прави шприц-крофне... а |
е сокаком, да ти је милина погледати за њом.{S} Пролази, па унесрећава свет, а највише оне танк |
о!{S} И да л’ би се од тешке жалости за њом из пиштоља убио, или би у Тису скочио?{S} Па како б |
молим те — вели гђа Перса гледајући за њом, — како се сва улопала од блата, к’о да су је биков |
вола; врат скрјала! — вели гледајући за њом, љутито гђа Перса. — Е, баш од ове хуцоше и торокуш |
— вели гђа Перса гледајући расејано за њом. — Ајте, децо, озепшћете!{S} А <pb n="289" /> ти, М |
је се губе сукње и хозлице.{S} Одмах за њом крену се и снаш’-Пела па зареди по комшилуку.{S} Он |
иница</hi>!{S} Гром је спалио и тебе са њом заједно!{S} Доста! — грмну гђа Перса и залупи врата |
тако опрљеном свинчету, и с тога ће са њом, по стародавном и лепом обичају, омастити брке сам |
еланије и увек јој кажем, да се само са њом дружи и на њу угледа.</p> <p>Ето, тако се разговара |
а. — Кад корача, све се тресе земља под њом!{S} А ова моја к’о нека балска лепеза; да је ду’неш |
елико приповедало, <hi>он,</hi> Шаца, с њом чак и састајао у башти и курисао кроз тарабу, и „ер |
ставили на миру!{S} Не испирајте уста с њом!{S} Њу ми оставите на миру.</p> <p>— Нек остави она |
м гласом и пружи јој руку и рукова се с њом и гледаше је.</p> <p>Беше лепша него икада!{S} Онак |
дражајша домаћице, — вели рукујући се с њом поп Спира, — ваш гостопријемни дом не може човек ни |
точи а она му светли.{S} А он се шали с њом, па је плаши, па каже да ће јој угасити свећу и оти |
ла ту саксију с тим кактусом, куд ћеш с њом, — запита је домаћица која је застала па је гледа а |
ећ одавно фрау-Габриеле; шта је то, саш њом, куд се, Боже, дела та жена?!“ запитаће неко од уку |
</l> <l>Већ белом руком маше,</l> <l>За њоме вес’о јаше</l> <l>Тај женик невера.</l> <l>О, иди, |
одмах онога првога дана на памет.{S} И њоме овлада неко песничко и певачко расположење па је ј |
цела кућа а у последње време већ почели њоме покривати и тесто за киселу штрудлу и крофне, — па |
има што имају некакву свирајку па умеју њоме да их извабе из свију кућа и амбарова, па их извед |
ти.{S} А баш ћу гледати да се сретнем ш њоме! — Него, рихтих, у мал’ нисам заборавила.{S} Имам |
C10"> <head>ГЛАВА ДЕСЕТА</head> <p> <hi>Њоме се враћамо за неколико недеља уназад.{S} Кад је пр |
угарицу Јуцу?!{S} Ето, кад си, кажи ми, њу видила да је узела књигу па да чита!?{S} Него та леп |
другом јаму копа, сам у <pb n="356" /> њу пада, говорила је увек моја покојна мама!</p> <p>— Е |
на миру!{S} Не испирајте уста с њом!{S} Њу ми оставите на миру.</p> <p>— Нек остави она моју ку |
Па тек кад помисли на ону гђа-Сиду.{S} Њу тек да види тих дана, ала би јој се светила. — О, Бо |
, нисам ни ја спрама друге!{S} Нег’ ил’ њу, ил’ никоју!{S} И кажем им: ако <pb n="417" /> ми Ју |
ама пробудила и отерала Гагу с врата, а њу викнула и пробудила, и питала је: што плаче?{S} А Ју |
а он се извук’о отиш’о некуд на пут, а њу оставио да газдује.</p> <p>— Ал’ ти ми још не рече: |
каже да ће јој угасити свећу и отићи а њу закључати у подрум ако га не пољуби. <pb n="360" /> |
Али то је још била велика тајна.{S} За њу је мало њих знало; њих двоје младих, једна стара тет |
на и додолама и литијама молили Бога за њу) — ошину коње и потера управо у попов сокак пред поп |
она хтела.{S} Гђа Перса је стрепила за њу па се бојала, ако је наљуте, да не учини што од себе |
је лака!{S} Никакав тежи посао није за њу.{S} А госпоја-Сидина Јула кад се попне на кацу, па и |
оји дан све шира; њена Јула све ради за њу.{S} Оно је девојка, — фали је госпоја Перса. — Кад к |
задовољно поп-Спира устајући. — Знам ја њу добро!{S} Али до довече мора ми се она од-дурити!{S} |
то, милостива, знали?{S} Од онда још ја њу не миришем, кад смо биле обадве у Темишвару, па кад |
— Знате ли ви да ни један ваш поглед на њу није измакао мом оштром оку!{S} Чувајте се, господин |
ивовица, па да кажеш, намамио сам се на њу, — него ника ординарна и комисна бећаруша!</p> <p>— |
још једнако устеже, али кад навалише на њу још јаче другарице и рекоше: „Мораш, мораш, Јуло!{S} |
јој кажем, да се само са њом дружи и на њу угледа.</p> <p>Ето, тако се разговарају две попадије |
и научила — па одономад ме подсетили на њу.</p> <p>— Ту песму више да <hi>нисам</hi> чула!{S} Ј |
нако подебело намажи с машћом; метни на њу двапут онолико масти кол’ко мећеш у жижак...{S} Па и |
— Таки, кад ти кажем! — викну строго на њу гђа Сида. — То ваљда већ по трећи пут читаш!</p> <p> |
па само ћути, па и он гледа жалосно на њу.{S} А на Шаци као нису оне његове лепе ирошке хаљине |
о, па се сви у кућу прилично навикну на њу, па им чудно кад је позадуго нема. „Нема нам, Боже, |
и с грана к’о мајмуни уз стабло па пред њу по два три тресну од силне услужности па залармају и |
а свира, а она зна ко га је послао пред њу, па само гледа у лево у земљу, па све везе, док се н |
што се продере кад бумбар пролети кроз њу — чим само први паор јутрос прође крај спаваћива Нић |
словац, шљивовицу.{S} Колико је пута уз њу певао јој онај свима богословима тако добро познати |
шаренила од ладолежа и вреже која се уз њу пузала, и од зелене метле сунцокрета и родина кљуна |
ити каква прилика... па треба да зна, и њу ћу научити.{S} Али, слатка, услуге за услугу; ’хоћу |
ржа, незвана ал’ из весно послана.{S} И њу увукоше са сокака у авлију у коло и ако се као отима |
асима и метала их на једну гомилу.{S} И њу похвалише <pb n="396" /> и заблагодарише јој кад је |
n="59" /> <p>— Зар толицну чашицу па и њу само до пола? — протестује гђа Сида.</p> <p>— Верујт |
баш <pb n="55" /> тако стрефило да је и њу и ћерку гост затекао у послу, знала је она да је ово |
А млађа је женскадија пита: је су ли и њу спевали у шору са царевим сином, па се смеју, а баба |
и <hi>мама</hi>, имала је своју вољу и њу су сви морали да слушају па је увек било онако како |
заборави и отера и своју венчану жену и њу да узме — дохвати левча од оних кола њихову левчу и |
јако допала Јула попина.{S} И док је он њу сматрао као недостижени идеал, којега је само издале |
што га тако држи за јунака, па онда,он њу пољуби, а она се мало отима па му каже: „Срам те бил |
крену другу страну, да би и Шаца снивао њу као она њега.</p> <p>За то је у јутру седела дуго на |
а кога она <pb n="361" /> воли, и да ко њу воли?{S} А Жужа јој признаје искрено и хвали се и ка |
ва, — рече и ману сетно руком а гледа у њу.</p> <p>— Немојте, немојте, — прекида га Меланија, — |
а, слатко дете моје, села па записала у њу све сосове, цушпајзе и мелшпајзе како се правиду.{S} |
адник полетео у неку барицу и забо се у њу главачке и стајао усађен као струк лука.{S} Од то до |
и оставише је за собом и не свратише у њу.{S} А и шта ће у чарди, кад је Пера поткрепио добро |
ру и поче још издалека полако ударати у њу ону већ добро познату песму: „Ти већ спаваш, злато м |
е свршио богословију Карловачку и био у њу заљубљен па јој певао: „Ах, Венеро, ужасна богињо, Н |
ледати према прозору, па за тим хукну у њу два три пута и стаде је брисати својом чистом цицано |
попусте.{S} А баба ми каже: „Кад волеш њу већма нег нас, па нек ти је, каже, на част!{S} Ал’ ј |
, знам; ал’ откуд нађе да певаш баш <hi>њу</hi>?</p> <p>— Па још од вас сам је, слатка мамо, и |
разити — ако станемо све даље трагати и њушити — па није толико заслуга ни госпођа-Персе ваше с |
ећи све док једе, халав је па гура свуд њушку и отима од други’ а кад га тако почешеш <pb n="30 |
се разговара о стању и имању усопшчега, о тестаменту и наследницима, о процесу и фишкалима, и в |
омшинице.</p> <pb n="178" /> <p>— Ержа, о Ержа! — викну гђа Перса кад чу да стадоше кола пред к |
се разговорим с вама, господар-комшија, о фамилијарним.. ако, ако, то јест, немате што против т |
се о својим стварима.{S} О парохијама, о венчању, крштавању и сахрањивању; о епископима и учит |
Аркадије а и иначе по селу о поповима, о тужби поп-Ћириној, о скором путовању њиховом и о оску |
сахрањивању; о епископима и учитељима, о старом времену и о том како је данас.</p> <p>— Па как |
} Једнако приповеда о старим временима, о чопорима свиња, о својим младим годинама за којима ће |
вота; приповеда им о силним предметима, о силним зорама које су га затицали крај књиге, о испит |
усопшчега, о тестаменту и наследницима, о процесу и фишкалима, и већ о тако нечем, што би спада |
а о старим временима, о чопорима свиња, о својим младим годинама за којима ће бојтар до гроба у |
баш јуче разговарамо, ја и мој супруг, о томе кад ћете доћи.{S} Мислили смо да већ нећете ни д |
зорама које су га затицали крај књиге, о испиту, о тешкоћама на њему, или приповеда о каквом с |
06" /> бал је ишла од године до године, о Св. Сави, а на балу је увек била малерозна.{S} Окрене |
текем нестане.{S} Вичем ја:{S} Мелани, о Меланија!{S} Ајак, ње нема па нема!{S} Тражим је по с |
се <pb n="97" /> разговарали о летини, о банатској шеници и о влашкој шеници.</p> <p>— И добро |
тим се опет продужи разговор о девојци, о младожењи и парохији; хоће л’ остати у селу или ће тр |
о селу о поповима, о тужби поп-Ћириној, о скором путовању њиховом и о оскудици кола с арњевима, |
реч „лопов“ па ма то и о неком другом, о неком коњокрадици реч била, одмах би, будући увек неч |
м учитељем који га је понудио бурмутом, о поп-Спириној беседи хвалећи га и упоређујући га са не |
>— О, драго ми је, особито драго, о, о, о!</p> <p>— Сутра, рано зором, ћемо даље. — вели и поп- |
ођем к’о мало к себи!...</p> <p>— О, о, о!{S} Јадна фрау-Габриела!{S} Јадна жена!</p> <p>— Ту ј |
рано је још за легање!“</p> <p>— О, о, о! — зачу се из поп-Ћирине куће, кад ступише у собу. — |
<p>— О, драго ми је, особито драго, о, о, о!</p> <p>— Сутра, рано зором, ћемо даље. — вели и п |
она ће то знати, кад држи дућан!{S} О, о, баш ми је жао —</p> <p>— Молим вас, ни речи, к’о што |
и чим видиду а они спеваду шором.{S} О, о, мог малера нема нигди, слатка снаш’-Пело!</p> <p>— У |
та све може у њи’ да стане!</p> <p>— О, о, Боже!... <hi>Штогла</hi> —</p> <p>— Па-па-па им’о шт |
ла, ил’ кад останеш у коли!</p> <p>— О, о! — вајка се поп Спира.</p> <p>— А после, — наставља А |
зна ’хоће л’ и жив остати!</p> <p>— О, о, за Бога, шта чујем!</p> <p>— Е, а сад збогом, снаш’- |
, дођем к’о мало к себи!...</p> <p>— О, о, о!{S} Јадна фрау-Габриела!{S} Јадна жена!</p> <p>— Т |
ино моје уздање и мој штит.</p> <p>— О, о!{S} Та шта говориш!{S} Шта говориш! — чуди се поп-Олу |
мо; рано је још за легање!“</p> <p>— О, о, о! — зачу се из поп-Ћирине куће, кад ступише у собу. |
о другом у наручја па се опет љубе. „О, о!“ чуди се Јула.</p> <p>Прексутра, кад је Јула дошла п |
/p> <p>— О, драго ми је, особито драго, о, о, о!</p> <p>— Сутра, рано зором, ћемо даље. — вели |
и слатки сан; спавај, спавај, лаку ноћ, о Јуло, Бог ти у помоћ!“</p> <p>Јест, то каже драган кр |
је су га затицали крај књиге, о испиту, о тешкоћама на њему, или приповеда о каквом свом доживљ |
мислите о њима, стојим вам на служби... о њима се ваљда тек нећете са мојом Сидом разговарати?! |
кина брашна чесница и василица правила; о скакавцима и пацовима и о Талијанима мајсторима што и |
старо доба велике биле а колике су сад; о месечарима како иду уз високу двокатницу к’о по патос |
м стварима.{S} Разговарали се о колери; о великим ратовима и топовским куглама колике су у стар |
арају се идући тако из цркве о свачему; о дану, како је леп а како је и ноћас изгледало да ће б |
ма, о венчању, крштавању и сахрањивању; о епископима и учитељима, о старом времену и о том како |
Па зар ти одондак фурт ту стојиш?!!{S} О дете, дете!{S} Ајд’ затвори... доста је... накупиће с |
ам како, тако дебела, бацате кегле!!{S} О жено, жено!</p> <p>— Сневање, лудорија!{S} Доћи ће ти |
ула као љутито.</p> <p>— Баш ничија!{S} О, мај!...{S} И-ју!{S} Фрајла-Јулијана, па, ајде, будит |
S} Та изгубићете сукњу на сред пута!{S} О жено, Бог те вид’о!!</p> <p>— Извол’те брже у авлију! |
и то није ни намање лепо.{S} Хахаха!{S} О, жено, часни те утук’о!...</p> <p>Колико је лепша сли |
им смехом сама у себи. — Ал’ рихтиг!{S} О извин’те, та ди су ми биле очи!{S} Та ви немате манти |
вам.</p> <p>— Ал’ баш је неће узети!{S} О Боже, Боже! — рече зевајући гђа Сида па се прекрсти и |
данас нашла да га кувам!...{S} Ефи!{S} О Ефика!{S} Узми ове рукавице па их овлажи и развуци, о |
ке; она ће то знати, кад држи дућан!{S} О, о, баш ми је жао —</p> <p>— Молим вас, ни речи, к’о |
реко собе поп-Спиру:</p> <p>— Спиро!{S} О Спиро, спаваш ли?</p> <p>— А?</p> <p>— Спаваш ли, рек |
иру.{S} Хахаха!{S} Његов рођени зет!{S} О, убио те Бог, Габриела, откуд само <hi>то</hi> да ти |
мо <hi>то</hi> да ти падне на памет!{S} О жено, жено, иди до врага!{S} Да ме ко чује ди се овак |
ћете!{S} Па, поздрав’те Меланију!...{S} О, а тако ми жао, што нећете бар мало да свратите!...{S |
а из Перјамоша с децом, а оно гле...{S} О, молим, молим по сто пута —</p> <p>— Ништа, ништа, — |
јаче домаћин с врата. — Чесњејши...{S} О, оче Кирило! — викну још јачим гласом. — Заборавили с |
— „Та јеси ли ти то, Лало? реко’ ја.{S} О Лало мој, а откуд ти?“ А он ми каже: „Е, моја Савка, |
Разговарали су се о својим стварима.{S} О парохијама, о венчању, крштавању и сахрањивању; о епи |
и његове красоте кад тако говорите.{S} О, и у селу се да сасвим лепо живити, верујте!</p> <p>— |
е и ноћас изгледало да ће бити кише.{S} О госту ни речи!{S} Гђа Перса се решила да не спомене, |
д блата, к’о да су је бикови вијали.{S} О, часни те, жено! — крсти се гђа Перса. — Каква је то |
н’те ме, знам да ћете ми се смејати.{S} О жено, часни те!{S} Та помислите само!{S} Целу целцату |
арци чим видиду а они спеваду шором.{S} О, о, мог малера нема нигди, слатка снаш’-Пело!</p> <p> |
, кажем ти, од свега тога нисам чуо.{S} О о о!{S} Па ајде, здраге воље, како ти не би’, помог’о |
дошла; кад ал’ оно, гледај, ето вас.{S} О, сам вас је Бог дон’о.</p> <p>— Богме, слатка, нећу с |
{S} А ја баш мало пре у себи мислим:{S} О неће л’ Бог ког донети!...{S} Како сам сама, баш би м |
>— Па говорим, — вели јетко поп Ћира, — о вашој красној ћерци Јуци,... нек вам је жив’ и здрава |
тира га гђа Перса сва зелена од једа. — О, пољубио се ти с твојим покојним татом Аверкијем, што |
види тих дана, ала би јој се светила. — О, Боже, —- разговара се сама, — дај ми само дотле да ж |
p> <p>— Јуцо! — чу се глас гђа-Сидин. — О, Јуцо!</p> <p>— Јао, та мама је будна! — прошапута Ју |
де да не морамо.</p> <pb n="56" /> <p>— О, милостива, — прекиде је гост, — ви слабо шацујете се |
не рече ништа.)</p> <pb n="117" /> <p>— О, па то би онда требало почешће да имате гостију, — ве |
ећеш ништа ни однети до куће!!</p> <p>— О, жено, жено, часни те!...{S} А како... ха ха ха!</p> |
и шта све може у њи’ да стане!</p> <p>— О, о, Боже!... <hi>Штогла</hi> —</p> <p>— Па-па-па им’о |
звонару и звонили на Јутрење!</p> <p>— О, Бог ти помогао! — одахну поп-Спира. — Врло добро, та |
кола, ил’ кад останеш у коли!</p> <p>— О, о! — вајка се поп Спира.</p> <p>— А после, — настављ |
Бог зна ’хоће л’ и жив остати!</p> <p>— О, о, за Бога, шта чујем!</p> <p>— Е, а сад збогом, сна |
во та воспитаније може добити!</p> <p>— О, госпојица Јула је доиста симпатична девојчица, — вел |
ли самац — Бога ми врло тешко!</p> <p>— О молим молим!{S} Свугде је добро, — рече г. Пера а чис |
азали, да отворим мало пенџер!</p> <p>— О часни те, дете!{S} Па што га ниси одма’ затворила?</p |
ате, дођем к’о мало к себи!...</p> <p>— О, о, о!{S} Јадна фрау-Габриела!{S} Јадна жена!</p> <p> |
аша диња све се топи у усти...</p> <p>— О, па што не кажете!{S} Извол’те, молим, извол’те!</p> |
ећете одбити позив на „јаузн“.</p> <p>— О, с драге воље, с драге воље!{S} Само ако, то јест, го |
м и треба! — поздравља је ова.</p> <p>— О молим, молим!{S} И вама, и свакоме може то пасирати — |
моју Јулу, — похита гђа Сида.</p> <p>— О, с драге воље, — вели Пера.</p> <p>— Ако су на немецк |
опет онако к’о и пре свирала.</p> <p>— О, молим... како би’ ја то желео, — вели Пера. — Ја ћу, |
евуче шаком уморно преко чела.</p> <p>— О, баш ми је жао што нећете!{S} Па, поздрав’те Меланију |
послом! — заврши сва уплакана.</p> <p>— О Боже, Боже, с <hi>чим</hi> да се потуку!</p> <p>— Е, |
ошла јој гђа Перса сва зелена.</p> <p>— О, колико ласкаво за мене, — вели г. Пера; — располажит |
е, код мене нема много нукања.</p> <p>— О молим, молим, — вели г. Пера и окрену кашику на стран |
рио слушајући, — вели г. Пера.</p> <p>— О молим, молим... ви ме прецењујете, — вели задовољно п |
ио, — вели поносито поп Спира.</p> <p>— О молим, молим, — клања се гост, — ви сте и одвише гост |
д је извадиш из великог лонца.</p> <p>— О, каква срећа, каква срећа.{S} Та јесте л’ ви то, чесњ |
поп-Ћира — а сутра ћемо даље.</p> <p>— О, драго ми је, особито драго, о, о, о!</p> <p>— Сутра, |
по смеђе ирошки обучено момче.</p> <p>— О, Радо!</p> <p>— Извол’те, господин-попо!</p> <p>— А з |
Капија се отвори и кола уђоше.</p> <p>— О о о!{S} Добро дошли!{S} Добро дошли! — дочекује их и |
/p> <p>— А, дакле сте слушали.</p> <p>— О, врло пажљиво...{S} Врло, врло лепо —</p> <p>— Ја то |
евих, — ја ћу мало после доћи.</p> <p>— О, ништа, ништа! — веди гђа натарошевица. — Ми смо мало |
очествовати посјетом на ручак.</p> <p>— О молим!{S} Каква пажња!{S} Здраге воље! — рече г. Пера |
с мало одменим? — пита путник.</p> <p>— О, молим... здраге воље! — вели Аркадија и меће преда њ |
ас казати, шта је искумстир’о.</p> <p>— О, дај Боже, да испадне само штогођ добро, — вели гђа С |
ли и видели света к’о мало ко.</p> <p>— О бирташу, — лупа и виче Пера Тоцилов, — зове те господ |
штила кромпире с њима заједно.</p> <p>— О Боже, боже! — шапутала је гђа Сида. — Само сад нас ку |
вели поп Спира и остави штап.</p> <p>— О фамилијарним стварима желио би’ да се разговорим с ва |
мерили штогођ? — запита Север.</p> <p>— О, здраге воље!{S} Их бит’ си; молим вас! — рече фрау-Г |
једино моје уздање и мој штит.</p> <p>— О, о!{S} Та шта говориш!{S} Шта говориш! — чуди се поп- |
виртшафту то јест газдинству.</p> <p>— О, ни најмање, — одговори Јула која се брзо исправи, а |
Пера прелиставајући ону књигу.</p> <p>— О, ја сам, верујте, страсна у томе.</p> <p>— Ман’те је, |
куће и тако даље све по рангу.</p> <p>— О, пардон, извините!{S} Нека, нека, ручајте ви само, — |
растајемо.{S} Фала на дочеку.</p> <p>— О, на мало, на мало!{S} Камо срећа, па да ме се почешће |
силазећи и прилазећи домаћину.</p> <p>— О о о!{S} Та Спиро, — викну радосно домаћин, — та је с’ |
ра, — што досађујеш господину?</p> <p>— О, на против! — вели гост. — Како ко, ал’ мени, верујте |
кафу волете, слађу или обичну?</p> <p>— О, госпођице Меланија, из ваших руку свака је ствар пре |
ља Ержа, — воле ли „покенес“ —</p> <p>— О паоруша једна!{S} И она зна шта је „покенес“!</p> <p> |
то све истина, па нисам рада —</p> <p>— О, молим, молим, то није било ни нужно...{S} Ако ова ри |
едем мало кроз село до школе —</p> <p>— О, молим, молим —</p> <p>— А ја ћу само да сврнем мало |
сте морали толико да чекате —</p> <p>— О, ништа, ништа.{S} Ја сам се у осталом лепо забављао.{ |
аку слатку дињу да изаберете —</p> <p>— О, молим, молим... с драге воље!{S} Извол’те! — рече гђ |
ате, то би само волела знати —</p> <p>— О, баш на против.{S} Ни најмање ме нисте узнемирили.{S} |
{S} Ништа, ништа вам не знам —</p> <p>— О, то сам вам ја онда у великој штети!{S} А ја, сирота, |
ларма у кући.{S} Једно чудо —</p> <p>— О мај!{S} И јесте чудо!{S} А кад брж’, — чуди се попа.< |
се разговара и разгали мало —</p> <p>— О, пардон, — прекиде Пера и скочи са столице. — Та ово |
едимо; рано је још за легање!“</p> <p>— О, о, о! — зачу се из поп-Ћирине куће, кад ступише у со |
но изговорили?!..{S} И после, ’оћете л’ о црквено-општественим ствар’ма да разговарате?...{S} А |
иту, о тешкоћама на њему, или приповеда о каквом свом доживљају где је био на рубу или ивици пр |
чарди ил’ не било!{S} Једнако приповеда о старим временима, о чопорима свиња, о својим младим г |
мирење, и ако је најлепше мишљење имала о Господину Владици, чија је жеља била да се измирење п |
која је увек врло добро обавештена била о свему и свачему, и знала до најситнијих детаља све шт |
вака нада пропала, најрадије је мислила о својој смрти, и праштала је и оцу и матери, и ако су |
о својој смрти.{S} Најрадије је мислила о томе: кад би умрла, ко би је све жалио, и како би је |
ог Сокака приповедало се у свима кућама о том збитију.{S} А заслуга за то припада гђици Габриел |
т заљубљене девојке, а то је: у мислима о својој смрти.{S} Најрадије је мислила о томе: кад би |
а дан посаветовао са својим пријатељима о томе, какве кораке ваља да предузме.{S} Сви су били с |
огу вас послужити заиста лепим романима о којима се сувремена критика најпохвалније изразила.</ |
ођоше.{S} Поп Спира продужи са подацима о стању цркве.{S} Успут му је показао многе и интересан |
то, што патак ни најмање не води рачуна о кући у којој је.{S} Требало би, да је среће, да је пр |
ријама занетог путника, и он будан сања о изгубљеној срећи!...{S} Лете коњи к’о бесни широком и |
и говорило о Митрополиту Ненадовићу, па о Стратимировићу!{S} Какве су то силе биле!{S} Па какав |
г да отвори кад узудајемо нашу Јуцу; па о њеним сватовима нека се потроши.{S} К’о велимо, кад ј |
ин попа мисли у памети или се разговара о стању и имању усопшчега, о тестаменту и наследницима, |
— А са чим ће!{S} Ваљда ће га поп Спира о свом трошку послати! — И бијаше!</p> <p>— Та ман’те г |
луша бабије приповетке.{S} А бака прича о старим временима, кад су још солдати носили курјуке, |
новац, а брк му се смеши; броји и прича о детету, како је красан, напредан Хришћанин.{S} А госп |
е (после дужег приповедања поп-Спириног о томе како је скинуо сав дуг с куће) већ приближио, ст |
ерхалтује с лајтнантима уланерским, кад о Шабецу свира регименцка банда у промонади.{S} Вид’ла |
.{S} Разговарају се идући тако из цркве о свачему; о дану, како је леп а како је и ноћас изглед |
{S} Тужи поп-Спиру, а додаје, да доказе о свему, што се односи на сукоб и следеће, чува при себ |
едном речи, није украо само оно, што је о небо било обешено.{S} Од кућевног лопова — говорила ј |
к им’о је доброту да ми да неке податке о црквеној општини и црквеном имању.{S} Па, Бога ми, ва |
разговор девојкама, а ове баш шапутале о Шаци хирургу, како обешењачки погледа и чешља косу, „ |
Васи Живковићу свом коншколару, а после о песми, за што, то јест, воле он ту песму више свију п |
да није могла хладно ни да мисли после о том, а сада, како се за чудо слагаху фрау-Габриелине |
ла на тетка-Макру, да се од ње још боље о свему извести.{S} И гђа Сида се реши, да се и не разг |
а треба да стигне тамо тане и да тресне о месец.{S} Па баш таман кад су већ хтели да припале то |
ари сват је сада приповедао куму најпре о песнику те песме, Васи Живковићу свом коншколару, а п |
ексутра.{S} Известила <pb n="236" /> се о свему и од баба-Макре, а и иначе; и била је потпуно з |
и, слушају л’ своју маму и тату који се о њима брину и дан и ноћ? — пита путник и гледа мило де |
огим разним стварима.{S} Разговарали се о колери; о великим ратовима и топовским куглама колике |
пред куће после вечере и разговарали се о многим разним стварима.{S} Разговарали се о колери; о |
р онога фино преварити и разговарати се о томе, а кад једе грожђе, а он га опере у чаши, и не ј |
далеко иде, а зао још даље; па за то се о поп-Ћирином мачку више говорило него о поп-Спирином о |
/p> <p>— Через младожење!{S} Отимају се о њега; и један и други има у кући на удају... па через |
ји се и празни и пуни, и разговарају се о хитном путовању попова.{S} А домаћин се једнако чуди |
ејским црквењаком.{S} Разговарали су се о овогодишњој летини и јели прженице намазане машћу и б |
че живљи разговор.{S} Разговарали су се о својим стварима.{S} О парохијама, о венчању, крштавањ |
транцу или госту у очи.</p> <p>И баш се о том у Петак пред вече разговарали, кад уђе поп Ћира, |
а на ту ћемо страну и ударити, па ћете о једном трошку видети и моју кућу, да би је знали сутр |
ар’ма да разговарате?...{S} Ако мислите о њима, стојим вам на служби... о њима се ваљда тек нећ |
ао нешто о прошлим златним временима, и о негдашњим великим и садашњим малим платама бојтарским |
а којима ће бојтар до гроба уздисати, и о „талу“ (који да му је сад, кад има ову памет и ово ис |
ку.{S} Бабе се разговарају о редушама и о томе, како је лети лакше него зими сетити се, шта да |
ови за ручак; људи о пољским радовима и о разним лоповлуцима пударским; а млади момци и девојке |
кад год се повела реч о тим сватовима и о том малеру њеном, смејали би се неетикетни паори и су |
лица правила; о скакавцима и пацовима и о Талијанима мајсторима што имају некакву свирајку па у |
марио!{S} Та једва га натера поп Ћира и о већим празницима да говори!{S} За то су се многи, чим |
по патосу, па том приликом споменули и о Глиши, који је био дванаест година у солдатима далеко |
говарали о летини, о банатској шеници и о влашкој шеници.</p> <p>— И добро је и не ваља, драги |
оп-Ћириној, о скором путовању њиховом и о оскудици кола с арњевима, сад баш кад оба г. г. парох |
} Јер чим би чуо реч „лопов“ па ма то и о неком другом, о неком коњокрадици реч била, одмах би, |
ш, каже ми он, како је од своји’ руку и о свом комаду живити!“ А нисам јој ни каз’о да ћу јој к |
скопима и учитељима, о старом времену и о том како је данас.</p> <p>— Па како парохијани, домаћ |
ти се, шта да се зготови за ручак; људи о пољским радовима и о разним лоповлуцима пударским; а |
> <p>Пред другом кућом опет приповедали о Русима.{S} Један приповеда: како су Руси највеће царс |
кад никако и нема месечине; разговарали о гладним годинама кад се шапурика млела и јела и <pb n |
{S} Они су се <pb n="97" /> разговарали о летини, о банатској шеници и о влашкој шеници.</p> <p |
шила да не спомене, а гђа Сида ћути или о које чему говори. „Видиш бештије једне,“ мисли у себи |
ам био ирош, ао, дука му! — рече и лупи о сто. — Нисам се, што кажу, бој’о ни једног бачког иро |
ведале су се чудне и невероватне ствари о том догађају.{S} У вече тога дана, знало је цело мест |
ете да побегне, тако силно, да се удари о <pb n="147" /> једно дрво, као зец кад у страху нагне |
е се ни најмање нису допадали разговори о строгим епископима и архиепископима.</p> <p>— ...{S}А |
p>И још хтеде фрау-Габриела приповедати о својој жалости, али је сујеверна гђа Сида прекиде и о |
з искуства) да њој који други не полети о главу, побеже у авлију право камари сламе, да начупа |
апуча.) За то су сад и најдуже младенци о њему разговарали, како и где да га наместе а да не па |
л’, слатка, немојте само никоме ни речи о томе!{S} Уф, уф.{S} Баш вам фала!{S} Срећа те ми је т |
што из свог ђачког живота; приповеда им о силним предметима, о силним зорама које су га затицал |
чак је повео једном реч и то пред Јулом о једној доброј партији која јој се јавља), али гђа Сид |
мачку више говорило него о поп-Спирином о коме последњем ћемо с тога и ми врло кратки бити.{S} |
ћом преко валова па колики је дуг носом о земљу, и док се он освестио и дигао, она је комотно м |
изврне туђа кола само док запне левчом о левчу!...{S} И после, ’хоће да пије... и да се туче у |
а живи на овом свету.{S} А тек онај сан о Шаци, како јој је живо остао у памети!{S} Тек после т |
</hi> чуваш село.</p> <p>— Ето, ја сврн о мало!{S} Видим свећу, па к’о велим, дај да к’о власт |
кажем ти, од свега тога нисам чуо.{S} О о о!{S} Па ајде, здраге воље, како ти не би’, помог’о.{ |
пија се отвори и кола уђоше.</p> <p>— О о о!{S} Добро дошли!{S} Добро дошли! — дочекује их и по |
лазећи и прилазећи домаћину.</p> <p>— О о о!{S} Та Спиро, — викну радосно домаћин, — та је с’ т |
жем ти, од свега тога нисам чуо.{S} О о о!{S} Па ајде, здраге воље, како ти не би’, помог’о.{S} |
ја се отвори и кола уђоше.</p> <p>— О о о!{S} Добро дошли!{S} Добро дошли! — дочекује их и позд |
зећи и прилазећи домаћину.</p> <p>— О о о!{S} Та Спиро, — викну радосно домаћин, — та је с’ ти |
о сада није баш најпохвалније изражавао о садашњој младежи, управо <hi>Омладини</hi> која је пр |
о поп-Ћирином мачку више говорило него о поп-Спирином о коме последњем ћемо с тога и ми врло к |
и паметан човек — тако писао и говорио о српским сватовима и другим веселим и лепим обичајима. |
а бештија!..{S} И онако знам шта и како о нама говоре —</p> <p>— Ех, ти све знаш!</p> <p>— Све, |
га топа.</p> <p>Тако се ето разговарало о свачему испред кућа по клупама.{S} Разговарали се нај |
детињство шта се приповедало и говорило о Митрополиту Ненадовићу, па о Стратимировићу!{S} Какве |
нмеглих</foreign>!{S} Та цело село само о томе говори —</p> <p>— Да ниси ти, Кипро, чуо што? — |
/> <p>— Формално тукли.{S} По селу само о том и говоре.{S} Идем да чујем још штогођ.{S} Службен |
n="292" /> Баш јој је приповедао нешто о прошлим златним временима, и о негдашњим великим и са |
како је и кући газда-Пере Тоцилова (јер о његовој кући и јесте реч у овој Глави).</p> <p>— Та г |
</p> <p>За тим се опет продужи разговор о девојци, о младожењи и парохији; хоће л’ остати у сел |
село испреплетано било телефоном — глас о јутрошњем страшном догађају.{S} А баш им је и згодно |
ледницима, о процесу и фишкалима, и већ о тако нечем, што би спадало у тај круг ствари.{S} Посл |
ту вечеру, попови су се разговарали већ о многим стварима.{S} Из разговора је могао домаћин, по |
p> <p>А пред четвртом кућом приповедају о некој свекрви како је вештица, па се ископистила на с |
е ни било — да пију и да се разговарају о економији.</p> <p>— Молим вас, немојте да вас то збун |
и или на сокаку.{S} Бабе се разговарају о редушама и о томе, како је лети лакше него зими сетит |
ру; него душа им је и срце да се вешају о уже!{S} По ваздан би да су на звонари.{S} Ето баш оно |
.{S} А кад је поп Спира говорио предику о <hi>Спокојној жизни</hi> некима се оте: „Та гле поп С |
<pb n="8" /> се, а све полако трља руку о руку, као да пере руке од нечега, па вели:</p> <p>— Х |
то је чуо од Аркадије а и иначе по селу о поповима, о тужби поп-Ћириној, о скором путовању њихо |
S} А Спира је, вели она, повео поп-Ћиру о свом трошку, да му овај густира ствари у болти; што к |
о још после тога, кад год се повела реч о тим сватовима и о том малеру њеном, смејали би се нее |
пођа Ћириница, кад год би се повела реч о томе. — Ништа друго, слатка моја.{S} Сад ако сам ја з |
прекинуто предиво.</p> <p>Но кад је реч о настављању прекинутог предива, да наставим и ја преки |
је бечке дипломе његове; јер кад је реч о њему, никад не каже друкчије, <pb n="403" /> него: он |
— опростите ми за тај израз јер је реч о поповима — седела су тако удобна као ђаво на џомби, ш |
, каже он; е, ако ни по чем, по том ћеш о’ма’ познати Бирцлијине!“</p> <p>— Знам Бирцлијине!</p |
молим вас! <foreign xml:lang="de-Cyrl">О Јесус-Мариа!{S} Со шенес кинд унд со, со...</foreign> |
’о јаше</l> <l>Тај женик невера.</l> <l>О, иди, дивна нево,</l> <l>Где срећа за те цвати,</l> < |
а,</l> <l>Ил’ цвеће лепше клија?</l> <l>О врат’ се снаице!</l> <l>Гле! друге дар ти носе;</l> < |
Кад га он, кажу, <pb n="281" /> чува к‘о очи у глави; сваки час га загледа и пипа, је л’ му на |
ела клањају, то јест извуче мало врат к‘о корњача.</p> <p>Кад је изашао гост, сви су задовољни |
у.{S} Не да се тај лако!{S} Како је деб’о, а да ви’ш како се праћака к’о шаран кад га извуку из |
го кажи нек спреме „ајнпренсупу“, назеб’о сам.</p> <p>— Лопов чифуцки; код тебе жива, два дритл |
п Ћира; — с пута сам, па сам мало назеб’о.</p> <pb n="341" /> <p>— А куд се ви спремате?{S} Та |
ени и кува к’о у шпорерту. (Спиро, треб’о си видити, а ја ти не умем све казати!) Шпацира се с |
p> <p>— Та баш сам пазио!</p> <p>— Треб’о си сам да држиш риф.{S} Лопови су то; све сам лопов д |
} Носим га увек са собом (у злу не треб’о!) Ал’ која ми и асна од њега, кад ће ми се, знам, зав |
олике сокаке, колико би’ тек ондак треб’о ја да држим боктера и из моје мале плаће да и’ плаћам |
нисам отиш’о у биртију к’о што сам треб’о, а и сам мислио, него и ја одседнем код ченејског поп |
, к’о богословци, виловали; — па ја дав’о серенаду плебаношевој „виршофтерки“!{S} А?{S} Да није |
{S} Купио и’ баш ту скоро кад се продав’о неки штајерваген, па скин’о и метнуо на своја лака ле |
во сам крив!{S} А толико сам се уздржав’о!{S} Но, ал’ зато ипак не треба се предавати очајанију |
не говорим ништа; видиш да дремам, спав’о би’.</p> <p>— Иди, не пробудио се, — прогунђа гђа Сид |
, него он, укр’о ми је, док сам ја спав’о, онај мој <foreign xml:lang="la">corpus delicti</fore |
они’ амова!{S} Ето, тако!{S} А још спав’о у шталогу; ’хоће човек да чува своје коње!{S} Ено, од |
а: „Биће све к’о што си рек’о и изволев’о, солгабирове мој! ’хоћу, снаго моја, а да коме ћу ако |
ја то да сневам!{S} Ајде-де да је снев’о мој попа, па да ми није ни чудо.</p> <pb n="30" /> <p |
— Ко?{S} Је л’ ја?{S} А како не би’ пев’о, кад гођ ми је срце весело!{S} И певам и појим, госпо |
ми цвеће, ја и ти?{S} Како би нас назв’о.</p> <p>— А зашто да га ја баш питам? — вели Јула збу |
ра стрина из Итебеја, и Шацо тако ербов’о једно лепо насљедије, па се позива преко наше Варошке |
м га једаред чеш’о по лећи!...{S} Тргов’о толике године, што кажу, и био један па један; и среб |
ек ти се на овом прође; што си натруков’о банки, натруко’во — нек ђаво носи; нећу да се после к |
05" /> млад трговац, кад ми је шмајхлов’о!...{S} Тхе, па све прошло!</p> <p>— Но, ал’ и ви мора |
ну облигацију даду — па им не би’ веров’о.{S} Та шта ће мени жабац, код мене живог! — Падаће ов |
нам, каже, прашта, ал’ нам је совјетов’о, да од сад у миру и лепом согласију живимо.{S} А њему |
анију.</p> <p>— А јеси л’ се посовјетов’о с кимгођ?</p> <p>— А с ким ћу, кад и не смем ником да |
се оно још к’о ђакон вук’о клипка и ’рв’о с паорима, место да га каштигују он добио за попа; а |
То је салашар.{S} Трипут је, кажу, бег’о из школе и бег’о на салаш, па се брицом бранио и неће |
} Трипут је, кажу, бег’о из школе и бег’о на салаш, па се брицом бранио и неће никако у скамију |
душе, и Бог зна како рад био, али стег’о се к’о какав Грк, на није ’тео ни крајцаре да да нуз |
а, чим се спустило вече и вечерали, диг’о се поп-Спира и прегрнуо попадијину зимску велику мара |
из руку па сам он оре, а паор Шваба диг’о руке а упро свој благодарни телећи поглед у небо па в |
ира. — Рек’о би’ да је добар сат... мог’о би још да послужи —</p> <p>— Та, ман’те га до ђавола, |
је то само, лола једна, до ово доба мог’о бити?!...{S} Ако не бидне код Аћимови’?!...{S} Аћим ј |
му је во времја оно онај његов дека мог’о добити онда немешаг од <pb n="259" /> Принц-Евгена ко |
ја да сам неки к’о што ме беде, та мог’о сам вас до голе душе поарати — вели Нића улазећи.</p> |
више!{S} Чудим се само како сам се мог’о тако уплашити.</p> <p>— Е, да!?</p> <p>— Та клевета; |
т, — учио сам, господине, какве сам мог’о...{S} Учио сам, те још како учио!{S} Свршио сам вам ј |
А знаш ли, онако, који би паор к’о мог’о да вози, било мене, било њега?</p> <p>— Па и неће их |
о све до Ченеја.{S} Е, ту нисам већ мог’о да останем на коли, него ме ђаво натента, хоћу да шпо |
јде, здраге воље, како ти не би’, помог’о.{S} Хехе, — смеје се домаћин, — како не би’, како не |
аопако по мене?{S} Како ти не би’ помог’о.{S} Само кажи ди те боле!</p> <p>— А, знам; била му и |
— ослови је Јула.</p> <p>— Бог ти помог’о, дете! — зашишти оданде баба Макра.</p> <p>— А шта ра |
!</p> <p>— ...{S}Бадава сам се ја правд’о да нисам; да сам пон’о мој рођени, а да је то нечија |
сада мој крај... па ди сам само поглед’о, било је цигурно моје; и како сам се мого оженити! </ |
а на твом месту, а ја би’ то већ... вид’о би ти!...{S} Ћиро!{S} Да знаш да ћеш тамо наћи сва че |
сида, свога века нисам вид’о!...{S} Вид’о сам само једаред још један такав и то на цимеру једно |
рости, то није рђава вест.</p> <p>— Вид’о ме јуче из своје официне па ми притрч’о да ми јави, а |
сам светац свети Ђурађ!{S} Та јес’ вид’о колики миждрак има к’о уланер какав!{S} Лопова нема, |
књу на сред пута!{S} О жено, Бог те вид’о!!</p> <p>— Извол’те брже у авлију! — чу се трећи глас |
д?</p> <p>— Хе, одонда и нисам више вид’о талира, — вели тужно Нића.</p> <p>— Одскитала, — вели |
pb n="124" /> <p>— Па шта: јесам ли вид’о?</p> <p>— Боже, Спиро, и ти си већ све то заборавио!! |
Сида, — да га тога дана ниси <hi>ни вид’о</hi>, а камо л’ повредио.</p> <p>— Е, врага!{S} Кад ј |
дочека, па ће рећи:</p> <p>— Је си вид’о само ону бештију чифуцку каква је?</p> <p>— Коју бешт |
а</hi> на крај срца!...{S} Та је си вид’о само како су салетиле оног јадног момка па не може на |
какву ја, Персида, свога века нисам вид’о!...{S} Вид’о сам само једаред још један такав и то на |
{S} Обешењак је, онда сам тек добро вид’о да је обешењак.{S} Упреподобио се, па се к’о бајаги и |
овек љут на свакога, па би се само свађ’о.</p> <p>— Хе, — уздахну поп-Спира, — посвађали смо се |
ажу, инзултир’о је господин-Ћиру... гађ’о га песконицом, и онај ост’о без једног зуба, избивен |
другог уз’о свих десет сребра.{S} Погађ’о се са мном, к’о да сам му ја први дош’о.{S} Обешењак |
те ви погађали, него ваш Аркадија погађ’о за ваш рачун.{S} Него извол’те у кола; извол’те да не |
м још од моје куће.{S} Са мном се погађ’о к’о да ће само мене возити.{S} Ја му кажем:{S} Скупо |
другима, ајд’ и тамо и овамо; па заређ’о из једне куће у другу к’о нека комесија.{S} А они и ј |
адесет и седам.</p> <p>— А је си л’ држ’о ти сам риф?</p> <p>— Е, још ћу и риф држати.{S} Доста |
чекати; али сам мор’о да останем, задрж’о сам се мало ради црквених рачуна.</p> <p>— Та ништа, |
<p>— Та је л’ можно!?</p> <p>— Та задрж’о ме овај проклети парадајз код куће, и баш сам данас н |
е с кола. — Ја сам се мало подуже задрж’о на путу.{S} Хе, ал’ шта му знаш; те ајд ово, ајд оно. |
бе.{S} А знам већ и зашто га је и задрж’о!</p> <p>— <hi>По-пољубите се!</hi> „И пољубимо се“, — |
<p>— Е, то сам оћут’о, нисам ништ’ каз’о.{S} Нисам ’тео да га пред Екселенцијом утерујем у лаж |
уца!{S} Пударуша једна.</p> <p>— Па каз’о је још и то шта воде да једе, — наставља Ержа свој ра |
гђа натарошевица како јој је супруг каз’о да ће господин Спира бити обријан к’о два пут два, а |
>— Па можемо да вратимо; трговац је каз’о да ће примити —</p> <p>— А, нека, шта је ту је сад! — |
свом комаду живити!“ А нисам јој ни каз’о да ћу јој купити мараму; па да ви’ш њене радости, кад |
есе сав радостан.</p> <p>— Право си каз’о... метнуо га под главу, био му под јастуком —</p> <p> |
толико истрошили!...{S} А добро си каз’о; откуд ти само паде на памет то?{S} А чули смо, — каж |
> <p>— Но фала Богу!{S} Јесам ли ти каз’о: остави ти то само мени!</p> <p>— Е, е, баш ти фала.{ |
моја, него ти уради к’о што сам ти каз’о; слушај ти само менека, ја сам ти, каже, увек добра ж |
ога потписа; „каква су да су, — што каз’о Нова бистош, — моја су.“ — Па не само људи, него и то |
...{S} Па га онда, четврти пут отац вез’о уларом и пајванима иза стражњег сица за шараге, па га |
} Аћим је јуче у јутру пре света, одвез’о нике Џиде у Темишвар; тек ако приксутра дође натраг.{ |
платите</hi> кочијаша што га буде одвез’о — па <hi>он</hi> да се какогођ докопа зуба.</p> <p>— |
направио велику штету по шпајзу, изгриз’о милостивом господину све чизме, па ме послала да вас |
начинио чудо и покор по шпајзу и изгриз’о и чизме милостивог господина и појео их, кажи, све до |
да вам, што кажу, не учиним на жао, уз’о сам и попио.{S} А зар се нисам <hi>нећк’о</hi>?</p> < |
иш се, Нићо, — вели Ракила.</p> <p>— Уз’о би’ те Ракила, па не троје деце него да и’ је к’о дев |
/p> <p>— Па зашто је онда ниси одма’ уз’о?</p> <p>— Хе, та уз’о би’ је ја одма’, чим смо се прв |
освештенство!{S} Остави лепо мене па уз’о њега на миндрос.{S} Те ти он, Бога ми, држ’-не-дај! ш |
нда ниси одма’ уз’о?</p> <p>— Хе, та уз’о би’ је ја одма’, чим смо се први пут погледали у колу |
{S} Кад оно, и од једног и од другог уз’о свих десет сребра.{S} Погађ’о се са мном, к’о да сам |
бриге а асне баш никакве, кад би’ те уз’о.{S} Ви’ш, мене једног плаћа славна општина за толике |
ом своје.{S} Брже остави одакле си и уз’о.{S} Замотај к’о што је и било.</p> <p>Домаћин узе пој |
л’ те преварио?{S} А кол’ко си рифи уз’о?</p> <p>— Двадесет и седам.</p> <p>— А је си л’ држ’о |
очи, видите ово, молим вас.“ — Ђакон уз’о па и он разгледа, па и он се смеје!{S} Смеје се и он, |
шта ме знате!{S} Та једва сам и оно уз’о.{S} Знате и сами кол’ко сам се нећк’о.{S} Тек да вам, |
ус душу да ми држи.{S} А пошто си их уз’о, — запита га мерећи их: — Педаљ и три прста дужине, п |
коштало.{S} Ето, наш би, га Шаца обриј’о за бадава, ако ни за шта друго, а оно за оно наше <hi |
и лупи о сто. — Нисам се, што кажу, бој’о ни једног бачког ироша, ни пушћ’о га испред себе!...{ |
певам и појим, господин-попо.{S} Та пој’о сам ја и <hi>Керувику</hi> у нашем селу... па још пре |
они прави ритски.{S} Један ме отоич уј’о баш испод ока, тако, да ме је из најтврђег сна пробуд |
вук’о</hi>, а он <hi>се извук’о</hi>, к’о и увек што је.{S} Разумеш ли ме бар сад? — рече поп Ћ |
а нешто примјечавам!...{S} Рек’о би’, к’о да ти нису све козе на броју; и теби, а и поп-Ћири!{S |
ако даље. „А што не држите „пинчике“, к’о ја што држим, говорила би често она, па не би плаћали |
ау-Габриела, па му стисну руку да га, к’о вели, мало упитоми и охрабри.</p> <p>— Па... онај, ба |
аће!{S} Долијаће, Ћиро, ако има Бога, к’о што га и има!{S} Него ти само не попуштај твоје право |
Спиро, шта ћеш сад?!{S} Оде ти брада, к’о да је никад ниси ни имао; одоше лепо и брада и бркови |
<p>— Да шта ви мислите?!{S} Још онда, к’о дете, па се вид’ло да ће бити од њега неки грубијан, |
обом у џепу.{S} Ви бар знате, слатка, к’о касирка, какви су поповски џепови и шта све може у њи |
диње, да знате само, како је слатка, к’о да није из паорске баште него к’о да је „цукрас“ прав |
то кажу, и капару дали, које ја вама, к’о један човек сиромашак, никад нећу заборавити, и за ко |
вама се може честитати; ова општина, к’о што видим, добро стоји.</p> <p>— Јесте, врло добро.{S |
ју жито; па нека плева, нека прашина, к’о да је и онако мало на сокаку; а ноћом неки гајдаши, т |
раво паметна жена!) — није, вели она, к’о каква подерана штримфла, па да се може подштрикати!“ |
а то видео некад неки Темишварац, па, к’о човек, исприповедао, и сад не даду никако мира људима |
њом, — како се сва улопала од блата, к’о да су је бикови вијали.{S} О, часни те, жено! — крсти |
n="312" /> А има глас, једна дивота, к’о цар Давид уз харфу.{S} Персона, понашање, све!{S} Све |
од пеглајза!{S} Боже, госпоја Марта, к’о да сте паоркиња, па немате пеглајз у кући — него пегл |
чаша није чиста! „А чаша била чиста, к’о дијомант!“ уверавала је <pb n="99" /> гђа Сида.{S} Е, |
из ње.{S} Фини младић к’о из штифта, к’о из штифта! — понавља гђа Сида. — Па како се <pb n="60 |
у Татићевом шору, она Арсина пуница, к’о рек’о би, да ме је бегенисала; јербо кадгод прођем по |
ила је спљоштана к’о слепачка погача, к’о да је спрам месечине печена.{S} Оволико ће одскакати |
. па у мал’ још ја нисам изиш’о крив, к’о да сам га намерно хтео преварити.{S} У мал’ <hi>мене< |
i>повук’о</hi> је твој красни супруг, к’о и увек.</p> <p>— Не разумем те!...{S} А, он?</p> <p>— |
лепо умеју људи да измисле и саставе, к’о да су баш тамо били!{S} После читања чека их „јаузн“, |
ам била, нећете ми веровати, гнедиге, к’о убијена, ал’ формално, к’о убијена! — продужује фрау- |
А да ми је рек’о Бог, да пишем књиге, к’о што дувам сад у рог, — па да напишем чуда и покоре се |
о што славна вармеђа каже него, каже, к’о што <hi>ја</hi> ’хоћу“.{S} Па сад ће се, к’о ни што в |
госп. Перзекутору у крило, а овај је, к’о један фини и изображен човек, задржао, да и она не ис |
згледало.</p> <p>— Охо!{S} Но, то је, к’о што видим, све лепше и лепше.</p> <p>— Да шта ти мисл |
данас пијано отишло одавде из авлије, к’о да је било у сватови кад се женио силни цар Стеван!.. |
о, неки курмахери и неке нахт-музике, к’о да смо на „Тиса-парту“<ref target="#SRP18941_N1" />та |
му знаш; те ајд ово, ајд оно... еле, к’о што видиш, ост’о сам читава три дана преко термина.{S |
се мало, гнедиге, стрпите!{S} Дакле, к’о што сам рекла и казала, чим је нови учитељ дош’о, одм |
ума</hi> да ти дам, а не ајнпренсупе, к’о што си га и заслужио!... <hi>Она</hi> протиница пре м |
ју, и тако отишли на разговор, да се, к’о људи и њихови стари, обавесте.{S} Реч по реч, припове |
се и не фалите, чесњејши... вама се, к’о мислим, сме честитати.{S} Чули смо да... ви... овај, |
<hi>ја</hi> ’хоћу“.{S} Па сад ће се, к’о ни што вам отоич реко’, у ову Недељу да венчаду.{S} Е |
риш к’о к’о...{S} Пије тај, бојим се, к’о смук баш за то што је сув, то ти ја само кажем.</p> < |
ракије у фићок. — Ја сам овде знате, к’о неки род, па за то се и не циврам него се и сам послу |
први пут и приметише гости. — ’оћете, к’о једни путници да знате, шта ће то бити у Недељу код н |
сим, немам с њиме ништа, да простите, к’о ни ветар с опаклијом, па да ме ви нисте затекли у црк |
авати, јер сам за послом, а и ви сте, к’о што видим, у послу.</p> <p>— Та, ето, цуњам по орману |
ло бити.</p> <p>— А ви се, госпођице, к’о што видим, радо бавите читањем! — рече Пера прелистав |
’ је незгодан за једно свештено лице, к’о што сте ви, на прилику.</p> <p>— Е, па кога ћу, за им |
н супруг, је л’ код куће?...{S} А ви, к’о што видим, баш добро изгледате.{S} Је л’ код куће гос |
, и да га конечно уничтожим, да види, к’о вели, Преосвештенство, како сам оштећен, — па дон’о н |
а!{S} Неке комаде свира па и не мари, к’о од беде.{S} Тек кад нам тако неко дође онда још и ’хо |
ли гђа Сида. — Како само лепо говори, к’о из књиге.{S} Бадава, наша Богословија може се пофалит |
к био!{S} Па каже: „Е, баш неће бити, к’о што славна вармеђа каже него, каже, к’о што <hi>ја</h |
“, па се лопта, па сваки час испусти, к’о бајаги, лопту, а <pb n="129" /> лопта се откотрља, а |
p>— Но, па ако сте ви старији у кући, к’о што кажете, а оно молио би’ вас... кад би били тако с |
је жао —</p> <p>— Молим вас, ни речи, к’о што вам кажем, нисам чула!{S} Рец’те само кол’ко знат |
ја, не дај Боже, и по трећи пут удам, к’о што ми ти, ето садакана, советујеш?“ А он каже: „Е, м |
десет сребра.{S} Погађ’о се са мном, к’о да сам му ја први дош’о.{S} Обешењак паор!</p> <p>— С |
вино јако било а?</p> <p>— К’о гром, к’о гром; оборило би и самог Голијата!</p> <p>— Доказ је |
сад ја и ти, а владика за шрајптишом, к’о сад до оног ормана тамо.{S} Гледа... гледа.{S} Извади |
вестити се код Ниће боктера...{S} Он, к’о што вам је познато, најбоље зна те ствари.</p> <p>— О |
hi> спокој-душе!“...{S} Ал’ није дао, к’о што је срдит рек’о и обрек’о!{S} Кад је била <hi>„јаб |
сели у кола, ја сам све онако урадио, к’о што си ми ти казала.{S} Натук’о сам капут и увук’о са |
<p>— Ама ти си, Петре, тако заценио, к’о да си ти сам у селу.</p> <p>— Па, господин-попо, мал’ |
д ви ’оћете, наприлику, касти, онако, к’о људи, да опалите на онај месец горе.{S} То је све леп |
ка. — Докле ћеш самовати, Нићо, тако, к’о нико твој?</p> <p>— Хе, шта ћеш!?{S} Другу Пелу не мо |
па госпоја Сида протолковала то тако, к’о да је то труц њојзи <pb n="201" /> и Јуци.{S} Па она |
њему!{S} Тешко њему!...{S} А да неко, к’о удовац на пример, има домостроитељку по примеру инове |
аже, да је то све <hi>тако</hi> било, к’о што он каже.“ Образ је спласнуо, а зуба нема — е, па |
ту бреспослен а баш ми то није мило, к’о човеку раднику.{S} Та зар сам ја носио кадгођ ове пуд |
S} Та молим вас, раскомотите се само, к’о код своје -—</p> <p>— И <hi>ништа</hi> нисте чули?!{S |
од прве латинске!{S} Та заједно смо, к’о деца, с катихетом „<hi>вертеп</hi>“ носили; ја продуц |
, гнедиге, к’о убијена, ал’ формално, к’о убијена! — продужује фрау-Габриела с гђом Персом. — Е |
} Та сећаш ли се, Спиро, кад смо оно, к’о богословци, виловали; — па ја дав’о серенаду плебанош |
! — одбија гост.</p> <p>— Врло добро, к’о да сте мене питали.{S} Штелујте се и за „покенес“, — |
смевала, не сме фалити, то је, Спиро, к’о ајмол ајнц; јер што ја видим то је виђено, Спиро, па |
— пита Нића.</p> <p>— Та биће, Нићо, к’о за тебе.</p> <p>— И треба, и треба! — вели Нића. — Зн |
е?</p> <p>— Е, па кад је човек добар, к’о ја што сам, па све му на добро излази —</p> <p>— Ајд’ |
дну, — наваљује поп Ћира. — Разговор, к’о што видим к’о да малаксава.</p> <p>Донеше и вино и чи |
ка добродјетељ, знам ја то, али опет, к’о велим, што може бити вечерас, не треба одлагати за је |
’хоћеш ли да ти спремимо што за пут, к’о обично?</p> <p>— Можеш; ма да ми није ни до чега.</p> |
баш ону што ти волеш“, а ја онда ову, к’о велим, да отпевам, јер, ја... знате, па и мојој се же |
А ваљ’да је право да и ја, што кажу, к’о сирома’ један човек, зарадим коју крајцару за порцију |
рам себе и свога воспитања и прилику, к’о што би’ и сама урадила да сам на његовом месту.{S} Ни |
исао, истина, мало и он, и креста му, к’о рек’о би, помодрила, али је ипак поносит; не да позна |
иденцију.{S} Место да добије по носу, к’о што је већ неколико пута и заслужио то, он још одлико |
ладеж округао фластер на доњу вилицу, к’о бајаги боле га, има бубуљицу, а оно није, не фали му |
крив вам ча-Нића, што не чува варош, к’о да ја имам солгину плаћу!{S} Чудна ми плаћа, ал’ су с |
дон, ако сам вас штагод узнемирила... к’о и увек, и данас сте у послу.{S} За Бога, гнедиге, та |
ли асну од кочијашења?</p> <p>— Па... к’о што реко’, не дај Боже и горе!{S} А, што рекосте „асн |
за што ти није давала?</p> <p>— Та... к’о бајаги, ми газдачка кућа, а ја млезимац, а она сирома |
, видиш ти само ње, како совјетује... к’о неки фишкал —</p> <p>— Како га је совјетовала, онако |
П. Тамо се неки под шатром потукли... к’о на вашару! — рече Јула смејући се.</p> <p>— Па, како |
</p> <p>— Та знам, знам... ал’ тек... к’о мислим да... не мора због тога баш тако! — чуди се гђ |
башћа моје тетке, а ја сам теткин... к’о што сте и ви <hi>татина</hi> —</p> <p>— Нисам ја тати |
па не питаду!</p> <p>— Па... онако... к’о мислим, зар ти се не досади све тако да целим путем ћ |
</hi> ... ал’ оно њено... већ, већ... к’о она Иродијадина ћерка што је упропастила, Боже ме про |
бро да тераш.</p> <p>— Немајте бриге; к’о ајзлибан!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Посл |
— До душе, имате се чиме и поносити; к’о мачка с огорелом шапом!</p> <p>— Но, тек на вашу се к |
{S} Све код тебе мора бити неки ђаво; к’о да ти је сад осамнајст година!“ Али ипак ниједну ни д |
лио!“ А ја све једнако <pb n="161" /> к’о не знам да је он умро, па кажем: „А ко ће тебе, роде, |
Јула здрава па румена <pb n="196" /> к’о што је Бог дао.{S} А после, — каже, — примјетила сам, |
комислена</hi>, него <hi>практиш</hi> к’о ви —</p> <p>— А, извин’те! — прекиде је Цвечкенмајерк |
што као да не можете разговарати?!{S} К’о и до сад, драги комшија и колега.</p> <p>— Та... не з |
сремачке раге, па к’о мачке ситни!{S} К’о да шљиве тера по вашарима...{S} А што је најгоре, ник |
се?</p> <p>— Како!?...{S} Наопако!{S} К’о кера у бунару, што рек’о паор.{S} Добро те си дош’о а |
кад се женио силни цар Стеван!...{S} К’о ће данас на светац да краде!...{S} А и да има, велим, |
што кажу, тесно, а друго бесно!...{S} К’о да ће хиљаду година да живиду!</p> <p>— Поп-Ћиру и Сп |
S} Па ја се све чиним и невешта...{S} К’о велим: комшије смо, па није лепо да се свађамо пред п |
јте се ни најмање... ни најмање...{S} К’о да и нисам ту!{S} Ја ћу ево овде на канабе! — рече Га |
потучеду и брез вина и брез воде.{S} К’о сад с поп Ћиром што се —</p> <p>— Ју, ја и заборавила |
време, Ћиро, доживели и дочекали.{S} К’о да смо последњи у селу!</p> <pb n="180" /> <p>— Та ’х |
он га је мор’о свему томе научити.{S} К’о мисли, у завади су, неће чути један од другог.</p> <p |
о њеним сватовима нека се потроши.{S} К’о велимо, кад је мираз к’о што треба, нек буде и вино; |
гнедиге, коју већма и више волем.{S} К’о да смо сестре, или тако штогођ.{S} Ако се сећате, ја |
молим, —устручава се гђа Габриела, — к’о што сам рекла, ја могу и мало после!{S} Па мом дуварс |
pb n="407" /> — вели усхићено Јула. — К’о гођ да сам у Банату, тако је добро!{S} Само кад смо т |
знато!{S} Са свим имате право то је — к’о што сте изволели примјетити са свим сушти коњски зуб! |
а то су и после ове сцене продужили — к’о да ништа није ни било — да пију и да се разговарају о |
д већ морам да је с тим уподобљавам — к’о и добра и лепа девојка: „Ко пре девојци, онога је и д |
ура.{S} Зар ја не знам, зар не знам — к’о једна власт, — да си пре три недеље закл’о два, па к’ |
Крив сам!{S} Крив сам, видиш и сам — к’о ђаво сам крив!{S} А толико сам се уздржав’о!{S} Но, а |
и сво држаље.{S} За то буди паметан — к’о и увек што си био —, па не испушћај!{S} Та, знаш како |
А, велиш, вино јако било а?</p> <p>— К’о гром, к’о гром; оборило би и самог Голијата!</p> <p>— |
ако парохијани, домаћине, како; је л’ к’о у старо доба?</p> <p>— Та ја само кажем:{S} Не дај, Б |
— Па имаће му већ фртаљ године... ал’ к’о да је тек јуче било, тако ми лепо прошло —</p> <p>— П |
аћин.</p> <p>— Та знаш, ми „беамтери“ к’о и сва господа, вечерамо много доцније нег ви павори.. |
м, па ми се све приврће у мени и кува к’о у шпорерту. (Спиро, треб’о си видити, а ја ти не умем |
је Јула сама својом руком; бирала га к’о голуб зрно, и наслагала лепо на широко виново лишће, |
S} Ово је баш оно што кажу: „Кошта га к’о Светог Петра гајтана.“ <hi>Ја сам</hi> платио и ту ст |
воји к’о данас —</p> <p>— ...а кад га к’о чеше по лећи, — наставља бирташица и не слушајући га, |
се бар стрес’о кад је пијем.{S} Блага к’о Божја <pb n="298" /> росица... мо’ш је пити к’о кеша |
} Сад можеш слободно.{S} Знам ја њега к’о и себе.{S} Кад тај једаред заспи и захрче, може му сл |
пансионату!...{S} Та залудићу ја њега к’о Дона Игнација Дон Маријана у <title>Љубавном Напитку< |
м, све, све!{S} Нек’ иде свет на њега к’о на чудо, нек...“</p> <p>И уједаред застаде и гђа Перс |
и’ данас стао да биднем боктер, па да к’о ники шаров режим и лајем через туђег имања а за туђу |
{S} Видим свећу, па к’о велим, дај да к’о власт видим, шта ти тамокана раде, да откуд, не труку |
јутрење... ја помисли’: оде му брада к’о да је није ни им’о — а он још похваљен и црвен појас |
на <pb n="379" /> егзаменима па сада к’о неки патвариста практицира код неког фишкала.{S} По м |
n="367" /> А а а!{S} Изгледа, изгледа к’о накарада каква са карневала, а фрајлица к’о једна при |
не скине и браду и бркове да изгледа к’о шокачки плебанош!!{S} Већ је два ланца најбоље своје |
хозлицама са шлингерајем, па изгледа к’о мали гаћасти голуб; и слика доброга цара Јозефа како |
еки пут зевне, затвори очи па изгледа к’о да спава, али још једнако чешља и меће очешљано перје |
<p>— Све, све му обријај, нек изгледа к’о ћелави Муслија!...{S} И у гроб кад легнем, Ћиро, мисл |
пало на памет!{S} А госпоја Сида онда к’о вели: „Кад ти мене секираш <hi>песмом</hi>, ја ћу теб |
, баш никако да домислим: како!{S} Ја к’о мислим, да <hi>потплатите</hi> кочијаша што га буде о |
човека.“ А она се опет накашље, а ја к’о велим: кад баш ’хоћеш и биће ти!...{S} Фајн жена, што |
елим: да вам мало помогнем.{S} Ако ја к’о први комшија нећу, а да ко ће?! „Дрво се на дрво насл |
да смо сви здрави; баба кашље и кр’ја к’о и пре и тут је здраво; разбио ону фину стиву лулу кад |
се тресе земља под њом!{S} А ова моја к’о нека балска лепеза; да је ду’неш, зауставила би се не |
о је деб’о, а да ви’ш како се праћака к’о шаран кад га извуку из воде.{S} Научио је тај на те к |
„Гледај само, каква је; уфатила момка к’о крља, па га не пушта!{S} Та та би, каква је, и освану |
на главу; срела га... лепо га вид’ла к’о ја вас, милостива, сад... фрау-Цвечкенмајерка кад се |
егова садашња жена је ту песму певала к’о девојка у једном друштву; она је имала диван глас а п |
са дигнутом варјачом па је изгледала к’о Исус Навин кад је заустављао сунце да не седне, — хеј |
а, како јој се Цвечкенмајерка смејала к’о луда, кад је њој (Габриели) пасирао тај малер.{S} Так |
а јаче.</p> <p>Гђа Габриела је хитала к’о без душе сокаком где се срела најпре са гђом натароше |
дила, како је флегматиш и ’ладна била к’о да је умро какав перзекутор а не њен супруг!{S} Кажем |
У свакој соби по пола туцета кандила к’о на Христовом гробу!{S} Та погаси та кандила, Жужа; та |
Лепо је младић пита, а она се укипила к’о...{S} Свети Бона у шокачкој цркви, па ни словца —</p> |
ша.{S} Гледај само, како је одскочила к’о федери у канабету!{S} Једна лепота!{S} Боже, Боже, чи |
се и поп-Ћирина глава која се пушила к’о обарена шунка кад је извадиш из великог лонца.</p> <p |
је већ ушао у пословицу у селу: „Лола к’о попин патак!“ рекли би обично за извикана човека.{S} |
ктивни!) Опет ће ме задржати од посла к’о и одономадне, — вели гђа Сока, пред којом стојаше јед |
а је био уморан, гђа Сида љута а Јула к’о убијена што се све то тако догодило, а господин Пера |
прати тамбуром.{S} С почетка се Јула к’о и женирала и љутила по мало, јер јој се учинило, да ј |
рса а смешка се и вели: — Ех, ех, ама к’о да сам поручила, е баш добро!</p> <p>— А ми чекали и |
в фелер... још какав, слатка!{S} Вама к’о мајсторици, немојте се наћи увређени, наравно, да бо’ |
р чува запећак, боду и туцају главама к’о овнови и челиче своје темена на тај начин, да времено |
и да нема гласа а камо л’ када га има к’о ти!{S} Та која никад у веку није запевала, на данашњи |
!{S} Та јес’ вид’о колики миждрак има к’о уланер какав!{S} Лопова нема, јербо све је то данас п |
и се ту пренемагати и преврћати очима к’о шокачки поп, — него узми клипова, па иди, па накруни |
ти мушкарцима у очи и преврћати очима к’о она њи’на актерка.</p> <p>— Ама, Сидо, све ми се чини |
керн-штрудла лепо нарасла, па мекана к’о душа.{S} Гледај само, како је одскочила к’о федери у |
е најпре шешири а одмах и они с грана к’о мајмуни уз стабло па пред њу по два три тресну од сил |
ла од прошле недеље била је спљоштана к’о слепачка погача, к’о да је спрам месечине печена.{S} |
му крај све лепеће преко левог рамена к’о барјак на дамшифу.</p> <p>Кола стадоше пред Великом Б |
(из <hi>Карловаца</hi>, несрећо!) па к’о вели: „Ако се нећу са господин-попином ћерком унтерха |
— да си пре три недеље закл’о два, па к’о Енглези дебели.{S} Да си и’ посл’о у Беч, добио би ци |
блаженство а уста у пола отворена, па к’о да полако пири на нешто, онако к’о у домаћице која се |
примјерну пуницу и чеснога таста, па к’о вели:{S} Оно друго све на част вам!{S} Ајде, дакле, у |
пола... синчић.{S} Добио синчића, па к’о јабука, дете здраво к’о тресак!{S} Каже фрау-Цвечкенм |
цу.{S} Боле <pb n="295" /> је зуб, па к’о да је неко тук’о.{S} А није је ове недеље, што кажу, |
су никакви!{S} Неке сремачке раге, па к’о мачке ситни!{S} К’о да шљиве тера по вашарима...{S} А |
ања и приближује и пада у наручје, па к’о да се љубе.{S} Па се опет раздвоје и стоји свако на с |
<p>— А, да бо’ме; паметан младић, па к’о мисли:{S} Оно што је најскупоцјеније — то је добио, а |
о, ја сврн о мало!{S} Видим свећу, па к’о велим, дај да к’о власт видим, шта ти тамокана раде, |
Удесили они то све још раније.{S} Па к’о бајаги сневала да се кугла, нада се гостима и шта ти |
шта смо знали, него попустили.{S} Па к’о велим:{S} Иди, бедо, аратос те било!{S} Кад ’оћете, а |
, — ти знаш шта треба да радиш.{S} Па к’о што сам те научио.{S} Не попушћај шта зацениш.{S} Сад |
етре синко!{S} А у јесен?</p> <p>— Па к’о и у зиму, шеснајст.</p> <p>— То је бо’ме много.{S} Мн |
ар само зато, што је то већа књига па к’о вели и посљедице морају страшније бити!</p> <p>— Е, в |
с киме ћу!“ А она, гледам је, села па к’о банацка млада гледа преда се па само: „Јесте“ ... „Ни |
у, а пацови све један преко другог па к’о људи скачу у бару или у Тису.</p> <p>Пред другом кућо |
а лупа к’о мајстора у ковачници, лупа к’о на ларму, као да све село гори.</p> <p>— Шта је, стар |
па не зна шта је доста; стане га лупа к’о мајстора у ковачници, лупа к’о на ларму, као да све с |
ли фрау Габриела, па охрабри и Севера к’о и онога с леве стране. — Да се пофалим онима унутра с |
сле кад узме уздице у шаке, а он тера к’о луд!{S} Само викне: „Држ’те се, господари!“ па <pb n= |
е!{S} Извук’о бо’ме наш господин Ћира к’о Талијан код Кустоце!</p> <p>— Ију!{S} Госпоја Габриел |
то се не „фатираш,“ што кажу, изнутра к’о ја? — пита га домаћин.</p> <p>— Е, „лако је ђаволу, ш |
е волете и слажете, је л?</p> <p>— Та к’о со и ’леб, што кажу.</p> <p>— А је л’ добра, је л’ ле |
и бојтари онда прошли и видели света к’о мало ко.</p> <p>— О бирташу, — лупа и виче Пера Тоцил |
ано и јасно бити.{S} Биће свега доста к’о воде.</p> <p>Није дакле ни Јула била „каменита стена“ |
њихов цар само прекрсти са три прста к’о и ми, па баци капу од себе, па запита друге цареве од |
га, кад ће ми се, знам, завезати уста к’о звоно на Велики Петак, па нећу умети ни једне кад дођ |
сада као учитељ ђацима пастир јарића к’о што рекосте, а после, ако Бог да, као парох пастир бо |
макне од тих њених књига, стоји кућа к’о штајеромт.{S} Узми ону са канабета, да седне господин |
куће, али која су, говораху они, деца к’о деца безобразна, па сваки дан досађују господин-попи, |
карада каква са карневала, а фрајлица к’о једна принцеза!“...{S} Па онда стане намештати и трес |
стиди Белеслијине, нека не пуши багов к’о сваки паор, него нека пуши цигаре к’о и његов штражме |
и’те само; лице, и персона, и штелунг к’о у какве принцезе — а гледајте само, какав је лајб у о |
ле? — устаде гђа Перса која је до сад к’о на жеравици седела. — Дакле шта се свршило?{S} Је л’ |
сином пуницом, оном Савком, па су сад к’о муж и жена.{S} Ушао Нића у газдашаг па га сви у кући |
зео <hi>зуб</hi>, па га чува код себе к’о очи у глави.</p> <p>— Ју!{S} Па шта ће бити? — пита п |
ам колико који на путу.{S} Дакле, све к’о поручено, жива згода.</p> <p>Сутра дан већ је било на |
сваки час, па му одговара: „Биће све к’о што си рек’о и изволев’о, солгабирове мој! ’хоћу, сна |
ио се, — прогунђа гђа Сида. — Ово све к’о да се најело бунике данас, тако говори!{S} Севај напо |
А зар би’ ја седио и злопатио се овде к’о у аришту, — вели бојтар.</p> <p>— Ајде попи ово да не |
p>— Ништа, слатка!{S} Ја сам вам овде к’о у пустињи —</p> <p>— Па није можно! <foreign xml:lang |
p>— Каже гђа Сида, врати ће се оданде к’о <hi>хирург</hi> и <hi>дентист</hi> то јест „цанарцт“, |
а који је нерадо пролазио поред чарде к’о поред турског гробља.{S} Његов је принцип био исказан |
м је једва у зло доба истер’о да буде к’о што треба по типару!....{S} Кол’ко је цела служба бил |
а сам</hi> то некако удесим; ако буде к’о што ја мислим, онда смо „на коњу“ господине. „<hi>На |
, да труцира госпоји Сиди...{S} Изађе к’о бојаги да почисти сокак испред куће, а она пева кол’к |
овек тражи, не може нигде да вас нађе к’о да сте у земљу пропали!“ вели задовољна мама.{S} А за |
акила, па не троје деце него да и’ је к’о девет Југовића.{S} Једноме да оставим мој „боктерај“ |
шта ви мислите?</p> <p>— Та здрава је к’о тресак, за Бога!</p> <p>— Е, чини вам се то само, сла |
е спласне образ!{S} Отек’о јој, па је к’о што видите, повезала вилицу.{S} Боле <pb n="295" /> ј |
ри мало те шалукатре!...{S} У соби је к’о у рерну... врућина ми је.{S} Па запали мало омана... |
им, знам је и шта мисли!{S} Гледам је к’о да је од стакла...{S} Дакле шта кажеш: фини блед млад |
г зна каквих промена.{S} Један дан је к’о и други.{S} Живот тече доста монотоно и дремљиво као |
и да бо’ме.{S} Ал’ наравно... ишло је к’о кроз поњаву ил’ натегачу што се каже.</p> <p>— А та д |
трефити каква гођ штета у кући, то је к’о свето; па зато, ето, дођо’ да видим, да није пукла сл |
ок се не озноји испод носа, па добије к’о неке мале брчиће као од росе.{S} А и само срце друкчи |
Гледај бо’ме, зимње је време... није к’о у лето... а знаш обешењаке паорске!...</p> <milestone |
ако!....{S} Ко у туђем свету!{S} Није к’о међ својима!{S} Ал’, знате како је: ди муж, ту и жена |
о.{S} Још онда сам приметила, да није к’о некад.{S} А то је све због оног младића, младог госпо |
штрикераје и признају и саме да није к’о некад. „Хе, остарило се то бо’ме!{S} Пролазе године!“ |
а има нешто особито, тек само да није к’о у ове моје.{S} Ако моја Јула пође једне Недеље брез р |
.{S} Боље каж’те у кратко: ништа није к’о у старије доба; нити има више старих епископа, ни ста |
к више допада.{S} Признајте, зар није к’о што кажем?</p> <p>— Пак-пак? — умеша се патак у разго |
.{S} Па зар сад за то да ме каштигује к’о безбожну Содому и Гомору?! — вели поп Спира коме се н |
вели госпоја Перса, — дошле јој лутке к’о обично, одавно нису —</p> <p>— Јуцо! — устаје гђа Сид |
оће да покаже, како она има беле руке к’о у ноблеса, а моја Јула, бајаги, само их за то навлачи |
Та, шта је то?!{S} Та, шта сте почеле к’о деца!</p> <pb n="115" /> <p>— Та ето, — вели госпоја |
Наљутила сам се... жао ми сироте Јуле к’о да ми је рођена сестра.{S} Дакле, доста до тога, да ј |
сву ноћ коњи једеду, а ноћ се отегне к’о гладна година... а коње треба ’ранити, па онда и’ доб |
уши му се, — мисли Јула, — све црвене к’о цвекла из комбоста од силна стида.{S} Сирома’ младић! |
> <p>— Та... оне наше жене...{S} Жене к’о жене!...{S} Направиле триста чуда; па сад обојица има |
/p> <p>— Хе, госпоја, „пролазе године к’о гођ мутна вода“, што кажу паори.{S} Што проживите, сл |
жао.{S} Били, што кажу, толике године к’о да су и венчани, па ди би он то сада допустио и какав |
на од наши’ ушију, кад овај топ рикне к’о сто магараца; та неће ту остати читава увета одавде с |
не знам!{S} Ваљда и ти цареви побесне к’о и паори.{S} Ал’ видићете само, да ће Баћушка заокупит |
ко и говориш.{S} Данашње су младожење к’о чикови; таман га упецаш и да кажеш: фала Богу! а он и |
к’о сваки паор, него нека пуши цигаре к’о и његов штражмештер фине да се зна што је немешка кућ |
хирургију.{S} Гђа Сида била је најпре к’о да ју је човек хладном водом полио.{S} Стала је као о |
памтим друге године... а и не рађа се к’о некад, — вели домаћин. — Слабо се рађа, па ваљ’да за |
је обешењак.{S} Упреподобио се, па се к’о бајаги и он чуди па се умеш’о и он па и он гледа поиз |
ст и по фунти, каже, тешко, а дере се к’о мали бик..{S} Чује се још од винцилирове куће ларма у |
— Сви ви мушки замерате и правите се к’о да вам није право, а опет се сви радо осврћете кад ви |
>Родитељи као паметни људи учинише се к’о и да нису ни приметили, а и сама Јула као да није све |
на нађе, гром је спалио!{S} Створи се к’о из земље!{S} Гледај је само, молим те — вели гђа Перс |
ача.{S} Копа и мисли.{S} Учини јој се к’о да су залупила баштенска врата.{S} Слуша.{S} Нема ниш |
али сад, ето тако...{S} Отрц’о сам се к’о неки стари швигар! — заврши бојтар, па натеже фићок п |
и Бог зна како рад био, али стег’о се к’о какав Грк, на није ’тео ни крајцаре да да нуз девојку |
немате пеглајз у кући — него пеглате к’о паоркиње на велику рољу!</p> <p>— Та... знам, ал’ опе |
рнуше и упутише попиној капији, улете к’о без душе у авлију, и раздера се колико га грло доноси |
чисто вино, онако по српски натегните к’о наш Краљевић Марко!{S} Коштајте га само!</p> <p>Г. Пе |
и стоји свако на свом месту, па ћуте к’о да ослушкују да их когод не гледа и вреба; па се онда |
во, ту сам; нек ми изађе!“ А они ћуте к’о мишеви.</p> <p>Пред трећом кућом опет седела баба Сав |
род, и, на прилику, браним ово имаће к’о и моје да је.</p> <p>— Е, то је лепо од тебе, лепо! — |
ињавам се ја а све се око мене окреће к’о у каквој полки.{S} До-до-дошло ми, у земљу да пропадн |
ћ мислиш сад ће је шлог.{S} Све скаче к’о гумаластика од земље, кол’ко је пакосна, бештија и ас |
, па их изведу за собом а пацови трче к’о на даћу за њима, а мајстори једнако свирају па их изв |
и исписала, слатко дете моје.{S} Пише к’о канцелиста какав; исти њен отац!{S} Ко је узме, слатк |
пише неком писмо.{S} Па није да пише к’о што се пише, него и неке стихове везе по писму што их |
потроши.{S} К’о велимо, кад је мираз к’о што треба, нек буде и вино; кад већ младожења добија |
поп-Спира.</p> <p>— Таман за кукуруз к’о поручено, — вели госпоја Перса, зевајући и дижући све |
е слуша, а која је данас баш згодна и к’о поручена да је Јула отпева.{S} А млада као свака млад |
аволим мало...{S} Хе, хе!{S} А шта би к’о фалило!?{S} Не да се баш ни Нића свакој шуши!{S} Него |
{S} Они што су сад код куће, и што би к’о могли да возе, нису се ни један, кол’ко ја знам, пого |
— А све то — заврши тетка Макра, — ви к’о једни учени људи к’о на прилику господин парок, может |
кроз њега, не би се видео; а клипови к’о левча дугачки.{S} Ал’ ће паор да побесни, враг му баб |
му сијасет неких ствари, само да ради к’о и други сретни сатови.{S} Све то обешено уз једно и у |
— вели му поп Спира, — потрчи, поради к’о да се тебе самога тиче.</p> </div> <pb n="273" /> <di |
је то мене, снаго моја, него ти уради к’о што сам ти каз’о; слушај ти само менека, ја сам ти, к |
етка Макра, — ви к’о једни учени људи к’о на прилику господин парок, можете се уверити, да није |
i>гребе“!</hi> Откуд гребе, кад клизи к’о зејтин!...{S} Све се тоциља! — вели бојтар.</p> <p>— |
ш и да кажеш: фала Богу! а он исклизи к’о чиков. — Ту се гђа Перса сетила свију негдашњих мајст |
познавали, снаја, и да смо били своји к’о данас —</p> <p>— ...а кад га к’о чеше по лећи, — наст |
свршио богословију, да му одело стоји к’о катани мундир, да носи ирошки пошу, да има лепе брчић |
црвену пошу, па да му тако лепо стоји к’о фрајлином ђувегији.{S} Тако су ћеретале све док није |
али тунакара унутра, а ја да сам неки к’о што ме беде, та мог’о сам вас до голе душе поарати — |
знате?!{S} Оног што увек залепи мали к’о младеж округао фластер на доњу вилицу, к’о бајаги бол |
ат па отишли с коњима а њега оставили к’о никог његовог; а он кад се пробудио, једва су укућани |
то сте ме, то јест, родили и одранили к’о сина!{S} Имам ја, фала Богу, две здраве руке, нисам н |
а говор’те штогођ.</p> <p>— Па,... ми к’о велимо, неће, ваљда, знате, имати форме то, — вели јо |
/p> <p>— Та ман’те их до врага!{S} Ми к’о људи треба да смо паметнији.{S} Та због њих смо, што |
а очевидно к’о да хоће да су одвојени к’о зејтин над водом.{S} То увреди Нићу који је био већ у |
баш не можеш да заспиш, а ти се учини к’о да спаваш, то је бар лако.{S} До Темишвара немој да с |
оспода попе.{S} Зар мислите, нису они к’о, на прилику, једни паметни и учевни људи, обишли све, |
а о изгубљеној срећи!...{S} Лете коњи к’о бесни широком и високом долмом поред рита, пуца Рада |
/p> <p>— Та, сад, шта је ту је!{S} Ти к’о мати, ниси требала да допустиш, да дотле дође.{S} И с |
вори се, земљо, па ме прогутај!“ а ти к’о да ништа није ни било!</p> <p>— Па знате како се једи |
слим, да је већ крајње време, да и ти к’о отац... а не била <hi>ја</hi> на твом месту, то само |
га тражиш, — вели Нића. — А шта би ти к’о фалило, на прилику за удовца?</p> <p>— А ко ће, Нићо, |
!</p> <p>— Хе, Нићо, Нићо, крив си ти к’о ђаво — вели му Ракила не пуштајући га. — ’хоћеш ти та |
Није шала, неки’ три сата издржавати к’о неки „фусбад“!{S} Чим се он вратио, а ја опет главу у |
дно; и једна и друга има ћер, па мати к’о свака мати.{S} Свака је добру рада за своју ћер; а ја |
нека бира.{S} Ваљда му нећу наметати к’о фалишну форинту.</p> <p>— Ху-у-у!{S} Та што ће је иза |
е није добро у’ватио за лотре, излети к’о да никад није ни био у коли’!{S} Е, то му, ето баш не |
радо се прими тога, а Аркадија полети к’о без душе поп-Спириној кући, која није далеко била, па |
сад.{S} Стој!{S} Ти ћеш то заборавити к’о и запушач.{S} Дакле, шта сам све казала?{S} Шта ћеш д |
ој!</p> <p>— ’хоћу!{S} Све ћу урадити к’о што ми <pb n="301" /> кажете, само ми немојте прибаци |
ушао у газдашаг и могао сад запалити к’о онај солгабиров стиву лулу, ипак се није поневидио, н |
<pb n="298" /> росица... мо’ш је пити к’о кеша бару, ништ не осећаш!...{S} Та зар је не знам; т |
твари, којих се човек не може отрести к’о ни онај Доситејев Абу Казем Тамбури, багдатски тргова |
ан, па косу разделио по средини; исти к’о њен попа пре толико година кад је свршио богословију |
негују и не поштују тако зими у кући к’о чизме.{S} Па и сама животиња и живина, није она летош |
ј, молим те, само, како му пиљи у очи к’о каква чифуцка фрајла.{S} Моја ти, да боме, то нит’ ум |
ето таке шиндивиле, што им играју очи к’о на зејтину.{S} Таке праве у данашње време ероберунге! |
— чуди се домаћин!</p> <p>— Спава тај к’о заклан.{S} Да смо какви <pb n="318" /> рђави људи и д |
е пустити.{S} Не искобеља се више тај к’о ни паор из фишкалских шака!</p> <p>— Па ваљда се сад |
е остави одакле си и уз’о.{S} Замотај к’о што је и било.</p> <p>Домаћин узе појас, остави га на |
искусну матер па се учи и помаже јој к’о добра ћерка матери; ради по кући све: кисели краставц |
hi> кућу да чува.{S} Ал’ и ја сам јој к’о што треба и одговорила, — вели задовољно и блажено гђ |
а дугачка ко торањ а он мали и снизак к’о патак.{S} Па још кад се узму испод руке изгледа она ж |
ето и господин су, на прилику, парок к’о и ви што сте, па ди би ја њега метнуо до мене, а ето |
арошки шпитаљ.“ А ја кажем: „Фала вам к’о оцу <hi>и за ово</hi> до сад што сте ме, то јест, род |
и ја вам красно изгледам.{S} Изгледам к’о да су <hi>мене</hi> тукли а не господин-Ћиру!</p> <p> |
ти удовица а ја удовац; па шта би нам к’о фалило!?{S} Та тек ми је четрдесет пета, а у рожданик |
сам пастир пастви, а оно треба да сам к’о што треба пастир —</p> <p>— Свакојако, свакојако...{S |
{S} Ху, отровала би’ се, а држала сам к’о у воску!</p> <p>— За Бога, мама, а што се ви толико к |
међеду под нос, па онда, знате, дођем к’о мало к себи!...</p> <p>— О, о, о!{S} Јадна фрау-Габри |
сти, једна сладост.{S} Ал’ помажем им к’о својима, јербо има људи па ’оћеду да пиједу а нећеду |
ле, шта је то било, слатка!?{S} Седим к’о на шпорерту од љубопитства, тако сам најгириг!{S} Ниш |
е поп Ћира. — Разговор, к’о што видим к’о да малаксава.</p> <p>Донеше и вино и чисте чаше и ста |
сама не верујем... а на сплетке мрзим к’о на ђавола...{S} Та знате ме, фала Богу,... па нисам р |
> <p>— Па зато га и негујем и тимарим к’о госпођа перзекуторовица оно њено маторо лице, — рече |
ми газдашаг!{S} Него крпарим, крпарим к’о нико мој.{S} Какви сватови; зар је мени до њи’.{S} Не |
ча-Нићо,... мор’о би’ багов да пушим к’о последњи павор!{S} Да сам се којом срећом погодио за |
чено, да су сви попови једнаки, један к’о други.{S} А после, и правила Поетике веле, да треба ш |
и овај њему и изиђе из кафане трезан к’о што је и ушао.{S} А кафану је држао неки трбушко Шваб |
з’о да ће господин Спира бити обријан к’о два пут два, а парохију ће добити господин Пера чим у |
а ко је узме, биће срећан и задовољан к’о и сам што сам у супружеском животу свом.</p> <pb n="3 |
акав, какав пријатељ —</p> <p>— Таман к’о што ваља!{S} Кад је тако, а ви ћете му се онда моћи с |
...{S} Како сам сама, баш би ми таман к’о поручена дошла; кад ал’ оно, гледај, ето вас.{S} О, с |
а какав је.{S} Изгледа чупав и одрпан к’о бојтарова капа.{S} Лаку ноћ!“</p> <p>Док мало после и |
дај Боже!{S} Није тата твој бездушан к’о тај господар Јова.</p> <p>— Мамо, слатка мамо, мени ј |
А она је Влаиња а мој Миша је Србљин к’о гођ и сам што сам а и сви у нашој вамилији, а имело ј |
сфакцију!{S} Ја изиш’о к’о невин а он к’о дрзновен клеветник који се дрзнуо да обмане и само Ње |
ш од моје куће.{S} Са мном се погађ’о к’о да ће само мене возити.{S} Ја му кажем:{S} Скупо је, |
!{S} Ајде, Бога ти, Сидо, говориш к’о к’о...{S} Пије тај, бојим се, к’о смук баш за то што је с |
ензацију и сатисфакцију!{S} Ја изиш’о к’о невин а он к’о дрзновен клеветник који се дрзнуо да о |
уђено попадија и седе.</p> <p>— Дош’о к’о што је и от’шо!</p> <p>— Па, онда...</p> <p>— Пааа, п |
је рашчешљавао бркове, па је изгледао к’о мачак, а <pb n="67" /> мачак се опет шетао по крову о |
о синчића, па к’о јабука, дете здраво к’о тресак!{S} Каже фрау-Цвечкенмајерка бабица, да свога |
а зуб, — па да му се и поверује; него к’о вели, сад је лепа прилика, да се и ја наплатим на Спи |
ка, к’о да није из паорске баште него к’о да је „цукрас“ правио.</p> <p>— Па могу баш једну кри |
приповедала је после гђа Сида; „него к’о кад се нека Бечкеречка чифуцка фрајла у промонади унт |
аора како је... ми не мудрујемо много к’о капуташи!...{S} А <pb n="416" /> да шта ви мислите!? |
ш за кишу,“ или: „Тиче га се то много к’о Совре гајдаша суша!“ — Он понесе само гајде, па кад г |
оћ заборавио да ишчисти, па сад добио к’о крајнике вукући дим, те му пресело сво задовољству и |
р ја и Спира седимо на канабету овако к’о сад ја и ти, а владика за шрајптишом, к’о сад до оног |
ти их од плесни, и искомадај их овако к’о што сам ја почела, — нареди гђа Сока Ефики, једној ок |
рау-Габриела излете из кола тако лако к’о какав лак перјан јастук, и тако постаде невина жртва |
пушта гост, — али само с водом, онако к’о стари философи грчки —</p> <p>— А, та ман’те их бестр |
А зар није лепше лице природно, онако к’о што га је Бог створио?! — вели Пера.</p> <p>— Е, ал’ |
па к’о да полако пири на нешто, онако к’о у домаћице која сече онога часа из рерне извађени вру |
ко господске фарбе у лицу...{S} Онако к’о Шаника апотекарски калфа —</p> <p>— Какав „калфа“, па |
ће виђамо у кући, и она би опет онако к’о и пре свирала.</p> <p>— О, молим... како би’ ја то же |
S} Збогом!</p> <p>— Та није баш онако к’о што је требало, — извињава се домаћица, — ал’ ви ћете |
ко’, увек тако вредни... хе, хе, тако к’о данаске?</p> <p>— А шта се то вас тиче?! — рече Јула |
<p>— Та, знате... оно јест’ све тако к’о што ви сад велите.{S} Ви појите у цркви, е, ал’ оно ј |
их.</p> <p>— Да, да, баш са свим тако к’о што изволесте лепо казати.{S} За сада као учитељ ђаци |
пробиће и опаклију.“ И то је баш тако к’о свето!{S} Баш сам то добро утубио!{S} Нема ту лепа да |
о лаже!{S} Та бежиш ти од воде далеко к’о бесна кера ——</p> <p>— Хе, —- уздахну опет бивши бојт |
гла нос у небо, мислиш Венус је, нико к’о она!{S} Ху!{S} Та у мал’ јој нисам притрчала преко со |
нада се!{S} Ја сам се испочетка мало к’о и бојао, јербо, знаш, како је!...{S} То могу теби да |
ру и већ обичну ствар.{S} Али је село к’о свако село; свој хлеб једе а туђу бригу води.{S} Није |
, Персо; тридесет скоро година живимо к’о пријатељи —</p> <p>— Не тридесет, Ћиро, него тридесет |
а и силна труцкања.</p> <p>— Били смо к’о у аришту, — наставља гђа Перса. — Меланија само седи |
захваљују али неће, изгледа очевидно к’о да хоће да су одвојени к’о зејтин над водом.{S} То ув |
отре, него ме гледи оданде безобразно к’о каква буљоока Чифуткиња!{S} Гром те спалио, обешењаче |
тао пребацивати што не умем тако лепо к’о ви, рекла сам му,... ’хоћу да вам кажем, слатка госпо |
не мари: „Е, — веле, — мари он за то к’о Совра гајдаш за кишу,“ или: „Тиче га се то много к’о |
вели Аркадија.</p> <p>— Па шта си то к’о смислио?</p> <p>— Па, ето, то сам смислио.{S} Да се в |
говара.{S} Казала је да је висок, леп к’о „фирер“, а бркове да има мале и мало брадице; коса ле |
каже Жужа, да ни један није тако леп к’о фрајлин младожења, нити и један има онаку лепу црвену |
естрага!{S} Да је он само полак добар к’о што су му коњи — била би једна красота!{S} Он добро т |
е код мене; сам енглески челик, оштар к’о бријач.{S} Извол’те се уверити! — па га даде г. Пери. |
на глави му неки стари подеран шешир к’о да га је са страшила скин’о, а дорац му сав искрпљен, |
аш!{S} А знаш ли, онако, који би паор к’о мог’о да вози, било мене, било њега?</p> <p>— Па и не |
равља се гђа Сида, — али тек тек опет к’о велим: друго је варош а друго село.{S} Све је овде др |
им обријаног, да му лице изгледа клот к’о јургет, — <hi>неће</hi> ми Ћиро, бити срце на месту.< |
чеп’о жишка, па ће да полоче сву маст к’о и одономадне што се почастио!</p> <p>Али то није био |
у; да не гледају тога — замуцкује љут к’о ватра поп-Спира — то-то-то-тога Ту-ту-турчина!{S} Тог |
нда не зна ни за Бога ни за душу, већ к’о вели:{S} Кад си ми само пао шака!{S} Па онда већ и не |
а младеж излази из ње.{S} Фини младић к’о из штифта, к’о из штифта! — понавља гђа Сида. — Па ка |
алостиво маше главом.{S} А ја не могу к’о одма’ да га познам.{S} А он се заплак’о па каже: „Хе, |
амо; па заређ’о из једне куће у другу к’о нека комесија.{S} А они и једни и други удри фали сва |
пазува па иду један за другим у реду к’о гуске.</p> <p>Близу је и Ченеј.</p> <p>Још мало ето и |
о по вољи?!{S} А зар попови не певају к’о и други људи?{S} А зар ја не певам у цркви?...{S} Ми, |
ли...{S} Ови проклети комарци уједају к’о кере... мора да су они прави ритски.{S} Један ме отои |
, што кажу, за час нарасту и нађикају к’о штир.{S} Срећан пут, па поздрав’те све.</p> <p>— Ајд’ |
а шпорујем; па нисам отиш’о у биртију к’о што сам треб’о, а и сам мислио, него и ја одседнем ко |
ор’о би дувати у оне гајде да се чују к’о оно велико звоно чак до последњи’ салаша, макар му пу |
у, па не да другом до ње него се кољу к’о кере сваке недеље.</p> <p>А што се заљубљивало, то се |
а и вели, да није заслужио такву жену к’о што је она! и то иде све тако, докле га Тинкуца не ис |
ре колико га грло доноси; има гласину к’о бик, па се чује са пола атара колико је грлат.{S} Ник |
р, а Совра дува за ону другу полутину к’о бесан.{S} А у колу кад свира па кад стане пред неку г |
осл’о у Беч, добио би цигурно колајну к’о један на прилику, добар, што каже Шваба, виршофтер!</ |
залупи врата за собом па оде у кујну к’о фурија.</p> <p>— Е, па кад баш ’хоћеш да знаш, како ј |
енила Гавру, а она после остави Гавру к’о да га никад није ни било, па окупи молити Бога да дож |
ечарима како иду уз високу двокатницу к’о по патосу, па том приликом споменули и о Глиши, који |
да је миш попашан на печену кожурицу к’о Вла’ на рибу,“ вели јој Нића па па се окрене мало на |
{S} Здраво је њежна, — каже, — хаглих к’о лептирова крила!{S} Све ја морам да радим, жао ми дет |
ду, а ја им не дам то, и пазим на њих к’о њихов род, и, на прилику, браним ово имаће к’о и моје |
b n="310" /> учитељи?!{S} Све код њих к’о ни код кога!{S} Не пуштају ђаке да помажу звонару; ка |
, остала сам исто онако „гемајн“, баш к’о да и нисам у Бечу живила!</p> <p>— Но, но, — смеје се |
е ја познајем, да она, на против, баш к’о своје рођено дете воле вашу Јулу.{S} Баш мени самој ј |
д мене ђаво, што се ни ја до сад, баш к’о за пакост, баш никако да домислим: како!{S} Ја к’о ми |
веће.</p> <p>— Гле, гле!{S} Боже, баш к’о да су живи! — вели Јула и гледа слатко и насмејано на |
покојница, — то ти је, дете моје, баш к’о подгријан цушпајз од кромпира!{S} Ако од подгријаног |
, а <hi>рогљева</hi> у селу доста баш к’о празника у години, па сваког празника или недеље на д |
кле заједно путујете!{S} Е, то је баш к’о поручено! <hi>То</hi> је добро!{S} Никад боље!</p> <p |
ита га брижно.</p> <p>— Та, нисам баш к’о што б’ ја желио, ал’. —</p> <p>— Та само да пређе јед |
чуди се и крсти гђа Сока, — та то баш к’о неки паори!</p> <p>— Е, ал’ приповеда ми гђа натароше |
гова била фалишна, јер био је љут баш к’о пас, што рекли.{S} Кад опази странца а он стаде тако |
ићо! брез жене?“ А ја јој кажем: „Баш к’о и тебикана брез човека.“ А она се опет накашље, а ја |
чувај онај <hi>зуб!</hi> Да га чуваш к’о очи у глави!{S} То ти је најважније сад на овом свету |
ра плеву све на нашу страну; не можеш к’о човек изићи на сокак од прашине.{S} А ноћом се опет в |
у, ево гостију!</p> <p>— Шта се дереш к’о магарац! — обрецну се на њ из авлије домаћин који је, |
ти не отежем, видим да се већ врпољиш к’о ђаво на џомби.{S} Кад ме је запит’о шта је и како је |
учио!{S} Ајде, Бога ти, Сидо, говориш к’о к’о...{S} Пије тај, бојим се, к’о смук баш за то што |
олкујем, — вели Нића, — да је ово још к’о после ручка; а после ручка може вино, је л’, газда?</ |
ка гђа Перса.</p> <p>— Кад се оно још к’о ђакон вук’о клипка и ’рв’о с паорима, место да га каш |
ин-Перине, а и госпођица-Меланијине, (к’о што бар ви велите).</p> <p>— Та по мало јесте и тако! |
Спиро, ал’ пусто, женско сам, па <hi>к’о женско</hi> морам да ћутим —</p> <p>— Е, то си ти прв |
о одма’ да га познам.{S} А он се заплак’о па каже: „Хе, ко је оданде, одакле ја долазим, тог те |
!{S} Нисам, Бога ми!{S} Нисам се ни мак’о а камо л’ точио и пио.{S} Ајде бар да је каква шљивов |
Спиро, ја нешто примјечавам!...{S} Рек’о би’, к’о да ти нису све козе на броју; и теби, а и по |
е да се оправи? — вели поп-Спира. — Рек’о би’ да је добар сат... мог’о би још да послужи —</p> |
на!{S} Ето, да ми је ко у Карловци’ рек’о: „Узећеш Сиду!“ „Какву Сиду!?“ рек’о би’ му ја...{S} |
ек’о: „Узећеш Сиду!“ „Какву Сиду!?“ рек’о би’ му ја...{S} Е, а ви’ш, сад како лепо живимо —</p> |
а, кол’ко дакле тражиш?</p> <p>— Па рек’о сам: шеснајст сребра.</p> <p>— Осам...{S} Петре.</p> |
и веровала, да ми је пре тога когођ рек’о да ће до тог доћи.</p> <p>— Па шта каже онај <hi>паор |
лу — што мало ко зна!{S} А да ми је рек’о Бог, да пишем књиге, к’о што дувам сад у рог, — па да |
јем изнутра —</p> <p>— Па ти си пре рек’о: да те ’лади, а сад опет кажеш, да те грије?</p> <p>— |
?!</p> <p>— Шта је помислио то је и рек’о, а ти ајд пред кућу, — вели гђа Перса.</p> <p>— Та те |
а му одговара: „Биће све к’о што си рек’о и изволев’о, солгабирове мој! ’хоћу, снаго моја, а да |
ићевом шору, она Арсина пуница, к’о рек’о би, да ме је бегенисала; јербо кадгод прођем поред ње |
истина, мало и он, и креста му, к’о рек’о би, помодрила, али је ипак поносит; не да познати да |
слатка!</p> <p>— И-ју!{S} Ко би то рек’о!</p> <p>— То још како!</p> <p>— Та не говор’те!</p> < |
а. — Е, то је баш лепо.{S} Ко би то рек’о.{S} Е, баш, баш...{S} Сва сам онако, некако, како да |
рођена, — чуди се Пела, а ко би то рек’о?!</p> <p>— Ето, прво, не зна немецки!{S} Зар то није |
вино веселит сердце человјека“, што рек’о цар Давид <pb n="87" /> у једном псалму.{S} А овога в |
е дугачка историја, а ти си ми, што рек’о Псалмопевац: једино моје уздање и мој штит.</p> <p>— |
Наопако!{S} К’о кера у бунару, што рек’о паор.{S} Добро те си дош’о а да је још мало потрајало |
ишта!“ Ај, је л’ добро диваним? што рек’о наш Нића боктер.{S} Што јест, јест!{S} Право су рекли |
.{S} Ал’ није дао, к’о што је срдит рек’о и обрек’о!{S} Кад је била <hi>„јабука“</hi>, па га мо |
стане поп Пира у животу, неће се, зарек’о се, смирити, док поп Спира не скине и браду и бркове |
ије дао, к’о што је срдит рек’о и обрек’о!{S} Кад је била <hi>„јабука“</hi>, па га моја Јула по |
ако јој дотле не спласне образ!{S} Отек’о јој, па је к’о што видите, повезала вилицу.{S} Боле < |
ћа, роде, ти само изволевај!{S} Та стек’о је мој покојни Лала, радио од јутра до мрака и стек’о |
ни Лала, радио од јутра до мрака и стек’о доста, да <hi>ти</hi> сада не мораш радити, него ти с |
ма кога...{S} Лети, на примјер... колк’о тражиш на дан?</p> <p>— Па осам сребра —</p> <p>— Мно |
<hi>нећк’о</hi> си се!{S} Ти си се нећк’о?!{S} И јеси мустра да се нећкаш!</p> <p>— А ваљ’да ја |
з’о.{S} Знате и сами кол’ко сам се нећк’о.{S} Тек да вам, што кажу, не учиним на жао, уз’о сам |
м <hi>нећк’о</hi>?</p> <p>— Е, <hi>нећк’о</hi> си се!{S} Ти си се нећк’о?!{S} И јеси мустра да |
сам и попио.{S} А зар се нисам <hi>нећк’о</hi>?</p> <p>— Е, <hi>нећк’о</hi> си се!{S} Ти си се |
.. кад је био храм цркве, па кад се вук’о у порти клипка са паорима, па све надвук’о.{S} Јавили |
.</p> <p>— Кад се оно још к’о ђакон вук’о клипка и ’рв’о с паорима, место да га каштигују он до |
е моћи помоћи!...{S} Ено кад се оно вук’о клипка, памтиш и ти... пре петнаест година... кад је |
порти клипка са паорима, па све надвук’о.{S} Јавили господину Епископу... па ништа. — Па пре т |
ражњег сица за шараге, па га тако одвук’о у школу, те се једва скрасио у скамији.</p> <p>— Та ш |
ило је; што је ко им’о да извуче, извук’о је.</p> <p>— Па је л’ повук’о?</p> <p>— Јесте, <hi>по |
е!</p> <p>— Да шта ви мислите!{S} Извук’о бо’ме наш господин Ћира к’о Талијан код Кустоце!</p> |
м те!...{S} А, он?</p> <p>— Он се извук’о.{S} Ја сам <hi>повук’о</hi>, а он <hi>се извук’о</hi> |
S} Потпустио ону бештију, а он се извук’о отиш’о некуд на пут, а њу оставио да газдује.</p> <p> |
сам <hi>повук’о</hi>, а он <hi>се извук’о</hi>, к’о и увек што је.{S} Разумеш ли ме бар сад? — |
оп Ћира, Бога ми, паметнији — па привук’о младића!{S} Јер, бо’ме, кад ко има девојку на удају, |
че, извук’о је.</p> <p>— Па је л’ повук’о?</p> <p>— Јесте, <hi>повук’о</hi> је твој красни супр |
>— Доказ је поп Ћира!{S} Ал’ је и повук’о, ха ха ха!</p> <p>— Но фала Богу!{S} Јесам ли ти каз’ |
е л’ повук’о?</p> <p>— Јесте, <hi>повук’о</hi> је твој красни супруг, к’о и увек.</p> <p>— Не р |
<p>— Он се извук’о.{S} Ја сам <hi>повук’о</hi>, а он <hi>се извук’о</hi>, к’о и увек што је.{S} |
ти казала.{S} Натук’о сам капут и увук’о сам главу у бунду, па сам тако ћут’о све до чарде.{S} |
и он је већ читаву недељу дана није тук’о, а све через венчања.</p> <p>— И треба, и треба! — ве |
9" /> Принц-Евгена код Сенте кад се тук’о под Јованом Текелијом с Турцима, ваљ’да и овај сад да |
/p> <p>— Та кол’ко сам се само пути тук’о у колу, а све через ње!...{S} Све је до мене морала д |
="295" /> је зуб, па к’о да је неко тук’о.{S} А није је ове недеље, што кажу, ни малим прстом д |
адио, к’о што си ми ти казала.{S} Натук’о сам капут и увук’о сам главу у бунду, па сам тако ћут |
о.{S} Хахаха!{S} О, жено, часни те утук’о!...</p> <p>Колико је лепша слика у поп-Спирином дому. |
адити („Уф, уф!“ хуче гђа Перса.) Огугл’о сам већ! („То видим!“ вели она).{S} Том човеку помаже |
една власт, — да си пре три недеље закл’о два, па к’о Енглези дебели.{S} Да си и’ посл’о у Беч, |
зан стада свога свађа — но тога би’ вол’о видети, ко би му смео изаћи на очи!{S} За најмању сит |
па к’о Енглези дебели.{S} Да си и’ посл’о у Беч, добио би цигурно колајну к’о један на прилику, |
</p> <p>— А, знам, и мој Шандор је посл’о Омладинцима поздрав с још некима!...{S} Откад вас нис |
олико се само пута <hi>тај</hi> искобељ’о, и то баш тамо, ди сам мислио, да му, Боже ме прости, |
признати, слатка, да је имао и коме; им’о је, бо’ме, <hi>и коме</hi> да шмајхлује! — вели гђа Г |
.{S} Немој да си тако брзоплетна.{S} Им’о сам зуб, ал’ нисам им’о памети ни колико онај прави п |
бом унутра.</p> <p>— Е, па видиш, па им’о си зуб —</p> <pb n="344" /> <p>— Та чекај, молим те!. |
<hi>Штогла</hi> —</p> <p>— Па-па-па им’о штоглу.</p> <p>— Та... знам, знам... — вели, сумњајућ |
p>— А зашто, Нићо, роде?</p> <p>— Та им’о би’ само бриге а асне баш никакве, кад би’ те уз’о.{S |
н је, полупаће се!{S} Целог сам пута им’о с њим главобољу.</p> <p>— Но, добро само кад си и сад |
ар-Јове у Карловци’, и ни један није им’о ћер Даринку.{S} Све којешта!{S} Макар није им’о друга |
ринку.{S} Све којешта!{S} Макар није им’о друга посла.{S} Ет’ тако!{S} Поп Васа га шиље и, што |
еби!{S} Зар нисте чули какве је муке им’о отац поп-Спирин, док га је натер’о да се школује?{S} |
сли’: оде му брада к’о да је није ни им’о — а он још похваљен и црвен појас добио!{S} Има тај в |
ављао.{S} Мој господин предшественик им’о је доброту да ми да неке податке о црквеној општини и |
су рекли: „Чувај се попа“; а ја сам им’о посла с <hi>два</hi> попа и једним <hi>црквењаком!</h |
зоплетна.{S} Им’о сам зуб, ал’ нисам им’о памети ни колико онај прави притјажатељ тога зуба!... |
</hi> </p> <p>Поп Спира је сутра дан им’о посла у пољу у винограду и по њивама, па је са свим з |
шта ми ту, Ћиро, нисмо криви, — него им’о младић очи па пробир’о.{S} А она њихова да је била за |
<p>— Што је било, било је; што је ко им’о да извуче, извук’о је.</p> <p>— Па је л’ повук’о?</p> |
} И Митров дан је ту, тек што није сван’о.{S} Нестало оног ведрог и насмејаног плавог неба, пок |
док сам жив!...{S} Таман!{S} Макар одн’о ђаво ланац два.</p> <p>— Даклем има неке надежде?</p> |
л’ много?</p> <p>— Ни речи није спомен’о!...{S} Ни реч’це...</p> <p>— А, да бо’ме; паметан мла |
и, држ’-не-дај! што рекли.{S} Једва изн’о читаву кожу.</p> <p>— Тако је то, — трља задовољно ру |
био, јер би се тако, знаш, одао и призн’о.</p> <p>— А па да бо’ме!{S} Добро си радио!</p> <pb n |
елим да није; није ми он један то призн’о...{S} Била сам млада; а што је младо, то је и лепо... |
е знам.{S} Ја пазим, ал’ још нисам дозн’о.</p> <p>— Па гледај да дознаш!{S} А знаш ли, онако, к |
д му блуди по пустом вашаришту.{S} Позн’о је и оно место где је вранац стајао, па пуно света ок |
.</p> <p>— Уф, уф, уф!{S} Ал’ како позн’о да је већи зуб?</p> <pb n="347" /> <p>— А како и да п |
ран шешир к’о да га је са страшила скин’о, а дорац му сав искрпљен, па стао па ме гледа и жалос |
д се продав’о неки штајерваген, па скин’о и метнуо на своја лака лепа кола.{S} Њега, њега најбо |
дакле, кафану стала кола и кочијаш скин’о два сандука; један већи а други мањи, оба врло смешна |
ама била нешто љута а тату баш онда дон’о андрак, да јој се умеша у посао и да јој показује как |
свештенство, како сам оштећен, — па дон’о неки -веее-лики зуб, та мал’ те неке бити колик’ пола |
едај, ето вас.{S} О, сам вас је Бог дон’о.</p> <p>— Богме, слатка, нећу се моћи дуго ни сама за |
похвалим.{S} Гле’те само, шта ми је дон’о мој Спира на презент.</p> <p>— Аа, врло лепо, врло ле |
боље, ајд’ погоди сама, шта сам ти дон’о! — вели а заклопио ствар.</p> <p>— Ју мама, иберашунг |
аћин мало после. — Можда га није ни пон’о.</p> <p>— А како да га не понесе!{S} Та ди би он пред |
сам се ја правд’о да нисам; да сам пон’о мој рођени, а да је то нечија ваистину сатанска и пак |
у својој авлији.</p> <p>— Ето, ја сврн’о мало! — отпочиње поп <pb n="275" /> Спира разговор. — |
едеље, што кажу, ни малим прстом додирн’о.{S} А то ја знам најбоље, јербо ја сам, што кашу, пов |
у лепињу, а и да им кажем, да сам нацуњ’о траг њи’овим вранцима, оним украђенима.{S} А сад: лак |
>— Јао мене!{S} А какав те разговор нап’о сад, наопако ти звонило —</p> <p>— Ето ти сад ње, как |
тили и једни и други.{S} Један га дочеп’о за рукав па га вуче на ручак, а други за други рукав |
квењаковој авлији...{S} А он онда дочеп’о цигљу па га ударио по глави и све му зубе избије...{S |
нег одма’ узимај, док није други дочеп’о! — рече Рада блажено баш онако са срца па завали шеши |
е онај лопов <pb n="246" /> мачак дочеп’о жишка, па ће да полоче сву маст к’о и одономадне што |
у? _</p> <p>— Ђавола примјетио!{S} Опип’о сам се и учинило ми се, да ми ништа не фали.</p> <pb |
јеси л’ примјетио?{S} Је си л’ се опип’о ујутру? _</p> <p>— Ђавола примјетио!{S} Опип’о сам се |
леп циц!{S} Нисте ви први којој се доп’о.</p> <p>— А је л’ остало још у комаду?</p> <p>— Бо’ме |
а ја ударио у никакав дешперат, па проп’о и ја и имаће.{S} Од онаког газде, — ето на шта сам сп |
ф! — виче гђа Перса. — Па што ниси проп’о, бар не би’ сад знала за моју срамоту.{S} Ух, ух!{S} |
аде Аркадија за себе, — добро ми је исп’о мој план за руком! — А за тим рече гласно: — Е, баш ф |
с нашом Меланијом!...{S} Кад би он досп’о у тај свет?!{S} Никад!{S} Него њено изображење и моје |
у књизи зна шта је он радио и разговар’о се сам кад после њега нико није ост’о, а и он се три |
ан; ама исто се тако и са мном разговар’о!{S} Исто тако! — тужи се и поп Спира, — Каже: „Нађ’те |
те ви бриге!{S} Ја сам се за све постар’о.{S} Ево вам ово овде замотано.{S} Па кад му склоните |
се крећем.</p> <p>— А јеси л’ се постар’о за кола?</p> <p>— Сутра ћу да гледам у селу.</p> <p>— |
ино!{S} Та да нисам и ја прико јего тер’о брез фењера кера, зар би’ данас стао да биднем боктер |
е им’о отац поп-Спирин, док га је натер’о да се школује?{S} То је салашар.{S} Трипут је, кажу, |
<pb n="294" /> је пре ње ту била, отер’о.{S} Па сад га салетили и поручили му из славне вармеђ |
ле чардаш...{S} За то си ти сад и дотер’о до паса!...</p> <p>— Ал’ и јесам био ирош, ао, дука м |
од тебе!{S} Све сам ја то, ви’ш, протер’о и проживио и више, што кажу, света видио од тебе.{S} |
орму, док сам је једва у зло доба истер’о да буде к’о што треба по типару!....{S} Кол’ко је цел |
еш <hi>вина</hi>, кад још ниси ни вечер’о!</p> <p>— Па ја, знаш, ово толкујем, — вели Нића, — д |
!?{S} Ај?</p> <p>— А зар још ниси вечер’о, Нићо? — пита га домаћин.</p> <p>— Та знаш, ми „беамт |
криви, — него им’о младић очи па пробир’о.{S} А она њихова да је била за нешто <pb n="260" /> б |
/p> <p>— Па, ево како сам ја то иштудир’о...{S} Ако се кренете сутра зором, стићи ћете у вече у |
>— Не, не!{S} Вид’ли сте да ми је пасир’о онај малер, — рече Габриела и удари у плач, — па ме с |
ођ у другој кући... или на сокаку пасир’о...{S} Ди би од срамоте, да су ме какви мушкарци!...{S |
а — јесам ли се, то јест, добро атресир’о, и ’хоће л’ вредити што <hi>вама</hi> говорити?</p> < |
отучеду!{S} И поп Спира, кажу, инзултир’о је господин-Ћиру... гађ’о га песконицом, и онај ост’о |
их развадили.{S} Поп Спира је инзултир’о, онако паорски, господин-Ћиру.{S} Ударио га.</p> <p>— |
па ће ми данас казати, шта је искумстир’о.</p> <p>— О, дај Боже, да испадне само штогођ добро, |
ивуцки, — љути се гђа Перса, — каприцир’о се баш од попиног фланела да направи својим Чифучићим |
Гледај само, молим те, како се каприцир’о обешењак један зелени, па баш никако да се попне уз л |
м „<hi>вертеп</hi>“ носили; ја продуцир’о „<hi>цара Валтазара</hi>" а он „<hi>Перу из Старога с |
и преноћили; а нико други, него он, укр’о ми је, док сам ја спав’о, онај мој <foreign xml:lang= |
icti</foreign>, онај зуб —</p> <p>— Укр’о зуб! — понови гђа Перса и скочи са столице и пљесну с |
!{S} А ко је још у мојој фамилији изгор’о од ракије!...{S} Ет’, тако!...{S} Сад ми већ и фамили |
и дош’о а да је још мало потрајало, мор’о би нас тражити по свету.{S} Дошло ми је било у један |
е у шкрипац, па помагај ча-Нићо,... мор’о би’ багов да пушим к’о последњи павор!{S} Да сам се к |
јдаша у авлију или пред кућу!{S} Та мор’о би дувати у оне гајде да се чују к’о оно велико звоно |
нај архилопов Нића боктер, он га је мор’о свему томе научити.{S} К’о мисли, у завади су, неће ч |
о поч’о, него тако, да сам је после мор’о читаво пола сата терати на сваку форму, док сам је је |
е што сте ме морали чекати; али сам мор’о да останем, задрж’о сам се мало ради црквених рачуна. |
и сви се подавили, а само један се спас’о на једној даски па се и он после једног дана удавио.{ |
ећ белом руком маше,</l> <l>За њоме вес’о јаше</l> <l>Тај женик невера.</l> <l>О, иди, дивна не |
то честита ракија, ја би’ се бар стрес’о кад је пијем.{S} Блага к’о Божја <pb n="298" /> росиц |
ајући блато по сокацима или онако покис’о кад се грчи у колима без арњева!{S} И једног таквог с |
ти бриге!{S} А како те не би’ курталис’о.{S} Та сећаш ли се кад си ти опет мене курталис’о бел |
ећаш ли се кад си ти опет мене курталис’о белаја!{S} Него, ајде, ’лади се вечера на асталу.</p> |
па му није ни замерити, што је тако пис’о.{S} Док сам ја жив, биће овако и у мојој кући и у сел |
тек тако, ма ко — А <hi>ко</hi> је спис’о то? — рече гђа Сида бришући сузе.</p> <p>— Написао је |
је Бог дао.{S} Знамо ми то.{S} Намирис’о је Нића још са сокака.{S} Све му голица нос ова твоја |
у!“.{S} Ааа!{S} Синовче, не ваља ти пос’о!</p> <p>— Ајде не лармај ту, него дувај сате, кад си |
пре иш’о по неким Бачким салашима и мет’о „купице“, а после отиш’о послом у рит, у лов на пијав |
си говорила?</p> <p>— Па што ме је пит’о.</p> <p>— Младић учеван и воспитан, дош’о из вароши.. |
ш к’о ђаво на џомби.{S} Кад ме је запит’о шта је и како је било, а ја му онда кажем: да смо се |
оран и деран!{S} А ја те нисам ни запит’о: певаш ли ти?</p> <p>— Ко?{S} Је л’ ја?{S} А како не |
е га овај.</p> <p>— Добро је!{S} Распит’о сам!{S} Господин Ћира погодио је оног Перу, оног Тоци |
супруг њен, Кипра, све из аката прочит’о, каже она.</p> <p>— Она то каже!!{S} Она!!!{S} Та ја |
ово, ајд оно... еле, к’о што видиш, ост’о сам читава три дана преко термина.{S} То је оно што к |
као уједаред нестало, а место њега ост’о само неки дороц, па раширио рукаве па као иде мени, а |
ако; кад само господин Владика није ост’о при том, да сам га хтео намерно преварити.</p> <p>— П |
р’о се сам кад после њега нико није ост’о, а и он се три дана далеко од сваке земље удавио сам |
Ћиру... гађ’о га песконицом, и онај ост’о без једног зуба, избивен <pb n="202" /> му <hi>леви</ |
<title>Пентикостаром</title>, па он ост’о без зуба... а оно није ни била та књига, него <title> |
ексер крајцара да израчуна, па и он ост’о у катанама.{S} Не ваља, ништа не ваља!{S} Биће, што р |
којега је лишће давно отпало а реп ост’о ту да краси голо дрво, и стајаће ту све до друге годи |
а је, стари? — вели му поп-Ћира, — Пост’о си разговоран нешто ноћас, а?{S} Разбио му се ваљда с |
амтити док је жив кад се са мном дишпут’о.</p> <p>— А можеш му и то рећи: да се <hi>доцкан</hi> |
ук’о сам главу у бунду, па сам тако ћут’о све до чарде.{S} Кад се он сиш’о с кола, ја сам промо |
цемјера једног!</p> <p>— Е, то сам оћут’о, нисам ништ’ каз’о.{S} Нисам ’тео да га пред Екселенц |
подин-попо!</p> <p>— А зашто си се ућут’о?</p> <p>— А шта могу и смем да диваним, кад ме господ |
, бој’о ни једног бачког ироша, ни пушћ’о га испред себе!...{S} Еј, да ми је данас онај тал а о |
амолио га, да ти опрости, што си се бац’о прашином на кола?{S} А?{S} Ајд’ одма’ да с’ га пољуби |
тито гђа-Перса. — Онај паор га већ упец’о.{S} Унцут један! — додаде у себи па се да у мисли.{S} |
S} Хе-е-е, али сад, ето тако...{S} Отрц’о сам се к’о неки стари швигар! — заврши бојтар, па нат |
,“ рекла би тек вредна домаћица, „окрач’о дан.{S} Таман опереш судове, а оно се већ и смркло; т |
одо’ у солдате од своје воље... а и оч’о би’, сунца ми!</p> <p>— А шта они онда?</p> <p>— Е, п |
вештенства, а он нас лепо прими.{S} Поч’о нас је совјетовати... и, већ тако даље, да ти не отеж |
ја су страданија велика; кад би’ ја поч’о —</p> <p>— Е, па ’оћемо л’, Перо, — рече поп Спира и |
д неког времена овако.{S} Сад овако поч’о, па шта му знате? — вели поп-Ћира.</p> <p>— А што га |
<p>— Та није да сам је мало високо поч’о, него тако, да сам је после мор’о читаво пола сата те |
о ме јуче из своје официне па ми притрч’о да ми јави, а ја му кажем: нек причека тебе! — Сад мо |
застаде. — А шта је било даље?{S} От’ш’о си дакле празни’ шака код господина владике?</p> <p>— |
и да знам!{S} Од како ми је човек от’ш’о по вашарима, слабо вам и излазим... па тако ништа и н |
л’ то је ђаво што нисам.{S} Да сам от’ш’о празни’ шака, било би само штете: ал’ нисам, па је би |
још кад је Жужа ишла по вешплау, а изаш’о је кад су се краве враћале кућама!{S} Изашли пред кућ |
Та нисам га ни тражио, нити сам га наш’о! — извињавам се ја а све се око мене окреће к’о у как |
ва!{S} Па није му доста било, да је наш’о какав тако од словесног створења зуб, — па да му се и |
<p>— Добро дошли!</p> <p>— Боље вас наш’о, — рече поп Ћира скидајући се с кола. — Ја сам се мал |
, па се к’о бајаги и он чуди па се умеш’о и он па и он гледа поиздаље и вели: „Доиста, доиста!{ |
, знам ја то!{S} Зар сам га једаред чеш’о по лећи!...{S} Тргов’о толике године, што кажу, и био |
седам осам дана.{S} Газда му најпре иш’о по неким Бачким салашима и мет’о „купице“, а после от |
дишпензацију и сатисфакцију!{S} Ја изиш’о к’о невин а он к’о дрзновен клеветник који се дрзнуо |
/p> <p>— А изветрило је то чим сам изиш’о на јарош!{S} А па онда... не морамо сваки дан пити, н |
г псалма... па у мал’ још ја нисам изиш’о крив, к’о да сам га намерно хтео преварити.{S} У мал’ |
ко ћут’о све до чарде.{S} Кад се он сиш’о с кола, ја сам промолио главу на фришак „луфт“.{S} Ни |
да се, не дај Боже, стрефи штогођ, отиш’о би, каже, из дешперата, у клоштер Месић у калуђере.</ |
неког страха.</p> <p>— Нема га,.. отиш’о је, — прошапута Јула. — Хунцут један!...{S} Мисли он, |
а сам му она са шора паоруша...{S} Отиш’о је! — рече гласно.</p> <p>— Хе, хе!{S} Фрајла-Јуло, а |
салашима и мет’о „купице“, а после отиш’о послом у рит, у лов на пијавице, па на њему оставио д |
атента, хоћу да шпорујем; па нисам отиш’о у биртију к’о што сам треб’о, а и сам мислио, него и |
устио ону бештију, а он се извук’о отиш’о некуд на пут, а њу оставио да газдује.</p> <p>— Ал’ т |
n="418" /> најлепше!“ И тако баба омекш’о па сад он највише ужива у мојој Јули, и већ, Бог зна |
</p> <p>— Младић учеван и воспитан, дош’о из вароши... (из <hi>Карловаца</hi>, несрећо!) па к’о |
њих је био и пре и после подне!{S} Дош’о је после подне још кад је Жужа ишла по вешплау, а иза |
на ноћ приснио њен покојни Лала. — Дош’о па стао прид мене, — приповеда Савка, — али ни налик |
зачуђено попадија и седе.</p> <p>— Дош’о к’о што је и от’шо!</p> <p>— Па, онда...</p> <p>— Паа |
. — Ено га код своје куће.</p> <p>— Дош’о?! — запита зачуђено попадија и седе.</p> <p>— Дош’о к |
ло?{S} Је л’ дош’о и онај?</p> <p>— Дош’о је, — рече поп Ћира па превуче шаком преко чела. — Ен |
а. — Дакле шта се свршило?{S} Је л’ дош’о и онај?</p> <p>— Дош’о је, — рече поп Ћира па превуче |
p> <p>— Но, добро само кад си и сад дош’о.{S} Ми се већ забринули, ди си то...{S} А већ Меланиј |
о се са мном, к’о да сам му ја први дош’о.{S} Обешењак паор!</p> <p>— Сви су они таки, враг им |
ару, што рек’о паор.{S} Добро те си дош’о а да је још мало потрајало, мор’о би нас тражити по с |
фала, — вели му Нића; — него сам ти дош’о через твоје асне, газда-Перо.</p> <p>Па му онда тишим |
кикоћу и певају.</p> <p>— Нисам ти дош’о баш через јела и пића, газда-Петре, а за које ти опет |
апољу?</p> <p>— Та онај њихов мачак дош’о ту под <pb n="168" /> наш пенџер, па све ларма!{S} Та |
рекла и казала, чим је нови учитељ дош’о, одмах су га салетили и једни и други.{S} Један га до |
а!{S} Не питај ме, вели, одакле сам дош’о!{S} Ја сам ти издалека, од туђе земље из туђа света, |
, бојим се, каже, петлова, него сам дош’о да тебе видим и да те надгледам и да ти кажем, Савка, |
онда, кад је дошло време — лепо он дош’о на његово место.{S} Ја сам, ето, овде тако задовољан, |
че по земљи кад иде.</p> <p>— Добро дош’о, Нићо, — дочекују радосно укућани и скидају му и каба |
служио, јер је тога вечера нарочито дош’о био Пери Тоцилову.{S} И док су они тамо певали и кико |
е совјетовала, онако у мал’ није и прош’о! —</p> <p>— Та шта говориш?!</p> <p>— У мал’ што <hi> |
л’ како сам радио, тако сам лепо и прош’о; тако ми и треба!{S} Једва за дуван и сланину!</p> <p |
> <p>— Но па како је било, како си прош’о? — запита радознали домаћин кад се нађе насамо с поп- |
бљине.</p> <p>— Та да, путер-крофне, уш’о ђаво у њих, Боже ме прости!{S} Љута сам, слатка, па н |
и гђа Перса.</p> <p>— Ама неки страх уш’о у мене, — вели поп Ћира, — па никако да се охрабрим.. |
ћи, док им напрстак не спадне с прста. „О, убио те Бог, Персида (или Сида)!{S} Све код тебе мор |
едно другом у наручја па се опет љубе. „О, о!“ чуди се Јула.</p> <p>Прексутра, кад је Јула дошл |
ању а ноћом у сну све говори из књига: „О, Едмонде, ми се морамо на вјеки растати!“ А ја је пит |
е чула за то, па је усхићена говорила: „О, Пера је направио терно, хауптрефер је направио сас н |
бешењаклуке.{S} Једна му је већ рекла: „О мустро!“ али то њега није много женирало.{S} Знао је |
ба само да изађе из кујне па да викне: „О Нецо, Перо, (или)Радо!“ а оно тек <pb n="49" /> полет |
агодарни телећи поглед у небо па вели: „О, Боже, овакога монарха дај да получи свака нација!“ А |
ора на капији, крсти се и чуди и вели: „О, часни те, девојко!“</p> <p>Гђа Сида није могла то да |
д Гавра постаде калфа а она опет вели: „О Боже, подрж’ још који дан, да га баба ожени лепо!“ А |
д и стаде и сама да се крсти шапућући: „О, Боже, опрости мене грешну!“ А да се путник прекрстио |
з почасти) оставља поп-Ћири да он седи „о деснују“.</p> <p>— А-а-а, — замуцкује пренеражени поп |
се чудио челику и рече значајно једно „О!“ а за тим поп Спира окрену кашику на учитељеву стран |
је поп Спира па запева:</p> <quote> <l>„О, незлобна голубице,</l> <l>Невина моја грлице!</l> <l |
валише и она мораде да продужи:</p> <l>„О врат’ се, нево, врат’ се —</l> <l>Зар нису сеје миле< |
ој штети!{S} А ја, сирота, мислим да се оасним штогођ, па кажем сама себи: дај да одем часком д |
ра задовољно.{S} Али што је најчудније, оба се попа не раставише на излазу из Епископије, него |
о два сандука; један већи а други мањи, оба врло смешна изгледа, а видело се по њима да су оба |
у кола и видела, на велико и њено чудо, оба попа како седе лепо један крај другог.{S} Нашла се |
да кажеш да сам те ја научио.{S} Знаш, оба господина парока су управо у мојој боктерској парок |
Сида.</p> <p>Ово последње нису ни чула оба попа, јер је Меланија одмах скочила за клавир, да з |
наручује писмо, наслони преко стола на оба лакта, па диктује: „Пишите, — вели, — Прока Белесли |
љ’да с већим нестрпљењем нису очекивана оба попа него овога пута.{S} И једна и друга забринута |
сприповедао све и додао, да ће му сутра оба попа доћи на ноге да се погађају да их вози.{S} Мор |
о оскудици кола с арњевима, сад баш кад оба г. г. пароха <hi>морају</hi> да путују.</p> <p>— Да |
аљивале огањ кавге и свађе, ни један од оба попа није био у селу код куће, него обојица негде н |
хтевала, да га огласе сва звона и опоје оба попа; то су га, истина, огласила сва звона, али оба |
се он тако јефтино вози.“ — Тако мисле оба попа.{S} А Пера Тоцилов пуши и преко камиша се разг |
мој карактер, видили сте!</p> <p>Мануше оба попа руком и ништа му не одговорише.</p> </div> <pb |
е брачнога живота и крајњи му циљ.{S} И оба <pb n="7" /> господина попа имађаху доста посла, а |
су га, истина, огласила сва звона, али оба попа нису хтела да буду заједно; једнога је од њих |
и му, а сем тога, тако је савесно набио оба „сица“, и предњи и стражњи, домаћиновим сеном, тако |
о ипак изменило.{S} Изменили се телесно оба попа и обе попадије.{S} Кад су пре двадесет и више |
ов тера коње и разговара се с њима, јер оба попа ћуте и ни речи не чује иза себе.{S} Поп Ћира в |
једаред! — викнуше љутито у један глас оба попа.</p> <p>И кола пођоше.</p> <pb n="288" /> <p>— |
ше се непрестано пуне и празне.{S} Пију оба попа, а пијуцка, Бога ми, и гост; заборавио на стар |
, оглашују га сва звона и чинодејствују оба попа; а ако сиромашнији, онда, наравно, само један |
мо кажемо на завршетку ове Главе, да су оба пароха отишла ка Његовом Преосвештенству; Задржала |
ешна изгледа, а видело се по њима да су оба много путовала и штрапацирала, многе газде до сад п |
ом кренули и поседали у кола, седела су оба попа на стражњем седишту свом као — опростите ми за |
с црквењаком и Роксом послужују.</p> <p>Оба госта су изгладнела јако, и за то се до пола вечере |
зговор, да се, к’о људи и њихови стари, обавесте.{S} Реч по реч, приповедао је даље Рада Чилаше |
бу где је поп-Спирина кућа.{S} Шваба га обавести и зовне једно дете са улице да одведе господин |
, док није опазио и поп-Спиру и тако се обавестио и умирио мало.{S} После тога је мање лајао за |
и гђе Габриеле, која је увек врло добро обавештена била о свему и свачему, и знала до најситниј |
е са свима детаљима тога догођаја добро обавештене госпође.</p> </div> <pb n="190" /> <div type |
ди и закопчавао га до горе, а око врата обавијао два до три пут шарену цицану мараму и кашљао и |
ке носе сунцобране држећи их по средини обавијене марамом да их не упрљају.{S} Све то иде у црк |
тску страну.{S} Већ се и ноћ спустила и обавила све унаоколо, све па и бескрајан рит који се пр |
кад смо обадвоје што рекли: два дедака обадва једнака!{S} Хахахаха!{S} Ај, је л’ добро диваним |
онда још ја њу не миришем, кад смо биле обадве у Темишвару, па кад јој умро муж, и кад сам види |
ан се није стрефио тада код куће) а оне обадве удри у плач и тужбу, а супрузи место да уредиду |
ами, — седе па плачу и теше се узајамно обадве.{S} Ништа не говоре, него само лију и бришу сузе |
имао, онако, баш лепу браду?{S} Знате, обадвоје сте сад (што јест, јест!) ал’ обадвоје сте ћос |
обадвоје сте сад (што јест, јест!) ал’ обадвоје сте ћосави, онако, знате, клот — па вас човек |
вакав какав сам вијати и стићи, кад смо обадвоје што рекли: два дедака обадва једнака!{S} Хахах |
{S} Смеје се и он, смеје и Екселенција; обадвојица се смеју, а екселенција се све тресе од смеј |
ро познате јој песме, и ако је Шаца као обазрив и мирољубив берберски асистенат и није смео зап |
="82" /> бануо, па од то доба је ужасно обазрив и први бега с пања и ако би касапин не знам шта |
задуго кренуо и кварио друштво, да није обазриви и етикетни принципал први устао да иде, и прим |
сте тако страсне читатељке, — умеша се обазриви Пера обратив се Меланији, — могу вас послужити |
то од лажна варка и да је био мало мало обазривији — ишчезла би слика Шацина из Јулина срца, ка |
"SRP18941_N1"> <hi>Тиса-парт</hi> т. ј. обала Тисе, управо онај крај вароши што је покрај Тисе; |
ћој нека стена и шкољке неке на морској обали а према њој маринерски обријани официр; на четврт |
на изменце у обе куће (између којих је обаљена тараба одмах на дан свадбе); једнога дана је се |
по извукао из шкрипца, а био је већ жив обамро!{S} Није шала, владика; онако строг човек!</p> < |
е и поп-Ћирина глава која се пушила к’о обарена шунка кад је извадиш из великог лонца.</p> <p>— |
д вреле кобасице, дрзнуо је и на читаву обарену шунку, хватао се у коштац и са читавом очупаном |
догађа у једном селу) галантно и обилно обасипао пољупцима.</p> <p>— Лаку ноћ... доста је, укеб |
Ви појите у цркви, е, ал’ оно је штогођ обашка; оно је појање и пјеније, а ово наше паорско је |
стране колико га је само својим жртвама обвезала!{S} Уклонила је из албума све мушкарце испод п |
еје се Аркадија.</p> <p>— Бићу вам јако обвезана! — благодари му фрау-Габриела која је такође б |
о узвишено и безбедно место, где седне, обвије реп око ногу, зажмири па ћути.{S} А гђа Перса га |
о вам је то у овом свету.{S} Свакога је обдарио Бог са по каквим даром; није ни у путер-крофнам |
оведа тако страшне ствари јер су, кажу, обе слабих нерава.{S} Или се сви троје скупа саветују и |
ла му на сусрет госпођа Сида и Јула.{S} Обе забринуте, гледају га у тежњи да му прочитају с лиц |
о се кад је био спрам Великог Крста.{S} Обе те бабе у друштву са другим бабама сложиле су се и |
трење свршено, излази свет из цркве.{S} Обе попадије се враћају с јутрења свака својој кући.{S} |
Једна по једна способност их издаје.{S} Обе носе наочари.{S} Остављају раније штрикераје и приз |
кафе; сви срчу као по некој команди.{S} Обе попадије подметле шнуфтикле под шоље па пију кафу а |
са је мрзила а госпођа Сида заједала, а обе су се журиле, да што боље опреме своје удаваче.</p> |
обешењаклука, да је још лепши!...{S} А обе мамице више да не видиду једна другу, него се секир |
И поркета и фланела за зиму и ботуше за обе попадије.{S} Поп Ћира је купио још и рајспулфера за |
ила да се измирење попова распростре на обе њихове куће.{S} Изненадна та срећа повратила јој је |
седе две прије, гђа Сида и тетка Макра обе у свиленим хаљинама, гђа Сида у <pb n="384" /> неко |
узнују, да упознам мало боље читаоце са обе ове девојке, — да их то јест „ауфирујем“.{S} Нисам |
припрети несташном малишану који држаше обе шаке пуне прашине.{S} Путник је погледа.{S} Погледи |
} Извол’те унутра, — рече Пела и пођоше обе.</p> <p>— Јуф! — дрекну гђа Габриела уплашена од зв |
нило.{S} Изменили се телесно оба попа и обе попадије.{S} Кад су пре двадесет и више година дошл |
како да не плачем од радости!?</p> <p>И обе прије заплакаше се сад опет од радости.</p> <p>Сврш |
, гојазна фама, дебела фама, дебља него обе попадије уједно.</p> <p>За то је дакле на крајеве с |
свега и свачега седеле су радо и често обе попадије.</p> <p>Стигли су већ пред кућу.{S} Поп-Сп |
адба.</p> <p>Шаца је седео на изменце у обе куће (између којих је обаљена тараба одмах на дан с |
> <p>— Та па зар ниси чула, да се удају обе! — вели јој домаћин.</p> <p>— Е, да!{S} Та шта гово |
</hi> </p> <p>Ово неколико дана, док су обе попадије меховима мрзости и пакости једнако потпири |
сподина Епископа у Темишвару, и како су обе попадије примиле закључке тога, тако да га назовем, |
ије главу или кад некоме украду коње па обеде Бачване да су они прешли преко Тисе и учинили то. |
био мачак, који је на правди Бога данас обеђен, него је то био познати нам Нића боктер.{S} Чуо |
у ћеретале све док није Жужа већ мало и обезобразила па постала и сувише интимна, и док нису чу |
...{S} Молим вас, слатка, ја сам се већ обезобразила, ал’ ви сте криви што умете таку слатку ди |
оп-Спира и јури за Аркадијом, држећи се обема <pb n="17" /> за трбух, који му је отежавао трчањ |
Свирац свира тако целе године, а кад се обере кукуруз, онда се зна шта је његово.{S} Он нити га |
знаду!{S} А да им није <hi>нас</hi> из Оберестрајха, та не би ни данас још знали, шта је „семл |
ако вам је, кад је Бонапарта попалио по Оберестрајху све протоколе и матрикуле!</p> <p>— А већ |
ала ништа против тога, шта више, она би оберучка дочекала таквог зета.</p> <p>— Момак је добар; |
олико пута рекла: „Дође ми да се и сама обесим крај штогла, да му буде срце на месту, па да вид |
слови, па да му поред свију оних терета обесиш још и госпоја-Персу, како је и сама у очајању то |
кву криву грану, па да —</p> <p>— Да се обесиш, је л’ —?</p> <pb n="299" /> <p>— Не, — пресече |
разговара с коњима.{S} Задовољан је па обећава и Шарги и Пирошу нове чизме од ових зарађених д |
је, знам, чудно и читаоцима, али писац обећава, да ће скорим сваки читалац видети у чему је ст |
чекала да му кроз дан два да што му је обећала ако се лепо покаже.{S} А обећали су му код куће |
му је обећала ако се лепо покаже.{S} А обећали су му код куће, да ће му купити чизмице са маму |
ћу целу ноћ мислити на вас како сте ми обећали књигу.{S} Догод ми је не донесете, мислићу на в |
/> у далеком свету прочуо, а Иђошанима обећано једно звоно од онога топа.</p> <p>Тако се ето р |
к и још неке своје алате и иде право на обећано место.{S} И што би могла за пола дана да сврши, |
на напао Јулу, што јој је г. Пера донео обећану књигу <title>Преодницу</title>.{S} Шаца је био |
ека вас подсети на моју молбу и на ваше обећање, — вели Меланија.</p> <p>— Сећаће ме на <hi>вас |
} Баш ми је жао.{S} Ал’ сутра морате ми обећати да ћете раније доћи и дуже остати, да накнадимо |
није украо само оно, што је о небо било обешено.{S} Од кућевног лопова — говорила је гђа Перса, |
ди к’о и други сретни сатови.{S} Све то обешено уз једно и уз друго ђуле.{S} Шта ти ту нема!{S} |
а!</p> <p>— Није Тинин, него луциферов, обешењак један.{S} Чекај само, да ви’ш комендије.{S} Ко |
Ето шта сам рекла!...{S} Измерио ти је, обешењак један, мање...</p> <p>— Та баш сам пазио!</p> |
S} Таки потера поред њих!{S} А вешт је, обешењак, да изврне туђа кола само док запне левчом о л |
есту, па да видим ’хоће л’ онда ланути, обешењак један!“ А кад се одобровољи, а он се најпре за |
ра,“ — приповеда поп Ћира.</p> <p>— Ао, обешењак један; ама исто се тако и са мном разговар’о!{ |
ко, да ме је из најтврђег сна пробудио, обешењак један!</p> <p>У том заурла поп-Ћирин пас не тр |
ди треба, нит’ пазити да не украду!{S} Обешењак један чивуцки, — љути се гђа Перса, — каприцир |
<p>— Добро си рекла да је обешењак.{S} Обешењак је, онда сам тек добро вид’о да је обешењак.{S |
а мном, к’о да сам му ја први дош’о.{S} Обешењак паор!</p> <p>— Сви су они таки, враг им баби!. |
ер ти бар знаш паора! вели поп Спира. — Обешењак је.{S} Кад те види да си у невољи, а он онда н |
.. и... пружим ја први руку, а он као — обешењак један! — не зна бајаги ди да метне <pb n="348" |
код Пере Тоцилова?</p> <p>— Право каже обешењак један параснички!{S} Ах, Аркадија, ти си ми св |
pb n="346" /> <p>— Добро си рекла да је обешењак.{S} Обешењак је, онда сам тек добро вид’о да ј |
ењак је, онда сам тек добро вид’о да је обешењак.{S} Упреподобио се, па се к’о бајаги и он чуди |
диш, молим те, како се крије; е, баш је обешењак! ’хоће да ме уплаши, па ме вреба! — вели Јула, |
Сребра!{S} Ју, жалосна!{S} Преварио те обешењак чифуцки!{S} Ја би’ то, видиш, јефтиније купила |
д у животу пасирало, премда је он један обешењак односно женских.{S} Он тера само „хец“, од дуг |
едај само, молим те, како се каприцир’о обешењак један зелени, па баш никако да се попне уз лот |
моту.{S} Ух, ух!{S} А шта <hi>онај </hi>обешењак?</p> <pb n="346" /> <p>— Добро си рекла да је |
је изгубио онај Аркадијин замотуљак. — „Обешењак паорски“, мислио је поп Ћира, „мене вози за де |
то је сад све на путу.</p> <p>— Видиш, обешењака паорског, како све зна.{S} Тако и јесте; шта |
ђа Перса да се изеде жива. „Гледај само обешењака једног, како се прави светац!{S} Па још зева, |
д себе!!!</hi> Та зар не знате те рацке обешењаке паоре, те дивљаке, што само то знаду!{S} А да |
е је време... није к’о у лето... а знаш обешењаке паорске!...</p> <milestone unit="subSection" |
е, не фали му ни ђавола... него само из обешењаклука, да је још лепши!...{S} А обе мамице више |
с главе.{S} И данас је већ почео своје обешењаклуке.{S} Једна му је већ рекла: „О мустро!“ али |
: „И браду, и бркове, и све, све... све обешењаку једном салашарском!“</p> <milestone unit="sub |
је Ирош, баш се ирошки и владао!{S} А, обешењаци једни!..{S} Но, ништа, ништа; шта је, ту је!{ |
о и да познам!{S} И ту су ми доскочили, обешењаци једни!{S} Ја сам мали зуб завио у велико парч |
оваку кишу и у овако блато!</p> <p>— Та обешењаци сте ви сви, кол’ко вас је гођ! <hi>Немеши</hi |
после и ови што су били солдати, и они обешењаци научили тамо да бријају, па правиду конкуренц |
епа парада!</p> <p>— Бо’ме!{S} Какви су обешењаци, — било би вам сутра —</p> <pb n="217" /> <p> |
знаш добро паоре, гром их спалио и сас обешењацима!...{S} Та ди би се ти, Бог с тобом, — проду |
а буљоока Чифуткиња!{S} Гром те спалио, обешењаче зелени!“ Тако га је грдила гђа Сида, али он с |
оспоја Сида за госпоја-Персу, — како је обешењачка жена!{S} Кад год иде Меланија у цркву, увек |
а ове баш шапутале о Шаци хирургу, како обешењачки погледа и чешља косу, „а сокак све мирише од |
n="75" /> одупре, само кад је он онако обешењачки, онако по његовски, погледа.{S} А знао је ка |
е писац, као друга сретна браћа његова, обзирао на замерке критичара и држао строго правила „По |
планула би гђа Сида и заборавила би све обзире, које треба да има једна гостољубива домаћица.{S |
кућа стоји, имала у виду само економне обзире.{S} Попа наредио да се патак закоље, а попадија |
..{S} То је све била само једна паклена обида и клевета и ништ’ више!{S} Чудим се само како сам |
е натерала да се лепо измиримо и да све обиде, учињене од једнога другоме, заборавимо.{S} Та ча |
један другом руку, заборавимо узајамне обиде и помиримо се...</p> <p>— Уф, уф, уф!...{S} Да се |
устајем и праштам великодушно нанету ми обиду.</p> <p>Али гђа Перса не да никако, него једнако |
тетка-Макрин, која је дошла у башту, да обиђе буре и наточи сирћета.</p> <p>Какво непријатно из |
еда то буре.</p> <pb n="152" /> <p>— Та обиђе га покаткад мој Аца.</p> <p>— Да, вид’ла сам га к |
ћ и смркло!{S} А имам још седам кућа да обиђем.{S} Адије! — рече и пољубише се и растадоше.</p> |
ало разонодим.{S} Па... реко’... дај да обиђем и припитам најпре нашег Петра.</p> <p>— Е, фала, |
цео дан, ако се бар у вече не виде и не обиђу.{S} Па тако је то било и лети и зими.</p> <p>Ето |
завидној висини и око које су поваздан обилазиле, гледале, шклоцале зубима и тужно маукале ком |
акро?{S} Ди сте за толико?</p> <p>— Ето обилазим, овако стара, сирће, синко.{S} Снивала сам ноћ |
hi> А шта би ко хтели?{S} Деде, немојте обилазити као мачка око вреле кобасице!</p> <p>— Но, па |
аван једнако и тако је данашњи сјајан и обилан ручак, којега су сви гости и пулгери па и беамте |
мене књижевности коју тако дивно и тако обилато негује та лепша и говорљивија половина човечанс |
ве ово догађа у једном селу) галантно и обилно обасипао пољупцима.</p> <p>— Лаку ноћ... доста ј |
{S} Ето јој сад!{S} Моје пророчество се обистинило; јербо ја никад којешта нећу да кажем...{S} |
њим.{S} Он има један луд <pb n="270" /> обичај; воле, нег’ Бог зна шта да му дате, да удари пре |
управо беамтерска натура; има тај рђав обичај, да га се ништа, ама ништа, слатка, не тиче, и н |
{S} Бар код мене <pb n="45" /> није тај обичај.{S} Ви’ш ти то њега!...{S} Него ма’нимо се тога |
<p>— Нећу да се фалим (јер то није мој обичај) ал’ требали сте у такој прилици — кад је, то је |
ми спада сукња ал’ ја опет никад немам обичај да лажем! — рече гђа Габриела и стаде лити грозн |
о авлији и лане по некад <pb n="165" /> обичаја ради, док и тога не нестане напослетку.</p> <p> |
а утркивања и називала то „лудим рацким обичајем и пасијом“) и на њену несрећу села је баш у он |
ским сватовима и другим веселим и лепим обичајима. „Није се женио никад — извињавао би га поп-С |
ту и стала плевити, запевала је по свом обичају.{S} Песма је потекла из неког расположења које |
упу, покри се кабаницом, и поче по свом обичају да броји звезде на небу (да би пре заспао), изб |
тога ће са њом, по стародавном и лепом обичају, омастити брке сам домаћин.{S} После ће свинче |
ра је имао црвен, а поп-Ћира само плав, обичан појас.{S} А то је била формална „јабука раздора“ |
уздахом пуним меланхолије који је тако обичан код свију страсних љубитеља ракије. — Прошло је, |
ко, не знаш ни сам како да кажеш, онако обична. — Јула је певала најрадије: „Ничи, ничи, крине |
.{S} Бечкеречки нотарош кад тера кера — обично после асентирунга — не може без њега; одмах: „Да |
а седи поред ње или Жужи која у то доба обично полива улицу или плеви зубачу, да не би седела б |
ад се лепо проводи Глиша Сермијаш, кога обично нико и не зове у сватове (јер кад се случајно оп |
ризнају кад хоће да удену иглу.{S} Тада обично и једна и друга зову слушкиње које <pb n="401" / |
чак и чин, умешао међу ону гомилу, која обично салета кумова кола, па се дере: „Куме, изгоре ти |
нца; тамо где се крадене ствари из села обично прво траже и најчешће ту и налазе, — у том, дакл |
ика, а она с мамом у соби са сокака где обично све удаваче најрадије спавају.{S} Ни мама у соби |
шору, где се продаје кришом дуван и где обично не сматрају да је грехота испребијати или чак и |
е себи из главе те црне мисли“, како је обично говорила гђа Перса.{S} Па и малочас споменути кл |
енили ћуркасто женскиње; али који после обично код паметнијег женскиња постану досадни, јер што |
омшилука кад изађе на сокак, тако да се обично морала и сама госпоја Сида умешати и заузети за |
/p> <p>Госпоја Сида била је тамо где се обично музле краве.{S} Краву је музла Жужа слушкиња, зд |
к на оне „Штампарске погрешке“, које се обично у свакој па и у најбољој књизи спомињу на крају |
ици и свима већ оним ђаконијама које се обично добијају од једног тако добро угојеног а после з |
падијину зимску велику мараму, којом се обично служила цела кућа а у последње време већ почели |
вори Јула и поклони му се онако како се обично фрајле са села клањају, то јест извуче мало врат |
селу: „Лола к’о попин патак!“ рекли би обично за извикана човека.{S} А то је дошло и поп-Спири |
ле често онај шести и прекобројни, који обично није ни представљен домаћима, скида кобасице, су |
љство, то ти је, дете, — говорила би ми обично покојница, — то ти је, дете моје, баш к’о подгри |
ај крај вароши што је покрај Тисе; крај обично Мађарима насељен, у коме је, према томе, следова |
хоћеш ли да ти спремимо што за пут, к’о обично?</p> <p>— Можеш; ма да ми није ни до чега.</p> < |
ли госпоја Перса, — дошле јој лутке к’о обично, одавно нису —</p> <p>— Јуцо! — устаје гђа Сида |
сали.{S} Млада је била лепа, блеђа него обично а младожења стидљивији него иначе.{S} Весеље и и |
штап, који је био онаке форме какви су обично протојерејски штапови, а донео му га је на покло |
изнутра као калајисани.{S} Родитељи су обично после заблагодаривали и извињавали се Бог зна ка |
тела да буду заједно; једнога је од њих обично увек замењивао поп из суседна села.</p> <p>А шта |
один-Перо, какву кафу волете, слађу или обичну?</p> <p>— О, госпођице Меланија, из ваших руку с |
ирало и почело сматрати као стару и већ обичну ствар.{S} Али је село к’о свако село; свој хлеб |
кренуо се поп Спира да погоди кола.{S} Обишао је онако успут све паоре који кочијаше Био и код |
а прилику, једни паметни и учевни људи, обишли све, па једва у зло доба, нашли код Пере Тоцилов |
его заједно продужише пут у разговору и објашњавању неком...</p> <p>Дакле су се помирили! — кли |
адашњим госпоја-Сидиним, и како их лепо објашњаваху!</p> <p>Још пре неколико дана нанесе их слу |
ни сами мушки не бирају израз, нити су објективни!) Опет ће ме задржати од посла к’о и одонома |
драги читаоци!{S} Јер ако ћемо право и објективно, у чему је Шаца умакао Тими; обојица су били |
нција остаде при том, да сам хтео да га облажем, а вероваће ми, каже, да ми није била то намера |
у исто време бодрим оком пази, да ко од облапорне кућне чељади, или из комшилука ко, не одсече |
насмејаног плавог неба, покрили га сиви облаци који се по ваздан гоне, стижу и престижу.{S} Осе |
ако нам се спрема од Бачке?{S} Зацрнили облаци! — вели поп-Спира.</p> <p>— Таман за кукуруз к’о |
—</p> <p>— Извин’те, милостива, — рече облачећи се, — ал’ ја сам се мало и одвише задржала!{S} |
раво; разбио ону фину стиву лулу кад се облачио на јутрење па сад само ређа и псује и по некад |
онотоно у прозоре, и ујутру опет осване облачно небо, киша и блато; и видиш само покисле кокоши |
но врати у топлу собу.</p> <p>— Једнако облачно, нема ни форме да ће се пролепшати! — вели и се |
оне Св. Ђурђа (крсно име поп-Ћирино) са облигатним ружама између цифара, које су арапске биле а |
дбе свачега спремио.{S} Био је један од облигатних поштовалаца Доситијевих, и ако га је мало чи |
ми, не крекећу, него да ми натруковану облигацију даду — па им не би’ веров’о.{S} Та шта ће ме |
готово било.{S} Он је добио за ђакона у оближњој вароши Б**.{S} Најмио је и леп удобан стан и в |
а за што би’ била! — вели Јула а сву је облила румен и размишља, шта би то сад могла радити у к |
’о дрзновен клеветник који се дрзнуо да обмане и само Његово Преосвештенство!{S} Замерио ми је |
која је тек пре две три последње недеље обогатила свој и иначе пребогат речник и овом речју.</p |
/> домаћина који га од времена на време ободраваше реч’ма: „А то, то!{S} То ми се допада!“ Испе |
тнуо ногу на потегу да се попне у кола; обоје застадоше као окамењени, јер обоје спазише у коли |
ош више и спусти на земљу оно гушче.{S} Обоје стоје тако и с неком као родитељском милоштом гле |
је био наклоњен; ни отац па ни мати.{S} Обоје беху противни њеним симпатијама Шаци, и састанци |
повукао па ћути.{S} Тишина.{S} Кају се обоје, и једно и друго; Шаца што је био тако дрзак, а Ј |
напослетку и саму љубав; а то су исто и обоје признали пред родитељима и већ онако приватно, и |
ола; обоје застадоше као окамењени, јер обоје спазише у колима поп-Спиру, огрнута госпоја-Сидин |
Тими; обојица су били школски другови, обојица учили латинску школу, обојица истерани из школе |
другови, обојица учили латинску школу, обојица истерани из школе; Шаца из четврте а Тима из пе |
објективно, у чему је Шаца умакао Тими; обојица су били школски другови, обојица учили латинску |
а и други господин попа су погодили.{S} Обојица сте погодили и поштено ми, што кажу, и капару д |
ветку; то су поп-Ћира и поп-Спира.{S} А обојица су имали још и своје надимке; поп-Ћира се звао |
то купујем и Сиду иберашујем!</p> <p>А обојица су купили кафе и шећера и подоста земичака и ки |
не!...{S} Направиле триста чуда; па сад обојица имамо пуне шаке посла и једну главобољу; ал’ ја |
се увек питали за здравље и онда кад се обојица нису макли ни из сокака, а сад се вратили обоји |
а и затече их у смеху.{S} Смејали су се обојица тако слатко, као што то само здрави и дебели по |
Тако нешто!{S} Дакле ајде.</p> <p>Одоше обојица у побочну собу.{S} Док су се она тамо забавили, |
су макли ни из сокака, а сад се вратили обојица су пута, — па један другог ама ни једном речицо |
оба попа није био у селу код куће, него обојица негде на путу.{S} Да нису тих дана одсуствовали |
и узели је у поступак.{S} И сад морају обојица да престану надлежноме суду.{S} Да иду одмах, ј |
p> <p>Настаде опет тишина.{S} Ослушкују обојица окренути поп-Ћириној соби.</p> <p>— Оче Ћиро, — |
и као богословско благодејање, а сад су обојица дебели као народни фондови.{S} Не знаш, ко је д |
ли у село, као свршени клирици, били су обојица суви и мршави као богословско благодејање, а са |
ли, тек кад су се пријавили.{S} Били су обојица мало поматорији, већ у велико брадати клирици.{ |
веним појасом.{S} Још је чудније што су обојица одговорила једном свом познанику који их је сре |
атраг цркви, а поп Спира за њим.</p> <p>Обојица лете право цркви.</p> <p>— Еј, наопако ми звони |
ека био доктор!“ додаје пакосно.</p> <p>Обојица живе сад у варошима.{S} Шаца у <hi>Б**</hi> у Б |
по употребљавати их.{S} А за тим нам је обојици примјетио, да се нисмо требали ни један заборав |
кажу, „пасент“ чизме и дебели фланерски обојци, па да се човек усуди преко сокака и његовог деб |
ти и после га се довека сећати.{S} Мило обома, и њему и њој. „Нема сумње, — мисли и једно и дру |
што се спремају да дигну процес и да га оборе и на тај начин спасу душу милога покојника од јед |
е једаред за свагда из срца му.{S} Пера обори очи. — Ах, и те велике школе!</p> <p>— Јесте, — в |
ва! — вели домаћин. — А, кога моје вино обори, тај се не диже шале.</p> <p>— А,а!{S} Тај баш ју |
ко било а?</p> <p>— К’о гром, к’о гром; оборило би и самог Голијата!</p> <p>— Доказ је поп Ћира |
лер ишла, па је на поп-Спирин имен-дан обрадовала тату и поднела му заједно са спремљеним слов |
према.</p> <p>— Шта, — вели изненађен и обрадован домаћин. — Зар и ти удајеш?{S} А за кога, за |
и је ове исте године са две радости већ обрадовао бабу; пре три месеца је први пут понео гаће и |
е куповао да умилостиви, а поп Спира да обрадује код куће.</p> <p>Шта ти све нису накуповали!{S |
е <hi>тако</hi> било, к’о што он каже.“ Образ је спласнуо, а зуба нема — е, па ондак нек докаже |
је госпоја Сида никад није уштинила за образ него је, шта више, често грдила и називала је лен |
ио; сваки је више волео да је уштине за образ или чак и пољуби и пошто се она није никад отимал |
косом својом <pb n="112" /> додиривала образ Перин.{S} Пера је претурао листове албума, гледао |
а ви’ш белаја, ако јој дотле не спласне образ!{S} Отек’о јој, па је к’о што видите, повезала ви |
210" /> <p>— Ударио га „штоглом“ у леви образ и све му зубе поизбијао и просуо по порти.</p> <p |
е што ће њен Савица да осветле фамилији образ.</p> <p>Све се кренуло, само редуше остале код ку |
че и ижљуби децу; Раду и Сиду и Макру у образ, а Иву, који је јаузновао хлеба с пекмезом, пољуб |
ма кад их ове пољубе у руку а оне њих у образ, а девојке носе сунцобране држећи их по средини о |
ужа слушкиња, здрава једна дунда једрих образа, што кажу, да удариш по једном прснуо би онај др |
{S} Сва претрну; срце јој јаче закуца а образе подиђе мала румен.</p> <p>— Он је за цело! — миш |
струјила у жилама, срце јој јаче било, образи се запламтели жаром који се једном и никад више |
ље, па бујна плава коса, па њени румени образи, румени као брескве дуранцлије (и доцније кад го |
а, њему одмах падну на ум Јулини румени образи); па њен миран и доброћудан, њен детињаст поглед |
ед, а она с оним њеним паорским руменим образима — па тек оно њено паорско име!{S} Јуца, фрајла |
енске! — рече и и помилова га крадом по образу. — Сви ви мушки замерате и правите се к’о да вам |
е вози, па једна невоља!{S} Коме се сад обрати, мислио је и слутио поп Спира, тај ће му сигурно |
то све фали!“ Или: „Господин-домине, — обратив се Кипри нотарошу, — молим вас лепо, мало од он |
сне читатељке, — умеша се обазриви Пера обратив се Меланији, — могу вас послужити заиста лепим |
а могао је врло лако.{S} Да је г. Пера обратио довољно пажње; да је отворио очи за чисто злато |
м у песми па после излемана код куће; и обратно, то јест, најпре излемана код куће па после спе |
ара с укућанима и домаћином.{S} Њему се обраћа после на само, и разговара с њим, а домаћи чешља |
{S} Отац, као сваки отац, није на то ни обраћао пажњу, па није ни приметио; (чак је повео једно |
/p> <p>— Шта кажеш? — вели Јула а дигла обрве и направила се озбиљна и строга.</p> <p>— Не—ћу!< |
е мало у столицу, па пустио глас а диже обрве и везе и кити све лепше и лепше на задовољство и |
!“</p> <p>— Охо! — рече поп Ћира и диже обрве чак под ћелепуш. — Охо!</p> <p>— Е, сад гледај ти |
е знам, знате, — рече поп Ћира и подиже обрве, а доби две озбиљне бразде око ноздрва — јесам ли |
који је ванредно певао и китио и дизао обрве при појању чак и на теме, радо се прими тога, а А |
ја, — рече поп Спира дигнувши задовољно обрве, — ти си, ти си... формални штрањгов! — вели и та |
жеш да натераш да се што пре венчају по обредима нашега благочестија; а ако је момак — он ти се |
едаред послужила пунчем.{S} После пунча обредише се опет вином.{S} Најразговорнији је поп-Ћира; |
но и незвано; млађи играју а старији се обређују шљивовицом (која је Јулиних година), а Нића бо |
Ал’ није дао, к’о што је срдит рек’о и обрек’о!{S} Кад је била <hi>„јабука“</hi>, па га моја Ј |
S} Немој ми бар ти пристајати на јед! — обрецну се гђа Перса. — Ниси се ти, ћерко, још удавала, |
<p>— <hi>Којешта</hi> му и одговарај! — обрецну се гђа Сида. — „Којешта пита“ ...{S} Којешта са |
ви мене!{S} Шта сте ме заокупили ту! — обрецну се Јула на њ.</p> <p>— Па зар ја диваним што зл |
у!</p> <p>— Шта се дереш к’о магарац! — обрецну се на њ из авлије домаћин који је, као сваки по |
te> <p>— Таки напоље да се истрезниш! — обрецну се Тинкуца. — Ви’ш ти то њега само!</p> <p>— Хе |
баш ни коштало.{S} Ето, наш би, га Шаца обриј’о за бадава, ако ни за шта друго, а оно за оно на |
та онај његов Шаца, јест, он баш да га обрија!{S} Баш он и нико други!{S} А ја би’ — да сам ја |
раду,“ чуло се још из авлије, „све, све обријај, све скини салашару једном <pb n="284" /> паорс |
уздахну поп Ћира.</p> <p>— Све, све му обријај, нек изгледа к’о ћелави Муслија!...{S} И у гроб |
са собом. — Ала <pb n="331" /> ће да га обријају, Бого моја! — узвикивала је задовољна шетајући |
, — да је питам: <hi>кога</hi> ће то да обријају!{S} Ил’ мог Спиру ил’ оног њеног што довлачи н |
преварити.{S} У мал’ <hi>мене</hi> нису обријали! — „Ово је или хотимична <hi>превара</hi>, или |
и па плачи!" „У мал’ <hi>мене</hi> нису обријали!“ каже мамаљуга банацка...{S} Хеј! — викну бол |
Та већ само је за то заслужио, да буде обријан, што увлачи <hi>унијатске књиге</hi> у правосла |
супруг каз’о да ће господин Спира бити обријан к’о два пут два, а парохију ће добити господин |
на морској обали а према њој маринерски обријани официр; на четвртој јесењи суморан ландшафт а |
ко да брије. „Још овде; овде није добро обријано! — Ено тамо још три длаке видим!“ — рекла би’ |
ти сад издиктирати:{S} Док га не видим обријаног, да му лице изгледа клот к’о јургет, — <hi>не |
да видимо <hi>ко</hi> би <hi>кога</hi> обријао!!!</p> </div> <pb n="352" /> <div type="chapter |
ати са бријачем, па ћу га <hi>сама</hi> обријати ако ти нећеш!{S} Да памти кад се бацио на тебе |
Шацику берберина.{S} Бар ће имати ко ће обријати поп-Спиру.{S} Хахаха!{S} Његов рођени зет!{S} |
и блажена бити тога дана, кад поп-Спиру обрију па му не буде остало на лицу ни толко од браде и |
тнуо преда се, сео на столицу а наочаре обрисао и натакао на нос, па из пола табака диктовао је |
его само лију и бришу сузе; таман једне обришу, а друге стигну.</p> <p>— Та немојте плакати, пр |
{S} Једно од њих, чим опази, да се кола обрнуше и упутише попиној капији, улете к’о без душе у |
, слатка!{S} Бар на белу кафу, а красан обрст имам.</p> <p>— Други, други пут.{S} А сад морам!{ |
<p>— Ви фурт шмајхлујете.{S} Ево вам и обрста, знам да ви то волете! — рече и спусти му још дв |
е до њега.</p> <p>— Та јесте, све су га обрстом и одранили у богословији, — хтеде гђа Сида да р |
паоре, ал’ кад види господина или само обувена човека, а он се помами и све за штикле хвата зу |
ла шегрту, — знаш да не трпи капуташе и обувене људе.{S} Одма’ мисли да је неки вандрокаш.</p> |
глед тај не могаше више да издржи сетом обузети путник, него се рукова, скиде шешир и рече:{S} |
А тако исто и натарошевица похитала је, обукавши се на врат на нос, гђи Гециници касирки и гђи |
га варош за ових шест година од како је обукао мантију.{S} И у оној првој вароши било му је доб |
а сам почешће сумпором пере.{S} Тада би обукао и сомотски капут и лаковане ципеле а косу очешља |
ога тетка-Макри, која се такође свечано обукла, а одатле девојачкој кући, где све затекну у све |
, без ветра или кише; јер онда би могао обући своје беле панталоне и метнути на главу свој, јед |
жен кад је чуо за шта га зову.{S} Одмах обуче душанку вишњеве боје, веза свилену пошу око врата |
}- Господин Спира је друкчије мора бити обучен, ма да више не носи <hi>ни он</hi> мантију! — Ха |
нскога света.{S} Како је која очешљана, обучена, је ли блеђа или руменија него радњим даном — с |
мало у порти, да разгледа како је која обучена — и ко ће ти све знати и овде набројати, за што |
ватила се баш између два угледна и лепо обучена газдачка момка, које су у селу „пајташима“ звал |
а овде онде виђају се гомиле деце чисто обучене где стоје, не играју се да се искаљају.{S} На н |
слови кочијаша, једно лепо смеђе ирошки обучено момче.</p> <p>— О, Радо!</p> <p>— Извол’те, гос |
ръ</title>, трудомъ Iеротея Драгановића обштежитељнога м.{S} Крушедола iеромонаха, сабранъ и до |
и скинути.</p> <p>Био је леп летњи дан, ова данашња Недеља.{S} Јутрење свршено, излази свет из |
, па кажем у себи: „Боже, како је, ето, ова наша госпоја Сида срећна мати!“ И толико пута говор |
молила још за једну малу малу кришчицу, ова ваша диња све се топи у усти...</p> <p>— О, па што |
S} Па, Бога ми, вама се може честитати; ова општина, к’о што видим, добро стоји.</p> <p>— Јесте |
фрау-Габриела и фрау-Цвечкенмајерка, а ова последња, дознала је, као бабица, још и то, да ће г |
ашћу, суше иа банку поред вруће пећи, а ова захватила пола собе па изгледа као чивуцка арендато |
а не кажем завезана, ово после подне; а ова друга, то јест, Меланија, пустила се у унтерхалтунг |
орача, све се тресе земља под њом!{S} А ова моја к’о нека балска лепеза; да је ду’неш, заустави |
бе!...{S} Еј, да ми је данас онај тал а ова моја памет —!</p> <p>— Е, па сад ајд’ иди!{S} Па ка |
и примером, на пример, својој ћерци, да ова буде временом добра кућаница и домаћица, да помаже |
, Боже, моје?!{S} Та зар је у њих стала ова моја садашња рипида?!{S} Како се човек само измени! |
смо дотерали!{S} Не ваља, не ваља ништа ова нова наука.{S} Куд ће нас то одвести — сам Бог ће з |
и-Гот, тако вам и треба! — поздравља је ова.</p> <p>— О молим, молим!{S} И вама, и свакоме може |
својој рођеној кући.{S} Но срећа, те је ова напоменула да се полази и попови се дигли већ.{S} И |
са Жужом, и мило јој је било кад јој је ова похвалила укус и рекла да јој је здраво леп господи |
е, господин’ Перо, баш сте ви... баш је ова садашња младеж!{S} Свака јој се женска допада —</p> |
аже, како је „нобл“; а ако друге Недеље ова моја понесе и навуче рукавице, онда их опет Меланиј |
ш ни Нића свакој шуши!{S} Него убила ме ова моја сиротиња, па ми није ни до чега!{S} А да ви’ш |
<hi>красан</hi> отац!{S} Та и куд ће се ова наша мерити с оном њеном!!{S} Тако и на балу, тако |
ло ни у великој соби тамо где сад уђоше ова два измирена члана ноблеса.{S} И тамо се једнако пи |
кршћу преко пута од Великог Крста.{S} И ова га је видела где је скинуо шешир и прекрстио се кад |
<p>Насмејаше се и путник и женица.{S} И ова узе једно по једно и потрпа их у кола, која сад изг |
it="subSection" /> <p>Тако се свршила и ова свадба, али су још недељу дана брујале гајде у ушим |
и“.{S} Исповедио је већ и он Меланији и ова њену најпре симпатије и напослетку и саму љубав; а |
сад овде све те ствари, било би много и ова Глава изгледала би као какав трговачки ценовник. <p |
ало, да је Меланију формално ућуткало и ова не могаше до речи доћи.</p> <p>— А, а, то се не мож |
улазити у детаље у приповедању, јер би ова и иначе подужа приповетка изашла још за једну Главу |
о и на балу, тако свуд, свуд...{S} Увек ова наша оде у запећак.{S} Та знам је само на балу!{S} |
те! — љути се гђа Сида.</p> <p>— Па тек ова! — дира је опет поп-Спира, па запева:</p> <quote> < |
м главу, — вели Нића. — А каква је фајн ова ноћ, није ни чудо!{S} Та чудо би било да нисам баш |
>Ето баш у Петак, кад и отпочиње управо ова наша приповетка, чим се спустило вече и вечерали, д |
бру, масну парохију; као на прилику ево ова што је у нашем селу.{S} Бољу вам не бих знао пожеле |
несрећа увек пре наћи себи срећу, него ова моја!“ говорила је чешће гђа Сида. „Гледај, молим т |
молим, то није било ни нужно...{S} Ако ова риба на асталу, — рече и показа на варку од сома, — |
ића још са сокака.{S} Све му голица нос ова твоја силна саламура.{S} Зар ја не знам, зар не зна |
тамно-плавога неба и крв кључа и кипи у ова два будна заљубљена створа?!{S} Зар би њен одговор |
зала и помислила: да ће то бити нека њи’ова хунцутарија.{S} Удесили они то све још раније.{S} П |
а ни општина, па се преварио, јер, ето, овај дотерао до помоћника на звонари) и пале црквене пр |
-Спиру за што и он не купи Јули клавир, овај би јој одговорио да јој је купио клавир на вашару. |
ба.</p> <p>И докле Ђука спрема за Нићу, овај се разговара с укућанима и домаћином.{S} Њему се о |
ите само за ноћас вашега „нотароша“ ... овај... мачка вашег. (Мачка су звали, онако међу собом, |
аде у фотељу, па се ухватио за трбу’... овај притиснуо појас... па се смеје, смеје... све се тр |
ном садакана, кад ми је празна глава... овај... тедо’ рећи, празан трбу’, па и не мили ми се он |
<p>— Та шта говориш!...</p> <p>— Па... овај... најбоље ће бити да одемо у коју другу собу... н |
itle>Часловац</title>...</p> <p>— Па... овај... а зар то није било...</p> <p>— Та, кад добро пр |
Зар не знаш коју другу?</p> <p>— Па... овај... господин-попо, а како не би’ знао; знам и’ тушт |
то ми кажемо, ројтанску?</p> <p>— Па... овај... ајд’ баш онако штогођ што ви певате...{S} Ил’ а |
сме честитати.{S} Чули смо да... ви... овај, удајете госпођицу кћер, а?</p> <p>— Та, тако је! |
и ту мене фурт плашите с вашим татом... овај, господин-парохом... и шаровом, у мојој рођеној ба |
ли ми се ондак ни да дувам у дужност... овај у рог.</p> <pb n="249" /> <p>— Па што се не „фатир |
ћ жао, нежне душе српске, што се Шац... овај...{S} Љубинку... гроб не зна, те што му тако и ник |
та.. да дођете, господине, да крстите.. овај..{S} Вуји Ирошу.. мужескога је пола... синчић.{S} |
ађе и поп Спира с домаћином из собе.{S} Овај га храбри и вели му:</p> <p>— Немај ти бриге!{S} А |
/hi></p> <p>— Е, дакле, ’оћемо л’ при — овај, сопутниче? — вели поп-Спира свршивши сам с кајган |
снаесте.{S} Домаћин је Нићу почастио, а овај је то, Бога ми, и заслужио, јер је тога вечера нар |
мално пала госп. Перзекутору у крило, а овај је, к’о један фини и изображен човек, задржао, да |
ати дан босоног потрбушке на кревецу, а овај мало потврд.{S} Осећа лепо ча-Нића како лежи на тв |
чног дана, позвао је свога принципала а овај опет позове господина Кипру нотароша а Кипра своју |
би гђа Перса стала да брије поп-Спиру а овај се отима. — Ах, не, не!{S} Ти си страшна кад неког |
p>— Које добро, Аркадија? — запитаће га овај.</p> <p>— Добро је!{S} Распит’о сам!{S} Господин Ћ |
коју је поп Спира дао поп-Ћири само да овај одустане од тужбе и процеса.{S} Све су то знале и |
охију било је много других услова, а за овај су чули, тек кад су се пријавили.{S} Били су обоји |
та ће бити ондакана од наши’ ушију, кад овај топ рикне к’о сто магараца; та неће ту остати чита |
глас јаросне гђа-Персе... — Шта ће сад овај лонац овде, кад му ту није место!?{S} Чим се само |
иму професор латинског језика кад га је овај (Тима) једном у врло учтивој форми запитао како се |
тео и одгурнуо онога испред себе, да је овај јадник полетео у неку барицу и забо се у њу главач |
нога господина Асесора.{S} И баш кад је овај изјављивао, да је готов ради ње да заборави и отер |
у пружи своје беле пуне ручице, које је овај (немојте мислити да писац претерује и ако се све о |
ом и господином било свршено још док је овај богословац био... кажу, да је одма’ сутра дан — ка |
се ипак у том није слагао с њим, што је овај викао на трошкове, свирке, игру, пијанку и весеље, |
оше пред Његово Преосвештенство, јер је овај хтео да их пре свега посаветује и да, како се то к |
ј гвозденој шерпењи и преврће је, дотле овај узима ону из корпе.</p> <p>— Ију, господин-попо, б |
Та је л’ можно!?</p> <p>— Та задрж’о ме овај проклети парадајз код куће, и баш сам данас нашла |
д не смилује на мене јадника! — јада се овај.</p> <p>—- Ајде немој ми се ту пренемагати и превр |
о гледа сваки дан и смеје му се, кад се овај саплеће преко своје мало подуже кежње кецеље и кад |
не би Нићи шкодило.{S} Знаш, кад ми се овај мој језик одузме и изда ме од пића — нек ми се, ве |
ли пије пунч и чита новине, зна како ће овај цар онога фино преварити и разговарати се о томе, |
ме је доста и онај Бог наружио! — ропће овај нови „Јов“ са чарде.</p> <p>— Изгорећеш, несрећо ј |
д Јованом Текелијом с Турцима, ваљ’да и овај сад да добије за то Сомборску парокију, шта ли?{S} |
се дигне, плати и поклони се кафеџији и овај њему и изиђе из кафане трезан к’о што је и ушао.{S |
е боктера, па распалила и њега те јој и овај рече своју:</p> <quote> <l>„Тако тако до недеље</l |
кућу.</p> <p>Дошавши поклони се госту и овај њој.</p> <p>— Моја супруга,..{S} г. Петар Петровић |
, хирург, господин-нотарошев писар, али овај само оних дана кад господин нотарош није ту у селу |
ође, а да не оде поп-Спира поп-Ћири или овај ономе.{S} Некако и једнима и другима изгледа да им |
и гласно зевање.</p> <p>Тиме се заврши овај доиста буран дан.</p> </div> <pb n="126" /> <div t |
/p> <p>— А да не би заборавили, ево вам овај пукет цвећа.{S} Он нека вас подсети на моју молбу |
.{S} Лаку ноћ.{S} Чекај само да уништим овај проклети корпус деликти.{S} Ако ми остане у џепу, |
вели: „Јуло, видите ли како сам црн као овај гавран!“ — „Јесте, — одговара и гавран. — До сад ј |
о!{S} Ал’ колико је дужи летњи дан него овај зимњи, — па ипак за зимњи тражиш дупло!{S} Ајд’ де |
старим на ногама. — А код кога си купио овај фланел?</p> <pb n="340" /> <p>— Е, а ко би га сад |
онога кога вози, да и онај пева, па ако овај неће, а он одма’ скида левчу, па тера с кола!{S} К |
ко да јој из главе изађе Шаца!{S} За то овај и није имао право кад је опет једнога дана напао Ј |
е представио црквењаку Аркадији, на што овај каже да му је мило.</p> <p>— Јесте, очекивали смо |
а сте то урадили!{S} Та здраво је оштар овај рајспулфер!</p> <p>— Е, сад какав је, такав је, ја |
аријега да се врати. <pb n="413" /> Јер овај је трчао за колима и дерао се и плакао: хоће код п |
на, повео поп-Ћиру о свом трошку, да му овај густира ствари у болти; што купи поп Ћира за своју |
ви сад немајте бриге, него напун’те још овај бокал за сретна пута ових пет форинти нашем Проки. |
>Интересантеблата</title>“</hi> </p> <p>Овај састанак и разговор између попова био је тако око |
то овог другог поп-Кеса, чућете.</p> <p>Овај несретни надимак, на који се поп-Спира онако исто |
е уверити! — па га даде г. Пери.</p> <p>Овај се чудио челику и рече значајно једно „О!“ а за ти |
— нит’ он може бежати, нит’ га ја могу овакав какав сам вијати и стићи, кад смо обадвоје што р |
</hi> зубе — али тек, тек, каже он, <hi>оваке</hi> зубе да су имали, — то ми, Ваше Преосвештенс |
ребра, што кажу, не вреди ни презати на оваким белају од времена.{S} А ваљ’да је право да и ја, |
цу без околине!</p> <p>— Ах, госпођице, овако лепа околина, (па показа на њих две,) коме да се |
степена, тако несретно развиле.{S} Али, овако....{S} Али узалуд сва декламација; опучило се низ |
и сте за толико?</p> <p>— Ето обилазим, овако стара, сирће, синко.{S} Снивала сам ноћаске тако |
Ју, слат — ... пардон... господин Перо, овако вас молимо, — рече и склопи руке, — и ја и Јула.< |
да се научим на нож, брица па брица.{S} Овако сам се научио; некако ми је слађе с федермесером. |
Пера, — да овако што још нисам пио.{S} Овако нисам!</p> <p>— А то вам верујем, то вам верујем, |
рца, као да је никад ни било није!{S} А овако, Јула се осети мало потиснута од другарице своје. |
али вас уверавам, — вели г. Пера, — да овако што још нисам пио.{S} Овако нисам!</p> <p>— А то |
мо на дужности, дошло ми је, да се и ја овако матор кеша прођаволим мало...{S} Хе, хе!{S} А шта |
на груди, — да је среће, да ти меникана овако пијеш за спокој душе, а не ја тебикана!{S} Та теб |
<p>— Тхе, пре онако а од неког времена овако.{S} Сад овако поч’о, па шта му знате? — вели поп- |
у с друге. — „Зар тако рано?{S} А штета овако фајн ноћ!“ — „Та било је разговора па и сувише.{S |
и.{S} А и што ће јој спавање и сан, кад овако будна лепше сања.</p> <p>А и Шаца се брзо нађе ко |
p>— Лаку ноћ, ча-Нићо!</p> <p>— Ех, кад овако иде све лепо, па ондак ми се и мили да служим!{S} |
онако а од неког времена овако.{S} Сад овако поч’о, па шта му знате? — вели поп-Ћира.</p> <p>— |
е сасвим тако. — Уф, уф!{S} Куд сам сад овако пристала!!!</p> <p>— Фрау Габриела, — чу се и дру |
и госпођа нотарошевица споменуше да је овако свечаније а и званичније.</p> <p>Званични део про |
а ја се опет бојим, да се когођ, кад је овако сама кућа брез мушког, не ушуња па пуштим зељова |
је мало своју беамтерску душицу, кад је овако пасја ноћ напољу.</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу, Нићо! ’х |
кадија црквењак па не отпочне отприлике овако:</p> <p>— Господине... моле вас да дођете... чека |
хукну госпођа Сида, — та је л’ још коме овако врућина?</p> <p>— Ви фурт шмајхлујете.{S} Ево вам |
и развенчати и умрети у селу, па да се овако домаћинство подигне!{S} И то су само крупније ств |
ду сретно и задовољно, а камо л’ кад се овако стрефило!...{S} Ја опет, Спиро, велим: то је така |
о, иди до врага!{S} Да ме ко чује ди се овако смејем, мислио би још да сам нека пакосна жена.{S |
је тако пис’о.{S} Док сам ја жив, биће овако и у мојој кући и у селу!“</p> <p>И доиста је спре |
е ни да погледам кудгођ...{S} Ето, па и овако какав сам, да сам,... па опет се стрефи па по нек |
са мном заједно:{S} Фала Богу кад је и овако; кад само господин Владика није ост’о при том, да |
да ми можемо да будемо попови; да се ми овако, како нас је Бог створио, проразговарамо мало с т |
у — ја би’ села преко пута од њега, ево овако, Ћиро, — рече и седе на једну фотељу, — па би’ за |
ови Шаца и Јуца</hi> </p> <p>Док је ово овако било код поп-Ћириних, каква дивна и пријатна супр |
трбу, да ви’ш ондак ђаволства!{S} Него овако у овом масном шеширу и дороцу, па и не мили ми се |
к никако да сазна праву истину.{S} Него овако лепо на дану, ту се свака покаже баш онаква каква |
тна Габриела, та ти како си почела, ако овако фурт устраје нећеш ништа ни однети до куће!!</p> |
-Спиру на дужности.</p> <p>А то је било овако.</p> <p>Бануо једаред изненада Господин Владика у |
еру истерати на сокак на оваку кишу и у овако блато!</p> <p>— Та обешењаци сте ви сви, кол’ко в |
адио, јер ја и Спира седимо на канабету овако к’о сад ја и ти, а владика за шрајптишом, к’о сад |
записато, а не ја да се вучем по свету овако брез тебе, брез свога најближег, каз’ти, брата и |
ци, очисти их од плесни, и искомадај их овако к’о што сам ја почела, — нареди гђа Сока Ефики, ј |
отоич <hi>ти</hi> Голијата, онда после оваког срећно окончаног дјела могу и <hi>ја</hi> казати |
телећи поглед у небо па вели: „О, Боже, овакога монарха дај да получи свака нација!“ А до овога |
раво кажем, и не би ми мило било сад на оваком времену...{S} Лети је друго —</p> <p>— А, да бо’ |
ко, онда ми треба да се извинимо што у оваком вашару дочекујемо госте.</p> <p>— А, баш на прот |
ота би било и керу истерати на сокак на оваку кишу и у овако блато!</p> <p>— Та обешењаци сте в |
је.</p> <p>— А откуд ви, господин-Перо, овамо у наш крај? — рече радосно изненађена, па притрча |
еја!{S} Она му нешто говори а све гледа овамо на нашу капију — баш лепо сам видила кроз избијен |
му под јастуком —</p> <p>— Дад’ га брже овамо! — вели поп Спира па грозничаво дочепа појас. — Х |
ри ни једнима ни другима, ајд’ и тамо и овамо; па заређ’о из једне куће у другу к’о нека комеси |
ира, — нећете ли се <hi>ви</hi> кренути овамо к нама.{S} Па кад <hi>вас</hi> нема код нас, ето |
и понајвише сметају!{S} Чим чују да ко овамо код нас у Банату има лепе коње, — одма’ се устума |
ла ових дана.{S} Пола јој је мисли било овамо код куће, око шпархерта а пола чак у трећем сокак |
де...</p> <p>— Па ви сте сад, није тамо овамо, већ нека Бечлијка!....{S} И не фалите се, како с |
г јаузна.{S} Сида дрвље и камење на нас овамо...{S} Да пропаднем у земљу пред оним младим човек |
отпочети с тобом.{S} Та дај тај кактус овамо, шта га држиш једнако, — па сад ајд’ торњај се па |
обро диваним?{S} Него дај-дер ту чутуру овамо.{S} Ако сам беамтер, баш сам беамтер; и ако сам с |
се, госпођице!{S} Петар Петровић учитељ овдашњи... то јест скородошавши, новопостављени.{S} Гос |
p> <p>— Мило ми је...{S} Парох Спиридон овдашњи...{S} Е, наравно!{S} Могу мислити да вам је теш |
јој гђа натарошевица. — Се’те, слатка, овде сас нама.{S} Извол’те мало диње, да знате само, ка |
дош’о на његово место.{S} Ја сам, ето, овде тако задовољан, да се не бих мењао ни с Крушедолск |
и наређивала како да брије. „Још овде; овде није добро обријано! — Ено тамо још три длаке види |
аво дочепа појас. — Ха, ево га, ево!{S} Овде у ћошку, не реко’ л’ ја?!{S} Ево га, ту је!{S} Сад |
чије.{S} Ето само девојке да узмемо.{S} Овде у селу су доста неокретне, стидљиве; не можеш јој |
ба своје дете пред њим самим да хвали — овде је одступио од тога принципа и похвалио гужвару.</ |
у, каже гђа натарошевица, споречкали, а овде јутрос и довршили.</p> <p>— За име света, па зар с |
се у собама и у кујни.{S} Тамо ноблес а овде плепс у који овога вечера рачунамо и Нићу боктера |
каза му место. — Ти ћеш, Сидо, тамо, ја овде, а Јуца тамо ближе вратима, она ће сваки час устај |
њему што не ваља, него то оставља нама овде на врату —</p> <p>— ...да се не мучим и злопатим н |
и доћи амо.{S} Нису ово Карловци; нема овде господства и благовања.{S} Село је ово, млади госп |
се Јула не знајући шта да каже. — Нема овде никакве дере....{S} Још ћемо и с <hi>вама</hi> да |
ли, да је гријота да свој талент закопа овде у овим каљавим селу, — вели фрау Габриела.</p> <p> |
ништа од свега тога до гола тараба, са овде онде осушеном врежом, која сад не може никога да п |
чисто као умивено лице.{S} Испред кућа овде онде виђају се гомиле деце чисто обучене где стоје |
ила се лепо.{S} Можда ће ко од читалаца овде стати и сумњиво завртети главом и зачуђено запитат |
неће веровати, а после и да изређам сад овде све те ствари, било би много и ова Глава изгледала |
немецки унтерхалтунг, и он сад да дође овде па да се попаори међ нама!“ А зар би и ми седили о |
друго је варош а друго село.{S} Све је овде друкчије.{S} Ето само девојке да узмемо.{S} Овде у |
...{S} А зар би’ ја седио и злопатио се овде к’о у аришту, — вели бојтар.</p> <p>— Ајде попи ов |
танеду после свадбе.</p> <p>— Шта, неће овде да отворе берберницу?</p> <p>— А па неће, каже, ни |
а шљука прдавца!</p> <p>— Каже, да неће овде да останеду после свадбе.</p> <p>— Шта, неће овде |
и говорим... ал’ немам коме.{S} Ето, и овде се показало!...{S} Сад ће јој падати на ум, знам д |
е која обучена — и ко ће ти све знати и овде набројати, за што све иде свет у цркву Недељом пре |
попаори међ нама!“ А зар би и ми седили овде да не морамо.</p> <pb n="56" /> <p>— О, милостива, |
а времена.{S} А иначе, он се и не мисли овде на селу заробити и оковати, него чека само то, да |
ладог господина Пере, што је сад учитељ овде.{S} Наравно и са свим природно; и једна и друга им |
.</p> <p>— Ништа, слатка!{S} Ја сам вам овде к’о у пустињи —</p> <p>— Па није можно! <foreign x |
брзо суну себи ракије у фићок. — Ја сам овде знате, к’о неки род, па за то се и не циврам него |
е...{S} К’о да и нисам ту!{S} Ја ћу ево овде на канабе! — рече Габриела и седе иза њихових леђа |
сам се за све постар’о.{S} Ево вам ово овде замотано.{S} Па кад му склоните онај зуб, а ви му |
ео из кола.</p> <p>— ...{S} А узеће ову овде, што је сад ту пеглала, па изишла тамо, — продужи |
Лоренц Чифутин, кажи му, да ћу у Суботу овде бити, па нек ме причека дотле.{S} А ви затварајте |
не гђа-Персе... — Шта ће сад овај лонац овде, кад му ту није место!?{S} Чим се само макнем кора |
у јендека испред кућа.</p> <p>Тек чујеш овде онде где неко зева и вели: „Ха-а-ај, хај, ајде да |
а лулу и наређивала како да брије. „Још овде; овде није добро обријано! — Ено тамо још три длак |
аве у данашње време ероберунге!“</p> <p>Овде ће, мислим, бити најзгодније, док гости пију кафу |
знате, шта ће то бити у Недељу код нас овдекана.{S} Е, па ја ћу вам, молим лепо, моћи то јешпл |
ичица.</p> <p>— Ух, — хукну гђа Сида, — ове муве.</p> <p>„Добро кад не рече: цвекла!“ рече у се |
— рече и прекиде разговор девојкама, а ове баш шапутале о Шаци хирургу, како обешењачки поглед |
малочас споменутих поштованих госпођа а ове са крај села само да нотира, — јер најверодостојниј |
о беамтерка то најбоље знати, јер се на ове сеоске торокуше, гнедиге, не смете ослонити.</p> <p |
седу главу старога Трифуна учитеља, од ове мале слике онога што је пре њега било.</p> <p>Пре Т |
то човек да не верује!{S} За једнога од ове двојице и то баш, Бога ми, биће за поп Ћиру припове |
и за њом, љутито гђа Перса. — Е, баш од ове хуцоше и торокуше швапске не можеш ама баш ништа са |
раднику.{S} Та зар сам ја носио кадгођ ове пударске опанке?!...{S} Нег’ чизме и лети и зими, п |
ју, да упознам мало боље читаоце са обе ове девојке, — да их то јест „ауфирујем“.{S} Нисам то у |
м — <hi>ви</hi> сте крајни виновник све ове данашње среће господин-Перине, а и госпођица-Мелани |
, па к’о да је неко тук’о.{S} А није је ове недеље, што кажу, ни малим прстом додирн’о.{S} А то |
его да чује своје унуче Савицу, који је ове исте године са две радости већ обрадовао бабу; пре |
рољубиви и добре воље, за то су и после ове сцене продужили — к’о да ништа није ни било — да пи |
ли би било свега тога па наравно и саме ове приповетке.{S} Не би се, можда, ствари до тога степ |
, од талијанског рата и од како изиђоше ове сексеруше банке све горе; па док могу — добро, а ка |
бе за ручавање излазиће се у кујну а из ове у шпајз и у чељадску собу (и онда се неће моћи свак |
е све шарени сокак од лепоте.{S} Час из ове час из оне куће испадне тек из авлијских врата кита |
ет у цркву Недељом преко године.{S} Али ове Недеље сви су ишли у једној цељи; бабе да чују а де |
а кувам!...{S} Ефи!{S} О Ефика!{S} Узми ове рукавице па их овлажи и развуци, очисти их од плесн |
а га само не заборавим!{S} Морам зашити ове проклете џепове, сто џепова а ни у једном ништа!“ п |
<p>— Па... дакле да вас, не узнемирујем ове недеље -</p> <p>— А не, не.{S} Сутра вас чекамо.</p |
и виче јој једнако: „Ти си ме, вели, у ове нечисте силе отерала и ја душу моју изгубила!“ па с |
цезе — а гледајте само, какав је лајб у ове хаљине! <pb n="367" /> А а а!{S} Изгледа, изгледа к |
а нешто особито, тек само да није к’о у ове моје.{S} Ако моја Јула пође једне Недеље брез рукав |
варајући се с поп-Спиром, тек при крају ове сцене приметио нешто.</p> <p>— А шта је то сад опет |
ужа.{S} Толико само кажемо на завршетку ове Главе, да су оба пароха отишла ка Његовом Преосвешт |
ло и наздрављало и играло, а баш кад су ове ушле, заћутало се.{S} А заћутало се за то, што се н |
ки и гђи апотекарици, да види, да ли су ове чуле што од свега овога; па ако су чуле да сазна јо |
које кидију струк и дају младама кад их ове пољубе у руку а оне њих у образ, а девојке носе сун |
хе, биће, шта буде!{S} Ја ти сад из <hi>ове</hi> коже не изиђо’!...{S} Него, док се та комедија |
ела да направи својим Чифучићима оне њи’ове „чифуцке оченаше“!</p> <p>— Ајде, Меланија, иди нар |
Пела мајсторица.</p> <p>— Па попови,... ови... наши.</p> <p>— А кога су, рекосте, тукли?</p> <p |
ну... поред штрикераја, па запали...{S} Ови проклети комарци уједају к’о кере... мора да су они |
жиће се и кавџиће са корисним кокошкама ови незвани гости, кад онима вредна домаћица баци зрна |
тавља; — Чисто ме већ заболела глава од ови’ силни’ мисли.{S} Дај да се то мало прилегне и прод |
и домаћин. — А зар сад то ваља што раде ови новији, данашњи ови <pb n="310" /> учитељи?!{S} Све |
виђају као ни пунице им.{S} Не мрзе се ови млађи, али се баш и не траже.</p> <pb n="405" /> <m |
један па нема увек посла.{S} А после и ови што су били солдати, и они обешењаци научили тамо д |
није пукла славина, ил’ да нису прешли ови Ракилини ђаволи из комшилука, па одврнули славину.. |
ад то ваља што раде ови новији, данашњи ови <pb n="310" /> учитељи?!{S} Све код њих к’о ни код |
ла од притајена једа.</p> <p>— Проклети ови млађи!{S} Баш се човек ни за часак не може на њих о |
ћег се на поправци у Куфштајну — Док су ови разгледали фотографије, гђа Перса је посматрала гђу |
ок се само окренеш, окрену наопако кућу ови млађи!</p> <p>— Е, дакле, лаку ноћ! — веле девојке |
це и неке фрајле у шеширима.{S} Зову их ови из великог кола, они се лепо захваљују али неће, из |
то ни једном попу није ишло у главу.{S} Овим се умирио и помислио у себи: „Благообразан младић! |
родужити свој пут даље све поред дудова овим истим путем, којим данас не сретају наши путници н |
p> <p>— ...да се не мучим и злопатим на овим свету кад сам сваком на терету и на путу! — јада с |
А и јесте било чудо и изненађење!{S} Са овим изненађењем могло би се поредити само оно пре годи |
ли наша пословица; па тако је било и са овим догађајем.{S} Село је два три дана говорило па се |
нег онај месец, што блене по сву ноћ по овим свету; ди ја стигнем, ту не може ни месец ни ветар |
ји сте ви једног сиромака помогли.{S} С овим ми је баш споможено.{S} Па, кад вам гођ устреба а |
иела.</p> <p>— Нисам, слатка,... него с овим шегртима, сам један јед кад није мајстор ту —</p> |
мом Бечу око цареве палате, а камо л’ у овим кавоним селу!{S} Али, шта је ту је; фала Богу, кад |
је гријота да свој талент закопа овде у овим каљавим селу, — вели фрау Габриела.</p> <p>Ту гђа |
ње поезије било у речима Јулиним него у овим готовим стиховима, сад после поноћи кад све село п |
а и да им кажем, да сам нацуњ’о траг њи’овим вранцима, оним украђенима.{S} А сад: лаку вам ноћ |
пода и Жиде свраћају а од <pb n="38" /> ових из села одлази тамо само господин попа и један и д |
32" /> и помирљивости показала гђа Сида ових дана!{S} Још пре поласка попина била је, као што ј |
у.</p> <p>Пери је то већ друга варош за ових шест година од како је обукао мантију.{S} И у оној |
то мамино лице.</p> <p>И Јула је трпела ових дана.{S} Пола јој је мисли било овамо код куће, ок |
напун’те још овај бокал за сретна пута ових пет форинти нашем Проки.{S} А, сто му заверака њег |
обећава и Шарги и Пирошу нове чизме од ових зарађених двадесет сребра.</p> </div> <pb n="303" |
о лажни пријатељи у несрећи и бегају од ових суморних дана, и траже ведрије небо и блажије подн |
може и то да буде.{S} А сем тога, после ових података, добивених од фрау-Габриеле беше јој, кад |
ве стране, добру и рђаву, то поред свих ових тугаљивих страна писмености, свет је ипак увидео д |
екла кад је наређивала што Жужи.</p> <p>Ових дана је по ваздан шапутала тихо молитве, па чак и |
х онога првога дана на памет.{S} И њоме овлада неко песничко и певачко расположење па је једнак |
{S} О Ефика!{S} Узми ове рукавице па их овлажи и развуци, очисти их од плесни, и искомадај их о |
чува запећак, боду и туцају главама к’о овнови и челиче своје темена на тај начин, да временом |
ла бога стидљива, да не кажем завезана, ово после подне; а ова друга, то јест, Меланија, пустил |
умарати тако брез нужде по блату!{S} Е, ово ти је баш права каштига Божија за село! — вели гђа |
— а шта је то било?</p> <p>— Та ово је, ово је <hi>коњски зуб</hi>, оче Кирило, — вели Владика. |
<p>— Па како вам се допада, господине, ово наше место?</p> <pb n="94" /> <p>— Ванредно, госпођ |
ниси ни вечер’о!</p> <p>— Па ја, знаш, ово толкујем, — вели Нића, — да је ово још к’о после ру |
’мо л’ газди!</p> <p>— Ја би’ се, знаш, ово дана кренуо на пут; онако, пало ми на памет, дошла |
тва и радости што се „возе“... — Дакле: ово најмање је Сида, оно веће Макра, оно још веће је Ив |
очитају „Оченаш“ или и само „Вјерују“; ово последње, наравно, никад цело, прескоче многи члан |
Даклем, све ово бришемо, па изнова!{S} Ово је даклем прва здравица, и она нека је у <hi>ваше</ |
а?{S} Да се нисте на путу посвађали!{S} Ово погано време, па није ни чудо што је човек љут на с |
и зашто си ме баш кајганом послужио!{S} Ово је баш оно што кажу: „Кошта га к’о Светог Петра гај |
ије стално скрасио у српском народу.{S} Ово му је сада ваљ’да девети или десети пут да је у инв |
не пробудио се, — прогунђа гђа Сида. — Ово све к’о да се најело бунике данас, тако говори!{S} |
прихвата јела и нуди домаћина.</p> <p>— Ово ми је по трећи пут што вечерам вечерас!{S} А како и |
слим ја, а Екселенција запита: „А је л’ ово баш ваш зуб, оче Кирило?“ — Да, Ваше Преосвештенств |
огођ обашка; оно је појање и пјеније, а ово наше паорско је певање!...{S} А... је л’ те, дуго в |
не треба ни Неце Муцкалова језик!{S} А ово парче сланине ћу за ујутру да оставим, — вели Нића |
што га вади) — па једва га извуку!{S} А ово нит’ је <hi>он</hi> хтео, нит <hi>ја</hi> још мање, |
, оно веће Макра, оно још веће је Ива а ово највеће је Рада...{S} Рада и Ива су, бо’ме, Бечлије |
риној кући.{S} Да детету три крајцаре а ово одлети заборавивши казати: фала!{S} Лупајући се од |
у и прошли.{S} Оно је Стари Завет био а ово је сад Нови! — шали се поп Спира. — Него ви ајде он |
у одбити, — рече гост, — али верујте да ово чиним преко принципа! — Па узе чашицу и испи је до |
Тако по каткад кочијашим мало...{S} За ово што од вас зарадим, купићу, мојој Јули фину мараму |
А ја кажем: „Фала вам к’о оцу <hi>и за ово</hi> до сад што сте ме, то јест, родили и одранили |
гђа Сида замолила Шацу, да се стрпи за ово неколика дана и <pb n="334" /> да не долази и не пр |
клирик и изабрани и потврђени учитељ за ово место! —- рече путник и поклони се поп-Спири и пољу |
а оно прво, али, Бога ми, још више и на ово друго.{S} Зар не?</p> <p>— Та, оно, до душе, тако ј |
— прекиде Пера и скочи са столице. — Та ово се већ сви разишли!{S} Извин’те, што сам се толико |
елим: то је така судбина...</p> <p>— Та ово, фала Богу, скинули смо којекако с врата...{S} Него |
Перса, — а шта је то било?</p> <p>— Та ово је, ово је <hi>коњски зуб</hi>, оче Кирило, — вели |
на путу.{S} Хе, ал’ шта му знаш; те ајд ово, ајд оно... еле, к’о што видиш, ост’о сам читава тр |
дан Аћа био у селу.{S} Али, Бога ми, од ово тридесет и нешто мало више година, све је боље, так |
даше расејано на теглу са жапцем.{S} Од ово неколико дана горе именовани је једнако био доле на |
ириној се кући формално спало с ногу од ово неколико дана.{S} Поп Спира је био стари Србенда.{S |
емо још све и поправити.{S} Даклем, све ово бришемо, па изнова!{S} Ово је даклем прва здравица, |
пошто оно није ни најмање криво за све ово што ће се у овој приповетци причати.{S} А после, ак |
мислити да писац претерује и ако се све ово догађа у једном селу) галантно и обилно обасипао по |
ли, капица и бенкица спремила!{S} И све ово није ни увела у инвентар „ауфштафирунга“ него је са |
наш, ово толкујем, — вели Нића, — да је ово још к’о после ручка; а после ручка може вино, је л’ |
ост затекао у послу, знала је она да је ово учен човек, па ће знати оно што се каже: „Гледај ма |
та да што смо се узели?!{S} Газдачка је ово кућа, роде, ти само изволевај!{S} Та стек’о је мој |
више зачудио поп-Спира, него сад кад је ово чуо.{S} Гром, прави, формалан гром из ведра неба.</ |
чланови Шаца и Јуца</hi> </p> <p>Док је ово овако било код поп-Ћириних, каква дивна и пријатна |
Јула још није била заљубљена (и ако је ово већ Десета Глава приповетке).{S} Она још није мисли |
овде господства и благовања.{S} Село је ово, млади господине, село.{S} Биће вам прилично тешко |
у га на колено.{S} Кад видеше оно троје ово у колима, изјавише и они сложно и једногласно жељу |
е то, да ми је само знати, било ноћоске ово берберче?!{S} То ја фурт штудирам, па ево никако не |
. <pb n="370" /> Фрау-Габриела је дакле ово дана најчешће свраћала у поп-Ћирину кућу.{S} Ту је |
еланија само седи па плаче...{S} Што се ово дана сирото дете наплакало, неће се целога свога ве |
сте млађи, имате много боље очи, видите ово, молим вас.“ — Ђакон уз’о па и он разгледа, па и он |
онај зуб, а ви му онда лепо подметните ово на његово место, — вели Аркадија и предаде му један |
ће мени жабац, код мене живог! — Падаће ово, господин-попо, бар још читаву недељу дана!{S} Позн |
све тако, онда ће вам разумљиво бити и ово што је гђа Сида сад урадила.{S} А баш јој је згодно |
оскудјевати!“ Хе, па тако вам је ето и ово!{S} У Божијој је руци све то, наравно, али не треба |
(који да му је сад, кад има ову памет и ово искуство), прича и по некад погледа сетно крадом на |
у угодника Божјих и људи грешних, — али ово чудо је први пут сад доживео!{S} Одмах се прибере и |
} Ви ми се и не фалите како сте провели ово неколико дана без мене.{S} Како у селу?...{S} Како |
емај ти бриге.{S} Ти пази кујну, а мени ово остави.{S} Кол’ко сутра наћи ћу се с њим.{S} Имамо |
ишту, — вели бојтар.</p> <p>— Ајде попи ово да не иде у штету! — рече поп Спира и даде му своју |
то јест, мало мало, па кашље!“ Те кувај ово, те кувај оно.{S} Здраво је њежна, — каже, — хаглих |
} Ја сам се за све постар’о.{S} Ево вам ово овде замотано.{S} Па кад му склоните онај зуб, а ви |
скапи на мах. — Помози ми, видиш да сам ово дана не знам ни ди ми је глава од силна посла и пег |
их к’о њихов род, и, на прилику, браним ово имаће к’о и моје да је.</p> <p>— Е, то је лепо од т |
дан није им се учинио тако дугачак као ово неколико кратких јесењих дана.{S} Па тек ноћи!{S} К |
тирам!{S} Ди је то само, лола једна, до ово доба мог’о бити?!...{S} Ако не бидне код Аћимови’?! |
> кад је човек искрен, а и иначе је био ово његов дан, па поче:</p> <quote> <l>„Сиђи, Боже, с н |
варамо...{S} А, би л’, на примјер, тако ово дана, возио?</p> <p>— Та-а-а, оно, знате... — отеже |
, па сад каж’те ми, молим вас, још само ово: коме је исти поп-Олуја већи пријатељ, вама или гос |
ије од овога што га сад пијемо а пијемо ово лети.{S} Али једно је, боме, отерало далеко и стари |
!{S} Сад брже њега напоље, а да метнемо ово на његово место! — И поп Спира извади брже онај зуб |
јеш!</p> <p>— Такве секирације, што смо ово дана од њих имали, не би’ ни у сну снивала, нит’ би |
оже, то доћи и коме је до гошћења сад у ово доба кад су највећи послови!?</p> <p>— Охо-хо! — см |
и да је дошао нови учитељ.{S} Како је у ово село, као и у свако село мало ко свраћао, није чудо |
белог блата.{S} За то се на такав пут у ово доба и шаљу само старији и јачи, а малишани у то до |
шко било растати се и доћи амо.{S} Нису ово Карловци; нема овде господства и благовања.{S} Село |
м и да ти кажем, Савка, добро да утубиш ово:{S} Тражи друга, тражи стубац кући; а већ мени тамо |
тим парохијанима кад ураде</hi> </p> <p>Ово неколико дана, док су обе попадије меховима мрзости |
<hi>нас</hi>, па тражите паоре!</p> <p>Ово оволико сачуствовање дирне фрау-Габриелу и она се и |
уцка! — грми из авлије гђа Сида.</p> <p>Ово последње нису ни чула оба попа, јер је Меланија одм |
нас парокијане кошта само оно једно њи’ово „Господи помилуј“, и „Подај <hi>господи</hi>!“ — уч |
У мал’ <hi>мене</hi> нису обријали! — „Ово је или хотимична <hi>превара</hi>, или — вели Ексел |
ахну тешко: — Хе-е-е!{S} Још да ми није овог балсума... па дође ми поникад да нађем какву криву |
рвећу као да их призива себи за сведоке овог грдног безобразлука Шациног. — Ако још тако усипљи |
славне цркве.{S} И један и други поп из овог места, где се наша прича развија, могао је за чудо |
куд би био виршафт без патка.{S} А ако овог закољем, морам другога наћи, па опет мора ту патак |
ог прозвали поп-Хала, чули сте, а зашто овог другог поп-Кеса, чућете.</p> <p>Овај несретни нади |
вид <pb n="87" /> у једном псалму.{S} А овога вина нећете надалеко наћи.{S} Ето, господин нотар |
ба у глави фали.</p> <p>Шта је од свега овога истина, дознаће читалац из следећих Глава, које ћ |
да види, да ли су ове чуле што од свега овога; па ако су чуле да сазна још више, а ако нису, да |
последњу строфу.</p> <p>Тек после свега овога донета је вечера на коју су били задржани многи г |
енуше се од принципала г. нотарошу а од овога тетка-Макри, која се такође свечано обукла, а ода |
је млађе од пет година, нити слабије од овога што га сад пијемо а пијемо ово лети.{S} Али једно |
} После читања чека их „јаузн“, а после овога излазе и шетају се испред куће и разговарају, а р |
on" /> <p>Прошло је неколико дана после овога, а одношаји се не само да нису ни мало побољшали, |
<p>Јула је жалосно проводила дане после овога разговора с оцем.{S} Нико јој није био наклоњен; |
раброст и стару заједљивост.{S} И после овога, госпођа Перса је мрзила а госпођа Сида заједала, |
одиле расположењу његовом.</p> <p>После овога састанка врло су се често састајали и разговарали |
еписао је и поштом послао.</p> <p>После овога, после послате тужбе, отворила се грдна провала и |
шао попиним шором, отишао у други, и из овога у трећи сокак и ту је дунуо равно дванаест пути у |
мио ту с том твојом лулекањом.</p> <p>И овога другог попа истераше у авлију да пуши.</p> <miles |
јни.{S} Тамо ноблес а овде плепс у који овога вечера рачунамо и Нићу боктера који се иначе радо |
и од предмета и заборавили се описујући овога лопова.{S} Али тако је то у свету!{S} Право је ре |
а је гђа Сида. — Само сад нас курталиши овога белаја, а више неће доћи до тога!{S} Више ти, Бож |
естрпљењем нису очекивана оба попа него овога пута.{S} И једна и друга забринута попадија прове |
нарха дај да получи свака нација!“ А до овога слика онога другога Јосифа, онога прекрасног Јоси |
ећао <pb n="224" /> и мислио г. Пера до овога несретног случаја.{S} Али сада као частан човек, |
!{S} Нека вам Бог опрости, ви сте ме до овога довели; ал’ ја ћу се опет за то за вас Богу молит |
поп Ћира и поп Спира подједнако био до овога немилог случаја.{S} Допала му се била и Јула дост |
и дотеривао — а како да једва не чекају овога новога учитеља за кога су већ причали који су га |
ским црквењаком.{S} Разговарали су се о овогодишњој летини и јели прженице намазане машћу и бел |
вара и разлога да се што више задржи на овој грешној земљи.{S} Тако је желела и за прво унуче с |
а јој у рукама свој горњи капут који ће овој мало после послужити као <foreign xml:lang="la">co |
што није инвентарисано, али је у целој овој ствари ипак најглавније, а то је саму лепу Јулијан |
ида срећна мати!“ И толико пута говорим овој мојој: „Што се не угледаш, кажем, на твоју старију |
а прескочити, јер је само као епизода у овој приповеци.</hi> </p> <p>Осванула је света Недеља, |
ни најмање криво за све ово што ће се у овој приповетци причати.{S} А после, ако ћемо шта, оно |
hi>Из које ће читаоци видети, да је и у овој прилици потврђена она стара пословица која вели: „ |
, чега се писац бојао у прошлој Глави у овој се и догодило.{S} Јер наливајући чаше гђа Перса на |
илова (јер о његовој кући и јесте реч у овој Глави).</p> <p>— Та гле Ниће! — викну ће сви весел |
ону матору бештију; није то ништа у њи’овој фамилији...{S} Ајд’ већ видићу шта ћу! — теши се г |
ча, к’о да је спрам месечине печена.{S} Оволико ће одскакати од земље од оне њене пакости, бешт |
лас и свирање?{S} У селу доста, боме, и оволико.{S} А то је папина омиљена песма, јербо зна она |
>нас</hi>, па тражите паоре!</p> <p>Ово оволико сачуствовање дирне фрау-Габриелу и она се измир |
у глави!{S} То ти је најважније сад на овом свету!</p> <pb n="263" /> <p>— Ту је код мене.{S} |
у усмену.</p> <p>Лепа је Недеља свуд на овом Божјем свету; лепа и у граду, али тек, мислим, да |
па настави: — Е, па, засад нек ти се на овом прође; што си натруков’о банки, натруко’во — нек ђ |
попова, поп-Спире и поп-Ћире; јер се на овом последњем (то јест поп-Ћири), збиле оне речи од по |
једно без другог није могло да живи на овом свету.{S} А тек онај сан о Шаци, како јој је живо |
ђе било!“</p> <p>Но како свака ствар на овом Божјем свету има своје две стране, добру и рђаву, |
т Јули, том најнесрећнијем створењу под овом Божјом капом, која је сва уплакана и неутешна седе |
ешплицирати.{S} Јербо ја сам и неки род овом бирташу што је сада, то јест, у Темишвару — Он ће, |
богатила свој и иначе пребогат речник и овом речју.</p> <p>— Та чекај за Бога... пусти ме да се |
а тако нису ни придавали много важности овом сукобу.{S} И пошто то није први пут било, надали с |
а фрау-Цвечкенмајерком, и задржала се с овом последњом подуже на путу.{S} Фрау-Цвечкенмајерка ј |
тако усипљите кроз тарабу, одма’ ћу вас овом мотиком!{S} Севајте таки од тарабе!{S} Мол’те Бога |
и говорљивија половина човечанства — у овом месту неговали и писмену књижевност.{S} Данас мало |
“</l> </quote> <p>Та је песма постала у овом селу али је добротом (односно: пакошћу) Шаце брице |
пао на теме да дође, па да се закопа у овом нашем каљавом селу код толиких красних вароши и то |
ли је и то истина да се много што шта у овом шареном свету и <hi>не може</hi> да мотивише — па |
све једно, у сваком селу.{S} За то и у овом нашем није била реткост, да се разапне пајван и да |
а да им кажеш, да ваљда још неко седи у овом сокаку?</p> <p>— А да шта сам него то урадила!{S} |
ење... господина Пере.</p> <p>— Па ми у овом сокаку чули да је то сас Јулом и господином било с |
Неких четрдесет година је учитељевао у овом месту.{S} Све што у овом селу зна да чита и да пиш |
а ви’ш ондак ђаволства!{S} Него овако у овом масном шеширу и дороцу, па и не мили ми се ни да п |
<p>— Е, госпоја-Персо, тако вам је то у овом свету.{S} Свакога је обдарио Бог са по каквим даро |
е учитељевао у овом месту.{S} Све што у овом селу зна да чита и да пише, од њега је то научило. |
<p>— Та откако је избушен први бунар у овом селу, та није било бољег боктера нег’ што ће га но |
} И како знамо већ, како то иде данас у овом свету, мислим да нема ни једног читаоца који неће |
а ствар.{S} Кол’ко је само фрајли баш у овом истом селу извукло батина и бегало у шупу или у зе |
екловати неких седамдесет рифи, а према овоме могу читаоци судити шта је и колико је свега друг |
ругу столицу баш до г. Пере, тако да је овоме сада с десне стране била Јула а с леве Меланија.< |
се поп-Спири и пољуби га у руку што се овоме јако допало, јер се до сада није баш најпохвалниј |
рено ми стадо младих и несташних јарића овоселских.</p> <p>— Да, да, баш са свим тако к’о што и |
поручује му се да прочита, одмора ради, ову Главу која нема никакве јаче везе с главним догађај |
су свршили у Карловцима богословију, а ову су свршили пре двадесет и више година.{S} Оженили с |
: „ајд баш ону што ти волеш“, а ја онда ову, к’о велим, да отпевам, јер, ја... знате, па и мојо |
Омладина.</p> <p>— Ја ћу вас молити за ову трећу књигу за моју Јулу, — похита гђа Сида.</p> <p |
и о „талу“ (који да му је сад, кад има ову памет и ово искуство), прича и по некад погледа сет |
дне Недеље брез рукавица... а куд ће на ову врућину и да их навлачи!...{S} Меланија одмах навуч |
мало! — вели Пера. — Биће баш добро на ову ’ладноћу.</p> <p>— Одма’, таки! — вели једна још до |
а.{S} Тек чујете гђа-Сиду где вели, кад ову доведе тенцер и преда је мами: „Еј, терету мој, сре |
поповске красне шљивовице, да пије сад ову комадару којој и сам онај бојтар манише.{S} Или ваљ |
донео из кола.</p> <p>— ...{S} А узеће ову овде, што је сад ту пеглала, па изишла тамо, — прод |
хтели певати —</p> <p>— Певали смо ми и ову, — дира је поп Спира па запева:</p> <quote> <l>„О, |
прекиде Јула опет, јер кад је певајући ову строфу погледала на своју маму, видела је како се г |
ала, фала!{S} Ја, боме, сад не испуштам ову лулу из уста до довече! — рече смејући се.</p> <p>— |
ошло ми је било у један ма’, да оставим ову пустољину.</p> <p>— Ето ти сад! — вели поп Ћира. — |
Божју није тако свесрдно испуњавао као ову усмену.</p> <p>Лепа је Недеља свуд на овом Божјем с |
пева, онако ради свога задовољства, ево ову песму:</p> <quote> <l>„Сека-Јуцо, што гледите?</l> |
сам часним именима као насловом украсио ову приповетку; то су поп-Ћира и поп-Спира.{S} А обојиц |
ад ће се, к’о ни што вам отоич реко’, у ову Недељу да венчаду.{S} Ето, пегла за сватове.{S} Спр |
о данас нису се више растављали.{S} А у ову кућу она га је донела као део мираза своме попи.{S} |
Карловаца из онаки’ романтиш предела у ову равницу без околине!</p> <p>— Ах, госпођице, овако |
<p>— Аја, неће моја нога више крочити у ову умацурану кућу!...{S} Спиро, ајд’ одма’ и ти кући!< |
учиниш! „Безумни, вели евангелист, још ову ноћ узећу ти душу“...{S} А човек, што кажу, „ништа |
Бог да, као парох пастир богобојажљивим овцама.{S} Постепено, само постепено.{S} Јер ви се, нар |
ир не сме на себе ни да мисли, него куд овце, односно поверено му стадо, туд и он.{S} А знате, |
и горе! — извињава господин попа своје овчице.</p> <p>— Хе, хе.. деца.. врагови.{S} Шта знате! |
нако потпиривале и све више распаљивале огањ кавге и свађе, ни један од оба попа није био у сел |
ица и одсече и себи кришку диње. — И ја огладнила чисто од љубопитства...{S} Дакле?</p> <p>— Са |
ји умро, и породица му захтевала, да га огласе сва звона и опоје оба попа; то су га, истина, ог |
она и опоје оба попа; то су га, истина, огласила сва звона, али оба попа нису хтела да буду зај |
о једанаест пута <pb n="125" /> у рог и огласио век скоро успавалом шору и селу да је једанаест |
уторову ћерку; ни један из љубави.{S} У оглашеном стечају за парохију било је много других усло |
аница, испод кабанице рог у који дува и оглашује сате и буди село и дуга дренова буџа коју вуче |
бро.{S} Ако богатији <pb n="9" /> умре, оглашују га сва звона и чинодејствују оба попа; а ако с |
а отворила очи, сва неутешна и несрећна огледа око себе. — „Утешите се, фрајлице, нисте ви једи |
ерујте и корисних ствари, које су верно огледало, верна слика друштва; има романа у којима се б |
е жалости за Пелом, — забашурује Нића и оглушује се према Ракилином <pb n="253" /> питању, — па |
ла, не знам ништа,</l> <l>Метите ме код огњишта,</l> <l>Ди кувари ватру пире</l> <l>А на мене р |
исао домаћици.{S} А домаћица стоји крај огњишта зајапурена од врућине и од узбуђења и задовољст |
еретање и кикотање концентрисало се око огњишта, а кашљање и зевање, гунђање и саветовање око з |
воје поезије и своје топлине, — бар око огњишта и око банка и запећка; јер сво ћеретање и кикот |
њеној унцутарији.“ Ето тако су се и пре оговарале.{S} А ја је тешим и стишавам,... така ми је, |
А кад настане ћеретање међу девојкама, оговарање међу мамама а пијуцкање међу татама — прође п |
вног хлада врло згодног за претресање и оговарање свега и свачега седеле су радо и често обе по |
путу никога, по њивама никога, а дудови оголели па им се црне покисле гране.{S} Тек на неком ви |
ор и разговор.{S} Лишће опало и црни се оголићено и покисло грање на дрвећу; опао креч и леп са |
, имате се чиме и поносити; к’о мачка с огорелом шапом!</p> <p>— Но, тек на вашу се кућу нећу у |
ц.{S} Шаца није био баш тако шмокљан, а ограда није била тако честа — по свој прилици да јесу.{ |
ла, а без интабулације и крајцаре дуга, огради га кућом великом, пространом и пуном свега и сва |
која се тога дана први пут појавила на огради баштенској.{S} А Шаца је опет из благодарности < |
/> онако стојећи и разговарајући се на огради?“ запитаће можда која радознала читатељка, која |
честих одлажења и састанака у башти на огради, а што је још више заплело ствар и довело до сук |
ктера који хркаше <pb n="174" /> и брзо огради око њега дивну кућу од тврда материјала, а без и |
да пробам! — рече Шаца, па се ухвати за ограду, као да хоће да прескочи.</p> <p>— И-ју!{S} Ма— |
па и самима им нешто необичо; некако су ограничени, не смеју да се хрву, да се пентрају на дрво |
но!{S} Вина ти меникана дај, да ча-Нића огреје мало своју беамтерску душицу, кад је овако пасја |
, јер обоје спазише у колима поп-Спиру, огрнута госпоја-Сидином великом зимском марамом како се |
зан за доњи крај ђерма да се лакше вуче огроман кабао из бунара.</p> <p>И у авлији као и са сок |
с врха брега, па на подножје стигне као огромна лавина, која затрпа читаве куће — тако је и тај |
и <pb n="329" /> после дужег тражења по огромним поповским шлајпицима, не што нису нашли и што |
>— Јуцо! — устаје гђа Сида сва зелена и огрће велику мараму. — Ајд’мо кући; време је, стижу кра |
изненадити („Уф, уф!“ хуче гђа Перса.) Огугл’о сам већ! („То видим!“ вели она).{S} Том човеку |
односно женских.{S} Он тера само „хец“, од дуга времена.{S} А иначе, он се и не мисли овде на с |
био...{S} Хе, ал’ то зависи од случаја, од среће... ако будем тако срећан <pb n="43" /> па доче |
дакле сам дош’о!{S} Ја сам ти издалека, од туђе земље из туђа света, ди петли не поју, ди звона |
за седу главу старога Трифуна учитеља, од ове мале слике онога што је пре њега било.</p> <p>Пр |
и да пусти фришка <pb n="188" /> луфта, од ларме и музике; дигли сокак на главу!</p> <p>— Е, е! |
којника.{S} Износе многе врлине његове, од којих <pb n="11" /> за многе нико живи дотле није зн |
право, а све мисли на вечерашње слике, од којих је једна од друге све лепша и пријатнија, докл |
> Владике, да се не брине; узеће, веле, од поп-Спире толико сокака парокијана, кол’ко поп-Ћири |
трикају или потштрикавају плаве чарапе, од чијих се сара после врло често праве врло згодне и д |
парадајза.{S} Све саме балске рукавице, од Бог те пита каде.{S} Гледам их Боже, па мислим и пит |
што у овом селу зна да чита и да пише, од њега је то научило.{S} Мила кишбиров и Нова бистош и |
један Аћа био у селу.{S} Али, Бога ми, од ово тридесет и нешто мало више година, све је боље, |
луја. — <hi>Ништа</hi> ти ја, кажем ти, од свега тога нисам чуо.{S} О о о!{S} Па ајде, здраге в |
и од њих триста неких ствари начинити, од којих је све једна од друге боља за јело; а њима ће |
чу с маком коју он, као сваки Бачванин, од свију теста најрадије и једе.{S} Метла давно почупан |
ели Пера, — и да сам их до сада хвалио, од данас би’ морао престати и променити мишљење.</p> <p |
’хоће човек да чува своје коње!{S} Ено, од срамоте још ни сад не сме човек међ свет.</p> <p>— А |
с крајем.{S} Тавори се, господин-попо, од талијанског рата и од како изиђоше ове сексеруше бан |
како је мени!... одранила је, што кажу, од малена... па сад... — па се опет заплака прија Сида. |
још дететом док је била, кад је донет; од оно доба па до данас нису се више растављали.{S} А у |
ву лулу са дугим камишем <pb n="322" /> од тринаест сребра, за спомен.{S} Такву исту лулу купио |
а чује кад се разговара, <pb n="183" /> од оног проклетог решета!....{S} Један јед само.{S} Вид |
иница била је сва зелена <pb n="134" /> од љутине и чекала само да се поп Ћира врати и да му се |
шапурика млела и јела и <pb n="159" /> од шапурикина брашна чесница и василица правила; о скак |
а <title>Совѣте Здраваго Разума</title> од истога држао је Аверкије у руци.{S} Али што је најви |
читала <title>Сан Матере Божије</title> од којега је неких десет петнаест егземплара имала поза |
ландова и <title>Собрание Вещеи</title> од Доситеја, а <title>Совѣте Здраваго Разума</title> од |
иповетка, <title>Карловачки ђак</title> од Косте Руварца.</p> <p>— Ах, бештијо једна, гледај са |
ећеш, несрећо једна! <hi>Изгорећеш</hi> од те силне ракије.</p> <p>— Е, изгорећу!{S} А ко је јо |
ији од мене!</p> <p>— Не знам ништа!{S} Од стра, господине, не знам, ни како ми је име, — вели |
— боље да сам пањ родила него тебе!{S} Од пања би’ вид’ла бар неке асне,... села би’ па се одм |
е знате!</p> <p>— А откуд и да знам!{S} Од како ми је човек от’ш’о по вашарима, слабо вам и изл |
и, кад већ тако морам да се изразим!{S} Од <pb n="86" /> једног пилета хоће стотину да угости; |
ем у земљу пред оним младим човеком!{S} Од њега ме највише срамота!</p> <p>— Охо!{S} Па то ти м |
рилику, па да брез венчања живиду...{S} Од чега би, на прилику, ето господа попе живили, да нем |
ачке и стајао усађен као струк лука.{S} Од то доба, веле, да су му дали надимак <hi>Поп-Кеса</h |
.{S} Прва је Јула попустила и дошла.{S} Од тог дана је опет почела долазити свакога дана, па пр |
а пред смрт слабо се и мицала из ње.{S} Од те коже је направила и припасала лепо патку кожну ке |
ав дешперат, па проп’о и ја и имаће.{S} Од онаког газде, — ето на шта сам спао!</p> <p>— А ди т |
се, во времја оно, ја и Сида узели.{S} Од њега мислим да неће бити давно и надалеко бољег.{S} |
ти за то!“ Купи, па и то пошље кући.{S} Од тих ствари после госпоја попадија изабере што јој се |
гледаше расејано на теглу са жапцем.{S} Од ово неколико дана горе именовани је једнако био доле |
ајвеће предмете, не види пред собом.{S} Од силне срамоте и силна бола од чворуге, која јој је и |
амо оно, што је о небо било обешено.{S} Од кућевног лопова — говорила је гђа Перса, — тешко сач |
жње као какав провансалски трубадур.{S} Од тога доба поп-Спира очима да га не види; и једнако ј |
?{S} Зар нисте то, милостива, знали?{S} Од онда још ја њу не миришем, кад смо биле обадве у Тем |
хтеде да их бар на тај начин задржи. — Од кад се нисмо видили!{S} Чини ми се читав век!{S} А т |
лако наћи! — вели Нића мало и тужно. — Од кад ми она умрла, а ја ударио у никакав дешперат, па |
двикнути — како се поп-Ћира изражавао — од тих паорендерских навика да спава лети пред кућом по |
</hi>, наопако!</p> <pb n="207" /> <p>— Од поп-Спире.</p> <p>— Јао, наопако му звонило!{S} А че |
ч чула за нашу господу парохе.</p> <p>— Од кога, слатка?</p> <p>— Та од гђа натарошевице.{S} Њо |
не рече: шта је то све радила?</p> <p>— Од кад си се ти кренуо на тај проклети пут, — отпоче гђ |
то вам, што кажу, и продајем —</p> <p>— Од куд само штогла! — чуди се једнако гђа Гециница. — П |
А нашем Пери треба да кажемо, да одма’ од сутра пусти још дужу косу; кад дође време, нек је го |
зону; тешко би било мени!{S} Морала би’ од оне Сиде у бели свет бежати!{S} Победићеш, Ћиро, држ |
тог доба су се и којекако слагале; ал’ од ото доба, крв и нож, крв и нож!{S} Једна другу и да |
hi> могла... било је и којекако.{S} Ал’ од како дође онај младић; не слуша ме више ни једна ни |
од српских: „Ко је срце у те дир’но“, а од немачких све неке у којима се излаже презрењу мушки |
авран. — До сад је бријао туђе браде, а од сад неће смети ни своју.“ А Шаца као опет наставља: |
ништа се за њега тако нешто не чује, а од добре је и богате фамилије!{S} Има већ сад лепо имањ |
и је.{S} И опет пуши, пљуцка и мисли, а од силних мисли заболела га већ глава.</p> <pb n="172" |
а па се прекрсти од чуда. — Јао мени, а од куд му штогла?!</p> <p>— Па понео са собом у џепу.{S |
јој је тата још као јуницу поклонио, а од чијег је проданог млека спуштала крајцаре и сексере |
друге казало, говорило или догодило, а од њих су опет њихове госпође сазнавале све, што је опе |
села би’ па се одмарала у старости... а од тебе баш никакве!</p> <p>— Мамо, ’хоћу л’ да погрије |
<hi>шта</hi> ви то мени говорите?!{S} А од <hi>кога</hi>, наопако!</p> <pb n="207" /> <p>— Од п |
То ће да буде, и то мора да буде!{S} А од воље вам, да ми дате шта буде право, јер ја кад се к |
да богме да ми ниси никад веровао!{S} А од кад ти говорим ја.</p> <p>— Шта ми говориш?..{S} Па |
и.{S} Пера је постао од учитеља ђакон а од ђакона поп; а Шаца од берберина хирург и дентист.{S} |
ивали четир —</p> <p>— Тхе, пре онако а од неког времена овако.{S} Сад овако поч’о, па шта му з |
тамо где само господа и Жиде свраћају а од <pb n="38" /> ових из села одлази тамо само господин |
кренуше се од принципала г. нотарошу а од овога тетка-Макри, која се такође свечано обукла, а |
наставља; — Чисто ме већ заболела глава од ови’ силни’ мисли.{S} Дај да се то мало прилегне и п |
сам ово дана не знам ни ди ми је глава од силна посла и пеглања сукања.</p> <p>— Ехе, — зауста |
ту... и тако не знам ни ди ми је глава од пута и силна труцкања.</p> <p>— Били смо к’о у аришт |
душу моју изгубила!“ па се све затрчава од врата <pb n="162" /> кревету, седа јој на груди па с |
ују у лаж, и веле, да она најлепше пева од свију њих.</p> <p>— Певај, лудо, кад ти стари сват з |
м и ја, и сваки који зна шта се захтева од једног доброг романа.{S} Али има верујте и корисних |
треја добро збијеног и управљеног крова од трске.{S} Беше то осмех праведника који спава и снив |
ота, била и слабих очију и мало наглува од старости. „Боже, а да л’ су се који пут пољубили, <p |
дивљење <pb n="314" /> домаћина који га од времена на време ободраваше реч’ма: „А то, то!{S} То |
руго ђуле.{S} Шта ти ту нема!{S} И нога од неких старих маказа којима су некад секли крила гуск |
чисто човек да не верује!{S} За једнога од ове двојице и то баш, Бога ми, биће за поп Ћиру прип |
каже, прашта, ал’ нам је совјетов’о, да од сад у миру и лепом согласију живимо.{S} А њему прашт |
коли, коме је стари учитељ прорицао, да од њега неће бити никад ништа и да неће видети од њега |
бријати никога; није фала Богу спао да од тога живи!“- — „Него?“ пита Сока гркиња. — „Па ићи ћ |
рике...{S} Неки коњски зуб, и то ваљ’да од оног највећег штајерског коња на коме Крањци вандруј |
S} Поп Васа га шиље и, што кажу, откида од своји’ уста, да му син штудира, па да временом буде |
е, бар на тај начин, изгледа ипак млађа од Цвечкенмајерке.</p> <p>— Е, баш ми је мило!{S} Баш Б |
тако и вечерас, поред свега посла, Жужа од времена на време уграбила прилику и излазила с пуним |
а, као добар пастир ни ту да се издваја од своје, поверене му пастве, него седи као станац каме |
е: „Ничи, ничи, крине бели,“ а Меланија од српских: „Ко је срце у те дир’но“, а од немачких све |
же да изађе један пар паворски’ опанака од ње.{S} Немој да те буни штогођ, што је ча-Нића „беам |
им пороцима.{S} То је стара њена навика од толико година, и сада, гле, мора да је се одвикне од |
ад у торбу.{S} И онако је велика повика од вас паора на нас <pb n="248" /> „беамтере“!{S} Ал’ д |
а тај начин спасу душу милога покојника од једног тако тешког греха као што је неправедан теста |
камаре сламе, камара гањева и шапурика од којих се добијала добра жеравица за „штогл“ којим се |
е је шлог.{S} Све скаче к’о гумаластика од земље, кол’ко је пакосна, бештија и аспида једна вас |
бабе мараме са завијеном китом босиљка од које кидију струк и дају младама кад их ове пољубе у |
ром и залази у други сокак па све цупка од милине и никога не види, или се сваком јавља.{S} А г |
нцутарије и <hi>тога</hi> брезобразлука од једне аспиде, шта се она усудила да каже.{S} И <hi>о |
о васпитање“ ни у чем ноблија изгледала од Јуле.{S} И она и она друга њена, фрау-Цвечкенмајерка |
ку, страст.</p> <p>Гђа Сида се довијала од сваке руке да јој избије из главе те жеље и мисли, а |
, још да ме спевају!{S} А куд би’ знала од срамоте, да су ме какви мушкарци вид’ли!{S} Проклети |
на остављала доцне бал; а Јула је знала од швапских игара само некакву шотиш-полку и неки тајч, |
роко, — наставља Глиша, а глава му пала од жалости на груди, — да је среће, да ти меникана овак |
гледајући за њом, — како се сва улопала од блата, к’о да су је бикови вијали.{S} О, часни те, ж |
је тако штогођ пасирало, сва умацурала од плача.</p> <p>— Ја идем код Жуже —</p> <p>— Иди бест |
и, јеси!{S} Гле, само како се умацурала од плача!“ вели гђа Сида па је физитира и отима јој <ti |
д... фрау-Цвечкенмајерка кад се враћала од породиље из арендашког сокака.{S} Кад су се вратили |
питате?!{S} Па <hi>штогла;</hi> штогла од пеглајза!{S} Боже, госпоја Марта, к’о да сте паоркињ |
направи, кад је види!{S} А њена штрудла од прошле недеље била је спљоштана к’о слепачка погача, |
са дугим камишем.{S} Ни онда није умела од чуда ништа да прослови, па ни сада.{S} И сада да је |
им речи „фронцле“ није ни речи разумела од целога онога смисла, па стаде још ситније вести у ко |
?! — пита је гђа Перса а сва позеленела од притајена једа.</p> <p>— Проклети ови млађи!{S} Баш |
ут и!{S} Нестаће их као дима или пепела од трафике, кад га ча-Нића духне са луле; продераће се |
, јер док је певала сва је чисто горела од стида а око <pb n="394" /> носића и испод очију сва |
чаће једна другој колико је која добила од заклана свинчета масти и чварака и сала.{S} Читава ч |
а велику лопту што је на презент добила од оног Швабе капетана сас лађе „<foreign xml:lang="de" |
, па и сама Меланија, која се опоравила од лаке несвестице, у коју је мало час пала, кад је вид |
да матери да га дигне, а она се савила од силна смеха над дететом, па му се смеје, а после га |
ом срећом на твом месту, ја би’ тражила од његове екселенције господина Владике, да га баш онај |
се пређе у лето сва зеленила и шаренила од ладолежа и вреже која се уз њу пузала, и од зелене м |
ошло, није жалила труда него је учинила од своје стране и последњи покушај за који се надала да |
у ваше —</p> <p>— Тхе, тако сам научила од моје покојне матере, тако и ја воспитавам моју кћер |
ашу воде с бунара; са свим сам промукла од узбуђење и потреса.</p> <pb n="214" /> <p>— С драге |
собом.{S} Од силне срамоте и силна бола од чворуге, која јој је искочила, удари у плач кад се н |
<pb n="360" /> А она каже, да би умрла од страха у подруму у помрчини онако сама, па волије и |
је наскоро после смрти Драгињине свисла од жалости: а ви ћете гледајући горко ал’ касно кајање |
а купљени фланел — то исто вече је чула од Ерже све што је било код поп-Спириних.{S} Јер Жужа и |
а Макра по мало видела а слабо што чула од свега разговора њиховог.{S} И тако је то трајало све |
таје и расте</hi> </p> <p>Чим је изашла од гђе натарошевице, упутила се гђа Габриела брзим кора |
ивала.{S} На <pb n="106" /> бал је ишла од године до године, о Св. Сави, а на балу је увек била |
е боље, тако да понекад скоро и не ваља од силне писмености; јер пре ни људи нису знали да пишу |
чаног прслука види се танка бела кошуља од српског платна златом извезена с преда а то му ја из |
у са оним досадним стереотипним фразама од којих су неколико туцета на памет знали, и тиме плен |
украс оџаку.{S} Деца се радују бешикама од које ће гајде направити, а старији кожурици и свима |
гђа Перса.</p> <pb n="229" /> <p>— Нема од тог ништа! — рече одлучно гђа Сида. — Но, још би нам |
наричући сузу пролио, кад никога и нема од свога?</p> <p>„Проливајте барем ви, драге сестре Срп |
кишице; видите ли ви како нам се спрема од Бачке?{S} Зацрнили облаци! — вели поп-Спира.</p> <p> |
замолио стари сват (који тога дана има од свију сватова највише права да захтева), да му отпев |
гземплара имала позашиваних у лајбовима од хаљина и по шифонерима међу вешом, и за иконом и у џ |
а он је онда мало учтивији, па не отима од други’ а он је и онако понајдебљи —</p> <p>— ...{S}К |
де, халав је па гура свуд њушку и отима од други’ а кад га тако почешеш <pb n="300" /> мало, он |
еђе, јер је било скопчано с опасностима од како је настала јесен.{S} Башта се проредила.{S} Нем |
вушан са малом ретком брадицом и устима од увета до увета.{S} Није баш тако леп; али је као веш |
тврт сахата остао са ражјапљеним устима од чуда све док му нису казали да заклопи уста и да иде |
<p>— Такве секирације, што смо ово дана од њих имали, не би’ ни у сну снивала, нит’ би веровала |
л’ вам пало на ум, шта ће бити ондакана од наши’ ушију, кад овај топ рикне к’о сто магараца; та |
ствари начинити, од којих је све једна од друге боља за јело; а њима ће после прекраћивати уку |
и на вечерашње слике, од којих је једна од друге све лепша и пријатнија, докле се у једаред ниј |
маме <pb n="37" /> ђаволски криле једна од друге показујући се све крајње равнодушне.</p> <p>На |
дала је онако само крај ватре као једна од оних трију у Шекспировом <hi>Магбету</hi>.{S} Све, с |
о се“, — цитира га гђа Перса сва зелена од једа. — О, пољубио се ти с твојим покојним татом Аве |
тобом, — продужује гђа Перса сва зелена од једа, — возио с ким било!{S} Тражи друга кола, та ба |
{S} Извол’те кад имате слободна времена од науке, — вели гђа Перса.</p> <p>— Врло добро!{S} Баш |
а је такође била у сватовима као и њена од скора непријатељица фрау-Цвечкенмајерка и час се уну |
Јуф! — цикну Јула и трже се као опарена од тарабе, кад спази Шацу који јој, и ако баш леп момчи |
домаћица стоји крај огњишта зајапурена од врућине и од узбуђења и задовољства, што је ствар св |
ко-Бечкеречком Календару и тако спасена од заборава и постала данас већ позната „од Пеште даж д |
p>— Јуф! — дрекну гђа Габриела уплашена од звекета ланца.</p> <p>— Иди, Мило, отерај зељова под |
то већ друга варош за ових шест година од како је обукао мантију.{S} И у оној првој вароши бил |
код госпоја-Сиде, а она каже: „Није она од јутрос ни долазила.“ А ја опет тражим, а она, шта ми |
добро!{S} Али до довече мора ми се она од-дурити!{S} Е, па сад, збогом! — прашта се поп Спира |
постајала му је све дражија.{S} А и она од своје стране колико га је само својим жртвама обвеза |
ин реферат. — Мож’те сад, — вели уморна од силне праске и већ чисто малаксала и саломљена, тако |
м (у злу не треб’о!) Ал’ која ми и асна од њега, кад ће ми се, знам, завезати уста к’о звоно на |
а не може никако даље, јер се све клања од смеха гледајући на децу која се потрпала задовољно у |
— праска гђа Перса шетајући по соби, па од времена на време застаје, брише порцулан кецељом, гл |
> заостале му неке ситне сачме и со, па од тога доба је боље и сигурније знао да предскаже свак |
једном изненада <pb n="82" /> бануо, па од то доба је ужасно обазрив и први бега с пања и ако б |
па шта је било то опет сад?</p> <p>— Па од оног јаузна.{S} Сида дрвље и камење на нас овамо...{ |
о није, а оно ћу ја да је преокренем па од сад нек се каже: „Триста, <hi>без црквењака</hi> ниш |
Ах, како је лепа Недеља у селу!{S} Лепа од ранога јутра па све до Понедељника у јутру.{S} И у в |
Тек на неком видиш врану или парче репа од дечијег змаја који је, Бог те пита, с које стране па |
ромпира!{S} Ако од подгријаног кромпира од подне може бити вечера, — то ће и од поквареног приј |
да се тако лако вади зуб!{S} Вуку паора од јутра до подне, док му ишчупају зуб, па још с драге |
.</p> <p>— Од кога, слатка?</p> <p>— Та од гђа натарошевице.{S} Њој је г. супруг њен, Кипра, св |
ла, — све црвене к’о цвекла из комбоста од силна стида.{S} Сирома’ младић!{S} Можда и плаче сад |
да чуваш кућу, кад ти је Бог дао доста од чега ћеш да живиш, него што кочијашиш које куд по бе |
} А овако, Јула се осети мало потиснута од другарице своје.{S} И она одмах поносно <pb n="155" |
на твом месту — ја би’ села преко пута од њега, ево овако, Ћиро, — рече и седе на једну фотељу |
крају, што седи на раскршћу преко пута од Великог Крста.{S} И ова га је видела где је скинуо ш |
да ми је сав стра’ узалуд био.{S} Ништа од свега тога, моја Сидо, није истина!{S} Какав зуб изб |
ја већу —</p> <pb n="306" /> <p>— Ништа од свега тога не знам ти ја, Спиро!</p> <p>— Није ваљ’д |
м.{S} Ви само каж’те: „Не знам ја ништа од свега тога, а он, каж’те, нека докаже, да је то све |
а — дуж те тарабе не види се више ништа од свега тога до гола тараба, са овде онде осушеном вре |
} Каква благодарност?!{S} Нема ту ништа од тога!{S} С народом сам, вели, стекао, па нека сад <h |
рање на дрвећу; опао креч и леп са кућа од силне кише, па ти изгледају куће издрпане као ред пр |
овице на рогљу, у Бечкереку, трећа кућа од апотеке.</p> <p>— Баш нећу имати мира, док и себи не |
ије ни екзекуције, ни трукованих новаца од папира, ни аренде, ни перзекутора, — него је свет жи |
д учитеља ђакон а од ђакона поп; а Шаца од берберина хирург и дентист.{S} И славна вармеђа и св |
} Заустављали су се код неких касапница од којих је црква примала лепу кирију и ако се касапи т |
месесечине, па једва да сачуваш вранца од рђави’ људи!{S} Ај, <hi>то</hi> ја вас питам?“ — А о |
нчану жену и њу да узме — дохвати левча од оних кола њихову левчу и фрау-Габриела излете из кол |
До повратка попова с пута била је мекша од памука и мирољубива, а чим је чула, како се <pb n="3 |
ћа и меће сланину у онај завезани рукав од кабанице... — А код Бућкалови’ месе сутра ујутру ’ле |
и, — вели Нића и трпа сув језик у рукав од кабанице, који је доле завезан <pb n="255" /> и лепо |
ај његов дека мог’о добити онда немешаг од <pb n="259" /> Принц-Евгена код Сенте кад се тук’о п |
родно, да је Тима сматрао себе за бољег од Шаце из два узрока; прво, што је Шаца истеран из <hi |
S} Сирома’ младић!{S} Можда и плаче сад од једа и срамоте!{S} Ал’ баш да видим!“ рече у себи Ју |
ци капу од себе, па запита друге цареве од друге вере (јер он је српске вере): „Ко ’хоће да се |
и цвеће, и високу зелену метлу и бикове од црна лука како се издужили у висину.{S} Тишина, она |
љају перје.{S} Све сама женскадија, све од баке иза запећка па до мале унуке са курјуком од пед |
преписивао начисто тужбу, послао је све од куће, да му не сметају, а он остао сам код куће и пр |
ло.{S} И душанка и прслук и чакшире све од бела танка штофа и све раскошно ишарано плавим гајта |
е свима, запленио је све, кажем вам све од поп-Спире у олтару па до оне дечурлије што је повазд |
уриг.{S} Знате, по некад то за чудо иде од руке!!!</p> <p>И још хтеде фрау-Габриела приповедати |
да му син штудира, па да временом буде од њега човек, а он — измишљава све којшта.{S} Та да је |
тридесет акова.{S} Ни једно није млађе од пет година, нити слабије од овога што га сад пијемо |
аква срећа! — вели поп-Ћира, па се диже од стола, брише браду од јела и иде у сретање. — Баш до |
Сида, „живићу бар петнаест година дуже од покојне маме.“</p> <p>— А ми, богме, нисмо ’тели да |
нису хтела да буду заједно; једнога је од њих обично увек замењивао поп из суседна села.</p> < |
је и шта мисли!{S} Гледам је к’о да је од стакла...{S} Дакле шта кажеш: фини блед младић!{S} З |
евносно новости по селу.</p> <p>Која је од њих прва дознала за тај страшан догађај, то вам писа |
п-Ћири зуба у глави фали.</p> <p>Шта је од свега овога истина, дознаће читалац из следећих Глав |
а ти прави шприц-крофне... а и лепша је од мене, и дебља“ —</p> <p>— Ваљда путер-крофне, хтели |
лу „пајташима“ звали, а не знаш који је од кога стаситији и лепши, и тиме је доиста показала да |
песму коју заглушује топот коња или је од времена на време односи ветар и меша је са шумом узл |
, кад сам једва и оно попијо, што ми је од добре воље дато?! „Точио“!... — гунђа бојтар. — Све |
се из рана научиш, каже ми он, како је од своји’ руку и о свом комаду живити!“ А нисам јој ни |
о да је у књизи)</hi> </p> <p>Прошло је од онога испричаног у прошлој Глави повише година, а за |
го се кренуо да се јави Јули.{S} Чуо је од тетке да је питала за њега и мило му било што је нам |
ћа, <pb n="362" /> нисмо ваљ’да, спаије од Елеонске Горе!...{S} Уф, не знам шта би’ дала, да ми |
није млађе од пет година, нити слабије од овога што га сад пијемо а пијемо ово лети.{S} Али је |
м.{S} Не могу ја све знати; кад ми није од Бога дато, да правим путер-крофне.{S} Та, Бога ми, ш |
ли: „Доиста, доиста!{S} Зуб никако није од, на пример, каквог крштеног створења, ни мирјанског |
тру Петровићу чије се четир фотографије од сад налазиле у албуму према њој.{S} Сваки дан би им |
само их за то навлачи, да сакрије своје од виртшафта испуцане руке!!!{S} И на то је, — каже гос |
ице скачу а женскадија цичи и подвикује од силна беса Ијујујују!{S} Било је и превртања и испад |
вилене).{S} И још ту на гробљу покупује од деце — која су такође чинодејствовала, носећи крст и |
лако трља руку о руку, као да пере руке од нечега, па вели:</p> <p>— Хе.. та.. да дођете, госпо |
ад су у гостинској соби скидане футроле од конофоса са столица, фотеља и канабета, а то је било |
ечена.{S} Оволико ће одскакати од земље од оне њене пакости, бештија дебела, само кад види, — в |
мелшпајз што се зове: <hi>Саће од зоље од квасца</hi>, јер сте ви у томе, морам признати, прав |
{S} Кад она направи то <hi>Саће од зоље од квасца</hi>, могла је, што кажу, и самог цара послуж |
ама им чизмице, на плећима преко кошуље од танког српског <pb n="72" /> платна, пруслучићи свил |
д ми се овај мој језик одузме и изда ме од пића — нек ми се, велим, онај свињећи у торби нађе к |
па обећава и Шарги и Пирошу нове чизме од ових зарађених двадесет сребра.</p> </div> <pb n="30 |
>Ех!{S} Шта би казала сада Јула, да сме од маме, да се, то јест, не боји да је пробуди.{S} Зар |
пира дао поп-Ћири само да овај одустане од тужбе и процеса.{S} Све су то знале и сваком казале |
вори му поп Спира жељан да мало побегне од силних свакојаких мисли које су га опхрвале онако се |
више у животу не враћа и мисли су њене од неког времена често блудиле изван куће и занимале се |
е лепо измиримо и да све обиде, учињене од једнога другоме, заборавимо.{S} Та чак смо се и руко |
то ће сам Бог знати, шапћу па се зацене од смеја, наслоне се једна на другу, па се њихају и сме |
воје књиге; не може човек, да, се макне од тих њених књига, стоји кућа к’о штајеромт.{S} Узми о |
ина, и сада, гле, мора да је се одвикне од како је Меланија почела да се шета испред куће!{S} М |
ј место да пита: „пошто?“ хоће да пукне од смеја!! (А има таких ствари, којих се човек не може |
рекосте „асна“, ех, а ко данас има асне од рада?{S} Нико!{S} А паор ни толико!</p> <p>— А јеси |
како звижди како тресе прозоре и тресне од времена на време таванска врата, која је домаћа чеља |
имају ту проклету пасију да украду коње од Банаћанина. — то је једно чудо! — Па, што украду укр |
само крсти <pb n="132" /> иза оне рупе од чвора на капији, крсти се и чуди и вели: „О, часни т |
га пољуби, него да у тим годинама умре од страха у помрчини.{S} А он је онда пита: а боји л’ с |
м па нема...{S} Све неке мустре; мустре од кукуруза, и неке мустре од вунице, ваљ’да за ћерку, |
стре; мустре од кукуруза, и неке мустре од вунице, ваљ’да за ћерку, треба нешто удавачи —</p> < |
} Јула је упутила на тетка-Макру, да се од ње још боље о свему извести.{S} И гђа Сида се реши, |
ме по сокаку.{S} Ето и господин Пера се од ото доба формално одбио од нас, па га нема, ређе нас |
ни мимо других, поздрављају се, мере се од главе до пете, тако да ни једна ситница неће остати |
ти.{S} Сви пристадоше радо и кренуше се од принципала г. нотарошу а од овога тетка-Макри, која |
би је Шаца тек жалио!{S} И да л’ би се од тешке жалости за њом из пиштоља убио, или би у Тису |
би се што умесило у једној, слало би се од тога и у другу кућу с примедбом, да није баш испало |
ријатна призора и уживања.{S} Шарени се од силних пантљика као слободно међународно пристаниште |
аборавивши казати: фала!{S} Лупајући се од радости и силне брзине петама у леђа, оде, да се пох |
неким који је давно умро (пре но што се од укућана ико и родио) и кад су се још перишани носили |
ца се смеју, а екселенција се све тресе од смеја тако да му је и ћелепуш спао.{S} Та шта се вра |
амешта на столици, а трбух јој се тресе од задовољства, па је теши:</p> <p>— Е, госпоја-Персо, |
" /> ми Јулу не дате, ја одо’ у солдате од своје воље... а и оч’о би’, сунца ми!</p> <p>— А шта |
— „Ју, а зар ћете моћи да пустите дете од себе у свет?“ — пита је Сока гркиња. — „А шта знамо, |
ка као слободно међународно пристаниште од барјака на <pb n="10" /> разним ескадрама.{S} Нек се |
ца који неће већ у напред знати која ће од њих двеју триумфовати а тако исто и разумети, да је |
ла мирно два педља дебело а на јесен ће од ње једно славно блато да буде.{S} Ко је шта имао да |
ави онај мелшпајз што се зове: <hi>Саће од зоље од квасца</hi>, јер сте ви у томе, морам призна |
отовити.{S} Кад она направи то <hi>Саће од зоље од квасца</hi>, могла је, што кажу, и самог цар |
о и округло и дебело само што не грокће од дебљине.{S} Већ се ноћу чешља перје, да се кол’ко то |
говори оно друго и не дише и не трепће од силне пажње и милоште.</p> <p>Разишли су се задовољн |
ђим годинама и купила са чаршафа мрвице од пите с орасима и метала их на једну гомилу.{S} И њу |
е рукавица, и неке силне конце и вунице од неких десет разних нумери, које све није могао ни да |
волела видити!{S} Та биле смо другарице од детинства... та и не знам ни кад смо се познали!{S} |
.{S} Е, не може човек, па да му је срце од камена, а да се не осврне за њом и не да оку пријатн |
калфи, зато и заборављаш увек запушаче од стаклета у дућану!{S} Само ти је до анђарања, несрећ |
је је секла и спремала да покрива флаше од парадајза, који је баш тога дана кувала и за зиму сп |
купим старе рукавице, да покривам флаше од парадајза.{S} Све саме балске рукавице, од Бог те пи |
— умро је, Бог да му душу прости, више од пића него од науке, — а паори су га звали шлајбер ка |
у једнога и другога попа.{S} Никад више од то доба нису заједно <pb n="223" /> били.{S} Ако је |
е могу! — рече путник отимајући се више од себе.</p> <p>— Ал’ кад вас молим —</p> <p>— А, хвала |
ена присна фрау-Габриела зна много више од ње, и желела је, да јој се чим било освети, али није |
с пута.{S} И за то Шаце и нема већ више од недељу дана да дође и ако је киша већ престала и мал |
едмет мисли Шациних.{S} Они се већ више од недељу дана нису видели, јер је гђа Сида замолила Ша |
дан.{S} Цела поп-Спирина авлија мирише од силна јоргована, а сво село окићено селеном, јоргова |
гледа и чешља косу, „а сокак све мирише од фине цигаре и миришљава сапуна кад прође,“ вели фрај |
омака и од девојака; ала ће да замирише од калопера и мајкине душице рогаљ где се вије коло!{S} |
шта имао против тога, и гости се дигоше од стола и одоше на спавање.{S} Поп-Ћири дадоше гостинс |
ет играње.</p> <p>Старији и не устадоше од стола а омладина се ухвати у коло.{S} Свирало је пет |
размишља у себи, како нема ништа лепше од учена човека и како све иде као намазано.</p> <p>Так |
зменце куцају и певају Псалме све лепше од лепшега, и пију у здравље госпође-Персе и осталих ре |
е, дете моје, баш к’о подгријан цушпајз од кромпира!{S} Ако од подгријаног кромпира од подне мо |
ће свинче разудити на триста делова, и од њих триста неких ствари начинити, од којих је све је |
адолежа и вреже која се уз њу пузала, и од зелене метле сунцокрета и родина кљуна — дуж те тара |
<hi>четир</hi> сребра“...{S} Кад оно, и од једног и од другог уз’о свих десет сребра.{S} Погађ’ |
на, па, богме, и разбијених глава.{S} И од тога доба мање их дирају.{S} Особито у селу ни за жи |
че поп Спира и даде му своју ракију а и од Перине нешто остало. — А кад мислиш, да ћемо стићи, |
се шарени после подне сокак од момака и од девојака; ала ће да замирише од калопера и мајкине д |
е, господин-попо, од талијанског рата и од како изиђоше ове сексеруше банке све горе; па док мо |
<p>— ...{S} Па сам и пропао од дерта и од једне тешке жалости за Пелом, — забашурује Нића и ог |
i> сребра“...{S} Кад оно, и од једног и од другог уз’о свих десет сребра.{S} Погађ’о се са мном |
о, он још одликован!...{S} Тек штогођ и од Екселенције!! — вели љутито поп-Ћириница и брише усн |
ји крај огњишта зајапурена од врућине и од узбуђења и задовољства, што је ствар свршена и зет у |
ку од сома, — што проговори, то ће се и од мене чути.{S} Дакле —</p> <p>— Дакле, чујте! —рече Г |
ра од подне може бити вечера, — то ће и од поквареног пријатељства моћи бити штогођ!“ Нема ти т |
ца.{S} А, кажу, да су му већ поручили и од господина <pb n="220" /> Владике, да се не брине; уз |
случајно сам код ње свратила малочас и од ње чула.{S} Скаменила сам се, кад сам чула, и једва |
} Известила <pb n="236" /> се о свему и од баба-Макре, а и иначе; и била је потпуно задовољна с |
ћи... или на сокаку пасир’о...{S} Ди би од срамоте, да су ме какви мушкарци!...{S} Но, лепа пар |
јапурена, па не може још да дође к себи од чуда, него се наслонила на мотику па гледа зачуђено |
ала, још ни сад не могу да дођем к себи од чуда откуд ја то да сневам!{S} Ајде-де да је снев’о |
себи у тањир, да не види онога виз-а-ви од себе; па једе и хвали их и вели: како само у тој кућ |
дознаће читаоци одмах у следећој Глави од једне са свима детаљима тога догођаја добро обавеште |
ли су сви <pb n="191" /> остали крајеви од Швабине суваче па све до иза вашаришта.{S} А знала ј |
чу се страшан тресак и полетеше црепови од треснутог лонца на све стране по кујни.{S} Меланија |
и, да је Шандор (тако су звали Шацу сви од прошевине у кући) потпуно задовољан био, кад му је п |
Хтела је да покаже свету, да се не туђи од паора, да се покаже као плебејка, па се ухватила и о |
о изашли и пошли кући, а он највеселији од свију нас, па мене шаком по шеширу, па ми каже: „Ао, |
, шта да радим?!{S} Ти си сад паметнији од мене!</p> <p>— Не знам ништа!{S} Од стра, господине, |
да слуша мене, ’хоће он да је паметнији од мене.{S} Е мој Аћиме, мој Аћиме!{S} Боље да седиш ко |
ром.</p> <p>— Срећа те су сви паметнији од ње у кући па јој не даду за право, — вели гђа Перса. |
!</hi> Нисам старији, ал’ сам паметнији од тебе!{S} Све сам ја то, ви’ш, протер’о и проживио и |
једном остали сами у свету, па се сваки од њих тужио и тешио, да би му далеко лакше било живота |
а’ ћу вас овом мотиком!{S} Севајте таки од тарабе!{S} Мол’те Бога, што није тата код куће!{S} С |
шло време, да се поштен комшилук расели од тога вашег виртшафта.</p> <p>— Охо, охо!{S} Ама ви, |
/p> <p>Но ми смо се мало повише удалили од предмета и заборавили се описујући овога лопова.{S} |
сходна титула,) та шта сте то начинили од тако красног детета (или фрајлице)?!{S} Та имате л’ |
.{S} Та није било већег спадала у школи од њега! — Те још какав, какав пријатељ —</p> <p>— Тама |
ету у тој кући, говети и чинити по вољи од сваке руке па између осталога почешће месити савијач |
некад и за <hi>вертепаше</hi> који зими од Светог Николе па до Богојављења иду сваку ноћ по кућ |
крупније ствари; није се устручавао ни од вреле кобасице, дрзнуо је и на читаву обарену шунку, |
то пише, да ћу ја срадати, и то баш ни од чега другог него баш одо те воде, па черес тога ја и |
жа (Мађарица наравно), па се све шарени од пантљика, кад прође сокаком, да ти је милина погледа |
ти; ни дањом ни ноћом нисмо били мирни од њихових безобразлука.{S} Таман једно престане, кад а |
тика што наши кажу.{S} Био је мало мањи од иконе Св. Ђурђа (крсно име поп-Ћирино) са облигатним |
ан у хартију умотан кишобран нешто мањи од вашарског ринглшпила и један упакован кревет који се |
на човека.{S} А то је дошло и поп-Спири од некуд до ушију и наравно, да га је јако заболело то, |
вињску даћу), а он прво пошље попа-Ћири од заклатог свинчета и кожурице и масти и кобасице и кр |
их родитеља био...{S} Хе, ал’ то зависи од случаја, од среће... ако будем тако срећан <pb n="43 |
} Гле га само како лаже!{S} Та бежиш ти од воде далеко к’о бесна кера ——</p> <p>— Хе, —- уздахн |
по којима се човек не може разликовати од паора.)</p> <p>Господин попа оде у цркву, да крсти, |
ти башту, или кљукати гуску, или чувати од живине разастрту тарану која се сушила на сунцу, или |
ио слабија песма, само да је смела дати од себе гласа.{S} Срце јој је ударало у грудима, као пи |
ити су објективни!) Опет ће ме задржати од посла к’о и одономадне, — вели гђа Сока, пред којом |
есечине печена.{S} Оволико ће одскакати од земље од оне њене пакости, бештија дебела, само кад |
неће бити никад ништа и да неће видети од њега асне ни црква ни општина, па се преварио, јер, |
онда, к’о дете, па се вид’ло да ће бити од њега неки грубијан, — заврши Габриела мећући штрикер |
е дечије срце као восак — можеш правити од њега шта хоћеш —; а ја велим, да је и у младих девој |
до које ће госпођа Спириница поскочити од силне пакости, и даје тањир кћерци својој, да га одн |
рти Персу — но, та ће ме, знам, појести од једа и пакости.{S} А баш ћу гледати да се сретнем ш |
опет... — рече Гециница па се прекрсти од чуда. — Јао мени, а од куд му штогла?!</p> <p>— Па п |
иран сокак од нахтмузике.{S} Све трешти од неких трумбета.</p> <p>— Па зар је само моја кућа у |
ече је бојтар брзо, као да хтеде побећи од криве гране, — него да скочим у воду, јербо ту ми је |
<hi>колики је</hi>, та није ваљ’да већи од њега ни онај „зуб времена“ што се зове!</p> <p>— Јао |
од поп-Спириних су били танки пешкирићи од српског платна и веза) По штелажама порцуланско и ст |
е госпођи Спирипици. — Знам, да ће пући од једа госпоја Сида, кад само види, како је добар мој |
дњем (то јест поп-Ћири), збиле оне речи од пословице која вели: „Ја босиљак сијем, мени пелен н |
/> <p>— Ви опет, мамо, нисте узели теј од мекиња, па сад ћете кашљати целу ноћ! — ословио би ч |
’ шта је ’асне сада!?{S} Говорим ја њој од кад још: „Госпоја-Сидо, ако сте права мати, и пријат |
рану; не можеш к’о човек изићи на сокак од прашине.{S} А ноћом се опет вуче читава компанија; т |
} Ала ће да се шарени после подне сокак од момака и од девојака; ала ће да замирише од калопера |
вет на литургију па се све шарени сокак од лепоте.{S} Час из ове час из оне куће испадне тек из |
смеје, смеје, па мислиш све звони сокак од њена смеја!{S} Она му нешто говори а све гледа овамо |
!</p> <p>— Има то, што није миран сокак од нахтмузике.{S} Све трешти од неких трумбета.</p> <p> |
— и два грдно велика ексера, — и тучак од неког малог авана, — и парче потковице и пола „штогл |
че, и ништа неће да ми каже!...{S} Увек од десетог неког чујем, што се у селу догодило.</p> <p> |
било, милостива, — вели Габриела, — тек од оних сватова кад ми је то пасирало.{S} Још пре, још |
би.{S} Ја вам сад не умем ни десети тал од онога, што ми је све она казала, да исприповедам (а |
ботуше у којима ће служити у цркви, шал од три сребра, и лепу стиву лулу са дугим камишем <pb n |
као да диктандо говори, — ’хоћу да сам од сад миран пред својом кућом, оче Спиридоне.</p> <p>— |
ни речи.{S} Ни речи.{S} Знате чула сам од фрау-Цвечкенмајерке.{S} Она ми сваки дан долази на ј |
е?</p> <p>— Е, то хоћу, ал’ кад добијем од вас пукет, онда ћу вам га растумачити и поучити, али |
ћкаш!</p> <p>— А ваљ’да ја баш то пијем од беса?{S} Него, тако... пијем, па ми се ондак помало |
свећи, и стаде мазати нос врућим лојем од свеће која је горела. — Та како да не осетим!{S} Та |
баш изгорети —</p> <p>— Ех, да изгорем од ракије! — брани се и не да бојтар. — Е, ваљ’да сам н |
им сеном.</p> <p>Кола су пошла, и путем од Темишвара до Ченеја попови су се разговарали у колим |
рса а и млада мало, бришући сузе шпицем од „шнуфтикле“.{S} А стари сват даде знак и кола полете |
и до певања! — рече и убриса нос шпицем од мараме којом јој беше повезана глава, па удари у пла |
— Е, слатка пријо, та како да не плачем од радости!?</p> <p>И обе прије заплакаше се сад опет о |
каприцирали и држите да ја боље правим од вас, онда с драге воље, кад год је вама згодно.{S} Д |
ам га растумачити и поучити, али тражим од вас да вас нико, ал’ нико не преслишава... па ни мој |
ја је, верујте, слатка, никад не делим од моје Меланије и увек јој кажем, да се само са њом др |
лејама и силно лупање у грудима Јулиним од неког страха.</p> <p>— Нема га,.. отиш’о је, — проша |
да и вреба; па се онда опет, као крадом од света, занихају и падну једно другом у наручја па се |
и један зимски капут са олињалом јаком од крзна и распараном поставом и напослетку једну велик |
ваним!!{S} Та не могу да прођем сокаком од силна мириса.</p> <p>— Е, кад је тако, а оно, Ђуко, |
за запећка па до мале унуке са курјуком од педља, дугачким као мишији реп — све се то дало на п |
великим кринолинима и удаваче са Амором од гипса покрај њих; неки Омладинци у душанкама са дуго |
, — вели гђа Сида па се прекрсти кришом од поп-Спире. — ’хоћеш ли да ти спремимо што за пут, к’ |
овник</hi> (госпоја Сида је увек кришом од попе метала у вече <hi>Сановник</hi> под јастук), а |
ве му зубе избије...{S} Ено, конзилијум од Бечкеречких доктора скупио се у болесничкој кући, па |
епезом.</p> <p>— Ја сам, верујте, један од најгорих, управо никакав „шмајхлер“ или ласкатељ, ал |
један уз другога него преко пута један од другог.</p> <p>Изгледа као да се успавао, као да изу |
свадбе свачега спремио.{S} Био је један од облигатних поштовалаца Доситијевих, и ако га је мало |
аспаљивале огањ кавге и свађе, ни један од оба попа није био у селу код куће, него обојица негд |
К’о мисли, у завади су, неће чути један од другог.</p> <p>— Е, по то би’ и ја кочијашио, — вели |
ром.{S} Ситна киша сипи, сипи по ваздан од јутра до мрака, и целу ноћ бије монотоно у прозоре, |
ио и учио.{S} Мало ко да није био бијен од њега, али је сваки то подносио, јер је знао да се то |
з авлије се диже густ дим и лиже пламен од запаљене сламе у висину.{S} То се прљи заклано свинч |
иповедао, држећи је за руку, како је он од велике и богате породице, и како неће дуго остати у |
лтару па направио шаком као неки заклон од ува да чује боље.{S} Кад се свршило све и запевало < |
{S} Неке комаде свира па и не мари, к’о од беде.{S} Тек кад нам тако неко дође онда још и ’хоће |
S} А ко је још у мојој фамилији изгор’о од ракије!...{S} Ет’, тако!...{S} Сад ми већ и фамилију |
олим да ме извините што сам вас задржао од послова.</p> <p>— Па кад баш хитате, оно вас нећемо |
била мала, округла, румена и здрава као од брега одваљена, а Меланија висока витка и блеђа у ли |
оса, па добије к’о неке мале брчиће као од росе.{S} А и само срце друкчије се ражђипа, кад Совр |
оласто.</p> <p>— ...{S} Па сам и пропао од дерта и од једне тешке жалости за Пелом, — забашуруј |
иликом просјачења па га поп-Ћира спасао од батина, а он му онда из благодарности оправио сахат; |
ви су им се изменили.{S} Пера је постао од учитеља ђакон а од ђакона поп; а Шаца од берберина х |
, а оно се већ и смркло; таман си устао од ручка, ајде седај опет за вечеру.{S} Не зна човек ка |
ође натраг.{S} А његова Криста,... ђаво од жене!{S} А лепо сам ја њега учио и диванио му: „Аћим |
ајан рит који се пружаше далеко на лево од долме.{S} Подухнули већ и ноћни ветрови, заталасало |
да кажем: <pb n="411" /> „Рада побе’го од бабе!“ Зар ће то лепо да будне?{S} Ајде, лане моје, |
ог да му душу прости, више од пића него од науке, — а паори су га звали шлајбер каз’ти писар, ј |
са поп-Спиром и увреду коју је претрпео од истога.{S} Тужи поп-Спиру, а додаје, да доказе о све |
и не могу участвовати.{S} Не, он је био од оних који су с почетка неспретне ћуталице, али који |
својим мачком.{S} Јер исти и ако је био од ране младости код њега, и ако је васпитаван цигло у |
две лепотице.{S} Господин Пера није био од оних многих салонских лутака и глупака, што се одмах |
один Пера се од ото доба формално одбио од нас, па га нема, ређе нас посјећује.{S} Изађе јадан |
олико чудити.{S} Њега је поп-Ћира добио од неког његовог до зла бога рђавог дужника а тешио се |
ноћас, вашега мачка.“ Кажи да се јавио од некуд из комшинског амбара један велики пацов, па на |
S} Та стек’о је мој покојни Лала, радио од јутра до мрака и стек’о доста, да <hi>ти</hi> сада н |
проживио и више, што кажу, света видио од тебе.{S} Аћиме, Аћиме!{S} Не узимај младу жену, не у |
д њим самим да хвали — овде је одступио од тога принципа и похвалио гужвару.</p> <p>— Добро печ |
а у исто време бодрим оком пази, да ко од облапорне кућне чељади, или из комшилука ко, не одсе |
ерса и досетила се лепо.{S} Можда ће ко од читалаца овде стати и сумњиво завртети главом и зачу |
о подгријан цушпајз од кромпира!{S} Ако од подгријаног кромпира од подне може бити вечера, — то |
, и не била госпоја перзекуторовица ако од његовог крзна не направи себи „муф“ на зиму.</p> <p> |
колима.{S} Разговор није им текао онако од срце, искрено, као некад што је, наравно, и врло пој |
е му доста било, да је наш’о какав тако од словесног створења зуб, — па да му се и поверује; не |
у паметни!{S} А, баш ти фала!“ — И тако од ото доба, — приповеда онај даље, — кад си тамо само |
и ја задоцнио као болестан, а ја и тако од Екселенције не зависим, немам с њиме ништа, да прост |
p> <p>Поп-Спирина кућа није била далеко од цркве, одмах у другом сокаку.{S} Лепа, велика кућа а |
о није ост’о, а и он се три дана далеко од сваке земље удавио сам самцит; само даска остала пос |
и!...</p> <p>И тако одлази Нића, а неко од укућана га испрати до авлијских врата и затвара их з |
цкиваше домаћиново и мислећи да је неко од живине вољан да се свађа с њим (јер поп Спира је има |
Та, знаш како они нас деру, кад је неко од наши’ у невољи; кад се, на прилику, жени!{S} Та, вол |
се, Боже, дела та жена?!“ запитаће неко од укућана.{S} Па на то се навикао већ и њен „пинчика“, |
ега под браду и ближе врату.{S} По неко од боље познатијих се усуди па дирне, на пример, поп-Сп |
била зелена и гђа Сида што је још нико од поп-Ћириних не протестира, а ето већ читава недеља д |
у па му не буде остало на лицу ни толко од браде и бркова кол’ко њој на длану. — Па тек кад пом |
Кипри нотарошу, — молим вас лепо, мало од оних крофни из онога тањира тамо, чини ми се да су т |
ље у Сервију...{S} А за сад још по мало од кочијашења —</p> <p>— А имаш ли асну од кочијашења?< |
е јављао селу које је доба и чувао село од лопова поред све клевете којом су га бедили да је и |
за то укуса, па јој је то за чудо ишло од руке.{S} Ту ће млада бити доведена, и живеће ту као |
жу, тако доцкан, да скоро и не вечерамо од силног беамтерског господства.</p> <p>— Хе хе, — сме |
бу, нарочито изашла у кујну, да се тамо од чуда трипут прекрсти.{S} А и јесте било чудо и изнен |
4" /> се играју <hi>коља</hi>.{S} Једно од њих, чим опази, да се кола обрнуше и упутише попиној |
такву потрефио, тако је то благо једно од жене! — рече бојтар па устаде и брзо суну себи ракиј |
<p>— Па, Петре синко, је л’ то поштено од тебе; дед’ кажи сада ти сам?{S} Јесам ли ја погодио |
ј тегли на прозору, показивао му стално од неколико дана кишовито време.</p> <p>— Па, шта сте р |
прочуо, а Иђошанима обећано једно звоно од онога топа.</p> <p>Тако се ето разговарало о свачему |
на, знало је цело место, и лево и десно од Великог Сокака приповедало се у свима кућама о том з |
Керувика?</p> <p>— Е, то је видиш, лепо од тебе!{S} Па певај онда...</p> <p>— А, ’оћете л’ неку |
’о и моје да је.</p> <p>— Е, то је лепо од тебе, лепо! — вели поп Спира доручкујући и пружајући |
јете ми.{S} То баш ни најмање није лепо од вас, госпоја Марта!{S} Ја и ако ми спада сукња ал’ ј |
угу рибу, и носи за шеширом велико перо од чапље, а чим изађе изван вароши а он одмах скида чиз |
имао вешто око, да разазна чисто злато од лажна варка и да је био мало мало обазривији — ишчез |
еби кришку диње. — И ја огладнила чисто од љубопитства...{S} Дакле?</p> <p>— Само се мало, гнед |
екарици, да види, да ли су ове чуле што од свега овога; па ако су чуле да сазна још више, а ако |
бојала, ако је наљуте, да не учини што од себе, јер је била слабих живаца, врло осетљива.{S} П |
каткад кочијашим мало...{S} За ово што од вас зарадим, купићу, мојој Јули фину мараму фердинку |
тишим гласом исприповеда све што је чуо од Аркадије а и иначе по селу о поповима, о тужби поп-Ћ |
им је: како је у Бечкереку слушао и чуо од једнога господара који је многе књиге прочитао а и с |
ај бели пешкир и где се љуља онај цимер од жутога плеха.{S} Читаоци ће се досетити, да је Шаца |
ћица ће једна другој слати по пун тањир од заклана свинчета и кобасица и џигерњача и крвавица и |
у мојој кући... вас па вас... нико вас од моји’ друкчије и не зове него „наш господин-парок“ — |
затрпа читаве куће — тако је и тај глас од јутра до у вече нарастао и формално затрпао поп-Ћири |
ко се просипа и разлева по кућама мирис од миришљава сапуна и помаде па тек затутњи каква босон |
па се пуши и иде пријатна пара и мирис од њега устима домаћице и она осећа и на целом лицу пок |
ке своје до пола пута, и разносио мирис од багрема, орахова лишћа и мирођије из башта.{S} Пред |
а и вербене (а код поп-Спире опет мирис од младог сира и босиљка).{S} Канабета и све столице от |
та Апостол, а само чујеш како брише нос од силних суза.{S} Била је сретна преко сваке мере и је |
p> <p>И обе прије заплакаше се сад опет од радости.</p> <p>Сврши се венчање и сватови се вратиш |
вукао на себе не малу мрзост и опасност од паорских момака.</p> <p>Недељом се пре подне смео сл |
до ушију па у земљу да пропадне, а већ од унтерхалтунга ни спомена!{S} А није да су просте или |
га Шаце у толико лакше, што је Шаца већ од ране младости био намењен за медецину за то је и дат |
му лакше кад чује ларму на коју се већ од толико година научио.{S} А био је добар учитељ.{S} Н |
једном њојзи милом и драгом сликом већ од неколико недеља.{S} Али то је још била велика тајна. |
, да је пример селу, а он се осушио већ од те несрећне љубавне чежње као какав провансалски тру |
S} Поп Ћира је побегао чак у трећу собу од страха кад је чуо бласфематичне речи гневне попадије |
д нам ко дође у госте!...{S} Ја не могу од деце, а њој је бар лако!</p> <p>— Оћемо, ’оћемо, гос |
-Спириној се кући формално спало с ногу од ово неколико дана.{S} Поп Спира је био стари Србенда |
-Ћира, па се диже од стола, брише браду од јела и иде у сретање. — Баш добро те се сетисте и на |
глас је издаде.{S} Свати је разрешавају од даљег певања јер је и њих све растужила.{S} И не би |
као лажни пријатељи у несрећи и бегају од ових суморних дана, и траже ведрије небо и блажије п |
оним ђаконијама које се обично добијају од једног тако добро угојеног а после закланог и спремљ |
у, не вреди ни презати на оваким белају од времена.{S} А ваљ’да је право да и ја, што кажу, к’о |
таде миловати.</p> <p>А деца све грцају од смеха и не веле му ништа.</p> <pb n="408" /> <p>— Е, |
е потрпала задовољно у кола па се смеју од великог задовољства и радости што се „возе“... — Дак |
евај онда...</p> <p>— А, ’оћете л’ неку од они’ иза певнице, ил’ ћете неку, онако, с рогља... о |
иба на асталу, — рече и показа на варку од сома, — што проговори, то ће се и од мене чути.{S} Д |
7" /> поп Спира. — Види да није у ћошку од појаса?{S} Има он један као џепић у појасу самом.</p |
а, па се тога дана и не ради у том селу од како је пре двадесет и неколико година ударио шлог ј |
викну гђа Сида, а стегло јој се у грлу од силне жалости. — Да ми више ниси запевала!{S} Гледај |
ом штићенику.{S} Направила му је кецељу од коже коју је опарала са једне стародревне кожње фоте |
ичаљем на црквени тороњ, на читаву шуму од ђермова и на крајње куће које се онако пепељасте раз |
екад лане, погледа сумњиво на ту страну од времена на време, као да прогунђа нешто на форму: хм |
ицу показује неописану сладост и милину од тога.{S} Тако је и фрау Габриела осећала неко задово |
од кочијашења —</p> <p>— А имаш ли асну од кочијашења?</p> <p>— Па... к’о што реко’, не дај Бож |
уз стабло па пред њу по два три тресну од силне услужности па залармају и грабе се који ће пре |
пиле и ћуте, ћућоре по каткад или пућну од времена на време.{S} Све, све се променило; само дом |
сти са три прста к’о и ми, па баци капу од себе, па запита друге цареве од друге вере (јер он ј |
сложи банке у шлајпик и тури га за сару од чизме, он им се заблагодарио лепо.</p> <p>— Па, фала |
ж!{S} Па онда се чуде, што толики умиру од апцерунга!{S} Кад сам ја био ваши’ година, ја сам то |
удили кад су нашли клавир у селу где су од музичких инструмената познате само дромбуље, фрула и |
у да накупују неких ствари.{S} Имали су од кућа својих поруџбина, као што је то већ сваком позн |
решето за жито (ветрењача) и радили су од ране зоре до мркла мрака.{S} Грдна прашина и плева л |
оја је у Бачкој и <pb n="358" /> Банату од вајкада била знак великог пријатељства и љубави — ал |
али вино, а за тим опроба перо на нокту од левог палца па запита:</p> <p>— Шта ’оћете и коме ’о |
било, слатка!?{S} Седим к’о на шпорерту од љубопитства, тако сам најгириг!{S} Ништа, ништа вам |
4" /> и брзо огради око њега дивну кућу од тврда материјала, а без интабулације и крајцаре дуга |
не може да изађе пред своју рођену кућу од лупе, прашине и плеве...</p> <p>— Ја водим виртшафт |
и потрпа их у кола, која сад изгледаху од силних детињих главица као да се из бостана враћају. |
фрау-Габриелиних и дохвати левчом левчу од тих других кола али их не преврну него само гурну и |
се чак и Шаце сетио, купио му лепу пошу од црвене свиле, коју боју, као што је познато, сви бер |
се наплати за сав онај претрпљени страх од последњих неколико дана, па и она, ето, дакле, није |
авице па их овлажи и развуци, очисти их од плесни, и искомадај их овако к’о што сам ја почела, |
је ишло на руку заљубљенима и крило их од оне несносне контроле коју је Бог сваком младом заљу |
ем тога, после ових података, добивених од фрау-Габриеле беше јој, кад доведе у везу с оним што |
будуће фамилије.{S} Мама хеклује тепих од шареног старежа, Меланија извађа свој монограм на са |
{S} И то још и није онај прави Часловац од оних из Русије послатих, него други неки, трукован к |
то јој и пребацује гђа Перса за запушач од стакла, који увек заборави у дућану код грка.</p> <p |
јући за њом, љутито гђа Перса. — Е, баш од ове хуцоше и торокуше швапске не можеш ама баш ништа |
љути се гђа Перса, — каприцир’о се баш од попиног фланела да направи својим Чифучићима оне њи’ |
Дакле, збогом, домаћине, и фала ти баш од срца, — рече поп Спира излазећи из кујне, па се пољу |
у (од Адама па до наших дана) дошло баш од оне половине којој гђа Сида и гђа Перса припадају; ј |
о поноћи било, — а лулу задену за кајиш од десног опанка па леже на клупу и наслони се на десну |
о је и после пушио на свој кратак камиш од крајцаре).{S} Пуши тако и само изволева.{S} А Савка, |
/p> <p>— Е, лако је теби, ти не зависиш од њега.{S} Него, реци-дер, Бога ти, шта да радим, јао, |
пријатељи били, и то још од кад!{S} Још од прве латинске!{S} Та заједно смо, к’о деца, с катихе |
то казали, два петла на буњишту.{S} Још од оне песме, ако је се сећају читаоци, у којој се спом |
спевао, мислио на Тиму „шлајбера“ — још од тога доба мрзили су се њих двојица.{S} И сада, кад с |
ца</title>“ господин-Перина, остала још од онда.{S} Читам <title>Карловачког ђака</title>, мамо |
певаш баш <hi>њу</hi>?</p> <p>— Па још од вас сам је, слатка мамо, и научила — па одономад ме |
а дере се к’о мали бик..{S} Чује се још од винцилирове куће ларма у кући.{S} Једно чудо —</p> < |
аш тај ђаво што и ја једнако мислим још од моје куће.{S} Са мном се погађ’о к’о да ће само мене |
смо пајташи и пријатељи били, и то још од кад!{S} Још од прве латинске!{S} Та заједно смо, к’о |
лозофи, и то је: да је све зло у свету (од Адама па до наших дана) дошло баш од оне половине ко |
да идем?{S} Је л’, зашт’!{S} Ко је <hi>од добра</hi> још бегао?</p> <p>— Да чуваш село, — грак |
ви, — сад вам ја баш не умем казати <hi>од куд му</hi> баш штогла... ал’ тако сам чула... по шт |
е Божије, либсте, та шта правите то <hi>од себе!!!</hi> Та зар не знате те рацке обешењаке паор |
бере,</l> <l>И нова мајка стере,</l> <l>Од садиплатна пут.</l> <l>Ој, с Богом, красна душо,</l> |
<l>Ал’ не следу ноћом да идеду,</l> <l>Од вашака паворски’ момака;</l> <l>Виле вуку, а пулгере |
!</l> <l>Гле! друге дар ти носе;</l> <l>Од ружа гњездо красно,</l> <l>У гњезду гучу јасно,</l> |
вичу:</l> <l>„Одби се вита грана</l> <l>Од плавог јоргована,</l> <l>Одби се с граном цвет.</l> |
ј!</l> <l>„Из света зар је момче</l> <l>Од <hi>мајке</hi> слађе старе,</l> <l>Што сузе вриском |
во!</l> <l>Већ чарне твоје власи</l> <l>Од мирте венац краси,</l> <l>Зелене мирте сплет.</l> <l |
узеше се и не покајаше се нигда.</p> <p>Од то доба једнако су лепо живели.{S} За то време много |
РА И ПОП СПИРА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ОД</p> <p>СТЕВАНА СРЕМАЦ</p> <p>СР.{S} КАРЛОВЦИ</p> <p> |
д заборава и постала данас већ позната „од Пеште даж до Черне Горе“.{S} Писар Тима се, истина, |
агараца; та неће ту остати читава увета одавде све до Иђоша!{S} Ај, јесте л’ то промислили?!{S} |
ма, јербо све је то данас пијано отишло одавде из авлије, к’о да је било у сватови кад се женио |
фришко да оде на вашар.{S} Ту сат и по одавде у П. Тамо се неки под шатром потукли... к’о на в |
ја Перса, — дошле јој лутке к’о обично, одавно нису —</p> <p>— Јуцо! — устаје гђа Сида сва зеле |
апитала: „Извин’те, казала би’ јој, ал’ одавно се нисмо видили, па сад <hi>чисто</hi> и не знам |
p> <quote> <l>„Јуло рано, та ми смо род одавно.“</l> </quote> <p>— А откуд ти, — прекиде га пут |
анија за варош и створена,“ говорила је одавно гђа Перса.{S} Ту Меланија има забаве и провађања |
<pb n="32" /> господина Тривуна који је одавно већ био за пензију и ишчекивао је, а Бога ми ју |
, да је добио тај надимак отуда, што се одавно, још прве године, као млад попа, заборавивши сво |
вно други човек.</p> <p>И један и други одавно су у том селу, још откако су се оженили, а ожени |
жио као и поп-Ћира на свој, добио је он одавно.{S} Ако је веровати ономе што прича госпоја попа |
е, — вели домаћин, — та знамо ми већ то одавно!</p> <p>Пију, куцају се, па опет пију.{S} Али ве |
је позадуго нема. „Нема нам, Боже, већ одавно фрау-Габриеле; шта је то, саш њом, куд се, Боже, |
куће господин Шандор?</p> <p>— Није!{S} Одазвали га, па мор’а фришко да оде на вашар.{S} Ту сат |
је Шаци било, кад је чуо, да му се неко одазива из комшијске баште.{S} Одмах после те песме, уд |
а у мојој Јули, и већ, Бог зна како!{S} Одаје јој чест; све му она свлачи чизме, не да ником др |
тају него што помажу. <pb n="382" /> Из одаје се чује сватовска песма, што је певају девојке, к |
ја њега метнуо до мене, а ето и он вам одаје почест, оставио вама у десно... а за то вас и воз |
лице кроз отшкринута врата на младиној одаји.</p> <p>Девер се пусти одмах из кола и оде по мла |
пше играју коњи Раде Карабаша.</p> <p>У одаји, где се опрема млада, журба; сваки час улазе и из |
ће.{S} Још мало живота има по авлијама, одакле чујеш како се ракоље и ћућоре кокошке на дрвету |
се заплак’о па каже: „Хе, ко је оданде, одакле ја долазим, тог тешко познаду.{S} Ето, каже, и м |
авка, моја Савка!{S} Не питај ме, вели, одакле сам дош’о!{S} Ја сам ти издалека, од туђе земље |
и па се замислили а после га питали: „А одакле си ти, пријатељу?“ — А он каже: „Ја сам из Иђоша |
је у реду; сваком своје.{S} Брже остави одакле си и уз’о.{S} Замотај к’о што је и било.</p> <p> |
пешке тихо <pb n="375" /> вратити онамо одакле је на колима онако свечано пошла.{S} Вратила се |
е узме, ил’ ђеду је пелшубовати у Лугош одакле је и дошла, —</p> <p>— А тако? — вели поп Сира.< |
ка ћерчица на прозору?...{S} Сигурно се одала на астрономију и звјездочтеније, — вели заједљиво |
итарних цељи.{S} А сем тога, сад се још одала и на учење језика.{S} Учи француски, јер је здрав |
лакање, испрекидано гукањем гаврановим, оданде из оног комшијског јоргована.{S} Кад ближе јорго |
млада, журба; сваки час улазе и излазе оданде.</p> <p>Кад се Шаца скиде с кола и пође у кућу з |
се претворила у ухо, па чека кад ће је оданде он нешто запитати.</p> <p>— Уф, баш је шмокљан!{ |
S} А он се заплак’о па каже: „Хе, ко је оданде, одакле ја долазим, тог тешко познаду.{S} Ето, к |
у башту.{S} Мало јој чудно, што не чује оданде песме ни тамбуре. „Па шта је то баш тако страшно |
едне кад год хоће), па не може да макне оданде, него га стане дрека и дерњава и запомагање одан |
о га стане дрека и дерњава и запомагање оданде.{S} Виче за помоћ, а на вику његову лете у помоћ |
та.</p> <p>— Каже гђа Сида, врати ће се оданде к’о <hi>хирург</hi> и <hi>дентист</hi> то јест „ |
ом.</p> <p>— А јао, кости моје! — чу се оданде иза бурета.</p> <p>— Ко је то сад? — рече полако |
ако да се попне уз лотре, него ме гледи оданде безобразно к’о каква буљоока Чифуткиња!{S} Гром |
А, сто му заверака његових!{S} Пишу ми оданде, да је први момак у Талијанској!{S} А ди би и би |
им, — скупа је ’рана; па, п’онда... они оданде, они преко, — они нам још и понајвише сметају!{S |
ошле кући, није смела ни носа промолити оданде.{S} А у томе се и тата одљутио мало, а и мама се |
p> <p>— Бог ти помог’о, дете! — зашишти оданде баба Макра.</p> <p>— А шта радите то, слатка тет |
,</l> <l>А чије је оно луче,</l> <l>Што оданде гуче?“</l> </quote> <p>Није прошло ни колико јед |
ачица, бацају шешире у коло и шорају их оданде напоље, или се купе <pb n="388" /> око ватре где |
је Часловац био, јер би се тако, знаш, одао и призн’о.</p> <p>— А па да бо’ме!{S} Добро си рад |
а гђа-натарошевици, дакле у беамтерске, одатле у трговачке а после у мајсторске куће и тако даљ |
Макри, која се такође свечано обукла, а одатле девојачкој кући, где све затекну у свечаном одел |
Јутрење!</p> <p>— О, Бог ти помогао! — одахну поп-Спира. — Врло добро, тако ћемо и казати.</p> |
е у цркву само да бар једно после подне одахну мало душом — па се упутио за певницу и то за ону |
, како се <pb n="366" /> ствар свршила, одахнула је душом и осетила шире око врата.{S} Стидела |
рана</l> <l>Од плавог јоргована,</l> <l>Одби се с граном цвет.</l> <p>И ту хтеде да заврши Јула |
плет.</l> <l>Кићени свати вичу:</l> <l>„Одби се вита грана</l> <l>Од плавог јоргована,</l> <l>О |
ди га поп-Спира.</p> <p>— Хвала лепо! — одбија гост.</p> <p>— Врло добро, к’о да сте мене питал |
Ал’ људи, па још попови!{S} Ах, — рече одбијајући одлучно, — каква штогла, Бог вас видио!!</p> |
господин је био тако добар, па ми није одбио, — вели поносито поп Спира.</p> <p>— О молим, мол |
и господин Пера се од ото доба формално одбио од нас, па га нема, ређе нас посјећује.{S} Изађе |
{S} Јер ја мислим, да нам ни сад нећете одбити позив на „јаузн“.</p> <p>— О, с драге воље, с др |
фалио наше шунке,“ па извесно неће моћи одбити.</p> <p>А док је био поп-Спира на путу, гђа Сида |
с ракијом.</p> <p>— Е, вама већ не могу одбити, — рече гост, — али верујте да ово чиним преко п |
с, кад се Шаца спрема на нешто велико и одважно; а за то су таман довољне и оне ситне звездице |
, округла, румена и здрава као од брега одваљена, а Меланија висока витка и блеђа у лицу а увек |
обавести и зовне једно дете са улице да одведе господина и да му покаже.{S} Умивен, ишчеткан и |
је светио, н. пр. да му запали кућу или одведе чилаше.</p> <p>За то при поласку у пензију, мисл |
енљив.{S} Неко се дигне да игра, некога одведу, а неки сам, онако без ичије помоћи, падне лепо |
!...{S} Аћим је јуче у јутру пре света, одвез’о нике Џиде у Темишвар; тек ако приксутра дође на |
hi>потплатите</hi> кочијаша што га буде одвез’о — па <hi>он</hi> да се какогођ докопа зуба.</p> |
дономадне вратио из Бечкерека — камо је одвезао био неке Чивуте, грошићаре житарске — и који им |
н већ до подне тако пијан био, да су га одвели у шупу да се испава, а око гајди му се сад деца |
Неци украли коње, па мало им што су му одвели коње, нег’ му још метли уларе на врат па отишли |
ли гђа Перса. — Он га је први дочепао и одвео био својој кући.</p> <p>— Па био га чувати.</p> < |
ништа ова нова наука.{S} Куд ће нас то одвести — сам Бог ће знати!</p> <p>— Деде, спаси Бог! — |
утешити.</p> <p>„Господар Јова“ ће вас одвести на Карловачко гробље и показаће вам гроб, у ком |
и за потоњи свет.</p> <p>„Но ако вам је одвећ жао, нежне душе српске, што се Шац... овај...{S} |
лико година, и сада, гле, мора да је се одвикне од како је Меланија почела да се шета испред ку |
и немешке куће, па се никако није могао одвикнути — како се поп-Ћира изражавао — од тих паоренд |
лим, молим, — клања се гост, — ви сте и одвише гостољубиви.</p> <p>— А сутра је баш Јула редуша |
ече облачећи се, — ал’ ја сам се мало и одвише задржала!{S} Службеница!{S} Љубим руке, гнедиге! |
еће, изгледа очевидно к’о да хоће да су одвојени к’о зејтин над водом.{S} То увреди Нићу који ј |
ра Боцкалов?</p> <p>— Ман’те га врагу!— одвраћа га Аркадија. — Скуп је.{S} А и ако се погодите, |
ли ови Ракилини ђаволи из комшилука, па одврнули славину...{S} А ретко, дете, и долазим у башту |
иза стражњег сица за шараге, па га тако одвук’о у школу, те се једва скрасио у скамији.</p> <p> |
демо?</p> <p>— Та зар испред носа ти га одвукли па сад нам се смеју и он и она бештија чифуцка! |
и</hi> да идемо!?</p> <p>— Па шта су га одвукли?</p> <p>— И одвукли су га, и дочепали су га, и |
> <p>— Па шта су га одвукли?</p> <p>— И одвукли су га, и дочепали су га, и неће га шале пустити |
а, као да јој <hi>није</hi> мило, па је одвуче на страну, онако тајанствено, као што то раде за |
уке и праведна дела своја!“ — „Та јест, одговара паор.{S} Касти: ватате души места!“</p> <p>Из |
ида.</p> <p>— Па кад вам нисам добра! — одговара <pb n="156" /> Јула јецајући. — Боље да ме нем |
це.</p> <p>— Ех, ви само шмајхлујете! — одговара Меланија. — Откад пре да вам се допадне тако?! |
знати; и ко им је, што кажу, светлио! — одговара писац.{S} Шаца није био баш тако шмокљан, а ог |
глуво доба брије, ај?</p> <p>— Нико! — одговара Шаца издалека већ.</p> <p>— Хе-хе! — смеје се |
е си ли ти то?</p> <p>— Ја сам, мамо! — одговара плашљиво Јула.</p> <p>— Шта радиш тамо у то до |
м смислу.</p> <p>— Лаку ноћ, ча-Нићо! — одговара му брзо и тихо Шаца, па гура тамбуру под капут |
о сам црн као овај гавран!“ — „Јесте, — одговара и гавран. — До сад је бријао туђе браде, а од |
Та верујемо, верујемо, слатка пријо, — одговара поп-Спира, — та кад је још комшија комшију пре |
/> <p>— Хе-хе! „Зашто?“ Како: зашто? — одговара му поп-Спира, — па где да стоји?{S} Његово мес |
Спирине баште — као кад певница певници одговара — и друга строфа оне песме коју је Шаца почео: |
ава Проки: да не зна ништа, а Прока јој одговара подскочицом:</p> <quote> <l>„Ја сам мала, не з |
хватио, и не пушта их, него јој шапатом одговара, па се тако тихо разговарају.</p> <p>— А шта т |
гђа Перса и гђица Меланија, а Ержа само одговара.{S} Казала је да је висок, леп к’о „фирер“, а |
мори, а она га погледа сваки час, па му одговара: „Биће све к’о што си рек’о и изволев’о, солга |
то Јула.</p> <p>— <hi>Којешта</hi> му и одговарај! — обрецну се гђа Сида. — „Којешта пита“ ...{ |
м у разговор.{S} Нит’ га питај, нит’ му одговарај што.{S} Најбоље ће бити да се одмах умоташ у |
на другу тему. — Ај?</p> <p>— Јесте, — одговарају му, — спремамо за сватове?</p> <p>— А ко се |
!“ вичу с једне стране. „Лаку и благу!“ одговарају с друге. — „Зар тако рано?{S} А штета овако |
ућа; раде да се сатру.{S} Трпе све и не одговарају, само да их пусте после подне на рогаљ у кол |
ор отпочео.{S} Шаца је питао, а Јула је одговарала, али сад како меко и како нежно!{S} И на пос |
е албума, гледао и питао, а Меланија му одговарала.{S} Каквих ти ту све фотографија није било.{ |
ирнуше и Перину косу. — Дакле, молим... одговор?{S} Како то мислите?</p> <p>— Како мислим?{S} К |
оду воде донети!“</l> <l>Какав ће мајка одговор дати:</l> <l>Или ће рећи: от’шла је Јула?</l> < |
, али писца неће збунити, јер има готов одговор на то.</p> <p>Имали су и поп-Ћирини мачка.{S} А |
гуче“!</l> </quote> <p>То беше као неки одговор на раније питање, бар тако га је Шаца, познајућ |
будна заљубљена створа?!{S} Зар би њен одговор на песму био слабија песма, само да је смела да |
вас пробудим.</p> <p>Тишина.{S} Никаква одговора.</p> <p>— Оче Ћиро, — викну још јаче домаћин. |
данас на тавану, али не добија никаква одговора.{S} А девојке завукле главу под топлу перјану |
н. — Спавате л’, а?</p> <p>Опет никаква одговора.{S} Тишина.{S} Из собе се чује само снажно хрк |
унутри.{S} Није хтела, а ни могла да да одговора на једно његово питање врло деликатне природе, |
јница да учини?!...{S} Па бар да вам је одговорено равном пажњом, него —</p> <p>— Е, а зар је о |
учтиво поклони.</p> <p>— Службеница! — одговори Јула и поклони му се онако како се обично фрај |
га поп Спира.</p> <p>— На спасеније! — одговори му домаћин и куца се и с њим а и с поп-Ћиром и |
коње?</p> <p>— Па, не би згорег било! — одговори му поп Спира жељан да мало побегне од силних с |
је под амбаром.{S} Извол’те слободно! — одговори гђа Сока. — Но, шта ће сад опет та матора торо |
е.</p> <p>— Па нека и попа чека бабу! — одговори Рада.</p> <p>— Па кад неће господин-попа ни да |
т газдинству.</p> <p>— О, ни најмање, — одговори Јула која се брзо исправи, а збунила се па у р |
е сам точно по инштрукцијама извршио, — одговори поп-Ћира Меланији.</p> <p>— Дакле... — пита оп |
се свршило!“ — „Јесте, једва једаред!“ одговори му поп Ћира. — „Фала Богу, све је добро!“ дода |
солу, то си ти увек радо јево?“ А он ми одговори: „Прошло је то мене, снаго моја, него ти уради |
> <p>А за тим се окрете поп-Ћири, да му одговори на питање колико је данас пало у тас. <pb n="9 |
решила се, кад опет дође на плот, да му одговори, да је она засад татина и мамина, а оно одоном |
оћ, и мило и драго.“</p> <p>Меланија му одговори пријатним стиском руке и Пера сав сретан изађе |
Свети Никола!“ а Свети Отац Николај му одговори: „Хе, синко, мани и ти рукама, а већ <hi>моја< |
јасом.{S} Још је чудније што су обојица одговорила једном свом познанику који их је срео баш ка |
ва.{S} Ал’ и ја сам јој к’о што треба и одговорила, — вели задовољно и блажено гђа Перса. — Поз |
!{S} Унцут један.{S} Ал’ сам му добро и одговорила!{S} Нема га! — вели, а уво јој окренуто комш |
а, и пита ме: је л’ то мој зуб? — „Мој, одговорим ја, Ваше Преосвештенство!“ А мо’ш мислити как |
аше Преосвештенство, — поклоним се ја и одговорим му. — Мој рођени зуб.{S} Слуша ме већ скоро п |
о и он не купи Јули клавир, овај би јој одговорио да јој је купио клавир на вашару. „Ено га, ве |
<p>Мануше оба попа руком и ништа му не одговорише.</p> </div> <pb n="330" /> <div type="chapte |
через мишева; накотила се поган, нос да одгризе... ја ћу натакнути на мишоловку, а знаш да је м |
ексер, веле, да је тако силно полетео и одгурнуо онога испред себе, да је овај јадник полетео у |
д радости и силне брзине петама у леђа, оде, да се похвали друговима (јер добити три крајцаре у |
послетку и гајдаш и сави у други сокак, оде и он да спава и да се поткрепи, јер ће му требати н |
јесен хвата штиглице) или, на послетку, оде код тетка-Макре.{S} Ту је једнога лепог дана имао п |
оно задоцнио на јутрење... ја помисли’: оде му брада к’о да је није ни им’о — а он још похваљен |
А јао, несрећни Спиро, шта ћеш сад?!{S} Оде ти брада, к’о да је никад ниси ни имао; одоше лепо |
ро можеш терати.{S} Шта је десетица!{S} Оде, што кажу, сва у коњску зобницу; „десетицу у зобниц |
чим се запопи.{S} Да шта ви мислите!{S} Оде брада —</p> <p>— Хахаха! — насмеја се гђа Габриела |
са срца па завали шеширић и запева.{S} Оде глас високо до неба и далеко се разли, мислиш преко |
и тако сву Бачку и Банат и цео свет; да оде и остави за собом све, и срећу и несрећу своју, па |
изгледа и шта ће се разговарати.{S} Да оде сад кад се <pb n="63" /> краве музу, — не иде, нема |
ије!{S} Одазвали га, па мор’а фришко да оде на вашар.{S} Ту сат и по одавде у П. Тамо се неки п |
"349" /> јутрење, а он, опет, уместо да оде на епитимију — а он добио црвен појас!{S} Е, па ајд |
е, а звонило већ.{S} А Господин Владика оде у олтар, па почео да служи.{S} Црквењак Аркадије, к |
ла за врат, и пусти се нагло из кола па оде као опарена с опуштеним рукама, као кад мокрих руку |
један бокал.{S} И њега испразни Аћа па оде, да метне писмо на пошту; а домаћин остаје и задово |
ну гђа Перса и залупи врата за собом па оде у кујну к’о фурија.</p> <p>— Е, па кад баш ’хоћеш д |
иковати од паора.)</p> <p>Господин попа оде у цркву, да крсти, а после крштења иде кући детињој |
лу, тако свуд, свуд...{S} Увек ова наша оде у запећак.{S} Та знам је само на балу!{S} Оно има, |
јер ће му требати нове снаге сутра, кад оде на медљану ракију и на киселу чорбу, којом ће, заје |
?!</p> <p>— У мал’ што <hi>њему</hi> не оде брада!</p> <p>— Та, оно, знаш... — вели охрабрена г |
{S} Мало које вече да не прође, а да не оде поп-Спира поп-Ћири или овај ономе.{S} Некако и једн |
путник али се на путу предомисли, па не оде поп-Спириној кући.{S} Да детету три крајцаре а ово |
ко тако навикне, па му чудан дан кад не оде својој тетка-Макри макар на неколико тренутака, или |
жи ону његову певницу, док он часком не оде.{S} Орестија, који је ванредно певао и китио и диза |
.</p> <p>Девер се пусти одмах из кола и оде по младу.{S} И на њему лепо одело а за шеширом му в |
вид’ли!{S} Проклети мушкарци! — рече и оде као ветар у кућу г. Геце касира, где је раширеним р |
морам!{S} Имам још неке куће, — рече и оде као ветар на авлијска врата и прође нека три четир |
се љути.</p> <p>Растадоше се љубазно и оде свака својој кући.</p> <p>Ах, како је лепа Недеља у |
руку! — рече Пера и пољуби је у руку и оде.</p> <p>Али ни сутра дан није било боље.{S} Опет је |
м водом.</p> <p>Јула је пољуби у руку и оде.</p> <p>— Како је сирота хаглих и осетљива!{S} Пре |
на а кроз два три дана и прстен.{S} Нек оде ко по Аркадију.{S} И њега сам се сетио па путу, е, |
каже: „Но, но, каже он.{S} Куд ти опет оде!{S} Нисам, каже, тако мислио, Персо супруго моја; в |
ила му све и стас и лице и косу и очи и одело и својим рођеним ушима чула кад су га позвали сут |
ишљаше у себи и хитно дотериваше косу и одело на себи.</p> <p>Затим чује неке кораке, али се јо |
у пошу око врата, а према томе и остало одело није било постидно.{S} Тако накићен Шаца, као сва |
ђувегија, прави газдачки син, а укусно одело показиваше да је свршио нешто латинских школа.{S} |
нских школа.{S} На њему богато и укусно одело.{S} И душанка и прслук и чакшире све од бела танк |
кола и оде по младу.{S} И на њему лепо одело а за шеширом му велико чапљино перо, као што и пр |
и леп па тек свршио богословију, да му одело стоји к’о катани мундир, да носи ирошки пошу, да |
ци; на седмој у лаком, врло, врло лаком оделу са снопом житнога влаћа као она древна божица Цер |
јачкој кући, где све затекну у свечаном оделу.{S} Тетка Макра је хтела као стара жена, краћим п |
а у разним позитурама, изразима, разном оделу, у разном душевном расположењу и на послетку у ра |
мали кривци, и крупне им сузе капале по оделу и по рукама и доле по прашини.</p> <p>— Је л’ те |
сним штогођ, па кажем сама себи: дај да одем часком до госпоја-Соке; она ће то знати, кад држи |
е ценкај.{S} Ил’ како би било да ја сам одем?{S} А шта велиш?</p> <p>— Па мал’те не ће то најбо |
> <p>— Па... овај... најбоље ће бити да одемо у коју другу собу... не би’ рад био знаш, да нас |
ш и горе?!</p> <p>— Слушај само!{S} Кад одемо код Његовог Преосвештенства, а он нас лепо прими. |
то траје док петли не запевају, а онда одједаред као да у земљу пропадне.</p> <p>Пред петом се |
ми не хофирате? — запита фрау Габриела одједаред оне око себе кад јој се досадило ћутање. — Но |
аде, ни воде ’ладне!“</l> </quote> <p>И одједаред засузише очи и старом и младом а највише друг |
твари.{S} После погреба црквењак однесе одјејаније и требник, а попа угаси и замота свећу у доб |
,</l> <l>Па срећна довек буди,</l> <l>И одјек сродни груди</l> <l>Још прими:{S} Срећан пут!“</l |
се по колену. — Иди дођавола, Персида, одкуд ти та ђаволства падају на памет!{S} Баш ти то ниј |
ога се и бојао поп Спира, па је за то и одлагао ту непријатност и дочекао ево последњи дан да п |
велим, што може бити вечерас, не треба одлагати за јесенас, каже паор.{S} Како сте ожењени, мо |
наредио да се патак закоље, а попадија одлаже смрт једнако: „Јао мене жалосне! — <pb n="52" /> |
била природна последица Јулиних честих одлажења и састанака у башти на огради, а што је још ви |
Све је весело било и није ни мислило на одлазак, нит’ би се ико још задуго кренуо и кварио друш |
/> <p>И мало после дижу се комшинице и одлазе праћене фењером.{S} Остаје соба с укућанима само |
хваљују и љубе поп-Спиру у руку.{S} Они одлазе, бирташица их стидљиво испраћа желећи им: срећан |
нији балови, па тако и ту.</p> <p>Често одлазе у тазбину и Пера и Шаца, а и тазбина иде њима у |
есу великим сокаком, — вели тетка-Макра одлазећи. — Кад ме закопаду —</p> <p>После тога је Јула |
враћају а од <pb n="38" /> ових из села одлази тамо само господин попа и један и други, али врл |
о... службеница! — вели фрау Габриела и одлази журно.</p> <p>— Иди до ђавола; врат скрјала! — в |
богом! — прашта се поп Спира са свима и одлази са поп-Ћиром.</p> <p>— Срећа те су сви паметнији |
у ил’ се учтиво извини, клања, рукује и одлази, а она на полуотворених вратих стоји и гледа за |
те молим вас... само један јед!“ вели и одлази даље. — А сутра дан, тако око фруштука, метне у |
знати, кол’ко је сати!...</p> <p>И тако одлази Нића, а неко од укућана га испрати до авлијских |
је помагала и ручала а тек после вечере одлазила.{S} Преко ње је гђа Перса дознавала многе ства |
у албуму према њој.{S} Сваки дан би им одлазио и доносио књиге које су заједно у башти под ора |
а прима визите ваших, а још мање да сме одлазити к вами.{S} Дакле госпођица Меланија ће нас пош |
несрећу.{S} Виде га расположена, па им одлакну, а још већма кад видеше да се ето сам сетио да |
Пера коме се учини нешто празна соба по одласку Јуле. — Онај њен поглед остаде му дубоко у срцу |
паори кочијаши.{S} Али Габриелина кола одлетеше за осталим колима, она остаде у јендеку, а г. |
ј кући.{S} Да детету три крајцаре а ово одлети заборавивши казати: фала!{S} Лупајући се од радо |
есте баш ту где га видите.{S} Није мени одликован трбух, па да на трбуху стоји, него је моје чи |
о, баш као што је био и онда кад је оно одликован црвеним појасом.{S} Још је чудније што су обо |
већ неколико пута и заслужио то, он још одликован!...{S} Тек штогођ и од Екселенције!! — вели љ |
ато је тако одскочио, да срце покрије и одликује.{S} Та колајне и висе на грудима; а кога сте ј |
и се дигли већ.{S} И тако је за тај пар одложена била ерупција гнева гђа-Сидина.</p> </div> <pb |
"229" /> <p>— Нема од тог ништа! — рече одлучно гђа Сида. — Но, још би нам то требало! — рече и |
вас лепо молим!...</p> <p>— Не! — рече одлучно путник и превуче шаком уморно преко чела.</p> < |
па још попови!{S} Ах, — рече одбијајући одлучно, — каква штогла, Бог вас видио!!</p> <p>— Па шт |
промолити оданде.{S} А у томе се и тата одљутио мало, а и мама се заузела и умиривала га спомињ |
ној.{S} У здрављу је испушавао.{S} Ајд, одма’ запали једну, а ја ћу да ти исприповедим у кратко |
?{S} Чим се само макнем корак из кујне, одма’ се направи вашар!</p> <pb n="350" /> <p>И одмах з |
ија га не пушта а поручује: „Кажи мами, одма’ ћу!“ па се даље шета.</p> <p>„И-ју!{S} Е, та баш |
а!{S} И ви то, Боже, слатка снаш’-Пело, одма’ тако верујете?!{S} То је само тако изнето, поп Сп |
г. — Ако још тако усипљите кроз тарабу, одма’ ћу вас овом мотиком!{S} Севајте таки од тарабе!{S |
ми, рано, мало воде па попи, то помаже; одма’ ће те проћи стра’,“ вели јој мама и каже јој, нек |
да викнем тату!{S} Ви’ш ти то њега!{S} Одма’ шибајте из башће —</p> <p>— Та шта ви ту мене фур |
ада. — Ћиро, узми се на ум!{S} Ћиро!{S} Одма’ идем у род; идем у бели свет, ако тај грубијан не |
и и ти Бечлија!...{S} Ти си салашар!{S} Одма’ да си пољубио господин-попу.</p> <p>— Нећу, — вел |
да не трпи капуташе и обувене људе.{S} Одма’ мисли да је неки вандрокаш.</p> <p>И доиста то је |
{S} А и господин-попа ће се вратити.{S} Одма’ ће и он доћи; само иде да доведе његову госпоју п |
да сретнем само ону дебелу бештију.{S} Одма’ би’ се зауставила, па би’ је запитала: „Извин’те, |
овамо код нас у Банату има лепе коње, — одма’ се устумарају ти проклети Бачвани! — Што ти људи |
иће баш добро на ову ’ладноћу.</p> <p>— Одма’, таки! — вели једна још доста лепа жена са повеза |
у ову умацурану кућу!...{S} Спиро, ајд’ одма’ и ти кући!</p> <p>— Е, баш си потрефила! — вели п |
е бац’о прашином на кола?{S} А?{S} Ајд’ одма’ да с’ га пољубио у руку! — рече и намршти се да б |
...{S} А нашем Пери треба да кажемо, да одма’ од сутра пусти још дужу косу; кад дође време, нек |
а’ уз’о?</p> <p>— Хе, та уз’о би’ је ја одма’, чим смо се први пут погледали у колу, ал’ ми она |
амо име <hi>„Јула“</hi>, — не питај нег одма’ узимај, док није други дочеп’о! — рече Рада блаже |
к је овај богословац био... кажу, да је одма’ сутра дан — кад је дошао — био и прстен.</p> <pb |
гледа га).{S} Срам вас било!{S} Севајте одма’ с те дере.{S} Ма...{S} Сад ћу звати маму.</p> <p> |
затварајте <pb n="287" /> рано капију и одма’ пуштајте Трезора с ланца, па пазите, да се какви |
— умирује је гђа Сида и љуби је. — Иди одма’ на бунар, па се уми ’ладном водом.</p> <p>Јула је |
аросна.</p> <pb n="228" /> <p>— Зови ми одма’ госпоју и госпојицу! — рече и тресну ногом љутито |
p>— О часни те, дете!{S} Па што га ниси одма’ затворила?</p> <p>— Па чекала сам, да ми ви опет |
уз мене!</p> <p>— Па зашто је онда ниси одма’ уз’о?</p> <p>— Хе, та уз’о би’ је ја одма’, чим с |
да и онај пева, па ако овај неће, а он одма’ скида левчу, па тера с кола!{S} Каже он је „немеш |
остиво маше главом.{S} А ја не могу к’о одма’ да га познам.{S} А он се заплак’о па каже: „Хе, к |
ате, клот — па вас човек и не може тако одма’ да разликује!{S} Ха ха ха! — смеје се гђа Перса с |
Спира. — Па кад си чула, што ми ниси то одма’ каз’ла?</p> <p>— Па ја нисам гђа Перса, да правим |
гђа Габриела, која је била већ прилично одмакла. — Ју, убио је Бог; како <hi>то</hi> да ми паси |
и не отима много, него се тако поваздан одмара.{S} Не мора чак ни чизме ујутру да навлачи, него |
е кожње фотеље у којој је још њена баба одмарала старе своје кости и последњих пет шест година |
вид’ла бар неке асне,... села би’ па се одмарала у старости... а од тебе баш никакве!</p> <p>— |
ослу.{S} За Бога, гнедиге, та кад се ви одмарате, то би само волела знати —</p> <p>— О, баш на |
ога одмах однеше и затворише у „шпајз“, одмах је салетеше с питањима и мајка и керка, гђа Перса |
стио се, па, како је била мало наглува, одмах се сетила да то звони на вечерње па одмах остави |
м другом, о неком коњокрадици реч била, одмах би, будући увек нечисте савести и свестан своје к |
Спирина кућа није била далеко од цркве, одмах у другом сокаку.{S} Лепа, велика кућа а на њој ни |
.{S} Па за то чим су се нашли код куће, одмах су се сутра дан и дохватили.{S} И један и други, |
једаред да види, како се нешто готови, одмах ти она, рано моја, трчи кући па проба.{S} Има јед |
кажем!{S} Чим сам чула за онај њен сан, одмах сам казала и помислила: да ће то бити нека њи’ова |
кла и казала, чим је нови учитељ дош’о, одмах су га салетили и једни и други.{S} Један га дочеп |
доиста, сутра дан, чим је чула тамбуру, одмах је понела кантицу за поливање и нашла се у послу |
о после асентирунга — не може без њега; одмах: „Дај Совру, — вели, — дај, дај десну руку нашу,“ |
ли ово чудо је први пут сад доживео!{S} Одмах се прибере и замоли старога <pb n="16" /> Орестиј |
прва сазнала па оној другој казала.{S} Одмах после ручка, узела је гђа Габриела (молимо читаоц |
се неко одазива из комшијске баште.{S} Одмах после те песме, ударио је Шаца у тамбуру и сам за |
“ због које се губе сукње и хозлице.{S} Одмах за њом крену се и снаш’-Пела па зареди по комшилу |
Сида.</p> <p>— Верујте не могу више.{S} Одмах осећам како штетно утиче на организам и конштрукц |
оспођа Сида, слутила је да је добро.{S} Одмах је осетила, како се сама изражаваше, да јој се „о |
ав блажен кад је чуо за шта га зову.{S} Одмах обуче душанку вишњеве боје, веза свилену пошу око |
ек <pb n="49" /> полете најпре шешири а одмах и они с грана к’о мајмуни уз стабло па пред њу по |
бе куће (између којих је обаљена тараба одмах на дан свадбе); једнога дана је седео код тетка-М |
а — но било би белаја.{S} Уграбио би га одмах.{S} Не би му тај дао да се жени, него би с њим у |
.{S} Чим се вратила и донела мачка кога одмах однеше и затворише у „шпајз“, одмах је салетеше с |
врућину и да их навлачи!...{S} Меланија одмах навуче рукавице, да покаже, како је „нобл“; а ако |
ом.</p> <p>Узбунише се сви.{S} Меланија одмах остави посао и потрча купљеним стварима па стаде |
нису ни чула оба попа, јер је Меланија одмах скочила за клавир, да забашури, па засвирала и за |
однесе у комшилук.</p> <p>А после ручка одмах отрча преко пута, да их затекне за столом; да на |
помирили.{S} Фрау Габриела је полетела одмах онога часа, кад их је видела заједно у колима и ј |
ртвује да ћути и накани да чита — хтела одмах, да све у једној књизи нађе. — А ко ће их знати; |
Меланија, Бога ми, боље умела; учинила одмах ероберунг!...{S} Та оно... знате... не треба се б |
потиснута од другарице своје.{S} И она одмах поносно <pb n="155" /> уступи сасвим; и одмах нађ |
мах се сетила да то звони на вечерње па одмах остави рад и стаде и сама да се крсти шапућући: „ |
ли да ми је пре тога само једно јело па одмах гужвара.{S} Нема ти ту мелшпајза кад није мастан, |
ту као млада ђаконовица, јер ће се Пера одмах после <pb n="373" /> свадбе зађаконити.{S} Место |
.{S} Чим сврши школске часове, а он ајд одмах к њима.{S} Ту седи у кругу своје будуће фамилије. |
че радознало гђа натарошевице и постаде одмах много услужнија. — А шта је то било тамо, слатка? |
раздраган, да није никако могао да иде одмах кући, него је ударио сокацима, пун пунцат најлепш |
читала песму кришом у шпајзу и знала је одмах онога првога дана на памет.{S} И њоме овлада неко |
па је на столу.</p> <p>Господин Пера је одмах повадио нафоре из чисте танке џепне мараме, и дао |
ни у поп-Спириној кући.{S} Поп Спира је одмах легао, а госпођа Сида остала да поспрема после то |
полете на противника.....</p> <p>Шта је одмах следећег секунда било, дознаће читаоци одмах у сл |
село мало ко свраћао, није чудо што је одмах по селу пукао глас да је дошао давно очекивани но |
, — запитаће је тако једном после подне одмах по Божићу, кад је рад око спреме најживље и најжу |
одговарај што.{S} Најбоље ће бити да се одмах умоташ у бунду.{S} Увуци главу, натуци капу на оч |
те радознали читаоци.</p> <p>Г. Пера се одмах други трећи дан по доласку у село нашао у чуду, п |
ли право непријатељство.{S} Поп Ћира се одмах сутра дан посаветовао са својим пријатељима о том |
а госпоја-Сидо, па ма знала, да ћете се одмах сад ту наћи увређена,... „А ти онда што си,“ реко |
.{S} Каијафа је она гђа-Сида, сетиће се одмах.{S} Аја, не иде!{S} Мисли се, шта да ради.{S} Как |
зажелио се прашине!{S} Бадава, види се одмах што ти је Бачка крв!{S} Воле прашину! — рече смеш |
и.{S} Али чим се сврши литургија они се одмах раскомоте; још у црквеној порти свуку чизме па бо |
огих салонских лутака и глупака, што се одмах у први мах умеју да нађу и допадну у женском друш |
богата стрина, па кад је наследи, он ће одмах у варош, а тамо ће имати на сваки прст по десет.{ |
поносно <pb n="155" /> уступи сасвим; и одмах нађе утехе поразу у самоћи, у мислима на Шацу, и |
гла чути тамбуру.{S} Али Јула је чула и одмах је скочила из кревета к прозору па кроз разређене |
своју Жужу да с оним другим разговара и одмах псовао: „Затрацени!“ а други није био такав, него |
ти!“</p> <p>То је онда чула гђа Перса и одмах убрзала да измакне, да их не слуша више.{S} Била |
оспоје Сиде која је већ чула за госта и одмах се сетила прексиноћног сна и дошла амо пред кућу. |
ћу, а пред њим ушао један стран човек и одмах је то рапортирала гђа-Перси.</p> <p>— Ето!{S} Шта |
зређене шалукатре видела неку прилику и одмах у њој познала Шацу; чула ситну тамбуру и разумела |
гђица Јула рекла „Фала!“ узела нафору и одмах је прогутала и поцрвенела до ушију.</p> <mileston |
направи вашар!</p> <pb n="350" /> <p>И одмах за тим чу се страшан тресак и полетеше црепови од |
аже паор.{S} Како сте ожењени, могли би одмах —</p> <p>— А, извин’те, — упаде му г. Пера у реч, |
а младиној одаји.</p> <p>Девер се пусти одмах из кола и оде по младу.{S} И на њему лепо одело а |
следећег секунда било, дознаће читаоци одмах у следећој Глави од једне са свима детаљима тога |
м очима још не могу да верујем.{S} Идем одмах да јавим то дешператним пријатељима вашега господ |
од чапље, а чим изађе изван вароши а он одмах скида чизме па их меће на штап.{S} Он је Шацин др |
шијских кућа.</p> <p>По свему се видело одмах на први поглед да је кућа богата.{S} Нека суди са |
ђака</title>, мамо.</p> <p>— Остави то одмах!</p> <p>— Та тек што нисам свршила.</p> <p>— Таки |
рса Перу.</p> <p>— А не, доћи ћу ја већ одмах после вечере, — вели Пера.</p> <p>— Е па добро, а |
н</foreign>; ал’ каже гђа Сида, да ћеду одмах после венчања горе, у Беч да путуједу.</p> <p>— Ј |
да престану надлежноме суду.{S} Да иду одмах, јер у Суботу се мора бар један вратити, да буде |
је чашу воде, прекрстила јастук, али му одмах окрену другу страну, да би и Шаца снивао њу као о |
оп-Ћириних бресквама дуранцлијама, њему одмах падну на ум Јулини румени образи); па њен миран и |
остану досадни, јер што су знали, то су одмах издекламовали и у правом, занимљивом говору, и не |
> <p>— Не, не, кроз дан два само, па ћу одмах да се уселим у школу... а дотле ћу се стрпити већ |
, то би значило искушавати Бога кад бих одмах тражио то.{S} Треба се упражњавати у стрпљењу, то |
ака приповетка досадна</hi> </p> <p>Још одмах тога истога дана у исто доба кад се У поп-Спирино |
ујутру премести из кревета на креветац (одмах ту до кревета) па лежи тако цели целцати дан босо |
о гром из ведра неба, та новост.</p> <p>Одмах на прво питање Јула је ударила у горак плач, а го |
ор“, добра партија за њену Јулу.</p> <p>Одмах сутра дан се два пут нашла са баба-Макром у башти |
кад већ беху далеко иза вароши, у пољу, одмахну путник руком и рече једно „Ех!“ (као кад се чов |
и би мој газдашаг био!{S} Ал’ прошло! — одмахну Нића руком. — А да је остало оно старо, та не б |
p> <p>— Хоћете л’ дозволити да вас мало одменим? — пита путник.</p> <p>— О, молим... здраге вољ |
није чуло, — то мислим да неће бити на одмет и њега као једно, бар за вечерас, тако рећи, дејс |
</p> <p>Посао је из дана у дан све више одмицао.{S} А шта је чуда спремљено било не смем чисто |
век коме је благи Творац одредио ноћ за одмор и спавање, и захркао је и није приметио кад је Ша |
у Ченеј, свратише на једно пола сата на одмор код поп-Олује.</p> <p>— Но па како је било, како |
их Глава, препоручује му се да прочита, одмора ради, ову Главу која нема никакве јаче везе с гл |
скинули мало с кола... бар док се коњи одморе и наране?...{S} Да отворим капију, ’оћете л’? — |
ја! — рече и наслони се на мотику да се одмори мало. — Што не бекне сад штогођ, мустра берберск |
па па се окрене мало на леђа да се мало одмори, а она га погледа сваки час, па му одговара: „Би |
о боље коње, који су се у чарди довољно одморили.{S} Већ се види ченејски торањ ал’ је далеко ј |
гласом оне унутри, — ’оћемо л’ мало да одморимо сироте коње?</p> <p>— Па, не би згорег било! — |
м чардом.</p> <p>— ’Оћемо л’ мало да се одморимо? — запита Пера који је нерадо пролазио поред ч |
..{S} Здрави смо... а већ чућеш, док се одмориш, све красне ствари... све лепша иза лепше.</p> |
е ја док сам жив!...{S} Таман!{S} Макар одн’о ђаво ланац два.</p> <p>— Даклем има неке надежде? |
еде лепо један крај другог.{S} Нашла се однекуд, не знаш ни сам како, онако улопана, пред поп-Ћ |
а лепота!{S} Боже, Боже, чисто бих сама однела, само да је видим, какво ће лице да направи, кад |
66" /> лопов преисподњи!{S} Ху, виле га однеле! — па га гађа метлом или портвишем, а метла јој |
ућани чуше само трипут; оно остало пута однео је ветар у друге сокаке у другу „пакију“ другога |
премно.{S} Аркадија је отишао по Шацу и однео му црвену пошу.{S} Затекао га је у дућану баш кад |
ости, и даје тањир кћерци својој, да га однесе у комшилук.</p> <p>А после ручка одмах отрча пре |
круг ствари.{S} После погреба црквењак однесе одјејаније и требник, а попа угаси и замота свећ |
бочне биле су испражњене и сав намештај однет у шупу а собе остале празне да се на Ђурђев дан н |
пана и повезана и у шупу <pb n="225" /> однета и дуж тарабе, која се пређе у лето сва зеленила |
е чуо из уста поп-Спириних, да ће сутра однети сто форинти и метнути их у Швапску Шпоркасу на и |
, ако овако фурт устраје нећеш ништа ни однети до куће!!</p> <p>— О, жено, жено, часни те!...{S |
им се вратила и донела мачка кога одмах однеше и затворише у „шпајз“, одмах је салетеше с питањ |
нодушна кад јој, тако рећи, испред носа односе прилику?! — Тако је!{S} Истина је!{S} Али је и т |
ац сазнати још неке подробности које се односе на онај крупан догађај и видеће како сеоска „фам |
е топот коња или је од времена на време односи ветар и меша је са шумом узлелујане ритске трске |
га уверавао, да се то никако на њега не односи, јер њему тако што није никад у животу пасирало, |
ру, а додаје, да доказе о свему, што се односи на сукоб и следеће, чува при себи, и да ће исте |
<hi>комшије</hi> моје,“ а то се, знате односи на поп-Спирине.{S} Шта мислите!!{S} Би л’ вам то |
сме на себе ни да мисли, него куд овце, односно поверено му стадо, туд и он.{S} А знате, и ја с |
е писцу, да није добар познавалац људи, односно женских, а ако се међу читаоцима још и критичар |
руци Шаци својим саветима и упутствима односно тала и за то га је паметно било и позвати.{S} С |
у пасирало, премда је он један обешењак односно женских.{S} Он тера само „хец“, од дуга времена |
ма постала у овом селу али је добротом (односно: пакошћу) Шаце брице публикована у Велико-Бечке |
>Прошло је неколико дана после овога, а одношаји се не само да нису ни мало побољшали, него су |
ако <pb n="417" /> ми Јулу не дате, ја одо’ у солдате од своје воље... а и оч’о би’, сунца ми! |
ти, и то баш ни од чега другог него баш одо те воде, па черес тога ја и дан-данас мало пијем во |
да ме уплаши, па ме вреба! — вели Јула, одобровољена, слатким и меким гласом.</p> <p>— А јао, к |
ето признајем! — попушта фрау-Габриела одобровољена и задовољна што примајући укоре и савете, |
{S} А поп Спири дође напослетку смешно, одобровољи се па вели:{S} Иди бестрага! а госпоја Сида |
онда ланути, обешењак један!“ А кад се одобровољи, а он се најпре зацени као да хоће да кашље. |
адовољни а нарочито поп-Спира.{S} Он се одобровољио и не тражи више <pb n="53" /> његову крв.{S |
бештија!</p> <p>— Боже, они сироти брже одовуд него одонуд, — вели Меланија.</p> <p>— А шта је |
било кад је видео то.{S} Није могао да одоли срцу и да буде послушан порукама гђе Сиде, него ј |
ту свога рођења) фрау-Габриелину кућу и одомаћио се у другој једној кући, где су с њим сви задо |
чизме!?{S} А ди ти је сад?</p> <p>— Хе, одонда и нисам више вид’о талира, — вели тужно Нића.</p |
ц остао на старом свом месту.{S} И тако одонда је сваки Иђошанин фрај на скели и на ћуприји и с |
а ми ви опет кажете.</p> <p>— Па зар ти одондак фурт ту стојиш?!!{S} О дете, дете!{S} Ајд’ затв |
кад продаје коње.{S} То је Иђошко право одондак.“ — Тако онај приповеда, а они око њега зинули |
вас сам је, слатка мамо, и научила — па одономад ме подсетили на њу.</p> <p>— Ту песму више да |
а, мамо... из Бачке песма, певали су је одономад Бачки рисари!</p> <p>— Та знам, знам; ал’ отку |
Та јесте! — упаде гђа Перса. — Ето баш одономад чита ми Меланија, како је једна <pb n="109" /> |
те воле вашу Јулу.{S} Баш мени самој је одономадне казала, како вам завиди, што имате тако вред |
кућом опет скупили око једнога који се одономадне вратио из Бечкерека — камо је одвезао био не |
ни!) Опет ће ме задржати од посла к’о и одономадне, — вели гђа Сока, пред којом стојаше једна г |
о жишка, па ће да полоче сву маст к’о и одономадне што се почастио!</p> <p>Али то није био мача |
да је она засад татина и мамина, а оно одономадне да је у љутини казала.</p> <p>И, доиста, сут |
ца.</p> <p>— Да, вид’ла сам га канда ту одономадне.</p> <p>— Јесте, рано, нема га већ седам оса |
<p>— Боже, они сироти брже одовуд него одонуд, — вели Меланија.</p> <p>— А шта је то било, Бог |
ти брада, к’о да је никад ниси ни имао; одоше лепо и брада и бркови!</p> <p>— Даће Бог, па ће в |
ла тамо напољу! — вели му бирташица кад одоше путници. — Ти си опет точио, а?</p> <p>— Нисам то |
отив тога, и гости се дигоше од стола и одоше на спавање.{S} Поп-Ћири дадоше гостинску собу а п |
под руке и оставише пуну авлију паора и одоше у кућу међ ноблес где им је и место.</p> <p>А ниј |
Сутра дан пре подне и један и други поп одоше пред Његово Преосвештенство, јер је овај хтео да |
<p>— Тако нешто!{S} Дакле ајде.</p> <p>Одоше обојица у побочну собу.{S} Док су се она тамо заб |
} Збогом! и кочијаш потера коње.</p> <p>Одоше кола с путником, а деца осташе дерући се из свег |
ви не удајете!..., Ал’ како је мени!... одранила је, што кажу, од малена... па сад... — па се о |
i> до сад што сте ме, то јест, родили и одранили к’о сина!{S} Имам ја, фала Богу, две здраве ру |
</p> <p>— Та јесте, све су га обрстом и одранили у богословији, — хтеде гђа Сида да рекне, али, |
а лорфа удати за оног гољу?{S} Је су л’ одредили термин за сватове?</p> <p>— Кажу, гнедиге, там |
сваки уморан човек коме је благи Творац одредио ноћ за одмор и спавање, и захркао је и није при |
S} Старо вино у подруму прегледано је и одређено да се точи докле и један из весеља тражио буде |
му полетеле у вис.{S} Али се нико није одрекао свога потписа; „каква су да су, — што каз’о Нов |
то парохијанин био који би своме пароху одрекао кола!{S} Али сад у Новембру месецу слабо ко и п |
послетку није мало смирио и оставио јој одрешене руке, да она сама својом женском вештином изви |
оспођицама на селу, — вели Пера коме се одрешио језик. — Или управо: варошке су према онима са |
је био стари Србенда.{S} Кад је требало одрешити кесу и показати се шта је попина кућа, није жа |
, наша госпоја Јуда тамо немачки, па се одродила, па српски ни бекнути.</p> <p>— Јест, научила, |
ећ срамота какав је.{S} Изгледа чупав и одрпан к’о бојтарова капа.{S} Лаку ноћ!“</p> <p>Док мал |
о сам треб’о, а и сам мислио, него и ја одседнем код ченејског попа.</p> <p>— Знам га, што има |
ки трговци што једу путер и земичке кад одседну ту.{S} Једном речи, то и није била она права би |
ит.</p> <p>— Па то сте ваљ’да у биртији одсели?</p> <p>— Наравно.</p> <p>— Ех „наравно“!{S} Как |
е кућне чељади, или из комшилука ко, не одсече крадом свинчету опрљено ухо или реп, јер то и је |
кле, то било? — рече гђа натарошевица и одсече и себи кришку диње. — И ја огладнила чисто од љу |
ог пацова коме је пре толико година реп одсечен кад је касапин једном изненада <pb n="82" /> ба |
је спрам месечине печена.{S} Оволико ће одскакати од земље од оне њене пакости, бештија дебела, |
д’о талира, — вели тужно Нића.</p> <p>— Одскитала, — вели друга комшиница,- — за неким шкадруно |
екана к’о душа.{S} Гледај само, како је одскочила к’о федери у канабету!{S} Једна лепота!{S} Бо |
е чисто срце награђено, па зато је тако одскочио, да срце покрије и одликује.{S} Та колајне и в |
али их не преврну него само гурну и она одскочише у страну.{S} А фрау-Габриела се сва занела сл |
дете пред њим самим да хвали — овде је одступио од тога принципа и похвалио гужвару.</p> <p>— |
к, пређе са свим на страну поп-Ћирину и одсудно и скоро отворено стане против поп-Спире.{S} А н |
јица негде на путу.{S} Да нису тих дана одсуствовали, Бог зна да ли би било свега тога па нарав |
, (за које је држао да су већ готови да оду ђаволу у торбу), бити најбоље да сада купи што кори |
да су вребали прилику, да му се некако одуже; али он је, не марећи много за подвиге јунаштва, |
ним, ај?! — вели Нића, задовољан што се одужио Ракили за Какаш-Верку и завршује и вечеру и разг |
дило.{S} Знаш, кад ми се овај мој језик одузме и изда ме од пића — нек ми се, велим, онај свиње |
— смеје се поп Спира. — Ми смо се дуго одупирали и кварили ал’ девојка га хоће; њега па њега.. |
које је у стању да му се <pb n="75" /> одупре, само кад је он онако обешењачки, онако по његов |
ноге.{S} Нека иде бестрага, казаћу, да одустајем и праштам великодушно нанету ми обиду.</p> <p |
је поп Спира дао поп-Ћири само да овај одустане од тужбе и процеса.{S} Све су то знале и свако |
<hi>буне</hi>“ и <hi>Клићана!</hi> Него одфикари ти онако по паворски комад један.{S} Ко зна у |
И сад и ако је факација он се сваки дан одшета до школе и цуња по авлији, и дозове децу да му п |
pb n="0_8" /> <div type="titlepage"> <p>ОДШТАМПАНО ИЗ БРАНКОВА КОЛА</p> </div> </front> <body> |
ко би их једно до другога укопали и сви ожалили и цвећем им гробове засадили, а њих спевале пао |
дође жао, што сам <pb n="21" /> га тако ожалостила, па проклињем и себе и шприц-крофне.</p> <p> |
„усопшчега“ на даћу.{S} Ту су скупљене ожалошћене комшије и неутешни рођаци, и они што су задо |
е са мамузама и поклонити ждребе кад се ождреби стари Пирош и да ће му дати дугачак бич са крат |
ним клирицима и кандидатима, него да се ожене њима.{S} Лепе оне, а лепе и парохије, — узеше се |
О Боже, подрж’ још који дан, да га баба ожени лепо!“ А кад је дочекала и то, и оженила Гавру, а |
ајмлађе унуче Савицу и сад њега чека да ожени. „Видећете само,“ говорио је Палчика, „ја сам мал |
буде девер; то јест, ономе који се први ожени, да онај други буде девер.</p> <milestone unit="s |
ожени лепо!“ А кад је дочекала и то, и оженила Гавру, а она после остави Гавру к’о да га никад |
свршили пре двадесет и више година.{S} Оженили су се из истога места, у коме данас попују.{S} |
у том селу, још откако су се оженили, а оженили су се, чим су свршили у Карловцима богословију, |
одавно су у том селу, још откако су се оженили, а оженили су се, чим су свршили у Карловцима б |
приме и тај усмено саопштен им услов и оженили су се, јер чак и црквењак, предшественик данашњ |
ето, тој песми има да благодари, што се оженио својом садашњом супругом.{S} Приповедање старога |
о <pb n="13" /> они, који се буду хтели оженити тим двема лепотицама.{S} Шта је, дакле, и остал |
ило је цигурно моје; и како сам се мого оженити! </p> <p>— Знам, чула сам за твоја чуда и покор |
малерозан човек, преживеће та све нас, ожениће и Савицу и посашиваће и праунуцима гаћице — а п |
се жени имело Јула —</p> <p>— А зар си ожењен већ?</p> <p>— Та, знате, код нас паора како је.. |
јутарњи сан.</p> <p>Снива, а он као већ ожењен баш оном истом Арсином пуницом, оном Савком, па |
гати за јесенас, каже паор.{S} Како сте ожењени, могли би одмах —</p> <p>— А, извин’те, — упаде |
према се и у једној и у другој кући.{S} Озбиљан и један и други поп; и једног и другог спопала |
та учешћа у непријатељству које је тако озбиљан вид узело.</p> <p>А Шаца и Јула?...{S} И њихова |
вели Јула а дигла обрве и направила се озбиљна и строга.</p> <p>— Не—ћу!</p> <p>— Но, леп си м |
ече поп Ћира и подиже обрве, а доби две озбиљне бразде око ноздрва — јесам ли се, то јест, добр |
а нас —</p> <p>— А шта говоре? — запита озбиљно поп Спира и седе, а устао је био да иде поп-Ћир |
равда себе, ал’ опет на крај краја, кад озбиљно промисли, па шта је то тако баш страшно казао; |
се срце цепало, намршти се, и запита је озбиљно:</p> <p>— А каква ти је то песма?</p> <p>— Па п |
не знам у чијој авлији.{S} Јули жао баш озбиљно.{S} Час криви, час правда себе, ал’ опет на кра |
ка тетка-Макро, поздрав’те.</p> <p>— Е, оздравићу ја, рано, кад ме пронесу великим сокаком, — в |
ћете назепсти, па —</p> <p>— Е, па нека озебем!</p> <p>— Е, ал’ можете се и разболети!</p> <p>— |
</p> <p>— ’хоћу, мамо.</p> <p>— Да ниси озебла, рано? ’хоћеш да ти дам моју „шлофкапу“?</p> <p> |
ту све до друге године до лета кад дрво озелени листом и кад се накити миријадама дудова плода. |
ледајући расејано за њом. — Ајте, децо, озепшћете!{S} А <pb n="289" /> ти, Меланија, чедо, ти ћ |
ти само унцута једног! — вели Јула сва ознојена и зајапурена, па не може још да дође к себи од |
у лево у земљу, па све везе, док се не озноји испод носа, па добије к’о неке мале брчиће као о |
n="394" /> носића и испод очију сва се ознојила.{S} Али сватови навалише и она мораде да проду |
а уморићете се, фрајла-Јулијана!{S} Ето ознојили сте се,.. па ћете назепсти, па —</p> <p>— Е, п |
ајзлибана...{S} И ко га је измислио!{S} Ознтрогере му швапске!...</p> <milestone unit="subSecti |
спомињат’ мајку:</l> <l>Ој мајко моја, ој него моја!“</l> </quote> <p>— Ајд’ девере, ајд’ злат |
ежне биле?</l> <l>Куда ћеш!{S} Врат’ се ој!</l> <l>„Из света зар је момче</l> <l>Од <hi>мајке</ |
стере,</l> <l>Од садиплатна пут.</l> <l>Ој, с Богом, красна душо,</l> <l>Па срећна довек буди,< |
>Онда ћеш своју спомињат’ мајку:</l> <l>Ој мајко моја, ој него моја!“</l> </quote> <p>— Ајд’ де |
а наставља још тужније:</p> <quote> <l>„Ој, Бога вам три млада дротара!</l> <l>Поздрав’те ми мо |
’ш да натучем свилен шешир прико десног ока, па чизме на боре на ноге, па стиву лулу пустим на |
брише сузе.{S} Гледа је гђа Сида испод ока и није јој право.</p> <p>— Ти си опет дочепала какв |
е под шоље па пију кафу а једнако испод ока гледају на девојке и на учитеља.{S} Госпоја Перса б |
итски.{S} Један ме отоич уј’о баш испод ока, тако, да ме је из најтврђег сна пробудио, обешењак |
а, неким вергловима, да цео шор не може ока да склопи.</p> <p>— Па што су ти се завезала уста, |
и прозор и леже у кревет, али не склопи ока и не заспа целе те ноћи.{S} А и што ће јој спавање |
се вратио кући, легао и дуго није могао ока склопити, а два дана још после тога брујале му гајд |
ек хладном водом полио.{S} Стала је као окамењена, па није знала ни речи да каже.{S} Било јој ј |
е гђа Перса на један мах пребледе и као окамењена посматраше гђу Сиду шта ради.{S} То је примет |
да се попне у кола; обоје застадоше као окамењени, јер обоје спазише у колима поп-Спиру, огрнут |
Хоћете л’ да вам помогнем?</p> <p>— Та окан’те се ви мене!{S} Шта сте ме заокупили ту! — обрец |
Биле су то неке старе контрафе са црним оквирима; неке тице на дрвећу са природним прилепљеним |
а мирише од силна јоргована, а сво село окићено селеном, јоргованима и врбовим гранчицама јер ј |
је отрчала у комшилук да позајми часком оклагију; њихова се скрхала прекјуче кад је мама била н |
безбожног Голоса који је напаствовао и оклеветао невину Геновеву. „Ти си опет читала ону прокл |
неких тридесет ситних сребрних пуцета, око врата свилена црвена поша а на њој златом извезен с |
Пола јој је мисли било овамо код куће, око шпархерта а пола чак у трећем сокаку око оног дућан |
ло у ходнику очекујућ, да изведу младу, око које се скупило сијасет другарица и рођака, које јо |
анде напоље, или се купе <pb n="388" /> око ватре где стоји Аркадија црквењак и његов помоћник |
да су га одвели у шупу да се испава, а око гајди му се сад деца отимају, вуку их по авлији и д |
реда дугмади и закопчавао га до горе, а око врата обавијао два до три пут шарену цицану мараму |
тестамент његов, — замерићу се свету, а око послушам свет, замерићу се њемукана!{S} А увек сам |
е певала сва је чисто горела од стида а око <pb n="394" /> носића и испод очију сва се ознојила |
их дрвета пред кућом једна млада жена а око ње дечица.{S} Једно држаше на крилу, друго и треће |
ила очи, сва неутешна и несрећна огледа око себе. — „Утешите се, фрајлице, нисте ви једина коју |
опет се стрефи па по некој замакнем за око...{S} Ено баш у Татићевом шору, она Арсина пуница, |
и?{S} Деде, немојте обилазити као мачка око вреле кобасице!</p> <p>— Но, па ако сте ви старији |
иза себе.{S} Па док се домаћица забавља око оне што цврчи у великој гвозденој шерпењи и преврће |
е на кацу, па им траје до новога а нама око Сретенија нестане, па морамо да купујемо купуса с п |
сто где је вранац стајао, па пуно света око њега — а сада све пусто, нигде никога, само покисле |
чује зујање и треперење вилиних коњица око оних силних бикова у лејама и силно лупање у грудим |
бенице.{S} Уз бунар је стајао нов валов око кога се непрестано гуркала и џакала живина а нарочи |
после подне одмах по Божићу, кад је рад око спреме најживље и најжурније отаљаван, — кад ће се |
ра, непомичан на свом месту, док се све око њега љуља као таласи на узбурканом мору.{S} Све се |
подиже обрве, а доби две озбиљне бразде око ноздрва — јесам ли се, то јест, добро атресир’о, и |
еланија се све више пењала.{S} Знала је око Пере тако вешто и умиљато да се понаша, да му је ве |
— да вам не умем каз‘ти...{S} А госпоје око мене <pb n="377" /> па све кажеду:{S} Та умирите се |
су рођаке још нешто шушкале и опремале око Јуле код кола и тражиле још неке хорнодле и пчиоде, |
е? — запита фрау Габриела одједаред оне око себе кад јој се досадило ћутање. — Но, и ви сте ми |
кашљање и зевање, гунђање и саветовање око запећка и банка.{S} Омладина у кујни а остарина на |
ршила, одахнула је душом и осетила шире око врата.{S} Стидела се свога дотадањег страховања и х |
ао таласи на узбурканом мору.{S} Све се око њега за столом мења, једини он седи непроменљив.{S} |
ам га наш’о! — извињавам се ја а све се око мене окреће к’о у каквој полки.{S} До-до-дошло ми, |
во ћеретање и кикотање концентрисало се око огњишта, а кашљање и зевање, гунђање и саветовање о |
и немојте крећати у јутру, него пођите око подне, па онда морате ноћити у Ченеју код господин- |
е гурају и претурују и падају на тртице око чанка с кашом.</p> <p>— А где је мати? — запитаће п |
on" /> <p>Ујутру рано кренуше се кола и око подне стигоше у Темишвар.</p> <p>Сутра дан пре подн |
је и своје топлине, — бар око огњишта и око банка и запећка; јер сво ћеретање и кикотање концен |
не, који је висила на завидној висини и око које су поваздан обилазиле, гледале, шклоцале зубим |
ера који се већ почео знојити по челу и око себе помало све у дупликату виђати.</p> <p>— Ајте ј |
оји хркаше <pb n="174" /> и брзо огради око њега дивну кућу од тврда материјала, а без интабула |
/p> <p>Пред петом се кућом опет скупили око једнога који се одономадне вратио из Бечкерека — ка |
аклано свинче и греју задовољни укућани око ватре.{S} Букти слама посута по свинчету које се пр |
ћаш ли се оног сата,</l> <l>Кад си мени око врата</l> <l>Бјеле руке савила?</l> <l>И кријући тв |
одондак.“ — Тако онај приповеда, а они око њега зинули па слушају; по неки још четврт сахата о |
у, а међу тим само вреба, и на што баци око — то је већ сигурно његово.{S} Па чим зграби а он б |
гра коло, брује гајде, а дечурлија трчи око кола или вија једно друго и провлачи се између игра |
атове?</p> <p>— Кажу, гнедиге, тамо чак око Ђурђева дана.</p> <p>— Тхе, а шта зна!{S} Што кажу: |
можемо! — вели поп Ћира омотавајући шал око врата. — Е, па сад, драги домаћине, да се растајемо |
атно наградила негдашњи труд поп-Спирин око њих.{S} Увек је под њим било брбљавих патака и пачи |
S} И сан стаде плести своје танко ткиво око Ниће боктера који хркаше <pb n="174" /> и брзо огра |
полако прилети плоту, погледа страшљиво око себе, па се примаче и завири у комшиску башту.{S} В |
е у стању је само женско оштро соколово око (па чак и кад наочари понесе!) да примети, а гђа Си |
вели и одлази даље. — А сутра дан, тако око фруштука, метне у цегер двоје маказе, велике и мале |
ак и разговор између попова био је тако око девет часова.{S} Тога истога дана после подне, прип |
гим читаоцима</hi> </p> <p>У среду тако око десет сахати, баш кад се господин нотарош кретао у |
рошевица, између осталога, да није само око тога било, чију ће ћер узети?{S} То би му, — каже, |
сад уз ту кућу и помагала јој свесрдно око спреме дарова и свега; била је, што кажу, и печена |
е наслонила на мотику па гледа зачуђено око себе по дрвећу као да их призива себи за сведоке ов |
а очи па убрза поред њега, али га оштро око ча-Нићино ипак познаде.</p> <p>— ’Бројтро, брицо! — |
се.{S} И да је г. Пера само имао вешто око, да разазна чисто злато од лажна варка и да је био |
и безбедно место, где седне, обвије реп око ногу, зажмири па ћути.{S} А гђа Перса га нађе па га |
ме своје поезије и своје топлине, — бар око огњишта и око банка и запећка; јер сво ћеретање и к |
ред диже да види, вели, коње, или колут око месеца, на ком су крају штапци или какво ће време с |
и брзо притисну, као да хтеде натраг у око <pb n="419" /> повратити, ону сузу, што му заблиста |
су се људи претворили у уво а девојке у око, па га слушали и гледали и уживали у појању и персо |
ко шпархерта а пола чак у трећем сокаку око оног дућана тамо где виси онај бели пешкир и где се |
луша.{S} Дува на нос, окреће стиву лулу око камиша и шета се по соби и застајкује сваки час; ра |
не истера да нахрани свиње које грокћу око врата и опомињу укућане.</p> <p>Све је то Пера Тоци |
та не би’ му био боктер ни у самом Бечу око цареве палате, а камо л’ у овим кавоним селу!{S} Ал |
тише бабе; и што онако ирошки носи пошу око врата, како рекоше девојке — да је, дакле, тај путн |
колима, да мора да је нежењен, јер пошу око врата носи баш ирошки; један му крај све лепеће пре |
душанку вишњеве боје, веза свилену пошу око врата, а према томе и остало одело није било постид |
н се и не мисли овде на селу заробити и оковати, него чека само то, да му умре нека стара богат |
ине!</p> <p>— Ах, госпођице, овако лепа околина, (па показа на њих две,) коме да се не допадне! |
аки’ романтиш предела у ову равницу без околине!</p> <p>— Ах, госпођице, овако лепа околина, (п |
арао, познавао неколико вештица у том и околним местима, био посредник између угодника Божјих и |
штенским стазама, а у исто време бодрим оком пази, да ко од облапорне кућне чељади, или из комш |
танци престадоше, јер се на Јулу оштрим оком мотрило као на сваког кривца.{S} За то је и заволе |
тво, па не знаш где пре да се зауставиш оком и погледом!{S} Домаћин и гост се зауставише на авл |
/hi> Голијата, онда после оваког срећно окончаног дјела могу и <hi>ја</hi> казати са царем Дави |
ерберин,... унцут је он! — вели Јула, а окопава све што јој под мотичицу дође.</p> <p>— Фрајла- |
шта је његово.{S} Он нити га сеје, нити окопава, па опет њему добро; његову кукурузу не може да |
рад мотичицом, али шта је радила и шта окопавала, то ни она сама није знала.</p> <p>А Шаца узе |
: „Куда, Совро?“ а он им вели: „Идем да окопам ку’руз!“ А умео је ђаволски лепо да свира и да н |
{S} Али и јесте била башта уређена; све окопано, оплевљено, увек заливено, као каква променада! |
домаћин, — и мало сува језика, и једну окрајку ’леба.</p> <p>И докле Ђука спрема за Нићу, овај |
е лето,“ рекла би тек вредна домаћица, „окрач’о дан.{S} Таман опереш судове, а оно се већ и смр |
и, а на балу је увек била малерозна.{S} Окрене ли је само двапут тенцер по сали, — њој се мора |
че шешир на очи, а он се по два сата не окрене, него само виче и шиба коње а све лети блато на |
о Вла’ на рибу,“ вели јој Нића па па се окрене мало на леђа да се мало одмори, а она га погледа |
да је други крив.{S} Па бар да се чешће окрене, ајде-де; него кад натуче шешир на очи, а он се |
у окренула леђа.{S} Мало мало па се тек окрене на њ па га лепо погледа, а једнако меси живо и ж |
ом, опет их оставила ту!{S} Док се само окренеш, окрену наопако кућу ови млађи!</p> <p>— Е, дак |
их оставила ту!{S} Док се само окренеш, окрену наопако кућу ови млађи!</p> <p>— Е, дакле, лаку |
госпоја Перса!“...{S} И зар мислите, — окрену се гђи натарошевици, — да сам је умирила?...{S} |
значајно једно „О!“ а за тим поп Спира окрену кашику на учитељеву страну: — Извол’те, служите |
рипада велика кашика, — рече гђа Сида и окрену кашику на г.{S}-Перину страну.</p> <p>Г. Пера из |
> <p>— О молим, молим, — вели г. Пера и окрену кашику на страну гђе Сиде.</p> <p>— А не, госту |
ти, али је сујеверна гђа Сида прекиде и окрену разговор на другу страну, и фрау-Габриела настав |
у воде, прекрстила јастук, али му одмах окрену другу страну, да би и Шаца снивао њу као она њег |
мо, госпоја-Јуло...{S} Па, Радо, — рече окренув се кочијашу, — можемо л већ? — рече и ижљуби де |
је добра машамода и да има укуса, па је окренула главу лево и гледала стидљиво у земљу и играла |
о гледа како је вредна.{S} А она се као окренула, па га <pb n="175" /> онако лепо гледа и пита: |
ова баба, као меси у наћвама хлеб па му окренула леђа.{S} Мало мало па се тек окрене на њ па га |
а дохвати својом тако несретно да му је окренуо доњу вилицу чак на леђа!{S} Једва је Софра бриц |
ваљда својим очима и ушима; по неки се окренуо у пола олтару па направио шаком као неки заклон |
нда чешљате перје? — запита Нића, да би окренуо разговор на другу тему. — Ај?</p> <p>— Јесте, — |
а у поп-Спириној кући, куд се год човек окренуо, могао је да види све сама нека кандила. — и он |
стаде опет тишина.{S} Ослушкују обојица окренути поп-Ћириној соби.</p> <p>— Оче Ћиро, — викну м |
м јој крива, што јој се ћерка не уме ни окренути!{S} А кад је совјетујем: „Воспитавајте дете, г |
е.</p> <p>Онда се тргну сви и ослушкују окренути кујни, а баба вели:</p> <p>— Иди види, да се о |
говорила!{S} Нема га! — вели, а уво јој окренуто комшијској башти. — Јао крста, не знам да су м |
ти.{S} Кад пусти глас па запева, сви се окренуше левој певници, да виде ко то пева?{S} И стари |
једну празну чашу коју је дигла и стала окретати и разгледати према прозору, па за тим хукну у |
рече и полете из баште, која јој се сва окреташе.{S} Силно полете да побегне, тако силно, да се |
а па и опет погледа у Перу који се само окреташе час једној час другој попадији.</p> <p>— Та, т |
руго, хладније вино.</p> <p>А за тим се окрете поп-Ћири, да му одговори на питање колико је дан |
, то јест, понудити, — рече поп Спира и окрете се госту. — И донеси столицу једну, две столице |
} Збиља, кад споменусте ручак, — рече и окрете се попу, — а јеси ли ти, Спиро, позвао за сутра |
се више дерало.{S} Путник се још једном окрете.{S} Био је већ далеко, али још могаше чути и вид |
љен.{S} Била је чак и варошка музика за окретне игре, а ни Совра гајдаш није фалио; само је он |
оп Спира је само слуша.{S} Дува на нос, окреће стиву лулу око камиша и шета се по соби и застај |
’о! — извињавам се ја а све се око мене окреће к’о у каквој полки.{S} До-до-дошло ми, у земљу д |
говори и гледа у онај писмени акт, или окреће плајваз, или намешта перо у држаљици, или тако м |
удри фали сваки своју,... а он се само окреће час једној час другој.{S} Младић, наравно, има о |
нека кандила. — и она што висе, и она у окрњеним чашама старога фазона, које се пре шездесет го |
S} Оног што увек залепи мали к’о младеж округао фластер на доњу вилицу, к’о бајаги боле га, има |
не и апотеке.</p> <p>Јуца је била мала, округла, румена и здрава као од брега одваљена, а Мелан |
правилима поетике) онако исто пуначка и округла као и негда још кад још није знала за ту, тако |
<pb n="245" /> све по кући задовољно и округло и дебело само што не грокће од дебљине.{S} Већ |
почела, — нареди гђа Сока Ефики, једној округлој <pb n="206" /> дунди белих трепавица, која је |
ији радо једу) и гледећи с леђа једру и округлу своју Савку, како живо меси и како се сва тресе |
ј ватре лонац с кукурузом који се онако окруњен, у зрну, кува, и шакама га једу укућани целога |
амена, а да се не осврне за њом и не да оку пријатна призора и уживања.{S} Шарени се од силних |
аш поглед на њу није измакао мом оштром оку!{S} Чувајте се, господин’ Перо!{S} Знате ли ви шта |
ног сокака... — рече и засја јој суза у оку. — Па за што да се срдимо...</p> <p>— И она... јест |
повратити, ону сузу, што му заблиста у оку. — Терај боље!</p> <p>— Хааа! — викну Рада на коње |
Гавру к’о да га никад није ни било, па окупи молити Бога да доживи да види Ђуру, средњега брат |
Бога ми, шта ту ваздан, а шта ме је ту окупио!{S} А њему онда пуне очи суза, па само намешта п |
</p> <p>— А шта ја опет и питам, — вели окуражени Нића; — та ето и наше Ракиле —</p> <p>—- Па н |
е побесни!{S} Персо, он... поп-Спира... окуражио се, па <hi>он</hi> декламује на <hi>словенски< |
рујте —</p> <p>— Зар је баш никад нисте окусили?</p> <p>— Тааа, није баш да нисам...{S} Јесам к |
оја служећи у неком виду цркви и олтару олакшава службу и Аркадији и која је стрчала, да је све |
официрске касине.{S} То му је Меланија олакшала приступ у те кругове.{S} Гђи Перси је особито |
а мама нек иде.</p> <p>— Јуцо, напред, олбрекц! — командира гђа Сида и залупи врата и пљуну за |
ој соби; за тим и један зимски капут са олињалом јаком од крзна и распараном поставом и напосле |
вонило већ.{S} А Господин Владика оде у олтар, па почео да служи.{S} Црквењак Аркадије, кад сиђ |
осподин Владика...{S} Ено ушли су сам у олтар, па почели да чинодејствују, да служе сами Јутрењ |
чима и ушима; по неки се окренуо у пола олтару па направио шаком као неки заклон од ува да чује |
ат му глас па приђе Северним Вратима на олтару и провири кроз њих, да види, ко је то?</p> <p>Та |
десет година беспрекорне службе цркви и олтару; тридесет година трудног апостолског рада у врто |
читељу, — па за што да не служе цркви и олтару!{S} А бар да не знам, да деца волу звонару; него |
ари и која служећи у неком виду цркви и олтару олакшава службу и Аркадији и која је стрчала, да |
за смиреност и ревност његову у служби олтару и звонари.{S} Назвао га је чак „столпом правосла |
.{S} Па и сам поп-Спира <pb n="41" /> у олтару (јер је његова чреда била) зачуди се кад чу неки |
, кад сиђе са звонаре, па виде, ко је у олтару, лепо се скамени човек већма, него кад му се на |
ио је све, кажем вам све од поп-Спире у олтару па до оне дечурлије што је поваздан на звонари и |
.{S} Из разговора је могао домаћин, поп Олуја приметити, да ни једном ни другом госту нису све |
, вама или господину Ћири?</p> <p>— Поп Олуја!!!{S} Та мени, мени да бо’ме!{S} Те још какви смо |
p> <p>— Е, чесњејши, — ословљава га поп Олуја, показујући му нову лулу, — а ви ми и не честитат |
да вам се не допада кајгана? — рече поп Олуја терајући густе димове на доле преко камиша на нов |
, врло, врло лепа, — вели задовољно поп Олуја и разгледа је, — а шта је коштала?</p> <p>— Шта ј |
дим у кратко.</p> <pb n="325" /> <p>Поп Олуја запали лулу, а поп Спира му исприповеди све. „И т |
, ха!</p> <p>— Ха ха ха! — смеје се поп-Олуја.</p> <p>— Е па сад лаку ноћ.{S} Бар ћу једаред ми |
говориш!{S} Шта говориш! — чуди се поп-Олуја. — <hi>Ништа</hi> ти ја, кажем ти, од свега тога |
лим вас, још само ово: коме је исти поп-Олуја већи пријатељ, вама или господину Ћири?</p> <p>— |
роха, оног, оног што га паори зову: <hi>Олуја</hi>, вашег и његовог пријатеља...{S} А ја таки и |
ак код гостољубног пароха ченејског поп-Олује названог.{S} У њој је врхунац заплета који се раз |
ише на једно пола сата на одмор код поп-Олује.</p> <p>— Но па како је било, како си прош’о? — з |
се и својих избавитеља, Аркадије и поп-Олује.{S} Аркадији је купио високе ботуше у којима ће с |
омен.{S} Такву исту лулу купио је и поп-Олуји, домаћину.</p> <p>— Боже мој, што ти је човек; не |
рочито патке и пачићи, а онај стари већ олупани валов био је привезан за доњи крај ђерма да се |
рну... врућина ми је.{S} Па запали мало омана... ено на’ћеш тамо на орману... поред штрикераја, |
пре, него све некако суморно, као нека омарина, па све у неком сутону; и тичице спавају, и шар |
ње јагањаца којима је почешће поп-Спира омастио брк.{S} Ту је даље у авлији био бунар са дивном |
са њом, по стародавном и лепом обичају, омастити брке сам домаћин.{S} После ће свинче разудити |
тако у висину, али неће моћи свога брка омастити.{S} То је остављено за укућане а по некад и за |
го безбедно место где ће моћи на тенани омастити брке.{S} А насртао је и на крупније ствари; ни |
па сад ајд’ иди!{S} Па кад га закољемо, омастићеш и ти бркове!{S} Биће кожурице у купусу, а доб |
познаш, ни онај ни дај Боже.{S} Сад је оматорио па се прозлио и полудио; па се или усићи и на |
ако је пакосно говорила гђа Перса, тако оматорио, да је поред кијања и кашљања почео већ да бац |
е <pb n="418" /> најлепше!“ И тако баба омекш’о па сад он највише ужива у мојој Јули, и већ, Бо |
ане сукње за рогаљ, момци мажу чизме да омекшају, а бабе траже дугмад и наливају зејтин у канди |
и то да је гђа Сида, као и свака мати, омекшала јако гледајући своје дете како јој из дан у да |
е школе!</p> <p>— Јесте, — вели Пера. — Омилитике, Догматике, ех —</p> <pb n="120" /> <p>— Шта |
ста, боме, и оволико.{S} А то је папина омиљена песма, јербо зна она и модерн песме, је ли, Ник |
их домаћин, кад домаћица унесе кајгану, омиљено путничко јело. — Извол’те, чесњејши, дед’ Спиро |
на то швапско печење и чекао је гужвару омиљено своје јело:</p> <p>— Не марим ти ја за те покен |
кућана изазван шалама и досеткама свуда омиљенога старога Пере из Старога села Кера.</p> <p>И п |
р, да забашури, па засвирала и запевала омиљену папину песму: „Сјајни мјесец иза горе“, па тако |
тављала клавир и није смела да свира ни омиљену поп-Ћирину песму „Сјајни месец иза горе“ јер по |
стиво из оџака, а у томе му иде на руку омирски смех укућана изазван шалама и досеткама свуда о |
ње и саветовање око запећка и банка.{S} Омладина у кујни а остарина на банку или иза запећка пр |
у Србију донесе по неки тестераш.{S} А омладина, фрајла Јула и фрајла Меланија, само се цмачу |
/p> <p>Старији и не устадоше од стола а омладина се ухвати у коло.{S} Свирало је пет гајдаша; д |
реходницу</title> коју је издала Српска Омладина.</p> <p>— Ја ћу вас молити за ову трећу књигу |
зражавао о садашњој младежи, управо <hi>Омладини</hi> која је предлагала да се свакоме каже: <h |
коса лепа, смеђа, пала на рамена онако омладински, а раздељена по среди онако богословски, а к |
едан млад поп кроз Бачку враћајући се с омладинског скупа.{S} Био је леп летњи дан.{S} Кола су |
аче са Амором од гипса покрај њих; неки Омладинци у душанкама са дугом косом <pb n="113" /> и р |
p> <p>— А, знам, и мој Шандор је посл’о Омладинцима поздрав с још некима!...{S} Откад вас нисам |
p> <p>— Можемо, можемо! — вели поп Ћира омотавајући шал око врата. — Е, па сад, драги домаћине, |
напослетку.</p> <p>Мрак је притиснуо и омотао све.{S} Нема месечине.{S} А и што ће је вечерас, |
него једнако потпирује пламен мрзости и омразе.</p> <p>— Шта?!{S} Зар онај паоренда и даље да б |
Ах, не, не!{S} Ти си страшна кад неког омрзнеш.</p> <p>— Није нег’ да се још измирим ваљ’да!{S |
о је пре волео Јулу, толеко је сад више омрзну.{S} Па како је био даровит за стихове (они многи |
па и то: откад је управо фрау-Габриела омрзнула на фрау-Цвечкенмајерку.</p> <p>— Није то било, |
није могла да заборави фрау-Габриела и омрзнула је и на Цвечкенмајерку и на гђа-Персу и на све |
да се Јула попина и Шаца радо гледају — омрзнуо га је Тима још страшније, јер се и њему јако до |
асловац је <hi>његова сопственост</hi>, он га је купио и донео.{S} Да га питам ко руши правосла |
увек.</p> <p>— Не разумем те!...{S} А, он?</p> <p>— Он се извук’о.{S} Ја сам <hi>повук’о</hi>, |
ови учитељ, господин Пера —</p> <p>— А, он!...{S} Не мора —</p> <p>— Може, је ли, коју ’хоће?</ |
Та добри су; — вели Јула, — само Рада, он мало...{S} А јес’ пољубио господин-попу у руку, и за |
је нека ти уфате и даду њиховог мачка, он је већ чувен мајстор за пацове.{S} Ајд, иди сад.{S} |
куд.{S} И кад сад г. попи требају кола, он се и повезе на њима, јер који би то парохијанин био |
илова подрума. — Што се Нића каплицира, он мора то и наћи,... не сме фалити!</p> <p>— Па како н |
ко Аркадија... како с њим?</p> <p>— Та, он ми је већ кудикамо поузданији, па њему сам већ смео |
д пева.{S} Тако данас, тако сутра, еле, он се некако тако навикне, па му чудан дан кад не оде с |
прилична разлика.{S} И за то је, дакле, он себе сматрао за бољу прилику и партију једној свеште |
е у шлајпик и тури га за сару од чизме, он им се заблагодарио лепо.</p> <p>— Па, фала вама,који |
м говору, и не могу участвовати.{S} Не, он је био од оних који су с почетка неспретне ћуталице, |
амо „хец“, од дуга времена.{S} А иначе, он се и не мисли овде на селу заробити и оковати, него |
свађали, а чим је чуо неку лупу у соби, он је побегао на звонару, да не би био у неприлици, уз |
стара богата стрина, па кад је наследи, он ће одмах у варош, а тамо ће имати на сваки прст по д |
мишеви до миле воље шетати и трчкарати, он је само себе склањао.{S} Пацова се бојао а мишеви оп |
поп-Ћира.</p> <p>— Не да се поправити, он тера своје: „Тера Јела што је започела,“ — вели госп |
Па како је био интимнији са поп-Спиром, он га напослетку и запита, кад осташе једно кратко врем |
сто мислио и поп Спира: „Чивутин један, он се вози за пет а ја за десет сребра.{S} Увек се он т |
што тамо не би био комотан, а вели он, он и не рачуна да једе, ако не сме да се наслони на јед |
је.{S} Кад је поп-Спира добре воље био, он је уживао у свирци па ма то биле и швапске арије, а |
Мој чесњејши пријатељ, господин Кирило, он је, ето на примјер, узео парохову кћер, кћер предшес |
а зар ту човек да не побесни!{S} Персо, он... поп-Спира... окуражио се, па <hi>он</hi> декламуј |
што је већ неколико пута и заслужио то, он још одликован!...{S} Тек штогођ и од Екселенције!! — |
онај лопов, онај архилопов Нића боктер, он га је мор’о свему томе научити.{S} К’о мисли, у зава |
ла зове — но, та онај његов Шаца, јест, он баш да га обрија!{S} Баш он и нико други!{S} А ја би |
Кад су га опомињали да иде на дужност, он није хтео, него је слао сваког сата по неког млађег |
аставља мирнијим гласом: — А, кажеш,... он је богате фамилије... може да сврши и хирургију?</p> |
, а и попадија устала па се и она шета; он на горе, а она па доле.</p> <pb n="342" /> <p>— Не з |
кад се чини невешта, па се није бојао; он се само бојао оних дренових буџа које се дању по дућ |
пује коље успут и плаћа и пије алдумаш; он вас повезе а неки десети вас довезе, никад не знате |
р је то прилика за ону њену цвеклу?!{S} Он блед, а она с оним њеним паорским руменим образима — |
су му коњи — била би једна красота!{S} Он добро тера, до душе, ал’ и он не ваља.</p> <p>— Па к |
кав би то красан пар био да се узму!{S} Он леп висок, а она лепа и мало нижа; али жена и треба |
и и известити се код Ниће боктера...{S} Он, к’о што вам је познато, најбоље зна те ствари.</p> |
ле твога бабу, па ће он доћи опет...{S} Он воле бабу —</p> <p>— И маму воле?! — рече јецајући м |
може ићи у Беч да сврши хирургију...{S} Он ће остати да доброј стрини да шест недеља и да се ве |
ладика у село, а баш је била Недеља.{S} Он право у цркву на Јутрење, кад али још нема попе, а з |
ајкорисније дело благога Створитеља.{S} Он је сам заповедио да се тога дана ништа не ради и поб |
>Путници поседаше.{S} Нуде домаћина.{S} Он се извињава.</p> <p>— А фала, фала!{S} Ја, боме, сад |
А фурт се нешто смеју а особито она.{S} Он и којекако; снебива се сирома’ младић, па се чуди, ш |
кући задовољни а нарочито поп-Спира.{S} Он се одобровољио и не тражи више <pb n="53" /> његову |
аборавили, ево вам овај пукет цвећа.{S} Он нека вас подсети на моју молбу и на ваше обећање, — |
рски асистенат и није смео запевати.{S} Он је само тихо ударао у тамбуру, тихо као зујање пчела |
м ћемо с тога и ми врло кратки бити.{S} Он је био нешто сасвим друго.{S} Био је идеал правог до |
погодите, имаћете комендије саш њим.{S} Он има један луд <pb n="270" /> обичај; воле, нег’ Бог |
ра Аверкија, насликана масном бојом.{S} Он насликан <pb n="101" /> са врло благим изразом лица |
в јакобинац са својом црвеном капом.{S} Он један, а оне толике!{S} Праве мормонске фамилије! — |
о таки њен мачак „Хер-Катер“ назван.{S} Он се никако није могао да прилагоди таквом животу, јер |
кукуруз, онда се зна шта је његово.{S} Он нити га сеје, нити окопава, па опет њему добро; њего |
" /> <p>Са Пером је све готово било.{S} Он је добио за ђакона у оближњој вароши Б**.{S} Најмио |
о је писца врло <pb n="219" /> рано.{S} Он (т. ј.{S} Аркадија) био је тамо пред вратима и чуо и |
дмах скида чизме па их меће на штап.{S} Он је Шацин друг из детињства, кроз све основне и пола |
била права тетка само Шаци хирургу.{S} Он се, до душе, звао хирург, али то је још једнако само |
пасти све попове који му шака падну.{S} Он се у два маха славно користио гостопримством у кући |
} Срела се с њим само једном у шору.{S} Он прошао па јој се јавља, али учтиво, хладно се јавља, |
е он један обешењак односно женских.{S} Он тера само „хец“, од дуга времена.{S} А иначе, он се |
било да узмемо Раду Карабаша?{S} Ај?{S} Он баш лепе коње држи!</p> <p>— Ху, та ман’те га бестра |
ш ти бити, Перо, кад велик порастеш?{S} Он каже: „Ја ћу звонар бити“ — А ти, Иво? „И ја,“ каже |
е?</p> <p>— Или ја? — вели гђа Перса. — Он га је први дочепао и одвео био својој кући.</p> <p>— |
се то много к’о Совре гајдаша суша!“ — Он понесе само гајде, па кад га запитају: „Куда, Совро? |
се међу читаоцима још и критичар нађе — он ће извесно додати: да сво даље понашање Јулино није |
а нашега благочестија; а ако је момак — он ти се опет жени из другог ил’ трећег села, па се там |
ашу што је сада, то јест, у Темишвару — Он ће, знате, да се жени; па у Недељу ће да ту бидну св |
што се и упустила у разговоре.</p> <p>— Он да ме жали! — говори Јула онако за себе. — Ви’ш ти т |
ца а образе подиђе мала румен.</p> <p>— Он је за цело! — мишљаше у себи и хитно дотериваше косу |
>— Не разумем те!...{S} А, он?</p> <p>— Он се извук’о.{S} Ја сам <hi>повук’о</hi>, а он <hi>се |
уздахну, па стаде даље да копа. — Је л’ он само берберин,... унцут је он! — вели Јула, а окопав |
је крмача опрасила!?</p> <p>— Јест, ал’ он ми се прдачи —</p> <p>— Торњај ми се с очију, потпрд |
са свим луд.{S} Не знаш ко је луђи ил’ он, ил’ они његови бесни коњи.{S} Трезан, и Боже помози |
...{S} А и да има, велим, лопова — нит’ он може бежати, нит’ га ја могу овакав какав сам вијати |
„’хоћеш голубића, лопове један матори!“ он само ћути, зажмири очима, разглави вилице, заврне је |
кажем кад дођем: „Пинчили, пинчили“! а он, шпицпуб један мали, само шнуфује и кија и шмајхлује |
аман га упецаш и да кажеш: фала Богу! а он исклизи к’о чиков. — Ту се гђа Перса сетила свију не |
продуцир’о „<hi>цара Валтазара</hi>" а он „<hi>Перу из Старога села Кера</hi>“.{S} Та није бил |
диснотор (што ће рећи свињску даћу), а он прво пошље попа-Ћири од заклатог свинчета и кожурице |
извук’о.{S} Ја сам <hi>повук’о</hi>, а он <hi>се извук’о</hi>, к’о и увек што је.{S} Разумеш л |
вали просто: „Сине Перо“ или „Синко“, а он њих „отац“, „мати“, или „родитељи“.{S} Исповедио је |
и тамбуру; па кад Јула нешто запева, а он је прати тамбуром.{S} С почетка се Јула к’о и женира |
ваше диван јутарњи сан.</p> <p>Снива, а он као већ ожењен баш оном истом Арсином пуницом, оном |
ад одемо код Његовог Преосвештенства, а он нас лепо прими.{S} Поч’о нас је совјетовати... и, ве |
’те: „Не знам ја ништа од свега тога, а он, каж’те, нека докаже, да је то све <hi>тако</hi> бил |
ди господина или само обувена човека, а он се помами и све за штикле хвата зубима.</p> <p>— Про |
пролази једнако поред оног јоргована, а он је тужно гледа, па јој вели: „Јуло, видите ли како с |
.{S} Поред њега стоји пун бокал вина, а он, безобразник један пушта густе димове из поп-Спирине |
чења па га поп-Ћира спасао од батина, а он му онда из благодарности оправио сахат; а носили га |
код ње.{S} Чим сврши школске часове, а он ајд одмах к њима.{S} Ту седи у кругу своје будуће фа |
оварати се о томе, а кад једе грожђе, а он га опере у чаши, и не једе љуске, него их оставља у |
, па кад год хоће добра вина да пије, а он ето ти га па к мени. „Срдили се ви или не срдили, ја |
паметан човек већ хоће да век векује, а он гледа, до душе, на оно прво, али, Бога ми, још више |
себе, а после кад узме уздице у шаке, а он тера к’о луд!{S} Само викне: „Држ’те се, господари!“ |
и распирује још више, човек кад тоне, а он се онда, што кажу, и за сламку ’вата!{S} Али ја му п |
доцнио оно на <pb n="349" /> јутрење, а он, опет, уместо да оде на епитимију — а он добио црвен |
зи, да и онај пева, па ако овај неће, а он одма’ скида левчу, па тера с кола!{S} Каже он је „не |
био баш код самог господин... хе-хе, а он и није ту, него на путу, — вели Нића па врти главом. |
леда за њим, маше му марамом и улази, а он њој мане шеширом и залази у други сокак па све цупка |
ак је.{S} Кад те види да си у невољи, а он онда не зна ни за Бога ни за душу, већ к’о вели:{S} |
обешењак један!“ А кад се одобровољи, а он се најпре зацени као да хоће да кашље.{S} Колико је |
ар!{S} А кад смо изашли и пошли кући, а он највеселији од свију нас, па мене шаком по шеширу, п |
јде-де; него кад натуче шешир на очи, а он се по два сата не окрене, него само виче и шиба коње |
ги сокак; а кад савије у други сокак, а он још једаред погледа на врата, а она још стоји и глед |
а, па да временом буде од њега човек, а он — измишљава све којшта.{S} Та да је <hi>сто пути</hi |
летеше као бесни равним бачким путем, а он запева онако за себе, ради свога задовољства:</p> <q |
у Априлу да буду.</p> <p>— Па добро, а он нек да стрини и пола године!...{S} Далеко је, ал’ шт |
се туче успут.{S} Чим је мало ђорнут, а он ’хоће да пева.{S} Па што он сам ’хоће да пева, ајде- |
в, него коју прво нађе Жужу или Ержу, а он вели: „Шецко-једно“, (каже да му је све једно) па ку |
лао је све од куће, да му не сметају, а он остао сам код куће и преписао је и поштом послао.</p |
ј човек кад гођ учини какву лудорију, а он, уместо заслужене каштиге, получи незаслужену наград |
то ме једи!{S} Потпустио ону бештију, а он се извук’о отиш’о некуд на пут, а њу оставио да газд |
рив</hi>... и... пружим ја први руку, а он као — обешењак један! — не зна бајаги ди да метне <p |
уб — а ја једнако држим пружену руку, а он мени зуб у шаку па се ту рукујемо и — <hi>измиримо!< |
о би, да је среће, да је пример селу, а он се осушио већ од те несрећне љубавне чежње као какав |
жа и нуди и господина Перу на вечеру, а он ил’ прими понуду ил’ се учтиво извини, клања, рукује |
дни и други удри фали сваки своју,... а он се само окреће час једној час другој.{S} Младић, нар |
ма а њега оставили к’о никог његовог; а он кад се пробудио, једва су укућани га курталисали они |
је Шаца истеран из <hi>четвртог</hi> а он из <hi>петог</hi> разреда, и друго, што је <pb n="22 |
p> <p>Шаца отишао у <hi>мајсторе</hi> а он (Тима) у <hi>беамтере</hi>.{S} А то је, мислим, прил |
Да га питам ко руши православије!{S} А он код Владике каже, да је Пентикостар само зато, што ј |
ојачка су врата сваком отворена...{S} А он нека бира; има очи, фала Богу, није ћорав, па нека б |
ило то... у црквењаковој авлији...{S} А он онда дочеп’о цигљу па га ударио по глави и све му зу |
јем жарачем и браним покојног мог.{S} А он ослабио, Боже, па поцрнио у лицу а на глави му неки |
одрум, па он точи а она му светли.{S} А он се шали с њом, па је плаши, па каже да ће јој угасит |
одинама умре од страха у помрчини.{S} А он је онда пита: а боји л’ се и кад је с њим?{S} А она |
ја не могу к’о одма’ да га познам.{S} А он се заплак’о па каже: „Хе, ко је оданде, одакле ја до |
ставља бирташица и не слушајући га, — а он је онда мало учтивији, па не отима од други’ а он је |
итали: „А одакле си ти, пријатељу?“ — А он каже: „Ја сам из Иђоша!“ — „Из Иђоша?“ питају они. — |
оја чарда, — а фала Богу нису ретке — а он: <hi>стој!</hi> да напоји коње и себе, а после кад у |
видила кроз избијен чвор на капији — а он се само смеши.{S} А она смеје се, Боже, смеје, па за |
оде му брада к’о да је није ни им’о — а он још похваљен и црвен појас добио!{S} Има тај више ср |
н, опет, уместо да оде на епитимију — а он добио црвен појас!{S} Е, па ајд’ се вуци клипка с њи |
И она зна шта је „покенес“!</p> <p>— А он каже да воле гужвару са сиром! — наставља Ержа.</p> |
мало учтивији, па не отима од други’ а он је и онако понајдебљи —</p> <p>— ...{S}Какав сам ја |
ти душе... та немој више; доста је!“ А он вели: „Још мало“ па још квари.</p> <p>— Е, гледај ти |
ми ћемо све то већ и сами брез вас!“ А он се баш и не отима много, него се тако поваздан одмар |
, снаго, да та Савка направи лепише?“ А он јој вели: „Та баш нисам с раскида, само је онако под |
реко’ ја.{S} О Лало мој, а откуд ти?“ А он ми каже: „Е, моја Савка, моја Савка!{S} Не питај ме, |
а у расолу, то си ти увек радо јево?“ А он ми одговори: „Прошло је то мене, снаго моја, него ти |
е, па кад га запитају: „Куда, Совро?“ а он им вели: „Идем да окопам ку’руз!“ А умео је ђаволски |
што ми ти, ето садакана, советујеш?“ А он каже: „Е, моја Савка, није мени до жене!{S} Тамо ја |
Па шта би ’тео, роде; што не седнеш?“ А он ми каже: „Није ми до седења ни дивањења, кратко је в |
ји се спрема да избија.{S} Кад избија а он дигне толику ларму, да сва живина из авлије побегне |
ће су се запалиле и вечера постављена а он још није довршио.{S} Његова садашња жена је ту песму |
пас, што рекли.{S} Кад опази странца а он стаде тако страшно лајати и скакати на ланцу, да у м |
и један и други кад нешто има да каже а он говори и гледа у онај писмени акт, или окреће плајва |
а га узе и размота, и кад виде шта је а он се грохотом, слатко, насмеја.</p> <p>— „<foreign xml |
творити! — извали г. Пера, и кад рече а он се тек онда трже и поцрвене, виде да је претерао, па |
већ сигурно његово.{S} Па чим зграби а он бега из све снаге; право бега на таван, на кров или |
ро од чапље, а чим изађе изван вароши а он одмах скида чизме па их меће на штап.{S} Он је Шацин |
сатисфакцију!{S} Ја изиш’о к’о невин а он к’о дрзновен клеветник који се дрзнуо да обмане и са |
год са женом, па она дугачка ко торањ а он мали и снизак к’о патак.{S} Па још кад се узму испод |
аком и Циганин му је пред зору свирао а он је певао из дешперата ту песмицу, која је гласила:</ |
и онако богословски, а кад говори што а он гледа у земљу. — Сутра ће, — свршава Ержа рапорт, — |
млађег да духне у рог на сваком рогљу а он је остао па и даље јео и пио и страшно лармао у кујн |
но, само један поп.{S} Иде па мало пева он, мало црквењак, а мало ђаци, тако наизменце.{S} Док |
елена кад запишти на ватри, тако запева он њену милу песму:</p> <quote> <l>„Теби љубав јавит’ н |
ото дочепати оног проклетог зуба, да га он нипошто не узмогне показати Његовом Преосвештенству |
p> <p>— Е, ал’ како ћу, како?{S} Кад га он, кажу, <pb n="281" /> чува к‘о очи у глави; сваки ча |
а свештенство и мирско и духовно.{S} Да он чује, да неко <pb n="309" /> има распру с парохијани |
в чифуцки; код тебе жива, два дритла да он украде!!!— То је, кад се људи мешају у наше послове! |
лево а (из почасти) оставља поп-Ћири да он седи „о деснују“.</p> <p>— А-а-а, — замуцкује пренер |
S} Поп Ћира се заруменио, па не само да он пије него и сам налива и своју и домаћинову <pb n="3 |
е ишчекивао.{S} И сад и ако је факација он се сваки дан одшета до школе и цуња по авлији, и доз |
е уме младић да се нађе никако.{S} Нема он ништа ни против кога.{S} Мила му и Јула и Меланија, |
Види да није у ћошку од појаса?{S} Има он један као џепић у појасу самом.</p> <p>— Ама нема по |
рока „хоћеш-Нећеш!“...{S} Сваки час има он нешто да ради; час пали лулу, час га жуљи чизма па ј |
служио <title>Пентикостаром</title>, па он ост’о без зуба... а оно није ни била та књига, него |
јаном свећом, па трче доле у подрум, па он точи а она му светли.{S} А он се шали с њом, па је п |
слушна деца, готови су да послушају, па он узме она два грдно велика бокала, а Јула чирак са ло |
ено Раде Карабашева, <pb n="286" /> па он је бар немеш, па и он кочијаши!{S} Па спао на Џиде п |
} Шта велиш, да шега узмеш?</p> <p>— Па он ће, да ви’те, још и понајбољи бити.{S} А има и добре |
а једно четврт сахата изван села потера он своје коње поред фрау-Габриелиних и дохвати левчом л |
му гову.{S} Увек га ујутру питају, шта он најрадије једе па му кувају.{S} Шаца и Јула иду по в |
би било?!{S} Што кажу: човек док је жив он полаже нешто на надежду, нада се!{S} Ја сам се испоч |
питали:{S} Откуд сад он да говори, кад он то баш није марио!{S} Та једва га натера поп Ћира и |
, па га и данас још увек тако зову, кад он није ту, и ако је он давно и давно други човек.</p> |
.{S} Па баш и да га се дочепам, ал’ кад он види да га нема, а?</p> <p>— Има и за то лека, немај |
> најлепше!“ И тако баба омекш’о па сад он највише ужива у мојој Јули, и већ, Бог зна како!{S} |
просто зачудили и питали:{S} Откуд сад он да говори, кад он то баш није марио!{S} Та једва га |
жи зла гарова који гризе капију кад год он прође и лаје на власт.{S} И боктер је прошао попиним |
ачуђен зауставио, и питао у себи: откуд он чак ту?!{S} За тим се вратио кући, легао и дуго није |
Саса.{S} Ех, ето шта велим ја!{S} Откуд он зна то?{S} Ја познајем три господар-Јове у Карловци’ |
маћин се једнако чуди Нићи како и откуд он све то зна.</p> <p>— Е, мој Нићо, мој Нићо, — вели м |
творила у ухо, па чека кад ће је оданде он нешто запитати.</p> <p>— Уф, баш је шмокљан!{S} Баш |
л’ свјашченическог, каже...{S} Ја, каже он, познајем сву фамилију мога, сада на жалост господин |
к ти је, каже, на част!{S} Ал’ ја, каже он, нећу више да те признам за сина.{S} Нећеш, каже доб |
о, и једина ми је утјеха у речима, каже он, миропомазанога Псалмопјевца, каже, који вели: <fore |
чудо!{S} А Бирцлијини нису никад, каже он, којекога у кућу доводили нити ма куд удавали, него |
сна лепа. „Лепе коње и лепе жене, каже он; е, ако ни по чем, по том ћеш о’ма’ познати Бирцлији |
<hi>јаке</hi> зубе — али тек, тек, каже он, <hi>оваке</hi> зубе да су имали, — то ми, Ваше Прео |
ли, — то ми, Ваше Преосвештенство, каже он, није било познато!{S} Са свим имате право то је — к |
и ћелепуш, па само каже: „Но, но, каже он.{S} Куд ти опет оде!{S} Нисам, каже, тако мислио, Пе |
а’ скида левчу, па тера с кола!{S} Каже он је „немеш“, па баш и није спао на то да кочијаши.</p |
ша!“ — „А ди је то?“ — „Та Иђош, — каже он, — „зар Иђош не знате?!{S} Та измеђ Сајана и Кикинде |
звонар бити“ — А ти, Иво? „И ја,“ каже он. — А ти, Живо? „Ја ћу први тас да носим.“ — А ти, Ни |
„штогла“, — и опет му ништа оне помаже он тера своје.{S} Кад му дођу лутке он заћути; девиза к |
p>— Ху, та ман’те га бестрага!{S} Да је он само полак добар к’о што су му коњи — била би једна |
бити крив!</p> <p>— Сав свет зна да је он крив.</p> <p>— Е, слаба је то утјеха за мене!{S} Зна |
еднако <pb n="161" /> к’о не знам да је он умро, па кажем: „А ко ће тебе, роде, неговати и по т |
омаћинову <pb n="311" /> чашу као да је он домаћин.{S} Разговор је живо и неусиљено текао, чаше |
нигде никог.{S} Ћарлија ветар, ваљда је он и залупио баштенска врата.{S} Љуља се ластар и дрвећ |
, што кажу, отворена.</p> <p>— Ваљда је он дете, није ваљда још мајорент, па не зна шта му треб |
није никад у животу пасирало, премда је он један обешењак односно женских.{S} Он тера само „хец |
{S} Па сад, откуд се у књизи зна шта је он радио и разговар’о се сам кад после њега нико није о |
т — како је пре тридесет година, кад је он још момак био, вредно било бити бојтар и свињар; кад |
е кајала, што је тако груба била кад је он спочетка онако лепо запитао, и желела је, да се само |
му се <pb n="75" /> одупре, само кад је он онако обешењачки, онако по његовски, погледа.{S} А з |
аку пред кућом. (Био је и шести, али је он већ до подне тако пијан био, да су га одвели у шупу |
ворио ми је: „Синко Перо, говорио ми је он, кад киша пробије зору, пробиће и опаклију.“ И то је |
и сад му много смета старост.{S} Док је он певао, учитељ се представио црквењаку Аркадији, на ш |
му јако допала Јула попина.{S} И док је он њу сматрао као недостижени идеал, којега је само изд |
же, — поп Спира још и опростио; него је он дочуо, да је онај, то јест, поп Ћира чак ишао ди тре |
тужио као и поп-Ћира на свој, добио је он одавно.{S} Ако је веровати ономе што прича госпоја п |
есвјатаја мученице препеченице.“ Пио је он често и сам и у друштву с друговима и био често мела |
век тако зову, кад он није ту, и ако је он давно и давно други човек.</p> <p>И један и други од |
приповедао, држећи је за руку, како је он од велике и богате породице, и како неће дуго остати |
, а ни Совра гајдаш није фалио; само је он више дувао у гајде онима у кујни и у авлији, него он |
ље, <pb n="380" /> и замерао му, што је он (Доситеј), иначе тако учен и паметан човек — тако пи |
. — Је л’ он само берберин,... унцут је он! — вели Јула, а окопава све што јој под мотичицу дођ |
ти коњски зуб!...{S} А, наравно, додаје он и распирује још више, човек кад тоне, а он се онда, |
ћу што год могу; мораће попустити, није он, рано, тако јогунаст! — теши је гђа Сида, а после на |
м!{S} Она, она и нико други!{S} Та није он толико ни луд ни пакостан!{S} Е, видиш ти само ње, к |
толико је свака писмена!{S} А док није он, исти Трифун учитељ, дошао, било је муке и невоље до |
аже он тера своје.{S} Кад му дођу лутке он заћути; девиза као да му је: „Све ил’ ништа“, па нећ |
а после о песми, за што, то јест, воле он ту песму више свију песама, и даље, како само, ето, |
уку воду да баба опере ноге, и док пере он грди и издаје наредбе за сутра.{S} За тим још чујеш |
да кажем: да смо се споречкали, и да се он онако ујарости бацио на мене оним дебелим Пентикоста |
ребацујући поп-Ћири, да није лепо да се он дрзне да вара своје <hi>претпостављене</hi>; али му, |
сам тако ћут’о све до чарде.{S} Кад се он сиш’о с кола, ја сам промолио главу на фришак „луфт“ |
е идеал правог доброг мачка; јер кад се он каприцира да ухвати миша или пацова, у стању је да з |
="68" /> дрекну гђа Перса. — Не зове се он калфа него „господин асистент“!{S} Теби пуна глава к |
кола.</p> <p>— Доћи ће попа; сад ће се он вратити! — умирује их путник.</p> <p>— Ајде, рано!{S |
уди. „А што се не држи љуцки!“ брани се он; па још испадне, да је други крив.{S} Па бар да се ч |
де тако рећи, један ступ куће — ипак се он изметнуо у нешто са свим друго, са свим супротно.{S} |
за пет а ја за десет сребра.{S} Увек се он тако јефтино вози.“ — Тако мисле оба попа.{S} А Пера |
ри Тоцилову кад да их пробуди, и док се он напољу бавио а домаћица у кујни нешто цуњала, дотле |
а колики је дуг носом о земљу, и док се он освестио и дигао, она је комотно могла скочити у бун |
издржавати к’о неки „фусбад“!{S} Чим се он вратио, а ја опет главу у бунду ко корњача, па тако |
еница не вади из бунара пре него што се он пробуди. — Дакле ви знате, да сам ја пријатељица и г |
нало да је његова и ничија више, јер се он сам најчешће поред ње пратио сокаком и Циганин му је |
, него да штудира хирургију...{S} Знате он има пола цајгниса из Гимназије.</p> <pb n="371" /> < |
ао, а онда, наравно да се надало, да ће он данас као гост и <hi>Херувику</hi> певати, па су и г |
S} Господин-попа воле твога бабу, па ће он доћи опет...{S} Он воле бабу —</p> <p>— И маму воле? |
узе и детету и себи кришом... — Доћи ће он опет —</p> <pb n="412" /> <p>— Ваше црте... ваше лиц |
же презрењу мушки пол и пита се: што ће он на свету?{S} И на послетку Јуца је била скромна и бо |
баш кад је гђа Перса пролазила, — ту ће он бити мајстор да намести!“</p> <p>То је онда чула гђа |
м дера, четрнајст швалера!{S} Аја, неће он да слуша мене, ’хоће он да је паметнији од мене.{S} |
} Па велим:{S} Та добар је Бог, па неће он своје бојтаре баш тако оставити.{S} Па ондак имам ни |
извињава га путник. — Док нарасте биће он већ послушнији!...{S} Сирома’ Бечлија, зажелио се пр |
S} Видиш ти, молим те, само њега! ’хоће он <hi>Екселенцију</hi> да превари!{S} У мал’ му нису с |
а!{S} Аја, неће он да слуша мене, ’хоће он да је паметнији од мене.{S} Е мој Аћиме, мој Аћиме!{ |
ке заноси сањаријама занетог путника, и он будан сања о изгубљеној срећи!...{S} Лете коњи к’о б |
сама изразила у писму — као закопана, и он је морао тражити нову парохију и добио ју је у В**.{ |
вађање, клавир, немецки унтерхалтунг, и он сад да дође овде па да се попаори међ нама!“ А зар б |
а дућан...{S} Види, ваљда, фала Богу, и он сам, какав је данас свет.</p> <pb n="238" /> <p>— До |
егао као да га сам Бунапарта вија.{S} И он се уклонио испред опасности испред које би и читав е |
дрским <pb n="166" /> предузећем.{S} И он узе тамбуру и поче још издалека полако ударати у њу |
и растера бар десет бака (пешака), — и он је побегао кад је чуо ону страшну вику и праску из к |
асота!{S} Он добро тера, до душе, ал’ и он не ваља.</p> <p>— Па кад добро тера а шта ћеш више и |
рви пут казала <hi>ти Шандоре</hi>, а и он њој неколико пута <hi>ти Јуло</hi>, па и једно и дру |
сам кад после њега нико није ост’о, а и он се три дана далеко од сваке земље удавио сам самцит; |
па радосна, па већ Бог зна како!... а и он је већ читаву недељу дана није тук’о, а све через ве |
-Ћира искапи и сад до дна.</p> <p>— А и он, и <hi>он</hi> је красан...{S} Сушта смерност!{S} Да |
једе век! — рекла би љутито.</p> <p>А и он сам као да је добро знао да га поред имена <hi>Марко |
с.“ — Ђакон уз’о па и он разгледа, па и он се смеје!{S} Смеје се и он, смеје и Екселенција; оба |
е уме сексер крајцара да израчуна, па и он ост’о у катанама.{S} Не ваља, ништа не ваља!{S} Биће |
ари гавран онолики колики и јесте, па и он тужан јако опустио крила па само ћути, па и он гледа |
И младожења је жали, па је брани, па и он каже, да је извине за данас, јер нема гласа, <pb n=" |
н јако опустио крила па само ћути, па и он гледа жалосно на њу.{S} А на Шаци као нису оне његов |
<pb n="286" /> па он је бар немеш, па и он кочијаши!{S} Па спао на Џиде перјаре и грошићаре, а |
ће!</p> <p>— А, — дода поп-Ћира, — па и он је добар!{S} И она ће добити, што се каже, доброга д |
бајаги и он чуди па се умеш’о и он па и он гледа поиздаље и вели: „Доиста, доиста!{S} Зуб никак |
дите ово, молим вас.“ — Ђакон уз’о па и он разгледа, па и он се смеје!{S} Смеје се и он, смеје |
оарати — вели Нића улазећи.</p> <p>Па и он се заједно са природом и селом променио.{S} На ногам |
овце, односно поверено му стадо, туд и он.{S} А знате, и ја сам у неку руку пастир, хехе, — см |
его их оставља у тањир, па кад поједе и он опере руке у истој чаши као што сем велике господе и |
ку и гајдаш и сави у други сокак, оде и он да спава и да се поткрепи, јер ће му требати нове сн |
ја државу да служим; ’хоће Нића да је и он неки мајкин „беамтер“, кад му ни његов чукундека а н |
а далеко тамо у Буковини чак, како је и он или месечар или лопов, тако нешто, јер иде и онда по |
на тога дана свачега изобиља, тако је и он на дан Јулине свадбе свачега спремио.{S} Био је једа |
еје се Тинкуца и даје му фићок ракије и он га искапи на мах. — Помози ми, видиш да сам ово дана |
а.{S} Нарочито је леп завршетак песме и он гласи:</p> <quote> <l>„По челу сте редом</l> <l>Шнек |
ије у свој тој приповеци, веле, да се и он баш својски гурао, кад је кум неколико пута бацио ме |
а поздрављамо и молимо се Богу, да се и он нама здраво и весело врати, које ми њега као свог ро |
али им домаћин не чује кикота, па се и он ућути.{S} Само се још чује тиха и монотона киша, она |
један се спас’о на једној даски па се и он после једног дана удавио.{S} Па сад, откуд се у књиз |
згледа, па и он се смеје!{S} Смеје се и он, смеје и Екселенција; обадвојица се смеју, а екселен |
жда се и Нића за то спремао, за то се и он извали на прву клупу, покри се кабаницом, и поче по |
подин-попа ће се вратити.{S} Одма’ ће и он доћи; само иде да доведе његову госпоју попадију, а |
.{S} Упреподобио се, па се к’о бајаги и он чуди па се умеш’о и он па и он гледа поиздаље и вели |
се к’о бајаги и он чуди па се умеш’о и он па и он гледа поиздаље и вели: „Доиста, доиста!{S} З |
“</l> </quote> <p>А затим се заплакао и он и црни гавран, а заплакала се и Јула.{S} И мора да ј |
ченејскога попа.{S} Добро се угостио и он и коњи му, а сем тога, тако је савесно набио оба „си |
тошњи петао.{S} Покисао, истина, мало и он, и креста му, к’о рек’о би, помодрила, али је ипак п |
о су двапут силазили у подрум по вино и он и Јула. — „Децо, нема вина; донес’те вина!{S} Тата ј |
а ди би ја њега метнуо до мене, а ето и он вам одаје почест, оставио вама у десно... а за то ва |
и гђа Перса запитала поп-Спиру за што и он не купи Јули клавир, овај би јој одговорио да јој је |
о био познати нам Нића боктер.{S} Чуо и он жагор и кикот и песму, па пролазећи каљавим сокаком |
, или „родитељи“.{S} Исповедио је већ и он Меланији и ова њену најпре симпатије и напослетку и |
оса ти га одвукли па сад нам се смеју и он и она бештија чифуцка!{S} И ми, <hi>ми</hi> да идемо |
n="353" /> ја, а то бо’ме, треба <hi>и он</hi> још више и још пре да каже.{S} Видиш ти, молим |
и, Бога ти, <hi>момку</hi>, да се <hi>и он</hi> повуче мало... нек’ чува дућан...{S} Види, ваљд |
говом Преосвештенству Владици.</p> <p>И он седе и написа тужбу.</p> <p>Нећемо је наводити целу, |
ш и сад звоне у глави те речи.</p> <p>И он јури тако право, а све мисли на вечерашње слике, од |
ојих тридесет форинти месечно.</p> <p>И он се радовао Недељи, а особито ако се десило те је Нед |
равио сас нашом Меланијом!...{S} Кад би он досп’о у тај свет?!{S} Никад!{S} Него њено изображењ |
ке године к’о да су и венчани, па ди би он то сада допустио и какав би опет човек био!{S} Па ка |
p>— А како да га не понесе!{S} Та ди би он пред владику без појаса!?{S} Ту ће негде бити да је |
елени!“ Тако га је грдила гђа Сида, али он се ипак није пењао уз мердевине.</p> <p>— А... је си |
то би му гђа Перса још и опростила, али он је крао <pb n="65" /> и по кући.{S} Једном речи, ниј |
али прилику, да му се некако одуже; али он је, не марећи много за подвиге јунаштва, увек гледао |
екао добру за покојника: „Богме, — вели он, — село га неће још дуго другог таковог имати; то ја |
кажем му ја. — „Не могу,</p> <p>— вели он. — Нађ’те ви, па ћу вас возити за шест сребра,“ — пр |
име, што тамо не би био комотан, а вели он, он и не рачуна да једе, ако не сме да се наслони на |
апута Јула. — Хунцут један!...{S} Мисли он, ја сам му она са шора паоруша...{S} Отиш’о је! — ре |
ти, моја Савка, са онога света, каже ми он, ди нема рода за мене.“ А ја га питам: „Па шта би ’т |
чијашим: „да се из рана научиш, каже ми он, како је од своји’ руку и о свом комаду живити!“ А н |
p>— Та... баш не велим да није; није ми он један то призн’о...{S} Била сам млада; а што је млад |
ила, други није ни привирио у цркву, ни он ни његова породица.{S} А како код велике господе иде |
ли ни један заборавити толико, ни ја ни он.{S} Каже Преосвештенство: <foreign xml:lang="cu">„Вы |
бити обучен, ма да више не носи <hi>ни он</hi> мантију! — Ха, ха, ха! — смеје се гђа Сида и лу |
Све се око њега за столом мења, једини он седи непроменљив.{S} Неко се дигне да игра, некога о |
ко за нешто не мари: „Е, — веле, — мари он за то к’о Совра гајдаш за кишу,“ или: „Тиче га се то |
била у руку, а баби удариле сузе, па ти он њој девет дуката и један солферин на дар!{S} А кад с |
о је већ и сам знао.</p> <p>— Па шта ти он каже?</p> <p>— Па, каже, да има надежде.{S} Само, ка |
мене па уз’о њега на миндрос.{S} Те ти он, Бога ми, држ’-не-дај! што рекли.{S} Једва изн’о чит |
га онда моли да јој донесе, па кад јој он донесе лопту а она му зафалује а све преврће с очима |
исповедила све како је било.{S} Али јој он није веровао; пребацивао јој је тако немилосрдно, да |
пет за то за вас Богу молити!“ вели јој он, а после тихо запева, <pb n="149" /> тако тихо и туж |
ега, а већ перо и мастило носио је увек он сам са собом.{S} За тим седне за сто па само промућк |
ковача, да држи ону његову певницу, док он часком не оде.{S} Орестија, који је ванредно певао и |
о повјерити; и онда гледајте, па да вам он помогне да се дочепате зуба.{S} Знате како је путова |
е узео једном паору плуг из руку па сам он оре, а паор Шваба диг’о руке а упро свој благодарни |
ац видети у чему је ствар.{S} Казаће им он то већ на своме месту, и знам да ће им онда још чудн |
ечерали и преноћили; а нико други, него он, укр’о ми је, док сам ја спав’о, онај мој <foreign x |
тих дана једнако се чешљала онако како он воли, па јој је чисто лакше било.{S} А и Шаци је мил |
вога, и онда, кад је дошло време — лепо он дош’о на његово место.{S} Ја сам, ето, овде тако зад |
о ђорнут, а он ’хоће да пева.{S} Па што он сам ’хоће да пева, ајде-де; него што тера и онога ко |
а је то све <hi>тако</hi> било, к’о што он каже.“ Образ је спласнуо, а зуба нема — е, па ондак |
јести.{S} Чорба је била пилећа, баш што он воли, и допала му се.{S} За часак покуса из тањира.< |
ше Варошке Куће, да иде да га узме, јер он је једини законити и најближи насљедник.</p> <p>—- Е |
у, па је онда на коњу, што веле.{S} Јер он не познаје још то женско створење, које је у стању д |
запита друге цареве од друге вере (јер он је српске вере): „Ко ’хоће да се бијемо?{S} Ево, ту |
икад не знате ко ће вас довести кад вас он повезе.{S} Добро тера, то је све тако; ал’ је незгод |
о јест, свега онога није било, чиме вас он беди у тужби, да га, то јест, нисте гађали ни чим.{S |
га почешће месити савијачу с маком коју он, као сваки Бачванин, од свију теста најрадије и једе |
да му отпева ону његову песму, ону коју он и пијан и трезан најрадије слуша, а која је данас ба |
’рв’о с паорима, место да га каштигују он добио за попа; а кад је задоцнио оно на <pb n="349" |
а деле.{S} Али данас пре подне у Недељу он се ни тога није бојао него је продужавао пут у цркву |
маму воле?</p> <p>— Јесте, лане, и маму он воле... и маму!{S} И Сиду, и Макру, и Иву (и пољуби |
Шаца, јест, он баш да га обрија!{S} Баш он и нико други!{S} А ја би’ — да сам ја нешто на твом |
ило што га тако држи за јунака, па онда,он њу пољуби, а она се мало отима па му каже: „Срам те |
као што се већ увелико приповедало, <hi>он,</hi> Шаца, с њом чак и састајао у башти и курисао к |
он... поп-Спира... окуражио се, па <hi>он</hi> декламује на <hi>словенски</hi> псалме пред Екс |
> кочијаша што га буде одвез’о — па <hi>он</hi> да се какогођ докопа зуба.</p> <p>— А знаш ли б |
а једва га извуку!{S} А ово нит’ је <hi>он</hi> хтео, нит <hi>ја</hi> још мање, па — испао зуб! |
вели домаћин. — Готово, боље да је <hi>он</hi> ту, па да њему честитам, јер њему се тек може ч |
срећна, а тек <hi>он</hi>, како је <hi>он</hi> срећан!{S} Како је срећан! — рече путник па се |
меју грохотом па и <hi>онај</hi>, и <hi>он</hi> се смеши, само тишије.</p> <p>— Јао мене! —- ус |
пи и сад до дна.</p> <p>— А и он, и <hi>он</hi> је красан...{S} Сушта смерност!{S} Да га види њ |
него баш <hi>његове</hi>; баш исти <hi>он</hi>, исти отац! — вели Јула и стаде љубити те црте |
аде у мисли. — Она је срећна, а тек <hi>он</hi>, како је <hi>он</hi> срећан!{S} Како је срећан! |
но изненађење! — Дакле, није то био <hi>он</hi>!{S} И Јула осети нешто тешко у грудима, као кад |
на, и оставља пеглајз у чуду. — Још <hi>он</hi> пробира!</p> <p>— ...него ти тако; увек волеш д |
шунком, јер (споменула му је гђа Сида) „он воли шунке и увек је фалио наше шунке,“ па извесно н |
ти је, Нићо, она Маџарица из Сенте..., она Какаш-Верка? — пита га Ракила ђаволасто.</p> <p>— . |
чорба!</p> <p>— Е, то је Јуцина слава, она је данас била редуша —</p> <p>— А, госпођице, мора |
ћице — а по тестаменту док је она жива, она све ужива и не сме се ништа ни продати ни делити.{S |
. — Сад, нећу да кажем да је она крива, она је красно дете, добро дете, љупко дете. (Пера завиј |
а баца и „шлајм“ — само она стара гуја, она стара мржња, остаде још да их и даље трује и троши, |
стом, и док су тражили и хватали мачка, она је имала времена да лепо посматра госта и запамтила |
иелина кола одлетеше за осталим колима, она остаде у јендеку, а г. Асесор продужи курисање друг |
мо, ја овде, а Јуца тамо ближе вратима, она ће сваки час устајати.</p> <p>Поседаше сви пошто се |
а како се издужили у висину.{S} Тишина, она права баштенска тишина пред подне; само се чује зуј |
} Ах, ко да је гледам и слушам!{S} Она, она и нико други!{S} Та није он толико ни луд ни пакост |
вог учитеља.{S} Само стара гркиња Соса, она се није кренула у цркву ни да чује ни да види новог |
ост њихова супружанска остала она иста, она стара.{S} Као вино из подрума поп-Спирина, или раки |
Само се још чује тиха и монотона киша, она мокра јесења киша, коју је тако лепо слушати из топ |
е би имала ништа против тога, шта више, она би оберучка дочекала таквог зета.</p> <p>— Момак је |
о земљу, и док се он освестио и дигао, она је комотно могла скочити у бунар, да није, срећом, |
та сам спао!</p> <p>— А ди ти је, Нићо, она Маџарица из Сенте..., она Какаш-Верка? — пита га Ра |
евица Орлеанска. — А госпођа Сида опет, она је прешла из једне крајности у другу крајност.{S} Д |
за око...{S} Ено баш у Татићевом шору, она Арсина пуница, к’о рек’о би, да ме је бегенисала; ј |
кући, <hi>ви</hi> или <hi>она</hi> ... она ваша... ваша супруга?</p> <p>— Но, па ја сам... ја, |
казати: шта је то било?</p> <p>— Та... она тамо.. она поп-Спирина, гром их спалио!{S} Немој ме |
а је то било?</p> <p>— Та... она тамо.. она поп-Спирина, гром их спалио!{S} Немој ме ни питати. |
и сама Јула као да није све ни дочула; она се предала јелу и сркала, и сваки час брисала наизм |
би: дај да одем часком до госпоја-Соке; она ће то знати, кад држи дућан!{S} О, о, баш ми је жао |
а ће боље бити, да је пошљете Меланији; она здраво добро говори немецки, па ће она прочитати и |
д краве.</p> <p>— Иди је, синко, зовни; она и не зна да имамо посјету.</p> <p>Госпоја Сида била |
му певала к’о девојка у једном друштву; она је имала диван глас а песма била нова, дотле не пев |
То је заболе јако.{S} И <pb n="150" /> она постаде све суморнија, једнако јој зује у глави оне |
је мржња још ту једнако; <pb n="402" /> она тиха али стална, вечна мржња.{S} Она их крепи, даје |
’о, каже она.</p> <p>— Она то каже!!{S} Она!!!{S} Та ја сам јој, слатка, све казала!</p> <p>— Д |
ме добила!...{S} Па зар она супруга!{S} Она!{S} Она!!</p> <p>— Та шта говорите, — вели гђа Сида |
ислиш све звони сокак од њена смеја!{S} Она му нешто говори а све гледа овамо на нашу капију — |
а!...{S} Па зар она супруга!{S} Она!{S} Она!!</p> <p>— Та шта говорите, — вели гђа Сида удубљен |
на.{S} Ах, ко да је гледам и слушам!{S} Она, она и нико други!{S} Та није он толико ни луд ни п |
.{S} Сирота Јуца, ње ми је само жао!{S} Она, дабоме, не уме онако пиљити мушкарцима у очи и пре |
је ово већ Десета Глава приповетке).{S} Она још није мислила ни на кога, није ни дању ни ноћу с |
ни дању ни ноћу снивала још никога.{S} Она је волела своје пилиће и гушчиће и своју Милку, кој |
ви пут видите па вам је чудно можда.{S} Она је така, дође јој тако, па... ал’ иначе је, уверава |
ити.{S} Долазила је често и незвана.{S} Она је поваздан била по туђим кућама.{S} Тек сретне так |
/> она тиха али стална, вечна мржња.{S} Она их крепи, даје им снаге и мили им живот.{S} Као оно |
ате чула сам од фрау-Цвечкенмајерке.{S} Она ми сваки дан долази на јаузн, па ме тако салети да |
је лепо све шта господин гост воле.{S} Она вам не мари баш да чита и да пише али да скува — у |
аслуга за то припада гђици Габриели.{S} Она је била као нека врста машамоде у селу.{S} Отменији |
у се ни запалити а камо л’ изгорети.{S} Она ме <hi>’лади</hi> кад је пијем.{S} Ваљда има у њој |
мање задовољна са Јуцом и Меланијом.{S} Она прва је била до зла бога стидљива, да не кажем заве |
ци, и јесте га мало чудновато добио.{S} Она вели, да га је поп-Спира добио само зато што је јед |
и снаш’-Пела па зареди по комшилуку.{S} Она није ни улазила у куће, него је с авлијских врата в |
ћерка вазда на очима те и срцу ближа, — она је приметила и није јој се то никако допадало.{S} Н |
тник речи Јулине, па се даде у мисли. — Она је срећна, а тек <hi>он</hi>, како је <hi>он</hi> с |
е из аката прочит’о, каже она.</p> <p>— Она то каже!!{S} Она!!!{S} Та ја сам јој, слатка, све к |
ћ, па се чуди, шта га је снашло.{S} Ал’ она, смеје се, Боже, смеје, смеје, па мислиш све звони |
S} Уф, Уф!{S} Срећа те нисам дебела ко’ она аспида, а сад би ме шлог трефио!</p> <p>— ...и пољу |
без немецког воспитања данас никуд“, а она мислиш да потрчи у очи...{S} Ето јој сад!{S} Моје п |
ј спава чак у авлији испод комарника, а она с мамом у соби са сокака где обично све удаваче нај |
о једно у кући.{S} Па ако је девојка, а она ускочи за момком, па их после једва можеш да натера |
е <hi>толико</hi> дана сам је карала, а она, видиш ти то чудо, још <hi>ни сад</hi> да се утјеши |
е сашије гаћице.“ А кад му је сашила, а она опет вели: <pb n="77" /> „Само да ми Бог да дана да |
, а <pb n="129" /> лопта се откотрља, а она га онда моли да јој донесе, па кад јој он донесе ло |
мало и побожан био.</p> <p>Снива она, а она се као шета по башти, па као нема више еведре измеђ |
пред неку газдачку девојку па свира, а она зна ко га је послао пред њу, па само гледа у лево у |
к, а он још једаред погледа на врата, а она још стоји и гледа за њим, маше му марамом и улази, |
ака се.</p> <p>— Лепо је младић пита, а она се укипила к’о...{S} Свети Бона у шокачкој цркви, п |
лика за ону њену цвеклу?!{S} Он блед, а она с оним њеним паорским руменим образима — па тек оно |
и шиљем у комшилук код госпоја-Сиде, а она каже: „Није она од јутрос ни долазила.“ А ја опет т |
гама, па се не да матери да га дигне, а она се савила од силна смеха над дететом, па му се смеј |
устала па се и она шета; он на горе, а она па доле.</p> <pb n="342" /> <p>— Не знам ја те твој |
уру, тихо као зујање пчела у пролеће, а она је, у себи наравно, пратила речима: „Ти већ спаваш, |
бојаги да почисти сокак испред куће, а она пева кол’ко је грло доноси ону паорску песму: „Пуст |
држи за јунака, па онда,он њу пољуби, а она се мало отима па му каже: „Срам те било!“, али то т |
чтиво извини, клања, рукује и одлази, а она на полуотворених вратих стоји и гледа за њим, све д |
крене мало на леђа да се мало одмори, а она га погледа сваки час, па му одговара: „Биће све к’о |
} Биче је мама колико је грло доноси, а она се занела па и не чује него се гуши у сузама и гнуш |
пар био да се узму!{S} Он леп висок, а она лепа и мало нижа; али жена и треба да је мало нижа, |
уста и погледа ме, а кад већ прођем, а она се увек ондак искашље мало, па ме пита: „Како ти је |
утрос ни долазила.“ А ја опет тражим, а она, шта мислите!{S} Завукла се иза клајдерштока па се |
виле (срећом оне дрвене)- па за њом, а она беж’ у комшилук!{S} Ту се завукла у комшиску сламу, |
је тако лепо неколико пута погледао, а она се тако добро осећала ал’ не уме и не зна ништа да |
м Меланија.{S} И таман је изрекла то, а она се ’трже, па настави: — Ах, извините!{S} Но, <pb n= |
у Јулу нигде на страну у кућу, у лер, а она сва позеленила, па ђипа, мал’ ме није ударила, па к |
и</hi> госпођу Персу себи за супругу, а она опет воспитала госпођицу Меланију!...{S} Дакле: сум |
ека шијачке гајде како танко свирају, а она је дави и виче јој једнако: „Ти си ме, вели, у ове |
де да доведе његову госпоју попадију, а она здраво воле добру децу! — рече и скиде једва Раду с |
ад је дочекала и то, и оженила Гавру, а она после остави Гавру к’о да га никад није ни било, па |
аги, ми газдачка кућа, а ја млезимац, а она сиромашка девојка!...{S} Па ми моји говорили: није, |
друм ако га не пољуби. <pb n="360" /> А она каже, да би умрла од страха у подруму у помрчини он |
е су му пре осам година биле очи?!{S} А она га гледаше својим благим плавим очима, својим искре |
’тела — не ’тела, да је слушам...{S} А она мора да исакати...{S} Ја јој за то ни десету не вер |
је задовољно гледа како је вредна.{S} А она се као окренула, па га <pb n="175" /> онако лепо гл |
ну њиме младој жени и поздрави је.{S} А она се осмехну и отпоздрави га пријатељски.{S} Познала |
руковано, него све празни листови.{S} А она, слатко дете моје, села па записала у њу све сосове |
а нека дуга брада па се Богу моли.{S} А она пролази једнако поред оног јоргована, а он је тужно |
ор на капији — а он се само смеши.{S} А она смеје се, Боже, смеје, па забацила главу па све бац |
ели, морају да је задрже на ручак.{S} А она се баш много и не цифра.{S} Не чека, што кажу, да ј |
него им’о младић очи па пробир’о.{S} А она њихова да је била за нешто <pb n="260" /> боље рође |
пита: а боји л’ се и кад је с њим?{S} А она му каже: да се онда, кад је уз њега, не боји никога |
p>— А тако? — вели поп Сира.</p> <p>— А она, удри у плач, а њему ондак дошло жао.{S} Били, што |
и пружајући и Пери да једе.</p> <p>— А она је Влаиња а мој Миша је Србљин к’о гођ и сам што са |
ерком унтерхалтовати а да с киме ћу!“ А она, гледам је, села па к’о банацка млада гледа преда с |
ти је, рано?{S} Ти си опет назебла,“ а она опет у сну говори: „Мене је немилосрдна судба, каже |
ем: „Баш к’о и тебикана брез човека.“ А она се опет накашље, а ја к’о велим: кад баш ’хоћеш и б |
им калфом.“ А кад Гавра постаде калфа а она опет вели: „О Боже, подрж’ још који дан, да га баба |
енисала; јербо кадгод прођем поред ње а она се увек ондак сети па намешћа мараму и зулове, па н |
ну ишчупати.{S} Кад јој штогођ кажете а она поцрвени до ушију па у земљу да пропадне, а већ од |
ом, па трче доле у подрум, па он точи а она му светли.{S} А он се шали с њом, па је плаши, па к |
; на четвртој јесењи суморан ландшафт а она наслоњена на неку рујину, суморна такође, а мисли ј |
ој донесе, па кад јој он донесе лопту а она му зафалује а све преврће с очима и стисне га за ру |
венија.{S} Та, Бога вам, и лепо лице (а она није ружна) шта вреди ако нема ту и воспитанија?!{S |
ећи, помало и побожан био.</p> <p>Снива она, а она се као шета по башти, па као нема више еведр |
равила сам је и рекла сам јој: нек чува она, боље ће бити, ону њену <hi>дунду</hi> да не ускочи |
јест <hi>ја</hi> да пазим, нека причува она ону њену принцезу... а то је, знаш, нишанила на наш |
бојтарским.{S} Приповеда јој — и ако га она и не слуша, јер је већ сто пута то исто чула па зна |
е било тога теста или мелшпајза, што га она не би знала зготовити.{S} Кад она направи то <hi>Са |
Јули мило па је пита:{S} Има ли да кога она <pb n="361" /> воли, и да ко њу воли?{S} А Жужа јој |
попом, и разложила му све, и додала, да она, као мати, не би имала ништа против тога, шта више, |
смирио и оставио јој одрешене руке, да она сама својом женском вештином извиди ту ствар и да м |
је другарице утерују у лаж, и веле, да она најлепше пева од свију њих.</p> <p>— Певај, лудо, к |
је то казано само онако, из пакости, да она само чује и да се једи; а сад је лепо видела да је |
оспоја Перса, кол’ко је ја познајем, да она, на против, баш к’о своје рођено дете воле вашу Јул |
А што сте њој дали кад сав свет зна да она не зна да шије.{S} Уф, уф!{S} А морам ја доћи да то |
певачица.{S} Сви гости сад навалише да она продужи и заврши ту песму коју <pb n="395" /> је Ју |
} Па још кад се узму испод руке изгледа она жена, издалека кад гледате, као да је упртила с пиј |
/> гледам и слушам, како ђипа и праска она паорска бештија!</p> <p>— Боже, они сироти брже одо |
е гајде.{S} Ала би се секирала и кидала она дебела!{S} Еј! моје радости онда!{S} Да је питам са |
мо је верност њихова супружанска остала она иста, она стара.{S} Као вино из подрума поп-Спирина |
ом, јер због сватова је ваљда и постала она реч: „Триста, без попа ништа.“</p> <p>А господин по |
едну ту.{S} Једном речи, то и није била она права биртија, него пулгерска кафана, где се мало г |
нг с гостом али то тако, као да је сама она ту. „Оно није више ни изгледало да је у кући,“ прип |
ш, да је зовете.</p> <p>— Та да!{S} Има она доста <hi>унтерхалтунга</hi> и код своје куће.{S} Ф |
зими „грундбирн-нудле“.{S} Кад тога има она онда, како сама вели, не зна шта је доста.{S} Толик |
кућа бити поштеђена!</p> <p>— А шта има она <hi>то</hi> с вашом кућом?!</p> <p>— Има то, што ни |
идети, да је и у овој прилици потврђена она стара пословица која вели: „Где има ватре мора и ди |
А то је папина омиљена песма, јербо зна она и модерн песме, је ли, Николајевичу? (Тако је гђа П |
ашање и признаће, да је златна и умесна она позната народна пословица која вели: „Испод мире тр |
и кад Арса грк пође кудгод са женом, па она дугачка ко торањ а он мали и снизак к’о патак.{S} П |
сма: „У Милице дуге трепавице“...{S} Па она њена збуњеност... идеална Српкиња!{S} Па тек она ст |
труц њојзи <pb n="201" /> и Јуци.{S} Па она онда изнела решето па решета жито, а поп-Ћирини онд |
ок и отпи добро, — нису више за бојтара она времена, па да иде у Пешту, да прође свет; него... |
а, — мисли у себи госпоја-Перса, — мора она свуд свој нос да забоде!{S} Ништа друго, него је до |
а и то преда мном чита!{S} Не, не, чита она; варате се, слатка, кад мислите да само ваша Мелани |
куд циља гђа Перса. — Те још како чита она, па све на глас!</p> <p>— Ако сте тако страсне чита |
а чита, а мама ради крај ње и ћути, кад она у себи чита; или је слуша, кад Јула чита на глас.</ |
то га она не би знала зготовити.{S} Кад она направи то <hi>Саће од зоље од квасца</hi>, могла ј |
И на то је, — каже госпоја Сида, — све она матора сакраменцка бештија учи!{S} Дуго сам, — каже |
м ни десети тал од онога, што ми је све она казала, да исприповедам (а немам ни каде, слатка).. |
њен, Кипра, све из аката прочит’о, каже она.</p> <p>— Она то каже!!{S} Она!!!{S} Та ја сам јој, |
<hi>Коњски зуб!</hi>...{S} Е, то га је она његова бештија навела да уради; нико други нег’ баш |
и лајало на мимопролазеће- — и кога је она или водила са собом кад је лепо, или му доносила ку |
пет дође на плот, да му одговори, да је она засад татина и мамина, а оно одономадне да је у љут |
сама прича ма да се може узети и да је она продужење Главе Прве</hi> </p> <p>А како су живеле |
и гђа Перса. — Сад, нећу да кажем да је она крива, она је красно дете, добро дете, љупко дете. |
ака присвајала за себе ту заслугу да је она прва сазнала па оној другој казала.{S} Одмах после |
но, па се опет замисли.{S} Познавала је она више господе хирурга.{S} Све су то били фини људи, |
и ћерку гост затекао у послу, знала је она да је ово учен човек, па ће знати оно што се каже: |
у, — не иде, нема смисла.{S} Каијафа је она гђа-Сида, сетиће се одмах.{S} Аја, не иде!{S} Мисли |
д су још солдати носили курјуке, кад је она била девојка, па је певали по шору тамо с неким кој |
да попусти кад је она у праву, и кад је она газдарица испред своје куће па све до пола сокака — |
ред куће!{S} Међутим, да попусти кад је она у праву, и кад је она газдарица испред своје куће п |
рау-Габриела замолила да не пуца док је она у авлији, јер каже, да има врло хаглих уши.</p> <p> |
унуцима гаћице — а по тестаменту док је она жива, она све ужива и не сме се ништа ни продати ни |
ће сама да иде; само да се види како је она господске боје, бледа, а моја Јула здрава па румена |
а слушају па је увек било онако како је она хтела.{S} Гђа Перса је стрепила за њу па се бојала, |
да није заслужио такву жену к’о што је она! и то иде све тако, докле га Тинкуца не истера да н |
атити госпођи Сиди мило за драго што је она преухитрила с прошевином и прстеном.{S} Тако је и б |
ном пажњом, него —</p> <p>— Е, а зар је она сирота крива, — умеша <pb n="119" /> се гђа Перса, |
, приметила им је фрау-Габриела, јер је она лепо видела, како јој се Цвечкенмајерка смејала к’о |
било штогођ вредно за видити!{S} Ту је она требала да дође, да <hi>мене</hi> види!{S} А тако с |
ко име!{S} Јуца, фрајла Јуца.{S} Баш је она нека Јуца!{S} Пударуша једна.</p> <p>— Па каз’о је |
е.{S} Па и сама животиња и живина, није она летошња.{S} И шарови се повукли под амбар, па ређе |
лук код госпоја-Сиде, а она каже: „Није она од јутрос ни долазила.“ А ја опет тражим, а она, шт |
еца, готови су да послушају, па он узме она два грдно велика бокала, а Јула чирак са лојаном св |
ма</hi> </p> <p>Била два попа, — али не она два попа, што су једном остали сами у свету, па се |
о се да прилегне мало, наредивши, да се она лубеница не вади из бунара пре него што се он пробу |
> брезобразлука од једне аспиде, шта се она усудила да каже.{S} И <hi>она</hi> се нашла да ми ч |
можеш ама баш ништа сакрити!{S} Свуд се она нађе, гром је спалио!{S} Створи се к’о из земље!{S} |
ути.</p> <p>— Јест, научила, — смеје се она, — научила што је Шваба заборавио —</p> <p>— А а а, |
ивље и најжурније отаљаван, — кад ће се она њина лорфа удати за оног гољу?{S} Је су л’ одредили |
а њу добро!{S} Али до довече мора ми се она од-дурити!{S} Е, па сад, збогом! — прашта се поп Сп |
не за образ или чак и пољуби и пошто се она није никад отимала, па јој је доста често и пасирал |
ше обојица у побочну собу.{S} Док су се она тамо забавили, дотле се у кујни спремало све у прис |
она здраво добро говори немецки, па ће она прочитати и Јули све на српски исприповедати и прот |
, уверавам вас, добра срца, до сутра ће она то већ све заборавити.{S} За то молим, молим вас са |
а госпоја-Соси гркињи очи пуне суза, и она полако у себи чита Апостол, а само чујеш како брише |
коју <pb n="395" /> је Јула отпочела, и она после неког опирања и извињавања запева старосватиц |
нова!{S} Ово је даклем прва здравица, и она нека је у <hi>ваше</hi> здравље.{S} Спаси Бог!</p> |
свога</hi>, да је убијца жене своје, и она је наскоро после смрти Драгињине свисла од жалости: |
рса седи и подштрикава попине чарапе, и она слуша, само што она не плаче, али се ипак чуди, как |
сама нека кандила. — и она што висе, и она у окрњеним чашама старога фазона, које се пре шезде |
крене, јер је смешно говорила српски, и она се напослетку дала најревносније на посао.</p> <p>К |
а <hi>вас</hi> почешће виђамо у кући, и она би опет онако к’о и пре свирала.</p> <p>— О, молим. |
такав губитак, сањала је Јула будна; и она би се убила, мислила је у себи; убила из пиштоља ил |
кенес“ —</p> <p>— О паоруша једна!{S} И она зна шта је „покенес“!</p> <p>— А он каже да воле гу |
дода поп-Ћира, — па и он је добар!{S} И она ће добити, што се каже, доброга друга!{S} Ја сам са |
дне, а поведите и Меланију с вама.{S} И она је већ велика; данас сутра па ће јој се јавити какв |
мало потиснута од другарице своје.{S} И она одмах поносно <pb n="155" /> уступи сасвим; и одмах |
и у чем ноблија изгледала од Јуле.{S} И она и она друга њена, фрау-Цвечкенмајерка, знале су и к |
варило њен дојакошњи ред и навику.{S} И она је научила свако предвече да седне на клупу пред ку |
о је да види све сама нека кандила. — и она што висе, и она у окрњеним чашама старога фазона, к |
— Па за што да се срдимо...</p> <p>— И она... јест’... доћи ћемо чим узмогнемо —</p> <p>— Па г |
није знао и затицао сем баба-Макре, а и она је, сирота, била и слабих очију и мало наглува од с |
ина постајала му је све дражија.{S} А и она од своје стране колико га је само својим жртвама об |
али се и каже: да је многи њих воле а и она многе њих воли, ал’, каже Жужа, да ни један није та |
енита стена“.{S} Онако једра и здрава и она је осећала, и њена крв је бујније струјила у жилама |
н фини и изображен човек, задржао, да и она не испадне из кола.{S} А сем тога, није само Цвечке |
бољу срећу желео својој Јули него да и она буде попадија као и њена мама што је.</p> <pb n="44 |
реку, па неће доле, него зову маму да и она седне у кола.</p> <p>— Доћи ће попа; сад ће се он в |
е покаже као плебејка, па се ухватила и она у паорско коло које је играло и подвикивало у авлиј |
м ноблија изгледала од Јуле.{S} И она и она друга њена, фрау-Цвечкенмајерка, знале су и колика |
страх од последњих неколико дана, па и она, ето, дакле, није хтела да зна ни за какво измирење |
ца био предмет њених мисли као што је и она била предмет мисли Шациних.{S} Они се већ више од н |
4" /> књигу а гђа Сида плетиво, па се и она заплака.</p> <p>— Е, кад би то било истина!{S} Него |
се шетати, а и попадија устала па се и она шета; он на горе, а она па доле.</p> <pb n="342" /> |
је онако лепо очешљану, јавио јој се и она њему љупко и показала му на фризуру.{S} То је Шаци |
пара и мирис од њега устима домаћице и она осећа и на целом лицу показује неописану сладост и |
како се не би дале молити“, — отпоче и она својим лепим, јасним као сребро, девојачким гласом. |
се ознојила.{S} Али сватови навалише и она мораде да продужи:</p> <l>„О врат’ се, нево, врат’ |
ја, једнако јој зује у глави оне речи и она песма из сна а пред очима јој онај тужни поглед њег |
и га одвукли па сад нам се смеју и он и она бештија чифуцка!{S} И ми, <hi>ми</hi> да идемо!?</p |
гђа Перса, — што је Бог таку створио и она њена мама је тако воспитала!{S} Само „јесте“ и „ниј |
лико сачуствовање дирне фрау-Габриелу и она се измири са фрау-Цвечкенмајерком.</p> <p>— Ај’те, |
ола али их не преврну него само гурну и она одскочише у страну.{S} А фрау-Габриела се сва занел |
ели поп Ћира полако гђа-Перси.</p> <p>И она увиђа и пристаје и даје савет поп-Ћири и вели му по |
и оставите на миру.</p> <p>— Нек остави она моју кућу на миру или боље рећи: нек остави на миру |
дана у башту.</p> <p>Једнога дана ради она тако у башти, кад чује где се нешто у комшинској ба |
е ствари за спрему.{S} А Спира је, вели она, повео поп-Ћиру о свом трошку, да му овај густира с |
а је здраво паметна жена!) — није, вели она, к’о каква подерана штримфла, па да се може подштри |
ко вредну и здраву ћер.“ — „Ето, — вели она —“...{S} Ју, слатка, баш би’ вас молила још за једн |
са.) Огугл’о сам већ! („То видим!“ вели она).{S} Том човеку помаже и ђаво и Бог!{S} Јербо тај ч |
мо се први пут погледали у колу, ал’ ми она моја дерна фамилија није дуго времена давала.</p> < |
! — вели Нића мало и тужно. — Од кад ми она умрла, а ја ударио у никакав дешперат, па проп’о и |
а наставља:</p> <p>— „Боље, поручује ми она по Ержи, нека пази <hi>она,</hi> то јест <hi>ја</hi |
онако радо и весело газила по бари, ни она га нису дирала.{S} По свој прилици ту је дочекао ду |
ој тешко било кад би га изгубила.{S} Ни она не би могла преживети такав губитак, сањала је Јула |
ше зна француски.{S} До душе, још га ни она (Меланија) не говори, али се бар меша с онима који |
ли шта је радила и шта окопавала, то ни она сама није знала.</p> <p>А Шаца узе задовољан тамбур |
да види, како се нешто готови, одмах ти она, рано моја, трчи кући па проба.{S} Има једну књигу |
е, вели да баба то само тако каже; увек она има изговара и разлога да се што више задржи на ово |
— каже ми госпоја Сида, — и то, да увек она има нешто особито, тек само да није к’о у ове моје. |
и, каже твоју милостиву тејшасоњку, нек она не тура, каже, свој нос у мој виршофт; коме је дао |
збуњеност... идеална Српкиња!{S} Па тек она стидљивост —</p> <p>— Простота, простота боље кажит |
абалука.</p> <p>А тек Јула, како је тек она сретна и задовољна била!{S} У срећи тој својој хтел |
hi> ... ал’ оно њено... већ, већ... к’о она Иродијадина ћерка што је упропастила, Боже ме прост |
мушкарцима у очи и преврћати очима к’о она њи’на актерка.</p> <p>— Ама, Сидо, све ми се чини д |
а нос у небо, мислиш Венус је, нико к’о она!{S} Ху!{S} Та у мал’ јој нисам притрчала преко сока |
, мислиш преко целе равне Бачке!{S} Као она свила по пољу што се извија у јесен тако се изви и |
ета и два велика дуда али не јалова као она на сокаку него родна која су сваке године доносила |
дија изгледа мала, широка а темељна као она фигура на господин-нотарошевом столу, у којој госпо |
лаком оделу са снопом житнога влаћа као она древна божица Церера.{S} За тим долазе силне друге |
ругу страну, да би и Шаца снивао њу као она њега.</p> <p>За то је у јутру седела дуго на кревет |
скинули смо којекако с врата...{S} Него она... <hi>она</hi> комендија само да прође, да ми се с |
го!{S} Друго је наша Меланија — а друго она њихова ландпомеранце!...{S} Младић лепо воспитан, и |
</p> <p>— А шта би вам фалило, само ако она..</p> <p>— Охо! — вели поп Ћира.</p> <p>— Охо!{S} Д |
hi>.{S} Онда опет ’хоће да покаже, како она има беле руке к’о у ноблеса, а моја Јула, бајаги, с |
ртшафт како ви знате; ваша супруга како она зна, а ваша слатка ћерчица опет како <hi>она</hi> з |
горео најчистији барабанц-зејтин, тако она не била жива, и не била госпоја перзекуторовица ако |
и зими а камо ли лети.{S} Задржана тако она би остала на ручку, па и на вечери.{S} А најрадије |
љања почео већ да баца и „шлајм“ — само она стара гуја, она стара мржња, остаде још да их и даљ |
их фрајла Меланија није трпела и за то она поче:</p> <p>— Па како вам се допада, господине, ов |
знате, <hi>ја</hi> госпоја-Сиди, — „ето она моја, Меланија то јест, мало мало, па кашље!“ Те ку |
чи?!{S} А фурт се нешто смеју а особито она.{S} Он и којекако; снебива се сирома’ младић, па се |
е“, к’о ја што држим, говорила би често она, па не би плаћали штроф кад коме откине по пола дор |
ва попине чарапе, и она слуша, само што она не плаче, али се ипак чуди, како то све тако лепо у |
цезу... „Па ко ју је шио?...{S} Ко, зар она!{S} А што сте њој дали кад сав свет зна да она не з |
срећом у то време добила!...{S} Па зар она супруга!{S} Она!{S} Она!!</p> <p>— Та шта говорите, |
ма у кујни да спрема „ајнпренсупу“, јер она то најбоље зна.{S} Али каквих страшних израза није |
то толико, ал’ што ће ми пуцати под нос она бештија!..{S} И онако знам шта и како о нама говоре |
>— Та не, ал’ верујте, пала ми на памет она песма: „У Милице дуге трепавице“...{S} Па она њена |
сијом“) и на њену несрећу села је баш у она кола, којима је кочијашио један, који је радо други |
то најбрже разнела и разгласила по селу она деца са звонаре.</p> <p>Кад је вечерња свршена, учи |
пошто су у многим кућама мрзили кад му она да из тањира да једе, а пинчика опет био је тако ва |
Бог зна како!{S} Одаје јој чест; све му она свлачи чизме, не да ником другом нит’ сме ко.{S} Па |
Хунцут један!...{S} Мисли он, ја сам му она са шора паоруша...{S} Отиш’о је! — рече гласно.</p> |
како су се звала та два попа.{S} То су она иста два попа, чијим сам часним именима као наслово |
ису се више растављали.{S} А у ову кућу она га је донела као део мираза своме попи.{S} Онда је |
ам вас било, бећари једни, грдила би их она тада, немате ни срца ни душе!{S} А шта вам ради, да |
ја навела да уради; нико други нег’ баш она.{S} Ах, ко да је гледам и слушам!{S} Она, она и ник |
нсупе, к’о што си га и заслужио!... <hi>Она</hi> протиница пре мене!...{S} Испред носа да ми се |
којекако с врата...{S} Него она... <hi>она</hi> комендија само да прође, да ми се скине с врат |
>она</hi> се нашла да ми чува кућу; <hi>она</hi> и то <hi>моју</hi> кућу да чува.{S} Ал’ и ја с |
лечник“</hi>.</p> <p>— Дакле, то је <hi>она</hi>!{S} Јула!{S} Како је лепа! — прошапта путник у |
е, шта се она усудила да каже.{S} И <hi>она</hi> се нашла да ми чува кућу; <hi>она</hi> и то <h |
поручује ми она по Ержи, нека пази <hi>она,</hi> то јест <hi>ја</hi> да пазим, нека причува он |
pb n="186" /> кући, <hi>ви</hi> или <hi>она</hi> ... она ваша... ваша супруга?</p> <p>— Но, па |
на, а ваша слатка ћерчица опет како <hi>она</hi> зна!{S} Неко дањом, неко ноћом; тек дошло врем |
xml:lang="la">corpus delicti</foreign>, онај зуб —</p> <p>— Укр’о зуб! — понови гђа Перса и ско |
то ваш господин супруг, господин Спира, онај што је некад, памтим добро, имао, онако, баш лепу |
i> умем!“ И једно вече, дође лепо Шаца, онај што сам га мало пре споменула, са читавом бандом б |
м баби!...{S} Ја све мислим онај лопов, онај архилопов Нића боктер, он га је мор’о свему томе н |
е и изда ме од пића — нек ми се, велим, онај свињећи у торби нађе као цигурација!{S} Ај, шта ве |
его он, укр’о ми је, док сам ја спав’о, онај мој <foreign xml:lang="la">corpus delicti</foreign |
га</hi> и код своје куће.{S} Фала Богу, онај вам и не избива из куће.{S} А збиља, господар-комш |
мало упитоми и охрабри.</p> <p>— Па... онај, баш и можемо!{S} Ајд, Севере, ти с’ то боље изучи |
не каже друкчије, <pb n="403" /> него: онај брица! „Та ни му је ни дека био доктор!“ додаје па |
е зна бајаги ди да метне <pb n="348" /> онај проклети зуб — а ја једнако држим пружену руку, а |
а сам рекла! — рече љутито гђа-Перса. — Онај паор га већ упец’о.{S} Унцут један! — додаде у себ |
ни нешто празна соба по одласку Јуле. — Онај њен поглед остаде му дубоко у срцу.{S} Како питомо |
ала живина а нарочито патке и пачићи, а онај стари већ олупани валов био је привезан за доњи кр |
лама, па не сме никуд преко блата.{S} А онај у тегли ућутао се на дну, шћућурио се, па само шир |
ди би и био друкчији немешки син!“ — А онај задовољан доноси још један бокал.{S} И њега испраз |
; то јест, ономе који се први ожени, да онај други буде девер.</p> <milestone unit="subSection" |
ала!“ — И тако од ото доба, — приповеда онај даље, — кад си тамо само кажи, да с’ из Иђоша, па |
Галицију или у Талијанску;“ па се онда онај, што наручује писмо, наслони преко стола на оба ла |
— Ето, шта ја кажем!{S} Чим сам чула за онај њен сан, одмах сам казала и помислила: да ће то би |
другом, да је насекира и отрује бар за онај дан.{S} Али је мржња још ту једнако; <pb n="402" / |
где виси онај бели пешкир и где се љуља онај цимер од жутога плеха.{S} Читаоци ће се досетити, |
је не знам какав.{S} А ту је мислила на онај случај, кад је Његово Преосвештенство Владика прав |
е!{S} Ваљ’да ћу, вели, понети дудове на онај свет?!{S} То ти је све што на земљи учиниш! „Безум |
још неке подробности које се односе на онај крупан догађај и видеће како сеоска „фама“ постаје |
, касти, онако, к’о људи, да опалите на онај месец горе.{S} То је све лепо и красно и фајн, — в |
пред госте сатљик вина и холбу воде, па онај меша вино с водом, фртаљ чаше вина а три фртаља во |
ај његов — како се ђавола зове — но, та онај његов Шаца, јест, он баш да га обрија!{S} Баш он и |
<p>— Шта је то тамо напољу?</p> <p>— Та онај њихов мачак дош’о ту под <pb n="168" /> наш пенџер |
држ’ не дај!</p> <p>— Боме ако се умеша онај наш сјеверни стриц, биће повуци потегни; сви су из |
аховања и хтела је да се наплати за сав онај претрпљени страх од последњих неколико дана, па и |
ЕТРНАЕСТА</head> <p> <hi>У којој је сав онај „рест“ Габриелиног приповедања који није могао ста |
свуд завирује и забада свој нос, и нег онај месец, што блене по сву ноћ по овим свету; ди ја с |
ла је безобразан! — прошапута Јула, кад онај поче песму, али је за то опет <pb n="143" /> пажљи |
ош ситније вести у колу.</p> <p>Али кад онај „тенцер“ извали једну таку поскочицу какву фрау Га |
његова чреда а не Ћирина!?{S} Па га сад онај зграбио лепо па право кући с њим!{S} Ху, отровала |
било је и којекако.{S} Ал’ од како дође онај младић; не слуша ме више ни једна ни друга, па так |
да ће до тог доћи.</p> <p>— Па шта каже онај <hi>паор?</hi> — запита већ мало љутито поп Ћира.< |
његово место! — И поп Спира извади брже онај зуб из замотуљка и метну га себи у џеп, а из џепа |
још и опростио; него је он дочуо, да је онај, то јест, поп Ћира чак ишао ди треба, да израдим, |
За пола сахата знало је цело село да је онај путник — што се онако побожно крстио кад је звонил |
у, за име Бога, да узмем?{S} А какав је онај Пера Тоцилов?{S} Шта велиш, да шега узмеш?</p> <p> |
чарапе под багремом, видела је како је онај путник у колима скинуо шешир и прекрстио се, па, к |
овац, мали Часловац!{S} И то још и није онај прави Часловац од оних из Русије послатих, него др |
ели:</p> <p>— Иди види, да се опет није онај лопов <pb n="246" /> мачак дочеп’о жишка, па ће да |
поп Спира. — Знате како оно кажу кад се онај давио па викао: „Помози, Свети Никола!“ а Свети От |
, али још могаше чути и видети, како се онај старији „Бечлија“ ваља по прашини и дере: „’хоћу к |
во овде замотано.{S} Па кад му склоните онај зуб, а ви му онда лепо подметните ово на његово ме |
гова задовољства и благонаклоности беше онај црвени појас, на који толико викаше поп-Ћириница.< |
е пристаје човек (и онај што му ваде, и онај што га вади) — па једва га извуку!{S} А ово нит’ ј |
господин-Ћиру... гађ’о га песконицом, и онај ост’о без једног зуба, избивен <pb n="202" /> му < |
; него што тера и онога кога вози, да и онај пева, па ако овај неће, а он одма’ скида левчу, па |
; њих двоје младих, једна стара тетка и Онај што све радње људске зна.</p> <p>Башта поп-Спирина |
Уф, сав ми је црвен, кад га видим; па и онај ко га спомене.{S} Ко ти још неће добити црвен поја |
жег, каз’ти, брата и пријатеља.{S} Та и онај Бог, Боже ме прости, узима што је боље!{S} Ето ја |
ме бедити и ружити — кад ме је доста и онај Бог наружио! — ропће овај нови „Јов“ са чарде.</p> |
— Све, све се, кажем, изменило, — чак и онај стари сат поп-Спирин је доспео у чељадску собу, је |
Дакле шта се свршило?{S} Је л’ дош’о и онај?</p> <p>— Дош’о је, — рече поп Ћира па превуче шак |
е на свету боље знам и цигурније него и онај ветар, што свуд завирује и забада свој нос, и нег |
, па још с драге воље пристаје човек (и онај што му ваде, и онај што га вади) — па једва га изв |
што кажу, да удариш по једном прснуо би онај други!{S} То кажу, али нико јој није то урадио; св |
ати, ако ви мене научите, како се прави онај мелшпајз што се зове: <hi>Саће од зоље од квасца</ |
и метну га себи у џеп, а из џепа извади онај замотуљак што му га даде Аркадија и зави га у заво |
о, а данас не можеш ни да га познаш, ни онај ни дај Боже.{S} Сад је оматорио па се прозлио и по |
за то време неколико тешких дана.{S} Ни онај најдужи летњи дан није им се учинио тако дугачак к |
је</hi>, та није ваљ’да већи од њега ни онај „зуб времена“ што се зове!</p> <p>— Јао мене жалос |
, којих се човек не може отрести к’о ни онај Доситејев Абу Казем Тамбури, багдатски трговац, шт |
заврши бојтар, па натеже фићок па испи онај остатак. — А моја су страданија велика; кад би’ ја |
ем сокаку око оног дућана тамо где виси онај бели пешкир и где се љуља онај цимер од жутога пле |
ино „добројтро“!</p> <p>— Ти само чувај онај <hi>зуб!</hi> Да га чуваш к’о очи у глави!{S} То т |
ечи и она песма из сна а пред очима јој онај тужни поглед његов!{S} Јако јој жао, што је онака |
вицу.{S} Колико је пута уз њу певао јој онај свима богословима тако добро познати тропар шљивов |
е могло да живи на овом свету.{S} А тек онај сан о Шаци, како јој је живо остао у памети!{S} Те |
cti</foreign>-а.{S} И ту му онда предам онај замотуљак са зубом унутра.</p> <p>— Е, па видиш, п |
е, да пије сад ову комадару којој и сам онај бојтар манише.{S} Или ваљда да гледа и слуша оног |
атељ тога зуба!...{S} Дакле, ја извадим онај замотуљак и опипам га...{S} Осетим лепо тврдо испо |
таки, враг им баби!...{S} Ја све мислим онај лопов, онај архилопов Нића боктер, он га је мор’о |
ра; нема више унтауглих!{S} Ено и Перин онај муцало, нема предња два зуба а не уме сексер крајц |
шао у газдашаг и могао сад запалити к’о онај солгабиров стиву лулу, ипак се није поневидио, нег |
Не, не!{S} Вид’ли сте да ми је пасир’о онај малер, — рече Габриела и удари у плач, — па ме сам |
рагановић, <pb n="22" /> кад је написао онај <title>Кохбух</title>, хтео га је <hi>њој</hi> пос |
Тиса-парт</hi> т. ј. обала Тисе, управо онај крај вароши што је покрај Тисе; крај обично Мађари |
па кад га укебају, ко плаћа штроф, него онај кога вози.</p> <p>— А Прока Циканов?</p> <p>— Изеш |
сте ви били на путу.{S} Наш Шаца добио онај тал.{S} Умрла му једна стара стрина из Итебеја, и |
му ту зуб, а поп Спира да није изгубио онај Аркадијин замотуљак. — „Обешењак паорски“, мислио |
нестрпељива гђа Перса. — Је л’ получио онај што је заслужио?</p> <p>— Све, све сам точно по ин |
{S} То је Иђошко право одондак.“ — Тако онај приповеда, а они око њега зинули па слушају; по не |
ам зуб, ал’ нисам им’о памети ни колико онај прави притјажатељ тога зуба!...{S} Дакле, ја извад |
децу.</p> <p>— Та а а, добри су... само онај навећи... — рече и пружи му на захтев оно најмање. |
ело, него варошица.{S} Та колик је само онај Велики Сокак с краја на крај, па колико тек малих |
само браду.{S} Ако му је во времја оно онај његов дека мог’о добити онда немешаг од <pb n="259 |
пшаће се!{S} Мора се пролепшати.{S} Ето онај мој ми жабац каже: да ће бити промјене, промјене н |
одревним хумором и шалом, — дотле често онај шести и прекобројни, који обично није ни представљ |
мрзости и омразе.</p> <p>— Шта?!{S} Зар онај паоренда и даље да буде парох ту ди си и ти?! — пр |
и његов <hi>барометар</hi> у кући, јер онај зелени жабац у оној стакленој тегли на прозору, по |
.. ви, на прилику — умеша се у разговор онај бојтар из буџака, један танких подужих бркова, пра |
а испред себе!...{S} Еј, да ми је данас онај тал а ова моја памет —!</p> <p>— Е, па сад ајд’ ид |
нешто има да каже а он говори и гледа у онај писмени акт, или окреће плајваз, или намешта перо |
а оставим, — вели Нића и меће сланину у онај завезани рукав од кабанице... — А код Бућкалови’ м |
тово пред забленутим домаћима, и док их онај пети иза врата, <hi>стари Пера</hi> из <hi>Старога |
кселенције господина Владике, да га баш онај његов — како се ђавола зове — но, та онај његов Ша |
; само домаћи пето посред њих остао још онај лепи стари, летошњи петао.{S} Покисао, истина, мал |
а моју срамоту.{S} Ух, ух!{S} А шта <hi>онај </hi>обешењак?</p> <pb n="346" /> <p>— Добро си ре |
ресе.{S} Сви се смеју грохотом па и <hi>онај</hi>, и <hi>он</hi> се смеши, само тишије.</p> <p> |
ла, како се сама изражаваше, да јој се „онај тешки камен за три фртаља помакао“ и лакши јој био |
и поглед његов!{S} Јако јој жао, што је онака била.{S} Ах, мислила је у себи, само још једаред |
трести на сред сокака ту рђавим лајбом онакарађену принцезу... „Па ко ју је шио?...{S} Ко, зар |
ко лепо на дану, ту се свака покаже баш онаква каква је; ту не помажу много никакве вештине и а |
S} Морају путовати а сем њега нико нема онаке арњеве и онаке коње. „Па не мој да срамотиш своје |
ати а сем њега нико нема онаке арњеве и онаке коње. „Па не мој да срамотиш своје красне коње, п |
жно и понизно шешир и штап, који је био онаке форме какви су обично протојерејски штапови, а до |
допадне тако?!{S} Доћи из Карловаца из онаки’ романтиш предела у ову равницу без околине!</p> |
нако (противно свима правилима поетике) онако исто пуначка и округла као и негда још кад још ни |
две су недеље, како га баба преслишава, онако стара, цео апостол на памет!{S} То је желела и мо |
>А Шаца узе задовољан тамбуру и запева, онако ради свога задовољства, ево ову песму:</p> <quote |
а?...{S} И њихова је ствар напредовала, онако у потаји.{S} Састајали су се и даље у башти, нара |
шкал —</p> <p>— Како га је совјетовала, онако у мал’ није и прош’о! —</p> <p>— Та шта говориш?! |
уторе мој?“ — пита га као Савка. — „Па, онако... кол’ко за један добар опанак“, вели јој Нића. |
га узе на кола прекрсти се још једаред, онако махинално видећи гђу Сиду како се крсти на вратим |
Учио нешто латинске школе; дакле није, онако, неки...{S} А после тога, има неке старе тетке и |
е, Бечлије; а Макра и Сида су Бачванке, онако клот Бачванке.</p> <p>— Па јесу л’ послушни бар, |
домаћин, — ако ћемо баш тако све даље, онако знате — да опростите, што ћу се тако изразити — а |
о јест, јест!) ал’ обадвоје сте ћосави, онако, знате, клот — па вас човек и не може тако одма’ |
дупре, само кад је он онако обешењачки, онако по његовски, погледа.{S} А знао је кад и како тре |
<p>— Па гледај да дознаш!{S} А знаш ли, онако, који би паор к’о мог’о да вози, било мене, било |
. овај... мачка вашег. (Мачка су звали, онако међу собом, нотарошем, за то што и сеоски нотарош |
pb n="250" /> додаје Нића. — Открој ти, онако, једно парченце, кол’ко, кад остане кожурица, да |
ри!{S} Сад ви ’оћете, наприлику, касти, онако, к’о људи, да опалите на онај месец горе.{S} То ј |
рка што је упропастила, Боже ме прости, онако красног једног свеца —</p> <p>— Ајде немој ту кој |
гне да игра, некога одведу, а неки сам, онако без ичије помоћи, падне лепо под сто.{S} Сете га |
, да <hi>мене</hi> види!{S} А тако сам, онако... знате баш расположена била тога дана за жалост |
ку, — попушта гост, — али само с водом, онако к’о стари философи грчки —</p> <p>— А, та ман’те |
развадили.{S} Поп Спира је инзултир’о, онако паорски, господин-Ћиру.{S} Ударио га.</p> <p>— Уд |
онај што је некад, памтим добро, имао, онако, баш лепу браду?{S} Знате, обадвоје сте сад (што |
ротив — и ако оптужени — са свим весео, онако весео, баш као што је био и онда кад је оно одлик |
Нашла се однекуд, не знаш ни сам како, онако улопана, пред поп-Ћирином кућом док је Пера Тоцил |
ек сутра путујете.{S} Бар ћемо се мало, онако, натенани проразговорити.{S} Извол’те, извол’те у |
ати, — вели Аркадија. — А како би било, онако, господине, да кажете, да сам се бајаги ја задоцн |
p> <p>— А зар није лепше лице природно, онако к’о што га је Бог створио?! — вели Пера.</p> <p>— |
и ајде онако по Хришћански, чисто вино, онако по српски натегните к’о наш Краљевић Марко!{S} Ко |
ворена, па к’о да полако пири на нешто, онако к’о у домаћице која сече онога часа из рерне изва |
сте л’ ви то, чесњејши?</p> <p>— Успут, онако успут, — вели поп-Ћира — а сутра ћемо даље.</p> < |
то кажу, <hi>вас</hi> почитујем, и већ, онако сви у мојој кући... вас па вас... нико вас од мој |
еку од они’ иза певнице, ил’ ћете неку, онако, с рогља... онако, што ми кажемо, ројтанску?</p> |
није</hi> мило, па је одвуче на страну, онако тајанствено, као што то раде завереници у трагеди |
о.</p> <p>— Па могу баш једну кришчицу, онако форме ради, само да вам не дам корпу! — вели Габр |
ла онако, не знаш ни сам како да кажеш, онако обична. — Јула је певала најрадије: „Ничи, ничи, |
внице, ил’ ћете неку, онако, с рогља... онако, што ми кажемо, ројтанску?</p> <p>— Па... овај... |
господин-попа не питаду!</p> <p>— Па... онако... к’о мислим, зар ти се не досади све тако да це |
гђа Сида.</p> <p>— Та... мало рђаво... онако, свакојак..</p> <p>— Па ти кажи, — учи га гђа Сид |
можемо л’, госпоја, да накитимо мало... онако, по нашки... с фронцлама, што кажу, ако не би зам |
већ жив обамро!{S} Није шала, владика; онако строг човек!</p> <p>Владика га саслуша и поверује |
а би’ се, знаш, ово дана кренуо на пут; онако, пало ми на памет, дошла ми воља да се мало разон |
су се који пут пољубили, <pb n="154" /> онако стојећи и разговарајући се на огради?“ запитаће м |
а се као окренула, па га <pb n="175" /> онако лепо гледа и пита: „’хоћеш ли, снаго, да та Савка |
ше је.</p> <p>Беше лепша него икада!{S} Онако свежа како се наднела над кола, изгледаше му као |
а, — онако господске фарбе у лицу...{S} Онако к’о Шаника апотекарски калфа —</p> <p>— Какав „ка |
дакле ни Јула била „каменита стена“.{S} Онако једра и здрава и она је осећала, и њена крв је бу |
онако мало блеђи у лицу, — вели Ержа, — онако господске фарбе у лицу...{S} Онако к’о Шаника апо |
ви се то — смеје се и вели им путник — онако и неауфировани потрпали у кола, а, <hi>ситна госп |
бесни равним бачким путем, а он запева онако за себе, ради свога задовољства:</p> <quote> <l>„ |
о јест, пила из велике чаше воду, па га онако, како већ то смерне девојке чине, преко чаше посм |
га зачуђена и преплашена Жужа видећи га онако јаросна.</p> <pb n="228" /> <p>— Зови ми одма’ го |
као камен према ласкавим речима једнога онако лепог и пријатног и ученог младића, и после да је |
гу сад створити код поп-Спириних, па да онако из прикрајка <pb n="121" /> гледам и слушам, како |
господина с пута.</p> <p>Затутњила Ержа онако босонога и отвори капију кроз која улазе кола а у |
о је тако груба била кад је он спочетка онако лепо запитао, и желела је, да се само још једаред |
!!</p> <p>— А да!{S} Е, па ниси требала онако на крај срца да будеш!</p> <p>— Ето, сад <hi>ја</ |
њ мислила и тих дана једнако се чешљала онако како он воли, па јој је чисто лакше било.{S} А и |
изгледа.{S} Јер Јула је и надаље остала онако мирна и повучена а после оне сцене у поп-Ћириној |
<p>— Хахаха! — насмеја се гђа Габриела онако уплакана. — Морам, слатка, да се смејем и ако ми |
а мало сањалица и сентиментална; а Јула онако, не знаш ни сам како да кажеш, онако обична. — Ју |
.</p> <p>— Он да ме жали! — говори Јула онако за себе. — Ви’ш ти то њега!{S} Унцут један.{S} Ал |
?!</p> <p>— Хе, — вели Аркадија па трља онако смирено поповски руке и увлачи снебивљиво врат, — |
му мало лолински ча-Нића, па се искашља онако у српском смислу.</p> <p>— Лаку ноћ, ча-Нићо! — о |
и; захваљује јој што га се сећа и чешља онако како се њему допада.{S} Нарочито је леп завршетак |
на моја сладост, касти.{S} А Је л’ вама онако мало ’хладно, снаја!...{S} Баш не би шкодило да с |
Не стиже ни за травику!{S} Још да нема онако по мало, кад неко западне у шкрипац, па помагај ч |
5" /> вратити онамо одакле је на колима онако свечано пошла.{S} Вратила се страшно љута и била |
адице; коса лепа, смеђа, пала на рамена онако омладински, а раздељена по среди онако богословск |
сув или онако пунији?</p> <p>— Сув, па онако мало блеђи у лицу, — вели Ержа, — онако господске |
несретни надимак, на који се поп-Спира онако исто тужио као и поп-Ћира на свој, добио је он од |
шај!{S} Кад смо сели у кола, ја сам све онако урадио, к’о што си ми ти казала.{S} Натук’о сам к |
пасност, — па готово да и није било све онако...{S} Сад већ, Бога ми, и ја видим, да ми је сав |
па и ради своје пастве, али и то не иде онако срдачно као некад, него онако званично, хладно; н |
ви! — шали се поп Спира. — Него ви ајде онако по Хришћански, чисто вино, онако по српски натегн |
готовљења ајнпренсупе.{S} Изгледала је онако само крај ватре као једна од оних трију у Шекспир |
во питање врло деликатне природе, па је онако раздрагана <pb n="389" /> изашла у авлију сва рум |
поп Спира да погоди кола.{S} Обишао је онако успут све паоре који кочијаше Био и код Пере Боцк |
д ипак прошао њиним сокаком и спазио је онако лепо очешљану, јавио јој се и она њему љупко и по |
: пошто сте погодили кола.{S} Кол’ко је онако на очи пипав и завезан — ал’ да га видите, како у |
вели: „Та баш нисам с раскида, само је онако подебело намажи с машћом; метни на њу двапут онол |
-Макрине баште.{S} А у башти ништа није онако весело као пре, него све некако суморно, као нека |
је ђаволски лепо да свира и да намигује онако кривовратаст.{S} Бечкеречки нотарош кад тера кера |
их свакојаких мисли које су га опхрвале онако седећег у колима, а и да се прихвати мало.</p> <p |
ми је само жао!{S} Она, дабоме, не уме онако пиљити мушкарцима у очи и преврћати очима к’о она |
„сеоским добошем“, а названа је тако не онако на памет, него што је доиста личила и на једно и |
те опцигивали четир —</p> <p>— Тхе, пре онако а од неког времена овако.{S} Сад овако поч’о, па |
уму од ђермова и на крајње куће које се онако пепељасте разазнавале из лаке летње јутарње магле |
ји крај ватре лонац с кукурузом који се онако окруњен, у зрну, кува, и шакама га једу укућани ц |
и кад му нали у чашу домаћин с којим се онако несвесно куцну.{S} Домаћин испи до пола, а поп-Ћи |
је цело село да је онај путник — што се онако побожно крстио кад је звонило и кад је прошао пор |
беница! — одговори Јула и поклони му се онако како се обично фрајле са села клањају, то јест из |
ове, па за то ни један поп не може више онако приликом да се вози, па једна невоља!{S} Коме се |
чурлија која су <pb n="3" /> после кише онако радо и весело газила по бари, ни она га нису дира |
е ми пуцати под нос она бештија!..{S} И онако знам шта и како о нама говоре —</p> <p>— Ех, ти с |
костио и метнуо црн комад у торбу.{S} И онако је велика повика од вас паора на нас <pb n="248" |
ишта, — извињава га стари учитељ. — А и онако, поњамо ми то већ... и због слова сте мало возбуђ |
а нека плева, нека прашина, к’о да је и онако мало на сокаку; а ноћом неки гајдаши, тамбураши, |
тивији, па не отима од други’ а он је и онако понајдебљи —</p> <p>— ...{S}Какав сам ја био онда |
не секирам. —</p> <p>— Па иди!{S} Ти и онако најбоље знаш да направиш ајнпренсупу.</p> <p>— Бо |
м опет толико.{S} Закрчила кола сокак и онако пун радознала и позвана и непозвана света.{S} Сви |
Баш ми је мило.{S} Па сад баш кад сам и онако беспослен, да се <pb n="276" /> бар разговарамо.. |
рау Габриела осећала неко задовољство и онако раздрагана изашла у авлију, па као свако сретно с |
онако омладински, а раздељена по среди онако богословски, а кад говори што а он гледа у земљу. |
гојених тако, да, кад их поп-Спира види онако у перју још, а њему пође вода на уста, па луцкаст |
м ја те твоје ребусе; него ти мени кажи онако просто, клот, све по реду, шта је и како је то би |
посматра гацајући блато по сокацима или онако покис’о кад се грчи у колима без арњева!{S} И јед |
моје, а какав је у лицу, је л’ сув или онако пунији?</p> <p>— Сув, па онако мало блеђи у лицу, |
аше на уснама испод бркова који су били онако по банацки поткресани па изгледали над уснама као |
а ман’те их бестрага!{S} Како су радили онако су и прошли.{S} Оно је Стари Завет био а ово је с |
би умрла од страха у подруму у помрчини онако сама, па волије и да га пољуби, него да у тим год |
>“ и <hi>Клићана!</hi> Него одфикари ти онако по паворски комад један.{S} Ко зна у ком ће сокак |
запали лулу и стаде пућкати и пљуцкати онако по банацки, па се да у дубоке мисли.</p> <p>Дуго |
то рек’о.{S} Е, баш, баш...{S} Сва сам онако, некако, како да вам кажем, срећна!{S} Све ми неш |
оком долмом поред рита, пуца Рада бичем онако из свога расположења и пева мислећи на своју Јулу |
се <pb n="75" /> одупре, само кад је он онако обешењачки, онако по његовски, погледа.{S} А знао |
кажем: да смо се споречкали, и да се он онако ујарости бацио на мене оним дебелим Пентикостаром |
али у колима.{S} Разговор није им текао онако од срце, искрено, као некад што је, наравно, и вр |
капут и лаковане ципеле а косу очешљао онако, што кажу, „на ларму“, па би се шетао по селу пев |
то не иде онако срдачно као некад, него онако званично, хладно; никад више да се врати оно стар |
ало кошта!{S} Нема ти ништа лепше, него онако српски зготовљено; па лепо онда видиш још из кујн |
гу кућу с примедбом, да није баш испало онако, као што се желело, и молбом, да искрено и беспри |
у сви морали да слушају па је увек било онако како је она хтела.{S} Гђа Перса је стрепила за њу |
вичу на Сановнике, јер се све догодило онако како је госпоја Сида сневала и Сановник јој проре |
{S} Онда је држала да је то казано само онако, из пакости, да она само чује и да се једи; а сад |
г.</p> <p>— И једнако спава и хрче исто онако! — чуди се домаћин!</p> <p>— Спава тај к’о заклан |
крива...{S} Ето, ви’те, остала сам исто онако „гемајн“, баш к’о да и нисам у Бечу живила!</p> < |
ликог Крста, како приметише бабе; и што онако ирошки носи пошу око врата, како рекоше девојке — |
>... а ту су и старији!...{S} А код вас онако, што певају паори... „све по ’ладу, да га не позн |
i> почешће виђамо у кући, и она би опет онако к’о и пре свирала.</p> <p>— О, молим... како би’ |
поја-Сидиног питања.{S} Погледа га гост онако са оном кецељом па се насмеши.</p> <p>— Али Сидо. |
и обоје признали пред родитељима и већ онако приватно, и као кришом, измењали и прстење.{S} И |
n="67" /> мачак се опет шетао по крову онако исто госпоствено и мајестетично — корак два па ст |
а којима су се послужили (и поред свију онако повољних придика) да улове младога клирика Ћиру.{ |
—</p> <p>— Фала, гнедиге, ја волем дињу онако клот натуралну; осим рајс-пулфера знате, због вет |
хо, охо!{S} Ама ви, господин’ Ћиро, баш онако...</p> <pb n="187" /> <p>— Јесте; ми <hi>онако</h |
танску?</p> <p>— Па... овај... ајд’ баш онако штогођ што ви певате...{S} Ил’ ајд’ баш ону што т |
равити.{S} Збогом!</p> <p>— Та није баш онако к’о што је требало, — извињава се домаћица, — ал’ |
други дочеп’о! — рече Рада блажено баш онако са срца па завали шеширић и запева.{S} Оде глас в |
Меланијина а после Јулина, и испричана (онако узгред) два малера фрау-Габриелина</hi> </p> <p>П |
.</p> <pb n="187" /> <p>— Јесте; ми <hi>онако</hi> а ваша кућа <hi>свакојако</hi>.</p> <p>— Охо |
дешперат, па проп’о и ја и имаће.{S} Од онаког газде, — ето на шта сам спао!</p> <p>— А ди ти ј |
к’о фрајлин младожења, нити и један има онаку лепу црвену пошу, па да му тако лепо стоји к’о фр |
а бар пешке тихо <pb n="375" /> вратити онамо одакле је на колима онако свечано пошла.{S} Врати |
ће и узимало.{S} А кад дође до сватова, онда није добро само млади и младожењи, не добију само |
ад морам да се свађам и да псујем кога, онда говорим српски, некако је за то згоднији; али за ф |
амо, — вели јој гђа Сида; — кад се уда, онда куд муж, туд, што кажу, и жена!“ — „Та да <pb n="3 |
Знате, кад се човек прими некога посла, онда треба да га <pb n="81" /> својски ради.{S} Ако сам |
Дош’о к’о што је и от’шо!</p> <p>— Па, онда...</p> <p>— Пааа, па онда... није било ништа.</p> |
простите!</p> <p>Кад је дошла гужвара, онда је настало опште хваљење.{S} И сам поп Спира који |
баш спомену отоич <hi>ти</hi> Голијата, онда после оваког срећно окончаног дјела могу и <hi>ја< |
воја судбина... а ја нисам знала.{S} Е, онда можеш скакати —</p> <p>— Ех, знам ја да би вама би |
и рекла да је обешењак.{S} Обешењак је, онда сам тек добро вид’о да је обешењак.{S} Упреподобио |
кад буднем ваших година, драга хебаме, онда ваљда нећу бити тако <hi>лакомислена</hi>, него <h |
деље ова моја понесе и навуче рукавице, онда их опет Меланија <hi>не навуче</hi>.{S} Онда опет |
ко целе године, а кад се обере кукуруз, онда се зна шта је његово.{S} Он нити га сеје, нити око |
одејствују оба попа; а ако сиромашнији, онда, наравно, само један поп.{S} Иде па мало пева он, |
.{S} Уф, уф, кад ја највише посла имам, онда ми <pb n="209" /> баш пасира какав малер.{S} Извол |
ког, ја сам онда мелем, а кад га мрзим, онда му не треба гори пелен!</p> <p>— Па за Бога, Персо |
ако удесим; ако буде к’о што ја мислим, онда смо „на коњу“ господине. „<hi>На коњу</hi>“ — дода |
S} Седамнаест сати; ако то није доцкан, онда никад неће ни бити.</p> <p>— Та ман’те га до ђавол |
чанку пуном каше; — на против, ако ко, онда ми треба да се извинимо што у оваком вашару дочеку |
тако и ради.{S} Па кад је то све тако, онда ће вам разумљиво бити и ово што је гђа Сида сад ур |
ад га тако почешеш <pb n="300" /> мало, онда и они стидљивији добију реда и једеду —</p> <p>— Т |
ука косу крзати,</l> <l>А ти ћеш, Јуло, онда плакати,</l> <l>Онда ћеш своју спомињат’ мајку:</l |
рали и држите да ја боље правим од вас, онда с драге воље, кад год је вама згодно.{S} Дођите ет |
то хоћу, ал’ кад добијем од вас пукет, онда ћу вам га растумачити и поучити, али тражим од вас |
ранжира месо; само кад је чистила рибу, онда би му бацала оно што извади из рибе.) А хватао се |
то јест томе клавиру) дознате историју, онда се нећете толико чудити.{S} Њега је поп-Ћира добио |
то је зуб код њега.{S} Па <hi>како</hi> онда?</p> <p>— Е, па то је и код мене ђаво, што се ни ј |
их опет Меланија <hi>не навуче</hi>.{S} Онда опет ’хоће да покаже, како она има беле руке к’о у |
послом а камо л’ ради унтерхалтунга.{S} Онда госпођа Перса почне позивати господин-Перу на вече |
е.{S} Била је тада љута целога дана.{S} Онда је држала да је то казано само онако, из пакости, |
је донела као део мираза своме попи.{S} Онда је још добар био и тачно радио, а данас не можеш н |
што је пре неки дан чула, све јасно.{S} Онда се толико наљутила, да није могла хладно ни да мис |
за врат вино; а и иначе је несносан) — онда зло и наопако, да се не проведе лепо и не прође до |
а немецки написане, — вели гђа Перса, — онда ће боље бити, да је пошљете Меланији; она здраво д |
лачи на даску другу шлинговану сукњу, — онда је то твоја судбина... а ја нисам знала.{S} Е, онд |
анас да прекинем через Петка —</p> <p>— Онда нисте требали ни долазити! — пребацује јој госпоја |
уде срце на месту, па да видим ’хоће л’ онда ланути, обешењак један!“ А кад се одобровољи, а он |
апротив; али је гђа Сока била гневна, а онда ни сами мушки не бирају израз, нити су објективни! |
.{S} Чуло се да је нови учитељ дошао, а онда, наравно да се надало, да ће он данас као гост и < |
тако то траје док петли не запевају, а онда одједаред као да у земљу пропадне.</p> <p>Пред пет |
авлију, само да не останеду дужни.{S} А онда госпоја Перса напусти своју слушкињу, ону шиндивил |
n="129" /> лопта се откотрља, а она га онда моли да јој донесе, па кад јој он донесе лопту а о |
нио и неће никако у скамију...{S} Па га онда, четврти пут отац вез’о уларом и пајванима иза стр |
о икад пало на памет!{S} А госпоја Сида онда к’о вели: „Кад ти мене секираш <hi>песмом</hi>, ја |
ажете: „ајд баш ону што ти волеш“, а ја онда ову, к’о велим, да отпевам, јер, ја... знате, па и |
ати!{S} Идем у кујну... кад радим, а ја онда заборавим, па се бар не секирам. —</p> <p>— Па иди |
вам не знам —</p> <p>— О, то сам вам ја онда у великој штети!{S} А ја, сирота, мислим да се оас |
зар и ви тако мислите!?{S} Та то сам ја онда запао међу све саме непријатеље.</p> <p>— Ју!{S} А |
бија вредну девојку и добар мираз, нека онда и сватови виде асну...{S} А већ ту је, тек што ниј |
„грундбирн-нудле“.{S} Кад тога има она онда, како сама вели, не зна шта је доста.{S} Толико на |
њојзи <pb n="201" /> и Јуци.{S} Па она онда изнела решето па решета жито, а поп-Ћирини онда он |
</p> <p>— Па, онда...</p> <p>— Пааа, па онда... није било ништа.</p> <p>— Па, ако није <hi>било |
ему мило што га тако држи за јунака, па онда,он њу пољуби, а она се мало отима па му каже: „Сра |
же, па људи смо, слаба створења, па, па онда и згрешимо по некад јер „<foreign xml:lang="cu">ни |
ост!{S} Каква глава, Боже мој!{S} Е, па онда су, наравно, друкчије и владике и попови, а друкчи |
ћати у јутру, него пођите око подне, па онда морате ноћити у Ченеју код господин-пароха, оног, |
адна година... а коње треба ’ранити, па онда и’ добро можеш терати.{S} Шта је десетица!{S} Оде, |
улу, час га жуљи чизма па је свлачи, па онда испусти бич па силази с кола и иде бестрага натраг |
; пиједу вино, па пресечеду ракијом, па онда опет вином.</p> <p>-— Ајде дај му, и ракије, — вел |
сирћетом, па све ми међеду под нос, па онда, знате, дођем к’о мало к себи!...</p> <p>— О, о, о |
Чујеш по неку реч гласно изговорену, па онда опет смех, а перје лети на све стране, <pb n="256" |
тако! — вели поп-Ћира.</p> <p>— Ех, па онда што смо и пили узалуд, и пре вас, другима, мање до |
вели:{S} Кад си ми само пао шака!{S} Па онда већ и не зна шта да иште!</p> <p>— Та коме ви то д |
} Ех, таква ти је садашња младеж!{S} Па онда се чуде, што толики умиру од апцерунга!{S} Кад сам |
фрајлица к’о једна принцеза!“...{S} Па онда стане намештати и трести на сред сокака ту рђавим |
к пет опциговати, — вели поп-Ћира, — па онда је таман тачно толико сати.</p> <p>— Па пре сте оп |
а! — чуди се једнако гђа Гециница. — Па онда —</p> <p>— Е, па кад ми не верујете, ја нећу <pb n |
то ако, то јест, заслужите.</p> <p>— Па онда молим вас рец’те ми напред да се чувам!{S} А чиме |
ојте, снаја, цвелити више —</p> <p>— Па онда, — даје му бирташица упутства, — кад метнеш пред њ |
је то чим сам изиш’о на јарош!{S} А па онда... не морамо сваки дан пити, него да се мало видим |
То је желела и молила Бога да дожави па онда немари да склопи очи.{S} Међутим њен зет Палчика, |
ал’ ја ипак, још не видим...{S} Пак шта онда?</p> <p>— Е, па сад каж’те ми, молим вас, још само |
} Зар нисте то, милостива, знали?{S} Од онда још ја њу не миришем, кад смо биле обадве у Темишв |
/title>“ господин-Перина, остала још од онда.{S} Читам <title>Карловачког ђака</title>, мамо.</ |
од беде.{S} Тек кад нам тако неко дође онда још и ’хоће, а иначе не можемо је намолити.{S} А т |
актику и лепу принципалову ћерку, па је онда на коњу, што веле.{S} Јер он не познаје још то жен |
а умре од страха у помрчини.{S} А он је онда пита: а боји л’ се и кад је с њим?{S} А она му каж |
бирташица и не слушајући га, — а он је онда мало учтивији, па не отима од други’ а он је и она |
ао на то да кочијаши.</p> <p>— Па то је онда луд човек!</p> <p>— Луд, са свим луд.{S} Не знаш к |
бити мајстор да намести!“</p> <p>То је онда чула гђа Перса и одмах убрзала да измакне, да их н |
да игра нуз мене!</p> <p>— Па зашто је онда ниси одма’ уз’о?</p> <p>— Хе, та уз’о би’ је ја од |
дио кола и кога је погодио; па ако није онда да <hi>ја сам</hi> то некако удесим; ако буде к’о |
у ни другу није издао ни вид ни памћење онда кад треба видети своју противницу и кад се треба с |
и кад је с њим?{S} А она му каже: да се онда, кад је уз њега, не боји никога на свету.{S} А њем |
тек онда дође права њихова снага, па се онда њихов цар само прекрсти са три прста к’о и ми, па |
ују да их когод не гледа и вреба; па се онда опет, као крадом од света, занихају и падну једно |
оме у Галицију или у Талијанску;“ па се онда онај, што наручује писмо, наслони преко стола на о |
Богу, још ђувегија!</p> <p>А девојке се онда смеју кроз плач.</p> <p>Млада се попе у кола и сед |
ирује још више, човек кад тоне, а он се онда, што кажу, и за сламку ’вата!{S} Али ја му праштам |
ако отворена и незалечена.{S} И како се онда и могло захтевати, да пружи руку или чак и да прим |
о ваља!{S} Кад је тако, а ви ћете му се онда моћи слободно повјерити; и онда гледајте, па да ва |
!</p> <pb n="142" /> <p>— Е, ал’ можете онда и умрети!</p> <p>— Па нека умрем... има, фала Богу |
и!{S} Та ви немате мантију, — па ви сте онда госпоја Сида.{S} Да, да, акурат!{S}- Господин Спир |
и на миру <hi>момке</hi> по селу, па ће онда и моја кућа бити поштеђена!</p> <p>— А шта има она |
и да то поправим — па да видите како ће онда изгледати, кад <hi>ја</hi> то дотерам!“ — Бадава с |
> <p>— Па кад праве баба-Тини, а што ће онда ваша Јуца, ваша безазлена и кротка ћерчица на проз |
хову кћер, кћер предшественика свога, и онда, кад је дошло време — лепо он дош’о на његово мест |
се баба згране при спомену кринолина, и онда није никакво чудо, што су се људи чудили кад су на |
аки се хирург влада сасвим господски, и онда, наравно, вредно је мало и поразмислити, јер прили |
ио истеран због атеизма у неком виду, и онда шта ће с њим,<pb n="137" /> него га, као Србина и |
е му се онда моћи слободно повјерити; и онда гледајте, па да вам он помогне да се дочепате зуба |
ором, стићи ћете у вече у Темишвар, — и онда нема никакве надежде.{S} За то се и немојте крећат |
„цвечкен-кнедле“ и „грундбирн-нудле“ и онда не зна шта је доста.{S} А умела је некако да то та |
есечар или лопов, тако нешто, јер иде и онда по сокацима и којекуда кад никако и нема месечине; |
} До сад су се увек питали за здравље и онда кад се обојица нису макли ни из сокака, а сад се в |
ваздан шапутала тихо молитве, па чак и онда кад је у кујни помагала Јули и Жужи и љуштила кром |
есео, онако весео, баш као што је био и онда кад је оно одликован црвеним појасом.{S} Још је чу |
у а из ове у шпајз и у чељадску собу (и онда се неће моћи сваки ђаво довлачити у кућу).{S} По т |
ду, кад ти тако пуца срце за њом, па би онда имао ко, да ти прави шприц-крофне... а и лепша је |
л’ ће вам то бити по вољи, е, па ди би онда ја —</p> <p>— А како ми опет не би било по вољи?!{ |
а.)</p> <pb n="117" /> <p>— О, па то би онда требало почешће да имате гостију, — вели Пера.</p> |
ас, а ви онда не знате шта је доста; ви онда формално заробите човека!{S} Ај’те, децо, доста је |
о, или управо појимо Недељом вама, а ви онда ваљ’да треба радњим даном нама да певате!{S} А, је |
" /> — ал’ кад човек дође код вас, а ви онда не знате шта је доста; ви онда формално заробите ч |
рече и потрча за њом гђа Перса, — а ви онда ето бар дођите сутра после подне, да помогнете и е |
— чуди се као поп Спира. — Па то сте ви онда сами дошли.</p> <p>— Сам самцит.</p> <p>— Па то ст |
о, а ја ћу онда гледати у Јулу, а ви ми онда кажите.{S} Је ли, Јуло?</p> <p>— Па тако... мислим |
ти се не допада та песма, певали смо ми онда и другојаче!</p> <p>— Та марим ја за песму, — бран |
исте затекли у цркви, па сте се ви сами онда попели на звонару и звонили на Јутрење!</p> <p>— О |
цене стиве луле са дугим камишем.{S} Ни онда није умела од чуда ништа да прослови, па ни сада.{ |
него све путер-крофне на свету!“ А мени онда дође жао, што сам <pb n="21" /> га тако ожалостила |
ела решето па решета жито, а поп-Ћирини онда они не можеду да изиђеду пред кућу ни послом а кам |
оч’о би’, сунца ми!</p> <p>— А шта они онда?</p> <p>— Е, п’онда су морали да малко попусте.{S} |
свиње у Пешту на вашар, па су и бојтари онда прошли и видели света к’о мало ко.</p> <p>— О бирт |
се одмах сад ту наћи увређена,... „А ти онда што си,“ реко’ му ја, „узео мене!{S} Био узети гос |
времја оно онај његов дека мог’о добити онда немешаг од <pb n="259" /> Принц-Евгена код Сенте к |
кидала она дебела!{S} Еј! моје радости онда!{S} Да је питам сад, — вели госпођа Сида отварајућ |
то је видиш, лепо од тебе!{S} Па певај онда...</p> <p>— А, ’оћете л’ неку од они’ иза певнице, |
оже сачувај! — наставља Габриела. — Тек онда се згране, па стане да ђипа и да праска.{S} А ја ј |
по под сто.{S} Сете га се и нађу га тек онда, кад га жена, потражи: „А ди се то део мој човек?“ |
ра северац и заокупи мећава, а њима тек онда дође права њихова снага, па се онда њихов цар само |
извали г. Пера, и кад рече а он се тек онда трже и поцрвене, виде да је претерао, па похита да |
уле мамину заповест „Ајд’ леж’те“ и тек онда престаде разговор и насташе слатке мисли и будна с |
’ме нећу!{S} Ја кад волем неког, ја сам онда мелем, а кад га мрзим, онда му не треба гори пелен |
то већ на своме месту, и знам да ће им онда још чудније бити, како то да се нису раније сетили |
ледај шта ћеш без попадије; да те видим онда шта ћеш!..</p> <p>— Али, Персида... слушај за Бога |
је.{S} Кад те види да си у невољи, а он онда не зна ни за Бога ни за душу, већ к’о вели:{S} Кад |
то... у црквењаковој авлији...{S} А он онда дочеп’о цигљу па га ударио по глави и све му зубе |
ој „виршофтерки“!{S} А?{S} Да није било онда тебе, зло и наопако по мене?{S} Како ти не би’ пом |
оме попи, и износио се из шифонера само онда кад су у гостинској соби скидане футроле од конофо |
и преде на банку и прекида предиво само онда, кад чује да у кујни лупа сатара и да се сече месо |
а, фотеља и канабета, а то је било само онда кад су гости долазили.</p> <p>Фрајла Јула је могла |
, него онако српски зготовљено; па лепо онда видиш још из кујне шта му је глава а шта опет трти |
p>— Хе хе, — смеје се домаћин, — па што онда пијеш <hi>вина</hi>, кад још ниси ни вечер’о!</p> |
в шешир носио...{S} Еј, да сте ме нешто онда познавали, снаја, и да смо били своји к’о данас —< |
деља била лепа, без ветра или кише; јер онда би могао обући своје беле панталоне и метнути на г |
.{S} Па је лако било и милило се човеку онда поповати!{S} Него попуј ти сад, кад је све таксира |
запит’о шта је и како је било, а ја му онда кажем: да смо се споречкали, и да се он онако ујар |
ез твоје асне, газда-Перо.</p> <p>Па му онда тишим гласом исприповеда све што је чуо од Аркадиј |
S} Па кад му склоните онај зуб, а ви му онда лепо подметните ово на његово место, — вели Аркади |
а га поп-Ћира спасао од батина, а он му онда из благодарности оправио сахат; а носили га чак и |
>corpus delicti</foreign>-а.{S} И ту му онда предам онај замотуљак са зубом унутра.</p> <p>— Е, |
аздан, а шта ме је ту окупио!{S} А њему онда пуне очи суза, па само намешта појас и ћелепуш, па |
еце, све по девет Југовића!{S} Па је ту онда лако.{S} Има и женидбе и удадбе.{S} Па је лако бил |
ако гледате?</p> <p>— Па добро, а ја ћу онда гледати у Јулу, а ви ми онда кажите.{S} Је ли, Јул |
тњи каква босонога на капију и нађе баш онда да зове комшиницу из преко пута, само да му да на |
кад је мама била нешто љута а тату баш онда дон’о андрак, да јој се умеша у посао и да јој пок |
имекара већ неки’ једанајст година, још онда кад је ону Тотицу, што <pb n="294" /> је пре ње ту |
е?!</p> <p>— Да шта ви мислите?!{S} Још онда, к’о дете, па се вид’ло да ће бити од њега неки гр |
то видим, гнедиге, то је виђено.{S} Још онда сам приметила, да није к’о некад.{S} А то је све з |
не и пола латинских школа, па су се још онда договорили и задали један другом веру, да један др |
<l>А ти ћеш, Јуло, онда плакати,</l> <l>Онда ћеш своју спомињат’ мајку:</l> <l>Ој мајко моја, о |
солдатима или тако коме другоме.</p> <p>Онда је био неки Аћа учен човек, — умро је, Бог да му д |
кад се чује каква лупа из кујне.</p> <p>Онда се тргну сви и ослушкују окренути кујни, а баба ве |
S} Да их држим, — скупа је ’рана; па, п’онда... они оданде, они преко, — они нам још и понајвиш |
</p> <p>— А шта они онда?</p> <p>— Е, п’онда су морали да малко попусте.{S} А баба ми каже: „Ка |
, кажу, спрама <hi>нас!</hi></p> <p>— П’онда?</p> <p>— П’онда ја им кажем:{S} Кад моја Јула ниј |
i>нас!</hi></p> <p>— П’онда?</p> <p>— П’онда ја им кажем:{S} Кад моја Јула није спрама нас, нис |
реме, па прозебе човек... па вечера, па ондак разговор, па вино!...{S} Та ви ме већ разумете... |
Образ је спласнуо, а зуба нема — е, па ондак нек докаже ако је мајстор.</p> <p>— Е па то и ја |
/p> <p>— Ех, кад овако иде све лепо, па ондак ми се и мили да служим!{S} Ал’, газда-Перо, — вед |
д ја не ваљам!{S} А кад нисам добар, па ондак боље и да ме нема!</p> <p>— Па откад сам ја то ве |
своје бојтаре баш тако оставити.{S} Па ондак имам нику надежду; јербо је то за мене један „бал |
—</p> <p>— Нисам ја татина!</p> <p>— Па ондак сте мамина —</p> <p>— Нисам ја мамина —</p> <p>— |
беса?{S} Него, тако... пијем, па ми се ондак помало још и мили да живим.{S} Јербо то је моја с |
рећи, празан трбу’, па и не мили ми се ондак ни да дувам у дужност... овај у рог.</p> <pb n="2 |
у!{S} Фрајла-Јулијана, па, ајде, будите ондак моја —</p> <p>— И-јуф!!!{S} Ала сте безобразни! — |
ва, — кад метнеш пред њи’ да једу, а ти ондак оног жутог фурт чеши руком по лећи све док једе, |
еда ме, а кад већ прођем, а она се увек ондак искашље мало, па ме пита: „Како ти је, Нићо! брез |
бо кадгод прођем поред ње а она се увек ондак сети па намешћа мараму и зулове, па намешћа уста |
ја чувам толике сокаке, колико би’ тек ондак треб’о ја да држим боктера и из моје мале плаће д |
ам ја да би вама било срце на месту тек ондак!...{S} Еј, та што ме цвелите,- снаја!{S} Та шта с |
се гђа Перса, — кад узме књигу, та вам ондак не зна шта је доста!{S} Та би вам заборавила и да |
дебљи —</p> <p>— ...{S}Какав сам ја био ондак, и да треба да је сада мој крај... па ди сам само |
ра.</p> <p>— А она, удри у плач, а њему ондак дошло жао.{S} Били, што кажу, толике године к’о д |
егов кварт, — па да <pb n="173" /> ви’ш ондак весеља!{S} А шта сам ја тунакара стао да лупам гл |
стим на дугачак камиш нуз трбу, да ви’ш ондак ђаволства!{S} Него овако у овом масном шеширу и д |
— али је л’ вам пало на ум, шта ће бити ондакана од наши’ ушију, кад овај топ рикне к’о сто маг |
а од свега тога до гола тараба, са овде онде осушеном врежом, која сад не може никога да прикри |
о као умивено лице.{S} Испред кућа овде онде виђају се гомиле деце чисто обучене где стоје, не |
дека испред кућа.</p> <p>Тек чујеш овде онде где неко зева и вели: „Ха-а-ај, хај, ајде да се то |
дишу, и тек кад се спасење исприповеда, оне дахну и моле га да им више не приповеда тако страшн |
акуша једна... жао ми само оног детета, оне Јуле; какво та воспитаније може добити!</p> <p>— О, |
о пред Његовом Екселенцијом неке песме, оне, знате, „на фронцле“ песме, а Екселенцији се допале |
/p> <p>— А како за Бога?</p> <p>— Та... оне наше жене...{S} Жене к’о жене!...{S} Направиле трис |
душама наравно да је понајвише баба.{S} Оне ће се већ код куће молити Богу; кад зазвони „Достој |
ладом а највише другарицама Јулиним.{S} Оне се смеју а сузе им теку низ њихова бела лица.{S} За |
(каже да му је све једно) па курише. — Оне су се свако вече налазиле и том приликом су између |
један се није стрефио тада код куће) а оне обадве удри у плач и тужбу, а супрузи место да уред |
са својом црвеном капом.{S} Он један, а оне толике!{S} Праве мормонске фамилије! — А тек патака |
!...{S} Па поздрав’те госпоје и децу; а оне су, Боже, ваљ’да већ велике девојке, ваљ’да већ на |
n="336" /> главом и буде покојни.{S} А оне га слушају и не дишу, и тек кад се спасење исприпов |
верује шта сам ја саш њим изгубила!“ А оне кажеду: „Верујемо, слатка, и саме смо таке!“ А ја, |
е молити Богу; кад зазвони „Достојно“ а оне стану па се прекрсте и очитају „Оченаш“ или и само |
дају младама кад их ове пољубе у руку а оне њих у образ, а девојке носе сунцобране држећи их по |
аш ни најмање поетско дрво и место — за оне који нису заљубљени. „А ви сте ту! рекне им тек гос |
а Сида се само крсти <pb n="132" /> иза оне рупе од чвора на капији, крсти се и чуди и вели: „О |
ог фланела да направи својим Чифучићима оне њи’ове „чифуцке оченаше“!</p> <p>— Ајде, Меланија, |
у али само донекле.{S} Ви ту мислите на оне сензационе романе у којима је све измишљено, лажно. |
а, па наставља даље. — Ви ту мислите на оне романе где се износе људи каквих нигде нема и дожив |
ајем својим за чудо много бити налик на оне „Штампарске погрешке“, које се обично у свакој па и |
вице и пола „штогла“, — и опет му ништа оне помаже он тера своје.{S} Кад му дођу лутке он заћут |
вница певници одговара — и друга строфа оне песме коју је Шаца почео:</p> <quote> <l>„Мамина је |
ирате? — запита фрау Габриела одједаред оне око себе кад јој се досадило ћутање. — Но, и ви сте |
у; тешко би било мени!{S} Морала би’ од оне Сиде у бели свет бежати!{S} Победићеш, Ћиро, држ’ с |
на.{S} Оволико ће одскакати од земље од оне њене пакости, бештија дебела, само кад види, — вели |
ишло на руку заљубљенима и крило их од оне несносне контроле коју је Бог сваком младом заљубље |
од Адама па до наших дана) дошло баш од оне половине којој гђа Сида и гђа Перса припадају; јер |
казали, два петла на буњишту.{S} Још од оне песме, ако је се сећају читаоци, у којој се спомињу |
„Подај <hi>господи</hi>!“ — учио га је оне вечери Нића; и све је то сад пало на памет газда-Пе |
окоре!...{S} Чула сам шта су те коштале оне чизме и оне кацабајке оним Маџарицама у Кун-Сент-Ма |
вом последњем (то јест поп-Ћири), збиле оне речи од пословице која вели: „Ја босиљак сијем, мен |
чак до последњи’ салаша, макар му пукле оне његове гајде.{S} Ала би се секирала и кидала она де |
е остала онако мирна и повучена а после оне сцене у поп-Ћириној <pb n="130" /> кући још више.{S |
{S} Шта му треба чарда?!{S} Ваљда после оне поповске красне шљивовице, да пије сад ову комадару |
ише за њима, а из авлије се и опет чуле оне страшне речи: „И браду, и бркове, и све, све... све |
идатима, него да се ожене њима.{S} Лепе оне, а лепе и парохије, — узеше се и не покајаше се ниг |
ује и троши, или држи у животу, како се оне теше.</p> <p>И попови нису као некад.{S} Говоре, до |
и мене лепо научите, како ви то правите оне ваше чувене путер-крофне. <pb n="20" /> Ви то за чу |
Пролази, па унесрећава свет, а највише оне танке и нафризиране берберске калфе.{S} Е, не може |
и сокак од лепоте.{S} Час из ове час из оне куће испадне тек из авлијских врата кита; придружи |
е, па само шири мехуре а никако неће уз оне мердевине (које су њега ради ту у тегли и намештене |
у животу.{S} То им је мотор у животу, и оне бар знају за што живе или боље рећи животаре, јер и |
Чула сам шта су те коштале оне чизме и оне кацабајке оним Маџарицама у Кун-Сент-Мартону што су |
о и одважно; а за то су таман довољне и оне ситне звездице које светле и швалерски жмиркају с н |
д уђе поп Ћира, а за њим уносе сандук и оне многе накуповане ствари.</p> <p>— А а а! — зачу се |
ај, кад се ишло чак у Темишвар у ком би оне са села могле читаво пола дана да зазјавају само пр |
све суморнија, једнако јој зује у глави оне речи и она песма из сна а пред очима јој онај тужни |
ри које до сад споменусмо, а где су тек оне ситније?!{S} На пример живине!{S} Шта је и какве је |
устави се!“ — Ај! — запита јачим гласом оне унутри, — ’оћемо л’ мало да одморимо сироте коње?</ |
шта је писала, па дочепао виле (срећом оне дрвене)- па за њом, а она беж’ у комшилук!{S} Ту се |
, али је господин попа најрадије примао оне свилене).{S} И још ту на гробљу покупује од деце — |
жем вам све од поп-Спире у олтару па до оне дечурлије што је поваздан на звонари и која служећи |
до сада, него јој тужно цвилећи говорио оне слатке речи.{S} Тога дана јој једнако у глави; и то |
себе.{S} Па док се домаћица забавља око оне што цврчи у великој гвозденој шерпењи и преврће је, |
зар баш ни чашицу ракије, ај?!{S} Макар оне бећаруше.</p> <p>— Ама ти, Нићо, отоич рече, да ти |
или пред кућу!{S} Та мор’о би дувати у оне гајде да се чују к’о оно велико звоно чак до послед |
, а свака је имала свога.{S} Једнога су оне саме међу собом звале <hi>Затрацени</hi>, а другога |
да жалосно на њу.{S} А на Шаци као нису оне његове лепе ирошке хаљине, него нека као мантија, и |
у! — рече и тресну ногом љутито.</p> <p>Оне дођоше а поп Спира их узе преда се.</p> <p>Нико дот |
ширима.{S} Зову их ови из великог кола, они се лепо захваљују али неће, изгледа очевидно к’о да |
упа је ’рана; па, п’онда... они оданде, они преко, — они нам још и понајвише сметају!{S} Чим чу |
ска она паорска бештија!</p> <p>— Боже, они сироти брже одовуд него одонуд, — вели Меланија.</p |
то се тако цифрају...{S} То су тек они, они прави.</p> <p>— Та шта си заокупио ту пред дететом? |
не у Среду или у Петак.{S} Док је лето, они хоће нешто и да отрпе, па ћуте али туве све, и чека |
похита да поправи и додаде. — То јест, они тамо су прави шегрти према вама.</p> <p>Родитељи ка |
држим, — скупа је ’рана; па, п’онда... они оданде, они преко, — они нам још и понајвише сметај |
и те стихове, а никако да их се отресе; они је и жалосте и теше у исти мах.</p> <p>А како је ве |
а ће парохију добити само <pb n="13" /> они, који се буду хтели оженити тим двема лепотицама.{S |
жив разговор повео и између попова.{S} Они су се <pb n="97" /> разговарали о летини, о банатск |
ло да: свако чудо за три дана траје.{S} Они су тек сад отпочели право непријатељство.{S} Поп Ћи |
прими икакво правдање и извињавање.{S} Они су јој се сутра дан извињавали, да у оном јурењу и |
Па и неће их бити баш за пробирање.{S} Они што су сад код куће, и што би к’о могли да возе, ни |
р захваљују и љубе поп-Спиру у руку.{S} Они одлазе, бирташица их стидљиво испраћа желећи им: ср |
је и она била предмет мисли Шациних.{S} Они се већ више од недељу дана нису видели, јер је гђа |
па, п’онда... они оданде, они преко, — они нам још и понајвише сметају!{S} Чим чују да ко овам |
луд.{S} Не знаш ко је луђи ил’ он, ил’ они његови бесни коњи.{S} Трезан, и Боже помози; ал’ ка |
раво одондак.“ — Тако онај приповеда, а они око њега зинули па слушају; по неки још четврт саха |
уркала, претурала и плакала у колима, а они у кујни чупали живину и спремали богату вечеру, поп |
мали зуб завио у велико парче папира, а они су завили велики зуб у мало парче папира!{S} Е, ко, |
ику, ти служиш госте, а ја кочијашим, а они се узимаду а господа пароси они венчаваду...{S} Е, |
потучеду; е ал’ кад је некима суђено, а они се потучеду и брез вина и брез воде.{S} К’о сад с п |
прузи место да уредиду ствар стишаду, а они се потучеду!{S} И поп Спира, кажу, инзултир’о је го |
не куће у другу к’о нека комесија.{S} А они и једни и други удри фали сваки своју,... а он се с |
!{S} Ај, <hi>то</hi> ја вас питам?“ — А они се, вели, ухватили сваки за своје уши, па зинули па |
ијемо?{S} Ево, ту сам; нек ми изађе!“ А они ћуте к’о мишеви.</p> <p>Пред трећом кућом опет седе |
ва: „Сипај, Тино, кроз кецељац вино!“ А они као послушна деца, готови су да послушају, па он уз |
а још они паорски мушкарци чим видиду а они спеваду шором.{S} О, о, мог малера нема нигди, слат |
оћете да пишете?</p> <pb n="34" /> <p>А они му само кажу: „Хоћемо (на пример) томе и томе у Гал |
ешето па решета жито, а поп-Ћирини онда они не можеду да изиђеду пред кућу ни послом а камо л’ |
дугмади.{S} Али чим се сврши литургија они се одмах раскомоте; још у црквеној порти свуку чизм |
<hi>Шецко-Једно</hi>.{S} А та су имена они добили према различитом свом темпераменту.{S} Један |
а и оч’о би’, сунца ми!</p> <p>— А шта они онда?</p> <p>— Е, п’онда су морали да малко попусте |
ј онда...</p> <p>— А, ’оћете л’ неку од они’ иза певнице, ил’ ћете неку, онако, с рогља... онак |
Е, е, господи никад није доста.{S} Све они мислиду, да ми паори имамо Бог зна колико.</p> <p>— |
p>— Па ко то говори?</p> <p>— Па говоре они.{S} И то откад.{S} Па ја се све чиним и невешта...{ |
да сам пропала!{S} Убио их Бог, свуд се они мораду да стрефиду.{S} Мушкарци!{S} Јуф, само кад п |
тима па се нешто разговарају.{S} Док се они разговарају <pb n="48" /> имаће прилике читалац да |
итија“ неког, биће, биће!</p> <p>Док се они тако разговарају, чаше се непрестано пуне и празне. |
ипак не треба нико да помисли, да су се они, не дај Боже, мрзели.{S} Живели су они врло лепо, к |
(вранца) и коре их и застиђује њиме те они повуку боље.{S} После три сахата путовања, заустави |
р једно младо женско створење — рећи ће они — у тим годинама (а колико је пак година Јули, коли |
јтарско и свињарско време нит’ има више они’ вашара ни они’ алдумаша, кад су ишли у Пешту и вид |
гао?</p> <p>— Да чуваш село, — гракнуше они у кујни на њ.</p> <p>— Та откако је избушен први бу |
ли, али да су их тамо брзо развадили, и они се, веле, притајали, јер су увидели, да, доиста, ни |
S} А после и ови што су били солдати, и они обешењаци научили тамо да бријају, па правиду конку |
ожалошћене комшије и неутешни рођаци, и они што су задовољни с тестаментом а и они други што се |
нке пешкире коњима, па и коњима мило, и они удесили па играју уз гајде, а најлепше играју коњи |
ији, већ у велико брадати клирици.{S} И они приме и тај усмено саопштен им услов и оженили су с |
даш, сви хоће да служе само цркву.{S} И они ми ту још нешто приповедају!{S} Пуче им, већ, мисли |
над тобом тужно кликтање ждралова, — и они нас остављају као лажни пријатељи у несрећи и бегај |
они што су задовољни с тестаментом а и они други што се спремају да дигну процес и да га оборе |
ако почешеш <pb n="300" /> мало, онда и они стидљивији добију реда и једеду —</p> <p>— Та, знам |
деше оно троје ово у колима, изјавише и они сложно и једногласно жељу да и њих метну у кола.</p |
е.</p> <p>Исто су тако задовољни били и они у поп-Спириној кући.{S} Поп Спира је одмах легао, а |
ве и читаве, фала Богу.{S} Па... тако и они...</p> <p>— Јао, лако је вама, пријо, тако диванити |
га возим.{S} А и „немеши“ баш, ал’ су и они прокопсали!{S} Та ено Раде Карабашева, <pb n="286" |
ели задовољна мама.{S} А задовољни су и они, воле се све више и више, и још чисто не могу да ве |
="49" /> полете најпре шешири а одмах и они с грана к’о мајмуни уз стабло па пред њу по два три |
обудио, једва су укућани га курталисали они’ амова!{S} Ето, тако!{S} А још спав’о у шталогу; ’х |
најкрупнији и најзнатнији догађаји били они који се дешавају Недељом кад неко некоме у колу раз |
а — Боже ме прости — у старо време пили они сватови у Кани Галилејској —</p> <p>— А то вино, — |
ити нека њи’ова хунцутарија.{S} Удесили они то све још раније.{S} Па к’о бајаги сневала да се к |
рско време нит’ има више они’ вашара ни они’ алдумаша, кад су ишли у Пешту и видили света; а са |
ашим, а они се узимаду а господа пароси они венчаваду...{S} Е, па тако; свак има своје једно по |
те, што се тако цифрају...{S} То су тек они, они прави.</p> <p>— Та шта си заокупио ту пред дет |
био —, па не испушћај!{S} Та, знаш како они нас деру, кад је неко од наши’ у невољи; кад се, на |
само млади и младожењи, не добију само они свако своје, него и други свет.{S} Па кад добро про |
оли читаоце, нека се потруде па нека то они сами представе себи, јер је и лакше све то маштом п |
паде на памет то?{S} А чули смо, — кажу они, — да су сви Иђошани на твоју ворму паметни!{S} А, |
„Ја сам из Иђоша!“ — „Из Иђоша?“ питају они. — „Баш из Иђоша!“ — „А ди је то?“ — „Та Иђош, — ка |
е!</p> <p>— Неће, неће, Нићо, — веле му они, — а и ко би се усудио, кад <hi>ти</hi> чуваш село. |
дишкрећанин!“ — „Е, фала ти, — кажу му они, — „и за наше уши а и за месечину.{S} Нећемо пуцати |
комарци уједају к’о кере... мора да су они прави ритски.{S} Један ме отоич уј’о баш испод ока, |
коме украду коње па обеде Бачване да су они прешли преко Тисе и учинили то.{S} Иначе никаквих д |
Тако је брезобразан —</p> <p>— Какви су они, — вели гђа Сида зевајући, — таки им је и мачак.</p |
а на жалост господина супостата, сви су они до дубоке старости, до душе, имали и <hi>здраве</hi |
ош’о.{S} Обешењак паор!</p> <p>— Сви су они таки, враг им баби!...{S} Ја све мислим онај лопов, |
они, не дај Боже, мрзели.{S} Живели су они врло лепо, као што, на послетку, и приличи поповски |
то дош’о био Пери Тоцилову.{S} И док су они тамо певали и кикотали чешљајући перје, дотле је Ни |
и праштала је и оцу и матери, и ако су они могли учинити да не дође до тога.{S} И мисли њене, |
сним Јосифом и Пентефријевицом и ако су они чак из Старога <pb n="333" /> Завета, али грдан стр |
то и господа попе.{S} Зар мислите, нису они к’о, на прилику, једни паметни и учевни људи, обишл |
да једу код куће, али која су, говораху они, деца к’о деца безобразна, па сваки дан досађују го |
{S} Јуф, само кад помислиш...{S} Па још они паорски мушкарци чим видиду а они спеваду шором.{S} |
.{S} Па како је био даровит за стихове (они многи лепи стихови на срцима, то јест на лецедерски |
, да сам нацуњ’о траг њи’овим вранцима, оним украђенима.{S} А сад: лаку вам ноћ свима, па и теб |
еним сас оним мојим пајташом и колегом, оним Мићом, јербо то је његова парокија, његов кварт, — |
се тим, да је Шаца био послужен дудом, оним крупним „шпанским“ дудом, каквог надалеко није бил |
селу... па још пред господин-протом... оним нашим Старо-Бечејским.</p> <p>— Е, да? — чуди се п |
ио на мене оним дебелим Пентикостаром — оним са оним дебелим корицама — и тако ме незгодно удар |
у строфа се тихо извињавала и тужила за оним гласом у млађим годинама и купила са чаршафа мрвиц |
уздисали ако би што жалостиво било; на оним тронљивим местима Пери би дрхтао глас, а Меланија |
не оним дебелим Пентикостаром — оним са оним дебелим корицама — и тако ме незгодно ударио, да м |
да нађу и допадну у женском друштву са оним досадним стереотипним фразама од којих су неколико |
довољно на нове ботуше сравњујући их са оним старим на ногама. — А код кога си купио овај флане |
с овамо...{S} Да пропаднем у земљу пред оним младим човеком!{S} Од њега ме највише срамота!</p> |
су те коштале оне чизме и оне кацабајке оним Маџарицама у Кун-Сент-Мартону што су ти сву ноћ иг |
и да се он онако ујарости бацио на мене оним дебелим Пентикостаром — оним са оним дебелим кориц |
н се љутио кад је видео своју Жужу да с оним другим разговара и одмах псовао: „Затрацени!“ а др |
а ону њену цвеклу?!{S} Он блед, а она с оним њеним паорским руменим образима — па тек оно њено |
де умерен, да се лепо и питомо опходи с оним, да га понуди шунком, јер (споменула му је гђа Сид |
е, дође сад гадан, гадан као сам ђаво с оним његовим смејањем.</p> <p>— Хе, хе!{S} Ту сам, ту, |
-Габриеле беше јој, кад доведе у везу с оним што је пре неки дан чула, све јасно.{S} Онда се то |
ндивилу Ержу што су је спевали у шору с оним младим апотекарским субјектом, да труцира госпоји |
з тога баш и мислим, да се променим сас оним мојим пајташом и колегом, оним Мићом, јербо то је |
правити, а старији кожурици и свима већ оним ђаконијама које се обично добијају од једног тако |
и према мени, па наредили онима тамо... онима вашима.. да оставе моју кућу на миру.{S} Знате, н |
о језик. — Или управо: варошке су према онима са села као... као оно без мириса дућанско цвеће |
рисним кокошкама ови незвани гости, кад онима вредна домаћица баци зрна пред кућу; и остаће и п |
је фалио; само је он више дувао у гајде онима у кујни и у авлији, него онима у сали.{S} Млада ј |
о снисходителни према мени, па наредили онима тамо... онима вашима.. да оставе моју кућу на мир |
и онога с леве стране. — Да се пофалим онима унутра сас ероберунгом и сас мојим кавалирима —</ |
у гајде онима у кујни и у авлији, него онима у сали.{S} Млада је била лепа, блеђа него обично |
(Меланија) не говори, али се бар меша с онима који га знају, а сад је учи један региментс-аудит |
а је онако само крај ватре као једна од оних трију у Шекспировом <hi>Магбету</hi>.{S} Све, све |
ну жену и њу да узме — дохвати левча од оних кола њихову левчу и фрау-Габриела излете из кола т |
о, милостива, — вели Габриела, — тек од оних сватова кад ми је то пасирало.{S} Још пре, још мно |
е могу участвовати.{S} Не, он је био од оних који су с почетка неспретне ћуталице, али који са |
лепотице.{S} Господин Пера није био од оних многих салонских лутака и глупака, што се одмах у |
при нотарошу, — молим вас лепо, мало од оних крофни из онога тањира тамо, чини ми се да су те т |
И то још и није онај прави Часловац од оних из Русије послатих, него други неки, трукован код |
<p>Па тако је и вечерас радио.{S} После оних седамнаест искуцао је после четврт часа још седамн |
ти само оно пре годину и више дана, пре оних великих ексера на капији кад је једном банула у Жу |
да су криви наши епископи.{S} Нема више оних старих попова, а старих попова нема јер нема ни он |
Пера весео па распоређује опет у глави оних зарађених двадесет сребра, шта ће све за њих да ку |
опова, а старих попова нема јер нема ни оних старих владика.{S} Памтим ја, Боже, у моје детињст |
сле и то не умукне заједно са нестанком оних силуета испред куће.{S} Још мало живота има по авл |
шта, па се није бојао; он се само бојао оних дренових буџа које се дању по дућанима продају а н |
е зујање и треперење вилиних коњица око оних силних бикова у лејама и силно лупање у грудима Ју |
господин-нотарошев писар, али овај само оних дана кад господин нотарош није ту у селу, иначе ид |
неће да прослови, па да му поред свију оних терета обесиш још и госпоја-Персу, како је и сама |
противницу и кад се треба сетити свију оних непријатних ситница из ранијег непријатељства.{S} |
угом, па сас вама, па сас вашима!{S} А, оно, ето, шта сам видела!{S} Ју, ју, ју!{S} Неће ми вер |
тако ово дана, возио?</p> <p>— Та-а-а, оно, знате... — отеже Пера и почеша се, — видите и сами |
„возе“... — Дакле: ово најмање је Сида, оно веће Макра, оно још веће је Ива а ово највеће је Ра |
е: ово најмање је Сида, оно веће Макра, оно још веће је Ива а ово највеће је Рада...{S} Рада и |
мама што је.</p> <pb n="44" /> <p>— Та, оно знате, то би значило искушавати Бога кад бих одмах |
hi>њему</hi> не оде брада!</p> <p>— Та, оно, знаш... — вели охрабрена госпођа Сида, — много га |
пи ону осталу полу до дна.</p> <p>— Та, оно, — наставља домаћин, — ако ћемо баш тако све даље, |
и на ово друго.{S} Зар не?</p> <p>— Та, оно, до душе, тако је —</p> <p>— Ах, ви, ви! — прети му |
етци причати.{S} А после, ако ћемо шта, оно и није село, него варошица.{S} Та колик је само она |
бркове и у смеју би само додали: „Е, е, оно јој је баш ваљало, и фајн било!“</p> <milestone uni |
од послова.</p> <p>— Па кад баш хитате, оно вас нећемо задржавати, а сутра?{S} Сутра се, дакле, |
новце и залуђује младеж.</p> <p>— Та... оно, милостива, — вели Пера, — ви сте у праву али само |
квареност друштвена.</p> <p>— Па сад... оно не кажем баш да нема; оно што има боље, томе част и |
утник смешећи се.</p> <p>— Та, знате... оно јест’ све тако к’о што ви сад велите.{S} Ви појите |
е у цркви, е, ал’ оно је штогођ обашка; оно је појање и пјеније, а ово наше паорско је певање!. |
p>— Па сад... оно не кажем баш да нема; оно што има боље, томе част и поштење, — вели гђа Перса |
али Тоцилови укућани чуше само трипут; оно остало пута однео је ветар у друге сокаке у другу „ |
ћу заборавити, и за које вама: фала!{S} Оно касти, и нисте ви погађали, него ваш Аркадија погађ |
запећак.{S} Та знам је само на балу!{S} Оно има, има <hi>играња</hi> ... ал’ оно њено... већ, в |
м кесе, господин-попо, и спрам чина.{S} Оно, знате, што кажу, вандровкаша на путу човек и забад |
S} Како су радили онако су и прошли.{S} Оно је Стари Завет био а ово је сад Нови! — шали се поп |
све шира; њена Јула све ради за њу.{S} Оно је девојка, — фали је госпоја Перса. — Кад корача, |
пуницу и чеснога таста, па к’о вели:{S} Оно друго све на част вам!{S} Ајде, дакле, у здравље за |
бо’ме; паметан младић, па к’о мисли:{S} Оно што је најскупоцјеније — то је добио, а?{S} Добио ј |
путу човек и забадава узме у кола, ал’ оно је вандровкаш, а није господин.{S} А господин штого |
ад велите.{S} Ви појите у цркви, е, ал’ оно је штогођ обашка; оно је појање и пјеније, а ово на |
е престати већ једном, кажем.{S} Е, ал’ оно како који дан све горе.</p> <p>— Хм! — хукну поп Сп |
S} Оно има, има <hi>играња</hi> ... ал’ оно њено... већ, већ... к’о она Иродијадина ћерка што ј |
би ми таман к’о поручена дошла; кад ал’ оно, гледај, ето вас.{S} О, сам вас је Бог дон’о.</p> < |
ацов ухватио у гвожђа па цичи — кад ал’ оно седи његова слатка кћи па плаче и пише неком писмо. |
у вече <hi>Сановник</hi> под јастук), а оно и за „куглање“ и за „слуге и слушкиње“ стоји једно |
ори, да је она засад татина и мамина, а оно одономадне да је у љутини казала.</p> <p>И, доиста, |
„окрач’о дан.{S} Таман опереш судове, а оно се већ и смркло; таман си устао од ручка, ајде седа |
ништа!“ <pb n="282" /> Ако нико није, а оно ћу ја да је преокренем па од сад нек се каже: „Трис |
авран, њихов Гага.{S} Кад мало после, а оно није гавран него Шаца под јоргованом плаче.{S} А по |
те ви старији у кући, к’о што кажете, а оно молио би’ вас... кад би били тако снисходителни пре |
чекате код вас.</p> <p>— Ето видите, а оно испало па ће да буде и једно и друго.{S} Јер ја мис |
ојски ради.{S} Ако сам пастир пастви, а оно треба да сам к’о што треба пастир —</p> <p>— Свакој |
те!{S} Господин Ћира је хаглих човек, а оно је паоренда, па још немешки син!{S} Мож’те представ |
да дошла Лалика из Перјамоша с децом, а оно гле...{S} О, молим, молим по сто пута —</p> <p>— Ни |
ру.{S} Не зна човек кад му прође дан, а оно се тек смркне!“ Прошло и „сиротињско лето“ и настад |
риј’о за бадава, ако ни за шта друго, а оно за оно наше <hi>старо</hi> познанство и пријатељств |
илна мириса.</p> <p>— Е, кад је тако, а оно, Ђуко, иди па скини из оџака који пар кобасица, па |
често забринути син Ћира своју маму, а оно мама мирно спава, а то што је поп-Ћира чуо, био је |
ог јоргована.{S} Кад ближе јорговану, а оно под њим неки црн, велики као човек гавран, њихов Га |
цу, к’о бајаги боле га, има бубуљицу, а оно није, не фали му ни ђавола... него само из обешењак |
краћи; док опереш судове и поспремаш, а оно се већ и смркло!{S} А имам још седам кућа да обиђем |
аром</title>, па он ост’о без зуба... а оно није ни била та књига, него <title>Часловац</title> |
да викне: „О Нецо, Перо, (или)Радо!“ а оно тек <pb n="49" /> полете најпре шешири а одмах и он |
никад не празни; јер таман да пресуши а оно по Бечкеречком Великом Календару удари благослов из |
жиш и хоћеш бело месо, а кад развијеш а оно шија с главом!{S} Швапски жебраклук и ништа друго, |
па га позове да крсти.</p> <p>— За кога оно рече? — запита неки пут господин попа црквењака.</p |
кажете, само ми немојте прибацивати за оно мало ракијице; јербо то је моја сладост, мој балсум |
му се, после толиког вребања, освети за оно преклањско.{S} И дала му се прилика.{S} Баш кад су |
време да се натенани размислим мало за оно и да распитам: је л’ господин Ћира погодио кола и к |
и шта се све није продало и покрало за оно три дана, док је вашар трајао, а сада ништа не чује |
а бадава, ако ни за шта друго, а оно за оно наше <hi>старо</hi> познанство и пријатељство.</p> |
ојео пуну једну вешкорпу крофни и то за оно кратко време, док је пре ручка курисао домаћици.{S} |
још првих година кад смо се, во времја оно, ја и Сида узели.{S} Од њега мислим да неће бити да |
а не само браду.{S} Ако му је во времја оно онај његов дека мог’о добити онда немешаг од <pb n= |
е мало подуже кежње кецеље и кад заџака оно његово: пак-пак?</p> <p>Поред гусака било је ту и г |
кад је чистила рибу, онда би му бацала оно што извади из рибе.) А хватао се у коштац и са сами |
дне <pb n="39" /> Једнако држи у рукама оно чим се убијају муве па по ваздан иде, убија муве и |
му гајде Совре гајдаша и зујало у ушима оно Јулино: „Срам те било!“ Сутра дан је шегра имао мук |
да век векује, а он гледа, до душе, на оно прво, али, Бога ми, још више и на ово друго.{S} Зар |
i>У које ће читалац видети да је истина оно што су још давно рекли песници и филозофи, и то је: |
асвим лепо живити, верујте!</p> <p>— Па оно јесте, господине, — поправља се гђа Сида, — али тек |
мислиш!?{S} Целог боговетног дана лупа оно проклето решето и тера плеву све на нашу страну; не |
мела; учинила одмах ероберунг!...{S} Та оно... знате... не треба се баш много <pb n="199" /> ни |
м и тимарим к’о госпођа перзекуторовица оно њено маторо лице, — рече Нића и приђе лојалној свећ |
ј навећи... — рече и пружи му на захтев оно најмање.</p> <p>Путник га узе у кола и пољуби и мет |
ити за <hi>четир</hi> сребра“...{S} Кад оно, и од једног и од другог уз’о свих десет сребра.{S} |
а ће господин-нотер знати све...{S} Кад оно... ви нисте ни чули!{S} Не знате ни кол’ко ја!</p> |
прођу а ми мислимо:{S} Ето га!{S} А кад оно нисте ви него какав Жида што долази за перје, жито |
S} Хе, ал’ шта му знаш; те ајд ово, ајд оно... еле, к’о што видиш, ост’о сам читава три дана пр |
ш дететом док је била, кад је донет; од оно доба па до данас нису се више растављали.{S} А у ов |
ужасан пожар.{S} У њој ће се изнети све оно што се сутра дан, а, и следећих дана, после познато |
доводили нити ма куд удавали, него све оно што је <pb n="418" /> најлепше!“ И тако баба омекш’ |
пренеражени поп Ћира, — а-а-а, а шта је оно тамо, а, Петре?{S} А каква је опет то комендија?</p |
— Па пре тога, ако се сећаш још, кад је оно задоцнио на јутрење... ја помисли’: оде му брада к’ |
p>— Та знам, знам, ал’ опет..{S} Кад је оно било?{S} У Јануару... е, а сад имамо Јулиј месец.{S |
весео, баш као што је био и онда кад је оно одликован црвеним појасом.{S} Још је чудније што су |
> <l>Чија ли су врата,</l> <l>А чије је оно луче,</l> <l>Што оданде гуче?“</l> </quote> <p>Није |
l> <l>Мамина су врата,</l> <l>А моје је оно луче,</l> <l>Што кроз пенџер гуче“!</l> </quote> <p |
<pb n="351" /> измакне!...{S} То ти је оно: „Пошљи луду на војску, па седи кући па плачи!" „У |
читава три дана преко термина.{S} То је оно што кажу:{S} У град кад ’хоћеш, а из града кад те п |
?!! — праска гђа Перса.</p> <p>— Кад се оно још к’о ђакон вук’о клипка и ’рв’о с паорима, место |
ваот неће моћи помоћи!...{S} Ено кад се оно вук’о клипка, памтиш и ти... пре петнаест година... |
<p>У том дође и г. Пера у село и зби се оно што је читаоцима већ из ранијих Глава познато.</p> |
, што кажу, прснути тиква и догодити се оно чему се нико није надао и што би се замерило и сами |
нули већ и ноћни ветрови, заталасало се оно бескрајно тршчано море у риту и тајанствен елегичан |
уби и метну га на колено.{S} Кад видеше оно троје ово у колима, изјавише и они сложно и једногл |
точим, и коме да точим, кад сам једва и оно попијо, што ми је од добре воље дато?! „Точио“!... |
пира, тај ће му сигурно наплатити сад и оно, што се, Бог те пита кад још, бадава возио, па ће м |
уди по пустом вашаришту.{S} Позн’о је и оно место где је вранац стајао, па пуно света око њега |
ећено, да ће кроз недељу дана примити и оно што није инвентарисано, али је у целој овој ствари |
шта ме, шта ме знате!{S} Та једва сам и оно уз’о.{S} Знате и сами кол’ко сам се нећк’о.{S} Тек |
ила је готова да учини свашта.</p> <p>И оно, чега се писац бојао у прошлој Глави у овој се и до |
Шаце никако нема, тако да се Јули учини оно неколико дана читав век.</p> <p>Једнога јутра тих д |
нису разговарали!{S} И кад једно говори оно друго и не дише и не трепће од силне пажње и милошт |
е она да је ово учен човек, па ће знати оно што се каже: „Гледај мајку па шацуј ћерку!“ А баш ј |
ванично, хладно; никад више да се врати оно старо!</p> <p>Па и зетови су им се изменили.{S} Пер |
знала латински, могла је још тамо рећи оно староримско: <foreign xml:lang="la">Veni, vidi, vic |
мало, па кашље!“ Те кувај ово, те кувај оно.{S} Здраво је њежна, — каже, — хаглих к’о лептирова |
еним паорским руменим образима — па тек оно њено паорско име!{S} Јуца, фрајла Јуца.{S} Баш је о |
’о би дувати у оне гајде да се чују к’о оно велико звоно чак до последњи’ салаша, макар му пукл |
рошке су према онима са села као... као оно без мириса дућанско цвеће према миомирном натурално |
, даје им снаге и мили им живот.{S} Као оно по некој паорској баби што треба сваког дана извесн |
у и презимену им, истина, изгледају као оно ред деце кад се тоциља по леду, па лети једно за др |
мобилисаних добрих жена, разнеле су као оно „жене мироносице“ — брже <pb n="218" /> него да је |
ују он добио за попа; а кад је задоцнио оно на <pb n="349" /> јутрење, а он, опет, уместо да од |
ам чрезвичајне сремачке шљивовице, како оно каже патер Иноценц кад искапи, а, Сидо?- „<foreign |
опет... — вели поп Спира. — Знате како оно кажу кад се онај давио па викао: „Помози, Свети Ник |
— одмахну Нића руком. — А да је остало оно старо, та не би’ му био боктер ни у самом Бечу око |
и се само шта нас парокијане кошта само оно једно њи’ово „Господи помилуј“, и „Подај <hi>господ |
и надалеко бољег.{S} Ако буде боље само оно што су га — Боже ме прости — у старо време пили они |
м изненађењем могло би се поредити само оно пре годину и више дана, пре оних великих ексера на |
о кући.{S} Једном речи, није украо само оно, што је о небо било обешено.{S} Од кућевног лопова |
би’!{S} Та сећаш ли се, Спиро, кад смо оно, к’о богословци, виловали; — па ја дав’о серенаду п |
и завири у комшиску башту.{S} Види лепо оно буре насред баште на сунцу, а види и то, како се не |
аравно, да бо’ме, што се мене тиче, што оно кажу: „како сам се надала, добро сам се још и удала |
потрзали и излагали га подсмеху, пошто оно није ни најмање криво за све ово што ће се у овој п |
се вратити, — рече женица скинувши већ оно троје мањих. — Ајде, Радо, снаго моја, сад ће доћи |
пут.{S} Послужише се и пунчем који се у оно доба пио у свима бољим домаћинским кућама.</p> <p>П |
је био један клавир.{S} Клавир у селу у оно доба!{S} У селу је и кринолин био још једнако доста |
о изнето и опет су почели да раде баш у оно доба кад је најлепше било за шетњу испред куће.{S} |
а се збунила још више и спусти на земљу оно гушче.{S} Обоје стоје тако и с неком као родитељско |
ме баш кајганом послужио!{S} Ово је баш оно што кажу: „Кошта га к’о Светог Петра гајтана.“ <hi> |
јада се бојтар па се примаче и испи још оно мало што је остало у фићоку Пере Тоцилова, па уздах |
ом али то тако, као да је сама она ту. „Оно није више ни изгледало да је у кући,“ приповедала ј |
те ноћити у Ченеју код господин-пароха, оног, оног што га паори зову: <hi>Олуја</hi>, вашег и њ |
ити у Ченеју код господин-пароха, оног, оног што га паори зову: <hi>Олуја</hi>, вашег и његовог |
{S} Господин Ћира погодио је оног Перу, оног Тоцилова, да га сутра вози.</p> <p>— Ето ти сад!{S |
ми се и не надате...{S} Ја са скупа... оног нашег, па сад се враћам кући.</p> <p>— А, знам, и |
, па се из дешперата заљубила у Шацу... оног младог, здравог лепог... та знате га сигурно... бе |
г асистента Та како да га не знате?!{S} Оног што увек залепи мали к’о младеж округао фластер на |
ће то да обријају!{S} Ил’ мог Спиру ил’ оног њеног што довлачи неке Чифуцке Часловце у нашу црк |
ан, — кад ће се она њина лорфа удати за оног гољу?{S} Је су л’ одредили термин за сватове?</p> |
мо виче и шиба коње а све лети блато на оног за њим у сицу, па не знаш кад си кавонији ил’ кад |
р манише.{S} Или ваљда да гледа и слуша оног меланхоличног бојтара који једнако приповеда и јед |
да није к’о некад.{S} А то је све због оног младића, младог господина Пере, што је сад учитељ |
гу моли.{S} А она пролази једнако поред оног јоргована, а он је тужно гледа, па јој вели: „Јуло |
ује кад се разговара, <pb n="183" /> од оног проклетог решета!....{S} Један јед само.{S} Видиће |
е...{S} Неки коњски зуб, и то ваљ’да од оног највећег штајерског коња на коме Крањци вандрују е |
елику лопту што је на презент добила од оног Швабе капетана сас лађе „<foreign xml:lang="de">Ma |
шта је било то опет сад?</p> <p>— Па од оног јаузна.{S} Сида дрвље и камење на нас овамо...{S} |
Шта да се потуца које где?{S} Ваљда код оног Швабе да руча што му је куварица Чифутка, како каж |
испод дудова је клупа а на клупи испод оног дивног хлада врло згодног за претресање и оговарањ |
спит’о сам!{S} Господин Ћира погодио је оног Перу, оног Тоцилова, да га сутра вози.</p> <p>— Ет |
S} Та је си вид’о само како су салетиле оног јадног момка па не може наша Јуца до речи да дође |
е било и у једној и у другој кући после оног догађаја</hi> </p> <p>„Свако чудо за три дана,“ ве |
па запева:</p> <quote> <l>„Сјећаш ли се оног сата,</l> <l>Кад си мени око врата</l> <l>Бјеле ру |
ћуталица и иначе, а кад је јео држао се оног златног Доситејевог правила: „Кад једеш једи, а не |
ен.{S} Башта се проредила.{S} Нема више оног густог зеленила, које је ишло на руку заљубљенима |
прекидано гукањем гаврановим, оданде из оног комшијског јоргована.{S} Кад ближе јорговану, а он |
о и не пије из бокала или холбе него из оног геџавог и жебрачког сатљика.{S} Донесу пред госте |
е и не игра!{S} Гледа га Нића боктер из оног другог кола, гледа и Сепла и Сепловицу и друге Шва |
ко!{S} Сад се можете врло лако дочепати оног зуба.</p> <pb n="280" /> <p>— Е, ал’ како?</p> <p> |
b n="269" /> морате пошто-пото дочепати оног проклетог зуба, да га он нипошто не узмогне показа |
кад метнеш пред њи’ да једу, а ти ондак оног жутог фурт чеши руком по лећи све док једе, халав |
S} Пера бадри коње, кара их, спомиње им оног Мартоношанина (вранца) и коре их и застиђује њиме |
ти, а владика за шрајптишом, к’о сад до оног ормана тамо.{S} Гледа... гледа.{S} Извади наочари, |
њиховог.{S} И тако је то трајало све до оног фаталног и немилог догађаја.{S} Али после тога, по |
пархерта а пола чак у трећем сокаку око оног дућана тамо где виси онај бели пешкир и где се љуљ |
нам, дао!{S} Него дад’ ти меникана мало оног твог вина, јербо то сам цигуран да ти није фалично |
је ту, тек што није сван’о.{S} Нестало оног ведрог и насмејаног плавог неба, покрили га сиви о |
ерса. — Простакуша једна... жао ми само оног детета, оне Јуле; какво та воспитаније може добити |
Нићиног великог паорског кола, и у њему оног ћифтанског малог, ухватило се још једно треће опет |
оп-Спира <hi>Поп-Кеса</hi>.{S} Зашто су оног првог прозвали поп-Хала, чули сте, а зашто овог др |
А до овога слика онога другога Јосифа, онога прекрасног Јосифа из Старога Завета, како се отим |
добра и лепа девојка: „Ко пре девојци, онога је и девојка!“ — заврши поп Спира и погледа га зн |
фурт остати на том, да, то јест, свега онога није било, чиме вас он беди у тужби, да га, то је |
ронцле“ није ни речи разумела од целога онога смисла, па стаде још ситније вести у колу.</p> <p |
получи свака нација!“ А до овога слика онога другога Јосифа, онога прекрасног Јосифа из Старог |
еко лакше било животарити, само да нема онога другог, — не, дакле, та два попа, него друга два, |
е, — приповеда Савка, — али ни налик на онога живог Лалу.{S} А кере залајале из целог комшилука |
џаци не пуше; ја сам ти, моја Савка, са онога света, каже ми он, ди нема рода за мене.“ А ја га |
уже да издржи дрзак и безобразан поглед онога на дну.</p> <p>— Па, да ви’те, и смислио сам...{S |
а је у књизи)</hi> </p> <p>Прошло је од онога испричаног у прошлој Глави повише година, а за то |
{S} Ја вам сад не умем ни десети тал од онога, што ми је све она казала, да исприповедам (а нем |
чуо, а Иђошанима обећано једно звоно од онога топа.</p> <p>Тако се ето разговарало о свачему ис |
рога Трифуна учитеља, од ове мале слике онога што је пре њега било.</p> <p>Пре Трифуна знало их |
а нешто, онако к’о у домаћице која сече онога часа из рерне извађени врућ куглоф, који јој је и |
м заповеђено, додајте ми, молим вас, из онога тањира ону тртицу!{S} Чудим се, шта ми то све фал |
молим вас лепо, мало од оних крофни из онога тањира тамо, чини ми се да су те тамо мало румени |
’хоће да пева, ајде-де; него што тера и онога кога вози, да и онај пева, па ако овај неће, а он |
рау Габриела, па охрабри и Севера к’о и онога с леве стране. — Да се пофалим онима унутра сас е |
Толико навади себи у тањир, да не види онога виз-а-ви од себе; па једе и хвали их и вели: како |
тавих дуж њива, да једва можеш довикати онога с другог краја авлије.{S} А у авлији свачега; јед |
то јест „ауфирујем“.{S} Нисам то учинио онога вечера кад су биле заједно с тога, што је то било |
ле, да је тако силно полетео и одгурнуо онога испред себе, да је овај јадник полетео у неку бар |
унч и чита новине, зна како ће овај цар онога фино преварити и разговарати се о томе, а кад јед |
или.{S} Фрау Габриела је полетела одмах онога часа, кад их је видела заједно у колима и јавила |
песму кришом у шпајзу и знала је одмах онога првога дана на памет.{S} И њоме овлада неко песни |
споја Перса, поп-Ћирина лепша половина, оној другој попадији, — све се канем да једаред дођем к |
у сокаку?!!</p> <p>— Е, није него ваљда оној баба-Тини праве музику?!</p> <p>— Та каква је ћора |
таоцима показати са свим супротна слика оној из прошле Главе, то јест, што се тиче попова, поп- |
Шта је, да је — тек то није ништа према оној твојој услузи мени учињеној.{S} У здрављу је испуш |
бе ту заслугу да је она прва сазнала па оној другој казала.{S} Одмах после ручка, узела је гђа |
ђа Сида скида, громове чим га погледа у оној његовој ваздашњој позитури. „Сав ми је зелен, гово |
одина од како је обукао мантију.{S} И у оној првој вароши било му је добро.{S} Била је добра па |
ар</hi> у кући, јер онај зелени жабац у оној стакленој тегли на прозору, показивао му стално од |
да, изнесу решето за жито на сокак, код онолике њи’ве авлије... како нам свима смета и прави ла |
стоји њихов <hi>Гага</hi> стари гавран онолики колики и јесте, па и он тужан јако опустио крил |
каже, није прославио <pb n="163" /> са оноликим његовим... ал’ шта ћемо брез месечине?{S} Шта |
ело намажи с машћом; метни на њу двапут онолико масти кол’ко мећеш у жижак...{S} Па и мало слан |
ожењен баш оном истом Арсином пуницом, оном Савком, па су сад к’о муж и жена.{S} Ушао Нића у г |
ног питања.{S} Погледа га гост онако са оном кецељом па се насмеши.</p> <p>— Али Сидо... — вели |
ајд’ торњај се па чмавај.{S} Еј, благо оном ко се на тебе ослони.</p> <p>Изађоше напоље.</p> < |
ац!{S} Та и куд ће се ова наша мерити с оном њеном!!{S} Тако и на балу, тако свуд, свуд...{S} У |
ни су јој се сутра дан извињавали, да у оном јурењу и утркивању, као већ у сваким сватовима, ни |
коње!!...{S} Ено, пре три месеца кад су оном Неци украли коње, па мало им што су му одвели коње |
.</p> <p>Снива, а он као већ ожењен баш оном истом Арсином пуницом, оном Савком, па су сад к’о |
ваздан би да су на звонари.{S} Ето баш ономад сам се баш слатко насмејао.{S} Питам једно дете: |
за чудо слагаху фрау-Габриелине речи са ономадашњим госпоја-Сидиним, и како их лепо објашњаваху |
како пишу, па још да знате коме!{S} Ето ономадне је тата једну укебао баш кад је писала писмо у |
, да један другоме буде девер; то јест, ономе који се први ожени, да онај други буде девер.</p> |
или томе и томе солдату у Талијанску, а ономе вели: „Па ви сад немајте бриге, него напун’те још |
добио је он одавно.{S} Ако је веровати ономе што прича госпоја попадија Ћириница(а то је присн |
а да не оде поп-Спира поп-Ћири или овај ономе.{S} Некако и једнима и другима изгледа да им је п |
е новине, како су се ту скоро, лане или ономлане, неки људи, чак тамо преко мора у Америци, спр |
р што би то баш њему певали, кад прође, ону данас већ јако раширену и познату песму:</p> <quote |
ла сам јој: нек чува она, боље ће бити, ону њену <hi>дунду</hi> да не ускочи за каквим у дороцу |
натраг у око <pb n="419" /> повратити, ону сузу, што му заблиста у оку. — Терај боље!</p> <p>— |
родужује гђа Перса. — Не знаш ти, рано, ону матору бештију; није то ништа у њи’овој фамилији... |
ахтева), да му отпева ону његову песму, ону коју он и пијан и трезан најрадије слуша, а која је |
а госпоја Перса напусти своју слушкињу, ону шиндивилу Ержу што су је спевали у шору с оним млад |
Јула пева уз гитар.</p> <p>А Јула пева ону красну Бачку романсу, која се некад радо и много пе |
ао сребро, девојачким гласом.{S} Запева ону стару нежну песму:</p> <quote> <l>Радуј се, млада н |
највише права да захтева), да му отпева ону његову песму, ону коју он и пијан и трезан најрадиј |
шанила на нашу Меланију,... нек причува ону шену Генофефу, каже, док је нису спевали паори у шо |
пола десетице на шешир, а Совра дува за ону другу полутину к’о бесан.{S} А у колу кад свира па |
ни блед младић!{S} Зар је то прилика за ону њену цвеклу?!{S} Он блед, а она с оним њеним паорск |
душом — па се упутио за певницу и то за ону коју је држао Аркадија црквењак, а другу је певницу |
тао невину Геновеву. „Ти си опет читала ону проклету књигу!“ — „Нисам,“ лаже Јула. — „Јеси, јес |
мовала ту песму или полугласно певушила ону познату: „Прођи, луче, кад те срце вуче; прођи, луч |
шерпењи и преврће је, дотле овај узима ону из корпе.</p> <p>— Ију, господин-попо, баш сте ви в |
о њој на длану. — Па тек кад помисли на ону гђа-Сиду.{S} Њу тек да види тих дана, ала би јој се |
<hi>ја</hi> да пазим, нека причува она ону њену принцезу... а то је, знаш, нишанила на нашу Ме |
додајте ми, молим вас, из онога тањира ону тртицу!{S} Чудим се, шта ми то све фали!“ Или: „Гос |
ле и паорске девојке запеваше кроз сузе ону тужну песму:</p> <quote> <l>Не јадај јаде, Јуло дев |
неки’ једанајст година, још онда кад је ону Тотицу, што <pb n="294" /> је пре ње ту била, отер’ |
чио!{S} Свршио сам вам ја, господине, и ону тринајсту школу! — завршује Аркадија поносито. — А, |
ра је купио још и рајспулфера за лице и ону справу за бреновање косе, и неке комедије за правље |
<pb n="16" /> Орестију ковача, да држи ону његову певницу, док он часком не оде.{S} Орестија, |
а превари!{S} У мал’ му нису слиндарили ону браду.</p> <p>— А шта је с тобом?</p> <p>— Са мном? |
су имали право наши стари кад су рекли ону златну пословицу: „Тешко своме без свога!“</hi> </p |
њига, стоји кућа к’о штајеромт.{S} Узми ону са канабета, да седне господин Пера.</p> <p>И доист |
е се; поп-Ћира наискап а домаћин искапи ону осталу полу до дна.</p> <p>— Та, оно, — наставља до |
куће, а она пева кол’ко је грло доноси ону паорску песму: „Пусти Боже све громове твоје, па <h |
ти мирођију за краставце из воде бедећи ону Ракилину дерлад која чини пустош по свима комшијски |
ите читањем! — рече Пера прелиставајући ону књигу.</p> <p>— О, ја сам, верујте, страсна у томе. |
на, и учитељ је пио и хвалио пљуцкајући ону крупније самлевену која је пливала по површини.</p> |
кр’ја к’о и пре и тут је здраво; разбио ону фину стиву лулу кад се облачио на јутрење па сад са |
Па то и јесте што ме једи!{S} Потпустио ону бештију, а он се извук’о отиш’о некуд на пут, а њу |
ми само дотле да живим, да сретнем само ону дебелу бештију.{S} Одма’ би’ се зауставила, па би’ |
, па ће рећи:</p> <p>— Је си вид’о само ону бештију чифуцку каква је?</p> <p>— Коју бештију? — |
онтрафу у икону и ваљда јој је дошапнуо ону стару пословицу: „Добро је и ђаволу по некад упалит |
(пешака), — и он је побегао кад је чуо ону страшну вику и праску из кујне, па је бегао као да |
атима као сведока свега тога, него опет ону фаталну фрау-Цвечкенмајерку!!!</p> <p>— Јесус-Мариј |
свој немешаг па чак и чин, умешао међу ону гомилу, која обично салета кумова кола, па се дере: |
и поче још издалека полако ударати у њу ону већ добро познату песму: „Ти већ спаваш, злато моје |
штогођ што ви певате...{S} Ил’ ајд’ баш ону што ти волеш и највише певаш...{S} Ајд’ баш ту!</p> |
е толико ослободила, да је запевала баш ону исту песму коју је Шаца малочас ударио у тамбуру.{S |
м и’ тушта... него, ви кажете: „ајд баш ону што ти волеш“, а ја онда ову, к’о велим, да отпевам |
но домаћин, — та је с’ ти то, Спиро?{S} Ооо!{S} Е, баш, баш добро!{S} Та је с’ <hi>ти</hi> то — |
натоварио на врат.{S} Лишће винове лозе опада па се проредило, макова цвећа давно нема, само ст |
.{S} У селу се још у Суботу после подне опажа да се приближује.{S} Друкчије је у кући и пред ку |
, истина, мање богатства али више укуса опажало.</p> <p>Сви уђоше у гостинску собу по којој се |
к су били те худе среће да буду не само опажени него чак и спевани.</p> <p>Ко их је спевао, то |
д, ипак за то једна другу још из далека опази, па се једна другој уклања с пута.{S} Избегавају |
о је љут баш к’о пас, што рекли.{S} Кад опази странца а он стаде тако страшно лајати и скакати |
ају <hi>коља</hi>.{S} Једно од њих, чим опази, да се кола обрнуше и упутише попиној капији, уле |
очара изгубио из кола и тек код Карлова опазио да тера празна кола и не вози никог. „А што не п |
ао колац за који је био везан, док није опазио и поп-Спиру и тако се обавестио и умирио мало.{S |
о, нису надали.{S} Из авлије га је први опазио попин шаров, један грдан глават и чупав пас са ч |
т? — пита поп Спира који никако није ни опазио како се развијао дијалог, јер је баш приповедао |
Са годинама се развиле у њему пагубне и опаке душевне особине.{S} Био је непоуздан.{S} Прави ск |
наискап. — Нисам ни слутио да сте тако опаки.</p> <p>— А, не, не, ја мислим то ако, то јест, з |
њиме ништа, да простите, к’о ни ветар с опаклијом, па да ме ви нисте затекли у цркви, па сте се |
је он, кад киша пробије зору, пробиће и опаклију.“ И то је баш тако к’о свето!{S} Баш сам то до |
, наприлику, касти, онако, к’о људи, да опалите на онај месец горе.{S} То је све лепо и красно |
ке и песме и жагор и разговор.{S} Лишће опало и црни се оголићено и покисло грање на дрвећу; оп |
. — „Па, онако... кол’ко за један добар опанак“, вели јој Нића. „Не шкоди ако бидне и више...{S |
а, да може да изађе један пар паворски’ опанака од ње.{S} Немој да те буни штогођ, што је ча-Ни |
ило, — а лулу задену за кајиш од десног опанка па леже на клупу и наслони се на десну руку, скл |
Та зар сам ја носио кадгођ ове пударске опанке?!...{S} Нег’ чизме и лети и зими, па све поткова |
на ногама не <pb n="242" /> видиш више опанке — које какав гурман шаров иди зељов хоће у сласт |
се оголићено и покисло грање на дрвећу; опао креч и леп са кућа од силне кише, па ти изгледају |
Направила му је кецељу од коже коју је опарала са једне стародревне кожње фотеље у којој је јо |
ат, и пусти се нагло из кола па оде као опарена с опуштеним рукама, као кад мокрих руку човек т |
p> <p>— Јуф! — цикну Јула и трже се као опарена од тарабе, кад спази Шацу који јој, и ако баш л |
ног главатог гаврана, грдну свађалицу и опасног лопова кућевног, чије је: га-га! увек наљутило |
бринута мамица која има ћер на удају, а опасност тако близу) — да пошље часком Ержу каквим било |
ели поп Спира као сваки човек кад прође опасност, — па готово да и није било све онако...{S} Са |
ега је навукао на себе не малу мрзост и опасност од паорских момака.</p> <p>Недељом се пре подн |
напарта вија.{S} И он се уклонио испред опасности испред које би и читав ескадрон побегао; и бе |
и за чудо, да је крај свих тих претњи и опасности још жив био, ма да се једна комшиница зарекла |
равно мало ређе, јер је било скопчано с опасностима од како је настала јесен.{S} Башта се проре |
како шкрипи ђерам; то вуку воду да баба опере ноге, и док пере он грди и издаје наредбе за сутр |
и се о томе, а кад једе грожђе, а он га опере у чаши, и не једе љуске, него их оставља у тањир, |
их оставља у тањир, па кад поједе и он опере руке у истој чаши као што сем велике господе и Чи |
ечерас ниси ни за шта!{S} Док ми све не опереш, не надај се боме фруштуку.{S} А, морам ја, види |
је се да је већ јесен... дан краћи; док опереш судове и поспремаш, а оно се већ и смркло!{S} А |
вредна домаћица, „окрач’о дан.{S} Таман опереш судове, а оно се већ и смркло; таман си устао од |
ј; а у зору да си ми рано на ногама, па опери све то, кад вечерас ниси ни за шта!{S} Док ми све |
и не бирају израз, нити су објективни!) Опет ће ме задржати од посла к’о и одономадне, — вели г |
на из авлије побегне куд које. „Ено га, опет се дере матори магарац!“ вели љутито попа.</p> <p> |
је за то згоднији; али за фине ствари, опет вам кажем, само немецки!{S} Само немецки, слатка м |
S} Гром је спалио и с лењом девојчуром, опет их оставила ту!{S} Док се само окренеш, окрену нао |
ио оно на <pb n="349" /> јутрење, а он, опет, уместо да оде на епитимију — а он добио црвен пој |
орпус деликти.{S} Ако ми остане у џепу, опет нећу имати мирна сна, док га се не курталишем! — р |
<p>Али ни сутра дан није било боље.{S} Опет је решето изнето и опет су почели да раде баш у он |
је мами: „Еј, терету мој, срећо моја — опет малер!“ А сирота Јула после тога не може да игра, |
љно.{S} Час криви, час правда себе, ал’ опет на крај краја, кад озбиљно промисли, па шта је то |
а Аркадија.</p> <p>— Та знам, знам, ал’ опет..{S} Кад је оно било?{S} У Јануару... е, а сад има |
а велику рољу!</p> <p>— Та... знам, ал’ опет... — рече Гециница па се прекрсти од чуда. — Јао м |
’ десетица, и које како.</p> <p>— Е ал’ опет, ви заборавили, колика је дугачка <hi>зимска ноћ</ |
е и правите се к’о да вам није право, а опет се сви радо осврћете кад видите тако нешто...</p> |
ну да угости; хоће и да почасти и да га опет мало кошта!{S} Нема ти ништа лепше, него онако срп |
арњева, а где би их и било, ту је газда опет на путу.{S} Остаде му још сало газда Пера.</p> <p> |
е и Дјевица Орлеанска. — А госпођа Сида опет, она је прешла из једне крајности у другу крајност |
, ти, пештански трговче, ти си се канда опет почастио, док сам ја била тамо напољу! — вели му б |
ет Меланија <hi>не навуче</hi>.{S} Онда опет ’хоће да покаже, како она има беле руке к’о у нобл |
еду вино, па пресечеду ракијом, па онда опет вином.</p> <p>-— Ајде дај му, и ракије, — вели дом |
по неку реч гласно изговорену, па онда опет смех, а перје лети на све стране, <pb n="256" /> и |
а их когод не гледа и вреба; па се онда опет, као крадом од света, занихају и падну једно друго |
камо л’ кад се овако стрефило!...{S} Ја опет, Спиро, велим: то је така судбина...</p> <p>— Та о |
арта!{S} Ја и ако ми спада сукња ал’ ја опет никад немам обичај да лажем! — рече гђа Габриела и |
еки „фусбад“!{S} Чим се он вратио, а ја опет главу у бунду ко корњача, па тако све до Ченеја.{S |
„Није она од јутрос ни долазила.“ А ја опет тражим, а она, шта мислите!{S} Завукла се иза клај |
ла Богу, две девојке.</p> <p>— А шта ја опет и питам, — вели окуражени Нића; — та ето и наше Ра |
ће, а да кад ће ђавола!{S} А зар сам ја опет био бољи, кад сам био његови’ година?!{S} Тане му |
му она да из тањира да једе, а пинчика опет био је тако васпитан и паметан, да никако није хте |
свој?“</l> </quote> <p>Ту прекиде Јула опет, јер кад је певајући ову строфу погледала на своју |
шије гаћице.“ А кад му је сашила, а она опет вели: <pb n="77" /> „Само да ми Бог да дана да га |
i> госпођу Персу себи за супругу, а она опет воспитала госпођицу Меланију!...{S} Дакле: сума-су |
је, рано?{S} Ти си опет назебла,“ а она опет у сну говори: „Мене је немилосрдна судба, каже, др |
алфом.“ А кад Гавра постаде калфа а она опет вели: „О Боже, подрж’ још који дан, да га баба оже |
о.{S} Он нити га сеје, нити окопава, па опет њему добро; његову кукурузу не може да нашкоди суш |
p> <p>Тако заврши Нића свој монолог, па опет продужи да мисли; набије понова лулу, укреше и зап |
ри, метне их на нос, а смеши се све, па опет гледа, и пита ме: је л’ то мој зуб? — „Мој, одгово |
ћ то одавно!</p> <p>Пију, куцају се, па опет пију.{S} Али већ настају помало паузе.{S} И кад је |
ко овог закољем, морам другога наћи, па опет мора ту патак да буде!“ — „Ма кога, само њега моје |
то, па и овако какав сам, да сам,... па опет се стрефи па по некој замакнем за око...{S} Ено ба |
је гђа Сока.</p> <p>— Јест бо’ме!{S} Па опет људ’ма све нешто тесно док су живи!{S} Гледам баш |
ере у своју лончарску „шпаркасу“.{S} Па опет, како јој је мило било, кад зачу из баба-Макрине б |
ноздрве јој побелеле и прекрсти руке па опет погледа на Перу (који остави Албум и поче читати < |
цне а мало чита новине, пијуцне опет па опет чита даље новине.{S} Док прочита новине и попије т |
признати, прави мајстор.{S} А мој попа опет то, па само то, воли, као да је, Боже ме прости, ш |
очеве... — Доћи ће, Иво, господин попа опет.{S} Је л’ те, да ћете доћи?</p> <p>— Јест, доћи ће |
къ тебѣ господи,“</foreign> а поп-Ћира опет трећи: <foreign xml:lang="cu">„Господи воззвахъ къ |
Ћира Меланији.</p> <p>— Дакле... — пита опет гђа Перса.</p> <pb n="338" /> <p>— После, мало пос |
идиш још из кујне шта му је глава а шта опет тртица, да простите!</p> <p>Кад је дошла гужвара, |
уга како она зна, а ваша слатка ћерчица опет како <hi>она</hi> зна!{S} Неко дањом, неко ноћом; |
продужила рад у башти, и решила се, кад опет дође на плот, да му одговори, да је она засад тати |
Па ти си пре рек’о: да те ’лади, а сад опет кажеш, да те грије?</p> <p>— Е, па кад је човек до |
> <p>— Јао мене жалосне!{S} А откуд сад опет <hi>коњски зуб!</hi></p> <p>— „За Бога, та где сте |
са сокака глас.</p> <p>— Но, ко је сад опет? — пита гђа Сока и погледа на авлијска врата.</p> |
и!?</p> <p>И обе прије заплакаше се сад опет од радости.</p> <p>Сврши се венчање и сватови се в |
! — одговори гђа Сока. — Но, шта ће сад опет та матора торокуша?! (Гђа Габриела није била ни ма |
..{S} Персо.{S} Та који вам је ђаво сад опет?! — пита их поп Ћира који је, живо разговарајући с |
риметио нешто.</p> <p>— А шта је то сад опет? — пита поп Спира који никако није ни опазио како |
ва.{S} Показивао му неке празне плацеве опет црквене, где ће до године зидати неке дућане и жит |
ко здравица.</p> <p>После ручка настаде опет играње.</p> <p>Старији и не устадоше од стола а ом |
p> <p>Сви се насмејаше, а затим настаде опет тишина.</p> <p>— Бога ми, већ дванаест.{S} Е, врем |
куће!{S} Срам вас било!</p> <p>Настаде опет пауза.{S} Јула копа, а Шаца се ућутао и повукао па |
..{S} Сад ћу звати маму.</p> <p>Настаде опет пауза.{S} Јула продужи копање, а љута јако, па пре |
јпре да видим, спава ли?</p> <p>Настаде опет тишина.{S} Ослушкују обојица окренути поп-Ћириној |
та је оно тамо, а, Петре?{S} А каква је опет то комендија?</p> <p>— А каква би опет комендија б |
своме каплару Затрацену и Ержи која је опет била са својим капларом и ту казала све Ержи шта ј |
ла попустила и дошла.{S} Од тог дана је опет почела долазити свакога дана, па пре подне је плев |
ђа Сида.</p> <p>— Па тек ова! — дира је опет поп-Спира, па запева:</p> <quote> <l>„Сјећаш ли се |
у ауштафирунг донети, а тетка Макра је опет изложила уз припомоћ г. нотароша стање Шацине масе |
вила на огради баштенској.{S} А Шаца је опет из благодарности <pb n="153" /> изрезао на једном |
{S} За то овај и није имао право кад је опет једнога дана напао Јулу, што јој је г. Пера донео |
ет њихове госпође сазнавале све, што је опет био трајни узрок вечитом потпиривању и подгревању |
ће имати две или једну собу, из авлије опет две (а испрва доста ће им бита и једна), за тим ку |
јиш? — рећи ће гђа Сида која се доцније опет пробудила кад је Јула кинула.</p> <pb n="169" /> < |
лима свира, а Пера весео па распоређује опет у глави оних зарађених двадесет сребра, шта ће све |
се са свима у кући посвађао.{S} А после опет заокупи једног дана избијати, па не зна шта је дос |
</p> <p>Дуго је пућкао и мислио а после опет отпоче монолог свој.</p> <p>— Ди ли је то, да ми ј |
ало пијуцне а мало чита новине, пијуцне опет па опет чита даље новине.{S} Док прочита новине и |
рпицу, који је после треће скришке диње опет извадила била.</p> <p>— Та, шта је —</p> <p>— Изви |
љавих сапуна и вербене (а код поп-Спире опет мирис од младог сира и босиљка).{S} Канабета и све |
, а баба вели:</p> <p>— Иди види, да се опет није онај лопов <pb n="246" /> мачак дочеп’о жишка |
ачак и досадан, толико могу рећи, да се опет разговор отпочео.{S} Шаца је питао, а Јула је одго |
три недеље како је по вашарима, а ја се опет бојим, да се когођ, кад је овако сама кућа брез му |
ш к’о и тебикана брез човека.“ А она се опет накашље, а ја к’о велим: кад баш ’хоћеш и биће ти! |
за хируга већ иде, — рече гласно, па се опет замисли.{S} Познавала је она више господе хирурга. |
у наручје, па к’о да се љубе.{S} Па се опет раздвоје и стоји свако на свом месту, па ћуте к’о |
то кажу, од малена... па сад... — па се опет заплака прија Сида.</p> <p>— Па не иде Турчину, не |
ју и падну једно другом у наручја па се опет љубе. „О, о!“ чуди се Јула.</p> <p>Прексутра, кад |
{S} Како је срећан! — рече путник па се опет даде у мисли.{S} Дуго је ћутао и мислио тако, а ка |
} Треба и нама да подранимо,“ — чује се опет неки глас из прека; — „ваља у рит, да насечемо трс |
па сатара и да се сече месо, а после се опет враћа своме протектору, доброј старици, на банак и |
у себи. — „Не липши магаре?“ А после се опет замисли. — Но, за хируга већ иде, — рече гласно, п |
жила пунчем.{S} После пунча обредише се опет вином.{S} Најразговорнији је поп-Ћира; долива и се |
к.</p> <p>— Та шта говорите?! — чуди се опет госпоја Сида. — Ко би то и помислио!...{S} Збиља, |
дође.</p> <p>— Фрајла-Јуло, — осмели се опет Шаца, и загази опет у прозу, — а јесте л’ се умори |
благочестија; а ако је момак — он ти се опет жени из другог ил’ трећег села, па се тамо и венча |
преврнуо је једноме тако кола а тај се опет данас стрефио ту и био тврдо решен, да му се, посл |
дао к’о мачак, а <pb n="67" /> мачак се опет шетао по крову онако исто госпоствено и мајестетич |
Персе и осталих редом.</p> <p>За тим се опет продужи разговор о девојци, о младожењи и парохији |
зићи на сокак од прашине.{S} А ноћом се опет вуче читава компанија; ту су ти са неким трумбетам |
к...{S} Кајафа је то!</p> <p>Домаћин се опет врати и мало после га изнесе сав радостан.</p> <p> |
ви сте ме до овога довели; ал’ ја ћу се опет за то за вас Богу молити!“ вели јој он, а после ти |
ме видите код вас!</p> <p>— Та немојте опет и ви бити тако на крај срца! — умирује је гђа Геци |
— веле девојке и љубе се као да се неће опет сутра видети.</p> <p>— Меланија, пријатно спавање! |
ског малог, ухватило се још једно треће опет паорско.{S} У њега увукоше и неке Швабе из другог |
уза.</p> <p>— Фрајла-Јулијана, — започе опет Шаца, — јесте л’, реко’, увек тако вредни... хе, х |
ећ познато из завршетка прошле Главе, и опет није долазно три дана, и зарекао се, да неће никад |
е понова лулу, укреше и запали је.{S} И опет пуши, пљуцка и мисли, а од силних мисли заболела г |
сутра бити.{S} А затим опет седне.{S} И опет се мењају тањири, доносе чисте чаше и хладно, скор |
ор опет као да паузе није ни било.{S} И опет је ишло лепо и код попова и код младежи.{S} Најпре |
и парче потковице и пола „штогла“, — и опет му ништа оне помаже он тера своје.{S} Кад му дођу |
ћете баш да знате! — вели гђа Сида па и опет погледа у Перу који се само окреташе час једној ча |
рата залупише за њима, а из авлије се и опет чуле оне страшне речи: „И браду, и бркове, и све, |
два пут.</p> <p>Пију и разговарају се и опет пију.{S} Поп Ћира се заруменио, па не само да он п |
е било боље.{S} Опет је решето изнето и опет су почели да раде баш у оно доба кад је најлепше б |
да знамо ноћу кол’ко је сати!“</p> <p>И опет излази Ержа и нуди и господина Перу на вечеру, а о |
опет то комендија?</p> <p>— А каква би опет комендија била, молим лепо? — пита Пера Тоцилов, а |
ас</hi> почешће виђамо у кући, и она би опет онако к’о и пре свирала.</p> <p>— О, молим... како |
па ди би он то сада допустио и какав би опет човек био!{S} Па каже: „Е, баш неће бити, к’о што |
ставља бојтар, плашљиво наливајући себи опет један фићок ракије, — да ви’ш белаја, ако јој дотл |
рио поп-Ћиру.</p> <pb n="28" /> <p>— Ви опет, мамо, нисте узели теј од мекиња, па сад ћете кашљ |
орила?</p> <p>— Па чекала сам, да ми ви опет кажете.</p> <p>— Па зар ти одондак фурт ту стојиш? |
бе склањао.{S} Пацова се бојао а мишеви опет изгледа да је багателисао.{S} А сем тога био је ка |
а-Јуло, — осмели се опет Шаца, и загази опет у прозу, — а јесте л’ се уморили?...{S} Хоћете л’ |
истијанска добродјетељ, знам ја то, али опет, к’о велим, што може бити вечерас, не треба одлага |
ује, истина, свет и пајван и газду, али опет остаје све по старом; како је коме удесније тако и |
пружанска била је све солиднија.{S} Али опет се нешто ипак изменило.{S} Изменили се телесно оба |
равно!{S} Све је у Божијој руци.{S} Али опет... — вели поп Спира. — Знате како оно кажу кад се |
подранити; до’ће нам наполичари,“ вели опет неко. — „А шта знате!{S} Готово и ми ћемо скоро.{S |
у то били фини људи, који су се дружили опет с финим људ’ма, као с г. презесом, апотекаром, рит |
, па ди би онда ја —</p> <p>— А како ми опет не би било по вољи?!{S} А зар попови не певају к’о |
ват, — а сад певај!</p> <p>— Ех, зар ми опет не знамо какво је младино певање! — храбри је отац |
и широки за две персоне, ако су јоргани опет <pb n="83" /> за две персоне, амбрел тако исто, је |
и благослов из неба, и јендек се напуни опет као што је и био и нуди и мами на уживања и дању и |
неправедан тестаменат.{S} Господин-попи опет најугледније место.{S} Седе сви и једу.{S} Нико ни |
умре, и ту како коме, али господин-попи опет добро.{S} Ако богатији <pb n="9" /> умре, оглашују |
ја је питам: „Шта ти је, рано?{S} Ти си опет назебла,“ а она опет у сну говори: „Мене је немило |
му бирташица кад одоше путници. — Ти си опет точио, а?</p> <p>— Нисам точио... а што ја да точи |
од ока и није јој право.</p> <p>— Ти си опет дочепала какву жалостиву ствар.{S} Што не узмеш не |
вао и оклеветао невину Геновеву. „Ти си опет читала ону проклету књигу!“ — „Нисам,“ лаже Јула. |
само каже: „Но, но, каже он.{S} Куд ти опет оде!{S} Нисам, каже, тако мислио, Персо супруго мо |
јела и пића, газда-Петре, а за које ти опет фала, — вели му Нића; — него сам ти дош’о через тв |
курталис’о.{S} Та сећаш ли се кад си ти опет мене курталис’о белаја!{S} Него, ајде, ’лади се ве |
дин-попа воле твога бабу, па ће он доћи опет...{S} Он воле бабу —</p> <p>— И маму воле?! — рече |
вори... доста је... накупиће се комарци опет.</p> <p>— ’хоћу, мамо.</p> <p>— Да ниси озебла, ра |
дана, позвао је свога принципала а овај опет позове господина Кипру нотароша а Кипра своју супр |
ло; таман си устао од ручка, ајде седај опет за вечеру.{S} Не зна човек кад му прође дан, а оно |
но не пева госпоја Сида попадија, а њој опет тако исто, што је сигурна, да стара тетка-Макра не |
, — поправља се гђа Сида, — али тек тек опет к’о велим: друго је варош а друго село.{S} Све је |
/> Затим је похвалио Херуфику, а учитељ опет предику.</p> <p>Докле се поп Спира и поп Ћира разг |
фрајндшафт ростет ни</foreign>“; даклем опет вреди штагођ; па сад правите лустрајзе?{S} Јел’те? |
трос седам кола родбине Шацине, а сувим опет толико.{S} Закрчила кола сокак и онако пун радозна |
и какво ће време сутра бити.{S} А затим опет седне.{S} И опет се мењају тањири, доносе чисте ча |
љу пропадне.</p> <p>Пред петом се кућом опет скупили око једнога који се одономадне вратио из Б |
ру или у Тису.</p> <p>Пред другом кућом опет приповедали о Русима.{S} Један приповеда: како су |
те к’о мишеви.</p> <p>Пред трећом кућом опет седела баба Савка, кочоперна баба, па приповедала |
и детету и себи кришом... — Доћи ће он опет —</p> <pb n="412" /> <p>— Ваше црте... ваше лице! |
од сад неће смети ни своју.“ А Шаца као опет наставља: „Јуло!{S} Нека вам Бог опрости, ви сте м |
на вратима као сведока свега тога, него опет ону фаталну фрау-Цвечкенмајерку!!!</p> <p>— Јесус- |
жете подићи — а коме то све шкоди, него опет вама!“ А ја им кажем: „Нико не зна и не верује шта |
Сида.</p> <p>— Па не иде Турчину, него опет, што кажу, у кристијанску и комшинску фамилију! — |
Јула, кад онај поче песму, али је за то опет <pb n="143" /> пажљиво до краја саслушала! — Е, ба |
свој прилици да јесу.{S} И какав би то опет роман био без пољубаца чак и у десетој својој Глав |
аква жаба, господин-попо!{S} Та како то опет диваните!?{S} Та, сто жабаца да ми, не крекећу, не |
поведам.</p> <p>— Но, па шта је било то опет сад?</p> <p>— Па од оног јаузна.{S} Сида дрвље и к |
ужи госте.{S} Отпоче „јаузн“ и разговор опет као да паузе није ни било.{S} И опет је ишло лепо |
89" /> ти, Меланија, чедо, ти ћеш ноћас опет бунцати, ако назебеш сад тако у тој лакој хаљини.< |
ила кроз сокаке, и у четвртом се сокаку опет срела са Цвечкенмајерком, у петом са гђом Соком гр |
добре воље.</p> <p>— Докле?{S} Докле му опет не дођу лутке!{S} Ту човек не уме да буде доста па |
о бесна кера ——</p> <p>— Хе, —- уздахну опет бивши бојтар.- — Диваните ет’ тако, па само грешит |
у ноћ бије монотоно у прозоре, и ујутру опет осване облачно небо, киша и блато; и видиш само по |
рам свеће се превари човек, а женске су опет за чудо веште па се дотерају, те не може човек ник |
ало, говорило или догодило, а од њих су опет њихове госпође сазнавале све, што је опет био трај |
моја понесе и навуче рукавице, онда их опет Меланија <hi>не навуче</hi>.{S} Онда опет ’хоће да |
вијао у Ченеју и Темишвару</hi> </p> <p>Опет подужи и досадан пут.{S} Киша престала.{S} Пера То |
ш јаче домаћин. — Спавате л’, а?</p> <p>Опет никаква одговора.{S} Тишина.{S} Из собе се чује са |
не зове у сватове (јер кад се случајно опије — а то је редовно случај код њега — тера свакога |
„воде“, паде ми на памет, што кажу, <hi>опију</hi> се људи па се потучеду; е ал’ кад је некима |
ујутру? _</p> <p>— Ђавола примјетио!{S} Опип’о сам се и учинило ми се, да ми ништа не фали.</p> |
p>— А јеси л’ примјетио?{S} Је си л’ се опип’о ујутру? _</p> <p>— Ђавола примјетио!{S} Опип’о с |
.{S} Дакле, ја извадим онај замотуљак и опипам га...{S} Осетим лепо тврдо испод руке, па мислим |
на, док га се не курталишем! — рече поп Опира и изађе у авлију.</p> <milestone unit="subSection |
/> је Јула отпочела, и она после неког опирања и извињавања запева старосватица пету строфу:</ |
нели са собом поред „шнуфтикле“ и какву опирачу.</p> <p>— А, „шнуфтиклама“ сте ви научили да бр |
>ГЛАВА ЧЕТВРТА</head> <p> <hi>Каквих ти описа нема у њој!{S} Ту је описан и стари шаров, и лопо |
ad>ГЛАВА ПЕТА</head> <p> <hi>У којој је описан рапорт који је Ержа слушкиња донела и рапортирал |
d>ГЛАВА ШЕСТА</head> <p> <hi>У којој је описан један недељни дан у селу, а може се цела прескоч |
<hi>Или продужење Главе Седме У њој је описан „јаузн“ код поп-Ћириних, на коме се десио сукоб |
hi>Каквих ти описа нема у њој!{S} Ту је описан и стари шаров, и лопов мачак, и млади гушчићи и |
ВАДЕСЕТ ЧЕТВРТА</head> <p> <hi>У њој је описана свеопшта радост двеју породица; тетка-Макрине и |
ad>ГЛАВА ПРВА</head> <p> <hi>У којој су описана два попа, две попадије и две попине ћерке из је |
ДВАДЕСЕТ ПЕТА</head> <p> <hi>У којој су описане две свадбе, најпре Меланијина а после Јулина, и |
ерка и учитељева посета; другим речима, описано је једно идиличко пред вече у очи Недеље у кући |
АВА ШЕСНАЕСТА</head> <p> <hi>У којој је описано јесење време у селу.{S} Ко је сит сплетака из п |
ГЛАВА ДВАДЕСЕТА</head> <p> <hi>У њој је описано једно јесење путовање са једном епизодом на чар |
а вечерас, тако рећи, дејствујуће лице, описати и с читаоцима упознати га.{S} Сахат је давнашњи |
тка, јер то <pb n="141" /> се и не може описати, то вреди доживети и осетити и после га се дове |
ше све то маштом представити него пером описати.</p> <p>Толико само додаје, да је гђа Сида, кад |
ше и лакше бити позван на ручак него га описивати.{S} Напоменућу само то, да је гђа Сида учинил |
их у кући и у авлији.{S} Сам ручак нећу описивати, јер признајем, да је лепше и лакше бити позв |
ише удалили од предмета и заборавили се описујући овога лопова.{S} Али тако је то у свету!{S} П |
у, ко ће ме жалити.{S} Ваљда ћете ме ви оплакивати?! — рече Јула и престаде копати.</p> <p>— Те |
јесте била башта уређена; све окопано, оплевљено, увек заливено, као каква променада!{S} И ник |
му захтевала, да га огласе сва звона и опоје оба попа; то су га, истина, огласила сва звона, а |
е њихају и смеју тако, док их мамице не опомену да то није лепо!{S} А кад настане ћеретање међу |
у ноћ и јео и пио у кујни.{S} Кад су га опомињали да иде на дужност, он није хтео, него је слао |
тија?</p> <p>— Ал’ молим вас, слатка, — опомиње је гђа натарошевица, — ал’ ја још никако да чуј |
иш.{S} Сад је твоја берба.{S} Само... — опомиње га Нића прстом, ћуткац!{S} Ником да се <pb n="2 |
Перса.</p> <p>— Па ви’те да нас ваш сат опомиње.{S} Седамнаест сати; ако то није доцкан, онда н |
а нахрани свиње које грокћу око врата и опомињу укућане.</p> <p>Све је то Пера Тоцилов сада про |
ерса, Пера, па и сама Меланија, која се опоравила од лаке несвестице, у коју је мало час пала, |
бина Шацина:</p> <quote> <l>„Оправ’ се, оправ’, брате Шандоре!</l> <l>Да ми идемо по твоју љубу |
ке, све родбина Шацина:</p> <quote> <l>„Оправ’ се, оправ’, брате Шандоре!</l> <l>Да ми идемо по |
п-Ћира.</p> <p>— А што га не дате да се оправи? — вели поп-Спира. — Рек’о би’ да је добар сат.. |
д батина, а он му онда из благодарности оправио сахат; а носили га чак и у Темишвар неколико пу |
ије поправљао и дотеривао, па ништа!{S} Оправљао га и Лала пудар који је то научио као солдат у |
љда те неке питати колико нам је крмача опрасила!?</p> <p>— Јест, ал’ он ми се прдачи —</p> <p> |
Мене је немилосрдна судба, каже, другом опредјелила!“ Ал’ све то говори на немецки, па дође мно |
ог је Бог по нешто оставио и, што кажу, опредјелио.{S} Ето, на прилику, ти служиш госте, а ја к |
и Раде Карабаша.</p> <p>У одаји, где се опрема млада, журба; сваки час улазе и излазе оданде.</ |
<p>И док су рођаке још нешто шушкале и опремале око Јуле код кола и тражиле још неке хорнодле |
једала, а обе су се журиле, да што боље опреме своје удаваче.</p> <p>Чим је сутра дан свануло г |
и било.{S} И сада настаде живо спремање опреме и дарова девојачких у чему им је не мале услуге |
да ни једна попина ћерка није била тако опремљена као Јула попина.{S} Колико ће то кола требати |
комшилука ко, не одсече крадом свинчету опрљено ухо или реп, јер то и јесте највећа деликатеса |
јесте највећа деликатеса на једном тако опрљеном свинчету, и с тога ће са њом, по стародавном и |
натегне бокал и похвали вино, а за тим опроба перо на нокту од левог палца па запита:</p> <p>— |
и сама да се крсти шапућући: „О, Боже, опрости мене грешну!“ А да се путник прекрстио неколико |
о опет наставља: „Јуло!{S} Нека вам Бог опрости, ви сте ме до овога довели; ал’ ја ћу се опет з |
сподин-попу у руку, и замолио га, да ти опрости, што си се бац’о прашином на кола?{S} А?{S} Ајд |
по комшилуку, то би му гђа Перса још и опростила, али он је крао <pb n="65" /> и по кући.{S} Ј |
{S} То би му, — каже, — поп Спира још и опростио; него је он дочуо, да је онај, то јест, поп Ћи |
оба попа на стражњем седишту свом као — опростите ми за тај израз јер је реч о поповима — седел |
емо баш тако све даље, онако знате — да опростите, што ћу се тако изразити — ако станемо све да |
, кад мрзиш, мрзи!{S} И бркове му немој опростити, све доле, све!{S} Све!...</p> <p>— Али, Перс |
о у авлији.{S} А за тим се прекрсти, па опсовав блато и кишу, (која је тако свесрдно падала као |
едосторожна гђа Сида, која је увек била оптимиста, дала исхекловати неких седамдесет рифи, а пр |
јагодица, а поп Спира на против — и ако оптужени — са свим весео, онако весео, баш као што је б |
лики колики и јесте, па и он тужан јако опустио крила па само ћути, па и он гледа жалосно на њу |
вако....{S} Али узалуд сва декламација; опучило се низ брдо, — и ко ће сад пред то стати и заус |
и солгабирови са зашиљеним и трговци са опуштеним брковима; неке бабе са солуфима са каквима ма |
и се нагло из кола па оде као опарена с опуштеним рукама, као кад мокрих руку човек тражи пешки |
га да буде умерен, да се лепо и питомо опходи с оним, да га понуди шунком, јер (споменула му ј |
е од силних свакојаких мисли које су га опхрвале онако седећег у колима, а и да се прихвати мал |
тачно толико сати.</p> <p>— Па пре сте опцигивали четир —</p> <p>— Тхе, пре онако а од неког в |
о је управо дванаест... морате увек пет опциговати, — вели поп-Ћира, — па онда је таман тачно т |
м.{S} Приповедање старога свата било је опширно, и свеће су се запалиле и вечера постављена а о |
анкесу; а ја ћу ти је, кад узимам каде, опшити црвеном пантликом.{S} Ајд’, ирошу мој!</p> <p>— |
p>Кад је дошла гужвара, онда је настало опште хваљење.{S} И сам поп Спира који је увек наглашав |
или?!..{S} И после, ’оћете л’ о црквено-општественим ствар’ма да разговарате?...{S} Ако мислите |
а, Бога ми, вама се може честитати; ова општина, к’о што видим, добро стоји.</p> <p>— Јесте, вр |
уз’о.{S} Ви’ш, мене једног плаћа славна општина за толике куће и сокаке што их чувам.{S} А док |
да неће видети од њега асне ни црква ни општина, па се преварио, јер, ето, овај дотерао до помо |
оброту да ми да неке податке о црквеној општини и црквеном имању.{S} Па, Бога ми, вама се може |
његови ђаци јер се на платноме списку у општини сами без ичије помоћи потпишу.{S} Слова у имену |
ма и купила са чаршафа мрвице од пите с орасима и метала их на једну гомилу.{S} И њу похвалише |
пола пута, и разносио мирис од багрема, орахова лишћа и мирођије из башта.{S} Пред једном лепом |
две персоне.{S} У соби два велика тешка орахова шифонира стоје као две мале капеле, а на њима п |
носио књиге које су заједно у башти под орахом читали и заједно уздисали ако би што жалостиво б |
ст је седео на клупи у порти под једним орахом, на који су сеоска деца увек тако жељно погледал |
емоћан према њему као зуб старчев према ораху коштуњцу.{S} Био је врло практичан и потребан, а |
е.{S} Одмах осећам како штетно утиче на организам и конштрукцију тела. — А за тим се диже и пок |
жасна слика једног алкохолом руинисаног организма, за поуку многим читаоцима</hi> </p> <p>У сре |
ажеш, намамио сам се на њу, — него ника ординарна и комисна бећаруша!</p> <p>— Пио би ти и „шај |
је за четрдесет година свога бријања и ординирања у селу икоме, на пример, прао главу и зауста |
зео једном паору плуг из руку па сам он оре, а паор Шваба диг’о руке а упро свој благодарни тел |
е беле сукњице са шлингерајем, и гомила орезане лозе спремљене за печење јагањаца којима је поч |
егову певницу, док он часком не оде.{S} Орестија, који је ванредно певао и китио и дизао обрве |
а мотичицом што јој је тата наручио код Орестија ковача.{S} Копа и мисли.{S} Учини јој се к’о д |
прибере и замоли старога <pb n="16" /> Орестију ковача, да држи ону његову певницу, док он час |
" /> А <title>Преходница</title> је већ оригинал; у њој има једна красна приповетка, <title>Кар |
Јула силазила, и као звезда залазила за оризонат, Меланија се све више пењала.{S} Знала је око |
а, извесно, исте судбине које и Дјевица Орлеанска. — А госпођа Сида опет, она је прешла из једн |
владика за шрајптишом, к’о сад до оног ормана тамо.{S} Гледа... гледа.{S} Извади наочари, метн |
љашњости, али врло удобним и практичним орманом бестрага старога фазона, мало ће бити да кажем |
запали мало омана... ено на’ћеш тамо на орману... поред штрикераја, па запали...{S} Ови проклет |
него је само спремила и задржала у свом орману нек се нађе кад устреба.{S} Самих фачли је предо |
им, у послу.</p> <p>— Та, ето, цуњам по орману.{S} Тражим и купим старе рукавице, да покривам ф |
ојно очекивала смрт цуњајући једнако по орману, ветрећи своје рубље и наређујући често у чему ћ |
или да је и сам с њима по некад бивао у ортаклуку.{S} Шаца је чуо Нићу како иде, како се лено в |
а у себи, а за тим рече гласно: — Осам, осам, Петре.{S} Доста ће бити и осам сребра.{S} Па, ето |
п Спира у себи, а за тим рече гласно: — Осам, осам, Петре.{S} Доста ће бити и осам сребра.{S} П |
ubSection" /> <p>И једног летњег дана — осам година после испричаних догађаја у претпоследњој Г |
Па рек’о сам: шеснајст сребра.</p> <p>— Осам...{S} Петре.</p> <p>— А па мало је, мало, господин |
ер... колк’о тражиш на дан?</p> <p>— Па осам сребра —</p> <p>— Много...{S} А зими?</p> <p>— Па |
е и чуђаше се самом себи, где су му пре осам година биле очи?!{S} А она га гледаше својим благи |
— Осам, осам, Петре.{S} Доста ће бити и осам сребра.{S} Па, ето, можеш, ако се стрефи, да узмеш |
небу (да би пре заспао), изброја седам осам звезда па захрка јуначки и тај „последњи Мохиканер |
/p> <p>— Јесте, рано, нема га већ седам осам дана.{S} Газда му најпре иш’о по неким Бачким сала |
и још једног, па да вас возим не за <hi>осам</hi>, него за <hi>шест сребра!</hi></p> <p>Размисл |
ter" xml:id="SRP18941_C18"> <head>ГЛАВА ОСАМНАЕСТА</head> <p> <hi>Из ње ће читалац видети, какв |
е мора бити неки ђаво; к’о да ти је сад осамнајст година!“ Али ипак ниједну ни другу није издао |
бије монотоно у прозоре, и ујутру опет осване облачно небо, киша и блато; и видиш само покисле |
а га не пушта!{S} Та та би, каква је, и осванула на сокаку.{S} Да ми није жао момка, баш би’ га |
епизода у овој приповеци.</hi> </p> <p>Осванула је света Недеља, то једно ваљада најлепше и на |
" /> <p>Дође и дан свадбе и венчања.{S} Освануо је лепи Ђурђев дан.{S} Цела поп-Спирина авлија |
едан.{S} Ко зна у ком ће сокаку ча-Нића осванути и фруштуковати!{S} Па нек му се нађе у његовој |
олики је дуг носом о земљу, и док се он освестио и дигао, она је комотно могла скочити у бунар, |
е тај жељени дан, дан праведне и слатке освете.</p> <p>— Ала ће га намазати сапуњавицом! — разг |
а Перса је тако близу била жељеном часу освете, а осећала се у праву, да је сада била као громо |
решен, да му се, после толиког вребања, освети за оно преклањско.{S} И дала му се прилика.{S} Б |
од ње, и желела је, да јој се чим било освети, али није умела ни речи прословити, и, што јој ј |
на ћерка! — вели Шаца срећан што јој се осветио за ранију увреду. — Свештеничка кћи, па извируј |
данас, тим пре иде што ће њен Савица да осветле фамилији образ.</p> <p>Све се кренуло, само ред |
а.{S} Али писац ће се ипак потрудити да осветли ствар са сваке стране, тако да ће све и мотивис |
ни добру његовом; и ако су мештани били осветољубиви, нико му се није светио, н. пр. да му запа |
та за милосрђе и праштање.{S} Дисала је осветом и само јој се некако далеко чињаше тај жељени д |
па да му је срце од камена, а да се не осврне за њом и не да оку пријатна призора и уживања.{S |
чује неке кораке, али се још никако не осврће, него се дала и као задубила у посао па ради, а |
о да вам није право, а опет се сви радо осврћете кад видите тако нешто...</p> <pb n="339" /> <p |
Тису утече!</l> </quote> <p>И гђа Сида осети као да су јој већ „натруњене очи“ и почела их бри |
кле, није то био <hi>он</hi>!{S} И Јула осети нешто тешко у грудима, као кад човек прогута врућ |
никад ни било није!{S} А овако, Јула се осети мало потиснута од другарице своје.{S} И она одмах |
само да прође једном сокаком, па се тек осети како се просипа и разлева по кућама мирис од мири |
да, слутила је да је добро.{S} Одмах је осетила, како се сама изражаваше, да јој се „онај тешки |
" /> ствар свршила, одахнула је душом и осетила шире око врата.{S} Стидела се свога дотадањег с |
звадим онај замотуљак и опипам га...{S} Осетим лепо тврдо испод руке, па мислим: добро је, ту ј |
д свеће која је горела. — Та како да не осетим!{S} Та друго је ваш паворски а друго наш беамтер |
аже Шваба, виршофтер!</p> <p>— А зар си осетио, Нићо! — вели комплиментом задовољни домаћин. — |
и не може описати, то вреди доживети и осетити и после га се довека сећати.{S} Мило обома, и њ |
а-Перо, — вели Нића на ком се већ могло осетити дејство вина из Тоцилова подрума. — Што се Нића |
и оде.</p> <p>— Како је сирота хаглих и осетљива!{S} Пре <hi>толико</hi> дана сам је карала, а |
д себе, јер је била слабих живаца, врло осетљива.{S} Падала је често <pb n="107" /> у несвест и |
корак“, што рекле искусне бабе, а после осетно краћи. „Прође лето,“ рекла би тек вредна домаћиц |
ушке на кревецу, а овај мало потврд.{S} Осећа лепо ча-Нића како лежи на тврдој дасци, па му сам |
се по ваздан гоне, стижу и престижу.{S} Осећа се човек под њим <pb n="240" /> као војник под пр |
а и мирис од њега устима домаћице и она осећа и на целом лицу показује неописану сладост и мили |
ц никако није могао да дозна), па да не осећа, него да је као камен према ласкавим речима једно |
ако тврд креветац.{S} Али се ипак добро осећа.{S} Лежи тако потрбушке па пуши и пљуцка преко св |
тако близу била жељеном часу освете, а осећала се у праву, да је сада била као громом поражена |
ину од тога.{S} Тако је и фрау Габриела осећала неко задовољство и онако раздрагана изашла у ав |
тена“.{S} Онако једра и здрава и она је осећала, и њена крв је бујније струјила у жилама, срце |
није допадало попадији.{S} Меланија се осећала ту — како се сама изразила у писму — као закопа |
лико пута погледао, а она се тако добро осећала ал’ не уме и не зна ништа да каже.{S} За то су |
/p> <p>— Верујте не могу више.{S} Одмах осећам како штетно утиче на организам и конштрукцију те |
— не дај Боже, — умре така попадија!{S} Осећао је, да то не би био у стању преживети.{S} И слик |
, наравно, јако волео.{S} Јест, тако је осећао <pb n="224" /> и мислио г. Пера до овога несретн |
утешне љубави тако лако, да чисто није осећао да табанима додирује земљу.{S} Успут није срећом |
... мо’ш је пити к’о кеша бару, ништ не осећаш!...{S} Та зар је не знам; та заједно сам је с мо |
ге, ја волем дињу онако клот натуралну; осим рајс-пулфера знате, због ветра, и на лице ништа не |
и; молим вас! — рече фрау-Габриела која осим речи „фронцле“ није ни речи разумела од целога оно |
-Ћириној, о скором путовању њиховом и о оскудици кола с арњевима, сад баш кад оба г. г. пароха |
ама, а већ <hi>моја</hi> ти помоћ, неће оскудјевати!“ Хе, па тако вам је ето и ово!{S} У Божијо |
жарачем и браним покојног мог.{S} А он ослабио, Боже, па поцрнио у лицу а на глави му неки ста |
b n="140" /> А дан после, већ се толико ослободила, да је запевала баш ону исту песму коју је Ш |
ђице, — вели Пера који се мало вештачки ослободио попивши две наискап. — Нисам ни слутио да сте |
леб.</p> <p>— Добар дан, тетка-Макро! — ослови је Јула.</p> <p>— Бог ти помог’о, дете! — зашишт |
авлада, па прегори нешто најмилије,) па ослови кочијаша, једно лепо смеђе ирошки обучено момче. |
мекиња, па сад ћете кашљати целу ноћ! — ословио би често забринути син Ћира своју маму, а оно м |
ће га поп Ћира јетким и дрхћућим гласом ословити и зауставити.</p> <pb n="185" /> <p>— Ама... о |
ли попови могу.</p> <p>— Е, чесњејши, — ословљава га поп Олуја, показујући му нову лулу, — а ви |
евичу? (Тако је гђа Перса пред странцем ословљавала свога попу.)</p> <p>— Ама шта је то било, П |
чмавај.{S} Еј, благо оном ко се на тебе ослони.</p> <p>Изађоше напоље.</p> <p>Настаде тишина а |
ове сеоске торокуше, гнедиге, не смете ослонити.</p> <p>— Ништа, слатка!{S} Ја сам вам овде к’ |
Баш се човек ни за часак не може на њих ослонити!</p> <p>— Та знам, знам, слатка госпоја-Сидо, |
левила а после подне заливала башту.{S} Ослушкује, али не сме никако да погледа у комшиску башт |
пава ли?</p> <p>Настаде опет тишина.{S} Ослушкују обојица окренути поп-Ћириној соби.</p> <p>— О |
оји свако на свом месту, па ћуте к’о да ослушкују да их когод не гледа и вреба; па се онда опет |
па из кујне.</p> <p>Онда се тргну сви и ослушкују окренути кујни, а баба вели:</p> <p>— Иди вид |
pter" xml:id="SRP18941_C8"> <head>ГЛАВА ОСМА</head> <p> <hi>Или продужење Главе Седме У њој је |
Нића се стаде у сну смешити.{S} Блажени осмејак му лебдијаше на уснама испод бркова који су бил |
мотичицу дође.</p> <p>— Фрајла-Јуло, — осмели се опет Шаца, и загази опет у прозу, — а јесте л |
е л’ сваки дан тако вредни, фрајлице? — осмелиће се Шаца једнога дана и запитаће је.</p> <p>Јул |
и управљеног крова од трске.{S} Беше то осмех праведника који спава и снива како получује награ |
младој жени и поздрави је.{S} А она се осмехну и отпоздрави га пријатељски.{S} Познала га је.< |
два тањира као две пирамиде и били при осмој или деветој чаши, отпоче живљи разговор.{S} Разго |
Он је Шацин друг из детињства, кроз све основне и пола латинских школа, па су се још онда догов |
развиле у њему пагубне и опаке душевне особине.{S} Био је непоуздан.{S} Прави скуп свију порок |
а поп Спира га је хвалио и ређао добре особине и дејство његово.</p> <p>— Код мене је то прави |
тра ћемо даље.</p> <p>— О, драго ми је, особито драго, о, о, о!</p> <p>— Сутра, рано зором, ћем |
а.{S} И од тога доба мање их дирају.{S} Особито у селу ни за живу главу нико то не сме да споме |
о!{S} Чим га је видела, допао јој се, а особито јој је мило било, што се то баш <pb n="55" /> т |
сечно.</p> <p>И он се радовао Недељи, а особито ако се десило те је Недеља била лепа, без ветра |
оп-Спиру <pb n="268" /> и све укућане а особито Јулу.{S} Јер Шаца је дао чизме да се наглаве и |
протолмачи?!{S} А фурт се нешто смеју а особито она.{S} Он и којекако; снебива се сирома’ млади |
а приступ у те кругове.{S} Гђи Перси је особито мило било кад је чула за то, па је усхићена гов |
у, као што је познато, сви бербери воле особито.{S} Чим је то видела госпођа Сида, слутила је д |
оја Сида, — и то, да увек она има нешто особито, тек само да није к’о у ове моје.{S} Ако моја Ј |
ајд ово, ајд оно... еле, к’о што видиш, ост’о сам читава три дана преко термина.{S} То је оно ш |
е га као уједаред нестало, а место њега ост’о само неки дороц, па раширио рукаве па као иде мен |
и овако; кад само господин Владика није ост’о при том, да сам га хтео намерно преварити.</p> <p |
говар’о се сам кад после њега нико није ост’о, а и он се три дана далеко од сваке земље удавио |
дин-Ћиру... гађ’о га песконицом, и онај ост’о без једног зуба, избивен <pb n="202" /> му <hi>ле |
жио <title>Пентикостаром</title>, па он ост’о без зуба... а оно није ни била та књига, него <ti |
ме сексер крајцара да израчуна, па и он ост’о у катанама.{S} Не ваља, ништа не ваља!{S} Биће, ш |
е са којега је лишће давно отпало а реп ост’о ту да краси голо дрво, и стајаће ту све до друге |
часак.</p> <p>— Не брин’те се, мама!{S} Остав’те ви то само мени.{S} Та зар сам забадава била у |
аредили онима тамо... онима вашима.. да оставе моју кућу на миру.{S} Знате, нисам рад ни да се |
туже се на памћење.{S} Забораве где шта оставе, па често пола сахата и више, траже на прилику н |
н-попо! — рече Пера и скочи са столице, остави брзо лулу из уста у један ћошак, па скиде шешир |
то је и било.</p> <p>Домаћин узе појас, остави га на своје место и врати се натраг.</p> <p>— И |
p>— Но фала Богу!{S} Јесам ли ти каз’о: остави ти то само мени!</p> <p>— Е, е, баш ти фала.{S} |
само вид’ла Његово Преосвештенство!{S} Остави лепо мене па уз’о њега на миндрос.{S} Те ти он, |
ш, не начмавала се, лењштино влашка.{S} Остави ту саксију па покупи тај есцајг, па иди па спава |
нска врата.{S} Слуша.{S} Нема ништа.{S} Остави мотичицу и приђе плоту, па вири кроз плот.{S} Не |
о руковање и вршење његове дужности.{S} Остави га на послетку и гајдаш и сави у други сокак, од |
а кад чу да стадоше кола пред капију, — остави то пиле, ја ћу га очупати, па стрчи и отвори кап |
! — хуче гђа Перса и лупа се по челу. — Остави ме... немој ми ни приповедати!{S} Идем у кујну.. |
арловачког ђака</title>, мамо.</p> <p>— Остави то одмах!</p> <p>— Та тек што нисам свршила.</p> |
звикну зачуђено и увређено поп Спира па остави шешир. — Само кад је <hi>ваша</hi> кућа пример с |
орбу и ставила је на сто, то се г. Пера остави прегледања слика по дувару.</p> <p>— Извол’те, г |
>— Све је у реду; сваком своје.{S} Брже остави одакле си и уз’о.{S} Замотај к’о што је и било.< |
кала и то, и оженила Гавру, а она после остави Гавру к’о да га никад није ни било, па окупи мол |
да вам не дам корпу! — вели Габриела и остави штрикерај.</p> <p>— Но, па шта је, шта је то, сл |
p>— Охо!{S} Да како! — вели поп Спира и остави штап.</p> <p>— О фамилијарним стварима желио би’ |
сву Бачку и Банат и цео свет; да оде и остави за собом све, и срећу и несрећу своју, па да лет |
. — Но, још би нам то требало! — рече и остави сву уплакану несретну Јулу којој те мамине речи |
рсти руке па опет погледа на Перу (који остави Албум и поче читати <title>Риналда Риналдинија</ |
на моју кућу на миру или боље рећи: нек остави на миру <hi>момке</hi> по селу, па ће онда и мој |
S} Њу ми оставите на миру.</p> <p>— Нек остави она моју кућу на миру или боље рећи: нек остави |
ти бриге.{S} Ти пази кујну, а мени ово остави.{S} Кол’ко сутра наћи ћу се с њим.{S} Имамо и ин |
се гђа Сида; не могаше ништа рећи него остави собу.</p> <p>После тога је гђа Сида никако није |
боље преко пута, а стари Лекса лецедер остави сто па приђе ближе певници, да боље чује и избли |
> <p>Узбунише се сви.{S} Меланија одмах остави посао и потрча купљеним стварима па стаде претур |
сетила да то звони на вечерње па одмах остави рад и стаде и сама да се крсти шапућући: „О, Бож |
а проговара:</l> </quote> <p>А гђа Сида оставила давно плетиво, па је пажљиво слуша; и трља већ |
м после са гђом Соком гркињом — која је оставила парадајз на Ефики и наредила јој где да је пот |
је спалио и с лењом девојчуром, опет их оставила ту!{S} Док се само окренеш, окрену наопако кућ |
уларе на врат па отишли с коњима а њега оставили к’о никог његовог; а он кад се пробудио, једва |
ла се тамо подуже и после подруг сахата оставили Епископски двор.{S} Чудо је било то, што је по |
вно поп Спира, — <hi>ћер</hi> да сте ми оставили на миру!{S} Не испирајте уста с њом!{S} Њу ми |
ту.{S} Дошло ми је било у један ма’, да оставим ову пустољину.</p> <p>— Ето ти сад! — вели поп |
и’ је к’о девет Југовића.{S} Једноме да оставим мој „боктерај“ а друге ће Бог извести, што кажу |
{S} А ово парче сланине ћу за ујутру да оставим, — вели Нића и меће сланину у онај завезани рук |
.</p> <p>— Заиста не може.{S} Готово да оставимо шетњу за сутра.{S} Клањам се, госпођице! — вич |
на снагу и постао, тако рећи, сам свој, оставио и фрау-Габриелу и (што је код мачка ретка ствар |
о до мене, а ето и он вам одаје почест, оставио вама у десно... а за то вас и возим по то.{S} А |
аткогласнога“ како сам рече.{S} Како је оставио сто, није се више целе вечерње ни вратио у њега |
<p>Све је то Пера Тоцилов сада прошао и оставио иза себе, па терао све даље, све до села.</p> < |
а, док се напослетку није мало смирио и оставио јој одрешене руке, да она сама својом женском в |
а, што је то било спрам свеће, него сам оставио за данас, на дану то јест.{S} Спрам свеће се пр |
у мије!...{S} За свагог је Бог по нешто оставио и, што кажу, опредјелио.{S} Ето, на прилику, ти |
ом у рит, у лов на пијавице, па на њему оставио дућан... а сутра долази, рано.</p> <p>— Фала Бо |
он се извук’о отиш’о некуд на пут, а њу оставио да газдује.</p> <p>— Ал’ ти ми још не рече: шта |
S} Ај’те, децо, доста је било ћеретања, оставите што и за сутра, — рече и прекиде разговор дево |
и пријатељ своме детету, немојте да је оставите да буде слепа код очију и без изображења; пода |
у!{S} Не испирајте уста с њом!{S} Њу ми оставите на миру.</p> <p>— Нек остави она моју кућу на |
загустило?{S} А то се не сме више тако оставити ни трпити.</p> <p>— А, па видићеш само сутра!{ |
Бог, па неће он своје бојтаре баш тако оставити.{S} Па ондак имам нику надежду; јербо је то за |
х на вашаришту.{S} Прођоше крај гробља, оставише и велики бунар на крај села, и велики крст, и |
bSection" /> <p>Прођоше кола кроз село; оставише га и ударише преко вашаришта.{S} Како пусто и |
глас Пере Тоцилова и пуцањ бича, и кола оставише чарду.</p> <p>Поп Спира се наместио поред поп- |
вечкенмајерка, па се узеше испод руке и оставише пуну авлију паора и одоше у кућу међ ноблес гд |
ве за њих да купи.{S} Прођоше и чарду и оставише је за собом и не свратише у њу.{S} А и шта ће |
ом како се помаче у лево а (из почасти) оставља поп-Ћири да он седи „о деснују“.</p> <p>— А-а-а |
ако бега, шмокљан један, кроз прозор, а оставља јој у рукама свој горњи капут који ће овој мало |
ста лепа жена са повезаним вилицама, па оставља посао, пољуби поп-Спиру у руку и доноси им раки |
годарне! — рече бирташица изненађена, и оставља пеглајз у чуду. — Још <hi>он</hi> пробира!</p> |
о Ника, па све јечи кућа, па се смеје и оставља буџу и рог у буџак. — Ај, је л’ добро диваним, |
} Не треба ни њему што не ваља, него то оставља нама овде на врату —</p> <p>— ...да се не мучим |
опере у чаши, и не једе љуске, него их оставља у тањир, па кад поједе и он опере руке у истој |
ност их издаје.{S} Обе носе наочари.{S} Остављају раније штрикераје и признају и саме да није к |
просјака пред црквом.{S} Роде се селе и остављају гнезда празна на димњацима, а ноћу чујеш кроз |
ом тужно кликтање ждралова, — и они нас остављају као лажни пријатељи у несрећи и бегају од ови |
а ероберунге и вазда срећна и задовољна остављала доцне бал; а Јула је знала од швапских игара |
ије, а кад је био зловољан, Меланија је остављала клавир и није смела да свира ни омиљену поп-Ћ |
После тога је гђа Сида никако није саму остављала.{S} Једнако је или ишла к њој или <pb n="232" |
не, ил’ шта ли — тек почела сам рано да остављам штрикерај, па би ми баш добро дошле једне —</p |
— или чак и имали какав — роман), њима остављам, да представе себи, како је било и Шаци и Јули |
нат женскога лукавства, разумео.</p> <p>Остављам сада фантазији мојих читалаца, да представе се |
’, тако!...{S} Сад ми већ и фамилију не остављате на миру!</p> <p>— Не знам ја за твоју фамилиј |
неће моћи свога брка омастити.{S} То је остављено за укућане а по некад и за <hi>вертепаше</hi> |
била у мојој кожи, — наставља поп Ћира, оставши сам у соби, — рекла би и ти са мном заједно:{S} |
— само она стара гуја, она стара мржња, остаде још да их и даље трује и троши, или држи у живот |
их и било, ту је газда опет на путу.{S} Остаде му још сало газда Пера.</p> <p>Поп Спира уђе уну |
подметнуо!...{S} Аја...{S} Екселенција остаде при том, да сам хтео да га облажем, а вероваће м |
на кола одлетеше за осталим колима, она остаде у јендеку, а г. Асесор продужи курисање другој ј |
па уђе с поп-Спиром у чарду а, поп Ћира остаде у коли бајаги спавајући.</p> <p>Чарда — једна ст |
јбрбљавији језици.{S} Још мало па порта остаде скоро празна.{S} У порти још осташе само нови и |
соба по одласку Јуле. — Онај њен поглед остаде му дубоко у срцу.{S} Како питомо <pb n="118" /> |
, навуче кабаницу па ошину коње.</p> <p>Остаде за њима за тили час и вашариште и гробље и лудар |
комшинице и одлазе праћене фењером.{S} Остаје соба с укућанима само.{S} А за тим се гаси свећа |
је хлеб с кимом умешен.{S} Али Меланија остаје при своме и вели: да ни мами не би шкодило, да м |
по једна клупа испред куће под багрењем остаје празна.{S} Укућани седели испред куће после вече |
оде, да метне писмо на пошту; а домаћин остаје и задовољан размишља у себи, како нема ништа леп |
истина, свет и пајван и газду, али опет остаје све по старом; како је коме удесније тако и ради |
мо старији и јачи, а малишани у то доба остају код кућа, па се џавељају и претурају по ћилимцу |
се целога дана и сву ноћ, јер младенци остају у кући а тек после неколико недеља се крећу на п |
као за пакост, ма да је била заљубљена, остала је једнако (противно свима правилима поетике) он |
tle>Преодница</title>“ господин-Перина, остала још од онда.{S} Читам <title>Карловачког ђака</t |
је њихова мама крива...{S} Ето, ви’те, остала сам исто онако „гемајн“, баш к’о да и нисам у Бе |
оп Спира је одмах легао, а госпођа Сида остала да поспрема после тога калабалука.</p> <p>А тек |
аке земље удавио сам самцит; само даска остала после њега!!</p> <p>— Да, да, имате право, — вел |
ило, само је верност њихова супружанска остала она иста, она стара.{S} Као вино из подрума поп- |
ма’ младић!</p> <p>— И тако фрајла Јула остала на цедилу, па се из дешперата заљубила у Шацу... |
uote> <l>„Тако тако до недеље</l> <l>Ма остала без кецеље.{S} И-ју-ијују!“</l> </quote> <p>Коло |
е могло дознати, али је врло јака сумња остала на Тими „шрајберу“ (управо „шлајберу“, како су г |
ло живе душе, само је јаросна гђа Перса остала сама у кујни да спрема „ајнпренсупу“, јер она то |
чем и гђа-Сидиним неуспехом.{S} Јула је остала стална, а гђа Сида све мекша и попустљивија.{S} |
икаква изгледа.{S} Јер Јула је и надаље остала онако мирна и повучена а после оне сцене у поп-Ћ |
а камо ли лети.{S} Задржана тако она би остала на ручку, па и на вечери.{S} А најрадије је јела |
у тај ваш циц; говорим, а сва ми памет остала на њему!{S} Ди сте га, гнедиге, узели?{S} Да леп |
днако држи једно лепо жуто гушче јер му остала његова браћа никако нису дала, као најстидљивије |
одина и појео их, кажи, све до штруфли; остале само, кажи, штруфле и штикле.{S} Тако кажи и зам |
о кажу, удале, па шта нам је фалило.{S} Остале смо здраве и читаве, фала Богу.{S} Па... тако и |
њене и сав намештај однет у шупу а собе остале празне да се на Ђурђев дан напуне столовима пуни |
раз.</p> <p>Све се кренуло, само редуше остале код куће код ручка а међу редушама наравно да је |
да ће се пролепшати! — вели и седа међу остале.</p> <p>Још неко време седе и чешљају перје.{S} |
тили час сазнали су сви <pb n="191" /> остали крајеви од Швабине суваче па све до иза вашаришт |
а, — али не она два попа, што су једном остали сами у свету, па се сваки од њих тужио и тешио, |
врло добро.{S} Јер да су још мало само остали, отворило би се гротло на вулкану препуном гнева |
.{S} Отишао је за ђакона у Б*, а у селу остали попови с попадијама; попови и којекако а попадиј |
ени пелен ниче“.</hi> </p> <p>Попови су остали још пола дана у Темишвару да накупују неких ства |
аши.{S} Али Габриелина кола одлетеше за осталим колима, она остаде у јендеку, а г. Асесор проду |
п-Спири), да после седне за сто и да са осталим гостима једе редом све не хтевши, ваљада, као д |
и на киселу чорбу, којом ће, заједно с осталим гостима, да тера сутрашњи <pb n="398" /> мамурл |
зговорнији је поп-Ћира; долива и себи и осталима.{S} Хвали све своје по кући.</p> <p>— Каква ма |
пшега, и пију у здравље госпође-Персе и осталих редом.</p> <p>За тим се опет продужи разговор о |
пуна врло интересантних ствари; између осталих, завршује се подужим монологом и једним чаробни |
о спремила поп-Спиру и напунила му уши, остало је само још да и гђа Перса не изостане иза своје |
же стрефити, а ви до први’ кукуруза!{S} Остало је, фала Богу, још ђувегија!</p> <p>А девојке се |
...{S} Ајде да се то спава!...{S} Је л’ остало још штогођ, Боже, — рече и стаде разгледати по с |
и први којој се доп’о.</p> <p>— А је л’ остало још у комаду?</p> <p>— Бо’ме потрчао је све сам |
попадија изабере што јој се допадне, а остало добије у „плату“ каква Жужа или Ержа (Мађарица н |
д моје је да чекам, — вели г. Пера, — а остало је, што кажу, у Божијој руци!</p> <p>— Наравно, |
ана, кад поп-Спиру обрију па му не буде остало на лицу ни толко од браде и бркова кол’ко њој на |
прошло! — одмахну Нића руком. — А да је остало оно старо, та не би’ му био боктер ни у самом Бе |
а се примаче и испи још оно мало што је остало у фићоку Пере Тоцилова, па уздахну тешко: — Хе-е |
шето, па ни Његово Преосвештенство није остало неприкосновено.</p> <p>— Ајнпренсупе! ’хоћеш ајн |
м двема лепотицама.{S} Шта је, дакле, и остало свршеним клирицима и кандидатима, него да се оже |
свилену пошу око врата, а према томе и остало одело није било постидно.{S} Тако накићен Шаца, |
и многи гости а још толико их је и само остало на вечери.{S} Вечерало се у собама и у кујни.{S} |
Тоцилови укућани чуше само трипут; оно остало пута однео је ветар у друге сокаке у другу „паки |
аде му своју ракију а и од Перине нешто остало. — А кад мислиш, да ћемо стићи, кад је такав пут |
...{S} Каже ми гђа натарошевица, између осталога, да није само око тога било, чију ће ћер узети |
ду девојку врло корисне ствари а између осталога у првом реду немачки; немачким је тако владала |
чинити по вољи од сваке руке па између осталога почешће месити савијачу с маком коју он, као с |
вече налазиле и том приликом су између осталога још и саопштавале једна другој, све што се у к |
то повешати <pb n="244" /> у оџаку и по осталој кујни тако високо, да домаћи мачак може само ви |
ућама, које треба да послуже као пример осталом стаду и парохијанима.</p> <p>Живели су, као што |
д куће па после спевана у песми, што, у осталом, све на једно излази.</p> <p>Но на ствар.{S} Да |
рече жалосним гласом гђа Габриела. — У осталом — трже се па настави, — сад вам ја баш не умем |
о и на пиће и да га сахатима вреба (а у осталом, на то су га и научили. „Не дам му, боме; ено м |
p> <p>— О, ништа, ништа.{S} Ја сам се у осталом лепо забављао.{S} Мој господин предшественик им |
Јулино, што кажу, „добројтро“.</p> <p>У осталом није никакво ни чудо што је страховала и већ по |
рече мећући шлофкапу на главу.</p> <p>У осталом та јој је жеља са свим излишна била, јер госпођ |
; поп-Ћира наискап а домаћин искапи ону осталу полу до дна.</p> <p>— Та, оно, — наставља домаћи |
сви ћутали.{S} Јула је једва чекала да остане мало насамо, да се сита исплаче као свака несрет |
ти, онако, једно парченце, кол’ко, кад остане кожурица, да може да изађе један пар паворски’ о |
себи, <pb n="69" /> ма шта, само да не остане гладан.{S} Боме пишкоте му и неће спремити!...{S |
овај проклети корпус деликти.{S} Ако ми остане у џепу, опет нећу имати мирна сна, док га се не |
’ молим вас, само ником ни речи!{S} Нек остане код вас!{S} Нисам рада!{S} Нисам рада, знате, да |
и пијем! ’Тели би и да продате и да вам остане!!</p> <p>— Ћути, ћути, знам ја тебе, —</p> <p>— |
место, али зубе, Бог да прости.{S} Ако остане поп Пира у животу, неће се, зарек’о се, смирити, |
о велика несрећа била, да нешто као поп остане удовац да му — не дај Боже, — умре така попадија |
прдавца!</p> <p>— Каже, да неће овде да останеду после свадбе.</p> <p>— Шта, неће овде да отвор |
ма у госпоја-Персину авлију, само да не останеду дужни.{S} А онда госпоја Перса напусти своју с |
до Ченеја.{S} Е, ту нисам већ мог’о да останем на коли, него ме ђаво натента, хоћу да шпорујем |
сте ме морали чекати; али сам мор’о да останем, задрж’о сам се мало ради црквених рачуна.</p> |
’ трећег села, па се тамо и венча, а ја останем тако празних шака...{S} Па не знаш шта је горе. |
ући због њега?!...</p> <p>— Па ваљда да останемо флегматични.{S} Е, Спиро, Спиро, не носила ја |
онији ил’ кад испаднеш из кола, ил’ кад останеш у коли!</p> <p>— О, о! — вајка се поп Спира.</p |
!{S} Службеница, клањам се!</p> <p>— Та останите још мало, слатка!{S} Бар на белу кафу, а краса |
41" /> <p>— А куд се ви спремате?{S} Та остант’е на вечери, — зауставља гђа Перса Перу.</p> <p> |
још некима чикошима из Бачке) шест дана остао под једном шатром, пио алдумаш с чикошима ради ку |
и па слушају; по неки још четврт сахата остао са ражјапљеним устима од чуда све док му нису каз |
а већ трећи дан седи уз гајдаша, а Шаца остао у летњим ципелама, па не сме никуд преко блата.{S |
је узео па разгледао један нож који је остао ту на столу и прочитао је у којој је фабрици ливе |
да духне у рог на сваком рогљу а он је остао па и даље јео и пио и страшно лармао у кујни, кад |
о у собама не може да буде.{S} За то је остао дубоко у ноћ и јео и пио у кујни.{S} Кад су га оп |
је све од куће, да му не сметају, а он остао сам код куће и преписао је и поштом послао.</p> < |
А тек онај сан о Шаци, како јој је живо остао у памети!{S} Тек после тога сна Шаца јој је дошао |
променило; само домаћи пето посред њих остао још онај лепи стари, летошњи петао.{S} Покисао, и |
Банаћани спасли свету месечину и месец остао на старом свом месту.{S} И тако одонда је сваки И |
признају и саме да није к’о некад. „Хе, остарило се то бо’ме!{S} Пролазе године!“ тек рекне јед |
запећка и банка.{S} Омладина у кујни а остарина на банку или иза запећка прича и сећа се лепши |
ши бојтар, па натеже фићок па испи онај остатак. — А моја су страданија велика; кад би’ ја поч’ |
евојци, о младожењи и парохији; хоће л’ остати у селу или ће тражити какву варош.{S} Ту поп-Ћир |
да прости!...{S} Бог зна ’хоће л’ и жив остати!</p> <p>— О, о, за Бога, шта чујем!</p> <p>— Е, |
е ми обећати да ћете раније доћи и дуже остати, да накнадимо данашњи губитак.</p> <p>— С драге |
ћи у Беч да сврши хирургију...{S} Он ће остати да доброј стрини да шест недеља и да се венча, а |
до пете, тако да ни једна ситница неће остати неопажена а нарочито што се тиче женскога света. |
S} Само ће несташни и безобразни врапци остати и после Митрова дана у својим, летошњим, квартир |
ике и богате породице, и како неће дуго остати у селу.{S} Ићи ће у Пешту или Беч, да изучи хиру |
у Епископу.{S} А кром тога, морате фурт остати на том, да, то јест, свега онога није било, чиме |
топ рикне к’о сто магараца; та неће ту остати читава увета одавде све до Иђоша!{S} Ај, јесте л |
вредна домаћица баци зрна пред кућу; и остаће и преко зиме, и дочекаће своје старе знанце и ро |
е.</p> <p>Одоше кола с путником, а деца осташе дерући се из свег грла и бацакајући се у срдитој |
-Спиром, он га напослетку и запита, кад осташе једно кратко време насамо:</p> <p>— Ама, Спиро, |
рта остаде скоро празна.{S} У порти још осташе само нови и стари учитељ очекујући поп-Спиру, ко |
свега тога до гола тараба, са овде онде осушеном врежом, која сад не може никога да прикрије и |
да је среће, да је пример селу, а он се осушио већ од те несрећне љубавне чежње као какав прова |
pb n="253" /> питању, — па... ето тако, от’шло све, — рече Нића и ману руком. — Тако ми ваљда с |
мајка одговор дати:</l> <l>Или ће рећи: от’шла је Јула?</l> <l>Или ће рећи: донела ј’ воде?</l> |
ђе па застаде. — А шта је било даље?{S} От’ш’о си дакле празни’ шака код господина владике?</p> |
ија и седе.</p> <p>— Дош’о к’о што је и от’шо!</p> <p>— Па, онда...</p> <p>— Пааа, па онда... н |
откуд и да знам!{S} Од како ми је човек от’ш’о по вашарима, слабо вам и излазим... па тако ништ |
ам, ал’ то је ђаво што нисам.{S} Да сам от’ш’о празни’ шака, било би само штете: ал’ нисам, па |
некој неизвјесности и страху; како сам от’шо, а како се враћам из Темишвара!!</p> <p>После кра |
је рад око спреме најживље и најжурније отаљаван, — кад ће се она њина лорфа удати за оног гољу |
склопи очи.{S} Међутим њен зет Палчика, отац малога Савице, вели да баба то само тако каже; уве |
p>— Но, и ти си ми неки <hi>красан</hi> отац!{S} Та и куд ће се ова наша мерити с оном њеном!!{ |
и да јој је смрт била једина срећа.{S} Отац, као сваки отац, није на то ни обраћао пажњу, па н |
крштења иде кући детињој, где га позива отац на ручак.{S} На вратима га дочекује Неда гологлав |
и не чудим, што му је било тешко.{S} Та отац је тек!</p> <p>— Ћиро!{S} То је већ штогођ друго!{ |
мо какво је младино певање! — храбри је отац. — Ајд певај, певај, Јуло.</p> <p>А Јула се још је |
т била једина срећа.{S} Отац, као сваки отац, није на то ни обраћао пажњу, па није ни приметио; |
оцем.{S} Нико јој није био наклоњен; ни отац па ни мати.{S} Обоје беху противни њеним симпатија |
у Јул— Драгињином приповедиће вам тужни отац, како му је мила јединица после удаје све већма и |
викао: „Помози, Свети Никола!“ а Свети Отац Николај му одговори: „Хе, синко, мани и ти рукама, |
његове</hi>; баш исти <hi>он</hi>, исти отац! — вели Јула и стаде љубити те црте очеве... — Доћ |
{S} Пише к’о канцелиста какав; исти њен отац!{S} Ко је узме, слатка, тај ће бар знати, да има ј |
им, да је већ крајње време, да и ти к’о отац... а не била <hi>ја</hi> на твом месту, то само ја |
и!{S} Зар нисте чули какве је муке им’о отац поп-Спирин, док га је натер’о да се школује?{S} То |
поп Спира, а поп Спира није, као добар отац, бољу срећу желео својој Јули него да и она буде п |
у скамију...{S} Па га онда, четврти пут отац вез’о уларом и пајванима иза стражњег сица за шара |
ошавши, новопостављени.{S} Господин ваш отац имао је доброту да ме сврати и доведе амо, и сад ј |
сто: „Сине Перо“ или „Синко“, а он њих „отац“, „мати“, или „родитељи“.{S} Исповедио је већ и он |
S} Да је питам сад, — вели госпођа Сида отварајући прозоре да се промаје соба, — да је питам: < |
дера се колико га грло доноси:</p> <p>— Отвор’те капију, ево гостију!</p> <p>— Шта се дереш к’о |
осле свадбе.</p> <p>— Шта, неће овде да отворе берберницу?</p> <p>— А па неће, каже, ни да отво |
ерницу?</p> <p>— А па неће, каже, ни да отворе берберницу —</p> <p>— Него? — Ваљда ће апотеку! |
А девојачка су врата сваком, што кажу, отворена.</p> <p>— Ваљда је он дете, није ваљда још мај |
лицу јој неко блаженство а уста у пола отворена, па к’о да полако пири на нешто, онако к’о у д |
!</p> <p>— Па девојачка су врата сваком отворена...{S} А он нека бира; има очи, фала Богу, није |
у је понела на души, зјапила је једнако отворена и незалечена.{S} И како се онда и могло захтев |
а критикује јела; Јула је волела хаљине отворене боје са цветовима а Меланија је увек носила ха |
<p>И доиста било је неколико књига тако отворених и почетих, једна на канабету, друга на фотељи |
х, на коме се десио сукоб и отпочело се отворено непријатељство, између попадија а после, нарав |
<p>Млада жена, у чистој цицаној хаљини отворено плаве боје са белим бобицама, устаде брзо и пр |
на страну поп-Ћирину и одсудно и скоро отворено стане против поп-Спире.{S} А није ни чудо.{S} |
а се то само тако чини!{S} Баш вам могу отворено казати, и уверити вас, да госпоја Перса, кол’к |
абриела, — чу се и други глас из једног отвореног прозора из куће господина Геце касира. — Та д |
} Е, можеш мислити, како ми је било!{S} Отвори се, земљо, реко’ у себи.</p> <p>— Уф, уф, уф!{S} |
пенџеру?</p> <p>— Јесам, мамо!</p> <p>— Отвори мало те шалукатре!...{S} У соби је к’о у рерну.. |
ђа Сида у реч, — решио се мој супруг да отвори кад узудајемо нашу Јуцу; па о њеним сватовима не |
p>Стигли су већ пред кућу.{S} Поп-Спира отвори врата и понуди госта напред који после малог нук |
и, нису ваљда курјаци!</p> <p>Капија се отвори и кола уђоше.</p> <p>— О о о!{S} Добро дошли!{S} |
</p> <p>Затутњила Ержа онако босонога и отвори капију кроз која улазе кола а у њима поп Ћира са |
и то пиле, ја ћу га очупати, па стрчи и отвори капију, ето нам милостивог господина с пута.</p> |
p> <p>Јула радо и весело послуша маму и отвори широм прозор, а Шаца се привуче полако, а Јула м |
. — Та друга на твом месту дрекала би: „Отвори се, земљо, па ме прогутај!“ а ти к’о да ништа ни |
p> <p>После овога, после послате тужбе, отворила се грдна провала између једнога и другога попа |
ш кад се господин нотарош кретао у амт, отворила се широм капија Пере Тоцилова, а на капију иза |
ицу која се, пошто јој је фрау-Габриела отворила очи, сва неутешна и несрећна огледа око себе. |
„исход ствари“), али се њему самом сад отворила воља да накупује и изненади своје укућане.{S} |
бро.{S} Јер да су још мало само остали, отворило би се гротло на вулкану препуном гнева, хоћу р |
n="169" /> <p>— Па ви сте ми казали, да отворим мало пенџер!</p> <p>— О часни те, дете!{S} Па ш |
р док се коњи одморе и наране?...{S} Да отворим капију, ’оћете л’? — рече и учини весело покрет |
иви да види Ђуру, средњега брата, да је отворио дућан и постао сам свој газда.{S} Е, и то је до |
је г. Пера обратио довољно пажње; да је отворио очи за чисто злато а затворио уши сиренским гла |
, још ћу и риф држати.{S} Доста што сам отворио четворе очи, а држало је једно Чифуче.{S} Још ј |
а Бога, Николајевичу, за што ниси добро отворио очи кад погађаш кола; кад знаш добро паоре, гро |
рски зготовити!{S} Могли би гастгеберај отворити! — извали г. Пера, и кад рече а он се тек онда |
ку о <hi>Спокојној жизни</hi> некима се оте: „Та гле поп Спире!“ — сви су се просто зачудили и |
згледа авлију.</p> <p>Авлија пространа, отегла се читавих дуж њива, да једва можеш довикати оно |
сачувај Боже кад је муж мали, а жена се отегла у висину!{S} Ено како ружно стоји кад Арса грк п |
i>.{S} Па сву ноћ коњи једеду, а ноћ се отегне к’о гладна година... а коње треба ’ранити, па он |
бема <pb n="17" /> за трбух, који му је отежавао трчање. — А јао, несрећни Спиро, шта ћеш сад?! |
возио?</p> <p>— Та-а-а, оно, знате... — отеже Пера и почеша се, — видите и сами какав је белај |
љу што се извија у јесен тако се изви и отеже са весела срца Радина сетна песма: „Душо Јуло, ср |
вјетовати... и, већ тако даље, да ти не отежем, видим да се већ врпољиш к’о ђаво на џомби.{S} К |
аја, ако јој дотле не спласне образ!{S} Отек’о јој, па је к’о што видите, повезала вилицу.{S} Б |
спода тутори и Аркадија црквењак, па му отели „кључ“.</p> <p>— Ју, жалосна, а откуд му <hi>кључ |
, што <pb n="294" /> је пре ње ту била, отер’о.{S} Па сад га салетили и поручили му из славне в |
ивао, да је готов ради ње да заборави и отера и своју венчану жену и њу да узме — дохвати левча |
а од звекета ланца.</p> <p>— Иди, Мило, отерај зељова под амбар, — викну Пела шегрту, — знаш да |
ко: „Ти си ме, вели, у ове нечисте силе отерала и ја душу моју изгубила!“ па се све затрчава од |
плакала, кад се и сама мама пробудила и отерала Гагу с врата, а њу викнула и пробудила, и питал |
пијемо ово лети.{S} Али једно је, боме, отерало далеко и старином и квалитетом.{S} А наточено ј |
њ отићи и сузама га својим залити, а ви отидите до „господар Јове“; ту ћете се довољно утешити. |
к поносит; не да познати да му је зима, отима се.{S} Што ти је, Боже, левента и старо господств |
> то дотерам!“ — Бадава се госпођа мама отима и вели јој: „Та немојте се трудити!“ Габриела сам |
га, — а он је онда мало учтивији, па не отима од други’ а он је и онако понајдебљи —</p> <p>— . |
већ и сами брез вас!“ А он се баш и не отима много, него се тако поваздан одмара.{S} Не мора ч |
ерса стала да брије поп-Спиру а овај се отима. — Ах, не, не!{S} Ти си страшна кад неког омрзнеш |
асног Јосифа из Старога Завета, како се отима похотљиве госпоје Пентефринице и како бега, шмокљ |
доста је, укебаће нас! — шапуће Јула и отима руке за које се Шаца као дављеник ухватио, и не п |
плача!“ вели гђа Сида па је физитира и отима јој <title>Аделајиду</title>, стару једну књигу к |
док једе, халав је па гура свуд њушку и отима од други’ а кад га тако почешеш <pb n="300" /> ма |
ка, па онда,он њу пољуби, а она се мало отима па му каже: „Срам те било!“, али то тако меко и н |
ерез чега?</p> <p>— Через младожење!{S} Отимају се о њега; и један и други има у кући на удају. |
а се испава, а око гајди му се сад деца отимају, вуку их по авлији и дувају у њих).{S} После по |
> <p>— Не, не... не могу! — рече путник отимајући се више од себе.</p> <p>— Ал’ кад вас молим — |
чак и пољуби и пошто се она није никад отимала, па јој је доста често и пасирало.{S} Само је г |
са сокака у авлију у коло и ако се као отимала мало и викала: „нем тудом, и не знам ништа!“ и |
сао.</p> <p>Као мала груда снега кад се отисне, мала и незнатна, с врха брега, па на подножје с |
ослове!{S} Нит’ се умете погађати, нит’ отићи ди треба, нит’ пазити да не украду!{S} Обешењак ј |
више доћи, ни Бога јој назвати, него ће отићи у свет.{S} Па као што је рекао, тако је и порекао |
лаши, па каже да ће јој угасити свећу и отићи а њу закључати у подрум ако га не пољуби. <pb n=" |
зна, те што му тако и нико не може на њ отићи и сузама га својим залити, а ви отидите до „госпо |
е; а да се, не дај Боже, стрефи штогођ, отиш’о би, каже, из дешперата, у клоштер Месић у калуђе |
им од неког страха.</p> <p>— Нема га,.. отиш’о је, — прошапута Јула. — Хунцут један!...{S} Мисл |
он, ја сам му она са шора паоруша...{S} Отиш’о је! — рече гласно.</p> <p>— Хе, хе!{S} Фрајла-Ју |
чким салашима и мет’о „купице“, а после отиш’о послом у рит, у лов на пијавице, па на њему оста |
аво натента, хоћу да шпорујем; па нисам отиш’о у биртију к’о што сам треб’о, а и сам мислио, не |
Потпустио ону бештију, а он се извук’о отиш’о некуд на пут, а њу оставио да газдује.</p> <p>— |
т.{S} И боктер је прошао попиним шором, отишао у други, и из овога у трећи сокак и ту је дунуо |
ијом већ давно није био у том месту.{S} Отишао је за ђакона у Б*, а у селу остали попови с попа |
изгрдила!{S} Сад се ваљда застидио, па отишао у други крај баште, а уши му се, — мисли Јула, — |
руго, што је <pb n="227" /></p> <p>Шаца отишао у <hi>мајсторе</hi> а он (Тима) у <hi>беамтере</ |
к заједно бити.</p> <p>После два месеца отишао је Шаца заједно с Јулом у Беч, да тамо доврши хи |
ата било је све спремно.{S} Аркадија је отишао по Шацу и однео му црвену пошу.{S} Затекао га је |
<p>Разишли су се задовољни.{S} Шаца је отишао блажен.{S} Био је поетски расположен.{S} Целога |
к сеје а пелен јој ниче.{S} Кад је Јула отишла, да намешта кревете, гђа Сида једва дочека, па ћ |
а завршетку ове Главе, да су оба пароха отишла ка Његовом Преосвештенству; Задржала се тамо под |
редила по кућама и сокацима.{S} Прво је отишла гђа-натарошевици, дакле у беамтерске, одатле у т |
Персу и на све у кући им.{S} За то је и отишла гђа-Сиди, прибила се сад уз ту кућу и помагала ј |
п Спира ни поп Ћира није био у селу.{S} Отишли су као прекјуче, а бавиће се још не знам колико |
оње, нег’ му још метли уларе на врат па отишли с коњима а њега оставили к’о никог његовог; а он |
ле, сакрио је левчу под мантију, и тако отишли на разговор, да се, к’о људи и њихови стари, оба |
наоколо, вратише се још бешње но што су отишли.{S} Ухвати се у коло и звано и незвано; млађи иг |
пова нема, јербо све је то данас пијано отишло одавде из авлије, к’о да је било у сватови кад с |
а дознала је тек тада гђа Сида па и то: откад је управо фрау-Габриела омрзнула на фрау-Цвечкенм |
Омладинцима поздрав с још некима!...{S} Откад вас нисам видела!{S} А шта ради Меланија... је л’ |
амо шмајхлујете! — одговара Меланија. — Откад пре да вам се допадне тако?!{S} Доћи из Карловаца |
ло, да је Шаца и сувише слободан. „Е, а откад то?!“ питала се у себи Јула.{S} Сутра дан кад је |
у ногу у кола преко седишта.</p> <p>— А откад?</p> <p>— Па имаће му већ фртаљ године... ал’ к’о |
па ондак боље и да ме нема!</p> <p>— Па откад сам ја то већ рекла! — вели бирташица пеглајући ј |
говори?</p> <p>— Па говоре они.{S} И то откад.{S} Па ја се све чиним и невешта...{S} К’о велим: |
гракнуше они у кујни на њ.</p> <p>— Та откако је избушен први бунар у овом селу, та није било |
један и други одавно су у том селу, још откако су се оженили, а оженили су се, чим су свршили у |
тако!{S} Поп Васа га шиље и, што кажу, откида од своји’ уста, да му син штудира, па да времено |
то она, па не би плаћали штроф кад коме откине по пола дороца ил’ кабанице.{S} Ја мом пинчики, |
поп-Спира. — Како, како?{S} Да се није откинуло клатно па поубијало јадну дечицу?</p> <p>— Ниј |
ћи непрестано на њега.{S} Испод до пола откопчаног прслука види се танка бела кошуља од српског |
ајаги, лопту, а <pb n="129" /> лопта се откотрља, а она га онда моли да јој донесе, па кад јој |
а и босиљка).{S} Канабета и све столице откривене, без конофоских навлака, а по канабету и фоте |
парче! — <pb n="250" /> додаје Нића. — Открој ти, онако, једно парченце, кол’ко, кад остане ко |
ођени зет!{S} О, убио те Бог, Габриела, откуд само <hi>то</hi> да ти падне на памет!{S} О жено, |
он после једног дана удавио.{S} Па сад, откуд се у књизи зна шта је он радио и разговар’о се са |
, и рукова се с путником.</p> <p>— Ето, откуд ми се и не надате...{S} Ја са скупа... оног нашег |
тек зачуђен зауставио, и питао у себи: откуд он чак ту?!{S} За тим се вратио кући, легао и дуг |
лико истрошили!...{S} А добро си каз’о; откуд ти само паде на памет то?{S} А чули смо, — кажу о |
о гребе —</p> <p>— Е, „<hi>гребе“!</hi> Откуд гребе, кад клизи к’о зејтин!...{S} Све се тоциља! |
са из Саса.{S} Ех, ето шта велим ја!{S} Откуд он зна то?{S} Ја познајем три господар-Јове у Кар |
<hi>тебе</hi> има, тај зна шта има!{S} Откуд само прокљувиш ти све то?!</p> <p>— Е, мој газда- |
— А сваки поп чудо што воли крофне!{S} Откуд сад то, Бог ће га свети знати; али је то непобита |
неким слугама и са неким слушкињама.{S} Откуд да се ја <hi>куглам</hi>, слатка?!</p> <p>— Кугла |
сви су се просто зачудили и питали:{S} Откуд сад он да говори, кад он то баш није марио!{S} Та |
иви шију и лево и десно да види хоће л’ откуд које дете угледати да је послуша.{S} Треба само д |
чки рисари!</p> <p>— Та знам, знам; ал’ откуд нађе да певаш баш <hi>њу</hi>?</p> <p>— Па још од |
з куће.{S} А збиља, господар-комшија, а откуд сте ви то постали хаузмајстор па издајете квартир |
у отели „кључ“.</p> <p>— Ју, жалосна, а откуд му <hi>кључ?!</hi></p> <p>— Па у порти било то... |
, у мојој рођеној башћи?!</p> <p>— Е, а откуд је то ваша башћа? — вели му збуњена Јула.</p> <pb |
ти то, Лало? реко’ ја.{S} О Лало мој, а откуд ти?“ А он ми каже: „Е, моја Савка, моја Савка!{S} |
е зове!</p> <p>— Јао мене жалосне!{S} А откуд сад опет <hi>коњски зуб!</hi></p> <p>— „За Бога, |
hi>, разговарати.</p> <p>— Е, да!?{S} А откуд то сад, господар-комшија?!{S} А за што као да не |
ми смо род одавно.“</l> </quote> <p>— А откуд ти, — прекиде га путник, — баш та песма паде на п |
и, не знате!{S} Ви не знате!</p> <p>— А откуд и да знам!{S} Од како ми је човек от’ш’о по вашар |
ијатељски.{S} Познала га је.</p> <p>— А откуд ви, господин-Перо, овамо у наш крај? — рече радос |
а кћи, па извирује на деру —</p> <p>— А откуд је то дера! — брани се Јула не знајући шта да каж |
о власт видим, шта ти тамокана раде, да откуд, не трукуједу и не <pb n="247" /> правиду какве < |
ни сад не могу да дођем к себи од чуда откуд ја то да сневам!{S} Ајде-де да је снев’о мој попа |
— рече и стаде разгледати по соби. — Та откуд толика запаљена кандила!{S} Гледај само чуда шта |
бити да је и појас.{S} Види да га није откуд метнуо под главу, под јастук...{S} Стари је то ку |
о не ноћашњи него сан у саму зору.{S} И откуд само то да снива!?{S} Њега <pb n="148" /> да снив |
} А домаћин се једнако чуди Нићи како и откуд он све то зна.</p> <p>— Е, мој Нићо, мој Нићо, — |
била као нека врста машамоде у селу.{S} Отменији су је звали „сеоским телеграфом“ а паори „сеос |
г доба су се и којекако слагале; ал’ од ото доба, крв и нож, крв и нож!{S} Једна другу и да не |
по сокаку.{S} Ето и господин Пера се од ото доба формално одбио од нас, па га нема, ређе нас по |
аметни!{S} А, баш ти фала!“ — И тако од ото доба, — приповеда онај даље, — кад си тамо само каж |
ар оне бећаруше.</p> <p>— Ама ти, Нићо, отоич рече, да ти је „после ручка“?{S} Зар после вина, |
мо део тај проклети напрстак?{S} Сад је отоич ту био, гром га спалио.{S} Још се сећам да сам га |
ора да су они прави ритски.{S} Један ме отоич уј’о баш испод ока, тако, да ме је из најтврђег с |
’хоћу“.{S} Па сад ће се, к’о ни што вам отоич реко’, у ову Недељу да венчаду.{S} Ето, пегла за |
— Та је л’ истина, Бога вам, то што сам отоич чула за нашу господу парохе.</p> <p>— Од кога, сл |
, е, баш ти фала.{S} Е, кад баш спомену отоич <hi>ти</hi> Голијата, онда после оваког срећно ок |
лео се у грање са којега је лишће давно отпало а реп ост’о ту да краси голо дрво, и стајаће ту |
p>А господин попа седне тако у прочеље, отпева једно „<title>Глас господен на водах</title>“, а |
ас баш згодна и к’о поручена да је Јула отпева.{S} А млада као свака млада, стиди се, па каже, |
?!“</p> <p>Веселе се попови.{S} Домаћин отпева други један псалам: <foreign xml:lang="cu">„Из г |
ватова највише права да захтева), да му отпева ону његову песму, ону коју он и пијан и трезан н |
ти волеш“, а ја онда ову, к’о велим, да отпевам, јер, ја... знате, па и мојој се жени имело Јул |
спас’ Бог, газда-Петре!— вели Нића, па отпи добро, а за тим узе позитуру, па настави: — Е, па, |
то, газда-Перо, — вели поносито Нића и отпи за пола бокала, па настави: — Ја ти, видиш газда-П |
уздахну дубоко бојтар и натеже фићок и отпи добро, — нису више за бојтара она времена, па да и |
ни и поздрави је.{S} А она се осмехну и отпоздрави га пријатељски.{S} Познала га је.</p> <p>— А |
миде и били при осмој или деветој чаши, отпоче живљи разговор.{S} Разговарали су се о својим ст |
одина), а Нића боктер и пије и игра.{S} Отпоче ручак.{S} Поседало све и запремило неких <pb n=" |
и сребрне кашичице, и послужи госте.{S} Отпоче „јаузн“ и разговор опет као да паузе није ни бил |
ми младе, како се не би дале молити“, — отпоче и она својим лепим, јасним као сребро, девојачки |
си се ти кренуо на тај проклети пут, — отпоче гђа Перса пошто се намести у стару фотељу, — нис |
е Швабе и Швабице како смешно играју па отпоче:</p> <quote> <l>„Игра Шваба и Швабица</l> <l>А н |
ри!{S} За то су се многи, чим поп Спира отпоче са „Љубимоје стадо!“ примакли ближе не верујући |
<p>Дуго је пућкао и мислио а после опет отпоче монолог свој.</p> <p>— Ди ли је то, да ми је сам |
ка.{S} Нашли су и Совру гајдаша.</p> <p>Отпоче игра и песма и здравице, и ређа се једно за друг |
ши ту песму коју <pb n="395" /> је Јула отпочела, и она после неког опирања и извињавања запева |
до за три дана траје.{S} Они су тек сад отпочели право непријатељство.{S} Поп Ћира се одмах сут |
д поп-Ћириних, на коме се десио сукоб и отпочело се отворено непријатељство, између попадија а |
one unit="subSection" /> <p>Ето тако се отпочео и заплетао један роман у поп-Спириној кући на м |
, толико могу рећи, да се опет разговор отпочео.{S} Шаца је питао, а Јула је одговарала, али са |
</p> <p>Са гужваром је завршен ручак, а отпочет је живљи разговор.{S} Дотле се јело и помало го |
штуку.{S} А, морам ја, видим, други ред отпочети с тобом.{S} Та дај тај кактус овамо, шта га др |
ом потпиривању и подгревању једаред већ отпочетог страшног непријатељства.{S} Па је тако и вече |
икад у животу тако преко плота и тарабе отпочињали — или чак и имали какав — роман), њима остав |
поп Ћира већ предомислио, и да неће ни отпочињати какав приватан разговор, него да ће се у мир |
авлији.</p> <p>— Ето, ја сврн’о мало! — отпочиње поп <pb n="275" /> Спира разговор. — Видим те |
и и зими.</p> <p>Ето баш у Петак, кад и отпочиње управо ова наша приповетка, чим се спустило ве |
>ГЛАВА ДРУГА</head> <p> <hi>У којој већ отпочиње по мало сама прича ма да се може узети и да је |
ме или другоме, Аркадија црквењак па не отпочне отприлике овако:</p> <p>— Господине... моле вас |
— неколико стараца и баба које су снаје отправиле у цркву само да бар једно после подне одахну |
г заустављања гђа Сидиног.{S} Гајдаш је отпратио најпре г. нотароша и госпођу му, за тим тетка- |
ладенцима и сутрашњој киселој чорби.{S} Отпратише кума и старог свата и девера с гајдашем, с ко |
} А гђа Сида је била кисела јер је већ, отприлике, видела и своје и Јулино, што кажу, „добројтр |
ne unit="subSection" /> <p>Ето, тако је отприлике живео господин попа у селу, а који баш попа п |
ругоме, Аркадија црквењак па не отпочне отприлике овако:</p> <p>— Господине... моле вас да дође |
.{S} Неће баба у труц да умре!“ Тако се отприлике јадао Палчика пријатељима, а баба једнако здр |
ко певуши те стихове, а никако да их се отресе; они је и жалосте и теше у исти мах.</p> <p>А ка |
ма таких ствари, којих се човек не може отрести к’о ни онај Доситејев Абу Казем Тамбури, багдат |
грабио лепо па право кући с њим!{S} Ху, отровала би’ се, а држала сам к’о у воску!</p> <p>— За |
кривоноги Сепл са тешком лулекањом и са отромбољеном доњом усном. — Извињавао се Сепл да не зна |
ак.{S} Док је лето, они хоће нешто и да отрпе, па ћуте али туве све, и чекају зиму јер су, кажу |
обаци једна за другом, да је насекира и отрује бар за онај дан.{S} Али је мржња још ту једнако; |
има!{S} Хе-е-е, али сад, ето тако...{S} Отрц’о сам се к’о неки стари швигар! — заврши бојтар, п |
у комшилук.</p> <p>А после ручка одмах отрча преко пута, да их затекне за столом; да на лицу м |
да сине у свој лепоти својој, а сад је отрчала у комшилук да позајми часком оклагију; њихова с |
као врло дрски.</p> <p>По њега је дакле отрчала Ержа.</p> <p>— Поздравила вас је милостива госп |
ком и праском!{S} Дед’ Жужа, дете моје, отрчи ако те не мрзи па донеси мало кромпира из подрума |
l> <l>То изрече у Тису утече,</l> <l>Па отуда млада проговара:</l> </quote> <p>А гђа Сида остав |
ам писац, веле, да је добио тај надимак отуда, што се одавно, још прве године, као млад попа, з |
ки <hi>женски празник</hi> „Киријак <hi>Отшелник“</hi>, који пада 29. септембра, па се тога дан |
коритом баш на сам дан Светога Киријака Отшелника.{S} Све су тога дана формално спале с ногу ју |
викну једно лепушкасто весело лице кроз отшкринута врата на младиној одаји.</p> <p>Девер се пус |
ажем им к’о својима, јербо има људи па ’оћеду да пиједу а нећеду да платиду, а ја им не дам то, |
лу.</p> <p>— Е, — предложи поп Спира, — оћемо ли да мало исперемо гушу вином?</p> <p>— А колико |
гу од деце, а њој је бар лако!</p> <p>— Оћемо, ’оћемо, госпоја-Јуло...{S} Па, Радо, — рече окре |
hi>црквењаком!</hi></p> <p>— Е, дакле, ’оћемо л’ при — овај, сопутниче? — вели поп-Спира свршив |
це, а њој је бар лако!</p> <p>— Оћемо, ’оћемо, госпоја-Јуло...{S} Па, Радо, — рече окренув се к |
ј! — запита јачим гласом оне унутри, — ’оћемо л’ мало да одморимо сироте коње?</p> <p>— Па, не |
м нахереном и чупавом чардом.</p> <p>— ’Оћемо л’ мало да се одморимо? — запита Пера који је нер |
уванкесу па ће рећи попадији:</p> <p>— ’Оћемо л’ тамо преко?</p> <p>— Није него уздуж! — вели м |
ика; кад би’ ја поч’о —</p> <p>— Е, па ’оћемо л’, Перо, — рече поп Спира и диже се.</p> <p>— Мо |
тебе!{S} Па певај онда...</p> <p>— А, ’оћете л’ неку од они’ иза певнице, ил’ ћете неку, онако |
екако чудно изговорили?!..{S} И после, ’оћете л’ о црквено-општественим ствар’ма да разговарате |
оре и наране?...{S} Да отворим капију, ’оћете л’? — рече и учини весело покрет капији.</p> <p>— |
знате! — наваљује гђа натарошевица. — ’Оћете л’<pb n="194" /> мало шећера на дињу?{S} Има свак |
"293" /> први пут и приметише гости. — ’оћете, к’о једни путници да знате, шта ће то бити у Нед |
од левог палца па запита:</p> <p>— Шта ’оћете и коме ’оћете да пишете?</p> <pb n="34" /> <p>А о |
ицу —</p> <p>— Дакле, шљивама за љубав ’оћете а нама за љубав нећете, — вели гђа Сида и гурну и |
:{S} Иди, бедо, аратос те било!{S} Кад ’оћете, а ви се узмите! ха ха ха! — рече поп Спира излаз |
па запита:</p> <p>— Шта ’оћете и коме ’оћете да пишете?</p> <pb n="34" /> <p>А они му само каж |
м лепо, — каже, — господари!{S} Сад ви ’оћете, наприлику, касти, онако, к’о људи, да опалите на |
> <p>— Мож’те ви викати: „охо“, кол’ко ’оћете, али то је све тако.{S} Не може човек у вече да р |
ра, — оче Кирило, можете слободно, ако ’оћете, и чловити пред кућом!</p> <p>— ... а за решето ј |
а комшију!“</p> <p>— Пробајте само ако ’оћете да пустим нашег шарова с ланца!{S} Нећете се скра |
мо лицемјера једног!</p> <p>— Е, то сам оћут’о, нисам ништ’ каз’о.{S} Нисам ’тео да га пред Екс |
xml:lang="cu">„Господи воззвахъ къ тебѣ оуслиши мя вонми гласу моления моего“</foreign>.</p> <p |
hi>врази мои;</hi> да возвратятся и <hi>оустыдяася зѣло вскорѣ</hi>.“</foreign> Ха, ха, ха!</p> |
се мора признати, да су ипак нешто мање офанзивне и ратоборне него некад; јер сад радије избега |
нако гледала како Меланија успешно води офанзиву.</p> <p>— Хоћете л’ да вам баш кажем? — пита П |
а вест.</p> <p>— Вид’о ме јуче из своје официне па ми притрч’о да ми јави, а ја му кажем: нек п |
по какав млад јурат, медецинар, доктор, официр уланерски, хусарски, инфантериски па чак и један |
ан (невероватно у Банату!) „маринерски“ официр!{S} Тако на једној Меланија замишљено чита, а пр |
ки, и артелирски, па чак и „маринерски“ официр, уступише места свршеном клирику Петру Петровићу |
ајтпајчем а према њој бркати хуланерски официр; на трећој нека стена и шкољке неке на морској о |
ј обали а према њој маринерски обријани официр; на четвртој јесењи суморан ландшафт а она насло |
питање!“ Сви га уважавају и позивају на официрске балове, који су, као што је већ свакоме позна |
њен Пера је и почасни члан неке тамошње официрске касине.{S} То му је Меланија олакшала приступ |
у се трећи глас из треће куће.</p> <p>— Ох, баш ћу вас молити! — рече гђа Габриела и утрча у ку |
од тога вашег виртшафта.</p> <p>— Охо, охо!{S} Ама ви, господин’ Ћиро, баш онако...</p> <pb n= |
оп Ћира и диже обрве чак под ћелепуш. — Охо!</p> <p>— Е, сад гледај ти само, молим те, <hi>те</ |
S} Од њега ме највише срамота!</p> <p>— Охо!{S} Па то ти мени нешто крупно казујеш!</p> <p>— Та |
би вам фалило, само ако она..</p> <p>— Охо! — вели поп Ћира.</p> <p>— Охо!{S} Да како! — вели |
ваша кућа <hi>свакојако</hi>.</p> <p>— Охо! — узвикну зачуђено и увређено поп Спира па остави |
/p> <p>— Охо! — вели поп Ћира.</p> <p>— Охо!{S} Да како! — вели поп Спира и остави штап.</p> <p |
асели од тога вашег виртшафта.</p> <p>— Охо, охо!{S} Ама ви, господин’ Ћиро, баш онако...</p> < |
ознато, најбоље зна те ствари.</p> <p>— Охо! — викну поп Спира.</p> <p>— Мож’те ви викати: „охо |
41_N1" />тако ми је изгледало.</p> <p>— Охо!{S} Но, то је, к’о што видим, све лепше и лепше.</p |
попа Спира гласно седамнаест.</p> <p>— Охо! — чуди се поп-Спира. — Кол’ко то изби?</p> <p>— Се |
доба кад су највећи послови!?</p> <p>— Охо-хо! — смеје се госпођа Перса. — Шта ми се то дало н |
је нису спевали паори у шору!“</p> <p>— Охо! — рече поп Ћира и диже обрве чак под ћелепуш. — Ох |
поп Спира.</p> <p>— Мож’те ви викати: „охо“, кол’ко ’оћете, али то је све тако.{S} Не може чов |
е не би лако пробудио! — вели поп Спира охрабрен успехом. — А, велиш, вино јако било а?</p> <p> |
брада!</p> <p>— Та, оно, знаш... — вели охрабрена госпођа Сида, — много га не би баш ни коштало |
’ме, да бо’ме, — вели фрау Габриела, па охрабри и Севера к’о и онога с леве стране. — Да се поф |
ну руку да га, к’о вели, мало упитоми и охрабри.</p> <p>— Па... онај, баш и можемо!{S} Ајд, Сев |
тише без и једне дуже напомене.{S} То и охрабри газда-Перу Тоцилова, и кад изброја и сложи банк |
цицане паорске сукње све се чисто ломе; охрабрила се и Ержа, па тресе и везе до Ниће боктера, п |
ене, — вели поп Ћира, — па никако да се охрабрим... <pb n="262" /> Није то шала — ићи пред Прео |
рко ал’ касно кајање <hi>самовољна</hi> оца и сећајући се ти невини жртава самовољини, узданути |
ије Терезије.{S} Ту и слике поп-Ћириног оца старог кабаничара Аверкија, насликана масном бојом. |
је воље и која је све слушала у кући, и оца звала: <hi>тата</hi> а матер <hi>мама</hi>.{S} А Ме |
ђе и ако је киша већ престала и мало се оцедило, а и чизмар му наглавио чизме, ипак га нема.{S} |
Тера Пера Тоцилов по путу, који се мало оцедио, лете коњи весело као да гајдаш у колима свира, |
више, сад још хвале место да је суво и оцедно и да му и не треба тротоар.{S} Но међу тим није |
маћег виртшафта, а за то им је попадија оцекла парче леба и дозволила им да се попну и натресу |
ујући га са не знам којим старим Светим Оцем и са трубом Јерихонском.</p> <p>— Извините што сте |
проводила дане после овога разговора с оцем.{S} Нико јој није био наклоњен; ни отац па ни мати |
а искрено и беспристрасно <pb n="19" /> оцене, како им се допада милихпрот, торта, штрудла, куг |
ле и камише, и бичаља и дренове буџе, и оцила и кремења и труд у свежњићима и бардак сирћета и |
ресао оцилом и псовао и труд и кремен и оцило и Чивутина.</p> <p>— Ајде терај већ једаред! — ви |
уче кроз сокак, како зева и после креше оцилом у труд, пали лулу и псује Чивутина, што му је да |
и из џепа федермесер и стаде га оштрити оцилом које му је увек метано уз тањир.</p> <p>— Не мог |
док је Пера Тоцилов пунио лулу и кресао оцилом и псовао и труд и кремен и оцило и Чивутина.</p> |
мислила о својој смрти, и праштала је и оцу и матери, и ако су они могли учинити да не дође до |
ошки шпитаљ.“ А ја кажем: „Фала вам к’о оцу <hi>и за ово</hi> до сад што сте ме, то јест, родил |
ја одо’ у солдате од своје воље... а и оч’о би’, сунца ми!</p> <p>— А шта они онда?</p> <p>— Е |
ни чудо што је страховала и већ почела очајавати за успех, јер није и не би то био први случај |
Но, ал’ зато ипак не треба се предавати очајанију.</p> <p>— А јеси л’ се посовјетов’о с кимгођ? |
ш још и госпоја-Персу, како је и сама у очајању толико пута рекла: „Дође ми да се и сама обесим |
сујета?{S} Знате ли шта све може једна очајница да учини?!...{S} Па бар да вам је одговорено р |
атарош.</p> <p>— Ех, мој супруг, — вели очајно дебела гђа натарошевица, — то вам је управо беам |
— цикну Јула и баци мотику, па се удари очајно шакама у главу, поражена толиком дрскошћу Шацино |
нос.</p> <p>— Јао мене жалосне! — викну очајно гђа Габриела, која је била већ прилично одмакла. |
певана и не чувена у друштву, па је све очарала песма а њега и песма и певачица.{S} Сви гости с |
еле вечерње ни вратио у њега.{S} Био је очаран певањем. „Сушти херувимски глас!“ изразио се кад |
а и задовољнога Нићу, како је заваран и очаран њима; како му се смеши брк очекујући врућу, посо |
Та ово је, ово је <hi>коњски зуб</hi>, оче Кирило, — вели Владика. — Та погледајте га боље <hi |
нција запита: „А је л’ ово баш ваш зуб, оче Кирило?“ — Да, Ваше Преосвештенство, — поклоним се |
уги још ређи, па још боље.{S} Извол’те, оче Ћиро, седите, седите, госпоја-Персо; Меланија дете, |
да сам од сад миран пред својом кућом, оче Спиридоне.</p> <p>— По мени баш, — упаде му у реч п |
че домаћин с врата. — Чесњејши...{S} О, оче Кирило! — викну још јачим гласом. — Заборавили сте |
са мном!{S} А то ми ни једно није мило, оче Кирило!“</p> <p>— Ћиро, Ћиро!</p> <p>— ...{S}Бадава |
ставити.</p> <pb n="185" /> <p>— Ама... оче Спиро, ’тедо’ се нешто с вама мало разговарати, ако |
мени баш, — упаде му у реч поп Спира, — оче Кирило, можете слободно, ако ’оћете, и чловити пред |
p>Тишина.{S} Никаква одговора.</p> <p>— Оче Ћиро, — викну још јаче домаћин. — Спавате л’, а?</p |
ица окренути поп-Ћириној соби.</p> <p>— Оче Ћиро, — викну мало јаче домаћин с врата. — Чесњејши |
тац! — вели Јула и стаде љубити те црте очеве... — Доћи ће, Иво, господин попа опет.{S} Је л’ т |
а очекивали и старији и млађи.{S} Многи очеви а нарочито маме већ су правиле неке комбинације, |
они се лепо захваљују али неће, изгледа очевидно к’о да хоће да су одвојени к’о зејтин над водо |
ивите без малера! — вели Цвечкенмајерка очевидно попуштајући... — Тако вам и треба; ал’ баш, ба |
p> <p>— И вама се то допада!? — чуди се очевидно мало уплашено гђа Перса. — Боже, господин’ Пер |
а из поп-Спирине баште зачу се најпре (очевидно форме ради) нека старинска песма „Тавни лузи и |
9" /> својим, ту је баба Макра спокојно очекивала смрт цуњајући једнако по орману, ветрећи свој |
вај каже да му је мило.</p> <p>— Јесте, очекивали смо вас жељно, — вели Аркадија. — Чим која ко |
и да лепо пева!{S} С нестрпљењем су га очекивали и старији и млађи.{S} Многи очеви а нарочито |
>Никада ваљ’да с већим нестрпљењем нису очекивана оба попа него овога пута.{S} И једна и друга |
евојке — да је, дакле, тај путник давно очекивани учитељ.{S} Све су то најбрже разнела и разгла |
ах по селу пукао глас да је дошао давно очекивани нови учитељ, а и Ержа, поп-Ћирина слушкиња, к |
пута рекла фрау-Габриела.</p> <p>Давно очекивани и жељени дан дошао је.{S} Дан венчања младена |
преко сваког, ама кажем ти преко сваког очекивања, добро.{S} Екселенција нас је натерала да се |
>Служба је била и свршила се.{S} Сва се очекивања испунила; и Савица читао Апостол, <pb n="78" |
ови учитељ певао Херувику па чак (преко очекивања) и поп Спира говорио предику.{S} Кад је Савиц |
а година.{S} Жита пуни амбари а котарке очекују кукуруз, а кукуруз изредан, па нађикао, гледам |
у живе!...{S} Још који дан... сваки час очекују вест...{S} Спиро, Спиро, не испуштај „терно“, — |
доводе свирца и заиграше коло у ходнику очекујућ, да изведу младу, око које се скупило сијасет |
ран и очаран њима; како му се смеши брк очекујући врућу, посољену и машћу дебело премазану лепи |
рти још осташе само нови и стари учитељ очекујући поп-Спиру, који се задржао мало с туторима и |
и,</l> <l>Русу косу по мом</l> <l>Густу очељали!...</l> <pb n="335" /> <l>„Ах, фрајлице, благо< |
e> <p>Није прошло ни колико један добар Оченаш да се прочитао, а из поп-Спирине баште зачу се н |
“ а оне стану па се прекрсте и очитају „Оченаш“ или и само „Вјерују“; ово последње, наравно, ни |
и својим Чифучићима оне њи’ове „чифуцке оченаше“!</p> <p>— Ајде, Меланија, иди нареди у кујни ј |
и унето у кафану.</p> <p>Чим се умио и очеткао запита путник бирташа Швабу где је поп-Спирина |
а и да му покаже.{S} Умивен, ишчеткан и очешљан крене се путник али се на путу предомисли, па н |
се тиче женскога света.{S} Како је која очешљана, обучена, је ли блеђа или руменија него радњим |
мотало сав шешир.{S} Сва деца умивена и очешљана а косица им намазана зејтином.{S} Све на њима |
да спава, али још једнако чешља и меће очешљано перје на једну а патрљице на другу гомилу.</p> |
пола табака диктовао једном малом лепо очешљаном Чивучету, и са плајвазом једну по једну поруџ |
ао њиним сокаком и спазио је онако лепо очешљану, јавио јој се и она њему љупко и показала му н |
сомотски капут и лаковане ципеле а косу очешљао онако, што кажу, „на ларму“, па би се шетао по |
е.{S} И кад је говор почео сустајати, а очи се крпити, спомену поп-Ћира први, да би рад спавати |
д</hi> да се утјеши!! — вели гђа Сида а очи јој пуне суза. — Ал’ са свим на <hi>моју</hi> фамил |
се, пошто јој је фрау-Габриела отворила очи, сва неутешна и несрећна огледа око себе. — „Утешит |
ној час другој.{S} Младић, наравно, има очи па пробира и шацује.{S} Еле, госпоја-Персина Мелани |
аком отворена...{S} А он нека бира; има очи, фала Богу, није ћорав, па нека бира.{S} Ваљда му н |
ктевате, ја баш могу! — рече па наби на очи свој свилен бачки шеширић па запева јасним гласом:< |
и’ вол’о видети, ко би му смео изаћи на очи!{S} За најмању ситницу каштиговао је немилице.</p> |
те погодили кола.{S} Кол’ко је онако на очи пипав и завезан — ал’ да га видите, како уме да се |
рене, ајде-де; него кад натуче шешир на очи, а он се по два сата не окрене, него само виче и ши |
а-Мићу боктера.{S} Брзо натуче шешир на очи па убрза поред њега, али га оштро око ча-Нићино ипа |
у бунду.{S} Увуци главу, натуци капу на очи, па спавај.{S} А ако баш не можеш да заспиш, а ти с |
егнути.{S} И млада беше дивна.{S} Плаве очи као небо Ђурђевскога дана, а поглед јој свечан и ди |
оје <pb n="401" /> имају много здравије очи, па могу да виде и много ситније ствари него што, ј |
ак да буде!“ — „Ма кога, само њега моје очи више да погледају; да не гледају тога — замуцкује љ |
е моје беле руке,</l> <l>Натруниће моје очи чарне!“ —</l> <l>То изрече, у Тису утече!</l> </quo |
Тису воду ’ладну,</l> <l>Попиће ми моје очи чарне!</l> <pb n="231" /> <l>И поздрав’те мога <hi> |
ом себи, где су му пре осам година биле очи?!{S} А она га гледаше својим благим плавим очима, с |
рихтиг!{S} О извин’те, та ди су ми биле очи!{S} Та ви немате мантију, — па ви сте онда госпоја |
и амице, ви сте млађи, имате много боље очи, видите ово, молим вас.“ — Ђакон уз’о па и он разгл |
што је заслужио!{S} Идем, Ћиро, куд ме очи воде а ноге носе, и ти гледај шта ћеш без попадије; |
на десну руку, склопи своје вазда будне очи и заспа по други пут.</p> <milestone unit="subSecti |
Сида осети као да су јој већ „натруњене очи“ и почела их брисати марамом, али се савлада и диже |
та ме је ту окупио!{S} А њему онда пуне очи суза, па само намешта појас и ћелепуш, па само каже |
нцуте један!{S} Ала имаш здраве и добре очи, деране!{S} Ала и не знаш шта ваља!“ каже ми баба.. |
ржати.{S} Доста што сам отворио четворе очи, а држало је једно Чифуче.{S} Још је попустио нешто |
!“</l> </quote> <p>И одједаред засузише очи и старом и младом а највише другарицама Јулиним.{S} |
тражи прилику; кажи му, да младић има и очи и своју науку, <pb n="184" /> па види и разликује, |
ке мачке све дотле док не изгубе глас и очи им не избеле.</p> <p>Нико живи не иде више сокаком. |
ђа Сида и баба Макра; сви бришу и нос и очи.{S} А Нића боктер — у чизмама и ћурдији са гајтаним |
запамтила му све и стас и лице и косу и очи и одело и својим рођеним ушима чула кад су га позва |
тета (или фрајлице)?!{S} Та имате л’ ви очи?!...{S} Та ви’те само; лице, и персона, и штелунг к |
ица читао Апостол а госпоја-Соси гркињи очи пуне суза, и она полако у себи чита Апостол, а само |
Бога да дожави па онда немари да склопи очи.{S} Међутим њен зет Палчика, отац малога Савице, ве |
ред за свагда из срца му.{S} Пера обори очи. — Ах, и те велике школе!</p> <p>— Јесте, — вели Пе |
рје.{S} Баба по неки пут зевне, затвори очи па изгледа к’о да спава, али још једнако чешља и ме |
слушаоци, и свима се већ почеле крпити очи, настаде зевање и насташе чешће паузе.{S} Изумире р |
е господина Геце касира. — Та ди су вам очи!{S} Ха, ха!{S} Та изгубићете сукњу на сред пута!{S} |
ад га он, кажу, <pb n="281" /> чува к‘о очи у глави; сваки час га загледа и пипа, је л’ му на с |
о <hi>зуб</hi>, па га чува код себе к’о очи у глави.</p> <p>— Ју!{S} Па шта ће бити? — пита пре |
увај онај <hi>зуб!</hi> Да га чуваш к’о очи у глави!{S} То ти је најважније сад на овом свету!< |
погледала али га је Аркадије чувао као очи у глави, и разговарао се са старим учитељем који га |
ра обратио довољно пажње; да је отворио очи за чисто злато а затворио уши сиренским гласима — б |
Николајевичу, за што ниси добро отворио очи кад погађаш кола; кад знаш добро паоре, гром их спа |
S} Рано моја!{S} Гле, какве су јој само очи! — умирује је гђа Сида и љуби је. — Иди одма’ на бу |
летиво, па је пажљиво слуша; и трља већ очи и брижно врти главом.{S} А Јула наставља још тужниј |
, Ћиро, нисмо криви, — него им’о младић очи па пробир’о.{S} А она њихова да је била за нешто <p |
абоме, не уме онако пиљити мушкарцима у очи и преврћати очима к’о она њи’на актерка.</p> <p>— А |
, описано је једно идиличко пред вече у очи Недеље у кући поп-Спириној</hi> </p> <p>Поп-Спирина |
су све више и падале сваком све више у очи.{S} Ако је, на пример, какав богатији умро, и пород |
„Гледај, молим те, само, како му пиљи у очи к’о каква чифуцка фрајла.{S} Моја ти, да боме, то н |
данас никуд“, а она мислиш да потрчи у очи...{S} Ето јој сад!{S} Моје пророчество се обистинил |
ли званичан посао, један другоме нису у очи гледали, него и један и други кад нешто има да каже |
месте а да не падне странцу или госту у очи.</p> <p>И баш се о том у Петак пред вече разговарал |
него ето таке шиндивиле, што им играју очи к’о на зејтину.{S} Таке праве у данашње време еробе |
емојте да је оставите да буде слепа код очију и без изображења; подајте је у лер код фрајле Ним |
ида а око <pb n="394" /> носића и испод очију сва се ознојила.{S} Али сватови навалише и она мо |
шта него се само погледају крадом испод очију, само се погледају али ти погледи много више кажу |
е сам лопов до лопова!{S} Украшће ти из очију. <hi>Мени</hi> то већ не би могло пасирати.</p> < |
о!{S} Кад ’хоће да украде, можеш ти сто очију избечити, не помаже ти ништа!{S} Него кажи нек сп |
ми се прдачи —</p> <p>— Торњај ми се с очију, потпрдо светска!{S} Друга би се, да јој је тако |
</p> <p>— Али, мамо —</p> <p>— Иди ми с очију, сва си ми мораста!</p> <p>— Немојте ме, мамо, са |
акре, а и она је, сирота, била и слабих очију и мало наглува од старости. „Боже, а да л’ су се |
као свака мати, којој је ћерка вазда на очима те и срцу ближа, — она је приметила и није јој се |
дозивала к себи; тек да јој је увек на очима и да је разговара и разгали.{S} Али је то слабо п |
ски трубадур.{S} Од тога доба поп-Спира очима да га не види; и једнако је због њега било речи у |
уланске „супшисле“ без носа и уста а са очима мастилом поправљеним, и на послетку као последња |
лави оне речи и она песма из сна а пред очима јој онај тужни поглед његов!{S} Јако јој жао, што |
итају читаоци, уједаред ће им пући пред очима и мораће узвикнути: „Види, види Јуле!“ јер ће им |
стихова, а између сваког стиха намигне очима на домаћина као тријумфујући, па вели: „Ај, шта в |
уздахне, а на паорске намигне и кресне очима тако жестоко, да му понекад спадне и сламњи шешир |
ве један матори!“ он само ћути, зажмири очима, разглави вилице, заврне језик па зева као какав |
му да на знање, да је ту и да га прати очима.{S} Наравно да то паорским момцима није било прав |
немој ми се ту пренемагати и преврћати очима к’о шокачки поп, — него узми клипова, па иди, па |
ако пиљити мушкарцима у очи и преврћати очима к’о она њи’на актерка.</p> <p>— Ама, Сидо, све ми |
} А она га гледаше својим благим плавим очима, својим искреним, вазда пријатељским погледом.{S} |
примакли ближе не верујући ваљда својим очима и ушима; по неки се окренуо у пола олтару па напр |
м приповедам; а, формално, ни ја својим очима још не могу да верујем.{S} Идем одмах да јавим то |
м Сокаком и пратијаше их својим питомим очима, па рече у себи:</p> <p>— Баш би’ волела да се ви |
пар на вратима и пратила својим лојаним очима Лацка кишбирова, најмлађег и по старости и по год |
рече Меланија и погледа га својим црним очима тако значајно, да блага Јулина слика ишчезе једар |
лопту а она му зафалује а све преврће с очима и стисне га за руку.{S} Кад брж’ то, кажи ти то м |
Риналда Риналдинија</title>), као да му очима хтеде рећи:{S} Зар није тако?</p> <p>— Чудо, госп |
ми ове рукавице па их овлажи и развуци, очисти их од плесни, и искомадај их овако к’о што сам ј |
„Достојно“ а оне стану па се прекрсте и очитају „Оченаш“ или и само „Вјерују“; ово последње, на |
цело, прескоче многи члан вере, али тек очитају и дотерају крају.</p> <milestone unit="subSecti |
наљутило, да у мал’ што није планула и очитала јој у својој рођеној кући.{S} Но срећа, те је о |
позајмим!</p> <p>— Те још како ћу да му очитам!{S} Зар је то лепо, да се ми као комшије и парос |
треба радити! — рече љутито поп Ћира. — Очитаћу ја њему већ —</p> <p>— Да му очиташ, јест, — хр |
— Очитаћу ја њему већ —</p> <p>— Да му очиташ, јест, — храбри га госпођа Перса, — те још како |
и га госпођа Перса, — те још како да му очиташ.{S} Еј да ти ја мој језик позајмим!</p> <p>— Те |
човек? — пита је Пера Тоцилов.</p> <p>— Очо јуче у Темишвар послом, господине.{S} Спремамо!...{ |
ав „есцајг“ је био старога шлога, добро очуван али давнашњи.{S} Донела га је гђа Сида у мираз с |
шунку, хватао се у коштац и са читавом очупаном гуском, само ако му се дала прилика!{S} Звао с |
пред капију, — остави то пиле, ја ћу га очупати, па стрчи и отвори капију, ето нам милостивог г |
комшије њене не памте, да се икад пушио оџак на њеној кући ни зими а камо ли лети.{S} Задржана |
ћи.{S} Па и мало сува језика свињећа из оџака не би Нићи шкодило.{S} Знаш, кад ми се овај мој ј |
д је тако, а оно, Ђуко, иди па скини из оџака који пар кобасица, па их метни на ватру за нашег |
суве језике, шваргле и друго јестиво из оџака, а у томе му иде на руку омирски смех укућана иза |
ра“).{S} Кољу се свиње, спрема се украс оџаку.{S} Деца се радују бешикама од које ће гајде напр |
све ће се то повешати <pb n="244" /> у оџаку и по осталој кујни тако високо, да домаћи мачак м |
петли не поју, ди звона не звоне да се оџаци не пуше; ја сам ти, моја Савка, са онога света, к |
<p>— Нећу, — смеје се Рада који се, сем оџачара, никог на свету није бојао.</p> <p>— Шта кажеш? |
е се, господари!“ па <pb n="271" /> кад ошине коње, а господар ако се није добро у’ватио за лот |
одолама и литијама молили Бога за њу) — ошину коње и потера управо у попов сокак пред поп-Спири |
гашену лулу у чизму, навуче кабаницу па ошину коње.</p> <p>Остаде за њима за тили час и вашариш |
година је код мене; сам енглески челик, оштар к’о бријач.{S} Извол’те се уверити! — па га даде |
, — шта сте то урадили!{S} Та здраво је оштар овај рајспулфер!</p> <p>— Е, сад какав је, такав |
гђа Перса пробајући га прстима, — није оштар, него је твоја кожа на лицу здраво хаглих па чере |
ди, к’о вели, Преосвештенство, како сам оштећен, — па дон’о неки -веее-лики зуб, та мал’ те нек |
пола туцета бријача, па седи у башти и оштри бријаче а певуца кроз зубе.{S} Доносио је понекад |
, и састанци престадоше, јер се на Јулу оштрим оком мотрило као на сваког кривца.{S} За то је и |
ра извади из џепа федермесер и стаде га оштрити оцилом које му је увек метано уз тањир.</p> <p> |
ешир на очи па убрза поред њега, али га оштро око ча-Нићино ипак познаде.</p> <p>— ’Бројтро, бр |
песама Јулино расположење.{S} За то је оштро мотрила на сваку Јулину песму и све се више <pb n |
јер таке ситнице у стању је само женско оштро соколово око (па чак и кад наочари понесе!) да пр |
један ваш поглед на њу није измакао мом оштром оку!{S} Чувајте се, господин’ Перо!{S} Знате ли |
.{S} Да их држим, — скупа је ’рана; па, п’онда... они оданде, они преко, — они нам још и понајв |
и!</p> <p>— А шта они онда?</p> <p>— Е, п’онда су морали да малко попусте.{S} А баба ми каже: „ |
је, кажу, спрама <hi>нас!</hi></p> <p>— П’онда?</p> <p>— П’онда ја им кажем:{S} Кад моја Јула н |
<hi>нас!</hi></p> <p>— П’онда?</p> <p>— П’онда ја им кажем:{S} Кад моја Јула није спрама нас, н |
а оде на вашар.{S} Ту сат и по одавде у П. Тамо се неки под шатром потукли... к’о на вашару! — |
ко пута најсрдачније.</p> <p>— Е, е, е! па извол’те, извол’те.{S} Роксо!{S} Глишо, та ди сте се |
ши... (из <hi>Карловаца</hi>, несрећо!) па к’о вели: „Ако се нећу са господин-попином ћерком ун |
к савлада, па прегори нешто најмилије,) па ослови кочијаша, једно лепо смеђе ирошки обучено мом |
евета на креветац (одмах ту до кревета) па лежи тако цели целцати дан босоног потрбушке на крев |
Шецко-једно“, (каже да му је све једно) па курише. — Оне су се свако вече налазиле и том прилик |
, то писац никако није могао да дозна), па да не осећа, него да је као камен према ласкавим реч |
ре може комотно да седне кад год хоће), па не може да макне оданде, него га стане дрека и дерња |
каква Жужа или Ержа (Мађарица наравно), па се све шарени од пантљика, кад прође сокаком, да ти |
послужио <title>Пентикостаром</title>, па он ост’о без зуба... а оно није ни била та књига, не |
ек’о!{S} Кад је била <hi>„јабука“</hi>, па га моја Јула пољубила у руку, а баби удариле сузе, п |
енмајер била тако <hi>лакомислена</hi>, па да се тура и ди јој није место —</p> <p>— Па, кад бу |
а су му дали надимак <hi>Поп-Кеса</hi>, па га и данас још увек тако зову, кад он није ту, и ако |
Е, врага!{S} Кад је узео <hi>зуб</hi>, па га чува код себе к’о очи у глави.</p> <p>— Ју!{S} Па |
њему пијани вандровкаши <hi>Швабе</hi>, па нек моле Бога за <hi>рацки</hi> спокој-душе!“...{S} |
, каже, што су били ипак <hi>људи</hi>, па нису!“</p> <p>Ето, због тога ме и мрзи да држим коње |
меши!{S} Та сви смо ми <hi>немаши</hi>, па через тога се и свађамо.{S} А да смо „немеши“, нит’ |
он њој неколико пута <hi>ти Јуло</hi>, па и једно и друго удешавало разговор тако, само да се |
и, јер, што кажу: „Види <hi>матер</hi>, па проси ћер!“...{S} Даклем, ако смем узети себи слобод |
м и треба, кад избегавате <hi>нас</hi>, па тражите паоре!</p> <p>Ово оволико сачуствовање дирне |
буди паметан — к’о и увек што си био —, па не испушћај!{S} Та, знаш како они нас деру, кад је н |
ђа-Перса, — иди часком до поп-Спирини’, па кажи госпоја-Сиди: „Поздравила вас, кажи, моја госпо |
ва... овај... тедо’ рећи, празан трбу’, па и не мили ми се ондак ни да дувам у дужност... овај |
gn xml:lang="de">Maria-Anne</foreign>“, па се лопта, па сваки час испусти, к’о бајаги, лопту, а |
; девиза као да му је: „Све ил’ ништа“, па неће да прослови, па да му поред свију оних терета о |
о може бити!{S} Учинила си „ероберунг“, па сад не пуштај га ни за часак.</p> <p>— Не брин’те се |
ко воспитала!{S} Само „јесте“ и „није“, па ни речи више да бекне.{S} Сачувај, Боже, такву какву |
папину песму: „Сјајни мјесец иза горе“, па тако нису ни придавали много важности овом сукобу.{S |
о је ђаволу, што кажу, у риту свирати“, па и теби, газди човеку, прдачити се са мном.</p> <p>— |
еш весео бити, а ти мораш с нама пити“, па сипа за врат вино; а и иначе је несносан) — онда зло |
су очешљао онако, што кажу, „на ларму“, па би се шетао по селу певуцао „Седам шори седам дика м |
па тера с кола!{S} Каже он је „немеш“, па баш и није спао на то да кочијаши.</p> <p>— Па то је |
> <p>— Е, да!{S} Та шта говорите!{S} А, па да бо’ме!...{S} Пролазе године, а женска деца, што к |
м диже бокал а другом капу с главе — А, па, спас’ Бог, газда-Петре!— вели Нића, па отпи добро, |
им кола? — запита Аркадија.</p> <p>— А, па да бо’ме!{S} Само се погађај, јер ти бар знаш паора! |
ше тако оставити ни трпити.</p> <p>— А, па видићеш само сутра!{S} И сутра ће сигурно бити ларме |
и на лице ништа не мећем —</p> <p>— А, па ви немате ни нужде!{S} Така кожа!</p> <p>— Дакле слу |
шо!</p> <p>— Па, онда...</p> <p>— Пааа, па онда... није било ништа.</p> <p>— Па, ако није <hi>б |
опет седела баба Савка, кочоперна баба, па приповедала својој комшиници, другој једној баби, ка |
д мараме којом јој беше повезана глава, па удари у плач и покри лице кецељицом.</p> <p>Заплака |
гово.{S} Он нити га сеје, нити окопава, па опет њему добро; његову кукурузу не може да нашкоди |
аст, — да си пре три недеље закл’о два, па к’о Енглези дебели.{S} Да си и’ посл’о у Беч, добио |
шану јој друга, — а млада мора да пева, па и да нема гласа а камо л’ када га има к’о ти!{S} Та |
тера и онога кога вози, да и онај пева, па ако овај неће, а он одма’ скида левчу, па тера с кол |
о што је остало у фићоку Пере Тоцилова, па уздахну тешко: — Хе-е-е!{S} Још да ми није овог балс |
а к’о шокачки поп, — него узми клипова, па иди, па накруни свињама и на’рани и’!</p> <p>— ’хоћу |
да их извабе из свију кућа и амбарова, па их изведу за собом а пацови трче к’о на даћу за њима |
и, а трбух јој се тресе од задовољства, па је теши:</p> <p>— Е, госпоја-Персо, тако вам је то у |
Шандор?</p> <p>— Није!{S} Одазвали га, па мор’а фришко да оде на вашар.{S} Ту сат и по одавде |
њима тек онда дође права њихова снага, па се онда њихов цар само прекрсти са три прста к’о и м |
отисне, мала и незнатна, с врха брега, па на подножје стигне као огромна лавина, која затрпа ч |
уку о руку, као да пере руке од нечега, па вели:</p> <p>— Хе.. та.. да дођете, господине, да кр |
тре, може л’ јефтиније? — „Узмите кога, па ћу јефтиније да возим“. — Па нађи кога, кажем му ја. |
је ни чудо што је човек љут на свакога, па би се само свађ’о.</p> <p>— Хе, — уздахну поп-Спира, |
ић; не слуша ме више ни једна ни друга, па тако је и дошло до шкандала —</p> <p>— До <hi>шканда |
једно „Ех!“ (као кад се човек савлада, па прегори нешто најмилије,) па ослови кочијаша, једно |
у.{S} Како питомо <pb n="118" /> гледа, па како је само смерна и стидљива —</p> <p>— И вама се |
ед оног јоргована, а он је тужно гледа, па јој вели: „Јуло, видите ли како сам црн као овај гав |
им вас.“ — Ђакон уз’о па и он разгледа, па и он се смеје!{S} Смеје се и он, смеје и Екселенција |
цка?</p> <p>— Ал’ за име Бога, Персида, па доста ми је удовлетворенија!{S} Ето, Пера је испроси |
ира је хаглих човек, а оно је паоренда, па још немешки син!{S} Мож’те представити себи!{S} Зар |
стране.{S} Пред сваком њивом два дуда, па се по њима зна докле је чија њива.{S} Све је сада су |
некад, — вели домаћин. — Слабо се рађа, па ваљ’да за то слабо и умире.</p> <p>— Да, да, имате п |
све се чисто ломе; охрабрила се и Ержа, па тресе и везе до Ниће боктера, па распалила и њега те |
је једна женска прилика шира нег дужа, па се горња половина дигне а у доњој стоји дуван и увек |
у окупио!{S} А њему онда пуне очи суза, па само намешта појас и ћелепуш, па само каже: „Но, но, |
стице, ништ’, ништ’!{S} Само мало суза, па и то тек форме ради, да може извадити шнуфтиклу и че |
се и разболети!</p> <p>— Е, браним ја, па нека се разболем!</p> <pb n="142" /> <p>— Е, ал’ мож |
ћеш тамо на орману... поред штрикераја, па запали...{S} Ови проклети комарци уједају к’о кере.. |
уо камилавку по чину реда св. Василија, па дошао и стао пред њега и замолио га да га покрсти и |
немачки језик како то почиње Меланија, па каже: да је француски језик баш <hi>тако</hi> нобл-ј |
сам га за живота слушала, рођена моја, па зар сад да га не послушам!?{S} Еј Лало, Лало!{S} Как |
А њему мило што га тако држи за јунака, па онда,он њу пољуби, а она се мало отима па му каже: „ |
намешта кревете, гђа Сида једва дочека, па ће рећи:</p> <p>— Је си вид’о само ону бештију чифуц |
; је л’ добро диваним?! — заџакао Ника, па све јечи кућа, па се смеје и оставља буџу и рог у бу |
ђи од паора, да се покаже као плебејка, па се ухватила и она у паорско коло које је играло и по |
осили курјуке, кад је она била девојка, па је певали по шору тамо с неким који је давно умро (п |
натучем свилен шешир прико десног ока, па чизме на боре на ноге, па стиву лулу пустим на дугач |
’те, слатка! — вели јој Цвечкенмајерка, па се узеше испод руке и оставише пуну авлију паора и о |
сна, бештија и аспида једна василијска, па поручује по Ержи и каже: „Поздрави ти, каже твоју ми |
х, Боже ме прости!{S} Љута сам, слатка, па не знам већ, ни шта говорим.{S} Не могу ја све знати |
{S} А кере залајале из целог комшилука, па лају, <pb n="160" /> лају, а ја и’ растерујем жараче |
решли ови Ракилини ђаволи из комшилука, па одврнули славину...{S} А ретко, дете, и долазим у ба |
пов <pb n="246" /> мачак дочеп’о жишка, па ће да полоче сву маст к’о и одономадне што се почаст |
ерса. — Ниси се ти, ћерко, још удавала, па за то тако и говориш.{S} Данашње су младожење к’о чи |
ли поносито Нића и отпи за пола бокала, па настави: — Ја ти, видиш газда-Перо, све на свету бољ |
узеће ову овде, што је сад ту пеглала, па изишла тамо, — продужи бојтар и показа камишом на вр |
љуби и пошто се она није никад отимала, па јој је доста често и пасирало.{S} Само је госпоја Си |
је дочепао писмо и видео шта је писала, па дочепао виле (срећом оне дрвене)- па за њом, а она б |
ља и зажели да упрегне шест таких хала, па да пуца бич а да потерају још брже, да још брже поле |
бо’ме, да бо’ме, — вели фрау Габриела, па охрабри и Севера к’о и онога с леве стране. — Да се |
! — храбри га раздрагана фрау-Габриела, па му стисну руку да га, к’о вели, мало упитоми и охраб |
се опет жени из другог ил’ трећег села, па се тамо и венча, а ја останем тако празних шака...{S |
а, што се све догодило тако близу села, па се фрау-Габриела могла бар пешке тихо <pb n="375" /> |
п-Спириној кући, која није далеко била, па се раздерао још с авлијских врата:</p> <p>— Брже, го |
лу бештију.{S} Одма’ би’ се зауставила, па би’ је запитала: „Извин’те, казала би’ јој, ал’ одав |
поја Јуда тамо немачки, па се одродила, па српски ни бекнути.</p> <p>— Јест, научила, — смеје с |
ост, мека као памук, није никог грдила, па чак ни Жужу него је само саветовала: „Са <hi>лепим</ |
ли Ракила.</p> <p>— Уз’о би’ те Ракила, па не троје деце него да и’ је к’о девет Југовића.{S} Ј |
ну у кућу, у лер, а она сва позеленила, па ђипа, мал’ ме није ударила, па каже: „Не дам ја, док |
еленила, па ђипа, мал’ ме није ударила, па каже: „Не дам ја, док сам ја жива, — каже, — моје де |
о сам <pb n="21" /> га тако ожалостила, па проклињем и себе и шприц-крофне.</p> <p>А госпоја-Си |
супруг.{S} Једаред сам се баш наљутила, па му рекла, кад ми је стао пребацивати што не умем так |
,.. ал’ <hi>ви, ви!</hi> ...{S} Фрајла, па још господин-попина ћерка! — вели Шаца срећан што јо |
гомилу, која обично салета кумова кола, па се дере: „Куме, изгоре ти кеса!“ и што је најстрашни |
дан, који је радо другима извртао кола, па их до сад многе већ тако задужио.{S} Још пре две год |
роз све основне и пола латинских школа, па су се још онда договорили и задали један другом веру |
васац!{S} Па керн-штрудла лепо нарасла, па мекана к’о душа.{S} Гледај само, како је одскочила к |
и речи разумела од целога онога смисла, па стаде још ситније вести у колу.</p> <p>Али кад онај |
ко је вредна.{S} А она се као окренула, па га <pb n="175" /> онако лепо гледа и пита: „’хоћеш л |
вели она, к’о каква подерана штримфла, па да се може подштрикати!“ А-ја, нема тога, Ћиро! „А п |
ла-Јуле кад је још као дете у лер ишла, па је на поп-Спирин имен-дан обрадовала тату и поднела |
страшно!{S} Има још, фала Богу, Недеља, па ето може и код нас доћи.</p> <p>— Ху!{S} Немој ми ба |
само, каква је; уфатила момка к’о крља, па га не пушта!{S} Та та би, каква је, и осванула на со |
с вашим господин-супругом, па сас вама, па сас вашима!{S} А, оно, ето, шта сам видела!{S} Ју, ј |
о посла у пољу у винограду и по њивама, па је са свим заборавио шта је јуче било, јер кад је би |
авај; а у зору да си ми рано на ногама, па опери све то, кад вечерас ниси ни за шта!{S} Док ми |
и ваљаше по прашини и бацакаше ногама, па се не да матери да га дигне, а она се савила од силн |
ајдаша, а Шаца остао у летњим ципелама, па не сме никуд преко блата.{S} А онај у тегли ућутао с |
це, мора се признати... у тим годинама, па тако мајсторски зготовити!{S} Могли би гастгеберај о |
страха у подруму у помрчини онако сама, па волије и да га пољуби, него да у тим годинама умре о |
доста лепа жена са повезаним вилицама, па оставља посао, пољуби поп-Спиру у руку и доноси им р |
зађаконити.{S} Место је по вољи свима, па и самој Меланији, која је за варош и створена, како |
рађенима.{S} А сад: лаку вам ноћ свима, па и теби, Ракила, диндушманине мој један.</p> <p>— Лак |
а дана труцкао <pb n="359" /> у колима, па му сад треба топле постеље и укрепителна сна.</p> <p |
оз прозор, па најпосле, слеже раменима, па рече:</p> <p>— Та, сад, шта је ту је!{S} Ти к’о мати |
змарине сватима а танке пешкире коњима, па и коњима мило, и они удесили па играју уз гајде, а н |
кад се вук’о у порти клипка са паорима, па све надвук’о.{S} Јавили господину Епископу... па ниш |
собе да наздрави домаћину и младенцима, па му нису дали, него га слали да иде на дужност.</p> < |
ом и пратијаше их својим питомим очима, па рече у себи:</p> <p>— Баш би’ волела да се видим са |
их; није веровала својим рођеним ушима, па се зато и замислила.{S} Јула је у ћошку плакала, пот |
а је опет почела долазити свакога дана, па пре подне је плевила а после подне заливала башту.{S |
даред дођем код вас на једно пола дана, па да ви мене лепо научите, како ви то правите оне ваше |
пљени страх од последњих неколико дана, па и она, ето, дакле, није хтела да зна ни за какво изм |
О, мај!...{S} И-ју!{S} Фрајла-Јулијана, па, ајде, будите ондак моја —</p> <p>— И-јуф!!!{S} Ала |
у наш крај? — рече радосно изненађена, па притрча колима која стадоше, и рукова се с путником. |
ћу ил’ несрећу.{S} Виде га расположена, па им одлакну, а још већма кад видеше да се ето сам сет |
ро, — нису више за бојтара она времена, па да иде у Пешту, да прође свет; него... ето тако, кап |
водом полио.{S} Стала је као окамењена, па није знала ни речи да каже.{S} Било јој је то чудно, |
неко блаженство а уста у пола отворена, па к’о да полако пири на нешто, онако к’о у домаћице ко |
— вели Јула сва ознојена и зајапурена, па не може још да дође к себи од чуда, него се наслонил |
охвалио гужвару.</p> <p>— Добро печена, па масна, е, то вреди! — вели поп Спира. — Ја вам не ма |
говораху они, деца к’о деца безобразна, па сваки дан досађују господин-попи, а попа их извињава |
о све некако суморно, као нека омарина, па све у неком сутону; и тичице спавају, и шарени лепти |
о, да му умре нека стара богата стрина, па кад је наследи, он ће одмах у варош, а тамо ће имати |
је зато и било свашта.{S} Било батина, па, богме, и разбијених глава.{S} И од тога доба мање и |
а вас.{S} Бог зна, је л’ то све истина, па нисам рада —</p> <p>— О, молим, молим, то није било |
идети од њега асне ни црква ни општина, па се преварио, јер, ето, овај дотерао до помоћника на |
циља гђа Перса. — Те још како чита она, па све на глас!</p> <p>— Ако сте тако страсне читатељке |
’о ја што држим, говорила би често она, па не би плаћали штроф кад коме откине по пола дороца и |
екретара, једног младог и финог ђакона, па му каже: „Ајте, вели, млади амице, ви сте млађи, има |
ове.{S} Спрема се, јадница, па радосна, па већ Бог зна како!... а и он је већ читаву недељу дан |
ош кад сам устала, а ја сва дешператна, па још мислим: шта ће, Боже, бити сас вашим господин-су |
а а не уме сексер крајцара да израчуна, па и он ост’о у катанама.{S} Не ваља, ништа не ваља!{S} |
и да прими руку пружену ради измирења, па ма ту руку и само Његово Преосвештенство руководило. |
} Е, Боже, па људи смо, слаба створења, па, па онда и згрешимо по некад јер „<foreign xml:lang= |
опет, мамо, нисте узели теј од мекиња, па сад ћете кашљати целу ноћ! — ословио би често забрин |
же, госпоја Марта, к’о да сте паоркиња, па немате пеглајз у кући — него пеглате к’о паоркиње на |
ши!{S} Него убила ме ова моја сиротиња, па ми није ни до чега!{S} А да ви’ш да натучем свилен ш |
тако?{S} Та спала вам доња бела сукња, па се вуче; та саплешћете се па ћете разбити нос.</p> < |
крали најпре пасош, па ће после и коња, па за то га, вели, и продаје сад јевтиније.</p> <p>Тера |
Боже, па људи смо, слаба створења, па, па онда и згрешимо по некад јер „<foreign xml:lang="cu" |
оп Ћира стојећи крај кола?</p> <p>— Па, па, молим лепо, господин-попо, па и ви сте погодили а и |
пио добро и себе и своје коње код попа, па му није до чарде.{S} Шта му треба чарда?!{S} Ваљда п |
евам!{S} Ајде-де да је снев’о мој попа, па да ми није ни чудо.</p> <pb n="30" /> <p>— А шта сте |
не пушта их, него јој шапатом одговара, па се тако тихо разговарају.</p> <p>— А шта ти ту стоји |
осподин-попо!{S} Него четрнајст сребра, па да се сутра зором кренемо у име Бога.</p> <p>— Ама т |
тшелник“</hi>, који пада 29. септембра, па се тога дана и не ради у том селу од како је пре два |
дин Спира.{S} Увек се извуче из малера, па да је не знам какав.{S} А ту је мислила на онај случ |
поздрављају га његови, гђа Перса, Пера, па и сама Меланија, која се опоравила од лаке несвестиц |
<p>— Да, да, имате право, — вели Пера, па наставља даље. — Ви ту мислите на оне романе где се |
е шета фрајла Меланија и господин Пера, па госпоја Сида протолковала то тако, к’о да је то труц |
Ержа, па тресе и везе до Ниће боктера, па распалила и њега те јој и овај рече своју:</p> <quot |
о време, па прозебе човек... па вечера, па ондак разговор, па вино!...{S} Та ви ме већ разумете |
кида од своји’ уста, да му син штудира, па да временом буде од њега човек, а он — измишљава све |
дава.</p> <p>Тога се и бојао поп Спира, па је за то и одлагао ту непријатност и дочекао ево пос |
— Па тек ова! — дира је опет поп-Спира, па запева:</p> <quote> <l>„Сјећаш ли се оног сата,</l> |
<p>Расположили се и домаћин и поп-Ћира, па се наизменце куцају и певају Псалме све лепше од леп |
n="24" /> каква срећа! — вели поп-Ћира, па се диже од стола, брише браду од јела и иде у сретањ |
.{S} Њено здравље, па бујна плава коса, па њени румени образи, румени као брескве дуранцлије (и |
све везе, док се не озноји испод носа, па добије к’о неке мале брчиће као од росе.{S} А и само |
еланија.</p> <p>— Уф! — хуче гђа Перса, па не може да стоји на једном месту, него се успропадал |
p>— Куглате?!! — чуди се госпођа Перса, па се стаде смејати и угаси свећу.</p> <p>— Погледам у |
ла да је добра машамода и да има укуса, па је окренула главу лево и гледала стидљиво у земљу и |
намести кућу, јер је имала за то укуса, па јој је то за чудо ишло од руке.{S} Ту ће млада бити |
трос и довршили.</p> <p>— За име света, па зар се баш тукли!...{S} А који им је ђаво у тим годи |
исмо, наслони преко стола на оба лакта, па диктује: „Пишите, — вели, — Прока Белеслијн (или так |
кикоћу, али им домаћин не чује кикота, па се и он ућути.{S} Само се још чује тиха и монотона к |
de">Maria-Anne</foreign>“, па се лопта, па сваки час испусти, к’о бајаги, лопту, а <pb n="129" |
ојку, примјерну пуницу и чеснога таста, па к’о вели:{S} Оно друго све на част вам!{S} Ајде, дак |
у перју још, а њему пође вода на уста, па луцкастих ћурака и међу њима глупи и уображени ћурак |
после четврт часа још седамнаест пута, па је ућутао.{S} И сад се само шеталица чује као тишлер |
д женска грди него кад се чини невешта, па се није бојао; он се само бојао оних дренових буџа к |
зец кад у страху нагне да бежи а ништа, па ни највеће предмете, не види пред собом.{S} Од силне |
> <p>Тера Пера Тоцилов преко вашаришта, па и њему дошло тешко; сетио се Пера прошлог вашара и ј |
ао у једну биртију већ близу вашаришта, па већ трећи дан седи уз гајдаша, а Шаца остао у летњим |
p>— О, на мало, на мало!{S} Камо срећа, па да ме се почешће тако сетите!</p> <p>— Е, Бога ми, — |
па, спас’ Бог, газда-Петре!— вели Нића, па отпи добро, а за тим узе позитуру, па настави: — Е, |
> <p>— Та... своји смо, — вели му Нића, па једном руком диже бокал а другом капу с главе — А, п |
рицо! — викну му мало лолински ча-Нића, па се искашља онако у српском смислу.</p> <p>— Лаку ноћ |
га је пола... синчић.{S} Добио синчића, па к’о јабука, дете здраво к’о тресак!{S} Каже фрау-Цве |
, а малишани у то доба остају код кућа, па се џавељају и претурају по ћилимцу у топлој соби, ил |
ним?! — заџакао Ника, па све јечи кућа, па се смеје и оставља буџу и рог у буџак. — Ај, је л’ д |
е!{S} Е, баш ћу да пробам! — рече Шаца, па се ухвати за ограду, као да хоће да прескочи.</p> <p |
а-Нићо! — одговара му брзо и тихо Шаца, па гура тамбуру под капутић и све брже перја.</p> <p>— |
пио.{S} Ајде бар да је каква шљивовица, па да кажеш, намамио сам се на њу, — него ника ординарн |
егла за сватове.{S} Спрема се, јадница, па радосна, па већ Бог зна како!... а и он је већ читав |
ди па скини из оџака који пар кобасица, па их метни на ватру за нашег Нићу...{S} И мало сланине |
ведају о некој свекрви како је вештица, па се ископистила на своју снаху, завадила је с мужем п |
апију и одма’ пуштајте Трезора с ланца, па пазите, да се какви вандрокаши не ушуњају у кућу.</p |
} Понесе зејтина и пола туцета бријача, па седи у башти и оштри бријаче а певуца кроз зубе.{S} |
ио, а ја опет главу у бунду ко корњача, па тако све до Ченеја.{S} Е, ту нисам већ мог’о да оста |
рехом како џакају.{S} Сипи ситна, киша, па пробија и сиротињски дороц и газдинску кабаницу; пад |
кад си тамо само кажи, да с’ из Иђоша, па не бери бриге; јербо су Банаћани спасли свету месечи |
како се наднела над наћве па меси хлеб, па се све на њој тресе. <pb n="176" /> Мило му, па је г |
вилицу.{S} Боле <pb n="295" /> је зуб, па к’о да је неко тук’о.{S} А није је ове недеље, што к |
од јутра до подне, док му ишчупају зуб, па још с драге воље пристаје човек (и онај што му ваде, |
а бира; има очи, фала Богу, није ћорав, па нека бира.{S} Ваљда му нећу наметати к’о фалишну фор |
о реч, приповедао је даље Рада Чилашев, па је, бо’ме, дошло и до густог.{S} Поп Спира измакне н |
з комшинског амбара један велики пацов, па начинио чудо и покор по шпајзу и изгриз’о и чизме ми |
л’ сув или онако пунији?</p> <p>— Сув, па онако мало блеђи у лицу, — вели Ержа, — онако господ |
надате...{S} Ја са скупа... оног нашег, па сад се враћам кући.</p> <p>— А, знам, и мој Шандор ј |
Остави ту саксију па покупи тај есцајг, па иди па спавај; а у зору да си ми рано на ногама, па |
на!...{S} Па велим:{S} Та добар је Бог, па неће он своје бојтаре баш тако оставити.{S} Па ондак |
по и брада и бркови!</p> <p>— Даће Бог, па ће ваљда добро бити! — теши га Аркадија.</p> <p>— Е, |
.</p> <p>Тако заврши Нића свој монолог, па опет продужи да мисли; набије понова лулу, укреше и |
т сребра.{S} Ето, нађ’те ви још једног, па да вас возим не за <hi>осам</hi>, него за <hi>шест с |
п Спира, — Каже: „Нађ’те ви још једног, па ћу вас возити за <hi>четир</hi> сребра“...{S} Кад он |
а. — вели домаћин. — Знам, Боже, некад, па ти свака кућа пуна деце, све по девет Југовића!{S} П |
о њега!...{S} Него ма’нимо се тога сад, па како би било да вас проведем мало кроз село до школе |
ца добила неки свечани, недељни изглед, па и самима им нешто необичо; некако су ограничени, не |
диш ли, како ти је запала сикира у мед, па није да је само сикира, нег’ и сво држаље.{S} За то |
ћок. — Ја сам овде знате, к’о неки род, па за то се и не циврам него се и сам послужујем.{S} То |
ја, сирота, мислим да се оасним штогођ, па кажем сама себи: дај да одем часком до госпоја-Соке; |
знате, је л’ ће вам то бити по вољи, е, па ди би онда ја —</p> <p>— А како ми опет не би било п |
ыдят ся мислящiи ми злая“.</foreign> Е, па зар ту човек да не побесни!{S} Персо, он... поп-Спир |
све то заборавио!!</p> <p>— А да!{S} Е, па ниси требала онако на крај срца да будеш!</p> <p>— Е |
довече мора ми се она од-дурити!{S} Е, па сад, збогом! — прашта се поп Спира са свима и одлази |
рогост!{S} Каква глава, Боже мој!{S} Е, па онда су, наравно, друкчије и владике и попови, а дру |
итимију — а он добио црвен појас!{S} Е, па ајд’ се вуци клипка с њим!{S} И ти ме сад питаш: шта |
а господа пароси они венчаваду...{S} Е, па тако; свак има своје једно пословање и, касти, зарађ |
кажу: „Весело срце кудељу преде“.{S} Е, па тако ти је и са мном садакана, кад ми је празна глав |
о бити у Недељу код нас овдекана.{S} Е, па ја ћу вам, молим лепо, моћи то јешплицирати.{S} Јерб |
оп Ћира омотавајући шал око врата. — Е, па сад, драги домаћине, да се растајемо.{S} Фала на доч |
а за тим узе позитуру, па настави: — Е, па, засад нек ти се на овом прође; што си натруков’о ба |
е.“ Образ је спласнуо, а зуба нема — е, па ондак нек докаже ако је мајстор.</p> <p>— Е па то и |
буњена Јула.</p> <pb n="144" /> <p>— Е, па то је башћа моје тетке, а ја сам теткин... к’о што с |
ле му ништа.</p> <pb n="408" /> <p>— Е, па извин’те их за сад, — брани их Јула; — то је њихова |
ако нешто...</p> <pb n="339" /> <p>— Е, па... — вели поп-Ћира вадећи из сандука ствари. — ево и |
нај тал а ова моја памет —!</p> <p>— Е, па сад ајд’ иди!{S} Па кад га закољемо, омастићеш и ти |
да се прдаче сас ноблесом!</p> <p>— Е, па фелер је, ето признајем! — попушта фрау-Габриела одо |
цу; а то не слути на добро!</p> <p>— Е, па кад ’хоћеш зета берберина, то ћеш и сневати!</p> <p> |
<hi>чим</hi> да се потуку!</p> <p>— Е, па лепо ако ми не верујете, а ја вам нећу ни доћи више |
е много.{S} Много, много...</p> <p>— Е, па јесен је, блато је, горе нег’ и сува зима ил’ снег.< |
Ћира седе с десне до њега.</p> <p>— Е, па збогом! — веди поп Ћира из кола.</p> <p>— Срећан пут |
па оде у кујну к’о фурија.</p> <p>— Е, па кад баш ’хоћеш да знаш, како је било; ето тако је би |
замотуљак са зубом унутра.</p> <p>— Е, па видиш, па им’о си зуб —</p> <pb n="344" /> <p>— Та ч |
ву и наточи још једну себи.</p> <p>— Е, па да се куцнемо, — вели домаћин: — У здравље родитеља |
к’о што сте ви, на прилику.</p> <p>— Е, па кога ћу, за име Бога, да узмем?{S} А какав је онај П |
.{S} Па <hi>како</hi> онда?</p> <p>— Е, па то је и код мене ђаво, што се ни ја до сад, баш к’о |
е видим...{S} Пак шта онда?</p> <p>— Е, па сад каж’те ми, молим вас, још само ово: коме је исти |
ад опет кажеш, да те грије?</p> <p>— Е, па кад је човек добар, к’о ја што сам, па све му на доб |
ли бар који ће да га вози?</p> <p>— Е, па то још не знам.{S} Ја пазим, ал’ још нисам дозн’о.</ |
о гђа Гециница. — Па онда —</p> <p>— Е, па кад ми не верујете, ја нећу <pb n="211" /> приповеда |
е,.. па ћете назепсти, па —</p> <p>— Е, па нека озебем!</p> <p>— Е, ал’ можете се и разболети!< |
велика; кад би’ ја поч’о —</p> <p>— Е, па ’оћемо л’, Перо, — рече поп Спира и диже се.</p> <p> |
и’ш, сад како лепо живимо —</p> <p>— Е, па да бо’ме!{S} Узму се, што кажу,... и који се никад н |
Тоцилов сада прошао и оставио иза себе, па терао све даље, све до села.</p> <p>У вече стигоше у |
и прста к’о и ми, па баци капу од себе, па запита друге цареве од друге вере (јер он је српске |
лети плоту, погледа страшљиво око себе, па се примаче и завири у комшиску башту.{S} Види лепо о |
на памћење.{S} Забораве где шта оставе, па често пола сахата и више, траже на прилику напрстак. |
уке, нисам неки богаљ, и моја Јула две, па ћемо се ’ранити и таворити већ и брез тога вашега та |
ила при руци акта из епископске архиве, па за то и не можемо улазити у детаље у приповедању, је |
тнаест година... кад је био храм цркве, па кад се вук’о у порти клипка са паорима, па све надву |
није шиљио него је рашчешљавао бркове, па је изгледао к’о мачак, а <pb n="67" /> мачак се опет |
ондак сети па намешћа мараму и зулове, па намешћа уста и погледа ме, а кад већ прођем, а она с |
их ко и преже, преже их само у сватове, па за то ни један поп не може више онако приликом да се |
очари, метне их на нос, а смеши се све, па опет гледа, и пита ме: је л’ то мој зуб? — „Мој, одг |
едни паметни и учевни људи, обишли све, па једва у зло доба, нашли код Пере Тоцилова?</p> <p>— |
ана је по ваздан шапутала тихо молитве, па чак и онда кад је у кујни помагала Јули и Жужи и љуш |
му нису никакви!{S} Неке сремачке раге, па к’о мачке ситни!{S} К’о да шљиве тера по вашарима... |
пајванима иза стражњег сица за шараге, па га тако одвук’о у школу, те се једва скрасио у сками |
о десног ока, па чизме на боре на ноге, па стиву лулу пустим на дугачак камиш нуз трбу, да ви’ш |
гајдаша суша!“ — Он понесе само гајде, па кад га запитају: „Куда, Совро?“ а он им вели: „Идем |
дом, фртаљ чаше вина а три фртаља воде, па мало пијуцне а мало чита новине, пијуцне опет па опе |
ни од чега другог него баш одо те воде, па черес тога ја и дан-данас мало пијем воду.</p> <p>— |
су пред госте сатљик вина и холбу воде, па онај меша вино с водом, фртаљ чаше вина а три фртаља |
о његово питање врло деликатне природе, па је онако раздрагана <pb n="389" /> изашла у авлију с |
а жена!</p> <p>— Ту је требала да буде, па да види, лоћка једна, како се жали супруг и муж.{S} |
знате, нарав, волем све лепо без свађе, па јој кажем: „Па можда је то, слатка госпоја-Сидо, сам |
амо се: „ваљ’да је пао на теме да дође, па да се закопа у овом нашем каљавом селу код толиких к |
Бог зна шта да једна крај друге прође, па да нешто непријатно рекне и добаци једна за другом, |
рукованим још, — па шта се све не каже, па <pb n="145" /> се нико не налази увређен! „Хо, — мис |
н.{S} А госпоја попадија радосна, Боже, па воли попу, као да су се тек јуче узели, па мисли у с |
д је неко и сувише свирјеп.{S} Е, Боже, па људи смо, слаба створења, па, па онда и згрешимо по |
им покојног мог.{S} А он ослабио, Боже, па поцрнио у лицу а на глави му неки стари подеран шеши |
офне.</p> <p>А госпоја-Сиди мило, Боже, па се све намешта на столици, а трбух јој се тресе од з |
милија а и сви паори, уживају већ Боже, па им већ, већ све расте перје, па ме фале и веле: „Ал’ |
од Бог те пита каде.{S} Гледам их Боже, па мислим и питам се: та јесу л’ то, Боже, моје?!{S} Та |
И таман је изрекла то, а она се ’трже, па настави: — Ах, извините!{S} Но, <pb n="92" /> лепо ћ |
а пољубила у руку, а баби удариле сузе, па ти он њој девет дуката и један солферин на дар!{S} А |
иро, него тридесет пута тридесет да је, па нећу да знам!{S} Нема више ништ’; било па прошло! „П |
а ћеш више и боље!?</p> <p>— Бачван је, па воле мало више да дивани.{S} И чим која чарда, — а ф |
смеши.{S} А она смеје се, Боже, смеје, па забацила главу па све баца ноге и шора ногама по зем |
Ал’ она, смеје се, Боже, смеје, смеје, па мислиш све звони сокак од њена смеја!{S} Она му нешт |
Шацо тако ербов’о једно лепо насљедије, па се позива преко наше Варошке Куће, да иде да га узме |
треба сваког дана извесна мера ракије, па да се може кретати — тако је и њима потребна та мржњ |
онели му и ракије.{S} Пије Нића ракије, па се прихвата јела и нуди домаћина.</p> <p>— Ово ми је |
за киселу штрудлу кад је било хладније, па није била довољна само велика зимска марама.{S} Чита |
у песму: „Пусти Боже све громове твоје, па <hi>потуци</hi> све <hi>комшије</hi> моје,“ а то се, |
њен рачун, смеју. — Ајде, куп’те перје, па да се полеже!</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
ћ Боже, па им већ, већ све расте перје, па ме фале и веле: „Ал’ умеш да цифраш!...“ Питајте сам |
ом клања и приближује и пада у наручје, па к’о да се љубе.{S} Па се опет раздвоје и стоји свако |
, — па да напишем чуда и покоре сеоске, па три ђакона да читају три дана и три ноћи, па да им ј |
га...{S} Осетим лепо тврдо испод руке, па мислим: добро је, ту је! и предам га тако завијена в |
ира. — Падне човек, што кажу, с крушке, па се издува, а некмо л’ ја толики пут издржати.{S} Чек |
<p>— Ето, и ми смо се, што кажу, удале, па шта нам је фалило.{S} Остале смо здраве и читаве, фа |
ронцле“ песме, а Екселенцији се допале, па му послао црвен појас, кад се вратио у резиденцију.{ |
итав дан, па и дан и по!...{S} А после, па и коњи му нису никакви!{S} Неке сремачке раге, па к’ |
тулају (кукурузовину), а краве наишле, па ваљда, као бесловесна створења, помислиле, да је то |
доста чега за вољење.{S} Њено здравље, па бујна плава коса, па њени румени образи, румени као |
лупама.{S} Разговарали се најпре живље, па све лакше и лакше, па кад се уморио и приповедало и |
и немецки унтерхалтунг!{S} До’ће време, па ће вас дете проклињати!“ Бадава, што јест јест; ал’ |
на путу посвађали!{S} Ово погано време, па није ни чудо што је човек љут на свакога, па би се с |
је путовање... па јесење мочарно време, па прозебе човек... па вечера, па ондак разговор, па ви |
згриз’о милостивом господину све чизме, па ме послала да вас молим да нам позајмите само за ноћ |
до зла Бога, за то су му изденули име, па га нико у селу друкчије и не зове него Прока „хоћеш- |
аставља Габриела. — Тек онда се згране, па стане да ђипа и да праска.{S} А ја је једнако умируј |
до новога а нама око Сретенија нестане, па морамо да купујемо купуса с пијаце.“... „Ево ви’те, |
крећати у јутру, него пођите око подне, па онда морате ноћити у Ченеју код господин-пароха, оно |
ог тешко познаду.{S} Ето, каже, и мене, па моји ме не познају.“ — „Та јеси ли ти то, Лало? реко |
,“ — понавља у себи путник речи Јулине, па се даде у мисли. — Она је срећна, а тек <hi>он</hi>, |
астао.{S} Чуо је неке кораке из даљине, па се склонио у хлад испод неког багрења.{S} То беху ко |
е раније да вечера.</p> <p>— Јуцо сине, па кад већ идеш, донеси <pb n="58" /> нам по једну раки |
знају — него, тако!{S} А у вароши фине, па штелунг па персона па клавир са немецким аријама, хе |
покрађени бити, кад и поред месесечине, па једва да сачуваш вранца од рђави’ људи!{S} Ај, <hi>т |
ца, — рече поп Спира излазећи из кујне, па се пољуби с домаћином.</p> <p>— Фала и теби на лули, |
чуо ону страшну вику и праску из кујне, па је бегао као да га сам Бунапарта вија.{S} И он се ук |
сутра, еле, он се некако тако навикне, па му чудан дан кад не оде својој тетка-Макри макар на |
он</hi> хтео, нит <hi>ја</hi> још мање, па — испао зуб!...{S} То је све била само једна паклена |
тако пасиониране за науку и за читање, па кажем у себи: „Боже, како је, ето, ова наша госпоја |
а не мој да срамотиш своје красне коње, па да и’ будзашто возиш, — саветовао га је Нића. — Та в |
ри месеца кад су оном Неци украли коње, па мало им што су му одвели коње, нег’ му још метли ула |
Док је лето, они хоће нешто и да отрпе, па ћуте али туве све, и чекају зиму јер су, кажу, лети |
Црквењак Аркадије, кад сиђе са звонаре, па виде, ко је у олтару, лепо се скамени човек већма, н |
госпођице Меланија, — рече и рукова се, па куражан као сваки богословац у том расположењу додад |
.{S} А млада као свака млада, стиди се, па каже, да нема гласа.{S} И младожења је жали, па је б |
ид’о да је обешењак.{S} Упреподобио се, па се к’о бајаги и он чуди па се умеш’о и он па и он гл |
Персо, он... поп-Спира... окуражио се, па <hi>он</hi> декламује на <hi>словенски</hi> псалме п |
у тегли ућутао се на дну, шћућурио се, па само шири мехуре а никако неће уз оне мердевине (кој |
к у колима скинуо шешир и прекрстио се, па, како је била мало наглува, одмах се сетила да то зв |
већ то одавно!</p> <p>Пију, куцају се, па опет пију.{S} Али већ настају помало паузе.{S} И кад |
трља, а она га онда моли да јој донесе, па кад јој он донесе лопту а она му зафалује а све прев |
’о велим, да отпевам, јер, ја... знате, па и мојој се жени имело Јула —</p> <p>— А зар си ожење |
шта ви мислите?!{S} Још онда, к’о дете, па се вид’ло да ће бити од њега неки грубијан, — заврши |
ћи слободно повјерити; и онда гледајте, па да вам он помогне да се дочепате зуба.{S} Знате како |
су, на прилику, парок к’о и ви што сте, па ди би ја њега метнуо до мене, а ето и он вам одаје п |
i> стари гавран онолики колики и јесте, па и он тужан јако опустио крила па само ћути, па и он |
Видиш ти то њи’ само!{S} Добили госте, па се ником и не фале!{S} А, а, даћу ја вама!{S} Гледај |
у; а Бог им помаже, јер држе све посте, па посте и на сами други дан Божића, ако се, то јест, с |
, мој Аћиме!{S} Боље да седиш код куће, па да чуваш кућу, кад ти је Бог дао доста од чега ћеш д |
деца на звонари а звонар код моје куће, па помогне штогођ.{S} А сад мора да држи још и, и, и, и |
ира је био из паорске али немешке куће, па се никако није могао одвикнути — како се поп-Ћира из |
дакле?</p> <p>— Код своје рођене куће, па да не смеш ни нос да промолиш кроз капију.{S} Ето та |
је него и што се тиче поп-Спирине куће, па чак и за комшинске куће било је добро.{S} Колико је |
/p> <p>— А ја баш идем поред ваше куће, па мислим у себи: дај, кажем, да свратим к њима, ваљда |
наслагала лепо на широко виново лишће, па му дала кроз деру која се тога дана први пут појавил |
а</hi> ти помоћ, неће оскудјевати!“ Хе, па тако вам је ето и ово!{S} У Божијој је руци све то, |
говац, кад ми је шмајхлов’о!...{S} Тхе, па све прошло!</p> <p>— Но, ал’ и ви морате признати, с |
кожурице и масти и кобасице и крвавице, па понекад и неку шварглу ма и најмању; тако исто ради |
отиш’о послом у рит, у лов на пијавице, па на њему оставио дућан... а сутра долази, рано.</p> < |
ви сте, што кажу, једно свештено лице, па не знам, знате, је л’ ће вам то бити по вољи, е, па |
жали свечаре, а попови им секли колаче, па новаца доста.{S} Било у селу добрих момака на женидб |
Све ми нешто фалило, док су били фаше, па сам била, нећете ми веровати, гнедиге, к’о убијена, |
опао креч и леп са кућа од силне кише, па ти изгледају куће издрпане као ред просјака пред црк |
се најпре живље, па све лакше и лакше, па кад се уморио и приповедало и слушаоци, и свима се в |
да га пред Екселенцијом утерујем у лаж, па да кажем, да је Часловац био, јер би се тако, знаш, |
само скањује ту ваздан!? — рече у себи, па, не могав више да издржи, полако прилети плоту, погл |
Како је лепа! — прошапта путник у себи, па скиде шешир, <pb n="406" /> махну њиме младој жени и |
?! — праска гђа Перса шетајући по соби, па од времена на време застаје, брише порцулан кецељом, |
Не могу,</p> <p>— вели он. — Нађ’те ви, па ћу вас возити за шест сребра,“ — приповеда поп Ћира. |
к’о...{S} Свети Бона у шокачкој цркви, па ни словца —</p> <pb n="123" /> <p>— Па кад ме све ко |
јом, па да ме ви нисте затекли у цркви, па сте се ви сами онда попели на звонару и звонили на Ј |
знато, свуд у свету најсјајнији балови, па тако и ту.</p> <p>Често одлазе у тазбину и Пера и Ша |
а није умела од чуда ништа да прослови, па ни сада.{S} И сада да је неко убацио споља кроз проз |
: „Све ил’ ништа“, па неће да прослови, па да му поред свију оних терета обесиш још и госпоја-П |
ептири се полепили по дрвећу као мртви, па све ћути и куња, само се чује неко тихо јецање и пла |
ијем.{S} Ваљда има у њој педесет гради, па да изгорем!{S} Ја нећу само прид туђином да кудим ес |
тамо једног курмахера Жужиног где седи, па се наместио тај син, као да је дошао и сео да се фот |
качки поп, — него узми клипова, па иди, па накруни свињама и на’рани и’!</p> <p>— ’хоћу! ’хоћу, |
е...</p> <p>— Е, врло добро.{S} Па иди, па се ценкај.{S} Ил’ како би било да ја сам одем?{S} А |
те пеглајзи и шпорерти!...{S} Ал’ људи, па још попови!{S} Ах, — рече одбијајући одлучно, — какв |
ије Лалика, али је неко други још ређи, па још боље.{S} Извол’те, оче Ћиро, седите, седите, гос |
је милина погледати за њом.{S} Пролази, па унесрећава свет, а највише оне танке и нафризиране б |
за то једна другу још из далека опази, па се једна другој уклања с пута.{S} Избегавају се да с |
не може више онако приликом да се вози, па једна невоља!{S} Коме се сад обрати, мислио је и слу |
ајући га, — а он је онда мало учтивији, па не отима од други’ а он је и онако понајдебљи —</p> |
су управо у мојој боктерској парокији, па... знаш... нисам рад да се зна.</p> <p>У том стиже и |
/> Спира разговор. — Видим те у авлији, па реко’: дај да свратим мало код нашега газда-Петра... |
— Та, он ми је већ кудикамо поузданији, па њему сам већ смео да кажем шта је и како је, а нешто |
аноничну визитацију по својој епархији, па није затекао на време поп-Спиру на дужности.</p> <p> |
ланерски, и инфантериски, и артелирски, па чак и „маринерски“ официр, уступише места свршеном к |
де пућкати и пљуцкати онако по банацки, па се да у дубоке мисли.</p> <p>Дуго је пућкао и мислио |
дјелила!“ Ал’ све то говори на немецки, па дође много лепше!{S} Па мало коју ноћ да не говори т |
анији; она здраво добро говори немецки, па ће она прочитати и Јули све на српски исприповедати |
шаришта.{S} А знала је добро и немачки, па јој је у толико шири био терен и поље рада за купљењ |
, боме, наша госпоја Јуда тамо немачки, па се одродила, па српски ни бекнути.</p> <p>— Јест, на |
да нема гласа.{S} И младожења је жали, па је брани, па и он каже, да је извине за данас, јер н |
ћ нисмо пробали, и куд га нисмо шиљали, па ништа.</p> <p>— Непоправим је! — вели поп-Ћира.</p> |
јмљиво; али тек, тек су се разговарали, па чак и сложили у једној ствари.</p> <p>— А кол’ко сте |
воли попу, као да су се тек јуче узели, па мисли у себи: „Та не би’ се мењала ни са вицишпанови |
ла би’ јој, ал’ одавно се нисмо видили, па сад <hi>чисто</hi> и не знам управо, јесте л’ ви то, |
једнако се чешљала онако како он воли, па јој је чисто лакше било.{S} А и Шаци је мило било ка |
п-Ћира. — Читав се дан труцкали у коли, па сад све таке неке ствари.{S} Боље каж’те у кратко: н |
не се путник али се на путу предомисли, па не оде поп-Спириној кући.{S} Да детету три крајцаре |
ет на крај краја, кад озбиљно промисли, па шта је то тако баш страшно казао; та ено и у песмама |
едан, тако да кажем, скуп добродјетељи, па је, наравно, и своју кћер тако воспитала... а ко је |
а све баца ноге и шора ногама по земљи, па дигла нос у небо, мислиш Венус је, нико к’о она!{S} |
ар само прекрсти са три прста к’о и ми, па баци капу од себе, па запита друге цареве од друге в |
панке?!...{S} Нег’ чизме и лети и зими, па све потковане талирима!{S} Хе-е-е, али сад, ето тако |
а.{S} И младожења је жали, па је брани, па и он каже, да је извине за данас, јер нема гласа, <p |
језик који гђа Перса још једнако брани, па се ради тога често препиру <pb n="404" /> мати и кћи |
ажу, толике године к’о да су и венчани, па ди би он то сада допустио и какав би опет човек био! |
ко се каприцир’о обешењак један зелени, па баш никако да се попне уз лотре, него ме гледи оданд |
би били тако снисходителни према мени, па наредили онима тамо... онима вашима.. да оставе моју |
у селу доста баш к’о празника у години, па сваког празника или недеље на другом рогљу игра коло |
тела је да сви буду срећни и задовољни, па се пустила у разговор са Жужом, и мило јој је било к |
а ће вама грошић два дати за то!“ Купи, па и то пошље кући.{S} Од тих ствари после госпоја попа |
лавир на вашару. „Ено га, вели, у шупи, па нек свира у њега сваке друге недеље у дујету с њеном |
> послужио, каже: то су црквене утвари, па није, каже, лепо употребљавати их.{S} А за тим нам ј |
а одмах скочила за клавир, да забашури, па засвирала и запевала омиљену папину песму: „Сјајни м |
а крв, што кажу.{S} Та Бирцлијин си ти, па није ни чудо!{S} А Бирцлијини нису никад, каже он, к |
ас као гост и <hi>Херувику</hi> певати, па су и гомиле света све чешће бивале.{S} Чим је први п |
осле опет заокупи једног дана избијати, па не зна шта је доста; стане га лупа к’о мајстора у ко |
ју, — остави то пиле, ја ћу га очупати, па стрчи и отвори капију, ето нам милостивог господина |
ла: мисли ли се тако сву ноћ шпацирати, па би’ му послала боктерски рог, бар да знамо ноћу кол’ |
овољства:</p> <quote> <l>„Ти ћеш стати, па ћеш уздисати,</l> <l>Па ћеш рећи: то је моје било,</ |
тин, кажи му, да ћу у Суботу овде бити, па нек ме причека дотле.{S} А ви затварајте <pb n="287" |
гладна година... а коње треба ’ранити, па онда и’ добро можеш терати.{S} Шта је десетица!{S} О |
мам, тек велим: данас га нећемо попити, па све да узмемо у компанију и самога Краљевића Марка.< |
ло кући, а на ту ћемо страну и ударити, па ћете о једном трошку видети и моју кућу, да би је зн |
b n="73" /> синоћ заборавио да ишчисти, па сад добио к’о крајнике вукући дим, те му пресело сво |
то ознојили сте се,.. па ћете назепсти, па —</p> <p>— Е, па нека озебем!</p> <p>— Е, ал’ можете |
тамо у авлији.{S} А за тим се прекрсти, па опсовав блато и кишу, (која је тако свесрдно падала |
тужан јако опустио крила па само ћути, па и он гледа жалосно на њу.{S} А на Шаци као нису оне |
>Снива она, а она се као шета по башти, па као нема више еведре између њихове и тетка-Макрине б |
А ако овог закољем, морам другога наћи, па опет мора ту патак да буде!“ — „Ма кога, само њега м |
ио за ранију увреду. — Свештеничка кћи, па извирује на деру —</p> <p>— А откуд је то дера! — бр |
и ђакона да читају три дана и три ноћи, па да им још претекне!{S} Утуби то, газда-Перо, — вели |
гне очима на домаћина као тријумфујући, па вели: „Ај, шта велите?!“</p> <p>Веселе се попови.{S} |
само потруди и нађе га, дозове га кући, па хартију и бокал вина пред њега, а већ перо и мастило |
х доктора скупио се у болесничкој кући, па кажеду: доња вилица, Бог да прости!...{S} Бог зна ’х |
кад је све таксирано и по некој тарифи, па ајд’ живи ти сад, ако можеш.</p> <p>— Не ваља, не ва |
асент“ чизме и дебели фланерски обојци, па да се човек усуди преко сокака и његовог дебелог бла |
лепо ча-Нића како лежи на тврдој дасци, па му само по мало чудно, како то тако газдачка кућа, а |
е се нешто у комшинској башти провлачи, па шушти лишће.{S} Сва претрну; срце јој јаче закуца а |
и лулу, час га жуљи чизма па је свлачи, па онда испусти бич па силази с кола и иде бестрага нат |
ду.{S} Увуци главу, натуци капу на очи, па спавај.{S} А ако баш не можеш да заспиш, а ти се учи |
pb n="401" /> имају много здравије очи, па могу да виде и много ситније ствари него што, је на |
села.{S} Луди коњи и још луђи кочијаши, па настаде једно бесно и лудо српско утркивање и подвик |
ли.{S} А он се шали с њом, па је плаши, па каже да ће јој угасити свећу и отићи а њу закључати |
е, баш је обешењак! ’хоће да ме уплаши, па ме вреба! — вели Јула, одобровољена, слатким и меким |
усплахирени укућани; ухвате га за уши, па извуку најпре њега из чизама а после <pb n="241" /> |
се, вели, ухватили сваки за своје уши, па зинули па се замислили а после га питали: „А одакле |
почела сам рано да остављам штрикерај, па би ми баш добро дошле једне —</p> <p>— А није, мама! |
само онај Велики Сокак с краја на крај, па колико тек малих сокака има, а сви су широки.{S} Зат |
дотле не спласне образ!{S} Отек’о јој, па је к’о што видите, повезала вилицу.{S} Боле <pb n="2 |
задовољан све напред из сокака у сокак, па мисли, како је сретан и пресретан, јер му је вечерас |
ди, кад му тако дође Аркадија црквењак, па га позове да крсти.</p> <p>— За кога оно рече? — зап |
/> господа тутори и Аркадија црквењак, па му отели „кључ“.</p> <p>— Ју, жалосна, а откуд му <h |
авезати уста к’о звоно на Велики Петак, па нећу умети ни једне кад дођем пред његову Екселенциј |
оста крајцара, госпоја-Сосин двогрошак, па чак и један сексер.{S} Кад и с тим беху готови, изађ |
остави брзо лулу из уста у један ћошак, па скиде шешир И пољуби г. попу у руку.</p> <p>— Па, ка |
е берберске калфе.{S} Е, не може човек, па да му је срце од камена, а да се не осврне за њом и |
слу, знала је она да је ово учен човек, па ће знати оно што се каже: „Гледај мајку па шацуј ћер |
ко га грло доноси; има гласину к’о бик, па се чује са пола атара колико је грлат.{S} Нико га ни |
гђица Јула.) Г. Пери се завезао језик, па ни речи да рекне, него је узео па разгледао један но |
ком сликом. — рече мало збуњени путник, па се саже, да помилује једно кривоного гушче, али га м |
} А ви, реко’ му ја, подајте на шпитаљ, па нек се помогну и башкаре и трезне по њему пијани ван |
читав сат шпацирали.{S} А ја је гледам, па ми се све приврће у мени и кува к’о у шпорерту. (Спи |
целцату ноћ сам сневала како се куглам, па све са неким слугама и са неким слушкињама.{S} Откуд |
сад мало час с мојим попом разговарам, па кажем баш: „Ју, Боже, ала да се ’хоће нешто, на нашу |
ово берберче?!{S} То ја фурт штудирам, па ево никако не могу да искумстирам!{S} Ди је то само, |
за тату, — вели поп Ћира; — с пута сам, па сам мало назеб’о.</p> <pb n="341" /> <p>— А куд се в |
ве чујем, Спиро, ал’ пусто, женско сам, па <hi>к’о женско</hi> морам да ћутим —</p> <p>— Е, то |
па кад је човек добар, к’о ја што сам, па све му на добро излази —</p> <p>— Ајд’ баш да ти дам |
и’ шака, било би само штете: ал’ нисам, па је било и штете и срамоте!...{S} Да ви’ш само даље, |
ци и дугачким хозлицама са шлингерајем, па изгледа к’о мали гаћасти голуб; и слика доброга цара |
пијем од беса?{S} Него, тако... пијем, па ми се ондак помало још и мили да живим.{S} Јербо то |
шта да му дате, да удари преким путем, па кад га укебају, ко плаћа штроф, него онај кога вози. |
оба ћу, чини ми се, устати са бријачем, па ћу га <hi>сама</hi> обријати ако ти нећеш!{S} Да пам |
ујну... кад радим, а ја онда заборавим, па се бар не секирам. —</p> <p>— Па иди!{S} Ти и онако |
испадну за руком.{S} Шта све не радим, па не ваља!{S} Не ваља, видим и сама!</p> <p>— А, дабом |
до авлијских врата и затвара их за њим, па се журно врати у топлу собу.</p> <p>— Једнако облачн |
и и није било баш тако тешко.{S} Ћутим, па у себи велим:{S} Фала Богу, кад је само до тога дошл |
Боже, бити сас вашим господин-супругом, па сас вама, па сас вашима!{S} А, оно, ето, шта сам вид |
аду; пиједу вино, па пресечеду ракијом, па онда опет вином.</p> <p>-— Ајде дај му, и ракије, — |
да простите, к’о ни ветар с опаклијом, па да ме ви нисте затекли у цркви, па сте се ви сами он |
Доста је само да прође једном сокаком, па се тек осети како се просипа и разлева по кућама мир |
ном истом Арсином пуницом, оном Савком, па су сад к’о муж и жена.{S} Ушао Нића у газдашаг па га |
ако је девојка, а она ускочи за момком, па их после једва можеш да натераш да се што пре венчај |
ки дан, него већином Суботом и Недељом, па тако је и у селу.{S} Читаве недеље Шаца, берберски к |
тоји кад Арса грк пође кудгод са женом, па она дугачка ко торањ а он мали и снизак к’о патак.{S |
и и њу спевали у шору са царевим сином, па се смеју, а баба се љути и кија, а перје лети чак по |
оја-Сиду, кад ти тако пуца срце за њом, па би онда имао ко, да ти прави шприц-крофне... а и леп |
а она му светли.{S} А он се шали с њом, па је плаши, па каже да ће јој угасити свећу и отићи а |
да је поп Ћира у завади са поп-Спиром, па је то нотирало и почело сматрати као стару и већ оби |
а, да се поп Ћира измирио с поп-Спиром, па сад заједно путују, да купе ствари за спрему.{S} А С |
а се савила од силна смеха над дететом, па му се смеје, а после га диже силом и вуче преко сока |
а да понесе са собом флашу са сирћетом, па све ми међеду под нос, па онда, знате, дођем к’о мал |
бокала, а Јула чирак са лојаном свећом, па трче доле у подрум, па он точи а она му светли.{S} А |
предвече да седне на клупу пред кућом, па да се јавља мимопролазећима и да даје савете Јули ко |
лојаном свећом, па трче доле у подрум, па он точи а она му светли.{S} А он се шали с њом, па ј |
треба пола дана, њему треба читав дан, па и дан и по!...{S} А после, па и коњи му нису никакви |
искрен, а и иначе је био ово његов дан, па поче:</p> <quote> <l>„Сиђи, Боже, с небеса,</l> <l>П |
ла дана да сврши, то њој траје цео дан, па и дан и по.{S} Где ради ту <pb n="368" /> и руча и в |
као што сте и сами видили, само један, па и тај ћемо скоро укинути.{S} Можемо, фала Богу.{S} Ц |
рке очекују кукуруз, а кукуруз изредан, па нађикао, гледам га баш јуче; хуланер на коњу да прођ |
пао чим га је спазила, учтив па смеран, па косу разделио по средини; исти к’о њен попа пре толи |
} Нема ти ту мелшпајза кад није мастан, па не цури маст низ браду.{S} Ама, фино је кажу: аја, н |
тва, што је ствар свршена и зет упецан, па само вади крофне и баца их у корпу иза себе.{S} Па д |
скоро кад се продав’о неки штајерваген, па скин’о и метнуо на своја лака лепа кола.{S} Њега, ње |
рашила скин’о, а дорац му сав искрпљен, па стао па ме гледа и жалостиво маше главом.{S} А ја не |
е.{S} Она ми сваки дан долази на јаузн, па ме тако салети да напослетку попустим па морам ’тела |
како умеш да једеш! — вели му домаћин, па се примиче и једу заједно, нуди један другог бољим з |
рече ништа.)</p> <pb n="117" /> <p>— О, па то би онда требало почешће да имате гостију, — вели |
диња све се топи у усти...</p> <p>— О, па што не кажете!{S} Извол’те, молим, извол’те!</p> <pb |
еког времена овако.{S} Сад овако поч’о, па шта му знате? — вели поп-Ћира.</p> <p>— А што га не |
иста, ко га није поправљао и дотеривао, па ништа!{S} Оправљао га и Лала пудар који је то научио |
’о је и оно место где је вранац стајао, па пуно света око њега — а сада све пусто, нигде никога |
д тога!{S} С народом сам, вели, стекао, па нека сад <hi>тај</hi> народ и једе!{S} Ваљ’да ћу, ве |
а трже и поцрвене, виде да је претерао, па похита да поправи и додаде. — То јест, они тамо су п |
колико је грлат.{S} Нико га није дирао, па чак ни несташна дечурлија која су <pb n="3" /> после |
pb n="234" /> књигу а гђа Сида плетиво, па се и она заплака.</p> <p>— Е, кад би то било истина! |
> <p>А гђа Сида оставила давно плетиво, па је пажљиво слуша; и трља већ очи и брижно врти главо |
м.{S} Све на њима чисто а често и ново, па и деца добила неки свечани, недељни изглед, па и сам |
мачке!?{S} Зар попина кућа и богатство, па да буде без таквог једног чувара?!“ Питање <pb n="64 |
ло!{S} Један спахилук, једно богатство, па не знаш где пре да се зауставиш оком и погледом!{S} |
ас нешто замолити, слатка госпоја-Сидо, па ма се љутили на мене, — рекла би госпоја Перса, поп- |
хоћу да вам кажем, слатка госпоја-Сидо, па ма знала, да ћете се одмах сад ту наћи увређена,... |
селенцијом; а <hi>ја</hi>, ја се сплео, па ни на <hi>српском</hi> не знам ништа да бекнем; не б |
ао кроз тарабу, и „ероберунг“ направио, па чак и дотле дотерао, да се дрзнуо понадати да ће му |
шно изгрдила!{S} Сад се ваљда застидио, па отишао у други крај баште, а уши му се, — мисли Јула |
се, Бог те пита кад још, бадава возио, па ће му пресести сва вожња забадава.</p> <p>Тога се и |
друге људе, које је Пера Тоцилов возио, па питајте и’ јесу л’ другог кочијаша после тражили!</p |
и опет пију.{S} Поп Ћира се заруменио, па не само да он пије него и сам налива и своју и домаћ |
да је био из Иђоша, који се ту стрефио, па скине шешир и мане руком и каже: „Молим лепо, — каже |
а.{S} Јула продужи копање, а љута јако, па пребацује себи, што се и упустила у разговоре.</p> < |
пет бивши бојтар.- — Диваните ет’ тако, па само грешите душу.{S} А да бо’ме, кад не знате зашто |
чешће могу тикати...{S} Иде Шаца тако, па се сећа свега што је вечерас чуо и видео и доживео.{ |
о можда.{S} Она је така, дође јој тако, па... ал’ иначе је, уверавам вас, добра срца, до сутра |
људи претворили у уво а девојке у око, па га слушали и гледали и уживали у појању и персони ње |
ођем, а она се увек ондак искашље мало, па ме пита: „Како ти је, Нићо! брез жене?“ А ја јој каж |
она моја, Меланија то јест, мало мало, па кашље!“ Те кувај ово, те кувај оно.{S} Здраво је њеж |
аћица и мрзи је, а после, мало по мало, па се сви у кућу прилично навикну на њу, па им чудно ка |
.{S} Само, каже, да испланира још мало, па ће ми данас казати, шта је искумстир’о.</p> <p>— О, |
ави Гавру к’о да га никад није ни било, па окупи молити Бога да доживи да види Ђуру, средњега б |
изгледа, као да јој <hi>није</hi> мило, па је одвуче на страну, онако тајанствено, као што то р |
а или недеље на другом рогљу игра коло, па се све позаљубљивало једно у друго све до ушију.{S} |
е је до мене морала да се ’вата у коло, па да игра нуз мене!</p> <p>— Па зашто је онда ниси одм |
ом месту дрекала би: „Отвори се, земљо, па ме прогутај!“ а ти к’о да ништа није ни било!</p> <p |
х —</p> <p>— Не, не, кроз дан два само, па ћу одмах да се уселим у школу... а дотле ћу се стрпи |
поправити.{S} Даклем, све ово бришемо, па изнова!{S} Ово је даклем прва здравица, и она нека ј |
и невешта...{S} К’о велим: комшије смо, па није лепо да се свађамо пред паством, и ваљда ће пре |
а памет!{S} Друкчије сам мислио!{S} Но, па — нека их...</p> <pb n="237" /> <p>— Боже, Спиро, — |
мачка око вреле кобасице!</p> <p>— Но, па ако сте ви старији у кући, к’о што кажете, а оно мол |
! — зачу се из свију грла.</p> <p>— Но, па како, како?{S} А јесте л’ ми се надали? — пита их по |
е пре ручка да се кренете.</p> <p>— Но, па добро, ал’ ја ипак, још не видим...{S} Пак шта онда? |
ри... све лепша иза лепше.</p> <p>— Но, па како, како?{S} Ви ми се и не фалите како сте провели |
ога века толико наплакати.</p> <p>— Но, па шта је дакле?</p> <p>— Код своје рођене куће, па да |
бриела и остави штрикерај.</p> <p>— Но, па шта је, шта је то, слатка, било? — вели гђа натароше |
о л’ да ти још приповедам.</p> <p>— Но, па шта је било то опет сад?</p> <p>— Па од оног јаузна. |
она ваша... ваша супруга?</p> <p>— Но, па ја сам... ја, пречесњејши господин’ <hi>Кирило!</hi> |
но али још једнако уплашено и уплакано, па турило прст у уста и гледа матер уплашеним и питајућ |
те је све по селу спавало као поклано, па га нико није могао контролисати у раду и сутрадан ту |
</p> <p>— Јесте, — рече Јула милокрвно, па их погледа меко матерински.</p> <p>— Па јесу л’ добр |
оји, него је моје чисто срце награђено, па зато је тако одскочио, да срце покрије и одликује.{S |
помислиле, да је то за њих постављено, па појеле тулају која је, као што је свакоме познато, њ |
, господин нотарош баш зна шта је вино, па кад год хоће добра вина да пије, а он ето ти га па к |
а. — Тако беамтери мешаду; пиједу вино, па пресечеду ракијом, па онда опет вином.</p> <p>-— Ајд |
пута, него морају да стоје тако мирно, па да се гледају чији је пруслук лепши и ко има већи ре |
— Но, за хируга већ иде, — рече гласно, па се опет замисли.{S} Познавала је она више господе хи |
о!</p> <p>— Ех, кад овако иде све лепо, па ондак ми се и мили да служим!{S} Ал’, газда-Перо, — |
<p>— Па, па, молим лепо, господин-попо, па и ви сте погодили а и други господин попа су погодил |
, солити памет, та усољен сам ја добро, па за то тако и диваним.{S} Кера био, ако не потрефим!{ |
; јер што ја видим то је виђено, Спиро, па пунктум!</p> <p>— Хм, хм! — вртео је главом поп Спир |
b n="161" /> к’о не знам да је он умро, па кажем: „А ко ће тебе, роде, неговати и по табанима т |
" /> заостале му неке ситне сачме и со, па од тога доба је боље и сигурније знао да предскаже с |
је особито мило било кад је чула за то, па је усхићена говорила: „О, Пера је направио терно, ха |
и па дирне, на пример, поп-Спиру за то, па ће му тек рећи:</p> <p>— Ама зашто вам, господин-поп |
, прави мајстор.{S} А мој попа опет то, па само то, воли, као да је, Боже ме прости, швапско де |
.{S} Скупила се на меко утапкано блато, па <pb n="304" /> се играју <hi>коља</hi>.{S} Једно од |
ми се ни да погледам кудгођ...{S} Ето, па и овако какав сам, да сам,... па опет се стрефи па п |
а не знам шта би’ дала, да је сад лето, па да смо извели гајдаша у авлију или пред кућу!{S} Та |
.{S} Све, све је узела на своје решето, па ни Његово Преосвештенство није остало неприкосновено |
ади ил’ не може да добије у амту место, па пише и мами новце и залуђује младеж.</p> <p>— Та... |
се усићи, не знаш ни за што ни крошто, па неће да избија по неколико дана; заћути као да се са |
„боктерај“!{S} Много скиташ ноћу, Нићо, па би’ венула за тобом, бојим се!{S} Па те за то и нећу |
ин једном изненада <pb n="82" /> бануо, па од то доба је ужасно обазрив и први бега с пања и ак |
оста до тога, да је то поп Спира дочуо, па лепо сео у кола па за њим; и срећно му поквари тај п |
сао па ради, а сва се претворила у ухо, па чека кад ће је оданде он нешто запитати.</p> <p>— Уф |
ошња.{S} И шарови се повукли под амбар, па ређе лају.{S} По вазда спавају под амбарем, а лану т |
икад ја не ваљам!{S} А кад нисам добар, па ондак боље и да ме нема!</p> <p>— Па откад сам ја то |
е да сам, и господин је био тако добар, па ми није одбио, — вели поносито поп Спира.</p> <p>— О |
глоф, који јој је испао ванредно добар, па се пуши и иде пријатна пара и мирис од њега устима д |
а Сида и љуби је. — Иди одма’ на бунар, па се уми ’ладном водом.</p> <p>Јула је пољуби у руку и |
к’о неки стари швигар! — заврши бојтар, па натеже фићок па испи онај остатак. — А моја су страд |
већ.{S} А Господин Владика оде у олтар, па почео да служи.{S} Црквењак Аркадије, кад сиђе са зв |
Владика...{S} Ено ушли су сам у олтар, па почели да чинодејствују, да служе сами Јутрење. —</p |
је казао, да сам употребио Пентикостар, па то му је већ прва лаж.{S} Није Пентикостар, него Час |
ркадија. — „Ја сам, каже Неца, месечар, па ништа не знам шта је са мном, каже, кад једаред захр |
трговци терали свиње у Пешту на вашар, па су и бојтари онда прошли и видели света к’о мало ко. |
е мало умирена гђа Габриела; — салашар, па још немеш, грубијан!</p> <p>— Но то ће лепо да се св |
а, зар би’ данас стао да биднем боктер, па да к’о ники шаров режим и лајем через туђег имања а |
ма, домаћине.{S} А ти ниси био беамтер, па и не знаш, па није ти баш ни замерити! — шали се Нић |
свим природно; и једна и друга има ћер, па мати к’о свака мати.{S} Свака је добру рада за своју |
дош’о ту под <pb n="168" /> наш пенџер, па све ларма!{S} Тако је брезобразан —</p> <p>— Какви с |
не једе љуске, него их оставља у тањир, па кад поједе и он опере руке у истој чаши као што сем |
човек... па вечера, па ондак разговор, па вино!...{S} Та ви ме већ разумете...{S} Може се... з |
љава, гледа у штукатор или кроз прозор, па најпосле, слеже раменима, па рече:</p> <p>— Та, сад, |
а ми каже: „Кад волеш њу већма нег нас, па нек ти је, каже, на част!{S} Ал’ ја, каже он, нећу в |
а се од ото доба формално одбио од нас, па га нема, ређе нас посјећује.{S} Изађе јадан младић с |
ли кући, а он највеселији од свију нас, па мене шаком по шеширу, па ми каже: „Ао, кандило ти ту |
ало одмори, а она га погледа сваки час, па му одговара: „Биће све к’о што си рек’о и изволев’о, |
ицу а наочаре обрисао и натакао на нос, па из пола табака диктовао једном малом лепо очешљаном |
са сирћетом, па све ми међеду под нос, па онда, знате, дођем к’о мало к себи!...</p> <p>— О, о |
а бојтар. — Е, ваљ’да сам неки фидибус, па да изгорем.{S} Нећу се ни запалити а камо л’ изгорет |
умрла, а ја ударио у никакав дешперат, па проп’о и ја и имаће.{S} Од онаког газде, — ето на шт |
да је он дете, није ваљда још мајорент, па не зна шта му треба.</p> <p>— Него му сад треба туто |
што сам се толико задржао.{S} Први пут, па толико да траје визита —</p> <p>— Први пут, ал’ немо |
сту и нађикају к’о штир.{S} Срећан пут, па поздрав’те све.</p> <p>— Ајд’ Петре, потерај!</p> <p |
и којекако; снебива се сирома’ младић, па се чуди, шта га је снашло.{S} Ал’ она, смеје се, Бож |
.</p> <p>— А, да бо’ме; паметан младић, па к’о мисли:{S} Оно што је најскупоцјеније — то је доб |
мини.{S} Господин-попа воле твога бабу, па ће он доћи опет...{S} Он воле бабу —</p> <p>— И маму |
дотле не певана и не чувена у друштву, па је све очарала песма а њега и песма и певачица.{S} С |
завезала уста, кад их имаш, фала Богу, па да им кажеш, да ваљда још неко седи у овом сокаку?</ |
не од смеја, наслоне се једна на другу, па се њихају и смеју тако, док их мамице не опомену да |
као оно ред деце кад се тоциља по леду, па лети једно за другим и пада на леђа а ноге му полете |
о сам капут и увук’о сам главу у бунду, па сам тако ћут’о све до чарде.{S} Кад се он сиш’о с ко |
је, то јест, пила из велике чаше воду, па га онако, како већ то смерне девојке чине, преко чаш |
ећи дан по доласку у село нашао у чуду, па не уме младић да се нађе никако.{S} Нема он ништа ни |
.{S} Чује тата где нешто цичи у шпајзу, па пошао да види, да се није пацов ухватио у гвожђа па |
и, кад те тако дигођ у бријању укебају, па ти вилама натрукују на леђи’ слово <hi>„шча“</hi>!{S |
ер, бо’ме, кад ко има девојку на удају, па још под фелером — тај не треба, Бога ми, да џимрија? |
они обешењаци научили тамо да бријају, па правиду конкуренцију.“ — „А, неће наш Шандор, ако Бо |
послушна деца, готови су да послушају, па он узме она два грдно велика бокала, а Јула чирак са |
тво и онако раздрагана изашла у авлију, па као свако сретно створење, готова била да загрли цео |
а се заљуби до ушију у фрајла-Меланију, па је сваки дан код <pb n="200" /> њих, и доноси јој св |
је све било заљубљено; свак има своју, па не да другом до ње него се кољу к’о кере сваке недељ |
за собом све, и срећу и несрећу своју, па да лете коњи тако и да га носе тако све до на крај с |
ама.{S} Тек сретне тако неку на сокаку, па је заустави. — „За име Бога, <foreign xml:lang="de-C |
{S} Ударило све четворо у плач и дреку, па неће доле, него зову маму да и она седне у кола.</p> |
да се венчаду; нису марва, на прилику, па да брез венчања живиду...{S} Од чега би, на прилику, |
Ју!{S} Ју! — цикну Јула и баци мотику, па се удари очајно шакама у главу, поражена толиком дрс |
епу практику и лепу принципалову ћерку, па је онда на коњу, што веле.{S} Јер он не познаје још |
S} То ти је оно: „Пошљи луду на војску, па седи кући па плачи!" „У мал’ <hi>мене</hi> нису обри |
ударцу, избије поп-Ћири левчу из руку, па га дохвати својом тако несретно да му је окренуо доњ |
глав и мало постиђен, пољуби га у руку, па само вели: „Хе, шта знате, господин-попо, грешни смо |
јербо има, знате, лаку и сигурну руку, па су му совјетовали, да је гријота да свој талент зако |
} Задржана тако она би остала на ручку, па и на вечери.{S} А најрадије је јела „цвечкен-кнедле“ |
остави на миру <hi>момке</hi> по селу, па ће онда и моја кућа бити поштеђена!</p> <p>— А шта и |
, венчати и развенчати и умрети у селу, па да се овако домаћинство подигне!{S} И то су само кру |
>— И тако фрајла Јула остала на цедилу, па се из дешперата заљубила у Шацу... оног младог, здра |
о да их изненади и госпођа-Сиду и Јулу, па се чак и Шаце сетио, купио му лепу пошу од црвене св |
, а Екселенција формално паде у фотељу, па се ухватио за трбу’... овај притиснуо појас... па се |
ла и припасала лепо патку кожну кецељу, па сад изгледа у њој као какав пинтерски калфа.{S} Сад |
пред њу, па само гледа у лево у земљу, па све везе, док се не озноји испод носа, па добије к’о |
p> <p>Владика га саслуша и поверује му, па <pb n="18" /> га шта више још и похвали за смиреност |
е на њој тресе. <pb n="176" /> Мило му, па је гледа једнако, и једнако се смеши!</p> <p>Ах, јут |
лук!{S} Ту се завукла у комшиску сламу, па док нису краве дошле кући, није смела ни носа промол |
тер.{S} Чуо и он жагор и кикот и песму, па пролазећи каљавим сокаком и гацајући по блату, сврат |
ми поникад да нађем какву криву грану, па да —</p> <p>— Да се обесиш, је л’ —?</p> <pb n="299" |
S} Чујеш по неку реч гласно изговорену, па онда опет смех, а перје лети на све стране, <pb n="2 |
баш је безобразан! — А за тим уздахну, па стаде даље да копа. — Је л’ он само берберин,... унц |
а се сви у кућу прилично навикну на њу, па им чудно кад је позадуго нема. „Нема нам, Боже, већ |
ира, а она зна ко га је послао пред њу, па само гледа у лево у земљу, па све везе, док се не оз |
ваки отац, није на то ни обраћао пажњу, па није ни приметио; (чак је повео једном реч и то пред |
е завукле главу под топлу перјану дуњу, па тихо кикоћу, али им домаћин не чује кикота, па се и |
аселенска патријарка и петога рим-папу, па ништ’ не треба да се плашиш, Ћиро, кад знаш да си у |
ришем, кад смо биле обадве у Темишвару, па кад јој умро муж, и кад сам видила, како је флегмати |
од свију нас, па мене шаком по шеширу, па ми каже: „Ао, кандило ти туњаво, унцуте један!{S} Ал |
ла окретати и разгледати према прозору, па за тим хукну у њу два три пута и стаде је брисати св |
ла, — вели поп Спира и приђе к прозору, па се загледа у једну стаклену теглу и гледаше је дуго. |
, па отпи добро, а за тим узе позитуру, па настави: — Е, па, засад нек ти се на овом прође; што |
ије</hi> сас штоглама потукле; жене су, па не би било никакво ни чудо да полете пеглајзи и шпор |
иду уз високу двокатницу к’о по патосу, па том приликом споменули и о Глиши, који је био дванае |
н. — Готово, боље да је <hi>он</hi> ту, па да њему честитам, јер њему се тек може честитати!{S} |
упио наочаре?...{S} Ил’ што је зима ту, па се рано смркне, ил’ шта ли — тек почела сам рано да |
опа, што су једном остали сами у свету, па се сваки од њих тужио и тешио, да би му далеко лакше |
да се само још једаред покаже на плоту, па да га лепше дочека. „Хе, ваљда је луд да дође, кад г |
ишта.{S} Остави мотичицу и приђе плоту, па вири кроз плот.{S} Нема никога, учинило јој се само. |
крај штогла, да му буде срце на месту, па да видим ’хоће л’ онда ланути, обешењак један!“ А ка |
т раздвоје и стоји свако на свом месту, па ћуте к’о да ослушкују да их когод не гледа и вреба; |
ао далеко изван села, чак на вашаришту, па ту се тек зачуђен зауставио, и питао у себи: откуд о |
>— Ето, ја сврн о мало!{S} Видим свећу, па к’о велим, дај да к’о власт видим, шта ти тамокана р |
ло и говорило о Митрополиту Ненадовићу, па о Стратимировићу!{S} Какве су то силе биле!{S} Па ка |
ве враћале кућама!{S} Изашли пред кућу, па се читав сат шпацирали.{S} А ја је гледам, па ми се |
ађе јадан младић с Меланијом пред кућу, па не може речи да чује кад се разговара, <pb n="183" / |
S} Дањом метнули неко решето пред кућу, па се сетили <hi>ту</hi> да <pb n="181" /> решетају жит |
p> <p>— Ето заиђ’те сад из куће у кућу, па нигде нећете наћи, ко пре у сретна времена, пуну кућ |
споја-Сидина Јула кад се попне на кацу, па им траје до новога а нама око Сретенија нестане, па |
аздраган.{S} Затурио се мало у столицу, па пустио глас а диже обрве и везе и кити све лепше и л |
а све лети блато на оног за њим у сицу, па не знаш кад си кавонији ил’ кад испаднеш из кола, ил |
го овако у овом масном шеширу и дороцу, па и не мили ми се ни да погледам кудгођ...{S} Ето, па |
ако овај неће, а он одма’ скида левчу, па тера с кола!{S} Каже он је „немеш“, па баш и није сп |
и девојке пишу писма, те још како пишу, па још да знате коме!{S} Ето ономадне је тата једну уке |
ити и један има онаку лепу црвену пошу, па да му тако лепо стоји к’о фрајлином ђувегији.{S} Так |
е и тако! — вели поп-Ћира.</p> <p>— Ех, па онда што смо и пили узалуд, и пре вас, другима, мање |
марицу, читао многе песме и певушио их, па и сам дошао у поетско расположење, и спевао једну пе |
што могу сад створити код поп-Спириних, па да онако из прикрајка <pb n="121" /> гледам и слушам |
шта је и како је било код гђа-Персиних, па је гледала да свега и више и боље буде код ње, и кол |
а видите.{S} Није мени одликован трбух, па да на трбуху стоји, него је моје чисто срце награђен |
ко по мало, кад неко западне у шкрипац, па помагај ча-Нићо,... мор’о би’ багов да пушим к’о пос |
рана; а то видео некад неки Темишварац, па, к’о човек, исприповедао, и сад не даду никако мира |
ако и гледам, а ја сам барем мушкарац, па ми се и шикује,.. ал’ <hi>ви, ви!</hi> ...{S} Фрајла |
ло, а место њега ост’о само неки дороц, па раширио рукаве па као иде мени, а ја се у том тргнем |
едног Џиду из Симиклуша у Велики Бикач, па га још код Бочара изгубио из кола и тек код Карлова |
ме покојнику), — уздише Глиша Сермијаш, па пружи испражњену чашу, да му се наточи, а рука му др |
кажу, бег’о из школе и бег’о на салаш, па се брицом бранио и неће никако у скамију...{S} Па га |
S} А ти ниси био беамтер, па и не знаш, па није ти баш ни замерити! — шали се Нића. — Тако беам |
ева, <pb n="286" /> па он је бар немеш, па и он кочијаши!{S} Па спао на Џиде перјаре и грошићар |
са зубом унутра.</p> <p>— Е, па видиш, па им’о си зуб —</p> <pb n="344" /> <p>— Та чекај, моли |
у,“ <pb n="4" /> вели господин нотарош, па му залепи пола десетице на шешир, а Совра дува за он |
дин-душмани његови украли најпре пасош, па ће после и коња, па за то га, вели, и продаје сад је |
суза, па само намешта појас и ћелепуш, па само каже: „Но, но, каже он.{S} Куд ти опет оде!{S} |
а, па дочепао виле (срећом оне дрвене)- па за њом, а она беж’ у комшилук!{S} Ту се завукла у ко |
ића; — та ето и наше Ракиле —</p> <p>—- Па неће ме нико, Нићо, роде! — вели Ракила ђаволасто.</ |
јла-Јулијана!{S} Ето ознојили сте се,.. па ћете назепсти, па —</p> <p>— Е, па нека озебем!</p> |
} Ето, па и овако какав сам, да сам,... па опет се стрефи па по некој замакнем за око...{S} Ено |
ђавола...{S} Та знате ме, фала Богу,... па нисам рада да ми се пребаци —</p> <p>— Верујем, веру |
вид’ли нису, нит’ волели, што кажу,... па лепо људи живиду сретно и задовољно, а камо л’ кад с |
да вас нико, ал’ нико не преслишава... па ни моја најбоља другарица Јула.</p> <p>— Ах, каква, |
ећам само као утук, само после шљива... па знате, само у цели да предупредим грозницу —</p> <p> |
ра па ће јој се јавити каква прилика... па треба да зна, и њу ћу научити.{S} Али, слатка, услуг |
а наљутила после поп-Спириног псалма... па у мал’ још ја нисам изиш’о крив, к’о да сам га намер |
-е-е!{S} Још да ми није овог балсума... па дође ми поникад да нађем какву криву грану, па да —< |
... одранила је, што кажу, од малена... па сад... — па се опет заплака прија Сида.</p> <p>— Па |
стане, кад ал’ ето ти друго се почне... па тако фурт.{S} Дањом метнули неко решето пред кућу, п |
пате зуба.{S} Знате како је путовање... па јесење мочарно време, па прозебе човек... па вечера, |
вечерамо много доцније нег ви павори... па по никад, што кажу, тако доцкан, да скоро и не вечер |
ндак, и да треба да је сада мој крај... па ди сам само поглед’о, било је цигурно моје; и како с |
сење мочарно време, па прозебе човек... па вечера, па ондак разговор, па вино!...{S} Та ви ме в |
ш’о по вашарима, слабо вам и излазим... па тако ништа и не знам.</p> <p>— Верујем, верујем... б |
тио за трбу’... овај притиснуо појас... па се смеје, смеје... све се тресе.{S} Сви се смеју гро |
и један и други има у кући на удају... па через господина Пере учитеља.</p> <p>— Та знам, знам |
ја и <hi>Керувику</hi> у нашем селу... па још пред господин-протом... оним нашим Старо-Бечејск |
двук’о.{S} Јавили господину Епископу... па ништа. — Па пре тога, ако се сећаш још, кад је оно з |
дмах падну на ум Јулини румени образи); па њен миран и доброћудан, њен детињаст поглед — све му |
ослушкују да их когод не гледа и вреба; па се онда опет, као крадом од света, занихају и падну |
, да ли су ове чуле што од свега овога; па ако су чуле да сазна још више, а ако нису, да им прв |
к’о жене!...{S} Направиле триста чуда; па сад обојица имамо пуне шаке посла и једну главобољу; |
и ја некад с твојим татом разговарала; па, фала Богу, ето шта нам данас фали!?{S} Да се нисмо |
!!...{S} Да их држим, — скупа је ’рана; па, п’онда... они оданде, они преко, — они нам још и по |
Ал’, знате како је: ди муж, ту и жена; па ди је њему добро, мора и жени бити.{S} Па издржи крш |
чудо за три дана,“ вели наша пословица; па тако је било и са овим догађајем.{S} Село је два три |
и</foreign>“; даклем опет вреди штагођ; па сад правите лустрајзе?{S} Јел’те?{S} Путујете заједн |
њир, да не види онога виз-а-ви од себе; па једе и хвали их и вели: како само у тој кући радо је |
добар глас далеко иде, а зао још даље; па за то се о поп-Ћирином мачку више говорило него о по |
о изиђоше ове сексеруше банке све горе; па док могу — добро, а кад удари руда у брег, а ја ћу, |
у Темишвару — Он ће, знате, да се жени; па у Недељу ће да ту бидну сватови.</p> <p>— Е, то је б |
него ме ђаво натента, хоћу да шпорујем; па нисам отиш’о у биртију к’о што сам треб’о, а и сам м |
!{S} Уф, сав ми је црвен, кад га видим; па и онај ко га спомене.{S} Ко ти још неће добити црвен |
„А што се не држи љуцки!“ брани се он; па још испадне, да је други крив.{S} Па бар да се чешће |
ин Ћира погодио кола и кога је погодио; па ако није онда да <hi>ја сам</hi> то некако удесим; а |
ад је оматорио па се прозлио и полудио; па се или усићи и на крај срца је па заћути као каква п |
еднима ни другима, ајд’ и тамо и овамо; па заређ’о из једне куће у другу к’о нека комесија.{S} |
та лепше, него онако српски зготовљено; па лепо онда видиш још из кујне шта му је глава а шта о |
аква гођ штета у кући, то је к’о свето; па зато, ето, дођо’ да видим, да није пукла славина, ил |
у</hi> да <pb n="181" /> решетају жито; па нека плева, нека прашина, к’о да је и онако мало на |
нема код нас, ето <hi>нас</hi> код вас; па сад било вам право не било!</p> <p>— Ију, господин-С |
м јој ни каз’о да ћу јој купити мараму; па да ви’ш њене радости, кад прексутра у вече нађе нову |
зубе.{S} Доносио је понекад и тамбуру; па кад Јула нешто запева, а он је прати тамбуром.{S} С |
пруг да отвори кад узудајемо нашу Јуцу; па о њеним сватовима нека се потроши.{S} К’о велимо, ка |
<p>— Па, ето... ти удовица а ја удовац; па шта би нам к’о фалило!?{S} Та тек ми је четрдесет пе |
анца, за кога се ценкао, <pb n="290" /> па га испустио, а био је још из <hi>мартоношке</hi> или |
... ако будем тако срећан <pb n="43" /> па дочекам да се упразни каква добра парохија —</p> <p> |
има и очи и своју науку, <pb n="184" /> па види и разликује, шта је <hi>поморанџа</hi>, а шта < |
Та ено Раде Карабашева, <pb n="286" /> па он је бар немеш, па и он кочијаши!{S} Па спао на Џид |
..{S} А госпоје око мене <pb n="377" /> па све кажеду:{S} Та умирите се, ал’ дођите к себи, фра |
ти да ће му <hi>женом</hi> постати!!{S} Па кога то не би наљутило, рец’те, по души, драги читао |
вели поп-Ћира.</p> <p>— Шта врага?!{S} Па и ја толико...{S} Ал’ ваљ’да за то што сте ви први и |
а“!{S} Боже мој, како ме то питате?!{S} Па <hi>штогла;</hi> штогла од пеглајза!{S} Боже, госпој |
А штета што није у мојој „парокији“!{S} Па через тога баш и мислим, да се променим сас оним мој |
м у дороцу са рогља.</p> <p>— А-а-а!{S} Па то је, Бога ми, баш загустило?{S} А то се не сме виш |
ље радио!{S} Да ви’ш амишага његова!{S} Па није му доста било, да је наш’о какав тако од словес |
кога, за кога?</p> <p>— Ех, за кога!{S} Па за њену прилику, чућеш и видићеш! „Нашла врећа закрп |
’о вели:{S} Кад си ми само пао шака!{S} Па онда већ и не зна шта да иште!</p> <p>— Та коме ви т |
> <p>— А да шта сам него то урадила!{S} Па мислиш да ми је штогођ <hi>помогло?</hi> Шиљала сам |
а њена збуњеност... идеална Српкиња!{S} Па тек она стидљивост —</p> <p>— Простота, простота бољ |
ал’ нико ме, фала Богу, ни не тера!{S} Па зашт’ да идем?{S} Је л’, зашт’!{S} Ко је <hi>од добр |
те, ушло у моду и код самог ноблеса!{S} Па реко’: кад можеду попови да се тучеду —</p> <p>— Ју, |
ћа пуна деце, све по девет Југовића!{S} Па је ту онда лако.{S} Има и женидбе и удадбе.{S} Па је |
из уста извадили!{S} Ајд’ спаси Бог!{S} Па, да се то иде, — вели задовољно поп-Спира устајући. |
га сутра вози.</p> <p>— Ето ти сад!{S} Па и ја сам га погодио!{S} Но, сад ће бити комендије!</ |
и треба код нас; на вас је сада ред!{S} Па, извол’те на свадбу.{S} Још неколико недеља, — а јав |
> <p>— Е, то је видиш, лепо од тебе!{S} Па певај онда...</p> <p>— А, ’оћете л’ неку од они’ иза |
ад јој муве досађују.</p> <p>— Боже!{S} Па зар за то?</p> <p>— Ах, божанствена песма! — вели Пе |
ђа Сида.</p> <p>— Е, није него није!{S} Па кад грунемо: „У јутру рано чим зора заплави, Вожд Но |
имировићу!{S} Какве су то силе биле!{S} Па какав запт и каква строгост!{S} Каква глава, Боже мо |
што сам рекла, ја могу и мало после!{S} Па мом дуварском сату већ прошло два.</p> <pb n="192" / |
рђује гђа Сока.</p> <p>— Јест бо’ме!{S} Па опет људ’ма све нешто тесно док су живи!{S} Гледам б |
ни кад проживи, а текем дођу године!{S} Па ми паде сад и то на ум, Боже, какав је штуцер мој по |
о, па би’ венула за тобом, бојим се!{S} Па те за то и нећу!</p> <p>— Право велиш!{S} Нећу те, б |
о пенџер!</p> <p>— О часни те, дете!{S} Па што га ниси одма’ затворила?</p> <p>— Па чекала сам, |
p> <p>— О, баш ми је жао што нећете!{S} Па, поздрав’те Меланију!...{S} О, а тако ми жао, што не |
ори на немецки, па дође много лепше!{S} Па мало коју ноћ да не говори тако из књига; а ја седим |
.{S} Ех, таква ти је садашња младеж!{S} Па онда се чуде, што толики умиру од апцерунга!{S} Кад |
амет —!</p> <p>— Е, па сад ајд’ иди!{S} Па кад га закољемо, омастићеш и ти бркове!{S} Биће кожу |
аку ча-Нића осванути и фруштуковати!{S} Па нек му се нађе у његовој беамтерској торби.{S} Ај, ш |
а он је бар немеш, па и он кочијаши!{S} Па спао на Џиде перјаре и грошићаре, а ја бар господу п |
, од свега тога нисам чуо.{S} О о о!{S} Па ајде, здраге воље, како ти не би’, помог’о.{S} Хехе, |
допустио и какав би опет човек био!{S} Па каже: „Е, баш неће бити, к’о што славна вармеђа каже |
га ме највише срамота!</p> <p>— Охо!{S} Па то ти мени нешто крупно казујеш!</p> <p>— Такве секи |
д себе к’о очи у глави.</p> <p>— Ју!{S} Па шта ће бити? — пита преплашено гђа Сида.</p> <p>— Тх |
каштиговао је немилице.</p> <p>— Ех!{S} Па не ваља баш ни то, кад је неко и сувише свирјеп.{S} |
само види, како је добар мој квасац!{S} Па керн-штрудла лепо нарасла, па мекана к’о душа.{S} Гл |
шењака једног, како се прави светац!{S} Па још зева, <pb n="66" /> лопов преисподњи!{S} Ху, вил |
та га Ракила ђаволасто.</p> <p>— ...{S} Па сам и пропао од дерта и од једне тешке жалости за Пе |
ве може једна очајница да учини?!...{S} Па бар да вам је одговорено равном пажњом, него —</p> < |
лезимац, а она сиромашка девојка!...{S} Па ми моји говорили: није, кажу, спрама <hi>нас!</hi></ |
коју је срећом у то време добила!...{S} Па зар она супруга!{S} Она!{S} Она!!</p> <p>— Та шта го |
} Јербо то је моја сладост једна!...{S} Па велим:{S} Та добар је Бог, па неће он своје бојтаре |
што нећете бар мало да свратите!...{S} Па шта <pb n="410" /> ради Меланија, — рече наслонивши |
у, а шта им ја друго знам радити!...{S} Па... нека им је — срећно!{S} Само тек... никад ми није |
ћица, — ал’ ви ћете већ извинити!...{S} Па поздрав’те госпоје и децу; а оне су, Боже, ваљ’да ве |
.. него прстен —</p> <p>— Прстен!...{S} Па добро, ето, вечерас!{S} Шта ту још имамо да чекамо!{ |
у кола па се дере и брани ногама)...{S} Па зар кад баба дође с вашара с медљаним колачима па за |
, а фрајлица к’о једна принцеза!“...{S} Па онда стане намештати и трести на сред сокака ту рђав |
песма: „У Милице дуге трепавице“...{S} Па она њена збуњеност... идеална Српкиња!{S} Па тек она |
а, а ја останем тако празних шака...{S} Па не знаш шта је горе.</p> <p>— Рђава времена заиста! |
нолико масти кол’ко мећеш у жижак...{S} Па и мало сланине, кад би испекла на ватри, не би ми шк |
<p>— Оћемо, ’оћемо, госпоја-Јуло...{S} Па, Радо, — рече окренув се кочијашу, — можемо л већ? — |
ом бранио и неће никако у скамију...{S} Па га онда, четврти пут отац вез’о уларом и пајванима и |
шкарци!{S} Јуф, само кад помислиш...{S} Па још они паорски мушкарци чим видиду а они спеваду шо |
ворим ја.</p> <p>— Шта ми говориш?..{S} Па шта је то, даклем, било?{S} Да се није каква несрећа |
лика је дугачка <hi>зимска ноћ</hi>.{S} Па сву ноћ коњи једеду, а ноћ се отегне к’о гладна годи |
ма и друге докторе звали „колегама“.{S} Па и други их друкчије и не зове него „господин-доктор“ |
сокаком, и моја је кућа на сокаку“.{S} Па једнако певуши те стихове, а никако да их се отресе; |
ексере у своју лончарску „шпаркасу“.{S} Па опет, како јој је мило било, кад зачу из баба-Макрин |
о, каже, к’о што <hi>ја</hi> ’хоћу“.{S} Па сад ће се, к’о ни што вам отоич реко’, у ову Недељу |
оз неколико недеља ће бити и свадба.{S} Па зар ти није доста, кад си му, тако рећи, испред носа |
је мало ђорнут, а он ’хоће да пева.{S} Па што он сам ’хоће да пева, ајде-де; него што тера и о |
ћ отпочетог страшног непријатељства.{S} Па је тако и вечерас, поред свега посла, Жужа од времен |
ал’ то је ђаво што је зуб код њега.{S} Па <hi>како</hi> онда?</p> <p>— Е, па то је и код мене |
ело јој се Тинкуца, касти:{S} Тинка.{S} Па држи се ш њимекара већ неки’ једанајст година, још о |
драге воље, Нићо!{S} Е, фала, фала.{S} Па ’хоће л’ ти доста бити тако једна <hi>иљадарка</hi>, |
S} Навикао се на школу и на учитеља.{S} Па кад су сви поштовали и волели старога учитеља Трифун |
се <hi>ви</hi> кренути овамо к нама.{S} Па кад <hi>вас</hi> нема код нас, ето <hi>нас</hi> код |
о ово неколико кратких јесењих дана.{S} Па тек ноћи!{S} Како су им ноћи дуге биле које су прове |
та жена?!“ запитаће неко од укућана.{S} Па на то се навикао већ и њен „пинчика“, — једно мало, |
тре.{S} Доста ће бити и осам сребра.{S} Па, ето, можеш, ако се стрефи, да узмеш још кога у кола |
, како је обично говорила гђа Перса.{S} Па и малочас споменути клавир купљен је после три четир |
н; па још испадне, да је други крив.{S} Па бар да се чешће окрене, ајде-де; него кад натуче шеш |
> <p>— Па говоре они.{S} И то откад.{S} Па ја се све чиним и невешта...{S} К’о велим: комшије с |
нда лако.{S} Има и женидбе и удадбе.{S} Па је лако било и милило се човеку онда поповати!{S} Не |
и крофне и баца их у корпу иза себе.{S} Па док се домаћица забавља око оне што цврчи у великој |
и пада у наручје, па к’о да се љубе.{S} Па се опет раздвоје и стоји свако на свом месту, па ћут |
“ изразио се кад је изашао из цркве.{S} Па и сам поп-Спира <pb n="41" /> у олтару (јер је његов |
оби је к’о у рерну... врућина ми је.{S} Па запали мало омана... ено на’ћеш тамо на орману... по |
а.{S} Удесили они то све још раније.{S} Па к’о бајаги сневала да се кугла, нада се гостима и шт |
д куће на једно пола табака хартије.{S} Па кад је ушао у дућан, извадио је из шпага и то пола т |
поштују тако зими у кући к’о чизме.{S} Па и сама животиња и живина, није она летошња.{S} И шар |
кмо једин Господ</foreign>“ каже се.{S} Па зар сад за то да ме каштигује к’о безбожну Содому и |
најлепше било за шетњу испред куће.{S} Па тако и прексутра, тако да се то досадило не само Мел |
; како је коме удесније тако и ради.{S} Па кад је то све тако, онда ће вам разумљиво бити и ово |
а ми шта смо знали, него попустили.{S} Па к’о велим:{S} Иди, бедо, аратос те било!{S} Кад ’оће |
ди је њему добро, мора и жени бити.{S} Па издржи крштена душа и то.{S} Ал’ ја сам једва чекала |
он своје бојтаре баш тако оставити.{S} Па ондак имам нику надежду; јербо је то за мене један „ |
вињски’, неће ти се, Бога ми, проћи.{S} Па и мало сува језика свињећа из оџака не би Нићи шкоди |
го ил’ има ил’ нема по једно у кући.{S} Па ако је девојка, а она ускочи за момком, па их после |
то труц њојзи <pb n="201" /> и Јуци.{S} Па она онда изнела решето па решета жито, а поп-Ћирини |
краја.{S} Шетају се тако већ у мрак.{S} Па дваред триред изађе Ержа и јавља, да је сто поставље |
торањ а он мали и снизак к’о патак.{S} Па још кад се узму испод руке изгледа она жена, издалек |
дошла ми воља да се мало разонодим.{S} Па... реко’... дај да обиђем и припитам најпре нашег Пе |
, — знам ја њега!...{S} Е па збогом.{S} Па паз’те на кућу.{S} Ако дође Лоренц Чифутин, кажи му, |
="294" /> је пре ње ту била, отер’о.{S} Па сад га салетили и поручили му из славне вармеђе: ил’ |
њим; и срећно му поквари тај посао.{S} Па још тамо су се, у Темишвару, каже гђа натарошевица, |
баци око — то је већ сигурно његово.{S} Па чим зграби а он бега из све снаге; право бега на тав |
носи шале и смеха у суморно друштво.{S} Па и господин попа би устајући рекао добру за покојника |
па се и он после једног дана удавио.{S} Па сад, откуд се у књизи зна шта је он радио и разговар |
изађе из главе то што ми је говорио.{S} Па сам ти садакана, друго, на муки великој.{S} Једно ми |
зме, не да ником другом нит’ сме ко.{S} Па му дика, што му је сна лепа. „Лепе коње и лепе жене, |
>— Е, лепо, лепо!{S} Баш ми је мило.{S} Па сад баш кад сам и онако беспослен, да се <pb n="276" |
тка кћи па плаче и пише неком писмо.{S} Па није да пише к’о што се пише, него и неке стихове ве |
тар’о.{S} Ево вам ово овде замотано.{S} Па кад му склоните онај зуб, а ви му онда лепо подметни |
ију.{S} Све, ви’те, излази на једно.{S} Па све сад мислим: ко ли ће нам, Боже, то доћи и коме ј |
огли.{S} С овим ми је баш споможено.{S} Па, кад вам гођ устреба а ви извол’те... а ја сам ту, а |
а најбоље...</p> <p>— Е, врло добро.{S} Па иди, па се ценкај.{S} Ил’ како би било да ја сам оде |
они свако своје, него и други свет.{S} Па кад добро пролази и кад се лепо проводи Глиша Сермиј |
а јој назвати, него ће отићи у свет.{S} Па као што је рекао, тако је и порекао.{S} Није могао д |
савлада и диже и уђе у Јулину собу.{S} Па и ако јој се срце цепало, намршти се, и запита је оз |
тале смо здраве и читаве, фала Богу.{S} Па... тако и они...</p> <p>— Јао, лако је вама, пријо, |
ко се бар у вече не виде и не обиђу.{S} Па тако је то било и лети и зими.</p> <p>Ето баш у Пета |
другом госту нису све козе на броју.{S} Па како је био интимнији са поп-Спиром, он га напослетк |
ари сламе, да начупа сламе за пећку.{S} Па и сам Ержин хуланерски каплар, кога су звали „Шецко- |
тни као код своје куће, у свом селу.{S} Па за то чим су се нашли код куће, одмах су се сутра да |
лео Јулу, толеко је сад више омрзну.{S} Па како је био даровит за стихове (они многи лепи стихо |
о црквеној општини и црквеном имању.{S} Па, Бога ми, вама се може честитати; ова општина, к’о ш |
леда и пипа, је л’ му на свом месту.{S} Па баш и да га се дочепам, ал’ кад он види да га нема, |
премали, да пуцају из топа на месец.{S} Па већ и израчунали лепо све кредом: колики треба да је |
тигне тамо тане и да тресне о месец.{S} Па баш таман кад су већ хтели да припале топ, сети се ј |
Нића, — ти знаш шта треба да радиш.{S} Па к’о што сам те научио.{S} Не попушћај шта зацениш.{S |
е баш сад његова чреда а не Ћирина!?{S} Па га сад онај зграбио лепо па право кући с њим!{S} Ху, |
мити на кола у предњи сиц нуз мене!?{S} Па ето и господин су, на прилику, парок к’о и ви што ст |
S} Лепо ме пита: помаже л’ ми когођ?{S} Па то баш није ништа неучтиво!“ Већ се кајала, што је т |
пиштоља убио, или би у Тису скочио?{S} Па како би их једно до другога укопали и сви ожалили и |
верујте да ово чиним преко принципа! — Па узе чашицу и испи је до пола па је клањајући се врат |
е Бог; како <hi>то</hi> да ми пасира! — па стаде и погледа доле и виде да је сасвим тако. — Уф, |
ов преисподњи!{S} Ху, виле га однеле! — па га гађа метлом или портвишем, а метла јој паде на гл |
р к’о бријач.{S} Извол’те се уверити! — па га даде г. Пери.</p> <p>Овај се чудио челику и рече |
ње од Банаћанина. — то је једно чудо! — Па, што украду украду, ајд’ нек и’ ђаво носи; нег што ј |
онај што му ваде, и онај што га вади) — па једва га извуку!{S} А ово нит’ је <hi>он</hi> хтео, |
ио никад — извињавао би га поп-Спира, — па му није ни замерити, што је тако пис’о.{S} Док сам ј |
Како: зашто? — одговара му поп-Спира, — па где да стоји?{S} Његово место и јесте баш ту где га |
и страх уш’о у мене, — вели поп Ћира, — па никако да се охрабрим... <pb n="262" /> Није то шала |
дочтеније, — вели заједљиво поп Ћира, — па погађа ’хоће л’ бити рата и ко ће добити батина.</p> |
ве куће!</p> <p>— А, — дода поп-Ћира, — па и он је добар!{S} И она ће добити, што се каже, добр |
увек пет опциговати, — вели поп-Ћира, — па онда је таман тачно толико сати.</p> <p>— Па пре сте |
р били тако сретни, — вели гђа Перса, — па да <hi>вас</hi> почешће виђамо у кући, и она би опет |
ка, а сад се вратили обојица су пута, — па један другог ама ни једном речицом да не запита!!{S} |
какав тако од словесног створења зуб, — па да му се и поверује; него к’о вели, сад је лепа прил |
пишем књиге, к’о што дувам сад у рог, — па да напишем чуда и покоре сеоске, па три ђакона да чи |
ве службе, сва вечерња и све погребе, — па тако и данас, тим пре иде што ће њен Савица да освет |
и и тесто за киселу штрудлу и крофне, — па се кренуо поп-Ћири преко пута мало повише „у шрех“, |
у; а и код куће су га сви дотеривали, — па ипак ништа!{S} Ено и сад виси на њему сијасет неких |
ко је дужи летњи дан него овај зимњи, — па ипак за зимњи тражиш дупло!{S} Ајд’ десетица, и које |
и, Преосвештенство, како сам оштећен, — па дон’о неки -веее-лики зуб, та мал’ те неке бити коли |
.</p> <p>— Хе хе, — смеје се домаћин, — па што онда пијеш <hi>вина</hi>, кад још ниси ни вечер’ |
да је, што кажу прико новина тражио, — па не би такву потрефио, тако је то благо једно од жене |
ј кактус овамо, шта га држиш једнако, — па сад ајд’ торњај се па чмавај.{S} Еј, благо оном ко с |
о то је његова парокија, његов кварт, — па да <pb n="173" /> ви’ш ондак весеља!{S} А шта сам ја |
а као сваки човек кад прође опасност, — па готово да и није било све онако...{S} Сад већ, Бога |
ми биле очи!{S} Та ви немате мантију, — па ви сте онда госпоја Сида.{S} Да, да, акурат!{S}- Гос |
наше свете цркве, — кажем ја учитељу, — па за што да не служе цркви и олтару!{S} А бар да не зн |
Ћиро, — рече и седе на једну фотељу, — па би’ запалила лулу и наређивала како да брије. „Још о |
рема Ракилином <pb n="253" /> питању, — па... ето тако, от’шло све, — рече Нића и ману руком. — |
алер, — рече Габриела и удари у плач, — па ме само секирате и не верујете ми.{S} То баш ни најм |
; та ено и у песмама, трукованим још, — па шта се све не каже, па <pb n="145" /> се нико не нал |
је, што кажу, од малена... па сад... — па се опет заплака прија Сида.</p> <p>— Па не иде Турчи |
мите кога, па ћу јефтиније да возим“. — Па нађи кога, кажем му ја. — „Не могу,</p> <p>— вели он |
а, к’о из штифта! — понавља гђа Сида. — Па како се <pb n="60" /> само учтиво извињава!{S} Каже: |
д, чегртаљке једне, — вели поп Спира. — Па лаку ноћ!</p> <p>— А баш кад спомену, дете, сневање, |
та говорите! — чуди се као поп Спира. — Па то сте ви онда сами дошли.</p> <p>— Сам самцит.</p> |
ујем, — смеје се задовољно поп Спира. — Па ја вам говорим: чисто натурално... брез шпеција, а в |
горе.</p> <p>— Хм! — хукну поп Спира. — Па кад си чула, што ми ниси то одма’ каз’ла?</p> <p>— П |
p> <p>— Уф, уф, уф! — виче гђа Перса. — Па што ниси проп’о, бар не би’ сад знала за моју срамот |
авили господину Епископу... па ништа. — Па пре тога, ако се сећаш још, кад је оно задоцнио на ј |
i>фаличне банке</hi> — смеје се Нића. — Па ако ме добро подмажу и подмите, можда их нећу издати |
огла! — чуди се једнако гђа Гециница. — Па онда —</p> <p>— Е, па кад ми не верујете, ја нећу <p |
спред поп-Спире и Пере ракију и попи. — Па још за два сата пута стићете.{S} Стићете комотно још |
ака... — рече и засја јој суза у оку. — Па за што да се срдимо...</p> <p>— И она... јест’... до |
о знате? — пита Пера а гледа у земљу. — Па што ме не научите?</p> <p>— Е, то хоћу, ал’ кад доби |
д браде и бркова кол’ко њој на длану. — Па тек кад помисли на ону гђа-Сиду.{S} Њу тек да види т |
че Јула у себи а после додаде гласно: — Па поздрав’те га, слатка тетка-Макро, поздрав’те.</p> < |
ад смо оно, к’о богословци, виловали; — па ја дав’о серенаду плебаношевој „виршофтерки“!{S} А?{ |
и?</p> <p>— Та да је само <hi>то</hi> — па и Боже помози!</p> <p>— А зар има наопако штогођ још |
е зна: у <hi>којој</hi> то кући хрчу? — па не сме преко зида ни у једну кућу!{S} Тако је поп-Сп |
— што каз’о Нова бистош, — моја су.“ — Па не само људи, него и толике жене у месту знале су пи |
од вас сам је, слатка мамо, и научила — па одономад ме подсетили на њу.</p> <p>— Ту песму више |
оним њеним паорским руменим образима — па тек оно њено паорско име!{S} Јуца, фрајла Јуца.{S} Б |
ш са ноклицама и једна српска гужвара — па више не тражим да једна домаћица уме своме мужу згот |
је си л’ вредан? — пита га поп Спира — Па мети тај шешир на главу, Петре синко, покри се, покр |
свету и <hi>не може</hi> да мотивише — па ипак се догађа.{S} Али писац ће се ипак потрудити да |
ку.{S} А поп Ћира, Бога ми, паметнији — па привук’о младића!{S} Јер, бо’ме, кад ко има девојку |
ако станемо све даље трагати и њушити — па није толико заслуга ни госпођа-Персе ваше супруге, к |
Још неколико недеља, — а јавићемо вам — па ћу имати родитељско весеље кући... свадба моје кћери |
уф!{S} А морам ја доћи да то поправим — па да видите како ће онда изгледати, кад <hi>ја</hi> то |
ице мало ’раним свиње, мало кочијашим — па крај с крајем.{S} Тавори се, господин-попо, од талиј |
р једно после подне одахну мало душом — па се упутио за певницу и то за ону коју је држао Аркад |
ите</hi> кочијаша што га буде одвез’о — па <hi>он</hi> да се какогођ докопа зуба.</p> <p>— А зн |
Та да је <hi>сто пути</hi> труковано — па <hi>не верујем</hi> ја то! — вели гђа Сида претварај |
адвоје сте ћосави, онако, знате, клот — па вас човек и не може тако одма’ да разликује!{S} Ха х |
его да ми натруковану облигацију даду — па им не би’ веров’о.{S} Та шта ће мени жабац, код мене |
већ прошло два.</p> <pb n="192" /> <p>— Па и није вас преварио, — веди гђа натарошевица, — него |
скине с врата.</p> <pb n="213" /> <p>— Па збогом,— рече фрау-Цвечкенмајерка.</p> <p>— Збогом, |
па ни словца —</p> <pb n="123" /> <p>— Па кад ме све којешта пита, — рече мало јогунасто Јула. |
госпоја-Персу!</p> <pb n="124" /> <p>— Па шта: јесам ли вид’о?</p> <p>— Боже, Спиро, и ти си в |
— пита домаћин.</p> <pb n="316" /> <p>— Па ваљ’да је у џепу? — шапће поп Спира.</p> <p>— Ајд’ д |
ного је, много!</p> <pb n="277" /> <p>— Па спрам кесе, господин-попо, и спрам чина.{S} Оно, зна |
... овај у рог.</p> <pb n="249" /> <p>— Па што се не „фатираш,“ што кажу, изнутра к’о ја? — пит |
је Јула кинула.</p> <pb n="169" /> <p>— Па ви сте ми казали, да отворим мало пенџер!</p> <p>— О |
добити батина.</p> <pb n="189" /> <p>— Па и биће и рата и батина! — дрекну поп Спира љут као з |
каква штогла, Бог вас видио!!</p> <p>— Па штогла, слатка, штогла! — рече жалосним гласом гђа Г |
Јао мени, а од куд му штогла?!</p> <p>— Па понео са собом у џепу.{S} Ви бар знате, слатка, к’о |
ња младеж, и за што као и не?!</p> <p>— Па кад праве баба-Тини, а што ће онда ваша Јуца, ваша б |
ира!{S} Ју, жалосна, а зашто?!</p> <p>— Па због младожење... господина Пере.</p> <p>— Па ми у о |
’о ни паор из фишкалских шака!</p> <p>— Па ваљда се сад нећемо тући због њега?!...</p> <p>— Па |
р, па ондак боље и да ме нема!</p> <p>— Па откад сам ја то већ рекла! — вели бирташица пеглајућ |
i> —</p> <p>— Нисам ја татина!</p> <p>— Па ондак сте мамина —</p> <p>— Нисам ја мамина —</p> <p |
{S} Но, сад ће бити комендије!</p> <p>— Па ви дакле заједно путујете!{S} Е, то је баш к’о поруч |
и не знам кад брж’ су прошле!</p> <p>— Па баш сте се, кажеш, волели!?</p> <p>— Та кол’ко сам с |
а у коло, па да игра нуз мене!</p> <p>— Па зашто је онда ниси одма’ уз’о?</p> <p>— Хе, та уз’о |
а сасвим лепо живити, верујте!</p> <p>— Па оно јесте, господине, — поправља се гђа Сида, — али |
— Е, ал’ можете онда и умрети!</p> <p>— Па нека умрем... има, фала Богу, ко ће ме жалити.{S} Ва |
а то и наћи,... не сме фалити!</p> <p>— Па како не можеш никако да нађеш себи жену?{S} Што не н |
то ће ми вредити сто форинти!</p> <p>— Па сад се волете и слажете, је л?</p> <p>— Та к’о со и |
Петра...{S} А, ти увек вредан!</p> <p>— Па фала...{S} Фала вам, господин-попо, који сте ме се с |
, онда му не треба гори пелен!</p> <p>— Па за Бога, Персо; тридесет скоро година живимо к’о при |
/hi>, кад још ниси ни вечер’о!</p> <p>— Па ја, знаш, ово толкујем, — вели Нића, — да је ово још |
ти к’о да ништа није ни било!</p> <p>— Па знате како се једи тата кад није вечера на време?!</ |
имаш фајн нос, тане му госино!</p> <p>— Па зато га и негујем и тимарим к’о госпођа перзекуторов |
<p>— Дош’о к’о што је и от’шо!</p> <p>— Па, онда...</p> <p>— Пааа, па онда... није било ништа.< |
а, чашица!{S} Буде ту и десет!</p> <p>— Па и двадесет! — додаје г. Пера смешећи се.</p> <p>— Та |
ад ме господин-попа не питаду!</p> <p>— Па... онако... к’о мислим, зар ти се не досади све тако |
пиро, не носила ја ту мантију!</p> <p>— Па девојачка су врата сваком отворена...{S} А он нека б |
је добро!{S} Само кад смо ту!</p> <p>— Па, Бога ми, госпоја-Јуло, — смеје се путник, — не заме |
немојте, гнедиге, говорити — .</p> <p>— Па кол’ко знате, слатка, кол’ко знате! — наваљује гђа н |
сад нећемо тући због њега?!...</p> <p>— Па ваљда да останемо флегматични.{S} Е, Спиро, Спиро, н |
..</p> <p>— Та шта говориш!...</p> <p>— Па... овај... најбоље ће бити да одемо у коју другу соб |
его <title>Часловац</title>...</p> <p>— Па... овај... а зар то није било...</p> <p>— Та, кад до |
...{S} Здраво нам добро иде...</p> <p>— Па ви сте сад, није тамо овамо, већ нека Бечлијка!....{ |
.. и не треба, али њој, њој...</p> <p>— Па се потукли?!...</p> <p>— Мал’ га није пробо „кључем“ |
ало рђаво... онако, свакојак..</p> <p>— Па ти кажи, — учи га гђа Сида, — да га тога дана ниси < |
то сам вас задржао од послова.</p> <p>— Па кад баш хитате, оно вас нећемо задржавати, а сутра?{ |
па чека бабу! — одговори Рада.</p> <p>— Па кад неће господин-попа ни да сврати, — рече женица. |
та плачеш? — пита је гђа Сида.</p> <p>— Па кад вам нисам добра! — одговара <pb n="156" /> Јула |
молим те! — љути се гђа Сида.</p> <p>— Па тек ова! — дира је опет поп-Спира, па запева:</p> <q |
па се опет заплака прија Сида.</p> <p>— Па не иде Турчину, него опет, што кажу, у кристијанску |
ару са сиром! — наставља Ержа.</p> <p>— Па мора, сирома’!{S} Дај, мисли у себи, <pb n="69" /> м |
риге вас! — хвали се Аркадија.</p> <p>— Па кога мислиш да узмеш?{S} А? — пита поп Спира.</p> <p |
аљати штогођ, — вели Аркадија.</p> <p>— Па шта си то к’о смислио?</p> <p>— Па, ето, то сам смис |
шта!</p> <p>— Верујем, слатка.</p> <p>— Па како је мене моја мама учила, тако ја сад учим моју |
са троје деце? — пита Ракила.</p> <p>— Па, ето... ти удовица а ја удовац; па шта би нам к’о фа |
и склопи руке, — и ја и Јула.</p> <p>— Па, ето... ви сте ружа, дуплована ружа; а госпојица Јул |
ра, до душе, ал’ и он не ваља.</p> <p>— Па кад добро тера а шта ћеш више и боље!?</p> <p>— Бачв |
нека Јуца!{S} Пударуша једна.</p> <p>— Па каз’о је још и то шта воде да једе, — наставља Ержа |
страшна поквареност друштвена.</p> <p>— Па сад... оно не кажем баш да нема; оно што има боље, т |
ми прилике, доказа и времена.</p> <p>— Па... дакле да вас, не узнемирујем ове недеље -</p> <p> |
— вели, а измакао испред попа.</p> <p>— Па шта сад да радимо, брат-Аркадија?{S} Помагај, ако Бо |
S} А кад брж’, — чуди се попа.</p> <p>— Па већ неколико дана има како је — ублажава Аркадија.</ |
а вас запитам! — рече г. Пера.</p> <p>— Па имам тако тридесет акова.{S} Ни једно није млађе од |
да имате гостију, — вели Пера.</p> <p>— Па ето, кад би на пример били тако сретни, — вели гђа П |
То је лаж! — грмну поп Спира.</p> <p>— Па извол’те запитати и известити се код Ниће боктера... |
те баш ништа, — вели поп Ћира.</p> <p>— Па то и није лако разумети.</p> <p>— Ајде немој ми ту.. |
пита већ мало љутито поп Ћира.</p> <p>— Па то и јесте што ме једи!{S} Потпустио ону бештију, а |
— зауставља их госпоја Перса.</p> <p>— Па ви’те да нас ваш сат опомиње.{S} Седамнаест сати; ак |
Све трешти од неких трумбета.</p> <p>— Па зар је само моја кућа у сокаку?!!</p> <p>— Е, није н |
а, па онда... није било ништа.</p> <p>— Па, ако није <hi>било</hi> ал’ ће ваљ’да <hi>бити</hi>? |
и?! — трже се Пела мајсторица.</p> <p>— Па попови,... ови... наши.</p> <p>— А кога су, рекосте, |
енцери.{S} Та говор’те штогођ.</p> <p>— Па,... ми к’о велимо, неће, ваљда, знате, имати форме т |
ко им’о да извуче, извук’о је.</p> <p>— Па је л’ повук’о?</p> <p>— Јесте, <hi>повук’о</hi> је т |
Бачванке, онако клот Бачванке.</p> <p>— Па јесу л’ послушни бар, слушају л’? — запита путник и |
неколико дана кишовито време.</p> <p>— Па, шта сте решили? — пита га Аркадија.</p> <p>Поп Спир |
ено лице како то већ паор уме.</p> <p>— Па, Петре синко, је л’ то поштено од тебе; дед’ кажи са |
о су теби уши воском заливене.</p> <p>— Па ко то говори?</p> <p>— Па говоре они.{S} И то откад. |
г младожење... господина Пере.</p> <p>— Па ми у овом сокаку чули да је то сас Јулом и господино |
абу! — рече женица смешећи се.</p> <p>— Па нека и попа чека бабу! — одговори Рада.</p> <p>— Па |
ашару! — рече Јула смејући се.</p> <p>— Па, како живите?</p> <p>— Фала Богу, добро.{S} Шандор ј |
ала сам, да ми ви опет кажете.</p> <p>— Па зар ти одондак фурт ту стојиш?!!{S} О дете, дете!{S} |
им то ако, то јест, заслужите.</p> <p>— Па онда молим вас рец’те ми напред да се чувам!{S} А чи |
па их погледа меко матерински.</p> <p>— Па јесу л’ добри, слушају л’ своју маму и тату који се |
у име Бога, — уздахну упитани.</p> <p>— Па јеси л’ се спремио? — пита га брижно.</p> <p>— Та, н |
цео шор не може ока да склопи.</p> <p>— Па што су ти се завезала уста, кад их имаш, фала Богу, |
вели, мало упитоми и охрабри.</p> <p>— Па... онај, баш и можемо!{S} Ајд, Севере, ти с’ то боље |
да је таман тачно толико сати.</p> <p>— Па пре сте опцигивали четир —</p> <p>— Тхе, пре онако а |
когођ рек’о да ће до тог доћи.</p> <p>— Па шта каже онај <hi>паор?</hi> — запита већ мало љутит |
чепао и одвео био својој кући.</p> <p>— Па био га чувати.</p> <p>— А девојачка су врата сваком, |
и није спао на то да кочијаши.</p> <p>— Па то је онда луд човек!</p> <p>— Луд, са свим луд.{S} |
ећу, нећу ништ’ више да чујем.</p> <p>— Па добро кад нећеш, ја и волијем.</p> <p>— А јеси л’ пр |
ам ти слаба... једва се вучем.</p> <p>— Па јесте, — вели Јула, — нико и не надледа то буре.</p> |
ли ту! — обрецну се Јула на њ.</p> <p>— Па зар ја диваним што зло!?{S} Велим: да вам мало помог |
а пазим, ал’ још нисам дозн’о.</p> <p>— Па гледај да дознаш!{S} А знаш ли, онако, који би паор |
је, а нешто је већ и сам знао.</p> <p>— Па шта ти он каже?</p> <p>— Па, каже, да има надежде.{S |
его к’о да је „цукрас“ правио.</p> <p>— Па могу баш једну кришчицу, онако форме ради, само да в |
марац пецнуо и кашаљ пробудио.</p> <p>— Па... ето... врућина ми —</p> <p>— Шта је то тамо напољ |
е, он им се заблагодарио лепо.</p> <p>— Па, фала вама,који сте ви једног сиромака помогли.{S} С |
господин-попо, није сад лето.</p> <p>— Па пролепшаће се!{S} Мора се пролепшати.{S} Ето онај мо |
роде! — вели Ракила ђаволасто.</p> <p>— Па ни за кога и не разбираш, нит’ кога тражиш, — вели Н |
-Ћиром у други један разговор.</p> <p>— Па, ви ми се и не фалите, чесњејши... вама се, к’о мисл |
времену и о том како је данас.</p> <p>— Па како парохијани, домаћине, како; је л’ к’о у старо д |
ми дошли.</p> <p>— Сам самцит.</p> <p>— Па то сте ваљ’да у биртији одсели?</p> <p>— Наравно.</p |
, — наставља Ержа свој рапорт.</p> <p>— Па, мора да каже сирома’; види и сам да је запао међ па |
ови могу тек у Априлу да буду.</p> <p>— Па добро, а он нек да стрини и пола године!...{S} Далек |
као да се из бостана враћају.</p> <p>— Па, ви се то — смеје се и вели им путник — онако и неау |
шешир И пољуби г. попу у руку.</p> <p>— Па, како је?{S} Како?{S} Радиш ли, је си л’ вредан? — п |
енио, к’о да си ти сам у селу.</p> <p>— Па, господин-попо, мал’те неће тај ђаво и бити! — Коме |
езобразан поглед онога на дну.</p> <p>— Па, да ви’те, и смислио сам...{S} Само не знам, ’хоће л |
тањиром и метну га пред Нићу.</p> <p>— Па, домаћине, — вели Нића, — зар да вечерам, а прид веч |
умеш ти, Ћиро, да се погађаш.</p> <p>— Па можемо да вратимо; трговац је каз’о да ће примити —< |
није трпела и за то она поче:</p> <p>— Па како вам се допада, господине, ово наше место?</p> < |
вет поп-Ћири и вели му полако:</p> <p>— Па, немој да попушћаш, него држи срце.{S} Пази, за живу |
на, а откуд му <hi>кључ?!</hi></p> <p>— Па у порти било то... у црквењаковој авлији...{S} А он |
те... а шта би’ и знао с њим!?</p> <p>— Па зар немаш баш никог другог?...{S} А како Аркадија... |
} И ми, <hi>ми</hi> да идемо!?</p> <p>— Па шта су га одвукли?</p> <p>— И одвукли су га, и дочеп |
нађе да певаш баш <hi>њу</hi>?</p> <p>— Па још од вас сам је, слатка мамо, и научила — па одоно |
д —</p> <p>— Како: „Како-кад“?</p> <p>— Па ето тако!{S} То је, знате, како спрам кога...{S} Има |
да вози, било мене, било њега?</p> <p>— Па и неће их бити баш за пробирање.{S} Они што су сад к |
посла!</p> <p>— Зашто за Бога?</p> <p>— Па тако ето, не шикује се то вама, код нас толиких —</p |
, што ми ниси то одма’ каз’ла?</p> <p>— Па ја нисам гђа Перса, да правим сплетке.{S} Али сад је |
ила!{S} Деде, шта си говорила?</p> <p>— Па што ме је пит’о.</p> <p>— Младић учеван и воспитан, |
</p> <p>— А што ниси говорила?</p> <p>— Па говорила сам, — вели Јула.</p> <p>— „Па говорила сам |
а што га ниси одма’ затворила?</p> <p>— Па чекала сам, да ми ви опет кажете.</p> <p>— Па зар ти |
га поп Ћира стојећи крај кола?</p> <p>— Па, па, молим лепо, господин-попо, па и ви сте погодили |
> <p>— А каква ти је то песма?</p> <p>— Па песма, мамо... из Бачке песма, певали су је одономад |
А имаш ли асну од кочијашења?</p> <p>— Па... к’о што реко’, не дај Боже и горе!{S} А, што реко |
p>— А је л’ добра, је л’ лепа?</p> <p>— Па свака је Јула, господине, и лепа и добра.{S} Јел’ њо |
еко седишта.</p> <p>— А откад?</p> <p>— Па имаће му већ фртаљ године... ал’ к’о да је тек јуче |
о, па шта је било то опет сад?</p> <p>— Па од оног јаузна.{S} Сида дрвље и камење на нас овамо. |
о.</p> <p>— Па шта ти он каже?</p> <p>— Па, каже, да има надежде.{S} Само, каже, да испланира ј |
мало да одморимо сироте коње?</p> <p>— Па, не би згорег било! — одговори му поп Спира жељан да |
а мислим, кад ме тако гледате?</p> <p>— Па добро, а ја ћу онда гледати у Јулу, а ви ми онда каж |
>— Е, а за што да вас се тиче?</p> <p>— Па уморићете се, фрајла-Јулијана!{S} Ето ознојили сте с |
амо шалите; ди сте и’ сакрили?</p> <p>— Па појео, милостива!</p> <p>— И-ју мене жалосне!{S} Зар |
—</p> <p>— Много...{S} А зими?</p> <p>— Па дупло; шеснајст сребра</p> <p>— Хој, хој!{S} То је б |
ене.</p> <p>— Па ко то говори?</p> <p>— Па говоре они.{S} И то откад.{S} Па ја се све чиним и н |
ти што <hi>вама</hi> говорити?</p> <p>— Па како сте ви то <hi>„вама“</hi> некако чудно изговори |
имјер... колк’о тражиш на дан?</p> <p>— Па осам сребра —</p> <p>— Много...{S} А зими?</p> <p>— |
но, Петре синко!{S} А у јесен?</p> <p>— Па к’о и у зиму, шеснајст.</p> <p>— То је бо’ме много.{ |
ам.{S} А ко га је напаствовао?</p> <p>— Па поп Спира!</p> <p>— Поп Спира!{S} Ју, жалосна, а заш |
{S} А чиме би’ ја то заслужио?</p> <p>— Па ето тиме...{S} Ако будете, то јест, пред нама фалили |
<p>— Па шта си то к’о смислио?</p> <p>— Па, ето, то сам смислио.{S} Да се ви <pb n="269" /> мор |
b n="280" /> <p>— Е, ал’ како?</p> <p>— Па, ево како сам ја то иштудир’о...{S} Ако се кренете с |
и онда кажите.{S} Је ли, Јуло?</p> <p>— Па тако... мислим...{S} Мислим, дакле, да се варошке го |
ко</hi> говорите, молићу лепо?</p> <p>— Па говорим, — вели јетко поп Ћира, — о вашој красној ће |
ет.{S} Зар не знаш коју другу?</p> <p>— Па... овај... господин-попо, а како не би’ знао; знам и |
ако, што ми кажемо, ројтанску?</p> <p>— Па... овај... ајд’ баш онако штогођ што ви певате...{S} |
?{S} Шта велиш, да шега узмеш?</p> <p>— Па он ће, да ви’те, још и понајбољи бити.{S} А има и до |
<p>— Па, кол’ко дакле тражиш?</p> <p>— Па рек’о сам: шеснајст сребра.</p> <p>— Осам...{S} Петр |
а ја сам одем?{S} А шта велиш?</p> <p>— Па мал’те не ће то најбоље и бити!{S} А ја ћу бар за то |
фило!</p> <p>— Како то мислиш?</p> <p>— Па, ево, како!{S} Сад се можете врло лако дочепати оног |
равим, па се бар не секирам. —</p> <p>— Па иди!{S} Ти и онако најбоље знаш да направиш ајнпренс |
о, Боже!... <hi>Штогла</hi> —</p> <p>— Па-па-па им’о штоглу.</p> <p>— Та... знам, знам... — ве |
ваљда тако <hi>судбина</hi> —</p> <p>— Па можда ће бити срећна!{S} Ето, да ми је ко у Карловци |
ве него „наш господин-парок“ —</p> <p>— Па, кол’ко дакле тражиш?</p> <p>— Па рек’о сам: шеснајс |
а —</p> <p>— Нисам ја мамина —</p> <p>— Па да чији сте?</p> <p>— Нисам ничија! — рече Јула као |
чимгођ мало угријем изнутра —</p> <p>— Па ти си пре рек’о: да те ’лади, а сад опет кажеш, да т |
же наша Јуца до речи да дође —</p> <p>— Па... нека!{S} Шта то фали!{S} Може се сутра, прексутра |
немојте, снаја, цвелити више —</p> <p>— Па онда, — даје му бирташица упутства, — кад метнеш пре |
а сам вам овде к’о у пустињи —</p> <p>— Па није можно! <foreign xml:lang="de-Cyrl">Таз ис унмег |
а ћерку, треба нешто удавачи —</p> <p>— Па ди је врагу, метнуо! — рече замишљено <pb n="317" /> |
че било, тако ми лепо прошло —</p> <p>— Па како, како... јеси л’ задовољан, срећан?</p> <p>А ка |
’... доћи ћемо чим узмогнемо —</p> <p>— Па гледајте, дођ’те нам!{S} Ми тако волемо кад нам ко д |
се тура и ди јој није место —</p> <p>— Па, кад буднем ваших година, драга хебаме, онда ваљда н |
а би’ вид’ла бар неке асне,... села би’ па се одмарала у старости... а од тебе баш никакве!</p> |
де бестрага натраг, а ви седите у коли’ па чекате.{S} Што другима треба пола дана, њему треба ч |
силе отерала и ја душу моју изгубила!“ па се све затрчава од врата <pb n="162" /> кревету, сед |
епове, сто џепова а ни у једном ништа!“ па се лупају једнако рукама као петао кад хоће да кукур |
Ајде, мама, ви будите данаске у кујни!“ па је текем нестане.{S} Вичем ја:{S} Мелани, о Меланија |
{S} Само викне: „Држ’те се, господари!“ па <pb n="271" /> кад ошине коње, а господар ако се ниј |
ушта а поручује: „Кажи мами, одма’ ћу!“ па се даље шета.</p> <p>„И-ју!{S} Е, та баш не зна шта |
} Чисто ми глува и пуста кућа без њих!“ Па седите!{S} Извол’те, раскомотите се као код своје ку |
воли шунке и увек је фалио наше шунке,“ па извесно неће моћи одбити.</p> <p>А док је био поп-Сп |
ме и томе у Галицију или у Талијанску;“ па се онда онај, што наручује писмо, наслони преко стол |
ве и растерује сан, јер се боји „шлога“ па не сме да спава после ручка.</p> <p>Пред ту су, дакл |
ако зову.{S} Јер чим би чуо реч „лопов“ па ма то и о неком другом, о неком коњокрадици реч била |
више; доста је!“ А он вели: „Још мало“ па још квари.</p> <p>— Е, гледај ти само једне кере неб |
г, а ја ћу, што кажу, „аљку на батаљку“ па ил’ у Срем преко ил’ још даље у Сервију...{S} А за с |
ило је то чим сам изиш’о на јарош!{S} А па онда... не морамо сваки дан пити, него да се мало ви |
кимом и друга чуфуцка јела?!</p> <p>— А па дабоме да сам, и господин је био тако добар, па ми н |
.</p> <p>— Осам...{S} Петре.</p> <p>— А па мало је, мало, господин-попо, није сад лето.</p> <p> |
тако, знаш, одао и призн’о.</p> <p>— А па да бо’ме!{S} Добро си радио!</p> <pb n="355" /> <p>— |
е временом запопити, зар не?</p> <p>— А па наравно.{S} То је идеал и мој и мојих родитеља био.. |
е овде да отворе берберницу?</p> <p>— А па неће, каже, ни да отворе берберницу —</p> <p>— Него? |
рекрстише се, наредише у кући шта треба па се достојанствено поштапајући кренуше у цркву.</p> < |
док је била, кад је донет; од оно доба па до данас нису се више растављали.{S} А у ову кућу он |
ађују господин-попи, а попа их извињава па вели: „Ех, није него још нешто!{S} Каква благодарнос |
сподске боје, бледа, а моја Јула здрава па румена <pb n="196" /> к’о што је Бог дао.{S} А после |
госпоствено и мајестетично — корак два па стане — као господин нотарош кад иде шором по званич |
аучили. „Не дам му, боме; ено му мишева па нек их хвата!“ рекла би гђа Сида кад транжира месо; |
hi>Фирциг</hi>; а попадије узму плетива па штрикају или потштрикавају плаве чарапе, од чијих се |
за њом саплете се несрећом преко валова па колики је дуг носом о земљу, и док се он освестио и |
дрвеним кломпама са рукама испод пазува па иду један за другим у реду к’о гуске.</p> <p>Близу ј |
хоће добра вина да пије, а он ето ти га па к мени. „Срдили се ви или не срдили, ја дођо’ каже, |
али и кварили ал’ девојка га хоће; њега па њега...{S} Што рекли паори: „Ил’ за њега ил’ у Тису |
икостар само зато, што је то већа књига па к’о вели и посљедице морају страшније бити!</p> <p>— |
овали, Бог зна да ли би било свега тога па наравно и саме ове приповетке.{S} Не би се, можда, с |
оји једнако приповеда и једнако се јада па било кога у чарди ил’ не било!{S} Једнако приповеда |
рио на врат.{S} Лишће винове лозе опада па се проредило, макова цвећа давно нема, само стрче у |
ека камилавка; а у њега нека дуга брада па се Богу моли.{S} А она пролази једнако поред оног јо |
пре заспао), изброја седам осам звезда па захрка јуначки и тај „последњи Мохиканер“ из данашњи |
ого штошта дознала је тек тада гђа Сида па и то: откад је управо фрау-Габриела омрзнула на фрау |
ући.{S} Тако је мислила у себи гђа Сида па прекиде сама паузу.</p> <p>— А ми баш јуче разговара |
ако ћете баш да знате! — вели гђа Сида па и опет погледа у Перу који се само окреташе час једн |
адне само штогођ добро, — вели гђа Сида па се прекрсти кришом од поп-Спире. — ’хоћеш ли да ти с |
о се умацурала од плача!“ вели гђа Сида па је физитира и отима јој <title>Аделајиду</title>, ст |
О Боже, Боже! — рече зевајући гђа Сида па се прекрсти и намести боље шлофкапу (коју је кришом |
еби је још до вечере! — дрекну гђа Сида па стала па је гледа. — Та друга на твом месту дрекала |
види, да се није пацов ухватио у гвожђа па цичи — кад ал’ оно седи његова слатка кћи па плаче и |
ве школе?!</p> <p>— Хе, — вели Аркадија па трља онако смирено поповски руке и увлачи снебивљиво |
мешати у наше послове! — рече Меланија па га удари лако и нежно по прстима.</p> <p>— А зар ниј |
занихају и падну једно другом у наручја па се опет љубе. „О, о!“ чуди се Јула.</p> <p>Прексутра |
а до главчина и јунаку чизме до чланака па чак и до штруфли.{S} Треба да су, што кажу, „пасент“ |
међ свет пуну шаку крајцара, двогрошака па чак и неколико сексера.{S} На један тако бачен сексе |
само како су салетиле оног јадног момка па не може наша Јуца до речи да дође —</p> <p>— Па... н |
а лулу задену за кајиш од десног опанка па леже на клупу и наслони се на десну руку, склопи сво |
мислите!{S} Завукла се иза клајдерштока па се сва предала читању а ноћом у сну све говори из књ |
ама женскадија, све од баке иза запећка па до мале унуке са курјуком од педља, дугачким као миш |
њиге!{S} Узме само књигу после фруштука па каже: „Ајде, мама, ви будите данаске у кујни!“ па је |
ји на једном месту, него се успропадала па јој све смета по кући. — Ето, шта ја кажем!{S} Чим с |
себе ту заслугу да је она прва сазнала па оној другој казала.{S} Одмах после ручка, узела је г |
у себи гђа Перса, „како се каприцирала па баш ни једне речи!{S} Ни да се бар пошали, да нас по |
ш до вечере! — дрекну гђа Сида па стала па је гледа. — Та друга на твом месту дрекала би: „Отво |
м, — запита је домаћица која је застала па је гледа а Рокса се клања дремљиво. — Еј, несрећо чу |
и стаде се шетати, а и попадија устала па се и она шета; он на горе, а она па доле.</p> <pb n= |
колико је грло доноси, а она се занела па и не чује него се гуши у сузама и гнушава се безбожн |
.{S} Одмах за њом крену се и снаш’-Пела па зареди по комшилуку.{S} Она није ни улазила у куће, |
а да с киме ћу!“ А она, гледам је, села па к’о банацка млада гледа преда се па само: „Јесте“ .. |
стови.{S} А она, слатко дете моје, села па записала у њу све сосове, цушпајзе и мелшпајзе како |
е док није Жужа већ мало и обезобразила па постала и сувише интимна, и док нису чуле мамину зап |
јесте, па и он тужан јако опустио крила па само ћути, па и он гледа жалосно на њу.{S} А на Шаци |
пала за врат, и пусти се нагло из кола па оде као опарена с опуштеним рукама, као кад мокрих р |
сад ће доћи баба! (А Рада легао у кола па се дере и брани ногама)...{S} Па зар кад баба дође с |
то поп Спира дочуо, па лепо сео у кола па за њим; и срећно му поквари тај посао.{S} Па још там |
децу која се потрпала задовољно у кола па се смеју од великог задовољства и радости што се „во |
и потрпаше се по шесторо седморо у кола па се кренуше у Б** младожењиној кући.{S} Енђебуле запе |
ципа! — Па узе чашицу и испи је до пола па је клањајући се врати на послужавник.</p> <pb n="59" |
амо!{S} Топло ми је здраво, — рече Јула па затвори прозор и леже у кревет, али не склопи ока и |
{S} Ал’ баш да видим!“ рече у себи Јула па притрча лако тараби, и стаде завиривати кроз тарабу |
м —</p> <p>— Пробајте само! — вели Јула па продужи рад мотичицом, али шта је радила и шта окопа |
> <p>— Ко је то сад? — рече полако Јула па се издиже на прсте да боље види.</p> <p>— Еј, старос |
слуша, јер је већ сто пута то исто чула па зна напамет — како је пре тридесет година, кад је он |
то је: да је све зло у свету (од Адама па до наших дана) дошло баш од оне половине којој гђа С |
кога да јој пише у род, него седне сама па пише; по три дана може да седи и да кити писмо, толи |
S} Мелани, о Меланија!{S} Ајак, ње нема па нема!{S} Тражим је по свим собама и по целој авлији |
ради; час пали лулу, час га жуљи чизма па је свлачи, па онда испусти бич па силази с кола и ид |
ешто запео на <pb n="379" /> егзаменима па сада к’о неки патвариста практицира код неког фишкал |
остави посао и потрча купљеним стварима па стаде претурати по њима.</p> <p>— А шта сте ми, папа |
идећи гђу Сиду како се крсти на вратима па се крену поп-Ћириној кући и стаде пред капију.</p> < |
гост се зауставише на авлијским вратима па се нешто разговарају.{S} Док се они разговарају <pb |
онда,он њу пољуби, а она се мало отима па му каже: „Срам те било!“, али то тако меко и нежно, |
баба дође с вашара с медљаним колачима па запита: „Ди је мој Рада?“ а ја да кажем: <pb n="411" |
изашла у авлију сва румена и зајапурена па се хладила танком шнуфтиклом.{S} На лицу јој неко бл |
а долива уља на пламен гнева поп-Ћирина па наставља:</p> <p>— „Боље, поручује ми она по Ержи, н |
доста ће им бита и једна), за тим кујна па чељадска соба.{S} Из собе за ручавање излазиће се у |
ала па се и она шета; он на горе, а она па доле.</p> <pb n="342" /> <p>— Не знам ја те твоје ре |
А у вароши фине, па штелунг па персона па клавир са немецким аријама, хе, а то се све сваком м |
итворили због крађе приликом просјачења па га поп-Ћира спасао од батина, а он му онда из благод |
е овако сама кућа брез мушког, не ушуња па пуштим зељова с ланца.</p> <p>— Баш вам фала!{S} Леп |
ицу к’о Вла’ на рибу,“ вели јој Нића па па се окрене мало на леђа да се мало одмори, а она га п |
л’ послушајте ме!{S} Узмите мало шећера па поспите кришку!</p> <p>— Ајд’ баш да вам не учиним н |
лутину к’о бесан.{S} А у колу кад свира па кад стане пред неку газдачку девојку па свира, а она |
пре лепше свирала!{S} Неке комаде свира па и не мари, к’о од беде.{S} Тек кад нам тако неко дођ |
евали смо ми и ову, — дира је поп Спира па запева:</p> <quote> <l>„О, незлобна голубице,</l> <l |
>— Дад’ га брже овамо! — вели поп Спира па грозничаво дочепа појас. — Ха, ево га, ево!{S} Овде |
— узвикну зачуђено и увређено поп Спира па остави шешир. — Само кад је <hi>ваша</hi> кућа приме |
нај?</p> <p>— Дош’о је, — рече поп Ћира па превуче шаком преко чела. — Ено га код своје куће.</ |
Разумеш ли ме бар сад? — рече поп Ћира па устаде и стаде се шетати, а и попадија устала па се |
јој рођеној кући миран! — вели поп Ћира па стаде ходати љутито по соби.</p> <p>— Ако штогођ ста |
вако фајн ноћ!“ — „Та било је разговора па и сувише.{S} И тако сутра ваља подранити; до’ће нам |
Недеља у селу!{S} Лепа од ранога јутра па све до Понедељника у јутру.{S} И у вароши па има нек |
ма.{S} И она је већ велика; данас сутра па ће јој се јавити каква прилика... па треба да зна, и |
/p> <p>— Баш да видим! — рече-гђа Перса па узе риф и измери.{S} Шта ја кажем!...{S} Двадесет и |
ке, ваљ’да већ на удају, а?</p> <p>— Та па зар ниси чула, да се удају обе! — вели јој домаћин.< |
каква пакосна свекрва; или се рашћерета па лупа све којешта.{S} Дође му тако па се усићи, не зн |
ди и то, како се неко сагнуо иза бурета па се миче али никако да се исправи.</p> <pb n="151" /> |
још један бокал.{S} И њега испразни Аћа па оде, да метне писмо на пошту; а домаћин остаје и зад |
мена неке дере и еведре; а тата се сећа па само суче задовољно десни брк па вели: „Ал’ и јесам |
продрема, ево већ и петли! — рече Нића па узе рог и дуну <hi>три пут</hi> — и ако је тек <hi>д |
он и није ту, него на путу, — вели Нића па врти главом. — А шта ја ту лупам главу, — вели Нића. |
журицу к’о Вла’ на рибу,“ вели јој Нића па па се окрене мало на леђа да се мало одмори, а она г |
е црквене прангије.{S} Накупила се деца па чекају да Аркадија испали једну прангију.{S} Али ће |
Та... знам, ал’ опет... — рече Гециница па се прекрсти од чуда. — Јао мени, а од куд му штогла? |
поп Спира, — да се научим на нож, брица па брица.{S} Овако сам се научио; некако ми је слађе с |
тим опроба перо на нокту од левог палца па запита:</p> <p>— Шта ’оћете и коме ’оћете да пишете? |
! — рече Рада блажено баш онако са срца па завали шеширић и запева.{S} Оде глас високо до неба |
ња његова баба, као меси у наћвама хлеб па му окренула леђа.{S} Мало мало па се тек окрене на њ |
и и други.{S} Један га дочеп’о за рукав па га вуче на ручак, а други за други рукав и крагн па |
ш јој се допао чим га је спазила, учтив па смеран, па косу разделио по средини; исти к’о њен по |
к’о муж и жена.{S} Ушао Нића у газдашаг па га сви у кући поштују и раде, а њему не даду ништа д |
као млад попа, заборавивши свој немешаг па чак и чин, умешао међу ону гомилу, која обично салет |
о, тако!{S} А у вароши фине, па штелунг па персона па клавир са немецким аријама, хе, а то се с |
и Меланију како су сели једно до другог па разгледају албум.</p> <p>— Персо, деде мало вина, — |
а Тису, а пацови све један преко другог па к’о људи скачу у бару или у Тису.</p> <p>Пред другом |
ај ти тату...{S} Њему дође тако понекад па му срце и душа да секире човека.</p> <p>— Е, ја ти р |
се искобељати, — знам ја њега!...{S} Е па збогом.{S} Па паз’те на кућу.{S} Ако дође Лоренц Чиф |
ха ха! — смеје се поп-Олуја.</p> <p>— Е па сад лаку ноћ.{S} Бар ћу једаред мирно спавати после |
х после вечере, — вели Пера.</p> <p>— Е па добро, ал’ извесно...</p> <p>Изађоше и Меланија и Пе |
к нек докаже ако је мајстор.</p> <p>— Е па то и ја знам, ал’ то је ђаво што је зуб код њега.{S} |
д вруће пећи, а ова захватила пола собе па изгледа као чивуцка арендаторска канцеларија.{S} Иде |
ст’о само неки дороц, па раширио рукаве па као иде мени, а ја се у том тргнем.{S} И сад, никако |
оћ спустила и обавила све унаоколо, све па и бескрајан рит који се пружаше далеко на лево од до |
ине за њега и како се наднела над наћве па меси хлеб, па се све на њој тресе. <pb n="176" /> Ми |
о држи у рукама оно чим се убијају муве па по ваздан иде, убија муве и растерује сан, јер се бо |
ћама мирис од миришљава сапуна и помаде па тек затутњи каква босонога на капију и нађе баш онда |
hi>бити</hi>? — рече гђа Перса и устаде па стаде нервозно спремати и без икакве потребе премешт |
цки унтерхалтунг, и он сад да дође овде па да се попаори међ нама!“ А зар би и ми седили овде д |
га ујутру питају, шта он најрадије једе па му кувају.{S} Шаца и Јула иду по ваздан једно за дру |
тетка Макра у свиленој махрами, — седе па плачу и теше се узајамно обадве.{S} Ништа не говоре, |
, онда, наравно, само један поп.{S} Иде па мало пева он, мало црквењак, а мало ђаци, тако наизм |
страшно. — „А ти узми, рано, мало воде па попи, то помаже; одма’ ће те проћи стра’,“ вели јој |
рта, зато моли читаоце, нека се потруде па нека то они сами представе себи, јер је и лакше све |
зажмири па ћути.{S} А гђа Перса га нађе па га стане грдити: „’хоћеш голубића, лопове један мато |
х, ух, ух!{S} Идем, идем! — рече и пође па застаде. — А шта је било даље?{S} От’ш’о си дакле пр |
покри коње ћебетом, а после их испреже па уђе с поп-Спиром у чарду а, поп Ћира остаде у коли б |
удио; па се или усићи и на крај срца је па заћути као каква пакосна свекрва; или се рашћерета п |
ши руком по лећи све док једе, халав је па гура свуд њушку и отима од други’ а кад га тако поче |
се разговара с коњима.{S} Задовољан је па обећава и Шарги и Пирошу нове чизме од ових зарађени |
а гајтанима и рузмарином — теши девојке па им каже:</p> <p>— Та што плачете!{S} Та до’ће ред и |
, говети и чинити по вољи од сваке руке па између осталога почешће месити савијачу с маком коју |
<pb n="6" /> <p>— Хе, хе, из ваше руке па не зна човек шта је доста!</p> <p>А домаћица само ћу |
а ноздрве јој побелеле и прекрсти руке па опет погледа на Перу (који остави Албум и поче читат |
пак добро осећа.{S} Лежи тако потрбушке па пуши и пљуцка преко свог кратког камиша (јер ча-Нића |
јвећем јеку, кад се и саме маме распале па поручује по тендере и хоће да играју, и кад се и Шац |
ву и уживање.{S} Девојке се провредниле па раде код својих кућа; раде да се сатру.{S} Трпе све |
ртепаше</hi> који зими од Светог Николе па до Богојављења иду сваку ноћ по кућама и који се — у |
бе попадије подметле шнуфтикле под шоље па пију кафу а једнако испод ока гледају на девојке и н |
ађе изван вароши а он одмах скида чизме па их меће на штап.{S} Он је Шацин друг из детињства, к |
една пијаница, затворио и дућан и чизме па запао у једну биртију већ близу вашаришта, па већ тр |
омоте; још у црквеној порти свуку чизме па боси лете кућама са чизмицама у рукама.{S} По нека д |
иташ!</p> <p>— Ал’ само још пола стране па сам готова.{S} Слушајте, слатка мамо!</p> <pb n="233 |
во Преосвештенство!{S} Остави лепо мене па уз’о њега на миндрос.{S} Те ти он, Бога ми, држ’-не- |
/p> <p>— Вид’о ме јуче из своје официне па ми притрч’о да ми јави, а ја му кажем: нек причека т |
ослуша.{S} Треба само да изађе из кујне па да викне: „О Нецо, Перо, (или)Радо!“ а оно тек <pb n |
ада неко песничко и певачко расположење па је једнако у себи декламовала ту песму или полугласн |
ну стиву лулу кад се облачио на јутрење па сад само ређа и псује и по некад кашље, ал’ је сад ф |
азбије главу или кад некоме украду коње па обеде Бачване да су они прешли преко Тисе и учинили |
одмах се сетила да то звони на вечерње па одмах остави рад и стаде и сама да се крсти шапућући |
ела па к’о банацка млада гледа преда се па само: „Јесте“ ... „Није“.</p> <p>— Али, мамо —</p> < |
Јула која се брзо исправи, а збунила се па у рукама једнако држи једно лепо жуто гушче јер му о |
сом гђа Габриела. — У осталом — трже се па настави, — сад вам ја баш не умем казати <hi>од куд |
ела сукња, па се вуче; та саплешћете се па ћете разбити нос.</p> <p>— Јао мене жалосне! — викну |
и дође напослетку смешно, одобровољи се па вели:{S} Иди бестрага! а госпоја Сида срећна што је |
држиш једнако, — па сад ајд’ торњај се па чмавај.{S} Еј, благо оном ко се на тебе ослони.</p> |
гђа Перса, — ви је сад први пут видите па вам је чудно можда.{S} Она је така, дође јој тако, п |
и преписује Песмарицу, или тражи глисте па иде да пеца рибу (у јесен хвата штиглице) или, на по |
и човек, а женске су опет за чудо веште па се дотерају, те не може човек никако да сазна праву |
>.{S} Завуче се у зелену метлу иза куће па чита Геновеву.{S} Биче је мама колико је грло доноси |
атно, то јест, најпре излемана код куће па после спевана у песми, што, у осталом, све на једно |
кад је она газдарица испред своје куће па све до пола сокака — то, Бога ми, никако није хтела, |
ми, и гост; заборавио на старе философе па пије без воде вино.{S} Послушао је поп-Спиру који ре |
} Ефи!{S} О Ефика!{S} Узми ове рукавице па их овлажи и развуци, очисти их од плесни, и искомада |
91" /> остали крајеви од Швабине суваче па све до иза вашаришта.{S} А знала је добро и немачки, |
пу у руку!...{S} Сад ћеш с кола! — рече па га ухвати испод пазува.</p> <pb n="409" /> <p>Рада п |
/> Дај да се то задимани једна! — рече па напуни и запали лулу и стаде пућкати и пљуцкати онак |
Журим се!{S} Збогом!{S} Збогом! — рече па се пожури, ал’ се наједаред саплете на вратима авлиј |
кад баш зактевате, ја баш могу! — рече па наби на очи свој свилен бачки шеширић па запева јасн |
кола, а, <hi>ситна господо?</hi> — рече па их стаде миловати.</p> <p>А деца све грцају од смеха |
вање и подвикивање.{S} Коњи се згрануше па све упропнице скачу а женскадија цичи и подвикује од |
упец’о.{S} Унцут један! — додаде у себи па се да у мисли.{S} Радозналост је морила; да се изеде |
рати ноћ.</p> <p>Поседају у топлој соби па чешљају перје.{S} Све сама женскадија, све од баке и |
S} То је желела и молила Бога да дожави па онда немари да склопи очи.{S} Међутим њен зет Палчик |
ит’ ’хоће.{S} А садашњи су момци ћорави па не виде све то.{S} Њима се не допадају скромне и сме |
шта ће!{S} Шта би јој и помогло да седи па да чека; бо’ме јој барон и неће доћи, нег’ неко тако |
свој монограм на салветама, а Пера седи па чита што или им приповеда што из свог ђачког живота; |
аставља гђа Перса. — Меланија само седи па плаче...{S} Што се ово дана сирото дете наплакало, н |
> <p>— Е, кад је тако, а оно, Ђуко, иди па скини из оџака који пар кобасица, па их метни на ват |
ту саксију па покупи тај есцајг, па иди па спавај; а у зору да си ми рано на ногама, па опери с |
помажем им к’о својима, јербо има људи па ’оћеду да пиједу а нећеду да платиду, а ја им не дам |
памет, што кажу, <hi>опију</hi> се људи па се потучеду; е ал’ кад је некима суђено, а они се по |
иница. — За Бога, зар између таких људи па да дође до тога?!</p> <p>— Та знате, фала Богу, госп |
b n="162" /> кревету, седа јој на груди па се чешља гребеном и дави је.{S} И тако то сваку ноћ |
{S} По неко од боље познатијих се усуди па дирне, на пример, поп-Спиру за то, па ће му тек рећи |
еподобио се, па се к’о бајаги и он чуди па се умеш’о и он па и он гледа поиздаље и вели: „Доист |
’ Жужа, дете моје, отрчи ако те не мрзи па донеси мало кромпира из подрума!“ тако би благо рекл |
а само један се спас’о на једној даски па се и он после једног дана удавио.{S} Па сад, откуд с |
фицир уланерски, хусарски, инфантериски па чак и један (невероватно у Банату!) „маринерски“ офи |
ога, по њивама никога, а дудови оголели па им се црне покисле гране.{S} Тек на неком видиш вран |
је и како је.{S} Ту су пред кућом пили па чак и играли уз свирку која се лепо чула из куће.{S} |
коњима, па и коњима мило, и они удесили па играју уз гајде, а најлепше играју коњи Раде Карабаш |
} Само кад помислим како су га салетили па му напунили уши!...{S} Сирота Јуца, ње ми је само жа |
> <p>— Та зар испред носа ти га одвукли па сад нам се смеју и он и она бештија чифуцка!{S} И ми |
, кажите сами!</p> <p>А Пела се замисли па ћути; и њој изгледа да је то доиста један фелер.</p> |
о онај приповеда, а они око њега зинули па слушају; по неки још четврт сахата остао са ражјапље |
ухватили сваки за своје уши, па зинули па се замислили а после га питали: „А одакле си ти, при |
ће да играју, и кад се и Шаца распомами па удари у поскочице и подврискује:{S} Ијују!{S} Целим |
је женска била спевана са Шацом у песми па после излемана код куће; и обратно, то јест, најпре |
оји су били онако по банацки поткресани па изгледали над уснама као ивица или стреја добро збиј |
јер се надам да ћете бити тако љубазни па да ћете ме сутра почествовати посјетом на ручак.</p> |
ан ручак, којега су сви гости и пулгери па и беамтери до неба хвалили, био резултат удружене те |
где седне, обвије реп око ногу, зажмири па ћути.{S} А гђа Перса га нађе па га стане грдити: „’х |
’, спаси Бог! — вели поп Ћира поп-Спири па се куцају и пију.</p> <p>— Ал’ баш сте ми из уста из |
рођем поред ње а она се увек ондак сети па намешћа мараму и зулове, па намешћа уста и погледа м |
а се ’хоће нешто, на нашу срећу, сетити па да нам дођу мало.{S} Чисто ми глува и пуста кућа без |
у где је био на рубу или ивици пропасти па је за длаку фалило да не плати <pb n="336" /> главом |
себи дуда.{S} Могли су се сити најести па чак и напунити шешире и понети кући својим убогим ро |
ote> <l>„Док стане <hi>туђа</hi> плести па клети,</l> <l>И туђа рука косу крзати,</l> <l>А ти ћ |
у по два три тресну од силне услужности па залармају и грабе се који ће пре.{S} А у попиној вре |
пред двор изаћи,</l> <l>Пред двор изаћи па беседити:</l> <l>„Понес’те, друге, Јулине суде,</l> |
ма:</p> <quote> <l>„Еј, да је мени лећи па умрети,</l> <l>Ал’ да ми је смрти не видити;</l> <l> |
чи — кад ал’ оно седи његова слатка кћи па плаче и пише неком писмо.{S} Па није да пише к’о што |
но: „Пошљи луду на војску, па седи кући па плачи!" „У мал’ <hi>мене</hi> нису обријали!“ каже м |
ови, одмах ти она, рано моја, трчи кући па проба.{S} Има једну књигу пуну исписану.{S} Лепе кор |
Срећа те су сви паметнији од ње у кући па јој не даду за право, — вели гђа Перса. — Простакуша |
какав сам, да сам,... па опет се стрефи па по некој замакнем за око...{S} Ено баш у Татићевом ш |
а добре воље био, он је уживао у свирци па ма то биле и швапске арије, а кад је био зловољан, М |
час другој.{S} Младић, наравно, има очи па пробира и шацује.{S} Еле, госпоја-Персина Меланија, |
ћу боктера.{S} Брзо натуче шешир на очи па убрза поред њега, али га оштро око ча-Нићино ипак по |
{S} Баба по неки пут зевне, затвори очи па изгледа к’о да спава, али још једнако чешља и меће о |
ро, нисмо криви, — него им’о младић очи па пробир’о.{S} А она њихова да је била за нешто <pb n= |
е до Понедељника у јутру.{S} И у вароши па има неке разлике између радног и недељног дана, али |
о му га даде Аркадија и зави га у завој па метну у појас поп-Ћирин.</p> <p>— Е, је л’ готово?</ |
рске погрешке“, које се обично у свакој па и у најбољој књизи спомињу на крају (где, то јест, п |
њој мане шеширом и залази у други сокак па све цупка од милине и никога не види, или се сваком |
једноме или другоме, Аркадија црквењак па не отпочне отприлике овако:</p> <p>— Господине... мо |
ри очима, разглави вилице, заврне језик па зева као какав блазиран аристократа кога се тај свет |
рећан!{S} Како је срећан! — рече путник па се опет даде у мисли.{S} Дуго је ћутао и мислио тако |
вигар! — заврши бојтар, па натеже фићок па испи онај остатак. — А моја су страданија велика; ка |
е сећа па само суче задовољно десни брк па вели: „Ал’ и јесам био момак; ај, шта велиш?!{S} Та |
а Перса. — Дође ми понекад да га шчепам па да га треснем на сокак!</p> <p>Него и јесте чудан би |
а, — вели домаћин с врата. — тражио сам па нема...{S} Све неке мустре; мустре од кукуруза, и не |
себи... нисам нека свађалица.{S} Слушам па гутам.{S} Слушам само шта говоре за нас —</p> <p>— А |
ила на своју снаху, завадила је с мужем па долази сваку ноћ; докле је ту, све се чују издалека |
нико није, а оно ћу ја да је преокренем па од сад нек се каже: „Триста, <hi>без црквењака</hi> |
аме“! — вели поп Ћира и рукује се с њим па граби што пре на врата.</p> <p>— Фала и вама, дражај |
а ме тако салети да напослетку попустим па морам ’тела — не ’тела, да је слушам...{S} А она мор |
грмну гђа Перса и залупи врата за собом па оде у кујну к’о фурија.</p> <p>— Е, па кад баш ’хоће |
у какву каквом мужу који се бави науком па му треба да се разговара и разгали мало —</p> <p>— О |
седи за једним дугачким чамовим столом па гледа из буџака као пацов из рупе.{S} Пред њим стоји |
} Погледа га гост онако са оном кецељом па се насмеши.</p> <p>— Али Сидо... — вели поп Спира, — |
све се тресе.{S} Сви се смеју грохотом па и <hi>онај</hi>, и <hi>он</hi> се смеши, само тишије |
тови неко јело. — Стари седе пред кућом па пућкају на луле; по неки се тужи на камиш и вајка се |
ну болно гђа Перса са дигнутом варјачом па је изгледала к’о Исус Навин кад је заустављао сунце |
дном селу! вели Сока гркиња.{S} И један па нема увек посла.{S} А после и ови што су били солдат |
’о толике године, што кажу, и био један па један; и сребрна пуцад, и ћурдија с токама, и чизме, |
ући му нарочито што је постао непоуздан па неће да лаје на Жужине многобројне курмахере).</p> < |
што ноћас, а?{S} Разбио му се ваљда сан па избија!{S} Не знам само докле ће бити тако добре вољ |
а ручак, а други за други рукав и крагн па га вуче на јаузн и вечеру.{S} А младић сирома’, да с |
!...{S} Младић лепо воспитан, изображен па тражи спрам себе и свога воспитања и прилику, к’о шт |
ословију Карловачку и био у њу заљубљен па јој певао: „Ах, Венеро, ужасна богињо, Над смертнима |
к’о бајаги и он чуди па се умеш’о и он па и он гледа поиздаље и вели: „Доиста, доиста!{S} Зуб |
еђа.{S} Мало мало па се тек окрене на њ па га лепо погледа, а једнако меси живо и жустро а све |
и, видите ово, молим вас.“ — Ђакон уз’о па и он разгледа, па и он се смеје!{S} Смеје се и он, с |
одма’ да га познам.{S} А он се заплак’о па каже: „Хе, ко је оданде, одакле ја долазим, тог тешк |
"418" /> најлепше!“ И тако баба омекш’о па сад он највише ужива у мојој Јули, и већ, Бог зна ка |
а ноћ приснио њен покојни Лала. — Дош’о па стао прид мене, — приповеда Савка, — али ни налик на |
} Јула копа, а Шаца се ућутао и повукао па ћути.{S} Тишина.{S} Кају се обоје, и једно и друго; |
трема.{S} И сам тужитељ Ћира се препао па му чисто дошло да покуша да тргне тужбу и преда ства |
ће, него се дала и као задубила у посао па ради, а сва се претворила у ухо, па чека кад ће је о |
орите, — вели гђа Сида удубљена у посао па и не слушајући је баш.</p> <p>— Нећу да се фалим (је |
кин’о, а дорац му сав искрпљен, па стао па ме гледа и жалостиво маше главом.{S} А ја не могу к’ |
обро.{S} Колико је само пута лопов стао па не зна у коју ће авлију, јер чује неко хркање, али н |
хне у рог на сваком рогљу а он је остао па и даље јео и пио и страшно лармао у кујни, кад је хт |
с њим само једном у шору.{S} Он прошао па јој се јавља, али учтиво, хладно се јавља, и пролази |
ро свој благодарни телећи поглед у небо па вели: „О, Боже, овакога монарха дај да получи свака |
а века још није вид’ла тако дете здраво па грлато.. тринаест и по фунти, каже, тешко, а дере се |
език, па ни речи да рекне, него је узео па разгледао један нож који је остао ту на столу и проч |
да гајдаш у колима свира, а Пера весео па распоређује опет у глави оних зарађених двадесет сре |
— Знате како оно кажу кад се онај давио па викао: „Помози, Свети Никола!“ а Свети Отац Николај |
и пуниле и празниле.{S} Домаћин навалио па их једнако нуди, чешће поп-Ћиру с којим је мање позн |
ни онај ни дај Боже.{S} Сад је оматорио па се прозлио и полудио; па се или усићи и на крај срца |
ко по Аркадију.{S} И њега сам се сетио па путу, е, а како га се и не би’ сетио!...{S} Наспело |
днога Шацу у њему, који се журно упутио па на једаред застао.{S} Чуо је неке кораке из даљине, |
та па лупа све којешта.{S} Дође му тако па се усићи, не знаш ни за што ни крошто, па неће да из |
хлеб па му окренула леђа.{S} Мало мало па се тек окрене на њ па га лепо погледа, а једнако мес |
ескрајни рит с високом трском, још мало па ће и заћи, а Рада тера једнако своје бесне коње.{S} |
} Јуцо дете моје, иди у кујну, још мало па треба вечерати; знаш да тата воле раније да вечера.< |
њиге и најбрбљавији језици.{S} Још мало па порта остаде скоро празна.{S} У порти још осташе сам |
вас.</p> <p>— Ето видите, а оно испало па ће да буде и једно и друго.{S} Јер ја мислим, да нам |
мах и они с грана к’о мајмуни уз стабло па пред њу по два три тресну од силне услужности па зал |
, али да ми је пре тога само једно јело па одмах гужвара.{S} Нема ти ту мелшпајза кад није маст |
тиховима, сад после поноћи кад све село па и сам Нића боктер спава, кад је ноћ тако лепа, звезд |
{S} И стари учитељ диже наочари на чело па погледа боље преко пута, а стари Лекса лецедер остав |
нећу да знам!{S} Нема више ништ’; било па прошло! „Покварено пријатељство — памтим како ми је |
а!</p> <p>— Ех, манимо се тога!{S} Било па прошло!</p> <p>— Право кажеш!{S} Боже, кад прексутра |
а што је младо, то је и лепо...{S} Било па прошло! — уздахну гђа Сока.</p> <p>— Хе, госпоја, „п |
руго таман као поручено.{S} А Јули мило па је пита:{S} Има ли да кога она <pb n="361" /> воли, |
-ијују!“</l> </quote> <p>Коло се ширило па је све веће и веће.{S} Сред великог Нићиног кола, ух |
ђајем.{S} Село је два три дана говорило па се и уморило, жељно, наравно, новијих новости.{S} Зн |
ата на одмор код поп-Олује.</p> <p>— Но па како је било, како си прош’о? — запита радознали дом |
ко, како?{S} Да се није откинуло клатно па поубијало јадну дечицу?</p> <p>— Није, — виче Аркади |
Ћирина!?{S} Па га сад онај зграбио лепо па право кући с њим!{S} Ху, отровала би’ се, а држала с |
/> и Јуци.{S} Па она онда изнела решето па решета жито, а поп-Ћирини онда они не можеду да изиђ |
а шта ви мислите!? — рече Рада поносито па се узврпољио на седишту.{S} Постаде интимнији и преб |
он сам са собом.{S} За тим седне за сто па само промућка мало дивит, натегне бокал и похвали ви |
пута, а стари Лекса лецедер остави сто па приђе ближе певници, да боље чује и изближе види тог |
али који су га видели, да је млад и леп па тек свршио богословију, да му одело стоји к’о катани |
м на терету и на путу! — јада се бојтар па се примаче и испи још оно мало што је остало у фићок |
е то благо једно од жене! — рече бојтар па устаде и брзо суну себи ракије у фићок. — Ја сам овд |
да је упртила с пијаце какав пун цегер па га вуче кући.{S} Тако је мислила у себи гђа Сида па |
а лепо стоји све уз своју искусну матер па се учи и помаже јој к’о добра ћерка матери; ради по |
, а откуд сте ви то постали хаузмајстор па издајете квартире? — запита поп Спира.</p> <p>— Јест |
м, и већ, онако сви у мојој кући... вас па вас... нико вас од моји’ друкчије и не зове него „на |
учитеља да прихвати.{S} Кад пусти глас па запева, сви се окренуше левој певници, да виде ко то |
уди се кад чу неки нов непознат му глас па приђе Северним Вратима на олтару и провири кроз њих, |
и коње, нег’ му још метли уларе на врат па отишли с коњима а њега оставили к’о никог његовог; а |
ијуцне а мало чита новине, пијуцне опет па опет чита даље новине.{S} Док прочита новине и попиј |
а наби на очи свој свилен бачки шеширић па запева јасним гласом:</p> <quote> <l>„Јуло рано, та |
пији кад је једном банула у Жужину собу па затекла тамо једног курмахера Жужиног где седи, па с |
меје се, Боже, смеје, па забацила главу па све баца ноге и шора ногама по земљи, па дигла нос у |
и, кажи ми, њу видила да је узела књигу па да чита!?{S} Него та лепо стоји све уз своју искусну |
лонио на десну руку, а левом држи браду па га гледа блажено и не трепће.</p> <p>— А, шта ја каж |
к-пак-пак! дере се патак готов на свађу па чујући замуцкиваше домаћиново и мислећи да је неко о |
руге Швабе и Швабице како смешно играју па отпоче:</p> <quote> <l>„Игра Шваба и Швабица</l> <l> |
аћу за њима, а мајстори једнако свирају па их изведу чак иза вароши до велике баре или на Тису, |
воју вољу и њу су сви морали да слушају па је увек било онако како је она хтела.{S} Гђа Перса ј |
у цркву.</p> <p>Пошао свет на литургију па се све шарени сокак од лепоте.{S} Час из ове час из |
на бити тога дана, кад поп-Спиру обрију па му не буде остало на лицу ни толко од браде и бркова |
, лењштино влашка.{S} Остави ту саксију па покупи тај есцајг, па иди па спавај; а у зору да си |
Тоцилов.{S} Искривио се и испружио шију па наређује из кола нешто својима тамо у авлији.{S} А з |
ј штогођ кажете а она поцрвени до ушију па у земљу да пропадне, а већ од унтерхалтунга ни споме |
ржим пружену руку, а он мени зуб у шаку па се ту рукујемо и — <hi>измиримо!</hi></p> <p>— Измир |
n="78" /> и нови учитељ певао Херувику па чак (преко очекивања) и поп Спира говорио предику.{S |
баш га затече у кући где седи у ходнику па круни кукуруз.</p> <p>— Помоз’ Бог, Петре синко!</p> |
би од чуда, него се наслонила на мотику па гледа зачуђено око себе по дрвећу као да их призива |
ће знати оно што се каже: „Гледај мајку па шацуј ћерку!“ А баш јој се допао чим га је спазила, |
а мајсторима што имају некакву свирајку па умеју њоме да их извабе из свију кућа и амбарова, па |
па кад стане пред неку газдачку девојку па свира, а она зна ко га је послао пред њу, па само гл |
нтерхалтовала, него и свима у комшилуку па чак и баба-Тини која се још пре педесет година унтер |
како је узео једном паору плуг из руку па сам он оре, а паор Шваба диг’о руке а упро свој благ |
ој авлији...{S} А он онда дочеп’о цигљу па га ударио по глави и све му зубе избије...{S} Ено, к |
огу; кад зазвони „Достојно“ а оне стану па се прекрсте и очитају „Оченаш“ или и само „Вјерују“; |
е, господине!{S} Јуцо душо, иди у кујну па спреми црну кафу.{S} Знам да варошани радо пију.{S} |
а хтела.{S} Гђа Перса је стрепила за њу па се бојала, ако је наљуте, да не учини што од себе, ј |
ушима; по неки се окренуо у пола олтару па направио шаком као неки заклон од ува да чује боље.{ |
ве, кажем вам све од поп-Спире у олтару па до оне дечурлије што је поваздан на звонари и која с |
и одмах је скочила из кревета к прозору па кроз разређене шалукатре видела неку прилику и одмах |
било после вечере, узе лулу и дуванкесу па ће рећи попадији:</p> <p>— ’Оћемо л’ тамо преко?</p> |
ори тако из књига; а ја седим у кревету па све плачем у помрчини и кунем те проклете списатеље |
pb n="25" /> то ће сам Бог знати, шапћу па се зацене од смеја, наслоне се једна на другу, па се |
осита.</p> <p>Укућани се повукли у кућу па ретко и излазе у авлију.{S} Кујна им је сад најмилиј |
у угашену лулу у чизму, навуче кабаницу па ошину коње.</p> <p>Остаде за њима за тили час и ваша |
шили) узела, дакле, штрикерај у корпицу па полетела и заредила по кућама и сокацима.{S} Прво је |
> <pb n="59" /> <p>— Зар толицну чашицу па и њу само до пола? — протестује гђа Сида.</p> <p>— В |
жућкасто ковиље; расцветало се на сунцу па покрило и умотало сав шешир.{S} Сва деца умивена и о |
е расцветало на топлом ђурђевском сунцу па заклонило ђувегији сав шешир.</p> <p>А за младожењин |
его је твоја кожа на лицу здраво хаглих па через тога.</p> <p>— А на што ти то? — пита је Пера. |
{S} Нико јој није био наклоњен; ни отац па ни мати.{S} Обоје беху противни њеним симпатијама Ша |
чизма па је свлачи, па онда испусти бич па силази с кола и иде бестрага натраг, а ви седите у к |
p>— Ах, госпођице, овако лепа околина, (па показа на њих две,) коме да се не допадне!?</p> <p>— |
/hi> </p> <p>Знам да су многи читаоци, (па ма и не били критичари) сумљиво вртили главом кад су |
модирам, иде једна тако лепа девојчица (па је пољуби) у тако, али <hi>тако</hi> накарадним и ун |
тању је само женско оштро соколово око (па чак и кад наочари понесе!) да примети, а гђа Сида је |
најситнијих детаља све што се догодило (па и што се никад ни догодило није) у селу; и која је, |
Боже!... <hi>Штогла</hi> —</p> <p>— Па-па-па им’о штоглу.</p> <p>— Та... знам, знам... — вели, |
же!... <hi>Штогла</hi> —</p> <p>— Па-па-па им’о штоглу.</p> <p>— Та... знам, знам... — вели, су |
quote> <l>„Сиђи, Боже, с небеса,</l> <l>Па да видиш чудеса:</l> <l>Како <hi>ћифте</hi> воде кол |
“</l> <l>То изрече у Тису утече,</l> <l>Па отуда млада проговара:</l> </quote> <p>А гђа Сида ос |
>„Ти ћеш стати, па ћеш уздисати,</l> <l>Па ћеш рећи: то је моје било,</l> <l>Моје било за мном |
/l> <l>Ој, с Богом, красна душо,</l> <l>Па срећна довек буди,</l> <l>И одјек сродни груди</l> < |
<l>На воду пођу под пенџер дођу</l> <l>Па позоведу Јулу девојку:</l> <l>„Ајде на воду, Јуло де |
икад више да се врати оно старо!</p> <p>Па и зетови су им се изменили.{S} Пера је постао од учи |
тори магарац!“ вели љутито попа.</p> <p>Па тако је и вечерас радио.{S} После оних седамнаест ис |
Врло добро, тако ћемо и казати.</p> <p>Па тако и урадише.</p> <p>И поп-Спира се лепо извукао и |
уше поарати — вели Нића улазећи.</p> <p>Па и он се заједно са природом и селом променио.{S} На |
’о через твоје асне, газда-Перо.</p> <p>Па му онда тишим гласом исприповеда све што је чуо од А |
рђавим лајбом онакарађену принцезу... „Па ко ју је шио?...{S} Ко, зар она!{S} А што сте њој да |
а нико нема онаке арњеве и онаке коње. „Па не мој да срамотиш своје красне коње, па да и’ будза |
, што не чује оданде песме ни тамбуре. „Па шта је то баш тако страшно урадио? — питала се Јула |
ме солдату у Талијанску, а ономе вели: „Па ви сад немајте бриге, него напун’те још овај бокал з |
ди нема рода за мене.“ А ја га питам: „Па шта би ’тео, роде; што не седнеш?“ А он ми каже: „Ни |
олем све лепо без свађе, па јој кажем: „Па можда је то, слатка госпоја-Сидо, само случајно; вам |
рзекуторе мој?“ — пита га као Савка. — „Па, онако... кол’ко за један добар опанак“, вели јој Ни |
живи!“- — „Него?“ пита Сока гркиња. — „Па ићи ће у Беч да штудира хирургију и зубни докторат!. |
илији радо једемо кожурице с ватре.“ — „Па кол’ко да испечем кожурице, перзекуторе мој?“ — пита |
Па говорила сам, — вели Јула.</p> <p>— „Па говорила сам“ ...{S} Шта си говорила!{S} Деде, шта с |
и от’шо!</p> <p>— Па, онда...</p> <p>— Пааа, па онда... није било ништа.</p> <p>— Па, ако није |
-га-га-гарјанина!“</p> <p>— Пак-пак?{S} Пааак-пак-пак! дере се патак готов на свађу па чујући з |
. мор’о би’ багов да пушим к’о последњи павор!{S} Да сам се којом срећом погодио за пудара или |
господа, вечерамо много доцније нег ви павори... па по никад, што кажу, тако доцкан, да скоро |
следу ноћом да идеду,</l> <l>Од вашака паворски’ момака;</l> <l>Виле вуку, а пулгере туку,</l> |
Клићана!</hi> Него одфикари ти онако по паворски комад један.{S} Ко зна у ком ће сокаку ча-Нића |
не кожурица, да може да изађе један пар паворски’ опанака од ње.{S} Немој да те буни штогођ, шт |
а како да не осетим!{S} Та друго је ваш паворски а друго наш беамтерски нос!{S} А зашто нас и п |
ротно.{S} Са годинама се развиле у њему пагубне и опаке душевне особине.{S} Био је непоуздан.{S |
сиротињски дороц и газдинску кабаницу; пада једнако и прави по путу блато преко чланака.{S} Уп |
>— Ију, господин-Спиро, шта вам то сада пада на памет!{S} А ја баш сад мало час с мојим попом р |
ко се једно другом клања и приближује и пада у наручје, па к’о да се љубе.{S} Па се опет раздво |
циља по леду, па лети једно за другим и пада на леђа а ноге му полетеле у вис.{S} Али се нико н |
</hi> „Киријак <hi>Отшелник“</hi>, који пада 29. септембра, па се тога дана и не ради у том сел |
угом јаму копа, сам у <pb n="356" /> њу пада, говорила је увек моја покојна мама!</p> <p>— Ех, |
ођавола, Персида, одкуд ти та ђаволства падају на памет!{S} Баш ти то није ни намање лепо.{S} Х |
ју гушчиће који се гурају и претурују и падају на тртице око чанка с кашом.</p> <p>— А где је м |
е била слабих живаца, врло осетљива.{S} Падала је често <pb n="107" /> у несвест и била — како |
з ње.{S} И не знам како, већ тада му је падала на памет страшна мисао: каква би то велика несре |
а.{S} Грдна прашина и плева летела је и падала, благодарећи поспешном ветру, на поп-Ћирину кућу |
ав блато и кишу, (која је тако свесрдно падала као да су бар недељу дана и додолама и литијама |
и мрзост између њих расле су све више и падале сваком све више у очи.{S} Ако је, на пример, как |
детињаст поглед — све му се то допало и падало му на памет, како би то лепо било кад би свега т |
срећно!{S} Само тек... никад ми није то падало на памет!{S} Друкчије сам мислио!{S} Но, па — не |
слатка, ништ’ не знам за себе, већ фурт падам из једне несвестице у другу!{S} Али фурт, фурт, и |
о, и овде се показало!...{S} Сад ће јој падати на ум, знам добро, моје речи, ал’ шта је ’асне с |
Та шта ће мени жабац, код мене живог! — Падаће ово, господин-попо, бар још читаву недељу дана!{ |
} Лепа вода.{S} Боже кад рекоше „воде“, паде ми на памет, што кажу, <hi>опију</hi> се људи па с |
ти, — прекиде га путник, — баш та песма паде на памет.{S} Зар не знаш коју другу?</p> <p>— Па.. |
проживи, а текем дођу године!{S} Па ми паде сад и то на ум, Боже, какав је штуцер мој покојни |
ејем и ако ми и није до тога!{S} Шта ми паде <pb n="212" /> на памет.{S} Сирота Јула!{S} Баш је |
гађа метлом или портвишем, а метла јој паде на главу, а мачак се и не миче с места него се и д |
е куће удала за берберина.{S} У том јој паде на памет и Меланија и Пера и гђа Перса.</p> <pb n= |
!...{S} А добро си каз’о; откуд ти само паде на памет то?{S} А чули смо, — кажу они, — да су св |
="345" /> реко’, а Екселенција формално паде у фотељу, па се ухватио за трбу’... овај притиснуо |
ду, а неки сам, онако без ичије помоћи, падне лепо под сто.{S} Сете га се и нађу га тек онда, к |
е да се издувам! — вели јој поп-Ћира. — Падне човек, што кажу, с крушке, па се издува, а некмо |
дан Божића, ако се, то јест, стрефи, да падне у Среду или у Петак.{S} Док је лето, они хоће неш |
оара заиста никада није ни било.{S} Кад падне киша и начини се блато, положе чисмени мештани по |
арали, како и где да га наместе а да не падне странцу или госту у очи.</p> <p>И баш се о том у |
Габриела, откуд само <hi>то</hi> да ти падне на памет!{S} О жено, жено, иди до врага!{S} Да ме |
p> <p>— Али, како само, врагу, да ти то падне на памет. кад ти ниси учио никакве школе?!</p> <p |
ео да упропасти све попове који му шака падну.{S} Он се у два маха славно користио гостопримств |
а опет, као крадом од света, занихају и падну једно другом у наручја па се опет љубе. „О, о!“ ч |
иних бресквама дуранцлијама, њему одмах падну на ум Јулини румени образи); па њен миран и добро |
понесе!) да примети, а гђа Сида је била пажљива, врло хаглих и врло чисменка.</p> <p>— Проклете |
песму, али је за то опет <pb n="143" /> пажљиво до краја саслушала! — Е, баш је безобразан! — А |
гђа Сида оставила давно плетиво, па је пажљиво слуша; и трља већ очи и брижно врти главом.{S} |
Пера завија дугу косу за уши и слуша је пажљиво.) Тхе, али све је то само за прва два три магно |
ава чуда причаће једна другој и слушаће пажљиво једна другу, али ни једна ни једној неће ни реч |
ве се то дало на посао, ревносно ради и пажљиво слуша бабије приповетке.{S} А бака прича о стар |
А, дакле сте слушали.</p> <p>— О, врло пажљиво...{S} Врло, врло лепо —</p> <p>— Ја то тако поч |
ом на ручак.</p> <p>— О молим!{S} Каква пажња!{S} Здраге воље! — рече г. Пера и поклони се учти |
-Ћирина, што старија све боља, — тако и пажња и љубав супружанска била је све солиднија.{S} Али |
но друго и не дише и не трепће од силне пажње и милоште.</p> <p>Разишли су се задовољни.{S} Шац |
лако.{S} Да је г. Пера обратио довољно пажње; да је отворио очи за чисто злато а затворио уши |
.{S} Па бар да вам је одговорено равном пажњом, него —</p> <p>— Е, а зар је она сирота крива, — |
, као сваки отац, није на то ни обраћао пажњу, па није ни приметио; (чак је повео једном реч и |
споја Перса, зевајући и дижући свећу. — Паз’те, господин-Спиро, да се не саплетете на грабље!{S |
знам ја њега!...{S} Е па збогом.{S} Па паз’те на кућу.{S} Ако дође Лоренц Чифутин, кажи му, да |
кад ’хоћеш, а из града кад те пусте!{S} Пази, Ержа, полако... порцулан је, полупаће се!{S} Цело |
, немој да попушћаш, него држи срце.{S} Пази, за живу главу, да се ниси упуштао саш њим у разго |
>— „Боље, поручује ми она по Ержи, нека пази <hi>она,</hi> то јест <hi>ја</hi> да пазим, нека п |
ава сад.</p> <p>— Немај ти бриге.{S} Ти пази кујну, а мени ово остави.{S} Кол’ко сутра наћи ћу |
ким стазама, а у исто време бодрим оком пази, да ко од облапорне кућне чељади, или из комшилука |
кала се на земљу прилично непристојно. „Пази фрајле, како ђаволи!“ повикаше из других кола паор |
зи <hi>она,</hi> то јест <hi>ја</hi> да пазим, нека причува она ону њену принцезу... а то је, з |
и?</p> <p>— Е, па то још не знам.{S} Ја пазим, ал’ још нисам дозн’о.</p> <p>— Па гледај да дозн |
нећеду да платиду, а ја им не дам то, и пазим на њих к’о њихов род, и, на прилику, браним ово и |
задовољство комшиске деце.{S} И ако је пазио на себе и достојанствено се понашао, ипак је проп |
ењак један, мање...</p> <p>— Та баш сам пазио!</p> <p>— Треб’о си сам да држиш риф.{S} Лопови с |
ју и одма’ пуштајте Трезора с ланца, па пазите, да се какви вандрокаши не ушуњају у кућу.</p> < |
у је свак волео.</p> <p>— А зар тако ви пазите на кућу!{S} Ви се задиванили и узанђарали тунака |
ете погађати, нит’ отићи ди треба, нит’ пазити да не украду!{S} Обешењак један чивуцки, — љути |
празна кола и не вози никог. „А што не пазиш?“ пцују га људи. „А што се не држи љуцки!“ брани |
вабе у дрвеним кломпама са рукама испод пазува па иду један за другим у реду к’о гуске.</p> <p> |
и малер; мора да јој пукне хаљина испод пазува или на леђима.{S} Тек чујете гђа-Сиду где вели, |
!{S} Мантија само што им не прсне испод пазува, а појас никако да се скраси на трбуху него све |
д ћеш с кола! — рече па га ухвати испод пазува.</p> <pb n="409" /> <p>Рада попусти и пољуби гос |
нашем није била реткост, да се разапне пајван и да се суши веш преко сокака.{S} Псује, истина, |
преко сокака.{S} Псује, истина, свет и пајван и газду, али опет остаје све по старом; како је |
а онда, четврти пут отац вез’о уларом и пајванима иза стражњег сица за шараге, па га тако одвук |
ћ велика девојка и спевали су је већ са Пајом Кицошом.“</p> <p>Тако је негда диктирано и писано |
д, Севере, ти с’ то боље изучио, — вели пајташ другом пајташу.</p> <p>— А-јо, да бо’ме, да бо’м |
знате, имати форме то, — вели јој један пајташ.</p> <pb n="390" /> <p>— Ах, абер мајн Гот, какв |
ени, мени да бо’ме!{S} Те још какви смо пајташи и пријатељи били, и то још од кад!{S} Још од пр |
обучена газдачка момка, које су у селу „пајташима“ звали, а не знаш који је од кога стаситији и |
и мислим, да се променим сас оним мојим пајташом и колегом, оним Мићом, јербо то је његова паро |
с’ то боље изучио, — вели пајташ другом пајташу.</p> <p>— А-јо, да бо’ме, да бо’ме, — вели фрау |
е кежње кецеље и кад заџака оно његово: пак-пак?</p> <p>Поред гусака било је ту и гушчића.{S} Б |
добро, ал’ ја ипак, још не видим...{S} Пак шта онда?</p> <p>— Е, па сад каж’те ми, молим вас, |
најте, зар није к’о што кажем?</p> <p>— Пак-пак? — умеша се патак у разговор и прекиде малу пау |
га, тога Ага-га-га-гарјанина!“</p> <p>— Пак-пак?{S} Пааак-пак-пак! дере се патак готов на свађу |
ћи ће они — у тим годинама (а колико је пак година Јули, колико и Меланији, то писац никако ниј |
-гарјанина!“</p> <p>— Пак-пак?{S} Пааак-пак-пак! дере се патак готов на свађу па чујући замуцки |
жње кецеље и кад заџака оно његово: пак-пак?</p> <p>Поред гусака било је ту и гушчића.{S} Баш т |
е, зар није к’о што кажем?</p> <p>— Пак-пак? — умеша се патак у разговор и прекиде малу паузу к |
тога Ага-га-га-гарјанина!“</p> <p>— Пак-пак?{S} Пааак-пак-пак! дере се патак готов на свађу па |
јанина!“</p> <p>— Пак-пак?{S} Пааак-пак-пак! дере се патак готов на свађу па чујући замуцкиваше |
однео је ветар у друге сокаке у другу „пакију“ другога боктера.</p> </div> <pb n="257" /> <div |
ао зуб!...{S} То је све била само једна паклена обида и клевета и ништ’ више!{S} Чудим се само |
, а да је то нечија ваистину сатанска и паклена унцутарија и моја сувишна искреност према људ’м |
ош кад још није знала за ту, тако рећи, паклену, али ипак тако слатку, страст.</p> <p>Гђа Сида |
и и на крај срца је па заћути као каква пакосна свекрва; или се рашћерета па лупа све којешта.{ |
овако смејем, мислио би још да сам нека пакосна жена.{S} Сирота, сирота Јула!{S} Баш лепо наслу |
аче к’о гумаластика од земље, кол’ко је пакосна, бештија и аспида једна василијска, па поручује |
Ах, бештијо једна, гледај само како је пакосна, мора да уједе! — рече у себи гђа Сида љутита а |
<p>— Него? — Ваљда ће апотеку! — додаде пакосно гђа Перса.</p> <p>— Ах, та не, за име Бога, <fo |
доспео у чељадску собу, јер је, како је пакосно говорила гђа Перса, тако оматорио, да је поред |
Та ни му је ни дека био доктор!“ додаје пакосно.</p> <p>Обојица живе сад у варошима.{S} Шаца у |
инчика“, — једно мало, бело, нервозно и пакосно псетанце са плавом машлијом између ушију које ј |
е ђаво, што се ни ја до сад, баш к’о за пакост, баш никако да домислим: како!{S} Ја к’о мислим, |
овала, не смем рећи венула, јер, као за пакост, ма да је била заљубљена, остала је једнако (про |
/> појеле тротоар, али то је само једна пакост, јер тротоара заиста никада није ни било.{S} Кад |
о други!{S} Та није он толико ни луд ни пакостан!{S} Е, видиш ти само ње, како совјетује... к’о |
јер су једну малу искру, меховима своје пакости и мржње, распирили у ужасан пожар.{S} У њој ће |
олико ће одскакати од земље од оне њене пакости, бештија дебела, само кад види, — вели госпођа |
ће госпођа Спириница поскочити од силне пакости, и даје тањир кћерци својој, да га однесе у ком |
е држала да је то казано само онако, из пакости, да она само чује и да се једи; а сад је лепо в |
— но, та ће ме, знам, појести од једа и пакости.{S} А баш ћу гледати да се сретнем ш њоме! — Не |
док су обе попадије меховима мрзости и пакости једнако потпиривале и све више распаљивале огањ |
а у овом селу али је добротом (односно: пакошћу) Шаце брице публикована у Велико-Бечкеречком Ка |
мале и мало брадице; коса лепа, смеђа, пала на рамена онако омладински, а раздељена по среди о |
а допада —</p> <p>— Та не, ал’ верујте, пала ми на памет она песма: „У Милице дуге трепавице“.. |
о постаде невина жртва раније мржње.{S} Пала је јадница и дочекала се на земљу прилично неприст |
на лицу као да јој је највећа гусеница пала за врат, и пусти се нагло из кола па оде као опаре |
да није, срећом, баш пред самим бунаром пала у несвест. — После тога увек је следовао какав пок |
р.{S} Тако се засмејала, да је формално пала госп. Перзекутору у крило, а овај је, к’о један фи |
од лаке несвестице, у коју је мало час пала, кад је видела поп-Спиру у колима у којима ће јој |
Мој Проко, — наставља Глиша, а глава му пала од жалости на груди, — да је среће, да ти меникана |
у био боктер ни у самом Бечу око цареве палате, а камо л’ у овим кавоним селу!{S} Али, шта је т |
овај дотерао до помоћника на звонари) и пале црквене прангије.{S} Накупила се деца па чекају да |
ливају зејтин у кандило <pb n="71" /> и пале кандило и крсте се кад зазвони на вечерње и распит |
како зева и после креше оцилом у труд, пали лулу и псује Чивутина, што му је дао ситну трафику |
{S} Сваки час има он нешто да ради; час пали лулу, час га жуљи чизма па је свлачи, па онда испу |
е, знаш, ово дана кренуо на пут; онако, пало ми на памет, дошла ми воља да се мало разонодим.{S |
.{S} Шта мислите!!{S} Би л’ вам то икад пало на памет!{S} А госпоја Сида онда к’о вели: „Кад ти |
га је оне вечери Нића; и све је то сад пало на памет газда-Пери Тоцилову, кад је видео поп-Спи |
зна.{S} Али каквих страшних израза није пало приликом готовљења ајнпренсупе.{S} Изгледала је он |
фајн, — вели Иђошанин, — али је л’ вам пало на ум, шта ће бити ондакана од наши’ ушију, кад ов |
а му одговори на питање колико је данас пало у тас. <pb n="93" /> Затим је похвалио Херуфику, а |
а за тим опроба перо на нокту од левог палца па запита:</p> <p>— Шта ’оћете и коме ’оћете да п |
рата, Гавру.{S} Кад се родио, приповеда Палчика, а баба каже: „Фала Богу кад сам дочекала унука |
а да ожени. „Видећете само,“ говорио је Палчика, „ја сам малерозан човек, преживеће та све нас, |
труц да умре!“ Тако се отприлике јадао Палчика пријатељима, а баба једнако здрава, иде у цркву |
емари да склопи очи.{S} Међутим њен зет Палчика, отац малога Савице, вели да баба то само тако |
Еј, да ми је данас онај тал а ова моја памет —!</p> <p>— Е, па сад ајд’ иди!{S} Па кад га зако |
ле дође.{S} И сад ми не помаже сва моја памет и све школовање.{S} Шта му сад знам!{S} А, баш ка |
тога!{S} Шта ми паде <pb n="212" /> на памет.{S} Сирота Јула!{S} Баш је малерозна; наслутила ј |
господин-Спиро, шта вам то сада пада на памет!{S} А ја баш сад мало час с мојим попом разговара |
не знам како, већ тада му је падала на памет страшна мисао: каква би то велика несрећа била, д |
у и знала је одмах онога првога дана на памет.{S} И њоме овлада неко песничко и певачко располо |
фразама од којих су неколико туцета на памет знали, и тиме пленили ћуркасто женскиње; али који |
екиде га путник, — баш та песма паде на памет.{S} Зар не знаш коју другу?</p> <p>— Па... овај.. |
дала за берберина.{S} У том јој паде на памет и Меланија и Пера и гђа Перса.</p> <pb n="229" /> |
А добро си каз’о; откуд ти само паде на памет то?{S} А чули смо, — кажу они, — да су сви Иђошан |
, откуд само <hi>то</hi> да ти падне на памет!{S} О жено, жено, иди до врага!{S} Да ме ко чује |
ли, како само, врагу, да ти то падне на памет. кад ти ниси учио никакве школе?!</p> <p>— Хе, — |
/p> <p>— Та не, ал’ верујте, пала ми на памет она песма: „У Милице дуге трепавице“...{S} Па она |
.{S} Боже кад рекоше „воде“, паде ми на памет, што кажу, <hi>опију</hi> се људи па се потучеду; |
о дана кренуо на пут; онако, пало ми на памет, дошла ми воља да се мало разонодим.{S} Па... рек |
а. — Али ваљда ће ми успут што пасти на памет! — вели, а измакао испред попа.</p> <p>— Па шта с |
преслишава, онако стара, цео апостол на памет!{S} То је желела и молила Бога да дожави па онда |
>— Ал’, кажем ти, сто си ми пути пао на памет, а да ти докажем, да сам те се са захвалношћу сећ |
добошем“, а названа је тако не онако на памет, него што је доиста личила и на једно и на друго. |
Само тек... никад ми није то падало на памет!{S} Друкчије сам мислио!{S} Но, па — нека их...</ |
мислите!!{S} Би л’ вам то икад пало на памет!{S} А госпоја Сида онда к’о вели: „Кад ти мене се |
не вечери Нића; и све је то сад пало на памет газда-Пери Тоцилову, кад је видео поп-Спиру у сво |
ерсида, одкуд ти та ђаволства падају на памет!{S} Баш ти то није ни намање лепо.{S} Хахаха!{S} |
ед — све му се то допало и падало му на памет, како би то лепо било кад би свега тога било и ко |
љубила у тај ваш циц; говорим, а сва ми памет остала на њему!{S} Ди сте га, гнедиге, узели?{S} |
>— Та немојте ми, господин-попо, солити памет, та усољен сам ја добро, па за то тако и диваним. |
„талу“ (који да му је сад, кад има ову памет и ово искуство), прича и по некад погледа сетно к |
цки —</p> <p>— Ајд, ајд, видићу и твоју памет, — ману руком поп-Ћира досадно.</p> <p>— Ајд’ укл |
.{S} Ни реч’це...</p> <p>— А, да бо’ме; паметан младић, па к’о мисли:{S} Оно што је најскупоцје |
лутке!{S} Ту човек не уме да буде доста паметан, — <pb n="27" /> вели попадија. — Једна мука и |
ије траје, што кажу, до гроба.{S} А кад паметан човек већ хоће да век векује, а он гледа, до ду |
, а пинчика опет био је тако васпитан и паметан, да никако није хтео са земље да једе (као друг |
што је он (Доситеј), иначе тако учен и паметан човек — тако писао и говорио о српским сватовим |
тај, што је поп Спира, као сваки поп и паметан економ, волео што јефтиније да прође.{S} Лети м |
икира, нег’ и сво држаље.{S} За то буди паметан — к’о и увек што си био —, па не испушћај!{S} Т |
појас добио!{S} Има тај више среће нег’ памети — то ја само знам!</p> <p>— Долијаће!{S} Долијаћ |
плетна.{S} Им’о сам зуб, ал’ нисам им’о памети ни колико онај прави притјажатељ тога зуба!...{S |
или ђаци певају, господин попа мисли у памети или се разговара о стању и имању усопшчега, о те |
ај сан о Шаци, како јој је живо остао у памети!{S} Тек после тога сна Шаца јој је дошао много м |
{S} Писац лепо себи представља све то у памети, али му је слабо перо, слаб сав писаћи прибор, д |
Бог да јој душу ’прости, била је здраво паметна жена!) — није, вели она, к’о каква подерана штр |
S} Али што није било може да буде, веле паметни људи, а код нашега Шаце у толико лакше, што је |
ислите, нису они к’о, на прилику, једни паметни и учевни људи, обишли све, па једва у зло доба, |
шегрти према вама.</p> <p>Родитељи као паметни људи учинише се к’о и да нису ни приметили, а и |
они, — да су сви Иђошани на твоју ворму паметни!{S} А, баш ти фала!“ — И тако од ото доба, — пр |
ту кајгану.{S} Сад тек видим кол’ко су паметни били наши стари, кад су рекли: „Чувај се попа“; |
сто женскиње; али који после обично код паметнијег женскиња постану досадни, јер што су знали, |
да нуз девојку.{S} А поп Ћира, Бога ми, паметнији — па привук’о младића!{S} Јер, бо’ме, кад ко |
радим, јао, шта да радим?!{S} Ти си сад паметнији од мене!</p> <p>— Не знам ништа!{S} Од стра, |
, неће он да слуша мене, ’хоће он да је паметнији од мене.{S} Е мој Аћиме, мој Аћиме!{S} Боље д |
са поп-Ћиром.</p> <p>— Срећа те су сви паметнији од ње у кући па јој не даду за право, — вели |
и <hi>мене!</hi> Нисам старији, ал’ сам паметнији од тебе!{S} Све сам ја то, ви’ш, протер’о и п |
х до врага!{S} Ми к’о људи треба да смо паметнији.{S} Та због њих смо, што кажу, и царство наше |
оси! — вели поп Ћира. <pb n="258" /> — „Паметнији попушта“, веле наши стари.{S} Уздржао сам се, |
дај ти то ње само!</p> <p>— Кад не умеш паметнију какву да нађеш, боље немој ни певати!</p> <p> |
и упутствима односно тала и за то га је паметно било и позвати.{S} Сви пристадоше радо и кренуш |
је два пут позову; јер комшије њене не памте, да се икад пушио оџак на њеној кући ни зими а ка |
да пишу.{S} Још има старијих људи који памте добро како је тешко било написати писмо на прилик |
х ситница из ранијег непријатељства.{S} Памти све и једна и друга, и ма да се тужи на слаб вид, |
а упознати га.{S} Сахат је давнашњи.{S} Памти га госпоја Перса још дететом док је била, кад је |
>сама</hi> обријати ако ти нећеш!{S} Да памти кад се бацио на тебе!</p> <pb n="261" /> <p>— Е, |
тако штогод.{S} Ни стари брица Јефта не памти да је за четрдесет година свога бријања и ординир |
није могло ништа снаћи.{S} Бар нико не памти тако штогод.{S} Ни стари брица Јефта не памти да |
руг, господин Спира, онај што је некад, памтим добро, имао, онако, баш лепу браду?{S} Знате, об |
вид’те, слабо нешто сад свет и умире... памтим друге године... а и не рађа се к’о некад, — вели |
ема јер нема ни оних старих владика.{S} Памтим ја, Боже, у моје детињство шта се приповедало и |
ло па прошло! „Покварено пријатељство — памтим како ми је говорила увек моја покојна мама. (Бог |
брини се ти!{S} Запушићу му уста, да ће памтити док је жив кад се са мном дишпут’о.</p> <p>— А |
оћи!...{S} Ено кад се оно вук’о клипка, памтиш и ти... пре петнаест година... кад је био храм ц |
ја некад, сећам се, штимавао; а, Сидо, памтиш ли?{S} А, Бога ми, данас, данас —</p> <p>— Е, те |
.{S} Постале су и заборавне, туже се на памћење.{S} Забораве где шта оставе, па често пола саха |
к ниједну ни другу није издао ни вид ни памћење онда кад треба видети своју противницу и кад се |
ила.{S} Била је сушта благост, мека као памук, није никог грдила, па чак ни Жужу него је само с |
повратка попова с пута била је мекша од памука и мирољубива, а чим је чула, како се <pb n="366" |
я; нивочтоже бȣдетъ ктомȣ, точїю да изсыпана бȣдетъ вонъ, и попираема человѣки.“</foreign> И пр |
амо мени.{S} Та зар сам забадава била у пансионату!...{S} Та залудићу ја њега к’о Дона Игнација |
ише; јер онда би могао обући своје беле панталоне и метнути на главу свој, једини у селу сламњи |
ти је, кад узимам каде, опшити црвеном пантликом.{S} Ајд’, ирошу мој!</p> <p>— ’хоћу!{S} Све ћ |
(Мађарица наравно), па се све шарени од пантљика, кад прође сокаком, да ти је милина погледати |
изора и уживања.{S} Шарени се од силних пантљика као слободно међународно пристаниште од барјак |
и чираке и рипиде — све њихове мараме и пантљике; покупује будзашто, по четири крајцаре мараму. |
а кад се нађоше код куће, — боље да сам пањ родила него тебе!{S} Од пања би’ вид’ла бар неке ас |
боље да сам пањ родила него тебе!{S} Од пања би’ вид’ла бар неке асне,... села би’ па се одмара |
то доба је ужасно обазрив и први бега с пања и ако би касапин не знам шта дао, да га може укеба |
редомислио,“ разговарамо се: „ваљ’да је пао на теме да дође, па да се закопа у овом нашем каљав |
ло с туторима и прегледао приход што је пао на тас у коме се нашло доста крајцара, госпоја-Соси |
аја који је, Бог те пита, с које стране пао и заплео се у грање са којега је лишће давно отпало |
</p> <p>— Ал’, кажем ти, сто си ми пути пао на памет, а да ти докажем, да сам те се са захвално |
а душу, већ к’о вели:{S} Кад си ми само пао шака!{S} Па онда већ и не зна шта да иште!</p> <p>— |
ном паору плуг из руку па сам он оре, а паор Шваба диг’о руке а упро свој благодарни телећи пог |
о данас има асне од рада?{S} Нико!{S} А паор ни толико!</p> <p>— А јеси л’ бар мајстор у том по |
’ и ја кочијашио, — вели поп Спира. — А паор паора држи.</p> <p>Кад стигоше у Ченеј, свратише н |
ведна дела своја!“ — „Та јест, одговара паор.{S} Касти: ватате души места!“</p> <p>Из авлије се |
рас, не треба одлагати за јесенас, каже паор.{S} Како сте ожењени, могли би одмах —</p> <p>— А, |
а клипови к’о левча дугачки.{S} Ал’ ће паор да побесни, враг му баби!{S} И добро је, и не ваља |
да дознаш!{S} А знаш ли, онако, који би паор к’о мог’о да вози, било мене, било њега?</p> <p>— |
бумбар пролети кроз њу — чим само први паор јутрос прође крај спаваћива Ниће и викне му: „’Бро |
леслијине, нека не пуши багов к’о сваки паор, него нека пуши цигаре к’о и његов штражмештер фин |
тити.{S} Не искобеља се више тај к’о ни паор из фишкалских шака!</p> <p>— Па ваљда се сад нећем |
рекла! — рече љутито гђа-Перса. — Онај паор га већ упец’о.{S} Унцут један! — додаде у себи па |
’о да сам му ја први дош’о.{S} Обешењак паор!</p> <p>— Сви су они таки, враг им баби!...{S} Ја |
аопако!{S} К’о кера у бунару, што рек’о паор.{S} Добро те си дош’о а да је још мало потрајало, |
чинио наивно и поштено лице како то већ паор уме.</p> <p>— Па, Петре синко, је л’ то поштено од |
тог доћи.</p> <p>— Па шта каже онај <hi>паор?</hi> — запита већ мало љутито поп Ћира.</p> <p>— |
ла је да покаже свету, да се не туђи од паора, да се покаже као плебејка, па се ухватила и она |
којима се човек не може разликовати од паора.)</p> <p>Господин попа оде у цркву, да крсти, а п |
а кочијашио, — вели поп Спира. — А паор паора држи.</p> <p>Кад стигоше у Ченеј, свратише на јед |
рбу.{S} И онако је велика повика од вас паора на нас <pb n="248" /> „беамтере“!{S} Ал’ други пу |
ожењен већ?</p> <p>— Та, знате, код нас паора како је... ми не мудрујемо много к’о капуташи!... |
узеше испод руке и оставише пуну авлију паора и одоше у кућу међ ноблес где им је и место.</p> |
> Као да се тако лако вади зуб!{S} Вуку паора од јутра до подне, док му ишчупају зуб, па још с |
ме!{S} Само се погађај, јер ти бар знаш паора! вели поп Спира. — Обешењак је.{S} Кад те види да |
аже сирома’; види и сам да је запао међ паоре! — вели гђа Перса.</p> <p>— Питала га милостивна, |
годи кола.{S} Обишао је онако успут све паоре који кочијаше Био и код Пере Боцкалова, и код Про |
/hi> Та зар не знате те рацке обешењаке паоре, те дивљаке, што само то знаду!{S} А да им није < |
, јер Лекин зељов мање је лајао на босе паоре, ал’ кад види господина или само обувена човека, |
кад избегавате <hi>нас</hi>, па тражите паоре!</p> <p>Ово оволико сачуствовање дирне фрау-Габри |
ио очи кад погађаш кола; кад знаш добро паоре, гром их спалио и сас обешењацима!...{S} Та ди би |
Господин Ћира је хаглих човек, а оно је паоренда, па још немешки син!{S} Мож’те представити себ |
28" /> <p>— Шта говоре!{S} Говоре да си паоренда...{S} Да ниси ни за звонара а камо л’ за попа |
ти и омразе.</p> <p>— Шта?!{S} Зар онај паоренда и даље да буде парох ту ди си и ти?! — праска |
и — како се поп-Ћира изражавао — од тих паорендерских навика да спава лети пред кућом под комар |
дно са њиховим попадијама и ћеркама.{S} Паори су били побожни људи те држали свечаре, а попови |
прости, више од пића него од науке, — а паори су га звали шлајбер каз’ти писар, једна древна пи |
нији су је звали „сеоским телеграфом“ а паори „сеоским добошем“, а названа је тако не онако на |
>Како <hi>ћифте</hi> воде коло</l> <l>А паори у наоколо!“</l> </quote> <p>Поред Нићиног великог |
код господин-пароха, оног, оног што га паори зову: <hi>Олуја</hi>, вашег и његовог пријатеља.. |
рајберу“ (управо „шлајберу“, како су га паори називали), који је са Шацом — као што вам је већ |
, како ђаволи!“ повикаше из других кола паори кочијаши.{S} Али Габриелина кола одлетеше за оста |
осили га чак и у Темишвар неколико пута паори, кад иду на житну пијацу; а и код куће су га сви |
нам!{S} Ваљда и ти цареви побесне к’о и паори.{S} Ал’ видићете само, да ће Баћушка заокупити!.. |
кажу, једна марва.</p> <p>— Та умете ви паори, знамо ми већ вас и ваше политике! — умеша се гђа |
, да?!</p> <p>— А моја фамилија а и сви паори, уживају већ Боже, па им већ, већ све расте перје |
и крсти гђа Сока, — та то баш к’о неки паори!</p> <p>— Е, ал’ приповеда ми гђа натарошевица... |
ену Генофефу, каже, док је нису спевали паори у шору!“</p> <p>— Охо! — рече поп Ћира и диже обр |
а га хоће; њега па њега...{S} Што рекли паори: „Ил’ за њега ил’ у Тису с брега!“ а ми шта смо з |
д није доста.{S} Све они мислиду, да ми паори имамо Бог зна колико.</p> <p>— Та... кол’ко вам т |
малеру њеном, смејали би се неетикетни паори и сукали задовољно своје велике и чупаве паорске |
ко ће?! „Дрво се на дрво наслања, кажу паори, а комшиница на комшију!“</p> <p>— Пробајте само |
зе године к’о гођ мутна вода“, што кажу паори.{S} Што проживите, слатка, то вам је —</p> <p>— П |
рији!...{S} А код вас онако, што певају паори... „све по ’ладу, да га не познаду!“</p> <p>— То |
ркве, па кад се вук’о у порти клипка са паорима, па све надвук’о.{S} Јавили господину Епископу. |
но још к’о ђакон вук’о клипка и ’рв’о с паорима, место да га каштигују он добио за попа; а кад |
јза!{S} Боже, госпоја Марта, к’о да сте паоркиња, па немате пеглајз у кући — него пеглате к’о п |
емате пеглајз у кући — него пеглате к’о паоркиње на велику рољу!</p> <p>— Та... знам, ал’ опет. |
ш, молим те, а ништа ми не јавља лукава паорска бештија, — вели гђа Перса љутито. — Гледај ти, |
хтео са земље да једе (као друга његова паорска браћа) него <pb n="369" /> само из белог порцул |
гледам и слушам, како ђипа и праска она паорска бештија!</p> <p>— Боже, они сироти брже одовуд |
не да каква крупнијег повода, познајући паорска грубијанства.{S} Многа је женска била спевана с |
е, девојке само погледа и уздахне, а на паорске намигне и кресне очима тако жестоко, да му поне |
сукали задовољно своје велике и чупаве паорске бркове и у смеју би само додали: „Е, е, оно јој |
... није к’о у лето... а знаш обешењаке паорске!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Ка |
ећем им гробове засадили, а њих спевале паорске девојке: како су се волели и како једно без дру |
ти на врату паорских девојака, а цицане паорске сукње све се чисто ломе; охрабрила се и Ержа, п |
те само, како је слатка, к’о да није из паорске баште него к’о да је „цукрас“ правио.</p> <p>— |
аћин сам главом.{S} Поп-Спира је био из паорске али немешке куће, па се никако није могао одвик |
још неке хорнодле и пчиоде, енђебуле и паорске девојке запеваше кроз сузе ону тужну песму:</p> |
ет живео срећно и цареви синови узимали паорске ћери.{S} А млађа је женскадија пита: је су ли и |
би’ знала!{S} Јао наопако!{S} Ако виде паорски мушкарци ’хоће, ђаволи, још да ме спевају!{S} А |
аоци, у којој се спомињу неки пулгери и паорски момци, и неке виле и неко дрекање, а за коју се |
Јуф, само кад помислиш...{S} Па још они паорски мушкарци чим видиду а они спеваду шором.{S} О, |
о онај Аркадијин замотуљак. — „Обешењак паорски“, мислио је поп Ћира, „мене вози за десет а њег |
дили.{S} Поп Спира је инзултир’о, онако паорски, господин-Ћиру.{S} Ударио га.</p> <p>— Ударио!{ |
а и сватови на силним колима и с многим паорским момцима на коњима.{S} Као ветар пролете улицом |
у другом шору и шта тек радите с другим паорским ћурковима, кад сте таке арамије пред господин- |
цвеклу?!{S} Он блед, а она с оним њеним паорским руменим образима — па тек оно њено паорско име |
у и да га прати очима.{S} Наравно да то паорским момцима није било право, и да су вребали прили |
под комарником и својим ужасним немешко-паорским хркањем, спасао често и себе и још бар пет шес |
ао на себе не малу мрзост и опасност од паорских момака.</p> <p>Недељом се пре подне смео слобо |
абље хуланера Рушњака и дукати на врату паорских девојака, а цицане паорске сукње све се чисто |
ка; оно је појање и пјеније, а ово наше паорско је певање!...{S} А... је л’ те, дуго вам време |
ским руменим образима — па тек оно њено паорско име!{S} Јуца, фрајла Јуца.{S} Баш је она нека Ј |
малог, ухватило се још једно треће опет паорско.{S} У њега увукоше и неке Швабе из другог краја |
же као плебејка, па се ухватила и она у паорско коло које је играло и подвикивало у авлији.{S} |
све на путу.</p> <p>— Видиш, обешењака паорског, како све зна.{S} Тако и јесте; шта знаш! — ве |
“</l> </quote> <p>Поред Нићиног великог паорског кола, и у њему оног ћифтанског малог, ухватило |
ге и мили им живот.{S} Као оно по некој паорској баби што треба сваког дана извесна мера ракије |
ве скини салашару једном <pb n="284" /> паорском, све, све!{S} Нек’ иде свет на њега к’о на чуд |
е, а она пева кол’ко је грло доноси ону паорску песму: „Пусти Боже све громове твоје, па <hi>по |
доброга цара Јозефа како је узео једном паору плуг из руку па сам он оре, а паор Шваба диг’о ру |
!...{S} Мисли он, ја сам му она са шора паоруша...{S} Отиш’о је! — рече гласно.</p> <p>— Хе, хе |
Ержа, — воле ли „покенес“ —</p> <p>— О паоруша једна!{S} И она зна шта је „покенес“!</p> <p>— |
екарски калфа —</p> <p>— Какав „калфа“, паорушо једна! — <pb n="68" /> дрекну гђа Перса. — Не з |
етурати по њима.</p> <p>— А шта сте ми, папа, купили; да нисте што заборавили?</p> <p>— Дакле, |
и пут издржати.{S} Чекај —</p> <p>— Уф, папа, <foreign xml:lang="de-Cyrl">ум готес вилен</forei |
а поп-Спиру у колима у којима ће јој се папа возити.</p> <p>— Ајд у име Божје! — вели Пера Тоци |
>.{S} А Меланија је родитеље звала: <hi>папа</hi> и <hi>мама</hi>, имала је своју вољу и њу су |
огу да умирим. „Јух, каже, да није само папи унангенем што гођ пасирало.“ А ја кажем: „Није, ни |
селу доста, боме, и оволико.{S} А то је папина омиљена песма, јербо зна она и модерн песме, је |
башури, па засвирала и запевала омиљену папину песму: „Сјајни мјесец иза горе“, па тако нису ни |
ни екзекуције, ни трукованих новаца од папира, ни аренде, ни перзекутора, — него је свет живео |
S} Ја сам мали зуб завио у велико парче папира, а они су завили велики зуб у мало парче папира! |
а они су завили велики зуб у мало парче папира!{S} Е, ко, ђаво, да позна!...{S} Ето у томе је с |
изушћене против католичког бискупа, за паповања каквог Инокентија или Урбана, — госпођа Перса |
ребра</p> <p>— Хој, хој!{S} То је бо’ме папрено, Петре синко!{S} А у јесен?</p> <p>— Па к’о и у |
и бардак сирћета и грдно стакло киселих паприка и прекјучерање земичке и читаву четврт сланине, |
та али укусна јела; каква пилећа чорба, паприкаш са ноклицама и једна српска гужвара — па више |
том или лице кецељом.</p> <p>— Извол’те паприкаша, ако вам се допада; извадите још једаред, — н |
шна седела у кујни и пробадала виљушком паприке спремајући их за зиму.</p> </div> <pb n="239" / |
тири васеленска патријарка и петога рим-папу, па ништ’ не треба да се плашиш, Ћиро, кад знаш да |
ије могао да се курталише својих старих папуча.) За то су сад и најдуже младенци о њему разгова |
иш више босе ноге, ни кратке рукаве, ни папучица, ни цицаних сукњица; све се то, и мушко и женс |
ревету и гледала расејано и замишљено у папучице своје.{S} Дошао јој Шаца много милији.{S} Није |
а оно, Ђуко, иди па скини из оџака који пар кобасица, па их метни на ватру за нашег Нићу...{S} |
опови се дигли већ.{S} И тако је за тај пар одложена била ерупција гнева гђа-Сидина.</p> </div> |
Пера пристане, — вели гђа Сида, а у тај пар дошла јој гђа Перса сва зелена.</p> <p>— О, колико |
ина слушкиња, која је стајала баш у тај пар на вратима и пратила својим лојаним очима Лацка киш |
остане кожурица, да може да изађе један пар паворски’ опанака од ње.{S} Немој да те буни штогођ |
чим узме Меланију, а баш ће бити красан пар, и чим се запопи.{S} Да шта ви мислите!{S} Оде брад |
ирјепа књагињо!“ Ах, какав би то красан пар био да се узму!{S} Он леп висок, а она лепа и мало |
нредно добар, па се пуши и иде пријатна пара и мирис од њега устима домаћице и она осећа и на ц |
јом је повезала главу.</p> <p>— Е, лепа парада! <hi>Вас</hi> треба да је срам, <pb n="146" /> а |
да су ме какви мушкарци!...{S} Но, лепа парада!</p> <p>— Бо’ме!{S} Какви су обешењаци, — било б |
а гђом Соком гркињом — која је оставила парадајз на Ефики и наредила јој где да је потражи ако |
!?</p> <p>— Та задрж’о ме овај проклети парадајз код куће, и баш сам данас нашла да га кувам!.. |
је секла и спремала да покрива флаше од парадајза, који је баш тога дана кувала и за зиму спрем |
им старе рукавице, да покривам флаше од парадајза.{S} Све саме балске рукавице, од Бог те пита |
ова?</p> <p>— Право каже обешењак један параснички!{S} Ах, Аркадија, ти си ми све то направио!. |
лекарију, пошто је покојној стрини дао парастос а тетка-Макру преселио код таста.{S} Негована |
м вас даље, само даље —</p> <p>— А, да, пардон, пардон!...{S} Дакле, до тог доба су се и којека |
ље, само даље —</p> <p>— А, да, пардон, пардон!...{S} Дакле, до тог доба су се и којекако слага |
никако да чујем —</p> <p>— Ах, пардон, пардон, милостива!{S} Наљутила сам се... жао ми сироте |
gn>! — клања се гђа Габриела. — Пардон, пардон, ако сам вас штагод узнемирила... к’о и увек, и |
е и тако даље све по рангу.</p> <p>— О, пардон, извините!{S} Нека, нека, ручајте ви само, — вел |
разговара и разгали мало —</p> <p>— О, пардон, — прекиде Пера и скочи са столице. — Та ово се |
’ ја још никако да чујем —</p> <p>— Ах, пардон, пардон, милостива!{S} Наљутила сам се... жао ми |
м? — пита Пера.</p> <p>— Ју, слат — ... пардон... господин Перо, овако вас молимо, — рече и скл |
т</foreign>! — клања се гђа Габриела. — Пардон, пардон, ако сам вас штагод узнемирила... к’о и |
ану ни Шваба машиниста који се разуме у парним ветрењачама што веју жито по спахилуцима, него д |
!?{S} Па ето и господин су, на прилику, парок к’о и ви што сте, па ди би ја њега метнуо до мене |
и виче Пера Тоцилов, — зове те господин парок.</p> <p>— Ајде, донеси штогођ Пери, — вели поп Сп |
едни учени људи к’о на прилику господин парок, можете се уверити, да није никаква варанција, је |
’ друкчије и не зове него „наш господин-парок“ —</p> <p>— Па, кол’ко дакле тражиш?</p> <p>— Па |
ам те ја научио.{S} Знаш, оба господина парока су управо у мојој боктерској парокији, па... зна |
е перјаре и грошићаре, а ја бар господу пароке возим!{S} Него боље ви седајте, да мање киснемо |
колегом, оним Мићом, јербо то је његова парокија, његов кварт, — па да <pb n="173" /> ви’ш онда |
узеће, веле, од поп-Спире толико сокака парокијана, кол’ко поп-Ћири зуба у глави фали.</p> <p>Ш |
чку форинту!{S} Та сети се само шта нас парокијане кошта само оно једно њи’ово „Господи помилуј |
ина парока су управо у мојој боктерској парокији, па... знаш... нисам рад да се зна.</p> <p>У т |
стра баба!{S} А штета што није у мојој „парокији“!{S} Па через тога баш и мислим, да се промени |
да и овај сад да добије за то Сомборску парокију, шта ли?{S} Чујеш, Ћиро... и бркове доле!{S} И |
а кочијашим, а они се узимаду а господа пароси они венчаваду...{S} Е, па тако; свак има своје ј |
Зар је то лепо, да се ми као комшије и пароси тако мрзимо?!{S} Зар сам му ја крив, или моје де |
грешни мирјани у парохијама, него чак и пароси, мрзе.</hi> </p> <p>Ах, јесени, јесени!{S} Како |
одужи гласно:</p> <p>— Мило ми је...{S} Парох Спиридон овдашњи...{S} Е, наравно!{S} Могу мислит |
а и архиепископима.</p> <p>— ...{S}А да парох пароха тужи и тужака епископу, — наставља домаћин |
а?!{S} Зар онај паоренда и даље да буде парох ту ди си и ти?! — праска гђа Перса шетајући по со |
по примеру иноверних попова; или да се парох с парохом на саблазан стада свога свађа — но тога |
о што рекосте, а после, ако Бог да, као парох пастир богобојажљивим овцама.{S} Постепено, само |
љно Габриела. — Код господина <hi>Ћире, пароха,</hi> знам да им данас није до ручка —</p> <p>— |
кола с арњевима, сад баш кад оба г. г. пароха <hi>морају</hi> да путују.</p> <p>— Даклем сад, |
ажемо на завршетку ове Главе, да су оба пароха отишла ка Његовом Преосвештенству; Задржала се т |
вића и девице Меланије ћери поштованога пароха Кирила Николајевича био је и прошао.{S} Били су |
ло прилике, похвалио је доброга пастира пароха Спиру, а видљив доказ и знак тога његова задовољ |
и у себи вечеру и конак код гостољубног пароха ченејског поп-Олује названог.{S} У њој је врхуна |
парохијанску и пљачку својих сопствених пароха; да му кажу како то није ни најмање депо, како т |
ити има више старих епископа, ни старих пароха, ни старих парохијана, ни старих учитеља —</p> < |
хиепископима.</p> <p>— ...{S}А да парох пароха тужи и тужака епископу, — наставља домаћин, — и |
нда морате ноћити у Ченеју код господин-пароха, оног, оног што га паори зову: <hi>Олуја</hi>, в |
, то што сам отоич чула за нашу господу парохе.</p> <p>— Од кога, слатка?</p> <p>— Та од гђа на |
док су живи!{S} Гледам баш нашу господу парохе, поп-Ћиру и поп-Спиру само; тхе, а шта ћете!...{ |
и ви да седите скрштених руку.{S} Добра парохија је — Боже ме прости кад већ морам да је с тим |
/> па дочекам да се упразни каква добра парохија —</p> <p>— Е, знате, кад би само могли добити |
роши било му је добро.{S} Била је добра парохија за попа, али се није допадало попадији.{S} Мел |
зговарали су се о својим стварима.{S} О парохијама, о венчању, крштавању и сахрањивању; о еписк |
, што се људи, не само грешни мирјани у парохијама, него чак и пароси, мрзе.</hi> </p> <p>Ах, ј |
тин!“ И као год што је тражио да је код парохијана тога дана свачега изобиља, тако је и он на д |
х епископа, ни старих пароха, ни старих парохијана, ни старих учитеља —</p> <p>— А, баш сте ми |
е боље.{S} Хе, ми се старамо и штедимо, парохијани не жале него дају.{S} Кад смо ми, то јест, ј |
укчије и владике и попови, а друкчије и парохијани!{S} То је био један гром, формалан гром за с |
време доста што-шта изменило, и село и парохијани, и попови и попадије, и зетови и ћери им.</p |
</p> <p>Место је било велико, а побожни парохијани тако имућни, да су комотно могли не два, нег |
и о том како је данас.</p> <p>— Па како парохијани, домаћине, како; је л’ к’о у старо доба?</p> |
рке из једнога села у Банату, у коме су парохијани били тако побожни, да су бадава млели својим |
копу, — наставља домаћин, — и да то још парохијани знају!...{S} Таман посла!{S} Не знаш, ко про |
а да послуже као пример осталом стаду и парохијанима.</p> <p>Живели су, као што рекох, врло леп |
о плеву греха и злих навика међу својим парохијанима...{S} И тек за тим прелази на сукоб који ј |
ао и што би се замерило и самим простим парохијанима кад ураде</hi> </p> <p>Ово неколико дана, |
је, да неко <pb n="309" /> има распру с парохијанима; ил’ да је пушио пред светом; ил’ да се ве |
он се и повезе на њима, јер који би то парохијанин био који би своме пароху одрекао кола!{S} А |
добро било да му пребаци ту неискреност парохијанску и пљачку својих сопствених пароха; да му к |
то јест, ја и господин Кирило, дошли на парохије, било је, Бога ми, свакојако.{S} По четир таса |
да се ожене њима.{S} Лепе оне, а лепе и парохије, — узеше се и не покајаше се нигда.</p> <p>Од |
одужи разговор о девојци, о младожењи и парохији; хоће л’ остати у селу или ће тражити какву ва |
н Спира бити обријан к’о два пут два, а парохију ће добити господин Пера чим узме Меланију, а б |
ан из љубави.{S} У оглашеном стечају за парохију било је много других услова, а за овај су чули |
шњег црквењака Аркадије, знао је, да ће парохију добити само <pb n="13" /> они, који се буду хт |
ао закопана, и он је морао тражити нову парохију и добио ју је у В**.{S} Сад је, хвала Богу, и |
дашњи господин Пера, добије поп-Спирину парохију!...{S} Сад како је то требало да буде, — то ва |
би само могли добити какву добру, масну парохију; као на прилику ево ова што је у нашем селу.{S |
окак.{S} Прођоше и њега и, стадоше пред парохову кућу још за вида.</p> <p>Пред попином кућом пу |
дин Кирило, он је, ето на примјер, узео парохову кћер, кћер предшественика свога, и онда, кад ј |
еру иноверних попова; или да се парох с парохом на саблазан стада свога свађа — но тога би’ вол |
плашите с вашим татом... овај, господин-парохом... и шаровом, у мојој рођеној башћи?!</p> <p>— |
оји би то парохијанин био који би своме пароху одрекао кола!{S} Али сад у Новембру месецу слабо |
езиденције Т* позив и једноме и другоме пароху.{S} Тамо су разгледали тужбу и узели је у поступ |
"> <note xml:id="SRP18941_N1"> <hi>Тиса-парт</hi> т. ј. обала Тисе, управо онај крај вароши што |
или још боље „Александар доктор“, добра партија за њену Јулу.</p> <p>Одмах сутра дан се два пут |
, што се Јули измакла така лепа и добра партија?</p> <p>— Ал’ молим вас, слатка, — опомиње је г |
ном реч и то пред Јулом о једној доброј партији која јој се јавља), али гђа Сида, као свака мат |
акле, он себе сматрао за бољу прилику и партију једној свештеничкој кћери, каква је Јула била, |
и неке нахт-музике, к’о да смо на „Тиса-парту“<ref target="#SRP18941_N1" />тако ми је изгледало |
иртшафта, а за то им је попадија оцекла парче леба и дозволила им да се попну и натресу себи ду |
ра, — и тучак од неког малог авана, — и парче потковице и пола „штогла“, — и опет му ништа оне |
гране.{S} Тек на неком видиш врану или парче репа од дечијег змаја који је, Бог те пита, с кој |
треба ни Неце Муцкалова језик!{S} А ово парче сланине ћу за ујутру да оставим, — вели Нића и ме |
едни!{S} Ја сам мали зуб завио у велико парче папира, а они су завили велики зуб у мало парче п |
жеш.</p> <p>— Немој само много, кицошко парче! — <pb n="250" /> додаје Нића. — Открој ти, онако |
пира, а они су завили велики зуб у мало парче папира!{S} Е, ко, ђаво, да позна!...{S} Ето у том |
додаје Нића. — Открој ти, онако, једно парченце, кол’ко, кад остане кожурица, да може да изађе |
попин шаров, један грдан глават и чупав пас са чупавим и пуним чичака репом који је издалека, к |
ак један!</p> <p>У том заурла поп-Ћирин пас не трпећи као и сви у његовом роду музику.</p> <p>— |
ва била фалишна, јер био је љут баш к’о пас, што рекли.{S} Кад опази странца а он стаде тако ст |
ор дуж целог шора и замењује се лавежом паса и концертом жаба из свију јендека испред кућа.</p> |
рдаш...{S} За то си ти сад и дотер’о до паса!...</p> <p>— Ал’ и јесам био ирош, ао, дука му! — |
до штруфли.{S} Треба да су, што кажу, „пасент“ чизме и дебели фланерски обојци, па да се човек |
енес“!... <pb n="392" /> То не знаду, а пасија им је да се прдаче сас ноблесом!</p> <p>— Е, па |
крсти се гђа Перса. — Каква је то само пасија, тумарати тако брез нужде по блату!{S} Е, ово ти |
и називала то „лудим рацким обичајем и пасијом“) и на њену несрећу села је баш у она кола, кој |
ачвани! — Што ти људи имају ту проклету пасију да украду коње од Банаћанина. — то је једно чудо |
сретније матере што им ћерке нису тако пасиониране за науку и за читање, па кажем у себи: „Бож |
/p> <p>— Не, не!{S} Вид’ли сте да ми је пасир’о онај малер, — рече Габриела и удари у плач, — п |
је дигођ у другој кући... или на сокаку пасир’о...{S} Ди би од срамоте, да су ме какви мушкарци |
дни сватови, а да вам какав гођ ђаво не пасира!{S} Не мож’те да живите без малера! — вели Цвечк |
не би то био први случај, да њеној Јули пасира тако што.{S} Увек се њој таки неки ђаво морао де |
Ју, убио је Бог; како <hi>то</hi> да ми пасира! — па стаде и погледа доле и виде да је сасвим т |
посла имам, онда ми <pb n="209" /> баш пасира какав малер.{S} Изволите, само до ујутру.</p> <p |
же, да није само папи унангенем што гођ пасирало.“ А ја кажем: „Није, није, рано, добар је Бог! |
!{S} Друга би се, да јој је тако штогођ пасирало, сва умацурала од плача.</p> <p>— Ја идем код |
никад отимала, па јој је доста често и пасирало.{S} Само је госпоја Сида никад није уштинила з |
ела, — тек од оних сватова кад ми је то пасирало.{S} Још пре, још много пре, гнедиге.{S} А зар |
, јер њему тако што није никад у животу пасирало, премда је он један обешењак односно женских.{ |
смејала к’о луда, кад је њој (Габриели) пасирао тај малер.{S} Тако се засмејала, да је формално |
ш вам фала!{S} Срећа те ми је тај малер пасирао пред вашом а не пред каквом другом кућом!{S} То |
де лити грозне сузе. — А то може свакој пасирати кад хити за послом! — заврши сва уплакана.</p> |
очију. <hi>Мени</hi> то већ не би могло пасирати.</p> <p>— Е не би ти могло!{S} Кад ’хоће да ук |
им, молим!{S} И вама, и свакоме може то пасирати —</p> <p>— Јест, кад би фрау-Цвечкенмајер била |
о своју беамтерску душицу, кад је овако пасја ноћ напољу.</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу, Нићо! ’хоћу, р |
му и кабаницу и дороц.</p> <p>— Ала да пасје ноћи, тане му госино! — вели Нића. — Таман за лоп |
здраво леп господин младожења, и да ће пасовати једно за друго таман као поручено.{S} А Јули м |
су му дин-душмани његови украли најпре пасош, па ће после и коња, па за то га, вели, и продаје |
мора да пуши трафику, нити му ико тражи пасош кад продаје коње.{S} То је Иђошко право одондак.“ |
ли и на ћуприји и свуд, и не мора имати пасош кад купује барут за чворке и зечеве, и не мора да |
месаром да је продавани коњ његов, а да пасоша нема за то, што су му дин-душмани његови украли |
еђу собом ради Г. Епископа и ради своје пастве, али и то не иде онако срдачно као некад, него о |
ту да се издваја од своје, поверене му пастве, него седи као станац камен или као кула светиља |
м гајећи и усађујући у срца поверене му пастве разне добродетељи.{S} Спомиње колико је њих „суп |
"81" /> својски ради.{S} Ако сам пастир пастви, а оно треба да сам к’о што треба пастир —</p> < |
је смо, па није лепо да се свађамо пред паством, и ваљда ће престати већ једном, кажем.{S} Е, а |
и Аркадија. — Али ваљда ће ми успут што пасти на памет! — вели, а измакао испред попа.</p> <p>— |
астви, а оно треба да сам к’о што треба пастир —</p> <p>— Свакојако, свакојако...{S} Кажем вам |
по казати.{S} За сада као учитељ ђацима пастир јарића к’о што рекосте, а после, ако Бог да, као |
<pb n="81" /> својски ради.{S} Ако сам пастир пастви, а оно треба да сам к’о што треба пастир |
вога. — Знате како стоји тамо:{S} Добар пастир не сме на себе ни да мисли, него куд овце, однос |
редом све не хтевши, ваљада, као добар пастир ни ту да се издваја од своје, поверене му пастве |
и он.{S} А знате, и ја сам у неку руку пастир, хехе, — смеши се, — чувам поверено ми стадо мла |
рекосте, а после, ако Бог да, као парох пастир богобојажљивим овцама.{S} Постепено, само постеп |
после било прилике, похвалио је доброга пастира пароха Спиру, а видљив доказ и знак тога његова |
сиуму</title>, <title>Аделајиду Алписку пастирку</title> и <title>Геновеву</title>.{S} Завуче с |
кад не би учинили према свом патеру или пастору.{S} Али као да се предомислише и платише без и |
економне обзире.{S} Попа наредио да се патак закоље, а попадија одлаже смрт једнако: „Јао мене |
што кажем?</p> <p>— Пак-пак? — умеша се патак у разговор и прекиде малу паузу која постаде посл |
<p>— Пак-пак?{S} Пааак-пак-пак! дере се патак готов на свађу па чујући замуцкиваше домаћиново и |
и лопов мачак, и млади гушчићи и стари патак, и попина ћерка и учитељева посета; другим речима |
шао у пословицу у селу: „Лола к’о попин патак!“ рекли би обично за извикана човека.{S} А то је |
дугачка ко торањ а он мали и снизак к’о патак.{S} Па још кад се узму испод руке изгледа она жен |
наравно, да га је јако заболело то, што патак ни најмање не води рачуна о кући у којој је.{S} Т |
ем, морам другога наћи, па опет мора ту патак да буде!“ — „Ма кога, само њега моје очи више да |
е!{S} Праве мормонске фамилије! — А тек патака и пачића шта је било!{S} И све је то био пород, |
о њих.{S} Увек је под њим било брбљавих патака и пачића и друге живине а на њему дечурлије која |
n="379" /> егзаменима па сада к’о неки патвариста практицира код неког фишкала.{S} По мало пра |
чајне сремачке шљивовице, како оно каже патер Иноценц кад искапи, а, Сидо?- „<foreign xml:lang= |
де забленут и скамењен.{S} Да је ћосави патер-Иноценц из Темишвара пустио браду и бркове и метн |
иноверци никад не би учинили према свом патеру или пастору.{S} Али као да се предомислише и пла |
ца једног красног али и врло похотљивог патка.{S} Та га је мана тако компромитовала, да је већ |
би попадија, — а куд би био виршафт без патка.{S} А ако овог закољем, морам другога наћи, па оп |
кућевног, чије је: га-га! увек наљутило патка).{S} А поп Спири дође напослетку смешно, одоброво |
ји видиш дању само брбљаве и прождрљиве патке, убрљаних кљунова како се, вечито гладне, устумар |
тано гуркала и џакала живина а нарочито патке и пачићи, а онај стари већ олупани валов био је п |
д те коже је направила и припасала лепо патку кожну кецељу, па сад изгледа у њој као какав пинт |
ма како иду уз високу двокатницу к’о по патосу, па том приликом споменули и о Глиши, који је би |
да ћеш тамо наћи сва четири васеленска патријарка и петога рим-папу, па ништ’ не треба да се п |
ватно, да је запамтило и Сеобу Срба под Патријархом Чарнојевићем; јер се приповедало за њ, да ј |
чешља и меће очешљано перје на једну а патрљице на другу гомилу.</p> <p>А девојке и младе комш |
их неумитних врачева Кузмана и Дамјана, патрона гђа-Сидине фамилије, и још неколико, тако да је |
е горе и пред иконом Св. Ђурђа кућевног патрона поп-Спириног и пред иконом Светих неумитних вра |
/p> <p>Јула ћути и ради даље.{S} Кратка пауза.</p> <p>— Фрајла-Јулијана, — започе опет Шаца, — |
таки им је и мачак.</p> <p>Настаде мала пауза.</p> <p>— Јуцо... јеси л’ још на пенџеру?</p> <p> |
еше јаузновати.{S} Настаде једна повећа пауза.{S} Сви се дали на посао.{S} Чује се само сркање |
и већ поодавно настала потпуна тишина и пауза у друштву, да се његово тиктакање није чуло, — то |
ецком“.</p> <p>Док се гости намештали и пауза трајала, уђе Ержа са послужавником на коме беху п |
!{S} Срам вас било!</p> <p>Настаде опет пауза.{S} Јула копа, а Шаца се ућутао и повукао па ћути |
Сад ћу звати маму.</p> <p>Настаде опет пауза.{S} Јула продужи копање, а љута јако, па пребацуј |
долазили.</p> <p>Фрајла Јула је могла у паузама да живи, али их фрајла Меланија није трпела и з |
} Отпоче „јаузн“ и разговор опет као да паузе није ни било.{S} И опет је ишло лепо и код попова |
бједној“ а после те песме и једне мале паузе, зачу се из поп-Спирине баште — као кад певница п |
ити очи, настаде зевање и насташе чешће паузе.{S} Изумире разговор дуж целог шора и замењује се |
па опет пију.{S} Али већ настају помало паузе.{S} И кад је говор почео сустајати, а очи се крпи |
мислила у себи гђа Сида па прекиде сама паузу.</p> <p>— А ми баш јуче разговарамо, ја и мој суп |
меша се патак у разговор и прекиде малу паузу која постаде после госпоја-Сидиног питања.{S} Пог |
скоро лепа и шарена слика та, као танка паучина што се продере кад бумбар пролети кроз њу — чим |
уд у даљини; на петој с рукама у муфу и пахуљицама снега; на шестој с лалом и зумбулом у руци; |
у шпајзу, па пошао да види, да се није пацов ухватио у гвожђа па цичи — кад ал’ оно седи његов |
некуд из комшинског амбара један велики пацов, па начинио чудо и покор по шпајзу и изгриз’о и ч |
милостива госпоја и моли вас, један нам пацов направио велику штету по шпајзу, изгриз’о милости |
м чамовим столом па гледа из буџака као пацов из рупе.{S} Пред њим стоји један фићок ракије.{S} |
трчкарати, он је само себе склањао.{S} Пацова се бојао а мишеви опет изгледа да је багателисао |
. Пера му је препоручио неки лек против пацова.{S} Показивао му неке празне плацеве опет црквен |
испричао историју једног маторог кусог пацова коме је пре толико година реп одсечен кад је кас |
кад се он каприцира да ухвати миша или пацова, у стању је да заборави и на јело и на пиће и да |
ховог мачка, он је већ чувен мајстор за пацове.{S} Ајд, иди сад.{S} Стој!{S} Ти ћеш то заборави |
ала лепу кирију и ако се касапи туже на пацове.{S} Том приликом му је испричао историју једног |
за вароши до велике баре или на Тису, а пацови све један преко другог па к’о људи скачу у бару |
ућа и амбарова, па их изведу за собом а пацови трче к’о на даћу за њима, а мајстори једнако сви |
S} По њему су се слободно могли не само пацови него и мишеви до миле воље шетати и трчкарати, о |
ница и василица правила; о скакавцима и пацовима и о Талијанима мајсторима што имају некакву св |
хватао се у коштац и са самим касапским пацовима који су већ познати као врло дрски.</p> <p>По |
ве мормонске фамилије! — А тек патака и пачића шта је било!{S} И све је то био пород, породица |
Увек је под њим било брбљавих патака и пачића и друге живине а на њему дечурлије која се части |
кала и џакала живина а нарочито патке и пачићи, а онај стари већ олупани валов био је привезан |
<p>— Ко?{S} Је л’ ја?{S} А како не би’ пев’о, кад гођ ми је срце весело!{S} И певам и појим, г |
р, и нико је више не пева као некад.{S} Пева Јула:</p> <quote> <l>Пошла Јуца у Бечеј код ујца,< |
довно случај код њега — тера свакога да пева песму: „А а а, драги брате комшија, ако ’хоћеш вес |
i>, — шану јој друга, — а млада мора да пева, па и да нема гласа а камо л’ када га има к’о ти!{ |
хоће да пева.{S} Па што он сам ’хоће да пева, ајде-де; него што тера и онога кога вози, да и он |
т.{S} Чим је мало ђорнут, а он ’хоће да пева.{S} Па што он сам ’хоће да пева, ајде-де; него што |
коју Јула пева уз гитар.</p> <p>А Јула пева ону красну Бачку романсу, која се некад радо и мно |
p>Гђа Сида слуша; слуша песму коју Јула пева уз гитар.</p> <p>А Јула пева ону красну Бачку рома |
аги да почисти сокак испред куће, а она пева кол’ко је грло доноси ону паорску песму: „Пусти Бо |
апурила плевећи башту, и да је чује кад пева.{S} Тако данас, тако сутра, еле, он се некако тако |
јер, напослетку, а за што момак и да не пева у својој башти уз своју тамбуру!!{S} Данас се већ |
красна старија ствар, и нико је више не пева као некад.{S} Пева Јула:</p> <quote> <l>Пошла Јуца |
е!“ Њему мило што зна, да то сигурно не пева госпоја Сида попадија, а њој опет тако исто, што ј |
утерују у лаж, и веле, да она најлепше пева од свију њих.</p> <p>— Певај, лудо, кад ти стари с |
Рада бичем онако из свога расположења и пева мислећи на своју Јулу неку песму коју заглушује то |
о што тера и онога кога вози, да и онај пева, па ако овај неће, а он одма’ скида левчу, па тера |
баште, само зелена жабица се чује, како пева са једног не знам ког дрвета, и голубови како гучу |
наравно, само један поп.{S} Иде па мало пева он, мало црквењак, а мало ђаци, тако наизменце.{S} |
ошки пошу, да има лепе брчиће и да лепо пева!{S} С нестрпљењем су га очекивали и старији и млађ |
е окренуше левој певници, да виде ко то пева?{S} И стари учитељ диже наочари на чело па погледа |
дашњи си ти човек!{S} Биће на ворму што пева Гига Бачванин свирац:{S} Седам дера, четрнајст шва |
..{S} Има то да кочијаши, на прилику, и певаду; ал’ то је и спрам путника.{S} Јербо ви сте, што |
певање! — храбри је отац. — Ајд певај, певај, Јуло.</p> <p>А Јула се још једнако устеже, али к |
на најлепше пева од свију њих.</p> <p>— Певај, лудо, кад ти стари сват заповеда!...{S} Еј, пуст |
имо?</p> <p>— А да бо’ме.{S} За то ајд’ певај... разгали ме; нешто сам ти суморан и деран!{S} А |
p>— Е, то је видиш, лепо од тебе!{S} Па певај онда...</p> <p>— А, ’оћете л’ неку од они’ иза пе |
плакати, — шали се стари сват, — а сад певај!</p> <p>— Ех, зар ми опет не знамо какво је млади |
младино певање! — храбри је отац. — Ајд певај, певај, Јуло.</p> <p>А Јула се још једнако устеже |
једна лепота слушати жабе, кад почну да певају.{S} Поједине певаче већ познаје сав комшилук по |
з одаје се чује сватовска песма, што је певају девојке, кад невесту чешљају; чује се песма:</p> |
не би било по вољи?!{S} А зар попови не певају к’о и други људи?{S} А зар ја не певам у цркви?. |
ин и поп-Ћира, па се наизменце куцају и певају Псалме све лепше од лепшега, и пију у здравље го |
с њим, а домаћи чешљају перје, кикоћу и певају.</p> <p>— Нисам ти дош’о баш через јела и пића, |
ако наизменце.{S} Док црквењак или ђаци певају, господин попа мисли у памети или се разговара о |
у и старији!...{S} А код вас онако, што певају паори... „све по ’ладу, да га не познаду!“</p> < |
te> <p>Ту прекиде Јула опет, јер кад је певајући ову строфу погледала на своју маму, видела је |
ли њене, и песме које је најрадије тада певала, и књиге које је читала — све је то показивало, |
пусто, што нисам ја на твоме месту, та певала би’ и да пустосват жели, — а камо л’ кад стари с |
како да кажеш, онако обична. — Јула је певала најрадије: „Ничи, ничи, крине бели,“ а Меланија |
о, али је доиста лепо певала.{S} Док је певала гледала је једнако преда се, између строфа се ти |
p>И ту хтеде да заврши Јула, јер док је певала сва је чисто горела од стида а око <pb n="394" / |
чку романсу, која се некад радо и много певала а која је сад давно већ заборављена у нас као и |
јој је мало дрхтао, али је доиста лепо певала.{S} Док је певала гледала је једнако преда се, и |
шио.{S} Његова садашња жена је ту песму певала к’о девојка у једном друштву; она је имала диван |
’тела?{S} Ако ти се не допада та песма, певали смо ми онда и другојаче!</p> <p>— Та марим ја за |
<p>— Па песма, мамо... из Бачке песма, певали су је одономад Бачки рисари!</p> <p>— Та знам, з |
гли сте шта сте хтели певати —</p> <p>— Певали смо ми и ову, — дира је поп Спира па запева:</p> |
курјуке, кад је она била девојка, па је певали по шору тамо с неким који је давно умро (пре но |
био Пери Тоцилову.{S} И док су они тамо певали и кикотали чешљајући перје, дотле је Нића исприп |
рму морало бити, јер што би то баш њему певали, кад прође, ону данас већ јако раширену и познат |
певају к’о и други људи?{S} А зар ја не певам у цркви?...{S} Ми, ви’ш, певамо, или управо појим |
пев’о, кад гођ ми је срце весело!{S} И певам и појим, господин-попо.{S} Та пој’о сам ја и <hi> |
ар ја не певам у цркви?...{S} Ми, ви’ш, певамо, или управо појимо Недељом вама, а ви онда ваљ’д |
диван глас а песма била нова, дотле не певана и не чувена у друштву, па је све очарала песма а |
како допадало.{S} Најпре је разумела из певаних песама Јулино расположење.{S} За то је оштро мо |
здаде.{S} Свати је разрешавају од даљег певања јер је и њих све растужила.{S} И не би краја хва |
вели Јула. — Зар је мени до песме и до певања! — рече и убриса нос шпицем од мараме којом јој |
појање и пјеније, а ово наше паорско је певање!...{S} А... је л’ те, дуго вам време кад ћутимо? |
, зар ми опет не знамо какво је младино певање! — храбри је отац. — Ајд певај, певај, Јуло.</p> |
ерње ни вратио у њега.{S} Био је очаран певањем. „Сушти херувимски глас!“ изразио се кад је иза |
буру неке „мирјанске“ песме, каже да је певао: „Вино пије Дојчин Петар“, и „Катице прехвална, с |
Циганин му је пред зору свирао а он је певао из дешперата ту песмицу, која је гласила:</p> <qu |
година, диван глас.</p> <p>— Ето то је певао, — вели поп Ћириница. — Нема ту никаквих других з |
у Карловачку и био у њу заљубљен па јој певао: „Ах, Венеро, ужасна богињо, Над смертнима свирје |
ао Апостол, <pb n="78" /> и нови учитељ певао Херувику па чак (преко очекивања) и поп Спира гов |
ад му много смета старост.{S} Док је он певао, учитељ се представио црквењаку Аркадији, на што |
квих других заслуга, <pb n="15" /> него певао пред Његовом Екселенцијом неке песме, оне, знате, |
м не оде.{S} Орестија, који је ванредно певао и китио и дизао обрве при појању чак и на теме, р |
о, јер стари учитељ је некада врло лепо певао али сад му много смета старост.{S} Док је он пева |
о што је једанпут у једном ужем друштву певао пред Његовим Преосвештенством и Екселенцијом Госп |
вац, шљивовицу.{S} Колико је пута уз њу певао јој онај свима богословима тако добро познати тро |
онда ваљ’да треба радњим даном нама да певате!{S} А, је л’тако? — пита путник смешећи се.</p> |
.. овај... ајд’ баш онако штогођ што ви певате...{S} Ил’ ајд’ баш ону што ти волеш и највише пе |
е он данас као гост и <hi>Херувику</hi> певати, па су и гомиле света све чешће бивале.{S} Чим ј |
се гђа Сида, — могли сте шта сте хтели певати —</p> <p>— Певали смо ми и ову, — дира је поп Сп |
паметнију какву да нађеш, боље немој ни певати!</p> <p>— Нећу, слатка мамо! — вели Јула. — Зар |
жабе, кад почну да певају.{S} Поједине певаче већ познаје сав комшилук по гласу.{S} Тако, на п |
а је све очарала песма а њега и песма и певачица.{S} Сви гости сад навалише да она продужи и за |
ију страна; хвалише и песму и песника и певачицу.</p> <p>Стари сват је сада приповедао куму нај |
памет.{S} И њоме овлада неко песничко и певачко расположење па је једнако у себи декламовала ту |
н и деран!{S} А ја те нисам ни запит’о: певаш ли ти?</p> <p>— Ко?{S} Је л’ ја?{S} А како не би’ |
> <p>— Та знам, знам; ал’ откуд нађе да певаш баш <hi>њу</hi>?</p> <p>— Па још од вас сам је, с |
Ил’ ајд’ баш ону што ти волеш и највише певаш...{S} Ајд’ баш ту!</p> <p>— А кад баш зактевате, |
зачу се из поп-Спирине баште — као кад певница певници одговара — и друга строфа оне песме кој |
</p> <p>— А, ’оћете л’ неку од они’ иза певнице, ил’ ћете неку, онако, с рогља... онако, што ми |
из поп-Спирине баште — као кад певница певници одговара — и друга строфа оне песме коју је Шац |
Лекса лецедер остави сто па приђе ближе певници, да боље чује и изближе види тога „слаткогласно |
и глас па запева, сви се окренуше левој певници, да виде ко то пева?{S} И стари учитељ диже нао |
дне одахну мало душом — па се упутио за певницу и то за ону коју је држао Аркадија црквењак, а |
је држао Аркадија црквењак, а другу је певницу држао стари учитељ с ким се Аркадија натпевао и |
/> Орестију ковача, да држи ону његову певницу, док он часком не оде.{S} Орестија, који је ван |
јача, па седи у башти и оштри бријаче а певуца кроз зубе.{S} Доносио је понекад и тамбуру; па к |
ажу, „на ларму“, па би се шетао по селу певуцао „Седам шори седам дика моји’“ и погледом унесре |
ли свега тога не би.{S} Зато стаде сама певуцати тихо кроз зубе неку песму а нешто јој се стегл |
моја је кућа на сокаку“.{S} Па једнако певуши те стихове, а никако да их се отресе; они је и ж |
еби декламовала ту песму или полугласно певушила ону познату: „Прођи, луче, кад те срце вуче; п |
листавао Песмарицу, читао многе песме и певушио их, па и сам дошао у поетско расположење, и спе |
реко’, у ову Недељу да венчаду.{S} Ето, пегла за сватове.{S} Спрема се, јадница, па радосна, па |
р и уздахну — што кажу:</p> <quote> <l>„Пеглај ми се, сукњо шлингована,</l> <l>„У Недељу бић —< |
— рече бирташица изненађена, и оставља пеглајз у чуду. — Још <hi>он</hi> пробира!</p> <p>— ... |
а Марта, к’о да сте паоркиња, па немате пеглајз у кући — него пеглате к’о паоркиње на велику ро |
тате?!{S} Па <hi>штогла;</hi> штогла од пеглајза!{S} Боже, госпоја Марта, к’о да сте паоркиња, |
па не би било никакво ни чудо да полете пеглајзи и шпорерти!...{S} Ал’ људи, па још попови!{S} |
д сам ја то већ рекла! — вели бирташица пеглајући једнако.</p> <p>— Та што ме и тај Бог већ не |
ега и разговара се с бирташицом која је пеглала неке шлинговане сукње у биртији. <pb n="292" /> |
...{S} А узеће ову овде, што је сад ту пеглала, па изишла тамо, — продужи бојтар и показа ками |
јала добра жеравица за „штогл“ којим се пеглале фрајла-Јулине беле сукњице са шлингерајем, и го |
знам ни ди ми је глава од силна посла и пеглања сукања.</p> <p>— Ехе, — заустави се бојтар и уз |
и не ваљаш! — вели бирташица и наставља пеглање.</p> <p>— Е, све ја не ваљам; никад ја не ваљам |
оркиња, па немате пеглајз у кући — него пеглате к’о паоркиње на велику рољу!</p> <p>— Та... зна |
о међу комшиском децом као какав невешт педагог.{S} Врло су га често секирала <pb n="51" /> дец |
то си их уз’о, — запита га мерећи их: — Педаљ и три прста дужине, пет ширине.{S} Добро је.{S} А |
клонила је из албума све мушкарце испод педесет година; и хуланерски, и инфантериски, и артелир |
луку па чак и баба-Тини која се још пре педесет година унтерхалтовала.{S} Шетња је давно била п |
и</hi> кад је пијем.{S} Ваљда има у њој педесет гради, па да изгорем!{S} Ја нећу само прид туђи |
="114" /> за вашу љубов за собом једног пединтера! — вели гђа Сида и метну руке на трбух.</p> < |
спуштала се полако и слагала мирно два педља дебело а на јесен ће од ње једно славно блато да |
запећка па до мале унуке са курјуком од педља, дугачким као мишији реп — све се то дало на поса |
образ, а Иву, који је јаузновао хлеба с пекмезом, пољуби у потиљак.</p> <p>— Ај’те, децо, с кол |
девојку!!{S} Ето, кажите сами!</p> <p>А Пела се замисли па ћути; и њој изгледа да је то доиста |
кола и у њима један млад човек.{S} Баба Пела која је седела пред кућом и подштрикавала неке чар |
велика!{S} А какав то фелер има? — пита Пела зачуђена.</p> <p>— Та зар је један, слатка.{S} Не |
</p> <p>— Ју, а који попови?! — трже се Пела мајсторица.</p> <p>— Па попови,... ови... наши.</p |
почнем!</p> <p>— Ју, рођена, — чуди се Пела, а ко би то рек’о?!</p> <p>— Ето, прво, не зна нем |
драге воље!{S} Извол’те унутра, — рече Пела и пођоше обе.</p> <p>— Јуф! — дрекну гђа Габриела |
та зубима.</p> <p>— Прошћавајте, — вели Пела кабаничарка, — мој Лека већ три недеље како је по |
Мило, отерај зељова под амбар, — викну Пела шегрту, — знаш да не трпи капуташе и обувене људе. |
злице.{S} Одмах за њом крену се и снаш’-Пела па зареди по комшилуку.{S} Она није ни улазила у к |
ка несретна девојка која босиљак сеје а пелен јој ниче.{S} Кад је Јула отишла, да намешта креве |
вице која вели: „Ја босиљак сијем, мени пелен ниче“.</hi> </p> <p>Попови су остали још пола дан |
, а кад га мрзим, онда му не треба гори пелен!</p> <p>— Па за Бога, Персо; тридесет скоро годин |
Ево вам... — рече и предаде их хитајући Пели. — Ју, несретна Габриела, та ти како си почела, ак |
чујем!</p> <p>— Е, а сад збогом, снаш’-Пело.{S} Журим се!{S} Збогом!{S} Збогом! — рече па се п |
ра —</p> <pb n="217" /> <p>— Јуф, снаш’-Пело, немојте ми ни спомињати.{S} Боље у земљу да сам п |
ђавола!{S} И ви то, Боже, слатка снаш’-Пело, одма’ тако верујете?!{S} То је само тако изнето, |
о, мог малера нема нигди, слатка снаш’-Пело!</p> <p>— Убио их Бог.</p> <p>— Само молим ни речи |
већем послу!{S} Молим вас, слатка снаш’-Пело, — немам кад сад да се тоалетирам кад имам ето дру |
ао од дерта и од једне тешке жалости за Пелом, — забашурује Нића и оглушује се према Ракилином |
и сокак.{S} На авлијским вратима затече Пелу Леке кабаничара жену, нешто љуту где грди шегрте.< |
о твој?</p> <p>— Хе, шта ћеш!?{S} Другу Пелу не могу лако наћи! — вели Нића мало и тужно. — Од |
е вармеђе: ил’ нек је узме, ил’ ђеду је пелшубовати у Лугош одакле је и дошла, —</p> <p>— А так |
а и не могу допасти, а поучава је један Пемак (кинстлер у тим пословима), један млад, блед плав |
а Бога ми ју је и заслужио.{S} Сад је у пензији.{S} Заплакао се кад су му саопштили и ако је иш |
одина Тривуна који је одавно већ био за пензију и ишчекивао је, а Бога ми ју је и заслужио.{S} |
веде чилаше.</p> <p>За то при поласку у пензију, мислим да не ће бити лепшег венца признања, сп |
конабио младе голубчиће као какав стари пензионер.{S} С тога је сав комшилук био против њега и |
горело чак и пред прекрасним Јосифом и Пентефријевицом и ако су они чак из Старога <pb n="333" |
Завета, како се отима похотљиве госпоје Пентефринице и како бега, шмокљан један, кроз прозор, а |
лавије!{S} А он код Владике каже, да је Пентикостар само зато, што је то већа књига па к’о вели |
стар, па то му је већ прва лаж.{S} Није Пентикостар, него Часловац, мали Часловац!{S} И то још |
само то; што је казао, да сам употребио Пентикостар, па то му је већ прва лаж.{S} Није Пентикос |
ако ујарости бацио на мене оним дебелим Пентикостаром — оним са оним дебелим корицама — и тако |
- Та тужио ме да сам се послужио <title>Пентикостаром</title>, па он ост’о без зуба... а оно ни |
ограничени, не смеју да се хрву, да се пентрају на дрво и једу дуд, не смеју да се јуре и шора |
е на воду пођу,</l> <l>На воду пођу под пенџер дођу</l> <l>Па позоведу Јулу девојку:</l> <l>„Ај |
<l>А моје је оно луче,</l> <l>Што кроз пенџер гуче“!</l> </quote> <p>То беше као неки одговор |
>— Па ви сте ми казали, да отворим мало пенџер!</p> <p>— О часни те, дете!{S} Па што га ниси од |
в мачак дош’о ту под <pb n="168" /> наш пенџер, па све ларма!{S} Тако је брезобразан —</p> <p>— |
пауза.</p> <p>— Јуцо... јеси л’ још на пенџеру?</p> <p>— Јесам, мамо!</p> <p>— Отвори мало те |
азила за оризонат, Меланија се све више пењала.{S} Знала је око Пере тако вешто и умиљато да се |
је грдила гђа Сида, али он се ипак није пењао уз мердевине.</p> <p>— А... је си л’ што смислио? |
ишчезнут и!{S} Нестаће их као дима или пепела од трафике, кад га ча-Нића духне са луле; продер |
рифуна који је носио до чланака дугачак пепељаст капут на струк и прслук са два реда дугмади и |
ђермова и на крајње куће које се онако пепељасте разазнавале из лаке летње јутарње магле и јут |
ут! — поздрављају га његови, гђа Перса, Пера, па и сама Меланија, која се опоравила од лаке нес |
ула за то, па је усхићена говорила: „О, Пера је направио терно, хауптрефер је направио сас нашо |
па доста ми је удовлетворенија!{S} Ето, Пера је испросио нашу Меланију; кроз неколико недеља ће |
знам шта дао, да га може укебати.{S} Г. Пера му је препоручио неки лек против пацова.{S} Покази |
кућани; шта попадије и ћерке им, шта г. Пера и Шаца?{S} Запитаћете радознали читаоци.</p> <p>Г. |
аша прва дужност, велим ја! — додаде г. Пера.</p> <p>— Та, но, но!{S} Све је то лепо, — вели по |
та, — а могао је врло лако.{S} Да је г. Пера обратио довољно пажње; да је отворио очи за чисто |
и полако, и допао јој се.{S} И да је г. Пера само имао вешто око, да разазна чисто злато од лаж |
се поп Спира, (а знао је добро да је г. Пера нежењен).</p> <p>— Не, још нисам изабрао себи сапу |
једнога дана напао Јулу, што јој је г. Пера донео обећану књигу <title>Преодницу</title>.{S} Ш |
пира и поп Ћира разговарали седео је г. Пера као на иглама између две лепотице.{S} Господин Пер |
-Перино на конштрукцију.{S} Волео је г. Пера, <pb n="61" /> као сваки богословац, шљивовицу.{S} |
ет!</p> <p>— Па и двадесет! — додаје г. Пера смешећи се.</p> <p>— Та да, да, што кажете и дваде |
="85" /> <p>— Благодарим, — клања се г. Пера. — Изредна, чрезвичајна чорба!</p> <p>— Е, то је Ј |
ела чорбу и ставила је на сто, то се г. Пера остави прегледања слика по дувару.</p> <p>— Извол’ |
Каква пажња!{S} Здраге воље! — рече г. Пера и поклони се учтиво.</p> <p>— Дакле извол’те, да с |
заборавио сам да вас запитам! — рече г. Пера.</p> <p>— Па имам тако тридесет акова.{S} Ни једно |
ива... љубим руку, госпођице, — рече г. Пера и мајку пољуби у руку а ћерци се учтиво поклони.</ |
им молим!{S} Свугде је добро, — рече г. Пера а чисто се стресе кад се сети свога господства и б |
unit="subSection" /> <p>У том дође и г. Пера у село и зби се оно што је читаоцима већ из ранији |
ли би гастгеберај отворити! — извали г. Пера, и кад рече а он се тек онда трже и поцрвене, виде |
>— О, колико ласкаво за мене, — вели г. Пера; — располажите, молим, са мном како вам је воља.</ |
се у уво претворио слушајући, — вели г. Пера.</p> <p>— О молим, молим... ви ме прецењујете, — в |
ого у вину, али вас уверавам, — вели г. Пера, — да овако што још нисам пио.{S} Овако нисам!</p> |
<p>— Е, сад моје је да чекам, — вели г. Пера, — а остало је, што кажу, у Божијој руци!</p> <p>— |
ања.</p> <p>— О молим, молим, — вели г. Пера и окрену кашику на страну гђе Сиде.</p> <p>— А не, |
лите на то?</p> <p>— Изредно, — вели г. Пера и гледа с изразом дивљења по домаћима и пуца полак |
ко је осећао <pb n="224" /> и мислио г. Пера до овога несретног случаја.{S} Али сада као частан |
х —</p> <p>— А, извин’те, — упаде му г. Пера у реч, — још нисам, још нисам —</p> <p>— Шта, још |
ћ Марко!{S} Коштајте га само!</p> <p>Г. Пера узе и попи пола чаше, а поп Спира се наслонио на д |
Запитаћете радознали читаоци.</p> <p>Г. Пера се одмах други трећи дан по доласку у село нашао у |
ашику на г.{S}-Перину страну.</p> <p>Г. Пера извади у тањир и поче јести.{S} Чорба је била пиле |
ужи и досадан пут.{S} Киша престала.{S} Пера Тоцилов је потерао мало боље коње, који су се у ча |
стадоше.{S} Поп Спира и Пера сиђоше.{S} Пера покри коње ћебетом, а после их испреже па уђе с по |
его су се све више и више заплетали.{S} Пера је редовно сваки дан долазио поп-Ћиринима а тек је |
p> <p>Па и зетови су им се изменили.{S} Пера је постао од учитеља ђакон а од ђакона поп; а Шаца |
b n="112" /> додиривала образ Перин.{S} Пера је претурао листове албума, гледао и питао, а Мела |
о му брига допушта, дремуца по мало.{S} Пера бадри коње, кара их, спомиње им оног Мартоношанина |
ишчезе једаред за свагда из срца му.{S} Пера обори очи. — Ах, и те велике школе!</p> <p>— Јесте |
раскомотите се.</p> <p>Улазе у кућу.{S} Пера чисти точкове и псује блато и пут, Глиша уводи коњ |
<p>— Не знам кога да погодим! ’хоће л’ Пера Боцкалов?</p> <p>— Ман’те га врагу!— одвраћа га Ар |
ја извађа свој монограм на салветама, а Пера седи па чита што или им приповеда што из свог ђачк |
весело као да гајдаш у колима свира, а Пера весео па распоређује опет у глави оних зарађених д |
тино вози.“ — Тако мисле оба попа.{S} А Пера Тоцилов пуши и преко камиша се разговара с коњима. |
шима.{S} Шаца у <hi>Б**</hi> у Бачкој а Пера у <hi>В**</hi> у Банату.</p> <p>Пери је то већ дру |
аа, један по један! — рече у себи газда Пера Тоцилов и намигну ђаволасто испод шешира.</p> <p>Ј |
сто испод шешира.</p> <p>Јер исти газда Пера није нико други него добро познати нам синоћни Пер |
ет на путу.{S} Остаде му још сало газда Пера.</p> <p>Поп Спира уђе унутра у кућу газда-Пере и б |
и, и продаје сад јевтиније.</p> <p>Тера Пера Тоцилов преко вашаришта, па и њему дошло тешко; се |
n="328" /> <p>Кола пођоше.</p> <p>Тера Пера Тоцилов по путу, који се мало оцедио, лете коњи ве |
ћа!</p> <p>— А ви извесно знате? — пита Пера а гледа у земљу. — Па што ме не научите?</p> <p>— |
<p>— Хоћете л’ да вам баш кажем? — пита Пера.</p> <p>— Ју, слат — ... пардон... господин Перо, |
опет комендија била, молим лепо? — пита Пера Тоцилов, а начинио наивно и поштено лице како то в |
’Оћемо л’ мало да се одморимо? — запита Пера који је нерадо пролазио поред чарде к’о поред турс |
ли мало —</p> <p>— О, пардон, — прекиде Пера и скочи са столице. — Та ово се већ сви разишли!{S |
</p> <p>— Та-а-а, оно, знате... — отеже Пера и почеша се, — видите и сами какав је белај напољу |
</p> <p>— А каква калабалука? — пита је Пера.</p> <p>— Та, ето... нисмо имали другога посла! — |
у.</p> <p>— А ди ти је човек? — пита је Пера Тоцилов.</p> <p>— Очо јуче у Темишвар послом, госп |
ога.</p> <p>— А на што ти то? — пита је Пера.</p> <p>— Ех, немој ми се мешати у наше послове! — |
ише у њу.{S} А и шта ће у чарди, кад је Пера поткрепио добро и себе и своје коње код попа, па м |
} Извол’те, питајте друге људе, које је Пера Тоцилов возио, па питајте и’ јесу л’ другог кочија |
улопана, пред поп-Ћирином кућом док је Пера Тоцилов пунио лулу и кресао оцилом и псовао и труд |
забаве; разгледам албум, — извињује се Пера који се већ почео знојити по челу и око себе помал |
веће ту као млада ђаконовица, јер ће се Пера одмах после <pb n="373" /> свадбе зађаконити.{S} М |
аришта, па и њему дошло тешко; сетио се Пера прошлог вашара и једног вранца, за кога се ценкао, |
што видим, радо бавите читањем! — рече Пера прелиставајући ону књигу.</p> <p>— О, ја сам, веру |
ог вам добро дао, господин-попо! — рече Пера и скочи са столице, остави брзо лулу из уста у јед |
p>— С драге воље!{S} Љубим руку! — рече Пера и пољуби је у руку и оде.</p> <p>Али ни сутра дан |
се, госпођице, ја ћу већ то сам, — рече Пера и узе књигу и стаде је разгледати.{S} Беше то нека |
утра вас чекамо.</p> <p>— Добро, — рече Пера. — Дакле... љубим руку, милостива, — рече и пољуби |
сутра.{S} Клањам се, госпођице! — виче Пера.</p> <p>— Службеница!{S} Баш ми је жао.{S} Ал’ сут |
о ко.</p> <p>— О бирташу, — лупа и виче Пера Тоцилов, — зове те господин парок.</p> <p>— Ајде, |
ђе Ержа и јавља, да је сто постављен, и Пера се клања, а Меланија га не пушта а поручује: „Кажи |
извесно...</p> <p>Изађоше и Меланија и Пера, а из кујне се мало после чу једно „јуф!“</p> <p>— |
S} У том јој паде на памет и Меланија и Пера и гђа Перса.</p> <pb n="229" /> <p>— Нема од тог н |
ло.</p> <p>Кола стадоше.{S} Поп Спира и Пера сиђоше.{S} Пера покри коње ћебетом, а после их исп |
ја му одговори пријатним стиском руке и Пера сав сретан изађе праћен гђом Сидом и Меланијом.</p |
кања, пристаде напослетку.{S} Попусти и Пера и погодише се за десет сребра.</p> <p>— Добро! — в |
о и ту.</p> <p>Често одлазе у тазбину и Пера и Шаца, а и тазбина иде њима у походе, али се Шаци |
p> <p>— Ако нисам и нећу! — рече у себи Пера Тоцилов, а после додаде гласно: — Четрнајст, госпо |
страсне читатељке, — умеша се обазриви Пера обратив се Меланији, — могу вас послужити заиста л |
колима лепи арњеви а под арњевима седи Пера Тоцилов.{S} Искривио се и испружио шију па наређуј |
нако к’о што га је Бог створио?! — вели Пера.</p> <p>— Е, ал’ ја ’хоћу да сам <hi>теби</hi> и б |
чања.</p> <p>— И треба, и треба! — вели Пера Тоцилов једући. — Људи су, треба да се венчаду; ни |
кола ал’ нема арњева, милостива! — вели Пера Тоцилов. — Та гледајте само какво је то време!{S} |
</p> <p>— Ах, божанствена песма! — вели Пера и тера прстима своју бујну косу на више.</p> <p>— |
озити.</p> <p>— Ајд у име Божје! — вели Пера Тоцилов и стаде тек сад пунити лулу.</p> <p>— Тако |
и.</p> <p>— Ракије, ракије мало! — вели Пера. — Биће баш добро на ову ’ладноћу.</p> <p>— Одма’, |
е као мито.{S} Ајде, гуцни мало! — вели Пера Тоцилов и пружи му пун бокал вина.</p> <p>— Та... |
.</p> <p>— Та... оно, милостива, — вели Пера, — ви сте у праву али само донекле.{S} Ви ту мисли |
је доиста симпатична девојчица, — вели Пера коме се учини нешто празна соба по одласку Јуле. — |
Сида.</p> <p>— О, с драге воље, — вели Пера.</p> <p>— Ако су на немецки написане, — вели гђа П |
ћи ћу ја већ одмах после вечере, — вели Пера.</p> <p>— Е па добро, ал’ извесно...</p> <p>Изађош |
те велике школе!</p> <p>— Јесте, — вели Пера. — Омилитике, Догматике, ех —</p> <pb n="120" /> < |
pb n="95" /> <p>— Но, госпођице, — вели Пера који се мало вештачки ослободио попивши две наиска |
— На моју часну реч, верујте ми, — вели Пера, — и да сам их до сада хвалио, од данас би’ морао |
на!</p> <p>— Лако је сравњавати, — вели Пера, — кад је већ тако.</p> <p>— Питај, Јуло, господин |
!!</p> <p>— Да, да, имате право, — вели Пера, па наставља даље. — Ви ту мислите на оне романе г |
, молим... како би’ ја то желео, — вели Пера. — Ја ћу, дакле, бити тако слободан.</p> <p>— Биће |
ребало почешће да имате гостију, — вели Пера.</p> <p>— Па ето, кад би на пример били тако сретн |
авњавати са госпођицама на селу, — вели Пера коме се одрешио језик. — Или управо: варошке су пр |
багрема на багрем.{S} Прену се из мисли Пера Тоцилов, задену угашену лулу у чизму, навуче кабан |
ко други него добро познати нам синоћни Пера Тоцилов коме је Нића боктер дошао и код њега се до |
и док их онај пети иза врата, <hi>стари Пера</hi> из <hi>Старога села Кера</hi>, забавља својим |
— Можемо, господин-попо, — рече и скочи Пера и викну бирташицу која уђе.</p> <p>— Је л’ какав п |
име Бога, да узмем?{S} А какав је онај Пера Тоцилов?{S} Шта велиш, да шега узмеш?</p> <p>— Па |
аже.{S} А томе је помало био крив и сам Пера Тоцилов, који као да се заклео да упропасти све по |
е учи један региментс-аудитор.{S} А њен Пера је и почасни члан неке тамошње официрске касине.{S |
<p>— Ал’ молим —</p> <p>— Еле, господин Пера се заљуби до ушију у фрајла-Меланију, па је сваки |
та не стари, него нови учитељ, господин Пера —</p> <p>— А, он!...{S} Не мора —</p> <p>— Може, ј |
ге воље!{S} Само ако, то јест, господин Пера пристане, — вели гђа Сида, а у тај пар дошла јој г |
иглама између две лепотице.{S} Господин Пера није био од оних многих салонских лутака и глупака |
што се све то тако догодило, а господин Пера је тако лепо неколико пута погледао, а она се тако |
Узми ону са канабета, да седне господин Пера.</p> <p>И доиста било је неколико књига тако отвор |
кад се шета фрајла Меланија и господин Пера, па госпоја Сида протолковала то тако, к’о да је т |
бити ларме по сокаку.{S} Ето и господин Пера се од ото доба формално одбио од нас, па га нема, |
в будући зет, то јест, садашњи господин Пера, добије поп-Спирину парохију!...{S} Сад како је то |
пут два, а парохију ће добити господин Пера чим узме Меланију, а баш ће бити красан пар, и чим |
воле, супа је на столу.</p> <p>Господин Пера је одмах повадио нафоре из чисте танке џепне марам |
адарка</hi>, а, Нићо? — пита га домаћин Пера Тоцилов с кревеца.</p> <p>— Ама не волем ти ништа, |
ата и опомињу укућане.</p> <p>Све је то Пера Тоцилов сада прошао и оставио иза себе, па терао с |
то време пронађе се из разговора, да су Пера Тоцилов <pb n="307" /> и црквењак и неки род, или |
то по мени; та бољи ми жабац не треба! (Пера Тоцилов је некад секао дрва у некој спахијској шум |
е красно дете, добро дете, љупко дете. (Пера завија дугу косу за уши и слуша је пажљиво.) Тхе, |
, мани ме —</p> <p>— А мора ли господин-Пера узети баш поп-Ћирину Меланију, кад је добио за учи |
ици ни живе душе.</p> <pb n="291" /> <p>Пера Тоцилов тера коње и разговара се с њима, јер оба п |
све купити за покој душе њезине.</p> <p>Пера с Меланијом већ давно није био у том месту.{S} Оти |
господин-Перина доласка.{S} Долазак г. Пере није изменио битно ништа, — а могао је врло лако.{ |
и гурну брзо на другу столицу баш до г. Пере, тако да је овоме сада с десне стране била Јула а |
ама и досеткама свуда омиљенога старога Пере из Старога села Кера.</p> <p>И позна јесен име сво |
, а све полако трља руку о руку, као да пере руке од нечега, па вели:</p> <p>— Хе.. та.. да дођ |
кретао у амт, отворила се широм капија Пере Тоцилова, а на капију изађоше кола и коњи; на коли |
ици, — је си л’ ти непријатељ господ’на Пере?</p> <p>— Нисам... а за што би’ била! — вели Јула |
/p> <p>— Па због младожење... господина Пере.</p> <p>— Па ми у овом сокаку чули да је то сас Ју |
све због оног младића, младог господина Пере, што је сад учитељ овде.{S} Наравно и са свим прир |
а у кући на удају... па через господина Пере учитеља.</p> <p>— Та знам, знам... ал’ тек... к’о |
успут све паоре који кочијаше Био и код Пере Боцкалова, и код Проке Циканова и код Раде Карабаш |
шли све, па једва у зло доба, нашли код Пере Тоцилова?</p> <p>— Право каже обешењак један парас |
зви врло жив разговор између Меланије и Пере у коме је Меланија много више говорила а Јула се с |
— рече бојтар и узе испред поп-Спире и Пере ракију и попи. — Па још за два сата пута стићете.{ |
то вуку воду да баба опере ноге, и док пере он грди и издаје наредбе за сутра.{S} За тим још ч |
сламњи шешир кога сам почешће сумпором пере.{S} Тада би обукао и сомотски капут и лаковане цип |
ија се све више пењала.{S} Знала је око Пере тако вешто и умиљато да се понаша, да му је већ те |
о у блато!“ чује се <pb n="302" /> глас Пере Тоцилова и пуцањ бича, и кола оставише чарду.</p> |
тле се у кујни спремало све у присуству Пере Тоцилова, који је седео крај ватре и пијуцкао кома |
спи још оно мало што је остало у фићоку Пере Тоцилова, па уздахну тешко: — Хе-е-е!{S} Још да ми |
, да види шта је и како је и кући газда-Пере Тоцилова (јер о његовој кући и јесте реч у овој Гл |
p> <p>Поп Спира уђе унутра у кућу газда-Пере и баш га затече у кући где седи у ходнику па круни |
истом кориту, — каже, — и месиду ’леб и переду веш, и купаду децу, поганија једна!“ Е, ето јој |
атиш и ’ладна била к’о да је умро какав перзекутор а не њен супруг!{S} Кажем вам, слатка, ништ’ |
кованих новаца од папира, ни аренде, ни перзекутора, — него је свет живео срећно и цареви синов |
тре.“ — „Па кол’ко да испечем кожурице, перзекуторе мој?“ — пита га као Савка. — „Па, онако... |
зато га и негујем и тимарим к’о госпођа перзекуторовица оно њено маторо лице, — рече Нића и при |
ако она не била жива, и не била госпоја перзекуторовица ако од његовог крзна не направи себи „м |
се засмејала, да је формално пала госп. Перзекутору у крило, а овај је, к’о један фини и изобра |
ији. (А таква је била и гђица Јула.) Г. Пери се завезао језик, па ни речи да рекне, него је узе |
S} Извол’те се уверити! — па га даде г. Пери.</p> <p>Овај се чудио челику и рече значајно једно |
и доноси им ракију, поп-Спиро у мањем а Пери у већем стаклу.</p> <p>— А ди ти је човек? — пита |
лостиво било; на оним тронљивим местима Пери би дрхтао глас, а Меланија брише танком шнуфтихлом |
дин парок.</p> <p>— Ајде, донеси штогођ Пери, — вели поп Спира, — а можеш и мени.</p> <p>— Раки |
а и Меланија и слутећи буру приближи се Пери тако близу да је, разгледајући с њим заједно албум |
ели поп Спира доручкујући и пружајући и Пери да једе.</p> <p>— А она је Влаиња а мој Миша је Ср |
/p> <p>Поп-Спира изађе напоље да нареди Пери Тоцилову кад да их пробуди, и док се он напољу бав |
— Али, Персида —</p> <p>—...{S} А нашем Пери треба да кажемо, да одма’ од сутра пусти још дужу |
, јер је тога вечера нарочито дош’о био Пери Тоцилову.{S} И док су они тамо певали и кикотали ч |
ћа; и све је то сад пало на памет газда-Пери Тоцилову, кад је видео поп-Спиру у својој авлији.< |
а Пера у <hi>В**</hi> у Банату.</p> <p>Пери је то већ друга варош за ових шест година од како |
туралном и природном цвећу из баште или перивоја.</p> <p>— Ију! — кликну Меланија. — Ала ви <pb |
својом <pb n="112" /> додиривала образ Перин.{S} Пера је претурао листове албума, гледао и пит |
та добра; нема више унтауглих!{S} Ено и Перин онај муцало, нема предња два зуба а не уме сексер |
p>— „<title>Преодница</title>“ господин-Перина, остала још од онда.{S} Читам <title>Карловачког |
дана пре и неколико дана после господин-Перина доласка.{S} Долазак г. Пере није изменио битно н |
поп Спира и даде му своју ракију а и од Перине нешто остало. — А кад мислиш, да ћемо стићи, кад |
виновник све ове данашње среће господин-Перине, а и госпођица-Меланијине, (к’о што бар ви велит |
бина иде њима у походе, али се Шацини и Перини не састају, не виђају као ни пунице им.{S} Не мр |
ни најмање није збунило позивање г.{S}-Перино на конштрукцију.{S} Волео је г. Пера, <pb n="61" |
ити лепезом тако да ветрићи додирнуше и Перину косу. — Дакле, молим... одговор?{S} Како то мисл |
рече гђа Сида и окрену кашику на г.{S}-Перину страну.</p> <p>Г. Пера извади у тањир и поче јес |
од укућана ико и родио) и кад су се још перишани носили.{S} Или приповеда још давније ствари, и |
па гура тамбуру под капутић и све брже перја.</p> <p>— А ди смо то били ноћоске, синовче, ај?{ |
сти; а ја мислим, ваљда дошла Лалика из Перјамоша с децом, а оно гле...{S} О, молим, молим по с |
излете из кола тако лако к’о какав лак перјан јастук, и тако постаде невина жртва раније мржње |
е шапат и настаје тишина.{S} И из топла перјана кревета слушају задовољни укућани тиктакање дув |
а.{S} А девојке завукле главу под топлу перјану дуњу, па тихо кикоћу, али им домаћин не чује ки |
као једаред, једно пред вече, ђаволски перјао сокаком.{S} А после, вероватно је још и с тога, |
ш, па и он кочијаши!{S} Па спао на Џиде перјаре и грошићаре, а ја бар господу пароке возим!{S} |
, па се смеју, а баба се љути и кија, а перје лети чак под гредицу и по соби чак до бабиних чиз |
гласно изговорену, па онда опет смех, а перје лети на све стране, <pb n="256" /> и јасан девоја |
нисте ви него какав Жида што долази за перје, жито или кукуруз.</p> <p>— Хоћете л’ дозволити д |
грокће од дебљине.{S} Већ се ноћу чешља перје, да се кол’ко тол’ко прекрати ноћ.</p> <p>Поседај |
, и на њен рачун, смеју. — Ајде, куп’те перје, па да се полеже!</p> <milestone unit="subSection |
филером.</p> <p>— А ви то канда чешљате перје? — запита Нића, да би окренуо разговор на другу т |
вају већ Боже, па им већ, већ све расте перје, па ме фале и веле: „Ал’ умеш да цифраш!...“ Пита |
а и коња и момака и девојака; и цвеће и перје и ковиље, све се изгуби за час у даљини.{S} У пос |
су они тамо певали и кикотали чешљајући перје, дотле је Нића исприповедао све и додао, да ће му |
, али још једнако чешља и меће очешљано перје на једну а патрљице на другу гомилу.</p> <p>А дев |
p> <p>Поседају у топлој соби па чешљају перје.{S} Све сама женскадија, све од баке иза запећка |
е.</p> <p>Још неко време седе и чешљају перје.{S} Баба по неки пут зевне, затвори очи па изглед |
мо, и разговара с њим, а домаћи чешљају перје, кикоћу и певају.</p> <p>— Нисам ти дош’о баш чер |
тице на дрвећу са природним прилепљеним перјем; један урамљен рад с перлицама, нека часна трпез |
тако, да, кад их поп-Спира види онако у перју још, а њему пође вода на уста, па луцкастих ћурак |
да научи да хеклује штрумфпандле и сас перлама чачкалице за зубе и немецки унтерхалтунг!{S} До |
прилепљеним перјем; један урамљен рад с перлицама, нека часна трпеза, шта ли, са силним крстови |
и’ ја поч’о —</p> <p>— Е, па ’оћемо л’, Перо, — рече поп Спира и диже се.</p> <p>— Можемо, госп |
} Питам једно дете:{S} Шта ћеш ти бити, Перо, кад велик порастеш?{S} Он каже: „Ја ћу звонар бит |
да изађе из кујне па да викне: „О Нецо, Перо, (или)Радо!“ а оно тек <pb n="49" /> полете најпре |
о уплашено гђа Перса. — Боже, господин’ Перо, баш сте ви... баш је ова садашња младеж!{S} Свака |
ом оштром оку!{S} Чувајте се, господин’ Перо!{S} Знате ли ви шта то значи до срца увређена сује |
е, — вели гђа Перса.</p> <p>— Господин’ Перо, ја ћу целу ноћ мислити на вас како сте ми обећали |
е бокал и похвали вино, а за тим опроба перо на нокту од левог палца па запита:</p> <p>— Шта ’о |
ни акт, или окреће плајваз, или намешта перо у држаљици, или тако ма штогод, тек да се нађе у п |
у поп-Ћириној кући звали просто: „Сине Перо“ или „Синко“, а он њих „отац“, „мати“, или „родите |
<p>— Ју, слат — ... пардон... господин Перо, овако вас молимо, — рече и склопи руке, — и ја и |
ставља све то у памети, али му је слабо перо, слаб сав писаћи прибор, да то верно нацрта, зато |
и другу рибу, и носи за шеширом велико перо од чапље, а чим изађе изван вароши а он одмах скид |
му душу ’прости!) говорио ми је: „Синко Перо, говорио ми је он, кад киша пробије зору, пробиће |
по одело а за шеширом му велико чапљино перо, као што и приличи јурату.{S} Изведоше и младу и д |
а хартију и бокал вина пред њега, а већ перо и мастило носио је увек он сам са собом.{S} За тим |
к ми се и мили да служим!{S} Ал’, газда-Перо, — веди Нића и метнуо прст преко уста, — само: ћут |
> да путују.</p> <p>— Даклем сад, газда-Перо, — завршује Нића, — ти знаш шта треба да радиш.{S} |
го сам ти дош’о через твоје асне, газда-Перо.</p> <p>Па му онда тишим гласом исприповеда све шт |
бадава Нића Цуњалов!{S} Утуби то, газда-Перо, — вели поносито Нића и отпи за пола бокала, па на |
да им још претекне!{S} Утуби то, газда-Перо, — вели Нића на ком се већ могло осетити дејство в |
љувиш ти све то?!</p> <p>— Е, мој газда-Перо!{S} Не зоведу се бадава моји стари <hi>Цуњалови</h |
окала, па настави: — Ја ти, видиш газда-Перо, све на свету боље знам и цигурније него и онај ве |
ла га је.</p> <p>— А откуд ви, господин-Перо, овамо у наш крај? — рече радосно изненађена, па п |
анд</foreign>!{S} Фрајлице,... господин-Перо... службеница! — вели фрау Габриела и одлази журно |
мало вина, — вели поп Ћира. — Господин-Перо, та дете, немојте се ту снебивати и женирати због |
ећера.</p> <pb n="103" /> <p>— Господин-Перо, какву кафу волете, слађу или обичну?</p> <p>— О, |
> <milestone unit="subSection" /> <p>Са Пером је све готово било.{S} Он је добио за ђакона у об |
и лакше све то маштом представити него пером описати.</p> <p>Толико само додаје, да је гђа Сид |
алетеше с питањима и мајка и керка, гђа Перса и гђица Меланија, а Ержа само одговара.{S} Казала |
Док су ови разгледали фотографије, гђа Перса је посматрала гђу Сиду а гђа Сида једну празну ча |
рећан пут! — поздрављају га његови, гђа Перса, Пера, па и сама Меланија, која се опоравила од л |
е бити кише.{S} О госту ни речи!{S} Гђа Перса се решила да не спомене, а гђа Сида ћути или о ко |
" /> би предупредила поток суза.{S} Гђа Перса седи и подштрикава попине чарапе, и она слуша, са |
ек било онако како је она хтела.{S} Гђа Перса је стрепила за њу па се бојала, ако је наљуте, да |
епиру <pb n="404" /> мати и кћи.{S} Гђа Перса нема ништа против француског језика шта више, мил |
ад <pb n="91" /> је таман почела, а гђа Перса је из кујне прекиде!{S} Писац лепо себи представљ |
га се тај свет баш ништа не тиче, а гђа Перса да се изеде жива. „Гледај само обешењака једног, |
реп око ногу, зажмири па ћути.{S} А гђа Перса га нађе па га стане грдити: „’хоћеш голубића, лоп |
а је било, Ћиро? — пита нестрпељива гђа Перса. — Је л’ получио онај што је заслужио?</p> <p>— С |
!</hi> „И пољубимо се“, — цитира га гђа Перса сва зелена од једа. — О, пољубио се ти с твојим п |
о је трајало до пет часова.{S} Тада гђа Перса подсети друштво, да би добро било да пређу мало к |
чекаш?{S} Шта чекаш још?!! — праска гђа Перса.</p> <p>— Кад се оно још к’о ђакон вук’о клипка и |
буде парох ту ди си и ти?! — праска гђа Перса шетајући по соби, па од времена на време застаје, |
било кола у толиком селу?! — праска гђа Перса.</p> <p>— Та има кола, не велим ни ја, милостива, |
ка.</p> <p>Ето тако је искумстирала гђа Перса и досетила се лепо.{S} Можда ће ко од читалаца ов |
у, јер је, како је пакосно говорила гђа Перса, тако оматорио, да је поред кијања и кашљања поче |
рне мисли“, како је обично говорила гђа Перса.{S} Па и малочас споменути клавир купљен је после |
да намести!“</p> <p>То је онда чула гђа Перса и одмах убрзала да измакне, да их не слуша више.{ |
— Били смо к’о у аришту, — наставља гђа Перса. — Меланија само седи па плаче...{S} Што се ово д |
Та остант’е на вечери, — зауставља гђа Перса Перу.</p> <p>— А не, доћи ћу ја већ одмах после в |
е је јетко гђа Сида видећи куд циља гђа Перса. — Те још како чита она, па све на глас!</p> <p>— |
ије било живе душе, само је јаросна гђа Перса остала сама у кујни да спрема „ајнпренсупу“, јер |
и.{S} Енђебуле запеваше, заплака са гђа Перса а и млада мало, бришући сузе шпицем од „шнуфтикле |
Јеси л’ добио удовлетворење? — пита гђа Перса која је тек пре две три последње недеље обогатила |
, лажно.</p> <p>— Та јесте! — упаде гђа Перса. — Ето баш одономад чита ми Меланија, како је јед |
ишије.</p> <p>— Јао мене! —- устаде гђа Перса, — а шта је то било?</p> <p>— Та ово је, ово је < |
дно „јуф!“</p> <p>— Дакле? — устаде гђа Перса која је до сад к’о на жеравици седела. — Дакле шт |
пе! ’хоћеш ајнпренсупе! — викала је гђа Перса мешајући варјачом запрашку. — <hi>Арсеникума</hi> |
не знам шта би’ дала, — говорила је гђа Перса, купећи шоље и чаше са стола после јаузна, — да с |
S} Од кућевног лопова — говорила је гђа Перса, — тешко сачувати.{S} Ушуња се само у кујну, скуп |
д наспело, госпоја-Сидо?! — пита је гђа Перса а сва позеленела од притајена једа.</p> <p>— Прок |
гласом на последње речи, баш кад је гђа Перса пролазила, — ту ће он бити мајстор да намести!“</ |
сле вечере одлазила.{S} Преко ње је гђа Перса дознавала многе ствари из разговора који су се че |
ђарања, несрећо маџарска! — грди је гђа Перса не знајући на коме да искали свој јед.</p> <p>— А |
.</p> <p>Меланија пође тамо, али је гђа Перса повуче и гурну брзо на другу столицу баш до г. Пе |
ким је тако владала, да је, како је гђа Перса уверавала, ноћу „бунцала само на немецком“.</p> < |
"107" /> у несвест и била — како је гђа Перса тврдила — склона самоубиству.{S} Колико је пута с |
есме, је ли, Николајевичу? (Тако је гђа Перса пред странцем ословљавала свога попу.)</p> <p>— А |
— С тим се није шалити, — продужује гђа Перса. — Не знаш ти, рано, ону матору бештију; није то |
би се ти, Бог с тобом, — продужује гђа Перса сва зелена од једа, — возио с ким било!{S} Тражи |
на девојчура, за то јој и пребацује гђа Перса за запушач од стакла, који увек заборави у дућану |
та крива, — умеша <pb n="119" /> се гђа Перса, — што је Бог таку створио и она њена мама је так |
већ вас и ваше политике! — умеша се гђа Перса. — За Бога, Николајевичу, за што ниси добро отвор |
>— Ман’те је, молим вас, — умеша се гђа Перса, — кад узме књигу, та вам ондак не зна шта је дос |
разликује!{S} Ха ха ха! — смеје се гђа Перса сатанским смехом сама у себи. — Ал’ рихтиг!{S} О |
азати сапуњавицом! — разговараше се гђа Перса сама са собом. — Ала <pb n="331" /> ће да га обри |
и.{S} О, часни те, жено! — крсти се гђа Перса. — Каква је то само пасија, тумарати тако брез ну |
} Обешењак један чивуцки, — љути се гђа Перса, — каприцир’о се баш од попиног фланела да направ |
} Ајд’ већ видићу шта ћу! — теши се гђа Перса.</p> </div> <pb n="70" /> <div type="chapter" xml |
ти пристајати на јед! — обрецну се гђа Перса. — Ниси се ти, ћерко, још удавала, па за то тако |
гу! а он исклизи к’о чиков. — Ту се гђа Перса сетила свију негдашњих мајсторија којима су се по |
i>не треба</hi> ми да знам! — сикће гђа Перса. — И бркове му скини, грубијану једном салашарско |
иро, шта још чекаш? — виче још јаче гђа Перса сва зелена.</p> <p>— Шта чекам?{S} Шта ја чекам? |
p>— Може бити!...{S} Утјеха! — рече гђа Перса и напрћи уста.</p> <p>— Каже гђа Сида, врати ће с |
лимун, него се кренули сами, — рече гђа Перса кад је ушла, за њом поп Ћира, а за њим Меланија.{ |
енсупу.</p> <p>— Боже, Ћиро, — рече гђа Перса и рашири и диже руке као стари пророци, — и теби |
ал’ ће ваљ’да <hi>бити</hi>? — рече гђа Перса и устаде па стаде нервозно спремати и без икакве |
ништа да чујем!{S} Пунктум! — виче гђа Перса подобна раздраженој лавици. — Ћиро утуби добро то |
паднем!</p> <p>— Уф, уф, уф! — виче гђа Перса. — Па што ниси проп’о, бар не би’ сад знала за мо |
ренуо на тај проклети пут, — отпоче гђа Перса пошто се намести у стару фотељу, — нисам ти ја, Ћ |
је је Меланија.</p> <p>— Уф! — хуче гђа Перса, па не може да стоји на једном месту, него се усп |
n="343" /> <p>— Ух, ух, ух! — хуче гђа Перса и лупа се по челу. — Остави ме... немој ми ни при |
ме неће изненадити („Уф, уф!“ хуче гђа Перса.) Огугл’о сам већ! („То видим!“ вели она).{S} Том |
и догодило.{S} Јер наливајући чаше гђа Перса на један мах пребледе и као окамењена посматраше |
ила му уши, остало је само још да и гђа Перса не изостане иза своје комшинице.</p> <pb n="178" |
аш од оне половине којој гђа Сида и гђа Перса припадају; јер су једну малу искру, меховима свој |
ј паде на памет и Меланија и Пера и гђа Перса.</p> <pb n="229" /> <p>— Нема од тог ништа! — реч |
нек...“</p> <p>И уједаред застаде и гђа Перса која је говорила и поп Ћира који се ухватио за ле |
јући какав би то призор био, кад би гђа Перса стала да брије поп-Спиру а овај се отима. — Ах, н |
ла по мало само у гитар, јер кад би гђа Перса запитала поп-Спиру за што и он не купи Јули клави |
о кад не рече: цвекла!“ рече у себи гђа Перса која се такође сва у уво претворила.{S} А била је |
„Видиш бештије једне,“ мисли у себи гђа Перса, „како се каприцирала па баш ни једне речи!{S} Ни |
зуб —</p> <p>— Укр’о зуб! — понови гђа Перса и скочи са столице и пљесну се рукама. — Доста ми |
о је изгустирала немачки језик који гђа Перса још једнако брани, па се ради тога често препиру |
кодушно нанету ми обиду.</p> <p>Али гђа Перса не да никако, него једнако потпирује пламен мрзос |
и сам да је запао међ паоре! — вели гђа Перса.</p> <p>— Питала га милостивна, — наставља Ержа, |
рава каштига Божија за село! — вели гђа Перса гледајући расејано за њом. — Ајте, децо, озепшћет |
авља лукава паорска бештија, — вели гђа Перса љутито. — Гледај ти, молим те, ди ће медвед најбо |
драги господине, прочитала, — вели гђа Перса; — све српске, а тек шта мислите за немецке књиге |
емојте последњи пут да буде, — вели гђа Перса.</p> <p>— Господин’ Перо, ја ћу целу ноћ мислити |
е слободна времена од науке, — вели гђа Перса.</p> <p>— Врло добро!{S} Баш и тако имам сутра да |
Ако су на немецки написане, — вели гђа Перса, — онда ће боље бити, да је пошљете Меланији; она |
а боље, томе част и поштење, — вели гђа Перса. — Али тек, ја бар увек помислим да су друге срет |
стота, простота боље кажите, — вели гђа Перса. — Сад, нећу да кажем да је она крива, она је кра |
анабе.{S} Меланија голубице, — вели гђа Перса, — склони те твоје књиге; не може човек, да, се м |
на пример били тако сретни, — вели гђа Перса, — па да <hi>вас</hi> почешће виђамо у кући, и он |
’ уклони се с том лулетином, — вели гђа Перса, — да излуфтирамо мало собу.</p> <p>— Шта ће само |
ући па јој не даду за право, — вели гђа Перса. — Простакуша једна... жао ми само оног детета, о |
, знам, слатка госпоја-Сидо, — вели гђа Перса а усне јој све побелеле и суве, а глас дрхће, — а |
и рек’о, а ти ајд пред кућу, — вели гђа Перса.</p> <p>— Та тек да није без комендије, — рече по |
моје дете?</p> <p>— Или ја? — вели гђа Перса. — Он га је први дочепао и одвео био својој кући. |
{S} Гледај је само, молим те — вели гђа Перса гледајући за њом, — како се сва улопала од блата, |
дај Боже више да се поврати! — грми гђа Перса.</p> <p>— Ама неки страх уш’о у мене, — вели поп |
ели гђа Сида, а у тај пар дошла јој гђа Перса сва зелена.</p> <p>— О, колико ласкаво за мене, — |
ио.</p> <p>— Није, рано, — вели јој гђа Перса пробајући га прстима, — није оштар, него је твоја |
одма’ каз’ла?</p> <p>— Па ја нисам гђа Перса, да правим сплетке.{S} Али сад је већ доста, и су |
оспоја-Сидо, — рече и потрча за њом гђа Перса, — а ви онда ето бар дођите сутра после подне, да |
им грлом у јагоде! — вели заједљиво гђа Перса. — А са чим ће!{S} Ваљда ће га поп Спира о свом т |
вали „нахтмузику“, — вели заједљиво гђа Перса.</p> <p>— Не разумем те баш ништа, — вели поп Ћир |
је доста.{S} Видела је, наиме, како гђа Перса брише својом чистом шнуфтихлом једну чашу — бајаг |
рош и створена,“ говорила је одавно гђа Перса.{S} Ту Меланија има забаве и провађања.{S} Колоса |
оворила, — вели задовољно и блажено гђа Перса. — Поздравила сам је и рекла сам јој: нек чува он |
!? — чуди се очевидно мало уплашено гђа Перса. — Боже, господин’ Перо, баш сте ви... баш је ова |
га банацка...{S} Хеј! — викну болно гђа Перса са дигнутом варјачом па је изгледала к’о Исус Нав |
Ваљда ће апотеку! — додаде пакосно гђа Перса.</p> <p>— Ах, та не, за име Бога, <foreign xml:la |
ла! — вели гледајући за њом, љутито гђа Перса. — Е, баш од ове хуцоше и торокуше швапске не мож |
нији.</p> <p>— Дакле... — пита опет гђа Перса.</p> <pb n="338" /> <p>— После, мало после... чућ |
што је крао по комшилуку, то би му гђа Перса још и опростила, али он је крао <pb n="65" /> и п |
ни ни најмање, господине, — вели му гђа Перса, — ви је сад први пут видите па вам је чудно можд |
ју: господин доктор Шандор, само му гђа Перса још никако не признаје бечке дипломе његове; јер |
орушо једна! — <pb n="68" /> дрекну гђа Перса. — Не зове се он калфа него „господин асистент“!{ |
"178" /> <p>— Ержа, о Ержа! — викну гђа Перса кад чу да стадоше кола пред капију, — остави то п |
е са њом заједно!{S} Доста! — грмну гђа Перса и залупи врата за собом па оде у кујну к’о фурија |
сад да се прдачи! — рече и уздахну гђа Перса. — Ах, Ћиро, Ћиро!</p> <milestone unit="subSectio |
лу, — вели фрау Габриела.</p> <p>Ту гђа Перса заћута са свим.{S} Ваљ’да се сад и сама уверила, |
дам —</p> <p>— Баш да видим! — рече-гђа Перса па узе риф и измери.{S} Шта ја кажем!...{S} Дваде |
њу и једна и друга попадија.</p> <p>Гђа Перса је била нестрпљива као удавача а бесна као фурија |
заједљивост.{S} И после овога, госпођа Перса је мрзила а госпођа Сида заједала, а обе су се жу |
а из врло појмљивих разлога.{S} госпођа Перса је тако близу била жељеном часу освете, а осећала |
каквог Инокентија или Урбана, — госпођа Перса би била, извесно, исте судбине које и Дјевица Орл |
Да му очиташ, јест, — храбри га госпођа Перса, — те још како да му очиташ.{S} Еј да ти ја мој ј |
л’ ради унтерхалтунга.{S} Онда госпођа Перса почне позивати господин-Перу на вечеру и после ве |
А баш је и потрефила! — кида се госпођа Перса а смешка се и вели: — Ех, ех, ама к’о да сам пору |
и!?</p> <p>— Охо-хо! — смеје се госпођа Перса. — Шта ми се то дало на смеј.{S} Чисто вас преста |
!</p> <p>— Куглате?!! — чуди се госпођа Перса, па се стаде смејати и угаси свећу.</p> <p>— Погл |
је, као бабица, још и то, да ће госпођа Перса <pb n="365" /> у будуће крштавати унучиће поп-Спи |
— Пресело им, да Бог да, — вели госпођа Перса кад је саслушала Ержин реферат. — Мож’те сад, — в |
а Јела што је започела,“ — вели госпођа Перса. — Дође ми понекад да га шчепам па да га треснем |
/p> <p>Чим је сутра дан свануло госпођа Перса се договори с попом да у идућу Недељу буде прстен |
жеља са свим излишна била, јер госпођа Перса је још то исто вече — кад је после вечере, пошто |
ају на девојке и на учитеља.{S} Госпоја Перса била је задовољна, блажена!{S} Још код поп-Спирин |
Звао се <hi>Марко</hi>, али га госпоја Перса није друкчије ни звала него <hi>лоповом</hi>.{S} |
Сахат је давнашњи.{S} Памти га госпоја Перса још дететом док је била, кад је донет; од оно доб |
орено казати, и уверити вас, да госпоја Перса, кол’ко је ја познајем, да она, на против, баш к’ |
да не останеду дужни.{S} А онда госпоја Перса напусти своју слушкињу, ону шиндивилу Ержу што су |
жем ја госпоја-Сиди, — шта каже госпоја Перса!“...{S} И зар мислите, — окрену се гђи натарошеви |
А шта сте то сневали? — пита је госпоја Перса и изашла већ на сокак.</p> <p>— Та ман’те ме, зна |
у.{S} Оно је девојка, — фали је госпоја Перса. — Кад корача, све се тресе земља под њом!{S} А о |
а се љутили на мене, — рекла би госпоја Перса, поп-Ћирина лепша половина, оној другој попадији, |
Та ман’те га до ђавола! — вели госпоја Перса.</p> <p>— Морамо, слатка, — вели јој госпоја Сида |
Та, ман’те га до ђавола, — вели госпоја Перса зевајући и заклањајући уста, — а шта већ нисмо пр |
за кукуруз к’о поручено, — вели госпоја Перса, зевајући и дижући свећу. — Паз’те, господин-Спир |
n="115" /> <p>— Та ето, — вели госпоја Перса, — дошле јој лутке к’о обично, одавно нису —</p> |
не феле —</p> <p>— „Ето, — вели госпоја Перса,“ — приповедам, знате, <hi>ја</hi> госпоја-Сиди, |
ли ни долазити! — пребацује јој госпоја Перса.</p> <p>— Знам, слатка, — брани се госпоја Сида, |
е, слатка моја, — вели поносито госпоја Перса, — није то сваком баш ни дато!{S} Ал’ зато је тре |
p>— Ју, зар већ! — зауставља их госпоја Перса.</p> <p>— Па ви’те да нас ваш сат опомиње.{S} Сед |
а?{S} Шта ћеш да кажеш? — запита је гђа-Перса и формало је преслиша.{S} А то је и потребно било |
етврта кућа — како би било, сети се гђа-Перса (као свака забринута мамица која има ћер на удају |
то!{S} Шта сам рекла! — рече љутито гђа-Перса. — Онај паор га већ упец’о.{S} Унцут један! — дод |
јави.</p> <p>— Ержа, снаго, — викну гђа-Перса, — иди часком до поп-Спирини’, па кажи госпоја-Си |
— Бештија једна, — мисли у себи госпоја-Перса, — мора она свуд свој нос да забоде!{S} Ништа дру |
енила гђа Сида као кад је чула глас гђе Персе. „Кад ме није <hi>јуче</hi> шлог ударио,“ говорил |
знате?! — зачу се још из кујне глас гђе Персе. — Видиш ти то њи’ само!{S} Добили госте, па се н |
ирим! — чу се из кујне глас јаросне гђа-Персе... — Шта ће сад овај лонац овде, кад му ту није м |
ити — па није толико заслуга ни госпођа-Персе ваше супруге, кол’ко ваша, <hi>баш ваша</hi>, чес |
ље ваше примјерне супруге, ваше госпоја-Персе!</p> <pb n="313" /> <p>Куцнуше се; поп-Ћира наиск |
ше од лепшега, и пију у здравље госпође-Персе и осталих редом.</p> <p>За тим се опет продужи ра |
домаћице учинити може (мржња према гђа Перси и љубав према гостима и сватовима), да ствар испа |
а олакшала приступ у те кругове.{S} Гђи Перси је особито мило било кад је чула за то, па је усх |
жа слушкиња донела и рапортирала га гђи Перси.{S} У њој ће већ читатељ наслутити сукоб и заплет |
све још тога вечера реферисала госпођи Перси.</p> <p>— Пресело им, да Бог да, — вели госпођа П |
ран човек и одмах је то рапортирала гђа-Перси.</p> <p>— Ето!{S} Шта сам рекла! — рече љутито гђ |
а је, ту је! — вели поп Ћира полако гђа-Перси.</p> <p>И она увиђа и пристаје и даје савет поп-Ћ |
исати вашој поштованој супрузи, госпоја-Перси, јер, што кажу: „Види <hi>матер</hi>, па проси ће |
ја пријатељица и госпоја-Сиди и госпоја-Перси; не знам већ, гнедиге, коју већма и више волем.{S |
љуго банацка?</p> <p>— Ал’ за име Бога, Персида, па доста ми је удовлетворенија!{S} Ето, Пера ј |
ки!{S} Таква велика зубекања, какву ја, Персида, свога века нисам вид’о!...{S} Вид’о сам само ј |
да и лупа се по колену. — Иди дођавола, Персида, одкуд ти та ђаволства падају на памет!{S} Баш |
так не спадне с прста. „О, убио те Бог, Персида (или Сида)!{S} Све код тебе мора бити неки ђаво |
што тамо на дувару виси!</p> <p>— Али, Персида, чекај, чекај, молим те.</p> <p>— „Чекај!“ Шта |
те видим онда шта ћеш!..</p> <p>— Али, Персида... слушај за Бога...</p> <p>— Нећу ништа да слу |
све доле, све!{S} Све!...</p> <p>— Али, Персида —</p> <p>—...{S} А нашем Пери треба да кажемо, |
таква и ћерка! — вели поп-Ћира. — Моја Персида је један, тако да кажем, скуп добродјетељи, па |
чи па пробира и шацује.{S} Еле, госпоја-Персина Меланија, Бога ми, боље умела; учинила одмах ер |
војим деком, мамаљуго банацка, (Госпоја-Персина је старина из Бачке) ал’ ја се бо’ме не мирим! |
гђа-Сиди дотле непознате ствари из гђа-Персине куће.{S} Много штошта дознала је тек тада гђа С |
ситница: шта је и како је било код гђа-Персиних, па је гледала да свега и више и боље буде код |
љутило гђа-Сиду, било је и само госпоја-Персино понашање.{S} То до душе није нико видео, али ви |
ије бацаду се са с кромпирима у госпоја-Персину авлију, само да не останеду дужни.{S} А онда го |
Ћиро, бити срце на месту.</p> <p>— Ал’, Персо, за Бога!{S} Та ти и не знаш, како је све то ишло |
треба гори пелен!</p> <p>— Па за Бога, Персо; тридесет скоро година живимо к’о пријатељи —</p> |
ја.</p> <p>— А шта је то било, Бога ти, Персо? — запита поп Ћира који се вратио у собу.</p> <p> |
опет оде!{S} Нисам, каже, тако мислио, Персо супруго моја; волијем ја тебе него све путер-кроф |
ога попу.)</p> <p>— Ама шта је то било, Персо? — запита поп Ћира.</p> <p>— Та ништа, за Бога; н |
и? <pb n="179" /> Дад’ Бога ти, пешкир, Персо, — рече умивајући се. — Како сте живили и проводи |
n> Е, па зар ту човек да не побесни!{S} Персо, он... поп-Спира... окуражио се, па <hi>он</hi> д |
p> <p>— Та, та, та, госпоја Сидо,...{S} Персо.{S} Та који вам је ђаво сад опет?! — пита их поп |
до другог па разгледају албум.</p> <p>— Персо, деде мало вина, — вели поп Ћира. — Господин-Перо |
ољства, па је теши:</p> <p>— Е, госпоја-Персо, тако вам је то у овом свету.{S} Свакога је обдар |
л’те, оче Ћиро, седите, седите, госпоја-Персо; Меланија дете, ето ти ту до Јуце.</p> <p>Меланиј |
ијена! — продужује фрау-Габриела с гђом Персом. — Е, е, ко би то и помислио!!{S} А ја, још кад |
нати (из разговора поп-Ћире са госпођом Персом) шта је и како је било код Његовог Преосвештенст |
една дивота, к’о цар Давид уз харфу.{S} Персона, понашање, све!{S} Све!</p> <p>— А тражи л’ мно |
тако!{S} А у вароши фине, па штелунг па персона па клавир са немецким аријама, хе, а то се све |
’ ви очи?!...{S} Та ви’те само; лице, и персона, и штелунг к’о у какве принцезе — а гледајте са |
ко су јоргани опет <pb n="83" /> за две персоне, амбрел тако исто, јер поп Спира што год је куп |
а што год је куповао, куповао је за две персоне.{S} У соби два велика тешка орахова шифонира ст |
ако су кревети то су били широки за две персоне, ако су јоргани опет <pb n="83" /> за две персо |
ске наклоности, једном речју, господске персоне, што рекли.{S} Тако исто је излишно напоменути, |
слушали и гледали и уживали у појању и персони његовој.{S} Као и на вечерњу јуче, тако и данас |
{S} Боже, кад прексутра сретнем у порти Персу — но, та ће ме, знам, појести од једа и пакости.{ |
им руку, милостива, — рече и пољуби гђу Персу. — Клањам се, госпођице Меланија, — рече и рукова |
своје време, <hi>изабрали</hi> госпођу Персу себи за супругу, а она опет воспитала госпођицу М |
S} А једаред у мало што није завила гђа-Персу у црно; јер кад је полетела бунару, а Аркадија за |
мрзнула је и на Цвечкенмајерку и на гђа-Персу и на све у кући им.{S} За то је и отишла гђа-Сиди |
.</p> <p>— Та ту твоју „слатку“ госпоја-Персу!</p> <pb n="124" /> <p>— Па шта: јесам ли вид’о?< |
само, — каже ми госпоја Сида за госпоја-Персу, — како је обешењачка жена!{S} Кад год иде Мелани |
амо пута тужила госпоја Сида на госпоја-Персу и на њену Меланију. „Гледајте је само, — каже ми |
свију оних терета обесиш још и госпоја-Персу, како је и сама у очајању толико пута рекла: „Дођ |
ке дућане и житне магазе, што је све г. Перу наравно интересовало, јер је непрестано узвикивао: |
S} Тако је и с Јулом!{S} Јер Јула је г. Перу само једаред боље посматрала, кад је, то јест, пил |
p> <p>Шта ће Јула него се диже, погледа Перу благо и тужно и следова разјареној мами.</p> <p>— |
леле и прекрсти руке па опет погледа на Перу (који остави Албум и поче читати <title>Риналда Ри |
p>И опет излази Ержа и нуди и господина Перу на вечеру, а он ил’ прими понуду ил’ се учтиво изв |
рече у себи гђа Сида љутита а посматра Перу и Меланију како су сели једно до другог па разглед |
тант’е на вечери, — зауставља гђа Перса Перу.</p> <p>— А не, доћи ћу ја већ одмах после вечере, |
о сам!{S} Господин Ћира погодио је оног Перу, оног Тоцилова, да га сутра вози.</p> <p>— Ето ти |
<p>У вече стигоше у село.{S} Исплатише Перу Тоцилова поштено по погодби.{S} И један и други му |
те! — вели гђа Сида па и опет погледа у Перу који се само окреташе час једној час другој попади |
Јуцу, — вели гђа Сида а гледа једнако у Перу, — боље ја да јој кажем <hi>сад</hi>, него свекрва |
не дуже напомене.{S} То и охрабри газда-Перу Тоцилова, и кад изброја и сложи банке у шлајпик и |
а госпођа Перса почне позивати господин-Перу на вечеру и после вечере, а из госпоја-Сидине авли |
р’о „<hi>цара Валтазара</hi>" а он „<hi>Перу из Старога села Кера</hi>“.{S} Та није било већег |
о, то јест, воле он ту песму више свију песама, и даље, како само, ето, тој песми има да благод |
адало.{S} Најпре је разумела из певаних песама Јулино расположење.{S} За то је оштро мотрила на |
инзултир’о је господин-Ћиру... гађ’о га песконицом, и онај ост’о без једног зуба, избивен <pb n |
левити, запевала је по свом обичају.{S} Песма је потекла из неког расположења које даје младост |
дном друштву; она је имала диван глас а песма била нова, дотле не певана и не чувена у друштву, |
Зар би њен одговор на песму био слабија песма, само да је смела дати од себе гласа.{S} Срце јој |
b n="382" /> Из одаје се чује сватовска песма, што је певају девојке, кад невесту чешљају; чује |
ре (очевидно форме ради) нека старинска песма „Тавни лузи и брегови, кажите мени бједној“ а пос |
не чувена у друштву, па је све очарала песма а њега и песма и певачица.{S} Сви гости сад навал |
Па зар за то?</p> <p>— Ах, божанствена песма! — вели Пера и тера прстима своју бујну косу на в |
е, и оволико.{S} А то је папина омиљена песма, јербо зна она и модерн песме, је ли, Николајевич |
једнако јој зује у глави оне речи и она песма из сна а пред очима јој онај тужни поглед његов!{ |
а не, ал’ верујте, пала ми на памет она песма: „У Милице дуге трепавице“...{S} Па она њена збуњ |
зви и отеже са весела срца Радина сетна песма: „Душо Јуло, срце увенуло!“</p> <p>— Шибај, Радо! |
p>— А каква ти је то песма?</p> <p>— Па песма, мамо... из Бачке песма, певали су је одономад Ба |
би ти ’тела?{S} Ако ти се не допада та песма, певали смо ми онда и другојаче!</p> <p>— Та мари |
з федера, еј!“</l> </quote> <p>То је та песма коју је Тима шрајбер спевао а коју је и поп Спира |
откуд ти, — прекиде га путник, — баш та песма паде на памет.{S} Зар не знаш коју другу?</p> <p> |
а пулгери дрече!“</l> </quote> <p>Та је песма постала у овом селу али је добротом (односно: пак |
ма?</p> <p>— Па песма, мамо... из Бачке песма, певали су је одономад Бачки рисари!</p> <p>— Та |
у девојке, кад невесту чешљају; чује се песма:</p> <quote> <l>„Док стане <hi>туђа</hi> плести п |
авлији и у селу.{S} Тек пред зору умуче песма и свирка и престаде жагор и сватови се разиђоше и |
уштву, па је све очарала песма а њега и песма и певачица.{S} Сви гости сад навалише да она прод |
у и Совру гајдаша.</p> <p>Отпоче игра и песма и здравице, и ређа се једно за другим наизменце.{ |
баште се зачу најпре тамбура а затим и песма:</p> <quote> <l>„Еј, да је мени лећи па умрети,</ |
ре у риту и тајанствен елегичан шумор и песма узлелујане трске заноси сањаријама занетог путник |
</l> <l>Где срећа за те цвати,</l> <l>И песма нек те прати,</l> <l>Твог ручног девера.</l> <l>У |
а је озбиљно:</p> <p>— А каква ти је то песма?</p> <p>— Па песма, мамо... из Бачке песма, певал |
е то тако баш страшно казао; та ено и у песмама, трукованим још, — па шта се све не каже, па <p |
речено да се срцу не да заповедати а у песмарици записано „Није благо ни сребро ни злато, већ |
у тамбуру, <pb n="138" /> иди преписује Песмарицу, или тражи глисте па иде да пеца рибу (у јесе |
слио на Јулу и дубоко у ноћ прелиставао Песмарицу, читао многе песме и певушио их, па и сам дош |
ожен.{S} Целога дана је преписивао неку Песмарицу и из ње преписивао све песме које су годиле р |
ом Владиком уз тамбуру неке „мирјанске“ песме, каже да је певао: „Вино пије Дојчин Петар“, и „К |
ом неке песме, оне, знате, „на фронцле“ песме, а Екселенцији се допале, па му послао црвен поја |
лико викаше поп-Ћириница.</p> <p>— Због песме, ни због чега другог! — говорила би госпођа Ћирин |
о неку Песмарицу и из ње преписивао све песме које су годиле расположењу његовом.</p> <p>После |
ноћ прелиставао Песмарицу, читао многе песме и певушио их, па и сам дошао у поетско расположењ |
.{S} Мало јој чудно, што не чује оданде песме ни тамбуре. „Па шта је то баш тако страшно урадио |
го певао пред Његовом Екселенцијом неке песме, оне, знате, „на фронцле“ песме, а Екселенцији се |
а певници одговара — и друга строфа оне песме коју је Шаца почео:</p> <quote> <l>„Мамина је тар |
ли, два петла на буњишту.{S} Још од оне песме, ако је се сећају читаоци, у којој се спомињу нек |
регови, кажите мени бједној“ а после те песме и једне мале паузе, зачу се из поп-Спирине баште |
а из комшијске баште.{S} Одмах после те песме, ударио је Шаца у тамбуру и сам запевао:</p> <quo |
ада приповедао куму најпре о песнику те песме, Васи Живковићу свом коншколару, а после о песми, |
да не дође до тога.{S} И мисли њене, и песме које је најрадије тада певала, и књиге које је чи |
ућутало се све, по сокацима и свирке и песме и жагор и разговор.{S} Лишће опало и црни се огол |
мбуру и разумела речи добро познате јој песме, и ако је Шаца као обазрив и мирољубив берберски |
му допада.{S} Нарочито је леп завршетак песме и он гласи:</p> <quote> <l>„По челу сте редом</l> |
а омиљена песма, јербо зна она и модерн песме, је ли, Николајевичу? (Тако је гђа Перса пред стр |
тка мамо! — вели Јула. — Зар је мени до песме и до певања! — рече и убриса нос шпицем од мараме |
ију песама, и даље, како само, ето, тој песми има да благодари, што се оженио својом садашњом с |
си Живковићу свом коншколару, а после о песми, за што, то јест, воле он ту песму више свију пес |
његова што ју је видео на прозору.{S} У песми куне злотворе ради којих се не могу састајати, ал |
ре излемана код куће па после спевана у песми, што, у осталом, све на једно излази.</p> <p>Но н |
Многа је женска била спевана са Шацом у песми па после излемана код куће; и обратно, то јест, н |
да не дозна мама, предао Јули.</p> <p>У песми је испевана његова шетња, и срећа његова што ју ј |
ру свирао а он је певао из дешперата ту песмицу, која је гласила:</p> <quote> <l>„Јургет и две |
онда к’о вели: „Кад ти мене секираш <hi>песмом</hi>, ја ћу тебе <hi>музиком!</hi> Да ви’ш како |
случај код њега — тера свакога да пева песму: „А а а, драги брате комшија, ако ’хоћеш весео би |
да и другојаче!</p> <p>— Та марим ја за песму, — брани се гђа Сида, — могли сте шта сте хтели п |
ote> <p>Јула је неколико пута прочитала песму кришом у шпајзу и знала је одмах онога првога дан |
м дигла полако завесу и стала и слушала песму и кроз шалукатре рекла му: — Лаку ноћ, лаку ноћ!< |
бљена створа?!{S} Зар би њен одговор на песму био слабија песма, само да је смела дати од себе |
несретна.</p> <p>Гђа Сида слуша; слуша песму коју Јула пева уз гитар.</p> <p>А Јула пева ону к |
бразан! — прошапута Јула, кад онај поче песму, али је за то опет <pb n="143" /> пажљиво до крај |
раја хвалама са свију страна; хвалише и песму и песника и певачицу.</p> <p>Стари сват је сада п |
ића боктер.{S} Чуо и он жагор и кикот и песму, па пролазећи каљавим сокаком и гацајући по блату |
моје (говори Јула у <pb n="167" /> себи песму), тебе грли слатки сан; спавај, спавај, лаку ноћ, |
, онако ради свога задовољства, ево ову песму:</p> <quote> <l>„Сека-Јуцо, што гледите?</l> <l>А |
ва да захтева), да му отпева ону његову песму, ону коју он и пијан и трезан најрадије слуша, а |
стаде сама певуцати тихо кроз зубе неку песму а нешто јој се стегло у грлу, тако јој је жао и н |
ожења и пева мислећи на своју Јулу неку песму коју заглушује топот коња или је од времена на вр |
пева кол’ко је грло доноси ону паорску песму: „Пусти Боже све громове твоје, па <hi>потуци</hi |
ишти на ватри, тако запева он њену милу песму:</p> <quote> <l>„Теби љубав јавит’ не смем,</l> < |
о у поетско расположење, и спевао једну песму и по прилици је, да не дозна мама, предао Јули.</ |
, није чудо што је сео и саставио једну песму, коју, истина, није хтео а ни смео, никако да при |
ачким гласом.{S} Запева ону стару нежну песму:</p> <quote> <l>Радуј се, млада нево!</l> <l>Већ |
ке девојке запеваше кроз сузе ону тужну песму:</p> <quote> <l>Не јадај јаде, Јуло девојко,</l> |
За то је оштро мотрила на сваку Јулину песму и све се више <pb n="230" /> и више с болом у срц |
па засвирала и запевала омиљену папину песму: „Сјајни мјесец иза горе“, па тако нису ни придав |
је смела да свира ни омиљену поп-Ћирину песму „Сјајни месец иза горе“ јер поп-Ћира се толико пу |
дономад ме подсетили на њу.</p> <p>— Ту песму више да <hi>нисам</hi> чула!{S} Јеси л’ ме разуме |
ење па је једнако у себи декламовала ту песму или полугласно певушила ону познату: „Прођи, луче |
е довршио.{S} Његова садашња жена је ту песму певала к’о девојка у једном друштву; она је имала |
сад навалише да она продужи и заврши ту песму коју <pb n="395" /> је Јула отпочела, и она после |
ле о песми, за што, то јест, воле он ту песму више свију песама, и даље, како само, ето, тој пе |
, ону данас већ јако раширену и познату песму:</p> <quote> <l>„Сад <hi>пулгери</hi> постали шва |
лако ударати у њу ону већ добро познату песму: „Ти већ спаваш, злато моје“, тако тихо, да је гл |
ослободила, да је запевала баш ону исту песму коју је Шаца малочас ударио у тамбуру.{S} Ах, как |
неке виле и неко дрекање, а за коју се (песму) држало, да ју је спевао и послао у календар (Вел |
лама са свију страна; хвалише и песму и песника и певачицу.</p> <p>Стари сват је сада приповеда |
и сват је сада приповедао куму најпре о песнику те песме, Васи Живковићу свом коншколару, а пос |
да је истина оно што су још давно рекли песници и филозофи, и то је: да је све зло у свету (од |
спуштати блага летња ноћ и, како се то песници лепо изражавају, почела је умотавати у своју мр |
меденим колачима, најбољи су доказ јаке песничке жице Тиме шрајбера) а наљућен и увређен до срц |
га дана на памет.{S} И њоме овлада неко песничко и певачко расположење па је једнако у себи дек |
мерећи их: — Педаљ и три прста дужине, пет ширине.{S} Добро је.{S} А шта су коштале?</p> <p>— |
ло све и запремило неких <pb n="385" /> пет столова, два „на глагол“ а три „на покој“ постављен |
лика кућа а на њој ни крајцаре дуга.{S} Пет прозора са сокака а прозори пуни цвећа а међу цвеће |
поп Ћира, „мене вози за десет а њега за пет сребра.“ А то је исто мислио и поп Спира: „Чивутин |
оп Спира: „Чивутин један, он се вози за пет а ја за десет сребра.{S} Увек се он тако јефтино во |
идесет акова.{S} Ни једно није млађе од пет година, нити слабије од овога што га сад пијемо а п |
младина се ухвати у коло.{S} Свирало је пет гајдаша; два у собама, два у пространој авлији а је |
ање, испразни бокал, напуни главу, узме пет форинти <pb n="35" /> које ће ради Прокине боље реп |
разбијане флаше и главе на седамдесет и пет сребра њега само.{S} Кога ту све није било и шта се |
ли то је управо дванаест... морате увек пет опциговати, — вели поп-Ћира, — па онда је таман тач |
купљеног дивног ждрепца, који је коштао пет стотина сребра, и коштало га попијено вино и поразб |
мором и врућином.{S} Тако је трајало до пет часова.{S} Тада гђа Перса подсети друштво, да би до |
сењем вашару.{S} И пишите: да му шаљемо пет форината сребра да му се нађе недељом у биртији, да |
хркањем, спасао често и себе и још бар пет шест комшијских кућа.</p> <p>По свему се видело одм |
н’те још овај бокал за сретна пута ових пет форинти нашем Проки.{S} А, сто му заверака његових! |
одмарала старе своје кости и последњих пет шест година пред смрт слабо се и мицала из ње.{S} О |
у седмом са гђом апотекарицом.{S} И тих пет мобилисаних добрих жена, разнеле су као оно „жене м |
pter" xml:id="SRP18941_C5"> <head>ГЛАВА ПЕТА</head> <p> <hi>У којој је описан рапорт који је Ер |
id="SRP18941_C25"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПЕТА</head> <p> <hi>У којој су описане две свадбе, најп |
к’о фалило!?{S} Та тек ми је четрдесет пета, а у рожданику ми пише: да <pb n="254" /> ћу дожив |
знам, завезати уста к’о звоно на Велики Петак, па нећу умети ни једне кад дођем пред његову Екс |
помећу све то у кола.{S} И кад су се у Петак зором кренули и поседали у кола, седела су оба по |
то јест, стрефи, да падне у Среду или у Петак.{S} Док је лето, они хоће нешто и да отрпе, па ћу |
ли госту у очи.</p> <p>И баш се о том у Петак пред вече разговарали, кад уђе поп Ћира, а за њим |
то било и лети и зими.</p> <p>Ето баш у Петак, кад и отпочиње управо ова наша приповетка, чим с |
} Лупајући се од радости и силне брзине петама у леђа, оде, да се похвали друговима (јер добити |
њих остао још онај лепи стари, летошњи петао.{S} Покисао, истина, мало и он, и креста му, к’о |
ништа!“ па се лупају једнако рукама као петао кад хоће да кукурикне; псују, праскају и беде ма |
вај њој.</p> <p>— Моја супруга,..{S} г. Петар Петровић наш нов учитељ, — представи их поп Спира |
ј се.</p> <p>— Клањам се, госпођице!{S} Петар Петровић учитељ овдашњи... то јест скородошавши, |
и црквеној и представио му се:</p> <p>— Петар Петровић свршени клирик и изабрани и потврђени уч |
ме, каже да је певао: „Вино пије Дојчин Петар“, и „Катице прехвална, свем свету јавна“.{S} Поп |
ани из школе; Шаца из четврте а Тима из пете латинске.{S} Шацу је истерао катихета а Тиму профе |
их, поздрављају се, мере се од главе до пете, тако да ни једна ситница неће остати неопажена а |
пред забленутим домаћима, и док их онај пети иза врата, <hi>стари Пера</hi> из <hi>Старога села |
.. а морала сам данас да прекинем через Петка —</p> <p>— Онда нисте требали ни долазити! — преб |
ео, <pb n="226" /> као, што казали, два петла на буњишту.{S} Још од оне песме, ако је се сећају |
то мало прилегне и продрема, ево већ и петли! — рече Нића па узе рог и дуну <hi>три пут</hi> — |
далека, од туђе земље из туђа света, ди петли не поју, ди звона не звоне да се оџаци не пуше; ј |
то сваку ноћ ради, и тако то траје док петли не запевају, а онда одједаред као да у земљу проп |
ањења, кратко је време, бојим се, каже, петлова, него сам дош’о да тебе видим и да те надгледам |
о друго. — Ту и силне кокошке са својим петлом једним дугачким грлатим клипаном који је са свој |
се оно вук’о клипка, памтиш и ти... пре петнаест година... кад је био храм цркве, па кад се вук |
рила је сутра дан гђа Сида, „живићу бар петнаест година дуже од покојне маме.“</p> <p>— А ми, б |
Божије</title> од којега је неких десет петнаест егземплара имала позашиваних у лајбовима од ха |
ter" xml:id="SRP18941_C15"> <head>ГЛАВА ПЕТНАЕСТА</head> <p> <hi>Из које ће читаоци видети, да |
.{S} Све, све се променило; само домаћи пето посред њих остао још онај лепи стари, летошњи пета |
стеран из <hi>четвртог</hi> а он из <hi>петог</hi> разреда, и друго, што је <pb n="227" /></p> |
наћи сва четири васеленска патријарка и петога рим-папу, па ништ’ не треба да се плашиш, Ћиро, |
е, а мисли јој блуде некуд у даљини; на петој с рукама у муфу и пахуљицама снега; на шестој с л |
ед као да у земљу пропадне.</p> <p>Пред петом се кућом опет скупили око једнога који се одонома |
сокаку опет срела са Цвечкенмајерком, у петом са гђом Соком гркињом, у шестом са гђом натарошев |
н венчања младенаца, првобрачног женика Петра Петровића и девице Меланије ћери поштованога паро |
. дај да обиђем и припитам најпре нашег Петра.</p> <p>— Е, фала, фала, господин-попо.{S} И ја, |
баш оно што кажу: „Кошта га к’о Светог Петра гајтана.“ <hi>Ја сам</hi> платио и ту стиву лулу |
’: дај да свратим мало код нашега газда-Петра...{S} А, ти увек вредан!</p> <p>— Па фала...{S} Ф |
оп Ћира, — а-а-а, а шта је оно тамо, а, Петре?{S} А каква је опет то комендија?</p> <p>— А какв |
лице како то већ паор уме.</p> <p>— Па, Петре синко, је л’ то поштено од тебе; дед’ кажи сада т |
па круни кукуруз.</p> <p>— Помоз’ Бог, Петре синко!</p> <p>— Бог вам добро дао, господин-попо! |
не возити.{S} Ја му кажем:{S} Скупо је, Петре, може л’ јефтиније? — „Узмите кога, па ћу јефтини |
банбадава и коњи и амови.</p> <p>— Хе, Петре, синко, ’ма нећемо тако, — пребацује му поп Ћира. |
кренемо у име Бога.</p> <p>— Ама ти си, Петре, тако заценио, к’о да си ти сам у селу.</p> <p>— |
би, а за тим рече гласно: — Осам, осам, Петре.{S} Доста ће бити и осам сребра.{S} Па, ето, може |
<p>— Хој, хој!{S} То је бо’ме папрено, Петре синко!{S} А у јесен?</p> <p>— Па к’о и у зиму, ше |
поп Спира — Па мети тај шешир на главу, Петре синко, покри се, покри!</p> <pb n="274" /> <p>— Т |
м: шеснајст сребра.</p> <p>— Осам...{S} Петре.</p> <p>— А па мало је, мало, господин-попо, није |
ува зима ил’ снег.</p> <p>— Та знам.{S} Петре синко!{S} Ал’ колико је дужи летњи дан него овај |
н пут, па поздрав’те све.</p> <p>— Ајд’ Петре, потерај!</p> <pb n="328" /> <p>Кола пођоше.</p> |
м ти дош’о баш через јела и пића, газда-Петре, а за које ти опет фала, — вели му Нића; — него с |
капу с главе — А, па, спас’ Бог, газда-Петре!— вели Нића, па отпи добро, а за тим узе позитуру |
hi>вас</hi> —</p> <p>— Збиља, господин’ Петровић’, — прекиде га Меланија, — знате ли „говор цве |
ј.</p> <p>— Моја супруга,..{S} г. Петар Петровић наш нов учитељ, — представи их поп Спира.</p> |
/p> <p>— Клањам се, госпођице!{S} Петар Петровић учитељ овдашњи... то јест скородошавши, новопо |
еној и представио му се:</p> <p>— Петар Петровић свршени клирик и изабрани и потврђени учитељ з |
ања младенаца, првобрачног женика Петра Петровића и девице Меланије ћери поштованога пароха Кир |
, уступише места свршеном клирику Петру Петровићу чије се четир фотографије од сад налазиле у а |
официр, уступише места свршеном клирику Петру Петровићу чије се четир фотографије од сад налази |
пирања и извињавања запева старосватица пету строфу:</p> <quote> <l>„Зар тамо куд си пошла,</l> |
мазане машћу, суше иа банку поред вруће пећи, а ова захватила пола собе па изгледа као чивуцка |
право камари сламе, да начупа сламе за пећку.{S} Па и сам Ержин хуланерски каплар, кога су зва |
е Песмарицу, или тражи глисте па иде да пеца рибу (у јесен хвата штиглице) или, на послетку, од |
очешће иде у лов на шљуке, или поваздан пеца на Тиси или у риту на глисту караше и другу рибу, |
оба? — пита је гђа Сида коју је комарац пецнуо и кашаљ пробудио.</p> <p>— Па... ето... врућина |
еш све што ти је на срцу, што те једе и пече.{S} Ћиро, кад мрзиш, мрзи!{S} И бркове му немој оп |
ању по ваздан дрема а ноћу краде маст и пече крадом лукумиће, кад сви по кући заспе, и части се |
епачка погача, к’о да је спрам месечине печена.{S} Оволико ће одскакати од земље од оне њене па |
ме дарова и свега; била је, што кажу, и печена и кувана код поп-Спириних.</p> <pb n="376" /> <p |
ципа и похвалио гужвару.</p> <p>— Добро печена, па масна, е, то вреди! — вели поп Спира. — Ја в |
га ми, брез повећег комада сланине, ил’ печене кожурице, ил’ мало суви’ ребара свињски’, неће т |
мишоловку, а знаш да је миш попашан на печену кожурицу к’о Вла’ на рибу,“ вели јој Нића па па |
љену и машћу дебело премазану лепињу, и печену сланину и кожурицу с ватре (што сви у његовој фа |
јем, и гомила орезане лозе спремљене за печење јагањаца којима је почешће поп-Спира омастио брк |
вослне цркве син мрзео је на то швапско печење и чекао је гужвару омиљено своје јело:</p> <p>— |
иво да дочека и растера бар десет бака (пешака), — и он је побегао кад је чуо ону страшну вику |
ећ почеше сретати најпре кола а после и пешаке, неке Швабе у дрвеним кломпама са рукама испод п |
ђу цвећем два кавеза са канаринкама.{S} Пешаци улазе на врата, а кола на браун-капију са дугачк |
и поткрепи своје силе за даље путовање пешке, и узицом му прекрпити свој „пинтл“ и продужити с |
је лети друго.{S} Лети може човек баш и пешке да иде...{S} А, пошто возиш, на прилику, лети?</p |
изу села, па се фрау-Габриела могла бар пешке тихо <pb n="375" /> вратити онамо одакле је на ко |
ко у кући? <pb n="179" /> Дад’ Бога ти, пешкир, Персо, — рече умивајући се. — Како сте живили и |
рукама, као кад мокрих руку човек тражи пешкир.{S} И кога да прво сретне на вратима као сведока |
око оног дућана тамо где виси онај бели пешкир и где се љуља онај цимер од жутога плеха.{S} Чит |
наруча и врати кући, донесе свачега, и пешкира и пешкирића и шарених торбица и новаца.{S} Попа |
ше и боље буде код ње, и кола и коња, и пешкира и гајдаша, и постављених столова и јела и пића. |
ожењине, деле рузмарине сватима а танке пешкире коњима, па и коњима мило, и они удесили па игра |
врати кући, донесе свачега, и пешкира и пешкирића и шарених торбица и новаца.{S} Попа броји нов |
трела (а код поп-Спириних су били танки пешкирићи од српског платна и веза) По штелажама порцул |
лећи им: срећан пут!...</p> <p>— А, ти, пештански трговче, ти си се канда опет почастио, док са |
аборава и постала данас већ позната „од Пеште даж до Черне Горе“.{S} Писар Тима се, истина, у с |
ише за бојтара она времена, па да иде у Пешту, да прође свет; него... ето тако, капам ту бреспо |
; кад су газде и трговци терали свиње у Пешту на вашар, па су и бојтари онда прошли и видели св |
ко неће дуго остати у селу.{S} Ићи ће у Пешту или Беч, да изучи хирургију.{S} А његова је пород |
вашара ни они’ алдумаша, кад су ишли у Пешту и видили света; а сад им је лако брез нас, кад им |
, а после отиш’о послом у рит, у лов на пијавице, па на њему оставио дућан... а сутра долази, р |
и.{S} Трезан, и Боже помози; ал’ кад је пијан, <pb n="272" /> нико с њим не може да изађе на кр |
отпева ону његову песму, ону коју он и пијан и трезан најрадије слуша, а која је данас баш зго |
.{S} Срце јој је ударало у грудима, као пијан домаћин кад грува на авлијска врата, ударало да и |
ање другој једној дами, јер тако је био пијан, да није ни приметио да то није фрау-Габриела!{S} |
је и шести, али је он већ до подне тако пијан био, да су га одвели у шупу да се испава, а око г |
д се господин попа искраде, да му не би пијани сватови из силне почасти придали Совру гајдаша, |
к се помогну и башкаре и трезне по њему пијани вандровкаши <hi>Швабе</hi>, па нек моле Бога за |
вали шлајбер каз’ти писар, једна древна пијаница, али је за чудо лепо умео да састави све то и |
ред платио, а Ника чизмар, древна једна пијаница, затворио и дућан и чизме па запао у једну бир |
е овај викао на трошкове, свирке, игру, пијанку и весеље, <pb n="380" /> и замерао му, што је о |
је рекао Нића боктер.{S} Све је то било пијано, и тамо по собама и у кујни и у авлији и у селу. |
!{S} Лопова нема, јербо све је то данас пијано отишло одавде из авлије, к’о да је било у сватов |
далека кад гледате, као да је упртила с пијаце какав пун цегер па га вуче кући.{S} Тако је мисл |
нестане, па морамо да купујемо купуса с пијаце.“... „Ево ви’те, — кажем ја госпоја-Сиди, — шта |
р неколико пута паори, кад иду на житну пијацу; а и код куће су га сви дотеривали, — па ипак ни |
е, Бога ти, Сидо, говориш к’о к’о...{S} Пије тај, бојим се, к’о смук баш за то што је сув, то т |
домаћин.</p> <p>Донели му и ракије.{S} Пије Нића ракије, па се прихвата јела и нуди домаћина.< |
после оне поповске красне шљивовице, да пије сад ову комадару којој и сам онај бојтар манише.{S |
је вино, па кад год хоће добра вина да пије, а он ето ти га па к мени. „Срдили се ви или не ср |
левчом о левчу!...{S} И после, ’хоће да пије... и да се туче успут.{S} Чим је мало ђорнут, а он |
{S} Та би вам заборавила и да једе и да пије, кад нађе какву такву књигу.</p> <pb n="108" /> <p |
и гост; заборавио на старе философе па пије без воде вино.{S} Послушао је поп-Спиру који рече: |
моју <hi>слатку нану</hi>:</l> <l>Да не пије Тису воду ’ладну,</l> <l>Попиће ми моје очи чарне! |
како би друкчије било кад ту нико и не пије из бокала или холбе него из оног геџавог и жебрачк |
ко с њим не може да изађе на крај.{S} И пије и бије се, и купује коље успут и плаћа и пије алду |
бије се, и купује коље успут и плаћа и пије алдумаш; он вас повезе а неки десети вас довезе, н |
оја је Јулиних година), а Нића боктер и пије и игра.{S} Отпоче ручак.{S} Поседало све и запреми |
сле подне у касину, тамо игра шаха, или пије пунч и чита новине, зна како ће овај цар онога фин |
Поп Ћира се заруменио, па не само да он пије него и сам налива и своју и домаћинову <pb n="311" |
чијој се кући по три четири пута дневно пије чоколада а купује хлеб с кимом умешен.{S} Али Мела |
рјанске“ песме, каже да је певао: „Вино пије Дојчин Петар“, и „Катице прехвална, свем свету јав |
— шали се Нића. — Тако беамтери мешаду; пиједу вино, па пресечеду ракијом, па онда опет вином.< |
’о својима, јербо има људи па ’оћеду да пиједу а нећеду да платиду, а ја им не дам то, и пазим |
баш то пијем од беса?{S} Него, тако... пијем, па ми се ондак помало још и мили да живим.{S} Је |
горети.{S} Она ме <hi>’лади</hi> кад је пијем.{S} Ваљда има у њој педесет гради, па да изгорем! |
та ракија, ја би’ се бар стрес’о кад је пијем.{S} Блага к’о Божја <pb n="298" /> росица... мо’ш |
о једну.</p> <p>— Не, не, верујте... не пијем.</p> <p>— Чашицу за Бога — </p> <p>— Ах, ни капи, |
је вама кафа, госпођице?</p> <p>— Ја не пијем!{S} Тата каже, да узбуњује крв и не да спавати.</ |
аје и клања се и благодари, — ни кад не пијем.{S} Верујте —</p> <p>— Зар је баш никад нисте оку |
>ја</hi> крив, само <hi>ја</hi> точим и пијем! ’Тели би и да продате и да вам остане!!</p> <p>— |
воде, па черес тога ја и дан-данас мало пијем воду.</p> <p>— Е, кад ти у <title>Рожданику</titl |
се нећкаш!</p> <p>— А ваљ’да ја баш то пијем од беса?{S} Него, тако... пијем, па ми се ондак п |
ти слабије од овога што га сад пијемо а пијемо ово лети.{S} Али једно је, боме, отерало далеко |
одина, нити слабије од овога што га сад пијемо а пијемо ово лети.{S} Али једно је, боме, отерал |
напредовала у клавиру; сад свира и теже пијесе које се простацима и не могу допасти, а поучава |
збуњује крв и не да спавати.</p> <p>— А пијете ли бар белу кафу?</p> <p>— Да.</p> <p>— А пунш?< |
е хе, — смеје се домаћин, — па што онда пијеш <hi>вина</hi>, кад још ниси ни вечер’о!</p> <p>— |
ди, — да је среће, да ти меникана овако пијеш за спокој душе, а не ја тебикана!{S} Та теби је б |
у, чаше се непрестано пуне и празне.{S} Пију оба попа, а пијуцка, Бога ми, и гост; заборавио на |
ако правој тузи и жалости и приличи.{S} Пију за покој душе.</p> <p>— Хе мој Проко, мој Проко (и |
дужили — к’о да ништа није ни било — да пију и да се разговарају о економији.</p> <p>— Молим ва |
попадије подметле шнуфтикле под шоље па пију кафу а једнако испод ока гледају на девојке и на у |
и певају Псалме све лепше од лепшега, и пију у здравље госпође-Персе и осталих редом.</p> <p>За |
равље.{S} Спаси Бог!</p> <p>Куцају се и пију; домаћин пола а поп-Ћира испи целу чашу.{S} Развес |
ико ништа не говори, него ћуте и једу и пију погружено, како правој тузи и жалости и приличи.{S |
вели поп Ћира поп-Спири па се куцају и пију.</p> <p>— Ал’ баш сте ми из уста извадили!{S} Ајд’ |
ће, мислим, бити најзгодније, док гости пију кафу и јаузнују, да упознам мало боље читаоце са о |
еми црну кафу.{S} Знам да варошани радо пију.{S} Ја по три дана не могу да спавам, само једну ш |
одавно!</p> <p>Пију, куцају се, па опет пију.{S} Али већ настају помало паузе.{S} И кад је гово |
ут.</p> <p>Пију и разговарају се и опет пију.{S} Поп Ћира се заруменио, па не само да он пије н |
ин, — та знамо ми већ то одавно!</p> <p>Пију, куцају се, па опет пију.{S} Али већ настају помал |
и с поп-Ћиром и то још два пут.</p> <p>Пију и разговарају се и опет пију.{S} Поп Ћира се зарум |
рне девојке чине, преко чаше посматрала пијући полако, и допао јој се.{S} И да је г. Пера само |
} Пред њим стоји један фићок ракије.{S} Пијуцка из њега и разговара се с бирташицом која је пег |
тано пуне и празне.{S} Пију оба попа, а пијуцка, Бога ми, и гост; заборавио на старе философе п |
е.</p> <p>И поседаше сви.</p> <p>Попови пијуцкају по мало и играју неку стару игру <hi>Фирциг</ |
међу девојкама, оговарање међу мамама а пијуцкање међу татама — прође поноћ за тили час.{S} Тек |
ре Тоцилова, који је седео крај ватре и пијуцкао комадару у друштву са ченејским црквењаком.{S} |
де, па мало пијуцне а мало чита новине, пијуцне опет па опет чита даље новине.{S} Док прочита н |
аљ чаше вина а три фртаља воде, па мало пијуцне а мало чита новине, пијуцне опет па опет чита д |
даред боље посматрала, кад је, то јест, пила из велике чаше воду, па га онако, како већ то смер |
код попова и код младежи.{S} Најпре се пила бела кафа; Меланија је наливала свакоме и питала с |
а стадоше кола пред капију, — остави то пиле, ја ћу га очупати, па стрчи и отвори капију, ето н |
се изразим!{S} Од <pb n="86" /> једног пилета хоће стотину да угости; хоће и да почасти и да г |
скромна, проста али укусна јела; каква пилећа чорба, паприкаш са ноклицама и једна српска гужв |
у тањир и поче јести.{S} Чорба је била пилећа, баш што он воли, и допала му се.{S} За часак по |
/p> <p>Поп Спира није марио за поковано пилеће; као Србин и правослне цркве син мрзео је на то |
су га — Боже ме прости — у старо време пили они сватови у Кани Галилејској —</p> <p>— А то вин |
оп-Ћира.</p> <p>— Ех, па онда што смо и пили узалуд, и пре вас, другима, мање достојнима.{S} Тр |
лицу; како су често у поп-Спириној кући пили кафу, тако им је и требала.</p> <p>После неког вре |
и шта је и како је.{S} Ту су пред кућом пили па чак и играли уз свирку која се лепо чула из кућ |
зда свилени и чупави) из којих још нису пили воде на Тиси, ни јели дуда, нити се њима играли „ш |
вала још никога.{S} Она је волела своје пилиће и гушчиће и своју Милку, коју јој је тата још ка |
насртао је и на живину, давио комшиске пилиће и вребао голубиће, а конабио младе голубчиће као |
ена члана ноблеса.{S} И тамо се једнако пило и наздрављало и играло, а баш кад су ове ушле, заћ |
Сида. „Гледај, молим те, само, како му пиљи у очи к’о каква чифуцка фрајла.{S} Моја ти, да бом |
само жао!{S} Она, дабоме, не уме онако пиљити мушкарцима у очи и преврћати очима к’о она њи’на |
кецељу, па сад изгледа у њој као какав пинтерски калфа.{S} Сад се лепо влада, и сви су с њим у |
вање пешке, и узицом му прекрпити свој „пинтл“ и продужити свој пут даље све поред дудова овим |
зили кад му она да из тањира да једе, а пинчика опет био је тако васпитан и паметан, да никако |
ћана.{S} Па на то се навикао већ и њен „пинчика“, — једно мало, бело, нервозно и пакосно псетан |
е, гаџе, и тако даље. „А што не држите „пинчике“, к’о ја што држим, говорила би често она, па н |
по пола дороца ил’ кабанице.{S} Ја мом пинчики, само кажем кад дођем: „Пинчили, пинчили“! а он |
инчики, само кажем кад дођем: „Пинчили, пинчили“! а он, шпицпуб један мали, само шнуфује и кија |
Ја мом пинчики, само кажем кад дођем: „Пинчили, пинчили“! а он, шпицпуб један мали, само шнуфу |
чке) шест дана остао под једном шатром, пио алдумаш с чикошима ради купљеног дивног ждрепца, ко |
ординарна и комисна бећаруша!</p> <p>— Пио би ти и „шајтвосера“!</p> <p>— Та немојте грешити д |
ци: „Пресвјатаја мученице препеченице.“ Пио је он често и сам и у друштву с друговима и био чес |
ослужише се и пунчем који се у оно доба пио у свима бољим домаћинским кућама.</p> <p>Поп-Спира |
колико треба врућа и црна, и учитељ је пио и хвалио пљуцкајући ону крупније самлевену која је |
ком рогљу а он је остао па и даље јео и пио и страшно лармао у кујни, кад је хтео са пуном чашо |
{S} За то је остао дубоко у ноћ и јео и пио у кујни.{S} Кад су га опомињали да иде на дужност, |
{S} Нисам се ни мак’о а камо л’ точио и пио.{S} Ајде бар да је каква шљивовица, па да кажеш, на |
изи.{S} За то ти и велим, да си точио и пио, сунђеру један.</p> <p>— Та нисам, сунца ми!{S} Нис |
вели г. Пера, — да овако што још нисам пио.{S} Овако нисам!</p> <p>— А то вам верујем, то вам |
п Спира у иронији, а и ди би богословац пио ракију!?{S} Тако сам се и ја некад, сећам се, штима |
к‘о очи у глави; сваки час га загледа и пипа, је л’ му на свом месту.{S} Па баш и да га се доче |
>— Изешћете се живи ако га погодите.{S} Пипав је до зла Бога, за то су му изденули име, па га н |
</p> <p>— Уф, баш је шмокљан!{S} Баш је пипав! — рече у себи, а једнако ишчекује, да чује бар т |
огодили кола.{S} Кол’ко је онако на очи пипав и завезан — ал’ да га видите, како уме да се свађ |
учен у бунду.{S} И један у други поп се пипаше: поп Ћира да види је л’ му ту зуб, а поп Спира д |
зубе, Бог да прости.{S} Ако остане поп Пира у животу, неће се, зарек’о се, смирити, док поп Сп |
аслагани повисоко на два тањира као две пирамиде и били при осмој или деветој чаши, отпоче живљ |
ме код огњишта,</l> <l>Ди кувари ватру пире</l> <l>А на мене руке шире!{S} Ију-ју, ију-ју!“</l |
аздан у порти, помаже Аркадији, звони и пири у кадионицу а за то добије увек пола поскурице, а |
уста у пола отворена, па к’о да полако пири на нешто, онако к’о у домаћице која сече онога час |
ко? „Ја ћу црквењак“. — А ти? „Ја ћу да пирим кадионицу.“ — А ти: „Ја звонар.“ „Ја у рипиде.“.. |
unit="subSection" /> <p>„Ђи!{S} Шарга, Пирош!{S} Ајде момци!{S} Дед, кицоши моји!{S} Ајд још м |
и поклонити ждребе кад се ождреби стари Пирош и да ће му дати дугачак бич са кратким ишараним б |
а.{S} Задовољан је па обећава и Шарги и Пирошу нове чизме од ових зарађених двадесет сребра.</p |
, — па му није ни замерити, што је тако пис’о.{S} Док сам ја жив, биће овако и у мојој кући и у |
ата кад је дочепао писмо и видео шта је писала, па дочепао виле (срећом оне дрвене)- па за њом, |
номадне је тата једну укебао баш кад је писала писмо у шпајзу тамо неком њеном са рогља.{S} Чуј |
е ето некад, још кад је цар био каплар, писало и натезало с ученим људима, јер тек је по један |
ошом.“</p> <p>Тако је негда диктирано и писано писмо.{S} Аћа Шлајбер прими два сексера за писањ |
мо.{S} Аћа Шлајбер прими два сексера за писање, испразни бокал, напуни главу, узме пет форинти |
иначе тако учен и паметан човек — тако писао и говорио о српским сватовима и другим веселим и |
озната „од Пеште даж до Черне Горе“.{S} Писар Тима се, истина, у себи секирао и љутио на то, ал |
ш, апотекар, хирург, господин-нотарошев писар, али овај само оних дана кад господин нотарош ниј |
е, — а паори су га звали шлајбер каз’ти писар, једна древна пијаница, али је за чудо лепо умео |
идети, а све ће видети Тиму нотарошевог писара који у селу живи као мали бог са својих тридесет |
ди, него и толике жене у месту знале су писати, тако да су поред усмене књижевности коју тако д |
памети, али му је слабо перо, слаб сав писаћи прибор, да то верно нацрта, зато моли читаоце, н |
ла, а гђа Перса је из кујне прекиде!{S} Писац лепо себи представља све то у памети, али му је с |
учице, које је овај (немојте мислити да писац претерује и ако се све ово догађа у једном селу) |
ко им је, што кажу, светлио! — одговара писац.{S} Шаца није био баш тако шмокљан, а ограда није |
а у <pb n="384" /> неком капижону какав писац давно није видео ни на старим контрафама, а тетка |
сне са свима појединостима.{S} За то је писац и принуђен, да се служи подацима малочас споменут |
да учини свашта.</p> <p>И оно, чега се писац бојао у прошлој Глави у овој се и догодило.{S} Је |
и која не би требала ни да дође, да се писац, као друга сретна браћа његова, обзирао на замерк |
ао што је, знам, чудно и читаоцима, али писац обећава, да ће скорим сваки читалац видети у чему |
да мотивише — па ипак се догађа.{S} Али писац ће се ипак потрудити да осветли ствар са сваке ст |
е баш чаша била прљава или није, то вам писац не уме казати, јер таке ситнице у стању је само ж |
дознала за тај страшан догађај, то вам писац не уме да каже, јер је свака присвајала за себе т |
је своје које је из истога узрока и сам писац навлаш изоставио.{S} Страшне речи!{S} Срећа што и |
уста чуо <pb n="12" /> и забележио сам писац, веле, да је добио тај надимак отуда, што се одав |
пак година Јули, колико и Меланији, то писац никако није могао да дозна), па да не осећа, него |
својим синовима, а сада и девојке пишу писма, те још како пишу, па још да знате коме!{S} Ето о |
дрвету у њиховој башти једно срце и два писмена у њему, писмо Ю И А.</p> <p>— Ао, фрајла-Јуло, |
а седи и да кити писмо, толико је свака писмена!{S} А док није он, исти Трифун учитељ, дошао, б |
на таблу на којој су блештала позлаћена писмена и прочита: <hi>„Александер Н* Бечлија, хирург и |
има да каже а он говори и гледа у онај писмени акт, или окреће плајваз, или намешта перо у држ |
ву, то поред свих ових тугаљивих страна писмености, свет је ипак увидео да се треба изображават |
ако да понекад скоро и не ваља од силне писмености; јер пре ни људи нису знали да пишу ни своји |
а човечанства — у овом месту неговали и писмену књижевност.{S} Данас мало која да мора да тражи |
башти једно срце и два писмена у њему, писмо Ю И А.</p> <p>— Ао, фрајла-Јуло, — рене јој Шаца |
презентације немешага метнути у писмо а писмо пошље у Галицију или у Талијанску.{S} Атресира, н |
ише, а, Бога ми, и наплаћивао се.{S} За писмо су му плаћали два сексера и то што попије док пиш |
је тата једну укебао баш кад је писала писмо у шпајзу тамо неком њеном са рогља.{S} Чује тата |
ијанску;“ па се онда онај, што наручује писмо, наслони преко стола на оба лакта, па диктује: „П |
S} И њега испразни Аћа па оде, да метне писмо на пошту; а домаћин остаје и задовољан размишља у |
ксера и то што попије док пише и напише писмо.{S} Коме треба тај се само потруди и нађе га, доз |
памте добро како је тешко било написати писмо на прилику сину који је у солдатима или тако коме |
ише; по три дана може да седи и да кити писмо, толико је свака писмена!{S} А док није он, исти |
његова слатка кћи па плаче и пише неком писмо.{S} Па није да пише к’о што се пише, него и неке |
није да се згранио тата кад је дочепао писмо и видео шта је писала, па дочепао виле (срећом он |
/p> <p>Тако је негда диктирано и писано писмо.{S} Аћа Шлајбер прими два сексера за писање, испр |
боље репрезентације немешага метнути у писмо а писмо пошље у Галицију или у Талијанску.{S} Атр |
то се пише, него и неке стихове везе по писму што их је запамтила са медених колача <pb n="36" |
се осећала ту — како се сама изразила у писму — као закопана, и он је морао тражити нову парохи |
ењак, тај извор врло је штур и издао је писца врло <pb n="219" /> рано.{S} Он (т. ј.{S} Аркадиј |
Питање <pb n="64" /> сасвим умесно, али писца неће збунити, јер има готов одговор на то.</p> <p |
због Меланијиног успеха.{S} Пребациваће писцу, да није добар познавалац људи, односно женских, |
, који су и до сад поклањали вере самом писцу и ником више, знаће, да је све то једна измишљоти |
шта си говорила?</p> <p>— Па што ме је пит’о.</p> <p>— Младић учеван и воспитан, дош’о из варо |
и и шупљи.</p> <p>— Та шта говорите!! — пита запрепашћено гђа натарошевица.</p> <p>— Да шта ви |
баш сте ви враг!{S} А ди су крофне?! — пита га зачуђена домаћица.</p> <p>— Хе, хе, појео их, м |
та вам је сад наспело, госпоја-Сидо?! — пита је гђа Перса а сва позеленела од притајена једа.</ |
со.{S} Та који вам је ђаво сад опет?! — пита их поп Ћира који је, живо разговарајући се с поп-С |
о вам ми непријатељи?{S} Је ли, Јуло, — пита је Меланија иза гостових леђа љуљајући се на столи |
поп-Ћира Меланији.</p> <p>— Дакле... — пита опет гђа Перса.</p> <pb n="338" /> <p>— После, мал |
>ништа</hi> баш?!{S} Та је л’ можно’? — пита Габриела скидајући мараму. — А ја потрчала да чује |
и капару дао — ил’ неко други?{S} А? — пита га поп Ћира стојећи крај кола?</p> <p>— Па, па, мо |
> <p>— Па кога мислиш да узмеш?{S} А? — пита поп Спира.</p> <p>— Та... сад... право да рекнем, |
а.</p> <p>— Шта радиш тамо у то доба? — пита је гђа Сида коју је комарац пецнуо и кашаљ пробуди |
„фатираш,“ што кажу, изнутра к’о ја? — пита га домаћин.</p> <p>— Е, „лако је ђаволу, што кажу, |
аџарица из Сенте..., она Какаш-Верка? — пита га Ракила ђаволасто.</p> <p>— ...{S} Па сам и проп |
рташица.</p> <p>— А каква калабалука? — пита је Пера.</p> <p>— Та, ето... нисмо имали другога п |
на и велика!{S} А какав то фелер има? — пита Пела зачуђена.</p> <p>— Та зар је један, слатка.{S |
га домаћин.</p> <p>— А има л’ штогођ? — пита Нића.</p> <p>— Та биће, Нићо, к’о за тебе.</p> <p> |
/p> <p>— Јеси л’ добио удовлетворење? — пита гђа Перса која је тек пре две три последње недеље |
цветића!</p> <p>— А ви извесно знате? — пита Пера а гледа у земљу. — Па што ме не научите?</p> |
А ко ће, Нићо, удовицу са троје деце? — пита Ракила.</p> <p>— Па, ето... ти удовица а ја удовац |
неко шапутање.</p> <p>— А ди га држи? — пита домаћин.</p> <pb n="316" /> <p>— Па ваљ’да је у џе |
n="30" /> <p>— А шта сте то сневали? — пита је госпоја Перса и изашла већ на сокак.</p> <p>— Т |
ко, како?{S} А јесте л’ ми се надали? — пита их поп Ћира унев са собом у собу грдну количину св |
о време.</p> <p>— Па, шта сте решили? — пита га Аркадија.</p> <p>Поп Спира ћуташе и једнако ста |
<p>— Је л’ те, не ћеду пуцати канони? — пита фрау-Габриела.</p> <p>— Неће, неће, госпоја.</p> < |
лави.</p> <p>— Ју!{S} Па шта ће бити? — пита преплашено гђа Сида.</p> <p>— Тхе, биће, шта буде! |
ем стаклу.</p> <p>— А ди ти је човек? — пита је Пера Тоцилов.</p> <p>— Очо јуче у Темишвар посл |
</p> <p>— Хоћете л’ да вам баш кажем? — пита Пера.</p> <p>— Ју, слат — ... пардон... господин П |
ете л’ дозволити да вас мало одменим? — пита путник.</p> <p>— О, молим... здраге воље! — вели А |
} Како?{S} Радиш ли, је си л’ вредан? — пита га поп Спира — Па мети тај шешир на главу, Петре с |
тани.</p> <p>— Па јеси л’ се спремио? — пита га брижно.</p> <p>— Та, нисам баш к’о што б’ ја же |
аном нама да певате!{S} А, је л’тако? — пита путник смешећи се.</p> <p>— Та, знате... оно јест’ |
?</p> <p>— А би л’ се приватио малко? — пита га домаћин.</p> <p>— А има л’ штогођ? — пита Нића. |
а би опет комендија била, молим лепо? — пита Пера Тоцилов, а начинио наивно и поштено лице како |
и?</p> <p>— Дакле, шта је било, Ћиро? — пита нестрпељива гђа Перса. — Је л’ получио онај што је |
через тога.</p> <p>— А на што ти то? — пита је Пера.</p> <p>— Ех, немој ми се мешати у наше по |
</p> <p>— Да ниси ти, Кипро, чуо што? — пита гђа нотарошевица мужа.</p> <p>— Ја... баш ништа, — |
ако једна <hi>иљадарка</hi>, а, Нићо? — пита га домаћин Пера Тоцилов с кревеца.</p> <p>— Ама не |
p> <p>— А зар још ниси вечер’о, Нићо? — пита га домаћин.</p> <p>— Та знаш, ми „беамтери“ к’о и |
ка глас.</p> <p>— Но, ко је сад опет? — пита гђа Сока и погледа на авлијска врата.</p> <p>— Гос |
нешто.</p> <p>— А шта је то сад опет? — пита поп Спира који никако није ни опазио како се разви |
ату који се о њима брину и дан и ноћ? — пита путник и гледа мило децу.</p> <p>— Та а а, добри с |
би жену?{S} Што не нацуњаш себи жену? — пита га Ракила, једна лепушката млада удовица из комшил |
>— Мамо, ’хоћу л’ да погријем вечеру? — пита је понизно Јула.</p> <p>— Јао, и теби је још до ве |
је... шта слиниш ту?!{S} Шта плачеш? — пита је гђа Сида.</p> <p>— Па кад вам нисам добра! — од |
а испечем кожурице, перзекуторе мој?“ — пита га као Савка. — „Па, онако... кол’ко за један доба |
моћи да пустите дете од себе у свет?“ — пита је Сока гркиња. — „А шта знамо, — вели јој гђа Сид |
а, потражи: „А ди се то део мој човек?“ пита жена, докле га не нађе под столом. „Јао, терету мо |
Богу спао да од тога живи!“- — „Него?“ пита Сока гркиња. — „Па ићи ће у Беч да штудира хирурги |
ади што је смислила; није имала кога да пита, него је могла сама да уради, <pb n="133" /> јер п |
се гост не знајући ни сам, шта више да пита Јулу.</p> <p>— Е, — предложи поп Спира, — оћемо ли |
р коме би га год понудили, тај место да пита: „пошто?“ хоће да пукне од смеја!! (А има таких ст |
е од страха у помрчини.{S} А он је онда пита: а боји л’ се и кад је с њим?{S} А она му каже: да |
паорске ћери.{S} А млађа је женскадија пита: је су ли и њу спевали у шору са царевим сином, па |
b n="123" /> <p>— Па кад ме све којешта пита, — рече мало јогунасто Јула.</p> <p>— <hi>Којешта< |
арај! — обрецну се гђа Сида. — „Којешта пита“ ...{S} Којешта сам се и ја некад с твојим татом р |
аман као поручено.{S} А Јули мило па је пита:{S} Има ли да кога она <pb n="361" /> воли, и да к |
а она се увек ондак искашље мало, па ме пита: „Како ти је, Нићо! брез жене?“ А ја јој кажем: „Б |
илозофијама разговарали!... „Којешта ме пита!“ Видиш ти ње, мустре једне!{S} Ваљда те неке пита |
у себи. — Баш ништа страшно!{S} Лепо ме пита: помаже л’ ми когођ?{S} Па то баш није ништа неучт |
е репа од дечијег змаја који је, Бог те пита, с које стране пао и заплео се у грање са којега ј |
рно наплатити сад и оно, што се, Бог те пита кад још, бадава возио, па ће му пресести сва вожња |
{S} Све саме балске рукавице, од Бог те пита каде.{S} Гледам их Боже, па мислим и питам се: та |
а нос, а смеши се све, па опет гледа, и пита ме: је л’ то мој зуб? — „Мој, одговорим ја, Ваше П |
па га <pb n="175" /> онако лепо гледа и пита: „’хоћеш ли, снаго, да та Савка направи лепише?“ А |
е домаћин заборавне и несавесне млађе и пита, ко је био последњи данас на тавану, али не добија |
у којима се излаже презрењу мушки пол и пита се: што ће он на свету?{S} И на послетку Јуца је б |
м и заплака се.</p> <p>— Лепо је младић пита, а она се укипила к’о...{S} Свети Бона у шокачкој |
мем да диваним, кад ме господин-попа не питаду!</p> <p>— Па... онако... к’о мислим, зар ти се н |
питам? — вели Јула збуњена и румена. — Питај га ти.</p> <p>— Еј, срећо моја, — шану у себи гђа |
вели Пера, — кад је већ тако.</p> <p>— Питај, Јуло, господина:{S} Какво смо ми цвеће, ја и ти? |
упуштао саш њим у разговор.{S} Нит’ га питај, нит’ му одговарај што.{S} Најбоље ће бити да се |
каже: „Е, моја Савка, моја Савка!{S} Не питај ме, вели, одакле сам дош’о!{S} Ја сам ти издалека |
Јел’ њој само име <hi>„Јула“</hi>, — не питај нег одма’ узимај, док није други дочеп’о! — рече |
ге људе, и Џиде и господу.{S} Извол’те, питајте друге људе, које је Пера Тоцилов возио, па пита |
ништа да диваним преко себе, него, ето, питајте друге људе, и Џиде и господу.{S} Извол’те, пита |
е фале и веле: „Ал’ умеш да цифраш!...“ Питајте само господин проту; како му се допала Молчанск |
ге људе, које је Пера Тоцилов возио, па питајте и’ јесу л’ другог кочијаша после тражили!</p> < |
каже: „Ја сам из Иђоша!“ — „Из Иђоша?“ питају они. — „Баш из Иђоша!“ — „А ди је то?“ — „Та Иђо |
риних.{S} Ту му гову.{S} Увек га ујутру питају, шта он најрадије једе па му кувају.{S} Шаца и Ј |
о прст у уста и гледа матер уплашеним и питајућим погледом. — И маму воле?</p> <p>— Јесте, лане |
Па шта је то баш тако страшно урадио? — питала се Јула у себи. — Баш ништа страшно!{S} Лепо ме |
о међ паоре! — вели гђа Перса.</p> <p>— Питала га милостивна, — наставља Ержа, — воле ли „покен |
ца и сувише слободан. „Е, а откад то?!“ питала се у себи Јула.{S} Сутра дан кад је дошла и запе |
ку.{S} Да ми није жао момка, баш би’ га питала: мисли ли се тако сву ноћ шпацирати, па би’ му п |
се јави Јули.{S} Чуо је од тетке да је питала за њега и мило му било што је намучио мало својо |
гу с врата, а њу викнула и пробудила, и питала је: што плаче?{S} А Јула јој каже, да је снивала |
ла кафа; Меланија је наливала свакоме и питала свакога: воли ли више кафе или више млека, више |
и, па зинули па се замислили а после га питали: „А одакле си ти, пријатељу?“ — А он каже: „Ја с |
т.</p> <p>— Врло добро, к’о да сте мене питали.{S} Штелујте се и за „покенес“, — вели гђа Сида. |
п Спире!“ — сви су се просто зачудили и питали:{S} Откуд сад он да говори, кад он то баш није м |
разуме се, хладно.{S} До сад су се увек питали за здравље и онда кад се обојица нису макли ни и |
дућега зета.{S} Е, сад ко је томе крив, питам вас, што се Јули измакла така лепа и добра партиј |
е сад питаш: шта чекам!</p> <p>— Јесте, питам те, Ћиро, шта још чекаш? — виче још јаче гђа Перс |
ш ономад сам се баш слатко насмејао.{S} Питам једно дете:{S} Шта ћеш ти бити, Перо, кад велик п |
</hi>, он га је купио и донео.{S} Да га питам ко руши православије!{S} А он код Владике каже, д |
аже, стрпити и причекати тебе!“ А ја га питам: „Је си ли гладан, старатељу и један туторе мој; |
е ми он, ди нема рода за мене.“ А ја га питам: „Па шта би ’тео, роде; што не седнеш?“ А он ми к |
ела!{S} Еј! моје радости онда!{S} Да је питам сад, — вели госпођа Сида отварајући прозоре да се |
ући прозоре да се промаје соба, — да је питам: <hi>кога</hi> ће то да обријају!{S} Ил’ мог Спир |
ми се морамо на вјеки растати!“ А ја је питам: „Шта ти је, рано?{S} Ти си опет назебла,“ а она |
та каде.{S} Гледам их Боже, па мислим и питам се: та јесу л’ то, Боже, моје?!{S} Та зар је у њи |
, две девојке.</p> <p>— А шта ја опет и питам, — вели окуражени Нића; — та ето и наше Ракиле —< |
е —</p> <p>— Ју, ја и заборавила да вас питам.{S} А ко га је напаствовао?</p> <p>— Па поп Спира |
рђави’ људи!{S} Ај, <hi>то</hi> ја вас питам?“ — А они се, вели, ухватили сваки за своје уши, |
с назв’о.</p> <p>— А зашто да га ја баш питам? — вели Јула збуњена и румена. — Питај га ти.</p> |
аузу која постаде после госпоја-Сидиног питања.{S} Погледа га гост онако са оном кецељом па се |
па да буде без таквог једног чувара?!“ Питање <pb n="64" /> сасвим умесно, али писца неће збун |
м се окрете поп-Ћири, да му одговори на питање колико је данас пало у тас. <pb n="93" /> Затим |
> <p>То беше као неки одговор на раније питање, бар тако га је Шаца, познајући — што рекли — ла |
ни могла да да одговора на једно његово питање врло деликатне природе, па је онако раздрагана < |
а неба, та новост.</p> <p>Одмах на прво питање Јула је ударила у горак плач, а госпоја Сида се |
атворише у „шпајз“, одмах је салетеше с питањима и мајка и керка, гђа Перса и гђица Меланија, а |
ушује се према Ракилином <pb n="253" /> питању, — па... ето тако, от’шло све, — рече Нића и ман |
да се опет разговор отпочео.{S} Шаца је питао, а Јула је одговарала, али сад како меко и како н |
ишту, па ту се тек зачуђен зауставио, и питао у себи: откуд он чак ту?!{S} За тим се вратио кућ |
ра је претурао листове албума, гледао и питао, а Меланија му одговарала.{S} Каквих ти ту све фо |
> <p>— „Каква“!{S} Боже мој, како ме то питате?!{S} Па <hi>штогла;</hi> штогла од пеглајза!{S} |
ш ти ње, мустре једне!{S} Ваљда те неке питати колико нам је крмача опрасила!?</p> <p>— Јест, а |
Спирина, гром их спалио!{S} Немој ме ни питати.{S} Не волем ни да се сетим тога а камо л’ да ти |
ти —</p> <p>— Шта <hi>ја</hi> чекам?{S} Питаш ме?{S} Не чекам ништа, — плану сад и поп Ћира, — |
д’ се вуци клипка с њим!{S} И ти ме сад питаш: шта чекам!</p> <p>— Јесте, питам те, Ћиро, шта ј |
чи незаслужену награду!{S} И сад ме још питаш шта чекам!{S} Шта <hi>ја</hi> чекам?</p> <p>— Да, |
годинама и купила са чаршафа мрвице од пите с орасима и метала их на једну гомилу.{S} И њу пох |
ко ’хоћеш весео бити, а ти мораш с нама пити“, па сипа за врат вино; а и иначе је несносан) — о |
Божја <pb n="298" /> росица... мо’ш је пити к’о кеша бару, ништ не осећаш!...{S} Та зар је не |
ош!{S} А па онда... не морамо сваки дан пити, него да се мало видимо и разговарамо —</p> <p>— Ј |
м, да је леп у лицу, нежнијег састава и питомије нарави а појетске наклоности, једном речју, го |
у Великим Сокаком и пратијаше их својим питомим очима, па рече у себи:</p> <p>— Баш би’ волела |
го више говорила а Јула се само благо и питомо смешила и тек по некад „Да“ или „Не“ или „Да бом |
етовала га да буде умерен, да се лепо и питомо опходи с оним, да га понуди шунком, јер (спомену |
поглед остаде му дубоко у срцу.{S} Како питомо <pb n="118" /> гледа, па како је само смерна и с |
рђев дан напуне столовима пуним свакога пића и сваке ђаконије.{S} Старо вино у подруму прегледа |
и се овај мој језик одузме и изда ме од пића — нек ми се, велим, онај свињећи у торби нађе као |
умро је, Бог да му душу прости, више од пића него од науке, — а паори су га звали шлајбер каз’т |
p> <p>— Нисам ти дош’о баш через јела и пића, газда-Петре, а за које ти опет фала, — вели му Ни |
гајдаша, и постављених столова и јела и пића. <foreign xml:lang="cu">„<title>Србскiи куваръ</ti |
, у стању је да заборави и на јело и на пиће и да га сахатима вреба (а у осталом, на то су га и |
ј књизи спомињу на крају (где, то јест, пише: како је и како би требало да је у књизи)</hi> </p |
>— Е, кад ти у <title>Рожданику</title> пише, — говори бирташица а навлачи на даску другу шлинг |
њирала и исписала, слатко дете моје.{S} Пише к’о канцелиста какав; исти њен отац!{S} Ко је узме |
плаче и пише неком писмо.{S} Па није да пише к’о што се пише, него и неке стихове везе по писму |
S} Све што у овом селу зна да чита и да пише, од њега је то научило.{S} Мила кишбиров и Нова би |
ле.{S} Она вам не мари баш да чита и да пише али да скува — у томе се не боји ни једне своје вр |
ил’ не може да добије у амту место, па пише и мами новце и залуђује младеж.</p> <p>— Та... оно |
а да јој пише у род, него седне сама па пише; по три дана може да седи и да кити писмо, толико |
ом писмо.{S} Па није да пише к’о што се пише, него и неке стихове везе по писму што их је запам |
у књигу пуну исписану.{S} Лепе корице и пише на њима <hi><foreign xml:lang="fr">Poesie</foreign |
’ оно седи његова слатка кћи па плаче и пише неком писмо.{S} Па није да пише к’о што се пише, н |
ми је четрдесет пета, а у рожданику ми пише: да <pb n="254" /> ћу доживити и читаву стотину и |
мало која да мора да тражи кога да јој пише у род, него седне сама па пише; по три дана може д |
плаћали два сексера и то што попије док пише и напише писмо.{S} Коме треба тај се само потруди |
.{S} Мени у <title>Рожданику</title> то пише, да ћу ја срадати, и то баш ни од чега другог него |
ало ко зна!{S} А да ми је рек’о Бог, да пишем књиге, к’о што дувам сад у рог, — па да напишем ч |
а:</p> <p>— Шта ’оћете и коме ’оћете да пишете?</p> <pb n="34" /> <p>А они му само кажу: „Хоћем |
неће постидити девојачка вамилија.{S} И пишите: да смо сви здрави; баба кашље и кр’ја к’о и пре |
упио на сенћанском јесењем вашару.{S} И пишите: да му шаљемо пет форината сребра да му се нађе |
преко стола на оба лакта, па диктује: „Пишите, — вели, — Прока Белеслијн (или тако неком), цар |
едајући хаљину домаћичину.</p> <p>— Код Пишкелесовице на рогљу, у Бечкереку, трећа кућа од апот |
шта, само да не остане гладан.{S} Боме пишкоте му и неће спремити!...{S} И како то да се само |
и се убила, мислила је у себи; убила из пиштоља или би у Тису с брега.{S} После тога сна никако |
да л’ би се од тешке жалости за њом из пиштоља убио, или би у Тису скочио?{S} Па како би их је |
роки.{S} А, сто му заверака његових!{S} Пишу ми оданде, да је први момак у Талијанској!{S} А ди |
Трифуна знало их тек двојица тројица да пишу.{S} Још има старијих људи који памте добро како је |
смености; јер пре ни људи нису знали да пишу ни својим синовима, а сада и девојке пишу писма, т |
шу ни својим синовима, а сада и девојке пишу писма, те још како пишу, па још да знате коме!{S} |
сада и девојке пишу писма, те још како пишу, па још да знате коме!{S} Ето ономадне је тата јед |
уди који нису ништа друго него створови пишчеве болесне фантазије.{S} Против <hi>таких</hi> сам |
’ оно је штогођ обашка; оно је појање и пјеније, а ово наше паорско је певање!...{S} А... је л’ |
вали чаше, хвалили један другога глас и пјеније, док се није поп-Спира вратио и домаћица их још |
оп-Спира је имао црвен, а поп-Ћира само плав, обичан појас.{S} А то је била формална „јабука ра |
га за вољење.{S} Њено здравље, па бујна плава коса, па њени румени образи, румени као брескве д |
њи упрегнути.{S} И млада беше дивна.{S} Плаве очи као небо Ђурђевскога дана, а поглед јој свеча |
жена, у чистој цицаној хаљини отворено плаве боје са белим бобицама, устаде брзо и припрети не |
у плетива па штрикају или потштрикавају плаве чарапе, од чијих се сара после врло често праве в |
очи?!{S} А она га гледаше својим благим плавим очима, својим искреним, вазда пријатељским погле |
бела танка штофа и све раскошно ишарано плавим гајтаном.{S} На прслуку неких тридесет ситних ср |
’о.{S} Нестало оног ведрог и насмејаног плавог неба, покрили га сиви облаци који се по ваздан г |
у:</l> <l>„Одби се вита грана</l> <l>Од плавог јоргована,</l> <l>Одби се с граном цвет.</l> <p> |
лепа, звезде тако лепо жмиркају с тамно-плавога неба и крв кључа и кипи у ова два будна заљубље |
о, бело, нервозно и пакосно псетанце са плавом машлијом између ушију које је, кад је блато, по |
склањајући збуњена бујну косу своју под плаву цицану мараму којом је повезала главу.</p> <p>— Е |
ј Тисе траву:</l> <l>Покосиће моју косу плаву!</l> <l>И поздрав’те моју <hi>слатку нану</hi>:</ |
тлер у тим пословима), један млад, блед плавушан са малом ретком брадицом и устима од увета до |
увукоше је измеђ у Ниђе боктера и Проке плајаша.{S} Ержа се стиди али игра и једнако се извињав |
и гледа у онај писмени акт, или окреће плајваз, или намешта перо у држаљици, или тако ма штого |
ном малом лепо очешљаном Чивучету, и са плајвазом једну по једну поруџбину превлачио на хартији |
а у кола и џакала, гуркала, претурала и плакала у колима, а они у кујни чупали живину и спремал |
е и Јула.{S} И мора да је дуго и гласно плакала, кад се и сама мама пробудила и отерала Гагу с |
се зато и замислила.{S} Јула је у ћошку плакала, потоком лила-сузе и брисала их кецељицом, а гђ |
тименталне и пуне жалостивни’ ствари за плакање.{S} И каже сад, да не би ни једне секунде могао |
и куња, само се чује неко тихо јецање и плакање, испрекидано гукањем гаврановим, оданде из оног |
ер овај је трчао за колима и дерао се и плакао: хоће код попе у кола да се вози.</p> <p>Кола су |
осу крзати,</l> <l>А ти ћеш, Јуло, онда плакати,</l> <l>Онда ћеш своју спомињат’ мајку:</l> <l> |
шу, а друге стигну.</p> <p>— Та немојте плакати, пријо, — теши је прија Макра, — ето и мене сте |
ашњи дан мора.</p> <p>— Та имаћеш кад и плакати, — шали се стари сват, — а сад певај!</p> <p>— |
На рѣкахъ вавѵлонскихъ, тамо сѣдохомъ и плакахомъ,“</foreign> — запева поп-Ћира раздраган.{S} З |
тито-поп Ћира, а попадија долива уља на пламен гнева поп-Ћирина па наставља:</p> <p>— „Боље, по |
а.{S} Из авлије се диже густ дим и лиже пламен од запаљене сламе у висину.{S} То се прљи заклан |
са не да никако, него једнако потпирује пламен мрзости и омразе.</p> <p>— Шта?!{S} Зар онај пао |
Или се сви троје скупа саветују и праве план свог будућег стана и праве размештај намештаја. — |
кадија за себе, — добро ми је исп’о мој план за руком! — А за тим рече гласно: — Е, баш фајн се |
<pb n="84" /> се види да су без икаква плана набављане; али пошто је фрајла Јула сва запурена |
да изађе на дебело, господар-комшија! — плану поп Спира, који изгледа тек да је сад схватио дом |
екам?{S} Питаш ме?{S} Не чекам ништа, — плану сад и поп Ћира, — или боље рећи, чекам <hi>свашта |
о на вулкану препуном гнева, хоћу рећи, планула би гђа Сида и заборавила би све обзире, које тр |
то је тако наљутило, да у мал’ што није планула и очитала јој у својој рођеној кући.{S} Но срећ |
и о негдашњим великим и садашњим малим платама бојтарским.{S} Приповеда јој — и ако га она и н |
прође по два сахата, а за тим се дигне, плати и поклони се кафеџији и овај њему и изиђе из кафа |
Није ваљ’да имала фрау-Габриела кола да плати, а знали би и ви...</p> <p>— Та шта говориш!...</ |
ије господин.{S} А господин штогођ боље плати, то све боље и за њега; припада му већа почест.{S |
ци пропасти па је за длаку фалило да не плати <pb n="336" /> главом и буде покојни.{S} А оне га |
ма људи па ’оћеду да пиједу а нећеду да платиду, а ја им не дам то, и пазим на њих к’о њихов ро |
у једној ствари.</p> <p>— А кол’ко сте платили ви за кода? — запита поп-Спира.</p> <pb n="323" |
поп Спира. — Десет, десет — али кад ти платим <hi>десет</hi>, ’хоћу добро да тераш.</p> <p>— Н |
Светог Петра гајтана.“ <hi>Ја сам</hi> платио и ту стиву лулу и ту кајгану.{S} Сад тек видим к |
чизме да се наглаве и наглавке унапред платио, а Ника чизмар, древна једна пијаница, затворио |
— Фала, господин-попо.{S} Бог вам за то платио.{S} Поред вас сиротиња може да живи! — рече бојт |
астору.{S} Али као да се предомислише и платише без и једне дуже напомене.{S} То и охрабри газд |
за вида у Ченеј.</p> <pb n="296" /> <p>Платише бирташици ракију и вино.{S} Бирташица и бојтар |
кошуље од танког српског <pb n="72" /> платна, пруслучићи свилени са сребрном пуцади а на глав |
ка види се танка бела кошуља од српског платна златом извезена с преда а то му ја извезла и пос |
иних су били танки пешкирићи од српског платна и веза) По штелажама порцуланско и стаклено посу |
оносе што су били његови ђаци јер се на платноме списку у општини сами без ичије помоћи потпишу |
и трећи полијелеј и да повиси црквењаку плату.{S} Аркадија је баш свакојаких чуда видео; с поко |
што јој се допадне, а остало добије у „плату“ каква Жужа или Ержа (Мађарица наравно), па се св |
ти и приказати, како ми ја и ’нако мала плаћа спрама велике бриге и главобоље и секирације моје |
, кад би’ те уз’о.{S} Ви’ш, мене једног плаћа славна општина за толике куће и сокаке што их чув |
И пије и бије се, и купује коље успут и плаћа и пије алдумаш; он вас повезе а неки десети вас д |
о да ја имам солгину плаћу!{S} Чудна ми плаћа, ал’ су се и прикинули!{S} Не стиже ни за травику |
ари преким путем, па кад га укебају, ко плаћа штроф, него онај кога вози.</p> <p>— А Прока Цика |
го наш беамтерски нос!{S} А зашто нас и плаћаду, нег да га свуд забодемо!{S} Ај, је л’ добро ди |
држим, говорила би често она, па не би плаћали штроф кад коме откине по пола дороца ил’ кабани |
ми, и наплаћивао се.{S} За писмо су му плаћали два сексера и то што попије док пише и напише п |
ржим боктера и из моје мале плаће да и’ плаћам, да чувају <hi>мој сокак</hi>, ај?{S} Ди је ту а |
еб’о ја да држим боктера и из моје мале плаће да и’ плаћам, да чувају <hi>мој сокак</hi>, ај?{S |
армај ту, него дувај сате, кад си за то плаћен! — чу се још издаље Шацин глас.</p> <p>— Ајд-ајд |
о не чува варош, к’о да ја имам солгину плаћу!{S} Чудна ми плаћа, ал’ су се и прикинули!{S} Не |
тив пацова.{S} Показивао му неке празне плацеве опет црквене, где ће до године зидати неке дућа |
ћма венула, док није и увенула.{S} Кроз плач ће вам признати, да је <hi>убијца детета свога</hi |
ја!</p> <p>А девојке се онда смеју кроз плач.</p> <p>Млада се попе у кола и седе уз девера.{S} |
на прво питање Јула је ударила у горак плач, а госпоја Сида се само крстила и погледале час на |
чворуге, која јој је искочила, удари у плач кад се нађе у авлији.</p> <milestone unit="subSect |
ече гђа Габриела, готова већ да удари у плач.</p> <p>— Ал’ молим вас, приповедајте!</p> <p>— Не |
јом јој беше повезана глава, па удари у плач и покри лице кецељицом.</p> <p>Заплака се гђа Сида |
о онај малер, — рече Габриела и удари у плач, — па ме само секирате и не верујете ми.{S} То баш |
— вели поп Сира.</p> <p>— А она, удри у плач, а њему ондак дошло жао.{S} Били, што кажу, толике |
ефио тада код куће) а оне обадве удри у плач и тужбу, а супрузи место да уредиду ствар стишаду, |
а неће с кола.{S} Ударило све четворо у плач и дреку, па неће доле, него зову маму да и она сед |
тако штогођ пасирало, сва умацурала од плача.</p> <p>— Ја идем код Жуже —</p> <p>— Иди бестраг |
јеси!{S} Гле, само како се умацурала од плача!“ вели гђа Сида па је физитира и отима јој <title |
о.{S} Поп Спира га гледа расејано, Јула плаче кад га види, а гђа Сида скида, громове чим га пог |
авља гђа Перса. — Меланија само седи па плаче...{S} Што се ово дана сирото дете наплакало, неће |
— кад ал’ оно седи његова слатка кћи па плаче и пише неком писмо.{S} Па није да пише к’о што се |
не чарапе, и она слуша, само што она не плаче, али се ипак чуди, како то све тако лепо умеју љу |
на стида.{S} Сирома’ младић!{S} Можда и плаче сад од једа и срамоте!{S} Ал’ баш да видим!“ рече |
и подврискује:{S} Ијују!{S} Целим путем плаче и проклиње час кад се тако дебела родила на свет. |
но није гавран него Шаца под јоргованом плаче.{S} А поред њега, на једној грани стоји њихов <hi |
у викнула и пробудила, и питала је: што плаче?{S} А Јула јој каже, да је снивала страшно. — „А |
а!{S} Само један јед!{S} Ето ви’те, већ плаче фрајлица!“ вели Габриела показујући на девојчицу |
о из књига; а ја седим у кревету па све плачем у помрчини и кунем те проклете списатеље и њихов |
/p> <p>— Е, слатка пријо, та како да не плачем од радости!?</p> <p>И обе прије заплакаше се сад |
али се, некако, увек свршавало Јулиним плачем и гђа-Сидиним неуспехом.{S} Јула је остала сталн |
словом које је заборавила и завршила с плачем; а изнад тога једна фотографија целе породице, п |
.</p> <p>— Ето видите, луде једне, а ви плачете.{S} Да бо’ме да ће доћи.{S} То су наши добри пр |
еши девојке па им каже:</p> <p>— Та што плачете!{S} Та до’ће ред и на вас!{S} Нек плачу бабе и |
Но, шта ти је... шта слиниш ту?!{S} Шта плачеш? — пита је гђа Сида.</p> <p>— Па кад вам нисам д |
„Пошљи луду на војску, па седи кући па плачи!" „У мал’ <hi>мене</hi> нису обријали!“ каже мама |
тка Макра у свиленој махрами, — седе па плачу и теше се узајамно обадве.{S} Ништа не говоре, не |
ачете!{S} Та до’ће ред и на вас!{S} Нек плачу бабе и старци, што им се то више не може стрефити |
му светли.{S} А он се шали с њом, па је плаши, па каже да ће јој угасити свећу и отићи а њу зак |
башће —</p> <p>— Та шта ви ту мене фурт плашите с вашим татом... овај, господин-парохом... и ша |
p> <p>— Јуф!{S} Та немојте ме, гнедиге, плашити!{S} А пошто риф?</p> <p>— Тридесет и две крајца |
етога рим-папу, па ништ’ не треба да се плашиш, Ћиро, кад знаш да си у резону, него треба да им |
комендиjе и белаја, — наставља бојтар, плашљиво наливајући себи опет један фићок ракије, — да |
и то?</p> <p>— Ја сам, мамо! — одговара плашљиво Јула.</p> <p>— Шта радиш тамо у то доба? — пит |
аки богословац у том расположењу додаде плашљиво и полако: „Лаку ноћ, и мило и драго.“</p> <p>М |
и браду и бркове да изгледа к’о шокачки плебанош!!{S} Већ је два ланца најбоље своје земље пону |
ловци, виловали; — па ја дав’о серенаду плебаношевој „виршофтерки“!{S} А?{S} Да није било онда |
а се не туђи од паора, да се покаже као плебејка, па се ухватила и она у паорско коло које је и |
а <pb n="181" /> решетају жито; па нека плева, нека прашина, к’о да је и онако мало на сокаку; |
зоре до мркла мрака.{S} Грдна прашина и плева летела је и падала, благодарећи поспешном ветру, |
ед своју рођену кућу од лупе, прашине и плеве...</p> <p>— Ја водим виртшафт како ја знам!</p> < |
оз баштенски плот Јулу како се запурила плевећи башту, и да је чује кад пева.{S} Тако данас, та |
која у то доба обично полива улицу или плеви зубачу, да не би седела беспослена, јер беспослен |
долазити свакога дана, па пре подне је плевила а после подне заливала башту.{S} Ослушкује, али |
проводила време у башти, заливала је и плевила, а Меланија је гледала само своје кактусе и ром |
ули је тако мило било, и тако је весело плевила башту, да је с травуљином почупала и сву мирођи |
је Јула дошла пре подне у башту и стала плевити, запевала је по свом обичају.{S} Песма је потек |
посла и да се помаже.{S} Или је требало плевити башту, или кљукати гуску, или чувати од живине |
ог дана лупа оно проклето решето и тера плеву све на нашу страну; не можеш к’о човек изићи на с |
истребио силан кукољ и коров и раздувао плеву греха и злих навика међу својим парохијанима...{S |
неколико туцета на памет знали, и тиме пленили ћуркасто женскиње; али који после обично код па |
собама и у кујни.{S} Тамо ноблес а овде плепс у који овога вечера рачунамо и Нићу боктера који |
це па их овлажи и развуци, очисти их од плесни, и искомадај их овако к’о што сам ја почела, — н |
пред којом стојаше једна гомила старих плеснивих рукавица, које је секла и спремала да покрива |
/p> <quote> <l>„Док стане <hi>туђа</hi> плести па клети,</l> <l>И туђа рука косу крзати,</l> <l |
а како получује награду.{S} И сан стаде плести своје танко ткиво око Ниће боктера који хркаше < |
у игру <hi>Фирциг</hi>; а попадије узму плетива па штрикају или потштрикавају плаве чарапе, од |
испусти <pb n="234" /> књигу а гђа Сида плетиво, па се и она заплака.</p> <p>— Е, кад би то бил |
> </quote> <p>А гђа Сида оставила давно плетиво, па је пажљиво слуша; и трља већ очи и брижно в |
лави шубаре јагњеће или астраганске, на плећи изврнут кожух или дороц и шарена кабаница, а на н |
лом променио.{S} На ногама му чизме, на плећима дороц, а преко њега дуга кабаница, испод кабани |
е искаљају.{S} На ногама им чизмице, на плећима преко кошуље од танког српског <pb n="72" /> пл |
шкир и где се љуља онај цимер од жутога плеха.{S} Читаоци ће се досетити, да је Шаца био предме |
уцкајући ону крупније самлевену која је пливала по површини.</p> <p>— А где је вама кафа, госпо |
је испала.{S} Али је то била једна врло плитка лаж, приметила им је фрау-Габриела, јер је она л |
истом и кад се накити миријадама дудова плода.{S} Тада ће га тек можда скинути какав гладан ван |
ти не знаш да поставиш, тако да кажем, плот твојој мрзости и јарости! — рече поп Ћира смешећи |
у башти, и решила се, кад опет дође на плот, да му одговори, да је она засад татина и мамина, |
ви мотичицу и приђе плоту, па вири кроз плот.{S} Нема никога, учинило јој се само.{S} А тако би |
ана имао прилике да види кроз баштенски плот Јулу како се запурила плевећи башту, и да је чује |
о су, то јест, икад у животу тако преко плота и тарабе отпочињали — или чак и имали какав — ром |
ла је, да се само још једаред покаже на плоту, па да га лепше дочека. „Хе, ваљда је луд да дође |
Нема ништа.{S} Остави мотичицу и приђе плоту, па вири кроз плот.{S} Нема никога, учинило јој с |
не могав више да издржи, полако прилети плоту, погледа страшљиво око себе, па се примаче и зави |
а цара Јозефа како је узео једном паору плуг из руку па сам он оре, а паор Шваба диг’о руке а у |
у пребаци ту неискреност парохијанску и пљачку својих сопствених пароха; да му кажу како то ниј |
— понови гђа Перса и скочи са столице и пљесну се рукама. — Доста ми је, доста!{S} Немој ми каз |
! — командира гђа Сида и залупи врата и пљуну за собом.</p> <p>Шта ће Јула него се диже, поглед |
лу, укреше и запали је.{S} И опет пуши, пљуцка и мисли, а од силних мисли заболела га већ глава |
осећа.{S} Лежи тако потрбушке па пуши и пљуцка преко свог кратког камиша (јер ча-Нића и ако је |
врућа и црна, и учитељ је пио и хвалио пљуцкајући ону крупније самлевену која је пливала по по |
напуни и запали лулу и стаде пућкати и пљуцкати онако по банацки, па се да у дубоке мисли.</p> |
нки пешкирићи од српског платна и веза) По штелажама порцуланско и стаклено посуђе а по дуваров |
но, и њиве и дрвеће.{S} По путу никога, по њивама никога, а дудови оголели па им се црне покисл |
ал’ тако сам чула... по што сам купила, по то вам, што кажу, и продајем —</p> <p>— Од куд само |
неће чути један од другог.</p> <p>— Е, по то би’ и ја кочијашио, — вели поп Спира. — А паор па |
а изумире живот у селу; ућутало се све, по сокацима и свирке и песме и жагор и разговор.{S} Лиш |
п Ћира, мрзио на Вука и његове реформе, по којима се човек не може разликовати од паора.)</p> < |
!{S} Па кога то не би наљутило, рец’те, по души, драги читаоци!{S} Јер ако ћемо право и објекти |
како сам ја то била трауриг.{S} Знате, по некад то за чудо иде од руке!!!</p> <p>И још хтеде ф |
и лепе жене, каже он; е, ако ни по чем, по том ћеш о’ма’ познати Бирцлијине!“</p> <p>— Знам Бир |
опрљеном свинчету, и с тога ће са њом, по стародавном и лепом обичају, омастити брке сам домаћ |
оге књиге прочитао а и сад још једнако, по ваздан чита све новине, како су се ту скоро, лане ил |
л’, госпоја, да накитимо мало... онако, по нашки... с фронцлама, што кажу, ако не би замерили ш |
јом између ушију које је, кад је блато, по цео дан седело на прозору и лајало на мимопролазеће- |
е мараме и пантљике; покупује будзашто, по четири крајцаре мараму. „Деде, децо, — вели им госпо |
мо по твоју љубу,</l> <l>По твоју љубу, по нашег слугу;</l> <l>Тебе да љуби, а нас да служи!“</ |
/hi> баш штогла... ал’ тако сам чула... по што сам купила, по то вам, што кажу, и продајем —</p |
не верујући ваљда својим очима и ушима; по неки се окренуо у пола олтару па направио шаком као |
ари седе пред кућом па пућкају на луле; по неки се тужи на камиш и вајка се што га је <pb n="73 |
ој пише у род, него седне сама па пише; по три дана може да седи и да кити писмо, толико је сва |
веда, а они око њега зинули па слушају; по неки још четврт сахата остао са ражјапљеним устима о |
т</hi> — и ако је тек <hi>два сата</hi> по поноћи било, — а лулу задену за кајиш од десног опан |
рећи: нек остави на миру <hi>момке</hi> по селу, па ће онда и моја кућа бити поштеђена!</p> <p> |
уша им је и срце да се вешају о уже!{S} По ваздан би да су на звонари.{S} Ето баш ономад сам се |
е моћи сваки ђаво довлачити у кућу).{S} По тим собама размештају већ још сад намештај; столове, |
ариста практицира код неког фишкала.{S} По мало практицира а почешће иде у лов на шљуке, или по |
зила по бари, ни она га нису дирала.{S} По свој прилици ту је дочекао дубоку старост и пошао тр |
и лете кућама са чизмицама у рукама.{S} По нека девојка промакне брзо у комшилук, испод старе р |
ших дана и друкчијега, бољега света.{S} По ваздан стоји крај ватре лонац с кукурузом који се он |
бриелу и њен авантурни начин живота.{S} По ваздан седи мирно и зажмиривши преде на банку и прек |
Био је ужасна лењштина и чмавалица.{S} По њему су се слободно могли не само пацови него и мише |
ве је сада суморно, и њиве и дрвеће.{S} По путу никога, по њивама никога, а дудови оголели па и |
<pb n="208" /> <p>— Формално тукли.{S} По селу само о том и говоре.{S} Идем да чујем још штого |
порцулан и тегле с разним компотом.{S} По дуварима неке слике мал’ те неће бити све из прошлог |
рохије, било је, Бога ми, свакојако.{S} По четир таса се носило Недељом, тако да је свет избега |
се повукли под амбар, па ређе лају.{S} По вазда спавају под амбарем, а лану тек у сну кад им, |
непријатно и страшно дође у снивању.{S} По авлији видиш дању само брбљаве и прождрљиве патке, у |
го све бега под браду и ближе врату.{S} По неко од боље познатијих се усуди па дирне, на пример |
мокљан, а ограда није била тако честа — по свој прилици да јесу.{S} И какав би то опет роман би |
д својом кућом, оче Спиридоне.</p> <p>— По мени баш, — упаде му у реч поп Спира, — оче Кирило, |
це откривене, без конофоских навлака, а по канабету и фотељама исхекловани јастучићи и комадићи |
цу и посашиваће и праунуцима гаћице — а по тестаменту док је она жива, она све ужива и не сме с |
елажама порцуланско и стаклено посуђе а по дуваровима неколико слика: неке битке, неке слике из |
астити.{S} То је остављено за укућане а по некад и за <hi>вертепаше</hi> који зими од Светог Ни |
не ствари, које су биле тако потребне а по селима још мало или никако познате.</p> <p>А сетио с |
еко време седе и чешљају перје.{S} Баба по неки пут зевне, затвори очи па изгледа к’о да спава, |
зло доба истер’о да буде к’о што треба по типару!....{S} Кол’ко је цела служба била <pb n="415 |
ли Пера коме се учини нешто празна соба по одласку Јуле. — Онај њен поглед остаде му дубоко у с |
у по дућанима продају а ноћу и забадава по сокацима деле.{S} Али данас пре подне у Недељу он се |
уже кресачком којом се лети креше трава по баштенским стазама, а у исто време бодрим оком пази, |
се тек осети како се просипа и разлева по кућама мирис од миришљава сапуна и помаде па тек зат |
курикне; псују, праскају и беде ма кога по кући, док им напрстак не спадне с прста. „О, убио те |
тарабу у тетка-Макрину башту.{S} Гледа по башти.{S} Не види никога; само дрвеће и цвеће, и вис |
р или лопов, тако нешто, јер иде и онда по сокацима и којекуда кад никако и нема месечине; разг |
ни месец ни ветар!{S} Што ја знам чуда по селу — што мало ко зна!{S} А да ми је рек’о Бог, да |
у.{S} Знам да варошани радо пију.{S} Ја по три дана не могу да спавам, само једну шољицу кад по |
ни за што ни крошто, па неће да избија по неколико дана; заћути као да се са свима у кући посв |
, то се г. Пера остави прегледања слика по дувару.</p> <p>— Извол’те, господине, — рече поп Спи |
} Стајала је подуже без икаква поступка по њој, а за то време хладноћа и мрзост између њих расл |
ону крупније самлевену која је пливала по површини.</p> <p>— А где је вама кафа, госпођице?</p |
а Јуца тек натуцала нешто мало и знала по мало само у гитар, јер кад би гђа Перса запитала поп |
сала их кецељицом, а гђа Сида се шетала по соби, застајкивала код прозора и гледала без икаква |
есто и незвана.{S} Она је поваздан била по туђим кућама.{S} Тек сретне тако неку на сокаку, па |
реко целе равне Бачке!{S} Као она свила по пољу што се извија у јесен тако се изви и отеже са в |
икерај у корпицу па полетела и заредила по кућама и сокацима.{S} Прво је отишла гђа-натарошевиц |
> после кише онако радо и весело газила по бари, ни она га нису дирала.{S} По свој прилици ту ј |
Све су то најбрже разнела и разгласила по селу она деца са звонаре.</p> <p>Кад је вечерња сврш |
почетка се Јула к’о и женирала и љутила по мало, јер јој се учинило, да је Шаца и сувише слобод |
ш’о је после подне још кад је Жужа ишла по вешплау, а изаш’о је кад су се краве враћале кућама! |
ти, како се онај старији „Бечлија“ ваља по прашини и дере: „’хоћу код попе!“ и видети лепо милу |
згледају као оно ред деце кад се тоциља по леду, па лети једно за другим и пада на леђа а ноге |
ла главу па све баца ноге и шора ногама по земљи, па дигла нос у небо, мислиш Венус је, нико к’ |
звикивала је задовољна шетајући се сама по соби у својим ботушама.{S} Како ће се радовати и бла |
естаде у гостинској соби.</p> <p>— Нема по џеповима, — вели домаћин с врата. — тражио сам па не |
емена, пуну кућу, него ил’ има ил’ нема по једно у кући.{S} Па ако је девојка, а она ускочи за |
ета испред куће.{S} Још мало живота има по авлијама, одакле чујеш како се ракоље и ћућоре кокош |
е којом су га бедили да је и сам с њима по некад бивао у ортаклуку.{S} Шаца је чуо Нићу како ид |
и тандрк кола и торокање жена.{S} Једна по једна клупа испред куће под багрењем остаје празна.{ |
ти, чим захладни, носе ботуше.{S} Једна по једна способност их издаје.{S} Обе носе наочари.{S} |
на рамена онако омладински, а раздељена по среди онако богословски, а кад говори што а он гледа |
и поскочице у колу, ни како пуца батина по леђима каквог Циганина лопова, ни правдање каквог Не |
ставља:</p> <p>— „Боље, поручује ми она по Ержи, нека пази <hi>она,</hi> то јест <hi>ја</hi> да |
инти <pb n="329" /> после дужег тражења по огромним поповским шлајпицима, не што нису нашли и ш |
вели г. Пера и гледа с изразом дивљења по домаћима и пуца полако језиком. — Бога ми!...{S} А, |
он се сваки дан одшета до школе и цуња по авлији, и дозове децу да му праве калабалук; некако |
ерамо много доцније нег ви павори... па по никад, што кажу, тако доцкан, да скоро и не вечерамо |
ржи у рукама оно чим се убијају муве па по ваздан иде, убија муве и растерује сан, јер се боји |
ав сам, да сам,... па опет се стрефи па по некој замакнем за око...{S} Ено баш у Татићевом шору |
ицом!“</p> <p>По некад се господин попа по мало, Бога ми, и зачуди, кад му тако дође Аркадија ц |
у, склопи своје вазда будне очи и заспа по други пут.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ни |
врагу! — раздера се домаћин и устумара по авлију.{S} У <pb n="305" /> том истрчаше и Глиша и Р |
а к’о мачке ситни!{S} К’о да шљиве тера по вашарима...{S} А што је најгоре, никад не знате: пош |
о је Бог све и видео и чуо а баба Макра по мало видела а слабо што чула од свега разговора њихо |
вом свету.{S} Свакога је обдарио Бог са по каквим даром; није ни у путер-крофнама сва срећа.{S} |
е, (к’о што бар ви велите).</p> <p>— Та по мало јесте и тако! — вели поп-Ћира.</p> <p>— Ех, па |
он није хтео, него је слао сваког сата по неког млађег да духне у рог на сваком рогљу а он је |
обл-сватовима, то јест до четири сахата по подне.{S} А тада је стари сват наредио да се прежу к |
у, него се успропадала па јој све смета по кући. — Ето, шта ја кажем!{S} Чим сам чула за онај њ |
ио.</p> <p>Снива она, а она се као шета по башти, па као нема више еведре између њихове и тетка |
ом, неки дузтабанлија који се само шета по кафани, прегледа је ли све у реду и сравњује и дотер |
су комотно могли не два, него два пута по два попа издржавати заједно са њиховим попадијама и |
кућани око ватре.{S} Букти слама посута по свинчету које се прљи по свима правилима, а домаћин |
е ето разговарало о свачему испред кућа по клупама.{S} Разговарали се најпре живље, па све лакш |
Спира колико му брига допушта, дремуца по мало.{S} Пера бадри коње, кара их, спомиње им оног М |
p>Кола пођоше.</p> <p>Тера Пера Тоцилов по путу, који се мало оцедио, лете коњи весело као да г |
Рука руку мије!...{S} За свагог је Бог по нешто оставио и, што кажу, опредјелио.{S} Ето, на пр |
ш да живиш, него што кочијашиш које куд по белим свету.</p> <p>Тако заврши Нића свој монолог, п |
ла на мотику па гледа зачуђено око себе по дрвећу као да их призива себи за сведоке овог грдног |
некад, па ти свака кућа пуна деце, све по девет Југовића!{S} Па је ту онда лако.{S} Има и жени |
го ти мени кажи онако просто, клот, све по реду, шта је и како је то било?</p> <p>— Дакле, слуш |
али за то и изгледа <pb n="245" /> све по кући задовољно и округло и дебело само што не грокће |
олико стотина сати.{S} Срећа, те је све по селу спавало као поклано, па га нико није могао конт |
т и пајван и газду, али опет остаје све по старом; како је коме удесније тако и ради.{S} Па кад |
после у мајсторске куће и тако даље све по рангу.</p> <p>— О, пардон, извините!{S} Нека, нека, |
код вас онако, што певају паори... „све по ’ладу, да га не познаду!“</p> <p>— То је лаж! — грмн |
/p> <p>— Хе-хе! — смеје се Нића. — „Све по <pb n="170" /> ’ладу, да га не познаду!“.{S} Ааа!{S} |
о само пасија, тумарати тако брез нужде по блату!{S} Е, ово ти је баш права каштига Божија за с |
> <p>Девер се пусти одмах из кола и оде по младу.{S} И на њему лепо одело а за шеширом му велик |
је тако сатљик вина и холбу воде, прође по два сахата, а за тим се дигне, плати и поклони се ка |
на уживања и дању и ноћу.{S} Дању газе по води комшијска дечурлија и кваси турове, а и ноћу је |
о што се пише, него и неке стихове везе по писму што их је запамтила са медених колача <pb n="3 |
истане и да сведочи. „<hi>Фама</hi>“ је по селу кружила, фама са свима украсима својим; једра, |
к је био поп-Спира на путу, гђа Сида је по неколико пута дневно прочитала <title>Сан Матере Бож |
не у башту и стала плевити, запевала је по свом обичају.{S} Песма је потекла из неког расположе |
аређивала што Жужи.</p> <p>Ових дана је по ваздан шапутала тихо молитве, па чак и онда кад је у |
се упути журно цркви на вечерње које је по његовом рачуну морало још трајати.</p> <pb n="40" /> |
ела и нуди домаћина.</p> <p>— Ово ми је по трећи пут што вечерам вечерас!{S} А како и не би’, к |
и натезало с ученим људима, јер тек је по један Аћа био у селу.{S} Али, Бога ми, од ово тридес |
другарица Меланија.{S} Њен заручник је по ваздан био код ње.{S} Чим сврши школске часове, а он |
{S} Ајак, ње нема па нема!{S} Тражим је по свим собама и по целој авлији и шиљем у комшилук код |
арка, — мој Лека већ три недеље како је по вашарима, а ја се опет бојим, да се когођ, кад је ов |
"373" /> свадбе зађаконити.{S} Место је по вољи свима, па и самој Меланији, која је за варош и |
/p> <p>— Фала Богу, добро.{S} Шандор је по ваздан у послу...{S} Здраво нам добро иде...</p> <p> |
ратио у резиденцију.{S} Место да добије по носу, к’о што је већ неколико пута и заслужио то, он |
а и себи и осталима.{S} Хвали све своје по кући.</p> <p>— Каква мајка, таква и ћерка! — вели по |
и аспида једна василијска, па поручује по Ержи и каже: „Поздрави ти, каже твоју милостиву тејш |
кад се и саме маме распале па поручује по тендере и хоће да играју, и кад се и Шаца распомами |
ви мали кривци, и крупне им сузе капале по оделу и по рукама и доле по прашини.</p> <p>— Је л’ |
нова како се, вечито гладне, устумарале по авлији и једнако брбљају и брљају кљуном по житком ј |
а купила би јој мама кофпуц и хорнодле по сокаку а локне по комшилуку... присело би јој и лопт |
сузе капале по оделу и по рукама и доле по прашини.</p> <p>— Је л’ те да ћете доћи?</p> <p>— До |
сутра!{S} И сутра ће сигурно бити ларме по сокаку.{S} Ето и господин Пера се од ото доба формал |
ње локни, и неке нове хорнодле (назване по некој швапској принцези удавачи тадашњој), и гумалас |
упави зељов вуче ланац по авлији и лане по некад <pb n="165" /> обичаја ради, док и тога не нес |
репови од треснутог лонца на све стране по кујни.{S} Меланија побеже у собу, а Ержа, бојећи се |
а свој нос, и нег онај месец, што блене по сву ноћ по овим свету; ди ја стигнем, ту не може ни |
љ, па нек се помогну и башкаре и трезне по њему пијани вандровкаши <hi>Швабе</hi>, па нек моле |
па не би плаћали штроф кад коме откине по пола дороца ил’ кабанице.{S} Ја мом пинчики, само ка |
ама кофпуц и хорнодле по сокаку а локне по комшилуку... присело би јој и лоптање и смејање!...{ |
УГА</head> <p> <hi>У којој већ отпочиње по мало сама прича ма да се може узети и да је она прод |
ала), како су се скупиле и ћуте, ћућоре по каткад или пућну од времена на време.{S} Све, све се |
е.{S} Пред сваком њивом два дуда, па се по њима зна докле је чија њива.{S} Све је сада суморно, |
, ха, ха! — смеје се гђа Сида и лупа се по колену. — Иди дођавола, Персида, одкуд ти та ђаволст |
Ух, ух, ух! — хуче гђа Перса и лупа се по челу. — Остави ме... немој ми ни приповедати!{S} Иде |
окреће стиву лулу око камиша и шета се по соби и застајкује сваки час; размишљава, гледа у шту |
.{S} Поседаше или боље рећи потрпаше се по шесторо седморо у кола па се кренуше у Б** младожењи |
ог неба, покрили га сиви облаци који се по ваздан гоне, стижу и престижу.{S} Осећа се човек под |
, слатка!</p> <p>— На!{S} И види вам се по...{S} Лако вам је, кад је Бонапарта попалио по Обере |
; него кад натуче шешир на очи, а он се по два сата не окрене, него само виче и шиба коње а све |
и, оба врло смешна изгледа, а видело се по њима да су оба много путовала и штрапацирала, многе |
те дуванкесе које чак и у Србију донесе по неки тестераш.{S} А омладина, фрајла Јула и фрајла М |
да све што је чуо од Аркадије а и иначе по селу о поповима, о тужби поп-Ћириној, о скором путов |
прву клупу, покри се кабаницом, и поче по свом обичају да броји звезде на небу (да би пре засп |
буди село и дуга дренова буџа коју вуче по земљи кад иде.</p> <p>— Добро дош’о, Нићо, — дочекуј |
малога бегунца који се дераше и ваљаше по прашини и бацакаше ногама, па се не да матери да га |
о данас —</p> <p>— ...а кад га к’о чеше по лећи, — наставља бирташица и не слушајући га, — а он |
а те чешкати, ако се ја, не дај Боже, и по трећи пут удам, к’о што ми ти, ето садакана, советуј |
ростила, али он је крао <pb n="65" /> и по кући.{S} Једном речи, није украо само оно, што је о |
никог да сретну.{S} Тако су ишли два и по сахата и већ почеше сретати најпре кола а после и пе |
па нема!{S} Тражим је по свим собама и по целој авлији и шиљем у комшилук код госпоја-Сиде, а |
ала позашиваних у лајбовима од хаљина и по шифонерима међу вешом, и за иконом и у џепу старе бу |
има ову памет и ово искуство), прича и по некад погледа сетно крадом на Тинкуцу, своју будућу |
аним очима Лацка кишбирова, најмлађег и по старости и по годинама службе кишбирова, видела је л |
о на јутрење па сад само ређа и псује и по некад кашље, ал’ је сад фала Богу боље.{S} А ми смо |
ав и дрзак.{S} Крао је где шта стигне и по кући и по комшилуку.{S} Ако је веровати тужбама комш |
Госпоја Соко, ’хоће л’ кера? — чу се и по други пут глас и гђа Сока позна глас Габриелин.</p> |
је.{S} А шта су коштале?</p> <p>— Три и по.</p> <p>— Шајна?</p> <p>— Та какви’ шајна!</p> <p>— |
кажем: „А ко ће тебе, роде, неговати и по табанима те чешкати, ако се ја, не дај Боже, и по тр |
чних и по полу и по годинама старости и по сталежу, а највише је било Меланијиних.{S} Кроз цео |
ка кишбирова, најмлађег и по старости и по годинама службе кишбирова, видела је лепо, кад је по |
.{S} Крао је где шта стигне и по кући и по комшилуку.{S} Ако је веровати тужбама комшија, насрт |
дана, њему треба читав дан, па и дан и по!...{S} А после, па и коњи му нису никакви!{S} Неке с |
сврши, то њој траје цео дан, па и дан и по.{S} Где ради ту <pb n="368" /> и руча и вечера, јер |
го попуј ти сад, кад је све таксирано и по некој тарифи, па ајд’ живи ти сад, ако можеш.</p> <p |
р’а фришко да оде на вашар.{S} Ту сат и по одавде у П. Тамо се неки под шатром потукли... к’о н |
тако дете здраво па грлато.. тринаест и по фунти, каже, тешко, а дере се к’о мали бик..{S} Чује |
тра дан им’о посла у пољу у винограду и по њивама, па је са свим заборавио шта је јуче било, је |
се то повешати <pb n="244" /> у оџаку и по осталој кујни тако високо, да домаћи мачак може само |
вци, и крупне им сузе капале по оделу и по рукама и доле по прашини.</p> <p>— Је л’ те да ћете |
ија није било.{S} Различних и по полу и по годинама старости и по сталежу, а највише је било Ме |
ско расположење, и спевао једну песму и по прилици је, да не дозна мама, предао Јули.</p> <p>У |
и кија, а перје лети чак под гредицу и по соби чак до бабиних чизама које се, непуњене сламом |
е фотографија није било.{S} Различних и по полу и по годинама старости и по сталежу, а највише |
о чуда шта га их гору!{S} У свакој соби по пола туцета кандила к’о на Христовом гробу!{S} Та по |
ишњим а према свакој њеној слици визави по какав млад јурат, медецинар, доктор, официр уланерск |
аздинску кабаницу; пада једнако и прави по путу блато преко чланака.{S} Упадају кола до главчин |
...{S} Јербо, што је било кола с арњеви по селу, то је сад све на путу.</p> <p>— Видиш, обешења |
де маст и пече крадом лукумиће, кад сви по кући заспе, и части се са себи равнима, да се послуж |
помаже јој к’о добра ћерка матери; ради по кући све: кисели краставце, прави комлов, кува сапун |
за њом крену се и снаш’-Пела па зареди по комшилуку.{S} Она није ни улазила у куће, него је с |
н, лула му се угасила и поглед му блуди по пустом вашаришту.{S} Позн’о је и оно место где је вр |
, кад је она била девојка, па је певали по шору тамо с неким који је давно умро (пре но што се |
ша и попустљивија.{S} Чешће су и читали по нешто.{S} Јула чита, а мама ради крај ње и ћути, кад |
е спавају, и шарени лептири се полепили по дрвећу као мртви, па све ћути и куња, само се чује н |
и слама посута по свинчету које се прљи по свима правилима, а домаћин га струже кресачком којом |
пе коње и лепе жене, каже он; е, ако ни по чем, по том ћеш о’ма’ познати Бирцлијине!“</p> <p>— |
начини се блато, положе чисмени мештани по земљи поред зида, колико да човек прође, тулају (кук |
окрим шатором.{S} Ситна киша сипи, сипи по ваздан од јутра до мрака, и целу ноћ бије монотоно у |
штогођ, Боже, — рече и стаде разгледати по соби. — Та откуд толика запаљена кандила!{S} Гледај |
ојица.{S} И сада, кад се почело зуцкати по селу, да се Јула попина и Шаца радо гледају — омрзну |
ноћи.{S} Домаћица ће једна другој слати по пун тањир од заклана свинчета и кобасица и џигерњача |
ча купљеним стварима па стаде претурати по њима.</p> <p>— А шта сте ми, папа, купили; да нисте |
па не знам, знате, је л’ ће вам то бити по вољи, е, па ди би онда ја —</p> <p>— А како ми опет |
ош мало потрајало, мор’о би нас тражити по свету.{S} Дошло ми је било у један ма’, да оставим о |
ињује се Пера који се већ почео знојити по челу и око себе помало све у дупликату виђати.</p> < |
а, као зету у тој кући, говети и чинити по вољи од сваке руке па између осталога почешће месити |
зносиле врло савесно и ревносно новости по селу.</p> <p>Која је од њих прва дознала за тај стра |
д био, и где ће још бити!{S} Јер судећи по јачини и солидности израде, још ће за многом удавачо |
лаку ноћ!{S} Е, ти си ме сад, тако рећи по други пут запопио.{S} Лаку ноћ.{S} Чекај само да уни |
и си и ти?! — праска гђа Перса шетајући по соби, па од времена на време застаје, брише порцулан |
па пролазећи каљавим сокаком и гацајући по блату, свратио је, као власт, да види шта је и како |
ао једна велика госпођа у чијој се кући по три четири пута дневно пије чоколада а купује хлеб с |
!{S} До душе не велим баш да се завлачи по шифонерима, али тек чита и то преда мном чита!{S} Не |
ром се куца једанпут а с поп-Ћиром увек по двапут.{S} Послужише се и пунчем који се у оно доба |
мање лајао за све време визите.{S} Тек по некад лане, погледа сумњиво на ту страну од времена |
ла се само благо и питомо смешила и тек по некад „Да“ или „Не“ или „Да боме“ рекла.{S} Исто се |
оједине певаче већ познаје сав комшилук по гласу.{S} Тако, на пример, један се жабац већ неколи |
кад већ идеш, донеси <pb n="58" /> нам по једну ракију, ако вас смем, то јест, понудити, — реч |
видим, у послу.</p> <p>— Та, ето, цуњам по орману.{S} Тражим и купим старе рукавице, да покрива |
Сида; — а ја сам баш мислила, да пошљем по вас да дођете; или да нас чекате код вас.</p> <p>— Е |
још дана записато, а не ја да се вучем по свету овако брез тебе, брез свога најближег, каз’ти, |
вио вама у десно... а за то вас и возим по то.{S} А за десет сребра, што кажу, не вреди ни през |
децом, а оно гле...{S} О, молим, молим по сто пута —</p> <p>— Ништа, ништа, — вели поп Спира з |
е женске! — рече и и помилова га крадом по образу. — Сви ви мушки замерате и правите се к’о да |
p>Ушавши у цркву поклони се свима редом по столовима, а није их баш много ни било — неколико ст |
највеселији од свију нас, па мене шаком по шеширу, па ми каже: „Ао, кандило ти туњаво, унцуте ј |
, а ти ондак оног жутог фурт чеши руком по лећи све док једе, халав је па гура свуд њушку и оти |
влији и једнако брбљају и брљају кљуном по житком јесењем блату; видиш и глупе покисле кокошке |
коња на коме Крањци вандрују е еспапом по нашим варошима.</p> <p>— <hi>Коњски зуб!</hi>...{S} |
не — као господин нотарош кад иде шором по званичној дужности.)</p> <p>Ержа је баш као што ваља |
агани домаћин. — „Севај, Тино, у подрум по вино,“ додаје г. Кипра нотарош, а Совра гајдаш запев |
ћа се, како су двапут силазили у подрум по вино и он и Јула. — „Децо, нема вина; донес’те вина! |
/p> <p>Г. Пера се одмах други трећи дан по доласку у село нашао у чуду, па не уме младић да се |
и кол’ко, што кажу, морам! — Ааа, један по један! — рече у себи газда Пера Тоцилов и намигну ђа |
акав им је то живот кад их и зуби један по један издају и дају им лицу све више прави бабији из |
арима како иду уз високу двокатницу к’о по патосу, па том приликом споменули и о Глиши, који је |
да знам!{S} Од како ми је човек от’ш’о по вашарима, слабо вам и излазим... па тако ништа и не |
знам ја то!{S} Зар сам га једаред чеш’о по лећи!...{S} Тргов’о толике године, што кажу, и био ј |
едам осам дана.{S} Газда му најпре иш’о по неким Бачким салашима и мет’о „купице“, а после отиш |
Чује се само сркање кафе; сви срчу као по некој команди.{S} Обе попадије подметле шнуфтикле по |
} Лети му је било лако.{S} Увек је имао по неку прилику да путује, јер се увек десило, да је не |
би „муф“ на зиму.</p> <p>Но што је крао по комшилуку, то би му гђа Перса још и опростила, али о |
о, што кажу, „на ларму“, па би се шетао по селу певуцао „Седам шори седам дика моји’“ и погледо |
ак, а <pb n="67" /> мачак се опет шетао по крову онако исто госпоствено и мајестетично — корак |
о је све спремно.{S} Аркадија је отишао по Шацу и однео му црвену пошу.{S} Затекао га је у дућа |
} Лако вам је, кад је Бонапарта попалио по Оберестрајху све протоколе и матрикуле!</p> <p>— А в |
зила, учтив па смеран, па косу разделио по средини; исти к’о њен попа пре толико година кад је |
њега налазе.{S} И молер му је и учинио по вољи; тако су дошле крај њега четири дебеле свеске Р |
S} А он онда дочеп’о цигљу па га ударио по глави и све му зубе избије...{S} Ено, конзилијум од |
оз два три дана и прстен.{S} Нек оде ко по Аркадију.{S} И њега сам се сетио па путу, е, а како |
покојно очекивала смрт цуњајући једнако по орману, ветрећи своје рубље и наређујући често у чем |
само кад је он онако обешењачки, онако по његовски, погледа.{S} А знао је кад и како треба пог |
онако по Хришћански, чисто вино, онако по српски натегните к’о наш Краљевић Марко!{S} Коштајте |
иже ни за травику!{S} Још да нема онако по мало, кад неко западне у шкрипац, па помагај ча-Нићо |
шали се поп Спира. — Него ви ајде онако по Хришћански, чисто вино, онако по српски натегните к’ |
уснама испод бркова који су били онако по банацки поткресани па изгледали над уснама као ивица |
hi>Клићана!</hi> Него одфикари ти онако по паворски комад један.{S} Ко зна у ком ће сокаку ча-Н |
и лулу и стаде пућкати и пљуцкати онако по банацки, па се да у дубоке мисли.</p> <p>Дуго је пућ |
} Да није било онда тебе, зло и наопако по мене?{S} Како ти не би’ помог’о.{S} Само кажи ди те |
</p> <p>— И сад смо код њега...{S} Тако по каткад кочијашим мало...{S} За ово што од вас заради |
душе домаћица и мрзи је, а после, мало по мало, па се сви у кућу прилично навикну на њу, па им |
и сутра Глиша Сермијаш, да процуња мало по подруму.{S} Ето ти гостију! — вели јој поп-Спира.</p |
рло лако, — вели Јула умирујући се мало по мало.</p> <pb n="235" /> <p>— Тхе, — рече гђа Сида у |
ја —</p> <p>— А како ми опет не би било по вољи?!{S} А зар попови не певају к’о и други људи?{S |
да нашкоди суша.{S} Зато се и говорило по селу, кад неко за нешто не мари: „Е, — веле, — мари |
а како лежи на тврдој дасци, па му само по мало чудно, како то тако газдачка кућа, а тако тврд |
октер.{S} Све је то било пијано, и тамо по собама и у кујни и у авлији и у селу.{S} Тек пред зо |
рав’, брате Шандоре!</l> <l>Да ми идемо по твоју љубу,</l> <l>По твоју љубу, по нашег слугу;</l |
слаба створења, па, па онда и згрешимо по некад јер „<foreign xml:lang="cu">никтоже без грјеха |
е и путник и женица.{S} И ова узе једно по једно и потрпа их у кола, која сад изгледаху од силн |
ело.{S} Исплатише Перу Тоцилова поштено по погодби.{S} И један и други му даде погођених десет |
рече Меланија па га удари лако и нежно по прстима.</p> <p>— А зар није лепше лице природно, он |
и штрањгов! — вели и тапка га задовољно по рамену.</p> <p>— Хе, хе! — смеје се и снебива Аркади |
д не празни; јер таман да пресуши а оно по Бечкеречком Великом Календару удари благослов из неб |
је им снаге и мили им живот.{S} Као оно по некој паорској баби што треба сваког дана извесна ме |
влачио на хартији, докле није све тачно по инвентару набавио. — Поп Спира је купио и велики кал |
е заслужио?</p> <p>— Све, све сам точно по инштрукцијама извршио, — одговори поп-Ћира Меланији. |
ш читаву недељу дана!{S} Познајем ја то по мени; та бољи ми жабац не треба! (Пера Тоцилов је не |
на кад те човек посматра гацајући блато по сокацима или онако покис’о кад се грчи у колима без |
зуме у парним ветрењачама што веју жито по спахилуцима, него да је то човек наше вере.{S} А дев |
— вели поп Ћира па стаде ходати љутито по соби.</p> <p>— Ако штогођ стане да прибацује, а ти м |
образ и све му зубе поизбијао и просуо по порти.</p> <p>— Каква „штогла“?</p> <p>— „Каква“!{S} |
зна.{S} Окрене ли је само двапут тенцер по сали, — њој се мора десити неки малер; мора да јој п |
н велики пацов, па начинио чудо и покор по шпајзу и изгриз’о и чизме милостивог господина и пој |
у варош, а тамо ће имати на сваки прст по десет.{S} Зна „бухалтерај“; тражиће принципала, где |
у строго на њу гђа Сида. — То ваљда већ по трећи пут читаш!</p> <p>— Ал’ само још пола стране п |
ја, човече, ти си мој избавитељ ево већ по други пут!{S} Е, ако се још и сад извучем из шкрипца |
и нег онај месец, што блене по сву ноћ по овим свету; ди ја стигнем, ту не може ни месец ни ве |
Николе па до Богојављења иду сваку ноћ по кућама и који се — узгред буди речено — умеју већ и |
жало.</p> <p>Сви уђоше у гостинску собу по којој се распростирао благ мирис миришљавих сапуна и |
е једе па му кувају.{S} Шаца и Јула иду по ваздан једно за другим ко мачићи.{S} Најрадије се ба |
И поседаше сви.</p> <p>Попови пијуцкају по мало и играју неку стару игру <hi>Фирциг</hi>; а поп |
ча-Нића крив, кад стану виле да играју по леђи; крив вам ча-Нића, што не чува варош, к’о да ја |
ју код кућа, па се џавељају и претурају по ћилимцу у топлој соби, или се са дедом, који такођер |
можеш да натераш да се што пре венчају по обредима нашега благочестија; а ако је момак — он ти |
тво Владика правио каноничну визитацију по својој епархији, па није затекао на време поп-Спиру |
устио браду и бркове и метнуо камилавку по чину реда св. Василија, па дошао и стао пред њега и |
’о удовац на пример, има домостроитељку по примеру иноверних попова; или да се парох с парохом |
спођа Ћириница, ређајући киселу штрудлу по тањиру, да пошље госпођи Спирипици. — Знам, да ће пу |
ону стару пословицу: „Добро је и ђаволу по некад упалити свећу!“</p> <p>Тих дана се гђа Сида фо |
е... како нам свима смета и прави ларму по сокаку.{S} Та није да је ђипала и праскала, та није |
чешљаном Чивучету, и са плајвазом једну по једну поруџбину превлачио на хартији, докле није све |
уводи коње у шталу а Рокса вија живину по авлији.</p> <p>И док су се комшијска деца, читаво је |
грана к’о мајмуни уз стабло па пред њу по два три тресну од силне услужности па залармају и гр |
о бојао оних дренових буџа које се дању по дућанима продају а ноћу и забадава по сокацима деле. |
и називала је леном девојчуром што дању по ваздан дрема а ноћу краде маст и пече крадом лукумић |
l> <l>Фино, бреновали,</l> <l>Русу косу по мом</l> <l>Густу очељали!...</l> <pb n="335" /> <l>„ |
, један нам пацов направио велику штету по шпајзу, изгриз’о милостивом господину све чизме, па |
е и прихода крштавајући новорођену децу по селу.</p> <p>Мало који дан да не дође господин попи, |
мало ко свраћао, није чудо што је одмах по селу пукао глас да је дошао давно очекивани нови учи |
питаће је тако једном после подне одмах по Божићу, кад је рад око спреме најживље и најжурније |
аз, а девојке носе сунцобране држећи их по средини обавијене марамом да их не упрљају.{S} Све т |
о гајди му се сад деца отимају, вуку их по авлији и дувају у њих).{S} После подне се слегао <pb |
ка врата и како чупави зељов вуче ланац по авлији и лане по некад <pb n="165" /> обичаја ради, |
о људи и њихови стари, обавесте.{S} Реч по реч, приповедао је даље Рада Чилашев, па је, бо’ме, |
ојке и младе комшинице шапућу.{S} Чујеш по неку реч гласно изговорену, па онда опет смех, а пер |
унда једрих образа, што кажу, да удариш по једном прснуо би онај други!{S} То кажу, али нико јо |
’ још даље у Сервију...{S} А за сад још по мало од кочијашења —</p> <p>— А имаш ли асну од кочи |
е у дупликату виђати.</p> <p>— Ајте још по једну, — наваљује поп Ћира. — Разговор, к’о што види |
ећна склањајући посуђе и тумарајући још по соби, — а не знам шта би’ дала, да је сад лето, па д |
није поп-Спира вратио и домаћица их још по једаред послужила пунчем.{S} После пунча обредише се |
ћи ону Ракилину дерлад која чини пустош по свима комшијским баштама. <pb n="140" /> А дан после |
ћ и зашто га је и задрж’о!</p> <p>— <hi>По-пољубите се!</hi> „И пољубимо се“, — цитира га гђа П |
l> <l>Да ми идемо по твоју љубу,</l> <l>По твоју љубу, по нашег слугу;</l> <l>Тебе да љуби, а н |
ош бар пет шест комшијских кућа.</p> <p>По свему се видело одмах на први поглед да је кућа бога |
и су већ познати као врло дрски.</p> <p>По њега је дакле отрчала Ержа.</p> <p>— Поздравила вас |
се мењала ни са вицишпановицом!“</p> <p>По некад се господин попа по мало, Бога ми, и зачуди, к |
шетак песме и он гласи:</p> <quote> <l>„По челу сте редом</l> <l>Шнекле поређали,</l> <l>Зулове |
ме беде, та мог’о сам вас до голе душе поарати — вели Нића улазећи.</p> <p>Па и он се заједно |
а?“ а ја да кажем: <pb n="411" /> „Рада побе’го од бабе!“ Зар ће то лепо да будне?{S} Ајде, лан |
Господина Владику рекла!{S} Поп Ћира је побегао чак у трећу собу од страха кад је чуо бласфемат |
и, а чим је чуо неку лупу у соби, он је побегао на звонару, да не би био у неприлици, уз кога д |
тера бар десет бака (пешака), — и он је побегао кад је чуо ону страшну вику и праску из кујне, |
асности испред које би и читав ескадрон побегао; и бегао је бестрага, ратосиљајући се за вечера |
јој се сва окреташе.{S} Силно полете да побегне, тако силно, да се удари о <pb n="147" /> једно |
е толику ларму, да сва живина из авлије побегне куд које. „Ено га, опет се дере матори магарац! |
! — одговори му поп Спира жељан да мало побегне од силних свакојаких мисли које су га опхрвале |
би’ од оне Сиде у бели свет бежати!{S} Победићеш, Ћиро, држ’ се само!</p> <p>— Та, ја већ види |
а) да њој који други не полети о главу, побеже у авлију право камари сламе, да начупа сламе за |
нца на све стране по кујни.{S} Меланија побеже у собу, а Ержа, бојећи се (из искуства) да њој к |
а-Сидо, — вели гђа Перса а усне јој све побелеле и суве, а глас дрхће, — ал’ тек баш нисте мора |
— рече гђа Сида сва бледа а ноздрве јој побелеле и прекрсти руке па опет погледа на Перу (који |
је то, ја не знам!{S} Ваљда и ти цареви побесне к’о и паори.{S} Ал’ видићете само, да ће Баћушк |
ви к’о левча дугачки.{S} Ал’ ће паор да побесни, враг му баби!{S} И добро је, и не ваља!{S} Зап |
ая“.</foreign> Е, па зар ту човек да не побесни!{S} Персо, он... поп-Спира... окуражио се, па < |
— пресече је бојтар брзо, као да хтеде побећи од криве гране, — него да скочим у воду, јербо т |
дан сан који је, може се рећи, помало и побожан био.</p> <p>Снива она, а она се као шета по баш |
својих.</p> <p>Место је било велико, а побожни парохијани тако имућни, да су комотно могли не |
поведио да се тога дана ништа не ради и побожни свет поп-Ћириног и поп-Спириног села ни једну н |
попадијама и ћеркама.{S} Паори су били побожни људи те држали свечаре, а попови им секли колач |
Банату, у коме су парохијани били тако побожни, да су бадава млели својим поповима брашно у су |
о село да је онај путник — што се онако побожно крстио кад је звонило и кад је прошао поред Вел |
, а одношаји се не само да нису ни мало побољшали, него су се све више и више заплетали.{S} Пер |
о свега и свачега.{S} Велика соба и две побочне биле су испражњене и сав намештај однет у шупу |
!{S} Дакле ајде.</p> <p>Одоше обојица у побочну собу.{S} Док су се она тамо забавили, дотле се |
на столу.</p> <p>Господин Пера је одмах повадио нафоре из чисте танке џепне мараме, и дао једну |
а знам најбоље, јербо ја сам, што кашу, поваздан тунакан.{S} Хе-е-е, — уздахну дубоко бојтар и |
Долазила је често и незвана.{S} Она је поваздан била по туђим кућама.{S} Тек сретне тако неку |
7" /> и известио их један деран који је поваздан у порти, помаже Аркадији, звони и пири у кадио |
ире у олтару па до оне дечурлије што је поваздан на звонари и која служећи у неком виду цркви и |
ицира а почешће иде у лов на шљуке, или поваздан пеца на Тиси или у риту на глисту караше и дру |
хаснити!{S} Заболеће га врат гледајући поваздан тако у висину, али неће моћи свога брка омасти |
н се баш и не отима много, него се тако поваздан одмара.{S} Не мора чак ни чизме ујутру да навл |
висила на завидној висини и око које су поваздан обилазиле, гледале, шклоцале зубима и тужно ма |
S} Дођите ето једне недеље пре подне, а поведите и Меланију с вама.{S} И она је већ велика; дан |
д знала шта ме чека!...{S} А ја боме не поведох сад <pb n="114" /> за вашу љубов за собом једно |
— Тхе, а шта зна!{S} Што кажу: само нек повеже главу девојка!{S} А шта ће!{S} Шта би јој и помо |
з!{S} Отек’о јој, па је к’о што видите, повезала вилицу.{S} Боле <pb n="295" /> је зуб, па к’о |
своју под плаву цицану мараму којом је повезала главу.</p> <p>— Е, лепа парада! <hi>Вас</hi> т |
иса нос шпицем од мараме којом јој беше повезана глава, па удари у плач и покри лице кецељицом. |
адије и једе.{S} Метла давно почупана и повезана и у шупу <pb n="225" /> однета и дуж тарабе, к |
ки! — вели једна још доста лепа жена са повезаним вилицама, па оставља посао, пољуби поп-Спиру |
И кад сад г. попи требају кола, он се и повезе на њима, јер који би то парохијанин био који би |
д не знате ко ће вас довести кад вас он повезе.{S} Добро тера, то је све тако; ал’ је незгодан |
ље успут и плаћа и пије алдумаш; он вас повезе а неки десети вас довезе, никад не знате ко ће в |
ајгоре је прошла фрау-Габриела, која се повезла као енђебула (ма да је то било против <pb n="37 |
дуго и дуго још после тога, кад год се повела реч о тим сватовима и о том малеру њеном, смејал |
рила би госпођа Ћириница, кад год би се повела реч о томе. — Ништа друго, слатка моја.{S} Сад а |
ари за спрему.{S} А Спира је, вели она, повео поп-Ћиру о свом трошку, да му овај густира ствари |
ћао пажњу, па није ни приметио; (чак је повео једном реч и то пред Јулом о једној доброј партиј |
ме“ рекла.{S} Исто се тако жив разговор повео и између попова.{S} Они су се <pb n="97" /> разго |
ар пастир ни ту да се издваја од своје, поверене му пастве, него седи као станац камен или као |
аду господњем гајећи и усађујући у срца поверене му пастве разне добродетељи.{S} Спомиње колико |
руку пастир, хехе, — смеши се, — чувам поверено ми стадо младих и несташних јарића овоселских. |
ебе ни да мисли, него куд овце, односно поверено му стадо, туд и он.{S} А знате, и ја сам у нек |
трог човек!</p> <p>Владика га саслуша и поверује му, па <pb n="18" /> га шта више још и похвали |
словесног створења зуб, — па да му се и поверује; него к’о вели, сад је лепа прилика, да се и ј |
ље лепо живеле међу собом (не хтевши се повести за својом завађеном госпоштином) и састајале се |
е и почеше јаузновати.{S} Настаде једна повећа пауза.{S} Сви се дали на посао.{S} Чује се само |
мтере“!{S} Ал’ други пут, Бога ми, брез повећег комада сланине, ил’ печене кожурице, ил’ мало с |
еће ни речи веровати.{S} И све ће се то повешати <pb n="244" /> у оџаку и по осталој кујни тако |
а беше мало попустила, ветар ћарлијао и повијао благо гране дрвета испред кућа које пружаху сен |
фрау-Габриела, та шта вам се то вуче, — повика за њом гђа Сока. — Та вратите се брже!{S} Куд ће |
црн комад у торбу.{S} И онако је велика повика од вас паора на нас <pb n="248" /> „беамтере“!{S |
епристојно. „Пази фрајле, како ђаволи!“ повикаше из других кола паори кочијаши.{S} Али Габриели |
рку, да купи цркви трећи полијелеј и да повиси црквењаку плату.{S} Аркадија је баш свакојаких ч |
кад су донети на сто уштипци наслагани повисоко на два тањира као две пирамиде и били при осмо |
је од онога испричаног у прошлој Глави повише година, а за то се време доста што-шта изменило, |
— па се кренуо поп-Ћири преко пута мало повише „у шрех“, а за њим попадија и кћи Јуца. „Ајде, в |
ерује тоалету.</p> <p>Но ми смо се мало повише удалили од предмета и заборавили се описујући ов |
— веди гђа натарошевица. — Ми смо мало повише закаснили, извин’те и ви!{S} Бар да сте раније д |
ако, а ви ћете му се онда моћи слободно повјерити; и онда гледајте, па да вам он помогне да се |
а, увек гледао да не да каква крупнијег повода, познајући паорска грубијанства.{S} Многа је жен |
че у висину сухе главе пуне мака и дају повода Шаци да се баци у сањарије и да ствара слатке сл |
ма су се послужили (и поред свију онако повољних придика) да улове младога клирика Ћиру.{S} Как |
овољна; видела је већ, да се ствар врло повољно развија.</p> <p>— Ах, ви мушкарци!{S} Што сте в |
</hi>, Ћиро, а и не дај Боже више да се поврати! — грми гђа Перса.</p> <p>— Ама неки страх уш’о |
обе њихове куће.{S} Изненадна та срећа повратила јој је стару храброст и стару заједљивост.{S} |
ао да хтеде натраг у око <pb n="419" /> повратити, ону сузу, што му заблиста у оку. — Терај бољ |
једне крајности у другу крајност.{S} До повратка попова с пута била је мекша од памука и мирољу |
развијала.{S} Међу поповима је, истина, повраћен неки јадни и жалосни <foreign xml:lang="la">st |
дана ниси <hi>ни вид’о</hi>, а камо л’ повредио.</p> <p>— Е, врага!{S} Кад је узео <hi>зуб</hi |
у крупније самлевену која је пливала по површини.</p> <p>— А где је вама кафа, госпођице?</p> < |
а извуче, извук’о је.</p> <p>— Па је л’ повук’о?</p> <p>— Јесте, <hi>повук’о</hi> је твој красн |
/p> <p>— Доказ је поп Ћира!{S} Ал’ је и повук’о, ха ха ха!</p> <p>— Но фала Богу!{S} Јесам ли т |
— Па је л’ повук’о?</p> <p>— Јесте, <hi>повук’о</hi> је твој красни супруг, к’о и увек.</p> <p> |
?</p> <p>— Он се извук’о.{S} Ја сам <hi>повук’о</hi>, а он <hi>се извук’о</hi>, к’о и увек што |
пауза.{S} Јула копа, а Шаца се ућутао и повукао па ћути.{S} Тишина.{S} Кају се обоје, и једно и |
ивина, није она летошња.{S} И шарови се повукли под амбар, па ређе лају.{S} По вазда спавају по |
исла и ипак поносита.</p> <p>Укућани се повукли у кућу па ретко и излазе у авлију.{S} Кујна им |
анца) и коре их и застиђује њиме те они повуку боље.{S} После три сахата путовања, зауставише с |
се умеша онај наш сјеверни стриц, биће повуци потегни; сви су изгледи за то.{S} И ја исто тако |
ти, <hi>момку</hi>, да се <hi>и он</hi> повуче мало... нек’ чува дућан...{S} Види, ваљда, фала |
<p>Меланија пође тамо, али је гђа Перса повуче и гурну брзо на другу столицу баш до г. Пере, та |
; идем у бели свет, ако тај грубијан не повуче што је заслужио!{S} Идем, Ћиро, куд ме очи воде |
р Јула је и надаље остала онако мирна и повучена а после оне сцене у поп-Ћириној <pb n="130" /> |
и од другог уз’о свих десет сребра.{S} Погађ’о се са мном, к’о да сам му ја први дош’о.{S} Обе |
и нисте ви погађали, него ваш Аркадија погађ’о за ваш рачун.{S} Него извол’те у кола; извол’те |
мислим још од моје куће.{S} Са мном се погађ’о к’о да ће само мене возити.{S} Ја му кажем:{S} |
ријатност и дочекао ево последњи дан да погађа кола.{S} А после, бацао га је у бригу и његов <h |
теније, — вели заједљиво поп Ћира, — па погађа ’хоће л’ бити рата и ко ће добити батина.</p> <p |
ја.</p> <p>— А, па да бо’ме!{S} Само се погађај, јер ти бар знаш паора! вели поп Спира. — Обеше |
ће му сутра оба попа доћи на ноге да се погађају да их вози.{S} Морају путовати а сем њега нико |
је вама: фала!{S} Оно касти, и нисте ви погађали, него ваш Аркадија погађ’о за ваш рачун.{S} Не |
{S} Та зар ће ми то бити први пут да се погађам!{S} Та умем ја, те још како, да се цењкам; та н |
мешају у наше послове!{S} Нит’ се умете погађати, нит’ отићи ди треба, нит’ пазити да не украду |
ет и две крајцаре, ал’ треба се умети и погађати.</p> <p>— Та шта говорите!{S} Тридесет и —</p> |
вичу, за што ниси добро отворио очи кад погађаш кола; кад знаш добро паоре, гром их спалио и са |
иније купила... не умеш ти, Ћиро, да се погађаш.</p> <p>— Па можемо да вратимо; трговац је каз’ |
} А требаће и через мишева; накотила се поган, нос да одгризе... ја ћу натакнути на мишоловку, |
есиду ’леб и переду веш, и купаду децу, поганија једна!“ Е, ето јој сад —</p> <p>— Ал’ молим —< |
} Да се нисте на путу посвађали!{S} Ово погано време, па није ни чудо што је човек љут на свако |
а кандила к’о на Христовом гробу!{S} Та погаси та кандила, Жужа; та ако је поповска кућа, <pb n |
е недеље била је спљоштана к’о слепачка погача, к’о да је спрам месечине печена.{S} Оволико ће |
а чак ни после недељу дана да иде с <hi>погачарима</hi> у Б** нити је хтела да прими икакво пра |
Плаве очи као небо Ђурђевскога дана, а поглед јој свечан и диван као данашњи сватовски дан.</p |
еним, вазда пријатељским погледом.{S} И поглед тај не могаше више да издржи сетом обузети путни |
то је сада сетан, лула му се угасила и поглед му блуди по пустом вашаришту.{S} Позн’о је и оно |
/p> <p>По свему се видело одмах на први поглед да је кућа богата.{S} Нека суди сада читалац: ко |
есма из сна а пред очима јој онај тужни поглед његов!{S} Јако јој жао, што је онака била.{S} Ах |
иг’о руке а упро свој благодарни телећи поглед у небо па вели: „О, Боже, овакога монарха дај да |
гавши дуже да издржи дрзак и безобразан поглед онога на дну.</p> <p>— Па, да ви’те, и смислио с |
празна соба по одласку Јуле. — Онај њен поглед остаде му дубоко у срцу.{S} Како питомо <pb n="1 |
а да је сада мој крај... па ди сам само поглед’о, било је цигурно моје; и како сам се мого ожен |
па њен миран и доброћудан, њен детињаст поглед — све му се то допало и падало му на памет, како |
грудима. — Знате ли ви да ни један ваш поглед на њу није измакао мом оштром оку!{S} Чувајте се |
собом.</p> <p>Шта ће Јула него се диже, погледа Перу благо и тужно и следова разјареној мами.</ |
све време визите.{S} Тек по некад лане, погледа сумњиво на ту страну од времена на време, као д |
он онако обешењачки, онако по његовски, погледа.{S} А знао је кад и како треба погледати.{S} На |
в више да издржи, полако прилети плоту, погледа страшљиво око себе, па се примаче и завири у ко |
остаде после госпоја-Сидиног питања.{S} Погледа га гост онако са оном кецељом па се насмеши.</p |
и јако познато то лепо и ведро лице.{S} Погледа на кућу, и на таблу на којој су блештала позлаћ |
ало на леђа да се мало одмори, а она га погледа сваки час, па му одговара: „Биће све к’о што си |
види, а гђа Сида скида, громове чим га погледа у оној његовој ваздашњој позитури. „Сав ми је з |
шту.{S} Ослушкује, али не сме никако да погледа у комшиску башту.{S} Мало јој чудно, што не чуј |
И стари учитељ диже наочари на чело па погледа боље преко пута, а стари Лекса лецедер остави с |
ди, да се Шандор може само поносити кад погледа, међ какву је господу доспео.{S} Стари сват ће |
памет и ово искуство), прича и по некад погледа сетно крадом на Тинкуцу, своју будућу рођаку, и |
савије у други сокак, а он још једаред погледа на врата, а она још стоји и гледа за њим, маше |
аше обе шаке пуне прашине.{S} Путник је погледа.{S} Погледи им се сусретоше, и путнику се учини |
} Екселенција узе замотуљак, разви га и погледа.{S} Ништа ја не видим, шта је извадио, јер ја и |
ђице.</p> <p>— Штета! — рече Меланија и погледа га својим црним очима тако значајно, да блага Ј |
— Но, ко је сад опет? — пита гђа Сока и погледа на авлијска врата.</p> <p>— Госпоја Соко, ’хоће |
в, господине, зар нећете? — рече Јула и погледа га усплахирено а црвена до ушију и принесе му п |
ога је и девојка!“ — заврши поп Спира и погледа га значајно.{S} А био му се јако допао.{S} Био |
ешћа мараму и зулове, па намешћа уста и погледа ме, а кад већ прођем, а она се увек ондак искаш |
<hi>то</hi> да ми пасира! — па стаде и погледа доле и виде да је сасвим тако. — Уф, уф!{S} Куд |
p>— А, нека, шта је ту је сад! — рече и погледа задовољно на нове ботуше сравњујући их са оним |
ла је безобразан! (Стаде Јула с радом и погледа га).{S} Срам вас било!{S} Севајте одма’ с те де |
апутале о Шаци хирургу, како обешењачки погледа и чешља косу, „а сокак све мирише од фине цигар |
> <p>А Јула јој помаже у послу и кришом погледа у забринуто мамино лице.</p> <p>И Јула је трпел |
уташке, то јест пулгерске, девојке само погледа и уздахне, а на паорске намигне и кресне очима |
о мало па се тек окрене на њ па га лепо погледа, а једнако меси живо и жустро а све се на њој т |
ве јој побелеле и прекрсти руке па опет погледа на Перу (који остави Албум и поче читати <title |
баш да знате! — вели гђа Сида па и опет погледа у Перу који се само окреташе час једној час дру |
p>— Јесте, — рече Јула милокрвно, па их погледа меко матерински.</p> <p>— Па јесу л’ добри, слу |
</hi>, оче Кирило, — вели Владика. — Та погледајте га боље <hi>колики је</hi>, та није ваљ’да в |
— „Ма кога, само њега моје очи више да погледају; да не гледају тога — замуцкује љут к’о ватра |
о погледају крадом испод очију, само се погледају али ти погледи много више кажу него најдебље |
ругих, али не говоре ништа него се само погледају крадом испод очију, само се погледају али ти |
на који су сеоска деца увек тако жељно погледала али га је Аркадије чувао као очи у глави, и р |
ла опет, јер кад је певајући ову строфу погледала на своју маму, видела је како се гђа Сида зап |
плач, а госпоја Сида се само крстила и погледале час на попа час на ћерку.{S} Поп Спира је вик |
’о би’ је ја одма’, чим смо се први пут погледали у колу, ал’ ми она моја дерна фамилија није д |
е стаде смејати и угаси свећу.</p> <p>— Погледам у јутру <hi>Сановник</hi> (госпоја Сида је уве |
ширу и дороцу, па и не мили ми се ни да погледам кудгођ...{S} Ето, па и овако какав сам, да сам |
<p>— Ух, ух, ух!</p> <p>— А ја приђем и погледам га, ал’ имам шта видити! <hi>Коњски зуб</hi>, |
осподин Пера је тако лепо неколико пута погледао, а она се тако добро осећала ал’ не уме и не з |
погледа.{S} А знао је кад и како треба погледати.{S} На капуташке, то јест пулгерске, девојке |
ика, кад прође сокаком, да ти је милина погледати за њом.{S} Пролази, па унесрећава свет, а нај |
: „Ја звонар.“ „Ја у рипиде.“...{S} Кад погледаш, сви хоће да служе само цркву.{S} И они ми ту |
А... како стоји, Бога ти? — запита га и погледе забринуто гђа Сида.</p> <p>— Та... мало рђаво.. |
пуне прашине.{S} Путник је погледа.{S} Погледи им се сусретоше, и путнику се учини јако познат |
м испод очију, само се погледају али ти погледи много више кажу него најдебље књиге и најбрбљав |
певуцао „Седам шори седам дика моји’“ и погледом унесрећавао све девојке и лево и десно, са чег |
не знаш где пре да се зауставиш оком и погледом!{S} Домаћин и гост се зауставише на авлијским |
ма, својим искреним, вазда пријатељским погледом.{S} И поглед тај не могаше више да издржи сето |
ста и гледа матер уплашеним и питајућим погледом. — И маму воле?</p> <p>— Јесте, лане, и маму о |
.{S} Исплатише Перу Тоцилова поштено по погодби.{S} И један и други му даде погођених десет фор |
да те нисам заборавио... ал’ боље, ајд’ погоди сама, шта сам ти дон’о! — вели а заклопио ствар. |
осле пола сахата кренуо се поп Спира да погоди кола.{S} Обишао је онако успут све паоре који ко |
возе, нису се ни један, кол’ко ја знам, погодили.</p> <p>— Не знам кога да погодим! ’хоће л’ Пе |
сподин попа су погодили.{S} Обојица сте погодили и поштено ми, што кажу, и капару дали, које ја |
молим лепо, господин-попо, па и ви сте погодили а и други господин попа су погодили.{S} Обојиц |
о је најгоре, никад не знате: пошто сте погодили кола.{S} Кол’ко је онако на очи пипав и завеза |
.{S} Ал’ ваљ’да за то што сте ви први и погодили? — вели поп Спира.</p> <p>— Е, то је баш тај ђ |
сте погодили а и други господин попа су погодили.{S} Обојица сте погодили и поштено ми, што каж |
нам, погодили.</p> <p>— Не знам кога да погодим! ’хоће л’ Пера Боцкалов?</p> <p>— Ман’те га вра |
</p> <p>— Ето ти сад!{S} Па и ја сам га погодио!{S} Но, сад ће бити комендије!</p> <p>— Па ви д |
; дед’ кажи сада ти сам?{S} Јесам ли ја погодио кола и капару дао — ил’ неко други?{S} А? — пит |
о је!{S} Распит’о сам!{S} Господин Ћира погодио је оног Перу, оног Тоцилова, да га сутра вози.< |
оно и да распитам: је л’ господин Ћира погодио кола и кога је погодио; па ако није онда да <hi |
л’ господин Ћира погодио кола и кога је погодио; па ако није онда да <hi>ја сам</hi> то некако |
следњи павор!{S} Да сам се којом срећом погодио за пудара или бојтара, уха!{S} Ди би мој крај б |
канов?</p> <p>— Изешћете се живи ако га погодите.{S} Пипав је до зла Бога, за то су му изденули |
а га Аркадија. — Скуп је.{S} А и ако се погодите, имаћете комендије саш њим.{S} Он има један лу |
ристаде напослетку.{S} Попусти и Пера и погодише се за десет сребра.</p> <p>— Добро! — вели поп |
по погодби.{S} И један и други му даде погођених десет форинти <pb n="329" /> после дужег траж |
би спадало у тај круг ствари.{S} После погреба црквењак однесе одјејаније и требник, а попа уг |
јутрења, све службе, сва вечерња и све погребе, — па тако и данас, тим пре иде што ће њен Сави |
деним кључем, а на друга два је у хитњи погрешила и рекла, да је то било гвозденим вилама.</p> |
удо много бити налик на оне „Штампарске погрешке“, које се обично у свакој па и у најбољој књиз |
баш никакве!</p> <p>— Мамо, ’хоћу л’ да погријем вечеру? — пита је понизно Јула.</p> <p>— Јао, |
ишта не говори, него ћуте и једу и пију погружено, како правој тузи и жалости и приличи.{S} Пиј |
ји јој је мама, кад је била добре воље, под дудом показивала.{S} На <pb n="106" /> бал је ишла |
Види да га није откуд метнуо под главу, под јастук...{S} Стари је то курјак...{S} Кајафа је то! |
од попе метала у вече <hi>Сановник</hi> под јастук), а оно и за „куглање“ и за „слуге и слушкињ |
ше кола и коњи; на колима лепи арњеви а под арњевима седи Пера Тоцилов.{S} Искривио се и испруж |
вероватно, да је запамтило и Сеобу Срба под Патријархом Чарнојевићем; јер се приповедало за њ, |
анца.</p> <p>— Иди, Мило, отерај зељова под амбар, — викну Пела шегрту, — знаш да не трпи капут |
н.</p> <p>— Право си каз’о... метнуо га под главу, био му под јастуком —</p> <p>— Дад’ га брже |
ко да се скраси на трбуху него све бега под браду и ближе врату.{S} По неко од боље познатијих |
Перса. — Кад корача, све се тресе земља под њом!{S} А ова моја к’о нека балска лепеза; да је ду |
>— <hi>Фелер!</hi> А зар је Јуца попина под фелером?</p> <p>— А да шта ви мислите?</p> <p>— Та |
р и насташе слатке мисли и будна сањања под јорганом.</p> <p>— Ух, та што којом срећом није лет |
hi>што</hi> је судбина!{S} Ту нам срећа под носом, — и ми да је не видимо!!“ Разговара се и са |
мало после, а оно није гавран него Шаца под јоргованом плаче.{S} А поред њега, на једној грани |
мој човек?“ пита жена, докле га не нађе под столом. „Јао, терету мој!“ виче жена и диже га.{S} |
грали на рогљу код Неце бирташа, где је под јаловим дудом играло коло.{S} Свирац свира тако цел |
шњи труд поп-Спирин око њих.{S} Увек је под њим било брбљавих патака и пачића и друге живине а |
е врућине биле, <pb n="50" /> у њему је под комарником спавао домаћин сам главом.{S} Поп-Спира |
</p> <p>— Неће, неће!...{S} На ланцу је под амбаром.{S} Извол’те слободно! — одговори гђа Сока. |
нди.{S} Обе попадије подметле шнуфтикле под шоље па пију кафу а једнако испод ока гледају на де |
пред кућом и подштрикавала неке чарапе под багремом, видела је како је онај путник у колима ск |
на.{S} Једна по једна клупа испред куће под багрењем остаје празна.{S} Укућани седели испред ку |
S} Ту сат и по одавде у П. Тамо се неки под шатром потукли... к’о на вашару! — рече Јула смејућ |
ије она летошња.{S} И шарови се повукли под амбар, па ређе лају.{S} По вазда спавају под амбаре |
е ми за то толико, ал’ што ће ми пуцати под нос она бештија!..{S} И онако знам шта и како о нам |
</p> <p>Гост је седео на клупи у порти под једним орахом, на који су сеоска деца увек тако жељ |
мачићи.{S} Најрадије се бавили у башти под зовом — и ако то није баш ни најмање поетско дрво и |
и доносио књиге које су заједно у башти под орахом читали и заједно уздисали ако би што жалости |
он! — вели Јула, а окопава све што јој под мотичицу дође.</p> <p>— Фрајла-Јуло, — осмели се оп |
— Охо! — рече поп Ћира и диже обрве чак под ћелепуш. — Охо!</p> <p>— Е, сад гледај ти само, мол |
а баба се љути и кија, а перје лети чак под гредицу и по соби чак до бабиних чизама које се, не |
не, стижу и престижу.{S} Осећа се човек под њим <pb n="240" /> као војник под прокислим мокрим |
човек под њим <pb n="240" /> као војник под прокислим мокрим шатором.{S} Ситна киша сипи, сипи |
у!{S} Тако је поп-Спира својим спавањем под комарником и својим ужасним немешко-паорским хркање |
дерских навика да спава лети пред кућом под комарником.{S} Међутим то је имало своју добру стра |
/> Принц-Евгена код Сенте кад се тук’о под Јованом Текелијом с Турцима, ваљ’да и овај сад да д |
кима чикошима из Бачке) шест дана остао под једном шатром, пио алдумаш с чикошима ради купљеног |
— а то више вреди него да сам га бацио под ноге.{S} Нека иде бестрага, казаћу, да одустајем и |
оргована.{S} Кад ближе јорговану, а оно под њим неки црн, велики као човек гавран, њихов Гага.{ |
сам, онако без ичије помоћи, падне лепо под сто.{S} Сете га се и нађу га тек онда, кад га жена, |
појас.{S} Види да га није откуд метнуо под главу, под јастук...{S} Стари је то курјак...{S} Ка |
ва одговора.{S} А девојке завукле главу под топлу перјану дуњу, па тихо кикоћу, али им домаћин |
бом флашу са сирћетом, па све ми међеду под нос, па онда, знате, дођем к’о мало к себи!...</p> |
друге на воду пођу,</l> <l>На воду пођу под пенџер дођу</l> <l>Па позоведу Јулу девојку:</l> <l |
мбар, па ређе лају.{S} По вазда спавају под амбарем, а лану тек у сну кад им, то јест, што непр |
а њ склањајући збуњена бујну косу своју под плаву цицану мараму којом је повезала главу.</p> <p |
та не чујеш; ни жагор, ни вриску и цику под шатрама, ни подврискивање и поскочице у колу, ни ка |
си каз’о... метнуо га под главу, био му под јастуком —</p> <p>— Дад’ га брже овамо! — вели поп |
, кад прексутра у вече нађе нову мараму под јорганом!...{S} Е, та само то ће ми вредити сто фор |
вест Јули, том најнесрећнијем створењу под овом Божјом капом, која је сва уплакана и неутешна |
ра му брзо и тихо Шаца, па гура тамбуру под капутић и све брже перја.</p> <p>— А ди смо то били |
?</p> <p>— Та онај њихов мачак дош’о ту под <pb n="168" /> наш пенџер, па све ларма!{S} Тако је |
ђа Сида и прети јој, да ће издати башту под аренду ако се буде једнако у њој бавила.{S} Али и ј |
И један и други, веле, сакрио је левчу под мантију, и тако отишли на разговор, да се, к’о људи |
д кућом и чавке на грању и врапце чујеш под стрехом како џакају.{S} Сипи ситна, киша, па пробиј |
ме, кад ко има девојку на удају, па још под фелером — тај не треба, Бога ми, да џимрија?</p> <p |
били у присуству тетка-Макре што кажу „под видом честности“, тако да би им то увек био згодан |
="109" /> лађа пропала на мору и сви се подавили, а само један се спас’о на једној даски па се |
једну страну — беше празна, само један подадуо бојтар седи за једним дугачким чамовим столом п |
оно једно њи’ово „Господи помилуј“, и „Подај <hi>господи</hi>!“ — учио га је оне вечери Нића; |
вашега тала!....{S} А ви, реко’ му ја, подајте на шпитаљ, па нек се помогну и башкаре и трезне |
буде слепа код очију и без изображења; подајте је у лер код фрајле Нимфидоре, да научи да хекл |
и то да буде.{S} А сем тога, после ових података, добивених од фрау-Габриеле беше јој, кад дове |
шественик им’о је доброту да ми да неке податке о црквеној општини и црквеном имању.{S} Па, Бог |
</p> <p>Пођоше.{S} Поп Спира продужи са подацима о стању цркве.{S} Успут му је показао многе и |
За то је писац и принуђен, да се служи подацима малочас споменутих поштованих госпођа а ове са |
била је потпуно задовољна са добивеним подацима. „Боже, — говорила је у себи гђа Сида, — <hi>ш |
ом, гледа поп-Ћиру с леђа и наставља да подбада. — Ћиро, узми се на ум!{S} Ћиро!{S} Одма’ идем |
ко одуже; али он је, не марећи много за подвиге јунаштва, увек гледао да не да каква крупнијег |
а и она у паорско коло које је играло и подвикивало у авлији.{S} А ухватила се баш између два у |
е једно бесно и лудо српско утркивање и подвикивање.{S} Коњи се згрануше па све упропнице скачу |
све упропнице скачу а женскадија цичи и подвикује од силна беса Ијујујују!{S} Било је и преврта |
жагор, ни вриску и цику под шатрама, ни подврискивање и поскочице у колу, ни како пуца батина п |
и Шаца распомами па удари у поскочице и подврискује:{S} Ијују!{S} Целим путем плаче и проклиње |
био трајни узрок вечитом потпиривању и подгревању једаред већ отпочетог страшног непријатељств |
којница, — то ти је, дете моје, баш к’о подгријан цушпајз од кромпира!{S} Ако од подгријаног кр |
одгријан цушпајз од кромпира!{S} Ако од подгријаног кромпира од подне може бити вечера, — то ће |
„Та баш нисам с раскида, само је онако подебело намажи с машћом; метни на њу двапут онолико ма |
поцрнио у лицу а на глави му неки стари подеран шешир к’о да га је са страшила скин’о, а дорац |
етна жена!) — није, вели она, к’о каква подерана штримфла, па да се може подштрикати!“ А-ја, не |
то, то сам желио да вам кажем. ’хоћу, — подигао поп Ћира глас као да диктандо говори, — ’хоћу д |
рети у селу, па да се овако домаћинство подигне!{S} И то су само крупније ствари које до сад сп |
претрну; срце јој јаче закуца а образе подиђе мала румен.</p> <p>— Он је за цело! — мишљаше у |
лом шору и селу да је једанаест сахати, подиже гђа Сида главу тужећи се на врућину и викну прек |
Та... не знам, знате, — рече поп Ћира и подиже обрве, а доби две озбиљне бразде око ноздрва — ј |
S} Њега, кажеду, не можете те не можете подићи — а коме то све шкоди, него опет вама!“ А ја им |
ланија, добар му и поп Ћира и поп Спира подједнако био до овога немилог случаја.{S} Допала му с |
/hi> — смеје се Нића. — Па ако ме добро подмажу и подмите, можда их нећу издати и приказати, ка |
у као по некој команди.{S} Обе попадије подметле шнуфтикле под шоље па пију кафу а једнако испо |
му склоните онај зуб, а ви му онда лепо подметните ово на његово место, — вели Аркадија и преда |
свега тога... да ми је неко променуо и подметнуо!...{S} Аја...{S} Екселенција остаде при том, |
будући доста беспослена, вршила улогу и подмиривала потребу сеоског „<title>Тагблата</title>“ и |
је се Нића. — Па ако ме добро подмажу и подмите, можда их нећу издати и приказати, како ми ја и |
Тишина, она права баштенска тишина пред подне; само се чује зујање и треперење вилиних коњица о |
пира!{S} Ако од подгријаног кромпира од подне може бити вечера, — то ће и од поквареног пријате |
их по авлији и дувају у њих).{S} После подне се слегао <pb n="386" /> силан свет Јули попиној |
гостима и кад уђу и кад изађу, а после подне <pb n="39" /> Једнако држи у рукама оно чим се уб |
а дана, па пре подне је плевила а после подне заливала башту.{S} Ослушкује, али не сме никако д |
девет часова.{S} Тога истога дана после подне, приповедале су се чудне и невероватне ствари о т |
— а ви онда ето бар дођите сутра после подне, да помогнете и екшплицирате мојој Ержи, кад —</p |
"subSection" /> <p>Била је Субота после подне.{S} Баш је звонило на вечерње кад прођоше Великим |
н-доктор“.{S} Господин хирург иде после подне у касину, тамо игра шаха, или пије пунч и чита но |
и пре и после подне!{S} Дош’о је после подне још кад је Жужа ишла по вешплау, а изаш’о је кад |
и не одговарају, само да их пусте после подне на рогаљ у коло.{S} Ала ће да се шарени после под |
код нас; а код њих је био и пре и после подне!{S} Дош’о је после подне још кад је Жужа ишла по |
аљ у коло.{S} Ала ће да се шарени после подне сокак од момака и од девојака; ала ће да замирише |
сте беле сукње на њој.{S} Али тек после подне, на рогљу ће тек да сине у свој лепоти својој, а |
} Такви се случајеви дешавају тек после подне.{S} А то је <pb n="74" /> Тима знао добро, можда |
ете л’, — запитаће је тако једном после подне одмах по Божићу, кад је рад око спреме најживље и |
идљива, да не кажем завезана, ово после подне; а ова друга, то јест, Меланија, пустила се у унт |
им Сокаком кроз Б** а баш је било после подне.{S} Врућина беше мало попустила, ветар ћарлијао и |
правиле у цркву само да бар једно после подне одахну мало душом — па се упутио за певницу и то |
у селу.{S} У селу се још у Суботу после подне опажа да се приближује.{S} Друкчије је у кући и п |
/p> <p>Прексутра, кад је Јула дошла пре подне у башту и стала плевити, запевала је по свом обич |
ет почела долазити свакога дана, па пре подне је плевила а после подне заливала башту.{S} Ослуш |
згодно.{S} Дођите ето једне недеље пре подне, а поведите и Меланију с вама.{S} И она је већ ве |
паорских момака.</p> <p>Недељом се пре подне смео слободно шетати, јер пре службе га није могл |
прао главу и заустављао крв Недељом пре подне.{S} Такви се случајеви дешавају тек после подне.{ |
тигоше у Темишвар.</p> <p>Сутра дан пре подне и један и други поп одоше пред Његово Преосвештен |
дава по сокацима деле.{S} Али данас пре подне у Недељу он се ни тога није бојао него је продужа |
ако вади зуб!{S} Вуку паора од јутра до подне, док му ишчупају зуб, па још с драге воље пристај |
ућом. (Био је и шести, али је он већ до подне тако пијан био, да су га одвели у шупу да се испа |
емојте крећати у јутру, него пођите око подне, па онда морате ноћити у Ченеју код господин-паро |
/> <p>Ујутру рано кренуше се кола и око подне стигоше у Темишвар.</p> <p>Сутра дан пре подне и |
-сватовима, то јест до четири сахата по подне.{S} А тада је стари сват наредио да се прежу коњи |
их дана, и траже ведрије небо и блажије поднебље.{S} Само ће несташни и безобразни врапци остат |
а поп-Спирин имен-дан обрадовала тату и поднела му заједно са спремљеним словом које је заборав |
е, мала и незнатна, с врха брега, па на подножје стигне као огромна лавина, која затрпа читаве |
није био бијен од њега, али је сваки то подносио, јер је знао да се то клони добру његовом; и а |
да чујем!{S} Пунктум! — виче гђа Перса подобна раздраженој лавици. — Ћиро утуби добро то што ћ |
илихпрот, торта, штрудла, куглоф и томе подобна теста.</p> <p>— Ах, — рекла би сва задовољна и |
ета, канабета, шифонере, штелаже и томе подобне ствари.{S} Све је лепо намештено у кући (то јес |
да помаже матери у кујни, да, да и томе подобно, — вели гост који се мало уплео био.</p> <pb n= |
<p>А обојица су купили кафе и шећера и подоста земичака и кифли.{S} На кратко, искуповали су т |
ово и ми ћемо скоро.{S} Треба и нама да подранимо,“ — чује се опет неки глас из прека; — „ваља |
овора па и сувише.{S} И тако сутра ваља подранити; до’ће нам наполичари,“ вели опет неко. — „А |
постаде калфа а она опет вели: „О Боже, подрж’ још који дан, да га баба ожени лепо!“ А кад је д |
њој ће, дакле, читалац сазнати још неке подробности које се односе на онај крупан догађај и вид |
енству; Задржала се тамо подуже и после подруг сахата оставили Епископски двор.{S} Чудо је било |
и раздрагани домаћин. — „Севај, Тино, у подрум по вино,“ додаје г. Кипра нотарош, а Совра гајда |
чирак са лојаном свећом, па трче доле у подрум, па он точи а она му светли.{S} А он се шали с њ |
.{S} Сећа се, како су двапут силазили у подрум по вино и он и Јула. — „Децо, нема вина; донес’т |
угасити свећу и отићи а њу закључати у подрум ако га не пољуби. <pb n="360" /> А она каже, да |
могло осетити дејство вина из Тоцилова подрума. — Што се Нића каплицира, он мора то и наћи,... |
о из подрума поп-Спирина, или ракија из подрума поп-Ћирина, што старија све боља, — тако и пажњ |
о те не мрзи па донеси мало кромпира из подрума!“ тако би благо рекла кад је наређивала што Жуж |
ала она иста, она стара.{S} Као вино из подрума поп-Спирина, или ракија из подрума поп-Ћирина, |
утра Глиша Сермијаш, да процуња мало по подруму.{S} Ето ти гостију! — вели јој поп-Спира.</p> < |
/> А она каже, да би умрла од страха у подруму у помрчини онако сама, па волије и да га пољуби |
ушу вином?</p> <p>— А колико га имате у подруму, заборавио сам да вас запитам! — рече г. Пера.< |
пића и сваке ђаконије.{S} Старо вино у подруму прегледано је и одређено да се точи докле и јед |
Бога ми!...{S} А, колико га имате још у подруму?</p> <pb n="88" /> <p>— Хехе!{S} Колико га имам |
рајало до пет часова.{S} Тада гђа Перса подсети друштво, да би добро било да пређу мало код њих |
во вам овај пукет цвећа.{S} Он нека вас подсети на моју молбу и на ваше обећање, — вели Меланиј |
слатка мамо, и научила — па одономад ме подсетили на њу.</p> <p>— Ту песму више да <hi>нисам</h |
: да не зна ништа, а Прока јој одговара подскочицом:</p> <quote> <l>„Ја сам мала, не знам ништа |
мисан, а није никада ни био.{S} Истина, подсмевају им се Темишварци, да су им варошке краве <pb |
ејање!...{S} Мора да се нешто преко нас подсмевала, не сме фалити, то је, Спиро, к’о ајмол ајнц |
криво ни дужно, потрзали и излагали га подсмеху, пошто оно није ни најмање криво за све ово шт |
етаље у приповедању, јер би ова и иначе подужа приповетка изашла још за једну Главу дужа.{S} То |
а том тужбом није хитало.{S} Стајала је подуже без икаква поступка по њој, а за то време хладно |
<p>Сутра дан су се нашли и разговарали подуже поп Ћира и поп Спира.{S} Поздравили су се, разум |
ајерком, и задржала се с овом последњом подуже на путу.{S} Фрау-Цвечкенмајерка је била као убиј |
е, кад се овај саплеће преко своје мало подуже кежње кецеље и кад заџака оно његово: пак-пак?</ |
а скидајући се с кола. — Ја сам се мало подуже задрж’о на путу.{S} Хе, ал’ шта му знаш; те ајд |
а испали једну прангију.{S} Али ће мало подуже чекати, јер га је фрау-Габриела замолила да не п |
говом Преосвештенству; Задржала се тамо подуже и после подруг сахата оставили Епископски двор.{ |
i></p> <p>Размисли се поп Спира и после подужег размишљања, шетања и цењкања, пристаде напослет |
у Ченеју и Темишвару</hi> </p> <p>Опет подужи и досадан пут.{S} Киша престала.{S} Пера Тоцилов |
них ствари; између осталих, завршује се подужим монологом и једним чаробним лукративним сном Ни |
вор онај бојтар из буџака, један танких подужих бркова, права руина кога сад <pb n="293" /> прв |
ала у два концерта, која су давана ради подупирања варошког шпитаља и у корист још неких других |
се пружаше далеко на лево од долме.{S} Подухнули већ и ноћни ветрови, заталасало се оно бескра |
предила поток суза.{S} Гђа Перса седи и подштрикава попине чарапе, и она слуша, само што она не |
} Баба Пела која је седела пред кућом и подштрикавала неке чарапе под багремом, видела је како |
каква подерана штримфла, па да се може подштрикати!“ А-ја, нема тога, Ћиро! „А поновљено прија |
ком низ длаку, дакле већ био спреман да пође, кад ће га поп Ћира јетким и дрхћућим гласом ослов |
ете, ето ти ту до Јуце.</p> <p>Меланија пође тамо, али је гђа Перса повуче и гурну брзо на друг |
а није к’о у ове моје.{S} Ако моја Јула пође једне Недеље брез рукавица... а куд ће на ову врућ |
анде.</p> <p>Кад се Шаца скиде с кола и пође у кућу запеваше девојке Бачванке, све родбина Шаци |
{S} Ух, ух, ух!{S} Идем, идем! — рече и пође па застаде. — А шта је било даље?{S} От’ш’о си дак |
у!{S} Ено како ружно стоји кад Арса грк пође кудгод са женом, па она дугачка ко торањ а он мали |
оп-Спира види онако у перју још, а њему пође вода на уста, па луцкастих ћурака и међу њима глуп |
а то се и немојте крећати у јутру, него пођите око подне, па онда морате ноћити у Ченеју код го |
то у један глас оба попа.</p> <p>И кола пођоше.</p> <pb n="288" /> <p>— Срећан пут! — виче за к |
ре, потерај!</p> <pb n="328" /> <p>Кола пођоше.</p> <p>Тера Пера Тоцилов по путу, који се мало |
воље!{S} Извол’те унутра, — рече Пела и пођоше обе.</p> <p>— Јуф! — дрекну гђа Габриела уплашен |
слушкињом и покупише посуђе са стола и пођоше.</p> <p>— А што си упртила ту саксију с тим какт |
а новца доста.{S} Него извол’те.</p> <p>Пођоше.{S} Поп Спира продужи са подацима о стању цркве. |
а жалити</l> <l>Док твоје друге на воду пођу,</l> <l>На воду пођу под пенџер дођу</l> <l>Па поз |
воје друге на воду пођу,</l> <l>На воду пођу под пенџер дођу</l> <l>Па позоведу Јулу девојку:</ |
ла Кера.</p> <p>И позна јесен име своје поезије и своје топлине, — бар око огњишта и око банка |
, не боји да је пробуди.{S} Зар би мање поезије било у речима Јулиним него у овим готовим стихо |
један к’о други.{S} А после, и правила Поетике веле, да треба што више пробудити радозналост у |
ла је једнако (противно свима правилима поетике) онако исто пуначка и округла као и негда још к |
мерке критичара и држао строго правила „Поетике“</hi> </p> <p>Прођоше лепи летњи дани, дани нес |
ни.{S} Шаца је отишао блажен.{S} Био је поетски расположен.{S} Целога дана је преписивао неку П |
од зовом — и ако то није баш ни најмање поетско дрво и место — за оне који нису заљубљени. „А в |
ге песме и певушио их, па и сам дошао у поетско расположење, и спевао једну песму и по прилици |
оје пакости и мржње, распирили у ужасан пожар.{S} У њој ће се изнети све оно што се сутра дан, |
е у нашем селу.{S} Бољу вам не бих знао пожелети.{S} Мој чесњејши пријатељ, господин Кирило, он |
кога света; свега и свачега што се само пожелети може, „а моја је Меланија за варош и створена, |
ка; покажите тиме да цените и уважавате пожртвовање за род, а српска вила уписаће му име у читу |
се!{S} Збогом!{S} Збогом! — рече па се пожури, ал’ се наједаред саплете на вратима авлијским. |
оје су арапске биле а записане на давно пожутелој табли.{S} И пошто би већ поодавно настала пот |
лично навикну на њу, па им чудно кад је позадуго нема. „Нема нам, Боже, већ одавно фрау-Габриел |
својој, а сад је отрчала у комшилук да позајми часком оклагију; њихова се скрхала прекјуче кад |
ти ја <hi>мој језик</hi> нешто могу да позајмим!...{S} А кад ћеш морати тамо?</p> <p>— Прексут |
да му очиташ.{S} Еј да ти ја мој језик позајмим!</p> <p>— Те још како ћу да му очитам!{S} Зар |
дравила вас, кажи, моја госпоја, да нам позајмите часком, управо за ноћас, вашега мачка.“ Кажи |
изме, па ме послала да вас молим да нам позајмите само за ноћас вашега „нотароша“ ... овај... м |
ље на другом рогљу игра коло, па се све позаљубљивало једно у друго све до ушију.{S} А најчешће |
е неких десет петнаест егземплара имала позашиваних у лајбовима од хаљина и по шифонерима међу |
о и својим рођеним ушима чула кад су га позвали сутра — у Недељу — на ручак.{S} Чим се вратила |
јер признајем, да је лепше и лакше бити позван на ручак него га описивати.{S} Напоменућу само т |
чила кола сокак и онако пун радознала и позвана и непозвана света.{S} Свирају гајде, играју кол |
кићен Шаца, као сваког празничног дана, позвао је свога принципала а овај опет позове господина |
окрете се попу, — а јеси ли ти, Спиро, позвао за сутра господина на ручак?{S} Шта да се потуца |
носно тала и за то га је паметно било и позвати.{S} Сви пристадоше радо и кренуше се од принцип |
p>— О, баш ми је жао што нећете!{S} Па, поздрав’те Меланију!...{S} О, а тако ми жао, што нећете |
— Па поздрав’те га, слатка тетка-Макро, поздрав’те.</p> <p>— Е, оздравићу ја, рано, кад ме прон |
нам, и мој Шандор је посл’о Омладинцима поздрав с још некима!...{S} Откад вас нисам видела!{S} |
и нађикају к’о штир.{S} Срећан пут, па поздрав’те све.</p> <p>— Ајд’ Петре, потерај!</p> <pb n |
а, — ал’ ви ћете већ извинити!...{S} Па поздрав’те госпоје и децу; а оне су, Боже, ваљ’да већ в |
Јула у себи а после додаде гласно: — Па поздрав’те га, слатка тетка-Макро, поздрав’те.</p> <p>— |
моје очи чарне!</l> <pb n="231" /> <l>И поздрав’те мога <hi>милог дику</hi>:</l> <l>Да не броди |
> <l>Покосиће моју косу плаву!</l> <l>И поздрав’те моју <hi>слатку нану</hi>:</l> <l>Да не пије |
„Ој, Бога вам три млада дротара!</l> <l>Поздрав’те ми мога <hi>доброг бабу</hi>:</l> <l>Да не к |
и с тим беху готови, изађе поп Спира и поздрави се с учитељем, који га је чекао.</p> </div> <p |
<pb n="406" /> махну њиме младој жени и поздрави је.{S} А она се осмехну и отпоздрави га пријат |
асилијска, па поручује по Ержи и каже: „Поздрави ти, каже твоју милостиву тејшасоњку, нек она н |
— вели задовољно и блажено гђа Перса. — Поздравила сам је и рекла сам јој: нек чува она, боље ћ |
По њега је дакле отрчала Ержа.</p> <p>— Поздравила вас је милостива госпоја и моли вас, један н |
жито.{S} Тако ти кажи, каже, да сам је поздравила!“ Умал’ сироту нашу Ержу ни криву ни дужну н |
до поп-Спирини’, па кажи госпоја-Сиди: „Поздравила вас, кажи, моја госпоја, да нам позајмите ча |
оварали подуже поп Ћира и поп Спира.{S} Поздравили су се, разуме се, хладно.{S} До сад су се ув |
p>— На, Кристи-Гот, тако вам и треба! — поздравља је ова.</p> <p>— О молим, молим!{S} И вама, и |
дошли!{S} Добро дошли! — дочекује их и поздравља домаћин. — Каква срећа, каква част.</p> <p>— |
pb n="79" /> Пролазе једни мимо других, поздрављају се, мере се од главе до пете, тако да ни је |
оп Ћира из кола.</p> <p>— Срећан пут! — поздрављају га његови, гђа Перса, Пера, па и сама Мелан |
о сви, фала Богу, здрави које ми и њега поздрављамо и молимо се Богу, да се и он нама здраво и |
које нам је дао Бог, фала Богу, доста и поздрављамо га сви и баба и нана и брата и Ката из комш |
оспоја-Сидо?! — пита је гђа Перса а сва позеленела од притајена једа.</p> <p>— Проклети ови мла |
игде на страну у кућу, у лер, а она сва позеленила, па ђипа, мал’ ме није ударила, па каже: „Не |
на, стиже из владичанске резиденције Т* позив и једноме и другоме пароху.{S} Тамо су разгледали |
ја мислим, да нам ни сад нећете одбити позив на „јаузн“.</p> <p>— О, с драге воље, с драге вољ |
после крштења иде кући детињој, где га позива отац на ручак.{S} На вратима га дочекује Неда го |
ако ербов’о једно лепо насљедије, па се позива преко наше Варошке Куће, да иде да га узме, јер |
е и моје воспитање!“ Сви га уважавају и позивају на официрске балове, који су, као што је већ с |
оп Спира којега ни најмање није збунило позивање г.{S}-Перино на конштрукцију.{S} Волео је г. П |
ерхалтунга.{S} Онда госпођа Перса почне позивати господин-Перу на вечеру и после вечере, а из г |
о је највише њених фотографија у разним позитурама, изразима, разном оделу, у разном душевном р |
чим га погледа у оној његовој ваздашњој позитури. „Сав ми је зелен, говорила би гђа Сида, кад б |
вели Нића, па отпи добро, а за тим узе позитуру, па настави: — Е, па, засад нек ти се на овом |
а кућу, и на таблу на којој су блештала позлаћена писмена и прочита: <hi>„Александер Н* Бечлија |
поглед му блуди по пустом вашаришту.{S} Позн’о је и оно место где је вранац стајао, па пуно све |
себи.</p> <p>— Уф, уф, уф!{S} Ал’ како позн’о да је већи зуб?</p> <pb n="347" /> <p>— А како и |
у мало парче папира!{S} Е, ко, ђаво, да позна!...{S} Ето у томе је сав њихов кумст и сва моја н |
— чу се и по други пут глас и гђа Сока позна глас Габриелин.</p> <p>— Неће, неће!...{S} На лан |
!“ Прошло и „сиротињско лето“ и настаде позна, влажна и мочарна јесен.{S} И Митров дан је ту, т |
ога Пере из Старога села Кера.</p> <p>И позна јесен име своје поезије и своје топлине, — бар ок |
бриелу и (што је код мачка ретка ствар, познавајући конзервативизам и привезаност мачијег рода |
, — рече гласно, па се опет замисли.{S} Познавала је она више господе хирурга.{S} Све су то бил |
ха.{S} Пребациваће писцу, да није добар познавалац људи, односно женских, а ако се међу читаоци |
ир носио...{S} Еј, да сте ме нешто онда познавали, снаја, и да смо били своји к’о данас —</p> < |
чуда видео; с покојнима се разговарао, познавао неколико вештица у том и околним местима, био |
д њега, али га оштро око ча-Нићино ипак познаде.</p> <p>— ’Бројтро, брицо! — викну му мало лоли |
„Све по <pb n="170" /> ’ладу, да га не познаду!“.{S} Ааа!{S} Синовче, не ваља ти пос’о!</p> <p |
певају паори... „све по ’ладу, да га не познаду!“</p> <p>— То је лаж! — грмну поп Спира.</p> <p |
је оданде, одакле ја долазим, тог тешко познаду.{S} Ето, каже, и мене, па моји ме не познају.“ |
зни све потанко исприповедати!{S} Боже, познаје се да је већ јесен... дан краћи; док опереш суд |
иро, како то још, говориш!?{S} Ко те не познаје, мислио би само да је све то истина! — вели гђа |
је онда на коњу, што веле.{S} Јер он не познаје још то женско створење, које је у стању да му с |
почну да певају.{S} Поједине певаче већ познаје сав комшилук по гласу.{S} Тако, на пример, једа |
вјашченическог, каже...{S} Ја, каже он, познајем сву фамилију мога, сада на жалост господина су |
ин-попо, бар још читаву недељу дана!{S} Познајем ја то по мени; та бољи ми жабац не треба! (Пер |
и бећаруша!</p> <p>— Јеси, точио си!{S} Познајем ја!{S} А велиш: „шљивовица“, а?... убило би те |
шта велим ја!{S} Откуд он зна то?{S} Ја познајем три господар-Јове у Карловци’, и ни један није |
ити вас, да госпоја Перса, кол’ко је ја познајем, да она, на против, баш к’о своје рођено дете |
Гледам га само, како се ту цифра!{S} Не познајем ја богословце!{S} И ја никад нисам био у богос |
д-ајд!{S} Ја ти ипак кажем, да ја добро познајем све те, што се тако цифрају...{S} То су тек он |
ду.{S} Ето, каже, и мене, па моји ме не познају.“ — „Та јеси ли ти то, Лало? реко’ ја.{S} О Лал |
гледао да не да каква крупнијег повода, познајући паорска грубијанства.{S} Многа је женска била |
на раније питање, бар тако га је Шаца, познајући — што рекли — лавиринат женскога лукавства, р |
осмехну и отпоздрави га пријатељски.{S} Познала га је.</p> <p>— А откуд ви, господин-Перо, овам |
катре видела неку прилику и одмах у њој познала Шацу; чула ситну тамбуру и разумела речи добро |
детинства... та и не знам ни кад смо се познали!{S} Из једног сокака... — рече и засја јој суза |
главом.{S} А ја не могу к’о одма’ да га познам.{S} А он се заплак’о па каже: „Хе, ко је оданде, |
уб?</p> <pb n="347" /> <p>— А како и да познам!{S} И ту су ми доскочили, обешењаци једни!{S} Ја |
е. „Шта је, како се свршило?“ запита их познаник. „Је л’ се свршило!“ — „Јесте, једва једаред!“ |
е што су обојица одговорила једном свом познанику који их је срео баш кад су излазили из Еписко |
оћу код попе!“ и видети лепо милу своју познаницу.{S} Стигла беше малога бегунца који се дераше |
друго, а оно за оно наше <hi>старо</hi> познанство и пријатељство.</p> <p>— Ал’ да си само вид’ |
ко нуди, чешће поп-Ћиру с којим је мање познат, кад се куца, с поп-Спиром се куца једанпут а с |
Његов је принцип био исказан и надалеко познат већ као популарна пословица: „Кад прођеш поред к |
свети знати; али је то непобитан факат познат сваком правом сину наше свете православне цркве. |
е и признаће, да је златна и умесна она позната народна пословица која вели: „Испод мире три ђа |
спасена од заборава и постала данас већ позната „од Пеште даж до Черне Горе“.{S} Писар Тима се, |
у селу где су од музичких инструмената познате само дромбуље, фрула и гајде, али кад му (то је |
отребне а по селима још мало или никако познате.</p> <p>А сетио се и својих избавитеља, Аркадиј |
ле врло често праве врло згодне и добро познате дуванкесе које чак и у Србију донесе по неки те |
ула ситну тамбуру и разумела речи добро познате јој песме, и ако је Шаца као обазрив и мирољуби |
он; е, ако ни по чем, по том ћеш о’ма’ познати Бирцлијине!“</p> <p>— Знам Бирцлијине!</p> <p>— |
, помодрила, али је ипак поносит; не да познати да му је зима, отима се.{S} Што ти је, Боже, ле |
равди Бога данас обеђен, него је то био познати нам Нића боктер.{S} Чуо и он жагор и кикот и пе |
и газда Пера није нико други него добро познати нам синоћни Пера Тоцилов коме је Нића боктер до |
о јој онај свима богословима тако добро познати тропар шљивовици: „Пресвјатаја мученице препече |
са самим касапским пацовима који су већ познати као врло дрски.</p> <p>По њега је дакле отрчала |
браду и ближе врату.{S} По неко од боље познатијих се усуди па дирне, на пример, поп-Спиру за т |
о што је читаоцима већ из ранијих Глава познато.</p> <p>Ни Јула ни Шаца нису неколико дана дола |
д Ниће боктера...{S} Он, к’о што вам је познато, најбоље зна те ствари.</p> <p>— Охо! — викну п |
од црвене свиле, коју боју, као што је познато, сви бербери воле особито.{S} Чим је то видела |
, са поп-Спирином баштом.{S} Као што је познато читаоцима који се брију, бербернице ни у вароши |
ла —, то смртном човеку наравно да није познато!{S} Али то му ништа не смета (ни њему, поп-Ћири |
јеле тулају која је, као што је свакоме познато, њихова храна; а то видео некад неки Темишварац |
балове, који су, као што је већ свакоме познато, свуд у свету најсјајнији балови, па тако и ту. |
јих поруџбина, као што је то већ сваком познато, да се фамилијаран човек не може ни на пола час |
м се сусретоше, и путнику се учини јако познато то лепо и ведро лице.{S} Погледа на кућу, и на |
аше Преосвештенство, каже он, није било познато!{S} Са свим имате право то је — к’о што сте изв |
о као што је стрпељивим читаоцима добро познато из Главе Шеснаесте.{S} Домаћин је Нићу почастио |
дери у башти, као што је читаоцима већ познато из завршетка прошле Главе, и опет није долазно |
, који је са Шацом — као што вам је већ познато — врло рђаво живео, <pb n="226" /> као, што каз |
а.{S} Јер људи се умеју, као што је већ познато и не треба доказивати, мало и умеравати и „поли |
се сутра дан, а, и следећих дана, после познатог ручка и јаузна, догодило</hi> </p> <p>Поп Спир |
ад прође, ону данас већ јако раширену и познату песму:</p> <quote> <l>„Сад <hi>пулгери</hi> пос |
алека полако ударати у њу ону већ добро познату песму: „Ти већ спаваш, злато моје“, тако тихо, |
ла ту песму или полугласно певушила ону познату: „Прођи, луче, кад те срце вуче; прођи, луче, и |
тачно радио, а данас не можеш ни да га познаш, ни онај ни дај Боже.{S} Сад је оматорио па се п |
д му тако дође Аркадија црквењак, па га позове да крсти.</p> <p>— За кога оно рече? — запита не |
не речи!{S} Ни да се бар пошали, да нас позове после ручка!“ Сва јој је мораста изгледала, али |
позвао је свога принципала а овај опет позове господина Кипру нотароша а Кипра своју супругу.{ |
>На воду пођу под пенџер дођу</l> <l>Па позоведу Јулу девојку:</l> <l>„Ајде на воду, Јуло девој |
ра.{S} Не чека, што кажу, да је два пут позову; јер комшије њене не памте, да се икад пушио оџа |
што то раде завереници у трагедијама на позорници у трећем чину и стаде је пријатељски корети, |
га „штоглом“ у леви образ и све му зубе поизбијао и просуо по порти.</p> <p>— Каква „штогла“?</ |
он чуди па се умеш’о и он па и он гледа поиздаље и вели: „Доиста, доиста!{S} Зуб никако није од |
о господин попа у селу, а који баш попа поименце, мислим да није било нужно досад да кажем, јер |
шио се.{S} госпођа Сида је изређала све поименце шта ће Јула у ауштафирунг донети, а тетка Макр |
} И певам и појим, господин-попо.{S} Та пој’о сам ја и <hi>Керувику</hi> у нашем селу... па још |
, а кад се сиђе на леву страну из кола, појави се и поп-Ћирина глава која се пушила к’о обарена |
ла кроз деру која се тога дана први пут појавила на огради баштенској.{S} А Шаца је опет из бла |
ви, е, ал’ оно је штогођ обашка; оно је појање и пјеније, а ово наше паорско је певање!...{S} А |
анредно певао и китио и дизао обрве при појању чак и на теме, радо се прими тога, а Аркадија по |
ко, па га слушали и гледали и уживали у појању и персони његовој.{S} Као и на вечерњу јуче, так |
ја само што им не прсне испод пазува, а појас никако да се скраси на трбуху него све бега под б |
! — вели поп Спира па грозничаво дочепа појас. — Ха, ево га, ево!{S} Овде у ћошку, не реко’ л’ |
ему онда пуне очи суза, па само намешта појас и ћелепуш, па само каже: „Но, но, каже он.{S} Куд |
ј к’о што је и било.</p> <p>Домаћин узе појас, остави га на своје место и врати се натраг.</p> |
ез појаса!?{S} Ту ће негде бити да је и појас.{S} Види да га није откуд метнуо под главу, под ј |
ства и благонаклоности беше онај црвени појас, на који толико викаше поп-Ћириница.</p> <p>— Збо |
кад су јој споменули поп-Спирин црвени појас: „Црвен појас!{S} Уф, сав ми је црвен, кад га вид |
зашто вам, господин-попо, не стоји тај појас на своме месту?</p> <pb n="14" /> <p>— Хе-хе! „За |
мао црвен, а поп-Ћира само плав, обичан појас.{S} А то је била формална „јабука раздора“ између |
моја.{S} Сад ако сам ја заслужила црвен појас, то је и господин Спира! — завршила би шапућући п |
ије ни им’о — а он још похваљен и црвен појас добио!{S} Има тај више среће нег’ памети — то ја |
спомене.{S} Ко ти још неће добити црвен појас!“</p> <p>А ако је веровати поп-Ћириници, и јесте |
селенцији се допале, па му послао црвен појас, кад се вратио у резиденцију.{S} Место да добије |
да оде на епитимију — а он добио црвен појас!{S} Е, па ајд’ се вуци клипка с њим!{S} И ти ме с |
оменули поп-Спирин црвени појас: „Црвен појас!{S} Уф, сав ми је црвен, кад га видим; па и онај |
а се ухватио за трбу’... овај притиснуо појас... па се смеје, смеје... све се тресе.{S} Сви се |
е Аркадија и зави га у завој па метну у појас поп-Ћирин.</p> <p>— Е, је л’ готово?</p> <p>— Све |
џепић у појасу самом.</p> <p>— Ама нема појаса међ ’аљинама! — вели домаћин мало после. — Можда |
/> поп Спира. — Види да није у ћошку од појаса?{S} Има он један као џепић у појасу самом.</p> < |
понесе!{S} Та ди би он пред владику без појаса!?{S} Ту ће негде бити да је и појас.{S} Види да |
био и онда кад је оно одликован црвеним појасом.{S} Још је чудније што су обојица одговорила је |
од појаса?{S} Има он један као џепић у појасу самом.</p> <p>— Ама нема појаса међ ’аљинама! — |
ну брзо гђа Сида Јули и гурну је кришом појаче.</p> <p>— Ако желите <title>Работнике на мору</t |
гурман шаров иди зељов хоће у сласт да поједе кад се раскиселе — него чизме до колена, намазан |
љуске, него их оставља у тањир, па кад поједе и он опере руке у истој чаши као што сем велике |
а слушати жабе, кад почну да певају.{S} Поједине певаче већ познаје сав комшилук по гласу.{S} Т |
не приповетке већ читаве басне са свима појединостима.{S} За то је писац и принуђен, да се служ |
ци, да су им варошке краве <pb n="2" /> појеле тротоар, али то је само једна пакост, јер тротоа |
мислиле, да је то за њих постављено, па појеле тулају која је, као што је свакоме познато, њихо |
ли ти, Сидо, да су мршаве Нилске краве појеле дебеле?!{S} Гледам га само, како се ту цифра!{S} |
га зачуђена домаћица.</p> <p>— Хе, хе, појео их, милостива.</p> <p>— Та, и’те, ви се само шали |
у приповедају, да је у једним сватовима појео пуну једну вешкорпу крофни и то за оно кратко вре |
шалите; ди сте и’ сакрили?</p> <p>— Па појео, милостива!</p> <p>— И-ју мене жалосне!{S} Зар то |
изгриз’о и чизме милостивог господина и појео их, кажи, све до штруфли; остале само, кажи, штру |
нем у порти Персу — но, та ће ме, знам, појести од једа и пакости.{S} А баш ћу гледати да се ср |
је за чудо и за приповест много крофни појести.{S} Већ чисто човек да не верује!{S} За једнога |
у, нежнијег састава и питомије нарави а појетске наклоности, једном речју, господске персоне, ш |
кад гођ ми је срце весело!{S} И певам и појим, господин-попо.{S} Та пој’о сам ја и <hi>Керувику |
кви?...{S} Ми, ви’ш, певамо, или управо појимо Недељом вама, а ви онда ваљ’да треба радњим дано |
’ све тако к’о што ви сад велите.{S} Ви појите у цркви, е, ал’ оно је штогођ обашка; оно је пој |
римиле, а нису га примиле свака из врло појмљивих разлога.{S} госпођа Перса је тако близу била |
и: „Види, види Јуле!“ јер ће им са свим појмљиво и разумљиво бити Јулино понашање и признаће, д |
рено, као некад што је, наравно, и врло појмљиво; али тек, тек су се разговарали, па чак и слож |
д туђе земље из туђа света, ди петли не поју, ди звона не звоне да се оџаци не пуше; ја сам ти, |
.{S} Меланија одмах навуче рукавице, да покаже, како је „нобл“; а ако друге Недеље ова моја пон |
била да загрли цео свет.{S} Хтела је да покаже свету, да се не туђи од паора, да се покаже као |
i>не навуче</hi>.{S} Онда опет ’хоће да покаже, како она има беле руке к’о у ноблеса, а моја Ју |
S} Него овако лепо на дану, ту се свака покаже баш онаква каква је; ту не помажу много никакве |
ао, и желела је, да се само још једаред покаже на плоту, па да га лепше дочека. „Хе, ваљда је л |
же свету, да се не туђи од паора, да се покаже као плебејка, па се ухватила и она у паорско кол |
ради ту у тегли и намештене) те да тако покаже и наговести пролепшање времена.{S} Све се забрин |
ан два да што му је обећала ако се лепо покаже.{S} А обећали су му код куће, да ће му купити чи |
те са улице да одведе господина и да му покаже.{S} Умивен, ишчеткан и очешљан крене се путник а |
S} До Темишвара немој да се шалиш да се покажеш будан!{S} Држи срце, Ћиро, ако си пријатељ свој |
ти над несрећним удесом нашега Љубинка; покажите тиме да цените и уважавате пожртвовање за род, |
Ах, госпођице, овако лепа околина, (па показа на њих две,) коме да се не допадне!?</p> <p>— Ју |
ине, — рече поп Спира, — седите ту, — и показа му место. — Ти ћеш, Сидо, тамо, ја овде, а Јуца |
јде да те не мучим... — вели поп-Ћира и показа јој купљене ботуше.</p> <p>— Ју, ботуше!{S} Е, т |
...{S} Ако ова риба на асталу, — рече и показа на варку од сома, — што проговори, то ће се и од |
ала, па изишла тамо, — продужи бојтар и показа камишом на врата на која је бирташица изашла. — |
{S} Још мало! —- рече Рада већ у зору и показа бичаљем на црквени тороњ, на читаву шуму од ђерм |
ога стаситији и лепши, и тиме је доиста показала да је добра машамода и да има укуса, па је окр |
ешљану, јавио јој се и она њему љупко и показала му на фризуру.{S} То је Шаци тако мило било, д |
рушености <pb n="332" /> и помирљивости показала гђа Сида ових дана!{S} Још пре поласка попина |
им... ал’ немам коме.{S} Ето, и овде се показало!...{S} Сад ће јој падати на ум, знам добро, мо |
кући) потпуно задовољан био, кад му је показан био тачан списак свију ствари, и кад му је још |
подацима о стању цркве.{S} Успут му је показао многе и интересантне ствари.{S} Заустављали су |
ногу пред ногу.{S} Поп Спира му је даље показао све боље куће и укућане не споменувши, наравно, |
ГА</head> <p> <hi>У њој ће се читаоцима показати са свим супротна слика оној из прошле Главе, т |
летог зуба, да га он нипошто не узмогне показати Његовом Преосвештенству господину Епископу.{S} |
енда.{S} Кад је требало одрешити кесу и показати се шта је попина кућа, није жалио. „Нек иде, з |
им, да чујем.</p> <p>— Само тако ћу вам показати, ако ви мене научите, како се прави онај мелшп |
ће, чува при себи, и да ће исте на суду показати. — Тужба је била концептована и руком самога п |
“ ће вас одвести на Карловачко гробље и показаће вам гроб, у коме половина Љубинкова живота веч |
амо још три длаке видим!“ — рекла би’ и показивала камишом на ту страну!{S} Чујеш ли, мамаљуго |
мама, кад је била добре воље, под дудом показивала.{S} На <pb n="106" /> бал је ишла од године |
ала, и књиге које је читала — све је то показивало, да је Јули тежак живот; да јој нема живота, |
абац у оној стакленој тегли на прозору, показивао му стално од неколико дана кишовито време.</p |
е препоручио неки лек против пацова.{S} Показивао му неке празне плацеве опет црквене, где ће д |
ија, прави газдачки син, а укусно одело показиваше да је свршио нешто латинских школа.{S} На ње |
амо кад види, — вели госпођа Ћириница и показује невероватну висину, до које ће госпођа Спирини |
ндрак, да јој се умеша у посао и да јој показује како да зготови неко јело. — Стари седе пред к |
ма домаћице и она осећа и на целом лицу показује неописану сладост и милину од тога.{S} Тако је |
Е, чесњејши, — ословљава га поп Олуја, показујући му нову лулу, — а ви ми и не честитате!{S} М |
’те, већ плаче фрајлица!“ вели Габриела показујући на девојчицу која се, пошто јој је фрау-Габр |
n="37" /> ђаволски криле једна од друге показујући се све крајње равнодушне.</p> <p>На послетку |
оне, а лепе и парохије, — узеше се и не покајаше се нигда.</p> <p>Од то доба једнако су лепо жи |
ре.</p> <pb n="152" /> <p>— Та обиђе га покаткад мој Аца.</p> <p>— Да, вид’ла сам га канда ту о |
м ћутиш?...{S} Ја знам да кочијаши хоће покаткад и да запевају —</p> <pb n="414" /> <p>— Та... |
ни лако.{S} Јесење је то доба... путеви покварени, а блато велико —</p> <p>— Да, да, то је нево |
м!{S} Нема више ништ’; било па прошло! „Покварено пријатељство — памтим како ми је говорила уве |
од подне може бити вечера, — то ће и од поквареног пријатељства моћи бити штогођ!“ Нема ти ту, |
илосрдне и неумитне сатире шиба страшна поквареност друштвена.</p> <p>— Па сад... оно не кажем |
лепо сео у кола па за њим; и срећно му поквари тај посао.{S} Па још тамо су се, у Темишвару, к |
а сте мене питали.{S} Штелујте се и за „покенес“, — вели гђа Сида. — Видите само како се све ру |
— О паоруша једна!{S} И она зна шта је „покенес“!</p> <p>— А он каже да воле гужвару са сиром! |
милостивна, — наставља Ержа, — воле ли „покенес“ —</p> <p>— О паоруша једна!{S} И она зна шта ј |
оје јело:</p> <p>— Не марим ти ја за те покенесе и нокенесе, како ли их зовете!{S} Никад не зна |
ра гацајући блато по сокацима или онако покис’о кад се грчи у колима без арњева!{S} И једног та |
још онај лепи стари, летошњи петао.{S} Покисао, истина, мало и он, и креста му, к’о рек’о би, |
ако мора сваки помислити, кад га види и покисла и ипак поносита.</p> <p>Укућани се повукли у ку |
никога, а дудови оголели па им се црне покисле гране.{S} Тек на неком видиш врану или парче ре |
по житком јесењем блату; видиш и глупе покисле кокошке и још глупље и мизерније ћурке (који ти |
— а сада све пусто, нигде никога, само покисле вране и гаврани гракћу и прелећу са багрема на |
блачно небо, киша и блато; и видиш само покисле кокоши пред кућом и чавке на грању и врапце чуј |
р.{S} Лишће опало и црни се оголићено и покисло грање на дрвећу; опао креч и леп са кућа од сил |
S} Срећа, те је све по селу спавало као поклано, па га нико није могао контролисати у раду и су |
им, поштовани читаоци, који су и до сад поклањали вере самом писцу и ником више, знаће, да је с |
тојерејски штапови, а донео му га је на поклон с једнога вашара мајстор Лекса лецедер још пре н |
ст. — После тога увек је следовао какав поклон; нов шешир, нова хаљина или вођење на бал у Бечк |
/p> <p>— Дакле, чујте! —рече Габриела и поклони се г. Кипри натарошу, који испушио беше лулу и |
</p> <p>— Службеница! — одговори Јула и поклони му се онако како се обично фрајле са села клања |
пажња!{S} Здраге воље! — рече г. Пера и поклони се учтиво.</p> <p>— Дакле извол’те, да се крене |
конштрукцију тела. — А за тим се диже и поклони учтиво. — Е, дакле, ја се клањам и молим да ме |
два сахата, а за тим се дигне, плати и поклони се кафеџији и овај њему и изиђе из кафане треза |
и учитељ за ово место! —- рече путник и поклони се поп-Спири и пољуби га у руку што се овоме ја |
а и дошла амо пред кућу.</p> <p>Дошавши поклони се госту и овај њој.</p> <p>— Моја супруга,..{S |
и мајку пољуби у руку а ћерци се учтиво поклони.</p> <p>— Службеница! — одговори Јула и поклони |
ти.</p> <pb n="40" /> <p>Ушавши у цркву поклони се свима редом по столовима, а није их баш мног |
Кирило?“ — Да, Ваше Преосвештенство, — поклоним се ја и одговорим му. — Мој рођени зуб.{S} Слу |
Милку, коју јој је тата још као јуницу поклонио, а од чијег је проданог млека спуштала крајцар |
, да ће му купити чизмице са мамузама и поклонити ждребе кад се ождреби стари Пирош и да ће му |
д госта.</p> <p>Поп Спира није марио за поковано пилеће; као Србин и правослне цркве син мрзео |
ће је сахранити и шта ће све купити за покој душе њезине.</p> <p>Пера с Меланијом већ давно ни |
ој тузи и жалости и приличи.{S} Пију за покој душе.</p> <p>— Хе мој Проко, мој Проко (или како |
пет столова, два „на глагол“ а три „на покој“ постављених у кући и у авлији.{S} Сам ручак нећу |
учитеља, а ја сам га баш имала!{S} Моја покојна мама, Бог да јој душу прости, није било тога те |
— памтим како ми је говорила увек моја покојна мама. (Бог да јој душу ’прости, била је здраво |
"356" /> њу пада, говорила је увек моја покојна мама!</p> <p>— Ех, манимо се тога!{S} Било па п |
да, „живићу бар петнаест година дуже од покојне маме.“</p> <p>— А ми, богме, нисмо ’тели да чек |
</p> <p>— Тхе, тако сам научила од моје покојне матере, тако и ја воспитавам моју кћер Јуцу, — |
а не плати <pb n="336" /> главом и буде покојни.{S} А оне га слушају и не дишу, и тек кад се сп |
> <pb n="197" /> <p>— Фала лепо!{S} Мој покојни није марио за диње.{S} Увек сам их крадом јела |
ти само изволевај!{S} Та стек’о је мој покојни Лала, радио од јутра до мрака и стек’о доста, д |
д и то на ум, Боже, какав је штуцер мој покојни био некад као <pb n="205" /> млад трговац, кад |
ера био, ако не потрефим!{S} Та још мој покојни баба (Бог да му душу ’прости!) говорио ми је: „ |
би, како јој се јуче на ноћ приснио њен покојни Лала. — Дош’о па стао прид мене, — приповеда Са |
оборе и на тај начин спасу душу милога покојника од једног тако тешког греха као што је неправ |
олу и удовице са брошем незаборављенога покојника; неке групе са лицима као порцуланске „супшис |
осподин попа би устајући рекао добру за покојника: „Богме, — вели он, — село га неће још дуго д |
> <p>И сви тресу жалосно главом и хвале покојника.{S} Износе многе врлине његове, од којих <pb |
Проко, мој Проко (или како већ буде име покојнику), — уздише Глиша Сермијаш, па пружи испражњен |
на од једа. — О, пољубио се ти с твојим покојним татом Аверкијем, што тамо на дувару виси!</p> |
ркадија је баш свакојаких чуда видео; с покојнима се разговарао, познавао неколико вештица у то |
то ти је, дете, — говорила би ми обично покојница, — то ти је, дете моје, баш к’о подгријан цуш |
ојој Ержи, кад —</p> <p>— Зови ти твога покојног деку, бештијо чифуцка! — грми из авлије гђа Си |
ју, а ја и’ растерујем жарачем и браним покојног мог.{S} А он ослабио, Боже, па поцрнио у лицу |
ши хирургију и зубну лекарију, пошто је покојној стрини дао парастос а тетка-Макру преселио код |
а један велики пацов, па начинио чудо и покор по шпајзу и изгриз’о и чизме милостивог господина |
е већ тако пошло, чекам још и то чудо и покор, да је ето тај поп Спира постао —- протојереј, <h |
ти кажем?</p> <p>— Јесте, још то чудо и покор ’хоћу да чујем.</p> <p>— Шта <hi>ја чекам</hi>!{S |
ид’ла сам,“ вели, „свака чуда, али тога покора — никад!“ А друго, што је тако исто, ако не још |
/p> <p>— Знам, чула сам за твоја чуда и покоре!...{S} Чула сам шта су те коштале оне чизме и он |
дувам сад у рог, — па да напишем чуда и покоре сеоске, па три ђакона да читају три дана и три н |
<l>Да не коси украј Тисе траву:</l> <l>Покосиће моју косу плаву!</l> <l>И поздрав’те моју <hi> |
} Шта га ће ту шталога пробивени и коња покрађени бити, кад и поред месесечине, па једва да сач |
неки женски рад и једна и друга, а Јула покрај тога и чита и почешће брише сузе.{S} Гледа је гђ |
пи штуцери, кад пуштате даму да задрема покрај вас!...{S} Какви сте ми ви тенцери.{S} Та говор’ |
ринолинима и удаваче са Амором од гипса покрај њих; неки Омладинци у душанкама са дугом косом < |
ла Тисе, управо онај крај вароши што је покрај Тисе; крај обично Мађарима насељен, у коме је, п |
е није било и шта се све није продало и покрало за оно три дана, док је вашар трајао, а сада ни |
, тако, да је ко хтео, могао је комотно покрасти сво село.{S} Кога ти ту све није било, и ко ти |
апију, ’оћете л’? — рече и учини весело покрет капији.</p> <p>— Та ај’те бар на часак.</p> <p>— |
ме, мамо, само псовати, — моли је Јула, покри лице кецељицом и заплака се.</p> <p>— Лепо је мла |
шешир на главу, Петре синко, покри се, покри!</p> <pb n="274" /> <p>— Та, ето, кол’ко могу, го |
а мети тај шешир на главу, Петре синко, покри се, покри!</p> <pb n="274" /> <p>— Та, ето, кол’к |
ао, за то се и он извали на прву клупу, покри се кабаницом, и поче по свом обичају да броји зве |
ше.{S} Поп Спира и Пера сиђоше.{S} Пера покри коње ћебетом, а после их испреже па уђе с поп-Спи |
беше повезана глава, па удари у плач и покри лице кецељицом.</p> <p>Заплака се гђа Сида; не мо |
х рукавица, које је секла и спремала да покрива флаше од парадајза, који је баш тога дана кувал |
за иконом и у џепу старе бунде којим се покривало тесто за киселу штрудлу кад је било хладније, |
у.{S} Тражим и купим старе рукавице, да покривам флаше од парадајза.{S} Све саме балске рукавиц |
кућа а у последње време већ почели њоме покривати и тесто за киселу штрудлу и крофне, — па се к |
д једном лепом кућом, још новом шиндром покривеном, са зеленим шалукатрама и прозорима пуним ди |
ђено, па зато је тако одскочио, да срце покрије и одликује.{S} Та колајне и висе на грудима; а |
о оног ведрог и насмејаног плавог неба, покрили га сиви облаци који се по ваздан гоне, стижу и |
касто ковиље; расцветало се на сунцу па покрило и умотало сав шешир.{S} Сва деца умивена и очеш |
а; — „ваља у рит, да насечемо трске, да покрпимо кров, јербо је већ срамота какав је.{S} Изглед |
шао и стао пред њега и замолио га да га покрсти и преведе у нашу православну веру, — не би се з |
читаоци.{S} Али зашто је поп Ћира мало покуњен и узбуђен, а поп Спира весео и задовољан — то ћ |
је као <hi>тужитељ</hi> ушао) прилично покуњена носа и црвених јагодица, а поп Спира на против |
ењштино влашка.{S} Остави ту саксију па покупи тај есцајг, па иди па спавај; а у зору да си ми |
са једном дремљивом чупавом слушкињом и покупише посуђе са стола и пођоше.</p> <p>— А што си уп |
рипиде — све њихове мараме и пантљике; покупује будзашто, по четири крајцаре мараму. „Деде, де |
мао оне свилене).{S} И још ту на гробљу покупује од деце — која су такође чинодејствовала, носе |
то он воли, и допала му се.{S} За часак покуса из тањира.</p> <p>— Ево вам и ноге... да вас вол |
тељ Ћира се препао па му чисто дошло да покуша да тргне тужбу и преда ствар забораву.</p> <p>— |
о је учинила од своје стране и последњи покушај за који се надала да ће спасти живот њеном вред |
епом согласију живимо.{S} А њему прашта покушану превару.</p> <p>— А зар га је хтео преварити?< |
неке у којима се излаже презрењу мушки пол и пита се: што ће он на свету?{S} И на послетку Јуц |
.</p> <p>И Јула је трпела ових дана.{S} Пола јој је мисли било овамо код куће, око шпархерта а |
ли било овамо код куће, око шпархерта а пола чак у трећем сокаку око оног дућана тамо где виси |
у коли’ па чекате.{S} Што другима треба пола дана, њему треба читав дан, па и дан и по!...{S} А |
на обећано место.{S} И што би могла за пола дана да сврши, то њој траје цео дан, па и дан и по |
да-Перо, — вели поносито Нића и отпи за пола бокала, па настави: — Ја ти, видиш газда-Перо, све |
неко да је дошао нови учитељ.</p> <p>За пола сахата знало је цело село да је онај путник — што |
банку поред вруће пећи, а ова захватила пола собе па изгледа као чивуцка арендаторска канцелари |
да штудира хирургију...{S} Знате он има пола цајгниса из Гимназије.</p> <pb n="371" /> <p>— Гол |
, да се фамилијаран човек не може ни на пола часа изван вароши на пут кренути, а да га женска ч |
оси; има гласину к’о бик, па се чује са пола атара колико је грлат.{S} Нико га није дирао, па ч |
крстите новорожденог младенца мужеског пола Неци Прекајцу. (Аркадија је, као и поп Ћира, мрзио |
е.. овај..{S} Вуји Ирошу.. мужескога је пола... синчић.{S} Добио синчића, па к’о јабука, дете з |
ко своме без свога!“</hi> </p> <p>После пола сахата кренуо се поп Спира да погоди кола.{S} Обиш |
наочаре обрисао и натакао на нос, па из пола табака диктовао једном малом лепо очешљаном Чивуче |
дан да није дошао.{S} Понесе зејтина и пола туцета бријача, па седи у башти и оштри бријаче а |
н друг из детињства, кроз све основне и пола латинских школа, па су се још онда договорили и за |
еког малог авана, — и парче потковице и пола „штогла“, — и опет му ништа оне помаже он тера сво |
/p> <p>— Па добро, а он нек да стрини и пола године!...{S} Далеко је, ал’ шта му знамо... него |
да се понаша, да му је већ тешко било и пола дана без ње.{S} И не знам како, већ тада му је пад |
/> вели господин нотарош, па му залепи пола десетице на шешир, а Совра дува за ону другу полут |
ајте га само!</p> <p>Г. Пера узе и попи пола чаше, а поп Спира се наслонио на десну руку, а лев |
и пири у кадионицу а за то добије увек пола поскурице, а послао га је Аркадија да јави.{S} Зна |
и Бог!</p> <p>Куцају се и пију; домаћин пола а поп-Ћира испи целу чашу.{S} Развеселише се попов |
ишвар у ком би оне са села могле читаво пола дана да зазјавају само пред једним излогом дућанск |
него тако, да сам је после мор’о читаво пола сата терати на сваку форму, док сам је једва у зло |
мислећи непрестано на њега.{S} Испод до пола откопчаног прслука види се танка бела кошуља од ср |
а газдарица испред своје куће па све до пола сокака — то, Бога ми, никако није хтела, а није ни |
принципа! — Па узе чашицу и испи је до пола па је клањајући се врати на послужавник.</p> <pb n |
испред кућа које пружаху сенке своје до пола пута, и разносио мирис од багрема, орахова лишћа и |
госта су изгладнела јако, и за то се до пола вечере и није разговарало него се својски јело.{S} |
нако несвесно куцну.{S} Домаћин испи до пола, а поп-Ћира сву чашу. — Њој, <hi>њој</hi> има се в |
, а четврто, најстарије, беше изашло до пола пута и бацаше се прашином на кола која полако прол |
<p>— Зар толицну чашицу па и њу само до пола? — протестује гђа Сида.</p> <p>— Верујте не могу в |
кодиће ми конштрукцији!“ Једва је попио пола чашице!{S} Сирома’ младић, и сам се чуди шта га је |
то забележио још тамо код куће на једно пола табака хартије.{S} Па кад је ушао у дућан, извадио |
>Кад стигоше у Ченеј, свратише на једно пола сата на одмор код поп-Олује.</p> <p>— Но па како ј |
канем да једаред дођем код вас на једно пола дана, па да ви мене лепо научите, како ви то прави |
не би плаћали штроф кад коме откине по пола дороца ил’ кабанице.{S} Ја мом пинчики, само кажем |
уда шта га их гору!{S} У свакој соби по пола туцета кандила к’о на Христовом гробу!{S} Та погас |
— Мој рођени зуб.{S} Слуша ме већ скоро пола стољетија беспрекорно.{S} Мој рођени!...“ Ђаво ме |
ушао у дућан, извадио је из шпага и то пола табака и размотао и метнуо преда се, сео на столиц |
е.{S} Забораве где шта оставе, па често пола сахата и више, траже на прилику напрстак. „Та ди с |
S} На лицу јој неко блаженство а уста у пола отворена, па к’о да полако пири на нешто, онако к’ |
јим очима и ушима; по неки се окренуо у пола олтару па направио шаком као неки заклон од ува да |
иче“.</hi> </p> <p>Попови су остали још пола дана у Темишвару да накупују неких ствари.{S} Имал |
трећи пут читаш!</p> <p>— Ал’ само још пола стране па сам готова.{S} Слушајте, слатка мамо!</p |
било?!{S} Што кажу: човек док је жив он полаже нешто на надежду, нада се!{S} Ја сам се испочетк |
S} Но срећа, те је ова напоменула да се полази и попови се дигли већ.{S} И тако је за тај пар о |
е-лики зуб, та мал’ те неке бити колик’ полак шапурике...{S} Неки коњски зуб, и то ваљ’да од он |
та ман’те га бестрага!{S} Да је он само полак добар к’о што су му коњи — била би једна красота! |
а из града кад те пусте!{S} Пази, Ержа, полако... порцулан је, полупаће се!{S} Целог сам пута и |
че у себи, па, не могав више да издржи, полако прилети плоту, погледа страшљиво око себе, па се |
нство а уста у пола отворена, па к’о да полако пири на нешто, онако к’о у домаћице која сече он |
пута и бацаше се прашином на кола која полако пролазише сокаком и у којима сеђаше путник.</p> |
S} И он узе тамбуру и поче још издалека полако ударати у њу ону већ добро познату песму: „Ти ве |
итисла левом руком груди а десном дигла полако завесу и стала и слушала песму и кроз шалукатре |
оспоја-Соси гркињи очи пуне суза, и она полако у себи чита Апостол, а само чујеш како брише нос |
орам!{S} Шта је, ту је! — вели поп Ћира полако гђа-Перси.</p> <p>И она увиђа и пристаје и даје |
да с изразом дивљења по домаћима и пуца полако језиком. — Бога ми!...{S} А, колико га имате још |
но главом, смеши <pb n="8" /> се, а све полако трља руку о руку, као да пере руке од нечега, па |
а.{S} А како код велике господе иде све полако, то се и са том тужбом није хитало.{S} Стајала ј |
ко живи не иде више сокаком.{S} Изумире полако и бахат људи и топот коња и тандрк кола и торока |
ла дигла високо изнад кућа, спуштала се полако и слагала мирно два педља дебело а на јесен ће о |
а бурета.</p> <p>— Ко је то сад? — рече полако Јула па се издиже на прсте да боље види.</p> <p> |
отвори широм прозор, а Шаца се привуче полако, а Јула му пружи своје беле пуне ручице, које је |
вац у том расположењу додаде плашљиво и полако: „Лаку ноћ, и мило и драго.“</p> <p>Меланија му |
ојке чине, преко чаше посматрала пијући полако, и допао јој се.{S} И да је г. Пера само имао ве |
авио у попин сокак.</p> <p>Шаца је ишао полако све испод багрења док није дошао близу поп-Спири |
рати у неких шест кућа.{S} Већ се почео полако мрак спуштати кад је изашла из шесте куће, и пох |
да их не упрљају.{S} Све то иде у цркву полако и достојанствено, да се помоли Богу, да се прора |
ристаје и даје савет поп-Ћири и вели му полако:</p> <p>— Па, немој да попушћаш, него држи срце. |
или: „Та је л’ могуће!“</p> <p>Ишли су полако, ногу пред ногу.{S} Поп Спира му је даље показао |
показала гђа Сида ових дана!{S} Још пре поласка попина била је, као што је врло природно, јако |
ућу или одведе чилаше.</p> <p>За то при поласку у пензију, мислим да не ће бити лепшег венца пр |
, смеју. — Ајде, куп’те перје, па да се полеже!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И мало п |
дала да ће спасти живот њеном вредном и полезном штићенику.{S} Направила му је кецељу од коже к |
; и тичице спавају, и шарени лептири се полепили по дрвећу као мртви, па све ћути и куња, само |
ро, (или)Радо!“ а оно тек <pb n="49" /> полете најпре шешири а одмах и они с грана к’о мајмуни |
не су, па не би било никакво ни чудо да полете пеглајзи и шпорерти!...{S} Ал’ људи, па још попо |
клањало са сокака и кокошке и гуске све полете у крај кад прођоше сила и сватови на силним коли |
бич а да потерају још брже, да још брже полете!{S} Да прелети тако сву Бачку и Банат и цео свет |
ом. — Ју, како је брезобразан! — рече и полете из баште, која јој се сва окреташе.{S} Силно пол |
тина! — дрекну поп Спира љут као звер и полете на противника.....</p> <p>Шта је одмах следећег |
ште, која јој се сва окреташе.{S} Силно полете да побегне, тако силно, да се удари о <pb n="147 |
и) узела, дакле, штрикерај у корпицу па полетела и заредила по кућама и сокацима.{S} Прво је от |
возденим вилама.</p> <p>Гђа Габриела је полетела лака и чила кроз сокаке, и у четвртом се сокак |
да су се помирили.{S} Фрау Габриела је полетела одмах онога часа, кад их је видела заједно у к |
ије завила гђа-Персу у црно; јер кад је полетела бунару, а Аркадија за њом саплете се несрећом |
она самоубиству.{S} Колико је пута само полетела бунару да се удави, и срећом се увек ту деси А |
едно за другим и пада на леђа а ноге му полетеле у вис.{S} Али се нико није одрекао свога потпи |
уо онога испред себе, да је овај јадник полетео у неку барицу и забо се у њу главачке и стајао |
ко бачен сексер, веле, да је тако силно полетео и одгурнуо онога испред себе, да је овај јадник |
да се крећу.{S} Запуцаше бичеви и кола полетеше једна за другим и једна поред других.{S} Лудо |
икле“.{S} А стари сват даде знак и кола полетеше сокаком и за час се нађоше изван села.{S} Луди |
p>И одмах за тим чу се страшан тресак и полетеше црепови од треснутог лонца на све стране по ку |
е и пуче ирошки бичем преко њих, и коњи полетеше као бесни равним бачким путем, а он запева она |
м и једна поред других.{S} Лудо и бесно полетеше тако, да се све живо склањало са сокака и коко |
на теме, радо се прими тога, а Аркадија полети к’о без душе поп-Спириној кући, која није далеко |
и се (из искуства) да њој који други не полети о главу, побеже у авлију право камари сламе, да |
, господине, брзо! — жури га Аркадија и полети на врата натраг цркви, а поп Спира за њим.</p> < |
поред ње или Жужи која у то доба обично полива улицу или плеви зубачу, да не би седела беспосле |
ула тамбуру, одмах је понела кантицу за поливање и нашла се у послу у башти.{S} Еле, да не буде |
им, кад те стану левчом иди тако чимгођ поливати.{S} Тражите ђавола ноћом, — наставља Нића, пош |
азник.{S} Испред сваке куће почишћено и поливено а све мирише на мокру прашину.{S} Сво село чис |
да каже Јањи Грку, да купи цркви трећи полијелеј и да повиси црквењаку плату.{S} Аркадија је б |
најпре к’о да ју је човек хладном водом полио.{S} Стала је као окамењена, па није знала ни речи |
умете ви паори, знамо ми већ вас и ваше политике! — умеша се гђа Перса. — За Бога, Николајевичу |
ван кревет који се види да је био некад политиран и да је стајао у гостинској соби; за тим и је |
е треба доказивати, мало и умеравати и „политички“ владати, али жене, жене богме не умеју!{S} К |
.</p> <p>У селу нема баш Бог зна колико полицијских уредаба, управо њих има доста, али мало их |
а а све се око мене окреће к’о у каквој полки.{S} До-до-дошло ми, у земљу да пропаднем!</p> <p> |
ла од швапских игара само некакву шотиш-полку и неки тајч, који јој је мама, кад је била добре |
о обилато негује та лепша и говорљивија половина човечанства — у овом месту неговали и писмену |
нска прилика шира нег дужа, па се горња половина дигне а у доњој стоји дуван и увек је влажан.< |
екла би госпоја Перса, поп-Ћирина лепша половина, оној другој попадији, — све се канем да једар |
ачко гробље и показаће вам гроб, у коме половина Љубинкова живота вечити санак борави...</p> <p |
дама па до наших дана) дошло баш од оне половине којој гђа Сида и гђа Перса припадају; јер су ј |
са једном епизодом на чарди.{S} У првој половини Главе је забава, а у другој поука, т. ј. изнет |
ље није чуо, и што су изушћене у другој половини деветнаестог просвећеног века, кад нема ни инк |
о.{S} Кад падне киша и начини се блато, положе чисмени мештани по земљи поред зида, колико да ч |
Да не броди Тисом водом ’ладном;</l> <l>Поломиће моје беле руке,</l> <l>Натруниће моје очи чарн |
="246" /> мачак дочеп’о жишка, па ће да полоче сву маст к’о и одономадне што се почастио!</p> < |
отографија није било.{S} Различних и по полу и по годинама старости и по сталежу, а највише је |
ира наискап а домаћин искапи ону осталу полу до дна.</p> <p>— Та, оно, — наставља домаћин, — ак |
ћем чину и стаде је пријатељски корети, полугласно да нико не чује. — Ал’ за име Божије, либсте |
једнако у себи декламовала ту песму или полугласно певушила ону познату: „Прођи, луче, кад те с |
оже.{S} Сад је оматорио па се прозлио и полудио; па се или усићи и на крај срца је па заћути ка |
звини, клања, рукује и одлази, а она на полуотворених вратих стоји и гледа за њим, све док не с |
убацио споља кроз прозор читаву цигљу и полупао јој сав порцулан, не би се тако скаменила гђа С |
!{S} Пази, Ержа, полако... порцулан је, полупаће се!{S} Целог сам пута им’о с њим главобољу.</p |
ице на шешир, а Совра дува за ону другу полутину к’о бесан.{S} А у колу кад свира па кад стане |
дорију, а он, уместо заслужене каштиге, получи незаслужену награду!{S} И сад ме још питаш шта ч |
вели: „О, Боже, овакога монарха дај да получи свака нација!“ А до овога слика онога другога Јо |
? — пита нестрпељива гђа Перса. — Је л’ получио онај што је заслужио?</p> <p>— Све, све сам точ |
смех праведника који спава и снива како получује награду.{S} И сан стаде плести своје танко тки |
боктера</hi> </p> <p>Давно су стигле из поља краве у село и свака ушла у своју авлију са вимено |
ки, па јој је у толико шири био терен и поље рада за купљење и распростирање новости, и са тих |
се, шта да се зготови за ручак; људи о пољским радовима и о разним лоповлуцима пударским; а мл |
о целе равне Бачке!{S} Као она свила по пољу што се извија у јесен тако се изви и отеже са весе |
ко, а кад већ беху далеко иза вароши, у пољу, одмахну путник руком и рече једно „Ех!“ (као кад |
<p>Поп Спира је сутра дан им’о посла у пољу у винограду и по њивама, па је са свим заборавио ш |
су.{S} И какав би то опет роман био без пољубаца чак и у десетој својој Глави!!!</p> <milestone |
кидију струк и дају младама кад их ове пољубе у руку а оне њих у образ, а девојке носе сунцобр |
ву, који је јаузновао хлеба с пекмезом, пољуби у потиљак.</p> <p>— Ај’те, децо, с кола, ’хоће г |
дочекује Неда гологлав и мало постиђен, пољуби га у руку, па само вели: „Хе, шта знате, господи |
а повезаним вилицама, па оставља посао, пољуби поп-Спиру у руку и доноси им ракију, поп-Спиро у |
дин-попу.</p> <p>— Нећу, — вели Рада; — пољуби га ти!</p> <p>— Таки господин-попу у руку!...{S} |
помрчини онако сама, па волије и да га пољуби, него да у тим годинама умре од страха у помрчин |
па се уми ’ладном водом.</p> <p>Јула је пољуби у руку и оде.</p> <p>— Како је сирота хаглих и о |
м, иде једна тако лепа девојчица (па је пољуби) у тако, али <hi>тако</hi> накарадним и унпасент |
отићи а њу закључати у подрум ако га не пољуби. <pb n="360" /> А она каже, да би умрла од страх |
рече поп Спира излазећи из кујне, па се пољуби с домаћином.</p> <p>— Фала и теби на лули, а и в |
најмање.</p> <p>Путник га узе у кола и пољуби и метну га на колено.{S} Кад видеше оно троје ов |
раге воље!{S} Љубим руку! — рече Пера и пољуби је у руку и оде.</p> <p>Али ни сутра дан није би |
о си <hi>ти</hi>! — вели му поп Спира и пољуби се с њим неколико пута најсрдачније.</p> <p>— Е, |
в!{S} Воле прашину! — рече смешећи се и пољуби Раду.</p> <p>— И мама сме у кола, је л’ те?...{S |
акле... љубим руку, милостива, — рече и пољуби гђу Персу. — Клањам се, госпођице Меланија, — ре |
—- рече путник и поклони се поп-Спири и пољуби га у руку што се овоме јако допало, јер се до са |
а.</p> <pb n="409" /> <p>Рада попусти и пољуби господин-попу у руку.</p> <p>— Нека, нека! — изв |
е волео да је уштине за образ или чак и пољуби и пошто се она није никад отимала, па јој је дос |
из уста у један ћошак, па скиде шешир И пољуби г. попу у руку.</p> <p>— Па, како је?{S} Како?{S |
.. и маму!{S} И Сиду, и Макру, и Иву (и пољуби га) и Раду, и бабу, — све воле господин попа, св |
руку, госпођице, — рече г. Пера и мајку пољуби у руку а ћерци се учтиво поклони.</p> <p>— Служб |
о га тако држи за јунака, па онда,он њу пољуби, а она се мало отима па му каже: „Срам те било!“ |
да дукате са врата,</l> <l>Трећи вели: „Пољуби ме, Јуло!“ —</l> <l>Ал’ говори Маџарова Јула:</l |
била <hi>„јабука“</hi>, па га моја Јула пољубила у руку, а баби удариле сузе, па ти он њој деве |
ољубили —</p> <p>— Да шта ти мислиш!{S} Пољубили да бо’ме.{S} Ал’ наравно... ишло је к’о кроз п |
и молим те!{S} Та шта говориш?!...{S} И пољубили —</p> <p>— Да шта ти мислиш!{S} Пољубили да бо |
мерно преварити.</p> <p>— Помирили се и пољубили!{S} Мири се ти с твојим деком, мамаљуго банацк |
боравимо.{S} Та чак смо се и руковали и пољубили пред њим —</p> <p>— <hi>Пољубили!</hi>...{S} Т |
старости. „Боже, а да л’ су се који пут пољубили, <pb n="154" /> онако стојећи и разговарајући |
вали и пољубили пред њим —</p> <p>— <hi>Пољубили!</hi>...{S} Та иди молим те!{S} Та шта говориш |
е, — завршује поп Ћира свој извештај, — пољубимо се на захтев Његовог Преосвештенства...{S} А з |
а сад би ме шлог трефио!</p> <p>— ...и пољубимо се, — завршује поп Ћира свој извештај, — пољуб |
о!</p> <p>— <hi>По-пољубите се!</hi> „И пољубимо се“, — цитира га гђа Перса сва зелена од једа. |
а га гђа Перса сва зелена од једа. — О, пољубио се ти с твојим покојним татом Аверкијем, што та |
Јула, — само Рада, он мало...{S} А јес’ пољубио господин-попу у руку, и замолио га, да ти опрос |
м на кола?{S} А?{S} Ајд’ одма’ да с’ га пољубио у руку! — рече и намршти се да би га заплашила. |
ја!...{S} Ти си салашар!{S} Одма’ да си пољубио господин-попу.</p> <p>— Нећу, — вели Рада; — по |
зашто га је и задрж’о!</p> <p>— <hi>По-пољубите се!</hi> „И пољубимо се“, — цитира га гђа Перс |
едам кућа да обиђем.{S} Адије! — рече и пољубише се и растадоше.</p> <p>Гђа Габриела удари у ка |
једном селу) галантно и обилно обасипао пољупцима.</p> <p>— Лаку ноћ... доста је, укебаће нас! |
Па шта сад да радимо, брат-Аркадија?{S} Помагај, ако Бога знаш, — рече јако задувано поп-Спира |
по мало, кад неко западне у шкрипац, па помагај ча-Нићо,... мор’о би’ багов да пушим к’о послед |
ће свраћала у поп-Ћирину кућу.{S} Ту је помагала и ручала а тек после вечере одлазила.{S} Преко |
а гђа-Сиди, прибила се сад уз ту кућу и помагала јој свесрдно око спреме дарова и свега; била ј |
о молитве, па чак и онда кад је у кујни помагала Јули и Жужи и љуштила кромпире с њима заједно. |
сокака двапут толико.{S} Излазе из куће помагачице, рођаке младине и младожењине, деле рузмарин |
а по кућама мирис од миришљава сапуна и помаде па тек затутњи каква босонога на капију и нађе б |
х један деран који је поваздан у порти, помаже Аркадији, звони и пири у кадионицу а за то добиј |
. — Баш ништа страшно!{S} Лепо ме пита: помаже л’ ми когођ?{S} Па то баш није ништа неучтиво!“ |
рече Јула и продужи копање.</p> <p>— А помаже л’ вам когођ?</p> <p>— То се вас баш ништа не ти |
временом добра кућаница и домаћица, да помаже матери у кујни, да, да и томе подобно, — вели го |
ишта!“ и тражила да је пусте у кујну да помаже Жужи.{S} Све јој то не поможе, увукоше је измеђ |
украде, можеш ти сто очију избечити, не помаже ти ништа!{S} Него кажи нек спреме „ајнпренсупу“, |
допустиш, да дотле дође.{S} И сад ми не помаже сва моја памет и све школовање.{S} Шта му сад зн |
и пола „штогла“, — и опет му ништа оне помаже он тера своје.{S} Кад му дођу лутке он заћути; д |
вредној кући увек је било посла и да се помаже.{S} Или је требало плевити башту, или кљукати гу |
све уз своју искусну матер па се учи и помаже јој к’о добра ћерка матери; ради по кући све: ки |
е, нећемо досађивати!</p> <p>А Јула јој помаже у послу и кришом погледа у забринуто мамино лице |
ратују и свакога туку у рату; а Бог им помаже, јер држе све посте, па посте и на сами други да |
ад не може никога да прикрије и да тако помаже безазленом ашиковању.{S} За то су сада и састанц |
„А ти узми, рано, мало воде па попи, то помаже; одма’ ће те проћи стра’,“ вели јој мама и каже |
! („То видим!“ вели она).{S} Том човеку помаже и ђаво и Бог!{S} Јербо тај човек кад гођ учини к |
балсум, и, касти, једна сладост.{S} Ал’ помажем им к’о својима, јербо има људи па ’оћеду да пиј |
к’о ни код кога!{S} Не пуштају ђаке да помажу звонару; каже: ђаци су за то да уче.{S} Јест ист |
је, и зетови и ћери им.</p> <p>Поповима помажу капелани а попадијама слушкиње удевају у иглу.{S |
свака покаже баш онаква каква је; ту не помажу много никакве вештине и апотеке.</p> <p>Јуца је |
ости и услужности више сметају него што помажу. <pb n="382" /> Из одаје се чује сватовска песма |
иних.</p> <pb n="376" /> <p>Ту је, тако помажући им, приповедала многе интересантне и гђа-Сиди |
јој се „онај тешки камен за три фртаља помакао“ и лакши јој био, али га ипак запита, пославши |
ала је један сан који је, може се рећи, помало и побожан био.</p> <p>Снива она, а она се као ше |
служили прозом; почели су се, то јест, помало и разговарати.</p> <p>— А, јесте л’ сваки дан та |
се већ почео знојити по челу и око себе помало све у дупликату виђати.</p> <p>— Ајте још по јед |
аво на џомби, што се каже.{S} А томе је помало био крив и сам Пера Тоцилов, који као да се закл |
завршује и вечеру и разговор при ком је помало заплетао језиком.</p> <p>У том му унеше и сува ј |
т је живљи разговор.{S} Дотле се јело и помало говорило, а сад је настао разговор уз вино.</p> |
{S} Него, тако... пијем, па ми се ондак помало још и мили да живим.{S} Јербо то је моја сладост |
ју се, па опет пију.{S} Али већ настају помало паузе.{S} И кад је говор почео сустајати, а очи |
ери чуо, и разабравши кога се тиче, као помаман кући дошао и викнуо Жужи:</p> <p>— Ди су те две |
подина или само обувена човека, а он се помами и све за штикле хвата зубима.</p> <p>— Прошћавај |
ако сам се најмио, нисам се, што кажу, помамио.</p> <p>И право је рекао Нића боктер.{S} Све је |
у се пријавили.{S} Били су обојица мало поматорији, већ у велико брадати клирици.{S} И они прим |
Сидином великом зимском марамом како се помаче у лево а (из почасти) оставља поп-Ћири да он сед |
вари, да већ скоро нису имали ни где да помећу све то у кола.{S} И кад су се у Петак зором крен |
.{S} Из собе се чује само снажно хркање помешано с неким звиждањем.</p> <p>— Да боме да спава! |
него све, све друге женске! — рече и и помилова га крадом по образу. — Сви ви мушки замерате и |
не кошта само оно једно њи’ово „Господи помилуј“, и „Подај <hi>господи</hi>!“ — учио га је оне |
ече мало збуњени путник, па се саже, да помилује једно кривоного гушче, али га матори гусак нап |
ко јој из дан у дан чезне, и увелико се помирила тим мишљу, да је Шаца доктор, или још боље „Ал |
сам га хтео намерно преварити.</p> <p>— Помирили се и пољубили!{S} Мири се ти с твојим деком, м |
ли и сами попови знало је село да су се помирили.{S} Фрау Габриела је полетела одмах онога часа |
објашњавању неком...</p> <p>Дакле су се помирили! — кликнуће читаоци.{S} Али зашто је поп Ћира |
ругом руку, заборавимо узајамне обиде и помиримо се...</p> <p>— Уф, уф, уф!...{S} Да се помириш |
се...</p> <p>— Уф, уф, уф!...{S} Да се помириш!</p> <p>— Шта ћу; видим, како сам, знаш, фала Б |
хришћанске скрушености <pb n="332" /> и помирљивости показала гђа Сида ових дана!{S} Још пре по |
ја говорила, зато ипак не треба нико да помисли, да су се они, не дај Боже, мрзели.{S} Живели с |
ш, кад је оно задоцнио на јутрење... ја помисли’: оде му брада к’о да је није ни им’о — а он јо |
ркова кол’ко њој на длану. — Па тек кад помисли на ону гђа-Сиду.{S} Њу тек да види тих дана, ал |
гђе Сиде.{S} Како је изгледала и шта је помислила гђа Сида кад <pb n="91" /> је таман почела, а |
ула за онај њен сан, одмах сам казала и помислила: да ће то бити нека њи’ова хунцутарија.{S} Уд |
домаћица само ћути, а шта му је у себи помислила —, то смртном човеку наравно да није познато! |
шле, па ваљда, као бесловесна створења, помислиле, да је то за њих постављено, па појеле тулају |
сад је већ доста, и сувише.{S} Само кад помислим како су га салетили па му напунили уши!...{S} |
го</l> <l>Ротшилдово што је!</l> <l>Кад помислим, да ће</l> <l>Све то бити <hi>моје:</hi></l> < |
вели гђа Перса. — Али тек, ја бар увек помислим да су друге сретније матере што им ћерке нису |
>— Хе, то сам ти, Сидо, и сам више пута помислио, хе... ал’ шта ћеш!!...{S} Да их држим, — скуп |
млади човек помислити?!</p> <p>— Шта је помислио то је и рек’о, а ти ајд пред кућу, — вели гђа |
није ишло у главу.{S} Овим се умирио и помислио у себи: „Благообразан младић!{S} Исти ја!“ А з |
риела с гђом Персом. — Е, е, ко би то и помислио!!{S} А ја, још кад сам устала, а ја сва дешпер |
е? — чуди се госпоја Сида. — Ко би то и помислио, да вам се то допада?!</p> <p>— Не, не, милост |
чуди се опет госпоја Сида. — Ко би то и помислио!...{S} Збиља, кад споменусте ручак, — рече и о |
смејући се усиљено, а у себи је извесно помислио: „Није то теби поп Спира забадава презентирао; |
се смејати.{S} О жено, часни те!{S} Та помислите само!{S} Целу целцату ноћ сам сневала како се |
и старо господство!{S} Тако мора сваки помислити, кад га види и покисла и ипак поносита.</p> < |
у.</p> <p>— Шта ће само тај млади човек помислити?!</p> <p>— Шта је помислио то је и рек’о, а т |
стрефиду.{S} Мушкарци!{S} Јуф, само кад помислиш...{S} Па још они паорски мушкарци чим видиду а |
ћи се мало.{S} Ваљда му је дошло смешно помишљајући какав би то призор био, кад би гђа Перса ст |
} Па ајде, здраге воље, како ти не би’, помог’о.{S} Хехе, — смеје се домаћин, — како не би’, ка |
ло и наопако по мене?{S} Како ти не би’ помог’о.{S} Само кажи ди те боле!</p> <p>— А, знам; бил |
акро! — ослови је Јула.</p> <p>— Бог ти помог’о, дете! — зашишти оданде баба Макра.</p> <p>— А |
звонили на Јутрење!</p> <p>— О, Бог ти помогао! — одахну поп-Спира. — Врло добро, тако ћемо и |
, фала вама,који сте ви једног сиромака помогли.{S} С овим ми је баш споможено.{S} Па, кад вам |
у девојка!{S} А шта ће!{S} Шта би јој и помогло да седи па да чека; бо’ме јој барон и неће доћи |
разговара и разгали.{S} Али је то слабо помогло; Јула је туговала, не смем рећи венула, јер, ка |
адила!{S} Па мислиш да ми је штогођ <hi>помогло?</hi> Шиљала сам Ержу, да јој каже: како то ниј |
а на звонари а звонар код моје куће, па помогне штогођ.{S} А сад мора да држи још и, и, и, и ви |
овјерити; и онда гледајте, па да вам он помогне да се дочепате зуба.{S} Знате како је путовање. |
е л’ се уморили?...{S} Хоћете л’ да вам помогнем?</p> <p>— Та окан’те се ви мене!{S} Шта сте ме |
диваним што зло!?{S} Велим: да вам мало помогнем.{S} Ако ја к’о први комшија нећу, а да ко ће?! |
да ето бар дођите сутра после подне, да помогнете и екшплицирате мојој Ержи, кад —</p> <p>— Зов |
ко’ му ја, подајте на шпитаљ, па нек се помогну и башкаре и трезне по њему пијани вандровкаши < |
, мало и он, и креста му, к’о рек’о би, помодрила, али је ипак поносит; не да познати да му је |
кујну да помаже Жужи.{S} Све јој то не поможе, увукоше је измеђ у Ниђе боктера и Проке плајаша |
ворити а камо ли играти, — све му то не поможе!{S} Игра Шваба ако му се и не игра!{S} Гледа га |
ди у ходнику па круни кукуруз.</p> <p>— Помоз’ Бог, Петре синко!</p> <p>— Бог вам добро дао, го |
у фићок ракије и он га искапи на мах. — Помози ми, видиш да сам ово дана не знам ни ди ми је гл |
ни његови бесни коњи.{S} Трезан, и Боже помози; ал’ кад је пијан, <pb n="272" /> нико с њим не |
— Та да је само <hi>то</hi> — па и Боже помози!</p> <p>— А зар има наопако штогођ још и горе?</ |
о оно кажу кад се онај давио па викао: „Помози, Свети Никола!“ а Свети Отац Николај му одговори |
у цркву полако и достојанствено, да се помоли Богу, да се проразговори, да поседи мало у порти |
184" /> па види и разликује, шта је <hi>поморанџа</hi>, а шта <hi>цвекла</hi>.</p> <p>— Не брин |
дерњава и запомагање оданде.{S} Виче за помоћ, а на вику његову лете у помоћ усплахирени укућан |
ани и ти рукама, а већ <hi>моја</hi> ти помоћ, неће оскудјевати!“ Хе, па тако вам је ето и ово! |
Виче за помоћ, а на вику његову лете у помоћ усплахирени укућани; ухвате га за уши, па извуку |
вај, спавај, лаку ноћ, о Јуло, Бог ти у помоћ!“</p> <p>Јест, то каже драган кроз јасне жице и к |
латноме списку у општини сами без ичије помоћи потпишу.{S} Слова у имену и презимену им, истина |
ога одведу, а неки сам, онако без ичије помоћи, падне лепо под сто.{S} Сете га се и нађу га тек |
Боже ме прости, ни сам Саваот неће моћи помоћи!...{S} Ено кад се оно вук’о клипка, памтиш и ти. |
тре где стоји Аркадија црквењак и његов помоћник (негда најглупљи ђак у школи, коме је стари уч |
о што, је на прилику, какав апотекарски помоћник кишбиров или хуланерски каплар.{S} Постале су |
се преварио, јер, ето, овај дотерао до помоћника на звонари) и пале црквене прангије.{S} Накуп |
а мору</title> или <title>Последње дане Помпеја</title> или <title>Преходницу</title> коју је и |
title> је превео Ђорђе Поповић а <title>Помпеје</title> Лаза Костић. <pb n="111" /> А <title>Пр |
него да у тим годинама умре од страха у помрчини.{S} А он је онда пита: а боји л’ се и кад је с |
а; а ја седим у кревету па све плачем у помрчини и кунем те проклете списатеље и њихове књиге Г |
намести боље шлофкапу (коју је кришом у помрчини метала на главу, јер је поп Спира страшно мрзи |
каже, да би умрла од страха у подруму у помрчини онако сама, па волије и да га пољуби, него да |
са вименом пуним млека; давно су већ и помужене биле и домаћице се једна другој хвалиле неверо |
домаћин мало после. — Можда га није ни пон’о.</p> <p>— А како да га не понесе!{S} Та ди би он |
дава сам се ја правд’о да нисам; да сам пон’о мој рођени, а да је то нечија ваистину сатанска и |
младић к’о из штифта, к’о из штифта! — понавља гђа Сида. — Па како се <pb n="60" /> само учтив |
ањем.</p> <p>— Хе, хе!{S} Ту сам, ту, — понавља Шаца.</p> <p>— Срам вас било! — дрекну Јула на |
тако волемо кад нам ко дође у гости,“ — понавља у себи путник речи Јулине, па се даде у мисли. |
о, па чак и дотле дотерао, да се дрзнуо понадати да ће му <hi>женом</hi> постати!!{S} Па кога т |
меш?</p> <p>— Па он ће, да ви’те, још и понајбољи бити.{S} А има и добре арњеве.{S} Купио и’ ба |
код ручка а међу редушама наравно да је понајвише баба.{S} Оне ће се већ код куће молити Богу; |
они оданде, они преко, — они нам још и понајвише сметају!{S} Чим чују да ко овамо код нас у Ба |
, па не отима од други’ а он је и онако понајдебљи —</p> <p>— ...{S}Какав сам ја био ондак, и д |
еље.</p> <p>А што се заљубљивало, то се понајчешће и узимало.{S} А кад дође до сватова, онда ни |
је око Пере тако вешто и умиљато да се понаша, да му је већ тешко било и пола дана без ње.{S} |
та, к’о цар Давид уз харфу.{S} Персона, понашање, све!{S} Све!</p> <p>— А тражи л’ много?</p> < |
ађе — он ће извесно додати: да сво даље понашање Јулино није довољно мотивисано.{S} Зар једно м |
а свим појмљиво и разумљиво бити Јулино понашање и признаће, да је златна и умесна она позната |
ђа-Сиду, било је и само госпоја-Персино понашање.{S} То до душе није нико видео, али видела је |
ко је пазио на себе и достојанствено се понашао, ипак је пропадао међу комшиском децом као кака |
се лепо носио, кицошки чешљао и учтиво понашао, те га је и женски свет радо имао.{S} Доста је |
нај солгабиров стиву лулу, ипак се није поневидио, него је и после пушио на свој кратак камиш о |
селу!{S} Лепа од ранога јутра па све до Понедељника у јутру.{S} И у вароши па има неке разлике |
мало више година, све је боље, тако да понекад скоро и не ваља од силне писмености; јер пре ни |
урице и масти и кобасице и крвавице, па понекад и неку шварглу ма и најмању; тако исто ради и п |
ијаче а певуца кроз зубе.{S} Доносио је понекад и тамбуру; па кад Јула нешто запева, а он је пр |
очела,“ — вели госпођа Перса. — Дође ми понекад да га шчепам па да га треснем на сокак!</p> <p> |
не слушај ти тату...{S} Њему дође тако понекад па му срце и душа да секире човека.</p> <p>— Е, |
игне и кресне очима тако жестоко, да му понекад спадне и сламњи шешир с главе.{S} И данас је ве |
> <p>Нећемо је наводити целу, него само понеко место из ње испричаћемо.{S} У тужби се поп Ћира |
ако се ствар искренула; а рана, коју је понела на души, зјапила је једнако отворена и незалечен |
утра дан, чим је чула тамбуру, одмах је понела кантицу за поливање и нашла се у послу у башти.{ |
суседе, — вели поп-Ћира, — што је тако понела година.{S} Жита пуни амбари а котарке очекују ку |
така „чисменка Анка“,... чудо да нисте понели са собом поред „шнуфтикле“ и какву опирачу.</p> |
мени, а од куд му штогла?!</p> <p>— Па понео са собом у џепу.{S} Ви бар знате, слатка, к’о кас |
адовао бабу; пре три месеца је први пут понео гаће и сада ево први пут чита апостол!{S} Већ две |
<l>Пред двор изаћи па беседити:</l> <l>„Понес’те, друге, Јулине суде,</l> <l>Моја је Јула воде |
ује.{S} Мало који дан да није дошао.{S} Понесе зејтина и пола туцета бријача, па седи у башти и |
то тако страшно, да је морала једна да понесе са собом флашу са сирћетом, па све ми међеду под |
је „нобл“; а ако друге Недеље ова моја понесе и навуче рукавице, онда их опет Меланија <hi>не |
није ни пон’о.</p> <p>— А како да га не понесе!{S} Та ди би он пред владику без појаса!?{S} Ту |
.{S} А човек, што кажу, „ништа собом не понесе већ скрштене беле руке и праведна дела своја!“ — |
штро соколово око (па чак и кад наочари понесе!) да примети, а гђа Сида је била пажљива, врло х |
то много к’о Совре гајдаша суша!“ — Он понесе само гајде, па кад га запитају: „Куда, Совро?“ а |
</hi> народ и једе!{S} Ваљ’да ћу, вели, понети дудове на онај свет?!{S} То ти је све што на зем |
сити најести па чак и напунити шешире и понети кући својим убогим родитељима.{S} За то су дечиј |
попа црквењака.</p> <p>А Аркадија увија понизно главом, смеши <pb n="8" /> се, а све полако трљ |
’хоћу л’ да погријем вечеру? — пита је понизно Јула.</p> <p>— Јао, и теби је још до вечере! — |
! — вели Аркадија и додаје му услужно и понизно шешир и штап, који је био онаке форме какви су |
ебацује му поп Ћира.</p> <p>— Ал’ молим понизно, господин-попо, а зар ми нисте ви сами дозволил |
ш да ми није овог балсума... па дође ми поникад да нађем какву криву грану, па да —</p> <p>— Да |
господа попе живили, да немаду ето тако пониког да венчаду.{S} Што кажу:{S} Рука руку мије!...{ |
нолог, па опет продужи да мисли; набије понова лулу, укреше и запали је.{S} И опет пуши, пљуцка |
eign>, онај зуб —</p> <p>— Укр’о зуб! — понови гђа Перса и скочи са столице и пљесну се рукама. |
подштрикати!“ А-ја, нема тога, Ћиро! „А поновљено пријатељство, то ти је, дете, — говорила би м |
право.{S} Постаде већ и нестрпљива, а и понос девојачки би дирнут.</p> <p>— Шта се само скањује |
Мила кишбиров и Нова бистош и данас се поносе што су били његови ђаци јер се на платноме списк |
у, к’о рек’о би, помодрила, али је ипак поносит; не да познати да му је зима, отима се.{S} Што |
помислити, кад га види и покисла и ипак поносита.</p> <p>Укућани се повукли у кућу па ретко и и |
те.</p> <p>- — До душе, имате се чиме и поносити; к’о мачка с огорелом шапом!</p> <p>— Но, тек |
ци су таки људи, да се Шандор може само поносити кад погледа, међ какву је господу доспео.{S} С |
416" /> да шта ви мислите!? — рече Рада поносито па се узврпољио на седишту.{S} Постаде интимни |
та и распитивали за мене! — заврши Рада поносито.</p> <p>— Е, да?!</p> <p>— А моја фамилија а и |
ну тринајсту школу! — завршује Аркадија поносито. — А, после, сви су <hi>Провлакови</hi> мајсто |
дете.</p> <p>— Хе, слатка моја, — вели поносито госпоја Перса, — није то сваком баш ни дато!{S |
ио тако добар, па ми није одбио, — вели поносито поп Спира.</p> <p>— О молим, молим, — клања се |
уњалов!{S} Утуби то, газда-Перо, — вели поносито Нића и отпи за пола бокала, па настави: — Ја т |
нута од другарице своје.{S} И она одмах поносно <pb n="155" /> уступи сасвим; и одмах нађе утех |
мамама а пијуцкање међу татама — прође поноћ за тили час.{S} Тек чујеш неко шуштање, кашљање, |
его у овим готовим стиховима, сад после поноћи кад све село па и сам Нића боктер спава, кад је |
hi> — и ако је тек <hi>два сата</hi> по поноћи било, — а лулу задену за кајиш од десног опанка |
вол’те, извол’те, прихватите се мало, — понуди их домаћин, кад домаћица унесе кајгану, омиљено |
а се лепо и питомо опходи с оним, да га понуди шунком, јер (споменула му је гђа Сида) „он воли |
пред кућу.{S} Поп-Спира отвори врата и понуди госта напред који после малог нукања уђе поребар |
ј тамо у нови стан.{S} Фрау-Габриела се понудила, да му намести кућу, јер је имала за то укуса, |
утила се госпоја Сида што сам је двапут понудила компотом, а знаш је да је увек така кад су вру |
нису могли продати, јер коме би га год понудили, тај место да пита: „пошто?“ хоће да пукне од |
оварао се са старим учитељем који га је понудио бурмутом, о поп-Спириној беседи хвалећи га и уп |
S} Већ је два ланца најбоље своје земље понудио да прода, и фишкала нашао; а тераће, кажу, проц |
по једну ракију, ако вас смем, то јест, понудити, — рече поп Спира и окрете се госту. — И донес |
огу брати у тој башћи и <hi>ја вас</hi> понудити!</p> <p>А затим јој је приповедао, држећи је з |
— узгред буди речено — умеју већ и сами понудити.{S} Јер док <hi>Ирод</hi> и <hi>Мелхиор</hi> и |
осподина Перу на вечеру, а он ил’ прими понуду ил’ се учтиво извини, клања, рукује и одлази, а |
’ме.{S} Ал’ наравно... ишло је к’о кроз поњаву ил’ натегачу што се каже.</p> <p>— А та да, већ, |
извињава га стари учитељ. — А и онако, поњамо ми то већ... и због слова сте мало возбуђени —</ |
Иначе никаквих других новости нема већ поодавно.{S} За сада је најновија ствар која је занимал |
ога су звали „Шецко-једно“, који је већ поодавно џоњао у мраку на авлијским вратима и коме је у |
авно пожутелој табли.{S} И пошто би већ поодавно настала потпуна тишина и пауза у друштву, да с |
испреже па уђе с поп-Спиром у чарду а, поп Ћира остаде у коли бајаги спавајући.</p> <p>Чарда — |
шле Главе, то јест, што се тиче попова, поп-Спире и поп-Ћире; јер се на овом последњем (то јест |
давно очекивани нови учитељ, а и Ержа, поп-Ћирина слушкиња, која је стајала баш у тај пар на в |
{S} Поп Ћира је имао сијасет поруџбина, поп Спира истина ни једне (јер ником није било до тога |
тили на мене, — рекла би госпоја Перса, поп-Ћирина лепша половина, оној другој попадији, — све |
иви!{S} Гледам баш нашу господу парохе, поп-Ћиру и поп-Спиру само; тхе, а шта ћете!...{S} Једно |
д тога једна фотографија целе породице, поп Спира и гђа Сида седе а измеђ њих стоји с албумом у |
родни фондови.{S} Не знаш, ко је дебљи, поп или попадија.{S} И једна и друга попадија изгледа м |
рима.{S} Из разговора је могао домаћин, поп Олуја приметити, да ни једном ни другом госту нису |
о верујете?!{S} То је само тако изнето, поп Спира је ’тео до душе, и Бог зна како рад био, али |
ознатијих се усуди па дирне, на пример, поп-Спиру за то, па ће му тек рећи:</p> <p>— Ама зашто |
него је он дочуо, да је онај, то јест, поп Ћира чак ишао ди треба, да израдим, да његов будући |
би поп-Спиру у руку и доноси им ракију, поп-Спиро у мањем а Пери у већем стаклу.</p> <p>— А ди |
!{S} Али то му ништа не смета (ни њему, поп-Ћири, а ни поп-Спири), да после седне за сто и да с |
а!{S} Та... та то је поп-Васин Коста... поп Васа из Саса.{S} Ех, ето шта велим ја!{S} Откуд он |
ту човек да не побесни!{S} Персо, он... поп-Спира... окуражио се, па <hi>он</hi> декламује на < |
унду.{S} И један у други поп се пипаше: поп Ћира да види је л’ му ту зуб, а поп Спира да није и |
А обојица су имали још и своје надимке; поп-Ћира се звао и <hi>Поп-Хала</hi>, а поп-Спира <hi>П |
ерсе!</p> <pb n="313" /> <p>Куцнуше се; поп-Ћира наискап а домаћин искапи ону осталу полу до дн |
метнуо! — рече замишљено <pb n="317" /> поп Спира. — Види да није у ћошку од појаса?{S} Има он |
је само за Господина Владику рекла!{S} Поп Ћира је побегао чак у трећу собу од страха кад је ч |
није им’о друга посла.{S} Ет’ тако!{S} Поп Васа га шиље и, што кажу, откида од своји’ уста, да |
Катице прехвална, свем свету јавна“.{S} Поп Спира је ударао лепо у тамбуру, а има још сад, посл |
о спало с ногу од ово неколико дана.{S} Поп Спира је био стари Србенда.{S} Кад је требало одреш |
ев, па је, бо’ме, дошло и до густог.{S} Поп Спира измакне некако ударцу, избије поп-Ћири левчу |
опа ћуте и ни речи не чује иза себе.{S} Поп Ћира ваљада спава, а поп Спира колико му брига допу |
ла за зиму и ботуше за обе попадије.{S} Поп Ћира је купио још и рајспулфера за лице и ону справ |
дигоше од стола и одоше на спавање.{S} Поп-Ћири дадоше гостинску собу а поп-Спира, као интимни |
ка.{S} Спаси Бог.</p> <p>Куцнуше се.{S} Поп-Ћира испи сву и наточи још једну себи.</p> <p>— Е, |
итеља заручницина!</p> <p>Куцају се.{S} Поп-Ћира искапи и сад до дна.</p> <p>— А и он, и <hi>он |
<p>Поседаше сви пошто се прекрстише.{S} Поп Спира извади из џепа федермесер и стаде га оштрити |
прихвати мало.</p> <p>Кола стадоше.{S} Поп Спира и Пера сиђоше.{S} Пера покри коње ћебетом, а |
та.{S} Него извол’те.</p> <p>Пођоше.{S} Поп Спира продужи са подацима о стању цркве.{S} Успут м |
</p> <p>За вечером су ћутали и јели.{S} Поп Спира је био уморан, гђа Сида љута а Јула к’о убије |
лно тукли.{S} Једва су их развадили.{S} Поп Спира је инзултир’о, онако паорски, господин-Ћиру.{ |
говор, него да ће се у миру растати.{S} Поп Спира је већ узео свој штап и шешир и гладио га рук |
ољни били и они у поп-Спириној кући.{S} Поп Спира је одмах легао, а госпођа Сида остала да посп |
само пред једним излогом дућанским.{S} Поп Ћира је имао сијасет поруџбина, поп Спира истина ни |
омарником спавао домаћин сам главом.{S} Поп-Спира је био из паорске али немешке куће, па се ник |
к сад отпочели право непријатељство.{S} Поп Ћира се одмах сутра дан посаветовао са својим прија |
епшање времена.{S} Све се забринуло.{S} Поп Спира га гледа расејано, Јула плаче кад га види, а |
> <p>Ишли су полако, ногу пред ногу.{S} Поп Спира му је даље показао све боље куће и укућане не |
p>Пију и разговарају се и опет пију.{S} Поп Ћира се заруменио, па не само да он пије него и сам |
з истога места, у коме данас попују.{S} Поп-Ћира узео господин-попину, а поп Спира туторову ћер |
погледале час на попа час на ћерку.{S} Поп Спира је викао да се сва кућа тресла, а попадија га |
ије.</p> <p>Стигли су већ пред кућу.{S} Поп-Спира отвори врата и понуди госта напред који после |
оље да сада купи што корисно у кућу.{S} Поп Ћира је куповао да умилостиви, а поп Спира да обрад |
ју ће ћер узети?{S} То би му, — каже, — поп Спира још и опростио; него је он дочуо, да је онај, |
није све тачно по инвентару набавио. — Поп Спира је купио и велики калуп сапуна, нож за транжи |
твовао?</p> <p>— Па поп Спира!</p> <p>— Поп Спира!{S} Ју, жалосна, а зашто?!</p> <p>— Па због м |
да ће хиљаду година да живиду!</p> <p>— Поп-Ћиру и Спиру? — запита је зачуђено гђа Сока. — А шт |
атељ, вама или господину Ћири?</p> <p>— Поп Олуја!!!{S} Та мени, мени да бо’ме!{S} Те још какви |
поп-Ћира се звао и <hi>Поп-Хала</hi>, а поп-Спира <hi>Поп-Кеса</hi>.{S} Зашто су оног првог про |
е иза себе.{S} Поп Ћира ваљада спава, а поп Спира колико му брига допушта, дремуца по мало.{S} |
весно куцну.{S} Домаћин испи до пола, а поп-Ћира сву чашу. — Њој, <hi>њој</hi> има се више чест |
би то славан поп, мишљаше поп Спира, а поп Спира није, као добар отац, бољу срећу желео својој |
чно покуњена носа и црвених јагодица, а поп Спира на против — и ако оптужени — са свим весео, о |
ше: поп Ћира да види је л’ му ту зуб, а поп Спира да није изгубио онај Аркадијин замотуљак. — „ |
</p> <p>Г. Пера узе и попи пола чаше, а поп Спира се наслонио на десну руку, а левом држи браду |
S} Поп Ћира је куповао да умилостиви, а поп Спира да обрадује код куће.</p> <p>Шта ти све нису |
адија и полети на врата натраг цркви, а поп Спира за њим.</p> <p>Обојица лете право цркви.</p> |
аграђен, јер поп-Спира је имао црвен, а поп-Ћира само плав, обичан појас.{S} А то је била форма |
о је поп Ћира мало покуњен и узбуђен, а поп Спира весео и задовољан — то ће већ читаоци из след |
арај ни с ким.“ Вино је било изврсно, а поп Спира га је хвалио и ређао добре особине и дејство |
на онда изнела решето па решета жито, а поп-Ћирини онда они не можеду да изиђеду пред кућу ни п |
n="325" /> <p>Поп Олуја запали лулу, а поп Спира му исприповеди све. „И тако ти Господин Еписк |
ју.{S} Поп-Ћира узео господин-попину, а поп Спира туторову ћерку; ни један из љубави.{S} У огла |
воззвахъ къ тебѣ господи,“</foreign> а поп-Ћира опет трећи: <foreign xml:lang="cu">„Господи во |
е је: га-га! увек наљутило патка).{S} А поп Спири дође напослетку смешно, одобровољи се па вели |
тео ни крајцаре да да нуз девојку.{S} А поп Ћира, Бога ми, паметнији — па привук’о младића!{S} |
/p> <p>Куцају се и пију; домаћин пола а поп-Ћира испи целу чашу.{S} Развеселише се попови добро |
ресну ногом љутито.</p> <p>Оне дођоше а поп Спира их узе преда се.</p> <p>Нико дотле у кући ниј |
ње.{S} Поп-Ћири дадоше гостинску собу а поп-Спира, као интимнији, доби кревет у домаћиновој спа |
фер“ неће ти се скоро трефити!</p> <p>А поп Спира је само слуша.{S} Дува на нос, окреће стиву л |
провансалски трубадур.{S} Од тога доба поп-Спира очима да га не види; и једнако је због њега б |
, а попадија долива уља на пламен гнева поп-Ћирина па наставља:</p> <p>— „Боље, поручује ми она |
дохомъ и плакахомъ,“</foreign> — запева поп-Ћира раздраган.{S} Затурио се мало у столицу, па пу |
у.</p> <p>— Е, чесњејши, — ословљава га поп Олуја, показујући му нову лулу, — а ви ми и не чест |
/p> <p>— Ама кад ти кажем, — уверава га поп Спира, — промјениће се.</p> <p>— Та немојте ми, гос |
ли због крађе приликом просјачења па га поп-Ћира спасао од батина, а он му онда из благодарност |
у дао — ил’ неко други?{S} А? — пита га поп Ћира стојећи крај кола?</p> <p>— Па, па, молим лепо |
S} Радиш ли, је си л’ вредан? — пита га поп Спира — Па мети тај шешир на главу, Петре синко, по |
</p> <p>— Деде, спаси Бог! — прекиде га поп Спира.</p> <p>— На спасеније! — одговори му домаћин |
ђа Перса. — А са чим ће!{S} Ваљда ће га поп Спира о свом трошку послати! — И бијаше!</p> <p>— Т |
акле већ био спреман да пође, кад ће га поп Ћира јетким и дрхћућим гласом ословити и зауставити |
„Није се женио никад — извињавао би га поп-Спира, — па му није ни замерити, што је тако пис’о. |
допада; извадите још једаред, — нуди га поп-Спира.</p> <p>— Хвала лепо! — одбија гост.</p> <p>— |
жба је била концептована и руком самога поп-Ћире, који је имао врло леп рукопис, написана.{S} Т |
вас возити за шест сребра,“ — приповеда поп Ћира.</p> <p>— Ао, обешењак један; ама исто се тако |
застаје, брише порцулан кецељом, гледа поп-Ћиру с леђа и наставља да подбада. — Ћиро, узми се |
ојку из такове куће!</p> <p>— А, — дода поп-Ћира, — па и он је добар!{S} И она ће добити, што с |
ове двојице и то баш, Бога ми, биће за поп Ћиру приповедају, да је у једним сватовима појео пу |
<p>После једнога сахата дотрча Аркадија поп-Спириној кући и затече попа код куће.</p> <p>— Које |
у гитар, јер кад би гђа Перса запитала поп-Спиру за што и он не купи Јули клавир, овај би јој |
у коју је мало час пала, кад је видела поп-Спиру у колима у којима ће јој се папа возити.</p> |
{S} Освануо је лепи Ђурђев дан.{S} Цела поп-Спирина авлија мирише од силна јоргована, а сво сел |
Ћира.{S} Гђа Сида је већ добро спремила поп-Спиру и напунила му уши, остало је само још да и гђ |
ио, обешењак један!</p> <p>У том заурла поп-Ћирин пас не трпећи као и сви у његовом роду музику |
да си ти била у мојој кожи, — наставља поп Ћира, оставши сам у соби, — рекла би и ти са мном з |
решето је авлија а не сокак, — наставља поп Ћира. — А не изнети га насред сокака, као да је сок |
се помаче у лево а (из почасти) оставља поп-Ћири да он седи „о деснују“.</p> <p>— А-а-а, — заму |
у Кредлу.{S} Сепл је из поштовања према поп-Спири, као лојалан Шваба и мештанин, донео младенци |
о окамењени, јер обоје спазише у колима поп-Спиру, огрнута госпоја-Сидином великом зимском мара |
ри капију кроз која улазе кола а у њима поп Ћира сав прашан у неком старом шеширу који је још ђ |
рума поп-Спирина, или ракија из подрума поп-Ћирина, што старија све боља, — тако и пажња и љуба |
иста, она стара.{S} Као вино из подрума поп-Спирина, или ракија из подрума поп-Ћирина, што стар |
падала, благодарећи поспешном ветру, на поп-Ћирину кућу баш кад су изашли да се шетају, а решет |
ад је још као дете у лер ишла, па је на поп-Спирин имен-дан обрадовала тату и поднела му заједн |
је</hi> моје,“ а то се, знате односи на поп-Спирине.{S} Шта мислите!!{S} Би л’ вам то икад пало |
то било?</p> <p>— Та... она тамо.. она поп-Спирина, гром их спалио!{S} Немој ме ни питати.{S} |
је постао од учитеља ђакон а од ђакона поп; а Шаца од берберина хирург и дентист.{S} И славна |
пред иконом Св. Ђурђа кућевног патрона поп-Спириног и пред иконом Светих неумитних врачева Куз |
госта који се (после дужег приповедања поп-Спириног о томе како је скинуо сав дуг с куће) већ |
{S} А ко га је напаствовао?</p> <p>— Па поп Спира!</p> <p>— Поп Спира!{S} Ју, жалосна, а зашто? |
емо, верујемо, слатка пријо, — одговара поп-Спира, — та кад је још комшија комшију преварио!</p |
о баш није марио!{S} Та једва га натера поп Ћира и о већим празницима да говори!{S} За то су се |
вече да не прође, а да не оде поп-Спира поп-Ћири или овај ономе.{S} Некако и једнима и другима |
ли.{S} Ајд’, спаси Бог! — вели поп Ћира поп-Спири па се куцају и пију.</p> <p>— Ал’ баш сте ми |
радознали читаоци дознати (из разговора поп-Ћире са госпођом Персом) шта је и како је било код |
гледају тога — замуцкује љут к’о ватра поп-Спира — то-то-то-тога Ту-ту-турчина!{S} Тога, тога |
чија се башта граничила, сучељавала, са поп-Спирином баштом.{S} Као што је познато читаоцима ко |
да се реши, да се и не разговара пре са поп-Спиром, док се најпре не разговори с тетком „тога м |
S} Знало је, да је поп Ћира у завади са поп-Спиром, па је то нотирало и почело сматрати као ста |
рашта се поп Спира са свима и одлази са поп-Ћиром.</p> <p>— Срећа те су сви паметнији од ње у к |
а броју.{S} Па како је био интимнији са поп-Спиром, он га напослетку и запита, кад осташе једно |
за тим прелази на сукоб који је имао са поп-Спиром и увреду коју је претрпео од истога.{S} Тужи |
— Па кога мислиш да узмеш?{S} А? — пита поп Спира.</p> <p>— Та... сад... право да рекнем, — ниј |
.</p> <p>— А шта је то сад опет? — пита поп Спира који никако није ни опазио како се развијао д |
кол’ко сте платили ви за кода? — запита поп-Спира.</p> <pb n="323" /> <p>— Десет сребра! — вели |
змајстор па издајете квартире? — запита поп Спира.</p> <p>— Јест, ал’ бар долази <hi>дањом</hi> |
та је то било, Бога ти, Персо? — запита поп Ћира који се вратио у собу.</p> <p>— „Шта је било?“ |
p>— Ама шта је то било, Персо? — запита поп Ћира.</p> <p>— Та ништа, за Бога; наљутила се госпо |
ква је?</p> <p>— Коју бештију? — запита поп Спира уморно.</p> <p>— Та ту твоју „слатку“ госпоја |
јзадовољнији је био, кад је чуо из уста поп-Спириних, да ће сутра однети сто форинти и метнути |
богме не умеју!{S} Колико је само пута поп-Ћириница рекла кад су јој споменули поп-Спирин црве |
што све радње људске зна.</p> <p>Башта поп-Спирина, која је била велика, сучељавала се с башто |
вно, и између попова.</hi> </p> <p>Кућа поп-Ћирина била је нешто сиромашнија, у њој се, истина, |
и одсудно и скоро отворено стане против поп-Спире.{S} А није ни чудо.{S} Та већ су га у поп-Ћир |
поп-Хала, чули сте, а зашто овог другог поп-Кеса, чућете.</p> <p>Овај несретни надимак, на који |
конак код гостољубног пароха ченејског поп-Олује названог.{S} У њој је врхунац заплета који се |
радовати и блажена бити тога дана, кад поп-Спиру обрију па му не буде остало на лицу ни толко |
ерај већ једаред! — рече поп Спира, кад поп Ћира седе с десне до њега.</p> <p>— Е, па збогом! — |
ли су, као што рекох, врло лепо.{S} Кад поп-Спира закоље свиње и направи диснотор (што ће рећи |
ј Глави — путовао је на коли један млад поп кроз Бачку враћајући се с омладинског скупа.{S} Био |
рду.</p> <p>Поп Спира се наместио поред поп-Ћире који једнако као бајаги дрема увучен у бунду.{ |
е знаш ни сам како, онако улопана, пред поп-Ћирином кућом док је Пера Тоцилов пунио лулу и крес |
коње и потера управо у попов сокак пред поп-Спирину кућу.{S} Кад га узе на кола прекрсти се још |
оже да живи! — рече бојтар и узе испред поп-Спире и Пере ракију и попи. — Па још за два сата пу |
ладике, да се не брине; узеће, веле, од поп-Спире толико сокака парокијана, кол’ко поп-Ћири зуб |
i>, наопако!</p> <pb n="207" /> <p>— Од поп-Спире.</p> <p>— Јао, наопако му звонило!{S} А через |
вима, запленио је све, кажем вам све од поп-Спире у олтару па до оне дечурлије што је поваздан |
вели гђа Сида па се прекрсти кришом од поп-Спире. — ’хоћеш ли да ти спремимо што за пут, к’о о |
ла зелена и гђа Сида што је још нико од поп-Ћириних не протестира, а ето већ читава недеља дана |
епо ћемо изгледати.{S} А мени кажу: код поп -Спирини’ гости; а ја мислим, ваљда дошла Лалика из |
Главе Седме У њој је описан „јаузн“ код поп-Ћириних, на коме се десио сукоб и отпочело се отвор |
голи Аморчићи са тулцима стрела (а код поп-Спириних су били танки пешкирићи од српског платна |
ирис миришљавих сапуна и вербене (а код поп-Спире опет мирис од младог сира и босиљка).{S} Кана |
ила је, што кажу, и печена и кувана код поп-Спириних.</p> <pb n="376" /> <p>Ту је, тако помажућ |
а је седео код тетка-Макре а другог код поп-Спириних.{S} Ту му гову.{S} Увек га ујутру питају, |
(и доцније кад год су га послужили код поп-Ћириних бресквама дуранцлијама, њему одмах падну на |
на, — да се нешто могу сад створити код поп-Спириних, па да онако из прикрајка <pb n="121" /> г |
даред или највише дваред ако је био код поп-Спириних.{S} Гђа Сида је увидела наскоро, да за њен |
з ње ће читалац видети како је било код поп-Спире на ручку који се са свим мимо програма госпој |
ече је чула од Ерже све што је било код поп-Спириних.{S} Јер Жужа и Ержа су и даље лепо живеле |
</hi> </p> <p>Док је ово овако било код поп-Ћириних, каква дивна и пријатна супротност код поп- |
вратише на једно пола сата на одмор код поп-Олује.</p> <p>— Но па како је било, како си прош’о? |
, каква дивна и пријатна супротност код поп-Спириних.{S} Кад је поп Спира дошао и ушао са купље |
била је задовољна, блажена!{S} Још код поп-Спириних могла је већ видети, како се ствар сретно |
<p>Баш кад је Нића боктер прошао испод поп-Спирина прозора и дунуо једанаест пута <pb n="125" |
род и стократно наградила негдашњи труд поп-Спирин око њих.{S} Увек је под њим било брбљавих па |
тужећи се на врућину и викну преко собе поп-Спиру:</p> <p>— Спиро!{S} О Спиро, спаваш ли?</p> < |
{S} Бирташица и бојтар захваљују и љубе поп-Спиру у руку.{S} Они одлазе, бирташица их стидљиво |
о сетите!</p> <p>— Е, Бога ми, — додаде поп Ћира, — сад ви треба код нас; на вас је сада ред!{S |
поп Спира и седе, а устао је био да иде поп-Ћиринима.</p> <pb n="128" /> <p>— Шта говоре!{S} Го |
Мало које вече да не прође, а да не оде поп-Спира поп-Ћири или овај ономе.{S} Некако и једнима |
ик али се на путу предомисли, па не оде поп-Спириној кући.{S} Да детету три крајцаре а ово одле |
ксер.{S} Кад и с тим беху готови, изађе поп Спира и поздрави се с учитељем, који га је чекао.</ |
пира причање.{S} Таман је завршио а уђе поп-Ћира и затече их у смеху.{S} Смејали су се обојица |
у Петак пред вече разговарали, кад уђе поп Ћира, а за њим уносе сандук и оне многе накуповане |
ра дан су се нашли и разговарали подуже поп Ћира и поп Спира.{S} Поздравили су се, разуме се, х |
чудновато добио.{S} Она вели, да га је поп-Спира добио само зато што је једанпут у једном ужем |
нда се нећете толико чудити.{S} Њега је поп-Ћира добио од неког његовог до зла бога рђавог дужн |
но, новијих новости.{S} Знало је, да је поп Ћира у завади са поп-Спиром, па је то нотирало и по |
та ман’те се комендије! — зауставља је поп Ћира.</p> <p>— Та, пустите је! — вели поп Спира, — |
/p> <p>— Певали смо ми и ову, — дира је поп Спира па запева:</p> <quote> <l>„О, незлобна голуби |
лужбе кишбирова, видела је лепо, кад је поп-Спира ушао у кућу, а пред њим ушао један стран чове |
еланија ждронцала неке арије.{S} Кад је поп-Спира добре воље био, он је уживао у свирци па ма т |
супротност код поп-Спириних.{S} Кад је поп Спира дошао и ушао са купљеним стварима, изашла му |
многи су му похвалили глас.{S} А кад је поп Спира говорио предику о <hi>Спокојној жизни</hi> не |
ткао запита путник бирташа Швабу где је поп-Спирина кућа.{S} Шваба га обавести и зовне једно де |
би и самог Голијата!</p> <p>— Доказ је поп Ћира!{S} Ал’ је и повук’о, ха ха ха!</p> <p>— Но фа |
ше се опет вином.{S} Најразговорнији је поп-Ћира; долива и себи и осталима.{S} Хвали све своје |
>Имали су и поп-Ћирини мачка.{S} Али је поп-Ћира несретан био са својим мачком.{S} Јер исти и а |
<p>— А, до тога неке доћи, — храбри је поп Спира. — Не дам се ја док сам жив!...{S} Таман!{S} |
. — „Фала Богу, све је добро!“ додао је поп Спира задовољно.{S} Али што је најчудније, оба се п |
е па пије без воде вино.{S} Послушао је поп-Спиру који рече: „Да је вода добра, <pb n="98" /> н |
отуљак. — „Обешењак паорски“, мислио је поп Ћира, „мене вози за десет а њега за пет сребра.“ А |
преко зида ни у једну кућу!{S} Тако је поп-Спира својим спавањем под комарником и својим ужасн |
ац...</p> <p>— Коста!{S} Та... та то је поп-Васин Коста... поп Васа из Саса.{S} Ех, ето шта вел |
не мање јак разлог био је и тај, што је поп Спира, као сваки поп и паметан економ, волео што је |
копски двор.{S} Чудо је било то, што је поп Ћира изашао и ако је као <hi>тужитељ</hi> ушао) при |
му, а оно мама мирно спава, а то што је поп-Ћира чуо, био је сахат који се спрема да избија.{S} |
ли! — кликнуће читаоци.{S} Али зашто је поп Ћира мало покуњен и узбуђен, а поп Спира весео и за |
то вече — кад је после вечере, пошто је поп Ћира већ легао, мерила и кројила купљени фланел — т |
ишом у помрчини метала на главу, јер је поп Спира страшно мрзио на те швапске женске шлофкапе), |
а је била сума (три стотинарке) коју је поп Спира дао поп-Ћири само да овај одустане од тужбе и |
Поп Спира измакне некако ударцу, избије поп-Ћири левчу из руку, па га дохвати својом тако несре |
то јест, садашњи господин Пера, добије поп-Спирину парохију!...{S} Сад како је то требало да б |
дан другога глас и пјеније, док се није поп-Спира вратио и домаћица их још по једаред послужила |
ор био, кад би гђа Перса стала да брије поп-Спиру а овај се отима. — Ах, не, не!{S} Ти си страш |
{S} И ја исто тако шацујем, — потврђује поп Спира. — Ено гледам само на асентирунгу; какве ти н |
аво, и ја сам то примјетио, — потврђује поп-Ћира.</p> <pb n="308" /> <p>— Нема ти старога време |
</p> <p>— Ајте још по једну, — наваљује поп Ћира. — Разговор, к’о што видим к’о да малаксава.</ |
!</p> <p>— ...и пољубимо се, — завршује поп Ћира свој извештај, — пољубимо се на захтев Његовог |
опочивше Марије Терезије.{S} Ту и слике поп-Ћириног оца старог кабаничара Аверкија, насликана м |
ојној жизни</hi> некима се оте: „Та гле поп Спире!“ — сви су се просто зачудили и питали:{S} От |
p> <p>— А Екселенција са наљутила после поп-Спириног псалма... па у мал’ још ја нисам изиш’о кр |
јмању; тако исто ради и поп-Ћира и шаље поп-Спири.{S} А примеру супруга својих следовале су и д |
нам.</p> <p>— Верујем, верујем... бо’ме поп Ћира вам и неће доћи да се пофали...{S} Молим вас з |
ојој епархији, па није затекао на време поп-Спиру на дужности.</p> <p>А то је било овако.</p> < |
мало мањи од иконе Св. Ђурђа (крсно име поп-Ћирино) са облигатним ружама између цифара, које су |
али зубе, Бог да прости.{S} Ако остане поп Пира у животу, неће се, зарек’о се, смирити, док по |
p> <p>— Ето, ја сврн’о мало! — отпочиње поп <pb n="275" /> Спира разговор. — Видим те у авлији, |
ила свима, код којих је свратила, да се поп Ћира измирио с поп-Спиром, па сад заједно путују, д |
Сврше и тај посао, а изгледало је да се поп Ћира већ предомислио, и да неће ни отпочињати какав |
="134" /> од љутине и чекала само да се поп Ћира врати и да му се потужи, јер, како се изражава |
танеш у коли!</p> <p>— О, о! — вајка се поп Спира.</p> <p>— А после, — наставља Аркадија кондуи |
рити!{S} Е, па сад, збогом! — прашта се поп Спира са свима и одлази са поп-Ћиром.</p> <p>— Срећ |
="327" /> каже се, ха ха ха! — смеје се поп Спира. — Ми смо се дуго одупирали и кварили ал’ дев |
, ха, ха!</p> <p>— Ха ха ха! — смеје се поп-Олуја.</p> <p>— Е па сад лаку ноћ.{S} Бар ћу једаре |
а учитељ опет предику.</p> <p>Докле се поп Спира и поп Ћира разговарали седео је г. Пера као н |
место из ње испричаћемо.{S} У тужби се поп Ћира бави прво самим собом.{S} Спомиње неких тридес |
исам —</p> <p>— Шта, још не?! — чуди се поп Спира, (а знао је добро да је г. Пера нежењен).</p> |
сно седамнаест.</p> <p>— Охо! — чуди се поп-Спира. — Кол’ко то изби?</p> <p>— Седамнаест, али т |
шта говориш!{S} Шта говориш! — чуди се поп-Олуја. — <hi>Ништа</hi> ти ја, кажем ти, од свега т |
p> <p>Овај несретни надимак, на који се поп-Спира онако исто тужио као и поп-Ћира на свој, доби |
Завет био а ово је сад Нови! — шали се поп Спира. — Него ви ајде онако по Хришћански, чисто ви |
hi>шест сребра!</hi></p> <p>Размисли се поп Спира и после подужег размишљања, шетања и цењкања, |
ово место! —- рече путник и поклони се поп-Спири и пољуби га у руку што се овоме јако допало, |
долази и не пролази улицом, бар док се поп-Спира не врати с пута.{S} И за то Шаце и нема већ в |
м се спустило вече и вечерали, диг’о се поп-Спира и прегрнуо попадијину зимску велику мараму, к |
е никако није могао одвикнути — како се поп-Ћира изражавао — од тих паорендерских навика да спа |
hi> </p> <p>После пола сахата кренуо се поп Спира да погоди кола.{S} Обишао је онако успут све |
част.</p> <p>— Боље вас нашли! — чу се поп-Ћирин глас дубоко из бунде, а кад се сиђе на леву с |
ладније вино.</p> <p>А за тим се окрете поп-Ћири, да му одговори на питање колико је данас пало |
шом.</p> <p>— А где је мати? — запитаће поп Спира.</p> <p>— Ено је код краве.</p> <p>— Иди је, |
— А... је си л’ што смислио? — запитаће поп Спира Аркадију после дужег ћутања не могавши дуже д |
b n="365" /> у будуће крштавати унучиће поп-Спирине.{S} Међутим, поштовани читаоци, који су и д |
Тај баш јуначки струже чутуре. — шапће поп Спира сав задовољан. — Добро је!{S} Сад можеш слобо |
6" /> <p>— Па ваљ’да је у џепу? — шапће поп Спира.</p> <p>— Ајд’ да видим!{S} Ал’ најпре да вид |
а.{S} Али после тога, почело се из куће поп-Ћирине строжије мотрити на све, што се у поп-Спирин |
маћин навалио па их једнако нуди, чешће поп-Ћиру с којим је мање познат, кад се куца, с поп-Спи |
не за печење јагањаца којима је почешће поп-Спира омастио брк.{S} Ту је даље у авлији био бунар |
оћете, а ви се узмите! ха ха ха! — рече поп Спира излазећи из кујне. — Дакле, збогом, домаћине, |
ућу.</p> <p>— Терај већ једаред! — рече поп Спира, кад поп Ћира седе с десне до њега.</p> <p>— |
, плот твојој мрзости и јарости! — рече поп Ћира смешећи се мало.{S} Ваљда му је дошло смешно п |
на сна, док га се не курталишем! — рече поп Опира и изађе у авлију.</p> <milestone unit="subSec |
Вла-вла-владика!{S} Јао наопако! — рече поп Спира и стаде забленут и скамењен.{S} Да је ћосави |
али паори у шору!“</p> <p>— Охо! — рече поп Ћира и диже обрве чак под ћелепуш. — Охо!</p> <p>— |
Ајде попи ово да не иде у штету! — рече поп Спира и даде му своју ракију а и од Перине нешто ос |
ign> заборавити.{S} Е, Аркадија, — рече поп Спира дигнувши задовољно обрве, — ти си, ти си... ф |
домаћине, и фала ти баш од срца, — рече поп Спира излазећи из кујне, па се пољуби с домаћином.< |
дош’о и онај?</p> <p>— Дош’о је, — рече поп Ћира па превуче шаком преко чела. — Ено га код свој |
>— Та тек да није без комендије, — рече поп Ћира, напуни лулу и изађе напоље.</p> <p>— А ти сад |
у.</p> <p>— Извол’те, господине, — рече поп Спира, — седите ту, — и показа му место. — Ти ћеш, |
.</p> <p>— Та... не знам, знате, — рече поп Ћира и подиже обрве, а доби две озбиљне бразде око |
ако вас смем, то јест, понудити, — рече поп Спира и окрете се госту. — И донеси столицу једну, |
дошли!</p> <p>— Боље вас наш’о, — рече поп Ћира скидајући се с кола. — Ја сам се мало подуже з |
сам те се са захвалношћу сећао, — рече поп Спира и извади из бунде и доносе му једну лепу скуп |
</p> <p>— Е, па ’оћемо л’, Перо, — рече поп Спира и диже се.</p> <p>— Можемо, господин-попо, — |
ваљ’да вам се не допада кајгана? — рече поп Олуја терајући густе димове на доле преко камиша на |
то је.{S} Разумеш ли ме бар сад? — рече поп Ћира па устаде и стаде се шетати, а и попадија уста |
зног тела и комоције него и што се тиче поп-Спирине куће, па чак и за комшинске куће било је до |
своју добру страну не само што се тиче поп-Спириног гојазног тела и комоције него и што се тич |
/p> <p>— Еј, наопако ми звонило! — хуче поп-Спира и јури за Аркадијом, држећи се обема <pb n="1 |
нај црвени појас, на који толико викаше поп-Ћириница.</p> <p>— Због песме, ни због чега другог! |
допао.{S} Био би то славан поп, мишљаше поп Спира, а поп Спира није, као добар отац, бољу срећу |
ми тога, а Аркадија полети к’о без душе поп-Спириној кући, која није далеко била, па се раздера |
један добар Оченаш да се прочитао, а из поп-Спирине баште зачу се најпре (очевидно форме ради) |
безобразник један пушта густе димове из поп-Спирине скупоцене стиве луле са дугим камишем.{S} Н |
те песме и једне мале паузе, зачу се из поп-Спирине баште — као кад певница певници одговара — |
легање!“</p> <p>— О, о, о! — зачу се из поп-Ћирине куће, кад ступише у собу. — Каква срећа, <pb |
вао Херувику па чак (преко очекивања) и поп Спира говорио предику.{S} Кад је Савица читао Апост |
ствар стишаду, а они се потучеду!{S} И поп Спира, кажу, инзултир’о је господин-Ћиру... гађ’о г |
, а да метнемо ово на његово место! — И поп Спира извади брже онај зуб из замотуљка и метну га |
ти нису све козе на броју; и теби, а и поп-Ћири!{S} А?{S} Који је то враг међ’ вама?{S} Да се |
застаде и гђа Перса која је говорила и поп Ћира који се ухватио за левчу и метнуо ногу на поте |
ет предику.</p> <p>Докле се поп Спира и поп Ћира разговарали седео је г. Пера као на иглама изм |
е нашли и разговарали подуже поп Ћира и поп Спира.{S} Поздравили су се, разуме се, хладно.{S} Д |
Јула и Меланија, добар му и поп Ћира и поп Спира подједнако био до овога немилог случаја.{S} Д |
/> <div type="titlepage"> <p>ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА</p> </div> <pb n="0_2" /> <pb n="0_3" /> <div |
/> <div type="titlepage"> <p>ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ОД</p> <p>СТЕВАНА СР |
красио ову приповетку; то су поп-Ћира и поп-Спира.{S} А обојица су имали још и своје надимке; п |
та не ради и побожни свет поп-Ћириног и поп-Спириног села ни једну ни написану заповест Божју н |
аш ме?{S} Не чекам ништа, — плану сад и поп Ћира, — или боље рећи, чекам <hi>свашта</hi>.{S} И |
остави и јело се донесе.</p> <p>Изађе и поп Спира с домаћином из собе.{S} Овај га храбри и вели |
лади се вечера на асталу.</p> <p>Дође и поп Ћира.</p> <p>Поседаше сви а гђа попадија с црквењак |
а спомен.{S} Такву исту лулу купио је и поп-Олуји, домаћину.</p> <p>— Боже мој, што ти је човек |
коју је Тима шрајбер спевао а коју је и поп Спира једне вечери чуо, и разабравши кога се тиче, |
етио се и својих избавитеља, Аркадије и поп-Олује.{S} Аркадији је купио високе ботуше у којима |
о“ — вели поп Ћира; — видим ја и моје и поп Спирино „добројтро“!</p> <p>— Ти само чувај онај <h |
јпре се вратио поп Спира, а дан после и поп Ћира.{S} Гђа Сида је већ добро спремила поп-Спиру и |
радост двеју породица; тетка-Макрине и поп-Спирине породице, којих су породица најмлађи чланов |
о јест, што се тиче попова, поп-Спире и поп-Ћире; јер се на овом последњем (то јест поп-Ћири), |
иђе на леву страну из кола, појави се и поп-Ћирина глава која се пушила к’о обарена шунка кад ј |
м разговар’о!{S} Исто тако! — тужи се и поп Спира, — Каже: „Нађ’те ви још једног, па ћу вас воз |
шварглу ма и најмању; тако исто ради и поп-Ћира и шаље поп-Спири.{S} А примеру супруга својих |
Сутра, рано зором, ћемо даље. — вели и поп-Спира силазећи и прилазећи домаћину.</p> <p>— О о о |
за своју Меланију, то ће исто купити и поп Спира за своју Јулу, да не би Меланија која има „не |
и наиграо тога дана!{S} Дошла је чак и поп-Ћирина Ержа, незвана ал’ из весно послана.{S} И њу |
ign>.</p> <p>Расположили се и домаћин и поп-Ћира, па се наизменце куцају и певају Псалме све ле |
пола Неци Прекајцу. (Аркадија је, као и поп Ћира, мрзио на Вука и његове реформе, по којима се |
оји се поп-Спира онако исто тужио као и поп-Ћира на свој, добио је он одавно.{S} Ако је вероват |
за који је био везан, док није опазио и поп-Спиру и тако се обавестио и умирио мало.{S} После т |
а за пет сребра.“ А то је исто мислио и поп Спира: „Чивутин један, он се вози за пет а ја за де |
за извикана човека.{S} А то је дошло и поп-Спири од некуд до ушију и наравно, да га је јако за |
} Мила му и Јула и Меланија, добар му и поп Ћира и поп Спира подједнако био до овога немилог сл |
арастао и формално затрпао поп-Ћирину и поп-Спирину кућу!...{S} У вече у крајњем шору, где се п |
дам баш нашу господу парохе, поп-Ћиру и поп-Спиру само; тхе, а шта ћете!...{S} Једно, што кажу, |
готов одговор на то.</p> <p>Имали су и поп-Ћирини мачка.{S} Али је поп-Ћира несретан био са св |
ати.</p> <p>Па тако и урадише.</p> <p>И поп-Спира се лепо извукао из шкрипца, а био је већ жив |
себи је извесно помислио: „Није то теби поп Спира забадава презентирао; има ту и твога масла, К |
е а и иначе по селу о поповима, о тужби поп-Ћириној, о скором путовању њиховом и о оскудици кол |
аним вилицама, па оставља посао, пољуби поп-Спиру у руку и доноси им ракију, поп-Спиро у мањем |
едњи пут бити; а после, и један и други поп били су после <pb n="116" /> ручка увек мирољубиви |
е православне цркве.{S} И један и други поп из овог места, где се наша прича развија, могао је |
<p>Сутра дан пре подне и један и други поп одоше пред Његово Преосвештенство, јер је овај хтео |
другој кући.{S} Озбиљан и један и други поп; и једног и другог спопала нека трема.{S} И сам туж |
рема увучен у бунду.{S} И један у други поп се пипаше: поп Ћира да види је л’ му ту зуб, а поп |
до њега.</p> <p>— Е, па збогом! — веди поп Ћира из кола.</p> <p>— Срећан пут! — поздрављају га |
ше да пита Јулу.</p> <p>— Е, — предложи поп Спира, — оћемо ли да мало исперемо гушу вином?</p> |
еду коју је претрпео од истога.{S} Тужи поп-Спиру, а додаје, да доказе о свему, што се односи н |
Сви су били сагласни, да треба да тужи поп-Спиру <pb n="222" /> не Проти или коме другом него |
о руменије а и боље нарасле.“ — А сваки поп чудо што воли крофне!{S} Откуд сад то, Бог ће га св |
о је и тај, што је поп Спира, као сваки поп и паметан економ, волео што јефтиније да прође.{S} |
енемагати и преврћати очима к’о шокачки поп, — него узми клипова, па иди, па накруни свињама и |
је неоснована сумња, коју су изражавали поп-Спирини, да ту има и фрау-Габриелина масла.{S} И та |
а</hi>.{S} Зашто су оног првог прозвали поп-Хала, чули сте, а зашто овог другог поп-Кеса, чућет |
се погађај, јер ти бар знаш паора! вели поп Спира. — Обешењак је.{S} Кад те види да си у невољи |
ванаест.{S} Е, време је да се иде! вели поп-Спира. — Ајд’мо, диж’те се, да идемо.</p> <p>— Ју, |
тањир.</p> <p>— Не могу никако, —- вели поп Спира, — да се научим на нож, брица па брица.{S} Ов |
е к’о безбожну Содому и Гомору?! — вели поп Спира коме се ни најмање нису допадали разговори о |
други „странопријемни Аврааме“! — вели поп Ћира и рукује се с њим па граби што пре на врата.</ |
<p>— Каква мајка, таква и ћерка! — вели поп-Ћира. — Моја Персида је један, тако да кажем, скуп |
и!</p> <p>— Е, баш си потрефила! — вели поп Спира. — Седи, Јуцо дете, а мама нек иде.</p> <p>— |
ожеш.</p> <p>— Не ваља, не ваља! — вели поп-Спира.</p> <p>— Ето заиђ’те сад из куће у кућу, па |
pb n="323" /> <p>— Десет сребра! — вели поп-Ћира.</p> <p>— Шта врага?!{S} Па и ја толико...{S} |
та, та манимо се ти’ разговора! — вели поп-Ћира. — Читав се дан труцкали у коли, па сад све та |
.</p> <p>— Рђава времена заиста! — вели поп Спира.</p> <p>— Ја све мислим, — вели домаћин, — да |
рећа, <pb n="24" /> каква срећа! — вели поп-Ћира, па се диже од стола, брише браду од јела и ид |
ше изгубили.{S} Ајд’, спаси Бог! — вели поп Ћира поп-Спири па се куцају и пију.</p> <p>— Ал’ ба |
пустољину.</p> <p>— Ето ти сад! — вели поп Ћира. — Та није ваљда?</p> <p>— Та ти већ да богме |
п Ћира.</p> <p>— Та, пустите је! — вели поп Спира, — боље нек се тамо испраска.{S} Ето ње сутра |
а ништа.</p> <p>— Непоправим је! — вели поп-Ћира.</p> <p>— Не да се поправити, он тера своје: „ |
у кћер, а?</p> <p>— Та, тако је! — вели поп-Ћира. — Сад после Божића.</p> <p>— А, дакле истина |
!...{S} Морам!{S} Шта је, ту је! — вели поп Ћира полако гђа-Перси.</p> <p>И она увиђа и пристај |
о печена, па масна, е, то вреди! — вели поп Спира. — Ја вам не марим за торте и друге којекакве |
аву.</p> <p>— Нека га ђаво носи! — вели поп Ћира. <pb n="258" /> — „Паметнији попушта“, веле на |
ма од Бачке?{S} Зацрнили облаци! — вели поп-Спира.</p> <p>— Таман за кукуруз к’о поручено, — ве |
ни у својој рођеној кући миран! — вели поп Ћира па стаде ходати љутито по соби.</p> <p>— Ако ш |
— тај ти се не би лако пробудио! — вели поп Спира охрабрен успехом. — А, велиш, вино јако било |
Ћира.</p> <p>— Охо!{S} Да како! — вели поп Спира и остави штап.</p> <p>— О фамилијарним ствари |
p> <p>— Та по мало јесте и тако! — вели поп-Ћира.</p> <p>— Ех, па онда што смо и пили узалуд, и |
м —</p> <p>— Дад’ га брже овамо! — вели поп Спира па грозничаво дочепа појас. — Ха, ево га, ево |
> <p>— Молим вас, извол’те само! — вели поп Спира. — Шта ту ваздан правите некаква предисловија |
јганом.</p> <p>— Можемо, можемо! — вели поп Ћира омотавајући шал око врата. — Е, па сад, драги |
— Дакле извол’те, да се кренемо! — вели поп Спира и упутише се из порте.</p> </div> <pb n="46" |
p>— Е, то је лепо од тебе, лепо! — вели поп Спира доручкујући и пружајући и Пери да једе.</p> < |
> <p>— Аа, врло лепо, врло лепо! — вели поп Ћира смејући се усиљено, а у себи је извесно помисл |
за десет сребра.</p> <p>— Добро! — вели поп Спира. — Десет, десет — али кад ти платим <hi>десет |
ло, само ако она..</p> <p>— Охо! — вели поп Ћира.</p> <p>— Охо!{S} Да како! — вели поп Спира и |
зна.{S} Тако и јесте; шта знаш! — вели поп Спира у себи, а за тим рече гласно: — Осам, осам, П |
.</p> <p>— А јавићу ти већ и ја, — вели поп Спира; — и код мене се спрема, увелико се спрема.</ |
ме и мрзи да држим коње и кола, — вели поп Спира и приђе к прозору, па се загледа у једну стак |
</p> <p>— Персо, деде мало вина, — вели поп Ћира. — Господин-Перо, та дете, немојте се ту снеби |
то пута —</p> <p>— Ништа, ништа, — вели поп Спира задовољно и устаје. — Није Лалика, али је нек |
p> <p>— Не разумем те баш ништа, — вели поп Ћира.</p> <p>— Па то и није лако разумети.</p> <p>— |
обро је и не ваља, драги суседе, — вели поп-Ћира, — што је тако понела година.{S} Жита пуни амб |
та већ једаред, чегртаљке једне, — вели поп Спира. — Па лаку ноћ!</p> <p>— А баш кад спомену, д |
<p>— Ама неки страх уш’о у мене, — вели поп Ћира, — па никако да се охрабрим... <pb n="262" /> |
!</p> <p>— А ми чекали и чекали, — вели поп-Спира, — нећете ли се <hi>ви</hi> кренути овамо к н |
> <p>— Ајде, донеси штогођ Пери, — вели поп Спира, — а можеш и мени.</p> <p>— Ракије, ракије ма |
т... морате увек пет опциговати, — вели поп-Ћира, — па онда је таман тачно толико сати.</p> <p> |
глас.</p> <p>— Ето то је певао, — вели поп Ћириница. — Нема ту никаквих других заслуга, <pb n= |
p>— Е, по то би’ и ја кочијашио, — вели поп Спира. — А паор паора држи.</p> <p>Кад стигоше у Че |
и.</p> <p>— Е, то је бо’ме лепо, — вели поп Ћира прихвативши се шунке коју је донео из кола.</p |
— Та, но, но!{S} Све је то лепо, — вели поп Спира, — то је лепа Христијанска добродјетељ, знам |
ши?</p> <p>— Успут, онако успут, — вели поп-Ћира — а сутра ћемо даље.</p> <p>— О, драго ми је, |
кујни једну ајнпренсупу за тату, — вели поп Ћира; — с пута сам, па сам мало назеб’о.</p> <pb n= |
/p> <pb n="339" /> <p>— Е, па... — вели поп-Ћира вадећи из сандука ствари. — ево и за тебе, мам |
ни то... ајде да те не мучим... — вели поп-Ћира и показа јој купљене ботуше.</p> <p>— Ју, боту |
се насмеши.</p> <p>— Али Сидо... — вели поп Спира, — што досађујеш господину?</p> <p>— О, на пр |
е у Божијој руци.{S} Али опет... — вели поп Спира. — Знате како оно кажу кад се онај давио па в |
Бога ми!{S} И сад ми га је жао. — вели поп Спира у иронији, а и ди би богословац пио ракију!?{ |
е горе!</p> <p>— Та није ваљ’да? — вели поп-Ћира.</p> <p>— Та да вид’те, слабо нешто сад свет и |
ад овако поч’о, па шта му знате? — вели поп-Ћира.</p> <p>— А што га не дате да се оправи? — вел |
’оћемо л’ при — овај, сопутниче? — вели поп-Спира свршивши сам с кајганом.</p> <p>— Можемо, мож |
— А што га не дате да се оправи? — вели поп-Спира. — Рек’о би’ да је добар сат... мог’о би још |
а то што сте ви први и погодили? — вели поп Спира.</p> <p>— Е, то је баш тај ђаво што и ја једн |
е је и дошла, —</p> <p>— А тако? — вели поп Сира.</p> <p>— А она, удри у плач, а њему ондак дош |
човека.</p> <p>— Е, ја ти реко’ — вели поп Спира.</p> <p>И није се преварио искусни поп Спира |
а, ја већ видим моје „добројтро“ — вели поп Ћира; — видим ја и моје и поп Спирино „добројтро“!< |
/p> <p>— Та, кад добро промислим — вели поп Спира као сваки човек кад прође опасност, — па гото |
поп-Ћириница рекла кад су јој споменули поп-Спирин црвени појас: „Црвен појас!{S} Уф, сав ми је |
нао ни слутио, шта се иза брда ваља, ни поп Спира, ни попадија му, — за то је све изненадила, к |
ништа не смета (ни њему, поп-Ћири, а ни поп-Спири), да после седне за сто и да са осталим гости |
уради, <pb n="133" /> јер поп Спира ни поп Ћира није био у селу.{S} Отишли су као прекјуче, а |
сам с њим задовољан! — рече раздрагани поп-Ћира и не примети кад му нали у чашу домаћин с који |
/p> <p>— А-а-а, — замуцкује пренеражени поп Ћира, — а-а-а, а шта је оно тамо, а, Петре?{S} А ка |
пира.</p> <p>И није се преварио искусни поп Спира којега ни најмање није збунило позивање г.{S} |
у овај густира ствари у болти; што купи поп Ћира за своју Меланију, то ће исто купити и поп Спи |
> <p>— Код мене је то правило, — говори поп Спира, — да је човек весео.{S} А како ће врага и би |
но по инштрукцијама извршио, — одговори поп-Ћира Меланији.</p> <p>— Дакле... — пита опет гђа Пе |
црвен појас!“</p> <p>А ако је веровати поп-Ћириници, и јесте га мало чудновато добио.{S} Она в |
рберина.{S} Бар ће имати ко ће обријати поп-Спиру.{S} Хахаха!{S} Његов рођени зет!{S} О, убио т |
p>— Наопако!{S} Каква несрећа? — излети поп-Спира. — Како, како?{S} Да се није откинуло клатно |
, молим вас, још само ово: коме је исти поп-Олуја већи пријатељ, вама или господину Ћири?</p> < |
т тишина.{S} Ослушкују обојица окренути поп-Ћириној соби.</p> <p>— Оче Ћиро, — викну мало јаче |
таше само нови и стари учитељ очекујући поп-Спиру, који се задржао мало с туторима и прегледао |
Епископ заврши своје слово пребацујући поп-Ћири, да није лепо да се он дрзне да вара своје <hi |
идиличко пред вече у очи Недеље у кући поп-Спириној</hi> </p> <p>Поп-Спирина кућа није била да |
кинута, за читаву недељу дана, и у кући поп-Ћириној беше дрвље и камења на гђа-Сиду.{S} Госпођа |
господин Спира! — завршила би шапућући поп-Ћириница.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Но |
е</hi>; али му, вели, прашта“. — заврши поп Спира причање.{S} Таман је завршио а уђе поп-Ћира и |
девојци, онога је и девојка!“ — заврши поп Спира и погледа га значајно.{S} А био му се јако до |
ам још и то чудо и покор, да је ето тај поп Спира постао —- протојереј, <hi>прота</hi>... јест, |
и изгледа тек да је сад схватио домашај поп-Ћириних заједљивих речи. — Кога ви то мислите, кад |
а... пусти ме да се издувам! — вели јој поп-Ћира. — Падне човек, што кажу, с крушке, па се изду |
подруму.{S} Ето ти гостију! — вели јој поп-Спира.</p> <p>— Е лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ.</p> |
о бунар са дивном хладном водом у којој поп-Спира хладио вино и лубенице.{S} Уз бунар је стајао |
воту, неће се, зарек’о се, смирити, док поп Спира не скине и браду и бркове да изгледа к’о шока |
онда је настало опште хваљење.{S} И сам поп Спира који је увек наглашавао да прави родитељ не т |
се кад је изашао из цркве.{S} Па и сам поп-Спира <pb n="41" /> у олтару (јер је његова чреда б |
у, и попадија задовољна више него и сам поп.{S} Меланији се ту допало.{S} Велика варош, има фин |
ику и рече значајно једно „О!“ а за тим поп Спира окрену кашику на учитељеву страну: — Извол’те |
ма да говори!{S} За то су се многи, чим поп Спира отпоче са „Љубимоје стадо!“ примакли ближе не |
тум!</p> <p>— Хм, хм! — вртео је главом поп Спира.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Прошл |
ајд, видићу и твоју памет, — ману руком поп-Ћира досадно.</p> <p>— Ајд’ уклони се с том лулетин |
и, — рече гђа Перса кад је ушла, за њом поп Ћира, а за њим Меланија.{S} И таман је изрекла то, |
ајша домаћице, — вели рукујући се с њом поп Спира, — ваш гостопријемни дом не може човек никад |
о му се јако допао.{S} Био би то славан поп, мишљаше поп Спира, а поп Спира није, као добар ота |
же их само у сватове, па за то ни један поп не може више онако приликом да се вози, па једна не |
сиромашнији, онда, наравно, само један поп.{S} Иде па мало пева он, мало црквењак, а мало ђаци |
е се видео леп ходник у коме су у јесен поп-Спира, Аркадије и Жужа крунили кукуруз, а лети кад |
учитељем који га је понудио бурмутом, о поп-Спириној беседи хвалећи га и упоређујући га са не з |
леко иде, а зао још даље; па за то се о поп-Ћирином мачку више говорило него о поп-Спирином о к |
поп-Ћирином мачку више говорило него о поп-Спирином о коме последњем ћемо с тога и ми врло кра |
једнога је од њих обично увек замењивао поп из суседна села.</p> <p>А шта су радили њихови укућ |
ам желио да вам кажем. ’хоћу, — подигао поп Ћира глас као да диктандо говори, — ’хоћу да сам од |
(три стотинарке) коју је поп Спира дао поп-Ћири само да овај одустане од тужбе и процеса.{S} С |
развијао дијалог, јер је баш приповедао поп-Ћири докле мисли хранити и кад мисли заклати крмка. |
вожња забадава.</p> <p>Тога се и бојао поп Спира, па је за то и одлагао ту непријатност и доче |
вас!{S} Та шта говорите! — чуди се као поп Спира. — Па то сте ви онда сами дошли.</p> <p>— Сам |
би то велика несрећа била, да нешто као поп остане удовац да му — не дај Боже, — умре така попа |
а до у вече нарастао и формално затрпао поп-Ћирину и поп-Спирину кућу!...{S} У вече у крајњем ш |
н ноћ задржавао и у не малу бригу бацао поп-Спиру <pb n="268" /> и све укућане а особито Јулу.{ |
мију и звјездочтеније, — вели заједљиво поп Ћира, — па погађа ’хоће л’ бити рата и ко ће добити |
аго, — викну гђа-Перса, — иди часком до поп-Спирини’, па кажи госпоја-Сиди: „Поздравила вас, ка |
спрему.{S} А Спира је, вели она, повео поп-Ћиру о свом трошку, да му овај густира ствари у бол |
памет газда-Пери Тоцилову, кад је видео поп-Спиру у својој авлији.</p> <p>— Ето, ја сврн’о мало |
/hi> кутњак; баш с које је стране и јео поп Ћира, јербо десном се страном и не служи, на десној |
о неће моћи одбити.</p> <p>А док је био поп-Спира на путу, гђа Сида је по неколико пута дневно |
ну веру, — не би се заиста више зачудио поп-Спира, него сад кад је ово чуо.{S} Гром, прави, фор |
и.{S} Пера је редовно сваки дан долазио поп-Ћиринима а тек једаред или највише дваред ако је би |
е.{S} Колико је само пута ноћу преварио поп-Ћиру.</p> <pb n="28" /> <p>— Ви опет, мамо, нисте у |
ругу и пријатељицу.{S} Најпре се вратио поп Спира, а дан после и поп Ћира.{S} Гђа Сида је већ д |
Коме се сад обрати, мислио је и слутио поп Спира, тај ће му сигурно наплатити сад и оно, што с |
-Спире толико сокака парокијана, кол’ко поп-Ћири зуба у глави фали.</p> <p>Шта је од свега овог |
лепо?</p> <p>— Па говорим, — вели јетко поп Ћира, — о вашој красној ћерци Јуци,... нек вам је ж |
> <p>— Чрезвичајно добро, — вели весело поп Спира. — и фала ти, велика ти фала <pb n="324" /> ј |
ај, ако Бога знаш, — рече јако задувано поп-Спира кад стигоше у порту.</p> <p>— Та, ја сам се и |
p>— Господин’ Ћиро, — викну императивно поп Спира, — <hi>ћер</hi> да сте ми оставили на миру!{S |
<p>— Охо! — узвикну зачуђено и увређено поп Спира па остави шешир. — Само кад је <hi>ваша</hi> |
ститати, морам признати! — вели искрено поп-Ћира.</p> <p>— Управо, — вели домаћин, — сва заслуг |
/p> <p>— А шта говоре? — запита озбиљно поп Спира и седе, а устао је био да иде поп-Ћиринима.</ |
м, то вам верујем, — смеје се задовољно поп Спира. — Па ја вам говорим: чисто натурално... брез |
им задовољан, са свим! — вели задовољно поп-Ћира и наточи задовољно и себи и домаћину. — Дакле: |
></p> <p>— Ах, бадава, — вели задовољно поп Спира. — Кажу: „триста, <hi>без попа</hi> ништа!“ < |
>— А, врло, врло лепа, — вели задовољно поп Олуја и разгледа је, — а шта је коштала?</p> <p>— Ш |
е воља.</p> <p>— Е, е, — вели задовољно поп Спира, — ал’ баш добро кад сте дошли.{S} Сидо, ајде |
!{S} Па, да се то иде, — вели задовољно поп-Спира устајући. — Знам ја њу добро!{S} Али до довеч |
... ви ме прецењујете, — вели задовољно поп-Спира. — Е, баш ми је жао што сте морали толико да |
лицирати, — али доста до тога, да је то поп Спира дочуо, па лепо сео у кола па за њим; и срећно |
обар, па ми није одбио, — вели поносито поп Спира.</p> <p>— О молим, молим, — клања се гост, — |
сам шта ми треба радити! — рече љутито поп Ћира. — Очитаћу ја њему већ —</p> <p>— Да му очиташ |
штогођ и од Екселенције!! — вели љутито поп-Ћириница и брише уснене углове.</p> <p>Тако је прич |
ити!{S} Нек пробају само! — вели љутито поп Ћира.</p> <p>— Та... сад и ја мислим, да је већ кра |
<hi>паор?</hi> — запита већ мало љутито поп Ћира.</p> <p>— Па то и јесте што ме једи!{S} Потпус |
ви су с њим у кући задовољни а нарочито поп-Спира.{S} Он се одобровољио и не тражи више <pb n=" |
езон!{S} Вид’ла би’ ја њи’, да је нешто поп Спира у резону; тешко би било мени!{S} Морала би’ о |
киселу штрудлу и крофне, — па се кренуо поп-Ћири преко пута мало повише „у шрех“, а за њим попа |
и главом и зачуђено запитати: „Шта, зар поп-Ћира није имао мачке!?{S} Зар попина кућа и богатст |
</p> <p>А био је заиста и награђен, јер поп-Спира је имао црвен, а поп-Ћира само плав, обичан п |
> за две персоне, амбрел тако исто, јер поп Спира што год је куповао, куповао је за две персоне |
могла сама да уради, <pb n="133" /> јер поп Спира ни поп Ћира није био у селу.{S} Отишли су као |
ирину песму „Сјајни месец иза горе“ јер поп-Ћира се толико пута <pb n="102" /> у љутини зарекао |
од живине вољан да се свађа с њим (јер поп Спира је имао и луксузних ствари, које нису за јело |
с којим је мање познат, кад се куца, с поп-Спиром се куца једанпут а с поп-Ћиром увек по двапу |
куца, с поп-Спиром се куца једанпут а с поп-Ћиром увек по двапут.{S} Послужише се и пунчем који |
у и брез вина и брез воде.{S} К’о сад с поп Ћиром што се —</p> <p>— Ју, ја и заборавила да вас |
ње ћебетом, а после их испреже па уђе с поп-Спиром у чарду а, поп Ћира остаде у коли бајаги спа |
п Ћира који је, живо разговарајући се с поп-Спиром, тек при крају ове сцене приметио нешто.</p> |
вори му домаћин и куца се и с њим а и с поп-Ћиром и то још два пут.</p> <p>Пију и разговарају с |
д је вечерња свршена, учитељ се нашао с поп-Спиром у порти црквеној и представио му се:</p> <p> |
х је свратила, да се поп Ћира измирио с поп-Спиром, па сад заједно путују, да купе ствари за сп |
ешто цуњала, дотле се домаћин упустио с поп-Ћиром у други један разговор.</p> <p>— Па, ви ми се |
радознали домаћин кад се нађе насамо с поп-Спиром.</p> <p>— Чрезвичајно добро, — вели весело п |
дија и зави га у завој па метну у појас поп-Ћирин.</p> <p>— Е, је л’ готово?</p> <p>— Све је у |
кажем, изменило, — чак и онај стари сат поп-Спирин је доспео у чељадску собу, јер је, како је п |
<p>И она увиђа и пристаје и даје савет поп-Ћири и вели му полако:</p> <p>— Па, немој да попушћ |
тога дана ништа не ради и побожни свет поп-Ћириног и поп-Спириног села ни једну ни написану за |
да.</p> <p>— Па тек ова! — дира је опет поп-Спира, па запева:</p> <quote> <l>„Сјећаш ли се оног |
Ћире; јер се на овом последњем (то јест поп-Ћири), збиле оне речи од пословице која вели: „Ја б |
врбовим гранчицама јер је празник.{S} У поп-Спириној се кући формално спало с ногу од ово некол |
е.{S} А није ни чудо.{S} Та већ су га у поп-Ћириној кући звали просто: „Сине Перо“ или „Синко“, |
ук’о!...</p> <p>Колико је лепша слика у поп-Спирином дому.{S} Колико је више хришћанске скрушен |
а је дакле ово дана најчешће свраћала у поп-Ћирину кућу.{S} Ту је помагала и ручала а тек после |
угмад“ и доливала зејтин.{S} Тих дана у поп-Спириној кући, куд се год човек окренуо, могао је д |
ко мирна и повучена а после оне сцене у поп-Ћириној <pb n="130" /> кући још више.{S} Гђа Сида ј |
х тога истога дана у исто доба кад се У поп-Спириној сазнало се и у поп-Ћириној кући да је доша |
ирине строжије мотрити на све, што се у поп-Спириној кући догађа.{S} И напослетку се и прокљуви |
ба кад се У поп-Спириној сазнало се и у поп-Ћириној кући да је дошао нови учитељ.{S} Како је у |
<p>Исто су тако задовољни били и они у поп-Спириној кући.{S} Поп Спира је одмах легао, а госпо |
ако се отпочео и заплетао један роман у поп-Спириној кући на месец и више дана пре и неколико д |
у једва нашли жрналицу; како су често у поп-Спириној кући пили кафу, тако им је и требала.</p> |
све испод багрења док није дошао близу поп-Спирине куће.{S} Тад му је јаче залупало срце као с |
хе! „Зашто?“ Како: зашто? — одговара му поп-Спира, — па где да стоји?{S} Његово место и јесте б |
синко, ’ма нећемо тако, — пребацује му поп Ћира.</p> <p>— Ал’ молим понизно, господин-попо, а |
Е, није него си <hi>ти</hi>! — вели му поп Спира и пољуби се с њим неколико пута најсрдачније. |
адија.</p> <p>— Ајде, потрчи, — вели му поп Спира, — потрчи, поради к’о да се тебе самога тиче. |
ш некако најбоље са стомаком. — вели му поп Спира, а у себи мисли: „Знам те, знам, стари курјач |
гори.</p> <p>— Шта је, стари? — вели му поп-Ћира, — Пост’о си разговоран нешто ноћас, а?{S} Раз |
>— Па, не би згорег било! — одговори му поп Спира жељан да мало побегне од силних свакојаких ми |
“ — „Јесте, једва једаред!“ одговори му поп Ћира. — „Фала Богу, све је добро!“ додао је поп Спи |
ђе на дебело, господар-комшија! — плану поп Спира, који изгледа тек да је сад схватио домашај п |
о частан човек, пређе са свим на страну поп-Ћирину и одсудно и скоро отворено стане против поп- |
клавир и није смела да свира ни омиљену поп-Ћирину песму „Сјајни месец иза горе“ јер поп-Ћира с |
чео сустајати, а очи се крпити, спомену поп-Ћира први, да би рад спавати, јер се сутра раном зо |
ду како се крсти на вратима па се крену поп-Ћириној кући и стаде пред капију.</p> <p>„И бркове |
p>— Па и биће и рата и батина! — дрекну поп Спира љут као звер и полете на противника.....</p> |
ље зна те ствари.</p> <p>— Охо! — викну поп Спира.</p> <p>— Мож’те ви викати: „охо“, кол’ко ’оћ |
који дан све горе.</p> <p>— Хм! — хукну поп Спира. — Па кад си чула, што ми ниси то одма’ каз’л |
е познаду!“</p> <p>— То је лаж! — грмну поп Спира.</p> <p>— Па извол’те запитати и известити се |
попу!</p> <p>— Лако је теби! — уздахну поп Ћира.</p> <p>— Све, све му обријај, нек изгледа к’о |
се само свађ’о.</p> <p>— Хе, — уздахну поп-Спира, — посвађали смо се ми једног баш лепог дана, |
е!</p> <p>— О, Бог ти помогао! — одахну поп-Спира. — Врло добро, тако ћемо и казати.</p> <p>Па |
ико само додаје, да је гђа Сида, кад су поп-Ћирини већ ушли у собу, нарочито изашла у кујну, да |
насловом украсио ову приповетку; то су поп-Ћира и поп-Спира.{S} А обојица су имали још и своје |
селу или ће тражити какву варош.{S} Ту поп-Ћира наговести, да је жеља Меланијина, да се пресел |
а који вам је ђаво сад опет?! — пита их поп Ћира који је, живо разговарајући се с поп-Спиром, т |
?{S} А јесте л’ ми се надали? — пита их поп Ћира унев са собом у собу грдну количину свежа хлад |
} Било гусака угојених тако, да, кад их поп-Спира види онако у перју још, а њему пође вода на у |
Петровић наш нов учитељ, — представи их поп Спира.</p> <p>— Мило ми је! — вели гђа Сида.{S} И д |
Зар нисте чули какве је муке им’о отац поп-Спирин, док га је натер’о да се школује?{S} То је с |
</p> <p>— По мени баш, — упаде му у реч поп Спира, — оче Кирило, можете слободно, ако ’оћете, и |
<p>— А мора ли господин-Пера узети баш поп-Ћирину Меланију, кад је добио за учитеља?</p> <p>— |
<hi>то</hi> ми се допада! — вели љутито-поп Ћира, а попадија долива уља на пламен гнева поп-Ћир |
ао и <hi>Поп-Хала</hi>, а поп-Спира <hi>Поп-Кеса</hi>.{S} Зашто су оног првог прозвали поп-Хала |
и своје надимке; поп-Ћира се звао и <hi>Поп-Хала</hi>, а поп-Спира <hi>Поп-Кеса</hi>.{S} Зашто |
о доба, веле, да су му дали надимак <hi>Поп-Кеса</hi>, па га и данас још увек тако зову, кад он |
pb n="0_1" /> <div type="titlepage"> <p>ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА</p> </div> <pb n="0_2" /> <pb n="0 |
pb n="0_3" /> <div type="titlepage"> <p>ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ОД</p> <p |
поведим у кратко.</p> <pb n="325" /> <p>Поп Олуја запали лулу, а поп Спира му исприповеди све. |
Недеље у кући поп-Спириној</hi> </p> <p>Поп-Спирина кућа није била далеко од цркве, одмах у дру |
г ручка и јаузна, догодило</hi> </p> <p>Поп Спира је сутра дан им’о посла у пољу у винограду и |
сте решили? — пита га Аркадија.</p> <p>Поп Спира ћуташе и једнако стајаше на прозору и гледаше |
свима бољим домаћинским кућама.</p> <p>Поп-Спира изађе напоље да нареди Пери Тоцилову кад да и |
} Остаде му још сало газда Пера.</p> <p>Поп Спира уђе унутра у кућу газда-Пере и баш га затече |
мени! — рече и метну пред госта.</p> <p>Поп Спира није марио за поковано пилеће; као Србин и пр |
сад је настао разговор уз вино.</p> <p>Поп Спира је био прилична ћуталица и иначе, а кад је је |
цањ бича, и кола оставише чарду.</p> <p>Поп Спира се наместио поред поп-Ћире који једнако као б |
Ваљ’да га неће успут развијати —</p> <p>Поп Спира га узе и размота, и кад виде шта је а он се г |
па“; а ја сам им’о посла с <hi>два</hi> попа и једним <hi>црквењаком!</hi></p> <p>— Е, дакле, ’ |
ешкирића и шарених торбица и новаца.{S} Попа броји новац, а брк му се смеши; броји и прича о де |
, имала у виду само економне обзире.{S} Попа наредио да се патак закоље, а попадија одлаже смрт |
дуварски сахат избија.{S} Броје сви, а попа Спира гласно седамнаест.</p> <p>— Охо! — чуди се п |
им господин попа, — дајте ви то попи, а попа ће вама грошић два дати за то!“ Купи, па и то пошљ |
па сваки дан досађују господин-попи, а попа их извињава па вели: „Ех, није него још нешто!{S} |
црквењак однесе одјејаније и требник, а попа угаси и замота свећу у добивену цицану иди свилену |
ла и видела, на велико и њено чудо, оба попа како седе лепо један крај другог.{S} Нашла се одне |
а.</p> <p>Ово последње нису ни чула оба попа, јер је Меланија одмах скочила за клавир, да забаш |
с већим нестрпљењем нису очекивана оба попа него овога пута.{S} И једна и друга забринута попа |
поведао све и додао, да ће му сутра оба попа доћи на ноге да се погађају да их вози.{S} Морају |
але огањ кавге и свађе, ни један од оба попа није био у селу код куће, него обојица негде на пу |
ала, да га огласе сва звона и опоје оба попа; то су га, истина, огласила сва звона, али оба поп |
он тако јефтино вози.“ — Тако мисле оба попа.{S} А Пера Тоцилов пуши и преко камиша се разговар |
карактер, видили сте!</p> <p>Мануше оба попа руком и ништа му не одговорише.</p> </div> <pb n=" |
га, истина, огласила сва звона, али оба попа нису хтела да буду заједно; једнога је од њих обич |
ак изменило.{S} Изменили се телесно оба попа и обе попадије.{S} Кад су пре двадесет и више годи |
ера коње и разговара се с њима, јер оба попа ћуте и ни речи не чује иза себе.{S} Поп Ћира ваљад |
аред! — викнуше љутито у један глас оба попа.</p> <p>И кола пођоше.</p> <pb n="288" /> <p>— Сре |
е непрестано пуне и празне.{S} Пију оба попа, а пијуцка, Бога ми, и гост; заборавио на старе фи |
лашују га сва звона и чинодејствују оба попа; а ако сиромашнији, онда, наравно, само један поп. |
ренули и поседали у кола, седела су оба попа на стражњем седишту свом као — опростите ми за тај |
брашно у сувачама</hi> </p> <p>Била два попа, — али не она два попа, што су једном остали сами |
А</head> <p> <hi>У којој су описана два попа, две попадије и две попине ћерке из једнога села у |
</p> <p>Била два попа, — али не она два попа, што су једном остали сами у свету, па се сваки од |
нема онога другог, — не, дакле, та два попа, него друга два, и живела су у једном селу у Банат |
ао и да кажем и како су се звала та два попа.{S} То су она иста два попа, чијим сам часним имен |
вала та два попа.{S} То су она иста два попа, чијим сам часним именима као насловом украсио ову |
отно могли не два, него два пута по два попа издржавати заједно са њиховим попадијама и ћеркама |
грдна провала између једнога и другога попа.{S} Никад више од то доба нису заједно <pb n="223" |
ристио гостопримством у кући ченејскога попа.{S} Добро се угостио и он и коњи му, а сем тога, т |
.{S} Да ниси ни за звонара а камо л’ за попа —</p> <p>— Е, то ти знаш и нико више.</p> <p>— То |
је добро.{S} Била је добра парохија за попа, али се није допадало попадији.{S} Меланија се осе |
рима, место да га каштигују он добио за попа; а кад је задоцнио оно на <pb n="349" /> јутрење, |
Сида се само крстила и погледале час на попа час на ћерку.{S} Поп Спира је викао да се сва кућа |
му циљ.{S} И оба <pb n="7" /> господина попа имађаху доста посла, а према томе и прихода крштав |
твојом лулекањом.</p> <p>И овога другог попа истераше у авлију да пуши.</p> <milestone unit="su |
ислио, него и ја одседнем код ченејског попа.</p> <p>— Знам га, што има жену Тину, Тинин Акса.{ |
то се одавно, још прве године, као млад попа, заборавивши свој немешаг па чак и чин, умешао међ |
асти на памет! — вели, а измакао испред попа.</p> <p>— Па шта сад да радимо, брат-Аркадија?{S} |
поткрепио добро и себе и своје коње код попа, па му није до чарде.{S} Шта му треба чарда?!{S} В |
ће рећи свињску даћу), а он прво пошље попа-Ћири од заклатог свинчета и кожурице и масти и коб |
вољно.{S} Али што је најчудније, оба се попа не раставише на излазу из Епископије, него заједно |
И јесте чудо!{S} А кад брж’, — чуди се попа.</p> <p>— Па већ неколико дана има како је — ублаж |
или наши стари, кад су рекли: „Чувај се попа“; а ја сам им’о посла с <hi>два</hi> попа и једним |
руга попадија једва је чекала да јој се попа врати, да се сита најада и потужи на, тако рећи, д |
да и она седне у кола.</p> <p>— Доћи ће попа; сад ће се он вратити! — умирује их путник.</p> <p |
рча Аркадија поп-Спириној кући и затече попа код куће.</p> <p>— Које добро, Аркадија? — запитаћ |
е ваљда и постала она реч: „Триста, без попа ништа.“</p> <p>А господин попа седне тако у прочељ |
љно поп Спира. — Кажу: „триста, <hi>без попа</hi> ништа!“ <pb n="282" /> Ако нико није, а оно ћ |
е женица смешећи се.</p> <p>— Па нека и попа чека бабу! — одговори Рада.</p> <p>— Па кад неће г |
њ из авлије домаћин који је, као сваки попа, радије ишао у госте него их примао. — Ако су гост |
морам признати, прави мајстор.{S} А мој попа опет то, па само то, воли, као да је, Боже ме прос |
да сневам!{S} Ајде-де да је снев’о мој попа, па да ми није ни чудо.</p> <pb n="30" /> <p>— А ш |
косу разделио по средини; исти к’о њен попа пре толико година кад је свршио богословију Карлов |
црте очеве... — Доћи ће, Иво, господин попа опет.{S} Је л’ те, да ћете доћи?</p> <p>— Јест, до |
Док црквењак или ђаци певају, господин попа мисли у памети или се разговара о стању и имању ус |
ој!“ виче жена и диже га.{S} А господин попа само седи.{S} У двадесет и четир часа тек ако се ј |
один-попина слушкиња!</p> <p>А господин попа чешће и не долази кући, него с гробља право кући „ |
ста, без попа ништа.“</p> <p>А господин попа седне тако у прочеље, отпева једно „<title>Глас го |
гло је бити и горе! — извињава господин попа своје овчице.</p> <p>— Хе, хе.. деца.. врагови.{S} |
(Било их је свакојаких, али је господин попа најрадије примао оне свилене).{S} И још ту на гроб |
га) и Раду, и бабу, — све воле господин попа, све; и твоју маму воле! — рече Јула умирујући га |
медљане ракије ујутру, кад се господин попа искраде, да му не би пијани сватови из силне почас |
пановицом!“</p> <p>По некад се господин попа по мало, Бога ми, и зачуди, кад му тако дође Аркад |
узима што је боље!{S} Ето ја и господин попа, ми ћемо још сто година живити и мучити се!{S} Про |
еха у суморно друштво.{S} Па и господин попа би устајући рекао добру за покојника: „Богме, — ве |
роведе лепо и не прође добро и господин попа, кога нарочито зову и најугледније му место дају з |
па и ви сте погодили а и други господин попа су погодили.{S} Обојица сте погодили и поштено ми, |
о Јулиј месец.{S} Хеее! — врти господин попа главом.{S} Ви’ш, молим те!{S} А а а! враг им баби! |
мараму. „Деде, децо, — вели им господин попа, — дајте ви то попи, а попа ће вама грошић два дат |
p>Ето, тако је отприлике живео господин попа у селу, а који баш попа поименце, мислим да није б |
ових из села одлази тамо само господин попа и један и други, али врло, врло ретко, даље: госпо |
га оно рече? — запита неки пут господин попа црквењака.</p> <p>А Аркадија увија понизно главом, |
разликовати од паора.)</p> <p>Господин попа оде у цркву, да крсти, а после крштења иде кући де |
ет се дере матори магарац!“ вели љутито попа.</p> <p>Па тако је и вечерас радио.{S} После оних |
живео господин попа у селу, а који баш попа поименце, мислим да није било нужно досад да кажем |
ијатељи, је л’ те и мамини.{S} Господин-попа воле твога бабу, па ће он доћи опет...{S} Он воле |
Ајде, рано!{S} Чујеш, шта каже господин-попа; да ће се вратити, — рече женица скинувши већ оно |
могу и смем да диваним, кад ме господин-попа не питаду!</p> <p>— Па... онако... к’о мислим, зар |
а вечерње и распитују, који ће господин-попа сутра да служи и наређују да се татине чизме добро |
ори Рада.</p> <p>— Па кад неће господин-попа ни да сврати, — рече женица. — А што се не би баш |
p>— Ај’те, децо, с кола, ’хоће господин-попа да иде, — вели женица деци, и хтеде да их скине с |
е моје, ајд’ с кола!...{S} А и господин-попа ће се вратити.{S} Одма’ ће и он доћи; само иде да |
Спира је викао да се сва кућа тресла, а попадија га је једнако утишавала, док се напослетку ниј |
ми се допада! — вели љутито-поп Ћира, а попадија долива уља на пламен гнева поп-Ћирина па наста |
.{S} Попа наредио да се патак закоље, а попадија одлаже смрт једнако: „Јао мене жалосне! — <pb |
и, поп или попадија.{S} И једна и друга попадија изгледа мала, широка а темељна као она фигура |
су провеле у премишљању и једна и друга попадија.</p> <p>Гђа Перса је била нестрпљива као удава |
и и зауставити?!</p> <p>И једна и друга попадија једва је чекала да јој се попа врати, да се си |
зна, да то сигурно не пева госпоја Сида попадија, а њој опет тако исто, што је сигурна, да стар |
е и поп Ћира.</p> <p>Поседаше сви а гђа попадија с црквењаком и Роксом послужују.</p> <p>Оба го |
ubSection" /> <p>Но и ако је то госпођа попадија говорила, зато ипак не треба нико да помисли, |
расан, напредан Хришћанин.{S} А госпоја попадија радосна, Боже, па воли попу, као да су се тек |
Ако је веровати ономе што прича госпоја попадија Ћириница(а то је присна пријатељица госпоје Сп |
ље кући.{S} Од тих ствари после госпоја попадија изабере што јој се допадне, а остало добије у |
удовац да му — не дај Боже, — умре така попадија!{S} Осећао је, да то не би био у стању преживе |
вога пута.{S} И једна и друга забринута попадија провела је за то време неколико тешких дана.{S |
иво и пријатно разговарали, само је код попадија нешто запело, нешто ишло ћошкасто.{S} И једна |
ћу желео својој Јули него да и она буде попадија као и њена мама што је.</p> <pb n="44" /> <p>— |
леб“ (да се послужим реч’ма којим га је попадија често грдила мрзећи га и замерајући му нарочит |
што из домаћег виртшафта, а за то им је попадија оцекла парче леба и дозволила им да се попну и |
о ју је у В**.{S} Сад је, хвала Богу, и попадија задовољна више него и сам поп.{S} Меланији се |
п Ћира па устаде и стаде се шетати, а и попадија устала па се и она шета; он на горе, а она па |
не жалосне! — <pb n="52" /> говорила би попадија, — а куд би био виршафт без патка.{S} А ако ов |
уде доста паметан, — <pb n="27" /> вели попадија. — Једна мука и невоља, а нема му лека!</p> <p |
ндови.{S} Не знаш, ко је дебљи, поп или попадија.{S} И једна и друга попадија изгледа мала, шир |
шта се иза брда ваља, ни поп Спира, ни попадија му, — за то је све изненадила, као гром из вед |
еко пута мало повише „у шрех“, а за њим попадија и кћи Јуца. „Ајде, вели, да мало поседимо; ран |
уће.</p> <p>— Дош’о?! — запита зачуђено попадија и седе.</p> <p>— Дош’о к’о што је и от’шо!</p> |
чело се отворено непријатељство, између попадија а после, наравно, и између попова.</hi> </p> < |
здора“ између попова, а још више између попадија.{S} Јер људи се умеју, као што је већ познато |
и им.</p> <p>Поповима помажу капелани а попадијама слушкиње удевају у иглу.{S} Попадије су — хт |
два попа издржавати заједно са њиховим попадијама и ћеркама.{S} Паори су били побожни људи те |
а ђакона у Б*, а у селу остали попови с попадијама; попови и којекако а попадије никако међу со |
попадијама слушкиње удевају у иглу.{S} Попадије су — хтеле ил’ не хтеле то признати — много ст |
рају неку стару игру <hi>Фирциг</hi>; а попадије узму плетива па штрикају или потштрикавају пла |
опови с попадијама; попови и којекако а попадије никако међу собом.</p> </div> <pb n="400" /> < |
="la">status quo ante</foreign>, али га попадије нису примиле, а нису га примиле свака из врло |
<p>А шта су радили њихови укућани; шта попадије и ћерке им, шта г. Пера и Шаца?{S} Запитаћете |
е свршено, излази свет из цркве.{S} Обе попадије се враћају с јутрења свака својој кући.{S} Раз |
; сви срчу као по некој команди.{S} Обе попадије подметле шнуфтикле под шоље па пију кафу а јед |
ркета и фланела за зиму и ботуше за обе попадије.{S} Поп Ћира је купио још и рајспулфера за лиц |
.{S} Изменили се телесно оба попа и обе попадије.{S} Кад су пре двадесет и више година дошли у |
јазна фама, дебела фама, дебља него обе попадије уједно.</p> <p>За то је дакле на крајеве села |
га и свачега седеле су радо и често обе попадије.</p> <p>Стигли су већ пред кућу.{S} Поп-Спира |
> </p> <p>Ово неколико дана, док су обе попадије меховима мрзости и пакости једнако потпиривале |
ина Епископа у Темишвару, и како су обе попадије примиле закључке тога, тако да га назовем, Тем |
p> <hi>У којој су описана два попа, две попадије и две попине ћерке из једнога села у Банату, у |
да.</p> <p>Ето, тако се разговарају две попадије.</p> </div> <pb n="23" /> <div type="chapter" |
лаве Прве</hi> </p> <p>А како су живеле попадије, тако су лепо живели и попови међу собом.{S} М |
ха кад је чуо бласфематичне речи гневне попадије своје које је из истога узрока и сам писац нав |
де а ноге носе, и ти гледај шта ћеш без попадије; да те видим онда шта ћеш!..</p> <p>— Али, Пер |
менило, и село и парохијани, и попови и попадије, и зетови и ћери им.</p> <p>Поповима помажу ка |
, гђа Гециница, — ајде-де, да су се <hi>попадије</hi> сас штоглама потукле; жене су, па не би б |
ему дечурлије која се частила дудом.{S} Попадији није никад потребно било да изађе на сокак и д |
вечере, узе лулу и дуванкесу па ће рећи попадији:</p> <p>— ’Оћемо л’ тамо преко?</p> <p>— Није |
поп-Ћирина лепша половина, оној другој попадији, — све се канем да једаред дођем код вас на је |
се само окреташе час једној час другој попадији.</p> <p>— Та, та, та, госпоја Сидо,...{S} Перс |
парохија за попа, али се није допадало попадији.{S} Меланија се осећала ту — како се сама изра |
вечерали, диг’о се поп-Спира и прегрнуо попадијину зимску велику мараму, којом се обично служил |
доћи; само иде да доведе његову госпоју попадију, а она здраво воле добру децу! — рече и скиде |
по...{S} Лако вам је, кад је Бонапарта попалио по Оберестрајху све протоколе и матрикуле!</p> |
је ни Стратимировићева глава не може да попамти, толико их је много.{S} А у толико је пре био т |
халтунг, и он сад да дође овде па да се попаори међ нама!“ А зар би и ми седили овде да не мора |
атакнути на мишоловку, а знаш да је миш попашан на печену кожурицу к’о Вла’ на рибу,“ вели јој |
што нема арњева.{S} Знаду то и господа попе.{S} Зар мислите, нису они к’о, на прилику, једни п |
{S} Од чега би, на прилику, ето господа попе живили, да немаду ето тако пониког да венчаду.{S} |
во у цркву на Јутрење, кад али још нема попе, а звонило већ.{S} А Господин Владика оде у олтар, |
ик</hi> (госпоја Сида је увек кришом од попе метала у вече <hi>Сановник</hi> под јастук), а оно |
за колима и дерао се и плакао: хоће код попе у кола да се вози.</p> <p>Кола су све више јурила |
ија“ ваља по прашини и дере: „’хоћу код попе!“ и видети лепо милу своју познаницу.{S} Стигла бе |
е онда смеју кроз плач.</p> <p>Млада се попе у кола и седе уз девера.{S} Стари сват нареди да с |
затекли у цркви, па сте се ви сами онда попели на звонару и звонили на Јутрење!</p> <p>— О, Бог |
кинути какав гладан вандровкаш, који се попео на дуд (не бирајући је л’: црн, бео или мургаст) |
ао својим послом некуд.{S} И кад сад г. попи требају кола, он се и повезе на њима, јер који би |
рашно. — „А ти узми, рано, мало воде па попи, то помаже; одма’ ће те проћи стра’,“ вели јој мам |
у аришту, — вели бојтар.</p> <p>— Ајде попи ово да не иде у штету! — рече поп Спира и даде му |
у она га је донела као део мираза своме попи.{S} Онда је још добар био и тачно радио, а данас н |
{S} Донела га је гђа Сида у мираз своме попи, и износио се из шифонера само онда кад су у гости |
Коштајте га само!</p> <p>Г. Пера узе и попи пола чаше, а поп Спира се наслонио на десну руку, |
и узе испред поп-Спире и Пере ракију и попи. — Па још за два сата пута стићете.{S} Стићете ком |
p> <p>Мало који дан да не дође господин попи, једноме или другоме, Аркадија црквењак па не отпо |
— вели им господин попа, — дајте ви то попи, а попа ће вама грошић два дати за то!“ Купи, па и |
о је неправедан тестаменат.{S} Господин-попи опет најугледније место.{S} Седе сви и једу.{S} Ни |
селу умре, и ту како коме, али господин-попи опет добро.{S} Ако богатији <pb n="9" /> умре, огл |
образна, па сваки дан досађују господин-попи, а попа их извињава па вели: „Ех, није него још не |
ли Пера који се мало вештачки ослободио попивши две наискап. — Нисам ни слутио да сте тако опак |
та даље новине.{S} Док прочита новине и попије тако сатљик вина и холбу воде, прође по два саха |
ска кафана, где се мало говори а мало и попије.{S} Још нико у селу није запамтио, да је у њој к |
исмо су му плаћали два сексера и то што попије док пише и напише писмо.{S} Коме треба тај се са |
е могу да спавам, само једну шољицу кад попијем.</p> <p>С кафом је ишло мало потеже, јер су јед |
коштао пет стотина сребра, и коштало га попијено вино и поразбијане флаше и главе на седамдесет |
м, и коме да точим, кад сам једва и оно попијо, што ми је од добре воље дато?! „Точио“!... — гу |
рекрсти јастук.{S} И Јула је послушала; попила је чашу воде, прекрстила јастук, али му одмах ок |
већ ушао у пословицу у селу: „Лола к’о попин патак!“ рекли би обично за извикана човека.{S} А |
надали.{S} Из авлије га је први опазио попин шаров, један грдан глават и чупав пас са чупавим |
је и није приметио кад је Шаца савио у попин сокак.</p> <p>Шаца је ишао полако све испод багре |
една млада румена девојка, фрајла Јула, попина ћерка, и задубила се у посао кад се наједаред тр |
гђа Сида ових дана!{S} Још пре поласка попина била је, као што је врло природно, јако узнемире |
рашније, јер се и њему јако допала Јула попина.{S} И док је он њу сматрао као недостижени идеал |
д се почело зуцкати по селу, да се Јула попина и Шаца радо гледају — омрзнуо га је Тима још стр |
ћерка није била тако опремљена као Јула попина.{S} Колико ће то кола требати, да све то крену, |
к. <pb n="378" /> Никад ваљ’да ни једна попина ћерка није била тако опремљена као Јула попина.{ |
</p> <p>— <hi>Фелер!</hi> А зар је Јуца попина под фелером?</p> <p>— А да шта ви мислите?</p> < |
бало одрешити кесу и показати се шта је попина кућа, није жалио. „Нек иде, за то је и течено! р |
мачак, и млади гушчићи и стари патак, и попина ћерка и учитељева посета; другим речима, описано |
, зар поп-Ћира није имао мачке!?{S} Зар попина кућа и богатство, па да буде без таквог једног ч |
скадрама.{S} Нек се зна што је господин-попина слушкиња!</p> <p>А господин попа чешће и не дола |
ви!</hi> ...{S} Фрајла, па још господин-попина ћерка! — вели Шаца срећан што јој се осветио за |
к суза.{S} Гђа Перса седи и подштрикава попине чарапе, и она слуша, само што она не плаче, али |
вестице.</p> <p>Ето таке су биле те две попине ћерке.{S} И како знамо већ, како то иде данас у |
су описана два попа, две попадије и две попине ћерке из једнога села у Банату, у коме су парохи |
ји после малог нукања уђе поребарке.{S} Попини су чули већ за долазак учитељев; дотрчао је <pb |
ама.{S} Давно су прошла и последња кола попиним сокаком, и <pb n="158" /> прашина, која се била |
и лаје на власт.{S} И боктер је прошао попиним шором, отишао у други, и из овога у трећи сокак |
ва!{S} А снивала га је врло лепо; и као попино дете, васпитано, наравно, у страху Божјем, снива |
ти се гђа Перса, — каприцир’о се баш од попиног фланела да направи својим Чифучићима оне њи’ове |
чим опази, да се кола обрнуше и упутише попиној капији, улете к’о без душе у авлију, и раздера |
е слегао <pb n="386" /> силан свет Јули попиној у сватове, тако, да је ко хтео, могао је комотн |
алармају и грабе се који ће пре.{S} А у попиној вредној кући увек је било посла и да се помаже. |
парохову кућу још за вида.</p> <p>Пред попином кућом пуно каљаве дечурлије.{S} Скупила се на м |
) па к’о вели: „Ако се нећу са господин-попином ћерком унтерхалтовати а да с киме ћу!“ А она, г |
има, кад сте таке арамије пред господин-попином кућом?!“ А деца се правдају и беде једно друго. |
данас попују.{S} Поп-Ћира узео господин-попину, а поп Спира туторову ћерку; ни један из љубави. |
же: „Шкодиће ми конштрукцији!“ Једва је попио пола чашице!{S} Сирома’ младић, и сам се чуди шта |
што кажу, не учиним на жао, уз’о сам и попио.{S} А зар се нисам <hi>нећк’о</hi>?</p> <p>— Е, < |
ктомȣ, точїю да изсыпана бȣдетъ вонъ, и попираема человѣки.“</foreign> И право је и казао.{S} З |
година, ја сам толико могао наште срце попити колико тројица вас садашњи после најмасније карм |
мам да имам, тек велим: данас га нећемо попити, па све да узмемо у компанију и самога Краљевића |
<l>Да не пије Тису воду ’ладну,</l> <l>Попиће ми моје очи чарне!</l> <pb n="231" /> <l>И поздр |
шењак један зелени, па баш никако да се попне уз лотре, него ме гледи оданде безобразно к’о как |
за левчу и метнуо ногу на потегу да се попне у кола; обоје застадоше као окамењени, јер обоје |
за њу.{S} А госпоја-Сидина Јула кад се попне на кацу, па им траје до новога а нама око Сретени |
оцекла парче леба и дозволила им да се попну и натресу себи дуда.{S} Могли су се сити најести |
ма сме у кола, је л’ те?...{S} Јел’ те, попо?...{S} Ајде, мама и ти у кола! — зове је Рада.</p> |
/> <p>— Та, ето, кол’ко могу, господин’ попо, и кол’ко, што кажу, морам! — Ааа, један по један! |
боље.</p> <p>— Та каква жаба, господин-попо!{S} Та како то опет диваните!?{S} Та, сто жабаца д |
Петра.</p> <p>— Е, фала, фала, господин-попо.{S} И ја, што кажу, <hi>вас</hi> почитујем, и већ, |
д је такав пут?</p> <p>— Фала, господин-попо.{S} Бог вам за то платио.{S} Поред вас сиротиња мо |
си ти сам у селу.</p> <p>— Па, господин-попо, мал’те неће тај ђаво и бити! — Коме требају кола |
дашага и сватова.</p> <p>— Та, господин-попо... и ви како диваните, да је, ал’ није...{S} Јадан |
пут до Ченеја?</p> <p>— Рђав, господин-попо...{S} А зар би’ ја седио и злопатио се овде к’о у |
а крај с крајем.{S} Тавори се, господин-попо, од талијанског рата и од како изиђоше ове сексеру |
n="277" /> <p>— Па спрам кесе, господин-попо, и спрам чина.{S} Оно, знате, што кажу, вандровкаш |
аши добри пријатељи, је л’ те, господин-попо... бабини пријатељи, је л’ те и мамини.{S} Господи |
>— О, Радо!</p> <p>— Извол’те, господин-попо!</p> <p>— А зашто си се ућут’о?</p> <p>— А шта мог |
па само вели: „Хе, шта знате, господин-попо, грешни смо људи!“ А кад се добро наруча и врати к |
ће се.</p> <p>— Та немојте ми, господин-попо, солити памет, та усољен сам ја добро, па за то та |
> <p>— Па фала...{S} Фала вам, господин-попо, који сте ме се сиромашка сетили.</p> <p>— Е, мој |
рећи:</p> <p>— Ама зашто вам, господин-попо, не стоји тај појас на своме месту?</p> <pb n="14" |
це весело!{S} И певам и појим, господин-попо.{S} Та пој’о сам ја и <hi>Керувику</hi> у нашем се |
о!</p> <p>— Бог вам добро дао, господин-попо! — рече Пера и скочи са столице, остави брзо лулу |
код мене живог! — Падаће ово, господин-попо, бар још читаву недељу дана!{S} Познајем ја то по |
Нема ту лепа дана још задуго, господин-попо!{S} Него четрнајст сребра, па да се сутра зором кр |
.</p> <p>— А па мало је, мало, господин-попо, није сад лето.</p> <p>— Па пролепшаће се!{S} Мора |
ра и диже се.</p> <p>— Можемо, господин-попо, — рече и скочи Пера и викну бирташицу која уђе.</ |
а.</p> <p>— Ал’ молим понизно, господин-попо, а зар ми нисте ви сами дозволили, да још једнога |
?</p> <p>— Па, па, молим лепо, господин-попо, па и ви сте погодили а и други господин попа су п |
ле додаде гласно: — Четрнајст, господин-попо; ајд’ дајте ето дванајст сребра и још једнога да у |
ма ону из корпе.</p> <p>— Ију, господин-попо, баш сте ви враг!{S} А ди су крофне?! — пита га за |
другу?</p> <p>— Па... овај... господин-попо, а како не би’ знао; знам и’ тушта... него, ви каж |
а за њу) — ошину коње и потера управо у попов сокак пред поп-Спирину кућу.{S} Кад га узе на кол |
јности у другу крајност.{S} До повратка попова с пута била је мекша од памука и мирољубива, а ч |
е ни било.{S} И опет је ишло лепо и код попова и код младежи.{S} Најпре се пила бела кафа; Мела |
адици, чија је жеља била да се измирење попова распростре на обе њихове куће.{S} Изненадна та с |
ј из прошле Главе, то јест, што се тиче попова, поп-Спире и поп-Ћире; јер се на овом последњем |
е била формална „јабука раздора“ између попова, а још више између попадија.{S} Јер људи се умеј |
еђу попадија а после, наравно, и између попова.</hi> </p> <p>Кућа поп-Ћирина била је нешто сиро |
сто се тако жив разговор повео и између попова.{S} Они су се <pb n="97" /> разговарали о летини |
</p> <p>Овај састанак и разговор између попова био је тако око девет часова.{S} Тога истога дан |
уни, и разговарају се о хитном путовању попова.{S} А домаћин се једнако чуди Нићи како и откуд |
има домостроитељку по примеру иноверних попова; или да се парох с парохом на саблазан стада сво |
Нема више оних старих попова, а старих попова нема јер нема ни оних старих владика.{S} Памтим |
наши епископи.{S} Нема више оних старих попова, а старих попова нема јер нема ни оних старих вл |
Па је лако било и милило се човеку онда поповати!{S} Него попуј ти сад, кад је све таксирано и |
који као да се заклео да упропасти све попове који му шака падну.{S} Он се у два маха славно к |
чупали живину и спремали богату вечеру, попови су се разговарали већ о многим стварима.{S} Из р |
*, а у селу остали попови с попадијама; попови и којекако а попадије никако међу собом.</p> </d |
били побожни људи те држали свечаре, а попови им секли колаче, па новаца доста.{S} Било у селу |
у пошла, и путем од Темишвара до Ченеја попови су се разговарали у колима.{S} Разговор није им |
— трже се Пела мајсторица.</p> <p>— Па попови,... ови... наши.</p> <p>— А кога су, рекосте, ту |
ли: „Ај, шта велите?!“</p> <p>Веселе се попови.{S} Домаћин отпева други један псалам: <foreign |
-Ћира испи целу чашу.{S} Развеселише се попови добро.</p> <p>— <foreign xml:lang="cu">„На рѣках |
ерана.{S} Тамо се приповедало, да су се попови још у Темишвару потукли, али да су их тамо брзо |
то-шта изменило, и село и парохијани, и попови и попадије, и зетови и ћери им.</p> <p>Поповима |
онда су, наравно, друкчије и владике и попови, а друкчије и парохијани!{S} То је био један гро |
ћа, те је ова напоменула да се полази и попови се дигли већ.{S} И тако је за тај пар одложена б |
живеле попадије, тако су лепо живели и попови међу собом.{S} Мало које вече да не прође, а да |
жи у животу, како се оне теше.</p> <p>И попови нису као некад.{S} Говоре, до душе, међу собом р |
а кажем, јер је давно речено, да су сви попови једнаки, један к’о други.{S} А после, и правила |
пови да се тучеду —</p> <p>— Ју, а који попови?! — трже се Пела мајсторица.</p> <p>— Па попови, |
ишао је за ђакона у Б*, а у селу остали попови с попадијама; попови и којекако а попадије никак |
слатко, као што то само здрави и дебели попови могу.</p> <p>— Е, чесњејши, — ословљава га поп О |
арендашког сокака.{S} Кад су се вратили попови с пута (јер ни један се није стрефио тада код ку |
</p> <p>Пре него што су то знали и сами попови знало је село да су се помирили.{S} Фрау Габриел |
ји дуван и увек је влажан.</p> <p>А тек попови како су били угојени!{S} Мантија само што им не |
i> није дао Бог, да ми можемо да будемо попови; да се ми овако, како нас је Бог створио, прораз |
о ми опет не би било по вољи?!{S} А зар попови не певају к’о и други људи?{S} А зар ја не певам |
самог ноблеса!{S} Па реко’: кад можеду попови да се тучеду —</p> <p>— Ју, а који попови?! — тр |
ајзи и шпорерти!...{S} Ал’ људи, па још попови!{S} Ах, — рече одбијајући одлучно, — каква штогл |
к сијем, мени пелен ниче“.</hi> </p> <p>Попови су остали још пола дана у Темишвару да накупују |
говарате.</p> <p>И поседаше сви.</p> <p>Попови пијуцкају по мало и играју неку стару игру <hi>Ф |
тако побожни, да су бадава млели својим поповима брашно у сувачама</hi> </p> <p>Била два попа, |
је чуо од Аркадије а и иначе по селу о поповима, о тужби поп-Ћириној, о скором путовању њихово |
опростите ми за тај израз јер је реч о поповима — седела су тако удобна као ђаво на џомби, што |
ригу води.{S} Није тако стајала ствар с поповима.{S} Код њих није важило то правило да: свако ч |
вар са свим друкчије развијала.{S} Међу поповима је, истина, повраћен неки јадни и жалосни <for |
и попадије, и зетови и ћери им.</p> <p>Поповима помажу капелани а попадијама слушкиње удевају |
title>Работнике</title> је превео Ђорђе Поповић а <title>Помпеје</title> Лаза Костић. <pb n="11 |
} Та погаси та кандила, Жужа; та ако је поповска кућа, <pb n="362" /> нисмо ваљ’да, спаије од Е |
Шта му треба чарда?!{S} Ваљда после оне поповске красне шљивовице, да пије сад ову комадару кој |
, да је кадгод чула, да се нека тако из поповске куће удала за берберина.{S} У том јој паде на |
, — вели Аркадија па трља онако смирено поповски руке и увлачи снебивљиво врат, — учио сам, гос |
ар знате, слатка, к’о касирка, какви су поповски џепови и шта све може у њи’ да стане!</p> <p>— |
о лепо, као што, на послетку, и приличи поповским кућама, које треба да послуже као пример оста |
329" /> после дужег тражења по огромним поповским шлајпицима, не што нису нашли и што није било |
ад се, на прилику, жени!{S} Та, волијем поповску крајцару, нег’, што кажу, трговачку форинту!{S |
ми да је не видимо!!“ Разговара се и са попом, и разложила му све, и додала, да она, као мати, |
памет!{S} А ја баш сад мало час с мојим попом разговарам, па кажем баш: „Ју, Боже, ала да се ’х |
дан свануло госпођа Перса се договори с попом да у идућу Недељу буде прстен а после Божића свад |
те још Бог зна како фалим прид господин-попом како си вредна и добра —</p> <p>— Та добра сам ја |
вене, виде да је претерао, па похита да поправи и додаде. — То јест, они тамо су прави шегрти п |
је.{S} Уф, уф!{S} А морам ја доћи да то поправим — па да видите како ће онда изгледати, кад <hi |
је! — вели поп-Ћира.</p> <p>— Не да се поправити, он тера своје: „Тера Јела што је започела,“ |
н-Ћиро!{S} Ал’ нека, — можемо још све и поправити.{S} Даклем, све ово бришемо, па изнова!{S} Ов |
, — смеје се путник, — може се то још и поправити!{S} Дакле, молим...</p> <p>— Дакле... дакле.. |
те!</p> <p>— Па оно јесте, господине, — поправља се гђа Сида, — али тек тек опет к’о велим: дру |
— Ваљда путер-крофне, хтели сте рећи? — поправља је госпоја Сида мало љута због споменуте дебљи |
ма му лека!</p> <p>И доиста, ко га није поправљао и дотеривао, па ништа!{S} Оправљао га и Лала |
ле“ без носа и уста а са очима мастилом поправљеним, и на послетку као последња у албуму слика |
веног лопова Рожа Шандора бавећег се на поправци у Куфштајну — Док су ови разгледали фотографиј |
рада!{S} Нисам рада, знате, да ме после попреко гледају...{S} Службеница!</p> </div> <pb n="203 |
мевању, то више нема! — рече Меланија и попрети му затвореном лепезом.</p> <p>А за тим се разви |
један ћошак, па скиде шешир И пољуби г. попу у руку.</p> <p>— Па, како је?{S} Како?{S} Радиш ли |
а Перса пред странцем ословљавала свога попу.)</p> <p>— Ама шта је то било, Персо? — запита поп |
ђе време, нек је готов и за ђакона и за попу!</p> <p>— Лако је теби! — уздахну поп Ћира.</p> <p |
ад споменусте ручак, — рече и окрете се попу, — а јеси ли ти, Спиро, позвао за сутра господина |
госпоја попадија радосна, Боже, па воли попу, као да су се тек јуче узели, па мисли у себи: „Та |
: <hi>Српкињо селе</hi>, а то ни једном попу није ишло у главу.{S} Овим се умирио и помислио у |
9" /> <p>Рада попусти и пољуби господин-попу у руку.</p> <p>— Нека, нека! — извињава га путник. |
— пољуби га ти!</p> <p>— Таки господин-попу у руку!...{S} Сад ћеш с кола! — рече па га ухвати |
, он мало...{S} А јес’ пољубио господин-попу у руку, и замолио га, да ти опрости, што си се бац |
алашар!{S} Одма’ да си пољубио господин-попу.</p> <p>— Нећу, — вели Рада; — пољуби га ти!</p> < |
милило се човеку онда поповати!{S} Него попуј ти сад, кад је све таксирано и по некој тарифи, п |
или су се из истога места, у коме данас попују.{S} Поп-Ћира узео господин-попину, а поп Спира т |
п био исказан и надалеко познат већ као популарна пословица: „Кад прођеш поред крста, ма чији б |
?</p> <p>— Е, п’онда су морали да малко попусте.{S} А баба ми каже: „Кад волеш њу већма нег нас |
тања и цењкања, пристаде напослетку.{S} Попусти и Пера и погодише се за десет сребра.</p> <p>— |
да се шета испред куће!{S} Међутим, да попусти кад је она у праву, и кад је она газдарица испр |
спод пазува.</p> <pb n="409" /> <p>Рада попусти и пољуби господин-попу у руку.</p> <p>— Нека, н |
дана долазили у башту.{S} Прва је Јула попустила и дошла.{S} Од тог дана је опет почела долази |
било после подне.{S} Врућина беше мало попустила, ветар ћарлијао и повијао благо гране дрвета |
Тису с брега!“ а ми шта смо знали, него попустили.{S} Па к’о велим:{S} Иди, бедо, аратос те бил |
јаузн, па ме тако салети да напослетку попустим па морам ’тела — не ’тела, да је слушам...{S} |
чи, а држало је једно Чифуче.{S} Још је попустио нешто преко двадесет и седам —</p> <p>— Баш да |
...{S} Ал’ гледаћу што год могу; мораће попустити, није он, рано, тако јогунаст! — теши је гђа |
е остала стална, а гђа Сида све мекша и попустљивија.{S} Чешће су и читали по нешто.{S} Јула чи |
> <p>— Е, па фелер је, ето признајем! — попушта фрау-Габриела одобровољена и задовољна што прим |
ручавања!</p> <p>— Могу, на послетку, — попушта гост, — али само с водом, онако к’о стари филос |
и поп Ћира. <pb n="258" /> — „Паметнији попушта“, веле наши стари.{S} Уздржао сам се, савладао |
а, к’о што га и има!{S} Него ти само не попуштај твоје право и твој резон!{S} Вид’ла би’ ја њи’ |
малера! — вели Цвечкенмајерка очевидно попуштајући... — Тако вам и треба; ал’ баш, баш ми је м |
диш.{S} Па к’о што сам те научио.{S} Не попушћај шта зацениш.{S} Сад је твоја берба.{S} Само... |
и вели му полако:</p> <p>— Па, немој да попушћаш, него држи срце.{S} Пази, за живу главу, да се |
потрчи, — вели му поп Спира, — потрчи, поради к’о да се тебе самога тиче.</p> </div> <pb n="27 |
ику, па се удари очајно шакама у главу, поражена толиком дрскошћу Шацином. — Ју, како је брезоб |
се у праву, да је сада била као громом поражена кад је чула како се ствар искренула; а рана, к |
на сребра, и коштало га попијено вино и поразбијане флаше и главе на седамдесет и пет сребра ње |
дски, и онда, наравно, вредно је мало и поразмислити, јер прилика није рђава.{S} Јула је упутил |
5" /> уступи сасвим; и одмах нађе утехе поразу у самоћи, у мислима на Шацу, и у мислима којима |
о постала, што би иначе Глава Шеснаеста порасла као главурда.{S} У њој ће читалац видети: ко је |
те:{S} Шта ћеш ти бити, Перо, кад велик порастеш?{S} Он каже: „Ја ћу звонар бити“ — А ти, Иво? |
оста напред који после малог нукања уђе поребарке.{S} Попини су чули већ за долазак учитељев; д |
епријатељства.{S} Па је тако и вечерас, поред свега посла, Жужа од времена на време уграбила пр |
о омана... ено на’ћеш тамо на орману... поред штрикераја, па запали...{S} Ови проклети комарци |
да је дошао и сео да се фотографира.{S} Поред њега стоји пун бокал вина, а он, безобразник једа |
подин-попо.{S} Бог вам за то платио.{S} Поред вас сиротиња може да живи! — рече бојтар и узе ис |
ан него Шаца под јоргованом плаче.{S} А поред њега, на једној грани стоји њихов <hi>Гага</hi> с |
="101" /> са врло благим изразом лица а поред њега неколико дебелих књига ма да је слабо читао |
елу које је доба и чувао село од лопова поред све клевете којом су га бедили да је и сам с њима |
p>А и он сам као да је добро знао да га поред имена <hi>Марко</hi> још и тако зову.{S} Јер чим |
нтима, захтевао је да се што више књига поред њега налазе.{S} И молер му је и учинио по вољи; т |
а.{S} Брзо натуче шешир на очи па убрза поред њега, али га оштро око ча-Нићино ипак познаде.</p |
дана нанесе их случај те прођоше једна поред друге баш кад су излазили с јутрења.{S} Госпођа С |
и кола полетеше једна за другим и једна поред других.{S} Лудо и бесно полетеше тако, да се све |
има испред његових кола.{S} Таки потера поред њих!{S} А вешт је, обешењак, да изврне туђа кола |
ј „пинтл“ и продужити свој пут даље све поред дудова овим истим путем, којим данас не сретају н |
оворила гђа Перса, тако оматорио, да је поред кијања и кашљања почео већ да баца и „шлајм“ — са |
сахата изван села потера он своје коње поред фрау-Габриелиних и дохвати левчом левчу од тих др |
а и ничија више, јер се он сам најчешће поред ње пратио сокаком и Циганин му је пред зору свира |
је имао шта да примети и сви се кренуше поред свег заустављања гђа Сидиног.{S} Гајдаш је отпрат |
пробивени и коња покрађени бити, кад и поред месесечине, па једва да сачуваш вранца од рђави’ |
их мајсторија којима су се послужили (и поред свију онако повољних придика) да улове младога кл |
азећима и да даје савете Јули која седи поред ње или Жужи која у то доба обично полива улицу ил |
а после тога не може да игра, него седи поред маме међу женама, а после неког времена ајд’ кући |
блато, положе чисмени мештани по земљи поред зида, колико да човек прође, тулају (кукурузовину |
; а млади момци и девојке пролазе једни поред других, али не говоре ништа него се само погледај |
ђа натарошевица.</p> <p>— А ја баш идем поред ваше куће, па мислим у себи: дај, кажем, да сврат |
а ме је бегенисала; јербо кадгод прођем поред ње а она се увек ондак сети па намешћа мараму и з |
Анка“,... чудо да нисте понели са собом поред „шнуфтикле“ и какву опирачу.</p> <p>— А, „шнуфтик |
коњи к’о бесни широком и високом долмом поред рита, пуца Рада бичем онако из свога расположења |
који је нерадо пролазио поред чарде к’о поред турског гробља.{S} Његов је принцип био исказан и |
о крстио кад је звонило и кад је прошао поред Великог Крста, како приметише бабе; и што онако и |
? — запита Пера који је нерадо пролазио поред чарде к’о поред турског гробља.{S} Његов је принц |
ише чарду.</p> <p>Поп Спира се наместио поред поп-Ћире који једнако као бајаги дрема увучен у б |
се Богу моли.{S} А она пролази једнако поред оног јоргована, а он је тужно гледа, па јој вели: |
едаред заспи и захрче, може му слободно поред кревета сто и један топ испалити, — не пробуди се |
има своје две стране, добру и рђаву, то поред свих ових тугаљивих страна писмености, свет је ип |
сламом и намазане машћу, суше иа банку поред вруће пећи, а ова захватила пола собе па изгледа |
’ ништа“, па неће да прослови, па да му поред свију оних терета обесиш још и госпоја-Персу, как |
ене у месту знале су писати, тако да су поред усмене књижевности коју тако дивно и тако обилато |
ма чији био, прекрсти се; а кад прођеш поред биртије, ма каква била, заустави се!“ — Ај! — зап |
ећ као популарна пословица: „Кад прођеш поред крста, ма чији био, прекрсти се; а кад прођеш пор |
<l>А паори у наоколо!“</l> </quote> <p>Поред Нићиног великог паорског кола, и у њему оног ћифт |
кад заџака оно његово: пак-пак?</p> <p>Поред гусака било је ту и гушчића.{S} Баш то је ранила |
ење!{S} Са овим изненађењем могло би се поредити само оно пре годину и више дана, пре оних вели |
јући лепу расплакану дечицу, која су се поређала крај кола и стајала у реду као какви мали крив |
te> <l>„По челу сте редом</l> <l>Шнекле поређали,</l> <l>Зулове сте ситно,</l> <l>Фино, бренова |
ра стоје као две мале капеле, а на њима поређан порцулан и тегле с разним компотом.{S} По дувар |
чким и честим ексерима са врховима горе поређанима због лопова а још више због Мађарице слушкињ |
свет.{S} Па као што је рекао, тако је и порекао.{S} Није могао да продужи бар још три дана, и а |
/p> <p>Шта ти све нису накуповали!{S} И поркета и фланела за зиму и ботуше за обе попадије.{S} |
пачића шта је било!{S} И све је то био пород, породица једног красног али и врло похотљивог па |
. фрау-Цвечкенмајерка кад се враћала од породиље из арендашког сокака.{S} Кад су се вратили поп |
шта је било!{S} И све је то био пород, породица једног красног али и врло похотљивог патка.{S} |
је ни привирио у цркву, ни он ни његова породица.{S} А како код велике господе иде све полако, |
Беч, да изучи хирургију.{S} А његова је породица велика; све сами нотароши и вармеђаши, а има и |
о је, на пример, какав богатији умро, и породица му захтевала, да га огласе сва звона и опоје о |
>У њој је описана свеопшта радост двеју породица; тетка-Макрине и поп-Спирине породице, којих с |
акрине и поп-Спирине породице, којих су породица најмлађи чланови Шаца и Јуца</hi> </p> <p>Док |
ем; а изнад тога једна фотографија целе породице, поп Спира и гђа Сида седе а измеђ њих стоји с |
у породица; тетка-Макрине и поп-Спирине породице, којих су породица најмлађи чланови Шаца и Јуц |
за руку, како је он од велике и богате породице, и како неће дуго остати у селу.{S} Ићи ће у П |
и вармеђаши, а има и два архимандрита у породици.{S} И шта ти све нису разговарали!{S} И кад је |
порока а између свију два најпагубнија, порок лењствовања и порок крађе.{S} Био је ужасна лењшт |
у два најпагубнија, порок лењствовања и порок крађе.{S} Био је ужасна лењштина и чмавалица.{S} |
} Био је непоуздан.{S} Прави скуп свију порока а између свију два најпагубнија, порок лењствова |
је, говорила је гђа Сида, извор толиким пороцима.{S} То је стара њена навика од толико година, |
/p> <p>Куља свет из цркве; пуна црквена порта. <pb n="79" /> Пролазе једни мимо других, поздрав |
е и најбрбљавији језици.{S} Још мало па порта остаде скоро празна.{S} У порти још осташе само н |
виле га однеле! — па га гађа метлом или портвишем, а метла јој паде на главу, а мачак се и не м |
енемо! — вели поп Спира и упутише се из порте.</p> </div> <pb n="46" /> <div type="chapter" xml |
не би ни смели држати ни у православној порти а камоли у туторској канцеларији цркве нашега бла |
они се одмах раскомоте; још у црквеној порти свуку чизме па боси лете кућама са чизмицама у ру |
раз и све му зубе поизбијао и просуо по порти.</p> <p>— Каква „штогла“?</p> <p>— „Каква“!{S} Бо |
мало па порта остаде скоро празна.{S} У порти још осташе само нови и стари учитељ очекујући поп |
откуд му <hi>кључ?!</hi></p> <p>— Па у порти било то... у црквењаковој авлији...{S} А он онда |
о</hi> </p> <p>Гост је седео на клупи у порти под једним орахом, на који су сеоска деца увек та |
кажеш!{S} Боже, кад прексутра сретнем у порти Персу — но, та ће ме, знам, појести од једа и пак |
свршена, учитељ се нашао с поп-Спиром у порти црквеној и представио му се:</p> <p>— Петар Петро |
естио их један деран који је поваздан у порти, помаже Аркадији, звони и пири у кадионицу а за т |
ад је био храм цркве, па кад се вук’о у порти клипка са паорима, па све надвук’о.{S} Јавили гос |
у, да се проразговори, да поседи мало у порти, да разгледа како је која обучена — и ко ће ти св |
почело да посматра у цркви а довршило у порти или на сокаку.{S} Бабе се разговарају о редушама |
е... моле вас да дођете... чекају вас у порти пред црквом, да крстите новорожденог младенца муж |
тужио да су га убијале и морао их још у порти скинути.</p> <p>Био је леп летњи дан, ова данашња |
е јако задувано поп-Спира кад стигоше у порту.</p> <p>— Та, ја сам се и сетио, ама не знам, ’хо |
могао да одоли срцу и да буде послушан порукама гђе Сиде, него је једаред ипак прошао њиним со |
слуша, а која је данас баш згодна и к’о поручена да је Јула отпева.{S} А млада као свака млада, |
.{S} Како сам сама, баш би ми таман к’о поручена дошла; кад ал’ оно, гледај, ето вас.{S} О, сам |
колико који на путу.{S} Дакле, све к’о поручено, жива згода.</p> <p>Сутра дан већ је било наме |
оп-Спира.</p> <p>— Таман за кукуруз к’о поручено, — вели госпоја Перса, зевајући и дижући свећу |
е заједно путујете!{S} Е, то је баш к’о поручено! <hi>То</hi> је добро!{S} Никад боље!</p> <p>— |
да ће пасовати једно за друго таман као поручено.{S} А Јули мило па је пита:{S} Има ли да кога |
шка се и вели: — Ех, ех, ама к’о да сам поручила, е баш добро!</p> <p>— А ми чекали и чекали, — |
у била, отер’о.{S} Па сад га салетили и поручили му из славне вармеђе: ил’ нек је узме, ил’ ђед |
кала и ланаца.{S} А, кажу, да су му већ поручили и од господина <pb n="220" /> Владике, да се н |
поп-Ћирина па наставља:</p> <p>— „Боље, поручује ми она по Ержи, нека пази <hi>она,</hi> то јес |
Пера се клања, а Меланија га не пушта а поручује: „Кажи мами, одма’ ћу!“ па се даље шета.</p> < |
, бештија и аспида једна василијска, па поручује по Ержи и каже: „Поздрави ти, каже твоју милос |
ћем јеку, кад се и саме маме распале па поручује по тендере и хоће да играју, и кад се и Шаца р |
дућанским.{S} Поп Ћира је имао сијасет поруџбина, поп Спира истина ни једне (јер ником није би |
еких ствари.{S} Имали су од кућа својих поруџбина, као што је то већ сваком познато, да се фами |
ска чељад као камилу не натовари каквим поруџбинама које ни Стратимировићева глава не може да п |
Чивучету, и са плајвазом једну по једну поруџбину превлачио на хартији, докле није све тачно по |
ије ствари, из времена кад није било ни порције ни екзекуције, ни трукованих новаца од папира, |
’ један човек, зарадим коју крајцару за порцију; јербо и коњи имаду душу, макар да су, што-кажу |
кад те пусте!{S} Пази, Ержа, полако... порцулан је, полупаће се!{S} Целог сам пута им’о с њим |
з прозор читаву цигљу и полупао јој сав порцулан, не би се тако скаменила гђа Сида као кад је ч |
, па од времена на време застаје, брише порцулан кецељом, гледа поп-Ћиру с леђа и наставља да п |
као две мале капеле, а на њима поређан порцулан и тегле с разним компотом.{S} По дуварима неке |
ога покојника; неке групе са лицима као порцуланске „супшисле“ без носа и уста а са очима масти |
уђе Ержа са послужавником на коме беху порцулански ибрици, шоље и сребрне кашичице, и послужи |
од српског платна и веза) По штелажама порцуланско и стаклено посуђе а по дуваровима неколико |
раћа) него <pb n="369" /> само из белог порцуланског тањира.{S} И то нико није умео да цени код |
знаду!“.{S} Ааа!{S} Синовче, не ваља ти пос’о!</p> <p>— Ајде не лармај ту, него дувај сате, кад |
је, као и увек, шунке и сира у кола, и посаветовала га да буде умерен, да се лепо и питомо опх |
тељство.{S} Поп Ћира се одмах сутра дан посаветовао са својим пријатељима о томе, какве кораке |
нство, јер је овај хтео да их пре свега посаветује и да, како се то каже, утиша ствар пре но <p |
жена са повезаним вилицама, па оставља посао, пољуби поп-Спиру у руку и доноси им ракију, поп- |
она се напослетку дала најревносније на посао.</p> <p>Као мала груда снега кад се отисне, мала |
е једна повећа пауза.{S} Сви се дали на посао.{S} Чује се само сркање кафе; сви срчу као по нек |
чким као мишији реп — све се то дало на посао, ревносно ради и пажљиво слуша бабије приповетке. |
а другу страну, и фрау-Габриела настави посао.</p> <p>Посао је из дана у дан све више одмицао.{ |
бунише се сви.{S} Меланија одмах остави посао и потрча купљеним стварима па стаде претурати по |
багрему, како је лака!{S} Никакав тежи посао није за њу.{S} А госпоја-Сидина Јула кад се попне |
тек да се нађе у послу.{S} Сврше и тај посао, а изгледало је да се поп Ћира већ предомислио, и |
кола па за њим; и срећно му поквари тај посао.{S} Па још тамо су се, у Темишвару, каже гђа ната |
а не запита!!{S} Кад су почели званичан посао, један другоме нису у очи гледали, него и један и |
е осврће, него се дала и као задубила у посао па ради, а сва се претворила у ухо, па чека кад ћ |
та говорите, — вели гђа Сида удубљена у посао па и не слушајући је баш.</p> <p>— Нећу да се фал |
аш онда дон’о андрак, да јој се умеша у посао и да јој показује како да зготови неко јело. — Ст |
јла Јула, попина ћерка, и задубила се у посао кад се наједаред трже, јер засикта стари гусак из |
, и фрау-Габриела настави посао.</p> <p>Посао је из дана у дан све више одмицао.{S} А шта је чу |
реживеће та све нас, ожениће и Савицу и посашиваће и праунуцима гаћице — а по тестаменту док је |
’о.</p> <p>— Хе, — уздахну поп-Спира, — посвађали смо се ми једног баш лепог дана, али сад ми ј |
равно, кол’ко знам.</p> <p>— Да се нису посвађали?</p> <p>— Та да је само <hi>то</hi> — па и Бо |
враг међ’ вама?{S} Да се нисте на путу посвађали!{S} Ово погано време, па није ни чудо што је |
дана; заћути као да се са свима у кући посвађао.{S} А после опет заокупи једног дана избијати, |
Кохбух</title>, хтео га је <hi>њој</hi> посветити, да шта!</p> <p>— Верујем, слатка.</p> <p>— П |
а се кол’ко тол’ко прекрати ноћ.</p> <p>Поседају у топлој соби па чешљају перје.{S} Све сама же |
{S} И кад су се у Петак зором кренули и поседали у кола, седела су оба попа на стражњем седишту |
ктер и пије и игра.{S} Отпоче ручак.{S} Поседало све и запремило неких <pb n="385" /> пет столо |
стари сват наредио да се прежу коњи.{S} Поседаше или боље рећи потрпаше се по шесторо седморо у |
а имате шта да се разговарате.</p> <p>И поседаше сви.</p> <p>Попови пијуцкају по мало и играју |
сти предње зубе“, уздржа се.</p> <p>Сви поседаше и почеше јаузновати.{S} Настаде једна повећа п |
е, чесњејши, дед’ Спиро!</p> <p>Путници поседаше.{S} Нуде домаћина.{S} Он се извињава.</p> <p>— |
асталу.</p> <p>Дође и поп Ћира.</p> <p>Поседаше сви а гђа попадија с црквењаком и Роксом послу |
тима, она ће сваки час устајати.</p> <p>Поседаше сви пошто се прекрстише.{S} Поп Спира извади и |
се помоли Богу, да се проразговори, да поседи мало у порти, да разгледа како је која обучена — |
.{S} Госпоја Сида научила, да прид вече поседи прид кућом, ал’ не може да гледа кад се шета фра |
падија и кћи Јуца. „Ајде, вели, да мало поседимо; рано је још за легање!“</p> <p>— О, о, о! — з |
у седоше на клупу што је пред кућом где поседише мало у разговору док им не јавише: да изволе, |
стари патак, и попина ћерка и учитељева посета; другим речима, описано је једно идиличко пред в |
д је изашао гост, сви су задовољни били посетом а нарочито тим сретним случајем, што је баш при |
стоји једно исто, вели: значи, да ће те посјетити неко издалека и да ћеш имати гостију.{S} Све, |
е, смем надати да ћете нас почаствовати посјетом! — вели гђа Сида.</p> <p>— Ја ћу бити тако сло |
убазни па да ћете ме сутра почествовати посјетом на ручак.</p> <p>— О молим!{S} Каква пажња!{S} |
је, синко, зовни; она и не зна да имамо посјету.</p> <p>Госпоја Сида била је тамо где се обично |
ално одбио од нас, па га нема, ређе нас посјећује.{S} Изађе јадан младић с Меланијом пред кућу, |
ну висину, до које ће госпођа Спириница поскочити од силне пакости, и даје тањир кћерци својој, |
и цику под шатрама, ни подврискивање и поскочице у колу, ни како пуца батина по леђима каквог |
у, и кад се и Шаца распомами па удари у поскочице и подврискује:{S} Ијују!{S} Целим путем плаче |
Али кад онај „тенцер“ извали једну таку поскочицу какву фрау Габриела извесно свога века није н |
ри у кадионицу а за то добије увек пола поскурице, а послао га је Аркадија да јави.{S} Знали су |
два, па к’о Енглези дебели.{S} Да си и’ посл’о у Беч, добио би цигурно колајну к’о један на при |
кући.</p> <p>— А, знам, и мој Шандор је посл’о Омладинцима поздрав с још некима!...{S} Откад ва |
а.{S} Па је тако и вечерас, поред свега посла, Жужа од времена на време уграбила прилику и изла |
/p> <p>— Та, ето... нисмо имали другога посла! — вели стидљиво бирташица излазећи.</p> <p>— Сад |
...{S} Знате, кад се човек прими некога посла, онда треба да га <pb n="81" /> својски ради.{S} |
} Све којешта!{S} Макар није им’о друга посла.{S} Ет’ тако!{S} Поп Васа га шиље и, што кажу, от |
о се изражаваше, није била рада „да има посла са језичним женама“; а не мање је у исто време би |
свађам</hi> с вама, а ни да вармеђа има посла.{S} Ето, то сам желио да вам кажем. ’хоћу, — поди |
дана не знам ни ди ми је глава од силна посла и пеглања сукања.</p> <p>— Ехе, — заустави се бој |
b n="7" /> господина попа имађаху доста посла, а према томе и прихода крштавајући новорођену де |
су објективни!) Опет ће ме задржати од посла к’о и одономадне, — вели гђа Сока, пред којом сто |
та чуда; па сад обојица имамо пуне шаке посла и једну главобољу; ал’ ја већу —</p> <pb n="306" |
ра моју малу.{S} Уф, уф, кад ја највише посла имам, онда ми <pb n="209" /> баш пасира какав мал |
ли Сока гркиња.{S} И један па нема увек посла.{S} А после и ови што су били солдати, и они обеш |
авно“!{S} Какво „наравно“!?{S} А, таман посла!</p> <p>— Зашто за Бога?</p> <p>— Па тако ето, не |
да то још парохијани знају!...{S} Таман посла!{S} Не знаш, ко прође горе, тужитељ или тужени —< |
у рекли: „Чувај се попа“; а ја сам им’о посла с <hi>два</hi> попа и једним <hi>црквењаком!</hi> |
hi> </p> <p>Поп Спира је сутра дан им’о посла у пољу у винограду и по њивама, па је са свим заб |
} А у попиној вредној кући увек је било посла и да се помаже.{S} Или је требало плевити башту, |
о“ и лакши јој био, али га ипак запита, пославши Јулу у кујну, шта је и како је прошао?</p> <p> |
о милостивом господину све чизме, па ме послала да вас молим да нам позајмите само за ноћас ваш |
м извезена с преда а то му ја извезла и послала његова сестра Јана из диштрикта.{S} На ногама л |
ли се тако сву ноћ шпацирати, па би’ му послала боктерски рог, бар да знамо ноћу кол’ко је сати |
и поп-Ћирина Ержа, незвана ал’ из весно послана.{S} И њу увукоше са сокака у авлију у коло и ак |
дана, кад је преписивао начисто тужбу, послао је све од куће, да му не сметају, а он остао сам |
ер нектар, дизе слинговиц.</foreign>“ — Послао ми је један мој пријатељ из Фрушке...{S} Само је |
у а за то добије увек пола поскурице, а послао га је Аркадија да јави.{S} Знали су, дакле, да ј |
ку девојку па свира, а она зна ко га је послао пред њу, па само гледа у лево у земљу, па све ве |
ју се (песму) држало, да ју је спевао и послао у календар (Велико-Бечкеречки) Шаца брица, а да |
тао сам код куће и преписао је и поштом послао.</p> <p>После овога, после послате тужбе, отвори |
*.{S} Најмио је и леп удобан стан и већ послао сав намештај тамо у нови стан.{S} Фрау-Габриела |
“ песме, а Екселенцији се допале, па му послао црвен појас, кад се вратио у резиденцију.{S} Мес |
оштом послао.</p> <p>После овога, после послате тужбе, отворила се грдна провала између једнога |
{S} Ваљда ће га поп Спира о свом трошку послати! — И бијаше!</p> <p>— Та ман’те га врагу!{S} Ни |
ка преноћи код вас, а ја ћу већ у јутру послати...{S} Ево вам... — рече и предаде их хитајући П |
немам каде, него ево вам сукње, а ја ћу послати сутра моју малу.{S} Уф, уф, кад ја највише посл |
е онај прави Часловац од оних из Русије послатих, него други неки, трукован код неког Швабе (и |
олу! — завршује Аркадија поносито. — А, после, сви су <hi>Провлакови</hi> мајстори за то; а и ј |
је и поштом послао.</p> <p>После овога, после послате тужбе, отворила се грдна провала између ј |
а, да може и то да буде.{S} А сем тога, после ових података, добивених од фрау-Габриеле беше јо |
о што се сутра дан, а, и следећих дана, после познатог ручка и јаузна, догодило</hi> </p> <p>По |
е ударао лепо у тамбуру, а има још сад, после толико година, диван глас.</p> <p>— Ето то је пев |
стрефио ту и био тврдо решен, да му се, после толиког вребања, освети за оно преклањско.{S} И д |
несташна дечурлија која су <pb n="3" /> после кише онако радо и весело газила по бари, ни она г |
погођених десет форинти <pb n="329" /> после дужег тражења по огромним поповским шлајпицима, н |
и саставе, к’о да су баш тамо били!{S} После читања чека их „јаузн“, а после овога излазе и ше |
, вуку их по авлији и дувају у њих).{S} После подне се слегао <pb n="386" /> силан свет Јули по |
ла из пиштоља или би у Тису с брега.{S} После тога сна никако да јој из главе изађе Шаца!{S} За |
и застиђује њиме те они повуку боље.{S} После три сахата путовања, зауставише се кола пред једн |
м, што би спадало у тај круг ствари.{S} После погреба црквењак однесе одјејаније и требник, а п |
их још по једаред послужила пунчем.{S} После пунча обредише се опет вином.{S} Најразговорнији |
обичају, омастити брке сам домаћин.{S} После ће свинче разудити на триста делова, и од њих три |
.</p> <p>Па тако је и вечерас радио.{S} После оних седамнаест искуцао је после четврт часа још |
у и тако се обавестио и умирио мало.{S} После тога је мање лајао за све време визите.{S} Тек по |
не пропушта воду и да не убија ногу.{S} После бабе и свекра, никога, ваљда, не негују и не пошт |
аш пред самим бунаром пала у несвест. — После тога увек је следовао какав поклон; нов шешир, но |
опет гђа Перса.</p> <pb n="338" /> <p>— После, мало после... чућеш већ.</p> <p>— Јеси л’ добио |
ким Бачким салашима и мет’о „купице“, а после отиш’о послом у рит, у лов на пијавице, па на њем |
или!{S} После читања чека их „јаузн“, а после овога излазе и шетају се испред куће и разговарај |
о, тако јогунаст! — теши је гђа Сида, а после наставља мирнијим гласом: — А, кажеш,... он је бо |
ра, него седи поред маме међу женама, а после неког времена ајд’ кући баш кад је бал у највећем |
тешио се тиме: боље ишта него ништа, а после, и процес му је већ изашао на потиљак.{S} На њему |
стрини да шест недеља и да се венча, а после ће ићи да штудира хирургилук.</p> <p>— То је све |
м и нећу! — рече у себи Пера Тоцилов, а после додаде гласно: — Четрнајст, господин-попо; ајд’ д |
о дванаест пути у свој боктерски рог, а после четврт сата још једанпут, и укравши тако читав је |
ошији корак“, што рекле искусне бабе, а после осетно краћи. „Прође лето,“ рекла би тек вредна д |
<hi>стој!</hi> да напоји коње и себе, а после кад узме уздице у шаке, а он тера к’о луд!{S} Сам |
тка гунђа до душе домаћица и мрзи је, а после, мало по мало, па се сви у кућу прилично навикну |
на смеха над дететом, па му се смеје, а после га диже силом и вуче преко сокака.</p> <p>— Да им |
ђацима пастир јарића к’о што рекосте, а после, ако Бог да, као парох пастир богобојажљивим овца |
е неколико дана тамбуром разговарали, а после су се већ служили прозом; почели су се, то јест, |
р се бојим, да ми нико неће веровати, а после и да изређам сад овде све те ствари, било би мног |
>Господин попа оде у цркву, да крсти, а после крштења иде кући детињој, где га позива отац на р |
а сиђоше.{S} Пера покри коње ћебетом, а после их испреже па уђе с поп-Спиром у чарду а, поп Ћир |
то за вас Богу молити!“ вели јој он, а после тихо запева, <pb n="149" /> тако тихо и тужно, ка |
кујни лупа сатара и да се сече месо, а после се опет враћа своме протектору, доброј старици, н |
ања се гостима и кад уђу и кад изађу, а после подне <pb n="39" /> Једнако држи у рукама оно чим |
есме, Васи Живковићу свом коншколару, а после о песми, за што, то јест, воле он ту песму више с |
ића, — да је ово још к’о после ручка; а после ручка може вино, је л’, газда?</p> <p>— А би л’ с |
и су се да неће ни последњи пут бити; а после, и један и други поп били су после <pb n="116" /> |
ивутина, што му је дао ситну трафику; а после грди неког газду што држи зла гарова који гризе к |
а!{S} Ај, јесте л’ то промислили?!{S} А после, нека — вели, — ђаво носи и наше уши... ни магара |
ом јој је, што кажу, и век прошао!{S} А после, и <hi>немецко воспитање</hi>... шта ја фурт пред |
треба читав дан, па и дан и по!...{S} А после, па и коњи му нису никакви!{S} Неке сремачке раге |
школе; дакле није, онако, неки...{S} А после тога, има неке старе тетке и стрине, све без деце |
о ево последњи дан да погађа кола.{S} А после, бацао га је у бригу и његов <hi>барометар</hi> у |
ња.{S} И један па нема увек посла.{S} А после и ови што су били солдати, и они обешењаци научил |
и попови једнаки, један к’о други.{S} А после, и правила Поетике веле, да треба што више пробуд |
о ће се у овој приповетци причати.{S} А после, ако ћемо шта, оно и није село, него варошица.{S} |
ред вече, ђаволски перјао сокаком.{S} А после, вероватно је још и с тога, да је нешто на ту фор |
<pb n="196" /> к’о што је Бог дао.{S} А после, — каже, — примјетила сам, — каже ми госпоја Сида |
ао да се са свима у кући посвађао.{S} А после опет заокупи једног дана избијати, па не зна шта |
, пошто се добро наместио на клупи, — а после вам ча-Нића крив, кад стану виле да играју по леђ |
О, о! — вајка се поп Спира.</p> <p>— А после, — наставља Аркадија кондуиту Радину, има још и т |
жда ми, каже, нећеш више ни требати!“ А после га као уједаред нестало, а место њега ост’о само |
гђа Сида у себи. — „Не липши магаре?“ А после се опет замисли. — Но, за хируга већ иде, — рече |
лузи и брегови, кажите мени бједној“ а после те песме и једне мале паузе, зачу се из поп-Спири |
орено непријатељство, између попадија а после, наравно, и између попова.</hi> </p> <p>Кућа поп- |
свакога дана, па пре подне је плевила а после подне заливала башту.{S} Ослушкује, али не сме ни |
хата и већ почеше сретати најпре кола а после и пешаке, неке Швабе у дрвеним кломпама са рукама |
уши, па извуку најпре њега из чизама а после <pb n="241" /> чизме из блата.{S} С тога чак и ко |
надаље остала онако мирна и повучена а после оне сцене у поп-Ћириној <pb n="130" /> кући још в |
описане две свадбе, најпре Меланијина а после Јулина, и испричана (онако узгред) два малера фра |
обијају од једног тако добро угојеног а после закланог и спремљеног свинчета.{S} Из авлије се д |
акле у беамтерске, одатле у трговачке а после у мајсторске куће и тако даље све по рангу.</p> < |
је само због тога! — рече Јула у себи а после додаде гласно: — Па поздрав’те га, слатка тетка-М |
своје уши, па зинули па се замислили а после га питали: „А одакле си ти, пријатељу?“ — А он ка |
с попом да у идућу Недељу буде прстен а после Божића свадба.{S} Тако ће бар вратити госпођи Сид |
мисли.</p> <p>Дуго је пућкао и мислио а после опет отпоче монолог свој.</p> <p>— Ди ли је то, д |
ојој, да га однесе у комшилук.</p> <p>А после ручка одмах отрча преко пута, да их затекне за ст |
јер се боји „шлога“ па не сме да спава после ручка.</p> <p>Пред ту су, дакле, кафану стала кол |
(ни њему, поп-Ћири, а ни поп-Спири), да после седне за сто и да са осталим гостима једе редом с |
чарде.{S} Шта му треба чарда?!{S} Ваљда после оне поповске красне шљивовице, да пије сад ову ко |
помену отоич <hi>ти</hi> Голијата, онда после оваког срећно окончаног дјела могу и <hi>ја</hi> |
ље удавио сам самцит; само даска остала после њега!!</p> <p>— Да, да, имате право, — вели Пера, |
бом!</p> <p>— А Екселенција са наљутила после поп-Спириног псалма... па у мал’ још ја нисам изи |
гђа Перса, купећи шоље и чаше са стола после јаузна, — да се нешто могу сад створити код поп-С |
срећо моја — опет малер!“ А сирота Јула после тога не може да игра, него седи поред маме међу ж |
егао, а госпођа Сида остала да поспрема после тога калабалука.</p> <p>А тек Јула, како је тек о |
о расцветана румена ружа међу пупољцима после мајске кише кад се пружи струком својим преко ста |
о око девет часова.{S} Тога истога дана после подне, приповедале су се чудне и невероватне ства |
bSection" /> <p>Прошло је неколико дана после овога, а одношаји се не само да нису ни мало побо |
а месец и више дана пре и неколико дана после господин-Перина доласка.{S} Долазак г. Пере није |
> <p>И једног летњег дана — осам година после испричаних догађаја у претпоследњој Глави — путов |
е дочекала и то, и оженила Гавру, а она после остави Гавру к’о да га никад није ни било, па оку |
<pb n="395" /> је Јула отпочела, и она после неког опирања и извињавања запева старосватица пе |
о, то јест, најпре излемана код куће па после спевана у песми, што, у осталом, све на једно изл |
женска била спевана са Шацом у песми па после излемана код куће; и обратно, то јест, најпре изл |
рикавају плаве чарапе, од чијих се сара после врло често праве врло згодне и добро познате дува |
Перса, — а ви онда ето бар дођите сутра после подне, да помогнете и екшплицирате мојој Ержи, ка |
unit="subSection" /> <p>Била је Субота после подне.{S} Баш је звонило на вечерње кад прођоше В |
кућанима и домаћином.{S} Њему се обраћа после на само, и разговара с њим, а домаћи чешљају перј |
ам тужни отац, како му је мила јединица после удаје све већма и већма венула, док није и увенул |
, па питајте и’ јесу л’ другог кочијаша после тражили!</p> <p>— Е, лепо, лепо!{S} Баш ми је мил |
шта је он радио и разговар’о се сам кад после њега нико није ост’о, а и он се три дана далеко о |
иним него у овим готовим стиховима, сад после поноћи кад све село па и сам Нића боктер спава, к |
p>— Та, тако је! — вели поп-Ћира. — Сад после Божића.</p> <p>— А, дакле истина је.{S} Е, тај ће |
!{S} Ни да се бар пошали, да нас позове после ручка!“ Сва јој је мораста изгледала, али јој ниј |
говор и прекиде малу паузу која постаде после госпоја-Сидиног питања.{S} Погледа га гост онако |
осподин-доктор“.{S} Господин хирург иде после подне у касину, тамо игра шаха, или пије пунч и ч |
у која се лепо чула из куће.{S} Ержа је после све још тога вечера реферисала госпођи Перси.</p> |
изгледало да је у кући,“ приповедала је после гђа Сида; „него к’о кад се нека Бечкеречка чифуцк |
пођа Перса је још то исто вече — кад је после вечере, пошто је поп Ћира већ легао, мерила и кро |
„столпом православија“.{S} И где год је после било прилике, похвалио је доброга пастира пароха |
ела мећући штрикерај у корпицу, који је после треће скришке диње опет извадила била.</p> <p>— Т |
мало високо поч’о, него тако, да сам је после мор’о читаво пола сата терати на сваку форму, док |
г свата и девера с гајдашем, с којим је после Нића боктер продужио кроз сокаке вршећи у исто вр |
Па и малочас споменути клавир купљен је после три четири такве учестане несвестице.</p> <p>Ето |
је био и пре и после подне!{S} Дош’о је после подне још кад је Жужа ишла по вешплау, а изаш’о ј |
ио.{S} После оних седамнаест искуцао је после четврт часа још седамнаест пута, па је ућутао.{S} |
Нисам рада!{S} Нисам рада, знате, да ме после попреко гледају...{S} Службеница!</p> </div> <pb |
n" /> <p>Јула је жалосно проводила дане после овога разговора с оцем.{S} Нико јој није био накл |
натруко’во — нек ђаво носи; нећу да се после каже и да ми се прибацује да сам ти ја напакостио |
да, кад гођ тако што снивам, увек ми се после тога мора стрефити каква гођ штета у кући, то је |
ирина кућа то је једно исто.{S} Немојте после да се тужите да вам је било дуго време.</p> <p>— |
е све и не одговарају, само да их пусте после подне на рогаљ у коло.{S} Ала ће да се шарени пос |
једна од друге боља за јело; а њима ће после прекраћивати укућани време у доба кратких дана и |
шмани његови украли најпре пасош, па ће после и коња, па за то га, вели, и продаје сад јевтиниј |
е празна.{S} Укућани седели испред куће после вечере и разговарали се о многим разним стварима. |
о лепог и пријатног и ученог младића, и после да је тако <pb n="136" /> равнодушна кад јој, так |
“</hi> некако чудно изговорили?!..{S} И после, ’оћете л’ о црквено-општественим ствар’ма да раз |
само док запне левчом о левчу!...{S} И после, ’хоће да пије... и да се туче успут.{S} Чим је м |
тару храброст и стару заједљивост.{S} И после овога, госпођа Перса је мрзила а госпођа Сида зај |
ко се лено вуче кроз сокак, како зева и после креше оцилом у труд, пали лулу и псује Чивутина, |
ругој рапортирале што је која дознала и после разносиле врло савесно и ревносно новости по селу |
ра!</hi></p> <p>Размисли се поп Спира и после подужег размишљања, шетања и цењкања, пристаде на |
освештенству; Задржала се тамо подуже и после подруг сахата оставили Епископски двор.{S} Чудо ј |
лулу, ипак се није поневидио, него је и после пушио на свој кратак камиш од крајцаре).{S} Пуши |
нема код нас; а код њих је био и пре и после подне!{S} Дош’о је после подне још кад је Жужа иш |
е несташни и безобразни врапци остати и после Митрова дана у својим, летошњим, квартирима.{S} Ц |
описати, то вреди доживети и осетити и после га се довека сећати.{S} Мило обома, и њему и њој. |
очне позивати господин-Перу на вечеру и после вечере, а из госпоја-Сидине авлије бацаду се са с |
век мирољубиви и добре воље, за то су и после ове сцене продужили — к’о да ништа није ни било — |
отвори врата и понуди госта напред који после малог нукања уђе поребарке.{S} Попини су чули већ |
име пленили ћуркасто женскиње; али који после обично код паметнијег женскиња постану досадни, ј |
ног фаталног и немилог догађаја.{S} Али после тога, почело се из куће поп-Ћирине строжије мотри |
утила, да није могла хладно ни да мисли после о том, а сада, како се за чудо слагаху фрау-Габри |
једнако тако љута, да није хтела чак ни после недељу дана да иде с <hi>погачарима</hi> у Б** ни |
на рогаљ у коло.{S} Ала ће да се шарени после подне сокак од момака и од девојака; ала ће да за |
срце попити колико тројица вас садашњи после најмасније карменадле —</p> <p>— Ама, Спиро, како |
и, па и то пошље кући.{S} Од тих ствари после госпоја попадија изабере што јој се допадне, а ос |
ку ноћ.{S} Бар ћу једаред мирно спавати после толико недеља!{S} Е, фала, лаку ноћ!{S} Е, ти си |
шта је било и у једној и у другој кући после оног догађаја</hi> </p> <p>„Свако чудо за три дан |
ђаво, а и тражиш ђавола!{S} Само немој после дрекати, кад те тако дигођ у бријању укебају, па |
како јој је живо остао у памети!{S} Тек после тога сна Шаца јој је дошао много милији, јер је т |
кућу.{S} Ту је помагала и ручала а тек после вечере одлазила.{S} Преко ње је гђа Перса дознава |
у ноћ, јер младенци остају у кући а тек после неколико недеља се крећу на пут, на Шацине науке. |
оре чисте беле сукње на њој.{S} Али тек после подне, на рогљу ће тек да сине у свој лепоти свој |
дне.{S} Такви се случајеви дешавају тек после подне.{S} А то је <pb n="74" /> Тима знао добро, |
је завршила последњу строфу.</p> <p>Тек после свега овога донета је вечера на коју су били задр |
наћи, ако се ја, то јест, мало задржим после службе, јер се надам да ћете бити тако љубазни па |
А чујете л’, — запитаће је тако једном после подне одмах по Божићу, кад је рад око спреме најж |
е се срела најпре са гђом натарошевицом после са гђом Соком гркињом — која је оставила парадајз |
у.{S} Најпре се вратио поп Спира, а дан после и поп Ћира.{S} Гђа Сида је већ добро спремила поп |
омшијским баштама. <pb n="140" /> А дан после, већ се толико ослободила, да је запевала баш ону |
ледају као каква стара кокета сутра дан после бурнога бала), како су се скупиле и ћуте, ћућоре |
ан се спас’о на једној даски па се и он после једног дана удавио.{S} Па сад, откуд се у књизи з |
кујем, — вели Нића, — да је ово још к’о после ручка; а после ручка може вино, је л’, газда?</p> |
ога стидљива, да не кажем завезана, ово после подне; а ова друга, то јест, Меланија, пустила се |
са.</p> <pb n="338" /> <p>— После, мало после... чућеш већ.</p> <p>— Јеси л’ добио удовлетворењ |
ше напоље.</p> <p>Настаде тишина а мало после чу се неко шапутање.</p> <p>— А ди га држи? — пит |
о човек гавран, њихов Гага.{S} Кад мало после, а оно није гавран него Шаца под јоргованом плаче |
е и Меланија и Пера, а из кујне се мало после чу једно „јуф!“</p> <p>— Дакле? — устаде гђа Перс |
то!</p> <p>Домаћин се опет врати и мало после га изнесе сав радостан.</p> <p>— Право си каз’о.. |
ла, — к’о што сам рекла, ја могу и мало после!{S} Па мом дуварском сату већ прошло два.</p> <pb |
ilestone unit="subSection" /> <p>И мало после дижу се комшинице и одлазе праћене фењером.{S} Ос |
кама свој горњи капут који ће овој мало после послужити као <foreign xml:lang="la">corpus delic |
ова капа.{S} Лаку ноћ!“</p> <p>Док мало после и то не умукне заједно са нестанком оних силуета |
ојаса међ ’аљинама! — вели домаћин мало после. — Можда га није ни пон’о.</p> <p>— А како да га |
лазећи код г.-натарошевих, — ја ћу мало после доћи.</p> <p>— О, ништа, ништа! — веди гђа натаро |
домаћиновој спаваћој соби.</p> <p>Мало после уђе домаћица са једном дремљивом чупавом слушкињо |
равио шта је јуче било, јер кад је било после вечере, узе лулу и дуванкесу па ће рећи попадији: |
Великим Сокаком кроз Б** а баш је било после подне.{S} Врућина беше мало попустила, ветар ћарл |
сам кол’ко се сећам само као утук, само после шљива... па знате, само у цели да предупредим гро |
а једној клупи пред кућом, — немој само после дрекати, то ја велим, кад те стану левчом иди так |
аје отправиле у цркву само да бар једно после подне одахну мало душом — па се упутио за певницу |
чкеречки нотарош кад тера кера — обично после асентирунга — не може без њега; одмах: „Дај Совру |
а као калајисани.{S} Родитељи су обично после заблагодаривали и извињавали се Бог зна како због |
је убијца жене своје, и она је наскоро после смрти Драгињине свисла од жалости: а ви ћете глед |
што је ча-Нића „беамтер“; прошло је то после „<hi>буне</hi>“ и <hi>Клићана!</hi> Него одфикари |
ич рече, да ти је „после ручка“?{S} Зар после вина, ракије?!</p> <p>— То је беамтерска форма, д |
те за немецке књиге!{S} Узме само књигу после фруштука па каже: „Ајде, мама, ви будите данаске |
/p> <p>— Каже, да неће овде да останеду после свадбе.</p> <p>— Шта, неће овде да отворе берберн |
смислио? — запитаће поп Спира Аркадију после дужег ћутања не могавши дуже да издржи дрзак и бе |
и; а после, и један и други поп били су после <pb n="116" /> ручка увек мирољубиви и добре воље |
него у селу.{S} У селу се још у Суботу после подне опажа да се приближује.{S} Друкчије је у ку |
сазнала па оној другој казала.{S} Одмах после ручка, узела је гђа Габриела (молимо читаоце за и |
ко одазива из комшијске баште.{S} Одмах после те песме, ударио је Шаца у тамбуру и сам запевао: |
млада ђаконовица, јер ће се Пера одмах после <pb n="373" /> свадбе зађаконити.{S} Место је по |
ру.</p> <p>— А не, доћи ћу ја већ одмах после вечере, — вели Пера.</p> <p>— Е па добро, ал’ изв |
eign>; ал’ каже гђа Сида, да ћеду одмах после венчања горе, у Беч да путуједу.</p> <p>— Ју, ју, |
девојка, а она ускочи за момком, па их после једва можеш да натераш да се што пре венчају по о |
није могао ока склопити, а два дана још после тога брујале му гајде Совре гајдаша и зујало у уш |
удара у тамбуру.</p> <p>Тако су се још после неколико дана тамбуром разговарали, а после су се |
о и многи други.{S} Јер дуго и дуго још после тога, кад год се повела реч о тим сватовима и о т |
гусак иза њених леђа на госта који се (после дужег приповедања поп-Спириног о томе како је ски |
<hi>сад</hi>, него свекрва или муж <hi>после</hi>!{S} А друго, научила сам код своје куће, да |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>После једног сахата било је све спремно.{S} Аркадија је |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>После једнога сахата дотрча Аркадија поп-Спириној кући |
: „Тешко своме без свога!“</hi> </p> <p>После пола сахата кренуо се поп Спира да погоди кола.{S |
а како се враћам из Темишвара!!</p> <p>После кратког времена дође Аркадија и био је задовољан |
је још комшија комшију преварио!</p> <p>После званичног дела, пошто је уговорено кога дана да б |
пили кафу, тако им је и требала.</p> <p>После неког времена Јула унесе кафу и послужи их све.{S |
чка је било и неколико здравица.</p> <p>После ручка настаде опет играње.</p> <p>Старији и не ус |
узели и да ће увек заједно бити.</p> <p>После два месеца отишао је Шаца заједно с Јулом у Беч, |
е су годиле расположењу његовом.</p> <p>После овога састанка врло су се често састајали и разго |
е и преписао је и поштом послао.</p> <p>После овога, после послате тужбе, отворила се грдна про |
аше ништа рећи него остави собу.</p> <p>После тога је гђа Сида никако није саму остављала.{S} Ј |
амучио мало својом љубоморношћу.</p> <p>После мало кавге најлепше је да дође једна серенада, а |
ра одлазећи. — Кад ме закопаду —</p> <p>После тога је Јула весело продужила рад у башти, и реши |
p>— Ама ти, Нићо, отоич рече, да ти је „после ручка“?{S} Зар после вина, ракије?!</p> <p>— То ј |
исприповедано све што је била природна последица Јулиних честих одлажења и састанака у башти н |
у-Габриела и фрау-Цвечкенмајерка, а ова последња, дознала је, као бабица, још и то, да ће госпо |
аво тамо звездама.{S} Давно су прошла и последња кола попиним сокаком, и <pb n="158" /> прашина |
8941_C26"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ШЕСТА И ПОСЛЕДЊА</head> <p> <hi>Која ће садржајем својим за чуд |
мастилом поправљеним, и на послетку као последња у албуму слика чувеног лопова Рожа Шандора бав |
ла је гђа-Сида јаче ударајући гласом на последње речи, баш кад је гђа Перса пролазила, — ту ће |
пита гђа Перса која је тек пре две три последње недеље обогатила свој и иначе пребогат речник |
тају „Оченаш“ или и само „Вјерују“; ово последње, наравно, никад цело, прескоче многи члан вере |
! — грми из авлије гђа Сида.</p> <p>Ово последње нису ни чула оба попа, јер је Меланија одмах с |
, којом се обично служила цела кућа а у последње време већ почели њоме покривати и тесто за кис |
le>Работнике на мору</title> или <title>Последње дане Помпеја</title> или <title>Преходницу</ti |
тила са медених колача <pb n="36" /> са последњега вашара.{S} Та није да се згранио тата кад је |
баба донела у мираз Јулином деду.{S} На последњем листу сваки је читатељ записао своје име и пр |
ише говорило него о поп-Спирином о коме последњем ћемо с тога и ми врло кратки бити.{S} Он је б |
а, поп-Спире и поп-Ћире; јер се на овом последњем (то јест поп-Ћири), збиле оне речи од послови |
визита —</p> <p>— Први пут, ал’ немојте последњи пут да буде, — вели гђа Перса.</p> <p>— Господ |
труда него је учинила од своје стране и последњи покушај за који се надала да ће спасти живот њ |
тну Јулу којој те мамине речи угасише и последњи зрачак надежде.</p> <milestone unit="subSectio |
први пут било, надали су се да неће ни последњи пут бити; а после, и један и други поп били су |
а-Нићо,... мор’о би’ багов да пушим к’о последњи павор!{S} Да сам се којом срећом погодио за пу |
и одлагао ту непријатност и дочекао ево последњи дан да погађа кола.{S} А после, бацао га је у |
да се чују к’о оно велико звоно чак до последњи’ салаша, макар му пукле оне његове гајде.{S} А |
вне и несавесне млађе и пита, ко је био последњи данас на тавану, али не добија никаква одговор |
иро, доживели и дочекали.{S} К’о да смо последњи у селу!</p> <pb n="180" /> <p>— Та ’хоћеш ли в |
ам осам звезда па захрка јуначки и тај „последњи Мохиканер“ из данашњих сватова.</p> <milestone |
ље, све се изгуби за час у даљини.{S} У последњим најпаметније тераним колима седе две прије, г |
наплати за сав онај претрпљени страх од последњих неколико дана, па и она, ето, дакле, није хте |
њена баба одмарала старе своје кости и последњих пет шест година пред смрт слабо се и мицала и |
у-Цвечкенмајерком, и задржала се с овом последњом подуже на путу.{S} Фрау-Цвечкенмајерка је бил |
/> и заблагодарише јој кад је завршила последњу строфу.</p> <p>Тек после свега овога донета је |
ритом а сигуран сам да би је тако и мој последоватељ ценио.</p> <p>— Е, сад моје је да чекам, — |
а рибу (у јесен хвата штиглице) или, на послетку, оде код тетка-Макре.{S} Ту је једнога лепог д |
S} Живели су они врло лепо, као што, на послетку, и приличи поповским кућама, које треба да пос |
не трпим устручавања!</p> <p>— Могу, на послетку, — попушта гост, — али само с водом, онако к’о |
вршење његове дужности.{S} Остави га на послетку и гајдаш и сави у други сокак, оде и он да спа |
еотимали Монастерлијини Срби, док се на послетку није стално скрасио у српском народу.{S} Ово м |
а а са очима мастилом поправљеним, и на послетку као последња у албуму слика чувеног лопова Рож |
и госпођу му, за тим тетка-Макру, и на послетку и принципала и принципаловицу кући.</p> <miles |
али сад како меко и како нежно!{S} И на послетку свршило се тим, да је Шаца био послужен дудом, |
и пита се: што ће он на свету?{S} И на послетку Јуца је била скромна и богобојажљива девојка, |
и мислила, како би им доскочила — и на послетку се досетила, славно досетила.</p> <p>У селу не |
се случајно што догоди на ватри — и на послетку са фрау-Цвечкенмајерком, и задржала се с овом |
елу, у разном душевном расположењу и на послетку у разним сезонама годишњим а према свакој њено |
ући се све крајње равнодушне.</p> <p>На послетку дође и тај дан, стиже и нови учитељ.</p> <mile |
м да ме извините што сам вас задржао од послова.</p> <p>— Па кад баш хитате, оно вас нећемо зад |
ад да се тоалетирам кад имам ето других послова! — нека преноћи код вас, а ја ћу већ у јутру по |
...{S} Е, па тако; свак има своје једно пословање и, касти, зарађивање.{S} Не може сваки све да |
утра наћи ћу се с њим.{S} Имамо и иначе послове неке да свршимо.</p> <milestone unit="subSectio |
</p> <p>— Ех, немој ми се мешати у наше послове! — рече Меланија па га удари лако и нежно по пр |
де!!!— То је, кад се људи мешају у наше послове!{S} Нит’ се умете погађати, нит’ отићи ди треба |
о гошћења сад у ово доба кад су највећи послови!?</p> <p>— Охо-хо! — смеје се госпођа Перса. — |
е Шаца, берберски калфа, бави се другим пословима.{S} Или удара у тамбуру, <pb n="138" /> иди п |
поучава је један Пемак (кинстлер у тим пословима), један млад, блед плавушан са малом ретком б |
је златна и умесна она позната народна пословица која вели: „Испод мире три ђавола вире.“</hi> |
зан и надалеко познат већ као популарна пословица: „Кад прођеш поред крста, ма чији био, прекрс |
је и у овој прилици потврђена она стара пословица која вели: „Где има ватре мора и дима бити“; |
<p>„Свако чудо за три дана,“ вели наша пословица; па тако је било и са овим догађајем.{S} Село |
м (то јест поп-Ћири), збиле оне речи од пословице која вели: „Ја босиљак сијем, мени пелен ниче |
а тако компромитовала, да је већ ушао у пословицу у селу: „Лола к’о попин патак!“ рекли би обич |
раво наши стари кад су рекли ону златну пословицу: „Тешко своме без свога!“</hi> </p> <p>После |
икону и ваљда јој је дошапнуо ону стару пословицу: „Добро је и ђаволу по некад упалити свећу!“< |
— А то може свакој пасирати кад хити за послом! — заврши сва уплакана.</p> <p>— О Боже, Боже, с |
оћи дуго ни сама задржавати, јер сам за послом, а и ви сте, к’о што видим, у послу.</p> <p>— Та |
а они не можеду да изиђеду пред кућу ни послом а камо л’ ради унтерхалтунга.{S} Онда госпођа Пе |
десило, да је неко из села ишао својим послом некуд.{S} И кад сад г. попи требају кола, он се |
лашима и мет’о „купице“, а после отиш’о послом у рит, у лов на пијавице, па на њему оставио дућ |
изу) — да пошље часком Ержу каквим било послом, да разгледа и јави.</p> <p>— Ержа, снаго, — вик |
а Тоцилов.</p> <p>— Очо јуче у Темишвар послом, господине.{S} Спремамо!...{S} Имаћемо у Недељу |
то тим сретним случајем, што је баш при послу затекао Јулу.</p> <p>— Баш красан, фајн млад чове |
спалио!{S} И баш сад кад сам у највећем послу!{S} Молим вас, слатка снаш’-Пело, — немам кад сад |
о!</p> <p>— А јеси л’ бар мајстор у том послу?</p> <p>— Та, сад ја нећу ништа да диваним преко |
за послом, а и ви сте, к’о што видим, у послу.</p> <p>— Та, ето, цуњам по орману.{S} Тражим и к |
и, или тако ма штогод, тек да се нађе у послу.{S} Сврше и тај посао, а изгледало је да се поп Ћ |
досађивати!</p> <p>А Јула јој помаже у послу и кришом погледа у забринуто мамино лице.</p> <p> |
понела кантицу за поливање и нашла се у послу у башти.{S} Еле, да не будем дугачак и досадан, т |
узнемирила... к’о и увек, и данас сте у послу.{S} За Бога, гнедиге, та кад се ви одмарате, то б |
, нећу да вас задржавам, а и сама сам у послу.{S} А сутра ћу вам код вас на јаузни све потанко |
а Богу, добро.{S} Шандор је по ваздан у послу...{S} Здраво нам добро иде...</p> <p>— Па ви сте |
ефило да је и њу и ћерку гост затекао у послу, знала је она да је ово учен човек, па ће знати о |
је до пола па је клањајући се врати на послужавник.</p> <pb n="59" /> <p>— Зар толицну чашицу |
лахирено а црвена до ушију и принесе му послужавник с ракијом.</p> <p>— Е, вама већ не могу одб |
намештали и пауза трајала, уђе Ержа са послужавником на коме беху порцулански ибрици, шоље и с |
приличи поповским кућама, које треба да послуже као пример осталом стаду и парохијанима.</p> <p |
послетку свршило се тим, да је Шаца био послужен дудом, оним крупним „шпанским“ дудом, каквог н |
би’ да је добар сат... мог’о би још да послужи —</p> <p>— Та, ман’те га до ђавола, — вели госп |
нски ибрици, шоље и сребрне кашичице, и послужи госте.{S} Отпоче „јаузн“ и разговор опет као да |
p>После неког времена Јула унесе кафу и послужи их све.{S} Кафа је била таман колико треба врућ |
ира вратио и домаћица их још по једаред послужила пунчем.{S} После пунча обредише се опет вином |
кве дуранцлије (и доцније кад год су га послужили код поп-Ћириних бресквама дуранцлијама, њему |
свију негдашњих мајсторија којима су се послужили (и поред свију онако повољних придика) да уло |
аспе, и части се са себи равнима, да се послужим сопственим речма госпоје Сиде која је већ чула |
ина једна, што бадава једе хлеб“ (да се послужим реч’ма којим га је попадија често грдила мрзећ |
то, што сам се <title>Часловцем</title> послужио, каже: то су црквене утвари, па није, каже, ле |
еварити?</p> <p>- Та тужио ме да сам се послужио <title>Пентикостаром</title>, па он ост’о без |
лулу запалио и зашто си ме баш кајганом послужио!{S} Ово је баш оно што кажу: „Кошта га к’о Све |
</hi>, могла је, што кажу, и самог цара послужити!!{S} Господин Јеротеј Драгановић, <pb n="22" |
вој горњи капут који ће овој мало после послужити као <foreign xml:lang="la">corpus delicti</fo |
ви Пера обратив се Меланији, — могу вас послужити заиста лепим романима о којима се сувремена к |
данпут а с поп-Ћиром увек по двапут.{S} Послужише се и пунчем који се у оно доба пио у свима бо |
, па за то се и не циврам него се и сам послужујем.{S} То ми је балсум, и, касти, једна сладост |
висок ђувегија!“ — веле му и уводе га и послужују његову родбину, доводе свирца и заиграше коло |
ви а гђа попадија с црквењаком и Роксом послужују.</p> <p>Оба госта су изгладнела јако, и за то |
хоће л’ откуд које дете угледати да је послуша.{S} Треба само да изађе из кујне па да викне: „ |
ђа Спириница.</p> <p>Јула радо и весело послуша маму и отвори широм прозор, а Шаца се привуче п |
днако нож у руци и дињу на крилу. — Ал’ послушајте ме!{S} Узмите мало шећера па поспите кришку! |
“ А они као послушна деца, готови су да послушају, па он узме она два грдно велика бокала, а Ју |
сти и нек прекрсти јастук.{S} И Јула је послушала; попила је чашу воде, прекрстила јастук, али |
ушала, рођена моја, па зар сад да га не послушам!?{S} Еј Лало, Лало!{S} Како је меникана брез т |
кој.{S} Једно ми замерање пристоји; ако послушам њега, касти, један тестамент његов, — замерићу |
амент његов, — замерићу се свету, а око послушам свет, замерићу се њемукана!{S} А увек сам га з |
.{S} Није могао да одоли срцу и да буде послушан порукама гђе Сиде, него је једаред ипак прошао |
таре философе па пије без воде вино.{S} Послушао је поп-Спиру који рече: „Да је вода добра, <pb |
ај, Тино, кроз кецељац вино!“ А они као послушна деца, готови су да послушају, па он узме она д |
нако клот Бачванке.</p> <p>— Па јесу л’ послушни бар, слушају л’? — запита путник и стаде љубит |
ва га путник. — Док нарасте биће он већ послушнији!...{S} Сирома’ Бечлија, зажелио се прашине!{ |
ато, што је то већа књига па к’о вели и посљедице морају страшније бити!</p> <p>— Е, видиш ти с |
уједе! — рече у себи гђа Сида љутита а посматра Перу и Меланију како су сели једно до другог п |
него радњим даном — све се то почело да посматра у цркви а довршило у порти или на сокаку.{S} Б |
јесени!{S} Како си суморна кад те човек посматра гацајући блато по сокацима или онако покис’о к |
али мачка, она је имала времена да лепо посматра госта и запамтила му све и стас и лице и косу |
ви разгледали фотографије, гђа Перса је посматрала гђу Сиду а гђа Сида једну празну чашу коју ј |
} Јер Јула је г. Перу само једаред боље посматрала, кад је, то јест, пила из велике чаше воду, |
већ то смерне девојке чине, преко чаше посматрала пијући полако, и допао јој се.{S} И да је г. |
ени идеал, којега је само издалека смео посматрати и мислио да је и самим тим већ срећан и прес |
а на један мах пребледе и као окамењена посматраше гђу Сиду шта ради.{S} То је приметила и Мела |
foreign xml:lang="cu">„Да постыдят ся и посмрамят ся ищущiи душу мою, и да возвратят ся вспятъ |
давати очајанију.</p> <p>— А јеси л’ се посовјетов’о с кимгођ?</p> <p>— А с ким ћу, кад и не см |
; како му се смеши брк очекујући врућу, посољену и машћу дебело премазану лепињу, и печену слан |
вели: „Ха-а-ај, хај, ајде да се то мало поспава; биће и сутра дана за разговор!“ — „Лаку ноћ!“ |
аких густова.{S} Ето, мој Кипра воле да поспе дињу бибером ил’ тубаком (бурмутом) —</p> <p>— Фа |
и плева летела је и падала, благодарећи поспешном ветру, на поп-Ћирину кућу баш кад су изашли д |
послушајте ме!{S} Узмите мало шећера па поспите кришку!</p> <p>— Ајд’ баш да вам не учиним нажа |
е одмах легао, а госпођа Сида остала да поспрема после тога калабалука.</p> <p>А тек Јула, како |
јесен... дан краћи; док опереш судове и поспремаш, а оно се већ и смркло!{S} А имам још седам к |
здржао сам се, савладао сад мој гњев, и посрамио га својом уздржљивошћу и долготерпљенијем — а |
а и другог и трећег дана једнако јој је посред срца, — али га у башти нема!{S} Срела се с њим с |
Све, све се променило; само домаћи пето посред њих остао још онај лепи стари, летошњи петао.{S} |
ко вештица у том и околним местима, био посредник између угодника Божјих и људи грешних, — али |
>— Шта је, стари? — вели му поп-Ћира, — Пост’о си разговоран нешто ноћас, а?{S} Разбио му се ва |
, који вели: <foreign xml:lang="cu">„Да постыдят ся и посмрамят ся ищущiи душу мою, и да возвра |
рем Давидом: <foreign xml:lang="cu">„Да постыдятся и смятутся вси <hi>врази мои;</hi> да возвра |
iи душу мою, и да возвратят ся вспятъ и постыдят ся мислящiи ми злая“.</foreign> Е, па зар ту ч |
невенчано живе, венчају.</p> <p>Сто се постави и јело се донесе.</p> <p>Изађе и поп Спира с до |
— Е, ти кад кога мрзиш, а ти не знаш да поставиш, тако да кажем, плот твојој мрзости и јарости! |
ед триред изађе Ержа и јавља, да је сто постављен, и Пера се клања, а Меланија га не пушта а по |
пширно, и свеће су се запалиле и вечера постављена а он још није довршио.{S} Његова садашња жен |
олова, два „на глагол“ а три „на покој“ постављених у кући и у авлији.{S} Сам ручак нећу описив |
, и кола и коња, и пешкира и гајдаша, и постављених столова и јела и пића. <foreign xml:lang="c |
на створења, помислиле, да је то за њих постављено, па појеле тулају која је, као што је сваком |
са олињалом јаком од крзна и распараном поставом и напослетку једну велику зимску мараму кафене |
о у грлу, тако јој је жао и неправо.{S} Постаде већ и нестрпљива, а и понос девојачки би дирнут |
поносито па се узврпољио на седишту.{S} Постаде интимнији и пребаци десну ногу у кола преко сед |
ак у разговор и прекиде малу паузу која постаде после госпоја-Сидиног питања.{S} Погледа га гос |
је заболе јако.{S} И <pb n="150" /> она постаде све суморнија, једнако јој зује у глави оне реч |
а дана да га видим калфом.“ А кад Гавра постаде калфа а она опет вели: „О Боже, подрж’ још који |
е?! — рече радознало гђа натарошевице и постаде одмах много услужнија. — А шта је то било тамо, |
ако к’о какав лак перјан јастук, и тако постаде невина жртва раније мржње.{S} Пала је јадница и |
стању преживети.{S} И слика Меланијина постајала му је све дражија.{S} А и она од своје стране |
пан догађај и видеће како сеоска „фама“ постаје и расте</hi> </p> <p>Чим је изашла од гђе натар |
са живљим и интересантнијим разговором постају и сами живљи и интересантнији. (А таква је била |
ери дрече!“</l> </quote> <p>Та је песма постала у овом селу али је добротом (односно: пакошћу) |
ок није Жужа већ мало и обезобразила па постала и сувише интимна, и док нису чуле мамину запове |
Календару и тако спасена од заборава и постала данас већ позната „од Пеште даж до Черне Горе“. |
за столом, јер због сватова је ваљда и постала она реч: „Триста, без попа ништа.“</p> <p>А гос |
НАЕСТА</head> <p> <hi>Која је само зато постала, што би иначе Глава Шеснаеста порасла као главу |
ћник кишбиров или хуланерски каплар.{S} Постале су и заборавне, туже се на памћење.{S} Забораве |
у:</p> <quote> <l>„Сад <hi>пулгери</hi> постали швалери,</l> <l>Ал’ не следу ноћом да идеду,</l |
ља, господар-комшија, а откуд сте ви то постали хаузмајстор па издајете квартире? — запита поп |
ји после обично код паметнијег женскиња постану досадни, јер што су знали, то су одмах издеклам |
своје темена на тај начин, да временом постану тврдоглави, и да се не даду свакој шуши пулгерс |
адава, него који зарађује свој хлеб.{S} Постао је љубимац бабин и неће више тај ништа да зна за |
о чудо и покор, да је ето тај поп Спира постао —- протојереј, <hi>прота</hi>... јест, <hi>прота |
и зетови су им се изменили.{S} Пера је постао од учитеља ђакон а од ђакона поп; а Шаца од берб |
зећи га и замерајући му нарочито што је постао непоуздан па неће да лаје на Жужине многобројне |
, средњега брата, да је отворио дућан и постао сам свој газда.{S} Е, и то је дочекала.{S} Сад у |
от.{S} За то је, чим је стао на снагу и постао, тако рећи, сам свој, оставио и фрау-Габриелу и |
, немајте ви бриге!{S} Ја сам се за све постар’о.{S} Ево вам ово овде замотано.{S} Па кад му ск |
ксутра се крећем.</p> <p>— А јеси л’ се постар’о за кола?</p> <p>— Сутра ћу да гледам у селу.</ |
дрзнуо понадати да ће му <hi>женом</hi> постати!!{S} Па кога то не би наљутило, рец’те, по души |
а Бог им помаже, јер држе све посте, па посте и на сами други дан Божића, ако се, то јест, стре |
у у рату; а Бог им помаже, јер држе све посте, па посте и на сами други дан Божића, ако се, то |
359" /> у колима, па му сад треба топле постеље и укрепителна сна.</p> <p>На то нико није имао |
парох пастир богобојажљивим овцама.{S} Постепено, само постепено.{S} Јер ви се, наравно, ја др |
гобојажљивим овцама.{S} Постепено, само постепено.{S} Јер ви се, наравно, ја држим, мислите вре |
а, а то је, мислим, досада већ прилично постигнуто.{S} И сада бих већ могао и да кажем и како с |
да му се нађе недељом у биртији, да не постиди Белеслијине, нека не пуши багов к’о сваки паор, |
нашли и добра кућа, а за мираз се неће постидити девојачка вамилија.{S} И пишите: да смо сви з |
, а према томе и остало одело није било постидно.{S} Тако накићен Шаца, као сваког празничног д |
ратима га дочекује Неда гологлав и мало постиђен, пољуби га у руку, па само вели: „Хе, шта знат |
} Тамо су разгледали тужбу и узели је у поступак.{S} И сад морају обојица да престану надлежном |
хитало.{S} Стајала је подуже без икаква поступка по њој, а за то време хладноћа и мрзост између |
дремљивом чупавом слушкињом и покупише посуђе са стола и пођоше.</p> <p>— А што си упртила ту |
вели госпођа Сида сва срећна склањајући посуђе и тумарајући још по соби, — а не знам шта би’ да |
за) По штелажама порцуланско и стаклено посуђе а по дуваровима неколико слика: неке битке, неке |
вољни укућани око ватре.{S} Букти слама посута по свинчету које се прљи по свима правилима, а д |
И њихова је ствар напредовала, онако у потаји.{S} Састајали су се и даље у башти, наравно мало |
S} А сутра ћу вам код вас на јаузни све потанко исприповедати!{S} Боже, познаје се да је већ је |
соног потрбушке на кревецу, а овај мало потврд.{S} Осећа лепо ча-Нића како лежи на тврдој дасци |
А да се путник прекрстио неколико пута потврдила је и друга једна баба, у другом крају, што се |
читаоци видети, да је и у овој прилици потврђена она стара пословица која вели: „Где има ватре |
ар Петровић свршени клирик и изабрани и потврђени учитељ за ово место! —- рече путник и поклони |
а, то вам је —</p> <p>— Право кажете, — потврђује гђа Сока.</p> <p>— Јест бо’ме!{S} Па опет људ |
еди за то.{S} И ја исто тако шацујем, — потврђује поп Спира. — Ено гледам само на асентирунгу; |
, имате право, и ја сам то примјетио, — потврђује поп-Ћира.</p> <pb n="308" /> <p>— Нема ти ста |
ша онај наш сјеверни стриц, биће повуци потегни; сви су изгледи за то.{S} И ја исто тако шацује |
ји се ухватио за левчу и метнуо ногу на потегу да се попне у кола; обоје застадоше као окамењен |
ад попијем.</p> <p>С кафом је ишло мало потеже, јер су једва нашли жрналицу; како су често у по |
апевала је по свом обичају.{S} Песма је потекла из неког расположења које даје младост и распол |
тако за једно четврт сахата изван села потера он своје коње поред фрау-Габриелиних и дохвати л |
ијама молили Бога за њу) — ошину коње и потера управо у попов сокак пред поп-Спирину кућу.{S} К |
јим колима испред његових кола.{S} Таки потера поред њих!{S} А вешт је, обешењак, да изврне туђ |
киде шешир и рече:{S} Збогом! и кочијаш потера коње.</p> <p>Одоше кола с путником, а деца осташ |
па поздрав’те све.</p> <p>— Ајд’ Петре, потерај!</p> <pb n="328" /> <p>Кола пођоше.</p> <p>Тера |
не шест таких хала, па да пуца бич а да потерају још брже, да још брже полете!{S} Да прелети та |
т.{S} Киша престала.{S} Пера Тоцилов је потерао мало боље коње, који су се у чарди довољно одмо |
, а после, и процес му је већ изашао на потиљак.{S} На њему је често фрајла Меланија ждронцала |
је јаузновао хлеба с пекмезом, пољуби у потиљак.</p> <p>— Ај’те, децо, с кола, ’хоће господин-п |
ло није!{S} А овако, Јула се осети мало потиснута од другарице своје.{S} И она одмах поносно <p |
е пуштајући га. — ’хоћеш ти талирима да поткиваш Какаш-Веркине чизме!?{S} А ди ти је сад?</p> < |
...{S} Нег’ чизме и лети и зими, па све потковане талирима!{S} Хе-е-е, али сад, ето тако...{S} |
и тучак од неког малог авана, — и парче потковице и пола „штогла“, — и опет му ништа оне помаже |
други сокак, оде и он да спава и да се поткрепи, јер ће му требати нове снаге сутра, кад оде н |
’: црн, бео или мургаст) да се наједе и поткрепи своје силе за даље путовање пешке, и узицом му |
њу.{S} А и шта ће у чарди, кад је Пера поткрепио добро и себе и своје коње код попа, па му ниј |
и једнако јео жута шећера а бркове увек поткресавао и дотеривао — а како да једва не чекају ово |
од бркова који су били онако по банацки поткресани па изгледали над уснама као ивица или стреја |
S} Да се ви <pb n="269" /> морате пошто-пото дочепати оног проклетог зуба, да га он нипошто не |
нос, да <pb n="131" /> би предупредила поток суза.{S} Гђа Перса седи и подштрикава попине чара |
замислила.{S} Јула је у ћошку плакала, потоком лила-сузе и брисала их кецељицом, а гђа Сида се |
ких мученика, и сачуваће му спомен и за потоњи свет.</p> <p>„Но ако вам је одвећ жао, нежне душ |
дије меховима мрзости и пакости једнако потпиривале и све више распаљивале огањ кавге и свађе, |
е, што је опет био трајни узрок вечитом потпиривању и подгревању једаред већ отпочетог страшног |
ли гђа Перса не да никако, него једнако потпирује пламен мрзости и омразе.</p> <p>— Шта?!{S} За |
вис.{S} Али се нико није одрекао свога потписа; „каква су да су, — што каз’о Нова бистош, — мо |
списку у општини сами без ичије помоћи потпишу.{S} Слова у имену и презимену им, истина, изгле |
омислим: како!{S} Ја к’о мислим, да <hi>потплатите</hi> кочијаша што га буде одвез’о — па <hi>о |
прдачи —</p> <p>— Торњај ми се с очију, потпрдо светска!{S} Друга би се, да јој је тако штогођ |
бли.{S} И пошто би већ поодавно настала потпуна тишина и пауза у друштву, да се његово тиктакањ |
су звали Шацу сви од прошевине у кући) потпуно задовољан био, кад му је показан био тачан спис |
у и од баба-Макре, а и иначе; и била је потпуно задовољна са добивеним подацима. „Боже, — говор |
.</p> <p>А што се у селу венчало, то је потпуно знало шта ради; знало је дужности и задатке бра |
</p> <p>— Па то и јесте што ме једи!{S} Потпустио ону бештију, а он се извук’о отиш’о некуд на |
га се и нађу га тек онда, кад га жена, потражи: „А ди се то део мој човек?“ пита жена, докле г |
адајз на Ефики и наредила јој где да је потражи ако се случајно што догоди на ватри — и на посл |
кола с арњевима, — тај ме <hi>мора</hi> потражити...{S} Јербо, што је било кола с арњеви по сел |
<milestone unit="subSection" /> <p>Није потрајало дуго а ча-Нића се стаде у сну смешити.{S} Бла |
.{S} Добро те си дош’о а да је још мало потрајало, мор’о би нас тражити по свету.{S} Дошло ми ј |
) па лежи тако цели целцати дан босоног потрбушке на кревецу, а овај мало потврд.{S} Осећа лепо |
} Али се ипак добро осећа.{S} Лежи тако потрбушке па пуши и пљуцка преко свог кратког камиша (ј |
ху коштуњцу.{S} Био је врло практичан и потребан, а незграпан и смешан, за то га никако и нису |
па стаде нервозно спремати и без икакве потребе премештати ствари с једног места на друго.</p> |
па да се може кретати — тако је и њима потребна та мржња, да их држи у животу.{S} То им је мот |
ж за транжирање шунке и још многе кујни потребне ствари, које су биле тако потребне а по селима |
ујни потребне ствари, које су биле тако потребне а по селима још мало или никако познате.</p> < |
е частила дудом.{S} Попадији није никад потребно било да изађе на сокак и да криви шију и лево |
рса и формало је преслиша.{S} А то је и потребно било, јер Ержа је била једна врло заборавна де |
беспослена, вршила улогу и подмиривала потребу сеоског „<title>Тагблата</title>“ или још боље |
ара; са свим сам промукла од узбуђење и потреса.</p> <pb n="214" /> <p>— С драге воље!{S} Извол |
ше црте... ваше лице! — рече путник сав потресен, гледајући мало утешеног Иву... — Сушта мати! |
— вели гђа Сида претварајући се да није потресена.</p> <p>— Мамо, јел’те да је жалостивно напис |
Злато моје, та неће дотле доћи! — рече потресена гђа Сида. — Не дај Боже!{S} Није тата твој бе |
прошапта путник. — А сад збогом! — рече потресеним гласом и пружи јој руку и рукова се с њом и |
ности.)</p> <p>Ержа је баш као што ваља потрефила.{S} Дошла је баш кад су се разговарали с гост |
то, да види шта вечерамо.{S} А баш је и потрефила! — кида се госпођа Перса а смешка се и вели: |
јд’ одма’ и ти кући!</p> <p>— Е, баш си потрефила! — вели поп Спира. — Седи, Јуцо дете, а мама |
то тако и диваним.{S} Кера био, ако не потрефим!{S} Та још мој покојни баба (Бог да му душу ’п |
у прико новина тражио, — па не би такву потрефио, тако је то благо једно од жене! — рече бојтар |
зати, да не би село, ни криво ни дужно, потрзали и излагали га подсмеху, пошто оно није ни најм |
нашу Јуцу; па о њеним сватовима нека се потроши.{S} К’о велимо, кад је мираз к’о што треба, нек |
и женица.{S} И ова узе једно по једно и потрпа их у кола, која сад изгледаху од силних детињих |
се комшијска деца, читаво једно туце — потрпала у кола и џакала, гуркала, претурала и плакала |
лања од смеха гледајући на децу која се потрпала задовољно у кола па се смеју од великог задово |
и вели им путник — онако и неауфировани потрпали у кола, а, <hi>ситна господо?</hi> — рече па и |
е прежу коњи.{S} Поседаше или боље рећи потрпаше се по шесторо седморо у кола па се кренуше у Б |
ерно нацрта, зато моли читаоце, нека се потруде па нека то они сами представе себи, јер је и ла |
напише писмо.{S} Коме треба тај се само потруди и нађе га, дозове га кући, па хартију и бокал в |
ипак се догађа.{S} Али писац ће се ипак потрудити да осветли ствар са сваке стране, тако да ће |
е така чисменка, госпоја-Сидо, — рече и потрча за њом гђа Перса, — а ви онда ето бар дођите сут |
е сви.{S} Меланија одмах остави посао и потрча купљеним стварима па стаде претурати по њима.</p |
пита Габриела скидајући мараму. — А ја потрчала да чујем, кажем у себи: госпођа ће као беамтер |
л’ остало још у комаду?</p> <p>— Бо’ме потрчао је све сам први ноблес у Бечкереку и све разгра |
одаде поуздано Аркадија.</p> <p>— Ајде, потрчи, — вели му поп Спира, — потрчи, поради к’о да се |
>— Ајде, потрчи, — вели му поп Спира, — потрчи, поради к’о да се тебе самога тиче.</p> </div> < |
воспитања данас никуд“, а она мислиш да потрчи у очи...{S} Ето јој сад!{S} Моје пророчество се |
ла само да се поп Ћира врати и да му се потужи, јер, како се изражаваше, није била рада „да има |
јој се попа врати, да се сита најада и потужи на, тако рећи, дојучерању своју најбољу другу и |
да су се <hi>попадије</hi> сас штоглама потукле; жене су, па не би било никакво ни чудо да поле |
е!{S} И-ју!</p> <p>— Инзултирунг!...{S} Потукли се!</p> <p>— Потукли!{S} Фрау-Габриела, ви се в |
Инзултирунг!...{S} Потукли се!</p> <p>— Потукли!{S} Фрау-Габриела, ви се ваљда само шалите!{S} |
е треба, али њој, њој...</p> <p>— Па се потукли?!...</p> <p>— Мал’ га није пробо „кључем“ чим с |
њој ко коме разбио главу, или да су се потукли само, или бар да су, лека ради, кога избацили и |
по одавде у П. Тамо се неки под шатром потукли... к’о на вашару! — рече Јула смејући се.</p> < |
ведало, да су се попови још у Темишвару потукли, али да су их тамо брзо развадили, и они се, ве |
<p>— О Боже, Боже, с <hi>чим</hi> да се потуку!</p> <p>— Е, па лепо ако ми не верујете, а ја ва |
сутра господина на ручак?{S} Шта да се потуца које где?{S} Ваљда код оног Швабе да руча што му |
: „Пусти Боже све громове твоје, па <hi>потуци</hi> све <hi>комшије</hi> моје,“ а то се, знате |
што кажу, <hi>опију</hi> се људи па се потучеду; е ал’ кад је некима суђено, а они се потучеду |
у; е ал’ кад је некима суђено, а они се потучеду и брез вина и брез воде.{S} К’о сад с поп Ћиро |
есто да уредиду ствар стишаду, а они се потучеду!{S} И поп Спира, кажу, инзултир’о је господин- |
а попадије узму плетива па штрикају или потштрикавају плаве чарапе, од чијих се сара после врло |
како?{S} Да се није откинуло клатно па поубијало јадну дечицу?</p> <p>— Није, — виче Аркадије |
њим?</p> <p>— Та, он ми је већ кудикамо поузданији, па њему сам већ смео да кажем шта је и како |
господине. „<hi>На коњу</hi>“ — додаде поуздано Аркадија.</p> <p>— Ајде, потрчи, — вели му поп |
ој половини Главе је забава, а у другој поука, т. ј. изнета је ужасна слика једног алкохолом ру |
дног алкохолом руинисаног организма, за поуку многим читаоцима</hi> </p> <p>У среду тако око де |
које се простацима и не могу допасти, а поучава је један Пемак (кинстлер у тим пословима), једа |
вас пукет, онда ћу вам га растумачити и поучити, али тражим од вас да вас нико, ал’ нико не пре |
.. бо’ме поп Ћира вам и неће доћи да се пофали...{S} Молим вас за једну чашу воде с бунара; са |
вера к’о и онога с леве стране. — Да се пофалим онима унутра сас ероберунгом и сас мојим кавали |
ге.{S} Бадава, наша Богословија може се пофалити што така васпитана младеж излази из ње.{S} Фин |
Хе, кога!{S} Тога који се неће сигурно пофалити.{S} Бајаги, не знате!{S} Ви не знате!</p> <p>— |
} Мој рођени!...“ Ђаво ме натера да још пофторавам то.{S} Кад му ја то <pb n="345" /> реко’, а |
силне брзине петама у леђа, оде, да се похвали друговима (јер добити три крајцаре у једаред — |
мо промућка мало дивит, натегне бокал и похвали вино, а за тим опроба перо на нокту од левог па |
му, па <pb n="18" /> га шта више још и похвали за смиреност и ревност његову у служби олтару и |
ужом, и мило јој је било кад јој је ова похвалила укус и рекла да јој је здраво леп господин мл |
вечерњу јуче, тако и данас, многи су му похвалили глас.{S} А кад је поп Спира говорио предику о |
и не честитате!{S} Морам сам да вам се похвалим.{S} Гле’те само, шта ми је дон’о мој Спира на |
а“.{S} И где год је после било прилике, похвалио је доброга пастира пароха Спиру, а видљив дока |
анас пало у тас. <pb n="93" /> Затим је похвалио Херуфику, а учитељ опет предику.</p> <p>Докле |
и — овде је одступио од тога принципа и похвалио гужвару.</p> <p>— Добро печена, па масна, е, т |
ма и метала их на једну гомилу.{S} И њу похвалише <pb n="396" /> и заблагодарише јој кад је зав |
брада к’о да је није ни им’о — а он још похваљен и црвен појас добио!{S} Има тај више среће нег |
кола, ухватило се друго мање, у које се похватале неке трговачке калфице и неке фрајле у шешири |
данас још знали, шта је „семлпрезла“ и „похенес“!... <pb n="392" /> То не знаду, а пасија им је |
лити за ову трећу књигу за моју Јулу, — похита гђа Сида.</p> <p>— О, с драге воље, — вели Пера. |
рже и поцрвене, виде да је претерао, па похита да поправи и додаде. — То јест, они тамо су прав |
спуштати кад је изашла из шесте куће, и похита јаче.</p> <p>Гђа Габриела је хитала к’о без душе |
казаћу му! — вели гђа Сида задовољна и похита да јави радосну вест Јули, том најнесрећнијем ст |
{S} Службеница!{S} Службеница, — рече и похита да иде.</p> <p>— Та сед’те још мало, — зауставља |
и гркињи.{S} А тако исто и натарошевица похитала је, обукавши се на врат на нос, гђи Гециници к |
у и Пера и Шаца, а и тазбина иде њима у походе, али се Шацини и Перини не састају, не виђају ка |
да се и знаде за њега, ко би му дошао у походе, ко би над њим наричући сузу пролио, кад никога |
Јосифа из Старога Завета, како се отима похотљиве госпоје Пентефринице и како бега, шмокљан јед |
род, породица једног красног али и врло похотљивог патка.{S} Та га је мана тако компромитовала, |
ера, и кад рече а он се тек онда трже и поцрвене, виде да је претерао, па похита да поправи и д |
а!“ узела нафору и одмах је прогутала и поцрвенела до ушију.</p> <milestone unit="subSection" / |
шчупати.{S} Кад јој штогођ кажете а она поцрвени до ушију па у земљу да пропадне, а већ од унте |
покојног мог.{S} А он ослабио, Боже, па поцрнио у лицу а на глави му неки стари подеран шешир к |
реосвештенства, а он нас лепо прими.{S} Поч’о нас је совјетовати... и, већ тако даље, да ти не |
А моја су страданија велика; кад би’ ја поч’о —</p> <p>— Е, па ’оћемо л’, Перо, — рече поп Спир |
а од неког времена овако.{S} Сад овако поч’о, па шта му знате? — вели поп-Ћира.</p> <p>— А што |
</p> <p>— Та није да сам је мало високо поч’о, него тако, да сам је после мор’о читаво пола сат |
н региментс-аудитор.{S} А њен Пера је и почасни члан неке тамошње официрске касине.{S} То му је |
утра се, дакле, смем надати да ћете нас почаствовати посјетом! — вели гђа Сида.</p> <p>— Ја ћу |
илета хоће стотину да угости; хоће и да почасти и да га опет мало кошта!{S} Нема ти ништа лепше |
де, да му не би пијани сватови из силне почасти придали Совру гајдаша, да га прати до куће.</p> |
ком марамом како се помаче у лево а (из почасти) оставља поп-Ћири да он седи „о деснују“.</p> < |
полоче сву маст к’о и одономадне што се почастио!</p> <p>Али то није био мачак, који је на прав |
е Нића боктер дошао и код њега се добро почастио као што је стрпељивим читаоцима добро познато |
пештански трговче, ти си се канда опет почастио, док сам ја била тамо напољу! — вели му бирташ |
из Главе Шеснаесте.{S} Домаћин је Нићу почастио, а овај је то, Бога ми, и заслужио, јер је тог |
, молим...</p> <p>— Дакле... дакле... — поче женица, а не може никако даље, јер се све клања од |
атка мамо!</p> <pb n="233" /> <p>И Јула поче гласно, дршћући гласом, читати: „Љубинкове кости л |
фрајла Меланија није трпела и за то она поче:</p> <p>— Па како вам се допада, господине, ово на |
рен, а и иначе је био ово његов дан, па поче:</p> <quote> <l>„Сиђи, Боже, с небеса,</l> <l>Па д |
ли на прву клупу, покри се кабаницом, и поче по свом обичају да броји звезде на небу (да би пре |
ет погледа на Перу (који остави Албум и поче читати <title>Риналда Риналдинија</title>), као да |
страну.</p> <p>Г. Пера извади у тањир и поче јести.{S} Чорба је била пилећа, баш што он воли, и |
6" /> предузећем.{S} И он узе тамбуру и поче још издалека полако ударати у њу ону већ добро поз |
безобразан! — прошапута Јула, кад онај поче песму, али је за то опет <pb n="143" /> пажљиво до |
и, како се то песници лепо изражавају, почела је умотавати у своју мрачну копрену сво село са |
ни, и искомадај их овако к’о што сам ја почела, — нареди гђа Сока Ефики, једној округлој <pb n= |
ра да је се одвикне од како је Меланија почела да се шета испред куће!{S} Међутим, да попусти к |
дна није већ ни веровала.{S} На село се почела спуштати блага летња ноћ и, како се то песници л |
ети као да су јој већ „натруњене очи“ и почела их брисати марамом, али се савлада и диже и уђе |
— Ју, несретна Габриела, та ти како си почела, ако овако фурт устраје нећеш ништа ни однети до |
ту, па се рано смркне, ил’ шта ли — тек почела сам рано да остављам штрикерај, па би ми баш доб |
ила гђа Сида кад <pb n="91" /> је таман почела, а гђа Перса је из кујне прекиде!{S} Писац лепо |
пустила и дошла.{S} Од тог дана је опет почела долазити свакога дана, па пре подне је плевила а |
никакво ни чудо што је страховала и већ почела очајавати за успех, јер није и не би то био први |
крмка. — Та, шта је то?!{S} Та, шта сте почеле к’о деца!</p> <pb n="115" /> <p>— Та ето, — вели |
приповедало и слушаоци, и свима се већ почеле крпити очи, настаде зевање и насташе чешће паузе |
рали, а после су се већ служили прозом; почели су се, то јест, помало и разговарати.</p> <p>— А |
адика...{S} Ено ушли су сам у олтар, па почели да чинодејствују, да служе сами Јутрење. —</p> < |
да имамо деру!</p> <p>— Та како сте то почели, може је још и бити!{S} Но, то ми се допада!...{ |
лужила цела кућа а у последње време већ почели њоме покривати и тесто за киселу штрудлу и крофн |
једном речицом да не запита!!{S} Кад су почели званичан посао, један другоме нису у очи гледали |
оље.{S} Опет је решето изнето и опет су почели да раде баш у оно доба кад је најлепше било за ш |
и немилог догађаја.{S} Али после тога, почело се из куће поп-Ћирине строжије мотрити на све, ш |
ли су се њих двојица.{S} И сада, кад се почело зуцкати по селу, да се Јула попина и Шаца радо г |
вади са поп-Спиром, па је то нотирало и почело сматрати као стару и већ обичну ствар.{S} Али је |
руменија него радњим даном — све се то почело да посматра у цркви а довршило у порти или на со |
оматорио, да је поред кијања и кашљања почео већ да баца и „шлајм“ — само она стара гуја, она |
.{S} А Господин Владика оде у олтар, па почео да служи.{S} Црквењак Аркадије, кад сиђе са звона |
— и друга строфа оне песме коју је Шаца почео:</p> <quote> <l>„Мамина је тараба,</l> <l>Мамина |
а и сврати у неких шест кућа.{S} Већ се почео полако мрак спуштати кад је изашла из шесте куће, |
настају помало паузе.{S} И кад је говор почео сустајати, а очи се крпити, спомену поп-Ћира први |
сламњи шешир с главе.{S} И данас је већ почео своје обешењаклуке.{S} Једна му је већ рекла: „О |
м албум, — извињује се Пера који се већ почео знојити по челу и око себе помало све у дупликату |
то све боље и за њега; припада му већа почест.{S} А дика, што кажу, и риђи у таљигама, нек’мо |
га метнуо до мене, а ето и он вам одаје почест, оставио вама у десно... а за то вас и возим по |
е бити тако љубазни па да ћете ме сутра почествовати посјетом на ручак.</p> <p>— О молим!{S} Ка |
и вама, дражајши господин-Ћиро, на тој почести коју сте указали мом скромном дому.</p> <p>— Фа |
било је неколико књига тако отворених и почетих, једна на канабету, друга на фотељи а трећа на |
то запева, а он је прати тамбуром.{S} С почетка се Јула к’о и женирала и љутила по мало, јер јо |
.{S} И сама гђа апотекарица — која се с почетка устезала да се крене, јер је смешно говорила ср |
ати.{S} Не, он је био од оних који су с почетка неспретне ћуталице, али који са живљим и интере |
>— Та-а-а, оно, знате... — отеже Пера и почеша се, — видите и сами какав је белај напољу!{S} А |
"305" /> том истрчаше и Глиша и Рокса и почеше скидати с кола.</p> <p>— Е, е, баш ми је мило, — |
зубе“, уздржа се.</p> <p>Сви поседаше и почеше јаузновати.{S} Настаде једна повећа пауза.{S} Св |
Николајевич. (Ту се „Николајевич“ мало почеше иза врата, ал’ не рече ништа.)</p> <pb n="117" / |
.{S} Тако су ишли два и по сахата и већ почеше сретати најпре кола а после и пешаке, неке Швабе |
д њушку и отима од други’ а кад га тако почешеш <pb n="300" /> мало, онда и они стидљивији доби |
— вели гђа Перса, — па да <hi>вас</hi> почешће виђамо у кући, и она би опет онако к’о и пре св |
неког фишкала.{S} По мало практицира а почешће иде у лов на шљуке, или поваздан пеца на Тиси и |
о вољи од сваке руке па између осталога почешће месити савијачу с маком коју он, као сваки Бачв |
спремљене за печење јагањаца којима је почешће поп-Спира омастио брк.{S} Ту је даље у авлији б |
ло, на мало!{S} Камо срећа, па да ме се почешће тако сетите!</p> <p>— Е, Бога ми, — додаде поп |
на и друга, а Јула покрај тога и чита и почешће брише сузе.{S} Гледа је гђа Сида испод ока и ни |
ој, једини у селу сламњи шешир кога сам почешће сумпором пере.{S} Тада би обукао и сомотски кап |
} Врло, врло лепо —</p> <p>— Ја то тако почешће...{S} Знате, кад се човек прими некога посла, о |
="117" /> <p>— О, па то би онда требало почешће да имате гостију, — вели Пера.</p> <p>— Па ето, |
Невина моја грлице!</l> <l>Како тихо ти почиваш,</l> <l>И конечно не чувствујеш</l> <l>Бол серд |
је дуго.</p> <pb n="267" /> <p>Настаде почивка.</p> <p>Мож’да је сада и то, мало час споменуто |
а багателисати ни немачки језик како то почиње Меланија, па каже: да је француски језик баш <hi |
оне,</hi> мислим, је л’ вредно и <hi>да почињем</hi> с вама; јербо не знам: ко је старији у тој |
госпоји Сиди...{S} Изађе к’о бојаги да почисти сокак испред куће, а она пева кол’ко је грло до |
</hi> и не знам управо, јесте л’ ви то, почитајема госпоја-Сидо, ил’ је то ваш господин супруг, |
p> <p>— А, баш сте ми из уста извадили, почитајеми, — прихвати домаћин. — А зар сад то ваља што |
н-попо.{S} И ја, што кажу, <hi>вас</hi> почитујем, и већ, онако сви у мојој кући... вас па вас. |
ује да је празник.{S} Испред сваке куће почишћено и поливено а све мирише на мокру прашину.{S} |
ди унтерхалтунга.{S} Онда госпођа Перса почне позивати господин-Перу на вечеру и после вечере, |
једно престане, кад ал’ ето ти друго се почне... па тако фурт.{S} Дањом метнули неко решето пре |
атка.{S} Не знам ни с кога краја већ да почнем!</p> <p>— Ју, рођена, — чуди се Пела, а ко би то |
оста већ једаред!{S} Докле ћете?{S} Кад почнете а ви не знате шта је доста!...{S} Добро, добро! |
ноћу је једна лепота слушати жабе, кад почну да певају.{S} Поједине певаче већ познаје сав ком |
есело плевила башту, да је с травуљином почупала и сву мирођију, тако да су сутра дан из комшил |
теста најрадије и једе.{S} Метла давно почупана и повезана и у шупу <pb n="225" /> однета и ду |
ебрних пуцета, око врата свилена црвена поша а на њој златом извезен српски грб, извезла га је |
а па баш ни једне речи!{S} Ни да се бар пошали, да нас позове после ручка!“ Сва јој је мораста |
} Чује тата где нешто цичи у шпајзу, па пошао да види, да се није пацов ухватио у гвожђа па цич |
прилици ту је дочекао дубоку старост и пошао трагом старијих својих.</p> <p>Место је било вели |
ено поштапајући кренуше у цркву.</p> <p>Пошао свет на литургију па се све шарени сокак од лепот |
строфу:</p> <quote> <l>„Зар тамо куд си пошла,</l> <l>Зар сунце лепше сија,</l> <l>Ил’ цвеће ле |
ела је три млада дротара:</l> <l>„Ди си пошла, Маџарова Јуло?</l> <l>Ди да идеш, наша бити мора |
онамо одакле је на колима онако свечано пошла.{S} Вратила се страшно љута и била је једнако так |
ститити ченејским сеном.</p> <p>Кола су пошла, и путем од Темишвара до Ченеја попови су се разг |
као некад.{S} Пева Јула:</p> <quote> <l>Пошла Јуца у Бечеј код ујца,</l> <l>Пошла млада како ће |
<l>Пошла Јуца у Бечеј код ујца,</l> <l>Пошла млада како ће да страда!</l> <l>Кад је била близу |
солферин на дар!{S} А кад смо изашли и пошли кући, а он највеселији од свију нас, па мене шако |
, драго дете моје, гледај шта ћеш!{S} А пошло је само тако може бити!{S} Учинила си „ероберунг“ |
{S} Чекам да чујем сад, кад је већ тако пошло, чекам још и то чудо и покор, да је ето тај поп С |
, ређајући киселу штрудлу по тањиру, да пошље госпођи Спирипици. — Знам, да ће пући од једа гос |
р на удају, а опасност тако близу) — да пошље часком Ержу каквим било послом, да разгледа и јав |
р (што ће рећи свињску даћу), а он прво пошље попа-Ћири од заклатог свинчета и кожурице и масти |
тације немешага метнути у писмо а писмо пошље у Галицију или у Талијанску.{S} Атресира, на прим |
а грошић два дати за то!“ Купи, па и то пошље кући.{S} Од тих ствари после госпоја попадија иза |
ли гђа Сида; — а ја сам баш мислила, да пошљем по вас да дођете; или да нас чекате код вас.</p> |
и гђа Перса, — онда ће боље бити, да је пошљете Меланији; она здраво добро говори немецки, па ћ |
="351" /> измакне!...{S} То ти је оно: „Пошљи луду на војску, па седи кући па плачи!" „У мал’ < |
е у кући шта треба па се достојанствено поштапајући кренуше у цркву.</p> <p>Пошао свет на литур |
ами.{S} Дакле госпођица Меланија ће нас поштедити.</p> <p>— Неће вам ни доћи, не бојте се баш, |
i> по селу, па ће онда и моја кућа бити поштеђена!</p> <p>— А шта има она <hi>то</hi> с вашом к |
њом, неко ноћом; тек дошло време, да се поштен комшилук расели од тога вашег виртшафта.</p> <p> |
гоше у село.{S} Исплатише Перу Тоцилова поштено по погодби.{S} И један и други му даде погођени |
су погодили.{S} Обојица сте погодили и поштено ми, што кажу, и капару дали, које ја вама, к’о |
— пита Пера Тоцилов, а начинио наивно и поштено лице како то већ паор уме.</p> <p>— Па, Петре с |
уме.</p> <p>— Па, Петре синко, је л’ то поштено од тебе; дед’ кажи сада ти сам?{S} Јесам ли ја |
да нема; оно што има боље, томе част и поштење, — вели гђа Перса. — Али тек, ја бар увек помис |
може човек баш и пешке да иде...{S} А, пошто возиш, на прилику, лети?</p> <p>— А, као... кога, |
преварио!</p> <p>После званичног дела, пошто је уговорено кога дана да буде прстен, настаде ве |
Тражите ђавола ноћом, — наставља Нића, пошто се добро наместио на клупи, — а после вам ча-Нића |
још то исто вече — кад је после вечере, пошто је поп Ћира већ легао, мерила и кројила купљени ф |
бриела показујући на девојчицу која се, пошто јој је фрау-Габриела отворила очи, сва неутешна и |
тамо доврши хирургију и зубну лекарију, пошто је покојној стрини дао парастос а тетка-Макру пре |
дужно, потрзали и излагали га подсмеху, пошто оно није ни најмање криво за све ово што ће се у |
..{S} А што је најгоре, никад не знате: пошто сте погодили кола.{S} Кол’ко је онако на очи пипа |
} Та немојте ме, гнедиге, плашити!{S} А пошто риф?</p> <p>— Тридесет и две крајцаре, ал’ треба |
S} Е, то ће зимус душу да ми држи.{S} А пошто си их уз’о, — запита га мерећи их: — Педаљ и три |
на тај проклети пут, — отпоче гђа Перса пошто се намести у стару фотељу, — нисам ти ја, Ћиро, н |
слио.{S} Да се ви <pb n="269" /> морате пошто-пото дочепати оног проклетог зуба, да га он нипош |
записане на давно пожутелој табли.{S} И пошто би већ поодавно настала потпуна тишина и пауза у |
давали много важности овом сукобу.{S} И пошто то није први пут било, надали су се да неће ни по |
а је уштине за образ или чак и пољуби и пошто се она није никад отимала, па јој је доста често |
сваки час устајати.</p> <p>Поседаше сви пошто се прекрстише.{S} Поп Спира извади из џепа федерм |
и да су без икаква плана набављане; али пошто је фрајла Јула сва запурена и румена, донела чорб |
собом кад је лепо, или му доносила кући пошто су у многим кућама мрзили кад му она да из тањира |
би га год понудили, тај место да пита: „пошто?“ хоће да пукне од смеја!! (А има таких ствари, к |
спремио.{S} Био је један од облигатних поштовалаца Доситијевих, и ако га је мало читао; али се |
на школу и на учитеља.{S} Па кад су сви поштовали и волели старога учитеља Трифуна који је носи |
еселио код таста.{S} Негована и искрено поштована у старим данима <pb n="399" /> својим, ту је |
тавати унучиће поп-Спирине.{S} Међутим, поштовани читаоци, који су и до сад поклањали вере само |
да се служи подацима малочас споменутих поштованих госпођа а ове са крај села само да нотира, — |
Петра Петровића и девице Меланије ћери поштованога пароха Кирила Николајевича био је и прошао. |
н, — сва заслуга има се приписати вашој поштованој супрузи, госпоја-Перси, јер, што кажу: „Види |
’ да ипак треба да имају призрења према поштованом домаћину који се целога тога дана труцкао <p |
му Бетику и ћерку Кредлу.{S} Сепл је из поштовања према поп-Спири, као лојалан Шваба и мештанин |
а је слабо читао али, као човек који је поштовао учене људе и био увек међу пренумерантима, зах |
а он остао сам код куће и преписао је и поштом послао.</p> <p>После овога, после послате тужбе, |
испразни Аћа па оде, да метне писмо на пошту; а домаћин остаје и задовољан размишља у себи, ка |
и свекра, никога, ваљда, не негују и не поштују тако зими у кући к’о чизме.{S} Па и сама животи |
} Ушао Нића у газдашаг па га сви у кући поштују и раде, а њему не даду ништа да ради, него веле |
стоји к’о катани мундир, да носи ирошки пошу, да има лепе брчиће и да лепо пева!{S} С нестрпљењ |
приметише бабе; и што онако ирошки носи пошу око врата, како рекоше девојке — да је, дакле, тај |
и на колима, да мора да је нежењен, јер пошу око врата носи баш ирошки; један му крај све лепећ |
ија је отишао по Шацу и однео му црвену пошу.{S} Затекао га је у дућану баш кад је Шаца туцао к |
ења, нити и један има онаку лепу црвену пошу, па да му тако лепо стоји к’о фрајлином ђувегији.{ |
буче душанку вишњеве боје, веза свилену пошу око врата, а према томе и остало одело није било п |
, па се чак и Шаце сетио, купио му лепу пошу од црвене свиле, коју боју, као што је познато, св |
светољубиви, нико му се није светио, н. пр. да му запали кућу или одведе чилаше.</p> <p>За то п |
из буџака, један танких подужих бркова, права руина кога сад <pb n="293" /> први пут и приметиш |
ан био тај дуварски сахат.<pb n="26" /> Права антика што наши кажу.{S} Био је мало мањи од икон |
влији се указа путнику диван призор.{S} Права идила; дивна идила сеоског газдинства!{S} Ах, чег |
ело село звало тетком, али која је била права тетка само Шаци хирургу.{S} Он се, до душе, звао |
ко се издужили у висину.{S} Тишина, она права баштенска тишина пред подне; само се чује зујање |
ту.{S} Једном речи, то и није била она права биртија, него пулгерска кафана, где се мало говор |
и заокупи мећава, а њима тек онда дође права њихова снага, па се онда њихов цар само прекрсти |
њој од кад још: „Госпоја-Сидо, ако сте права мати, и пријатељ своме детету, немојте да је оста |
тога дана има од свију сватова највише права да захтева), да му отпева ону његову песму, ону к |
рез нужде по блату!{S} Е, ово ти је баш права каштига Божија за село! — вели гђа Перса гледајућ |
, Ћиро!</p> <p>— ...{S}Бадава сам се ја правд’о да нисам; да сам пон’о мој рођени, а да је то н |
Јули жао баш озбиљно.{S} Час криви, час правда себе, ал’ опет на крај краја, кад озбиљно промис |
ред господин-попином кућом?!“ А деца се правдају и беде једно друго. — Ту и силне кокошке са св |
на по леђима каквог Циганина лопова, ни правдање каквог Неце ни Проке пред комесаром да је прод |
hi> у Б** нити је хтела да прими икакво правдање и извињавање.{S} Они су јој се сутра дан извињ |
p> <p>Али то није био мачак, који је на правди Бога данас обеђен, него је то био познати нам Ни |
ом капом.{S} Он један, а оне толике!{S} Праве мормонске фамилије! — А тек патака и пачића шта ј |
еж, и за што као и не?!</p> <p>— Па кад праве баба-Тини, а што ће онда ваша Јуца, ваша безазлен |
о им играју очи к’о на зејтину.{S} Таке праве у данашње време ероберунге!“</p> <p>Овде ће, мисл |
етују и праве план свог будућег стана и праве размештај намештаја. — Са сокака ће имати две или |
а.{S} Или се сви троје скупа саветују и праве план свог будућег стана и праве размештај намешта |
<p>— Е, није него ваљда оној баба-Тини праве музику?!</p> <p>— Та каква је ћорава садашња млад |
рапе, од чијих се сара после врло често праве врло згодне и добро познате дуванкесе које чак и |
е и цуња по авлији, и дозове децу да му праве калабалук; некако му лакше кад чује ларму на коју |
обом не понесе већ скрштене беле руке и праведна дела своја!“ — „Та јест, одговара паор.{S} Кас |
екако далеко чињаше тај жељени дан, дан праведне и слатке освете.</p> <p>— Ала ће га намазати с |
вљеног крова од трске.{S} Беше то осмех праведника који спава и снива како получује награду.{S} |
жењом.{S} Диван је био Шандор ђувегија, прави газдачки син, а укусно одело показиваше да је свр |
ри; ради по кући све: кисели краставце, прави комлов, кува сапун, <pb n="110" /> копуни живину |
hi>, јер сте ви у томе, морам признати, прави мајстор.{S} А мој попа опет то, па само то, воли, |
пира, него сад кад је ово чуо.{S} Гром, прави, формалан гром из ведра неба.</p> <p>— Брзо, госп |
и какве је све те било ту у авлији!{S} Прави Нојев ковчег!{S} Било гусака угојених тако, да, к |
ушевне особине.{S} Био је непоуздан.{S} Прави скуп свију порока а између свију два најпагубнија |
ам поп Спира који је увек наглашавао да прави родитељ не треба своје дете пред њим самим да хва |
„Гледај само обешењака једног, како се прави светац!{S} Па још зева, <pb n="66" /> лопов преис |
показати, ако ви мене научите, како се прави онај мелшпајз што се зове: <hi>Саће од зоље од кв |
по један издају и дају им лицу све више прави бабији изглед.{S} Једна једе само на леву а друга |
њи’ве авлије... како нам свима смета и прави ларму по сокаку.{S} Та није да је ђипала и праска |
оц и газдинску кабаницу; пада једнако и прави по путу блато преко чланака.{S} Упадају кола до г |
е тако цифрају...{S} То су тек они, они прави.</p> <p>— Та шта си заокупио ту пред дететом?!{S} |
арци уједају к’о кере... мора да су они прави ритски.{S} Један ме отоич уј’о баш испод ока, так |
срце за њом, па би онда имао ко, да ти прави шприц-крофне... а и лепша је од мене, и дебља“ —< |
мали Часловац!{S} И то још и није онај прави Часловац од оних из Русије послатих, него други н |
б, ал’ нисам им’о памети ни колико онај прави притјажатељ тога зуба!...{S} Дакле, ја извадим он |
оправи и додаде. — То јест, они тамо су прави шегрти према вама.</p> <p>Родитељи као паметни љу |
откуд, не трукуједу и не <pb n="247" /> правиду какве <hi>фаличне банке</hi> — смеје се Нића. — |
и обешењаци научили тамо да бријају, па правиду конкуренцију.“ — „А, неће наш Шандор, ако Бог д |
ве сосове, цушпајзе и мелшпајзе како се правиду.{S} Све излењирала и исписала, слатко дете моје |
е је научила у леру, унтерхалтовала се, правила ероберунге и вазда срећна и задовољна остављала |
од шапурикина брашна чесница и василица правила; о скакавцима и пацовима и о Талијанима мајстор |
е јео држао се оног златног Доситејевог правила: „Кад једеш једи, а не разговарај ни с ким.“ Ви |
једнаки, један к’о други.{S} А после, и правила Поетике веле, да треба што више пробудити радоз |
рао на замерке критичара и држао строго правила „Поетике“</hi> </p> <p>Прођоше лепи летњи дани, |
.{S} Многи очеви а нарочито маме већ су правиле неке комбинације, али су маме <pb n="37" /> ђав |
љена, остала је једнако (противно свима правилима поетике) онако исто пуначка и округла као и н |
осута по свинчету које се прљи по свима правилима, а домаћин га струже кресачком којом се лети |
омонаха, сабранъ и довољнимъ искуствомъ правилно испитан“</foreign> проучаван је и прелиставан |
дејство његово.</p> <p>— Код мене је то правило, — говори поп Спира, — да је човек весео.{S} А |
р с поповима.{S} Код њих није важило то правило да: свако чудо за три дана траје.{S} Они су тек |
им вратима и коме је у његовом Коњичком правилу стајало, да хуланер треба неустрашиво да дочека |
’ла?</p> <p>— Па ја нисам гђа Перса, да правим сплетке.{S} Али сад је већ доста, и сувише.{S} С |
све знати; кад ми није од Бога дато, да правим путер-крофне.{S} Та, Бога ми, шта ту ваздан, а ш |
толико каприцирали и држите да ја боље правим од вас, онда с драге воље, кад год је вама згодн |
з паорске баште него к’о да је „цукрас“ правио.</p> <p>— Па могу баш једну кришчицу, онако форм |
, кад је Његово Преосвештенство Владика правио каноничну визитацију по својој епархији, па није |
је. — Ал’ за име Божије, либсте, та шта правите то <hi>од себе!!!</hi> Та зар не знате те рацке |
ign>“; даклем опет вреди штагођ; па сад правите лустрајзе?{S} Јел’те?{S} Путујете заједно?...{S |
ом по образу. — Сви ви мушки замерате и правите се к’о да вам није право, а опет се сви радо ос |
само! — вели поп Спира. — Шта ту ваздан правите некаква предисловија!</p> <p>— Та... знате, чес |
па да ви мене лепо научите, како ви то правите оне ваше чувене путер-крофне. <pb n="20" /> Ви |
ле: да је дечије срце као восак — можеш правити од њега шта хоћеш —; а ја велим, да је и у млад |
у за бреновање косе, и неке комедије за прављење локни, и неке нове хорнодле (назване по некој |
— пита поп Спира.</p> <p>— Та... сад... право да рекнем, — није баш, знате, ни лако.{S} Јесење |
} Па чим зграби а он бега из све снаге; право бега на таван, на кров или на какво друго безбедн |
наш Нића боктер.{S} Што јест, јест!{S} Право су рекли наши стари: „Тешко своме без свога!“</p> |
а лопова.{S} Али тако је то у свету!{S} Право је речено да: добар глас далеко иде, а зао још да |
мо се тога!{S} Било па прошло!</p> <p>— Право кажеш!{S} Боже, кад прексутра сретнем у порти Пер |
јим се!{S} Па те за то и нећу!</p> <p>— Право велиш!{S} Нећу те, боме, ни ја.</p> <p>— А зашто, |
после га изнесе сав радостан.</p> <p>— Право си каз’о... метнуо га под главу, био му под јасту |
доба, нашли код Пере Тоцилова?</p> <p>— Право каже обешењак један параснички!{S} Ах, Аркадија, |
проживите, слатка, то вам је —</p> <p>— Право кажете, — потврђује гђа Сока.</p> <p>— Јест бо’ме |
аметнији од ње у кући па јој не даду за право, — вели гђа Перса. — Простакуша једна... жао ми с |
а чешће и не долази кући, него с гробља право кући „усопшчега“ на даћу.{S} Ту су скупљене ожало |
ина!?{S} Па га сад онај зграбио лепо па право кући с њим!{S} Ху, отровала би’ се, а држала сам |
, напрстак и још неке своје алате и иде право на обећано место.{S} И што би могла за пола дана |
!{S} А од воље вам, да ми дате шта буде право, јер ја кад се каприцирам, ја и за багателу радим |
ваким белају од времена.{S} А ваљ’да је право да и ја, што кажу, к’о сирома’ један човек, зарад |
и замерате и правите се к’о да вам није право, а опет се сви радо осврћете кад видите тако нешт |
има!{S} Него ти само не попуштај твоје право и твој резон!{S} Вид’ла би’ ја њи’, да је нешто п |
врховима својим ту копрену и дизаху се право тамо звездама.{S} Давно су прошла и последња кола |
ала после њега!!</p> <p>— Да, да, имате право, — вели Пера, па наставља даље. — Ви ту мислите н |
о слабо и умире.</p> <p>— Да, да, имате право, и ја сам то примјетио, — потврђује поп-Ћира.</p> |
и ја за то!</p> <p>— Сасвим тако, имате право.{S} И ја претпостављам добру савијачу сваком цуке |
он, није било познато!{S} Са свим имате право то је — к’о што сте изволели примјетити са свим с |
а поп Спира за њим.</p> <p>Обојица лете право цркви.</p> <p>— Еј, наопако ми звонило! — хуче по |
онъ, и попираема человѣки.“</foreign> И право је и казао.{S} За сад нам, каже, прашта, ал’ нам |
, нисам се, што кажу, помамио.</p> <p>И право је рекао Нића боктер.{S} Све је то било пијано, и |
<hi>Из ње ће читаоци видети да су имали право наши стари кад су рекли ону златну пословицу: „Те |
дана траје.{S} Они су тек сад отпочели право непријатељство.{S} Поп Ћира се одмах сутра дан по |
Гледа је гђа Сида испод ока и није јој право.</p> <p>— Ти си опет дочепала какву жалостиву ств |
какав је белај напољу!{S} А баш, да вам право кажем, и не би ми мило било сад на оваком времену |
о <hi>нас</hi> код вас; па сад било вам право не било!</p> <p>— Ију, господин-Спиро, шта вам то |
ика у село, а баш је била Недеља.{S} Он право у цркву на Јутрење, кад али још нема попе, а звон |
е изађе Шаца!{S} За то овај и није имао право кад је опет једнога дана напао Јулу, што јој је г |
у глави те речи.</p> <p>И он јури тако право, а све мисли на вечерашње слике, од којих је једн |
пасош кад продаје коње.{S} То је Иђошко право одондак.“ — Тако онај приповеда, а они око њега з |
аравно да то паорским момцима није било право, и да су вребали прилику, да му се некако одуже; |
и</hi> мајстори за то; а и ја, ако ћемо право, треба да се зовем <hi>Провлаков!</hi></p> <p>— А |
по души, драги читаоци!{S} Јер ако ћемо право и објективно, у чему је Шаца умакао Тими; обојица |
руги не полети о главу, побеже у авлију право камари сламе, да начупа сламе за пећку.{S} Па и с |
испред носа уграбила зета?!.{S} Ако ћеш право да ти кажем, — ја му се, та Бога ми, и не чудим, |
био нешто сасвим друго.{S} Био је идеал правог доброг мачка; јер кад се он каприцира да ухвати |
него ћуте и једу и пију погружено, како правој тузи и жалости и приличи.{S} Пију за покој душе. |
али је то непобитан факат познат сваком правом сину наше свете православне цркве.{S} И један и |
су знали, то су одмах издекламовали и у правом, занимљивом говору, и не могу участвовати.{S} Не |
и звонари.{S} Назвао га је чак „столпом православија“.{S} И где год је после било прилике, похв |
е купио и донео.{S} Да га питам ко руши православије!{S} А он код Владике каже, да је Пентикост |
аједно с безлобивом им дечицом) у крило православља и привенчао за православне Србе; спомиње ни |
цом) у крило православља и привенчао за православне Србе; спомиње низ придика које је држао и њ |
ат познат сваком правом сину наше свете православне цркве.{S} И један и други поп из овог места |
, што увлачи <hi>унијатске књиге</hi> у православне цркве!!{S} А Часловац је <hi>његова сопстве |
оји, управо, не би ни смели држати ни у православној порти а камоли у туторској канцеларији црк |
молио га да га покрсти и преведе у нашу православну веру, — не би се заиста више зачудио поп-Сп |
е марио за поковано пилеће; као Србин и правослне цркве син мрзео је на то швапско печење и чек |
ерају, те не може човек никако да сазна праву истину.{S} Него овако лепо на дану, ту се свака п |
адашњој), и гумаластику за чишћење, и с праву за закопчавање рукавица, и неке силне конце и вун |
ће!{S} Међутим, да попусти кад је она у праву, и кад је она газдарица испред своје куће па све |
ила жељеном часу освете, а осећала се у праву, да је сада била као громом поражена кад је чула |
оно, милостива, — вели Пера, — ви сте у праву али само донекле.{S} Ви ту мислите на оне сензаци |
д њега, и ако је васпитаван цигло у том правцу, да буде тако рећи, један ступ куће — ипак се он |
је празна глава... овај... тедо’ рећи, празан трбу’, па и не мили ми се ондак ни да дувам у ду |
вом.{S} Роде се селе и остављају гнезда празна на димњацима, а ноћу чујеш кроз мокар ваздух са |
з кола и тек код Карлова опазио да тера празна кола и не вози никог. „А што не пазиш?“ пцују га |
ако ти је и са мном садакана, кад ми је празна глава... овај... тедо’ рећи, празан трбу’, па и |
а клупа испред куће под багрењем остаје празна.{S} Укућани седели испред куће после вечере и ра |
раћара, нахерена на једну страну — беше празна, само један подадуо бојтар седи за једним дугачк |
зици.{S} Још мало па порта остаде скоро празна.{S} У порти још осташе само нови и стари учитељ |
ојчица, — вели Пера коме се учини нешто празна соба по одласку Јуле. — Онај њен поглед остаде м |
лек против пацова.{S} Показивао му неке празне плацеве опет црквене, где ће до године зидати не |
сав намештај однет у шупу а собе остале празне да се на Ђурђев дан напуне столовима пуним свако |
разговарају, чаше се непрестано пуне и празне.{S} Пију оба попа, а пијуцка, Бога ми, и гост; з |
кинде, а нема ништа труковано, него све празни листови.{S} А она, слатко дете моје, села па зап |
А шта је било даље?{S} От’ш’о си дакле празни’ шака код господина владике?</p> <p>— Камо срећа |
е има јендек пун воде, који се никад не празни; јер таман да пресуши а оно по Бечкеречком Велик |
ајима и заливају их из бокала који се и празни и пуни, и разговарају се о хитном путовању попов |
то је ђаво што нисам.{S} Да сам от’ш’о празни’ шака, било би само штете: ал’ нисам, па је било |
свечана тишина још с јутра казује да је празник.{S} Испред сваке куће почишћено и поливено а св |
јоргованима и врбовим гранчицама јер је празник.{S} У поп-Спириној се кући формално спало с ног |
о, јер је тога дана био неки <hi>женски празник</hi> „Киријак <hi>Отшелник“</hi>, који пада 29. |
та баш к’о празника у години, па сваког празника или недеље на другом рогљу игра коло, па се св |
а <hi>рогљева</hi> у селу доста баш к’о празника у години, па сваког празника или недеље на дру |
ено текао, чаше се сваки час и пуниле и празниле.{S} Домаћин навалио па их једнако нуди, чешће |
, па се тамо и венча, а ја останем тако празних шака...{S} Па не знаш шта је горе.</p> <p>— Рђа |
} Та једва га натера поп Ћира и о већим празницима да говори!{S} За то су се многи, чим поп Спи |
тидно.{S} Тако накићен Шаца, као сваког празничног дана, позвао је свога принципала а овај опет |
је посматрала гђу Сиду а гђа Сида једну празну чашу коју је дигла и стала окретати и разгледати |
рије јеромонаха Крушедолског Јеротеја и праксе гђа-Сидине.{S} За време ручка је било и неколико |
валили, био резултат удружене теорије и праксе, — теорије јеромонаха Крушедолског Јеротеја и пр |
; тражиће принципала, где ће имати лепу практику и лепу принципалову ћерку, па је онда на коњу, |
егзаменима па сада к’о неки патвариста практицира код неког фишкала.{S} По мало практицира а п |
рактицира код неког фишкала.{S} По мало практицира а почешће иде у лов на шљуке, или поваздан п |
ев према ораху коштуњцу.{S} Био је врло практичан и потребан, а незграпан и смешан, за то га ни |
ајлепше спољашњости, али врло удобним и практичним орманом бестрага старога фазона, мало ће бит |
ити тако <hi>лакомислена</hi>, него <hi>практиш</hi> к’о ви —</p> <p>— А, извин’те! — прекиде ј |
до помоћника на звонари) и пале црквене прангије.{S} Накупила се деца па чекају да Аркадија исп |
деца па чекају да Аркадија испали једну прангију.{S} Али ће мало подуже чекати, јер га је фрау- |
а и ординирања у селу икоме, на пример, прао главу и заустављао крв Недељом пре подне.{S} Такви |
>— Да, шта чекаш?{S} Шта чекаш још?!! — праска гђа Перса.</p> <p>— Кад се оно још к’о ђакон вук |
и даље да буде парох ту ди си и ти?! — праска гђа Перса шетајући по соби, па од времена на вре |
како не би било кола у толиком селу?! — праска гђа Перса.</p> <p>— Та има кола, не велим ни ја, |
к онда се згране, па стане да ђипа и да праска.{S} А ја је једнако умирујем; јербо не волем, зн |
n="121" /> гледам и слушам, како ђипа и праска она паорска бештија!</p> <p>— Боже, они сироти б |
као петао кад хоће да кукурикне; псују, праскају и беде ма кога по кући, док им напрстак не спа |
му по сокаку.{S} Та није да је ђипала и праскала, та није да је викала, већ мислиш сад ће је шл |
лако утешила, док јој мама још једнако праскала због Меланијиног успеха.{S} Пребациваће писцу, |
т. — Мож’те сад, — вели уморна од силне праске и већ чисто малаксала и саломљена, тако да је ве |
увек више може учинити него са виком и праском!{S} Дед’ Жужа, дете моје, отрчи ако те не мрзи |
е побегао кад је чуо ону страшну вику и праску из кујне, па је бегао као да га сам Бунапарта ви |
не почасти придали Совру гајдаша, да га прати до куће.</p> <p>А што се у селу венчало, то је по |
амо да му да на знање, да је ту и да га прати очима.{S} Наравно да то паорским момцима није бил |
шла и запевала, није чула тамбуру да је прати.{S} Сада је видела да је јуче ваљда нешто љута би |
буру; па кад Јула нешто запева, а он је прати тамбуром.{S} С почетка се Јула к’о и женирала и љ |
рећа за те цвати,</l> <l>И песма нек те прати,</l> <l>Твог ручног девера.</l> <l>У нове идеш дв |
за колима која иђаху Великим Сокаком и пратијаше их својим питомим очима, па рече у себи:</p> |
ла у пролеће, а она је, у себи наравно, пратила речима: „Ти већ спаваш, злато моје (говори Јула |
а је стајала баш у тај пар на вратима и пратила својим лојаним очима Лацка кишбирова, најмлађег |
а више, јер се он сам најчешће поред ње пратио сокаком и Циганин му је пред зору свирао а он је |
ко!{S} Како је деб’о, а да ви’ш како се праћака к’о шаран кад га извуку из воде.{S} Научио је т |
им стиском руке и Пера сав сретан изађе праћен гђом Сидом и Меланијом.</p> <milestone unit="sub |
И мало после дижу се комшинице и одлазе праћене фењером.{S} Остаје соба с укућанима само.{S} А |
ве нас, ожениће и Савицу и посашиваће и праунуцима гаћице — а по тестаменту док је она жива, он |
з која улазе кола а у њима поп Ћира сав прашан у неком старом шеширу који је још ђаконом купио. |
кола попиним сокаком, и <pb n="158" /> прашина, која се била дигла високо изнад кућа, спуштала |
" /> решетају жито; па нека плева, нека прашина, к’о да је и онако мало на сокаку; а ноћом неки |
у од ране зоре до мркла мрака.{S} Грдна прашина и плева летела је и падала, благодарећи поспешн |
а изађе пред своју рођену кућу од лупе, прашине и плеве...</p> <p>— Ја водим виртшафт како ја з |
у; не можеш к’о човек изићи на сокак од прашине.{S} А ноћом се опет вуче читава компанија; ту с |
шном малишану који држаше обе шаке пуне прашине.{S} Путник је погледа.{S} Погледи им се сусрето |
нији!...{S} Сирома’ Бечлија, зажелио се прашине!{S} Бадава, види се одмах што ти је Бачка крв!{ |
како се онај старији „Бечлија“ ваља по прашини и дере: „’хоћу код попе!“ и видети лепо милу св |
е капале по оделу и по рукама и доле по прашини.</p> <p>— Је л’ те да ћете доћи?</p> <p>— Доћи |
лога бегунца који се дераше и ваљаше по прашини и бацакаше ногама, па се не да матери да га диг |
е, беше изашло до пола пута и бацаше се прашином на кола која полако пролазише сокаком и у који |
олио га, да ти опрости, што си се бац’о прашином на кола?{S} А?{S} Ајд’ одма’ да с’ га пољубио |
уд, не смеју да се јуре и шорају ногама прашину, која је неупотребљена са шаке мирно лежала на |
и се одмах што ти је Бачка крв!{S} Воле прашину! — рече смешећи се и пољуби Раду.</p> <p>— И ма |
ишћено и поливено а све мирише на мокру прашину.{S} Сво село чисто као умивено лице.{S} Испред |
право је и казао.{S} За сад нам, каже, прашта, ал’ нам је совјетов’о, да од сад у миру и лепом |
<hi>претпостављене</hi>; али му, вели, прашта“. — заврши поп Спира причање.{S} Таман је заврши |
она од-дурити!{S} Е, па сад, збогом! — прашта се поп Спира са свима и одлази са поп-Ћиром.</p> |
иру и лепом согласију живимо.{S} А њему прашта покушану превару.</p> <p>— А зар га је хтео прев |
најрадије је мислила о својој смрти, и праштала је и оцу и матери, и ако су они могли учинити |
ка иде бестрага, казаћу, да одустајем и праштам великодушно нанету ми обиду.</p> <p>Али гђа Пер |
о кажу, и за сламку ’вата!{S} Али ја му праштам, Преосвештенство, и једина ми је утјеха у речим |
една пчиодина глава места за милосрђе и праштање.{S} Дисала је осветом и само јој се некако дал |
нису неколико дана долазили у башту.{S} Прва је Јула попустила и дошла.{S} Од тог дана је опет |
pter" xml:id="SRP18941_C1"> <head>ГЛАВА ПРВА</head> <p> <hi>У којој су описана два попа, две по |
је пажљиво.) Тхе, али све је то само за прва два три магновенија.{S} Та, Бога вам, и лепо лице |
ку чељад, да им каже шта је чула.{S} На прва три места рекла је да је увреда нанета гвозденим к |
задовољна са Јуцом и Меланијом.{S} Она прва је била до зла бога стидљива, да не кажем завезана |
присвајала за себе ту заслугу да је она прва сазнала па оној другој казала.{S} Одмах после ручк |
а се упражњавати у стрпљењу, то је наша прва дужност, велим ја! — додаде г. Пера.</p> <p>— Та, |
> морам да ћутим —</p> <p>— Е, то си ти прва женска што ћутиш!</p> <p>— Ћутим, Спиро, и једем с |
во бришемо, па изнова!{S} Ово је даклем прва здравица, и она нека је у <hi>ваше</hi> здравље.{S |
ле да сазна још више, а ако нису, да им прва јави.</p> <p>— ’хоће л’ кера? — чу се са сокака гл |
id="SRP18941_C21"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПРВА</head> <p> <hi>Садржи у себи вечеру и конак код го |
употребио Пентикостар, па то му је већ прва лаж.{S} Није Пентикостар, него Часловац, мали Часл |
новости по селу.</p> <p>Која је од њих прва дознала за тај страшан догађај, то вам писац не ум |
јатељи били, и то још од кад!{S} Још од прве латинске!{S} Та заједно смо, к’о деца, с катихетом |
може узети и да је она продужење Главе Прве</hi> </p> <p>А како су живеле попадије, тако су ле |
дужен живот њеном клијенту и љубимцу до прве прилике.{S} А да не би до тога дошло, није жалила |
о тај надимак отуда, што се одавно, још прве године, као млад попа, заборавивши свој немешаг па |
лепуш</hi> сама својом руком направила, први видљиви знак нежне наклоности према њему. — С тим |
мислима којима се тако радо баве младе, први пут заљубљене девојке, а то је: у мислима о својој |
ва, права руина кога сад <pb n="293" /> први пут и приметише гости. — ’оћете, к’о једни путници |
Извин’те, што сам се толико задржао.{S} Први пут, па толико да траје визита —</p> <p>— Први пут |
т, па толико да траје визита —</p> <p>— Први пут, ал’ немојте последњи пут да буде, — вели гђа |
још <hi>ја крив</hi>... и... пружим ја први руку, а он као — обешењак један! — не зна бајаги д |
S} Погађ’о се са мном, к’о да сам му ја први дош’о.{S} Обешењак паор!</p> <p>— Сви су они таки, |
тан и пресретан, јер му је вечерас Јула први пут казала <hi>ти Шандоре</hi>, а и он њој неколик |
ућа.</p> <p>По свему се видело одмах на први поглед да је кућа богата.{S} Нека суди сада читала |
па му дала кроз деру која се тога дана први пут појавила на огради баштенској.{S} А Шаца је оп |
јати, а очи се крпити, спомену поп-Ћира први, да би рад спавати, јер се сутра раном зором крећу |
одине, — вели му гђа Перса, — ви је сад први пут видите па вам је чудно можда.{S} Она је така, |
аравно, нису надали.{S} Из авлије га је први опазио попин шаров, један грдан глават и чупав пас |
>— Или ја? — вели гђа Перса. — Он га је први дочепао и одвео био својој кући.</p> <p>— Па био г |
ерака његових!{S} Пишу ми оданде, да је први момак у Талијанској!{S} А ди би и био друкчији нем |
и већ обрадовао бабу; пре три месеца је први пут понео гаће и сада ево први пут чита апостол!{S |
омиле света све чешће бивале.{S} Чим је први пут зазвонило, старци истресоше луле и турише их у |
ожјих и људи грешних, — али ово чудо је први пут сад доживео!{S} Одмах се прибере и замоли стар |
продужавао пут у цркву.</p> <p>А већ је први и други пут звонило у цркву на службу.{S} Чуло се |
ажности овом сукобу.{S} И пошто то није први пут било, надали су се да неће ни последњи пут бит |
гоме буде девер; то јест, ономе који се први ожени, да онај други буде девер.</p> <milestone un |
Хе, та уз’о би’ је ја одма’, чим смо се први пут погледали у колу, ал’ ми она моја дерна фамили |
ануо, па од то доба је ужасно обазрив и први бега с пања и ако би касапин не знам шта дао, да г |
а.{S} Сам тај први корак његов у селу и први приказ његов допао се свима, запленио је све, каже |
олико...{S} Ал’ ваљ’да за то што сте ви први и погодили? — вели поп Спира.</p> <p>— Е, то је ба |
> <p>— Јесте, врло леп циц!{S} Нисте ви први којој се доп’о.</p> <p>— А је л’ остало још у кома |
и то диваните?!{S} Та зар ће ми то бити први пут да се погађам!{S} Та умем ја, те још како, да |
својим будућим суграђанима.{S} Сам тај први корак његов у селу и први приказ његов допао се св |
, да није обазриви и етикетни принципал први устао да иде, и приметио веселим и расположеним го |
маду?</p> <p>— Бо’ме потрчао је све сам први ноблес у Бечкереку и све разграбио.</p> <p>— Јуф!{ |
јни на њ.</p> <p>— Та откако је избушен први бунар у овом селу, та није било бољег боктера нег’ |
им: да вам мало помогнем.{S} Ако ја к’о први комшија нећу, а да ко ће?! „Дрво се на дрво наслањ |
есеца је први пут понео гаће и сада ево први пут чита апостол!{S} Већ две су недеље, како га ба |
им се то више не може стрефити, а ви до први’ кукуруза!{S} Остало је, фала Богу, још ђувегија!< |
авати за успех, јер није и не би то био први случај, да њеној Јули пасира тако што.{S} Увек се |
е кад бумбар пролети кроз њу — чим само први паор јутрос прође крај спаваћива Ниће и викне му: |
онских лутака и глупака, што се одмах у први мах умеју да нађу и допадну у женском друштву са о |
? „И ја,“ каже он. — А ти, Живо? „Ја ћу први тас да носим.“ — А ти, Нико? „Ја ћу црквењак“. — А |
ного, да младенцима неће требати бар за првих двадесет година ни стварчице у кући да купе.{S} Ш |
ом.{S} А наточено је у бурад некако још првих година кад смо се, во времја оно, ја и Сида узели |
Пела, а ко би то рек’о?!</p> <p>— Ето, прво, не зна немецки!{S} Зар то није фелер за једну мла |
ао себе за бољег од Шаце из два узрока; прво, што је Шаца истеран из <hi>четвртог</hi> а он из |
ела и заредила по кућама и сокацима.{S} Прво је отишла гђа-натарошевици, дакле у беамтерске, од |
а.{S} А узрока је било већ и сувише.{S} Прво и прво: није била ни најмање задовољна са Јуцом и |
х руку човек тражи пешкир.{S} И кога да прво сретне на вратима као сведока свега тога, него опе |
ј грешној земљи.{S} Тако је желела и за прво унуче своје, Савичиног много старијег брата, Гавру |
ведра неба, та новост.</p> <p>Одмах на прво питање Јула је ударила у горак плач, а госпоја Сид |
узрока је било већ и сувише.{S} Прво и прво: није била ни најмање задовољна са Јуцом и Меланиј |
спричаћемо.{S} У тужби се поп Ћира бави прво самим собом.{S} Спомиње неких тридесет година бесп |
снотор (што ће рећи свињску даћу), а он прво пошље попа-Ћири од заклатог свинчета и кожурице и |
век векује, а он гледа, до душе, на оно прво, али, Бога ми, још више и на ово друго.{S} Зар не? |
мо где се крадене ствари из села обично прво траже и најчешће ту и налазе, — у том, дакле, крај |
ени!“ а други није био такав, него коју прво нађе Жужу или Ержу, а он вели: „Шецко-једно“, (каж |
ма, мање достојнима.{S} Требали смо <hi>прво</hi> у ваше здравље, драги мој и ретки мој госте, |
дан дошао је.{S} Дан венчања младенаца, првобрачног женика Петра Петровића и девице Меланије ће |
ира <hi>Поп-Кеса</hi>.{S} Зашто су оног првог прозвали поп-Хала, чули сте, а зашто овог другог |
кришом у шпајзу и знала је одмах онога првога дана на памет.{S} И њоме овлада неко песничко и |
од како је обукао мантију.{S} И у оној првој вароши било му је добро.{S} Била је добра парохиј |
овање са једном епизодом на чарди.{S} У првој половини Главе је забава, а у другој поука, т. ј. |
врло корисне ствари а између осталога у првом реду немачки; немачким је тако владала, да је, ка |
за то спремао, за то се и он извали на прву клупу, покри се кабаницом, и поче по свом обичају |
доћи, нег’ неко тако!,..{S} Нашла шљука прдавца!</p> <p>— Каже, да неће овде да останеду после |
2" /> То не знаду, а пасија им је да се прдаче сас ноблесом!</p> <p>— Е, па фелер је, ето призн |
рау-Габријела!{S} Лако је њој сад да се прдачи! — рече и уздахну гђа Перса. — Ах, Ћиро, Ћиро!</ |
опрасила!?</p> <p>— Јест, ал’ он ми се прдачи —</p> <p>— Торњај ми се с очију, потпрдо светска |
риту свирати“, па и теби, газди човеку, прдачити се са мном.</p> <p>— Е, е, господи никад није |
редити само оно пре годину и више дана, пре оних великих ексера на капији кад је једном банула |
ре сте опцигивали четир —</p> <p>— Тхе, пре онако а од неког времена овако.{S} Сад овако поч’о, |
рче газду коме украду коње!!...{S} Ено, пре три месеца кад су оном Неци украли коње, па мало им |
кад се оно вук’о клипка, памтиш и ти... пре петнаест година... кад је био храм цркве, па кад се |
дине са две радости већ обрадовао бабу; пре три месеца је први пут понео гаће и сада ево први п |
>— Како је сирота хаглих и осетљива!{S} Пре <hi>толико</hi> дана сам је карала, а она, видиш ти |
ла.</p> <p>Прексутра, кад је Јула дошла пре подне у башту и стала плевити, запевала је по свом |
поп-Спириној кући на месец и више дана пре и неколико дана после господин-Перина доласка.{S} Д |
е опет почела долазити свакога дана, па пре подне је плевила а после подне заливала башту.{S} О |
ли господину Епископу... па ништа. — Па пре тога, ако се сећаш још, кад је оно задоцнио на јутр |
је таман тачно толико сати.</p> <p>— Па пре сте опцигивали четир —</p> <p>— Тхе, пре онако а од |
разделио по средини; исти к’о њен попа пре толико година кад је свршио богословију Карловачку |
гђа Сида се реши, да се и не разговара пре са поп-Спиром, док се најпре не разговори с тетком |
и, да се она лубеница не вади из бунара пре него што се он пробуди. — Дакле ви знате, да сам ја |
а и заслужио!... <hi>Она</hi> протиница пре мене!...{S} Испред носа да ми се <pb n="351" /> изм |
ајхлујете! — одговара Меланија. — Откад пре да вам се допадне тако?!{S} Доћи из Карловаца из он |
и разастиремо; накупило се не знаш куд пре... а морала сам данас да прекинем через Петка —</p> |
ахилук, једно богатство, па не знаш где пре да се зауставиш оком и погледом!{S} Домаћин и гост |
ад је ону Тотицу, што <pb n="294" /> је пре ње ту била, отер’о.{S} Па сад га салетили и поручил |
ију једног маторог кусог пацова коме је пре толико година реп одсечен кад је касапин једном изн |
сну снивала, нит’ би веровала, да ми је пре тога когођ рек’о да ће до тог доћи.</p> <p>— Па шта |
ке.{S} Него једна гужвара, али да ми је пре тога само једно јело па одмах гужвара.{S} Нема ти т |
крофни и то за оно кратко време, док је пре ручка курисао домаћици.{S} А домаћица стоји крај ог |
Шацина и Шаца њен.{S} И Тима кол’ко је пре волео Јулу, толеко је сад више омрзну.{S} Па како ј |
а то исто чула па зна напамет — како је пре тридесет година, кад је он још момак био, вредно би |
свира, још добро и свира.{S} А како је пре лепше свирала!{S} Неке комаде свира па и не мари, к |
га дана и не ради у том селу од како је пре двадесет и неколико година ударио шлог једну жену з |
и, толико их је много.{S} А у толико је пре био то сада случај, кад се ишло чак у Темишвар у ко |
учитеља, од ове мале слике онога што је пре њега било.</p> <p>Пре Трифуна знало их тек двојица |
ше јој, кад доведе у везу с оним што је пре неки дан чула, све јасно.{S} Онда се толико наљутил |
вама згодно.{S} Дођите ето једне недеље пре подне, а поведите и Меланију с вама.{S} И она је ве |
и само Јулино заљубљено ухо.{S} Шаца се пре три дана споречкао с Јулом на дери у башти, као што |
окрњеним чашама старога фазона, које се пре шездесет година доносиле у мираз, — где горе и пред |
т од паорских момака.</p> <p>Недељом се пре подне смео слободно шетати, јер пре службе га није |
изговор, — јер ви, казаћу му, не можете пре ручка да се кренете.</p> <p>— Но, па добро, ал’ ја |
ужности па залармају и грабе се који ће пре.{S} А у попиној вредној кући увек је било посла и д |
>— Ех, па онда што смо и пили узалуд, и пре вас, другима, мање достојнима.{S} Требали смо <hi>п |
ругу и да не види!{S} А већ, до душе, и пре се једна на другу тужила.{S} Колико ми се само пута |
тој њеној унцутарији.“ Ето тако су се и пре оговарале.{S} А ја је тешим и стишавам,... така ми |
мо сви здрави; баба кашље и кр’ја к’о и пре и тут је здраво; разбио ону фину стиву лулу кад се |
иђамо у кући, и она би опет онако к’о и пре свирала.</p> <p>— О, молим... како би’ ја то желео, |
штином) и састајале се на сокаку, као и пре свађе своје госпоштине, са својим хуланерским капла |
Што га нема код нас; а код њих је био и пре и после подне!{S} Дош’о је после подне још кад је Ж |
обичају да броји звезде на небу (да би пре заспао), изброја седам осам звезда па захрка јуначк |
пећку.{S} И данас је још тако а камо ли пре толико година кад још није било ни „зонентарифе“ ни |
арловцима богословију, а ову су свршили пре двадесет и више година.{S} Оженили су се из истога |
зар не знам — к’о једна власт, — да си пре три недеље закл’о два, па к’о Енглези дебели.{S} Да |
ало угријем изнутра —</p> <p>— Па ти си пре рек’о: да те ’лади, а сад опет кажеш, да те грије?< |
4" /> да боме, ето така ће несрећа увек пре наћи себи срећу, него ова моја!“ говорила је чешће |
летворење? — пита гђа Перса која је тек пре две три последње недеље обогатила свој и иначе преб |
а и све погребе, — па тако и данас, тим пре иде што ће њен Савица да осветле фамилији образ.</p |
ер, прао главу и заустављао крв Недељом пре подне.{S} Такви се случајеви дешавају тек после под |
не стигоше у Темишвар.</p> <p>Сутра дан пре подне и један и други поп одоше пред Његово Преосве |
} А у башти ништа није онако весело као пре, него све некако суморно, као нека омарина, па све |
и је то пасирало.{S} Још пре, још много пре, гнедиге.{S} А зар вам нису то казали?{S} Зар нисте |
з куће у кућу, па нигде нећете наћи, ко пре у сретна времена, пуну кућу, него ил’ има ил’ нема |
љавам — к’о и добра и лепа девојка: „Ко пре девојци, онога је и девојка!“ — заврши поп Спира и |
сада, а како је весело и живо изгледало пре седам недеља, кад је ту био тродневни вашар, на ком |
е, дође лепо Шаца, онај што сам га мало пре споменула, са читавом бандом блех-инштрумената, гај |
е ме нисте узнемирили.{S} А ја баш мало пре у себи мислим:{S} О неће л’ Бог ког донети!...{S} К |
ненађењем могло би се поредити само оно пре годину и више дана, пре оних великих ексера на капи |
слиш, срце за читанком!{S} А како је то пре лепо било; деца на звонари а звонар код моје куће, |
после једва можеш да натераш да се што пре венчају по обредима нашега благочестија; а ако је м |
поп Ћира и рукује се с њим па граби што пре на врата.</p> <p>— Фала и вама, дражајша домаћице, |
госпођице, кад не бих желео, да вас што пре видим, не бих је задуго донео,... само да што дуже |
тује и да, како се то каже, утиша ствар пре но <pb n="319" /> што би дошла пред надлежни суд и |
се пре подне смео слободно шетати, јер пре службе га није могло ништа снаћи.{S} Бар нико не па |
коро и не ваља од силне писмености; јер пре ни људи нису знали да пишу ни својим синовима, а са |
забадава по сокацима деле.{S} Али данас пре подне у Недељу он се ни тога није бојао него је про |
ала је признати и сад и толико пута већ пре тога, да је Меланија много и срећнија али и умешниј |
шљаше и чуђаше се самом себи, где су му пре осам година биле очи?!{S} А она га гледаше својим б |
д Аћимови’?!...{S} Аћим је јуче у јутру пре света, одвез’о нике Џиде у Темишвар; тек ако приксу |
есно оба попа и обе попадије.{S} Кад су пре двадесет и више година дошли у село, као свршени кл |
Преосвештенство, јер је овај хтео да их пре свега посаветује и да, како се то каже, утиша ствар |
сти показала гђа Сида ових дана!{S} Још пре поласка попина била је, као што је врло природно, ј |
х до сад многе већ тако задужио.{S} Још пре две године преврнуо је једноме тако кола а тај се о |
х сватова кад ми је то пасирало.{S} Још пре, још много пре, гнедиге.{S} А зар вам нису то казал |
а си требала да видиш, видила си га још пре толико година.{S} Хехехе!</p> <p>— Да није <hi>Збор |
омшилуку па чак и баба-Тини која се још пре педесет година унтерхалтовала.{S} Шетња је давно би |
’ме, треба <hi>и он</hi> још више и још пре да каже.{S} Видиш ти, молим те, само њега! ’хоће он |
тогођ.{S} Ако се сећате, ја сам вам још пре две три недеље рекла и пророковала, да ће бити ваша |
еднога вашара мајстор Лекса лецедер још пре неких двадесет година.</p> <p>А деси ли се каква не |
и како их лепо објашњаваху!</p> <p>Још пре неколико дана нанесе их случај те прођоше једна пор |
о шору тамо с неким који је давно умро (пре но што се од укућана ико и родио) и кад су се још п |
два малера фрау-Габриелина</hi> </p> <p>Пре него што су то знали и сами попови знало је село да |
лике онога што је пре њега било.</p> <p>Пре Трифуна знало их тек двојица тројица да пишу.{S} Јо |
е, фала Богу,... па нисам рада да ми се пребаци —</p> <p>— Верујем, верујем, слатка, и <hi>сама |
ољио на седишту.{S} Постаде интимнији и пребаци десну ногу у кола преко седишта.</p> <p>— А отк |
змишљао мало: да л’ би добро било да му пребаци ту неискреност парохијанску и пљачку својих соп |
ко је било.{S} Али јој он није веровао; пребацивао јој је тако немилосрдно, да је сирота Јула с |
ш наљутила, па му рекла, кад ми је стао пребацивати што не умем тако лепо к’о ви, рекла сам му, |
ко праскала због Меланијиног успеха.{S} Пребациваће писцу, да није добар познавалац људи, однос |
<p>— Онда нисте требали ни долазити! — пребацује јој госпоја Перса.</p> <p>— Знам, слатка, — б |
>— Хе, Петре, синко, ’ма нећемо тако, — пребацује му поп Ћира.</p> <p>— Ал’ молим понизно, госп |
S} Јула продужи копање, а љута јако, па пребацује себи, што се и упустила у разговоре.</p> <p>— |
а врло заборавна девојчура, за то јој и пребацује гђа Перса за запушач од стакла, који увек заб |
та сита наплакала због тога.{S} Увек ми пребацује мој супруг.{S} Једаред сам се баш наљутила, п |
ти Господин Епископ заврши своје слово пребацујући поп-Ћири, да није лепо да се он дрзне да ва |
наливајући чаше гђа Перса на један мах пребледе и као окамењена посматраше гђу Сиду шта ради.{ |
последње недеље обогатила свој и иначе пребогат речник и овом речју.</p> <p>— Та чекај за Бога |
у обријали! — „Ово је или хотимична <hi>превара</hi>, или — вели Екселенција намрштено — или не |
њега! ’хоће он <hi>Екселенцију</hi> да превари!{S} У мал’ му нису слиндарили ону браду.</p> <p |
нас, на дану то јест.{S} Спрам свеће се превари човек, а женске су опет за чудо веште па се дот |
на!</p> <p>— Сребра!{S} Ју, жалосна!{S} Преварио те обешењак чифуцки!{S} Ја би’ то, видиш, јефт |
од њега асне ни црква ни општина, па се преварио, јер, ето, овај дотерао до помоћника на звонар |
еко’ — вели поп Спира.</p> <p>И није се преварио искусни поп Спира којега ни најмање није збуни |
у фирму.</p> <p>— Баш да видим је л’ те преварио?{S} А кол’ко си рифи уз’о?</p> <p>— Двадесет и |
.</p> <pb n="192" /> <p>— Па и није вас преварио, — веди гђа натарошевица, — него се ми мало за |
-Спира, — та кад је још комшија комшију преварио!</p> <p>После званичног дела, пошто је уговоре |
е да кашље.{S} Колико је само пута ноћу преварио поп-Ћиру.</p> <pb n="28" /> <p>— Ви опет, мамо |
шану превару.</p> <p>— А зар га је хтео преварити?</p> <p>- Та тужио ме да сам се послужио <tit |
изиш’о крив, к’о да сам га намерно хтео преварити.{S} У мал’ <hi>мене</hi> нису обријали! — „Ов |
новине, зна како ће овај цар онога фино преварити и разговарати се о томе, а кад једе грожђе, а |
е ост’о при том, да сам га хтео намерно преварити.</p> <p>— Помирили се и пољубили!{S} Мири се |
асију живимо.{S} А њему прашта покушану превару.</p> <p>— А зар га је хтео преварити?</p> <p>- |
пред њега и замолио га да га покрсти и преведе у нашу православну веру, — не би се заиста више |
ива!{S} Све је баш на српском, ту скоро преведено. <title>Работнике</title> је превео Ђорђе Поп |
Рада тера једнако своје бесне коње.{S} Превезли их и на скели на Банатску страну.{S} Већ се и |
преведено. <title>Работнике</title> је превео Ђорђе Поповић а <title>Помпеје</title> Лаза Кост |
и са плајвазом једну по једну поруџбину превлачио на хартији, докле није све тачно по инвентару |
вчом левчу од тих других кола али их не преврну него само гурну и она одскочише у страну.{S} А |
већ тако задужио.{S} Још пре две године преврнуо је једноме тако кола а тај се опет данас стреф |
е од силна беса Ијујујују!{S} Било је и превртања и испадања из кола.{S} Најгоре је прошла фрау |
<p>—- Ајде немој ми се ту пренемагати и преврћати очима к’о шокачки поп, — него узми клипова, п |
не уме онако пиљити мушкарцима у очи и преврћати очима к’о она њи’на актерка.</p> <p>— Ама, Си |
он донесе лопту а она му зафалује а све преврће с очима и стисне га за руку.{S} Кад брж’ то, ка |
што цврчи у великој гвозденој шерпењи и преврће је, дотле овај узима ону из корпе.</p> <p>— Ију |
?</p> <p>— Дош’о је, — рече поп Ћира па превуче шаком преко чела. — Ено га код своје куће.</p> |
..</p> <p>— Не! — рече одлучно путник и превуче шаком уморно преко чела.</p> <p>— О, баш ми је |
је била љута као змија видећи да јој је превучена штрикла преко свију њених рачуна и у тој срди |
зтабанлија који се само шета по кафани, прегледа је ли све у реду и сравњује и дотерује дуварск |
готес вилен</foreign>, — рече Меланија прегледајући рајспулфер, — шта сте то урадили!{S} Та зд |
сваке ђаконије.{S} Старо вино у подруму прегледано је и одређено да се точи докле и један из ве |
ставила је на сто, то се г. Пера остави прегледања слика по дувару.</p> <p>— Извол’те, господин |
пиру, који се задржао мало с туторима и прегледао приход што је пао на тас у коме се нашло дост |
дно „Ех!“ (као кад се човек савлада, па прегори нешто најмилије,) па ослови кочијаша, једно леп |
о вече и вечерали, диг’о се поп-Спира и прегрнуо попадијину зимску велику мараму, којом се обич |
осла к’о и одономадне, — вели гђа Сока, пред којом стојаше једна гомила старих плеснивих рукави |
уд, не знаш ни сам како, онако улопана, пред поп-Ћирином кућом док је Пера Тоцилов пунио лулу и |
Па ето тиме...{S} Ако будете, то јест, пред нама фалили варошке госпојице.{S} Је л’, Јуло?</p> |
, орахова лишћа и мирођије из башта.{S} Пред једном лепом кућом, још новом шиндром покривеном, |
{S} Њиве и с једне и с друге стране.{S} Пред сваком њивом два дуда, па се по њима зна докле је |
а а још више због Мађарице слушкиње.{S} Пред кућом ред багрења и два велика јалова дуда а испод |
а гледа из буџака као пацов из рупе.{S} Пред њим стоји један фићок ракије.{S} Пијуцка из њега и |
е лепо, кад је поп-Спира ушао у кућу, а пред њим ушао један стран човек и одмах је то рапортира |
е у глави оне речи и она песма из сна а пред очима јој онај тужни поглед његов!{S} Јако јој жао |
тамент зуји у глави и у ушима.</p> <p>А пред четвртом кућом приповедају о некој свекрви како је |
нисам ништ’ каз’о.{S} Нисам ’тео да га пред Екселенцијом утерујем у лаж, па да кажем, да је Ча |
стиже и Ђука с пуним тањиром и метну га пред Нићу.</p> <p>— Па, домаћине, — вели Нића, — зар да |
згледају куће издрпане као ред просјака пред црквом.{S} Роде се селе и остављају гнезда празна |
заспала Јула?...</l> <l>Твоја ће мајка пред двор изаћи,</l> <l>Пред двор изаћи па беседити:</l |
млад човек.{S} Баба Пела која је седела пред кућом и подштрикавала неке чарапе под багремом, ви |
в био, ма да се једна комшиница зарекла пред кандилом, у коме је горео најчистији барабанц-зејт |
три сахата путовања, зауставише се кола пред једном нахереном и чупавом чардом.</p> <p>— ’Оћемо |
викну гђа Перса кад чу да стадоше кола пред капију, — остави то пиле, ја ћу га очупати, па стр |
твар пре но <pb n="319" /> што би дошла пред надлежни суд и формално суђење.{S} Нису нам никад |
дозове га кући, па хартију и бокал вина пред њега, а већ перо и мастило носио је увек он сам са |
своје кости и последњих пет шест година пред смрт слабо се и мицала из ње.{S} Од те коже је нап |
.{S} Тишина, она права баштенска тишина пред подне; само се чује зујање и треперење вилиних коњ |
ти, кад онима вредна домаћица баци зрна пред кућу; и остаће и преко зиме, и дочекаће своје стар |
и они с грана к’о мајмуни уз стабло па пред њу по два три тресну од силне услужности па заларм |
је ли, Николајевичу? (Тако је гђа Перса пред странцем ословљавала свога попу.)</p> <p>— Ама шта |
хладу испод сенастих багремових дрвета пред кућом једна млада жена а око ње дечица.{S} Једно д |
м, ма како смео човек да је, што закуца пред дрским <pb n="166" /> предузећем.{S} И он узе тамб |
ија; опучило се низ брдо, — и ко ће сад пред то стати и зауставити?!</p> <p>И једна и друга поп |
Шта је помислио то је и рек’о, а ти ајд пред кућу, — вели гђа Перса.</p> <p>— Та тек да није бе |
ма па се крену поп-Ћириној кући и стаде пред капију.</p> <p>„И бркове и браду,“ чуло се још из |
како да зготови неко јело. — Стари седе пред кућом па пућкају на луле; по неки се тужи на камиш |
спахилук,... да човек не може да изађе пред своју рођену кућу од лупе, прашине и плеве...</p> |
тигоше пред кућу седоше на клупу што је пред кућом где поседише мало у разговору док им не јави |
поред ње пратио сокаком и Циганин му је пред зору свирао а он је певао из дешперата ту песмицу, |
аорским ћурковима, кад сте таке арамије пред господин-попином кућом?!“ А деца се правдају и бед |
опова, ни правдање каквог Неце ни Проке пред комесаром да је продавани коњ његов, а да пасоша н |
декламује на <hi>словенски</hi> псалме пред Екселенцијом; а <hi>ја</hi>, ја се сплео, па ни на |
ми је тај малер пасирао пред вашом а не пред каквом другом кућом!{S} То ми је утеха бар, јербо |
сан.{S} А у колу кад свира па кад стане пред неку газдачку девојку па свира, а она зна ко га је |
ао да прави родитељ не треба своје дете пред њим самим да хвали — овде је одступио од тога прин |
давачу, ако је где било.{S} Кад стигоше пред кућу седоше на клупу што је пред кућом где поседиш |
ики сокак.{S} Прођоше и њега и, стадоше пред парохову кућу још за вида.</p> <p>Пред попином кућ |
барјак на дамшифу.</p> <p>Кола стадоше пред Великом Биртијом тамо где само господа и Жиде свра |
дан пре подне и један и други поп одоше пред Његово Преосвештенство, јер је овај хтео да их пре |
. Ђурђа кућевног патрона поп-Спириног и пред иконом Светих неумитних врачева Кузмана и Дамјана, |
т година доносиле у мираз, — где горе и пред иконом Св. Ђурђа кућевног патрона поп-Спириног и п |
се приближује.{S} Друкчије је у кући и пред кућом.{S} У кући се риба и чисти.{S} Дечурлија је |
, тако да је једно кандило горело чак и пред прекрасним Јосифом и Пентефријевицом и ако су они |
ништа, па ни највеће предмете, не види пред собом.{S} Од силне срамоте и силна бола од чворуге |
му љубав; а то су исто и обоје признали пред родитељима и већ онако приватно, и као кришом, изм |
, па да смо извели гајдаша у авлију или пред кућу!{S} Та мор’о би дувати у оне гајде да се чују |
{S} Та чак смо се и руковали и пољубили пред њим —</p> <p>— <hi>Пољубили!</hi>...{S} Та иди мол |
д су се краве враћале кућама!{S} Изашли пред кућу, па се читав сат шпацирали.{S} А ја је гледам |
ује Нића намештајући се на једној клупи пред кућом, — немој само после дрекати, то ја велим, ка |
тих паорендерских навика да спава лети пред кућом под комарником.{S} Међутим то је имало своју |
можете слободно, ако ’оћете, и чловити пред кућом!</p> <p>— ... а за решето је авлија а не сок |
оле вас да дођете... чекају вас у порти пред црквом, да крстите новорожденог младенца мужеског |
им... <pb n="262" /> Није то шала — ићи пред Преосвештенство!{S} Ваљда сам ја то научио!{S} А к |
прочитају читаоци, уједаред ће им пући пред очима и мораће узвикнути: „Види, види Јуле!“ јер ћ |
ша и блато; и видиш само покисле кокоши пред кућом и чавке на грању и врапце чујеш под стрехом |
шину коње и потера управо у попов сокак пред поп-Спирину кућу.{S} Кад га узе на кола прекрсти с |
ту у очи.</p> <p>И баш се о том у Петак пред вече разговарали, кад уђе поп Ћира, а за њим уносе |
а и у кујни и у авлији и у селу.{S} Тек пред зору умуче песма и свирка и престаде жагор и свато |
Петак, па нећу умети ни једне кад дођем пред његову Екселенцију.</p> <p>— Еј, да ми је, Ћиро, д |
ћује.{S} Изађе јадан младић с Меланијом пред кућу, па не може речи да чује кад се разговара, <p |
ндо говори, — ’хоћу да сам од сад миран пред својом кућом, оче Спиридоне.</p> <p>— По мени баш, |
А како да га не понесе!{S} Та ди би он пред владику без појаса!?{S} Ту ће негде бити да је и п |
ругих заслуга, <pb n="15" /> него певао пред Његовом Екселенцијом неке песме, оне, знате, „на ф |
је једанпут у једном ужем друштву певао пред Његовим Преосвештенством и Екселенцијом Господином |
јку па свира, а она зна ко га је послао пред њу, па само гледа у лево у земљу, па све везе, док |
ла!{S} Срећа те ми је тај малер пасирао пред вашом а не пред каквом другом кућом!{S} То ми је у |
чину реда св. Василија, па дошао и стао пред њега и замолио га да га покрсти и преведе у нашу п |
голим мачевима чудесно рођење Христово пред забленутим домаћима, и док их онај пети иза врата, |
распру с парохијанима; ил’ да је пушио пред светом; ил’ да се веселио у друштву — тешко њему!{ |
ругим речима, описано је једно идиличко пред вече у очи Недеље у кући поп-Спириној</hi> </p> <p |
се сетила прексиноћног сна и дошла амо пред кућу.</p> <p>Дошавши поклони се госту и овај њој.< |
комшије смо, па није лепо да се свађамо пред паством, и ваљда ће престати већ једном, кажем.{S} |
огле читаво пола дана да зазјавају само пред једним излогом дућанским.{S} Поп Ћира је имао сија |
.{S} Он (т. ј.{S} Аркадија) био је тамо пред вратима и чуо и присуствовао само док су се свађал |
ало и причало, да је као једаред, једно пред вече, ђаволски перјао сокаком.{S} А после, вероват |
приметио; (чак је повео једном реч и то пред Јулом о једној доброј партији која јој се јавља), |
тако фурт.{S} Дањом метнули неко решето пред кућу, па се сетили <hi>ту</hi> да <pb n="181" /> р |
есто обе попадије.</p> <p>Стигли су већ пред кућу.{S} Поп-Спира отвори врата и понуди госта нап |
л’ могуће!“</p> <p>Ишли су полако, ногу пред ногу.{S} Поп Спира му је даље показао све боље кућ |
оп-Ћирини онда они не можеду да изиђеду пред кућу ни послом а камо л’ ради унтерхалтунга.{S} Он |
а у пространој авлији а један на сокаку пред кућом. (Био је и шести, али је он већ до подне так |
на нас овамо...{S} Да пропаднем у земљу пред оним младим човеком!{S} Од њега ме највише срамота |
само како се све румени! — рече и метну пред госта.</p> <p>Поп Спира није марио за поковано пил |
аучила свако предвече да седне на клупу пред кућом, па да се јавља мимопролазећима и да даје са |
ала све Ержи шта је и како је.{S} Ту су пред кућом пили па чак и играли уз свирку која се лепо |
геџавог и жебрачког сатљика.{S} Донесу пред госте сатљик вина и холбу воде, па онај меша вино |
и прави.</p> <p>— Та шта си заокупио ту пред дететом?!{S} Јуцо, дете моје, не слушај ти тату... |
и није била то намера само тако, ако ту пред њим пружимо један другом руку, заборавимо узајамне |
а скочити у бунар, да није, срећом, баш пред самим бунаром пала у несвест. — После тога увек је |
аје му бирташица упутства, — кад метнеш пред њи’ да једу, а ти ондак оног жутог фурт чеши руком |
hi>Керувику</hi> у нашем селу... па још пред господин-протом... оним нашим Старо-Бечејским.</p> |
>Твоја ће мајка пред двор изаћи,</l> <l>Пред двор изаћи па беседити:</l> <l>„Понес’те, друге, Ј |
пред парохову кућу још за вида.</p> <p>Пред попином кућом пуно каљаве дечурлије.{S} Скупила се |
па не сме да спава после ручка.</p> <p>Пред ту су, дакле, кафану стала кола и кочијаш скин’о д |
једаред као да у земљу пропадне.</p> <p>Пред петом се кућом опет скупили око једнога који се од |
и изађе!“ А они ћуте к’о мишеви.</p> <p>Пред трећом кућом опет седела баба Савка, кочоперна баб |
’о људи скачу у бару или у Тису.</p> <p>Пред другом кућом опет приповедали о Русима.{S} Један п |
дам је, села па к’о банацка млада гледа преда се па само: „Јесте“ ... „Није“.</p> <p>— Али, мам |
о.</p> <p>Оне дођоше а поп Спира их узе преда се.</p> <p>Нико дотле у кући није знао ни слутио, |
... здраге воље! — вели Аркадија и меће преда њ књигу.</p> <p>Дође ред на новог учитеља да прих |
-Сиду где вели, кад ову доведе тенцер и преда је мами: „Еј, терету мој, срећо моја — опет малер |
чисто дошло да покуша да тргне тужбу и преда ствар забораву.</p> <p>— Нека га ђаво носи! — вел |
ла.{S} Док је певала гледала је једнако преда се, између строфа се тихо извињавала и тужила за |
авлачи по шифонерима, али тек чита и то преда мном чита!{S} Не, не, чита она; варате се, слатка |
га и то пола табака и размотао и метнуо преда се, сео на столицу а наочаре обрисао и натакао на |
уља од српског платна златом извезена с преда а то му ја извезла и послала његова сестра Јана и |
жав’о!{S} Но, ал’ зато ипак не треба се предавати очајанију.</p> <p>— А јеси л’ се посовјетов’о |
ово на његово место, — вели Аркадија и предаде му један мали замотуљак. — Ваљ’да га неће успут |
јутру послати...{S} Ево вам... — рече и предаде их хитајући Пели. — Ју, несретна Габриела, та т |
се му једну лепу скупоцену стиву лулу и предаде му је, — ево, то нек ти је знак моје искрене бл |
} Завукла се иза клајдерштока па се сва предала читању а ноћом у сну све говори из књига: „О, Е |
Јула као да није све ни дочула; она се предала јелу и сркала, и сваки час брисала наизменце ус |
us delicti</foreign>-а.{S} И ту му онда предам онај замотуљак са зубом унутра.</p> <p>— Е, па в |
под руке, па мислим: добро је, ту је! и предам га тако завијена владици.{S} Екселенција узе зам |
есму и по прилици је, да не дозна мама, предао Јули.</p> <p>У песми је испевана његова шетња, и |
ред и навику.{S} И она је научила свако предвече да седне на клупу пред кућом, па да се јавља м |
а.{S} По ваздан седи мирно и зажмиривши преде на банку и прекида предиво само онда, кад чује да |
а. — Знаш што кажу: „Весело срце кудељу преде“.{S} Е, па тако ти је и са мном садакана, кад ми |
S} Доћи из Карловаца из онаки’ романтиш предела у ову равницу без околине!</p> <p>— Ах, госпођи |
p>Но кад је реч о настављању прекинутог предива, да наставим и ја прекинуто приповедање. <pb n= |
о и зажмиривши преде на банку и прекида предиво само онда, кад чује да у кујни лупа сатара и да |
старици, на банак и наставља прекинуто предиво.</p> <p>Но кад је реч о настављању прекинутог п |
или глас.{S} А кад је поп Спира говорио предику о <hi>Спокојној жизни</hi> некима се оте: „Та г |
к (преко очекивања) и поп Спира говорио предику.{S} Кад је Савица читао Апостол а госпоја-Соси |
тим је похвалио Херуфику, а учитељ опет предику.</p> <p>Докле се поп Спира и поп Ћира разговара |
i>немецко воспитање</hi>... шта ја фурт предикујем и говорим... ал’ немам коме.{S} Ето, и овде |
Спира. — Шта ту ваздан правите некаква предисловија!</p> <p>— Та... знате, чесњејши господин’ |
адежи, управо <hi>Омладини</hi> која је предлагала да се свакоме каже: <hi>ти, ти брате</hi> и |
м, шта више да пита Јулу.</p> <p>— Е, — предложи поп Спира, — оћемо ли да мало исперемо гушу ви |
едмет њених мисли као што је и она била предмет мисли Шациних.{S} Они се већ више од недељу дан |
Читаоци ће се досетити, да је Шаца био предмет њених мисли као што је и она била предмет мисли |
<p>Но ми смо се мало повише удалили од предмета и заборавили се описујући овога лопова.{S} Али |
ху нагне да бежи а ништа, па ни највеће предмете, не види пред собом.{S} Од силне срамоте и сил |
ог ђачког живота; приповеда им о силним предметима, о силним зорама које су га затицали крај књ |
углих!{S} Ено и Перин онај муцало, нема предња два зуба а не уме сексер крајцара да израчуна, п |
а рекне, али, што рекли: „Бог да прости предње зубе“, уздржа се.</p> <p>Сви поседаше и почеше ј |
га, тако је савесно набио оба „сица“, и предњи и стражњи, домаћиновим сеном, тако савесно, да ћ |
а <pb n="285" /> могу примити на кола у предњи сиц нуз мене!?{S} Па ето и господин су, на прили |
очешљан крене се путник али се на путу предомисли, па не оде поп-Спириној кући.{S} Да детету т |
ли смо да већ нећете ни доћи. „Можда се предомислио,“ разговарамо се: „ваљ’да је пао на теме да |
осао, а изгледало је да се поп Ћира већ предомислио, и да неће ни отпочињати какав приватан раз |
ом патеру или пастору.{S} Али као да се предомислише и платише без и једне дуже напомене.{S} То |
се нађе кад устреба.{S} Самих фачли је предосторожна гђа Сида, која је увек била оптимиста, да |
д тога доба је боље и сигурније знао да предскаже сваку промену и време боље и сигурније него и |
ављам сада фантазији мојих читалаца, да представе себи (ако су, то јест, икад у животу тако пре |
имали какав — роман), њима остављам, да представе себи, како је било и Шаци и Јули тога тренутк |
це, нека се потруде па нека то они сами представе себи, јер је и лакше све то маштом представит |
{S} г. Петар Петровић наш нов учитељ, — представи их поп Спира.</p> <p>— Мило ми је! — вели гђа |
старост.{S} Док је он певао, учитељ се представио црквењаку Аркадији, на што овај каже да му ј |
е нашао с поп-Спиром у порти црквеној и представио му се:</p> <p>— Петар Петровић свршени клири |
и, ко је то?</p> <p>Тако се нови учитељ представио на вечерњи својим будућим суграђанима.{S} Са |
а!{S} Гледај ти само њи’!</p> <p>Е, сад представите себи, драги читатељи, да сте ви нешто на ме |
паоренда, па још немешки син!{S} Мож’те представити себи!{S} Зар нисте чули какве је муке им’о |
<p>— А та да, већ, наравно... могу себи представити —</p> <p>— Ја, наравно, да бо’ме, што се ме |
о знате приповедите, а ја већ могу себи представити!</p> <p>— Та, наравно, кол’ко знам.</p> <p> |
таве себи, јер је и лакше све то маштом представити него пером описати.</p> <p>Толико само дода |
је из кујне прекиде!{S} Писац лепо себи представља све то у памети, али му је слабо перо, слаб |
> и <hi>Валтазар</hi> и <hi>Кашпар</hi> представљају у соби с голим мачевима чудесно рођење Хри |
ести и прекобројни, који обично није ни представљен домаћима, скида кобасице, суве језике, швар |
, што закуца пред дрским <pb n="166" /> предузећем.{S} И он узе тамбуру и поче још издалека пол |
ријатељима о томе, какве кораке ваља да предузме.{S} Сви су били сагласни, да треба да тужи поп |
ом шнуфтихлом нос, да <pb n="131" /> би предупредила поток суза.{S} Гђа Перса седи и подштрикав |
после шљива... па знате, само у цели да предупредим грозницу —</p> <p>— Дакле, шљивама за љубав |
ов и оженили су се, јер чак и црквењак, предшественик данашњег црквењака Аркадије, знао је, да |
осталом лепо забављао.{S} Мој господин предшественик им’о је доброту да ми да неке податке о ц |
то на примјер, узео парохову кћер, кћер предшественика свога, и онда, кад је дошло време — лепо |
случаја.{S} Али сада као частан човек, пређе са свим на страну поп-Ћирину и одсудно и скоро от |
б’ ја желио, ал’. —</p> <p>— Та само да пређе једаред та комендија.{S} Страшно сам се дала у бр |
n="225" /> однета и дуж тарабе, која се пређе у лето сва зеленила и шаренила од ладолежа и вреж |
са подсети друштво, да би добро било да пређу мало код њих.</p> <p>А то је било врло добро.{S} |
/hi> или башахидске ергеле!{S} Умреће и прежалити неће, што га није ил’ купио ил’ украо.{S} За |
ко и преже коње.{S} Ако их ко и преже, преже их само у сватове, па за то ни један поп не може |
таки идем Тоцилову, да му кажем, да не преже зором, нек нађе какавгођ изговор, — јер ви, казаћ |
S} Али сад у Новембру месецу слабо ко и преже коње.{S} Ако их ко и преже, преже их само у свато |
у слабо ко и преже коње.{S} Ако их ко и преже, преже их само у сватове, па за то ни један поп н |
д би га изгубила.{S} Ни она не би могла преживети такав губитак, сањала је Јула будна; и она би |
!{S} Осећао је, да то не би био у стању преживети.{S} И слика Меланијина постајала му је све др |
ио је Палчика, „ја сам малерозан човек, преживеће та све нас, ожениће и Савицу и посашиваће и п |
.{S} А тада је стари сват наредио да се прежу коњи.{S} Поседаше или боље рећи потрпаше се по ше |
за десет сребра, што кажу, не вреди ни презати на оваким белају од времена.{S} А ваљ’да је пра |
е’те само, шта ми је дон’о мој Спира на презент.</p> <p>— Аа, врло лепо, врло лепо! — вели поп |
д куће, а изнела велику лопту што је на презент добила од оног Швабе капетана сас лађе „<foreig |
gn></hi>, што јој је купио за спомен на презент господин Шандор јурат из Кикинде, а нема ништа |
а и мештанин, донео младенцима торту на презент.{S} Унели су је торжаствено; најпре је ишла Кре |
ислио: „Није то теби поп Спира забадава презентирао; има ту и твога масла, Каијафо један!“</p> |
е дружили опет с финим људ’ма, као с г. презесом, апотекаром, ритмајстором, а и сами се звали д |
чије помоћи потпишу.{S} Слова у имену и презимену им, истина, изгледају као оно ред деце кад се |
од немачких све неке у којима се излаже презрењу мушки пол и пита се: што ће он на свету?{S} И |
пљење и распростирање новости, и са тих преимућстава, била је присна пријатељица са гђом Цвечке |
ац!{S} Па још зева, <pb n="66" /> лопов преисподњи!{S} Ху, виле га однеле! — па га гађа метлом |
подранимо,“ — чује се опет неки глас из прека; — „ваља у рит, да насечемо трске, да покрпимо кр |
оворожденог младенца мужеског пола Неци Прекајцу. (Аркадија је, као и поп Ћира, мрзио на Вука и |
и —</p> <p>— Та ман’те циц до ђавола, — прекида је нестрпељива гђа натарошевица, — него молим в |
леда у њу.</p> <p>— Немојте, немојте, — прекида га Меланија, — знам ја мушки неверни род.</p> < |
еди мирно и зажмиривши преде на банку и прекида предиво само онда, кад чује да у кујни лупа сат |
собу... не би’ рад био знаш, да нас ко прекида!{S} А тамо ћу то све натенани исприповедати; је |
д мислите да само ваша Меланија чита! — прекиде је јетко гђа Сида видећи куд циља гђа Перса. — |
г ће знати!</p> <p>— Деде, спаси Бог! — прекиде га поп Спира.</p> <p>— На спасеније! — одговори |
ш</hi> к’о ви —</p> <p>— А, извин’те! — прекиде је Цвечкенмајерка. — Ја могу доћи у ваше године |
/l> </quote> <p>— Та који ти је ђаво! — прекиде га гђа Сида љутито. — Ју, извин’те, господине!{ |
</p> <p>— Збиља, господин’ Петровић’, — прекиде га Меланија, — знате ли „говор цвећа“?</p> <p>— |
</p> <pb n="56" /> <p>— О, милостива, — прекиде је гост, — ви слабо шацујете село и његове крас |
давно.“</l> </quote> <p>— А откуд ти, — прекиде га путник, — баш та песма паде на памет.{S} Зар |
и разгали мало —</p> <p>— О, пардон, — прекиде Пера и скочи са столице. — Та ово се већ сви ра |
ојој жалости, али је сујеверна гђа Сида прекиде и окрену разговор на другу страну, и фрау-Габри |
.{S} Тако је мислила у себи гђа Сида па прекиде сама паузу.</p> <p>— А ми баш јуче разговарамо, |
е таман почела, а гђа Перса је из кујне прекиде!{S} Писац лепо себи представља све то у памети, |
тања, оставите што и за сутра, — рече и прекиде разговор девојкама, а ове баш шапутале о Шаци х |
Пак-пак? — умеша се патак у разговор и прекиде малу паузу која постаде после госпоја-Сидиног п |
>И живот куне свој?“</l> </quote> <p>Ту прекиде Јула опет, јер кад је певајући ову строфу погле |
, нег’ Бог зна шта да му дате, да удари преким путем, па кад га укебају, ко плаћа штроф, него о |
е знаш куд пре... а морала сам данас да прекинем через Петка —</p> <p>— Онда нисте требали ни д |
унтерхалтовала.{S} Шетња је давно била прекинута, за читаву недељу дана, и у кући поп-Ћириној |
њу прекинутог предива, да наставим и ја прекинуто приповедање. <pb n="370" /> Фрау-Габриела је |
ру, доброј старици, на банак и наставља прекинуто предиво.</p> <p>Но кад је реч о настављању пр |
диво.</p> <p>Но кад је реч о настављању прекинутог предива, да наставим и ја прекинуто приповед |
ајми часком оклагију; њихова се скрхала прекјуче кад је мама била нешто љута а тату баш онда до |
Ћира није био у селу.{S} Отишли су као прекјуче, а бавиће се још не знам колико који на путу.{ |
ирћета и грдно стакло киселих паприка и прекјучерање земичке и читаву четврт сланине, који је в |
е, после толиког вребања, освети за оно преклањско.{S} И дала му се прилика.{S} Баш кад су изма |
онако, како већ то смерне девојке чине, преко чаше посматрала пијући полако, и допао јој се.{S} |
ручала а тек после вечере одлазила.{S} Преко ње је гђа Перса дознавала многе ствари из разгово |
На ногама му чизме, на плећима дороц, а преко њега дуга кабаница, испод кабанице рог у који дув |
ов’о једно лепо насљедије, па се позива преко наше Варошке Куће, да иде да га узме, јер он је ј |
S} Лежи тако потрбушке па пуши и пљуцка преко свог кратког камиша (јер ча-Нића и ако је ушао у |
S} Ху!{S} Та у мал’ јој нисам притрчала преко сокака; а купила би јој мама кофпуц и хорнодле по |
ам ја нешто на твом месту — ја би’ села преко пута од њега, ево овако, Ћиро, — рече и седе на ј |
мија видећи да јој је превучена штрикла преко свију њених рачуна и у тој срдитој својој немоћи |
е интимнији и пребаци десну ногу у кола преко седишта.</p> <p>— А откад?</p> <p>— Па имаће му в |
ју.{S} На ногама им чизмице, на плећима преко кошуље од танког српског <pb n="72" /> платна, пр |
’о што видиш, ост’о сам читава три дана преко термина.{S} То је оно што кажу:{S} У град кад ’хо |
е нос од силних суза.{S} Била је сретна преко сваке мере и једва је чекала да му кроз дан два д |
шилук.</p> <p>А после ручка одмах отрча преко пута, да их затекне за столом; да на лицу места в |
сад јевтиније.</p> <p>Тера Пера Тоцилов преко вашаришта, па и њему дошло тешко; сетио се Пера п |
стао у летњим ципелама, па не сме никуд преко блата.{S} А онај у тегли ућутао се на дну, шћућур |
pb n="324" /> још једаред.{S} Испало је преко сваког, ама кажем ти преко сваког очекивања, добр |
поп Олуја терајући густе димове на доле преко камиша на нову стиву лулу.</p> <pb n="326" /> <p> |
ељ диже наочари на чело па погледа боље преко пута, а стари Лекса лецедер остави сто па приђе б |
ји живот, али их ипак не пуштају напоље преко сокака.{S} Јер кад се један такав малишан крене п |
hi>којој</hi> то кући хрчу? — па не сме преко зида ни у једну кућу!{S} Тако је поп-Спира својим |
S} Јер кад се један такав малишан крене преко таквог блата, деси му се то, да се формално углиб |
или машћу, свињском или рибљом, која се преко ноћ добро упила у кожу да не пропушта воду и да н |
дан и смеје му се, кад се овај саплеће преко своје мало подуже кежње кецеље и кад заџака оно њ |
си баш ирошки; један му крај све лепеће преко левог рамена к’о барјак на дамшифу.</p> <p>Кола с |
се смеје, а после га диже силом и вуче преко сокака.</p> <p>— Да им дођемо у гости!... „Ми так |
е кола кроз село; оставише га и ударише преко вашаришта.{S} Како пусто и жалосно изгледа то мес |
ју и нађе баш онда да зове комшиницу из преко пута, само да му да на знање, да је ту и да га пр |
омаћица баци зрна пред кућу; и остаће и преко зиме, и дочекаће своје старе знанце и роде и ласт |
исле оба попа.{S} А Пера Тоцилов пуши и преко камиша се разговара с коњима.{S} Задовољан је па |
фланерски обојци, па да се човек усуди преко сокака и његовог дебелог блата.{S} За то се на та |
коње па обеде Бачване да су они прешли преко Тисе и учинили то.{S} Иначе никаквих других новос |
је ’рана; па, п’онда... они оданде, они преко, — они нам још и понајвише сметају!{S} Чим чују д |
онда онај, што наручује писмо, наслони преко стола на оба лакта, па диктује: „Пишите, — вели, |
рудлу и крофне, — па се кренуо поп-Ћири преко пута мало повише „у шрех“, а за њим попадија и кћ |
S} Испало је преко сваког, ама кажем ти преко сваког очекивања, добро.{S} Екселенција нас је на |
о кажу, „аљку на батаљку“ па ил’ у Срем преко ил’ још даље у Сервију...{S} А за сад још по мало |
викну Рада на коње и пуче ирошки бичем преко њих, и коњи полетеше као бесни равним бачким путе |
мајске кише кад се пружи струком својим преко стазе баштенске.{S} И путник је гледаше милујући |
> <p>— Та, сад ја нећу ништа да диваним преко себе, него, ето, питајте друге људе, и Џиде и гос |
— рече гост, — али верујте да ово чиним преко принципа! — Па узе чашицу и испи је до пола па је |
’о је, — рече поп Ћира па превуче шаком преко чела. — Ено га код своје куће.</p> <p>— Дош’о?! — |
ти, за што све иде свет у цркву Недељом преко године.{S} Али ове Недеље сви су ишли у једној це |
, а Аркадија за њом саплете се несрећом преко валова па колики је дуг носом о земљу, и док се о |
ке баре или на Тису, а пацови све један преко другог па к’о људи скачу у бару или у Тису.</p> < |
нарочито ако нису један уз другога него преко пута један од другог.</p> <p>Изгледа као да се ус |
би (ако су, то јест, икад у животу тако преко плота и тарабе отпочињали — или чак и имали какав |
рећи попадији:</p> <p>— ’Оћемо л’ тамо преко?</p> <p>— Није него уздуж! — вели му гђа Сида. — |
лане или ономлане, неки људи, чак тамо преко мора у Америци, спремали, да пуцају из топа на ме |
е одлучно путник и превуче шаком уморно преко чела.</p> <p>— О, баш ми је жао што нећете!{S} Па |
ицу; пада једнако и прави по путу блато преко чланака.{S} Упадају кола до главчина и јунаку чиз |
птање и смејање!...{S} Мора да се нешто преко нас подсмевала, не сме фалити, то је, Спиро, к’о |
једно Чифуче.{S} Још је попустио нешто преко двадесет и седам —</p> <p>— Баш да видим! — рече- |
, газда-Перо, — веди Нића и метнуо прст преко уста, — само: ћуткац! — А сад лаку ноћ.{S} И фала |
Сида главу тужећи се на врућину и викну преко собе поп-Спиру:</p> <p>— Спиро!{S} О Спиро, спава |
а, у другом крају, што седи на раскршћу преко пута од Великог Крста.{S} И ова га је видела где |
, да се разапне пајван и да се суши веш преко сокака.{S} Псује, истина, свет и пајван и газду, |
исоко до неба и далеко се разли, мислиш преко целе равне Бачке!{S} Као она свила по пољу што се |
/> и нови учитељ певао Херувику па чак (преко очекивања) и поп Спира говорио предику.{S} Кад је |
Сида. — Бог с тобом, Спиро; а какво те „преко“ наспело!{S} Зар ти није доста било јуче?</p> <p> |
ром и шалом, — дотле често онај шести и прекобројни, који обично није ни представљен домаћима, |
о да је једно кандило горело чак и пред прекрасним Јосифом и Пентефријевицом и ако су они чак и |
овога слика онога другога Јосифа, онога прекрасног Јосифа из Старога Завета, како се отима похо |
е ноћу чешља перје, да се кол’ко тол’ко прекрати ноћ.</p> <p>Поседају у топлој соби па чешљају |
од друге боља за јело; а њима ће после прекраћивати укућани време у доба кратких дана и дугих |
иле за даље путовање пешке, и узицом му прекрпити свој „пинтл“ и продужити свој пут даље све по |
ад зазвони „Достојно“ а оне стану па се прекрсте и очитају „Оченаш“ или и само „Вјерују“; ово п |
: „Кад прођеш поред крста, ма чији био, прекрсти се; а кад прођеш поред биртије, ма каква била, |
поп-Спирину кућу.{S} Кад га узе на кола прекрсти се још једаред, онако махинално видећи гђу Сид |
амо штогођ добро, — вели гђа Сида па се прекрсти кришом од поп-Спире. — ’хоћеш ли да ти спремим |
е, Боже! — рече зевајући гђа Сида па се прекрсти и намести боље шлофкапу (коју је кришом у помр |
знам, ал’ опет... — рече Гециница па се прекрсти од чуда. — Јао мени, а од куд му штогла?!</p> |
тра’,“ вели јој мама и каже јој, нек се прекрсти и нек прекрсти јастук.{S} И Јула је послушала; |
о својима тамо у авлији.{S} А за тим се прекрсти, па опсовав блато и кишу, (која је тако свесрд |
Сида сва бледа а ноздрве јој побелеле и прекрсти руке па опет погледа на Перу (који остави Албу |
мама и каже јој, нек се прекрсти и нек прекрсти јастук.{S} И Јула је послушала; попила је чашу |
њихова снага, па се онда њихов цар само прекрсти са три прста к’о и ми, па баци капу од себе, п |
ашла у кујну, да се тамо од чуда трипут прекрсти.{S} А и јесте било чудо и изненађење!{S} Са ов |
Јула је послушала; попила је чашу воде, прекрстила јастук, али му одмах окрену другу страну, да |
је онај путник у колима скинуо шешир и прекрстио се, па, како је била мало наглува, одмах се с |
ова га је видела где је скинуо шешир и прекрстио се кад је био спрам Великог Крста.{S} Обе те |
е, опрости мене грешну!“ А да се путник прекрстио неколико пута потврдила је и друга једна баба |
рци истресоше луле и турише их у чизме, прекрстише се, наредише у кући шта треба па се достојан |
устајати.</p> <p>Поседаше сви пошто се прекрстише.{S} Поп Спира извади из џепа федермесер и ст |
је већ чула за госта и одмах се сетила прексиноћног сна и дошла амо пред кућу.</p> <p>Дошавши |
нека!{S} Шта то фали!{S} Може се сутра, прексутра сита наразговарати.{S} Ако је за разговор, то |
!...{S} А кад ћеш морати тамо?</p> <p>— Прексутра се крећем.</p> <p>— А јеси л’ се постар’о за |
шло!</p> <p>— Право кажеш!{S} Боже, кад прексутра сретнем у порти Персу — но, та ће ме, знам, п |
ти мараму; па да ви’ш њене радости, кад прексутра у вече нађе нову мараму под јорганом!...{S} Е |
нашла са баба-Макром у башти.{S} Тако и прексутра.{S} Известила <pb n="236" /> се о свему и од |
било за шетњу испред куће.{S} Па тако и прексутра, тако да се то досадило не само Меланији која |
опет љубе. „О, о!“ чуди се Јула.</p> <p>Прексутра, кад је Јула дошла пре подне у башту и стала |
својим парохијанима...{S} И тек за тим прелази на сукоб који је имао са поп-Спиром и увреду ко |
ају још брже, да још брже полете!{S} Да прелети тако сву Бачку и Банат и цео свет; да оде и ост |
има су некад секли крила гускама, да не прелећу у комшилук, — и два грдно велика ексера, — и ту |
, само покисле вране и гаврани гракћу и прелећу са багрема на багрем.{S} Прену се из мисли Пера |
видим, радо бавите читањем! — рече Пера прелиставајући ону књигу.</p> <p>— О, ја сам, верујте, |
вилно испитан“</foreign> проучаван је и прелиставан једнако и тако је данашњи сјајан и обилан р |
го и дуго мислио на Јулу и дубоко у ноћ прелиставао Песмарицу, читао многе песме и певушио их, |
рај обично Мађарима насељен, у коме је, према томе, следователно, <hi>ноћу</hi> много живље нег |
> господина попа имађаху доста посла, а према томе и прихода крштавајући новорођену децу по сел |
ве боје, веза свилену пошу око врата, а према томе и остало одело није било постидно.{S} Тако н |
ко на једној Меланија замишљено чита, а према њој на другој страни млад медецинар; на другој са |
ла исхекловати неких седамдесет рифи, а према овоме могу читаоци судити шта је и колико је свег |
стена и шкољке неке на морској обали а према њој маринерски обријани официр; на четвртој јесењ |
ад медецинар; на другој са рајтпајчем а према њој бркати хуланерски официр; на трећој нека стен |
а послетку у разним сезонама годишњим а према свакој њеној слици визави по какав млад јурат, ме |
и ћерку Кредлу.{S} Сепл је из поштовања према поп-Спири, као лојалан Шваба и мештанин, донео мл |
жагор и сватови се разиђоше из призрења према уморним младенцима и сутрашњој киселој чорби.{S} |
по, ал’ да ипак треба да имају призрења према поштованом домаћину који се целога тога дана труц |
убав једне домаћице учинити може (мржња према гђа Перси и љубав према гостима и сватовима), да |
<p>— Шта је, да је — тек то није ништа према оној твојој услузи мени учињеној.{S} У здрављу је |
ити може (мржња према гђа Перси и љубав према гостима и сватовима), да ствар испадне што лепше. |
а је немоћан према њему као зуб старчев према ораху коштуњцу.{S} Био је врло практичан и потреб |
Пелом, — забашурује Нића и оглушује се према Ракилином <pb n="253" /> питању, — па... ето тако |
ао... као оно без мириса дућанско цвеће према миомирном натуралном и природном цвећу из баште и |
не да прибацује, а ти му реци: да сваки према себи тражи прилику; кажи му, да младић има и очи |
Једно</hi>.{S} А та су имена они добили према различитом свом темпераменту.{S} Један се љутио к |
о, како то иноверци никад не би учинили према свом патеру или пастору.{S} Али као да се предоми |
’ вас... кад би били тако снисходителни према мени, па наредили онима тамо... онима вашима.. да |
је дигла и стала окретати и разгледати према прозору, па за тим хукну у њу два три пута и стад |
де. — То јест, они тамо су прави шегрти према вама.</p> <p>Родитељи као паметни људи учинише се |
ила, први видљиви знак нежне наклоности према њему. — С тим се није шалити, — продужује гђа Пер |
јер „зуб времена“ изгледа да је немоћан према њему као зуб старчев према ораху коштуњцу.{S} Био |
реподоби и зажмури као да је равнодушан према свему, а међу тим само вреба, и на што баци око — |
), па да не осећа, него да је као камен према ласкавим речима једнога онако лепог и пријатног и |
ена унцутарија и моја сувишна искреност према људ’ма, и да сам ја невина жертва свега тога... д |
ир фотографије од сад налазиле у албуму према њој.{S} Сваки дан би им одлазио и доносио књиге к |
одрешио језик. — Или управо: варошке су према онима са села као... као оно без мириса дућанско |
чекујући врућу, посољену и машћу дебело премазану лепињу, и печену сланину и кожурицу с ватре ( |
тако што није никад у животу пасирало, премда је он један обешењак односно женских.{S} Он тера |
ујутру да навлачи, него се само ујутру премести из кревета на креветац (одмах ту до кревета) п |
нервозно спремати и без икакве потребе премештати ствари с једног места на друго.</p> <p>— Што |
су им ноћи дуге биле које су провеле у премишљању и једна и друга попадија.</p> <p>Гђа Перса ј |
се овај.</p> <p>—- Ајде немој ми се ту пренемагати и преврћати очима к’о шокачки поп, — него у |
о деснују“.</p> <p>— А-а-а, — замуцкује пренеражени поп Ћира, — а-а-а, а шта је оно тамо, а, Пе |
рам кад имам ето других послова! — нека преноћи код вас, а ја ћу већ у јутру послати...{S} Ево |
ш комендије.{S} Код њега смо вечерали и преноћили; а нико други, него он, укр’о ми је, док сам |
акћу и прелећу са багрема на багрем.{S} Прену се из мисли Пера Тоцилов, задену угашену лулу у ч |
она.</p> <p>— Зар већ! — уздахну путник пренувши из својих мисли.</p> <p> <hi>Београд</hi>, 189 |
је поштовао учене људе и био увек међу пренумерантима, захтевао је да се што више књига поред |
!“</p> <p>Тих дана се гђа Сида формално преобразила.{S} Била је сушта благост, мека као памук, |
јање?{S} Шта ти је то?</p> <p>— „<title>Преодница</title>“ господин-Перина, остала још од онда. |
ј је г. Пера донео обећану књигу <title>Преодницу</title>.{S} Шаца је био љубоморан и љут; Јула |
82" /> Ако нико није, а оно ћу ја да је преокренем па од сад нек се каже: „Триста, <hi>без цркв |
вештај, — пољубимо се на захтев Његовог Преосвештенства...{S} А зуб задржи ђакон код себе.{S} А |
рсом) шта је и како је било код Његовог Преосвештенства Господина Епископа у Темишвару, и како |
— Слушај само!{S} Кад одемо код Његовог Преосвештенства, а он нас лепо прими.{S} Поч’о нас је с |
А да је све то тако, може се, реко’ ја, Преосвештенство уверити из приложенога <foreign xml:lan |
а конечно уничтожим, да види, к’о вели, Преосвештенство, како сам оштећен, — па дон’о неки -вее |
за сламку ’вата!{S} Али ја му праштам, Преосвештенство, и једина ми је утјеха у речима, каже о |
<pb n="262" /> Није то шала — ићи пред Преосвештенство!{S} Ваљда сам ја то научио!{S} А какве |
заборавити толико, ни ја ни он.{S} Каже Преосвештенство: <foreign xml:lang="cu">„Вы эсте солъ з |
во баш ваш зуб, оче Кирило?“ — Да, Ваше Преосвештенство, — поклоним се ја и одговорим му. — Мој |
то мој зуб? — „Мој, одговорим ја, Ваше Преосвештенство!“ А мо’ш мислити како ми је било, час м |
ке</hi> зубе да су имали, — то ми, Ваше Преосвештенство, каже он, није било познато!{S} Са свим |
га само нашли?“ — Али, молим вас, Ваше Преосвештенство, услишите ме!{S} Та нисам га ни тражио, |
.</p> <p>— Ал’ да си само вид’ла Његово Преосвештенство!{S} Остави лепо мене па уз’о њега на ми |
е и један и други поп одоше пред Његово Преосвештенство, јер је овај хтео да их пре свега посав |
е мислила на онај случај, кад је Његово Преосвештенство Владика правио каноничну визитацију по |
аду, и бркове, и...</p> <p>— Али Његово Преосвештенство, господин владика — Екселенц...</p> <p> |
је узела на своје решето, па ни Његово Преосвештенство није остало неприкосновено.</p> <p>— Ај |
који се дрзнуо да обмане и само Његово Преосвештенство!{S} Замерио ми је само то, што сам се < |
и измирења, па ма ту руку и само Његово Преосвештенство руководило.{S} У гневу свом, шта је сам |
једном ужем друштву певао пред Његовим Преосвештенством и Екселенцијом Господином Владиком уз |
аве, да су оба пароха отишла ка Његовом Преосвештенству; Задржала се тамо подуже и после подруг |
он нипошто не узмогне показати Његовом Преосвештенству господину Епископу.{S} А кром тога, мор |
роти или коме другом него самом Његовом Преосвештенству Владици.</p> <p>И он седе и написа тужб |
с у рукама Ракоцијевих Куруци, а час га преотимали Монастерлијини Срби, док се на послетку није |
ла нека трема.{S} И сам тужитељ Ћира се препао па му чисто дошло да покуша да тргне тужбу и пре |
тропар шљивовици: „Пресвјатаја мученице препеченице.“ Пио је он често и сам и у друштву с друго |
ош једнако брани, па се ради тога често препиру <pb n="404" /> мати и кћи.{S} Гђа Перса нема ни |
у не сметају, а он остао сам код куће и преписао је и поштом послао.</p> <p>После овога, после |
е поетски расположен.{S} Целога дана је преписивао неку Песмарицу и из ње преписивао све песме |
рукопис, написана.{S} Тога дана, кад је преписивао начисто тужбу, послао је све од куће, да му |
на је преписивао неку Песмарицу и из ње преписивао све песме које су годиле расположењу његовом |
Или удара у тамбуру, <pb n="138" /> иди преписује Песмарицу, или тражи глисте па иде да пеца ри |
даје“ милостиви? — запита га зачуђена и преплашена Жужа видећи га онако јаросна.</p> <pb n="228 |
</p> <p>— Ју!{S} Па шта ће бити? — пита преплашено гђа Сида.</p> <p>— Тхе, биће, шта буде!{S} Ј |
о, да га може укебати.{S} Г. Пера му је препоручио неки лек против пацова.{S} Показивао му неке |
S} Ко је сит сплетака из прошлих Глава, препоручује му се да прочита, одмора ради, ову Главу ко |
е читатељ записао своје име и примедбу, препоручујући књигу свакоме најтоплије.{S} Меланија је |
стали, отворило би се гротло на вулкану препуном гнева, хоћу рећи, планула би гђа Сида и забора |
а тако добро познати тропар шљивовици: „Пресвјатаја мученице препеченице.“ Пио је он често и са |
ле воље. „Нека, и тако је сутра Недеља, пресвуће се,“ веле старији прљавој деци.{S} Девојке спр |
наговести, да је жеља Меланијина, да се преселе у варош.{S} Још су се неко време разговарали, к |
ојној стрини дао парастос а тетка-Макру преселио код таста.{S} Негована и искрено поштована у с |
чера реферисала госпођи Перси.</p> <p>— Пресело им, да Бог да, — вели госпођа Перса кад је сасл |
ад добио к’о крајнике вукући дим, те му пресело сво задовољству и уживање.{S} Девојке се провре |
те пита кад још, бадава возио, па ће му пресести сва вожња забадава.</p> <p>Тога се и бојао поп |
је л’ —?</p> <pb n="299" /> <p>— Не, — пресече је бојтар брзо, као да хтеде побећи од криве гр |
— Тако беамтери мешаду; пиједу вино, па пресечеду ракијом, па онда опет вином.</p> <p>-— Ајде д |
ју“; ово последње, наравно, никад цело, прескоче многи члан вере, али тек очитају и дотерају кр |
па се ухвати за ограду, као да хоће да прескочи.</p> <p>— И-ју!{S} Ма— — трже се Јула и хтеде |
едан недељни дан у селу, а може се цела прескочити, јер је само као епизода у овој приповеци.</ |
Меланија, из ваших руку свака је ствар преслатка.</p> <p>— Ух, — хукну госпођа Сида, — та је л |
жеш? — запита је гђа-Перса и формало је преслиша.{S} А то је и потребно било, јер Ержа је била |
тол!{S} Већ две су недеље, како га баба преслишава, онако стара, цео апостол на памет!{S} То је |
тражим од вас да вас нико, ал’ нико не преслишава... па ни моја најбоља другарица Јула.</p> <p |
ака у сокак, па мисли, како је сретан и пресретан, јер му је вечерас Јула први пут казала <hi>т |
Шаци тако мило било, да је сав блажен и пресретан дуго и дуго мислио на Јулу и дубоко у ноћ пре |
и мислио да је и самим тим већ срећан и пресрећан — дотле се, као што се већ увелико приповедал |
Шта ми се то дало на смеј.{S} Чисто вас престављам и гледам како, тако дебела, бацате кегле!!{S |
амину заповест „Ајд’ леж’те“ и тек онда престаде разговор и насташе слатке мисли и будна сањања |
S} Тек пред зору умуче песма и свирка и престаде жагор и сватови се разиђоше из призрења према |
а ћете ме ви оплакивати?! — рече Јула и престаде копати.</p> <p>— Те још како!{S} Ја ћу баш нај |
ивни њеним симпатијама Шаци, и састанци престадоше, јер се на Јулу оштрим оком мотрило као на с |
само.{S} А за тим се гаси свећа у кући, престаје шапат и настаје тишина.{S} И из топла перјана |
> <p>Опет подужи и досадан пут.{S} Киша престала.{S} Пера Тоцилов је потерао мало боље коње, ко |
д недељу дана да дође и ако је киша већ престала и мало се оцедило, а и чизмар му наглавио чизм |
од њихових безобразлука.{S} Таман једно престане, кад ал’ ето ти друго се почне... па тако фурт |
у поступак.{S} И сад морају обојица да престану надлежноме суду.{S} Да иду одмах, јер у Суботу |
да се свађамо пред паством, и ваљда ће престати већ једном, кажем.{S} Е, ал’ оно како који дан |
м их до сада хвалио, од данас би’ морао престати и променити мишљење.</p> <p>— А како то да раз |
облаци који се по ваздан гоне, стижу и престижу.{S} Осећа се човек под њим <pb n="240" /> као |
, који се никад не празни; јер таман да пресуши а оно по Бечкеречком Великом Календару удари бл |
>не верујем</hi> ја то! — вели гђа Сида претварајући се да није потресена.</p> <p>— Мамо, јел’т |
као задубила у посао па ради, а сва се претворила у ухо, па чека кад ће је оданде он нешто зап |
себи гђа Перса која се такође сва у уво претворила.{S} А била је задовољна; видела је већ, да с |
је нови учитељ запевао, сви су се људи претворили у уво а девојке у око, па га слушали и гледа |
3" /> Завета, али грдан страх гђа-Сидин претворио је контрафу у икону и ваљда јој је дошапнуо о |
о...{S} Кажем вам формално сам се у уво претворио слушајући, — вели г. Пера.</p> <p>— О молим, |
оди ако бидне и више...{S} Ако штогођ и претекне; није згорег да увек има у кући пржене кожуриц |
итају три дана и три ноћи, па да им још претекне!{S} Утуби то, газда-Перо, — вели Нића на ком с |
крајеве села и стигла та вест тако јако претерана.{S} Тамо се приповедало, да су се попови још |
се тек онда трже и поцрвене, виде да је претерао, па похита да поправи и додаде. — То јест, они |
које је овај (немојте мислити да писац претерује и ако се све ово догађа у једном селу) галант |
душе, тако је —</p> <p>— Ах, ви, ви! — прети му прстом Меланија и гађа га цветом који дотле др |
наш шта је доста!“ — кара је гђа Сида и прети јој, да ће издати башту под аренду ако се буде је |
убије, али за чудо, да је крај свих тих претњи и опасности још жив био, ма да се једна комшиниц |
осам година после испричаних догађаја у претпоследњој Глави — путовао је на коли један млад поп |
<p>— Сасвим тако, имате право.{S} И ја претпостављам добру савијачу сваком цукербекерају, — ве |
е лепо да се он дрзне да вара своје <hi>претпостављене</hi>; али му, вели, прашта“. — заврши по |
испод оног дивног хлада врло згодног за претресање и оговарање свега и свачега седеле су радо и |
башти провлачи, па шушти лишће.{S} Сва претрну; срце јој јаче закуца а образе подиђе мала руме |
је имао са поп-Спиром и увреду коју је претрпео од истога.{S} Тужи поп-Спиру, а додаје, да док |
ња и хтела је да се наплати за сав онај претрпљени страх од последњих неколико дана, па и она, |
доба остају код кућа, па се џавељају и претурају по ћилимцу у топлој соби, или се са дедом, ко |
це — потрпала у кола и џакала, гуркала, претурала и плакала у колима, а они у кујни чупали живи |
" /> додиривала образ Перин.{S} Пера је претурао листове албума, гледао и питао, а Меланија му |
сао и потрча купљеним стварима па стаде претурати по њима.</p> <p>— А шта сте ми, папа, купили; |
лоштом гледају гушчиће који се гурају и претурују и падају на тртице око чанка с кашом.</p> <p> |
дна домаћица уме да води газдинство, да претходи примером, на пример, својој ћерци, да ова буде |
сумљиво вртили главом кад су прочитали претходну Главу, јер им се чудно и невероватно учинило, |
> <pb n="108" /> <p>— Е, ви, мама, увек преувеличавате! — брани се Меланија.</p> <p>— Све вам ј |
и госпођи Сиди мило за драго што је она преухитрила с прошевином и прстеном.{S} Тако је и било. |
ао: „Вино пије Дојчин Петар“, и „Катице прехвална, свем свету јавна“.{S} Поп Спира је ударао ле |
e> Лаза Костић. <pb n="111" /> А <title>Преходница</title> је већ оригинал; у њој има једна кра |
оследње дане Помпеја</title> или <title>Преходницу</title> коју је издала Српска Омладина.</p> |
Пера.</p> <p>— О молим, молим... ви ме прецењујете, — вели задовољно поп-Спира. — Е, баш ми је |
супруга?</p> <p>— Но, па ја сам... ја, пречесњејши господин’ <hi>Кирило!</hi> А шта би ко хтел |
и и разговарали.{S} Колико је само пута пречула Јула кад је мама зове. — „Ти кад се на штогођ н |
рлеанска. — А госпођа Сида опет, она је прешла из једне крајности у другу крајност.{S} До повра |
украду коње па обеде Бачване да су они прешли преко Тисе и учинили то.{S} Иначе никаквих други |
дим, да није пукла славина, ил’ да нису прешли ови Ракилини ђаволи из комшилука, па одврнули сл |
ретекне; није згорег да увек има у кући пржене кожурице...{S} А требаће и через мишева; накотил |
арали су се о овогодишњој летини и јели прженице намазане машћу и белим луком, тек да се кол’ко |
аком!</hi></p> <p>— Е, дакле, ’оћемо л’ при — овај, сопутниче? — вели поп-Спира свршивши сам с |
што се односи на сукоб и следеће, чува при себи, и да ће исте на суду показати. — Тужба је бил |
мално суђење.{S} Нису нам никад ни била при руци акта из епископске архиве, па за то и не можем |
је ванредно певао и китио и дизао обрве при појању чак и на теме, радо се прими тога, а Аркадиј |
нуо!...{S} Аја...{S} Екселенција остаде при том, да сам хтео да га облажем, а вероваће ми, каже |
с кимом умешен.{S} Али Меланија остаје при своме и вели: да ни мами не би шкодило, да мало виш |
у или у зелену метлу кад се баба згране при спомену кринолина, и онда није никакво чудо, што су |
о на два тањира као две пирамиде и били при осмој или деветој чаши, отпоче живљи разговор.{S} Р |
живо разговарајући се с поп-Спиром, тек при крају ове сцене приметио нешто.</p> <p>— А шта је т |
о; кад само господин Владика није ост’о при том, да сам га хтео намерно преварити.</p> <p>— Пом |
ли кућу или одведе чилаше.</p> <p>За то при поласку у пензију, мислим да не ће бити лепшег венц |
аш-Верку и завршује и вечеру и разговор при ком је помало заплетао језиком.</p> <p>У том му уне |
рочито тим сретним случајем, што је баш при послу затекао Јулу.</p> <p>— Баш красан, фајн млад |
<pb n="301" /> кажете, само ми немојте прибацивати за оно мало ракијице; јербо то је моја слад |
о по соби.</p> <p>— Ако штогођ стане да прибацује, а ти му реци: да сваки према себи тражи прил |
носи; нећу да се после каже и да ми се прибацује да сам ти ја напакостио и метнуо црн комад у |
до је први пут сад доживео!{S} Одмах се прибере и замоли старога <pb n="16" /> Орестију ковача, |
кући им.{S} За то је и отишла гђа-Сиди, прибила се сад уз ту кућу и помагала јој свесрдно око с |
је приметила и Меланија и слутећи буру приближи се Пери тако близу да је, разгледајући с њим з |
томе како је скинуо сав дуг с куће) већ приближио, стао и, скинувши шешир, клањао јој се.</p> < |
се још у Суботу после подне опажа да се приближује.{S} Друкчије је у кући и пред кућом.{S} У ку |
ун и ружу, како се једно другом клања и приближује и пада у наручје, па к’о да се љубе.{S} Па с |
, али му је слабо перо, слаб сав писаћи прибор, да то верно нацрта, зато моли читаоце, нека се |
домислио, и да неће ни отпочињати какав приватан разговор, него да ће се у миру растати.{S} Поп |
вино, је л’, газда?</p> <p>— А би л’ се приватио малко? — пита га домаћин.</p> <p>— А има л’ шт |
је признали пред родитељима и већ онако приватно, и као кришом, измењали и прстење.{S} И сад, к |
, а онај стари већ олупани валов био је привезан за доњи крај ђерма да се лакше вуче огроман ка |
ка ствар, познавајући конзервативизам и привезаност мачијег рода ка месту свога рођења) фрау-Га |
бивом им дечицом) у крило православља и привенчао за православне Србе; спомиње низ придика које |
Мађарица извео из јеретичких заблуда и привео (заједно с безлобивом им дечицом) у крило правос |
је једнога „чреда“ била, други није ни привирио у цркву, ни он ни његова породица.{S} А како к |
њих „супружески али невјенчано живећих“ приволео да приме св. тајну брака; колико је Швабица и |
цирали.{S} А ја је гледам, па ми се све приврће у мени и кува к’о у шпорерту. (Спиро, треб’о си |
{S} А поп Ћира, Бога ми, паметнији — па привук’о младића!{S} Јер, бо’ме, кад ко има девојку на |
а маму и отвори широм прозор, а Шаца се привуче полако, а Јула му пружи своје беле пуне ручице, |
аћине, — вели Нића, — зар да вечерам, а прид вечеру зар баш ни чашицу ракије, ај?!{S} Макар оне |
га младића.{S} Госпоја Сида научила, да прид вече поседи прид кућом, ал’ не може да гледа кад с |
споја Сида научила, да прид вече поседи прид кућом, ал’ не може да гледа кад се шета фрајла Мел |
иш...{S} А ја те још Бог зна како фалим прид господин-попом како си вредна и добра —</p> <p>— Т |
иснио њен покојни Лала. — Дош’о па стао прид мене, — приповеда Савка, — али ни налик на онога ж |
т гради, па да изгорем!{S} Ја нећу само прид туђином да кудим еспап, јербо смо род; а зар је то |
јајни мјесец иза горе“, па тако нису ни придавали много важности овом сукобу.{S} И пошто то ниј |
у не би пијани сватови из силне почасти придали Совру гајдаша, да га прати до куће.</p> <p>А шт |
венчао за православне Србе; спомиње низ придика које је држао и њима истребио силан кукољ и кор |
послужили (и поред свију онако повољних придика) да улове младога клирика Ћиру.{S} Какав му је |
ће испадне тек из авлијских врата кита; придружи се гомили и гомила расте све већа и већа што б |
уди имја</title> и стала делити навора, приђе и нови учитељ и узе три комада: за гђу домаћицу г |
икако нису дала, као најстидљивијем, да приђе чанку пуном каше; — на против, ако ко, онда ми тр |
та, а стари Лекса лецедер остави сто па приђе ближе певници, да боље чује и изближе види тога „ |
се кад чу неки нов непознат му глас па приђе Северним Вратима на олтару и провири кроз њих, да |
а држим коње и кола, — вели поп Спира и приђе к прозору, па се загледа у једну стаклену теглу и |
ица оно њено маторо лице, — рече Нића и приђе лојалној свећи, и стаде мазати нос врућим лојем о |
ша.{S} Нема ништа.{S} Остави мотичицу и приђе плоту, па вири кроз плот.{S} Нема никога, учинило |
ми.“</p> <p>— Ух, ух, ух!</p> <p>— А ја приђем и погледам га, ал’ имам шта видити! <hi>Коњски з |
а зачуђено око себе по дрвећу као да их призива себи за сведоке овог грдног безобразлука Шацино |
ловац био, јер би се тако, знаш, одао и призн’о.</p> <p>— А па да бо’ме!{S} Добро си радио!</p> |
ш не велим да није; није ми он један то призн’о...{S} Била сам млада; а што је младо, то је и л |
истина, није хтео а ни смео, никако да призна за своју, али за коју је цело село знало да је њ |
Шандор, само му гђа Перса још никако не признаје бечке дипломе његове; јер кад је реч о њему, н |
/> воли, и да ко њу воли?{S} А Жужа јој признаје искрено и хвали се и каже: да је многи њих вол |
аже ми баба... „Е, сад баш видим лепо и признајем те, каже, да си мој син и моја крв, што кажу. |
ноблесом!</p> <p>— Е, па фелер је, ето признајем! — попушта фрау-Габриела одобровољена и задов |
влији.{S} Сам ручак нећу описивати, јер признајем, да је лепше и лакше бити позван на ручак нег |
аком младом човеку увек више допада.{S} Признајте, зар није к’о што кажем?</p> <p>— Пак-пак? — |
оз клупче и чарапу.{S} А то још јасније признају кад хоће да удену иглу.{S} Тада обично и једна |
очари.{S} Остављају раније штрикераје и признају и саме да није к’о некад. „Хе, остарило се то |
етку и саму љубав; а то су исто и обоје признали пред родитељима и већ онако приватно, и као кр |
ст!{S} Ал’ ја, каже он, нећу више да те признам за сина.{S} Нећеш, каже добити ништа; не надај |
зију, мислим да не ће бити лепшег венца признања, сплетеног за седу главу старога Трифуна учите |
још једнако смртно мрзе.{S} Али се мора признати, да су ипак нешто мање офанзивне и ратоборне н |
ђаво морао десити.{S} Бадава, морала је признати и сад и толико пута већ пре тога, да је Мелани |
редуша —</p> <p>— А, госпођице, мора се признати... у тим годинама, па тако мајсторски зготовит |
ори с тетком „тога момка“.{S} А мора се признати и то да је гђа Сида, као и свака мати, омекшал |
ве прошло!</p> <p>— Но, ал’ и ви морате признати, слатка, да је имао и коме; им’о је, бо’ме, <h |
док није и увенула.{S} Кроз плач ће вам признати, да је <hi>убијца детета свога</hi>, да је уби |
д квасца</hi>, јер сте ви у томе, морам признати, прави мајстор.{S} А мој попа опет то, па само |
i>њој</hi> има се више честитати, морам признати! — вели искрено поп-Ћира.</p> <p>— Управо, — в |
{S} Попадије су — хтеле ил’ не хтеле то признати — много старије, сад већ и лети, чим захладни, |
љиво и разумљиво бити Јулино понашање и признаће, да је златна и умесна она позната народна пос |
</p> <p>У авлији се указа путнику диван призор.{S} Права идила; дивна идила сеоског газдинства! |
је дошло смешно помишљајући какав би то призор био, кад би гђа Перса стала да брије поп-Спиру а |
е не осврне за њом и не да оку пријатна призора и уживања.{S} Шарени се од силних пантљика као |
престаде жагор и сватови се разиђоше из призрења према уморним младенцима и сутрашњој киселој ч |
све то лепо, ал’ да ипак треба да имају призрења према поштованом домаћину који се целога тога |
алена... па сад... — па се опет заплака прија Сида.</p> <p>— Па не иде Турчину, него опет, што |
ијанску и комшинску фамилију! — теши је прија Макра.</p> <p>— Е, слатка пријо, та како да не пл |
>— Та немојте плакати, пријо, — теши је прија Макра, — ето и мене сте расплакали, а ја сам баш |
<p>— Хеее, е, слатка пријо, — вајка се прија Сида.</p> <p>— Ето, и ми смо се, што кажу, удале, |
слова, а за овај су чули, тек кад су се пријавили.{S} Били су обојица мало поматорији, већ у ве |
S} Није баш тако леп; али је као вештак пријатан.{S} Већ је дваред суделовала у два концерта, к |
у школи од њега! — Те још какав, какав пријатељ —</p> <p>— Таман к’о што ваља!{S} Кад је тако, |
ш: „Госпоја-Сидо, ако сте права мати, и пријатељ своме детету, немојте да је оставите да буде с |
кажеш будан!{S} Држи срце, Ћиро, ако си пријатељ својој деци!</p> <p>— Хе, лако је теби!{S} Ал’ |
ш само ово: коме је исти поп-Олуја већи пријатељ, вама или господину Ћири?</p> <p>— Поп Олуја!! |
м не бих знао пожелети.{S} Мој чесњејши пријатељ, господин Кирило, он је, ето на примјер, узео |
иц.</foreign>“ — Послао ми је један мој пријатељ из Фрушке...{S} Само једну чашицу.</p> <p>— А, |
и зову: <hi>Олуја</hi>, вашег и његовог пријатеља...{S} А ја таки идем Тоцилову, да му кажем, д |
, брез свога најближег, каз’ти, брата и пријатеља.{S} Та и онај Бог, Боже ме прости, узима што |
да бо’ме!{S} Те још какви смо пајташи и пријатељи били, и то још од кад!{S} Још од прве латинск |
ралова, — и они нас остављају као лажни пријатељи у несрећи и бегају од ових суморних дана, и т |
тељи, је л’ те, господин-попо... бабини пријатељи, је л’ те и мамини.{S} Господин-попа воле тво |
а бо’ме да ће доћи.{S} То су наши добри пријатељи, је л’ те, господин-попо... бабини пријатељи, |
Персо; тридесет скоро година живимо к’о пријатељи —</p> <p>— Не тридесет, Ћиро, него тридесет п |
умре!“ Тако се отприлике јадао Палчика пријатељима, а баба једнако здрава, иде у цркву на сва |
е одмах сутра дан посаветовао са својим пријатељима о томе, какве кораке ваља да предузме.{S} С |
.{S} Идем одмах да јавим то дешператним пријатељима вашега господина супруга!...{S} Милостива. |
он пробуди. — Дакле ви знате, да сам ја пријатељица и госпоја-Сиди и госпоја-Перси; не знам већ |
, и са тих преимућстава, била је присна пријатељица са гђом Цвечкенмајерком, месном бабицом, ко |
оспоја попадија Ћириница(а то је присна пријатељица госпоје Спиринице), а што је из њених рођен |
рећи, дојучерању своју најбољу другу и пријатељицу.{S} Најпре се вратио поп Спира, а дан после |
је.{S} А она се осмехну и отпоздрави га пријатељски.{S} Познала га је.</p> <p>— А откуд ви, гос |
а на позорници у трећем чину и стаде је пријатељски корети, полугласно да нико не чује. — Ал’ з |
им плавим очима, својим искреним, вазда пријатељским погледом.{S} И поглед тај не могаше више д |
/> Банату од вајкада била знак великог пријатељства и љубави — али г. нотарош и госпођа нотаро |
же бити вечера, — то ће и од поквареног пријатељства моћи бити штогођ!“ Нема ти ту, мој Ћиро, в |
за оно наше <hi>старо</hi> познанство и пријатељство.</p> <p>— Ал’ да си само вид’ла Његово Пре |
и!“ А-ја, нема тога, Ћиро! „А поновљено пријатељство, то ти је, дете, — говорила би ми обично п |
више ништ’; било па прошло! „Покварено пријатељство — памтим како ми је говорила увек моја пок |
или а после га питали: „А одакле си ти, пријатељу?“ — А он каже: „Ја сам из Иђоша!“ — „Из Иђоша |
испао ванредно добар, па се пуши и иде пријатна пара и мирис од њега устима домаћице и она осе |
ако било код поп-Ћириних, каква дивна и пријатна супротност код поп-Спириних.{S} Кад је поп Спи |
а, а да се не осврне за њом и не да оку пријатна призора и уживања.{S} Шарени се од силних пант |
ни несносне дневне жеге и врућине али и пријатне вечерње и ноћне хладовине.{S} Дан је за даном |
од којих је једна од друге све лепша и пријатнија, докле се у једаред није нашао далеко изван |
о и драго.“</p> <p>Меланија му одговори пријатним стиском руке и Пера сав сретан изађе праћен г |
е опет сутра видети.</p> <p>— Меланија, пријатно спавање! — вели јој Јула. — Немој да сневаш шт |
гом! — вели једна другој — Лаку ноћ!{S} Пријатно спавање!</p> <p>— Ама канда ћемо ноћас имати м |
рекетале жабе него људи.“ Сви су живо и пријатно разговарали, само је код попадија нешто запело |
а ласкавим речима једнога онако лепог и пријатног и ученог младића, и после да је тако <pb n="1 |
да не плачем од радости!?</p> <p>И обе прије заплакаше се сад опет од радости.</p> <p>Сврши се |
им најпаметније тераним колима седе две прије, гђа Сида и тетка Макра обе у свиленим хаљинама, |
ма малају Изабелу шпанску краљицу, неке прије са великим кринолинима и удаваче са Амором од гип |
ко и они...</p> <p>— Јао, лако је вама, пријо, тако диванити; ви не удајете!..., Ал’ како је ме |
ге стигну.</p> <p>— Та немојте плакати, пријо, — теши је прија Макра, — ето и мене сте расплака |
мора да бидне!</p> <p>— Хеее, е, слатка пријо, — вајка се прија Сида.</p> <p>— Ето, и ми смо се |
теши је прија Макра.</p> <p>— Е, слатка пријо, та како да не плачем од радости!?</p> <p>И обе п |
</p> <p>— Та верујемо, верујемо, слатка пријо, — одговара поп-Спира, — та кад је још комшија ко |
Сам тај први корак његов у селу и први приказ његов допао се свима, запленио је све, кажем вам |
дмажу и подмите, можда их нећу издати и приказати, како ми ја и ’нако мала плаћа спрама велике |
у плаћу!{S} Чудна ми плаћа, ал’ су се и прикинули!{S} Не стиже ни за травику!{S} Још да нема он |
} Е, то му, ето баш не ваља!{S} Тако је приклане возио једног Џиду из Симиклуша у Велики Бикач, |
{S} Тане му госино!{S} Та да нисам и ја прико јего тер’о брез фењера кера, зар би’ данас стао д |
а!{S} А да ви’ш да натучем свилен шешир прико десног ока, па чизме на боре на ноге, па стиву лу |
Једна честита душа; та да је, што кажу прико новина тражио, — па не би такву потрефио, тако је |
ворити код поп-Спириних, па да онако из прикрајка <pb n="121" /> гледам и слушам, како ђипа и п |
еном врежом, која сад не може никога да прикрије и да тако помаже безазленом ашиковању.{S} За т |
, одвез’о нике Џиде у Темишвар; тек ако приксутра дође натраг.{S} А његова Криста,... ђаво од ж |
“ назван.{S} Он се никако није могао да прилагоди таквом животу, јер је, као и сви његова рода, |
емо даље. — вели и поп-Спира силазећи и прилазећи домаћину.</p> <p>— О о о!{S} Та Спиро, — викн |
, који испушио беше лулу и кренуо се да прилегне мало, наредивши, да се она лубеница не вади из |
ови’ силни’ мисли.{S} Дај да се то мало прилегне и продрема, ево већ и петли! — рече Нића па уз |
ирима; неке тице на дрвећу са природним прилепљеним перјем; један урамљен рад с перлицама, нека |
би, па, не могав више да издржи, полако прилети плоту, погледа страшљиво око себе, па се примач |
; данас сутра па ће јој се јавити каква прилика... па треба да зна, и њу ћу научити.{S} Али, сл |
арош држи трафику, а то је једна женска прилика шира нег дужа, па се горња половина дигне а у д |
ом очупаном гуском, само ако му се дала прилика!{S} Звао се <hi>Марко</hi>, али га госпоја Перс |
и поверује; него к’о вели, сад је лепа прилика, да се и ја наплатим на Спирину конту, и да га |
вети за оно преклањско.{S} И дала му се прилика.{S} Баш кад су измакли тако за једно четврт сах |
а кажеш: фини блед младић!{S} Зар је то прилика за ону њену цвеклу?!{S} Он блед, а она с оним њ |
вно, вредно је мало и поразмислити, јер прилика није рђава.{S} Јула је упутила на тетка-Макру, |
живот њеном клијенту и љубимцу до прве прилике.{S} А да не би до тога дошло, није жалила труда |
>Фрау Габриела је била створена за таке прилике и услуге, а што је најлепше било код ње то је, |
е, тек што није... јављају јој се добре прилике, ето —</p> <p>— А-а-а, тако зар ви знате?! — за |
се они разговарају <pb n="48" /> имаће прилике читалац да разгледа авлију.</p> <p>Авлија прост |
м вас —</p> <p>— Вероваћу, али дајте ми прилике, доказа и времена.</p> <p>— Па... дакле да вас, |
Макре.{S} Ту је једнога лепог дана имао прилике да види кроз баштенски плот Јулу како се запури |
авославија“.{S} И где год је после било прилике, похвалио је доброга пастира пароха Спиру, а ви |
џија кога су били притворили због крађе приликом просјачења па га поп-Ћира спасао од батина, а |
и ако се касапи туже на пацове.{S} Том приликом му је испричао историју једног маторог кусог п |
високу двокатницу к’о по патосу, па том приликом споменули и о Глиши, који је био дванаест годи |
као дрва у некој спахијској шуми, и том приликом <pb n="278" /> заостале му неке ситне сачме и |
. — Оне су се свако вече налазиле и том приликом су између осталога још и саопштавале једна дру |
а за то ни један поп не може више онако приликом да се вози, па једна невоља!{S} Коме се сад об |
S} Али каквих страшних израза није пало приликом готовљења ајнпренсупе.{S} Изгледала је онако с |
осла, Жужа од времена на време уграбила прилику и излазила с пуним бокалом <pb n="363" /> на со |
су, треба да се венчаду; нису марва, на прилику, па да брез венчања живиду...{S} Од чега би, на |
лику, лети?</p> <p>— А, као... кога, на прилику?</p> <p>— Та, сад... кога било... ма кога...{S} |
д је неко од наши’ у невољи; кад се, на прилику, жени!{S} Та, волијем поповску крајцару, нег’, |
то, и пазим на њих к’о њихов род, и, на прилику, браним ово имаће к’о и моје да је.</p> <p>— Е, |
рез венчања живиду...{S} Од чега би, на прилику, ето господа попе живили, да немаду ето тако по |
ташица излазећи.</p> <p>— Сад... ви, на прилику — умеша се у разговор онај бојтар из буџака, је |
једно свештено лице, к’о што сте ви, на прилику.</p> <p>— Е, па кога ћу, за име Бога, да узмем? |
спрам кога...{S} Има то да кочијаши, на прилику, и певаду; ал’ то је и спрам путника.{S} Јербо |
попе.{S} Зар мислите, нису они к’о, на прилику, једни паметни и учевни људи, обишли све, па је |
вели Нића. — А шта би ти к’о фалило, на прилику за удовца?</p> <p>— А ко ће, Нићо, удовицу са т |
вио и, што кажу, опредјелио.{S} Ето, на прилику, ти служиш госте, а ја кочијашим, а они се узим |
нуз мене!?{S} Па ето и господин су, на прилику, парок к’о и ви што сте, па ди би ја њега метну |
и пешке да иде...{S} А, пошто возиш, на прилику, лети?</p> <p>— А, као... кога, на прилику?</p> |
, па често пола сахата и више, траже на прилику напрстак. „Та ди се само део тај проклети напрс |
и много ситније ствари него што, је на прилику, какав апотекарски помоћник кишбиров или хулане |
, добио би цигурно колајну к’о један на прилику, добар, што каже Шваба, виршофтер!</p> <p>— А з |
Макра, — ви к’о једни учени људи к’о на прилику господин парок, можете се уверити, да није ника |
ити какву добру, масну парохију; као на прилику ево ова што је у нашем селу.{S} Бољу вам не бих |
ро како је тешко било написати писмо на прилику сину који је у солдатима или тако коме другоме. |
кад јој, тако рећи, испред носа односе прилику?! — Тако је!{S} Истина је!{S} Али је и то истин |
па тражи спрам себе и свога воспитања и прилику, к’о што би’ и сама урадила да сам на његовом м |
а ти му реци: да сваки према себи тражи прилику; кажи му, да младић има и очи и своју науку, <p |
омцима није било право, и да су вребали прилику, да му се некако одуже; али он је, не марећи мн |
па кроз разређене шалукатре видела неку прилику и одмах у њој познала Шацу; чула ситну тамбуру |
у је било лако.{S} Увек је имао по неку прилику да путује, јер се увек десило, да је неко из се |
а то је, дакле, он себе сматрао за бољу прилику и партију једној свештеничкој кћери, каква је Ј |
га?</p> <p>— Ех, за кога!{S} Па за њену прилику, чућеш и видићеш! „Нашла врећа закрпу“, <pb n=" |
које ће читаоци видети, да је и у овој прилици потврђена она стара пословица која вели: „Где и |
бари, ни она га нису дирала.{S} По свој прилици ту је дочекао дубоку старост и пошао трагом ста |
а ограда није била тако честа — по свој прилици да јесу.{S} И какав би то опет роман био без по |
ије мој обичај) ал’ требали сте у такој прилици — кад је, то јест, мој супруг умро — <hi>мене</ |
расположење, и спевао једну песму и по прилици је, да не дозна мама, предао Јули.</p> <p>У пес |
они врло лепо, као што, на послетку, и приличи поповским кућама, које треба да послуже као при |
погружено, како правој тузи и жалости и приличи.{S} Пију за покој душе.</p> <p>— Хе мој Проко, |
гранка трајала је само толико, колико и приличи нобл-сватовима, то јест до четири сахата по под |
широм му велико чапљино перо, као што и приличи јурату.{S} Изведоше и младу и доведоше је до ко |
<hi>беамтере</hi>.{S} А то је, мислим, прилична разлика.{S} И за то је, дакле, он себе сматрао |
зговор уз вино.</p> <p>Поп Спира је био прилична ћуталица и иначе, а кад је јео држао се оног з |
шао и ако је као <hi>тужитељ</hi> ушао) прилично покуњена носа и црвених јагодица, а поп Спира |
заволела тај језик изображена света.{S} Прилично је изгустирала немачки језик који гђа Перса јо |
одина радо чатао.{S} Меланија је добила прилично васпитање; била је у леру код неке старе фрајл |
ој тако мио и искрен и тужан био, а сад прилично расположен.{S} То је заболе јако.{S} И <pb n=" |
ово, млади господине, село.{S} Биће вам прилично тешко док се не навикнете, а нарочито ако сте |
у читалаца, а то је, мислим, досада већ прилично постигнуто.{S} И сада бих већ могао и да кажем |
у очајно гђа Габриела, која је била већ прилично одмакла. — Ју, убио је Бог; како <hi>то</hi> д |
Пала је јадница и дочекала се на земљу прилично непристојно. „Пази фрајле, како ђаволи!“ повик |
а после, мало по мало, па се сви у кућу прилично навикну на њу, па им чудно кад је позадуго нем |
е, реко’ ја, Преосвештенство уверити из приложенога <foreign xml:lang="la">corpus delicti</fore |
, јер сам јуче забранио мојој Јуци и да прима визите ваших, а још мање да сме одлазити к вами.{ |
у-Габриела одобровољена и задовољна што примајући укоре и савете, бар на тај начин, изгледа ипа |
м поп Спира отпоче са „Љубимоје стадо!“ примакли ближе не верујући ваљда својим очима и ушима; |
е код неких касапница од којих је црква примала лепу кирију и ако се касапи туже на пацове.{S} |
којаких, али је господин попа најрадије примао оне свилене).{S} И још ту на гробљу покупује од |
сваки попа, радије ишао у госте него их примао. — Ако су гости, нису ваљда курјаци!</p> <p>Капи |
лоту, погледа страшљиво око себе, па се примаче и завири у комшиску башту.{S} Види лепо оно бур |
ерету и на путу! — јада се бојтар па се примаче и испи још оно мало што је остало у фићоку Пере |
ски али невјенчано живећих“ приволео да приме св. тајну брака; колико је Швабица и Мађарица изв |
већ у велико брадати клирици.{S} И они приме и тај усмено саопштен им услов и оженили су се, ј |
ј, слало би се од тога и у другу кућу с примедбом, да није баш испало онако, као што се желело, |
ту сваки је читатељ записао своје име и примедбу, препоручујући књигу свакоме најтоплије.{S} Ме |
деси ли се каква несрећа у селу, да, на пример, неко у селу умре, и ту како коме, али господин- |
ицију или у Талијанску.{S} Атресира, на пример, томе и томе катани у Галицију, или томе и томе |
иста, доиста!{S} Зуб никако није од, на пример, каквог крштеног створења, ни мирјанског а камо |
ле сваком све више у очи.{S} Ако је, на пример, какав богатији умро, и породица му захтевала, д |
а бријања и ординирања у селу икоме, на пример, прао главу и заустављао крв Недељом пре подне.{ |
д боље познатијих се усуди па дирне, на пример, поп-Спиру за то, па ће му тек рећи:</p> <p>— Ам |
ди газдинство, да претходи примером, на пример, својој ћерци, да ова буде временом добра кућани |
наје сав комшилук по гласу.{S} Тако, на пример, један се жабац већ неколико година дере колико |
нусмо, а где су тек оне ситније?!{S} На пример живине!{S} Шта је и какве је све те било ту у ав |
— вели Пера.</p> <p>— Па ето, кад би на пример били тако сретни, — вели гђа Перса, — па да <hi> |
сузних ствари, које нису за јело као на пример <hi>Гагу</hi>, једног главатог гаврана, грдну св |
ко њему!...{S} А да неко, к’о удовац на пример, има домостроитељку по примеру иноверних попова; |
" /> <p>А они му само кажу: „Хоћемо (на пример) томе и томе у Галицију или у Талијанску;“ па се |
шешир. — Само кад је <hi>ваша</hi> кућа пример селу.</p> <p>— Богме и јесте.</p> <p>- — До душе |
ј је.{S} Требало би, да је среће, да је пример селу, а он се осушио већ од те несрећне љубавне |
вским кућама, које треба да послуже као пример осталом стаду и парохијанима.</p> <p>Живели су, |
ица уме да води газдинство, да претходи примером, на пример, својој ћерци, да ова буде временом |
ради и поп-Ћира и шаље поп-Спири.{S} А примеру супруга својих следовале су и домаћице.{S} Кад |
удовац на пример, има домостроитељку по примеру иноверних попова; или да се парох с парохом на |
о око (па чак и кад наочари понесе!) да примети, а гђа Сида је била пажљива, врло хаглих и врло |
сна.</p> <p>На то нико није имао шта да примети и сви се кренуше поред свег заустављања гђа Сид |
овољан! — рече раздрагани поп-Ћира и не примети кад му нали у чашу домаћин с којим се онако нес |
} Али је то била једна врло плитка лаж, приметила им је фрау-Габриела, јер је она лепо видела, |
азда на очима те и срцу ближа, — она је приметила и није јој се то никако допадало.{S} Најпре ј |
посматраше гђу Сиду шта ради.{S} То је приметила и Меланија и слутећи буру приближи се Пери та |
гнедиге, то је виђено.{S} Још онда сам приметила, да није к’о некад.{S} А то је све због оног |
њу, као већ у сваким сватовима, нису ни приметили да је испала.{S} Али је то била једна врло пл |
аметни људи учинише се к’о и да нису ни приметили, а и сама Јула као да није све ни дочула; она |
за одмор и спавање, и захркао је и није приметио кад је Шаца савио у попин сокак.</p> <p>Шаца ј |
е с поп-Спиром, тек при крају ове сцене приметио нешто.</p> <p>— А шта је то сад опет? — пита п |
етикетни принципал први устао да иде, и приметио веселим и расположеним гостима: да је све то л |
дами, јер тако је био пијан, да није ни приметио да то није фрау-Габриела!{S} Усред те несреће |
није на то ни обраћао пажњу, па није ни приметио; (чак је повео једном реч и то пред Јулом о је |
з разговора је могао домаћин, поп Олуја приметити, да ни једном ни другом госту нису све козе н |
је мораста изгледала, али јој није дала приметити да се љути.</p> <p>Растадоше се љубазно и оде |
уина кога сад <pb n="293" /> први пут и приметише гости. — ’оћете, к’о једни путници да знате, |
кад је прошао поред Великог Крста, како приметише бабе; и што онако ирошки носи пошу око врата, |
ан списак свију ствари, и кад му је још примећено, да ће кроз недељу дана примити и оно што ниј |
ди и господина Перу на вечеру, а он ил’ прими понуду ил’ се учтиво извини, клања, рукује и одла |
>погачарима</hi> у Б** нити је хтела да прими икакво правдање и извињавање.{S} Они су јој се су |
о захтевати, да пружи руку или чак и да прими руку пружену ради измирења, па ма ту руку и само |
обрве при појању чак и на теме, радо се прими тога, а Аркадија полети к’о без душе поп-Спириној |
тако почешће...{S} Знате, кад се човек прими некога посла, онда треба да га <pb n="81" /> свој |
Његовог Преосвештенства, а он нас лепо прими.{S} Поч’о нас је совјетовати... и, већ тако даље, |
иктирано и писано писмо.{S} Аћа Шлајбер прими два сексера за писање, испразни бокал, напуни гла |
</l> <l>И одјек сродни груди</l> <l>Још прими:{S} Срећан пут!“</l> </quote> <p>Глас јој је мало |
али га попадије нису примиле, а нису га примиле свака из врло појмљивих разлога.{S} госпођа Пер |
опа у Темишвару, и како су обе попадије примиле закључке тога, тако да га назовем, Темишварског |
uo ante</foreign>, али га попадије нису примиле, а нису га примиле свака из врло појмљивих разл |
ја старам за вашу душу. „Тјело Христово примите, источника бесмертнаго фкусите!“</p> <p>На што |
е још примећено, да ће кроз недељу дана примити и оно што није инвентарисано, али је у целој ов |
жемо да вратимо; трговац је каз’о да ће примити —</p> <p>— А, нека, шта је ту је сад! — рече и |
или, да још једнога <pb n="285" /> могу примити на кола у предњи сиц нуз мене!?{S} Па ето и гос |
умеш да једеш! — вели му домаћин, па се примиче и једу заједно, нуди један другог бољим залогај |
" /> бар разговарамо...{S} А, би л’, на примјер, тако ово дана, возио?</p> <p>— Та-а-а, оно, зн |
... кога било... ма кога...{S} Лети, на примјер... колк’о тражиш на дан?</p> <p>— Па осам сребр |
ријатељ, господин Кирило, он је, ето на примјер, узео парохову кћер, кћер предшественика свога, |
ем узети себи слободу... у здравље ваше примјерне супруге, ваше госпоја-Персе!</p> <pb n="313" |
S} Добио је вредну и воспитану девојку, примјерну пуницу и чеснога таста, па к’о вели:{S} Оно д |
о што је Бог дао.{S} А после, — каже, — примјетила сам, — каже ми госпоја Сида, — и то, да увек |
нећеш, ја и волијем.</p> <p>— А јеси л’ примјетио?{S} Је си л’ се опип’о ујутру? _</p> <p>— Ђав |
л’ се опип’о ујутру? _</p> <p>— Ђавола примјетио!{S} Опип’о сам се и учинило ми се, да ми ништ |
ебљавати их.{S} А за тим нам је обојици примјетио, да се нисмо требали ни један заборавити толи |
> <p>— Да, да, имате право, и ја сам то примјетио, — потврђује поп-Ћира.</p> <pb n="308" /> <p> |
мате право то је — к’о што сте изволели примјетити са свим сушти коњски зуб!...{S} А, наравно, |
е насамо:</p> <p>— Ама, Спиро, ја нешто примјечавам!...{S} Рек’о би’, к’о да ти нису све козе н |
леда га усплахирено а црвена до ушију и принесе му послужавник с ракијом.</p> <p>— Е, вама већ |
вима појединостима.{S} За то је писац и принуђен, да се служи подацима малочас споменутих пошто |
о добити онда немешаг од <pb n="259" /> Принц-Евгена код Сенте кад се тук’о под Јованом Текелиј |
аква са карневала, а фрајлица к’о једна принцеза!“...{S} Па онда стане намештати и трести на ср |
лице, и персона, и штелунг к’о у какве принцезе — а гледајте само, какав је лајб у ове хаљине! |
ове хорнодле (назване по некој швапској принцези удавачи тадашњој), и гумаластику за чишћење, и |
ред сокака ту рђавим лајбом онакарађену принцезу... „Па ко ју је шио?...{S} Ко, зар она!{S} А ш |
hi> да пазим, нека причува она ону њену принцезу... а то је, знаш, нишанила на нашу Меланију,.. |
е к’о поред турског гробља.{S} Његов је принцип био исказан и надалеко познат већ као популарна |
мим да хвали — овде је одступио од тога принципа и похвалио гужвару.</p> <p>— Добро печена, па |
је то било против <pb n="374" /> њеног принципа, јер се бојала утркивања и називала то „лудим |
гост, — али верујте да ово чиним преко принципа! — Па узе чашицу и испи је до пола па је клања |
ио друштво, да није обазриви и етикетни принципал први устао да иде, и приметио веселим и распо |
сваког празничног дана, позвао је свога принципала а овај опет позове господина Кипру нотароша |
{S} Сви пристадоше радо и кренуше се од принципала г. нотарошу а од овога тетка-Макри, која се |
по десет.{S} Зна „бухалтерај“; тражиће принципала, где ће имати лепу практику и лепу принципал |
му, за тим тетка-Макру, и на послетку и принципала и принципаловицу кући.</p> <milestone unit=" |
тка-Макру, и на послетку и принципала и принципаловицу кући.</p> <milestone unit="subSection" / |
пала, где ће имати лепу практику и лепу принципалову ћерку, па је онда на коњу, што веле.{S} Је |
огођ боље плати, то све боље и за њега; припада му већа почест.{S} А дика, што кажу, и риђи у т |
ућама о том збитију.{S} А заслуга за то припада гђици Габриели.{S} Она је била као нека врста м |
а страну гђе Сиде.</p> <p>— А не, госту припада велика кашика, — рече гђа Сида и окрену кашику |
оне половине којој гђа Сида и гђа Перса припадају; јер су једну малу искру, меховима своје пако |
ец.{S} Па баш таман кад су већ хтели да припале топ, сети се један Банаћанин, баш ће бити да је |
ала из ње.{S} Од те коже је направила и припасала лепо патку кожну кецељу, па сад изгледа у њој |
о, — вели домаћин, — сва заслуга има се приписати вашој поштованој супрузи, госпоја-Перси, јер, |
ишта; не надај се талу, каже!{S} Све ћу приписати, вели, на варошки шпитаљ.“ А ја кажем: „Фала |
одим.{S} Па... реко’... дај да обиђем и припитам најпре нашег Петра.</p> <p>— Е, фала, фала, го |
старијег брата, Гавру.{S} Кад се родио, приповеда Палчика, а баба каже: „Фала Богу кад сам доче |
им приповеда што из свог ђачког живота; приповеда им о силним предметима, о силним зорама које |
и садашњим малим платама бојтарским.{S} Приповеда јој — и ако га она и не слуша, јер је већ сто |
, баш ти фала!“ — И тако од ото доба, — приповеда онај даље, — кад си тамо само кажи, да с’ из |
ојни Лала. — Дош’о па стао прид мене, — приповеда Савка, — али ни налик на онога живог Лалу.{S} |
ви, па ћу вас возити за шест сребра,“ — приповеда поп Ћира.</p> <p>— Ао, обешењак један; ама ис |
то баш к’о неки паори!</p> <p>— Е, ал’ приповеда ми гђа натарошевица... — случајно сам код ње |
живи дотле није знао, а највише зна да приповеда каква Вавика или Бетика, каква Швабица, која |
веда, оне дахну и моле га да им више не приповеда тако страшне ствари јер су, кажу, обе слабих |
иге, о испиту, о тешкоћама на њему, или приповеда о каквом свом доживљају где је био на рубу ил |
и кад су се још перишани носили.{S} Или приповеда још давније ствари, из времена кад није било |
о је Иђошко право одондак.“ — Тако онај приповеда, а они око њега зинули па слушају; по неки јо |
лветама, а Пера седи па чита што или им приповеда што из свог ђачког живота; приповеда им о сил |
ћом опет приповедали о Русима.{S} Један приповеда: како су Руси највеће царство, и како са свак |
ак има неког ђавола где се толико много приповеда.{S} Сем тога, видеће, шта је било и у једној |
ло кога у чарди ил’ не било!{S} Једнако приповеда о старим временима, о чопорима свиња, о своји |
оног меланхоличног бојтара који једнако приповеда и једнако се јада па било кога у чарди ил’ не |
а удари у плач.</p> <p>— Ал’ молим вас, приповедајте!</p> <p>— Не, не!{S} Вид’ли сте да ми је п |
и у ушима.</p> <p>А пред четвртом кућом приповедају о некој свекрви како је вештица, па се иско |
же само цркву.{S} И они ми ту још нешто приповедају!{S} Пуче им, већ, мислиш, срце за читанком! |
ице и то баш, Бога ми, биће за поп Ћиру приповедају, да је у једним сватовима појео пуну једну |
n="376" /> <p>Ту је, тако помажући им, приповедала многе интересантне и гђа-Сиди дотле непозна |
о није више ни изгледало да је у кући,“ приповедала је после гђа Сида; „него к’о кад се нека Бе |
т седела баба Савка, кочоперна баба, па приповедала својој комшиници, другој једној баби, како |
асова.{S} Тога истога дана после подне, приповедале су се чудне и невероватне ствари о том дога |
ом, дакле, крају су се тога дана у вече приповедале не вероватне приповетке већ читаве басне са |
и у Тису.</p> <p>Пред другом кућом опет приповедали о Русима.{S} Један приповеда: како су Руси |
место, и лево и десно од Великог Сокака приповедало се у свима кућама о том збитију.{S} А заслу |
амтим ја, Боже, у моје детињство шта се приповедало и говорило о Митрополиту Ненадовићу, па о С |
та вест тако јако претерана.{S} Тамо се приповедало, да су се попови још у Темишвару потукли, а |
ба под Патријархом Чарнојевићем; јер се приповедало за њ, да је био наизменце час у рукама Рако |
а све лакше и лакше, па кад се уморио и приповедало и слушаоци, и свима се већ почеле крпити оч |
ећан — дотле се, као што се већ увелико приповедало, <hi>он,</hi> Шаца, с њом чак и састајао у |
/p> <p>— „Ето, — вели госпоја Перса,“ — приповедам, знате, <hi>ја</hi> госпоја-Сиди, — „ето она |
Неће ми веровати људи кад станем да им приповедам; а, формално, ни ја својим очима још не могу |
ни да се сетим тога а камо л’ да ти још приповедам.</p> <p>— Но, па шта је било то опет сад?</p |
ених леђа на госта који се (после дужег приповедања поп-Спириног о томе како је скинуо сав дуг |
>У којој је сав онај „рест“ Габриелиног приповедања који није могао стати у Главу Тринаесту.{S} |
се оженио својом садашњом супругом.{S} Приповедање старога свата било је опширно, и свеће су с |
АВА ТРИНАЕСТА</head> <p> <hi>У којој је приповедање, или боље рећи извештај, гђице или гђе Габр |
тог предива, да наставим и ја прекинуто приповедање. <pb n="370" /> Фрау-Габриела је дакле ово |
па за то и не можемо улазити у детаље у приповедању, јер би ова и иначе подужа приповетка изашл |
њихови стари, обавесте.{S} Реч по реч, приповедао је даље Рада Чилашев, па је, бо’ме, дошло и |
дао много нових и чудноватих ствари.{S} Приповедао им је: како је у Бечкереку слушао и чуо од ј |
а и певачицу.</p> <p>Стари сват је сада приповедао куму најпре о песнику те песме, Васи Живкови |
ас</hi> понудити!</p> <p>А затим јој је приповедао, држећи је за руку, како је он од велике и б |
ње у биртији. <pb n="292" /> Баш јој је приповедао нешто о прошлим златним временима, и о негда |
вуте, грошићаре житарске — и који им је приповедао много нових и чудноватих ствари.{S} Приповед |
ио како се развијао дијалог, јер је баш приповедао поп-Ћири докле мисли хранити и кад мисли зак |
ми не верујете, ја нећу <pb n="211" /> приповедати, — рече гђа Габриела, готова већ да удари у |
уке!!!</p> <p>И још хтеде фрау-Габриела приповедати о својој жалости, али је сујеверна гђа Сида |
се по челу. — Остави ме... немој ми ни приповедати!{S} Идем у кујну... кад радим, а ја онда за |
p>— Но, врло лепо!{S} Ваљда ћеш сад још приповедати твоје „штиклове“ —</p> <p>— А да шта би ти |
јте ме, слатка, мучити!{S} Кол’ко знате приповедите, а ја већ могу себи представити!</p> <p>— Т |
...</p> <p>„Ту на гробу Јул— Драгињином приповедиће вам тужни отац, како му је мила јединица по |
ша прича развија, могао је за чудо и за приповест много крофни појести.{S} Већ чисто човек да н |
приповедању, јер би ова и иначе подужа приповетка изашла још за једну Главу дужа.{S} Толико са |
тити сукоб и заплет без којега је свака приповетка досадна</hi> </p> <p>Још одмах тога истога д |
је већ оригинал; у њој има једна красна приповетка, <title>Карловачки ђак</title> од Косте Рува |
у Петак, кад и отпочиње управо ова наша приповетка, чим се спустило вече и вечерали, диг’о се п |
lepage"> <p>ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ОД</p> <p>СТЕВАНА СРЕМАЦ</p> <p>СР.{S |
аљубљена (и ако је ово већ Десета Глава приповетке).{S} Она још није мислила ни на кога, није н |
и било свега тога па наравно и саме ове приповетке.{S} Не би се, можда, ствари до тога степена, |
о, ревносно ради и пажљиво слуша бабије приповетке.{S} А бака прича о старим временима, кад су |
га дана у вече приповедале не вероватне приповетке већ читаве басне са свима појединостима.{S} |
часним именима као насловом украсио ову приповетку; то су поп-Ћира и поп-Спира.{S} А обојица су |
јмање криво за све ово што ће се у овој приповетци причати.{S} А после, ако ћемо шта, оно и ниј |
скочити, јер је само као епизода у овој приповеци.</hi> </p> <p>Осванула је света Недеља, то је |
страшније и најневероватније у свој тој приповеци, веле, да се и он баш својски гурао, кад је к |
нети, а тетка Макра је опет изложила уз припомоћ г. нотароша стање Шацине масе и новога наслеђа |
е боје са белим бобицама, устаде брзо и припрети несташном малишану који држаше обе шаке пуне п |
а на једно његово питање врло деликатне природе, па је онако раздрагана <pb n="389" /> изашла у |
којој је исприповедано све што је била природна последица Јулиних честих одлажења и састанака |
црним оквирима; неке тице на дрвећу са природним прилепљеним перјем; један урамљен рад с перли |
тински каже <hi>„шалај!“</hi> И врло је природно, да је Тима сматрао себе за бољег од Шаце из д |
прстима.</p> <p>— А зар није лепше лице природно, онако к’о што га је Бог створио?! — вели Пера |
е сад учитељ овде.{S} Наравно и са свим природно; и једна и друга има ћер, па мати к’о свака ма |
поласка попина била је, као што је врло природно, јако узнемирена и забринута.{S} Кад га је спр |
нско цвеће према миомирном натуралном и природном цвећу из баште или перивоја.</p> <p>— Ију! — |
а улазећи.</p> <p>Па и он се заједно са природом и селом променио.{S} На ногама му чизме, на пл |
вам писац не уме да каже, јер је свака присвајала за себе ту заслугу да је она прва сазнала па |
нодле по сокаку а локне по комшилуку... присело би јој и лоптање и смејање!...{S} Мора да се не |
је била као убијена кад је чула да њена присна фрау-Габриела зна много више од ње, и желела је, |
новости, и са тих преимућстава, била је присна пријатељица са гђом Цвечкенмајерком, месном баби |
прича госпоја попадија Ћириница(а то је присна пријатељица госпоје Спиринице), а што је из њени |
ој једној баби, како јој се јуче на ноћ приснио њен покојни Лала. — Дош’о па стао прид мене, — |
е подужег размишљања, шетања и цењкања, пристаде напослетку.{S} Попусти и Пера и погодише се за |
то га је паметно било и позвати.{S} Сви пристадоше радо и кренуше се од принципала г. нотарошу |
с доћи.</p> <p>— Ху!{S} Немој ми бар ти пристајати на јед! — обрецну се гђа Перса. — Ниси се ти |
ок му ишчупају зуб, па још с драге воље пристаје човек (и онај што му ваде, и онај што га вади) |
полако гђа-Перси.</p> <p>И она увиђа и пристаје и даје савет поп-Ћири и вели му полако:</p> <p |
им тако. — Уф, уф!{S} Куд сам сад овако пристала!!!</p> <p>— Фрау Габриела, — чу се и други гла |
у, да не би био у неприлици, уз кога да пристане и да сведочи. „<hi>Фама</hi>“ је по селу кружи |
ље!{S} Само ако, то јест, господин Пера пристане, — вели гђа Сида, а у тај пар дошла јој гђа Пе |
илних пантљика као слободно међународно пристаниште од барјака на <pb n="10" /> разним ескадрам |
, на муки великој.{S} Једно ми замерање пристоји; ако послушам њега, касти, један тестамент њег |
е касине.{S} То му је Меланија олакшала приступ у те кругове.{S} Гђи Перси је особито мило било |
адија) био је тамо пред вратима и чуо и присуствовао само док су се свађали, а чим је чуо неку |
ронцлама.{S} Све је то скинуто с кола у присуству путника и унето у кафану.</p> <p>Чим се умио |
бавили, дотле се у кујни спремало све у присуству Пере Тоцилова, који је седео крај ватре и пиј |
ању.{S} За то су сада и састанци били у присуству тетка-Макре што кажу „под видом честности“, т |
их тамо брзо развадили, и они се, веле, притајали, јер су увидели, да, доиста, нису у туђем све |
— пита је гђа Перса а сва позеленела од притајена једа.</p> <p>— Проклети ови млађи!{S} Баш се |
и један вандрокаш сајџија кога су били притворили због крађе приликом просјачења па га поп-Ћир |
ударало да искочи!{S} Ваљда је за то и притисла левом руком груди а десном дигла полако завесу |
<p>— Шибај, Радо! — викну путник и брзо притисну, као да хтеде натраг у око <pb n="419" /> повр |
а не нестане напослетку.</p> <p>Мрак је притиснуо и омотао све.{S} Нема месечине.{S} А и што ће |
фотељу, па се ухватио за трбу’... овај притиснуо појас... па се смеје, смеје... све се тресе.{ |
нисам им’о памети ни колико онај прави притјажатељ тога зуба!...{S} Дакле, ја извадим онај зам |
>— Вид’о ме јуче из своје официне па ми притрч’о да ми јави, а ја му кажем: нек причека тебе! — |
наш крај? — рече радосно изненађена, па притрча колима која стадоше, и рукова се с путником.</p |
Ал’ баш да видим!“ рече у себи Јула па притрча лако тараби, и стаде завиривати кроз тарабу у т |
к’о она!{S} Ху!{S} Та у мал’ јој нисам притрчала преко сокака; а купила би јој мама кофпуц и х |
му и ракије.{S} Пије Нића ракије, па се прихвата јела и нуди домаћина.</p> <p>— Ово ми је по тр |
сте ми из уста извадили, почитајеми, — прихвати домаћин. — А зар сад то ваља што раде ови нови |
гу.</p> <p>Дође ред на новог учитеља да прихвати.{S} Кад пусти глас па запева, сви се окренуше |
рвале онако седећег у колима, а и да се прихвати мало.</p> <p>Кола стадоше.{S} Поп Спира и Пера |
>— Е, то је бо’ме лепо, — вели поп Ћира прихвативши се шунке коју је донео из кола.</p> <p>— .. |
p>— Е, дакле ај’те, извол’те, извол’те, прихватите се мало, — понуди их домаћин, кад домаћица у |
човек међ свет.</p> <p>— А брани се, — прихваћа Аркадија. — „Ја сам, каже Неца, месечар, па ни |
се задржао мало с туторима и прегледао приход што је пао на тас у коме се нашло доста крајцара |
опа имађаху доста посла, а према томе и прихода крштавајући новорођену децу по селу.</p> <p>Мал |
сад, кад има ову памет и ово искуство), прича и по некад погледа сетно крадом на Тинкуцу, своју |
и била на услузи збуњеним домаћима.{S} Прича својим накарадним српским језиком и уноси шале и |
љиво слуша бабије приповетке.{S} А бака прича о старим временима, кад су још солдати носили кур |
јни а остарина на банку или иза запећка прича и сећа се лепших дана и друкчијега, бољега света. |
> <hi>У којој већ отпочиње по мало сама прича ма да се може узети и да је она продужење Главе П |
и други поп из овог места, где се наша прича развија, могао је за чудо и за приповест много кр |
броји новац, а брк му се смеши; броји и прича о детету, како је красан, напредан Хришћанин.{S} |
он одавно.{S} Ако је веровати ономе што прича госпоја попадија Ћириница(а то је присна пријатељ |
а и брише уснене углове.</p> <p>Тако је причала чешће, љутила се и додавала, да је за чудо увек |
ају овога новога учитеља за кога су већ причали који су га видели, да је млад и леп па тек сврш |
г искуства, јер се тако нешто зуцкало и причало, да је као једаред, једно пред вече, ђаволски п |
и му, вели, прашта“. — заврши поп Спира причање.{S} Таман је завршио а уђе поп-Ћира и затече их |
за све ово што ће се у овој приповетци причати.{S} А после, ако ћемо шта, оно и није село, нег |
масти и чварака и сала.{S} Читава чуда причаће једна другој и слушаће пажљиво једна другу, али |
ца и џигерњача и крвавица и кожурица, и причаће једна другој колико је која добила од заклана с |
му, да ћу у Суботу овде бити, па нек ме причека дотле.{S} А ви затварајте <pb n="287" /> рано к |
притрч’о да ми јави, а ја му кажем: нек причека тебе! — Сад може ићи у Беч да сврши хирургију.. |
у, каже!{S} А ја ћу се, каже, стрпити и причекати тебе!“ А ја га питам: „Је си ли гладан, стара |
/hi> то јест <hi>ја</hi> да пазим, нека причува она ону њену принцезу... а то је, знаш, нишанил |
знаш, нишанила на нашу Меланију,... нек причува ону шену Генофефу, каже, док је нису спевали па |
кецељом.{S} Сад, да ли је баш чаша била прљава или није, то вам писац не уме казати, јер таке с |
утра Недеља, пресвуће се,“ веле старији прљавој деци.{S} Девојке спремају шлинговане сукње за р |
Букти слама посута по свинчету које се прљи по свима правилима, а домаћин га струже кресачком |
ен од запаљене сламе у висину.{S} То се прљи заклано свинче и греју задовољни укућани око ватре |
, одмах ти она, рано моја, трчи кући па проба.{S} Има једну књигу пуну исписану.{S} Лепе корице |
ва уплакана и неутешна седела у кујни и пробадала виљушком паприке спремајући их за зиму.</p> < |
— трже се Јула и хтеде да викне маму. — Пробајте само, сад ћу да викнем тату!{S} Ви’ш ти то њег |
ду... и да вас спеваду шором —</p> <p>— Пробајте само! — вели Јула па продужи рад мотичицом, ал |
аори, а комшиница на комшију!“</p> <p>— Пробајте само ако ’оћете да пустим нашег шарова с ланца |
!</p> <p>— А то ћемо тек видити!{S} Нек пробају само! — вели љутито поп Ћира.</p> <p>— Та... са |
> <p>— Није, рано, — вели јој гђа Перса пробајући га прстима, — није оштар, него је твоја кожа |
и и заклањајући уста, — а шта већ нисмо пробали, и куд га нисмо шиљали, па ништа.</p> <p>— Непо |
-Јуло, ваше добро срце!{S} Е, баш ћу да пробам! — рече Шаца, па се ухвати за ограду, као да хоћ |
брез месечине?{S} Шта га ће ту шталога пробивени и коња покрађени бити, кад и поред месесечине |
ом како џакају.{S} Сипи ситна, киша, па пробија и сиротињски дороц и газдинску кабаницу; пада ј |
„Синко Перо, говорио ми је он, кад киша пробије зору, пробиће и опаклију.“ И то је баш тако к’о |
нисмо криви, — него им’о младић очи па пробир’о.{S} А она њихова да је била за нешто <pb n="26 |
тавља пеглајз у чуду. — Још <hi>он</hi> пробира!</p> <p>— ...него ти тако; увек волеш да ме цве |
другој.{S} Младић, наравно, има очи па пробира и шацује.{S} Еле, госпоја-Персина Меланија, Бог |
њега?</p> <p>— Па и неће их бити баш за пробирање.{S} Они што су сад код куће, и што би к’о мог |
оворио ми је он, кад киша пробије зору, пробиће и опаклију.“ И то је баш тако к’о свето!{S} Баш |
и авлијама, само високи ђермови као да пробише врховима својим ту копрену и дизаху се право та |
а се потукли?!...</p> <p>— Мал’ га није пробо „кључем“ чим се чупа слама...{S} Срећом се стрефи |
од маме, да се, то јест, не боји да је пробуди.{S} Зар би мање поезије било у речима Јулиним н |
кревета сто и један топ испалити, — не пробуди се тај лако.{S} Ајде, дакле, иди...</p> <p>Дома |
ца не вади из бунара пре него што се он пробуди. — Дакле ви знате, да сам ја пријатељица и госп |
апоље да нареди Пери Тоцилову кад да их пробуди, и док се он напољу бавио а домаћица у кујни не |
го и гласно плакала, кад се и сама мама пробудила и отерала Гагу с врата, а њу викнула и пробуд |
и отерала Гагу с врата, а њу викнула и пробудила, и питала је: што плаче?{S} А Јула јој каже, |
— рећи ће гђа Сида која се доцније опет пробудила кад је Јула кинула.</p> <pb n="169" /> <p>— П |
Заборавили сте да ми кажете, кад да вас пробудим.</p> <p>Тишина.{S} Никаква одговора.</p> <p>— |
од ока, тако, да ме је из најтврђег сна пробудио, обешењак један!</p> <p>У том заурла поп-Ћирин |
да дремам, спав’о би’.</p> <p>— Иди, не пробудио се, — прогунђа гђа Сида. — Ово све к’о да се н |
оставили к’о никог његовог; а он кад се пробудио, једва су укућани га курталисали они’ амова!{S |
гђа Сида коју је комарац пецнуо и кашаљ пробудио.</p> <p>— Па... ето... врућина ми —</p> <p>— Ш |
здрава</hi> зуба — тај ти се не би лако пробудио! — вели поп Спира охрабрен успехом. — А, велиш |
правила Поетике веле, да треба што више пробудити радозналост у читалаца, а то је, мислим, доса |
гђа Перса.{S} Ту Меланија има забаве и провађања.{S} Колосално је напредовала у клавиру; сад с |
шких фрајлица.{S} Млад, учен човек воле провађање, клавир, немецки унтерхалтунг, и он сад да до |
после послате тужбе, отворила се грдна провала између једнога и другога попа.{S} Никад више од |
од те несрећне љубавне чежње као какав провансалски трубадур.{S} Од тога доба поп-Спира очима |
есносан) — онда зло и наопако, да се не проведе лепо и не прође добро и господин попа, кога нар |
имо се тога сад, па како би било да вас проведем мало кроз село до школе —</p> <p>— О, молим, м |
.{S} И једна и друга забринута попадија провела је за то време неколико тешких дана.{S} Ни онај |
и!{S} Како су им ноћи дуге биле које су провеле у премишљању и једна и друга попадија.</p> <p>Г |
како?{S} Ви ми се и не фалите како сте провели ово неколико дана без мене.{S} Како у селу?...{ |
би’ сетио!...{S} Наспело ми да се мало провеселим.{S} Није шала, толико већ време све у <pb n= |
с па приђе Северним Вратима на олтару и провири кроз њих, да види, ко је то?</p> <p>Тако се нов |
, ако ћемо право, треба да се зовем <hi>Провлаков!</hi></p> <p>— Ах, бадава, — вели задовољно п |
кадија поносито. — А, после, сви су <hi>Провлакови</hi> мајстори за то; а и ја, ако ћемо право, |
ја трчи око кола или вија једно друго и провлачи се између играча и играчица, бацају шешире у к |
ад чује где се нешто у комшинској башти провлачи, па шушти лишће.{S} Сва претрну; срце јој јаче |
.{S} Па кад добро пролази и кад се лепо проводи Глиша Сермијаш, кога обично нико и не зове у св |
хаљине затворене боје.{S} Јула је радо проводила време у башти, заливала је и плевила, а Мелан |
unit="subSection" /> <p>Јула је жалосно проводила дане после овога разговора с оцем.{S} Нико јо |
рече умивајући се. — Како сте живили и проводили се?</p> <p>— Како!?...{S} Наопако!{S} К’о кер |
во задовољству и уживање.{S} Девојке се провредниле па раде код својих кућа; раде да се сатру.{ |
ече у Тису утече,</l> <l>Па отуда млада проговара:</l> </quote> <p>А гђа Сида оставила давно пл |
— рече и показа на варку од сома, — што проговори, то ће се и од мене чути.{S} Дакле —</p> <p>— |
поп-Спире на ручку који се са свим мимо програма госпоја-Сидиног завршио</hi> </p> <p>Гост је с |
’о би’.</p> <p>— Иди, не пробудио се, — прогунђа гђа Сида. — Ово све к’о да се најело бунике да |
а ту страну од времена на време, као да прогунђа нешто на форму: хм, ајд, ајд! а за тим се смир |
ти нешто тешко у грудима, као кад човек прогута врућ мекан хлеб.</p> <p>— Добар дан, тетка-Макр |
ту дрекала би: „Отвори се, земљо, па ме прогутај!“ а ти к’о да ништа није ни било!</p> <p>— Па |
а рекла „Фала!“ узела нафору и одмах је прогутала и поцрвенела до ушију.</p> <milestone unit="s |
ва ланца најбоље своје земље понудио да прода, и фишкала нашао; а тераће, кажу, процес док трај |
арњеве.{S} Купио и’ баш ту скоро кад се продав’о неки штајерваген, па скин’о и метнуо на своја |
квог Неце ни Проке пред комесаром да је продавани коњ његов, а да пасоша нема за то, што су му |
ши трафику, нити му ико тражи пасош кад продаје коње.{S} То је Иђошко право одондак.“ — Тако он |
ћу!...{S} У вече у крајњем шору, где се продаје кришом дуван и где обично не сматрају да је гре |
а ће после и коња, па за то га, вели, и продаје сад јевтиније.</p> <p>Тера Пера Тоцилов преко в |
што сам купила, по то вам, што кажу, и продајем —</p> <p>— Од куд само штогла! — чуди се једна |
дренових буџа које се дању по дућанима продају а ноћу и забадава по сокацима деле.{S} Али дана |
Кога ту све није било и шта се све није продало и покрало за оно три дана, док је вашар трајао, |
ла, госпоја-Јуло; морам да се журим!{S} Продангубићу, а морам зором да сам код куће.</p> <p>— А |
још као јуницу поклонио, а од чијег је проданог млека спуштала крајцаре и сексере у своју лонч |
hi>ја</hi> точим и пијем! ’Тели би и да продате и да вам остане!!</p> <p>— Ћути, ћути, знам ја |
да ће га свега секиром разлупати или га продати каквом верглашу.</p> <p>— Молим вас извол’те се |
и смешан, за то га никако и нису могли продати, јер коме би га год понудили, тај место да пита |
ива, она све ужива и не сме се ништа ни продати ни делити.{S} Неће баба у труц да умре!“ Тако с |
трафике, кад га ча-Нића духне са луле; продераће се наскоро лепа и шарена слика та, као танка |
рена слика та, као танка паучина што се продере кад бумбар пролети кроз њу — чим само први паор |
мисли.{S} Дај да се то мало прилегне и продрема, ево већ и петли! — рече Нића па узе рог и дун |
Недељу он се ни тога није бојао него је продужавао пут у цркву.</p> <p>А већ је први и други пу |
бестрага! а госпоја Сида срећна што је продужен живот њеном клијенту и љубимцу до прве прилике |
а прича ма да се може узети и да је она продужење Главе Прве</hi> </p> <p>А како су живеле попа |
8"> <head>ГЛАВА ОСМА</head> <p> <hi>Или продужење Главе Седме У њој је описан „јаузн“ код поп-Ћ |
издаље Шацин глас.</p> <p>— Ајд-ајд, — продужи Нића више за себе. — Носи те ђаво, а и тражиш ђ |
то је сад ту пеглала, па изишла тамо, — продужи бојтар и показа камишом на врата на која је бир |
S} Али сватови навалише и она мораде да продужи:</p> <l>„О врат’ се, нево, врат’ се —</l> <l>За |
ао, тако је и порекао.{S} Није могао да продужи бар још три дана, и ако је рад био, него се кре |
аму.</p> <p>Настаде опет пауза.{S} Јула продужи копање, а љута јако, па пребацује себи, што се |
ачица.{S} Сви гости сад навалише да она продужи и заврши ту песму коју <pb n="395" /> је Јула о |
</p> <p>— Пробајте само! — вели Јула па продужи рад мотичицом, али шта је радила и шта окопавал |
о извол’те.</p> <p>Пођоше.{S} Поп Спира продужи са подацима о стању цркве.{S} Успут му је показ |
>— А шта се то вас тиче?! — рече Јула и продужи копање.</p> <p>— А помаже л’ вам когођ?</p> <p> |
гообразан младић!{S} Исти ја!“ А за тим продужи гласно:</p> <p>— Мило ми је...{S} Парох Спиридо |
лима, она остаде у јендеку, а г. Асесор продужи курисање другој једној дами, јер тако је био пи |
>Тако заврши Нића свој монолог, па опет продужи да мисли; набије понова лулу, укреше и запали ј |
и осталих редом.</p> <p>За тим се опет продужи разговор о девојци, о младожењи и парохији; хоћ |
паду —</p> <p>После тога је Јула весело продужила рад у башти, и решила се, кад опет дође на пл |
добре воље, за то су и после ове сцене продужили — к’о да ништа није ни било — да пију и да се |
јд, ајд! а за тим се смирио, легао је и продужио спавање „лењштина једна, што бадава једе хлеб“ |
гајдашем, с којим је после Нића боктер продужио кроз сокаке вршећи у исто време и своју дужнос |
е, и узицом му прекрпити свој „пинтл“ и продужити свој пут даље све поред дудова овим истим пут |
е на излазу из Епископије, него заједно продужише пут у разговору и објашњавању неком...</p> <p |
о убијена, ал’ формално, к’о убијена! — продужује фрау-Габриела с гђом Персом. — Е, е, ко би то |
леђи’ слово <hi>„шча“</hi>!{S} Хе-хе! — продужује Нића намештајући се на једној клупи пред кућо |
и према њему. — С тим се није шалити, — продужује гђа Перса. — Не знаш ти, рано, ону матору беш |
а!...{S} Та ди би се ти, Бог с тобом, — продужује гђа Перса сва зелена од једа, — возио с ким б |
катихетом „<hi>вертеп</hi>“ носили; ја продуцир’о „<hi>цара Валтазара</hi>" а он „<hi>Перу из |
ошло ми је, да се и ја овако матор кеша прођаволим мало...{S} Хе, хе!{S} А шта би к’о фалило!?{ |
и попије тако сатљик вина и холбу воде, прође по два сахата, а за тим се дигне, плати и поклони |
е међу мамама а пијуцкање међу татама — прође поноћ за тили час.{S} Тек чујеш неко шуштање, каш |
тара она времена, па да иде у Пешту, да прође свет; него... ето тако, капам ту бреспослен а баш |
паметан економ, волео што јефтиније да прође.{S} Лети му је било лако.{S} Увек је имао по неку |
о она... <hi>она</hi> комендија само да прође, да ми се скине с врата; да’но би’ душом... чисто |
ски свет радо имао.{S} Доста је само да прође једном сокаком, па се тек осети како се просипа и |
гледам га баш јуче; хуланер на коњу да прође кроз њега, не би се видео; а клипови к’о левча ду |
и ако нема ту и воспитанија?!{S} Лепота прође а воспитаније траје, што кажу, до гроба.{S} А кад |
вно), па се све шарени од пантљика, кад прође сокаком, да ти је милина погледати за њом.{S} Про |
ити, јер што би то баш њему певали, кад прође, ону данас већ јако раширену и познату песму:</p> |
е од фине цигаре и миришљава сапуна кад прође,“ вели фрајла Меланија.</p> <p>— Збогом, збогом! |
им — вели поп Спира као сваки човек кад прође опасност, — па готово да и није било све онако... |
ла него Бог зна шта да једна крај друге прође, па да нешто непријатно рекне и добаци једна за д |
ови међу собом.{S} Мало које вече да не прође, а да не оде поп-Спира поп-Ћири или овај ономе.{S |
о и наопако, да се не проведе лепо и не прође добро и господин попа, кога нарочито зову и најуг |
ече и оде као ветар на авлијска врата и прође нека три четир сокака и сврати у неких шест кућа. |
ни по земљи поред зида, колико да човек прође, тулају (кукурузовину), а краве наишле, па ваљда, |
стави: — Е, па, засад нек ти се на овом прође; што си натруков’о банки, натруко’во — нек ђаво н |
зла гарова који гризе капију кад год он прође и лаје на власт.{S} И боктер је прошао попиним шо |
нају!...{S} Таман посла!{S} Не знаш, ко прође горе, тужитељ или тужени —</p> <p>— Та, та, та ма |
ети кроз њу — чим само први паор јутрос прође крај спаваћива Ниће и викне му: „’Бројтро, ча-Нић |
опет за вечеру.{S} Не зна човек кад му прође дан, а оно се тек смркне!“ Прошло и „сиротињско л |
ле искусне бабе, а после осетно краћи. „Прође лето,“ рекла би тек вредна домаћица, „окрач’о дан |
је л’ добро диваним!!{S} Та не могу да прођем сокаком од силна мириса.</p> <p>— Е, кад је тако |
о би, да ме је бегенисала; јербо кадгод прођем поред ње а она се увек ондак сети па намешћа мар |
па намешћа уста и погледа ме, а кад већ прођем, а она се увек ондак искашље мало, па ме пита: „ |
крста, ма чији био, прекрсти се; а кад прођеш поред биртије, ма каква била, заустави се!“ — Ај |
ознат већ као популарна пословица: „Кад прођеш поред крста, ма чији био, прекрсти се; а кад про |
ознату: „Прођи, луче, кад те срце вуче; прођи, луче, и мојим сокаком, и моја је кућа на сокаку“ |
у или полугласно певушила ону познату: „Прођи, луче, кад те срце вуче; прођи, луче, и мојим сок |
т сребра, шта ће све за њих да купи.{S} Прођоше и чарду и оставише је за собом и не свратише у |
велики крст, и уђоше у велики сокак.{S} Прођоше и њега и, стадоше пред парохову кућу још за вид |
/p> <p>Још мало ето их на вашаришту.{S} Прођоше крај гробља, оставише и велики бунар на крај се |
подне.{S} Баш је звонило на вечерње кад прођоше Великим Сокаком једна кола и у њима један млад |
и кокошке и гуске све полете у крај кад прођоше сила и сватови на силним колима и с многим паор |
ш пре неколико дана нанесе их случај те прођоше једна поред друге баш кад су излазили с јутрења |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Прођоше кола кроз село; оставише га и ударише преко ваш |
о строго правила „Поетике“</hi> </p> <p>Прођоше лепи летњи дани, дани несносне дневне жеге и вр |
куле!</p> <p>— А већ код вас не могу да прођу ни једни сватови, а да вам какав гођ ђаво не паси |
жељно, — вели Аркадија. — Чим која кола прођу а ми мислимо:{S} Ето га!{S} А кад оно нисте ви не |
{S} По авлији видиш дању само брбљаве и прождрљиве патке, убрљаних кљунова како се, вечито глад |
мира људима, него их дирају једнако за прождрљивост њихових крава.{S} Али је зато и било свашт |
S} Боже, шта је човек!{S} Не зна ни кад проживи, а текем дођу године!{S} Па ми паде сад и то на |
ебе!{S} Све сам ја то, ви’ш, протер’о и проживио и више, што кажу, света видио од тебе.{S} Аћим |
гођ мутна вода“, што кажу паори.{S} Што проживите, слатка, то вам је —</p> <p>— Право кажете, — |
i>Поп-Кеса</hi>.{S} Зашто су оног првог прозвали поп-Хала, чули сте, а зашто овог другог поп-Ке |
путовање... па јесење мочарно време, па прозебе човек... па вечера, па ондак разговор, па вино! |
ј ни дај Боже.{S} Сад је оматорио па се прозлио и полудио; па се или усићи и на крај срца је па |
разговарали, а после су се већ служили прозом; почели су се, то јест, помало и разговарати.</p |
ринице и како бега, шмокљан један, кроз прозор, а оставља јој у рукама свој горњи капут који ће |
а без икаква интересовања и израза кроз прозор на улицу, и једнако мислила, али се ипак никако |
{S} И сада да је неко убацио споља кроз прозор читаву цигљу и полупао јој сав порцулан, не би с |
; размишљава, гледа у штукатор или кроз прозор, па најпосле, слеже раменима, па рече:</p> <p>— |
ло ми је здраво, — рече Јула па затвори прозор и леже у кревет, али не склопи ока и не заспа це |
до и весело послуша маму и отвори широм прозор, а Шаца се привуче полако, а Јула му пружи своје |
је Нића боктер прошао испод поп-Спирина прозора и дунуо једанаест пута <pb n="125" /> у рог и о |
чу се и други глас из једног отвореног прозора из куће господина Геце касира. — Та ди су вам о |
ида се шетала по соби, застајкивала код прозора и гледала без икаква интересовања и израза кроз |
ила би гђа Сида, кад би год прошла крај прозора.{S} Гледај само, молим те, како се каприцир’о о |
кућа а на њој ни крајцаре дуга.{S} Пет прозора са сокака а прозори пуни цвећа а међу цвећем дв |
прозоре, и ветар како звижди како тресе прозоре и тресне од времена на време таванска врата, ко |
там сад, — вели госпођа Сида отварајући прозоре да се промаје соба, — да је питам: <hi>кога</hi |
кање дуварског сахата, кишу како лупа у прозоре, и ветар како звижди како тресе прозоре и тресн |
з топла кревета, чује се како лупкара у прозоре и чује се рог Ниће боктера који је духнуо двана |
ра до мрака, и целу ноћ бије монотоно у прозоре, и ујутру опет осване облачно небо, киша и блат |
ајцаре дуга.{S} Пет прозора са сокака а прозори пуни цвећа а међу цвећем два кавеза са канаринк |
ом покривеном, са зеленим шалукатрама и прозорима пуним дивна цвећа, сеђаше на клупи у хладу ис |
гла и стала окретати и разгледати према прозору, па за тим хукну у њу два три пута и стаде је б |
5" /> више немачких романа у фотељи, на прозору, или се сакрије иза клајдерштока; а Јула врло м |
на канабету, друга на фотељи а трећа на прозору.</p> <p>— Ништа, ништа; не трудите се, госпођиц |
уца, ваша безазлена и кротка ћерчица на прозору?...{S} Сигурно се одала на астрономију и звјезд |
p>Поп Спира ћуташе и једнако стајаше на прозору и гледаше расејано на теглу са жапцем.{S} Од ов |
зелени жабац у оној стакленој тегли на прозору, показивао му стално од неколико дана кишовито |
етња, и срећа његова што ју је видео на прозору.{S} У песми куне злотворе ради којих се не могу |
је, кад је блато, по цео дан седело на прозору и лајало на мимопролазеће- — и кога је она или |
је чула и одмах је скочила из кревета к прозору па кроз разређене шалукатре видела неку прилику |
коње и кола, — вели поп Спира и приђе к прозору, па се загледа у једну стаклену теглу и гледаше |
— осмели се опет Шаца, и загази опет у прозу, — а јесте л’ се уморили?...{S} Хоћете л’ да вам |
; да на лицу места види ефекат, који је произвела својом керн-штрудлом.</p> <p>— Баш ћу вас неш |
а лакта, па диктује: „Пишите, — вели, — Прока Белеслијн (или тако неком), царском катани у Гали |
о се извињава Проки: да не зна ништа, а Прока јој одговара подскочицом:</p> <quote> <l>„Ја сам |
штроф, него онај кога вози.</p> <p>— А Прока Циканов?</p> <p>— Изешћете се живи ако га погодит |
га нико у селу друкчије и не зове него Прока „хоћеш-Нећеш!“...{S} Сваки час има он нешто да ра |
очијаше Био и код Пере Боцкалова, и код Проке Циканова и код Раде Карабаша, а и још код неких; |
може, увукоше је измеђ у Ниђе боктера и Проке плајаша.{S} Ержа се стиди али игра и једнако се и |
нина лопова, ни правдање каквог Неце ни Проке пред комесаром да је продавани коњ његов, а да па |
се стиди али игра и једнако се извињава Проки: да не зна ништа, а Прока јој одговара подскочицо |
л за сретна пута ових пет форинти нашем Проки.{S} А, сто му заверака његових!{S} Пишу ми оданде |
пет форинти <pb n="35" /> које ће ради Прокине боље репрезентације немешага метнути у писмо а |
к под њим <pb n="240" /> као војник под прокислим мокрим шатором.{S} Ситна киша сипи, сипи по в |
, врло хаглих и врло чисменка.</p> <p>— Проклете муве! — рече као више за себе гђа Сида, — за т |
само не заборавим!{S} Морам зашити ове проклете џепове, сто џепова а ни у једном ништа!“ па се |
ету па све плачем у помрчини и кунем те проклете списатеље и њихове књиге Гром их спалио!{S} Се |
оте, да су ме какви мушкарци вид’ли!{S} Проклети мушкарци! — рече и оде као ветар у кућу г. Гец |
позеленела од притајена једа.</p> <p>— Проклети ови млађи!{S} Баш се човек ни за часак не може |
. поред штрикераја, па запали...{S} Ови проклети комарци уједају к’о кере... мора да су они пра |
има лепе коње, — одма’ се устумарају ти проклети Бачвани! — Што ти људи имају ту проклету пасиј |
л’ можно!?</p> <p>— Та задрж’о ме овај проклети парадајз код куће, и баш сам данас нашла да га |
Лаку ноћ.{S} Чекај само да уништим овај проклети корпус деликти.{S} Ако ми остане у џепу, опет |
бајаги ди да метне <pb n="348" /> онај проклети зуб — а ја једнако држим пружену руку, а он ме |
</p> <p>— Од кад си се ти кренуо на тај проклети пут, — отпоче гђа Перса пошто се намести у ста |
рилику напрстак. „Та ди се само део тај проклети напрстак?{S} Сад је отоич ту био, гром га спал |
лиш!?{S} Целог боговетног дана лупа оно проклето решето и тера плеву све на нашу страну; не мож |
а на ватри, не би ми шкодило због кашља проклетог...{S} А и мало кожурице... знаш да сви у мојо |
ад се разговара, <pb n="183" /> од оног проклетог решета!....{S} Један јед само.{S} Видићеш већ |
269" /> морате пошто-пото дочепати оног проклетог зуба, да га он нипошто не узмогне показати Ње |
то гођ ти гребе ту <pb n="297" /> твоју проклету гушу, све је то, знам ја, балсам за тебе; нек |
невину Геновеву. „Ти си опет читала ону проклету књигу!“ — „Нисам,“ лаже Јула. — „Јеси, јеси!{S |
роклети Бачвани! — Што ти људи имају ту проклету пасију да украду коње од Банаћанина. — то је ј |
халтунг!{S} До’ће време, па ће вас дете проклињати!“ Бадава, што јест јест; ал’ за љубезне ства |
скује:{S} Ијују!{S} Целим путем плаче и проклиње час кад се тако дебела родила на свет. — Мелан |
ам <pb n="21" /> га тако ожалостила, па проклињем и себе и шприц-крофне.</p> <p>А госпоја-Сиди |
ући гђу Габриелу која се изгуби у мраку проклињући ту „свађу“ због које се губе сукње и хозлице |
риној кући догађа.{S} И напослетку се и прокљуви.{S} Није неоснована сумња, коју су изражавали |
hi> има, тај зна шта има!{S} Откуд само прокљувиш ти све то?!</p> <p>— Е, мој газда-Перо!{S} Не |
о још сто година живити и мучити се!{S} Проко, добри друже, ди си, да видиш твога Глишу, како с |
покој душе.</p> <p>— Хе мој Проко, мој Проко (или како већ буде име покојнику), — уздише Глиша |
да му се наточи, а рука му дрхће. — Мој Проко, — наставља Глиша, а глава му пала од жалости на |
{S} Пију за покој душе.</p> <p>— Хе мој Проко, мој Проко (или како већ буде име покојнику), — у |
озим.{S} А и „немеши“ баш, ал’ су и они прокопсали!{S} Та ено Раде Карабашева, <pb n="286" /> п |
другог таковог имати; то ја само кажем; Проку нећемо лако накнадити.“</p> <milestone unit="subS |
ркве; пуна црквена порта. <pb n="79" /> Пролазе једни мимо других, поздрављају се, мере се од г |
’о некад. „Хе, остарило се то бо’ме!{S} Пролазе године!“ тек рекне једна или друга савијајући ш |
шта говорите!{S} А, па да бо’ме!...{S} Пролазе године, а женска деца, што кажу, за час нарасту |
цима пударским; а млади момци и девојке пролазе једни поред других, али не говоре ништа него се |
здахну гђа Сока.</p> <p>— Хе, госпоја, „пролазе године к’о гођ мутна вода“, што кажу паори.{S} |
.{S} Чуо и он жагор и кикот и песму, па пролазећи каљавим сокаком и гацајући по блату, свратио |
м, да ти је милина погледати за њом.{S} Пролази, па унесрећава свет, а највише оне танке и нафр |
А девојке су рекле, кад су га виделе да пролази на колима, да мора да је нежењен, јер пошу око |
ка дуга брада па се Богу моли.{S} А она пролази једнако поред оног јоргована, а он је тужно гле |
дана и <pb n="334" /> да не долази и не пролази улицом, бар док се поп-Спира не врати с пута.{S |
е јавља, али учтиво, хладно се јавља, и пролази.{S} А Јули дошло чисто чудно што се Шаца тако ч |
оје, него и други свет.{S} Па кад добро пролази и кад се лепо проводи Глиша Сермијаш, кога обич |
на последње речи, баш кад је гђа Перса пролазила, — ту ће он бити мајстор да намести!“</p> <p> |
па.{S} Био је леп летњи дан.{S} Кола су пролазила Великим Сокаком кроз Б** а баш је било после |
одморимо? — запита Пера који је нерадо пролазио поред чарде к’о поред турског гробља.{S} Његов |
бацаше се прашином на кола која полако пролазише сокаком и у којима сеђаше путник.</p> <p>Млад |
амештене) те да тако покаже и наговести пролепшање времена.{S} Све се забринуло.{S} Поп Спира г |
.</p> <p>— Па пролепшаће се!{S} Мора се пролепшати.{S} Ето онај мој ми жабац каже: да ће бити п |
Једнако облачно, нема ни форме да ће се пролепшати! — вели и седа међу остале.</p> <p>Још неко |
сподин-попо, није сад лето.</p> <p>— Па пролепшаће се!{S} Мора се пролепшати.{S} Ето онај мој м |
аорским момцима на коњима.{S} Као ветар пролете улицом и за час нестаде и кола и коња и момака |
танка паучина што се продере кад бумбар пролети кроз њу — чим само први паор јутрос прође крај |
арао у тамбуру, тихо као зујање пчела у пролеће, а она је, у себи наравно, пратила речима: „Ти |
ио, кад никога и нема од свога?</p> <p>„Проливајте барем ви, драге сестре Српкиње, сузу жалости |
о у походе, ко би над њим наричући сузу пролио, кад никога и нема од свога?</p> <p>„Проливајте |
и госпођа Сида отварајући прозоре да се промаје соба, — да је питам: <hi>кога</hi> ће то да обр |
чизмицама у рукама.{S} По нека девојка промакне брзо у комшилук, испод старе рекле види се чис |
<p>У селу нема ни данас Бог зна каквих промена.{S} Један дан је к’о и други.{S} Живот тече дос |
но, оплевљено, увек заливено, као каква променада!{S} И нико их жив није знао и затицао сем баб |
немојте се ту снебивати и женирати због промене, моја кућа и господин-Спирина кућа то је једно |
вала и штрапацирала, многе газде до сад променила и да им место није било у соби.{S} Кочијаш ск |
дим са Меланијом; да видим је л’ се што променила!</p> <p>А за тим викну најстаријега да се вра |
</p> <p>Све је село заједно са сељацима променило физиогномију своју.{S} Не видиш више босе ног |
живели.{S} За то време много се штошта променило, само је верност њихова супружанска остала он |
ћну од времена на време.{S} Све, све се променило; само домаћи пето посред њих остао још онај л |
“!{S} Па через тога баш и мислим, да се променим сас оним мојим пајташом и колегом, оним Мићом, |
>Па и он се заједно са природом и селом променио.{S} На ногама му чизме, на плећима дороц, а пр |
а хвалио, од данас би’ морао престати и променити мишљење.</p> <p>— А како то да разумемо? — за |
оље и сигурније знао да предскаже сваку промену и време боље и сигурније него и сам Календар Ст |
вина жертва свега тога... да ми је неко променуо и подметнуо!...{S} Аја...{S} Екселенција остад |
бе, ал’ опет на крај краја, кад озбиљно промисли, па шта је то тако баш страшно казао; та ено и |
одавде све до Иђоша!{S} Ај, јесте л’ то промислили?!{S} А после, нека — вели, — ђаво носи и наш |
то није било...</p> <p>— Та, кад добро промислим — вели поп Спира као сваки човек кад прође оп |
мој ми жабац каже: да ће бити промјене, промјене на боље.</p> <p>— Та каква жаба, господин-попо |
Ето онај мој ми жабац каже: да ће бити промјене, промјене на боље.</p> <p>— Та каква жаба, гос |
кад ти кажем, — уверава га поп Спира, — промјениће се.</p> <p>— Та немојте ми, господин-попо, с |
арде.{S} Кад се он сиш’о с кола, ја сам промолио главу на фришак „луфт“.{S} Није шала, неки’ тр |
су краве дошле кући, није смела ни носа промолити оданде.{S} А у томе се и тата одљутио мало, а |
је рођене куће, па да не смеш ни нос да промолиш кроз капију.{S} Ето тако смо време, Ћиро, дожи |
, кад о Шабецу свира регименцка банда у промонади.{S} Вид’ла сам,“ вели, „свака чуда, али тога |
кад се нека Бечкеречка чифуцка фрајла у промонади унтерхалтује с лајтнантима уланерским, кад о |
а једну чашу воде с бунара; са свим сам промукла од узбуђење и потреса.</p> <pb n="214" /> <p>— |
а собом.{S} За тим седне за сто па само промућка мало дивит, натегне бокал и похвали вино, а за |
тол’ко забаве до вечере.{S} За то време пронађе се из разговора, да су Пера Тоцилов <pb n="307" |
</p> <p>— Е, оздравићу ја, рано, кад ме пронесу великим сокаком, — вели тетка-Макра одлазећи. — |
рла, а ја ударио у никакав дешперат, па проп’о и ја и имаће.{S} Од онаког газде, — ето на шта с |
уф, уф! — виче гђа Перса. — Па што ниси проп’о, бар не би’ сад знала за моју срамоту.{S} Ух, ух |
бе и достојанствено се понашао, ипак је пропадао међу комшиском децом као какав невешт педагог. |
е а она поцрвени до ушију па у земљу да пропадне, а већ од унтерхалтунга ни спомена!{S} А није |
певају, а онда одједаред као да у земљу пропадне.</p> <p>Пред петом се кућом опет скупили око ј |
да дрвље и камење на нас овамо...{S} Да пропаднем у земљу пред оним младим човеком!{S} Од њега |
ој полки.{S} До-до-дошло ми, у земљу да пропаднем!</p> <p>— Уф, уф, уф! — виче гђа Перса. — Па |
и!{S} Како је мислила, да је свака нада пропала, најрадије је мислила о својој смрти, и праштал |
нија, како је једна <pb n="109" /> лађа пропала на мору и сви се подавили, а само један се спас |
ми ни спомињати.{S} Боље у земљу да сам пропала!{S} Убио их Бог, свуд се они мораду да стрефиду |
же нигде да вас нађе к’о да сте у земљу пропали!“ вели задовољна мама.{S} А задовољни су и они, |
ко и једнима и другима изгледа да им је пропао цео дан, ако се бар у вече не виде и не обиђу.{S |
ила ђаволасто.</p> <p>— ...{S} Па сам и пропао од дерта и од једне тешке жалости за Пелом, — за |
доживљају где је био на рубу или ивици пропасти па је за длаку фалило да не плати <pb n="336" |
а се преко ноћ добро упила у кожу да не пропушта воду и да не убија ногу.{S} После бабе и свекр |
а се ми овако, како нас је Бог створио, проразговарамо мало с тим њиховим владикама, — да видим |
остојанствено, да се помоли Богу, да се проразговори, да поседи мало у порти, да разгледа како |
е.{S} Бар ћемо се мало, онако, натенани проразговорити.{S} Извол’те, извол’те у собу, раскомоти |
а од како је настала јесен.{S} Башта се проредила.{S} Нема више оног густог зеленила, које је и |
врат.{S} Лишће винове лозе опада па се проредило, макова цвећа давно нема, само стрче у висину |
је госпоја Сида сневала и Сановник јој прорекао</hi> </p> <p>У селу нема ни данас Бог зна какв |
лупљи ђак у школи, коме је стари учитељ прорицао, да од њега неће бити никад ништа и да неће ви |
сам вам још пре две три недеље рекла и пророковала, да ће бити вашара између њих.{S} А ја што |
ђа Перса и рашири и диже руке као стари пророци, — и теби је још до јела!?{S} Ух, ух, ух!{S} Ид |
потрчи у очи...{S} Ето јој сад!{S} Моје пророчество се обистинило; јербо ја никад којешта нећу |
изушћене у другој половини деветнаестог просвећеног века, кад нема ни инквизиција ни анатема.{S |
јер, што кажу: „Види <hi>матер</hi>, па проси ћер!“...{S} Даклем, ако смем узети себи слободу.. |
једном сокаком, па се тек осети како се просипа и разлева по кућама мирис од миришљава сапуна и |
, па ти изгледају куће издрпане као ред просјака пред црквом.{S} Роде се селе и остављају гнезд |
су били притворили због крађе приликом просјачења па га поп-Ћира спасао од батина, а он му онд |
и наше уши... ни магарац се, каже, није прославио <pb n="163" /> са оноликим његовим... ал’ шта |
{S} Ни онда није умела од чуда ништа да прослови, па ни сада.{S} И сада да је неко убацио споља |
о да му је: „Све ил’ ништа“, па неће да прослови, па да му поред свију оних терета обесиш још и |
чим било освети, али није умела ни речи прословити, и, што јој је најтеже било, фрау-Габриела ј |
ца и баштица.{S} Проста кујна, скромна, проста али укусна јела; каква пилећа чорба, паприкаш са |
еал.{S} Једна мала кућица и баштица.{S} Проста кујна, скромна, проста али укусна јела; каква пи |
а и увек ми више импоновала једна добра проста уређена кућица, у којој скромна и вредна домаћиц |
ј не даду за право, — вели гђа Перса. — Простакуша једна... жао ми само оног детета, оне Јуле; |
лавиру; сад свира и теже пијесе које се простацима и не могу допасти, а поучава је један Пемак |
терхалтунга ни спомена!{S} А није да су просте или завезане и да не знају — него, тако!{S} А у |
ој кући, па кажеду: доња вилица, Бог да прости!...{S} Бог зна ’хоће л’ и жив остати!</p> <p>— О |
о на старо њено место, али зубе, Бог да прости.{S} Ако остане поп Пира у животу, неће се, зарек |
> <p>— Е, баш ми је мило!{S} Баш Бог да прости!{S} Тако вам и треба, кад избегавате <hi>нас</hi |
Сида да рекне, али, што рекли: „Бог да прости предње зубе“, уздржа се.</p> <p>Сви поседаше и п |
адина ћерка што је упропастила, Боже ме прости, онако красног једног свеца —</p> <p>— Ајде немо |
и пријатеља.{S} Та и онај Бог, Боже ме прости, узима што је боље!{S} Ето ја и господин попа, м |
о, па само то, воли, као да је, Боже ме прости, швапско дете.</p> <p>— Хе, слатка моја, — вели |
баш тамо, ди сам мислио, да му, Боже ме прости, ни сам Саваот неће моћи помоћи!...{S} Ено кад с |
путер-крофне, уш’о ђаво у њих, Боже ме прости!{S} Љута сам, слатка, па не знам већ, ни шта гов |
буде боље само оно што су га — Боже ме прости — у старо време пили они сватови у Кани Галилејс |
их руку.{S} Добра парохија је — Боже ме прости кад већ морам да је с тим уподобљавам — к’о и до |
!{S} Моја покојна мама, Бог да јој душу прости, није било тога теста или мелшпајза, што га она |
сљедник.</p> <p>—- Еее, Бог да јој душу прости, то није рђава вест.</p> <p>— Вид’о ме јуче из с |
а учен човек, — умро је, Бог да му душу прости, више од пића него од науке, — а паори су га зва |
ек моја покојна мама. (Бог да јој душу ’прости, била је здраво паметна жена!) — није, вели она, |
а још мој покојни баба (Бог да му душу ’прости!) говорио ми је: „Синко Перо, говорио ми је он, |
није надао и што би се замерило и самим простим парохијанима кад ураде</hi> </p> <p>Ово неколик |
ције не зависим, немам с њиме ништа, да простите, к’о ни ветар с опаклијом, па да ме ви нисте з |
е шта му је глава а шта опет тртица, да простите!</p> <p>Кад је дошла гужвара, онда је настало |
будем срећан, кад смо се баш волели, да простите.</p> <p>— А, волели сте се.</p> <p>— Јесте, дв |
се оте: „Та гле поп Спире!“ — сви су се просто зачудили и питали:{S} Откуд сад он да говори, ка |
} Та већ су га у поп-Ћириној кући звали просто: „Сине Перо“ или „Синко“, а он њих „отац“, „мати |
е твоје ребусе; него ти мени кажи онако просто, клот, све по реду, шта је и како је то било?</p |
тек она стидљивост —</p> <p>— Простота, простота боље кажите, — вели гђа Перса. — Сад, нећу да |
ња!{S} Па тек она стидљивост —</p> <p>— Простота, простота боље кажите, — вели гђа Перса. — Сад |
талац да разгледа авлију.</p> <p>Авлија пространа, отегла се читавих дуж њива, да једва можеш д |
/p> <p>Све је било јако и темељно и све пространо и комотно; ако су кревети то су били широки з |
ало је пет гајдаша; два у собама, два у пространој авлији а један на сокаку пред кућом. (Био је |
крајцаре дуга, огради га кућом великом, пространом и пуном свега и свачега.{S} И Нића сниваше д |
у леви образ и све му зубе поизбијао и просуо по порти.</p> <p>— Каква „штогла“?</p> <p>— „Как |
моја Керувика!...{S} Ал су бар господин Прота и распитивали за мене! — заврши Рада поносито.</p |
тај поп Спира постао —- протојереј, <hi>прота</hi>... јест, <hi>прота-Спира</hi> —</p> <p>— Шта |
протојереј, <hi>прота</hi>... јест, <hi>прота-Спира</hi> —</p> <p>— Шта!{S} Сида <hi>протиница< |
сече месо, а после се опет враћа своме протектору, доброј старици, на банак и наставља прекину |
етнији од тебе!{S} Све сам ја то, ви’ш, протер’о и проживио и више, што кажу, света видио од те |
Сида што је још нико од поп-Ћириних не протестира, а ето већ читава недеља дана прошла!!</p> < |
толицну чашицу па и њу само до пола? — протестује гђа Сида.</p> <p>— Верујте не могу више.{S} |
еба да тужи поп-Спиру <pb n="222" /> не Проти или коме другом него самом Његовом Преосвештенств |
створови пишчеве болесне фантазије.{S} Против <hi>таких</hi> сам и ја, и сваки који зна шта се |
ерса, кол’ко је ја познајем, да она, на против, баш к’о своје рођено дете воле вашу Јулу.{S} Ба |
што досађујеш господину?</p> <p>— О, на против! — вели гост. — Како ко, ал’ мени, верујте, увек |
ивијем, да приђе чанку пуном каше; — на против, ако ко, онда ми треба да се извинимо што у овак |
носа и црвених јагодица, а поп Спира на против — и ако оптужени — са свим весео, онако весео, б |
ру дочекујемо госте.</p> <p>— А, баш на против, госпођице; вазда сим жудео да се наслађавам јед |
само волела знати —</p> <p>— О, баш на против.{S} Ни најмање ме нисте узнемирили.{S} А ја баш |
ква несрећа догодила?</p> <p>— А баш на против, све је весело ишло.{S} Штета, што ниси био ту, |
ла, да она, као мати, не би имала ништа против тога, шта више, она би оберучка дочекала таквог |
/> мати и кћи.{S} Гђа Перса нема ништа против француског језика шта више, мило јој је, али ипа |
Ћирину и одсудно и скоро отворено стане против поп-Спире.{S} А није ни чудо.{S} Та већ су га у |
атема.{S} А да су те речи биле изушћене против католичког бискупа, за паповања каквог Инокентиј |
да се нађе никако.{S} Нема он ништа ни против кога.{S} Мила му и Јула и Меланија, добар му и п |
и.{S} Г. Пера му је препоручио неки лек против пацова.{S} Показивао му неке празне плацеве опет |
зором крећу.{S} Домаћин није ништа имао против тога, и гости се дигоше од стола и одоше на спав |
ензионер.{S} С тога је сав комшилук био против њега и вребао га да га убије, али за чудо, да је |
повезла као енђебула (ма да је то било против <pb n="374" /> њеног принципа, јер се бојала утр |
ијарним.. ако, ако, то јест, немате што против тога.</p> <p>— Молим вас, извол’те само! — вели |
оњен; ни отац па ни мати.{S} Обоје беху противни њеним симпатијама Шаци, и састанци престадоше, |
екну поп Спира љут као звер и полете на противника.....</p> <p>Шта је одмах следећег секунда би |
ни памћење онда кад треба видети своју противницу и кад се треба сетити свију оних непријатних |
а је била заљубљена, остала је једнако (противно свима правилима поетике) онако исто пуначка и |
о што си га и заслужио!... <hi>Она</hi> протиница пре мене!...{S} Испред носа да ми се <pb n="3 |
-Спира</hi> —</p> <p>— Шта!{S} Сида <hi>протиница</hi>!{S} Гром је спалио и тебе са њом заједно |
окор, да је ето тај поп Спира постао —- протојереј, <hi>прота</hi>... јест, <hi>прота-Спира</hi |
који је био онаке форме какви су обично протојерејски штапови, а донео му га је на поклон с јед |
е Бонапарта попалио по Оберестрајху све протоколе и матрикуле!</p> <p>— А већ код вас не могу д |
ланија и господин Пера, па госпоја Сида протолковала то тако, к’о да је то труц њојзи <pb n="20 |
ти и Јули све на српски исприповедати и протолковати.</p> <p>— А не, милостива!{S} Све је баш н |
руку.{S} Кад брж’ то, кажи ти то мени и протолмачи?!{S} А фурт се нешто смеју а особито она.{S} |
i> у нашем селу... па још пред господин-протом... оним нашим Старо-Бечејским.</p> <p>— Е, да? — |
еш да цифраш!...“ Питајте само господин проту; како му се допала Молчанска Керувика?</p> <p>— Е |
’ ребара свињски’, неће ти се, Бога ми, проћи.{S} Па и мало сува језика свињећа из оџака не би |
ло воде па попи, то помаже; одма’ ће те проћи стра’,“ вели јој мама и каже јој, нек се прекрсти |
искуствомъ правилно испитан“</foreign> проучаван је и прелиставан једнако и тако је данашњи сј |
ске.{S} Шацу је истерао катихета а Тиму професор латинског језика кад га је овај (Тима) једном |
МЕ УЈАКУ</p> <p>ЈОВАНУ ЂОРЂЕВИЋУ</p> <p>ПРОФЕСОРУ ВЕЛИКЕ ШКОЛЕ</p> </div> <pb n="0_6" /> <pb n= |
прода, и фишкала нашао; а тераће, кажу, процес док траје фишкала и ланаца.{S} А, кажу, да су му |
тиме: боље ишта него ништа, а после, и процес му је већ изашао на потиљак.{S} На њему је често |
а и они други што се спремају да дигну процес и да га оборе и на тај начин спасу душу милога п |
п-Ћири само да овај одустане од тужбе и процеса.{S} Све су то знале и сваком казале фрау-Габрие |
опшчега, о тестаменту и наследницима, о процесу и фишкалима, и већ о тако нечем, што би спадало |
{S} Доћи ће ти сутра Глиша Сермијаш, да процуња мало по подруму.{S} Ето ти гостију! — вели јој |
а.“</p> <p>А господин попа седне тако у прочеље, отпева једно „<title>Глас господен на водах</t |
ј је г. супруг њен, Кипра, све из аката прочит’о, каже она.</p> <p>— Она то каже!!{S} Она!!!{S} |
из прошлих Глава, препоручује му се да прочита, одмора ради, ову Главу која нема никакве јаче |
а којој су блештала позлаћена писмена и прочита: <hi>„Александер Н* Бечлија, хирург и дентист т |
е опет па опет чита даље новине.{S} Док прочита новине и попије тако сатљик вина и холбу воде, |
мо за неколико недеља уназад.{S} Кад је прочитају читаоци, уједаред ће им пући пред очима и мор |
Обе забринуте, гледају га у тежњи да му прочитају с лица, шта им доноси: срећу ил’ несрећу.{S} |
p> <p>— Све вам је та, драги господине, прочитала, — вели гђа Перса; — све српске, а тек шта ми |
ије иза клајдерштока; а Јула врло мало, прочитала је <title>Љубомира у Јелисиуму</title>, <titl |
“</l> </quote> <p>Јула је неколико пута прочитала песму кришом у шпајзу и знала је одмах онога |
своје кактусе и романе.{S} Меланија је прочитала сијасет српских а још много <pb n="105" /> ви |
ту, гђа Сида је по неколико пута дневно прочитала <title>Сан Матере Божије</title> од којега је |
х —</p> <pb n="120" /> <p>— Шта би само прочитали из то неколико цветића!</p> <p>— А ви извесно |
критичари) сумљиво вртили главом кад су прочитали претходну Главу, јер им се чудно и невероватн |
д једнога господара који је многе књиге прочитао а и сад још једнако, по ваздан чита све новине |
ошло ни колико један добар Оченаш да се прочитао, а из поп-Спирине баште зачу се најпре (очевид |
о један нож који је остао ту на столу и прочитао је у којој је фабрици ливен.{S} Сав „есцајг“ ј |
здраво добро говори немецки, па ће она прочитати и Јули све на српски исприповедати и протолко |
то за чудо лепо умете и надалеко сте се прочули через њих.{S} А ја, ђаво би ме мој знао, мени н |
анаћанин <pb n="164" /> у далеком свету прочуо, а Иђошанима обећано једно звоно од онога топа.< |
га је совјетовала, онако у мал’ није и прош’о! —</p> <p>— Та шта говориш?!</p> <p>— У мал’ што |
{S} Ал’ како сам радио, тако сам лепо и прош’о; тако ми и треба!{S} Једва за дуван и сланину!</ |
е.</p> <p>— Но па како је било, како си прош’о? — запита радознали домаћин кад се нађе насамо с |
ане.</p> <p>Све је то Пера Тоцилов сада прошао и оставио иза себе, па терао све даље, све до се |
побожно крстио кад је звонило и кад је прошао поред Великог Крста, како приметише бабе; и што |
пославши Јулу у кујну, шта је и како је прошао?</p> <p>— Фала Богу!{S} Фала Богу, то само кажем |
н прође и лаје на власт.{S} И боктер је прошао попиним шором, отишао у други, и из овога у трећ |
ога пароха Кирила Николајевича био је и прошао.{S} Били су лепи сватови.{S} Сав ноблес тога мес |
порукама гђе Сиде, него је једаред ипак прошао њиним сокаком и спазио је онако лепо очешљану, ј |
и чудити; у том јој је, што кажу, и век прошао!{S} А после, и <hi>немецко воспитање</hi>... шта |
рела се с њим само једном у шору.{S} Он прошао па јој се јавља, али учтиво, хладно се јавља, и |
кућане.{S} Радостан што је тако јефтино прошао, мислио <pb n="321" /> је у себи, да ће за те но |
ubSection" /> <p>Баш кад је Нића боктер прошао испод поп-Спирина прозора и дунуо једанаест пута |
i>она</hi>!{S} Јула!{S} Како је лепа! — прошапта путник у себи, па скиде шешир, <pb n="406" /> |
овом роду музику.</p> <p>— За газдом! — прошапта гђа Спириница.</p> <p>Јула радо и весело послу |
ћете доћи?</p> <p>— Јест, доћи ћемо! — прошапта путник. — А сад збогом! — рече потресеним глас |
Јуцо!</p> <p>— Јао, та мама је будна! — прошапута Јула.</p> <p>— Јуцо!...{S} Је си ли ти то?</p |
/quote> <p>— И-ју, ала је безобразан! — прошапута Јула, кад онај поче песму, али је за то опет |
траха.</p> <p>— Нема га,.. отиш’о је, — прошапута Јула. — Хунцут један!...{S} Мисли он, ја сам |
да чекамо!{S} Нек вечерас буде формална прошевина а кроз два три дана и прстен.{S} Нек оде ко п |
да је Шандор (тако су звали Шацу сви од прошевине у кући) потпуно задовољан био, кад му је пока |
ије а и званичније.</p> <p>Званични део прошевине био је и свршио се.{S} госпођа Сида је изређа |
чуди се гђа Сока. — Та и досад је било прошевине!{S} Ју, Боже, — чуди се и крсти гђа Сока, — т |
мило за драго што је она преухитрила с прошевином и прстеном.{S} Тако је и било.{S} И сада нас |
ротестира, а ето већ читава недеља дана прошла!!</p> </div> <pb n="135" /> <div type="chapter" |
зелен, говорила би гђа Сида, кад би год прошла крај прозора.{S} Гледај само, молим те, како се |
ртања и испадања из кола.{S} Најгоре је прошла фрау-Габриела, која се повезла као енђебула (ма |
аху се право тамо звездама.{S} Давно су прошла и последња кола попиним сокаком, и <pb n="158" / |
о је читаоцима већ познато из завршетка прошле Главе, и опет није долазно три дана, и зарекао с |
рави, кад је види!{S} А њена штрудла од прошле недеље била је спљоштана к’о слепачка погача, к’ |
ме добро намажу машћу и истрљају јер се прошле Недеље тужио да су га убијале и морао их још у п |
показати са свим супротна слика оној из прошле Главе, то јест, што се тиче попова, поп-Спире и |
ије, господине... и не знам кад брж’ су прошле!</p> <p>— Па баш сте се, кажеш, волели!?</p> <p> |
у Пешту на вашар, па су и бојтари онда прошли и видели света к’о мало ко.</p> <p>— О бирташу, |
бестрага!{S} Како су радили онако су и прошли.{S} Оно је Стари Завет био а ово је сад Нови! — |
="292" /> Баш јој је приповедао нешто о прошлим златним временима, и о негдашњим великим и сада |
време у селу.{S} Ко је сит сплетака из прошлих Глава, препоручује му се да прочита, одмора рад |
буни штогођ, што је ча-Нића „беамтер“; прошло је то после „<hi>буне</hi>“ и <hi>Клићана!</hi> |
н код свију страсних љубитеља ракије. — Прошло је, видим ја бојтарско и свињарско време нит’ им |
асну?{S} Ди би мој газдашаг био!{S} Ал’ прошло! — одмахну Нића руком. — А да је остало оно стар |
кад му прође дан, а оно се тек смркне!“ Прошло и „сиротињско лето“ и настаде позна, влажна и мо |
ћу да знам!{S} Нема више ништ’; било па прошло! „Покварено пријатељство — памтим како ми је гов |
/p> <p>— Ех, манимо се тога!{S} Било па прошло!</p> <p>— Право кажеш!{S} Боже, кад прексутра ср |
то је младо, то је и лепо...{S} Било па прошло! — уздахну гђа Сока.</p> <p>— Хе, госпоја, „прол |
кад ми је шмајхлов’о!...{S} Тхе, па све прошло!</p> <p>— Но, ал’ и ви морате признати, слатка, |
>Што оданде гуче?“</l> </quote> <p>Није прошло ни колико један добар Оченаш да се прочитао, а и |
’ к’о да је тек јуче било, тако ми лепо прошло —</p> <p>— Па како, како... јеси л’ задовољан, с |
ало после!{S} Па мом дуварском сату већ прошло два.</p> <pb n="192" /> <p>— Па и није вас прева |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Прошло је неколико дана после овога, а одношаји се не с |
би требало да је у књизи)</hi> </p> <p>Прошло је од онога испричаног у прошлој Глави повише го |
ти увек радо јево?“ А он ми одговори: „Прошло је то мене, снаго моја, него ти уради к’о што са |
а, па и њему дошло тешко; сетио се Пера прошлог вашара и једног вранца, за кога се ценкао, <pb |
има неке слике мал’ те неће бити све из прошлога века.{S} Биле су то неке старе контрафе са црн |
</p> <p>Прошло је од онога испричаног у прошлој Глави повише година, а за то се време доста што |
та.</p> <p>И оно, чега се писац бојао у прошлој Глави у овој се и догодило.{S} Јер наливајући ч |
и све за штикле хвата зубима.</p> <p>— Прошћавајте, — вели Пела кабаничарка, — мој Лека већ тр |
у богато и укусно одело.{S} И душанка и прслук и чакшире све од бела танка штофа и све раскошно |
анака дугачак пепељаст капут на струк и прслук са два реда дугмади и закопчавао га до горе, а о |
но на њега.{S} Испод до пола откопчаног прслука види се танка бела кошуља од српског платна зла |
раскошно ишарано плавим гајтаном.{S} На прслуку неких тридесет ситних сребрних пуцета, око врат |
били угојени!{S} Мантија само што им не прсне испод пазува, а појас никако да се скраси на трбу |
х образа, што кажу, да удариш по једном прснуо би онај други!{S} То кажу, али нико јој није то |
ТА</head> <p> <hi>У којој ће, што кажу, прснути тиква и догодити се оно чему се нико није надао |
одмах у варош, а тамо ће имати на сваки прст по десет.{S} Зна „бухалтерај“; тражиће принципала, |
једнако уплашено и уплакано, па турило прст у уста и гледа матер уплашеним и питајућим погледо |
} Ал’, газда-Перо, — веди Нића и метнуо прст преко уста, — само: ћуткац! — А сад лаку ноћ.{S} И |
се онда њихов цар само прекрсти са три прста к’о и ми, па баци капу од себе, па запита друге ц |
о, — запита га мерећи их: — Педаљ и три прста дужине, пет ширине.{S} Добро је.{S} А шта су кошт |
га по кући, док им напрстак не спадне с прста. „О, убио те Бог, Персида (или Сида)!{S} Све код |
сад? — рече полако Јула па се издиже на прсте да боље види.</p> <p>— Еј, старости, старости! — |
шта му знамо... него прстен —</p> <p>— Прстен!...{S} Па добро, ето, вечерас!{S} Шта ту још има |
а, пошто је уговорено кога дана да буде прстен, настаде весеље.{S} За час се искупило друштво и |
договори с попом да у идућу Недељу буде прстен а после Божића свадба.{S} Тако ће бар вратити го |
ормална прошевина а кроз два три дана и прстен.{S} Нек оде ко по Аркадију.{S} И њега сам се сет |
одма’ сутра дан — кад је дошао — био и прстен.</p> <pb n="215" /> <p>— Е, било ђавола!{S} И ви |
{S} Далеко је, ал’ шта му знамо... него прстен —</p> <p>— Прстен!...{S} Па добро, ето, вечерас! |
</quote> <p>— Ајд’ девере, ајд’ златан прстене! — викну једно лепушкасто весело лице кроз отшк |
о што је она преухитрила с прошевином и прстеном.{S} Тако је и било.{S} И сада настаде живо спр |
нако приватно, и као кришом, измењали и прстење.{S} И сад, као будући зет те куће, наравно да ј |
рано, — вели јој гђа Перса пробајући га прстима, — није оштар, него је твоја кожа на лицу здрав |
, божанствена песма! — вели Пера и тера прстима своју бујну косу на више.</p> <p>— Та и запусти |
че Меланија па га удари лако и нежно по прстима.</p> <p>— А зар није лепше лице природно, онако |
оја берба.{S} Само... — опомиње га Нића прстом, ћуткац!{S} Ником да се <pb n="251" /> ниси шали |
није је ове недеље, што кажу, ни малим прстом додирн’о.{S} А то ја знам најбоље, јербо ја сам, |
ко је —</p> <p>— Ах, ви, ви! — прети му прстом Меланија и гађа га цветом који дотле држаше на г |
е, лепо! — вели поп Спира доручкујући и пружајући и Пери да једе.</p> <p>— А она је Влаиња а мо |
јао благо гране дрвета испред кућа које пружаху сенке своје до пола пута, и разносио мирис од б |
наоколо, све па и бескрајан рит који се пружаше далеко на лево од долме.{S} Подухнули већ и ноћ |
онај проклети зуб — а ја једнако држим пружену руку, а он мени зуб у шаку па се ту рукујемо и |
, да пружи руку или чак и да прими руку пружену ради измирења, па ма ту руку и само Његово Прео |
S} И како се онда и могло захтевати, да пружи руку или чак и да прими руку пружену ради измирењ |
покојнику), — уздише Глиша Сермијаш, па пружи испражњену чашу, да му се наточи, а рука му дрхће |
међу пупољцима после мајске кише кад се пружи струком својим преко стазе баштенске.{S} И путник |
Ајде, гуцни мало! — вели Пера Тоцилов и пружи му пун бокал вина.</p> <p>— Та... своји смо, — ве |
обри су... само онај навећи... — рече и пружи му на захтев оно најмање.</p> <p>Путник га узе у |
сад збогом! — рече потресеним гласом и пружи јој руку и рукова се с њом и гледаше је.</p> <p>Б |
ор, а Шаца се привуче полако, а Јула му пружи своје беле пуне ручице, које је овај (немојте мис |
н, испашћу још <hi>ја крив</hi>... и... пружим ја први руку, а он као — обешењак један! — не зн |
ла то намера само тако, ако ту пред њим пружимо један другом руку, заборавимо узајамне обиде и |
је тако мирно, па да се гледају чији је пруслук лепши и ко има већи ред сребрне дугмади.{S} Али |
ко угојио да не може да закопча свилени пруслук што га је купио на сенћанском јесењем вашару.{S |
од танког српског <pb n="72" /> платна, пруслучићи свилени са сребрном пуцади а на глави нови ч |
е попови.{S} Домаћин отпева други један псалам: <foreign xml:lang="cu">„Из глубини воззвахъ къ |
то, то!{S} То ми се допада!“ Испева цео псалам, свих девет стихова, а између сваког стиха намиг |
еленција са наљутила после поп-Спириног псалма... па у мал’ још ја нисам изиш’о крив, к’о да са |
он</hi> декламује на <hi>словенски</hi> псалме пред Екселенцијом; а <hi>ја</hi>, ја се сплео, п |
п-Ћира, па се наизменце куцају и певају Псалме све лепше од лепшега, и пију у здравље госпође-П |
дугачка историја, а ти си ми, што рек’о Псалмопевац: једино моје уздање и мој штит.</p> <p>— О, |
тјеха у речима, каже он, миропомазанога Псалмопјевца, каже, који вели: <foreign xml:lang="cu">„ |
рек’о цар Давид <pb n="87" /> у једном псалму.{S} А овога вина нећете надалеко наћи.{S} Ето, г |
— једно мало, бело, нервозно и пакосно псетанце са плавом машлијом између ушију које је, кад ј |
ра Тоцилов пунио лулу и кресао оцилом и псовао и труд и кремен и оцило и Чивутина.</p> <p>— Ајд |
Жужу да с оним другим разговара и одмах псовао: „Затрацени!“ а други није био такав, него коју |
ораста!</p> <p>— Немојте ме, мамо, само псовати, — моли је Јула, покри лице кецељицом и заплака |
а је са шумом узлелујане ритске трске и псовком чобана који псују ритске комарце што се ни запа |
ајван и да се суши веш преко сокака.{S} Псује, истина, свет и пајван и газду, али опет остаје с |
домаћа чељад заборавила да затвори.{S} Псује домаћин заборавне и несавесне млађе и пита, ко је |
е облачио на јутрење па сад само ређа и псује и по некад кашље, ал’ је сад фала Богу боље.{S} А |
p>Улазе у кућу.{S} Пера чисти точкове и псује блато и пут, Глиша уводи коње у шталу а Рокса виј |
после креше оцилом у труд, пали лулу и псује Чивутина, што му је дао ситну трафику; а после гр |
{S} Ја само кад морам да се свађам и да псујем кога, онда говорим српски, некако је за то згодн |
рукама као петао кад хоће да кукурикне; псују, праскају и беде ма кога по кући, док им напрстак |
јане ритске трске и псовком чобана који псују ритске комарце што се ни запаљене ватре не боје н |
добротом (односно: пакошћу) Шаце брице публикована у Велико-Бечкеречком Календару и тако спасе |
еривао, па ништа!{S} Оправљао га и Лала пудар који је то научио као солдат у Талијанској, и Нов |
р!{S} Да сам се којом срећом погодио за пудара или бојтара, уха!{S} Ди би мој крај био садакана |
нику.{S} Та зар сам ја носио кадгођ ове пударске опанке?!...{S} Нег’ чизме и лети и зими, па св |
пољским радовима и о разним лоповлуцима пударским; а млади момци и девојке пролазе једни поред |
рајла Јуца.{S} Баш је она нека Јуца!{S} Пударуша једна.</p> <p>— Па каз’о је још и то шта воде |
енила од ладолежа и вреже која се уз њу пузала, и од зелене метле сунцокрета и родина кљуна — д |
свраћао, није чудо што је одмах по селу пукао глас да је дошао давно очекивани нови учитељ, а и |
p>— А да не би заборавили, ево вам овај пукет цвећа.{S} Он нека вас подсети на моју молбу и на |
<p>— Е, то хоћу, ал’ кад добијем од вас пукет, онда ћу вам га растумачити и поучити, али тражим |
; па зато, ето, дођо’ да видим, да није пукла славина, ил’ да нису прешли ови Ракилини ђаволи и |
звоно чак до последњи’ салаша, макар му пукле оне његове гајде.{S} Ала би се секирала и кидала |
ли, тај место да пита: „пошто?“ хоће да пукне од смеја!! (А има таких ствари, којих се човек не |
се мора десити неки малер; мора да јој пукне хаљина испод пазува или на леђима.{S} Тек чујете |
а паворски’ момака;</l> <l>Виле вуку, а пулгере туку,</l> <l>Виле звече, а пулгери дрече!“</l> |
у, а пулгере туку,</l> <l>Виле звече, а пулгери дрече!“</l> </quote> <p>Та је песма постала у о |
н и обилан ручак, којега су сви гости и пулгери па и беамтери до неба хвалили, био резултат удр |
сећају читаоци, у којој се спомињу неки пулгери и паорски момци, и неке виле и неко дрекање, а |
познату песму:</p> <quote> <l>„Сад <hi>пулгери</hi> постали швалери,</l> <l>Ал’ не следу ноћом |
то и није била она права биртија, него пулгерска кафана, где се мало говори а мало и попије.{S |
еба погледати.{S} На капуташке, то јест пулгерске, девојке само погледа и уздахне, а на паорске |
ије читав!).{S} Све је ту мирно, фино и пулгерски, а и како би друкчије било кад ту нико и не п |
тврдоглави, и да се не даду свакој шуши пулгерској!{S} Тако их спремају за доцнији живот, али и |
ем дињу онако клот натуралну; осим рајс-пулфера знате, због ветра, и на лице ништа не мећем —</ |
де одмах кући, него је ударио сокацима, пун пунцат најлепших мисли и вечерашњих лепих слика и с |
едате, као да је упртила с пијаце какав пун цегер па га вуче кући.{S} Тако је мислила у себи гђ |
да се фотографира.{S} Поред њега стоји пун бокал вина, а он, безобразник један пушта густе дим |
против.{S} Испред сваке куће има јендек пун воде, који се никад не празни; јер таман да пресуши |
толико.{S} Закрчила кола сокак и онако пун радознала и позвана и непозвана света.{S} Свирају г |
и.{S} Домаћица ће једна другој слати по пун тањир од заклана свинчета и кобасица и џигерњача и |
ни мало! — вели Пера Тоцилов и пружи му пун бокал вина.</p> <p>— Та... своји смо, — вели му Нић |
у и за себе.</p> <p>Куља свет из цркве; пуна црквена порта. <pb n="79" /> Пролазе једни мимо др |
ишвару чуло.{S} У кратко, цела је Глава пуна врло интересантних ствари; између осталих, завршуј |
. — Знам, Боже, некад, па ти свака кућа пуна деце, све по девет Југовића!{S} Па је ту онда лако |
ти, друга!...{S} Бадава је ту Арса... и пуна кућа!{S} Шта је мени тај Арса?{S} Шогор!{S} Шогор |
калфа него „господин асистент“!{S} Теби пуна глава калфи, зато и заборављаш увек запушаче од ст |
вно свима правилима поетике) онако исто пуначка и округла као и негда још кад још није знала за |
, а шта ме је ту окупио!{S} А њему онда пуне очи суза, па само намешта појас и ћелепуш, па само |
но нема, само стрче у висину сухе главе пуне мака и дају повода Шаци да се баци у сањарије и да |
несташном малишану који држаше обе шаке пуне прашине.{S} Путник је погледа.{S} Погледи им се су |
вуче полако, а Јула му пружи своје беле пуне ручице, које је овај (немојте мислити да писац пре |
све лепе немецке књиге, сентименталне и пуне жалостивни’ ствари за плакање.{S} И каже сад, да н |
читао Апостол а госпоја-Соси гркињи очи пуне суза, и она полако у себи чита Апостол, а само чуј |
а се утјеши!! — вели гђа Сида а очи јој пуне суза. — Ал’ са свим на <hi>моју</hi> фамилију!</p> |
авиле триста чуда; па сад обојица имамо пуне шаке посла и једну главобољу; ал’ ја већу —</p> <p |
ни тако разговарају, чаше се непрестано пуне и празне.{S} Пију оба попа, а пијуцка, Бога ми, и |
а, — што је тако понела година.{S} Жита пуни амбари а котарке очекују кукуруз, а кукуруз изреда |
аливају их из бокала који се и празни и пуни, и разговарају се о хитном путовању попова.{S} А д |
уга.{S} Пет прозора са сокака а прозори пуни цвећа а међу цвећем два кавеза са канаринкама.{S} |
а какав је у лицу, је л’ сув или онако пунији?</p> <p>— Сув, па онако мало блеђи у лицу, — вел |
и неусиљено текао, чаше се сваки час и пуниле и празниле.{S} Домаћин навалио па их једнако нуд |
не да се на Ђурђев дан напуне столовима пуним свакога пића и сваке ђаконије.{S} Старо вино у по |
ном, са зеленим шалукатрама и прозорима пуним дивна цвећа, сеђаше на клупи у хладу испод сенаст |
н грдан глават и чупав пас са чупавим и пуним чичака репом који је издалека, кад зине, изгледао |
и свака ушла у своју авлију са вименом пуним млека; давно су већ и помужене биле и домаћице се |
Хеј, — уздахну бојтар излазећи уздахом пуним меланхолије који је тако обичан код свију страсни |
да се зна.</p> <p>У том стиже и Ђука с пуним тањиром и метну га пред Нићу.</p> <p>— Па, домаћи |
на време уграбила прилику и излазила с пуним бокалом <pb n="363" /> на сокак своме каплару Зат |
д поп-Ћирином кућом док је Пера Тоцилов пунио лулу и кресао оцилом и псовао и труд и кремен и о |
је! — вели Пера Тоцилов и стаде тек сад пунити лулу.</p> <p>— Тако вас волем, то је лепо!{S} Ша |
S} Ено баш у Татићевом шору, она Арсина пуница, к’о рек’о би, да ме је бегенисала; јербо кадгод |
</p> <p>— Ево вам и ноге... да вас воли пуница, што кажу! — смеје се гђа Сида и сипа му у тањир |
и и Перини не састају, не виђају као ни пунице им.{S} Не мрзе се ови млађи, али се баш и не тра |
н као већ ожењен баш оном истом Арсином пуницом, оном Савком, па су сад к’о муж и жена.{S} Ушао |
е вредну и воспитану девојку, примјерну пуницу и чеснога таста, па к’о вели:{S} Оно друго све н |
ећу ништа да слушам, ништа да чујем!{S} Пунктум! — виче гђа Перса подобна раздраженој лавици. — |
ер што ја видим то је виђено, Спиро, па пунктум!</p> <p>— Хм, хм! — вртео је главом поп Спира.< |
је и оно место где је вранац стајао, па пуно света око њега — а сада све пусто, нигде никога, с |
још за вида.</p> <p>Пред попином кућом пуно каљаве дечурлије.{S} Скупила се на меко утапкано б |
страшно лармао у кујни, кад је хтео са пуном чашом да иде у собе да наздрави домаћину и младен |
, огради га кућом великом, пространом и пуном свега и свачега.{S} И Нића сниваше диван јутарњи |
ала, као најстидљивијем, да приђе чанку пуном каше; — на против, ако ко, онда ми треба да се из |
е нећете наћи, ко пре у сретна времена, пуну кућу, него ил’ има ил’ нема по једно у кући.{S} Па |
ерка, па се узеше испод руке и оставише пуну авлију паора и одоше у кућу међ ноблес где им је и |
оведају, да је у једним сватовима појео пуну једну вешкорпу крофни и то за оно кратко време, до |
кад је кум неколико пута бацио међ свет пуну шаку крајцара, двогрошака па чак и неколико сексер |
трчи кући па проба.{S} Има једну књигу пуну исписану.{S} Лепе корице и пише на њима <hi><forei |
дмах кући, него је ударио сокацима, пун пунцат најлепших мисли и вечерашњих лепих слика и слатк |
одне у касину, тамо игра шаха, или пије пунч и чита новине, зна како ће овај цар онога фино пре |
ш по једаред послужила пунчем.{S} После пунча обредише се опет вином.{S} Најразговорнији је поп |
и домаћица их још по једаред послужила пунчем.{S} После пунча обредише се опет вином.{S} Најра |
Ћиром увек по двапут.{S} Послужише се и пунчем који се у оно доба пио у свима бољим домаћинским |
бар белу кафу?</p> <p>— Да.</p> <p>— А пунш?</p> <p>— Не.</p> <p>— А гефроренес?</p> <p>— Да.< |
у као бујно расцветана румена ружа међу пупољцима после мајске кише кад се пружи струком својим |
а да нам дођу мало.{S} Чисто ми глува и пуста кућа без њих!“ Па седите!{S} Извол’те, раскомотит |
удом, и не знам ништа!“ и тражила да је пусте у кујну да помаже Жужи.{S} Све јој то не поможе, |
S} У град кад ’хоћеш, а из града кад те пусте!{S} Пази, Ержа, полако... порцулан је, полупаће с |
S} Трпе све и не одговарају, само да их пусте после подне на рогаљ у коло.{S} Ала ће да се шаре |
вом речју.</p> <p>— Та чекај за Бога... пусти ме да се издувам! — вели јој поп-Ћира. — Падне чо |
може човек у вече да разлади собу и да пусти фришка <pb n="188" /> луфта, од ларме и музике; д |
Пери треба да кажемо, да одма’ од сутра пусти још дужу косу; кад дође време, нек је готов и за |
ед на новог учитеља да прихвати.{S} Кад пусти глас па запева, сви се окренуше левој певници, да |
рата на младиној одаји.</p> <p>Девер се пусти одмах из кола и оде по младу.{S} И на њему лепо о |
јој је највећа гусеница пала за врат, и пусти се нагло из кола па оде као опарена с опуштеним р |
л’ко је грло доноси ону паорску песму: „Пусти Боже све громове твоје, па <hi>потуци</hi> све <h |
подне; а ова друга, то јест, Меланија, пустила се у унтерхалтунг с гостом али то тако, као да |
е да сви буду срећни и задовољни, па се пустила у разговор са Жужом, и мило јој је било кад јој |
!“</p> <p>— Пробајте само ако ’оћете да пустим нашег шарова с ланца!{S} Нећете се скрасити ни у |
па чизме на боре на ноге, па стиву лулу пустим на дугачак камиш нуз трбу, да ви’ш ондак ђаволст |
Ништа, слатка!{S} Ја сам вам овде к’о у пустињи —</p> <p>— Па није можно! <foreign xml:lang="de |
раган.{S} Затурио се мало у столицу, па пустио глас а диже обрве и везе и кити све лепше и лепш |
Да је ћосави патер-Иноценц из Темишвара пустио браду и бркове и метнуо камилавку по чину реда с |
! — зауставља је поп Ћира.</p> <p>— Та, пустите је! — вели поп Спира, — боље нек се тамо испрас |
оком гркињом. — „Ју, а зар ћете моћи да пустите дете од себе у свет?“ — пита је Сока гркиња. — |
су га, и дочепали су га, и неће га шале пустити.{S} Не искобеља се више тај к’о ни паор из фишк |
, кад ти стари сват заповеда!...{S} Еј, пусто, што нисам ја на твоме месту, та певала би’ и да |
е видим, Спиро, и све чујем, Спиро, ал’ пусто, женско сам, па <hi>к’о женско</hi> морам да ћути |
ао, па пуно света око њега — а сада све пусто, нигде никога, само покисле вране и гаврани гракћ |
е га и ударише преко вашаришта.{S} Како пусто и жалосно изгледа то место сада, а како је весело |
се тако све до на крај света, у мрак, у пустолину.....</p> <p>.................</p> <p>— Е, фал |
ми је било у један ма’, да оставим ову пустољину.</p> <p>— Ето ти сад! — вели поп Ћира. — Та н |
лула му се угасила и поглед му блуди по пустом вашаришту.{S} Позн’о је и оно место где је врана |
м ја на твоме месту, та певала би’ и да пустосват жели, — а камо л’ кад стари сват тражи! — вел |
де бедећи ону Ракилину дерлад која чини пустош по свима комшијским баштама. <pb n="140" /> А да |
цифра.{S} Не чека, што кажу, да је два пут позову; јер комшије њене не памте, да се икад пушио |
ену Јулу.</p> <p>Одмах сутра дан се два пут нашла са баба-Макром у башти.{S} Тако и прексутра.{ |
ће господин Спира бити обријан к’о два пут два, а парохију ће добити господин Пера чим узме Ме |
се и с њим а и с поп-Ћиром и то још два пут.</p> <p>Пију и разговарају се и опет пију.{S} Поп Ћ |
пире. — ’хоћеш ли да ти спремимо што за пут, к’о обично?</p> <p>— Можеш; ма да ми није ни до че |
ј“ а друге ће Бог извести, што кажу, на пут...{S} Ајд’, спас’ Бог, укућани!</p> <p>— Ама <hi>то |
а и забринута.{S} Кад га је спремала на пут, метла му је, као и увек, шунке и сира у кола, и по |
ештију, а он се извук’о отиш’о некуд на пут, а њу оставио да газдује.</p> <p>— Ал’ ти ми још не |
не може ни на пола часа изван вароши на пут кренути, а да га женска чељад као камилу не натовар |
p>— Ја би’ се, знаш, ово дана кренуо на пут; онако, пало ми на памет, дошла ми воља да се мало |
а тек после неколико недеља се крећу на пут, на Шацине науке.</p> <p>Стигоше сватови са младоже |
ne unit="subSection" /> <p>— Кад ћеш на пут, Спиро? — запита гђа Сида.</p> <p>— Сутра у име Бог |
нова мајка стере,</l> <l>Од садиплатна пут.</l> <l>Ој, с Богом, красна душо,</l> <l>Па срећна |
ирташицу која уђе.</p> <p>— Је л’ какав пут до Ченеја?</p> <p>— Рђав, господин-попо...{S} А зар |
вог дебелог блата.{S} За то се на такав пут у ово доба и шаљу само старији и јачи, а малишани у |
кад мислиш, да ћемо стићи, кад је такав пут?</p> <p>— Фала, господин-попо.{S} Бог вам за то пла |
у из Епископије, него заједно продужише пут у разговору и објашњавању неком...</p> <p>Дакле су |
.{S} Пера чисти точкове и псује блато и пут, Глиша уводи коње у шталу а Рокса вија живину по ав |
ма којима се тако радо баве младе, први пут заљубљене девојке, а то је: у мислима о својој смрт |
рава руина кога сад <pb n="293" /> први пут и приметише гости. — ’оћете, к’о једни путници да з |
’те, што сам се толико задржао.{S} Први пут, па толико да траје визита —</p> <p>— Први пут, ал’ |
толико да траје визита —</p> <p>— Први пут, ал’ немојте последњи пут да буде, — вели гђа Перса |
пресретан, јер му је вечерас Јула први пут казала <hi>ти Шандоре</hi>, а и он њој неколико пут |
у дала кроз деру која се тога дана први пут појавила на огради баштенској.{S} А Шаца је опет из |
, — вели му гђа Перса, — ви је сад први пут видите па вам је чудно можда.{S} Она је така, дође |
обрадовао бабу; пре три месеца је први пут понео гаће и сада ево први пут чита апостол!{S} Већ |
света све чешће бивале.{S} Чим је први пут зазвонило, старци истресоше луле и турише их у чизм |
и људи грешних, — али ово чудо је први пут сад доживео!{S} Одмах се прибере и замоли старога < |
ти овом сукобу.{S} И пошто то није први пут било, надали су се да неће ни последњи пут бити; а |
а уз’о би’ је ја одма’, чим смо се први пут погледали у колу, ал’ ми она моја дерна фамилија ни |
диваните?!{S} Та зар ће ми то бити први пут да се погађам!{S} Та умем ја, те још како, да се це |
је први пут понео гаће и сада ево први пут чита апостол!{S} Већ две су недеље, како га баба пр |
расан обрст имам.</p> <p>— Други, други пут.{S} А сад морам!{S} Имам још неке куће, — рече и од |
<pb n="248" /> „беамтере“!{S} Ал’ други пут, Бога ми, брез повећег комада сланине, ил’ печене к |
т у цркву.</p> <p>А већ је први и други пут звонило у цркву на службу.{S} Чуло се да је нови уч |
своје вазда будне очи и заспа по други пут.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Није потрај |
Соко, ’хоће л’ кера? — чу се и по други пут глас и гђа Сока позна глас Габриелин.</p> <p>— Неће |
{S} Е, ти си ме сад, тако рећи по други пут запопио.{S} Лаку ноћ.{S} Чекај само да уништим овај |
е, ти си мој избавитељ ево већ по други пут!{S} Е, ако се још и сад извучем из шкрипца, нећу ти |
од старости. „Боже, а да л’ су се који пут пољубили, <pb n="154" /> онако стојећи и разговарај |
p> <p>— За кога оно рече? — запита неки пут господин попа црквењака.</p> <p>А Аркадија увија по |
е седе и чешљају перје.{S} Баба по неки пут зевне, затвори очи па изгледа к’о да спава, али још |
шке, па се издува, а некмо л’ ја толики пут издржати.{S} Чекај —</p> <p>— Уф, папа, <foreign xm |
/p> <p>— Први пут, ал’ немојте последњи пут да буде, — вели гђа Перса.</p> <p>— Господин’ Перо, |
било, надали су се да неће ни последњи пут бити; а после, и један и други поп били су после <p |
о горе, а око врата обавијао два до три пут шарену цицану мараму и кашљао и једнако јео жута ше |
! — рече Нића па узе рог и дуну <hi>три пут</hi> — и ако је тек <hi>два сата</hi> по поноћи бил |
Од кад си се ти кренуо на тај проклети пут, — отпоче гђа Перса пошто се намести у стару фотељу |
Ово му је сада ваљ’да девети или десети пут да је у инвентару ствари датих у „ауштафирунг“, и с |
ако у скамију...{S} Па га онда, четврти пут отац вез’о уларом и пајванима иза стражњег сица за |
и домаћина.</p> <p>— Ово ми је по трећи пут што вечерам вечерас!{S} А како и не би’, кад те сам |
ати, ако се ја, не дај Боже, и по трећи пут удам, к’о што ми ти, ето садакана, советујеш?“ А он |
на њу гђа Сида. — То ваљда већ по трећи пут читаш!</p> <p>— Ал’ само још пола стране па сам гот |
прекрпити свој „пинтл“ и продужити свој пут даље све поред дудова овим истим путем, којим данас |
вару</hi> </p> <p>Опет подужи и досадан пут.{S} Киша престала.{S} Пера Тоцилов је потерао мало |
а их стидљиво испраћа желећи им: срећан пут!...</p> <p>— А, ти, пештански трговче, ти си се кан |
нарасту и нађикају к’о штир.{S} Срећан пут, па поздрав’те све.</p> <p>— Ајд’ Петре, потерај!</ |
родни груди</l> <l>Још прими:{S} Срећан пут!“</l> </quote> <p>Глас јој је мало дрхтао, али је д |
пођоше.</p> <pb n="288" /> <p>— Срећан пут! — виче за колима и маше белим рупцем фрау-Габриела |
веди поп Ћира из кола.</p> <p>— Срећан пут! — поздрављају га његови, гђа Перса, Пера, па и сам |
е ни тога није бојао него је продужавао пут у цркву.</p> <p>А већ је први и други пут звонило у |
и, да су комотно могли не два, него два пута по два попа издржавати заједно са њиховим попадија |
ењем нису очекивана оба попа него овога пута.{S} И једна и друга забринута попадија провела је |
гробље и лудара, и ухватише се главнога пута.{S} Њиве и с једне и с друге стране.{S} Пред свако |
д кућа које пружаху сенке своје до пола пута, и разносио мирис од багрема, орахова лишћа и миро |
етврто, најстарије, беше изашло до пола пута и бацаше се прашином на кола која полако пролазише |
него напун’те још овај бокал за сретна пута ових пет форинти нашем Проки.{S} А, сто му заверак |
ере ракију и попи. — Па још за два сата пута стићете.{S} Стићете комотно још за вида у Ченеј.</ |
потребљена са шаке мирно лежала на сред пута, него морају да стоје тако мирно, па да се гледају |
Ха, ха!{S} Та изгубићете сукњу на сред пута!{S} О жено, Бог те вид’о!!</p> <p>— Извол’те брже |
... и тако не знам ни ди ми је глава од пута и силна труцкања.</p> <p>— Били смо к’о у аришту, |
дила — склона самоубиству.{S} Колико је пута само полетела бунару да се удави, и срећом се увек |
аки богословац, шљивовицу.{S} Колико је пута уз њу певао јој онај свима богословима тако добро |
е, без шале вам кажем.{S} Колико сам се пута сита наплакала због тога.{S} Увек ми пребацује мој |
p> <p>— Хе, то сам ти, Сидо, и сам више пута помислио, хе... ал’ шта ћеш!!...{S} Да их држим, — |
а госпођа у чијој се кући по три четири пута дневно пије чоколада а купује хлеб с кимом умешен. |
а прозору, па за тим хукну у њу два три пута и стаде је брисати својом чистом цицаном кецељом.{ |
порцулан је, полупаће се!{S} Целог сам пута им’о с њим главобољу.</p> <p>— Но, добро само кад |
нешто на твом месту — ја би’ села преко пута од њега, ево овако, Ћиро, — рече и седе на једну ф |
</p> <p>А после ручка одмах отрча преко пута, да их затекне за столом; да на лицу места види еф |
е наочари на чело па погледа боље преко пута, а стари Лекса лецедер остави сто па приђе ближе п |
ађе баш онда да зове комшиницу из преко пута, само да му да на знање, да је ту и да га прати оч |
и крофне, — па се кренуо поп-Ћири преко пута мало повише „у шрех“, а за њим попадија и кћи Јуца |
то ако нису један уз другога него преко пута један од другог.</p> <p>Изгледа као да се успавао, |
ругом крају, што седи на раскршћу преко пута од Великог Крста.{S} И ова га је видела где је ски |
моје!“</l> </quote> <p>Јула је неколико пута прочитала песму кришом у шпајзу и знала је одмах о |
hi>ти Шандоре</hi>, а и он њој неколико пута <hi>ти Јуло</hi>, па и једно и друго удешавало раз |
му поп Спира и пољуби се с њим неколико пута најсрдачније.</p> <p>— Е, е, е! па извол’те, извол |
баш својски гурао, кад је кум неколико пута бацио међ свет пуну шаку крајцара, двогрошака па ч |
шну!“ А да се путник прекрстио неколико пута потврдила је и друга једна баба, у другом крају, ш |
-Спира на путу, гђа Сида је по неколико пута дневно прочитала <title>Сан Матере Божије</title> |
, а господин Пера је тако лепо неколико пута погледао, а она се тако добро осећала ал’ не уме и |
; а носили га чак и у Темишвар неколико пута паори, кад иду на житну пијацу; а и код куће су га |
добије по носу, к’о што је већ неколико пута и заслужио то, он још одликован!...{S} Тек штогођ |
месец иза горе“ јер поп-Ћира се толико пута <pb n="102" /> у љутини зарекао да ће га свега сек |
аша госпоја Сида срећна мати!“ И толико пута говорим овој мојој: „Што се не угледаш, кажем, на |
дава, морала је признати и сад и толико пута већ пре тога, да је Меланија много и срећнија али |
за варош и створена, како је већ толико пута рекла фрау-Габриела.</p> <p>Давно очекивани и жеље |
-Персу, како је и сама у очајању толико пута рекла: „Дође ми да се и сама обесим крај штогла, д |
ви укућани чуше само трипут; оно остало пута однео је ветар у друге сокаке у другу „пакију“ дру |
жене богме не умеју!{S} Колико је само пута поп-Ћириница рекла кад су јој споменули поп-Спирин |
као да хоће да кашље.{S} Колико је само пута ноћу преварио поп-Ћиру.</p> <pb n="28" /> <p>— Ви |
тајали и разговарали.{S} Колико је само пута пречула Јула кад је мама зове. — „Ти кад се на што |
е куће било је добро.{S} Колико је само пута лопов стао па не зна у коју ће авлију, јер чује не |
а на другу тужила.{S} Колико ми се само пута тужила госпоја Сида на госпоја-Персу и на њену Мел |
је тај на те колаче.{S} Колико се само пута <hi>тај</hi> искобељ’о, и то баш тамо, ди сам мисл |
а оно гле...{S} О, молим, молим по сто пута —</p> <p>— Ништа, ништа, — вели поп Спира задовољн |
и ако га она и не слуша, јер је већ сто пута то исто чула па зна напамет — како је пре тридесет |
нпренсупу за тату, — вели поп Ћира; — с пута сам, па сам мало назеб’о.</p> <pb n="341" /> <p>— |
другу крајност.{S} До повратка попова с пута била је мекша од памука и мирољубива, а чим је чул |
капију, ето нам милостивог господина с пута.</p> <p>Затутњила Ержа онако босонога и отвори кап |
лека опази, па се једна другој уклања с пута.{S} Избегавају се да се сретну, јер се још једнако |
г сокака.{S} Кад су се вратили попови с пута (јер ни један се није стрефио тада код куће) а оне |
улицом, бар док се поп-Спира не врати с пута.{S} И за то Шаце и нема већ више од недељу дана да |
> <p>— Не тридесет, Ћиро, него тридесет пута тридесет да је, па нећу да знам!{S} Нема више ништ |
д поп-Спирина прозора и дунуо једанаест пута <pb n="125" /> у рог и огласио век скоро успавалом |
цао је после четврт часа још седамнаест пута, па је ућутао.{S} И сад се само шеталица чује као |
из сокака, а сад се вратили обојица су пута, — па један другог ама ни једном речицом да не зап |
знате, ни лако.{S} Јесење је то доба... путеви покварени, а блато велико —</p> <p>— Да, да, то |
енејским сеном.</p> <p>Кола су пошла, и путем од Темишвара до Ченеја попови су се разговарали у |
Бог зна шта да му дате, да удари преким путем, па кад га укебају, ко плаћа штроф, него онај ког |
и коњи полетеше као бесни равним бачким путем, а он запева онако за себе, ради свога задовољств |
очице и подврискује:{S} Ијују!{S} Целим путем плаче и проклиње час кад се тако дебела родила на |
, зар ти се не досади све тако да целим путем ћутиш?...{S} Ја знам да кочијаши хоће покаткад и |
ој пут даље све поред дудова овим истим путем, којим данас не сретају наши путници ни живе душе |
а Макра је хтела као стара жена, краћим путем, између башта кроз деру — која је у Бачкој и <pb |
због споменуте дебљине.</p> <p>— Та да, путер-крофне, уш’о ђаво у њих, Боже ме прости!{S} Љута |
а је од мене, и дебља“ —</p> <p>— Ваљда путер-крофне, хтели сте рећи? — поправља је госпоја Сид |
супруго моја; волијем ја тебе него све путер-крофне на свету!“ А мени онда дође жао, што сам < |
ите, како ви то правите оне ваше чувене путер-крофне. <pb n="20" /> Ви то за чудо лепо умете и |
ти; кад ми није од Бога дато, да правим путер-крофне.{S} Та, Бога ми, шта ту ваздан, а шта ме ј |
дарио Бог са по каквим даром; није ни у путер-крофнама сва срећа.{S} Него баш кад сте се толико |
ко капуташа и житарски трговци што једу путер и земичке кад одседну ту.{S} Једном речи, то и ни |
даш —</p> <p>— Ал’, кажем ти, сто си ми пути пао на памет, а да ти докажем, да сам те се са зах |
волели!?</p> <p>— Та кол’ко сам се само пути тук’о у колу, а све через ње!...{S} Све је до мене |
мишљава све којшта.{S} Та да је <hi>сто пути</hi> труковано — па <hi>не верујем</hi> ја то! — в |
рећи сокак и ту је дунуо равно дванаест пути у свој боктерски рог, а после четврт сата још једа |
ог Ниће боктера који је духнуо дванаест пути, али Тоцилови укућани чуше само трипут; оно остало |
у који држаше обе шаке пуне прашине.{S} Путник је погледа.{S} Погледи им се сусретоше, и путник |
ише изостајало и све се више дерало.{S} Путник се још једном окрете.{S} Био је већ далеко, али |
ете доћи?</p> <p>— Доћи ћемо, — уверава путник расплакану децу. — Да боме да ћемо доћи.</p> <p> |
уку.</p> <p>— Нека, нека! — извињава га путник. — Док нарасте биће он већ послушнији!...{S} Сир |
</quote> <p>— А откуд ти, — прекиде га путник, — баш та песма паде на памет.{S} Зар не знаш ко |
’ дозволити да вас мало одменим? — пита путник.</p> <p>— О, молим... здраге воље! — вели Аркади |
нама да певате!{S} А, је л’тако? — пита путник смешећи се.</p> <p>— Та, знате... оно јест’ све |
оји се о њима брину и дан и ноћ? — пита путник и гледа мило децу.</p> <p>— Та а а, добри су... |
у л’ послушни бар, слушају л’? — запита путник и стаде љубити децу.</p> <p>— Та добри су; — вел |
ну.</p> <p>Чим се умио и очеткао запита путник бирташа Швабу где је поп-Спирина кућа.{S} Шваба |
>!{S} Јула!{S} Како је лепа! — прошапта путник у себи, па скиде шешир, <pb n="406" /> махну њим |
и?</p> <p>— Јест, доћи ћемо! — прошапта путник. — А сад збогом! — рече потресеним гласом и пруж |
дија да јави.{S} Знали су, дакле, да је путник дошао, али му се, наравно, нису надали.{S} Из ав |
„О, Боже, опрости мене грешну!“ А да се путник прекрстио неколико пута потврдила је и друга јед |
— Па, Бога ми, госпоја-Јуло, — смеје се путник, — не замер’те ми, ал’ ви лепо говорите српски; |
ечу живила!</p> <p>— Но, но, — смеје се путник, — може се то још и поправити!{S} Дакле, молим.. |
{S} Умивен, ишчеткан и очешљан крене се путник али се на путу предомисли, па не оде поп-Спирино |
ро-Бечејским.</p> <p>— Е, да? — чуди се путник.</p> <p>— Та није да сам је мало високо поч’о, н |
потврђени учитељ за ово место! —- рече путник и поклони се поп-Спири и пољуби га у руку што се |
/> <p>— Ваше црте... ваше лице! — рече путник сав потресен, гледајући мало утешеног Иву... — С |
</hi> срећан!{S} Како је срећан! — рече путник па се опет даде у мисли.{S} Дуго је ћутао и мисл |
сак.</p> <p>— Не, не... не могу! — рече путник отимајући се више од себе.</p> <p>— Ал’ кад вас |
ако пролазише сокаком и у којима сеђаше путник.</p> <p>Млада жена, у чистој цицаној хаљини отво |
уком својим преко стазе баштенске.{S} И путник је гледаше милујући дете, и мишљаше и чуђаше се |
њих метну у кола.</p> <p>Насмејаше се и путник и женица.{S} И ова узе једно по једно и потрпа и |
нам ко дође у гости,“ — понавља у себи путник речи Јулине, па се даде у мисли. — Она је срећна |
ола.</p> <p>— Благо њему! — рече у себи путник гледајући лепу расплакану дечицу, која су се пор |
едном таком сликом. — рече мало збуњени путник, па се саже, да помилује једно кривоного гушче, |
не могаше више да издржи сетом обузети путник, него се рукова, скиде шешир и рече:{S} Збогом! |
ла сахата знало је цело село да је онај путник — што се онако побожно крстио кад је звонило и к |
пе под багремом, видела је како је онај путник у колима скинуо шешир и прекрстио се, па, како ј |
како рекоше девојке — да је, дакле, тај путник давно очекивани учитељ.{S} Све су то најбрже раз |
абама сложиле су се и закључиле, да тај путник није ни Жида који купује рану ни Шваба машиниста |
<p>— Па, ви се то — смеје се и вели им путник — онако и неауфировани потрпали у кола, а, <hi>с |
о молим!...</p> <p>— Не! — рече одлучно путник и превуче шаком уморно преко чела.</p> <p>— О, б |
увенуло!“</p> <p>— Шибај, Радо! — викну путник и брзо притисну, као да хтеде натраг у око <pb n |
њег сутона.</p> <p>— Зар већ! — уздахну путник пренувши из својих мисли.</p> <p> <hi>Београд</h |
беху далеко иза вароши, у пољу, одмахну путник руком и рече једно „Ех!“ (као кад се човек савла |
опа; сад ће се он вратити! — умирује их путник.</p> <p>— Ајде, рано!{S} Чујеш, шта каже господи |
пружи му на захтев оно најмање.</p> <p>Путник га узе у кола и пољуби и метну га на колено.{S} |
елујане трске заноси сањаријама занетог путника, и он будан сања о изгубљеној срећи!...{S} Лете |
на прилику, и певаду; ал’ то је и спрам путника.{S} Јербо ви сте, што кажу, једно свештено лице |
S} Све је то скинуто с кола у присуству путника и унето у кафану.</p> <p>Чим се умио и очеткао |
очијаш потера коње.</p> <p>Одоше кола с путником, а деца осташе дерући се из свег грла и бацака |
трча колима која стадоше, и рукова се с путником.</p> <p>— Ето, откуд ми се и не надате...{S} Ј |
је него насрћу.</p> <pb n="420" /> <p>А путнику дође мало лакше.{S} Дође му воља и зажели да уп |
не курмахере).</p> <p>У авлији се указа путнику диван призор.{S} Права идила; дивна идила сеоск |
погледа.{S} Погледи им се сусретоше, и путнику се учини јако познато то лепо и ведро лице.{S} |
о напољу! — вели му бирташица кад одоше путници. — Ти си опет точио, а?</p> <p>— Нисам точио... |
и приметише гости. — ’оћете, к’о једни путници да знате, шта ће то бити у Недељу код нас овдек |
стим путем, којим данас не сретају наши путници ни живе душе.</p> <pb n="291" /> <p>Пера Тоцило |
Извол’те, чесњејши, дед’ Спиро!</p> <p>Путници поседаше.{S} Нуде домаћина.{S} Он се извињава.< |
ин, кад домаћица унесе кајгану, омиљено путничко јело. — Извол’те, чесњејши, дед’ Спиро!</p> <p |
да, а видело се по њима да су оба много путовала и штрапацирала, многе газде до сад променила и |
те они повуку боље.{S} После три сахата путовања, зауставише се кола пред једном нахереном и чу |
е да се дочепате зуба.{S} Знате како је путовање... па јесење мочарно време, па прозебе човек.. |
се наједе и поткрепи своје силе за даље путовање пешке, и узицом му прекрпити свој „пинтл“ и пр |
> <p> <hi>У њој је описано једно јесење путовање са једном епизодом на чарди.{S} У првој полови |
разни и пуни, и разговарају се о хитном путовању попова.{S} А домаћин се једнако чуди Нићи како |
поповима, о тужби поп-Ћириној, о скором путовању њиховом и о оскудици кола с арњевима, сад баш |
ичаних догађаја у претпоследњој Глави — путовао је на коли један млад поп кроз Бачку враћајући |
ге да се погађају да их вози.{S} Морају путовати а сем њега нико нема онаке арњеве и онаке коње |
далеко још до Ченеја.{S} Путују ал’ на путу још никог да сретну.{S} Тако су ишли два и по саха |
дбити.</p> <p>А док је био поп-Спира на путу, гђа Сида је по неколико пута дневно прочитала <ti |
S} Оно, знате, што кажу, вандровкаша на путу човек и забадава узме у кола, ал’ оно је вандровка |
кола с арњеви по селу, то је сад све на путу.</p> <p>— Видиш, обешењака паорског, како све зна. |
у селу код куће, него обојица негде на путу.{S} Да нису тих дана одсуствовали, Бог зна да ли б |
задржала се с овом последњом подуже на путу.{S} Фрау-Цвечкенмајерка је била као убијена кад је |
кан и очешљан крене се путник али се на путу предомисли, па не оде поп-Спириној кући.{S} Да дет |
је то враг међ’ вама?{S} Да се нисте на путу посвађали!{S} Ово погано време, па није ни чудо шт |
вим свету кад сам сваком на терету и на путу! — јада се бојтар па се примаче и испи још оно мал |
а бавиће се још не знам колико који на путу.{S} Дакле, све к’о поручено, жива згода.</p> <p>Су |
вест коју смо добили док сте ви били на путу.{S} Наш Шаца добио онај тал.{S} Умрла му једна ста |
ола. — Ја сам се мало подуже задрж’о на путу.{S} Хе, ал’ шта му знаш; те ајд ово, ајд оно... ел |
подин... хе-хе, а он и није ту, него на путу, — вели Нића па врти главом. — А шта ја ту лупам г |
а где би их и било, ту је газда опет на путу.{S} Остаде му још сало газда Пера.</p> <p>Поп Спир |
по Аркадију.{S} И њега сам се сетио па путу, е, а како га се и не би’ сетио!...{S} Наспело ми |
је сада суморно, и њиве и дрвеће.{S} По путу никога, по њивама никога, а дудови оголели па им с |
ола пођоше.</p> <p>Тера Пера Тоцилов по путу, који се мало оцедио, лете коњи весело као да гајд |
инску кабаницу; пада једнако и прави по путу блато преко чланака.{S} Упадају кола до главчина и |
човек који мора хитно, а у невреме, да путује</hi> </p> <p>У том уђе и Аркадија.</p> <p>— ’хоћ |
ако.{S} Увек је имао по неку прилику да путује, јер се увек десило, да је неко из села ишао сво |
ћеду одмах после венчања горе, у Беч да путуједу.</p> <p>— Ју, ју, ју, Боже, видиш ти ноблеса: |
па сад правите лустрајзе?{S} Јел’те?{S} Путујете заједно?...{S} Браво!...{S} Е, сад сам сретна, |
мило, — вели домаћин. — Дакле тек сутра путујете.{S} Бар ћемо се мало, онако, натенани проразго |
комендије!</p> <p>— Па ви дакле заједно путујете!{S} Е, то је баш к’о поручено! <hi>То</hi> је |
и торањ ал’ је далеко још до Ченеја.{S} Путују ал’ на путу још никог да сретну.{S} Тако су ишли |
кад оба г. г. пароха <hi>морају</hi> да путују.</p> <p>— Даклем сад, газда-Перо, — завршује Нић |
ра измирио с поп-Спиром, па сад заједно путују, да купе ствари за спрему.{S} А Спира је, вели о |
пошље госпођи Спирипици. — Знам, да ће пући од једа госпоја Сида, кад само види, како је добар |
ад је прочитају читаоци, уједаред ће им пући пред очима и мораће узвикнути: „Види, види Јуле!“ |
и неко јело. — Стари седе пред кућом па пућкају на луле; по неки се тужи на камиш и вајка се шт |
па се да у дубоке мисли.</p> <p>Дуго је пућкао и мислио а после опет отпоче монолог свој.</p> < |
— рече па напуни и запали лулу и стаде пућкати и пљуцкати онако по банацки, па се да у дубоке |
се скупиле и ћуте, ћућоре по каткад или пућну од времена на време.{S} Све, све се променило; са |
ни широком и високом долмом поред рита, пуца Рада бичем онако из свога расположења и пева мисле |
ажели да упрегне шест таких хала, па да пуца бич а да потерају још брже, да још брже полете!{S} |
јер га је фрау-Габриела замолила да не пуца док је она у авлији, јер каже, да има врло хаглих |
и гледа с изразом дивљења по домаћима и пуца полако језиком. — Бога ми!...{S} А, колико га имат |
дврискивање и поскочице у колу, ни како пуца батина по леђима каквог Циганина лопова, ни правда |
{S} Био узети госпоја-Сиду, кад ти тако пуца срце за њом, па би онда имао ко, да ти прави шприц |
о кажу, и био један па један; и сребрна пуцад, и ћурдија с токама, и чизме, и свилен чупав шеши |
платна, пруслучићи свилени са сребрном пуцади а на глави нови чисти шеширићи, (у деце већих га |
тамо преко мора у Америци, спремали, да пуцају из топа на месец.{S} Па већ и израчунали лепо св |
се <pb n="302" /> глас Пере Тоцилова и пуцањ бича, и кола оставише чарду.</p> <p>Поп Спира се |
и и није ми за то толико, ал’ што ће ми пуцати под нос она бештија!..{S} И онако знам шта и как |
за наше уши а и за месечину.{S} Нећемо пуцати; само штета, што смо се толико истрошили!...{S} |
хаглих уши.</p> <p>— Је л’ те, не ћеду пуцати канони? — пита фрау-Габриела.</p> <p>— Неће, нећ |
прслуку неких тридесет ситних сребрних пуцета, око врата свилена црвена поша а на њој златом и |
} И они ми ту још нешто приповедају!{S} Пуче им, већ, мислиш, срце за читанком!{S} А како је то |
!</p> <p>— Хааа! — викну Рада на коње и пуче ирошки бичем преко њих, и коњи полетеше као бесни |
поју, ди звона не звоне да се оџаци не пуше; ја сам ти, моја Савка, са онога света, каже ми он |
о на свој кратак камиш од крајцаре).{S} Пуши тако и само изволева.{S} А Савка, садашња његова б |
барут за чворке и зечеве, и не мора да пуши трафику, нити му ико тражи пасош кад продаје коње. |
овога другог попа истераше у авлију да пуши.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Баш кад је |
не пуши багов к’о сваки паор, него нека пуши цигаре к’о и његов штражмештер фине да се зна што |
добро осећа.{S} Лежи тако потрбушке па пуши и пљуцка преко свог кратког камиша (јер ча-Нића и |
Тако мисле оба попа.{S} А Пера Тоцилов пуши и преко камиша се разговара с коњима.{S} Задовољан |
ији, да не постиди Белеслијине, нека не пуши багов к’о сваки паор, него нека пуши цигаре к’о и |
који јој је испао ванредно добар, па се пуши и иде пријатна пара и мирис од њега устима домаћиц |
ова лулу, укреше и запали је.{S} И опет пуши, пљуцка и мисли, а од силних мисли заболела га већ |
а, појави се и поп-Ћирина глава која се пушила к’о обарена шунка кад је извадиш из великог лонц |
помагај ча-Нићо,... мор’о би’ багов да пушим к’о последњи павор!{S} Да сам се којом срећом пог |
; јер комшије њене не памте, да се икад пушио оџак на њеној кући ни зими а камо ли лети.{S} Зад |
/> има распру с парохијанима; ил’ да је пушио пред светом; ил’ да се веселио у друштву — тешко |
ипак се није поневидио, него је и после пушио на свој кратак камиш од крајцаре).{S} Пуши тако и |
вљен, и Пера се клања, а Меланија га не пушта а поручује: „Кажи мами, одма’ ћу!“ па се даље шет |
ва је; уфатила момка к’о крља, па га не пушта!{S} Та та би, каква је, и осванула на сокаку.{S} |
које се Шаца као дављеник ухватио, и не пушта их, него јој шапатом одговара, па се тако тихо ра |
пун бокал вина, а он, безобразник један пушта густе димове из поп-Спирине скупоцене стиве луле |
и!{S} Учинила си „ероберунг“, па сад не пуштај га ни за часак.</p> <p>— Не брин’те се, мама!{S} |
ајте <pb n="287" /> рано капију и одма’ пуштајте Трезора с ланца, па пазите, да се какви вандро |
!{S} Све код њих к’о ни код кога!{S} Не пуштају ђаке да помажу звонару; каже: ђаци су за то да |
ремају за доцнији живот, али их ипак не пуштају напоље преко сокака.{S} Јер кад се један такав |
крив си ти к’о ђаво — вели му Ракила не пуштајући га. — ’хоћеш ти талирима да поткиваш Какаш-Ве |
ње. — Но, и ви сте ми лепи штуцери, кад пуштате даму да задрема покрај вас!...{S} Какви сте ми |
вако сама кућа брез мушког, не ушуња па пуштим зељова с ланца.</p> <p>— Баш вам фала!{S} Лепа в |
кажу, бој’о ни једног бачког ироша, ни пушћ’о га испред себе!...{S} Еј, да ми је данас онај та |
кола и не вози никог. „А што не пазиш?“ пцују га људи. „А што се не држи љуцки!“ брани се он; п |
тихо ударао у тамбуру, тихо као зујање пчела у пролеће, а она је, у себи наравно, пратила речи |
код кола и тражиле још неке хорнодле и пчиоде, енђебуле и паорске девојке запеваше кроз сузе о |
њезином не беше ни толицно кол’ко једна пчиодина глава места за милосрђе и праштање.{S} Дисала |
ро.</p> <p>— <foreign xml:lang="cu">„На рѣкахъ вавѵлонскихъ, тамо сѣдохомъ и плакахомъ,“</forei |
на српском, ту скоро преведено. <title>Работнике</title> је превео Ђорђе Поповић а <title>Помп |
ишом појаче.</p> <p>— Ако желите <title>Работнике на мору</title> или <title>Последње дане Помп |
ба и далеко се разли, мислиш преко целе равне Бачке!{S} Као она свила по пољу што се извија у ј |
ем преко њих, и коњи полетеше као бесни равним бачким путем, а он запева онако за себе, ради св |
д сви по кући заспе, и части се са себи равнима, да се послужим сопственим речма госпоје Сиде к |
ловаца из онаки’ романтиш предела у ову равницу без околине!</p> <p>— Ах, госпођице, овако лепа |
и из овога у трећи сокак и ту је дунуо равно дванаест пути у свој боктерски рог, а после четвр |
упи се и упреподоби и зажмури као да је равнодушан према свему, а међу тим само вреба, и на што |
дића, и после да је тако <pb n="136" /> равнодушна кад јој, тако рећи, испред носа односе прили |
једна од друге показујући се све крајње равнодушне.</p> <p>На послетку дође и тај дан, стиже и |
ини?!...{S} Па бар да вам је одговорено равном пажњом, него —</p> <p>— Е, а зар је она сирота к |
га избацили из кафане (а у другим никад рагастов није читав!).{S} Све је ту мирно, фино и пулге |
коњи му нису никакви!{S} Неке сремачке раге, па к’о мачке ситни!{S} К’о да шљиве тера по вашар |
ти да одемо у коју другу собу... не би’ рад био знаш, да нас ко прекида!{S} А тамо ћу то све на |
<p>После тога је Јула весело продужила рад у башти, и решила се, кад опет дође на плот, да му |
ном после подне одмах по Божићу, кад је рад око спреме најживље и најжурније отаљаван, — кад ће |
о да продужи бар још три дана, и ако је рад био, него се кренуо да се јави Јули.{S} Чуо је од т |
се крпити, спомену поп-Ћира први, да би рад спавати, јер се сутра раном зором крећу.{S} Домаћин |
да то звони на вечерње па одмах остави рад и стаде и сама да се крсти шапућући: „О, Боже, опро |
— Пробајте само! — вели Јула па продужи рад мотичицом, али шта је радила и шта окопавала, то ни |
о седе и Јула и мама и раде неки женски рад и једна и друга, а Јула покрај тога и чита и почешћ |
а и чирацима са свећама, то је давнашњи рад фрајла-Јуле кад је још као дете у лер ишла, па је н |
таве моју кућу на миру.{S} Знате, нисам рад ни да се <hi>свађам</hi> с вама, а ни да вармеђа им |
октерској парокији, па... знаш... нисам рад да се зна.</p> <p>У том стиже и Ђука с пуним тањиро |
одним прилепљеним перјем; један урамљен рад с перлицама, нека часна трпеза, шта ли, са силним к |
п Спира је ’тео до душе, и Бог зна како рад био, али стег’о се к’о какав Грк, на није ’тео ни к |
веће је Ива а ово највеће је Рада...{S} Рада и Ива су, бо’ме, Бечлије; а Макра и Сида су Бачван |
исоком трском, још мало па ће и заћи, а Рада тера једнако своје бесне коње.{S} Превезли их и на |
Радо, снаго моја, сад ће доћи баба! (А Рада легао у кола па се дере и брани ногама)...{S} Па з |
ужи, јер, како се изражаваше, није била рада „да има посла са језичним женама“; а не мање је у |
роком и високом долмом поред рита, пуца Рада бичем онако из свога расположења и пева мислећи на |
ру; тридесет година трудног апостолског рада у вртограду господњем гајећи и усађујући у срца по |
осте „асна“, ех, а ко данас има асне од рада?{S} Нико!{S} А паор ни толико!</p> <p>— А јеси л’ |
..{S} Ајде, мама и ти у кола! — зове је Рада.</p> <p>— Е, не сме мама, рано; мама мора да чека |
д је ту био тродневни вашар, на коме је Рада Карабаш (са још некима чикошима из Бачке) шест дан |
а, оно још веће је Ива а ово највеће је Рада...{S} Рада и Ива су, бо’ме, Бечлије; а Макра и Сид |
есте.{S} Реч по реч, приповедао је даље Рада Чилашев, па је, бо’ме, дошло и до густог.{S} Поп С |
а јој је у толико шири био терен и поље рада за купљење и распростирање новости, и са тих преим |
га заплашила.</p> <p>— Нећу, — смеје се Рада који се, сем оџачара, никог на свету није бојао.</ |
мо ту!{S} Ево нас!{S} Још мало! —- рече Рада већ у зору и показа бичаљем на црквени тороњ, на ч |
узимај, док није други дочеп’о! — рече Рада блажено баш онако са срца па завали шеширић и запе |
b n="416" /> да шта ви мислите!? — рече Рада поносито па се узврпољио на седишту.{S} Постаде ин |
ио господин-попу.</p> <p>— Нећу, — вели Рада; — пољуби га ти!</p> <p>— Таки господин-попу у рук |
>— Па нека и попа чека бабу! — одговори Рада.</p> <p>— Па кад неће господин-попа ни да сврати, |
н Прота и распитивали за мене! — заврши Рада поносито.</p> <p>— Е, да?!</p> <p>— А моја фамилиј |
медљаним колачима па запита: „Ди је мој Рада?“ а ја да кажем: <pb n="411" /> „Рада побе’го од б |
остане код вас!{S} Нисам рада!{S} Нисам рада, знате, да ме после попреко гледају...{S} Службени |
и речи!{S} Нек остане код вас!{S} Нисам рада!{S} Нисам рада, знате, да ме после попреко гледају |
Бог зна, је л’ то све истина, па нисам рада —</p> <p>— О, молим, молим, то није било ни нужно. |
{S} Та знате ме, фала Богу,... па нисам рада да ми се пребаци —</p> <p>— Верујем, верујем, слат |
> <p>— Та добри су; — вели Јула, — само Рада, он мало...{S} А јес’ пољубио господин-попу у руку |
у. — Терај боље!</p> <p>— Хааа! — викну Рада на коње и пуче ирошки бичем преко њих, и коњи поле |
мати к’о свака мати.{S} Свака је добру рада за своју ћер; а јао, жалосна, а како и не би; ако |
ати испод пазува.</p> <pb n="409" /> <p>Рада попусти и пољуби господин-попу у руку.</p> <p>— Не |
ј Рада?“ а ја да кажем: <pb n="411" /> „Рада побе’го од бабе!“ Зар ће то лепо да будне?{S} Ајде |
се провредниле па раде код својих кућа; раде да се сатру.{S} Трпе све и не одговарају, само да |
ет је решето изнето и опет су почели да раде баш у оно доба кад је најлепше било за шетњу испре |
дај да к’о власт видим, шта ти тамокана раде, да откуд, не трукуједу и не <pb n="247" /> правид |
и уживање.{S} Девојке се провредниле па раде код својих кућа; раде да се сатру.{S} Трпе све и н |
е Боцкалова, и код Проке Циканова и код Раде Карабаша, а и још код неких; и ни код једног није |
оји се брију, бербернице ни у вароши не раде сваки дан, него већином Суботом и Недељом, па тако |
>Једнога дана тако седе и Јула и мама и раде неки женски рад и једна и друга, а Јула покрај тог |
а у газдашаг па га сви у кући поштују и раде, а њему не даду ништа да ради, него веле: „Нека, ч |
играју уз гајде, а најлепше играју коњи Раде Карабаша.</p> <p>У одаји, где се опрема млада, жур |
баш, ал’ су и они прокопсали!{S} Та ено Раде Карабашева, <pb n="286" /> па он је бар немеш, па |
а страну, онако тајанствено, као што то раде завереници у трагедијама на позорници у трећем чин |
ихвати домаћин. — А зар сад то ваља што раде ови новији, данашњи ови <pb n="310" /> учитељи?!{S |
као што сем велике господе и Чивути још раде.{S} Једном речи, резонује гђа Сида, сваки се хирур |
ачким путем, а он запева онако за себе, ради свога задовољства:</p> <quote> <l>„Ти ћеш стати, п |
чи и помаже јој к’о добра ћерка матери; ради по кући све: кисели краставце, прави комлов, кува |
а свратите!...{S} Па шта <pb n="410" /> ради Меланија, — рече наслонивши се на кола, као да хте |
а изиђеду пред кућу ни послом а камо л’ ради унтерхалтунга.{S} Онда госпођа Перса почне позиват |
ако неће уз оне мердевине (које су њега ради ту у тегли и намештене) те да тако покаже и нагове |
ах.{S} Аја, не иде!{S} Мисли се, шта да ради.{S} Како су били комшије — трећа четврта кућа — ка |
поштују и раде, а њему не даду ништа да ради, него веле: „Нека, ча-Нићо, не трудите се, ми ћемо |
ти, зарађивање.{S} Не може сваки све да ради.</p> <p>— Само да ви’ш комендиjе и белаја, — наста |
Седне тако какав гладница, кога мрзи да ради ил’ не може да добије у амту место, па пише и мами |
и на њему сијасет неких ствари, само да ради к’о и други сретни сатови.{S} Све то обешено уз је |
Нећеш!“...{S} Сваки час има он нешто да ради; час пали лулу, час га жуљи чизма па је свлачи, па |
и лане по некад <pb n="165" /> обичаја ради, док и тога не нестане напослетку.</p> <p>Мрак је |
су се потукли само, или бар да су, лека ради, кога избацили из кафане (а у другим никад рагасто |
и читали по нешто.{S} Јула чита, а мама ради крај ње и ћути, кад она у себи чита; или је слуша, |
д једном шатром, пио алдумаш с чикошима ради купљеног дивног ждрепца, који је коштао пет стотин |
деловала у два концерта, која су давана ради подупирања варошког шпитаља и у корист још неких д |
акога дана у башту.</p> <p>Једнога дана ради она тако у башти, кад чује где се нешто у комшинск |
него се дала и као задубила у посао па ради, а сва се претворила у ухо, па чека кад ће је одан |
а, препоручује му се да прочита, одмора ради, ову Главу која нема никакве јаче везе с главним д |
...{S} Откад вас нисам видела!{S} А шта ради Меланија... је л’ здрава.... како изгледа?</p> <p> |
у селу венчало, то је потпуно знало шта ради; знало је дужности и задатке брачнога живота и кра |
и као окамењена посматраше гђу Сиду шта ради.{S} То је приметила и Меланија и слутећи буру приб |
баш кад је овај изјављивао, да је готов ради ње да заборави и отера и своју венчану жену и њу д |
, како који дан све шира; њена Јула све ради за њу.{S} Оно је девојка, — фали је госпоја Перса. |
ој траје цео дан, па и дан и по.{S} Где ради ту <pb n="368" /> и руча и вечера, јер хтели домаћ |
’!{S} Само мало суза, па и то тек форме ради, да може извадити шнуфтиклу и через кијавице, коју |
Па могу баш једну кришчицу, онако форме ради, само да вам не дам корпу! — вели Габриела и остав |
не баште зачу се најпре (очевидно форме ради) нека старинска песма „Тавни лузи и брегови, кажит |
сам заповедио да се тога дана ништа не ради и побожни свет поп-Ћириног и поп-Спириног села ни |
ада 29. септембра, па се тога дана и не ради у том селу од како је пре двадесет и неколико годи |
ео на прозору.{S} У песми куне злотворе ради којих се не могу састајати, али је теши, да ни то |
који гђа Перса још једнако брани, па се ради тога често препиру <pb n="404" /> мати и кћи.{S} Г |
узме пет форинти <pb n="35" /> које ће ради Прокине боље репрезентације немешага метнути у пис |
до душе, међу собом ради Г. Епископа и ради своје пастве, али и то не иде онако срдачно као не |
дана и запитаће је.</p> <p>Јула ћути и ради даље.{S} Кратка пауза.</p> <p>— Фрајла-Јулијана, — |
по старом; како је коме удесније тако и ради.{S} Па кад је то све тако, онда ће вам разумљиво б |
а сапун, <pb n="110" /> копуни живину и ради све таке кућевне ствари и учи се виршафту још док |
онда треба да га <pb n="81" /> својски ради.{S} Ако сам пастир пастви, а оно треба да сам к’о |
а, немате ни срца ни душе!{S} А шта вам ради, да га секирате тако!?{S} Јао наопако, а кака сте |
о некад.{S} Говоре, до душе, међу собом ради Г. Епископа и ради своје пастве, али и то не иде о |
а узе задовољан тамбуру и запева, онако ради свога задовољства, ево ову песму:</p> <quote> <l>„ |
м мор’о да останем, задрж’о сам се мало ради црквених рачуна.</p> <p>— Та ништа, ништа, — извињ |
реп — све се то дало на посао, ревносно ради и пажљиво слуша бабије приповетке.{S} А бака прича |
и неку шварглу ма и најмању; тако исто ради и поп-Ћира и шаље поп-Спири.{S} А примеру супруга |
беном и дави је.{S} И тако то сваку ноћ ради, и тако то траје док петли не запевају, а онда одј |
жи руку или чак и да прими руку пружену ради измирења, па ма ту руку и само Његово Преосвештенс |
у се мора бар један вратити, да буде ту ради цркве.{S} Спрема се и у једној и у другој кући.{S} |
авлије домаћин који је, као сваки попа, радије ишао у госте него их примао. — Ако су гости, нис |
анзивне и ратоборне него некад; јер сад радије избегава једна другу, а некад је волела него Бог |
>— Ал’ ти ми још не рече: шта је то све радила?</p> <p>— Од кад си се ти кренуо на тај проклети |
ла па продужи рад мотичицом, али шта је радила и шта окопавала, то ни она сама није знала.</p> |
нати.{S} Јер гђа Сида је и сама дан ноћ радила и спремила је свега толико много, да младенцима |
тено једно решето за жито (ветрењача) и радили су од ране зоре до мркла мрака.{S} Грдна прашина |
„Та да <pb n="372" /> бо’ме, а шта би и радили два берберина у једном селу! вели Сока гркиња.{S |
ао поп из суседна села.</p> <p>А шта су радили њихови укућани; шта попадије и ћерке им, шта г. |
>— А, та ман’те их бестрага!{S} Како су радили онако су и прошли.{S} Оно је Стари Завет био а о |
ега.{S} Него, реци-дер, Бога ти, шта да радим, јао, шта да радим?!{S} Ти си сад паметнији од ме |
дер, Бога ти, шта да радим, јао, шта да радим?!{S} Ти си сад паметнији од мене!</p> <p>— Не зна |
к’о лептирова крила!{S} Све ја морам да радим, жао ми детета; шта ћете, кад се за нешто више ро |
ни приповедати!{S} Идем у кујну... кад радим, а ја онда заборавим, па се бар не секирам. —</p> |
икад не испадну за руком.{S} Шта све не радим, па не ваља!{S} Не ваља, видим и сама!</p> <p>— А |
ја кад се каприцирам, ја и за багателу радим, ал’ тек ја не могу да трпим, да у том месту ди ј |
као испред попа.</p> <p>— Па шта сад да радимо, брат-Аркадија?{S} Помагај, ако Бога знаш, — реч |
сен тако се изви и отеже са весела срца Радина сетна песма: „Душо Јуло, срце увенуло!“</p> <p>— |
— А после, — наставља Аркадија кондуиту Радину, има још и ту луду нарав, да не да ничијим колим |
евај!{S} Та стек’о је мој покојни Лала, радио од јутра до мрака и стек’о доста, да <hi>ти</hi> |
n="355" /> <p>— Ал’ да ви’ш шта је даље радио!{S} Да ви’ш амишага његова!{S} Па није му доста б |
’о.</p> <p>— А па да бо’ме!{S} Добро си радио!</p> <pb n="355" /> <p>— Ал’ да ви’ш шта је даље |
’лебац јево ни то био!{S} Ал’ како сам радио, тако сам лепо и прош’о; тако ми и треба!{S} Једв |
Па сад, откуд се у књизи зна шта је он радио и разговар’о се сам кад после њега нико није ост’ |
попи.{S} Онда је још добар био и тачно радио, а данас не можеш ни да га познаш, ни онај ни дај |
утито попа.</p> <p>Па тако је и вечерас радио.{S} После оних седамнаест искуцао је после четврт |
ће, — ал’ тек баш нисте морали ви то да радите, драга госпоја-Сидо!</p> <p>— Тхе, шта ћу, кад н |
шишти оданде баба Макра.</p> <p>— А шта радите то, слатка тетка-Макро?{S} Ди сте за толико?</p> |
ако, а кака сте у другом шору и шта тек радите с другим паорским ћурковима, кад сте таке арамиј |
ста!{S} Знаћу ја већ и сам шта ми треба радити! — рече љутито поп Ћира. — Очитаћу ја њему већ — |
а румен и размишља, шта би то сад могла радити у кујни ил’ ма где, само да не седи тако.</p> <p |
д се радо имају, а шта им ја друго знам радити!...{S} Па... нека им је — срећно!{S} Само тек... |
к’о доста, да <hi>ти</hi> сада не мораш радити, него ти само, Нићо, изволевај!{S} Та биће <hi>т |
руку.</p> <p>— Па, како је?{S} Како?{S} Радиш ли, је си л’ вредан? — пита га поп Спира — Па мет |
— завршује Нића, — ти знаш шта треба да радиш.{S} Па к’о што сам те научио.{S} Не попушћај шта |
— одговара плашљиво Јула.</p> <p>— Шта радиш тамо у то доба? — пита је гђа Сида коју је комара |
ослен а баш ми то није мило, к’о човеку раднику.{S} Та зар сам ја носио кадгођ ове пударске опа |
} И у вароши па има неке разлике између радног и недељног дана, али никада таке као у селу.{S} |
ладих, једна стара тетка и Онај што све радње људске зна.</p> <p>Башта поп-Спирина, која је бил |
мо Недељом вама, а ви онда ваљ’да треба радњим даном нама да певате!{S} А, је л’тако? — пита пу |
обучена, је ли блеђа или руменија него радњим даном — све се то почело да посматра у цркви а д |
— Оћемо, ’оћемо, госпоја-Јуло...{S} Па, Радо, — рече окренув се кочијашу, — можемо л већ? — реч |
а скинувши већ оно троје мањих. — Ајде, Радо, снаго моја, сад ће доћи баба! (А Рада легао у кол |
и дизао обрве при појању чак и на теме, радо се прими тога, а Аркадија полети к’о без душе поп- |
шо Јуло, срце увенуло!“</p> <p>— Шибај, Радо! — викну путник и брзо притисну, као да хтеде натр |
<p>— А ви се, госпођице, к’о што видим, радо бавите читањем! — рече Пера прелиставајући ону књи |
смеђе ирошки обучено момче.</p> <p>— О, Радо!</p> <p>— Извол’те, господин-попо!</p> <p>— А зашт |
"53" /> његову крв.{S} Шта више, сад га радо гледа сваки дан и смеје му се, кад се овај саплеће |
! — прошапта гђа Спириница.</p> <p>Јула радо и весело послуша маму и отвори широм прозор, а Шац |
разбојничког живота, који се тих година радо чатао.{S} Меланија је добила прилично васпитање; б |
цкати по селу, да се Јула попина и Шаца радо гледају — омрзнуо га је Тима још страшније, јер се |
ону красну Бачку романсу, која се некад радо и много певала а која је сад давно већ заборављена |
осила хаљине затворене боје.{S} Јула је радо проводила време у башти, заливала је и плевила, а |
ола, којима је кочијашио један, који је радо другима извртао кола, па их до сад многе већ тако |
е.{S} Шта му сад знам!{S} А, баш кад се радо имају, а шта им ја друго знам радити!...{S} Па... |
а рачунамо и Нићу боктера који се иначе радо за беамтера издаје.{S} Њега је, до душе, нудио Гли |
метно било и позвати.{S} Сви пристадоше радо и кренуше се од принципала г. нотарошу а од овога |
се к’о да вам није право, а опет се сви радо осврћете кад видите тако нешто...</p> <pb n="339" |
ицу с ватре (што сви у његовој фамилији радо једу) и гледећи с леђа једру и округлу своју Савку |
ожурице... знаш да сви у мојој фамилији радо једемо кожурице с ватре.“ — „Па кол’ко да испечем |
а спреми црну кафу.{S} Знам да варошани радо пију.{S} Ја по три дана не могу да спавам, само је |
и хвали их и вели: како само у тој кући радо једе „цвечкен-кнедле“ и „грундбирн-нудле“ и онда н |
роде, голубића у расолу, то си ти увек радо јево?“ А он ми одговори: „Прошло је то мене, снаго |
а која су <pb n="3" /> после кише онако радо и весело газила по бари, ни она га нису дирала.{S} |
иначе не можемо је намолити.{S} А тако радо слушамо и ја и Николајевич. (Ту се „Николајевич“ м |
има на Шацу, и у мислима којима се тако радо баве младе, први пут заљубљене девојке, а то је: у |
учтиво понашао, те га је и женски свет радо имао.{S} Доста је само да прође једном сокаком, па |
е и оговарање свега и свачега седеле су радо и често обе попадије.</p> <p>Стигли су већ пред ку |
кујне па да викне: „О Нецо, Перо, (или)Радо!“ а оно тек <pb n="49" /> полете најпре шешири а о |
ридесет форинти месечно.</p> <p>И он се радовао Недељи, а особито ако се десило те је Недеља би |
о соби у својим ботушама.{S} Како ће се радовати и блажена бити тога дана, кад поп-Спиру обрију |
да се зготови за ручак; људи о пољским радовима и о разним лоповлуцима пударским; а млади момц |
јући се на огради?“ запитаће можда која радознала читатељка, која би — кад се већ жртвује да ћу |
ико.{S} Закрчила кола сокак и онако пун радознала и позвана и непозвана света.{S} Свирају гајде |
како је било, како си прош’о? — запита радознали домаћин кад се нађе насамо с поп-Спиром.</p> |
е им, шта г. Пера и Шаца?{S} Запитаћете радознали читаоци.</p> <p>Г. Пера се одмах други трећи |
ДВАДЕСЕТ ТРЕЋА</head> <p> <hi>Из ње ће радознали читаоци дознати (из разговора поп-Ћире са гос |
а —</p> <p>— Код господна Ћире?! — рече радознало гђа натарошевице и постаде одмах много услужн |
н! — додаде у себи па се да у мисли.{S} Радозналост је морила; да се изеде жива.{S} Како само в |
етике веле, да треба што више пробудити радозналост у читалаца, а то је, мислим, досада већ при |
ју!{S} Ала је безобразан! (Стаде Јула с радом и погледа га).{S} Срам вас било!{S} Севајте одма’ |
предан Хришћанин.{S} А госпоја попадија радосна, Боже, па воли попу, као да су се тек јуче узел |
а за сватове.{S} Спрема се, јадница, па радосна, па већ Бог зна како!... а и он је већ читаву н |
<pb n="237" /> <p>— Боже, Спиро, — вели радосна и задовољна гђа Сида, — а ја све велим: то је в |
господин-Перо, овамо у наш крај? — рече радосно изненађена, па притрча колима која стадоше, и р |
</p> <p>— Добро дош’о, Нићо, — дочекују радосно укућани и скидају му и кабаницу и дороц.</p> <p |
у.</p> <p>— О о о!{S} Та Спиро, — викну радосно домаћин, — та је с’ ти то, Спиро?{S} Ооо!{S} Е, |
ели гђа Сида задовољна и похита да јави радосну вест Јули, том најнесрећнијем створењу под овом |
head> <p> <hi>У њој је описана свеопшта радост двеју породица; тетка-Макрине и поп-Спирине поро |
а накупује и изненади своје укућане.{S} Радостан што је тако јефтино прошао, мислио <pb n="321" |
е опет врати и мало после га изнесе сав радостан.</p> <p>— Право си каз’о... метнуо га под глав |
равивши казати: фала!{S} Лупајући се од радости и силне брзине петама у леђа, оде, да се похвал |
, слатка пријо, та како да не плачем од радости!?</p> <p>И обе прије заплакаше се сад опет од р |
<p>И обе прије заплакаше се сад опет од радости.</p> <p>Сврши се венчање и сватови се вратише, |
Савицу, који је ове исте године са две радости већ обрадовао бабу; пре три месеца је први пут |
кирала и кидала она дебела!{S} Еј! моје радости онда!{S} Да је питам сад, — вели госпођа Сида о |
а ћу јој купити мараму; па да ви’ш њене радости, кад прексутра у вече нађе нову мараму под јорг |
ла па се смеју од великог задовољства и радости што се „возе“... — Дакле: ово најмање је Сида, |
ћу доживити и читаву стотину и још три радош.</p> <p>— Шалиш се, Нићо, — вели Ракила.</p> <p>— |
, — можемо л већ? — рече и ижљуби децу; Раду и Сиду и Макру у образ, а Иву, који је јаузновао х |
о воле добру децу! — рече и скиде једва Раду с кола.</p> <p>— Благо њему! — рече у себи путник |
И Сиду, и Макру, и Иву (и пољуби га) и Раду, и бабу, — све воле господин попа, све; и твоју ма |
оле прашину! — рече смешећи се и пољуби Раду.</p> <p>— И мама сме у кола, је л’ те?...{S} Јел’ |
ошто!</p> <p>— А како би било да узмемо Раду Карабаша?{S} Ај?{S} Он баш лепе коње држи!</p> <p> |
о, па га нико није могао контролисати у раду и сутрадан тужити за тако несавесно руковање и врш |
а ону стару нежну песму:</p> <quote> <l>Радуј се, млада нево!</l> <l>Већ чарне твоје власи</l> |
виње, спрема се украс оџаку.{S} Деца се радују бешикама од које ће гајде направити, а старији к |
умире... памтим друге године... а и не рађа се к’о некад, — вели домаћин. — Слабо се рађа, па |
е к’о некад, — вели домаћин. — Слабо се рађа, па ваљ’да за то слабо и умире.</p> <p>— Да, да, и |
о од росе.{S} А и само срце друкчије се ражђипа, кад Совра свира.{S} А у колу је све било заљуб |
ају; по неки још четврт сахата остао са ражјапљеним устима од чуда све док му нису казали да за |
коју је и поп Спира једне вечери чуо, и разабравши кога се тиче, као помаман кући дошао и викну |
И да је г. Пера само имао вешто око, да разазна чисто злато од лажна варка и да је био мало мал |
на крајње куће које се онако пепељасте разазнавале из лаке летње јутарње магле и јутарњег суто |
и у овом нашем није била реткост, да се разапне пајван и да се суши веш преко сокака.{S} Псује, |
тра морамо раније устати, да испирамо и разастиремо; накупило се не знаш куд пре... а морала са |
шанкама са дугом косом <pb n="113" /> и разастртом <hi>„Заставом“</hi> и <hi>„Даницом“</hi> на |
или кљукати гуску, или чувати од живине разастрту тарану која се сушила на сунцу, или тако нешт |
а вечерас сваког уживања.</p> <p>Све се разбегло и надалеко није било живе душе, само је јаросн |
баш ништа не тиче! — вели Јула и стаде разбијати једну грудву земље.</p> <p>— Хе, а можда ме с |
дешавају Недељом кад неко некоме у колу разбије главу или кад некоме украду коње па обеде Бачва |
ло свашта.{S} Било батина, па, богме, и разбијених глава.{S} И од тога доба мање их дирају.{S} |
ашље и кр’ја к’о и пре и тут је здраво; разбио ону фину стиву лулу кад се облачио на јутрење па |
Пост’о си разговоран нешто ноћас, а?{S} Разбио му се ваљда сан па избија!{S} Не знам само докле |
селу није запамтио, да је у њој ко коме разбио главу, или да су се потукли само, или бар да су, |
ђаволасто.</p> <p>— Па ни за кога и не разбираш, нит’ кога тражиш, — вели Нића. — А шта би ти |
а, па се вуче; та саплешћете се па ћете разбити нос.</p> <p>— Јао мене жалосне! — викну очајно |
лдинија</title> интересантног романа из разбојничког живота, који се тих година радо чатао.{S} |
лети!</p> <p>— Е, браним ја, па нека се разболем!</p> <pb n="142" /> <p>— Е, ал’ можете онда и |
ека озебем!</p> <p>— Е, ал’ можете се и разболети!</p> <p>— Е, браним ја, па нека се разболем!< |
мишвару потукли, али да су их тамо брзо развадили, и они се, веле, притајали, јер су увидели, д |
/p> <p>— Формално тукли.{S} Једва су их развадили.{S} Поп Спира је инзултир’о, онако паорски, г |
колико се њих морало родити, венчати и развенчати и умрети у селу, па да се овако домаћинство |
аћин пола а поп-Ћира испи целу чашу.{S} Развеселише се попови добро.</p> <p>— <foreign xml:lang |
владици.{S} Екселенција узе замотуљак, разви га и погледа.{S} Ништа ја не видим, шта је извади |
затвореном лепезом.</p> <p>А за тим се разви врло жив разговор између Меланије и Пере у коме ј |
ги поп из овог места, где се наша прича развија, могао је за чудо и за приповест много крофни п |
видела је већ, да се ствар врло повољно развија.</p> <p>— Ах, ви мушкарци!{S} Што сте ви мајсто |
ишљотина и да се ствар са свим друкчије развијала.{S} Међу поповима је, истина, повраћен неки ј |
ог.{S} У њој је врхунац заплета који се развијао у Ченеју и Темишвару</hi> </p> <p>Опет подужи |
пира који никако није ни опазио како се развијао дијалог, јер је баш приповедао поп-Ћири докле |
мали замотуљак. — Ваљ’да га неће успут развијати —</p> <p>Поп Спира га узе и размота, и кад ви |
дио!{S} Тражиш и хоћеш бело месо, а кад развијеш а оно шија с главом!{S} Швапски жебраклук и ни |
го, са свим супротно.{S} Са годинама се развиле у њему пагубне и опаке душевне особине.{S} Био |
, ствари до тога степена, тако несретно развиле.{S} Али, овако....{S} Али узалуд сва декламациј |
ка!{S} Узми ове рукавице па их овлажи и развуци, очисти их од плесни, и искомадај их овако к’о |
<p>— А да бо’ме.{S} За то ајд’ певај... разгали ме; нешто сам ти суморан и деран!{S} А ја те ни |
ој је увек на очима и да је разговара и разгали.{S} Али је то слабо помогло; Јула је туговала, |
ви науком па му треба да се разговара и разгали мало —</p> <p>— О, пардон, — прекиде Пера и ско |
н матори!“ он само ћути, зажмири очима, разглави вилице, заврне језик па зева као какав блазира |
учитељ.{S} Све су то најбрже разнела и разгласила по селу она деца са звонаре.</p> <p>Кад је в |
роразговори, да поседи мало у порти, да разгледа како је која обучена — и ко ће ти све знати и |
ошље часком Ержу каквим било послом, да разгледа и јави.</p> <p>— Ержа, снаго, — викну гђа-Перс |
<pb n="48" /> имаће прилике читалац да разгледа авлију.</p> <p>Авлија пространа, отегла се чит |
врло лепа, — вели задовољно поп Олуја и разгледа је, — а шта је коштала?</p> <p>— Шта је, да је |
е ово, молим вас.“ — Ђакон уз’о па и он разгледа, па и он се смеје!{S} Смеје се и он, смеје и Е |
еланију како су сели једно до другог па разгледају албум.</p> <p>— Персо, деде мало вина, — вел |
буру приближи се Пери тако близу да је, разгледајући с њим заједно албум, косом својом <pb n="1 |
гнедиге, узели?{S} Да лепа цица! — рече разгледајући хаљину домаћичину.</p> <p>— Код Пишкелесов |
се на поправци у Куфштајну — Док су ови разгледали фотографије, гђа Перса је посматрала гђу Сид |
и једноме и другоме пароху.{S} Тамо су разгледали тужбу и узели је у поступак.{S} И сад морају |
Ја сам себи нашао најпријатније забаве; разгледам албум, — извињује се Пера који се већ почео з |
к, па ни речи да рекне, него је узео па разгледао један нож који је остао ту на столу и прочита |
остало још штогођ, Боже, — рече и стаде разгледати по соби. — Та откуд толика запаљена кандила! |
сам, — рече Пера и узе књигу и стаде је разгледати.{S} Беше то нека немачка књига, тридесет сед |
у чашу коју је дигла и стала окретати и разгледати према прозору, па за тим хукну у њу два три |
откуд се у књизи зна шта је он радио и разговар’о се сам кад после њега нико није ост’о, а и о |
шењак један; ама исто се тако и са мном разговар’о!{S} Исто тако! — тужи се и поп Спира, — Каже |
а, ала би јој се светила. — О, Боже, —- разговара се сама, — дај ми само дотле да живим, да сре |
ћа под носом, — и ми да је не видимо!!“ Разговара се и са попом, и разложила му све, и додала, |
би; тек да јој је увек на очима и да је разговара и разгали.{S} Али је то слабо помогло; Јула ј |
ести.{S} И гђа Сида се реши, да се и не разговара пре са поп-Спиром, док се најпре не разговори |
у који се бави науком па му треба да се разговара и разгали мало —</p> <p>— О, пардон, — прекид |
} А Пера Тоцилов пуши и преко камиша се разговара с коњима.{S} Задовољан је па обећава и Шарги |
ед кућу, па не може речи да чује кад се разговара, <pb n="183" /> од оног проклетог решета!.... |
ју, господин попа мисли у памети или се разговара о стању и имању усопшчега, о тестаменту и нас |
<p>И докле Ђука спрема за Нићу, овај се разговара с укућанима и домаћином.{S} Њему се обраћа по |
ном.{S} Њему се обраћа после на само, и разговара с њим, а домаћи чешљају перје, кикоћу и певај |
едан фићок ракије.{S} Пијуцка из њега и разговара се с бирташицом која је пеглала неке шлингова |
n="291" /> <p>Пера Тоцилов тера коње и разговара се с њима, јер оба попа ћуте и ни речи не чуј |
ад је видео своју Жужу да с оним другим разговара и одмах псовао: „Затрацени!“ а други није био |
итејевог правила: „Кад једеш једи, а не разговарај ни с ким.“ Вино је било изврсно, а поп Спира |
враћају с јутрења свака својој кући.{S} Разговарају се идући тако из цркве о свачему; о дану, к |
да ништа није ни било — да пију и да се разговарају о економији.</p> <p>— Молим вас, немојте да |
цмачу и смеше једна на другу.{S} Шта се разговарају <pb n="25" /> то ће сам Бог знати, шапћу па |
ршило у порти или на сокаку.{S} Бабе се разговарају о редушама и о томе, како је лети лакше нег |
ужи и на њу угледа.</p> <p>Ето, тако се разговарају две попадије.</p> </div> <pb n="23" /> <div |
их из бокала који се и празни и пуни, и разговарају се о хитном путовању попова.{S} А домаћин с |
овога излазе и шетају се испред куће и разговарају, а разговору заљубљених никад краја.{S} Шет |
устима него са штаповима у рукама иду и разговарају се а жене и ћерке за њима.{S} Жене држе <pb |
п-Ћиром и то још два пут.</p> <p>Пију и разговарају се и опет пију.{S} Поп Ћира се заруменио, п |
па се нешто разговарају.{S} Док се они разговарају <pb n="48" /> имаће прилике читалац да разг |
ког, биће, биће!</p> <p>Док се они тако разговарају, чаше се непрестано пуне и празне.{S} Пију |
тавише на авлијским вратима па се нешто разговарају.{S} Док се они разговарају <pb n="48" /> им |
о јој шапатом одговара, па се тако тихо разговарају.</p> <p>— А шта ти ту стојиш? — рећи ће гђа |
ољубили, <pb n="154" /> онако стојећи и разговарајући се на огради?“ запитаће можда која радозн |
опет?! — пита их поп Ћира који је, живо разговарајући се с поп-Спиром, тек при крају ове сцене |
излазили с јутрења.{S} Госпођа Сида се разговарала с гђом Соком гркињом. — „Ју, а зар ћете моћ |
ојешта сам се и ја некад с твојим татом разговарала; па, фала Богу, ето шта нам данас фали!?{S} |
и којекуда кад никако и нема месечине; разговарали о гладним годинама кад се шапурика млела и |
међу попова.{S} Они су се <pb n="97" /> разговарали о летини, о банатској шеници и о влашкој ше |
ло о свачему испред кућа по клупама.{S} Разговарали се најпре живље, па све лакше и лакше, па к |
оварали се о многим разним стварима.{S} Разговарали се о колери; о великим ратовима и топовским |
у у друштву са ченејским црквењаком.{S} Разговарали су се о овогодишњој летини и јели прженице |
деветој чаши, отпоче живљи разговор.{S} Разговарали су се о својим стварима.{S} О парохијама, о |
} Ваљда смо се Доситејевим филозофијама разговарали!... „Којешта ме пита!“ Видиш ти ње, мустре |
у.</p> <p>Докле се поп Спира и поп Ћира разговарали седео је г. Пера као на иглама између две л |
нам данас фали!?{S} Да се нисмо којешта разговарали, не би се ни узели!...{S} Ваљда смо се Доси |
реселе у варош.{S} Још су се неко време разговарали, куцали и искапљивали чаше, хвалили један д |
ља потрефила.{S} Дошла је баш кад су се разговарали с гостом, и док су тражили и хватали мачка, |
и спремали богату вечеру, попови су се разговарали већ о многим стварима.{S} Из разговора је м |
тем од Темишвара до Ченеја попови су се разговарали у колима.{S} Разговор није им текао онако о |
но, и врло појмљиво; али тек, тек су се разговарали, па чак и сложили у једној ствари.</p> <p>— |
/p> <p>И баш се о том у Петак пред вече разговарали, кад уђе поп Ћира, а за њим уносе сандук и |
ућани седели испред куће после вечере и разговарали се о многим разним стварима.{S} Разговарали |
а састанка врло су се често састајали и разговарали.{S} Колико је само пута пречула Јула кад је |
bSection" /> <p>Сутра дан су се нашли и разговарали подуже поп Ћира и поп Спира.{S} Поздравили |
су се још после неколико дана тамбуром разговарали, а после су се већ служили прозом; почели с |
сневаш штогод страшно, знаш... што смо разговарали —</p> <p>— Но, но!{S} Та доста већ једаред, |
жабе него људи.“ Сви су живо и пријатно разговарали, само је код попадија нешто запело, нешто и |
За то су сад и најдуже младенци о њему разговарали, како и где да га наместе а да не падне стр |
ндрита у породици.{S} И шта ти све нису разговарали!{S} И кад једно говори оно друго и не дише |
јако, и за то се до пола вечере и није разговарало него се својски јело.{S} Тек кад су донети |
звоно од онога топа.</p> <p>Тако се ето разговарало о свачему испред кућа по клупама.{S} Разгов |
{S} А ја баш сад мало час с мојим попом разговарам, па кажем баш: „Ју, Боже, ала да се ’хоће не |
нећете ни доћи. „Можда се предомислио,“ разговарамо се: „ваљ’да је пао на теме да дође, па да с |
киде сама паузу.</p> <p>— А ми баш јуче разговарамо, ја и мој супруг, о томе кад ћете доћи.{S} |
ваки дан пити, него да се мало видимо и разговарамо —</p> <p>— Јао мене!{S} А какав те разговор |
ако беспослен, да се <pb n="276" /> бар разговарамо...{S} А, би л’, на примјер, тако ово дана, |
ш свакојаких чуда видео; с покојнима се разговарао, познавао неколико вештица у том и околним м |
га је Аркадије чувао као очи у глави, и разговарао се са старим учитељем који га је понудио бур |
<hi>доцкан</hi> сетио.{S} Младић је већ разговарао са мном, а и Меланија ми се исповједила...{S |
е л’ о црквено-општественим ствар’ма да разговарате?...{S} Ако мислите о њима, стојим вам на сл |
ту до Меланије; знам да имате шта да се разговарате.</p> <p>И поседаше сви.</p> <p>Попови пијуц |
о јест, с вама, уопште <hi>и може</hi>, разговарати.</p> <p>— Е, да!?{S} А откуд то сад, господ |
какав је гост, како изгледа и шта ће се разговарати.{S} Да оде сад кад се <pb n="63" /> краве м |
-комшија?!{S} А за што као да не можете разговарати?!{S} К’о и до сад, драги комшија и колега.< |
како ће овај цар онога фино преварити и разговарати се о томе, а кад једе грожђе, а он га опере |
прозом; почели су се, то јест, помало и разговарати.</p> <p>— А, јесте л’ сваки дан тако вредни |
њима се ваљда тек нећете са мојом Сидом разговарати?!</p> <p>— Добро те нисте рекли, с вашом Жу |
оче Спиро, ’тедо’ се нешто с вама мало разговарати, ако се, то јест, с вама, уопште <hi>и може |
<p>— Ала ће га намазати сапуњавицом! — разговараше се гђа Перса сама са собом. — Ала <pb n="33 |
а попови су се разговарали у колима.{S} Разговор није им текао онако од срце, искрено, као нека |
="311" /> чашу као да је он домаћин.{S} Разговор је живо и неусиљено текао, чаше се сваки час и |
те још по једну, — наваљује поп Ћира. — Разговор, к’о што видим к’о да малаксава.</p> <p>Донеше |
е то мало поспава; биће и сутра дана за разговор!“ — „Лаку ноћ!“ вичу с једне стране. „Лаку и б |
ксутра сита наразговарати.{S} Ако је за разговор, то код вас никад није изгубљено.</p> <p>— Но, |
је левчу под мантију, и тако отишли на разговор, да се, к’о људи и њихови стари, обавесте.{S} |
ло! — отпочиње поп <pb n="275" /> Спира разговор. — Видим те у авлији, па реко’: дај да свратим |
ли „Да боме“ рекла.{S} Исто се тако жив разговор повео и између попова.{S} Они су се <pb n="97" |
езом.</p> <p>А за тим се разви врло жив разговор између Меланије и Пере у коме је Меланија мног |
овест „Ајд’ леж’те“ и тек онда престаде разговор и насташе слатке мисли и будна сањања под јорг |
тавите што и за сутра, — рече и прекиде разговор девојкама, а ове баш шапутале о Шаци хирургу, |
евање и насташе чешће паузе.{S} Изумире разговор дуж целог шора и замењује се лавежом паса и ко |
рамо —</p> <p>— Јао мене!{S} А какав те разговор нап’о сад, наопако ти звонило —</p> <p>— Ето т |
е, и послужи госте.{S} Отпоче „јаузн“ и разговор опет као да паузе није ни било.{S} И опет је и |
а</title>“</hi> </p> <p>Овај састанак и разговор између попова био је тако око девет часова.{S} |
по сокацима и свирке и песме и жагор и разговор.{S} Лишће опало и црни се оголићено и покисло |
ли за Какаш-Верку и завршује и вечеру и разговор при ком је помало заплетао језиком.</p> <p>У т |
их редом.</p> <p>За тим се опет продужи разговор о девојци, о младожењи и парохији; хоће л’ ост |
ом је завршен ручак, а отпочет је живљи разговор.{S} Дотле се јело и помало говорило, а сад је |
ри осмој или деветој чаши, отпоче живљи разговор.{S} Разговарали су се о својим стварима.{S} О |
па прозебе човек... па вечера, па ондак разговор, па вино!...{S} Та ви ме већ разумете...{S} Мо |
маћин упустио с поп-Ћиром у други један разговор.</p> <p>— Па, ви ми се и не фалите, чесњејши.. |
и да неће ни отпочињати какав приватан разговор, него да ће се у миру растати.{S} Поп Спира је |
јело и помало говорило, а сад је настао разговор уз вино.</p> <p>Поп Спира је био прилична ћута |
Јуло</hi>, па и једно и друго удешавало разговор тако, само да се што чешће могу тикати...{S} И |
ате перје? — запита Нића, да би окренуо разговор на другу тему. — Ај?</p> <p>— Јесте, — одговар |
и досадан, толико могу рећи, да се опет разговор отпочео.{S} Шаца је питао, а Јула је одговарал |
уду срећни и задовољни, па се пустила у разговор са Жужом, и мило јој је било кад јој је ова по |
<p>— Сад... ви, на прилику — умеша се у разговор онај бојтар из буџака, један танких подужих бр |
м?</p> <p>— Пак-пак? — умеша се патак у разговор и прекиде малу паузу која постаде после госпој |
иву главу, да се ниси упуштао саш њим у разговор.{S} Нит’ га питај, нит’ му одговарај што.{S} Н |
је сујеверна гђа Сида прекиде и окрену разговор на другу страну, и фрау-Габриела настави посао |
ени —</p> <p>— Та, та, та манимо се ти’ разговора! — вели поп-Ћира. — Читав се дан труцкали у к |
о мало видела а слабо што чула од свега разговора њиховог.{S} И тако је то трајало све до оног |
а је жалосно проводила дане после овога разговора с оцем.{S} Нико јој није био наклоњен; ни ота |
А штета овако фајн ноћ!“ — „Та било је разговора па и сувише.{S} И тако сутра ваља подранити; |
азговарали већ о многим стварима.{S} Из разговора је могао домаћин, поп Олуја приметити, да ни |
до вечере.{S} За то време пронађе се из разговора, да су Пера Тоцилов <pb n="307" /> и црквењак |
је гђа Перса дознавала многе ствари из разговора који су се често водили.</p> <p>— А чујете л’ |
>Из ње ће радознали читаоци дознати (из разговора поп-Ћире са госпођом Персом) шта је и како је |
стари? — вели му поп-Ћира, — Пост’о си разговоран нешто ноћас, а?{S} Разбио му се ваљда сан па |
па пребацује себи, што се и упустила у разговоре.</p> <p>— Он да ме жали! — говори Јула онако |
ара пре са поп-Спиром, док се најпре не разговори с тетком „тога момка“.{S} А мора се признати |
Спира коме се ни најмање нису допадали разговори о строгим епископима и архиепископима.</p> <p |
О фамилијарним стварима желио би’ да се разговорим с вама, господар-комшија, о фамилијарним.. а |
е, али који са живљим и интересантнијим разговором постају и сами живљи и интересантнији. (А та |
шетају се испред куће и разговарају, а разговору заљубљених никад краја.{S} Шетају се тако већ |
у што је пред кућом где поседише мало у разговору док им не јавише: да изволе, супа је на столу |
пископије, него заједно продужише пут у разговору и објашњавању неком...</p> <p>Дакле су се пом |
е све сам први ноблес у Бечкереку и све разграбио.</p> <p>— Јуф!{S} Та немојте ме, гнедиге, пла |
ручје, па к’о да се љубе.{S} Па се опет раздвоје и стоји свако на свом месту, па ћуте к’о да ос |
га је спазила, учтив па смеран, па косу разделио по средини; исти к’о њен попа пре толико годин |
еђа, пала на рамена онако омладински, а раздељена по среди онако богословски, а кад говори што |
S} Глишо, та ди сте се завукли врагу! — раздера се домаћин и устумара по авлију.{S} У <pb n="30 |
капији, улете к’о без душе у авлију, и раздера се колико га грло доноси:</p> <p>— Отвор’те кап |
иној кући, која није далеко била, па се раздерао још с авлијских врата:</p> <p>— Брже, господин |
појас.{S} А то је била формална „јабука раздора“ између попова, а још више између попадија.{S} |
плакахомъ,“</foreign> — запева поп-Ћира раздраган.{S} Затурио се мало у столицу, па пустио глас |
t="subSection" /> <p>А Шаца је био тако раздраган, да није никако могао да иде одмах кући, него |
абер мајн Гот, каква форма! — храбри га раздрагана фрау-Габриела, па му стисну руку да га, к’о |
ање врло деликатне природе, па је онако раздрагана <pb n="389" /> изашла у авлију сва румена и |
бриела осећала неко задовољство и онако раздрагана изашла у авлију, па као свако сретно створењ |
им, са свим сам с њим задовољан! — рече раздрагани поп-Ћира и не примети кад му нали у чашу дом |
!{S} Тата је жедан, а и гости су!“ вели раздрагани домаћин. — „Севај, Тино, у подрум по вино,“ |
м!{S} Пунктум! — виче гђа Перса подобна раздраженој лавици. — Ћиро утуби добро то што ћу ти сад |
о и њима истребио силан кукољ и коров и раздувао плеву греха и злих навика међу својим парохија |
и свирка и престаде жагор и сватови се разиђоше из призрења према уморним младенцима и сутрашњ |
и скочи са столице. — Та ово се већ сви разишли!{S} Извин’те, што сам се толико задржао.{S} Прв |
трепће од силне пажње и милоште.</p> <p>Разишли су се задовољни.{S} Шаца је отишао блажен.{S} Б |
е, погледа Перу благо и тужно и следова разјареној мами.</p> <p>— А ви кад сте така чисменка, г |
је све тако.{S} Не може човек у вече да разлади собу и да пусти фришка <pb n="188" /> луфта, од |
аком, па се тек осети како се просипа и разлева по кућама мирис од миришљава сапуна и помаде па |
{S} Оде глас високо до неба и далеко се разли, мислиш преко целе равне Бачке!{S} Као она свила |
тере</hi>.{S} А то је, мислим, прилична разлика.{S} И за то је, дакле, он себе сматрао за бољу |
ника у јутру.{S} И у вароши па има неке разлике између радног и недељног дана, али никада таке |
ове реформе, по којима се човек не може разликовати од паора.)</p> <p>Господин попа оде у цркву |
небу и баба Макра на земљи, с том само разликом што је Бог све и видео и чуо а баба Макра по м |
— па вас човек и не може тако одма’ да разликује!{S} Ха ха ха! — смеје се гђа Перса сатанским |
и своју науку, <pb n="184" /> па види и разликује, шта је <hi>поморанџа</hi>, а шта <hi>цвекла< |
/hi>.{S} А та су имена они добили према различитом свом темпераменту.{S} Један се љутио кад је |
вих ти ту све фотографија није било.{S} Различних и по полу и по годинама старости и по сталежу |
нуто, био један разлог; али не мање јак разлог био је и тај, што је поп Спира, као сваки поп и |
ада и то, мало час споменуто, био један разлог; али не мање јак разлог био је и тај, што је поп |
само тако каже; увек она има изговара и разлога да се што више задржи на овој грешној земљи.{S} |
нису га примиле свака из врло појмљивих разлога.{S} госпођа Перса је тако близу била жељеном ча |
не видимо!!“ Разговара се и са попом, и разложила му све, и додала, да она, као мати, не би има |
у љутини зарекао да ће га свега секиром разлупати или га продати каквом верглашу.</p> <p>— Моли |
и праве план свог будућег стана и праве размештај намештаја. — Са сокака ће имати две или једну |
аво довлачити у кућу).{S} По тим собама размештају већ још сад намештај; столове, столице, крев |
>, него за <hi>шест сребра!</hi></p> <p>Размисли се поп Спира и после подужег размишљања, шетањ |
А ја ћу бар за то време да се натенани размислим мало за оно и да распитам: је л’ господин Ћир |
ла! — вели Јула а сву је облила румен и размишља, шта би то сад могла радити у кујни ил’ ма где |
на пошту; а домаћин остаје и задовољан размишља у себи, како нема ништа лепше од учена човека |
шета се по соби и застајкује сваки час; размишљава, гледа у штукатор или кроз прозор, па најпос |
p>Размисли се поп Спира и после подужег размишљања, шетања и цењкања, пристаде напослетку.{S} П |
толиком сумом и што је и један и други размишљао мало: да л’ би добро било да му пребаци ту не |
т развијати —</p> <p>Поп Спира га узе и размота, и кад виде шта је а он се грохотом, слатко, на |
извадио је из шпага и то пола табака и размотао и метнуо преда се, сео на столицу а наочаре об |
и и усађујући у срца поверене му пастве разне добродетељи.{S} Спомиње колико је њих „супружески |
диње здраво.</p> <p>— Верујем, има људи разне феле —</p> <p>— „Ето, — вели госпоја Перса,“ — пр |
очекивани учитељ.{S} Све су то најбрже разнела и разгласила по селу она деца са звонаре.</p> < |
.{S} И тих пет мобилисаних добрих жена, разнеле су као оно „жене мироносице“ — брже <pb n="218" |
пристаниште од барјака на <pb n="10" /> разним ескадрама.{S} Нек се зна што је господин-попина |
после вечере и разговарали се о многим разним стварима.{S} Разговарали се о колери; о великим |
и за ручак; људи о пољским радовима и о разним лоповлуцима пударским; а млади момци и девојке п |
е, а на њима поређан порцулан и тегле с разним компотом.{S} По дуварима неке слике мал’ те неће |
бум било је највише њених фотографија у разним позитурама, изразима, разном оделу, у разном душ |
ом душевном расположењу и на послетку у разним сезонама годишњим а према свакој њеној слици виз |
еке силне конце и вунице од неких десет разних нумери, које све није могао ни да запамти него ј |
ографија у разним позитурама, изразима, разном оделу, у разном душевном расположењу и на послет |
м позитурама, изразима, разном оделу, у разном душевном расположењу и на послетку у разним сезо |
рапортирале што је која дознала и после разносиле врло савесно и ревносно новости по селу.</p> |
оје пружаху сенке своје до пола пута, и разносио мирис од багрема, орахова лишћа и мирођије из |
ење на бал у Бечкерек, „да се дете мало разоноди и да избије себи из главе те црне мисли“, како |
о ми на памет, дошла ми воља да се мало разонодим.{S} Па... реко’... дај да обиђем и припитам н |
hi>четвртог</hi> а он из <hi>петог</hi> разреда, и друго, што је <pb n="227" /></p> <p>Шаца оти |
је скочила из кревета к прозору па кроз разређене шалукатре видела неку прилику и одмах у њој п |
се и Јула и глас је издаде.{S} Свати је разрешавају од даљег певања јер је и њих све растужила. |
ти брке сам домаћин.{S} После ће свинче разудити на триста делова, и од њих триста неких ствари |
> од Доситеја, а <title>Совѣте Здраваго Разума</title> од истога држао је Аверкије у руци.{S} А |
Ћира и поп Спира.{S} Поздравили су се, разуме се, хладно.{S} До сад су се увек питали за здрав |
купује рану ни Шваба машиниста који се разуме у парним ветрењачама што веју жито по спахилуцим |
јој се то никако допадало.{S} Најпре је разумела из певаних песама Јулино расположење.{S} За то |
е да <hi>нисам</hi> чула!{S} Јеси л’ ме разумела?{S} Ви’ш ти то ње!! викну гђа Сида, а стегло ј |
њој познала Шацу; чула ситну тамбуру и разумела речи добро познате јој песме, и ако је Шаца ка |
а која осим речи „фронцле“ није ни речи разумела од целога онога смисла, па стаде још ситније в |
вића Марка.</p> <p>— Ја се, до душе, не разумем баш много у вину, али вас уверавам, — вели г. П |
— вели заједљиво гђа Перса.</p> <p>— Не разумем те баш ништа, — вели поп Ћира.</p> <p>— Па то и |
красни супруг, к’о и увек.</p> <p>— Не разумем те!...{S} А, он?</p> <p>— Он се извук’о.{S} Ја |
стрпити већ.</p> <p>— Но, квартир још и разумем, али да се храните у кафани... код Швабе... а, |
роменити мишљење.</p> <p>— А како то да разумемо? — запита га Меланија кокетно и стаде се хлади |
о рекли — лавиринат женскога лукавства, разумео.</p> <p>Остављам сада фантазији мојих читалаца, |
к разговор, па вино!...{S} Та ви ме већ разумете...{S} Може се... згодно је...</p> <p>— Е, ал’ |
од њих двеју триумфовати а тако исто и разумети, да је то баш тако морало бити.</p> <p>— А ви |
ли поп Ћира.</p> <p>— Па то и није лако разумети.</p> <p>— Ајде немој ми ту... и тако не знам н |
>се извук’о</hi>, к’о и увек што је.{S} Разумеш ли ме бар сад? — рече поп Ћира па устаде и стад |
иди Јуле!“ јер ће им са свим појмљиво и разумљиво бити Јулино понашање и признаће, да је златна |
.{S} Па кад је то све тако, онда ће вам разумљиво бити и ово што је гђа Сида сад урадила.{S} А |
био би, та мал’ те не би био други <hi>Рајић</hi> или <hi>Мушицки!</hi>...{S} А, са свим, са с |
су дошле крај њега четири дебеле свеске Рајића, <title>Макровиотика</title> Хуфеландова и <titl |
а волем дињу онако клот натуралну; осим рајс-пулфера знате, због ветра, и на лице ништа не меће |
/foreign>, — рече Меланија прегледајући рајспулфер, — шта сте то урадили!{S} Та здраво је оштар |
то урадили!{S} Та здраво је оштар овај рајспулфер!</p> <p>— Е, сад какав је, такав је, ја га н |
бе попадије.{S} Поп Ћира је купио још и рајспулфера за лице и ону справу за бреновање косе, и н |
гој страни млад медецинар; на другој са рајтпајчем а према њој бркати хуланерски официр; на тре |
ербо то је моја сладост, мој балсум!{S} Ракија је једна моја сладост, касти.{S} А Је л’ вама он |
то честита ракија?!{S} Да је то честита ракија, ја би’ се бар стрес’о кад је пијем.{S} Блага к’ |
пап, јербо смо род; а зар је то честита ракија?!{S} Да је то честита ракија, ја би’ се бар стре |
S} Као вино из подрума поп-Спирина, или ракија из подрума поп-Ћирина, што старија све боља, — т |
ти је „после ручка“?{S} Зар после вина, ракије?!</p> <p>— То је беамтерска форма, домаћине.{S} |
ира, — а можеш и мени.</p> <p>— Ракије, ракије мало! — вели Пера. — Биће баш добро на ову ’ладн |
и поп Спира, — а можеш и мени.</p> <p>— Ракије, ракије мало! — вели Пера. — Биће баш добро на о |
тако обичан код свију страсних љубитеља ракије. — Прошло је, видим ја бојтарско и свињарско вре |
баби што треба сваког дана извесна мера ракије, па да се може кретати — тако је и њима потребна |
/p> <p>Донели му и ракије.{S} Пије Нића ракије, па се прихвата јела и нуди домаћина.</p> <p>— О |
ш изгорети —</p> <p>— Ех, да изгорем од ракије! — брани се и не да бојтар. — Е, ваљ’да сам неки |
А ко је још у мојој фамилији изгор’о од ракије!...{S} Ет’, тако!...{S} Сад ми већ и фамилију не |
о, вино, и то тако траје све до медљане ракије ујутру, кад се господин попа искраде, да му не б |
о једна! <hi>Изгорећеш</hi> од те силне ракије.</p> <p>— Е, изгорећу!{S} А ко је још у мојој фа |
да опет вином.</p> <p>-— Ајде дај му, и ракије, — вели домаћин.</p> <p>Донели му и ракије.{S} П |
ије, — вели домаћин.</p> <p>Донели му и ракије.{S} Пије Нића ракије, па се прихвата јела и нуди |
рече бојтар па устаде и брзо суну себи ракије у фићок. — Ја сам овде знате, к’о неки род, па з |
из рупе.{S} Пред њим стоји један фићок ракије.{S} Пијуцка из њега и разговара се с бирташицом |
ашљиво наливајући себи опет један фићок ракије, — да ви’ш белаја, ако јој дотле не спласне обра |
дам, — смеје се Тинкуца и даје му фићок ракије и он га искапи на мах. — Помози ми, видиш да сам |
ечерам, а прид вечеру зар баш ни чашицу ракије, ај?!{S} Макар оне бећаруше.</p> <p>— Ама ти, Ни |
само ми немојте прибацивати за оно мало ракијице; јербо то је моја сладост, мој балсум!{S} Раки |
ена до ушију и принесе му послужавник с ракијом.</p> <p>— Е, вама већ не могу одбити, — рече го |
мтери мешаду; пиједу вино, па пресечеду ракијом, па онда опет вином.</p> <p>-— Ајде дај му, и р |
че бојтар и узе испред поп-Спире и Пере ракију и попи. — Па још за два сата пута стићете.{S} Ст |
/p> <pb n="296" /> <p>Платише бирташици ракију и вино.{S} Бирташица и бојтар захваљују и љубе п |
ао, пољуби поп-Спиру у руку и доноси им ракију, поп-Спиро у мањем а Пери у већем стаклу.</p> <p |
ира у иронији, а и ди би богословац пио ракију!?{S} Тако сам се и ја некад, сећам се, штимавао; |
штету! — рече поп Спира и даде му своју ракију а и од Перине нешто остало. — А кад мислиш, да ћ |
ти нове снаге сутра, кад оде на медљану ракију и на киселу чорбу, којом ће, заједно с осталим г |
идеш, донеси <pb n="58" /> нам по једну ракију, ако вас смем, то јест, понудити, — рече поп Спи |
} А сад: лаку вам ноћ свима, па и теби, Ракила, диндушманине мој један.</p> <p>— Лаку ноћ, ча-Н |
окак</hi>, ај?{S} Ди је ту асна?{S} Ај, Ракила, је л’ добро диваним, ај?! — вели Нића, задовоља |
из Сенте..., она Какаш-Верка? — пита га Ракила ђаволасто.</p> <p>— ...{S} Па сам и пропао од де |
{S} Што не нацуњаш себи жену? — пита га Ракила, једна лепушката млада удовица из комшилука. — Д |
ће, Нићо, удовицу са троје деце? — пита Ракила.</p> <p>— Па, ето... ти удовица а ја удовац; па |
ћо, — вели Ракила.</p> <p>— Уз’о би’ те Ракила, па не троје деце него да и’ је к’о девет Југови |
>—- Па неће ме нико, Нићо, роде! — вели Ракила ђаволасто.</p> <p>— Па ни за кога и не разбираш, |
радош.</p> <p>— Шалиш се, Нићо, — вели Ракила.</p> <p>— Уз’о би’ те Ракила, па не троје деце н |
зика, тај те твој већ издаје, — вели му Ракила, — већ заплећеш —</p> <p>— Та није баш ни требал |
ћо, Нићо, крив си ти к’о ђаво — вели му Ракила не пуштајући га. — ’хоћеш ти талирима да поткива |
— вели окуражени Нића; — та ето и наше Ракиле —</p> <p>—- Па неће ме нико, Нићо, роде! — вели |
?! — вели Нића, задовољан што се одужио Ракили за Какаш-Верку и завршује и вечеру и разговор пр |
е пукла славина, ил’ да нису прешли ови Ракилини ђаволи из комшилука, па одврнули славину...{S} |
, — забашурује Нића и оглушује се према Ракилином <pb n="253" /> питању, — па... ето тако, от’ш |
ирођију за краставце из воде бедећи ону Ракилину дерлад која чини пустош по свима комшијским ба |
а има по авлијама, одакле чујеш како се ракоље и ћућоре кокошке на дрвету или како шкрипи ђерам |
за њ, да је био наизменце час у рукама Ракоцијевих Куруци, а час га преотимали Монастерлијини |
мало брадице; коса лепа, смеђа, пала на рамена онако омладински, а раздељена по среди онако бог |
и; један му крај све лепеће преко левог рамена к’о барјак на дамшифу.</p> <p>Кола стадоше пред |
тор или кроз прозор, па најпосле, слеже раменима, па рече:</p> <p>— Та, сад, шта је ту је!{S} Т |
трањгов! — вели и тапка га задовољно по рамену.</p> <p>— Хе, хе! — смеје се и снебива Аркадија. |
кад је чула како се ствар искренула; а рана, коју је понела на души, зјапила је једнако отворе |
е тако родна година била и јефтина била рана, увек је било рата.{S} Сад како је то, ја не знам! |
..{S} Баба каже да кочијашим: „да се из рана научиш, каже ми он, како је од своји’ руку и о сво |
та ћеш!!...{S} Да их држим, — скупа је ’рана; па, п’онда... они оданде, они преко, — они нам јо |
це неће!</l> <l>Волем бити Тиској риби ’рана,</l> <l>Нег’ љубити три млада дротара!“</l> <l>То |
ле у мајсторске куће и тако даље све по рангу.</p> <p>— О, пардон, извините!{S} Нека, нека, руч |
јим мачком.{S} Јер исти и ако је био од ране младости код њега, и ако је васпитаван цигло у том |
Шаце у толико лакше, што је Шаца већ од ране младости био намењен за медецину за то је и дат у |
шето за жито (ветрењача) и радили су од ране зоре до мркла мрака.{S} Грдна прашина и плева лете |
липова, па иди, па накруни свињама и на’рани и’!</p> <p>— ’хоћу! ’хоћу, таки!{S} Само ме немојт |
јан јастук, и тако постаде невина жртва раније мржње.{S} Пала је јадница и дочекала се на земљу |
</quote> <p>То беше као неки одговор на раније питање, бар тако га је Шаца, познајући — што рек |
ло па треба вечерати; знаш да тата воле раније да вечера.</p> <p>— Јуцо сине, па кад већ идеш, |
{S} Ал’ сутра морате ми обећати да ћете раније доћи и дуже остати, да накнадимо данашњи губитак |
закаснили, извин’те и ви!{S} Бар да сте раније дошли, а красну смо рибљу чорбу имали.</p> <p>— |
— вели јој госпоја Сида. — Сутра морамо раније устати, да испирамо и разастиремо; накупило се н |
даје.{S} Обе носе наочари.{S} Остављају раније штрикераје и признају и саме да није к’о некад. |
да још чудније бити, како то да се нису раније сетили, кад је давно у романима речено да се срц |
хунцутарија.{S} Удесили они то све још раније.{S} Па к’о бајаги сневала да се кугла, нада се г |
етити свију оних непријатних ситница из ранијег непријатељства.{S} Памти све и једна и друга, и |
ло и зби се оно што је читаоцима већ из ранијих Глава познато.</p> <p>Ни Јула ни Шаца нису неко |
вели Шаца срећан што јој се осветио за ранију увреду. — Свештеничка кћи, па извирује на деру — |
сака било је ту и гушчића.{S} Баш то је ранила једна млада румена девојка, фрајла Јула, попина |
’.{S} Него, ето тако, мало њивице мало ’раним свиње, мало кочијашим — па крај с крајем.{S} Таво |
у баш кад је Шаца туцао кудељно семе и ’ранио штиглице и канаринке цвркућући им.{S} Шаца је био |
егне к’о гладна година... а коње треба ’ранити, па онда и’ добро можеш терати.{S} Шта је десети |
еки богаљ, и моја Јула две, па ћемо се ’ранити и таворити већ и брез тога вашега тала!....{S} А |
, поздрав’те.</p> <p>— Е, оздравићу ја, рано, кад ме пронесу великим сокаком, — вели тетка-Макр |
— ’хоћу, мамо.</p> <p>— Да ниси озебла, рано? ’хоћеш да ти дам моју „шлофкапу“?</p> <p>— Фала, |
зове је Рада.</p> <p>— Е, не сме мама, рано; мама мора да чека бабу! — рече женица смешећи се. |
ди, како се нешто готови, одмах ти она, рано моја, трчи кући па проба.{S} Има једну књигу пуну |
особито драго, о, о, о!</p> <p>— Сутра, рано зором, ћемо даље. — вели и поп-Спира силазећи и пр |
ти! — умирује их путник.</p> <p>— Ајде, рано!{S} Чујеш, шта каже господин-попа; да ће се вратит |
ки растати!“ А ја је питам: „Шта ти је, рано?{S} Ти си опет назебла,“ а она опет у сну говори: |
гођ пасирало.“ А ја кажем: „Није, није, рано, добар је Бог!“</p> <p>— Није, фала Богу...{S} Мен |
ја сам ти такав и купио.</p> <p>— Није, рано, — вели јој гђа Перса пробајући га прстима, — није |
га канда ту одономадне.</p> <p>— Јесте, рано, нема га већ седам осам дана.{S} Газда му најпре и |
а њему оставио дућан... а сутра долази, рано.</p> <p>— Фала Богу, кад је само због тога! — рече |
е, да је снивала страшно. — „А ти узми, рано, мало воде па попи, то помаже; одма’ ће те проћи с |
и, — продужује гђа Перса. — Не знаш ти, рано, ону матору бештију; није то ништа у њи’овој фамил |
то год могу; мораће попустити, није он, рано, тако јогунаст! — теши је гђа Сида, а после настав |
аво тешко!</p> <p>— А зар је мени лако, рано моја...{S} Ал’ гледаћу што год могу; мораће попуст |
аске тако којешта, а утувила сам добро, рано, да, кад гођ тако што снивам, увек ми се после тог |
ћи Јуца. „Ајде, вели, да мало поседимо; рано је још за легање!“</p> <p>— О, о, о! — зачу се из |
отле.{S} А ви затварајте <pb n="287" /> рано капију и одма’ пуштајте Трезора с ланца, па пазите |
ур и издао је писца врло <pb n="219" /> рано.{S} Он (т. ј.{S} Аркадија) био је тамо пред вратим |
аш ти баш тако на крај срца бити!...{S} Рано моја!{S} Гле, какве су јој само очи! — умирује је |
има једну добру виртшафтерку.</p> <p>— Рано моја, знам.{S} И ја је, верујте, слатка, никад не |
аочаре?...{S} Ил’ што је зима ту, па се рано смркне, ил’ шта ли — тек почела сам рано да остављ |
јг, па иди па спавај; а у зору да си ми рано на ногама, па опери све то, кад вечерас ниси ни за |
ано смркне, ил’ шта ли — тек почела сам рано да остављам штрикерај, па би ми баш добро дошле је |
благу!“ одговарају с друге. — „Зар тако рано?{S} А штета овако фајн ноћ!“ — „Та било је разгово |
> <p>— Ју, господине, та то би још врло рано било! — вели Меланија.</p> <p>— Е, да боме, то је |
ева јасним гласом:</p> <quote> <l>„Јуло рано, та ми смо род одавно.“</l> </quote> <p>— А откуд |
него није!{S} Па кад грунемо: „У јутру рано чим зора заплави, Вожд Новак тајно —“</p> <p>— Но, |
ilestone unit="subSection" /> <p>Ујутру рано кренуше се кола и око подне стигоше у Темишвар.</p |
како је лепа Недеља у селу!{S} Лепа од ранога јутра па све до Понедељника у јутру.{S} И у варо |
а први, да би рад спавати, јер се сутра раном зором крећу.{S} Домаћин није ништа имао против то |
да тај путник није ни Жида који купује рану ни Шваба машиниста који се разуме у парним ветрења |
еда у земљу. — Сутра ће, — свршава Ержа рапорт, — бити код милостивих на ручку.</p> <p>Мајка и |
шта воде да једе, — наставља Ержа свој рапорт.</p> <p>— Па, мора да каже сирома’; види и сам д |
А ПЕТА</head> <p> <hi>У којој је описан рапорт који је Ержа слушкиња донела и рапортирала га гђ |
н рапорт који је Ержа слушкиња донела и рапортирала га гђи Перси.{S} У њој ће већ читатељ наслу |
им ушао један стран човек и одмах је то рапортирала гђа-Перси.</p> <p>— Ето!{S} Шта сам рекла! |
ерајем у корпици.{S} Ту су једна другој рапортирале што је која дознала и после разносиле врло |
тра тих дана устаде Јула врло суморна и расејана.{S} Томе је био узрок ноћашњи сан, управо не н |
Све се забринуло.{S} Поп Спира га гледа расејано, Јула плаче кад га види, а гђа Сида скида, гро |
јутру седела дуго на кревету и гледала расејано и замишљено у папучице своје.{S} Дошао јој Шац |
и једнако стајаше на прозору и гледаше расејано на теглу са жапцем.{S} Од ово неколико дана го |
ија за село! — вели гђа Перса гледајући расејано за њом. — Ајте, децо, озепшћете!{S} А <pb n="2 |
тек дошло време, да се поштен комшилук расели од тога вашег виртшафта.</p> <p>— Охо, охо!{S} А |
лепише?“ А он јој вели: „Та баш нисам с раскида, само је онако подебело намажи с машћом; метни |
иди зељов хоће у сласт да поједе кад се раскиселе — него чизме до колена, намазане лојем или ма |
Али чим се сврши литургија они се одмах раскомоте; још у црквеној порти свуку чизме па боси лет |
кућа без њих!“ Па седите!{S} Извол’те, раскомотите се као код своје куће.{S} Јуцо душо, седи т |
p> <p>— Нисмо, рођена!{S} Та молим вас, раскомотите се само, к’о код своје -—</p> <p>— И <hi>ни |
говорити.{S} Извол’те, извол’те у собу, раскомотите се.</p> <p>Улазе у кућу.{S} Пера чисти точк |
и чакшире све од бела танка штофа и све раскошно ишарано плавим гајтаном.{S} На прслуку неких т |
једна баба, у другом крају, што седи на раскршћу преко пута од Великог Крста.{S} И ова га је ви |
а то време хладноћа и мрзост између њих расле су све више и падале сваком све више у очи.{S} Ак |
ре мој; да ти спремим, роде, голубића у расолу, то си ти увек радо јево?“ А он ми одговори: „Пр |
бал у највећем јеку, кад се и саме маме распале па поручује по тендере и хоће да играју, и кад |
жа, па тресе и везе до Ниће боктера, па распалила и њега те јој и овај рече своју:</p> <quote> |
пакости једнако потпиривале и све више распаљивале огањ кавге и свађе, ни један од оба попа ни |
мски капут са олињалом јаком од крзна и распараном поставом и напослетку једну велику зимску ма |
искру, меховима своје пакости и мржње, распирили у ужасан пожар.{S} У њој ће се изнети све оно |
њски зуб!...{S} А, наравно, додаје он и распирује још више, човек кад тоне, а он се онда, што к |
запитаће га овај.</p> <p>— Добро је!{S} Распит’о сам!{S} Господин Ћира погодио је оног Перу, он |
товима), да ствар испадне што лепше.{S} Распитала се била тачно до ситница: шта је и како је би |
се натенани размислим мало за оно и да распитам: је л’ господин Ћира погодио кола и кога је по |
увика!...{S} Ал су бар господин Прота и распитивали за мене! — заврши Рада поносито.</p> <p>— Е |
ило и крсте се кад зазвони на вечерње и распитују, који ће господин-попа сутра да служи и наређ |
— теши је прија Макра, — ето и мене сте расплакали, а ја сам баш тврда срца; та то мора бити.{S |
и?</p> <p>— Доћи ћемо, — уверава путник расплакану децу. — Да боме да ћемо доћи.</p> <p>— Ето в |
му! — рече у себи путник гледајући лепу расплакану дечицу, која су се поређала крај кола и стај |
лико ласкаво за мене, — вели г. Пера; — располажите, молим, са мном како вам је воља.</p> <p>— |
аца је отишао блажен.{S} Био је поетски расположен.{S} Целога дана је преписивао неку Песмарицу |
ио и искрен и тужан био, а сад прилично расположен.{S} То је заболе јако.{S} И <pb n="150" /> о |
м доноси: срећу ил’ несрећу.{S} Виде га расположена, па им одлакну, а још већма кад видеше да с |
и волела да чује мало тамбуру; нешто је расположена данас.{S} Гледа у башту.{S} Тишина; <pb n=" |
епо унтерхалтовала.{S} Била је ванредно расположена курисањем једнога старога штуцера тамо унут |
види!{S} А тако сам, онако... знате баш расположена била тога дана за жалост, — да вам не умем |
први устао да иде, и приметио веселим и расположеним гостима: да је све то лепо, ал’ да ипак тр |
ед рита, пуца Рада бичем онако из свога расположења и пева мислећи на своју Јулу неку песму кој |
м обичају.{S} Песма је потекла из неког расположења које даје младост и расположење, а не из ка |
з неког расположења које даје младост и расположење, а не из какве љубави, јер Јула још није би |
и певушио их, па и сам дошао у поетско расположење, и спевао једну песму и по прилици је, да н |
} И њоме овлада неко песничко и певачко расположење па је једнако у себи декламовала ту песму и |
ре је разумела из певаних песама Јулино расположење.{S} За то је оштро мотрила на сваку Јулину |
ње преписивао све песме које су годиле расположењу његовом.</p> <p>После овога састанка врло с |
разима, разном оделу, у разном душевном расположењу и на послетку у разним сезонама годишњим а |
, па куражан као сваки богословац у том расположењу додаде плашљиво и полако: „Лаку ноћ, и мило |
гласу моления моего“</foreign>.</p> <p>Расположили се и домаћин и поп-Ћира, па се наизменце ку |
ндере и хоће да играју, и кад се и Шаца распомами па удари у поскочице и подврискује:{S} Ијују! |
гајдаш у колима свира, а Пера весео па распоређује опет у глави оних зарађених двадесет сребра |
шири био терен и поље рада за купљење и распростирање новости, и са тих преимућстава, била је п |
>Сви уђоше у гостинску собу по којој се распростирао благ мирис миришљавих сапуна и вербене (а |
чија је жеља била да се измирење попова распростре на обе њихове куће.{S} Изненадна та срећа по |
Да он чује, да неко <pb n="309" /> има распру с парохијанима; ил’ да је пушио пред светом; ил’ |
} Али што је најчудније, оба се попа не раставише на излазу из Епископије, него заједно продужи |
т; од оно доба па до данас нису се више растављали.{S} А у ову кућу она га је донела као део ми |
биђем.{S} Адије! — рече и пољубише се и растадоше.</p> <p>Гђа Габриела удари у кабаничарски сок |
није дала приметити да се љути.</p> <p>Растадоше се љубазно и оде свака својој кући.</p> <p>Ах |
та, — него што се и један и други тешко растајао с толиком сумом и што је и један и други разми |
ата. — Е, па сад, драги домаћине, да се растајемо.{S} Фала на дочеку.</p> <p>— О, на мало, на м |
ига: „О, Едмонде, ми се морамо на вјеки растати!“ А ја је питам: „Шта ти је, рано?{S} Ти си опе |
о!{S} Могу мислити да вам је тешко било растати се и доћи амо.{S} Нису ово Карловци; нема овде |
приватан разговор, него да ће се у миру растати.{S} Поп Спира је већ узео свој штап и шешир и г |
врата кита; придружи се гомили и гомила расте све већа и већа што ближе цркви.{S} Људи се крећу |
и, уживају већ Боже, па им већ, већ све расте перје, па ме фале и веле: „Ал’ умеш да цифраш!... |
ј и видеће како сеоска „фама“ постаје и расте</hi> </p> <p>Чим је изашла од гђе натарошевице, у |
а хуланер треба неустрашиво да дочека и растера бар десет бака (пешака), — и он је побегао кад |
ају муве па по ваздан иде, убија муве и растерује сан, јер се боји „шлога“ па не сме да спава п |
, па лају, <pb n="160" /> лају, а ја и’ растерујем жарачем и браним покојног мог.{S} А он ослаб |
шавају од даљег певања јер је и њих све растужила.{S} И не би краја хвалама са свију страна; хв |
ад добијем од вас пукет, онда ћу вам га растумачити и поучити, али тражим од вас да вас нико, а |
оркапе“.{S} За шеширом жућкасто ковиље; расцветало се на сунцу па покрило и умотало сав шешир.{ |
глави шешир са струком ковиља, које се расцветало на топлом ђурђевском сунцу па заклонило ђуве |
аднела над кола, изгледаше му као бујно расцветана румена ружа међу пупољцима после мајске кише |
авори се, господин-попо, од талијанског рата и од како изиђоше ове сексеруше банке све горе; па |
на.</p> <pb n="189" /> <p>— Па и биће и рата и батина! — дрекну поп Спира љут као звер и полете |
иво поп Ћира, — па погађа ’хоће л’ бити рата и ко ће добити батина.</p> <pb n="189" /> <p>— Па |
била и јефтина била рана, увек је било рата.{S} Сад како је то, ја не знам!{S} Ваљда и ти царе |
нати, да су ипак нешто мање офанзивне и ратоборне него некад; јер сад радије избегава једна дру |
.{S} Разговарали се о колери; о великим ратовима и топовским куглама колике су у старо доба вел |
ескадрон побегао; и бегао је бестрага, ратосиљајући се за вечерас сваког уживања.</p> <p>Све с |
како са сваким ратују и свакога туку у рату; а Бог им помаже, јер држе све посте, па посте и н |
Руси највеће царство, и како са сваким ратују и свакога туку у рату; а Бог им помаже, јер држе |
<hi>од себе!!!</hi> Та зар не знате те рацке обешењаке паоре, те дивљаке, што само то знаду!{S |
<hi>Швабе</hi>, па нек моле Бога за <hi>рацки</hi> спокој-душе!“...{S} Ал’ није дао, к’о што је |
е бојала утркивања и називала то „лудим рацким обичајем и пасијом“) и на њену несрећу села је б |
баба домишљајући се да се њој, и на њен рачун, смеју. — Ајде, куп’те перје, па да се полеже!</p |
ађали, него ваш Аркадија погађ’о за ваш рачун.{S} Него извол’те у кола; извол’те да не киснеду |
о не би био комотан, а вели он, он и не рачуна да једе, ако не сме да се наслони на један или д |
болело то, што патак ни најмање не води рачуна о кући у којој је.{S} Требало би, да је среће, д |
анем, задрж’о сам се мало ради црквених рачуна.</p> <p>— Та ништа, ништа, — извињава га стари у |
је превучена штрикла преко свију њених рачуна и у тој срдитој својој немоћи била је готова да |
ноблес а овде плепс у који овога вечера рачунамо и Нићу боктера који се иначе радо за беамтера |
рно цркви на вечерње које је по његовом рачуну морало још трајати.</p> <pb n="40" /> <p>Ушавши |
као ветар у кућу г. Геце касира, где је раширеним рукама дочека гђа Марта Гецина супруга.</p> < |
у певали, кад прође, ону данас већ јако раширену и познату песму:</p> <quote> <l>„Сад <hi>пулге |
/p> <p>— Боже, Ћиро, — рече гђа Перса и рашири и диже руке као стари пророци, — и теби је још д |
а место њега ост’о само неки дороц, па раширио рукаве па као иде мени, а ја се у том тргнем.{S |
аћути као каква пакосна свекрва; или се рашћерета па лупа све којешта.{S} Дође му тако па се ус |
што и сеоски нотарош није шиљио него је рашчешљавао бркове, па је изгледао к’о мачак, а <pb n=" |
ад се оно још к’о ђакон вук’о клипка и ’рв’о с паорима, место да га каштигују он добио за попа; |
p>— Је л’ какав пут до Ченеја?</p> <p>— Рђав, господин-попо...{S} А зар би’ ја седио и злопатио |
ам је управо беамтерска натура; има тај рђав обичај, да га се ништа, ама ништа, слатка, не тиче |
...{S} Па не знаш шта је горе.</p> <p>— Рђава времена заиста! — вели поп Спира.</p> <p>— Ја све |
е мало и поразмислити, јер прилика није рђава.{S} Јула је упутила на тетка-Макру, да се од ње ј |
—- Еее, Бог да јој душу прости, то није рђава вест.</p> <p>— Вид’о ме јуче из своје официне па |
заклан.{S} Да смо какви <pb n="318" /> рђави људи и душмани, могли смо му комотно извадити још |
сесечине, па једва да сачуваш вранца од рђави’ људи!{S} Ај, <hi>то</hi> ја вас питам?“ — А они |
не намештати и трести на сред сокака ту рђавим лајбом онакарађену принцезу... „Па ко ју је шио? |
забринуто гђа Сида.</p> <p>— Та... мало рђаво... онако, свакојак..</p> <p>— Па ти кажи, — учи г |
цом — као што вам је већ познато — врло рђаво живео, <pb n="226" /> као, што казали, два петла |
Ћира добио од неког његовог до зла бога рђавог дужника а тешио се тиме: боље ишта него ништа, а |
јем свету има своје две стране, добру и рђаву, то поред свих ових тугаљивих страна писмености, |
е нема и доживљаји којих не може бити у реалности; типова људи који нису ништа друго него створ |
не, ил’ печене кожурице, ил’ мало суви’ ребара свињски’, неће ти се, Бога ми, проћи.{S} Па и ма |
<pb n="342" /> <p>— Не знам ја те твоје ребусе; него ти мени кажи онако просто, клот, све по ре |
изволева.{S} Једе ревносно и залива још ревносније, а капарише најревносније; тек ће рећи: „Бра |
о мишији реп — све се то дало на посао, ревносно ради и пажљиво слуша бабије приповетке.{S} А б |
за тим само захтева и изволева.{S} Једе ревносно и залива још ревносније, а капарише најревносн |
ознала и после разносиле врло савесно и ревносно новости по селу.</p> <p>Која је од њих прва до |
а шта више још и похвали за смиреност и ревност његову у служби олтару и звонари.{S} Назвао га |
т другарица и рођака, које јој у силној ревности и услужности више сметају него што помажу. <pb |
онима који га знају, а сад је учи један региментс-аудитор.{S} А њен Пера је и почасни члан неке |
тнантима уланерским, кад о Шабецу свира регименцка банда у промонади.{S} Вид’ла сам,“ вели, „св |
— сад ви треба код нас; на вас је сада ред!{S} Па, извол’те на свадбу.{S} Још неколико недеља, |
адија и меће преда њ књигу.</p> <p>Дође ред на новог учитеља да прихвати.{S} Кад пусти глас па |
е:</p> <p>— Та што плачете!{S} Та до’ће ред и на вас!{S} Нек плачу бабе и старци, што им се то |
лији као и са сокака био је испред куће ред багремових дрвета и два велика дуда али не јалова к |
фруштуку.{S} А, морам ја, видим, други ред отпочети с тобом.{S} Та дај тај кактус овамо, шта г |
ло јој је, управо кварило њен дојакошњи ред и навику.{S} И она је научила свако предвече да сед |
ају чији је пруслук лепши и ко има већи ред сребрне дугмади.{S} Али чим се сврши литургија они |
е због Мађарице слушкиње.{S} Пред кућом ред багрења и два велика јалова дуда а испод дудова је |
кише, па ти изгледају куће издрпане као ред просјака пред црквом.{S} Роде се селе и остављају г |
презимену им, истина, изгледају као оно ред деце кад се тоциља по леду, па лети једно за другим |
пепељаст капут на струк и прслук са два реда дугмади и закопчавао га до горе, а око врата обави |
" /> мало, онда и они стидљивији добију реда и једеду —</p> <p>— Та, знам ја то!{S} Зар сам га |
аду и бркове и метнуо камилавку по чину реда св. Василија, па дошао и стао пред њега и замолио |
е све више и више заплетали.{S} Пера је редовно сваки дан долазио поп-Ћиринима а тек једаред ил |
ве (јер кад се случајно опије — а то је редовно случај код њега — тера свакога да пева песму: „ |
" /> <p>Ушавши у цркву поклони се свима редом по столовима, а није их баш много ни било — некол |
дне за сто и да са осталим гостима једе редом све не хтевши, ваљада, као добар пастир ни ту да |
и он гласи:</p> <quote> <l>„По челу сте редом</l> <l>Шнекле поређали,</l> <l>Зулове сте ситно,< |
пију у здравље госпође-Персе и осталих редом.</p> <p>За тим се опет продужи разговор о девојци |
орисне ствари а између осталога у првом реду немачки; немачким је тако владала, да је, како је |
ти мени кажи онако просто, клот, све по реду, шта је и како је то било?</p> <p>— Дакле, слушај! |
ја су се поређала крај кола и стајала у реду као какви мали кривци, и крупне им сузе капале по |
мо шета по кафани, прегледа је ли све у реду и сравњује и дотерује дуварски сахат са својим џеп |
<p>— Е, је л’ готово?</p> <p>— Све је у реду; сваком своје.{S} Брже остави одакле си и уз’о.{S} |
а испод пазува па иду један за другим у реду к’о гуске.</p> <p>Близу је и Ченеј.</p> <p>Још мал |
, то је Јуцина слава, она је данас била редуша —</p> <p>— А, госпођице, мора се признати... у т |
стољубиви.</p> <p>— А сутра је баш Јула редуша, — вели госпоја Сида, — а запамтила је лепо све |
или на сокаку.{S} Бабе се разговарају о редушама и о томе, како је лети лакше него зими сетити |
редуше остале код куће код ручка а међу редушама наравно да је понајвише баба.{S} Оне ће се већ |
лији образ.</p> <p>Све се кренуло, само редуше остале код куће код ручка а међу редушама наравн |
p> <p>Отпоче игра и песма и здравице, и ређа се једно за другим наизменце.{S} Све је весело бил |
у кад се облачио на јутрење па сад само ређа и псује и по некад кашље, ал’ је сад фала Богу бољ |
ва задовољна и срећна госпођа Ћириница, ређајући киселу штрудлу по тањиру, да пошље госпођи Спи |
чуда спремљено било не смем чисто ни да ређам, јер се бојим, да ми нико неће веровати, а после |
ило изврсно, а поп Спира га је хвалио и ређао добре особине и дејство његово.</p> <p>— Код мене |
вега другог било, тако да није нужно ни ређати све.{S} Доста што ћу вам рећи, да је Шандор (так |
доба формално одбио од нас, па га нема, ређе нас посјећује.{S} Изађе јадан младић с Меланијом п |
а.{S} И шарови се повукли под амбар, па ређе лају.{S} По вазда спавају под амбарем, а лану тек |
блата.{S} С тога чак и комшија комшији ређе долази, нарочито ако нису један уз другога него пр |
јали су се и даље у башти, наравно мало ређе, јер је било скопчано с опасностима од како је нас |
е. — Није Лалика, али је неко други још ређи, па још боље.{S} Извол’те, оче Ћиро, седите, седит |
да биднем боктер, па да к’о ники шаров режим и лајем через туђег имања а за туђу асну?{S} Ди б |
новембарског дана, стиже из владичанске резиденције Т* позив и једноме и другоме пароху.{S} Там |
му послао црвен појас, кад се вратио у резиденцију.{S} Место да добије по носу, к’о што је већ |
ти само не попуштај твоје право и твој резон!{S} Вид’ла би’ ја њи’, да је нешто поп Спира у ре |
’ла би’ ја њи’, да је нешто поп Спира у резону; тешко би било мени!{S} Морала би’ од оне Сиде у |
ба да се плашиш, Ћиро, кад знаш да си у резону, него треба да им кажеш све што ти је на срцу, ш |
поде и Чивути још раде.{S} Једном речи, резонује гђа Сида, сваки се хирург влада сасвим господс |
гери па и беамтери до неба хвалили, био резултат удружене теорије и праксе, — теорије јеромонах |
Ама, Спиро, ја нешто примјечавам!...{S} Рек’о би’, к’о да ти нису све козе на броју; и теби, а |
дате да се оправи? — вели поп-Спира. — Рек’о би’ да је добар сат... мог’о би још да послужи —< |
срећна!{S} Ето, да ми је ко у Карловци’ рек’о: „Узећеш Сиду!“ „Какву Сиду!?“ рек’о би’ му ја... |
и’ рек’о: „Узећеш Сиду!“ „Какву Сиду!?“ рек’о би’ му ја...{S} Е, а ви’ш, сад како лепо живимо — |
>— Па, кол’ко дакле тражиш?</p> <p>— Па рек’о сам: шеснајст сребра.</p> <p>— Осам...{S} Петре.< |
т’ би веровала, да ми је пре тога когођ рек’о да ће до тог доћи.</p> <p>— Па шта каже онај <hi> |
о селу — што мало ко зна!{S} А да ми је рек’о Бог, да пишем књиге, к’о што дувам сад у рог, — п |
угријем изнутра —</p> <p>— Па ти си пре рек’о: да те ’лади, а сад опет кажеш, да те грије?</p> |
лити?!</p> <p>— Шта је помислио то је и рек’о, а ти ајд пред кућу, — вели гђа Перса.</p> <p>— Т |
с, па му одговара: „Биће све к’о што си рек’о и изволев’о, солгабирове мој! ’хоћу, снаго моја, |
Татићевом шору, она Арсина пуница, к’о рек’о би, да ме је бегенисала; јербо кадгод прођем поре |
ао, истина, мало и он, и креста му, к’о рек’о би, помодрила, али је ипак поносит; не да познати |
аст, слатка!</p> <p>— И-ју!{S} Ко би то рек’о!</p> <p>— То још како!</p> <p>— Та не говор’те!</ |
риела. — Е, то је баш лепо.{S} Ко би то рек’о.{S} Е, баш, баш...{S} Сва сам онако, некако, како |
Ју, рођена, — чуди се Пела, а ко би то рек’о?!</p> <p>— Ето, прво, не зна немецки!{S} Зар то н |
ер „вино веселит сердце человјека“, што рек’о цар Давид <pb n="87" /> у једном псалму.{S} А ово |
то је дугачка историја, а ти си ми, што рек’о Псалмопевац: једино моје уздање и мој штит.</p> < |
.{S} Наопако!{S} К’о кера у бунару, што рек’о паор.{S} Добро те си дош’о а да је још мало потра |
i> ништа!“ Ај, је л’ добро диваним? што рек’о наш Нића боктер.{S} Што јест, јест!{S} Право су р |
!“...{S} Ал’ није дао, к’о што је срдит рек’о и обрек’о!{S} Кад је била <hi>„јабука“</hi>, па г |
ије жалио. „Нек иде, за то је и течено! рекао би.{S} Нису сваки дан сватови!{S} Ако немам ја, и |
а другу гђици Јули.</p> <p>— Госпођице, рекао јој је, — ви’те како се ја старам за вашу душу. „ |
е, што кажу, помамио.</p> <p>И право је рекао Нића боктер.{S} Све је то било пијано, и тамо по |
него ће отићи у свет.{S} Па као што је рекао, тако је и порекао.{S} Није могао да продужи бар |
штво.{S} Па и господин попа би устајући рекао добру за покојника: „Богме, — вели он, — село га |
/p> <p>— Чудновато, заиста!{S} Ко би то рекао!? <pb n="90" /> — чуди се гост не знајући ни сам, |
ебацивати што не умем тако лепо к’о ви, рекла сам му,... ’хоћу да вам кажем, слатка госпоја-Сид |
/hi>.{S} Лопов један што ми једе век! — рекла би љутито.</p> <p>А и он сам као да је добро знао |
ако коме треба <hi>фалишан зуб</hi>, — рекла је гђа-Сида јаче ударајући гласом на последње реч |
оспоја-Сидо, па ма се љутили на мене, — рекла би госпоја Перса, поп-Ћирина лепша половина, оној |
аставља поп Ћира, оставши сам у соби, — рекла би и ти са мном заједно:{S} Фала Богу кад је и ов |
оф и томе подобна теста.</p> <p>— Ах, — рекла би сва задовољна и срећна госпођа Ћириница, ређај |
ано! — Ено тамо још три длаке видим!“ — рекла би’ и показивала камишом на ту страну!{S} Чујеш л |
, боме; ено му мишева па нек их хвата!“ рекла би гђа Сида кад транжира месо; само кад је чистил |
бе, а после осетно краћи. „Прође лето,“ рекла би тек вредна домаћица, „окрач’о дан.{S} Таман оп |
ек по некад „Да“ или „Не“ или „Да боме“ рекла.{S} Исто се тако жив разговор повео и између попо |
кусите!“</p> <p>На што му је гђица Јула рекла „Фала!“ узела нафору и одмах је прогутала и поцрв |
каже шта је чула.{S} На прва три места рекла је да је увреда нанета гвозденим кључем, а на дру |
рош и створена, како је већ толико пута рекла фрау-Габриела.</p> <p>Давно очекивани и жељени да |
у, како је и сама у очајању толико пута рекла: „Дође ми да се и сама обесим крај штогла, да му |
ју!{S} Колико је само пута поп-Ћириница рекла кад су јој споменули поп-Спирин црвени појас: „Цр |
ћате, ја сам вам још пре две три недеље рекла и пророковала, да ће бити вашара између њих.{S} А |
стала и слушала песму и кроз шалукатре рекла му: — Лаку ноћ, лаку ноћ!</p> <p>— Јуцо! — чу се |
, а на друга два је у хитњи погрешила и рекла, да је то било гвозденим вилама.</p> <p>Гђа Габри |
лажено гђа Перса. — Поздравила сам је и рекла сам јој: нек чува она, боље ће бити, ону њену <hi |
је било кад јој је ова похвалила укус и рекла да јој је здраво леп господин младожења, и да ће |
шењак?</p> <pb n="346" /> <p>— Добро си рекла да је обешењак.{S} Обешењак је, онда сам тек добр |
ала гђа-Перси.</p> <p>— Ето!{S} Шта сам рекла! — рече љутито гђа-Перса. — Онај паор га већ упец |
адесет и шест и дритл...{S} Ето шта сам рекла!...{S} Измерио ти је, обешењак један, мање...</p> |
гнедиге, стрпите!{S} Дакле, к’о што сам рекла и казала, чим је нови учитељ дош’о, одмах су га с |
стручава се гђа Габриела, — к’о што сам рекла, ја могу и мало после!{S} Па мом дуварском сату в |
ало кромпира из подрума!“ тако би благо рекла кад је наређивала што Жужи.</p> <p>Ових дана је п |
своје обешењаклуке.{S} Једна му је већ рекла: „О мустро!“ али то њега није много женирало.{S} |
е нема!</p> <p>— Па откад сам ја то већ рекла! — вели бирташица пеглајући једнако.</p> <p>— Та |
свом, шта је само за Господина Владику рекла!{S} Поп Ћира је побегао чак у трећу собу од страх |
.{S} Једаред сам се баш наљутила, па му рекла, кад ми је стао пребацивати што не умем тако лепо |
а промакне брзо у комшилук, испод старе рекле види се чиста кошуљица а шуште и жуборе чисте бел |
о краћи, „за један кокошији корак“, што рекле искусне бабе, а после осетно краћи. „Прође лето,“ |
је то човек наше вере.{S} А девојке су рекле, кад су га виделе да пролази на колима, да мора д |
словицу у селу: „Лола к’о попин патак!“ рекли би обично за извикана човека.{S} А то је дошло и |
м разговарати?!</p> <p>— Добро те нисте рекли, с вашом Жужом!</p> <p>— А шта би вам фалило, сам |
идети да је истина оно што су још давно рекли песници и филозофи, и то је: да је све зло у свет |
{S} Те ти он, Бога ми, држ’-не-дај! што рекли.{S} Једва изн’о читаву кожу.</p> <p>— Тако је то, |
и, једном речју, господске персоне, што рекли.{S} Тако исто је излишно напоменути, да се лепо н |
S} Не ваља, ништа не ваља!{S} Биће, што рекли наши стари, „кровопролитија“ неког, биће, биће!</ |
ји, — хтеде гђа Сида да рекне, али, што рекли: „Бог да прости предње зубе“, уздржа се.</p> <p>С |
алишна, јер био је љут баш к’о пас, што рекли.{S} Кад опази странца а он стаде тако страшно лај |
девојка га хоће; њега па њега...{S} Што рекли паори: „Ил’ за њега ил’ у Тису с брега!“ а ми шта |
е, бар тако га је Шаца, познајући — што рекли — лавиринат женскога лукавства, разумео.</p> <p>О |
ам вијати и стићи, кад смо обадвоје што рекли: два дедака обадва једнака!{S} Хахахаха!{S} Ај, ј |
л’ко су паметни били наши стари, кад су рекли: „Чувај се попа“; а ја сам им’о посла с <hi>два</ |
ети да су имали право наши стари кад су рекли ону златну пословицу: „Тешко своме без свога!“</h |
боктер.{S} Што јест, јест!{S} Право су рекли наши стари: „Тешко своме без свога!“</p> </div> < |
оне који нису заљубљени. „А ви сте ту! рекне им тек госпођа Сида кад их гдегод нађе.{S} А кад |
нили у богословији, — хтеде гђа Сида да рекне, али, што рекли: „Бог да прости предње зубе“, узд |
Г. Пери се завезао језик, па ни речи да рекне, него је узео па разгледао један нож који је оста |
ло се то бо’ме!{S} Пролазе године!“ тек рекне једна или друга савијајући штрикерај и забадајући |
рај друге прође, па да нешто непријатно рекне и добаци једна за другом, да је насекира и отрује |
п Спира.</p> <p>— Та... сад... право да рекнем, — није баш, знате, ни лако.{S} Јесење је то доб |
лијана, — започе опет Шаца, — јесте л’, реко’, увек тако вредни... хе, хе, тако к’о данаске?</p |
, зуб.{S} А да је све то тако, може се, реко’ ја, Преосвештенство уверити из приложенога <forei |
ћ и брез тога вашега тала!....{S} А ви, реко’ му ја, подајте на шпитаљ, па нек се помогну и баш |
ваш ли?</p> <p>— А?</p> <p>— Спаваш ли, реко’?</p> <p>— Спавам, мани ме —</p> <p>— А мора ли го |
, како ми је било!{S} Отвори се, земљо, реко’ у себи.</p> <p>— Уф, уф, уф!{S} Ал’ како позн’о д |
ми воља да се мало разонодим.{S} Па... реко’... дај да обиђем и припитам најпре нашег Петра.</ |
авам то.{S} Кад му ја то <pb n="345" /> реко’, а Екселенција формално паде у фотељу, па се ухва |
не познају.“ — „Та јеси ли ти то, Лало? реко’ ја.{S} О Лало мој, а откуд ти?“ А он ми каже: „Е, |
у наћи увређена,... „А ти онда што си,“ реко’ му ја, „узео мене!{S} Био узети госпоја-Сиду, кад |
Спира разговор. — Видим те у авлији, па реко’: дај да свратим мало код нашега газда-Петра...{S} |
ушло у моду и код самог ноблеса!{S} Па реко’: кад можеду попови да се тучеду —</p> <p>— Ју, а |
— Ха, ево га, ево!{S} Овде у ћошку, не реко’ л’ ја?!{S} Ево га, ту је!{S} Сад брже њега напоље |
уша да секире човека.</p> <p>— Е, ја ти реко’ — вели поп Спира.</p> <p>И није се преварио искус |
у од кочијашења?</p> <p>— Па... к’о што реко’, не дај Боже и горе!{S} А, што рекосте „асна“, ех |
.{S} Па сад ће се, к’о ни што вам отоич реко’, у ову Недељу да венчаду.{S} Ето, пегла за сватов |
ви,... ови... наши.</p> <p>— А кога су, рекосте, тукли?</p> <p>— Хе, кога!{S} Тога који се неће |
то реко’, не дај Боже и горе!{S} А, што рекосте „асна“, ех, а ко данас има асне од рада?{S} Ник |
као учитељ ђацима пастир јарића к’о што рекосте, а после, ако Бог да, као парох пастир богобоја |
парохијанима.</p> <p>Живели су, као што рекох, врло лепо.{S} Кад поп-Спира закоље свиње и напра |
Баш вам фала!{S} Лепа вода.{S} Боже кад рекоше „воде“, паде ми на памет, што кажу, <hi>опију</h |
кад навалише на њу још јаче другарице и рекоше: „Мораш, мораш, Јуло!{S} Да ви’ш да смо ми младе |
онако ирошки носи пошу око врата, како рекоше девојке — да је, дакле, тај путник давно очекива |
ад се само шеталица чује као тишлер кад рендише што.</p> <p>Сви се насмејаше, а затим настаде о |
исмо Ю И А.</p> <p>— Ао, фрајла-Јуло, — рене јој Шаца сав блажен, — кад ћу бити тако срећан да |
грање са којега је лишће давно отпало а реп ост’о ту да краси голо дрво, и стајаће ту све до др |
кусог пацова коме је пре толико година реп одсечен кад је касапин једном изненада <pb n="82" / |
ено и безбедно место, где седне, обвије реп око ногу, зажмири па ћути.{S} А гђа Перса га нађе п |
курјуком од педља, дугачким као мишији реп — све се то дало на посао, ревносно ради и пажљиво |
одсече крадом свинчету опрљено ухо или реп, јер то и јесте највећа деликатеса на једном тако о |
.{S} Тек на неком видиш врану или парче репа од дечијег змаја који је, Бог те пита, с које стра |
т и чупав пас са чупавим и пуним чичака репом који је издалека, кад зине, изгледао да се смеје, |
ли, само шнуфује и кија и шмајхлује сас репом.“ Већ није био таки њен мачак „Хер-Катер“ назван. |
<pb n="35" /> које ће ради Прокине боље репрезентације немешага метнути у писмо а писмо пошље у |
к’о у домаћице која сече онога часа из рерне извађени врућ куглоф, који јој је испао ванредно |
ало те шалукатре!...{S} У соби је к’о у рерну... врућина ми је.{S} Па запали мало омана... ено |
СТА</head> <p> <hi>У којој је сав онај „рест“ Габриелиног приповедања који није могао стати у Г |
вио и фрау-Габриелу и (што је код мачка ретка ствар, познавајући конзервативизам и привезаност |
елу је и кринолин био још једнако доста ретка и бар непопуларна ствар.{S} Кол’ко је само фрајли |
S} И чим која чарда, — а фала Богу нису ретке — а он: <hi>стој!</hi> да напоји коње и себе, а п |
i>прво</hi> у ваше здравље, драги мој и ретки мој госте, чесњејши господин-Ћиро!{S} Ал’ нека, — |
комшилука, па одврнули славину...{S} А ретко, дете, и долазим у башту.{S} Нешто сам ти слаба.. |
та.</p> <p>Укућани се повукли у кућу па ретко и излазе у авлију.{S} Кујна им је сад најмилије м |
> <p>— Та и запустила се доста.{S} Како ретко свира, још добро и свира.{S} А како је пре лепше |
ин попа и један и други, али врло, врло ретко, даље: господин нотарош, апотекар, хирург, господ |
ма), један млад, блед плавушан са малом ретком брадицом и устима од увета до увета.{S} Није баш |
селу.{S} За то и у овом нашем није била реткост, да се разапне пајван и да се суши веш преко со |
оварају.</p> <p>— А шта ти ту стојиш? — рећи ће гђа Сида која се доцније опет пробудила кад је |
о.{S} Зар једно младо женско створење — рећи ће они — у тим годинама (а колико је пак година Ју |
кад ми је празна глава... овај... тедо’ рећи, празан трбу’, па и не мили ми се ондак ни да дува |
<p>Заплака се гђа Сида; не могаше ништа рећи него остави собу.</p> <p>После тога је гђа Сида ни |
лдинија</title>), као да му очима хтеде рећи:{S} Зар није тако?</p> <p>— Чудо, госпоја-Сидо,... |
307" /> и црквењак и неки род, или боље рећи: биће род, док се само неки њихови, који невенчано |
p> <hi>У којој је приповедање, или боље рећи извештај, гђице или гђе Габриеле, која је увек врл |
шта, — плану сад и поп Ћира, — или боље рећи, чекам <hi>свашта</hi>.{S} И ништа ме неће изненад |
у, и оне бар знају за што живе или боље рећи животаре, јер и какав им је то живот кад их и зуби |
да се прежу коњи.{S} Поседаше или боље рећи потрпаше се по шесторо седморо у кола па се кренуш |
к остави она моју кућу на миру или боље рећи: нек остави на миру <hi>момке</hi> по селу, па ће |
, снивала је један сан који је, може се рећи, помало и побожан био.</p> <p>Снива она, а она се |
и невини жртава самовољини, узданути те рећи:{S} Самовољо, нигде те не било!“ — доврши Јула гуш |
</p> <p>— Ваљда путер-крофне, хтели сте рећи? — поправља је госпоја Сида мало љута због спомену |
а кревете, гђа Сида једва дочека, па ће рећи:</p> <p>— Је си вид’о само ону бештију чифуцку как |
осле вечере, узе лулу и дуванкесу па ће рећи попадији:</p> <p>— ’Оћемо л’ тамо преко?</p> <p>— |
а ј’ воде?</l> <pb n="383" /> <l>Или ће рећи: заспала Јула?...</l> <l>Твоја ће мајка пред двор |
ав ће мајка одговор дати:</l> <l>Или ће рећи: от’шла је Јула?</l> <l>Или ће рећи: донела ј’ вод |
ће рећи: от’шла је Јула?</l> <l>Или ће рећи: донела ј’ воде?</l> <pb n="383" /> <l>Или ће рећи |
сније, а капарише најревносније; тек ће рећи: „Брат-Мијо, не буди <pb n="5" /> вам заповеђено, |
закоље свиње и направи диснотор (што ће рећи свињску даћу), а он прво пошље попа-Ћири од заклат |
а пример, поп-Спиру за то, па ће му тек рећи:</p> <p>— Ама зашто вам, господин-попо, не стоји т |
ужно ни ређати све.{S} Доста што ћу вам рећи, да је Шандор (тако су звали Шацу сви од прошевине |
лабо помогло; Јула је туговала, не смем рећи венула, јер, као за пакост, ма да је била заљубљен |
амо, и сад је наравно, његова, ако смем рећи, кривица што сам вас, узнемирио у виртшафту то јес |
ромном дому.</p> <p>— Фала и вама, тако рећи, други „странопријемни Аврааме“! — вели поп Ћира и |
ти, да се сита најада и потужи на, тако рећи, дојучерању своју најбољу другу и пријатељицу.{S} |
ала, лаку ноћ!{S} Е, ти си ме сад, тако рећи по други пут запопио.{S} Лаку ноћ.{S} Чекај само д |
<pb n="136" /> равнодушна кад јој, тако рећи, испред носа односе прилику?! — Тако је!{S} Истина |
је, чим је стао на снагу и постао, тако рећи, сам свој, оставио и фрау-Габриелу и (што је код м |
и њега као једно, бар за вечерас, тако рећи, дејствујуће лице, описати и с читаоцима упознати |
} Па зар ти није доста, кад си му, тако рећи, испред носа уграбила зета?!.{S} Ако ћеш право да |
егда још кад још није знала за ту, тако рећи, паклену, али ипак тако слатку, страст.</p> <p>Гђа |
итаван цигло у том правцу, да буде тако рећи, један ступ куће — ипак се он изметнуо у нешто са |
нешто знала латински, могла је још тамо рећи оно староримско: <foreign xml:lang="la">Veni, vidi |
мном дишпут’о.</p> <p>— А можеш му и то рећи: да се <hi>доцкан</hi> сетио.{S} Младић је већ раз |
не будем дугачак и досадан, толико могу рећи, да се опет разговор отпочео.{S} Шаца је питао, а |
гротло на вулкану препуном гнева, хоћу рећи, планула би гђа Сида и заборавила би све обзире, к |
ш стати, па ћеш уздисати,</l> <l>Па ћеш рећи: то је моје било,</l> <l>Моје било за мном уздисал |
ли госпођа Перса кад је саслушала Ержин реферат. — Мож’те сад, — вели уморна од силне праске и |
е.{S} Ержа је после све још тога вечера реферисала госпођи Перси.</p> <p>— Пресело им, да Бог д |
као и поп Ћира, мрзио на Вука и његове реформе, по којима се човек не може разликовати од паор |
постати!!{S} Па кога то не би наљутило, рец’те, по души, драги читаоци!{S} Јер ако ћемо право и |
речи, к’о што вам кажем, нисам чула!{S} Рец’те само кол’ко знате; немојте ме, слатка, мучити!{S |
, заслужите.</p> <p>— Па онда молим вас рец’те ми напред да се чувам!{S} А чиме би’ ја то заслу |
е теби, ти не зависиш од њега.{S} Него, реци-дер, Бога ти, шта да радим, јао, шта да радим?!{S} |
Ако штогођ стане да прибацује, а ти му реци: да сваки према себи тражи прилику; кажи му, да мл |
, к’о људи и њихови стари, обавесте.{S} Реч по реч, приповедао је даље Рада Чилашев, па је, бо’ |
дуго још после тога, кад год се повела реч о тим сватовима и о том малеру њеном, смејали би се |
госпођа Ћириница, кад год би се повела реч о томе. — Ништа друго, слатка моја.{S} Сад ако сам |
кретне, стидљиве; не можеш јој кљештама реч једну ишчупати.{S} Кад јој штогођ кажете а она поцр |
јер због сватова је ваљда и постала она реч: „Триста, без попа ништа.“</p> <p>А господин попа с |
вља прекинуто предиво.</p> <p>Но кад је реч о настављању прекинутог предива, да наставим и ја п |
изнаје бечке дипломе његове; јер кад је реч о њему, никад не каже друкчије, <pb n="403" /> него |
као — опростите ми за тај израз јер је реч о поповима — седела су тако удобна као ђаво на џомб |
ре Тоцилова (јер о његовој кући и јесте реч у овој Глави).</p> <p>— Та гле Ниће! — викну ће сви |
који га од времена на време ободраваше реч’ма: „А то, то!{S} То ми се допада!“ Испева цео псал |
p> <p>— Ни речи није спомен’о!...{S} Ни реч’це...</p> <p>— А, да бо’ме; паметан младић, па к’о |
о и о неком другом, о неком коњокрадици реч била, одмах би, будући увек нечисте савести и свест |
, што бадава једе хлеб“ (да се послужим реч’ма којим га је попадија често грдила мрзећи га и за |
није ни приметио; (чак је повео једном реч и то пред Јулом о једној доброј партији која јој се |
уди и њихови стари, обавесте.{S} Реч по реч, приповедао је даље Рада Чилашев, па је, бо’ме, дош |
/hi> још и тако зову.{S} Јер чим би чуо реч „лопов“ па ма то и о неком другом, о неком коњокрад |
> <p>— А то вино, — упаде му гђа Сида у реч, — решио се мој супруг да отвори кад узудајемо нашу |
<p>— А, извин’те, — упаде му г. Пера у реч, — још нисам, још нисам —</p> <p>— Шта, још не?! — |
оне.</p> <p>— По мени баш, — упаде му у реч поп Спира, — оче Кирило, можете слободно, ако ’оћет |
ладе комшинице шапућу.{S} Чујеш по неку реч гласно изговорену, па онда опет смех, а перје лети |
е! — вели Јула.</p> <p>-— На моју часну реч, верујте ми, — вели Пера, — и да сам их до сада хва |
кад смо ту!{S} Ево нас!{S} Још мало! —- рече Рада већ у зору и показа бичаљем на црквени тороњ, |
ани и потврђени учитељ за ово место! —- рече путник и поклони се поп-Спири и пољуби га у руку ш |
Он воле бабу —</p> <p>— И маму воле?! — рече јецајући мали Ива кога држаше Јула на руци. — Је л |
ручка —</p> <p>— Код господна Ћире?! — рече радознало гђа натарошевице и постаде одмах много у |
аске?</p> <p>— А шта се то вас тиче?! — рече Јула и продужи копање.</p> <p>— А помаже л’ вам ко |
ити.{S} Ваљда ћете ме ви оплакивати?! — рече Јула и престаде копати.</p> <p>— Те још како!{S} Ј |
>— Бо’ме, како где!{S} Како код кога! — рече задовољно Габриела. — Код господина <hi>Ћире, паро |
p>— Фала Богу, кад је само због тога! — рече Јула у себи а после додаде гласно: — Па поздрав’те |
а да чији сте?</p> <p>— Нисам ничија! — рече Јула као љутито.</p> <p>— Баш ничија!{S} О, мај!.. |
шти. — Јао крста, не знам да су моја! — рече и наслони се на мотику да се одмори мало. — Што не |
!</p> <p>— Па штогла, слатка, штогла! — рече жалосним гласом гђа Габриела. — У осталом — трже с |
ерси.</p> <p>— Ето!{S} Шта сам рекла! — рече љутито гђа-Перса. — Онај паор га већ упец’о.{S} Ун |
ин-попу у руку!...{S} Сад ћеш с кола! — рече па га ухвати испод пазува.</p> <pb n="409" /> <p>Р |
ви мајстори у исмевању, то више нема! — рече Меланија и попрети му затвореном лепезом.</p> <p>А |
"171" /> Дај да се то задимани једна! — рече па напуни и запали лулу и стаде пућкати и пљуцкати |
. — Зар је мени до песме и до певања! — рече и убриса нос шпицем од мараме којом јој беше повез |
} Не знам, госпођице.</p> <p>— Штета! — рече Меланија и погледа га својим црним очима тако знач |
pb n="229" /> <p>— Нема од тог ништа! — рече одлучно гђа Сида. — Но, још би нам то требало! — р |
Кад ’оћете, а ви се узмите! ха ха ха! — рече поп Спира излазећи из кујне. — Дакле, збогом, дома |
ац.</p> <p>— Може бити!...{S} Утјеха! — рече гђа Перса и напрћи уста.</p> <p>— Каже гђа Сида, в |
га, гнедиге, узели?{S} Да лепа цица! — рече разгледајући хаљину домаћичину.</p> <p>— Код Пишке |
Уф, баш је шмокљан!{S} Баш је пипав! — рече у себи, а једнако ишчекује, да чује бар тамбуру.</ |
—</p> <p>— А, нека, шта је ту је сад! — рече и погледа задовољно на нове ботуше сравњујући их с |
у у кућу.</p> <p>— Терај већ једаред! — рече поп Спира, кад поп Ћира седе с десне до њега.</p> |
исам ту!{S} Ја ћу ево овде на канабе! — рече Габриела и седе иза њихових леђа на једно канабе и |
х, немој ми се мешати у наше послове! — рече Меланија па га удари лако и нежно по прстима.</p> |
рло чисменка.</p> <p>— Проклете муве! — рече као више за себе гђа Сида, — за то ја увек кажем д |
само како је пакосна, мора да уједе! — рече у себи гђа Сида љутита а посматра Перу и Меланију |
’ баш је неће узети!{S} О Боже, Боже! — рече зевајући гђа Сида па се прекрсти и намести боље шл |
она са шора паоруша...{S} Отиш’о је! — рече гласно.</p> <p>— Хе, хе!{S} Фрајла-Јуло, а ви канд |
м још седам кућа да обиђем.{S} Адије! — рече и пољубише се и растадоше.</p> <p>Гђа Габриела уда |
, зна ли!{S} Што није лето, што није! — рече мећући шлофкапу на главу.</p> <p>У осталом та јој |
а и лепша него све, све друге женске! — рече и и помилова га крадом по образу. — Сви ви мушки з |
осподин попа, све; и твоју маму воле! — рече Јула умирујући га и бришући сузе и детету и себи к |
олим!{S} Каква пажња!{S} Здраге воље! — рече г. Пера и поклони се учтиво.</p> <p>— Дакле извол’ |
’ кад вас лепо молим!...</p> <p>— Не! — рече одлучно путник и превуче шаком уморно преко чела.< |
ефио, тако је то благо једно од жене! — рече бојтар па устаде и брзо суну себи ракије у фићок. |
едај ти само једне кере неблагодарне! — рече бирташица изненађена, и оставља пеглајз у чуду. — |
, молим... с драге воље!{S} Извол’те! — рече гђа натарошевица држећи <pb n="198" /> једнако нож |
о вам и обрста, знам да ви то волете! — рече и спусти му још два грумена шећера и седе до њега. |
"412" /> <p>— Ваше црте... ваше лице! — рече путник сав потресен, гледајући мало утешеног Иву.. |
испуштам ову лулу из уста до довече! — рече смејући се.</p> <p>— Та служите се, чесњејши госпо |
.{S} Поред вас сиротиња може да живи! — рече бојтар и узе испред поп-Спире и Пере ракију и попи |
прилегне и продрема, ево већ и петли! — рече Нића па узе рог и дуну <hi>три пут</hi> — и ако је |
да. — Видите само како се све румени! — рече и метну пред госта.</p> <p>Поп Спира није марио за |
арловачки богословци такви шмајхлери! — рече Меланија и крадом гурну Јулу лепезом.</p> <p>— Ја |
аћу ја већ и сам шта ми треба радити! — рече љутито поп Ћира. — Очитаћу ја њему већ —</p> <p>— |
куће.</p> <p>— Ох, баш ћу вас молити! — рече гђа Габриела и утрча у кућу. — Молим вас, само мал |
кажем, плот твојој мрзости и јарости! — рече поп Ћира смешећи се мало.{S} Ваљда му је дошло сме |
<p>— Злато моје, та неће дотле доћи! — рече потресена гђа Сида. — Не дај Боже!{S} Није тата тв |
ушкарци вид’ли!{S} Проклети мушкарци! — рече и оде као ветар у кућу г. Геце касира, где је раши |
ела!{S} Лако је њој сад да се прдачи! — рече и уздахну гђа Перса. — Ах, Ћиро, Ћиро!</p> <milest |
е добро срце!{S} Е, баш ћу да пробам! — рече Шаца, па се ухвати за ограду, као да хоће да преск |
одруму, заборавио сам да вас запитам! — рече г. Пера.</p> <p>— Па имам тако тридесет акова.{S} |
јела!?{S} Ух, ух, ух!{S} Идем, идем! — рече и пође па застаде. — А шта је било даље?{S} От’ш’о |
ја опет никад немам обичај да лажем! — рече гђа Габриела и стаде лити грозне сузе. — А то може |
, к’о што видим, радо бавите читањем! — рече Пера прелиставајући ону књигу.</p> <p>— О, ја сам, |
и мирна сна, док га се не курталишем! — рече поп Опира и изађе у авлију.</p> <milestone unit="s |
есет и седам —</p> <p>— Баш да видим! — рече-гђа Перса па узе риф и измери.{S} Шта ја кажем!... |
о.{S} Журим се!{S} Збогом!{S} Збогом! — рече па се пожури, ал’ се наједаред саплете на вратима |
о! — прошапта путник. — А сад збогом! — рече потресеним гласом и пружи јој руку и рукова се с њ |
о кажу, морам! — Ааа, један по један! — рече у себи газда Пера Тоцилов и намигну ђаволасто испо |
у Шацином. — Ју, како је брезобразан! — рече и полете из баште, која јој се сва окреташе.{S} Си |
са свим, са свим сам с њим задовољан! — рече раздрагани поп-Ћира и не примети кад му нали у чаш |
hi>он</hi> срећан!{S} Како је срећан! — рече путник па се опет даде у мисли.{S} Дуго је ћутао и |
одма’ узимај, док није други дочеп’о! — рече Рада блажено баш онако са срца па завали шеширић и |
<p>— Вла-вла-владика!{S} Јао наопако! — рече поп Спира и стаде забленут и скамењен.{S} Да је ћо |
ђа Сида. — Но, још би нам то требало! — рече и остави сву уплакану несретну Јулу којој те мамин |
вам и треба; ал’ баш, баш ми је мило! — рече трудећи се да изгледа, као да јој <hi>није</hi> ми |
p>— Бог вам добро дао, господин-попо! — рече Пера и скочи са столице, остави брзо лулу из уста |
чи —</p> <p>— Па ди је врагу, метнуо! — рече замишљено <pb n="317" /> поп Спира. — Види да није |
спевали паори у шору!“</p> <p>— Охо! — рече поп Ћира и диже обрве чак под ћелепуш. — Охо!</p> |
Да шта!</p> <p>— Та и’те, молим вас! — рече гђа Сида зевајући и чудећи се.</p> <p>— Е, то је б |
драге воље!{S} Их бит’ си; молим вас! — рече фрау-Габриела која осим речи „фронцле“ није ни реч |
е мама, рано; мама мора да чека бабу! — рече женица смешећи се.</p> <p>— Па нека и попа чека ба |
на часак.</p> <p>— Не, не... не могу! — рече путник отимајући се више од себе.</p> <p>— Ал’ кад |
p>— А кад баш зактевате, ја баш могу! — рече па наби на очи свој свилен бачки шеширић па запева |
/p> <p>— С драге воље!{S} Љубим руку! — рече Пера и пољуби је у руку и оде.</p> <p>Али ни сутра |
} Ајд’ одма’ да с’ га пољубио у руку! — рече и намршти се да би га заплашила.</p> <p>— Нећу, — |
>— Ал’ и јесам био ирош, ао, дука му! — рече и лупи о сто. — Нисам се, што кажу, бој’о ни једно |
два Раду с кола.</p> <p>— Благо њему! — рече у себи путник гледајући лепу расплакану дечицу, ко |
што ти је Бачка крв!{S} Воле прашину! — рече смешећи се и пољуби Раду.</p> <p>— И мама сме у ко |
под шатром потукли... к’о на вашару! — рече Јула смејући се.</p> <p>— Па, како живите?</p> <p> |
<p>— Ајде попи ово да не иде у штету! — рече поп Спира и даде му своју ракију а и од Перине неш |
га у кола.</p> <p>— Ако нисам и нећу! — рече у себи Пера Тоцилов, а после додаде гласно: — Четр |
падију, а она здраво воле добру децу! — рече и скиде једва Раду с кола.</p> <p>— Благо њему! — |
>— Зови ми одма’ госпоју и госпојицу! — рече и тресну ногом љутито.</p> <p>Оне дођоше а поп Спи |
g="de-Cyrl">ум готес вилен</foreign>, — рече Меланија прегледајући рајспулфер, — шта сте то ура |
та је —</p> <p>— Извин’те, милостива, — рече облачећи се, — ал’ ја сам се мало и одвише задржал |
ра. — Дакле... љубим руку, милостива, — рече и пољуби гђу Персу. — Клањам се, госпођице Меланиј |
а другарица Јула.</p> <p>— Ах, каква, — рече и ману сетно руком а гледа у њу.</p> <p>— Немојте, |
/foreign> заборавити.{S} Е, Аркадија, — рече поп Спира дигнувши задовољно обрве, — ти си, ти си |
рсу. — Клањам се, госпођице Меланија, — рече и рукова се, па куражан као сваки богословац у том |
Па шта <pb n="410" /> ради Меланија, — рече наслонивши се на кола, као да хтеде да их бар на т |
>— А не, госту припада велика кашика, — рече гђа Сида и окрену кашику на г.{S}-Перину страну.</ |
p>— С драге воље!{S} Извол’те унутра, — рече Пела и пођоше обе.</p> <p>— Јуф! — дрекну гђа Габр |
ло ћеретања, оставите што и за сутра, — рече и прекиде разговор девојкама, а ове баш шапутале о |
" /> <p>— Па кад ме све којешта пита, — рече мало јогунасто Јула.</p> <p>— <hi>Којешта</hi> му |
штогођ.{S} Службеница!{S} Службеница, — рече и похита да иде.</p> <p>— Та сед’те још мало, — за |
гом, домаћине, и фала ти баш од срца, — рече поп Спира излазећи из кујне, па се пољуби с домаћи |
питању, — па... ето тако, от’шло све, — рече Нића и ману руком. — Тако ми ваљда суђено, а зар с |
пет замисли. — Но, за хируга већ иде, — рече гласно, па се опет замисли.{S} Познавала је она ви |
...{S} Је л’ остало још штогођ, Боже, — рече и стаде разгледати по соби. — Та откуд толика запа |
е л’ дош’о и онај?</p> <p>— Дош’о је, — рече поп Ћира па превуче шаком преко чела. — Ено га код |
p> <p>— Та тек да није без комендије, — рече поп Ћира, напуни лулу и изађе напоље.</p> <p>— А т |
дувару.</p> <p>— Извол’те, господине, — рече поп Спира, — седите ту, — и показа му место. — Ти |
олега.</p> <p>— Та... не знам, знате, — рече поп Ћира и подиже обрве, а доби две озбиљне бразде |
све ваши... је л’ те?</p> <p>— Јесте, — рече Јула милокрвно, па их погледа меко матерински.</p> |
} А сад морам!{S} Имам још неке куће, — рече и оде као ветар на авлијска врата и прође нека три |
по мало.</p> <pb n="235" /> <p>— Тхе, — рече гђа Сида у себи. — „Не липши магаре?“ А после се о |
, милостива... љубим руку, госпођице, — рече г. Пера и мајку пољуби у руку а ћерци се учтиво по |
перзекуторовица оно њено маторо лице, — рече Нића и приђе лојалној свећи, и стаде мазати нос вр |
а чекамо лимун, него се кренули сами, — рече гђа Перса кад је ушла, за њом поп Ћира, а за њим М |
, ја нећу <pb n="211" /> приповедати, — рече гђа Габриела, готова већ да удари у плач.</p> <p>— |
кад неће господин-попа ни да сврати, — рече женица. — А што се не би баш и скинули мало с кола |
</p> <p>— Е, вама већ не могу одбити, — рече гост, — али верујте да ово чиним преко принципа! — |
ију, ако вас смем, то јест, понудити, — рече поп Спира и окрете се госту. — И донеси столицу је |
каже господин-попа; да ће се вратити, — рече женица скинувши већ оно троје мањих. — Ајде, Радо, |
> <pb n="122" /> <p>— Еј, терету мој, — рече гђа Сида кад се нађоше код куће, — боље да сам пањ |
о!...{S} Збиља, кад споменусте ручак, — рече и окрете се попу, — а јеси ли ти, Спиро, позвао за |
дите се, госпођице, ја ћу већ то сам, — рече Пера и узе књигу и стаде је разгледати.{S} Беше то |
Добро дошли!</p> <p>— Боље вас наш’о, — рече поп Ћира скидајући се с кола. — Ја сам се мало под |
м, да сам те се са захвалношћу сећао, — рече поп Спира и извади из бунде и доносе му једну лепу |
>— Фала, мамо!{S} Топло ми је здраво, — рече Јула па затвори прозор и леже у кревет, али не скл |
’оћемо, госпоја-Јуло...{S} Па, Радо, — рече окренув се кочијашу, — можемо л већ? — рече и ижљу |
кад сте така чисменка, госпоја-Сидо, — рече и потрча за њом гђа Перса, — а ви онда ето бар дођ |
н... господин Перо, овако вас молимо, — рече и склопи руке, — и ја и Јула.</p> <p>— Па, ето... |
ђа Марта Гецина супруга.</p> <p>— Но, — рече гђа Габриела улазећу у Гецину кућу, — и ја вам кра |
е се.</p> <p>— Можемо, господин-попо, — рече и скочи Пера и викну бирташицу која уђе.</p> <p>— |
{S} Сутра вас чекамо.</p> <p>— Добро, — рече Пера. — Дакле... љубим руку, милостива, — рече и п |
>— О молим молим!{S} Свугде је добро, — рече г. Пера а чисто се стресе кад се сети свога господ |
ч’о —</p> <p>— Е, па ’оћемо л’, Перо, — рече поп Спира и диже се.</p> <p>— Можемо, господин-поп |
виш ајнпренсупу.</p> <p>— Боже, Ћиро, — рече гђа Перса и рашири и диже руке као стари пророци, |
преко пута од њега, ево овако, Ћиро, — рече и седе на једну фотељу, — па би’ запалила лулу и н |
"179" /> Дад’ Бога ти, пешкир, Персо, — рече умивајући се. — Како сте живили и проводили се?</p |
м код своје куће, да ми је све чисто, — рече гђа Сида сва бледа а ноздрве јој побелеле и прекрс |
д’ли сте да ми је пасир’о онај малер, — рече Габриела и удари у плач, — па ме само секирате и н |
и нужно...{S} Ако ова риба на асталу, — рече и показа на варку од сома, — што проговори, то ће |
Та знате, фала Богу, господин-Спиру, — рече бришући сузе мало умирена гђа Габриела; — салашар, |
..{S} Ал’ људи, па још попови!{S} Ах, — рече одбијајући одлучно, — каква штогла, Бог вас видио! |
-Аркадија?{S} Помагај, ако Бога знаш, — рече јако задувано поп-Спира кад стигоше у порту.</p> < |
мо се познали!{S} Из једног сокака... — рече и засја јој суза у оку. — Па за што да се срдимо.. |
а а, добри су... само онај навећи... — рече и пружи му на захтев оно најмање.</p> <p>Путник га |
већ у јутру послати...{S} Ево вам... — рече и предаде их хитајући Пели. — Ју, несретна Габриел |
ољу!</p> <p>— Та... знам, ал’ опет... — рече Гециница па се прекрсти од чуда. — Јао мени, а од |
да се наслађавам једном таком сликом. — рече мало збуњени путник, па се саже, да помилује једно |
ли у кола, а, <hi>ситна господо?</hi> — рече па их стаде миловати.</p> <p>А деца све грцају од |
А <pb n="416" /> да шта ви мислите!? — рече Рада поносито па се узврпољио на седишту.{S} Поста |
<p>— Шта се само скањује ту ваздан!? — рече у себи, па, не могав више да издржи, полако прилет |
ило</hi> ал’ ће ваљ’да <hi>бити</hi>? — рече гђа Перса и устаде па стаде нервозно спремати и бе |
?...{S} Да отворим капију, ’оћете л’? — рече и учини весело покрет капији.</p> <p>— Та ај’те ба |
Шта, ваљ’да вам се не допада кајгана? — рече поп Олуја терајући густе димове на доле преко ками |
де иза бурета.</p> <p>— Ко је то сад? — рече полако Јула па се издиже на прсте да боље види.</p |
век што је.{S} Разумеш ли ме бар сад? — рече поп Ћира па устаде и стаде се шетати, а и попадија |
на руци. — Је л’, мама, и маму воле? — рече дете као мало утешено али још једнако уплашено и у |
Мени за љубав, господине, зар нећете? — рече Јула и погледа га усплахирено а црвена до ушију и |
ви, господин-Перо, овамо у наш крај? — рече радосно изненађена, па притрча колима која стадоше |
мо мало брже, шта је, дакле, то било? — рече гђа натарошевица и одсече и себи кришку диње. — И |
, ма ко — А <hi>ко</hi> је спис’о то? — рече гђа Сида бришући сузе.</p> <p>— Написао је Коста Р |
окренув се кочијашу, — можемо л већ? — рече и ижљуби децу; Раду и Сиду и Макру у образ, а Иву, |
та.</p> <pb n="213" /> <p>— Па збогом,— рече фрау-Цвечкенмајерка.</p> <p>— Збогом, слатка, нећу |
ве.</p> <p>„Добро кад не рече: цвекла!“ рече у себи гђа Перса која се такође сва у уво претвори |
д једа и срамоте!{S} Ал’ баш да видим!“ рече у себи Јула па притрча лако тараби, и стаде завири |
прозор, па најпосле, слеже раменима, па рече:</p> <p>— Та, сад, шта је ту је!{S} Ти к’о мати, н |
и пратијаше их својим питомим очима, па рече у себи:</p> <p>— Баш би’ волела да се видим са Мел |
берај отворити! — извали г. Пера, и кад рече а он се тек онда трже и поцрвене, виде да је прете |
олајевич“ мало почеше иза врата, ал’ не рече ништа.)</p> <pb n="117" /> <p>— О, па то би онда т |
Сида, — ове муве.</p> <p>„Добро кад не рече: цвекла!“ рече у себи гђа Перса која се такође сва |
о да газдује.</p> <p>— Ал’ ти ми још не рече: шта је то све радила?</p> <p>— Од кад си се ти кр |
рчала, да је све тутњило, кад им дође и рече неко да је дошао нови учитељ.</p> <p>За пола сахат |
вароши, у пољу, одмахну путник руком и рече једно „Ех!“ (као кад се човек савлада, па прегори |
и путник, него се рукова, скиде шешир и рече:{S} Збогом! и кочијаш потера коње.</p> <p>Одоше ко |
г. Пери.</p> <p>Овај се чудио челику и рече значајно једно „О!“ а за тим поп Спира окрену каши |
оде вино.{S} Послушао је поп-Спиру који рече: „Да је вода добра, <pb n="98" /> не би у њој крек |
тера, па распалила и њега те јој и овај рече своју:</p> <quote> <l>„Тако тако до недеље</l> <l> |
иже види тога „слаткогласнога“ како сам рече.{S} Како је оставио сто, није се више целе вечерње |
знаш! — вели поп Спира у себи, а за тим рече гласно: — Осам, осам, Петре.{S} Доста ће бити и ос |
је исп’о мој план за руком! — А за тим рече гласно: — Е, баш фајн се стрефило!</p> <p>— Како т |
а позове да крсти.</p> <p>— За кога оно рече? — запита неки пут господин попа црквењака.</p> <p |
бећаруше.</p> <p>— Ама ти, Нићо, отоич рече, да ти је „после ручка“?{S} Зар после вина, ракије |
ути.{S} Дакле —</p> <p>— Дакле, чујте! —рече Габриела и поклони се г. Кипри натарошу, који испу |
раније сетили, кад је давно у романима речено да се срцу не да заповедати а у песмарици записа |
{S} Али тако је то у свету!{S} Право је речено да: добар глас далеко иде, а зао још даље; па за |
у ноћ по кућама и који се — узгред буди речено — умеју већ и сами понудити.{S} Јер док <hi>Ирод |
било нужно досад да кажем, јер је давно речено, да су сви попови једнаки, један к’о други.{S} А |
ала Шацу; чула ситну тамбуру и разумела речи добро познате јој песме, и ако је Шаца као обазрив |
ладић с Меланијом пред кућу, па не може речи да чује кад се разговара, <pb n="183" /> од оног п |
та!{S} Еј, Лало, Лало!{S} Фурт ми твоје речи и твој тестамент зуји у глави и у ушима.</p> <p>А |
д ће јој падати на ум, знам добро, моје речи, ал’ шта је ’асне сада!?{S} Говорим ја њој од кад |
го јој тужно цвилећи говорио оне слатке речи.{S} Тога дана јој једнако у глави; и тога и другог |
а, „како се каприцирала па баш ни једне речи!{S} Ни да се бар пошали, да нас позове после ручка |
како се за чудо слагаху фрау-Габриелине речи са ономадашњим госпоја-Сидиним, и како их лепо обј |
уплакану несретну Јулу којој те мамине речи угасише и последњи зрачак надежде.</p> <milestone |
последњем (то јест поп-Ћири), збиле оне речи од пословице која вели: „Ја босиљак сијем, мени пе |
суморнија, једнако јој зује у глави оне речи и она песма из сна а пред очима јој онај тужни пог |
собу од страха кад је чуо бласфематичне речи гневне попадије своје које је из истога узрока и с |
сам писац навлаш изоставио.{S} Страшне речи!{S} Срећа што их нико даље није чуо, и што су изуш |
а из авлије се и опет чуле оне страшне речи: „И браду, и бркове, и све, све... све обешењаку ј |
-Сида јаче ударајући гласом на последње речи, баш кад је гђа Перса пролазила, — ту ће он бити м |
нежно, да му још и сад звоне у глави те речи.</p> <p>И он јури тако право, а све мисли на вечер |
и инквизиција ни анатема.{S} А да су те речи биле изушћене против католичког бискупа, за папова |
чули?</p> <p>— Ни речи, слатка моја, ни речи!</p> <p>— Та је л’ можно!?</p> <p>— Та задрж’о ме |
баш ми је жао —</p> <p>— Молим вас, ни речи, к’о што вам кажем, нисам чула!{S} Рец’те само кол |
Бог.</p> <p>— Само молим ни речи.{S} Ни речи.{S} Знате чула сам од фрау-Цвечкенмајерке.{S} Она |
И ви баш ништа нисте чули?</p> <p>— Ни речи, слатка моја, ни речи!</p> <p>— Та је л’ можно!?</ |
</p> <p>— А тражи л’ много?</p> <p>— Ни речи није спомен’о!...{S} Ни реч’це...</p> <p>— А, да б |
тала је као окамењена, па није знала ни речи да каже.{S} Било јој је то чудно, неочекивано, што |
ј се чим било освети, али није умела ни речи прословити, и, што јој је најтеже било, фрау-Габри |
питала!{S} Само „јесте“ и „није“, па ни речи више да бекне.{S} Сачувај, Боже, такву какву какво |
Јула.) Г. Пери се завезао језик, па ни речи да рекне, него је узео па разгледао један нож који |
бриела која осим речи „фронцле“ није ни речи разумела од целога онога смисла, па стаде још ситн |
p>— Ал’, слатка, немојте само никоме ни речи о томе!{S} Уф, уф.{S} Баш вам фала!{S} Срећа те ми |
а другу, али ни једна ни једној неће ни речи веровати.{S} И све ће се то повешати <pb n="244" / |
овара се с њима, јер оба попа ћуте и ни речи не чује иза себе.{S} Поп Ћира ваљада спава, а поп |
p>— Убио их Бог.</p> <p>— Само молим ни речи.{S} Ни речи.{S} Знате чула сам од фрау-Цвечкенмаје |
иге!...{S} Ал’ молим вас, само ником ни речи!{S} Нек остане код вас!{S} Нисам рада!{S} Нисам ра |
згледало да ће бити кише.{S} О госту ни речи!{S} Гђа Перса се решила да не спомене, а гђа Сида |
дође у гости,“ — понавља у себи путник речи Јулине, па се даде у мисли. — Она је срећна, а тек |
лим вас! — рече фрау-Габриела која осим речи „фронцле“ није ни речи разумела од целога онога см |
ке господе и Чивути још раде.{S} Једном речи, резонује гђа Сида, сваки се хирург влада сасвим г |
крао <pb n="65" /> и по кући.{S} Једном речи, није украо само оно, што је о небо било обешено.{ |
тер и земичке кад одседну ту.{S} Једном речи, то и није била она права биртија, него пулгерска |
ог јадног момка па не може наша Јуца до речи да дође —</p> <p>— Па... нека!{S} Шта то фали!{S} |
ју формално ућуткало и ова не могаше до речи доћи.</p> <p>— А, а, то се не може издржати! — вич |
га не види; и једнако је због њега било речи у кући с госпоја-Сидом, која је, као добра домаћиц |
схватио домашај поп-Ћириних заједљивих речи. — Кога ви то мислите, кад <hi>тако</hi> говорите, |
леће, а она је, у себи наравно, пратила речима: „Ти већ спаваш, злато моје (говори Јула у <pb n |
ћа, него да је као камен према ласкавим речима једнога онако лепог и пријатног и ученог младића |
попина ћерка и учитељева посета; другим речима, описано је једно идиличко пред вече у очи Недељ |
реосвештенство, и једина ми је утјеха у речима, каже он, миропомазанога Псалмопјевца, каже, кој |
пробуди.{S} Зар би мање поезије било у речима Јулиним него у овим готовим стиховима, сад после |
у пута, — па један другог ама ни једном речицом да не запита!!{S} Кад су почели званичан посао, |
ила свој и иначе пребогат речник и овом речју.</p> <p>— Та чекај за Бога... пусти ме да се изду |
је нарави а појетске наклоности, једном речју, господске персоне, што рекли.{S} Тако исто је из |
себи равнима, да се послужим сопственим речма госпоје Сиде која је већ чула за госта и одмах се |
недеље обогатила свој и иначе пребогат речник и овом речју.</p> <p>— Та чекај за Бога... пусти |
ај се опет данас стрефио ту и био тврдо решен, да му се, после толиког вребања, освети за оно п |
и Јуци.{S} Па она онда изнела решето па решета жито, а поп-Ћирини онда они не можеду да изиђеду |
овара, <pb n="183" /> од оног проклетог решета!....{S} Један јед само.{S} Видићеш већ!</p> <p>— |
; коме је дао Бог, <pb n="182" /> тај и решета жито.{S} Тако ти кажи, каже, да сам је поздравил |
се сетили <hi>ту</hi> да <pb n="181" /> решетају жито; па нека плева, нека прашина, к’о да је и |
кућу баш кад су изашли да се шетају, а решето је ужасно заблебетало и лупало, да је Меланију ф |
и чловити пред кућом!</p> <p>— ... а за решето је авлија а не сокак, — наставља поп Ћира. — А н |
="201" /> и Јуци.{S} Па она онда изнела решето па решета жито, а поп-Ћирини онда они не можеду |
ни сутра дан није било боље.{S} Опет је решето изнето и опет су почели да раде баш у оно доба к |
ету</hi>.{S} Све, све је узела на своје решето, па ни Његово Преосвештенство није остало неприк |
... па тако фурт.{S} Дањом метнули неко решето пред кућу, па се сетили <hi>ту</hi> да <pb n="18 |
p>Сутра дан већ је било намештено једно решето за жито (ветрењача) и радили су од ране зоре до |
Целог боговетног дана лупа оно проклето решето и тера плеву све на нашу страну; не можеш к’о чо |
јој каже: како то није лепо, да, изнесу решето за жито на сокак, код онолике њи’ве авлије... ка |
боље о свему извести.{S} И гђа Сида се реши, да се и не разговара пре са поп-Спиром, док се на |
ше.{S} О госту ни речи!{S} Гђа Перса се решила да не спомене, а гђа Сида ћути или о које чему г |
је Јула весело продужила рад у башти, и решила се, кад опет дође на плот, да му одговори, да је |
на кишовито време.</p> <p>— Па, шта сте решили? — пита га Аркадија.</p> <p>Поп Спира ћуташе и ј |
А то вино, — упаде му гђа Сида у реч, — решио се мој супруг да отвори кад узудајемо нашу Јуцу; |
им, то није било ни нужно...{S} Ако ова риба на асталу, — рече и показа на варку од сома, — што |
је је у кући и пред кућом.{S} У кући се риба и чисти.{S} Дечурлија је комотнија Суботом; може с |
бу, онда би му бацала оно што извади из рибе.) А хватао се у коштац и са самим касапским пацови |
ми срце неће!</l> <l>Волем бити Тиској риби ’рана,</l> <l>Нег’ љубити три млада дротара!“</l> |
намазане лојем или машћу, свињском или рибљом, која се преко ноћ добро упила у кожу да не проп |
} Бар да сте раније дошли, а красну смо рибљу чорбу имали.</p> <p>— Молим, молим, —устручава се |
кад транжира месо; само кад је чистила рибу, онда би му бацала оно што извади из рибе.) А хват |
попашан на печену кожурицу к’о Вла’ на рибу,“ вели јој Нића па па се окрене мало на леђа да се |
марицу, или тражи глисте па иде да пеца рибу (у јесен хвата штиглице) или, на послетку, оде код |
иси или у риту на глисту караше и другу рибу, и носи за шеширом велико перо од чапље, а чим иза |
му већа почест.{S} А дика, што кажу, и риђи у таљигама, нек’мо л’ газди!</p> <p>— Ја би’ се, з |
и ондакана од наши’ ушију, кад овај топ рикне к’о сто магараца; та неће ту остати читава увета |
а четири васеленска патријарка и петога рим-папу, па ништ’ не треба да се плашиш, Ћиро, кад зна |
(који остави Албум и поче читати <title>Риналда Риналдинија</title>), као да му очима хтеде рећ |
мачка књига, тридесет седми хефт <title>Риналда Риналдинија</title> интересантног романа из раз |
тави Албум и поче читати <title>Риналда Риналдинија</title>), као да му очима хтеде рећи:{S} За |
ига, тридесет седми хефт <title>Риналда Риналдинија</title> интересантног романа из разбојничко |
умотан кишобран нешто мањи од вашарског ринглшпила и један упакован кревет који се види да је б |
Та зар је у њих стала ова моја садашња рипида?!{S} Како се човек само измени!{S} А наравно, и |
чинодејствовала, носећи крст и чираке и рипиде — све њихове мараме и пантљике; покупује будзашт |
кадионицу.“ — А ти: „Ја звонар.“ „Ја у рипиде.“...{S} Кад погледаш, сви хоће да служе само црк |
ачке песма, певали су је одономад Бачки рисари!</p> <p>— Та знам, знам; ал’ откуд нађе да певаш |
већ спустило, заклонио га већ бескрајни рит с високом трском, још мало па ће и заћи, а Рада тер |
бавила све унаоколо, све па и бескрајан рит који се пружаше далеко на лево од долме.{S} Подухну |
е се опет неки глас из прека; — „ваља у рит, да насечемо трске, да покрпимо кров, јербо је већ |
мет’о „купице“, а после отиш’о послом у рит, у лов на пијавице, па на њему оставио дућан... а с |
’о бесни широком и високом долмом поред рита, пуца Рада бичем онако из свога расположења и пева |
људ’ма, као с г. презесом, апотекаром, ритмајстором, а и сами се звали докторима и друге докто |
оси ветар и меша је са шумом узлелујане ритске трске и псовком чобана који псују ритске комарце |
итске трске и псовком чобана који псују ритске комарце што се ни запаљене ватре не боје него на |
једају к’о кере... мора да су они прави ритски.{S} Један ме отоич уј’о баш испод ока, тако, да |
p> <p>— Е, „лако је ђаволу, што кажу, у риту свирати“, па и теби, газди човеку, прдачити се са |
аласало се оно бескрајно тршчано море у риту и тајанствен елегичан шумор и песма узлелујане трс |
шљуке, или поваздан пеца на Тиси или у риту на глисту караше и другу рибу, и носи за шеширом в |
— Баш да видим! — рече-гђа Перса па узе риф и измери.{S} Шта ја кажем!...{S} Двадесет и шест и |
држ’о ти сам риф?</p> <p>— Е, још ћу и риф држати.{S} Доста што сам отворио четворе очи, а држ |
седам.</p> <p>— А је си л’ држ’о ти сам риф?</p> <p>— Е, још ћу и риф држати.{S} Доста што сам |
емојте ме, гнедиге, плашити!{S} А пошто риф?</p> <p>— Тридесет и две крајцаре, ал’ треба се уме |
пазио!</p> <p>— Треб’о си сам да држиш риф.{S} Лопови су то; све сам лопов до лопова!{S} Украш |
видим је л’ те преварио?{S} А кол’ко си рифи уз’о?</p> <p>— Двадесет и седам.</p> <p>— А је си |
иста, дала исхекловати неких седамдесет рифи, а према овоме могу читаоци судити шта је и колико |
рса сатанским смехом сама у себи. — Ал’ рихтиг!{S} О извин’те, та ди су ми биле очи!{S} Та ви н |
у гледати да се сретнем ш њоме! — Него, рихтих, у мал’ нисам заборавила.{S} Имам да ти јавим је |
ма, ево већ и петли! — рече Нића па узе рог и дуну <hi>три пут</hi> — и ако је тек <hi>два сата |
ује се како лупкара у прозоре и чује се рог Ниће боктера који је духнуо дванаест пути, али Тоци |
реко њега дуга кабаница, испод кабанице рог у који дува и оглашује сате и буди село и дуга дрен |
јечи кућа, па се смеје и оставља буџу и рог у буџак. — Ај, је л’ добро диваним, тане му госино! |
шпацирати, па би’ му послала боктерски рог, бар да знамо ноћу кол’ко је сати!“</p> <p>И опет и |
уо равно дванаест пути у свој боктерски рог, а после четврт сата још једанпут, и укравши тако ч |
и дунуо једанаест пута <pb n="125" /> у рог и огласио век скоро успавалом шору и селу да је јед |
ог, да пишем књиге, к’о што дувам сад у рог, — па да напишем чуда и покоре сеоске, па три ђакон |
сваког сата по неког млађег да духне у рог на сваком рогљу а он је остао па и даље јео и пио и |
ило све лепо!{S} Та није да ћу дувати у рог, да већ нико неће знати, кол’ко је сати!...</p> <p> |
ећу ништа ни говорити; само ћу дувати у рог, а за то ми и не треба ни Неце Муцкалова језик!{S} |
е ондак ни да дувам у дужност... овај у рог.</p> <pb n="249" /> <p>— Па што се не „фатираш,“ шт |
S} Девојке спремају шлинговане сукње за рогаљ, момци мажу чизме да омекшају, а бабе траже дугма |
варају, само да их пусте после подне на рогаљ у коло.{S} Ала ће да се шарени после подне сокак |
а замирише од калопера и мајкине душице рогаљ где се вије коло!{S} Ту ће свака свога видети, а |
сала писмо у шпајзу тамо неком њеном са рогља.{S} Чује тата где нешто цичи у шпајзу, па пошао д |
/hi> да не ускочи за каквим у дороцу са рогља.</p> <p>— А-а-а!{S} Па то је, Бога ми, баш загуст |
и’ иза певнице, ил’ ћете неку, онако, с рогља... онако, што ми кажемо, ројтанску?</p> <p>— Па.. |
енидбу и лепих девојака на удају, а <hi>рогљева</hi> у селу доста баш к’о празника у години, па |
укње на њој.{S} Али тек после подне, на рогљу ће тек да сине у свој лепоти својој, а сад је отр |
маћичину.</p> <p>— Код Пишкелесовице на рогљу, у Бечкереку, трећа кућа од апотеке.</p> <p>— Баш |
А најчешће се ипак скупљали и играли на рогљу код Неце бирташа, где је под јаловим дудом играло |
па сваког празника или недеље на другом рогљу игра коло, па се све позаљубљивало једно у друго |
о неког млађег да духне у рог на сваком рогљу а он је остао па и даље јео и пио и страшно ларма |
ме да цените и уважавате пожртвовање за род, а српска вила уписаће му име у читуљу српских муче |
его родна која су сваке године доносила род и стократно наградила негдашњи труд поп-Спирин око |
им не дам то, и пазим на њих к’о њихов род, и, на прилику, браним ово имаће к’о и моје да је.< |
си не дотегло, јербо си ми ти <hi>ближе род!</hi>“ А Нићи мило, Боже, кад је гледа како меси; к |
рквењак и неки род, или боље рећи: биће род, док се само неки њихови, који невенчано живе, венч |
оцилов <pb n="307" /> и црквењак и неки род, или боље рећи: биће род, док се само неки њихови, |
то јешплицирати.{S} Јербо ја сам и неки род овом бирташу што је сада, то јест, у Темишвару — Он |
у фићок. — Ја сам овде знате, к’о неки род, па за то се и не циврам него се и сам послужујем.{ |
да га Меланија, — знам ја мушки неверни род.</p> <p>— Ал’ уверавам вас —</p> <p>— Вероваћу, али |
м:</p> <quote> <l>„Јуло рано, та ми смо род одавно.“</l> </quote> <p>— А откуд ти, — прекиде га |
прид туђином да кудим еспап, јербо смо род; а зар је то честита ракија?!{S} Да је то честита р |
јој је све.{S} Није заборавила ни богат род Шацин, ни његову намеру да иде у Беч да тамо сврши |
оја да мора да тражи кога да јој пише у род, него седне сама па пише; по три дана може да седи |
узми се на ум!{S} Ћиро!{S} Одма’ идем у род; идем у бели свет, ако тај грубијан не повуче што ј |
таквом животу, јер је, као и сви његова рода, волео миран и уредан домаћи живот.{S} За то је, ч |
ка, са онога света, каже ми он, ди нема рода за мене.“ А ја га питам: „Па шта би ’тео, роде; шт |
и конзервативизам и привезаност мачијег рода ка месту свога рођења) фрау-Габриелину кућу и одом |
/quote> <p>— Хооо! — дочекује га Јулина родбина. — Извол’те, извол’те. „Сниска стреја, висок ђу |
е у кућу запеваше девојке Бачванке, све родбина Шацина:</p> <quote> <l>„Оправ’ се, оправ’, брат |
скелом синоћ девет и јутрос седам кола родбине Шацине, а сувим опет толико.{S} Закрчила кола с |
— веле му и уводе га и послужују његову родбину, доводе свирца и заиграше коло у ходнику очекуј |
смо се узели?!{S} Газдачка је ово кућа, роде, ти само изволевај!{S} Та стек’о је мој покојни Ла |
да је он умро, па кажем: „А ко ће тебе, роде, неговати и по табанима те чешкати, ако се ја, не |
тељу и један туторе мој; да ти спремим, роде, голубића у расолу, то си ти увек радо јево?“ А он |
мене.“ А ја га питам: „Па шта би ’тео, роде; што не седнеш?“ А он ми каже: „Није ми до седења |
киле —</p> <p>—- Па неће ме нико, Нићо, роде! — вели Ракила ђаволасто.</p> <p>— Па ни за кога и |
е, боме, ни ја.</p> <p>— А зашто, Нићо, роде?</p> <p>— Та им’о би’ само бриге а асне баш никакв |
љу.</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу, Нићо! ’хоћу, роде, само кад не тражиш штогођ више као мито.{S} Ајде, |
дрпане као ред просјака пред црквом.{S} Роде се селе и остављају гнезда празна на димњацима, а |
о зиме, и дочекаће своје старе знанце и роде и ласте.</p> <p>Све је село заједно са сељацима пр |
плаче и проклиње час кад се тако дебела родила на свет. — Меланија је била мало сањалица и сент |
детета; шта ћете, кад се за нешто више родила, — каже. — А госпоја Сида, како који дан све шир |
јући. — Боље да ме нема; да се нисам ни родила.</p> <p>— Но, но!{S} Не мораш ти баш тако на кра |
д се нађоше код куће, — боље да сам пањ родила него тебе!{S} Од пања би’ вид’ла бар неке асне,. |
за ово</hi> до сад што сте ме, то јест, родили и одранили к’о сина!{S} Имам ја, фала Богу, две |
и гледа слатко и насмејано на цвеће, на родин кљун и ружу, како се једно другом клања и приближ |
пузала, и од зелене метле сунцокрета и родина кљуна — дуж те тарабе не види се више ништа од с |
много старијег брата, Гавру.{S} Кад се родио, приповеда Палчика, а баба каже: „Фала Богу кад с |
но умро (пре но што се од укућана ико и родио) и кад су се још перишани носили.{S} Или приповед |
да’но би’ душом... чисто би’ се наново родио!</p> <p>— А... како стоји, Бога ти? — запита га и |
Спира који је увек наглашавао да прави родитељ не треба своје дете пред њим самим да хвали — о |
се куцнемо, — вели домаћин: — У здравље родитеља заручницина!</p> <p>Куцају се.{S} Поп-Ћира иск |
ладом заљубљеном створу, у лицу његових родитеља, натоварио на врат.{S} Лишће винове лозе опада |
а наравно.{S} То је идеал и мој и мојих родитеља био...{S} Хе, ал’ то зависи од случаја, од сре |
а матер <hi>мама</hi>.{S} А Меланија је родитеље звала: <hi>папа</hi> и <hi>мама</hi>, имала је |
селу и били изнутра као калајисани.{S} Родитељи су обично после заблагодаривали и извињавали с |
тамо су прави шегрти према вама.</p> <p>Родитељи као паметни људи учинише се к’о и да нису ни п |
„Синко“, а он њих „отац“, „мати“, или „родитељи“.{S} Исповедио је већ и он Меланији и ова њену |
бав; а то су исто и обоје признали пред родитељима и већ онако приватно, и као кришом, измењали |
дија црквењак који је стигне и спасе је родитељима.{S} А једаред у мало што није завила гђа-Пер |
нити шешире и понети кући својим убогим родитељима.{S} За то су дечији шешири у том селу и били |
недеља, — а јавићемо вам — па ћу имати родитељско весеље кући... свадба моје кћери...</p> <p>— |
ушче.{S} Обоје стоје тако и с неком као родитељском милоштом гледају гушчиће који се гурају и п |
суди сада читалац: колико се њих морало родити, венчати и развенчати и умрети у селу, па да се |
да али не јалова као она на сокаку него родна која су сваке године доносила род и стократно наг |
{S} Запамтио сам добро, кад год је тако родна година била и јефтина била рана, увек је било рат |
Ћирин пас не трпећи као и сви у његовом роду музику.</p> <p>— За газдом! — прошапта гђа Спирини |
боле!</p> <p>— А, знам; била му и нека рођака, а?</p> <p>— Тако нешто!{S} Дакле ајде.</p> <p>О |
око које се скупило сијасет другарица и рођака, које јој у силној ревности и услужности више см |
т толико.{S} Излазе из куће помагачице, рођаке младине и младожењине, деле рузмарине сватима а |
данашњи сватовски дан.</p> <p>И док су рођаке још нешто шушкале и опремале око Јуле код кола и |
а сетно крадом на Тинкуцу, своју будућу рођаку, и уздише.{S} Хвали себе, а као мало и издаље ку |
скупљене ожалошћене комшије и неутешни рођаци, и они што су задовољни с тестаментом а и они др |
на!{S} А увек сам га за живота слушала, рођена моја, па зар сад да га не послушам!?{S} Еј Лало, |
>— Шта, зар нисте чули?</p> <p>— Нисмо, рођена!{S} Та молим вас, раскомотите се само, к’о код с |
кога краја већ да почнем!</p> <p>— Ју, рођена, — чуди се Пела, а ко би то рек’о?!</p> <p>— Ето |
м се... жао ми сироте Јуле к’о да ми је рођена сестра.{S} Дакле, доста до тога, да је настала ’ |
да је била за нешто <pb n="260" /> боље рођена, — не би се задовољила калфом.</p> <p>— Е, е! ти |
Но, па шта је дакле?</p> <p>— Код своје рођене куће, па да не смеш ни нос да промолиш кроз капи |
обријати поп-Спиру.{S} Хахаха!{S} Његов рођени зет!{S} О, убио те Бог, Габриела, откуд само <hi |
коро пола стољетија беспрекорно.{S} Мој рођени!...“ Ђаво ме натера да још пофторавам то.{S} Кад |
— поклоним се ја и одговорим му. — Мој рођени зуб.{S} Слуша ме већ скоро пола стољетија беспре |
е ја правд’о да нисам; да сам пон’о мој рођени, а да је то нечија ваистину сатанска и паклена у |
а из уста Јулиних; није веровала својим рођеним ушима, па се зато и замислила.{S} Јула је у ћош |
ас и лице и косу и очи и одело и својим рођеним ушима чула кад су га позвали сутра — у Недељу — |
а госпоје Спиринице), а што је из њених рођених уста чуо <pb n="12" /> и забележио сам писац, в |
најем, да она, на против, баш к’о своје рођено дете воле вашу Јулу.{S} Баш мени самој је одоном |
о и весело врати, које ми њега као свог рођеног сина једва чекамо да видимо.{S} А девојку смо м |
ти, молим те, да човек није ни у својој рођеној кући миран! — вели поп Ћира па стаде ходати љут |
што није планула и очитала јој у својој рођеној кући.{S} Но срећа, те је ова напоменула да се п |
господин-парохом... и шаровом, у мојој рођеној башћи?!</p> <p>— Е, а откуд је то ваша башћа? — |
.. да човек не може да изађе пред своју рођену кућу од лупе, прашине и плеве...</p> <p>— Ја вод |
привезаност мачијег рода ка месту свога рођења) фрау-Габриелину кућу и одомаћио се у другој јед |
тављају у соби с голим мачевима чудесно рођење Христово пред забленутим домаћима, и док их онај |
последња у албуму слика чувеног лопова Рожа Шандора бавећег се на поправци у Куфштајну — Док с |
о!?{S} Та тек ми је четрдесет пета, а у рожданику ми пише: да <pb n="254" /> ћу доживити и чита |
знате зашто је све то.{S} Мени у <title>Рожданику</title> то пише, да ћу ја срадати, и то баш н |
пијем воду.</p> <p>— Е, кад ти у <title>Рожданику</title> пише, — говори бирташица а навлачи на |
е и шнекле</l> <l>И то бело лице</l> <l>рознфорб-боје!</l> <l>„Ах, љубезна Јуло,</l> <l>Све ће |
онако, с рогља... онако, што ми кажемо, ројтанску?</p> <p>— Па... овај... ајд’ баш онако штогођ |
домаћица која је застала па је гледа а Рокса се клања дремљиво. — Еј, несрећо чупава, та ти си |
блато и пут, Глиша уводи коње у шталу а Рокса вија живину по авлији.</p> <p>И док су се комшијс |
У <pb n="305" /> том истрчаше и Глиша и Рокса и почеше скидати с кола.</p> <p>— Е, е, баш ми је |
<p>— Е, е, е! па извол’те, извол’те.{S} Роксо!{S} Глишо, та ди сте се завукли врагу! — раздера |
едаше сви а гђа попадија с црквењаком и Роксом послужују.</p> <p>Оба госта су изгладнела јако, |
и — него пеглате к’о паоркиње на велику рољу!</p> <p>— Та... знам, ал’ опет... — рече Гециница |
бе отпочињали — или чак и имали какав — роман), њима остављам, да представе себи, како је било |
<p>Ето тако се отпочео и заплетао један роман у поп-Спириној кући на месец и више дана пре и не |
прилици да јесу.{S} И какав би то опет роман био без пољубаца чак и у десетој својој Глави!!!< |
ерно огледало, верна слика друштва; има романа у којима се бичем немилосрдне и неумитне сатире |
налда Риналдинија</title> интересантног романа из разбојничког живота, који се тих година радо |
оји зна шта се захтева од једног доброг романа.{S} Али има верујте и корисних ствари, које су в |
још много <pb n="105" /> више немачких романа у фотељи, на прозору, или се сакрије иза клајдер |
а наставља даље. — Ви ту мислите на оне романе где се износе људи каквих нигде нема и доживљаји |
кле.{S} Ви ту мислите на оне сензационе романе у којима је све измишљено, лажно.</p> <p>— Та је |
еланија је гледала само своје кактусе и романе.{S} Меланија је прочитала сијасет српских а још |
нији, — могу вас послужити заиста лепим романима о којима се сувремена критика најпохвалније из |
а се нису раније сетили, кад је давно у романима речено да се срцу не да заповедати а у песмари |
ар.</p> <p>А Јула пева ону красну Бачку романсу, која се некад радо и много певала а која је са |
е тако?!{S} Доћи из Карловаца из онаки’ романтиш предела у ову равницу без околине!</p> <p>— Ах |
Јуло девојко,</l> <l>Не јадај јаде, не рони суза!</l> <l>Сутра ће т’ мајка већма жалити</l> <l |
— кад ме је доста и онај Бог наружио! — ропће овај нови „Јов“ са чарде.</p> <p>— Изгорећеш, нес |
} Тек чујеш неко шуштање, кашљање, неке ропце а за тим као неко избијање.{S} То дуварски сахат |
, па добије к’о неке мале брчиће као од росе.{S} А и само срце друкчије се ражђипа, кад Совра с |
ијем.{S} Блага к’о Божја <pb n="298" /> росица... мо’ш је пити к’о кеша бару, ништ не осећаш!.. |
ign xml:lang="de-Cyrl">алте -фрајндшафт ростет ни</foreign>“; даклем опет вреди штагођ; па сад |
"335" /> <l>„Ах, фрајлице, благо</l> <l>Ротшилдово што је!</l> <l>Кад помислим, да ће</l> <l>Св |
њајући једнако по орману, ветрећи своје рубље и наређујући често у чему ће је сахранити и шта ћ |
а о каквом свом доживљају где је био на рубу или ивици пропасти па је за длаку фалило да не пла |
бришући сузе.</p> <p>— Написао је Коста Руварац...</p> <p>— Коста!{S} Та... та то је поп-Васин |
<title>Карловачки ђак</title> од Косте Руварца.</p> <p>— Ах, бештијо једна, гледај само како ј |
горе; па док могу — добро, а кад удари руда у брег, а ја ћу, што кажу, „аљку на батаљку“ па ил |
<p>— Па, ето... ви сте ружа, дуплована ружа; а госпојица Јула је смерна љубичица.</p> <p>— Ух, |
згледаше му као бујно расцветана румена ружа међу пупољцима после мајске кише кад се пружи стру |
l> <l>Гле! друге дар ти носе;</l> <l>Од ружа гњездо красно,</l> <l>У гњезду гучу јасно,</l> <l> |
и ја и Јула.</p> <p>— Па, ето... ви сте ружа, дуплована ружа; а госпојица Јула је смерна љубичи |
ђа (крсно име поп-Ћирино) са облигатним ружама између цифара, које су арапске биле а записане н |
дава цвелити!{S} Та немојте ме бедити и ружити — кад ме је доста и онај Бог наружио! — ропће ов |
оване <pb n="381" /> чизмице са златном ружицом и кваслом а на глави шешир са струком ковиља, к |
} Та, Бога вам, и лепо лице (а она није ружна) шта вреди ако нема ту и воспитанија?!{S} Лепота |
?! (Гђа Габриела није била ни матора ни ружна, <pb n="204" /> него баш напротив; али је гђа Сок |
.{S} Што се год добро или зло, лепо или ружно, десило у једном крају, за тили час сазнали су св |
а жена се отегла у висину!{S} Ено како ружно стоји кад Арса грк пође кудгод са женом, па она д |
о и насмејано на цвеће, на родин кљун и ружу, како се једно другом клања и приближује и пада у |
овро?“ а он им вели: „Идем да окопам ку’руз!“ А умео је ђаволски лепо да свира и да намигује он |
ице, рођаке младине и младожењине, деле рузмарине сватима а танке пешкире коњима, па и коњима м |
ер — у чизмама и ћурдији са гајтанима и рузмарином — теши девојке па им каже:</p> <p>— Та што п |
ака, један танких подужих бркова, права руина кога сад <pb n="293" /> први пут и приметише гост |
изнета је ужасна слика једног алкохолом руинисаног организма, за поуку многим читаоцима</hi> </ |
уморан ландшафт а она наслоњена на неку рујину, суморна такође, а мисли јој блуде некуд у даљин |
ако пониког да венчаду.{S} Што кажу:{S} Рука руку мије!...{S} За свагог је Бог по нешто оставио |
ужи испражњену чашу, да му се наточи, а рука му дрхће. — Мој Проко, — наставља Глиша, а глава м |
уђа</hi> плести па клети,</l> <l>И туђа рука косу крзати,</l> <l>А ти ћеш, Јуло, онда плакати,< |
и једни и други.{S} Један га дочеп’о за рукав па га вуче на ручак, а други за други рукав и кра |
в па га вуче на ручак, а други за други рукав и крагн па га вуче на јаузн и вечеру.{S} А младић |
ели Нића и меће сланину у онај завезани рукав од кабанице... — А код Бућкалови’ месе сутра ујут |
трудили, — вели Нића и трпа сув језик у рукав од кабанице, који је доле завезан <pb n="255" /> |
.{S} Не видиш више босе ноге, ни кратке рукаве, ни папучица, ни цицаних сукњица; све се то, и м |
, истина, врло леп био, али увек кратке рукаве носио и зими ишао без зимског капута.{S} Али, шт |
њега ост’о само неки дороц, па раширио рукаве па као иде мени, а ја се у том тргнем.{S} И сад, |
ку за чишћење, и с праву за закопчавање рукавица, и неке силне конце и вунице од неких десет ра |
S} Ако моја Јула пође једне Недеље брез рукавица... а куд ће на ову врућину и да их навлачи!... |
м стојаше једна гомила старих плеснивих рукавица, које је секла и спремала да покрива флаше од |
вам!...{S} Ефи!{S} О Ефика!{S} Узми ове рукавице па их овлажи и развуци, очисти их од плесни, и |
флаше од парадајза.{S} Све саме балске рукавице, од Бог те пита каде.{S} Гледам их Боже, па ми |
уњам по орману.{S} Тражим и купим старе рукавице, да покривам флаше од парадајза.{S} Све саме б |
о друге Недеље ова моја понесе и навуче рукавице, онда их опет Меланија <hi>не навуче</hi>.{S} |
их навлачи!...{S} Меланија одмах навуче рукавице, да покаже, како је „нобл“; а ако друге Недеље |
ешаке, неке Швабе у дрвеним кломпама са рукама испод пазува па иду један за другим у реду к’о г |
ђа Перса и скочи са столице и пљесну се рукама. — Доста ми је, доста!{S} Немој ми казивати, нећ |
олај му одговори: „Хе, синко, мани и ти рукама, а већ <hi>моја</hi> ти помоћ, неће оскудјевати! |
у кућу г. Геце касира, где је раширеним рукама дочека гђа Марта Гецина супруга.</p> <p>— Но, — |
из кола па оде као опарена с опуштеним рукама, као кад мокрих руку човек тражи пешкир.{S} И ко |
и у једном ништа!“ па се лупају једнако рукама као петао кад хоће да кукурикне; псују, праскају |
, и крупне им сузе капале по оделу и по рукама и доле по прашини.</p> <p>— Је л’ те да ћете доћ |
ли јој блуде некуд у даљини; на петој с рукама у муфу и пахуљицама снега; на шестој с лалом и з |
е за њима.{S} Жене држе <pb n="76" /> у рукама мараме савијене на троугао, бабе мараме са завиј |
изме па боси лете кућама са чизмицама у рукама.{S} По нека девојка промакне брзо у комшилук, ис |
нема лулу у устима него са штаповима у рукама иду и разговарају се а жене и ћерке за њима.{S} |
која се брзо исправи, а збунила се па у рукама једнако држи једно лепо жуто гушче јер му остала |
осле подне <pb n="39" /> Једнако држи у рукама оно чим се убијају муве па по ваздан иде, убија |
љан један, кроз прозор, а оставља јој у рукама свој горњи капут који ће овој мало после послужи |
оведало за њ, да је био наизменце час у рукама Ракоцијевих Куруци, а час га преотимали Монастер |
је, укебаће нас! — шапуће Јула и отима руке за које се Шаца као дављеник ухватио, и не пушта и |
г.{S} Знате, по некад то за чудо иде од руке!!!</p> <p>И још хтеде фрау-Габриела приповедати о |
то укуса, па јој је то за чудо ишло од руке.{S} Ту ће млада бити доведена, и живеће ту као мла |
и јој Цвечкенмајерка, па се узеше испод руке и оставише пуну авлију паора и одоше у кућу међ но |
опипам га...{S} Осетим лепо тврдо испод руке, па мислим: добро је, ту је! и предам га тако зави |
к’о патак.{S} Па још кад се узму испод руке изгледа она жена, издалека кад гледате, као да је |
сина!{S} Имам ја, фала Богу, две здраве руке, нисам неки богаљ, и моја Јула две, па ћемо се ’ра |
А сада га друге грле руке,</l> <l>Друге руке, друга уста љубе!“</l> </quote> <milestone unit="s |
Ћиро, — рече гђа Перса и рашири и диже руке као стари пророци, — и теби је још до јела!?{S} Ух |
т.</p> <p>Гђа Сида се довијала од сваке руке да јој избије из главе те жеље и мисли, али се, не |
кући, говети и чинити по вољи од сваке руке па између осталога почешће месити савијачу с маком |
опет ’хоће да покаже, како она има беле руке к’о у ноблеса, а моја Јула, бајаги, само их за то |
одом ’ладном;</l> <l>Поломиће моје беле руке,</l> <l>Натруниће моје очи чарне!“ —</l> <l>То изр |
ништа собом не понесе већ скрштене беле руке и праведна дела своја!“ — „Та јест, одговара паор. |
> <l>Кад си мени око врата</l> <l>Бјеле руке савила?</l> <l>И кријући твоје лице</l> <l>Мени ск |
ене љубило;</l> <l>А сада га друге грле руке,</l> <l>Друге руке, друга уста љубе!“</l> </quote> |
да сакрије своје од виртшафта испуцане руке!!!{S} И на то је, — каже госпоја Сида, — све она м |
l>Ди кувари ватру пире</l> <l>А на мене руке шире!{S} Ију-ју, ију-ју!“</l> </quote> <p>Игра кол |
није мало смирио и оставио јој одрешене руке, да она сама својом женском вештином извиди ту ств |
ве полако трља руку о руку, као да пере руке од нечега, па вели:</p> <p>— Хе.. та.. да дођете, |
тавља у тањир, па кад поједе и он опере руке у истој чаши као што сем велике господе и Чивути ј |
!</p> <pb n="6" /> <p>— Хе, хе, из ваше руке па не зна човек шта је доста!</p> <p>А домаћица са |
Аркадија па трља онако смирено поповски руке и увлачи снебивљиво врат, — учио сам, господине, к |
Перо, овако вас молимо, — рече и склопи руке, — и ја и Јула.</p> <p>— Па, ето... ви сте ружа, д |
бледа а ноздрве јој побелеле и прекрсти руке па опет погледа на Перу (који остави Албум и поче |
двише задржала!{S} Службеница!{S} Љубим руке, гнедиге!...{S} Ал’ молим вас, само ником ни речи! |
>Меланија му одговори пријатним стиском руке и Пера сав сретан изађе праћен гђом Сидом и Мелани |
руку па сам он оре, а паор Шваба диг’о руке а упро свој благодарни телећи поглед у небо па вел |
.</p> <p>— Тако је то, — трља задовољно руке госпођа Сида. — Ко другом јаму копа, сам у <pb n=" |
дног пединтера! — вели гђа Сида и метну руке на трбух.</p> <p>— Та ман’те... знам вас већ, знам |
да издржи сетом обузети путник, него се рукова, скиде шешир и рече:{S} Збогом! и кочијаш потера |
ђена, па притрча колима која стадоше, и рукова се с путником.</p> <p>— Ето, откуд ми се и не на |
Клањам се, госпођице Меланија, — рече и рукова се, па куражан као сваки богословац у том распол |
че потресеним гласом и пружи јој руку и рукова се с њом и гледаше је.</p> <p>Беше лепша него ик |
другоме, заборавимо.{S} Та чак смо се и руковали и пољубили пред њим —</p> <p>— <hi>Пољубили!</ |
аду и сутрадан тужити за тако несавесно руковање и вршење његове дужности.{S} Остави га на посл |
а ту руку и само Његово Преосвештенство руководило.{S} У гневу свом, шта је само за Господина В |
већ узео свој штап и шешир и гладио га руком низ длаку, дакле већ био спреман да пође, кад ће |
а себе, — добро ми је исп’о мој план за руком! — А за тим рече гласно: — Е, баш фајн се стрефил |
и ме мој знао, мени никад не испадну за руком.{S} Шта све не радим, па не ваља!{S} Не ваља, вид |
тер, видили сте!</p> <p>Мануше оба попа руком и ништа му не одговорише.</p> </div> <pb n="330" |
ашаг био!{S} Ал’ прошло! — одмахну Нића руком. — А да је остало оно старо, та не би’ му био бок |
ји се ту стрефио, па скине шешир и мане руком и каже: „Молим лепо, — каже, — господари!{S} Сад |
оказати. — Тужба је била концептована и руком самога поп-Ћире, који је имао врло леп рукопис, н |
а једу, а ти ондак оног жутог фурт чеши руком по лећи све док једе, халав је па гура свуд њушку |
леко иза вароши, у пољу, одмахну путник руком и рече једно „Ех!“ (као кад се човек савлада, па |
очи!{S} Ваљда је за то и притисла левом руком груди а десном дигла полако завесу и стала и слуш |
само диван <hi>ћелепуш</hi> сама својом руком направила, први видљиви знак нежне наклоности пре |
било, а набрала га је Јула сама својом руком; бирала га к’о голуб зрно, и наслагала лепо на ши |
ша <hi>лепа Јула</hi>,</l> <l>Већ белом руком маше,</l> <l>За њоме вес’о јаше</l> <l>Тај женик |
.. своји смо, — вели му Нића, па једном руком диже бокал а другом капу с главе — А, па, спас’ Б |
н да <hi>ја сам</hi>, својом сопственом руком, могу брати у тој башћи и <hi>ја вас</hi> понудит |
/p> <p>— Ах, каква, — рече и ману сетно руком а гледа у њу.</p> <p>— Немојте, немојте, — прекид |
Ајд, ајд, видићу и твоју памет, — ману руком поп-Ћира досадно.</p> <p>— Ајд’ уклони се с том л |
то тако, от’шло све, — рече Нића и ману руком. — Тако ми ваљда суђено, а зар сам ја крив?!</p> |
самога поп-Ћире, који је имао врло леп рукопис, написана.{S} Тога дана, кад је преписивао начи |
а научиш, каже ми он, како је од своји’ руку и о свом комаду живити!“ А нисам јој ни каз’о да ћ |
је а све преврће с очима и стисне га за руку.{S} Кад брж’ то, кажи ти то мени и протолмачи?!{S} |
А затим јој је приповедао, држећи је за руку, како је он од велике и богате породице, и како не |
ониког да венчаду.{S} Што кажу:{S} Рука руку мије!...{S} За свагог је Бог по нешто оставио и, ш |
меши <pb n="8" /> се, а све полако трља руку о руку, као да пере руке од нечега, па вели:</p> < |
го јестиво из оџака, а у томе му иде на руку омирски смех укућана изазван шалама и досеткама св |
е оног густог зеленила, које је ишло на руку заљубљенима и крило их од оне несносне контроле ко |
озефа како је узео једном паору плуг из руку па сам он оре, а паор Шваба диг’о руке а упро свој |
некако ударцу, избије поп-Ћири левчу из руку, па га дохвати својом тако несретно да му је окрен |
<hi>ја крив</hi>... и... пружим ја први руку, а он као — обешењак један! — не зна бајаги ди да |
ако се онда и могло захтевати, да пружи руку или чак и да прими руку пружену ради измирења, па |
евати, да пружи руку или чак и да прими руку пружену ради измирења, па ма ту руку и само Његово |
м! — рече потресеним гласом и пружи јој руку и рукова се с њом и гледаше је.</p> <p>Беше лепша |
м се.{S} Љубим руку, милостива... љубим руку, госпођице, — рече г. Пера и мајку пољуби у руку а |
>— Добро, — рече Пера. — Дакле... љубим руку, милостива, — рече и пољуби гђу Персу. — Клањам се |
убитак.</p> <p>— С драге воље!{S} Љубим руку! — рече Пера и пољуби је у руку и оде.</p> <p>Али |
ве швабе —</p> <p>— Клањам се.{S} Љубим руку, милостива... љубим руку, госпођице, — рече г. Пер |
о, ако ту пред њим пружимо један другом руку, заборавимо узајамне обиде и помиримо се...</p> <p |
b n="8" /> се, а све полако трља руку о руку, као да пере руке од нечега, па вели:</p> <p>— Хе. |
а гологлав и мало постиђен, пољуби га у руку, па само вели: „Хе, шта знате, господин-попо, греш |
ик и поклони се поп-Спири и пољуби га у руку што се овоме јако допало, јер се до сада није баш |
абука“</hi>, па га моја Јула пољубила у руку, а баби удариле сузе, па ти он њој девет дуката и |
трук и дају младама кад их ове пољубе у руку а оне њих у образ, а девојке носе сунцобране држећ |
} Љубим руку! — рече Пера и пољуби је у руку и оде.</p> <p>Али ни сутра дан није било боље.{S} |
’ладном водом.</p> <p>Јула је пољуби у руку и оде.</p> <p>— Како је сирота хаглих и осетљива!{ |
пођице, — рече г. Пера и мајку пољуби у руку а ћерци се учтиво поклони.</p> <p>— Службеница! — |
{S} А?{S} Ајд’ одма’ да с’ га пољубио у руку! — рече и намршти се да би га заплашила.</p> <p>— |
ошак, па скиде шешир И пољуби г. попу у руку.</p> <p>— Па, како је?{S} Како?{S} Радиш ли, је си |
p>Рада попусти и пољуби господин-попу у руку.</p> <p>— Нека, нека! — извињава га путник. — Док |
би га ти!</p> <p>— Таки господин-попу у руку!...{S} Сад ћеш с кола! — рече па га ухвати испод п |
ло...{S} А јес’ пољубио господин-попу у руку, и замолио га, да ти опрости, што си се бац’о праш |
а и бојтар захваљују и љубе поп-Спиру у руку.{S} Они одлазе, бирташица их стидљиво испраћа желе |
а, па оставља посао, пољуби поп-Спиру у руку и доноси им ракију, поп-Спиро у мањем а Пери у већ |
, туд и он.{S} А знате, и ја сам у неку руку пастир, хехе, — смеши се, — чувам поверено ми стад |
оклети зуб — а ја једнако држим пружену руку, а он мени зуб у шаку па се ту рукујемо и — <hi>из |
арцт“, јербо има, знате, лаку и сигурну руку, па су му совјетовали, да је гријота да свој тален |
па леже на клупу и наслони се на десну руку, склопи своје вазда будне очи и заспа по други пут |
чаше, а поп Спира се наслонио на десну руку, а левом држи браду па га гледа блажено и не трепћ |
х: „Дај Совру, — вели, — дај, дај десну руку нашу,“ <pb n="4" /> вели господин нотарош, па му з |
раздрагана фрау-Габриела, па му стисну руку да га, к’о вели, мало упитоми и охрабри.</p> <p>— |
ми руку пружену ради измирења, па ма ту руку и само Његово Преосвештенство руководило.{S} У гне |
знао и ту мајсторију, јер је имао лакшу руку, и један вандрокаш сајџија кога су били притворили |
али не треба ни ви да седите скрштених руку.{S} Добра парохија је — Боже ме прости кад већ мор |
рена с опуштеним рукама, као кад мокрих руку човек тражи пешкир.{S} И кога да прво сретне на вр |
p> <p>— О, госпођице Меланија, из ваших руку свака је ствар преслатка.</p> <p>— Ух, — хукну гос |
ими понуду ил’ се учтиво извини, клања, рукује и одлази, а она на полуотворених вратих стоји и |
анопријемни Аврааме“! — вели поп Ћира и рукује се с њим па граби што пре на врата.</p> <p>— Фал |
ену руку, а он мени зуб у шаку па се ту рукујемо и — <hi>измиримо!</hi></p> <p>— Измирите!{S} У |
милије!{S} Има већ сад лепо имање којим рукују тутори.{S} Учио нешто латинске школе; дакле није |
Фала и вама, дражајша домаћице, — вели рукујући се с њом поп Спира, — ваш гостопријемни дом не |
це јој јаче закуца а образе подиђе мала румен.</p> <p>— Он је за цело! — мишљаше у себи и хитно |
о би’ била! — вели Јула а сву је облила румен и размишља, шта би то сад могла радити у кујни ил |
еке.</p> <p>Јуца је била мала, округла, румена и здрава као од брега одваљена, а Меланија висок |
гана <pb n="389" /> изашла у авлију сва румена и зајапурена па се хладила танком шнуфтиклом.{S} |
ушчића.{S} Баш то је ранила једна млада румена девојка, фрајла Јула, попина ћерка, и задубила с |
кола, изгледаше му као бујно расцветана румена ружа међу пупољцима после мајске кише кад се пру |
дске боје, бледа, а моја Јула здрава па румена <pb n="196" /> к’о што је Бог дао.{S} А после, — |
га ја баш питам? — вели Јула збуњена и румена. — Питај га ти.</p> <p>— Еј, срећо моја, — шану |
али пошто је фрајла Јула сва запурена и румена, донела чорбу и ставила је на сто, то се г. Пера |
ујна плава коса, па њени румени образи, румени као брескве дуранцлије (и доцније кад год су га |
ели гђа Сида. — Видите само како се све румени! — рече и метну пред госта.</p> <p>Поп Спира ниј |
о здравље, па бујна плава коса, па њени румени образи, румени као брескве дуранцлије (и доцније |
нцлијама, њему одмах падну на ум Јулини румени образи); па њен миран и доброћудан, њен детињаст |
која очешљана, обучена, је ли блеђа или руменија него радњим даном — све се то почело да посмат |
ира тамо, чини ми се да су те тамо мало руменије а и боље нарасле.“ — А сваки поп чудо што воли |
S} Он блед, а она с оним њеним паорским руменим образима — па тек оно њено паорско име!{S} Јуца |
рау Габриела, јер су сви држали велике, рундове, жућове, гаџе, и тако даље. „А што не држите „п |
да се само крсти <pb n="132" /> иза оне рупе од чвора на капији, крсти се и чуди и вели: „О, ча |
столом па гледа из буџака као пацов из рупе.{S} Пред њим стоји један фићок ракије.{S} Пијуцка |
ећан пут! — виче за колима и маше белим рупцем фрау-Габриела. — Е, то је баш лепо.{S} Ко би то |
и о Русима.{S} Један приповеда: како су Руси највеће царство, и како са сваким ратују и свакога |
ш и није онај прави Часловац од оних из Русије послатих, него други неки, трукован код неког Шв |
<p>Пред другом кућом опет приповедали о Русима.{S} Један приповеда: како су Руси највеће царств |
е ситно,</l> <l>Фино, бреновали,</l> <l>Русу косу по мом</l> <l>Густу очељали!...</l> <pb n="33 |
е јецајући мали Ива кога држаше Јула на руци. — Је л’, мама, и маму воле? — рече дете као мало |
а своју супругу.{S} Г. Кипра ће бити на руци Шаци својим саветима и упутствима односно тала и з |
тако вам је ето и ово!{S} У Божијој је руци све то, наравно, али не треба ни ви да седите скрш |
о суђење.{S} Нису нам никад ни била при руци акта из епископске архиве, па за то и не можемо ул |
ера, — а остало је, што кажу, у Божијој руци!</p> <p>— Наравно, наравно!{S} Све је у Божијој ру |
— Наравно, наравно!{S} Све је у Божијој руци.{S} Али опет... — вели поп Спира. — Знате како оно |
а</title> од истога држао је Аверкије у руци.{S} Али што је највише могло да изненади свакога г |
ица држећи <pb n="198" /> једнако нож у руци и дињу на крилу. — Ал’ послушајте ме!{S} Узмите ма |
а снега; на шестој с лалом и зумбулом у руци; на седмој у лаком, врло, врло лаком оделу са сноп |
Сида седе а измеђ њих стоји с албумом у руци мала Јула у краткој сукњици и дугачким хозлицама с |
ца које где?{S} Ваљда код оног Швабе да руча што му је куварица Чифутка, како кажу!{S} Што баш |
н и по.{S} Где ради ту <pb n="368" /> и руча и вечера, јер хтели домаћи или не хтели, морају да |
кажу!{S} Што баш у нашу недељу да тамо руча да једе леб с кимом и друга чуфуцка јела?!</p> <p> |
м кујна па чељадска соба.{S} Из собе за ручавање излазиће се у кујну а из ове у шпајз и у чељад |
p>— О, пардон, извините!{S} Нека, нека, ручајте ви само, — вели гђица Габриела улазећи код г.-н |
го зими сетити се, шта да се зготови за ручак; људи о пољским радовима и о разним лоповлуцима п |
кад су га позвали сутра — у Недељу — на ручак.{S} Чим се вратила и донела мачка кога одмах одне |
ти, Спиро, позвао за сутра господина на ручак?{S} Шта да се потуца које где?{S} Ваљда код оног |
ћи или не хтели, морају да је задрже на ручак.{S} А она се баш много и не цифра.{S} Не чека, шт |
Један га дочеп’о за рукав па га вуче на ручак, а други за други рукав и крагн па га вуче на јау |
ћете ме сутра почествовати посјетом на ручак.</p> <p>— О молим!{S} Каква пажња!{S} Здраге воље |
јем, да је лепше и лакше бити позван на ручак него га описивати.{S} Напоменућу само то, да је г |
иде кући детињој, где га позива отац на ручак.{S} На вратима га дочекује Неда гологлав и мало п |
и помислио!...{S} Збиља, кад споменусте ручак, — рече и окрете се попу, — а јеси ли ти, Спиро, |
а Нића боктер и пије и игра.{S} Отпоче ручак.{S} Поседало све и запремило неких <pb n="385" /> |
једна домаћица уме своме мужу зготовити ручак.</p> <p>— Та шта говорите?! — чуди се опет госпој |
“ постављених у кући и у авлији.{S} Сам ручак нећу описивати, јер признајем, да је лепше и лакш |
днако и тако је данашњи сјајан и обилан ручак, којега су сви гости и пулгери па и беамтери до н |
ели гост.</p> <p>Са гужваром је завршен ручак, а отпочет је живљи разговор.{S} Дотле се јело и |
у поп-Ћирину кућу.{S} Ту је помагала и ручала а тек после вечере одлазила.{S} Преко ње је гђа |
им кућама, да бо’ме да су давно и давно ручали.</p> <p>— Бо’ме, како где!{S} Како код кога! — р |
полако, а Јула му пружи своје беле пуне ручице, које је овај (немојте мислити да писац претеруј |
други поп били су после <pb n="116" /> ручка увек мирољубиви и добре воље, за то су и после ов |
дан, а, и следећих дана, после познатог ручка и јаузна, догодило</hi> </p> <p>Поп Спира је сутр |
оно се већ и смркло; таман си устао од ручка, ајде седај опет за вечеру.{S} Не зна човек кад м |
ренуло, само редуше остале код куће код ручка а међу редушама наравно да је понајвише баба.{S} |
да је ово још к’о после ручка; а после ручка може вино, је л’, газда?</p> <p>— А би л’ се прив |
да га однесе у комшилук.</p> <p>А после ручка одмах отрча преко пута, да их затекне за столом; |
е боји „шлога“ па не сме да спава после ручка.</p> <p>Пред ту су, дакле, кафану стала кола и ко |
и да се бар пошали, да нас позове после ручка!“ Сва јој је мораста изгледала, али јој није дала |
— вели Нића, — да је ово још к’о после ручка; а после ручка може вино, је л’, газда?</p> <p>— |
а па оној другој казала.{S} Одмах после ручка, узела је гђа Габриела (молимо читаоце за извињењ |
било и неколико здравица.</p> <p>После ручка настаде опет играње.</p> <p>Старији и не устадоше |
а ти, Нићо, отоич рече, да ти је „после ручка“?{S} Зар после вина, ракије?!</p> <p>— То је беам |
ротеја и праксе гђа-Сидине.{S} За време ручка је било и неколико здравица.</p> <p>После ручка н |
ни и то за оно кратко време, док је пре ручка курисао домаћици.{S} А домаћица стоји крај огњишт |
вор, — јер ви, казаћу му, не можете пре ручка да се кренете.</p> <p>— Но, па добро, ал’ ја ипак |
, пароха,</hi> знам да им данас није до ручка —</p> <p>— Код господна Ћире?! — рече радознало г |
лети.{S} Задржана тако она би остала на ручку, па и на вечери.{S} А најрадије је јела „цвечкен- |
лазила.</p> <p>Фрау-Габриела је била на ручку и тамо се лепо унтерхалтовала.{S} Била је ванредн |
ац видети како је било код поп-Спире на ручку који се са свим мимо програма госпоја-Сидиног зав |
комада: за гђу домаћицу где ће бити на ручку, за фрајла-Јулу и за себе.</p> <p>Куља свет из цр |
а Ержа рапорт, — бити код милостивих на ручку.</p> <p>Мајка и ћерка се само згледаше на тај гла |
l> <l>И песма нек те прати,</l> <l>Твог ручног девера.</l> <l>У нове идеш дворе,</l> <l>Где зао |
га је купио и донео.{S} Да га питам ко руши православије!{S} А он код Владике каже, да је Пент |
> <p>Игра коло, звецкају сабље хуланера Рушњака и дукати на врату паорских девојака, а цицане п |
а снега кад се отисне, мала и незнатна, с врха брега, па на подножје стигне као огромна лавина, |
од дечијег змаја који је, Бог те пита, с које стране пао и заплео се у грање са којега је лишћ |
увелико приповедало, <hi>он,</hi> Шаца, с њом чак и састајао у башти и курисао кроз тарабу, и „ |
латинске!{S} Та заједно смо, к’о деца, с катихетом „<hi>вертеп</hi>“ носили; ја продуцир’о „<h |
ру с којим је мање познат, кад се куца, с поп-Спиром се куца једанпут а с поп-Ћиром увек по два |
ши сва уплакана.</p> <p>— О Боже, Боже, с <hi>чим</hi> да се потуку!</p> <p>— Е, па лепо ако ми |
н, па поче:</p> <quote> <l>„Сиђи, Боже, с небеса,</l> <l>Па да видиш чудеса:</l> <l>Како <hi>ћи |
в на „јаузн“.</p> <p>— О, с драге воље, с драге воље!{S} Само ако, то јест, господин Пера прист |
варати?!</p> <p>— Добро те нисте рекли, с вашом Жужом!</p> <p>— А шта би вам фалило, само ако о |
још Бог на небу и баба Макра на земљи, с том само разликом што је Бог све и видео и чуо а баба |
е,</l> <l>Од садиплатна пут.</l> <l>Ој, с Богом, красна душо,</l> <l>Па срећна довек буди,</l> |
ума и старог свата и девера с гајдашем, с којим је после Нића боктер продужио кроз сокаке вршећ |
те одбити позив на „јаузн“.</p> <p>— О, с драге воље, с драге воље!{S} Само ако, то јест, госпо |
ју Јулу, — похита гђа Сида.</p> <p>— О, с драге воље, — вели Пера.</p> <p>— Ако су на немецки н |
они’ иза певнице, ил’ ћете неку, онако, с рогља... онако, што ми кажемо, ројтанску?</p> <p>— Па |
пољуби у потиљак.</p> <p>— Ај’те, децо, с кола, ’хоће господин-попа да иде, — вели женица деци, |
вама мало разговарати, ако се, то јест, с вама, уопште <hi>и може</hi>, разговарати.</p> <p>— Е |
јој поп-Ћира. — Падне човек, што кажу, с крушке, па се издува, а некмо л’ ја толики пут издржа |
да накитимо мало... онако, по нашки... с фронцлама, што кажу, ако не би замерили штогођ? — зап |
ко?</p> <p>— Јесте; совершени клирик... с еминенцијом. <pb n="312" /> А има глас, једна дивота, |
изаберете —</p> <p>— О, молим, молим... с драге воље!{S} Извол’те! — рече гђа натарошевица држе |
Аркадија је баш свакојаких чуда видео; с покојнима се разговарао, познавао неколико вештица у |
е, тако ја стишавам.{S} Волем све лепо; с <hi>лепим</hi> се, слатка, може све учинити.{S} Тако |
p> <p>— Да се нисте и ви <hi>тукли</hi> с ким гођ? — запита је гђа Габриела.</p> <p>— Нисам, сл |
ате, нисам рад ни да се <hi>свађам</hi> с вама, а ни да вармеђа има посла.{S} Ето, то сам желио |
лим, је л’ вредно и <hi>да почињем</hi> с вама; јербо не знам: ко је старији у тој вашој <pb n= |
ена!</p> <p>— А шта има она <hi>то</hi> с вашом кућом?!</p> <p>— Има то, што није миран сокак о |
, да има лепе брчиће и да лепо пева!{S} С нестрпљењем су га очекивали и старији и млађи.{S} Мно |
одарност?!{S} Нема ту ништа од тога!{S} С народом сам, вели, стекао, па нека сад <hi>тај</hi> н |
после <pb n="241" /> чизме из блата.{S} С тога чак и комшија комшији ређе долази, нарочито ако |
који сте ви једног сиромака помогли.{S} С овим ми је баш споможено.{S} Па, кад вам гођ устреба |
ешто запева, а он је прати тамбуром.{S} С почетка се Јула к’о и женирала и љутила по мало, јер |
голубчиће као какав стари пензионер.{S} С тога је сав комшилук био против њега и вребао га да г |
иви знак нежне наклоности према њему. — С тим се није шалити, — продужује гђа Перса. — Не знаш |
ајнпренсупу за тату, — вели поп Ћира; — с пута сам, па сам мало назеб’о.</p> <pb n="341" /> <p> |
ђење и потреса.</p> <pb n="214" /> <p>— С драге воље!{S} Извол’те унутра, — рече Пела и пођоше |
и главобоље и секирације моје!</p> <p>— С драге воље, Нићо!{S} Е, фала, фала.{S} Па ’хоће л’ ти |
да накнадимо данашњи губитак.</p> <p>— С драге воље!{S} Љубим руку! — рече Пера и пољуби је у |
га).{S} Срам вас било!{S} Севајте одма’ с те дере.{S} Ма...{S} Сад ћу звати маму.</p> <p>Настад |
лепо да будне?{S} Ајде, лане моје, ајд’ с кола!...{S} А и господин-попа ће се вратити.{S} Одма’ |
Фрау Габриела викну само швапски „На!“ с таквим гласом и изразом на лицу као да јој је највећа |
л’ се посовјетов’о с кимгођ?</p> <p>— А с ким ћу, кад и не смем ником да кажем, како је баш све |
е овоме сада с десне стране била Јула а с леве Меланија.</p> <p>— Е, баш, баш сте добро учинили |
е куца, с поп-Спиром се куца једанпут а с поп-Ћиром увек по двапут.{S} Послужише се и пунчем ко |
у образ, а Иву, који је јаузновао хлеба с пекмезом, пољуби у потиљак.</p> <p>— Ај’те, децо, с к |
одлазе праћене фењером.{S} Остаје соба с укућанима само.{S} А за тим се гаси свећа у кући, пре |
брез мушког, не ушуња па пуштим зељова с ланца.</p> <p>— Баш вам фала!{S} Лепа вода.{S} Боже к |
у другу крајност.{S} До повратка попова с пута била је мекша од памука и мирољубива, а чим је ч |
само ако ’оћете да пустим нашег шарова с ланца!{S} Нећете се скрасити ни у тој вашој башћи.</p |
д то доба је ужасно обазрив и први бега с пања и ако би касапин не знам шта дао, да га може уке |
бриела, па охрабри и Севера к’о и онога с леве стране. — Да се пофалим онима унутра сас ероберу |
дуж њива, да једва можеш довикати онога с другог краја авлије.{S} А у авлији свачега; једно бог |
онај даље, — кад си тамо само кажи, да с’ из Иђоша, па не бери бриге; јербо су Банаћани спасли |
рашином на кола?{S} А?{S} Ајд’ одма’ да с’ га пољубио у руку! — рече и намршти се да би га запл |
один-попином ћерком унтерхалтовати а да с киме ћу!“ А она, гледам је, села па к’о банацка млада |
> <l>Јер твој бити не могу;</l> <l>А да с другим сретна будеш,</l> <l>Молићу се ја Богу!“</l> < |
дан се љутио кад је видео своју Жужу да с оним другим разговара и одмах псовао: „Затрацени!“ а |
арског мира.</hi> </p> <p>Никада ваљ’да с већим нестрпљењем нису очекивана оба попа него овога |
у баш до г. Пере, тако да је овоме сада с десне стране била Јула а с леве Меланија.</p> <p>— Е, |
p> <p>— Изредно, — вели г. Пера и гледа с изразом дивљења по домаћима и пуца полако језиком. — |
и држите да ја боље правим од вас, онда с драге воље, кад год је вама згодно.{S} Дођите ето јед |
да је неко од живине вољан да се свађа с њим (јер поп Спира је имао и луксузних ствари, које н |
ира.</p> <p>Поседаше сви а гђа попадија с црквењаком и Роксом послужују.</p> <p>Оба госта су из |
ан па један; и сребрна пуцад, и ћурдија с токама, и чизме, и свилен чупав шешир носио...{S} Еј, |
еш бело месо, а кад развијеш а оно шија с главом!{S} Швапски жебраклук и ништа друго, враг им м |
претурују и падају на тртице око чанка с кашом.</p> <p>— А где је мати? — запитаће поп Спира.< |
вен појас!{S} Е, па ајд’ се вуци клипка с њим!{S} И ти ме сад питаш: шта чекам!</p> <p>— Јесте, |
ад да се зна.</p> <p>У том стиже и Ђука с пуним тањиром и метну га пред Нићу.</p> <p>— Па, дома |
ше, имате се чиме и поносити; к’о мачка с огорелом шапом!</p> <p>— Но, тек на вашу се кућу нећу |
јутрења.{S} Госпођа Сида се разговарала с гђом Соком гркињом. — „Ју, а зар ћете моћи да пустите |
к’о убијена! — продужује фрау-Габриела с гђом Персом. — Е, е, ко би то и помислио!!{S} А ја, ј |
на на време уграбила прилику и излазила с пуним бокалом <pb n="363" /> на сокак своме каплару З |
ди мило за драго што је она преухитрила с прошевином и прстеном.{S} Тако је и било.{S} И сада н |
издалека кад гледате, као да је упртила с пијаце какав пун цегер па га вуче кући.{S} Тако је ми |
им словом које је заборавила и завршила с плачем; а изнад тога једна фотографија целе породице, |
кочијаш потера коње.</p> <p>Одоше кола с путником, а деца осташе дерући се из свег грла и баца |
ором путовању њиховом и о оскудици кола с арњевима, сад баш кад оба г. г. пароха <hi>морају</hi |
потражити...{S} Јербо, што је било кола с арњеви по селу, то је сад све на путу.</p> <p>— Видиш |
ће тај ђаво и бити! — Коме требају кола с арњевима, — тај ме <hi>мора</hi> потражити...{S} Јерб |
и: „Чувај се попа“; а ја сам им’о посла с <hi>два</hi> попа и једним <hi>црквењаком!</hi></p> < |
И-ју!{S} Ала је безобразан! (Стаде Јула с радом и погледа га).{S} Срам вас било!{S} Севајте одм |
— Еј, наопако ти звонило, и теби и нама с тобом!</p> <p>— А Екселенција са наљутила после поп-С |
ошуља од српског платна златом извезена с преда а то му ја извезла и послала његова сестра Јана |
сти се нагло из кола па оде као опарена с опуштеним рукама, као кад мокрих руку човек тражи пеш |
ри капију, ето нам милостивог господина с пута.</p> <p>Затутњила Ержа онако босонога и отвори к |
ава чак у авлији испод комарника, а она с мамом у соби са сокака где обично све удаваче најради |
за ону њену цвеклу?!{S} Он блед, а она с оним њеним паорским руменим образима — па тек оно њен |
далека опази, па се једна другој уклања с пута.{S} Избегавају се да се сретну, јер се још једна |
оцилов пуши и преко камиша се разговара с коњима.{S} Задовољан је па обећава и Шарги и Пирошу н |
Ђука спрема за Нићу, овај се разговара с укућанима и домаћином.{S} Њему се обраћа после на сам |
му се обраћа после на само, и разговара с њим, а домаћи чешљају перје, кикоћу и певају.</p> <p> |
ма)...{S} Па зар кад баба дође с вашара с медљаним колачима па запита: „Ди је мој Рада?“ а ја д |
Отпратише кума и старог свата и девера с гајдашем, с којим је после Нића боктер продужио кроз |
упити за покој душе њезине.</p> <p>Пера с Меланијом већ давно није био у том месту.{S} Отишао ј |
ј неће, а он одма’ скида левчу, па тера с кола!{S} Каже он је „немеш“, па баш и није спао на то |
ело се донесе.</p> <p>Изађе и поп Спира с домаћином из собе.{S} Овај га храбри и вели му:</p> < |
но проводила дане после овога разговора с оцем.{S} Нико јој није био наклоњен; ни отац па ни ма |
/> рано капију и одма’ пуштајте Трезора с ланца, па пазите, да се какви вандрокаши не ушуњају у |
а из госпоја-Сидине авлије бацаду се са с кромпирима у госпоја-Персину авлију, само да не остан |
а нестане, па морамо да купујемо купуса с пијаце.“... „Ево ви’те, — кажем ја госпоја-Сиди, — шт |
оставили на миру!{S} Не испирајте уста с њом!{S} Њу ми оставите на миру.</p> <p>— Нек остави о |
а (Меланија) не говори, али се бар меша с онима који га знају, а сад је учи један региментс-ауд |
мислим, ваљда дошла Лалика из Перјамоша с децом, а оно гле...{S} О, молим, молим по сто пута —< |
у нашу недељу да тамо руча да једе леб с кимом и друга чуфуцка јела?!</p> <p>— А па дабоме да |
пута дневно пије чоколада а купује хлеб с кимом умешен.{S} Али Меланија остаје при своме и вели |
ој Шандор је посл’о Омладинцима поздрав с још некима!...{S} Откад вас нисам видела!{S} А шта ра |
а, Нићо? — пита га домаћин Пера Тоцилов с кревеца.</p> <p>— Ама не волем ти ништа, што је <hi>ф |
ст, Меланија, пустила се у унтерхалтунг с гостом али то тако, као да је сама она ту. „Оно није |
обешењацима!...{S} Та ди би се ти, Бог с тобом, — продужује гђа Перса сва зелена од једа, — во |
е него уздуж! — вели му гђа Сида. — Бог с тобом, Спиро; а какво те „преко“ наспело!{S} Зар ти н |
-Спириног о томе како је скинуо сав дуг с куће) већ приближио, стао и, скинувши шешир, клањао ј |
пита“ ...{S} Којешта сам се и ја некад с твојим татом разговарала; па, фала Богу, ето шта нам |
м прилепљеним перјем; један урамљен рад с перлицама, нека часна трпеза, шта ли, са силним крсто |
еду и брез вина и брез воде.{S} К’о сад с поп Ћиром што се —</p> <p>— Ју, ја и заборавила да ва |
ед! — рече поп Спира, кад поп Ћира седе с десне до њега.</p> <p>— Е, па збогом! — веди поп Ћира |
е хтела чак ни после недељу дана да иде с <hi>погачарима</hi> у Б** нити је хтела да прими икак |
излазе оданде.</p> <p>Кад се Шаца скиде с кола и пође у кућу запеваше девојке Бачванке, све род |
фали...{S} Молим вас за једну чашу воде с бунара; са свим сам промукла од узбуђење и потреса.</ |
Овако сам се научио; некако ми је слађе с федермесером.{S} Двадесет и више година је код мене; |
је у себи, само још једаред ако се нађе с њим, неће више бити така као до сада.</p> <p>Ишла је |
рани ногама)...{S} Па зар кад баба дође с вашара с медљаним колачима па запита: „Ди је мој Рада |
коње ћебетом, а после их испреже па уђе с поп-Спиром у чарду а, поп Ћира остаде у коли бајаги с |
, ову Главу која нема никакве јаче везе с главним догађајем, и која не би требала ни да дође, д |
, и тако је весело плевила башту, да је с травуљином почупала и сву мирођију, тако да су сутра |
је — Боже ме прости кад већ морам да је с тим уподобљавам — к’о и добра и лепа девојка: „Ко пре |
ископистила на своју снаху, завадила је с мужем па долази сваку ноћ; докле је ту, све се чују и |
{S} Ооо!{S} Е, баш, баш добро!{S} Та је с’ <hi>ти</hi> то —</p> <p>— Е, није него си <hi>ти</hi |
Спиро, — викну радосно домаћин, — та је с’ ти то, Спиро?{S} Ооо!{S} Е, баш, баш добро!{S} Та је |
слиндарили ону браду.</p> <p>— А шта је с тобом?</p> <p>— Са мном?{S} Ништа!{S} Врло добро!{S} |
он је онда пита: а боји л’ се и кад је с њим?{S} А она му каже: да се онда, кад је уз њега, не |
S} Та зар је не знам; та заједно сам је с мојим Милошем кварио! — Ја му једнако вичем: „Та имаш |
{S} Она није ни улазила у куће, него је с авлијских врата викала и дозивала домаћице и женску ч |
чифуцка фрајла у промонади унтерхалтује с лајтнантима уланерским, кад о Шабецу свира регименцка |
ика.{S} Све су тога дана формално спале с ногу јурећи из сокака у сокак.{S} И сама гђа апотекар |
еле, а на њима поређан порцулан и тегле с разним компотом.{S} По дуварима неке слике мал’ те не |
кога по кући, док им напрстак не спадне с прста. „О, убио те Бог, Персида (или Сида)!{S} Све ко |
ивала, зато је једва чекала да је скине с врата.</p> <pb n="213" /> <p>— Па збогом,— рече фрау- |
комендија само да прође, да ми се скине с врата; да’но би’ душом... чисто би’ се наново родио!< |
— вели женица деци, и хтеде да их скине с кола.</p> <p>Али деца неће с кола.{S} Ударило све чет |
помагала Јули и Жужи и љуштила кромпире с њима заједно.</p> <p>— О Боже, боже! — шапутала је гђ |
ритрча колима која стадоше, и рукова се с путником.</p> <p>— Ето, откуд ми се и не надате...{S} |
ним гласом и пружи јој руку и рукова се с њом и гледаше је.</p> <p>Беше лепша него икада!{S} Он |
ак.{S} И сама гђа апотекарица — која се с почетка устезала да се крене, јер је смешно говорила |
ина, која је била велика, сучељавала се с баштом тетка-Макре коју је цело село звало тетком, ал |
са фрау-Цвечкенмајерком, и задржала се с овом последњом подуже на путу.{S} Фрау-Цвечкенмајерка |
рца, — али га у башти нема!{S} Срела се с њим само једном у шору.{S} Он прошао па јој се јавља, |
кије.{S} Пијуцка из њега и разговара се с бирташицом која је пеглала неке шлинговане сукње у би |
p>Пера Тоцилов тера коње и разговара се с њима, јер оба попа ћуте и ни речи не чује иза себе.{S |
а ја ти не умем све казати!) Шпацира се с њим испред куће, а изнела велику лопту што је на през |
и Аврааме“! — вели поп Ћира и рукује се с њим па граби што пре на врата.</p> <p>— Фала и вама, |
<l>Од плавог јоргована,</l> <l>Одби се с граном цвет.</l> <p>И ту хтеде да заврши Јула, јер до |
и</hi>! — вели му поп Спира и пољуби се с њим неколико пута најсрдачније.</p> <p>— Е, е, е! па |
у готови, изађе поп Спира и поздрави се с учитељем, који га је чекао.</p> </div> <pb n="80" /> |
он ми се прдачи —</p> <p>— Торњај ми се с очију, потпрдо светска!{S} Друга би се, да јој је так |
п-Ћира досадно.</p> <p>— Ајд’ уклони се с том лулетином, — вели гђа Перса, — да излуфтирамо мал |
вас наш’о, — рече поп Ћира скидајући се с кола. — Ја сам се мало подуже задрж’о на путу.{S} Хе, |
поп Ћира који је, живо разговарајући се с поп-Спиром, тек при крају ове сцене приметио нешто.</ |
један млад поп кроз Бачку враћајући се с омладинског скупа.{S} Био је леп летњи дан.{S} Кола с |
, дражајша домаћице, — вели рукујући се с њом поп Спира, — ваш гостопријемни дом не може човек |
ово остави.{S} Кол’ко сутра наћи ћу се с њим.{S} Имамо и иначе послове неке да свршимо.</p> <m |
кака сте у другом шору и шта тек радите с другим паорским ћурковима, кад сте таке арамије пред |
нама и купила са чаршафа мрвице од пите с орасима и метала их на једну гомилу.{S} И њу похвалиш |
/p> <p>— Та шта ви ту мене фурт плашите с вашим татом... овај, господин-парохом... и шаровом, у |
бог атеизма у неком виду, и онда шта ће с њим,<pb n="137" /> него га, као Србина и српског газд |
а их скине с кола.</p> <p>Али деца неће с кола.{S} Ударило све четворо у плач и дреку, па неће |
е лопту а она му зафалује а све преврће с очима и стисне га за руку.{S} Кад брж’ то, кажи ти то |
и у мојој фамилији радо једемо кожурице с ватре.“ — „Па кол’ко да испечем кожурице, перзекуторе |
јој паде на главу, а мачак се и не миче с места него се и даље спокојно и натенани умива и глад |
затворише у „шпајз“, одмах је салетеше с питањима и мајка и керка, гђа Перса и гђица Меланија, |
сму и све се више <pb n="230" /> и више с болом у срцу уверавала, да је њена Јула несретна.</p> |
тадашњој), и гумаластику за чишћење, и с праву за закопчавање рукавица, и неке силне конце и в |
еса на једном тако опрљеном свинчету, и с тога ће са њом, по стародавном и лепом обичају, омаст |
говори му домаћин и куца се и с њим а и с поп-Ћиром и то још два пут.</p> <p>Пију и разговарају |
ођоше сила и сватови на силним колима и с многим паорским момцима на коњима.{S} Као ветар проле |
грошак, па чак и један сексер.{S} Кад и с тим беху готови, изађе поп Спира и поздрави се с учит |
и ухватише се главнога пута.{S} Њиве и с једне и с друге стране.{S} Пред сваком њивом два дуда |
х девојака срце као восак.{S} Тако је и с Јулом!{S} Јер Јула је г. Перу само једаред боље посма |
е се главнога пута.{S} Њиве и с једне и с друге стране.{S} Пред сваком њивом два дуда, па се по |
није! — одговори му домаћин и куца се и с њим а и с поп-Ћиром и то још два пут.</p> <p>Пију и р |
тако рећи, дејствујуће лице, описати и с читаоцима упознати га.{S} Сахат је давнашњи.{S} Памти |
аплетете на грабље!{S} Гром је спалио и с лењом девојчуром, опет их оставила ту!{S} Док се само |
земљу оно гушче.{S} Обоје стоје тако и с неком као родитељском милоштом гледају гушчиће који с |
ема овде никакве дере....{S} Још ћемо и с <hi>вама</hi> да имамо деру!</p> <p>— Та како сте то |
сокаком.{S} А после, вероватно је још и с тога, да је нешто на ту форму морало бити, јер што би |
S} Не би му тај дао да се жени, него би с њим у манастир; а био би, та мал’ те не би био други |
> и <hi>Кашпар</hi> представљају у соби с голим мачевима чудесно рођење Христово пред забленути |
п Спира излазећи из кујне, па се пољуби с домаћином.</p> <p>— Фала и теби на лули, а и вама, др |
за ђакона у Б*, а у селу остали попови с попадијама; попови и којекако а попадије никако међу |
ког сокака.{S} Кад су се вратили попови с пута (јер ни један се није стрефио тада код куће) а о |
буде умерен, да се лепо и питомо опходи с оним, да га понуди шунком, јер (споменула му је гђа С |
раскида, само је онако подебело намажи с машћом; метни на њу двапут онолико масти кол’ко мећеш |
е свлачи, па онда испусти бич па силази с кола и иде бестрага натраг, а ви седите у коли’ па че |
Спира и гђа Сида седе а измеђ њих стоји с албумом у руци мала Јула у краткој сукњици и дугачким |
.{S} Дошла је баш кад су се разговарали с гостом, и док су тражили и хватали мачка, она је имал |
н точи а она му светли.{S} А он се шали с њом, па је плаши, па каже да ће јој угасити свећу и о |
е једна поред друге баш кад су излазили с јутрења.{S} Госпођа Сида се разговарала с гђом Соком |
г’ му још метли уларе на врат па отишли с коњима а њега оставили к’о никог његовог; а он кад се |
“.</p> <p>— Али, мамо —</p> <p>— Иди ми с очију, сва си ми мораста!</p> <p>— Немојте ме, мамо, |
ла: „Кад једеш једи, а не разговарај ни с ким.“ Вино је било изврсно, а поп Спира га је хвалио |
Та зар је један, слатка.{S} Не знам ни с кога краја већ да почнем!</p> <p>— Ју, рођена, — чуди |
е тако задовољан, да се не бих мењао ни с Крушедолским господином архимандритом а сигуран сам д |
иње.{S} Увек сам их крадом јела у кујни с млађима...{S} Био је нервозан на диње здраво.</p> <p> |
неутешни рођаци, и они што су задовољни с тестаментом а и они други што се спремају да дигну пр |
" /> полете најпре шешири а одмах и они с грана к’о мајмуни уз стабло па пред њу по два три тре |
и без икакве потребе премештати ствари с једног места на друго.</p> <p>— Што је било, било је; |
поп-Спиром, док се најпре не разговори с тетком „тога момка“.{S} А мора се признати и то да је |
а дан свануло госпођа Перса се договори с попом да у идућу Недељу буде прстен а после Божића св |
онај, баш и можемо!{S} Ајд, Севере, ти с’ то боље изучио, — вели пајташ другом пајташу.</p> <p |
— Помирили се и пољубили!{S} Мири се ти с твојим деком, мамаљуго банацка, (Госпоја-Персина је с |
сва зелена од једа. — О, пољубио се ти с твојим покојним татом Аверкијем, што тамо на дувару в |
трчаше и Глиша и Рокса и почеше скидати с кола.</p> <p>— Е, е, баш ми је мило, — вели домаћин. |
и улицом, бар док се поп-Спира не врати с пута.{S} И за то Шаце и нема већ више од недељу дана |
А, морам ја, видим, други ред отпочети с тобом.{S} Та дај тај кактус овамо, шта га држиш једна |
отац!{S} Та и куд ће се ова наша мерити с оном њеном!!{S} Тако и на балу, тако свуд, свуд...{S} |
у његовој фамилији радо једу) и гледећи с леђа једру и округлу своју Савку, како живо меси и ка |
се Пери тако близу да је, разгледајући с њим заједно албум, косом својом <pb n="112" /> додири |
га сад онај зграбио лепо па право кући с њим!{S} Ху, отровала би’ се, а држала сам к’о у воску |
и једнако је због њега било речи у кући с госпоја-Сидом, која је, као добра домаћица на којој— |
засад још у глави) само су у неприлици с једним широким, не баш најлепше спољашњости, али врло |
’раним свиње, мало кочијашим — па крај с крајем.{S} Тавори се, господин-попо, од талијанског р |
исли јој блуде некуд у даљини; на петој с рукама у муфу и пахуљицама снега; на шестој с лалом и |
ма у муфу и пахуљицама снега; на шестој с лалом и зумбулом у руци; на седмој у лаком, врло, врл |
.{S} Та колик је само онај Велики Сокак с краја на крај, па колико тек малих сокака има, а сви |
рвена до ушију и принесе му послужавник с ракијом.</p> <p>— Е, вама већ не могу одбити, — рече |
, а другу је певницу држао стари учитељ с ким се Аркадија натпевао и наравно да га је увек натп |
и тако од Екселенције не зависим, немам с њиме ништа, да простите, к’о ни ветар с опаклијом, па |
клевете којом су га бедили да је и сам с њима по некад бивао у ортаклуку.{S} Шаца је чуо Нићу |
опутниче? — вели поп-Спира свршивши сам с кајганом.</p> <p>— Можемо, можемо! — вели поп Ћира ом |
цки!</hi>...{S} А, са свим, са свим сам с њим задовољан! — рече раздрагани поп-Ћира и не примет |
и лепише?“ А он јој вели: „Та баш нисам с раскида, само је онако подебело намажи с машћом; метн |
ним стварима желио би’ да се разговорим с вама, господар-комшија, о фамилијарним.. ако, ако, то |
енте кад се тук’о под Јованом Текелијом с Турцима, ваљ’да и овај сад да добије за то Сомборску |
p>— Оче Ћиро, — викну мало јаче домаћин с врата. — Чесњејши...{S} О, оче Кирило! — викну још ја |
> <p>— Нема по џеповима, — вели домаћин с врата. — тражио сам па нема...{S} Све неке мустре; му |
и не примети кад му нали у чашу домаћин с којим се онако несвесно куцну.{S} Домаћин испи до пол |
ски штапови, а донео му га је на поклон с једнога вашара мајстор Лекса лецедер још пре неких дв |
ију.</p> <p>— А јеси л’ се посовјетов’о с кимгођ?</p> <p>— А с ким ћу, кад и не смем ником да к |
оно још к’о ђакон вук’о клипка и ’рв’о с паорима, место да га каштигују он добио за попа; а ка |
је, полупаће се!{S} Целог сам пута им’о с њим главобољу.</p> <p>— Но, добро само кад си и сад д |
ћут’о све до чарде.{S} Кад се он сиш’о с кола, ја сам промолио главу на фришак „луфт“.{S} Није |
ло читао; али се ипак у том није слагао с њим, што је овај викао на трошкове, свирке, игру, пиј |
о што се и један и други тешко растајао с толиком сумом и што је и један и други размишљао мало |
су се дружили опет с финим људ’ма, као с г. презесом, апотекаром, ритмајстором, а и сами се зв |
ухо.{S} Шаца се пре три дана споречкао с Јулом на дери у башти, као што је читаоцима већ позна |
ило! — Шаца је дете... а шта би’ и знао с њим!?</p> <p>— Па зар немаш баш никог другог?...{S} А |
Кад је вечерња свршена, учитељ се нашао с поп-Спиром у порти црквеној и представио му се:</p> < |
еше, дође сад гадан, гадан као сам ђаво с оним његовим смејањем.</p> <p>— Хе, хе!{S} Ту сам, ту |
подин попа чешће и не долази кући, него с гробља право кући „усопшчега“ на даћу.{S} Ту су скупљ |
бриела.</p> <p>— Нисам, слатка,... него с овим шегртима, сам један јед кад није мајстор ту —</p |
е гђа Перса сва зелена од једа, — возио с ким било!{S} Тражи друга кола, та бар тога зеља има д |
јих је свратила, да се поп Ћира измирио с поп-Спиром, па сад заједно путују, да купе ствари за |
нешто цуњала, дотле се домаћин упустио с поп-Ћиром у други један разговор.</p> <p>— Па, ви ми |
г другог?...{S} А како Аркадија... како с њим?</p> <p>— Та, он ми је већ кудикамо поузданији, п |
Та ово, фала Богу, скинули смо којекако с врата...{S} Него она... <hi>она</hi> комендија само д |
; ал’ кад је пијан, <pb n="272" /> нико с њим не може да изађе на крај.{S} И пије и бије се, и |
ад је цар био каплар, писало и натезало с ученим људима, јер тек је по један Аћа био у селу.{S} |
ца. — А што се не би баш и скинули мало с кола... бар док се коњи одморе и наране?...{S} Да отв |
екујући поп-Спиру, који се задржао мало с туторима и прегледао приход што је пао на тас у коме |
нас је Бог створио, проразговарамо мало с тим њиховим владикама, — да видимо <hi>ко</hi> би <hi |
} У поп-Спириној се кући формално спало с ногу од ово неколико дана.{S} Поп Спира је био стари |
на послетку, — попушта гост, — али само с водом, онако к’о стари философи грчки —</p> <p>— А, т |
та радознали домаћин кад се нађе насамо с поп-Спиром.</p> <p>— Чрезвичајно добро, — вели весело |
lang="cu">„На рѣкахъ вавѵлонскихъ, тамо сѣдохомъ и плакахомъ,“</foreign> — запева поп-Ћира разд |
била девојка, па је певали по шору тамо с неким који је давно умро (пре но што се од укућана ик |
го о поп-Спирином о коме последњем ћемо с тога и ми врло кратки бити.{S} Он је био нешто сасвим |
наравно мало ређе, јер је било скопчано с опасностима од како је настала јесен.{S} Башта се про |
обе се чује само снажно хркање помешано с неким звиждањем.</p> <p>— Да боме да спава! — вели до |
ју и на киселу чорбу, којом ће, заједно с осталим гостима, да тера сутрашњи <pb n="398" /> маму |
После два месеца отишао је Шаца заједно с Јулом у Беч, да тамо доврши хирургију и зубну лекариј |
учинио онога вечера кад су биле заједно с тога, што је то било спрам свеће, него сам оставио за |
из јеретичких заблуда и привео (заједно с безлобивом им дечицом) у крило православља и привенча |
ик вина и холбу воде, па онај меша вино с водом, фртаљ чаше вина а три фртаља воде, па мало пиј |
угачким фронцлама.{S} Све је то скинуто с кола у присуству путника и унето у кафану.</p> <p>Чим |
<p>— Ама... оче Спиро, ’тедо’ се нешто с вама мало разговарати, ако се, то јест, с вама, уопшт |
бригу води.{S} Није тако стајала ствар с поповима.{S} Код њих није важило то правило да: свако |
с њиме ништа, да простите, к’о ни ветар с опаклијом, па да ме ви нисте затекли у цркви, па сте |
ко, да му понекад спадне и сламњи шешир с главе.{S} И данас је већ почео своје обешењаклуке.{S} |
пада на памет!{S} А ја баш сад мало час с мојим попом разговарам, па кажем баш: „Ју, Боже, ала |
ли: <foreign xml:lang="cu">„Да постыдят ся и посмрамят ся ищущiи душу мою, и да возвратят ся вс |
ою, и да возвратят ся вспятъ и постыдят ся мислящiи ми злая“.</foreign> Е, па зар ту човек да н |
l:lang="cu">„Да постыдят ся и посмрамят ся ищущiи душу мою, и да возвратят ся вспятъ и постыдят |
амят ся ищущiи душу мою, и да возвратят ся вспятъ и постыдят ся мислящiи ми злая“.</foreign> Е, |
били фини људи, који су се дружили опет с финим људ’ма, као с г. презесом, апотекаром, ритмајст |
спустило, заклонио га већ бескрајни рит с високом трском, још мало па ће и заћи, а Рада тера је |
ђе нас посјећује.{S} Изађе јадан младић с Меланијом пред кућу, па не може речи да чује кад се р |
ице.“ Пио је он често и сам и у друштву с друговима и био често меланхоличан као сваки богослов |
се и сама мама пробудила и отерала Гагу с врата, а њу викнула и пробудила, и питала је: што пла |
е добру децу! — рече и скиде једва Раду с кола.</p> <p>— Благо њему! — рече у себи путник гледа |
ау-Габриеле беше јој, кад доведе у везу с оним што је пре неки дан чула, све јасно.{S} Онда се |
ездице које светле и швалерски жмиркају с неба амо доле на заспало село и буднога Шацу у њему, |
оћ тако лепа, звезде тако лепо жмиркају с тамно-плавога неба и крв кључа и кипи у ова два будна |
едне стране. „Лаку и благу!“ одговарају с друге. — „Зар тако рано?{S} А штета овако фајн ноћ!“ |
уте, гледају га у тежњи да му прочитају с лица, шта им доноси: срећу ил’ несрећу.{S} Виде га ра |
ет из цркве.{S} Обе попадије се враћају с јутрења свака својој кући.{S} Разговарају се идући та |
недеље пре подне, а поведите и Меланију с вама.{S} И она је већ велика; данас сутра па ће јој с |
е.</p> <p>— А што си упртила ту саксију с тим кактусом, куд ћеш с њом, — запита је домаћица кој |
а једном руком диже бокал а другом капу с главе — А, па, спас’ Бог, газда-Петре!— вели Нића, па |
брише порцулан кецељом, гледа поп-Ћиру с леђа и наставља да подбада. — Ћиро, узми се на ум!{S} |
алио па их једнако нуди, чешће поп-Ћиру с којим је мање познат, кад се куца, с поп-Спиром се ку |
шиндивилу Ержу што су је спевали у шору с оним младим апотекарским субјектом, да труцира госпој |
чује, да неко <pb n="309" /> има распру с парохијанима; ил’ да је пушио пред светом; ил’ да се |
домаћио се у другој једној кући, где су с њим сви задовољни и хвале га као једног вредног члана |
и калфа.{S} Сад се лепо влада, и сви су с њим у кући задовољни а нарочито поп-Спира.{S} Он се о |
овати.{S} Не, он је био од оних који су с почетка неспретне ћуталице, али који са живљим и инте |
то рекли паори: „Ил’ за њега ил’ у Тису с брега!“ а ми шта смо знали, него попустили.{S} Па к’о |
у себи; убила из пиштоља или би у Тису с брега.{S} После тога сна никако да јој из главе изађе |
!{S} Севај напоље, шта си ми задимио ту с том твојом лулекањом.</p> <p>И овога другог попа исте |
вира у њега сваке друге недеље у дујету с њеном мамом!“ Меланија је ишла чешће на бал у Темишва |
ној, слало би се од тога и у другу кућу с примедбом, да није баш испало онако, као што се желел |
ану лепињу, и печену сланину и кожурицу с ватре (што сви у његовој фамилији радо једу) и гледећ |
између осталога почешће месити савијачу с маком коју он, као сваки Бачванин, од свију теста нај |
а дана за разговор!“ — „Лаку ноћ!“ вичу с једне стране. „Лаку и благу!“ одговарају с друге. — „ |
имеру иноверних попова; или да се парох с парохом на саблазан стада свога свађа — но тога би’ в |
та.{S} По ваздан стоји крај ватре лонац с кукурузом који се онако окруњен, у зрну, кува, и шака |
n="202" /> му <hi>леви</hi> кутњак; баш с које је стране и јео поп Ћира, јербо десном се страно |
на остао под једном шатром, пио алдумаш с чикошима ради купљеног дивног ждрепца, који је коштао |
шија, ако ’хоћеш весео бити, а ти мораш с нама пити“, па сипа за врат вино; а и иначе је неснос |
аки господин-попу у руку!...{S} Сад ћеш с кола! — рече па га ухвати испод пазува.</p> <pb n="40 |
тила ту саксију с тим кактусом, куд ћеш с њом, — запита је домаћица која је застала па је гледа |
као у селу.{S} Нека свечана тишина још с јутра казује да је празник.{S} Испред сваке куће почи |
а до подне, док му ишчупају зуб, па још с драге воље пристаје човек (и онај што му ваде, и онај |
ја није далеко била, па се раздерао још с авлијских врата:</p> <p>— Брже, господине, малер... н |
, само једну шољицу кад попијем.</p> <p>С кафом је ишло мало потеже, јер су једва нашли жрналиц |
иконе Св. Ђурђа (крсно име поп-Ћирино) са облигатним ружама између цифара, које су арапске бил |
’ имам шта видити! <hi>Коњски зуб</hi>, са свим коњски и то још колики!{S} Таква велика зубекањ |
јић</hi> или <hi>Мушицки!</hi>...{S} А, са свим, са свим сам с њим задовољан! — рече раздрагани |
ише ништа од свега тога до гола тараба, са овде онде осушеном врежом, која сад не може никога д |
е оџаци не пуше; ја сам ти, моја Савка, са онога света, каже ми он, ди нема рода за мене.“ А ја |
у, чија се башта граничила, сучељавала, са поп-Спирином баштом.{S} Као што је познато читаоцима |
ца, онај што сам га мало пре споменула, са читавом бандом блех-инштрумената, гајди и други иншт |
Па то је онда луд човек!</p> <p>— Луд, са свим луд.{S} Не знаш ко је луђи ил’ он, ил’ они њего |
каку, као и пре свађе своје госпоштине, са својим хуланерским капларима, а свака је имала свога |
с перлицама, нека часна трпеза, шта ли, са силним крстовима и чирацима са свећама, то је давнаш |
или <hi>Мушицки!</hi>...{S} А, са свим, са свим сам с њим задовољан! — рече раздрагани поп-Ћира |
, — вели г. Пера; — располажите, молим, са мном како вам је воља.</p> <p>— Е, е, — вели задовољ |
ом кућом, још новом шиндром покривеном, са зеленим шалукатрама и прозорима пуним дивна цвећа, с |
ога друга!{S} Ја сам са свим задовољан, са свим! — вели задовољно поп-Ћира и наточи задовољно и |
к се он изметнуо у нешто са свим друго, са свим супротно.{S} Са годинама се развиле у њему пагу |
унесрећавао све девојке и лево и десно, са чега је навукао на себе не малу мрзост и опасност од |
Молим вас за једну чашу воде с бунара; са свим сам промукла од узбуђење и потреса.</p> <pb n=" |
ом бојом.{S} Он насликан <pb n="101" /> са врло благим изразом лица а поред њега неколико дебел |
се, каже, није прославио <pb n="163" /> са оноликим његовим... ал’ шта ћемо брез месечине?{S} Ш |
памтила са медених колача <pb n="36" /> са последњега вашара.{S} Та није да се згранио тата кад |
намрштено — или незграпна <hi>шала</hi> са мном!{S} А то ми ни једно није мило, оче Кирило!“</p |
S} А и јесте било чудо и изненађење!{S} Са овим изненађењем могло би се поредити само оно пре г |
тенство, каже он, није било познато!{S} Са свим имате право то је — к’о што сте изволели примје |
ја једнако мислим још од моје куће.{S} Са мном се погађ’о к’о да ће само мене возити.{S} Ја му |
што са свим друго, са свим супротно.{S} Са годинама се развиле у њему пагубне и опаке душевне о |
ег стана и праве размештај намештаја. — Са сокака ће имати две или једну собу, из авлије опет д |
поп Спира на против — и ако оптужени — са свим весео, онако весео, баш као што је био и онда к |
ду.</p> <p>— А шта је с тобом?</p> <p>— Са мном?{S} Ништа!{S} Врло добро!{S} Екселенција ме изв |
ану, што ми је мама била Немица,... ал’ са свим је тако.{S} Зар не?{S} Ја само кад морам да се |
ели гђа Сида а очи јој пуне суза. — Ал’ са свим на <hi>моју</hi> фамилију!</p> </div> <pb n="15 |
ај Бог наружио! — ропће овај нови „Јов“ са чарде.</p> <p>— Изгорећеш, несрећо једна! <hi>Изгоре |
јагоде! — вели заједљиво гђа Перса. — А са чим ће!{S} Ваљда ће га поп Спира о свом трошку посла |
орцуланске „супшисле“ без носа и уста а са очима мастилом поправљеним, и на послетку као послед |
, само зелена жабица се чује, како пева са једног не знам ког дрвета, и голубови како гучу не з |
{S} Изгледа, изгледа к’о накарада каква са карневала, а фрајлица к’о једна принцеза!“...{S} Па |
иној беседи хвалећи га и упоређујући га са не знам којим старим Светим Оцем и са трубом Јерихон |
поп-Спири), да после седне за сто и да са осталим гостима једе редом све не хтевши, ваљада, ка |
сти намештали и пауза трајала, уђе Ержа са послужавником на коме беху порцулански ибрици, шоље |
ори пуни цвећа а међу цвећем два кавеза са канаринкама.{S} Пешаци улазе на врата, а кола на бра |
— Ето, откуд ми се и не надате...{S} Ја са скупа... оног нашег, па сад се враћам кући.</p> <p>— |
и нама с тобом!</p> <p>— А Екселенција са наљутила после поп-Спириног псалма... па у мал’ још |
ној кући.{S} Енђебуле запеваше, заплака са гђа Перса а и млада мало, бришући сузе шпицем од „шн |
је ишла Кредла са тортом, за њом Бетика са великим штајерским амбрелом а за њом кривоноги Сепл |
м цркве, па кад се вук’о у порти клипка са паорима, па све надвук’о.{S} Јавили господину Еписко |
ла му је кецељу од коже коју је опарала са једне стародревне кожње фотеље у којој је још њена б |
у је торжаствено; најпре је ишла Кредла са тортом, за њом Бетика са великим штајерским амбрелом |
каке, и у четвртом се сокаку опет срела са Цвечкенмајерком, у петом са гђом Соком гркињом, у ше |
лару Затрацену и Ержи која је опет била са својим капларом и ту казала све Ержи шта је и како ј |
мопролазеће- — и кога је она или водила са собом кад је лепо, или му доносила кући пошто су у м |
оним гласом у млађим годинама и купила са чаршафа мрвице од пите с орасима и метала их на једн |
ихове везе по писму што их је запамтила са медених колача <pb n="36" /> са последњега вашара.{S |
зражаваше, није била рада „да има посла са језичним женама“; а не мање је у исто време била зел |
/p> <p>Одмах сутра дан се два пут нашла са баба-Макром у башти.{S} Тако и прексутра.{S} Извести |
главу.</p> <p>У осталом та јој је жеља са свим излишна била, јер госпођа Перса је још то исто |
покрај њих; неки Омладинци у душанкама са дугом косом <pb n="113" /> и разастртом <hi>„Заставо |
све растужила.{S} И не би краја хвалама са свију страна; хвалише и песму и песника и певачицу.< |
и пешаке, неке Швабе у дрвеним кломпама са рукама испод пазува па иду један за другим у реду к’ |
авицом! — разговараше се гђа Перса сама са собом. — Ала <pb n="331" /> ће да га обријају, Бого |
ј порти свуку чизме па боси лете кућама са чизмицама у рукама.{S} По нека девојка промакне брзо |
<hi>Фама</hi>“ је по селу кружила, фама са свима украсима својим; једра, гојазна фама, дебела ф |
у краткој сукњици и дугачким хозлицама са шлингерајем, па изгледа к’о мали гаћасти голуб; и сл |
к. — Или управо: варошке су према онима са села као... као оно без мириса дућанско цвеће према |
ун-капију са дугачким и честим ексерима са врховима горе поређанима због лопова а још више због |
уштеним брковима; неке бабе са солуфима са каквима малају Изабелу шпанску краљицу, неке прије с |
шта ли, са силним крстовима и чирацима са свећама, то је давнашњи рад фрајла-Јуле кад је још к |
анства.{S} Многа је женска била спевана са Шацом у песми па после излемана код куће; и обратно, |
таки! — вели једна још доста лепа жена са повезаним вилицама, па оставља посао, пољуби поп-Спи |
у ногама прашину, која је неупотребљена са шаке мирно лежала на сред пута, него морају да стоје |
и прво: није била ни најмање задовољна са Јуцом и Меланијом.{S} Она прва је била до зла бога с |
а и иначе; и била је потпуно задовољна са добивеним подацима. „Боже, — говорила је у себи гђа |
ут један!...{S} Мисли он, ја сам му она са шора паоруша...{S} Отиш’о је! — рече гласно.</p> <p> |
, па сад, збогом! — прашта се поп Спира са свима и одлази са поп-Ћиром.</p> <p>— Срећа те су св |
на њој ни крајцаре дуга.{S} Пет прозора са сокака а прозори пуни цвећа а међу цвећем два кавеза |
инској соби скидане футроле од конофоса са столица, фотеља и канабета, а то је било само онда к |
ацка...{S} Хеј! — викну болно гђа Перса са дигнутом варјачом па је изгледала к’о Исус Навин кад |
ау Габриела.</p> <p>Ту гђа Перса заћута са свим.{S} Ваљ’да се сад и сама уверила, да може и то |
е разнела и разгласила по селу она деца са звонаре.</p> <p>Кад је вечерња свршена, учитељ се на |
реимућстава, била је присна пријатељица са гђом Цвечкенмајерком, месном бабицом, којој је сваки |
ој соби.</p> <p>Мало после уђе домаћица са једном дремљивом чупавом слушкињом и покупише посуђе |
’ ми се надали? — пита их поп Ћира унев са собом у собу грдну количину свежа хладна ваздуха и с |
ог писара који у селу живи као мали бог са својих тридесет форинти месечно.</p> <p>И он се радо |
у овом свету.{S} Свакога је обдарио Бог са по каквим даром; није ни у путер-крофнама сва срећа. |
ко ружно стоји кад Арса грк пође кудгод са женом, па она дугачка ко торањ а он мали и снизак к’ |
рговци са опуштеним брковима; неке бабе са солуфима са каквима малају Изабелу шпанску краљицу, |
ротиница</hi>!{S} Гром је спалио и тебе са њом заједно!{S} Доста! — грмну гђа Перса и залупи вр |
час споменутих поштованих госпођа а ове са крај села само да нотира, — јер најверодостојнији из |
ноћ сам сневала како се куглам, па све са неким слугама и са неким слушкињама.{S} Откуд да се |
ја.{S} Али сада као частан човек, пређе са свим на страну поп-Ћирину и одсудно и скоро отворено |
а служи.{S} Црквењак Аркадије, кад сиђе са звонаре, па виде, ко је у олтару, лепо се скамени чо |
вом чупавом слушкињом и покупише посуђе са стола и пођоше.</p> <p>— А што си упртила ту саксију |
се извија у јесен тако се изви и отеже са весела срца Радина сетна песма: „Душо Јуло, срце уве |
у неки стари подеран шешир к’о да га је са страшила скин’о, а дорац му сав искрпљен, па стао па |
а у пољу у винограду и по њивама, па је са свим заборавио шта је јуче било, јер кад је било пос |
Неца, месечар, па ништа не знам шта је са мном, каже, кад једаред захрчем.{S} Могли су ме, каж |
времена на време односи ветар и меша је са шумом узлелујане ритске трске и псовком чобана који |
у“, како су га паори називали), који је са Шацом — као што вам је већ познато — врло рђаво живе |
едним дугачким грлатим клипаном који је са својом дивном крестом изгледао као какав јакобинац с |
ају Изабелу шпанску краљицу, неке прије са великим кринолинима и удаваче са Амором од гипса пок |
стој цицаној хаљини отворено плаве боје са белим бобицама, устаде брзо и припрети несташном мал |
ла; Јула је волела хаљине отворене боје са цветовима а Меланија је увек носила хаљине затворене |
једну велику зимску мараму кафене боје са дугачким фронцлама.{S} Све је то скинуто с кола у пр |
доноси; има гласину к’о бик, па се чује са пола атара колико је грлат.{S} Нико га није дирао, п |
ве од баке иза запећка па до мале унуке са курјуком од педља, дугачким као мишији реп — све се |
беде једно друго. — Ту и силне кокошке са својим петлом једним дугачким грлатим клипаном који |
клони му се онако како се обично фрајле са села клањају, то јест извуче мало врат к‘о корњача.< |
рела најпре са гђом натарошевицом после са гђом Соком гркињом — која је оставила парадајз на Еф |
ове из поп-Спирине скупоцене стиве луле са дугим камишем.{S} Ни онда није умела од чуда ништа д |
о!{S} Него нисам вам баш некако најбоље са стомаком. — вели му поп Спира, а у себи мисли: „Знам |
мараме савијене на троугао, бабе мараме са завијеном китом босиљка од које кидију струк и дају |
читаоци одмах у следећој Глави од једне са свима детаљима тога догођаја добро обавештене госпођ |
е унуче Савицу, који је ове исте године са две радости већ обрадовао бабу; пре три месеца је пр |
кад се ишло чак у Темишвар у ком би оне са села могле читаво пола дана да зазјавају само пред ј |
е вероватне приповетке већ читаве басне са свима појединостима.{S} За то је писац и принуђен, д |
пепела од трафике, кад га ча-Нића духне са луле; продераће се наскоро лепа и шарена слика та, к |
>У њој је описано једно јесење путовање са једном епизодом на чарди.{S} У првој половини Главе |
, с које стране пао и заплео се у грање са којега је лишће давно отпало а реп ост’о ту да краси |
м незаборављенога покојника; неке групе са лицима као порцуланске „супшисле“ без носа и уста а |
читаоци дознати (из разговора поп-Ћире са госпођом Персом) шта је и како је било код Његовог П |
Сида се реши, да се и не разговара пре са поп-Спиром, док се најпре не разговори с тетком „тог |
’о без душе сокаком где се срела најпре са гђом натарошевицом после са гђом Соком гркињом — кој |
бија по неколико дана; заћути као да се са свима у кући посвађао.{S} А после опет заокупи једно |
у уста, да ће памтити док је жив кад се са мном дишпут’о.</p> <p>— А можеш му и то рећи: да се |
на памет, а да ти докажем, да сам те се са захвалношћу сећао, — рече поп Спира и извади из бунд |
је било код поп-Спире на ручку који се са свим мимо програма госпоја-Сидиног завршио</hi> </p> |
турају по ћилимцу у топлој соби, или се са дедом, који такођер чува запећак, боду и туцају глав |
“, па и теби, газди човеку, прдачити се са мном.</p> <p>— Е, е, господи никад није доста.{S} Св |
миће, кад сви по кући заспе, и части се са себи равнима, да се послужим сопственим речма госпој |
г уз’о свих десет сребра.{S} Погађ’о се са мном, к’о да сам му ја први дош’о.{S} Обешењак паор! |
чувао као очи у глави, и разговарао се са старим учитељем који га је понудио бурмутом, о поп-С |
е, а из госпоја-Сидине авлије бацаду се са с кромпирима у госпоја-Персину авлију, само да не ос |
а јави.</p> <p>— ’хоће л’ кера? — чу се са сокака глас.</p> <p>— Но, ко је сад опет? — пита гђа |
о страшно, да је морала једна да понесе са собом флашу са сирћетом, па све ми међеду под нос, п |
не белензуке,</l> <l>Други скида дукате са врата,</l> <l>Трећи вели: „Пољуби ме, Јуло!“ —</l> < |
S} Шваба га обавести и зовне једно дете са улице да одведе господина и да му покаже.{S} Умивен, |
на служби... о њима се ваљда тек нећете са мојом Сидом разговарати?!</p> <p>— Добро те нисте ре |
ном тако опрљеном свинчету, и с тога ће са њом, по стародавном и лепом обичају, омастити брке с |
таће испод стрехе, гложиће се и кавџиће са корисним кокошкама ови незвани гости, кад онима вред |
века.{S} Биле су то неке старе контрафе са црним оквирима; неке тице на дрвећу са природним при |
и <hi>„Даницом“</hi> на столу и удовице са брошем незаборављенога покојника; неке групе са лици |
ногама лаковане <pb n="381" /> чизмице са златном ружицом и кваслом а на глави шешир са струко |
су му код куће, да ће му купити чизмице са мамузама и поклонити ждребе кад се ождреби стари Пир |
м се пеглале фрајла-Јулине беле сукњице са шлингерајем, и гомила орезане лозе спремљене за пече |
мало, бело, нервозно и пакосно псетанце са плавом машлијом између ушију које је, кад је блато, |
јаузнују, да упознам мало боље читаоце са обе ове девојке, — да их то јест „ауфирујем“.{S} Нис |
прије са великим кринолинима и удаваче са Амором од гипса покрај њих; неки Омладинци у душанка |
За то су се многи, чим поп Спира отпоче са „Љубимоје стадо!“ примакли ближе не верујући ваљда с |
ворила је гђа Перса, купећи шоље и чаше са стола после јаузна, — да се нешто могу сад створити |
а ал’ из весно послана.{S} И њу увукоше са сокака у авлију у коло и ако се као отимала мало и в |
а за купљење и распростирање новости, и са тих преимућстава, била је присна пријатељица са гђом |
једном малом лепо очешљаном Чивучету, и са плајвазом једну по једну поруџбину превлачио на харт |
в Дан, дан венчања Јуле и Шандора.{S} И са часницима је већ готово.{S} А часници су таки људи, |
ко се куглам, па све са неким слугама и са неким слушкињама.{S} Откуд да се ја <hi>куглам</hi>, |
це кудељу преде“.{S} Е, па тако ти је и са мном садакана, кад ми је празна глава... овај... тед |
и ми да је не видимо!!“ Разговара се и са попом, и разложила му све, и додала, да она, као мат |
велике господе иде све полако, то се и са том тужбом није хитало.{S} Стајала је подуже без ика |
а са не знам којим старим Светим Оцем и са трубом Јерихонском.</p> <p>— Извините што сте ме мор |
ом кривоноги Сепл са тешком лулекањом и са отромбољеном доњом усном. — Извињавао се Сепл да не |
абао из бунара.</p> <p>И у авлији као и са сокака био је испред куће ред багремових дрвета и дв |
Ао, обешењак један; ама исто се тако и са мном разговар’о!{S} Исто тако! — тужи се и поп Спира |
вели наша пословица; па тако је било и са овим догађајем.{S} Село је два три дана говорило па |
е, што је сад учитељ овде.{S} Наравно и са свим природно; и једна и друга има ћер, па мати к’о |
аву обарену шунку, хватао се у коштац и са читавом очупаном гуском, само ако му се дала прилика |
извади из рибе.) А хватао се у коштац и са самим касапским пацовима који су већ познати као врл |
и испод комарника, а она с мамом у соби са сокака где обично све удаваче најрадије спавају.{S} |
силне друге слике.{S} Неки солгабирови са зашиљеним и трговци са опуштеним брковима; неке бабе |
на Шацине науке.</p> <p>Стигоше сватови са младожењом.{S} Диван је био Шандор ђувегија, прави г |
и.{S} Знало је, да је поп Ћира у завади са поп-Спиром, па је то нотирало и почело сматрати као |
те.</p> <p>Пођоше.{S} Поп Спира продужи са подацима о стању цркве.{S} Успут му је показао многе |
— прашта се поп Спира са свима и одлази са поп-Ћиром.</p> <p>— Срећа те су сви паметнији од ње |
{S} А Нића боктер — у чизмама и ћурдији са гајтанима и рузмарином — теши девојке па им каже:</p |
е на броју.{S} Па како је био интимнији са поп-Спиром, он га напослетку и запита, кад осташе је |
с почетка неспретне ћуталице, али који са живљим и интересантнијим разговором постају и сами ж |
рбо не волем, знате, свађу; волем сваки са сваким да лепо живи...{S} Молим вас, слатка, ја сам |
чисменка Анка“,... чудо да нисте понели са собом поред „шнуфтикле“ и какву опирачу.</p> <p>— А, |
а мисли у себи: „Та не би’ се мењала ни са вицишпановицом!“</p> <p>По некад се господин попа по |
pb n="72" /> платна, пруслучићи свилени са сребрном пуцади а на глави нови чисти шеширићи, (у д |
еки трбушко Шваба у сомоцкој комотмицни са златном кваслицом, неки дузтабанлија који се само ше |
ање дирне фрау-Габриелу и она се измири са фрау-Цвечкенмајерком.</p> <p>— Ај’те, слатка! — вели |
ра, оставши сам у соби, — рекла би и ти са мном заједно:{S} Фала Богу кад је и овако; кад само |
се опет вуче читава компанија; ту су ти са неким трумбетама, неким вергловима, да цео шор не мо |
варошке госпођице не могу ни сравњавати са госпођицама на селу, — вели Пера коме се одрешио јез |
ончаног дјела могу и <hi>ја</hi> казати са царем Давидом: <foreign xml:lang="cu">„Да постыдятся |
<p> <hi>У њој ће се читаоцима показати са свим супротна слика оној из прошле Главе, то јест, ш |
то!{S} Из гроба ћу, чини ми се, устати са бријачем, па ћу га <hi>сама</hi> обријати ако ти нећ |
то је — к’о што сте изволели примјетити са свим сушти коњски зуб!...{S} А, наравно, додаје он и |
ага, па се онда њихов цар само прекрсти са три прста к’о и ми, па баци капу од себе, па запита |
лераја а на њима све неки голи Аморчићи са тулцима стрела (а код поп-Спириних су били танки пеш |
Неки солгабирови са зашиљеним и трговци са опуштеним брковима; неке бабе са солуфима са каквима |
се за чудо слагаху фрау-Габриелине речи са ономадашњим госпоја-Сидиним, и како их лепо објашњав |
<p>— О, пардон, — прекиде Пера и скочи са столице. — Та ово се већ сви разишли!{S} Извин’те, ш |
дао, господин-попо! — рече Пера и скочи са столице, остави брзо лулу из уста у један ћошак, па |
— Укр’о зуб! — понови гђа Перса и скочи са столице и пљесну се рукама. — Доста ми је, доста!{S} |
другој страни млад медецинар; на другој са рајтпајчем а према њој бркати хуланерски официр; на |
.{S} И ту му онда предам онај замотуљак са зубом унутра.</p> <p>— Е, па видиш, па им’о си зуб — |
а два грдно велика бокала, а Јула чирак са лојаном свећом, па трче доле у подрум, па он точи а |
> <p>— Ту је код мене.{S} Носим га увек са собом (у злу не треб’о!) Ал’ која ми и асна од њега, |
угачак пепељаст капут на струк и прслук са два реда дугмади и закопчавао га до горе, а око врат |
ерским амбрелом а за њом кривоноги Сепл са тешком лулекањом и са отромбољеном доњом усном. — Из |
, што се каже, доброга друга!{S} Ја сам са свим задовољан, са свим! — вели задовољно поп-Ћира и |
већ перо и мастило носио је увек он сам са собом.{S} За тим седне за сто па само промућка мало |
узвикнути: „Види, види Јуле!“ јер ће им са свим појмљиво и разумљиво бити Јулино понашање и при |
би:</p> <p>— Баш би’ волела да се видим са Меланијом; да видим је л’ се што променила!</p> <p>А |
мене оним дебелим Пентикостаром — оним са оним дебелим корицама — и тако ме незгодно ударио, д |
атарошевицом и гђом касирком а у седмом са гђом апотекарицом.{S} И тих пет мобилисаних добрих ж |
писала писмо у шпајзу тамо неком њеном са рогља.{S} Чује тата где нешто цичи у шпајзу, па поша |
опет срела са Цвечкенмајерком, у петом са гђом Соком гркињом, у шестом са гђом натарошевицом и |
у петом са гђом Соком гркињом, у шестом са гђом натарошевицом и гђом касирком а у седмом са гђо |
м пословима), један млад, блед плавушан са малом ретком брадицом и устима од увета до увета.{S} |
бицом, којој је сваки дан ишла на јаузн са штрикерајем у корпици.{S} Ту су једна другој рапорти |
Поп Ћира се одмах сутра дан посаветовао са својим пријатељима о томе, какве кораке ваља да пред |
ек за тим прелази на сукоб који је имао са поп-Спиром и увреду коју је претрпео од истога.{S} Т |
/hi> сетио.{S} Младић је већ разговарао са мном, а и Меланија ми се исповједила...{S} То је већ |
лушају; по неки још четврт сахата остао са ражјапљеним устима од чуда све док му нису казали да |
риних.{S} Кад је поп Спира дошао и ушао са купљеним стварима, изашла му на сусрет госпођа Сида |
апред, ни један нема лулу у устима него са штаповима у рукама иду и разговарају се а жене и ћер |
и тих дана, увек више може учинити него са виком и праском!{S} Дед’ Жужа, дете моје, отрчи ако |
а од куд му штогла?!</p> <p>— Па понео са собом у џепу.{S} Ви бар знате, слатка, к’о касирка, |
о и страшно лармао у кујни, кад је хтео са пуном чашом да иде у собе да наздрави домаћину и мла |
васпитан и паметан, да никако није хтео са земље да једе (као друга његова паорска браћа) него |
мачка.{S} Али је поп-Ћира несретан био са својим мачком.{S} Јер исти и ако је био од ране млад |
а: како су Руси највеће царство, и како са сваким ратују и свакога туку у рату; а Бог им помаже |
идиног питања.{S} Погледа га гост онако са оном кецељом па се насмеши.</p> <p>— Али Сидо... — в |
дочеп’о! — рече Рада блажено баш онако са срца па завали шеширић и запева.{S} Оде глас високо |
полетеше тако, да се све живо склањало са сокака и кокошке и гуске све полете у крај кад прођо |
отавати у своју мрачну копрену сво село са кућама и баштама, амбарима и авлијама, само високи ђ |
е Меланије и увек јој кажем, да се само са њом дружи и на њу угледа.</p> <p>Ето, тако се разгов |
p>Док мало после и то не умукне заједно са нестанком оних силуета испред куће.{S} Још мало живо |
Нића улазећи.</p> <p>Па и он се заједно са природом и селом променио.{S} На ногама му чизме, на |
два пута по два попа издржавати заједно са њиховим попадијама и ћеркама.{S} Паори су били побож |
оде и ласте.</p> <p>Све је село заједно са сељацима променило физиогномију своју.{S} Не видиш в |
ан обрадовала тату и поднела му заједно са спремљеним словом које је заборавила и завршила с пл |
ступ куће — ипак се он изметнуо у нешто са свим друго, са свим супротно.{S} Са годинама се разв |
окисло грање на дрвећу; опао креч и леп са кућа од силне кише, па ти изгледају куће издрпане ка |
све то једна измишљотина и да се ствар са свим друкчије развијала.{S} Међу поповима је, истина |
ц ће се ипак потрудити да осветли ствар са сваке стране, тако да ће све и мотивисано и јасно би |
о брк.{S} Ту је даље у авлији био бунар са дивном хладном водом у којој поп-Спира хладио вино и |
и фине, па штелунг па персона па клавир са немецким аријама, хе, а то се све сваком младом чове |
тном ружицом и кваслом а на глави шешир са струком ковиља, које се расцветало на топлом ђурђевс |
и и задовољни, па се пустила у разговор са Жужом, и мило јој је било кад јој је ова похвалила у |
н шаров, један грдан глават и чупав пас са чупавим и пуним чичака репом који је издалека, кад з |
ду и сравњује и дотерује дуварски сахат са својим џепним и клања се гостима и кад уђу и кад иза |
нској соби; за тим и један зимски капут са олињалом јаком од крзна и распараном поставом и напо |
већ велика девојка и спевали су је већ са Пајом Кицошом.“</p> <p>Тако је негда диктирано и пис |
еју да нађу и допадну у женском друштву са оним досадним стереотипним фразама од којих су некол |
Великог Крста.{S} Обе те бабе у друштву са другим бабама сложиле су се и закључиле, да тај путн |
рај ватре и пијуцкао комадару у друштву са ченејским црквењаком.{S} Разговарали су се о овогоди |
раве у село и свака ушла у своју авлију са вименом пуним млека; давно су већ и помужене биле и |
улазе на врата, а кола на браун-капију са дугачким и честим ексерима са врховима горе поређани |
јно што догоди на ватри — и на послетку са фрау-Цвечкенмајерком, и задржала се с овом последњом |
на прозору и гледаше расејано на теглу са жапцем.{S} Од ово неколико дана горе именовани је је |
седмој у лаком, врло, врло лаком оделу са снопом житнога влаћа као она древна божица Церера.{S |
и, шал од три сребра, и лепу стиву лулу са дугим камишем <pb n="322" /> од тринаест сребра, за |
, стоји кућа к’о штајеромт.{S} Узми ону са канабета, да седне господин Пера.</p> <p>И доиста би |
ес“!</p> <p>— А он каже да воле гужвару са сиром! — наставља Ержа.</p> <p>— Па мора, сирома’!{S |
дија пита: је су ли и њу спевали у шору са царевим сином, па се смеју, а баба се љути и кија, а |
му се то, да се формално углиби у блату са батиним чизмама (на чије саре може комотно да седне |
са црним оквирима; неке тице на дрвећу са природним прилепљеним перјем; један урамљен рад с пе |
окисле вране и гаврани гракћу и прелећу са багрема на багрем.{S} Прену се из мисли Пера Тоцилов |
i>, несрећо!) па к’о вели: „Ако се нећу са господин-попином ћерком унтерхалтовати а да с киме ћ |
удовца?</p> <p>— А ко ће, Нићо, удовицу са троје деце? — пита Ракила.</p> <p>— Па, ето... ти уд |
ду</hi> да не ускочи за каквим у дороцу са рогља.</p> <p>— А-а-а!{S} Па то је, Бога ми, баш заг |
е морала једна да понесе са собом флашу са сирћетом, па све ми међеду под нос, па онда, знате, |
задовољно на нове ботуше сравњујући их са оним старим на ногама. — А код кога си купио овај фл |
мњацима, а ноћу чујеш кроз мокар ваздух са далеке висине над тобом тужно кликтање ждралова, — и |
ом крестом изгледао као какав јакобинац са својом црвеном капом.{S} Он један, а оне толике!{S} |
стари Пирош и да ће му дати дугачак бич са кратким ишараним бичаљем и швигаром.{S} Кад је нови |
јарића овоселских.</p> <p>— Да, да, баш са свим тако к’о што изволесте лепо казати.{S} За сада |
ођ!{S} А шта ти <hi>себе</hi> сравњаваш са шњим? <hi>Његова</hi> конштрукција и <hi>твоја</hi> |
усна јела; каква пилећа чорба, паприкаш са ноклицама и једна српска гужвара — па више не тражим |
} Знамо ми то.{S} Намирис’о је Нића још са сокака.{S} Све му голица нос ова твоја силна саламур |
одневни вашар, на коме је Рада Карабаш (са још некима чикошима из Бачке) шест дана остао под је |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Са Пером је све готово било.{S} Он је добио за ђакона у |
аком цукербекерају, — вели гост.</p> <p>Са гужваром је завршен ручак, а отпочет је живљи разгов |
а чак ни Жужу него је само саветовала: „Са <hi>лепим</hi> се, говорила би тих дана, увек више м |
их попова; или да се парох с парохом на саблазан стада свога свађа — но тога би’ вол’о видети, |
у!“</l> </quote> <p>Игра коло, звецкају сабље хуланера Рушњака и дукати на врату паорских девој |
тежитељнога м.{S} Крушедола iеромонаха, сабранъ и довољнимъ искуствомъ правилно испитан“</forei |
ирин црвени појас: „Црвен појас!{S} Уф, сав ми је црвен, кад га видим; па и онај ко га спомене. |
ако!{S} Ја ћу баш највише жалити!...{S} Сав ћу се умотати у флор, Бога ми, фрајла-Јуцо!{S} Не з |
е и прошао.{S} Били су лепи сватови.{S} Сав ноблес тога места био је заступљен.{S} Била је чак |
рочитао је у којој је фабрици ливен.{S} Сав „есцајг“ је био старога шлога, добро очуван али дав |
ош могу <hi>ја</hi> бити крив!</p> <p>— Сав свет зна да је он крив.</p> <p>— Е, слаба је то утј |
страховања и хтела је да се наплати за сав онај претрпљени страх од последњих неколико дана, п |
одговори пријатним стиском руке и Пера сав сретан изађе праћен гђом Сидом и Меланијом.</p> <mi |
уначки струже чутуре. — шапће поп Спира сав задовољан. — Добро је!{S} Сад можеш слободно.{S} Зн |
кроз која улазе кола а у њима поп Ћира сав прашан у неком старом шеширу који је још ђаконом ку |
> <p>— Ао, фрајла-Јуло, — рене јој Шаца сав блажен, — кад ћу бити тако срећан да <hi>ја сам</hi |
то у памети, али му је слабо перо, слаб сав писаћи прибор, да то верно нацрта, зато моли читаоц |
Ко, зар она!{S} А што сте њој дали кад сав свет зна да она не зна да шије.{S} Уф, уф!{S} А мор |
као какав стари пензионер.{S} С тога је сав комшилук био против њега и вребао га да га убије, а |
ру.{S} То је Шаци тако мило било, да је сав блажен и пресретан дуго и дуго мислио на Јулу и дуб |
ко, ђаво, да позна!...{S} Ето у томе је сав њихов кумст и сва моја несрећа и малер.</p> <p>— Еј |
Сад већ, Бога ми, и ја видим, да ми је сав стра’ узалуд био.{S} Ништа од свега тога, моја Сидо |
ми једног баш лепог дана, али сад ми је сав <hi>црн</hi>, само кад га се сетим.</p> <p>— А како |
ВА ЧЕТРНАЕСТА</head> <p> <hi>У којој је сав онај „рест“ Габриелиног приповедања који није могао |
Шаца се брзо нађе код куће.{S} Летео је сав блажен на крилима срећне и утешне љубави тако лако, |
певају.{S} Поједине певаче већ познаје сав комшилук по гласу.{S} Тако, на пример, један се жаб |
дечицу?</p> <p>— Није, — виче Аркадије сав задуван, — него нешто још горе!{S} Дошли су његова |
ин се опет врати и мало после га изнесе сав радостан.</p> <p>— Право си каз’о... метнуо га под |
соба и две побочне биле су испражњене и сав намештај однет у шупу а собе остале празне да се на |
ђурђевском сунцу па заклонило ђувегији сав шешир.</p> <p>А за младожењиним колима сијасет кола |
кроз прозор читаву цигљу и полупао јој сав порцулан, не би се тако скаменила гђа Сида као кад |
— Ваше црте... ваше лице! — рече путник сав потресен, гледајући мало утешеног Иву... — Сушта ма |
ајмио је и леп удобан стан и већ послао сав намештај тамо у нови стан.{S} Фрау-Габриела се пону |
канаринке цвркућући им.{S} Шаца је био сав блажен кад је чуо за шта га зову.{S} Одмах обуче ду |
ветало се на сунцу па покрило и умотало сав шешир.{S} Сва деца умивена и очешљана а косица им н |
Е, то ти знаш и нико више.</p> <p>— То сав свет зна и чује, само су теби уши воском заливене.< |
дања поп-Спириног о томе како је скинуо сав дуг с куће) већ приближио, стао и, скинувши шешир, |
да га је са страшила скин’о, а дорац му сав искрпљен, па стао па ме гледа и жалостиво маше глав |
еда у оној његовој ваздашњој позитури. „Сав ми је зелен, говорила би гђа Сида, кад би год прошл |
м мислио, да му, Боже ме прости, ни сам Саваот неће моћи помоћи!...{S} Ено кад се оно вук’о кли |
тио и он и коњи му, а сем тога, тако је савесно набио оба „сица“, и предњи и стражњи, домаћинов |
едњи и стражњи, домаћиновим сеном, тако савесно, да ће се коњи још бар недељу дана частитити че |
је која дознала и после разносиле врло савесно и ревносно новости по селу.</p> <p>Која је од њ |
реч била, одмах би, будући увек нечисте савести и свестан своје кривице и грехова, бегао из куј |
и.</p> <p>И она увиђа и пристаје и даје савет поп-Ћири и вели му полако:</p> <p>— Па, немој да |
а да се јавља мимопролазећима и да даје савете Јули која седи поред ње или Жужи која у то доба |
ољена и задовољна што примајући укоре и савете, бар на тај начин, изгледа ипак млађа од Цвечкен |
S} Г. Кипра ће бити на руци Шаци својим саветима и упутствима односно тала и за то га је паметн |
ког грдила, па чак ни Жужу него је само саветовала: „Са <hi>лепим</hi> се, говорила би тих дана |
огњишта, а кашљање и зевање, гунђање и саветовање око запећка и банка.{S} Омладина у кујни а о |
красне коње, па да и’ будзашто возиш, — саветовао га је Нића. — Та видиш ли, како ти је запала |
лабих нерава.{S} Или се сви троје скупа саветују и праве план свог будућег стана и праве размеш |
бал је ишла од године до године, о Св. Сави, а на балу је увек била малерозна.{S} Окрене ли је |
ти.{S} Остави га на послетку и гајдаш и сави у други сокак, оде и он да спава и да се поткрепи, |
лазе године!“ тек рекне једна или друга савијајући штрикерај и забадајући штрикнодлу кроз клупч |
руке па између осталога почешће месити савијачу с маком коју он, као сваки Бачванин, од свију |
мате право.{S} И ја претпостављам добру савијачу сваком цукербекерају, — вели гост.</p> <p>Са г |
све док не савије у други сокак; а кад савије у други сокак, а он још једаред погледа на врата |
вратих стоји и гледа за њим, све док не савије у други сокак; а кад савије у други сокак, а он |
Жене држе <pb n="76" /> у рукама мараме савијене на троугао, бабе мараме са завијеном китом бос |
Кад си мени око врата</l> <l>Бјеле руке савила?</l> <l>И кријући твоје лице</l> <l>Мени скоро“ |
а се не да матери да га дигне, а она се савила од силна смеха над дететом, па му се смеје, а по |
захркао је и није приметио кад је Шаца савио у попин сокак.</p> <p>Шаца је ишао полако све исп |
и поп Спира говорио предику.{S} Кад је Савица читао Апостол а госпоја-Соси гркињи очи пуне суз |
ила се.{S} Сва се очекивања испунила; и Савица читао Апостол, <pb n="78" /> и нови учитељ певао |
па тако и данас, тим пре иде што ће њен Савица да осветле фамилији образ.</p> <p>Све се кренуло |
S} Међутим њен зет Палчика, отац малога Савице, вели да баба то само тако каже; увек она има из |
е дочекала.{S} Сад узела најмлађе унуче Савицу и сад њега чека да ожени. „Видећете само,“ говор |
новог учитеља, него да чује своје унуче Савицу, који је ове исте године са две радости већ обра |
човек, преживеће та све нас, ожениће и Савицу и посашиваће и праунуцима гаћице — а по тестамен |
} Тако је желела и за прво унуче своје, Савичиног много старијег брата, Гавру.{S} Кад се родио, |
видим и да те надгледам и да ти кажем, Савка, добро да утубиш ово:{S} Тражи друга, тражи стуба |
ре).{S} Пуши тако и само изволева.{S} А Савка, садашња његова баба, као меси у наћвама хлеб па |
> <p>Пред трећом кућом опет седела баба Савка, кочоперна баба, па приповедала својој комшиници, |
— Дош’о па стао прид мене, — приповеда Савка, — али ни налик на онога живог Лалу.{S} А кере за |
ти?“ А он ми каже: „Е, моја Савка, моја Савка!{S} Не питај ме, вели, одакле сам дош’о!{S} Ја са |
ој, а откуд ти?“ А он ми каже: „Е, моја Савка, моја Савка!{S} Не питај ме, вели, одакле сам дош |
дакана, советујеш?“ А он каже: „Е, моја Савка, није мени до жене!{S} Тамо ја и не знам, каже, ј |
не да се оџаци не пуше; ја сам ти, моја Савка, са онога света, каже ми он, ди нема рода за мене |
гледа и пита: „’хоћеш ли, снаго, да та Савка направи лепише?“ А он јој вели: „Та баш нисам с р |
журице, перзекуторе мој?“ — пита га као Савка. — „Па, онако... кол’ко за један добар опанак“, в |
ен баш оном истом Арсином пуницом, оном Савком, па су сад к’о муж и жена.{S} Ушао Нића у газдаш |
и гледећи с леђа једру и округлу своју Савку, како живо меси и како се сва тресе.</p> <p>И све |
ће читалац видети, какве тешкоће има да савлада човек који мора хитно, а у невреме, да путује</ |
чи“ и почела их брисати марамом, али се савлада и диже и уђе у Јулину собу.{S} Па и ако јој се |
ом и рече једно „Ех!“ (као кад се човек савлада, па прегори нешто најмилије,) па ослови кочијаш |
а“, веле наши стари.{S} Уздржао сам се, савладао сад мој гњев, и посрамио га својом уздржљивошћ |
кораке ваља да предузме.{S} Сви су били сагласни, да треба да тужи поп-Спиру <pb n="222" /> не |
ште на сунцу, а види и то, како се неко сагнуо иза бурета па се миче али никако да се исправи.< |
. лепо га вид’ла к’о ја вас, милостива, сад... фрау-Цвечкенмајерка кад се враћала од породиље и |
ругих хуманитарних цељи.{S} А сем тога, сад се још одала и на учење језика.{S} Учи француски, ј |
троје мањих. — Ајде, Радо, снаго моја, сад ће доћи баба! (А Рада легао у кола па се дере и бра |
у њиховом и о оскудици кола с арњевима, сад баш кад оба г. г. пароха <hi>морају</hi> да путују. |
Јулиним него у овим готовим стиховима, сад после поноћи кад све село па и сам Нића боктер спав |
, слеже раменима, па рече:</p> <p>— Та, сад, шта је ту је!{S} Ти к’о мати, ниси требала да допу |
, као... кога, на прилику?</p> <p>— Та, сад... кога било... ма кога...{S} Лети, на примјер... к |
’ бар мајстор у том послу?</p> <p>— Та, сад ја нећу ништа да диваним преко себе, него, ето, пит |
Путујете заједно?...{S} Браво!...{S} Е, сад сам сретна, јербо сам видела, шта сам давно и једна |
екираду а све због будућега зета.{S} Е, сад ко је томе крив, питам вас, што се Јули измакла так |
рве чак под ћелепуш. — Охо!</p> <p>— Е, сад гледај ти само, молим те, <hi>те</hi> унцутарије и |
о је оштар овај рајспулфер!</p> <p>— Е, сад какав је, такав је, ја га нисам млео ни жрнао!{S} К |
Е, е! ти већ далеко тераш!</p> <p>— Е, сад ја <hi>далеко</hi> терам! <hi>Ја</hi>, даклем, тера |
о и мој последоватељ ценио.</p> <p>— Е, сад моје је да чекам, — вели г. Пера, — а остало је, шт |
вама!{S} Гледај ти само њи’!</p> <p>Е, сад представите себи, драги читатељи, да сте ви нешто н |
не знаш шта ваља!“ каже ми баба... „Е, сад баш видим лепо и признајем те, каже, да си мој син |
’ не хтеле то признати — много старије, сад већ и лети, чим захладни, носе ботуше.{S} Једна по |
ва.</p> <p>— А фала, фала!{S} Ја, боме, сад не испуштам ову лулу из уста до довече! — рече смеј |
ву нико то не сме да спомене; шта више, сад још хвале место да је суво и оцедно и да му и не тр |
<pb n="53" /> његову крв.{S} Шта више, сад га радо гледа сваки дан и смеје му се, кад се овај |
па да му се и поверује; него к’о вели, сад је лепа прилика, да се и ја наплатим на Спирину кон |
и хтеде да викне маму. — Пробајте само, сад ћу да викнем тату!{S} Ви’ш ти то њега!{S} Одма’ шиб |
сад!{S} Па и ја сам га погодио!{S} Но, сад ће бити комендије!</p> <p>— Па ви дакле заједно пут |
ко на крај срца да будеш!</p> <p>— Ето, сад <hi>ја</hi> на крај срца!...{S} Та је си вид’о само |
иду!?“ рек’о би’ му ја...{S} Е, а ви’ш, сад како лепо живимо —</p> <p>— Е, па да бо’ме!{S} Узму |
{S} А? — пита поп Спира.</p> <p>— Та... сад... право да рекнем, — није баш, знате, ни лако.{S} |
— вели љутито поп Ћира.</p> <p>— Та... сад и ја мислим, да је већ крајње време, да и ти к’о от |
аже: „Фала Богу кад сам дочекала унука; сад само молим Бога да ме не узме к себи, док му баба н |
на седне у кола.</p> <p>— Доћи ће попа; сад ће се он вратити! — умирује их путник.</p> <p>— Ајд |
{S} Колосално је напредовала у клавиру; сад свира и теже пијесе које се простацима и не могу до |
— како сам га само страшно изгрдила!{S} Сад се ваљда застидио, па отишао у други крај баште, а |
дај само нек је више каноненфутера!{S} Сад им је свака жгеба и наврта добра; нема више унтаугл |
поп Спира сав задовољан. — Добро је!{S} Сад можеш слободно.{S} Знам ја њега к’о и себе.{S} Кад |
, не реко’ л’ ја?!{S} Ево га, ту је!{S} Сад брже њега напоље, а да метнемо ово на његово место! |
е: „Молим лепо, — каже, — господари!{S} Сад ви ’оћете, наприлику, касти, онако, к’о људи, да оп |
о то мислиш?</p> <p>— Па, ево, како!{S} Сад се можете врло лако дочепати оног зуба.</p> <pb n=" |
и нову парохију и добио ју је у В**.{S} Сад је, хвала Богу, и попадија задовољна више него и са |
ки!{S} Само немецки, слатка моја!...{S} Сад се уједа госпоја Сида, а кад сам је ја советовала, |
гор’о од ракије!...{S} Ет’, тако!...{S} Сад ми већ и фамилију не остављате на миру!</p> <p>— Не |
коме.{S} Ето, и овде се показало!...{S} Сад ће јој падати на ум, знам добро, моје речи, ал’ шта |
ера, добије поп-Спирину парохију!...{S} Сад како је то требало да буде, — то вам сад не умем ба |
> <p>— Таки господин-попу у руку!...{S} Сад ћеш с кола! — рече па га ухвати испод пазува.</p> < |
S} Севајте одма’ с те дере.{S} Ма...{S} Сад ћу звати маму.</p> <p>Настаде опет пауза.{S} Јула п |
а готово да и није било све онако...{S} Сад већ, Бога ми, и ја видим, да ми је сав стра’ узалуд |
о томе. — Ништа друго, слатка моја.{S} Сад ако сам ја заслужила црвен појас, то је и господин |
свој газда.{S} Е, и то је дочекала.{S} Сад узела најмлађе унуче Савицу и сад њега чека да ожен |
ефтина била рана, увек је било рата.{S} Сад како је то, ја не знам!{S} Ваљда и ти цареви побесн |
еда у њој као какав пинтерски калфа.{S} Сад се лепо влада, и сви су с њим у кући задовољни а на |
и да га познаш, ни онај ни дај Боже.{S} Сад је оматорио па се прозлио и полудио; па се или усић |
исати својом чистом цицаном кецељом.{S} Сад, да ли је баш чаша била прљава или није, то вам пис |
ивао је, а Бога ми ју је и заслужио.{S} Сад је у пензији.{S} Заплакао се кад су му саопштили и |
пре онако а од неког времена овако.{S} Сад овако поч’о, па шта му знате? — вели поп-Ћира.</p> |
платио и ту стиву лулу и ту кајгану.{S} Сад тек видим кол’ко су паметни били наши стари, кад су |
научио.{S} Не попушћај шта зацениш.{S} Сад је твоја берба.{S} Само... — опомиње га Нића прстом |
и се само део тај проклети напрстак?{S} Сад је отоич ту био, гром га спалио.{S} Још се сећам да |
ави, а ја му кажем: нек причека тебе! — Сад може ићи у Беч да сврши хирургију...{S} Он ће остат |
> <p>— Е, Бога ми, — додаде поп Ћира, — сад ви треба код нас; на вас је сада ред!{S} Па, извол’ |
ла. — У осталом — трже се па настави, — сад вам ја баш не умем казати <hi>од куд му</hi> баш шт |
p> <p>— Та, тако је! — вели поп-Ћира. — Сад после Божића.</p> <p>— А, дакле истина је.{S} Е, та |
остота боље кажите, — вели гђа Перса. — Сад, нећу да кажем да је она крива, она је красно дете, |
и стидљиво бирташица излазећи.</p> <p>— Сад... ви, на прилику — умеша се у разговор онај бојтар |
Перса. — Па што ниси проп’о, бар не би’ сад знала за моју срамоту.{S} Ух, ух!{S} А шта <hi>онај |
Срећа те нисам дебела ко’ она аспида, а сад би ме шлог трефио!</p> <p>— ...и пољубимо се, — зав |
д се обојица нису макли ни из сокака, а сад се вратили обојица су пута, — па један другог ама н |
} Кад је оно било?{S} У Јануару... е, а сад имамо Јулиј месец.{S} Хеее! — врти господин попа гл |
О, о, за Бога, шта чујем!</p> <p>— Е, а сад збогом, снаш’-Пело.{S} Журим се!{S} Збогом!{S} Због |
и мршави као богословско благодејање, а сад су обојица дебели као народни фондови.{S} Не знаш, |
<p>— Па ти си пре рек’о: да те ’лади, а сад опет кажеш, да те грије?</p> <p>— Е, па кад је чове |
ће тек да сине у свој лепоти својој, а сад је отрчала у комшилук да позајми часком оклагију; њ |
ну јој тако мио и искрен и тужан био, а сад прилично расположен.{S} То је заболе јако.{S} И <pb |
.{S} Дотле се јело и помало говорило, а сад је настао разговор уз вино.</p> <p>Поп Спира је био |
ли се бар меша с онима који га знају, а сад је учи један региментс-аудитор.{S} А њен Пера је и |
бро!{S} До’ћете и ви у моје године... а сад вам је лако, — вели баба домишљајући се да се њој, |
, кад су ишли у Пешту и видили света; а сад им је лако брез нас, кад има ајзлибана...{S} И ко г |
кости, да она само чује и да се једи; а сад је лепо видела да је било истине у томе.</p> <p>— Х |
њи’овим вранцима, оним украђенима.{S} А сад: лаку вам ноћ свима, па и теби, Ракила, диндушманин |
код моје куће, па помогне штогођ.{S} А сад мора да држи још и, и, и, и вице-звонара!!...{S} Хе |
т имам.</p> <p>— Други, други пут.{S} А сад морам!{S} Имам још неке куће, — рече и оде као вета |
уо прст преко уста, — само: ћуткац! — А сад лаку ноћ.{S} И фала на дочеку.{S} Ал’ баш је било с |
ад и плакати, — шали се стари сват, — а сад певај!</p> <p>— Ех, зар ми опет не знамо какво је м |
Јест, доћи ћемо! — прошапта путник. — А сад збогом! — рече потресеним гласом и пружи јој руку и |
је већ свршено...{S} Све му је забадава сад.</p> <p>— Немај ти бриге.{S} Ти пази кујну, а мени |
сад његова чреда а не Ћирина!?{S} Па га сад онај зграбио лепо па право кући с њим!{S} Ху, отров |
?</p> <pb n="340" /> <p>— Е, а ко би га сад знао.{S} Нисам ни загледо у фирму.</p> <p>— Баш да |
ет година, нити слабије од овога што га сад пијемо а пијемо ово лети.{S} Али једно је, боме, от |
танких подужих бркова, права руина кога сад <pb n="293" /> први пут и приметише гости. — ’оћете |
ти то њега!...{S} Него ма’нимо се тога сад, па како би било да вас проведем мало кроз село до |
ам разумљиво бити и ово што је гђа Сида сад урадила.{S} А баш јој је згодно дошло да уради што |
— Ал’ ви сте свакојако.</p> <p>— Но, за сад још не, ал’ може бити.. временом... — вели Меланија |
и.“</foreign> И право је и казао.{S} За сад нам, каже, прашта, ал’ нам је совјетов’о, да од сад |
преко ил’ још даље у Сервију...{S} А за сад још по мало од кочијашења —</p> <p>— А имаш ли асну |
pb n="408" /> <p>— Е, па извин’те их за сад, — брани их Јула; — то је њихова мама крива...{S} Е |
да ми се деси!{S} Молим вас, слатка, ја сад немам каде, него ево вам сукње, а ја ћу послати сут |
а како је мене моја мама учила, тако ја сад учим моју Меланију.</p> <p>— Слатка.{S} И моја Јуца |
једно по једно и потрпа их у кола, која сад изгледаху од силних детињих главица као да се из бо |
аба, са овде онде осушеном врежом, која сад не може никога да прикрије и да тако помаже безазле |
S} С народом сам, вели, стекао, па нека сад <hi>тај</hi> народ и једе!{S} Ваљ’да ћу, вели, поне |
нам, Боже, то доћи и коме је до гошћења сад у ово доба кад су највећи послови!?</p> <p>— Охо-хо |
оже бити!{S} Учинила си „ероберунг“, па сад не пуштај га ни за часак.</p> <p>— Не брин’те се, м |
ет, мамо, нисте узели теј од мекиња, па сад ћете кашљати целу ноћ! — ословио би често забринути |
ате...{S} Ја са скупа... оног нашег, па сад се враћам кући.</p> <p>— А, знам, и мој Шандор је п |
вече мора ми се она од-дурити!{S} Е, па сад, збогом! — прашта се поп Спира са свима и одлази са |
Ћира омотавајући шал око врата. — Е, па сад, драги домаћине, да се растајемо.{S} Фала на дочеку |
тал а ова моја памет —!</p> <p>— Е, па сад ајд’ иди!{S} Па кад га закољемо, омастићеш и ти брк |
идим...{S} Пак шта онда?</p> <p>— Е, па сад каж’те ми, молим вас, још само ово: коме је исти по |
би’ јој, ал’ одавно се нисмо видили, па сад <hi>чисто</hi> и не знам управо, јесте л’ ви то, по |
ира. — Читав се дан труцкали у коли, па сад све таке неке ствари.{S} Боље каж’те у кратко: ништ |
="73" /> синоћ заборавио да ишчисти, па сад добио к’о крајнике вукући дим, те му пресело сво за |
да се поп Ћира измирио с поп-Спиром, па сад заједно путују, да купе ствари за спрему.{S} А Спир |
и припасала лепо патку кожну кецељу, па сад изгледа у њој као какав пинтерски калфа.{S} Сад се |
одранила је, што кажу, од малена... па сад... — па се опет заплака прија Сида.</p> <p>— Па не |
о жене!...{S} Направиле триста чуда; па сад обојица имамо пуне шаке посла и једну главобољу; ал |
foreign>“; даклем опет вреди штагођ; па сад правите лустрајзе?{S} Јел’те?{S} Путујете заједно?. |
а код нас, ето <hi>нас</hi> код вас; па сад било вам право не било!</p> <p>— Ију, господин-Спир |
каже, к’о што <hi>ја</hi> ’хоћу“.{S} Па сад ће се, к’о ни што вам отоич реко’, у ову Недељу да |
94" /> је пре ње ту била, отер’о.{S} Па сад га салетили и поручили му из славне вармеђе: ил’ не |
се и он после једног дана удавио.{S} Па сад, откуд се у књизи зна шта је он радио и разговар’о |
Е, лепо, лепо!{S} Баш ми је мило.{S} Па сад баш кад сам и онако беспослен, да се <pb n="276" /> |
актус овамо, шта га држиш једнако, — па сад ајд’ торњај се па чмавај.{S} Еј, благо оном ко се н |
ће ми вредити сто форинти!</p> <p>— Па сад се волете и слажете, је л?</p> <p>— Та к’о со и ’ле |
ашна поквареност друштвена.</p> <p>— Па сад... оно не кажем баш да нема; оно што има боље, томе |
ха! — смеје се поп-Олуја.</p> <p>— Е па сад лаку ноћ.{S} Бар ћу једаред мирно спавати после тол |
стиву лулу кад се облачио на јутрење па сад само ређа и псује и по некад кашље, ал’ је сад фала |
p>— Та зар испред носа ти га одвукли па сад нам се смеју и он и она бештија чифуцка!{S} И ми, < |
8" /> најлепше!“ И тако баба омекш’о па сад он највише ужива у мојој Јули, и већ, Бог зна како! |
а измакао испред попа.</p> <p>— Па шта сад да радимо, брат-Аркадија?{S} Помагај, ако Бога знаш |
це брице!{S} Е, чудо ми нико!{S} Та кад сад неће, а да кад ће ђавола!{S} А зар сам ја опет био |
села ишао својим послом некуд.{S} И кад сад г. попи требају кола, он се и повезе на њима, јер к |
лим вас, слатка снаш’-Пело, — немам кад сад да се тоалетирам кад имам ето других послова! — нек |
ан. — До сад је бријао туђе браде, а од сад неће смети ни своју.“ А Шаца као опет наставља: „Ју |
е, прашта, ал’ нам је совјетов’о, да од сад у миру и лепом согласију живимо.{S} А њему прашта п |
ије, а оно ћу ја да је преокренем па од сад нек се каже: „Триста, <hi>без црквењака</hi> ништа! |
Петровићу чије се четир фотографије од сад налазиле у албуму према њој.{S} Сваки дан би им одл |
о да диктандо говори, — ’хоћу да сам од сад миран пред својом кућом, оче Спиридоне.</p> <p>— По |
ваки поп чудо што воли крофне!{S} Откуд сад то, Бог ће га свети знати; али је то непобитан фака |
у се просто зачудили и питали:{S} Откуд сад он да говори, кад он то баш није марио!{S} Та једва |
!</p> <p>— Јао мене жалосне!{S} А откуд сад опет <hi>коњски зуб!</hi></p> <p>— „За Бога, та где |
р!“ додаје пакосно.</p> <p>Обојица живе сад у варошима.{S} Шаца у <hi>Б**</hi> у Бачкој а Пера |
Све, ви’те, излази на једно.{S} Па све сад мислим: ко ли ће нам, Боже, то доћи и коме је до го |
иви, а текем дођу године!{S} Па ми паде сад и то на ум, Боже, какав је штуцер мој покојни био н |
весело било ни у великој соби тамо где сад уђоше ова два измирена члана ноблеса.{S} И тамо се |
леда и шта ће се разговарати.{S} Да оде сад кад се <pb n="63" /> краве музу, — не иде, нема сми |
ји јој, и ако баш леп момчић беше, дође сад гадан, гадан као сам ђаво с оним његовим смејањем.< |
алостивни’ ствари за плакање.{S} И каже сад, да не би ни једне секунде могао бити без ње, то је |
и гласом, читати: „Љубинкове кости леже сад у јуначкој земљи херцеговачкој, ал’ гроба му нико н |
о ређа и псује и по некад кашље, ал’ је сад фала Богу боље.{S} А ми смо сви здрави; брата се та |
Сирома’ младић, и сам се чуди шта га је сад снашло.</p> <p>— Баш, Бога ми!{S} И сад ми га је жа |
о соби, — а не знам шта би’ дала, да је сад лето, па да смо извели гајдаша у авлију или пред ку |
плану поп Спира, који изгледа тек да је сад схватио домашај поп-Ћириних заједљивих речи. — Кога |
на и брата и Ката из комшилука, која је сад већ велика девојка и спевали су је већ са Пајом Киц |
се некад радо и много певала а која је сад давно већ заборављена у нас као и многа друга добра |
господине, — вели му гђа Перса, — ви је сад први пут видите па вам је чудно можда.{S} Она је та |
тебе мора бити неки ђаво; к’о да ти је сад осамнајст година!“ Али ипак ниједну ни другу није и |
ваш Какаш-Веркине чизме!?{S} А ди ти је сад?</p> <p>— Хе, одонда и нисам више вид’о талира, — в |
да је боља зима.</p> <p>— А шта вам је сад наспело, госпоја-Сидо?! — пита је гђа Перса а сва п |
ретко и излазе у авлију.{S} Кујна им је сад најмилије место.{S} Ту се у велико спрема зимница. |
шли.{S} Оно је Стари Завет био а ово је сад Нови! — шали се поп Спира. — Него ви ајде онако по |
у се са сокака глас.</p> <p>— Но, ко је сад опет? — пита гђа Сока и погледа на авлијска врата.< |
има кол’ко је пре волео Јулу, толеко је сад више омрзну.{S} Па како је био даровит за стихове ( |
то је било кола с арњеви по селу, то је сад све на путу.</p> <p>— Видиш, обешењака паорског, ка |
А ја мислим, да сте се тукли, јер то је сад, знате, ушло у моду и код самог ноблеса!{S} Па реко |
p> <p>— ...{S} А узеће ову овде, што је сад ту пеглала, па изишла тамо, — продужи бојтар и пока |
младића, младог господина Пере, што је сад учитељ овде.{S} Наравно и са свим природно; и једна |
о написати.</p> <pb n="33" /> <p>Што је сад боље, то је заслуга старога учитеља који је био и у |
оба уздисати, и о „талу“ (који да му је сад, кад има ову памет и ово искуство), прича и по нека |
римити —</p> <p>— А, нека, шта је ту је сад! — рече и погледа задовољно на нове ботуше сравњују |
ле и коња, па за то га, вели, и продаје сад јевтиније.</p> <p>Тера Пера Тоцилов преко вашаришта |
А па мало је, мало, господин-попо, није сад лето.</p> <p>— Па пролепшаће се!{S} Мора се пролепш |
к’о очи у глави!{S} То ти је најважније сад на овом свету!</p> <pb n="263" /> <p>— Ту је код ме |
оне поповске красне шљивовице, да пије сад ову комадару којој и сам онај бојтар манише.{S} Или |
а!{S} Е, фала, лаку ноћ!{S} Е, ти си ме сад, тако рећи по други пут запопио.{S} Лаку ноћ.{S} Че |
а ајд’ се вуци клипка с њим!{S} И ти ме сад питаш: шта чекам!</p> <p>— Јесте, питам те, Ћиро, ш |
отику да се одмори мало. — Што не бекне сад штогођ, мустра берберска!?</p> <p>А из друге баште |
гђа Перса заћута са свим.{S} Ваљ’да се сад и сама уверила, да може и то да буде.{S} А сем тога |
з фишкалских шака!</p> <p>— Па ваљда се сад нећемо тући због њега?!...</p> <p>— Па ваљда да ост |
За то је и отишла гђа-Сиди, прибила се сад уз ту кућу и помагала јој свесрдно око спреме даров |
да се вози, па једна невоља!{S} Коме се сад обрати, мислио је и слутио поп Спира, тај ће му сиг |
дости!?</p> <p>И обе прије заплакаше се сад опет од радости.</p> <p>Сврши се венчање и сватови |
у шупу да се испава, а око гајди му се сад деца отимају, вуку их по авлији и дувају у њих).{S} |
— вели поп-Спира.</p> <p>— Ето заиђ’те сад из куће у кућу, па нигде нећете наћи, ко пре у срет |
ако да је већ будила сажаљење, — мож’те сад ако ћете три ноћи, кад сте натрефили на лудога Ћиру |
ад је саслушала Ержин реферат. — Мож’те сад, — вели уморна од силне праске и већ чисто малаксал |
баш лепу браду?{S} Знате, обадвоје сте сад (што јест, јест!) ал’ обадвоје сте ћосави, онако, з |
аво нам добро иде...</p> <p>— Па ви сте сад, није тамо овамо, већ нека Бечлијка!....{S} И не фа |
одно! — одговори гђа Сока. — Но, шта ће сад опет та матора торокуша?! (Гђа Габриела није била н |
ујне глас јаросне гђа-Персе... — Шта ће сад овај лонац овде, кад му ту није место!?{S} Чим се с |
амација; опучило се низ брдо, — и ко ће сад пред то стати и зауставити?!</p> <p>И једна и друга |
да.{S} Сирома’ младић!{S} Можда и плаче сад од једа и срамоте!{S} Ал’ баш да видим!“ рече у себ |
ишварац, па, к’о човек, исприповедао, и сад не даду никако мира људима, него их дирају једнако |
је доброту да ме сврати и доведе амо, и сад је наравно, његова, ако смем рећи, кривица што сам |
сад снашло.</p> <p>— Баш, Бога ми!{S} И сад ми га је жао. — вели поп Спира у иронији, а и ди би |
штиге, получи незаслужену награду!{S} И сад ме још питаш шта чекам!{S} Шта <hi>ја</hi> чекам?</ |
ребала да допустиш, да дотле дође.{S} И сад ми не помаже сва моја памет и све школовање.{S} Шта |
и као кришом, измењали и прстење.{S} И сад, као будући зет те куће, наравно да је узео доста у |
едали тужбу и узели је у поступак.{S} И сад морају обојица да престану надлежноме суду.{S} Да и |
ао иде мени, а ја се у том тргнем.{S} И сад, никако да ми изађе из главе то што ми је говорио.{ |
у му саопштили и ако је ишчекивао.{S} И сад и ако је факација он се сваки дан одшета до школе и |
још седамнаест пута, па је ућутао.{S} И сад се само шеталица чује као тишлер кад рендише што.</ |
!“</p> <p>— Знам Бирцлијине!</p> <p>— И сад смо код њега...{S} Тако по каткад кочијашим мало... |
подара који је многе књиге прочитао а и сад још једнако, по ваздан чита све новине, како су се |
</p> <p>Куцају се.{S} Поп-Ћира искапи и сад до дна.</p> <p>— А и он, и <hi>он</hi> је красан... |
обољу.</p> <p>— Но, добро само кад си и сад дош’о.{S} Ми се већ забринули, ди си то...{S} А већ |
десити.{S} Бадава, морала је признати и сад и толико пута већ пре тога, да је Меланија много и |
и дотеривали, — па ипак ништа!{S} Ено и сад виси на њему сијасет неких ствари, само да ради к’о |
а.{S} Сад узела најмлађе унуче Савицу и сад њега чека да ожени. „Видећете само,“ говорио је Пал |
во већ по други пут!{S} Е, ако се још и сад извучем из шкрипца, нећу ти то <foreign xml:lang="c |
, али то тако меко и нежно, да му још и сад звоне у глави те речи.</p> <p>И он јури тако право, |
една!</p> <pb n="266" /> <p>— А како би сад добро дошло, да имаш своја кола и коње! — вели гђа |
дату у Талијанску, а ономе вели: „Па ви сад немајте бриге, него напун’те још овај бокал за срет |
знате... оно јест’ све тако к’о што ви сад велите.{S} Ви појите у цркви, е, ал’ оно је штогођ |
ећ чувен мајстор за пацове.{S} Ајд, иди сад.{S} Стој!{S} Ти ћеш то заборавити к’о и запушач.{S} |
аца је питао, а Јула је одговарала, али сад како меко и како нежно!{S} И на послетку свршило се |
ли смо се ми једног баш лепог дана, али сад ми је сав <hi>црн</hi>, само кад га се сетим.</p> < |
све потковане талирима!{S} Хе-е-е, али сад, ето тако...{S} Отрц’о сам се к’о неки стари швигар |
ји би своме пароху одрекао кола!{S} Али сад у Новембру месецу слабо ко и преже коње.{S} Ако их |
ам гђа Перса, да правим сплетке.{S} Али сад је већ доста, и сувише.{S} Само кад помислим како с |
ри учитељ је некада врло лепо певао али сад му много смета старост.{S} Док је он певао, учитељ |
но и друго.{S} Јер ја мислим, да нам ни сад нећете одбити позив на „јаузн“.</p> <p>— О, с драге |
— што сам вам ја ноћас сневала, још ни сад не могу да дођем к себи од чуда откуд ја то да снев |
а своје коње!{S} Ено, од срамоте још ни сад не сме човек међ свет.</p> <p>— А брани се, — прихв |
ла, а она, видиш ти то чудо, још <hi>ни сад</hi> да се утјеши!! — вели гђа Сида а очи јој пуне |
да радим, јао, шта да радим?!{S} Ти си сад паметнији од мене!</p> <p>— Не знам ништа!{S} Од ст |
пуни лулу и изађе напоље.</p> <p>— А ти сад, драго дете моје, гледај шта ћеш!{S} А пошло је сам |
</p> <p>— Тхе, биће, шта буде!{S} Ја ти сад из <hi>ове</hi> коже не изиђо’!...{S} Него, док се |
рано и по некој тарифи, па ајд’ живи ти сад, ако можеш.</p> <p>— Не ваља, не ваља! — вели поп-С |
сву ноћ играле чардаш...{S} За то си ти сад и дотер’о до паса!...</p> <p>— Ал’ и јесам био ирош |
човеку онда поповати!{S} Него попуј ти сад, кад је све таксирано и по некој тарифи, па ајд’ жи |
лова, да га сутра вози.</p> <p>— Ето ти сад!{S} Па и ја сам га погодио!{S} Но, сад ће бити коме |
оставим ову пустољину.</p> <p>— Ето ти сад! — вели поп Ћира. — Та није ваљда?</p> <p>— Та ти в |
д, наопако ти звонило —</p> <p>— Ето ти сад ње, како само говори!</p> <pb n="127" /> <p>— Та да |
лавици. — Ћиро утуби добро то што ћу ти сад издиктирати:{S} Док га не видим обријаног, да му ли |
поп Спира, тај ће му сигурно наплатити сад и оно, што се, Бог те пита кад још, бадава возио, п |
а њега и песма и певачица.{S} Сви гости сад навалише да она продужи и заврши ту песму коју <pb |
аном Текелијом с Турцима, ваљ’да и овај сад да добије за то Сомборску парокију, шта ли?{S} Чује |
упаду децу, поганија једна!“ Е, ето јој сад —</p> <p>— Ал’ молим —</p> <p>— Еле, господин Пера |
на мислиш да потрчи у очи...{S} Ето јој сад!{S} Моје пророчество се обистинило; јербо ја никад |
тка моја фрау-Габријела!{S} Лако је њој сад да се прдачи! — рече и уздахну гђа Перса. — Ах, Ћир |
Божје! — вели Пера Тоцилов и стаде тек сад пунити лулу.</p> <p>— Тако вас волем, то је лепо!{S |
о чудо за три дана траје.{S} Они су тек сад отпочели право непријатељство.{S} Поп Ћира се одмах |
ла, и једва сам дошла к себи.{S} Ја вам сад не умем ни десети тал од онога, што ми је све она к |
ад како је то требало да буде, — то вам сад не умем баш казати и екшплицирати, — али доста до т |
ек’о Бог, да пишем књиге, к’о што дувам сад у рог, — па да напишем чуда и покоре сеоске, па три |
ико неће веровати, а после и да изређам сад овде све те ствари, било би много и ова Глава изгле |
дотутњила, — добила сам визиту... немам сад кад.{S} Ајде, носи то брже!...{S} Дакле, шта је то |
да је сасвим тако. — Уф, уф!{S} Куд сам сад овако пристала!!!</p> <p>— Фрау Габриела, — чу се и |
} Еј! моје радости онда!{S} Да је питам сад, — вели госпођа Сида отварајући прозоре да се прома |
та <hi>ја чекам</hi>!{S} Чекам да чујем сад, кад је већ тако пошло, чекам још и то чудо и покор |
>морају</hi> да путују.</p> <p>— Даклем сад, газда-Перо, — завршује Нића, — ти знаш шта треба д |
јући „исход ствари“), али се њему самом сад отворила воља да накупује и изненади своје укућане. |
ање, клавир, немецки унтерхалтунг, и он сад да дође овде па да се попаори међ нама!“ А зар би и |
д ја и ти, а владика за шрајптишом, к’о сад до оног ормана тамо.{S} Гледа... гледа.{S} Извади н |
отучеду и брез вина и брез воде.{S} К’о сад с поп Ћиром што се —</p> <p>— Ју, ја и заборавила д |
ја и Спира седимо на канабету овако к’о сад ја и ти, а владика за шрајптишом, к’о сад до оног о |
Јао мене!{S} А какав те разговор нап’о сад, наопако ти звонило —</p> <p>— Ето ти сад ње, како |
а-Нића и ако је ушао у газдашаг и могао сад запалити к’о онај солгабиров стиву лулу, ипак се ни |
наши стари.{S} Уздржао сам се, савладао сад мој гњев, и посрамио га својом уздржљивошћу и долго |
до,...{S} Персо.{S} Та који вам је ђаво сад опет?! — пита их поп Ћира који је, живо разговарају |
се заиста више зачудио поп-Спира, него сад кад је ово чуо.{S} Гром, прави, формалан гром из ве |
„Фала вам к’о оцу <hi>и за ово</hi> до сад што сте ме, то јест, родили и одранили к’о сина!{S} |
дравили су се, разуме се, хладно.{S} До сад су се увек питали за здравље и онда кад се обојица |
н!“ — „Јесте, — одговара и гавран. — До сад је бријао туђе браде, а од сад неће смети ни своју. |
то је и код мене ђаво, што се ни ја до сад, баш к’о за пакост, баш никако да домислим: како!{S |
путовала и штрапацирала, многе газде до сад променила и да им место није било у соби.{S} Кочија |
>— Дакле? — устаде гђа Перса која је до сад к’о на жеравици седела. — Дакле шта се свршило?{S} |
S} И то су само крупније ствари које до сад споменусмо, а где су тек оне ситније?!{S} На пример |
да не можете разговарати?!{S} К’о и до сад, драги комшија и колега.</p> <p>— Та... не знам, зн |
еђутим, поштовани читаоци, који су и до сад поклањали вере самом писцу и ником више, знаће, да |
је радо другима извртао кола, па их до сад многе већ тако задужио.{S} Још пре две године превр |
а вам право кажем, и не би ми мило било сад на оваком времену...{S} Лети је друго —</p> <p>— А, |
е, боже! — шапутала је гђа Сида. — Само сад нас курталиши овога белаја, а више неће доћи до тог |
оварати.</p> <p>— Е, да!?{S} А откуд то сад, господар-комшија?!{S} А за што као да не можете ра |
не приметио нешто.</p> <p>— А шта је то сад опет? — пита поп Спира који никако није ни опазио к |
учио га је оне вечери Нића; и све је то сад пало на памет газда-Пери Тоцилову, кад је видео поп |
се оданде иза бурета.</p> <p>— Ко је то сад? — рече полако Јула па се издиже на прсте да боље в |
у је облила румен и размишља, шта би то сад могла радити у кујни ил’ ма где, само да не седи та |
ира.</p> <p>— Та да вид’те, слабо нешто сад свет и умире... памтим друге године... а и не рађа |
к’о и увек што је.{S} Разумеш ли ме бар сад? — рече поп Ћира па устаде и стаде се шетати, а и п |
почитајеми, — прихвати домаћин. — А зар сад то ваља што раде ови новији, данашњи ови <pb n="310 |
за живота слушала, рођена моја, па зар сад да га не послушам!?{S} Еј Лало, Лало!{S} Како је ме |
ин Господ</foreign>“ каже се.{S} Па зар сад за то да ме каштигује к’о безбожну Содому и Гомору? |
е офанзивне и ратоборне него некад; јер сад радије избегава једна другу, а некад је волела него |
ам.</p> <p>— Но, па шта је било то опет сад?</p> <p>— Па од оног јаузна.{S} Сида дрвље и камење |
уди грешних, — али ово чудо је први пут сад доживео!{S} Одмах се прибере и замоли старога <pb n |
добре је и богате фамилије!{S} Има већ сад лепо имање којим рукују тутори.{S} Учио нешто латин |
стола после јаузна, — да се нешто могу сад створити код поп-Спириних, па да онако из прикрајка |
труцкао <pb n="359" /> у колима, па му сад треба топле постеље и укрепителна сна.</p> <p>На то |
а моја памет и све школовање.{S} Шта му сад знам!{S} А, баш кад се радо имају, а шта им ја друг |
а не зна шта му треба.</p> <p>— Него му сад треба тутор да га туторише.</p> <p>— А, та казаћу ј |
S} Питаш ме?{S} Не чекам ништа, — плану сад и поп Ћира, — или боље рећи, чекам <hi>свашта</hi>. |
том Арсином пуницом, оном Савком, па су сад к’о муж и жена.{S} Ушао Нића у газдашаг па га сви у |
су у старо доба велике биле а колике су сад; о месечарима како иду уз високу двокатницу к’о по |
рталише својих старих папуча.) За то су сад и најдуже младенци о њему разговарали, како и где д |
их бити баш за пробирање.{S} Они што су сад код куће, и што би к’о могли да возе, нису се ни је |
оја-Сидо, па ма знала, да ћете се одмах сад ту наћи увређена,... „А ти онда што си,“ реко’ му ј |
шта ме чека!...{S} А ја боме не поведох сад <pb n="114" /> за вашу љубов за собом једног пединт |
вам то сада пада на памет!{S} А ја баш сад мало час с мојим попом разговарам, па кажем баш: „Ј |
И како то да се само стрефи, да је баш сад његова чреда а не Ћирина!?{S} Па га сад онај зграби |
— Ју, „хозле“, гром их спалио!{S} И баш сад кад сам у највећем послу!{S} Молим вас, слатка снаш |
ти ћеш ноћас опет бунцати, ако назебеш сад тако у тој лакој хаљини.</p> <p>И авлијска врата за |
—“</p> <p>— Но, врло лепо!{S} Ваљда ћеш сад још приповедати твоје „штиклове“ —</p> <p>— А да шт |
рчање. — А јао, несрећни Спиро, шта ћеш сад?!{S} Оде ти брада, к’о да је никад ниси ни имао; од |
скала, та није да је викала, већ мислиш сад ће је шлог.{S} Све скаче к’о гумаластика од земље, |
ира је ударао лепо у тамбуру, а има још сад, после толико година, диван глас.</p> <p>— Ето то ј |
у).{S} По тим собама размештају већ још сад намештај; столове, столице, кревета, канабета, шифо |
нако у Перу, — боље ја да јој кажем <hi>сад</hi>, него свекрва или муж <hi>после</hi>!{S} А дру |
ширену и познату песму:</p> <quote> <l>„Сад <hi>пулгери</hi> постали швалери,</l> <l>Ал’ не сле |
а, каже он, познајем сву фамилију мога, сада на жалост господина супостата, сви су они до дубок |
до мрака и стек’о доста, да <hi>ти</hi> сада не мораш радити, него ти само, Нићо, изволевај!{S} |
вала, није чула тамбуру да је прати.{S} Сада је видела да је јуче ваљда нешто љута била, јер, н |
ису знали да пишу ни својим синовима, а сада и девојке пишу писма, те још како пишу, па још да |
могла хладно ни да мисли после о том, а сада, како се за чудо слагаху фрау-Габриелине речи са о |
за оно три дана, док је вашар трајао, а сада ништа не чујеш!{S} Тишина, ништа не чујеш; ни жаго |
анац стајао, па пуно света око њега — а сада све пусто, нигде никога, само покисле вране и гавр |
/l> <l>Уздисало и мене љубило;</l> <l>А сада га друге грле руке,</l> <l>Друге руке, друга уста |
да оду ђаволу у торбу), бити најбоље да сада купи што корисно у кућу.{S} Поп Ћира је куповао да |
ко к’о што изволесте лепо казати.{S} За сада као учитељ ђацима пастир јарића к’о што рекосте, а |
других новости нема већ поодавно.{S} За сада је најновија ствар која је занимала село била та, |
тамбурово.</p> <p>Ех!{S} Шта би казала сада Јула, да сме од маме, да се, то јест, не боји да ј |
о запео на <pb n="379" /> егзаменима па сада к’о неки патвариста практицира код неког фишкала.{ |
укућане.</p> <p>Све је то Пера Тоцилов сада прошао и оставио иза себе, па терао све даље, све |
асу освете, а осећала се у праву, да је сада била као громом поражена кад је чула како се ствар |
акав сам ја био ондак, и да треба да је сада мој крај... па ди сам само поглед’о, било је цигур |
/> <p>Настаде почивка.</p> <p>Мож’да је сада и то, мало час споменуто, био један разлог; али не |
њима зна докле је чија њива.{S} Све је сада суморно, и њиве и дрвеће.{S} По путу никога, по њи |
а није ил’ купио ил’ украо.{S} За то је сада сетан, лула му се угасила и поглед му блуди по пус |
о ја сам и неки род овом бирташу што је сада, то јест, у Темишвару — Он ће, знате, да се жени; |
Ћира, — сад ви треба код нас; на вас је сада ред!{S} Па, извол’те на свадбу.{S} Још неколико не |
есника и певачицу.</p> <p>Стари сват је сада приповедао куму најпре о песнику те песме, Васи Жи |
скрасио у српском народу.{S} Ово му је сада ваљ’да девети или десети пут да је у инвентару ств |
толицу баш до г. Пере, тако да је овоме сада с десне стране била Јула а с леве Меланија.</p> <p |
знам добро, моје речи, ал’ шта је ’асне сада!?{S} Говорим ја њој од кад још: „Госпоја-Сидо, ако |
е стара њена навика од толико година, и сада, гле, мора да је се одвикне од како је Меланија по |
уда ништа да прослови, па ни сада.{S} И сада да је неко убацио споља кроз прозор читаву цигљу и |
ога доба мрзили су се њих двојица.{S} И сада, кад се почело зуцкати по селу, да се Јула попина |
ном и прстеном.{S} Тако је и било.{S} И сада настаде живо спремање опреме и дарова девојачких у |
м, досада већ прилично постигнуто.{S} И сада бих већ могао и да кажем и како су се звала та два |
пре три месеца је први пут понео гаће и сада ево први пут чита апостол!{S} Већ две су недеље, к |
поглед да је кућа богата.{S} Нека суди сада читалац: колико се њих морало родити, венчати и ра |
ко, је л’ то поштено од тебе; дед’ кажи сада ти сам?{S} Јесам ли ја погодио кола и капару дао — |
Пера до овога несретног случаја.{S} Али сада као частан човек, пређе са свим на страну поп-Ћири |
умела од чуда ништа да прослови, па ни сада.{S} И сада да је неко убацио споља кроз прозор чит |
ога лукавства, разумео.</p> <p>Остављам сада фантазији мојих читалаца, да представе себи (ако с |
уку што се овоме јако допало, јер се до сада није баш најпохвалније изражавао о садашњој младеж |
нађе с њим, неће више бити така као до сада.</p> <p>Ишла је свакога дана у башту.</p> <p>Једно |
много милији.{S} Није ју вређао као до сада, него јој тужно цвилећи говорио оне слатке речи.{S |
рујте ми, — вели Пера, — и да сам их до сада хвалио, од данас би’ морао престати и променити ми |
p> <p>— Ију, господин-Спиро, шта вам то сада пада на памет!{S} А ја баш сад мало час с мојим по |
ине к’о да су и венчани, па ди би он то сада допустио и какав би опет човек био!{S} Па каже: „Е |
х је много.{S} А у толико је пре био то сада случај, кад се ишло чак у Темишвар у ком би оне са |
} Како пусто и жалосно изгледа то место сада, а како је весело и живо изгледало пре седам недељ |
омаже безазленом ашиковању.{S} За то су сада и састанци били у присуству тетка-Макре што кажу „ |
лаве то што ми је говорио.{S} Па сам ти садакана, друго, на муки великој.{S} Једно ми замерање |
у преде“.{S} Е, па тако ти је и са мном садакана, кад ми је празна глава... овај... тедо’ рећи, |
или бојтара, уха!{S} Ди би мој крај био садакана!...{S} Него ’хоћу ја државу да служим; ’хоће Н |
и по трећи пут удам, к’о што ми ти, ето садакана, советујеш?“ А он каже: „Е, моја Савка, није м |
Пуши тако и само изволева.{S} А Савка, садашња његова баба, као меси у наћвама хлеб па му окре |
ве музику?!</p> <p>— Та каква је ћорава садашња младеж, и за што као и не?!</p> <p>— Па кад пра |
осподин’ Перо, баш сте ви... баш је ова садашња младеж!{S} Свака јој се женска допада —</p> <p> |
ављена а он још није довршио.{S} Његова садашња жена је ту песму певала к’о девојка у једном др |
оје?!{S} Та зар је у њих стала ова моја садашња рипида?!{S} Како се човек само измени!{S} А нар |
ту једнако цифрате.{S} Ех, таква ти је садашња младеж!{S} Па онда се чуде, што толики умиру од |
израдим, да његов будући зет, то јест, садашњи господин Пера, добије поп-Спирину парохију!...{ |
о нит’ уме а, Бога ми, нит’ ’хоће.{S} А садашњи су момци ћорави па не виде све то.{S} Њима се н |
ао наште срце попити колико тројица вас садашњи после најмасније карменадле —</p> <p>— Ама, Спи |
тним временима, и о негдашњим великим и садашњим малим платама бојтарским.{S} Приповеда јој — и |
сада није баш најпохвалније изражавао о садашњој младежи, управо <hi>Омладини</hi> која је пред |
има да благодари, што се оженио својом садашњом супругом.{S} Приповедање старога свата било је |
е,</l> <l>И нова мајка стере,</l> <l>Од садиплатна пут.</l> <l>Ој, с Богом, красна душо,</l> <l |
ШЕСТА И ПОСЛЕДЊА</head> <p> <hi>Која ће садржајем својим за чудо много бити налик на оне „Штамп |
head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПРВА</head> <p> <hi>Садржи у себи вечеру и конак код гостољубног пароха чен |
сала и саломљена, тако да је већ будила сажаљење, — мож’те сад ако ћете три ноћи, кад сте натре |
иком. — рече мало збуњени путник, па се саже, да помилује једно кривоного гушче, али га матори |
е што од свега овога; па ако су чуле да сазна још више, а ако нису, да им прва јави.</p> <p>— ’ |
се дотерају, те не може човек никако да сазна праву истину.{S} Него овако лепо на дану, ту се с |
годило, а од њих су опет њихове госпође сазнавале све, што је опет био трајни узрок вечитом пот |
ајала за себе ту заслугу да је она прва сазнала па оној другој казала.{S} Одмах после ручка, уз |
жно, десило у једном крају, за тили час сазнали су сви <pb n="191" /> остали крајеви од Швабине |
дана у исто доба кад се У поп-Спириној сазнало се и у поп-Ћириној кући да је дошао нови учитељ |
Тринаесту.{S} У њој ће, дакле, читалац сазнати још неке подробности које се односе на онај кру |
он, — „зар Иђош не знате?!{S} Та измеђ Сајана и Кикинде, ал’ ја нисам дишкрећанин!“ — „Е, фала |
р је имао лакшу руку, и један вандрокаш сајџија кога су били притворили због крађе приликом про |
, — каже госпоја Сида, — све она матора сакраменцка бештија учи!{S} Дуго сам, — каже, — лупала |
Јула, бајаги, само их за то навлачи, да сакрије своје од виртшафта испуцане руке!!!{S} И на то |
ких романа у фотељи, на прозору, или се сакрије иза клајдерштока; а Јула врло мало, прочитала ј |
Та, и’те, ви се само шалите; ди сте и’ сакрили?</p> <p>— Па појео, милостива!</p> <p>— И-ју ме |
и дохватили.{S} И један и други, веле, сакрио је левчу под мантију, и тако отишли на разговор, |
торокуше швапске не можеш ама баш ништа сакрити!{S} Свуд се она нађе, гром је спалио!{S} Створи |
и пођоше.</p> <p>— А што си упртила ту саксију с тим кактусом, куд ћеш с њом, — запита је дома |
авала се, лењштино влашка.{S} Остави ту саксију па покупи тај есцајг, па иди па спавај; а у зор |
а од заклана свинчета масти и чварака и сала.{S} Читава чуда причаће једна другој и слушаће паж |
а.{S} Све му голица нос ова твоја силна саламура.{S} Зар ја не знам, зар не знам — к’о једна вл |
пут је, кажу, бег’о из школе и бег’о на салаш, па се брицом бранио и неће никако у скамију...{S |
у к’о оно велико звоно чак до последњи’ салаша, макар му пукле оне његове гајде.{S} Ала би се с |
ишући сузе мало умирена гђа Габриела; — салашар, па још немеш, грубијан!</p> <p>— Но то ће лепо |
к га је натер’о да се школује?{S} То је салашар.{S} Трипут је, кажу, бег’о из школе и бег’о на |
Но, леп си ми и ти Бечлија!...{S} Ти си салашар!{S} Одма’ да си пољубио господин-попу.</p> <p>— |
ове, и све, све... све обешењаку једном салашарском!“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пр |
. — И бркове му скини, грубијану једном салашарском, а не само браду.{S} Ако му је во времја он |
из авлије, „све, све обријај, све скини салашару једном <pb n="284" /> паорском, све, све!{S} Н |
S} Газда му најпре иш’о по неким Бачким салашима и мет’о „купице“, а после отиш’о послом у рит, |
арежа, Меланија извађа свој монограм на салветама, а Пера седи па чита што или им приповеда што |
ала, и сваки час брисала наизменце уста салветом или лице кецељом.</p> <p>— Извол’те паприкаша, |
ин, умешао међу ону гомилу, која обично салета кумова кола, па се дере: „Куме, изгоре ти кеса!“ |
однеше и затворише у „шпајз“, одмах је салетеше с питањима и мајка и керка, гђа Перса и гђица |
и сваки дан долази на јаузн, па ме тако салети да напослетку попустим па морам ’тела — не ’тела |
срца!...{S} Та је си вид’о само како су салетиле оног јадног момка па не може наша Јуца до речи |
је пре ње ту била, отер’о.{S} Па сад га салетили и поручили му из славне вармеђе: ил’ нек је уз |
сувише.{S} Само кад помислим како су га салетили па му напунили уши!...{S} Сирота Јуца, ње ми ј |
, чим је нови учитељ дош’о, одмах су га салетили и једни и други.{S} Један га дочеп’о за рукав |
.{S} Окрене ли је само двапут тенцер по сали, — њој се мора десити неки малер; мора да јој пукн |
онима у кујни и у авлији, него онима у сали.{S} Млада је била лепа, блеђа него обично а младож |
је газда опет на путу.{S} Остаде му још сало газда Пера.</p> <p>Поп Спира уђе унутра у кућу газ |
од силне праске и већ чисто малаксала и саломљена, тако да је већ будила сажаљење, — мож’те сад |
} Господин Пера није био од оних многих салонских лутака и глупака, што се одмах у први мах уме |
Нисам, слатка,... него с овим шегртима, сам један јед кад није мајстор ту —</p> <p>— А тако што |
ке госпођа Сида. — Ко другом јаму копа, сам у <pb n="356" /> њу пада, говорила је увек моја пок |
м је стао на снагу и постао, тако рећи, сам свој, оставио и фрау-Габриелу и (што је код мачка р |
ла; кад ал’ оно, гледај, ето вас.{S} О, сам вас је Бог дон’о.</p> <p>— Богме, слатка, нећу се м |
ко ће то кола требати, да све то крену, сам ће Бог знати.{S} Јер гђа Сида је и сама дан ноћ рад |
{S} Двадесет и више година је код мене; сам енглески челик, оштар к’о бријач.{S} Извол’те се ув |
и!{S} Та чува ноћас село <pb n="397" /> сам светац свети Ђурађ!{S} Та јес’ вид’о колики миждрак |
а сам се сутра и ја сама, <hi>сама</hi> сам се <hi>себи</hi> чудила и комплиментирала и гратули |
рујем, верујем, слатка, и <hi>сама</hi> сам вам таква.</p> <p>— Знам, знам, бар <hi>мени</hi> н |
сне фантазије.{S} Против <hi>таких</hi> сам и ја, и сваки који зна шта се захтева од једног доб |
вечерњи својим будућим суграђанима.{S} Сам тај први корак његов у селу и први приказ његов доп |
окој“ постављених у кући и у авлији.{S} Сам ручак нећу описивати, јер признајем, да је лепше и |
нова наука.{S} Куд ће нас то одвести — сам Бог ће знати!</p> <p>— Деде, спаси Бог! — прекиде г |
Па то сте ви онда сами дошли.</p> <p>— Сам самцит.</p> <p>— Па то сте ваљ’да у биртији одсели? |
жене!{S} Тамо ја и не знам, каже, је л’ сам мушко ил’ нисам!{S} Удај се ти само, та можда ми, к |
ај ти <hi>мене!</hi> Нисам старији, ал’ сам паметнији од тебе!{S} Све сам ја то, ви’ш, протер’о |
Ви’ш ти то њега!{S} Унцут један.{S} Ал’ сам му добро и одговорила!{S} Нема га! — вели, а уво јо |
<p>— Ћиро, Ћиро!</p> <p>— ...{S}Бадава сам се ја правд’о да нисам; да сам пон’о мој рођени, а |
>— Та шта ме, шта ме знате!{S} Та једва сам и оно уз’о.{S} Знате и сами кол’ко сам се нећк’о.{S |
Скаменила сам се, кад сам чула, и једва сам дошла к себи.{S} Ја вам сад не умем ни десети тал о |
о би то рек’о.{S} Е, баш, баш...{S} Сва сам онако, некако, како да вам кажем, срећна!{S} Све ми |
праску из кујне, па је бегао као да га сам Бунапарта вија.{S} И он се уклонио испред опасности |
н.{S} Нек оде ко по Аркадију.{S} И њега сам се сетио па путу, е, а како га се и не би’ сетио!.. |
у свој, једини у селу сламњи шешир кога сам почешће сумпором пере.{S} Тада би обукао и сомотски |
решета жито.{S} Тако ти кажи, каже, да сам је поздравила!“ Умал’ сироту нашу Ержу ни криву ни |
што се он пробуди. — Дакле ви знате, да сам ја пријатељица и госпоја-Сиди и госпоја-Перси; не з |
и било, онако, господине, да кажете, да сам се бајаги ја задоцнио као болестан, а ја и тако од |
гођ...{S} Ето, па и овако какав сам, да сам,... па опет се стрефи па по некој замакнем за око.. |
ру на врућу лепињу, а и да им кажем, да сам нацуњ’о траг њи’овим вранцима, оним украђенима.{S} |
пути пао на памет, а да ти докажем, да сам те се са захвалношћу сећао, — рече поп Спира и изва |
ја...{S} Екселенција остаде при том, да сам хтео да га облажем, а вероваће ми, каже, да ми није |
господин Владика није ост’о при том, да сам га хтео намерно преварити.</p> <p>— Помирили се и п |
та!{S} Та већ само то; што је казао, да сам употребио Пентикостар, па то му је већ прва лаж.{S} |
сам је мало високо поч’о, него тако, да сам је после мор’о читаво пола сата терати на сваку фор |
S}Бадава сам се ја правд’о да нисам; да сам пон’о мој рођени, а да је то нечија ваистину сатанс |
агов да пушим к’о последњи павор!{S} Да сам се којом срећом погодио за пудара или бојтара, уха! |
да сам, ал’ то је ђаво што нисам.{S} Да сам от’ш’о празни’ шака, било би само штете: ал’ нисам, |
ите, — окрену се гђи натарошевици, — да сам је умирила?...{S} Боже сачувај! — наставља Габриела |
} Баш он и нико други!{S} А ја би’ — да сам ја нешто на твом месту — ја би’ села преко пута од |
то је, знате, тако ишло, ал’ тако — да сам се сутра и ја сама, <hi>сама</hi> сам се <hi>себи</ |
} Ако сам пастир пастви, а оно треба да сам к’о што треба пастир —</p> <p>— Свакојако, свакојак |
и и узанђарали тунакара унутра, а ја да сам неки к’о што ме беде, та мог’о сам вас до голе душе |
прилику, к’о што би’ и сама урадила да сам на његовом месту.{S} Ништа ми ту, Ћиро, нисмо криви |
сподина владике?</p> <p>— Камо срећа да сам, ал’ то је ђаво што нисам.{S} Да сам от’ш’о празни’ |
" /> — вели усхићено Јула. — К’о гођ да сам у Банату, тако је добро!{S} Само кад смо ту!</p> <p |
? — чуди се путник.</p> <p>— Та није да сам је мало високо поч’о, него тако, да сам је после мо |
а се после каже и да ми се прибацује да сам ти ја напакостио и метнуо црн комад у торбу.{S} И о |
Сида кад се нађоше код куће, — боље да сам пањ родила него тебе!{S} Од пања би’ вид’ла бар нек |
хтео преварити?</p> <p>- Та тужио ме да сам се послужио <title>Пентикостаром</title>, па он ост |
чуфуцка јела?!</p> <p>— А па дабоме да сам, и господин је био тако добар, па ми није одбио, — |
ја сувишна искреност према људ’ма, и да сам ја невина жертва свега тога... да ми је неко промен |
} Чујеш, Ћиро... и бркове доле!{S} И да сам ја којом срећом на твом месту, ја би’ тражила од ње |
ну реч, верујте ми, — вели Пера, — и да сам их до сада хвалио, од данас би’ морао престати и пр |
био, гром га спалио.{S} Још се сећам да сам га на нарочито место метла, да га само не заборавим |
урим!{S} Продангубићу, а морам зором да сам код куће.</p> <p>— Ал’ ај’те...{S} Ал’ кад вас лепо |
у мал’ још ја нисам изиш’о крив, к’о да сам га намерно хтео преварити.{S} У мал’ <hi>мене</hi> |
т сребра.{S} Погађ’о се са мном, к’о да сам му ја први дош’о.{S} Обешењак паор!</p> <p>— Сви су |
смешка се и вели: — Ех, ех, ама к’о да сам поручила, е баш добро!</p> <p>— А ми чекали и чекал |
готерпљенијем — а то више вреди него да сам га бацио под ноге.{S} Нека иде бестрага, казаћу, да |
јте ми ни спомињати.{S} Боље у земљу да сам пропала!{S} Убио их Бог, свуд се они мораду да стре |
глас као да диктандо говори, — ’хоћу да сам од сад миран пред својом кућом, оче Спиридоне.</p> |
вели Пера.</p> <p>— Е, ал’ ја ’хоћу да сам <hi>теби</hi> и беља и лепша него све, све друге же |
е <pb n="251" /> ниси шалио да кажеш да сам те ја научио.{S} Знаш, оба господина парока су упра |
га искапи на мах. — Помози ми, видиш да сам ово дана не знам ни ди ми је глава од силна посла и |
је ди се овако смејем, мислио би још да сам нека пакосна жена.{S} Сирота, сирота Јула!{S} Баш л |
— брани се и не да бојтар. — Е, ваљ’да сам неки фидибус, па да изгорем.{S} Нећу се ни запалити |
ла — ићи пред Преосвештенство!{S} Ваљда сам ја то научио!{S} А какве сам среће, још могу <hi>ја |
ла да је обешењак.{S} Обешењак је, онда сам тек добро вид’о да је обешењак.{S} Упреподобио се, |
дим, гнедиге, то је виђено.{S} Још онда сам приметила, да није к’о некад.{S} А то је све због о |
сам ти каз’о; слушај ти само менека, ја сам ти, каже, увек добра желио!“ А ја све једнако <pb n |
а лепо живи...{S} Молим вас, слатка, ја сам се већ обезобразила, ал’ ви сте криви што умете так |
о!{S} Какав си ми казала и написала, ја сам ти такав и купио.</p> <p>— Није, рано, — вели јој г |
до чарде.{S} Кад се он сиш’о с кола, ја сам промолио главу на фришак „луфт“.{S} Није шала, неки |
кле, слушај!{S} Кад смо сели у кола, ја сам све онако урадио, к’о што си ми ти казала.{S} Натук |
нга!{S} Кад сам ја био ваши’ година, ја сам толико могао наште срце попити колико тројица вас с |
ра кад стигоше у порту.</p> <p>— Та, ја сам се и сетио, ама не знам, ’хоће л’ штогођ ваљати, — |
а бо’ме нећу!{S} Ја кад волем неког, ја сам онда мелем, а кад га мрзим, онда му не треба гори п |
, или тако штогођ.{S} Ако се сећате, ја сам вам још пре две три недеље рекла и пророковала, да |
ула. — Хунцут један!...{S} Мисли он, ја сам му она са шора паоруша...{S} Отиш’о је! — рече глас |
релиставајући ону књигу.</p> <p>— О, ја сам, верујте, страсна у томе.</p> <p>— Ман’те је, молим |
ко мати неће, а да ко ће?!...{S} Ју, ја сам се баш <pb n="195" /> заљубила у тај ваш циц; говор |
звона не звоне да се оџаци не пуше; ја сам ти, моја Савка, са онога света, каже ми он, ди нема |
бити, што се каже, доброга друга!{S} Ја сам са свим задовољан, са свим! — вели задовољно поп-Ћи |
ослонити.</p> <p>— Ништа, слатка!{S} Ја сам вам овде к’о у пустињи —</p> <p>— Па није можно! <f |
а и за то лека, немајте ви бриге!{S} Ја сам се за све постар’о.{S} Ево вам ово овде замотано.{S |
полаже нешто на надежду, нада се!{S} Ја сам се испочетка мало к’о и бојао, јербо, знаш, како је |
су ми доскочили, обешењаци једни!{S} Ја сам мали зуб завио у велико парче папира, а они су зави |
питај ме, вели, одакле сам дош’о!{S} Ја сам ти издалека, од туђе земље из туђа света, ди петли |
собу.</p> <p>— „Шта је било?“...{S} Ја сам јој крива, што јој се ћерка не уме ни окренути!{S} |
екате —</p> <p>— О, ништа, ништа.{S} Ја сам се у осталом лепо забављао.{S} Мој господин предшес |
уго време.</p> <p>— А благодарим.{S} Ја сам себи нашао најпријатније забаве; разгледам албум, — |
S} А, он?</p> <p>— Он се извук’о.{S} Ја сам <hi>повук’о</hi>, а он <hi>се извук’о</hi>, к’о и у |
— лепо он дош’о на његово место.{S} Ја сам, ето, овде тако задовољан, да се не бих мењао ни с |
рече поп Ћира скидајући се с кола. — Ја сам се мало подуже задрж’о на путу.{S} Хе, ал’ шта му з |
е и брзо суну себи ракије у фићок. — Ја сам овде знате, к’о неки род, па за то се и не циврам н |
крадом гурну Јулу лепезом.</p> <p>— Ја сам, верујте, један од најгорих, управо никакав „шмајхл |
Јуцо!...{S} Је си ли ти то?</p> <p>— Ја сам, мамо! — одговара плашљиво Јула.</p> <p>— Шта радиш |
Па издржи крштена душа и то.{S} Ал’ ја сам једва чекала да се сврше те дерне штудије његове!.. |
милостива, — рече облачећи се, — ал’ ја сам се мало и одвише задржала!{S} Службеница!{S} Љубим |
о је требало имати доброг учитеља, а ја сам га баш имала!{S} Моја покојна мама, Бог да јој душу |
<p>— Е, па то је башћа моје тетке, а ја сам теткин... к’о што сте и ви <hi>татина</hi> —</p> <p |
акра, — ето и мене сте расплакали, а ја сам баш тврда срца; та то мора бити.{S} Једаред и то мо |
а не мене!{S} Ја баш ако и гледам, а ја сам барем мушкарац, па ми се и шикује,.. ал’ <hi>ви, ви |
д вам гођ устреба а ви извол’те... а ја сам ту, а моје терање, и што кажу, један мој карактер, |
ри, кад су рекли: „Чувај се попа“; а ја сам им’о посла с <hi>два</hi> попа и једним <hi>црквења |
е ми, ал’ ви лепо говорите српски; а ја сам већ сасвим мислио: научила, боме, наша госпоја Јуда |
што сто дошли, — вели гђа Сида; — а ја сам баш мислила, да пошљем по вас да дођете; или да нас |
па се ценкај.{S} Ил’ како би било да ја сам одем?{S} А шта велиш?</p> <p>— Па мал’те не ће то н |
аша... ваша супруга?</p> <p>— Но, па ја сам... ја, пречесњејши господин’ <hi>Кирило!</hi> А шта |
> <p>— Она то каже!!{S} Она!!!{S} Та ја сам јој, слатка, све казала!</p> <p>— Дакле истина је! |
но му стадо, туд и он.{S} А знате, и ја сам у неку руку пастир, хехе, — смеши се, — чувам повер |
ире.</p> <p>— Да, да, имате право, и ја сам то примјетио, — потврђује поп-Ћира.</p> <pb n="308" |
<hi>моју</hi> кућу да чува.{S} Ал’ и ја сам јој к’о што треба и одговорила, — вели задовољно и |
а вози.</p> <p>— Ето ти сад!{S} Па и ја сам га погодио!{S} Но, сад ће бити комендије!</p> <p>— |
рн’о.{S} А то ја знам најбоље, јербо ја сам, што кашу, поваздан тунакан.{S} Хе-е-е, — уздахну д |
лепо, моћи то јешплицирати.{S} Јербо ја сам и неки род овом бирташу што је сада, то јест, у Тем |
та га к’о Светог Петра гајтана.“ <hi>Ја сам</hi> платио и ту стиву лулу и ту кајгану.{S} Сад те |
је погодио; па ако није онда да <hi>ја сам</hi> то некако удесим; ако буде к’о што ја мислим, |
ен, — кад ћу бити тако срећан да <hi>ја сам</hi>, својом сопственом руком, могу брати у тој баш |
Видећете само,“ говорио је Палчика, „ја сам малерозан човек, преживеће та све нас, ожениће и Са |
кле си ти, пријатељу?“ — А он каже: „Ја сам из Иђоша!“ — „Из Иђоша?“ питају они. — „Баш из Иђош |
А брани се, — прихваћа Аркадија. — „Ја сам, каже Неца, месечар, па ништа не знам шта је са мно |
дговара подскочицом:</p> <quote> <l>„Ја сам мала, не знам ништа,</l> <l>Метите ме код огњишта,< |
а покаткад мој Аца.</p> <p>— Да, вид’ла сам га канда ту одономадне.</p> <p>— Јесте, рано, нема |
регименцка банда у промонади.{S} Вид’ла сам,“ вели, „свака чуда, али тога покора — никад!“ А др |
, овако стара, сирће, синко.{S} Снивала сам ноћаске тако којешта, а утувила сам добро, рано, да |
с њим!{S} Ху, отровала би’ се, а држала сам к’о у воску!</p> <p>— За Бога, мама, а што се ви то |
иси одма’ затворила?</p> <p>— Па чекала сам, да ми ви опет кажете.</p> <p>— Па зар ти одондак ф |
а ми је штогођ <hi>помогло?</hi> Шиљала сам Ержу, да јој каже: како то није лепо, да, изнесу ре |
накупило се не знаш куд пре... а морала сам данас да прекинем через Петка —</p> <p>— Онда нисте |
ова мама крива...{S} Ето, ви’те, остала сам исто онако „гемајн“, баш к’о да и нисам у Бечу живи |
се рано смркне, ил’ шта ли — тек почела сам рано да остављам штрикерај, па би ми баш добро дошл |
није ми он један то призн’о...{S} Била сам млада; а што је младо, то је и лепо...{S} Било па п |
трепавица, која је дотутњила, — добила сам визиту... немам сад кад.{S} Ајде, носи то брже!...{ |
вољно и блажено гђа Перса. — Поздравила сам је и рекла сам јој: нек чува она, боље ће бити, ону |
ала сам ноћаске тако којешта, а утувила сам добро, рано, да, кад гођ тако што снивам, увек ми с |
тила малочас и од ње чула.{S} Скаменила сам се, кад сам чула, и једва сам дошла к себи.{S} Ја в |
што ниси говорила?</p> <p>— Па говорила сам, — вели Јула.</p> <p>— „Па говорила сам“ ...{S} Шта |
сам, — вели Јула.</p> <p>— „Па говорила сам“ ...{S} Шта си говорила!{S} Деде, шта си говорила?< |
г дао.{S} А после, — каже, — примјетила сам, — каже ми госпоја Сида, — и то, да увек она има не |
пардон, пардон, милостива!{S} Наљутила сам се... жао ми сироте Јуле к’о да ми је рођена сестра |
муж <hi>после</hi>!{S} А друго, научила сам код своје куће, да ми је све чисто, — рече гђа Сида |
ати што не умем тако лепо к’о ви, рекла сам му,... ’хоћу да вам кажем, слатка госпоја-Сидо, па |
гђа Перса. — Поздравила сам је и рекла сам јој: нек чува она, боље ће бити, ону њену <hi>дунду |
м се мого оженити! </p> <p>— Знам, чула сам за твоја чуда и покоре!...{S} Чула сам шта су те ко |
а шта вам ја баш много и знам?!{S} Чула сам, ал’ чисто и сама не верујем... а на сплетке мрзим |
сам за твоја чуда и покоре!...{S} Чула сам шта су те коштале оне чизме и оне кацабајке оним Ма |
олим ни речи.{S} Ни речи.{S} Знате чула сам од фрау-Цвечкенмајерке.{S} Она ми сваки дан долази |
слатка, нећу да вас задржавам, а и сама сам у послу.{S} А сутра ћу вам код вас на јаузни све по |
дарио шлог једну жену за коритом баш на сам дан Светога Киријака Отшелника.{S} Све су тога дана |
и осетљива!{S} Пре <hi>толико</hi> дана сам је карала, а она, видиш ти то чудо, још <hi>ни сад< |
е ми нешто фалило, док су били фаше, па сам била, нећете ми веровати, гнедиге, к’о убијена, ал’ |
тату, — вели поп Ћира; — с пута сам, па сам мало назеб’о.</p> <pb n="341" /> <p>— А куд се ви с |
ам капут и увук’о сам главу у бунду, па сам тако ћут’о све до чарде.{S} Кад се он сиш’о с кола, |
га Ракила ђаволасто.</p> <p>— ...{S} Па сам и пропао од дерта и од једне тешке жалости за Пелом |
ђе из главе то што ми је говорио.{S} Па сам ти садакана, друго, на муки великој.{S} Једно ми за |
ш!</p> <p>— Ал’ само још пола стране па сам готова.{S} Слушајте, слатка мамо!</p> <pb n="233" / |
ко је узео једном паору плуг из руку па сам он оре, а паор Шваба диг’о руке а упро свој благода |
о си вредна и добра —</p> <p>— Та добра сам ја, него ти не ваљаш! — вели бирташица и наставља п |
ш’о ђаво у њих, Боже ме прости!{S} Љута сам, слатка, па не знам већ, ни шта говорим.{S} Не могу |
супу за тату, — вели поп Ћира; — с пута сам, па сам мало назеб’о.</p> <pb n="341" /> <p>— А куд |
, сад сам сретна, јербо сам видела, шта сам давно и једнако желила.{S} Моја гратулација и <fore |
авио... ал’ боље, ајд’ погоди сама, шта сам ти дон’о! — вели а заклопио ствар.</p> <p>— Ју мама |
заборавити к’о и запушач.{S} Дакле, шта сам све казала?{S} Шта ћеш да кажеш? — запита је гђа-Пе |
ама, па сас вашима!{S} А, оно, ето, шта сам видела!{S} Ју, ју, ју!{S} Неће ми веровати људи кад |
ртирала гђа-Перси.</p> <p>— Ето!{S} Шта сам рекла! — рече љутито гђа-Перса. — Онај паор га већ |
n="173" /> ви’ш ондак весеља!{S} А шта сам ја тунакара стао да лупам главу через Шаце брице!{S |
о седи у овом сокаку?</p> <p>— А да шта сам него то урадила!{S} Па мислиш да ми је штогођ <hi>п |
имаће.{S} Од онаког газде, — ето на шта сам спао!</p> <p>— А ди ти је, Нићо, она Маџарица из Се |
им кажем: „Нико не зна и не верује шта сам ја саш њим изгубила!“ А оне кажеду: „Верујемо, слат |
} Двадесет и шест и дритл...{S} Ето шта сам рекла!...{S} Измерио ти је, обешењак један, мање... |
а Сида. — „Којешта пита“ ...{S} Којешта сам се и ја некад с твојим татом разговарала; па, фала |
же бежати, нит’ га ја могу овакав какав сам вијати и стићи, кад смо обадвоје што рекли: два дед |
едам кудгођ...{S} Ето, па и овако какав сам, да сам,... па опет се стрефи па по некој замакнем |
онако понајдебљи —</p> <p>— ...{S}Какав сам ја био ондак, и да треба да је сада мој крај... па |
огу теби да кажем.{S} Крив сам!{S} Крив сам, видиш и сам — к’о ђаво сам крив!{S} А толико сам с |
е!...{S} То могу теби да кажем.{S} Крив сам!{S} Крив сам, видиш и сам — к’о ђаво сам крив!{S} А |
о... порцулан је, полупаће се!{S} Целог сам пута им’о с њим главобољу.</p> <p>— Но, добро само |
тако дочекујем.{S} Тако ми и треба, кад сам била луда!{S} Ал’ канда ће заборавити!“ тешила се Ј |
и од ње чула.{S} Скаменила сам се, кад сам чула, и једва сам дошла к себи.{S} Ја вам сад не ум |
ола!{S} А зар сам ја опет био бољи, кад сам био његови’ година?!{S} Тане му госино!{S} Та да ни |
>— А што да точим, и коме да точим, кад сам једва и оно попијо, што ми је од добре воље дато?! |
, што толики умиру од апцерунга!{S} Кад сам ја био ваши’ година, ја сам толико могао наште срце |
...{S} Сад се уједа госпоја Сида, а кад сам је ја советовала, да да њену Јулу нигде на страну у |
озле“, гром их спалио!{S} И баш сад кад сам у највећем послу!{S} Молим вас, слатка снаш’-Пело, |
у Темишвару, па кад јој умро муж, и кад сам видила, како је флегматиш и ’ладна била к’о да је у |
да Палчика, а баба каже: „Фала Богу кад сам дочекала унука; сад само молим Бога да ме не узме к |
е не мучим и злопатим на овим свету кад сам сваком на терету и на путу! — јада се бојтар па се |
о!{S} Баш ми је мило.{S} Па сад баш кад сам и онако беспослен, да се <pb n="276" /> бар разгова |
ко би то и помислио!!{S} А ја, још кад сам устала, а ја сва дешператна, па још мислим: шта ће, |
ак боље и да ме нема!</p> <p>— Па откад сам ја то већ рекла! — вели бирташица пеглајући једнако |
би да су на звонари.{S} Ето баш ономад сам се баш слатко насмејао.{S} Питам једно дете:{S} Шта |
јете заједно?...{S} Браво!...{S} Е, сад сам сретна, јербо сам видела, шта сам давно и једнако ж |
век ми пребацује мој супруг.{S} Једаред сам се баш наљутила, па му рекла, кад ми је стао пребац |
иде да је сасвим тако. — Уф, уф!{S} Куд сам сад овако пристала!!!</p> <p>— Фрау Габриела, — чу |
љиво врат, — учио сам, господине, какве сам мог’о...{S} Учио сам, те још како учио!{S} Свршио с |
!{S} Ваљда сам ја то научио!{S} А какве сам среће, још могу <hi>ја</hi> бити крив!</p> <p>— Сав |
онај што је заслужио?</p> <p>— Све, све сам точно по инштрукцијама извршио, — одговори поп-Ћира |
сам да држиш риф.{S} Лопови су то; све сам лопов до лопова!{S} Украшће ти из очију. <hi>Мени</ |
рији, ал’ сам паметнији од тебе!{S} Све сам ја то, ви’ш, протер’о и проживио и више, што кажу, |
у комаду?</p> <p>— Бо’ме потрчао је све сам први ноблес у Бечкереку и све разграбио.</p> <p>— Ј |
сније дело благога Створитеља.{S} Он је сам заповедио да се тога дана ништа не ради и побожни с |
ми није то падало на памет!{S} Друкчије сам мислио!{S} Но, па — нека их...</p> <pb n="237" /> < |
родавном и лепом обичају, омастити брке сам домаћин.{S} После ће свинче разудити на триста дело |
оја Савка!{S} Не питај ме, вели, одакле сам дош’о!{S} Ја сам ти издалека, од туђе земље из туђа |
изи зна шта је он радио и разговар’о се сам кад после њега нико није ост’о, а и он се три дана |
Шта се разговарају <pb n="25" /> то ће сам Бог знати, шапћу па се зацене од смеја, наслоне се |
јмање!</p> <p>— Морам, слатка, и сувише сам се задржала.{S} Дакле, збогом!</p> <p>— Та, та, фра |
вентару ствари датих у „ауштафирунг“, и сам Бог зна где је све досад био, и где ће још бити!{S} |
а Сида.</p> <p>— Хе, то сам ти, Сидо, и сам више пута помислио, хе... ал’ шта ћеш!!...{S} Да их |
попио пола чашице!{S} Сирома’ младић, и сам се чуди шта га је сад снашло.</p> <p>— Баш, Бога ми |
едног и другог спопала нека трема.{S} И сам тужитељ Ћира се препао па му чисто дошло да покуша |
ра, онда је настало опште хваљење.{S} И сам поп Спира који је увек наглашавао да прави родитељ |
тиш’о у биртију к’о што сам треб’о, а и сам мислио, него и ја одседнем код ченејског попа.</p> |
падије своје које је из истога узрока и сам писац навлаш изоставио.{S} Страшне речи!{S} Срећа ш |
у, читао многе песме и певушио их, па и сам дошао у поетско расположење, и спевао једну песму и |
азио се кад је изашао из цркве.{S} Па и сам поп-Спира <pb n="41" /> у олтару (јер је његова чре |
ламе, да начупа сламе за пећку.{S} Па и сам Ержин хуланерски каплар, кога су звали „Шецко-једно |
има, сад после поноћи кад све село па и сам Нића боктер спава, кад је ноћ тако лепа, звезде так |
се каже.{S} А томе је помало био крив и сам Пера Тоцилов, који као да се заклео да упропасти св |
е Влаиња а мој Миша је Србљин к’о гођ и сам што сам а и сви у нашој вамилији, а имело јој се Ти |
све клевете којом су га бедили да је и сам с њима по некад бивао у ортаклуку.{S} Шаца је чуо Н |
род, па за то се и не циврам него се и сам послужујем.{S} То ми је балсум, и, касти, једна сла |
> <p>— Па, мора да каже сирома’; види и сам да је запао међ паоре! — вели гђа Перса.</p> <p>— П |
овице, да пије сад ову комадару којој и сам онај бојтар манише.{S} Или ваљда да гледа и слуша о |
је узме, биће срећан и задовољан к’о и сам што сам у супружеском животу свом.</p> <pb n="315" |
промену и време боље и сигурније него и сам Календар Стогодишњак.)</p> <p>— Ама кад ти кажем, — |
заруменио, па не само да он пије него и сам налива и своју и домаћинову <pb n="311" /> чашу као |
Богу, и попадија задовољна више него и сам поп.{S} Меланији се ту допало.{S} Велика варош, има |
ученице препеченице.“ Пио је он често и сам и у друштву с друговима и био често меланхоличан ка |
p>— Но, доста, доста!{S} Знаћу ја већ и сам шта ми треба радити! — рече љутито поп Ћира. — Очит |
ажем шта је и како је, а нешто је већ и сам знао.</p> <p>— Па шта ти он каже?</p> <p>— Па, каже |
ле те песме, ударио је Шаца у тамбуру и сам запевао:</p> <quote> <l>„Чија ли је тараба,</l> <l> |
ажем.{S} Крив сам!{S} Крив сам, видиш и сам — к’о ђаво сам крив!{S} А толико сам се уздржав’о!{ |
i>тај</hi> искобељ’о, и то баш тамо, ди сам мислио, да му, Боже ме прости, ни сам Саваот неће м |
а ноћ! — мислио је кад је куповао. — Ди сам се ја и могао надати, да ће ми бити до тога да то к |
и да треба да је сада мој крај... па ди сам само поглед’о, било је цигурно моје; и како сам се |
се дигне да игра, некога одведу, а неки сам, онако без ичије помоћи, падне лепо под сто.{S} Сет |
Извините што сте ме морали чекати; али сам мор’о да останем, задрж’о сам се мало ради црквених |
и сам мислио, да му, Боже ме прости, ни сам Саваот неће моћи помоћи!...{S} Ено кад се оно вук’о |
n="90" /> — чуди се гост не знајући ни сам, шта више да пита Јулу.</p> <p>— Е, — предложи поп |
другог.{S} Нашла се однекуд, не знаш ни сам како, онако улопана, пред поп-Ћирином кућом док је |
сентиментална; а Јула онако, не знаш ни сам како да кажеш, онако обична. — Јула је певала најра |
>— Та баш сам пазио!</p> <p>— Треб’о си сам да држиш риф.{S} Лопови су то; све сам лопов до лоп |
’ то поштено од тебе; дед’ кажи сада ти сам?{S} Јесам ли ја погодио кола и капару дао — ил’ нек |
и си, Петре, тако заценио, к’о да си ти сам у селу.</p> <p>— Па, господин-попо, мал’те неће тај |
т и седам.</p> <p>— А је си л’ држ’о ти сам риф?</p> <p>— Е, још ћу и риф држати.{S} Доста што |
шите ме!{S} Та нисам га ни тражио, нити сам га наш’о! — извињавам се ја а све се око мене окрећ |
ојој кожи, — наставља поп Ћира, оставши сам у соби, — рекла би и ти са мном заједно:{S} Фала Бо |
ј, сопутниче? — вели поп-Спира свршивши сам с кајганом.</p> <p>— Можемо, можемо! — вели поп Ћир |
Мој покојни није марио за диње.{S} Увек сам их крадом јела у кујни с млађима...{S} Био је нерво |
м свет, замерићу се њемукана!{S} А увек сам га за живота слушала, рођена моја, па зар сад да га |
није ударила, па каже: „Не дам ја, док сам ја жива, — каже, — моје дете у Швапску кућу; у једн |
— каже, — лупала главу и штудирала, док сам се досетила тој њеној унцутарији.“ Ето тако су се и |
а нико други, него он, укр’о ми је, док сам ја спав’о, онај мој <foreign xml:lang="la">corpus d |
овче, ти си се канда опет почастио, док сам ја била тамо напољу! — вели му бирташица кад одоше |
во пола сата терати на сваку форму, док сам је једва у зло доба истер’о да буде к’о што треба п |
ни замерити, што је тако пис’о.{S} Док сам ја жив, биће овако и у мојој кући и у селу!“</p> <p |
храбри је поп Спира. — Не дам се ја док сам жив!...{S} Таман!{S} Макар одн’о ђаво ланац два.</p |
{S} Док су <hi>мене</hi> слушали, и док сам <hi>ја</hi> могла... било је и којекако.{S} Ал’ од |
улу, — а ви ми и не честитате!{S} Морам сам да вам се похвалим.{S} Гле’те само, шта ми је дон’о |
Мушицки!</hi>...{S} А, са свим, са свим сам с њим задовољан! — рече раздрагани поп-Ћира и не пр |
ас за једну чашу воде с бунара; са свим сам промукла од узбуђење и потреса.</p> <pb n="214" /> |
попа.{S} То су она иста два попа, чијим сам часним именима као насловом украсио ову приповетку; |
та по кући. — Ето, шта ја кажем!{S} Чим сам чула за онај њен сан, одмах сам казала и помислила: |
аздачког сина, даду у бербере.{S} А чим сам казао шта је био, није нужно да напомињем, да је ле |
ло јуче?</p> <p>— А изветрило је то чим сам изиш’о на јарош!{S} А па онда... не морамо сваки да |
{S} Нема ту ништа од тога!{S} С народом сам, вели, стекао, па нека сад <hi>тај</hi> народ и јед |
ским господином архимандритом а сигуран сам да би је тако и мој последоватељ ценио.</p> <p>— Е, |
господин-попо, солити памет, та усољен сам ја добро, па за то тако и диваним.{S} Кера био, ако |
у њему је под комарником спавао домаћин сам главом.{S} Поп-Спира је био из паорске али немешке |
о да је његова и ничија више, јер се он сам најчешће поред ње пратио сокаком и Циганин му је пр |
ућан...{S} Види, ваљда, фала Богу, и он сам, какав је данас свет.</p> <pb n="238" /> <p>— Добро |
е век! — рекла би љутито.</p> <p>А и он сам као да је добро знао да га поред имена <hi>Марко</h |
, а већ перо и мастило носио је увек он сам са собом.{S} За тим седне за сто па само промућка м |
орнут, а он ’хоће да пева.{S} Па што он сам ’хоће да пева, ајде-де; него што тера и онога кога |
кажи нек спреме „ајнпренсупу“, назеб’о сам.</p> <p>— Лопов чифуцки; код тебе жива, два дритла |
а да сам неки к’о што ме беде, та мог’о сам вас до голе душе поарати — вели Нића улазећи.</p> < |
да, свога века нисам вид’о!...{S} Вид’о сам само једаред још један такав и то на цимеру једног |
кати; али сам мор’о да останем, задрж’о сам се мало ради црквених рачуна.</p> <p>— Та ништа, ни |
а вам, што кажу, не учиним на жао, уз’о сам и попио.{S} А зар се нисам <hi>нећк’о</hi>?</p> <p> |
вам и појим, господин-попо.{S} Та пој’о сам ја и <hi>Керувику</hi> у нашем селу... па још пред |
кол’ко дакле тражиш?</p> <p>— Па рек’о сам: шеснајст сребра.</p> <p>— Осам...{S} Петре.</p> <p |
и казала.{S} Натук’о сам капут и увук’о сам главу у бунду, па сам тако ћут’о све до чарде.{S} К |
ио, к’о што си ми ти казала.{S} Натук’о сам капут и увук’о сам главу у бунду, па сам тако ћут’о |
ити („Уф, уф!“ хуче гђа Перса.) Огугл’о сам већ! („То видим!“ вели она).{S} Том човеку помаже и |
S} Немој да си тако брзоплетна.{S} Им’о сам зуб, ал’ нисам им’о памети ни колико онај прави при |
_</p> <p>— Ђавола примјетио!{S} Опип’о сам се и учинило ми се, да ми ништа не фали.</p> <pb n= |
га овај.</p> <p>— Добро је!{S} Распит’о сам!{S} Господин Ћира погодио је оног Перу, оног Тоцило |
о, ајд оно... еле, к’о што видиш, ост’о сам читава три дана преко термина.{S} То је оно што каж |
Хе-е-е, али сад, ето тако...{S} Отрц’о сам се к’о неки стари швигар! — заврши бојтар, па натеж |
и попушта“, веле наши стари.{S} Уздржао сам се, савладао сад мој гњев, и посрамио га својом узд |
момчић беше, дође сад гадан, гадан као сам ђаво с оним његовим смејањем.</p> <p>— Хе, хе!{S} Т |
е од куће, да му не сметају, а он остао сам код куће и преписао је и поштом послао.</p> <p>Посл |
ега брата, да је отворио дућан и постао сам свој газда.{S} Е, и то је дочекала.{S} Сад узела на |
} Браво!...{S} Е, сад сам сретна, јербо сам видела, шта сам давно и једнако желила.{S} Моја гра |
ам!{S} Крив сам, видиш и сам — к’о ђаво сам крив!{S} А толико сам се уздржав’о!{S} Но, ал’ зато |
је време, бојим се, каже, петлова, него сам дош’о да тебе видим и да те надгледам и да ти кажем |
тога, што је то било спрам свеће, него сам оставио за данас, на дану то јест.{S} Спрам свеће с |
је ти опет фала, — вели му Нића; — него сам ти дош’о через твоје асне, газда-Перо.</p> <p>Па му |
матора сакраменцка бештија учи!{S} Дуго сам, — каже, — лупала главу и штудирала, док сам се дос |
о!{S} Екселенција ме извинила.{S} Добио сам дишпензацију и сатисфакцију!{S} Ја изиш’о к’о невин |
е три дана далеко од сваке земље удавио сам самцит; само даска остала после њега!!</p> <p>— Да, |
А колико га имате у подруму, заборавио сам да вас запитам! — рече г. Пера.</p> <p>— Па имам та |
овима, — вели домаћин с врата. — тражио сам па нема...{S} Све неке мустре; мустре од кукуруза, |
ених уста чуо <pb n="12" /> и забележио сам писац, веле, да је добио тај надимак отуда, што се |
а дну.</p> <p>— Па, да ви’те, и смислио сам...{S} Само не знам, ’хоће л’ ваљати штогођ, — вели |
е каква шљивовица, па да кажеш, намамио сам се на њу, — него ника ординарна и комисна бећаруша! |
!{S} И добро је, и не ваља!{S} Запамтио сам добро, кад год је тако родна година била и јефтина |
, господине, какве сам мог’о...{S} Учио сам, те још како учио!{S} Свршио сам вам ја, господине, |
и руке и увлачи снебивљиво врат, — учио сам, господине, какве сам мог’о...{S} Учио сам, те још |
} Учио сам, те још како учио!{S} Свршио сам вам ја, господине, и ону тринајсту школу! — завршуј |
се, кажеш, волели!?</p> <p>— Та кол’ко сам се само пути тук’о у колу, а све через ње!...{S} Св |
сам и оно уз’о.{S} Знате и сами кол’ко сам се нећк’о.{S} Тек да вам, што кажу, не учиним на жа |
се гђа Габриела. — Пардон, пардон, ако сам вас штагод узнемирила... к’о и увек, и данас сте у |
а га <pb n="81" /> својски ради.{S} Ако сам пастир пастви, а оно треба да сам к’о што треба пас |
S} Него дај-дер ту чутуру овамо.{S} Ако сам беамтер, баш сам беамтер; и ако сам се најмио, ниса |
— Ништа друго, слатка моја.{S} Сад ако сам ја заслужила црвен појас, то је и господин Спира! — |
Ако сам беамтер, баш сам беамтер; и ако сам се најмио, нисам се, што кажу, помамио.</p> <p>И пр |
научим на нож, брица па брица.{S} Овако сам се научио; некако ми је слађе с федермесером.{S} Дв |
а и комплиментирала и гратулирала, како сам ја то била трауриг.{S} Знате, по некад то за чудо и |
е помириш!</p> <p>— Шта ћу; видим, како сам, знаш, фала Богу, малерозан, испашћу још <hi>ја кри |
а види, к’о вели, Преосвештенство, како сам оштећен, — па дон’о неки -веее-лики зуб, та мал’ те |
!{S} Не знате ви још, фрајла-Јуцо, како сам ја здраво чувствителан —</p> <p>— И-ју!{S} Ала је б |
" /> некој неизвјесности и страху; како сам от’шо, а како се враћам из Темишвара!!</p> <p>После |
S} О неће л’ Бог ког донети!...{S} Како сам сама, баш би ми таман к’о поручена дошла; кад ал’ о |
ређен! „Хо, — мисли у себи Јула, — како сам га само страшно изгрдила!{S} Сад се ваљда застидио, |
тај ’лебац јево ни то био!{S} Ал’ како сам радио, тако сам лепо и прош’о; тако ми и треба!{S} |
изближе види тога „слаткогласнога“ како сам рече.{S} Како је оставио сто, није се више целе веч |
поглед’о, било је цигурно моје; и како сам се мого оженити! </p> <p>— Знам, чула сам за твоја |
еда, па јој вели: „Јуло, видите ли како сам црн као овај гавран!“ — „Јесте, — одговара и гавран |
<p>— Е, ал’ како?</p> <p>— Па, ево како сам ја то иштудир’о...{S} Ако се кренете сутра зором, с |
ета и ништ’ више!{S} Чудим се само како сам се мог’о тако уплашити.</p> <p>— Е, да!?</p> <p>— Т |
, што се мене тиче, што оно кажу: „како сам се надала, добро сам се још и удала“; мени и није б |
им к’о на шпорерту од љубопитства, тако сам најгириг!{S} Ништа, ништа вам не знам —</p> <p>— О, |
већ морате ту ваше —</p> <p>— Тхе, тако сам научила од моје покојне матере, тако и ја воспитава |
ни то био!{S} Ал’ како сам радио, тако сам лепо и прош’о; тако ми и треба!{S} Једва за дуван и |
> се, слатка, може све учинити.{S} Тако сам утишкавала и, што кажу, крпила!{S} Е, ал’, бо’ме, и |
и ди би богословац пио ракију!?{S} Тако сам се и ја некад, сећам се, штимавао; а, Сидо, памтиш |
i>од куд му</hi> баш штогла... ал’ тако сам чула... по што сам купила, по то вам, што кажу, и п |
дође, да <hi>мене</hi> види!{S} А тако сам, онако... знате баш расположена била тога дана за ж |
— Не, не, без шале вам кажем.{S} Колико сам се пута сита наплакала због тога.{S} Увек ми пребац |
и сам — к’о ђаво сам крив!{S} А толико сам се уздржав’о!{S} Но, ал’ зато ипак не треба се пред |
, и све чујем, Спиро, ал’ пусто, женско сам, па <hi>к’о женско</hi> морам да ћутим —</p> <p>— Е |
аш!...{S} Та зар је не знам; та заједно сам је с мојим Милошем кварио! — Ја му једнако вичем: „ |
оведа ми гђа натарошевица... — случајно сам код ње свратила малочас и од ње чула.{S} Скаменила |
ако, свакојако...{S} Кажем вам формално сам се у уво претворио слушајући, — вели г. Пера.</p> < |
брзо своје хаглих уши. — Знате, страшно сам нервез!</p> <p>— Нећу, нећу, госпоја, како би’ ја! |
пређе једаред та комендија.{S} Страшно сам се дала у бригу, Спиро!{S} Има три четир дана како |
гова Криста,... ђаво од жене!{S} А лепо сам ја њега учио и диванио му: „Аћиме, море, Аћиме, слу |
е гледа овамо на нашу капију — баш лепо сам видила кроз избијен чвор на капији — а он се само с |
то оно кажу: „како сам се надала, добро сам се још и удала“; мени и није било баш тако тешко.{S |
и само лицемјера једног!</p> <p>— Е, то сам оћут’о, нисам ништ’ каз’о.{S} Нисам ’тео да га пред |
коње! — вели гђа Сида.</p> <p>— Хе, то сам ти, Сидо, и сам више пута помислио, хе... ал’ шта ћ |
шта, ништа вам не знам —</p> <p>— О, то сам вам ја онда у великој штети!{S} А ја, сирота, мисли |
си то к’о смислио?</p> <p>— Па, ето, то сам смислио.{S} Да се ви <pb n="269" /> морате пошто-по |
, а ни да вармеђа има посла.{S} Ето, то сам желио да вам кажем. ’хоћу, — подигао поп Ћира глас |
— Шта, зар и ви тако мислите!?{S} Та то сам ја онда запао међу све саме непријатеље.</p> <p>— Ј |
меникана мало оног твог вина, јербо то сам цигуран да ти није фалично Ха, ха!{S} Ај, шта велиш |
не трудите се, госпођице, ја ћу већ то сам, — рече Пера и узе књигу и стаде је разгледати.{S} |
лакну, а још већма кад видеше да се ето сам сетио да их изненади и госпођа-Сиду и Јулу, па се ч |
во се већ сви разишли!{S} Извин’те, што сам се толико задржао.{S} Први пут, па толико да траје |
не на свету!“ А мени онда дође жао, што сам <pb n="21" /> га тако ожалостила, па проклињем и се |
штенство!{S} Замерио ми је само то, што сам се <title>Часловцем</title> послужио, каже: то су ц |
те, сневање, — вели госпоја Сида, — што сам вам ја ноћас сневала, још ни сад не могу да дођем к |
, за Бога; наљутила се госпоја Сида што сам је двапут понудила компотом, а знаш је да је увек т |
>— Е, па кад је човек добар, к’о ја што сам, па све му на добро излази —</p> <p>— Ајд’ баш да т |
>— Е, још ћу и риф држати.{S} Доста што сам отворио четворе очи, а држало је једно Чифуче.{S} Ј |
вно, његова, ако смем рећи, кривица што сам вас, узнемирио у виртшафту то јест газдинству.</p> |
ја се клањам и молим да ме извините што сам вас задржао од послова.</p> <p>— Па кад баш хитате, |
И једно вече, дође лепо Шаца, онај што сам га мало пре споменула, са читавом бандом блех-инштр |
а мој Миша је Србљин к’о гођ и сам што сам а и сви у нашој вамилији, а имело јој се Тинкуца, к |
, биће срећан и задовољан к’о и сам што сам у супружеском животу свом.</p> <pb n="315" /> <p>— |
ло, гнедиге, стрпите!{S} Дакле, к’о што сам рекла и казала, чим је нови учитељ дош’о, одмах су |
, —устручава се гђа Габриела, — к’о што сам рекла, ја могу и мало после!{S} Па мом дуварском са |
знаш шта треба да радиш.{S} Па к’о што сам те научио.{S} Не попушћај шта зацениш.{S} Сад је тв |
мене, снаго моја, него ти уради к’о што сам ти каз’о; слушај ти само менека, ја сам ти, каже, у |
од плесни, и искомадај их овако к’о што сам ја почела, — нареди гђа Сока Ефики, једној округлој |
ујем; па нисам отиш’о у биртију к’о што сам треб’о, а и сам мислио, него и ја одседнем код чене |
ш штогла... ал’ тако сам чула... по што сам купила, по то вам, што кажу, и продајем —</p> <p>— |
<p>— Та је л’ истина, Бога вам, то што сам отоич чула за нашу господу парохе.</p> <p>— Од кога |
} За то ајд’ певај... разгали ме; нешто сам ти суморан и деран!{S} А ја те нисам ни запит’о: пе |
етко, дете, и долазим у башту.{S} Нешто сам ти слаба... једва се вучем.</p> <p>— Па јесте, — ве |
о комшије и пароси тако мрзимо?!{S} Зар сам му ја крив, или моје дете?</p> <p>— Или ја? — вели |
едеду —</p> <p>— Та, знам ја то!{S} Зар сам га једаред чеш’о по лећи!...{S} Тргов’о толике годи |
ну руком. — Тако ми ваљда суђено, а зар сам ја крив?!</p> <p>— Хе, Нићо, Нићо, крив си ти к’о ђ |
сад неће, а да кад ће ђавола!{S} А зар сам ја опет био бољи, кад сам био његови’ година?!{S} Т |
{S} Остав’те ви то само мени.{S} Та зар сам забадава била у пансионату!...{S} Та залудићу ја ње |
ије мило, к’о човеку раднику.{S} Та зар сам ја носио кадгођ ове пударске опанке?!...{S} Нег’ чи |
ћу се моћи дуго ни сама задржавати, јер сам за послом, а и ви сте, к’о што видим, у послу.</p> |
<p>— Но, то вам и неће бити можно, јер сам јуче забранио мојој Јуци и да прима визите ваших, а |
баш <hi>њу</hi>?</p> <p>— Па још од вас сам је, слатка мамо, и научила — па одономад ме подсети |
Та помислите само!{S} Целу целцату ноћ сам сневала како се куглам, па све са неким слугама и с |
ми је већ кудикамо поузданији, па њему сам већ смео да кажем шта је и како је, а нешто је већ |
ција Господин Владика...{S} Ено ушли су сам у олтар, па почели да чинодејствују, да служе сами |
ре): „Ко ’хоће да се бијемо?{S} Ево, ту сам; нек ми изађе!“ А они ћуте к’о мишеви.</p> <p>Пред |
i>, тражите!{S} Баш сте најгириг!{S} Ту сам, ту, — смеје се Шаца демонски.</p> <p>— Јуф! — цикн |
еговим смејањем.</p> <p>— Хе, хе!{S} Ту сам, ту, — понавља Шаца.</p> <p>— Срам вас било! — дрек |
{S} Чим сам чула за онај њен сан, одмах сам казала и помислила: да ће то бити нека њи’ова хунцу |
у чутуру овамо.{S} Ако сам беамтер, баш сам беамтер; и ако сам се најмио, нисам се, што кажу, п |
ју.“ И то је баш тако к’о свето!{S} Баш сам то добро утубио!{S} Нема ту лепа дана још задуго, г |
обешењак један, мање...</p> <p>— Та баш сам пазио!</p> <p>— Треб’о си сам да држиш риф.{S} Лопо |
овај проклети парадајз код куће, и баш сам данас нашла да га кувам!...{S} Ефи!{S} О Ефика!{S} |
Какав му је само диван <hi>ћелепуш</hi> сама својом руком направила, први видљиви знак нежне на |
о ишло, ал’ тако — да сам се сутра и ја сама, <hi>сама</hi> сам се <hi>себи</hi> чудила и компл |
душе, само је јаросна гђа Перса остала сама у кујни да спрема „ајнпренсупу“, јер она то најбољ |
није имала кога да пита, него је могла сама да уради, <pb n="133" /> јер поп Спира ни поп Ћира |
адалеко није било, а набрала га је Јула сама својом руком; бирала га к’о голуб зрно, и наслагал |
рио и оставио јој одрешене руке, да она сама својом женском вештином извиди ту ствар и да му ја |
та је радила и шта окопавала, то ни она сама није знала.</p> <p>А Шаца узе задовољан тамбуру и |
сапуњавицом! — разговараше се гђа Перса сама са собом. — Ала <pb n="331" /> ће да га обријају, |
у топлој соби па чешљају перје.{S} Све сама женскадија, све од баке иза запећка па до мале уну |
год човек окренуо, могао је да види све сама нека кандила. — и она што висе, и она у окрњеним ч |
<p>Али свега тога не би.{S} Зато стаде сама певуцати тихо кроз зубе неку песму а нешто јој се |
о је мислила у себи гђа Сида па прекиде сама паузу.</p> <p>— А ми баш јуче разговарамо, ја и мо |
халтунг с гостом али то тако, као да је сама она ту. „Оно није више ни изгледало да је у кући,“ |
ражи кога да јој пише у род, него седне сама па пише; по три дана може да седи и да кити писмо, |
се светила. — О, Боже, —- разговара се сама, — дај ми само дотле да живим, да сретнем само ону |
! — узвикивала је задовољна шетајући се сама по соби у својим ботушама.{S} Како ће се радовати |
је добро.{S} Одмах је осетила, како се сама изражаваше, да јој се „онај тешки камен за три фрт |
ји.{S} Меланија се осећала ту — како се сама изразила у писму — као закопана, и он је морао тра |
у цркву, увек зове и моју Јулу, а неће сама да иде; само да се види како је она господске боје |
е с ногу јурећи из сокака у сокак.{S} И сама гђа апотекарица — која се с почетка устезала да се |
вога воспитања и прилику, к’о што би’ и сама урадила да сам на његовом месту.{S} Ништа ми ту, Ћ |
нише се к’о и да нису ни приметили, а и сама Јула као да није све ни дочула; она се предала јел |
гом, слатка, нећу да вас задржавам, а и сама сам у послу.{S} А сутра ћу вам код вас на јаузни с |
ђе на сокак, тако да се обично морала и сама госпоја Сида умешати и заузети за њ. „Срам вас бил |
ављају га његови, гђа Перса, Пера, па и сама Меланија, која се опоравила од лаке несвестице, у |
ују тако зими у кући к’о чизме.{S} Па и сама животиња и живина, није она летошња.{S} И шарови с |
ерса заћута са свим.{S} Ваљ’да се сад и сама уверила, да може и то да буде.{S} А сем тога, посл |
а вечерње па одмах остави рад и стаде и сама да се крсти шапућући: „О, Боже, опрости мене грешн |
сам ће Бог знати.{S} Јер гђа Сида је и сама дан ноћ радила и спремила је свега толико много, д |
а обесиш још и госпоја-Персу, како је и сама у очајању толико пута рекла: „Дође ми да се и сама |
ању толико пута рекла: „Дође ми да се и сама обесим крај штогла, да му буде срце на месту, па д |
а да је дуго и гласно плакала, кад се и сама мама пробудила и отерала Гагу с врата, а њу викнул |
радим, па не ваља!{S} Не ваља, видим и сама!</p> <p>— А, дабоме, није него још нешто! — цифра |
много и знам?!{S} Чула сам, ал’ чисто и сама не верујем... а на сплетке мрзим к’о на ђавола...{ |
исам заборавио... ал’ боље, ајд’ погоди сама, шта сам ти дон’о! — вели а заклопио ствар.</p> <p |
p>— Богме, слатка, нећу се моћи дуго ни сама задржавати, јер сам за послом, а и ви сте, к’о што |
неће л’ Бог ког донети!...{S} Како сам сама, баш би ми таман к’о поручена дошла; кад ал’ оно, |
а, мислим да се оасним штогођ, па кажем сама себи: дај да одем часком до госпоја-Соке; она ће т |
! — смеје се гђа Перса сатанским смехом сама у себи. — Ал’ рихтиг!{S} О извин’те, та ди су ми б |
е опет бојим, да се когођ, кад је овако сама кућа брез мушког, не ушуња па пуштим зељова с ланц |
-нудле“.{S} Кад тога има она онда, како сама вели, не зна шта је доста.{S} Толико навади себи у |
ла од страха у подруму у помрчини онако сама, па волије и да га пољуби, него да у тим годинама |
d> <p> <hi>У којој већ отпочиње по мало сама прича ма да се може узети и да је она продужење Гл |
Једна лепота!{S} Боже, Боже, чисто бих сама однела, само да је видим, какво ће лице да направи |
’ тако — да сам се сутра и ја сама, <hi>сама</hi> сам се <hi>себи</hi> чудила и комплиментирала |
ми се, устати са бријачем, па ћу га <hi>сама</hi> обријати ако ти нећеш!{S} Да памти кад се бац |
p> <p>— Верујем, верујем, слатка, и <hi>сама</hi> сам вам таква.</p> <p>— Знам, знам, бар <hi>м |
док се не навикнете, а нарочито ако сте самац.{S} Жењен — но ја, још и које како; али самац — Б |
{S} Жењен — но ја, још и које како; али самац — Бога ми врло тешко!</p> <p>— О молим молим!{S} |
да покривам флаше од парадајза.{S} Све саме балске рукавице, од Бог те пита каде.{S} Гледам их |
е!?{S} Та то сам ја онда запао међу све саме непријатеље.</p> <p>— Ју!{S} А зар смо вам ми непр |
свака је имала свога.{S} Једнога су оне саме међу собом звале <hi>Затрацени</hi>, а другога <hi |
младожењиним колима сијасет кола.{S} Из саме Бачке је дошло скелом синоћ девет и јутрос седам к |
ла!“ А оне кажеду: „Верујемо, слатка, и саме смо таке!“ А ја, слатка, ништ’ не знам за себе, ве |
аш кад је бал у највећем јеку, кад се и саме маме распале па поручује по тендере и хоће да игра |
а да ли би било свега тога па наравно и саме ове приповетке.{S} Не би се, можда, ствари до тога |
стављају раније штрикераје и признају и саме да није к’о некад. „Хе, остарило се то бо’ме!{S} П |
и се као поп Спира. — Па то сте ви онда сами дошли.</p> <p>— Сам самцит.</p> <p>— Па то сте ваљ |
маже, јер држе све посте, па посте и на сами други дан Божића, ако се, то јест, стрефи, да падн |
ју.{S} А његова је породица велика; све сами нотароши и вармеђаши, а има и два архимандрита у п |
р, па почели да чинодејствују, да служе сами Јутрење. —</p> <p>— Вла-вла-владика!{S} Јао наопак |
за једну младу девојку!!{S} Ето, кажите сами!</p> <p>А Пела се замисли па ћути; и њој изгледа д |
презесом, апотекаром, ритмајстором, а и сами се звали докторима и друге докторе звали „колегама |
{S} Та једва сам и оно уз’о.{S} Знате и сами кол’ко сам се нећк’о.{S} Тек да вам, што кажу, не |
.. — отеже Пера и почеша се, — видите и сами какав је белај напољу!{S} А баш, да вам право каже |
х силних дација, а данас, као што сте и сами видили, само један, па и тај ћемо скоро укинути.{S |
/hi> </p> <p>Пре него што су то знали и сами попови знало је село да су се помирили.{S} Фрау Га |
ћо, не трудите се, ми ћемо све то већ и сами брез вас!“ А он се баш и не отима много, него се т |
и се — узгред буди речено — умеју већ и сами понудити.{S} Јер док <hi>Ирод</hi> и <hi>Мелхиор</ |
и интересантнијим разговором постају и сами живљи и интересантнији. (А таква је била и гђица Ј |
ви нисте затекли у цркви, па сте се ви сами онда попели на звонару и звонили на Јутрење!</p> < |
низно, господин-попо, а зар ми нисте ви сами дозволили, да још једнога <pb n="285" /> могу прим |
и не она два попа, што су једном остали сами у свету, па се сваки од њих тужио и тешио, да би м |
’тели да чекамо лимун, него се кренули сами, — рече гђа Перса кад је ушла, за њом поп Ћира, а |
али је гђа Сока била гневна, а онда ни сами мушки не бирају израз, нити су објективни!) Опет ћ |
аци јер се на платноме списку у општини сами без ичије помоћи потпишу.{S} Слова у имену и прези |
читаоце, нека се потруде па нека то они сами представе себи, јер је и лакше све то маштом предс |
господин Владика. — Извол’те се уверити сами.“</p> <p>— Ух, ух, ух!</p> <p>— А ја приђем и погл |
ади из рибе.) А хватао се у коштац и са самим касапским пацовима који су већ познати као врло д |
чити у бунар, да није, срећом, баш пред самим бунаром пала у несвест. — После тога увек је след |
далека смео посматрати и мислио да је и самим тим већ срећан и пресрећан — дотле се, као што се |
нико није надао и што би се замерило и самим простим парохијанима кад ураде</hi> </p> <p>Ово н |
ви родитељ не треба своје дете пред њим самим да хвали — овде је одступио од тога принципа и по |
аћемо.{S} У тужби се поп Ћира бави прво самим собом.{S} Спомиње неких тридесет година беспрекор |
била неки свечани, недељни изглед, па и самима им нешто необичо; некако су ограничени, не смеју |
свом орману нек се нађе кад устреба.{S} Самих фачли је предосторожна гђа Сида, која је увек бил |
је пио и хвалио пљуцкајући ону крупније самлевену која је пливала по површини.</p> <p>— А где ј |
тено у кући (то јест засад још у глави) само су у неприлици с једним широким, не баш најлепше с |
г дана, али сад ми је сав <hi>црн</hi>, само кад га се сетим.</p> <p>— А како за Бога?</p> <p>— |
пет мора ту патак да буде!“ — „Ма кога, само њега моје очи више да погледају; да не гледају тог |
њега — а сада све пусто, нигде никога, само покисле вране и гаврани гракћу и прелећу са багрем |
А он јој вели: „Та баш нисам с раскида, само је онако подебело намажи с машћом; метни на њу два |
младина, фрајла Јула и фрајла Меланија, само се цмачу и смеше једна на другу.{S} Шта се разгова |
ам та свашта.{S} Али кажем вам, слатка, само једаред да види, како се нешто готови, одмах ти он |
ље од оне њене пакости, бештија дебела, само кад види, — вели госпођа Ћириница и показује невер |
!{S} Боже, Боже, чисто бих сама однела, само да је видим, какво ће лице да направи, кад је види |
кућама и баштама, амбарима и авлијама, само високи ђермови као да пробише врховима својим ту к |
се проредило, макова цвећа давно нема, само стрче у висину сухе главе пуне мака и дају повода |
њен одговор на песму био слабија песма, само да је смела дати од себе гласа.{S} Срце јој је уда |
нахерена на једну страну — беше празна, само један подадуо бојтар седи за једним дугачким чамов |
о дрвећу као мртви, па све ћути и куња, само се чује неко тихо јецање и плакање, испрекидано гу |
нико није умео да цени код тог створа, само фрау Габриела, јер су сви држали велике, рундове, |
ш онда да зове комшиницу из преко пута, само да му да на знање, да је ту и да га прати очима.{S |
ај, мисли у себи, <pb n="69" /> ма шта, само да не остане гладан.{S} Боме пишкоте му и неће спр |
подштрикава попине чарапе, и она слуша, само што она не плаче, али се ипак чуди, како то све та |
— гунђа бојтар. — Све <hi>ја</hi> крив, само <hi>ја</hi> точим и пијем! ’Тели би и да продате и |
то сад могла радити у кујни ил’ ма где, само да не седи тако.</p> <p>— Ето ви’те, — вели Мелани |
> <p>— ’хоћу, ’хоћу, Нићо! ’хоћу, роде, само кад не тражиш штогођ више као мито.{S} Ајде, гуцни |
више.</p> <p>— То сав свет зна и чује, само су теби уши воском заливене.</p> <p>— Па ко то гов |
сам,“ лаже Јула. — „Јеси, јеси!{S} Гле, само како се умацурала од плача!“ вели гђа Сида па је ф |
ђа натарошевица, — него молим вас даље, само даље —</p> <p>— А, да, пардон, пардон!...{S} Дакле |
у стању да му се <pb n="75" /> одупре, само кад је он онако обешењачки, онако по његовски, пог |
још пре да каже.{S} Видиш ти, молим те, само њега! ’хоће он <hi>Екселенцију</hi> да превари!{S} |
а је чешће гђа Сида. „Гледај, молим те, само, како му пиљи у очи к’о каква чифуцка фрајла.{S} М |
ла ви <pb n="96" /> то лепо сравњавате, само кад би то била истина!</p> <p>— Лако је сравњавати |
као утук, само после шљива... па знате, само у цели да предупредим грозницу —</p> <p>— Дакле, ш |
адити к’о што ми <pb n="301" /> кажете, само ми немојте прибацивати за оно мало ракијице; јербо |
/> баш пасира какав малер.{S} Изволите, само до ујутру.</p> <p>— Не брин’те се ништа.</p> <p>— |
о сурова.{S} Не чује се ништа из баште, само зелена жабица се чује, како пева са једног не знам |
азбегло и надалеко није било живе душе, само је јаросна гђа Перса остала сама у кујни да спрема |
е онака била.{S} Ах, мислила је у себи, само још једаред ако се нађе с њим, неће више бити така |
уке к’о у ноблеса, а моја Јула, бајаги, само их за то навлачи, да сакрије своје од виртшафта ис |
у баш једну кришчицу, онако форме ради, само да вам не дам корпу! — вели Габриела и остави штри |
дороца ил’ кабанице.{S} Ја мом пинчики, само кажем кад дођем: „Пинчили, пинчили“! а он, шпицпуб |
ли, пинчили“! а он, шпицпуб један мали, само шнуфује и кија и шмајхлује сас репом.“ Већ није би |
и.“ Сви су живо и пријатно разговарали, само је код попадија нешто запело, нешто ишло ћошкасто. |
ја, а данас, као што сте и сами видили, само један, па и тај ћемо скоро укинути.{S} Можемо, фал |
сад виси на њему сијасет неких ствари, само да ради к’о и други сретни сатови.{S} Све то обеше |
да би му далеко лакше било животарити, само да нема онога другог, — не, дакле, та два попа, не |
<hi>онај</hi>, и <hi>он</hi> се смеши, само тишије.</p> <p>— Јао мене! —- устаде гђа Перса, — |
S} Јесам кол’ко се сећам само као утук, само после шљива... па знате, само у цели да предупреди |
у.{S} Ја по три дана не могу да спавам, само једну шољицу кад попијем.</p> <p>С кафом је ишло м |
ји; али за фине ствари, опет вам кажем, само немецки!{S} Само немецки, слатка моја!...{S} Сад с |
у коштац и са читавом очупаном гуском, само ако му се дала прилика!{S} Звао се <hi>Марко</hi>, |
: „Па можда је то, слатка госпоја-Сидо, само случајно; вама се то само тако чини!{S} Баш вам мо |
једно и друго удешавало разговор тако, само да се што чешће могу тикати...{S} Иде Шаца тако, п |
ећеш —</p> <p>— Та није баш ни требало, само сте се забадава трудили, — вели Нића и трпа сув је |
ом Жужом!</p> <p>— А шта би вам фалило, само ако она..</p> <p>— Охо! — вели поп Ћира.</p> <p>— |
За то време много се штошта променило, само је верност њихова супружанска остала она иста, она |
фамилији образ.</p> <p>Све се кренуло, само редуше остале код куће код ручка а међу редушама н |
ми мораста!</p> <p>— Немојте ме, мамо, само псовати, — моли је Јула, покри лице кецељицом и за |
попа; а ако сиромашнији, онда, наравно, само један поп.{S} Иде па мало пева он, мало црквењак, |
ир богобојажљивим овцама.{S} Постепено, само постепено.{S} Јер ви се, наравно, ја држим, мислит |
га титулирају: господин доктор Шандор, само му гђа Перса још никако не признаје бечке дипломе |
а Габриела и утрча у кућу. — Молим вас, само малко.{S} Уф, уф! како то да ми се деси!{S} Молим |
бим руке, гнедиге!...{S} Ал’ молим вас, само ником ни речи!{S} Нек остане код вас!{S} Нисам рад |
се сатру.{S} Трпе све и не одговарају, само да их пусте после подне на рогаљ у коло.{S} Ала ће |
с кромпирима у госпоја-Персину авлију, само да не останеду дужни.{S} А онда госпоја Перса напу |
о се само погледају крадом испод очију, само се погледају али ти погледи много више кажу него н |
ораду да стрефиду.{S} Мушкарци!{S} Јуф, само кад помислиш...{S} Па још они паорски мушкарци чим |
о пре видим, не бих је задуго донео,... само да што дуже мислите на мене.</p> <p>— А да не би з |
ушер-машамодом!{S} А, и’те молим вас... само један јед!“ вели и одлази даље. — А сутра дан, так |
мило децу.</p> <p>— Та а а, добри су... само онај навећи... — рече и пружи му на захтев оно нај |
.</p> <p>— Тхе, а шта зна!{S} Што кажу: само нек повеже главу девојка!{S} А шта ће!{S} Шта би ј |
.{S} Гледа по башти.{S} Не види никога; само дрвеће и цвеће, и високу зелену метлу и бикове од |
к зове и моју Јулу, а неће сама да иде; само да се види како је она господске боје, бледа, а мо |
она права баштенска тишина пред подне; само се чује зујање и треперење вилиних коњица око оних |
уши а и за месечину.{S} Нећемо пуцати; само штета, што смо се толико истрошили!...{S} А добро |
и као торба. — Нећу ништа ни говорити; само ћу дувати у рог, а за то ми и не треба ни Неце Муц |
а ће се вратити.{S} Одма’ ће и он доћи; само иде да доведе његову госпоју попадију, а она здрав |
тне игре, а ни Совра гајдаш није фалио; само је он више дувао у гајде онима у кујни и у авлији, |
ена на време.{S} Све, све се променило; само домаћи пето посред њих остао још онај лепи стари, |
!“ рекла би гђа Сида кад транжира месо; само кад је чистила рибу, онда би му бацала оно што изв |
алеко од сваке земље удавио сам самцит; само даска остала после њега!!</p> <p>— Да, да, имате п |
ља гђа Сида. — Па како се <pb n="60" /> само учтиво извињава!{S} Каже: „Шкодиће ми конштрукцији |
гова паорска браћа) него <pb n="369" /> само из белог порцуланског тањира.{S} И то нико није ум |
ништа; ни несвестице, ништ’, ништ’!{S} Само мало суза, па и то тек форме ради, да може извадит |
кинд унд со, со...</foreign> А, а а!{S} Само један јед!{S} Ето ви’те, већ плаче фрајлица!“ вели |
о и она њена мама је тако воспитала!{S} Само „јесте“ и „није“, па ни речи више да бекне.{S} Сач |
е, ал’ дођите к себи, фрау-Габриела!{S} Само забадава себе упропашћујете!...{S} Њега, кажеду, н |
. — Носи те ђаво, а и тражиш ђавола!{S} Само немој после дрекати, кад те тако дигођ у бријању у |
ме уздице у шаке, а он тера к’о луд!{S} Само викне: „Држ’те се, господари!“ па <pb n="271" /> к |
<p>— О, с драге воље, с драге воље!{S} Само ако, то јест, господин Пера пристане, — вели гђа С |
а Аркадија.</p> <p>— А, па да бо’ме!{S} Само се погађај, јер ти бар знаш паора! вели поп Спира. |
ани и’!</p> <p>— ’хоћу! ’хоћу, таки!{S} Само ме немојте, снаја, цвелити више —</p> <p>— Па онда |
твари, опет вам кажем, само немецки!{S} Само немецки, слатка моја!...{S} Сад се уједа госпоја С |
ти!...{S} Па... нека им је — срећно!{S} Само тек... никад ми није то падало на памет!{S} Друкчи |
гођ да сам у Банату, тако је добро!{S} Само кад смо ту!</p> <p>— Па, Бога ми, госпоја-Јуло, — |
увек запушаче од стаклета у дућану!{S} Само ти је до анђарања, несрећо маџарска! — грди је гђа |
и је један мој пријатељ из Фрушке...{S} Само једну чашицу.</p> <p>— А, захваљујем лепо.</p> <p> |
<p>— Па, да ви’те, и смислио сам...{S} Само не знам, ’хоће л’ ваљати штогођ, — вели Аркадија.< |
шта зацениш.{S} Сад је твоја берба.{S} Само... — опомиње га Нића прстом, ћуткац!{S} Ником да с |
чупава, та ти си на ногама заспала.{S} Само да ти је да чмаваш, не начмавала се, лењштино влаш |
ују а девојке да виде новог учитеља.{S} Само стара гркиња Соса, она се није кренула у цркву ни |
?</p> <p>— Па, каже, да има надежде.{S} Само, каже, да испланира још мало, па ће ми данас казат |
аже ведрије небо и блажије поднебље.{S} Само ће несташни и безобразни врапци остати и после Мит |
.{S} Али сад је већ доста, и сувише.{S} Само кад помислим како су га салетили па му напунили уш |
ин не чује кикота, па се и он ућути.{S} Само се још чује тиха и монотона киша, она мокра јесења |
по мене?{S} Како ти не би’ помог’о.{S} Само кажи ди те боле!</p> <p>— А, знам; била му и нека |
а, па јој је доста често и пасирало.{S} Само је госпоја Сида никад није уштинила за образ него |
у.</p> <p>— Та добри су; — вели Јула, — само Рада, он мало...{S} А јес’ пољубио господин-попу у |
— веди Нића и метнуо прст преко уста, — само: ћуткац! — А сад лаку ноћ.{S} И фала на дочеку.{S} |
О Боже, боже! — шапутала је гђа Сида. — Само сад нас курталиши овога белаја, а више неће доћи д |
и увређено поп Спира па остави шешир. — Само кад је <hi>ваша</hi> кућа пример селу.</p> <p>— Бо |
и кашљања почео већ да баца и „шлајм“ — само она стара гуја, она стара мржња, остаде још да их |
што јест јест; ал’ за љубезне ствари — само је немецки језик створен, слатка!{S} Није то да го |
ш’-Пело!</p> <p>— Убио их Бог.</p> <p>— Само молим ни речи.{S} Ни речи.{S} Знате чула сам од фр |
{S} Не може сваки све да ради.</p> <p>— Само да ви’ш комендиjе и белаја, — наставља бојтар, пла |
> <p>— Молим, молим, да чујем.</p> <p>— Само тако ћу вам показати, ако ви мене научите, како се |
то од љубопитства...{S} Дакле?</p> <p>— Само се мало, гнедиге, стрпите!{S} Дакле, к’о што сам р |
зашто, Нићо, роде?</p> <p>— Та им’о би’ само бриге а асне баш никакве, кад би’ те уз’о.{S} Ви’ш |
кујне глас гђе Персе. — Видиш ти то њи’ само!{S} Добили госте, па се ником и не фале!{S} А, а, |
да већ по трећи пут читаш!</p> <p>— Ал’ само још пола стране па сам готова.{S} Слушајте, слатка |
ђа пропала на мору и сви се подавили, а само један се спас’о на једној даски па се и он после ј |
за, и она полако у себи чита Апостол, а само чујеш како брише нос од силних суза.{S} Била је ср |
е дете угледати да је послуша.{S} Треба само да изађе из кујне па да викне: „О Нецо, Перо, (или |
толиких —</p> <p>— Не, не, кроз дан два само, па ћу одмах да се уселим у школу... а дотле ћу се |
а сам га на нарочито место метла, да га само не заборавим!{S} Морам зашити ове проклете џепове, |
/p> <p>— Ти да скочиш у воду!{S} Гле га само како лаже!{S} Та бежиш ти од воде далеко к’о бесна |
к’о наш Краљевић Марко!{S} Коштајте га само!</p> <p>Г. Пера узе и попи пола чаше, а поп Спира |
!</hi></p> <p>— „За Бога, та где сте га само нашли! вели ми господин Владика. — Извол’те се уве |
смеје се Екселенција.{S} Та где сте га само нашли?“ — Али, молим вас, Ваше Преосвештенство, ус |
лске краве појеле дебеле?!{S} Гледам га само, како се ту цифра!{S} Не познајем ја богословце!{S |
„Хо, — мисли у себи Јула, — како сам га само страшно изгрдила!{S} Сад се ваљда застидио, па оти |
и главе на седамдесет и пет сребра њега само.{S} Кога ту све није било и шта се све није продал |
— обрецну се Тинкуца. — Ви’ш ти то њега само!</p> <p>— Хеј, — уздахну бојтар излазећи уздахом п |
го једна гужвара, али да ми је пре тога само једно јело па одмах гужвара.{S} Нема ти ту мелшпај |
лед.{S} Једна једе само на леву а друга само на десну страну (И у томе се не слажу!) — Све, све |
она; варате се, слатка, кад мислите да само ваша Меланија чита! — прекиде је јетко гђа Сида ви |
Потукли!{S} Фрау-Габриела, ви се ваљда само шалите!{S} Ид’те, молим вас.</p> <p>— На моју част |
рка, гђа Перса и гђица Меланија, а Ержа само одговара.{S} Казала је да је висок, леп к’о „фирер |
. ал’ са свим је тако.{S} Зар не?{S} Ја само кад морам да се свађам и да псујем кога, онда гово |
је л’ к’о у старо доба?</p> <p>— Та ја само кажем:{S} Не дај, Боже горе!</p> <p>— Та није ваљ’ |
к’о смук баш за то што је сув, то ти ја само кажем.</p> <p>— Е, дабоме, — брани га гђа Сида и н |
ће још дуго другог таковог имати; то ја само кажем; Проку нећемо лако накнадити.“</p> <mileston |
Има тај више среће нег’ памети — то ја само знам!</p> <p>— Долијаће!{S} Долијаће, Ћиро, ако им |
.{S} Него она... <hi>она</hi> комендија само да прође, да ми се скине с врата; да’но би’ душом. |
ришту, — наставља гђа Перса. — Меланија само седи па плаче...{S} Што се ово дана сирото дете на |
попови како су били угојени!{S} Мантија само што им не прсне испод пазува, а појас никако да се |
е на селу заробити и оковати, него чека само то, да му умре нека стара богата стрина, па кад је |
ло тетком, али која је била права тетка само Шаци хирургу.{S} Он се, до душе, звао хирург, али |
ала је и плевила, а Меланија је гледала само своје кактусе и романе.{S} Меланија је прочитала с |
елена <pb n="134" /> од љутине и чекала само да се поп Ћира врати и да му се потужи, јер, како |
о је гђа Перса уверавала, ноћу „бунцала само на немецком“.</p> <p>Док се гости намештали и пауз |
јој: „Та немојте се трудити!“ Габриела само виче: „А, не, не, најн, најн!{S} То ће да буде, и |
х поштованих госпођа а ове са крај села само да нотира, — јер најверодостојнији извор за тај до |
е, па — испао зуб!...{S} То је све била само једна паклена обида и клевета и ништ’ више!{S} Чуд |
вешт је, обешењак, да изврне туђа кола само док запне левчом о левчу!...{S} И после, ’хоће да |
а забоде!{S} Ништа друго, него је дошла само за то, да види шта вечерамо.{S} А баш је и потрефи |
> <p>— А, захваљујем лепо.</p> <p>— Ама само једну.</p> <p>— Не, не, верујте... не пијем.</p> < |
ене фењером.{S} Остаје соба с укућанима само.{S} А за тим се гаси свећа у кући, престаје шапат |
и домаћином.{S} Њему се обраћа после на само, и разговара с њим, а домаћи чешљају перје, кикоћу |
је било хладније, па није била довољна само велика зимска марама.{S} Читала Сан Матере Божије, |
о казано само онако, из пакости, да она само чује и да се једи; а сад је лепо видела да је било |
купио!{S} А њему онда пуне очи суза, па само намешта појас и ћелепуш, па само каже: „Но, но, ка |
тегли ућутао се на дну, шћућурио се, па само шири мехуре а никако неће уз оне мердевине (које с |
, што је ствар свршена и зет упецан, па само вади крофне и баца их у корпу иза себе.{S} Па док |
бивши бојтар.- — Диваните ет’ тако, па само грешите душу.{S} А да бо’ме, кад не знате зашто је |
рави мајстор.{S} А мој попа опет то, па само то, воли, као да је, Боже ме прости, швапско дете. |
в и мало постиђен, пољуби га у руку, па само вели: „Хе, шта знате, господин-попо, грешни смо љу |
, а она зна ко га је послао пред њу, па само гледа у лево у земљу, па све везе, док се не озној |
за, па само намешта појас и ћелепуш, па само каже: „Но, но, каже он.{S} Куд ти опет оде!{S} Нис |
те, па и он тужан јако опустио крила па само ћути, па и он гледа жалосно на њу.{S} А на Шаци ка |
а неке дере и еведре; а тата се сећа па само суче задовољно десни брк па вели: „Ал’ и јесам био |
па к’о банацка млада гледа преда се па само: „Јесте“ ... „Није“.</p> <p>— Али, мамо —</p> <p>— |
сам са собом.{S} За тим седне за сто па само промућка мало дивит, натегне бокал и похвали вино, |
виче жена и диже га.{S} А господин попа само седи.{S} У двадесет и четир часа тек ако се једаре |
бал; а Јула је знала од швапских игара само некакву шотиш-полку и неки тајч, који јој је мама, |
аће ми, каже, да ми није била то намера само тако, ако ту пред њим пружимо један другом руку, з |
аз своме попи, и износио се из шифонера само онда кад су у гостинској соби скидане футроле од к |
ако, и допао јој се.{S} И да је г. Пера само имао вешто око, да разазна чисто злато од лажна ва |
ан обешењак односно женских.{S} Он тера само „хец“, од дуга времена.{S} А иначе, он се и не мис |
јер поп-Спира је имао црвен, а поп-Ћира само плав, обичан појас.{S} А то је била формална „јабу |
е нову мараму под јорганом!...{S} Е, та само то ће ми вредити сто форинти!</p> <p>— Па сад се в |
к’о што б’ ја желио, ал’. —</p> <p>— Та само да пређе једаред та комендија.{S} Страшно сам се д |
— склона самоубиству.{S} Колико је пута само полетела бунару да се удави, и срећом се увек ту д |
а сети се само шта нас парокијане кошта само оно једно њи’ово „Господи помилуј“, и „Подај <hi>г |
а човек шта је доста!</p> <p>А домаћица само ћути, а шта му је у себи помислила —, то смртном ч |
м, да ће пући од једа госпоја Сида, кад само види, како је добар мој квасац!{S} Па керн-штрудла |
једно:{S} Фала Богу кад је и овако; кад само господин Владика није ост’о при том, да сам га хте |
„Фала Богу кад сам дочекала унука; сад само молим Бога да ме не узме к себи, док му баба не са |
у лулу кад се облачио на јутрење па сад само ређа и псује и по некад кашље, ал’ је сад фала Бог |
оног проклетог решета!....{S} Један јед само.{S} Видићеш већ!</p> <p>— А то ћемо тек видити!{S} |
што кажу, и продајем —</p> <p>— Од куд само штогла! — чуди се једнако гђа Гециница. — Па онда |
зет!{S} О, убио те Бог, Габриела, откуд само <hi>то</hi> да ти падне на памет!{S} О жено, жено, |
ебе</hi> има, тај зна шта има!{S} Откуд само прокљувиш ти све то?!</p> <p>— Е, мој газда-Перо!{ |
оћашњи него сан у саму зору.{S} И откуд само то да снива!?{S} Њега <pb n="148" /> да снива!{S} |
стадоше пред Великом Биртијом тамо где само господа и Жиде свраћају а од <pb n="38" /> ових из |
више прави бабији изглед.{S} Једна једе само на леву а друга само на десну страну (И у томе се |
кујни тако високо, да домаћи мачак може само видети све то и зазубице добити, али се неће хасни |
часници су таки људи, да се Шандор може само поносити кад погледа, међ какву је господу доспео. |
“...{S} Кад погледаш, сви хоће да служе само цркву.{S} И они ми ту још нешто приповедају!{S} Пу |
S} А и она од своје стране колико га је само својим жртвама обвезала!{S} Уклонила је из албума |
матрао као недостижени идеал, којега је само издалека смео посматрати и мислио да је и самим ти |
Да се нису посвађали?</p> <p>— Та да је само <hi>то</hi> — па и Боже помози!</p> <p>— А зар има |
и је запала сикира у мед, па није да је само сикира, нег’ и сво држаље.{S} За то буди паметан — |
ЛАВА СЕДАМНАЕСТА</head> <p> <hi>Која је само зато постала, што би иначе Глава Шеснаеста порасла |
о иначе.{S} Весеље и игранка трајала је само толико, колико и приличи нобл-сватовима, то јест д |
се скоро трефити!</p> <p>А поп Спира је само слуша.{S} Дува на нос, окреће стиву лулу око камиш |
је и женски свет радо имао.{S} Доста је само да прође једном сокаком, па се тек осети како се п |
тво руководило.{S} У гневу свом, шта је само за Господина Владику рекла!{S} Поп Ћира је побегао |
ни стварчице у кући да купе.{S} Шта је само фачли, капица и бенкица спремила!{S} И све ово ниј |
, па у себи велим:{S} Фала Богу, кад је само до тога дошло!...{S} Е, ал’ њему, њему —</p> <p>— |
олази, рано.</p> <p>— Фала Богу, кад је само због тога! — рече Јула у себи а после додаде гласн |
-Персу и на њену Меланију. „Гледајте је само, — каже ми госпоја Сида за госпоја-Персу, — како ј |
је увек била малерозна.{S} Окрене ли је само двапут тенцер по сали, — њој се мора десити неки м |
.{S} Уф, не знам шта би’ дала, да ми је само знати, зна ли!{S} Што није лето, што није! — рече |
ог свој.</p> <p>— Ди ли је то, да ми је само знати, било ноћоске ово берберче?!{S} То ја фурт ш |
пунили уши!...{S} Сирота Јуца, ње ми је само жао!{S} Она, дабоме, не уме онако пиљити мушкарцим |
егово Преосвештенство!{S} Замерио ми је само то, што сам се <title>Часловцем</title> послужио, |
S} Створи се к’о из земље!{S} Гледај је само, молим те — вели гђа Перса гледајући за њом, — как |
ије село, него варошица.{S} Та колик је само онај Велики Сокак с краја на крај, па колико тек м |
к ова наша оде у запећак.{S} Та знам је само на балу!{S} Оно има, има <hi>играња</hi> ... ал’ о |
до миле воље шетати и трчкарати, он је само себе склањао.{S} Пацова се бојао а мишеви опет изг |
систенат и није смео запевати.{S} Он је само тихо ударао у тамбуру, тихо као зујање пчела у про |
вела у инвентар „ауфштафирунга“ него је само спремила и задржала у свом орману нек се нађе кад |
је никог грдила, па чак ни Жужу него је само саветовала: „Са <hi>лепим</hi> се, говорила би тих |
а, јер у ствари још није то био; био је само берберски калфа.{S} Али што није било може да буде |
а и бар непопуларна ствар.{S} Кол’ко је само фрајли баш у овом истом селу извукло батина и бега |
питомо <pb n="118" /> гледа, па како је само смерна и стидљива —</p> <p>— И вама се то допада!? |
жене, жене богме не умеју!{S} Колико је само пута поп-Ћириница рекла кад су јој споменули поп-С |
цени као да хоће да кашље.{S} Колико је само пута ноћу преварио поп-Ћиру.</p> <pb n="28" /> <p> |
о састајали и разговарали.{S} Колико је само пута пречула Јула кад је мама зове. — „Ти кад се н |
шинске куће било је добро.{S} Колико је само пута лопов стао па не зна у коју ће авлију, јер чу |
поп-Спиру и напунила му уши, остало је само још да и гђа Перса не изостане иза своје комшинице |
ете моје, гледај шта ћеш!{S} А пошло је само тако може бити!{S} Учинила си „ероберунг“, па сад |
ш’-Пело, одма’ тако верујете?!{S} То је само тако изнето, поп Спира је ’тео до душе, и Бог зна |
<pb n="2" /> појеле тротоар, али то је само једна пакост, јер тротоара заиста никада није ни б |
и од неких трумбета.</p> <p>— Па зар је само моја кућа у сокаку?!!</p> <p>— Е, није него ваљда |
селу, а може се цела прескочити, јер је само као епизода у овој приповеци.</hi> </p> <p>Осванул |
ве младога клирика Ћиру.{S} Какав му је само диван <hi>ћелепуш</hi> сама својом руком направила |
уме казати, јер таке ситнице у стању је само женско оштро соколово око (па чак и кад наочари по |
не испадне из кола.{S} А сем тога, није само Цвечкенмајерка видела то, видели су то и многи дру |
натарошевица, између осталога, да није само око тога било, чију ће ћер узети?{S} То би му, — к |
не могу да умирим. „Јух, каже, да није само папи унангенем што гођ пасирало.“ А ја кажем: „Ниј |
одговора.{S} Тишина.{S} Из собе се чује само снажно хркање помешано с неким звиждањем.</p> <p>— |
а капуташке, то јест пулгерске, девојке само погледа и уздахне, а на паорске намигне и кресне о |
појео их, кажи, све до штруфли; остале само, кажи, штруфле и штикле.{S} Тако кажи и замоли је |
авно и надалеко бољег.{S} Ако буде боље само оно што су га — Боже ме прости — у старо време пил |
— рече Габриела и удари у плач, — па ме само секирате и не верујете ми.{S} То баш ни најмање ни |
к шта мислите за немецке књиге!{S} Узме само књигу после фруштука па каже: „Ајде, мама, ви буди |
ко је главни виновник, што се људи, не само грешни мирјани у парохијама, него чак и пароси, мр |
ини, грубијану једном салашарском, а не само браду.{S} Ако му је во времја оно онај његов дека |
т пију.{S} Поп Ћира се заруменио, па не само да он пије него и сам налива и своју и домаћинову |
каз’о Нова бистош, — моја су.“ — Па не само људи, него и толике жене у месту знале су писати, |
лико дана после овога, а одношаји се не само да нису ни мало побољшали, него су се све више и в |
ица.{S} По њему су се слободно могли не само пацови него и мишеви до миле воље шетати и трчкара |
и прексутра, тако да се то досадило не само Меланији која се унтерхалтовала, него и свима у ко |
— ипак су били те худе среће да буду не само опажени него чак и спевани.</p> <p>Ко их је спевао |
ђутим то је имало своју добру страну не само што се тиче поп-Спириног гојазног тела и комоције |
тир’о.</p> <p>— О, дај Боже, да испадне само штогођ добро, — вели гђа Сида па се прекрсти кришо |
више ниси запевала!{S} Гледај ти то ње само!</p> <p>— Кад не умеш паметнију какву да нађеш, бо |
човек газда, кад ти можеш да држиш коње само через газдашага и сватова.</p> <p>— Та, господин-п |
вет бежати!{S} Победићеш, Ћиро, држ’ се само!</p> <p>— Та, ја већ видим моје „добројтро“ — вели |
онако лепо запитао, и желела је, да се само још једаред покаже на плоту, па да га лепше дочека |
д моје Меланије и увек јој кажем, да се само са њом дружи и на њу угледа.</p> <p>Ето, тако се р |
и неће спремити!...{S} И како то да се само стрефи, да је баш сад његова чреда а не Ћирина!?{S |
, или се сваком јавља.{S} А гђа Сида се само крсти <pb n="132" /> иза оне рупе од чвора на капи |
ударила у горак плач, а госпоја Сида се само крстила и погледале час на попа час на ћерку.{S} П |
тивих на ручку.</p> <p>Мајка и ћерка се само згледаше на тај глас.</p> <p>— Видиш, молим те, а |
Меланија много више говорила а Јула се само благо и питомо смешила и тек по некад „Да“ или „Не |
ђа Перса, — тешко сачувати.{S} Ушуња се само у кујну, скупи се и упреподоби и зажмури као да је |
ос девојачки би дирнут.</p> <p>— Шта се само скањује ту ваздан!? — рече у себи, па, не могав ви |
амнаест пута, па је ућутао.{S} И сад се само шеталица чује као тишлер кад рендише што.</p> <p>С |
за.{S} Сви се дали на посао.{S} Чује се само сркање кафе; сви срчу као по некој команди.{S} Обе |
рођена!{S} Та молим вас, раскомотите се само, к’о код своје -—</p> <p>— И <hi>ништа</hi> нисте |
о што је човек љут на свакога, па би се само свађ’о.</p> <p>— Хе, — уздахну поп-Спира, — посвађ |
их, милостива.</p> <p>— Та, и’те, ви се само шалите; ди сте и’ сакрили?</p> <p>— Па појео, мило |
е, траже на прилику напрстак. „Та ди се само део тај проклети напрстак?{S} Сад је отоич ту био, |
ом кваслицом, неки дузтабанлија који се само шета по кафани, прегледа је ли све у реду и сравњу |
а Сида па и опет погледа у Перу који се само окреташе час једној час другој попадији.</p> <p>— |
једна на другу тужила.{S} Колико ми се само пута тужила госпоја Сида на госпоја-Персу и на њен |
кажу, трговачку форинту!{S} Та сети се само шта нас парокијане кошта само оно једно њи’ово „Го |
ше и напише писмо.{S} Коме треба тај се само потруди и нађе га, дозове га кући, па хартију и бо |
оз плот.{S} Нема никога, учинило јој се само.{S} А тако би волела да чује мало тамбуру; нешто ј |
ки род, или боље рећи: биће род, док се само неки њихови, који невенчано живе, венчају.</p> <p> |
ојчуром, опет их оставила ту!{S} Док се само окренеш, окрену наопако кућу ови млађи!</p> <p>— Е |
жеш, волели!?</p> <p>— Та кол’ко сам се само пути тук’о у колу, а све через ње!...{S} Све је до |
утиш!</p> <p>— Ћутим, Спиро, и једем се само у себи... нисам нека свађалица.{S} Слушам па гутам |
ида и клевета и ништ’ више!{S} Чудим се само како сам се мог’о тако уплашити.</p> <p>— Е, да!?< |
овде, кад му ту није место!?{S} Чим се само макнем корак из кујне, одма’ се направи вашар!</p> |
е чини невешта, па се није бојао; он се само бојао оних дренових буџа које се дању по дућанима |
други удри фали сваки своју,... а он се само окреће час једној час другој.{S} Младић, наравно, |
а кроз избијен чвор на капији — а он се само смеши.{S} А она смеје се, Боже, смеје, па забацила |
чак ни чизме ујутру да навлачи, него се само ујутру премести из кревета на креветац (одмах ту д |
ред других, али не говоре ништа него се само погледају крадом испод очију, само се погледају ал |
аучио је тај на те колаче.{S} Колико се само пута <hi>тај</hi> искобељ’о, и то баш тамо, ди сам |
варошкога света; свега и свачега што се само пожелети може, „а моја је Меланија за варош и ство |
го к’о Совре гајдаша суша!“ — Он понесе само гајде, па кад га запитају: „Куда, Совро?“ а он им |
рам вечерас!{S} А како и не би’, кад те само гледам, како умеш да једеш! — вели му домаћин, па |
Морам сам да вам се похвалим.{S} Гле’те само, шта ми је дон’о мој Спира на презент.</p> <p>— Аа |
{S} Та имате л’ ви очи?!...{S} Та ви’те само; лице, и персона, и штелунг к’о у какве принцезе — |
отив тога.</p> <p>— Молим вас, извол’те само! — вели поп Спира. — Шта ту ваздан правите некаква |
’о што вам кажем, нисам чула!{S} Рец’те само кол’ко знате; немојте ме, слатка, мучити!{S} Кол’к |
с нама.{S} Извол’те мало диње, да знате само, како је слатка, к’о да није из паорске баште него |
где су од музичких инструмената познате само дромбуље, фрула и гајде, али кад му (то јест томе |
ицу и сад њега чека да ожени. „Видећете само,“ говорио је Палчика, „ја сам малерозан човек, пре |
ви побесне к’о и паори.{S} Ал’ видићете само, да ће Баћушка заокупити!..{S} Биће, држ’ не дај!< |
за „покенес“, — вели гђа Сида. — Видите само како се све румени! — рече и метну пред госта.</p> |
и.{S} О жено, часни те!{S} Та помислите само!{S} Целу целцату ноћ сам сневала како се куглам, п |
е послала да вас молим да нам позајмите само за ноћас вашега „нотароша“ ... овај... мачка вашег |
Јула и хтеде да викне маму. — Пробајте само, сад ћу да викнем тату!{S} Ви’ш ти то њега!{S} Одм |
а вас спеваду шором —</p> <p>— Пробајте само! — вели Јула па продужи рад мотичицом, али шта је |
омшиница на комшију!“</p> <p>— Пробајте само ако ’оћете да пустим нашег шарова с ланца!{S} Неће |
а човека, слабо то створење! — Гледајте само срећнога и задовољнога Нићу, како је заваран и оча |
елунг к’о у какве принцезе — а гледајте само, какав је лајб у ове хаљине! <pb n="367" /> А а а! |
ива! — вели Пера Тоцилов. — Та гледајте само какво је то време!{S} Та гријота би било и керу ис |
веле: „Ал’ умеш да цифраш!...“ Питајте само господин проту; како му се допала Молчанска Керуви |
лим вас само се забављајте.{S} Слушајте само!{S} Како вам се допада Меланијин глас и свирање?{S |
се ништа.</p> <p>— Ал’, слатка, немојте само никоме ни речи о томе!{S} Уф, уф.{S} Баш вам фала! |
е куће.{S} Са мном се погађ’о к’о да ће само мене возити.{S} Ја му кажем:{S} Скупо је, Петре, м |
излуфтирамо мало собу.</p> <p>— Шта ће само тај млади човек помислити?!</p> <p>— Шта је помисл |
аде скоро празна.{S} У порти још осташе само нови и стари учитељ очекујући поп-Спиру, који се з |
ванаест пути, али Тоцилови укућани чуше само трипут; оно остало пута однео је ветар у друге сок |
’о неке мале брчиће као од росе.{S} А и само срце друкчије се ражђипа, кад Совра свира.{S} А у |
још и горе наљутило гђа-Сиду, било је и само госпоја-Персино понашање.{S} То до душе није нико |
држани многи гости а још толико их је и само остало на вечери.{S} Вечерало се у собама и у кујн |
ен клеветник који се дрзнуо да обмане и само Његово Преосвештенство!{S} Замерио ми је само то, |
па се прекрсте и очитају „Оченаш“ или и само „Вјерују“; ово последње, наравно, никад цело, прес |
срђе и праштање.{S} Дисала је осветом и само јој се некако далеко чињаше тај жељени дан, дан пр |
атак камиш од крајцаре).{S} Пуши тако и само изволева.{S} А Савка, садашња његова баба, као мес |
пружену ради измирења, па ма ту руку и само Његово Преосвештенство руководило.{S} У гневу свом |
ке, ех —</p> <pb n="120" /> <p>— Шта би само прочитали из то неколико цветића!</p> <p>— А ви из |
ра парохија —</p> <p>— Е, знате, кад би само могли добити какву добру, масну парохију; као на п |
овориш!?{S} Ко те не познаје, мислио би само да је све то истина! — вели гђа Сида.</p> <p>— Е, |
{S} Да сам от’ш’о празни’ шака, било би само штете: ал’ нисам, па је било и штете и срамоте!... |
, гнедиге, та кад се ви одмарате, то би само волела знати —</p> <p>— О, баш на против.{S} Ни на |
ке и чупаве паорске бркове и у смеју би само додали: „Е, е, оно јој је баш ваљало, и фајн било! |
>— Ванредно, госпођице.</p> <p>— Ех, ви само шмајхлујете! — одговара Меланија. — Откад пре да в |
га, то јест, нисте гађали ни чим.{S} Ви само каж’те: „Не знам ја ништа од свега тога, а он, каж |
он, извините!{S} Нека, нека, ручајте ви само, — вели гђица Габриела улазећи код г.-натарошевих, |
Ајд’ баш да вам не учиним нажао.{S} Али само једну кашичицу!...{S} Дакле, тако ја стишавам.{S} |
огу, на послетку, — попушта гост, — али само с водом, онако к’о стари философи грчки —</p> <p>— |
тива, — вели Пера, — ви сте у праву али само донекле.{S} Ви ту мислите на оне сензационе романе |
босе паоре, ал’ кад види господина или само обувена човека, а он се помами и све за штикле хва |
коме разбио главу, или да су се потукли само, или бар да су, лека ради, кога избацили из кафане |
p> <p>— Ама <hi>то</hi>, <hi>то</hi> ми само није мило; тај твој „боктерај“!{S} Много скиташ но |
ни за душу, већ к’о вели:{S} Кад си ми само пао шака!{S} Па онда већ и не зна шта да иште!</p> |
О, Боже, —- разговара се сама, — дај ми само дотле да живим, да сретнем само ону дебелу бештију |
гђа Перса. — Простакуша једна... жао ми само оног детета, оне Јуле; какво та воспитаније може д |
тинарке) коју је поп Спира дао поп-Ћири само да овај одустане од тужбе и процеса.{S} Све су то |
ство и пријатељство.</p> <p>— Ал’ да си само вид’ла Његово Преосвештенство!{S} Остави лепо мене |
ели?!{S} Газдачка је ово кућа, роде, ти само изволевај!{S} Та стек’о је мој покојни Лала, радио |
и поп Спирино „добројтро“!</p> <p>— Ти само чувај онај <hi>зуб!</hi> Да га чуваш к’о очи у гла |
ошили!...{S} А добро си каз’о; откуд ти само паде на памет то?{S} А чули смо, — кажу они, — да |
е л’ сам мушко ил’ нисам!{S} Удај се ти само, та можда ми, каже, нећеш више ни требати!“ А посл |
ло“ па још квари.</p> <p>— Е, гледај ти само једне кере неблагодарне! — рече бирташица изненађе |
ле!{S} А, а, даћу ја вама!{S} Гледај ти само њи’!</p> <p>Е, сад представите себи, драги читатељ |
ена Јула. — Срам вас било!{S} Гледај ти само унцута једног! — вели Јула сва ознојена и зајапуре |
лепуш. — Охо!</p> <p>— Е, сад гледај ти само, молим те, <hi>те</hi> унцутарије и <hi>тога</hi> |
и уради к’о што сам ти каз’о; слушај ти само менека, ја сам ти, каже, увек добра желио!“ А ја с |
i>ти</hi> сада не мораш радити, него ти само, Нићо, изволевај!{S} Та биће <hi>тебикана</hi>, ма |
има Бога, к’о што га и има!{S} Него ти само не попуштај твоје право и твој резон!{S} Вид’ла би |
лико ни луд ни пакостан!{S} Е, видиш ти само ње, како совјетује... к’о неки фишкал —</p> <p>— К |
ју страшније бити!</p> <p>— Е, видиш ти само лицемјера једног!</p> <p>— Е, то сам оћут’о, нисам |
ркадије, знао је, да ће парохију добити само <pb n="13" /> они, који се буду хтели оженити тим |
а овим изненађењем могло би се поредити само оно пре годину и више дана, пре оних великих ексер |
тако тихо, да је гласе њене могло чути само Јулино заљубљено ухо.{S} Шаца се пре три дана спор |
ург, господин-нотарошев писар, али овај само оних дана кад господин нотарош није ту у селу, ина |
не узимају у војску.{S} Чисто веле: дај само нек је више каноненфутера!{S} Сад им је свака жгеб |
рца.</p> <p>— Ах, бештијо једна, гледај само како је пакосна, мора да уједе! — рече у себи гђа |
ткуд толика запаљена кандила!{S} Гледај само чуда шта га их гору!{S} У свакој соби по пола туце |
д би год прошла крај прозора.{S} Гледај само, молим те, како се каприцир’о обешењак један зелен |
нарасла, па мекана к’о душа.{S} Гледај само, како је одскочила к’о федери у канабету!{S} Једна |
, а гђа Перса да се изеде жива. „Гледај само обешењака једног, како се прави светац!{S} Па још |
гледајући кроз чвор на капији. „Гледај само, каква је; уфатила момка к’о крља, па га не пушта! |
его луциферов, обешењак један.{S} Чекај само, да ви’ш комендије.{S} Код њега смо вечерали и пре |
руги пут запопио.{S} Лаку ноћ.{S} Чекај само да уништим овај проклети корпус деликти.{S} Ако ми |
ар има што још и горе?!</p> <p>— Слушај само!{S} Кад одемо код Његовог Преосвештенства, а он на |
!...{S} Рано моја!{S} Гле, какве су јој само очи! — умирује је гђа Сида и љуби је. — Иди одма’ |
се на једној клупи пред кућом, — немој само после дрекати, то ја велим, кад те стану левчом ид |
S} И мало сланине можеш.</p> <p>— Немој само много, кицошко парче! — <pb n="250" /> додаје Нића |
господине, и лепа и добра.{S} Јел’ њој само име <hi>„Јула“</hi>, — не питај нег одма’ узимај, |
моја садашња рипида?!{S} Како се човек само измени!{S} А наравно, и кад је то слатка моја, бил |
све је то, знам ја, балсам за тебе; нек само гребе —</p> <p>— Е, „<hi>гребе“!</hi> Откуд гребе, |
то, да увек она има нешто особито, тек само да није к’о у ове моје.{S} Ако моја Јула пође једн |
ем, — потврђује поп Спира. — Ено гледам само на асентирунгу; какве ти не узимају у војску.{S} Ч |
о му се ваљда сан па избија!{S} Не знам само докле ће бити тако добре воље.</p> <p>— Докле?{S} |
треба да је сада мој крај... па ди сам само поглед’о, било је цигурно моје; и како сам се мого |
свога века нисам вид’о!...{S} Вид’о сам само једаред још један такав и то на цимеру једног дент |
а нисам баш никога срео.{S} Еј да нисам само на дужности, дошло ми је, да се и ја овако матор к |
аш да нисам...{S} Јесам кол’ко се сећам само као утук, само после шљива... па знате, само у цел |
вађалица.{S} Слушам па гутам.{S} Слушам само шта говоре за нас —</p> <p>— А шта говоре? — запит |
дај ми само дотле да живим, да сретнем само ону дебелу бештију.{S} Одма’ би’ се зауставила, па |
али га у башти нема!{S} Срела се с њим само једном у шору.{S} Он прошао па јој се јавља, али у |
ас господен на водах</title>“, а за тим само захтева и изволева.{S} Једе ревносно и залива још |
а је равнодушан према свему, а међу тим само вреба, и на што баци око — то је већ сигурно његов |
родере кад бумбар пролети кроз њу — чим само први паор јутрос прође крај спаваћива Ниће и викне |
ог на небу и баба Макра на земљи, с том само разликом што је Бог све и видео и чуо а баба Макра |
ахну, па стаде даље да копа. — Је л’ он само берберин,... унцут је он! — вели Јула, а окопава с |
оћеш голубића, лопове један матори!“ он само ћути, зажмири очима, разглави вилице, заврне језик |
Ху, та ман’те га бестрага!{S} Да је он само полак добар к’о што су му коњи — била би једна кра |
очека, па ће рећи:</p> <p>— Је си вид’о само ону бештију чифуцку каква је?</p> <p>— Коју бештиј |
/hi> на крај срца!...{S} Та је си вид’о само како су салетиле оног јадног момка па не може наша |
ао уједаред нестало, а место њега ост’о само неки дороц, па раширио рукаве па као иде мени, а ј |
тамо пред вратима и чуо и присуствовао само док су се свађали, а чим је чуо неку лупу у соби, |
> и по кући.{S} Једном речи, није украо само оно, што је о небо било обешено.{S} Од кућевног ло |
иривши преде на банку и прекида предиво само онда, кад чује да у кујни лупа сатара и да се сече |
чи, а он се по два сата не окрене, него само виче и шиба коње а све лети блато на оног за њим у |
ајамно обадве.{S} Ништа не говоре, него само лију и бришу сузе; таман једне обришу, а друге сти |
у.</p> <p>Нећемо је наводити целу, него само понеко место из ње испричаћемо.{S} У тужби се поп |
оно није, не фали му ни ђавола... него само из обешењаклука, да је још лепши!...{S} А обе мами |
тих других кола али их не преврну него само гурну и она одскочише у страну.{S} А фрау-Габриела |
.{S} Она вели, да га је поп-Спира добио само зато што је једанпут у једном ужем друштву певао п |
у песму више свију песама, и даље, како само, ето, тој песми има да благодари, што се оженио св |
звонило —</p> <p>— Ето ти сад ње, како само говори!</p> <pb n="127" /> <p>— Та да!{S} А каква |
и снебива Аркадија.</p> <p>— Али, како само, врагу, да ти то падне на памет. кад ти ниси учио |
д себе; па једе и хвали их и вели: како само у тој кући радо једе „цвечкен-кнедле“ и „грундбирн |
ст је морила; да се изеде жива.{S} Како само већ да дозна: какав је гост, како изгледа и шта ће |
ајн млад човек! — вели гђа Сида. — Како само лепо говори, к’о из књиге.{S} Бадава, наша Богосло |
уше, звао хирург, али то је још једнако само његова жеља била, јер у ствари још није то био; би |
љења ајнпренсупе.{S} Изгледала је онако само крај ватре као једна од оних трију у Шекспировом < |
ашла још за једну Главу дужа.{S} Толико само кажемо на завршетку ове Главе, да су оба пароха от |
авити него пером описати.</p> <p>Толико само додаје, да је гђа Сида, кад су поп-Ћирини већ ушли |
тек натуцала нешто мало и знала по мало само у гитар, јер кад би гђа Перса запитала поп-Спиру з |
било врло добро.{S} Јер да су још мало само остали, отворило би се гротло на вулкану препуном |
ве по кући задовољно и округло и дебело само што не грокће од дебљине.{S} Већ се ноћу чешља пер |
ис унмеглих</foreign>!{S} Та цело село само о томе говори —</p> <p>— Да ниси ти, Кипро, чуо шт |
толица, фотеља и канабета, а то је било само онда кад су гости долазили.</p> <p>Фрајла Јула је |
<pb n="38" /> ових из села одлази тамо само господин попа и један и други, али врло, врло ретк |
а, — приповеда онај даље, — кад си тамо само кажи, да с’ из Иђоша, па не бери бриге; јербо су Б |
дана.{S} Онда је држала да је то казано само онако, из пакости, да она само чује и да се једи; |
м’о с њим главобољу.</p> <p>— Но, добро само кад си и сад дош’о.{S} Ми се већ забринули, ди си |
А кад дође до сватова, онда није добро само млади и младожењи, не добију само они свако своје, |
о?</p> <p>— Фала Богу!{S} Фала Богу, то само кажем <pb n="353" /> ја, а то бо’ме, треба <hi>и о |
а не била <hi>ја</hi> на твом месту, то само ја велим, а ја би’ већ —</p> <p>— Но, доста, доста |
ка, отац малога Савице, вели да баба то само тако каже; увек она има изговара и разлога да се ш |
но! — крсти се гђа Перса. — Каква је то само пасија, тумарати тако брез нужде по блату!{S} Е, о |
и слуша је пажљиво.) Тхе, али све је то само за прва два три магновенија.{S} Та, Бога вам, и ле |
ако не могу да искумстирам!{S} Ди је то само, лола једна, до ово доба мог’о бити?!...{S} Ако не |
госпоја-Сидо, само случајно; вама се то само тако чини!{S} Баш вам могу отворено казати, и увер |
ак, за Бога!</p> <p>— Е, чини вам се то само, слатка.</p> <p>— Ју, страсна и велика!{S} А какав |
Не брин’те се, мама!{S} Остав’те ви то само мени.{S} Та зар сам забадава била у пансионату!... |
огу!{S} Јесам ли ти каз’о: остави ти то само мени!</p> <p>— Е, е, баш ти фала.{S} Е, кад баш сп |
и су се обојица тако слатко, као што то само здрави и дебели попови могу.</p> <p>— Е, чесњејши, |
о село.{S} Све је овде друкчије.{S} Ето само девојке да узмемо.{S} Овде у селу су доста неокрет |
рацке обешењаке паоре, те дивљаке, што само то знаду!{S} А да им није <hi>нас</hi> из Оберестр |
он код Владике каже, да је Пентикостар само зато, што је то већа књига па к’о вели и посљедице |
рава њихова снага, па се онда њихов цар само прекрсти са три прста к’о и ми, па баци капу од се |
е заборавити.{S} За то молим, молим вас само се забављајте.{S} Слушајте само!{S} Како вам се до |
p>— До <hi>шкандала</hi>?!{S} Молим вас само мало брже, шта је, дакле, то било? — рече гђа ната |
ји цркве нашега благочестија!{S} Та већ само је за то заслужио, да буде обријан, што увлачи <hi |
вета; да бом’е да је клевета!{S} Та већ само то; што је казао, да сам употребио Пентикостар, па |
и баба које су снаје отправиле у цркву само да бар једно после подне одахну мало душом — па се |
ћица на којој— кућа стоји, имала у виду само економне обзире.{S} Попа наредио да се патак закољ |
>— А то ћемо тек видити!{S} Нек пробају само! — вели љутито поп Ћира.</p> <p>— Та... сад и ја м |
ела могле читаво пола дана да зазјавају само пред једним излогом дућанским.{S} Поп Ћира је имао |
добро само млади и младожењи, не добију само они свако своје, него и други свет.{S} Па кад добр |
208" /> <p>— Формално тукли.{S} По селу само о том и говоре.{S} Идем да чујем још штогођ.{S} Сл |
За то се на такав пут у ово доба и шаљу само старији и јачи, а малишани у то доба остају код ку |
а-Нића како лежи на тврдој дасци, па му само по мало чудно, како то тако газдачка кућа, а тако |
а пишете?</p> <pb n="34" /> <p>А они му само кажу: „Хоћемо (на пример) томе и томе у Галицију и |
ула ни читала где — Фрау Габриела викну само швапски „На!“ с таквим гласом и изразом на лицу ка |
"59" /> <p>— Зар толицну чашицу па и њу само до пола? — протестује гђа Сида.</p> <p>— Верујте н |
дође у снивању.{S} По авлији видиш дању само брбљаве и прождрљиве патке, убрљаних кљунова како |
ко је и с Јулом!{S} Јер Јула је г. Перу само једаред боље посматрала, кад је, то јест, пила из |
шу господу парохе, поп-Ћиру и поп-Спиру само; тхе, а шта ћете!...{S} Једно, што кажу, тесно, а |
е овако домаћинство подигне!{S} И то су само крупније ствари које до сад споменусмо, а где су т |
<p>— О, молим, молим —</p> <p>— А ја ћу само да сврнем мало кући, а на ту ћемо страну и ударити |
едесет гради, па да изгорем!{S} Ја нећу само прид туђином да кудим еспап, јербо смо род; а зар |
ручак него га описивати.{S} Напоменућу само то, да је гђа Сида учинила све што мржња и љубав ј |
же коње.{S} Ако их ко и преже, преже их само у сватове, па за то ни један поп не може више онак |
е било и штете и срамоте!...{S} Да ви’ш само даље, чиме су ме натоварили!</p> <p>— Јао, жалосна |
авити ни трпити.</p> <p>— А, па видићеш само сутра!{S} И сутра ће сигурно бити ларме по сокаку. |
ане облачно небо, киша и блато; и видиш само покисле кокоши пред кућом и чавке на грању и врапц |
p>— Е, па сад каж’те ми, молим вас, још само ово: коме је исти поп-Олуја већи пријатељ, вама ил |
бити!{S} Но, то ми се допада!...{S} Још само треба да вас чуједу... и да вас спеваду шором —</p |
ми је не донесете, мислићу на вас, <hi>само</hi> на вас.</p> <p>— Ах, госпођице, кад не бих же |
сашила, а она опет вели: <pb n="77" /> „Само да ми Бог да дана да га видим калфом.“ А кад Гавра |
млада удовица из комшилука. — Докле ћеш самовати, Нићо, тако, к’о нико твој?</p> <p>— Хе, шта ћ |
/hi> оца и сећајући се ти невини жртава самовољини, узданути те рећи:{S} Самовољо, нигде те не |
те гледајући горко ал’ касно кајање <hi>самовољна</hi> оца и сећајући се ти невини жртава самов |
жртава самовољини, узданути те рећи:{S} Самовољо, нигде те не било!“ — доврши Јула гушећи се у |
јер то је сад, знате, ушло у моду и код самог ноблеса!{S} Па реко’: кад можеду попови да се туч |
="172" /> <p>— Ил’ ако није био баш код самог господин... хе-хе, а он и није ту, него на путу, |
е од квасца</hi>, могла је, што кажу, и самог цара послужити!!{S} Господин Јеротеј Драгановић, |
> <p>— К’о гром, к’о гром; оборило би и самог Голијата!</p> <p>— Доказ је поп Ћира!{S} Ал’ је и |
Спира, — потрчи, поради к’о да се тебе самога тиче.</p> </div> <pb n="273" /> <div type="chapt |
попити, па све да узмемо у компанију и самога Краљевића Марка.</p> <p>— Ја се, до душе, не раз |
и. — Тужба је била концептована и руком самога поп-Ћире, који је имао врло леп рукопис, написан |
конити.{S} Место је по вољи свима, па и самој Меланији, која је за варош и створена, како је ве |
рођено дете воле вашу Јулу.{S} Баш мени самој је одономадне казала, како вам завиди, што имате |
итаоци, који су и до сад поклањали вере самом писцу и ником више, знаће, да је све то једна изм |
ше милујући дете, и мишљаше и чуђаше се самом себи, где су му пре осам година биле очи?!{S} А о |
="222" /> не Проти или коме другом него самом Његовом Преосвештенству Владици.</p> <p>И он седе |
оно старо, та не би’ му био боктер ни у самом Бечу око цареве палате, а камо л’ у овим кавоним |
не знајући „исход ствари“), али се њему самом сад отворила воља да накупује и изненади своје ук |
аса?{S} Има он један као џепић у појасу самом.</p> <p>— Ама нема појаса међ ’аљинама! — вели до |
и је кол’ко тол’ко утехе налазила.{S} У самоћи је могла мислити на кога је хтела, то јој нико н |
ца.{S} За то је и заволела самоћу.{S} У самоћи је кол’ко тол’ко утехе налазила.{S} У самоћи је |
упи сасвим; и одмах нађе утехе поразу у самоћи, у мислима на Шацу, и у мислима којима се тако р |
а сваког кривца.{S} За то је и заволела самоћу.{S} У самоћи је кол’ко тол’ко утехе налазила.{S} |
ла, као сви заљубљени, најрадије волели самоћу — ипак су били те худе среће да буду не само опа |
ла — како је гђа Перса тврдила — склона самоубиству.{S} Колико је пута само полетела бунару да |
ј овој ствари ипак најглавније, а то је саму лепу Јулијану.{S} А ту је, тек што није, још који |
> <p>После тога је гђа Сида никако није саму остављала.{S} Једнако је или ишла к њој или <pb n= |
ва њену најпре симпатије и напослетку и саму љубав; а то су исто и обоје признали пред родитељи |
ћашњи сан, управо не ноћашњи него сан у саму зору.{S} И откуд само то да снива!?{S} Њега <pb n= |
то сте ви онда сами дошли.</p> <p>— Сам самцит.</p> <p>— Па то сте ваљ’да у биртији одсели?</p> |
и дана далеко од сваке земље удавио сам самцит; само даска остала после њега!!</p> <p>— Да, да, |
н нешто ноћас, а?{S} Разбио му се ваљда сан па избија!{S} Не знам само докле ће бити тако добре |
на само велика зимска марама.{S} Читала Сан Матере Божије, крстила се једнако и једнако надглед |
а по ваздан иде, убија муве и растерује сан, јер се боји „шлога“ па не сме да спава после ручка |
ава и снива како получује награду.{S} И сан стаде плести своје танко ткиво око Ниће боктера кој |
ле те ноћи.{S} А и што ће јој спавање и сан, кад овако будна лепше сања.</p> <p>А и Шаца се брз |
="167" /> себи песму), тебе грли слатки сан; спавај, спавај, лаку ноћ, о Јуло, Бог ти у помоћ!“ |
вачега.{S} И Нића сниваше диван јутарњи сан.</p> <p>Снива, а он као већ ожењен баш оном истом А |
расејана.{S} Томе је био узрок ноћашњи сан, управо не ноћашњи него сан у саму зору.{S} И откуд |
ло да живи на овом свету.{S} А тек онај сан о Шаци, како јој је живо остао у памети!{S} Тек пос |
авно, у страху Божјем, снивала је један сан који је, може се рећи, помало и побожан био.</p> <p |
а ја кажем!{S} Чим сам чула за онај њен сан, одмах сам казала и помислила: да ће то бити нека њ |
рок ноћашњи сан, управо не ноћашњи него сан у саму зору.{S} И откуд само то да снива!?{S} Њега |
о неколико пута дневно прочитала <title>Сан Матере Божије</title> од којега је неких десет петн |
Меланија, имали ни мирна дана, ни мирна сана.{S} Кажем ти; ни дањом ни ноћом нисмо били мирни о |
у коме половина Љубинкова живота вечити санак борави...</p> <p>„Ту на гробу Јул— Драгињином при |
арали, кад уђе поп Ћира, а за њим уносе сандук и оне многе накуповане ствари.</p> <p>— А а а! — |
кафану стала кола и кочијаш скин’о два сандука; један већи а други мањи, оба врло смешна изгле |
<p>— Е, па... — вели поп-Ћира вадећи из сандука ствари. — ево и за тебе, мама, да да ви’ш да те |
ло онако како је госпоја Сида сневала и Сановник јој прорекао</hi> </p> <p>У селу нема ни данас |
е увек кришом од попе метала у вече <hi>Сановник</hi> под јастук), а оно и за „куглање“ и за „с |
си свећу.</p> <p>— Погледам у јутру <hi>Сановник</hi> (госпоја Сида је увек кришом од попе мета |
учевни људи не верују у снове и вичу на Сановнике, јер се све догодило онако како је госпоја Си |
оци уверити да сновима треба веровати и Сановнике куповати и читати и ако учевни људи не верују |
ој спавање и сан, кад овако будна лепше сања.</p> <p>А и Шаца се брзо нађе код куће.{S} Летео ј |
сањаријама занетог путника, и он будан сања о изгубљеној срећи!...{S} Лете коњи к’о бесни широ |
на не би могла преживети такав губитак, сањала је Јула будна; и она би се убила, мислила је у с |
родила на свет. — Меланија је била мало сањалица и сентиментална; а Јула онако, не знаш ни сам |
разговор и насташе слатке мисли и будна сањања под јорганом.</p> <p>— Ух, та што којом срећом н |
н шумор и песма узлелујане трске заноси сањаријама занетог путника, и он будан сања о изгубљено |
не мака и дају повода Шаци да се баци у сањарије и да ствара слатке слике како ће му скорим, ак |
ни „зонентарифе“ ни железнице ни других саобраћајних средстава.{S} Још су најкрупнији и најзнат |
и том приликом су између осталога још и саопштавале једна другој, све што се у кући једне или д |
ти клирици.{S} И они приме и тај усмено саопштен им услов и оженили су се, јер чак и црквењак, |
је у пензији.{S} Заплакао се кад су му саопштили и ако је ишчекивао.{S} И сад и ако је факациј |
! — рече па се пожури, ал’ се наједаред саплете на вратима авлијским. — Ју! — викну изненађено. |
д је полетела бунару, а Аркадија за њом саплете се несрећом преко валова па колики је дуг носом |
ећу. — Паз’те, господин-Спиро, да се не саплетете на грабље!{S} Гром је спалио и с лењом девојч |
да сваки дан и смеје му се, кад се овај саплеће преко своје мало подуже кежње кецеље и кад заџа |
ала вам доња бела сукња, па се вуче; та саплешћете се па ћете разбити нос.</p> <p>— Јао мене жа |
е: кисели краставце, прави комлов, кува сапун, <pb n="110" /> копуни живину и ради све таке кућ |
и разлева по кућама мирис од миришљава сапуна и помаде па тек затутњи каква босонога на капију |
к све мирише од фине цигаре и миришљава сапуна кад прође,“ вели фрајла Меланија.</p> <p>— Збого |
ио. — Поп Спира је купио и велики калуп сапуна, нож за транжирање шунке и још многе кујни потре |
ј се распростирао благ мирис миришљавих сапуна и вербене (а код поп-Спире опет мирис од младог |
тке освете.</p> <p>— Ала ће га намазати сапуњавицом! — разговараше се гђа Перса сама са собом. |
е сневам неке епископе и неку берберску сапуњавицу; а то не слути на добро!</p> <p>— Е, па кад |
н).</p> <p>— Не, још нисам изабрао себи сапутницу живота —</p> <p>— Тако!{S} Е ви’те молим вас! |
потштрикавају плаве чарапе, од чијих се сара после врло често праве врло згодне и добро познате |
иби у блату са батиним чизмама (на чије саре може комотно да седне кад год хоће), па не може да |
ја и сложи банке у шлајпик и тури га за сару од чизме, он им се заблагодарио лепо.</p> <p>— Па, |
, — ајде-де, да су се <hi>попадије</hi> сас штоглама потукле; жене су, па не би било никакво ни |
слатка мамица упропастила и унесрећила сас таквом једном фушер-машамодом!{S} А, и’те молим вас |
а презент добила од оног Швабе капетана сас лађе „<foreign xml:lang="de">Maria-Anne</foreign>“, |
ашим господин-супругом, па сас вама, па сас вашима!{S} А, оно, ето, шта сам видела!{S} Ју, ју, |
е, бити сас вашим господин-супругом, па сас вама, па сас вашима!{S} А, оно, ето, шта сам видела |
ве стране. — Да се пофалим онима унутра сас ероберунгом и сас мојим кавалирима —</p> <p>— А мож |
гђа натарошевица. — Се’те, слатка, овде сас нама.{S} Извол’те мало диње, да знате само, како је |
н мали, само шнуфује и кија и шмајхлује сас репом.“ Већ није био таки њен мачак „Хер-Катер“ наз |
о не знаду, а пасија им је да се прдаче сас ноблесом!</p> <p>— Е, па фелер је, ето признајем! — |
оре, да научи да хеклује штрумфпандле и сас перлама чачкалице за зубе и немецки унтерхалтунг!{S |
пофалим онима унутра сас ероберунгом и сас мојим кавалирима —</p> <p>— А можемо л’, госпоја, д |
кад знаш добро паоре, гром их спалио и сас обешењацима!...{S} Та ди би се ти, Бог с тобом, — п |
атна, па још мислим: шта ће, Боже, бити сас вашим господин-супругом, па сас вама, па сас вашима |
через тога баш и мислим, да се променим сас оним мојим пајташом и колегом, оним Мићом, јербо то |
направио терно, хауптрефер је направио сас нашом Меланијом!...{S} Кад би он досп’о у тај свет? |
<p>— Па ми у овом сокаку чули да је то сас Јулом и господином било свршено још док је овај бог |
та то је поп-Васин Коста... поп Васа из Саса.{S} Ех, ето шта велим ја!{S} Откуд он зна то?{S} Ј |
г једног чувара?!“ Питање <pb n="64" /> сасвим умесно, али писца неће збунити, јер има готов од |
жу: аја, не марим ти ја за то!</p> <p>— Сасвим тако, имате право.{S} И ја претпостављам добру с |
кад тако говорите.{S} О, и у селу се да сасвим лепо живити, верујте!</p> <p>— Па оно јесте, гос |
езонује гђа Сида, сваки се хирург влада сасвим господски, и онда, наравно, вредно је мало и пор |
— па стаде и погледа доле и виде да је сасвим тако. — Уф, уф!{S} Куд сам сад овако пристала!!! |
она одмах поносно <pb n="155" /> уступи сасвим; и одмах нађе утехе поразу у самоћи, у мислима н |
ми врло кратки бити.{S} Он је био нешто сасвим друго.{S} Био је идеал правог доброг мачка; јер |
’ ви лепо говорите српски; а ја сам већ сасвим мислио: научила, боме, наша госпоја Јуда тамо не |
а; онако строг човек!</p> <p>Владика га саслуша и поверује му, па <pb n="18" /> га шта више још |
то опет <pb n="143" /> пажљиво до краја саслушала! — Е, баш је безобразан! — А за тим уздахну, |
да Бог да, — вели госпођа Перса кад је саслушала Ержин реферат. — Мож’те сад, — вели уморна од |
а напомињем, да је леп у лицу, нежнијег састава и питомије нарави а појетске наклоности, једном |
о све тако лепо умеју људи да измисле и саставе, к’о да су баш тамо били!{S} После читања чека |
а пијаница, али је за чудо лепо умео да састави све то и да напише, а, Бога ми, и наплаћивао се |
увређен до срца, није чудо што је сео и саставио једну песму, коју, истина, није хтео а ни смео |
ести за својом завађеном госпоштином) и састајале се на сокаку, као и пре свађе своје госпоштин |
е ствар напредовала, онако у потаји.{S} Састајали су се и даље у башти, наравно мало ређе, јер |
p>После овога састанка врло су се често састајали и разговарали.{S} Колико је само пута пречула |
оведало, <hi>он,</hi> Шаца, с њом чак и састајао у башти и курисао кроз тарабу, и „ероберунг“ н |
сми куне злотворе ради којих се не могу састајати, али је теши, да ни то неће дуго трајати; зах |
има у походе, али се Шацини и Перини не састају, не виђају као ни пунице им.{S} Не мрзе се ови |
ресантеблата</title>“</hi> </p> <p>Овај састанак и разговор између попова био је тако око девет |
дна последица Јулиних честих одлажења и састанака у башти на огради, а што је још више заплело |
расположењу његовом.</p> <p>После овога састанка врло су се често састајали и разговарали.{S} К |
беху противни њеним симпатијама Шаци, и састанци престадоше, јер се на Јулу оштрим оком мотрило |
езазленом ашиковању.{S} За то су сада и састанци били у присуству тетка-Макре што кажу „под вид |
ућама!{S} Изашли пред кућу, па се читав сат шпацирали.{S} А ја је гледам, па ми се све приврће |
се, кажем, изменило, — чак и онај стари сат поп-Спирин је доспео у чељадску собу, јер је, како |
ош једанпут, и укравши тако читав један сат, легао је, као сваки уморан човек коме је благи Тво |
вели поп-Спира. — Рек’о би’ да је добар сат... мог’о би још да послужи —</p> <p>— Та, ман’те га |
па мор’а фришко да оде на вашар.{S} Ту сат и по одавде у П. Тамо се неки под шатром потукли... |
оја Перса.</p> <p>— Па ви’те да нас ваш сат опомиње.{S} Седамнаест сати; ако то није доцкан, он |
е и Пере ракију и попи. — Па још за два сата пута стићете.{S} Стићете комотно још за вида у Чен |
кад натуче шешир на очи, а он се по два сата не окрене, него само виче и шиба коње а све лети б |
<hi>три пут</hi> — и ако је тек <hi>два сата</hi> по поноћи било, — а лулу задену за кајиш од д |
тако, да сам је после мор’о читаво пола сата терати на сваку форму, док сам је једва у зло доба |
стигоше у Ченеј, свратише на једно пола сата на одмор код поп-Олује.</p> <p>— Но па како је бил |
ност, он није хтео, него је слао сваког сата по неког млађег да духне у рог на сваком рогљу а о |
пева:</p> <quote> <l>„Сјећаш ли се оног сата,</l> <l>Кад си мени око врата</l> <l>Бјеле руке са |
фришак „луфт“.{S} Није шала, неки’ три сата издржавати к’о неки „фусбад“!{S} Чим се он вратио, |
ти у свој боктерски рог, а после четврт сата још једанпут, и укравши тако читав један сат, лега |
мој рођени, а да је то нечија ваистину сатанска и паклена унцутарија и моја сувишна искреност |
кује!{S} Ха ха ха! — смеје се гђа Перса сатанским смехом сама у себи. — Ал’ рихтиг!{S} О извин’ |
иво само онда, кад чује да у кујни лупа сатара и да се сече месо, а после се опет враћа своме п |
под кабанице рог у који дува и оглашује сате и буди село и дуга дренова буџа коју вуче по земљи |
</p> <p>— Ајде не лармај ту, него дувај сате, кад си за то плаћен! — чу се још издаље Шацин гла |
и Нића боктер хиљаду и неколико стотина сати.{S} Срећа, те је све по селу спавало као поклано, |
рог, да већ нико неће знати, кол’ко је сати!...</p> <p>И тако одлази Нића, а неко од укућана г |
терски рог, бар да знамо ноћу кол’ко је сати!“</p> <p>И опет излази Ержа и нуди и господина Пер |
п-Ћира, — па онда је таман тачно толико сати.</p> <p>— Па пре сте опцигивали четир —</p> <p>— Т |
е да нас ваш сат опомиње.{S} Седамнаест сати; ако то није доцкан, онда никад неће ни бити.</p> |
којима се бичем немилосрдне и неумитне сатире шиба страшна поквареност друштвена.</p> <p>— Па |
е извинила.{S} Добио сам дишпензацију и сатисфакцију!{S} Ја изиш’о к’о невин а он к’о дрзновен |
жебрачког сатљика.{S} Донесу пред госте сатљик вина и холбу воде, па онај меша вино с водом, фр |
не.{S} Док прочита новине и попије тако сатљик вина и холбу воде, прође по два сахата, а за тим |
холбе него из оног геџавог и жебрачког сатљика.{S} Донесу пред госте сатљик вина и холбу воде, |
ствари, само да ради к’о и други сретни сатови.{S} Све то обешено уз једно и уз друго ђуле.{S} |
иле па раде код својих кућа; раде да се сатру.{S} Трпе све и не одговарају, само да их пусте по |
могу и мало после!{S} Па мом дуварском сату већ прошло два.</p> <pb n="192" /> <p>— Па и није |
се прави онај мелшпајз што се зове: <hi>Саће од зоље од квасца</hi>, јер сте ви у томе, морам п |
ла зготовити.{S} Кад она направи то <hi>Саће од зоље од квасца</hi>, могла је, што кажу, и само |
, описати и с читаоцима упознати га.{S} Сахат је давнашњи.{S} Памти га госпоја Перса још детето |
спава, а то што је поп-Ћира чуо, био је сахат који се спрема да избија.{S} Кад избија а он дигн |
е у реду и сравњује и дотерује дуварски сахат са својим џепним и клања се гостима и кад уђу и к |
<p>Него и јесте чудан био тај дуварски сахат.<pb n="26" /> Права антика што наши кажу.{S} Био |
а тим као неко избијање.{S} То дуварски сахат избија.{S} Броје сви, а попа Спира гласно седамна |
, а он му онда из благодарности оправио сахат; а носили га чак и у Темишвар неколико пута паори |
сатљик вина и холбу воде, прође по два сахата, а за тим се дигне, плати и поклони се кафеџији |
e unit="subSection" /> <p>После једнога сахата дотрча Аркадија поп-Спириној кући и затече попа |
да је дошао нови учитељ.</p> <p>За пола сахата знало је цело село да је онај путник — што се он |
оме без свога!“</hi> </p> <p>После пола сахата кренуо се поп Спира да погоди кола.{S} Обишао је |
Забораве где шта оставе, па често пола сахата и више, траже на прилику напрстак. „Та ди се сам |
у задовољни укућани тиктакање дуварског сахата, кишу како лупа у прозоре, и ветар како звижди к |
ne unit="subSection" /> <p>После једног сахата било је све спремно.{S} Аркадија је отишао по Ша |
Задржала се тамо подуже и после подруг сахата оставили Епископски двор.{S} Чудо је било то, шт |
иличи нобл-сватовима, то јест до четири сахата по подне.{S} А тада је стари сват наредио да се |
е њиме те они повуку боље.{S} После три сахата путовања, зауставише се кола пред једном нахерен |
ког да сретну.{S} Тако су ишли два и по сахата и већ почеше сретати најпре кола а после и пешак |
Баш кад су измакли тако за једно четврт сахата изван села потера он своје коње поред фрау-Габри |
а зинули па слушају; по неки још четврт сахата остао са ражјапљеним устима од чуда све док му н |
има</hi> </p> <p>У среду тако око десет сахати, баш кад се господин нотарош кретао у амт, отвор |
о успавалом шору и селу да је једанаест сахати, подиже гђа Сида главу тужећи се на врућину и ви |
да заборави и на јело и на пиће и да га сахатима вреба (а у осталом, на то су га и научили. „Не |
е рубље и наређујући често у чему ће је сахранити и шта ће све купити за покој душе њезине.</p> |
S} О парохијама, о венчању, крштавању и сахрањивању; о епископима и учитељима, о старом времену |
м <pb n="278" /> заостале му неке ситне сачме и со, па од тога доба је боље и сигурније знао да |
и „није“, па ни речи више да бекне.{S} Сачувај, Боже, такву какву каквом мужу који се бави нау |
епше него кад су и муж и жена високи, а сачувај Боже кад је муж мали, а жена се отегла у висину |
шевици, — да сам је умирила?...{S} Боже сачувај! — наставља Габриела. — Тек онда се згране, па |
лопова — говорила је гђа Перса, — тешко сачувати.{S} Ушуња се само у кујну, скупи се и упреподо |
аће му име у читуљу српских мученика, и сачуваће му спомен и за потоњи свет.</p> <p>„Но ако вам |
ти, кад и поред месесечине, па једва да сачуваш вранца од рђави’ људи!{S} Ај, <hi>то</hi> ја ва |
>, па тражите паоре!</p> <p>Ово оволико сачуствовање дирне фрау-Габриелу и она се измири са фра |
е, већ одавно фрау-Габриеле; шта је то, саш њом, куд се, Боже, дела та жена?!“ запитаће неко од |
ем: „Нико не зна и не верује шта сам ја саш њим изгубила!“ А оне кажеду: „Верујемо, слатка, и с |
А и ако се погодите, имаћете комендије саш њим.{S} Он има један луд <pb n="270" /> обичај; вол |
Пази, за живу главу, да се ниси упуштао саш њим у разговор.{S} Нит’ га питај, нит’ му одговарај |
га да ме не узме к себи, док му баба не сашије гаћице.“ А кад му је сашила, а она опет вели: <p |
му баба не сашије гаћице.“ А кад му је сашила, а она опет вели: <pb n="77" /> „Само да ми Бог |
бркове и метнуо камилавку по чину реда св. Василија, па дошао и стао пред њега и замолио га да |
и невјенчано живећих“ приволео да приме св. тајну брака; колико је Швабица и Мађарица извео из |
наши кажу.{S} Био је мало мањи од иконе Св. Ђурђа (крсно име поп-Ћирино) са облигатним ружама и |
осиле у мираз, — где горе и пред иконом Св. Ђурђа кућевног патрона поп-Спириног и пред иконом С |
" /> бал је ишла од године до године, о Св. Сави, а на балу је увек била малерозна.{S} Окрене л |
овек већма, него кад му се на сну јавио Св. Никола и наредио му да каже Јањи Грку, да купи цркв |
иде у цркву на сва јутрења, све службе, сва вечерња и све погребе, — па тако и данас, тим пре и |
ошто јој је фрау-Габриела отворила очи, сва неутешна и несрећна огледа око себе. — „Утешите се, |
би се, да јој је тако штогођ пасирало, сва умацурала од плача.</p> <p>— Ја идем код Жуже —</p> |
.{S} Шта је десетица!{S} Оде, што кажу, сва у коњску зобницу; „десетицу у зобницу!“</p> <p>— Ам |
>— Али, мамо —</p> <p>— Иди ми с очију, сва си ми мораста!</p> <p>— Немојте ме, мамо, само псов |
S} Ко би то рек’о.{S} Е, баш, баш...{S} Сва сам онако, некако, како да вам кажем, срећна!{S} Св |
" /> <p>Служба је била и свршила се.{S} Сва се очекивања испунила; и Савица читао Апостол, <pb |
ској башти провлачи, па шушти лишће.{S} Сва претрну; срце јој јаче закуца а образе подиђе мала |
унцу па покрило и умотало сав шешир.{S} Сва деца умивена и очешљана а косица им намазана зејтин |
ира.</p> <p>— Управо, — вели домаћин, — сва заслуга има се приписати вашој поштованој супрузи, |
бар пошали, да нас позове после ручка!“ Сва јој је мораста изгледала, али јој није дала примети |
дала и као задубила у посао па ради, а сва се претворила у ухо, па чека кад ће је оданде он не |
" /> заљубила у тај ваш циц; говорим, а сва ми памет остала на њему!{S} Ди сте га, гнедиге, узе |
о, госпоја-Сидо?! — пита је гђа Перса а сва позеленела од притајена једа.</p> <p>— Проклети ови |
богатији <pb n="9" /> умре, оглашују га сва звона и чинодејствују оба попа; а ако сиромашнији, |
Кад избија а он дигне толику ларму, да сва живина из авлије побегне куд које. „Ено га, опет се |
нису —</p> <p>— Јуцо! — устаје гђа Сида сва зелена и огрће велику мараму. — Ајд’мо кући; време |
ће, да ми је све чисто, — рече гђа Сида сва бледа а ноздрве јој побелеле и прекрсти руке па опе |
м није летње време, — вели госпођа Сида сва срећна склањајући посуђе и тумарајући још по соби, |
лио!!{S} А ја, још кад сам устала, а ја сва дешператна, па још мислим: шта ће, Боже, бити сас в |
хтеде да заврши Јула, јер док је певала сва је чисто горела од стида а око <pb n="394" /> носић |
је оба попа; то су га, истина, огласила сва звона, али оба попа нису хтела да буду заједно; јед |
ана набављане; али пошто је фрајла Јула сва запурена и румена, донела чорбу и ставила је на сто |
је тако немилосрдно, да је сирота Јула сва уплакана изашла тога дана из баште.</p> <p>— Но, шт |
едај ти само унцута једног! — вели Јула сва ознојена и зајапурена, па не може још да дође к себ |
каквим даром; није ни у путер-крофнама сва срећа.{S} Него баш кад сте се толико каприцирали и |
, а баба једнако здрава, иде у цркву на сва јутрења, све службе, сва вечерња и све погребе, — п |
лу нигде на страну у кућу, у лер, а она сва позеленила, па ђипа, мал’ ме није ударила, па каже: |
„И пољубимо се“, — цитира га гђа Перса сва зелена од једа. — О, пољубио се ти с твојим покојни |
ти, Бог с тобом, — продужује гђа Перса сва зелена од једа, — возио с ким било!{S} Тражи друга |
та још чекаш? — виче још јаче гђа Перса сва зелена.</p> <p>— Шта чекам?{S} Шта ја чекам? ’хоћеш |
а Сида, а у тај пар дошла јој гђа Перса сва зелена.</p> <p>— О, колико ласкаво за мене, — вели |
азвиле.{S} Али, овако....{S} Али узалуд сва декламација; опучило се низ брдо, — и ко ће сад пре |
!“ рече у себи гђа Перса која се такође сва у уво претворила.{S} А била је задовољна; видела је |
ш, да дотле дође.{S} И сад ми не помаже сва моја памет и све школовање.{S} Шта му сад знам!{S} |
створењу под овом Божјом капом, која је сва уплакана и неутешна седела у кујни и пробадала виљу |
а гђа-Сиду.{S} Госпођа Ћириница била је сва зелена <pb n="134" /> од љутине и чекала само да се |
с на ћерку.{S} Поп Спира је викао да се сва кућа тресла, а попадија га је једнако утишавала, до |
скочише у страну.{S} А фрау-Габриела се сва занела слушајући курмахераје накресанога господина |
е!{S} Завукла се иза клајдерштока па се сва предала читању а ноћом у сну све говори из књига: „ |
! — рече и полете из баште, која јој се сва окреташе.{S} Силно полете да побегне, тако силно, д |
и гђа Перса гледајући за њом, — како се сва улопала од блата, к’о да су је бикови вијали.{S} О, |
у своју Савку, како живо меси и како се сва тресе.</p> <p>И све ће те красне слике до мало, за |
, и породица му захтевала, да га огласе сва звона и опоје оба попа; то су га, истина, огласила |
у грдну количину свежа хладна ваздуха и сва соба замириса сеном и балегом.</p> <p>Узбунише се с |
.</p> <p>— Та знаш, ми „беамтери“ к’о и сва господа, вечерамо много доцније нег ви павори... па |
!...{S} Ето у томе је сав њихов кумст и сва моја несрећа и малер.</p> <p>— Еј, наопако ти звони |
подобна теста.</p> <p>— Ах, — рекла би сва задовољна и срећна госпођа Ћириница, ређајући кисел |
ад још, бадава возио, па ће му пресести сва вожња забадава.</p> <p>Тога се и бојао поп Спира, п |
..{S} Ћиро!{S} Да знаш да ћеш тамо наћи сва четири васеленска патријарка и петога рим-папу, па |
ј пасирати кад хити за послом! — заврши сва уплакана.</p> <p>— О Боже, Боже, с <hi>чим</hi> да |
нета и дуж тарабе, која се пређе у лето сва зеленила и шаренила од ладолежа и вреже која се уз |
здрагана <pb n="389" /> изашла у авлију сва румена и зајапурена па се хладила танком шнуфтиклом |
око <pb n="394" /> носића и испод очију сва се ознојила.{S} Али сватови навалише и она мораде д |
да блага Јулина слика ишчезе једаред за свагда из срца му.{S} Пера обори очи. — Ах, и те велике |
} Што кажу:{S} Рука руку мије!...{S} За свагог је Бог по нешто оставио и, што кажу, опредјелио. |
— па ћу имати родитељско весеље кући... свадба моје кћери...</p> <p>— А јавићу ти већ и ја, — в |
subSection" /> <p>Тако се свршила и ова свадба, али су још недељу дана брујале гајде у ушима ма |
х сељана а годинама се спомињала Јулина свадба.</p> <p>Шаца је седео на изменце у обе куће (изм |
идућу Недељу буде прстен а после Божића свадба.{S} Тако ће бар вратити госпођи Сиди мило за дра |
еланију; кроз неколико недеља ће бити и свадба.{S} Па зар ти није доста, кад си му, тако рећи, |
р ће се Пера одмах после <pb n="373" /> свадбе зађаконити.{S} Место је по вољи свима, па и само |
А</head> <p> <hi>У којој су описане две свадбе, најпре Меланијина а после Јулина, и испричана ( |
>— Каже, да неће овде да останеду после свадбе.</p> <p>— Шта, неће овде да отворе берберницу?</ |
ега изобиља, тако је и он на дан Јулине свадбе свачега спремио.{S} Био је један од облигатних п |
ђу којих је обаљена тараба одмах на дан свадбе); једнога дана је седео код тетка-Макре а другог |
tone unit="subSection" /> <p>Дође и дан свадбе и венчања.{S} Освануо је лепи Ђурђев дан.{S} Цел |
на вас је сада ред!{S} Па, извол’те на свадбу.{S} Још неколико недеља, — а јавићемо вам — па ћ |
је човек љут на свакога, па би се само свађ’о.</p> <p>— Хе, — уздахну поп-Спира, — посвађали с |
парох с парохом на саблазан стада свога свађа — но тога би’ вол’о видети, ко би му смео изаћи н |
езан — ал’ да га видите, како уме да се свађа и да лаже кад га исплаћујете...{S} Њега нипошто!< |
ислећи да је неко од живине вољан да се свађа с њим (јер поп Спира је имао и луксузних ствари, |
има и чуо и присуствовао само док су се свађали, а чим је чуо неку лупу у соби, он је побегао н |
о, и једем се само у себи... нисам нека свађалица.{S} Слушам па гутам.{S} Слушам само шта говор |
гу</hi>, једног главатог гаврана, грдну свађалицу и опасног лопова кућевног, чије је: га-га! ув |
.{S} Зар не?{S} Ја само кад морам да се свађам и да псујем кога, онда говорим српски, некако је |
миру.{S} Знате, нисам рад ни да се <hi>свађам</hi> с вама, а ни да вармеђа има посла.{S} Ето, |
велим: комшије смо, па није лепо да се свађамо пред паством, и ваљда ће престати већ једном, к |
ми <hi>немаши</hi>, па через тога се и свађамо.{S} А да смо „немеши“, нит’ би ви били брез кол |
о, то је красно!{S} А не да се мрзите и свађате!{S} Даклем сте се измирили; нисте више „фаше“, |
ом) и састајале се на сокаку, као и пре свађе своје госпоштине, са својим хуланерским капларима |
ми је, знате, нарав, волем све лепо без свађе, па јој кажем: „Па можда је то, слатка госпоја-Си |
але и све више распаљивале огањ кавге и свађе, ни један од оба попа није био у селу код куће, н |
еднако умирујем; јербо не волем, знате, свађу; волем сваки са сваким да лепо живи...{S} Молим в |
} Пааак-пак-пак! дере се патак готов на свађу па чујући замуцкиваше домаћиново и мислећи да је |
у која се изгуби у мраку проклињући ту „свађу“ због које се губе сукње и хозлице.{S} Одмах за њ |
пароси они венчаваду...{S} Е, па тако; свак има своје једно пословање и, касти, зарађивање.{S} |
ира.{S} А у колу је све било заљубљено; свак има своју, па не да другом до ње него се кољу к’о |
! — викну ће сви весело, јер ча-Нићу је свак волео.</p> <p>— А зар тако ви пазите на кућу!{S} В |
сте ви... баш је ова садашња младеж!{S} Свака јој се женска допада —</p> <p>— Та не, ал’ верујт |
уга има ћер, па мати к’о свака мати.{S} Свака је добру рада за своју ћер; а јао, жалосна, а как |
ине, са својим хуланерским капларима, а свака је имала свога.{S} Једнога су оне саме међу собом |
е.{S} Обе попадије се враћају с јутрења свака својој кући.{S} Разговарају се идући тако из цркв |
А је л’ добра, је л’ лепа?</p> <p>— Па свака је Јула, господине, и лепа и добра.{S} Јел’ њој с |
љути.</p> <p>Растадоше се љубазно и оде свака својој кући.</p> <p>Ах, како је лепа Недеља у сел |
наслутити сукоб и заплет без којега је свака приповетка досадна</hi> </p> <p>Још одмах тога ис |
ао забранити!{S} Како је мислила, да је свака нада пропала, најрадије је мислила о својој смрти |
нек је више каноненфутера!{S} Сад им је свака жгеба и наврта добра; нема више унтауглих!{S} Ено |
може да седи и да кити писмо, толико је свака писмена!{S} А док није он, исти Трифун учитељ, до |
ај, то вам писац не уме да каже, јер је свака присвајала за себе ту заслугу да је она прва сазн |
опадије нису примиле, а нису га примиле свака из врло појмљивих разлога.{S} госпођа Перса је та |
тину.{S} Него овако лепо на дану, ту се свака покаже баш онаква каква је; ту не помажу много ни |
душице рогаљ где се вије коло!{S} Ту ће свака свога видети, а све ће видети Тиму нотарошевог пи |
се признати и то да је гђа Сида, као и свака мати, омекшала јако гледајући своје дете како јој |
>Давно су стигле из поља краве у село и свака ушла у своју авлију са вименом пуним млека; давно |
ели домаћин. — Знам, Боже, некад, па ти свака кућа пуна деце, све по девет Југовића!{S} Па је т |
„О, Боже, овакога монарха дај да получи свака нација!“ А до овога слика онога другога Јосифа, о |
о; и једна и друга има ћер, па мати к’о свака мати.{S} Свака је добру рада за своју ћер; а јао, |
и која јој се јавља), али гђа Сида, као свака мати, којој је ћерка вазда на очима те и срцу бли |
учена да је Јула отпева.{S} А млада као свака млада, стиди се, па каже, да нема гласа.{S} И мла |
ане мало насамо, да се сита исплаче као свака несретна девојка која босиљак сеје а пелен јој ни |
— како би било, сети се гђа-Перса (као свака забринута мамица која има ћер на удају, а опаснос |
ме у три вармеђе било!“</p> <p>Но како свака ствар на овом Божјем свету има своје две стране, |
>— О, госпођице Меланија, из ваших руку свака је ствар преслатка.</p> <p>— Ух, — хукну госпођа |
нда у промонади.{S} Вид’ла сам,“ вели, „свака чуда, али тога покора — никад!“ А друго, што је т |
о га, вели, у шупи, па нек свира у њега сваке друге недеље у дујету с њеном мамом!“ Меланија је |
е се ипак потрудити да осветли ствар са сваке стране, тако да ће све и мотивисано и јасно бити. |
ије баш ни тако.{S} Напротив.{S} Испред сваке куће има јендек пун воде, који се никад не празни |
с јутра казује да је празник.{S} Испред сваке куће почишћено и поливено а све мирише на мокру п |
страст.</p> <p>Гђа Сида се довијала од сваке руке да јој избије из главе те жеље и мисли, али |
у тој кући, говети и чинити по вољи од сваке руке па између осталога почешће месити савијачу с |
ије ост’о, а и он се три дана далеко од сваке земље удавио сам самцит; само даска остала после |
е да другом до ње него се кољу к’о кере сваке недеље.</p> <p>А што се заљубљивало, то се понајч |
н напуне столовима пуним свакога пића и сваке ђаконије.{S} Старо вино у подруму прегледано је и |
од силних суза.{S} Била је сретна преко сваке мере и једва је чекала да му кроз дан два да што |
ва као она на сокаку него родна која су сваке године доносила род и стократно наградила негдашњ |
аде.{S} Једном речи, резонује гђа Сида, сваки се хирург влада сасвим господски, и онда, наравно |
тек што су живе!...{S} Још који дан... сваки час очекују вест...{S} Спиро, Спиро, не испуштај |
<p>У одаји, где се опрема млада, журба; сваки час улазе и излазе оданде.</p> <p>Кад се Шаца ски |
у, <pb n="281" /> чува к‘о очи у глави; сваки час га загледа и пипа, је л’ му на свом месту.{S} |
} То кажу, али нико јој није то урадио; сваки је више волео да је уштине за образ или чак и пољ |
не зове него Прока „хоћеш-Нећеш!“...{S} Сваки час има он нешто да ради; час пали лулу, час га ж |
од сад налазиле у албуму према њој.{S} Сваки дан би им одлазио и доносио књиге које су заједно |
ало и разговарати.</p> <p>— А, јесте л’ сваки дан тако вредни, фрајлице? — осмелиће се Шаца јед |
мо мало руменије а и боље нарасле.“ — А сваки поп чудо што воли крофне!{S} Откуд сад то, Бог ће |
ођ стане да прибацује, а ти му реци: да сваки према себи тражи прилику; кажи му, да младић има |
ову крв.{S} Шта више, сад га радо гледа сваки дан и смеје му се, кад се овај саплеће преко свој |
еђа да се мало одмори, а она га погледа сваки час, па му одговара: „Биће све к’о што си рек’о и |
он ће одмах у варош, а тамо ће имати на сваки прст по десет.{S} Зна „бухалтерај“; тражиће принц |
ораху они, деца к’о деца безобразна, па сваки дан досађују господин-попи, а попа их извињава па |
>Maria-Anne</foreign>“, па се лопта, па сваки час испусти, к’о бајаги, лопту, а <pb n="129" /> |
евента и старо господство!{S} Тако мора сваки помислити, кад га види и покисла и ипак поносита. |
е брију, бербернице ни у вароши не раде сваки дан, него већином Суботом и Недељом, па тако је и |
ловање и, касти, зарађивање.{S} Не може сваки све да ради.</p> <p>— Само да ви’ш комендиjе и бе |
старом свом месту.{S} И тако одонда је сваки Иђошанин фрај на скели и на ћуприји и свуд, и не |
аљуби до ушију у фрајла-Меланију, па је сваки дан код <pb n="200" /> њих, и доноси јој све лепе |
ло ко да није био бијен од њега, али је сваки то подносио, јер је знао да се то клони добру њег |
ечкенмајерком, месном бабицом, којој је сваки дан ишла на јаузн са штрикерајем у корпици.{S} Ту |
о камиша и шета се по соби и застајкује сваки час; размишљава, гледа у штукатор или кроз прозор |
то су једном остали сами у свету, па се сваки од њих тужио и тешио, да би му далеко лакше било |
овор је живо и неусиљено текао, чаше се сваки час и пуниле и празниле.{S} Домаћин навалио па их |
кивао.{S} И сад и ако је факација он се сваки дан одшета до школе и цуња по авлији, и дозове де |
овде, а Јуца тамо ближе вратима, она ће сваки час устајати.</p> <p>Поседаше сви пошто се прекрс |
е.{S} Против <hi>таких</hi> сам и ја, и сваки који зна шта се захтева од једног доброг романа.{ |
дочула; она се предала јелу и сркала, и сваки час брисала наизменце уста салветом или лице кеце |
ија.{S} А они и једни и други удри фали сваки своју,... а он се само окреће час једној час друг |
вас питам?“ — А они се, вели, ухватили сваки за своје уши, па зинули па се замислили а после г |
а сам од фрау-Цвечкенмајерке.{S} Она ми сваки дан долази на јаузн, па ме тако салети да напосле |
и у чељадску собу (и онда се неће моћи сваки ђаво довлачити у кућу).{S} По тим собама размешта |
ем; јербо не волем, знате, свађу; волем сваки са сваким да лепо живи...{S} Молим вас, слатка, ј |
аоцима, али писац обећава, да ће скорим сваки читалац видети у чему је ствар.{S} Казаће им он т |
иди Белеслијине, нека не пуши багов к’о сваки паор, него нека пуши цигаре к’о и његов штражмешт |
лог био је и тај, што је поп Спира, као сваки поп и паметан економ, волео што јефтиније да прођ |
се на њ из авлије домаћин који је, као сваки попа, радије ишао у госте него их примао. — Ако с |
вши тако читав један сат, легао је, као сваки уморан човек коме је благи Творац одредио ноћ за |
ће месити савијачу с маком коју он, као сваки Бачванин, од свију теста најрадије и једе.{S} Мет |
је смрт била једина срећа.{S} Отац, као сваки отац, није на то ни обраћао пажњу, па није ни при |
{S} Волео је г. Пера, <pb n="61" /> као сваки богословац, шљивовицу.{S} Колико је пута уз њу пе |
ад добро промислим — вели поп Спира као сваки човек кад прође опасност, — па готово да и није б |
ија, — рече и рукова се, па куражан као сваки богословац у том расположењу додаде плашљиво и по |
друговима и био често меланхоличан као сваки богословац.</p> </div> <pb n="62" /> <div type="c |
ш’о на јарош!{S} А па онда... не морамо сваки дан пити, него да се мало видимо и разговарамо —< |
ше и више заплетали.{S} Пера је редовно сваки дан долазио поп-Ћиринима а тек једаред или највиш |
с гђом час гђицом, јер тако су и у селу сваки час грешили) узела, дакле, штрикерај у корпицу па |
е, за то је и течено! рекао би.{S} Нису сваки дан сватови!{S} Ако немам ја, имаће Лоринц чивути |
раз Јулином деду.{S} На последњем листу сваки је читатељ записао своје име и примедбу, препоруч |
не волем, знате, свађу; волем сваки са сваким да лепо живи...{S} Молим вас, слатка, ја сам се |
како су Руси највеће царство, и како са сваким ратују и свакога туку у рату; а Бог им помаже, ј |
да у оном јурењу и утркивању, као већ у сваким сватовима, нису ни приметили да је испала.{S} Ал |
.{S} Код њих није важило то правило да: свако чудо за три дана траје.{S} Они су тек сад отпочел |
кошњи ред и навику.{S} И она је научила свако предвече да седне на клупу пред кућом, па да се ј |
му је све једно) па курише. — Оне су се свако вече налазиле и том приликом су између осталога ј |
се љубе.{S} Па се опет раздвоје и стоји свако на свом месту, па ћуте к’о да ослушкују да их ког |
о млади и младожењи, не добију само они свако своје, него и други свет.{S} Па кад добро пролази |
и већ обичну ствар.{S} Али је село к’о свако село; свој хлеб једе а туђу бригу води.{S} Није т |
нако раздрагана изашла у авлију, па као свако сретно створење, готова била да загрли цео свет.{ |
учитељ.{S} Како је у ово село, као и у свако село мало ко свраћао, није чудо што је одмах по с |
кући после оног догађаја</hi> </p> <p>„Свако чудо за три дана,“ вели наша пословица; па тако ј |
ао оно по некој паорској баби што треба сваког дана извесна мера ракије, па да се може кретати |
р се на Јулу оштрим оком мотрило као на сваког кривца.{S} За то је и заволела самоћу.{S} У само |
елу доста баш к’о празника у години, па сваког празника или недеље на другом рогљу игра коло, п |
учитељ на место старог.{S} Ишчекивао се сваког дана тај нови учитељ, млад један богослов, на ме |
ило постидно.{S} Тако накићен Шаца, као сваког празничног дана, позвао је свога принципала а ов |
на дужност, он није хтео, него је слао сваког сата по неког млађег да духне у рог на сваком ро |
324" /> још једаред.{S} Испало је преко сваког, ама кажем ти преко сваког очекивања, добро.{S} |
ало је преко сваког, ама кажем ти преко сваког очекивања, добро.{S} Екселенција нас је натерала |
је бестрага, ратосиљајући се за вечерас сваког уживања.</p> <p>Све се разбегло и надалеко није |
ео псалам, свих девет стихова, а између сваког стиха намигне очима на домаћина као тријумфујући |
-Персо, тако вам је то у овом свету.{S} Свакога је обдарио Бог са по каквим даром; није ни у пу |
; Меланија је наливала свакоме и питала свакога: воли ли више кафе или више млека, више или мањ |
ме, па није ни чудо што је човек љут на свакога, па би се само свађ’о.</p> <p>— Хе, — уздахну п |
а то је редовно случај код њега — тера свакога да пева песму: „А а а, драги брате комшија, ако |
е бити така као до сада.</p> <p>Ишла је свакога дана у башту.</p> <p>Једнога дана ради она тако |
а, у себи секирао и љутио на то, али је свакога уверавао, да се то никако на њега не односи, је |
веће царство, и како са сваким ратују и свакога туку у рату; а Бог им помаже, јер држе све пост |
S} Али што је највише могло да изненади свакога госта, то је био један клавир.{S} Клавир у селу |
{S} Од тог дана је опет почела долазити свакога дана, па пре подне је плевила а после подне зал |
се на Ђурђев дан напуне столовима пуним свакога пића и сваке ђаконије.{S} Старо вино у подруму |
естро</hi> или: <hi>Србине брате</hi> а свакој <pb n="42" /> госпођици: <hi>Српкињо селе</hi>, |
етку у разним сезонама годишњим а према свакој њеној слици визави по какав млад јурат, медецина |
би к’о фалило!?{S} Не да се баш ни Нића свакој шуши!{S} Него убила ме ова моја сиротиња, па ми |
а и стаде лити грозне сузе. — А то може свакој пасирати кад хити за послом! — заврши сва уплака |
} Гледај само чуда шта га их гору!{S} У свакој соби по пола туцета кандила к’о на Христовом гро |
„Штампарске погрешке“, које се обично у свакој па и у најбољој књизи спомињу на крају (где, то |
ном постану тврдоглави, и да се не даду свакој шуши пулгерској!{S} Тако их спремају за доцнији |
да.</p> <p>— Та... мало рђаво... онако, свакојак..</p> <p>— Па ти кажи, — учи га гђа Сида, — да |
n="194" /> мало шећера на дињу?{S} Има свакојаких густова.{S} Ето, мој Кипра воле да поспе дињ |
цицану иди свилену мараму. (Било их је свакојаких, али је господин попа најрадије примао оне с |
п Спира жељан да мало побегне од силних свакојаких мисли које су га опхрвале онако седећег у ко |
иси црквењаку плату.{S} Аркадија је баш свакојаких чуда видео; с покојнима се разговарао, позна |
о, дошли на парохије, било је, Бога ми, свакојако.{S} По четир таса се носило Недељом, тако да |
што треба пастир —</p> <p>— Свакојако, свакојако...{S} Кажем вам формално сам се у уво претвор |
да сам к’о што треба пастир —</p> <p>— Свакојако, свакојако...{S} Кажем вам формално сам се у |
е, — вели Меланија.</p> <p>— Ал’ ви сте свакојако.</p> <p>— Но, за сад још не, ал’ може бити.. |
есте; ми <hi>онако</hi> а ваша кућа <hi>свакојако</hi>.</p> <p>— Охо! — узвикну зачуђено и увре |
, је л’ готово?</p> <p>— Све је у реду; сваком своје.{S} Брже остави одакле си и уз’о.{S} Замот |
сата по неког млађег да духне у рог на сваком рогљу а он је остао па и даље јео и пио и страшн |
а чувати.</p> <p>— А девојачка су врата сваком, што кажу, отворена.</p> <p>— Ваљда је он дете, |
мантију!</p> <p>— Па девојачка су врата сваком отворена...{S} А он нека бира; има очи, фала Бог |
их од оне несносне контроле коју је Бог сваком младом заљубљеном створу, у лицу његових родитељ |
иве и с једне и с друге стране.{S} Пред сваком њивом два дуда, па се по њима зна докле је чија |
ир са немецким аријама, хе, а то се све сваком младом човеку увек више допада.{S} Признајте, за |
т између њих расле су све више и падале сваком све више у очи.{S} Ако је, на пример, какав бога |
упка од милине и никога не види, или се сваком јавља.{S} А гђа Сида се само крсти <pb n="132" / |
д тужбе и процеса.{S} Све су то знале и сваком казале фрау-Габриела и фрау-Цвечкенмајерка, а ов |
мучим и злопатим на овим свету кад сам сваком на терету и на путу! — јада се бојтар па се прим |
ће.{S} Тад му је јаче залупало срце као сваком, ма како смео човек да је, што закуца пред дрски |
вели поносито госпоја Перса, — није то сваком баш ни дато!{S} Ал’ зато је требало имати доброг |
знати; али је то непобитан факат познат сваком правом сину наше свете православне цркве.{S} И ј |
ућа својих поруџбина, као што је то већ сваком познато, да се фамилијаран човек не може ни на п |
S} Сокак или авлија, то је све једно, у сваком селу.{S} За то и у овом нашем није била реткост, |
о.{S} И ја претпостављам добру савијачу сваком цукербекерају, — вели гост.</p> <p>Са гужваром ј |
се пила бела кафа; Меланија је наливала свакоме и питала свакога: воли ли више кафе или више мл |
о, па појеле тулају која је, као што је свакоме познато, њихова храна; а то видео некад неки Те |
>Омладини</hi> која је предлагала да се свакоме каже: <hi>ти, ти брате</hi> и <hi>ти сестро</hi |
.</p> <p>— О молим, молим!{S} И вама, и свакоме може то пасирати —</p> <p>— Јест, кад би фрау-Ц |
ицирске балове, који су, као што је већ свакоме познато, свуд у свету најсјајнији балови, па та |
оје име и примедбу, препоручујући књигу свакоме најтоплије.{S} Меланија је знала немачки, знала |
сположење.{S} За то је оштро мотрила на сваку Јулину песму и све се више <pb n="230" /> и више |
после мор’о читаво пола сата терати на сваку форму, док сам је једва у зло доба истер’о да буд |
а је боље и сигурније знао да предскаже сваку промену и време боље и сигурније него и сам Кален |
ју снаху, завадила је с мужем па долази сваку ноћ; докле је ту, све се чују издалека шијачке га |
чешља гребеном и дави је.{S} И тако то сваку ноћ ради, и тако то траје док петли не запевају, |
од Светог Николе па до Богојављења иду сваку ноћ по кућама и који се — узгред буди речено — ум |
ен.{S} И Митров дан је ту, тек што није сван’о.{S} Нестало оног ведрог и насмејаног плавог неба |
своје удаваче.</p> <p>Чим је сутра дан свануло госпођа Перса се договори с попом да у идућу Не |
попе у кола и седе уз девера.{S} Стари сват нареди да се крећу.{S} Запуцаше бичеви и кола поле |
, међ какву је господу доспео.{S} Стари сват ће бити г. Кипра нотарош, кум г. Доктор (Шацин буд |
сузе шпицем од „шнуфтикле“.{S} А стари сват даде знак и кола полетеше сокаком и за час се нађо |
а пустосват жели, — а камо л’ кад стари сват тражи! — вели јој једна.</p> <p>— Та знаш да си <h |
ири сахата по подне.{S} А тада је стари сват наредио да се прежу коњи.{S} Поседаше или боље рећ |
а имаћеш кад и плакати, — шали се стари сват, — а сад певај!</p> <p>— Ех, зар ми опет не знамо |
њих.</p> <p>— Певај, лудо, кад ти стари сват заповеда!...{S} Еј, пусто, што нисам ја на твоме м |
тидела се за то јер ју је замолио стари сват (који тога дана има од свију сватова највише права |
есму и песника и певачицу.</p> <p>Стари сват је сада приповедао куму најпре о песнику те песме, |
дашњом супругом.{S} Приповедање старога свата било је опширно, и свеће су се запалиле и вечера |
селој чорби.{S} Отпратише кума и старог свата и девера с гајдашем, с којим је после Нића боктер |
Заплака се и Јула и глас је издаде.{S} Свати је разрешавају од даљег певања јер је и њих све р |
l> <l>Зелене мирте сплет.</l> <l>Кићени свати вичу:</l> <l>„Одби се вита грана</l> <l>Од плавог |
е младине и младожењине, деле рузмарине сватима а танке пешкире коњима, па и коњима мило, и они |
дније му место дају за столом, јер због сватова је ваљда и постала она реч: „Триста, без попа н |
еш да држиш коње само через газдашага и сватова.</p> <p>— Та, господин-попо... и ви како дивани |
понајчешће и узимало.{S} А кад дође до сватова, онда није добро само млади и младожењи, не доб |
стари сват (који тога дана има од свију сватова највише права да захтева), да му отпева ону њег |
лостива, — вели Габриела, — тек од оних сватова кад ми је то пасирало.{S} Још пре, још много пр |
и тај „последњи Мохиканер“ из данашњих сватова.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тако се |
ову Недељу да венчаду.{S} Ето, пегла за сватове.{S} Спрема се, јадница, па радосна, па већ Бог |
ог гољу?{S} Је су л’ одредили термин за сватове?</p> <p>— Кажу, гнедиге, тамо чак око Ђурђева д |
— Јесте, — одговарају му, — спремамо за сватове?</p> <p>— А ко се то удаје?</p> <p>— Та... не у |
Сермијаш, кога обично нико и не зове у сватове (јер кад се случајно опије — а то је редовно сл |
pb n="386" /> силан свет Јули попиној у сватове, тако, да је ко хтео, могао је комотно покрасти |
м!?...{S} Није ме, до душе, нико звао у сватове, ал’ нико ме, фала Богу, ни не тера!{S} Па зашт |
.{S} Ако их ко и преже, преже их само у сватове, па за то ни један поп не може више онако прили |
ирургилук.</p> <p>— То је све лепо, ал’ сватови могу тек у Априлу да буду.</p> <p>— Па добро, а |
на пут, на Шацине науке.</p> <p>Стигоше сватови са младожењом.{S} Диван је био Шандор ђувегија, |
едну девојку и добар мираз, нека онда и сватови виде асну...{S} А већ ту је, тек што није... ја |
ке све полете у крај кад прођоше сила и сватови на силним колима и с многим паорским момцима на |
т од радости.</p> <p>Сврши се венчање и сватови се вратише, заобишавши далеко унаоколо, вратише |
умуче песма и свирка и престаде жагор и сватови се разиђоше из призрења према уморним младенцим |
крпарим, крпарим к’о нико мој.{S} Какви сватови; зар је мени до њи’.{S} Него, ето тако, мало њи |
а и испод очију сва се ознојила.{S} Али сватови навалише и она мораде да продужи:</p> <l>„О вра |
сподин попа искраде, да му не би пијани сватови из силне почасти придали Совру гајдаша, да га п |
А већ код вас не могу да прођу ни једни сватови, а да вам какав гођ ђаво не пасира!{S} Не мож’т |
Боже ме прости — у старо време пили они сватови у Кани Галилејској —</p> <p>— А то вино, — упад |
јевича био је и прошао.{S} Били су лепи сватови.{S} Сав ноблес тога места био је заступљен.{S} |
е и течено! рекао би.{S} Нису сваки дан сватови!{S} Ако немам ја, имаће Лоринц чивутин!“ И као |
ишло одавде из авлије, к’о да је било у сватови кад се женио силни цар Стеван!...{S} К’о ће дан |
да се жени; па у Недељу ће да ту бидну сватови.</p> <p>— Е, то је бо’ме лепо, — вели поп Ћира |
према гђа Перси и љубав према гостима и сватовима), да ствар испадне што лепше.{S} Распитала се |
ом јурењу и утркивању, као већ у сваким сватовима, нису ни приметили да је испала.{S} Али је то |
човек — тако писао и говорио о српским сватовима и другим веселим и лепим обичајима. „Није се |
за поп Ћиру приповедају, да је у једним сватовима појео пуну једну вешкорпу крофни и то за оно |
ори кад узудајемо нашу Јуцу; па о њеним сватовима нека се потроши.{S} К’о велимо, кад је мираз |
после тога, кад год се повела реч о тим сватовима и о том малеру њеном, смејали би се неетикетн |
му фрау-Габриела која је такође била у сватовима као и њена од скора непријатељица фрау-Цвечке |
а је само толико, колико и приличи нобл-сватовима, то јест до четири сахата по подне.{S} А тада |
помажу. <pb n="382" /> Из одаје се чује сватовска песма, што је певају девојке, кад невесту чеш |
а поглед јој свечан и диван као данашњи сватовски дан.</p> <p>И док су рођаке још нешто шушкале |
е тражио да је код парохијана тога дана свачега изобиља, тако је и он на дан Јулине свадбе свач |
биља, тако је и он на дан Јулине свадбе свачега спремио.{S} Био је један од облигатних поштовал |
ад се добро наруча и врати кући, донесе свачега, и пешкира и пешкирића и шарених торбица и нова |
арош, има фина варошкога света; свега и свачега што се само пожелети може, „а моја је Меланија |
одног за претресање и оговарање свега и свачега седеле су радо и често обе попадије.</p> <p>Сти |
ћом великом, пространом и пуном свега и свачега.{S} И Нића сниваше диван јутарњи сан.</p> <p>Сн |
!“</p> <p>И доиста је спремљено свега и свачега.{S} Велика соба и две побочне биле су испражњен |
га с другог краја авлије.{S} А у авлији свачега; једно богатство достојно зависти.{S} Ту су шуп |
ек врло добро обавештена била о свему и свачему, и знала до најситнијих детаља све што се догод |
S} Разговарају се идући тако из цркве о свачему; о дану, како је леп а како је и ноћас изгледал |
топа.</p> <p>Тако се ето разговарало о свачему испред кућа по клупама.{S} Разговарали се најпр |
S} И моја Јуца тако исто.{S} Зна вам та свашта.{S} Али кажем вам, слатка, само једаред да види, |
ј својој немоћи била је готова да учини свашта.</p> <p>И оно, чега се писац бојао у прошлој Гла |
ст њихових крава.{S} Али је зато и било свашта.{S} Било батина, па, богме, и разбијених глава.{ |
и поп Ћира, — или боље рећи, чекам <hi>свашта</hi>.{S} И ништа ме неће изненадити („Уф, уф!“ х |
чешљају перје.{S} Све сама женскадија, све од баке иза запећка па до мале унуке са курјуком од |
е!!{S} Она!!!{S} Та ја сам јој, слатка, све казала!</p> <p>— Дакле истина је! — чуди се гђа Гец |
у везу с оним што је пре неки дан чула, све јасно.{S} Онда се толико наљутила, да није могла хл |
добро.{S} Фала Богу, како која година, све боље.{S} Хе, ми се старамо и штедимо, парохијани не |
ово тридесет и нешто мало више година, све је боље, тако да понекад скоро и не ваља од силне п |
ако здрава, иде у цркву на сва јутрења, све службе, сва вечерња и све погребе, — па тако и дана |
Раду, и бабу, — све воле господин попа, све; и твоју маму воле! — рече Јула умирујући га и бриш |
шевице.{S} Њој је г. супруг њен, Кипра, све из аката прочит’о, каже она.</p> <p>— Она то каже!! |
— фали је госпоја Перса. — Кад корача, све се тресе земља под њом!{S} А ова моја к’о нека балс |
ећа догодила?</p> <p>— А баш на против, све је весело ишло.{S} Штета, што ниси био ту, можда би |
рташица и наставља пеглање.</p> <p>— Е, све ја не ваљам; никад ја не ваљам!{S} А кад нисам доба |
ру једном <pb n="284" /> паорском, све, све!{S} Нек’ иде свет на њега к’о на чудо, нек...“</p> |
у Шекспировом <hi>Магбету</hi>.{S} Све, све је узела на своје решето, па ни Његово Преосвештенс |
или пућну од времена на време.{S} Све, све се променило; само домаћи пето посред њих остао још |
у страну (И у томе се не слажу!) — Све, све се, кажем, изменило, — чак и онај стари сат поп-Спи |
/p> <p>— Ех, ти све знаш!</p> <p>— Све, све!{S} Све знам, Спиро, све видим, Спиро, и све чујем, |
теби! — уздахну поп Ћира.</p> <p>— Све, све му обријај, нек изгледа к’о ћелави Муслија!...{S} И |
чио онај што је заслужио?</p> <p>— Све, све сам точно по инштрукцијама извршио, — одговори поп- |
трашне речи: „И браду, и бркове, и све, све... све обешењаку једном салашарском!“</p> <mileston |
<hi>теби</hi> и беља и лепша него све, све друге женске! — рече и и помилова га крадом по обра |
и браду,“ чуло се још из авлије, „све, све обријај, све скини салашару једном <pb n="284" /> п |
пође у кућу запеваше девојке Бачванке, све родбина Шацина:</p> <quote> <l>„Оправ’ се, оправ’, |
не знам колико који на путу.{S} Дакле, све к’о поручено, жива згода.</p> <p>Сутра дан већ је б |
И бркове му немој опростити, све доле, све!{S} Све!...</p> <p>— Али, Персида —</p> <p>—...{S} |
и оставио иза себе, па терао све даље, све до села.</p> <p>У вече стигоше у село.{S} Исплатише |
а и девојака; и цвеће и перје и ковиље, све се изгуби за час у даљини.{S} У последњим најпаметн |
ле тога, има неке старе тетке и стрине, све без деце, а тек што су живе!...{S} Још који дан... |
р Давид уз харфу.{S} Персона, понашање, све!{S} Све!</p> <p>— А тражи л’ много?</p> <p>— Ни реч |
ћера и седе до њега.</p> <p>— Та јесте, све су га обрстом и одранили у богословији, — хтеде гђа |
оже, некад, па ти свака кућа пуна деце, све по девет Југовића!{S} Па је ту онда лако.{S} Има и |
милостивог господина и појео их, кажи, све до штруфли; остале само, кажи, штруфле и штикле.{S} |
, мрзи!{S} И бркове му немој опростити, све доле, све!{S} Све!...</p> <p>— Али, Персида —</p> < |
ло се још из авлије, „све, све обријај, све скини салашару једном <pb n="284" /> паорском, све, |
сталога још и саопштавале једна другој, све што се у кући једне или друге казало, говорило или |
можемо још све и поправити.{S} Даклем, све ово бришемо, па изнова!{S} Ово је даклем прва здрав |
<p>— Охо!{S} Но, то је, к’о што видим, све лепше и лепше.</p> <p>— Да шта ти мислиш!?{S} Целог |
уотворених вратих стоји и гледа за њим, све док не савије у други сокак; а кад савије у други с |
алашару једном <pb n="284" /> паорском, све, све!{S} Нек’ иде свет на њега к’о на чудо, нек...“ |
после спевана у песми, што, у осталом, све на једно излази.</p> <p>Но на ствар.{S} Дакле Шаца |
она њи’на актерка.</p> <p>— Ама, Сидо, све ми се чини да ти —</p> <p>— Ето!{S} Што га нема код |
и ноћ спустила и обавила све унаоколо, све па и бескрајан рит који се пружаше далеко на лево о |
<p>— А а а, а ти ту... то су, извесно, све ваши... је л’ те?</p> <p>— Јесте, — рече Јула милок |
па настави: — Ја ти, видиш газда-Перо, све на свету боље знам и цигурније него и онај ветар, ш |
</p> <p>— Све, све!{S} Све знам, Спиро, све видим, Спиро, и све чујем, Спиро, ал’ пусто, женско |
; него ти мени кажи онако просто, клот, све по реду, шта је и како је то било?</p> <p>— Дакле, |
д!“ одговори му поп Ћира. — „Фала Богу, све је добро!“ додао је поп Спира задовољно.{S} Али што |
мужем па долази сваку ноћ; докле је ту, све се чују издалека шијачке гајде како танко свирају, |
ту <pb n="297" /> твоју проклету гушу, све је то, знам ја, балсам за тебе; нек само гребе —</p |
ави смо... а већ чућеш, док се одмориш, све красне ствари... све лепша иза лепше.</p> <p>— Но, |
речи: „И браду, и бркове, и све, све... све обешењаку једном салашарском!“</p> <milestone unit= |
ритиснуо појас... па се смеје, смеје... све се тресе.{S} Сви се смеју грохотом па и <hi>онај</h |
ш, док се одмориш, све красне ствари... све лепша иза лепше.</p> <p>— Но, па како, како?{S} Ви |
ургију.{S} А његова је породица велика; све сами нотароши и вармеђаши, а има и два архимандрита |
ила.{S} Али и јесте била башта уређена; све окопано, оплевљено, увек заливено, као каква промен |
укаве, ни папучица, ни цицаних сукњица; све се то, и мушко и женско, и старо и младо, фатирало |
о си сам да држиш риф.{S} Лопови су то; све сам лопов до лопова!{S} Украшће ти из очију. <hi>Ме |
и већ, Бог зна како!{S} Одаје јој чест; све му она свлачи чизме, не да ником другом нит’ сме ко |
ана, али за то и изгледа <pb n="245" /> све по кући задовољно и округло и дебело само што не гр |
е све громове твоје, па <hi>потуци</hi> све <hi>комшије</hi> моје,“ а то се, знате односи на по |
„О, убио те Бог, Персида (или Сида)!{S} Све код тебе мора бити неки ђаво; к’о да ти је сад осам |
данашњи ови <pb n="310" /> учитељи?!{S} Све код њих к’о ни код кога!{S} Не пуштају ђаке да пома |
толковати.</p> <p>— А не, милостива!{S} Све је баш на српском, ту скоро преведено. <title>Работ |
каже, — хаглих к’о лептирова крила!{S} Све ја морам да радим, жао ми детета; шта ћете, кад се |
, некако, како да вам кажем, срећна!{S} Све ми нешто фалило, док су били фаше, па сам била, нећ |
старији, ал’ сам паметнији од тебе!{S} Све сам ја то, ви’ш, протер’о и проживио и више, што ка |
Ех, ти све знаш!</p> <p>— Све, све!{S} Све знам, Спиро, све видим, Спиро, и све чујем, Спиро, |
е му немој опростити, све доле, све!{S} Све!...</p> <p>— Али, Персида —</p> <p>—...{S} А нашем |
уз харфу.{S} Персона, понашање, све!{S} Све!</p> <p>— А тражи л’ много?</p> <p>— Ни речи није с |
обити ништа; не надај се талу, каже!{S} Све ћу приписати, вели, на варошки шпитаљ.“ А ја кажем: |
додаде г. Пера.</p> <p>— Та, но, но!{S} Све је то лепо, — вели поп Спира, — то је лепа Христија |
јој руци!</p> <p>— Наравно, наравно!{S} Све је у Божијој руци.{S} Али опет... — вели поп Спира. |
да мрзиш љуцки.{S} Јест, тако је то!{S} Све доле!{S} И браду, и бркове, и...</p> <p>— Али Његов |
{S} Ајд’, ирошу мој!</p> <p>— ’хоћу!{S} Све ћу урадити к’о што ми <pb n="301" /> кажете, само м |
другим никад рагастов није читав!).{S} Све је ту мирно, фино и пулгерски, а и како би друкчије |
ути тук’о у колу, а све через ње!...{S} Све је до мене морала да се ’вата у коло, па да игра ну |
ткуд гребе, кад клизи к’о зејтин!...{S} Све се тоциља! — вели бојтар.</p> <p>— „<hi>Клизи</hi>“ |
ћин с врата. — тражио сам па нема...{S} Све неке мустре; мустре од кукуруза, и неке мустре од в |
повједила...{S} То је већ свршено...{S} Све му је забадава сад.</p> <p>— Немај ти бриге.{S} Ти |
рију у Шекспировом <hi>Магбету</hi>.{S} Све, све је узела на своје решето, па ни Његово Преосве |
ан’те га врагу!{S} Није тај сирома’.{S} Све некакви „ербшафти“.{S} Има тај новаца!{S} Кажу да ј |
а се по њима зна докле је чија њива.{S} Све је сада суморно, и њиве и дрвеће.{S} По путу никога |
знавала је она више господе хирурга.{S} Све су то били фини људи, који су се дружили опет с фин |
ице, да покривам флаше од парадајза.{S} Све саме балске рукавице, од Бог те пита каде.{S} Гледа |
{S} Намирис’о је Нића још са сокака.{S} Све му голица нос ова твоја силна саламура.{S} Зар ја н |
сам дан Светога Киријака Отшелника.{S} Све су тога дана формално спале с ногу јурећи из сокака |
у кафене боје са дугачким фронцлама.{S} Све је то скинуто с кола у присуству путника и унето у |
каже и наговести пролепшање времена.{S} Све се забринуло.{S} Поп Спира га гледа расејано, Јула |
да овај одустане од тужбе и процеса.{S} Све су то знале и сваком казале фрау-Габриела и фрау-Цв |
<p>— Е, е, господи никад није доста.{S} Све они мислиду, да ми паори имамо Бог зна колико.</p> |
е викала, већ мислиш сад ће је шлог.{S} Све скаче к’о гумаластика од земље, кол’ко је пакосна, |
дају у топлој соби па чешљају перје.{S} Све сама женскадија, све од баке иза запећка па до мале |
што није миран сокак од нахтмузике.{S} Све трешти од неких трумбета.</p> <p>— Па зар је само м |
аткад или пућну од времена на време.{S} Све, све се променило; само домаћи пето посред њих оста |
и ређа се једно за другим наизменце.{S} Све је весело било и није ни мислило на одлазак, нит’ б |
о да ради к’о и други сретни сатови.{S} Све то обешено уз једно и уз друго ђуле.{S} Шта ти ту н |
да је пусте у кујну да помаже Жужи.{S} Све јој то не поможе, увукоше је измеђ у Ниђе боктера и |
нере, штелаже и томе подобне ствари.{S} Све је лепо намештено у кући (то јест засад још у глави |
, тај путник давно очекивани учитељ.{S} Све су то најбрже разнела и разгласила по селу она деца |
шљана а косица им намазана зејтином.{S} Све на њима чисто а често и ново, па и деца добила неки |
велим: друго је варош а друго село.{S} Све је овде друкчије.{S} Ето само девојке да узмемо.{S} |
/p> <p>И право је рекао Нића боктер.{S} Све је то било пијано, и тамо по собама и у кујни и у а |
ушпајзе и мелшпајзе како се правиду.{S} Све излењирала и исписала, слатко дете моје.{S} Пише к’ |
обавијене марамом да их не упрљају.{S} Све то иде у цркву полако и достојанствено, да се помол |
еко издалека и да ћеш имати гостију.{S} Све, ви’те, излази на једно.{S} Па све сад мислим: ко л |
’, и ни један није им’о ћер Даринку.{S} Све којешта!{S} Макар није им’о друга посла.{S} Ет’ так |
љуља као таласи на узбурканом мору.{S} Све се око њега за столом мења, једини он седи непромен |
т година је учитељевао у овом месту.{S} Све што у овом селу зна да чита и да пише, од њега је т |
десну страну (И у томе се не слажу!) — Све, све се, кажем, изменило, — чак и онај стари сат по |
!{S} И на то је, — каже госпоја Сида, — све она матора сакраменцка бештија учи!{S} Дуго сам, — |
рај баште, а уши му се, — мисли Јула, — све црвене к’о цвекла из комбоста од силна стида.{S} Си |
лепша половина, оној другој попадији, — све се канем да једаред дођем код вас на једно пола дан |
српски ни говорити а камо ли играти, — све му то не поможе!{S} Игра Шваба ако му се и не игра! |
, и Иву (и пољуби га) и Раду, и бабу, — све воле господин попа, све; и твоју маму воле! — рече |
ље дато?! „Точио“!... — гунђа бојтар. — Све <hi>ја</hi> крив, само <hi>ја</hi> точим и пијем! ’ |
сподине, прочитала, — вели гђа Перса; — све српске, а тек шта мислите за немецке књиге!{S} Узме |
е тада певала, и књиге које је читала — све је то показивало, да је Јули тежак живот; да јој не |
ран и доброћудан, њен детињаст поглед — све му се то допало и падало му на памет, како би то ле |
вовала, носећи крст и чираке и рипиде — све њихове мараме и пантљике; покупује будзашто, по чет |
блеђа или руменија него радњим даном — све се то почело да посматра у цркви а довршило у порти |
ком од педља, дугачким као мишији реп — све се то дало на посао, ревносно ради и пажљиво слуша |
ре —</p> <p>— Ех, ти све знаш!</p> <p>— Све, све!{S} Све знам, Спиро, све видим, Спиро, и све ч |
личавате! — брани се Меланија.</p> <p>— Све вам је та, драги господине, прочитала, — вели гђа П |
о је теби! — уздахну поп Ћира.</p> <p>— Све, све му обријај, нек изгледа к’о ћелави Муслија!... |
рин.</p> <p>— Е, је л’ готово?</p> <p>— Све је у реду; сваком своје.{S} Брже остави одакле си и |
получио онај што је заслужио?</p> <p>— Све, све сам точно по инштрукцијама извршио, — одговори |
а судба, каже, другом опредјелила!“ Ал’ све то говори на немецки, па дође много лепше!{S} Па ма |
ећи се.</p> <p>— Та, знате... оно јест’ све тако к’о што ви сад велите.{S} Ви појите у цркви, е |
онизно главом, смеши <pb n="8" /> се, а све полако трља руку о руку, као да пере руке од нечега |
је коло!{S} Ту ће свака свога видети, а све ће видети Тиму нотарошевог писара који у селу живи |
је већ читаву недељу дана није тук’о, а све через венчања.</p> <p>— И треба, и треба! — вели Пе |
те речи.</p> <p>И он јури тако право, а све мисли на вечерашње слике, од којих је једна од друг |
кол’ко сам се само пути тук’о у колу, а све через ње!...{S} Све је до мене морала да се ’вата у |
ник било тестамента не било.</p> <p>— А све то — заврши тетка Макра, — ви к’о једни учени људи |
нити сам га наш’о! — извињавам се ја а све се око мене окреће к’о у каквој полки.{S} До-до-дош |
јој он донесе лопту а она му зафалује а све преврће с очима и стисне га за руку.{S} Кад брж’ то |
не окрене, него само виче и шиба коње а све лети блато на оног за њим у сицу, па не знаш кад си |
од њена смеја!{S} Она му нешто говори а све гледа овамо на нашу капију — баш лепо сам видила кр |
спред сваке куће почишћено и поливено а све мирише на мокру прашину.{S} Сво село чисто као умив |
погледа, а једнако меси живо и жустро а све се на њој тресе, а Нића је задовољно гледа како је |
видиду једна другу, него се секираду а све због будућега зета.{S} Е, сад ко је томе крив, пита |
ом буде од њега човек, а он — измишљава све којшта.{S} Та да је <hi>сто пути</hi> труковано — п |
... унцут је он! — вели Јула, а окопава све што јој под мотичицу дође.</p> <p>— Фрајла-Јуло, — |
опина.{S} Колико ће то кола требати, да све то крену, сам ће Бог знати.{S} Јер гђа Сида је и са |
ћути и накани да чита — хтела одмах, да све у једној књизи нађе. — А ко ће их знати; и ко им је |
ас је натерала да се лепо измиримо и да све обиде, учињене од једнога другоме, заборавимо.{S} Т |
о банацка!{S} Дакле ти си већ контен да све заборавиш!...{S} Ћиро!{S} Кад мрзиш, треба да мрзиш |
у ковачници, лупа к’о на ларму, као да све село гори.</p> <p>— Шта је, стари? — вели му поп-Ћи |
стајао, па пуно света око њега — а сада све пусто, нигде никога, само покисле вране и гаврани г |
<p>Па му онда тишим гласом исприповеда све што је чуо од Аркадије а и иначе по селу о поповима |
м.{S} Јула је остала стална, а гђа Сида све мекша и попустљивија.{S} Чешће су и читали по нешто |
ата остао са ражјапљеним устима од чуда све док му нису казали да заклопи уста и да иде спавати |
лека, немајте ви бриге!{S} Ја сам се за све постар’о.{S} Ево вам ово овде замотано.{S} Па кад м |
ио мало.{S} После тога је мање лајао за све време визите.{S} Тек по некад лане, погледа сумњиво |
еху, пошто оно није ни најмање криво за све ово што ће се у овој приповетци причати.{S} А после |
Сви су они таки, враг им баби!...{S} Ја све мислим онај лопов, онај архилопов Нића боктер, он г |
а заиста! — вели поп Спира.</p> <p>— Ја све мислим, — вели домаћин, — да су криви наши епископи |
и!</p> <p>— Хе, лако је теби!{S} Ал’ ја све слутим, да ће се искобељати, — знам ја њега!...{S} |
ли радосна и задовољна гђа Сида, — а ја све велим: то је ваљда тако <hi>судбина</hi> —</p> <p>— |
а сам ти, каже, увек добра желио!“ А ја све једнако <pb n="161" /> к’о не знам да је он умро, п |
знам већ, ни шта говорим.{S} Не могу ја све знати; кад ми није од Бога дато, да правим путер-кр |
кија из подрума поп-Ћирина, што старија све боља, — тако и пажња и љубав супружанска била је св |
свршио се.{S} госпођа Сида је изређала све поименце шта ће Јула у ауштафирунг донети, а тетка |
пет била са својим капларом и ту казала све Ержи шта је и како је.{S} Ту су пред кућом пили па |
ану.{S} Већ се и ноћ спустила и обавила све унаоколо, све па и бескрајан рит који се пружаше да |
љубоморан и љут; Јула му се исповедила све како је било.{S} Али јој он није веровао; пребацива |
оменућу само то, да је гђа Сида учинила све што мржња и љубав једне домаћице учинити може (мржњ |
Сида, како који дан све шира; њена Јула све ради за њу.{S} Оно је девојка, — фали је госпоја Пе |
свачему, и знала до најситнијих детаља све што се догодило (па и што се никад ни догодило није |
прекиде!{S} Писац лепо себи представља све то у памети, али му је слабо перо, слаб сав писаћи |
</p> <p>— Јест бо’ме!{S} Па опет људ’ма све нешто тесно док су живи!{S} Гледам баш нашу господу |
астучићи и комадићи хеклераја а на њима све неки голи Аморчићи са тулцима стрела (а код поп-Спи |
вама обвезала!{S} Уклонила је из албума све мушкарце испод педесет година; и хуланерски, и инфа |
полетеше црепови од треснутог лонца на све стране по кујни.{S} Меланија побеже у собу, а Ержа, |
и на Цвечкенмајерку и на гђа-Персу и на све у кући им.{S} За то је и отишла гђа-Сиди, прибила с |
ену, па онда опет смех, а перје лети на све стране, <pb n="256" /> и јасан девојачки смех гаси |
из куће поп-Ћирине строжије мотрити на све, што се у поп-Спириној кући догађа.{S} И напослетку |
— а по тестаменту док је она жива, она све ужива и не сме се ништа ни продати ни делити.{S} Не |
једну малу малу кришчицу, ова ваша диња све се топи у усти...</p> <p>— О, па што не кажете!{S} |
е л’ добро диваним?! — заџакао Ника, па све јечи кућа, па се смеје и оставља буџу и рог у буџак |
се вук’о у порти клипка са паорима, па све надвук’о.{S} Јавили господину Епископу... па ништа. |
ве некако суморно, као нека омарина, па све у неком сутону; и тичице спавају, и шарени лептири |
а гђа Перса. — Те још како чита она, па све на глас!</p> <p>— Ако сте тако страсне читатељке, — |
ама.{S} Разговарали се најпре живље, па све лакше и лакше, па кад се уморио и приповедало и слу |
ац, кад ми је шмајхлов’о!...{S} Тхе, па све прошло!</p> <p>— Но, ал’ и ви морате признати, слат |
ири се полепили по дрвећу као мртви, па све ћути и куња, само се чује неко тихо јецање и плакањ |
ке?!...{S} Нег’ чизме и лети и зими, па све потковане талирима!{S} Хе-е-е, али сад, ето тако... |
, тек велим: данас га нећемо попити, па све да узмемо у компанију и самога Краљевића Марка.</p> |
цату ноћ сам сневала како се куглам, па све са неким слугама и са неким слушкињама.{S} Откуд да |
кад је човек добар, к’о ја што сам, па све му на добро излази —</p> <p>— Ајд’ баш да ти дам, — |
а понесе са собом флашу са сирћетом, па све ми међеду под нос, па онда, знате, дођем к’о мало к |
’о ту под <pb n="168" /> наш пенџер, па све ларма!{S} Тако је брезобразан —</p> <p>— Какви су о |
ед њу, па само гледа у лево у земљу, па све везе, док се не озноји испод носа, па добије к’о не |
S} А госпоје око мене <pb n="377" /> па све кажеду:{S} Та умирите се, ал’ дођите к себи, фрау-Г |
.{S} Све, ви’те, излази на једно.{S} Па све сад мислим: ко ли ће нам, Боже, то доћи и коме је д |
деља у селу!{S} Лепа од ранога јутра па све до Понедељника у јутру.{S} И у вароши па има неке р |
д је она газдарица испред своје куће па све до пола сокака — то, Бога ми, никако није хтела, а |
/> остали крајеви од Швабине суваче па све до иза вашаришта.{S} А знала је добро и немачки, па |
е и подвикивање.{S} Коњи се згрануше па све упропнице скачу а женскадија цичи и подвикује од си |
мане шеширом и залази у други сокак па све цупка од милине и никога не види, или се сваком јав |
е се, Боже, смеје, па забацила главу па све баца ноге и шора ногама по земљи, па дигла нос у не |
тако из књига; а ја седим у кревету па све плачем у помрчини и кунем те проклете списатеље и њ |
косна свекрва; или се рашћерета па лупа све којешта.{S} Дође му тако па се усићи, не знаш ни за |
, „ја сам малерозан човек, преживеће та све нас, ожениће и Савицу и посашиваће и праунуцима гаћ |
увику</hi> певати, па су и гомиле света све чешће бивале.{S} Чим је први пут зазвонило, старци |
тао а и сад још једнако, по ваздан чита све новине, како су се ту скоро, лане или ономлане, нек |
мени никад не испадну за руком.{S} Шта све не радим, па не ваља!{S} Не ваља, видим и сама!</p> |
касирка, какви су поповски џепови и шта све може у њи’ да стане!</p> <p>— О, о, Боже!... <hi>Шт |
о срца увређена сујета?{S} Знате ли шта све може једна очајница да учини?!...{S} Па бар да вам |
ече па их стаде миловати.</p> <p>А деца све грцају од смеха и не веле му ништа.</p> <pb n="408" |
а земљи, с том само разликом што је Бог све и видео и чуо а баба Макра по мало видела а слабо ш |
готовим стиховима, сад после поноћи кад све село па и сам Нића боктер спава, кад је ноћ тако ле |
— Читав се дан труцкали у коли, па сад све таке неке ствари.{S} Боље каж’те у кратко: ништа ни |
е било кола с арњеви по селу, то је сад све на путу.</p> <p>— Видиш, обешењака паорског, како с |
је је доба и чувао село од лопова поред све клевете којом су га бедили да је и сам с њима по не |
хоће нешто и да отрпе, па ћуте али туве све, и чекају зиму јер су, кажу, лети млитави, а кад за |
рашње слике, од којих је једна од друге све лепша и пријатнија, докле се у једаред није нашао д |
е јако.{S} И <pb n="150" /> она постаде све суморнија, једнако јој зује у глави оне речи и она |
; та неће ту остати читава увета одавде све до Иђоша!{S} Ај, јесте л’ то промислили?!{S} А посл |
веровати, а после и да изређам сад овде све те ствари, било би много и ова Глава изгледала би к |
о обукла, а одатле девојачкој кући, где све затекну у свечаном оделу.{S} Тетка Макра је хтела к |
одица.{S} А како код велике господе иде све полако, то се и са том тужбом није хитало.{S} Стаја |
оћ, ча-Нићо!</p> <p>— Ех, кад овако иде све лепо, па ондак ми се и мили да служим!{S} Ал’, газд |
жио такву жену к’о што је она! и то иде све тако, докле га Тинкуца не истера да нахрани свиње к |
S} А садашњи су момци ћорави па не виде све то.{S} Њима се не допадају скромне и смерне девојке |
о доноси ону паорску песму: „Пусти Боже све громове твоје, па <hi>потуци</hi> све <hi>комшије</ |
лепо; с <hi>лепим</hi> се, слатка, може све учинити.{S} Тако сам утишкавала и, што кажу, крпила |
туку у рату; а Бог им помаже, јер држе све посте, па посте и на сами други дан Божића, ако се, |
и фланел — то исто вече је чула од Ерже све што је било код поп-Спириних.{S} Јер Жужа и Ержа су |
жбу и Аркадији и која је стрчала, да је све тутњило, кад им дође и рече неко да је дошао нови у |
самом писцу и ником више, знаће, да је све то једна измишљотина и да се ствар са свим друкчије |
о веселим и расположеним гостима: да је све то лепо, ал’ да ипак треба да имају призрења према |
екли песници и филозофи, и то је: да је све зло у свету (од Адама па до наших дана) дошло баш о |
но ударио, да ми избио, зуб.{S} А да је све то тако, може се, реко’ ја, Преосвештенство уверити |
Ко те не познаје, мислио би само да је све то истина! — вели гђа Сида.</p> <p>— Е, није него н |
ија и био је задовољан кад је чуо да је све добро испало благодарећи његовој досетци; а још је |
а, која није имала своје воље и која је све слушала у кући, и оца звала: <hi>тата</hi> а матер |
ако и пажња и љубав супружанска била је све солиднија.{S} Али опет се нешто ипак изменило.{S} И |
те на оне сензационе романе у којима је све измишљено, лажно.</p> <p>— Та јесте! — упаде гђа Пе |
не певана и не чувена у друштву, па је све очарала песма а њега и песма и певачица.{S} Сви гос |
!“</l> </quote> <p>Коло се ширило па је све веће и веће.{S} Сред великог Нићиног кола, ухватило |
поповати!{S} Него попуј ти сад, кад је све таксирано и по некој тарифи, па ајд’ живи ти сад, а |
На пример живине!{S} Шта је и какве је све те било ту у авлији!{S} Прави Нојев ковчег!{S} Било |
х у „ауштафирунг“, и сам Бог зна где је све досад био, и где ће још бити!{S} Јер судећи по јачи |
неколико стотина сати.{S} Срећа, те је све по селу спавало као поклано, па га нико није могао |
мислила о томе: кад би умрла, ко би је све жалио, и како би је Шаца тек жалио!{S} И да л’ би с |
о, научила сам код своје куће, да ми је све чисто, — рече гђа Сида сва бледа а ноздрве јој побе |
умем ни десети тал од онога, што ми је све она казала, да исприповедам (а немам ни каде, слатк |
онети дудове на онај свет?!{S} То ти је све што на земљи учиниш! „Безумни, вели евангелист, још |
ла се исповедила мами.{S} Казала јој је све.{S} Није заборавила ни богат род Шацин, ни његову н |
one unit="subSection" /> <p>Са Пером је све готово било.{S} Он је добио за ђакона у оближњој ва |
је преписивао начисто тужбу, послао је све од куће, да му не сметају, а он остао сам код куће |
још у комаду?</p> <p>— Бо’ме потрчао је све сам први ноблес у Бечкереку и све разграбио.</p> <p |
је све није могао ни да запамти него је све то забележио још тамо код куће на једно пола табака |
риказ његов допао се свима, запленио је све, кажем вам све од поп-Спире у олтару па до оне дечу |
о, за Бога!{S} Та ти и не знаш, како је све то ишло, док је дошло до густога.</p> <p>— И <hi>не |
tion" /> <p>После једног сахата било је све спремно.{S} Аркадија је отишао по Шацу и однео му ц |
езују у што.{S} Сокак или авлија, то је све једно, у сваком селу.{S} За то и у овом нашем није |
кад вас он повезе.{S} Добро тера, то је све тако; ал’ је незгодан за једно свештено лице, к’о ш |
> још мање, па — испао зуб!...{S} То је све била само једна паклена обида и клевета и ништ’ виш |
да опалите на онај месец горе.{S} То је све лепо и красно и фајн, — вели Иђошанин, — али је л’ |
и да штудира хирургилук.</p> <p>— То је све лепо, ал’ сватови могу тек у Априлу да буду.</p> <p |
риметила, да није к’о некад.{S} А то је све због оног младића, младог господина Пере, што је са |
и поп Спира, ни попадија му, — за то је све изненадила, као гром из ведра неба, та новост.</p> |
викати: „охо“, кол’ко ’оћете, али то је све тако.{S} Не може човек у вече да разлади собу и да |
дати неке дућане и житне магазе, што је све г. Перу наравно интересовало, јер је непрестано узв |
у.{S} А да бо’ме, кад не знате зашто је све то.{S} Мени у <title>Рожданику</title> то пише, да |
ажђипа, кад Совра свира.{S} А у колу је све било заљубљено; свак има своју, па не да другом до |
он вели: „Шецко-једно“, (каже да му је све једно) па курише. — Оне су се свако вече налазиле и |
.{S} И слика Меланијина постајала му је све дражија.{S} А и она од своје стране колико га је са |
иста неких ствари начинити, од којих је све једна од друге боља за јело; а њима ће после прекра |
ц, како му је мила јединица после удаје све већма и већма венула, док није и увенула.{S} Кроз п |
, скоро наточено, вино, и то тако траје све до медљане ракије ујутру, кад се господин попа искр |
свет и пајван и газду, али опет остаје све по старом; како је коме удесније тако и ради.{S} Па |
ни приметили, а и сама Јула као да није све ни дочула; она се предала јелу и сркала, и сваки ча |
уџбину превлачио на хартији, докле није све тачно по инвентару набавио. — Поп Спира је купио и |
нице од неких десет разних нумери, које све није могао ни да запамти него је све то забележио ј |
а и од како изиђоше ове сексеруше банке све горе; па док могу — добро, а кад удари руда у брег, |
во склањало са сокака и кокошке и гуске све полете у крај кад прођоше сила и сватови на силним |
зубима и тужно маукале комшинске мачке све дотле док не изгубе глас и очи им не избеле.</p> <p |
од њих су опет њихове госпође сазнавале све, што је опет био трајни узрок вечитом потпиривању и |
фрајлином ђувегији.{S} Тако су ћеретале све док није Жужа већ мало и обезобразила па постала и |
се лепо чула из куће.{S} Ержа је после све још тога вечера реферисала госпођи Перси.</p> <p>— |
е а после у мајсторске куће и тако даље све по рангу.</p> <p>— О, пардон, извините!{S} Нека, не |
свој „пинтл“ и продужити свој пут даље све поред дудова овим истим путем, којим данас не срета |
вца —</p> <pb n="123" /> <p>— Па кад ме све којешта пита, — рече мало јогунасто Јула.</p> <p>— |
веселим.{S} Није шала, толико већ време све у <pb n="357" /> некој неизвјесности и страху; како |
па се наизменце куцају и певају Псалме све лепше од лепшега, и пију у здравље госпође-Персе и |
орских девојака, а цицане паорске сукње све се чисто ломе; охрабрила се и Ержа, па тресе и везе |
својих кућа; раде да се сатру.{S} Трпе све и не одговарају, само да их пусте после подне на ро |
одело.{S} И душанка и прслук и чакшире све од бела танка штофа и све раскошно ишарано плавим г |
х.{S} Лудо и бесно полетеше тако, да се све живо склањало са сокака и кокошке и гуске све полет |
говоре они.{S} И то откад.{S} Па ја се све чиним и невешта...{S} К’о велим: комшије смо, па ни |
везда залазила за оризонат, Меланија се све више пењала.{S} Знала је око Пере тако вешто и умиљ |
; обадвојица се смеју, а екселенција се све тресе од смеја тако да му је и ћелепуш спао.{S} Та |
Жужа или Ержа (Мађарица наравно), па се све шарени од пантљика, кад прође сокаком, да ти је мил |
е наднела над наћве па меси хлеб, па се све на њој тресе. <pb n="176" /> Мило му, па је гледа ј |
/p> <p>А госпоја-Сиди мило, Боже, па се све намешта на столици, а трбух јој се тресе од задовољ |
недеље на другом рогљу игра коло, па се све позаљубљивало једно у друго све до ушију.{S} А најч |
отерала и ја душу моју изгубила!“ па се све затрчава од врата <pb n="162" /> кревету, седа јој |
у.</p> <p>Пошао свет на литургију па се све шарени сокак од лепоте.{S} Час из ове час из оне ку |
у песмама, трукованим још, — па шта се све не каже, па <pb n="145" /> се нико не налази увређе |
само.{S} Кога ту све није било и шта се све није продало и покрало за оно три дана, док је ваша |
мама.{S} А задовољни су и они, воле се све више и више, и још чисто не могу да верују да су се |
шпацирали.{S} А ја је гледам, па ми се све приврће у мени и кува к’о у шпорерту. (Спиро, треб’ |
лски криле једна од друге показујући се све крајње равнодушне.</p> <p>На послетку дође и тај да |
ди наочари, метне их на нос, а смеши се све, па опет гледа, и пита ме: је л’ то мој зуб? — „Мој |
ј мора, непомичан на свом месту, док се све око њега љуља као таласи на узбурканом мору.{S} Све |
јте мислити да писац претерује и ако се све ово догађа у једном селу) галантно и обилно обасипа |
— вели гђа Сида. — Видите само како се све румени! — рече и метну пред госта.</p> <p>Поп Спира |
као да изумире живот у селу; ућутало се све, по сокацима и свирке и песме и жагор и разговор.{S |
клавир са немецким аријама, хе, а то се све сваком младом човеку увек више допада.{S} Признајте |
те несреће још је то срећа била, што се све догодило тако близу села, па се фрау-Габриела могла |
гђа Сида љута а Јула к’о убијена што се све то тако догодило, а господин Пера је тако лепо неко |
ују у снове и вичу на Сановнике, јер се све догодило онако како је госпоја Сида сневала и Санов |
е женица, а не може никако даље, јер се све клања од смеха гледајући на децу која се потрпала з |
о да нису ни мало побољшали, него су се све више и више заплетали.{S} Пера је редовно сваки дан |
к’о штир.{S} Срећан пут, па поздрав’те све.</p> <p>— Ајд’ Петре, потерај!</p> <pb n="328" /> < |
ла су све више јурила и измицала а дете све више изостајало и све се више дерало.{S} Путник се |
кита; придружи се гомили и гомила расте све већа и већа што ближе цркви.{S} Људи се крећу досто |
ветли ствар са сваке стране, тако да ће све и мотивисано и јасно бити.{S} Биће свега доста к’о |
оних зарађених двадесет сребра, шта ће све за њих да купи.{S} Прођоше и чарду и оставише је за |
и често у чему ће је сахранити и шта ће све купити за покој душе њезине.</p> <p>Пера с Меланијо |
огледа сваки час, па му одговара: „Биће све к’о што си рек’о и изволев’о, солгабирове мој! ’хоћ |
они сами представе себи, јер је и лакше све то маштом представити него пером описати.</p> <p>То |
о његово.{S} Па чим зграби а он бега из све снаге; право бега на таван, на кров или на какво др |
{S} Он је Шацин друг из детињства, кроз све основне и пола латинских школа, па су се још онда д |
оне страшне речи: „И браду, и бркове, и све, све... све обешењаку једном салашарском!“</p> <mil |
S} Све знам, Спиро, све видим, Спиро, и све чујем, Спиро, ал’ пусто, женско сам, па <hi>к’о жен |
</hi>!“ — учио га је оне вечери Нића; и све је то сад пало на памет газда-Пери Тоцилову, кад је |
бригу бацао поп-Спиру <pb n="268" /> и све укућане а особито Јулу.{S} Јер Шаца је дао чизме да |
фачли, капица и бенкица спремила!{S} И све ово није ни увела у инвентар „ауфштафирунга“ него ј |
А тек патака и пачића шта је било!{S} И све је то био пород, породица једног красног али и врло |
а ни једној неће ни речи веровати.{S} И све ће се то повешати <pb n="244" /> у оџаку и по остал |
сва јутрења, све службе, сва вечерња и све погребе, — па тако и данас, тим пре иде што ће њен |
д младог сира и босиљка).{S} Канабета и све столице откривене, без конофоских навлака, а по кан |
лук и чакшире све од бела танка штофа и све раскошно ишарано плавим гајтаном.{S} На прслуку нек |
мрзости и пакости једнако потпиривале и све више распаљивале огањ кавге и свађе, ни један од об |
<p>— Ударио га „штоглом“ у леви образ и све му зубе поизбијао и просуо по порти.</p> <p>— Каква |
а дочеп’о цигљу па га ударио по глави и све му зубе избије...{S} Ено, конзилијум од Бечкеречких |
и само обувена човека, а он се помами и све за штикле хвата зубима.</p> <p>— Прошћавајте, — вел |
и измицала а дете све више изостајало и све се више дерало.{S} Путник се још једном окрете.{S} |
де.</p> <p>Све је било јако и темељно и све пространо и комотно; ако су кревети то су били широ |
{S} И сад ми не помаже сва моја памет и све школовање.{S} Шта му сад знам!{S} А, баш кад се рад |
ихо Шаца, па гура тамбуру под капутић и све брже перја.</p> <p>— А ди смо то били ноћоске, сино |
ао је све сам први ноблес у Бечкереку и све разграбио.</p> <p>— Јуф!{S} Та немојте ме, гнедиге, |
е оштро мотрила на сваку Јулину песму и све се више <pb n="230" /> и више с болом у срцу уверав |
живо меси и како се сва тресе.</p> <p>И све ће те красне слике до мало, за тренут један, нестат |
ћи, планула би гђа Сида и заборавила би све обзире, које треба да има једна гостољубива домаћиц |
атворио уши сиренским гласима — било би све друкчије.{S} Стари наши веле: да је дечије срце као |
ца, али је за чудо лепо умео да састави све то и да напише, а, Бога ми, и наплаћивао се.{S} За |
ши до велике баре или на Тису, а пацови све један преко другог па к’о људи скачу у бару или у Т |
ун, <pb n="110" /> копуни живину и ради све таке кућевне ствари и учи се виршафту још док је за |
нако... к’о мислим, зар ти се не досади све тако да целим путем ћутиш?...{S} Ја знам да кочијаш |
запали лулу, а поп Спира му исприповеди све. „И тако ти Господин Епископ заврши своје слово пре |
се год човек окренуо, могао је да види све сама нека кандила. — и она што висе, и она у окрњен |
њигу па да чита!?{S} Него та лепо стоји све уз своју искусну матер па се учи и помаже јој к’о д |
и, касти, зарађивање.{S} Не може сваки све да ради.</p> <p>— Само да ви’ш комендиjе и белаја, |
се само шета по кафани, прегледа је ли све у реду и сравњује и дотерује дуварски сахат са свој |
су за уши и слуша је пажљиво.) Тхе, али све је то само за прва два три магновенија.{S} Та, Бога |
ира; долива и себи и осталима.{S} Хвали све своје по кући.</p> <p>— Каква мајка, таква и ћерка! |
ори немецки, па ће она прочитати и Јули све на српски исприповедати и протолковати.</p> <p>— А |
ку, једни паметни и учевни људи, обишли све, па једва у зло доба, нашли код Пере Тоцилова?</p> |
ерујем, верујем.{S} Нег’ молим те да ми све испроповедаш —</p> <p>— Ал’, кажем ти, сто си ми пу |
н параснички!{S} Ах, Аркадија, ти си ми све то направио!...{S} Морам!{S} Шта је, ту је! — вели |
, кад вечерас ниси ни за шта!{S} Док ми све не опереш, не надај се боме фруштуку.{S} А, морам ј |
лу.{S} А сутра ћу вам код вас на јаузни све потанко исприповедати!{S} Боже, познаје се да је ве |
зору да си ми рано на ногама, па опери све то, кад вечерас ниси ни за шта!{S} Док ми све не оп |
и како о нама говоре —</p> <p>— Ех, ти све знаш!</p> <p>— Све, све!{S} Све знам, Спиро, све ви |
ва архимандрита у породици.{S} И шта ти све нису разговарали!{S} И кад једно говори оно друго и |
ира да обрадује код куће.</p> <p>Шта ти све нису накуповали!{S} И поркета и фланела за зиму и б |
гледа како је која обучена — и ко ће ти све знати и овде набројати, за што све иде свет у цркву |
зна шта има!{S} Откуд само прокљувиш ти све то?!</p> <p>— Е, мој газда-Перо!{S} Не зоведу се ба |
угог било, тако да није нужно ни ређати све.{S} Доста што ћу вам рећи, да је Шандор (тако су зв |
м к њима, ваљда ће господин-нотер знати све...{S} Кад оно... ви нисте ни чули!{S} Не знате ни к |
исоко, да домаћи мачак може само видети све то и зазубице добити, али се неће хаснити!{S} Забол |
и у ужасан пожар.{S} У њој ће се изнети све оно што се сутра дан, а, и следећих дана, после поз |
о дуварима неке слике мал’ те неће бити све из прошлога века.{S} Биле су то неке старе контрафе |
пустио глас а диже обрве и везе и кити све лепше и лепше на задовољство и дивљење <pb n="314" |
ица из ранијег непријатељства.{S} Памти све и једна и друга, и ма да се тужи на слаб вид, ипак |
лов, који као да се заклео да упропасти све попове који му шака падну.{S} Он се у два маха слав |
ндак оног жутог фурт чеши руком по лећи све док једе, халав је па гура свуд њушку и отима од др |
ој к’о добра ћерка матери; ради по кући све: кисели краставце, прави комлов, кува сапун, <pb n= |
вам је ето и ово!{S} У Божијој је руци све то, наравно, али не треба ни ви да седите скрштених |
ко врата носи баш ирошки; један му крај све лепеће преко левог рамена к’о барјак на дамшифу.</p |
едном месту, него се успропадала па јој све смета по кући. — Ето, шта ја кажем!{S} Чим сам чула |
споја-Сидо, — вели гђа Перса а усне јој све побелеле и суве, а глас дрхће, — ал’ тек баш нисте |
ан код <pb n="200" /> њих, и доноси јој све лепе немецке књиге, сентименталне и пуне жалостивни |
ешењачки погледа и чешља косу, „а сокак све мирише од фине цигаре и миришљава сапуна кад прође, |
марум — <hi>ви</hi> сте крајни виновник све ове данашње среће господин-Перине, а и госпођица-Ме |
ао се свима, запленио је све, кажем вам све од поп-Спире у олтару па до оне дечурлије што је по |
слушај!{S} Кад смо сели у кола, ја сам све онако урадио, к’о што си ми ти казала.{S} Натук’о с |
равити к’о и запушач.{S} Дакле, шта сам све казала?{S} Шта ћеш да кажеш? — запита је гђа-Перса |
Ја ти ипак кажем, да ја добро познајем све те, што се тако цифрају...{S} То су тек они, они пр |
вам,... така ми је, знате, нарав, волем све лепо без свађе, па јој кажем: „Па можда је то, слат |
..{S} Дакле, тако ја стишавам.{S} Волем све лепо; с <hi>лепим</hi> се, слатка, може све учинити |
пиро, треб’о си видити, а ја ти не умем све казати!) Шпацира се с њим испред куће, а изнела вел |
ат и цео свет; да оде и остави за собом све, и срећу и несрећу своју, па да лете коњи тако и да |
сто и да са осталим гостима једе редом све не хтевши, ваљада, као добар пастир ни ту да се изд |
у њих расле су све више и падале сваком све више у очи.{S} Ако је, на пример, какав богатији ум |
е и ноћне хладовине.{S} Дан је за даном све краћи бивао.{S} Најпре неосетно краћи, „за један ко |
— каже. — А госпоја Сида, како који дан све шира; њена Јула све ради за њу.{S} Оно је девојка, |
ном, кажем.{S} Е, ал’ оно како који дан све горе.</p> <p>— Хм! — хукну поп Спира. — Па кад си ч |
ви посао.</p> <p>Посао је из дана у дан све више одмицао.{S} А шта је чуда спремљено било не см |
слатких успомена.{S} Иде тако задовољан све напред из сокака у сокак, па мисли, како је сретан |
ин се једнако чуди Нићи како и откуд он све то зна.</p> <p>— Е, мој Нићо, мој Нићо, — вели му д |
’о сам главу у бунду, па сам тако ћут’о све до чарде.{S} Кад се он сиш’о с кола, ја сам промоли |
едам дика моји’“ и погледом унесрећавао све девојке и лево и десно, са чега је навукао на себе |
сивао неку Песмарицу и из ње преписивао све песме које су годиле расположењу његовом.</p> <p>По |
ајући перје, дотле је Нића исприповедао све и додао, да ће му сутра оба попа доћи на ноге да се |
д ногу.{S} Поп Спира му је даље показао све боље куће и укућане не споменувши, наравно, нигде д |
ада прошао и оставио иза себе, па терао све даље, све до села.</p> <p>У вече стигоше у село.{S} |
етку.</p> <p>Мрак је притиснуо и омотао све.{S} Нема месечине.{S} А и што ће је вечерас, кад се |
к’о уланер какав!{S} Лопова нема, јербо све је то данас пијано отишло одавде из авлије, к’о да |
пробудио се, — прогунђа гђа Сида. — Ово све к’о да се најело бунике данас, тако говори!{S} Сева |
и ништа није онако весело као пре, него све некако суморно, као нека омарина, па све у неком су |
кућу доводили нити ма куд удавали, него све оно што је <pb n="418" /> најлепше!“ И тако баба ом |
з Кикинде, а нема ништа труковано, него све празни листови.{S} А она, слатко дете моје, села па |
а сам <hi>теби</hi> и беља и лепша него све, све друге женске! — рече и и помилова га крадом по |
ерсо супруго моја; волијем ја тебе него све путер-крофне на свету!“ А мени онда дође жао, што с |
ојас никако да се скраси на трбуху него све бега под браду и ближе врату.{S} По неко од боље по |
еснога таста, па к’о вели:{S} Оно друго све на част вам!{S} Ајде, дакле, у здравље заручника.{S |
, па се све позаљубљивало једно у друго све до ушију.{S} А најчешће се ипак скупљали и играли н |
а, свршио је и купио; и грк је већ унео све што му је стајало испред дућана; унео и крупице сол |
p> <p>— Видиш, обешењака паорског, како све зна.{S} Тако и јесте; шта знаш! — вели поп Спира у |
ригу, Спиро!{S} Има три четир дана како све сневам неке епископе и неку берберску сапуњавицу; а |
нема ништа лепше од учена човека и како све иде као намазано.</p> <p>Тако се ето некад, још кад |
попин сокак.</p> <p>Шаца је ишао полако све испод багрења док није дошао близу поп-Спирине куће |
опет главу у бунду ко корњача, па тако све до Ченеја.{S} Е, ту нисам већ мог’о да останем на к |
па да лете коњи тако и да га носе тако све до на крај света, у мрак, у пустолину.....</p> <p>. |
— наставља домаћин, — ако ћемо баш тако све даље, онако знате — да опростите, што ћу се тако из |
је и игра.{S} Отпоче ручак.{S} Поседало све и запремило неких <pb n="385" /> пет столова, два „ |
говора њиховог.{S} И тако је то трајало све до оног фаталног и немилог догађаја.{S} Али после т |
амо забавили, дотле се у кујни спремало све у присуству Пере Тоцилова, који је седео крај ватре |
почео знојити по челу и око себе помало све у дупликату виђати.</p> <p>— Ајте још по једну, — н |
S} И фала на дочеку.{S} Ал’ баш је било све лепо!{S} Та није да ћу дувати у рог, да већ нико не |
ђе опасност, — па готово да и није било све онако...{S} Сад већ, Бога ми, и ја видим, да ми је |
/p> <p>Али деца неће с кола.{S} Ударило све четворо у плач и дреку, па неће доле, него зову мам |
од ува да чује боље.{S} Кад се свршило све и запевало <title>Буди имја</title> и стала делити |
53" /> питању, — па... ето тако, от’шло све, — рече Нића и ману руком. — Тако ми ваљда суђено, |
, што ћу се тако изразити — ако станемо све даље трагати и њушити — па није толико заслуга ни г |
„Нека, ча-Нићо, не трудите се, ми ћемо све то већ и сами брез вас!“ А он се баш и не отима мно |
/head> <p> <hi>У којој је исприповедано све што је била природна последица Јулиних честих одлаж |
она с мамом у соби са сокака где обично све удаваче најрадије спавају.{S} Ни мама у соби није м |
ели госпоја Сида, — а запамтила је лепо све шта господин гост воле.{S} Она вам не мари баш да ч |
а на месец.{S} Па већ и израчунали лепо све кредом: колики треба да је топ, колико тане и колик |
ин.{S} А господин штогођ боље плати, то све боље и за њега; припада му већа почест.{S} А дика, |
адржите то за вас.{S} Бог зна, је л’ то све истина, па нисам рада —</p> <p>— О, молим, молим, т |
га, а он, каж’те, нека докаже, да је то све <hi>тако</hi> било, к’о што он каже.“ Образ је спла |
> <p>— Ал’ ти ми још не рече: шта је то све радила?</p> <p>— Од кад си се ти кренуо на тај прок |
е удесније тако и ради.{S} Па кад је то све тако, онда ће вам разумљиво бити и ово што је гђа С |
можете те не можете подићи — а коме то све шкоди, него опет вама!“ А ја им кажем: „Нико не зна |
нам још шта је, ал’ већ видим, да ће то све на моју конту да се запише.{S} За тим дозове свога |
њира ону тртицу!{S} Чудим се, шта ми то све фали!“ Или: „Господин-домине, — обратив се Кипри но |
а њи’ова хунцутарија.{S} Удесили они то све још раније.{S} Па к’о бајаги сневала да се кугла, н |
она не плаче, али се ипак чуди, како то све тако лепо умеју људи да измисле и саставе, к’о да с |
наш, да нас ко прекида!{S} А тамо ћу то све натенани исприповедати; јербо то је дугачка историј |
е ти све знати и овде набројати, за што све иде свет у цркву Недељом преко године.{S} Али ове Н |
је младих, једна стара тетка и Онај што све радње људске зна.</p> <p>Башта поп-Спирина, која је |
а погоди кола.{S} Обишао је онако успут све паоре који кочијаше Био и код Пере Боцкалова, и код |
паори, уживају већ Боже, па им већ, већ све расте перје, па ме фале и веле: „Ал’ умеш да цифраш |
ид’о?</p> <p>— Боже, Спиро, и ти си већ све то заборавио!!</p> <p>— А да!{S} Е, па ниси требала |
вас, добра срца, до сутра ће она то већ све заборавити.{S} За то молим, молим вас само се забав |
а лупа оно проклето решето и тера плеву све на нашу страну; не можеш к’о човек изићи на сокак о |
слите!?{S} Та то сам ја онда запао међу све саме непријатеље.</p> <p>— Ју!{S} А зар смо вам ми |
Разговара се и са попом, и разложила му све, и додала, да она, као мати, не би имала ништа прот |
а да лепо посматра госта и запамтила му све и стас и лице и косу и очи и одело и својим рођеним |
туторише.</p> <p>— А, та казаћу ја њему све то!{S} Видиш ти, молим те, да човек није ни у својо |
о шпајзу, изгриз’о милостивом господину све чизме, па ме послала да вас молим да нам позајмите |
па се сва предала читању а ноћом у сну све говори из књига: „О, Едмонде, ми се морамо на вјеки |
слатко дете моје, села па записала у њу све сосове, цушпајзе и мелшпајзе како се правиду.{S} Св |
аква варанција, јербо можете у грундупу све да видите и уверите се.</p> <p>— Та верујемо, веруј |
попе у кола да се вози.</p> <p>Кола су све више јурила и измицала а дете све више изостајало и |
е хладноћа и мрзост између њих расле су све више и падале сваком све више у очи.{S} Ако је, на |
ечавам!...{S} Рек’о би’, к’о да ти нису све козе на броју; и теби, а и поп-Ћири!{S} А?{S} Који |
тити, да ни једном ни другом госту нису све козе на броју.{S} Па како је био интимнији са поп-С |
есет и пет сребра њега само.{S} Кога ту све није било и шта се све није продало и покрало за он |
т’о ту да краси голо дрво, и стајаће ту све до друге године до лета кад дрво озелени листом и к |
а сеоског газдинства!{S} Ах, чега ти ту све није било!{S} Један спахилук, једно богатство, па н |
омотно покрасти сво село.{S} Кога ти ту све није било, и ко ти се су није напио и наиграо тога |
Меланија му одговарала.{S} Каквих ти ту све фотографија није било.{S} Различних и по полу и по |
а већ скоро нису имали ни где да помећу све то у кола.{S} И кад су се у Петак зором кренули и п |
ад је Бонапарта попалио по Оберестрајху све протоколе и матрикуле!</p> <p>— А већ код вас не мо |
би један по један издају и дају им лицу све више прави бабији изглед.{S} Једна једе само на лев |
де смех и кикот.{S} Баба се љути а смех све јачи; једва се стиша кад се чује каква лупа из кујн |
ог времена Јула унесе кафу и послужи их све.{S} Кафа је била таман колико треба врућа и црна, и |
„Ко је срце у те дир’но“, а од немачких све неке у којима се излаже презрењу мушки пол и пита с |
азрешавају од даљег певања јер је и њих све растужила.{S} И не би краја хвалама са свију страна |
д и не смем ником да кажем, како је баш све то било! — Шаца је дете... а шта би’ и знао с њим!? |
да си у резону, него треба да им кажеш све што ти је на срцу, што те једе и пече.{S} Ћиро, кад |
смеје се, Боже, смеје, смеје, па мислиш све звони сокак од њена смеја!{S} Она му нешто говори а |
осподин-Ћиро!{S} Ал’ нека, — можемо још све и поправити.{S} Даклем, све ово бришемо, па изнова! |
>Све ће бити <hi>моје</hi>!</l> <l> <hi>Све</hi> ће бити моје!“</l> </quote> <p>Јула је неколик |
-боје!</l> <l>„Ах, љубезна Јуло,</l> <l>Све ће бити <hi>моје</hi>!</l> <l> <hi>Све</hi> ће бити |
о је!</l> <l>Кад помислим, да ће</l> <l>Све то бити <hi>моје:</hi></l> <l>Зулове и шнекле</l> < |
ћи се за вечерас сваког уживања.</p> <p>Све се разбегло и надалеко није било живе душе, само је |
мештај леп и јак али старе моде.</p> <p>Све је било јако и темељно и све пространо и комотно; а |
кћу око врата и опомињу укућане.</p> <p>Све је то Пера Тоцилов сада прошао и оставио иза себе, |
оје старе знанце и роде и ласте.</p> <p>Све је село заједно са сељацима променило физиогномију |
авица да осветле фамилији образ.</p> <p>Све се кренуло, само редуше остале код куће код ручка а |
ркове и браду,“ чуло се још из авлије, „све, све обријај, све скини салашару једном <pb n="284" |
} А код вас онако, што певају паори... „све по ’ладу, да га не познаду!“</p> <p>— То је лаж! — |
лутке он заћути; девиза као да му је: „Све ил’ ништа“, па неће да прослови, па да му поред сви |
ећ.</p> <p>— Хе-хе! — смеје се Нића. — „Све по <pb n="170" /> ’ладу, да га не познаду!“.{S} Ааа |
о шта да примети и сви се кренуше поред свег заустављања гђа Сидиног.{S} Гајдаш је отпратио нај |
с путником, а деца осташе дерући се из свег грла и бацакајући се у срдитој немоћи својој.{S} А |
морате фурт остати на том, да, то јест, свега онога није било, чиме вас он беди у тужби, да га, |
Велика варош, има фина варошкога света; свега и свачега што се само пожелети може, „а моја је М |
према људ’ма, и да сам ја невина жертва свега тога... да ми је неко променуо и подметнуо!...{S} |
pb n="102" /> у љутини зарекао да ће га свега секиром разлупати или га продати каквом верглашу. |
било код гђа-Персиних, па је гледала да свега и више и боље буде код ње, и кола и коња, и пешки |
а да прво сретне на вратима као сведока свега тога, него опет ону фаталну фрау-Цвечкенмајерку!! |
тикати...{S} Иде Шаца тако, па се сећа свега што је вечерас чуо и видео и доживео.{S} Сећа се, |
тељства.{S} Па је тако и вечерас, поред свега посла, Жужа од времена на време уграбила прилику |
а. — <hi>Ништа</hi> ти ја, кажем ти, од свега тога нисам чуо.{S} О о о!{S} Па ајде, здраге воље |
акра по мало видела а слабо што чула од свега разговора њиховог.{S} И тако је то трајало све до |
ми је сав стра’ узалуд био.{S} Ништа од свега тога, моја Сидо, није истина!{S} Какав зуб избије |
већу —</p> <pb n="306" /> <p>— Ништа од свега тога не знам ти ја, Спиро!</p> <p>— Није ваљ’да и |
S} Ви само каж’те: „Не знам ја ништа од свега тога, а он, каж’те, нека докаже, да је то све <hi |
дуж те тарабе не види се више ништа од свега тога до гола тараба, са овде онде осушеном врежом |
ири зуба у глави фали.</p> <p>Шта је од свега овога истина, дознаће читалац из следећих Глава, |
рици, да види, да ли су ове чуле што од свега овога; па ако су чуле да сазна још више, а ако ни |
је и сама дан ноћ радила и спремила је свега толико много, да младенцима неће требати бар за п |
могу читаоци судити шта је и колико је свега другог било, тако да није нужно ни ређати све.{S} |
ршила последњу строфу.</p> <p>Тек после свега овога донета је вечера на коју су били задржани м |
врло згодног за претресање и оговарање свега и свачега седеле су радо и често обе попадије.</p |
свештенство, јер је овај хтео да их пре свега посаветује и да, како се то каже, утиша ствар пре |
све и мотивисано и јасно бити.{S} Биће свега доста к’о воде.</p> <p>Није дакле ни Јула била „к |
магала јој свесрдно око спреме дарова и свега; била је, што кажу, и печена и кувана код поп-Спи |
у на памет, како би то лепо било кад би свега тога било и код Меланије коју је, наравно, јако в |
чекује, да чује бар тамбуру.</p> <p>Али свега тога не би.{S} Зато стаде сама певуцати тихо кроз |
ди га кућом великом, пространом и пуном свега и свачега.{S} И Нића сниваше диван јутарњи сан.</ |
ана одсуствовали, Бог зна да ли би било свега тога па наравно и саме ове приповетке.{S} Не би с |
и у селу!“</p> <p>И доиста је спремљено свега и свачега.{S} Велика соба и две побочне биле су и |
S} И кога да прво сретне на вратима као сведока свега тога, него опет ону фаталну фрау-Цвечкенм |
ебе по дрвећу као да их призива себи за сведоке овог грдног безобразлука Шациног. — Ако још так |
о у неприлици, уз кога да пристане и да сведочи. „<hi>Фама</hi>“ је по селу кружила, фама са св |
</p> <p>Беше лепша него икада!{S} Онако свежа како се наднела над кола, изгледаше му као бујно |
ира унев са собом у собу грдну количину свежа хладна ваздуха и сва соба замириса сеном и балего |
ренове буџе, и оцила и кремења и труд у свежњићима и бардак сирћета и грдно стакло киселих папр |
оду и да не убија ногу.{S} После бабе и свекра, никога, ваљда, не негују и не поштују тако зими |
рај срца је па заћути као каква пакосна свекрва; или се рашћерета па лупа све којешта.{S} Дође |
боље ја да јој кажем <hi>сад</hi>, него свекрва или муж <hi>после</hi>!{S} А друго, научила сам |
пред четвртом кућом приповедају о некој свекрви како је вештица, па се ископистила на своју сна |
ије Дојчин Петар“, и „Катице прехвална, свем свету јавна“.{S} Поп Спира је ударао лепо у тамбур |
би и зажмури као да је равнодушан према свему, а међу тим само вреба, и на што баци око — то је |
ја је увек врло добро обавештена била о свему и свачему, и знала до најситнијих детаља све што |
} Тужи поп-Спиру, а додаје, да доказе о свему, што се односи на сукоб и следеће, чува при себи, |
на тетка-Макру, да се од ње још боље о свему извести.{S} И гђа Сида се реши, да се и не разгов |
сутра.{S} Известила <pb n="236" /> се о свему и од баба-Макре, а и иначе; и била је потпуно зад |
ј архилопов Нића боктер, он га је мор’о свему томе научити.{S} К’о мисли, у завади су, неће чут |
бар пет шест комшијских кућа.</p> <p>По свему се видело одмах на први поглед да је кућа богата. |
ЧЕТВРТА</head> <p> <hi>У њој је описана свеопшта радост двеју породица; тетка-Макрине и поп-Спи |
; тако су дошле крај њега четири дебеле свеске Рајића, <title>Макровиотика</title> Хуфеландова |
рибила се сад уз ту кућу и помагала јој свесрдно око спреме дарова и свега; била је, што кажу, |
па опсовав блато и кишу, (која је тако свесрдно падала као да су бар недељу дана и додолама и |
ну ни написану заповест Божју није тако свесрдно испуњавао као ову усмену.</p> <p>Лепа је Недељ |
одмах би, будући увек нечисте савести и свестан своје кривице и грехова, бегао из кујне на какв |
уши веш преко сокака.{S} Псује, истина, свет и пајван и газду, али опет остаје све по старом; к |
свих ових тугаљивих страна писмености, свет је ипак увидео да се треба изображавати.{S} Навика |
едати за њом.{S} Пролази, па унесрећава свет, а највише оне танке и нафризиране берберске калфе |
, за фрајла-Јулу и за себе.</p> <p>Куља свет из цркве; пуна црквена порта. <pb n="79" /> Пролаз |
оклиње час кад се тако дебела родила на свет. — Меланија је била мало сањалица и сентиментална; |
огу <hi>ја</hi> бити крив!</p> <p>— Сав свет зна да је он крив.</p> <p>— Е, слаба је то утјеха |
зар она!{S} А што сте њој дали кад сав свет зна да она не зна да шије.{S} Уф, уф!{S} А морам ј |
то ти знаш и нико више.</p> <p>— То сав свет зна и чује, само су теби уши воском заливене.</p> |
</p> <p>— Та да вид’те, слабо нешто сад свет и умире... памтим друге године... а и не рађа се к |
од срамоте још ни сад не сме човек међ свет.</p> <p>— А брани се, — прихваћа Аркадија. — „Ја с |
рао, кад је кум неколико пута бацио међ свет пуну шаку крајцара, двогрошака па чак и неколико с |
284" /> паорском, све, све!{S} Нек’ иде свет на њега к’о на чудо, нек...“</p> <p>И уједаред зас |
знати и овде набројати, за што све иде свет у цркву Недељом преко године.{S} Али ове Недеље св |
на времена, па да иде у Пешту, да прође свет; него... ето тако, капам ту бреспослен а баш ми то |
етир таса се носило Недељом, тако да је свет избегавао цркву через тих силних дација, а данас, |
а, ни аренде, ни перзекутора, — него је свет живео срећно и цареви синови узимали паорске ћери. |
бију само они свако своје, него и други свет.{S} Па кад добро пролази и кад се лепо проводи Гли |
ашња Недеља.{S} Јутрење свршено, излази свет из цркве.{S} Обе попадије се враћају с јутрења сва |
љао и учтиво понашао, те га је и женски свет радо имао.{S} Доста је само да прође једном сокако |
мени!{S} Морала би’ од оне Сиде у бели свет бежати!{S} Победићеш, Ћиро, држ’ се само!</p> <p>— |
Ћиро!{S} Одма’ идем у род; идем у бели свет, ако тај грубијан не повуче што је заслужио!{S} Ид |
да се тога дана ништа не ради и побожни свет поп-Ћириног и поп-Спириног села ни једну ни написа |
еника, и сачуваће му спомен и за потоњи свет.</p> <p>„Но ако вам је одвећ жао, нежне душе српск |
Ваљ’да ћу, вели, понети дудове на онај свет?!{S} То ти је све што на земљи учиниш! „Безумни, в |
какав блазиран аристократа кога се тај свет баш ништа не тиче, а гђа Перса да се изеде жива. „ |
Меланијом!...{S} Кад би он досп’о у тај свет?!{S} Никад!{S} Него њено изображење и моје воспита |
ов, — замерићу се свету, а око послушам свет, замерићу се њемукана!{S} А увек сам га за живота |
ле подне се слегао <pb n="386" /> силан свет Јули попиној у сватове, тако, да је ко хтео, могао |
штапајући кренуше у цркву.</p> <p>Пошао свет на литургију па се све шарени сокак од лепоте.{S} |
Да прелети тако сву Бачку и Банат и цео свет; да оде и остави за собом све, и срећу и несрећу с |
тно створење, готова била да загрли цео свет.{S} Хтела је да покаже свету, да се не туђи од пао |
да, фала Богу, и он сам, какав је данас свет.</p> <pb n="238" /> <p>— Добро, казаћу му! — вели |
зар ћете моћи да пустите дете од себе у свет?“ — пита је Сока гркиња. — „А шта знамо, — вели јо |
и, ни Бога јој назвати, него ће отићи у свет.{S} Па као што је рекао, тако је и порекао.{S} Ниј |
, протер’о и проживио и више, што кажу, света видио од тебе.{S} Аћиме, Аћиме!{S} Не узимај млад |
ећа се лепших дана и друкчијега, бољега света.{S} По ваздан стоји крај ватре лонац с кукурузом |
опажена а нарочито што се тиче женскога света.{S} Како је која очешљана, обучена, је ли блеђа и |
ло.{S} Велика варош, има фина варошкога света; свега и свачега што се само пожелети може, „а мо |
е пуше; ја сам ти, моја Савка, са онога света, каже ми он, ди нема рода за мене.“ А ја га питам |
сам ти издалека, од туђе земље из туђа света, ди петли не поју, ди звона не звоне да се оџаци |
ако пун радознала и позвана и непозвана света.{S} Свирају гајде, играју кола у авлији неколико |
је здраво заволела тај језик изображена света.{S} Прилично је изгустирала немачки језик који гђ |
и вреба; па се онда опет, као крадом од света, занихају и падну једно другом у наручја па се оп |
вој приповеци.</hi> </p> <p>Осванула је света Недеља, то једно ваљада најлепше и најкорисније д |
hi>Херувику</hi> певати, па су и гомиле света све чешће бивале.{S} Чим је први пут зазвонило, с |
овде јутрос и довршили.</p> <p>— За име света, па зар се баш тукли!...{S} А који им је ђаво у т |
имови’?!...{S} Аћим је јуче у јутру пре света, одвез’о нике Џиде у Темишвар; тек ако приксутра |
<l>Куда ћеш!{S} Врат’ се ој!</l> <l>„Из света зар је момче</l> <l>Од <hi>мајке</hi> слађе старе |
р, па су и бојтари онда прошли и видели света к’о мало ко.</p> <p>— О бирташу, — лупа и виче Пе |
алдумаша, кад су ишли у Пешту и видили света; а сад им је лако брез нас, кад има ајзлибана...{ |
и тако и да га носе тако све до на крај света, у мрак, у пустолину.....</p> <p>................ |
оно место где је вранац стајао, па пуно света око њега — а сада све пусто, нигде никога, само п |
силни цар Стеван!...{S} К’о ће данас на светац да краде!...{S} А и да има, велим, лопова — нит’ |
ај само обешењака једног, како се прави светац!{S} Па још зева, <pb n="66" /> лопов преисподњи! |
} Та чува ноћас село <pb n="397" /> сам светац свети Ђурађ!{S} Та јес’ вид’о колики миждрак има |
ђаци за то да уче ал’ су и синови наше свете цркве, — кажем ја учитељу, — па за што да не служ |
ан факат познат сваком правом сину наше свете православне цркве.{S} И један и други поп из овог |
жу кад се онај давио па викао: „Помози, Свети Никола!“ а Свети Отац Николај му одговори: „Хе, с |
младић пита, а она се укипила к’о...{S} Свети Бона у шокачкој цркви, па ни словца —</p> <pb n=" |
вио па викао: „Помози, Свети Никола!“ а Свети Отац Николај му одговори: „Хе, синко, мани и ти р |
воли крофне!{S} Откуд сад то, Бог ће га свети знати; али је то непобитан факат познат сваком пр |
ва ноћас село <pb n="397" /> сам светац свети Ђурађ!{S} Та јес’ вид’о колики миждрак има к’о ул |
Њу тек да види тих дана, ала би јој се светила. — О, Боже, —- разговара се сама, — дај ми само |
него седи као станац камен или као кула светиља крај мора, непомичан на свом месту, док се све |
упоређујући га са не знам којим старим Светим Оцем и са трубом Јерихонском.</p> <p>— Извините |
тани били осветољубиви, нико му се није светио, н. пр. да му запали кућу или одведе чилаше.</p> |
вног патрона поп-Спириног и пред иконом Светих неумитних врачева Кузмана и Дамјана, патрона гђа |
таман довољне и оне ситне звездице које светле и швалерски жмиркају с неба амо доле на заспало |
трче доле у подрум, па он точи а она му светли.{S} А он се шали с њом, па је плаши, па каже да |
А ко ће их знати; и ко им је, што кажу, светлио! — одговара писац.{S} Шаца није био баш тако шм |
ефити каква гођ штета у кући, то је к’о свето; па зато, ето, дођо’ да видим, да није пукла слав |
обиће и опаклију.“ И то је баш тако к’о свето!{S} Баш сам то добро утубио!{S} Нема ту лепа дана |
ад и за <hi>вертепаше</hi> који зими од Светог Николе па до Богојављења иду сваку ноћ по кућама |
Ово је баш оно што кажу: „Кошта га к’о Светог Петра гајтана.“ <hi>Ја сам</hi> платио и ту стив |
ог једну жену за коритом баш на сам дан Светога Киријака Отшелника.{S} Све су тога дана формалн |
ру с парохијанима; ил’ да је пушио пред светом; ил’ да се веселио у друштву — тешко њему!{S} Те |
</p> <p>— Торњај ми се с очију, потпрдо светска!{S} Друга би се, да јој је тако штогођ пасирало |
онда, кад је уз њега, не боји никога на свету.{S} А њему мило што га тако држи за јунака, па он |
се Рада који се, сем оџачара, никог на свету није бојао.</p> <p>— Шта кажеш? — вели Јула а диг |
тави: — Ја ти, видиш газда-Перо, све на свету боље знам и цигурније него и онај ветар, што свуд |
олијем ја тебе него све путер-крофне на свету!“ А мени онда дође жао, што сам <pb n="21" /> га |
зрењу мушки пол и пита се: што ће он на свету?{S} И на послетку Јуца је била скромна и богобоја |
загрли цео свет.{S} Хтела је да покаже свету, да се не туђи од паора, да се покаже као плебејк |
и, један тестамент његов, — замерићу се свету, а око послушам свет, замерићу се њемукана!{S} А |
не бери бриге; јербо су Банаћани спасли свету месечину и месец остао на старом свом месту.{S} И |
ојчин Петар“, и „Катице прехвална, свем свету јавна“.{S} Поп Спира је ударао лепо у тамбуру, а |
мо.</p> <p>— Е, како!....{S} Ко у туђем свету!{S} Није к’о међ својима!{S} Ал’, знате како је: |
ер су увидели, да, доиста, нису у туђем свету комотни као код своје куће, у свом селу.{S} Па за |
> <p>Лепа је Недеља свуд на овом Божјем свету; лепа и у граду, али тек, мислим, да није нигде л |
> <p>Но како свака ствар на овом Божјем свету има своје две стране, добру и рђаву, то поред сви |
>— ...да се не мучим и злопатим на овим свету кад сам сваком на терету и на путу! — јада се бој |
нај месец, што блене по сву ноћ по овим свету; ди ја стигнем, ту не може ни месец ни ветар!{S} |
ш, него што кочијашиш које куд по белим свету.</p> <p>Тако заврши Нића свој монолог, па опет пр |
ар ти не мучи и не злопати на тим вашим свету, каже!{S} А ја ћу се, каже, стрпити и причекати т |
ави!{S} То ти је најважније сад на овом свету!</p> <pb n="263" /> <p>— Ту је код мене.{S} Носим |
о без другог није могло да живи на овом свету.{S} А тек онај сан о Шаци, како јој је живо остао |
Е, госпоја-Персо, тако вам је то у овом свету.{S} Свакога је обдарио Бог са по каквим даром; ни |
ако знамо већ, како то иде данас у овом свету, мислим да нема ни једног читаоца који неће већ у |
наш Банаћанин <pb n="164" /> у далеком свету прочуо, а Иђошанима обећано једно звоно од онога |
тина да се много што шта у овом шареном свету и <hi>не може</hi> да мотивише — па ипак се догађ |
мало потрајало, мор’о би нас тражити по свету.{S} Дошло ми је било у један ма’, да оставим ову |
ш дана записато, а не ја да се вучем по свету овако брез тебе, брез свога најближег, каз’ти, бр |
као што је већ свакоме познато, свуд у свету најсјајнији балови, па тако и ту.</p> <p>Често од |
а два попа, што су једном остали сами у свету, па се сваки од њих тужио и тешио, да би му далек |
ци и филозофи, и то је: да је све зло у свету (од Адама па до наших дана) дошло баш од оне поло |
ујући овога лопова.{S} Али тако је то у свету!{S} Право је речено да: добар глас далеко иде, а |
а с укућанима само.{S} А за тим се гаси свећа у кући, престаје шапат и настаје тишина.{S} И из |
а ли, са силним крстовима и чирацима са свећама, то је давнашњи рад фрајла-Јуле кад је још као |
ећи, и стаде мазати нос врућим лојем од свеће која је горела. — Та како да не осетим!{S} Та дру |
ведање старога свата било је опширно, и свеће су се запалиле и вечера постављена а он још није |
вио за данас, на дану то јест.{S} Спрам свеће се превари човек, а женске су опет за чудо веште |
ле заједно с тога, што је то било спрам свеће, него сам оставио за данас, на дану то јест.{S} С |
торо лице, — рече Нића и приђе лојалној свећи, и стаде мазати нос врућим лојем од свеће која је |
велика бокала, а Јула чирак са лојаном свећом, па трче доле у подрум, па он точи а она му свет |
/> и јасан девојачки смех гаси изненада свећу и буди и љути бабу.</p> <p>— Ајде доста већ једар |
јаније и требник, а попа угаси и замота свећу у добивену цицану иди свилену мараму. (Било их је |
пођа Перса, па се стаде смејати и угаси свећу.</p> <p>— Погледам у јутру <hi>Сановник</hi> (гос |
цу: „Добро је и ђаволу по некад упалити свећу!“</p> <p>Тих дана се гђа Сида формално преобразил |
па је плаши, па каже да ће јој угасити свећу и отићи а њу закључати у подрум ако га не пољуби. |
— вели госпоја Перса, зевајући и дижући свећу. — Паз’те, господин-Спиро, да се не саплетете на |
</p> <p>— Ето, ја сврн о мало!{S} Видим свећу, па к’о велим, дај да к’о власт видим, шта ти там |
а, Боже ме прости, онако красног једног свеца —</p> <p>— Ајде немој ту којешта говорити —</p> < |
као небо Ђурђевскога дана, а поглед јој свечан и диван као данашњи сватовски дан.</p> <p>И док |
на, али никада таке као у селу.{S} Нека свечана тишина још с јутра казује да је празник.{S} Исп |
о а често и ново, па и деца добила неки свечани, недељни изглед, па и самима им нешто необичо; |
пођа нотарошевица споменуше да је овако свечаније а и званичније.</p> <p>Званични део прошевине |
а од овога тетка-Макри, која се такође свечано обукла, а одатле девојачкој кући, где све затек |
вратити онамо одакле је на колима онако свечано пошла.{S} Вратила се страшно љута и била је јед |
атле девојачкој кући, где све затекну у свечаном оделу.{S} Тетка Макра је хтела као стара жена, |
S} Паори су били побожни људи те држали свечаре, а попови им секли колаче, па новаца доста.{S} |
што јој се осветио за ранију увреду. — Свештеничка кћи, па извирује на деру —</p> <p>— А откуд |
матрао за бољу прилику и партију једној свештеничкој кћери, каква је Јула била, него Шаца који |
тника.{S} Јербо ви сте, што кажу, једно свештено лице, па не знам, знате, је л’ ће вам то бити |
о је све тако; ал’ је незгодан за једно свештено лице, к’о што сте ви, на прилику.</p> <p>— Е, |
То је био један гром, формалан гром за свештенство и мирско и духовно.{S} Да он чује, да неко |
прихвати.{S} Кад пусти глас па запева, сви се окренуше левој певници, да виде ко то пева?{S} И |
га, сада на жалост господина супостата, сви су они до дубоке старости, до душе, имали и <hi>здр |
завршује Аркадија поносито. — А, после, сви су <hi>Провлакови</hi> мајстори за то; а и ја, ако |
вигаром.{S} Кад је нови учитељ запевао, сви су се људи претворили у уво а девојке у око, па га |
е свиле, коју боју, као што је познато, сви бербери воле особито.{S} Чим је то видела госпођа С |
к‘о корњача.</p> <p>Кад је изашао гост, сви су задовољни били посетом а нарочито тим сретним сл |
ар.“ „Ја у рипиде.“...{S} Кад погледаш, сви хоће да служе само цркву.{S} И они ми ту још нешто |
ака се и Јула, и гђа Сида и баба Макра; сви бришу и нос и очи.{S} А Нића боктер — у чизмама и ћ |
на посао.{S} Чује се само сркање кафе; сви срчу као по некој команди.{S} Обе попадије подметле |
аш сјеверни стриц, биће повуци потегни; сви су изгледи за то.{S} И ја исто тако шацујем, — потв |
вати.{S} Настаде једна повећа пауза.{S} Сви се дали на посао.{S} Чује се само сркање кафе; сви |
ала песма а њега и песма и певачица.{S} Сви гости сад навалише да она продужи и заврши ту песму |
томе, какве кораке ваља да предузме.{S} Сви су били сагласни, да треба да тужи поп-Спиру <pb n= |
па се смеје, смеје... све се тресе.{S} Сви се смеју грохотом па и <hi>онај</hi>, и <hi>он</hi> |
за то га је паметно било и позвати.{S} Сви пристадоше радо и кренуше се од принципала г. нотар |
ече и и помилова га крадом по образу. — Сви ви мушки замерате и правите се к’о да вам није прав |
i> некима се оте: „Та гле поп Спире!“ — сви су се просто зачудили и питали:{S} Откуд сад он да |
први дош’о.{S} Обешењак паор!</p> <p>— Сви су они таки, враг им баби!...{S} Ја све мислим онај |
Него њено изображење и моје воспитање!“ Сви га уважавају и позивају на официрске балове, који с |
не би у њој крекетале жабе него људи.“ Сви су живо и пријатно разговарали, само је код попадиј |
крај, па колико тек малих сокака има, а сви су широки.{S} Зато ни један није калдрмисан, а није |
а велиш, ха ха ха, — дере се Нића да га сви чују, — је л’ добро диваним!?{S} Ај?</p> <p>— А зар |
ж и жена.{S} Ушао Нића у газдашаг па га сви у кући поштују и раде, а њему не даду ништа да ради |
Бог, фала Богу, доста и поздрављамо га сви и баба и нана и брата и Ката из комшилука, која је |
иду на житну пијацу; а и код куће су га сви дотеривали, — па ипак ништа!{S} Ено и сад виси на њ |
била!{S} У срећи тој својој хтела је да сви буду срећни и задовољни, па се пустила у разговор с |
етог...{S} А и мало кожурице... знаш да сви у мојој фамилији радо једемо кожурице с ватре.“ — „ |
а, комендије!{S} Та какви немеши!{S} Та сви смо ми <hi>немаши</hi>, па через тога се и свађамо. |
краде маст и пече крадом лукумиће, кад сви по кући заспе, и части се са себи равнима, да се по |
н-попи опет најугледније место.{S} Седе сви и једу.{S} Нико ништа не говори, него ћуте и једу и |
.{S} То дуварски сахат избија.{S} Броје сви, а попа Спира гласно седамнаест.</p> <p>— Охо! — чу |
Недељом преко године.{S} Али ове Недеље сви су ишли у једној цељи; бабе да чују а девојке да ви |
и мрзи је, а после, мало по мало, па се сви у кућу прилично навикну на њу, па им чудно кад је п |
иса сеном и балегом.</p> <p>Узбунише се сви.{S} Меланија одмах остави посао и потрча купљеним с |
су, кажу, обе слабих нерава.{S} Или се сви троје скупа саветују и праве план свог будућег стан |
ите се к’о да вам није право, а опет се сви радо осврћете кад видите тако нешто...</p> <pb n="3 |
лави).</p> <p>— Та гле Ниће! — викну ће сви весело, јер ча-Нићу је свак волео.</p> <p>— А зар т |
та да се разговарате.</p> <p>И поседаше сви.</p> <p>Попови пијуцкају по мало и играју неку стар |
/p> <p>Дође и поп Ћира.</p> <p>Поседаше сви а гђа попадија с црквењаком и Роксом послужују.</p> |
ће сваки час устајати.</p> <p>Поседаше сви пошто се прекрстише.{S} Поп Спира извади из џепа фе |
интерски калфа.{S} Сад се лепо влада, и сви су с њим у кући задовољни а нарочито поп-Спира.{S} |
>— Е, да?!</p> <p>— А моја фамилија а и сви паори, уживају већ Боже, па им већ, већ све расте п |
иша је Србљин к’о гођ и сам што сам а и сви у нашој вамилији, а имело јој се Тинкуца, касти:{S} |
хирург и дентист.{S} И славна вармеђа и сви га титулирају: господин доктор Шандор, само му гђа |
а како би их једно до другога укопали и сви ожалили и цвећем им гробове засадили, а њих спевале |
p>На то нико није имао шта да примети и сви се кренуше поред свег заустављања гђа Сидиног.{S} Г |
прилагоди таквом животу, јер је, као и сви његова рода, волео миран и уредан домаћи живот.{S} |
ом заурла поп-Ћирин пас не трпећи као и сви у његовом роду музику.</p> <p>— За газдом! — прошап |
а <pb n="109" /> лађа пропала на мору и сви се подавили, а само један се спас’о на једној даски |
пи чашу и спусти главу на сто.</p> <p>И сви тресу жалосно главом и хвале покојника.{S} Износе м |
ако блато!</p> <p>— Та обешењаци сте ви сви, кол’ко вас је гођ! <hi>Немеши</hi> вама требају, < |
о се у другој једној кући, где су с њим сви задовољни и хвале га као једног вредног члана, који |
а.{S} И тако, и ако су Шаца и Јула, као сви заљубљени, најрадије волели самоћу — ипак су били т |
у, <hi>вас</hi> почитујем, и већ, онако сви у мојој кући... вас па вас... нико вас од моји’ дру |
ком), царском катани у Галицији, да смо сви, фала Богу, здрави које ми и њега поздрављамо и мол |
девојачка вамилија.{S} И пишите: да смо сви здрави; баба кашље и кр’ја к’о и пре и тут је здрав |
ал’ је сад фала Богу боље.{S} А ми смо сви здрави; брата се тако угојио да не може да закопча |
печену сланину и кожурицу с ватре (што сви у његовој фамилији радо једу) и гледећи с леђа једр |
ера и скочи са столице. — Та ово се већ сви разишли!{S} Извин’те, што сам се толико задржао.{S} |
се страном и не служи, на десној су му сви зуби слаби и шупљи.</p> <p>— Та шта говорите!! — пи |
ква лупа из кујне.</p> <p>Онда се тргну сви и ослушкују окренути кујни, а баба вели:</p> <p>— И |
анашњи сјајан и обилан ручак, којега су сви гости и пулгери па и беамтери до неба хвалили, био |
ад да кажем, јер је давно речено, да су сви попови једнаки, један к’о други.{S} А после, и прав |
то?{S} А чули смо, — кажу они, — да су сви Иђошани на твоју ворму паметни!{S} А, баш ти фала!“ |
се на школу и на учитеља.{S} Па кад су сви поштовали и волели старога учитеља Трифуна који је |
лази са поп-Ћиром.</p> <p>— Срећа те су сви паметнији од ње у кући па јој не даду за право, — в |
у једном крају, за тили час сазнали су сви <pb n="191" /> остали крајеви од Швабине суваче па |
уме и не зна ништа да каже.{S} За то су сви ћутали.{S} Јула је једва чекала да остане мало наса |
тог створа, само фрау Габриела, јер су сви држали велике, рундове, жућове, гаџе, и тако даље. |
>мама</hi>, имала је своју вољу и њу су сви морали да слушају па је увек било онако како је она |
рећи, да је Шандор (тако су звали Шацу сви од прошевине у кући) потпуно задовољан био, кад му |
прости предње зубе“, уздржа се.</p> <p>Сви поседаше и почеше јаузновати.{S} Настаде једна пове |
огатства али више укуса опажало.</p> <p>Сви уђоше у гостинску собу по којој се распростирао бла |
чује као тишлер кад рендише што.</p> <p>Сви се насмејаше, а затим настаде опет тишина.</p> <p>— |
изи к’о чиков. — Ту се гђа Перса сетила свију негдашњих мајсторија којима су се послужили (и по |
растужила.{S} И не би краја хвалама са свију страна; хвалише и песму и песника и певачицу.</p> |
сторија којима су се послужили (и поред свију онако повољних придика) да улове младога клирика |
а“, па неће да прослови, па да му поред свију оних терета обесиш још и госпоја-Персу, како је и |
с маком коју он, као сваки Бачванин, од свију теста најрадије и једе.{S} Метла давно почупана и |
у лаж, и веле, да она најлепше пева од свију њих.</p> <p>— Певај, лудо, кад ти стари сват запо |
молио стари сват (који тога дана има од свију сватова највише права да захтева), да му отпева о |
зашли и пошли кући, а он највеселији од свију нас, па мене шаком по шеширу, па ми каже: „Ао, ка |
ним меланхолије који је тако обичан код свију страсних љубитеља ракије. — Прошло је, видим ја б |
за што, то јест, воле он ту песму више свију песама, и даље, како само, ето, тој песми има да |
ује се лавежом паса и концертом жаба из свију јендека испред кућа.</p> <p>Тек чујеш овде онде г |
свирајку па умеју њоме да их извабе из свију кућа и амбарова, па их изведу за собом а пацови т |
не ствари.</p> <p>— А а а! — зачу се из свију грла.</p> <p>— Но, па како, како?{S} А јесте л’ м |
своју противницу и кад се треба сетити свију оних непријатних ситница из ранијег непријатељств |
био, кад му је показан био тачан списак свију ствари, и кад му је још примећено, да ће кроз нед |
идећи да јој је превучена штрикла преко свију њених рачуна и у тој срдитој својој немоћи била ј |
ине.{S} Био је непоуздан.{S} Прави скуп свију порока а између свију два најпагубнија, порок лењ |
ан.{S} Прави скуп свију порока а између свију два најпагубнија, порок лењствовања и порок крађе |
слиш преко целе равне Бачке!{S} Као она свила по пољу што се извија у јесен тако се изви и отеж |
аце сетио, купио му лепу пошу од црвене свиле, коју боју, као што је познато, сви бербери воле |
а пуцад, и ћурдија с токама, и чизме, и свилен чупав шешир носио...{S} Еј, да сте ме нешто онда |
ја баш могу! — рече па наби на очи свој свилен бачки шеширић па запева јасним гласом:</p> <quot |
ије ни до чега!{S} А да ви’ш да натучем свилен шешир прико десног ока, па чизме на боре на ноге |
десет ситних сребрних пуцета, око врата свилена црвена поша а на њој златом извезен српски грб, |
и је господин попа најрадије примао оне свилене).{S} И још ту на гробљу покупује од деце — која |
ови чисти шеширићи, (у деце већих газда свилени и чупави) из којих још нису пили воде на Тиси, |
та се тако угојио да не може да закопча свилени пруслук што га је купио на сенћанском јесењем в |
рпског <pb n="72" /> платна, пруслучићи свилени са сребрном пуцади а на глави нови чисти шешири |
две прије, гђа Сида и тетка Макра обе у свиленим хаљинама, гђа Сида у <pb n="384" /> неком капи |
и на старим контрафама, а тетка Макра у свиленој махрами, — седе па плачу и теше се узајамно об |
Одмах обуче душанку вишњеве боје, веза свилену пошу око врата, а према томе и остало одело ниј |
си и замота свећу у добивену цицану иди свилену мараму. (Било их је свакојаких, али је господин |
мам шта видити! <hi>Коњски зуб</hi>, са свим коњски и то још колики!{S} Таква велика зубекања, |
</hi> или <hi>Мушицки!</hi>...{S} А, са свим, са свим сам с њим задовољан! — рече раздрагани по |
то је онда луд човек!</p> <p>— Луд, са свим луд.{S} Не знаш ко је луђи ил’ он, ил’ они његови |
<hi>Мушицки!</hi>...{S} А, са свим, са свим сам с њим задовољан! — рече раздрагани поп-Ћира и |
друга!{S} Ја сам са свим задовољан, са свим! — вели задовољно поп-Ћира и наточи задовољно и се |
е он изметнуо у нешто са свим друго, са свим супротно.{S} Са годинама се развиле у њему пагубне |
лим вас за једну чашу воде с бунара; са свим сам промукла од узбуђење и потреса.</p> <pb n="214 |
ство, каже он, није било познато!{S} Са свим имате право то је — к’о што сте изволели примјетит |
п Спира на против — и ако оптужени — са свим весео, онако весео, баш као што је био и онда кад |
, што ми је мама била Немица,... ал’ са свим је тако.{S} Зар не?{S} Ја само кад морам да се сва |
гђа Сида а очи јој пуне суза. — Ал’ са свим на <hi>моју</hi> фамилију!</p> </div> <pb n="157" |
аву.</p> <p>У осталом та јој је жеља са свим излишна била, јер госпођа Перса је још то исто веч |
Габриела.</p> <p>Ту гђа Перса заћута са свим.{S} Ваљ’да се сад и сама уверила, да може и то да |
{S} Али сада као частан човек, пређе са свим на страну поп-Ћирину и одсудно и скоро отворено ст |
пољу у винограду и по њивама, па је са свим заборавио шта је јуче било, јер кад је било после |
било код поп-Спире на ручку који се са свим мимо програма госпоја-Сидиног завршио</hi> </p> <p |
што је сад учитељ овде.{S} Наравно и са свим природно; и једна и друга има ћер, па мати к’о сва |
> <hi>У њој ће се читаоцима показати са свим супротна слика оној из прошле Главе, то јест, што |
је — к’о што сте изволели примјетити са свим сушти коњски зуб!...{S} А, наравно, додаје он и ра |
то се каже, доброга друга!{S} Ја сам са свим задовољан, са свим! — вели задовољно поп-Ћира и на |
икнути: „Види, види Јуле!“ јер ће им са свим појмљиво и разумљиво бити Јулино понашање и призна |
п куће — ипак се он изметнуо у нешто са свим друго, са свим супротно.{S} Са годинама се развиле |
е то једна измишљотина и да се ствар са свим друкчије развијала.{S} Међу поповима је, истина, п |
ића овоселских.</p> <p>— Да, да, баш са свим тако к’о што изволесте лепо казати.{S} За сада као |
Ајак, ње нема па нема!{S} Тражим је по свим собама и по целој авлији и шиљем у комшилук код го |
их је видела заједно у колима и јавила свима, код којих је свратила, да се поп Ћира измирио с |
>Фама</hi>“ је по селу кружила, фама са свима украсима својим; једра, гојазна фама, дебела фама |
а сад, збогом! — прашта се поп Спира са свима и одлази са поп-Ћиром.</p> <p>— Срећа те су сви п |
аоци одмах у следећој Глави од једне са свима детаљима тога догођаја добро обавештене госпође.< |
ероватне приповетке већ читаве басне са свима појединостима.{S} За то је писац и принуђен, да с |
а по неколико дана; заћути као да се са свима у кући посвађао.{S} А после опет заокупи једног д |
n="40" /> <p>Ушавши у цркву поклони се свима редом по столовима, а није их баш много ни било — |
гов у селу и први приказ његов допао се свима, запленио је све, кажем вам све од поп-Спире у ол |
д се уморио и приповедало и слушаоци, и свима се већ почеле крпити очи, настаде зевање и насташ |
е гајде направити, а старији кожурици и свима већ оним ђаконијама које се обично добијају од је |
Меланији која се унтерхалтовала, него и свима у комшилуку па чак и баба-Тини која се још пре пе |
свадбе зађаконити.{S} Место је по вољи свима, па и самој Меланији, која је за варош и створена |
{S} Колико је пута уз њу певао јој онај свима богословима тако добро познати тропар шљивовици: |
к, код онолике њи’ве авлије... како нам свима смета и прави ларму по сокаку.{S} Та није да је ђ |
заљубљена, остала је једнако (противно свима правилима поетике) онако исто пуначка и округла к |
лама посута по свинчету које се прљи по свима правилима, а домаћин га струже кресачком којом се |
ону Ракилину дерлад која чини пустош по свима комшијским баштама. <pb n="140" /> А дан после, в |
оним украђенима.{S} А сад: лаку вам ноћ свима, па и теби, Ракила, диндушманине мој један.</p> < |
есно од Великог Сокака приповедало се у свима кућама о том збитију.{S} А заслуга за то припада |
ше се и пунчем који се у оно доба пио у свима бољим домаћинским кућама.</p> <p>Поп-Спира изађе |
омастити брке сам домаћин.{S} После ће свинче разудити на триста делова, и од њих триста неких |
е сламе у висину.{S} То се прљи заклано свинче и греју задовољни укућани око ватре.{S} Букти сл |
другој колико је која добила од заклана свинчета масти и чварака и сала.{S} Читава чуда причаће |
на другој слати по пун тањир од заклана свинчета и кобасица и џигерњача и крвавица и кожурица, |
угојеног а после закланог и спремљеног свинчета.{S} Из авлије се диже густ дим и лиже пламен о |
, а он прво пошље попа-Ћири од заклатог свинчета и кожурице и масти и кобасице и крвавице, па п |
, или из комшилука ко, не одсече крадом свинчету опрљено ухо или реп, јер то и јесте највећа де |
већа деликатеса на једном тако опрљеном свинчету, и с тога ће са њом, по стародавном и лепом об |
ани око ватре.{S} Букти слама посута по свинчету које се прљи по свима правилима, а домаћин га |
риповеда о старим временима, о чопорима свиња, о својим младим годинама за којима ће бојтар до |
— него узми клипова, па иди, па накруни свињама и на’рани и’!</p> <p>— ’хоћу! ’хоћу, таки!{S} С |
ош момак био, вредно било бити бојтар и свињар; кад су газде и трговци терали свиње у Пешту на |
кије. — Прошло је, видим ја бојтарско и свињарско време нит’ има више они’ вашара ни они’ алдум |
кох, врло лепо.{S} Кад поп-Спира закоље свиње и направи диснотор (што ће рећи свињску даћу), а |
а“ (тако звани „диснотора“).{S} Кољу се свиње, спрема се украс оџаку.{S} Деца се радују бешикам |
и свињар; кад су газде и трговци терали свиње у Пешту на вашар, па су и бојтари онда прошли и в |
, докле га Тинкуца не истера да нахрани свиње које грокћу око врата и опомињу укућане.</p> <p>С |
Него, ето тако, мало њивице мало ’раним свиње, мало кочијашим — па крај с крајем.{S} Тавори се, |
ога ми, проћи.{S} Па и мало сува језика свињећа из оџака не би Нићи шкодило.{S} Знаш, кад ми се |
зда ме од пића — нек ми се, велим, онај свињећи у торби нађе као цигурација!{S} Ај, шта велиш, |
печене кожурице, ил’ мало суви’ ребара свињски’, неће ти се, Бога ми, проћи.{S} Па и мало сува |
имница. <pb n="243" /> Дошло је доба и „свињских даћа“ (тако звани „диснотора“).{S} Кољу се сви |
ме до колена, намазане лојем или машћу, свињском или рибљом, која се преко ноћ добро упила у ко |
е свиње и направи диснотор (што ће рећи свињску даћу), а он прво пошље попа-Ћири од заклатог св |
ија је остављала клавир и није смела да свира ни омиљену поп-Ћирину песму „Сјајни месец иза гор |
пам ку’руз!“ А умео је ђаволски лепо да свира и да намигује онако кривовратаст.{S} Бечкеречки н |
лете коњи весело као да гајдаш у колима свира, а Пера весео па распоређује опет у глави оних за |
кад стане пред неку газдачку девојку па свира, а она зна ко га је послао пред њу, па само гледа |
амо срце друкчије се ражђипа, кад Совра свира.{S} А у колу је све било заљубљено; свак има свој |
угу полутину к’о бесан.{S} А у колу кад свира па кад стане пред неку газдачку девојку па свира, |
Колосално је напредовала у клавиру; сад свира и теже пијесе које се простацима и не могу допаст |
ко је пре лепше свирала!{S} Неке комаде свира па и не мари, к’о од беде.{S} Тек кад нам тако не |
доста.{S} Како ретко свира, још добро и свира.{S} А како је пре лепше свирала!{S} Неке комаде с |
а вашару. „Ено га, вели, у шупи, па нек свира у њега сваке друге недеље у дујету с њеном мамом! |
Та и запустила се доста.{S} Како ретко свира, још добро и свира.{S} А како је пре лепше свирал |
с лајтнантима уланерским, кад о Шабецу свира регименцка банда у промонади.{S} Вид’ла сам,“ вел |
од јаловим дудом играло коло.{S} Свирац свира тако целе године, а кад се обере кукуруз, онда се |
Талијанима мајсторима што имају некакву свирајку па умеју њоме да их извабе из свију кућа и амб |
дознала и позвана и непозвана света.{S} Свирају гајде, играју кола у авлији неколико и дуж сока |
к’о на даћу за њима, а мајстори једнако свирају па их изведу чак иза вароши до велике баре или |
чују издалека шијачке гајде како танко свирају, а она је дави и виче јој једнако: „Ти си ме, в |
о у кући, и она би опет онако к’о и пре свирала.</p> <p>— О, молим... како би’ ја то желео, — в |
ш добро и свира.{S} А како је пре лепше свирала!{S} Неке комаде свира па и не мари, к’о од беде |
д стола а омладина се ухвати у коло.{S} Свирало је пет гајдаша; два у собама, два у пространој |
{S} Како вам се допада Меланијин глас и свирање?{S} У селу доста, боме, и оволико.{S} А то је п |
ратио сокаком и Циганин му је пред зору свирао а он је певао из дешперата ту песмицу, која је г |
>— Е, „лако је ђаволу, што кажу, у риту свирати“, па и теби, газди човеку, прдачити се са мном. |
де је под јаловим дудом играло коло.{S} Свирац свира тако целе године, а кад се обере кукуруз, |
S} Биће на ворму што пева Гига Бачванин свирац:{S} Седам дера, четрнајст швалера!{S} Аја, неће |
не ваља баш ни то, кад је неко и сувише свирјеп.{S} Е, Боже, па људи смо, слаба створења, па, п |
х, Венеро, ужасна богињо, Над смертнима свирјепа књагињо!“ Ах, какав би то красан пар био да се |
рајла-Јуцо, нисам знао, да сте баш тако свирјепи!{S} Хе-хе, ал’ нећете, нећете, знам ја то добр |
у селу.{S} Тек пред зору умуче песма и свирка и престаде жагор и сватови се разиђоше из призре |
о с њим, што је овај викао на трошкове, свирке, игру, пијанку и весеље, <pb n="380" /> и замера |
т у селу; ућутало се све, по сокацима и свирке и песме и жагор и разговор.{S} Лишће опало и црн |
у су пред кућом пили па чак и играли уз свирку која се лепо чула из куће.{S} Ержа је после све |
е га и послужују његову родбину, доводе свирца и заиграше коло у ходнику очекујућ, да изведу мл |
оп-Спира добре воље био, он је уживао у свирци па ма то биле и швапске арије, а кад је био злов |
и она је наскоро после смрти Драгињине свисла од жалости: а ви ћете гледајући горко ал’ касно |
S} То ми се допада!“ Испева цео псалам, свих девет стихова, а између сваког стиха намигне очима |
оје две стране, добру и рђаву, то поред свих ових тугаљивих страна писмености, свет је ипак уви |
га да га убије, али за чудо, да је крај свих тих претњи и опасности још жив био, ма да се једна |
} Кад оно, и од једног и од другог уз’о свих десет сребра.{S} Погађ’о се са мном, к’о да сам му |
теног створења, ни мирјанског а камо л’ свјашченическог, каже...{S} Ја, каже он, познајем сву ф |
зна како!{S} Одаје јој чест; све му она свлачи чизме, не да ником другом нит’ сме ко.{S} Па му |
час пали лулу, час га жуљи чизма па је свлачи, па онда испусти бич па силази с кола и иде бест |
ивено а све мирише на мокру прашину.{S} Сво село чисто као умивено лице.{S} Испред кућа овде он |
ина авлија мирише од силна јоргована, а сво село окићено селеном, јоргованима и врбовим гранчиц |
ритичар нађе — он ће извесно додати: да сво даље понашање Јулино није довољно мотивисано.{S} За |
мед, па није да је само сикира, нег’ и сво држаље.{S} За то буди паметан — к’о и увек што си б |
а је ко хтео, могао је комотно покрасти сво село.{S} Кога ти ту све није било, и ко ти се су ни |
к’о крајнике вукући дим, те му пресело сво задовољству и уживање.{S} Девојке се провредниле па |
око огњишта и око банка и запећка; јер сво ћеретање и кикотање концентрисало се око огњишта, а |
ела је умотавати у своју мрачну копрену сво село са кућама и баштама, амбарима и авлијама, само |
еди па чита што или им приповеда што из свог ђачког живота; приповеда им о силним предметима, о |
е сви троје скупа саветују и праве план свог будућег стана и праве размештај намештаја. — Са со |
здраво и весело врати, које ми њега као свог рођеног сина једва чекамо да видимо.{S} А девојку |
и тако потрбушке па пуши и пљуцка преко свог кратког камиша (јер ча-Нића и ако је ушао у газдаш |
ква велика зубекања, какву ја, Персида, свога века нисам вид’о!...{S} Вид’о сам само једаред јо |
а сирото дете наплакало, неће се целога свога века толико наплакати.</p> <p>— Но, па шта је дак |
{S} Каже фрау-Цвечкенмајерка бабица, да свога века још није вид’ла тако дете здраво па грлато.. |
да се парох с парохом на саблазан стада свога свађа — но тога би’ вол’о видети, ко би му смео и |
рогаљ где се вије коло!{S} Ту ће свака свога видети, а све ће видети Тиму нотарошевог писара к |
узео парохову кћер, кћер предшественика свога, и онда, кад је дошло време — лепо он дош’о на ње |
је гђа Перса пред странцем ословљавала свога попу.)</p> <p>— Ама шта је то било, Персо? — запи |
хуланерским капларима, а свака је имала свога.{S} Једнога су оне саме међу собом звале <hi>Затр |
ефта не памти да је за четрдесет година свога бријања и ординирања у селу икоме, на пример, пра |
овања у Карловцима и танког благодејања свога. — Знате како стоји тамо:{S} Добар пастир не сме |
е вам признати, да је <hi>убијца детета свога</hi>, да је убијца жене своје, и она је наскоро п |
ичући сузу пролио, кад никога и нема од свога?</p> <p>„Проливајте барем ви, драге сестре Српкињ |
ју конту да се запише.{S} За тим дозове свога секретара, једног младог и финог ђакона, па му ка |
, као сваког празничног дана, позвао је свога принципала а овај опет позове господина Кипру нот |
и осетила шире око врата.{S} Стидела се свога дотадањег страховања и хтела је да се наплати за |
о су рекли наши стари: „Тешко своме без свога!“</p> </div> <pb n="283" /> <div type="chapter" x |
ону златну пословицу: „Тешко своме без свога!“</hi> </p> <p>После пола сахата кренуо се поп Сп |
ло!{S} Како је меникана брез тебе, брез свога, касти, друга!...{S} Бадава је ту Арса... и пуна |
се вучем по свету овако брез тебе, брез свога најближег, каз’ти, брата и пријатеља.{S} Та и она |
ом поред рита, пуца Рада бичем онако из свога расположења и пева мислећи на своју Јулу неку пес |
спитан, изображен па тражи спрам себе и свога воспитања и прилику, к’о што би’ и сама урадила д |
путем, а он запева онако за себе, ради свога задовољства:</p> <quote> <l>„Ти ћеш стати, па ћеш |
задовољан тамбуру и запева, онако ради свога задовољства, ево ову песму:</p> <quote> <l>„Сека- |
S} Хвали себе, а као мало и издаље куди свога Милоша и вели, да није заслужио такву жену к’о шт |
е г. Пера а чисто се стресе кад се сети свога господства и благовања у Карловцима и танког благ |
и поваздан тако у висину, али неће моћи свога брка омастити.{S} То је остављено за укућане а по |
теле у вис.{S} Али се нико није одрекао свога потписа; „каква су да су, — што каз’о Нова бистош |
у поскочицу какву фрау Габриела извесно свога века није ни чула ни читала где — Фрау Габриела в |
зам и привезаност мачијег рода ка месту свога рођења) фрау-Габриелину кућу и одомаћио се у друг |
тиву тејшасоњку, нек она не тура, каже, свој нос у мој виршофт; коме је дао Бог, <pb n="182" /> |
у ствар.{S} Али је село к’о свако село; свој хлеб једе а туђу бригу води.{S} Није тако стајала |
па су му совјетовали, да је гријота да свој талент закопа овде у овим каљавим селу, — вели фра |
онај ветар, што свуд завирује и забада свој нос, и нег онај месец, што блене по сву ноћ по ови |
пих од шареног старежа, Меланија извађа свој монограм на салветама, а Пера седи па чита што или |
и то шта воде да једе, — наставља Ержа свој рапорт.</p> <p>— Па, мора да каже сирома’; види и |
к пре две три последње недеље обогатила свој и иначе пребогат речник и овом речју.</p> <p>— Та |
ан, кроз прозор, а оставља јој у рукама свој горњи капут који ће овој мало после послужити као |
пира онако исто тужио као и поп-Ћира на свој, добио је он одавно.{S} Ако је веровати ономе што |
ије поневидио, него је и после пушио на свој кратак камиш од крајцаре).{S} Пуши тако и само изв |
— ...и пољубимо се, — завршује поп Ћира свој извештај, — пољубимо се на захтев Његовог Преосвеш |
по белим свету.</p> <p>Тако заврши Нића свој монолог, па опет продужи да мисли; набије понова л |
ао и мислио а после опет отпоче монолог свој.</p> <p>— Ди ли је то, да ми је само знати, било н |
и у себи госпоја-Перса, — мора она свуд свој нос да забоде!{S} Ништа друго, него је дошла само |
који не једе бадава, него који зарађује свој хлеб.{S} Постао је љубимац бабин и неће више тај н |
о сузе вриском таре</l> <l>И живот куне свој?“</l> </quote> <p>Ту прекиде Јула опет, јер кад је |
а њихових леђа на једно канабе и извади свој штрикерај.</p> <p>— А не, не, — не да јој гђа ната |
гђа Перса не знајући на коме да искали свој јед.</p> <p>— Али, мама! — умирује је Меланија.</p |
м му прекрпити свој „пинтл“ и продужити свој пут даље све поред дудова овим истим путем, којим |
е путовање пешке, и узицом му прекрпити свој „пинтл“ и продужити свој пут даље све поред дудова |
ате, ја баш могу! — рече па наби на очи свој свилен бачки шеширић па запева јасним гласом:</p> |
прве године, као млад попа, заборавивши свој немешаг па чак и чин, умешао међу ону гомилу, која |
стао на снагу и постао, тако рећи, сам свој, оставио и фрау-Габриелу и (што је код мачка ретка |
брата, да је отворио дућан и постао сам свој газда.{S} Е, и то је дочекала.{S} Сад узела најмла |
миру растати.{S} Поп Спира је већ узео свој штап и шешир и гладио га руком низ длаку, дакле ве |
а по бари, ни она га нису дирала.{S} По свој прилици ту је дочекао дубоку старост и пошао траго |
љан, а ограда није била тако честа — по свој прилици да јесу.{S} И какав би то опет роман био б |
он оре, а паор Шваба диг’о руке а упро свој благодарни телећи поглед у небо па вели: „О, Боже, |
то је најстрашније и најневероватније у свој тој приповеци, веле, да се и он баш својски гурао, |
после подне, на рогљу ће тек да сине у свој лепоти својој, а сад је отрчала у комшилук да поза |
как и ту је дунуо равно дванаест пути у свој боктерски рог, а после четврт сата још једанпут, и |
своје беле панталоне и метнути на главу свој, једини у селу сламњи шешир кога сам почешће сумпо |
већ скрштене беле руке и праведна дела своја!“ — „Та јест, одговара паор.{S} Касти: ватате душ |
неки штајерваген, па скин’о и метнуо на своја лака лепа кола.{S} Њега, њега најбоље...</p> <p>— |
<p>— А како би сад добро дошло, да имаш своја кола и коње! — вели гђа Сида.</p> <p>— Хе, то сам |
ек наглашавао да прави родитељ не треба своје дете пред њим самим да хвали — овде је одступио о |
ш спав’о у шталогу; ’хоће човек да чува своје коње!{S} Ено, од срамоте још ни сад не сме човек |
м?“ — А они се, вели, ухватили сваки за своје уши, па зинули па се замислили а после га питали: |
само још да и гђа Перса не изостане иза своје комшинице.</p> <pb n="178" /> <p>— Ержа, о Ержа! |
богобојажљива девојка, која није имала своје воље и која је све слушала у кући, и оца звала: < |
ћу снивала још никога.{S} Она је волела своје пилиће и гушчиће и своју Милку, коју јој је тата |
ни венчаваду...{S} Е, па тако; свак има своје једно пословање и, касти, зарађивање.{S} Не може |
ко свака ствар на овом Божјем свету има своје две стране, добру и рђаву, то поред свих ових туг |
дају; јер су једну малу искру, меховима своје пакости и мржње, распирили у ужасан пожар.{S} У њ |
</p> <p>Домаћин узе појас, остави га на своје место и врати се натраг.</p> <p>— И једнако спава |
i>Магбету</hi>.{S} Све, све је узела на своје решето, па ни Његово Преосвештенство није остало |
е бити и горе! — извињава господин попа своје овчице.</p> <p>— Хе, хе.. деца.. врагови.{S} Шта |
ри, да није лепо да се он дрзне да вара своје <hi>претпостављене</hi>; али му, вели, прашта“. — |
а.</p> <p>— Не да се поправити, он тера своје: „Тера Јела што је започела,“ — вели госпођа Перс |
“, — и опет му ништа оне помаже он тера своје.{S} Кад му дођу лутке он заћути; девиза као да му |
у праву, и кад је она газдарица испред своје куће па све до пола сокака — то, Бога ми, никако |
као добар пастир ни ту да се издваја од своје, поверене му пастве, него седи као станац камен и |
о, није жалила труда него је учинила од своје стране и последњи покушај за који се надала да ће |
тајала му је све дражија.{S} А и она од своје стране колико га је само својим жртвама обвезала! |
> ми Јулу не дате, ја одо’ у солдате од своје воље... а и оч’о би’, сунца ми!</p> <p>— А шта он |
<p>— Но, па шта је дакле?</p> <p>— Код своје рођене куће, па да не смеш ни нос да промолиш кро |
превуче шаком преко чела. — Ено га код своје куће.</p> <p>— Дош’о?! — запита зачуђено попадија |
она доста <hi>унтерхалтунга</hi> и код своје куће.{S} Фала Богу, онај вам и не избива из куће. |
после</hi>!{S} А друго, научила сам код своје куће, да ми је све чисто, — рече гђа Сида сва бле |
молим вас, раскомотите се само, к’о код своје -—</p> <p>— И <hi>ништа</hi> нисте чули?!{S} И <h |
те!{S} Извол’те, раскомотите се као код своје куће.{S} Јуцо душо, седи ту до Меланије; знам да |
ста, нису у туђем свету комотни као код своје куће, у свом селу.{S} Па за то чим су се нашли ко |
долива и себи и осталима.{S} Хвали све своје по кући.</p> <p>— Каква мајка, таква и ћерка! — в |
састајале се на сокаку, као и пре свађе своје госпоштине, са својим хуланерским капларима, а св |
чуо бласфематичне речи гневне попадије своје које је из истога узрока и сам писац навлаш изост |
јаги, само их за то навлачи, да сакрије своје од виртшафта испуцане руке!!!{S} И на то је, — ка |
ни да види новог учитеља, него да чује своје унуче Савицу, који је ове исте године са две радо |
азе, велике и мале, напрстак и још неке своје алате и иде право на обећано место.{S} И што би м |
е дрвета испред кућа које пружаху сенке своје до пола пута, и разносио мирис од багрема, орахов |
плебанош!!{S} Већ је два ланца најбоље своје земље понудио да прода, и фишкала нашао; а тераће |
а обе су се журиле, да што боље опреме своје удаваче.</p> <p>Чим је сутра дан свануло госпођа |
ога села Кера.</p> <p>И позна јесен име своје поезије и своје топлине, — бар око огњишта и око |
и да скува — у томе се не боји ни једне своје вршњаке надалеко.{S} Јуцо дете моје, иди у кујну, |
ца детета свога</hi>, да је убијца жене своје, и она је наскоро после смрти Драгињине свисла од |
у којој је још њена баба одмарала старе своје кости и последњих пет шест година пред смрт слабо |
кућу; и остаће и преко зиме, и дочекаће своје старе знанце и роде и ласте.</p> <p>Све је село з |
ла се осети мало потиснута од другарице своје.{S} И она одмах поносно <pb n="155" /> уступи сас |
гледала расејано и замишљено у папучице своје.{S} Дошао јој Шаца много милији.{S} Није ју вређа |
ду и туцају главама к’о овнови и челиче своје темена на тај начин, да временом постану тврдогла |
емљи.{S} Тако је желела и за прво унуче своје, Савичиног много старијег брата, Гавру.{S} Кад се |
е рђава вест.</p> <p>— Вид’о ме јуче из своје официне па ми притрч’о да ми јави, а ја му кажем: |
кисела јер је већ, отприлике, видела и своје и Јулино, што кажу, „добројтро“.</p> <p>У осталом |
и, кад је Пера поткрепио добро и себе и своје коње код попа, па му није до чарде.{S} Шта му тре |
p> <p>И позна јесен име своје поезије и своје топлине, — бар око огњишта и око банка и запећка; |
поп-Спира.{S} А обојица су имали још и своје надимке; поп-Ћира се звао и <hi>Поп-Хала</hi>, а |
ад отворила воља да накупује и изненади своје укућане.{S} Радостан што је тако јефтино прошао, |
уше, међу собом ради Г. Епископа и ради своје пастве, али и то не иде онако срдачно као некад, |
Шаца се привуче полако, а Јула му пружи своје беле пуне ручице, које је овај (немојте мислити д |
ео или мургаст) да се наједе и поткрепи своје силе за даље путовање пешке, и узицом му прекрпит |
лупу и наслони се на десну руку, склопи своје вазда будне очи и заспа по други пут.</p> <milest |
получује награду.{S} И сан стаде плести своје танко ткиво око Ниће боктера који хркаше <pb n="1 |
мрт цуњајући једнако по орману, ветрећи своје рубље и наређујући често у чему ће је сахранити и |
ветра или кише; јер онда би могао обући своје беле панталоне и метнути на главу свој, једини у |
о и свака мати, омекшала јако гледајући своје дете како јој из дан у дан чезне, и увелико се по |
све. „И тако ти Господин Епископ заврши своје слово пребацујући поп-Ћири, да није лепо да се он |
готово?</p> <p>— Све је у реду; сваком своје.{S} Брже остави одакле си и уз’о.{S} Замотај к’о |
, будући увек нечисте савести и свестан своје кривице и грехова, бегао из кујне на какво узвише |
едно четврт сахата изван села потера он своје коње поред фрау-Габриелиних и дохвати левчом левч |
а велим:{S} Та добар је Бог, па неће он своје бојтаре баш тако оставити.{S} Па ондак имам нику |
ја познајем, да она, на против, баш к’о своје рођено дете воле вашу Јулу.{S} Баш мени самој је |
оследњем листу сваки је читатељ записао своје име и примедбу, препоручујући књигу свакоме најто |
шешир с главе.{S} И данас је већ почео своје обешењаклуке.{S} Једна му је већ рекла: „О мустро |
лу! — викну фрау-Габриела и запуши брзо своје хаглих уши. — Знате, страшно сам нервез!</p> <p>— |
и и младожењи, не добију само они свако своје, него и други свет.{S} Па кад добро пролази и кад |
мало па ће и заћи, а Рада тера једнако своје бесне коње.{S} Превезли их и на скели на Банатску |
смеје му се, кад се овај саплеће преко своје мало подуже кежње кецеље и кад заџака оно његово: |
е и плевила, а Меланија је гледала само своје кактусе и романе.{S} Меланија је прочитала сијасе |
апско печење и чекао је гужвару омиљено своје јело:</p> <p>— Не марим ти ја за те покенесе и но |
се неетикетни паори и сукали задовољно своје велике и чупаве паорске бркове и у смеју би само |
господин-Ћиро, што сте, то јест, ви, у своје време, <hi>изабрали</hi> госпођу Персу себи за су |
он ајд одмах к њима.{S} Ту седи у кругу своје будуће фамилије.{S} Мама хеклује тепих од шареног |
ве и онаке коње. „Па не мој да срамотиш своје красне коње, па да и’ будзашто возиш, — саветовао |
пружи му пун бокал вина.</p> <p>— Та... своји смо, — вели му Нића, па једном руком диже бокал а |
Поп Васа га шиље и, што кажу, откида од своји’ уста, да му син штудира, па да временом буде од |
из рана научиш, каже ми он, како је од своји’ руку и о свом комаду живити!“ А нисам јој ни каз |
то онда познавали, снаја, и да смо били своји к’о данас —</p> <p>— ...а кад га к’о чеше по лећи |
га гледаше својим благим плавим очима, својим искреним, вазда пријатељским погледом.{S} И погл |
оштована у старим данима <pb n="399" /> својим, ту је баба Макра спокојно очекивала смрт цуњају |
p>— Штета! — рече Меланија и погледа га својим црним очима тако значајно, да блага Јулина слика |
о и нико не може на њ отићи и сузама га својим залити, а ви отидите до „господар Јове“; ту ћете |
тадо!“ примакли ближе не верујући ваљда својим очима и ушима; по неки се окренуо у пола олтару |
ем да им приповедам; а, формално, ни ја својим очима још не могу да верујем.{S} Идем одмах да ј |
је чула из уста Јулиних; није веровала својим рођеним ушима, па се зато и замислила.{S} Јула ј |
јала баш у тај пар на вратима и пратила својим лојаним очима Лацка кишбирова, најмлађег и по ст |
из <hi>Старога села Кера</hi>, забавља својим стародревним хумором и шалом, — дотле често онај |
високи ђермови као да пробише врховима својим ту копрену и дизаху се право тамо звездама.{S} Д |
по селу кружила, фама са свима украсима својим; једра, гојазна фама, дебела фама, дебља него об |
о се не би дале молити“, — отпоче и она својим лепим, јасним као сребро, девојачким гласом.{S} |
а ни у једну кућу!{S} Тако је поп-Спира својим спавањем под комарником и својим ужасним немешко |
у, као и пре свађе своје госпоштине, са својим хуланерским капларима, а свака је имала свога.{S |
у Затрацену и Ержи која је опет била са својим капларом и ту казала све Ержи шта је и како је.{ |
де једно друго. — Ту и силне кокошке са својим петлом једним дугачким грлатим клипаном који је |
Ћира се одмах сутра дан посаветовао са својим пријатељима о томе, какве кораке ваља да предузм |
чка.{S} Али је поп-Ћира несретан био са својим мачком.{S} Јер исти и ако је био од ране младост |
и сравњује и дотерује дуварски сахат са својим џепним и клања се гостима и кад уђу и кад изађу, |
а на услузи збуњеним домаћима.{S} Прича својим накарадним српским језиком и уноси шале и смеха |
м година биле очи?!{S} А она га гледаше својим благим плавим очима, својим искреним, вазда приј |
-Спира својим спавањем под комарником и својим ужасним немешко-паорским хркањем, спасао често и |
ве и стас и лице и косу и очи и одело и својим рођеним ушима чула кад су га позвали сутра — у Н |
’о се баш од попиног фланела да направи својим Чифучићима оне њи’ове „чифуцке оченаше“!</p> <p> |
и били тако побожни, да су бадава млели својим поповима брашно у сувачама</hi> </p> <p>Била два |
; јер пре ни људи нису знали да пишу ни својим синовима, а сада и девојке пишу писма, те још ка |
ко се нови учитељ представио на вечерњи својим будућим суграђанима.{S} Сам тај први корак његов |
па чак и напунити шешире и понети кући својим убогим родитељима.{S} За то су дечији шешири у т |
пругу.{S} Г. Кипра ће бити на руци Шаци својим саветима и упутствима односно тала и за то га је |
СЛЕДЊА</head> <p> <hi>Која ће садржајем својим за чудо много бити налик на оне „Штампарске погр |
гусак нападе и још више збуни сиктањем својим.</p> <pb n="54" /> <p>И Јула се збунила још више |
после мајске кише кад се пружи струком својим преко стазе баштенске.{S} И путник је гледаше ми |
о старим временима, о чопорима свиња, о својим младим годинама за којима ће бојтар до гроба узд |
живљи разговор.{S} Разговарали су се о својим стварима.{S} О парохијама, о венчању, крштавању |
се увек десило, да је неко из села ишао својим послом некуд.{S} И кад сад г. попи требају кола, |
и она од своје стране колико га је само својим жртвама обвезала!{S} Уклонила је из албума све м |
ни врапци остати и после Митрова дана у својим, летошњим, квартирима.{S} Цвркутаће испод стрехе |
је задовољна шетајући се сама по соби у својим ботушама.{S} Како ће се радовати и блажена бити |
раздувао плеву греха и злих навика међу својим парохијанима...{S} И тек за тим прелази на сукоб |
ја иђаху Великим Сокаком и пратијаше их својим питомим очима, па рече у себи:</p> <p>— Баш би’ |
..{S} Ко у туђем свету!{S} Није к’о међ својима!{S} Ал’, знате како је: ди муж, ту и жена; па д |
и, једна сладост.{S} Ал’ помажем им к’о својима, јербо има људи па ’оћеду да пиједу а нећеду да |
испружио шију па наређује из кола нешто својима тамо у авлији.{S} А за тим се прекрсти, па опсо |
и шаље поп-Спири.{S} А примеру супруга својих следовале су и домаћице.{S} Кад би се што умесил |
писара који у селу живи као мали бог са својих тридесет форинти месечно.</p> <p>И он се радовао |
упују неких ствари.{S} Имали су од кућа својих поруџбина, као што је то већ сваком познато, да |
.{S} Девојке се провредниле па раде код својих кућа; раде да се сатру.{S} Трпе све и не одговар |
трговац, што није могао да се курталише својих старих папуча.) За то су сад и најдуже младенци |
— Зар већ! — уздахну путник пренувши из својих мисли.</p> <p> <hi>Београд</hi>, 1894.</p> </div |
или никако познате.</p> <p>А сетио се и својих избавитеља, Аркадије и поп-Олује.{S} Аркадији је |
ци ту неискреност парохијанску и пљачку својих сопствених пароха; да му кажу како то није ни на |
дубоку старост и пошао трагом старијих својих.</p> <p>Место је било велико, а побожни парохија |
нство, да претходи примером, на пример, својој ћерци, да ова буде временом добра кућаница и дом |
Обе попадије се враћају с јутрења свака својој кући.{S} Разговарају се идући тако из цркве о св |
/p> <p>Растадоше се љубазно и оде свака својој кући.</p> <p>Ах, како је лепа Недеља у селу!{S} |
а Савка, кочоперна баба, па приповедала својој комшиници, другој једној баби, како јој се јуче |
ако навикне, па му чудан дан кад не оде својој тетка-Макри макар на неколико тренутака, или кад |
, на рогљу ће тек да сине у свој лепоти својој, а сад је отрчала у комшилук да позајми часком о |
г грла и бацакајући се у срдитој немоћи својој.{S} А Јула још неко време гледаше за колима која |
и од силне пакости, и даје тањир кћерци својој, да га однесе у комшилук.</p> <p>А после ручка о |
сретна и задовољна била!{S} У срећи тој својој хтела је да сви буду срећни и задовољни, па се п |
роман био без пољубаца чак и у десетој својој Глави!!!</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
реко свију њених рачуна и у тој срдитој својој немоћи била је готова да учини свашта.</p> <p>И |
ан!{S} Држи срце, Ћиро, ако си пријатељ својој деци!</p> <p>— Хе, лако је теби!{S} Ал’ ја све с |
ка нада пропала, најрадије је мислила о својој смрти, и праштала је и оцу и матери, и ако су он |
заљубљене девојке, а то је: у мислима о својој смрти.{S} Најрадије је мислила о томе: кад би ум |
И још хтеде фрау-Габриела приповедати о својој жалости, али је сујеверна гђа Сида прекиде и окр |
није, као добар отац, бољу срећу желео својој Јули него да и она буде попадија као и њена мама |
са. — Он га је први дочепао и одвео био својој кући.</p> <p>— Па био га чувати.</p> <p>— А дево |
Владика правио каноничну визитацију по својој епархији, па није затекао на време поп-Спиру на |
послетку, а за што момак и да не пева у својој башти уз своју тамбуру!!{S} Данас се већ не би н |
Видиш ти, молим те, да човек није ни у својој рођеној кући миран! — вели поп Ћира па стаде ход |
у мал’ што није планула и очитала јој у својој рођеној кући.{S} Но срећа, те је ова напоменула |
Пери Тоцилову, кад је видео поп-Спиру у својој авлији.</p> <p>— Ето, ја сврн’о мало! — отпочиње |
ћу бити тако срећан да <hi>ја сам</hi>, својом сопственом руком, могу брати у тој башћи и <hi>ј |
е, савладао сад мој гњев, и посрамио га својом уздржљивошћу и долготерпљенијем — а то више вред |
еле међу собом (не хтевши се повести за својом завађеном госпоштином) и састајале се на сокаку, |
цу места види ефекат, који је произвела својом керн-штрудлом.</p> <p>— Баш ћу вас нешто замолит |
му је само диван <hi>ћелепуш</hi> сама својом руком направила, први видљиви знак нежне наклоно |
ко није било, а набрала га је Јула сама својом руком; бирала га к’о голуб зрно, и наслагала леп |
оставио јој одрешене руке, да она сама својом женском вештином извиди ту ствар и да му јави.</ |
им дугачким грлатим клипаном који је са својом дивном крестом изгледао као какав јакобинац са с |
крестом изгледао као какав јакобинац са својом црвеном капом.{S} Он један, а оне толике!{S} Пра |
овори, — ’хоћу да сам од сад миран пред својом кућом, оче Спиридоне.</p> <p>— По мени баш, — уп |
Видела је, наиме, како гђа Перса брише својом чистом шнуфтихлом једну чашу — бајаги чаша није |
е поп-Ћири левчу из руку, па га дохвати својом тако несретно да му је окренуо доњу вилицу чак н |
ну у њу два три пута и стаде је брисати својом чистом цицаном кецељом.{S} Сад, да ли је баш чаш |
разгледајући с њим заједно албум, косом својом <pb n="112" /> додиривала образ Перин.{S} Пера ј |
ј песми има да благодари, што се оженио својом садашњом супругом.{S} Приповедање старога свата |
њега и мило му било што је намучио мало својом љубоморношћу.</p> <p>После мало кавге најлепше ј |
а посла, онда треба да га <pb n="81" /> својски ради.{S} Ако сам пастир пастви, а оно треба да |
пола вечере и није разговарало него се својски јело.{S} Тек кад су донети на сто уштипци насла |
вој тој приповеци, веле, да се и он баш својски гурао, кад је кум неколико пута бацио међ свет |
некад погледа сетно крадом на Тинкуцу, своју будућу рођаку, и уздише.{S} Хвали себе, а као мал |
.</p> <p>— Па јесу л’ добри, слушају л’ своју маму и тату који се о њима брину и дан и ноћ? — п |
о свака мати.{S} Свака је добру рада за своју ћер; а јао, жалосна, а како и не би; ако мати нећ |
ије хтео а ни смео, никако да призна за своју, али за коју је цело село знало да је његова и ни |
анију, то ће исто купити и поп Спира за своју Јулу, да не би Меланија која има „немецко васпита |
ра ствари у болти; што купи поп Ћира за своју Меланију, то ће исто купити и поп Спира за своју |
у колу је све било заљубљено; свак има своју, па не да другом до ње него се кољу к’о кере свак |
твена песма! — вели Пера и тера прстима своју бујну косу на више.</p> <p>— Та и запустила се до |
кад је певајући ову строфу погледала на своју маму, видела је како се гђа Сида заплакала.{S} За |
и како је вештица, па се ископистила на своју снаху, завадила је с мужем па долази сваку ноћ; д |
из свога расположења и пева мислећи на своју Јулу неку песму коју заглушује топот коња или је |
! — ословио би често забринути син Ћира своју маму, а оно мама мирно спава, а то што је поп-Ћир |
позове господина Кипру нотароша а Кипра своју супругу.{S} Г. Кипра ће бити на руци Шаци својим |
илук,... да човек не може да изађе пред своју рођену кућу од лупе, прашине и плеве...</p> <p>— |
<hi>папа</hi> и <hi>мама</hi>, имала је своју вољу и њу су сви морали да слушају па је увек бил |
па распалила и њега те јој и овај рече своју:</p> <quote> <l>„Тако тако до недеље</l> <l>Ма ос |
да чита!?{S} Него та лепо стоји све уз своју искусну матер па се учи и помаже јој к’о добра ће |
то момак и да не пева у својој башти уз своју тамбуру!!{S} Данас се већ не би ништа љутила.{S} |
м, скуп добродјетељи, па је, наравно, и своју кћер тако воспитала... а ко је узме, биће срећан |
не само да он пије него и сам налива и своју и домаћинову <pb n="311" /> чашу као да је он дом |
је готов ради ње да заборави и отера и своју венчану жену и њу да узме — дохвати левча од оних |
дужио кроз сокаке вршећи у исто време и своју дужност.{S} Те ноћи, тако УЗ гајдаша, издувао је |
Она је волела своје пилиће и гушчиће и своју Милку, коју јој је тата још као јуницу поклонио, |
прилику; кажи му, да младић има и очи и своју науку, <pb n="184" /> па види и разликује, шта је |
} А они и једни и други удри фали сваки своју,... а он се само окреће час једној час другој.{S} |
ијао туђе браде, а од сад неће смети ни своју.“ А Шаца као опет наставља: „Јуло!{S} Нека вам Бо |
ни вид ни памћење онда кад треба видети своју противницу и кад се треба сетити свију оних непри |
дужни.{S} А онда госпоја Перса напусти своју слушкињу, ону шиндивилу Ержу што су је спевали у |
раменту.{S} Један се љутио кад је видео своју Жужу да с оним другим разговара и одмах псовао: „ |
ти меникана дај, да ча-Нића огреје мало своју беамтерску душицу, кад је овако пасја ноћ напољу. |
под комарником.{S} Међутим то је имало своју добру страну не само што се тиче поп-Спириног гој |
гле из поља краве у село и свака ушла у своју авлију са вименом пуним млека; давно су већ и пом |
ног млека спуштала крајцаре и сексере у своју лончарску „шпаркасу“.{S} Па опет, како јој је мил |
лепо изражавају, почела је умотавати у своју мрачну копрену сво село са кућама и баштама, амба |
едно са сељацима променило физиогномију своју.{S} Не видиш више босе ноге, ни кратке рукаве, ни |
једу) и гледећи с леђа једру и округлу своју Савку, како живо меси и како се сва тресе.</p> <p |
е: „’хоћу код попе!“ и видети лепо милу своју познаницу.{S} Стигла беше малога бегунца који се |
иде у штету! — рече поп Спира и даде му своју ракију а и од Перине нешто остало. — А кад мислиш |
јада и потужи на, тако рећи, дојучерању своју најбољу другу и пријатељицу.{S} Најпре се вратио |
Јула на њ склањајући збуњена бујну косу своју под плаву цицану мараму којом је повезала главу.< |
остави за собом све, и срећу и несрећу своју, па да лете коњи тако и да га носе тако све до на |
еш, Јуло, онда плакати,</l> <l>Онда ћеш своју спомињат’ мајку:</l> <l>Ој мајко моја, ој него мо |
о то иноверци никад не би учинили према свом патеру или пастору.{S} Али као да се предомислише |
теха бар, јербо вас знам да сте жена на свом месту!{S} А куд би’ знала!{S} Јао наопако!{S} Ако |
ао кула светиља крај мора, непомичан на свом месту, док се све око њега љуља као таласи на узбу |
S} Па се опет раздвоје и стоји свако на свом месту, па ћуте к’о да ослушкују да их когод не гле |
ваки час га загледа и пипа, је л’ му на свом месту.{S} Па баш и да га се дочепам, ал’ кад он ви |
шкоћама на њему, или приповеда о каквом свом доживљају где је био на рубу или ивици пропасти па |
удније што су обојица одговорила једном свом познанику који их је срео баш кад су излазили из Е |
свету месечину и месец остао на старом свом месту.{S} И тако одонда је сваки Иђошанин фрај на |
та су имена они добили према различитом свом темпераменту.{S} Један се љутио кад је видео своју |
А са чим ће!{S} Ваљда ће га поп Спира о свом трошку послати! — И бијаше!</p> <p>— Та ман’те га |
каже ми он, како је од своји’ руку и о свом комаду живити!“ А нисам јој ни каз’о да ћу јој куп |
А Спира је, вели она, повео поп-Ћиру о свом трошку, да му овај густира ствари у болти; што куп |
у башту и стала плевити, запевала је по свом обичају.{S} Песма је потекла из неког расположења |
ву клупу, покри се кабаницом, и поче по свом обичају да броји звезде на небу (да би пре заспао) |
ђем свету комотни као код своје куће, у свом селу.{S} Па за то чим су се нашли код куће, одмах |
нга“ него је само спремила и задржала у свом орману нек се нађе кад устреба.{S} Самих фачли је |
Преосвештенство руководило.{S} У гневу свом, шта је само за Господина Владику рекла!{S} Поп Ћи |
к’о и сам што сам у супружеском животу свом.</p> <pb n="315" /> <p>— Та коме ви то говорите, — |
седела су оба попа на стражњем седишту свом као — опростите ми за тај израз јер је реч о попов |
јпре о песнику те песме, Васи Живковићу свом коншколару, а после о песми, за што, то јест, воле |
ву кућу она га је донела као део мираза своме попи.{S} Онда је још добар био и тачно радио, а д |
м, господин-попо, не стоји тај појас на своме месту?</p> <pb n="14" /> <p>— Хе-хе! „Зашто?“ Как |
ему је ствар.{S} Казаће им он то већ на своме месту, и знам да ће им онда још чудније бити, как |
да се сече месо, а после се опет враћа своме протектору, доброј старици, на банак и наставља п |
па више не тражим да једна домаћица уме своме мужу зготовити ручак.</p> <p>— Та шта говорите?! |
нашњи.{S} Донела га је гђа Сида у мираз своме попи, и износио се из шифонера само онда кад су у |
јер који би то парохијанин био који би своме пароху одрекао кола!{S} Али сад у Новембру месецу |
имом умешен.{S} Али Меланија остаје при своме и вели: да ни мами не би шкодило, да мало више зн |
с пуним бокалом <pb n="363" /> на сокак своме каплару Затрацену и Ержи која је опет била са сво |
ја-Сидо, ако сте права мати, и пријатељ своме детету, немојте да је оставите да буде слепа код |
т!{S} Право су рекли наши стари: „Тешко своме без свога!“</p> </div> <pb n="283" /> <div type=" |
д су рекли ону златну пословицу: „Тешко своме без свога!“</hi> </p> <p>После пола сахата кренуо |
pb n="0_5" /> <div type="titlepage"> <p>СВОМЕ УЈАКУ</p> <p>ЈОВАНУ ЂОРЂЕВИЋУ</p> <p>ПРОФЕСОРУ ВЕ |
p> <p>— Па кад неће господин-попа ни да сврати, — рече женица. — А што се не би баш и скинули м |
Господин ваш отац имао је доброту да ме сврати и доведе амо, и сад је наравно, његова, ако смем |
а врата и прође нека три четир сокака и сврати у неких шест кућа.{S} Већ се почео полако мрак с |
о у колима и јавила свима, код којих је свратила, да се поп Ћира измирио с поп-Спиром, па сад з |
а натарошевица... — случајно сам код ње свратила малочас и од ње чула.{S} Скаменила сам се, кад |
куће, па мислим у себи: дај, кажем, да свратим к њима, ваљда ће господин-нотер знати све...{S} |
. — Видим те у авлији, па реко’: дај да свратим мало код нашега газда-Петра...{S} А, ти увек вр |
ћи каљавим сокаком и гацајући по блату, свратио је, као власт, да види шта је и како је и кући |
, а тако ми жао, што нећете бар мало да свратите!...{S} Па шта <pb n="410" /> ради Меланија, — |
паора држи.</p> <p>Кад стигоше у Ченеј, свратише на једно пола сата на одмор код поп-Олује.</p> |
оше и чарду и оставише је за собом и не свратише у њу.{S} А и шта ће у чарди, кад је Пера поткр |
м Биртијом тамо где само господа и Жиде свраћају а од <pb n="38" /> ових из села одлази тамо са |
рау-Габриела је дакле ово дана најчешће свраћала у поп-Ћирину кућу.{S} Ту је помагала и ручала |
у ово село, као и у свако село мало ко свраћао, није чудо што је одмах по селу пукао глас да ј |
Спиру у својој авлији.</p> <p>— Ето, ја сврн’о мало! — отпочиње поп <pb n="275" /> Спира разгов |
hi>ти</hi> чуваш село.</p> <p>— Ето, ја сврн о мало!{S} Видим свећу, па к’о велим, дај да к’о в |
молим, молим —</p> <p>— А ја ћу само да сврнем мало кући, а на ту ћемо страну и ударити, па ћет |
калови’ месе сутра ујутру ’леб, тамо ћу сврнути ујутру на врућу лепињу, а и да им кажем, да сам |
и што а он гледа у земљу. — Сутра ће, — свршава Ержа рапорт, — бити код милостивих на ручку.</p |
е те жеље и мисли, али се, некако, увек свршавало Јулиним плачем и гђа-Сидиним неуспехом.{S} Ју |
о ма штогод, тек да се нађе у послу.{S} Сврше и тај посао, а изгледало је да се поп Ћира већ пр |
и то.{S} Ал’ ја сам једва чекала да се сврше те дерне штудије његове!...{S} Та нема наше Бачке |
деца са звонаре.</p> <p>Кад је вечерња свршена, учитељ се нашао с поп-Спиром у порти црквеној |
од узбуђења и задовољства, што је ствар свршена и зет упецан, па само вади крофне и баца их у к |
<p>— На Спасеније! — Искапише до дна. — Свршени клирик, а, је л’ тако?</p> <p>— Јесте; совершен |
вадесет и више година дошли у село, као свршени клирици, били су обојица суви и мршави као бого |
едставио му се:</p> <p>— Петар Петровић свршени клирик и изабрани и потврђени учитељ за ово мес |
лепотицама.{S} Шта је, дакле, и остало свршеним клирицима и кандидатима, него да се ожене њима |
тњи дан, ова данашња Недеља.{S} Јутрење свршено, излази свет из цркве.{S} Обе попадије се враћа |
ли да је то сас Јулом и господином било свршено још док је овај богословац био... кажу, да је о |
анија ми се исповједила...{S} То је већ свршено...{S} Све му је забадава сад.</p> <p>— Немај ти |
к и „маринерски“ официр, уступише места свршеном клирику Петру Петровићу чије се четир фотограф |
есто.{S} И што би могла за пола дана да сврши, то њој траје цео дан, па и дан и по.{S} Где ради |
еш,... он је богате фамилије... може да сврши и хирургију?</p> <p>— Може, каже, врло лако, — ве |
вно блато да буде.{S} Ко је шта имао да сврши и купи у болти код грка, свршио је и купио; и грк |
к причека тебе! — Сад може ићи у Беч да сврши хирургију...{S} Он ће остати да доброј стрини да |
иђо’!...{S} Него, док се та комедија не сврши, кажи, Бога ти, <hi>момку</hi>, да се <hi>и он</h |
грубијан!</p> <p>— Но то ће лепо да се сврши!{S} Каже ми баш гђа натарошевица како јој је супр |
већи ред сребрне дугмади.{S} Али чим се сврши литургија они се одмах раскомоте; још у црквеној |
аручник је по ваздан био код ње.{S} Чим сврши школске часове, а он ајд одмах к њима.{S} Ту седи |
, ни његову намеру да иде у Беч да тамо сврши хирургију.{S} Гђа Сида била је најпре к’о да ју ј |
аплакаше се сад опет од радости.</p> <p>Сврши се венчање и сватови се вратише, заобишавши далек |
при — овај, сопутниче? — вели поп-Спира свршивши сам с кајганом.</p> <p>— Можемо, можемо! — вел |
lestone unit="subSection" /> <p>Тако се свршила и ова свадба, али су још недељу дана брујале га |
nit="subSection" /> <p>Служба је била и свршила се.{S} Сва се очекивања испунила; и Савица чита |
ави то одмах!</p> <p>— Та тек што нисам свршила.</p> <p>— Таки, кад ти кажем! — викну строго на |
м је чула, како се <pb n="366" /> ствар свршила, одахнула је душом и осетила шире око врата.{S} |
су се оженили, а оженили су се, чим су свршили у Карловцима богословију, а ову су свршили пре |
шили у Карловцима богословију, а ову су свршили пре двадесет и више година.{S} Оженили су се из |
свршило?“ запита их познаник. „Је л’ се свршило!“ — „Јесте, једва једаред!“ одговори му поп Ћир |
к’о на жеравици седела. — Дакле шта се свршило?{S} Је л’ дош’о и онај?</p> <p>— Дош’о је, — ре |
и заклон од ува да чује боље.{S} Кад се свршило све и запевало <title>Буди имја</title> и стала |
злазили из Епископије. „Шта је, како се свршило?“ запита их познаник. „Је л’ се свршило!“ — „Је |
ако меко и како нежно!{S} И на послетку свршило се тим, да је Шаца био послужен дудом, оним кру |
с њим.{S} Имамо и иначе послове неке да свршимо.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра д |
имао да сврши и купи у болти код грка, свршио је и купио; и грк је већ унео све што му је стај |
’о...{S} Учио сам, те још како учио!{S} Свршио сам вам ја, господине, и ону тринајсту школу! — |
ки син, а укусно одело показиваше да је свршио нешто латинских школа.{S} На њему богато и укусн |
и к’о њен попа пре толико година кад је свршио богословију Карловачку и био у њу заљубљен па јо |
</p> <p>Званични део прошевине био је и свршио се.{S} госпођа Сида је изређала све поименце шта |
и су га видели, да је млад и леп па тек свршио богословију, да му одело стоји к’о катани мундир |
сам... а за што би’ била! — вели Јула а сву је облила румен и размишља, шта би то сад могла рад |
а је дугачка <hi>зимска ноћ</hi>.{S} Па сву ноћ коњи једеду, а ноћ се отегне к’о гладна година. |
ну.{S} Домаћин испи до пола, а поп-Ћира сву чашу. — Њој, <hi>њој</hi> има се више честитати, мо |
/> мачак дочеп’о жишка, па ће да полоче сву маст к’о и одономадне што се почастио!</p> <p>Али т |
ла башту, да је с травуљином почупала и сву мирођију, тако да су сутра дан из комшилука морали |
ио буде.{S} А веселиће се целога дана и сву ноћ, јер младенци остају у кући а тек после неколик |
још би нам то требало! — рече и остави сву уплакану несретну Јулу којој те мамине речи угасише |
ог.</p> <p>Куцнуше се.{S} Поп-Ћира испи сву и наточи још једну себи.</p> <p>— Е, па да се куцне |
Маџарицама у Кун-Сент-Мартону што су ти сву ноћ играле чардаш...{S} За то си ти сад и дотер’о д |
еског, каже...{S} Ја, каже он, познајем сву фамилију мога, сада на жалост господина супостата, |
ка, баш би’ га питала: мисли ли се тако сву ноћ шпацирати, па би’ му послала боктерски рог, бар |
да још брже полете!{S} Да прелети тако сву Бачку и Банат и цео свет; да оде и остави за собом |
вој нос, и нег онај месец, што блене по сву ноћ по овим свету; ди ја стигнем, ту не може ни мес |
врло тешко!</p> <p>— О молим молим!{S} Свугде је добро, — рече г. Пера а чисто се стресе кад с |
у земљу да сам пропала!{S} Убио их Бог, свуд се они мораду да стрефиду.{S} Мушкарци!{S} Јуф, са |
м њеном!!{S} Тако и на балу, тако свуд, свуд...{S} Увек ова наша оде у запећак.{S} Та знам је с |
оји су, као што је већ свакоме познато, свуд у свету најсјајнији балови, па тако и ту.</p> <p>Ч |
пске не можеш ама баш ништа сакрити!{S} Свуд се она нађе, гром је спалио!{S} Створи се к’о из з |
ос!{S} А зашто нас и плаћаду, нег да га свуд забодемо!{S} Ај, је л’ добро диваним!!{S} Та не мо |
о као ову усмену.</p> <p>Лепа је Недеља свуд на овом Божјем свету; лепа и у граду, али тек, мис |
мисли у себи госпоја-Перса, — мора она свуд свој нос да забоде!{S} Ништа друго, него је дошла |
по лећи све док једе, халав је па гура свуд њушку и отима од други’ а кад га тако почешеш <pb |
и Иђошанин фрај на скели и на ћуприји и свуд, и не мора имати пасош кад купује барут за чворке |
с оном њеном!!{S} Тако и на балу, тако свуд, свуд...{S} Увек ова наша оде у запећак.{S} Та зна |
знам и цигурније него и онај ветар, што свуд завирује и забада свој нос, и нег онај месец, што |
смех укућана изазван шалама и досеткама свуда омиљенога старога Пере из Старога села Кера.</p> |
е одмах раскомоте; још у црквеној порти свуку чизме па боси лете кућама са чизмицама у рукама.{ |
лони те твоје књиге; не може човек, да, се макне од тих њених књига, стоји кућа к’о штајеромт.{ |
ли тога тренутка, јер то <pb n="141" /> се и не може описати, то вреди доживети и осетити и пос |
меко утапкано блато, па <pb n="304" /> се играју <hi>коља</hi>.{S} Једно од њих, чим опази, да |
заветних и других за које <pb n="84" /> се види да су без икаква плана набављане; али пошто је |
а шта се све не каже, па <pb n="145" /> се нико не налази увређен! „Хо, — мисли у себи Јула, — |
прексутра.{S} Известила <pb n="236" /> се о свему и од баба-Макре, а и иначе; и била је потпун |
вија понизно главом, смеши <pb n="8" /> се, а све полако трља руку о руку, као да пере руке од |
на сирота крива, — умеша <pb n="119" /> се гђа Перса, — што је Бог таку створио и она њена мама |
она усудила да каже.{S} И <hi>она</hi> се нашла да ми чува кућу; <hi>она</hi> и то <hi>моју</h |
је само саветовала: „Са <hi>лепим</hi> се, говорила би тих дана, увек више може учинити него с |
ам.{S} Волем све лепо; с <hi>лепим</hi> се, слатка, може све учинити.{S} Тако сам утишкавала и, |
хотом па и <hi>онај</hi>, и <hi>он</hi> се смеши, само тишије.</p> <p>— Јао мене! —- устаде гђа |
е ми на памет, што кажу, <hi>опију</hi> се људи па се потучеду; е ал’ кад је некима суђено, а о |
не, не, — не да јој гђа натарошевица. — Се’те, слатка, овде сас нама.{S} Извол’те мало диње, да |
им се само макнем корак из кујне, одма’ се направи вашар!</p> <pb n="350" /> <p>И одмах за тим |
код нас у Банату има лепе коње, — одма’ се устумарају ти проклети Бачвани! — Што ти људи имају |
родбина Шацина:</p> <quote> <l>„Оправ’ се, оправ’, брате Шандоре!</l> <l>Да ми идемо по твоју |
— а он добио црвен појас!{S} Е, па ајд’ се вуци клипка с њим!{S} И ти ме сад питаш: шта чекам!< |
и свет бежати!{S} Победићеш, Ћиро, држ’ се само!</p> <p>— Та, ја већ видим моје „добројтро“ — в |
м само ону дебелу бештију.{S} Одма’ би’ се зауставила, па би’ је запитала: „Извин’те, казала би |
ја?!{S} Да је то честита ракија, ја би’ се бар стрес’о кад је пијем.{S} Блага к’о Божја <pb n=" |
игама, нек’мо л’ газди!</p> <p>— Ја би’ се, знаш, ово дана кренуо на пут; онако, пало ми на пам |
а право кући с њим!{S} Ху, отровала би’ се, а држала сам к’о у воску!</p> <p>— За Бога, мама, а |
јуче узели, па мисли у себи: „Та не би’ се мењала ни са вицишпановицом!“</p> <p>По некад се гос |
е с врата; да’но би’ душом... чисто би’ се наново родио!</p> <p>— А... како стоји, Бога ти? — з |
а се видим са Меланијом; да видим је л’ се што променила!</p> <p>А за тим викну најстаријега да |
се свршило?“ запита их познаник. „Је л’ се свршило!“ — „Јесте, једва једаред!“ одговори му поп |
ца, и загази опет у прозу, — а јесте л’ се уморили?...{S} Хоћете л’ да вам помогнем?</p> <p>— Т |
же вино, је л’, газда?</p> <p>— А би л’ се приватио малко? — пита га домаћин.</p> <p>— А има л’ |
мрчини.{S} А он је онда пита: а боји л’ се и кад је с њим?{S} А она му каже: да се онда, кад је |
> <p>— А јеси л’ примјетио?{S} Је си л’ се опип’о ујутру? _</p> <p>— Ђавола примјетио!{S} Опип’ |
Прексутра се крећем.</p> <p>— А јеси л’ се постар’о за кола?</p> <p>— Сутра ћу да гледам у селу |
предавати очајанију.</p> <p>— А јеси л’ се посовјетов’о с кимгођ?</p> <p>— А с ким ћу, кад и не |
— уздахну упитани.</p> <p>— Па јеси л’ се спремио? — пита га брижно.</p> <p>— Та, нисам баш к’ |
ом!{S} Збогом! — рече па се пожури, ал’ се наједаред саплете на вратима авлијским. — Ју! — викн |
ру на вечеру, а он ил’ прими понуду ил’ се учтиво извини, клања, рукује и одлази, а она на полу |
="185" /> <p>— Ама... оче Спиро, ’тедо’ се нешто с вама мало разговарати, ако се, то јест, с ва |
родужи:</p> <l>„О врат’ се, нево, врат’ се —</l> <l>Зар нису сеје миле</l> <l>Доста ти нежне би |
и нежне биле?</l> <l>Куда ћеш!{S} Врат’ се ој!</l> <l>„Из света зар је момче</l> <l>Од <hi>мајк |
l>Ил’ цвеће лепше клија?</l> <l>О врат’ се снаице!</l> <l>Гле! друге дар ти носе;</l> <l>Од руж |
она мораде да продужи:</p> <l>„О врат’ се, нево, врат’ се —</l> <l>Зар нису сеје миле</l> <l>Д |
се људи мешају у наше послове!{S} Нит’ се умете погађати, нит’ отићи ди треба, нит’ пазити да |
нцеларија.{S} Иде смех и кикот.{S} Баба се љути а смех све јачи; једва се стиша кад се чује как |
у са царевим сином, па се смеју, а баба се љути и кија, а перје лети чак под гредицу и по соби |
Бога кад бих одмах тражио то.{S} Треба се упражњавати у стрпљењу, то је наша прва дужност, вел |
<p>— Тридесет и две крајцаре, ал’ треба се умети и погађати.</p> <p>— Та шта говорите!{S} Триде |
рунг!...{S} Та оно... знате... не треба се баш много <pb n="199" /> ни чудити; у том јој је, шт |
здржав’о!{S} Но, ал’ зато ипак не треба се предавати очајанију.</p> <p>— А јеси л’ се посовјето |
адовољно.{S} Али што је најчудније, оба се попа не раставише на излазу из Епископије, него заје |
, кад <hi>ја</hi> то дотерам!“ — Бадава се госпођа мама отима и вели јој: „Та немојте се трудит |
аш онако к’о што је требало, — извињава се домаћица, — ал’ ви ћете већ извинити!...{S} Па поздр |
мали.</p> <p>— Молим, молим, —устручава се гђа Габриела, — к’о што сам рекла, ја могу и мало по |
не чује него се гуши у сузама и гнушава се безбожног Голоса који је напаствовао и оклеветао нев |
у башту.{S} Нешто сам ти слаба... једва се вучем.</p> <p>— Па јесте, — вели Јула, — нико и не н |
{S} Баба се љути а смех све јачи; једва се стиша кад се чује каква лупа из кујне.</p> <p>Онда с |
особито она.{S} Он и којекако; снебива се сирома’ младић, па се чуди, шта га је снашло.{S} Ал’ |
а притрча колима која стадоше, и рукова се с путником.</p> <p>— Ето, откуд ми се и не надате... |
се, госпођице Меланија, — рече и рукова се, па куражан као сваки богословац у том расположењу д |
есеним гласом и пружи јој руку и рукова се с њом и гледаше је.</p> <p>Беше лепша него икада!{S} |
илук да позајми часком оклагију; њихова се скрхала прекјуче кад је мама била нешто љута а тату |
ати, он је само себе склањао.{S} Пацова се бојао а мишеви опет изгледа да је багателисао.{S} А |
<p>Служба је била и свршила се.{S} Сва се очекивања испунила; и Савица читао Апостол, <pb n="7 |
а и као задубила у посао па ради, а сва се претворила у ухо, па чека кад ће је оданде он нешто |
<pb n="394" /> носића и испод очију сва се ознојила.{S} Али сватови навалише и она мораде да пр |
рска натура; има тај рђав обичај, да га се ништа, ама ништа, слатка, не тиче, и ништа неће да м |
л’ му на свом месту.{S} Па баш и да га се дочепам, ал’ кад он види да га нема, а?</p> <p>— Има |
сад ми је сав <hi>црн</hi>, само кад га се сетим.</p> <p>— А како за Бога?</p> <p>— Та... оне н |
то вреди доживети и осетити и после га се довека сећати.{S} Мило обома, и њему и њој. „Нема су |
помоћи, падне лепо под сто.{S} Сете га се и нађу га тек онда, кад га жена, потражи: „А ди се т |
’о Совра гајдаш за кишу,“ или: „Тиче га се то много к’о Совре гајдаша суша!“ — Он понесе само г |
џепу, опет нећу имати мирна сна, док га се не курталишем! — рече поп Опира и изађе у авлију.</p |
њега сам се сетио па путу, е, а како га се и не би’ сетио!...{S} Наспело ми да се мало провесел |
неће дуго трајати; захваљује јој што га се сећа и чешља онако како се њему допада.{S} Нарочито |
ов коме је Нића боктер дошао и код њега се добро почастио као што је стрпељивим читаоцима добро |
ова да учини свашта.</p> <p>И оно, чега се писац бојао у прошлој Глави у овој се и догодило.{S} |
прошлог вашара и једног вранца, за кога се ценкао, <pb n="290" /> па га испустио, а био је још |
ева као какав блазиран аристократа кога се тај свет баш ништа не тиче, а гђа Перса да се изеде |
ира једне вечери чуо, и разабравши кога се тиче, као помаман кући дошао и викнуо Жужи:</p> <p>— |
} Уз бунар је стајао нов валов око кога се непрестано гуркала и џакала живина а нарочито патке |
и смо ми <hi>немаши</hi>, па через тога се и свађамо.{S} А да смо „немеши“, нит’ би ви били бре |
ресести сва вожња забадава.</p> <p>Тога се и бојао поп Спира, па је за то и одлагао ту непријат |
нешто ишло ћошкасто.{S} И једна и друга се извињавала умором и врућином.{S} Тако је трајало до |
ирајући је л’: црн, бео или мургаст) да се наједе и поткрепи своје силе за даље путовање пешке, |
врши, кажи, Бога ти, <hi>момку</hi>, да се <hi>и он</hi> повуче мало... нек’ чува дућан...{S} В |
јаузн и вечеру.{S} А младић сирома’, да се не замери ни једнима ни другима, ајд’ и тамо и овамо |
него к’о вели, сад је лепа прилика, да се и ја наплатим на Спирину конту, и да га конечно унич |
ела онако уплакана. — Морам, слатка, да се смејем и ако ми и није до тога!{S} Шта ми паде <pb n |
јавила свима, код којих је свратила, да се поп Ћира измирио с поп-Спиром, па сад заједно путују |
је могла да сети, да је кадгод чула, да се нека тако из поповске куће удала за берберина.{S} У |
ју, а?</p> <p>— Та па зар ниси чула, да се удају обе! — вели јој домаћин.</p> <p>— Е, да!{S} Та |
и заспе, и части се са себи равнима, да се послужим сопственим речма госпоје Сиде која је већ ч |
ра наговести, да је жеља Меланијина, да се преселе у варош.{S} Још су се неко време разговарали |
извадили!{S} Ајд’ спаси Бог!{S} Па, да се то иде, — вели задовољно поп-Спира устајући. — Знам |
окаже свету, да се не туђи од паора, да се покаже као плебејка, па се ухватила и она у паорско |
и и силне брзине петама у леђа, оде, да се похвали друговима (јер добити три крајцаре у једаред |
ем, и која не би требала ни да дође, да се писац, као друга сретна браћа његова, обзирао на зам |
тка онако лепо запитао, и желела је, да се само још једаред покаже на плоту, па да га лепше доч |
нисам само на дужности, дошло ми је, да се и ја овако матор кеша прођаволим мало...{S} Хе, хе!{ |
дебљине.{S} Већ се ноћу чешља перје, да се кол’ко тол’ко прекрати ноћ.</p> <p>Поседају у топлој |
од господина <pb n="220" /> Владике, да се не брине; узеће, веле, од поп-Спире толико сокака па |
оватније у свој тој приповеци, веле, да се и он баш својски гурао, кад је кум неколико пута бац |
тако... мислим...{S} Мислим, дакле, да се варошке госпођице не могу ни сравњавати са госпођица |
би казала сада Јула, да сме од маме, да се, то јест, не боји да је пробуди.{S} Зар би мање поез |
дањом, неко ноћом; тек дошло време, да се поштен комшилук расели од тога вашег виртшафта.</p> |
врата. — Е, па сад, драги домаћине, да се растајемо.{S} Фала на дочеку.</p> <p>— О, на мало, н |
се учтиво.</p> <p>— Дакле извол’те, да се кренемо! — вели поп Спира и упутише се из порте.</p> |
то јест, у Темишвару — Он ће, знате, да се жени; па у Недељу ће да ту бидну сватови.</p> <p>— Е |
пуштајте Трезора с ланца, па пазите, да се какви вандрокаши не ушуњају у кућу.</p> <p>— Терај в |
т позову; јер комшије њене не памте, да се икад пушио оџак на њеној кући ни зими а камо ли лети |
што цичи у шпајзу, па пошао да види, да се није пацов ухватио у гвожђа па цичи — кад ал’ оно се |
јни, а баба вели:</p> <p>— Иди види, да се опет није онај лопов <pb n="246" /> мачак дочеп’о жи |
ћ готово.{S} А часници су таки људи, да се Шандор може само поносити кад погледа, међ какву је |
ља</hi>.{S} Једно од њих, чим опази, да се кола обрнуше и упутише попиној капији, улете к’о без |
едва је чекала да јој се попа врати, да се сита најада и потужи на, тако рећи, дојучерању своју |
{S} Тако исто је излишно напоменути, да се лепо носио, кицошки чешљао и учтиво понашао, те га ј |
дугачак и досадан, толико могу рећи, да се опет разговор отпочео.{S} Шаца је питао, а Јула је о |
енуо се да прилегне мало, наредивши, да се она лубеница не вади из бунара пре него што се он пр |
вему извести.{S} И гђа Сида се реши, да се и не разговара пре са поп-Спиром, док се најпре не р |
м од моје Меланије и увек јој кажем, да се само са њом дружи и на њу угледа.</p> <p>Ето, тако с |
је по вашарима, а ја се опет бојим, да се когођ, кад је овако сама кућа брез мушког, не ушуња |
ији“!{S} Па через тога баш и мислим, да се променим сас оним мојим пајташом и колегом, оним Мић |
S} Ја сам, ето, овде тако задовољан, да се не бих мењао ни с Крушедолским господином архимандри |
стима.{S} За то је писац и принуђен, да се служи подацима малочас споменутих поштованих госпођа |
а сад баш кад сам и онако беспослен, да се <pb n="276" /> бар разговарамо...{S} А, би л’, на пр |
а, и посаветовала га да буде умерен, да се лепо и питомо опходи с оним, да га понуди шунком, је |
утио на то, али је свакога уверавао, да се то никако на њега не односи, јер њему тако што није |
г“ направио, па чак и дотле дотерао, да се дрзнуо понадати да ће му <hi>женом</hi> постати!!{S} |
} А за тим нам је обојици примјетио, да се нисмо требали ни један заборавити толико, ни ја ни о |
погађам!{S} Та умем ја, те још како, да се цењкам; та ни бриге вас! — хвали се Аркадија.</p> <p |
е је несносан) — онда зло и наопако, да се не проведе лепо и не прође добро и господин попа, ко |
угих.{S} Лудо и бесно полетеше тако, да се све живо склањало са сокака и кокошке и гуске све по |
једва чекала да остане мало насамо, да се сита исплаче као свака несретна девојка која босиљак |
иде у цркву полако и достојанствено, да се помоли Богу, да се проразговори, да поседи мало у по |
Силно полете да побегне, тако силно, да се удари о <pb n="147" /> једно дрво, као зец кад у стр |
ћу да му очитам!{S} Зар је то лепо, да се ми као комшије и пароси тако мрзимо?!{S} Зар сам му |
ући свећу. — Паз’те, господин-Спиро, да се не саплетете на грабље!{S} Гром је спалио и с лењом |
ефтиније купила... не умеш ти, Ћиро, да се погађаш.</p> <p>— Па можемо да вратимо; трговац је к |
е преко таквог блата, деси му се то, да се формално углиби у блату са батиним чизмама (на чије |
а, као што је то већ сваком познато, да се фамилијаран човек не може ни на пола часа изван варо |
једног дентиста.... виси као цимер, да се издалека види! „Ха, ха, ха, смеје се Екселенција.{S} |
мантију, и тако отишли на разговор, да се, к’о људи и њихови стари, обавесте.{S} Реч по реч, п |
то и у овом нашем није била реткост, да се разапне пајван и да се суши веш преко сокака.{S} Псу |
А била је задовољна; видела је већ, да се ствар врло повољно развија.</p> <p>— Ах, ви мушкарци |
о држи срце.{S} Пази, за живу главу, да се ниси упуштао саш њим у разговор.{S} Нит’ га питај, н |
су ограничени, не смеју да се хрву, да се пентрају на дрво и једу дуд, не смеју да се јуре и ш |
ла потпуна тишина и пауза у друштву, да се његово тиктакање није чуло, — то мислим да неће бити |
и њега поздрављамо и молимо се Богу, да се и он нама здраво и весело врати, које ми њега као св |
и достојанствено, да се помоли Богу, да се проразговори, да поседи мало у порти, да разгледа ка |
сада, кад се почело зуцкати по селу, да се Јула попина и Шаца радо гледају — омрзнуо га је Тима |
шли у собу, нарочито изашла у кујну, да се тамо од чуда трипут прекрсти.{S} А и јесте било чудо |
.{S} Јула је упутила на тетка-Макру, да се од ње још боље о свему извести.{S} И гђа Сида се реш |
о свет.{S} Хтела је да покаже свету, да се не туђи од паора, да се покаже као плебејка, па се у |
дели, јер је гђа Сида замолила Шацу, да се стрпи за ово неколика дана и <pb n="334" /> да не до |
се и кад је с њим?{S} А она му каже: да се онда, кад је уз њега, не боји никога на свету.{S} А |
ут’о.</p> <p>— А можеш му и то рећи: да се <hi>доцкан</hi> сетио.{S} Младић је већ разговарао с |
а у мисли.{S} Радозналост је морила; да се изеде жива.{S} Како само већ да дозна: какав је гост |
/> Јула јецајући. — Боље да ме нема; да се нисам ни родила.</p> <p>— Но, но!{S} Не мораш ти баш |
Бог, да ми можемо да будемо попови; да се ми овако, како нас је Бог створио, проразговарамо ма |
идиш ти то чудо, још <hi>ни сад</hi> да се утјеши!! — вели гђа Сида а очи јој пуне суза. — Ал’ |
p> <p>— О Боже, Боже, с <hi>чим</hi> да се потуку!</p> <p>— Е, па лепо ако ми не верујете, а ја |
што га буде одвез’о — па <hi>он</hi> да се какогођ докопа зуба.</p> <p>— А знаш ли бар који ће |
имо се...</p> <p>— Уф, уф, уф!...{S} Да се помириш!</p> <p>— Шта ћу; видим, како сам, знаш, фал |
/p> <p>— Па, ето, то сам смислио.{S} Да се ви <pb n="269" /> морате пошто-пото дочепати оног пр |
ла Богу, ето шта нам данас фали!?{S} Да се нисмо којешта разговарали, не би се ни узели!...{S} |
А?{S} Који је то враг међ’ вама?{S} Да се нисте на путу посвађали!{S} Ово погано време, па ниј |
— излети поп-Спира. — Како, како?{S} Да се није откинуло клатно па поубијало јадну дечицу?</p> |
..{S} Па шта је то, даклем, било?{S} Да се није каква несрећа догодила?</p> <p>— А баш на проти |
шоље и чаше са стола после јаузна, — да се нешто могу сад створити код поп-Спириних, па да онак |
Не могу никако, —- вели поп Спира, — да се научим на нож, брица па брица.{S} Овако сам се научи |
Севера к’о и онога с леве стране. — Да се пофалим онима унутра сас ероберунгом и сас мојим кав |
нешто љуту где грди шегрте.</p> <p>— Да се нисте и ви <hi>тукли</hi> с ким гођ? — запита је гђа |
— Та, наравно, кол’ко знам.</p> <p>— Да се нису посвађали?</p> <p>— Та да је само <hi>то</hi> — |
какву криву грану, па да —</p> <p>— Да се обесиш, је л’ —?</p> <pb n="299" /> <p>— Не, — пресе |
ад неког омрзнеш.</p> <p>— Није нег’ да се још измирим ваљ’да!{S} Ако ти ’хоћеш, ја бо’ме нећу! |
>— О фамилијарним стварима желио би’ да се разговорим с вама, господар-комшија, о фамилијарним. |
ма; ил’ да је пушио пред светом; ил’ да се веселио у друштву — тешко њему!{S} Тешко њему!...{S} |
човек, па да му је срце од камена, а да се не осврне за њом и не да оку пријатна призора и ужив |
гао бити без ње, то јест Меланије; а да се, не дај Боже, стрефи штогођ, отиш’о би, каже, из деш |
и: „О, Боже, опрости мене грешну!“ А да се путник прекрстио неколико пута потврдила је и друга |
за то; а и ја, ако ћемо право, треба да се зовем <hi>Провлаков!</hi></p> <p>— Ах, бадава, — вел |
ера Тоцилов једући. — Људи су, треба да се венчаду; нису марва, на прилику, па да брез венчања |
и петога рим-папу, па ништ’ не треба да се плашиш, Ћиро, кад знаш да си у резону, него треба да |
; — на против, ако ко, онда ми треба да се извинимо што у оваком вашару дочекујемо госте.</p> < |
мужу који се бави науком па му треба да се разговара и разгали мало —</p> <p>— О, пардон, — пре |
!</p> <p>А за тим викну најстаријега да се врати. <pb n="413" /> Јер овај је трчао за колима и |
аже; увек она има изговара и разлога да се што више задржи на овој грешној земљи.{S} Тако је же |
ој Нића па па се окрене мало на леђа да се мало одмори, а она га погледа сваки час, па му одгов |
лу се још у Суботу после подне опажа да се приближује.{S} Друкчије је у кући и пред кућом.{S} У |
бар било још дана записато, а не ја да се вучем по свету овако брез тебе, брез свога најближег |
р ви, казаћу му, не можете пре ручка да се кренете.</p> <p>— Но, па добро, ал’ ја ипак, још не |
оварам, па кажем баш: „Ју, Боже, ала да се ’хоће нешто, на нашу срећу, сетити па да нам дођу ма |
још раније.{S} Па к’о бајаги сневала да се кугла, нада се гостима и шта ти ту још нема!{S} Та д |
<hi>Омладини</hi> која је предлагала да се свакоме каже: <hi>ти, ти брате</hi> и <hi>ти сестро< |
екарица — која се с почетка устезала да се крене, јер је смешно говорила српски, и она се напос |
уша и то.{S} Ал’ ја сам једва чекала да се сврше те дерне штудије његове!...{S} Та нема наше Ба |
обро.{S} Екселенција нас је натерала да се лепо измиримо и да све обиде, учињене од једнога дру |
ерез ње!...{S} Све је до мене морала да се ’вата у коло, па да игра нуз мене!</p> <p>— Па зашто |
рече у себи:</p> <p>— Баш би’ волела да се видим са Меланијом; да видим је л’ се што променила! |
е одвикне од како је Меланија почела да се шета испред куће!{S} Међутим, да попусти кад је она |
Господину Владици, чија је жеља била да се измирење попова распростре на обе њихове куће.{S} Из |
ао се и плакао: хоће код попе у кола да се вози.</p> <p>Кола су све више јурила и измицала а де |
и.{S} Но срећа, те је ова напоменула да се полази и попови се дигли већ.{S} И тако је за тај па |
ако, пало ми на памет, дошла ми воља да се мало разонодим.{S} Па... реко’... дај да обиђем и пр |
х претњи и опасности још жив био, ма да се једна комшиница зарекла пред кандилом, у коме је гор |
ј већ отпочиње по мало сама прича ма да се може узети и да је она продужење Главе Прве</hi> </p |
.{S} Памти све и једна и друга, и ма да се тужи на слаб вид, ипак за то једна другу још из дале |
е па одмах остави рад и стаде и сама да се крсти шапућући: „О, Боже, опрости мене грешну!“ А да |
в био је привезан за доњи крај ђерма да се лакше вуче огроман кабао из бунара.</p> <p>И у авлиј |
{S} Истина је!{S} Али је и то истина да се много што шта у овом шареном свету и <hi>не може</hi |
р била тако <hi>лакомислена</hi>, па да се тура и ди јој није место —</p> <p>— Па, кад буднем в |
она, к’о каква подерана штримфла, па да се може подштрикати!“ А-ја, нема тога, Ћиро! „А поновље |
н-попо!{S} Него четрнајст сребра, па да се сутра зором кренемо у име Бога.</p> <p>— Ама ти си, |
аточи још једну себи.</p> <p>— Е, па да се куцнемо, — вели домаћин: — У здравље родитеља заручн |
: „ваљ’да је пао на теме да дође, па да се закопа у овом нашем каљавом селу код толиких красних |
сваког дана извесна мера ракије, па да се може кретати — тако је и њима потребна та мржња, да |
чун, смеју. — Ајде, куп’те перје, па да се полеже!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И мал |
чизме и дебели фланерски обојци, па да се човек усуди преко сокака и његовог дебелог блата.{S} |
ече да седне на клупу пред кућом, па да се јавља мимопролазећима и да даје савете Јули која сед |
него морају да стоје тако мирно, па да се гледају чији је пруслук лепши и ко има већи ред среб |
ати и развенчати и умрети у селу, па да се овако домаћинство подигне!{S} И то су само крупније |
терхалтунг, и он сад да дође овде па да се попаори међ нама!“ А зар би и ми седили овде да не м |
јој и лоптање и смејање!...{S} Мора да се нешто преко нас подсмевала, не сме фалити, то је, Сп |
} Ти си се нећк’о?!{S} И јеси мустра да се нећкаш!</p> <p>— А ваљ’да ја баш то пијем од беса?{S |
свет баш ништа не тиче, а гђа Перса да се изеде жива. „Гледај само обешењака једног, како се п |
лети лакше него зими сетити се, шта да се зготови за ручак; људи о пољским радовима и о разним |
за сутра господина на ручак?{S} Шта да се потуца које где?{S} Ваљда код оног Швабе да руча што |
ди ту до Меланије; знам да имате шта да се разговарате.</p> <p>И поседаше сви.</p> <p>Попови пи |
ој парокији, па... знаш... нисам рад да се зна.</p> <p>У том стиже и Ђука с пуним тањиром и мет |
, слатка снаш’-Пело, — немам кад сад да се тоалетирам кад имам ето других послова! — нека прено |
а фрау-Габријела!{S} Лако је њој сад да се прдачи! — рече и уздахну гђа Перса. — Ах, Ћиро, Ћиро |
— Па онда молим вас рец’те ми напред да се чувам!{S} А чиме би’ ја то заслужио?</p> <p>— Па ето |
гама и са неким слушкињама.{S} Откуд да се ја <hi>куглам</hi>, слатка?!</p> <p>— Куглате?!! — ч |
да ће му сутра оба попа доћи на ноге да се погађају да их вози.{S} Морају путовати а сем њега н |
едниле па раде код својих кућа; раде да се сатру.{S} Трпе све и не одговарају, само да их пусте |
еко зева и вели: „Ха-а-ај, хај, ајде да се то мало поспава; биће и сутра дана за разговор!“ — „ |
и вара господина Владику!...{S} Ајде да се то спава!...{S} Је л’ остало још штогођ, Боже, — реч |
у!{S} Та мор’о би дувати у оне гајде да се чују к’о оно велико звоно чак до последњи’ салаша, м |
вога дотадањег страховања и хтела је да се наплати за сав онај претрпљени страх од последњих не |
ога ми, већ дванаест.{S} Е, време је да се иде! вели поп-Спира. — Ајд’мо, диж’те се, да идемо.< |
"392" /> То не знаду, а пасија им је да се прдаче сас ноблесом!</p> <p>— Е, па фелер је, ето пр |
век међу пренумерантима, захтевао је да се што више књига поред њега налазе.{S} И молер му је и |
S} Сврше и тај посао, а изгледало је да се поп Ћира већ предомислио, и да неће ни отпочињати ка |
/> са последњега вашара.{S} Та није да се згранио тата кад је дочепао писмо и видео шта је пис |
а то је једно исто.{S} Немојте после да се тужите да вам је било дуго време.</p> <p>— А благода |
бић —</l> </quote> <p>— Таки напоље да се истрезниш! — обрецну се Тинкуца. — Ви’ш ти то њега с |
p> <p>— Та чекај за Бога... пусти ме да се издувам! — вели јој поп-Ћира. — Падне човек, што каж |
е и бити!{S} А ја ћу бар за то време да се натенани размислим мало за оно и да распитам: је л’ |
обито Јулу.{S} Јер Шаца је дао чизме да се наглаве и наглавке унапред платио, а Ника чизмар, др |
колина, (па показа на њих две,) коме да се не допадне!?</p> <p>— Ју, господине, та то би још вр |
, он и не рачуна да једе, ако не сме да се наслони на један или други лакат кад једе, а тога та |
завезан — ал’ да га видите, како уме да се свађа и да лаже кад га исплаћујете...{S} Њега нипошт |
јеха за мене!{S} Знам ја Ћиру.{S} Не да се тај лако!{S} Како је деб’о, а да ви’ш како се праћак |
, хе!{S} А шта би к’о фалило!?{S} Не да се баш ни Нића свакој шуши!{S} Него убила ме ова моја с |
вим је! — вели поп-Ћира.</p> <p>— Не да се поправити, он тера своје: „Тера Јела што је започела |
foreign> Тако, то је красно!{S} А не да се мрзите и свађате!{S} Даклем сте се измирили; нисте в |
онда гледајте, па да вам он помогне да се дочепате зуба.{S} Знате како је путовање... па јесењ |
ај однет у шупу а собе остале празне да се на Ђурђев дан напуне столовима пуним свакога пића и |
цигаре к’о и његов штражмештер фине да се зна што је немешка кућа а нека не жали новац које на |
ди петли не поју, ди звона не звоне да се оџаци не пуше; ја сам ти, моја Савка, са онога света |
вели госпођа Сида отварајући прозоре да се промаје соба, — да је питам: <hi>кога</hi> ће то да |
једно богатство, па не знаш где пре да се зауставиш оком и погледом!{S} Домаћин и гост се заус |
је лако, — вели баба домишљајући се да се њој, и на њен рачун, смеју. — Ајде, куп’те перје, па |
угој уклања с пута.{S} Избегавају се да се сретну, јер се још једнако смртно мрзе.{S} Али се мо |
исто обучене где стоје, не играју се да се искаљају.{S} На ногама им чизмице, на плећима преко |
поп-Ћира.</p> <p>— А што га не дате да се оправи? — вели поп-Спира. — Рек’о би’ да је добар са |
сле подне на рогаљ у коло.{S} Ала ће да се шарени после подне сокак од момака и од девојака; ал |
е (јер он је српске вере): „Ко ’хоће да се бијемо?{S} Ево, ту сам; нек ми изађе!“ А они ћуте к’ |
волу звонару; него душа им је и срце да се вешају о уже!{S} По ваздан би да су на звонари.{S} Е |
а им одлакну, а још већма кад видеше да се ето сам сетио да их изненади и госпођа-Сиду и Јулу, |
о онако званично, хладно; никад више да се врати оно старо!</p> <p>Па и зетови су им се изменил |
ило</hi>, Ћиро, а и не дај Боже више да се поврати! — грми гђа Перса.</p> <p>— Ама неки страх у |
н, да временом постану тврдоглави, и да се не даду свакој шуши пулгерској!{S} Тако их спремају |
онда кажем: да смо се споречкали, и да се он онако ујарости бацио на мене оним дебелим Пентико |
у!...{S} И после, ’хоће да пије... и да се туче успут.{S} Чим је мало ђорнут, а он ’хоће да пев |
опхрвале онако седећег у колима, а и да се прихвати мало.</p> <p>Кола стадоше.{S} Поп Спира и П |
и у други сокак, оде и он да спава и да се поткрепи, јер ће му требати нове снаге сутра, кад од |
ој вредној кући увек је било посла и да се помаже.{S} Или је требало плевити башту, или кљукати |
ти да доброј стрини да шест недеља и да се венча, а после ће ићи да штудира хирургилук.</p> <p> |
ће, да је све то једна измишљотина и да се ствар са свим друкчије развијала.{S} Међу поповима ј |
а, кад чује да у кујни лупа сатара и да се сече месо, а после се опет враћа своме протектору, д |
нако, из пакости, да она само чује и да се једи; а сад је лепо видела да је било истине у томе. |
била реткост, да се разапне пајван и да се суши веш преко сокака.{S} Псује, истина, свет и пајв |
’о да ништа није ни било — да пију и да се разговарају о економији.</p> <p>— Молим вас, немојте |
леса!{S} Па реко’: кад можеду попови да се тучеду —</p> <p>— Ју, а који попови?! — трже се Пела |
седе уз девера.{S} Стари сват нареди да се крећу.{S} Запуцаше бичеви и кола полетеше једна за д |
управо за ноћас, вашега мачка.“ Кажи да се јавио од некуд из комшинског амбара један велики пац |
<p>— Но, квартир још и разумем, али да се храните у кафани... код Швабе... а, то тек никако не |
љку по примеру иноверних попова; или да се парох с парохом на саблазан стада свога свађа — но т |
на поп-Ћирину кућу баш кад су изашли да се шетају, а решето је ужасно заблебетало и лупало, да |
очајању толико пута рекла: „Дође ми да се и сама обесим крај штогла, да му буде срце на месту, |
се и не би’ сетио!...{S} Наспело ми да се мало провеселим.{S} Није шала, толико већ време све |
рицирала па баш ни једне речи!{S} Ни да се бар пошали, да нас позове после ручка!“ Сва јој је м |
кућу на миру.{S} Знате, нисам рад ни да се <hi>свађам</hi> с вама, а ни да вармеђа има посла.{S |
} Немој ме ни питати.{S} Не волем ни да се сетим тога а камо л’ да ти још приповедам.</p> <p>— |
једа и пакости.{S} А баш ћу гледати да се сретнем ш њоме! — Него, рихтих, у мал’ нисам заборав |
му одговарај што.{S} Најбоље ће бити да се одмах умоташ у бунду.{S} Увуци главу, натуци капу на |
гледала, али јој није дала приметити да се љути.</p> <p>Растадоше се љубазно и оде свака својој |
ем... бо’ме поп Ћира вам и неће доћи да се пофали...{S} Молим вас за једну чашу воде с бунара; |
е главе пуне мака и дају повода Шаци да се баци у сањарије и да ствара слатке слике како ће му |
— зева и вели: — <pb n="171" /> Дај да се то задимани једна! — рече па напуни и запали лулу и |
а глава од ови’ силни’ мисли.{S} Дај да се то мало прилегне и продрема, ево већ и петли! — рече |
о је бар лако.{S} До Темишвара немој да се шалиш да се покажеш будан!{S} Држи срце, Ћиро, ако с |
у држаљици, или тако ма штогод, тек да се нађе у послу.{S} Сврше и тај посао, а изгледало је д |
це намазане машћу и белим луком, тек да се кол’ко тол’ко забаве до вечере.{S} За то време прона |
тако срећан <pb n="43" /> па дочекам да се упразни каква добра парохија —</p> <p>— Е, знате, ка |
А, хвала, хвала, госпоја-Јуло; морам да се журим!{S} Продангубићу, а морам зором да сам код кућ |
ако.{S} Зар не?{S} Ја само кад морам да се свађам и да псујем кога, онда говорим српски, некако |
, враг им матери, кад већ тако морам да се изразим!{S} Од <pb n="86" /> једног пилета хоће стот |
ија оцекла парче леба и дозволила им да се попну и натресу себи дуда.{S} Могли су се сити најес |
ећ тако даље, да ти не отежем, видим да се већ врпољиш к’о ђаво на џомби.{S} Кад ме је запит’о |
ликој штети!{S} А ја, сирота, мислим да се оасним штогођ, па кажем сама себи: дај да одем часко |
едан поп не може више онако приликом да се вози, па једна невоља!{S} Коме се сад обрати, мислио |
иње га Нића прстом, ћуткац!{S} Ником да се <pb n="251" /> ниси шалио да кажеш да сам те ја науч |
и мислећи да је неко од живине вољан да се свађа с њим (јер поп Спира је имао и луксузних ствар |
приближује и пада у наручје, па к’о да се љубе.{S} Па се опет раздвоје и стоји свако на свом м |
, — прогунђа гђа Сида. — Ово све к’о да се најело бунике данас, тако говори!{S} Севај напоље, ш |
и му поп Спира, — потрчи, поради к’о да се тебе самога тиче.</p> </div> <pb n="273" /> <div typ |
о отац поп-Спирин, док га је натер’о да се школује?{S} То је салашар.{S} Трипут је, кажу, бег’о |
и, багдатски трговац, што није могао да се курталише својих старих папуча.) За то су сад и најд |
био би га одмах.{S} Не би му тај дао да се жени, него би с њим у манастир; а био би, та мал’ те |
који је издалека, кад зине, изгледао да се смеје, али је та спољашњост његова била фалишна, јер |
ен!{S} Какав зуб! <pb n="354" /> Као да се тако лако вади зуб!{S} Вуку паора од јутра до подне, |
један од другог.</p> <p>Изгледа као да се успавао, као да изумире живот у селу; ућутало се све |
ледаху од силних детињих главица као да се из бостана враћају.</p> <p>— Па, ви се то — смеје се |
ку ноћ! — веле девојке и љубе се као да се неће опет сутра видети.</p> <p>— Меланија, пријатно |
ио крив и сам Пера Тоцилов, који као да се заклео да упропасти све попове који му шака падну.{S |
свом патеру или пастору.{S} Али као да се предомислише и платише без и једне дуже напомене.{S} |
избија по неколико дана; заћути као да се са свима у кући посвађао.{S} А после опет заокупи је |
час на ћерку.{S} Поп Спира је викао да се сва кућа тресла, а попадија га је једнако утишавала, |
ли је сваки то подносио, јер је знао да се то клони добру његовом; и ако су мештани били освето |
ршеним клирицима и кандидатима, него да се ожене њима.{S} Лепе оне, а лепе и парохије, — узеше |
да... не морамо сваки дан пити, него да се мало видимо и разговарамо —</p> <p>— Јао мене!{S} А |
рана писмености, свет је ипак увидео да се треба изображавати.{S} Навикао се на школу и на учит |
а против, госпођице; вазда сим жудео да се наслађавам једном таком сликом. — рече мало збуњени |
естио тај син, као да је дошао и сео да се фотографира.{S} Поред њега стоји пун бокал вина, а о |
ињо!“ Ах, какав би то красан пар био да се узму!{S} Он леп висок, а она лепа и мало нижа; али ж |
а Створитеља.{S} Он је сам заповедио да се тога дана ништа не ради и побожни свет поп-Ћириног и |
амо економне обзире.{S} Попа наредио да се патак закоље, а попадија одлаже смрт једнако: „Јао м |
дне.{S} А тада је стари сват наредио да се прежу коњи.{S} Поседаше или боље рећи потрпаше се по |
у мене, — вели поп Ћира, — па никако да се охрабрим... <pb n="262" /> Није то шала — ићи пред П |
нуо иза бурета па се миче али никако да се исправи.</p> <pb n="151" /> <p>— Видиш, молим те, ка |
е прсне испод пазува, а појас никако да се скраси на трбуху него све бега под браду и ближе вра |
обешењак један зелени, па баш никако да се попне уз лотре, него ме гледи оданде безобразно к’о |
се Јула, ал’ Шаце никако нема, тако да се Јули учини оно неколико дана читав век.</p> <p>Једно |
д куће.{S} Па тако и прексутра, тако да се то досадило не само Меланији која се унтерхалтовала, |
з комшилука кад изађе на сокак, тако да се обично морала и сама госпоја Сида умешати и заузети |
авом чардом.</p> <p>— ’Оћемо л’ мало да се одморимо? — запита Пера који је нерадо пролазио поре |
адно, снаја!...{S} Баш не би шкодило да се чимгођ мало угријем изнутра —</p> <p>— Па ти си пре |
друго удешавало разговор тако, само да се што чешће могу тикати...{S} Иде Шаца тако, па се сећ |
моју Јулу, а неће сама да иде; само да се види како је она господске боје, бледа, а моја Јула |
b n="134" /> од љутине и чекала само да се поп Ћира врати и да му се потужи, јер, како се израж |
е нови учитељ дошао, а онда, наравно да се надало, да ће он данас као гост и <hi>Херувику</hi> |
о у подруму прегледано је и одређено да се точи докле и један из весеља тражио буде.{S} А весел |
тили, кад је давно у романима речено да се срцу не да заповедати а у песмарици записано „Није б |
о пребацујући поп-Ћири, да није лепо да се он дрзне да вара своје <hi>претпостављене</hi>; али |
К’о велим: комшије смо, па није лепо да се свађамо пред паством, и ваљда ће престати већ једном |
еш, грубијан!</p> <p>— Но то ће лепо да се сврши!{S} Каже ми баш гђа натарошевица како јој је с |
ће им онда још чудније бити, како то да се нису раније сетили, кад је давно у романима речено д |
му и неће спремити!...{S} И како то да се само стрефи, да је баш сад његова чреда а не Ћирина! |
ала је око Пере тако вешто и умиљато да се понаша, да му је већ тешко било и пола дана без ње.{ |
и засја јој суза у оку. — Па за што да се срдимо...</p> <p>— И она... јест’... доћи ћемо чим у |
на, и ако је рад био, него се кренуо да се јави Јули.{S} Чуо је од тетке да је питала за њега и |
испадне, да је други крив.{S} Па бар да се чешће окрене, ајде-де; него кад натуче шешир на очи, |
е?!{S} Та зар ће ми то бити први пут да се погађам!{S} Та умем ја, те још како, да се цењкам; т |
село нашао у чуду, па не уме младић да се нађе никако.{S} Нема он ништа ни против кога.{S} Мил |
тио за левчу и метнуо ногу на потегу да се попне у кола; обоје застадоше као окамењени, јер обо |
ентрају на дрво и једу дуд, не смеју да се јуре и шорају ногама прашину, која је неупотребљена |
бичо; некако су ограничени, не смеју да се хрву, да се пентрају на дрво и једу дуд, не смеју да |
подин-попа сутра да служи и наређују да се татине чизме добро намажу машћу и истрљају јер се пр |
моја! — рече и наслони се на мотику да се одмори мало. — Што не бекне сад штогођ, мустра бербе |
ко пијан био, да су га одвели у шупу да се испава, а око гајди му се сад деца отимају, вуку их |
Колико је пута само полетела бунару да се удави, и срећом се увек ту деси Аркадија црквењак ко |
евши, ваљада, као добар пастир ни ту да се издваја од своје, поверене му пастве, него седи као |
ећ видим, да ће то све на моју конту да се запише.{S} За тим дозове свога секретара, једног мла |
ки, натруко’во — нек ђаво носи; нећу да се после каже и да ми се прибацује да сам ти ја напакос |
и не слушајући је баш.</p> <p>— Нећу да се фалим (јер то није мој обичај) ал’ требали сте у так |
, не, кроз дан два само, па ћу одмах да се уселим у школу... а дотле ћу се стрпити већ.</p> <p> |
ко је млађа!{S} До душе не велим баш да се завлачи по шифонерима, али тек чита и то преда мном |
’ гроба му нико не може наћи; но баш да се и знаде за њега, ко би му дошао у походе, ко би над |
прошло ни колико један добар Оченаш да се прочитао, а из поп-Спирине баште зачу се најпре (оче |
, па их после једва можеш да натераш да се што пре венчају по обредима нашега благочестија; а а |
о.{S} До Темишвара немој да се шалиш да се покажеш будан!{S} Држи срце, Ћиро, ако си пријатељ с |
њштина једна, што бадава једе хлеб“ (да се послужим реч’ма којим га је попадија често грдила мр |
вља нама овде на врату —</p> <p>— ...да се не мучим и злопатим на овим свету кад сам сваком на |
>Ту гђа Перса заћута са свим.{S} Ваљ’да се сад и сама уверила, да може и то да буде.{S} А сем т |
аљина или вођење на бал у Бечкерек, „да се дете мало разоноди и да избије себи из главе те црне |
динку...{S} Баба каже да кочијашим: „да се из рана научиш, каже ми он, како је од своји’ руку и |
аред не смилује на мене јадника! — јада се овај.</p> <p>—- Ајде немој ми се ту пренемагати и пр |
сам сваком на терету и на путу! — јада се бојтар па се примаче и испи још оно мало што је оста |
е се онда смеју кроз плач.</p> <p>Млада се попе у кола и седе уз девера.{S} Стари сват нареди д |
Па к’о бајаги сневала да се кугла, нада се гостима и шта ти ту још нема!{S} Та док је видим, зн |
је жив он полаже нешто на надежду, нада се!{S} Ја сам се испочетка мало к’о и бојао, јербо, зна |
, села па к’о банацка млада гледа преда се па само: „Јесте“ ... „Није“.</p> <p>— Али, мамо —</p |
<p>Оне дођоше а поп Спира их узе преда се.</p> <p>Нико дотле у кући није знао ни слутио, шта с |
Док је певала гледала је једнако преда се, између строфа се тихо извињавала и тужила за оним г |
о пола табака и размотао и метнуо преда се, сео на столицу а наочаре обрисао и натакао на нос, |
рашњи <pb n="398" /> мамурлук.{S} Можда се и Нића за то спремао, за то се и он извали на прву к |
слили смо да већ нећете ни доћи. „Можда се предомислио,“ разговарамо се: „ваљ’да је пао на теме |
черамо.{S} А баш је и потрефила! — кида се госпођа Перса а смешка се и вели: — Ех, ех, ама к’о |
сузе и брисала их кецељицом, а гђа Сида се шетала по соби, застајкивала код прозора и гледала б |
иди, или се сваком јавља.{S} А гђа Сида се само крсти <pb n="132" /> иза оне рупе од чвора на к |
још боље о свему извести.{S} И гђа Сида се реши, да се и не разговара пре са поп-Спиром, док се |
ак тако слатку, страст.</p> <p>Гђа Сида се довијала од сваке руке да јој избије из главе те жељ |
су излазили с јутрења.{S} Госпођа Сида се разговарала с гђом Соком гркињом. — „Ју, а зар ћете |
је ударила у горак плач, а госпоја Сида се само крстила и погледале час на попа час на ћерку.{S |
р из фишкалских шака!</p> <p>— Па ваљда се сад нећемо тући због њега?!...</p> <p>— Па ваљда да |
ле године, а кад се обере кукуруз, онда се зна шта је његово.{S} Он нити га сеје, нити окопава, |
ст томе клавиру) дознате историју, онда се нећете толико чудити.{S} Њега је поп-Ћира добио од н |
е пре неки дан чула, све јасно.{S} Онда се толико наљутила, да није могла хладно ни да мисли по |
таква ти је садашња младеж!{S} Па онда се чуде, што толики умиру од апцерунга!{S} Кад сам ја б |
з ове у шпајз и у чељадску собу (и онда се неће моћи сваки ђаво довлачити у кућу).{S} По тим со |
ачувај! — наставља Габриела. — Тек онда се згране, па стане да ђипа и да праска.{S} А ја је јед |
е чује каква лупа из кујне.</p> <p>Онда се тргну сви и ослушкују окренути кујни, а баба вели:</ |
е... памтим друге године... а и не рађа се к’о некад, — вели домаћин. — Слабо се рађа, па ваљ’д |
>Отпоче игра и песма и здравице, и ређа се једно за другим наизменце.{S} Све је весело било и н |
ли: „Бог да прости предње зубе“, уздржа се.</p> <p>Сви поседаше и почеше јаузновати.{S} Настаде |
у Ниђе боктера и Проке плајаша.{S} Ержа се стиди али игра и једнако се извињава Проки: да не зн |
ме пред Екселенцијом; а <hi>ја</hi>, ја се сплео, па ни на <hi>српском</hi> не знам ништа да бе |
е диже и поклони учтиво. — Е, дакле, ја се клањам и молим да ме извините што сам вас задржао од |
у и самога Краљевића Марка.</p> <p>— Ја се, до душе, не разумем баш много у вину, али вас увера |
оја-Персина је старина из Бачке) ал’ ја се бо’ме не мирим! — чу се из кујне глас јаросне гђа-Пе |
ећ три недеље како је по вашарима, а ја се опет бојим, да се когођ, кад је овако сама кућа брез |
па раширио рукаве па као иде мени, а ја се у том тргнем.{S} И сад, никако да ми изађе из главе |
Па говоре они.{S} И то откад.{S} Па ја се све чиним и невешта...{S} К’о велим: комшије смо, па |
Оде брада —</p> <p>— Хахаха! — насмеја се гђа Габриела онако уплакана. — Морам, слатка, да се |
о звезда залазила за оризонат, Меланија се све више пењала.{S} Знала је око Пере тако вешто и у |
се није допадало попадији.{S} Меланија се осећала ту — како се сама изразила у писму — као зак |
ости, нису ваљда курјаци!</p> <p>Капија се отвори и кола уђоше.</p> <p>— О о о!{S} Добро дошли! |
ија; обадвојица се смеју, а екселенција се све тресе од смеја тако да му је и ћелепуш спао.{S} |
} Дакле Шаца хирург је имао тетку, чија се башта граничила, сучељавала, са поп-Спирином баштом. |
а Перса, Пера, па и сама Меланија, која се опоравила од лаке несвестице, у коју је мало час пал |
} Најгоре је прошла фрау-Габриела, која се повезла као енђебула (ма да је то било против <pb n= |
сокаком, и <pb n="158" /> прашина, која се била дигла високо изнад кућа, спуштала се полако и с |
Вавика или Бетика, каква Швабица, која се ту нашла и била на услузи збуњеним домаћима.{S} Прич |
pb n="225" /> однета и дуж тарабе, која се пређе у лето сва зеленила и шаренила од ладолежа и в |
. нотарошу а од овога тетка-Макри, која се такође свечано обукла, а одатле девојачкој кући, где |
ем или машћу, свињском или рибљом, која се преко ноћ добро упила у кожу да не пропушта воду и д |
ула пева ону красну Бачку романсу, која се некад радо и много певала а која је сад давно већ за |
сокак.{S} И сама гђа апотекарица — која се с почетка устезала да се крене, јер је смешно говори |
кола, појави се и поп-Ћирина глава која се пушила к’о обарена шунка кад је извадиш из великог л |
а ти ту стојиш? — рећи ће гђа Сида која се доцније опет пробудила кад је Јула кинула.</p> <pb n |
p>— О, ни најмање, — одговори Јула која се брзо исправи, а збунила се па у рукама једнако држи |
че: цвекла!“ рече у себи гђа Перса која се такође сва у уво претворила.{S} А била је задовољна; |
ила и шаренила од ладолежа и вреже која се уз њу пузала, и од зелене метле сунцокрета и родина |
и друге живине а на њему дечурлије која се частила дудом.{S} Попадији није никад потребно било |
да се то досадило не само Меланији која се унтерхалтовала, него и свима у комшилуку па чак и ба |
има у комшилуку па чак и баба-Тини која се још пре педесет година унтерхалтовала.{S} Шетња је д |
ћом пили па чак и играли уз свирку која се лепо чула из куће.{S} Ержа је после све још тога веч |
а, — вели испраћајући гђу Габриелу која се изгуби у мраку проклињући ту „свађу“ због које се гу |
чувати од живине разастрту тарану која се сушила на сунцу, или тако нешто из домаћег виртшафта |
виново лишће, па му дала кроз деру која се тога дана први пут појавила на огради баштенској.{S} |
е клања од смеха гледајући на децу која се потрпала задовољно у кола па се смеју од великог зад |
и Габриела показујући на девојчицу која се, пошто јој је фрау-Габриела отворила очи, сва неутеш |
како се гђа Сида заплакала.{S} Заплака се и Јула и глас је издаде.{S} Свати је разрешавају од |
м теку низ њихова бела лица.{S} Заплака се и Јула, и гђа Сида и баба Макра; сви бришу и нос и о |
је Јула, покри лице кецељицом и заплака се.</p> <p>— Лепо је младић пита, а она се укипила к’о. |
и покри лице кецељицом.</p> <p>Заплака се гђа Сида; не могаше ништа рећи него остави собу.</p> |
о верно нацрта, зато моли читаоце, нека се потруде па нека то они сами представе себи, јер је и |
мо нашу Јуцу; па о њеним сватовима нека се потроши.{S} К’о велимо, кад је мираз к’о што треба, |
зболети!</p> <p>— Е, браним ја, па нека се разболем!</p> <pb n="142" /> <p>— Е, ал’ можете онда |
останеш у коли!</p> <p>— О, о! — вајка се поп Спира.</p> <p>— А после, — наставља Аркадија кон |
/p> <p>— Хеее, е, слатка пријо, — вајка се прија Сида.</p> <p>— Ето, и ми смо се, што кажу, уда |
луле; по неки се тужи на камиш и вајка се што га је <pb n="73" /> синоћ заборавио да ишчисти, |
лостивих на ручку.</p> <p>Мајка и ћерка се само згледаше на тај глас.</p> <p>— Видиш, молим те, |
а, а он је прати тамбуром.{S} С почетка се Јула к’о и женирала и љутила по мало, јер јој се учи |
ефила! — кида се госпођа Перса а смешка се и вели: — Ех, ех, ама к’о да сам поручила, е баш доб |
пирина, која је била велика, сучељавала се с баштом тетка-Макре коју је цело село звало тетком, |
} Само да ти је да чмаваш, не начмавала се, лењштино влашка.{S} Остави ту саксију па покупи тај |
које је научила у леру, унтерхалтовала се, правила ероберунге и вазда срећна и задовољна остав |
ла ка Његовом Преосвештенству; Задржала се тамо подуже и после подруг сахата оставили Епископск |
тку са фрау-Цвечкенмајерком, и задржала се с овом последњом подуже на путу.{S} Фрау-Цвечкенмаје |
аплакао и он и црни гавран, а заплакала се и Јула.{S} И мора да је дуго и гласно плакала, кад с |
је мржње.{S} Пала је јадница и дочекала се на земљу прилично непристојно. „Пази фрајле, како ђа |
је то баш тако страшно урадио? — питала се Јула у себи. — Баш ништа страшно!{S} Лепо ме пита: п |
више слободан. „Е, а откад то?!“ питала се у себи Јула.{S} Сутра дан кад је дошла и запевала, н |
а ствар испадне што лепше.{S} Распитала се била тачно до ситница: шта је и како је било код гђа |
била дигла високо изнад кућа, спуштала се полако и слагала мирно два педља дебело а на јесен ћ |
изу била жељеном часу освете, а осећала се у праву, да је сада била као громом поражена кад је |
авлију.</p> <p>Авлија пространа, отегла се читавих дуж њива, да једва можеш довикати онога с др |
ом и осетила шире око врата.{S} Стидела се свога дотадањег страховања и хтела је да се наплати |
еста Јула стидела и устезала; а стидела се за то јер ју је замолио стари сват (који тога дана и |
штај тамо у нови стан.{S} Фрау-Габриела се понудила, да му намести кућу, јер је имала за то уку |
одскочише у страну.{S} А фрау-Габриела се сва занела слушајући курмахераје накресанога господи |
ку!!{S} Ето, кажите сами!</p> <p>А Пела се замисли па ћути; и њој изгледа да је то доиста један |
д срца, — али га у башти нема!{S} Срела се с њим само једном у шору.{S} Он прошао па јој се јав |
{S} За то је и отишла гђа-Сиди, прибила се сад уз ту кућу и помагала јој свесрдно око спреме да |
, фрајла Јула, попина ћерка, и задубила се у посао кад се наједаред трже, јер засикта стари гус |
? — вели Јула а дигла обрве и направила се озбиљна и строга.</p> <p>— Не—ћу!</p> <p>— Но, леп с |
ри Јула која се брзо исправи, а збунила се па у рукама једнако држи једно лепо жуто гушче јер м |
и) и пале црквене прангије.{S} Накупила се деца па чекају да Аркадија испали једну прангију.{S} |
кућом пуно каљаве дечурлије.{S} Скупила се на меко утапкано блато, па <pb n="304" /> се играју |
рске сукње све се чисто ломе; охрабрила се и Ержа, па тресе и везе до Ниће боктера, па распалил |
ле овога, после послате тужбе, отворила се грдна провала између једнога и другога попа.{S} Ника |
господин нотарош кретао у амт, отворила се широм капија Пере Тоцилова, а на капију изађоше кола |
о и подвикивало у авлији.{S} А ухватила се баш између два угледна и лепо обучена газдачка момка |
колима онако свечано пошла.{S} Вратила се страшно љута и била је једнако тако љута, да није хт |
ко је искумстирала гђа Перса и досетила се лепо.{S} Можда ће ко од читалаца овде стати и сумњив |
.{S} А требаће и через мишева; накотила се поган, нос да одгризе... ја ћу натакнути на мишоловк |
а.{S} Читала Сан Матере Божије, крстила се једнако и једнако надгледала запаљена кандила и мења |
а ова друга, то јест, Меланија, пустила се у унтерхалтунг с гостом али то тако, као да је сама |
у косу на више.</p> <p>— Та и запустила се доста.{S} Како ретко свира, још добро и свира.{S} А |
е.</p> <p>Тако је причала чешће, љутила се и додавала, да је за чудо увек срећан тај господин С |
а.</p> <p>— Та ништа, за Бога; наљутила се госпоја Сида што сам је двапут понудила компотом, а |
је изашла од гђе натарошевице, упутила се гђа Габриела брзим кораком гђи Соки гркињи.{S} А так |
весело продужила рад у башти, и решила се, кад опет дође на плот, да му одговори, да је она за |
да!{S} Ал’ канда ће заборавити!“ тешила се Јула, ал’ Шаце никако нема, тако да се Јули учини он |
Section" /> <p>Служба је била и свршила се.{S} Сва се очекивања испунила; и Савица читао Апосто |
тражим, а она, шта мислите!{S} Завукла се иза клајдерштока па се сва предала читању а ноћом у |
вар и да му јави.</p> <p>И доиста, Јула се исповедила мами.{S} Казала јој је све.{S} Није забор |
је никад ни било није!{S} А овако, Јула се осети мало потиснута од другарице своје.{S} И она од |
је Меланија много више говорила а Јула се само благо и питомо смешила и тек по некад „Да“ или |
— Ајд певај, певај, Јуло.</p> <p>А Јула се још једнако устеже, али кад навалише на њу још јаче |
њем својим.</p> <pb n="54" /> <p>И Јула се збунила још више и спусти на земљу оно гушче.{S} Обо |
о седе лепо један крај другог.{S} Нашла се однекуд, не знаш ни сам како, онако улопана, пред по |
х је понела кантицу за поливање и нашла се у послу у башти.{S} Еле, да не будем дугачак и досад |
p>— Па оно јесте, господине, — поправља се гђа Сида, — али тек тек опет к’о велим: друго је вар |
и неће га шале пустити.{S} Не искобеља се више тај к’о ни паор из фишкалских шака!</p> <p>— Па |
тају у кући а тек после неколико недеља се крећу на пут, на Шацине науке.</p> <p>Стигоше сватов |
е он и залупио баштенска врата.{S} Љуља се ластар и дрвеће и цвеће.</p> <p>— Гле, гле!{S} Боже, |
то замолити, слатка госпоја-Сидо, па ма се љутили на мене, — рекла би госпоја Перса, поп-Ћирина |
и црквеном имању.{S} Па, Бога ми, вама се може честитати; ова општина, к’о што видим, добро ст |
ви ми се и не фалите, чесњејши... вама се, к’о мислим, сме честитати.{S} Чули смо да... ви... |
латка госпоја-Сидо, само случајно; вама се то само тако чини!{S} Баш вам могу отворено казати, |
амо смерна и стидљива —</p> <p>— И вама се то допада!? — чуди се очевидно мало уплашено гђа Пер |
у томе се и тата одљутио мало, а и мама се заузела и умиривала га спомињући му из давних времен |
ајде у ушима мамурних сељана а годинама се спомињала Јулина свадба.</p> <p>Шаца је седео на изм |
друго, са свим супротно.{S} Са годинама се развиле у њему пагубне и опаке душевне особине.{S} Б |
„диснотора“).{S} Кољу се свиње, спрема се украс оџаку.{S} Деца се радују бешикама од које ће г |
атити, да буде ту ради цркве.{S} Спрема се и у једној и у другој кући.{S} Озбиљан и један и дру |
ду.{S} Ето, пегла за сватове.{S} Спрема се, јадница, па радосна, па већ Бог зна како!... а и он |
-Ћира сву чашу. — Њој, <hi>њој</hi> има се више честитати, морам признати! — вели искрено поп-Ћ |
раво, — вели домаћин, — сва заслуга има се приписати вашој поштованој супрузи, госпоја-Перси, ј |
морио и приповедало и слушаоци, и свима се већ почеле крпити очи, настаде зевање и насташе чешћ |
, у мислима на Шацу, и у мислима којима се тако радо баве младе, први пут заљубљене девојке, а |
ослужити заиста лепим романима о којима се сувремена критика најпохвалније изразила.</p> <p>— Б |
зио на Вука и његове реформе, по којима се човек не може разликовати од паора.)</p> <p>Господин |
ерна слика друштва; има романа у којима се бичем немилосрдне и неумитне сатире шиба страшна пок |
ир’но“, а од немачких све неке у којима се излаже презрењу мушки пол и пита се: што ће он на св |
едику о <hi>Спокојној жизни</hi> некима се оте: „Та гле поп Спире!“ — сви су се просто зачудили |
баш свакојаких чуда видео; с покојнима се разговарао, познавао неколико вештица у том и околни |
момци ћорави па не виде све то.{S} Њима се не допадају скромне и смерне девојке, него ето таке |
о њима, стојим вам на служби... о њима се ваљда тек нећете са мојом Сидом разговарати?!</p> <p |
Пеште даж до Черне Горе“.{S} Писар Тима се, истина, у себи секирао и љутио на то, али је сваког |
сит; не да познати да му је зима, отима се.{S} Што ти је, Боже, левента и старо господство!{S} |
о некад упалити свећу!“</p> <p>Тих дана се гђа Сида формално преобразила.{S} Била је сушта благ |
а сачувај Боже кад је муж мали, а жена се отегла у висину!{S} Ено како ружно стоји кад Арса гр |
арији и не устадоше од стола а омладина се ухвати у коло.{S} Свирало је пет гајдаша; два у соба |
учитеља.{S} Само стара гркиња Соса, она се није кренула у цркву ни да чује ни да види новог учи |
ама Јула као да није све ни дочула; она се предала јелу и сркала, и сваки час брисала наизменце |
и побожан био.</p> <p>Снива она, а она се као шета по башти, па као нема више еведре између њи |
се.</p> <p>— Лепо је младић пита, а она се укипила к’о...{S} Свети Бона у шокачкој цркви, па ни |
, па се не да матери да га дигне, а она се савила од силна смеха над дететом, па му се смеје, а |
за јунака, па онда,он њу пољуби, а она се мало отима па му каже: „Срам те било!“, али то тако |
че је мама колико је грло доноси, а она се занела па и не чује него се гуши у сузама и гнушава |
а и погледа ме, а кад већ прођем, а она се увек ондак искашље мало, па ме пита: „Како ти је, Ни |
тако лепо неколико пута погледао, а она се тако добро осећала ал’ не уме и не зна ништа да каже |
ланија.{S} И таман је изрекла то, а она се ’трже, па настави: — Ах, извините!{S} Но, <pb n="92" |
адовољно гледа како је вредна.{S} А она се као окренула, па га <pb n="175" /> онако лепо гледа |
име младој жени и поздрави је.{S} А она се осмехну и отпоздрави га пријатељски.{S} Познала га ј |
морају да је задрже на ручак.{S} А она се баш много и не цифра.{S} Не чека, што кажу, да је дв |
„Баш к’о и тебикана брез човека.“ А она се опет накашље, а ја к’о велим: кад баш ’хоћеш и биће |
ала; јербо кадгод прођем поред ње а она се увек ондак сети па намешћа мараму и зулове, па намеш |
е, јер је смешно говорила српски, и она се напослетку дала најревносније на посао.</p> <p>Као м |
сачуствовање дирне фрау-Габриелу и она се измири са фрау-Цвечкенмајерком.</p> <p>— Ај’те, слат |
de-Cyrl">кис ти хант</foreign>! — клања се гђа Габриела. — Пардон, пардон, ако сам вас штагод у |
Спира.</p> <p>— О молим, молим, — клања се гост, — ви сте и одвише гостољубиви.</p> <p>— А сутр |
<pb n="85" /> <p>— Благодарим, — клања се г. Пера. — Изредна, чрезвичајна чорба!</p> <p>— Е, т |
апљице, — брани се гост, устаје и клања се и благодари, — ни кад не пијем.{S} Верујте —</p> <p> |
дуварски сахат са својим џепним и клања се гостима и кад уђу и кад изађу, а после подне <pb n=" |
е гђа Перса, — тешко сачувати.{S} Ушуња се само у кујну, скупи се и упреподоби и зажмури као да |
ва Жужа или Ержа (Мађарица наравно), па се све шарени од пантљика, кад прође сокаком, да ти је |
xml:lang="de">Maria-Anne</foreign>“, па се лопта, па сваки час испусти, к’о бајаги, лопту, а <p |
ма тек онда дође права њихова снага, па се онда њихов цар само прекрсти са три прста к’о и ми, |
ране.{S} Пред сваком њивом два дуда, па се по њима зна докле је чија њива.{S} Све је сада сумор |
једна женска прилика шира нег дужа, па се горња половина дигне а у доњој стоји дуван и увек је |
од паора, да се покаже као плебејка, па се ухватила и она у паорско коло које је играло и подви |
, слатка! — вели јој Цвечкенмајерка, па се узеше испод руке и оставише пуну авлију паора и одош |
опет жени из другог ил’ трећег села, па се тамо и венча, а ја останем тако празних шака...{S} П |
што се све догодило тако близу села, па се фрау-Габриела могла бар пешке тихо <pb n="375" /> вр |
пириној кући, која није далеко била, па се раздерао још с авлијских врата:</p> <p>— Брже, госпо |
илу, која обично салета кумова кола, па се дере: „Куме, изгоре ти кеса!“ и што је најстрашније |
ваљаше по прашини и бацакаше ногама, па се не да матери да га дигне, а она се савила од силна с |
није веровала својим рођеним ушима, па се зато и замислила.{S} Јула је у ћошку плакала, потоко |
ти од њега асне ни црква ни општина, па се преварио, јер, ето, овај дотерао до помоћника на зво |
ко?{S} Та спала вам доња бела сукња, па се вуче; та саплешћете се па ћете разбити нос.</p> <p>— |
пушта их, него јој шапатом одговара, па се тако тихо разговарају.</p> <p>— А шта ти ту стојиш? |
лник“</hi>, који пада 29. септембра, па се тога дана и не ради у том селу од како је пре двадес |
Расположили се и домаћин и поп-Ћира, па се наизменце куцају и певају Псалме све лепше од лепшег |
24" /> каква срећа! — вели поп-Ћира, па се диже од стола, брише браду од јела и иде у сретање. |
Куглате?!! — чуди се госпођа Перса, па се стаде смејати и угаси свећу.</p> <p>— Погледам у јут |
коћу, али им домаћин не чује кикота, па се и он ућути.{S} Само се још чује тиха и монотона киша |
енска грди него кад се чини невешта, па се није бојао; он се само бојао оних дренових буџа које |
о! — викну му мало лолински ча-Нића, па се искашља онако у српском смислу.</p> <p>— Лаку ноћ, ч |
малишани у то доба остају код кућа, па се џавељају и претурају по ћилимцу у топлој соби, или с |
?! — заџакао Ника, па све јечи кућа, па се смеје и оставља буџу и рог у буџак. — Ај, је л’ добр |
S} Е, баш ћу да пробам! — рече Шаца, па се ухвати за ограду, као да хоће да прескочи.</p> <p>— |
ају о некој свекрви како је вештица, па се ископистила на своју снаху, завадила је с мужем па д |
о се наднела над наћве па меси хлеб, па се све на њој тресе. <pb n="176" /> Мило му, па је глед |
и плоту, погледа страшљиво око себе, па се примаче и завири у комшиску башту.{S} Види лепо оно |
е.</p> <p>А госпоја-Сиди мило, Боже, па се све намешта на столици, а трбух јој се тресе од задо |
о тако ербов’о једно лепо насљедије, па се позива преко наше Варошке Куће, да иде да га узме, ј |
ли му и ракије.{S} Пије Нића ракије, па се прихвата јела и нуди домаћина.</p> <p>— Ово ми је по |
. — Падне човек, што кажу, с крушке, па се издува, а некмо л’ ја толики пут издржати.{S} Чекај |
— понавља у себи путник речи Јулине, па се даде у мисли. — Она је срећна, а тек <hi>он</hi>, ка |
ао.{S} Чуо је неке кораке из даљине, па се склонио у хлад испод неког багрења.{S} То беху корац |
— рече поп Спира излазећи из кујне, па се пољуби с домаћином.</p> <p>— Фала и теби на лули, а |
о да је обешењак.{S} Упреподобио се, па се к’о бајаги и он чуди па се умеш’о и он па и он гледа |
ви мислите?!{S} Још онда, к’о дете, па се вид’ло да ће бити од њега неки грубијан, — заврши Га |
диш ти то њи’ само!{S} Добили госте, па се ником и не фале!{S} А, а, даћу ја вама!{S} Гледај ти |
је био из паорске али немешке куће, па се никако није могао одвикнути — како се поп-Ћира израж |
о једног курмахера Жужиног где седи, па се наместио тај син, као да је дошао и сео да се фотогр |
.</p> <p>— Е, врло добро.{S} Па иди, па се ценкај.{S} Ил’ како би било да ја сам одем?{S} А шта |
то једна другу још из далека опази, па се једна другој уклања с пута.{S} Избегавају се да се с |
пућкати и пљуцкати онако по банацки, па се да у дубоке мисли.</p> <p>Дуго је пућкао и мислио а |
оме, наша госпоја Јуда тамо немачки, па се одродила, па српски ни бекнути.</p> <p>— Јест, научи |
ик који гђа Перса још једнако брани, па се ради тога често препиру <pb n="404" /> мати и кћи.{S |
а је да сви буду срећни и задовољни, па се пустила у разговор са Жужом, и мило јој је било кад |
га грло доноси; има гласину к’о бик, па се чује са пола атара колико је грлат.{S} Нико га није |
сликом. — рече мало збуњени путник, па се саже, да помилује једно кривоного гушче, али га мато |
у... кад радим, а ја онда заборавим, па се бар не секирам. —</p> <p>— Па иди!{S} Ти и онако нај |
авлијских врата и затвара их за њим, па се журно врати у топлу собу.</p> <p>— Једнако облачно, |
ста је само да прође једном сокаком, па се тек осети како се просипа и разлева по кућама мирис |
њу спевали у шору са царевим сином, па се смеју, а баба се љути и кија, а перје лети чак под г |
ко умеш да једеш! — вели му домаћин, па се примиче и једу заједно, нуди један другог бољим зало |
n="234" /> књигу а гђа Сида плетиво, па се и она заплака.</p> <p>— Е, кад би то било истина!{S} |
шће могу тикати...{S} Иде Шаца тако, па се сећа свега што је вечерас чуо и видео и доживео.{S} |
ца и мрзи је, а после, мало по мало, па се сви у кућу прилично навикну на њу, па им чудно кад ј |
ли недеље на другом рогљу игра коло, па се све позаљубљивало једно у друго све до ушију.{S} А н |
о, за хируга већ иде, — рече гласно, па се опет замисли.{S} Познавала је она више господе хирур |
ф, који јој је испао ванредно добар, па се пуши и иде пријатна пара и мирис од њега устима дома |
ида и љуби је. — Иди одма’ на бунар, па се уми ’ладном водом.</p> <p>Јула је пољуби у руку и од |
којекако; снебива се сирома’ младић, па се чуди, шта га је снашло.{S} Ал’ она, смеје се, Боже, |
од смеја, наслоне се једна на другу, па се њихају и смеју тако, док их мамице не опомену да то |
!{S} Ју! — цикну Јула и баци мотику, па се удари очајно шакама у главу, поражена толиком дрскош |
И тако фрајла Јула остала на цедилу, па се из дешперата заљубила у Шацу... оног младог, здравог |
а их изненади и госпођа-Сиду и Јулу, па се чак и Шаце сетио, купио му лепу пошу од црвене свиле |
Екселенција формално паде у фотељу, па се ухватио за трбу’... овај притиснуо појас... па се см |
— вели поп Спира и приђе к прозору, па се загледа у једну стаклену теглу и гледаше је дуго.</p |
о наочаре?...{S} Ил’ што је зима ту, па се рано смркне, ил’ шта ли — тек почела сам рано да ост |
, што су једном остали сами у свету, па се сваки од њих тужио и тешио, да би му далеко лакше би |
враћале кућама!{S} Изашли пред кућу, па се читав сат шпацирали.{S} А ја је гледам, па ми се све |
Дањом метнули неко решето пред кућу, па се сетили <hi>ту</hi> да <pb n="181" /> решетају жито; |
жу, бег’о из школе и бег’о на салаш, па се брицом бранио и неће никако у скамију...{S} Па га он |
за трбу’... овај притиснуо појас... па се смеје, смеје... све се тресе.{S} Сви се смеју грохот |
ушкују да их когод не гледа и вреба; па се онда опет, као крадом од света, занихају и падну јед |
је оматорио па се прозлио и полудио; па се или усићи и на крај срца је па заћути као каква пако |
ада у наручје, па к’о да се љубе.{S} Па се опет раздвоје и стоји свако на свом месту, па ћуте к |
тесто за киселу штрудлу и крофне, — па се кренуо поп-Ћири преко пута мало повише „у шрех“, а з |
, што кажу, од малена... па сад... — па се опет заплака прија Сида.</p> <p>— Па не иде Турчину, |
едно после подне одахну мало душом — па се упутио за певницу и то за ону коју је држао Аркадија |
и не треба, али њој, њој...</p> <p>— Па се потукли?!...</p> <p>— Мал’ га није пробо „кључем“ чи |
и’ вид’ла бар неке асне,... села би’ па се одмарала у старости... а од тебе баш никакве!</p> <p |
ле отерала и ја душу моју изгубила!“ па се све затрчава од врата <pb n="162" /> кревету, седа ј |
ве, сто џепова а ни у једном ништа!“ па се лупају једнако рукама као петао кад хоће да кукурикн |
а а поручује: „Кажи мами, одма’ ћу!“ па се даље шета.</p> <p>„И-ју!{S} Е, та баш не зна шта је |
и томе у Галицију или у Талијанску;“ па се онда онај, што наручује писмо, наслони преко стола н |
рстише се, наредише у кући шта треба па се достојанствено поштапајући кренуше у цркву.</p> <p>П |
на врат.{S} Лишће винове лозе опада па се проредило, макова цвећа давно нема, само стрче у вис |
камилавка; а у њега нека дуга брада па се Богу моли.{S} А она пролази једнако поред оног јорго |
е само штогођ добро, — вели гђа Сида па се прекрсти кришом од поп-Спире. — ’хоћеш ли да ти спре |
Боже, Боже! — рече зевајући гђа Сида па се прекрсти и намести боље шлофкапу (коју је кришом у п |
ихају и падну једно другом у наручја па се опет љубе. „О, о!“ чуди се Јула.</p> <p>Прексутра, к |
лите!{S} Завукла се иза клајдерштока па се сва предала читању а ноћом у сну све говори из књига |
стаде се шетати, а и попадија устала па се и она шета; он на горе, а она па доле.</p> <pb n="34 |
д ће доћи баба! (А Рада легао у кола па се дере и брани ногама)...{S} Па зар кад баба дође с ва |
цу која се потрпала задовољно у кола па се смеју од великог задовољства и радости што се „возе“ |
отрпаше се по шесторо седморо у кола па се кренуше у Б** младожењиној кући.{S} Енђебуле запеваш |
p>— Ко је то сад? — рече полако Јула па се издиже на прсте да боље види.</p> <p>— Еј, старости, |
ћи гђу Сиду како се крсти на вратима па се крену поп-Ћириној кући и стаде пред капију.</p> <p>„ |
т се зауставише на авлијским вратима па се нешто разговарају.{S} Док се они разговарају <pb n=" |
шла у авлију сва румена и зајапурена па се хладила танком шнуфтиклом.{S} На лицу јој неко блаже |
к’о Вла’ на рибу,“ вели јој Нића па па се окрене мало на леђа да се мало одмори, а она га погл |
и то, како се неко сагнуо иза бурета па се миче али никако да се исправи.</p> <pb n="151" /> <p |
.. знам, ал’ опет... — рече Гециница па се прекрсти од чуда. — Јао мени, а од куд му штогла?!</ |
овек, а женске су опет за чудо веште па се дотерају, те не може човек никако да сазна праву ист |
рим се!{S} Збогом!{S} Збогом! — рече па се пожури, ал’ се наједаред саплете на вратима авлијски |
ц’о.{S} Унцут један! — додаде у себи па се да у мисли.{S} Радозналост је морила; да се изеде жи |
ет, што кажу, <hi>опију</hi> се људи па се потучеду; е ал’ кад је некима суђено, а они се потуч |
="162" /> кревету, седа јој на груди па се чешља гребеном и дави је.{S} И тако то сваку ноћ рад |
добио се, па се к’о бајаги и он чуди па се умеш’о и он па и он гледа поиздаље и вели: „Доиста, |
само један се спас’о на једној даски па се и он после једног дана удавио.{S} Па сад, откуд се у |
ватили сваки за своје уши, па зинули па се замислили а после га питали: „А одакле си ти, пријат |
спаси Бог! — вели поп Ћира поп-Спири па се куцају и пију.</p> <p>— Ал’ баш сте ми из уста извад |
ан!{S} Како је срећан! — рече путник па се опет даде у мисли.{S} Дуго је ћутао и мислио тако, а |
огледа га гост онако са оном кецељом па се насмеши.</p> <p>— Али Сидо... — вели поп Спира, — шт |
онај ни дај Боже.{S} Сад је оматорио па се прозлио и полудио; па се или усићи и на крај срца је |
па лупа све којешта.{S} Дође му тако па се усићи, не знаш ни за што ни крошто, па неће да избиј |
еб па му окренула леђа.{S} Мало мало па се тек окрене на њ па га лепо погледа, а једнако меси ж |
ем.{S} Село је два три дана говорило па се и уморило, жељно, наравно, новијих новости.{S} Знало |
та ви мислите!? — рече Рада поносито па се узврпољио на седишту.{S} Постаде интимнији и пребаци |
а терету и на путу! — јада се бојтар па се примаче и испи још оно мало што је остало у фићоку П |
епо стоји све уз своју искусну матер па се учи и помаже јој к’о добра ћерка матери; ради по кућ |
ркву.</p> <p>Пошао свет на литургију па се све шарени сокак од лепоте.{S} Час из ове час из оне |
м пружену руку, а он мени зуб у шаку па се ту рукујемо и — <hi>измиримо!</hi></p> <p>— Измирите |
; кад зазвони „Достојно“ а оне стану па се прекрсте и очитају „Оченаш“ или и само „Вјерују“; ов |
тела.{S} Гђа Перса је стрепила за њу па се бојала, ако је наљуте, да не учини што од себе, јер |
n="25" /> то ће сам Бог знати, шапћу па се зацене од смеја, наслоне се једна на другу, па се њи |
Ха, ха, ха! — смеје се гђа Сида и лупа се по колену. — Иди дођавола, Персида, одкуд ти та ђаво |
p>— Ух, ух, ух! — хуче гђа Перса и лупа се по челу. — Остави ме... немој ми ни приповедати!{S} |
јој се светила. — О, Боже, —- разговара се сама, — дај ми само дотле да живим, да сретнем само |
ом, — и ми да је не видимо!!“ Разговара се и са попом, и разложила му све, и додала, да она, ка |
ракије.{S} Пијуцка из њега и разговара се с бирташицом која је пеглала неке шлинговане сукње у |
> <p>Пера Тоцилов тера коње и разговара се с њима, јер оба попа ћуте и ни речи не чује иза себе |
, та ди сте се завукли врагу! — раздера се домаћин и устумара по авлију.{S} У <pb n="305" /> то |
улете к’о без душе у авлију, и раздера се колико га грло доноси:</p> <p>— Отвор’те капију, ево |
аћете радознали читаоци.</p> <p>Г. Пера се одмах други трећи дан по доласку у село нашао у чуду |
жа и јавља, да је сто постављен, и Пера се клања, а Меланија га не пушта а поручује: „Кажи мами |
Ал’ молим —</p> <p>— Еле, господин Пера се заљуби до ушију у фрајла-Меланију, па је сваки дан к |
ларме по сокаку.{S} Ето и господин Пера се од ото доба формално одбио од нас, па га нема, ређе |
Пера узе и попи пола чаше, а поп Спира се наслонио на десну руку, а левом држи браду па га гле |
и кола оставише чарду.</p> <p>Поп Спира се наместио поред поп-Ћире који једнако као бајаги дрем |
p>Па тако и урадише.</p> <p>И поп-Спира се лепо извукао из шкрипца, а био је већ жив обамро!{S} |
опала нека трема.{S} И сам тужитељ Ћира се препао па му чисто дошло да покуша да тргне тужбу и |
очели право непријатељство.{S} Поп Ћира се одмах сутра дан посаветовао са својим пријатељима о |
разговарају се и опет пију.{S} Поп Ћира се заруменио, па не само да он пије него и сам налива и |
су имали још и своје надимке; поп-Ћира се звао и <hi>Поп-Хала</hi>, а поп-Спира <hi>Поп-Кеса</ |
му „Сјајни месец иза горе“ јер поп-Ћира се толико пута <pb n="102" /> у љутини зарекао да ће га |
и, а ја ти не умем све казати!) Шпацира се с њим испред куће, а изнела велику лопту што је на п |
ла редуша —</p> <p>— А, госпођице, мора се признати... у тим годинама, па тако мајсторски згото |
ето.</p> <p>— Па пролепшаће се!{S} Мора се пролепшати.{S} Ето онај мој ми жабац каже: да ће бит |
говори с тетком „тога момка“.{S} А мора се признати и то да је гђа Сида, као и свака мати, омек |
ас нећемо задржавати, а сутра?{S} Сутра се, дакле, смем надати да ћете нас почаствовати посјето |
кад ћеш морати тамо?</p> <p>— Прексутра се крећем.</p> <p>— А јеси л’ се постар’о за кола?</p> |
А, дабоме, није него још нешто! — цифра се госпоја Сида.</p> <p>— Не, не, без шале вам кажем.{S |
е, Бога ми, свакојако.{S} По четир таса се носило Недељом, тако да је свет избегавао цркву чере |
ица која је застала па је гледа а Рокса се клања дремљиво. — Еј, несрећо чупава, та ти си на но |
кише.{S} О госту ни речи!{S} Гђа Перса се решила да не спомене, а гђа Сида ћути или о које чем |
>Чим је сутра дан свануло госпођа Перса се договори с попом да у идућу Недељу буде прстен а пос |
огу боље.{S} А ми смо сви здрави; брата се тако угојио да не може да закопча свилени пруслук шт |
вних времена неке дере и еведре; а тата се сећа па само суче задовољно десни брк па вели: „Ал’ |
ос, окреће стиву лулу око камиша и шета се по соби и застајкује сваки час; размишљава, гледа у |
има се излаже презрењу мушки пол и пита се: што ће он на свету?{S} И на послетку Јуца је била с |
о бајаги, лопту, а <pb n="129" /> лопта се откотрља, а она га онда моли да јој донесе, па кад ј |
/hi> брезобразлука од једне аспиде, шта се она усудила да каже.{S} И <hi>она</hi> се нашла да м |
о дотле у кући није знао ни слутио, шта се иза брда ваља, ни поп Спира, ни попадија му, — за то |
се цмачу и смеше једна на другу.{S} Шта се разговарају <pb n="25" /> то ће сам Бог знати, шапћу |
ор’те капију, ево гостију!</p> <p>— Шта се дереш к’о магарац! — обрецну се на њ из авлије домаћ |
понос девојачки би дирнут.</p> <p>— Шта се само скањује ту ваздан!? — рече у себи, па, не могав |
е, хе, тако к’о данаске?</p> <p>— А шта се то вас тиче?! — рече Јула и продужи копање.</p> <p>— |
ких</hi> сам и ја, и сваки који зна шта се захтева од једног доброг романа.{S} Али има верујте |
о и у песмама, трукованим још, — па шта се све не каже, па <pb n="145" /> се нико не налази увр |
ј, та што ме цвелите,- снаја!{S} Та шта се Бог већ једаред не смилује на мене јадника! — јада с |
тако да му је и ћелепуш спао.{S} Та шта се врагу смеју, мислим ја, а Екселенција запита: „А је |
сад к’о на жеравици седела. — Дакле шта се свршило?{S} Је л’ дош’о и онај?</p> <p>— Дош’о је, — |
га само.{S} Кога ту све није било и шта се све није продало и покрало за оно три дана, док је в |
} Памтим ја, Боже, у моје детињство шта се приповедало и говорило о Митрополиту Ненадовићу, па |
тима од како је настала јесен.{S} Башта се проредила.{S} Нема више оног густог зеленила, које ј |
-дурити!{S} Е, па сад, збогом! — прашта се поп Спира са свима и одлази са поп-Ћиром.</p> <p>— С |
ог зета.</p> <p>— Момак је добар; ништа се за њега тако нешто не чује, а од добре је и богате ф |
вечерас чуо и видео и доживео.{S} Сећа се, како су двапут силазили у подрум по вино и он и Јул |
а на банку или иза запећка прича и сећа се лепших дана и друкчијега, бољега света.{S} По ваздан |
ваздан гоне, стижу и престижу.{S} Осећа се човек под њим <pb n="240" /> као војник под прокисли |
on" /> <p>Није потрајало дуго а ча-Нића се стаде у сну смешити.{S} Блажени осмејак му лебдијаше |
дала је једнако преда се, између строфа се тихо извињавала и тужила за оним гласом у млађим год |
чути само Јулино заљубљено ухо.{S} Шаца се пре три дана споречкао с Јулом на дери у башти, као |
астаде опет пауза.{S} Јула копа, а Шаца се ућутао и повукао па ћути.{S} Тишина.{S} Кају се обој |
луша маму и отвори широм прозор, а Шаца се привуче полако, а Јула му пружи своје беле пуне ручи |
овако будна лепше сања.</p> <p>А и Шаца се брзо нађе код куће.{S} Летео је сав блажен на крилим |
е свиње, спрема се украс оџаку.{S} Деца се радују бешикама од које ће гајде направити, а стариј |
е пред господин-попином кућом?!“ А деца се правдају и беде једно друго. — Ту и силне кокошке са |
е се ништа из баште, само зелена жабица се чује, како пева са једног не знам ког дрвета, и голу |
е и он, смеје и Екселенција; обадвојица се смеју, а екселенција се све тресе од смеја тако да м |
спасеније! — одговори му домаћин и куца се и с њим а и с поп-Ћиром и то још два пут.</p> <p>Пиј |
амо ми већ вас и ваше политике! — умеша се гђа Перса. — За Бога, Николајевичу, за што ниси добр |
Ако сте тако страсне читатељке, — умеша се обазриви Пера обратив се Меланији, — могу вас послуж |
</p> <p>— Ман’те је, молим вас, — умеша се гђа Перса, — кад узме књигу, та вам ондак не зна шта |
’о што кажем?</p> <p>— Пак-пак? — умеша се патак у разговор и прекиде малу паузу која постаде п |
</p> <p>— Сад... ви, на прилику — умеша се у разговор онај бојтар из буџака, један танких подуж |
-а, оно, знате... — отеже Пера и почеша се, — видите и сами какав је белај напољу!{S} А баш, да |
.{S} А Пера Тоцилов пуши и преко камиша се разговара с коњима.{S} Задовољан је па обећава и Шар |
ти’ разговора! — вели поп-Ћира. — Читав се дан труцкали у коли, па сад све таке неке ствари.{S} |
фали!“ Или: „Господин-домине, — обратив се Кипри нотарошу, — молим вас лепо, мало од оних крофн |
тељке, — умеша се обазриви Пера обратив се Меланији, — могу вас послужити заиста лепим романима |
оја-Јуло...{S} Па, Радо, — рече окренув се кочијашу, — можемо л већ? — рече и ижљуби децу; Раду |
ика чувеног лопова Рожа Шандора бавећег се на поправци у Куфштајну — Док су ови разгледали фото |
рзили су се њих двојица.{S} И сада, кад се почело зуцкати по селу, да се Јула попина и Шаца рад |
И мора да је дуго и гласно плакала, кад се и сама мама пробудила и отерала Гагу с врата, а њу в |
два дритла да он украде!!!— То је, кад се људи мешају у наше послове!{S} Нит’ се умете погађат |
радо гледа сваки дан и смеје му се, кад се овај саплеће преко своје мало подуже кежње кецеље и |
p>— Ја то тако почешће...{S} Знате, кад се човек прими некога посла, онда треба да га <pb n="81 |
да радим, жао ми детета; шта ћете, кад се за нешто више родила, — каже. — А госпоја Сида, како |
у толико је пре био то сада случај, кад се ишло чак у Темишвар у ком би оне са села могле читав |
е допале, па му послао црвен појас, кад се вратио у резиденцију.{S} Место да добије по носу, к’ |
месечине.{S} А и што ће је вечерас, кад се Шаца спрема на нешто велико и одважно; а за то су та |
ће поп-Ћиру с којим је мање познат, кад се куца, с поп-Спиром се куца једанпут а с поп-Ћиром ув |
ући баш кад је бал у највећем јеку, кад се и саме маме распале па поручује по тендере и хоће да |
траје све до медљане ракије ујутру, кад се господин попа искраде, да му не би пијани сватови из |
еру, кад је неко од наши’ у невољи; кад се, на прилику, жени!{S} Та, волијем поповску крајцару, |
па сам тако ћут’о све до чарде.{S} Кад се он сиш’о с кола, ја сам промолио главу на фришак „лу |
неки заклон од ува да чује боље.{S} Кад се свршило све и запевало <title>Буди имја</title> и ст |
ног много старијег брата, Гавру.{S} Кад се родио, приповеда Палчика, а баба каже: „Фала Богу ка |
А шта знамо, — вели јој гђа Сида; — кад се уда, онда куд муж, туд, што кажу, и жена!“ — „Та да |
која радознала читатељка, која би — кад се већ жртвује да ћути и накани да чита — хтела одмах, |
још?!! — праска гђа Перса.</p> <p>— Кад се оно још к’о ђакон вук’о клипка и ’рв’о с паорима, ме |
ивиду сретно и задовољно, а камо л’ кад се овако стрефило!...{S} Ја опет, Спиро, велим: то је т |
е поп-Ћирин глас дубоко из бунде, а кад се сиђе на леву страну из кола, појави се и поп-Ћирина |
S} Свирац свира тако целе године, а кад се обере кукуруз, онда се зна шта је његово.{S} Он нити |
господин-попо, грешни смо људи!“ А кад се добро наруча и врати кући, донесе свачега, и пешкира |
л’ онда ланути, обешењак један!“ А кад се одобровољи, а он се најпре зацени као да хоће да каш |
одмах тога истога дана у исто доба кад се У поп-Спириној сазнало се и у поп-Ћириној кући да је |
посао.</p> <p>Као мала груда снега кад се отисне, мала и незнатна, с врха брега, па на подножј |
ди прид кућом, ал’ не може да гледа кад се шета фрајла Меланија и господин Пера, па госпоја Сид |
p>— Еј, терету мој, — рече гђа Сида кад се нађоше код куће, — боље да сам пањ родила него тебе! |
су се увек питали за здравље и онда кад се обојица нису макли ни из сокака, а сад се вратили об |
, да ми дате шта буде право, јер ја кад се каприцирам, ја и за багателу радим, ал’ тек ја не мо |
лостива, сад... фрау-Цвечкенмајерка кад се враћала од породиље из арендашког сокака.{S} Кад су |
ије за њу.{S} А госпоја-Сидина Јула кад се попне на кацу, па им траје до новога а нама око Срет |
ине; разговарали о гладним годинама кад се шапурика млела и јела и <pb n="159" /> од шапурикина |
година... кад је био храм цркве, па кад се вук’о у порти клипка са паорима, па све надвук’о.{S} |
пре живље, па све лакше и лакше, па кад се уморио и приповедало и слушаоци, и свима се већ поче |
те у послу.{S} За Бога, гнедиге, та кад се ви одмарате, то би само волела знати —</p> <p>— О, б |
ути а смех све јачи; једва се стиша кад се чује каква лупа из кујне.</p> <p>Онда се тргну сви и |
у му уста, да ће памтити док је жив кад се са мном дишпут’о.</p> <p>— А можеш му и то рећи: да |
та ће се разговарати.{S} Да оде сад кад се <pb n="63" /> краве музу, — не иде, нема смисла.{S} |
да их бар на тај начин задржи. — Од кад се нисмо видили!{S} Чини ми се читав век!{S} А тако би’ |
мице са мамузама и поклонити ждребе кад се ождреби стари Пирош и да ће му дати дугачак бич са к |
ов иди зељов хоће у сласт да поједе кад се раскиселе — него чизме до колена, намазане лојем или |
пред кућу, па не може речи да чује кад се разговара, <pb n="183" /> од оног проклетог решета!. |
о, — рече г. Пера а чисто се стресе кад се сети свога господства и благовања у Карловцима и тан |
b n="259" /> Принц-Евгена код Сенте кад се тук’о под Јованом Текелијом с Турцима, ваљ’да и овај |
истина, изгледају као оно ред деце кад се тоциља по леду, па лети једно за другим и пада на ле |
жа међу пупољцима после мајске кише кад се пружи струком својим преко стазе баштенске.{S} И пут |
чује по тендере и хоће да играју, и кад се и Шаца распомами па удари у поскочице и подврискује: |
уги свет.{S} Па кад добро пролази и кад се лепо проводи Глиша Сермијаш, кога обично нико и не з |
е до лета кад дрво озелени листом и кад се накити миријадама дудова плода.{S} Тада ће га тек мо |
кад треба видети своју противницу и кад се треба сетити свију оних непријатних ситница из раниј |
из авлије, к’о да је било у сватови кад се женио силни цар Стеван!...{S} К’о ће данас на светац |
речула Јула кад је мама зове. — „Ти кад се на штогођ наканиш, не знаш шта је доста!“ — кара је |
обријати ако ти нећеш!{S} Да памти кад се бацио на тебе!</p> <pb n="261" /> <p>— Е, ти кад ког |
} А оне га слушају и не дишу, и тек кад се спасење исприповеда, оне дахну и моле га да им више |
прош’о? — запита радознали домаћин кад се нађе насамо с поп-Спиром.</p> <p>— Чрезвичајно добро |
га оставили к’о никог његовог; а он кад се пробудио, једва су укућани га курталисали они’ амова |
ведала је после гђа Сида; „него к’о кад се нека Бечкеречка чифуцка фрајла у промонади унтерхалт |
блато по сокацима или онако покис’о кад се грчи у колима без арњева!{S} И једног таквог суморно |
утник руком и рече једно „Ех!“ (као кад се човек савлада, па прегори нешто најмилије,) па ослов |
попина ћерка, и задубила се у посао кад се наједаред трже, јер засикта стари гусак иза њених ле |
је да је боље кад женска грди него кад се чини невешта, па се није бојао; он се само бојао они |
Саваот неће моћи помоћи!...{S} Ено кад се оно вук’о клипка, памтиш и ти... пре петнаест година |
ре арњеве.{S} Купио и’ баш ту скоро кад се продав’о неки штајерваген, па скин’о и метнуо на сво |
о је идеал правог доброг мачка; јер кад се он каприцира да ухвати миша или пацова, у стању је д |
пуштају напоље преко сокака.{S} Јер кад се један такав малишан крене преко таквог блата, деси м |
бично нико и не зове у сватове (јер кад се случајно опије — а то је редовно случај код њега — т |
S} Целим путем плаче и проклиње час кад се тако дебела родила на свет. — Меланија је била мало |
ли поп Спира. — Знате како оно кажу кад се онај давио па викао: „Помози, Свети Никола!“ а Свети |
и бегало у шупу или у зелену метлу кад се баба згране при спомену кринолина, и онда није никак |
здраво; разбио ону фину стиву лулу кад се облачио на јутрење па сад само ређа и псује и по нек |
која јој је искочила, удари у плач кад се нађе у авлији.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
вање.{S} Шта му сад знам!{S} А, баш кад се радо имају, а шта им ја друго знам радити!...{S} Па. |
>У среду тако око десет сахати, баш кад се господин нотарош кретао у амт, отворила се широм кап |
мали и снизак к’о патак.{S} Па још кад се узму испод руке изгледа она жена, издалека кад гледа |
<l>Чисто знадем шта мислите</l> <l>Кад се насмијете;</l> <l>Казали би, ал’ не смете,</l> <l>Да |
и час улазе и излазе оданде.</p> <p>Кад се Шаца скиде с кола и пође у кућу запеваше девојке Бач |
ни са вицишпановицом!“</p> <p>По некад се господин попа по мало, Бога ми, и зачуди, кад му так |
х хуманитарних цељи.{S} А сем тога, сад се још одала и на учење језика.{S} Учи француски, јер ј |
ко сам га само страшно изгрдила!{S} Сад се ваљда застидио, па отишао у други крај баште, а уши |
мислиш?</p> <p>— Па, ево, како!{S} Сад се можете врло лако дочепати оног зуба.</p> <pb n="280" |
S} Само немецки, слатка моја!...{S} Сад се уједа госпоја Сида, а кад сам је ја советовала, да д |
у њој као какав пинтерски калфа.{S} Сад се лепо влада, и сви су с њим у кући задовољни а нарочи |
обојица нису макли ни из сокака, а сад се вратили обојица су пута, — па један другог ама ни је |
..{S} Ја са скупа... оног нашег, па сад се враћам кући.</p> <p>— А, знам, и мој Шандор је посл’ |
ми вредити сто форинти!</p> <p>— Па сад се волете и слажете, је л?</p> <p>— Та к’о со и ’леб, ш |
седамнаест пута, па је ућутао.{S} И сад се само шеталица чује као тишлер кад рендише што.</p> < |
Јер дуго и дуго још после тога, кад год се повела реч о тим сватовима и о том малеру њеном, сме |
љу да сам пропала!{S} Убио их Бог, свуд се они мораду да стрефиду.{S} Мушкарци!{S} Јуф, само ка |
не можеш ама баш ништа сакрити!{S} Свуд се она нађе, гром је спалио!{S} Створи се к’о из земље! |
н.{S} Тих дана у поп-Спириној кући, куд се год човек окренуо, могао је да види све сама нека ка |
фрау-Габриеле; шта је то, саш њом, куд се, Боже, дела та жена?!“ запитаће неко од укућана.{S} |
назеб’о.</p> <pb n="341" /> <p>— А куд се ви спремате?{S} Та остант’е на вечери, — зауставља г |
ле једног дана удавио.{S} Па сад, откуд се у књизи зна шта је он радио и разговар’о се сам кад |
довршило у порти или на сокаку.{S} Бабе се разговарају о редушама и о томе, како је лети лакше |
д силне услужности па залармају и грабе се који ће пре.{S} А у попиној вредној кући увек је бил |
никаква одговора.{S} Тишина.{S} Из собе се чује само снажно хркање помешано с неким звиждањем.< |
дакле, лаку ноћ! — веле девојке и љубе се као да се неће опет сутра видети.</p> <p>— Меланија, |
b n="68" /> дрекну гђа Перса. — Не зове се он калфа него „господин асистент“!{S} Теби пуна глав |
али је госпоја Перса. — Кад корача, све се тресе земља под њом!{S} А ова моја к’о нека балска л |
пућну од времена на време.{S} Све, све се променило; само домаћи пето посред њих остао још она |
рану (И у томе се не слажу!) — Све, све се, кажем, изменило, — чак и онај стари сат поп-Спирин |
девојака; и цвеће и перје и ковиље, све се изгуби за час у даљини.{S} У последњим најпаметније |
м па долази сваку ноћ; докле је ту, све се чују издалека шијачке гајде како танко свирају, а он |
снуо појас... па се смеје, смеје... све се тресе.{S} Сви се смеју грохотом па и <hi>онај</hi>, |
е, ни папучица, ни цицаних сукњица; све се то, и мушко и женско, и старо и младо, фатирало и уб |
гребе, кад клизи к’о зејтин!...{S} Све се тоциља! — вели бојтар.</p> <p>— „<hi>Клизи</hi>“, да |
и наговести пролепшање времена.{S} Све се забринуло.{S} Поп Спира га гледа расејано, Јула плач |
а као таласи на узбурканом мору.{S} Све се око њега за столом мења, једини он седи непроменљив. |
а половина, оној другој попадији, — све се канем да једаред дођем код вас на једно пола дана, п |
ђа или руменија него радњим даном — све се то почело да посматра у цркви а довршило у порти или |
од педља, дугачким као мишији реп — све се то дало на посао, ревносно ради и пажљиво слуша баби |
и сам га наш’о! — извињавам се ја а све се око мене окреће к’о у каквој полки.{S} До-до-дошло м |
еда, а једнако меси живо и жустро а све се на њој тресе, а Нића је задовољно гледа како је вред |
у малу малу кришчицу, ова ваша диња све се топи у усти...</p> <p>— О, па што не кажете!{S} Изво |
их девојака, а цицане паорске сукње све се чисто ломе; охрабрила се и Ержа, па тресе и везе до |
мицала а дете све више изостајало и све се више дерало.{S} Путник се још једном окрете.{S} Био |
тро мотрила на сваку Јулину песму и све се више <pb n="230" /> и више с болом у срцу уверавала, |
е за вечерас сваког уживања.</p> <p>Све се разбегло и надалеко није било живе душе, само је јар |
а да осветле фамилији образ.</p> <p>Све се кренуло, само редуше остале код куће код ручка а међ |
сад? — рече поп Ћира па устаде и стаде се шетати, а и попадија устала па се и она шета; он на |
о? — запита га Меланија кокетно и стаде се хладити лепезом тако да ветрићи додирнуше и Перину к |
ворим... ал’ немам коме.{S} Ето, и овде се показало!...{S} Сад ће јој падати на ум, знам добро, |
ава биртија, него пулгерска кафана, где се мало говори а мало и попије.{S} Још нико у селу није |
И један и други поп из овог места, где се наша прича развија, могао је за чудо и за приповест |
коњи Раде Карабаша.</p> <p>У одаји, где се опрема млада, журба; сваки час улазе и излазе оданде |
кућу!...{S} У вече у крајњем шору, где се продаје кришом дуван и где обично не сматрају да је |
дакле, да ту ипак има неког ђавола где се толико много приповеда.{S} Сем тога, видеће, шта је |
ана ради она тако у башти, кад чује где се нешто у комшинској башти провлачи, па шушти лишће.{S |
даље. — Ви ту мислите на оне романе где се износе људи каквих нигде нема и доживљаји којих не м |
на тамо где виси онај бели пешкир и где се љуља онај цимер од жутога плеха.{S} Читаоци ће се до |
од калопера и мајкине душице рогаљ где се вије коло!{S} Ту ће свака свога видети, а све ће вид |
иела је хитала к’о без душе сокаком где се срела најпре са гђом натарошевицом после са гђом Сок |
ијати или чак и убити финанца; тамо где се крадене ствари из села обично прво траже и најчешће |
у.</p> <p>Госпоја Сида била је тамо где се обично музле краве.{S} Краву је музла Жужа слушкиња, |
е као ред просјака пред црквом.{S} Роде се селе и остављају гнезда празна на димњацима, а ноћу |
абаве до вечере.{S} За то време пронађе се из разговора, да су Пера Тоцилов <pb n="307" /> и цр |
ашла врећа закрпу“, <pb n="327" /> каже се, ха ха ха! — смеје се поп Спира. — Ми смо се дуго од |
јеха токмо једин Господ</foreign>“ каже се.{S} Па зар сад за то да ме каштигује к’о безбожну Со |
оћемо л’, Перо, — рече поп Спира и диже се.</p> <p>— Можемо, господин-попо, — рече и скочи Пера |
јем, снивала је један сан који је, може се рећи, помало и побожан био.</p> <p>Снива она, а она |
збио, зуб.{S} А да је све то тако, може се, реко’ ја, Преосвештенство уверити из приложенога <f |
S} Дечурлија је комотнија Суботом; може се играти и каљати до миле воље. „Нека, и тако је сутра |
p>— Па... нека!{S} Шта то фали!{S} Може се сутра, прексутра сита наразговарати.{S} Ако је за ра |
...{S} Та ви ме већ разумете...{S} Може се... згодно је...</p> <p>— Е, ал’ како ћу, како?{S} Ка |
<p>— Но, но, — смеје се путник, — може се то још и поправити!{S} Дакле, молим...</p> <p>— Дакл |
описан један недељни дан у селу, а може се цела прескочити, јер је само као епизода у овој прип |
књиге.{S} Бадава, наша Богословија може се пофалити што така васпитана младеж излази из ње.{S} |
у —</p> <p>— Ју, а који попови?! — трже се Пела мајсторица.</p> <p>— Па попови,... ови... наши. |
прескочи.</p> <p>— И-ју!{S} Ма— — трже се Јула и хтеде да викне маму. — Пробајте само, сад ћу |
гласом гђа Габриела. — У осталом — трже се па настави, — сад вам ја баш не умем казати <hi>од к |
нски.</p> <p>— Јуф! — цикну Јула и трже се као опарена од тарабе, кад спази Шацу који јој, и ак |
каплар.{S} Постале су и заборавне, туже се на памћење.{S} Забораве где шта оставе, па често пол |
не виђају као ни пунице им.{S} Не мрзе се ови млађи, али се баш и не траже.</p> <pb n="405" /> |
толико година, и сада, гле, мора да је се одвикне од како је Меланија почела да се шета испред |
на буњишту.{S} Још од оне песме, ако је се сећају читаоци, у којој се спомињу неки пулгери и па |
его што помажу. <pb n="382" /> Из одаје се чује сватовска песма, што је певају девојке, кад нев |
ко се то удаје?</p> <p>— Та... не удаје се још нико... ал’ може бити, — вели баба. — Ето, фала |
hi>Јуца</hi> нам се удаје;</l> <l>Удаје се за <hi>бербера</hi></l> <l>Момка брез федера, еј!“</ |
потанко исприповедати!{S} Боже, познаје се да је већ јесен... дан краћи; док опереш судове и по |
ди, шта га је снашло.{S} Ал’ она, смеје се, Боже, смеје, смеје, па мислиш све звони сокак од ње |
да се издалека види! „Ха, ха, ха, смеје се Екселенција.{S} Та где сте га само нашли?“ — Али, мо |
он разгледа, па и он се смеје!{S} Смеје се и он, смеје и Екселенција; обадвојица се смеју, а ек |
ћу, нећу, госпоја, како би’ ја! — смеје се Аркадија.</p> <p>— Бићу вам јако обвезана! — благода |
он</hi> мантију! — Ха, ха, ха! — смеје се гђа Сида и лупа се по колену. — Иди дођавола, Персид |
b n="327" /> каже се, ха ха ха! — смеје се поп Спира. — Ми смо се дуго одупирали и кварили ал’ |
дма’ да разликује!{S} Ха ха ха! — смеје се гђа Перса сатанским смехом сама у себи. — Ал’ рихтиг |
Ха, ха, ха!</p> <p>— Ха ха ха! — смеје се поп-Олуја.</p> <p>— Е па сад лаку ноћ.{S} Бар ћу јед |
љно по рамену.</p> <p>— Хе, хе! — смеје се и снебива Аркадија.</p> <p>— Али, како само, врагу, |
а издалека већ.</p> <p>— Хе-хе! — смеје се Нића. — „Све по <pb n="170" /> ’ладу, да га не позна |
већи послови!?</p> <p>— Охо-хо! — смеје се госпођа Перса. — Шта ми се то дало на смеј.{S} Чисто |
. да вас воли пуница, што кажу! — смеје се гђа Сида и сипа му у тањир.</p> <pb n="85" /> <p>— Б |
екнути.</p> <p>— Јест, научила, — смеје се она, — научила што је Шваба заборавио —</p> <p>— А а |
ког господства.</p> <p>— Хе хе, — смеје се домаћин, — па што онда пијеш <hi>вина</hi>, кад још |
ко ти не би’, помог’о.{S} Хехе, — смеје се домаћин, — како не би’, како не би’!{S} Та сећаш ли |
—</p> <p>— Ајд’ баш да ти дам, — смеје се Тинкуца и даје му фићок ракије и он га искапи на мах |
то вам верујем, то вам верујем, — смеје се задовољно поп Спира. — Па ја вам говорим: чисто нату |
<p>— Па, Бога ми, госпоја-Јуло, — смеје се путник, — не замер’те ми, ал’ ви лепо говорите српск |
у Бечу живила!</p> <p>— Но, но, — смеје се путник, — може се то још и поправити!{S} Дакле, моли |
аш сте најгириг!{S} Ту сам, ту, — смеје се Шаца демонски.</p> <p>— Јуф! — цикну Јула и трже се |
би га заплашила.</p> <p>— Нећу, — смеје се Рада који се, сем оџачара, никог на свету није бојао |
ду какве <hi>фаличне банке</hi> — смеје се Нића. — Па ако ме добро подмажу и подмите, можда их |
враћају.</p> <p>— Па, ви се то — смеје се и вели им путник — онако и неауфировани потрпали у к |
ји — а он се само смеши.{S} А она смеје се, Боже, смеје, па забацила главу па све баца ноге и ш |
може да изађе на крај.{S} И пије и бије се, и купује коље успут и плаћа и пије алдумаш; он вас |
, излази свет из цркве.{S} Обе попадије се враћају с јутрења свака својој кући.{S} Разговарају |
једно за другим ко мачићи.{S} Најрадије се бавили у башти под зовом — и ако то није баш ни најм |
ног и спремљеног свинчета.{S} Из авлије се диже густ дим и лиже пламен од запаљене сламе у виси |
ска врата залупише за њима, а из авлије се и опет чуле оне страшне речи: „И браду, и бркове, и |
и: ватате души места!“</p> <p>Из авлије се видео леп ходник у коме су у јесен поп-Спира, Аркади |
сам рече.{S} Како је оставио сто, није се више целе вечерње ни вратио у њега.{S} Био је очаран |
А насртао је и на крупније ствари; није се устручавао ни од вреле кобасице, дрзнуо је и на чита |
Баш је малерозна; наслутила је.{S} Није се забадава заљубила у Шацику берберина.{S} Бар ће имат |
и реко’ — вели поп Спира.</p> <p>И није се преварио искусни поп Спира којега ни најмање није зб |
другим веселим и лепим обичајима. „Није се женио никад — извињавао би га поп-Спира, — па му ниј |
а свршеном клирику Петру Петровићу чије се четир фотографије од сад налазиле у албуму према њој |
као од росе.{S} А и само срце друкчије се ражђипа, кад Совра свира.{S} А у колу је све било за |
алик на оне „Штампарске погрешке“, које се обично у свакој па и у најбољој књизи спомињу на кра |
на глави шешир са струком ковиља, које се расцветало на топлом ђурђевском сунцу па заклонило ђ |
у окрњеним чашама старога фазона, које се пре шездесет година доносиле у мираз, — где горе и п |
нас! — шапуће Јула и отима руке за које се Шаца као дављеник ухватио, и не пушта их, него јој ш |
цу и по соби чак до бабиних чизама које се, непуњене сламом и намазане машћу, суше иа банку пор |
журици и свима већ оним ђаконијама које се обично добијају од једног тако добро угојеног а посл |
н се само бојао оних дренових буџа које се дању по дућанима продају а ноћу и забадава по сокаци |
у мраку проклињући ту „свађу“ због које се губе сукње и хозлице.{S} Одмах за њом крену се и сна |
у клавиру; сад свира и теже пијесе које се простацима и не могу допасти, а поучава је један Пем |
у шуму од ђермова и на крајње куће које се онако пепељасте разазнавале из лаке летње јутарње ма |
талац сазнати још неке подробности које се односе на онај крупан догађај и видеће како сеоска „ |
ику очекујућ, да изведу младу, око које се скупило сијасет другарица и рођака, које јој у силно |
ог кола, ухватило се друго мање, у које се похватале неке трговачке калфице и неке фрајле у шеш |
{S} Букти слама посута по свинчету које се прљи по свима правилима, а домаћин га струже кресачк |
а Бога?</p> <p>— Па тако ето, не шикује се то вама, код нас толиких —</p> <p>— Не, не, кроз дан |
емни Аврааме“! — вели поп Ћира и рукује се с њим па граби што пре на врата.</p> <p>— Фала и вам |
мире разговор дуж целог шора и замењује се лавежом паса и концертом жаба из свију јендека испре |
ије забаве; разгледам албум, — извињује се Пера који се већ почео знојити по челу и око себе по |
ако лепо слушати из топла кревета, чује се како лупкара у прозоре и чује се рог Ниће боктера ко |
вају девојке, кад невесту чешљају; чује се песма:</p> <quote> <l>„Док стане <hi>туђа</hi> плест |
тешко, а дере се к’о мали бик..{S} Чује се још од винцилирове куће ларма у кући.{S} Једно чудо |
пауза.{S} Сви се дали на посао.{S} Чује се само сркање кафе; сви срчу као по некој команди.{S} |
.{S} Треба и нама да подранимо,“ — чује се опет неки глас из прека; — „ваља у рит, да насечемо |
ши моји!{S} Ајд још мало у блато!“ чује се <pb n="302" /> глас Пере Тоцилова и пуцањ бича, и ко |
ула што је била тако сурова.{S} Не чује се ништа из баште, само зелена жабица се чује, како пев |
, чује се како лупкара у прозоре и чује се рог Ниће боктера који је духнуо дванаест пути, али Т |
антних ствари; између осталих, завршује се подужим монологом и једним чаробним лукративним сном |
за Пелом, — забашурује Нића и оглушује се према Ракилином <pb n="253" /> питању, — па... ето т |
о сво задовољству и уживање.{S} Девојке се провредниле па раде код својих кућа; раде да се сатр |
ла Богу, још ђувегија!</p> <p>А девојке се онда смеју кроз плач.</p> <p>Млада се попе у кола и |
ојом завађеном госпоштином) и састајале се на сокаку, као и пре свађе своје госпоштине, са свој |
ена често блудиле изван куће и занимале се једном њојзи милом и драгом сликом већ од неколико н |
вели: „Ај, шта велите?!“</p> <p>Веселе се попови.{S} Домаћин отпева други један псалам: <forei |
од друге све лепша и пријатнија, докле се у једаред није нашао далеко изван села, чак на вашар |
ку, а учитељ опет предику.</p> <p>Докле се поп Спира и поп Ћира разговарали седео је г. Пера ка |
љна мама.{S} А задовољни су и они, воле се све више и више, и још чисто не могу да верују да су |
лупа сатара и да се сече месо, а после се опет враћа своме протектору, доброј старици, на бана |
да у себи. — „Не липши магаре?“ А после се опет замисли. — Но, за хируга већ иде, — рече гласно |
а домаћица у кујни нешто цуњала, дотле се домаћин упустио с поп-Ћиром у други један разговор.< |
.{S} Док су се она тамо забавили, дотле се у кујни спремало све у присуству Пере Тоцилова, који |
, а отпочет је живљи разговор.{S} Дотле се јело и помало говорило, а сад је настао разговор уз |
амим тим већ срећан и пресрећан — дотле се, као што се већ увелико приповедало, <hi>он,</hi> Ша |
мало, на мало!{S} Камо срећа, па да ме се почешће тако сетите!</p> <p>— Е, Бога ми, — додаде п |
у грудву земље.</p> <p>— Хе, а можда ме се и тиче! — вели Шаца.</p> <p>— Е, а за што да вас се |
S} Фала вам, господин-попо, који сте ме се сиромашка сетили.</p> <p>— Е, мој синко, ниси ти сир |
ини гегаше и гласно зевање.</p> <p>Тиме се заврши овај доиста буран дан.</p> </div> <pb n="126" |
ом да се вози, па једна невоља!{S} Коме се сад обрати, мислио је и слутио поп Спира, тај ће му |
описан „јаузн“ код поп-Ћириних, на коме се десио сукоб и отпочело се отворено непријатељство, и |
симпатична девојчица, — вели Пера коме се учини нешто празна соба по одласку Јуле. — Онај њен |
а госпођицама на селу, — вели Пера коме се одрешио језик. — Или управо: варошке су према онима |
Содому и Гомору?! — вели поп Спира коме се ни најмање нису допадали разговори о строгим епископ |
егледао приход што је пао на тас у коме се нашло доста крајцара, госпоја-Сосин двогрошак, па ча |
<head>ГЛАВА ДЕСЕТА</head> <p> <hi>Њоме се враћамо за неколико недеља уназад.{S} Кад је прочита |
да чита и да пише али да скува — у томе се не боји ни једне своје вршњаке надалеко.{S} Јуцо дет |
а ни носа промолити оданде.{S} А у томе се и тата одљутио мало, а и мама се заузела и умиривала |
а друга само на десну страну (И у томе се не слажу!) — Све, све се, кажем, изменило, — чак и о |
док је она жива, она све ужива и не сме се ништа ни продати ни делити.{S} Неће баба у труц да у |
поп Спира.{S} Поздравили су се, разуме се, хладно.{S} До сад су се увек питали за здравље и он |
авлији и дувају у њих).{S} После подне се слегао <pb n="386" /> силан свет Јули попиној у сват |
ећ и ја, — вели поп Спира; — и код мене се спрема, увелико се спрема.</p> <p>— Шта, — вели изне |
же.{S} Умивен, ишчеткан и очешљан крене се путник али се на путу предомисли, па не оде поп-Спир |
p>Изађоше и Меланија и Пера, а из кујне се мало после чу једно „јуф!“</p> <p>— Дакле? — устаде |
м а највише другарицама Јулиним.{S} Оне се смеју а сузе им теку низ њихова бела лица.{S} Заплак |
и, шапћу па се зацене од смеја, наслоне се једна на другу, па се њихају и смеју тако, док их ма |
p> <p>— Пак-пак?{S} Пааак-пак-пак! дере се патак готов на свађу па чујући замуцкиваше домаћинов |
ија!{S} Ај, шта велиш, ха ха ха, — дере се Нића да га сви чују, — је л’ добро диваним!?{S} Ај?< |
ринаест и по фунти, каже, тешко, а дере се к’о мали бик..{S} Чује се још од винцилирове куће ла |
једни мимо других, поздрављају се, мере се од главе до пете, тако да ни једна ситница неће оста |
и да не види!{S} А већ, до душе, и пре се једна на другу тужила.{S} Колико ми се само пута туж |
о и код попова и код младежи.{S} Најпре се пила бела кафа; Меланија је наливала свакоме и питал |
најбољу другу и пријатељицу.{S} Најпре се вратио поп Спира, а дан после и поп Ћира.{S} Гђа Сид |
шараге, па га тако одвук’о у школу, те се једва скрасио у скамији.</p> <p>— Та шта говорите?!< |
ао на памет, а да ти докажем, да сам те се са захвалношћу сећао, — рече поп Спира и извади из б |
од јела и иде у сретање. — Баш добро те се сетисте и наканисте, а ми, Бога ми, скоро задремали. |
е иде! вели поп-Спира. — Ајд’мо, диж’те се, да идемо.</p> <p>— Ју, зар већ! — зауставља их госп |
он тера к’о луд!{S} Само викне: „Држ’те се, господари!“ па <pb n="271" /> кад ошине коње, а гос |
ки челик, оштар к’о бријач.{S} Извол’те се уверити! — па га даде г. Пери.</p> <p>Овај се чудио |
и! вели ми господин Владика. — Извол’те се уверити сами.“</p> <p>— Ух, ух, ух!</p> <p>— А ја пр |
л’ да вам помогнем?</p> <p>— Та окан’те се ви мене!{S} Шта сте ме заокупили ту! — обрецну се Ју |
е.</p> <p>— Та, госпоја Сидо, та ман’те се комендије! — зауставља је поп Ћира.</p> <p>— Та, пус |
<hi>немеши</hi>!</p> <p>— Ех, та ман’те се, госпоја, комендије!{S} Та какви немеши!{S} Та сви с |
тај га ни за часак.</p> <p>— Не брин’те се, мама!{S} Остав’те ви то само мени.{S} Та зар сам за |
те, само до ујутру.</p> <p>— Не брин’те се ништа.</p> <p>— Ал’, слатка, немојте само никоме ни |
огме и јесте.</p> <p>- — До душе, имате се чиме и поносити; к’о мачка с огорелом шапом!</p> <p> |
мном чита!{S} Не, не, чита она; варате се, слатка, кад мислите да само ваша Меланија чита! — п |
и к’о на прилику господин парок, можете се уверити, да није никаква варанција, јербо можете у г |
па нека озебем!</p> <p>— Е, ал’ можете се и разболети!</p> <p>— Е, браним ја, па нека се разбо |
етела бунару, а Аркадија за њом саплете се несрећом преко валова па колики је дуг носом о земљу |
ст, понудити, — рече поп Спира и окрете се госту. — И донеси столицу једну, две столице донеси. |
, кад споменусте ручак, — рече и окрете се попу, — а јеси ли ти, Спиро, позвао за сутра господи |
атка госпоја-Сидо, па ма знала, да ћете се одмах сад ту наћи увређена,... „А ти онда што си,“ р |
ви отидите до „господар Јове“; ту ћете се довољно утешити.</p> <p>„Господар Јова“ ће вас одвес |
пустим нашег шарова с ланца!{S} Нећете се скрасити ни у тој вашој башћи.</p> <p>— И-ју, фрајла |
о да вас се тиче?</p> <p>— Па уморићете се, фрајла-Јулијана!{S} Ето ознојили сте се,.. па ћете |
<p>— А Прока Циканов?</p> <p>— Изешћете се живи ако га погодите.{S} Пипав је до зла Бога, за то |
а бела сукња, па се вуче; та саплешћете се па ћете разбити нос.</p> <p>— Јао мене жалосне! — ви |
је и задрж’о!</p> <p>— <hi>По-пољубите се!</hi> „И пољубимо се“, — цитира га гђа Перса сва зел |
разу. — Сви ви мушки замерате и правите се к’о да вам није право, а опет се сви радо осврћете к |
, него веле: „Нека, ча-Нићо, не трудите се, ми ћемо све то већ и сами брез вас!“ А он се баш и |
зору.</p> <p>— Ништа, ништа; не трудите се, госпођице, ја ћу већ то сам, — рече Пера и узе књиг |
а учитељеву страну: — Извол’те, служите се, код мене нема много нукања.</p> <p>— О молим, молим |
— рече смејући се.</p> <p>— Та служите се, чесњејши господин-Ћиро, — нуди га домаћин... — Шта, |
, већ нека Бечлијка!....{S} И не фалите се, како сте живили тамо.</p> <p>— Е, како!....{S} Ко у |
жете у грундупу све да видите и уверите се.</p> <p>— Та верујемо, верујемо, слатка пријо, — одг |
n="377" /> па све кажеду:{S} Та умирите се, ал’ дођите к себи, фрау-Габриела!{S} Само забадава |
е ај’те, извол’те, извол’те, прихватите се мало, — понуди их домаћин, кад домаћица унесе кајган |
— повика за њом гђа Сока. — Та вратите се брже!{S} Куд ћете тако?{S} Та спала вам доња бела су |
х!“ Па седите!{S} Извол’те, раскомотите се као код своје куће.{S} Јуцо душо, седи ту до Меланиј |
о, рођена!{S} Та молим вас, раскомотите се само, к’о код своје -—</p> <p>— И <hi>ништа</hi> нис |
Извол’те, извол’те у собу, раскомотите се.</p> <p>Улазе у кућу.{S} Пера чисти точкове и псује |
и несрећна огледа око себе. — „Утешите се, фрајлице, нисте ви једина коју је њена слатка мамиц |
> <p>— Молим, молим,... не устручавајте се ни најмање... ни најмање...{S} К’о да и нисам ту!{S} |
није измакао мом оштром оку!{S} Чувајте се, господин’ Перо!{S} Знате ли ви шта то значи до срца |
ез шале!{S} Него извол’те, не женирајте се ни најмање.</p> <p>— Молим, молим,... не устручавајт |
ти.</p> <p>— Неће вам ни доћи, не бојте се баш, да је зовете.</p> <p>— Та да!{S} Има она доста |
Ћира. — Господин-Перо, та дете, немојте се ту снебивати и женирати због промене, моја кућа и го |
слатка!{S} Вама к’о мајсторици, немојте се наћи увређени, наравно, да бо’ме... и не треба, али |
пођа мама отима и вели јој: „Та немојте се трудити!“ Габриела само виче: „А, не, не, најн, најн |
ро, к’о да сте мене питали.{S} Штелујте се и за „покенес“, — вели гђа Сида. — Видите само како |
— А тако штогођ!{S} А ја мислим, да сте се тукли, јер то је сад, знате, ушло у моду и код самог |
да ме ви нисте затекли у цркви, па сте се ви сами онда попели на звонару и звонили на Јутрење! |
крофнама сва срећа.{S} Него баш кад сте се толико каприцирали и држите да ја боље правим од вас |
извол’те.{S} Роксо!{S} Глишо, та ди сте се завукли врагу! — раздера се домаћин и устумара по ав |
ли, да простите.</p> <p>— А, волели сте се.</p> <p>— Јесте, две године и четир месеца.</p> <p>— |
е, фрајла-Јулијана!{S} Ето ознојили сте се,.. па ћете назепсти, па —</p> <p>— Е, па нека озебем |
е да се мрзите и свађате!{S} Даклем сте се измирили; нисте више „фаше“, даклем „<foreign xml:la |
Ви то за чудо лепо умете и надалеко сте се прочули через њих.{S} А ја, ђаво би ме мој знао, мен |
> <p>— Та није баш ни требало, само сте се забадава трудили, — вели Нића и трпа сув језик у рук |
кад брж’ су прошле!</p> <p>— Па баш сте се, кажеш, волели!?</p> <p>— Та кол’ко сам се само пути |
ло <pb n="71" /> и пале кандило и крсте се кад зазвони на вечерње и распитују, који ће господин |
тра берберска!?</p> <p>А из друге баште се зачу најпре тамбура а затим и песма:</p> <quote> <l> |
ко је теби!{S} Ал’ ја све слутим, да ће се искобељати, — знам ја њега!...{S} Е па збогом.{S} Па |
домаћиновим сеном, тако савесно, да ће се коњи још бар недељу дана частитити ченејским сеном.< |
S} Чујеш, шта каже господин-попа; да ће се вратити, — рече женица скинувши већ оно троје мањих. |
>— Једнако облачно, нема ни форме да ће се пролепшати! — вели и седа међу остале.</p> <p>Још не |
ати какав приватан разговор, него да ће се у миру растати.{S} Поп Спира је већ узео свој штап и |
ајд’ с кола!...{S} А и господин-попа ће се вратити.{S} Одма’ ће и он доћи; само иде да доведе њ |
а: какав је гост, како изгледа и шта ће се разговарати.{S} Да оде сад кад се <pb n="63" /> крав |
ајживље и најжурније отаљаван, — кад ће се она њина лорфа удати за оног гољу?{S} Је су л’ одред |
е у кола.</p> <p>— Доћи ће попа; сад ће се он вратити! — умирује их путник.</p> <p>— Ајде, рано |
’о што <hi>ја</hi> ’хоћу“.{S} Па сад ће се, к’о ни што вам отоич реко’, у ову Недељу да венчаду |
ки <hi>красан</hi> отац!{S} Та и куд ће се ова наша мерити с оном њеном!!{S} Тако и на балу, та |
дној неће ни речи веровати.{S} И све ће се то повешати <pb n="244" /> у оџаку и по осталој кујн |
d>ГЛАВА ТРЕЋА</head> <p> <hi>Из које ће се читаоци уверити да сновима треба веровати и Сановник |
наравно да је понајвише баба.{S} Оне ће се већ код куће молити Богу; кад зазвони „Достојно“ а о |
уста.</p> <p>— Каже гђа Сида, врати ће се оданде к’о <hi>хирург</hi> и <hi>дентист</hi> то јес |
ај цимер од жутога плеха.{S} Читаоци ће се досетити, да је Шаца био предмет њених мисли као што |
, распирили у ужасан пожар.{S} У њој ће се изнети све оно што се сутра дан, а, и следећих дана, |
ДВАДЕСЕТ ДРУГА</head> <p> <hi>У њој ће се читаоцима показати са свим супротна слика оној из пр |
а по соби у својим ботушама.{S} Како ће се радовати и блажена бити тога дана, кад поп-Спиру обр |
а варку од сома, — што проговори, то ће се и од мене чути.{S} Дакле —</p> <p>— Дакле, чујте! —р |
није ни најмање криво за све ово што ће се у овој приповетци причати.{S} А после, ако ћемо шта, |
живеће ту као млада ђаконовица, јер ће се Пера одмах после <pb n="373" /> свадбе зађаконити.{S |
ше — па ипак се догађа.{S} Али писац ће се ипак потрудити да осветли ствар са сваке стране, так |
, Ержа, полако... порцулан је, полупаће се!{S} Целог сам пута им’о с њим главобољу.</p> <p>— Но |
кад га ча-Нића духне са луле; продераће се наскоро лепа и шарена слика та, као танка паучина шт |
, није сад лето.</p> <p>— Па пролепшаће се!{S} Мора се пролепшати.{S} Ето онај мој ми жабац каж |
данас, на дану то јест.{S} Спрам свеће се превари човек, а женске су опет за чудо веште па се |
се ово дана сирото дете наплакало, неће се целога свога века толико наплакати.</p> <p>— Но, па |
.{S} Ако остане поп Пира у животу, неће се, зарек’о се, смирити, док поп Спира не скине и браду |
лу.{S} Отишли су као прекјуче, а бавиће се још не знам колико који на путу.{S} Дакле, све к’о п |
има.{S} Цвркутаће испод стрехе, гложиће се и кавџиће са корисним кокошкама ови незвани гости, к |
а соба.{S} Из собе за ручавање излазиће се у кујну а из ове у шпајз и у чељадску собу (и онда с |
и дан тако вредни, фрајлице? — осмелиће се Шаца једнога дана и запитаће је.</p> <p>Јула ћути и |
ан из весеља тражио буде.{S} А веселиће се целога дана и сву ноћ, јер младенци остају у кући а |
м, — уверава га поп Спира, — промјениће се.</p> <p>— Та немојте ми, господин-попо, солити памет |
S} Ајд’ затвори... доста је... накупиће се комарци опет.</p> <p>— ’хоћу, мамо.</p> <p>— Да ниси |
сла.{S} Каијафа је она гђа-Сида, сетиће се одмах.{S} Аја, не иде!{S} Мисли се, шта да ради.{S} |
„Нека, и тако је сутра Недеља, пресвуће се,“ веле старији прљавој деци.{S} Девојке спремају шли |
дно у друго све до ушију.{S} А најчешће се ипак скупљали и играли на рогљу код Неце бирташа, гд |
давно су већ и помужене биле и домаћице се једна другој хвалиле невероватном количином млека, т |
milestone unit="subSection" /> <p>Сунце се већ спустило, заклонио га већ бескрајни рит с високо |
e> и <title>Геновеву</title>.{S} Завуче се у зелену метлу иза куће па чита Геновеву.{S} Биче је |
едаше милујући дете, и мишљаше и чуђаше се самом себи, где су му пре осам година биле очи?!{S} |
пе и парохије, — узеше се и не покајаше се нигда.</p> <p>Од то доба једнако су лепо живели.{S} |
да и њих метну у кола.</p> <p>Насмејаше се и путник и женица.{S} И ова узе једно по једно и пот |
радости!?</p> <p>И обе прије заплакаше се сад опет од радости.</p> <p>Сврши се венчање и свато |
оњи.{S} Поседаше или боље рећи потрпаше се по шесторо седморо у кола па се кренуше у Б** младож |
га намазати сапуњавицом! — разговараше се гђа Перса сама са собом. — Ала <pb n="331" /> ће да |
рије, беше изашло до пола пута и бацаше се прашином на кола која полако пролазише сокаком и у к |
азговор је живо и неусиљено текао, чаше се сваки час и пуниле и празниле.{S} Домаћин навалио па |
p> <p>Док се они тако разговарају, чаше се непрестано пуне и празне.{S} Пију оба попа, а пијуцк |
S} Лепе оне, а лепе и парохије, — узеше се и не покајаше се нигда.</p> <p>Од то доба једнако су |
виленој махрами, — седе па плачу и теше се узајамно обадве.{S} Ништа не говоре, него само лију |
да обиђем.{S} Адије! — рече и пољубише се и растадоше.</p> <p>Гђа Габриела удари у кабаничарск |
} После три сахата путовања, зауставише се кола пред једном нахереном и чупавом чардом.</p> <p> |
служила пунчем.{S} После пунча обредише се опет вином.{S} Најразговорнији је поп-Ћира; долива и |
апослетку.{S} Попусти и Пера и погодише се за десет сребра.</p> <p>— Добро! — вели поп Спира. — |
поп-Ћиром увек по двапут.{S} Послужише се и пунчем који се у оно доба пио у свима бољим домаћи |
поп-Ћира испи целу чашу.{S} Развеселише се попови добро.</p> <p>— <foreign xml:lang="cu">„На рѣ |
p> <p>Родитељи као паметни људи учинише се к’о и да нису ни приметили, а и сама Јула као да ниј |
мириса сеном и балегом.</p> <p>Узбунише се сви.{S} Меланија одмах остави посао и потрча купљени |
вашариште и гробље и лудара, и ухватише се главнога пута.{S} Њиве и с једне и с друге стране.{S |
ше, заобишавши далеко унаоколо, вратише се још бешње но што су отишли.{S} Ухвати се у коло и зв |
ше луле и турише их у чизме, прекрстише се, наредише у кући шта треба па се достојанствено пошт |
се кренемо! — вели поп Спира и упутише се из порте.</p> </div> <pb n="46" /> <div type="chapte |
приметити да се љути.</p> <p>Растадоше се љубазно и оде свака својој кући.</p> <p>Ах, како је |
звати.{S} Сви пристадоше радо и кренуше се од принципала г. нотарошу а од овога тетка-Макри, ко |
="subSection" /> <p>Ујутру рано кренуше се кола и око подне стигоше у Темишвар.</p> <p>Сутра да |
ја-Персе!</p> <pb n="313" /> <p>Куцнуше се; поп-Ћира наискап а домаћин искапи ону осталу полу д |
заручника.{S} Спаси Бог.</p> <p>Куцнуше се.{S} Поп-Ћира испи сву и наточи још једну себи.</p> < |
у смо му нашли и добра кућа, а за мираз се неће постидити девојачка вамилија.{S} И пишите: да с |
ако би је Шаца тек жалио!{S} И да л’ би се од тешке жалости за њом из пиштоља убио, или би у Ти |
о и није ни мислило на одлазак, нит’ би се ико још задуго кренуо и кварио друштво, да није обаз |
е с очију, потпрдо светска!{S} Друга би се, да јој је тако штогођ пасирало, сва умацурала од пл |
ар му пукле оне његове гајде.{S} Ала би се секирала и кидала она дебела!{S} Еј! моје радости он |
ска лепеза; да је ду’неш, зауставила би се негде на тараби или на багрему, како је лака!{S} Ник |
губитак, сањала је Јула будна; и она би се убила, мислила је у себи; убила из пиштоља или би у |
шљао онако, што кажу, „на ларму“, па би се шетао по селу певуцао „Седам шори седам дика моји’“ |
чудо што је човек љут на свакога, па би се само свађ’о.</p> <p>— Хе, — уздахну поп-Спира, — пос |
ојих следовале су и домаћице.{S} Кад би се што умесило у једној, слало би се од тога и у другу |
оворила би госпођа Ћириница, кад год би се повела реч о томе. — Ништа друго, слатка моја.{S} Са |
ланер на коњу да прође кроз њега, не би се видео; а клипови к’о левча дугачки.{S} Ал’ ће паор д |
Да се нисмо којешта разговарали, не би се ни узели!...{S} Ваљда смо се Доситејевим филозофијам |
цигљу и полупао јој сав порцулан, не би се тако скаменила гђа Сида као кад је чула глас гђе Пер |
наравно и саме ове приповетке.{S} Не би се, можда, ствари до тога степена, тако несретно развил |
што <pb n="260" /> боље рођена, — не би се задовољила калфом.</p> <p>— Е, е! ти већ далеко тера |
реведе у нашу православну веру, — не би се заиста више зачудио поп-Спира, него сад кад је ово ч |
палио и сас обешењацима!...{S} Та ди би се ти, Бог с тобом, — продужује гђа Перса сва зелена од |
товима и о том малеру њеном, смејали би се неетикетни паори и сукали задовољно своје велике и ч |
неће, Нићо, — веле му они, — а и ко би се усудио, кад <hi>ти</hi> чуваш село.</p> <p>— Ето, ја |
ад би се што умесило у једној, слало би се од тога и у другу кућу с примедбом, да није баш испа |
нађење!{S} Са овим изненађењем могло би се поредити само оно пре годину и више дана, пре оних в |
да су још мало само остали, отворило би се гротло на вулкану препуном гнева, хоћу рећи, планула |
се оно чему се нико није надао и што би се замерило и самим простим парохијанима кад ураде</hi> |
па да кажем, да је Часловац био, јер би се тако, знаш, одао и призн’о.</p> <p>— А па да бо’ме!{ |
/l> <l>Од плавог јоргована,</l> <l>Одби се с граном цвет.</l> <p>И ту хтеде да заврши Јула, јер |
</l> <l>Кићени свати вичу:</l> <l>„Одби се вита грана</l> <l>Од плавог јоргована,</l> <l>Одби с |
еко место из ње испричаћемо.{S} У тужби се поп Ћира бави прво самим собом.{S} Спомиње неких три |
/> <p>У том дође и г. Пера у село и зби се оно што је читаоцима већ из ранијих Глава познато.</ |
i>ти</hi>! — вели му поп Спира и пољуби се с њим неколико пута најсрдачније.</p> <p>— Е, е, е! |
</p> <p>— Потукли!{S} Фрау-Габриела, ви се ваљда само шалите!{S} Ид’те, молим вас.</p> <p>— На |
се из бостана враћају.</p> <p>— Па, ви се то — смеје се и вели им путник — онако и неауфирован |
ео их, милостива.</p> <p>— Та, и’те, ви се само шалите; ди сте и’ сакрили?</p> <p>— Па појео, м |
p>— А зар тако ви пазите на кућу!{S} Ви се задиванили и узанђарали тунакара унутра, а ја да сам |
> <p>— Молићу вас, даклем!...{S} Ал’ ви се, је л’ те, не шалите, је л’ те... не, не, немојте ди |
до, аратос те било!{S} Кад ’оћете, а ви се узмите! ха ха ха! — рече поп Спира излазећи из кујне |
то баш тако морало бити.</p> <p>— А ви се, госпођице, к’о што видим, радо бавите читањем! — ре |
S} Постепено, само постепено.{S} Јер ви се, наравно, ја држим, мислите временом запопити, зар н |
таве недеље Шаца, берберски калфа, бави се другим пословима.{S} Или удара у тамбуру, <pb n="138 |
се сиђе на леву страну из кола, појави се и поп-Ћирина глава која се пушила к’о обарена шунка |
беху готови, изађе поп Спира и поздрави се с учитељем, који га је чекао.</p> </div> <pb n="80" |
поред биртије, ма каква била, заустави се!“ — Ај! — запита јачим гласом оне унутри, — ’оћемо л |
еглања сукања.</p> <p>— Ехе, — заустави се бојтар и уздахну — што кажу:</p> <quote> <l>„Пеглај |
стављао крв Недељом пре подне.{S} Такви се случајеви дешавају тек после подне.{S} А то је <pb n |
је ова напоменула да се полази и попови се дигли већ.{S} И тако је за тај пар одложена била еру |
и живина, није она летошња.{S} И шарови се повукли под амбар, па ређе лају.{S} По вазда спавају |
ости.</p> <p>Сврши се венчање и сватови се вратише, заобишавши далеко унаоколо, вратише се још |
сма и свирка и престаде жагор и сватови се разиђоше из призрења према уморним младенцима и сутр |
хвати.{S} Кад пусти глас па запева, сви се окренуше левој певници, да виде ко то пева?{S} И ста |
.{S} Настаде једна повећа пауза.{S} Сви се дали на посао.{S} Чује се само сркање кафе; сви срчу |
се смеје, смеје... све се тресе.{S} Сви се смеју грохотом па и <hi>онај</hi>, и <hi>он</hi> се |
то нико није имао шта да примети и сви се кренуше поред свег заустављања гђа Сидиног.{S} Гајда |
b n="109" /> лађа пропала на мору и сви се подавили, а само један се спас’о на једној даски па |
као тишлер кад рендише што.</p> <p>Сви се насмејаше, а затим настаде опет тишина.</p> <p>— Бог |
а тек онда, кад га жена, потражи: „А ди се то део мој човек?“ пита жена, докле га не нађе под с |
више, траже на прилику напрстак. „Та ди се само део тај проклети напрстак?{S} Сад је отоич ту б |
жено, иди до врага!{S} Да ме ко чује ди се овако смејем, мислио би још да сам нека пакосна жена |
курталис’о белаја!{S} Него, ајде, ’лади се вечера на асталу.</p> <p>Дође и поп Ћира.</p> <p>Пос |
ја, зажелио се прашине!{S} Бадава, види се одмах што ти је Бачка крв!{S} Воле прашину! — рече с |
} Испод до пола откопчаног прслука види се танка бела кошуља од српског платна златом извезена |
брзо у комшилук, испод старе рекле види се чиста кошуљица а шуште и жуборе чисте беле сукње на |
и родина кљуна — дуж те тарабе не види се више ништа од свега тога до гола тараба, са овде онд |
пева.{S} А млада као свака млада, стиди се, па каже, да нема гласа.{S} И младожења је жали, па |
сто и један топ испалити, — не пробуди се тај лако.{S} Ајде, дакле, иди...</p> <p>Домаћина нес |
ве већа и већа што ближе цркви.{S} Људи се крећу достојанствено напред, ни један нема лулу у ус |
а још више између попадија.{S} Јер људи се умеју, као што је већ познато и не треба доказивати, |
i>, слатка?!</p> <p>— Куглате?!! — чуди се госпођа Перса, па се стаде смејати и угаси свећу.</p |
ш нисам —</p> <p>— Шта, још не?! — чуди се поп Спира, (а знао је добро да је г. Пера нежењен).< |
учак.</p> <p>— Та шта говорите?! — чуди се опет госпоја Сида. — Ко би то и помислио!...{S} Збиљ |
м —</p> <p>— Од куд само штогла! — чуди се једнако гђа Гециница. — Па онда —</p> <p>— Е, па кад |
азала!</p> <p>— Дакле истина је! — чуди се гђа Гециница. — Дакле тукли су се?</p> <p>— Формално |
е молим вас!{S} Та шта говорите! — чуди се као поп Спира. — Па то сте ви онда сами дошли.</p> < |
једнако спава и хрче исто онако! — чуди се домаћин!</p> <p>— Спава тај к’о заклан.{S} Да смо ка |
а... не мора због тога баш тако! — чуди се гђа Сока. — Та и досад је било прошевине!{S} Ју, Бож |
гласно седамнаест.</p> <p>— Охо! — чуди се поп-Спира. — Кол’ко то изби?</p> <p>— Седамнаест, ал |
Та шта говориш!{S} Шта говориш! — чуди се поп-Олуја. — <hi>Ништа</hi> ти ја, кажем ти, од свег |
{S} И јесте чудо!{S} А кад брж’, — чуди се попа.</p> <p>— Па већ неколико дана има како је — уб |
да почнем!</p> <p>— Ју, рођена, — чуди се Пела, а ко би то рек’о?!</p> <p>— Ето, прво, не зна |
је било прошевине!{S} Ју, Боже, — чуди се и крсти гђа Сока, — та то баш к’о неки паори!</p> <p |
} Ко би то рекао!? <pb n="90" /> — чуди се гост не знајући ни сам, шта више да пита Јулу.</p> < |
—</p> <p>— И вама се то допада!? — чуди се очевидно мало уплашено гђа Перса. — Боже, господин’ |
Старо-Бечејским.</p> <p>— Е, да? — чуди се путник.</p> <p>— Та није да сам је мало високо поч’о |
ло?</p> <p>— Зар ништа не знате? — чуди се гђа Габриела.</p> <p>— Ништа —</p> <p>— И ви баш ниш |
n="57" /> <p>— Та шта говорите? — чуди се госпоја Сида. — Ко би то и помислио, да вам се то до |
аш не зна шта је ни стид ни срам!“ чуди се и вели гђа Сида гледајући кроз чвор на капији. „Глед |
у наручја па се опет љубе. „О, о!“ чуди се Јула.</p> <p>Прексутра, кад је Јула дошла пре подне |
лтару (јер је његова чреда била) зачуди се кад чу неки нов непознат му глас па приђе Северним В |
ек што није, још који дан.</p> <p>Ближи се Ђурђев Дан, дан венчања Јуле и Шандора.{S} И са часн |
тила и Меланија и слутећи буру приближи се Пери тако близу да је, разгледајући с њим заједно ал |
се Тинкуца, касти:{S} Тинка.{S} Па држи се ш њимекара већ неки’ једанајст година, још онда кад |
е тек из авлијских врата кита; придружи се гомили и гомила расте све већа и већа што ближе цркв |
а мном разговар’о!{S} Исто тако! — тужи се и поп Спира, — Каже: „Нађ’те ви још једног, па ћу ва |
ла у жилама, срце јој јаче било, образи се запламтели жаром који се једном и никад више у живот |
е неколико дана после овога, а одношаји се не само да нису ни мало побољшали, него су се све ви |
многобројне курмахере).</p> <p>У авлији се указа путнику диван призор.{S} Права идила; дивна ид |
овољна више него и сам поп.{S} Меланији се ту допало.{S} Велика варош, има фина варошкога света |
звано и незвано; млађи играју а старији се обређују шљивовицом (која је Јулиних година), а Нића |
нате, „на фронцле“ песме, а Екселенцији се допале, па му послао црвен појас, кад се вратио у ре |
ног романа из разбојничког живота, који се тих година радо чатао.{S} Меланија је добила приличн |
н, баш ће бити да је био из Иђоша, који се ту стрефио, па скине шешир и мане руком и каже: „Мол |
ед сваке куће има јендек пун воде, који се никад не празни; јер таман да пресуши а оно по Бечке |
ију добити само <pb n="13" /> они, који се буду хтели оженити тим двема лепотицама.{S} Шта је, |
аспало село и буднога Шацу у њему, који се журно упутио па на једаред застао.{S} Чуо је неке ко |
стари учитељ очекујући поп-Спиру, који се задржао мало с туторима и прегледао приход што је па |
</p> <p>Тера Пера Тоцилов по путу, који се мало оцедио, лете коњи весело као да гајдаш у колима |
а скинути какав гладан вандровкаш, који се попео на дуд (не бирајући је л’: црн, бео или мургас |
се кућом опет скупили око једнога који се одономадне вратио из Бечкерека — камо је одвезао био |
тукли?</p> <p>— Хе, кога!{S} Тога који се неће сигурно пофалити.{S} Бајаги, не знате!{S} Ви не |
ла.</p> <p>— Нећу, — смеје се Рада који се, сем оџачара, никог на свету није бојао.</p> <p>— Шт |
аплело ствар и довело до сукоба за који се чак у Темишвару чуло.{S} У кратко, цела је Глава пун |
своје стране и последњи покушај за који се надала да ће спасти живот њеном вредном и полезном ш |
атном кваслицом, неки дузтабанлија који се само шета по кафани, прегледа је ли све у реду и сра |
залогајима и заливају их из бокала који се и празни и пуни, и разговарају се о хитном путовању |
м.{S} Као што је познато читаоцима који се брију, бербернице ни у вароши не раде сваки дан, нег |
.</p> <p>Овај несретни надимак, на који се поп-Спира онако исто тужио као и поп-Ћира на свој, д |
азгледам албум, — извињује се Пера који се већ почео знојити по челу и око себе помало све у ду |
/> <p>— Но, госпођице, — вели Пера који се мало вештачки ослободио попивши две наискап. — Нисам |
ога вечера рачунамо и Нићу боктера који се иначе радо за беамтера издаје.{S} Њега је, до душе, |
Бога ти, Персо? — запита поп Ћира који се вратио у собу.</p> <p>— „Шта је било?“...{S} Ја сам |
Перса која је говорила и поп Ћира који се ухватио за левчу и метнуо ногу на потегу да се попне |
ваног.{S} У њој је врхунац заплета који се развијао у Ченеју и Темишвару</hi> </p> <p>Опет поду |
оји купује рану ни Шваба машиниста који се разуме у парним ветрењачама што веју жито по спахилу |
тари гусак иза њених леђа на госта који се (после дужег приповедања поп-Спириног о томе како је |
ицу.{S} Стигла беше малога бегунца који се дераше и ваљаше по прашини и бацакаше ногама, па се |
другоме буде девер; то јест, ономе који се први ожени, да онај други буде девер.</p> <milestone |
троми кораци сеоског боктера Ниће који се у даљини гегаше и гласно зевање.</p> <p>Тиме се завр |
дитељском милоштом гледају гушчиће који се гурају и претурују и падају на тртице око чанка с ка |
бо’ме!{S} Узму се, што кажу,... и који се никад ни вид’ли нису, нит’ волели, што кажу,... па л |
ојављења иду сваку ноћ по кућама и који се — узгред буди речено — умеју већ и сами понудити.{S} |
ји и најзнатнији догађаји били они који се дешавају Недељом кад неко некоме у колу разбије глав |
лавог неба, покрили га сиви облаци који се по ваздан гоне, стижу и престижу.{S} Осећа се човек |
невин а он к’о дрзновен клеветник који се дрзнуо да обмане и само Његово Преосвештенство!{S} З |
о двапут.{S} Послужише се и пунчем који се у оно доба пио у свима бољим домаћинским кућама.</p> |
стоји крај ватре лонац с кукурузом који се онако окруњен, у зрну, кува, и шакама га једу укућан |
е било, образи се запламтели жаром који се једном и никад више у животу не враћа и мисли су њен |
што је поп-Ћира чуо, био је сахат који се спрема да избија.{S} Кад избија а он дигне толику ла |
ринглшпила и један упакован кревет који се види да је био некад политиран и да је стајао у гост |
е унаоколо, све па и бескрајан рит који се пружаше далеко на лево од долме.{S} Подухнули већ и |
да, да и томе подобно, — вели гост који се мало уплео био.</p> <pb n="57" /> <p>— Та шта говори |
вај, Боже, такву какву каквом мужу који се бави науком па му треба да се разговара и разгали ма |
ако је било код поп-Спире на ручку који се са свим мимо програма госпоја-Сидиног завршио</hi> < |
призрења према поштованом домаћину који се целога тога дана труцкао <pb n="359" /> у колима, па |
гђа Сида па и опет погледа у Перу који се само окреташе час једној час другој попадији.</p> <p |
обри, слушају л’ своју маму и тату који се о њима брину и дан и ноћ? — пита путник и гледа мило |
} Једном речи, резонује гђа Сида, сваки се хирург влада сасвим господски, и онда, наравно, вред |
ући ваљда својим очима и ушима; по неки се окренуо у пола олтару па направио шаком као неки зак |
пред кућом па пућкају на луле; по неки се тужи на камиш и вајка се што га је <pb n="73" /> син |
и чекали, — вели поп-Спира, — нећете ли се <hi>ви</hi> кренути овамо к нама.{S} Па кад <hi>вас< |
жао момка, баш би’ га питала: мисли ли се тако сву ноћ шпацирати, па би’ му послала боктерски |
неких двадесет година.</p> <p>А деси ли се каква несрећа у селу, да, на пример, неко у селу умр |
е озбиљне бразде око ноздрва — јесам ли се, то јест, добро атресир’о, и ’хоће л’ вредити што <h |
а, па запева:</p> <quote> <l>„Сјећаш ли се оног сата,</l> <l>Кад си мени око врата</l> <l>Бјеле |
ако не би’, како не би’!{S} Та сећаш ли се, Спиро, кад смо оно, к’о богословци, виловали; — па |
ко те не би’ курталис’о.{S} Та сећаш ли се кад си ти опет мене курталис’о белаја!{S} Него, ајде |
до тога не знајући „исход ствари“), али се њему самом сад отворила воља да накупује и изненади |
прозор на улицу, и једнако мислила, али се ипак никако није могла да сети, да је кадгод чула, д |
{S} Била је добра парохија за попа, али се није допадало попадији.{S} Меланија се осећала ту — |
аца, а и тазбина иде њима у походе, али се Шацини и Перини не састају, не виђају као ни пунице |
еби.</p> <p>Затим чује неке кораке, али се још никако не осврће, него се дала и као задубила у |
и она слуша, само што она не плаче, али се ипак чуди, како то све тако лепо умеју људи да измис |
пунице им.{S} Не мрзе се ови млађи, али се баш и не траже.</p> <pb n="405" /> <milestone unit=" |
ој избије из главе те жеље и мисли, али се, некако, увек свршавало Јулиним плачем и гђа-Сидиним |
е у собе где су господа и беамтери, али се Нића извињавао тиме, што тамо не би био комотан, а в |
још га ни она (Меланија) не говори, али се бар меша с онима који га знају, а сад је учи један р |
мо видети све то и зазубице добити, али се неће хаснити!{S} Заболеће га врат гледајући поваздан |
е очи“ и почела их брисати марамом, али се савлада и диже и уђе у Јулину собу.{S} Па и ако јој |
оситијевих, и ако га је мало читао; али се ипак у том није слагао с њим, што је овај викао на т |
јер се још једнако смртно мрзе.{S} Али се мора признати, да су ипак нешто мање офанзивне и рат |
а леђа а ноге му полетеле у вис.{S} Али се нико није одрекао свога потписа; „каква су да су, — |
ачка кућа, а тако тврд креветац.{S} Али се ипак добро осећа.{S} Лежи тако потрбушке па пуши и п |
ишчеткан и очешљан крене се путник али се на путу предомисли, па не оде поп-Спириној кући.{S} |
ично после заблагодаривали и извињавали се Бог зна како због деце им која имају, хвала Богу, шт |
да се цењкам; та ни бриге вас! — хвали се Аркадија.</p> <p>— Па кога мислиш да узмеш?{S} А? — |
{S} А Жужа јој признаје искрено и хвали се и каже: да је многи њих воле а и она многе њих воли, |
испред кућа по клупама.{S} Разговарали се најпре живље, па све лакше и лакше, па кад се уморио |
многим разним стварима.{S} Разговарали се о колери; о великим ратовима и топовским куглама кол |
испред куће после вечере и разговарали се о многим разним стварима.{S} Разговарали се о колери |
ари Завет био а ово је сад Нови! — шали се поп Спира. — Него ви ајде онако по Хришћански, чисто |
наш, па није ти баш ни замерити! — шали се Нића. — Тако беамтери мешаду; пиједу вино, па пресеч |
p> <p>— Та имаћеш кад и плакати, — шали се стари сват, — а сад певај!</p> <p>— Ех, зар ми опет |
цу дође.</p> <p>— Фрајла-Јуло, — осмели се опет Шаца, и загази опет у прозу, — а јесте л’ се ум |
е у коло и шорају их оданде напоље, или се купе <pb n="388" /> око ватре где стоји Аркадија црк |
претурају по ћилимцу у топлој соби, или се са дедом, који такођер чува запећак, боду и туцају г |
е цупка од милине и никога не види, или се сваком јавља.{S} А гђа Сида се само крсти <pb n="132 |
мачких романа у фотељи, на прозору, или се сакрије иза клајдерштока; а Јула врло мало, прочитал |
а заћути као каква пакосна свекрва; или се рашћерета па лупа све којешта.{S} Дође му тако па се |
јер су, кажу, обе слабих нерава.{S} Или се сви троје скупа саветују и праве план свог будућег с |
евају, господин попа мисли у памети или се разговара о стању и имању усопшчега, о тестаменту и |
повише удалили од предмета и заборавили се описујући овога лопова.{S} Али тако је то у свету!{S |
ајући се. — Како сте живили и проводили се?</p> <p>— Како!?...{S} Наопако!{S} К’о кера у бунару |
пије, а он ето ти га па к мени. „Срдили се ви или не срдили, ја дођо’ каже, на једну чашицу.“ К |
ия моего“</foreign>.</p> <p>Расположили се и домаћин и поп-Ћира, па се наизменце куцају и певај |
пет се нешто ипак изменило.{S} Изменили се телесно оба попа и обе попадије.{S} Кад су пре дваде |
ео намерно преварити.</p> <p>— Помирили се и пољубили!{S} Мири се ти с твојим деком, мамаљуго б |
ју!</p> <p>— Инзултирунг!...{S} Потукли се!</p> <p>— Потукли!{S} Фрау-Габриела, ви се ваљда сам |
тиће се одмах.{S} Аја, не иде!{S} Мисли се, шта да ради.{S} Како су били комшије — трећа четврт |
а <hi>шест сребра!</hi></p> <p>Размисли се поп Спира и после подужег размишљања, шетања и цењка |
пири дође напослетку смешно, одобровољи се па вели:{S} Иди бестрага! а госпоја Сида срећна што |
ну све говори из књига: „О, Едмонде, ми се морамо на вјеки растати!“ А ја је питам: „Шта ти је, |
, како која година, све боље.{S} Хе, ми се старамо и штедимо, парохијани не жале него дају.{S} |
је истукла.</p> <p>— Но, <hi>то</hi> ми се допада! — вели љутито-поп Ћира, а попадија долива уљ |
о, добро само кад си и сад дош’о.{S} Ми се већ забринули, ди си то...{S} А већ Меланију сироту |
p>— Но, па како, како?{S} А јесте л’ ми се надали? — пита их поп Ћира унев са собом у собу грдн |
она</hi> комендија само да прође, да ми се скине с врата; да’но би’ душом... чисто би’ се нанов |
е ме, фала Богу,... па нисам рада да ми се пребаци —</p> <p>— Верујем, верујем, слатка, и <hi>с |
иница пре мене!...{S} Испред носа да ми се <pb n="351" /> измакне!...{S} То ти је оно: „Пошљи л |
аво носи; нећу да се после каже и да ми се прибацује да сам ти ја напакостио и метнуо црн комад |
с, само малко.{S} Уф, уф! како то да ми се деси!{S} Молим вас, слатка, ја сад немам каде, него |
већ разговарао са мном, а и Меланија ми се исповједила...{S} То је већ свршено...{S} Све му је |
сат шпацирали.{S} А ја је гледам, па ми се све приврће у мени и кува к’о у шпорерту. (Спиро, тр |
од беса?{S} Него, тако... пијем, па ми се ондак помало још и мили да живим.{S} Јербо то је мој |
гледам, а ја сам барем мушкарац, па ми се и шикује,.. ал’ <hi>ви, ви!</hi> ...{S} Фрајла, па ј |
м ја њу добро!{S} Али до довече мора ми се она од-дурити!{S} Е, па сад, збогом! — прашта се поп |
-хо! — смеје се госпођа Перса. — Шта ми се то дало на смеј.{S} Чисто вас престављам и гледам ка |
ака не би Нићи шкодило.{S} Знаш, кад ми се овај мој језик одузме и изда ме од пића — нек ми се, |
а се с путником.</p> <p>— Ето, откуд ми се и не надате...{S} Ја са скупа... оног нашег, па сад |
’на актерка.</p> <p>— Ама, Сидо, све ми се чини да ти —</p> <p>— Ето!{S} Што га нема код нас; а |
</p> <p>— Та ман’те ме, знам да ћете ми се смејати.{S} О жено, часни те!{S} Та помислите само!{ |
) Ал’ која ми и асна од њега, кад ће ми се, знам, завезати уста к’о звоно на Велики Петак, па н |
руги један разговор.</p> <p>— Па, ви ми се и не фалите, чесњејши... вама се, к’о мислим, сме че |
е.</p> <p>— Но, па како, како?{S} Ви ми се и не фалите како сте провели ово неколико дана без м |
исто натурално... брез шпеција, а ви ми се ту једнако цифрате.{S} Ех, таква ти је садашња младе |
до’ рећи, празан трбу’, па и не мили ми се ондак ни да дувам у дужност... овај у рог.</p> <pb n |
масном шеширу и дороцу, па и не мили ми се ни да погледам кудгођ...{S} Ето, па и овако какав са |
их крофни из онога тањира тамо, чини ми се да су те тамо мало руменије а и боље нарасле.“ — А с |
ићу фурт на то!{S} Из гроба ћу, чини ми се, устати са бријачем, па ћу га <hi>сама</hi> обријати |
и. — Од кад се нисмо видили!{S} Чини ми се читав век!{S} А тако би’ је волела видити!{S} Та бил |
у — што кажу:</p> <quote> <l>„Пеглај ми се, сукњо шлингована,</l> <l>„У Недељу бић —</l> </quot |
л’ он ми се прдачи —</p> <p>— Торњај ми се с очију, потпрдо светска!{S} Друга би се, да јој је |
? — пита је Пера.</p> <p>— Ех, немој ми се мешати у наше послове! — рече Меланија па га удари л |
— јада се овај.</p> <p>—- Ајде немој ми се ту пренемагати и преврћати очима к’о шокачки поп, — |
Ех, кад овако иде све лепо, па ондак ми се и мили да служим!{S} Ал’, газда-Перо, — веди Нића и |
о, да, кад гођ тако што снивам, увек ми се после тога мора стрефити каква гођ штета у кући, то |
језик одузме и изда ме од пића — нек ми се, велим, онај свињећи у торби нађе као цигурација!{S} |
ача опрасила!?</p> <p>— Јест, ал’ он ми се прдачи —</p> <p>— Торњај ми се с очију, потпрдо свет |
се једна на другу тужила.{S} Колико ми се само пута тужила госпоја Сида на госпоја-Персу и на |
римјетио!{S} Опип’о сам се и учинило ми се, да ми ништа не фали.</p> <pb n="343" /> <p>— Ух, ух |
очели, може је још и бити!{S} Но, то ми се допада!...{S} Још само треба да вас чуједу... и да в |
ободраваше реч’ма: „А то, то!{S} То ми се допада!“ Испева цео псалам, свих девет стихова, а из |
сом, апотекаром, ритмајстором, а и сами се звали докторима и друге докторе звали „колегама“.{S} |
еђа и наставља да подбада. — Ћиро, узми се на ум!{S} Ћиро!{S} Одма’ идем у род; идем у бели све |
—</p> <p>— А откуд је то дера! — брани се Јула не знајући шта да каже. — Нема овде никакве дер |
<p>— Ех, да изгорем од ракије! — брани се и не да бојтар. — Е, ваљ’да сам неки фидибус, па да |
ви, мама, увек преувеличавате! — брани се Меланија.</p> <p>— Све вам је та, драги господине, п |
а Перса.</p> <p>— Знам, слатка, — брани се госпоја Сида, <pb n="29" /> — ал’ кад човек дође код |
> <p>— Ах, ни капи, ни капљице, — брани се гост, устаје и клања се и благодари, — ни кад не пиј |
</p> <p>— Та марим ја за песму, — брани се гђа Сида, — могли сте шта сте хтели певати —</p> <p> |
а људи. „А што се не држи љуцки!“ брани се он; па још испадне, да је други крив.{S} Па бар да с |
не сме човек међ свет.</p> <p>— А брани се, — прихваћа Аркадија. — „Ја сам, каже Неца, месечар, |
покисла и ипак поносита.</p> <p>Укућани се повукли у кућу па ретко и излазе у авлију.{S} Кујна |
у пријатна призора и уживања.{S} Шарени се од силних пантљика као слободно међународно пристани |
шта <hi>цвекла</hi>.</p> <p>— Не брини се ти!{S} Запушићу му уста, да ће памтити док је жив ка |
ије ни било.{S} Кад падне киша и начини се блато, положе чисмени мештани по земљи поред зида, к |
ма.{S} Зову их ови из великог кола, они се лепо захваљују али неће, изгледа очевидно к’о да хоћ |
она била предмет мисли Шациних.{S} Они се већ више од недељу дана нису видели, јер је гђа Сида |
ти служиш госте, а ја кочијашим, а они се узимаду а господа пароси они венчаваду...{S} Е, па т |
чеду; е ал’ кад је некима суђено, а они се потучеду и брез вина и брез воде.{S} К’о сад с поп Ћ |
и место да уредиду ствар стишаду, а они се потучеду!{S} И поп Спира, кажу, инзултир’о је господ |
Ај, <hi>то</hi> ја вас питам?“ — А они се, вели, ухватили сваки за своје уши, па зинули па се |
мади.{S} Али чим се сврши литургија они се одмах раскомоте; још у црквеној порти свуку чизме па |
али да су их тамо брзо развадили, и они се, веле, притајали, јер су увидели, да, доиста, нису у |
Дакле, чујте! —рече Габриела и поклони се г. Кипри натарошу, који испушио беше лулу и кренуо с |
} Здраге воље! — рече г. Пера и поклони се учтиво.</p> <p>— Дакле извол’те, да се кренемо! — ве |
ата, а за тим се дигне, плати и поклони се кафеџији и овај њему и изиђе из кафане трезан к’о шт |
за ово место! —- рече путник и поклони се поп-Спири и пољуби га у руку што се овоме јако допал |
а амо пред кућу.</p> <p>Дошавши поклони се госту и овај њој.</p> <p>— Моја супруга,..{S} г. Пет |
<pb n="40" /> <p>Ушавши у цркву поклони се свима редом по столовима, а није их баш много ни бил |
поп-Ћира досадно.</p> <p>— Ајд’ уклони се с том лулетином, — вели гђа Перса, — да излуфтирамо |
а, не знам да су моја! — рече и наслони се на мотику да се одмори мало. — Што не бекне сад штог |
есног опанка па леже на клупу и наслони се на десну руку, склопи своје вазда будне очи и заспа |
жагор и разговор.{S} Лишће опало и црни се оголићено и покисло грање на дрвећу; опао креч и леп |
српско утркивање и подвикивање.{S} Коњи се згрануше па све упропнице скачу а женскадија цичи и |
чувати.{S} Ушуња се само у кујну, скупи се и упреподоби и зажмури као да је равнодушан према св |
(А таква је била и гђица Јула.) Г. Пери се завезао језик, па ни речи да рекне, него је узео па |
p> <p>— Помирили се и пољубили!{S} Мири се ти с твојим деком, мамаљуго банацка, (Госпоја-Персин |
ону; и тичице спавају, и шарени лептири се полепили по дрвећу као мртви, па све ћути и куња, са |
тај шешир на главу, Петре синко, покри се, покри!</p> <pb n="274" /> <p>— Та, ето, кол’ко могу |
то се и он извали на прву клупу, покри се кабаницом, и поче по свом обичају да броји звезде на |
кочијашим — па крај с крајем.{S} Тавори се, господин-попо, од талијанског рата и од како изиђош |
жеш мислити, како ми је било!{S} Отвори се, земљо, реко’ у себи.</p> <p>— Уф, уф, уф!{S} Ал’ ка |
друга на твом месту дрекала би: „Отвори се, земљо, па ме прогутај!“ а ти к’о да ништа није ни б |
се она нађе, гром је спалио!{S} Створи се к’о из земље!{S} Гледај је само, молим те — вели гђа |
’о</hi>?</p> <p>— Е, <hi>нећк’о</hi> си се!{S} Ти си се нећк’о?!{S} И јеси мустра да се нећкаш! |
та је то све радила?</p> <p>— Од кад си се ти кренуо на тај проклети пут, — отпоче гђа Перса по |
p> <p>— А, ти, пештански трговче, ти си се канда опет почастио, док сам ја била тамо напољу! — |
<p>— Е, <hi>нећк’о</hi> си се!{S} Ти си се нећк’о?!{S} И јеси мустра да се нећкаш!</p> <p>— А в |
ку, и замолио га, да ти опрости, што си се бац’о прашином на кола?{S} А?{S} Ајд’ одма’ да с’ га |
’те, господин-попо!</p> <p>— А зашто си се ућут’о?</p> <p>— А шта могу и смем да диваним, кад м |
на јед! — обрецну се гђа Перса. — Ниси се ти, ћерко, још удавала, па за то тако и говориш.{S} |
.{S} А ако баш не можеш да заспиш, а ти се учини к’о да спаваш, то је бар лако.{S} До Темишвара |
ил’ мало суви’ ребара свињски’, неће ти се, Бога ми, проћи.{S} Па и мало сува језика свињећа из |
гђа Сида, — такав „хауптрефер“ неће ти се скоро трефити!</p> <p>А поп Спира је само слуша.{S} |
и још два <hi>здрава</hi> зуба — тај ти се не би лако пробудио! — вели поп Спира охрабрен успех |
туру, па настави: — Е, па, засад нек ти се на овом прође; што си натруков’о банки, натруко’во — |
га благочестија; а ако је момак — он ти се опет жени из другог ил’ трећег села, па се тамо и ве |
о.{S} Кога ти ту све није било, и ко ти се су није напио и наиграо тога дана!{S} Дошла је чак и |
p> <p>— А да шта би ти ’тела?{S} Ако ти се не допада та песма, певали смо ми онда и другојаче!< |
<p>— Па... онако... к’о мислим, зар ти се не досади све тако да целим путем ћутиш?...{S} Ја зн |
же ока да склопи.</p> <p>— Па што су ти се завезала уста, кад их имаш, фала Богу, па да им каже |
е још бешње но што су отишли.{S} Ухвати се у коло и звано и незвано; млађи играју а старији се |
Кад је требало одрешити кесу и показати се шта је попина кућа, није жалио. „Нек иде, за то је и |
цар онога фино преварити и разговарати се о томе, а кад једе грожђе, а он га опере у чаши, и н |
појас, остави га на своје место и врати се натраг.</p> <p>— И једнако спава и хрче исто онако! |
гу мислити да вам је тешко било растати се и доћи амо.{S} Нису ово Карловци; нема овде господст |
трећа четврта кућа — како би било, сети се гђа-Перса (као свака забринута мамица која има ћер н |
н кад су већ хтели да припале топ, сети се један Банаћанин, баш ће бити да је био из Иђоша, кој |
што кажу, трговачку форинту!{S} Та сети се само шта нас парокијане кошта само оно једно њи’ово |
ће, што кажу, прснути тиква и догодити се оно чему се нико није надао и што би се замерило и с |
у пили воде на Тиси, ни јели дуда, нити се њима играли „шоркапе“.{S} За шеширом жућкасто ковиље |
ме, како је лети лакше него зими сетити се, шта да се зготови за ручак; људи о пољским радовима |
> <p>— Па извол’те запитати и известити се код Ниће боктера...{S} Он, к’о што вам је познато, н |
ати“, па и теби, газди човеку, прдачити се са мном.</p> <p>— Е, е, господи никад није доста.{S} |
ми ћемо још сто година живити и мучити се!{S} Проко, добри друже, ди си, да видиш твога Глишу, |
укумиће, кад сви по кући заспе, и части се са себи равнима, да се послужим сопственим речма гос |
ин није ништа имао против тога, и гости се дигоше од стола и одоше на спавање.{S} Поп-Ћири дадо |
иза оне рупе од чвора на капији, крсти се и чуди и вели: „О, часни те, девојко!“</p> <p>Гђа Си |
и вијали.{S} О, часни те, жено! — крсти се гђа Перса. — Каква је то само пасија, тумарати тако |
ођеш поред крста, ма чији био, прекрсти се; а кад прођеш поред биртије, ма каква била, заустави |
ну кућу.{S} Кад га узе на кола прекрсти се још једаред, онако махинално видећи гђу Сиду како се |
највећа гусеница пала за врат, и пусти се нагло из кола па оде као опарена с опуштеним рукама, |
n="89" /> <p>— Та иди молим те! — љути се гђа Сида.</p> <p>— Па тек ова! — дира је опет поп-Сп |
раду!{S} Обешењак један чивуцки, — љути се гђа Перса, — каприцир’о се баш од попиног фланела да |
S} Па и ако јој се срце цепало, намршти се, и запита је озбиљно:</p> <p>— А каква ти је то песм |
с’ га пољубио у руку! — рече и намршти се да би га заплашила.</p> <p>— Нећу, — смеје се Рада к |
ал’ баш, баш ми је мило! — рече трудећи се да изгледа, као да јој <hi>није</hi> мило, па је одв |
вас! — рече гђа Сида зевајући и чудећи се.</p> <p>— Е, то је било штогођ вредно за видити!{S} |
е поп-Спира и јури за Аркадијом, држећи се обема <pb n="17" /> за трбух, који му је отежавао тр |
ст сахати, подиже гђа Сида главу тужећи се на врућину и викну преко собе поп-Спиру:</p> <p>— Сп |
Меланија побеже у собу, а Ержа, бојећи се (из искуства) да њој који други не полети о главу, п |
>— Извин’те, милостива, — рече облачећи се, — ал’ ја сам се мало и одвише задржала!{S} Службени |
Па и двадесет! — додаје г. Пера смешећи се.</p> <p>— Та да, да, што кажете и двадесет!{S} А да |
ости и јарости! — рече поп Ћира смешећи се мало.{S} Ваљда му је дошло смешно помишљајући какав |
ора да чека бабу! — рече женица смешећи се.</p> <p>— Па нека и попа чека бабу! — одговори Рада. |
ка крв!{S} Воле прашину! — рече смешећи се и пољуби Раду.</p> <p>— И мама сме у кола, је л’ те? |
{S} А, је л’тако? — пита путник смешећи се.</p> <p>— Та, знате... оно јест’ све тако к’о што ви |
нигде те не било!“ — доврши Јула гушећи се у сузама и испусти <pb n="234" /> књигу а гђа Сида п |
ога ти, пешкир, Персо, — рече умивајући се. — Како сте живили и проводили се?</p> <p>— Како!?.. |
ље вас наш’о, — рече поп Ћира скидајући се с кола. — Ја сам се мало подуже задрж’о на путу.{S} |
аше дерући се из свег грла и бацакајући се у срдитој немоћи својој.{S} А Јула још неко време гл |
егао; и бегао је бестрага, ратосиљајући се за вечерас сваког уживања.</p> <p>Све се разбегло и |
је Меланија иза гостових леђа љуљајући се на столици, — је си л’ ти непријатељ господ’на Пере? |
ад вам је лако, — вели баба домишљајући се да се њој, и на њен рачун, смеју. — Ајде, куп’те пер |
не... не могу! — рече путник отимајући се више од себе.</p> <p>— Ал’ кад вас молим —</p> <p>— |
ашицу и испи је до пола па је клањајући се врати на послужавник.</p> <pb n="59" /> <p>— Зар тол |
и заборавивши казати: фала!{S} Лупајући се од радости и силне брзине петама у леђа, оде, да се |
="154" /> онако стојећи и разговарајући се на огради?“ запитаће можда која радознала читатељка, |
их поп Ћира који је, живо разговарајући се с поп-Спиром, тек при крају ове сцене приметио нешто |
hi> ја то! — вели гђа Сида претварајући се да није потресена.</p> <p>— Мамо, јел’те да је жалос |
оја! — узвикивала је задовољна шетајући се сама по соби у својим ботушама.{S} Како ће се радова |
{S} Хе-хе! — продужује Нића намештајући се на једној клупи пред кућом, — немој само после дрека |
оли један млад поп кроз Бачку враћајући се с омладинског скупа.{S} Био је леп летњи дан.{S} Кол |
ајање <hi>самовољна</hi> оца и сећајући се ти невини жртава самовољини, узданути те рећи:{S} Са |
и... к’о на вашару! — рече Јула смејући се.</p> <p>— Па, како живите?</p> <p>— Фала Богу, добро |
епо, врло лепо! — вели поп Ћира смејући се усиљено, а у себи је извесно помислио: „Није то теби |
Ај, шта велиш, — залармао Нића смејући се, — је л’ добро диваним?!</p> <p>— И сланине донеси, |
лулу из уста до довече! — рече смејући се.</p> <p>— Та служите се, чесњејши господин-Ћиро, — н |
аволски криле једна од друге показујући се све крајње равнодушне.</p> <p>На послетку дође и тај |
ама, дражајша домаћице, — вели рукујући се с њом поп Спира, — ваш гостопријемни дом не може чов |
каже, врло лако, — вели Јула умирујући се мало по мало.</p> <pb n="235" /> <p>— Тхе, — рече гђ |
кчије је у кући и пред кућом.{S} У кући се риба и чисти.{S} Дечурлија је комотнија Суботом; мож |
е кола с путником, а деца осташе дерући се из свег грла и бацакајући се у срдитој немоћи својој |
е г. Пера и мајку пољуби у руку а ћерци се учтиво поклони.</p> <p>— Службеница! — одговори Јула |
ко кола или вија једно друго и провлачи се између играча и играчица, бацају шешире у коло и шор |
} И кад је говор почео сустајати, а очи се крпити, спомену поп-Ћира први, да би рад спавати, је |
ну и ради све таке кућевне ствари и учи се виршафту још док је за времена“ —</p> <p>— Богме чит |
то и натарошевица похитала је, обукавши се на врат на нос, гђи Гециници касирки и гђи апотекари |
даље лепо живеле међу собом (не хтевши се повести за својом завађеном госпоштином) и састајале |
10" /> ради Меланија, — рече наслонивши се на кола, као да хтеде да их бар на тај начин задржи. |
бо’ме лепо, — вели поп Ћира прихвативши се шунке коју је донео из кола.</p> <p>— ...{S} А узеће |
а сам у неку руку пастир, хехе, — смеши се, — чувам поверено ми стадо младих и несташних јарића |
звади наочари, метне их на нос, а смеши се све, па опет гледа, и пита ме: је л’ то мој зуб? — „ |
ји...{S} Ајд’ већ видићу шта ћу! — теши се гђа Перса.</p> </div> <pb n="70" /> <div type="chapt |
ше се сад опет од радости.</p> <p>Сврши се венчање и сватови се вратише, заобишавши далеко унао |
p> <p>И докле Ђука спрема за Нићу, овај се разговара с укућанима и домаћином.{S} Њему се обраћа |
а Перса стала да брије поп-Спиру а овај се отима. — Ах, не, не!{S} Ти си страшна кад неког омрз |
рити! — па га даде г. Пери.</p> <p>Овај се чудио челику и рече значајно једно „О!“ а за тим поп |
и били наши стари, кад су рекли: „Чувај се попа“; а ја сам им’о посла с <hi>два</hi> попа и јед |
шта!{S} Док ми све не опереш, не надај се боме фруштуку.{S} А, морам ја, видим, други ред отпо |
.{S} Нећеш, каже добити ништа; не надај се талу, каже!{S} Све ћу приписати, вели, на варошки шп |
аже, је л’ сам мушко ил’ нисам!{S} Удај се ти само, та можда ми, каже, нећеш више ни требати!“ |
га држиш једнако, — па сад ајд’ торњај се па чмавај.{S} Еј, благо оном ко се на тебе ослони.</ |
домаћин. — А, кога моје вино обори, тај се не диже шале.</p> <p>— А,а!{S} Тај баш јуначки струж |
ине преврнуо је једноме тако кола а тај се опет данас стрефио ту и био тврдо решен, да му се, п |
пише и напише писмо.{S} Коме треба тај се само потруди и нађе га, дозове га кући, па хартију и |
кана и не курталише ме!</p> <p>— Не бој се!{S} Неће те скоро узети!{S} Не треба ни њему што не |
а се писац бојао у прошлој Глави у овој се и догодило.{S} Јер наливајући чаше гђа Перса на једа |
а много више од ње, и желела је, да јој се чим било освети, али није умела ни речи прословити, |
сетила, како се сама изражаваше, да јој се „онај тешки камен за три фртаља помакао“ и лакши јој |
та а тату баш онда дон’о андрак, да јој се умеша у посао и да јој показује како да зготови неко |
и друга попадија једва је чекала да јој се попа врати, да се сита најада и потужи на, тако рећи |
зан! — рече и полете из баште, која јој се сва окреташе.{S} Силно полете да побегне, тако силно |
Јулом о једној доброј партији која јој се јавља), али гђа Сида, као свака мати, којој је ћерка |
баш је ова садашња младеж!{S} Свака јој се женска допада —</p> <p>— Та не, ал’ верујте, пала ми |
само једном у шору.{S} Он прошао па јој се јавља, али учтиво, хладно се јавља, и пролази.{S} А |
Габриела одједаред оне око себе кад јој се досадило ћутање. — Но, и ви сте ми лепи штуцери, кад |
цу ближа, — она је приметила и није јој се то никако допадало.{S} Најпре је разумела из певаних |
дела поп-Спиру у колима у којима ће јој се папа возити.</p> <p>— Ајд у име Божје! — вели Пера Т |
на је већ велика; данас сутра па ће јој се јавити каква прилика... па треба да зна, и њу ћу нау |
{S} Њу тек да види тих дана, ала би јој се светила. — О, Боже, —- разговара се сама, — дај ми с |
а ковача.{S} Копа и мисли.{S} Учини јој се к’о да су залупила баштенска врата.{S} Слуша.{S} Нем |
жио, стао и, скинувши шешир, клањао јој се.</p> <p>— Клањам се, госпођице!{S} Петар Петровић уч |
је мило!{S} Чим га је видела, допао јој се, а особито јој је мило било, што се то баш <pb n="55 |
е посматрала пијући полако, и допао јој се.{S} И да је г. Пера само имао вешто око, да разазна |
пазио је онако лепо очешљану, јавио јој се и она њему љупко и показала му на фризуру.{S} То је |
же и уђе у Јулину собу.{S} Па и ако јој се срце цепало, намршти се, и запита је озбиљно:</p> <p |
риела, јер је она лепо видела, како јој се Цвечкенмајерка смејала к’о луда, кад је њој (Габриел |
комшиници, другој једној баби, како јој се јуче на ноћ приснио њен покојни Лала. — Дош’о па ста |
ти то ње!! викну гђа Сида, а стегло јој се у грлу од силне жалости. — Да ми више ниси запевала! |
м а и сви у нашој вамилији, а имело јој се Тинкуца, касти:{S} Тинка.{S} Па држи се ш њимекара в |
кроз плот.{S} Нема никога, учинило јој се само.{S} А тако би волела да чује мало тамбуру; нешт |
аштање.{S} Дисала је осветом и само јој се некако далеко чињаше тај жељени дан, дан праведне и |
било?“...{S} Ја сам јој крива, што јој се ћерка не уме ни окренути!{S} А кад је совјетујем: „В |
после госпоја попадија изабере што јој се допадне, а остало добије у „плату“ каква Жужа или Ер |
опина ћерка! — вели Шаца срећан што јој се осветио за ранију увреду. — Свештеничка кћи, па изви |
и тихо кроз зубе неку песму а нешто јој се стегло у грлу, тако јој је жао и неправо.{S} Постаде |
’о и женирала и љутила по мало, јер јој се учинило, да је Шаца и сувише слободан. „Е, а откад т |
већ ту је, тек што није... јављају јој се добре прилике, ето —</p> <p>— А-а-а, тако зар ви зна |
во правдање и извињавање.{S} Они су јој се сутра дан извињавали, да у оном јурењу и утркивању, |
се све намешта на столици, а трбух јој се тресе од задовољства, па је теши:</p> <p>— Е, госпој |
Гледај мајку па шацуј ћерку!“ А баш јој се допао чим га је спазила, учтив па смеран, па косу ра |
лалија као једна велика госпођа у чијој се кући по три четири пута дневно пије чоколада а купуј |
е, врло леп циц!{S} Нисте ви први којој се доп’о.</p> <p>— А је л’ остало још у комаду?</p> <p> |
<p>Сви уђоше у гостинску собу по којој се распростирао благ мирис миришљавих сапуна и вербене |
есме, ако је се сећају читаоци, у којој се спомињу неки пулгери и паорски момци, и неке виле и |
а отпевам, јер, ја... знате, па и мојој се жени имело Јула —</p> <p>— А зар си ожењен већ?</p> |
ицама јер је празник.{S} У поп-Спириној се кући формално спало с ногу од ово неколико дана.{S} |
ли је само двапут тенцер по сали, — њој се мора десити неки малер; мора да јој пукне хаљина исп |
Ћирина била је нешто сиромашнија, у њој се, истина, мање богатства али више укуса опажало.</p> |
стару нежну песму:</p> <quote> <l>Радуј се, млада нево!</l> <l>Већ чарне твоје власи</l> <l>Од |
ти к’о онај солгабиров стиву лулу, ипак се није поневидио, него је и после пушио на свој кратак |
буде тако рећи, један ступ куће — ипак се он изметнуо у нешто са свим друго, са свим супротно. |
<hi>не може</hi> да мотивише — па ипак се догађа.{S} Али писац ће се ипак потрудити да осветли |
гледао к’о мачак, а <pb n="67" /> мачак се опет шетао по крову онако исто госпоствено и мајесте |
шем, а метла јој паде на главу, а мачак се и не миче с места него се и даље спокојно и натенани |
ост. — Како ко, ал’ мени, верујте, увек се више допадала и увек ми више импоновала једна добра |
зи за пет а ја за десет сребра.{S} Увек се он тако јефтино вози.“ — Тако мисле оба попа.{S} А П |
увек срећан тај господин Спира.{S} Увек се извуче из малера, па да је не знам какав.{S} А ту је |
да њеној Јули пасира тако што.{S} Увек се њој таки неки ђаво морао десити.{S} Бадава, морала ј |
нија висока витка и блеђа у лицу а увек се тужила да јој нешто није добро.{S} Јуца је умела доб |
ндару удари благослов из неба, и јендек се напуни опет као што је и био и нуди и мами на уживањ |
и стра’,“ вели јој мама и каже јој, нек се прекрсти и нек прекрсти јастук.{S} И Јула је послуша |
<pb n="10" /> разним ескадрама.{S} Нек се зна што је господин-попина слушкиња!</p> <p>А господ |
реко’ му ја, подајте на шпитаљ, па нек се помогну и башкаре и трезне по њему пијани вандровкаш |
но ћу ја да је преокренем па од сад нек се каже: „Триста, <hi>без црквењака</hi> ништа!“ Ај, је |
устите је! — вели поп Спира, — боље нек се тамо испраска.{S} Ето ње сутра —</p> <p>— Аја, неће |
о спремила и задржала у свом орману нек се нађе кад устреба.{S} Самих фачли је предосторожна гђ |
стајало и све се више дерало.{S} Путник се још једном окрете.{S} Био је већ далеко, али још мог |
а попадија га је једнако утишавала, док се напослетку није мало смирио и оставио јој одрешене р |
неки род, или боље рећи: биће род, док се само неки њихови, који невенчано живе, венчају.</p> |
гледа у лево у земљу, па све везе, док се не озноји испод носа, па добије к’о неке мале брчиће |
алили један другога глас и пјеније, док се није поп-Спира вратио и домаћица их још по једаред п |
га преотимали Монастерлијини Срби, док се на послетку није стално скрасио у српском народу.{S} |
е и не разговара пре са поп-Спиром, док се најпре не разговори с тетком „тога момка“.{S} А мора |
ве</hi> коже не изиђо’!...{S} Него, док се та комедија не сврши, кажи, Бога ти, <hi>момку</hi>, |
крај мора, непомичан на свом месту, док се све око њега љуља као таласи на узбурканом мору.{S} |
ме...{S} Здрави смо... а већ чућеш, док се одмориш, све красне ствари... све лепша иза лепше.</ |
девојчуром, опет их оставила ту!{S} Док се само окренеш, окрену наопако кућу ови млађи!</p> <p> |
вратима па се нешто разговарају.{S} Док се они разговарају <pb n="48" /> имаће прилике читалац |
е и баца их у корпу иза себе.{S} Па док се домаћица забавља око оне што цврчи у великој гвозден |
Пери Тоцилову кад да их пробуди, и док се он напољу бавио а домаћица у кујни нешто цуњала, дот |
а па колики је дуг носом о земљу, и док се он освестио и дигао, она је комотно могла скочити у |
е, село.{S} Биће вам прилично тешко док се не навикнете, а нарочито ако сте самац.{S} Жењен — н |
не долази и не пролази улицом, бар док се поп-Спира не врати с пута.{S} И за то Шаце и нема ве |
би баш и скинули мало с кола... бар док се коњи одморе и наране?...{S} Да отворим капију, ’оћет |
ролитија“ неког, биће, биће!</p> <p>Док се они тако разговарају, чаше се непрестано пуне и праз |
„бунцала само на немецком“.</p> <p>Док се гости намештали и пауза трајала, уђе Ержа са послужа |
.</p> <p>Кад је вечерња свршена, учитељ се нашао с поп-Спиром у порти црквеној и представио му |
ета старост.{S} Док је он певао, учитељ се представио црквењаку Аркадији, на што овај каже да м |
доживео још нико у селу), а нови учитељ се упути журно цркви на вечерње које је по његовом рачу |
оја Сида. — Ко би то и помислио, да вам се то допада?!</p> <p>— Не, не, милостива, верујте.{S} |
— одговара Меланија. — Откад пре да вам се допадне тако?!{S} Доћи из Карловаца из онаки’ романт |
ми и не честитате!{S} Морам сам да вам се похвалим.{S} Гле’те само, шта ми је дон’о мој Спира |
— нуди га домаћин... — Шта, ваљ’да вам се не допада кајгана? — рече поп Олуја терајући густе д |
<p>— Та, та, фрау-Габриела, та шта вам се то вуче, — повика за њом гђа Сока. — Та вратите се б |
кад, слатка!</p> <p>— На!{S} И види вам се по...{S} Лако вам је, кад је Бонапарта попалио по Об |
о тресак, за Бога!</p> <p>— Е, чини вам се то само, слатка.</p> <p>— Ју, страсна и велика!{S} А |
м.</p> <p>— Извол’те паприкаша, ако вам се допада; извадите још једаред, — нуди га поп-Спира.</ |
бављајте.{S} Слушајте само!{S} Како вам се допада Меланијин глас и свирање?{S} У селу доста, бо |
и за то она поче:</p> <p>— Па како вам се допада, господине, ово наше место?</p> <pb n="94" /> |
тражио, нити сам га наш’о! — извињавам се ја а све се око мене окреће к’о у каквој полки.{S} Д |
е доћи, — храбри је поп Спира. — Не дам се ја док сам жив!...{S} Таман!{S} Макар одн’о ђаво лан |
и две лудаје!</l> <l> <hi>Јуца</hi> нам се удаје;</l> <l>Удаје се за <hi>бербера</hi></l> <l>Мо |
ар испред носа ти га одвукли па сад нам се смеју и он и она бештија чифуцка!{S} И ми, <hi>ми</h |
мати мало кишице; видите ли ви како нам се спрема од Бачке?{S} Зацрнили облаци! — вели поп-Спир |
ш лепо наслутила!{S} Службеница, клањам се!</p> <p>— Та останите још мало, слатка!{S} Бар на бе |
Браво, господин-Ћиро, браво!{S} Клањам се! <foreign xml:lang="de-Cyrl">Кис ти ханд!</foreign> |
о да оставимо шетњу за сутра.{S} Клањам се, госпођице! — виче Пера.</p> <p>— Службеница!{S} Баш |
ва, — рече и пољуби гђу Персу. — Клањам се, госпођице Меланија, — рече и рукова се, па куражан |
и шешир, клањао јој се.</p> <p>— Клањам се, госпођице!{S} Петар Петровић учитељ овдашњи... то ј |
и туђини, какве швабе —</p> <p>— Клањам се.{S} Љубим руку, милостива... љубим руку, госпођице, |
м се сутра и ја сама, <hi>сама</hi> сам се <hi>себи</hi> чудила и комплиментирала и гратулирала |
— Ћиро, Ћиро!</p> <p>— ...{S}Бадава сам се ја правд’о да нисам; да сам пон’о мој рођени, а да ј |
} Нек оде ко по Аркадију.{S} И њега сам се сетио па путу, е, а како га се и не би’ сетио!...{S} |
ло, онако, господине, да кажете, да сам се бајаги ја задоцнио као болестан, а ја и тако од Ексе |
да пушим к’о последњи павор!{S} Да сам се којом срећом погодио за пудара или бојтара, уха!{S} |
је, знате, тако ишло, ал’ тако — да сам се сутра и ја сама, <hi>сама</hi> сам се <hi>себи</hi> |
преварити?</p> <p>- Та тужио ме да сам се послужио <title>Пентикостаром</title>, па он ост’о б |
по живи...{S} Молим вас, слатка, ја сам се већ обезобразила, ал’ ви сте криви што умете таку сл |
ад стигоше у порту.</p> <p>— Та, ја сам се и сетио, ама не знам, ’хоће л’ штогођ ваљати, — вели |
ати неће, а да ко ће?!...{S} Ју, ја сам се баш <pb n="195" /> заљубила у тај ваш циц; говорим, |
за то лека, немајте ви бриге!{S} Ја сам се за све постар’о.{S} Ево вам ово овде замотано.{S} Па |
же нешто на надежду, нада се!{S} Ја сам се испочетка мало к’о и бојао, јербо, знаш, како је!... |
е —</p> <p>— О, ништа, ништа.{S} Ја сам се у осталом лепо забављао.{S} Мој господин предшествен |
поп Ћира скидајући се с кола. — Ја сам се мало подуже задрж’о на путу.{S} Хе, ал’ шта му знаш; |
стива, — рече облачећи се, — ал’ ја сам се мало и одвише задржала!{S} Службеница!{S} Љубим руке |
малочас и од ње чула.{S} Скаменила сам се, кад сам чула, и једва сам дошла к себи.{S} Ја вам с |
дон, пардон, милостива!{S} Наљутила сам се... жао ми сироте Јуле к’о да ми је рођена сестра.{S} |
да. — „Којешта пита“ ...{S} Којешта сам се и ја некад с твојим татом разговарала; па, фала Богу |
да су на звонари.{S} Ето баш ономад сам се баш слатко насмејао.{S} Питам једно дете:{S} Шта ћеш |
ми пребацује мој супруг.{S} Једаред сам се баш наљутила, па му рекла, кад ми је стао пребациват |
е!</p> <p>— Морам, слатка, и сувише сам се задржала.{S} Дакле, збогом!</p> <p>— Та, та, фрау-Га |
о пола чашице!{S} Сирома’ младић, и сам се чуди шта га је сад снашло.</p> <p>— Баш, Бога ми!{S} |
ћ! — мислио је кад је куповао. — Ди сам се ја и могао надати, да ће ми бити до тога да то купуј |
же, — лупала главу и штудирала, док сам се досетила тој њеној унцутарији.“ Ето тако су се и пре |
; али сам мор’о да останем, задрж’о сам се мало ради црквених рачуна.</p> <p>— Та ништа, ништа, |
p> <p>— Ђавола примјетио!{S} Опип’о сам се и учинило ми се, да ми ништа не фали.</p> <pb n="343 |
е-е, али сад, ето тако...{S} Отрц’о сам се к’о неки стари швигар! — заврши бојтар, па натеже фи |
пушта“, веле наши стари.{S} Уздржао сам се, савладао сад мој гњев, и посрамио га својом уздржљи |
ква шљивовица, па да кажеш, намамио сам се на њу, — него ника ординарна и комисна бећаруша!</p> |
кажеш, волели!?</p> <p>— Та кол’ко сам се само пути тук’о у колу, а све через ње!...{S} Све је |
и оно уз’о.{S} Знате и сами кол’ко сам се нећк’о.{S} Тек да вам, што кажу, не учиним на жао, у |
сам беамтер, баш сам беамтер; и ако сам се најмио, нисам се, што кажу, помамио.</p> <p>И право |
им на нож, брица па брица.{S} Овако сам се научио; некако ми је слађе с федермесером.{S} Двадес |
лед’о, било је цигурно моје; и како сам се мого оженити! </p> <p>— Знам, чула сам за твоја чуда |
и ништ’ више!{S} Чудим се само како сам се мог’о тако уплашити.</p> <p>— Е, да!?</p> <p>— Та кл |
о се мене тиче, што оно кажу: „како сам се надала, добро сам се још и удала“; мени и није било |
би богословац пио ракију!?{S} Тако сам се и ја некад, сећам се, штимавао; а, Сидо, памтиш ли?{ |
, не, без шале вам кажем.{S} Колико сам се пута сита наплакала због тога.{S} Увек ми пребацује |
ам — к’о ђаво сам крив!{S} А толико сам се уздржав’о!{S} Но, ал’ зато ипак не треба се предават |
свакојако...{S} Кажем вам формално сам се у уво претворио слушајући, — вели г. Пера.</p> <p>— |
ђе једаред та комендија.{S} Страшно сам се дала у бригу, Спиро!{S} Има три четир дана како све |
но кажу: „како сам се надала, добро сам се још и удала“; мени и није било баш тако тешко.{S} Ћу |
е већ сви разишли!{S} Извин’те, што сам се толико задржао.{S} Први пут, па толико да траје визи |
ство!{S} Замерио ми је само то, што сам се <title>Часловцем</title> послужио, каже: то су цркве |
сам беамтер; и ако сам се најмио, нисам се, што кажу, помамио.</p> <p>И право је рекао Нића бок |
, сунца ми!{S} Нисам, Бога ми!{S} Нисам се ни мак’о а камо л’ точио и пио.{S} Ајде бар да је ка |
, дука му! — рече и лупи о сто. — Нисам се, што кажу, бој’о ни једног бачког ироша, ни пушћ’о г |
е.{S} Гледам их Боже, па мислим и питам се: та јесу л’ то, Боже, моје?!{S} Та зар је у њих стал |
кију!?{S} Тако сам се и ја некад, сећам се, штимавао; а, Сидо, памтиш ли?{S} А, Бога ми, данас, |
оји стари <hi>Цуњалови</hi>, и не зовем се <pb n="252" /> ни ја забадава Нића Цуњалов!{S} Утуби |
о ћутиш!</p> <p>— Ћутим, Спиро, и једем се само у себи... нисам нека свађалица.{S} Слушам па гу |
о њивама никога, а дудови оголели па им се црне покисле гране.{S} Тек на неком видиш врану или |
а.{S} Ни онај најдужи летњи дан није им се учинио тако дугачак као ово неколико кратких јесењих |
не.{S} Путник је погледа.{S} Погледи им се сусретоше, и путнику се учини јако познато то лепо и |
ајпик и тури га за сару од чизме, он им се заблагодарио лепо.</p> <p>— Па, фала вама,који сте в |
пристрасно <pb n="19" /> оцене, како им се допада милихпрот, торта, штрудла, куглоф и томе подо |
вас!{S} Нек плачу бабе и старци, што им се то више не може стрефити, а ви до први’ кукуруза!{S} |
ад су прочитали претходну Главу, јер им се чудно и невероватно учинило, што се Јула тако лако у |
никада ни био.{S} Истина, подсмевају им се Темишварци, да су им варошке краве <pb n="2" /> поје |
ати оно старо!</p> <p>Па и зетови су им се изменили.{S} Пера је постао од учитеља ђакон а од ђа |
једном попу није ишло у главу.{S} Овим се умирио и помислио у себи: „Благообразан младић!{S} И |
обида и клевета и ништ’ више!{S} Чудим се само како сам се мог’о тако уплашити.</p> <p>— Е, да |
с, из онога тањира ону тртицу!{S} Чудим се, шта ми то све фали!“ Или: „Господин-домине, — обрат |
ења ни дивањења, кратко је време, бојим се, каже, петлова, него сам дош’о да тебе видим и да те |
, говориш к’о к’о...{S} Пије тај, бојим се, к’о смук баш за то што је сув, то ти ја само кажем. |
ћу, Нићо, па би’ венула за тобом, бојим се!{S} Па те за то и нећу!</p> <p>— Право велиш!{S} Нећ |
обијала добра жеравица за „штогл“ којим се пеглале фрајла-Јулине беле сукњице са шлингерајем, и |
и за иконом и у џепу старе бунде којим се покривало тесто за киселу штрудлу кад је било хладни |
мети кад му нали у чашу домаћин с којим се онако несвесно куцну.{S} Домаћин испи до пола, а поп |
угу је певницу држао стари учитељ с ким се Аркадија натпевао и наравно да га је увек натпевао, |
— Да, Ваше Преосвештенство, — поклоним се ја и одговорим му. — Мој рођени зуб.{S} Слуша ме већ |
— Е, а сад збогом, снаш’-Пело.{S} Журим се!{S} Збогом!{S} Збогом! — рече па се пожури, ал’ се н |
тао у себи: откуд он чак ту?!{S} За тим се вратио кући, легао и дуго није могао ока склопити, а |
нешто на форму: хм, ајд, ајд! а за тим се смирио, легао је и продужио спавање „лењштина једна, |
лбу воде, прође по два сахата, а за тим се дигне, плати и поклони се кафеџији и овај њему и изи |
ешто својима тамо у авлији.{S} А за тим се прекрсти, па опсовав блато и кишу, (која је тако све |
таје соба с укућанима само.{S} А за тим се гаси свећа у кући, престаје шапат и настаје тишина.{ |
ганизам и конштрукцију тела. — А за тим се диже и поклони учтиво. — Е, дакле, ја се клањам и мо |
му затвореном лепезом.</p> <p>А за тим се разви врло жив разговор између Меланије и Пере у ком |
и друго, хладније вино.</p> <p>А за тим се окрете поп-Ћири, да му одговори на питање колико је |
ђе-Персе и осталих редом.</p> <p>За тим се опет продужи разговор о девојци, о младожењи и парох |
ак нежне наклоности према њему. — С тим се није шалити, — продужује гђа Перса. — Не знаш ти, ра |
ћу се ја Богу!“</l> </quote> <p>А затим се заплакао и он и црни гавран, а заплакала се и Јула.{ |
тпочиње управо ова наша приповетка, чим се спустило вече и вечерали, диг’о се поп-Спира и прегр |
та издржавати к’о неки „фусбад“!{S} Чим се он вратио, а ја опет главу у бунду ко корњача, па та |
али сутра — у Недељу — на ручак.{S} Чим се вратила и донела мачка кога одмах однеше и затворише |
нац овде, кад му ту није место!?{S} Чим се само макнем корак из кујне, одма’ се направи вашар!< |
p> <p>— Мал’ га није пробо „кључем“ чим се чупа слама...{S} Срећом се стрефили ту <pb n="216" / |
ланију, а баш ће бити красан пар, и чим се запопи.{S} Да шта ви мислите!{S} Оде брада —</p> <p> |
ма већи ред сребрне дугмади.{S} Али чим се сврши литургија они се одмах раскомоте; још у црквен |
n="39" /> Једнако држи у рукама оно чим се убијају муве па по ваздан иде, убија муве и растеруј |
ву путника и унето у кафану.</p> <p>Чим се умио и очеткао запита путник бирташа Швабу где је по |
попадијину зимску велику мараму, којом се обично служила цела кућа а у последње време већ поче |
ма, а домаћин га струже кресачком којом се лети креше трава по баштенским стазама, а у исто вре |
туби то, газда-Перо, — вели Нића на ком се већ могло осетити дејство вина из Тоцилова подрума. |
ност од паорских момака.</p> <p>Недељом се пре подне смео слободно шетати, јер пре службе га ни |
ако мислим још од моје куће.{S} Са мном се погађ’о к’о да ће само мене возити.{S} Ја му кажем:{ |
је стране и јео поп Ћира, јербо десном се страном и не служи, на десној су му сви зуби слаби и |
мање познат, кад се куца, с поп-Спиром се куца једанпут а с поп-Ћиром увек по двапут.{S} Послу |
да у земљу пропадне.</p> <p>Пред петом се кућом опет скупили око једнога који се одономадне вр |
а лака и чила кроз сокаке, и у четвртом се сокаку опет срела са Цвечкенмајерком, у петом са гђо |
„кључем“ чим се чупа слама...{S} Срећом се стрефили ту <pb n="216" /> господа тутори и Аркадија |
о полетела бунару да се удави, и срећом се увек ту деси Аркадија црквењак који је стигне и спас |
к изићи на сокак од прашине.{S} А ноћом се опет вуче читава компанија; ту су ти са неким трумбе |
ја за њену Јулу.</p> <p>Одмах сутра дан се два пут нашла са баба-Макром у башти.{S} Тако и прек |
лук по гласу.{S} Тако, на пример, један се жабац већ неколико година дере колико га грло доноси |
различитом свом темпераменту.{S} Један се љутио кад је видео своју Жужу да с оним другим разго |
се вратили попови с пута (јер ни један се није стрефио тада код куће) а оне обадве удри у плач |
на мору и сви се подавили, а само један се спас’о на једној даски па се и он после једног дана |
о хитном путовању попова.{S} А домаћин се једнако чуди Нићи како и откуд он све то зна.</p> <p |
рјак...{S} Кајафа је то!</p> <p>Домаћин се опет врати и мало после га изнесе сав радостан.</p> |
! — А за тим рече гласно: — Е, баш фајн се стрефило!</p> <p>— Како то мислиш?</p> <p>— Па, ево, |
.{S} И кад сад г. попи требају кола, он се и повезе на њима, јер који би то парохијанин био кој |
ева.{S} Тако данас, тако сутра, еле, он се некако тако навикне, па му чудан дан кад не оде свој |
„хец“, од дуга времена.{S} А иначе, он се и не мисли овде на селу заробити и оковати, него чек |
мислио и поп Спира: „Чивутин један, он се вози за пет а ја за десет сребра.{S} Увек се он тако |
д се чини невешта, па се није бојао; он се само бојао оних дренових буџа које се дању по дућани |
тници поседаше.{S} Нуде домаћина.{S} Он се извињава.</p> <p>— А фала, фала!{S} Ја, боме, сад не |
и задовољни а нарочито поп-Спира.{S} Он се одобровољио и не тражи више <pb n="53" /> његову крв |
аки њен мачак „Хер-Катер“ назван.{S} Он се никако није могао да прилагоди таквом животу, јер је |
ла права тетка само Шаци хирургу.{S} Он се, до душе, звао хирург, али то је још једнако само ње |
ти све попове који му шака падну.{S} Он се у два маха славно користио гостопримством у кући чен |
Не разумем те!...{S} А, он?</p> <p>— Он се извук’о.{S} Ја сам <hi>повук’о</hi>, а он <hi>се изв |
господина или само обувена човека, а он се помами и све за штикле хвата зубима.</p> <p>— Прошћа |
аспирује још више, човек кад тоне, а он се онда, што кажу, и за сламку ’вата!{S} Али ја му праш |
шењак један!“ А кад се одобровољи, а он се најпре зацени као да хоће да кашље.{S} Колико је сам |
-де; него кад натуче шешир на очи, а он се по два сата не окрене, него само виче и шиба коње а |
ме једи!{S} Потпустио ону бештију, а он се извук’о отиш’о некуд на пут, а њу оставио да газдује |
и, да је среће, да је пример селу, а он се осушио већ од те несрећне љубавне чежње као какав пр |
и други удри фали сваки своју,... а он се само окреће час једној час другој.{S} Младић, наравн |
ум, па он точи а она му светли.{S} А он се шали с њом, па је плаши, па каже да ће јој угасити с |
не могу к’о одма’ да га познам.{S} А он се заплак’о па каже: „Хе, ко је оданде, одакле ја долаз |
дила кроз избијен чвор на капији — а он се само смеши.{S} А она смеје се, Боже, смеје, па забац |
ћемо све то већ и сами брез вас!“ А он се баш и не отима много, него се тако поваздан одмара.{ |
а узе и размота, и кад виде шта је а он се грохотом, слатко, насмеја.</p> <p>— „<foreign xml:la |
рити! — извали г. Пера, и кад рече а он се тек онда трже и поцрвене, виде да је претерао, па по |
шчекивао.{S} И сад и ако је факација он се сваки дан одшета до школе и цуња по авлији, и дозове |
о као да га сам Бунапарта вија.{S} И он се уклонио испред опасности испред које би и читав еска |
кад после њега нико није ост’о, а и он се три дана далеко од сваке земље удавио сам самцит; са |
— Ђакон уз’о па и он разгледа, па и он се смеје!{S} Смеје се и он, смеје и Екселенција; обадво |
ати — вели Нића улазећи.</p> <p>Па и он се заједно са природом и селом променио.{S} На ногама м |
х тридесет форинти месечно.</p> <p>И он се радовао Недељи, а особито ако се десило те је Недеља |
ни!“ Тако га је грдила гђа Сида, али он се ипак није пењао уз мердевине.</p> <p>— А... је си л’ |
еле.{S} Али данас пре подне у Недељу он се ни тога није бојао него је продужавао пут у цркву.</ |
уше, и Бог зна како рад био, али стег’о се к’о какав Грк, на није ’тео ни крајцаре да да нуз де |
чим се спустило вече и вечерали, диг’о се поп-Спира и прегрнуо попадијину зимску велику мараму |
угог уз’о свих десет сребра.{S} Погађ’о се са мном, к’о да сам му ја први дош’о.{S} Обешењак па |
ане поп Пира у животу, неће се, зарек’о се, смирити, док поп Спира не скине и браду и бркове да |
књизи зна шта је он радио и разговар’о се сам кад после њега нико није ост’о, а и он се три да |
уцки, — љути се гђа Перса, — каприцир’о се баш од попиног фланела да направи својим Чифучићима |
а отромбољеном доњом усном. — Извињавао се Сепл да не зна српски ни говорити а камо ли играти, |
м, само ако му се дала прилика!{S} Звао се <hi>Марко</hi>, али га госпоја Перса није друкчије н |
ви учитељ на место старог.{S} Ишчекивао се сваког дана тај нови учитељ, млад један богослов, на |
о и да напише, а, Бога ми, и наплаћивао се.{S} За писмо су му плаћали два сексера и то што попи |
на ћуталица и иначе, а кад је јео држао се оног златног Доситејевог правила: „Кад једеш једи, а |
лужио.{S} Сад је у пензији.{S} Заплакао се кад су му саопштили и ако је ишчекивао.{S} И сад и а |
и опет није долазно три дана, и зарекао се, да неће никад више доћи, ни Бога јој назвати, него |
ео да се треба изображавати.{S} Навикао се на школу и на учитеља.{S} Па кад су сви поштовали и |
његов у селу и први приказ његов допао се свима, запленио је све, кажем вам све од поп-Спире у |
ије чувао као очи у глави, и разговарао се са старим учитељем који га је понудио бурмутом, о по |
/> Јер овај је трчао за колима и дерао се и плакао: хоће код попе у кола да се вози.</p> <p>Ко |
уо је и на читаву обарену шунку, хватао се у коштац и са читавом очупаном гуском, само ако му с |
ацала оно што извади из рибе.) А хватао се у коштац и са самим касапским пацовима који су већ п |
д преко блата.{S} А онај у тегли ућутао се на дну, шћућурио се, па само шири мехуре а никако не |
вај јадник полетео у неку барицу и забо се у њу главачке и стајао усађен као струк лука.{S} Од |
а се к’о некад, — вели домаћин. — Слабо се рађа, па ваљ’да за то слабо и умире.</p> <p>— Да, да |
следњих пет шест година пред смрт слабо се и мицала из ње.{S} Од те коже је направила и припаса |
екиде Пера и скочи са столице. — Та ово се већ сви разишли!{S} Извин’те, што сам се толико задр |
о први комшија нећу, а да ко ће?! „Дрво се на дрво наслања, кажу паори, а комшиница на комшију! |
...{S} Ето јој сад!{S} Моје пророчество се обистинило; јербо ја никад којешта нећу да кажем...{ |
невати!</p> <p>— Та не через тога, него се бојим да те не каштигују.</p> <p>— А, до тога неке д |
е може још да дође к себи од чуда, него се наслонила на мотику па гледа зачуђено око себе по др |
ћи; а већ мени тамо како је да је, него се бар ти не мучи и не злопати на тим вашим свету, каже |
раке, али се још никако не осврће, него се дала и као задубила у посао па ради, а сва се претво |
ра чак ни чизме ујутру да навлачи, него се само ујутру премести из кревета на креветац (одмах т |
ше да издржи сетом обузети путник, него се рукова, скиде шешир и рече:{S} Збогом! и кочијаш пот |
огме, нисмо ’тели да чекамо лимун, него се кренули сами, — рече гђа Перса кад је ушла, за њом п |
ас!“ А он се баш и не отима много, него се тако поваздан одмара.{S} Не мора чак ни чизме ујутру |
ар још три дана, и ако је рад био, него се кренуо да се јави Јули.{S} Чуо је од тетке да је пит |
ице више да не видиду једна другу, него се секираду а све због будућега зета.{S} Е, сад ко је т |
не може да стоји на једном месту, него се успропадала па јој све смета по кући. — Ето, шта ја |
еварио, — веди гђа натарошевица, — него се ми мало задоцнили; а у другим кућама, да бо’ме да су |
пљуну за собом.</p> <p>Шта ће Јула него се диже, погледа Перу благо и тужно и следова разјарено |
лаву, а мачак се и не миче с места него се и даље спокојно и натенани умива и глади и дотерује |
поред других, али не говоре ништа него се само погледају крадом испод очију, само се погледају |
носи, а она се занела па и не чује него се гуши у сузама и гнушава се безбожног Голоса који је |
к има своју, па не да другом до ње него се кољу к’о кере сваке недеље.</p> <p>А што се заљубљив |
неки род, па за то се и не циврам него се и сам послужујем.{S} То ми је балсум, и, касти, једн |
до пола вечере и није разговарало него се својски јело.{S} Тек кад су донети на сто уштипци на |
ко су лепо живели.{S} За то време много се штошта променило, само је верност њихова супружанска |
ан једно престане, кад ал’ ето ти друго се почне... па тако фурт.{S} Дањом метнули неко решето |
ао обрве при појању чак и на теме, радо се прими тога, а Аркадија полети к’о без душе поп-Спири |
Бог те пита, с које стране пао и заплео се у грање са којега је лишће давно отпало а реп ост’о |
ро вид’о да је обешењак.{S} Упреподобио се, па се к’о бајаги и он чуди па се умеш’о и он па и о |
Перса сва зелена од једа. — О, пољубио се ти с твојим покојним татом Аверкијем, што тамо на ду |
арњевима седи Пера Тоцилов.{S} Искривио се и испружио шију па наређује из кола нешто својима та |
, спав’о би’.</p> <p>— Иди, не пробудио се, — прогунђа гђа Сида. — Ово све к’о да се најело бун |
!{S} Персо, он... поп-Спира... окуражио се, па <hi>он</hi> декламује на <hi>словенски</hi> псал |
вањем. „Сушти херувимски глас!“ изразио се кад је изашао из цркве.{S} Па и сам поп-Спира <pb n= |
лушнији!...{S} Сирома’ Бечлија, зажелио се прашине!{S} Бадава, види се одмах што ти је Бачка кр |
онзилијум од Бечкеречких доктора скупио се у болесничкој кући, па кажеду: доња вилица, Бог да п |
— запева поп-Ћира раздраган.{S} Затурио се мало у столицу, па пустио глас а диже обрве и везе и |
онај у тегли ућутао се на дну, шћућурио се, па само шири мехуре а никако неће уз оне мердевине |
гђа Сида у мираз своме попи, и износио се из шифонера само онда кад су у гостинској соби скида |
опо...{S} А зар би’ ја седио и злопатио се овде к’о у аришту, — вели бојтар.</p> <p>— Ајде попи |
вашаришта, па и њему дошло тешко; сетио се Пера прошлог вашара и једног вранца, за кога се ценк |
мало или никако познате.</p> <p>А сетио се и својих избавитеља, Аркадије и поп-Олује.{S} Аркади |
утник у колима скинуо шешир и прекрстио се, па, како је била мало наглува, одмах се сетила да т |
видела где је скинуо шешир и прекрстио се кад је био спрам Великог Крста.{S} Обе те бабе у дру |
рођења) фрау-Габриелину кућу и одомаћио се у другој једној кући, где су с њим сви задовољни и х |
ино, — упаде му гђа Сида у реч, — решио се мој супруг да отвори кад узудајемо нашу Јуцу; па о њ |
овог до зла бога рђавог дужника а тешио се тиме: боље ишта него ништа, а после, и процес му је |
>Званични део прошевине био је и свршио се.{S} госпођа Сида је изређала све поименце шта ће Јул |
смо то били ноћоске, синовче, ај?{S} Ко се то ноћом у глуво доба брије, ај?</p> <p>— Нико! — од |
у, — спремамо за сватове?</p> <p>— А ко се то удаје?</p> <p>— Та... не удаје се још нико... ал’ |
рњај се па чмавај.{S} Еј, благо оном ко се на тебе ослони.</p> <p>Изађоше напоље.</p> <p>Настад |
а, није баш да нисам...{S} Јесам кол’ко се сећам само као утук, само после шљива... па знате, с |
пископу... па ништа. — Па пре тога, ако се сећаш још, кад је оно задоцнио на јутрење... ја поми |
а посте и на сами други дан Божића, ако се, то јест, стрефи, да падне у Среду или у Петак.{S} Д |
бавитељ ево већ по други пут!{S} Е, ако се још и сад извучем из шкрипца, нећу ти то <foreign xm |
неговати и по табанима те чешкати, ако се ја, не дај Боже, и по трећи пут удам, к’о што ми ти, |
’ се нешто с вама мало разговарати, ако се, то јест, с вама, уопште <hi>и може</hi>, разговарат |
ју кућу, да би је знали сутра наћи, ако се ја, то јест, мало задржим после службе, јер се надам |
ма изгледа да им је пропао цео дан, ако се бар у вече не виде и не обиђу.{S} Па тако је то било |
и и осам сребра.{S} Па, ето, можеш, ако се стрефи, да узмеш још кога у кола.</p> <p>— Ако нисам |
ево како сам ја то иштудир’о...{S} Ако се кренете сутра зором, стићи ћете у вече у Темишвар, — |
да смо сестре, или тако штогођ.{S} Ако се сећате, ја сам вам још пре две три недеље рекла и пр |
познавалац људи, односно женских, а ако се међу читаоцима још и критичар нађе — он ће извесно д |
у кроз дан два да што му је обећала ако се лепо покаже.{S} А обећали су му код куће, да ће му к |
мислила је у себи, само још једаред ако се нађе с њим, неће више бити така као до сада.</p> <p> |
S} Биће, држ’ не дај!</p> <p>— Боме ако се умеша онај наш сјеверни стриц, биће повуци потегни; |
раћа га Аркадија. — Скуп је.{S} А и ако се погодите, имаћете комендије саш њим.{S} Он има један |
емојте мислити да писац претерује и ако се све ово догађа у једном селу) галантно и обилно обас |
увукоше са сокака у авлију у коло и ако се као отимала мало и викала: „нем тудом, и не знам ниш |
ојих је црква примала лепу кирију и ако се касапи туже на пацове.{S} Том приликом му је исприча |
ки и наредила јој где да је потражи ако се случајно што догоди на ватри — и на послетку са фрау |
еди.{S} У двадесет и четир часа тек ако се једаред диже да види, вели, коње, или колут око месе |
p>И он се радовао Недељи, а особито ако се десило те је Недеља била лепа, без ветра или кише; ј |
"271" /> кад ошине коње, а господар ако се није добро у’ватио за лотре, излети к’о да никад ниј |
јој, да ће издати башту под аренду ако се буде једнако у њој бавила.{S} Али и јесте била башта |
оваца</hi>, несрећо!) па к’о вели: „Ако се нећу са господин-попином ћерком унтерхалтовати а да |
о да их пре свега посаветује и да, како се то каже, утиша ствар пре но <pb n="319" /> што би до |
о ни да мисли после о том, а сада, како се за чудо слагаху фрау-Габриелине речи са ономадашњим |
да је добро.{S} Одмах је осетила, како се сама изражаваше, да јој се „онај тешки камен за три |
амука и мирољубива, а чим је чула, како се <pb n="366" /> ствар свршила, одахнула је душом и ос |
да буде, па да види, лоћка једна, како се жали супруг и муж.{S} Ал’ то је, знате, тако ишло, а |
екрасног Јосифа из Старога Завета, како се отима похотљиве госпоје Пентефринице и како бега, шм |
ва. „Гледај само обешењака једног, како се прави светац!{S} Па још зева, <pb n="66" /> лопов пр |
Јуло!{S} Да ви’ш да смо ми младе, како се не би дале молити“, — отпоче и она својим лепим, јас |
уку.{S} Шаца је чуо Нићу како иде, како се лено вуче кроз сокак, како зева и после креше оцилом |
у излазили из Епископије. „Шта је, како се свршило?“ запита их познаник. „Је л’ се свршило!“ — |
прозора.{S} Гледај само, молим те, како се каприцир’о обешењак један зелени, па баш никако да с |
b n="151" /> <p>— Видиш, молим те, како се крије; е, баш је обешењак! ’хоће да ме уплаши, па ме |
вам показати, ако ви мене научите, како се прави онај мелшпајз што се зове: <hi>Саће од зоље од |
почела спуштати блага летња ноћ и, како се то песници лепо изражавају, почела је умотавати у св |
вам, слатка, само једаред да види, како се нешто готови, одмах ти она, рано моја, трчи кући па |
еко, али још могаше чути и видети, како се онај старији „Бечлија“ ваља по прашини и дере: „’хоћ |
поп-Спириних могла је већ видети, како се ствар сретно упутила, и да је нешто знала латински, |
појеле дебеле?!{S} Гледам га само, како се ту цифра!{S} Не познајем ја богословце!{S} И ја ника |
асред баште на сунцу, а види и то, како се неко сагнуо иза бурета па се миче али никако да се и |
Ћира врати и да му се потужи, јер, како се изражаваше, није била рада „да има посла са језичним |
но на цвеће, на родин кљун и ружу, како се једно другом клања и приближује и пада у наручје, па |
трује и троши, или држи у животу, како се оне теше.</p> <p>И попови нису као некад.{S} Говоре, |
руже, ди си, да видиш твога Глишу, како се злопати! — уздише Глиша, искапи чашу и спусти главу |
аљда ни вама није.</p> <p>— Тхе... како се узме...{S} Здрави смо... а већ чућеш, док се одмориш |
ило, Боже, кад је гледа како меси; како се брине за њега и како се наднела над наћве па меси хл |
стала ова моја садашња рипида?!{S} Како се човек само измени!{S} А наравно, и кад је то слатка |
вели гђа Перса гледајући за њом, — како се сва улопала од блата, к’о да су је бикови вијали.{S} |
на Владике, да га баш онај његов — како се ђавола зове — но, та онај његов Шаца, јест, он баш д |
а се никако није могао одвикнути — како се поп-Ћира изражавао — од тих паорендерских навика да |
адији.{S} Меланија се осећала ту — како се сама изразила у писму — као закопана, и он је морао |
сности и страху; како сам от’шо, а како се враћам из Темишвара!!</p> <p>После кратког времена д |
прождрљиве патке, убрљаних кљунова како се, вечито гладне, устумарале по авлији и једнако брбља |
е лепша него икада!{S} Онако свежа како се наднела над кола, изгледаше му као бујно расцветана |
зелену метлу и бикове од црна лука како се издужили у висину.{S} Тишина, она права баштенска ти |
о!{S} Целу целцату ноћ сам сневала како се куглам, па све са неким слугама и са неким слушкињам |
ла као громом поражена кад је чула како се ствар искренула; а рана, коју је понела на души, зја |
з штифта! — понавља гђа Сида. — Па како се <pb n="60" /> само учтиво извињава!{S} Каже: „Шкодић |
у све сосове, цушпајзе и мелшпајзе како се правиду.{S} Све излењирала и исписала, слатко дете м |
погледала на своју маму, видела је како се гђа Сида заплакала.{S} Заплака се и Јула и глас је и |
— Госпођице, рекао јој је, — ви’те како се ја старам за вашу душу. „Тјело Христово примите, ист |
та није ни било!</p> <p>— Па знате како се једи тата кад није вечера на време?!</p> <p>— А што |
еднако отворена и незалечена.{S} И како се онда и могло захтевати, да пружи руку или чак и да п |
како меси; како се брине за њега и како се наднела над наћве па меси хлеб, па се све на њој тре |
углу своју Савку, како живо меси и како се сва тресе.</p> <p>И све ће те красне слике до мало, |
ђе једном сокаком, па се тек осети како се просипа и разлева по кућама мирис од миришљава сапун |
ја-Сидином великом зимском марамом како се помаче у лево а (из почасти) оставља поп-Ћири да он |
едном у врло учтивој форми запитао како се латински каже <hi>„шалај!“</hi> И врло је природно, |
п Спира који никако није ни опазио како се развијао дијалог, јер је баш приповедао поп-Ћири док |
е јој што га се сећа и чешља онако како се њему допада.{S} Нарочито је леп завршетак песме и он |
дговори Јула и поклони му се онако како се обично фрајле са села клањају, то јест извуче мало в |
Јула. — „Јеси, јеси!{S} Гле, само како се умацурала од плача!“ вели гђа Сида па је физитира и |
с“, — вели гђа Сида. — Видите само како се све румени! — рече и метну пред госта.</p> <p>Поп Сп |
д, онако махинално видећи гђу Сиду како се крсти на вратима па се крену поп-Ћириној кући и стад |
е да види кроз баштенски плот Јулу како се запурила плевећи башту, и да је чује кад пева.{S} Та |
лако!{S} Како је деб’о, а да ви’ш како се праћака к’о шаран кад га извуку из воде.{S} Научио ј |
вота има по авлијама, одакле чујеш како се ракоље и ћућоре кокошке на дрвету или како шкрипи ђе |
едбе за сутра.{S} За тим још чујеш како се затварају авлијска врата и како чупави зељов вуче ла |
е једне,“ мисли у себи гђа Перса, „како се каприцирала па баш ни једне речи!{S} Ни да се бар по |
Јула је на њ мислила и тих дана једнако се чешљала онако како он воли, па јој је чисто лакше би |
Мило му, па је гледа једнако, и једнако се смеши!</p> <p>Ах, јутарњи снови, врашки, несташни сн |
ојтара који једнако приповеда и једнако се јада па било кога у чарди ил’ не било!{S} Једнако пр |
ша.{S} Ержа се стиди али игра и једнако се извињава Проки: да не зна ништа, а Прока јој одговар |
дружи и на њу угледа.</p> <p>Ето, тако се разговарају две попадије.</p> </div> <pb n="23" /> < |
заклопи уста и да иде спавати.{S} Тако се ето, један наш Банаћанин <pb n="164" /> у далеком св |
ј (Габриели) пасирао тај малер.{S} Тако се засмејала, да је формално пала госп. Перзекутору у к |
ити.{S} Неће баба у труц да умре!“ Тако се отприлике јадао Палчика пријатељима, а баба једнако |
зан, док није опазио и поп-Спиру и тако се обавестио и умирио мало.{S} После тога је мање лајао |
вила по пољу што се извија у јесен тако се изви и отеже са весела срца Радина сетна песма: „Душ |
estone unit="subSection" /> <p>Ето тако се отпочео и заплетао један роман у поп-Спириној кући н |
<milestone unit="subSection" /> <p>Тако се свршила и ова свадба, али су још недељу дана брујале |
једно звоно од онога топа.</p> <p>Тако се ето разговарало о свачему испред кућа по клупама.{S} |
како све иде као намазано.</p> <p>Тако се ето некад, још кад је цар био каплар, писало и натез |
роз њих, да види, ко је то?</p> <p>Тако се нови учитељ представио на вечерњи својим будућим суг |
ва.{S} Оде глас високо до неба и далеко се разли, мислиш преко целе равне Бачке!{S} Као она сви |
ња, једини он седи непроменљив.{S} Неко се дигне да игра, некога одведу, а неки сам, онако без |
Спира; — и код мене се спрема, увелико се спрема.</p> <p>— Шта, — вели изненађен и обрадован д |
како јој из дан у дан чезне, и увелико се помирила тим мишљу, да је Шаца доктор, или још боље |
гата.{S} Нека суди сада читалац: колико се њих морало родити, венчати и развенчати и умрети у с |
} Научио је тај на те колаче.{S} Колико се само пута <hi>тај</hi> искобељ’о, и то баш тамо, ди |
о и десно од Великог Сокака приповедало се у свима кућама о том збитију.{S} А заслуга за то при |
дође и ако је киша већ престала и мало се оцедило, а и чизмар му наглавио чизме, ипак га нема. |
исто доба кад се У поп-Спириној сазнало се и у поп-Ћириној кући да је дошао нови учитељ.{S} Как |
је и само остало на вечери.{S} Вечерало се у собама и у кујни.{S} Тамо ноблес а овде плепс у ко |
духнули већ и ноћни ветрови, заталасало се оно бескрајно тршчано море у риту и тајанствен елеги |
р сво ћеретање и кикотање концентрисало се око огњишта, а кашљање и зевање, гунђање и саветовањ |
За шеширом жућкасто ковиље; расцветало се на сунцу па покрило и умотало сав шешир.{S} Сва деца |
играло, а баш кад су ове ушле, заћутало се.{S} А заћутало се за то, што се невеста Јула стидела |
су ове ушле, заћутало се.{S} А заћутало се за то, што се невеста Јула стидела и устезала; а сти |
о, као да изумире живот у селу; ућутало се све, по сокацима и свирке и песме и жагор и разговор |
мањи, оба врло смешна изгледа, а видело се по њима да су оба много путовала и штрапацирала, мно |
, венчају.</p> <p>Сто се постави и јело се донесе.</p> <p>Изађе и поп Спира с домаћином из собе |
једна није већ ни веровала.{S} На село се почела спуштати блага летња ноћ и, како се то песниц |
лог догађаја.{S} Али после тога, почело се из куће поп-Ћирине строжије мотрити на све, што се у |
иних, на коме се десио сукоб и отпочело се отворено непријатељство, између попадија а после, на |
е и удадбе.{S} Па је лако било и милило се човеку онда поповати!{S} Него попуј ти сад, кад је с |
ти, да испирамо и разастиремо; накупило се не знаш куд пре... а морала сам данас да прекинем че |
и саме да није к’о некад. „Хе, остарило се то бо’ме!{S} Пролазе године!“ тек рекне једна или др |
{S} Сред великог Нићиног кола, ухватило се друго мање, у које се похватале неке трговачке калфи |
у њему оног ћифтанског малог, ухватило се још једно треће опет паорско.{S} У њега увукоше и не |
{S} Али узалуд сва декламација; опучило се низ брдо, — и ко ће сад пред то стати и зауставити?! |
и како нежно!{S} И на послетку свршило се тим, да је Шаца био послужен дудом, оним крупним „шп |
е.{S} И-ју-ијују!“</l> </quote> <p>Коло се ширило па је све веће и веће.{S} Сред великог Нићино |
пут звонило у цркву на службу.{S} Чуло се да је нови учитељ дошао, а онда, наравно да се надал |
капију.</p> <p>„И бркове и браду,“ чуло се још из авлије, „све, све обријај, све скини салашару |
ћи. „Можда се предомислио,“ разговарамо се: „ваљ’да је пао на теме да дође, па да се закопа у о |
на, фрајла Јула и фрајла Меланија, само се цмачу и смеше једна на другу.{S} Шта се разговарају |
ећу као мртви, па све ћути и куња, само се чује неко тихо јецање и плакање, испрекидано гукањем |
само погледају крадом испод очију, само се погледају али ти погледи много више кажу него најдеб |
права баштенска тишина пред подне; само се чује зујање и треперење вилиних коњица око оних силн |
адија.</p> <p>— А, па да бо’ме!{S} Само се погађај, јер ти бар знаш паора! вели поп Спира. — Об |
чује кикота, па се и он ућути.{S} Само се још чује тиха и монотона киша, она мокра јесења киша |
љубопитства...{S} Дакле?</p> <p>— Само се мало, гнедиге, стрпите!{S} Дакле, к’о што сам рекла |
оравити.{S} За то молим, молим вас само се забављајте.{S} Слушајте само!{S} Како вам се допада |
вашар.{S} Ту сат и по одавде у П. Тамо се неки под шатром потукли... к’о на вашару! — рече Јул |
ла та вест тако јако претерана.{S} Тамо се приповедало, да су се попови још у Темишвару потукли |
а два измирена члана ноблеса.{S} И тамо се једнако пило и наздрављало и играло, а баш кад су ов |
p>Фрау-Габриела је била на ручку и тамо се лепо унтерхалтовала.{S} Била је ванредно расположена |
ам неки богаљ, и моја Јула две, па ћемо се ’ранити и таворити већ и брез тога вашега тала!....{ |
— Дакле тек сутра путујете.{S} Бар ћемо се мало, онако, натенани проразговорити.{S} Извол’те, и |
шује поп Ћира свој извештај, — пољубимо се на захтев Његовог Преосвештенства...{S} А зуб задржи |
ме шлог трефио!</p> <p>— ...и пољубимо се, — завршује поп Ћира свој извештај, — пољубимо се на |
>— <hi>По-пољубите се!</hi> „И пољубимо се“, — цитира га гђа Перса сва зелена од једа. — О, пољ |
ави које ми и њега поздрављамо и молимо се Богу, да се и он нама здраво и весело врати, које ми |
{S} Ви’ш ти то њега!...{S} Него ма’нимо се тога сад, па како би било да вас проведем мало кроз |
моја покојна мама!</p> <p>— Ех, манимо се тога!{S} Било па прошло!</p> <p>— Право кажеш!{S} Бо |
или тужени —</p> <p>— Та, та, та манимо се ти’ разговора! — вели поп-Ћира. — Читав се дан труцк |
у, заборавимо узајамне обиде и помиримо се...</p> <p>— Уф, уф, уф!...{S} Да се помириш!</p> <p> |
ако је било, а ја му онда кажем: да смо се споречкали, и да се он онако ујарости бацио на мене |
али, не би се ни узели!...{S} Ваљда смо се Доситејевим филозофијама разговарали!... „Којешта ме |
> <p>А како да не будем срећан, кад смо се баш волели, да простите.</p> <p>— А, волели сте се.< |
у бурад некако још првих година кад смо се, во времја оно, ја и Сида узели.{S} Од њега мислим д |
од детинства... та и не знам ни кад смо се познали!{S} Из једног сокака... — рече и засја јој с |
е, — уздахну поп-Спира, — посвађали смо се ми једног баш лепог дана, али сад ми је сав <hi>црн< |
а ха ха! — смеје се поп Спира. — Ми смо се дуго одупирали и кварили ал’ девојка га хоће; њега п |
а се прија Сида.</p> <p>— Ето, и ми смо се, што кажу, удале, па шта нам је фалило.{S} Остале см |
ди и дотерује тоалету.</p> <p>Но ми смо се мало повише удалили од предмета и заборавили се опис |
нога другоме, заборавимо.{S} Та чак смо се и руковали и пољубили пред њим —</p> <p>— <hi>Пољуби |
>— Хе, та уз’о би’ је ја одма’, чим смо се први пут погледали у колу, ал’ ми она моја дерна фам |
.{S} Нећемо пуцати; само штета, што смо се толико истрошили!...{S} А добро си каз’о; откуд ти с |
теби нећу дебело мазати, та да што смо се узели?!{S} Газдачка је ово кућа, роде, ти само извол |
: „Извин’те, казала би’ јој, ал’ одавно се нисмо видили, па сад <hi>чисто</hi> и не знам управо |
шао па јој се јавља, али учтиво, хладно се јавља, и пролази.{S} А Јули дошло чисто чудно што се |
И ако је пазио на себе и достојанствено се понашао, ипак је пропадао међу комшиском децом као к |
ач’о дан.{S} Таман опереш судове, а оно се већ и смркло; таман си устао од ручка, ајде седај оп |
S} Не зна човек кад му прође дан, а оно се тек смркне!“ Прошло и „сиротињско лето“ и настаде по |
и; док опереш судове и поспремаш, а оно се већ и смркло!{S} А имам још седам кућа да обиђем.{S} |
ротка ћерчица на прозору?...{S} Сигурно се одала на астрономију и звјездочтеније, — вели заједљ |
звонаре, па виде, ко је у олтару, лепо се скамени човек већма, него кад му се на сну јавио Св. |
мством у кући ченејскога попа.{S} Добро се угостио и он и коњи му, а сем тога, тако је савесно |
могаше до речи доћи.</p> <p>— А, а, то се не може издржати! — виче Меланија.</p> <p>— Заиста н |
к и спевани.</p> <p>Ко их је спевао, то се никад није могло дознати, али је врло јака сумња ост |
м: „Воспитавајте дете, госпоја-Сидо, то се данас тражи: без немецког воспитања данас никуд“, а |
о код велике господе иде све полако, то се и са том тужбом није хитало.{S} Стајала је подуже бе |
недеље.</p> <p>А што се заљубљивало, то се понајчешће и узимало.{S} А кад дође до сватова, онда |
а, донела чорбу и ставила је на сто, то се г. Пера остави прегледања слика по дувару.</p> <p>— |
ламен од запаљене сламе у висину.{S} То се прљи заклано свинче и греју задовољни укућани око ва |
ма сумње, — мисли и једно и друго, — то се мене тиче!“ Њему мило што зна, да то сигурно не пева |
<p>— А помаже л’ вам когођ?</p> <p>— То се вас баш ништа не тиче! — вели Јула и стаде разбијати |
па клавир са немецким аријама, хе, а то се све сваком младом човеку увек више допада.{S} Призна |
то је, Бога ми, баш загустило?{S} А то се не сме више тако оставити ни трпити.</p> <p>— А, па |
и</hi> све <hi>комшије</hi> моје,“ а то се, знате односи на поп-Спирине.{S} Шта мислите!!{S} Би |
S} Можда се и Нића за то спремао, за то се и он извали на прву клупу, покри се кабаницом, и поч |
окака и његовог дебелог блата.{S} За то се на такав пут у ово доба и шаљу само старији и јачи, |
— и онда нема никакве надежде.{S} За то се и немојте крећати у јутру, него пођите око подне, па |
у прошлој Глави повише година, а за то се време доста што-шта изменило, и село и парохијани, и |
сам овде знате, к’о неки род, па за то се и не циврам него се и сам послужујем.{S} То ми је ба |
ас далеко иде, а зао још даље; па за то се о поп-Ћирином мачку више говорило него о поп-Спирино |
p>Оба госта су изгладнела јако, и за то се до пола вечере и није разговарало него се својски је |
“ запитаће неко од укућана.{S} Па на то се навикао већ и њен „пинчика“, — једно мало, бело, нер |
курузу не може да нашкоди суша.{S} Зато се и говорило по селу, кад неко за нешто не мари: „Е, — |
оји невенчано живе, венчају.</p> <p>Сто се постави и јело се донесе.</p> <p>Изађе и поп Спира с |
“ или „Не“ или „Да боме“ рекла.{S} Исто се тако жив разговор повео и између попова.{S} Они су с |
.</p> <p>— Ао, обешењак један; ама исто се тако и са мном разговар’о!{S} Исто тако! — тужи се и |
Свугде је добро, — рече г. Пера а чисто се стресе кад се сети свога господства и благовања у Ка |
еле, да је добио тај надимак отуда, што се одавно, још прве године, као млад попа, заборавивши |
многих салонских лутака и глупака, што се одмах у први мах умеју да нађу и допадну у женском д |
ед те несреће још је то срећа била, што се све догодило тако близу села, па се фрау-Габриела мо |
поп-Ћирине строжије мотрити на све, што се у поп-Спириној кући догађа.{S} И напослетку се и про |
што је најлепше било код ње то је, што се није дала дуго молити.{S} Долазила је често и незван |
ам је одвећ жао, нежне душе српске, што се Шац... овај...{S} Љубинку... гроб не зна, те што му |
и —</p> <p>— Ја, наравно, да бо’ме, што се мене тиче, што оно кажу: „како сам се надала, добро |
кажем, да ја добро познајем све те, што се тако цифрају...{S} То су тек они, они прави.</p> <p> |
ње, а љута јако, па пребацује себи, што се и упустила у разговоре.</p> <p>— Он да ме жали! — го |
а су тако удобна као ђаво на џомби, што се каже.{S} А томе је помало био крив и сам Пера Тоцило |
о, ето, тој песми има да благодари, што се оженио својом садашњом супругом.{S} Приповедање стар |
и он је добар!{S} И она ће добити, што се каже, доброга друга!{S} Ја сам са свим задовољан, са |
алац видети: ко је главни виновник, што се људи, не само грешни мирјани у парохијама, него чак |
...{S} Увек од десетог неког чујем, што се у селу догодило.</p> <p>— Та шта говорите, милостива |
> <p>— Е, па то је и код мене ђаво, што се ни ја до сад, баш к’о за пакост, баш никако да домис |
јој се, а особито јој је мило било, што се то баш <pb n="55" /> тако стрефило да је и њу и ћерк |
им се чудно и невероватно учинило, што се Јула тако лако утешила, док јој мама још једнако пра |
ће му сигурно наплатити сад и оно, што се, Бог те пита кад још, бадава возио, па ће му пресест |
аћутало се.{S} А заћутало се за то, што се невеста Јула стидела и устезала; а стидела се за то |
Е, сад ко је томе крив, питам вас, што се Јули измакла така лепа и добра партија?</p> <p>— Ал’ |
лика оној из прошле Главе, то јест, што се тиче попова, поп-Спире и поп-Ћире; јер се на овом по |
Спиру, а додаје, да доказе о свему, што се односи на сукоб и следеће, чува при себи, и да ће ис |
— Меланија само седи па плаче...{S} Што се ово дана сирото дете наплакало, неће се целога свога |
та личила и на једно и на друго.{S} Што се год добро или зло, лепо или ружно, десило у једном к |
дејство вина из Тоцилова подрума. — Што се Нића каплицира, он мора то и наћи,... не сме фалити! |
ло је цело село да је онај путник — што се онако побожно крстио кад је звонило и кад је прошао |
већи од њега ни онај „зуб времена“ што се зове!</p> <p>— Јао мене жалосне!{S} А откуд сад опет |
у воску!</p> <p>— За Бога, мама, а што се ви толико кренкујете!{S} Није то ништа тако страшно! |
па ни да сврати, — рече женица. — А што се не би баш и скинули мало с кола... бар док се коњи о |
ољу к’о кере сваке недеље.</p> <p>А што се заљубљивало, то се понајчешће и узимало.{S} А кад до |
даша, да га прати до куће.</p> <p>А што се у селу венчало, то је потпуно знало шта ради; знало |
„А што не пазиш?“ пцују га људи. „А што се не држи љуцки!“ брани се он; па још испадне, да је д |
на варошкога света; свега и свачега што се само пожелети може, „а моја је Меланија за варош и с |
н, гђа Сида љута а Јула к’о убијена што се све то тако догодило, а господин Пера је тако лепо н |
шарена слика та, као танка паучина што се продере кад бумбар пролети кроз њу — чим само први п |
ј у рог.</p> <pb n="249" /> <p>— Па што се не „фатираш,“ што кажу, изнутра к’о ја? — пита га до |
још и саопштавале једна другој, све што се у кући једне или друге казало, говорило или догодило |
, и знала до најситнијих детаља све што се догодило (па и што се никад ни догодило није) у селу |
да полоче сву маст к’о и одономадне што се почастио!</p> <p>Али то није био мачак, који је на п |
ом чобана који псују ритске комарце што се ни запаљене ватре не боје него насрћу.</p> <pb n="42 |
аучите, како се прави онај мелшпајз што се зове: <hi>Саће од зоље од квасца</hi>, јер сте ви у |
их детаља све што се догодило (па и што се никад ни догодило није) у селу; и која је, будући до |
ног гојазног тела и комоције него и што се тиче поп-Спирине куће, па чак и за комшинске куће би |
довољни с тестаментом а и они други што се спремају да дигну процес и да га оборе и на тај начи |
ју од великог задовољства и радости што се „возе“... — Дакле: ово најмање је Сида, оно веће Мак |
и брез воде.{S} К’о сад с поп Ћиром што се —</p> <p>— Ју, ја и заборавила да вас питам.{S} А ко |
иваним, ај?! — вели Нића, задовољан што се одужио Ракили за Какаш-Верку и завршује и вечеру и р |
неком писмо.{S} Па није да пише к’о што се пише, него и неке стихове везе по писму што их је за |
срећан и пресрећан — дотле се, као што се већ увелико приповедало, <hi>он,</hi> Шаца, с њом ча |
дбом, да није баш испало онако, као што се желело, и молбом, да искрено и беспристрасно <pb n=" |
ло банака, било их је доста, — него што се и један и други тешко растајао с толиком сумом и што |
лубеница не вади из бунара пре него што се он пробуди. — Дакле ви знате, да сам ја пријатељица |
је имало своју добру страну не само што се тиче поп-Спириног гојазног тела и комоције него и шт |
с неким који је давно умро (пре но што се од укућана ико и родио) и кад су се још перишани нос |
ролази.{S} А Јули дошло чисто чудно што се Шаца тако чини невешт, а у сну јој тако мио и искрен |
ожар.{S} У њој ће се изнети све оно што се сутра дан, а, и следећих дана, после познатог ручка |
је ово учен човек, па ће знати оно што се каже: „Гледај мајку па шацуј ћерку!“ А баш јој се до |
ца неће остати неопажена а нарочито што се тиче женскога света.{S} Како је која очешљана, обуче |
они се поп-Спири и пољуби га у руку што се овоме јако допало, јер се до сада није баш најпохвал |
вне Бачке!{S} Као она свила по пољу што се извија у јесен тако се изви и отеже са весела срца Р |
шло је к’о кроз поњаву ил’ натегачу што се каже.</p> <p>— А та да, већ, наравно... могу себи пр |
И толико пута говорим овој мојој: „Што се не угледаш, кажем, на твоју старију другарицу Јуцу?! |
те ђавола ноћом, — наставља Нића, пошто се добро наместио на клупи, — а после вам ча-Нића крив, |
проклети пут, — отпоче гђа Перса пошто се намести у стару фотељу, — нисам ти ја, Ћиро, ни ја н |
штине за образ или чак и пољуби и пошто се она није никад отимала, па јој је доста често и паси |
час устајати.</p> <p>Поседаше сви пошто се прекрстише.{S} Поп Спира извади из џепа федермесер и |
“</hi> </p> <p>После пола сахата кренуо се поп Спира да погоди кола.{S} Обишао је онако успут с |
тарошу, који испушио беше лулу и кренуо се да прилегне мало, наредивши, да се она лубеница не в |
увучен у бунду.{S} И један у други поп се пипаше: поп Ћира да види је л’ му ту зуб, а поп Спир |
иним на жао, уз’о сам и попио.{S} А зар се нисам <hi>нећк’о</hi>?</p> <p>— Е, <hi>нећк’о</hi> с |
довршили.</p> <p>— За име света, па зар се баш тукли!...{S} А који им је ђаво у тим годинама?!< |
а врата на младиној одаји.</p> <p>Девер се пусти одмах из кола и оде по младу.{S} И на њему леп |
и из сопственог и горког искуства, јер се тако нешто зуцкало и причало, да је као једаред, јед |
отив <pb n="374" /> њеног принципа, јер се бојала утркивања и називала то „лудим рацким обичаје |
то јест, мало задржим после службе, јер се надам да ћете бити тако љубазни па да ћете ме сутра |
— омрзнуо га је Тима још страшније, јер се и њему јако допала Јула попина.{S} И док је он њу см |
је имао по неку прилику да путује, јер се увек десило, да је неко из села ишао својим послом н |
верују у снове и вичу на Сановнике, јер се све догодило онако како је госпоја Сида сневала и Са |
поче женица, а не може никако даље, јер се све клања од смеха гледајући на децу која се потрпал |
о знало да је његова и ничија више, јер се он сам најчешће поред ње пратио сокаком и Циганин му |
тијама Шаци, и састанци престадоше, јер се на Јулу оштрим оком мотрило као на сваког кривца.{S} |
у поп-Ћира први, да би рад спавати, јер се сутра раном зором крећу.{S} Домаћин није ништа имао |
ће као беамтерка то најбоље знати, јер се на ове сеоске торокуше, гнедиге, не смете ослонити.< |
ено било не смем чисто ни да ређам, јер се бојим, да ми нико неће веровати, а после и да изређа |
ан иде, убија муве и растерује сан, јер се боји „шлога“ па не сме да спава после ручка.</p> <p> |
га у руку што се овоме јако допало, јер се до сада није баш најпохвалније изражавао о садашњој |
ута.{S} Избегавају се да се сретну, јер се још једнако смртно мрзе.{S} Али се мора признати, да |
тиче попова, поп-Спире и поп-Ћире; јер се на овом последњем (то јест поп-Ћири), збиле оне речи |
Срба под Патријархом Чарнојевићем; јер се приповедало за њ, да је био наизменце час у рукама Р |
с се поносе што су били његови ђаци јер се на платноме списку у општини сами без ичије помоћи п |
чизме добро намажу машћу и истрљају јер се прошле Недеље тужио да су га убијале и морао их још |
вели Шаца.</p> <p>— Е, а за што да вас се тиче?</p> <p>— Па уморићете се, фрајла-Јулијана!{S} |
војој башти уз своју тамбуру!!{S} Данас се већ не би ништа љутила.{S} Не жели баш, ал’ не би јо |
{S} Мила кишбиров и Нова бистош и данас се поносе што су били његови ђаци јер се на платноме сп |
буде прстен, настаде весеље.{S} За час се искупило друштво из комшилука.{S} Нашли су и Совру г |
е знак и кола полетеше сокаком и за час се нађоше изван села.{S} Луди коњи и још луђи кочијаши, |
непријатељица фрау-Цвечкенмајерка и час се унутра а час у авлији налазила.</p> <p>Фрау-Габриела |
авлије побегне куд које. „Ено га, опет се дере матори магарац!“ вели љутито попа.</p> <p>Па та |
равите се к’о да вам није право, а опет се сви радо осврћете кад видите тако нешто...</p> <pb n |
а и овако какав сам, да сам,... па опет се стрефи па по некој замакнем за око...{S} Ено баш у Т |
бити.{S} А затим опет седне.{S} И опет се мењају тањири, доносе чисте чаше и хладно, скоро нат |
нска била је све солиднија.{S} Али опет се нешто ипак изменило.{S} Изменили се телесно оба попа |
ажи ти то мени и протолмачи?!{S} А фурт се нешто смеју а особито она.{S} Он и којекако; снебива |
авиш оком и погледом!{S} Домаћин и гост се зауставише на авлијским вратима па се нешто разговар |
аштама. <pb n="140" /> А дан после, већ се толико ослободила, да је запевала баш ону исту песму |
кака и сврати у неких шест кућа.{S} Већ се почео полако мрак спуштати кад је изашла из шесте ку |
о само што не грокће од дебљине.{S} Већ се ноћу чешља перје, да се кол’ко тол’ко прекрати ноћ.< |
су се у чарди довољно одморили.{S} Већ се види ченејски торањ ал’ је далеко још до Ченеја.{S} |
х и на скели на Банатску страну.{S} Већ се и ноћ спустила и обавила све унаоколо, све па и беск |
{S} Па то баш није ништа неучтиво!“ Већ се кајала, што је тако груба била кад је он спочетка он |
</hi>.{S} Па сву ноћ коњи једеду, а ноћ се отегне к’о гладна година... а коње треба ’ранити, па |
чере, а из госпоја-Сидине авлије бацаду се са с кромпирима у госпоја-Персину авлију, само да не |
p> <p>— Е, мој газда-Перо!{S} Не зоведу се бадава моји стари <hi>Цуњалови</hi>, и не зовем се < |
it="subSection" /> <p>И мало после дижу се комшинице и одлазе праћене фењером.{S} Остаје соба с |
дна другој уклања с пута.{S} Избегавају се да се сретну, јер се још једнако смртно мрзе.{S} Али |
о лице.{S} Испред кућа овде онде виђају се гомиле деце чисто обучене где стоје, не играју се да |
о и повукао па ћути.{S} Тишина.{S} Кају се обоје, и једно и друго; Шаца што је био тако дрзак, |
Пролазе једни мимо других, поздрављају се, мере се од главе до пете, тако да ни једна ситница |
а?</p> <p>— Через младожење!{S} Отимају се о њега; и један и други има у кући на удају... па че |
трења свака својој кући.{S} Разговарају се идући тако из цркве о свачему; о дану, како је леп а |
који се и празни и пуни, и разговарају се о хитном путовању попова.{S} А домаћин се једнако чу |
са штаповима у рукама иду и разговарају се а жене и ћерке за њима.{S} Жене држе <pb n="76" /> у |
још два пут.</p> <p>Пију и разговарају се и опет пију.{S} Поп Ћира се заруменио, па не само да |
деце чисто обучене где стоје, не играју се да се искаљају.{S} На ногама им чизмице, на плећима |
овору заљубљених никад краја.{S} Шетају се тако већ у мрак.{S} Па дваред триред изађе Ержа и ја |
„јаузн“, а после овога излазе и шетају се испред куће и разговарају, а разговору заљубљених ни |
о ми већ то одавно!</p> <p>Пију, куцају се, па опет пију.{S} Али већ настају помало паузе.{S} И |
вље родитеља заручницина!</p> <p>Куцају се.{S} Поп-Ћира искапи и сад до дна.</p> <p>— А и он, и |
i> здравље.{S} Спаси Бог!</p> <p>Куцају се и пију; домаћин пола а поп-Ћира испи целу чашу.{S} Р |
, и неке виле и неко дрекање, а за коју се (песму) држало, да ју је спевао и послао у календар |
некако му лакше кад чује ларму на коју се већ од толико година научио.{S} А био је добар учите |
.{S} Погледи им се сусретоше, и путнику се учини јако познато то лепо и ведро лице.{S} Погледа |
а, како би им доскочила — и на послетку се досетила, славно досетила.</p> <p>У селу нема баш Бо |
п-Спириној кући догађа.{S} И напослетку се и прокљуви.{S} Није неоснована сумња, коју су изража |
где лепша Недеља него у селу.{S} У селу се још у Суботу после подне опажа да се приближује.{S} |
асоте кад тако говорите.{S} О, и у селу се да сасвим лепо живити, верујте!</p> <p>— Па оно јест |
даћа“ (тако звани „диснотора“).{S} Кољу се свиње, спрема се украс оџаку.{S} Деца се радују беши |
а те швапске женске шлофкапе), а напољу се чуше троми кораци сеоског боктера Ниће који се у даљ |
нас стрефио ту и био тврдо решен, да му се, после толиког вребања, освети за оно преклањско.{S} |
х, како је Шаци било, кад је чуо, да му се неко одазива из комшијске баште.{S} Одмах после те п |
о право, и да су вребали прилику, да му се некако одуже; али он је, не марећи много за подвиге |
рмијаш, па пружи испражњену чашу, да му се наточи, а рука му дрхће. — Мој Проко, — наставља Гли |
о од словесног створења зуб, — па да му се и поверује; него к’о вели, сад је лепа прилика, да с |
да му шаљемо пет форината сребра да му се нађе недељом у биртији, да не постиди Белеслијине, н |
екала само да се поп Ћира врати и да му се потужи, јер, како се изражаваше, није била рада „да |
женско створење, које је у стању да му се <pb n="75" /> одупре, само кад је он онако обешењачк |
.{S} Ако ћеш право да ти кажем, — ја му се, та Бога ми, и не чудим, што му је било тешко.{S} Та |
освети за оно преклањско.{S} И дала му се прилика.{S} Баш кад су измакли тако за једно четврт |
до овога немилог случаја.{S} Допала му се била и Јула доста; нашао је на њој доста чега за вољ |
ла пилећа, баш што он воли, и допала му се.{S} За часак покуса из тањира.</p> <p>— Ево вам и но |
S} Шаца је био љубоморан и љут; Јула му се исповедила све како је било.{S} Али јој он није веро |
украо.{S} За то је сада сетан, лула му се угасила и поглед му блуди по пустом вашаришту.{S} По |
авила од силна смеха над дететом, па му се смеје, а после га диже силом и вуче преко сокака.</p |
епо се скамени човек већма, него кад му се на сну јавио Св. Никола и наредио му да каже Јањи Гр |
оброћудан, њен детињаст поглед — све му се то допало и падало му на памет, како би то лепо било |
сад га радо гледа сваки дан и смеје му се, кад се овај саплеће преко своје мало подуже кежње к |
летака из прошлих Глава, препоручује му се да прочита, одмора ради, ову Главу која нема никакве |
што ваља!{S} Кад је тако, а ви ћете му се онда моћи слободно повјерити; и онда гледајте, па да |
ели у шупу да се испава, а око гајди му се сад деца отимају, вуку их по авлији и дувају у њих). |
и су, дакле, да је путник дошао, али му се, наравно, нису надали.{S} Из авлије га је први опази |
лужбеница! — одговори Јула и поклони му се онако како се обично фрајле са села клањају, то јест |
лишан крене преко таквог блата, деси му се то, да се формално углиби у блату са батиним чизмама |
па отишао у други крај баште, а уши му се, — мисли Јула, — све црвене к’о цвекла из комбоста о |
а осванути и фруштуковати!{S} Па нек му се нађе у његовој беамтерској торби.{S} Ај, шта велиш, |
и новаца.{S} Попа броји новац, а брк му се смеши; броји и прича о детету, како је красан, напре |
пира и погледа га значајно.{S} А био му се јако допао.{S} Био би то славан поп, мишљаше поп Спи |
разговоран нешто ноћас, а?{S} Разбио му се ваљда сан па избија!{S} Не знам само докле ће бити т |
Спиром у порти црквеној и представио му се:</p> <p>— Петар Петровић свршени клирик и изабрани и |
е му то не поможе!{S} Игра Шваба ако му се и не игра!{S} Гледа га Нића боктер из оног другог ко |
са читавом очупаном гуском, само ако му се дала прилика!{S} Звао се <hi>Марко</hi>, али га госп |
како је заваран и очаран њима; како му се смеши брк очекујући врућу, посољену и машћу дебело п |
.“ Питајте само господин проту; како му се допала Молчанска Керувика?</p> <p>— Е, то је видиш, |
о су мештани били осветољубиви, нико му се није светио, н. пр. да му запали кућу или одведе чил |
т шест комшијских кућа.</p> <p>По свему се видело одмах на први поглед да је кућа богата.{S} Не |
говара с укућанима и домаћином.{S} Њему се обраћа после на само, и разговара с њим, а домаћи че |
</hi> ту, па да њему честитам, јер њему се тек може честитати!{S} Шта мислите; добити девојку и |
у, прснути тиква и догодити се оно чему се нико није надао и што би се замерило и самим простим |
вимо —</p> <p>— Е, па да бо’ме!{S} Узму се, што кажу,... и који се никад ни вид’ли нису, нит’ в |
сукње и хозлице.{S} Одмах за њом крену се и снаш’-Пела па зареди по комшилуку.{S} Она није ни |
а Перса!“...{S} И зар мислите, — окрену се гђи натарошевици, — да сам је умирила?...{S} Боже са |
прелећу са багрема на багрем.{S} Прену се из мисли Пера Тоцилов, задену угашену лулу у чизму, |
и гђа Перса и скочи са столице и пљесну се рукама. — Доста ми је, доста!{S} Немој ми казивати, |
ми бар ти пристајати на јед! — обрецну се гђа Перса. — Ниси се ти, ћерко, још удавала, па за т |
>Којешта</hi> му и одговарај! — обрецну се гђа Сида. — „Којешта пита“ ...{S} Којешта сам се и ј |
!{S} Шта сте ме заокупили ту! — обрецну се Јула на њ.</p> <p>— Па зар ја диваним што зло!?{S} В |
p>— Шта се дереш к’о магарац! — обрецну се на њ из авлије домаћин који је, као сваки попа, ради |
Таки напоље да се истрезниш! — обрецну се Тинкуца. — Ви’ш ти то њега само!</p> <p>— Хеј, — узд |
наглува од старости. „Боже, а да л’ су се који пут пољубили, <pb n="154" /> онако стојећи и ра |
олгину плаћу!{S} Чудна ми плаћа, ал’ су се и прикинули!{S} Не стиже ни за травику!{S} Још да не |
он, пардон!...{S} Дакле, до тог доба су се и којекако слагале; ал’ од ото доба, крв и нож, крв |
мњајући, гђа Гециница, — ајде-де, да су се <hi>попадије</hi> сас штоглама потукле; жене су, па |
то ипак не треба нико да помисли, да су се они, не дај Боже, мрзели.{S} Живели су они врло лепо |
ретерана.{S} Тамо се приповедало, да су се попови још у Темишвару потукли, али да су их тамо бр |
е у њој ко коме разбио главу, или да су се потукли само, или бар да су, лека ради, кога избацил |
радосна, Боже, па воли попу, као да су се тек јуче узели, па мисли у себи: „Та не би’ се мењал |
знали и сами попови знало је село да су се помирили.{S} Фрау Габриела је полетела одмах онога ч |
би им то увек био згодан изговор да су се „случајно“ ту нашли.{S} За те, дакле, симпатије изме |
ше, и још чисто не могу да верују да су се узели и да ће увек заједно бити.</p> <p>После два ме |
едајући лепу расплакану дечицу, која су се поређала крај кола и стајала у реду као какви мали к |
ла свију негдашњих мајсторија којима су се послужили (и поред свију онако повољних придика) да |
е основне и пола латинских школа, па су се још онда договорили и задали један другом веру, да ј |
ородиље из арендашког сокака.{S} Кад су се вратили попови с пута (јер ни један се није стрефио |
ужа ишла по вешплау, а изаш’о је кад су се краве враћале кућама!{S} Изашли пред кућу, па се чит |
што се од укућана ико и родио) и кад су се још перишани носили.{S} Или приповеда још давније ст |
де да помећу све то у кола.{S} И кад су се у Петак зором кренули и поседали у кола, седела су о |
х услова, а за овај су чули, тек кад су се пријавили.{S} Били су обојица мало поматорији, већ у |
ваља потрефила.{S} Дошла је баш кад су се разговарали с гостом, и док су тражили и хватали мач |
су се, разуме се, хладно.{S} До сад су се увек питали за здравље и онда кад се обојица нису ма |
рзила а госпођа Сида заједала, а обе су се журиле, да што боље опреме своје удаваче.</p> <p>Чим |
истога дана после подне, приповедале су се чудне и невероватне ствари о том догађају.{S} У вече |
е у друштву са другим бабама сложиле су се и закључиле, да тај путник није ни Жида који купује |
и објашњавању неком...</p> <p>Дакле су се помирили! — кликнуће читаоци.{S} Али зашто је поп Ћи |
о дана тамбуром разговарали, а после су се већ служили прозом; почели су се, то јест, помало и |
да му је све једно) па курише. — Оне су се свако вече налазиле и том приликом су између осталог |
арога свата било је опширно, и свеће су се запалиле и вечера постављена а он још није довршио.{ |
ину и спремали богату вечеру, попови су се разговарали већ о многим стварима.{S} Из разговора ј |
путем од Темишвара до Ченеја попови су се разговарали у колима.{S} Разговор није им текао онак |
.{S} Кад је нови учитељ запевао, сви су се људи претворили у уво а девојке у око, па га слушали |
ма се оте: „Та гле поп Спире!“ — сви су се просто зачудили и питали:{S} Откуд сад он да говори, |
илов је потерао мало боље коње, који су се у чарди довољно одморили.{S} Већ се види ченејски то |
а.{S} Све су то били фини људи, који су се дружили опет с финим људ’ма, као с г. презесом, апот |
авала многе ствари из разговора који су се често водили.</p> <p>— А чујете л’, — запитаће је та |
пошто то није први пут било, надали су се да неће ни последњи пут бити; а после, и један и дру |
довала, онако у потаји.{S} Састајали су се и даље у башти, наравно мало ређе, јер је било скопч |
Ћира и затече их у смеху.{S} Смејали су се обојица тако слатко, као што то само здрави и дебели |
интересантне ствари.{S} Заустављали су се код неких касапница од којих је црква примала лепу к |
ченејским црквењаком.{S} Разговарали су се о овогодишњој летини и јели прженице намазане машћу |
тпоче живљи разговор.{S} Разговарали су се о својим стварима.{S} О парохијама, о венчању, кршта |
попну и натресу себи дуда.{S} Могли су се сити најести па чак и напунити шешире и понети кући |
сле су се већ служили прозом; почели су се, то јест, помало и разговарати.</p> <p>— А, јесте л’ |
поп Ћира и поп Спира.{S} Поздравили су се, разуме се, хладно.{S} До сад су се увек питали за з |
„шлајбера“ — још од тога доба мрзили су се њих двојица.{S} И сада, кад се почело зуцкати по сел |
е двадесет и више година.{S} Оженили су се из истога места, у коме данас попују.{S} Поп-Ћира уз |
још откако су се оженили, а оженили су се, чим су свршили у Карловцима богословију, а ову су с |
ј усмено саопштен им услов и оженили су се, јер чак и црквењак, предшественик данашњег црквењак |
чуди се гђа Гециница. — Дакле тукли су се?</p> <p>— Формално тукли.{S} Једва су их развадили.{ |
илне пажње и милоште.</p> <p>Разишли су се задовољни.{S} Шаца је отишао блажен.{S} Био је поетс |
зговор повео и између попова.{S} Они су се <pb n="97" /> разговарали о летини, о банатској шени |
равно, и врло појмљиво; али тек, тек су се разговарали, па чак и сложили у једној ствари.</p> < |
Одоше обојица у побочну собу.{S} Док су се она тамо забавили, дотле се у кујни спремало све у п |
вија живину по авлији.</p> <p>И док су се комшијска деца, читаво једно туце — потрпала у кола |
ратима и чуо и присуствовао само док су се свађали, а чим је чуо неку лупу у соби, он је побега |
е куће, у свом селу.{S} Па за то чим су се нашли код куће, одмах су се сутра дан и дохватили.{S |
ne unit="subSection" /> <p>Сутра дан су се нашли и разговарали подуже поп Ћира и поп Спира.{S} |
само да нису ни мало побољшали, него су се све више и више заплетали.{S} Пера је редовно сваки |
сутра дан после бурнога бала), како су се скупиле и ћуте, ћућоре по каткад или пућну од времен |
ако, по ваздан чита све новине, како су се ту скоро, лане или ономлане, неки људи, чак тамо пре |
а њих спевале паорске девојке: како су се волели и како једно без другог није могло да живи на |
сада бих већ могао и да кажем и како су се звала та два попа.{S} То су она иста два попа, чијим |
уги одавно су у том селу, још откако су се оженили, а оженили су се, чим су свршили у Карловцим |
тила тој њеној унцутарији.“ Ето тако су се и пре оговарале.{S} А ја је тешим и стишавам,... так |
акра не удара у тамбуру.</p> <p>Тако су се још после неколико дана тамбуром разговарали, а посл |
ом.</p> <p>После овога састанка врло су се често састајали и разговарали.{S} Колико је само пут |
му поквари тај посао.{S} Па још тамо су се, у Темишвару, каже гђа натарошевица, споречкали, а о |
већим празницима да говори!{S} За то су се многи, чим поп Спира отпоче са „Љубимоје стадо!“ при |
олина, и онда није никакво чудо, што су се људи чудили кад су нашли клавир у селу где су од муз |
е ту и налазе, — у том, дакле, крају су се тога дана у вече приповедале не вероватне приповетке |
сна лењштина и чмавалица.{S} По њему су се слободно могли не само пацови него и мишеви до миле |
а то чим су се нашли код куће, одмах су се сутра дан и дохватили.{S} И један и други, веле, сак |
ијина, да се преселе у варош.{S} Још су се неко време разговарали, куцали и искапљивали чаше, х |
куће, и што би к’о могли да возе, нису се ни један, кол’ко ја знам, погодили.</p> <p>— Не знам |
је донет; од оно доба па до данас нису се више растављали.{S} А у ову кућу она га је донела ка |
истину.{S} Него овако лепо на дану, ту се свака покаже баш онаква каква је; ту не помажу много |
па за њом, а она беж’ у комшилук!{S} Ту се завукла у комшиску сламу, па док нису краве дошле ку |
Кујна им је сад најмилије место.{S} Ту се у велико спрема зимница. <pb n="243" /> Дошло је доб |
овани је једнако био доле на дну.{S} Ту се дан ноћ задржавао и у не малу бригу бацао поп-Спиру |
фала Богу! а он исклизи к’о чиков. — Ту се гђа Перса сетила свију негдашњих мајсторија којима с |
еко изван села, чак на вашаришту, па ту се тек зачуђен зауставио, и питао у себи: откуд он чак |
ко радо слушамо и ја и Николајевич. (Ту се „Николајевич“ мало почеше иза врата, ал’ не рече ниш |
оме суду.{S} Да иду одмах, јер у Суботу се мора бар један вратити, да буде ту ради цркве.{S} Сп |
и, ви сте ме до овога довели; ал’ ја ћу се опет за то за вас Богу молити!“ вели јој он, а после |
ти на тим вашим свету, каже!{S} А ја ћу се, каже, стрпити и причекати тебе!“ А ја га питам: „Је |
Ја ћу баш највише жалити!...{S} Сав ћу се умотати у флор, Бога ми, фрајла-Јуцо!{S} Не знате ви |
дмах да се уселим у школу... а дотле ћу се стрпити већ.</p> <p>— Но, квартир још и разумем, али |
ени ово остави.{S} Кол’ко сутра наћи ћу се с њим.{S} Имамо и иначе послове неке да свршимо.</p> |
аље, онако знате — да опростите, што ћу се тако изразити — ако станемо све даље трагати и њушит |
Бог дон’о.</p> <p>— Богме, слатка, нећу се моћи дуго ни сама задржавати, јер сам за послом, а и |
ам неки фидибус, па да изгорем.{S} Нећу се ни запалити а камо л’ изгорети.{S} Она ме <hi>’лади< |
да с другим сретна будеш,</l> <l>Молићу се ја Богу!“</l> </quote> <p>А затим се заплакао и он и |
се свету, а око послушам свет, замерићу се њемукана!{S} А увек сам га за живота слушала, рођена |
асти, један тестамент његов, — замерићу се свету, а око послушам свет, замерићу се њемукана!{S} |
ише врховима својим ту копрену и дизаху се право тамо звездама.{S} Давно су прошла и последња к |
друго и треће седеше крај ње и занимаху се јелом, а четврто, најстарије, беше изашло до пола пу |
ласом.</p> <p>— А јао, кости моје! — чу се оданде иза бурета.</p> <p>— Ко је то сад? — рече пол |
ква част.</p> <p>— Боље вас нашли! — чу се поп-Ћирин глас дубоко из бунде, а кад се сиђе на лев |
.</p> <p>— Еј, старости, старости! — чу се глас тетка-Макрин, која је дошла у башту, да обиђе б |
з Бачке) ал’ ја се бо’ме не мирим! — чу се из кујне глас јаросне гђа-Персе... — Шта ће сад овај |
о дувај сате, кад си за то плаћен! — чу се још издаље Шацин глас.</p> <p>— Ајд-ајд, — продужи Н |
Лаку ноћ, лаку ноћ!</p> <p>— Јуцо! — чу се глас гђа-Сидин. — О, Јуцо!</p> <p>— Јао, та мама је |
!</p> <p>— Извол’те брже у авлију! — чу се трећи глас из треће куће.</p> <p>— Ох, баш ћу вас мо |
ристала!!!</p> <p>— Фрау Габриела, — чу се и други глас из једног отвореног прозора из куће гос |
<p>— Госпоја Соко, ’хоће л’ кера? — чу се и по други пут глас и гђа Сока позна глас Габриелин. |
прва јави.</p> <p>— ’хоће л’ кера? — чу се са сокака глас.</p> <p>— Но, ко је сад опет? — пита |
.</p> <p>Настаде тишина а мало после чу се неко шапутање.</p> <p>— А ди га држи? — пита домаћин |
/p> <pb n="350" /> <p>И одмах за тим чу се страшан тресак и полетеше црепови од треснутог лонца |
после те песме и једне мале паузе, зачу се из поп-Спирине баште — као кад певница певници одгов |
<p>— А-а-а, тако зар ви знате?! — зачу се још из кујне глас гђе Персе. — Видиш ти то њи’ само! |
куповане ствари.</p> <p>— А а а! — зачу се из свију грла.</p> <p>— Но, па како, како?{S} А јест |
ош за легање!“</p> <p>— О, о, о! — зачу се из поп-Ћирине куће, кад ступише у собу. — Каква срећ |
е прочитао, а из поп-Спирине баште зачу се најпре (очевидно форме ради) нека старинска песма „Т |
горелом шапом!</p> <p>— Но, тек на вашу се кућу нећу угледати.</p> <p>— Но, то вам и неће бити |
е, па, како је била мало наглува, одмах се сетила да то звони на вечерње па одмах остави рад и |
чудо је први пут сад доживео!{S} Одмах се прибере и замоли старога <pb n="16" /> Орестију кова |
Сиде која је већ чула за госта и одмах се сетила прексиноћног сна и дошла амо пред кућу.</p> < |
днако певуши те стихове, а никако да их се отресе; они је и жалосте и теше у исти мах.</p> <p>А |
же врату.{S} По неко од боље познатијих се усуди па дирне, на пример, поп-Спиру за то, па ће му |
ли потштрикавају плаве чарапе, од чијих се сара после врло често праве врло згодне и добро позн |
е од смеја!! (А има таких ствари, којих се човек не може отрести к’о ни онај Доситејев Абу Казе |
ламе, камара гањева и шапурика од којих се добијала добра жеравица за „штогл“ којим се пеглале |
ру.{S} У песми куне злотворе ради којих се не могу састајати, али је теши, да ни то неће дуго т |
и, — ђаво носи и наше уши... ни магарац се, каже, није прославио <pb n="163" /> са оноликим њег |
а а! враг им баби!{S} Ако је Ирош, баш се ирошки и владао!{S} А, обешењаци једни!..{S} Но, ниш |
да.</p> <p>— Проклети ови млађи!{S} Баш се човек ни за часак не може на њих ослонити!</p> <p>— |
е странцу или госту у очи.</p> <p>И баш се о том у Петак пред вече разговарали, кад уђе поп Ћир |
стотину и још три радош.</p> <p>— Шалиш се, Нићо, — вели Ракила.</p> <p>— Уз’о би’ те Ракила, п |
је отоич ту био, гром га спалио.{S} Још се сећам да сам га на нарочито место метла, да га само |
о.{S} Ја сам <hi>повук’о</hi>, а он <hi>се извук’о</hi>, к’о и увек што је.{S} Разумеш ли ме ба |
к себи, фрау-Габриела!{S} Само забадава себе упропашћујете!...{S} Њега, кажеду, не можете те не |
о баш озбиљно.{S} Час криви, час правда себе, ал’ опет на крај краја, кад озбиљно промисли, па |
!{S} Но фала Богу, — додаде Аркадија за себе, — добро ми је исп’о мој план за руком! — А за тим |
уме да каже, јер је свака присвајала за себе ту заслугу да је она прва сазнала па оној другој к |
p> <p>— Ајд-ајд, — продужи Нића више за себе. — Носи те ђаво, а и тражиш ђавола!{S} Само немој |
<p>— Проклете муве! — рече као више за себе гђа Сида, — за то ја увек кажем да је боља зима.</ |
е ће бити на ручку, за фрајла-Јулу и за себе.</p> <p>Куља свет из цркве; пуна црквена порта. <p |
о таке!“ А ја, слатка, ништ’ не знам за себе, већ фурт падам из једне несвестице у другу!{S} Ал |
вним бачким путем, а он запева онако за себе, ради свога задовољства:</p> <quote> <l>„Ти ћеш ст |
— Он да ме жали! — говори Јула онако за себе. — Ви’ш ти то њега!{S} Унцут један.{S} Ал’ сам му |
јер оба попа ћуте и ни речи не чује иза себе.{S} Поп Ћира ваљада спава, а поп Спира колико му б |
Пера Тоцилов сада прошао и оставио иза себе, па терао све даље, све до села.</p> <p>У вече сти |
само вади крофне и баца их у корпу иза себе.{S} Па док се домаћица забавља око оне што цврчи у |
о стоји тамо:{S} Добар пастир не сме на себе ни да мисли, него куд овце, односно поверено му ст |
е и лево и десно, са чега је навукао на себе не малу мрзост и опасност од паорских момака.</p> |
тво комшиске деце.{S} И ако је пазио на себе и достојанствено се понашао, ипак је пропадао међу |
едног бачког ироша, ни пушћ’о га испред себе!...{S} Еј, да ми је данас онај тал а ова моја паме |
о силно полетео и одгурнуо онога испред себе, да је овај јадник полетео у неку барицу и забо се |
„Ју, а зар ћете моћи да пустите дете од себе у свет?“ — пита је Сока гркиња. — „А шта знамо, — |
огу! — рече путник отимајући се више од себе.</p> <p>— Ал’ кад вас молим —</p> <p>— А, хвала, х |
и у тањир, да не види онога виз-а-ви од себе; па једе и хвали их и вели: како само у тој кући р |
слабија песма, само да је смела дати од себе гласа.{S} Срце јој је ударало у грудима, као пијан |
јала, ако је наљуте, да не учини што од себе, јер је била слабих живаца, врло осетљива.{S} Пада |
са три прста к’о и ми, па баци капу од себе, па запита друге цареве од друге вере (јер он је с |
ожије, либсте, та шта правите то <hi>од себе!!!</hi> Та зар не знате те рацке обешењаке паоре, |
ад је узео <hi>зуб</hi>, па га чува код себе к’о очи у глави.</p> <p>— Ју!{S} Па шта ће бити? — |
вештенства...{S} А зуб задржи ђакон код себе.{S} А знам већ и зашто га је и задрж’о!</p> <p>— < |
— а он: <hi>стој!</hi> да напоји коње и себе, а после кад узме уздице у шаке, а он тера к’о луд |
" /> га тако ожалостила, па проклињем и себе и шприц-крофне.</p> <p>А госпоја-Сиди мило, Боже, |
д можеш слободно.{S} Знам ја њега к’о и себе.{S} Кад тај једаред заспи и захрче, може му слобод |
у чарди, кад је Пера поткрепио добро и себе и своје коње код попа, па му није до чарде.{S} Шта |
емешко-паорским хркањем, спасао често и себе и још бар пет шест комшијских кућа.</p> <p>По свем |
своју будућу рођаку, и уздише.{S} Хвали себе, а као мало и издаље куди свога Милоша и вели, да |
лепо воспитан, изображен па тражи спрам себе и свога воспитања и прилику, к’о што би’ и сама ур |
лична разлика.{S} И за то је, дакле, он себе сматрао за бољу прилику и партију једној свештенич |
И врло је природно, да је Тима сматрао себе за бољег од Шаце из два узрока; прво, што је Шаца |
Та, сад ја нећу ништа да диваним преко себе, него, ето, питајте друге људе, и Џиде и господу.{ |
очи, сва неутешна и несрећна огледа око себе. — „Утешите се, фрајлице, нисте ви једина коју је |
запита фрау Габриела одједаред оне око себе кад јој се досадило ћутање. — Но, и ви сте ми лепи |
који се већ почео знојити по челу и око себе помало све у дупликату виђати.</p> <p>— Ајте још п |
ко прилети плоту, погледа страшљиво око себе, па се примаче и завири у комшиску башту.{S} Види |
слонила на мотику па гледа зачуђено око себе по дрвећу као да их призива себи за сведоке овог г |
иле воље шетати и трчкарати, он је само себе склањао.{S} Пацова се бојао а мишеви опет изгледа |
/p> <p>— Е, тек штогођ!{S} А шта ти <hi>себе</hi> сравњаваш са шњим? <hi>Његова</hi> конштрукци |
лато моје (говори Јула у <pb n="167" /> себи песму), тебе грли слатки сан; спавај, спавај, лаку |
но око себе по дрвећу као да их призива себи за сведоке овог грдног безобразлука Шациног. — Ако |
и брже онај зуб из замотуљка и метну га себи у џеп, а из џепа извади онај замотуљак што му га д |
слим да се оасним штогођ, па кажем сама себи: дај да одем часком до госпоја-Соке; она ће то зна |
прибацује, а ти му реци: да сваки према себи тражи прилику; кажи му, да младић има и очи и свој |
себи и хитно дотериваше косу и одело на себи.</p> <p>Затим чује неке кораке, али се још никако |
е, кад сви по кући заспе, и части се са себи равнима, да се послужим сопственим речма госпоје С |
фантазији мојих читалаца, да представе себи (ако су, то јест, икад у животу тако преко плота и |
в — роман), њима остављам, да представе себи, како је било и Шаци и Јули тога тренутка, јер то |
е потруде па нека то они сами представе себи, јер је и лакше све то маштом представити него пер |
, „да се дете мало разоноди и да избије себи из главе те црне мисли“, како је обично говорила г |
одужи копање, а љута јако, па пребацује себи, што се и упустила у разговоре.</p> <p>— Он да ме |
ти само њи’!</p> <p>Е, сад представите себи, драги читатељи, да сте ви нешто на место гђе Сиде |
} Најразговорнији је поп-Ћира; долива и себи и осталима.{S} Хвали све своје по кући.</p> <p>— К |
ило? — рече гђа натарошевица и одсече и себи кришку диње. — И ја огладнила чисто од љубопитства |
ке.</p> <p>— Баш нећу имати мира, док и себи не купим —</p> <p>— Јесте, врло леп циц!{S} Нисте |
задовољно поп-Ћира и наточи задовољно и себи и домаћину. — Дакле:{S} Спаси Бог!</p> <p>— На Спа |
умирујући га и бришући сузе и детету и себи кришом... — Доћи ће он опет —</p> <pb n="412" /> < |
оровица ако од његовог крзна не направи себи „муф“ на зиму.</p> <p>Но што је крао по комшилуку, |
, не зна шта је доста.{S} Толико навади себи у тањир, да не види онога виз-а-ви од себе; па јед |
се односи на сукоб и следеће, чува при себи, и да ће исте на суду показати. — Тужба је била ко |
роси ћер!“...{S} Даклем, ако смем узети себи слободу... у здравље ваше примјерне супруге, ваше |
још немешки син!{S} Мож’те представити себи!{S} Зар нисте чули какве је муке им’о отац поп-Спи |
боме, ето така ће несрећа увек пре наћи себи срећу, него ова моја!“ говорила је чешће гђа Сида. |
— наставља бојтар, плашљиво наливајући себи опет један фићок ракије, — да ви’ш белаја, ако јој |
име!{S} Не узимај младу жену, не узимај себи беду на врат, Аћиме, магарче Аћиме, није то за теб |
к њој или <pb n="232" /> је дозивала к себи; тек да јој је увек на очима и да је разговара и р |
м се, кад сам чула, и једва сам дошла к себи.{S} Ја вам сад не умем ни десети тал од онога, што |
и зајапурена, па не може још да дође к себи од чуда, него се наслонила на мотику па гледа зачу |
ка; сад само молим Бога да ме не узме к себи, док му баба не сашије гаћице.“ А кад му је сашила |
кажеду:{S} Та умирите се, ал’ дођите к себи, фрау-Габриела!{S} Само забадава себе упропашћујет |
сневала, још ни сад не могу да дођем к себи од чуда откуд ја то да сневам!{S} Ајде-де да је сн |
д нос, па онда, знате, дођем к’о мало к себи!...</p> <p>— О, о, о!{S} Јадна фрау-Габриела!{S} Ј |
време.</p> <p>— А благодарим.{S} Ја сам себи нашао најпријатније забаве; разгледам албум, — изв |
ујући дете, и мишљаше и чуђаше се самом себи, где су му пре осам година биле очи?!{S} А она га |
ежењен).</p> <p>— Не, још нисам изабрао себи сапутницу живота —</p> <p>— Тако!{S} Е ви’те молим |
ерса је из кујне прекиде!{S} Писац лепо себи представља све то у памети, али му је слабо перо, |
ерне Горе“.{S} Писар Тима се, истина, у себи секирао и љутио на то, али је свакога уверавао, да |
као зујање пчела у пролеће, а она је, у себи наравно, пратила речима: „Ти већ спаваш, злато мој |
и је било!{S} Отвори се, земљо, реко’ у себи.</p> <p>— Уф, уф, уф!{S} Ал’ како позн’о да је већ |
е са стомаком. — вели му поп Спира, а у себи мисли: „Знам те, знам, стари курјаче, и зашто си т |
— вели поп Ћира смејући се усиљено, а у себи је извесно помислио: „Није то теби поп Спира забад |
n="235" /> <p>— Тхе, — рече гђа Сида у себи. — „Не липши магаре?“ А после се опет замисли. — Н |
р па га вуче кући.{S} Тако је мислила у себи гђа Сида па прекиде сама паузу.</p> <p>— А ми баш |
тако страшно урадио? — питала се Јула у себи. — Баш ништа страшно!{S} Лепо ме пита: помаже л’ м |
у, кад је само због тога! — рече Јула у себи а после додаде гласно: — Па поздрав’те га, слатка |
о кад нам ко дође у гости,“ — понавља у себи путник речи Јулине, па се даде у мисли. — Она је с |
а домаћин остаје и задовољан размишља у себи, како нема ништа лепше од учена човека и како све |
је се гђа Перса сатанским смехом сама у себи. — Ал’ рихтиг!{S} О извин’те, та ди су ми биле очи |
, а мама ради крај ње и ћути, кад она у себи чита; или је слуша, кад Јула чита на глас.</p> <p> |
ије било баш тако тешко.{S} Ћутим, па у себи велим:{S} Фала Богу, кад је само до тога дошло!... |
о и јесте; шта знаш! — вели поп Спира у себи, а за тим рече гласно: — Осам, осам, Петре.{S} Дос |
већ упец’о.{S} Унцут један! — додаде у себи па се да у мисли.{S} Радозналост је морила; да се |
тино прошао, мислио <pb n="321" /> је у себи, да ће за те новце, (за које је држао да су већ го |
будна; и она би се убила, мислила је у себи; убила из пиштоља или би у Тису с брега.{S} После |
што је онака била.{S} Ах, мислила је у себи, само још једаред ако се нађе с њим, неће више бит |
ивеним подацима. „Боже, — говорила је у себи гђа Сида, — <hi>што</hi> је судбина!{S} Ту нам сре |
<p>А домаћица само ћути, а шта му је у себи помислила —, то смртном човеку наравно да није поз |
исте узнемирили.{S} А ја баш мало пре у себи мислим:{S} О неће л’ Бог ког донети!...{S} Како са |
слободан. „Е, а откад то?!“ питала се у себи Јула.{S} Сутра дан кад је дошла и запевала, није ч |
ш је шмокљан!{S} Баш је пипав! — рече у себи, а једнако ишчекује, да чује бар тамбуру.</p> <p>А |
ако је пакосна, мора да уједе! — рече у себи гђа Сида љутита а посматра Перу и Меланију како су |
морам! — Ааа, један по један! — рече у себи газда Пера Тоцилов и намигну ђаволасто испод шешир |
у с кола.</p> <p>— Благо њему! — рече у себи путник гледајући лепу расплакану дечицу, која су с |
ла.</p> <p>— Ако нисам и нећу! — рече у себи Пера Тоцилов, а после додаде гласно: — Четрнајст, |
та се само скањује ту ваздан!? — рече у себи, па, не могав више да издржи, полако прилети плоту |
<p>„Добро кад не рече: цвекла!“ рече у себи гђа Перса која се такође сва у уво претворила.{S} |
и срамоте!{S} Ал’ баш да видим!“ рече у себи Јула па притрча лако тараби, и стаде завиривати кр |
јаше их својим питомим очима, па рече у себи:</p> <p>— Баш би’ волела да се видим са Меланијом; |
ен.</p> <p>— Он је за цело! — мишљаше у себи и хитно дотериваше косу и одело на себи.</p> <p>За |
А ДВАДЕСЕТ ПРВА</head> <p> <hi>Садржи у себи вечеру и конак код гостољубног пароха ченејског по |
<p>— Па мора, сирома’!{S} Дај, мисли у себи, <pb n="69" /> ма шта, само да не остане гладан.{S |
мали.</p> <p>— Бештија једна, — мисли у себи госпоја-Перса, — мора она свуд свој нос да забоде! |
нико не налази увређен! „Хо, — мисли у себи Јула, — како сам га само страшно изгрдила!{S} Сад |
говори. „Видиш бештије једне,“ мисли у себи гђа Перса, „како се каприцирала па баш ни једне ре |
као да су се тек јуче узели, па мисли у себи: „Та не би’ се мењала ни са вицишпановицом!“</p> < |
а!{S} Како је лепа! — прошапта путник у себи, па скиде шешир, <pb n="406" /> махну њиме младој |
раму. — А ја потрчала да чујем, кажем у себи: госпођа ће као беамтерка то најбоље знати, јер се |
ниране за науку и за читање, па кажем у себи: „Боже, како је, ето, ова наша госпоја Сида срећна |
а баш идем поред ваше куће, па мислим у себи: дај, кажем, да свратим к њима, ваљда ће господин- |
ту се тек зачуђен зауставио, и питао у себи: откуд он чак ту?!{S} За тим се вратио кући, легао |
у главу.{S} Овим се умирио и помислио у себи: „Благообразан младић!{S} Исти ја!“ А за тим проду |
си гркињи очи пуне суза, и она полако у себи чита Апостол, а само чујеш како брише нос од силни |
о и певачко расположење па је једнако у себи декламовала ту песму или полугласно певушила ону п |
p> <p>— Ћутим, Спиро, и једем се само у себи... нисам нека свађалица.{S} Слушам па гутам.{S} Сл |
а ти.</p> <p>— Еј, срећо моја, — шану у себи гђа Сида која је једнако гледала како Меланија усп |
</p> <p>— А та да, већ, наравно... могу себи представити —</p> <p>— Ја, наравно, да бо’ме, што |
Кол’ко знате приповедите, а ја већ могу себи представити!</p> <p>— Та, наравно, кол’ко знам.</p |
S} Поп-Ћира испи сву и наточи још једну себи.</p> <p>— Е, па да се куцнемо, — вели домаћин: — У |
не! — рече бојтар па устаде и брзо суну себи ракије у фићок. — Ја сам овде знате, к’о неки род, |
ба и дозволила им да се попну и натресу себи дуда.{S} Могли су се сити најести па чак и напунит |
време, <hi>изабрали</hi> госпођу Персу себи за супругу, а она опет воспитала госпођицу Меланиј |
о да нађеш себи жену?{S} Што не нацуњаш себи жену? — пита га Ракила, једна лепушката млада удов |
> <p>— Па како не можеш никако да нађеш себи жену?{S} Што не нацуњаш себи жену? — пита га Ракил |
тра и ја сама, <hi>сама</hi> сам се <hi>себи</hi> чудила и комплиментирала и гратулирала, како |
Та што ме и тај Бог већ не узме једаред себикана и не курталише ме!</p> <p>— Не бој се!{S} Неће |
се најело бунике данас, тако говори!{S} Севај напоље, шта си ми задимио ту с том твојом лулекањ |
гости су!“ вели раздрагани домаћин. — „Севај, Тино, у подрум по вино,“ додаје г. Кипра нотарош |
з тарабу, одма’ ћу вас овом мотиком!{S} Севајте таки од тарабе!{S} Мол’те Бога, што није тата к |
дом и погледа га).{S} Срам вас било!{S} Севајте одма’ с те дере.{S} Ма...{S} Сад ћу звати маму. |
жу, ако не би замерили штогођ? — запита Север.</p> <p>— О, здраге воље!{S} Их бит’ си; молим ва |
’ме, — вели фрау Габриела, па охрабри и Севера к’о и онога с леве стране. — Да се пофалим онима |
р су, кажу, лети млитави, а кад засвира северац и заокупи мећава, а њима тек онда дође права њи |
<p>— Па... онај, баш и можемо!{S} Ајд, Севере, ти с’ то боље изучио, — вели пајташ другом пајт |
д чу неки нов непознат му глас па приђе Северним Вратима на олтару и провири кроз њих, да види, |
ца, — рече и похита да иде.</p> <p>— Та сед’те још мало, — зауставља је гђа Сока испраћајући је |
трчава од врата <pb n="162" /> кревету, седа јој на груди па се чешља гребеном и дави је.{S} И |
ни форме да ће се пролепшати! — вели и седа међу остале.</p> <p>Још неко време седе и чешљају |
и смркло; таман си устао од ручка, ајде седај опет за вечеру.{S} Не зна човек кад му прође дан, |
р господу пароке возим!{S} Него боље ви седајте, да мање киснемо и ми и коњи!</p> <p>— Та како |
ворму што пева Гига Бачванин свирац:{S} Седам дера, четрнајст швалера!{S} Аја, неће он да слуша |
зде на небу (да би пре заспао), изброја седам осам звезда па захрка јуначки и тај „последњи Мох |
, а како је весело и живо изгледало пре седам недеља, кад је ту био тродневни вашар, на коме је |
ол’ко си рифи уз’о?</p> <p>— Двадесет и седам.</p> <p>— А је си л’ држ’о ти сам риф?</p> <p>— Е |
Још је попустио нешто преко двадесет и седам —</p> <p>— Баш да видим! — рече-гђа Перса па узе |
би се шетао по селу певуцао „Седам шори седам дика моји’“ и погледом унесрећавао све девојке и |
ке је дошло скелом синоћ девет и јутрос седам кола родбине Шацине, а сувим опет толико.{S} Закр |
адне.</p> <p>— Јесте, рано, нема га већ седам осам дана.{S} Газда му најпре иш’о по неким Бачки |
ш, а оно се већ и смркло!{S} А имам још седам кућа да обиђем.{S} Адије! — рече и пољубише се и |
ларму“, па би се шетао по селу певуцао „Седам шори седам дика моји’“ и погледом унесрећавао све |
ено вино и поразбијане флаше и главе на седамдесет и пет сребра њега само.{S} Кога ту све није |
била оптимиста, дала исхекловати неких седамдесет рифи, а према овоме могу читаоци судити шта |
p>— Па ви’те да нас ваш сат опомиње.{S} Седамнаест сати; ако то није доцкан, онда никад неће ни |
е поп-Спира. — Кол’ко то изби?</p> <p>— Седамнаест, али то је управо дванаест... морате увек пе |
бија.{S} Броје сви, а попа Спира гласно седамнаест.</p> <p>— Охо! — чуди се поп-Спира. — Кол’ко |
тако је и вечерас радио.{S} После оних седамнаест искуцао је после четврт часа још седамнаест |
мнаест искуцао је после четврт часа још седамнаест пута, па је ућутао.{S} И сад се само шеталиц |
ter" xml:id="SRP18941_C17"> <head>ГЛАВА СЕДАМНАЕСТА</head> <p> <hi>Која је само зато постала, ш |
сподин-попи опет најугледније место.{S} Седе сви и једу.{S} Нико ништа не говори, него ћуте и ј |
ма, а тетка Макра у свиленој махрами, — седе па плачу и теше се узајамно обадве.{S} Ништа не го |
ија целе породице, поп Спира и гђа Сида седе а измеђ њих стоји с албумом у руци мала Јула у кра |
У последњим најпаметније тераним колима седе две прије, гђа Сида и тетка Макра обе у свиленим х |
једаред! — рече поп Спира, кад поп Ћира седе с десне до њега.</p> <p>— Е, па збогом! — веди поп |
седа међу остале.</p> <p>Још неко време седе и чешљају перје.{S} Баба по неки пут зевне, затвор |
>— Дош’о?! — запита зачуђено попадија и седе.</p> <p>— Дош’о к’о што је и от’шо!</p> <p>— Па, о |
у ево овде на канабе! — рече Габриела и седе иза њихових леђа на једно канабе и извади свој штр |
роз плач.</p> <p>Млада се попе у кола и седе уз девера.{S} Стари сват нареди да се крећу.{S} За |
че и спусти му још два грумена шећера и седе до њега.</p> <p>— Та јесте, све су га обрстом и од |
та говоре? — запита озбиљно поп Спира и седе, а устао је био да иде поп-Ћиринима.</p> <pb n="12 |
пута од њега, ево овако, Ћиро, — рече и седе на једну фотељу, — па би’ запалила лулу и наређива |
зује како да зготови неко јело. — Стари седе пред кућом па пућкају на луле; по неки се тужи на |
ом Преосвештенству Владици.</p> <p>И он седе и написа тужбу.</p> <p>Нећемо је наводити целу, не |
а, на велико и њено чудо, оба попа како седе лепо један крај другог.{S} Нашла се однекуд, не зн |
чита на глас.</p> <p>Једнога дана тако седе и Јула и мама и раде неки женски рад и једна и дру |
Петак зором кренули и поседали у кола, седела су оба попа на стражњем седишту свом као — опрос |
ми за тај израз јер је реч о поповима — седела су тако удобна као ђаво на џомби, што се каже.{S |
капом, која је сва уплакана и неутешна седела у кујни и пробадала виљушком паприке спремајући |
један млад човек.{S} Баба Пела која је седела пред кућом и подштрикавала неке чарапе под багре |
полива улицу или плеви зубачу, да не би седела беспослена, јер беспосленост је, говорила је гђа |
ђа Перса која је до сад к’о на жеравици седела. — Дакле шта се свршило?{S} Је л’ дош’о и онај?< |
о мишеви.</p> <p>Пред трећом кућом опет седела баба Савка, кочоперна баба, па приповедала својо |
у као она њега.</p> <p>За то је у јутру седела дуго на кревету и гледала расејано и замишљено у |
претресање и оговарање свега и свачега седеле су радо и често обе попадије.</p> <p>Стигли су в |
под багрењем остаје празна.{S} Укућани седели испред куће после вечере и разговарали се о мног |
ушију које је, кад је блато, по цео дан седело на прозору и лајало на мимопролазеће- — и кога ј |
о не седнеш?“ А он ми каже: „Није ми до седења ни дивањења, кратко је време, бојим се, каже, пе |
а одмах на дан свадбе); једнога дана је седео код тетка-Макре а другог код поп-Спириних.{S} Ту |
спомињала Јулина свадба.</p> <p>Шаца је седео на изменце у обе куће (између којих је обаљена та |
све у присуству Пере Тоцилова, који је седео крај ватре и пијуцкао комадару у друштву са ченеј |
ја-Сидиног завршио</hi> </p> <p>Гост је седео на клупи у порти под једним орахом, на који су се |
кле се поп Спира и поп Ћира разговарали седео је г. Пера као на иглама између две лепотице.{S} |
којаких мисли које су га опхрвале онако седећег у колима, а и да се прихвати мало.</p> <p>Кола |
S} Једно држаше на крилу, друго и треће седеше крај ње и занимаху се јелом, а четврто, најстари |
те се као код своје куће.{S} Јуцо душо, седи ту до Меланије; знам да имате шта да се разговарат |
, баш си потрефила! — вели поп Спира. — Седи, Јуцо дете, а мама нек иде.</p> <p>— Јуцо, напред, |
седне сама па пише; по три дана може да седи и да кити писмо, толико је свака писмена!{S} А док |
S} А шта ће!{S} Шта би јој и помогло да седи па да чека; бо’ме јој барон и неће доћи, нег’ неко |
опролазећима и да даје савете Јули која седи поред ње или Жужи која у то доба обично полива ули |
и; на колима лепи арњеви а под арњевима седи Пера Тоцилов.{S} Искривио се и испружио шију па на |
онесе зејтина и пола туцета бријача, па седи у башти и оштри бријаче а певуца кроз зубе.{S} Дон |
То ти је оно: „Пошљи луду на војску, па седи кући па плачи!" „У мал’ <hi>мене</hi> нису обријал |
вађа свој монограм на салветама, а Пера седи па чита што или им приповеда што из свог ђачког жи |
и предупредила поток суза.{S} Гђа Перса седи и подштрикава попине чарапе, и она слуша, само што |
текла тамо једног курмахера Жужиног где седи, па се наместио тај син, као да је дошао и сео да |
у газда-Пере и баш га затече у кући где седи у ходнику па круни кукуруз.</p> <p>— Помоз’ Бог, П |
а радити у кујни ил’ ма где, само да не седи тако.</p> <p>— Ето ви’те, — вели Меланија.</p> <p> |
у већ близу вашаришта, па већ трећи дан седи уз гајдаша, а Шаца остао у летњим ципелама, па не |
ен авантурни начин живота.{S} По ваздан седи мирно и зажмиривши преде на банку и прекида предив |
о а (из почасти) оставља поп-Ћири да он седи „о деснују“.</p> <p>— А-а-а, — замуцкује пренераже |
е се око њега за столом мења, једини он седи непроменљив.{S} Неко се дигне да игра, некога одве |
а Јула после тога не може да игра, него седи поред маме међу женама, а после неког времена ајд’ |
ваја од своје, поверене му пастве, него седи као станац камен или као кула светиља крај мора, н |
Богу, па да им кажеш, да ваљда још неко седи у овом сокаку?</p> <p>— А да шта сам него то уради |
, — наставља гђа Перса. — Меланија само седи па плаче...{S} Што се ово дана сирото дете наплака |
жена и диже га.{S} А господин попа само седи.{S} У двадесет и четир часа тек ако се једаред диж |
ухватио у гвожђа па цичи — кад ал’ оно седи његова слатка кћи па плаче и пише неком писмо.{S} |
и друга једна баба, у другом крају, што седи на раскршћу преко пута од Великог Крста.{S} И ова |
беше празна, само један подадуо бојтар седи за једним дугачким чамовим столом па гледа из буџа |
ке часове, а он ајд одмах к њима.{S} Ту седи у кругу своје будуће фамилије.{S} Мама хеклује теп |
да се попаори међ нама!“ А зар би и ми седили овде да не морамо.</p> <pb n="56" /> <p>— О, мил |
.{S} Дакле, шта је то било, слатка!?{S} Седим к’о на шпорерту од љубопитства, тако сам најгириг |
ју ноћ да не говори тако из књига; а ја седим у кревету па све плачем у помрчини и кунем те про |
е видим, шта је извадио, јер ја и Спира седимо на канабету овако к’о сад ја и ти, а владика за |
Рђав, господин-попо...{S} А зар би’ ја седио и злопатио се овде к’о у аришту, — вели бојтар.</ |
ош боље.{S} Извол’те, оче Ћиро, седите, седите, госпоја-Персо; Меланија дете, ето ти ту до Јуце |
ђи, па још боље.{S} Извол’те, оче Ћиро, седите, седите, госпоја-Персо; Меланија дете, ето ти ту |
звол’те, господине, — рече поп Спира, — седите ту, — и показа му место. — Ти ћеш, Сидо, тамо, ј |
све то, наравно, али не треба ни ви да седите скрштених руку.{S} Добра парохија је — Боже ме п |
исто ми глува и пуста кућа без њих!“ Па седите!{S} Извол’те, раскомотите се као код своје куће. |
лази с кола и иде бестрага натраг, а ви седите у коли’ па чекате.{S} Што другима треба пола дан |
.{S} Е мој Аћиме, мој Аћиме!{S} Боље да седиш код куће, па да чуваш кућу, кад ти је Бог дао дос |
мнији и пребаци десну ногу у кола преко седишта.</p> <p>— А откад?</p> <p>— Па имаће му већ фрт |
— рече Рада поносито па се узврпољио на седишту.{S} Постаде интимнији и пребаци десну ногу у ко |
у кола, седела су оба попа на стражњем седишту свом као — опростите ми за тај израз јер је реч |
pter" xml:id="SRP18941_C7"> <head>ГЛАВА СЕДМА</head> <p> <hi>Из ње ће читалац видети како је би |
ОСМА</head> <p> <hi>Или продужење Главе Седме У њој је описан „јаузн“ код поп-Ћириних, на коме |
S} Беше то нека немачка књига, тридесет седми хефт <title>Риналда Риналдинија</title> интересан |
на шестој с лалом и зумбулом у руци; на седмој у лаком, врло, врло лаком оделу са снопом житног |
гђом натарошевицом и гђом касирком а у седмом са гђом апотекарицом.{S} И тих пет мобилисаних д |
ше или боље рећи потрпаше се по шесторо седморо у кола па се кренуше у Б** младожењиној кући.{S |
атеље и њихове књиге Гром их спалио!{S} Седне тако какав гладница, кога мрзи да ради ил’ не мож |
штајеромт.{S} Узми ону са канабета, да седне господин Пера.</p> <p>И доиста било је неколико к |
.{S} И она је научила свако предвече да седне на клупу пред кућом, па да се јавља мимопролазећи |
м чизмама (на чије саре може комотно да седне кад год хоће), па не може да макне оданде, него г |
, па неће доле, него зову маму да и она седне у кола.</p> <p>— Доћи ће попа; сад ће се он врати |
без попа ништа.“</p> <p>А господин попа седне тако у прочеље, отпева једно „<title>Глас господе |
на какво узвишено и безбедно место, где седне, обвије реп око ногу, зажмири па ћути.{S} А гђа П |
му, поп-Ћири, а ни поп-Спири), да после седне за сто и да са осталим гостима једе редом све не |
сус Навин кад је заустављао сунце да не седне, — хеј, та што <hi>нама женама</hi> није дао Бог, |
осио је увек он сам са собом.{S} За тим седне за сто па само промућка мало дивит, натегне бокал |
а да тражи кога да јој пише у род, него седне сама па пише; по три дана може да седи и да кити |
во ће време сутра бити.{S} А затим опет седне.{S} И опет се мењају тањири, доносе чисте чаше и |
га питам: „Па шта би ’тео, роде; што не седнеш?“ А он ми каже: „Није ми до седења ни дивањења, |
о је где било.{S} Кад стигоше пред кућу седоше на клупу што је пред кућом где поседише мало у р |
ити лепшег венца признања, сплетеног за седу главу старога Трифуна учитеља, од ове мале слике о |
укатрама и прозорима пуним дивна цвећа, сеђаше на клупи у хладу испод сенастих багремових дрвет |
оја полако пролазише сокаком и у којима сеђаше путник.</p> <p>Млада жена, у чистој цицаној хаљи |
вном расположењу и на послетку у разним сезонама годишњим а према свакој њеној слици визави по |
смеја.</p> <p>— „<foreign xml:lang="cu">Сеј ден јегоже сотвори Господ</foreign>“!...{S} Аркадиј |
нда се зна шта је његово.{S} Он нити га сеје, нити окопава, па опет њему добро; његову кукурузу |
као свака несретна девојка која босиљак сеје а пелен јој ниче.{S} Кад је Јула отишла, да намешт |
т’ се, нево, врат’ се —</l> <l>Зар нису сеје миле</l> <l>Доста ти нежне биле?</l> <l>Куда ћеш!{ |
вољства, ево ову песму:</p> <quote> <l>„Сека-Јуцо, што гледите?</l> <l>Ала сте ви смешни!</l> < |
жабац не треба! (Пера Тоцилов је некад секао дрва у некој спахијској шуми, и том приликом <pb |
више да не видиду једна другу, него се секираду а све због будућега зета.{S} Е, сад ко је томе |
му пукле оне његове гајде.{S} Ала би се секирала и кидала она дебела!{S} Еј! моје радости онда! |
кав невешт педагог.{S} Врло су га често секирала <pb n="51" /> деца из комшилука кад изађе на с |
адим, а ја онда заборавим, па се бар не секирам. —</p> <p>— Па иди!{S} Ти и онако најбоље знаш |
Горе“.{S} Писар Тима се, истина, у себи секирао и љутио на то, али је свакога уверавао, да се т |
срца ни душе!{S} А шта вам ради, да га секирате тако!?{S} Јао наопако, а кака сте у другом шор |
е Габриела и удари у плач, — па ме само секирате и не верујете ми.{S} То баш ни најмање није ле |
ни нешто крупно казујеш!</p> <p>— Такве секирације, што смо ово дана од њих имали, не би’ ни у |
плаћа спрама велике бриге и главобоље и секирације моје!</p> <p>— С драге воље, Нићо!{S} Е, фал |
оспоја Сида онда к’о вели: „Кад ти мене секираш <hi>песмом</hi>, ја ћу тебе <hi>музиком!</hi> Д |
дође тако понекад па му срце и душа да секире човека.</p> <p>— Е, ја ти реко’ — вели поп Спира |
102" /> у љутини зарекао да ће га свега секиром разлупати или га продати каквом верглашу.</p> < |
мила старих плеснивих рукавица, које је секла и спремала да покрива флаше од парадајза, који је |
од неких старих маказа којима су некад секли крила гускама, да не прелећу у комшилук, — и два |
жни људи те држали свечаре, а попови им секли колаче, па новаца доста.{S} Било у селу добрих мо |
ту да се запише.{S} За тим дозове свога секретара, једног младог и финог ђакона, па му каже: „А |
ј муцало, нема предња два зуба а не уме сексер крајцара да израчуна, па и он ост’о у катанама.{ |
госпоја-Сосин двогрошак, па чак и један сексер.{S} Кад и с тим беху готови, изађе поп Спира и п |
еколико сексера.{S} На један тако бачен сексер, веле, да је тако силно полетео и одгурнуо онога |
ћивао се.{S} За писмо су му плаћали два сексера и то што попије док пише и напише писмо.{S} Ком |
писано писмо.{S} Аћа Шлајбер прими два сексера за писање, испразни бокал, напуни главу, узме п |
крајцара, двогрошака па чак и неколико сексера.{S} На један тако бачен сексер, веле, да је так |
г је проданог млека спуштала крајцаре и сексере у своју лончарску „шпаркасу“.{S} Па опет, како |
талијанског рата и од како изиђоше ове сексеруше банке све горе; па док могу — добро, а кад уд |
вника.....</p> <p>Шта је одмах следећег секунда било, дознаће читаоци одмах у следећој Глави од |
акање.{S} И каже сад, да не би ни једне секунде могао бити без ње, то јест Меланије; а да се, н |
вати а да с киме ћу!“ А она, гледам је, села па к’о банацка млада гледа преда се па само: „Јест |
ни листови.{S} А она, слатко дете моје, села па записала у њу све сосове, цушпајзе и мелшпајзе |
S} Од пања би’ вид’ла бар неке асне,... села би’ па се одмарала у старости... а од тебе баш ник |
да сам ја нешто на твом месту — ја би’ села преко пута од њега, ево овако, Ћиро, — рече и седе |
попадије и две попине ћерке из једнога села у Банату, у коме су парохијани били тако побожни, |
свуда омиљенога старога Пере из Старога села Кера.</p> <p>И позна јесен име своје поезије и сво |
лтазара</hi>" а он „<hi>Перу из Старога села Кера</hi>“.{S} Та није било већег спадала у школи |
ата, <hi>стари Пера</hi> из <hi>Старога села Кера</hi>, забавља својим стародревним хумором и ш |
га увукоше и неке Швабе из другог краја села, а међу њима и Сепла сувачара и жену му Бетику и ћ |
их обично увек замењивао поп из суседна села.</p> <p>А шта су радили њихови укућани; шта попади |
— Или управо: варошке су према онима са села као... као оно без мириса дућанско цвеће према мио |
ни му се онако како се обично фрајле са села клањају, то јест извуче мало врат к‘о корњача.</p> |
се ишло чак у Темишвар у ком би оне са села могле читаво пола дана да зазјавају само пред једн |
он ти се опет жени из другог ил’ трећег села, па се тамо и венча, а ја останем тако празних шак |
побожни свет поп-Ћириног и поп-Спириног села ни једну ни написану заповест Божју није тако свес |
једно.</p> <p>За то је дакле на крајеве села и стигла та вест тако јако претерана.{S} Тамо се п |
финанца; тамо где се крадене ствари из села обично прво траже и најчешће ту и налазе, — у том, |
тује, јер се увек десило, да је неко из села ишао својим послом некуд.{S} И кад сад г. попи тре |
иде свраћају а од <pb n="38" /> ових из села одлази тамо само господин попа и један и други, ал |
гробља, оставише и велики бунар на крај села, и велики крст, и уђоше у велики сокак.{S} Прођоше |
енутих поштованих госпођа а ове са крај села само да нотира, — јер најверодостојнији извор за т |
макли тако за једно четврт сахата изван села потера он своје коње поред фрау-Габриелиних и дохв |
летеше сокаком и за час се нађоше изван села.{S} Луди коњи и још луђи кочијаши, па настаде једн |
ле се у једаред није нашао далеко изван села, чак на вашаришту, па ту се тек зачуђен зауставио, |
вио иза себе, па терао све даље, све до села.</p> <p>У вече стигоше у село.{S} Исплатише Перу Т |
ћа била, што се све догодило тако близу села, па се фрау-Габриела могла бар пешке тихо <pb n="3 |
обичајем и пасијом“) и на њену несрећу села је баш у она кола, којима је кочијашио један, који |
ао ред просјака пред црквом.{S} Роде се селе и остављају гнезда празна на димњацима, а ноћу чуј |
ој <pb n="42" /> госпођици: <hi>Српкињо селе</hi>, а то ни једном попу није ишло у главу.{S} Ов |
од силна јоргована, а сво село окићено селеном, јоргованима и врбовим гранчицама јер је празни |
ило?</p> <p>— Дакле, слушај!{S} Кад смо сели у кола, ја сам све онако урадио, к’о што си ми ти |
тита а посматра Перу и Меланију како су сели једно до другог па разгледају албум.</p> <p>— Перс |
ствари, које су биле тако потребне а по селима још мало или никако познате.</p> <p>А сетио се и |
овања.{S} Село је ово, млади господине, село.{S} Биће вам прилично тешко док се не навикнете, а |
и; нема овде господства и благовања.{S} Село је ово, млади господине, село.{S} Биће вам приличн |
па тако је било и са овим догађајем.{S} Село је два три дана говорило па се и уморило, жељно, н |
обру за покојника: „Богме, — вели он, — село га неће још дуго другог таковог имати; то ја само |
, ово ти је баш права каштига Божија за село! — вели гђа Перса гледајући расејано за њом. — Ајт |
ада је најновија ствар која је занимала село била та, што кроз који дан долази нови учитељ на м |
да ни једна није већ ни веровала.{S} На село се почела спуштати блага летња ноћ и, како се то п |
овачници, лупа к’о на ларму, као да све село гори.</p> <p>— Шта је, стари? — вели му поп-Ћира, |
вим стиховима, сад после поноћи кад све село па и сам Нића боктер спава, кад је ноћ тако лепа, |
ре знанце и роде и ласте.</p> <p>Све је село заједно са сељацима променило физиогномију своју.{ |
као стару и већ обичну ствар.{S} Али је село к’о свако село; свој хлеб једе а туђу бригу води.{ |
што су то знали и сами попови знало је село да су се помирили.{S} Фрау Габриела је полетела од |
и.{S} А после, ако ћемо шта, оно и није село, него варошица.{S} Та колик је само онај Велики Со |
— прекиде је гост, — ви слабо шацујете село и његове красоте кад тако говорите.{S} О, и у селу |
it="subSection" /> <p>Прођоше кола кроз село; оставише га и ударише преко вашаришта.{S} Како пу |
како би било да вас проведем мало кроз село до школе —</p> <p>— О, молим, молим —</p> <p>— А ј |
а то се време доста што-шта изменило, и село и парохијани, и попови и попадије, и зетови и ћери |
је то село, нећемо вам казати, да не би село, ни криво ни дужно, потрзали и излагали га подсмех |
рог у који дува и оглашује сате и буди село и дуга дренова буџа коју вуче по земљи кад иде.</p |
оји је јављао селу које је доба и чувао село од лопова поред све клевете којом су га бедили да |
је дошао нови учитељ.{S} Како је у ово село, као и у свако село мало ко свраћао, није чудо што |
о а све мирише на мокру прашину.{S} Сво село чисто као умивено лице.{S} Испред кућа овде онде в |
авлија мирише од силна јоргована, а сво село окићено селеном, јоргованима и врбовим гранчицама |
ко хтео, могао је комотно покрасти сво село.{S} Кога ти ту све није било, и ко ти се су није н |
је умотавати у своју мрачну копрену сво село са кућама и баштама, амбарима и авлијама, само вис |
опет к’о велим: друго је варош а друго село.{S} Све је овде друкчије.{S} Ето само девојке да у |
обичну ствар.{S} Али је село к’о свако село; свој хлеб једе а туђу бригу води.{S} Није тако ст |
љ.{S} Како је у ово село, као и у свако село мало ко свраћао, није чудо што је одмах по селу пу |
ски жмиркају с неба амо доле на заспало село и буднога Шацу у њему, који се журно упутио па на |
">Таз ис унмеглих</foreign>!{S} Та цело село само о томе говори —</p> <p>— Да ниси ти, Кипро, ч |
“ — брже <pb n="218" /> него да је цело село испреплетано било телефоном — глас о јутрошњем стр |
ељ.</p> <p>За пола сахата знало је цело село да је онај путник — што се онако побожно крстио ка |
да призна за своју, али за коју је цело село знало да је његова и ничија више, јер се он сам на |
ла се с баштом тетка-Макре коју је цело село звало тетком, али која је била права тетка само Ша |
у у једном селу у Банату.{S} Које је то село, нећемо вам казати, да не би село, ни криво ни дуж |
што ће га ноћас бити!{S} Та чува ноћас село <pb n="397" /> сам светац свети Ђурађ!{S} Та јес’ |
нуо једаред изненада Господин Владика у село, а баш је била Недеља.{S} Он право у цркву на Јутр |
ubSection" /> <p>У том дође и г. Пера у село и зби се оно што је читаоцима већ из ранијих Глава |
</p> <p>Давно су стигле из поља краве у село и свака ушла у своју авлију са вименом пуним млека |
е, све до села.</p> <p>У вече стигоше у село.{S} Исплатише Перу Тоцилова поштено по погодби.{S} |
д су пре двадесет и више година дошли у село, као свршени клирици, били су обојица суви и мршав |
а се одмах други трећи дан по доласку у село нашао у чуду, па не уме младић да се нађе никако.{ |
ко би се усудио, кад <hi>ти</hi> чуваш село.</p> <p>— Ето, ја сврн о мало!{S} Видим свећу, па |
добра</hi> још бегао?</p> <p>— Да чуваш село, — гракнуше они у кујни на њ.</p> <p>— Та откако ј |
/p> <p>Па и он се заједно са природом и селом променио.{S} На ногама му чизме, на плећима дороц |
не могу ни сравњавати са госпођицама на селу, — вели Пера коме се одрешио језик. — Или управо: |
а.{S} А иначе, он се и не мисли овде на селу заробити и оковати, него чека само то, да му умре |
ог и огласио век скоро успавалом шору и селу да је једанаест сахати, подиже гђа Сида главу туже |
ој’о сам ја и <hi>Керувику</hi> у нашем селу... па још пред господин-протом... оним нашим Старо |
; као на прилику ево ова што је у нашем селу.{S} Бољу вам не бих знао пожелети.{S} Мој чесњејши |
свој талент закопа овде у овим каљавим селу, — вели фрау Габриела.</p> <p>Ту гђа Перса заћута |
цареве палате, а камо л’ у овим кавоним селу!{S} Али, шта је ту је; фала Богу, кад није и горе! |
е, па да се закопа у овом нашем каљавом селу код толиких красних вароши и толиких варошких фрај |
</quote> <p>Та је песма постала у овом селу али је добротом (односно: пакошћу) Шаце брице публ |
тељевао у овом месту.{S} Све што у овом селу зна да чита и да пише, од њега је то научило.{S} М |
Та откако је избушен први бунар у овом селу, та није било бољег боктера нег’ што ће га ноћас б |
вету комотни као код своје куће, у свом селу.{S} Па за то чим су се нашли код куће, одмах су се |
к или авлија, то је све једно, у сваком селу.{S} За то и у овом нашем није била реткост, да се |
<p>— Та како не би било кола у толиком селу?! — праска гђа Перса.</p> <p>— Та има кола, не вел |
терује и ако се све ово догађа у једном селу) галантно и обилно обасипао пољупцима.</p> <p>— Ла |
шта би и радили два берберина у једном селу! вели Сока гркиња.{S} И један па нема увек посла.{ |
а, него друга два, и живела су у једном селу у Банату.{S} Које је то село, нећемо вам казати, д |
тембра, па се тога дана и не ради у том селу од како је пре двадесет и неколико година ударио ш |
тељима.{S} За то су дечији шешири у том селу и били изнутра као калајисани.{S} Родитељи су обич |
</p> <p>И један и други одавно су у том селу, још откако су се оженили, а оженили су се, чим су |
Кол’ко је само фрајли баш у овом истом селу извукло батина и бегало у шупу или у зелену метлу |
<hi>боктера</hi> ча-Ниће који је јављао селу које је доба и чувао село од лопова поред све клев |
и: нек остави на миру <hi>момке</hi> по селу, па ће онда и моја кућа бити поштеђена!</p> <p>— А |
b n="208" /> <p>— Формално тукли.{S} По селу само о том и говоре.{S} Идем да чујем још штогођ.{ |
месец ни ветар!{S} Што ја знам чуда по селу — што мало ко зна!{S} А да ми је рек’о Бог, да пиш |
е су то најбрже разнела и разгласила по селу она деца са звонаре.</p> <p>Кад је вечерња свршена |
ко стотина сати.{S} Срећа, те је све по селу спавало као поклано, па га нико није могао контрол |
ане и да сведочи. „<hi>Фама</hi>“ је по селу кружила, фама са свима украсима својим; једра, гој |
све што је чуо од Аркадије а и иначе по селу о поповима, о тужби поп-Ћириној, о скором путовању |
{S} Јербо, што је било кола с арњеви по селу, то је сад све на путу.</p> <p>— Видиш, обешењака |
ца.{S} И сада, кад се почело зуцкати по селу, да се Јула попина и Шаца радо гледају — омрзнуо г |
силе врло савесно и ревносно новости по селу.</p> <p>Која је од њих прва дознала за тај страшан |
што кажу, „на ларму“, па би се шетао по селу певуцао „Седам шори седам дика моји’“ и погледом у |
нашкоди суша.{S} Зато се и говорило по селу, кад неко за нешто не мари: „Е, — веле, — мари он |
прихода крштавајући новорођену децу по селу.</p> <p>Мало који дан да не дође господин попи, је |
о ко свраћао, није чудо што је одмах по селу пукао глас да је дошао давно очекивани нови учитељ |
— Само кад је <hi>ваша</hi> кућа пример селу.</p> <p>— Богме и јесте.</p> <p>- — До душе, имате |
} Требало би, да је среће, да је пример селу, а он се осушио већ од те несрећне љубавне чежње к |
(па и што се никад ни догодило није) у селу; и која је, будући доста беспослена, вршила улогу |
девојака на удају, а <hi>рогљева</hi> у селу доста баш к’о празника у години, па сваког празник |
авир.{S} Клавир у селу у оно доба!{S} У селу је и кринолин био још једнако доста ретка и бар не |
је нигде лепша Недеља него у селу.{S} У селу се још у Суботу после подне опажа да се приближује |
е допада Меланијин глас и свирање?{S} У селу доста, боме, и оволико.{S} А то је папина омиљена |
месту.{S} Отишао је за ђакона у Б*, а у селу остали попови с попадијама; попови и којекако а по |
кући.</p> <p>Ах, како је лепа Недеља у селу!{S} Лепа од ранога јутра па све до Понедељника у ј |
сет година свога бријања и ординирања у селу икоме, на пример, прао главу и заустављао крв Неде |
тако је отприлике живео господин попа у селу, а који баш попа поименце, мислим да није било нуж |
на.</p> <p>А деси ли се каква несрећа у селу, да, на пример, неко у селу умре, и ту како коме, |
рађанима.{S} Сам тај први корак његов у селу и први приказ његов допао се свима, запленио је св |
} Ето само девојке да узмемо.{S} Овде у селу су доста неокретне, стидљиве; не можеш јој кљештам |
} Она је била као нека врста машамоде у селу.{S} Отменији су је звали „сеоским телеграфом“ а па |
> <hi>У којој је описано јесење време у селу.{S} Ко је сит сплетака из прошлих Глава, препоручу |
} Увек од десетог неког чујем, што се у селу догодило.</p> <p>— Та шта говорите, милостива!?</p |
да га прати до куће.</p> <p>А што се у селу венчало, то је потпуно знало шта ради; знало је ду |
ве красоте кад тако говорите.{S} О, и у селу се да сасвим лепо живити, верујте!</p> <p>— Па оно |
ћином Суботом и Недељом, па тако је и у селу.{S} Читаве недеље Шаца, берберски калфа, бави се д |
тамо по собама и у кујни и у авлији и у селу.{S} Тек пред зору умуче песма и свирка и престаде |
м ја жив, биће овако и у мојој кући и у селу!“</p> <p>И доиста је спремљено свега и свачега.{S} |
ти час гђом час гђицом, јер тако су и у селу сваки час грешили) узела, дакле, штрикерај у корпи |
е видети Тиму нотарошевог писара који у селу живи као мали бог са својих тридесет форинти месеч |
алоне и метнути на главу свој, једини у селу сламњи шешир кога сам почешће сумпором пере.{S} Та |
ли и дочекали.{S} К’о да смо последњи у селу!</p> <pb n="180" /> <p>— Та ’хоћеш ли већ једанпут |
младожењи и парохији; хоће л’ остати у селу или ће тражити какву варош.{S} Ту поп-Ћира наговес |
ате породице, и како неће дуго остати у селу.{S} Ићи ће у Пешту или Беч, да изучи хирургију.{S} |
родити, венчати и развенчати и умрети у селу, па да се овако домаћинство подигне!{S} И то су са |
за кола?</p> <p>— Сутра ћу да гледам у селу.</p> <p>— Гледај бо’ме, зимње је време... није к’о |
Петре, тако заценио, к’о да си ти сам у селу.</p> <p>— Па, господин-попо, мал’те неће тај ђаво |
i>У којој је описан један недељни дан у селу, а може се цела прескочити, јер је само као епизод |
и недељног дана, али никада таке као у селу.{S} Нека свечана тишина још с јутра казује да је п |
слим, да није нигде лепша Недеља него у селу.{S} У селу се још у Суботу после подне опажа да се |
м људима, јер тек је по један Аћа био у селу.{S} Али, Бога ми, од ово тридесет и нешто мало виш |
свађе, ни један од оба попа није био у селу код куће, него обојица негде на путу.{S} Да нису т |
/> јер поп Спира ни поп Ћира није био у селу.{S} Отишли су као прекјуче, а бавиће се још не зна |
и ово неколико дана без мене.{S} Како у селу?...{S} Како у кући? <pb n="179" /> Дад’ Бога ти, п |
а несрећа у селу, да, на пример, неко у селу умре, и ту како коме, али господин-попи опет добро |
за то су му изденули име, па га нико у селу друкчије и не зове него Прока „хоћеш-Нећеш!“...{S} |
о говори а мало и попије.{S} Још нико у селу није запамтио, да је у њој ко коме разбио главу, и |
у једаред — то није доживео још нико у селу), а нови учитељ се упути журно цркви на вечерње ко |
екли колаче, па новаца доста.{S} Било у селу добрих момака на женидбу и лепих девојака на удају |
тога доба мање их дирају.{S} Особито у селу ни за живу главу нико то не сме да спомене; шта ви |
та, то је био један клавир.{S} Клавир у селу у оно доба!{S} У селу је и кринолин био још једнак |
су се људи чудили кад су нашли клавир у селу где су од музичких инструмената познате само дромб |
о да се успавао, као да изумире живот у селу; ућутало се све, по сокацима и свирке и песме и жа |
лепо обучена газдачка момка, које су у селу „пајташима“ звали, а не знаш који је од кога стаси |
них дана кад господин нотарош није ту у селу, иначе иде код Шолема Чивутина у трафикану на комо |
омитовала, да је већ ушао у пословицу у селу: „Лола к’о попин патак!“ рекли би обично за извика |
и Сановник јој прорекао</hi> </p> <p>У селу нема ни данас Бог зна каквих промена.{S} Један дан |
се досетила, славно досетила.</p> <p>У селу нема баш Бог зна колико полицијских уредаба, управ |
ељу дана брујале гајде у ушима мамурних сељана а годинама се спомињала Јулина свадба.</p> <p>Ша |
и ласте.</p> <p>Све је село заједно са сељацима променило физиогномију своју.{S} Не видиш више |
/p> <p>— Нећу, — смеје се Рада који се, сем оџачара, никог на свету није бојао.</p> <p>— Шта ка |
авола где се толико много приповеда.{S} Сем тога, видеће, шта је било и у једној и у другој кућ |
.{S} Добро се угостио и он и коњи му, а сем тога, тако је савесно набио оба „сица“, и предњи и |
ржао, да и она не испадне из кола.{S} А сем тога, није само Цвечкенмајерка видела то, видели су |
ама уверила, да може и то да буде.{S} А сем тога, после ових података, добивених од фрау-Габрие |
ош неких других хуманитарних цељи.{S} А сем тога, сад се још одала и на учење језика.{S} Учи фр |
ви опет изгледа да је багателисао.{S} А сем тога био је као лопов бескрајно лукав и дрзак.{S} К |
гађају да их вози.{S} Морају путовати а сем њега нико нема онаке арњеве и онаке коње. „Па не мо |
а!{S} И нико их жив није знао и затицао сем баба-Макре, а и она је, сирота, била и слабих очију |
де и он опере руке у истој чаши као што сем велике господе и Чивути још раде.{S} Једном речи, р |
у дућану баш кад је Шаца туцао кудељно семе и ’ранио штиглице и канаринке цвркућући им.{S} Шац |
а, та не би ни данас још знали, шта је „семлпрезла“ и „похенес“!... <pb n="392" /> То не знаду, |
на цвећа, сеђаше на клупи у хладу испод сенастих багремових дрвета пред кућом једна млада жена |
и само донекле.{S} Ви ту мислите на оне сензационе романе у којима је све измишљено, лажно.</p> |
о гране дрвета испред кућа које пружаху сенке своје до пола пута, и разносио мирис од багрема, |
вежа хладна ваздуха и сва соба замириса сеном и балегом.</p> <p>Узбунише се сви.{S} Меланија од |
„сица“, и предњи и стражњи, домаћиновим сеном, тако савесно, да ће се коњи још бар недељу дана |
још бар недељу дана частитити ченејским сеном.</p> <p>Кола су пошла, и путем од Темишвара до Че |
е и оне кацабајке оним Маџарицама у Кун-Сент-Мартону што су ти сву ноћ играле чардаш...{S} За т |
ешаг од <pb n="259" /> Принц-Евгена код Сенте кад се тук’о под Јованом Текелијом с Турцима, ваљ |
<p>— А ди ти је, Нићо, она Маџарица из Сенте..., она Какаш-Верка? — пита га Ракила ђаволасто.< |
вет. — Меланија је била мало сањалица и сентиментална; а Јула онако, не знаш ни сам како да каж |
х, и доноси јој све лепе немецке књиге, сентименталне и пуне жалостивни’ ствари за плакање.{S} |
опча свилени пруслук што га је купио на сенћанском јесењем вашару.{S} И пишите: да му шаљемо пе |
ла табака и размотао и метнуо преда се, сео на столицу а наочаре обрисао и натакао на нос, па и |
ћен и увређен до срца, није чудо што је сео и саставио једну песму, коју, истина, није хтео а н |
се наместио тај син, као да је дошао и сео да се фотографира.{S} Поред њега стоји пун бокал ви |
тога, да је то поп Спира дочуо, па лепо сео у кола па за њим; и срећно му поквари тај посао.{S} |
је, а врло вероватно, да је запамтило и Сеобу Срба под Патријархом Чарнојевићем; јер се припове |
се на онај крупан догађај и видеће како сеоска „фама“ постаје и расте</hi> </p> <p>Чим је изашл |
и у порти под једним орахом, на који су сеоска деца увек тако жељно погледала али га је Аркадиј |
амтерка то најбоље знати, јер се на ове сеоске торокуше, гнедиге, не смете ослонити.</p> <p>— Н |
ад у рог, — па да напишем чуда и покоре сеоске, па три ђакона да читају три дана и три ноћи, па |
нако међу собом, нотарошем, за то што и сеоски нотарош није шиљио него је рашчешљавао бркове, п |
шамоде у селу.{S} Отменији су је звали „сеоским телеграфом“ а паори „сеоским добошем“, а назван |
је звали „сеоским телеграфом“ а паори „сеоским добошем“, а названа је тако не онако на памет, |
ван призор.{S} Права идила; дивна идила сеоског газдинства!{S} Ах, чега ти ту све није било!{S} |
лофкапе), а напољу се чуше троми кораци сеоског боктера Ниће који се у даљини гегаше и гласно з |
испод неког багрења.{S} То беху кораци сеоског <hi>боктера</hi> ча-Ниће који је јављао селу ко |
ена, вршила улогу и подмиривала потребу сеоског „<title>Тагблата</title>“ или још боље „<title> |
ара и жену му Бетику и ћерку Кредлу.{S} Сепл је из поштовања према поп-Спири, као лојалан Шваба |
тромбољеном доњом усном. — Извињавао се Сепл да не зна српски ни говорити а камо ли играти, — с |
штајерским амбрелом а за њом кривоноги Сепл са тешком лулекањом и са отромбољеном доњом усном. |
ића боктер из оног другог кола, гледа и Сепла и Сепловицу и друге Швабе и Швабице како смешно и |
абе из другог краја села, а међу њима и Сепла сувачара и жену му Бетику и ћерку Кредлу.{S} Сепл |
ер из оног другог кола, гледа и Сепла и Сепловицу и друге Швабе и Швабице како смешно играју па |
ријак <hi>Отшелник“</hi>, који пада 29. септембра, па се тога дана и не ради у том селу од како |
љку“ па ил’ у Срем преко ил’ још даље у Сервију...{S} А за сад још по мало од кочијашења —</p> |
> <l>И конечно не чувствујеш</l> <l>Бол сердца мог!“</l> </quote> <pb n="89" /> <p>— Та иди мол |
бити весео брез вина; јер „вино веселит сердце человјека“, што рек’о цар Давид <pb n="87" /> у |
ле мало кавге најлепше је да дође једна серенада, а тако захтева и логика догађаја.{S} А Јула ћ |
к’о богословци, виловали; — па ја дав’о серенаду плебаношевој „виршофтерки“!{S} А?{S} Да није б |
ње, лудорија!{S} Доћи ће ти сутра Глиша Сермијаш, да процуња мало по подруму.{S} Ето ти гостију |
већ буде име покојнику), — уздише Глиша Сермијаш, па пружи испражњену чашу, да му се наточи, а |
бро пролази и кад се лепо проводи Глиша Сермијаш, кога обично нико и не зове у сватове (јер кад |
здаје.{S} Њега је, до душе, нудио Глиша Сермијаш да иде у собе где су господа и беамтери, али с |
м верглашу.</p> <p>— Молим вас извол’те сести.{S} Молим извол’те ту на канабе.{S} Меланија голу |
еда а то му ја извезла и послала његова сестра Јана из диштрикта.{S} На ногама лаковане <pb n=" |
жао ми сироте Јуле к’о да ми је рођена сестра.{S} Дакле, доста до тога, да је настала ’ладноћа |
ога?</p> <p>„Проливајте барем ви, драге сестре Српкиње, сузу жалости над несрећним удесом нашег |
коју већма и више волем.{S} К’о да смо сестре, или тако штогођ.{S} Ако се сећате, ја сам вам ј |
ме каже: <hi>ти, ти брате</hi> и <hi>ти сестро</hi> или: <hi>Србине брате</hi> а свакој <pb n=" |
е ил’ купио ил’ украо.{S} За то је сада сетан, лула му се угасила и поглед му блуди по пустом в |
ез ичије помоћи, падне лепо под сто.{S} Сете га се и нађу га тек онда, кад га жена, потражи: „А |
је — трећа четврта кућа — како би било, сети се гђа-Перса (као свака забринута мамица која има |
таман кад су већ хтели да припале топ, сети се један Банаћанин, баш ће бити да је био из Иђоша |
слила, али се ипак никако није могла да сети, да је кадгод чула, да се нека тако из поповске ку |
ег’, што кажу, трговачку форинту!{S} Та сети се само шта нас парокијане кошта само оно једно њи |
— рече г. Пера а чисто се стресе кад се сети свога господства и благовања у Карловцима и танког |
год прођем поред ње а она се увек ондак сети па намешћа мараму и зулове, па намешћа уста и погл |
он исклизи к’о чиков. — Ту се гђа Перса сетила свију негдашњих мајсторија којима су се послужил |
па, како је била мало наглува, одмах се сетила да то звони на вечерње па одмах остави рад и ста |
де која је већ чула за госта и одмах се сетила прексиноћног сна и дошла амо пред кућу.</p> <p>Д |
господин-попо, који сте ме се сиромашка сетили.</p> <p>— Е, мој синко, ниси ти сиромашак.{S} Ти |
чудније бити, како то да се нису раније сетили, кад је давно у романима речено да се срцу не да |
ом метнули неко решето пред кућу, па се сетили <hi>ту</hi> да <pb n="181" /> решетају жито; па |
ми је сав <hi>црн</hi>, само кад га се сетим.</p> <p>— А како за Бога?</p> <p>— Та... оне наше |
емој ме ни питати.{S} Не волем ни да се сетим тога а камо л’ да ти још приповедам.</p> <p>— Но, |
преко вашаришта, па и њему дошло тешко; сетио се Пера прошлог вашара и једног вранца, за кога с |
жеш му и то рећи: да се <hi>доцкан</hi> сетио.{S} Младић је већ разговарао са мном, а и Меланиј |
сетио па путу, е, а како га се и не би’ сетио!...{S} Наспело ми да се мало провеселим.{S} Није |
а још мало или никако познате.</p> <p>А сетио се и својих избавитеља, Аркадије и поп-Олује.{S} |
ек оде ко по Аркадију.{S} И њега сам се сетио па путу, е, а како га се и не би’ сетио!...{S} На |
и госпођа-Сиду и Јулу, па се чак и Шаце сетио, купио му лепу пошу од црвене свиле, коју боју, к |
игоше у порту.</p> <p>— Та, ја сам се и сетио, ама не знам, ’хоће л’ штогођ ваљати, — вели Арка |
у, а још већма кад видеше да се ето сам сетио да их изненади и госпођа-Сиду и Јулу, па се чак и |
јела и иде у сретање. — Баш добро те се сетисте и наканисте, а ми, Бога ми, скоро задремали.</p |
S} Камо срећа, па да ме се почешће тако сетите!</p> <p>— Е, Бога ми, — додаде поп Ћира, — сад в |
, ала да се ’хоће нешто, на нашу срећу, сетити па да нам дођу мало.{S} Чисто ми глува и пуста к |
видети своју противницу и кад се треба сетити свију оних непријатних ситница из ранијег неприј |
и о томе, како је лети лакше него зими сетити се, шта да се зготови за ручак; људи о пољским р |
ема смисла.{S} Каијафа је она гђа-Сида, сетиће се одмах.{S} Аја, не иде!{S} Мисли се, шта да ра |
о се изви и отеже са весела срца Радина сетна песма: „Душо Јуло, срце увенуло!“</p> <p>— Шибај, |
ово искуство), прича и по некад погледа сетно крадом на Тинкуцу, своју будућу рођаку, и уздише. |
Јула.</p> <p>— Ах, каква, — рече и ману сетно руком а гледа у њу.</p> <p>— Немојте, немојте, — |
} И поглед тај не могаше више да издржи сетом обузети путник, него се рукова, скиде шешир и реч |
то је вечерас чуо и видео и доживео.{S} Сећа се, како су двапут силазили у подрум по вино и он |
е дуго трајати; захваљује јој што га се сећа и чешља онако како се њему допада.{S} Нарочито је |
могу тикати...{S} Иде Шаца тако, па се сећа свега што је вечерас чуо и видео и доживео.{S} Сећ |
х времена неке дере и еведре; а тата се сећа па само суче задовољно десни брк па вели: „Ал’ и ј |
тарина на банку или иза запећка прича и сећа се лепших дана и друкчијега, бољега света.{S} По в |
буњишту.{S} Још од оне песме, ако је се сећају читаоци, у којој се спомињу неки пулгери и паорс |
’ касно кајање <hi>самовољна</hi> оца и сећајући се ти невини жртава самовољини, узданути те ре |
пио ракију!?{S} Тако сам се и ја некад, сећам се, штимавао; а, Сидо, памтиш ли?{S} А, Бога ми, |
није баш да нисам...{S} Јесам кол’ко се сећам само као утук, само после шљива... па знате, само |
отоич ту био, гром га спалио.{S} Још се сећам да сам га на нарочито место метла, да га само не |
ти докажем, да сам те се са захвалношћу сећао, — рече поп Спира и извади из бунде и доносе му ј |
смо сестре, или тако штогођ.{S} Ако се сећате, ја сам вам још пре две три недеље рекла и проро |
доживети и осетити и после га се довека сећати.{S} Мило обома, и њему и њој. „Нема сумње, — мис |
ваше обећање, — вели Меланија.</p> <p>— Сећаће ме на <hi>вас</hi> —</p> <p>— Збиља, господин’ П |
аћин, — како не би’, како не би’!{S} Та сећаш ли се, Спиро, кад смо оно, к’о богословци, вилова |
!{S} А како те не би’ курталис’о.{S} Та сећаш ли се кад си ти опет мене курталис’о белаја!{S} Н |
копу... па ништа. — Па пре тога, ако се сећаш још, кад је оно задоцнио на јутрење... ја помисли |
ири на нешто, онако к’о у домаћице која сече онога часа из рерне извађени врућ куглоф, који јој |
кад чује да у кујни лупа сатара и да се сече месо, а после се опет враћа своме протектору, добр |
ећк’о</hi>?</p> <p>— Е, <hi>нећк’о</hi> си се!{S} Ти си се нећк’о?!{S} И јеси мустра да се нећк |
ер.</p> <p>— О, здраге воље!{S} Их бит’ си; молим вас! — рече фрау-Габриела која осим речи „фро |
ли, мамо —</p> <p>— Иди ми с очију, сва си ми мораста!</p> <p>— Немојте ме, мамо, само псовати, |
, мама!{S} А шта ће ти наочари!{S} Кога си требала да видиш, видила си га још пре толико година |
са оним старим на ногама. — А код кога си купио овај фланел?</p> <pb n="340" /> <p>— Е, а ко б |
баш видим лепо и признајем те, каже, да си мој син и моја крв, што кажу.{S} Та Бирцлијин си ти, |
бо’ме да клизи.{S} За то ти и велим, да си точио и пио, сунђеру један.</p> <p>— Та нисам, сунца |
акл’о два, па к’о Енглези дебели.{S} Да си и’ посл’о у Беч, добио би цигурно колајну к’о један |
ам, зар не знам — к’о једна власт, — да си пре три недеље закл’о два, па к’о Енглези дебели.{S} |
члија!...{S} Ти си салашар!{S} Одма’ да си пољубио господин-попу.</p> <p>— Нећу, — вели Рада; — |
нанство и пријатељство.</p> <p>— Ал’ да си само вид’ла Његово Преосвештенство!{S} Остави лепо м |
како је било; ето тако је било!{S} А да си ти била у мојој кожи, — наставља поп Ћира, оставши с |
="128" /> <p>— Шта говоре!{S} Говоре да си паоренда...{S} Да ниси ни за звонара а камо л’ за по |
Спира. — Обешењак је.{S} Кад те види да си у невољи, а он онда не зна ни за Бога ни за душу, ве |
<p>— Та чекај, молим те!...{S} Немој да си тако брзоплетна.{S} Им’о сам зуб, ал’ нисам им’о пам |
Ама ти си, Петре, тако заценио, к’о да си ти сам у селу.</p> <p>— Па, господин-попо, мал’те не |
ј есцајг, па иди па спавај; а у зору да си ми рано на ногама, па опери све то, кад вечерас ниси |
! — вели јој једна.</p> <p>— Та знаш да си <hi>млада</hi>, — шану јој друга, — а млада мора да |
е треба да се плашиш, Ћиро, кад знаш да си у резону, него треба да им кажеш све што ти је на ср |
ри!{S} Кога си требала да видиш, видила си га још пре толико година.{S} Хехехе!</p> <p>— Да ниј |
ошло је само тако може бити!{S} Учинила си „ероберунг“, па сад не пуштај га ни за часак.</p> <p |
м“ ...{S} Шта си говорила!{S} Деде, шта си говорила?</p> <p>— Па што ме је пит’о.</p> <p>— Млад |
анас, тако говори!{S} Севај напоље, шта си ми задимио ту с том твојом лулекањом.</p> <p>И овога |
.</p> <p>— „Па говорила сам“ ...{S} Шта си говорила!{S} Деде, шта си говорила?</p> <p>— Па што |
тогођ, — вели Аркадија.</p> <p>— Па шта си то к’о смислио?</p> <p>— Па, ето, то сам смислио.{S} |
су тек они, они прави.</p> <p>— Та шта си заокупио ту пред дететом?!{S} Јуцо, дете моје, не сл |
како ли их зовете!{S} Никад не знаш шта си извадио!{S} Тражиш и хоћеш бело месо, а кад развијеш |
је, ја га нисам млео ни жрнао!{S} Какав си ми казала и написала, ја сам ти такав и купио.</p> < |
ја крив?!</p> <p>— Хе, Нићо, Нићо, крив си ти к’о ђаво — вели му Ракила не пуштајући га. — ’хоћ |
и свадба.{S} Па зар ти није доста, кад си му, тако рећи, испред носа уграбила зета?!.{S} Ако ћ |
Ајде не лармај ту, него дувај сате, кад си за то плаћен! — чу се још издаље Шацин глас.</p> <p> |
ју старију другарицу Јуцу?!{S} Ето, кад си, кажи ми, њу видила да је узела књигу па да чита!?{S |
а Бога ни за душу, већ к’о вели:{S} Кад си ми само пао шака!{S} Па онда већ и не зна шта да ишт |
ото доба, — приповеда онај даље, — кад си тамо само кажи, да с’ из Иђоша, па не бери бриге; је |
p> <p>— Хм! — хукну поп Спира. — Па кад си чула, што ми ниси то одма’ каз’ла?</p> <p>— Па ја ни |
: шта је то све радила?</p> <p>— Од кад си се ти кренуо на тај проклети пут, — отпоче гђа Перса |
е би’ курталис’о.{S} Та сећаш ли се кад си ти опет мене курталис’о белаја!{S} Него, ајде, ’лади |
главобољу.</p> <p>— Но, добро само кад си и сад дош’о.{S} Ми се већ забринули, ди си то...{S} |
о на оног за њим у сицу, па не знаш кад си кавонији ил’ кад испаднеш из кола, ил’ кад останеш у |
<l>„Сјећаш ли се оног сата,</l> <l>Кад си мени око врата</l> <l>Бјеле руке савила?</l> <l>И кр |
ту строфу:</p> <quote> <l>„Зар тамо куд си пошла,</l> <l>Зар сунце лепше сија,</l> <l>Ил’ цвеће |
— Па, како је?{S} Како?{S} Радиш ли, је си л’ вредан? — пита га поп Спира — Па мети тај шешир н |
је пењао уз мердевине.</p> <p>— А... је си л’ што смислио? — запитаће поп Спира Аркадију после |
прошапута Јула.</p> <p>— Јуцо!...{S} Је си ли ти то?</p> <p>— Ја сам, мамо! — одговара плашљиво |
ем.</p> <p>— А јеси л’ примјетио?{S} Је си л’ се опип’о ујутру? _</p> <p>— Ђавола примјетио!{S} |
тових леђа љуљајући се на столици, — је си л’ ти непријатељ господ’на Пере?</p> <p>— Нисам... а |
а једва дочека, па ће рећи:</p> <p>— Је си вид’о само ону бештију чифуцку каква је?</p> <p>— Ко |
p> <p>— Двадесет и седам.</p> <p>— А је си л’ држ’о ти сам риф?</p> <p>— Е, још ћу и риф држати |
д <hi>ја</hi> на крај срца!...{S} Та је си вид’о само како су салетиле оног јадног момка па не |
и и причекати тебе!“ А ја га питам: „Је си ли гладан, старатељу и један туторе мој; да ти спрем |
замислили а после га питали: „А одакле си ти, пријатељу?“ — А он каже: „Ја сам из Иђоша!“ — „И |
ду; сваком своје.{S} Брже остави одакле си и уз’о.{S} Замотај к’о што је и било.</p> <p>Домаћин |
а у бунару, што рек’о паор.{S} Добро те си дош’о а да је још мало потрајало, мор’о би нас тражи |
и мучити се!{S} Проко, добри друже, ди си, да видиш твога Глишу, како се злопати! — уздише Гли |
и сад дош’о.{S} Ми се већ забринули, ди си то...{S} А већ Меланију сироту не могу да умирим. „Ј |
нај паоренда и даље да буде парох ту ди си и ти?! — праска гђа Перса шетајући по соби, па од вр |
усрела је три млада дротара:</l> <l>„Ди си пошла, Маџарова Јуло?</l> <l>Ди да идеш, наша бити м |
Аћиме, није то за тебекана, та кадашњи си ти човек!{S} Биће на ворму што пева Гига Бачванин св |
к један параснички!{S} Ах, Аркадија, ти си ми све то направио!...{S} Морам!{S} Шта је, ту је! — |
недеља!{S} Е, фала, лаку ноћ!{S} Е, ти си ме сад, тако рећи по други пут запопио.{S} Лаку ноћ. |
.</p> <p>— А, ти, пештански трговче, ти си се канда опет почастио, док сам ја била тамо напољу! |
</foreign>“!...{S} Аркадија, човече, ти си мој избавитељ ево већ по други пут!{S} Е, ако се још |
а дигнувши задовољно обрве, — ти си, ти си... формални штрањгов! — вели и тапка га задовољно по |
шта да радим, јао, шта да радим?!{S} Ти си сад паметнији од мене!</p> <p>— Не знам ништа!{S} Од |
ру а овај се отима. — Ах, не, не!{S} Ти си страшна кад неког омрзнеш.</p> <p>— Није нег’ да се |
p> <p>— Е, <hi>нећк’о</hi> си се!{S} Ти си се нећк’о?!{S} И јеси мустра да се нећкаш!</p> <p>— |
>— Но, леп си ми и ти Бечлија!...{S} Ти си салашар!{S} Одма’ да си пољубио господин-попу.</p> < |
Е, мој синко, ниси ти сиромашак.{S} Ти си човек газда, кад ти можеш да држиш коње само через г |
А ја је питам: „Шта ти је, рано?{S} Ти си опет назебла,“ а она опет у сну говори: „Мене је нем |
оп Спира дигнувши задовољно обрве, — ти си, ти си... формални штрањгов! — вели и тапка га задов |
ли му бирташица кад одоше путници. — Ти си опет точио, а?</p> <p>— Нисам точио... а што ја да т |
испод ока и није јој право.</p> <p>— Ти си опет дочепала какву жалостиву ствар.{S} Што не узмеш |
ати; јербо то је дугачка историја, а ти си ми, што рек’о Псалмопевац: једино моје уздање и мој |
ром кренемо у име Бога.</p> <p>— Ама ти си, Петре, тако заценио, к’о да си ти сам у селу.</p> < |
ђ мало угријем изнутра —</p> <p>— Па ти си пре рек’о: да те ’лади, а сад опет кажеш, да те гриј |
а дремљиво. — Еј, несрећо чупава, та ти си на ногама заспала.{S} Само да ти је да чмаваш, не на |
мамаљуго, мамаљуго банацка!{S} Дакле ти си већ контен да све заборавиш!...{S} Ћиро!{S} Кад мрзи |
никад није изгубљено.</p> <p>— Но, и ти си ми неки <hi>красан</hi> отац!{S} Та и куд ће се ова |
ам ли вид’о?</p> <p>— Боже, Спиро, и ти си већ све то заборавио!!</p> <p>— А да!{S} Е, па ниси |
твовао и оклеветао невину Геновеву. „Ти си опет читала ону проклету књигу!“ — „Нисам,“ лаже Јул |
, а она је дави и виче јој једнако: „Ти си ме, вели, у ове нечисте силе отерала и ја душу моју |
еш судове, а оно се већ и смркло; таман си устао од ручка, ајде седај опет за вечеру.{S} Не зна |
н и моја крв, што кажу.{S} Та Бирцлијин си ти, па није ни чудо!{S} А Бирцлијини нису никад, каж |
и и кува к’о у шпорерту. (Спиро, треб’о си видити, а ја ти не умем све казати!) Шпацира се с њи |
<p>— Та баш сам пазио!</p> <p>— Треб’о си сам да држиш риф.{S} Лопови су то; све сам лопов до |
м унутра.</p> <p>— Е, па видиш, па им’о си зуб —</p> <pb n="344" /> <p>— Та чекај, молим те!... |
је, стари? — вели му поп-Ћира, — Пост’о си разговоран нешто ноћас, а?{S} Разбио му се ваљда сан |
астаде. — А шта је било даље?{S} От’ш’о си дакле празни’ шака код господина владике?</p> <p>— К |
а</hi>, макар ни Арси не дотегло, јербо си ми ти <hi>ближе род!</hi>“ А Нићи мило, Боже, кад је |
га изнесе сав радостан.</p> <p>— Право си каз’о... метнуо га под главу, био му под јастуком —< |
<hi>ти</hi> то —</p> <p>— Е, није него си <hi>ти</hi>! — вели му поп Спира и пољуби се с њим н |
мадара и бећаруша!</p> <p>— Јеси, точио си!{S} Познајем ја!{S} А велиш: „шљивовица“, а?... убил |
да видим је л’ те преварио?{S} А кол’ко си рифи уз’о?</p> <p>— Двадесет и седам.</p> <p>— А је |
покажеш будан!{S} Држи срце, Ћиро, ако си пријатељ својој деци!</p> <p>— Хе, лако је теби!{S} |
лује.</p> <p>— Но па како је било, како си прош’о? — запита радознали домаћин кад се нађе насам |
hi> </p> <p>Ах, јесени, јесени!{S} Како си суморна кад те човек посматра гацајући блато по сока |
ли. — Ју, несретна Габриела, та ти како си почела, ако овако фурт устраје нећеш ништа ни однети |
зна како фалим прид господин-попом како си вредна и добра —</p> <p>— Та добра сам ја, него ти н |
изн’о.</p> <p>— А па да бо’ме!{S} Добро си радио!</p> <pb n="355" /> <p>— Ал’ да ви’ш шта је да |
обешењак?</p> <pb n="346" /> <p>— Добро си рекла да је обешењак.{S} Обешењак је, онда сам тек д |
смо се толико истрошили!...{S} А добро си каз’о; откуд ти само паде на памет то?{S} А чули смо |
ко</hi> морам да ћутим —</p> <p>— Е, то си ти прва женска што ћутиш!</p> <p>— Ћутим, Спиро, и ј |
ти спремим, роде, голубића у расолу, то си ти увек радо јево?“ А он ми одговори: „Прошло је то |
су ти сву ноћ играле чардаш...{S} За то си ти сад и дотер’о до паса!...</p> <p>— Ал’ и јесам би |
роповедаш —</p> <p>— Ал’, кажем ти, сто си ми пути пао на памет, а да ти докажем, да сам те се |
руку, и замолио га, да ти опрости, што си се бац’о прашином на кола?{S} А?{S} Ајд’ одма’ да с’ |
па, засад нек ти се на овом прође; што си натруков’о банки, натруко’во — нек ђаво носи; нећу д |
осуђе са стола и пођоше.</p> <p>— А што си упртила ту саксију с тим кактусом, куд ћеш с њом, — |
сад ту наћи увређена,... „А ти онда што си,“ реко’ му ја, „узео мене!{S} Био узети госпоја-Сиду |
{S} За то буди паметан — к’о и увек што си био —, па не испушћај!{S} Та, знаш како они нас деру |
i> да ти дам, а не ајнпренсупе, к’о што си га и заслужио!... <hi>Она</hi> протиница пре мене!.. |
кола, ја сам све онако урадио, к’о што си ми ти казала.{S} Натук’о сам капут и увук’о сам глав |
час, па му одговара: „Биће све к’о што си рек’о и изволев’о, солгабирове мој! ’хоћу, снаго мој |
вол’те, господин-попо!</p> <p>— А зашто си се ућут’о?</p> <p>— А шта могу и смем да диваним, ка |
„Знам те, знам, стари курјаче, и зашто си ту лулу запалио и зашто си ме баш кајганом послужио! |
аче, и зашто си ту лулу запалио и зашто си ме баш кајганом послужио!{S} Ово је баш оно што кажу |
то ће зимус душу да ми држи.{S} А пошто си их уз’о, — запита га мерећи их: — Педаљ и три прста |
трога.</p> <p>— Не—ћу!</p> <p>— Но, леп си ми и ти Бечлија!...{S} Ти си салашар!{S} Одма’ да си |
о каже Шваба, виршофтер!</p> <p>— А зар си осетио, Нићо! — вели комплиментом задовољни домаћин. |
јој се жени имело Јула —</p> <p>— А зар си ожењен већ?</p> <p>— Та, знате, код нас паора како ј |
, ајд’ одма’ и ти кући!</p> <p>— Е, баш си потрефила! — вели поп Спира. — Седи, Јуцо дете, а ма |
</l> <l>У гњезду гучу јасно,</l> <l>Две сиве грлице!</l> <l>Не слуша <hi>лепа Јула</hi>,</l> <l |
ог и насмејаног плавог неба, покрили га сиви облаци који се по ваздан гоне, стижу и престижу.{S |
Крушедолским господином архимандритом а сигуран сам да би је тако и мој последоватељ ценио.</p> |
попадија, а њој опет тако исто, што је сигурна, да стара тетка-Макра не удара у тамбуру.</p> < |
е сачме и со, па од тога доба је боље и сигурније знао да предскаже сваку промену и време боље |
предскаже сваку промену и време боље и сигурније него и сам Календар Стогодишњак.)</p> <p>— Ам |
лена и кротка ћерчица на прозору?...{S} Сигурно се одала на астрономију и звјездочтеније, — вел |
ог младог, здравог лепог... та знате га сигурно... берберског асистента Та како да га не знате? |
А, па видићеш само сутра!{S} И сутра ће сигурно бити ларме по сокаку.{S} Ето и господин Пера се |
/p> <p>— Хе, кога!{S} Тога који се неће сигурно пофалити.{S} Бајаги, не знате!{S} Ви не знате!< |
се мене тиче!“ Њему мило што зна, да то сигурно не пева госпоја Сида попадија, а њој опет тако |
мо вреба, и на што баци око — то је већ сигурно његово.{S} Па чим зграби а он бега из све снаге |
мислио је и слутио поп Спира, тај ће му сигурно наплатити сад и оно, што се, Бог те пита кад јо |
ест „цанарцт“, јербо има, знате, лаку и сигурну руку, па су му совјетовали, да је гријота да св |
<hi>прота-Спира</hi> —</p> <p>— Шта!{S} Сида <hi>протиница</hi>!{S} Гром је спалио и тебе са њо |
пет сад?</p> <p>— Па од оног јаузна.{S} Сида дрвље и камење на нас овамо...{S} Да пропаднем у з |
етка Макра обе у свиленим хаљинама, гђа Сида у <pb n="384" /> неком капижону какав писац давно |
није тераним колима седе две прије, гђа Сида и тетка Макра обе у свиленим хаљинама, гђа Сида у |
је Јула отишла, да намешта кревете, гђа Сида једва дочека, па ће рећи:</p> <p>— Је си вид’о сам |
и јели.{S} Поп Спира је био уморан, гђа Сида љута а Јула к’о убијена што се све то тако догодил |
<p>А док је био поп-Спира на путу, гђа Сида је по неколико пута дневно прочитала <title>Сан Ма |
јомант!“ уверавала је <pb n="99" /> гђа Сида.{S} Е, то је тако наљутило, да у мал’ што није пла |
п Спира, а дан после и поп Ћира.{S} Гђа Сида је већ добро спремила поп-Спиру и напунила му уши, |
ој <pb n="130" /> кући још више.{S} Гђа Сида је била љута и чудно јој је било као што је, знам, |
о и чисте чаше и стадоше сипати.{S} Гђа Сида је била љута као змија видећи да јој је превучена |
е у Беч да тамо сврши хирургију.{S} Гђа Сида била је најпре к’о да ју је човек хладном водом по |
ред ако је био код поп-Спириних.{S} Гђа Сида је увидела наскоро, да за њену Јулу нема никаква и |
спехом.{S} Јула је остала стална, а гђа Сида све мекша и попустљивија.{S} Чешће су и читали по |
ђа Перса се решила да не спомене, а гђа Сида ћути или о које чему говори. „Видиш бештије једне, |
расејано, Јула плаче кад га види, а гђа Сида скида, громове чим га погледа у оној његовој вазда |
кад наочари понесе!) да примети, а гђа Сида је била пажљива, врло хаглих и врло чисменка.</p> |
лила-сузе и брисала их кецељицом, а гђа Сида се шетала по соби, застајкивала код прозора и глед |
a">Veni, vidi, vici</foreign>.{S} А гђа Сида је била кисела јер је већ, отприлике, видела и сво |
не види, или се сваком јавља.{S} А гђа Сида се само крсти <pb n="132" /> иза оне рупе од чвора |
ма и испусти <pb n="234" /> књигу а гђа Сида плетиво, па се и она заплака.</p> <p>— Е, кад би т |
гђа Перса је посматрала гђу Сиду а гђа Сида једну празну чашу коју је дигла и стала окретати и |
млада проговара:</l> </quote> <p>А гђа Сида оставила давно плетиво, па је пажљиво слуша; и трљ |
>— Та који ти је ђаво! — прекиде га гђа Сида љутито. — Ју, извин’те, господине!{S} Јуцо душо, и |
жем.</p> <p>— Е, дабоме, — брани га гђа Сида и не да на њ.</p> <p>— Ајд-ајд!{S} Ја ти ипак каже |
јак..</p> <p>— Па ти кажи, — учи га гђа Сида, — да га тога дана ниси <hi>ни вид’о</hi>, а камо |
S} Много штошта дознала је тек тада гђа Сида па и то: откад је управо фрау-Габриела омрзнула на |
p>— Иди, не пробудио се, — прогунђа гђа Сида. — Ово све к’о да се најело бунике данас, тако гов |
n="332" /> и помирљивости показала гђа Сида ових дана!{S} Још пре поласка попина била је, као |
бешењаче зелени!“ Тако га је грдила гђа Сида, али он се ипак није пењао уз мердевине.</p> <p>— |
ако је изгледала и шта је помислила гђа Сида кад <pb n="91" /> је таман почела, а гђа Перса је |
в порцулан, не би се тако скаменила гђа Сида као кад је чула глас гђе Персе. „Кад ме није <hi>ј |
из штифта, к’о из штифта! — понавља гђа Сида. — Па како се <pb n="60" /> само учтиво извињава!{ |
а неће дотле доћи! — рече потресена гђа Сида. — Не дај Боже!{S} Није тата твој бездушан к’о тај |
ба.{S} Самих фачли је предосторожна гђа Сида, која је увек била оптимиста, дала исхекловати нек |
, Спиро, — вели радосна и задовољна гђа Сида, — а ја све велим: то је ваљда тако <hi>судбина</h |
о својој жалости, али је сујеверна гђа Сида прекиде и окрену разговор на другу страну, и фрау- |
Јуцо, напред, олбрекц! — командира гђа Сида и залупи врата и пљуну за собом.</p> <p>Шта ће Јул |
p>— Кад ћеш на пут, Спиро? — запита гђа Сида.</p> <p>— Сутра у име Бога, — уздахну упитани.</p> |
трећу књигу за моју Јулу, — похита гђа Сида.</p> <p>— О, с драге воље, — вели Пера.</p> <p>— А |
клете муве! — рече као више за себе гђа Сида, — за то ја увек кажем да је боља зима.</p> <p>— А |
м и одранили у богословији, — хтеде гђа Сида да рекне, али, што рекли: „Бог да прости предње зу |
Перса и напрћи уста.</p> <p>— Каже гђа Сида, врати ће се оданде к’о <hi>хирург</hi> и <hi>дент |
>ум Готес вилен</foreign>; ал’ каже гђа Сида, да ћеду одмах после венчања горе, у Беч да путује |
селу да је једанаест сахати, подиже гђа Сида главу тужећи се на врућину и викну преко собе поп- |
чуван али давнашњи.{S} Донела га је гђа Сида у мираз своме попи, и износио се из шифонера само |
о остави собу.</p> <p>После тога је гђа Сида никако није саму остављала.{S} Једнако је или ишла |
и.</p> <p>Толико само додаје, да је гђа Сида, кад су поп-Ћирини већ ушли у собу, нарочито изашл |
ивати.{S} Напоменућу само то, да је гђа Сида учинила све што мржња и љубав једне домаћице учини |
“.{S} А мора се признати и то да је гђа Сида, као и свака мати, омекшала јако гледајући своје д |
а и почешће брише сузе.{S} Гледа је гђа Сида испод ока и није јој право.</p> <p>— Ти си опет до |
p> <p>— О Боже, боже! — шапутала је гђа Сида. — Само сад нас курталиши овога белаја, а више нећ |
душе није нико видео, али видела је гђа Сида, а то је доста.{S} Видела је, наиме, како гђа Перс |
а, јер беспосленост је, говорила је гђа Сида, извор толиким пороцима.{S} То је стара њена навик |
ш, не знаш шта је доста!“ — кара је гђа Сида и прети јој, да ће издати башту под аренду ако се |
Шта радиш тамо у то доба? — пита је гђа Сида коју је комарац пецнуо и кашаљ пробудио.</p> <p>— |
линиш ту?!{S} Шта плачеш? — пита је гђа Сида.</p> <p>— Па кад вам нисам добра! — одговара <pb n |
какве су јој само очи! — умирује је гђа Сида и љуби је. — Иди одма’ на бунар, па се уми ’ладном |
он, рано, тако јогунаст! — теши је гђа Сида, а после наставља мирнијим гласом: — А, кажеш,... |
ће вам разумљиво бити и ово што је гђа Сида сад урадила.{S} А баш јој је згодно дошло да уради |
од недељу дана нису видели, јер је гђа Сида замолила Шацу, да се стрпи за ово неколика дана и |
понуди шунком, јер (споменула му је гђа Сида) „он воли шунке и увек је фалио наше шунке,“ па из |
авно нису —</p> <p>— Јуцо! — устаје гђа Сида сва зелена и огрће велику мараму. — Ајд’мо кући; в |
, бештијо чифуцка! — грми из авлије гђа Сида.</p> <p>Ово последње нису ни чула оба попа, јер је |
још раде.{S} Једном речи, резонује гђа Сида, сваки се хирург влада сасвим господски, и онда, н |
па и њу само до пола? — протестује гђа Сида.</p> <p>— Верујте не могу више.{S} Одмах осећам ка |
ро, не испуштај „терно“, — завршује гђа Сида, — такав „хауптрефер“ неће ти се скоро трефити!</p |
да је у кући,“ приповедала је после гђа Сида; „него к’о кад се нека Бечкеречка чифуцка фрајла у |
и лице кецељицом.</p> <p>Заплака се гђа Сида; не могаше ништа рећи него остави собу.</p> <p>Пос |
оно јесте, господине, — поправља се гђа Сида, — али тек тек опет к’о велим: друго је варош а др |
упалити свећу!“</p> <p>Тих дана се гђа Сида формално преобразила.{S} Била је сушта благост, ме |
> мантију! — Ха, ха, ха! — смеје се гђа Сида и лупа се по колену. — Иди дођавола, Персида, одку |
с воли пуница, што кажу! — смеје се гђа Сида и сипа му у тањир.</p> <pb n="85" /> <p>— Благодар |
>— Та марим ја за песму, — брани се гђа Сида, — могли сте шта сте хтели певати —</p> <p>— Певал |
/> <p>— Та иди молим те! — љути се гђа Сида.</p> <p>— Па тек ова! — дира је опет поп-Спира, па |
ла на своју маму, видела је како се гђа Сида заплакала.{S} Заплака се и Јула и глас је издаде.{ |
а</hi> му и одговарај! — обрецну се гђа Сида. — „Којешта пита“ ...{S} Којешта сам се и ја некад |
<p>— А шта ти ту стојиш? — рећи ће гђа Сида која се доцније опет пробудила кад је Јула кинула. |
, него ова моја!“ говорила је чешће гђа Сида. „Гледај, молим те, само, како му пиљи у очи к’о к |
/p> <p>— Та и’те, молим вас! — рече гђа Сида зевајући и чудећи се.</p> <p>— Е, то је било штого |
госту припада велика кашика, — рече гђа Сида и окрену кашику на г.{S}-Перину страну.</p> <p>Г. |
/p> <pb n="235" /> <p>— Тхе, — рече гђа Сида у себи. — „Не липши магаре?“ А после се опет замис |
122" /> <p>— Еј, терету мој, — рече гђа Сида кад се нађоше код куће, — боље да сам пањ родила н |
је куће, да ми је све чисто, — рече гђа Сида сва бледа а ноздрве јој побелеле и прекрсти руке п |
А <hi>ко</hi> је спис’о то? — рече гђа Сида бришући сузе.</p> <p>— Написао је Коста Руварац... |
бела лица.{S} Заплака се и Јула, и гђа Сида и баба Макра; сви бришу и нос и очи.{S} А Нића бок |
д ње још боље о свему извести.{S} И гђа Сида се реши, да се и не разговара пре са поп-Спиром, д |
мање је у исто време била зелена и гђа Сида што је још нико од поп-Ћириних не протестира, а ет |
ографија целе породице, поп Спира и гђа Сида седе а измеђ њих стоји с албумом у руци мала Јула |
че, у Тису утече!</l> </quote> <p>И гђа Сида осети као да су јој већ „натруњене очи“ и почела и |
тури. „Сав ми је зелен, говорила би гђа Сида, кад би год прошла крај прозора.{S} Гледај само, м |
у мишева па нек их хвата!“ рекла би гђа Сида кад транжира месо; само кад је чистила рибу, онда |
епуном гнева, хоћу рећи, планула би гђа Сида и заборавила би све обзире, које треба да има једн |
уче кући.{S} Тако је мислила у себи гђа Сида па прекиде сама паузу.</p> <p>— А ми баш јуче разг |
дацима. „Боже, — говорила је у себи гђа Сида, — <hi>што</hi> је судбина!{S} Ту нам срећа под но |
косна, мора да уједе! — рече у себи гђа Сида љутита а посматра Перу и Меланију како су сели јед |
<p>— Еј, срећо моја, — шану у себи гђа Сида која је једнако гледала како Меланија успешно води |
рој партији која јој се јавља), али гђа Сида, као свака мати, којој је ћерка вазда на очима те |
i>ни сад</hi> да се утјеши!! — вели гђа Сида а очи јој пуне суза. — Ал’ са свим на <hi>моју</hi |
би само да је све то истина! — вели гђа Сида.</p> <p>— Е, није него није!{S} Па кад грунемо: „У |
в за собом једног пединтера! — вели гђа Сида и метну руке на трбух.</p> <p>— Та ман’те... знам |
Спира.</p> <p>— Мило ми је! — вели гђа Сида.{S} И доиста било јој је мило!{S} Чим га је видела |
, да имаш своја кола и коње! — вели гђа Сида.</p> <p>— Хе, то сам ти, Сидо, и сам више пута пом |
јест, ако ћете баш да знате! — вели гђа Сида па и опет погледа у Перу који се само окреташе час |
Баш красан, фајн млад човек! — вели гђа Сида. — Како само лепо говори, к’о из књиге.{S} Бадава, |
е нас почаствовати посјетом! — вели гђа Сида.</p> <p>— Ја ћу бити тако слободан —</p> <p>— Е, д |
а <hi>не верујем</hi> ја то! — вели гђа Сида претварајући се да није потресена.</p> <p>— Мамо, |
8" /> <p>— Добро, казаћу му! — вели гђа Сида задовољна и похита да јави радосну вест Јули, том |
Штелујте се и за „покенес“, — вели гђа Сида. — Видите само како се све румени! — рече и метну |
ест, господин Пера пристане, — вели гђа Сида, а у тај пар дошла јој гђа Перса сва зелена.</p> < |
ћете а нама за љубав нећете, — вели гђа Сида и гурну и шану кришом Јули:— Кажи: „Ал’ мени за љу |
!!</p> <p>— Та шта говорите, — вели гђа Сида удубљена у посао па и не слушајући је баш.</p> <p> |
добро учинили што сто дошли, — вели гђа Сида; — а ја сам баш мислила, да пошљем по вас да дођет |
зан —</p> <p>— Какви су они, — вели гђа Сида зевајући, — таки им је и мачак.</p> <p>Настаде мал |
а испадне само штогођ добро, — вели гђа Сида па се прекрсти кришом од поп-Спире. — ’хоћеш ли да |
а воспитавам моју кћер Јуцу, — вели гђа Сида а гледа једнако у Перу, — боље ја да јој кажем <hi |
Е, дабоме!{S} Тек штогођ... — вели гђа Сида. — Како слободан?!{S} Ваљда смо ми неки туђини, ка |
о како се умацурала од плача!“ вели гђа Сида па је физитира и отима јој <title>Аделајиду</title |
је ни стид ни срам!“ чуди се и вели гђа Сида гледајући кроз чвор на капији. „Гледај само, каква |
и!{S} О Боже, Боже! — рече зевајући гђа Сида па се прекрсти и намести боље шлофкапу (коју је кр |
гркиња. — „А шта знамо, — вели јој гђа Сида; — кад се уда, онда куд муж, туд, што кажу, и жена |
на) дошло баш од оне половине којој гђа Сида и гђа Перса припадају; јер су једну малу искру, ме |
шлог ударио,“ говорила је сутра дан гђа Сида, „живићу бар петнаест година дуже од покојне маме. |
и и ти, несрећо, једну! — шану брзо гђа Сида Јули и гурну је кришом појаче.</p> <p>— Ако желите |
а Меланија чита! — прекиде је јетко гђа Сида видећи куд циља гђа Перса. — Те још како чита она, |
} Па шта ће бити? — пита преплашено гђа Сида.</p> <p>— Тхе, биће, шта буде!{S} Ја ти сад из <hi |
— Нема од тог ништа! — рече одлучно гђа Сида. — Но, још би нам то требало! — рече и остави сву |
ти? — запита га и погледе забринуто гђа Сида.</p> <p>— Та... мало рђаво... онако, свакојак..</p |
то крену, сам ће Бог знати.{S} Јер гђа Сида је и сама дан ноћ радила и спремила је свега толик |
ој —</p> <p>— А то вино, — упаде му гђа Сида у реч, — решио се мој супруг да отвори кад узудаје |
/p> <p>— Није него уздуж! — вели му гђа Сида. — Бог с тобом, Спиро; а какво те „преко“ наспело! |
, и теби је још до вечере! — дрекну гђа Сида па стала па је гледа. — Та друга на твом месту дре |
разумела?{S} Ви’ш ти то ње!! викну гђа Сида, а стегло јој се у грлу од силне жалости. — Да ми |
а?</p> <p>— А?</p> <p>— Ху, — хукну гђа Сида. — Мора ли учитељ узети Меланију?</p> <p>— А шта ћ |
ерна љубичица.</p> <p>— Ух, — хукну гђа Сида, — ове муве.</p> <p>„Добро кад не рече: цвекла!“ р |
кад ти кажем! — викну строго на њу гђа Сида. — То ваљда већ по трећи пут читаш!</p> <p>— Ал’ с |
а, да је њена Јула несретна.</p> <p>Гђа Сида слуша; слуша песму коју Јула пева уз гитар.</p> <p |
ли ипак тако слатку, страст.</p> <p>Гђа Сида се довијала од сваке руке да јој избије из главе т |
ели: „О, часни те, девојко!“</p> <p>Гђа Сида није могла то да трпи, сметало јој је, управо квар |
ш кад су излазили с јутрења.{S} Госпођа Сида се разговарала с гђом Соком гркињом. — „Ју, а зар |
рошевине био је и свршио се.{S} госпођа Сида је изређала све поименце шта ће Јула у ауштафирунг |
{S} Поп Спира је одмах легао, а госпођа Сида остала да поспрема после тога калабалука.</p> <p>А |
е које и Дјевица Орлеанска. — А госпођа Сида опет, она је прешла из једне крајности у другу кра |
вога, госпођа Перса је мрзила а госпођа Сида заједала, а обе су се журиле, да што боље опреме с |
ле особито.{S} Чим је то видела госпођа Сида, слутила је да је добро.{S} Одмах је осетила, како |
, оно, знаш... — вели охрабрена госпођа Сида, — много га не би баш ни коштало.{S} Ето, наш би, |
ко је то, — трља задовољно руке госпођа Сида. — Ко другом јаму копа, сам у <pb n="356" /> њу па |
нда!{S} Да је питам сад, — вели госпођа Сида отварајући прозоре да се промаје соба, — да је пит |
срећом није летње време, — вели госпођа Сида сва срећна склањајући посуђе и тумарајући још по с |
ени. „А ви сте ту! рекне им тек госпођа Сида кад их гдегод нађе.{S} А кад вас човек тражи, не м |
м стварима, изашла му на сусрет госпођа Сида и Јула.{S} Обе забринуте, гледају га у тежњи да му |
преслатка.</p> <p>— Ух, — хукну госпођа Сида, — та је л’ још коме овако врућина?</p> <p>— Ви фу |
.. па сад... — па се опет заплака прија Сида.</p> <p>— Па не иде Турчину, него опет, што кажу, |
Хеее, е, слатка пријо, — вајка се прија Сида.</p> <p>— Ето, и ми смо се, што кажу, удале, па шт |
га хер-лерера, тога младића.{S} Госпоја Сида научила, да прид вече поседи прид кућом, ал’ не мо |
се па вели:{S} Иди бестрага! а госпоја Сида срећна што је продужен живот њеном клијенту и љуби |
Јула је ударила у горак плач, а госпоја Сида се само крстила и погледале час на попа час на ћер |
вам то икад пало на памет!{S} А госпоја Сида онда к’о вели: „Кад ти мене секираш <hi>песмом</hi |
нешто више родила, — каже. — А госпоја Сида, како који дан све шира; њена Јула све ради за њу. |
што зна, да то сигурно не пева госпоја Сида попадија, а њој опет тако исто, што је сигурна, да |
ици. — Знам, да ће пући од једа госпоја Сида, кад само види, како је добар мој квасац!{S} Па ке |
слатка моја!...{S} Сад се уједа госпоја Сида, а кад сам је ја советовала, да да њену Јулу нигде |
емате мантију, — па ви сте онда госпоја Сида.{S} Да, да, акурат!{S}- Господин Спира је друкчије |
} Колико ми се само пута тужила госпоја Сида на госпоја-Персу и на њену Меланију. „Гледајте је |
тако да се обично морала и сама госпоја Сида умешати и заузети за њ. „Срам вас било, бећари јед |
ла Меланија и господин Пера, па госпоја Сида протолковала то тако, к’о да је то труц њојзи <pb |
: „Боже, како је, ето, ова наша госпоја Сида срећна мати!“ И толико пута говорим овој мојој: „Ш |
е руке!!!{S} И на то је, — каже госпоја Сида, — све она матора сакраменцка бештија учи!{S} Дуго |
, хтели сте рећи? — поправља је госпоја Сида мало љута због споменуте дебљине.</p> <p>— Та да, |
р се све догодило онако како је госпоја Сида сневала и Сановник јој прорекао</hi> </p> <p>У сел |
та често и пасирало.{S} Само је госпоја Сида никад није уштинила за образ него је, шта више, че |
Та ништа, за Бога; наљутила се госпоја Сида што сам је двапут понудила компотом, а знаш је да |
није него још нешто! — цифра се госпоја Сида.</p> <p>— Не, не, без шале вам кажем.{S} Колико са |
<p>— Та шта говорите? — чуди се госпоја Сида. — Ко би то и помислио, да вам се то допада?!</p> |
> <p>— Знам, слатка, — брани се госпоја Сида, <pb n="29" /> — ал’ кад човек дође код вас, а ви |
утра је баш Јула редуша, — вели госпоја Сида, — а запамтила је лепо све шта господин гост воле. |
спомену, дете, сневање, — вели госпоја Сида, — што сам вам ја ноћас сневала, још ни сад не мог |
же, — примјетила сам, — каже ми госпоја Сида, — и то, да увек она има нешто особито, тек само д |
у. „Гледајте је само, — каже ми госпоја Сида за госпоја-Персу, — како је обешењачка жена!{S} Ка |
<p>— Морамо, слатка, — вели јој госпоја Сида. — Сутра морамо раније устати, да испирамо и разас |
а шта говорите?! — чуди се опет госпоја Сида. — Ко би то и помислио!...{S} Збиља, кад споменуст |
едам у јутру <hi>Сановник</hi> (госпоја Сида је увек кришом од попе метала у вече <hi>Сановник< |
не зна да имамо посјету.</p> <p>Госпоја Сида била је тамо где се обично музле краве.{S} Краву ј |
то се „возе“... — Дакле: ово најмање је Сида, оно веће Макра, оно још веће је Ива а ово највеће |
година кад смо се, во времја оно, ја и Сида узели.{S} Од њега мислим да неће бити давно и нада |
ада и Ива су, бо’ме, Бечлије; а Макра и Сида су Бачванке, онако клот Бачванке.</p> <p>— Па јесу |
с прста. „О, убио те Бог, Персида (или Сида)!{S} Све код тебе мора бити неки ђаво; к’о да ти ј |
иде, нема смисла.{S} Каијафа је она гђа-Сида, сетиће се одмах.{S} Аја, не иде!{S} Мисли се, шта |
ба <hi>фалишан зуб</hi>, — рекла је гђа-Сида јаче ударајући гласом на последње речи, баш кад је |
ли срцу и да буде послушан порукама гђе Сиде, него је једаред ипак прошао њиним сокаком и спази |
читатељи, да сте ви нешто на место гђе Сиде.{S} Како је изгледала и шта је помислила гђа Сида |
и г. Пера и окрену кашику на страну гђе Сиде.</p> <p>— А не, госту припада велика кашика, — реч |
да се послужим сопственим речма госпоје Сиде која је већ чула за госта и одмах се сетила прекси |
ешко би било мени!{S} Морала би’ од оне Сиде у бели свет бежати!{S} Победићеш, Ћиро, држ’ се са |
ј авлији и шиљем у комшилук код госпоја-Сиде, а она каже: „Није она од јутрос ни долазила.“ А ј |
сте танке џепне мараме, и дао једну гђи Сиди а другу гђици Јули.</p> <p>— Госпођице, рекао јој |
свадба.{S} Тако ће бар вратити госпођи Сиди мило за драго што је она преухитрила с прошевином |
текарским субјектом, да труцира госпоји Сиди...{S} Изађе к’о бојаги да почисти сокак испред кућ |
све у кући им.{S} За то је и отишла гђа-Сиди, прибила се сад уз ту кућу и помагала јој свесрдно |
м, приповедала многе интересантне и гђа-Сиди дотле непознате ствари из гђа-Персине куће.{S} Мно |
приповедам, знате, <hi>ја</hi> госпоја-Сиди, — „ето она моја, Меланија то јест, мало мало, па |
и себе и шприц-крофне.</p> <p>А госпоја-Сиди мило, Боже, па се све намешта на столици, а трбух |
аце.“... „Ево ви’те, — кажем ја госпоја-Сиди, — шта каже госпоја Перса!“...{S} И зар мислите, — |
знате, да сам ја пријатељица и госпоја-Сиди и госпоја-Перси; не знам већ, гнедиге, коју већма |
часком до поп-Спирини’, па кажи госпоја-Сиди: „Поздравила вас, кажи, моја госпоја, да нам позај |
ку ноћ!</p> <p>— Јуцо! — чу се глас гђа-Сидин. — О, Јуцо!</p> <p>— Јао, та мама је будна! — про |
n="333" /> Завета, али грдан страх гђа-Сидин претворио је контрафу у икону и ваљда јој је доша |
ај пар одложена била ерупција гнева гђа-Сидина.</p> </div> <pb n="100" /> <div type="chapter" x |
кав тежи посао није за њу.{S} А госпоја-Сидина Јула кад се попне на кацу, па им траје до новога |
врачева Кузмана и Дамјана, патрона гђа-Сидине фамилије, и још неколико, тако да је једно канди |
наха Крушедолског Јеротеја и праксе гђа-Сидине.{S} За време ручка је било и неколико здравица.< |
на вечеру и после вечере, а из госпоја-Сидине авлије бацаду се са с кромпирима у госпоја-Перси |
ко, увек свршавало Јулиним плачем и гђа-Сидиним неуспехом.{S} Јула је остала стална, а гђа Сида |
-Габриелине речи са ономадашњим госпоја-Сидиним, и како их лепо објашњаваху!</p> <p>Још пре нек |
и се кренуше поред свег заустављања гђа Сидиног.{S} Гајдаш је отпратио најпре г. нотароша и гос |
у који се са свим мимо програма госпоја-Сидиног завршио</hi> </p> <p>Гост је седео на клупи у п |
е малу паузу која постаде после госпоја-Сидиног питања.{S} Погледа га гост онако са оном кецељо |
ише у колима поп-Спиру, огрнута госпоја-Сидином великом зимском марамом како се помаче у лево а |
о оно каже патер Иноценц кад искапи, а, Сидо?- „<foreign xml:lang="de-Cyrl">Ајн варес гетлихес |
м се и ја некад, сећам се, штимавао; а, Сидо, памтиш ли?{S} А, Бога ми, данас, данас —</p> <p>— |
ма к’о она њи’на актерка.</p> <p>— Ама, Сидо, све ми се чини да ти —</p> <p>— Ето!{S} Што га не |
овији; нисам је учио!{S} Ајде, Бога ти, Сидо, говориш к’о к’о...{S} Пије тај, бојим се, к’о сму |
то...{S} Конштрукција!{S} А знаш ли ти, Сидо, да су мршаве Нилске краве појеле дебеле?!{S} Глед |
вели гђа Сида.</p> <p>— Хе, то сам ти, Сидо, и сам више пута помислио, хе... ал’ шта ћеш!!...{ |
дите ту, — и показа му место. — Ти ћеш, Сидо, тамо, ја овде, а Јуца тамо ближе вратима, она ће |
пира, — ал’ баш добро кад сте дошли.{S} Сидо, ајде брже дај друге чисте чаше и друго, хладније |
залуд био.{S} Ништа од свега тога, моја Сидо, није истина!{S} Какав зуб избијен!{S} Какав зуб! |
попадији.</p> <p>— Та, та, та, госпоја Сидо,...{S} Персо.{S} Та који вам је ђаво сад опет?! — |
е је, стижу краве.</p> <p>— Та, госпоја Сидо, та ман’те се комендије! — зауставља је поп Ћира.< |
ном кецељом па се насмеши.</p> <p>— Али Сидо... — вели поп Спира, — што досађујеш господину?</p |
неког Швабе (и то без титли, без титли Сидо,) који, управо, не би ни смели држати ни у правосл |
p>— А ви кад сте така чисменка, госпоја-Сидо, — рече и потрча за њом гђа Перса, — а ви онда ето |
совјетујем: „Воспитавајте дете, госпоја-Сидо, то се данас тражи: без немецког воспитања данас н |
} Зар није тако?</p> <p>— Чудо, госпоја-Сидо,... кад сте баш така „чисменка Анка“,... чудо да н |
<p>— А шта вам је сад наспело, госпоја-Сидо?! — пита је гђа Перса а сва позеленела од притајен |
е морали ви то да радите, драга госпоја-Сидо!</p> <p>— Тхе, шта ћу, кад нисам напред знала шта |
ш ћу вас нешто замолити, слатка госпоја-Сидо, па ма се љутили на мене, — рекла би госпоја Перса |
</p> <p>— Та знам, знам, слатка госпоја-Сидо, — вели гђа Перса а усне јој све побелеле и суве, |
,... ’хоћу да вам кажем, слатка госпоја-Сидо, па ма знала, да ћете се одмах сад ту наћи увређен |
кажем: „Па можда је то, слатка госпоја-Сидо, само случајно; вама се то само тако чини!{S} Баш |
аво, јесте л’ ви то, почитајема госпоја-Сидо, ил’ је то ваш господин супруг, господин Спира, он |
{S} Говорим ја њој од кад још: „Госпоја-Сидо, ако сте права мати, и пријатељ своме детету, немо |
уке и Пера сав сретан изађе праћен гђом Сидом и Меланијом.</p> <milestone unit="subSection" /> |
... о њима се ваљда тек нећете са мојом Сидом разговарати?!</p> <p>— Добро те нисте рекли, с ва |
је због њега било речи у кући с госпоја-Сидом, која је, као добра домаћица на којој— кућа стоји |
е, лане, и маму он воле... и маму!{S} И Сиду, и Макру, и Иву (и пољуби га) и Раду, и бабу, — св |
, да ће ми бити до тога да то купујем и Сиду иберашујем!</p> <p>А обојица су купили кафе и шеће |
емо л већ? — рече и ижљуби децу; Раду и Сиду и Макру у образ, а Иву, који је јаузновао хлеба с |
Карловци’ рек’о: „Узећеш Сиду!“ „Какву Сиду!?“ рек’о би’ му ја...{S} Е, а ви’ш, сад како лепо |
отографије, гђа Перса је посматрала гђу Сиду а гђа Сида једну празну чашу коју је дигла и стала |
пребледе и као окамењена посматраше гђу Сиду шта ради.{S} То је приметила и Меланија и слутећи |
још једаред, онако махинално видећи гђу Сиду како се крсти на вратима па се крену поп-Ћириној к |
да ми је ко у Карловци’ рек’о: „Узећеш Сиду!“ „Какву Сиду!?“ рек’о би’ му ја...{S} Е, а ви’ш, |
поп-Ћириној беше дрвље и камења на гђа-Сиду.{S} Госпођа Ћириница била је сва зелена <pb n="134 |
пазува или на леђима.{S} Тек чујете гђа-Сиду где вели, кад ову доведе тенцер и преда је мами: „ |
ко исто, ако не још и горе наљутило гђа-Сиду, било је и само госпоја-Персино понашање.{S} То до |
длану. — Па тек кад помисли на ону гђа-Сиду.{S} Њу тек да види тих дана, ала би јој се светила |
ето сам сетио да их изненади и госпођа-Сиду и Јулу, па се чак и Шаце сетио, купио му лепу пошу |
му ја, „узео мене!{S} Био узети госпоја-Сиду, кад ти тако пуца срце за њом, па би онда имао ко, |
чео да служи.{S} Црквењак Аркадије, кад сиђе са звонаре, па виде, ко је у олтару, лепо се скаме |
оп-Ћирин глас дубоко из бунде, а кад се сиђе на леву страну из кола, појави се и поп-Ћирина гла |
ово његов дан, па поче:</p> <quote> <l>„Сиђи, Боже, с небеса,</l> <l>Па да видиш чудеса:</l> <l |
p> <p>Кола стадоше.{S} Поп Спира и Пера сиђоше.{S} Пера покри коње ћебетом, а после их испреже |
мо куд си пошла,</l> <l>Зар сунце лепше сија,</l> <l>Ил’ цвеће лепше клија?</l> <l>О врат’ се с |
тусе и романе.{S} Меланија је прочитала сијасет српских а још много <pb n="105" /> више немачки |
шешир.</p> <p>А за младожењиним колима сијасет кола.{S} Из саме Бачке је дошло скелом синоћ де |
излогом дућанским.{S} Поп Ћира је имао сијасет поруџбина, поп Спира истина ни једне (јер ником |
ћ, да изведу младу, око које се скупило сијасет другарица и рођака, које јој у силној ревности |
а ипак ништа!{S} Ено и сад виси на њему сијасет неких ствари, само да ради к’о и други сретни с |
ечи од пословице која вели: „Ја босиљак сијем, мени пелен ниче“.</hi> </p> <p>Попови су остали |
Нића. — Та видиш ли, како ти је запала сикира у мед, па није да је само сикира, нег’ и сво држ |
запала сикира у мед, па није да је само сикира, нег’ и сво држаље.{S} За то буди паметан — к’о |
га матори гусак нападе и још више збуни сиктањем својим.</p> <pb n="54" /> <p>И Јула се збунила |
знам, и <hi>не треба</hi> ми да знам! — сикће гђа Перса. — И бркове му скини, грубијану једном |
е и гуске све полете у крај кад прођоше сила и сватови на силним колима и с многим паорским мом |
но зором, ћемо даље. — вели и поп-Спира силазећи и прилазећи домаћину.</p> <p>— О о о!{S} Та Сп |
ма па је свлачи, па онда испусти бич па силази с кола и иде бестрага натраг, а ви седите у коли |
то је срцу драго.“ Међу тим док је Јула силазила, и као звезда залазила за оризонат, Меланија с |
о и доживео.{S} Сећа се, како су двапут силазили у подрум по вино и он и Јула. — „Децо, нема ви |
S} После подне се слегао <pb n="386" /> силан свет Јули попиној у сватове, тако, да је ко хтео, |
з придика које је држао и њима истребио силан кукољ и коров и раздувао плеву греха и злих навик |
мургаст) да се наједе и поткрепи своје силе за даље путовање пешке, и узицом му прекрпити свој |
једнако: „Ти си ме, вели, у ове нечисте силе отерала и ја душу моју изгубила!“ па се све затрча |
ћу, па о Стратимировићу!{S} Какве су то силе биле!{S} Па какав запт и каква строгост!{S} Каква |
сокака.{S} Све му голица нос ова твоја силна саламура.{S} Зар ја не знам, зар не знам — к’о је |
м ово дана не знам ни ди ми је глава од силна посла и пеглања сукања.</p> <p>— Ехе, — заустави |
матери да га дигне, а она се савила од силна смеха над дететом, па му се смеје, а после га диж |
— све црвене к’о цвекла из комбоста од силна стида.{S} Сирома’ младић!{S} Можда и плаче сад од |
скачу а женскадија цичи и подвикује од силна беса Ијујујују!{S} Било је и превртања и испадања |
н.{S} Цела поп-Спирина авлија мирише од силна јоргована, а сво село окићено селеном, јоргованим |
им!!{S} Та не могу да прођем сокаком од силна мириса.</p> <p>— Е, кад је тако, а оно, Ђуко, иди |
ако не знам ни ди ми је глава од пута и силна труцкања.</p> <p>— Били смо к’о у аришту, — наста |
види пред собом.{S} Од силне срамоте и силна бола од чворуге, која јој је искочила, удари у пл |
еће предмете, не види пред собом.{S} Од силне срамоте и силна бола од чворуге, која јој је иско |
оље, тако да понекад скоро и не ваља од силне писмености; јер пре ни људи нису знали да пишу ни |
реферат. — Мож’те сад, — вели уморна од силне праске и већ чисто малаксала и саломљена, тако да |
е на дрвећу; опао креч и леп са кућа од силне кише, па ти изгледају куће издрпане као ред просј |
вори оно друго и не дише и не трепће од силне пажње и милоште.</p> <p>Разишли су се задовољни.{ |
које ће госпођа Спириница поскочити од силне пакости, и даје тањир кћерци својој, да га однесе |
кну гђа Сида, а стегло јој се у грлу од силне жалости. — Да ми више ниси запевала!{S} Гледај ти |
стабло па пред њу по два три тресну од силне услужности па залармају и грабе се који ће пре.{S |
древна божица Церера.{S} За тим долазе силне друге слике.{S} Неки солгабирови са зашиљеним и т |
с праву за закопчавање рукавица, и неке силне конце и вунице од неких десет разних нумери, које |
несрећо једна! <hi>Изгорећеш</hi> од те силне ракије.</p> <p>— Е, изгорећу!{S} А ко је још у мо |
искраде, да му не би пијани сватови из силне почасти придали Совру гајдаша, да га прати до кућ |
зати: фала!{S} Лупајући се од радости и силне брзине петама у леђа, оде, да се похвали друговим |
се правдају и беде једно друго. — Ту и силне кокошке са својим петлом једним дугачким грлатим |
; — Чисто ме већ заболела глава од ови’ силни’ мисли.{S} Дај да се то мало прилегне и продрема, |
, к’о да је било у сватови кад се женио силни цар Стеван!...{S} К’о ће данас на светац да краде |
те у крај кад прођоше сила и сватови на силним колима и с многим паорским момцима на коњима.{S} |
ерлицама, нека часна трпеза, шта ли, са силним крстовима и чирацима са свећама, то је давнашњи |
та; приповеда им о силним предметима, о силним зорама које су га затицали крај књиге, о испиту, |
о из свог ђачког живота; приповеда им о силним предметима, о силним зорама које су га затицали |
е.{S} И опет пуши, пљуцка и мисли, а од силних мисли заболела га већ глава.</p> <pb n="172" /> |
и му поп Спира жељан да мало побегне од силних свакојаких мисли које су га опхрвале онако седећ |
атна призора и уживања.{S} Шарени се од силних пантљика као слободно међународно пристаниште од |
Апостол, а само чујеш како брише нос од силних суза.{S} Била је сретна преко сваке мере и једва |
потрпа их у кола, која сад изгледаху од силних детињих главица као да се из бостана враћају.</p |
ање и треперење вилиних коњица око оних силних бикова у лејама и силно лупање у грудима Јулиним |
ко да је свет избегавао цркву через тих силних дација, а данас, као што сте и сами видили, само |
из баште, која јој се сва окреташе.{S} Силно полете да побегне, тако силно, да се удари о <pb |
оњица око оних силних бикова у лејама и силно лупање у грудима Јулиним од неког страха.</p> <p> |
еташе.{S} Силно полете да побегне, тако силно, да се удари о <pb n="147" /> једно дрво, као зец |
дан тако бачен сексер, веле, да је тако силно полетео и одгурнуо онога испред себе, да је овај |
тако доцкан, да скоро и не вечерамо од силног беамтерског господства.</p> <p>— Хе хе, — смеје |
сијасет другарица и рођака, које јој у силној ревности и услужности више сметају него што пома |
ететом, па му се смеје, а после га диже силом и вуче преко сокака.</p> <p>— Да им дођемо у гост |
то не умукне заједно са нестанком оних силуета испред куће.{S} Још мало живота има по авлијама |
<p>— А, баш на против, госпођице; вазда сим жудео да се наслађавам једном таком сликом. — рече |
} Тако је приклане возио једног Џиду из Симиклуша у Велики Бикач, па га још код Бочара изгубио |
а ни мати.{S} Обоје беху противни њеним симпатијама Шаци, и састанци престадоше, јер се на Јулу |
е „случајно“ ту нашли.{S} За те, дакле, симпатије између двоје младих, није задуго нико више зн |
је већ и он Меланији и ова њену најпре симпатије и напослетку и саму љубав; а то су исто и обо |
и!</p> <p>— О, госпојица Јула је доиста симпатична девојчица, — вели Пера коме се учини нешто п |
ано пилеће; као Србин и правослне цркве син мрзео је на то швапско печење и чекао је гужвару ом |
је био Шандор ђувегија, прави газдачки син, а укусно одело показиваше да је свршио нешто латин |
ској!{S} А ди би и био друкчији немешки син!“ — А онај задовољан доноси још један бокал.{S} И њ |
овек, а оно је паоренда, па још немешки син!{S} Мож’те представити себи!{S} Зар нисте чули какв |
целу ноћ! — ословио би често забринути син Ћира своју маму, а оно мама мирно спава, а то што ј |
ра Жужиног где седи, па се наместио тај син, као да је дошао и сео да се фотографира.{S} Поред |
им лепо и признајем те, каже, да си мој син и моја крв, што кажу.{S} Та Бирцлијин си ти, па ниј |
што кажу, откида од своји’ уста, да му син штудира, па да временом буде од њега човек, а он — |
ја, каже он, нећу више да те признам за сина.{S} Нећеш, каже добити ништа; не надај се талу, ка |
него га, као Србина и српског газдачког сина, даду у бербере.{S} А чим сам казао шта је био, ни |
ло врати, које ми њега као свог рођеног сина једва чекамо да видимо.{S} А девојку смо му нашли |
сте ме, то јест, родили и одранили к’о сина!{S} Имам ја, фала Богу, две здраве руке, нисам нек |
Али тек после подне, на рогљу ће тек да сине у свој лепоти својој, а сад је отрчала у комшилук |
та воле раније да вечера.</p> <p>— Јуцо сине, па кад већ идеш, донеси <pb n="58" /> нам по једн |
су га у поп-Ћириној кући звали просто: „Сине Перо“ или „Синко“, а он њих „отац“, „мати“, или „р |
<p>— Ено је код краве.</p> <p>— Иди је, синко, зовни; она и не зна да имамо посјету.</p> <p>Гос |
ава и коњи и амови.</p> <p>— Хе, Петре, синко, ’ма нећемо тако, — пребацује му поп Ћира.</p> <p |
<p>— Ето обилазим, овако стара, сирће, синко.{S} Снивала сам ноћаске тако којешта, а утувила с |
а Свети Отац Николај му одговори: „Хе, синко, мани и ти рукама, а већ <hi>моја</hi> ти помоћ, |
ако то већ паор уме.</p> <p>— Па, Петре синко, је л’ то поштено од тебе; дед’ кажи сада ти сам? |
уни кукуруз.</p> <p>— Помоз’ Бог, Петре синко!</p> <p>— Бог вам добро дао, господин-попо! — реч |
Хој, хој!{S} То је бо’ме папрено, Петре синко!{S} А у јесен?</p> <p>— Па к’о и у зиму, шеснајст |
ира — Па мети тај шешир на главу, Петре синко, покри се, покри!</p> <pb n="274" /> <p>— Та, ето |
ма ил’ снег.</p> <p>— Та знам.{S} Петре синко!{S} Ал’ колико је дужи летњи дан него овај зимњи, |
ме се сиромашка сетили.</p> <p>— Е, мој синко, ниси ти сиромашак.{S} Ти си човек газда, кад ти |
ог да му душу ’прости!) говорио ми је: „Синко Перо, говорио ми је он, кад киша пробије зору, пр |
ној кући звали просто: „Сине Перо“ или „Синко“, а он њих „отац“, „мати“, или „родитељи“.{S} Исп |
стина, да су ђаци за то да уче ал’ су и синови наше свете цркве, — кажем ја учитељу, — па за шт |
а, — него је свет живео срећно и цареви синови узимали паорске ћери.{S} А млађа је женскадија п |
ре ни људи нису знали да пишу ни својим синовима, а сада и девојке пишу писма, те још како пишу |
рја.</p> <p>— А ди смо то били ноћоске, синовче, ај?{S} Ко се то ноћом у глуво доба брије, ај?< |
> ’ладу, да га не познаду!“.{S} Ааа!{S} Синовче, не ваља ти пос’о!</p> <p>— Ајде не лармај ту, |
је су ли и њу спевали у шору са царевим сином, па се смеју, а баба се љути и кија, а перје лети |
амиш и вајка се што га је <pb n="73" /> синоћ заборавио да ишчисти, па сад добио к’о крајнике в |
кола.{S} Из саме Бачке је дошло скелом синоћ девет и јутрос седам кола родбине Шацине, а сувим |
није нико други него добро познати нам синоћни Пера Тоцилов коме је Нића боктер дошао и код ње |
то непобитан факат познат сваком правом сину наше свете православне цркве.{S} И један и други п |
је тешко било написати писмо на прилику сину који је у солдатима или тако коме другоме.</p> <p> |
..{S} Вуји Ирошу.. мужескога је пола... синчић.{S} Добио синчића, па к’о јабука, дете здраво к’ |
. мужескога је пола... синчић.{S} Добио синчића, па к’о јабука, дете здраво к’о тресак!{S} Каже |
весео бити, а ти мораш с нама пити“, па сипа за врат вино; а и иначе је несносан) — онда зло и |
пуница, што кажу! — смеје се гђа Сида и сипа му у тањир.</p> <pb n="85" /> <p>— Благодарим, — к |
Кипра нотарош, а Совра гајдаш запева: „Сипај, Тино, кроз кецељац вино!“ А они као послушна дец |
<p>Донеше и вино и чисте чаше и стадоше сипати.{S} Гђа Сида је била љута као змија видећи да јо |
лим мокрим шатором.{S} Ситна киша сипи, сипи по ваздан од јутра до мрака, и целу ноћ бије монот |
рапце чујеш под стрехом како џакају.{S} Сипи ситна, киша, па пробија и сиротињски дороц и газди |
прокислим мокрим шатором.{S} Ситна киша сипи, сипи по ваздан од јутра до мрака, и целу ноћ бије |
е (а код поп-Спире опет мирис од младог сира и босиљка).{S} Канабета и све столице откривене, б |
а пут, метла му је, као и увек, шунке и сира у кола, и посаветовала га да буде умерен, да се ле |
и дошла, —</p> <p>— А тако? — вели поп Сира.</p> <p>— А она, удри у плач, а њему ондак дошло ж |
ворио очи за чисто злато а затворио уши сиренским гласима — било би све друкчије.{S} Стари наши |
!</p> <p>— А он каже да воле гужвару са сиром! — наставља Ержа.</p> <p>— Па мора, сирома’!{S} Д |
ром! — наставља Ержа.</p> <p>— Па мора, сирома’!{S} Дај, мисли у себи, <pb n="69" /> ма шта, са |
клоштер Месић у калуђере.</p> <p>— Ју, сирома’ младић!</p> <p>— И тако фрајла Јула остала на ц |
укцији!“ Једва је попио пола чашице!{S} Сирома’ младић, и сам се чуди шта га је сад снашло.</p> |
к нарасте биће он већ послушнији!...{S} Сирома’ Бечлија, зажелио се прашине!{S} Бадава, види се |
о цвекла из комбоста од силна стида.{S} Сирома’ младић!{S} Можда и плаче сад од једа и срамоте! |
свој рапорт.</p> <p>— Па, мора да каже сирома’; види и сам да је запао међ паоре! — вели гђа П |
обито она.{S} Он и којекако; снебива се сирома’ младић, па се чуди, шта га је снашло.{S} Ал’ он |
p> <p>— Та ман’те га врагу!{S} Није тај сирома’.{S} Све некакви „ербшафти“.{S} Има тај новаца!{ |
ваљ’да је право да и ја, што кажу, к’о сирома’ један човек, зарадим коју крајцару за порцију; |
га вуче на јаузн и вечеру.{S} А младић сирома’, да се не замери ни једнима ни другима, ајд’ и |
> <p>— Па, фала вама,који сте ви једног сиромака помогли.{S} С овим ми је баш споможено.{S} Па, |
сетили.</p> <p>— Е, мој синко, ниси ти сиромашак.{S} Ти си човек газда, кад ти можеш да држиш |
ару дали, које ја вама, к’о један човек сиромашак, никад нећу заборавити, и за које вама: фала! |
ми газдачка кућа, а ја млезимац, а она сиромашка девојка!...{S} Па ми моји говорили: није, каж |
Фала вам, господин-попо, који сте ме се сиромашка сетили.</p> <p>— Е, мој синко, ниси ти сирома |
> </p> <p>Кућа поп-Ћирина била је нешто сиромашнија, у њој се, истина, мање богатства али више |
а звона и чинодејствују оба попа; а ако сиромашнији, онда, наравно, само један поп.{S} Иде па м |
м вам ја онда у великој штети!{S} А ја, сирота, мислим да се оасним штогођ, па кажем сама себи: |
ош да сам нека пакосна жена.{S} Сирота, сирота Јула!{S} Баш лепо наслутила!{S} Службеница, клањ |
о и затицао сем баба-Макре, а и она је, сирота, била и слабих очију и мало наглува од старости. |
у га салетили па му напунили уши!...{S} Сирота Јуца, ње ми је само жао!{S} Она, дабоме, не уме |
лио би још да сам нека пакосна жена.{S} Сирота, сирота Јула!{S} Баш лепо наслутила!{S} Службени |
Шта ми паде <pb n="212" /> на памет.{S} Сирота Јула!{S} Баш је малерозна; наслутила је.{S} Није |
терету мој, срећо моја — опет малер!“ А сирота Јула после тога не може да игра, него седи поред |
пажњом, него —</p> <p>— Е, а зар је она сирота крива, — умеша <pb n="119" /> се гђа Перса, — шт |
ебацивао јој је тако немилосрдно, да је сирота Јула сва уплакана изашла тога дана из баште.</p> |
е пољуби у руку и оде.</p> <p>— Како је сирота хаглих и осетљива!{S} Пре <hi>толико</hi> дана с |
милостива!{S} Наљутила сам се... жао ми сироте Јуле к’о да ми је рођена сестра.{S} Дакле, доста |
не унутри, — ’оћемо л’ мало да одморимо сироте коње?</p> <p>— Па, не би згорег било! — одговори |
она паорска бештија!</p> <p>— Боже, они сироти брже одовуд него одонуд, — вели Меланија.</p> <p |
свакој шуши!{S} Него убила ме ова моја сиротиња, па ми није ни до чега!{S} А да ви’ш да натуче |
.{S} Бог вам за то платио.{S} Поред вас сиротиња може да живи! — рече бојтар и узе испред поп-С |
кају.{S} Сипи ситна, киша, па пробија и сиротињски дороц и газдинску кабаницу; пада једнако и п |
ђе дан, а оно се тек смркне!“ Прошло и „сиротињско лето“ и настаде позна, влажна и мочарна јесе |
амо седи па плаче...{S} Што се ово дана сирото дете наплакало, неће се целога свога века толико |
ажи, каже, да сам је поздравила!“ Умал’ сироту нашу Ержу ни криву ни дужну није истукла.</p> <p |
абринули, ди си то...{S} А већ Меланију сироту не могу да умирим. „Јух, каже, да није само папи |
ко?</p> <p>— Ето обилазим, овако стара, сирће, синко.{S} Снивала сам ноћаске тако којешта, а ут |
е дошла у башту, да обиђе буре и наточи сирћета.</p> <p>Какво непријатно изненађење! — Дакле, н |
и кремења и труд у свежњићима и бардак сирћета и грдно стакло киселих паприка и прекјучерање з |
орала једна да понесе са собом флашу са сирћетом, па све ми међеду под нос, па онда, знате, дођ |
е описано јесење време у селу.{S} Ко је сит сплетака из прошлих Глава, препоручује му се да про |
та то фали!{S} Може се сутра, прексутра сита наразговарати.{S} Ако је за разговор, то код вас н |
з шале вам кажем.{S} Колико сам се пута сита наплакала због тога.{S} Увек ми пребацује мој супр |
а је чекала да јој се попа врати, да се сита најада и потужи на, тако рећи, дојучерању своју на |
два чекала да остане мало насамо, да се сита исплаче као свака несретна девојка која босиљак се |
пну и натресу себи дуда.{S} Могли су се сити најести па чак и напунити шешире и понети кући сво |
војник под прокислим мокрим шатором.{S} Ситна киша сипи, сипи по ваздан од јутра до мрака, и це |
чујеш под стрехом како џакају.{S} Сипи ситна, киша, па пробија и сиротињски дороц и газдинску |
и неауфировани потрпали у кола, а, <hi>ситна господо?</hi> — рече па их стаде миловати.</p> <p |
риликом <pb n="278" /> заостале му неке ситне сачме и со, па од тога доба је боље и сигурније з |
одважно; а за то су таман довољне и оне ситне звездице које светле и швалерски жмиркају с неба |
ви!{S} Неке сремачке раге, па к’о мачке ситни!{S} К’о да шљиве тера по вашарима...{S} А што је |
оје до сад споменусмо, а где су тек оне ситније?!{S} На пример живине!{S} Шта је и какве је све |
о здравије очи, па могу да виде и много ситније ствари него што, је на прилику, какав апотекарс |
ла од целога онога смисла, па стаде још ситније вести у колу.</p> <p>Али кад онај „тенцер“ изва |
гајтаном.{S} На прслуку неких тридесет ситних сребрних пуцета, око врата свилена црвена поша а |
е се од главе до пете, тако да ни једна ситница неће остати неопажена а нарочито што се тиче же |
то лепше.{S} Распитала се била тачно до ситница: шта је и како је било код гђа-Персиних, па је |
се треба сетити свију оних непријатних ситница из ранијег непријатељства.{S} Памти све и једна |
е, то вам писац не уме казати, јер таке ситнице у стању је само женско оштро соколово око (па ч |
би му смео изаћи на очи!{S} За најмању ситницу каштиговао је немилице.</p> <p>— Ех!{S} Па не в |
> <l>Шнекле поређали,</l> <l>Зулове сте ситно,</l> <l>Фино, бреновали,</l> <l>Русу косу по мом< |
рилику и одмах у њој познала Шацу; чула ситну тамбуру и разумела речи добро познате јој песме, |
ли лулу и псује Чивутина, што му је дао ситну трафику; а после грди неког газду што држи зла га |
="285" /> могу примити на кола у предњи сиц нуз мене!?{S} Па ето и господин су, на прилику, пар |
ц вез’о уларом и пајванима иза стражњег сица за шараге, па га тако одвук’о у школу, те се једва |
а сем тога, тако је савесно набио оба „сица“, и предњи и стражњи, домаћиновим сеном, тако саве |
коње а све лети блато на оног за њим у сицу, па не знаш кад си кавонији ил’ кад испаднеш из ко |
м тако ћут’о све до чарде.{S} Кад се он сиш’о с кола, ја сам промолио главу на фришак „луфт“.{S |
и прелиставан једнако и тако је данашњи сјајан и обилан ручак, којега су сви гости и пулгери па |
ирала и запевала омиљену папину песму: „Сјајни мјесец иза горе“, па тако нису ни придавали мног |
а да свира ни омиљену поп-Ћирину песму „Сјајни месец иза горе“ јер поп-Ћира се толико пута <pb |
ај!</p> <p>— Боме ако се умеша онај наш сјеверни стриц, биће повуци потегни; сви су изгледи за |
т поп-Спира, па запева:</p> <quote> <l>„Сјећаш ли се оног сата,</l> <l>Кад си мени око врата</l |
на брашна чесница и василица правила; о скакавцима и пацовима и о Талијанима мајсторима што има |
транца а он стаде тако страшно лајати и скакати на ланцу, да у мал’ што није ишчупао колац за к |
а... а ја нисам знала.{S} Е, онда можеш скакати —</p> <p>— Ех, знам ја да би вама било срце на |
онаре, па виде, ко је у олтару, лепо се скамени човек већма, него кад му се на сну јавио Св. Ни |
од ње свратила малочас и од ње чула.{S} Скаменила сам се, кад сам чула, и једва сам дошла к себ |
полупао јој сав порцулан, не би се тако скаменила гђа Сида као кад је чула глас гђе Персе. „Кад |
ко! — рече поп Спира и стаде забленут и скамењен.{S} Да је ћосави патер-Иноценц из Темишвара пу |
одвук’о у школу, те се једва скрасио у скамији.</p> <p>— Та шта говорите?!</p> <p>— Да шта ви |
аш, па се брицом бранио и неће никако у скамију...{S} Па га онда, четврти пут отац вез’о уларом |
војачки би дирнут.</p> <p>— Шта се само скањује ту ваздан!? — рече у себи, па, не могав више да |
кала, већ мислиш сад ће је шлог.{S} Све скаче к’о гумаластика од земље, кол’ко је пакосна, бешт |
е.{S} Коњи се згрануше па све упропнице скачу а женскадија цичи и подвикује од силна беса Ијују |
цови све један преко другог па к’о људи скачу у бару или у Тису.</p> <p>Пред другом кућом опет |
о своје бесне коње.{S} Превезли их и на скели на Банатску страну.{S} Већ се и ноћ спустила и об |
И тако одонда је сваки Иђошанин фрај на скели и на ћуприји и свуд, и не мора имати пасош кад ку |
сијасет кола.{S} Из саме Бачке је дошло скелом синоћ девет и јутрос седам кола родбине Шацине, |
ји обично није ни представљен домаћима, скида кобасице, суве језике, шваргле и друго јестиво из |
онај пева, па ако овај неће, а он одма’ скида левчу, па тера с кола!{S} Каже он је „немеш“, па |
ано, Јула плаче кад га види, а гђа Сида скида, громове чим га погледа у оној његовој ваздашњој |
ан скида златне белензуке,</l> <l>Други скида дукате са врата,</l> <l>Трећи вели: „Пољуби ме, Ј |
идеш, наша бити мораш!“...</l> <l>Један скида златне белензуке,</l> <l>Други скида дукате са вр |
ље, а чим изађе изван вароши а он одмах скида чизме па их меће на штап.{S} Он је Шацин друг из |
ш’о, Нићо, — дочекују радосно укућани и скидају му и кабаницу и дороц.</p> <p>— Ала да пасје но |
ш?!{S} Та је л’ можно’? — пита Габриела скидајући мараму. — А ја потрчала да чујем, кажем у себ |
p> <p>— Боље вас наш’о, — рече поп Ћира скидајући се с кола. — Ја сам се мало подуже задрж’о на |
нера само онда кад су у гостинској соби скидане футроле од конофоса са столица, фотеља и канабе |
> том истрчаше и Глиша и Рокса и почеше скидати с кола.</p> <p>— Е, е, баш ми је мило, — вели д |
и сетом обузети путник, него се рукова, скиде шешир и рече:{S} Збогом! и кочијаш потера коње.</ |
о је лепа! — прошапта путник у себи, па скиде шешир, <pb n="406" /> махну њиме младој жени и по |
ави брзо лулу из уста у један ћошак, па скиде шешир И пољуби г. попу у руку.</p> <p>— Па, како |
азе и излазе оданде.</p> <p>Кад се Шаца скиде с кола и пође у кућу запеваше девојке Бачванке, с |
а она здраво воле добру децу! — рече и скиде једва Раду с кола.</p> <p>— Благо њему! — рече у |
а им место није било у соби.{S} Кочијаш скиде још један у хартију умотан кишобран нешто мањи од |
подеран шешир к’о да га је са страшила скин’о, а дорац му сав искрпљен, па стао па ме гледа и |
ро кад се продав’о неки штајерваген, па скин’о и метнуо на своја лака лепа кола.{S} Њега, њега |
су, дакле, кафану стала кола и кочијаш скин’о два сандука; један већи а други мањи, оба врло с |
је био из Иђоша, који се ту стрефио, па скине шешир и мане руком и каже: „Молим лепо, — каже, — |
запиткивала, зато је једва чекала да је скине с врата.</p> <pb n="213" /> <p>— Па збогом,— рече |
, зарек’о се, смирити, док поп Спира не скине и браду и бркове да изгледа к’о шокачки плебанош! |
</hi> комендија само да прође, да ми се скине с врата; да’но би’ душом... чисто би’ се наново р |
иде, — вели женица деци, и хтеде да их скине с кола.</p> <p>Али деца неће с кола.{S} Ударило с |
p>— Е, кад је тако, а оно, Ђуко, иди па скини из оџака који пар кобасица, па их метни на ватру |
е још из авлије, „све, све обријај, све скини салашару једном <pb n="284" /> паорском, све, све |
знам! — сикће гђа Перса. — И бркове му скини, грубијану једном салашарском, а не само браду.{S |
сав дуг с куће) већ приближио, стао и, скинувши шешир, клањао јој се.</p> <p>— Клањам се, госп |
н-попа; да ће се вратити, — рече женица скинувши већ оно троје мањих. — Ајде, Радо, снаго моја, |
судбина...</p> <p>— Та ово, фала Богу, скинули смо којекако с врата...{S} Него она... <hi>она< |
, — рече женица. — А што се не би баш и скинули мало с кола... бар док се коњи одморе и наране? |
видела је како је онај путник у колима скинуо шешир и прекрстио се, па, како је била мало нагл |
ког Крста.{S} И ова га је видела где је скинуо шешир и прекрстио се кад је био спрам Великог Кр |
приповедања поп-Спириног о томе како је скинуо сав дуг с куће) већ приближио, стао и, скинувши |
а дудова плода.{S} Тада ће га тек можда скинути какав гладан вандровкаш, који се попео на дуд ( |
да су га убијале и морао их још у порти скинути.</p> <p>Био је леп летњи дан, ова данашња Недељ |
оје са дугачким фронцлама.{S} Све је то скинуто с кола у присуству путника и унето у кафану.</p |
ије мило; тај твој „боктерај“!{S} Много скиташ ноћу, Нићо, па би’ венула за тобом, бојим се!{S} |
е време, — вели госпођа Сида сва срећна склањајући посуђе и тумарајући још по соби, — а не знам |
<p>— Срам вас било! — дрекну Јула на њ склањајући збуњена бујну косу своју под плаву цицану ма |
о и бесно полетеше тако, да се све живо склањало са сокака и кокошке и гуске све полете у крај |
оље шетати и трчкарати, он је само себе склањао.{S} Пацова се бојао а мишеви опет изгледа да је |
ст и била — како је гђа Перса тврдила — склона самоубиству.{S} Колико је пута само полетела бун |
Меланија голубице, — вели гђа Перса, — склони те твоје књиге; не може човек, да, се макне од т |
{S} Чуо је неке кораке из даљине, па се склонио у хлад испод неког багрења.{S} То беху кораци с |
Ево вам ово овде замотано.{S} Па кад му склоните онај зуб, а ви му онда лепо подметните ово на |
же на клупу и наслони се на десну руку, склопи своје вазда будне очи и заспа по други пут.</p> |
м вергловима, да цео шор не може ока да склопи.</p> <p>— Па што су ти се завезала уста, кад их |
молила Бога да дожави па онда немари да склопи очи.{S} Међутим њен зет Палчика, отац малога Сав |
затвори прозор и леже у кревет, али не склопи ока и не заспа целе те ноћи.{S} А и што ће јој с |
сподин Перо, овако вас молимо, — рече и склопи руке, — и ја и Јула.</p> <p>— Па, ето... ви сте |
ратио кући, легао и дуго није могао ока склопити, а два дана још после тога брујале му гајде Со |
у башти, наравно мало ређе, јер је било скопчано с опасностима од како је настала јесен.{S} Баш |
е такође била у сватовима као и њена од скора непријатељица фрау-Цвечкенмајерка и час се унутра |
о и читаоцима, али писац обећава, да ће скорим сваки читалац видети у чему је ствар.{S} Казаће |
ије и да ствара слатке слике како ће му скорим, ако Бог да, као зету у тој кући, говети и чинит |
се сетисте и наканисте, а ми, Бога ми, скоро задремали.</p> <p>— Бештија једна, — мисли у себи |
ају тањири, доносе чисте чаше и хладно, скоро наточено, вино, и то тако траје све до медљане ра |
па по никад, што кажу, тако доцкан, да скоро и не вечерамо од силног беамтерског господства.</ |
ше година, све је боље, тако да понекад скоро и не ваља од силне писмености; јер пре ни људи ни |
ији језици.{S} Још мало па порта остаде скоро празна.{S} У порти још осташе само нови и стари у |
а Сида, — такав „хауптрефер“ неће ти се скоро трефити!</p> <p>А поп Спира је само слуша.{S} Дув |
лише ме!</p> <p>— Не бој се!{S} Неће те скоро узети!{S} Не треба ни њему што не ваља, него то о |
а свим на страну поп-Ћирину и одсудно и скоро отворено стане против поп-Спире.{S} А није ни чуд |
/l> <l>И кријући твоје лице</l> <l>Мени скоро“ —</l> </quote> <p>— Та који ти је ђаво! — прекид |
пута <pb n="125" /> у рог и огласио век скоро успавалом шору и селу да је једанаест сахати, под |
ко. — „А шта знате!{S} Готово и ми ћемо скоро.{S} Треба и нама да подранимо,“ — чује се опет не |
сами видили, само један, па и тај ћемо скоро укинути.{S} Можемо, фала Богу.{S} Црква богата; и |
н!</p> <p>— Па за Бога, Персо; тридесет скоро година живимо к’о пријатељи —</p> <p>— Не тридесе |
ко, искуповали су толико ствари, да већ скоро нису имали ни где да помећу све то у кола.{S} И к |
м му. — Мој рођени зуб.{S} Слуша ме већ скоро пола стољетија беспрекорно.{S} Мој рођени!...“ Ђа |
милостива!{S} Све је баш на српском, ту скоро преведено. <title>Работнике</title> је превео Ђор |
о ваздан чита све новине, како су се ту скоро, лане или ономлане, неки људи, чак тамо преко мор |
има и добре арњеве.{S} Купио и’ баш ту скоро кад се продав’о неки штајерваген, па скин’о и мет |
етар Петровић учитељ овдашњи... то јест скородошавши, новопостављени.{S} Господин ваш отац имао |
селу о поповима, о тужби поп-Ћириној, о скором путовању њиховом и о оскудици кола с арњевима, с |
—</p> <p>— О, пардон, — прекиде Пера и скочи са столице. — Та ово се већ сви разишли!{S} Извин |
добро дао, господин-попо! — рече Пера и скочи са столице, остави брзо лулу из уста у један ћоша |
p> <p>— Укр’о зуб! — понови гђа Перса и скочи са столице и пљесну се рукама. — Доста ми је, дос |
p> <p>— Можемо, господин-попо, — рече и скочи Пера и викну бирташицу која уђе.</p> <p>— Је л’ к |
тамбуру.{S} Али Јула је чула и одмах је скочила из кревета к прозору па кроз разређене шалукатр |
ни чула оба попа, јер је Меланија одмах скочила за клавир, да забашури, па засвирала и запевала |
хтеде побећи од криве гране, — него да скочим у воду, јербо ту ми је, знам, цигурна смрт.</p> |
и за њом из пиштоља убио, или би у Тису скочио?{S} Па како би их једно до другога укопали и сви |
освестио и дигао, она је комотно могла скочити у бунар, да није, срећом, баш пред самим бунаро |
је, знам, цигурна смрт.</p> <p>— Ти да скочиш у воду!{S} Гле га само како лаже!{S} Та бежиш ти |
рсне испод пазува, а појас никако да се скраси на трбуху него све бега под браду и ближе врату. |
па га тако одвук’о у школу, те се једва скрасио у скамији.</p> <p>— Та шта говорите?!</p> <p>— |
ни Срби, док се на послетку није стално скрасио у српском народу.{S} Ово му је сада ваљ’да деве |
стим нашег шарова с ланца!{S} Нећете се скрасити ни у тој вашој башћи.</p> <p>— И-ју, фрајла-Ју |
трикерај у корпицу, који је после треће скришке диње опет извадила била.</p> <p>— Та, шта је —< |
ази журно.</p> <p>— Иди до ђавола; врат скрјала! — вели гледајући за њом, љутито гђа Перса. — Е |
мала кућица и баштица.{S} Проста кујна, скромна, проста али укусна јела; каква пилећа чорба, па |
на свету?{S} И на послетку Јуца је била скромна и богобојажљива девојка, која није имала своје |
на добра проста уређена кућица, у којој скромна и вредна домаћица уме да води газдинство, да пр |
не виде све то.{S} Њима се не допадају скромне и смерне девојке, него ето таке шиндивиле, што |
ро, на тој почести коју сте указали мом скромном дому.</p> <p>— Фала и вама, тако рећи, други „ |
ином дому.{S} Колико је више хришћанске скрушености <pb n="332" /> и помирљивости показала гђа |
к да позајми часком оклагију; њихова се скрхала прекјуче кад је мама била нешто љута а тату баш |
к, што кажу, „ништа собом не понесе већ скрштене беле руке и праведна дела своја!“ — „Та јест, |
, наравно, али не треба ни ви да седите скрштених руку.{S} Добра парохија је — Боже ме прости к |
ам не мари баш да чита и да пише али да скува — у томе се не боји ни једне своје вршњаке надале |
— Моја Персида је један, тако да кажем, скуп добродјетељи, па је, наравно, и своју кћер тако во |
ан’те га врагу!— одвраћа га Аркадија. — Скуп је.{S} А и ако се погодите, имаћете комендије саш |
особине.{S} Био је непоуздан.{S} Прави скуп свију порока а између свију два најпагубнија, поро |
е... ал’ шта ћеш!!...{S} Да их држим, — скупа је ’рана; па, п’онда... они оданде, они преко, — |
то, откуд ми се и не надате...{S} Ја са скупа... оног нашег, па сад се враћам кући.</p> <p>— А, |
п кроз Бачку враћајући се с омладинског скупа.{S} Био је леп летњи дан.{S} Кола су пролазила Ве |
обе слабих нерава.{S} Или се сви троје скупа саветују и праве план свог будућег стана и праве |
шко сачувати.{S} Ушуња се само у кујну, скупи се и упреподоби и зажмури као да је равнодушан пр |
попином кућом пуно каљаве дечурлије.{S} Скупила се на меко утапкано блато, па <pb n="304" /> се |
тра дан после бурнога бала), како су се скупиле и ћуте, ћућоре по каткад или пућну од времена н |
опадне.</p> <p>Пред петом се кућом опет скупили око једнога који се одономадне вратио из Бечкер |
очекујућ, да изведу младу, око које се скупило сијасет другарица и рођака, које јој у силној р |
Ено, конзилијум од Бечкеречких доктора скупио се у болесничкој кући, па кажеду: доња вилица, Б |
уго све до ушију.{S} А најчешће се ипак скупљали и играли на рогљу код Неце бирташа, где је под |
раво кући „усопшчега“ на даћу.{S} Ту су скупљене ожалошћене комшије и неутешни рођаци, и они шт |
ће само мене возити.{S} Ја му кажем:{S} Скупо је, Петре, може л’ јефтиније? — „Узмите кога, па |
један пушта густе димове из поп-Спирине скупоцене стиве луле са дугим камишем.{S} Ни онда није |
извади из бунде и доносе му једну лепу скупоцену стиву лулу и предаде му је, — ево, то нек ти |
све то у памети, али му је слабо перо, слаб сав писаћи прибор, да то верно нацрта, зато моли ч |
све и једна и друга, и ма да се тужи на слаб вид, ипак за то једна другу још из далека опази, п |
Сав свет зна да је он крив.</p> <p>— Е, слаба је то утјеха за мене!{S} Знам ја Ћиру.{S} Не да с |
увише свирјеп.{S} Е, Боже, па људи смо, слаба створења, па, па онда и згрешимо по некад јер „<f |
ете, и долазим у башту.{S} Нешто сам ти слаба... једва се вучем.</p> <p>— Па јесте, — вели Јула |
ом и не служи, на десној су му сви зуби слаби и шупљи.</p> <p>— Та шта говорите!! — пита запреп |
ра?!{S} Зар би њен одговор на песму био слабија песма, само да је смела дати од себе гласа.{S} |
Ни једно није млађе од пет година, нити слабије од овога што га сад пијемо а пијемо ово лети.{S |
е, да не учини што од себе, јер је била слабих живаца, врло осетљива.{S} Падала је често <pb n= |
а тако страшне ствари јер су, кажу, обе слабих нерава.{S} Или се сви троје скупа саветују и пра |
баба-Макре, а и она је, сирота, била и слабих очију и мало наглува од старости. „Боже, а да л’ |
аткивате ви зором и варате њима човека, слабо то створење! — Гледајте само срећнога и задовољно |
Од како ми је човек от’ш’о по вашарима, слабо вам и излазим... па тако ништа и не знам.</p> <p> |
— вели поп-Ћира.</p> <p>— Та да вид’те, слабо нешто сад свет и умире... памтим друге године... |
не рађа се к’о некад, — вели домаћин. — Слабо се рађа, па ваљ’да за то слабо и умире.</p> <p>— |
део и чуо а баба Макра по мало видела а слабо што чула од свега разговора њиховог.{S} И тако је |
ед њега неколико дебелих књига ма да је слабо читао али, као човек који је поштовао учене људе |
и представља све то у памети, али му је слабо перо, слаб сав писаћи прибор, да то верно нацрта, |
— О, милостива, — прекиде је гост, — ви слабо шацујете село и његове красоте кад тако говорите. |
маћин. — Слабо се рађа, па ваљ’да за то слабо и умире.</p> <p>— Да, да, имате право, и ја сам т |
да је разговара и разгали.{S} Али је то слабо помогло; Јула је туговала, не смем рећи венула, ј |
и и последњих пет шест година пред смрт слабо се и мицала из ње.{S} Од те коже је направила и п |
екао кола!{S} Али сад у Новембру месецу слабо ко и преже коње.{S} Ако их ко и преже, преже их с |
вичајна чорба!</p> <p>— Е, то је Јуцина слава, она је данас била редуша —</p> <p>— А, госпођице |
S} А био му се јако допао.{S} Био би то славан поп, мишљаше поп Спира, а поп Спира није, као до |
ато, ето, дођо’ да видим, да није пукла славина, ил’ да нису прешли ови Ракилини ђаволи из комш |
килини ђаволи из комшилука, па одврнули славину...{S} А ретко, дете, и долазим у башту.{S} Нешт |
би’ те уз’о.{S} Ви’ш, мене једног плаћа славна општина за толике куће и сокаке што их чувам.{S} |
аца од берберина хирург и дентист.{S} И славна вармеђа и сви га титулирају: господин доктор Шан |
{S} Па каже: „Е, баш неће бити, к’о што славна вармеђа каже него, каже, к’о што <hi>ја</hi> ’хо |
{S} Па сад га салетили и поручили му из славне вармеђе: ил’ нек је узме, ил’ ђеду је пелшубоват |
доскочила — и на послетку се досетила, славно досетила.</p> <p>У селу нема баш Бог зна колико |
који му шака падну.{S} Он се у два маха славно користио гостопримством у кући ченејскога попа.{ |
педља дебело а на јесен ће од ње једно славно блато да буде.{S} Ко је шта имао да сврши и купи |
високо изнад кућа, спуштала се полако и слагала мирно два педља дебело а на јесен ће од ње једн |
{S} Дакле, до тог доба су се и којекако слагале; ал’ од ото доба, крв и нож, крв и нож!{S} Једн |
а је мало читао; али се ипак у том није слагао с њим, што је овај викао на трошкове, свирке, иг |
ли после о том, а сада, како се за чудо слагаху фрау-Габриелине речи са ономадашњим госпоја-Сид |
ст, мој балсум!{S} Ракија је једна моја сладост, касти.{S} А Је л’ вама онако мало ’хладно, сна |
за оно мало ракијице; јербо то је моја сладост, мој балсум!{S} Ракија је једна моја сладост, к |
ош и мили да живим.{S} Јербо то је моја сладост једна!...{S} Па велим:{S} Та добар је Бог, па н |
ем.{S} То ми је балсум, и, касти, једна сладост.{S} Ал’ помажем им к’о својима, јербо има људи |
сећа и на целом лицу показује неописану сладост и милину од тога.{S} Тако је и фрау Габриела ос |
а зар је момче</l> <l>Од <hi>мајке</hi> слађе старе,</l> <l>Што сузе вриском таре</l> <l>И живо |
а.{S} Овако сам се научио; некако ми је слађе с федермесером.{S} Двадесет и више година је код |
<p>— Господин-Перо, какву кафу волете, слађу или обичну?</p> <p>— О, госпођице Меланија, из ва |
то форинти!</p> <p>— Па сад се волете и слажете, је л?</p> <p>— Та к’о со и ’леб, што кажу.</p> |
га само на десну страну (И у томе се не слажу!) — Све, све се, кажем, изменило, — чак и онај ст |
и младенцима, па му нису дали, него га слали да иде на дужност.</p> <p>— А за што да идем, и ч |
ице.{S} Кад би се што умесило у једној, слало би се од тога и у другу кућу с примедбом, да није |
Мал’ га није пробо „кључем“ чим се чупа слама...{S} Срећом се стрефили ту <pb n="216" /> господ |
у задовољни укућани око ватре.{S} Букти слама посута по свинчету које се прљи по свима правилим |
у авлију право камари сламе, да начупа сламе за пећку.{S} Па и сам Ержин хуланерски каплар, ко |
диже густ дим и лиже пламен од запаљене сламе у висину.{S} То се прљи заклано свинче и греју за |
шупе, амбари, голубињаци.{S} Трп камаре сламе, камара гањева и шапурика од којих се добијала до |
и о главу, побеже у авлију право камари сламе, да начупа сламе за пећку.{S} Па и сам Ержин хула |
кад тоне, а он се онда, што кажу, и за сламку ’вата!{S} Али ја му праштам, Преосвештенство, и |
ма тако жестоко, да му понекад спадне и сламњи шешир с главе.{S} И данас је већ почео своје обе |
и метнути на главу свој, једини у селу сламњи шешир кога сам почешће сумпором пере.{S} Тада би |
чак до бабиних чизама које се, непуњене сламом и намазане машћу, суше иа банку поред вруће пећи |
у комшилук!{S} Ту се завукла у комшиску сламу, па док нису краве дошле кући, није смела ни носа |
други пут, Бога ми, брез повећег комада сланине, ил’ печене кожурице, ил’ мало суви’ ребара сви |
ни Неце Муцкалова језик!{S} А ово парче сланине ћу за ујутру да оставим, — вели Нића и меће сла |
се, — је л’ добро диваним?!</p> <p>— И сланине донеси, — наређује домаћин, — и мало сува језик |
.</p> <p>У том му унеше и сува језика и сланине добар комад.</p> <p>— Ето ти, Нићо, сува језика |
тни на ватру за нашег Нићу...{S} И мало сланине можеш.</p> <p>— Немој само много, кицошко парче |
ти кол’ко мећеш у жижак...{S} Па и мало сланине, кад би испекла на ватри, не би ми шкодило због |
и прекјучерање земичке и читаву четврт сланине, који је висила на завидној висини и око које с |
а ујутру да оставим, — вели Нића и меће сланину у онај завезани рукав од кабанице... — А код Бу |
о; тако ми и треба!{S} Једва за дуван и сланину!</p> <p>А затим стаде зевати.</p> <p>— Ха-а-ај, |
машћу дебело премазану лепињу, и печену сланину и кожурицу с ватре (што сви у његовој фамилији |
а иде на дужност, он није хтео, него је слао сваког сата по неког млађег да духне у рог на свак |
оје какав гурман шаров иди зељов хоће у сласт да поједе кад се раскиселе — него чизме до колена |
ам баш кажем? — пита Пера.</p> <p>— Ју, слат — ... пардон... господин Перо, овако вас молимо, — |
дугих ноћи.{S} Домаћица ће једна другој слати по пун тањир од заклана свинчета и кобасица и џиг |
ама.{S} Откуд да се ја <hi>куглам</hi>, слатка?!</p> <p>— Куглате?!! — чуди се госпођа Перса, п |
<p>— Не брин’те се ништа.</p> <p>— Ал’, слатка, немојте само никоме ни речи о томе!{S} Уф, уф.{ |
осле додаде гласно: — Па поздрав’те га, слатка тетка-Макро, поздрав’те.</p> <p>— Е, оздравићу ј |
нашу господу парохе.</p> <p>— Од кога, слатка?</p> <p>— Та од гђа натарошевице.{S} Њој је г. с |
рујемо, слатка, и саме смо таке!“ А ја, слатка, ништ’ не знам за себе, већ фурт падам из једне |
ла, Бог вас видио!!</p> <p>— Па штогла, слатка, штогла! — рече жалосним гласом гђа Габриела. — |
иге, не смете ослонити.</p> <p>— Ништа, слатка!{S} Ја сам вам овде к’о у пустињи —</p> <p>— Па |
рђав обичај, да га се ништа, ама ништа, слатка, не тиче, и ништа неће да ми каже!...{S} Увек од |
...{S} Те још какав фелер... још какав, слатка!{S} Вама к’о мајсторици, немојте се наћи увређен |
ви у моје, бо’ме, никад више... никад, слатка!</p> <p>— На!{S} И види вам се по...{S} Лако вам |
д и то мора да бидне!</p> <p>— Хеее, е, слатка пријо, — вајка се прија Сида.</p> <p>— Ето, и ми |
ију! — теши је прија Макра.</p> <p>— Е, слатка пријо, та како да не плачем од радости!?</p> <p> |
зала, да исприповедам (а немам ни каде, слатка)...{S} Каже ми гђа натарошевица, између осталога |
<p>— Е, било ђавола!{S} И ви то, Боже, слатка снаш’-Пело, одма’ тако верујете?!{S} То је само |
њу</hi>?</p> <p>— Па још од вас сам је, слатка мамо, и научила — па одономад ме подсетили на њу |
} Рец’те само кол’ко знате; немојте ме, слатка, мучити!{S} Кол’ко знате приповедите, а ја већ м |
, сам вас је Бог дон’о.</p> <p>— Богме, слатка, нећу се моћи дуго ни сама задржавати, јер сам з |
та какав; исти њен отац!{S} Ко је узме, слатка, тај ће бар знати, да има једну добру виртшафтер |
S} Волем све лепо; с <hi>лепим</hi> се, слатка, може све учинити.{S} Тако сам утишкавала и, што |
м чита!{S} Не, не, чита она; варате се, слатка, кад мислите да само ваша Меланија чита! — преки |
— не да јој гђа натарошевица. — Се’те, слатка, овде сас нама.{S} Извол’те мало диње, да знате |
а фрау-Цвечкенмајерком.</p> <p>— Ај’те, слатка! — вели јој Цвечкенмајерка, па се узеше испод ру |
говорити — .</p> <p>— Па кол’ко знате, слатка, кол’ко знате! — наваљује гђа натарошевица. — ’О |
понео са собом у џепу.{S} Ви бар знате, слатка, к’о касирка, какви су поповски џепови и шта све |
ода“, што кажу паори.{S} Што проживите, слатка, то вам је —</p> <p>— Право кажете, — потврђује |
пола стране па сам готова.{S} Слушајте, слатка мамо!</p> <pb n="233" /> <p>И Јула поче гласно, |
— Рано моја, знам.{S} И ја је, верујте, слатка, никад не делим од моје Меланије и увек јој каже |
да је било истине у томе.</p> <p>— Хе, слатка моја фрау-Габријела!{S} Лако је њој сад да се пр |
е ме прости, швапско дете.</p> <p>— Хе, слатка моја, — вели поносито госпоја Перса, — није то с |
шором.{S} О, о, мог малера нема нигди, слатка снаш’-Пело!</p> <p>— Убио их Бог.</p> <p>— Само |
м кажем, само немецки!{S} Само немецки, слатка моја!...{S} Сад се уједа госпоја Сида, а кад сам |
треба да зна, и њу ћу научити.{S} Али, слатка, услуге за услугу; ’хоћу и вас да то кошта нешто |
</p> <p>— Но, ал’ и ви морате признати, слатка, да је имао и коме; им’о је, бо’ме, <hi>и коме</ |
ом.</p> <p>— Баш ћу вас нешто замолити, слатка госпоја-Сидо, па ма се љутили на мене, — рекла б |
баш ништа нисте чули?</p> <p>— Ни речи, слатка моја, ни речи!</p> <p>— Та је л’ можно!?</p> <p> |
а то каже!!{S} Она!!!{S} Та ја сам јој, слатка, све казала!</p> <p>— Дакле истина је! — чуди се |
рзекутор а не њен супруг!{S} Кажем вам, слатка, ништ’ ал’ ништа; ни несвестице, ништ’, ништ’!{S |
S} Зна вам та свашта.{S} Али кажем вам, слатка, само једаред да види, како се нешто готови, одм |
а њих ослонити!</p> <p>— Та знам, знам, слатка госпоја-Сидо, — вели гђа Перса а усне јој све по |
ацује јој госпоја Перса.</p> <p>— Знам, слатка, — брани се госпоја Сида, <pb n="29" /> — ал’ ка |
е гђа Габриела онако уплакана. — Морам, слатка, да се смејем и ако ми и није до тога!{S} Шта ми |
ате ви мене ни најмање!</p> <p>— Морам, слатка, и сувише сам се задржала.{S} Дакле, збогом!</p> |
аво у њих, Боже ме прости!{S} Љута сам, слатка, па не знам већ, ни шта говорим.{S} Не могу ја с |
запита је гђа Габриела.</p> <p>— Нисам, слатка,... него с овим шегртима, сам један јед кад није |
и, рекла сам му,... ’хоћу да вам кажем, слатка госпоја-Сидо, па ма знала, да ћете се одмах сад |
се пребаци —</p> <p>— Верујем, верујем, слатка, и <hi>сама</hi> сам вам таква.</p> <p>— Знам, з |
i> посветити, да шта!</p> <p>— Верујем, слатка.</p> <p>— Па како је мене моја мама учила, тако |
е фрау-Цвечкенмајерка.</p> <p>— Збогом, слатка, нећу да вас задржавам, а и сама сам у послу.{S} |
ела зачуђена.</p> <p>— Та зар је један, слатка.{S} Не знам ни с кога краја већ да почнем!</p> < |
ствари — само је немецки језик створен, слатка!{S} Није то да говорим и држим страну, што ми је |
би се повела реч о томе. — Ништа друго, слатка моја.{S} Сад ако сам ја заслужила црвен појас, т |
ањам се!</p> <p>— Та останите још мало, слатка!{S} Бар на белу кафу, а красан обрст имам.</p> < |
и то брже!...{S} Дакле, шта је то било, слатка!?{S} Седим к’о на шпорерту од љубопитства, тако |
н к’о тај господар Јова.</p> <p>— Мамо, слатка мамо, мени је здраво тешко!</p> <p>— А зар је ме |
— вели госпоја Перса.</p> <p>— Морамо, слатка, — вели јој госпоја Сида. — Сутра морамо раније |
Бога!</p> <p>— Е, чини вам се то само, слатка.</p> <p>— Ју, страсна и велика!{S} А какав то фе |
ого услужнија. — А шта је то било тамо, слатка?</p> <p>— Шта, зар нисте чули?</p> <p>— Нисмо, р |
ите се.</p> <p>— Та верујемо, верујемо, слатка пријо, — одговара поп-Спира, — та кад је још ком |
њим изгубила!“ А оне кажеду: „Верујемо, слатка, и саме смо таке!“ А ја, слатка, ништ’ не знам з |
з свађе, па јој кажем: „Па можда је то, слатка госпоја-Сидо, само случајно; вама се то само так |
рај.</p> <p>— Но, па шта је, шта је то, слатка, било? — вели гђа натарошевица.</p> <p>— А ја ба |
е баба Макра.</p> <p>— А шта радите то, слатка тетка-Макро?{S} Ди сте за толико?</p> <p>— Ето о |
ф! како то да ми се деси!{S} Молим вас, слатка, ја сад немам каде, него ево вам сукње, а ја ћу |
кад сам у највећем послу!{S} Молим вас, слатка снаш’-Пело, — немам кад сад да се тоалетирам кад |
са сваким да лепо живи...{S} Молим вас, слатка, ја сам се већ обезобразила, ал’ ви сте криви шт |
добра партија?</p> <p>— Ал’ молим вас, слатка, — опомиње је гђа натарошевица, — ал’ ја још ник |
д’те, молим вас.</p> <p>— На моју част, слатка!</p> <p>— И-ју!{S} Ко би то рек’о!</p> <p>— То ј |
у ћер.“ — „Ето, — вели она —“...{S} Ју, слатка, баш би’ вас молила још за једну малу малу кришч |
ш, боље немој ни певати!</p> <p>— Нећу, слатка мамо! — вели Јула. — Зар је мени до песме и до п |
ни десету не верујем.</p> <p>— Та нећу, слатка, знам ја шта је тајна, — вели испраћајући гђу Га |
ако ја сад учим моју Меланију.</p> <p>— Слатка.{S} И моја Јуца тако исто.{S} Зна вам та свашта. |
вожђа па цичи — кад ал’ оно седи његова слатка кћи па плаче и пише неком писмо.{S} Па није да п |
фрајлице, нисте ви једина коју је њена слатка мамица упропастила и унесрећила сас таквом једно |
нате; ваша супруга како она зна, а ваша слатка ћерчица опет како <hi>она</hi> зна!{S} Неко дањо |
ол’те мало диње, да знате само, како је слатка, к’о да није из паорске баште него к’о да је „цу |
само измени!{S} А наравно, и кад је то слатка моја, било!{S} Боже, шта је човек!{S} Не зна ни |
Шаци да се баци у сањарије и да ствара слатке слике како ће му скорим, ако Бог да, као зету у |
ада, него јој тужно цвилећи говорио оне слатке речи.{S} Тога дана јој једнако у глави; и тога и |
и тек онда престаде разговор и насташе слатке мисли и будна сањања под јорганом.</p> <p>— Ух, |
о чињаше тај жељени дан, дан праведне и слатке освете.</p> <p>— Ала ће га намазати сапуњавицом! |
у <pb n="167" /> себи песму), тебе грли слатки сан; спавај, спавај, лаку ноћ, о Јуло, Бог ти у |
па ме вреба! — вели Јула, одобровољена, слатким и меким гласом.</p> <p>— А јао, кости моје! — ч |
лепших мисли и вечерашњих лепих слика и слатких успомена.{S} Иде тако задовољан све напред из с |
правиду.{S} Све излењирала и исписала, слатко дете моје.{S} Пише к’о канцелиста какав; исти ње |
ано, него све празни листови.{S} А она, слатко дете моје, села па записала у њу све сосове, цуш |
та, и кад виде шта је а он се грохотом, слатко, насмеја.</p> <p>— „<foreign xml:lang="cu">Сеј д |
баш к’о да су живи! — вели Јула и гледа слатко и насмејано на цвеће, на родин кљун и ружу, како |
у смеху.{S} Смејали су се обојица тако слатко, као што то само здрави и дебели попови могу.</p |
а звонари.{S} Ето баш ономад сам се баш слатко насмејао.{S} Питам једно дете:{S} Шта ћеш ти бит |
ници, да боље чује и изближе види тога „слаткогласнога“ како сам рече.{S} Како је оставио сто, |
а ту, тако рећи, паклену, али ипак тако слатку, страст.</p> <p>Гђа Сида се довијала од сваке ру |
разила, ал’ ви сте криви што умете таку слатку дињу да изаберете —</p> <p>— О, молим, молим... |
осу плаву!</l> <l>И поздрав’те моју <hi>слатку нану</hi>:</l> <l>Да не пије Тису воду ’ладну,</ |
поп Спира уморно.</p> <p>— Та ту твоју „слатку“ госпоја-Персу!</p> <pb n="124" /> <p>— Па шта: |
лији и дувају у њих).{S} После подне се слегао <pb n="386" /> силан свет Јули попиној у сватове |
есео и задовољан — то ће већ читаоци из следеће две Главе дознати.</p> </div> <pb n="320" /> <d |
оказе о свему, што се односи на сукоб и следеће, чува при себи, и да ће исте на суду показати. |
на противника.....</p> <p>Шта је одмах следећег секунда било, дознаће читаоци одмах у следећој |
свега овога истина, дознаће читалац из следећих Глава, које ће краће али не мање интересантне |
е изнети све оно што се сутра дан, а, и следећих дана, после познатог ручка и јаузна, догодило< |
г секунда било, дознаће читаоци одмах у следећој Глави од једне са свима детаљима тога догођаја |
о се диже, погледа Перу благо и тужно и следова разјареној мами.</p> <p>— А ви кад сте така чис |
поп-Спири.{S} А примеру супруга својих следовале су и домаћице.{S} Кад би се што умесило у јед |
ом пала у несвест. — После тога увек је следовао какав поклон; нов шешир, нова хаљина или вођењ |
ађарима насељен, у коме је, према томе, следователно, <hi>ноћу</hi> много живље него дању.</not |
ери</hi> постали швалери,</l> <l>Ал’ не следу ноћом да идеду,</l> <l>Од вашака паворски’ момака |
штукатор или кроз прозор, па најпосле, слеже раменима, па рече:</p> <p>— Та, сад, шта је ту је |
детету, немојте да је оставите да буде слепа код очију и без изображења; подајте је у лер код |
од прошле недеље била је спљоштана к’о слепачка погача, к’о да је спрам месечине печена.{S} Ов |
дај да получи свака нација!“ А до овога слика онога другога Јосифа, онога прекрасног Јосифа из |
уле; продераће се наскоро лепа и шарена слика та, као танка паучина што се продере кад бумбар п |
им очима тако значајно, да блага Јулина слика ишчезе једаред за свагда из срца му.{S} Пера обор |
х ствари, које су верно огледало, верна слика друштва; има романа у којима се бичем немилосрдне |
у другој поука, т. ј. изнета је ужасна слика једног алкохолом руинисаног организма, за поуку м |
се читаоцима показати са свим супротна слика оној из прошле Главе, то јест, што се тиче попова |
на сто, то се г. Пера остави прегледања слика по дувару.</p> <p>— Извол’те, господине, — рече п |
ни те утук’о!...</p> <p>Колико је лепша слика у поп-Спирином дому.{S} Колико је више хришћанске |
м, па изгледа к’о мали гаћасти голуб; и слика доброга цара Јозефа како је узео једном паору плу |
да то не би био у стању преживети.{S} И слика Меланијина постајала му је све дражија.{S} А и он |
е био мало мало обазривији — ишчезла би слика Шацина из Јулина срца, као да је никад ни било ни |
таклено посуђе а по дуваровима неколико слика: неке битке, неке слике из Геснерових идила и сце |
им, и на послетку као последња у албуму слика чувеног лопова Рожа Шандора бавећег се на поправц |
elicti</foreign>.{S} Даље има још неких слика, старозаветних и других за које <pb n="84" /> се |
нцат најлепших мисли и вечерашњих лепих слика и слатких успомена.{S} Иде тако задовољан све нап |
ца Церера.{S} За тим долазе силне друге слике.{S} Неки солгабирови са зашиљеним и трговци са оп |
ровима неколико слика: неке битке, неке слике из Геснерових идила и сцене из живота блаженопочи |
с разним компотом.{S} По дуварима неке слике мал’ те неће бити све из прошлога века.{S} Биле с |
а се баци у сањарије и да ствара слатке слике како ће му скорим, ако Бог да, као зету у тој кућ |
ву старога Трифуна учитеља, од ове мале слике онога што је пре њега било.</p> <p>Пре Трифуна зн |
Какве дивне и заношљиве, шарене и миле слике изаткивате ви зором и варате њима човека, слабо т |
се сва тресе.</p> <p>И све ће те красне слике до мало, за тренут један, нестати и ишчезнут и!{S |
ри тако право, а све мисли на вечерашње слике, од којих је једна од друге све лепша и пријатниј |
блаженопочивше Марије Терезије.{S} Ту и слике поп-Ћириног оца старог кабаничара Аверкија, насли |
занимале се једном њојзи милом и драгом сликом већ од неколико недеља.{S} Али то је још била ве |
сим жудео да се наслађавам једном таком сликом. — рече мало збуњени путник, па се саже, да поми |
етлихес гетренк, ајн варер нектар, дизе слинговиц.</foreign>“ — Послао ми је један мој пријатељ |
цију</hi> да превари!{S} У мал’ му нису слиндарили ону браду.</p> <p>— А шта је с тобом?</p> <p |
из баште.</p> <p>— Но, шта ти је... шта слиниш ту?!{S} Шта плачеш? — пита је гђа Сида.</p> <p>— |
сезонама годишњим а према свакој њеној слици визави по какав млад јурат, медецинар, доктор, оф |
јер јој се учинило, да је Шаца и сувише слободан. „Е, а откад то?!“ питала се у себи Јула.{S} С |
} Тек штогођ... — вели гђа Сида. — Како слободан?!{S} Ваљда смо ми неки туђини, какве швабе —</ |
— вели Пера. — Ја ћу, дакле, бити тако слободан.</p> <p>— Биће нам здраво мило.{S} Извол’те.{S |
вели гђа Сида.</p> <p>— Ја ћу бити тако слободан —</p> <p>— Е, дабоме!{S} Тек штогођ... — вели |
ило.{S} Извол’те.{S} Извол’те кад имате слободна времена од науке, — вели гђа Перса.</p> <p>— В |
једаред захрчем.{S} Могли су ме, каже, слободно упрегнути и у штајерска кола да и’ вучем и бре |
лењштина и чмавалица.{S} По њему су се слободно могли не само пацови него и мишеви до миле вољ |
S} На ланцу је под амбаром.{S} Извол’те слободно! — одговори гђа Сока. — Но, шта ће сад опет та |
у у реч поп Спира, — оче Кирило, можете слободно, ако ’оћете, и чловити пред кућом!</p> <p>— .. |
ам нећу ни доћи више никад.{S} Запишите слободно кад ме видите код вас!</p> <p>— Та немојте опе |
Кад је тако, а ви ћете му се онда моћи слободно повјерити; и онда гледајте, па да вам он помог |
ња.{S} Шарени се од силних пантљика као слободно међународно пристаниште од барјака на <pb n="1 |
омака.</p> <p>Недељом се пре подне смео слободно шетати, јер пре службе га није могло ништа сна |
Кад тај једаред заспи и захрче, може му слободно поред кревета сто и један топ испалити, — не п |
сав задовољан. — Добро је!{S} Сад можеш слободно.{S} Знам ја њега к’о и себе.{S} Кад тај једаре |
ћер!“...{S} Даклем, ако смем узети себи слободу... у здравље ваше примјерне супруге, ваше госпо |
штини сами без ичије помоћи потпишу.{S} Слова у имену и презимену им, истина, изгледају као оно |
— А и онако, поњамо ми то већ... и због слова сте мало возбуђени —</p> <p>— А, господине, мило |
жио се, па <hi>он</hi> декламује на <hi>словенски</hi> псалме пред Екселенцијом; а <hi>ја</hi>, |
у доста било, да је наш’о какав тако од словесног створења зуб, — па да му се и поверује; него |
кебају, па ти вилама натрукују на леђи’ слово <hi>„шча“</hi>!{S} Хе-хе! — продужује Нића намешт |
И тако ти Господин Епископ заврши своје слово пребацујући поп-Ћири, да није лепо да се он дрзне |
тату и поднела му заједно са спремљеним словом које је заборавила и завршила с плачем; а изнад |
.{S} Свети Бона у шокачкој цркви, па ни словца —</p> <pb n="123" /> <p>— Па кад ме све којешта |
ри газда-Перу Тоцилова, и кад изброја и сложи банке у шлајпик и тури га за сару од чизме, он им |
Обе те бабе у друштву са другим бабама сложиле су се и закључиле, да тај путник није ни Жида к |
ли тек, тек су се разговарали, па чак и сложили у једној ствари.</p> <p>— А кол’ко сте платили |
оно троје ово у колима, изјавише и они сложно и једногласно жељу да и њих метну у кола.</p> <p |
сневала како се куглам, па све са неким слугама и са неким слушкињама.{S} Откуд да се ја <hi>ку |
под јастук), а оно и за „куглање“ и за „слуге и слушкиње“ стоји једно исто, вели: значи, да ће |
ју љубу,</l> <l>По твоју љубу, по нашег слугу;</l> <l>Тебе да љуби, а нас да служи!“</l> </quot |
треба по типару!....{S} Кол’ко је цела служба била <pb n="415" /> дугачка, та толико је још је |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Служба је била и свршила се.{S} Сва се очекивања испуни |
, најмлађег и по старости и по годинама службе кишбирова, видела је лепо, кад је поп-Спира ушао |
здрава, иде у цркву на сва јутрења, све службе, сва вечерња и све погребе, — па тако и данас, т |
ако се ја, то јест, мало задржим после службе, јер се надам да ћете бити тако љубазни па да ће |
омиње неких тридесет година беспрекорне службе цркви и олтару; тридесет година трудног апостолс |
пре подне смео слободно шетати, јер пре службе га није могло ништа снаћи.{S} Бар нико не памти |
eign>!{S} Фрајлице,... господин-Перо... службеница! — вели фрау Габриела и одлази журно.</p> <p |
л’ ја сам се мало и одвише задржала!{S} Службеница!{S} Љубим руке, гнедиге!...{S} Ал’ молим вас |
сирота Јула!{S} Баш лепо наслутила!{S} Службеница, клањам се!</p> <p>— Та останите још мало, с |
да чујем још штогођ.{S} Службеница!{S} Службеница, — рече и похита да иде.</p> <p>— Та сед’те |
нате, да ме после попреко гледају...{S} Службеница!</p> </div> <pb n="203" /> <div type="chapte |
говоре.{S} Идем да чујем још штогођ.{S} Службеница!{S} Службеница, — рече и похита да иде.</p> |
ам се, госпођице! — виче Пера.</p> <p>— Службеница!{S} Баш ми је жао.{S} Ал’ сутра морате ми об |
уку а ћерци се учтиво поклони.</p> <p>— Службеница! — одговори Јула и поклони му се онако како |
..{S} Ако мислите о њима, стојим вам на служби... о њима се ваљда тек нећете са мојом Сидом раз |
похвали за смиреност и ревност његову у служби олтару и звонари.{S} Назвао га је чак „столпом п |
ћи у неком виду цркви и олтару олакшава службу и Аркадији и која је стрчала, да је све тутњило, |
је први и други пут звонило у цркву на службу.{S} Чуло се да је нови учитељ дошао, а онда, нар |
у олтар, па почели да чинодејствују, да служе сами Јутрење. —</p> <p>— Вла-вла-владика!{S} Јао |
ипиде.“...{S} Кад погледаш, сви хоће да служе само цркву.{S} И они ми ту још нешто приповедају! |
, — кажем ја учитељу, — па за што да не служе цркви и олтару!{S} А бар да не знам, да деца волу |
рлије што је поваздан на звонари и која служећи у неком виду цркви и олтару олакшава службу и А |
спитују, који ће господин-попа сутра да служи и наређују да се татине чизме добро намажу машћу |
сподин Владика оде у олтар, па почео да служи.{S} Црквењак Аркадије, кад сиђе са звонаре, па ви |
ег слугу;</l> <l>Тебе да љуби, а нас да служи!“</l> </quote> <p>— Хооо! — дочекује га Јулина ро |
поп Ћира, јербо десном се страном и не служи, на десној су му сви зуби слаби и шупљи.</p> <p>— |
ма.{S} За то је писац и принуђен, да се служи подацима малочас споменутих поштованих госпођа а |
и је доле завезан <pb n="255" /> и лепо служи и као торба. — Нећу ништа ни говорити; само ћу ду |
у зимску велику мараму, којом се обично служила цела кућа а у последње време већ почели њоме по |
тамбуром разговарали, а после су се већ служили прозом; почели су се, то јест, помало и разгова |
иде све лепо, па ондак ми се и мили да служим!{S} Ал’, газда-Перо, — веди Нића и метнуо прст п |
садакана!...{S} Него ’хоћу ја државу да служим; ’хоће Нића да је и он неки мајкин „беамтер“, ка |
кашику на учитељеву страну: — Извол’те, служите се, код мене нема много нукања.</p> <p>— О моли |
довече! — рече смејући се.</p> <p>— Та служите се, чесњејши господин-Ћиро, — нуди га домаћин.. |
дији је купио високе ботуше у којима ће служити у цркви, шал од три сребра, и лепу стиву лулу с |
ажу, опредјелио.{S} Ето, на прилику, ти служиш госте, а ја кочијашим, а они се узимаду а господ |
а ради.{S} То је приметила и Меланија и слутећи буру приближи се Пери тако близу да је, разглед |
пе и неку берберску сапуњавицу; а то не слути на добро!</p> <p>— Е, па кад ’хоћеш зета берберин |
бито.{S} Чим је то видела госпођа Сида, слутила је да је добро.{S} Одмах је осетила, како се са |
p> <p>— Хе, лако је теби!{S} Ал’ ја све слутим, да ће се искобељати, — знам ја њега!...{S} Е па |
оља!{S} Коме се сад обрати, мислио је и слутио поп Спира, тај ће му сигурно наплатити сад и оно |
лободио попивши две наискап. — Нисам ни слутио да сте тако опаки.</p> <p>— А, не, не, ја мислим |
.</p> <p>Нико дотле у кући није знао ни слутио, шта се иза брда ваља, ни поп Спира, ни попадија |
много.{S} А у толико је пре био то сада случај, кад се ишло чак у Темишвар у ком би оне са села |
за успех, јер није и не би то био први случај, да њеној Јули пасира тако што.{S} Увек се њој т |
знам какав.{S} А ту је мислила на онај случај, кад је Његово Преосвештенство Владика правио ка |
кад се случајно опије — а то је редовно случај код њега — тера свакога да пева песму: „А а а, д |
</p> <p>Још пре неколико дана нанесе их случај те прођоше једна поред друге баш кад су излазили |
п Спира подједнако био до овога немилог случаја.{S} Допала му се била и Јула доста; нашао је на |
/> и мислио г. Пера до овога несретног случаја.{S} Али сада као частан човек, пређе са свим на |
родитеља био...{S} Хе, ал’ то зависи од случаја, од среће... ако будем тако срећан <pb n="43" / |
вљао крв Недељом пре подне.{S} Такви се случајеви дешавају тек после подне.{S} А то је <pb n="7 |
љни били посетом а нарочито тим сретним случајем, што је баш при послу затекао Јулу.</p> <p>— Б |
ал’ приповеда ми гђа натарошевица... — случајно сам код ње свратила малочас и од ње чула.{S} С |
но нико и не зове у сватове (јер кад се случајно опије — а то је редовно случај код њега — тера |
и наредила јој где да је потражи ако се случајно што догоди на ватри — и на послетку са фрау-Цв |
можда је то, слатка госпоја-Сидо, само случајно; вама се то само тако чини!{S} Баш вам могу от |
им то увек био згодан изговор да су се „случајно“ ту нашли.{S} За те, дакле, симпатије између д |
а Јула несретна.</p> <p>Гђа Сида слуша; слуша песму коју Јула пева уз гитар.</p> <p>А Јула пева |
к’о да су залупила баштенска врата.{S} Слуша.{S} Нема ништа.{S} Остави мотичицу и приђе плоту, |
ја и одговорим му. — Мој рођени зуб.{S} Слуша ме већ скоро пола стољетија беспрекорно.{S} Мој р |
, четрнајст швалера!{S} Аја, неће он да слуша мене, ’хоће он да је паметнији од мене.{S} Е мој |
је њена Јула несретна.</p> <p>Гђа Сида слуша; слуша песму коју Јула пева уз гитар.</p> <p>А Ју |
седи и подштрикава попине чарапе, и она слуша, само што она не плаче, али се ипак чуди, како то |
ње и ћути, кад она у себи чита; или је слуша, кад Јула чита на глас.</p> <p>Једнога дана тако |
ону коју он и пијан и трезан најрадије слуша, а која је данас баш згодна и к’о поручена да је |
ко.{S} Ал’ од како дође онај младић; не слуша ме више ни једна ни друга, па тако је и дошло до |
м.{S} Приповеда јој — и ако га она и не слуша, јер је већ сто пута то исто чула па зна напамет |
са и одмах убрзала да измакне, да их не слуша више.{S} Била је тада љута целога дана.{S} Онда ј |
асно,</l> <l>Две сиве грлице!</l> <l>Не слуша <hi>лепа Јула</hi>,</l> <l>Већ белом руком маше,< |
бојтар манише.{S} Или ваљда да гледа и слуша оног меланхоличног бојтара који једнако приповеда |
о дете. (Пера завија дугу косу за уши и слуша је пажљиво.) Тхе, али све је то само за прва два |
а оставила давно плетиво, па је пажљиво слуша; и трља већ очи и брижно врти главом.{S} А Јула н |
дало на посао, ревносно ради и пажљиво слуша бабије приповетке.{S} А бака прича о старим време |
оро трефити!</p> <p>А поп Спира је само слуша.{S} Дува на нос, окреће стиву лулу око камиша и ш |
а је и како је то било?</p> <p>— Дакле, слушај!{S} Кад смо сели у кола, ја сам све онако урадио |
учио и диванио му: „Аћиме, море, Аћиме, слушај ти <hi>мене!</hi> Нисам старији, ал’ сам паметни |
нда шта ћеш!..</p> <p>— Али, Персида... слушај за Бога...</p> <p>— Нећу ништа да слушам, ништа |
ја, него ти уради к’о што сам ти каз’о; слушај ти само менека, ја сам ти, каже, увек добра жели |
осна, зар има што још и горе?!</p> <p>— Слушај само!{S} Кад одемо код Његовог Преосвештенства, |
у пред дететом?!{S} Јуцо, дете моје, не слушај ти тату...{S} Њему дође тако понекад па му срце |
само још пола стране па сам готова.{S} Слушајте, слатка мамо!</p> <pb n="233" /> <p>И Јула поч |
молим, молим вас само се забављајте.{S} Слушајте само!{S} Како вам се допада Меланијин глас и с |
ни нужде!{S} Така кожа!</p> <p>— Дакле слушајте!...{S} Ал’ молим вас, милостива, да задржите т |
матерински.</p> <p>— Па јесу л’ добри, слушају л’ своју маму и тату који се о њима брину и дан |
анке.</p> <p>— Па јесу л’ послушни бар, слушају л’? — запита путник и стаде љубити децу.</p> <p |
" /> главом и буде покојни.{S} А оне га слушају и не дишу, и тек кад се спасење исприповеда, он |
ала је своју вољу и њу су сви морали да слушају па је увек било онако како је она хтела.{S} Гђа |
нај приповеда, а они око њега зинули па слушају; по неки још четврт сахата остао са ражјапљеним |
е тишина.{S} И из топла перјана кревета слушају задовољни укућани тиктакање дуварског сахата, к |
трану.{S} А фрау-Габриела се сва занела слушајући курмахераје накресанога господина Асесора.{S} |
вели гђа Сида удубљена у посао па и не слушајући је баш.</p> <p>— Нећу да се фалим (јер то ниј |
чеше по лећи, — наставља бирташица и не слушајући га, — а он је онда мало учтивији, па не отима |
жем вам формално сам се у уво претворио слушајући, — вели г. Пера.</p> <p>— О молим, молим... в |
се њемукана!{S} А увек сам га за живота слушала, рођена моја, па зар сад да га не послушам!?{S} |
оја није имала своје воље и која је све слушала у кући, и оца звала: <hi>тата</hi> а матер <hi> |
а десном дигла полако завесу и стала и слушала песму и кроз шалукатре рекла му: — Лаку ноћ, ла |
је било краја!{S} Док су <hi>мене</hi> слушали, и док сам <hi>ја</hi> могла... било је и којек |
претворили у уво а девојке у око, па га слушали и гледали и уживали у појању и персони његовој. |
могу честитати —</p> <p>— А, дакле сте слушали.</p> <p>— О, врло пажљиво...{S} Врло, врло лепо |
само у себи... нисам нека свађалица.{S} Слушам па гутам.{S} Слушам само шта говоре за нас —</p> |
нека свађалица.{S} Слушам па гутам.{S} Слушам само шта говоре за нас —</p> <p>— А шта говоре? |
лушај за Бога...</p> <p>— Нећу ништа да слушам, ништа да чујем!{S} Пунктум! — виче гђа Перса по |
пустим па морам ’тела — не ’тела, да је слушам...{S} А она мора да исакати...{S} Ја јој за то н |
доста!{S} Немој ми казивати, нећу да те слушам!{S} Боље главу да су ти украли.{S} Нећу, нећу ни |
ко из прикрајка <pb n="121" /> гледам и слушам, како ђипа и праска она паорска бештија!</p> <p> |
нег’ баш она.{S} Ах, ко да је гледам и слушам!{S} Она, она и нико други!{S} Та није он толико |
е не можемо је намолити.{S} А тако радо слушамо и ја и Николајевич. (Ту се „Николајевич“ мало п |
} Приповедао им је: како је у Бечкереку слушао и чуо од једнога господара који је многе књиге п |
лакше, па кад се уморио и приповедало и слушаоци, и свима се већ почеле крпити очи, настаде зев |
кваси турове, а и ноћу је једна лепота слушати жабе, кад почну да певају.{S} Поједине певаче в |
на мокра јесења киша, коју је тако лепо слушати из топла кревета, чује се како лупкара у прозор |
.{S} Читава чуда причаће једна другој и слушаће пажљиво једна другу, али ни једна ни једној нећ |
i>У којој је описан рапорт који је Ержа слушкиња донела и рапортирала га гђи Перси.{S} У њој ће |
чно музле краве.{S} Краву је музла Жужа слушкиња, здрава једна дунда једрих образа, што кажу, д |
а.{S} Нек се зна што је господин-попина слушкиња!</p> <p>А господин попа чешће и не долази кући |
ивани нови учитељ, а и Ержа, поп-Ћирина слушкиња, која је стајала баш у тај пар на вратима и пр |
лам, па све са неким слугама и са неким слушкињама.{S} Откуд да се ја <hi>куглам</hi>, слатка?! |
p>Поповима помажу капелани а попадијама слушкиње удевају у иглу.{S} Попадије су — хтеле ил’ не |
ма због лопова а још више због Мађарице слушкиње.{S} Пред кућом ред багрења и два велика јалова |
ук), а оно и за „куглање“ и за „слуге и слушкиње“ стоји једно исто, вели: значи, да ће те посје |
лу.{S} Тада обично и једна и друга зову слушкиње које <pb n="401" /> имају много здравије очи, |
ђе домаћица са једном дремљивом чупавом слушкињом и покупише посуђе са стола и пођоше.</p> <p>— |
.{S} А онда госпоја Перса напусти своју слушкињу, ону шиндивилу Ержу што су је спевали у шору с |
<foreign xml:lang="cu">„Да постыдятся и смятутся вси <hi>врази мои;</hi> да возвратятся и <hi>о |
се продаје кришом дуван и где обично не сматрају да је грехота испребијати или чак и убити фина |
ј!“</hi> И врло је природно, да је Тима сматрао себе за бољег од Шаце из два узрока; прво, што |
разлика.{S} И за то је, дакле, он себе сматрао за бољу прилику и партију једној свештеничкој к |
о допала Јула попина.{S} И док је он њу сматрао као недостижени идеал, којега је само издалека |
поп-Спиром, па је то нотирало и почело сматрати као стару и већ обичну ствар.{S} Али је село к |
алите, чесњејши... вама се, к’о мислим, сме честитати.{S} Чули смо да... ви... овај, удајете го |
а свлачи чизме, не да ником другом нит’ сме ко.{S} Па му дика, што му је сна лепа. „Лепе коње и |
> <p>Ех!{S} Шта би казала сада Јула, да сме од маме, да се, то јест, не боји да је пробуди.{S} |
и да прима визите ваших, а још мање да сме одлазити к вами.{S} Дакле госпођица Меланија ће нас |
ешећи се и пољуби Раду.</p> <p>— И мама сме у кола, је л’ те?...{S} Јел’ те, попо?...{S} Ајде, |
ра да се нешто преко нас подсмевала, не сме фалити, то је, Спиро, к’о ајмол ајнц; јер што ја ви |
у кола! — зове је Рада.</p> <p>— Е, не сме мама, рано; мама мора да чека бабу! — рече женица с |
ића каплицира, он мора то и наћи,... не сме фалити!</p> <p>— Па како не можеш никако да нађеш с |
, а Шаца остао у летњим ципелама, па не сме никуд преко блата.{S} А онај у тегли ућутао се на д |
у <hi>којој</hi> то кући хрчу? — па не сме преко зида ни у једну кућу!{S} Тако је поп-Спира св |
астерује сан, јер се боји „шлога“ па не сме да спава после ручка.</p> <p>Пред ту су, дакле, каф |
коње!{S} Ено, од срамоте још ни сад не сме човек међ свет.</p> <p>— А брани се, — прихваћа Арк |
, Бога ми, баш загустило?{S} А то се не сме више тако оставити ни трпити.</p> <p>— А, па видиће |
нту док је она жива, она све ужива и не сме се ништа ни продати ни делити.{S} Неће баба у труц |
не заливала башту.{S} Ослушкује, али не сме никако да погледа у комшиску башту.{S} Мало јој чуд |
вели он, он и не рачуна да једе, ако не сме да се наслони на један или други лакат кад једе, а |
бито у селу ни за живу главу нико то не сме да спомене; шта више, сад још хвале место да је сув |
ате како стоји тамо:{S} Добар пастир не сме на себе ни да мисли, него куд овце, односно поверен |
да има мале и мало брадице; коса лепа, смеђа, пала на рамена онако омладински, а раздељена по |
милије,) па ослови кочијаша, једно лепо смеђе ирошки обучено момче.</p> <p>— О, Радо!</p> <p>— |
е госпођа Перса. — Шта ми се то дало на смеј.{S} Чисто вас престављам и гледам како, тако дебел |
меје, па мислиш све звони сокак од њена смеја!{S} Она му нешто говори а све гледа овамо на нашу |
ће сам Бог знати, шапћу па се зацене од смеја, наслоне се једна на другу, па се њихају и смеју |
есто да пита: „пошто?“ хоће да пукне од смеја!! (А има таких ствари, којих се човек не може отр |
се смеју, а екселенција се све тресе од смеја тако да му је и ћелепуш спао.{S} Та шта се врагу |
лепо видела, како јој се Цвечкенмајерка смејала к’о луда, кад је њој (Габриели) пасирао тај мал |
ч о тим сватовима и о том малеру њеном, смејали би се неетикетни паори и сукали задовољно своје |
а уђе поп-Ћира и затече их у смеху.{S} Смејали су се обојица тако слатко, као што то само здра |
твар.{S} Што не узмеш нешто весело и за смејање?{S} Шта ти је то?</p> <p>— „<title>Преодница</t |
комшилуку... присело би јој и лоптање и смејање!...{S} Мора да се нешто преко нас подсмевала, н |
адан, гадан као сам ђаво с оним његовим смејањем.</p> <p>— Хе, хе!{S} Ту сам, ту, — понавља Шац |
!! — чуди се госпођа Перса, па се стаде смејати и угаси свећу.</p> <p>— Погледам у јутру <hi>Са |
> <p>— Та ман’те ме, знам да ћете ми се смејати.{S} О жено, часни те!{S} Та помислите само!{S} |
се чуди, шта га је снашло.{S} Ал’ она, смеје се, Боже, смеје, смеје, па мислиш све звони сокак |
имер, да се издалека види! „Ха, ха, ха, смеје се Екселенција.{S} Та где сте га само нашли?“ — А |
је снашло.{S} Ал’ она, смеје се, Боже, смеје, смеје, па мислиш све звони сокак од њена смеја!{ |
се само смеши.{S} А она смеје се, Боже, смеје, па забацила главу па све баца ноге и шора ногама |
шло.{S} Ал’ она, смеје се, Боже, смеје, смеје, па мислиш све звони сокак од њена смеја!{S} Она |
.. овај притиснуо појас... па се смеје, смеје... све се тресе.{S} Сви се смеју грохотом па и <h |
да, па и он се смеје!{S} Смеје се и он, смеје и Екселенција; обадвојица се смеју, а екселенција |
па и он разгледа, па и он се смеје!{S} Смеје се и он, смеје и Екселенција; обадвојица се смеју |
p>— Нећу, нећу, госпоја, како би’ ја! — смеје се Аркадија.</p> <p>— Бићу вам јако обвезана! — б |
<hi>ни он</hi> мантију! — Ха, ха, ха! — смеје се гђа Сида и лупа се по колену. — Иди дођавола, |
у“, <pb n="327" /> каже се, ха ха ха! — смеје се поп Спира. — Ми смо се дуго одупирали и кварил |
тако одма’ да разликује!{S} Ха ха ха! — смеје се гђа Перса сатанским смехом сама у себи. — Ал’ |
reign> Ха, ха, ха!</p> <p>— Ха ха ха! — смеје се поп-Олуја.</p> <p>— Е па сад лаку ноћ.{S} Бар |
задовољно по рамену.</p> <p>— Хе, хе! — смеје се и снебива Аркадија.</p> <p>— Али, како само, в |
ра Шаца издалека већ.</p> <p>— Хе-хе! — смеје се Нића. — „Све по <pb n="170" /> ’ладу, да га не |
су највећи послови!?</p> <p>— Охо-хо! — смеје се госпођа Перса. — Шта ми се то дало на смеј.{S} |
ноге... да вас воли пуница, што кажу! — смеје се гђа Сида и сипа му у тањир.</p> <pb n="85" /> |
и ни бекнути.</p> <p>— Јест, научила, — смеје се она, — научила што је Шваба заборавио —</p> <p |
амтерског господства.</p> <p>— Хе хе, — смеје се домаћин, — па што онда пијеш <hi>вина</hi>, ка |
ље, како ти не би’, помог’о.{S} Хехе, — смеје се домаћин, — како не би’, како не би’!{S} Та сећ |
излази —</p> <p>— Ајд’ баш да ти дам, — смеје се Тинкуца и даје му фићок ракије и он га искапи |
p>— А то вам верујем, то вам верујем, — смеје се задовољно поп Спира. — Па ја вам говорим: чист |
!</p> <p>— Па, Бога ми, госпоја-Јуло, — смеје се путник, — не замер’те ми, ал’ ви лепо говорите |
нисам у Бечу живила!</p> <p>— Но, но, — смеје се путник, — може се то још и поправити!{S} Дакле |
!{S} Баш сте најгириг!{S} Ту сам, ту, — смеје се Шаца демонски.</p> <p>— Јуф! — цикну Јула и тр |
се да би га заплашила.</p> <p>— Нећу, — смеје се Рада који се, сем оџачара, никог на свету није |
правиду какве <hi>фаличне банке</hi> — смеје се Нића. — Па ако ме добро подмажу и подмите, мож |
остана враћају.</p> <p>— Па, ви се то — смеје се и вели им путник — онако и неауфировани потрпа |
а капији — а он се само смеши.{S} А она смеје се, Боже, смеје, па забацила главу па све баца но |
и је издалека, кад зине, изгледао да се смеје, али је та спољашњост његова била фалишна, јер би |
— заџакао Ника, па све јечи кућа, па се смеје и оставља буџу и рог у буџак. — Ај, је л’ добро д |
трбу’... овај притиснуо појас... па се смеје, смеје... све се тресе.{S} Сви се смеју грохотом |
Ђакон уз’о па и он разгледа, па и он се смеје!{S} Смеје се и он, смеје и Екселенција; обадвојиц |
ла од силна смеха над дететом, па му се смеје, а после га диже силом и вуче преко сокака.</p> < |
Шта више, сад га радо гледа сваки дан и смеје му се, кад се овај саплеће преко своје мало подуж |
онако уплакана. — Морам, слатка, да се смејем и ако ми и није до тога!{S} Шта ми паде <pb n="2 |
до врага!{S} Да ме ко чује ди се овако смејем, мислио би још да сам нека пакосна жена.{S} Сиро |
мишљајући се да се њој, и на њен рачун, смеју. — Ајде, куп’те перје, па да се полеже!</p> <mile |
још ђувегија!</p> <p>А девојке се онда смеју кроз плач.</p> <p>Млада се попе у кола и седе уз |
, да се пентрају на дрво и једу дуд, не смеју да се јуре и шорају ногама прашину, која је неупо |
нешто необичо; некако су ограничени, не смеју да се хрву, да се пентрају на дрво и једу дуд, не |
спевали у шору са царевим сином, па се смеју, а баба се љути и кија, а перје лети чак под гред |
која се потрпала задовољно у кола па се смеју од великог задовољства и радости што се „возе“... |
он, смеје и Екселенција; обадвојица се смеју, а екселенција се све тресе од смеја тако да му ј |
највише другарицама Јулиним.{S} Оне се смеју а сузе им теку низ њихова бела лица.{S} Заплака с |
смеје, смеје... све се тресе.{S} Сви се смеју грохотом па и <hi>онај</hi>, и <hi>он</hi> се сме |
испред носа ти га одвукли па сад нам се смеју и он и она бештија чифуцка!{S} И ми, <hi>ми</hi> |
слоне се једна на другу, па се њихају и смеју тако, док их мамице не опомену да то није лепо!{S |
мени и протолмачи?!{S} А фурт се нешто смеју а особито она.{S} Он и којекако; снебива се сиром |
воје велике и чупаве паорске бркове и у смеју би само додали: „Е, е, оно јој је баш ваљало, и ф |
у је и ћелепуш спао.{S} Та шта се врагу смеју, мислим ја, а Екселенција запита: „А је л’ ово ба |
м потукли... к’о на вашару! — рече Јула смејући се.</p> <p>— Па, како живите?</p> <p>— Фала Бог |
, врло лепо, врло лепо! — вели поп Ћира смејући се усиљено, а у себи је извесно помислио: „Није |
орби.{S} Ај, шта велиш, — залармао Нића смејући се, — је л’ добро диваним?!</p> <p>— И сланине |
штам ову лулу из уста до довече! — рече смејући се.</p> <p>— Та служите се, чесњејши господин-Ћ |
на песму био слабија песма, само да је смела дати од себе гласа.{S} Срце јој је ударало у груд |
аму, па док нису краве дошле кући, није смела ни носа промолити оданде.{S} А у томе се и тата о |
ан, Меланија је остављала клавир и није смела да свира ни омиљену поп-Ћирину песму „Сјајни месе |
без титли Сидо,) који, управо, не би ни смели држати ни у православној порти а камоли у туторск |
адржавати, а сутра?{S} Сутра се, дакле, смем надати да ћете нас почаствовати посјетом! — вели г |
то слабо помогло; Јула је туговала, не смем рећи венула, јер, као за пакост, ма да је била заљ |
у:</p> <quote> <l>„Теби љубав јавит’ не смем,</l> <l>Јер твој бити не могу;</l> <l>А да с други |
с кимгођ?</p> <p>— А с ким ћу, кад и не смем ником да кажем, како је баш све то било! — Шаца је |
цао.{S} А шта је чуда спремљено било не смем чисто ни да ређам, јер се бојим, да ми нико неће в |
што си се ућут’о?</p> <p>— А шта могу и смем да диваним, кад ме господин-попа не питаду!</p> <p |
веде амо, и сад је наравно, његова, ако смем рећи, кривица што сам вас, узнемирио у виртшафту т |
</hi>, па проси ћер!“...{S} Даклем, ако смем узети себи слободу... у здравље ваше примјерне суп |
n="58" /> нам по једну ракију, ако вас смем, то јест, понудити, — рече поп Спира и окрете се г |
остижени идеал, којега је само издалека смео посматрати и мислио да је и самим тим већ срећан и |
и мирољубив берберски асистенат и није смео запевати.{S} Он је само тихо ударао у тамбуру, тих |
ких момака.</p> <p>Недељом се пре подне смео слободно шетати, јер пре службе га није могло ништ |
дну песму, коју, истина, није хтео а ни смео, никако да призна за своју, али за коју је цело се |
јаче залупало срце као сваком, ма како смео човек да је, што закуца пред дрским <pb n="166" /> |
ећ кудикамо поузданији, па њему сам већ смео да кажем шта је и како је, а нешто је већ и сам зн |
ђа — но тога би’ вол’о видети, ко би му смео изаћи на очи!{S} За најмању ситницу каштиговао је |
ој се допао чим га је спазила, учтив па смеран, па косу разделио по средини; исти к’о њен попа |
жа, дуплована ружа; а госпојица Јула је смерна љубичица.</p> <p>— Ух, — хукну гђа Сида, — ове м |
о <pb n="118" /> гледа, па како је само смерна и стидљива —</p> <p>— И вама се то допада!? — чу |
ве то.{S} Њима се не допадају скромне и смерне девојке, него ето таке шиндивиле, што им играју |
ике чаше воду, па га онако, како већ то смерне девојке чине, преко чаше посматрала пијући полак |
он, и <hi>он</hi> је красан...{S} Сушта смерност!{S} Да га види његова Екселенција — но било би |
певао: „Ах, Венеро, ужасна богињо, Над смертнима свирјепа књагињо!“ Ах, какав би то красан пар |
онолике њи’ве авлије... како нам свима смета и прави ларму по сокаку.{S} Та није да је ђипала |
м месту, него се успропадала па јој све смета по кући. — Ето, шта ја кажем!{S} Чим сам чула за |
да није познато!{S} Али то му ништа не смета (ни њему, поп-Ћири, а ни поп-Спири), да после сед |
некада врло лепо певао али сад му много смета старост.{S} Док је он певао, учитељ се представио |
тужбу, послао је све од куће, да му не сметају, а он остао сам код куће и преписао је и поштом |
јој у силној ревности и услужности више сметају него што помажу. <pb n="382" /> Из одаје се чуј |
е, они преко, — они нам још и понајвише сметају!{S} Чим чују да ко овамо код нас у Банату има л |
</p> <p>Гђа Сида није могла то да трпи, сметало јој је, управо кварило њен дојакошњи ред и нави |
се на ове сеоске торокуше, гнедиге, не смете ослонити.</p> <p>— Ништа, слатка!{S} Ја сам вам о |
се насмијете;</l> <l>Казали би, ал’ не смете,</l> <l>Да ме милујете.“</l> </quote> <p>— Ју!{S} |
сад је бријао туђе браде, а од сад неће смети ни своју.“ А Шаца као опет наставља: „Јуло!{S} Не |
{S} Иде смех и кикот.{S} Баба се љути а смех све јачи; једва се стиша кад се чује каква лупа из |
ивуцка арендаторска канцеларија.{S} Иде смех и кикот.{S} Баба се љути а смех све јачи; једва се |
оџака, а у томе му иде на руку омирски смех укућана изазван шалама и досеткама свуда омиљенога |
тране, <pb n="256" /> и јасан девојачки смех гаси изненада свећу и буди и љути бабу.</p> <p>— А |
еку реч гласно изговорену, па онда опет смех, а перје лети на све стране, <pb n="256" /> и јаса |
и да га дигне, а она се савила од силна смеха над дететом, па му се смеје, а после га диже сило |
е може никако даље, јер се све клања од смеха гледајући на децу која се потрпала задовољно у ко |
е миловати.</p> <p>А деца све грцају од смеха и не веле му ништа.</p> <pb n="408" /> <p>— Е, па |
карадним српским језиком и уноси шале и смеха у суморно друштво.{S} Па и господин попа би устај |
а ха ха! — смеје се гђа Перса сатанским смехом сама у себи. — Ал’ рихтиг!{S} О извин’те, та ди |
је завршио а уђе поп-Ћира и затече их у смеху.{S} Смејали су се обојица тако слатко, као што то |
p> <p>— Код своје рођене куће, па да не смеш ни нос да промолиш кроз капију.{S} Ето тако смо вр |
рло практичан и потребан, а незграпан и смешан, за то га никако и нису могли продати, јер коме |
Јула и фрајла Меланија, само се цмачу и смеше једна на другу.{S} Шта се разговарају <pb n="25" |
p> <p>— Па и двадесет! — додаје г. Пера смешећи се.</p> <p>— Та да, да, што кажете и двадесет!{ |
ојој мрзости и јарости! — рече поп Ћира смешећи се мало.{S} Ваљда му је дошло смешно помишљајућ |
; мама мора да чека бабу! — рече женица смешећи се.</p> <p>— Па нека и попа чека бабу! — одгово |
и је Бачка крв!{S} Воле прашину! — рече смешећи се и пољуби Раду.</p> <p>— И мама сме у кола, ј |
певате!{S} А, је л’тако? — пита путник смешећи се.</p> <p>— Та, знате... оно јест’ све тако к’ |
/p> <p>А Аркадија увија понизно главом, смеши <pb n="8" /> се, а све полако трља руку о руку, к |
е, и ја сам у неку руку пастир, хехе, — смеши се, — чувам поверено ми стадо младих и несташних |
.{S} Извади наочари, метне их на нос, а смеши се све, па опет гледа, и пита ме: је л’ то мој зу |
ом па и <hi>онај</hi>, и <hi>он</hi> се смеши, само тишије.</p> <p>— Јао мене! —- устаде гђа Пе |
о му, па је гледа једнако, и једнако се смеши!</p> <p>Ах, јутарњи снови, врашки, несташни снови |
оваца.{S} Попа броји новац, а брк му се смеши; броји и прича о детету, како је красан, напредан |
ко је заваран и очаран њима; како му се смеши брк очекујући врућу, посољену и машћу дебело прем |
з избијен чвор на капији — а он се само смеши.{S} А она смеје се, Боже, смеје, па забацила глав |
говорила а Јула се само благо и питомо смешила и тек по некад „Да“ или „Не“ или „Да боме“ рекл |
потрајало дуго а ча-Нића се стаде у сну смешити.{S} Блажени осмејак му лебдијаше на уснама испо |
и потрефила! — кида се госпођа Перса а смешка се и вели: — Ех, ех, ама к’о да сам поручила, е |
дука; један већи а други мањи, оба врло смешна изгледа, а видело се по њима да су оба много пут |
ка-Јуцо, што гледите?</l> <l>Ала сте ви смешни!</l> <l>Ако мене не љубите,</l> <l>Душе ми сте г |
с почетка устезала да се крене, јер је смешно говорила српски, и она се напослетку дала најрев |
Сепловицу и друге Швабе и Швабице како смешно играју па отпоче:</p> <quote> <l>„Игра Шваба и Ш |
а смешећи се мало.{S} Ваљда му је дошло смешно помишљајући какав би то призор био, кад би гђа П |
патка).{S} А поп Спири дође напослетку смешно, одобровољи се па вели:{S} Иди бестрага! а госпо |
снаја!{S} Та шта се Бог већ једаред не смилује на мене јадника! — јада се овај.</p> <p>—- Ајде |
<p>— Хе, — вели Аркадија па трља онако смирено поповски руке и увлачи снебивљиво врат, — учио |
n="18" /> га шта више још и похвали за смиреност и ревност његову у служби олтару и звонари.{S |
што на форму: хм, ајд, ајд! а за тим се смирио, легао је и продужио спавање „лењштина једна, шт |
утишавала, док се напослетку није мало смирио и оставио јој одрешене руке, да она сама својом |
поп Пира у животу, неће се, зарек’о се, смирити, док поп Спира не скине и браду и бркове да изг |
“ није ни речи разумела од целога онога смисла, па стаде још ситније вести у колу.</p> <p>Али к |
pb n="63" /> краве музу, — не иде, нема смисла.{S} Каијафа је она гђа-Сида, сетиће се одмах.{S} |
баш јој је згодно дошло да уради што је смислила; није имала кога да пита, него је могла сама д |
онога на дну.</p> <p>— Па, да ви’те, и смислио сам...{S} Само не знам, ’хоће л’ ваљати штогођ, |
о к’о смислио?</p> <p>— Па, ето, то сам смислио.{S} Да се ви <pb n="269" /> морате пошто-пото д |
ели Аркадија.</p> <p>— Па шта си то к’о смислио?</p> <p>— Па, ето, то сам смислио.{S} Да се ви |
з мердевине.</p> <p>— А... је си л’ што смислио? — запитаће поп Спира Аркадију после дужег ћута |
ча-Нића, па се искашља онако у српском смислу.</p> <p>— Лаку ноћ, ча-Нићо! — одговара му брзо |
ај само, да ви’ш комендије.{S} Код њега смо вечерали и преноћили; а нико други, него он, укр’о |
о неком), царском катани у Галицији, да смо сви, фала Богу, здрави које ми и њега поздрављамо и |
ити девојачка вамилија.{S} И пишите: да смо сви здрави; баба кашље и кр’ја к’о и пре и тут је з |
и како је било, а ја му онда кажем: да смо се споречкали, и да се он онако ујарости бацио на м |
н!</p> <p>— Спава тај к’о заклан.{S} Да смо какви <pb n="318" /> рђави људи и душмани, могли см |
i>, па через тога се и свађамо.{S} А да смо „немеши“, нит’ би ви били брез кола, нит’ би’ ја сп |
те их до врага!{S} Ми к’о људи треба да смо паметнији.{S} Та због њих смо, што кажу, и царство |
нам шта би’ дала, да је сад лето, па да смо извели гајдаша у авлију или пред кућу!{S} Та мор’о |
те ме нешто онда познавали, снаја, и да смо били своји к’о данас —</p> <p>— ...а кад га к’о чеш |
ки курмахери и неке нахт-музике, к’о да смо на „Тиса-парту“<ref target="#SRP18941_N1" />тако ми |
е, Ћиро, доживели и дочекали.{S} К’о да смо последњи у селу!</p> <pb n="180" /> <p>— Та ’хоћеш |
иге, коју већма и више волем.{S} К’о да смо сестре, или тако штогођ.{S} Ако се сећате, ја сам в |
оше: „Мораш, мораш, Јуло!{S} Да ви’ш да смо ми младе, како се не би дале молити“, — отпоче и он |
ли гђа Сида. — Како слободан?!{S} Ваљда смо ми неки туђини, какве швабе —</p> <p>— Клањам се.{S |
оварали, не би се ни узели!...{S} Ваљда смо се Доситејевим филозофијама разговарали!... „Којешт |
десим; ако буде к’о што ја мислим, онда смо „на коњу“ господине. „<hi>На коњу</hi>“ — додаде по |
’ за њега ил’ у Тису с брега!“ а ми шта смо знали, него попустили.{S} Па к’о велим:{S} Иди, бед |
гу овакав какав сам вијати и стићи, кад смо обадвоје што рекли: два дедака обадва једнака!{S} Х |
и?{S} Од онда још ја њу не миришем, кад смо биле обадве у Темишвару, па кад јој умро муж, и кад |
?</p> <p>А како да не будем срећан, кад смо се баш волели, да простите.</p> <p>— А, волели сте |
о не би’!{S} Та сећаш ли се, Спиро, кад смо оно, к’о богословци, виловали; — па ја дав’о серена |
............</p> <p>— Е, фала Богу, кад смо ту!{S} Ево нас!{S} Још мало! —- рече Рада већ у зор |
то било?</p> <p>— Дакле, слушај!{S} Кад смо сели у кола, ја сам све онако урадио, к’о што си ми |
о, парохијани не жале него дају.{S} Кад смо ми, то јест, ја и господин Кирило, дошли на парохиј |
уката и један солферин на дар!{S} А кад смо изашли и пошли кући, а он највеселији од свију нас, |
је у бурад некако још првих година кад смо се, во времја оно, ја и Сида узели.{S} Од њега мисл |
ице од детинства... та и не знам ни кад смо се познали!{S} Из једног сокака... — рече и засја ј |
ам у Банату, тако је добро!{S} Само кад смо ту!</p> <p>— Па, Бога ми, госпоја-Јуло, — смеје се |
p> <p>— Знам Бирцлијине!</p> <p>— И сад смо код њега...{S} Тако по каткад кочијашим мало...{S} |
иним и невешта...{S} К’о велим: комшије смо, па није лепо да се свађамо пред паством, и ваљда ћ |
удале, па шта нам је фалило.{S} Остале смо здраве и читаве, фала Богу.{S} Па... тако и они...< |
А тако би’ је волела видити!{S} Та биле смо другарице од детинства... та и не знам ни кад смо с |
А оне кажеду: „Верујемо, слатка, и саме смо таке!“ А ја, слатка, ништ’ не знам за себе, већ фур |
> <p>— Тхе... како се узме...{S} Здрави смо... а већ чућеш, док се одмориш, све красне ствари.. |
Та мени, мени да бо’ме!{S} Те још какви смо пајташи и пријатељи били, и то још од кад!{S} Још о |
омендије!{S} Та какви немеши!{S} Та сви смо ми <hi>немаши</hi>, па через тога се и свађамо.{S} |
капутић и све брже перја.</p> <p>— А ди смо то били ноћоске, синовче, ај?{S} Ко се то ноћом у г |
о и сувише свирјеп.{S} Е, Боже, па људи смо, слаба створења, па, па онда и згрешимо по некад је |
му пун бокал вина.</p> <p>— Та... своји смо, — вели му Нића, па једном руком диже бокал а друго |
с, другима, мање достојнима.{S} Требали смо <hi>прво</hi> у ваше здравље, драги мој и ретки мој |
S} Ако ти се не допада та песма, певали смо ми онда и другојаче!</p> <p>— Та марим ја за песму, |
шта сте хтели певати —</p> <p>— Певали смо ми и ову, — дира је поп Спира па запева:</p> <quote |
а му је мило.</p> <p>— Јесте, очекивали смо вас жељно, — вели Аркадија. — Чим која кола прођу а |
>— Хе, — уздахну поп-Спира, — посвађали смо се ми једног баш лепог дана, али сад ми је сав <hi> |
n="318" /> рђави људи и душмани, могли смо му комотно извадити још два <hi>здрава</hi> зуба — |
од пута и силна труцкања.</p> <p>— Били смо к’о у аришту, — наставља гђа Перса. — Меланија само |
упруг, о томе кад ћете доћи.{S} Мислили смо да већ нећете ни доћи. „Можда се предомислио,“ разг |
...</p> <p>— Та ово, фала Богу, скинули смо којекако с врата...{S} Него она... <hi>она</hi> ком |
се, к’о мислим, сме честитати.{S} Чули смо да... ви... овај, удајете госпођицу кћер, а?</p> <p |
куд ти само паде на памет то?{S} А чули смо, — кажу они, — да су сви Иђошани на твоју ворму пам |
е, ха ха ха! — смеје се поп Спира. — Ми смо се дуго одупирали и кварили ал’ девојка га хоће; ње |
а, ништа! — веди гђа натарошевица. — Ми смо мало повише закаснили, извин’те и ви!{S} Бар да сте |
шље, ал’ је сад фала Богу боље.{S} А ми смо сви здрави; брата се тако угојио да не може да зако |
ласом:</p> <quote> <l>„Јуло рано, та ми смо род одавно.“</l> </quote> <p>— А откуд ти, — прекид |
вајка се прија Сида.</p> <p>— Ето, и ми смо се, што кажу, удале, па шта нам је фалило.{S} Остал |
глади и дотерује тоалету.</p> <p>Но ми смо се мало повише удалили од предмета и заборавили се |
: „Хе, шта знате, господин-попо, грешни смо људи!“ А кад се добро наруча и врати кући, донесе с |
једнога другоме, заборавимо.{S} Та чак смо се и руковали и пољубили пред њим —</p> <p>— <hi>По |
> <p>— Хе, та уз’о би’ је ја одма’, чим смо се први пут погледали у колу, ал’ ми она моја дерна |
само прид туђином да кудим еспап, јербо смо род; а зар је то честита ракија?!{S} Да је то чести |
> <p>— Питај, Јуло, господина:{S} Какво смо ми цвеће, ја и ти?{S} Како би нас назв’о.</p> <p>— |
ос да промолиш кроз капију.{S} Ето тако смо време, Ћиро, доживели и дочекали.{S} К’о да смо пос |
и, и, и вице-звонара!!...{S} Хе, далеко смо дотерали!{S} Не ваља, не ваља ништа ова нова наука. |
{S} Још од прве латинске!{S} Та заједно смо, к’о деца, с катихетом „<hi>вертеп</hi>“ носили; ја |
чину.{S} Нећемо пуцати; само штета, што смо се толико истрошили!...{S} А добро си каз’о; откуд |
казујеш!</p> <p>— Такве секирације, што смо ово дана од њих имали, не би’ ни у сну снивала, нит |
ј да сневаш штогод страшно, знаш... што смо разговарали —</p> <p>— Но, но!{S} Та доста већ једа |
ако теби нећу дебело мазати, та да што смо се узели?!{S} Газдачка је ово кућа, роде, ти само и |
вели поп-Ћира.</p> <p>— Ех, па онда што смо и пили узалуд, и пре вас, другима, мање достојнима. |
саме непријатеље.</p> <p>— Ју!{S} А зар смо вам ми непријатељи?{S} Је ли, Јуло, — пита је Мелан |
ла.{S} Имам да ти јавим једну вест коју смо добили док сте ви били на путу.{S} Наш Шаца добио о |
на једва чекамо да видимо.{S} А девојку смо му нашли и добра кућа, а за мираз се неће постидити |
и!{S} Бар да сте раније дошли, а красну смо рибљу чорбу имали.</p> <p>— Молим, молим, —устручав |
треба да смо паметнији.{S} Та због њих смо, што кажу, и царство наше изгубили.{S} Ајд’, спаси |
{S} Таман опереш судове, а оно се већ и смркло; таман си устао од ручка, ајде седај опет за веч |
ереш судове и поспремаш, а оно се већ и смркло!{S} А имам још седам кућа да обиђем.{S} Адије! — |
на човек кад му прође дан, а оно се тек смркне!“ Прошло и „сиротињско лето“ и настаде позна, вл |
е?...{S} Ил’ што је зима ту, па се рано смркне, ил’ шта ли — тек почела сам рано да остављам шт |
им, ту је баба Макра спокојно очекивала смрт цуњајући једнако по орману, ветрећи своје рубље и |
м у воду, јербо ту ми је, знам, цигурна смрт.</p> <p>— Ти да скочиш у воду!{S} Гле га само како |
кости и последњих пет шест година пред смрт слабо се и мицала из ње.{S} Од те коже је направил |
о да се патак закоље, а попадија одлаже смрт једнако: „Јао мене жалосне! — <pb n="52" /> говори |
живот; да јој нема живота, и да јој је смрт била једина срећа.{S} Отац, као сваки отац, није н |
ени лећи па умрети,</l> <l>Ал’ да ми је смрти не видити;</l> <l>Да ја видим, ко ће ме жалити?</ |
ијца жене своје, и она је наскоро после смрти Драгињине свисла од жалости: а ви ћете гледајући |
пропала, најрадије је мислила о својој смрти, и праштала је и оцу и матери, и ако су они могли |
не девојке, а то је: у мислима о својој смрти.{S} Најрадије је мислила о томе: кад би умрла, ко |
ају се да се сретну, јер се још једнако смртно мрзе.{S} Али се мора признати, да су ипак нешто |
ути, а шта му је у себи помислила —, то смртном човеку наравно да није познато!{S} Али то му ни |
ш к’о к’о...{S} Пије тај, бојим се, к’о смук баш за то што је сув, то ти ја само кажем.</p> <p> |
ља или би у Тису с брега.{S} После тога сна никако да јој из главе изађе Шаца!{S} За то овај и |
живо остао у памети!{S} Тек после тога сна Шаца јој је дошао много милији, јер је тек у сну ви |
у сад треба топле постеље и укрепителна сна.</p> <p>На то нико није имао шта да примети и сви с |
ми остане у џепу, опет нећу имати мирна сна, док га се не курталишем! — рече поп Опира и изађе |
испод ока, тако, да ме је из најтврђег сна пробудио, обешењак један!</p> <p>У том заурла поп-Ћ |
за госта и одмах се сетила прексиноћног сна и дошла амо пред кућу.</p> <p>Дошавши поклони се го |
м нит’ сме ко.{S} Па му дика, што му је сна лепа. „Лепе коње и лепе жене, каже он; е, ако ни по |
ој зује у глави оне речи и она песма из сна а пред очима јој онај тужни поглед његов!{S} Јако ј |
ћава, а њима тек онда дође права њихова снага, па се онда њихов цар само прекрсти са три прста |
да се поткрепи, јер ће му требати нове снаге сутра, кад оде на медљану ракију и на киселу чорб |
гово.{S} Па чим зграби а он бега из све снаге; право бега на таван, на кров или на какво друго |
, вечна мржња.{S} Она их крепи, даје им снаге и мили им живот.{S} Као оно по некој паорској баб |
лом, да разгледа и јави.</p> <p>— Ержа, снаго, — викну гђа-Перса, — иди часком до поп-Спирини’, |
“ А он ми одговори: „Прошло је то мене, снаго моја, него ти уради к’о што сам ти каз’о; слушај |
/> онако лепо гледа и пита: „’хоћеш ли, снаго, да та Савка направи лепише?“ А он јој вели: „Та |
увши већ оно троје мањих. — Ајде, Радо, снаго моја, сад ће доћи баба! (А Рада легао у кола па с |
’о и изволев’о, солгабирове мој! ’хоћу, снаго моја, а да коме ћу ако теби нећу дебело мазати, т |
маћи живот.{S} За то је, чим је стао на снагу и постао, тако рећи, сам свој, оставио и фрау-Габ |
ора.{S} Тишина.{S} Из собе се чује само снажно хркање помешано с неким звиждањем.</p> <p>— Да б |
л’ цвеће лепше клија?</l> <l>О врат’ се снаице!</l> <l>Гле! друге дар ти носе;</l> <l>Од ружа г |
ојте грешити душу!...{S} Та немојте ме, снаја, за банбадава цвелити!{S} Та немојте ме бедити и |
’хоћу! ’хоћу, таки!{S} Само ме немојте, снаја, цвелити више —</p> <p>— Па онда, — даје му бирта |
{S} Еј, да сте ме нешто онда познавали, снаја, и да смо били своји к’о данас —</p> <p>— ...а ка |
ти.{S} А Је л’ вама онако мало ’хладно, снаја!...{S} Баш не би шкодило да се чимгођ мало угрије |
ек ондак!...{S} Еј, та што ме цвелите,- снаја!{S} Та шта се Бог већ једаред не смилује на мене |
било — неколико стараца и баба које су снаје отправиле у цркву само да бар једно после подне о |
ати, јер пре службе га није могло ништа снаћи.{S} Бар нико не памти тако штогод.{S} Ни стари бр |
је вештица, па се ископистила на своју снаху, завадила је с мужем па долази сваку ноћ; докле ј |
а, шта чујем!</p> <p>— Е, а сад збогом, снаш’-Пело.{S} Журим се!{S} Збогом!{S} Збогом! — рече п |
ам сутра —</p> <pb n="217" /> <p>— Јуф, снаш’-Пело, немојте ми ни спомињати.{S} Боље у земљу да |
, било ђавола!{S} И ви то, Боже, слатка снаш’-Пело, одма’ тако верујете?!{S} То је само тако из |
{S} О, о, мог малера нема нигди, слатка снаш’-Пело!</p> <p>— Убио их Бог.</p> <p>— Само молим н |
у највећем послу!{S} Молим вас, слатка снаш’-Пело, — немам кад сад да се тоалетирам кад имам е |
е и хозлице.{S} Одмах за њом крену се и снаш’-Пела па зареди по комшилуку.{S} Она није ни улази |
ма’ младић, и сам се чуди шта га је сад снашло.</p> <p>— Баш, Бога ми!{S} И сад ми га је жао. — |
е сирома’ младић, па се чуди, шта га је снашло.{S} Ал’ она, смеје се, Боже, смеје, смеје, па ми |
>ум Готес вилен</foreign>, госпоја (или снашо, или већ каква буде сходна титула,) та шта сте то |
смеју а особито она.{S} Он и којекако; снебива се сирома’ младић, па се чуди, шта га је снашло |
о рамену.</p> <p>— Хе, хе! — смеје се и снебива Аркадија.</p> <p>— Али, како само, врагу, да ти |
— Господин-Перо, та дете, немојте се ту снебивати и женирати због промене, моја кућа и господин |
ља онако смирено поповски руке и увлачи снебивљиво врат, — учио сам, господине, какве сам мог’о |
откуд ја то да сневам!{S} Ајде-де да је снев’о мој попа, па да ми није ни чудо.</p> <pb n="30" |
све догодило онако како је госпоја Сида сневала и Сановник јој прорекао</hi> </p> <p>У селу нем |
они то све још раније.{S} Па к’о бајаги сневала да се кугла, нада се гостима и шта ти ту још не |
помислите само!{S} Целу целцату ноћ сам сневала како се куглам, па све са неким слугама и са не |
ли госпоја Сида, — што сам вам ја ноћас сневала, још ни сад не могу да дођем к себи од чуда отк |
до.</p> <pb n="30" /> <p>— А шта сте то сневали? — пита је госпоја Перса и изашла већ на сокак. |
да дођем к себи од чуда откуд ја то да сневам!{S} Ајде-де да је снев’о мој попа, па да ми није |
, Спиро!{S} Има три четир дана како све сневам неке епископе и неку берберску сапуњавицу; а то |
ноћ!</p> <p>— А баш кад спомену, дете, сневање, — вели госпоја Сида, — што сам вам ја ноћас сн |
ацате кегле!!{S} О жено, жено!</p> <p>— Сневање, лудорија!{S} Доћи ће ти сутра Глиша Сермијаш, |
па кад ’хоћеш зета берберина, то ћеш и сневати!</p> <p>— Та не через тога, него се бојим да те |
но спавање! — вели јој Јула. — Немој да сневаш штогод страшно, знаш... што смо разговарали —</p |
је, блато је, горе нег’ и сува зима ил’ снег.</p> <p>— Та знам.{S} Петре синко!{S} Ал’ колико ј |
носније на посао.</p> <p>Као мала груда снега кад се отисне, мала и незнатна, с врха брега, па |
; на петој с рукама у муфу и пахуљицама снега; на шестој с лалом и зумбулом у руци; на седмој у |
то да снива!?{S} Њега <pb n="148" /> да снива!{S} А снивала га је врло лепо; и као попино дете, |
сан у саму зору.{S} И откуд само то да снива!?{S} Њега <pb n="148" /> да снива!{S} А снивала г |
} Беше то осмех праведника који спава и снива како получује награду.{S} И сан стаде плести свој |
Нића сниваше диван јутарњи сан.</p> <p>Снива, а он као већ ожењен баш оном истом Арсином пуниц |
е се рећи, помало и побожан био.</p> <p>Снива она, а она се као шета по башти, па као нема више |
е, васпитано, наравно, у страху Божјем, снивала је један сан који је, може се рећи, помало и по |
обилазим, овако стара, сирће, синко.{S} Снивала сам ноћаске тако којешта, а утувила сам добро, |
?{S} Њега <pb n="148" /> да снива!{S} А снивала га је врло лепо; и као попино дете, васпитано, |
е: што плаче?{S} А Јула јој каже, да је снивала страшно. — „А ти узми, рано, мало воде па попи, |
ово дана од њих имали, не би’ ни у сну снивала, нит’ би веровала, да ми је пре тога когођ рек’ |
ислила ни на кога, није ни дању ни ноћу снивала још никога.{S} Она је волела своје пилиће и гуш |
а сам добро, рано, да, кад гођ тако што снивам, увек ми се после тога мора стрефити каква гођ ш |
о јест, што непријатно и страшно дође у снивању.{S} По авлији видиш дању само брбљаве и прождрљ |
одмах окрену другу страну, да би и Шаца снивао њу као она њега.</p> <p>За то је у јутру седела |
аном и пуном свега и свачега.{S} И Нића сниваше диван јутарњи сан.</p> <p>Снива, а он као већ о |
ом, па она дугачка ко торањ а он мали и снизак к’о патак.{S} Па још кад се узму испод руке изгл |
Јулина родбина. — Извол’те, извол’те. „Сниска стреја, висок ђувегија!“ — веле му и уводе га и |
а оно молио би’ вас... кад би били тако снисходителни према мени, па наредили онима тамо... они |
и читати и ако учевни људи не верују у снове и вичу на Сановнике, јер се све догодило онако ка |
<p>Ах, јутарњи снови, врашки, несташни снови!{S} Какве дивне и заношљиве, шарене и миле слике |
и једнако се смеши!</p> <p>Ах, јутарњи снови, врашки, несташни снови!{S} Какве дивне и заношљи |
p> <hi>Из које ће се читаоци уверити да сновима треба веровати и Сановнике куповати и читати и |
монологом и једним чаробним лукративним сном Ниће боктера</hi> </p> <p>Давно су стигле из поља |
дмој у лаком, врло, врло лаком оделу са снопом житнога влаћа као она древна божица Церера.{S} З |
скамени човек већма, него кад му се на сну јавио Св. Никола и наредио му да каже Јањи Грку, да |
чудно што се Шаца тако чини невешт, а у сну јој тако мио и искрен и тужан био, а сад прилично р |
ије потрајало дуго а ча-Нића се стаде у сну смешити.{S} Блажени осмејак му лебдијаше на уснама |
смо ово дана од њих имали, не би’ ни у сну снивала, нит’ би веровала, да ми је пре тога когођ |
јој је дошао много милији, јер је тек у сну видела, колико би јој тешко било кад би га изгубила |
вазда спавају под амбарем, а лану тек у сну кад им, то јест, што непријатно и страшно дође у сн |
тока па се сва предала читању а ноћом у сну све говори из књига: „О, Едмонде, ми се морамо на в |
о?{S} Ти си опет назебла,“ а она опет у сну говори: „Мене је немилосрдна судба, каже, другом оп |
О Јесус-Мариа!{S} Со шенес кинд унд со, со...</foreign> А, а а!{S} Само један јед!{S} Ето ви’те |
gn xml:lang="de-Cyrl">О Јесус-Мариа!{S} Со шенес кинд унд со, со...</foreign> А, а а!{S} Само ј |
rl">О Јесус-Мариа!{S} Со шенес кинд унд со, со...</foreign> А, а а!{S} Само један јед!{S} Ето в |
"278" /> заостале му неке ситне сачме и со, па од тога доба је боље и сигурније знао да предска |
волете и слажете, је л?</p> <p>— Та к’о со и ’леб, што кажу.</p> <p>— А је л’ добра, је л’ лепа |
дну количину свежа хладна ваздуха и сва соба замириса сеном и балегом.</p> <p>Узбунише се сви.{ |
је спремљено свега и свачега.{S} Велика соба и две побочне биле су испражњене и сав намештај од |
бита и једна), за тим кујна па чељадска соба.{S} Из собе за ручавање излазиће се у кујну а из о |
— вели Пера коме се учини нешто празна соба по одласку Јуле. — Онај њен поглед остаде му дубок |
а Сида отварајући прозоре да се промаје соба, — да је питам: <hi>кога</hi> ће то да обријају!{S |
ице и одлазе праћене фењером.{S} Остаје соба с укућанима само.{S} А за тим се гаси свећа у кући |
, ње нема па нема!{S} Тражим је по свим собама и по целој авлији и шиљем у комшилук код госпоја |
сваки ђаво довлачити у кућу).{S} По тим собама размештају већ још сад намештај; столове, столиц |
ер.{S} Све је то било пијано, и тамо по собама и у кујни и у авлији и у селу.{S} Тек пред зору |
коло.{S} Свирало је пет гајдаша; два у собама, два у пространој авлији а један на сокаку пред |
само остало на вечери.{S} Вечерало се у собама и у кујни.{S} Тамо ноблес а овде плепс у који ов |
или други лакат кад једе, а тога тамо у собама не може да буде.{S} За то је остао дубоко у ноћ |
спражњене и сав намештај однет у шупу а собе остале празне да се на Ђурђев дан напуне столовима |
поред вруће пећи, а ова захватила пола собе па изгледа као чивуцка арендаторска канцеларија.{S |
), за тим кујна па чељадска соба.{S} Из собе за ручавање излазиће се у кујну а из ове у шпајз и |
Опет никаква одговора.{S} Тишина.{S} Из собе се чује само снажно хркање помешано с неким звижда |
/p> <p>Изађе и поп Спира с домаћином из собе.{S} Овај га храбри и вели му:</p> <p>— Немај ти бр |
лаву тужећи се на врућину и викну преко собе поп-Спиру:</p> <p>— Спиро!{S} О Спиро, спаваш ли?< |
ни, кад је хтео са пуном чашом да иде у собе да наздрави домаћину и младенцима, па му нису дали |
до душе, нудио Глиша Сермијаш да иде у собе где су господа и беамтери, али се Нића извињавао т |
ј само чуда шта га их гору!{S} У свакој соби по пола туцета кандила к’о на Христовом гробу!{S} |
<p>А није мање весело било ни у великој соби тамо где сад уђоше ова два измирена члана ноблеса. |
ајпространијој, тако званој, гостинској соби.{S} Намештај леп и јак али старе моде.</p> <p>Све |
..</p> <p>Домаћина нестаде у гостинској соби.</p> <p>— Нема по џеповима, — вели домаћин с врата |
д политиран и да је стајао у гостинској соби; за тим и један зимски капут са олињалом јаком од |
шифонера само онда кад су у гостинској соби скидане футроле од конофоса са столица, фотеља и к |
прекрати ноћ.</p> <p>Поседају у топлој соби па чешљају перје.{S} Све сама женскадија, све од б |
авељају и претурају по ћилимцу у топлој соби, или се са дедом, који такођер чува запећак, боду |
Ослушкују обојица окренути поп-Ћириној соби.</p> <p>— Оче Ћиро, — викну мало јаче домаћин с вр |
ији, доби кревет у домаћиновој спаваћој соби.</p> <p>Мало после уђе домаћица са једном дремљиво |
а их кецељицом, а гђа Сида се шетала по соби, застајкивала код прозора и гледала без икаква инт |
кивала је задовољна шетајући се сама по соби у својим ботушама.{S} Како ће се радовати и блажен |
реће стиву лулу око камиша и шета се по соби и застајкује сваки час; размишљава, гледа у штукат |
кија, а перје лети чак под гредицу и по соби чак до бабиних чизама које се, непуњене сламом и н |
гођ, Боже, — рече и стаде разгледати по соби. — Та откуд толика запаљена кандила!{S} Гледај сам |
и и ти?! — праска гђа Перса шетајући по соби, па од времена на време застаје, брише порцулан ке |
вели поп Ћира па стаде ходати љутито по соби.</p> <p>— Ако штогођ стане да прибацује, а ти му р |
а склањајући посуђе и тумарајући још по соби, — а не знам шта би’ дала, да је сад лето, па да с |
<p>— Отвори мало те шалукатре!...{S} У соби је к’о у рерну... врућина ми је.{S} Па запали мало |
уповао, куповао је за две персоне.{S} У соби два велика тешка орахова шифонира стоје као две ма |
удаваче најрадије спавају.{S} Ни мама у соби није могла чути тамбуру.{S} Али Јула је чула и одм |
ожи, — наставља поп Ћира, оставши сам у соби, — рекла би и ти са мном заједно:{S} Фала Богу кад |
авлији испод комарника, а она с мамом у соби са сокака где обично све удаваче најрадије спавају |
сад променила и да им место није било у соби.{S} Кочијаш скиде још један у хартију умотан кишоб |
р</hi> и <hi>Кашпар</hi> представљају у соби с голим мачевима чудесно рођење Христово пред забл |
су се свађали, а чим је чуо неку лупу у соби, он је побегао на звонару, да не би био у неприлиц |
та! — грмну гђа Перса и залупи врата за собом па оде у кујну к’о фурија.</p> <p>— Е, па кад баш |
дох сад <pb n="114" /> за вашу љубов за собом једног пединтера! — вели гђа Сида и метну руке на |
пи.{S} Прођоше и чарду и оставише је за собом и не свратише у њу.{S} А и шта ће у чарди, кад је |
и Банат и цео свет; да оде и остави за собом све, и срећу и несрећу своју, па да лете коњи так |
свију кућа и амбарова, па их изведу за собом а пацови трче к’о на даћу за њима, а мајстори јед |
дира гђа Сида и залупи врата и пљуну за собом.</p> <p>Шта ће Јула него се диже, погледа Перу бл |
ролазеће- — и кога је она или водила са собом кад је лепо, или му доносила кући пошто су у мног |
цом! — разговараше се гђа Перса сама са собом. — Ала <pb n="331" /> ће да га обријају, Бого мој |
и се надали? — пита их поп Ћира унев са собом у собу грдну количину свежа хладна ваздуха и сва |
трашно, да је морала једна да понесе са собом флашу са сирћетом, па све ми међеду под нос, па о |
менка Анка“,... чудо да нисте понели са собом поред „шнуфтикле“ и какву опирачу.</p> <p>— А, „ш |
p>— Ту је код мене.{S} Носим га увек са собом (у злу не треб’о!) Ал’ која ми и асна од њега, ка |
перо и мастило носио је увек он сам са собом.{S} За тим седне за сто па само промућка мало див |
од куд му штогла?!</p> <p>— Па понео са собом у џепу.{S} Ви бар знате, слатка, к’о касирка, как |
и душу“...{S} А човек, што кажу, „ништа собом не понесе већ скрштене беле руке и праведна дела |
а, па ни највеће предмете, не види пред собом.{S} Од силне срамоте и силна бола од чворуге, кој |
{S} У тужби се поп Ћира бави прво самим собом.{S} Спомиње неких тридесет година беспрекорне слу |
ису као некад.{S} Говоре, до душе, међу собом ради Г. Епископа и ради своје пастве, али и то не |
Жужа и Ержа су и даље лепо живеле међу собом (не хтевши се повести за својом завађеном госпошт |
мала свога.{S} Једнога су оне саме међу собом звале <hi>Затрацени</hi>, а другога <hi>Шецко-Јед |
дије, тако су лепо живели и попови међу собом.{S} Мало које вече да не прође, а да не оде поп-С |
опови и којекако а попадије никако међу собом.</p> </div> <pb n="400" /> <div type="chapter" xm |
ачка вашег. (Мачка су звали, онако међу собом, нотарошем, за то што и сеоски нотарош није шиљио |
кровиотика</title> Хуфеландова и <title>Собрание Вещеи</title> од Доситеја, а <title>Совѣте Здр |
Сида; не могаше ништа рећи него остави собу.</p> <p>После тога је гђа Сида никако није саму ос |
ако.{S} Не може човек у вече да разлади собу и да пусти фришка <pb n="188" /> луфта, од ларме и |
— вели гђа Перса, — да излуфтирамо мало собу.</p> <p>— Шта ће само тај млади човек помислити?!< |
е стране по кујни.{S} Меланија побеже у собу, а Ержа, бојећи се (из искуства) да њој који други |
проразговорити.{S} Извол’те, извол’те у собу, раскомотите се.</p> <p>Улазе у кућу.{S} Пера чист |
чу се из поп-Ћирине куће, кад ступише у собу. — Каква срећа, <pb n="24" /> каква срећа! — вели |
гђа Сида, кад су поп-Ћирини већ ушли у собу, нарочито изашла у кујну, да се тамо од чуда трипу |
али? — пита их поп Ћира унев са собом у собу грдну количину свежа хладна ваздуха и сва соба зам |
рсо? — запита поп Ћира који се вратио у собу.</p> <p>— „Шта је било?“...{S} Ја сам јој крива, ш |
. најбоље ће бити да одемо у коју другу собу... не би’ рад био знаш, да нас ко прекида!{S} А та |
е у кујну а из ове у шпајз и у чељадску собу (и онда се неће моћи сваки ђаво довлачити у кућу). |
ари сат поп-Спирин је доспео у чељадску собу, јер је, како је пакосно говорила гђа Перса, тако |
а спавање.{S} Поп-Ћири дадоше гостинску собу а поп-Спира, као интимнији, доби кревет у домаћино |
а опажало.</p> <p>Сви уђоше у гостинску собу по којој се распростирао благ мирис миришљавих сап |
ра их за њим, па се журно врати у топлу собу.</p> <p>— Једнако облачно, нема ни форме да ће се |
аја. — Са сокака ће имати две или једну собу, из авлије опет две (а испрва доста ће им бита и ј |
на капији кад је једном банула у Жужину собу па затекла тамо једног курмахера Жужиног где седи, |
м, али се савлада и диже и уђе у Јулину собу.{S} Па и ако јој се срце цепало, намршти се, и зап |
ле ајде.</p> <p>Одоше обојица у побочну собу.{S} Док су се она тамо забавили, дотле се у кујни |
кла!{S} Поп Ћира је побегао чак у трећу собу од страха кад је чуо бласфематичне речи гневне поп |
ние Вещеи</title> од Доситеја, а <title>Совѣте Здраваго Разума</title> од истога држао је Аверк |
клирик, а, је л’ тако?</p> <p>— Јесте; совершени клирик... с еминенцијом. <pb n="312" /> А има |
се уједа госпоја Сида, а кад сам је ја советовала, да да њену Јулу нигде на страну у кућу, у л |
пут удам, к’о што ми ти, ето садакана, советујеш?“ А он каже: „Е, моја Савка, није мени до жен |
S} За сад нам, каже, прашта, ал’ нам је совјетов’о, да од сад у миру и лепом согласију живимо.{ |
. к’о неки фишкал —</p> <p>— Како га је совјетовала, онако у мал’ није и прош’о! —</p> <p>— Та |
а, знате, лаку и сигурну руку, па су му совјетовали, да је гријота да свој талент закопа овде у |
а, а он нас лепо прими.{S} Поч’о нас је совјетовати... и, већ тако даље, да ти не отежем, видим |
пакостан!{S} Е, видиш ти само ње, како совјетује... к’о неки фишкал —</p> <p>— Како га је совј |
е ћерка не уме ни окренути!{S} А кад је совјетујем: „Воспитавајте дете, госпоја-Сидо, то се дан |
па му залепи пола десетице на шешир, а Совра дува за ону другу полутину к’о бесан.{S} А у колу |
ум по вино,“ додаје г. Кипра нотарош, а Совра гајдаш запева: „Сипај, Тино, кроз кецељац вино!“ |
А и само срце друкчије се ражђипа, кад Совра свира.{S} А у колу је све било заљубљено; свак им |
и варошка музика за окретне игре, а ни Совра гајдаш није фалио; само је он више дувао у гајде |
е мари: „Е, — веле, — мари он за то к’о Совра гајдаш за кишу,“ или: „Тиче га се то много к’о Со |
ва дана још после тога брујале му гајде Совре гајдаша и зујало у ушима оно Јулино: „Срам те бил |
за кишу,“ или: „Тиче га се то много к’о Совре гајдаша суша!“ — Он понесе само гајде, па кад га |
само гајде, па кад га запитају: „Куда, Совро?“ а он им вели: „Идем да окопам ку’руз!“ А умео ј |
ило друштво из комшилука.{S} Нашли су и Совру гајдаша.</p> <p>Отпоче игра и песма и здравице, и |
пијани сватови из силне почасти придали Совру гајдаша, да га прати до куће.</p> <p>А што се у с |
тирунга — не може без њега; одмах: „Дај Совру, — вели, — дај, дај десну руку нашу,“ <pb n="4" / |
је совјетов’о, да од сад у миру и лепом согласију живимо.{S} А њему прашта покушану превару.</p |
сад за то да ме каштигује к’о безбожну Содому и Гомору?! — вели поп Спира коме се ни најмање н |
/p> <p>— Но, ко је сад опет? — пита гђа Сока и погледа на авлијска врата.</p> <p>— Госпоја Соко |
Та сед’те још мало, — зауставља је гђа Сока испраћајући је до авлијских врата — Та тек што сте |
="204" /> него баш напротив; али је гђа Сока била гневна, а онда ни сами мушки не бирају израз, |
</p> <p>— Право кажете, — потврђује гђа Сока.</p> <p>— Јест бо’ме!{S} Па опет људ’ма све нешто |
мора због тога баш тако! — чуди се гђа Сока. — Та и досад је било прошевине!{S} Ју, Боже, — чу |
кера? — чу се и по други пут глас и гђа Сока позна глас Габриелин.</p> <p>— Неће, неће!...{S} Н |
ако к’о што сам ја почела, — нареди гђа Сока Ефики, једној округлој <pb n="206" /> дунди белих |
и од посла к’о и одономадне, — вели гђа Сока, пред којом стојаше једна гомила старих плеснивих |
м.{S} Извол’те слободно! — одговори гђа Сока. — Но, шта ће сад опет та матора торокуша?! (Гђа Г |
ине!{S} Ју, Боже, — чуди се и крсти гђа Сока, — та то баш к’о неки паори!</p> <p>— Е, ал’ припо |
шта вам се то вуче, — повика за њом гђа Сока. — Та вратите се брже!{S} Куд ћете тако?{S} Та спа |
-Ћиру и Спиру? — запита је зачуђено гђа Сока. — А шта је то било?</p> <p>— Зар ништа не знате? |
епо...{S} Било па прошло! — уздахну гђа Сока.</p> <p>— Хе, госпоја, „пролазе године к’о гођ мут |
спао да од тога живи!“- — „Него?“ пита Сока гркиња. — „Па ићи ће у Беч да штудира хирургију и |
пустите дете од себе у свет?“ — пита је Сока гркиња. — „А шта знамо, — вели јој гђа Сида; — кад |
адили два берберина у једном селу! вели Сока гркиња.{S} И један па нема увек посла.{S} А после |
мало их има који их зарезују у што.{S} Сокак или авлија, то је све једно, у сваком селу.{S} За |
ако обешењачки погледа и чешља косу, „а сокак све мирише од фине цигаре и миришљава сапуна кад |
, а сувим опет толико.{S} Закрчила кола сокак и онако пун радознала и позвана и непозвана света |
азила с пуним бокалом <pb n="363" /> на сокак своме каплару Затрацену и Ержи која је опет била |
ји није никад потребно било да изађе на сокак и да криви шију и лево и десно да види хоће л’ от |
="51" /> деца из комшилука кад изађе на сокак, тако да се обично морала и сама госпоја Сида уме |
} Та гријота би било и керу истерати на сокак на оваку кишу и у овако блато!</p> <p>— Та обешењ |
ашу страну; не можеш к’о човек изићи на сокак од прашине.{S} А ноћом се опет вуче читава компан |
онекад да га шчепам па да га треснем на сокак!</p> <p>Него и јесте чудан био тај дуварски сахат |
није лепо, да, изнесу решето за жито на сокак, код онолике њи’ве авлије... како нам свима смета |
— пита је госпоја Перса и изашла већ на сокак.</p> <p>— Та ман’те ме, знам да ћете ми се смејат |
у) — ошину коње и потера управо у попов сокак пред поп-Спирину кућу.{S} Кад га узе на кола прек |
А не изнети га насред сокака, као да је сокак ваш спахилук,... да човек не може да изађе пред с |
/p> <p>— ... а за решето је авлија а не сокак, — наставља поп Ћира. — А не изнети га насред сок |
ата, гајди и други инштрумената и дигне сокак на главу; срела га... лепо га вид’ла к’о ја вас, |
оло.{S} Ала ће да се шарени после подне сокак од момака и од девојака; ала ће да замирише од ка |
о Нићу како иде, како се лено вуче кроз сокак, како зева и после креше оцилом у труд, пали лулу |
ије у други сокак; а кад савије у други сокак, а он још једаред погледа на врата, а она још сто |
гледа за њим, све док не савије у други сокак; а кад савије у други сокак, а он још једаред пог |
га на послетку и гајдаш и сави у други сокак, оде и он да спава и да се поткрепи, јер ће му тр |
а он њој мане шеширом и залази у други сокак па све цупка од милине и никога не види, или се с |
рошица.{S} Та колик је само онај Велики Сокак с краја на крај, па колико тек малих сокака има, |
ј села, и велики крст, и уђоше у велики сокак.{S} Прођоше и њега и, стадоше пред парохову кућу |
p> <p>Гђа Габриела удари у кабаничарски сокак.{S} На авлијским вратима затече Пелу Леке кабанич |
188" /> луфта, од ларме и музике; дигли сокак на главу!</p> <p>— Е, е!{S} Ама то ће канда да из |
ошао свет на литургију па се све шарени сокак од лепоте.{S} Час из ове час из оне куће испадне |
Боже, смеје, смеје, па мислиш све звони сокак од њена смеја!{S} Она му нешто говори а све гледа |
Сиди...{S} Изађе к’о бојаги да почисти сокак испред куће, а она пева кол’ко је грло доноси ону |
ром, отишао у други, и из овога у трећи сокак и ту је дунуо равно дванаест пути у свој боктерск |
е плаће да и’ плаћам, да чувају <hi>мој сокак</hi>, ај?{S} Ди је ту асна?{S} Ај, Ракила, је л’ |
кућом?!</p> <p>— Има то, што није миран сокак од нахтмузике.{S} Све трешти од неких трумбета.</ |
није приметио кад је Шаца савио у попин сокак.</p> <p>Шаца је ишао полако све испод багрења док |
е тако задовољан све напред из сокака у сокак, па мисли, како је сретан и пресретан, јер му је |
ормално спале с ногу јурећи из сокака у сокак.{S} И сама гђа апотекарица — која се с почетка ус |
дарица испред своје куће па све до пола сокака — то, Бога ми, никако није хтела, а није ни траж |
стана и праве размештај намештаја. — Са сокака ће имати две или једну собу, из авлије опет две |
њој ни крајцаре дуга.{S} Пет прозора са сокака а прозори пуни цвећа а међу цвећем два кавеза са |
ави.</p> <p>— ’хоће л’ кера? — чу се са сокака глас.</p> <p>— Но, ко је сад опет? — пита гђа Со |
л’ из весно послана.{S} И њу увукоше са сокака у авлију у коло и ако се као отимала мало и вика |
о из бунара.</p> <p>И у авлији као и са сокака био је испред куће ред багремових дрвета и два в |
спод комарника, а она с мамом у соби са сокака где обично све удаваче најрадије спавају.{S} Ни |
летеше тако, да се све живо склањало са сокака и кокошке и гуске све полете у крај кад прођоше |
намо ми то.{S} Намирис’о је Нића још са сокака.{S} Све му голица нос ова твоја силна саламура.{ |
е цело место, и лево и десно од Великог Сокака приповедало се у свима кућама о том збитију.{S} |
ад се враћала од породиље из арендашког сокака.{S} Кад су се вратили попови с пута (јер ни једа |
нам ни кад смо се познали!{S} Из једног сокака... — рече и засја јој суза у оку. — Па за што да |
а онда стане намештати и трести на сред сокака ту рђавим лајбом онакарађену принцезу... „Па ко |
тавља поп Ћира. — А не изнети га насред сокака, као да је сокак ваш спахилук,... да човек не мо |
де, играју кола у авлији неколико и дуж сокака двапут толико.{S} Излазе из куће помагачице, рођ |
на.{S} Иде тако задовољан све напред из сокака у сокак, па мисли, како је сретан и пресретан, ј |
и онда кад се обојица нису макли ни из сокака, а сад се вратили обојица су пута, — па један др |
га дана формално спале с ногу јурећи из сокака у сокак.{S} И сама гђа апотекарица — која се с п |
{S} Та у мал’ јој нисам притрчала преко сокака; а купила би јој мама кофпуц и хорнодле по сокак |
от, али их ипак не пуштају напоље преко сокака.{S} Јер кад се један такав малишан крене преко т |
еје, а после га диже силом и вуче преко сокака.</p> <p>— Да им дођемо у гости!... „Ми тако воле |
рски обојци, па да се човек усуди преко сокака и његовог дебелог блата.{S} За то се на такав пу |
е разапне пајван и да се суши веш преко сокака.{S} Псује, истина, свет и пајван и газду, али оп |
брине; узеће, веле, од поп-Спире толико сокака парокијана, кол’ко поп-Ћири зуба у глави фали.</ |
а авлијска врата и прође нека три четир сокака и сврати у неких шест кућа.{S} Већ се почео пола |
ак с краја на крај, па колико тек малих сокака има, а сви су широки.{S} Зато ни један није калд |
оно остало пута однео је ветар у друге сокаке у другу „пакију“ другога боктера.</p> </div> <pb |
што их чувам.{S} А док ја чувам толике сокаке, колико би’ тек ондак треб’о ја да држим боктера |
а Габриела је полетела лака и чила кроз сокаке, и у четвртом се сокаку опет срела са Цвечкенмај |
ојим је после Нића боктер продужио кроз сокаке вршећи у исто време и своју дужност.{S} Те ноћи, |
г плаћа славна општина за толике куће и сокаке што их чувам.{S} А док ја чувам толике сокаке, к |
па се све шарени од пантљика, кад прође сокаком, да ти је милина погледати за њом.{S} Пролази, |
А стари сват даде знак и кола полетеше сокаком и за час се нађоше изван села.{S} Луди коњи и ј |
не избеле.</p> <p>Нико живи не иде више сокаком.{S} Изумире полако и бахат људи и топот коња и |
прашином на кола која полако пролазише сокаком и у којима сеђаше путник.</p> <p>Млада жена, у |
<p>Гђа Габриела је хитала к’о без душе сокаком где се срела најпре са гђом натарошевицом после |
добро диваним!!{S} Та не могу да прођем сокаком од силна мириса.</p> <p>— Е, кад је тако, а оно |
р и кикот и песму, па пролазећи каљавим сокаком и гацајући по блату, свратио је, као власт, да |
кад те срце вуче; прођи, луче, и мојим сокаком, и моја је кућа на сокаку“.{S} Па једнако певуш |
летњи дан.{S} Кола су пролазила Великим Сокаком кроз Б** а баш је било после подне.{S} Врућина |
звонило на вечерње кад прођоше Великим Сокаком једна кола и у њима један млад човек.{S} Баба П |
равићу ја, рано, кад ме пронесу великим сокаком, — вели тетка-Макра одлазећи. — Кад ме закопаду |
ме гледаше за колима која иђаху Великим Сокаком и пратијаше их својим питомим очима, па рече у |
Сиде, него је једаред ипак прошао њиним сокаком и спазио је онако лепо очешљану, јавио јој се и |
Давно су прошла и последња кола попиним сокаком, и <pb n="158" /> прашина, која се била дигла в |
имао.{S} Доста је само да прође једном сокаком, па се тек осети како се просипа и разлева по к |
даред, једно пред вече, ђаволски перјао сокаком.{S} А после, вероватно је још и с тога, да је н |
јер се он сам најчешће поред ње пратио сокаком и Циганин му је пред зору свирао а он је певао |
а!{S} Та та би, каква је, и осванула на сокаку.{S} Да ми није жао момка, баш би’ га питала: мис |
ва велика дуда али не јалова као она на сокаку него родна која су сваке године доносила род и с |
уче, и мојим сокаком, и моја је кућа на сокаку“.{S} Па једнако певуши те стихове, а никако да и |
авађеном госпоштином) и састајале се на сокаку, као и пре свађе своје госпоштине, са својим хул |
алер није дигођ у другој кући... или на сокаку пасир’о...{S} Ди би од срамоте, да су ме какви м |
матра у цркви а довршило у порти или на сокаку.{S} Бабе се разговарају о редушама и о томе, как |
ама, два у пространој авлији а један на сокаку пред кућом. (Био је и шести, али је он већ до по |
нека прашина, к’о да је и онако мало на сокаку; а ноћом неки гајдаши, тамбураши, трумбеташи, Ћи |
уђим кућама.{S} Тек сретне тако неку на сокаку, па је заустави. — „За име Бога, <foreign xml:la |
ака и чила кроз сокаке, и у четвртом се сокаку опет срела са Цвечкенмајерком, у петом са гђом С |
аворски комад један.{S} Ко зна у ком ће сокаку ча-Нића осванути и фруштуковати!{S} Па нек му се |
куће, око шпархерта а пола чак у трећем сокаку око оног дућана тамо где виси онај бели пешкир и |
им кажеш, да ваљда још неко седи у овом сокаку?</p> <p>— А да шта сам него то урадила!{S} Па ми |
. господина Пере.</p> <p>— Па ми у овом сокаку чули да је то сас Јулом и господином било свршен |
је била далеко од цркве, одмах у другом сокаку.{S} Лепа, велика кућа а на њој ни крајцаре дуга. |
купила би јој мама кофпуц и хорнодле по сокаку а локне по комшилуку... присело би јој и лоптање |
ра!{S} И сутра ће сигурно бити ларме по сокаку.{S} Ето и господин Пера се од ото доба формално |
. како нам свима смета и прави ларму по сокаку.{S} Та није да је ђипала и праскала, та није да |
та.</p> <p>— Па зар је само моја кућа у сокаку?!!</p> <p>— Е, није него ваљда оној баба-Тини пр |
пицу па полетела и заредила по кућама и сокацима.{S} Прво је отишла гђа-натарошевици, дакле у б |
могао да иде одмах кући, него је ударио сокацима, пун пунцат најлепших мисли и вечерашњих лепих |
зумире живот у селу; ућутало се све, по сокацима и свирке и песме и жагор и разговор.{S} Лишће |
о дућанима продају а ноћу и забадава по сокацима деле.{S} Али данас пре подне у Недељу он се ни |
ли лопов, тако нешто, јер иде и онда по сокацима и којекуда кад никако и нема месечине; разгова |
кад те човек посматра гацајући блато по сокацима или онако покис’о кад се грчи у колима без арњ |
ама себи: дај да одем часком до госпоја-Соке; она ће то знати, кад држи дућан!{S} О, о, баш ми |
утила се гђа Габриела брзим кораком гђи Соки гркињи.{S} А тако исто и натарошевица похитала је, |
еда на авлијска врата.</p> <p>— Госпоја Соко, ’хоће л’ кера? — чу се и по други пут глас и гђа |
ке ситнице у стању је само женско оштро соколово око (па чак и кад наочари понесе!) да примети, |
пре са гђом натарошевицом после са гђом Соком гркињом — која је оставила парадајз на Ефики и на |
ела са Цвечкенмајерком, у петом са гђом Соком гркињом, у шестом са гђом натарошевицом и гђом ка |
.{S} Госпођа Сида се разговарала с гђом Соком гркињом. — „Ју, а зар ћете моћи да пустите дете о |
l:lang="cu">„Вы эсте солъ земли: аще же солъ ѡбȣяетъ, чимъ ѡсолится; нивочтоже бȣдетъ ктомȣ, то |
енство: <foreign xml:lang="cu">„Вы эсте солъ земли: аще же солъ ѡбȣяетъ, чимъ ѡсолится; нивочто |
газдашаг и могао сад запалити к’о онај солгабиров стиву лулу, ипак се није поневидио, него је |
„Биће све к’о што си рек’о и изволев’о, солгабирове мој! ’хоћу, снаго моја, а да коме ћу ако те |
а тим долазе силне друге слике.{S} Неки солгабирови са зашиљеним и трговци са опуштеним брковим |
Нића, што не чува варош, к’о да ја имам солгину плаћу!{S} Чудна ми плаћа, ал’ су се и прикинули |
о га и Лала пудар који је то научио као солдат у Талијанској, и Нова ковач који је знао и ту ма |
b n="417" /> ми Јулу не дате, ја одо’ у солдате од своје воље... а и оч’о би’, сунца ми!</p> <p |
век посла.{S} А после и ови што су били солдати, и они обешењаци научили тамо да бријају, па пр |
ка прича о старим временима, кад су још солдати носили курјуке, кад је она била девојка, па је |
о Глиши, који је био дванаест година у солдатима далеко тамо у Буковини чак, како је и он или |
аписати писмо на прилику сину који је у солдатима или тако коме другоме.</p> <p>Онда је био нек |
томе катани у Галицију, или томе и томе солдату у Талијанску, а ономе вели: „Па ви сад немајте |
е стајало испред дућана; унео и крупице соли и кењечу, и луле и камише, и бичаља и дренове буџе |
и пажња и љубав супружанска била је све солиднија.{S} Али опет се нешто ипак изменило.{S} Измен |
ће још бити!{S} Јер судећи по јачини и солидности израде, још ће за многом удавачом <pb n="337 |
</p> <p>— Та немојте ми, господин-попо, солити памет, та усољен сам ја добро, па за то тако и д |
солъ земли: аще же солъ ѡбȣяетъ, чимъ ѡсолится; нивочтоже бȣдетъ ктомȣ, точїю да изсыпана бȣде |
вци са опуштеним брковима; неке бабе са солуфима са каквима малају Изабелу шпанску краљицу, нек |
сузе, па ти он њој девет дуката и један солферин на дар!{S} А кад смо изашли и пошли кући, а он |
на асталу, — рече и показа на варку од сома, — што проговори, то ће се и од мене чути.{S} Дакл |
цима, ваљ’да и овај сад да добије за то Сомборску парокију, шта ли?{S} Чујеш, Ћиро... и бркове |
ешће сумпором пере.{S} Тада би обукао и сомотски капут и лаковане ципеле а косу очешљао онако, |
А кафану је држао неки трбушко Шваба у сомоцкој комотмицни са златном кваслицом, неки дузтабан |
асти се са себи равнима, да се послужим сопственим речма госпоје Сиде која је већ чула за госта |
еискреност парохијанску и пљачку својих сопствених пароха; да му кажу како то није ни најмање д |
"74" /> Тима знао добро, можда чак и из сопственог и горког искуства, јер се тако нешто зуцкало |
тако срећан да <hi>ја сам</hi>, својом сопственом руком, могу брати у тој башћи и <hi>ја вас</ |
вне цркве!!{S} А Часловац је <hi>његова сопственост</hi>, он га је купио и донео.{S} Да га пита |
ме, добити добру домаћицу, и, што кажу, сопутницу у животу, — вели домаћин. — Готово, боље да ј |
p> <p>— Е, дакле, ’оћемо л’ при — овај, сопутниче? — вели поп-Спира свршивши сам с кајганом.</p |
иде новог учитеља.{S} Само стара гркиња Соса, она се није кренула у цркву ни да чује ни да види |
} Кад је Савица читао Апостол а госпоја-Соси гркињи очи пуне суза, и она полако у себи чита Апо |
у коме се нашло доста крајцара, госпоја-Сосин двогрошак, па чак и један сексер.{S} Кад и с тим |
ко дете моје, села па записала у њу све сосове, цушпајзе и мелшпајзе како се правиду.{S} Све из |
„<foreign xml:lang="cu">Сеј ден јегоже сотвори Господ</foreign>“!...{S} Аркадија, човече, ти с |
уо доњу вилицу чак на леђа!{S} Једва је Софра брица наместио на старо њено место, али зубе, Бог |
ја и не говорим ништа; видиш да дремам, спав’о би’.</p> <p>— Иди, не пробудио се, — прогунђа гђ |
други, него он, укр’о ми је, док сам ја спав’о, онај мој <foreign xml:lang="la">corpus delicti< |
сали они’ амова!{S} Ето, тако!{S} А још спав’о у шталогу; ’хоће човек да чува своје коње!{S} Ен |
Ајд’ да видим!{S} Ал’ најпре да видим, спава ли?</p> <p>Настаде опет тишина.{S} Ослушкују обој |
исто онако! — чуди се домаћин!</p> <p>— Спава тај к’о заклан.{S} Да смо какви <pb n="318" /> рђ |
ажавао — од тих паорендерских навика да спава лети пред кућом под комарником.{S} Међутим то је |
с неким звиждањем.</p> <p>— Да боме да спава! — вели домаћин. — А, кога моје вино обори, тај с |
е сан, јер се боји „шлога“ па не сме да спава после ручка.</p> <p>Пред ту су, дакле, кафану ста |
ајдаш и сави у други сокак, оде и он да спава и да се поткрепи, јер ће му требати нове снаге су |
ут зевне, затвори очи па изгледа к’о да спава, али још једнако чешља и меће очешљано перје на ј |
чи не чује иза себе.{S} Поп Ћира ваљада спава, а поп Спира колико му брига допушта, дремуца по |
трске.{S} Беше то осмех праведника који спава и снива како получује награду.{S} И сан стаде пле |
ће га чути једина у кући, јер тата јој спава чак у авлији испод комарника, а она с мамом у соб |
о и врати се натраг.</p> <p>— И једнако спава и хрче исто онако! — чуди се домаћин!</p> <p>— Сп |
и син Ћира своју маму, а оно мама мирно спава, а то што је поп-Ћира чуо, био је сахат који се с |
господина Владику!...{S} Ајде да се то спава!...{S} Је л’ остало још штогођ, Боже, — рече и ст |
оноћи кад све село па и сам Нића боктер спава, кад је ноћ тако лепа, звезде тако лепо жмиркају |
и песму), тебе грли слатки сан; спавај, спавај, лаку ноћ, о Јуло, Бог ти у помоћ!“</p> <p>Јест, |
" /> себи песму), тебе грли слатки сан; спавај, спавај, лаку ноћ, о Јуло, Бог ти у помоћ!“</p> |
{S} Увуци главу, натуци капу на очи, па спавај.{S} А ако баш не можеш да заспиш, а ти се учини |
саксију па покупи тај есцајг, па иди па спавај; а у зору да си ми рано на ногама, па опери све |
ли под амбар, па ређе лају.{S} По вазда спавају под амбарем, а лану тек у сну кад им, то јест, |
сокака где обично све удаваче најрадије спавају.{S} Ни мама у соби није могла чути тамбуру.{S} |
марина, па све у неком сутону; и тичице спавају, и шарени лептири се полепили по дрвећу као мрт |
чарду а, поп Ћира остаде у коли бајаги спавајући.</p> <p>Чарда — једна страћара, нахерена на ј |
отина сати.{S} Срећа, те је све по селу спавало као поклано, па га нико није могао контролисати |
А?</p> <p>— Спаваш ли, реко’?</p> <p>— Спавам, мани ме —</p> <p>— А мора ли господин-Пера узет |
е ако хоће и нашу Жужу...{S} Мани ме да спавам.</p> <p>— Ал’ баш је неће узети!{S} О Боже, Боже |
радо пију.{S} Ја по три дана не могу да спавам, само једну шољицу кад попијем.</p> <p>С кафом ј |
, и гости се дигоше од стола и одоше на спавање.{S} Поп-Ћири дадоше гостинску собу а поп-Спира, |
је благи Творац одредио ноћ за одмор и спавање, и захркао је и није приметио кад је Шаца савио |
е заспа целе те ноћи.{S} А и што ће јој спавање и сан, кад овако будна лепше сања.</p> <p>А и Ш |
а за тим се смирио, легао је и продужио спавање „лењштина једна, што бадава једе хлеб“ (да се п |
тра видети.</p> <p>— Меланија, пријатно спавање! — вели јој Јула. — Немој да сневаш штогод стра |
ли једна другој — Лаку ноћ!{S} Пријатно спавање!</p> <p>— Ама канда ћемо ноћас имати мало кишиц |
једну кућу!{S} Тако је поп-Спира својим спавањем под комарником и својим ужасним немешко-паорск |
<pb n="50" /> у њему је под комарником спавао домаћин сам главом.{S} Поп-Спира је био из паорс |
— Оче Ћиро, — викну још јаче домаћин. — Спавате л’, а?</p> <p>Опет никаква одговора.{S} Тишина. |
!{S} Тата каже, да узбуњује крв и не да спавати.</p> <p>— А пијете ли бар белу кафу?</p> <p>— Д |
рпити, спомену поп-Ћира први, да би рад спавати, јер се сутра раном зором крећу.{S} Домаћин ниј |
му нису казали да заклопи уста и да иде спавати.{S} Тако се ето, један наш Банаћанин <pb n="164 |
а сад лаку ноћ.{S} Бар ћу једаред мирно спавати после толико недеља!{S} Е, фала, лаку ноћ!{S} Е |
— чим само први паор јутрос прође крај спаваћива Ниће и викне му: „’Бројтро, ча-Нићо!“</p> </d |
ао интимнији, доби кревет у домаћиновој спаваћој соби.</p> <p>Мало после уђе домаћица са једном |
поп-Спиру:</p> <p>— Спиро!{S} О Спиро, спаваш ли?</p> <p>— А?</p> <p>— Спаваш ли, реко’?</p> < |
Спиро, спаваш ли?</p> <p>— А?</p> <p>— Спаваш ли, реко’?</p> <p>— Спавам, мани ме —</p> <p>— А |
е можеш да заспиш, а ти се учини к’о да спаваш, то је бар лако.{S} До Темишвара немој да се шал |
у себи наравно, пратила речима: „Ти већ спаваш, злато моје (говори Јула у <pb n="167" /> себи п |
њу ону већ добро познату песму: „Ти већ спаваш, злато моје“, тако тихо, да је гласе њене могло |
о од вас, госпоја Марта!{S} Ја и ако ми спада сукња ал’ ја опет никад немам обичај да лажем! — |
села Кера</hi>“.{S} Та није било већег спадала у школи од њега! — Те још какав, какав пријатељ |
и фишкалима, и већ о тако нечем, што би спадало у тај круг ствари.{S} После погреба црквењак од |
ресне очима тако жестоко, да му понекад спадне и сламњи шешир с главе.{S} И данас је већ почео |
еде ма кога по кући, док им напрстак не спадне с прста. „О, убио те Бог, Персида (или Сида)!{S} |
ла и трже се као опарена од тарабе, кад спази Шацу који јој, и ако баш леп момчић беше, дође са |
уј ћерку!“ А баш јој се допао чим га је спазила, учтив па смеран, па косу разделио по средини; |
је једаред ипак прошао њиним сокаком и спазио је онако лепо очешљану, јавио јој се и она њему |
боје застадоше као окамењени, јер обоје спазише у колима поп-Спиру, огрнута госпоја-Сидином вел |
вска кућа, <pb n="362" /> нисмо ваљ’да, спаије од Елеонске Горе!...{S} Уф, не знам шта би’ дала |
ратите се брже!{S} Куд ћете тако?{S} Та спала вам доња бела сукња, па се вуче; та саплешћете се |
Отшелника.{S} Све су тога дана формално спале с ногу јурећи из сокака у сокак.{S} И сама гђа ап |
прстак?{S} Сад је отоич ту био, гром га спалио.{S} Још се сећам да сам га на нарочито место мет |
а сакрити!{S} Свуд се она нађе, гром је спалио!{S} Створи се к’о из земље!{S} Гледај је само, м |
{S} Сида <hi>протиница</hi>!{S} Гром је спалио и тебе са њом заједно!{S} Доста! — грмну гђа Пер |
а се не саплетете на грабље!{S} Гром је спалио и с лењом девојчуром, опет их оставила ту!{S} До |
к’о каква буљоока Чифуткиња!{S} Гром те спалио, обешењаче зелени!“ Тако га је грдила гђа Сида, |
љоснули!</p> <p>— Ју, „хозле“, гром их спалио!{S} И баш сад кад сам у највећем послу!{S} Молим |
... она тамо.. она поп-Спирина, гром их спалио!{S} Немој ме ни питати.{S} Не волем ни да се сет |
ђаш кола; кад знаш добро паоре, гром их спалио и сас обешењацима!...{S} Та ди би се ти, Бог с т |
оклете списатеље и њихове књиге Гром их спалио!{S} Седне тако какав гладница, кога мрзи да ради |
ник.{S} У поп-Спириној се кући формално спало с ногу од ово неколико дана.{S} Поп Спира је био |
нит’ би ви били брез кола, нит’ би’ ја спао на то да другога возим.{S} А и „немеши“ баш, ал’ с |
н је бар немеш, па и он кочијаши!{S} Па спао на Џиде перјаре и грошићаре, а ја бар господу паро |
а!{S} Каже он је „немеш“, па баш и није спао на то да кочијаши.</p> <p>— Па то је онда луд чове |
е.{S} Од онаког газде, — ето на шта сам спао!</p> <p>— А ди ти је, Нићо, она Маџарица из Сенте. |
Бог да, бријати никога; није фала Богу спао да од тога живи!“- — „Него?“ пита Сока гркиња. — „ |
тресе од смеја тако да му је и ћелепуш спао.{S} Та шта се врагу смеју, мислим ја, а Екселенциј |
г извести, што кажу, на пут...{S} Ајд’, спас’ Бог, укућани!</p> <p>— Ама <hi>то</hi>, <hi>то</h |
же бокал а другом капу с главе — А, па, спас’ Бог, газда-Петре!— вели Нића, па отпи добро, а за |
мору и сви се подавили, а само један се спас’о на једној даски па се и он после једног дана уда |
војим ужасним немешко-паорским хркањем, спасао често и себе и још бар пет шест комшијских кућа. |
рађе приликом просјачења па га поп-Ћира спасао од батина, а он му онда из благодарности оправио |
деси Аркадија црквењак који је стигне и спасе је родитељима.{S} А једаред у мало што није завил |
а у Велико-Бечкеречком Календару и тако спасена од заборава и постала данас већ позната „од Пеш |
ину. — Дакле:{S} Спаси Бог!</p> <p>— На Спасеније! — Искапише до дна. — Свршени клирик, а, је л |
ог! — прекиде га поп Спира.</p> <p>— На спасеније! — одговори му домаћин и куца се и с њим а и |
оне га слушају и не дишу, и тек кад се спасење исприповеда, оне дахну и моле га да им више не |
кажу, и царство наше изгубили.{S} Ајд’, спаси Бог! — вели поп Ћира поп-Спири па се куцају и пиј |
ести — сам Бог ће знати!</p> <p>— Деде, спаси Бог! — прекиде га поп Спира.</p> <p>— На спасениј |
S} Ајде, дакле, у здравље заручника.{S} Спаси Бог.</p> <p>Куцнуше се.{S} Поп-Ћира испи сву и на |
она нека је у <hi>ваше</hi> здравље.{S} Спаси Бог!</p> <p>Куцају се и пију; домаћин пола а поп- |
адовољно и себи и домаћину. — Дакле:{S} Спаси Бог!</p> <p>— На Спасеније! — Искапише до дна. — |
л’ баш сте ми из уста извадили!{S} Ајд’ спаси Бог!{S} Па, да се то иде, — вели задовољно поп-Сп |
ша, па не бери бриге; јербо су Банаћани спасли свету месечину и месец остао на старом свом мест |
оследњи покушај за који се надала да ће спасти живот њеном вредном и полезном штићенику.{S} Нап |
гну процес и да га оборе и на тај начин спасу душу милога покојника од једног тако тешког греха |
ера Тоцилов је некад секао дрва у некој спахијској шуми, и том приликом <pb n="278" /> заостале |
Ах, чега ти ту све није било!{S} Један спахилук, једно богатство, па не знаш где пре да се зау |
и га насред сокака, као да је сокак ваш спахилук,... да човек не може да изађе пред своју рођен |
е у парним ветрењачама што веју жито по спахилуцима, него да је то човек наше вере.{S} А девојк |
ш они паорски мушкарци чим видиду а они спеваду шором.{S} О, о, мог малера нема нигди, слатка с |
ош само треба да вас чуједу... и да вас спеваду шором —</p> <p>— Пробајте само! — вели Јула па |
орски мушкарци ’хоће, ђаволи, још да ме спевају!{S} А куд би’ знала од срамоте, да су ме какви |
или и цвећем им гробове засадили, а њих спевале паорске девојке: како су се волели и како једно |
слушкињу, ону шиндивилу Ержу што су је спевали у шору с оним младим апотекарским субјектом, да |
илука, која је сад већ велика девојка и спевали су је већ са Пајом Кицошом.“</p> <p>Тако је нег |
млађа је женскадија пита: је су ли и њу спевали у шору са царевим сином, па се смеју, а баба се |
ва ону шену Генофефу, каже, док је нису спевали паори у шору!“</p> <p>— Охо! — рече поп Ћира и |
а грубијанства.{S} Многа је женска била спевана са Шацом у песми па после излемана код куће; и |
јест, најпре излемана код куће па после спевана у песми, што, у осталом, све на једно излази.</ |
реће да буду не само опажени него чак и спевани.</p> <p>Ко их је спевао, то се никад није могло |
, а за коју се (песму) држало, да ју је спевао и послао у календар (Велико-Бечкеречки) Шаца бри |
керечки) Шаца брица, а да је, кад ју је спевао, мислио на Тиму „шлајбера“ — још од тога доба мр |
ени него чак и спевани.</p> <p>Ко их је спевао, то се никад није могло дознати, али је врло јак |
па и сам дошао у поетско расположење, и спевао једну песму и по прилици је, да не дозна мама, п |
<p>То је та песма коју је Тима шрајбер спевао а коју је и поп Спира једне вечери чуо, и разабр |
н’о мало! — отпочиње поп <pb n="275" /> Спира разговор. — Видим те у авлији, па реко’: дај да с |
путују, да купе ствари за спрему.{S} А Спира је, вели она, повео поп-Ћиру о свом трошку, да му |
рски сахат избија.{S} Броје сви, а попа Спира гласно седамнаест.</p> <p>— Охо! — чуди се поп-Сп |
а ја не видим, шта је извадио, јер ја и Спира седимо на канабету овако к’о сад ја и ти, а влади |
/p> </div> </front> <body> <head>ЋИРА И СПИРА</head> <pb n="1" /> <div type="chapter" xml:id="S |
им.{S} Гле’те само, шта ми је дон’о мој Спира на презент.</p> <p>— Аа, врло лепо, врло лепо! — |
ил’ је то ваш господин супруг, господин Спира, онај што је некад, памтим добро, имао, онако, ба |
а Сида.{S} Да, да, акурат!{S}- Господин Спира је друкчије мора бити обучен, ма да више не носи |
како јој је супруг каз’о да ће господин Спира бити обријан к’о два пут два, а парохију ће добит |
заслужила црвен појас, то је и господин Спира! — завршила би шапућући поп-Ћириница.</p> <milest |
да је за чудо увек срећан тај господин Спира.{S} Увек се извуче из малера, па да је не знам ка |
Поп Ћира је имао сијасет поруџбина, поп Спира истина ни једне (јер ником није било до тога не з |
га једна фотографија целе породице, поп Спира и гђа Сида седе а измеђ њих стоји с албумом у руц |
рујете?!{S} То је само тако изнето, поп Спира је ’тео до душе, и Бог зна како рад био, али стег |
уо! — рече замишљено <pb n="317" /> поп Спира. — Види да није у ћошку од појаса?{S} Има он једа |
це прехвална, свем свету јавна“.{S} Поп Спира је ударао лепо у тамбуру, а има још сад, после то |
ало с ногу од ово неколико дана.{S} Поп Спира је био стари Србенда.{S} Кад је требало одрешити |
па је, бо’ме, дошло и до густог.{S} Поп Спира измакне некако ударцу, избије поп-Ћири левчу из р |
оседаше сви пошто се прекрстише.{S} Поп Спира извади из џепа федермесер и стаде га оштрити оцил |
хвати мало.</p> <p>Кола стадоше.{S} Поп Спира и Пера сиђоше.{S} Пера покри коње ћебетом, а посл |
S} Него извол’те.</p> <p>Пођоше.{S} Поп Спира продужи са подацима о стању цркве.{S} Успут му је |
<p>За вечером су ћутали и јели.{S} Поп Спира је био уморан, гђа Сида љута а Јула к’о убијена ш |
тукли.{S} Једва су их развадили.{S} Поп Спира је инзултир’о, онако паорски, господин-Ћиру.{S} У |
р, него да ће се у миру растати.{S} Поп Спира је већ узео свој штап и шешир и гладио га руком н |
били и они у поп-Спириној кући.{S} Поп Спира је одмах легао, а госпођа Сида остала да поспрема |
ње времена.{S} Све се забринуло.{S} Поп Спира га гледа расејано, Јула плаче кад га види, а гђа |
>Ишли су полако, ногу пред ногу.{S} Поп Спира му је даље показао све боље куће и укућане не спо |
ледале час на попа час на ћерку.{S} Поп Спира је викао да се сва кућа тресла, а попадија га је |
е ћер узети?{S} То би му, — каже, — поп Спира још и опростио; него је он дочуо, да је онај, то |
е све тачно по инвентару набавио. — Поп Спира је купио и велики калуп сапуна, нож за транжирање |
ао?</p> <p>— Па поп Спира!</p> <p>— Поп Спира!{S} Ју, жалосна, а зашто?!</p> <p>— Па због младо |
а себе.{S} Поп Ћира ваљада спава, а поп Спира колико му брига допушта, дремуца по мало.{S} Пера |
то славан поп, мишљаше поп Спира, а поп Спира није, као добар отац, бољу срећу желео својој Јул |
покуњена носа и црвених јагодица, а поп Спира на против — и ако оптужени — са свим весео, онако |
поп Ћира да види је л’ му ту зуб, а поп Спира да није изгубио онај Аркадијин замотуљак. — „Обеш |
<p>Г. Пера узе и попи пола чаше, а поп Спира се наслонио на десну руку, а левом држи браду па |
оп Ћира је куповао да умилостиви, а поп Спира да обрадује код куће.</p> <p>Шта ти све нису наку |
а и полети на врата натраг цркви, а поп Спира за њим.</p> <p>Обојица лете право цркви.</p> <p>— |
поп Ћира мало покуњен и узбуђен, а поп Спира весео и задовољан — то ће већ читаоци из следеће |
ни с ким.“ Вино је било изврсно, а поп Спира га је хвалио и ређао добре особине и дејство њего |
325" /> <p>Поп Олуја запали лулу, а поп Спира му исприповеди све. „И тако ти Господин Епископ з |
S} Поп-Ћира узео господин-попину, а поп Спира туторову ћерку; ни један из љубави.{S} У оглашено |
у ногом љутито.</p> <p>Оне дођоше а поп Спира их узе преда се.</p> <p>Нико дотле у кући није зн |
неће ти се скоро трефити!</p> <p>А поп Спира је само слуша.{S} Дува на нос, окреће стиву лулу |
<p>— Ама кад ти кажем, — уверава га поп Спира, — промјениће се.</p> <p>— Та немојте ми, господи |
адиш ли, је си л’ вредан? — пита га поп Спира — Па мети тај шешир на главу, Петре синко, покри |
<p>— Деде, спаси Бог! — прекиде га поп Спира.</p> <p>— На спасеније! — одговори му домаћин и к |
ерса. — А са чим ће!{S} Ваљда ће га поп Спира о свом трошку послати! — И бијаше!</p> <p>— Та ма |
А ко га је напаствовао?</p> <p>— Па поп Спира!</p> <p>— Поп Спира!{S} Ју, жалосна, а зашто?!</p |
кога мислиш да узмеш?{S} А? — пита поп Спира.</p> <p>— Та... сад... право да рекнем, — није ба |
> <p>— А шта је то сад опет? — пита поп Спира који никако није ни опазио како се развијао дијал |
стор па издајете квартире? — запита поп Спира.</p> <p>— Јест, ал’ бар долази <hi>дањом</hi>... |
је?</p> <p>— Коју бештију? — запита поп Спира уморно.</p> <p>— Та ту твоју „слатку“ госпоја-Пер |
.{S} Кад и с тим беху готови, изађе поп Спира и поздрави се с учитељем, који га је чекао.</p> < |
<p>— Певали смо ми и ову, — дира је поп Спира па запева:</p> <quote> <l>„О, незлобна голубице,< |
ротност код поп-Спириних.{S} Кад је поп Спира дошао и ушао са купљеним стварима, изашла му на с |
и су му похвалили глас.{S} А кад је поп Спира говорио предику о <hi>Спокојној жизни</hi> некима |
— А, до тога неке доћи, — храбри је поп Спира. — Не дам се ја док сам жив!...{S} Таман!{S} Мака |
„Фала Богу, све је добро!“ додао је поп Спира задовољно.{S} Али што је најчудније, оба се попа |
ање јак разлог био је и тај, што је поп Спира, као сваки поп и паметан економ, волео што јефтин |
у помрчини метала на главу, јер је поп Спира страшно мрзио на те швапске женске шлофкапе), а н |
била сума (три стотинарке) коју је поп Спира дао поп-Ћири само да овај одустане од тужбе и про |
И ја исто тако шацујем, — потврђује поп Спира. — Ено гледам само на асентирунгу; какве ти не уз |
ш у коли!</p> <p>— О, о! — вајка се поп Спира.</p> <p>— А после, — наставља Аркадија кондуиту Р |
!{S} Е, па сад, збогом! — прашта се поп Спира са свима и одлази са поп-Ћиром.</p> <p>— Срећа те |
7" /> каже се, ха ха ха! — смеје се поп Спира. — Ми смо се дуго одупирали и кварили ал’ девојка |
читељ опет предику.</p> <p>Докле се поп Спира и поп Ћира разговарали седео је г. Пера као на иг |
—</p> <p>— Шта, још не?! — чуди се поп Спира, (а знао је добро да је г. Пера нежењен).</p> <p> |
ет био а ово је сад Нови! — шали се поп Спира. — Него ви ајде онако по Хришћански, чисто вино, |
ест сребра!</hi></p> <p>Размисли се поп Спира и после подужег размишљања, шетања и цењкања, при |
</p> <p>После пола сахата кренуо се поп Спира да погоди кола.{S} Обишао је онако успут све паор |
</p> <p>— А где је мати? — запитаће поп Спира.</p> <p>— Ено је код краве.</p> <p>— Иди је, синк |
.. је си л’ што смислио? — запитаће поп Спира Аркадију после дужег ћутања не могавши дуже да из |
баш јуначки струже чутуре. — шапће поп Спира сав задовољан. — Добро је!{S} Сад можеш слободно. |
> <p>— Па ваљ’да је у џепу? — шапће поп Спира.</p> <p>— Ајд’ да видим!{S} Ал’ најпре да видим, |
е, а ви се узмите! ха ха ха! — рече поп Спира излазећи из кујне. — Дакле, збогом, домаћине, и ф |
</p> <p>— Терај већ једаред! — рече поп Спира, кад поп Ћира седе с десне до њега.</p> <p>— Е, п |
вла-владика!{S} Јао наопако! — рече поп Спира и стаде забленут и скамењен.{S} Да је ћосави пате |
попи ово да не иде у штету! — рече поп Спира и даде му своју ракију а и од Перине нешто остало |
заборавити.{S} Е, Аркадија, — рече поп Спира дигнувши задовољно обрве, — ти си, ти си... форма |
ћине, и фала ти баш од срца, — рече поп Спира излазећи из кујне, па се пољуби с домаћином.</p> |
p> <p>— Извол’те, господине, — рече поп Спира, — седите ту, — и показа му место. — Ти ћеш, Сидо |
вас смем, то јест, понудити, — рече поп Спира и окрете се госту. — И донеси столицу једну, две |
те се са захвалношћу сећао, — рече поп Спира и извади из бунде и доносе му једну лепу скупоцен |
<p>— Е, па ’оћемо л’, Перо, — рече поп Спира и диже се.</p> <p>— Можемо, господин-попо, — рече |
о.{S} Био би то славан поп, мишљаше поп Спира, а поп Спира није, као добар отац, бољу срећу жел |
Херувику па чак (преко очекивања) и поп Спира говорио предику.{S} Кад је Савица читао Апостол а |
ар стишаду, а они се потучеду!{S} И поп Спира, кажу, инзултир’о је господин-Ћиру... гађ’о га пе |
да метнемо ово на његово место! — И поп Спира извади брже онај зуб из замотуљка и метну га себи |
шли и разговарали подуже поп Ћира и поп Спира.{S} Поздравили су се, разуме се, хладно.{S} До са |
а и Меланија, добар му и поп Ћира и поп Спира подједнако био до овога немилог случаја.{S} Допал |
div type="titlepage"> <p>ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА</p> </div> <pb n="0_2" /> <pb n="0_3" /> <div typ |
div type="titlepage"> <p>ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ОД</p> <p>СТЕВАНА СРЕМАЦ |
ви и јело се донесе.</p> <p>Изађе и поп Спира с домаћином из собе.{S} Овај га храбри и вели му: |
је Тима шрајбер спевао а коју је и поп Спира једне вечери чуо, и разабравши кога се тиче, као |
зговар’о!{S} Исто тако! — тужи се и поп Спира, — Каже: „Нађ’те ви још једног, па ћу вас возити |
своју Меланију, то ће исто купити и поп Спира за своју Јулу, да не би Меланија која има „немецк |
пет сребра.“ А то је исто мислио и поп Спира: „Чивутин један, он се вози за пет а ја за десет |
је извесно помислио: „Није то теби поп Спира забадава презентирао; има ту и твога масла, Каија |
а пита Јулу.</p> <p>— Е, — предложи поп Спира, — оћемо ли да мало исперемо гушу вином?</p> <p>— |
огађај, јер ти бар знаш паора! вели поп Спира. — Обешењак је.{S} Кад те види да си у невољи, а |
р.</p> <p>— Не могу никако, —- вели поп Спира, — да се научим на нож, брица па брица.{S} Овако |
о безбожну Содому и Гомору?! — вели поп Спира коме се ни најмање нису допадали разговори о стро |
p> <p>— Е, баш си потрефила! — вели поп Спира. — Седи, Јуцо дете, а мама нек иде.</p> <p>— Јуцо |
> <p>— Рђава времена заиста! — вели поп Спира.</p> <p>— Ја све мислим, — вели домаћин, — да су |
ра.</p> <p>— Та, пустите је! — вели поп Спира, — боље нек се тамо испраска.{S} Ето ње сутра —</ |
чена, па масна, е, то вреди! — вели поп Спира. — Ја вам не марим за торте и друге којекакве кер |
ј ти се не би лако пробудио! — вели поп Спира охрабрен успехом. — А, велиш, вино јако било а?</ |
а.</p> <p>— Охо!{S} Да како! — вели поп Спира и остави штап.</p> <p>— О фамилијарним стварима ж |
/p> <p>— Дад’ га брже овамо! — вели поп Спира па грозничаво дочепа појас. — Ха, ево га, ево!{S} |
>— Молим вас, извол’те само! — вели поп Спира. — Шта ту ваздан правите некаква предисловија!</p |
кле извол’те, да се кренемо! — вели поп Спира и упутише се из порте.</p> </div> <pb n="46" /> < |
Е, то је лепо од тебе, лепо! — вели поп Спира доручкујући и пружајући и Пери да једе.</p> <p>— |
есет сребра.</p> <p>— Добро! — вели поп Спира. — Десет, десет — али кад ти платим <hi>десет</hi |
.{S} Тако и јесте; шта знаш! — вели поп Спира у себи, а за тим рече гласно: — Осам, осам, Петре |
> <p>— А јавићу ти већ и ја, — вели поп Спира; — и код мене се спрема, увелико се спрема.</p> < |
и мрзи да држим коње и кола, — вели поп Спира и приђе к прозору, па се загледа у једну стаклену |
ута —</p> <p>— Ништа, ништа, — вели поп Спира задовољно и устаје. — Није Лалика, али је неко др |
ећ једаред, чегртаљке једне, — вели поп Спира. — Па лаку ноћ!</p> <p>— А баш кад спомену, дете, |
>— Ајде, донеси штогођ Пери, — вели поп Спира, — а можеш и мени.</p> <p>— Ракије, ракије мало! |
Е, по то би’ и ја кочијашио, — вели поп Спира. — А паор паора држи.</p> <p>Кад стигоше у Ченеј, |
, но, но!{S} Све је то лепо, — вели поп Спира, — то је лепа Христијанска добродјетељ, знам ја т |
асмеши.</p> <p>— Али Сидо... — вели поп Спира, — што досађујеш господину?</p> <p>— О, на против |
Божијој руци.{S} Али опет... — вели поп Спира. — Знате како оно кажу кад се онај давио па викао |
а ми!{S} И сад ми га је жао. — вели поп Спира у иронији, а и ди би богословац пио ракију!?{S} Т |
што сте ви први и погодили? — вели поп Спира.</p> <p>— Е, то је баш тај ђаво што и ја једнако |
ека.</p> <p>— Е, ја ти реко’ — вели поп Спира.</p> <p>И није се преварио искусни поп Спира које |
<p>— Та, кад добро промислим — вели поп Спира као сваки човек кад прође опасност, — па готово д |
ни слутио, шта се иза брда ваља, ни поп Спира, ни попадија му, — за то је све изненадила, као г |
.</p> <p>И није се преварио искусни поп Спира којега ни најмање није збунило позивање г.{S}-Пер |
>— Код мене је то правило, — говори поп Спира, — да је човек весео.{S} А како ће врага и бити в |
i>; али му, вели, прашта“. — заврши поп Спира причање.{S} Таман је завршио а уђе поп-Ћира и зат |
ојци, онога је и девојка!“ — заврши поп Спира и погледа га значајно.{S} А био му се јако допао. |
ош и то чудо и покор, да је ето тај поп Спира постао —- протојереј, <hi>прота</hi>... јест, <hi |
, неће се, зарек’о се, смирити, док поп Спира не скине и браду и бркове да изгледа к’о шокачки |
је настало опште хваљење.{S} И сам поп Спира који је увек наглашавао да прави родитељ не треба |
и рече значајно једно „О!“ а за тим поп Спира окрену кашику на учитељеву страну: — Извол’те, сл |
а говори!{S} За то су се многи, чим поп Спира отпоче са „Љубимоје стадо!“ примакли ближе не вер |
</p> <p>— Хм, хм! — вртео је главом поп Спира.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Прошло је |
домаћице, — вели рукујући се с њом поп Спира, — ваш гостопријемни дом не може човек никад забо |
ња забадава.</p> <p>Тога се и бојао поп Спира, па је за то и одлагао ту непријатност и дочекао |
!{S} Та шта говорите! — чуди се као поп Спира. — Па то сте ви онда сами дошли.</p> <p>— Сам сам |
и пријатељицу.{S} Најпре се вратио поп Спира, а дан после и поп Ћира.{S} Гђа Сида је већ добро |
е се сад обрати, мислио је и слутио поп Спира, тај ће му сигурно наплатити сад и оно, што се, Б |
>— Чрезвичајно добро, — вели весело поп Спира. — и фала ти, велика ти фала <pb n="324" /> још ј |
Господин’ Ћиро, — викну императивно поп Спира, — <hi>ћер</hi> да сте ми оставили на миру!{S} Не |
Охо! — узвикну зачуђено и увређено поп Спира па остави шешир. — Само кад је <hi>ваша</hi> кућа |
<p>— А шта говоре? — запита озбиљно поп Спира и седе, а устао је био да иде поп-Ћиринима.</p> < |
о вам верујем, — смеје се задовољно поп Спира. — Па ја вам говорим: чисто натурално... брез шпе |
> <p>— Ах, бадава, — вели задовољно поп Спира. — Кажу: „триста, <hi>без попа</hi> ништа!“ <pb n |
ља.</p> <p>— Е, е, — вели задовољно поп Спира, — ал’ баш добро кад сте дошли.{S} Сидо, ајде брж |
рати, — али доста до тога, да је то поп Спира дочуо, па лепо сео у кола па за њим; и срећно му |
, па ми није одбио, — вели поносито поп Спира.</p> <p>— О молим, молим, — клања се гост, — ви с |
!{S} Вид’ла би’ ја њи’, да је нешто поп Спира у резону; тешко би било мени!{S} Морала би’ од он |
две персоне, амбрел тако исто, јер поп Спира што год је куповао, куповао је за две персоне.{S} |
а сама да уради, <pb n="133" /> јер поп Спира ни поп Ћира није био у селу.{S} Отишли су као пре |
живине вољан да се свађа с њим (јер поп Спира је имао и луксузних ствари, које нису за јело као |
није него си <hi>ти</hi>! — вели му поп Спира и пољуби се с њим неколико пута најсрдачније.</p> |
а.</p> <p>— Ајде, потрчи, — вели му поп Спира, — потрчи, поради к’о да се тебе самога тиче.</p> |
како најбоље са стомаком. — вели му поп Спира, а у себи мисли: „Знам те, знам, стари курјаче, и |
а, не би згорег било! — одговори му поп Спира жељан да мало побегне од силних свакојаких мисли |
а дебело, господар-комшија! — плану поп Спира, који изгледа тек да је сад схватио домашај поп-Ћ |
Па и биће и рата и батина! — дрекну поп Спира љут као звер и полете на противника.....</p> <p>Ш |
на те ствари.</p> <p>— Охо! — викну поп Спира.</p> <p>— Мож’те ви викати: „охо“, кол’ко ’оћете, |
дан све горе.</p> <p>— Хм! — хукну поп Спира. — Па кад си чула, што ми ниси то одма’ каз’ла?</ |
знаду!“</p> <p>— То је лаж! — грмну поп Спира.</p> <p>— Па извол’те запитати и известити се код |
овић наш нов учитељ, — представи их поп Спира.</p> <p>— Мило ми је! — вели гђа Сида.{S} И доист |
<p>— По мени баш, — упаде му у реч поп Спира, — оче Кирило, можете слободно, ако ’оћете, и чло |
чка и јаузна, догодило</hi> </p> <p>Поп Спира је сутра дан им’о посла у пољу у винограду и по њ |
решили? — пита га Аркадија.</p> <p>Поп Спира ћуташе и једнако стајаше на прозору и гледаше рас |
таде му још сало газда Пера.</p> <p>Поп Спира уђе унутра у кућу газда-Пере и баш га затече у ку |
! — рече и метну пред госта.</p> <p>Поп Спира није марио за поковано пилеће; као Србин и правос |
је настао разговор уз вино.</p> <p>Поп Спира је био прилична ћуталица и иначе, а кад је јео др |
бича, и кола оставише чарду.</p> <p>Поп Спира се наместио поред поп-Ћире који једнако као бајаг |
да га неће успут развијати —</p> <p>Поп Спира га узе и размота, и кад виде шта је а он се грохо |
ереј, <hi>прота</hi>... јест, <hi>прота-Спира</hi> —</p> <p>— Шта!{S} Сида <hi>протиница</hi>!{ |
овек да не побесни!{S} Персо, он... поп-Спира... окуражио се, па <hi>он</hi> декламује на <hi>с |
ником спавао домаћин сам главом.{S} Поп-Спира је био из паорске али немешке куће, па се никако |
</p> <p>Стигли су већ пред кућу.{S} Поп-Спира отвори врата и понуди госта напред који после мал |
Ћира се звао и <hi>Поп-Хала</hi>, а поп-Спира <hi>Поп-Кеса</hi>.{S} Зашто су оног првог прозвал |
S} Поп-Ћири дадоше гостинску собу а поп-Спира, као интимнији, доби кревет у домаћиновој спаваћо |
вансалски трубадур.{S} Од тога доба поп-Спира очима да га не види; и једнако је због њега било |
је се женио никад — извињавао би га поп-Спира, — па му није ни замерити, што је тако пис’о.{S} |
да; извадите још једаред, — нуди га поп-Спира.</p> <p>— Хвала лепо! — одбија гост.</p> <p>— Врл |
верујемо, слатка пријо, — одговара поп-Спира, — та кад је још комшија комшију преварио!</p> <p |
дају тога — замуцкује љут к’о ватра поп-Спира — то-то-то-тога Ту-ту-турчина!{S} Тога, тога Ага- |
ко сте платили ви за кода? — запита поп-Спира.</p> <pb n="323" /> <p>— Десет сребра! — вели поп |
у, као што рекох, врло лепо.{S} Кад поп-Спира закоље свиње и направи диснотор (што ће рећи свињ |
које вече да не прође, а да не оде поп-Спира поп-Ћири или овај ономе.{S} Некако и једнима и др |
новато добио.{S} Она вели, да га је поп-Спира добио само зато што је једанпут у једном ужем дру |
е кишбирова, видела је лепо, кад је поп-Спира ушао у кућу, а пред њим ушао један стран човек и |
ија ждронцала неке арије.{S} Кад је поп-Спира добре воље био, он је уживао у свирци па ма то би |
ко зида ни у једну кућу!{S} Тако је поп-Спира својим спавањем под комарником и својим ужасним н |
другога глас и пјеније, док се није поп-Спира вратио и домаћица их још по једаред послужила пун |
седамнаест.</p> <p>— Охо! — чуди се поп-Спира. — Кол’ко то изби?</p> <p>— Седамнаест, али то је |
p>Овај несретни надимак, на који се поп-Спира онако исто тужио као и поп-Ћира на свој, добио је |
ази и не пролази улицом, бар док се поп-Спира не врати с пута.{S} И за то Шаце и нема већ више |
спустило вече и вечерали, диг’о се поп-Спира и прегрнуо попадијину зимску велику мараму, којом |
а печење јагањаца којима је почешће поп-Спира омастио брк.{S} Ту је даље у авлији био бунар са |
<p>— Еј, наопако ми звонило! — хуче поп-Спира и јури за Аркадијом, држећи се обема <pb n="17" / |
ио ову приповетку; то су поп-Ћира и поп-Спира.{S} А обојица су имали још и своје надимке; поп-Ћ |
ра, рано зором, ћемо даље. — вели и поп-Спира силазећи и прилазећи домаћину.</p> <p>— О о о!{S} |
</p> <p>Па тако и урадише.</p> <p>И поп-Спира се лепо извукао из шкрипца, а био је већ жив обам |
ест.{S} Е, време је да се иде! вели поп-Спира. — Ајд’мо, диж’те се, да идемо.</p> <p>— Ју, зар |
.</p> <p>— Не ваља, не ваља! — вели поп-Спира.</p> <p>— Ето заиђ’те сад из куће у кућу, па нигд |
д Бачке?{S} Зацрнили облаци! — вели поп-Спира.</p> <p>— Таман за кукуруз к’о поручено, — вели г |
> <p>— А ми чекали и чекали, — вели поп-Спира, — нећете ли се <hi>ви</hi> кренути овамо к нама. |
мо л’ при — овај, сопутниче? — вели поп-Спира свршивши сам с кајганом.</p> <p>— Можемо, можемо! |
што га не дате да се оправи? — вели поп-Спира. — Рек’о би’ да је добар сат... мог’о би још да п |
Наопако!{S} Каква несрећа? — излети поп-Спира. — Како, како?{S} Да се није откинуло клатно па п |
руму.{S} Ето ти гостију! — вели јој поп-Спира.</p> <p>— Е лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ.</p> </di |
нар са дивном хладном водом у којој поп-Спира хладио вино и лубенице.{S} Уз бунар је стајао нов |
кад је изашао из цркве.{S} Па и сам поп-Спира <pb n="41" /> у олтару (јер је његова чреда била) |
видео леп ходник у коме су у јесен поп-Спира, Аркадије и Жужа крунили кукуруз, а лети кад су в |
ће моћи одбити.</p> <p>А док је био поп-Спира на путу, гђа Сида је по неколико пута дневно проч |
еру, — не би се заиста више зачудио поп-Спира, него сад кад је ово чуо.{S} Гром, прави, формала |
ако Бога знаш, — рече јако задувано поп-Спира кад стигоше у порту.</p> <p>— Та, ја сам се и сет |
Па, да се то иде, — вели задовољно поп-Спира устајући. — Знам ја њу добро!{S} Али до довече мо |
ви ме прецењујете, — вели задовољно поп-Спира. — Е, баш ми је жао што сте морали толико да чека |
у с њим у кући задовољни а нарочито поп-Спира.{S} Он се одобровољио и не тражи више <pb n="53" |
<p>А био је заиста и награђен, јер поп-Спира је имао црвен, а поп-Ћира само плав, обичан појас |
/p> <p>— Па тек ова! — дира је опет поп-Спира, па запева:</p> <quote> <l>„Сјећаш ли се оног сат |
„Зашто?“ Како: зашто? — одговара му поп-Спира, — па где да стоји?{S} Његово место и јесте баш т |
само свађ’о.</p> <p>— Хе, — уздахну поп-Спира, — посвађали смо се ми једног баш лепог дана, али |
p> <p>— О, Бог ти помогао! — одахну поп-Спира. — Врло добро, тако ћемо и казати.</p> <p>Па тако |
ло гусака угојених тако, да, кад их поп-Спира види онако у перју још, а њему пође вода на уста, |
ма бољим домаћинским кућама.</p> <p>Поп-Спира изађе напоље да нареди Пери Тоцилову кад да их пр |
ј жизни</hi> некима се оте: „Та гле поп Спире!“ — сви су се просто зачудили и питали:{S} Откуд |
Главе, то јест, што се тиче попова, поп-Спире и поп-Ћире; јер се на овом последњем (то јест поп |
судно и скоро отворено стане против поп-Спире.{S} А није ни чудо.{S} Та већ су га у поп-Ћириној |
да живи! — рече бојтар и узе испред поп-Спире и Пере ракију и попи. — Па још за два сата пута с |
ке, да се не брине; узеће, веле, од поп-Спире толико сокака парокијана, кол’ко поп-Ћири зуба у |
наопако!</p> <pb n="207" /> <p>— Од поп-Спире.</p> <p>— Јао, наопако му звонило!{S} А через чег |
, запленио је све, кажем вам све од поп-Спире у олтару па до оне дечурлије што је поваздан на з |
и гђа Сида па се прекрсти кришом од поп-Спире. — ’хоћеш ли да ти спремимо што за пут, к’о обичн |
миришљавих сапуна и вербене (а код поп-Спире опет мирис од младог сира и босиљка).{S} Канабета |
ће читалац видети како је било код поп-Спире на ручку који се са свим мимо програма госпоја-Си |
: га-га! увек наљутило патка).{S} А поп Спири дође напослетку смешно, одобровољи се па вели:{S} |
едлу.{S} Сепл је из поштовања према поп-Спири, као лојалан Шваба и мештанин, донео младенцима т |
S} Ајд’, спаси Бог! — вели поп Ћира поп-Спири па се куцају и пију.</p> <p>— Ал’ баш сте ми из у |
у; тако исто ради и поп-Ћира и шаље поп-Спири.{S} А примеру супруга својих следовале су и домаћ |
место! —- рече путник и поклони се поп-Спири и пољуби га у руку што се овоме јако допало, јер |
извикана човека.{S} А то је дошло и поп-Спири од некуд до ушију и наравно, да га је јако заболе |
а не смета (ни њему, поп-Ћири, а ни поп-Спири), да после седне за сто и да са осталим гостима ј |
гласно:</p> <p>— Мило ми је...{S} Парох Спиридон овдашњи...{S} Е, наравно!{S} Могу мислити да в |
сам од сад миран пред својом кућом, оче Спиридоне.</p> <p>— По мени баш, — упаде му у реч поп С |
p>— Та... знате, чесњејши господин’ <hi>Спиридоне,</hi> мислим, је л’ вредно и <hi>да почињем</ |
е још као дете у лер ишла, па је на поп-Спирин имен-дан обрадовала тату и поднела му заједно са |
и стократно наградила негдашњи труд поп-Спирин око њих.{S} Увек је под њим било брбљавих патака |
Ћириница рекла кад су јој споменули поп-Спирин црвени појас: „Црвен појас!{S} Уф, сав ми је црв |
м, изменило, — чак и онај стари сат поп-Спирин је доспео у чељадску собу, јер је, како је пакос |
нисте чули какве је муке им’о отац поп-Спирин, док га је натер’о да се школује?{S} То је салаш |
рати због промене, моја кућа и господин-Спирина кућа то је једно исто.{S} Немојте после да се т |
Освануо је лепи Ђурђев дан.{S} Цела поп-Спирина авлија мирише од силна јоргована, а сво село ок |
, она стара.{S} Као вино из подрума поп-Спирина, или ракија из подрума поп-Ћирина, што старија |
било?</p> <p>— Та... она тамо.. она поп-Спирина, гром их спалио!{S} Немој ме ни питати.{S} Не в |
све радње људске зна.</p> <p>Башта поп-Спирина, која је била велика, сучељавала се с баштом те |
Баш кад је Нића боктер прошао испод поп-Спирина прозора и дунуо једанаест пута <pb n="125" /> у |
запита путник бирташа Швабу где је поп-Спирина кућа.{S} Шваба га обавести и зовне једно дете с |
ље у кући поп-Спириној</hi> </p> <p>Поп-Спирина кућа није била далеко од цркве, одмах у другом |
hi> моје,“ а то се, знате односи на поп-Спирине.{S} Шта мислите!!{S} Би л’ вам то икад пало на |
"365" /> у будуће крштавати унучиће поп-Спирине.{S} Међутим, поштовани читаоци, који су и до са |
тела и комоције него и што се тиче поп-Спирине куће, па чак и за комшинске куће било је добро. |
н добар Оченаш да се прочитао, а из поп-Спирине баште зачу се најпре (очевидно форме ради) нека |
бразник један пушта густе димове из поп-Спирине скупоцене стиве луле са дугим камишем.{S} Ни он |
есме и једне мале паузе, зачу се из поп-Спирине баште — као кад певница певници одговара — и др |
ост двеју породица; тетка-Макрине и поп-Спирине породице, којих су породица најмлађи чланови Ша |
испод багрења док није дошао близу поп-Спирине куће.{S} Тад му је јаче залупало срце као свако |
емо изгледати.{S} А мени кажу: код поп -Спирини’ гости; а ја мислим, ваљда дошла Лалика из Перј |
еоснована сумња, коју су изражавали поп-Спирини, да ту има и фрау-Габриелина масла.{S} И тако, |
— викну гђа-Перса, — иди часком до поп-Спирини’, па кажи госпоја-Сиди: „Поздравила вас, кажи, |
овољнији је био, кад је чуо из уста поп-Спириних, да ће сутра однети сто форинти и метнути их у |
и Аморчићи са тулцима стрела (а код поп-Спириних су били танки пешкирићи од српског платна и ве |
је, што кажу, и печена и кувана код поп-Спириних.</p> <pb n="376" /> <p>Ту је, тако помажући им |
седео код тетка-Макре а другог код поп-Спириних.{S} Ту му гову.{S} Увек га ујутру питају, шта |
— да се нешто могу сад створити код поп-Спириних, па да онако из прикрајка <pb n="121" /> гледа |
д или највише дваред ако је био код поп-Спириних.{S} Гђа Сида је увидела наскоро, да за њену Ју |
је чула од Ерже све што је било код поп-Спириних.{S} Јер Жужа и Ержа су и даље лепо живеле међу |
ква дивна и пријатна супротност код поп-Спириних.{S} Кад је поп Спира дошао и ушао са купљеним |
а је задовољна, блажена!{S} Још код поп-Спириних могла је већ видети, како се ствар сретно упут |
ику.</p> <p>— За газдом! — прошапта гђа Спириница.</p> <p>Јула радо и весело послуша маму и отв |
невероватну висину, до које ће госпођа Спириница поскочити од силне пакости, и даје тањир кћер |
ница(а то је присна пријатељица госпоје Спиринице), а што је из њених рођених уста чуо <pb n="1 |
вели поп Ћира; — видим ја и моје и поп Спирино „добројтро“!</p> <p>— Ти само чувај онај <hi>зу |
д иконом Св. Ђурђа кућевног патрона поп-Спириног и пред иконом Светих неумитних врачева Кузмана |
та који се (после дужег приповедања поп-Спириног о томе како је скинуо сав дуг с куће) већ приб |
p>— А Екселенција са наљутила после поп-Спириног псалма... па у мал’ још ја нисам изиш’о крив, |
ју добру страну не само што се тиче поп-Спириног гојазног тела и комоције него и што се тиче по |
е ради и побожни свет поп-Ћириног и поп-Спириног села ни једну ни написану заповест Божју није |
осле једнога сахата дотрча Аркадија поп-Спириној кући и затече попа код куће.</p> <p>— Које доб |
ли се на путу предомисли, па не оде поп-Спириној кући.{S} Да детету три крајцаре а ово одлети з |
ога, а Аркадија полети к’о без душе поп-Спириној кући, која није далеко била, па се раздерао јо |
личко пред вече у очи Недеље у кући поп-Спириној</hi> </p> <p>Поп-Спирина кућа није била далеко |
ељем који га је понудио бурмутом, о поп-Спириној беседи хвалећи га и упоређујући га са не знам |
вим гранчицама јер је празник.{S} У поп-Спириној се кући формално спало с ногу од ово неколико |
д“ и доливала зејтин.{S} Тих дана у поп-Спириној кући, куд се год човек окренуо, могао је да ви |
га истога дана у исто доба кад се У поп-Спириној сазнало се и у поп-Ћириној кући да је дошао но |
е строжије мотрити на све, што се у поп-Спириној кући догађа.{S} И напослетку се и прокљуви.{S} |
Исто су тако задовољни били и они у поп-Спириној кући.{S} Поп Спира је одмах легао, а госпођа С |
се отпочео и заплетао један роман у поп-Спириној кући на месец и више дана пре и неколико дана |
два нашли жрналицу; како су често у поп-Спириној кући пили кафу, тако им је и требала.</p> <p>П |
се башта граничила, сучељавала, са поп-Спирином баштом.{S} Као што је познато читаоцима који с |
-Ћирином мачку више говорило него о поп-Спирином о коме последњем ћемо с тога и ми врло кратки |
!...</p> <p>Колико је лепша слика у поп-Спирином дому.{S} Колико је више хришћанске скрушености |
је лепа прилика, да се и ја наплатим на Спирину конту, и да га конечно уничтожим, да види, к’о |
и потера управо у попов сокак пред поп-Спирину кућу.{S} Кад га узе на кола прекрсти се још јед |
јест, садашњи господин Пера, добије поп-Спирину парохију!...{S} Сад како је то требало да буде, |
тао и формално затрпао поп-Ћирину и поп-Спирину кућу!...{S} У вече у крајњем шору, где се прода |
елу штрудлу по тањиру, да пошље госпођи Спирипици. — Знам, да ће пући од једа госпоја Сида, кад |
<p>— Ништа од свега тога не знам ти ја, Спиро!</p> <p>— Није ваљ’да имала фрау-Габриела кола да |
едно кратко време насамо:</p> <p>— Ама, Спиро, ја нешто примјечавам!...{S} Рек’о би’, к’о да ти |
е најмасније карменадле —</p> <p>— Ама, Спиро, како то још, говориш!?{S} Ко те не познаје, мисл |
Па ваљда да останемо флегматични.{S} Е, Спиро, Спиро, не носила ја ту мантију!</p> <p>— Па дево |
ека их...</p> <pb n="237" /> <p>— Боже, Спиро, — вели радосна и задовољна гђа Сида, — а ја све |
Па шта: јесам ли вид’о?</p> <p>— Боже, Спиро, и ти си већ све то заборавио!!</p> <p>— А да!{S} |
о нас подсмевала, не сме фалити, то је, Спиро, к’о ајмол ајнц; јер што ја видим то је виђено, С |
не би’, како не би’!{S} Та сећаш ли се, Спиро, кад смо оно, к’о богословци, виловали; — па ја д |
рече и окрете се попу, — а јеси ли ти, Спиро, позвао за сутра господина на ручак?{S} Шта да се |
е знаш!</p> <p>— Све, све!{S} Све знам, Спиро, све видим, Спиро, и све чујем, Спиро, ал’ пусто, |
, Спиро, све видим, Спиро, и све чујем, Спиро, ал’ пусто, женско сам, па <hi>к’о женско</hi> мо |
ве, све!{S} Све знам, Спиро, све видим, Спиро, и све чујем, Спиро, ал’ пусто, женско сам, па <h |
прва женска што ћутиш!</p> <p>— Ћутим, Спиро, и једем се само у себи... нисам нека свађалица.{ |
дуж! — вели му гђа Сида. — Бог с тобом, Спиро; а какво те „преко“ наспело!{S} Зар ти није доста |
ол ајнц; јер што ја видим то је виђено, Спиро, па пунктум!</p> <p>— Хм, хм! — вртео је главом п |
а да останемо флегматични.{S} Е, Спиро, Спиро, не носила ја ту мантију!</p> <p>— Па девојачка с |
... сваки час очекују вест...{S} Спиро, Спиро, не испуштај „терно“, — завршује гђа Сида, — така |
икну радосно домаћин, — та је с’ ти то, Спиро?{S} Ооо!{S} Е, баш, баш добро!{S} Та је с’ <hi>ти |
’ кад се овако стрефило!...{S} Ја опет, Спиро, велим: то је така судбина...</p> <p>— Та ово, фа |
it="subSection" /> <p>— Кад ћеш на пут, Спиро? — запита гђа Сида.</p> <p>— Сутра у име Бога, — |
ендија.{S} Страшно сам се дала у бригу, Спиро!{S} Има три четир дана како све сневам неке еписк |
ише крочити у ову умацурану кућу!...{S} Спиро, ајд’ одма’ и ти кући!</p> <p>— Е, баш си потрефи |
оји дан... сваки час очекују вест...{S} Спиро, Спиро, не испуштај „терно“, — завршује гђа Сида, |
и викну преко собе поп-Спиру:</p> <p>— Спиро!{S} О Спиро, спаваш ли?</p> <p>— А?</p> <p>— Спав |
тничко јело. — Извол’те, чесњејши, дед’ Спиро!</p> <p>Путници поседаше.{S} Нуде домаћина.{S} Он |
илазећи домаћину.</p> <p>— О о о!{S} Та Спиро, — викну радосно домаћин, — та је с’ ти то, Спиро |
ити.</p> <pb n="185" /> <p>— Ама... оче Спиро, ’тедо’ се нешто с вама мало разговарати, ако се, |
у је отежавао трчање. — А јао, несрећни Спиро, шта ћеш сад?!{S} Оде ти брада, к’о да је никад н |
ко собе поп-Спиру:</p> <p>— Спиро!{S} О Спиро, спаваш ли?</p> <p>— А?</p> <p>— Спаваш ли, реко’ |
приврће у мени и кува к’о у шпорерту. (Спиро, треб’о си видити, а ја ти не умем све казати!) Ш |
јући и дижући свећу. — Паз’те, господин-Спиро, да се не саплетете на грабље!{S} Гром је спалио |
м право не било!</p> <p>— Ију, господин-Спиро, шта вам то сада пада на памет!{S} А ја баш сад м |
оп-Спиру у руку и доноси им ракију, поп-Спиро у мањем а Пери у већем стаклу.</p> <p>— А ди ти ј |
е реши, да се и не разговара пре са поп-Спиром, док се најпре не разговори с тетком „тога момка |
нало је, да је поп Ћира у завади са поп-Спиром, па је то нотирало и почело сматрати као стару и |
оју.{S} Па како је био интимнији са поп-Спиром, он га напослетку и запита, кад осташе једно кра |
им прелази на сукоб који је имао са поп-Спиром и увреду коју је претрпео од истога.{S} Тужи поп |
ојим је мање познат, кад се куца, с поп-Спиром се куца једанпут а с поп-Ћиром увек по двапут.{S |
ебетом, а после их испреже па уђе с поп-Спиром у чарду а, поп Ћира остаде у коли бајаги спавају |
ра који је, живо разговарајући се с поп-Спиром, тек при крају ове сцене приметио нешто.</p> <p> |
вечерња свршена, учитељ се нашао с поп-Спиром у порти црквеној и представио му се:</p> <p>— Пе |
свратила, да се поп Ћира измирио с поп-Спиром, па сад заједно путују, да купе ствари за спрему |
ознали домаћин кад се нађе насамо с поп-Спиром.</p> <p>— Чрезвичајно добро, — вели весело поп С |
ике, похвалио је доброга пастира пароха Спиру, а видљив доказ и знак тога његова задовољства и |
кога</hi> ће то да обријају!{S} Ил’ мог Спиру ил’ оног њеног што довлачи неке Чифуцке Часловце |
у година да живиду!</p> <p>— Поп-Ћиру и Спиру? — запита је зачуђено гђа Сока. — А шта је то бил |
</p> <p>— Та знате, фала Богу, господин-Спиру, — рече бришући сузе мало умирена гђа Габриела; — |
тијих се усуди па дирне, на пример, поп-Спиру за то, па ће му тек рећи:</p> <p>— Ама зашто вам, |
итар, јер кад би гђа Перса запитала поп-Спиру за што и он не купи Јули клавир, овај би јој одго |
оју је мало час пала, кад је видела поп-Спиру у колима у којима ће јој се папа возити.</p> <p>— |
.{S} Гђа Сида је већ добро спремила поп-Спиру и напунила му уши, остало је само још да и гђа Пе |
амењени, јер обоје спазише у колима поп-Спиру, огрнута госпоја-Сидином великом зимском марамом |
овати и блажена бити тога дана, кад поп-Спиру обрију па му не буде остало на лицу ни толко од б |
ћи се на врућину и викну преко собе поп-Спиру:</p> <p>— Спиро!{S} О Спиро, спаваш ли?</p> <p>— |
Бирташица и бојтар захваљују и љубе поп-Спиру у руку.{S} Они одлазе, бирташица их стидљиво испр |
пије без воде вино.{S} Послушао је поп-Спиру који рече: „Да је вода добра, <pb n="98" /> не би |
ио, кад би гђа Перса стала да брије поп-Спиру а овај се отима. — Ах, не, не!{S} Ти си страшна к |
епархији, па није затекао на време поп-Спиру на дужности.</p> <p>А то је било овако.</p> <p>Ба |
оји је био везан, док није опазио и поп-Спиру и тако се обавестио и умирио мало.{S} После тога |
баш нашу господу парохе, поп-Ћиру и поп-Спиру само; тхе, а шта ћете!...{S} Једно, што кажу, тес |
вилицама, па оставља посао, пољуби поп-Спиру у руку и доноси им ракију, поп-Спиро у мањем а Пе |
коју је претрпео од истога.{S} Тужи поп-Спиру, а додаје, да доказе о свему, што се односи на су |
су били сагласни, да треба да тужи поп-Спиру <pb n="222" /> не Проти или коме другом него само |
ина.{S} Бар ће имати ко ће обријати поп-Спиру.{S} Хахаха!{S} Његов рођени зет!{S} О, убио те Бо |
само нови и стари учитељ очекујући поп-Спиру, који се задржао мало с туторима и прегледао прих |
ћ задржавао и у не малу бригу бацао поп-Спиру <pb n="268" /> и све укућане а особито Јулу.{S} Ј |
т газда-Пери Тоцилову, кад је видео поп-Спиру у својој авлији.</p> <p>— Ето, ја сврн’о мало! — |
его, тек тако, ма ко — А <hi>ко</hi> је спис’о то? — рече гђа Сида бришући сузе.</p> <p>— Напис |
овољан био, кад му је показан био тачан списак свију ствари, и кад му је још примећено, да ће к |
е плачем у помрчини и кунем те проклете списатеље и њихове књиге Гром их спалио!{S} Седне тако |
су били његови ђаци јер се на платноме списку у општини сами без ичије помоћи потпишу.{S} Слов |
ије, — да ви’ш белаја, ако јој дотле не спласне образ!{S} Отек’о јој, па је к’о што видите, пов |
о</hi> било, к’о што он каже.“ Образ је спласнуо, а зуба нема — е, па ондак нек докаже ако је м |
пред Екселенцијом; а <hi>ја</hi>, ја се сплео, па ни на <hi>српском</hi> не знам ништа да бекне |
мирте венац краси,</l> <l>Зелене мирте сплет.</l> <l>Кићени свати вичу:</l> <l>„Одби се вита г |
исано јесење време у селу.{S} Ко је сит сплетака из прошлих Глава, препоручује му се да прочита |
им да не ће бити лепшег венца признања, сплетеног за седу главу старога Трифуна учитеља, од ове |
ам, ал’ чисто и сама не верујем... а на сплетке мрзим к’о на ђавола...{S} Та знате ме, фала Бог |
> <p>— Па ја нисам гђа Перса, да правим сплетке.{S} Али сад је већ доста, и сувише.{S} Само кад |
А њена штрудла од прошле недеље била је спљоштана к’о слепачка погача, к’о да је спрам месечине |
hi>, па нек моле Бога за <hi>рацки</hi> спокој-душе!“...{S} Ал’ није дао, к’о што је срдит рек’ |
је среће, да ти меникана овако пијеш за спокој душе, а не ја тебикана!{S} Та теби је бар било ј |
<pb n="399" /> својим, ту је баба Макра спокојно очекивала смрт цуњајући једнако по орману, вет |
чак се и не миче с места него се и даље спокојно и натенани умива и глади и дотерује тоалету.</ |
кад је поп Спира говорио предику о <hi>Спокојној жизни</hi> некима се оте: „Та гле поп Спире!“ |
па ни сада.{S} И сада да је неко убацио споља кроз прозор читаву цигљу и полупао јој сав порцул |
д зине, изгледао да се смеје, али је та спољашњост његова била фалишна, јер био је љут баш к’о |
илици с једним широким, не баш најлепше спољашњости, али врло удобним и практичним орманом бест |
м <pb n="322" /> од тринаест сребра, за спомен.{S} Такву исту лулу купио је и поп-Олуји, домаћи |
sie</foreign></hi>, што јој је купио за спомен на презент господин Шандор јурат из Кикинде, а н |
А тражи л’ много?</p> <p>— Ни речи није спомен’о!...{S} Ни реч’це...</p> <p>— А, да бо’ме; паме |
читуљу српских мученика, и сачуваће му спомен и за потоњи свет.</p> <p>„Но ако вам је одвећ жа |
да пропадне, а већ од унтерхалтунга ни спомена!{S} А није да су просте или завезане и да не зн |
је црвен, кад га видим; па и онај ко га спомене.{S} Ко ти још неће добити црвен појас!“</p> <p> |
селу ни за живу главу нико то не сме да спомене; шта више, сад још хвале место да је суво и оце |
у ни речи!{S} Гђа Перса се решила да не спомене, а гђа Сида ћути или о које чему говори. „Видиш |
говор почео сустајати, а очи се крпити, спомену поп-Ћира први, да би рад спавати, јер се сутра |
пира. — Па лаку ноћ!</p> <p>— А баш кад спомену, дете, сневање, — вели госпоја Сида, — што сам |
и у зелену метлу кад се баба згране при спомену кринолина, и онда није никакво чудо, што су се |
> <p>— Е, е, баш ти фала.{S} Е, кад баш спомену отоич <hi>ти</hi> Голијата, онда после оваког с |
даље показао све боље куће и укућане не споменувши, наравно, нигде девојку удавачу, ако је где |
ође лепо Шаца, онај што сам га мало пре споменула, са читавом бандом блех-инштрумената, гајди и |
пходи с оним, да га понуди шунком, јер (споменула му је гђа Сида) „он воли шунке и увек је фали |
само пута поп-Ћириница рекла кад су јој споменули поп-Спирин црвени појас: „Црвен појас!{S} Уф, |
окатницу к’о по патосу, па том приликом споменули и о Глиши, који је био дванаест година у солд |
то су само крупније ствари које до сад споменусмо, а где су тек оне ситније?!{S} На пример жив |
— Ко би то и помислио!...{S} Збиља, кад споменусте ручак, — рече и окрете се попу, — а јеси ли |
поправља је госпоја Сида мало љута због споменуте дебљине.</p> <p>— Та да, путер-крофне, уш’о ђ |
чно говорила гђа Перса.{S} Па и малочас споменути клавир купљен је после три четири такве учест |
принуђен, да се служи подацима малочас споменутих поштованих госпођа а ове са крај села само д |
а.</p> <p>Мож’да је сада и то, мало час споменуто, био један разлог; али не мање јак разлог био |
— али г. нотарош и госпођа нотарошевица споменуше да је овако свечаније а и званичније.</p> <p> |
е у ушима мамурних сељана а годинама се спомињала Јулина свадба.</p> <p>Шаца је седео на изменц |
ло, онда плакати,</l> <l>Онда ћеш своју спомињат’ мајку:</l> <l>Ој мајко моја, ој него моја!“</ |
/> <p>— Јуф, снаш’-Пело, немојте ми ни спомињати.{S} Боље у земљу да сам пропала!{S} Убио их Б |
а по мало.{S} Пера бадри коње, кара их, спомиње им оног Мартоношанина (вранца) и коре их и заст |
славља и привенчао за православне Србе; спомиње низ придика које је држао и њима истребио силан |
оверене му пастве разне добродетељи.{S} Спомиње колико је њих „супружески али невјенчано живећи |
и се поп Ћира бави прво самим собом.{S} Спомиње неких тридесет година беспрекорне службе цркви |
е, ако је се сећају читаоци, у којој се спомињу неки пулгери и паорски момци, и неке виле и нек |
е обично у свакој па и у најбољој књизи спомињу на крају (где, то јест, пише: како је и како би |
ало, а и мама се заузела и умиривала га спомињући му из давних времена неке дере и еведре; а та |
г сиромака помогли.{S} С овим ми је баш споможено.{S} Па, кад вам гођ устреба а ви извол’те... |
ако ми је било, час ме зима час врућина спопада.{S} Не знам још шта је, ал’ већ видим, да ће то |
и један и други поп; и једног и другог спопала нека трема.{S} И сам тужитељ Ћира се препао па |
} Никад боље!</p> <p>— Какво те „добро“ спопало?!{S} Та <hi>то</hi> баш <hi>не ваља!</hi></p> < |
се, у Темишвару, каже гђа натарошевица, споречкали, а овде јутрос и довршили.</p> <p>— За име с |
је било, а ја му онда кажем: да смо се споречкали, и да се он онако ујарости бацио на мене они |
заљубљено ухо.{S} Шаца се пре три дана споречкао с Јулом на дери у башти, као што је читаоцима |
ахладни, носе ботуше.{S} Једна по једна способност их издаје.{S} Обе носе наочари.{S} Остављају |
ајала, што је тако груба била кад је он спочетка онако лепо запитао, и желела је, да се само јо |
е купио још и рајспулфера за лице и ону справу за бреновање косе, и неке комедије за прављење л |
м оставио за данас, на дану то јест.{S} Спрам свеће се превари човек, а женске су опет за чудо |
о је, много!</p> <pb n="277" /> <p>— Па спрам кесе, господин-попо, и спрам чина.{S} Оно, знате, |
пљоштана к’о слепачка погача, к’о да је спрам месечине печена.{S} Оволико ће одскакати од земље |
/> <p>— Па спрам кесе, господин-попо, и спрам чина.{S} Оно, знате, што кажу, вандровкаша на пут |
јаши, на прилику, и певаду; ал’ то је и спрам путника.{S} Јербо ви сте, што кажу, једно свештен |
ладић лепо воспитан, изображен па тражи спрам себе и свога воспитања и прилику, к’о што би’ и с |
скинуо шешир и прекрстио се кад је био спрам Великог Крста.{S} Обе те бабе у друштву са другим |
<p>— Па ето тако!{S} То је, знате, како спрам кога...{S} Има то да кочијаши, на прилику, и пева |
су биле заједно с тога, што је то било спрам свеће, него сам оставио за данас, на дану то јест |
...{S} Па ми моји говорили: није, кажу, спрама <hi>нас!</hi></p> <p>— П’онда?</p> <p>— П’онда ј |
моја Јула није спрама нас, нисам ни ја спрама друге!{S} Нег’ ил’ њу, ил’ никоју!{S} И кажем им |
риказати, како ми ја и ’нако мала плаћа спрама велике бриге и главобоље и секирације моје!</p> |
онда ја им кажем:{S} Кад моја Јула није спрама нас, нисам ни ја спрама друге!{S} Нег’ ил’ њу, и |
о звани „диснотора“).{S} Кољу се свиње, спрема се украс оџаку.{S} Деца се радују бешикама од ко |
едан вратити, да буде ту ради цркве.{S} Спрема се и у једној и у другој кући.{S} Озбиљан и једа |
а венчаду.{S} Ето, пегла за сватове.{S} Спрема се, јадница, па радосна, па већ Бог зна како!... |
аросна гђа Перса остала сама у кујни да спрема „ајнпренсупу“, јер она то најбоље зна.{S} Али ка |
едну окрајку ’леба.</p> <p>И докле Ђука спрема за Нићу, овај се разговара с укућанима и домаћин |
.{S} А и што ће је вечерас, кад се Шаца спрема на нешто велико и одважно; а за то су таман дово |
и ја, — вели поп Спира; — и код мене се спрема, увелико се спрема.</p> <p>— Шта, — вели изненађ |
о је поп-Ћира чуо, био је сахат који се спрема да избија.{S} Кад избија а он дигне толику ларму |
и мало кишице; видите ли ви како нам се спрема од Бачке?{S} Зацрнили облаци! — вели поп-Спира.< |
ира; — и код мене се спрема, увелико се спрема.</p> <p>— Шта, — вели изненађен и обрадован дома |
сад најмилије место.{S} Ту се у велико спрема зимница. <pb n="243" /> Дошло је доба и „свињски |
“ веле старији прљавој деци.{S} Девојке спремају шлинговане сукње за рогаљ, момци мажу чизме да |
ољни с тестаментом а и они други што се спремају да дигну процес и да га оборе и на тај начин с |
даду свакој шуши пулгерској!{S} Тако их спремају за доцнији живот, али их ипак не пуштају напољ |
ла у кујни и пробадала виљушком паприке спремајући их за зиму.</p> </div> <pb n="239" /> <div t |
ко узнемирена и забринута.{S} Кад га је спремала на пут, метла му је, као и увек, шунке и сира |
рих плеснивих рукавица, које је секла и спремала да покрива флаше од парадајза, који је баш тог |
који је баш тога дана кувала и за зиму спремала.</p> <p>— Добар дан; <foreign xml:lang="de-Cyr |
ки људи, чак тамо преко мора у Америци, спремали, да пуцају из топа на месец.{S} Па већ и израч |
у колима, а они у кујни чупали живину и спремали богату вечеру, попови су се разговарали већ о |
се она тамо забавили, дотле се у кујни спремало све у присуству Пере Тоцилова, који је седео к |
о јуче у Темишвар послом, господине.{S} Спремамо!...{S} Имаћемо у Недељу мало калабалука, весељ |
Ај?</p> <p>— Јесте, — одговарају му, — спремамо за сватове?</p> <p>— А ко се то удаје?</p> <p> |
ладио га руком низ длаку, дакле већ био спреман да пође, кад ће га поп Ћира јетким и дрхћућим г |
Тако је и било.{S} И сада настаде живо спремање опреме и дарова девојачких у чему им је не мал |
" /> мамурлук.{S} Можда се и Нића за то спремао, за то се и он извали на прву клупу, покри се к |
’о.</p> <pb n="341" /> <p>— А куд се ви спремате?{S} Та остант’е на вечери, — зауставља гђа Пер |
че гђа Перса и устаде па стаде нервозно спремати и без икакве потребе премештати ствари с једно |
и, не помаже ти ништа!{S} Него кажи нек спреме „ајнпренсупу“, назеб’о сам.</p> <p>— Лопов чифуц |
е подне одмах по Божићу, кад је рад око спреме најживље и најжурније отаљаван, — кад ће се она |
уз ту кућу и помагала јој свесрдно око спреме дарова и свега; била је, што кажу, и печена и ку |
господине!{S} Јуцо душо, иди у кујну па спреми црну кафу.{S} Знам да варошани радо пију.{S} Ја |
{S} Шта је само фачли, капица и бенкица спремила!{S} И све ово није ни увела у инвентар „ауфшта |
Јер гђа Сида је и сама дан ноћ радила и спремила је свега толико много, да младенцима неће треб |
у инвентар „ауфштафирунга“ него је само спремила и задржала у свом орману нек се нађе кад устре |
ле и поп Ћира.{S} Гђа Сида је већ добро спремила поп-Спиру и напунила му уши, остало је само јо |
ан, старатељу и један туторе мој; да ти спремим, роде, голубића у расолу, то си ти увек радо је |
кришом од поп-Спире. — ’хоћеш ли да ти спремимо што за пут, к’о обично?</p> <p>— Можеш; ма да |
ко је и он на дан Јулине свадбе свачега спремио.{S} Био је један од облигатних поштовалаца Доси |
уздахну упитани.</p> <p>— Па јеси л’ се спремио? — пита га брижно.</p> <p>— Та, нисам баш к’о ш |
стане гладан.{S} Боме пишкоте му и неће спремити!...{S} И како то да се само стрефи, да је баш |
е са шлингерајем, и гомила орезане лозе спремљене за печење јагањаца којима је почешће поп-Спир |
обрадовала тату и поднела му заједно са спремљеним словом које је заборавила и завршила с плаче |
дан све више одмицао.{S} А шта је чуда спремљено било не смем чисто ни да ређам, јер се бојим, |
ојој кући и у селу!“</p> <p>И доиста је спремљено свега и свачега.{S} Велика соба и две побочне |
тако добро угојеног а после закланог и спремљеног свинчета.{S} Из авлије се диже густ дим и ли |
" /> <p>После једног сахата било је све спремно.{S} Аркадија је отишао по Шацу и однео му црвен |
а сад заједно путују, да купе ствари за спрему.{S} А Спира је, вели она, повео поп-Ћиру о свом |
обрста, знам да ви то волете! — рече и спусти му још два грумена шећера и седе до њега.</p> <p |
"54" /> <p>И Јула се збунила још више и спусти на земљу оно гушче.{S} Обоје стоје тако и с неко |
злопати! — уздише Глиша, искапи чашу и спусти главу на сто.</p> <p>И сви тресу жалосно главом |
ели на Банатску страну.{S} Већ се и ноћ спустила и обавила све унаоколо, све па и бескрајан рит |
чиње управо ова наша приповетка, чим се спустило вече и вечерали, диг’о се поп-Спира и прегрнуо |
ne unit="subSection" /> <p>Сунце се већ спустило, заклонио га већ бескрајни рит с високом трско |
, која се била дигла високо изнад кућа, спуштала се полако и слагала мирно два педља дебело а н |
поклонио, а од чијег је проданог млека спуштала крајцаре и сексере у своју лончарску „шпаркасу |
е већ ни веровала.{S} На село се почела спуштати блага летња ноћ и, како се то песници лепо изр |
шест кућа.{S} Већ се почео полако мрак спуштати кад је изашла из шесте куће, и похита јаче.</p |
</p> <p>ОД</p> <p>СТЕВАНА СРЕМАЦ</p> <p>СР.{S} КАРЛОВЦИ</p> <p>ИЗДАЊЕ БРАНКОВА КОЛА</p> <p>1898 |
еланија. — Ала ви <pb n="96" /> то лепо сравњавате, само кад би то била истина!</p> <p>— Лако ј |
кад би то била истина!</p> <p>— Лако је сравњавати, — вели Пера, — кад је већ тако.</p> <p>— Пи |
кле, да се варошке госпођице не могу ни сравњавати са госпођицама на селу, — вели Пера коме се |
, тек штогођ!{S} А шта ти <hi>себе</hi> сравњаваш са шњим? <hi>Његова</hi> конштрукција и <hi>т |
по кафани, прегледа је ли све у реду и сравњује и дотерује дуварски сахат са својим џепним и к |
рече и погледа задовољно на нове ботуше сравњујући их са оним старим на ногама. — А код кога си |
tle>Рожданику</title> то пише, да ћу ја срадати, и то баш ни од чега другог него баш одо те вод |
Мол’те Бога, што није тата код куће!{S} Срам вас било!</p> <p>Настаде опет пауза.{S} Јула копа, |
! (Стаде Јула с радом и погледа га).{S} Срам вас било!{S} Севајте одма’ с те дере.{S} Ма...{S} |
езобразни! — викну запрепашћена Јула. — Срам вас било!{S} Гледај ти само унцута једног! — вели |
S} Ту сам, ту, — понавља Шаца.</p> <p>— Срам вас било! — дрекну Јула на њ склањајући збуњена бу |
, лепа парада! <hi>Вас</hi> треба да је срам, <pb n="146" /> а не мене!{S} Ја баш ако и гледам, |
!{S} Е, та баш не зна шта је ни стид ни срам!“ чуди се и вели гђа Сида гледајући кроз чвор на к |
а госпоја Сида умешати и заузети за њ. „Срам вас било, бећари једни, грдила би их она тада, нем |
ољуби, а она се мало отима па му каже: „Срам те било!“, али то тако меко и нежно, да му још и с |
е гајдаша и зујало у ушима оно Јулино: „Срам те било!“ Сутра дан је шегра имао муке чистећи бра |
м младим човеком!{S} Од њега ме највише срамота!</p> <p>— Охо!{S} Па то ти мени нешто крупно ка |
о трске, да покрпимо кров, јербо је већ срамота какав је.{S} Изгледа чупав и одрпан к’о бојтаро |
ће човек да чува своје коње!{S} Ено, од срамоте још ни сад не сме човек међ свет.</p> <p>— А бр |
ош да ме спевају!{S} А куд би’ знала од срамоте, да су ме какви мушкарци вид’ли!{S} Проклети му |
.. или на сокаку пасир’о...{S} Ди би од срамоте, да су ме какви мушкарци!...{S} Но, лепа парада |
едмете, не види пред собом.{S} Од силне срамоте и силна бола од чворуге, која јој је искочила, |
младић!{S} Можда и плаче сад од једа и срамоте!{S} Ал’ баш да видим!“ рече у себи Јула па прит |
штете: ал’ нисам, па је било и штете и срамоте!...{S} Да ви’ш само даље, чиме су ме натоварили |
наке арњеве и онаке коње. „Па не мој да срамотиш своје красне коње, па да и’ будзашто возиш, — |
си проп’о, бар не би’ сад знала за моју срамоту.{S} Ух, ух!{S} А шта <hi>онај </hi>обешењак?</p |
врло вероватно, да је запамтило и Сеобу Срба под Патријархом Чарнојевићем; јер се приповедало з |
православља и привенчао за православне Србе; спомиње низ придика које је држао и њима истребио |
еколико дана.{S} Поп Спира је био стари Србенда.{S} Кад је требало одрешити кесу и показати се |
уци, а час га преотимали Монастерлијини Срби, док се на послетку није стално скрасио у српском |
и добро познате дуванкесе које чак и у Србију донесе по неки тестераш.{S} А омладина, фрајла Ј |
пира није марио за поковано пилеће; као Србин и правослне цркве син мрзео је на то швапско пече |
та ће с њим,<pb n="137" /> него га, као Србина и српског газдачког сина, даду у бербере.{S} А ч |
рате</hi> и <hi>ти сестро</hi> или: <hi>Србине брате</hi> а свакој <pb n="42" /> госпођици: <hi |
</p> <p>— А она је Влаиња а мој Миша је Србљин к’о гођ и сам што сам а и сви у нашој вамилији, |
и пића. <foreign xml:lang="cu">„<title>Србскiи куваръ</title>, трудомъ Iеротея Драгановића обш |
ади своје пастве, али и то не иде онако срдачно као некад, него онако званично, хладно; никад в |
о ти га па к мени. „Срдили се ви или не срдили, ја дођо’ каже, на једну чашицу.“ Кад ал’ јест, |
ина да пије, а он ето ти га па к мени. „Срдили се ви или не срдили, ја дођо’ каже, на једну чаш |
засја јој суза у оку. — Па за што да се срдимо...</p> <p>— И она... јест’... доћи ћемо чим узмо |
ј-душе!“...{S} Ал’ није дао, к’о што је срдит рек’о и обрек’о!{S} Кад је била <hi>„јабука“</hi> |
трикла преко свију њених рачуна и у тој срдитој својој немоћи била је готова да учини свашта.</ |
ерући се из свег грла и бацакајући се у срдитој немоћи својој.{S} А Јула још неко време гледаше |
ног, па ћу вас возити за <hi>четир</hi> сребра“...{S} Кад оно, и од једног и од другог уз’о сви |
јна?</p> <p>— Та какви’ шајна!</p> <p>— Сребра!{S} Ју, жалосна!{S} Преварио те обешењак чифуцки |
ног ждрепца, који је коштао пет стотина сребра, и коштало га попијено вино и поразбијане флаше |
{S} И пишите: да му шаљемо пет форината сребра да му се нађе недељом у биртији, да не постиди Б |
у којима ће служити у цркви, шал од три сребра, и лепу стиву лулу са дугим камишем <pb n="322" |
колк’о тражиш на дан?</p> <p>— Па осам сребра —</p> <p>— Много...{S} А зими?</p> <p>— Па дупло |
м, осам, Петре.{S} Доста ће бити и осам сребра.{S} Па, ето, можеш, ако се стрефи, да узмеш још |
Ћира, „мене вози за десет а њега за пет сребра.“ А то је исто мислио и поп Спира: „Чивутин једа |
ијане флаше и главе на седамдесет и пет сребра њега само.{S} Кога ту све није било и шта се све |
оп-Спира.</p> <pb n="323" /> <p>— Десет сребра! — вели поп-Ћира.</p> <p>— Шта врага?!{S} Па и ј |
за то вас и возим по то.{S} А за десет сребра, што кажу, не вреди ни презати на оваким белају |
један, он се вози за пет а ја за десет сребра.{S} Увек се он тако јефтино вози.“ — Тако мисле |
} Попусти и Пера и погодише се за десет сребра.</p> <p>— Добро! — вели поп Спира. — Десет, десе |
и од једног и од другог уз’о свих десет сребра.{S} Погађ’о се са мном, к’о да сам му ја први до |
у нове чизме од ових зарађених двадесет сребра.</p> </div> <pb n="303" /> <div type="chapter" x |
је опет у глави оних зарађених двадесет сребра, шта ће све за њих да купи.{S} Прођоше и чарду и |
угим камишем <pb n="322" /> од тринаест сребра, за спомен.{S} Такву исту лулу купио је и поп-Ол |
. — Нађ’те ви, па ћу вас возити за шест сребра,“ — приповеда поп Ћира.</p> <p>— Ао, обешењак је |
м не за <hi>осам</hi>, него за <hi>шест сребра!</hi></p> <p>Размисли се поп Спира и после подуж |
господин-попо; ајд’ дајте ето дванајст сребра и још једнога да узмем у кола, <pb n="279" /> — |
адуго, господин-попо!{S} Него четрнајст сребра, па да се сутра зором кренемо у име Бога.</p> <p |
тражиш?</p> <p>— Па рек’о сам: шеснајст сребра.</p> <p>— Осам...{S} Петре.</p> <p>— А па мало ј |
{S} А зими?</p> <p>— Па дупло; шеснајст сребра</p> <p>— Хој, хој!{S} То је бо’ме папрено, Петре |
" /> — да истерам бар тако ти’ шеснајст сребра.{S} Ето, нађ’те ви још једног, па да вас возим н |
дине, што кажу, и био један па један; и сребрна пуцад, и ћурдија с токама, и чизме, и свилен чу |
чији је пруслук лепши и ко има већи ред сребрне дугмади.{S} Али чим се сврши литургија они се о |
на коме беху порцулански ибрици, шоље и сребрне кашичице, и послужи госте.{S} Отпоче „јаузн“ и |
ом.{S} На прслуку неких тридесет ситних сребрних пуцета, око врата свилена црвена поша а на њој |
n="72" /> платна, пруслучићи свилени са сребрном пуцади а на глави нови чисти шеширићи, (у деце |
и а у песмарици записано „Није благо ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драго.“ Међу |
— отпоче и она својим лепим, јасним као сребро, девојачким гласом.{S} Запева ону стару нежну пе |
оло се ширило па је све веће и веће.{S} Сред великог Нићиног кола, ухватило се друго мање, у ко |
е неупотребљена са шаке мирно лежала на сред пута, него морају да стоје тако мирно, па да се гл |
{S} Па онда стане намештати и трести на сред сокака ту рђавим лајбом онакарађену принцезу... „П |
и!{S} Ха, ха!{S} Та изгубићете сукњу на сред пута!{S} О жено, Бог те вид’о!!</p> <p>— Извол’те |
рамена онако омладински, а раздељена по среди онако богословски, а кад говори што а он гледа у |
а, учтив па смеран, па косу разделио по средини; исти к’о њен попа пре толико година кад је свр |
а девојке носе сунцобране држећи их по средини обавијене марамом да их не упрљају.{S} Све то и |
упи молити Бога да доживи да види Ђуру, средњега брата, да је отворио дућан и постао сам свој г |
фе“ ни железнице ни других саобраћајних средстава.{S} Још су најкрупнији и најзнатнији догађаји |
ћа, ако се, то јест, стрефи, да падне у Среду или у Петак.{S} Док је лето, они хоће нешто и да |
а поуку многим читаоцима</hi> </p> <p>У среду тако око десет сахати, баш кад се господин нотаро |
ги инштрумената и дигне сокак на главу; срела га... лепо га вид’ла к’о ја вас, милостива, сад.. |
посред срца, — али га у башти нема!{S} Срела се с њим само једном у шору.{S} Он прошао па јој |
а је хитала к’о без душе сокаком где се срела најпре са гђом натарошевицом после са гђом Соком |
роз сокаке, и у четвртом се сокаку опет срела са Цвечкенмајерком, у петом са гђом Соком гркињом |
у, што кажу, „аљку на батаљку“ па ил’ у Срем преко ил’ још даље у Сервију...{S} А за сад још по |
<p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ОД</p> <p>СТЕВАНА СРЕМАЦ</p> <p>СР.{S} КАРЛОВЦИ</p> <p>ИЗДАЊЕ БРАНКОВА КО |
сле, па и коњи му нису никакви!{S} Неке сремачке раге, па к’о мачке ситни!{S} К’о да шљиве тера |
две столице донеси.{S} Имам чрезвичајне сремачке шљивовице, како оно каже патер Иноценц кад иск |
рује земљу.{S} Успут није срећом никога срео до ча-Мићу боктера.{S} Брзо натуче шешир на очи па |
{S} Та чудо би било да нисам баш никога срео.{S} Еј да нисам само на дужности, дошло ми је, да |
ворила једном свом познанику који их је срео баш кад су излазили из Епископије. „Шта је, како с |
дудова овим истим путем, којим данас не сретају наши путници ни живе душе.</p> <pb n="291" /> < |
овори пријатним стиском руке и Пера сав сретан изађе праћен гђом Сидом и Меланијом.</p> <milest |
ед из сокака у сокак, па мисли, како је сретан и пресретан, јер му је вечерас Јула први пут каз |
е од стола, брише браду од јела и иде у сретање. — Баш добро те се сетисте и наканисте, а ми, Б |
ко су ишли два и по сахата и већ почеше сретати најпре кола а после и пешаке, неке Швабе у дрве |
кацу, па им траје до новога а нама око Сретенија нестане, па морамо да купујемо купуса с пијац |
бала ни да дође, да се писац, као друга сретна браћа његова, обзирао на замерке критичара и држ |
бриге, него напун’те још овај бокал за сретна пута ових пет форинти нашем Проки.{S} А, сто му |
ука.</p> <p>А тек Јула, како је тек она сретна и задовољна била!{S} У срећи тој својој хтела је |
ко брише нос од силних суза.{S} Била је сретна преко сваке мере и једва је чекала да му кроз да |
заједно?...{S} Браво!...{S} Е, сад сам сретна, јербо сам видела, шта сам давно и једнако желил |
твој бити не могу;</l> <l>А да с другим сретна будеш,</l> <l>Молићу се ја Богу!“</l> </quote> < |
у кућу, па нигде нећете наћи, ко пре у сретна времена, пуну кућу, него ил’ има ил’ нема по јед |
е поваздан била по туђим кућама.{S} Тек сретне тако неку на сокаку, па је заустави. — „За име Б |
у човек тражи пешкир.{S} И кога да прво сретне на вратима као сведока свега тога, него опет ону |
сама, — дај ми само дотле да живим, да сретнем само ону дебелу бештију.{S} Одма’ би’ се зауста |
p>— Право кажеш!{S} Боже, кад прексутра сретнем у порти Персу — но, та ће ме, знам, појести од |
да и пакости.{S} А баш ћу гледати да се сретнем ш њоме! — Него, рихтих, у мал’ нисам заборавила |
неких ствари, само да ради к’о и други сретни сатови.{S} Све то обешено уз једно и уз друго ђу |
<p>— Па ето, кад би на пример били тако сретни, — вели гђа Перса, — па да <hi>вас</hi> почешће |
и тек, ја бар увек помислим да су друге сретније матере што им ћерке нису тако пасиониране за н |
у задовољни били посетом а нарочито тим сретним случајем, што је баш при послу затекао Јулу.</p |
аздрагана изашла у авлију, па као свако сретно створење, готова била да загрли цео свет.{S} Хте |
иних могла је већ видети, како се ствар сретно упутила, и да је нешто знала латински, могла је |
олели, што кажу,... па лепо људи живиду сретно и задовољно, а камо л’ кад се овако стрефило!... |
еја.{S} Путују ал’ на путу још никог да сретну.{S} Тако су ишли два и по сахата и већ почеше ср |
ј уклања с пута.{S} Избегавају се да се сретну, јер се још једнако смртно мрзе.{S} Али се мора |
о томе!{S} Уф, уф.{S} Баш вам фала!{S} Срећа те ми је тај малер пасирао пред вашом а не пред к |
ц навлаш изоставио.{S} Страшне речи!{S} Срећа што их нико даље није чуо, и што су изушћене у др |
!</hi></p> <p>— Измирите!{S} Уф, Уф!{S} Срећа те нисам дебела ко’ она аспида, а сад би ме шлог |
ктер хиљаду и неколико стотина сати.{S} Срећа, те је све по селу спавало као поклано, па га ник |
те!...{S} А како... ха ха ха!</p> <p>— Срећа, те ми тај малер није дигођ у другој кући... или |
а свима и одлази са поп-Ћиром.</p> <p>— Срећа те су сви паметнији од ње у кући па јој не даду з |
г лонца.</p> <p>— О, каква срећа, каква срећа.{S} Та јесте л’ ви то, чесњејши?</p> <p>— Успут, |
диш из великог лонца.</p> <p>— О, каква срећа, каква срећа.{S} Та јесте л’ ви то, чесњејши?</p> |
обу. — Каква срећа, <pb n="24" /> каква срећа! — вели поп-Ћира, па се диже од стола, брише брад |
очекује их и поздравља домаћин. — Каква срећа, каква част.</p> <p>— Боље вас нашли! — чу се поп |
ирине куће, кад ступише у собу. — Каква срећа, <pb n="24" /> каква срећа! — вели поп-Ћира, па с |
вим даром; није ни у путер-крофнама сва срећа.{S} Него баш кад сте се толико каприцирали и држи |
ма живота, и да јој је смрт била једина срећа.{S} Отац, као сваки отац, није на то ни обраћао п |
тре на обе њихове куће.{S} Изненадна та срећа повратила јој је стару храброст и стару заједљиво |
.</l> <l>О, иди, дивна нево,</l> <l>Где срећа за те цвати,</l> <l>И песма нек те прати,</l> <l> |
<p>У песми је испевана његова шетња, и срећа његова што ју је видео на прозору.{S} У песми кун |
а, — <hi>што</hi> је судбина!{S} Ту нам срећа под носом, — и ми да је не видимо!!“ Разговара се |
.</p> <p>— О, на мало, на мало!{S} Камо срећа, па да ме се почешће тако сетите!</p> <p>— Е, Бог |
ка код господина владике?</p> <p>— Камо срећа да сам, ал’ то је ђаво што нисам.{S} Да сам от’ш’ |
читала јој у својој рођеној кући.{S} Но срећа, те је ова напоменула да се полази и попови се ди |
Габриела!{S} Усред те несреће још је то срећа била, што се све догодило тако близу села, па се |
p>— Па како, како... јеси л’ задовољан, срећан?</p> <p>А како да не будем срећан, кад смо се ба |
ирташица их стидљиво испраћа желећи им: срећан пут!...</p> <p>— А, ти, пештански трговче, ти си |
а тек <hi>он</hi>, како је <hi>он</hi> срећан!{S} Како је срећан! — рече путник па се опет дад |
за час нарасту и нађикају к’о штир.{S} Срећан пут, па поздрав’те све.</p> <p>— Ајд’ Петре, пот |
одјек сродни груди</l> <l>Још прими:{S} Срећан пут!“</l> </quote> <p>Глас јој је мало дрхтао, а |
>И кола пођоше.</p> <pb n="288" /> <p>— Срећан пут! — виче за колима и маше белим рупцем фрау-Г |
огом! — веди поп Ћира из кола.</p> <p>— Срећан пут! — поздрављају га његови, гђа Перса, Пера, п |
још господин-попина ћерка! — вели Шаца срећан што јој се осветио за ранију увреду. — Свештенич |
како је <hi>он</hi> срећан!{S} Како је срећан! — рече путник па се опет даде у мисли.{S} Дуго |
ер тако воспитала... а ко је узме, биће срећан и задовољан к’о и сам што сам у супружеском живо |
утила се и додавала, да је за чудо увек срећан тај господин Спира.{S} Увек се извуче из малера, |
ољан, срећан?</p> <p>А како да не будем срећан, кад смо се баш волели, да простите.</p> <p>— А, |
јој Шаца сав блажен, — кад ћу бити тако срећан да <hi>ја сам</hi>, својом сопственом руком, мог |
од случаја, од среће... ако будем тако срећан <pb n="43" /> па дочекам да се упразни каква доб |
сматрати и мислио да је и самим тим већ срећан и пресрећан — дотле се, као што се већ увелико п |
...{S} Хе, ал’ то зависи од случаја, од среће... ако будем тако срећан <pb n="43" /> па дочекам |
је волели самоћу — ипак су били те худе среће да буду не само опажени него чак и спевани.</p> < |
о кући у којој је.{S} Требало би, да је среће, да је пример селу, а он се осушио већ од те неср |
ва му пала од жалости на груди, — да је среће, да ти меникана овако пијеш за спокој душе, а не |
hi> сте крајни виновник све ове данашње среће господин-Перине, а и госпођица-Меланијине, (к’о ш |
ен и црвен појас добио!{S} Има тај више среће нег’ памети — то ја само знам!</p> <p>— Долијаће! |
Ваљда сам ја то научио!{S} А какве сам среће, још могу <hi>ја</hi> бити крив!</p> <p>— Сав све |
г путника, и он будан сања о изгубљеној срећи!...{S} Лете коњи к’о бесни широком и високом долм |
е тек она сретна и задовољна била!{S} У срећи тој својој хтела је да сви буду срећни и задовољн |
а сам онако, некако, како да вам кажем, срећна!{S} Све ми нешто фалило, док су били фаше, па са |
је летње време, — вели госпођа Сида сва срећна склањајући посуђе и тумарајући још по соби, — а |
алтовала се, правила ероберунге и вазда срећна и задовољна остављала доцне бал; а Јула је знала |
а вели:{S} Иди бестрага! а госпоја Сида срећна што је продужен живот њеном клијенту и љубимцу д |
же, како је, ето, ова наша госпоја Сида срећна мати!“ И толико пута говорим овој мојој: „Што се |
<l>Ој, с Богом, красна душо,</l> <l>Па срећна довек буди,</l> <l>И одјек сродни груди</l> <l>Ј |
чи Јулине, па се даде у мисли. — Она је срећна, а тек <hi>он</hi>, како је <hi>он</hi> срећан!{ |
/p> <p>— Ах, — рекла би сва задовољна и срећна госпођа Ћириница, ређајући киселу штрудлу по тањ |
удбина</hi> —</p> <p>— Па можда ће бити срећна!{S} Ето, да ми је ко у Карловци’ рек’о: „Узећеш |
куће.{S} Летео је сав блажен на крилима срећне и утешне љубави тако лако, да чисто није осећао |
У срећи тој својој хтела је да сви буду срећни и задовољни, па се пустила у разговор са Жужом, |
та већ пре тога, да је Меланија много и срећнија али и умешнија. „А <pb n="104" /> да боме, ето |
о знам радити!...{S} Па... нека им је — срећно!{S} Само тек... никад ми није то падало на памет |
<hi>ти</hi> Голијата, онда после оваког срећно окончаног дјела могу и <hi>ја</hi> казати са цар |
дочуо, па лепо сео у кола па за њим; и срећно му поквари тај посао.{S} Па још тамо су се, у Те |
е, ни перзекутора, — него је свет живео срећно и цареви синови узимали паорске ћери.{S} А млађа |
ека, слабо то створење! — Гледајте само срећнога и задовољнога Нићу, како је заваран и очаран њ |
а и румена. — Питај га ти.</p> <p>— Еј, срећо моја, — шану у себи гђа Сида која је једнако глед |
енцер и преда је мами: „Еј, терету мој, срећо моја — опет малер!“ А сирота Јула после тога не м |
комотно могла скочити у бунар, да није, срећом, баш пред самим бунаром пала у несвест. — После |
пробо „кључем“ чим се чупа слама...{S} Срећом се стрефили ту <pb n="216" /> господа тутори и А |
ити шнуфтиклу и через кијавице, коју је срећом у то време добила!...{S} Па зар она супруга!{S} |
табанима додирује земљу.{S} Успут није срећом никога срео до ча-Мићу боктера.{S} Брзо натуче ш |
ута само полетела бунару да се удави, и срећом се увек ту деси Аркадија црквењак који је стигне |
... и бркове доле!{S} И да сам ја којом срећом на твом месту, ја би’ тражила од његове екселенц |
к’о последњи павор!{S} Да сам се којом срећом погодио за пудара или бојтара, уха!{S} Ди би мој |
под јорганом.</p> <p>— Ух, та што којом срећом није летње време, — вели госпођа Сида сва срећна |
и видео шта је писала, па дочепао виле (срећом оне дрвене)- па за њом, а она беж’ у комшилук!{S |
да му прочитају с лица, шта им доноси: срећу ил’ несрећу.{S} Виде га расположена, па им одлакн |
о свет; да оде и остави за собом све, и срећу и несрећу своју, па да лете коњи тако и да га нос |
ето така ће несрећа увек пре наћи себи срећу, него ова моја!“ говорила је чешће гђа Сида. „Гле |
а поп Спира није, као добар отац, бољу срећу желео својој Јули него да и она буде попадија као |
у, Боже, ала да се ’хоће нешто, на нашу срећу, сетити па да нам дођу мало.{S} Чисто ми глува и |
је све ни дочула; она се предала јелу и сркала, и сваки час брисала наизменце уста салветом или |
} Сви се дали на посао.{S} Чује се само сркање кафе; сви срчу као по некој команди.{S} Обе попа |
<l>Па срећна довек буди,</l> <l>И одјек сродни груди</l> <l>Још прими:{S} Срећан пут!“</l> </qu |
...{S} Па она њена збуњеност... идеална Српкиња!{S} Па тек она стидљивост —</p> <p>— Простота, |
> <p>„Проливајте барем ви, драге сестре Српкиње, сузу жалости над несрећним удесом нашега Љубин |
> а свакој <pb n="42" /> госпођици: <hi>Српкињо селе</hi>, а то ни једном попу није ишло у глав |
ените и уважавате пожртвовање за род, а српска вила уписаће му име у читуљу српских мученика, и |
title>Преходницу</title> коју је издала Српска Омладина.</p> <p>— Ја ћу вас молити за ову трећу |
ћа чорба, паприкаш са ноклицама и једна српска гужвара — па више не тражим да једна домаћица ум |
ине, прочитала, — вели гђа Перса; — све српске, а тек шта мислите за немецке књиге!{S} Узме сам |
а друге цареве од друге вере (јер он је српске вере): „Ко ’хоће да се бијемо?{S} Ево, ту сам; н |
<p>„Но ако вам је одвећ жао, нежне душе српске, што се Шац... овај...{S} Љубинку... гроб не зна |
ала да се крене, јер је смешно говорила српски, и она се напослетку дала најревносније на посао |
ецки, па ће она прочитати и Јули све на српски исприповедати и протолковати.</p> <p>— А не, мил |
ом усном. — Извињавао се Сепл да не зна српски ни говорити а камо ли играти, — све му то не пом |
а Јуда тамо немачки, па се одродила, па српски ни бекнути.</p> <p>— Јест, научила, — смеје се о |
— не замер’те ми, ал’ ви лепо говорите српски; а ја сам већ сасвим мислио: научила, боме, наша |
е свађам и да псујем кога, онда говорим српски, некако је за то згоднији; али за фине ствари, о |
ена црвена поша а на њој златом извезен српски грб, извезла га је његова Јула мислећи непрестан |
шта!{S} Нема ти ништа лепше, него онако српски зготовљено; па лепо онда видиш још из кујне шта |
ако по Хришћански, чисто вино, онако по српски натегните к’о наш Краљевић Марко!{S} Коштајте га |
им домаћима.{S} Прича својим накарадним српским језиком и уноси шале и смеха у суморно друштво. |
паметан човек — тако писао и говорио о српским сватовима и другим веселим и лепим обичајима. „ |
„Ничи, ничи, крине бели,“ а Меланија од српских: „Ко је срце у те дир’но“, а од немачких све не |
омане.{S} Меланија је прочитала сијасет српских а још много <pb n="105" /> више немачких романа |
, а српска вила уписаће му име у читуљу српских мученика, и сачуваће му спомен и за потоњи свет |
кочијаши, па настаде једно бесно и лудо српско утркивање и подвикивање.{S} Коњи се згрануше па |
мице, на плећима преко кошуље од танког српског <pb n="72" /> платна, пруслучићи свилени са сре |
ог прслука види се танка бела кошуља од српског платна златом извезена с преда а то му ја извез |
поп-Спириних су били танки пешкирићи од српског платна и веза) По штелажама порцуланско и стакл |
им,<pb n="137" /> него га, као Србина и српског газдачког сина, даду у бербере.{S} А чим сам ка |
<p>— А не, милостива!{S} Све је баш на српском, ту скоро преведено. <title>Работнике</title> ј |
ок се на послетку није стално скрасио у српском народу.{S} Ово му је сада ваљ’да девети или дес |
лолински ча-Нића, па се искашља онако у српском смислу.</p> <p>— Лаку ноћ, ча-Нићо! — одговара |
<hi>ја</hi>, ја се сплео, па ни на <hi>српском</hi> не знам ништа да бекнем; не би’ знао у том |
мене сте расплакали, а ја сам баш тврда срца; та то мора бити.{S} Једаред и то мора да бидне!</ |
у јесен тако се изви и отеже са весела срца Радина сетна песма: „Душо Јуло, срце увенуло!“</p> |
ији — ишчезла би слика Шацина из Јулина срца, као да је никад ни било није!{S} А овако, Јула се |
па... ал’ иначе је, уверавам вас, добра срца, до сутра ће она то већ све заборавити.{S} За то м |
чеп’о! — рече Рада блажено баш онако са срца па завали шеширић и запева.{S} Оде глас високо до |
гог и трећег дана једнако јој је посред срца, — али га у башти нема!{S} Срела се с њим само јед |
кле, збогом, домаћине, и фала ти баш од срца, — рече поп Спира излазећи из кујне, па се пољуби |
улина слика ишчезе једаред за свагда из срца му.{S} Пера обори очи. — Ах, и те велике школе!</p |
једни, грдила би их она тада, немате ни срца ни душе!{S} А шта вам ради, да га секирате тако!?{ |
!</p> <p>— Ето, сад <hi>ја</hi> на крај срца!...{S} Та је си вид’о само како су салетиле оног ј |
ио и полудио; па се или усићи и на крај срца је па заћути као каква пакосна свекрва; или се раш |
да!{S} Е, па ниси требала онако на крај срца да будеш!</p> <p>— Ето, сад <hi>ја</hi> на крај ср |
Та немојте опет и ви бити тако на крај срца! — умирује је гђа Гециница. — За Бога, зар између |
Но, но!{S} Не мораш ти баш тако на крај срца бити!...{S} Рано моја!{S} Гле, какве су јој само о |
н’ Перо!{S} Знате ли ви шта то значи до срца увређена сујета?{S} Знате ли шта све може једна оч |
е Тиме шрајбера) а наљућен и увређен до срца, није чудо што је сео и саставио једну песму, коју |
ртограду господњем гајећи и усађујући у срца поверене му пастве разне добродетељи.{S} Спомиње к |
њена крв је бујније струјила у жилама, срце јој јаче било, образи се запламтели жаром који се |
ла срца Радина сетна песма: „Душо Јуло, срце увенуло!“</p> <p>— Шибај, Радо! — викну путник и б |
о приповедају!{S} Пуче им, већ, мислиш, срце за читанком!{S} А како је то пре лепо било; деца н |
овлачи, па шушти лишће.{S} Сва претрну; срце јој јаче закуца а образе подиђе мала румен.</p> <p |
само да је смела дати од себе гласа.{S} Срце јој је ударало у грудима, као пијан домаћин кад гр |
награђено, па зато је тако одскочио, да срце покрије и одликује.{S} Та колајне и висе на грудим |
; а ја велим, да је и у младих девојака срце као восак.{S} Тако је и с Јулом!{S} Јер Јула је г. |
ио узети госпоја-Сиду, кад ти тако пуца срце за њом, па би онда имао ко, да ти прави шприц-кроф |
има.{S} Разговор није им текао онако од срце, искрено, као некад што је, наравно, и врло појмљи |
е и сама обесим крај штогла, да му буде срце на месту, па да видим ’хоће л’ онда ланути, обешењ |
?{S} А како не би’ пев’о, кад гођ ми је срце весело!{S} И певам и појим, господин-попо.{S} Та п |
не бели,“ а Меланија од српских: „Ко је срце у те дир’но“, а од немачких све неке у којима се и |
калфе.{S} Е, не може човек, па да му је срце од камена, а да се не осврне за њом и не да оку пр |
кчије.{S} Стари наши веле: да је дечије срце као восак — можеш правити од њега шта хоћеш —; а ј |
и уђе у Јулину собу.{S} Па и ако јој се срце цепало, намршти се, и запита је озбиљно:</p> <p>— |
ушила ону познату: „Прођи, луче, кад те срце вуче; прођи, луче, и мојим сокаком, и моја је кућа |
ваши’ година, ја сам толико могао наште срце попити колико тројица вас садашњи после најмасније |
да деца волу звонару; него душа им је и срце да се вешају о уже!{S} По ваздан би да су на звона |
а се шалиш да се покажеш будан!{S} Држи срце, Ћиро, ако си пријатељ својој деци!</p> <p>— Хе, л |
> <p>— Па, немој да попушћаш, него држи срце.{S} Пази, за живу главу, да се ниси упуштао саш њи |
ек заклињала,</l> <l>Да не љубим ког ми срце неће!</l> <l>Волем бити Тиској риби ’рана,</l> <l> |
о јургет, — <hi>неће</hi> ми Ћиро, бити срце на месту.</p> <p>— Ал’, Персо, за Бога!{S} Та ти и |
пирине куће.{S} Тад му је јаче залупало срце као сваком, ма како смео човек да је, што закуца п |
! — вели Нића. — Знаш што кажу: „Весело срце кудељу преде“.{S} Е, па тако ти је и са мном садак |
—</p> <p>— Ех, знам ја да би вама било срце на месту тек ондак!...{S} Еј, та што ме цвелите,- |
ке мале брчиће као од росе.{S} А и само срце друкчије се ражђипа, кад Совра свира.{S} А у колу |
на једном дрвету у њиховој башти једно срце и два писмена у њему, писмо Ю И А.</p> <p>— Ао, фр |
...{S} Знам ја, фрајла-Јуло, ваше добро срце!{S} Е, баш ћу да пробам! — рече Шаца, па се ухвати |
да на трбуху стоји, него је моје чисто срце награђено, па зато је тако одскочио, да срце покри |
тату...{S} Њему дође тако понекад па му срце и душа да секире човека.</p> <p>— Е, ја ти реко’ — |
т за стихове (они многи лепи стихови на срцима, то јест на лецедерским меденим колачима, најбољ |
него треба да им кажеш све што ти је на срцу, што те једе и пече.{S} Ћиро, кад мрзиш, мрзи!{S} |
ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драго.“ Међу тим док је Јула силазила, и као звезд |
и, кад је давно у романима речено да се срцу не да заповедати а у песмарици записано „Није благ |
ати, којој је ћерка вазда на очима те и срцу ближа, — она је приметила и није јој се то никако |
кад је видео то.{S} Није могао да одоли срцу и да буде послушан порукама гђе Сиде, него је једа |
ва као удавача а бесна као фурија.{S} У срцу њезином не беше ни толицно кол’ко једна пчиодина г |
се више <pb n="230" /> и више с болом у срцу уверавала, да је њена Јула несретна.</p> <p>Гђа Си |
е. — Онај њен поглед остаде му дубоко у срцу.{S} Како питомо <pb n="118" /> гледа, па како је с |
посао.{S} Чује се само сркање кафе; сви срчу као по некој команди.{S} Обе попадије подметле шну |
ри а одмах и они с грана к’о мајмуни уз стабло па пред њу по два три тресну од силне услужности |
а сва запурена и румена, донела чорбу и ставила је на сто, то се г. Пера остави прегледања слик |
; или да се парох с парохом на саблазан стада свога свађа — но тога би’ вол’о видети, ко би му |
ечи разумела од целога онога смисла, па стаде још ситније вести у колу.</p> <p>Али кад онај „те |
ш је безобразан! — А за тим уздахну, па стаде даље да копа. — Је л’ он само берберин,... унцут |
ог; како <hi>то</hi> да ми пасира! — па стаде и погледа доле и виде да је сасвим тако. — Уф, уф |
ави посао и потрча купљеним стварима па стаде претурати по њима.</p> <p>— А шта сте ми, папа, к |
рођеној кући миран! — вели поп Ћира па стаде ходати љутито по соби.</p> <p>— Ако штогођ стане |
бити</hi>? — рече гђа Перса и устаде па стаде нервозно спремати и без икакве потребе премештати |
глате?!! — чуди се госпођа Перса, па се стаде смејати и угаси свећу.</p> <p>— Погледам у јутру |
/> <p>Није потрајало дуго а ча-Нића се стаде у сну смешити.{S} Блажени осмејак му лебдијаше на |
е у себи Јула па притрча лако тараби, и стаде завиривати кроз тарабу у тетка-Макрину башту.{S} |
, — рече Нића и приђе лојалној свећи, и стаде мазати нос врућим лојем од свеће која је горела. |
обичај да лажем! — рече гђа Габриела и стаде лити грозне сузе. — А то може свакој пасирати кад |
се вас баш ништа не тиче! — вели Јула и стаде разбијати једну грудву земље.</p> <p>— Хе, а можд |
и <hi>он</hi>, исти отац! — вели Јула и стаде љубити те црте очеве... — Доћи ће, Иво, господин |
ика!{S} Јао наопако! — рече поп Спира и стаде забленут и скамењен.{S} Да је ћосави патер-Иноцен |
ру, па за тим хукну у њу два три пута и стаде је брисати својом чистом цицаном кецељом.{S} Сад, |
Ајд у име Божје! — вели Пера Тоцилов и стаде тек сад пунити лулу.</p> <p>— Тако вас волем, то |
звони на вечерње па одмах остави рад и стаде и сама да се крсти шапућући: „О, Боже, опрости ме |
ме бар сад? — рече поп Ћира па устаде и стаде се шетати, а и попадија устала па се и она шета; |
Је л’ остало још штогођ, Боже, — рече и стаде разгледати по соби. — Та откуд толика запаљена ка |
вратима па се крену поп-Ћириној кући и стаде пред капију.</p> <p>„И бркове и браду,“ чуло се ј |
ушни бар, слушају л’? — запита путник и стаде љубити децу.</p> <p>— Та добри су; — вели Јула, — |
азумемо? — запита га Меланија кокетно и стаде се хладити лепезом тако да ветрићи додирнуше и Пе |
} Поп Спира извади из џепа федермесер и стаде га оштрити оцилом које му је увек метано уз тањир |
у већ то сам, — рече Пера и узе књигу и стаде је разгледати.{S} Беше то нека немачка књига, три |
једна! — рече па напуни и запали лулу и стаде пућкати и пљуцкати онако по банацки, па се да у д |
рагедијама на позорници у трећем чину и стаде је пријатељски корети, полугласно да нико не чује |
едва за дуван и сланину!</p> <p>А затим стаде зевати.</p> <p>— Ха-а-ај, хај-хај! — зева и вели: |
и снива како получује награду.{S} И сан стаде плести своје танко ткиво око Ниће боктера који хр |
с, што рекли.{S} Кад опази странца а он стаде тако страшно лајати и скакати на ланцу, да у мал’ |
у.</p> <p>Али свега тога не би.{S} Зато стаде сама певуцати тихо кроз зубе неку песму а нешто ј |
а, <hi>ситна господо?</hi> — рече па их стаде миловати.</p> <p>А деца све грцају од смеха и не |
—</p> <p>— И-ју!{S} Ала је безобразан! (Стаде Јула с радом и погледа га).{S} Срам вас било!{S} |
ноги, чим поп Спира отпоче са „Љубимоје стадо!“ примакли ближе не верујући ваљда својим очима и |
, хехе, — смеши се, — чувам поверено ми стадо младих и несташних јарића овоселских.</p> <p>— Да |
сли, него куд овце, односно поверено му стадо, туд и он.{S} А знате, и ја сам у неку руку пасти |
ше у велики сокак.{S} Прођоше и њега и, стадоше пред парохову кућу још за вида.</p> <p>Пред поп |
жа, о Ержа! — викну гђа Перса кад чу да стадоше кола пред капију, — остави то пиле, ја ћу га оч |
осно изненађена, па притрча колима која стадоше, и рукова се с путником.</p> <p>— Ето, откуд ми |
а, а и да се прихвати мало.</p> <p>Кола стадоше.{S} Поп Спира и Пера сиђоше.{S} Пера покри коње |
мена к’о барјак на дамшифу.</p> <p>Кола стадоше пред Великом Биртијом тамо где само господа и Ж |
ва.</p> <p>Донеше и вино и чисте чаше и стадоше сипати.{S} Гђа Сида је била љута као змија виде |
оје треба да послуже као пример осталом стаду и парохијанима.</p> <p>Живели су, као што рекох, |
којом се лети креше трава по баштенским стазама, а у исто време бодрим оком пази, да ко од обла |
кише кад се пружи струком својим преко стазе баштенске.{S} И путник је гледаше милујући дете, |
, то се и са том тужбом није хитало.{S} Стајала је подуже без икаква поступка по њој, а за то в |
а и Ержа, поп-Ћирина слушкиња, која је стајала баш у тај пар на вратима и пратила својим лојан |
дечицу, која су се поређала крај кола и стајала у реду као какви мали кривци, и крупне им сузе |
еб једе а туђу бригу води.{S} Није тако стајала ствар с поповима.{S} Код њих није важило то пра |
купио; и грк је већ унео све што му је стајало испред дућана; унео и крупице соли и кењечу, и |
ма и коме је у његовом Коњичком правилу стајало, да хуланер треба неустрашиво да дочека и расте |
види да је био некад политиран и да је стајао у гостинској соби; за тим и један зимски капут с |
хладио вино и лубенице.{S} Уз бунар је стајао нов валов око кога се непрестано гуркала и џакал |
у неку барицу и забо се у њу главачке и стајао усађен као струк лука.{S} Од то доба, веле, да с |
{S} Позн’о је и оно место где је вранац стајао, па пуно света око њега — а сада све пусто, нигд |
ло а реп ост’о ту да краси голо дрво, и стајаће ту све до друге године до лета кад дрво озелени |
дија.</p> <p>Поп Спира ћуташе и једнако стајаше на прозору и гледаше расејано на теглу са жапце |
и шта мисли!{S} Гледам је к’о да је од стакла...{S} Дакле шта кажеш: фини блед младић!{S} Зар |
јој и пребацује гђа Перса за запушач од стакла, који увек заборави у дућану код грка.</p> <p>Ет |
атна и веза) По штелажама порцуланско и стаклено посуђе а по дуваровима неколико слика: неке би |
i> у кући, јер онај зелени жабац у оној стакленој тегли на прозору, показивао му стално од неко |
приђе к прозору, па се загледа у једну стаклену теглу и гледаше је дуго.</p> <pb n="267" /> <p |
лфи, зато и заборављаш увек запушаче од стаклета у дућану!{S} Само ти је до анђарања, несрећо м |
д у свежњићима и бардак сирћета и грдно стакло киселих паприка и прекјучерање земичке и читаву |
акију, поп-Спиро у мањем а Пери у већем стаклу.</p> <p>— А ди ти је човек? — пита је Пера Тоцил |
да ју је човек хладном водом полио.{S} Стала је као окамењена, па није знала ни речи да каже.{ |
је још до вечере! — дрекну гђа Сида па стала па је гледа. — Та друга на твом месту дрекала би: |
акав би то призор био, кад би гђа Перса стала да брије поп-Спиру а овај се отима. — Ах, не, не! |
е и запевало <title>Буди имја</title> и стала делити навора, приђе и нови учитељ и узе три кома |
Сида једну празну чашу коју је дигла и стала окретати и разгледати према прозору, па за тим ху |
ом груди а десном дигла полако завесу и стала и слушала песму и кроз шалукатре рекла му: — Лаку |
, кад је Јула дошла пре подне у башту и стала плевити, запевала је по свом обичају.{S} Песма је |
ручка.</p> <p>Пред ту су, дакле, кафану стала кола и кочијаш скин’о два сандука; један већи а д |
л’ то, Боже, моје?!{S} Та зар је у њих стала ова моја садашња рипида?!{S} Како се човек само и |
х и по полу и по годинама старости и по сталежу, а највише је било Меланијиних.{S} Кроз цео алб |
ђа-Сидиним неуспехом.{S} Јула је остала стална, а гђа Сида све мекша и попустљивија.{S} Чешће с |
ту једнако; <pb n="402" /> она тиха али стална, вечна мржња.{S} Она их крепи, даје им снаге и м |
терлијини Срби, док се на послетку није стално скрасио у српском народу.{S} Ово му је сада ваљ’ |
такленој тегли на прозору, показивао му стално од неколико дана кишовито време.</p> <p>— Па, шт |
н и већ послао сав намештај тамо у нови стан.{S} Фрау-Габриела се понудила, да му намести кућу, |
ј вароши Б**.{S} Најмио је и леп удобан стан и већ послао сав намештај тамо у нови стан.{S} Фра |
купа саветују и праве план свог будућег стана и праве размештај намештаја. — Са сокака ће имати |
воје, поверене му пастве, него седи као станац камен или као кула светиља крај мора, непомичан |
дана избијати, па не зна шта је доста; стане га лупа к’о мајстора у ковачници, лупа к’о на лар |
и па ћути.{S} А гђа Перса га нађе па га стане грдити: „’хоћеш голубића, лопове један матори!“ о |
е), па не може да макне оданде, него га стане дрека и дерњава и запомагање оданде.{S} Виче за п |
поповски џепови и шта све може у њи’ да стане!</p> <p>— О, о, Боже!... <hi>Штогла</hi> —</p> <p |
лица к’о једна принцеза!“...{S} Па онда стане намештати и трести на сред сокака ту рђавим лајбо |
авља Габриела. — Тек онда се згране, па стане да ђипа и да праска.{S} А ја је једнако умирујем; |
споствено и мајестетично — корак два па стане — као господин нотарош кад иде шором по званичној |
к’о бесан.{S} А у колу кад свира па кад стане пред неку газдачку девојку па свира, а она зна ко |
ати љутито по соби.</p> <p>— Ако штогођ стане да прибацује, а ти му реци: да сваки према себи т |
ају; чује се песма:</p> <quote> <l>„Док стане <hi>туђа</hi> плести па клети,</l> <l>И туђа рука |
у поп-Ћирину и одсудно и скоро отворено стане против поп-Спире.{S} А није ни чудо.{S} Та већ су |
у, ју, ју!{S} Неће ми веровати људи кад станем да им приповедам; а, формално, ни ја својим очим |
простите, што ћу се тако изразити — ако станемо све даље трагати и њушити — па није толико засл |
клупи, — а после вам ча-Нића крив, кад стану виле да играју по леђи; крив вам ча-Нића, што не |
лити Богу; кад зазвони „Достојно“ а оне стану па се прекрсте и очитају „Оченаш“ или и само „Вје |
само после дрекати, то ја велим, кад те стану левчом иди тако чимгођ поливати.{S} Тражите ђавол |
е опет изложила уз припомоћ г. нотароша стање Шацине масе и новога наслеђа, напоменувши да је Ш |
S} То увреди Нићу који је био већ у том стању <pb n="387" /> кад је човек искрен, а и иначе је |
оше.{S} Поп Спира продужи са подацима о стању цркве.{S} Успут му је показао многе и интересантн |
попа мисли у памети или се разговара о стању и имању усопшчега, о тестаменту и наследницима, о |
каприцира да ухвати миша или пацова, у стању је да заборави и на јело и на пиће и да га сахати |
знаје још то женско створење, које је у стању да му се <pb n="75" /> одупре, само кад је он она |
писац не уме казати, јер таке ситнице у стању је само женско оштро соколово око (па чак и кад н |
падија!{S} Осећао је, да то не би био у стању преживети.{S} И слика Меланијина постајала му је |
е скинуо сав дуг с куће) већ приближио, стао и, скинувши шешир, клањао јој се.</p> <p>— Клањам |
ила скин’о, а дорац му сав искрпљен, па стао па ме гледа и жалостиво маше главом.{S} А ја не мо |
оћ приснио њен покојни Лала. — Дош’о па стао прид мене, — приповеда Савка, — али ни налик на он |
ондак весеља!{S} А шта сам ја тунакара стао да лупам главу через Шаце брице!{S} Е, чудо ми ник |
је добро.{S} Колико је само пута лопов стао па не зна у коју ће авлију, јер чује неко хркање, |
се баш наљутила, па му рекла, кад ми је стао пребацивати што не умем тако лепо к’о ви, рекла са |
редан домаћи живот.{S} За то је, чим је стао на снагу и постао, тако рећи, сам свој, оставио и |
у по чину реда св. Василија, па дошао и стао пред њега и замолио га да га покрсти и преведе у н |
о тер’о брез фењера кера, зар би’ данас стао да биднем боктер, па да к’о ники шаров режим и лај |
није ћурке (који ти изгледају као каква стара кокета сутра дан после бурнога бала), како су се |
њој опет тако исто, што је сигурна, да стара тетка-Макра не удара у тамбуру.</p> <p>Тако су се |
ати, него чека само то, да му умре нека стара богата стрина, па кад је наследи, он ће одмах у в |
мало њих знало; њих двоје младих, једна стара тетка и Онај што све радње људске зна.</p> <p>Баш |
Шаца добио онај тал.{S} Умрла му једна стара стрина из Итебеја, и Шацо тако ербов’о једно лепо |
ца и „шлајм“ — само она стара гуја, она стара мржња, остаде још да их и даље трује и троши, или |
њихова супружанска остала она иста, она стара.{S} Као вино из подрума поп-Спирина, или ракија и |
и, да је и у овој прилици потврђена она стара пословица која вели: „Где има ватре мора и дима б |
почео већ да баца и „шлајм“ — само она стара гуја, она стара мржња, остаде још да их и даље тр |
Сида, извор толиким пороцима.{S} То је стара њена навика од толико година, и сада, гле, мора д |
аном оделу.{S} Тетка Макра је хтела као стара жена, краћим путем, између башта кроз деру — која |
за толико?</p> <p>— Ето обилазим, овако стара, сирће, синко.{S} Снивала сам ноћаске тако којешт |
недеље, како га баба преслишава, онако стара, цео апостол на памет!{S} То је желела и молила Б |
девојке да виде новог учитеља.{S} Само стара гркиња Соса, она се није кренула у цркву ни да чу |
ођице, рекао јој је, — ви’те како се ја старам за вашу душу. „Тјело Христово примите, источника |
ако која година, све боље.{S} Хе, ми се старамо и штедимо, парохијани не жале него дају.{S} Кад |
тебе!“ А ја га питам: „Је си ли гладан, старатељу и један туторе мој; да ти спремим, роде, голу |
а није их баш много ни било — неколико стараца и баба које су снаје отправиле у цркву само да |
отеље у којој је још њена баба одмарала старе своје кости и последњих пет шест година пред смрт |
пијуцка, Бога ми, и гост; заборавио на старе философе па пије без воде вино.{S} Послушао је по |
девојка промакне брзо у комшилук, испод старе рекле види се чиста кошуљица а шуште и жуборе чис |
је момче</l> <l>Од <hi>мајке</hi> слађе старе,</l> <l>Што сузе вриском таре</l> <l>И живот куне |
и остаће и преко зиме, и дочекаће своје старе знанце и роде и ласте.</p> <p>Све је село заједно |
нако, неки...{S} А после тога, има неке старе тетке и стрине, све без деце, а тек што су живе!. |
ично васпитање; била је у леру код неке старе фрајле у Бечкереку и тамо научила многе за младу |
ве из прошлога века.{S} Биле су то неке старе контрафе са црним оквирима; неке тице на дрвећу с |
тинској соби.{S} Намештај леп и јак али старе моде.</p> <p>Све је било јако и темељно и све про |
ето, цуњам по орману.{S} Тражим и купим старе рукавице, да покривам флаше од парадајза.{S} Све |
нерима међу вешом, и за иконом и у џепу старе бунде којим се покривало тесто за киселу штрудлу |
илије.{S} Мама хеклује тепих од шареног старежа, Меланија извађа свој монограм на салветама, а |
као да све село гори.</p> <p>— Шта је, стари? — вели му поп-Ћира, — Пост’о си разговоран нешто |
Спира, а у себи мисли: „Знам те, знам, стари курјаче, и зашто си ту лулу запалио и зашто си ме |
једној грани стоји њихов <hi>Гага</hi> стари гавран онолики колики и јесте, па и он тужан јако |
ткуд метнуо под главу, под јастук...{S} Стари је то курјак...{S} Кајафа је то!</p> <p>Домаћин с |
ада се попе у кола и седе уз девера.{S} Стари сват нареди да се крећу.{S} Запуцаше бичеви и кол |
ским гласима — било би све друкчије.{S} Стари наши веле: да је дечије срце као восак — можеш пр |
огледа, међ какву је господу доспео.{S} Стари сват ће бити г. Кипра нотарош, кум г. Доктор (Шац |
ј показује како да зготови неко јело. — Стари седе пред кућом па пућкају на луле; по неки се ту |
и на чело па погледа боље преко пута, а стари Лекса лецедер остави сто па приђе ближе певници, |
ришући сузе шпицем од „шнуфтикле“.{S} А стари сват даде знак и кола полетеше сокаком и за час с |
/p> <p>— Та ништа, ништа, — извињава га стари учитељ. — А и онако, поњамо ми то већ... и због с |
осао кад се наједаред трже, јер засикта стари гусак иза њених леђа на госта који се (после дуже |
ће, а конабио младе голубчиће као какав стари пензионер.{S} С тога је сав комшилук био против њ |
и’ и да пустосват жели, — а камо л’ кад стари сват тражи! — вели јој једна.</p> <p>— Та знаш да |
до четири сахата по подне.{S} А тада је стари сват наредио да се прежу коњи.{S} Поседаше или бо |
к (негда најглупљи ђак у школи, коме је стари учитељ прорицао, да од њега неће бити никад ништа |
су радили онако су и прошли.{S} Оно је Стари Завет био а ово је сад Нови! — шали се поп Спира. |
ће старцу две жене —</p> <p>— Ух, та не стари, него нови учитељ, господин Пера —</p> <p>— А, он |
<p>— Та имаћеш кад и плакати, — шали се стари сват, — а сад певај!</p> <p>— Ех, зар ми опет не |
левој певници, да виде ко то пева?{S} И стари учитељ диже наочари на чело па погледа боље преко |
азна.{S} У порти још осташе само нови и стари учитељ очекујући поп-Спиру, који се задржао мало |
шаров, и лопов мачак, и млади гушчићи и стари патак, и попина ћерка и учитељева посета; другим |
ти описа нема у њој!{S} Ту је описан и стари шаров, и лопов мачак, и млади гушчићи и стари пат |
узама и поклонити ждребе кад се ождреби стари Пирош и да ће му дати дугачак бич са кратким ишар |
и на разговор, да се, к’о људи и њихови стари, обавесте.{S} Реч по реч, приповедао је даље Рада |
газда-Перо!{S} Не зоведу се бадава моји стари <hi>Цуњалови</hi>, и не зовем се <pb n="252" /> н |
, ето тако...{S} Отрц’о сам се к’о неки стари швигар! — заврши бојтар, па натеже фићок па испи |
е, па поцрнио у лицу а на глави му неки стари подеран шешир к’о да га је са страшила скин’о, а |
S} Бар нико не памти тако штогод.{S} Ни стари брица Јефта не памти да је за четрдесет година св |
аћи пето посред њих остао још онај лепи стари, летошњи петао.{S} Покисао, истина, мало и он, и |
свију њих.</p> <p>— Певај, лудо, кад ти стари сват заповеда!...{S} Еј, пусто, што нисам ја на т |
58" /> — „Паметнији попушта“, веле наши стари.{S} Уздржао сам се, савладао сад мој гњев, и поср |
д тек видим кол’ко су паметни били наши стари, кад су рекли: „Чувај се попа“; а ја сам им’о пос |
ништа не ваља!{S} Биће, што рекли наши стари, „кровопролитија“ неког, биће, биће!</p> <p>Док с |
Што јест, јест!{S} Право су рекли наши стари: „Тешко своме без свога!“</p> </div> <pb n="283" |
е читаоци видети да су имали право наши стари кад су рекли ону златну пословицу: „Тешко своме б |
ивина а нарочито патке и пачићи, а онај стари већ олупани валов био је привезан за доњи крај ђе |
, све се, кажем, изменило, — чак и онај стари сат поп-Спирин је доспео у чељадску собу, јер је, |
шта гост, — али само с водом, онако к’о стари философи грчки —</p> <p>— А, та ман’те их бестраг |
дија црквењак, а другу је певницу држао стари учитељ с ким се Аркадија натпевао и наравно да га |
рече гђа Перса и рашири и диже руке као стари пророци, — и теби је још до јела!?{S} Ух, ух, ух! |
ово неколико дана.{S} Поп Спира је био стари Србенда.{S} Кад је требало одрешити кесу и показа |
а; а стидела се за то јер ју је замолио стари сват (који тога дана има од свију сватова највише |
о и наравно да га је увек натпевао, јер стари учитељ је некада врло лепо певао али сад му много |
ћима, и док их онај пети иза врата, <hi>стари Пера</hi> из <hi>Старога села Кера</hi>, забавља |
ше и песму и песника и певачицу.</p> <p>Стари сват је сада приповедао куму најпре о песнику те |
у нас као и многа друга добра и красна старија ствар, и нико је више не пева као некад.{S} Пев |
, или ракија из подрума поп-Ћирина, што старија све боља, — тако и пажња и љубав супружанска би |
хтеле ил’ не хтеле то признати — много старије, сад већ и лети, чим захладни, носе ботуше.{S} |
Боље каж’те у кратко: ништа није к’о у старије доба; нити има више старих епископа, ни старих |
и за прво унуче своје, Савичиног много старијег брата, Гавру.{S} Кад се родио, приповеда Палчи |
бешикама од које ће гајде направити, а старији кожурици и свима већ оним ђаконијама које се об |
коло и звано и незвано; млађи играју а старији се обређују шљивовицом (која је Јулиних година) |
чињем</hi> с вама; јербо не знам: ко је старији у тој вашој <pb n="186" /> кући, <hi>ви</hi> ил |
ако је сутра Недеља, пресвуће се,“ веле старији прљавој деци.{S} Девојке спремају шлинговане су |
ева!{S} С нестрпљењем су га очекивали и старији и млађи.{S} Многи очеви а нарочито маме већ су |
бар долази <hi>дањом</hi>... а ту су и старији!...{S} А код вас онако, што певају паори... „св |
ле кобасице!</p> <p>— Но, па ако сте ви старији у кући, к’о што кажете, а оно молио би’ вас... |
још могаше чути и видети, како се онај старији „Бечлија“ ваља по прашини и дере: „’хоћу код по |
, Аћиме, слушај ти <hi>мене!</hi> Нисам старији, ал’ сам паметнији од тебе!{S} Све сам ја то, в |
се на такав пут у ово доба и шаљу само старији и јачи, а малишани у то доба остају код кућа, п |
После ручка настаде опет играње.</p> <p>Старији и не устадоше од стола а омладина се ухвати у к |
тек двојица тројица да пишу.{S} Још има старијих људи који памте добро како је тешко било напис |
е дочекао дубоку старост и пошао трагом старијих својих.</p> <p>Место је било велико, а побожни |
ој: „Што се не угледаш, кажем, на твоју старију другарицу Јуцу?!{S} Ето, кад си, кажи ми, њу ви |
жону какав писац давно није видео ни на старим контрафама, а тетка Макра у свиленој махрами, — |
вао као очи у глави, и разговарао се са старим учитељем који га је понудио бурмутом, о поп-Спир |
ћи га и упоређујући га са не знам којим старим Светим Оцем и са трубом Јерихонском.</p> <p>— Из |
но на нове ботуше сравњујући их са оним старим на ногама. — А код кога си купио овај фланел?</p |
рди ил’ не било!{S} Једнако приповеда о старим временима, о чопорима свиња, о својим младим год |
ша бабије приповетке.{S} А бака прича о старим временима, кад су још солдати носили курјуке, ка |
аста.{S} Негована и искрено поштована у старим данима <pb n="399" /> својим, ту је баба Макра с |
, мамаљуго банацка, (Госпоја-Персина је старина из Бачке) ал’ ја се бо’ме не мирим! — чу се из |
S} Али једно је, боме, отерало далеко и старином и квалитетом.{S} А наточено је у бурад некако |
чу се најпре (очевидно форме ради) нека старинска песма „Тавни лузи и брегови, кажите мени бјед |
опи.{S} Нема више оних старих попова, а старих попова нема јер нема ни оних старих владика.{S} |
а Сока, пред којом стојаше једна гомила старих плеснивих рукавица, које је секла и спремала да |
није к’о у старије доба; нити има више старих епископа, ни старих пароха, ни старих парохијана |
старих пароха, ни старих парохијана, ни старих учитеља —</p> <p>— А, баш сте ми из уста извадил |
доба; нити има више старих епископа, ни старих пароха, ни старих парохијана, ни старих учитеља |
е старих епископа, ни старих пароха, ни старих парохијана, ни старих учитеља —</p> <p>— А, баш |
, што није могао да се курталише својих старих папуча.) За то су сад и најдуже младенци о њему |
.{S} Шта ти ту нема!{S} И нога од неких старих маказа којима су некад секли крила гускама, да н |
криви наши епископи.{S} Нема више оних старих попова, а старих попова нема јер нема ни оних ст |
, а старих попова нема јер нема ни оних старих владика.{S} Памтим ја, Боже, у моје детињство шт |
се опет враћа своме протектору, доброј старици, на банак и наставља прекинуто предиво.</p> <p> |
пуним свакога пића и сваке ђаконије.{S} Старо вино у подруму прегледано је и одређено да се точ |
ђа!{S} Једва је Софра брица наместио на старо њено место, али зубе, Бог да прости.{S} Ако остан |
сукњица; све се то, и мушко и женско, и старо и младо, фатирало и убантурало добро.{S} На глави |
отима се.{S} Што ти је, Боже, левента и старо господство!{S} Тако мора сваки помислити, кад га |
још пред господин-протом... оним нашим Старо-Бечејским.</p> <p>— Е, да? — чуди се путник.</p> |
чно, хладно; никад више да се врати оно старо!</p> <p>Па и зетови су им се изменили.{S} Пера је |
дмахну Нића руком. — А да је остало оно старо, та не би’ му био боктер ни у самом Бечу око царе |
само оно што су га — Боже ме прости — у старо време пили они сватови у Кани Галилејској —</p> < |
парохијани, домаћине, како; је л’ к’о у старо доба?</p> <p>— Та ја само кажем:{S} Не дај, Боже |
атовима и топовским куглама колике су у старо доба велике биле а колике су сад; о месечарима ка |
ни за шта друго, а оно за оно наше <hi>старо</hi> познанство и пријатељство.</p> <p>— Ал’ да с |
Терезије.{S} Ту и слике поп-Ћириног оца старог кабаничара Аверкија, насликана масном бојом.{S} |
шњој киселој чорби.{S} Отпратише кума и старог свата и девера с гајдашем, с којим је после Нића |
и учитељ, млад један богослов, на место старог учитеља, <pb n="32" /> господина Тривуна који је |
оз који дан долази нови учитељ на место старог.{S} Ишчекивао се сваког дана тај нови учитељ, мл |
о удобним и практичним орманом бестрага старога фазона, мало ће бити да кажем да је из доба бла |
ванредно расположена курисањем једнога старога штуцера тамо унутри.{S} Није хтела, а ни могла |
зван шалама и досеткама свуда омиљенога старога Пере из Старога села Кера.</p> <p>И позна јесен |
3" /> <p>Што је сад боље, то је заслуга старога учитеља који је био и учио.{S} Мало ко да није |
и она што висе, и она у окрњеним чашама старога фазона, које се пре шездесет година доносиле у |
војом садашњом супругом.{S} Приповедање старога свата било је опширно, и свеће су се запалиле и |
гога Јосифа, онога прекрасног Јосифа из Старога Завета, како се отима похотљиве госпоје Пентефр |
сеткама свуда омиљенога старога Пере из Старога села Кера.</p> <p>И позна јесен име своје поези |
м и Пентефријевицом и ако су они чак из Старога <pb n="333" /> Завета, али грдан страх гђа-Сиди |
колега), а девер ће бити један јурат из Старога Бечеја, који је нешто запео на <pb n="379" /> е |
>цара Валтазара</hi>" а он „<hi>Перу из Старога села Кера</hi>“.{S} Та није било већег спадала |
ља.{S} Па кад су сви поштовали и волели старога учитеља Трифуна који је носио до чланака дугача |
д доживео!{S} Одмах се прибере и замоли старога <pb n="16" /> Орестију ковача, да држи ону њего |
п-Ћира.</p> <pb n="308" /> <p>— Нема ти старога времена. — вели домаћин. — Знам, Боже, некад, п |
е фабрици ливен.{S} Сав „есцајг“ је био старога шлога, добро очуван али давнашњи.{S} Донела га |
венца признања, сплетеног за седу главу старога Трифуна учитеља, од ове мале слике онога што је |
и иза врата, <hi>стари Пера</hi> из <hi>Старога села Кера</hi>, забавља својим стародревним хум |
рљеном свинчету, и с тога ће са њом, по стародавном и лепом обичају, омастити брке сам домаћин. |
кецељу од коже коју је опарала са једне стародревне кожње фотеље у којој је још њена баба одмар |
>Старога села Кера</hi>, забавља својим стародревним хумором и шалом, — дотле често онај шести |
/foreign>.{S} Даље има још неких слика, старозаветних и других за које <pb n="84" /> се види да |
спасли свету месечину и месец остао на старом свом месту.{S} И тако одонда је сваки Иђошанин ф |
</quote> <p>И одједаред засузише очи и старом и младом а највише другарицама Јулиним.{S} Оне с |
ла а у њима поп Ћира сав прашан у неком старом шеширу који је још ђаконом купио.</p> <p>— Добро |
ахрањивању; о епископима и учитељима, о старом времену и о том како је данас.</p> <p>— Па како |
пајван и газду, али опет остаје све по старом; како је коме удесније тако и ради.{S} Па кад је |
ла латински, могла је још тамо рећи оно староримско: <foreign xml:lang="la">Veni, vidi, vici</f |
после неког опирања и извињавања запева старосватица пету строфу:</p> <quote> <l>„Зар тамо куд |
врло лепо певао али сад му много смета старост.{S} Док је он певао, учитељ се представио цркве |
S} По свој прилици ту је дочекао дубоку старост и пошао трагом старијих својих.</p> <p>Место је |
те да боље види.</p> <p>— Еј, старости, старости! — чу се глас тетка-Макрин, која је дошла у ба |
иже на прсте да боље види.</p> <p>— Еј, старости, старости! — чу се глас тетка-Макрин, која је |
о.{S} Различних и по полу и по годинама старости и по сталежу, а највише је било Меланијиних.{S |
, била и слабих очију и мало наглува од старости. „Боже, а да л’ су се који пут пољубили, <pb n |
сподина супостата, сви су они до дубоке старости, до душе, имали и <hi>здраве</hi> и <hi>јаке</ |
м очима Лацка кишбирова, најмлађег и по старости и по годинама службе кишбирова, видела је лепо |
неке асне,... села би’ па се одмарала у старости... а од тебе баш никакве!</p> <p>— Мамо, ’хоћу |
а и отима јој <title>Аделајиду</title>, стару једну књигу коју је још Јулина баба донела у мира |
{S} Изненадна та срећа повратила јој је стару храброст и стару заједљивост.{S} И после овога, г |
срећа повратила јој је стару храброст и стару заједљивост.{S} И после овога, госпођа Перса је м |
па је то нотирало и почело сматрати као стару и већ обичну ствар.{S} Али је село к’о свако село |
, — отпоче гђа Перса пошто се намести у стару фотељу, — нисам ти ја, Ћиро, ни ја ни Меланија, и |
>Попови пијуцкају по мало и играју неку стару игру <hi>Фирциг</hi>; а попадије узму плетива па |
ребро, девојачким гласом.{S} Запева ону стару нежну песму:</p> <quote> <l>Радуј се, млада нево! |
афу у икону и ваљда јој је дошапнуо ону стару пословицу: „Добро је и ђаволу по некад упалити св |
е бивале.{S} Чим је први пут зазвонило, старци истресоше луле и турише их у чизме, прекрстише с |
до’ће ред и на вас!{S} Нек плачу бабе и старци, што им се то више не може стрефити, а ви до прв |
читељ узети Меланију?</p> <p>— А шта ће старцу две жене —</p> <p>— Ух, та не стари, него нови у |
згледа да је немоћан према њему као зуб старчев према ораху коштуњцу.{S} Био је врло практичан |
епо посматра госта и запамтила му све и стас и лице и косу и очи и одело и својим рођеним ушима |
ашима“ звали, а не знаш који је од кога стаситији и лепши, и тиме је доиста показала да је добр |
е лепо.{S} Можда ће ко од читалаца овде стати и сумњиво завртети главом и зачуђено запитати: „Ш |
Габриелиног приповедања који није могао стати у Главу Тринаесту.{S} У њој ће, дакле, читалац са |
чило се низ брдо, — и ко ће сад пред то стати и зауставити?!</p> <p>И једна и друга попадија је |
ога задовољства:</p> <quote> <l>„Ти ћеш стати, па ћеш уздисати,</l> <l>Па ћеш рећи: то је моје |
, а чим је чула, како се <pb n="366" /> ствар свршила, одахнула је душом и осетила шире око вра |
и љубав према гостима и сватовима), да ствар испадне што лепше.{S} Распитала се била тачно до |
дошло да покуша да тргне тужбу и преда ствар забораву.</p> <p>— Нека га ђаво носи! — вели поп |
а већ поодавно.{S} За сада је најновија ствар која је занимала село била та, што кроз који дан |
ао и многа друга добра и красна старија ствар, и нико је више не пева као некад.{S} Пева Јула:< |
три вармеђе било!“</p> <p>Но како свака ствар на овом Божјем свету има своје две стране, добру |
фрау-Габриелу и (што је код мачка ретка ствар, познавајући конзервативизам и привезаност мачије |
а туђу бригу води.{S} Није тако стајала ствар с поповима.{S} Код њих није важило то правило да: |
алом, све на једно излази.</p> <p>Но на ствар.{S} Дакле Шаца хирург је имао тетку, чија се башт |
ш једнако доста ретка и бар непопуларна ствар.{S} Кол’ко је само фрајли баш у овом истом селу и |
посаветује и да, како се то каже, утиша ствар пре но <pb n="319" /> што би дошла пред надлежни |
/p> <p>А Шаца и Јула?...{S} И њихова је ствар напредовала, онако у потаји.{S} Састајали су се и |
пођице Меланија, из ваших руку свака је ствар преслатка.</p> <p>— Ух, — хукну госпођа Сида, — т |
ине и од узбуђења и задовољства, што је ствар свршена и зет упецан, па само вади крофне и баца |
е скорим сваки читалац видети у чему је ствар.{S} Казаће им он то већ на своме месту, и знам да |
била је задовољна; видела је већ, да се ствар врло повољно развија.</p> <p>— Ах, ви мушкарци!{S |
да је све то једна измишљотина и да се ствар са свим друкчије развијала.{S} Међу поповима је, |
п-Спириних могла је већ видети, како се ствар сретно упутила, и да је нешто знала латински, мог |
као громом поражена кад је чула како се ствар искренула; а рана, коју је понела на души, зјапил |
и писац ће се ипак потрудити да осветли ствар са сваке стране, тако да ће све и мотивисано и ја |
после, ’оћете л’ о црквено-општественим ствар’ма да разговарате?...{S} Ако мислите о њима, стој |
ма, шта сам ти дон’о! — вели а заклопио ствар.</p> <p>— Ју мама, иберашунг!{S} Ааа!</p> <p>— Да |
ти на огради, а што је још више заплело ствар и довело до сукоба за који се чак у Темишвару чул |
p>— Ти си опет дочепала какву жалостиву ствар.{S} Што не узмеш нешто весело и за смејање?{S} Шт |
лач и тужбу, а супрузи место да уредиду ствар стишаду, а они се потучеду!{S} И поп Спира, кажу, |
почело сматрати као стару и већ обичну ствар.{S} Али је село к’о свако село; свој хлеб једе а |
сама својом женском вештином извиди ту ствар и да му јави.</p> <p>И доиста, Јула се исповедила |
повода Шаци да се баци у сањарије и да ствара слатке слике како ће му скорим, ако Бог да, као |
аме ове приповетке.{S} Не би се, можда, ствари до тога степена, тако несретно развиле.{S} Али, |
књиге, сентименталне и пуне жалостивни’ ствари за плакање.{S} И каже сад, да не би ни једне сек |
па... — вели поп-Ћира вадећи из сандука ствари. — ево и за тебе, мама, да да ви’ш да те нисам з |
-Ћиру о свом трошку, да му овај густира ствари у болти; што купи поп Ћира за своју Меланију, то |
о тако нечем, што би спадало у тај круг ствари.{S} После погреба црквењак однесе одјејаније и т |
ком није било до тога не знајући „исход ствари“), али се њему самом сад отворила воља да накупу |
} Преко ње је гђа Перса дознавала многе ствари из разговора који су се често водили.</p> <p>— А |
ни носили.{S} Или приповеда још давније ствари, из времена кад није било ни порције ни екзекуци |
ити брке.{S} А насртао је и на крупније ствари; није се устручавао ни од вреле кобасице, дрзнуо |
нство подигне!{S} И то су само крупније ствари које до сад споменусмо, а где су тек оне ситније |
је очи, па могу да виде и много ситније ствари него што, је на прилику, какав апотекарски помоћ |
н труцкали у коли, па сад све таке неке ствари.{S} Боље каж’те у кратко: ништа није к’о у стари |
њим уносе сандук и оне многе накуповане ствари.</p> <p>— А а а! — зачу се из свију грла.</p> <p |
жирање шунке и још многе кујни потребне ствари, које су биле тако потребне а по селима још мало |
абета, шифонере, штелаже и томе подобне ствари.{S} Све је лепо намештено у кући (то јест засад |
> копуни живину и ради све таке кућевне ствари и учи се виршафту још док је за времена“ —</p> < |
ак и убити финанца; тамо где се крадене ствари из села обично прво траже и најчешће ту и налазе |
“ Бадава, што јест јест; ал’ за љубезне ствари — само је немецки језик створен, слатка!{S} Није |
, некако је за то згоднији; али за фине ствари, опет вам кажем, само немецки!{S} Само немецки, |
а већ чућеш, док се одмориш, све красне ствари... све лепша иза лепше.</p> <p>— Но, па како, ка |
ила многе за младу девојку врло корисне ствари а између осталога у првом реду немачки; немачким |
, приповедале су се чудне и невероватне ствари о том догађају.{S} У вече тога дана, знало је це |
спут му је показао многе и интересантне ствари.{S} Заустављали су се код неких касапница од кој |
га да им више не приповеда тако страшне ствари јер су, кажу, обе слабих нерава.{S} Или се сви т |
-Спиром, па сад заједно путују, да купе ствари за спрему.{S} А Спира је, вели она, повео поп-Ћи |
к’о што вам је познато, најбоље зна те ствари.</p> <p>— Охо! — викну поп Спира.</p> <p>— Мож’т |
и, а после и да изређам сад овде све те ствари, било би много и ова Глава изгледала би као кака |
интересантне и гђа-Сиди дотле непознате ствари из гђа-Персине куће.{S} Много штошта дознала је |
премати и без икакве потребе премештати ствари с једног места на друго.</p> <p>— Што је било, б |
није инвентарисано, али је у целој овој ствари ипак најглавније, а то је саму лепу Јулијану.{S} |
разговарали, па чак и сложили у једној ствари.</p> <p>— А кол’ко сте платили ви за кода? — зап |
фли.{S} На кратко, искуповали су толико ствари, да већ скоро нису имали ни где да помећу све то |
ош једнако само његова жеља била, јер у ствари још није то био; био је само берберски калфа.{S} |
ад му је показан био тачан списак свију ствари, и кад му је још примећено, да ће кроз недељу да |
девети или десети пут да је у инвентару ствари датих у „ауштафирунг“, и сам Бог зна где је све |
“ хоће да пукне од смеја!! (А има таких ствари, којих се човек не може отрести к’о ни онај Доси |
на триста делова, и од њих триста неких ствари начинити, од којих је све једна од друге боља за |
S} Ено и сад виси на њему сијасет неких ствари, само да ради к’о и други сретни сатови.{S} Све |
пола дана у Темишвару да накупују неких ствари.{S} Имали су од кућа својих поруџбина, као што ј |
њим (јер поп Спира је имао и луксузних ствари, које нису за јело као на пример <hi>Гагу</hi>, |
г романа.{S} Али има верујте и корисних ствари, које су верно огледало, верна слика друштва; им |
, цела је Глава пуна врло интересантних ствари; између осталих, завршује се подужим монологом и |
о!“ Купи, па и то пошље кући.{S} Од тих ствари после госпоја попадија изабере што јој се допадн |
је приповедао много нових и чудноватих ствари.{S} Приповедао им је: како је у Бечкереку слушао |
, попови су се разговарали већ о многим стварима.{S} Из разговора је могао домаћин, поп Олуја п |
разговор.{S} Разговарали су се о својим стварима.{S} О парохијама, о венчању, крштавању и сахра |
д је поп Спира дошао и ушао са купљеним стварима, изашла му на сусрет госпођа Сида и Јула.{S} О |
ја одмах остави посао и потрча купљеним стварима па стаде претурати по њима.</p> <p>— А шта сте |
вечере и разговарали се о многим разним стварима.{S} Разговарали се о колери; о великим ратовим |
и остави штап.</p> <p>— О фамилијарним стварима желио би’ да се разговорим с вама, господар-ко |
требати бар за првих двадесет година ни стварчице у кући да купе.{S} Шта је само фачли, капица |
кључа и кипи у ова два будна заљубљена створа?!{S} Зар би њен одговор на песму био слабија пес |
{S} И то нико није умео да цени код тог створа, само фрау Габриела, јер су сви држали велике, р |
љубезне ствари — само је немецки језик створен, слатка!{S} Није то да говорим и држим страну, |
-Габриела.</p> <p>Фрау Габриела је била створена за таке прилике и услуге, а што је најлепше би |
ти може, „а моја је Меланија за варош и створена,“ говорила је одавно гђа Перса.{S} Ту Меланија |
па и самој Меланији, која је за варош и створена, како је већ толико пута рекла фрау-Габриела.< |
свирјеп.{S} Е, Боже, па људи смо, слаба створења, па, па онда и згрешимо по некад јер „<foreign |
краве наишле, па ваљда, као бесловесна створења, помислиле, да је то за њих постављено, па пој |
ако није од, на пример, каквог крштеног створења, ни мирјанског а камо л’ свјашченическог, каже |
ло, да је наш’о какав тако од словесног створења зуб, — па да му се и поверује; него к’о вели, |
о мотивисано.{S} Зар једно младо женско створење — рећи ће они — у тим годинама (а колико је па |
еле.{S} Јер он не познаје још то женско створење, које је у стању да му се <pb n="75" /> одупре |
на изашла у авлију, па као свако сретно створење, готова била да загрли цео свет.{S} Хтела је д |
ви зором и варате њима човека, слабо то створење! — Гледајте само срећнога и задовољнога Нићу, |
и радосну вест Јули, том најнесрећнијем створењу под овом Божјом капом, која је сва уплакана и |
S} Свуд се она нађе, гром је спалио!{S} Створи се к’о из земље!{S} Гледај је само, молим те — в |
лице природно, онако к’о што га је Бог створио?! — вели Пера.</p> <p>— Е, ал’ ја ’хоћу да сам |
попови; да се ми овако, како нас је Бог створио, проразговарамо мало с тим њиховим владикама, — |
119" /> се гђа Перса, — што је Бог таку створио и она њена мама је тако воспитала!{S} Само „јес |
да најлепше и најкорисније дело благога Створитеља.{S} Он је сам заповедио да се тога дана ништ |
ла после јаузна, — да се нешто могу сад створити код поп-Спириних, па да онако из прикрајка <pb |
типова људи који нису ништа друго него створови пишчеве болесне фантазије.{S} Против <hi>таких |
ле коју је Бог сваком младом заљубљеном створу, у лицу његових родитеља, натоварио на врат.{S} |
..{S} Дакле: сума-сумарум — <hi>ви</hi> сте крајни виновник све ове данашње среће господин-Пери |
акву опирачу.</p> <p>— А, „шнуфтиклама“ сте ви научили да бришете чаше; јест, ако ћете баш да з |
онако, поњамо ми то већ... и због слова сте мало возбуђени —</p> <p>— А, господине, мило ми је |
S} Та колајне и висе на грудима; а кога сте још, видели да му висе на трбуху?!</p> <p>А био је |
ад представите себи, драги читатељи, да сте ви нешто на место гђе Сиде.{S} Како је изгледала и |
и свилен чупав шешир носио...{S} Еј, да сте ме нешто онда познавали, снаја, и да смо били своји |
<p>— А тако штогођ!{S} А ја мислим, да сте се тукли, јер то је сад, знате, ушло у моду и код с |
<p>— И-ју, фрајла-Јуцо, нисам знао, да сте баш тако свирјепи!{S} Хе-хе, ал’ нећете, нећете, зн |
мперативно поп Спира, — <hi>ћер</hi> да сте ми оставили на миру!{S} Не испирајте уста с њом!{S} |
} То ми је утеха бар, јербо вас знам да сте жена на свом месту!{S} А куд би’ знала!{S} Јао наоп |
еглајза!{S} Боже, госпоја Марта, к’о да сте паоркиња, па немате пеглајз у кући — него пеглате к |
дбија гост.</p> <p>— Врло добро, к’о да сте мене питали.{S} Штелујте се и за „покенес“, — вели |
тражи, не може нигде да вас нађе к’о да сте у земљу пропали!“ вели задовољна мама.{S} А задовољ |
пивши две наискап. — Нисам ни слутио да сте тако опаки.</p> <p>— А, не, не, ја мислим то ако, т |
ише закаснили, извин’те и ви!{S} Бар да сте раније дошли, а красну смо рибљу чорбу имали.</p> < |
секирате тако!?{S} Јао наопако, а кака сте у другом шору и шта тек радите с другим паорским ћу |
е ондак моја —</p> <p>— И-јуф!!!{S} Ала сте безобразни! — викну запрепашћена Јула. — Срам вас б |
<l>„Сека-Јуцо, што гледите?</l> <l>Ала сте ви смешни!</l> <l>Ако мене не љубите,</l> <l>Душе м |
, па да ме ви нисте затекли у цркви, па сте се ви сами онда попели на звонару и звонили на Јутр |
о дана кишовито време.</p> <p>— Па, шта сте решили? — пита га Аркадија.</p> <p>Поп Спира ћуташе |
ати крмка. — Та, шта је то?!{S} Та, шта сте почеле к’о деца!</p> <pb n="115" /> <p>— Та ето, — |
</p> <p>— Та окан’те се ви мене!{S} Шта сте ме заокупили ту! — обрецну се Јула на њ.</p> <p>— П |
Меланија прегледајући рајспулфер, — шта сте то урадили!{S} Та здраво је оштар овај рајспулфер!< |
е ни чудо.</p> <pb n="30" /> <p>— А шта сте то сневали? — пита је госпоја Перса и изашла већ на |
стаде претурати по њима.</p> <p>— А шта сте ми, папа, купили; да нисте што заборавили?</p> <p>— |
и већ каква буде сходна титула,) та шта сте то начинили од тако красног детета (или фрајлице)?! |
у, — брани се гђа Сида, — могли сте шта сте хтели певати —</p> <p>— Певали смо ми и ову, — дира |
и господин попа су погодили.{S} Обојица сте погодили и поштено ми, што кажу, и капару дали, кој |
радите с другим паорским ћурковима, кад сте таке арамије пред господин-попином кућом?!“ А деца |
ње, — мож’те сад ако ћете три ноћи, кад сте натрефили на лудога Ћиру!</p> </div> <pb n="364" /> |
ко?</p> <p>— Чудо, госпоја-Сидо,... кад сте баш така „чисменка Анка“,... чудо да нисте понели с |
дова разјареној мами.</p> <p>— А ви кад сте така чисменка, госпоја-Сидо, — рече и потрча за њом |
адовољно поп Спира, — ал’ баш добро кад сте дошли.{S} Сидо, ајде брже дај друге чисте чаше и др |
тер-крофнама сва срећа.{S} Него баш кад сте се толико каприцирали и држите да ја боље правим од |
.{S} А збиља, господар-комшија, а откуд сте ви то постали хаузмајстор па издајете квартире? — з |
м</l> <l>Шнекле поређали,</l> <l>Зулове сте ситно,</l> <l>Фино, бреновали,</l> <l>Русу косу по |
ски зуб!</hi></p> <p>— „За Бога, та где сте га само нашли! вели ми господин Владика. — Извол’те |
ха, ха, смеје се Екселенција.{S} Та где сте га само нашли?“ — Али, молим вас, Ваше Преосвештенс |
ако, баш лепу браду?{S} Знате, обадвоје сте сад (што јест, јест!) ал’ обадвоје сте ћосави, онак |
сте сад (што јест, јест!) ал’ обадвоје сте ћосави, онако, знате, клот — па вас човек и не може |
вам могу честитати —</p> <p>— А, дакле сте слушали.</p> <p>— О, врло пажљиво...{S} Врло, врло |
јо, — теши је прија Макра, — ето и мене сте расплакали, а ја сам баш тврда срца; та то мора бит |
аман тачно толико сати.</p> <p>— Па пре сте опцигивали четир —</p> <p>— Тхе, пре онако а од нек |
а му каже: „Ајте, вели, млади амице, ви сте млађи, имате много боље очи, видите ово, молим вас. |
вља: „Јуло!{S} Нека вам Бог опрости, ви сте ме до овога довели; ал’ ја ћу се опет за то за вас |
, — и ја и Јула.</p> <p>— Па, ето... ви сте ружа, дуплована ружа; а госпојица Јула је смерна љу |
Та... оно, милостива, — вели Пера, — ви сте у праву али само донекле.{S} Ви ту мислите на оне с |
— О молим, молим, — клања се гост, — ви сте и одвише гостољубиви.</p> <p>— А сутра је баш Јула |
тка, ја сам се већ обезобразила, ал’ ви сте криви што умете таку слатку дињу да изаберете —</p> |
ви’те, — вели Меланија.</p> <p>— Ал’ ви сте свакојако.</p> <p>— Но, за сад још не, ал’ може бит |
сто — за оне који нису заљубљени. „А ви сте ту! рекне им тек госпођа Сида кад их гдегод нађе.{S |
е очи!{S} Та ви немате мантију, — па ви сте онда госпоја Сида.{S} Да, да, акурат!{S}- Господин |
а кинула.</p> <pb n="169" /> <p>— Па ви сте ми казали, да отворим мало пенџер!</p> <p>— О часни |
Здраво нам добро иде...</p> <p>— Па ви сте сад, није тамо овамо, већ нека Бечлијка!....{S} И н |
кад јој се досадило ћутање. — Но, и ви сте ми лепи штуцери, кад пуштате даму да задрема покрај |
а задржавати, јер сам за послом, а и ви сте, к’о што видим, у послу.</p> <p>— Та, ето, цуњам по |
па, молим лепо, господин-попо, па и ви сте погодили а и други господин попа су погодили.{S} Об |
ал’ то је и спрам путника.{S} Јербо ви сте, што кажу, једно свештено лице, па не знам, знате, |
даму да задрема покрај вас!...{S} Какви сте ми ви тенцери.{S} Та говор’те штогођ.</p> <p>— Па,. |
p> <p>— Та, и’те, ви се само шалите; ди сте и’ сакрили?</p> <p>— Па појео, милостива!</p> <p>— |
м, а сва ми памет остала на њему!{S} Ди сте га, гнедиге, узели?{S} Да лепа цица! — рече разглед |
та радите то, слатка тетка-Макро?{S} Ди сте за толико?</p> <p>— Ето обилазим, овако стара, сирћ |
те, извол’те.{S} Роксо!{S} Глишо, та ди сте се завукли врагу! — раздера се домаћин и устумара п |
— Нисам ја мамина —</p> <p>— Па да чији сте?</p> <p>— Нисам ничија! — рече Јула као љутито.</p> |
ала...{S} Фала вам, господин-попо, који сте ме се сиромашка сетили.</p> <p>— Е, мој синко, ниси |
дарио лепо.</p> <p>— Па, фала вама,који сте ви једног сиромака помогли.{S} С овим ми је баш спо |
риповедајте!</p> <p>— Не, не!{S} Вид’ли сте да ми је пасир’о онај малер, — рече Габриела и удар |
им (јер то није мој обичај) ал’ требали сте у такој прилици — кад је, то јест, мој супруг умро |
за песму, — брани се гђа Сида, — могли сте шта сте хтели певати —</p> <p>— Певали смо ми и ову |
волели, да простите.</p> <p>— А, волели сте се.</p> <p>— Јесте, две године и четир месеца.</p> |
а“ —</p> <p>— Ваљда путер-крофне, хтели сте рећи? — поправља је госпоја Сида мало љута због спо |
— викну још јачим гласом. — Заборавили сте да ми кажете, кад да вас пробудим.</p> <p>Тишина.{S |
и што кажу, један мој карактер, видили сте!</p> <p>Мануше оба попа руком и ништа му не одговор |
те се, фрајла-Јулијана!{S} Ето ознојили сте се,.. па ћете назепсти, па —</p> <p>— Е, па нека оз |
о су оног првог прозвали поп-Хала, чули сте, а зашто овог другог поп-Кеса, чућете.</p> <p>Овај |
> <l>Ако мене не љубите,</l> <l>Душе ми сте грешни!</l> <l>Чисто знадем шта мислите</l> <l>Кад |
и у овако блато!</p> <p>— Та обешењаци сте ви сви, кол’ко вас је гођ! <hi>Немеши</hi> вама тре |
<p>— Нисам ја татина!</p> <p>— Па ондак сте мамина —</p> <p>— Нисам ја мамина —</p> <p>— Па да |
ти јавим једну вест коју смо добили док сте ви били на путу.{S} Наш Шаца добио онај тал.{S} Умр |
А не да се мрзите и свађате!{S} Даклем сте се измирили; нисте више „фаше“, даклем „<foreign xm |
жили у једној ствари.</p> <p>— А кол’ко сте платили ви за кода? — запита поп-Спира.</p> <pb n=" |
м ја њој од кад још: „Госпоја-Сидо, ако сте права мати, и пријатељ своме детету, немојте да је |
чита она, па све на глас!</p> <p>— Ако сте тако страсне читатељке, — умеша се обазриви Пера об |
око вреле кобасице!</p> <p>— Но, па ако сте ви старији у кући, к’о што кажете, а оно молио би’ |
шко док се не навикнете, а нарочито ако сте самац.{S} Жењен — но ја, још и које како; али самац |
а Бечлијка!....{S} И не фалите се, како сте живили тамо.</p> <p>— Е, како!....{S} Ко у туђем св |
одлагати за јесенас, каже паор.{S} Како сте ожењени, могли би одмах —</p> <p>— А, извин’те, — у |
кир, Персо, — рече умивајући се. — Како сте живили и проводили се?</p> <p>— Како!?...{S} Наопак |
hi>вама</hi> говорити?</p> <p>— Па како сте ви то <hi>„вама“</hi> некако чудно изговорили?!..{S |
ма</hi> да имамо деру!</p> <p>— Та како сте то почели, може је још и бити!{S} Но, то ми се допа |
ако, како?{S} Ви ми се и не фалите како сте провели ово неколико дана без мене.{S} Како у селу? |
еро, ја ћу целу ноћ мислити на вас како сте ми обећали књигу.{S} Догод ми је не донесете, мисли |
/> Ви то за чудо лепо умете и надалеко сте се прочули через њих.{S} А ја, ђаво би ме мој знао, |
—</p> <p>— Та није баш ни требало, само сте се забадава трудили, — вели Нића и трпа сув језик у |
орите! — чуди се као поп Спира. — Па то сте ви онда сами дошли.</p> <p>— Сам самцит.</p> <p>— П |
ли.</p> <p>— Сам самцит.</p> <p>— Па то сте ваљ’да у биртији одсели?</p> <p>— Наравно.</p> <p>— |
ваша</hi>, чесњејши господин-Ћиро, што сте, то јест, ви, у своје време, <hi>изабрали</hi> госп |
звија.</p> <p>— Ах, ви мушкарци!{S} Што сте ви мајстори у исмевању, то више нема! — рече Мелани |
ју је шио?...{S} Ко, зар она!{S} А што сте њој дали кад сав свет зна да она не зна да шије.{S} |
ам к’о оцу <hi>и за ово</hi> до сад што сте ме, то јест, родили и одранили к’о сина!{S} Имам ја |
убом Јерихонском.</p> <p>— Извините што сте ме морали чекати; али сам мор’о да останем, задрж’о |
один су, на прилику, парок к’о и ви што сте, па ди би ја њега метнуо до мене, а ето и он вам од |
јући је до авлијских врата — Та тек што сте дошли!{S} Та не задржавате ви мене ни најмање!</p> |
езгодан за једно свештено лице, к’о што сте ви, на прилику.</p> <p>— Е, па кога ћу, за име Бога |
моје тетке, а ја сам теткин... к’о што сте и ви <hi>татина</hi> —</p> <p>— Нисам ја татина!</p |
{S} Са свим имате право то је — к’о што сте изволели примјетити са свим сушти коњски зуб!...{S} |
вољно поп-Спира. — Е, баш ми је жао што сте морали толико да чекате —</p> <p>— О, ништа, ништа. |
рез тих силних дација, а данас, као што сте и сами видили, само један, па и тај ћемо скоро укин |
и ја толико...{S} Ал’ ваљ’да за то што сте ви први и погодили? — вели поп Спира.</p> <p>— Е, т |
А што је најгоре, никад не знате: пошто сте погодили кола.{S} Кол’ко је онако на очи пипав и за |
е: <hi>Саће од зоље од квасца</hi>, јер сте ви у томе, морам признати, прави мајстор.{S} А мој |
тагод узнемирила... к’о и увек, и данас сте у послу.{S} За Бога, гнедиге, та кад се ви одмарате |
ајши господин-Ћиро, на тој почести коју сте указали мом скромном дому.</p> <p>— Фала и вама, та |
сме и он гласи:</p> <quote> <l>„По челу сте редом</l> <l>Шнекле поређали,</l> <l>Зулове сте сит |
на, ни старих учитеља —</p> <p>— А, баш сте ми из уста извадили, почитајеми, — прихвати домаћин |
корпе.</p> <p>— Ију, господин-попо, баш сте ви враг!{S} А ди су крофне?! — пита га зачуђена дом |
гђа Перса. — Боже, господин’ Перо, баш сте ви... баш је ова садашња младеж!{S} Свака јој се же |
а с леве Меланија.</p> <p>— Е, баш, баш сте добро учинили што сто дошли, — вели гђа Сида; — а ј |
S} Канда <hi>мене</hi>, тражите!{S} Баш сте најгириг!{S} Ту сам, ту, — смеје се Шаца демонски.< |
и па се куцају и пију.</p> <p>— Ал’ баш сте ми из уста извадили!{S} Ајд’ спаси Бог!{S} Па, да с |
нам кад брж’ су прошле!</p> <p>— Па баш сте се, кажеш, волели!?</p> <p>— Та кол’ко сам се само |
вештенство: <foreign xml:lang="cu">„Вы эсте солъ земли: аще же солъ ѡбȣяетъ, чимъ ѡсолится; нив |
е било у сватови кад се женио силни цар Стеван!...{S} К’о ће данас на светац да краде!...{S} А |
ПИРА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ОД</p> <p>СТЕВАНА СРЕМАЦ</p> <p>СР.{S} КАРЛОВЦИ</p> <p>ИЗДАЊЕ БРА |
ео до душе, и Бог зна како рад био, али стег’о се к’о какав Грк, на није ’тео ни крајцаре да да |
а?{S} Ви’ш ти то ње!! викну гђа Сида, а стегло јој се у грлу од силне жалости. — Да ми више нис |
ихо кроз зубе неку песму а нешто јој се стегло у грлу, тако јој је жао и неправо.{S} Постаде ве |
во кућа, роде, ти само изволевај!{S} Та стек’о је мој покојни Лала, радио од јутра до мрака и с |
покојни Лала, радио од јутра до мрака и стек’о доста, да <hi>ти</hi> сада не мораш радити, него |
ништа од тога!{S} С народом сам, вели, стекао, па нека сад <hi>тај</hi> народ и једе!{S} Ваљ’д |
ркати хуланерски официр; на трећој нека стена и шкољке неке на морској обали а према њој марине |
p> <p>Није дакле ни Јула била „каменита стена“.{S} Онако једра и здрава и она је осећала, и њен |
тке.{S} Не би се, можда, ствари до тога степена, тако несретно развиле.{S} Али, овако....{S} Ал |
е заова цвеће бере,</l> <l>И нова мајка стере,</l> <l>Од садиплатна пут.</l> <l>Ој, с Богом, кр |
адну у женском друштву са оним досадним стереотипним фразама од којих су неколико туцета на пам |
рку; ни један из љубави.{S} У оглашеном стечају за парохију било је много других услова, а за о |
а густе димове из поп-Спирине скупоцене стиве луле са дугим камишем.{S} Ни онда није умела од ч |
есног ока, па чизме на боре на ноге, па стиву лулу пустим на дугачак камиш нуз трбу, да ви’ш он |
могао сад запалити к’о онај солгабиров стиву лулу, ипак се није поневидио, него је и после пуш |
а је само слуша.{S} Дува на нос, окреће стиву лулу око камиша и шета се по соби и застајкује св |
вољнији био, кад је добио шал, ботуше и стиву лулу; а најзадовољнији је био, кад је чуо из уста |
сте димове на доле преко камиша на нову стиву лулу.</p> <pb n="326" /> <p>— А, фала, фала!{S} Н |
бунде и доносе му једну лепу скупоцену стиву лулу и предаде му је, — ево, то нек ти је знак мо |
и пре и тут је здраво; разбио ону фину стиву лулу кад се облачио на јутрење па сад само ређа и |
жити у цркви, шал од три сребра, и лепу стиву лулу са дугим камишем <pb n="322" /> од тринаест |
а гајтана.“ <hi>Ја сам</hi> платио и ту стиву лулу и ту кајгану.{S} Сад тек видим кол’ко су пам |
и видети лепо милу своју познаницу.{S} Стигла беше малога бегунца који се дераше и ваљаше по п |
/p> <p>За то је дакле на крајеве села и стигла та вест тако јако претерана.{S} Тамо се приповед |
сном Ниће боктера</hi> </p> <p>Давно су стигле из поља краве у село и свака ушла у своју авлију |
ле су радо и често обе попадије.</p> <p>Стигли су већ пред кућу.{S} Поп-Спира отвори врата и по |
колико барута и до ког термина треба да стигне тамо тане и да тресне о месец.{S} Па баш таман к |
рајно лукав и дрзак.{S} Крао је где шта стигне и по кући и по комшилуку.{S} Ако је веровати туж |
увек ту деси Аркадија црквењак који је стигне и спасе је родитељима.{S} А једаред у мало што н |
незнатна, с врха брега, па на подножје стигне као огромна лавина, која затрпа читаве куће — та |
о блене по сву ноћ по овим свету; ди ја стигнем, ту не може ни месец ни ветар!{S} Што ја знам ч |
бришу сузе; таман једне обришу, а друге стигну.</p> <p>— Та немојте плакати, пријо, — теши је п |
евојку удавачу, ако је где било.{S} Кад стигоше пред кућу седоше на клупу што је пред кућом где |
наш, — рече јако задувано поп-Спира кад стигоше у порту.</p> <p>— Та, ја сам се и сетио, ама не |
Спира. — А паор паора држи.</p> <p>Кад стигоше у Ченеј, свратише на једно пола сата на одмор к |
Ујутру рано кренуше се кола и око подне стигоше у Темишвар.</p> <p>Сутра дан пре подне и један |
ао све даље, све до села.</p> <p>У вече стигоше у село.{S} Исплатише Перу Тоцилова поштено по п |
е крећу на пут, на Шацине науке.</p> <p>Стигоше сватови са младожењом.{S} Диван је био Шандор ђ |
<p>„И-ју!{S} Е, та баш не зна шта је ни стид ни срам!“ чуди се и вели гђа Сида гледајући кроз ч |
црвене к’о цвекла из комбоста од силна стида.{S} Сирома’ младић!{S} Можда и плаче сад од једа |
ер док је певала сва је чисто горела од стида а око <pb n="394" /> носића и испод очију сва се |
а је душом и осетила шире око врата.{S} Стидела се свога дотадањег страховања и хтела је да се |
о се невеста Јула стидела и устезала; а стидела се за то јер ју је замолио стари сват (који тог |
заћутало се за то, што се невеста Јула стидела и устезала; а стидела се за то јер ју је замоли |
ула отпева.{S} А млада као свака млада, стиди се, па каже, да нема гласа.{S} И младожења је жал |
иђе боктера и Проке плајаша.{S} Ержа се стиди али игра и једнако се извињава Проки: да не зна н |
анијом.{S} Она прва је била до зла бога стидљива, да не кажем завезана, ово после подне; а ова |
118" /> гледа, па како је само смерна и стидљива —</p> <p>— И вама се то допада!? — чуди се оче |
емо.{S} Овде у селу су доста неокретне, стидљиве; не можеш јој кљештама реч једну ишчупати.{S} |
ила лепа, блеђа него обично а младожења стидљивији него иначе.{S} Весеље и игранка трајала је с |
почешеш <pb n="300" /> мало, онда и они стидљивији добију реда и једеду —</p> <p>— Та, знам ја |
са, па је окренула главу лево и гледала стидљиво у земљу и играла лако као каква швигарица.</p> |
то... нисмо имали другога посла! — вели стидљиво бирташица излазећи.</p> <p>— Сад... ви, на при |
иру у руку.{S} Они одлазе, бирташица их стидљиво испраћа желећи им: срећан пут!...</p> <p>— А, |
еност... идеална Српкиња!{S} Па тек она стидљивост —</p> <p>— Простота, простота боље кажите, — |
дног таквог суморног новембарског дана, стиже из владичанске резиденције Т* позив и једноме и д |
шне.</p> <p>На послетку дође и тај дан, стиже и нови учитељ.</p> <milestone unit="subSection" / |
ми плаћа, ал’ су се и прикинули!{S} Не стиже ни за травику!{S} Још да нема онако по мало, кад |
аш... нисам рад да се зна.</p> <p>У том стиже и Ђука с пуним тањиром и метну га пред Нићу.</p> |
велику мараму. — Ајд’мо кући; време је, стижу краве.</p> <p>— Та, госпоја Сидо, та ман’те се ко |
га сиви облаци који се по ваздан гоне, стижу и престижу.{S} Осећа се човек под њим <pb n="240" |
“</p> <p>Меланија му одговори пријатним стиском руке и Пера сав сретан изађе праћен гђом Сидом |
она му зафалује а све преврће с очима и стисне га за руку.{S} Кад брж’ то, кажи ти то мени и пр |
абри га раздрагана фрау-Габриела, па му стисну руку да га, к’о вели, мало упитоми и охрабри.</p |
. — Па још за два сата пута стићете.{S} Стићете комотно још за вида у Ченеј.</p> <pb n="296" /> |
акију и попи. — Па још за два сата пута стићете.{S} Стићете комотно још за вида у Ченеј.</p> <p |
дир’о...{S} Ако се кренете сутра зором, стићи ћете у вече у Темишвар, — и онда нема никакве над |
т’ га ја могу овакав какав сам вијати и стићи, кад смо обадвоје што рекли: два дедака обадва је |
е нешто остало. — А кад мислиш, да ћемо стићи, кад је такав пут?</p> <p>— Фала, господин-попо.{ |
ам, свих девет стихова, а између сваког стиха намигне очима на домаћина као тријумфујући, па ве |
допада!“ Испева цео псалам, свих девет стихова, а између сваког стиха намигне очима на домаћин |
ше омрзну.{S} Па како је био даровит за стихове (они многи лепи стихови на срцима, то јест на л |
је да пише к’о што се пише, него и неке стихове везе по писму што их је запамтила са медених ко |
ућа на сокаку“.{S} Па једнако певуши те стихове, а никако да их се отресе; они је и жалосте и т |
био даровит за стихове (они многи лепи стихови на срцима, то јест на лецедерским меденим колач |
ло у речима Јулиним него у овим готовим стиховима, сад после поноћи кад све село па и сам Нића |
Баба се љути а смех све јачи; једва се стиша кад се чује каква лупа из кујне.</p> <p>Онда се т |
мо једну кашичицу!...{S} Дакле, тако ја стишавам.{S} Волем све лепо; с <hi>лепим</hi> се, слатк |
се и пре оговарале.{S} А ја је тешим и стишавам,... така ми је, знате, нарав, волем све лепо б |
тужбу, а супрузи место да уредиду ствар стишаду, а они се потучеду!{S} И поп Спира, кажу, инзул |
ута ових пет форинти нашем Проки.{S} А, сто му заверака његових!{S} Пишу ми оданде, да је први |
о!{S} Та како то опет диваните!?{S} Та, сто жабаца да ми, не крекећу, него да ми натруковану об |
м!{S} Морам зашити ове проклете џепове, сто џепова а ни у једном ништа!“ па се лупају једнако р |
испроповедаш —</p> <p>— Ал’, кажем ти, сто си ми пути пао на памет, а да ти докажем, да сам те |
ири, а ни поп-Спири), да после седне за сто и да са осталим гостима једе редом све не хтевши, в |
век он сам са собом.{S} За тим седне за сто па само промућка мало дивит, натегне бокал и похвал |
и румена, донела чорбу и ставила је на сто, то се г. Пера остави прегледања слика по дувару.</ |
е својски јело.{S} Тек кад су донети на сто уштипци наслагани повисоко на два тањира као две пи |
ше Глиша, искапи чашу и спусти главу на сто.</p> <p>И сви тресу жалосно главом и хвале покојник |
захрче, може му слободно поред кревета сто и један топ испалити, — не пробуди се тај лако.{S} |
онако без ичије помоћи, падне лепо под сто.{S} Сете га се и нађу га тек онда, кад га жена, пот |
дваред триред изађе Ержа и јавља, да је сто постављен, и Пера се клања, а Меланија га не пушта |
реко пута, а стари Лекса лецедер остави сто па приђе ближе певници, да боље чује и изближе види |
могло!{S} Кад ’хоће да украде, можеш ти сто очију избечити, не помаже ти ништа!{S} Него кажи не |
з уста поп-Спириних, да ће сутра однети сто форинти и метнути их у Швапску Шпоркасу на име Јеле |
аном!...{S} Е, та само то ће ми вредити сто форинти!</p> <p>— Па сад се волете и слажете, је л? |
био ирош, ао, дука му! — рече и лупи о сто. — Нисам се, што кажу, бој’о ни једног бачког ироша |
од наши’ ушију, кад овај топ рикне к’о сто магараца; та неће ту остати читава увета одавде све |
нога“ како сам рече.{S} Како је оставио сто, није се више целе вечерње ни вратио у њега.{S} Био |
цом, а оно гле...{S} О, молим, молим по сто пута —</p> <p>— Ништа, ништа, — вели поп Спира задо |
<p>— Е, баш, баш сте добро учинили што сто дошли, — вели гђа Сида; — а ја сам баш мислила, да |
ј — и ако га она и не слуша, јер је већ сто пута то исто чула па зна напамет — како је пре трид |
{S} Ето ја и господин попа, ми ћемо још сто година живити и мучити се!{S} Проко, добри друже, д |
дикина недеља,</l> <l>Нег’ нанини’ <hi>сто година</hi> дана!“</l> </quote> <p>— И-ју, ала је б |
— измишљава све којшта.{S} Та да је <hi>сто пути</hi> труковано — па <hi>не верујем</hi> ја то! |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сто је био намештен у најлепшој и најпространијој, тако |
и, који невенчано живе, венчају.</p> <p>Сто се постави и јело се донесе.</p> <p>Изађе и поп Спи |
ме боље и сигурније него и сам Календар Стогодишњак.)</p> <p>— Ама кад ти кажем, — уверава га п |
мајстор за пацове.{S} Ајд, иди сад.{S} Стој!{S} Ти ћеш то заборавити к’о и запушач.{S} Дакле, |
а, — а фала Богу нису ретке — а он: <hi>стој!</hi> да напоји коње и себе, а после кад узме узди |
одономадне, — вели гђа Сока, пред којом стојаше једна гомила старих плеснивих рукавица, које је |
рно лежала на сред пута, него морају да стоје тако мирно, па да се гледају чији је пруслук лепш |
соби два велика тешка орахова шифонира стоје као две мале капеле, а на њима поређан порцулан и |
виђају се гомиле деце чисто обучене где стоје, не играју се да се искаљају.{S} На ногама им чиз |
е и спусти на земљу оно гушче.{S} Обоје стоје тако и с неком као родитељском милоштом гледају г |
л’ неко други?{S} А? — пита га поп Ћира стојећи крај кола?</p> <p>— Па, па, молим лепо, господи |
који пут пољубили, <pb n="154" /> онако стојећи и разговарајући се на огради?“ запитаће можда к |
човек, да, се макне од тих њених књига, стоји кућа к’о штајеромт.{S} Узми ону са канабета, да с |
и за „куглање“ и за „слуге и слушкиње“ стоји једно исто, вели: значи, да ће те посјетити неко |
и сео да се фотографира.{S} Поред њега стоји пун бокал вина, а он, безобразник један пушта гус |
о? — одговара му поп-Спира, — па где да стоји?{S} Његово место и јесте баш ту где га видите.{S} |
p>— Уф! — хуче гђа Перса, па не може да стоји на једном месту, него се успропадала па јој све с |
а је, као добра домаћица на којој— кућа стоји, имала у виду само економне обзире.{S} Попа наред |
е ручка курисао домаћици.{S} А домаћица стоји крај огњишта зајапурена од врућине и од узбуђења |
ли се купе <pb n="388" /> око ватре где стоји Аркадија црквењак и његов помоћник (негда најглуп |
> <p>— Ама зашто вам, господин-попо, не стоји тај појас на своме месту?</p> <pb n="14" /> <p>— |
’о да се љубе.{S} Па се опет раздвоје и стоји свако на свом месту, па ћуте к’о да ослушкују да |
плаче.{S} А поред њега, на једној грани стоји њихов <hi>Гага</hi> стари гавран онолики колики и |
а, па се горња половина дигне а у доњој стоји дуван и увек је влажан.</p> <p>А тек попови како |
з буџака као пацов из рупе.{S} Пред њим стоји један фићок ракије.{S} Пијуцка из њега и разговар |
друкчијега, бољега света.{S} По ваздан стоји крај ватре лонац с кукурузом који се онако окруње |
би’ се наново родио!</p> <p>— А... како стоји, Бога ти? — запита га и погледе забринуто гђа Сид |
танког благодејања свога. — Знате како стоји тамо:{S} Добар пастир не сме на себе ни да мисли, |
па тек свршио богословију, да му одело стоји к’о катани мундир, да носи ирошки пошу, да има ле |
а се отегла у висину!{S} Ено како ружно стоји кад Арса грк пође кудгод са женом, па она дугачка |
зела књигу па да чита!?{S} Него та лепо стоји све уз своју искусну матер па се учи и помаже јој |
ку лепу црвену пошу, па да му тако лепо стоји к’о фрајлином ђувегији.{S} Тако су ћеретале све д |
тати; ова општина, к’о што видим, добро стоји.</p> <p>— Јесте, врло добро.{S} Фала Богу, како к |
е мени одликован трбух, па да на трбуху стоји, него је моје чисто срце награђено, па зато је та |
, поп Спира и гђа Сида седе а измеђ њих стоји с албумом у руци мала Јула у краткој сукњици и ду |
и одлази, а она на полуотворених вратих стоји и гледа за њим, све док не савије у други сокак; |
још једаред погледа на врата, а она још стоји и гледа за њим, маше му марамом и улази, а он њој |
разговарате?...{S} Ако мислите о њима, стојим вам на служби... о њима се ваљда тек нећете са м |
тихо разговарају.</p> <p>— А шта ти ту стојиш? — рећи ће гђа Сида која се доцније опет пробуди |
ете.</p> <p>— Па зар ти одондак фурт ту стојиш?!!{S} О дете, дете!{S} Ајд’ затвори... доста је. |
дна која су сваке године доносила род и стократно наградила негдашњи труд поп-Спирин око њих.{S |
чупавом слушкињом и покупише посуђе са стола и пођоше.</p> <p>— А што си упртила ту саксију с |
ила је гђа Перса, купећи шоље и чаше са стола после јаузна, — да се нешто могу сад створити код |
а срећа! — вели поп-Ћира, па се диже од стола, брише браду од јела и иде у сретање. — Баш добро |
имао против тога, и гости се дигоше од стола и одоше на спавање.{S} Поп-Ћири дадоше гостинску |
играње.</p> <p>Старији и не устадоше од стола а омладина се ухвати у коло.{S} Свирало је пет га |
онај, што наручује писмо, наслони преко стола на оба лакта, па диктује: „Пишите, — вели, — Прок |
кој соби скидане футроле од конофоса са столица, фотеља и канабета, а то је било само онда кад |
змештају већ још сад намештај; столове, столице, кревета, канабета, шифонере, штелаже и томе по |
>— О, пардон, — прекиде Пера и скочи са столице. — Та ово се већ сви разишли!{S} Извин’те, што |
, господин-попо! — рече Пера и скочи са столице, остави брзо лулу из уста у један ћошак, па ски |
кр’о зуб! — понови гђа Перса и скочи са столице и пљесну се рукама. — Доста ми је, доста!{S} Не |
се госту. — И донеси столицу једну, две столице донеси.{S} Имам чрезвичајне сремачке шљивовице, |
адог сира и босиљка).{S} Канабета и све столице откривене, без конофоских навлака, а по канабет |
а-Сиди мило, Боже, па се све намешта на столици, а трбух јој се тресе од задовољства, па је теш |
ланија иза гостових леђа љуљајући се на столици, — је си л’ ти непријатељ господ’на Пере?</p> < |
ка и размотао и метнуо преда се, сео на столицу а наочаре обрисао и натакао на нос, па из пола |
поп Спира и окрете се госту. — И донеси столицу једну, две столице донеси.{S} Имам чрезвичајне |
оп-Ћира раздраган.{S} Затурио се мало у столицу, па пустио глас а диже обрве и везе и кити све |
гђа Перса повуче и гурну брзо на другу столицу баш до г. Пере, тако да је овоме сада с десне с |
ве и запремило неких <pb n="385" /> пет столова, два „на глагол“ а три „на покој“ постављених у |
оња, и пешкира и гајдаша, и постављених столова и јела и пића. <foreign xml:lang="cu">„<title>С |
собама размештају већ још сад намештај; столове, столице, кревета, канабета, шифонере, штелаже |
стале празне да се на Ђурђев дан напуне столовима пуним свакога пића и сваке ђаконије.{S} Старо |
шавши у цркву поклони се свима редом по столовима, а није их баш много ни било — неколико стара |
узбурканом мору.{S} Све се око њега за столом мења, једини он седи непроменљив.{S} Неко се диг |
дмах отрча преко пута, да их затекне за столом; да на лицу места види ефекат, који је произвела |
то зову и најугледније му место дају за столом, јер због сватова је ваљда и постала она реч: „Т |
човек?“ пита жена, докле га не нађе под столом. „Јао, терету мој!“ виче жена и диже га.{S} А го |
бојтар седи за једним дугачким чамовим столом па гледа из буџака као пацов из рупе.{S} Пред њи |
олтару и звонари.{S} Назвао га је чак „столпом православија“.{S} И где год је после било прили |
„Заставом“</hi> и <hi>„Даницом“</hi> на столу и удовице са брошем незаборављенога покојника; не |
док им не јавише: да изволе, супа је на столу.</p> <p>Господин Пера је одмах повадио нафоре из |
разгледао један нож који је остао ту на столу и прочитао је у којој је фабрици ливен.{S} Сав „е |
као она фигура на господин-нотарошевом столу, у којој господин нотарош држи трафику, а то је ј |
рођени зуб.{S} Слуша ме већ скоро пола стољетија беспрекорно.{S} Мој рођени!...“ Ђаво ме натер |
S} Него нисам вам баш некако најбоље са стомаком. — вели му поп Спира, а у себи мисли: „Знам те |
је весели Нића боктер хиљаду и неколико стотина сати.{S} Срећа, те је све по селу спавало као п |
еног дивног ждрепца, који је коштао пет стотина сребра, и коштало га попијено вино и поразбијан |
ка, знале су и колика је била сума (три стотинарке) коју је поп Спира дао поп-Ћири само да овај |
{S} Од <pb n="86" /> једног пилета хоће стотину да угости; хоће и да почасти и да га опет мало |
да <pb n="254" /> ћу доживити и читаву стотину и још три радош.</p> <p>— Шалиш се, Нићо, — вел |
већ, Бога ми, и ја видим, да ми је сав стра’ узалуд био.{S} Ништа од свега тога, моја Сидо, ни |
од мене!</p> <p>— Не знам ништа!{S} Од стра, господине, не знам, ни како ми је име, — вели Арк |
е па попи, то помаже; одма’ ће те проћи стра’,“ вели јој мама и каже јој, нек се прекрсти и нек |
код ујца,</l> <l>Пошла млада како ће да страда!</l> <l>Кад је била близу Феудвара,</l> <l>Сусре |
фићок па испи онај остатак. — А моја су страданија велика; кад би’ ја поч’о —</p> <p>— Е, па ’о |
и пут отац вез’о уларом и пајванима иза стражњег сица за шараге, па га тако одвук’о у школу, те |
поседали у кола, седела су оба попа на стражњем седишту свом као — опростите ми за тај израз ј |
је савесно набио оба „сица“, и предњи и стражњи, домаћиновим сеном, тако савесно, да ће се коњи |
пира ушао у кућу, а пред њим ушао један стран човек и одмах је то рапортирала гђа-Перси.</p> <p |
жила.{S} И не би краја хвалама са свију страна; хвалише и песму и песника и певачицу.</p> <p>Ст |
у и рђаву, то поред свих ових тугаљивих страна писмености, свет је ипак увидео да се треба изоб |
и пут читаш!</p> <p>— Ал’ само још пола стране па сам готова.{S} Слушајте, слатка мамо!</p> <pb |
твар на овом Божјем свету има своје две стране, добру и рђаву, то поред свих ових тугаљивих стр |
па охрабри и Севера к’о и онога с леве стране. — Да се пофалим онима унутра сас ероберунгом и |
етеше црепови од треснутог лонца на све стране по кујни.{S} Меланија побеже у собу, а Ержа, бој |
па онда опет смех, а перје лети на све стране, <pb n="256" /> и јасан девојачки смех гаси изне |
внога пута.{S} Њиве и с једне и с друге стране.{S} Пред сваком њивом два дуда, па се по њима зн |
му <hi>леви</hi> кутњак; баш с које је стране и јео поп Ћира, јербо десном се страном и не слу |
е жалила труда него је учинила од своје стране и последњи покушај за који се надала да ће спаст |
му је све дражија.{S} А и она од своје стране колико га је само својим жртвама обвезала!{S} Ук |
ијег змаја који је, Бог те пита, с које стране пао и заплео се у грање са којега је лишће давно |
пак потрудити да осветли ствар са сваке стране, тако да ће све и мотивисано и јасно бити.{S} Би |
а разговор!“ — „Лаку ноћ!“ вичу с једне стране. „Лаку и благу!“ одговарају с друге. — „Зар тако |
г. Пере, тако да је овоме сада с десне стране била Јула а с леве Меланија.</p> <p>— Е, баш, ба |
а замишљено чита, а према њој на другој страни млад медецинар; на другој са рајтпајчем а према |
стране и јео поп Ћира, јербо десном се страном и не служи, на десној су му сви зуби слаби и шу |
/p> <p>— Фала и вама, тако рећи, други „странопријемни Аврааме“! — вели поп Ћира и рукује се с |
ја советовала, да да њену Јулу нигде на страну у кућу, у лер, а она сва позеленила, па ђипа, ма |
јој <hi>није</hi> мило, па је одвуче на страну, онако тајанствено, као што то раде завереници у |
сада као частан човек, пређе са свим на страну поп-Ћирину и одсудно и скоро отворено стане прот |
олим, — вели г. Пера и окрену кашику на страну гђе Сиде.</p> <p>— А не, госту припада велика ка |
, слатка!{S} Није то да говорим и држим страну, што ми је мама била Немица,... ал’ са свим је т |
само да сврнем мало кући, а на ту ћемо страну и ударити, па ћете о једном трошку видети и моју |
еврну него само гурну и она одскочише у страну.{S} А фрау-Габриела се сва занела слушајући курм |
дубоко из бунде, а кад се сиђе на леву страну из кола, појави се и поп-Ћирина глава која се пу |
им поп Спира окрену кашику на учитељеву страну: — Извол’те, служите се, код мене нема много нук |
Сида прекиде и окрену разговор на другу страну, и фрау-Габриела настави посао.</p> <p>Посао је |
стила јастук, али му одмах окрену другу страну, да би и Шаца снивао њу као она њега.</p> <p>За |
.{S} Превезли их и на скели на Банатску страну.{S} Већ се и ноћ спустила и обавила све унаоколо |
рда — једна страћара, нахерена на једну страну — беше празна, само један подадуо бојтар седи за |
ђа Сида и окрену кашику на г.{S}-Перину страну.</p> <p>Г. Пера извади у тањир и поче јести.{S} |
једе само на леву а друга само на десну страну (И у томе се не слажу!) — Све, све се, кажем, из |
ком.{S} Међутим то је имало своју добру страну не само што се тиче поп-Спириног гојазног тела и |
— рекла би’ и показивала камишом на ту страну!{S} Чујеш ли, мамаљуго банацка?</p> <p>— Ал’ за |
ек по некад лане, погледа сумњиво на ту страну од времена на време, као да прогунђа нешто на фо |
роклето решето и тера плеву све на нашу страну; не можеш к’о човек изићи на сокак од прашине.{S |
ут баш к’о пас, што рекли.{S} Кад опази странца а он стаде тако страшно лајати и скакати на лан |
, Николајевичу? (Тако је гђа Перса пред странцем ословљавала свога попу.)</p> <p>— Ама шта је т |
како и где да га наместе а да не падне странцу или госту у очи.</p> <p>И баш се о том у Петак |
ону књигу.</p> <p>— О, ја сам, верујте, страсна у томе.</p> <p>— Ман’те је, молим вас, — умеша |
ни вам се то само, слатка.</p> <p>— Ју, страсна и велика!{S} А какав то фелер има? — пита Пела |
, па све на глас!</p> <p>— Ако сте тако страсне читатељке, — умеша се обазриви Пера обратив се |
ланхолије који је тако обичан код свију страсних љубитеља ракије. — Прошло је, видим ја бојтарс |
ко рећи, паклену, али ипак тако слатку, страст.</p> <p>Гђа Сида се довијала од сваке руке да јо |
не натовари каквим поруџбинама које ни Стратимировићева глава не може да попамти, толико их је |
говорило о Митрополиту Ненадовићу, па о Стратимировићу!{S} Какве су то силе биле!{S} Па какав з |
бајаги спавајући.</p> <p>Чарда — једна страћара, нахерена на једну страну — беше празна, само |
ти! — грми гђа Перса.</p> <p>— Ама неки страх уш’о у мене, — вели поп Ћира, — па никако да се о |
је да се наплати за сав онај претрпљени страх од последњих неколико дана, па и она, ето, дакле, |
тарога <pb n="333" /> Завета, али грдан страх гђа-Сидин претворио је контрафу у икону и ваљда ј |
силно лупање у грудима Јулиним од неког страха.</p> <p>— Нема га,.. отиш’о је, — прошапута Јула |
b n="360" /> А она каже, да би умрла од страха у подруму у помрчини онако сама, па волије и да |
пољуби, него да у тим годинама умре од страха у помрчини.{S} А он је онда пита: а боји л’ се и |
Поп Ћира је побегао чак у трећу собу од страха кад је чуо бласфематичне речи гневне попадије св |
p>У осталом није никакво ни чудо што је страховала и већ почела очајавати за успех, јер није и |
ко врата.{S} Стидела се свога дотадањег страховања и хтела је да се наплати за сав онај претрпљ |
у <pb n="357" /> некој неизвјесности и страху; како сам от’шо, а како се враћам из Темишвара!! |
као попино дете, васпитано, наравно, у страху Божјем, снивала је један сан који је, може се ре |
pb n="147" /> једно дрво, као зец кад у страху нагне да бежи а ништа, па ни највеће предмете, н |
<pb n="350" /> <p>И одмах за тим чу се страшан тресак и полетеше црепови од треснутог лонца на |
> <p>Која је од њих прва дознала за тај страшан догађај, то вам писац не уме да каже, јер је св |
еки стари подеран шешир к’о да га је са страшила скин’о, а дорац му сав искрпљен, па стао па ме |
а издржи, полако прилети плоту, погледа страшљиво око себе, па се примаче и завири у комшиску б |
ичем немилосрдне и неумитне сатире шиба страшна поквареност друштвена.</p> <p>— Па сад... оно н |
а овај се отима. — Ах, не, не!{S} Ти си страшна кад неког омрзнеш.</p> <p>— Није нег’ да се још |
ам како, већ тада му је падала на памет страшна мисао: каква би то велика несрећа била, да нешт |
узрока и сам писац навлаш изоставио.{S} Страшне речи!{S} Срећа што их нико даље није чуо, и што |
за њима, а из авлије се и опет чуле оне страшне речи: „И браду, и бркове, и све, све... све обе |
и моле га да им више не приповеда тако страшне ствари јер су, кажу, обе слабих нерава.{S} Или |
ћа књига па к’о вели и посљедице морају страшније бити!</p> <p>— Е, видиш ти само лицемјера јед |
а радо гледају — омрзнуо га је Тима још страшније, јер се и њему јако допала Јула попина.{S} И |
, јер она то најбоље зна.{S} Али каквих страшних израза није пало приликом готовљења ајнпренсуп |
запуши брзо своје хаглих уши. — Знате, страшно сам нервез!</p> <p>— Нећу, нећу, госпоја, како |
само да пређе једаред та комендија.{S} Страшно сам се дала у бригу, Спиро!{S} Има три четир да |
лаче?{S} А Јула јој каже, да је снивала страшно. — „А ти узми, рано, мало воде па попи, то пома |
рчини метала на главу, јер је поп Спира страшно мрзио на те швапске женске шлофкапе), а напољу |
о? — питала се Јула у себи. — Баш ништа страшно!{S} Лепо ме пита: помаже л’ ми когођ?{S} Па то |
вели јој Јула. — Немој да сневаш штогод страшно, знаш... што смо разговарали —</p> <p>— Но, но! |
лима онако свечано пошла.{S} Вратила се страшно љута и била је једнако тако љута, да није хтела |
гљу а он је остао па и даље јео и пио и страшно лармао у кујни, кад је хтео са пуном чашом да и |
у сну кад им, то јест, што непријатно и страшно дође у снивању.{S} По авлији видиш дању само бр |
олико кренкујете!{S} Није то ништа тако страшно!{S} Има још, фала Богу, Недеља, па ето може и к |
и.{S} Кад опази странца а он стаде тако страшно лајати и скакати на ланцу, да у мал’ што није и |
фурт, из једне у другу!{S} Ал’ то тако страшно, да је морала једна да понесе са собом флашу са |
есме ни тамбуре. „Па шта је то баш тако страшно урадио? — питала се Јула у себи. — Баш ништа ст |
— мисли у себи Јула, — како сам га само страшно изгрдила!{S} Сад се ваљда застидио, па отишао у |
озбиљно промисли, па шта је то тако баш страшно казао; та ено и у песмама, трукованим још, — па |
вању и подгревању једаред већ отпочетог страшног непријатељства.{S} Па је тако и вечерас, поред |
етано било телефоном — глас о јутрошњем страшном догађају.{S} А баш им је и згодно било, јер је |
шака), — и он је побегао кад је чуо ону страшну вику и праску из кујне, па је бегао као да га с |
родбина. — Извол’те, извол’те. „Сниска стреја, висок ђувегија!“ — веле му и уводе га и послужу |
и па изгледали над уснама као ивица или стреја добро збијеног и управљеног крова од трске.{S} Б |
њима све неки голи Аморчићи са тулцима стрела (а код поп-Спириних су били танки пешкирићи од с |
нако како је она хтела.{S} Гђа Перса је стрепила за њу па се бојала, ако је наљуте, да не учини |
Да је то честита ракија, ја би’ се бар стрес’о кад је пијем.{S} Блага к’о Божја <pb n="298" /> |
где је добро, — рече г. Пера а чисто се стресе кад се сети свога господства и благовања у Карло |
то јест Меланије; а да се, не дај Боже, стрефи штогођ, отиш’о би, каже, из дешперата, у клоштер |
сами други дан Божића, ако се, то јест, стрефи, да падне у Среду или у Петак.{S} Док је лето, о |
осам сребра.{S} Па, ето, можеш, ако се стрефи, да узмеш још кога у кола.</p> <p>— Ако нисам и |
овако какав сам, да сам,... па опет се стрефи па по некој замакнем за око...{S} Ено баш у Тати |
ће спремити!...{S} И како то да се само стрефи, да је баш сад његова чреда а не Ћирина!?{S} Па |
!{S} Убио их Бог, свуд се они мораду да стрефиду.{S} Мушкарци!{S} Јуф, само кад помислиш...{S} |
учем“ чим се чупа слама...{S} Срећом се стрефили ту <pb n="216" /> господа тутори и Аркадија цр |
А за тим рече гласно: — Е, баш фајн се стрефило!</p> <p>— Како то мислиш?</p> <p>— Па, ево, ка |
тно и задовољно, а камо л’ кад се овако стрефило!...{S} Ја опет, Спиро, велим: то је така судби |
било, што се то баш <pb n="55" /> тако стрефило да је и њу и ћерку гост затекао у послу, знала |
или попови с пута (јер ни један се није стрефио тада код куће) а оне обадве удри у плач и тужбу |
е једноме тако кола а тај се опет данас стрефио ту и био тврдо решен, да му се, после толиког в |
ће бити да је био из Иђоша, који се ту стрефио, па скине шешир и мане руком и каже: „Молим леп |
што снивам, увек ми се после тога мора стрефити каква гођ штета у кући, то је к’о свето; па за |
абе и старци, што им се то више не може стрефити, а ви до први’ кукуруза!{S} Остало је, фала Бо |
етошњим, квартирима.{S} Цвркутаће испод стрехе, гложиће се и кавџиће са корисним кокошкама ови |
ћом и чавке на грању и врапце чујеш под стрехом како џакају.{S} Сипи ситна, киша, па пробија и |
добио онај тал.{S} Умрла му једна стара стрина из Итебеја, и Шацо тако ербов’о једно лепо насље |
а само то, да му умре нека стара богата стрина, па кад је наследи, он ће одмах у варош, а тамо |
S} А после тога, има неке старе тетке и стрине, све без деце, а тек што су живе!...{S} Још који |
да буду.</p> <p>— Па добро, а он нек да стрини и пола године!...{S} Далеко је, ал’ шта му знамо |
ију и зубну лекарију, пошто је покојној стрини дао парастос а тетка-Макру преселио код таста.{S |
хирургију...{S} Он ће остати да доброј стрини да шест недеља и да се венча, а после ће ићи да |
p>— Боме ако се умеша онај наш сјеверни стриц, биће повуци потегни; сви су изгледи за то.{S} И |
ив обамро!{S} Није шала, владика; онако строг човек!</p> <p>Владика га саслуша и поверује му, п |
а дигла обрве и направила се озбиљна и строга.</p> <p>— Не—ћу!</p> <p>— Но, леп си ми и ти Беч |
се ни најмање нису допадали разговори о строгим епископима и архиепископима.</p> <p>— ...{S}А д |
а, обзирао на замерке критичара и држао строго правила „Поетике“</hi> </p> <p>Прођоше лепи летњ |
а.</p> <p>— Таки, кад ти кажем! — викну строго на њу гђа Сида. — То ваљда већ по трећи пут чита |
то силе биле!{S} Па какав запт и каква строгост!{S} Каква глава, Боже мој!{S} Е, па онда су, н |
осле тога, почело се из куће поп-Ћирине строжије мотрити на све, што се у поп-Спириној кући дог |
кад певница певници одговара — и друга строфа оне песме коју је Шаца почео:</p> <quote> <l>„Ма |
ала гледала је једнако преда се, између строфа се тихо извињавала и тужила за оним гласом у мла |
киде Јула опет, јер кад је певајући ову строфу погледала на своју маму, видела је како се гђа С |
лагодарише јој кад је завршила последњу строфу.</p> <p>Тек после свега овога донета је вечера н |
а и извињавања запева старосватица пету строфу:</p> <quote> <l>„Зар тамо куд си пошла,</l> <l>З |
и код њега се добро почастио као што је стрпељивим читаоцима добро познато из Главе Шеснаесте.{ |
и, јер је гђа Сида замолила Шацу, да се стрпи за ово неколика дана и <pb n="334" /> да не долаз |
Дакле?</p> <p>— Само се мало, гнедиге, стрпите!{S} Дакле, к’о што сам рекла и казала, чим је н |
вашим свету, каже!{S} А ја ћу се, каже, стрпити и причекати тебе!“ А ја га питам: „Је си ли гла |
х да се уселим у школу... а дотле ћу се стрпити већ.</p> <p>— Но, квартир још и разумем, али да |
ах тражио то.{S} Треба се упражњавати у стрпљењу, то је наша прва дужност, велим ја! — додаде г |
е прљи по свима правилима, а домаћин га струже кресачком којом се лети креше трава по баштенски |
шале.</p> <p>— А,а!{S} Тај баш јуначки струже чутуре. — шапће поп Спира сав задовољан. — Добро |
и она је осећала, и њена крв је бујније струјила у жилама, срце јој јаче било, образи се заплам |
ио до чланака дугачак пепељаст капут на струк и прслук са два реда дугмади и закопчавао га до г |
бо се у њу главачке и стајао усађен као струк лука.{S} Од то доба, веле, да су му дали надимак |
завијеном китом босиљка од које кидију струк и дају младама кад их ове пољубе у руку а оне њих |
м ружицом и кваслом а на глави шешир са струком ковиља, које се расцветало на топлом ђурђевском |
упољцима после мајске кише кад се пружи струком својим преко стазе баштенске.{S} И путник је гл |
ру олакшава службу и Аркадији и која је стрчала, да је све тутњило, кад им дође и рече неко да |
роредило, макова цвећа давно нема, само стрче у висину сухе главе пуне мака и дају повода Шаци |
— остави то пиле, ја ћу га очупати, па стрчи и отвори капију, ето нам милостивог господина с п |
ро да утубиш ово:{S} Тражи друга, тражи стубац кући; а већ мени тамо како је да је, него се бар |
у том правцу, да буде тако рећи, један ступ куће — ипак се он изметнуо у нешто са свим друго, |
о, о! — зачу се из поп-Ћирине куће, кад ступише у собу. — Каква срећа, <pb n="24" /> каква срећ |
и није, господине... и не знам кад брж’ су прошле!</p> <p>— Па баш сте се, кажеш, волели!?</p> |
ало наглува од старости. „Боже, а да л’ су се који пут пољубили, <pb n="154" /> онако стојећи и |
м солгину плаћу!{S} Чудна ми плаћа, ал’ су се и прикинули!{S} Не стиже ни за травику!{S} Још да |
другога возим.{S} А и „немеши“ баш, ал’ су и они прокопсали!{S} Та ено Раде Карабашева, <pb n=" |
ест истина, да су ђаци за то да уче ал’ су и синови наше свете цркве, — кажем ја учитељу, — па |
ардон, пардон!...{S} Дакле, до тог доба су се и којекако слагале; ал’ од ото доба, крв и нож, к |
ог његовог; а он кад се пробудио, једва су укућани га курталисали они’ амова!{S} Ето, тако!{S} |
у се?</p> <p>— Формално тукли.{S} Једва су их развадили.{S} Поп Спира је инзултир’о, онако паор |
а ово највеће је Рада...{S} Рада и Ива су, бо’ме, Бечлије; а Макра и Сида су Бачванке, онако к |
нико није одрекао свога потписа; „каква су да су, — што каз’о Нова бистош, — моја су.“ — Па не |
е данашњи сјајан и обилан ручак, којега су сви гости и пулгери па и беамтери до неба хвалили, б |
Па и сам Ержин хуланерски каплар, кога су звали „Шецко-једно“, који је већ поодавно џоњао у мр |
попови,... ови... наши.</p> <p>— А кога су, рекосте, тукли?</p> <p>— Хе, кога!{S} Тога који се |
не чекају овога новога учитеља за кога су већ причали који су га видели, да је млад и леп па т |
шу руку, и један вандрокаш сајџија кога су били притворили због крађе приликом просјачења па га |
има, а свака је имала свога.{S} Једнога су оне саме међу собом звале <hi>Затрацени</hi>, а друг |
аци су за то да уче.{S} Јест истина, да су ђаци за то да уче ал’ су и синови наше свете цркве, |
За то време пронађе се из разговора, да су Пера Тоцилов <pb n="307" /> и црквењак и неки род, и |
само кажемо на завршетку ове Главе, да су оба пароха отишла ка Његовом Преосвештенству; Задржа |
сумњајући, гђа Гециница, — ајде-де, да су се <hi>попадије</hi> сас штоглама потукле; жене су, |
као струк лука.{S} Од то доба, веле, да су му дали надимак <hi>Поп-Кеса</hi>, па га и данас још |
ента.</p> <p>— Нисам знала, верујте, да су Карловачки богословци такви шмајхлери! — рече Мелани |
вају!{S} А куд би’ знала од срамоте, да су ме какви мушкарци вид’ли!{S} Проклети мушкарци! — ре |
каку пасир’о...{S} Ди би од срамоте, да су ме какви мушкарци!...{S} Но, лепа парада!</p> <p>— Б |
зато ипак не треба нико да помисли, да су се они, не дај Боже, мрзели.{S} Живели су они врло л |
оме су парохијани били тако побожни, да су бадава млели својим поповима брашно у сувачама</hi> |
о, а побожни парохијани тако имућни, да су комотно могли не два, него два пута по два попа издр |
мртно мрзе.{S} Али се мора признати, да су ипак нешто мање офанзивне и ратоборне него некад; је |
Истина, подсмевају им се Темишварци, да су им варошке краве <pb n="2" /> појеле тротоар, али то |
Конштрукција!{S} А знаш ли ти, Сидо, да су мршаве Нилске краве појеле дебеле?!{S} Гледам га сам |
и је он већ до подне тако пијан био, да су га одвели у шупу да се испава, а око гајди му се сад |
о претерана.{S} Тамо се приповедало, да су се попови још у Темишвару потукли, али да су их тамо |
досад да кажем, јер је давно речено, да су сви попови једнаки, један к’о други.{S} А после, и п |
траје фишкала и ланаца.{S} А, кажу, да су му већ поручили и од господина <pb n="220" /> Владик |
мет то?{S} А чули смо, — кажу они, — да су сви Иђошани на твоју ворму паметни!{S} А, баш ти фал |
p>— Ја све мислим, — вели домаћин, — да су криви наши епископи.{S} Нема више оних старих попова |
нема ни инквизиција ни анатема.{S} А да су те речи биле изушћене против католичког бискупа, за |
ланака па чак и до штруфли.{S} Треба да су, што кажу, „пасент“ чизме и дебели фланерски обојци, |
смешна изгледа, а видело се по њима да су оба много путовала и штрапацирала, многе газде до са |
ети комарци уједају к’о кере... мора да су они прави ритски.{S} Један ме отоич уј’о баш испод о |
к, тек, каже он, <hi>оваке</hi> зубе да су имали, — то ми, Ваше Преосвештенство, каже он, није |
унтерхалтунга ни спомена!{S} А није да су просте или завезане и да не знају — него, тако!{S} А |
доцнили; а у другим кућама, да бо’ме да су давно и давно ручали.</p> <p>— Бо’ме, како где!{S} К |
некоме украду коње па обеде Бачване да су они прешли преко Тисе и учинили то.{S} Иначе никакви |
фни из онога тањира тамо, чини ми се да су те тамо мало руменије а и боље нарасле.“ — А сваки п |
и неће, изгледа очевидно к’о да хоће да су одвојени к’о зејтин над водом.{S} То увреди Нићу кој |
паорским момцима није било право, и да су вребали прилику, да му се некако одуже; али он је, н |
да се вешају о уже!{S} По ваздан би да су на звонари.{S} Ето баш ономад сам се баш слатко насм |
других за које <pb n="84" /> се види да су без икаква плана набављане; али пошто је фрајла Јула |
попови још у Темишвару потукли, али да су их тамо брзо развадили, и они се, веле, притајали, ј |
а је у њој ко коме разбио главу, или да су се потукли само, или бар да су, лека ради, кога изба |
ead> <p> <hi>Из ње ће читаоци видети да су имали право наши стари кад су рекли ону златну посло |
мшијској башти. — Јао крста, не знам да су моја! — рече и наслони се на мотику да се одмори мал |
три ђавола вире.“</hi> </p> <p>Знам да су многи читаоци, (па ма и не били критичари) сумљиво в |
рса. — Али тек, ја бар увек помислим да су друге сретније матере што им ћерке нису тако пасиони |
— како се сва улопала од блата, к’о да су је бикови вијали.{S} О, часни те, жено! — крсти се г |
умеју људи да измисле и саставе, к’о да су баш тамо били!{S} После читања чека их „јаузн“, а по |
S} Били, што кажу, толике године к’о да су и венчани, па ди би он то сада допустио и какав би о |
S} Копа и мисли.{S} Учини јој се к’о да су залупила баштенска врата.{S} Слуша.{S} Нема ништа.{S |
вам красно изгледам.{S} Изгледам к’о да су <hi>мене</hi> тукли а не господин-Ћиру!</p> <p>— Та |
</p> <p>— Гле, гле!{S} Боже, баш к’о да су живи! — вели Јула и гледа слатко и насмејано на цвећ |
да ће за те новце, (за које је држао да су већ готови да оду ђаволу у торбу), бити најбоље да с |
ија радосна, Боже, па воли попу, као да су се тек јуче узели, па мисли у себи: „Та не би’ се ме |
у, (која је тако свесрдно падала као да су бар недељу дана и додолама и литијама молили Бога за |
/l> </quote> <p>И гђа Сида осети као да су јој већ „натруњене очи“ и почела их брисати марамом, |
истрљају јер се прошле Недеље тужио да су га убијале и морао их још у порти скинути.</p> <p>Би |
е жене у месту знале су писати, тако да су поред усмене књижевности коју тако дивно и тако обил |
уљином почупала и сву мирођију, тако да су сутра дан из комшилука морали узајмити мирођију за к |
то знали и сами попови знало је село да су се помирили.{S} Фрау Габриела је полетела одмах оног |
, или да су се потукли само, или бар да су, лека ради, кога избацили из кафане (а у другим ника |
цију; јербо и коњи имаду душу, макар да су, што-кажу, једна марва.</p> <p>— Та умете ви паори, |
> <p>А то је било врло добро.{S} Јер да су још мало само остали, отворило би се гротло на вулка |
да би им то увек био згодан изговор да су се „случајно“ ту нашли.{S} За те, дакле, симпатије и |
ти, нећу да те слушам!{S} Боље главу да су ти украли.{S} Нећу, нећу ништ’ више да чујем.</p> <p |
више, и још чисто не могу да верују да су се узели и да ће увек заједно бити.</p> <p>После два |
ије одрекао свога потписа; „каква су да су, — што каз’о Нова бистош, — моја су.“ — Па не само љ |
Ива су, бо’ме, Бечлије; а Макра и Сида су Бачванке, онако клот Бачванке.</p> <p>— Па јесу л’ п |
S} Каква глава, Боже мој!{S} Е, па онда су, наравно, друкчије и владике и попови, а друкчије и |
<p>— А шта они онда?</p> <p>— Е, п’онда су морали да малко попусте.{S} А баба ми каже: „Кад вол |
ло код поп-Спириних.{S} Јер Жужа и Ержа су и даље лепо живеле међу собом (не хтевши се повести |
дваред суделовала у два концерта, која су давана ради подупирања варошког шпитаља и у корист ј |
гледајући лепу расплакану дечицу, која су се поређала крај кола и стајала у реду као какви мал |
ош ту на гробљу покупује од деце — која су такође чинодејствовала, носећи крст и чираке и рипид |
ирао, па чак ни несташна дечурлија која су <pb n="3" /> после кише онако радо и весело газила п |
алова као она на сокаку него родна која су сваке године доносила род и стократно наградила негд |
ла Богу, шта да једу код куће, али која су, говораху они, деца к’о деца безобразна, па сваки да |
да су, — што каз’о Нова бистош, — моја су.“ — Па не само људи, него и толике жене у месту знал |
же фићок па испи онај остатак. — А моја су страданија велика; кад би’ ја поч’о —</p> <p>— Е, па |
а научио.{S} Знаш, оба господина парока су управо у мојој боктерској парокији, па... знаш... ни |
Па био га чувати.</p> <p>— А девојачка су врата сваком, што кажу, отворена.</p> <p>— Ваљда је |
ла ја ту мантију!</p> <p>— Па девојачка су врата сваком отворена...{S} А он нека бира; има очи, |
тароша“ ... овај... мачка вашег. (Мачка су звали, онако међу собом, нотарошем, за то што и сеос |
, та два попа, него друга два, и живела су у једном селу у Банату.{S} Које је то село, нећемо в |
зором кренули и поседали у кола, седела су оба попа на стражњем седишту свом као — опростите ми |
ај израз јер је реч о поповима — седела су тако удобна као ђаво на џомби, што се каже.{S} А том |
скупа.{S} Био је леп летњи дан.{S} Кола су пролазила Великим Сокаком кроз Б** а баш је било пос |
код попе у кола да се вози.</p> <p>Кола су све више јурила и измицала а дете све више изостајал |
частитити ченејским сеном.</p> <p>Кола су пошла, и путем од Темишвара до Ченеја попови су се р |
S} И нога од неких старих маказа којима су некад секли крила гускама, да не прелећу у комшилук, |
етила свију негдашњих мајсторија којима су се послужили (и поред свију онако повољних придика) |
te> <l>„Мамина је тараба,</l> <l>Мамина су врата,</l> <l>А моје је оно луче,</l> <l>Што кроз пе |
све основне и пола латинских школа, па су се још онда договорили и задали један другом веру, д |
као гост и <hi>Херувику</hi> певати, па су и гомиле света све чешће бивале.{S} Чим је први пут |
истом Арсином пуницом, оном Савком, па су сад к’о муж и жена.{S} Ушао Нића у газдашаг па га св |
говци терали свиње у Пешту на вашар, па су и бојтари онда прошли и видели света к’о мало ко.</p |
рбо има, знате, лаку и сигурну руку, па су му совјетовали, да је гријота да свој талент закопа |
ви сте погодили а и други господин попа су погодили.{S} Обојица сте погодили и поштено ми, што |
а другога <hi>Шецко-Једно</hi>.{S} А та су имена они добили према различитом свом темпераменту. |
ом и Роксом послужују.</p> <p>Оба госта су изгладнела јако, и за то се до пола вечере и није ра |
жине, пет ширине.{S} Добро је.{S} А шта су коштале?</p> <p>— Три и по.</p> <p>— Шајна?</p> <p>— |
њивао поп из суседна села.</p> <p>А шта су радили њихови укућани; шта попадије и ћерке им, шта |
<hi>ми</hi> да идемо!?</p> <p>— Па шта су га одвукли?</p> <p>— И одвукли су га, и дочепали су |
твоја чуда и покоре!...{S} Чула сам шта су те коштале оне чизме и оне кацабајке оним Маџарицама |
но, у чему је Шаца умакао Тими; обојица су били школски другови, обојица учили латинску школу, |
о су поп-Ћира и поп-Спира.{S} А обојица су имали још и своје надимке; поп-Ћира се звао и <hi>По |
јем и Сиду иберашујем!</p> <p>А обојица су купили кафе и шећера и подоста земичака и кифли.{S} |
ни из сокака, а сад се вратили обојица су пута, — па један другог ама ни једном речицом да не |
Толико само додаје, да је гђа Сида, кад су поп-Ћирини већ ушли у собу, нарочито изашла у кујну, |
S} А бака прича о старим временима, кад су још солдати носили курјуке, кад је она била девојка, |
више они’ вашара ни они’ алдумаша, кад су ишли у Пешту и видили света; а сад им је лако брез н |
к наше вере.{S} А девојке су рекле, кад су га виделе да пролази на колима, да мора да је нежење |
кол’ко су паметни били наши стари, кад су рекли: „Чувај се попа“; а ја сам им’о посла с <hi>дв |
, вредно било бити бојтар и свињар; кад су газде и трговци терали свиње у Пешту на вашар, па су |
ни једном речицом да не запита!!{S} Кад су почели званичан посао, један другоме нису у очи глед |
д породиље из арендашког сокака.{S} Кад су се вратили попови с пута (јер ни један се није стреф |
телесно оба попа и обе попадије.{S} Кад су пре двадесет и више година дошли у село, као свршени |
убоко у ноћ и јео и пио у кујни.{S} Кад су га опомињали да иде на дужност, он није хтео, него ј |
и коме је до гошћења сад у ово доба кад су највећи послови!?</p> <p>— Охо-хо! — смеје се госпођ |
и износио се из шифонера само онда кад су у гостинској соби скидане футроле од конофоса са сто |
и канабета, а то је било само онда кад су гости долазили.</p> <p>Фрајла Јула је могла у паузам |
компотом, а знаш је да је увек така кад су врућине и кад јој муве досађују.</p> <p>— Боже!{S} П |
ико је само пута поп-Ћириница рекла кад су јој споменули поп-Спирин црвени појас: „Црвен појас! |
и одело и својим рођеним ушима чула кад су га позвали сутра — у Недељу — на ручак.{S} Чим се вр |
као се на школу и на учитеља.{S} Па кад су сви поштовали и волели старога учитеља Трифуна који |
м“.{S} Нисам то учинио онога вечера кад су биле заједно с тога, што је то било спрам свеће, нег |
ду коње!!...{S} Ено, пре три месеца кад су оном Неци украли коње, па мало им што су му одвели к |
е Жужа ишла по вешплау, а изаш’о је кад су се краве враћале кућама!{S} Изашли пред кућу, па се |
S} Сад је у пензији.{S} Заплакао се кад су му саопштили и ако је ишчекивао.{S} И сад и ако је ф |
но што се од укућана ико и родио) и кад су се још перишани носили.{S} Или приповеда још давније |
и где да помећу све то у кола.{S} И кад су се у Петак зором кренули и поседали у кола, седела с |
никакво чудо, што су се људи чудили кад су нашли клавир у селу где су од музичких инструмената |
видети да су имали право наши стари кад су рекли ону златну пословицу: „Тешко своме без свога!“ |
дије и Жужа крунили кукуруз, а лети кад су велике врућине биле, <pb n="50" /> у њему је под ком |
угих услова, а за овај су чули, тек кад су се пријавили.{S} Били су обојица мало поматорији, ве |
варало него се својски јело.{S} Тек кад су донети на сто уштипци наслагани повисоко на два тањи |
ли критичари) сумљиво вртили главом кад су прочитали претходну Главу, јер им се чудно и неверов |
да тресне о месец.{S} Па баш таман кад су већ хтели да припале топ, сети се један Банаћанин, б |
е мало нижа, то је много лепше него кад су и муж и жена високи, а сачувај Боже кад је муж мали, |
ко.{S} И дала му се прилика.{S} Баш кад су измакли тако за једно четврт сахата изван села потер |
пило и наздрављало и играло, а баш кад су ове ушле, заћутало се.{S} А заћутало се за то, што с |
ај те прођоше једна поред друге баш кад су излазили с јутрења.{S} Госпођа Сида се разговарала с |
што ваља потрефила.{S} Дошла је баш кад су се разговарали с гостом, и док су тражили и хватали |
свом познанику који их је срео баш кад су излазили из Епископије. „Шта је, како се свршило?“ з |
ешном ветру, на поп-Ћирину кућу баш кад су изашли да се шетају, а решето је ужасно заблебетало |
шави као богословско благодејање, а сад су обојица дебели као народни фондови.{S} Не знаш, ко ј |
или су се, разуме се, хладно.{S} До сад су се увек питали за здравље и онда кад се обојица нису |
о брескве дуранцлије (и доцније кад год су га послужили код поп-Ћириних бресквама дуранцлијама, |
е мрзила а госпођа Сида заједала, а обе су се журиле, да што боље опреме своје удаваче.</p> <p> |
а ево први пут чита апостол!{S} Већ две су недеље, како га баба преслишава, онако стара, цео ап |
ца бити!...{S} Рано моја!{S} Гле, какве су јој само очи! — умирује је гђа Сида и љуби је. — Иди |
надовићу, па о Стратимировићу!{S} Какве су то силе биле!{S} Па какав запт и каква строгост!{S} |
и седе до њега.</p> <p>— Та јесте, све су га обрстом и одранили у богословији, — хтеде гђа Сид |
ала је она више господе хирурга.{S} Све су то били фини људи, који су се дружили опет с финим љ |
дан Светога Киријака Отшелника.{S} Све су тога дана формално спале с ногу јурећи из сокака у с |
вај одустане од тужбе и процеса.{S} Све су то знале и сваком казале фрау-Габриела и фрау-Цвечке |
ј путник давно очекивани учитељ.{S} Све су то најбрже разнела и разгласила по селу она деца са |
, и мишљаше и чуђаше се самом себи, где су му пре осам година биле очи?!{S} А она га гледаше св |
и одомаћио се у другој једној кући, где су с њим сви задовољни и хвале га као једног вредног чл |
је ствари које до сад споменусмо, а где су тек оне ситније?!{S} На пример живине!{S} Шта је и к |
нудио Глиша Сермијаш да иде у собе где су господа и беамтери, али се Нића извињавао тиме, што |
и чудили кад су нашли клавир у селу где су од музичких инструмената познате само дромбуље, фрул |
ћери.{S} А млађа је женскадија пита: је су ли и њу спевали у шору са царевим сином, па се смеју |
на њина лорфа удати за оног гољу?{S} Је су л’ одредили термин за сватове?</p> <p>— Кажу, гнедиг |
ма слушкиње удевају у иглу.{S} Попадије су — хтеле ил’ не хтеле то признати — много старије, са |
дна и лепо обучена газдачка момка, које су у селу „пајташима“ звали, а не знаш који је од кога |
а облигатним ружама између цифара, које су арапске биле а записане на давно пожутелој табли.{S} |
и још многе кујни потребне ствари, које су биле тако потребне а по селима још мало или никако п |
Али има верујте и корисних ствари, које су верно огледало, верна слика друштва; има романа у ко |
ни било — неколико стараца и баба које су снаје отправиле у цркву само да бар једно после подн |
силним предметима, о силним зорама које су га затицали крај књиге, о испиту, о тешкоћама на њем |
дан би им одлазио и доносио књиге које су заједно у башти под орахом читали и заједно уздисали |
ноћи!{S} Како су им ноћи дуге биле које су провеле у премишљању и једна и друга попадија.</p> < |
арицу и из ње преписивао све песме које су годиле расположењу његовом.</p> <p>После овога саста |
побегне од силних свакојаких мисли које су га опхрвале онако седећег у колима, а и да се прихва |
је висила на завидној висини и око које су поваздан обилазиле, гледале, шклоцале зубима и тужно |
ре а никако неће уз оне мердевине (које су њега ради ту у тегли и намештене) те да тако покаже |
ве учестане несвестице.</p> <p>Ето таке су биле те две попине ћерке.{S} И како знамо већ, како |
ке су у старо доба велике биле а колике су сад; о месечарима како иду уз високу двокатницу к’о |
ким ратовима и топовским куглама колике су у старо доба велике биле а колике су сад; о месечари |
да је то човек наше вере.{S} А девојке су рекле, кад су га виделе да пролази на колима, да мор |
Спрам свеће се превари човек, а женске су опет за чудо веште па се дотерају, те не може човек |
се одрешио језик. — Или управо: варошке су према онима са села као... као оно без мириса дућанс |
.{S} А примеру супруга својих следовале су и домаћице.{S} Кад би се што умесило у једној, слало |
га истога дана после подне, приповедале су се чудне и невероватне ствари о том догађају.{S} У в |
друга њена, фрау-Цвечкенмајерка, знале су и колика је била сума (три стотинарке) коју је поп С |
људи, него и толике жене у месту знале су писати, тако да су поред усмене књижевности коју так |
биров или хуланерски каплар.{S} Постале су и заборавне, туже се на памћење.{S} Забораве где шта |
сање и оговарање свега и свачега седеле су радо и често обе попадије.</p> <p>Стигли су већ пред |
их пет мобилисаних добрих жена, разнеле су као оно „жене мироносице“ — брже <pb n="218" /> него |
неће бити све из прошлога века.{S} Биле су то неке старе контрафе са црним оквирима; неке тице |
чега.{S} Велика соба и две побочне биле су испражњене и сав намештај однет у шупу а собе остале |
бабе у друштву са другим бабама сложиле су се и закључиле, да тај путник није ни Жида који купу |
ору и објашњавању неком...</p> <p>Дакле су се помирили! — кликнуће читаоци.{S} Али зашто је поп |
реме хладноћа и мрзост између њих расле су све више и падале сваком све више у очи.{S} Ако је, |
лико дана тамбуром разговарали, а после су се већ служили прозом; почели су се, то јест, помало |
срамоте!...{S} Да ви’ш само даље, чиме су ме натоварили!</p> <p>— Јао, жалосна, зар има што јо |
ћерке из једнога села у Банату, у коме су парохијани били тако побожни, да су бадава млели сво |
<p>Из авлије се видео леп ходник у коме су у јесен поп-Спира, Аркадије и Жужа крунили кукуруз, |
опадије</hi> сас штоглама потукле; жене су, па не би било никакво ни чудо да полете пеглајзи и |
же да му је све једно) па курише. — Оне су се свако вече налазиле и том приликом су између оста |
{S} Па поздрав’те госпоје и децу; а оне су, Боже, ваљ’да већ велике девојке, ваљ’да већ на удај |
ла, па за то тако и говориш.{S} Данашње су младожење к’о чикови; таман га упецаш и да кажеш: фа |
S} Кога ти ту све није било, и ко ти се су није напио и наиграо тога дана!{S} Дошла је чак и по |
одлази са поп-Ћиром.</p> <p>— Срећа те су сви паметнији од ње у кући па јој не даду за право, |
старога свата било је опширно, и свеће су се запалиле и вечера постављена а он још није доврши |
, кад иду на житну пијацу; а и код куће су га сви дотеривали, — па ипак ништа!{S} Ено и сад вис |
Сида све мекша и попустљивија.{S} Чешће су и читали по нешто.{S} Јула чита, а мама ради крај ње |
и бар знате, слатка, к’о касирка, какви су поповски џепови и шта све може у њи’ да стане!</p> < |
, лепа парада!</p> <p>— Бо’ме!{S} Какви су обешењаци, — било би вам сутра —</p> <pb n="217" /> |
S} Тако је брезобразан —</p> <p>— Какви су они, — вели гђа Сида зевајући, — таки им је и мачак. |
р и штап, који је био онаке форме какви су обично протојерејски штапови, а донео му га је на по |
— Треб’о си сам да држиш риф.{S} Лопови су то; све сам лопов до лопова!{S} Украшће ти из очију. |
живину и спремали богату вечеру, попови су се разговарали већ о многим стварима.{S} Из разговор |
, и путем од Темишвара до Ченеја попови су се разговарали у колима.{S} Разговор није им текао о |
, мени пелен ниче“.</hi> </p> <p>Попови су остали још пола дана у Темишвару да накупују неких с |
се врати оно старо!</p> <p>Па и зетови су им се изменили.{S} Пера је постао од учитеља ђакон а |
вино!“ А они као послушна деца, готови су да послушају, па он узме она два грдно велика бокала |
сада на жалост господина супостата, сви су они до дубоке старости, до душе, имали и <hi>здраве< |
шује Аркадија поносито. — А, после, сви су <hi>Провлакови</hi> мајстори за то; а и ја, ако ћемо |
ром.{S} Кад је нови учитељ запевао, сви су се људи претворили у уво а девојке у око, па га слуш |
корњача.</p> <p>Кад је изашао гост, сви су задовољни били посетом а нарочито тим сретним случај |
јеверни стриц, биће повуци потегни; сви су изгледи за то.{S} И ја исто тако шацујем, — потврђуј |
, какве кораке ваља да предузме.{S} Сви су били сагласни, да треба да тужи поп-Спиру <pb n="222 |
екима се оте: „Та гле поп Спире!“ — сви су се просто зачудили и питали:{S} Откуд сад он да гово |
и дош’о.{S} Обешењак паор!</p> <p>— Сви су они таки, враг им баби!...{S} Ја све мислим онај лоп |
би у њој крекетале жабе него људи.“ Сви су живо и пријатно разговарали, само је код попадија не |
, па колико тек малих сокака има, а сви су широки.{S} Зато ни један није калдрмисан, а није ник |
љом преко године.{S} Али ове Недеље сви су ишли у једној цељи; бабе да чују а девојке да виде н |
рски калфа.{S} Сад се лепо влада, и сви су с њим у кући задовољни а нарочито поп-Спира.{S} Он с |
и на вечерњу јуче, тако и данас, многи су му похвалили глас.{S} А кад је поп Спира говорио пре |
н кући дошао и викнуо Жужи:</p> <p>— Ди су те две лудаје?!</p> <p>— Које „лудаје“ милостиви? — |
господин-попо, баш сте ви враг!{S} А ди су крофне?! — пита га зачуђена домаћица.</p> <p>— Хе, х |
еби. — Ал’ рихтиг!{S} О извин’те, та ди су ми биле очи!{S} Та ви немате мантију, — па ви сте он |
из куће господина Геце касира. — Та ди су вам очи!{S} Ха, ха!{S} Та изгубићете сукњу на сред п |
му томе научити.{S} К’о мисли, у завади су, неће чути један од другог.</p> <p>— Е, по то би’ и |
еба! — вели Пера Тоцилов једући. — Људи су, треба да се венчаду; нису марва, на прилику, па да |
нека врста машамоде у селу.{S} Отменији су је звали „сеоским телеграфом“ а паори „сеоским добош |
ју и позивају на официрске балове, који су, као што је већ свакоме познато, свуд у свету најсја |
Тоцилов је потерао мало боље коње, који су се у чарди довољно одморили.{S} Већ се види ченејски |
урга.{S} Све су то били фини људи, који су се дружили опет с финим људ’ма, као с г. презесом, а |
не.{S} Међутим, поштовани читаоци, који су и до сад поклањали вере самом писцу и ником више, зн |
у лебдијаше на уснама испод бркова који су били онако по банацки поткресани па изгледали над ус |
штац и са самим касапским пацовима који су већ познати као врло дрски.</p> <p>По њега је дакле |
лупи у порти под једним орахом, на који су сеоска деца увек тако жељно погледала али га је Арка |
ознавала многе ствари из разговора који су се често водили.</p> <p>— А чујете л’, — запитаће је |
ога учитеља за кога су већ причали који су га видели, да је млад и леп па тек свршио богословиј |
ствовати.{S} Не, он је био од оних који су с почетка неспретне ћуталице, али који са живљим и и |
сирки и гђи апотекарици, да види, да ли су ове чуле што од свега овога; па ако су чуле да сазна |
> <l>„Чија ли је тараба,</l> <l>Чија ли су врата,</l> <l>А чије је оно луче,</l> <l>Што оданде |
/> <p>Тако се свршила и ова свадба, али су још недељу дана брујале гајде у ушима мамурних сељан |
ме већ су правиле неке комбинације, али су маме <pb n="37" /> ђаволски криле једна од друге пок |
а песма, мамо... из Бачке песма, певали су је одономад Бачки рисари!</p> <p>— Та знам, знам; ал |
оја је сад већ велика девојка и спевали су је већ са Пајом Кицошом.“</p> <p>Тако је негда дикти |
ичака и кифли.{S} На кратко, искуповали су толико ствари, да већ скоро нису имали ни где да пом |
} И пошто то није први пут било, надали су се да неће ни последњи пут бити; а после, и један и |
предовала, онако у потаји.{S} Састајали су се и даље у башти, наравно мало ређе, јер је било ск |
оп-Ћира и затече их у смеху.{S} Смејали су се обојица тако слатко, као што то само здрави и деб |
е и интересантне ствари.{S} Заустављали су се код неких касапница од којих је црква примала леп |
вару да накупују неких ствари.{S} Имали су од кућа својих поруџбина, као што је то већ сваком п |
р има готов одговор на то.</p> <p>Имали су и поп-Ћирини мачка.{S} Али је поп-Ћира несретан био |
послао га је Аркадија да јави.{S} Знали су, дакле, да је путник дошао, али му се, наравно, нису |
ило у једном крају, за тили час сазнали су сви <pb n="191" /> остали крајеви од Швабине суваче |
и?</p> <p>— И одвукли су га, и дочепали су га, и неће га шале пустити.{S} Не искобеља се више т |
са ченејским црквењаком.{S} Разговарали су се о овогодишњој летини и јели прженице намазане маш |
, отпоче живљи разговор.{S} Разговарали су се о својим стварима.{S} О парохијама, о венчању, кр |
бећала ако се лепо покаже.{S} А обећали су му код куће, да ће му купити чизмице са мамузама и п |
адо и често обе попадије.</p> <p>Стигли су већ пред кућу.{S} Поп-Спира отвори врата и понуди го |
се попну и натресу себи дуда.{S} Могли су се сити најести па чак и напунити шешире и понети ку |
ом, каже, кад једаред захрчем.{S} Могли су ме, каже, слободно упрегнути и у штајерска кола да и |
се они, не дај Боже, мрзели.{S} Живели су они врло лепо, као што, на послетку, и приличи попов |
лом стаду и парохијанима.</p> <p>Живели су, као што рекох, врло лепо.{S} Кад поп-Спира закоље с |
е само Цвечкенмајерка видела то, видели су то и многи други.{S} Јер дуго и дуго још после тога, |
о младенцима торту на презент.{S} Унели су је торжаствено; најпре је ишла Кредла са тортом, за |
после су се већ служили прозом; почели су се, то јест, помало и разговарати.</p> <p>— А, јесте |
дошли у село, као свршени клирици, били су обојица суви и мршави као богословско благодејање, а |
чули, тек кад су се пријавили.{S} Били су обојица мало поматорији, већ у велико брадати клириц |
а Николајевича био је и прошао.{S} Били су лепи сватови.{S} Сав ноблес тога места био је заступ |
бити; а после, и један и други поп били су после <pb n="116" /> ручка увек мирољубиви и добре в |
уже поп Ћира и поп Спира.{S} Поздравили су се, разуме се, хладно.{S} До сад су се увек питали з |
дно решето за жито (ветрењача) и радили су од ране зоре до мркла мрака.{S} Грдна прашина и плев |
му „шлајбера“ — још од тога доба мрзили су се њих двојица.{S} И сада, кад се почело зуцкати по |
пре двадесет и више година.{S} Оженили су се из истога места, у коме данас попују.{S} Поп-Ћира |
лу, још откако су се оженили, а оженили су се, чим су свршили у Карловцима богословију, а ову с |
тај усмено саопштен им услов и оженили су се, јер чак и црквењак, предшественик данашњег цркве |
а шта су га одвукли?</p> <p>— И одвукли су га, и дочепали су га, и неће га шале пустити.{S} Не |
! — чуди се гђа Гециница. — Дакле тукли су се?</p> <p>— Формално тукли.{S} Једва су их развадил |
и никад више у животу не враћа и мисли су њене од неког времена често блудиле изван куће и зан |
искупило друштво из комшилука.{S} Нашли су и Совру гајдаша.</p> <p>Отпоче игра и песма и здрави |
е!“ или: „Та је л’ могуће!“</p> <p>Ишли су полако, ногу пред ногу.{S} Поп Спира му је даље пока |
д силне пажње и милоште.</p> <p>Разишли су се задовољни.{S} Шаца је отишао блажен.{S} Био је по |
ни поп Ћира није био у селу.{S} Отишли су као прекјуче, а бавиће се још не знам колико који на |
адуван, — него нешто још горе!{S} Дошли су његова Екселенција Господин Владика...{S} Ено ушли с |
ленција Господин Владика...{S} Ено ушли су сам у олтар, па почели да чинодејствују, да служе са |
или изнутра као калајисани.{S} Родитељи су обично после заблагодаривали и извињавали се Бог зна |
а лецедерским меденим колачима, најбољи су доказ јаке песничке жице Тиме шрајбера) а наљућен и |
е малог нукања уђе поребарке.{S} Попини су чули већ за долазак учитељев; дотрчао је <pb n="47" |
и!“ вели задовољна мама.{S} А задовољни су и они, воле се све више и више, и још чисто не могу |
разговор повео и између попова.{S} Они су се <pb n="97" /> разговарали о летини, о банатској ш |
а: свако чудо за три дана траје.{S} Они су тек сад отпочели право непријатељство.{S} Поп Ћира с |
ми икакво правдање и извињавање.{S} Они су јој се сутра дан извињавали, да у оном јурењу и утрк |
зуб завио у велико парче папира, а они су завили велики зуб у мало парче папира!{S} Е, ко, ђав |
ме а, Бога ми, нит’ ’хоће.{S} А садашњи су момци ћорави па не виде све то.{S} Њима се не допада |
гледа мило децу.</p> <p>— Та а а, добри су... само онај навећи... — рече и пружи му на захтев о |
и стаде љубити децу.</p> <p>— Та добри су; — вели Јула, — само Рада, он мало...{S} А јес’ пољу |
њиховим попадијама и ћеркама.{S} Паори су били побожни људи те држали свечаре, а попови им сек |
, више од пића него од науке, — а паори су га звали шлајбер каз’ти писар, једна древна пијаница |
нда ни сами мушки не бирају израз, нити су објективни!) Опет ће ме задржати од посла к’о и одон |
ес’те вина!{S} Тата је жедан, а и гости су!“ вели раздрагани домаћин. — „Севај, Тино, у подрум |
тају ђаке да помажу звонару; каже: ђаци су за то да уче.{S} Јест истина, да су ђаци за то да уч |
а часницима је већ готово.{S} А часници су таки људи, да се Шандор може само поносити кад погле |
било је много других услова, а за овај су чули, тек кад су се пријавили.{S} Били су обојица ма |
S} Погледа на кућу, и на таблу на којој су блештала позлаћена писмена и прочита: <hi>„Александе |
<head>ГЛАВА ПРВА</head> <p> <hi>У којој су описана два попа, две попадије и две попине ћерке из |
ВА ДВАДЕСЕТ ПЕТА</head> <p> <hi>У којој су описане две свадбе, најпре Меланијина а после Јулина |
десном се страном и не служи, на десној су му сви зуби слаби и шупљи.</p> <p>— Та шта говорите! |
љубљени, најрадије волели самоћу — ипак су били те худе среће да буду не само опажени него чак |
наравно, и врло појмљиво; али тек, тек су се разговарали, па чак и сложили у једној ствари.</p |
аде</hi> </p> <p>Ово неколико дана, док су обе попадије меховима мрзости и пакости једнако потп |
ем, срећна!{S} Све ми нешто фалило, док су били фаше, па сам била, нећете ми веровати, гнедиге, |
л’, бо’ме, и томе је било краја!{S} Док су <hi>мене</hi> слушали, и док сам <hi>ја</hi> могла.. |
<p>Одоше обојица у побочну собу.{S} Док су се она тамо забавили, дотле се у кујни спремало све |
авећег се на поправци у Куфштајну — Док су ови разгледали фотографије, гђа Перса је посматрала |
ш кад су се разговарали с гостом, и док су тражили и хватали мачка, она је имала времена да леп |
очито дош’о био Пери Тоцилову.{S} И док су они тамо певали и кикотали чешљајући перје, дотле је |
кса вија живину по авлији.</p> <p>И док су се комшијска деца, читаво једно туце — потрпала у ко |
као данашњи сватовски дан.</p> <p>И док су рођаке још нешто шушкале и опремале око Јуле код кол |
д вратима и чуо и присуствовао само док су се свађали, а чим је чуо неку лупу у соби, он је поб |
!{S} Па опет људ’ма све нешто тесно док су живи!{S} Гледам баш нашу господу парохе, поп-Ћиру и |
ред ваљ’да била моја Керувика!...{S} Ал су бар господин Прота и распитивали за мене! — заврши Р |
брчиће и да лепо пева!{S} С нестрпљењем су га очекивали и старији и млађи.{S} Многи очеви а нар |
ако су се оженили, а оженили су се, чим су свршили у Карловцима богословију, а ову су свршили п |
воје куће, у свом селу.{S} Па за то чим су се нашли код куће, одмах су се сутра дан и дохватили |
село од лопова поред све клевете којом су га бедили да је и сам с њима по некад бивао у ортакл |
ели, коње, или колут око месеца, на ком су крају штапци или какво ће време сутра бити.{S} А зат |
у се свако вече налазиле и том приликом су између осталога још и саопштавале једна другој, све |
а кад ниси ни за шта!</p> <p>За вечером су ћутали и јели.{S} Поп Спира је био уморан, гђа Сида |
stone unit="subSection" /> <p>Сутра дан су се нашли и разговарали подуже поп Ћира и поп Спира.{ |
дњи сиц нуз мене!?{S} Па ето и господин су, на прилику, парок к’о и ви што сте, па ди би ја њег |
да с’ из Иђоша, па не бери бриге; јербо су Банаћани спасли свету месечину и месец остао на стар |
ића боктер.{S} Што јест, јест!{S} Право су рекли наши стари: „Тешко своме без свога!“</p> </div |
не само да нису ни мало побољшали, него су се све више и више заплетали.{S} Пера је редовно сва |
у и ту кајгану.{S} Сад тек видим кол’ко су паметни били наши стари, кад су рекли: „Чувај се поп |
и то су били широки за две персоне, ако су јоргани опет <pb n="83" /> за две персоне, амбрел та |
темељно и све пространо и комотно; ако су кревети то су били широки за две персоне, ако су јор |
дије ишао у госте него их примао. — Ако су гости, нису ваљда курјаци!</p> <p>Капија се отвори и |
с драге воље, — вели Пера.</p> <p>— Ако су на немецки написане, — вели гђа Перса, — онда ће бољ |
су ове чуле што од свега овога; па ако су чуле да сазна још више, а ако нису, да им прва јави. |
ти, и праштала је и оцу и матери, и ако су они могли учинити да не дође до тога.{S} И мисли њен |
фрау-Габриелина масла.{S} И тако, и ако су Шаца и Јула, као сви заљубљени, најрадије волели сам |
нао да се то клони добру његовом; и ако су мештани били осветољубиви, нико му се није светио, н |
красним Јосифом и Пентефријевицом и ако су они чак из Старога <pb n="333" /> Завета, али грдан |
мојих читалаца, да представе себи (ако су, то јест, икад у животу тако преко плота и тарабе от |
ета сутра дан после бурнога бала), како су се скупиле и ћуте, ћућоре по каткад или пућну од вре |
ими „шрајберу“ (управо „шлајберу“, како су га паори називали), који је са Шацом — као што вам ј |
еднако, по ваздан чита све новине, како су се ту скоро, лане или ономлане, неки људи, чак тамо |
чуо и видео и доживео.{S} Сећа се, како су двапут силазили у подрум по вино и он и Јула. — „Дец |
дали о Русима.{S} Један приповеда: како су Руси највеће царство, и како са сваким ратују и свак |
ли, а њих спевале паорске девојке: како су се волели и како једно без другог није могло да живи |
теже, јер су једва нашли жрналицу; како су често у поп-Спириној кући пили кафу, тако им је и тр |
<p>— А, та ман’те их бестрага!{S} Како су радили онако су и прошли.{S} Оно је Стари Завет био |
х јесењих дана.{S} Па тек ноћи!{S} Како су им ноћи дуге биле које су провеле у премишљању и јед |
иде!{S} Мисли се, шта да ради.{S} Како су били комшије — трећа четврта кућа — како би било, се |
родужење Главе Прве</hi> </p> <p>А како су живеле попадије, тако су лепо живели и попови међу с |
Господина Епископа у Темишвару, и како су обе попадије примиле закључке тога, тако да га назов |
И сада бих већ могао и да кажем и како су се звала та два попа.{S} То су она иста два попа, чи |
век је влажан.</p> <p>А тек попови како су били угојени!{S} Мантија само што им не прсне испод |
та, и сувише.{S} Само кад помислим како су га салетили па му напунили уши!...{S} Сирота Јуца, њ |
ај срца!...{S} Та је си вид’о само како су салетиле оног јадног момка па не може наша Јуца до р |
љутита а посматра Перу и Меланију како су сели једно до другог па разгледају албум.</p> <p>— П |
д, па и самима им нешто необичо; некако су ограничени, не смеју да се хрву, да се пентрају на д |
други одавно су у том селу, још откако су се оженили, а оженили су се, чим су свршили у Карлов |
аше се нигда.</p> <p>Од то доба једнако су лепо живели.{S} За то време много се штошта променил |
те их бестрага!{S} Како су радили онако су и прошли.{S} Оно је Стари Завет био а ово је сад Нов |
</p> <p>А како су живеле попадије, тако су лепо живели и попови међу собом.{S} Мало које вече д |
S} И молер му је и учинио по вољи; тако су дошле крај њега четири дебеле свеске Рајића, <title> |
о стоји к’о фрајлином ђувегији.{S} Тако су ћеретале све док није Жужа већ мало и обезобразила п |
л’ на путу још никог да сретну.{S} Тако су ишли два и по сахата и већ почеше сретати најпре кол |
осетила тој њеној унцутарији.“ Ето тако су се и пре оговарале.{S} А ја је тешим и стишавам,... |
је звати час гђом час гђицом, јер тако су и у селу сваки час грешили) узела, дакле, штрикерај |
ста што ћу вам рећи, да је Шандор (тако су звали Шацу сви од прошевине у кући) потпуно задовоља |
а-Макра не удара у тамбуру.</p> <p>Тако су се још после неколико дана тамбуром разговарали, а п |
децом као какав невешт педагог.{S} Врло су га често секирала <pb n="51" /> деца из комшилука ка |
говом.</p> <p>После овога састанка врло су се често састајали и разговарали.{S} Колико је само |
у кући (то јест засад још у глави) само су у неприлици с једним широким, не баш најлепше спољаш |
.</p> <p>— То сав свет зна и чује, само су теби уши воском заливене.</p> <p>— Па ко то говори?< |
зив и једноме и другоме пароху.{S} Тамо су разгледали тужбу и узели је у поступак.{S} И сад мор |
а поправи и додаде. — То јест, они тамо су прави шегрти према вама.</p> <p>Родитељи као паметни |
но му поквари тај посао.{S} Па још тамо су се, у Темишвару, каже гђа натарошевица, споречкали, |
, Бога ми, и наплаћивао се.{S} За писмо су му плаћали два сексера и то што попије док пише и на |
ју авлију са вименом пуним млека; давно су већ и помужене биле и домаћице се једна другој хвали |
дизаху се право тамо звездама.{S} Давно су прошла и последња кола попиним сокаком, и <pb n="158 |
им сном Ниће боктера</hi> </p> <p>Давно су стигле из поља краве у село и свака ушла у своју авл |
ги човек.</p> <p>И један и други одавно су у том селу, још откако су се оженили, а оженили су с |
а постану досадни, јер што су знали, то су одмах издекламовали и у правом, занимљивом говору, и |
боравио —</p> <p>— А а а, а ти ту... то су, извесно, све ваши... је л’ те?</p> <p>— Јесте, — ре |
le>Часловцем</title> послужио, каже: то су црквене утвари, па није, каже, лепо употребљавати их |
а огласе сва звона и опоје оба попа; то су га, истина, огласила сва звона, али оба попа нису хт |
као насловом украсио ову приповетку; то су поп-Ћира и поп-Спира.{S} А обојица су имали још и св |
ем све те, што се тако цифрају...{S} То су тек они, они прави.</p> <p>— Та шта си заокупио ту п |
м и како су се звала та два попа.{S} То су она иста два попа, чијим сам часним именима као насл |
плачете.{S} Да бо’ме да ће доћи.{S} То су наши добри пријатељи, је л’ те, господин-попо... баб |
мпатије и напослетку и саму љубав; а то су исто и обоје признали пред родитељима и већ онако пр |
курталише својих старих папуча.) За то су сад и најдуже младенци о њему разговарали, како и гд |
огодите.{S} Пипав је до зла Бога, за то су му изденули име, па га нико у селу друкчије и не зов |
чка увек мирољубиви и добре воље, за то су и после ове сцене продужили — к’о да ништа није ни б |
о већим празницима да говори!{S} За то су се многи, чим поп Спира отпоче са „Љубимоје стадо!“ |
кући својим убогим родитељима.{S} За то су дечији шешири у том селу и били изнутра као калајиса |
не уме и не зна ништа да каже.{S} За то су сви ћутали.{S} Јула је једва чекала да остане мало н |
о помаже безазленом ашиковању.{S} За то су сада и састанци били у присуству тетка-Макре што каж |
рема на нешто велико и одважно; а за то су таман довољне и оне ситне звездице које светле и шва |
а га сахатима вреба (а у осталом, на то су га и научили. „Не дам му, боме; ено му мишева па нек |
а се овако домаћинство подигне!{S} И то су само крупније ствари које до сад споменусмо, а где с |
пространо и комотно; ако су кревети то су били широки за две персоне, ако су јоргани опет <pb |
чистећи браца-Шацине чизме.</p> <p>Исто су тако задовољни били и они у поп-Спириној кући.{S} По |
ла два попа, — али не она два попа, што су једном остали сами у свету, па се сваки од њих тужио |
не би’ знао!{S} Него фала им, каже, што су били ипак <hi>људи</hi>, па нису!“</p> <p>Ето, због |
ринолина, и онда није никакво чудо, што су се људи чудили кад су нашли клавир у селу где су од |
коњ његов, а да пасоша нема за то, што су му дин-душмани његови украли најпре пасош, па ће пос |
не може ока да склопи.</p> <p>— Па што су ти се завезала уста, кад их имаш, фала Богу, па да и |
црвеним појасом.{S} Још је чудније што су обојица одговорила једном свом познанику који их је |
ров и Нова бистош и данас се поносе што су били његови ђаци јер се на платноме списку у општини |
Срећа што их нико даље није чуо, и што су изушћене у другој половини деветнаестог просвећеног |
а нема увек посла.{S} А после и ови што су били солдати, и они обешењаци научили тамо да бријај |
ће их бити баш за пробирање.{S} Они што су сад код куће, и што би к’о могли да возе, нису се ни |
не комшије и неутешни рођаци, и они што су задовољни с тестаментом а и они други што се спремај |
тетке и стрине, све без деце, а тек што су живе!...{S} Још који дан... сваки час очекују вест.. |
у оном Неци украли коње, па мало им што су му одвели коње, нег’ му још метли уларе на врат па о |
а!{S} Да је он само полак добар к’о што су му коњи — била би једна красота!{S} Он добро тера, д |
ау-Габриелина</hi> </p> <p>Пре него што су то знали и сами попови знало је село да су се помири |
о унаоколо, вратише се још бешње но што су отишли.{S} Ухвати се у коло и звано и незвано; млађи |
ће читалац видети да је истина оно што су још давно рекли песници и филозофи, и то је: да је с |
ко бољег.{S} Ако буде боље само оно што су га — Боже ме прости — у старо време пили они сватови |
нијег женскиња постану досадни, јер што су знали, то су одмах издекламовали и у правом, занимљи |
своју слушкињу, ону шиндивилу Ержу што су је спевали у шору с оним младим апотекарским субјект |
оним Маџарицама у Кун-Сент-Мартону што су ти сву ноћ играле чардаш...{S} За то си ти сад и дот |
а поп-Спира <hi>Поп-Кеса</hi>.{S} Зашто су оног првог прозвали поп-Хала, чули сте, а зашто овог |
кад је лепо, или му доносила кући пошто су у многим кућама мрзили кад му она да из тањира да је |
код тог створа, само фрау Габриела, јер су сви држали велике, рундове, жућове, гаџе, и тако даљ |
/p> <p>С кафом је ишло мало потеже, јер су једва нашли жрналицу; како су често у поп-Спириној к |
звадили, и они се, веле, притајали, јер су увидели, да, доиста, нису у туђем свету комотни као |
јој гђа Сида и гђа Перса припадају; јер су једну малу искру, меховима своје пакости и мржње, ра |
ше не приповеда тако страшне ствари јер су, кажу, обе слабих нерава.{S} Или се сви троје скупа |
па ћуте али туве све, и чекају зиму јер су, кажу, лети млитави, а кад засвира северац и заокупи |
о боље.{S} Опет је решето изнето и опет су почели да раде баш у оно доба кад је најлепше било з |
поп-Спире.{S} А није ни чудо.{S} Та већ су га у поп-Ћириној кући звали просто: „Сине Перо“ или |
ађи.{S} Многи очеви а нарочито маме већ су правиле неке комбинације, али су маме <pb n="37" /> |
свршили у Карловцима богословију, а ову су свршили пре двадесет и више година.{S} Оженили су се |
ешће ту и налазе, — у том, дакле, крају су се тога дана у вече приповедале не вероватне припове |
рокљуви.{S} Није неоснована сумња, коју су изражавали поп-Спирини, да ту има и фрау-Габриелина |
ле свега овога донета је вечера на коју су били задржани многи гости а још толико их је и само |
само девојке да узмемо.{S} Овде у селу су доста неокретне, стидљиве; не можеш јој кљештама реч |
ужасна лењштина и чмавалица.{S} По њему су се слободно могли не само пацови него и мишеви до ми |
<hi>мама</hi>, имала је своју вољу и њу су сви морали да слушају па је увек било онако како је |
ноћом се опет вуче читава компанија; ту су ти са неким трумбетама, неким вергловима, да цео шор |
казала све Ержи шта је и како је.{S} Ту су пред кућом пили па чак и играли уз свирку која се ле |
једно богатство достојно зависти.{S} Ту су шупе, амбари, голубињаци.{S} Трп камаре сламе, камар |
а јаузн са штрикерајем у корпици.{S} Ту су једна другој рапортирале што је која дознала и после |
а право кући „усопшчега“ на даћу.{S} Ту су скупљене ожалошћене комшије и неутешни рођаци, и они |
, ал’ бар долази <hi>дањом</hi>... а ту су и старији!...{S} А код вас онако, што певају паори.. |
ме да спава после ручка.</p> <p>Пред ту су, дакле, кафану стала кола и кочијаш скин’о два санду |
47" /> <p>— А како и да познам!{S} И ту су ми доскочили, обешењаци једни!{S} Ја сам мали зуб за |
а за то чим су се нашли код куће, одмах су се сутра дан и дохватили.{S} И један и други, веле, |
казала, чим је нови учитељ дош’о, одмах су га салетили и једни и други.{S} Један га дочеп’о за |
а-Макрине и поп-Спирине породице, којих су породица најмлађи чланови Шаца и Јуца</hi> </p> <p>Д |
досадним стереотипним фразама од којих су неколико туцета на памет знали, и тиме пленили ћурка |
и са тулцима стрела (а код поп-Спириних су били танки пешкирићи од српског платна и веза) По шт |
казало, говорило или догодило, а од њих су опет њихове госпође сазнавале све, што је опет био т |
и других саобраћајних средстава.{S} Још су најкрупнији и најзнатнији догађаји били они који се |
ланијина, да се преселе у варош.{S} Још су се неко време разговарали, куцали и искапљивали чаше |
евали у шору с оним младим апотекарским субјектом, да труцира госпоји Сиди...{S} Изађе к’о боја |
lestone unit="subSection" /> <p>Била је Субота после подне.{S} Баш је звонило на вечерње кад пр |
риба и чисти.{S} Дечурлија је комотнија Суботом; може се играти и каљати до миле воље. „Нека, и |
вароши не раде сваки дан, него већином Суботом и Недељом, па тако је и у селу.{S} Читаве недељ |
надлежноме суду.{S} Да иду одмах, јер у Суботу се мора бар један вратити, да буде ту ради цркве |
о дође Лоренц Чифутин, кажи му, да ћу у Суботу овде бити, па нек ме причека дотле.{S} А ви затв |
Недеља него у селу.{S} У селу се још у Суботу после подне опажа да се приближује.{S} Друкчије |
у, је л’ сув или онако пунији?</p> <p>— Сув, па онако мало блеђи у лицу, — вели Ержа, — онако г |
ржа дете моје, а какав је у лицу, је л’ сув или онако пунији?</p> <p>— Сув, па онако мало блеђи |
се забадава трудили, — вели Нића и трпа сув језик у рукав од кабанице, који је доле завезан <pb |
ај, бојим се, к’о смук баш за то што је сув, то ти ја само кажем.</p> <p>— Е, дабоме, — брани г |
ине добар комад.</p> <p>— Ето ти, Нићо, сува језика, тај те твој већ издаје, — вели му Ракила, |
— Е, па јесен је, блато је, горе нег’ и сува зима ил’ снег.</p> <p>— Та знам.{S} Петре синко!{S |
плетао језиком.</p> <p>У том му унеше и сува језика и сланине добар комад.</p> <p>— Ето ти, Нић |
не донеси, — наређује домаћин, — и мало сува језика, и једну окрајку ’леба.</p> <p>И докле Ђука |
еће ти се, Бога ми, проћи.{S} Па и мало сува језика свињећа из оџака не би Нићи шкодило.{S} Зна |
у бадава млели својим поповима брашно у сувачама</hi> </p> <p>Била два попа, — али не она два п |
другог краја села, а међу њима и Сепла сувачара и жену му Бетику и ћерку Кредлу.{S} Сепл је из |
pb n="191" /> остали крајеви од Швабине суваче па све до иза вашаришта.{S} А знала је добро и н |
и представљен домаћима, скида кобасице, суве језике, шваргле и друго јестиво из оџака, а у томе |
ели гђа Перса а усне јој све побелеле и суве, а глас дрхће, — ал’ тек баш нисте морали ви то да |
о, као свршени клирици, били су обојица суви и мршави као богословско благодејање, а сад су обо |
сланине, ил’ печене кожурице, ил’ мало суви’ ребара свињски’, неће ти се, Бога ми, проћи.{S} П |
т и јутрос седам кола родбине Шацине, а сувим опет толико.{S} Закрчила кола сокак и онако пун р |
е ни најмање!</p> <p>— Морам, слатка, и сувише сам се задржала.{S} Дакле, збогом!</p> <p>— Та, |
вим сплетке.{S} Али сад је већ доста, и сувише.{S} Само кад помислим како су га салетили па му |
жа већ мало и обезобразила па постала и сувише интимна, и док нису чуле мамину заповест „Ајд’ л |
фајн ноћ!“ — „Та било је разговора па и сувише.{S} И тако сутра ваља подранити; до’ће нам напол |
мало, јер јој се учинило, да је Шаца и сувише слободан. „Е, а откад то?!“ питала се у себи Јул |
{S} Па не ваља баш ни то, кад је неко и сувише свирјеп.{S} Е, Боже, па људи смо, слаба створења |
ива домаћица.{S} А узрока је било већ и сувише.{S} Прво и прво: није била ни најмање задовољна |
ну сатанска и паклена унцутарија и моја сувишна искреност према људ’ма, и да сам ја невина жерт |
не; шта више, сад још хвале место да је суво и оцедно и да му и не треба тротоар.{S} Но међу ти |
, то каже драган кроз јасне жице и кроз суво дрво тамбурово.</p> <p>Ех!{S} Шта би казала сада Ј |
ужити заиста лепим романима о којима се сувремена критика најпохвалније изразила.</p> <p>— Баш |
ељ представио на вечерњи својим будућим суграђанима.{S} Сам тај први корак његов у селу и први |
b n="319" /> што би дошла пред надлежни суд и формално суђење.{S} Нису нам никад ни била при ру |
опет у сну говори: „Мене је немилосрдна судба, каже, другом опредјелила!“ Ал’ све то говори на |
гу шлинговану сукњу, — онда је то твоја судбина... а ја нисам знала.{S} Е, онда можеш скакати — |
..{S} Ја опет, Спиро, велим: то је така судбина...</p> <p>— Та ово, фала Богу, скинули смо које |
а је у себи гђа Сида, — <hi>што</hi> је судбина!{S} Ту нам срећа под носом, — и ми да је не вид |
— а ја све велим: то је ваљда тако <hi>судбина</hi> —</p> <p>— Па можда ће бити срећна!{S} Ето |
— госпођа Перса би била, извесно, исте судбине које и Дјевица Орлеанска. — А госпођа Сида опет |
седити:</l> <l>„Понес’те, друге, Јулине суде,</l> <l>Моја је Јула воде донела,</l> <l>Воде доне |
е као вештак пријатан.{S} Већ је дваред суделовала у два концерта, која су давана ради подупира |
ве досад био, и где ће још бити!{S} Јер судећи по јачини и солидности израде, још ће за многом |
први поглед да је кућа богата.{S} Нека суди сада читалац: колико се њих морало родити, венчати |
мдесет рифи, а према овоме могу читаоци судити шта је и колико је свега другог било, тако да ни |
а је већ јесен... дан краћи; док опереш судове и поспремаш, а оно се већ и смркло!{S} А имам јо |
домаћица, „окрач’о дан.{S} Таман опереш судове, а оно се већ и смркло; таман си устао од ручка, |
следеће, чува при себи, и да ће исте на суду показати. — Тужба је била концептована и руком сам |
д морају обојица да престану надлежноме суду.{S} Да иду одмах, јер у Суботу се мора бар један в |
рече Нића и ману руком. — Тако ми ваљда суђено, а зар сам ја крив?!</p> <p>— Хе, Нићо, Нићо, кр |
уди па се потучеду; е ал’ кад је некима суђено, а они се потучеду и брез вина и брез воде.{S} К |
о би дошла пред надлежни суд и формално суђење.{S} Нису нам никад ни била при руци акта из епис |
Апостол а госпоја-Соси гркињи очи пуне суза, и она полако у себи чита Апостол, а само чујеш ка |
утјеши!! — вели гђа Сида а очи јој пуне суза. — Ал’ са свим на <hi>моју</hi> фамилију!</p> </di |
девојко,</l> <l>Не јадај јаде, не рони суза!</l> <l>Сутра ће т’ мајка већма жалити</l> <l>Док |
е је ту окупио!{S} А њему онда пуне очи суза, па само намешта појас и ћелепуш, па само каже: „Н |
Из једног сокака... — рече и засја јој суза у оку. — Па за што да се срдимо...</p> <p>— И она. |
да <pb n="131" /> би предупредила поток суза.{S} Гђа Перса седи и подштрикава попине чарапе, и |
несвестице, ништ’, ништ’!{S} Само мало суза, па и то тек форме ради, да може извадити шнуфтикл |
, а само чујеш како брише нос од силних суза.{S} Била је сретна преко сваке мере и једва је чек |
што му тако и нико не може на њ отићи и сузама га својим залити, а ви отидите до „господар Јове |
те не било!“ — доврши Јула гушећи се у сузама и испусти <pb n="234" /> књигу а гђа Сида плетив |
а се занела па и не чује него се гуши у сузама и гнушава се безбожног Голоса који је напаствова |
другарицама Јулиним.{S} Оне се смеју а сузе им теку низ њихова бела лица.{S} Заплака се и Јула |
ја Јула пољубила у руку, а баби удариле сузе, па ти он њој девет дуката и један солферин на дар |
— рече гђа Габриела и стаде лити грозне сузе. — А то може свакој пасирати кад хити за послом! — |
Јула покрај тога и чита и почешће брише сузе.{S} Гледа је гђа Сида испод ока и није јој право.< |
нђебуле и паорске девојке запеваше кроз сузе ону тужну песму:</p> <quote> <l>Не јадај јаде, Јул |
ка са гђа Перса а и млада мало, бришући сузе шпицем од „шнуфтикле“.{S} А стари сват даде знак и |
> је спис’о то? — рече гђа Сида бришући сузе.</p> <p>— Написао је Коста Руварац...</p> <p>— Кос |
ла Богу, господин-Спиру, — рече бришући сузе мало умирена гђа Габриела; — салашар, па још немеш |
оле! — рече Јула умирујући га и бришући сузе и детету и себи кришом... — Доћи ће он опет —</p> |
реду као какви мали кривци, и крупне им сузе капале по оделу и по рукама и доле по прашини.</p> |
<hi>мајке</hi> слађе старе,</l> <l>Што сузе вриском таре</l> <l>И живот куне свој?“</l> </quot |
Ништа не говоре, него само лију и бришу сузе; таман једне обришу, а друге стигну.</p> <p>— Та н |
} Јула је у ћошку плакала, потоком лила-сузе и брисала их кецељицом, а гђа Сида се шетала по со |
ливајте барем ви, драге сестре Српкиње, сузу жалости над несрећним удесом нашега Љубинка; покаж |
дошао у походе, ко би над њим наричући сузу пролио, кад никога и нема од свога?</p> <p>„Пролив |
раг у око <pb n="419" /> повратити, ону сузу, што му заблиста у оку. — Терај боље!</p> <p>— Хаа |
ла приповедати о својој жалости, али је сујеверна гђа Сида прекиде и окрену разговор на другу с |
ате ли ви шта то значи до срца увређена сујета?{S} Знате ли шта све може једна очајница да учин |
њеном, смејали би се неетикетни паори и сукали задовољно своје велике и чупаве паорске бркове и |
ди ми је глава од силна посла и пеглања сукања.</p> <p>— Ехе, — заустави се бојтар и уздахну — |
ас, госпоја Марта!{S} Ја и ако ми спада сукња ал’ ја опет никад немам обичај да лажем! — рече г |
уд ћете тако?{S} Та спала вам доња бела сукња, па се вуче; та саплешћете се па ћете разбити нос |
проклињући ту „свађу“ због које се губе сукње и хозлице.{S} Одмах за њом крену се и снаш’-Пела |
ату паорских девојака, а цицане паорске сукње све се чисто ломе; охрабрила се и Ержа, па тресе |
та кошуљица а шуште и жуборе чисте беле сукње на њој.{S} Али тек после подне, на рогљу ће тек д |
ташицом која је пеглала неке шлинговане сукње у биртији. <pb n="292" /> Баш јој је приповедао н |
ој деци.{S} Девојке спремају шлинговане сукње за рогаљ, момци мажу чизме да омекшају, а бабе тр |
слатка, ја сад немам каде, него ево вам сукње, а ја ћу послати сутра моју малу.{S} Уф, уф, кад |
кратке рукаве, ни папучица, ни цицаних сукњица; све се то, и мушко и женско, и старо и младо, |
гл“ којим се пеглале фрајла-Јулине беле сукњице са шлингерајем, и гомила орезане лозе спремљене |
ји с албумом у руци мала Јула у краткој сукњици и дугачким хозлицама са шлингерајем, па изгледа |
што кажу:</p> <quote> <l>„Пеглај ми се, сукњо шлингована,</l> <l>„У Недељу бић —</l> </quote> < |
су вам очи!{S} Ха, ха!{S} Та изгубићете сукњу на сред пута!{S} О жено, Бог те вид’о!!</p> <p>— |
ица а навлачи на даску другу шлинговану сукњу, — онда је то твоја судбина... а ја нисам знала.{ |
охијанима...{S} И тек за тим прелази на сукоб који је имао са поп-Спиром и увреду коју је претр |
је, да доказе о свему, што се односи на сукоб и следеће, чува при себи, и да ће исте на суду по |
ерси.{S} У њој ће већ читатељ наслутити сукоб и заплет без којега је свака приповетка досадна</ |
аузн“ код поп-Ћириних, на коме се десио сукоб и отпочело се отворено непријатељство, између поп |
о је још више заплело ствар и довело до сукоба за који се чак у Темишвару чуло.{S} У кратко, це |
о нису ни придавали много важности овом сукобу.{S} И пошто то није први пут било, надали су се |
питала госпођицу Меланију!...{S} Дакле: сума-сумарум — <hi>ви</hi> сте крајни виновник све ове |
ечкенмајерка, знале су и колика је била сума (три стотинарке) коју је поп Спира дао поп-Ћири са |
а госпођицу Меланију!...{S} Дакле: сума-сумарум — <hi>ви</hi> сте крајни виновник све ове данаш |
ги читаоци, (па ма и не били критичари) сумљиво вртили главом кад су прочитали претходну Главу, |
ад није могло дознати, али је врло јака сумња остала на Тими „шрајберу“ (управо „шлајберу“, как |
летку се и прокљуви.{S} Није неоснована сумња, коју су изражавали поп-Спирини, да ту има и фрау |
у.</p> <p>— Та... знам, знам... — вели, сумњајући, гђа Гециница, — ајде-де, да су се <hi>попади |
ати.{S} Мило обома, и њему и њој. „Нема сумње, — мисли и једно и друго, — то се мене тиче!“ Њем |
е визите.{S} Тек по некад лане, погледа сумњиво на ту страну од времена на време, као да прогун |
S} Можда ће ко од читалаца овде стати и сумњиво завртети главом и зачуђено запитати: „Шта, зар |
један и други тешко растајао с толиком сумом и што је и један и други размишљао мало: да л’ би |
ски обријани официр; на четвртој јесењи суморан ландшафт а она наслоњена на неку рујину, суморн |
ајд’ певај... разгали ме; нешто сам ти суморан и деран!{S} А ја те нисам ни запит’о: певаш ли |
андшафт а она наслоњена на неку рујину, суморна такође, а мисли јој блуде некуд у даљини; на пе |
</p> <p>Ах, јесени, јесени!{S} Како си суморна кад те човек посматра гацајући блато по сокацим |
Једнога јутра тих дана устаде Јула врло суморна и расејана.{S} Томе је био узрок ноћашњи сан, у |
ко.{S} И <pb n="150" /> она постаде све суморнија, једнако јој зује у глави оне речи и она песм |
ни пријатељи у несрећи и бегају од ових суморних дана, и траже ведрије небо и блажије поднебље. |
зна докле је чија њива.{S} Све је сада суморно, и њиве и дрвеће.{S} По путу никога, по њивама |
е онако весело као пре, него све некако суморно, као нека омарина, па све у неком сутону; и тич |
српским језиком и уноси шале и смеха у суморно друштво.{S} Па и господин попа би устајући река |
у колима без арњева!{S} И једног таквог суморног новембарског дана, стиже из владичанске резиде |
ни у селу сламњи шешир кога сам почешће сумпором пере.{S} Тада би обукао и сомотски капут и лак |
S} За то ти и велим, да си точио и пио, сунђеру један.</p> <p>— Та нисам, сунца ми!{S} Нисам, Б |
од жене! — рече бојтар па устаде и брзо суну себи ракије у фићок. — Ја сам овде знате, к’о неки |
солдате од своје воље... а и оч’о би’, сунца ми!</p> <p>— А шта они онда?</p> <p>— Е, п’онда с |
пио, сунђеру један.</p> <p>— Та нисам, сунца ми!{S} Нисам, Бога ми!{S} Нисам се ни мак’о а кам |
ледала к’о Исус Навин кад је заустављао сунце да не седне, — хеј, та што <hi>нама женама</hi> н |
> <l>„Зар тамо куд си пошла,</l> <l>Зар сунце лепше сија,</l> <l>Ил’ цвеће лепше клија?</l> <l> |
ote> <milestone unit="subSection" /> <p>Сунце се већ спустило, заклонио га већ бескрајни рит с |
руку а оне њих у образ, а девојке носе сунцобране држећи их по средини обавијене марамом да их |
која се уз њу пузала, и од зелене метле сунцокрета и родина кљуна — дуж те тарабе не види се ви |
вине разастрту тарану која се сушила на сунцу, или тако нешто из домаћег виртшафта, а за то им |
широм жућкасто ковиље; расцветало се на сунцу па покрило и умотало сав шешир.{S} Сва деца умиве |
.{S} Види лепо оно буре насред баште на сунцу, а види и то, како се неко сагнуо иза бурета па с |
које се расцветало на топлом ђурђевском сунцу па заклонило ђувегији сав шешир.</p> <p>А за млад |
разговору док им не јавише: да изволе, супа је на столу.</p> <p>Господин Пера је одмах повадио |
фамилију мога, сада на жалост господина супостата, сви су они до дубоке старости, до душе, имал |
>У њој ће се читаоцима показати са свим супротна слика оној из прошле Главе, то јест, што се ти |
изметнуо у нешто са свим друго, са свим супротно.{S} Са годинама се развиле у њему пагубне и оп |
код поп-Ћириних, каква дивна и пријатна супротност код поп-Спириних.{S} Кад је поп Спира дошао |
>— Та од гђа натарошевице.{S} Њој је г. супруг њен, Кипра, све из аката прочит’о, каже она.</p> |
аже ми баш гђа натарошевица како јој је супруг каз’о да ће господин Спира бити обријан к’о два |
, па да види, лоћка једна, како се жали супруг и муж.{S} Ал’ то је, знате, тако ишло, ал’ тако |
Јесте, <hi>повук’о</hi> је твој красни супруг, к’о и увек.</p> <p>— Не разумем те!...{S} А, он |
у такој прилици — кад је, то јест, мој супруг умро — <hi>мене</hi> да видите.{S} Да шта!</p> < |
та, — вели г. натарош.</p> <p>— Ех, мој супруг, — вели очајно дебела гђа натарошевица, — то вам |
ала због тога.{S} Увек ми пребацује мој супруг.{S} Једаред сам се баш наљутила, па му рекла, ка |
упаде му гђа Сида у реч, — решио се мој супруг да отвори кад узудајемо нашу Јуцу; па о њеним св |
p>— А ми баш јуче разговарамо, ја и мој супруг, о томе кад ћете доћи.{S} Мислили смо да већ нећ |
’о да је умро какав перзекутор а не њен супруг!{S} Кажем вам, слатка, ништ’ ал’ ништа; ни несве |
ла Богу!{S} А како ви?{S} Како господин супруг, је л’ код куће?...{S} А ви, к’о што видим, баш |
ма госпоја-Сидо, ил’ је то ваш господин супруг, господин Спира, онај што је некад, памтим добро |
лони се госту и овај њој.</p> <p>— Моја супруга,..{S} г. Петар Петровић наш нов учитељ, — предс |
ешператним пријатељима вашега господина супруга!...{S} Милостива. <foreign xml:lang="de-Cyrl">к |
аширеним рукама дочека гђа Марта Гецина супруга.</p> <p>— Но, — рече гђа Габриела улазећу у Гец |
ћом у то време добила!...{S} Па зар она супруга!{S} Она!{S} Она!!</p> <p>— Та шта говорите, — в |
> или <hi>она</hi> ... она ваша... ваша супруга?</p> <p>— Но, па ја сам... ја, пречесњејши госп |
Ви водите впртшафт како ви знате; ваша супруга како она зна, а ваша слатка ћерчица опет како < |
поп-Ћира и шаље поп-Спири.{S} А примеру супруга својих следовале су и домаћице.{S} Кад би се шт |
еби слободу... у здравље ваше примјерне супруге, ваше госпоја-Персе!</p> <pb n="313" /> <p>Куцн |
је толико заслуга ни госпођа-Персе ваше супруге, кол’ко ваша, <hi>баш ваша</hi>, чесњејши госпо |
оде!{S} Нисам, каже, тако мислио, Персо супруго моја; волијем ја тебе него све путер-крофне на |
лагодари, што се оженио својом садашњом супругом.{S} Приповедање старога свата било је опширно, |
: шта ће, Боже, бити сас вашим господин-супругом, па сас вама, па сас вашима!{S} А, оно, ето, ш |
<hi>изабрали</hi> госпођу Персу себи за супругу, а она опет воспитала госпођицу Меланију!...{S} |
господина Кипру нотароша а Кипра своју супругу.{S} Г. Кипра ће бити на руци Шаци својим савети |
тошта променило, само је верност њихова супружанска остала она иста, она стара.{S} Као вино из |
тарија све боља, — тако и пажња и љубав супружанска била је све солиднија.{S} Али опет се нешто |
добродетељи.{S} Спомиње колико је њих „супружески али невјенчано живећих“ приволео да приме св |
срећан и задовољан к’о и сам што сам у супружеском животу свом.</p> <pb n="315" /> <p>— Та ком |
ће) а оне обадве удри у плач и тужбу, а супрузи место да уредиду ствар стишаду, а они се потуче |
слуга има се приписати вашој поштованој супрузи, госпоја-Перси, јер, што кажу: „Види <hi>матер< |
; неке групе са лицима као порцуланске „супшисле“ без носа и уста а са очима мастилом поправљен |
био тако дрзак, а Јула што је била тако сурова.{S} Не чује се ништа из баште, само зелена жабиц |
и.</p> <p>— И добро је и не ваља, драги суседе, — вели поп-Ћира, — што је тако понела година.{S |
је од њих обично увек замењивао поп из суседна села.</p> <p>А шта су радили њихови укућани; шт |
> <l>Кад је била близу Феудвара,</l> <l>Сусрела је три млада дротара:</l> <l>„Ди си пошла, Маџа |
ушао са купљеним стварима, изашла му на сусрет госпођа Сида и Јула.{S} Обе забринуте, гледају г |
{S} Путник је погледа.{S} Погледи им се сусретоше, и путнику се учини јако познато то лепо и ве |
у помало паузе.{S} И кад је говор почео сустајати, а очи се крпити, спомену поп-Ћира први, да б |
из лаке летње јутарње магле и јутарњег сутона.</p> <p>— Зар већ! — уздахну путник пренувши из |
морно, као нека омарина, па све у неком сутону; и тичице спавају, и шарени лептири се полепили |
а је у љутини казала.</p> <p>И, доиста, сутра дан, чим је чула тамбуру, одмах је понела кантицу |
а откад то?!“ питала се у себи Јула.{S} Сутра дан кад је дошла и запевала, није чула тамбуру да |
ујем ове недеље -</p> <p>— А не, не.{S} Сутра вас чекамо.</p> <p>— Добро, — рече Пера. — Дакле. |
оно вас нећемо задржавати, а сутра?{S} Сутра се, дакле, смем надати да ћете нас почаствовати п |
амо, слатка, — вели јој госпоја Сида. — Сутра морамо раније устати, да испирамо и разастиремо; |
а кад говори што а он гледа у земљу. — Сутра ће, — свршава Ержа рапорт, — бити код милостивих |
ми је, особито драго, о, о, о!</p> <p>— Сутра, рано зором, ћемо даље. — вели и поп-Спира силазе |
пут, Спиро? — запита гђа Сида.</p> <p>— Сутра у име Бога, — уздахну упитани.</p> <p>— Па јеси л |
А јеси л’ се постар’о за кола?</p> <p>— Сутра ћу да гледам у селу.</p> <p>— Гледај бо’ме, зимње |
вај богословац био... кажу, да је одма’ сутра дан — кад је дошао — био и прстен.</p> <pb n="215 |
>— Службеница!{S} Баш ми је жао.{S} Ал’ сутра морате ми обећати да ћете раније доћи и дуже оста |
ало у ушима оно Јулино: „Срам те било!“ Сутра дан је шегра имао муке чистећи браца-Шацине чизме |
аш хитате, оно вас нећемо задржавати, а сутра?{S} Сутра се, дакле, смем надати да ћете нас поча |
пијавице, па на њему оставио дућан... а сутра долази, рано.</p> <p>— Фала Богу, кад је само збо |
с задржавам, а и сама сам у послу.{S} А сутра ћу вам код вас на јаузни све потанко исприповедат |
амо један јед!“ вели и одлази даље. — А сутра дан, тако око фруштука, метне у цегер двоје маказ |
Успут, онако успут, — вели поп-Ћира — а сутра ћемо даље.</p> <p>— О, драго ми је, особито драго |
ви сте и одвише гостољубиви.</p> <p>— А сутра је баш Јула редуша, — вели госпоја Сида, — а запа |
одио је оног Перу, оног Тоцилова, да га сутра вози.</p> <p>— Ето ти сад!{S} Па и ја сам га пого |
и док пере он грди и издаје наредбе за сутра.{S} За тим још чујеш како се затварају авлијска в |
ста је било ћеретања, оставите што и за сутра, — рече и прекиде разговор девојкама, а ове баш ш |
попу, — а јеси ли ти, Спиро, позвао за сутра господина на ручак?{S} Шта да се потуца које где? |
не може.{S} Готово да оставимо шетњу за сутра.{S} Клањам се, госпођице! — виче Пера.</p> <p>— С |
ерње и распитују, који ће господин-попа сутра да служи и наређују да се татине чизме добро нама |
оји ти изгледају као каква стара кокета сутра дан после бурнога бала), како су се скупиле и ћут |
нашем Пери треба да кажемо, да одма’ од сутра пусти још дужу косу; кад дође време, нек је готов |
поткрепи, јер ће му требати нове снаге сутра, кад оде на медљану ракију и на киселу чорбу, кој |
<hi>јуче</hi> шлог ударио,“ говорила је сутра дан гђа Сида, „живићу бар петнаест година дуже од |
зна, догодило</hi> </p> <p>Поп Спира је сутра дан им’о посла у пољу у винограду и по њивама, па |
оље опреме своје удаваче.</p> <p>Чим је сутра дан свануло госпођа Перса се договори с попом да |
и каљати до миле воље. „Нека, и тако је сутра Недеља, пресвуће се,“ веле старији прљавој деци.{ |
да ћете бити тако љубазни па да ћете ме сутра почествовати посјетом на ручак.</p> <p>— О молим! |
ком су крају штапци или какво ће време сутра бити.{S} А затим опет седне.{S} И опет се мењају |
— боље нек се тамо испраска.{S} Ето ње сутра —</p> <p>— Аја, неће моја нога више крочити у ову |
опо!{S} Него четрнајст сребра, па да се сутра зором кренемо у име Бога.</p> <p>— Ама ти си, Пет |
Па... нека!{S} Шта то фали!{S} Може се сутра, прексутра сита наразговарати.{S} Ако је за разго |
правдање и извињавање.{S} Они су јој се сутра дан извињавали, да у оном јурењу и утркивању, као |
знате, тако ишло, ал’ тако — да сам се сутра и ја сама, <hi>сама</hi> сам се <hi>себи</hi> чуд |
р.{S} У њој ће се изнети све оно што се сутра дан, а, и следећих дана, после познатог ручка и ј |
оп-Ћира први, да би рад спавати, јер се сутра раном зором крећу.{S} Домаћин није ништа имао про |
о чим су се нашли код куће, одмах су се сутра дан и дохватили.{S} И један и други, веле, сакрио |
од кабанице... — А код Бућкалови’ месе сутра ујутру ’леб, тамо ћу сврнути ујутру на врућу лепи |
ам ја то иштудир’о...{S} Ако се кренете сутра зором, стићи ћете у вече у Темишвар, — и онда нем |
м гђа Перса, — а ви онда ето бар дођите сутра после подне, да помогнете и екшплицирате мојој Ер |
кад је чуо из уста поп-Спириних, да ће сутра однети сто форинти и метнути их у Швапску Шпоркас |
/p> <p>— А, па видићеш само сутра!{S} И сутра ће сигурно бити ларме по сокаку.{S} Ето и господи |
хај, ајде да се то мало поспава; биће и сутра дана за разговор!“ — „Лаку ноћ!“ вичу с једне стр |
им рођеним ушима чула кад су га позвали сутра — у Недељу — на ручак.{S} Чим се вратила и донела |
ошку видети и моју кућу, да би је знали сутра наћи, ако се ја, то јест, мало задржим после служ |
и пољуби је у руку и оде.</p> <p>Али ни сутра дан није било боље.{S} Опет је решето изнето и оп |
> <p>— Сневање, лудорија!{S} Доћи ће ти сутра Глиша Сермијаш, да процуња мало по подруму.{S} Ет |
де, него ево вам сукње, а ја ћу послати сутра моју малу.{S} Уф, уф, кад ја највише посла имам, |
ми је мило, — вели домаћин. — Дакле тек сутра путујете.{S} Бар ћемо се мало, онако, натенани пр |
е!{S} Какви су обешењаци, — било би вам сутра —</p> <pb n="217" /> <p>— Јуф, снаш’-Пело, немојт |
/p> <p>— Врло добро!{S} Баш и тако имам сутра да донесем госпођици тражену књигу.</p> <p>— Та м |
иначе је, уверавам вас, добра срца, до сутра ће она то већ све заборавити.{S} За то молим, мол |
ази кујну, а мени ово остави.{S} Кол’ко сутра наћи ћу се с њим.{S} Имамо и иначе послове неке д |
а је чује кад пева.{S} Тако данас, тако сутра, еле, он се некако тако навикне, па му чудан дан |
ило је разговора па и сувише.{S} И тако сутра ваља подранити; до’ће нам наполичари,“ вели опет |
ни трпити.</p> <p>— А, па видићеш само сутра!{S} И сутра ће сигурно бити ларме по сокаку.{S} Е |
у с вама.{S} И она је већ велика; данас сутра па ће јој се јавити каква прилика... па треба да |
е девојке и љубе се као да се неће опет сутра видети.</p> <p>— Меланија, пријатно спавање! — ве |
Нића исприповедао све и додао, да ће му сутра оба попа доћи на ноге да се погађају да их вози.{ |
ном почупала и сву мирођију, тако да су сутра дан из комшилука морали узајмити мирођију за крас |
во непријатељство.{S} Поп Ћира се одмах сутра дан посаветовао са својим пријатељима о томе, как |
обра партија за њену Јулу.</p> <p>Одмах сутра дан се два пут нашла са баба-Макром у башти.{S} Т |
<l>Не јадај јаде, не рони суза!</l> <l>Сутра ће т’ мајка већма жалити</l> <l>Док твоје друге н |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан су се нашли и разговарали подуже поп Ћира и п |
е, све к’о поручено, жива згода.</p> <p>Сутра дан већ је било намештено једно решето за жито (в |
и око подне стигоше у Темишвар.</p> <p>Сутра дан пре подне и један и други поп одоше пред Њего |
а нико није могао контролисати у раду и сутрадан тужити за тако несавесно руковање и вршење њег |
ће, заједно с осталим гостима, да тера сутрашњи <pb n="398" /> мамурлук.{S} Можда се и Нића за |
из призрења према уморним младенцима и сутрашњој киселој чорби.{S} Отпратише кума и старог сва |
а цвећа давно нема, само стрче у висину сухе главе пуне мака и дају повода Шаци да се баци у са |
е дере и еведре; а тата се сећа па само суче задовољно десни брк па вели: „Ал’ и јесам био мома |
Башта поп-Спирина, која је била велика, сучељавала се с баштом тетка-Макре коју је цело село зв |
је имао тетку, чија се башта граничила, сучељавала, са поп-Спирином баштом.{S} Као што је позна |
„Тиче га се то много к’о Совре гајдаша суша!“ — Он понесе само гајде, па кад га запитају: „Куд |
бро; његову кукурузу не може да нашкоди суша.{S} Зато се и говорило по селу, кад неко за нешто |
е се, непуњене сламом и намазане машћу, суше иа банку поред вруће пећи, а ова захватила пола со |
а реткост, да се разапне пајван и да се суши веш преко сокака.{S} Псује, истина, свет и пајван |
вати од живине разастрту тарану која се сушила на сунцу, или тако нешто из домаћег виртшафта, а |
— А и он, и <hi>он</hi> је красан...{S} Сушта смерност!{S} Да га види његова Екселенција — но б |
ресен, гледајући мало утешеног Иву... — Сушта мати! — додаде нежно.</p> <p>— А, није... него ба |
а Сида формално преобразила.{S} Била је сушта благост, мека као памук, није никог грдила, па ча |
к’о што сте изволели примјетити са свим сушти коњски зуб!...{S} А, наравно, додаје он и распиру |
атио у њега.{S} Био је очаран певањем. „Сушти херувимски глас!“ изразио се кад је изашао из црк |
у поп Спира, који изгледа тек да је сад схватио домашај поп-Ћириних заједљивих речи. — Кога ви |
госпоја (или снашо, или већ каква буде сходна титула,) та шта сте то начинили од тако красног |
биви и добре воље, за то су и после ове сцене продужили — к’о да ништа није ни било — да пију и |
јући се с поп-Спиром, тек при крају ове сцене приметио нешто.</p> <p>— А шта је то сад опет? — |
тала онако мирна и повучена а после оне сцене у поп-Ћириној <pb n="130" /> кући још више.{S} Гђ |
битке, неке слике из Геснерових идила и сцене из живота блаженопочивше Марије Терезије.{S} Ту и |
вини Главе је забава, а у другој поука, т. ј. изнета је ужасна слика једног алкохолом руинисано |
ml:id="SRP18941_N1"> <hi>Тиса-парт</hi> т. ј. обала Тисе, управо онај крај вароши што је покрај |
дана, стиже из владичанске резиденције Т* позив и једноме и другоме пароху.{S} Тамо су разглед |
дај јаде, не рони суза!</l> <l>Сутра ће т’ мајка већма жалити</l> <l>Док твоје друге на воду по |
Александер Н* Бечлија, хирург и дентист т.ј. зубних болести лечник“</hi>.</p> <p>— Дакле, то је |
писца врло <pb n="219" /> рано.{S} Он (т. ј.{S} Аркадија) био је тамо пред вратима и чуо и при |
вели: <foreign xml:lang="cu">„Да постыдят ся и посмрамят ся ищущiи душу мою, и да возвратят ся |
мою, и да возвратят ся вспятъ и постыдят ся мислящiи ми злая“.</foreign> Е, па зар ту човек да |
xml:lang="cu">„Да постыдят ся и посмрамят ся ищущiи душу мою, и да возвратят ся вспятъ и постыд |
ищущiи душу мою, и да возвратят ся вспятъ и постыдят ся мислящiи ми злая“.</foreign> Е, па зар |
мрамят ся ищущiи душу мою, и да возвратят ся вспятъ и постыдят ся мислящiи ми злая“.</foreign> |
ашо, или већ каква буде сходна титула,) та шта сте то начинили од тако красног детета (или фрај |
погледајте га боље <hi>колики је</hi>, та није ваљ’да већи од њега ни онај „зуб времена“ што с |
треба тутор да га туторише.</p> <p>— А, та казаћу ја њему све то!{S} Видиш ти, молим те, да чов |
к’о стари философи грчки —</p> <p>— А, та ман’те их бестрага!{S} Како су радили онако су и про |
све изненадила, као гром из ведра неба, та новост.</p> <p>Одмах на прво питање Јула је ударила |
е клања дремљиво. — Еј, несрећо чупава, та ти си на ногама заспала.{S} Само да ти је да чмаваш, |
<hi>коњски зуб!</hi></p> <p>— „За Бога, та где сте га само нашли! вели ми господин Владика. — И |
ела служба била <pb n="415" /> дугачка, та толико је још једаред ваљ’да била моја Керувика!...{ |
ку.{S} Та није да је ђипала и праскала, та није да је викала, већ мислиш сад ће је шлог.{S} Све |
оце!</p> <p>— Ију!{S} Госпоја Габриела, та <hi>шта</hi> ви то мени говорите?!{S} А од <hi>кога< |
хитајући Пели. — Ју, несретна Габриела, та ти како си почела, ако овако фурт устраје нећеш ништ |
збогом!</p> <p>— Та, та, фрау-Габриела, та шта вам се то вуче, — повика за њом гђа Сока. — Та в |
возио с ким било!{S} Тражи друга кола, та бар тога зеља има доста, фала Богу.</p> <p>— Има кол |
ме, магарче Аћиме, није то за тебекана, та кадашњи си ти човек!{S} Биће на ворму што пева Гига |
ј час другој попадији.</p> <p>— Та, та, та, госпоја Сидо,...{S} Персо.{S} Та који вам је ђаво с |
, тужитељ или тужени —</p> <p>— Та, та, та манимо се ти’ разговора! — вели поп-Ћира. — Читав се |
адржала.{S} Дакле, збогом!</p> <p>— Та, та, фрау-Габриела, та шта вам се то вуче, — повика за њ |
едној час другој попадији.</p> <p>— Та, та, та, госпоја Сидо,...{S} Персо.{S} Та који вам је ђа |
горе, тужитељ или тужени —</p> <p>— Та, та, та манимо се ти’ разговора! — вели поп-Ћира. — Чита |
а им није <hi>нас</hi> из Оберестрајха, та не би ни данас још знали, шта је „семлпрезла“ и „пох |
штећен, — па дон’о неки -веее-лики зуб, та мал’ те неке бити колик’ полак шапурике...{S} Неки к |
!“ па се даље шета.</p> <p>„И-ју!{S} Е, та баш не зна шта је ни стид ни срам!“ чуди се и вели г |
нађе нову мараму под јорганом!...{S} Е, та само то ће ми вредити сто форинти!</p> <p>— Па сад с |
данас сте у послу.{S} За Бога, гнедиге, та кад се ви одмарате, то би само волела знати —</p> <p |
утра, а ја да сам неки к’о што ме беде, та мог’о сам вас до голе душе поарати — вели Нића улазе |
остивно написано!?</p> <p>— Злато моје, та неће дотле доћи! — рече потресена гђа Сида. — Не дај |
само да нема онога другог, — не, дакле, та два попа, него друга два, и живела су у једном селу |
се не допадне!?</p> <p>— Ју, господине, та то би још врло рано било! — вели Меланија.</p> <p>— |
Ако ћеш право да ти кажем, — ја му се, та Бога ми, и не чудим, што му је било тешко.{S} Та ота |
ма у себи. — Ал’ рихтиг!{S} О извин’те, та ди су ми биле очи!{S} Та ви немате мантију, — па ви |
о не чује. — Ал’ за име Божије, либсте, та шта правите то <hi>од себе!!!</hi> Та зар не знате т |
о је онда ниси одма’ уз’о?</p> <p>— Хе, та уз’о би’ је ја одма’, чим смо се први пут погледали |
ни, него би с њим у манастир; а био би, та мал’ те не би био други <hi>Рајић</hi> или <hi>Мушиц |
да коме ћу ако теби нећу дебело мазати, та да што смо се узели?!{S} Газдачка је ово кућа, роде, |
било срце на месту тек ондак!...{S} Еј, та што ме цвелите,- снаја!{S} Та шта се Бог већ једаред |
ли <hi>за недељу</hi> дана —</l> <l>Еј, та <hi>милија</hi> је дикина недеља,</l> <l>Нег’ нанини |
је заустављао сунце да не седне, — хеј, та што <hi>нама женама</hi> није дао Бог, да ми можемо |
лас гђа-Сидин. — О, Јуцо!</p> <p>— Јао, та мама је будна! — прошапута Јула.</p> <p>— Јуцо!...{S |
стижу краве.</p> <p>— Та, госпоја Сидо, та ман’те се комендије! — зауставља је поп Ћира.</p> <p |
прија Макра.</p> <p>— Е, слатка пријо, та како да не плачем од радости!?</p> <p>И обе прије за |
ам мушко ил’ нисам!{S} Удај се ти само, та можда ми, каже, нећеш више ни требати!“ А после га к |
онај његов — како се ђавола зове — но, та онај његов Шаца, јест, он баш да га обрија!{S} Баш о |
д прексутра сретнем у порти Персу — но, та ће ме, знам, појести од једа и пакости.{S} А баш ћу |
сним гласом:</p> <quote> <l>„Јуло рано, та ми смо род одавно.“</l> </quote> <p>— А откуд ти, — |
Нића руком. — А да је остало оно старо, та не би’ му био боктер ни у самом Бечу око цареве пала |
вина, — вели поп Ћира. — Господин-Перо, та дете, немојте се ту снебивати и женирати због промен |
извол’те, извол’те.{S} Роксо!{S} Глишо, та ди сте се завукли врагу! — раздера се домаћин и усту |
емојте ми, господин-попо, солити памет, та усољен сам ја добро, па за то тако и диваним.{S} Кер |
— умеша се гђа Перса, — кад узме књигу, та вам ондак не зна шта је доста!{S} Та би вам заборави |
како је избушен први бунар у овом селу, та није било бољег боктера нег’ што ће га ноћас бити!{S |
Еј, пусто, што нисам ја на твоме месту, та певала би’ и да пустосват жели, — а камо л’ кад стар |
{S} Он баш лепе коње држи!</p> <p>— Ху, та ман’те га бестрага!{S} Да је он само полак добар к’о |
додаде пакосно гђа Перса.</p> <p>— Ах, та не, за име Бога, <foreign xml:lang="de-Cyrl">ум Готе |
а: ваљда „хохцајтсрајзе“!?</p> <p>— Ах, та не, гнедиге, него да штудира хирургију...{S} Знате о |
требају, <hi>немеши</hi>!</p> <p>— Ех, та ман’те се, госпоја, комендије!{S} Та какви немеши!{S |
будна сањања под јорганом.</p> <p>— Ух, та што којом срећом није летње време, — вели госпођа Си |
А шта ће старцу две жене —</p> <p>— Ух, та не стари, него нови учитељ, господин Пера —</p> <p>— |
>— А зар га је хтео преварити?</p> <p>- Та тужио ме да сам се послужио <title>Пентикостаром</ti |
} Та биле смо другарице од детинства... та и не знам ни кад смо се познали!{S} Из једног сокака |
ста Руварац...</p> <p>— Коста!{S} Та... та то је поп-Васин Коста... поп Васа из Саса.{S} Ех, ет |
у Шацу... оног младог, здравог лепог... та знате га сигурно... берберског асистента Та како да |
у једнако вичем: „Та имаш ли ти душе... та немој више; доста је!“ А он вели: „Још мало“ па још |
руке од нечега, па вели:</p> <p>— Хе.. та.. да дођете, господине, да крстите.. овај..{S} Вуји |
} Гледам их Боже, па мислим и питам се: та јесу л’ то, Боже, моје?!{S} Та зар је у њих стала ов |
м гробу!{S} Та погаси та кандила, Жужа; та ако је поповска кућа, <pb n="362" /> нисмо ваљ’да, с |
у, кад овај топ рикне к’о сто магараца; та неће ту остати читава увета одавде све до Иђоша!{S} |
те расплакали, а ја сам баш тврда срца; та то мора бити.{S} Једаред и то мора да бидне!</p> <p> |
бирташица изашла. — Једна честита душа; та да је, што кажу прико новина тражио, — па не би такв |
спала вам доња бела сукња, па се вуче; та саплешћете се па ћете разбити нос.</p> <p>— Јао мене |
недељу дана!{S} Познајем ја то по мени; та бољи ми жабац не треба! (Пера Тоцилов је некад секао |
Та умем ја, те још како, да се цењкам; та ни бриге вас! — хвали се Аркадија.</p> <p>— Па кога |
ишт не осећаш!...{S} Та зар је не знам; та заједно сам је с мојим Милошем кварио! — Ја му једна |
и, па шта је то тако баш страшно казао; та ено и у песмама, трукованим још, — па шта се све не |
, та шта правите то <hi>од себе!!!</hi> Та зар не знате те рацке обешењаке паоре, те дивљаке, ш |
осподину Ћири?</p> <p>— Поп Олуја!!!{S} Та мени, мени да бо’ме!{S} Те још какви смо пајташи и п |
на.</p> <p>— Она то каже!!{S} Она!!!{S} Та ја сам јој, слатка, све казала!</p> <p>— Дакле истин |
бодемо!{S} Ај, је л’ добро диваним!!{S} Та не могу да прођем сокаком од силна мириса.</p> <p>— |
"de-Cyrl">Таз ис унмеглих</foreign>!{S} Та цело село само о томе говори —</p> <p>— Да ниси ти, |
тако красног детета (или фрајлице)?!{S} Та имате л’ ви очи?!...{S} Та ви’те само; лице, и персо |
итам се: та јесу л’ то, Боже, моје?!{S} Та зар је у њих стала ова моја садашња рипида?!{S} Како |
ш, — каже он, — „зар Иђош не знате?!{S} Та измеђ Сајана и Кикинде, ал’ ја нисам дишкрећанин!“ — |
е!</p> <p>— Та коме ви то диваните?!{S} Та зар ће ми то бити први пут да се погађам!{S} Та умем |
</p> <p>— Какво те „добро“ спопало?!{S} Та <hi>то</hi> баш <hi>не ваља!</hi></p> <p>— Ама то, < |
сли заклати крмка. — Та, шта је то?!{S} Та, шта сте почеле к’о деца!</p> <pb n="115" /> <p>— Та |
сте чули?!{S} И <hi>ништа</hi> баш?!{S} Та је л’ можно’? — пита Габриела скидајући мараму. — А |
’ и јесам био момак; ај, шта велиш?!{S} Та није ме у три вармеђе било!“</p> <p>Но како свака ст |
домаћин, — како не би’, како не би’!{S} Та сећаш ли се, Спиро, кад смо оно, к’о богословци, вил |
месту.</p> <p>— Ал’, Персо, за Бога!{S} Та ти и не знаш, како је све то ишло, док је дошло до г |
— вели јој домаћин.</p> <p>— Е, да!{S} Та шта говорите!{S} А, па да бо’ме!...{S} Пролазе годин |
..{S} Еј, та што ме цвелите,- снаја!{S} Та шта се Бог већ једаред не смилује на мене јадника! — |
нцеларији цркве нашега благочестија!{S} Та већ само је за то заслужио, да буде обријан, што увл |
ада се гостима и шта ти ту још нема!{S} Та док је видим, знам је и шта мисли!{S} Гледам је к’о |
еш за спокој душе, а не ја тебикана!{S} Та теби је бар било још дана записато, а не ја да се ву |
нисте чули?</p> <p>— Нисмо, рођена!{S} Та молим вас, раскомотите се само, к’о код своје -—</p> |
Та клевета; да бом’е да је клевета!{S} Та већ само то; што је казао, да сам употребио Пентикос |
у, та вам ондак не зна шта је доста!{S} Та би вам заборавила и да једе и да пије, кад нађе какв |
је Коста Руварац...</p> <p>— Коста!{S} Та... та то је поп-Васин Коста... поп Васа из Саса.{S} |
тила момка к’о крља, па га не пушта!{S} Та та би, каква је, и осванула на сокаку.{S} Да ми није |
сира. — Та ди су вам очи!{S} Ха, ха!{S} Та изгубићете сукњу на сред пута!{S} О жено, Бог те вид |
b n="397" /> сам светац свети Ђурађ!{S} Та јес’ вид’о колики миждрак има к’о уланер какав!{S} Л |
иш у воду!{S} Гле га само како лаже!{S} Та бежиш ти од воде далеко к’о бесна кера ——</p> <p>— Х |
х, та ман’те се, госпоја, комендије!{S} Та какви немеши!{S} Та сви смо ми <hi>немаши</hi>, па ч |
још од кад!{S} Још од прве латинске!{S} Та заједно смо, к’о деца, с катихетом „<hi>вертеп</hi>“ |
, Ваше Преосвештенство, услишите ме!{S} Та нисам га ни тражио, нити сам га наш’о! — извињавам с |
Та гледајте само какво је то време!{S} Та гријота би било и керу истерати на сокак на оваку ки |
’о.</p> <p>— А како да га не понесе!{S} Та ди би он пред владику без појаса!?{S} Ту ће негде би |
ми се смејати.{S} О жено, часни те!{S} Та помислите само!{S} Целу целцату ноћ сам сневала како |
ољубили!</hi>...{S} Та иди молим те!{S} Та шта говориш?!...{S} И пољубили —</p> <p>— Да шта ти |
—</p> <p>— Та шта ме, шта ме знате!{S} Та једва сам и оно уз’о.{S} Знате и сами кол’ко сам се |
па им каже:</p> <p>— Та што плачете!{S} Та до’ће ред и на вас!{S} Нек плачу бабе и старци, што |
и слушам!{S} Она, она и нико други!{S} Та није он толико ни луд ни пакостан!{S} Е, видиш ти са |
емеши“ баш, ал’ су и они прокопсали!{S} Та ено Раде Карабашева, <pb n="286" /> па он је бар нем |
ћи рајспулфер, — шта сте то урадили!{S} Та здраво је оштар овај рајспулфер!</p> <p>— Е, сад как |
ијских врата — Та тек што сте дошли!{S} Та не задржавате ви мене ни најмање!</p> <p>— Морам, сл |
у невољи; кад се, на прилику, жени!{S} Та, волијем поповску крајцару, нег’, што кажу, трговачк |
гласа а камо л’ када га има к’о ти!{S} Та која никад у веку није запевала, на данашњи дан мора |
г боктера нег’ што ће га ноћас бити!{S} Та чува ноћас село <pb n="397" /> сам светац свети Ђура |
век!{S} А тако би’ је волела видити!{S} Та биле смо другарице од детинства... та и не знам ни к |
јте ме, снаја, за банбадава цвелити!{S} Та немојте ме бедити и ружити — кад ме је доста и онај |
S} О извин’те, та ди су ми биле очи!{S} Та ви немате мантију, — па ви сте онда госпоја Сида.{S} |
поја, комендије!{S} Та какви немеши!{S} Та сви смо ми <hi>немаши</hi>, па через тога се и свађа |
дити, него ти само, Нићо, изволевај!{S} Та биће <hi>тебикана</hi>, макар ни Арси не дотегло, је |
е ово кућа, роде, ти само изволевај!{S} Та стек’о је мој покојни Лала, радио од јутра до мрака |
и увек што си био —, па не испушћај!{S} Та, знаш како они нас деру, кад је неко од наши’ у нево |
е ми то бити први пут да се погађам!{S} Та умем ја, те још како, да се цењкам; та ни бриге вас! |
а је горела. — Та како да не осетим!{S} Та друго је ваш паворски а друго наш беамтерски нос!{S} |
ваним.{S} Кера био, ако не потрефим!{S} Та још мој покојни баба (Бог да му душу ’прости!) говор |
је уздање и мој штит.</p> <p>— О, о!{S} Та шта говориш!{S} Шта говориш! — чуди се поп-Олуја. — |
прилазећи домаћину.</p> <p>— О о о!{S} Та Спиро, — викну радосно домаћин, — та је с’ ти то, Сп |
каква је фајн ова ноћ, није ни чудо!{S} Та чудо би било да нисам баш никога срео.{S} Еј да ниса |
да говори, кад он то баш није марио!{S} Та једва га натера поп Ћира и о већим празницима да гов |
ерез Шаце брице!{S} Е, чудо ми нико!{S} Та кад сад неће, а да кад ће ђавола!{S} А зар сам ја оп |
о смо разговарали —</p> <p>— Но, но!{S} Та доста већ једаред, чегртаљке једне, — вели поп Спира |
његови’ година?!{S} Тане му госино!{S} Та да нисам и ја прико јего тер’о брез фењера кера, зар |
дочеку.{S} Ал’ баш је било све лепо!{S} Та није да ћу дувати у рог, да већ нико неће знати, кол |
> <p>— Та каква жаба, господин-попо!{S} Та како то опет диваните!?{S} Та, сто жабаца да ми, не |
Спиро?{S} Ооо!{S} Е, баш, баш добро!{S} Та је с’ <hi>ти</hi> то —</p> <p>— Е, није него си <hi> |
/p> <p>— Тако!{S} Е ви’те молим вас!{S} Та шта говорите! — чуди се као поп Спира. — Па то сте в |
’о фалишну форинту.</p> <p>— Ху-у-у!{S} Та што ће је изабрати и није ми за то толико, ал’ што ћ |
цета кандила к’о на Христовом гробу!{S} Та погаси та кандила, Жужа; та ако је поповска кућа, <p |
, нег’, што кажу, трговачку форинту!{S} Та сети се само шта нас парокијане кошта само оно једно |
вели гајдаша у авлију или пред кућу!{S} Та мор’о би дувати у оне гајде да се чују к’о оно велик |
ислиш Венус је, нико к’о она!{S} Ху!{S} Та у мал’ јој нисам притрчала преко сокака; а купила би |
ереку и све разграбио.</p> <p>— Јуф!{S} Та немојте ме, гнедиге, плашити!{S} А пошто риф?</p> <p |
ти си ми неки <hi>красан</hi> отац!{S} Та и куд ће се ова наша мерити с оном њеном!!{S} Тако и |
ајлице)?!{S} Та имате л’ ви очи?!...{S} Та ви’те само; лице, и персона, и штелунг к’о у какве п |
гром их спалио и сас обешењацима!...{S} Та ди би се ти, Бог с тобом, — продужује гђа Перса сва |
то, сад <hi>ја</hi> на крај срца!...{S} Та је си вид’о само како су салетиле оног јадног момка |
е умела; учинила одмах ероберунг!...{S} Та оно... знате... не треба се баш много <pb n="199" /> |
се сврше те дерне штудије његове!...{S} Та нема наше Бачке нигди! <pb n="407" /> — вели усхићен |
чера, па ондак разговор, па вино!...{S} Та ви ме већ разумете...{S} Може се... згодно је...</p> |
р сам забадава била у пансионату!...{S} Та залудићу ја њега к’о Дона Игнација Дон Маријана у <t |
/p> <p>— Та немојте грешити душу!...{S} Та немојте ме, снаја, за банбадава цвелити!{S} Та немој |
ти к’о кеша бару, ништ не осећаш!...{S} Та зар је не знам; та заједно сам је с мојим Милошем кв |
њим —</p> <p>— <hi>Пољубили!</hi>...{S} Та иди молим те!{S} Та шта говориш?!...{S} И пољубили — |
а на сплетке мрзим к’о на ђавола...{S} Та знате ме, фала Богу,... па нисам рада да ми се преба |
<hi>Перу из Старога села Кера</hi>“.{S} Та није било већег спадала у школи од њега! — Те још ка |
то само за прва два три магновенија.{S} Та, Бога вам, и лепо лице (а она није ружна) шта вреди |
! „Ха, ха, ха, смеје се Екселенција.{S} Та где сте га само нашли?“ — Али, молим вас, Ваше Преос |
красног али и врло похотљивог патка.{S} Та га је мана тако компромитовала, да је већ ушао у пос |
ајближег, каз’ти, брата и пријатеља.{S} Та и онај Бог, Боже ме прости, узима што је боље!{S} Ет |
<pb n="36" /> са последњега вашара.{S} Та није да се згранио тата кад је дочепао писмо и видео |
м га, што има жену Тину, Тинин Акса.{S} Та како га не би’ знала!</p> <p>— Није Тинин, него луци |
човек, а он — измишљава све којшта.{S} Та да је <hi>сто пути</hi> труковано — па <hi>не верује |
p> <p>— О, каква срећа, каква срећа.{S} Та јесте л’ ви то, чесњејши?</p> <p>— Успут, онако успу |
шта, оно и није село, него варошица.{S} Та колик је само онај Велики Сокак с краја на крај, па |
дскочио, да срце покрије и одликује.{S} Та колајне и висе на грудима; а кога сте још, видели да |
д Бога дато, да правим путер-крофне.{S} Та, Бога ми, шта ту ваздан, а шта ме је ту окупио!{S} А |
Ми к’о људи треба да смо паметнији.{S} Та због њих смо, што кажу, и царство наше изгубили.{S} |
, мама!{S} Остав’те ви то само мени.{S} Та зар сам забадава била у пансионату!...{S} Та залудић |
вас!...{S} Какви сте ми ви тенцери.{S} Та говор’те штогођ.</p> <p>— Па,... ми к’о велимо, неће |
д...{S} Увек ова наша оде у запећак.{S} Та знам је само на балу!{S} Оно има, има <hi>играња</hi |
, видим, други ред отпочети с тобом.{S} Та дај тај кактус овамо, шта га држиш једнако, — па сад |
игацију даду — па им не би’ веров’о.{S} Та шта ће мени жабац, код мене живог! — Падаће ово, гос |
иге!{S} А како те не би’ курталис’о.{S} Та сећаш ли се кад си ти опет мене курталис’о белаја!{S |
смеја тако да му је и ћелепуш спао.{S} Та шта се врагу смеју, мислим ја, а Екселенција запита: |
против поп-Спире.{S} А није ни чудо.{S} Та већ су га у поп-Ћириној кући звали просто: „Сине Пер |
и, и не чудим, што му је било тешко.{S} Та отац је тек!</p> <p>— Ћиро!{S} То је већ штогођ друг |
њене од једнога другоме, заборавимо.{S} Та чак смо се и руковали и пољубили пред њим —</p> <p>— |
!{S} И певам и појим, господин-попо.{S} Та пој’о сам ја и <hi>Керувику</hi> у нашем селу... па |
, та, та, госпоја Сидо,...{S} Персо.{S} Та који вам је ђаво сад опет?! — пита их поп Ћира који |
да си мој син и моја крв, што кажу.{S} Та Бирцлијин си ти, па није ни чудо!{S} А Бирцлијини ни |
свима смета и прави ларму по сокаку.{S} Та није да је ђипала и праскала, та није да је викала, |
ми то није мило, к’о човеку раднику.{S} Та зар сам ја носио кадгођ ове пударске опанке?!...{S} |
моја сладост једна!...{S} Па велим:{S} Та добар је Бог, па неће он своје бојтаре баш тако оста |
о мене <pb n="377" /> па све кажеду:{S} Та умирите се, ал’ дођите к себи, фрау-Габриела!{S} Сам |
p> <p>— Шта, зар и ви тако мислите!?{S} Та то сам ја онда запао међу све саме непријатеље.</p> |
-попо!{S} Та како то опет диваните!?{S} Та, сто жабаца да ми, не крекећу, него да ми натрукован |
а удовац; па шта би нам к’о фалило!?{S} Та тек ми је четрдесет пета, а у рожданику ми пише: да |
="341" /> <p>— А куд се ви спремате?{S} Та остант’е на вечери, — зауставља гђа Перса Перу.</p> |
а вратите се брже!{S} Куд ћете тако?{S} Та спала вам доња бела сукња, па се вуче; та саплешћете |
а.</p> <p>— Ух, — хукну госпођа Сида, — та је л’ још коме овако врућина?</p> <p>— Ви фурт шмајх |
Ју, Боже, — чуди се и крсти гђа Сока, — та то баш к’о неки паори!</p> <p>— Е, ал’ приповеда ми |
, слатка пријо, — одговара поп-Спира, — та кад је још комшија комшију преварио!</p> <p>После зв |
коме ви то говорите, — вели домаћин, — та знамо ми већ то одавно!</p> <p>Пију, куцају се, па о |
S} Та Спиро, — викну радосно домаћин, — та је с’ ти то, Спиро?{S} Ооо!{S} Е, баш, баш добро!{S} |
дрекну гђа Сида па стала па је гледа. — Та друга на твом месту дрекала би: „Отвори се, земљо, п |
зуб</hi>, оче Кирило, — вели Владика. — Та погледајте га боље <hi>колики је</hi>, та није ваљ’д |
ли хранити и кад мисли заклати крмка. — Та, шта је то?!{S} Та, шта сте почеле к’о деца!</p> <pb |
ог тога баш тако! — чуди се гђа Сока. — Та и досад је било прошевине!{S} Ју, Боже, — чуди се и |
се то вуче, — повика за њом гђа Сока. — Та вратите се брже!{S} Куд ћете тако?{S} Та спала вам д |
врућим лојем од свеће која је горела. — Та како да не осетим!{S} Та друго је ваш паворски а дру |
розора из куће господина Геце касира. — Та ди су вам очи!{S} Ха, ха!{S} Та изгубићете сукњу на |
/p> <p>— Ето ти сад! — вели поп Ћира. — Та није ваљда?</p> <p>— Та ти већ да богме да ми ниси н |
дзашто возиш, — саветовао га је Нића. — Та видиш ли, како ти је запала сикира у мед, па није да |
њева, милостива! — вели Пера Тоцилов. — Та гледајте само какво је то време!{S} Та гријота би би |
н, — прекиде Пера и скочи са столице. — Та ово се већ сви разишли!{S} Извин’те, што сам се толи |
е, — рече и стаде разгледати по соби. — Та откуд толика запаљена кандила!{S} Гледај само чуда ш |
опет и питам, — вели окуражени Нића; — та ето и наше Ракиле —</p> <p>—- Па неће ме нико, Нићо, |
ока испраћајући је до авлијских врата — Та тек што сте дошли!{S} Та не задржавате ви мене ни на |
оследњи у селу!</p> <pb n="180" /> <p>— Та ’хоћеш ли већ једанпут казати: шта је то било?</p> < |
адледа то буре.</p> <pb n="152" /> <p>— Та обиђе га покаткад мој Аца.</p> <p>— Да, вид’ла сам г |
те, милостива!?</p> <pb n="193" /> <p>— Та брез шале!{S} Него извол’те, не женирајте се ни најм |
и да запевају —</p> <pb n="414" /> <p>— Та... знате... како кад —</p> <p>— Како: „Како-кад“?</p |
ена мама што је.</p> <pb n="44" /> <p>— Та, оно знате, то би значило искушавати Бога кад бих од |
а им’о си зуб —</p> <pb n="344" /> <p>— Та чекај, молим те!...{S} Немој да си тако брзоплетна.{ |
окри се, покри!</p> <pb n="274" /> <p>— Та, ето, кол’ко могу, господин’ попо, и кол’ко, што каж |
очеле к’о деца!</p> <pb n="115" /> <p>— Та ето, — вели госпоја Перса, — дошле јој лутке к’о оби |
ом животу свом.</p> <pb n="315" /> <p>— Та коме ви то говорите, — вели домаћин, — та знамо ми в |
ко само говори!</p> <pb n="127" /> <p>— Та да!{S} А каква би’ ја мати (јао жалосној мени!) била |
мало уплео био.</p> <pb n="57" /> <p>— Та шта говорите? — чуди се госпоја Сида. — Ко би то и п |
а мог!“</l> </quote> <pb n="89" /> <p>— Та иди молим те! — љути се гђа Сида.</p> <p>— Па тек ов |
</l> <l>Мени скоро“ —</l> </quote> <p>— Та који ти је ђаво! — прекиде га гђа Сида љутито. — Ју, |
она супруга!{S} Она!{S} Она!!</p> <p>— Та шта говорите, — вели гђа Сида удубљена у посао па и |
аких људи па да дође до тога?!</p> <p>— Та знате, фала Богу, господин-Спиру, — рече бришући суз |
оној баба-Тини праве музику?!</p> <p>— Та каква је ћорава садашња младеж, и за што као и не?!< |
<p>— Пио би ти и „шајтвосера“!</p> <p>— Та немојте грешити душу!...{S} Та немојте ме, снаја, за |
то <hi>њему</hi> не оде брада!</p> <p>— Та, оно, знаш... — вели охрабрена госпођа Сида, — много |
правите некаква предисловија!</p> <p>— Та... знате, чесњејши господин’ <hi>Спиридоне,</hi> мис |
ене</hi> да видите.{S} Да шта!</p> <p>— Та и’те, молим вас! — рече гђа Сида зевајући и чудећи с |
о кажем:{S} Не дај, Боже горе!</p> <p>— Та није ваљ’да? — вели поп-Ћира.</p> <p>— Та да вид’те, |
ила!{S} Службеница, клањам се!</p> <p>— Та останите још мало, слатка!{S} Бар на белу кафу, а кр |
е?</p> <p>— Да шта ви мислите!</p> <p>— Та шта говорите!{S} И-ју!</p> <p>— Инзултирунг!...{S} П |
онда већ и не зна шта да иште!</p> <p>— Та коме ви то диваните?!{S} Та зар ће ми то бити први п |
евали смо ми онда и другојаче!</p> <p>— Та марим ја за песму, — брани се гђа Сида, — могли сте |
ом трошку послати! — И бијаше!</p> <p>— Та ман’те га врагу!{S} Није тај сирома’.{S} Све некакви |
, да мање киснемо и ми и коњи!</p> <p>— Та како не би било кола у толиком селу?! — праска гђа П |
и су је одономад Бачки рисари!</p> <p>— Та знам, знам; ал’ откуд нађе да певаш баш <hi>њу</hi>? |
а берберина, то ћеш и сневати!</p> <p>— Та не через тога, него се бојим да те не каштигују.</p> |
ја већ могу себи представити!</p> <p>— Та, наравно, кол’ко знам.</p> <p>— Да се нису посвађали |
часак не може на њих ослонити!</p> <p>— Та знам, знам, слатка госпоја-Сидо, — вели гђа Перса а |
Ни речи, слатка моја, ни речи!</p> <p>— Та је л’ можно!?</p> <p>— Та задрж’о ме овај проклети п |
се задржала.{S} Дакле, збогом!</p> <p>— Та, та, фрау-Габриела, та шта вам се то вуче, — повика |
к никад заборавити.{S} Збогом!</p> <p>— Та није баш онако к’о што је требало, — извињава се дом |
о рек’о!</p> <p>— То још како!</p> <p>— Та не говор’те!</p> <p>— Да шта ви мислите!{S} Извук’о |
Победићеш, Ћиро, држ’ се само!</p> <p>— Та, ја већ видим моје „добројтро“ — вели поп Ћира; — ви |
на оваку кишу и у овако блато!</p> <p>— Та обешењаци сте ви сви, кол’ко вас је гођ! <hi>Немеши< |
лободно кад ме видите код вас!</p> <p>— Та немојте опет и ви бити тако на крај срца! — умирује |
е к’о паоркиње на велику рољу!</p> <p>— Та... знам, ал’ опет... — рече Гециница па се прекрсти |
с <hi>вама</hi> да имамо деру!</p> <p>— Та како сте то почели, може је још и бити!{S} Но, то ми |
/hi> тукли а не господин-Ћиру!</p> <p>— Та је л’ истина, Бога вам, то што сам отоич чула за наш |
амо.</p> <p>— Остави то одмах!</p> <p>— Та тек што нисам свршила.</p> <p>— Таки, кад ти кажем! |
јине, (к’о што бар ви велите).</p> <p>— Та по мало јесте и тако! — вели поп-Ћира.</p> <p>— Ех, |
ући и јесте реч у овој Глави).</p> <p>— Та гле Ниће! — викну ће сви весело, јер ча-Нићу је свак |
, велим: то је така судбина...</p> <p>— Та ово, фала Богу, скинули смо којекако с врата...{S} Н |
ти је, обешењак један, мање...</p> <p>— Та баш сам пазио!</p> <p>— Треб’о си сам да држиш риф.{ |
а да плати, а знали би и ви...</p> <p>— Та шта говориш!...</p> <p>— Па... овај... најбоље ће би |
овај... а зар то није било...</p> <p>— Та, кад добро промислим — вели поп Спира као сваки чове |
— Хе, хе, појео их, милостива.</p> <p>— Та, и’те, ви се само шалите; ди сте и’ сакрили?</p> <p> |
амо через газдашага и сватова.</p> <p>— Та, господин-попо... и ви како диваните, да је, ал’ ниј |
да су, што-кажу, једна марва.</p> <p>— Та умете ви паори, знамо ми већ вас и ваше политике! — |
о сад, драги комшија и колега.</p> <p>— Та... не знам, знате, — рече поп Ћира и подиже обрве, а |
грумена шећера и седе до њега.</p> <p>— Та јесте, све су га обрстом и одранили у богословији, — |
и погледе забринуто гђа Сида.</p> <p>— Та... мало рђаво... онако, свакојак..</p> <p>— Па ти ка |
а како је — ублажава Аркадија.</p> <p>— Та знам, знам, ал’ опет..{S} Кад је оно било?{S} У Јану |
мајхлује! — вели гђа Габриела.</p> <p>— Та... баш не велим да није; није ми он један то призн’о |
ришке диње опет извадила била.</p> <p>— Та, шта је —</p> <p>— Извин’те, милостива, — рече облач |
через господина Пере учитеља.</p> <p>— Та знам, знам... ал’ тек... к’о мислим да... не мора зб |
искапи ону осталу полу до дна.</p> <p>— Та, оно, — наставља домаћин, — ако ћемо баш тако све да |
сват тражи! — вели јој једна.</p> <p>— Та знаш да си <hi>млада</hi>, — шану јој друга, — а мла |
лер има? — пита Пела зачуђена.</p> <p>— Та зар је један, слатка.{S} Не знам ни с кога краја већ |
лов и пружи му пун бокал вина.</p> <p>— Та... своји смо, — вели му Нића, па једном руком диже б |
се мало ради црквених рачуна.</p> <p>— Та ништа, ништа, — извињава га стари учитељ. — А и онак |
т, велим ја! — додаде г. Пера.</p> <p>— Та, но, но!{S} Све је то лепо, — вели поп Спира, — то ј |
ва калабалука? — пита је Пера.</p> <p>— Та, ето... нисмо имали другога посла! — вели стидљиво б |
узмеш?{S} А? — пита поп Спира.</p> <p>— Та... сад... право да рекнем, — није баш, знате, ни лак |
ило, Персо? — запита поп Ћира.</p> <p>— Та ништа, за Бога; наљутила се госпоја Сида што сам је |
дије! — зауставља је поп Ћира.</p> <p>— Та, пустите је! — вели поп Спира, — боље нек се тамо ис |
само! — вели љутито поп Ћира.</p> <p>— Та... сад и ја мислим, да је већ крајње време, да и ти |
није ваљ’да? — вели поп-Ћира.</p> <p>— Та да вид’те, слабо нешто сад свет и умире... памтим др |
запевала, на данашњи дан мора.</p> <p>— Та имаћеш кад и плакати, — шали се стари сват, — а сад |
ком селу?! — праска гђа Перса.</p> <p>— Та има кола, не велим ни ја, милостива, да, и’ нема, ал |
д пред кућу, — вели гђа Перса.</p> <p>— Та тек да није без комендије, — рече поп Ћира, напуни л |
А има л’ штогођ? — пита Нића.</p> <p>— Та биће, Нићо, к’о за тебе.</p> <p>— И треба, и треба! |
оре нег’ и сува зима ил’ снег.</p> <p>— Та знам.{S} Петре синко!{S} Ал’ колико је дужи летњи да |
о кући; време је, стижу краве.</p> <p>— Та, госпоја Сидо, та ман’те се комендије! — зауставља ј |
еница, — рече и похита да иде.</p> <p>— Та сед’те још мало, — зауставља је гђа Сока испраћајући |
ти промјене, промјене на боље.</p> <p>— Та каква жаба, господин-попо!{S} Та како то опет дивани |
о љута због споменуте дебљине.</p> <p>— Та да, путер-крофне, уш’о ђаво у њих, Боже ме прости!{S |
пу све да видите и уверите се.</p> <p>— Та верујемо, верујемо, слатка пријо, — одговара поп-Спи |
га поп Спира, — промјениће се.</p> <p>— Та немојте ми, господин-попо, солити памет, та усољен с |
! — додаје г. Пера смешећи се.</p> <p>— Та да, да, што кажете и двадесет!{S} А да шта ви мислит |
ако? — пита путник смешећи се.</p> <p>— Та, знате... оно јест’ све тако к’о што ви сад велите.{ |
до довече! — рече смејући се.</p> <p>— Та служите се, чесњејши господин-Ћиро, — нуди га домаћи |
не бојте се баш, да је зовете.</p> <p>— Та да!{S} Има она доста <hi>унтерхалтунга</hi> и код св |
тима своју бујну косу на више.</p> <p>— Та и запустила се доста.{S} Како ретко свира, још добро |
мами новце и залуђује младеж.</p> <p>— Та... оно, милостива, — вели Пера, — ви сте у праву али |
.{S} То су тек они, они прави.</p> <p>— Та шта си заокупио ту пред дететом?!{S} Јуцо, дете моје |
ас једној час другој попадији.</p> <p>— Та, та, та, госпоја Сидо,...{S} Персо.{S} Та који вам ј |
те се једва скрасио у скамији.</p> <p>— Та шта говорите?!</p> <p>— Да шта ви мислите?!{S} Још о |
и учини весело покрет капији.</p> <p>— Та ај’те бар на часак.</p> <p>— Не, не... не могу! — ре |
су му сви зуби слаби и шупљи.</p> <p>— Та шта говорите!! — пита запрепашћено гђа натарошевица. |
ал’ треба се умети и погађати.</p> <p>— Та шта говорите!{S} Тридесет и —</p> <p>— Та ман’те циц |
цкан, онда никад неће ни бити.</p> <p>— Та ман’те га до ђавола! — вели госпоја Перса.</p> <p>— |
а Перса и изашла већ на сокак.</p> <p>— Та ман’те ме, знам да ћете ми се смејати.{S} О жено, ча |
ме своме мужу зготовити ручак.</p> <p>— Та шта говорите?! — чуди се опет госпоја Сида. — Ко би |
<p>— Е, да? — чуди се путник.</p> <p>— Та није да сам је мало високо поч’о, него тако, да сам |
ој за то ни десету не верујем.</p> <p>— Та нећу, слатка, знам ја шта је тајна, — вели испраћају |
си точио и пио, сунђеру један.</p> <p>— Та нисам, сунца ми!{S} Нисам, Бога ми!{S} Нисам се ни м |
ер’о, Нићо? — пита га домаћин.</p> <p>— Та знаш, ми „беамтери“ к’о и сва господа, вечерамо мног |
, — гракнуше они у кујни на њ.</p> <p>— Та откако је избушен први бунар у овом селу, та није би |
p> <p>— Е, то је, бо’ме, дуго.</p> <p>— Та и није, господине... и не знам кад брж’ су прошле!</ |
и бирташица пеглајући једнако.</p> <p>— Та што ме и тај Бог већ не узме једаред себикана и не к |
ми паори имамо Бог зна колико.</p> <p>— Та... кол’ко вам треба, и кол’ко вам је Бог дао.{S} Зна |
чујем, што се у селу догодило.</p> <p>— Та шта говорите, милостива!?</p> <pb n="193" /> <p>— Та |
ојима је све измишљено, лажно.</p> <p>— Та јесте! — упаде гђа Перса. — Ето баш одономад чита ми |
се спремио? — пита га брижно.</p> <p>— Та, нисам баш к’о што б’ ја желио, ал’. —</p> <p>— Та с |
ју? — запита поп Спира уморно.</p> <p>— Та ту твоју „слатку“ госпоја-Персу!</p> <pb n="124" /> |
несем госпођици тражену књигу.</p> <p>— Та ман’те их до врага!{S} Ми к’о људи треба да смо паме |
пребогат речник и овом речју.</p> <p>— Та чекај за Бога... пусти ме да се издувам! — вели јој |
/p> <p>— Па-па-па им’о штоглу.</p> <p>— Та... знам, знам... — вели, сумњајући, гђа Гециница, — |
и сте, к’о што видим, у послу.</p> <p>— Та, ето, цуњам по орману.{S} Тражим и купим старе рукав |
једне обришу, а друге стигну.</p> <p>— Та немојте плакати, пријо, — теши је прија Макра, — ето |
поп-Спира кад стигоше у порту.</p> <p>— Та, ја сам се и сетио, ама не знам, ’хоће л’ штогођ ваљ |
та путник и стаде љубити децу.</p> <p>— Та добри су; — вели Јула, — само Рада, он мало...{S} А |
пита путник и гледа мило децу.</p> <p>— Та а а, добри су... само онај навећи... — рече и пружи |
ђа Сида и метну руке на трбух.</p> <p>— Та ман’те... знам вас већ, знам... ви већ морате ту ваш |
ном — теши девојке па им каже:</p> <p>— Та што плачете!{S} Та до’ће ред и на вас!{S} Нек плачу |
осле, слеже раменима, па рече:</p> <p>— Та, сад, шта је ту је!{S} Ти к’о мати, ниси требала да |
ако уплашити.</p> <p>— Е, да!?</p> <p>— Та клевета; да бом’е да је клевета!{S} Та већ само то; |
Па баш сте се, кажеш, волели!?</p> <p>— Та кол’ко сам се само пути тук’о у колу, а све через ње |
ечи!</p> <p>— Та је л’ можно!?</p> <p>— Та задрж’о ме овај проклети парадајз код куће, и баш са |
ај, удајете госпођицу кћер, а?</p> <p>— Та, тако је! — вели поп-Ћира. — Сад после Божића.</p> < |
војке, ваљ’да већ на удају, а?</p> <p>— Та па зар ниси чула, да се удају обе! — вели јој домаћи |
како; је л’ к’о у старо доба?</p> <p>— Та ја само кажем:{S} Не дај, Боже горе!</p> <p>— Та ниј |
етим.</p> <p>— А како за Бога?</p> <p>— Та... оне наше жене...{S} Жене к’о жене!...{S} Направил |
ели поп Ћира. — Та није ваљда?</p> <p>— Та ти већ да богме да ми ниси никад веровао!{S} А од ка |
охе.</p> <p>— Од кога, слатка?</p> <p>— Та од гђа натарошевице.{S} Њој је г. супруг њен, Кипра, |
, да, а за што ти није давала?</p> <p>— Та... к’о бајаги, ми газдачка кућа, а ја млезимац, а он |
<p>— Три и по.</p> <p>— Шајна?</p> <p>— Та какви’ шајна!</p> <p>— Сребра!{S} Ју, жалосна!{S} Пр |
</p> <p>— А зашто, Нићо, роде?</p> <p>— Та им’о би’ само бриге а асне баш никакве, кад би’ те у |
ве?</p> <p>— А ко се то удаје?</p> <p>— Та... не удаје се још нико... ал’ може бити, — вели баб |
ише и на ово друго.{S} Зар не?</p> <p>— Та, оно, до душе, тако је —</p> <p>— Ах, ви, ви! — прет |
</p> <p>— А да шта ви мислите?</p> <p>— Та здрава је к’о тресак, за Бога!</p> <p>— Е, чини вам |
/p> <p>— Да се нису посвађали?</p> <p>— Та да је само <hi>то</hi> — па и Боже помози!</p> <p>— |
сад се волете и слажете, је л?</p> <p>— Та к’о со и ’леб, што кажу.</p> <p>— А је л’ добра, је |
{S} Хоћете л’ да вам помогнем?</p> <p>— Та окан’те се ви мене!{S} Шта сте ме заокупили ту! — об |
А како Аркадија... како с њим?</p> <p>— Та, он ми је већ кудикамо поузданији, па њему сам већ с |
примјер, тако ово дана, возио?</p> <p>— Та-а-а, оно, знате... — отеже Пера и почеша се, — видит |
данпут казати: шта је то било?</p> <p>— Та... она тамо.. она поп-Спирина, гром их спалио!{S} Не |
гђа Перса, — а шта је то било?</p> <p>— Та ово је, ово је <hi>коњски зуб</hi>, оче Кирило, — ве |
— Е, а као за што да не идемо?</p> <p>— Та зар испред носа ти га одвукли па сад нам се смеју и |
</p> <p>— А зар си ожењен већ?</p> <p>— Та, знате, код нас паора како је... ми не мудрујемо мно |
>— А, као... кога, на прилику?</p> <p>— Та, сад... кога било... ма кога...{S} Лети, на примјер. |
си л’ бар мајстор у том послу?</p> <p>— Та, сад ја нећу ништа да диваним преко себе, него, ето, |
p> <p>— Шта је то тамо напољу?</p> <p>— Та онај њихов мачак дош’о ту под <pb n="168" /> наш пен |
онако у мал’ није и прош’о! —</p> <p>— Та шта говориш?!</p> <p>— У мал’ што <hi>њему</hi> не о |
>— Ћути, ћути, знам ја тебе, —</p> <p>— Та шта ме, шта ме знате!{S} Та једва сам и оно уз’о.{S} |
аш к’о што б’ ја желио, ал’. —</p> <p>— Та само да пређе једаред та комендија.{S} Страшно сам с |
} Свака јој се женска допада —</p> <p>— Та не, ал’ верујте, пала ми на памет она песма: „У Мили |
попом како си вредна и добра —</p> <p>— Та добра сам ја, него ти не ваљаш! — вели бирташица и н |
а!{S} Одма’ шибајте из башће —</p> <p>— Та шта ви ту мене фурт плашите с вашим татом... овај, г |
шта говорите!{S} Тридесет и —</p> <p>— Та ман’те циц до ђавола, — прекида је нестрпељива гђа н |
т... мог’о би још да послужи —</p> <p>— Та, ман’те га до ђавола, — вели госпоја Перса зевајући |
ође горе, тужитељ или тужени —</p> <p>— Та, та, та манимо се ти’ разговора! — вели поп-Ћира. — |
ол’ко ја!</p> <p>— Молим вас —</p> <p>— Та шта вам ја баш много и знам?!{S} Чула сам, ал’ чисто |
дљивији добију реда и једеду —</p> <p>— Та, знам ја то!{S} Зар сам га једаред чеш’о по лећи!... |
ли му Ракила, — већ заплећеш —</p> <p>— Та није баш ни требало, само сте се забадава трудили, — |
>, а другога <hi>Шецко-Једно</hi>.{S} А та су имена они добили према различитом свом темперамен |
ву ил’ натегачу што се каже.</p> <p>— А та да, већ, наравно... могу себи представити —</p> <p>— |
епо гледа и пита: „’хоћеш ли, снаго, да та Савка направи лепише?“ А он јој вели: „Та баш нисам |
шта би ти ’тела?{S} Ако ти се не допада та песма, певали смо ми онда и другојаче!</p> <p>— Та м |
родераће се наскоро лепа и шарена слика та, као танка паучина што се продере кад бумбар пролети |
већ могао и да кажем и како су се звала та два попа.{S} То су она иста два попа, чијим сам часн |
За то је дакле на крајеве села и стигла та вест тако јако претерана.{S} Тамо се приповедало, да |
шта је то, саш њом, куд се, Боже, дела та жена?!“ запитаће неко од укућана.{S} Па на то се нав |
он ост’о без зуба... а оно није ни била та књига, него <title>Часловац</title>...</p> <p>— Па.. |
новија ствар која је занимала село била та, што кроз који дан долази нови учитељ на место старо |
може кретати — тако је и њима потребна та мржња, да их држи у животу.{S} То им је мотор у живо |
ростре на обе њихове куће.{S} Изненадна та срећа повратила јој је стару храброст и стару заједљ |
а момка к’о крља, па га не пушта!{S} Та та би, каква је, и осванула на сокаку.{S} Да ми није жа |
нате га сигурно... берберског асистента Та како да га не знате?!{S} Оног што увек залепи мали к |
л’. —</p> <p>— Та само да пређе једаред та комендија.{S} Страшно сам се дала у бригу, Спиро!{S} |
кад зине, изгледао да се смеје, али је та спољашњост његова била фалишна, јер био је љут баш к |
брани се Меланија.</p> <p>— Све вам је та, драги господине, прочитала, — вели гђа Перса; — све |
брез федера, еј!“</l> </quote> <p>То је та песма коју је Тима шрајбер спевао а коју је и поп Сп |
и коју тако дивно и тако обилато негује та лепша и говорљивија половина човечанства — у овом ме |
/hi> коже не изиђо’!...{S} Него, док се та комедија не сврши, кажи, Бога ти, <hi>момку</hi>, да |
ика, „ја сам малерозан човек, преживеће та све нас, ожениће и Савицу и посашиваће и праунуцима |
ла к’о на Христовом гробу!{S} Та погаси та кандила, Жужа; та ако је поповска кућа, <pb n="362" |
лену. — Иди дођавола, Персида, одкуд ти та ђаволства падају на памет!{S} Баш ти то није ни нама |
а.{S} И моја Јуца тако исто.{S} Зна вам та свашта.{S} Али кажем вам, слатка, само једаред да ви |
ући шлофкапу на главу.</p> <p>У осталом та јој је жеља са свим излишна била, јер госпођа Перса |
ао ми само оног детета, оне Јуле; какво та воспитаније може добити!</p> <p>— О, госпојица Јула |
да је узела књигу па да чита!?{S} Него та лепо стоји све уз своју искусну матер па се учи и по |
дговори гђа Сока. — Но, шта ће сад опет та матора торокуша?! (Гђа Габриела није била ни матора |
. — Ју! — викну изненађено.</p> <p>— Ју та шта вам је; умал’ нисте љоснули!</p> <p>— Ју, „хозле |
А откуд ти, — прекиде га путник, — баш та песма паде на памет.{S} Зар не знаш коју другу?</p> |
вече, а пулгери дрече!“</l> </quote> <p>Та је песма постала у овом селу али је добротом (односн |
чије, <pb n="403" /> него: онај брица! „Та ни му је ни дека био доктор!“ додаје пакосно.</p> <p |
ата и више, траже на прилику напрстак. „Та ди се само део тај проклети напрстак?{S} Сад је отои |
hi>Спокојној жизни</hi> некима се оте: „Та гле поп Спире!“ — сви су се просто зачудили и питали |
су се тек јуче узели, па мисли у себи: „Та не би’ се мењала ни са вицишпановицом!“</p> <p>По не |
Савка направи лепише?“ А он јој вели: „Та баш нисам с раскида, само је онако подебело намажи с |
лим вас!“ или: „Та шта говорите!“ или: „Та је л’ могуће!“</p> <p>Ишли су полако, ногу пред ногу |
тано узвикивао: „Ите, молим вас!“ или: „Та шта говорите!“ или: „Та је л’ могуће!“</p> <p>Ишли с |
дава се госпођа мама отима и вели јој: „Та немојте се трудити!“ Габриела само виче: „А, не, не, |
Милошем кварио! — Ја му једнако вичем: „Та имаш ли ти душе... та немој више; доста је!“ А он ве |
не беле руке и праведна дела своја!“ — „Та јест, одговара паор.{S} Касти: ватате души места!“</ |
нда куд муж, туд, што кажу, и жена!“ — „Та да <pb n="372" /> бо’ме, а шта би и радили два бербе |
ко рано?{S} А штета овако фајн ноћ!“ — „Та било је разговора па и сувише.{S} И тако сутра ваља |
аже, и мене, па моји ме не познају.“ — „Та јеси ли ти то, Лало? реко’ ја.{S} О Лало мој, а отку |
и. — „Баш из Иђоша!“ — „А ди је то?“ — „Та Иђош, — каже он, — „зар Иђош не знате?!{S} Та измеђ |
ар је баш никад нисте окусили?</p> <p>— Тааа, није баш да нисам...{S} Јесам кол’ко се сећам сам |
ре обрисао и натакао на нос, па из пола табака диктовао једном малом лепо очешљаном Чивучету, и |
бележио још тамо код куће на једно пола табака хартије.{S} Па кад је ушао у дућан, извадио је и |
у дућан, извадио је из шпага и то пола табака и размотао и метнуо преда се, сео на столицу а н |
бави тако лако, да чисто није осећао да табанима додирује земљу.{S} Успут није срећом никога ср |
жем: „А ко ће тебе, роде, неговати и по табанима те чешкати, ако се ја, не дај Боже, и по трећи |
пске биле а записане на давно пожутелој табли.{S} И пошто би већ поодавно настала потпуна тишин |
и ведро лице.{S} Погледа на кућу, и на таблу на којој су блештала позлаћена писмена и прочита: |
и а он бега из све снаге; право бега на таван, на кров или на какво друго безбедно место где ће |
се прозоре и тресне од времена на време таванска врата, која је домаћа чељад заборавила да затв |
ађе и пита, ко је био последњи данас на тавану, али не добија никаква одговора.{S} А девојке за |
видно форме ради) нека старинска песма „Тавни лузи и брегови, кажите мени бједној“ а после те п |
, мало кочијашим — па крај с крајем.{S} Тавори се, господин-попо, од талијанског рата и од како |
, и моја Јула две, па ћемо се ’ранити и таворити већ и брез тога вашега тала!....{S} А ви, реко |
у и подмиривала потребу сеоског „<title>Тагблата</title>“ или још боље „<title>Интересантеблата |
к није дошао близу поп-Спирине куће.{S} Тад му је јаче залупало срце као сваком, ма како смео ч |
м.{S} Тако је трајало до пет часова.{S} Тада гђа Перса подсети друштво, да би добро било да пре |
д се накити миријадама дудова плода.{S} Тада ће га тек можда скинути какав гладан вандровкаш, к |
ешир кога сам почешће сумпором пере.{S} Тада би обукао и сомотски капут и лаковане ципеле а кос |
ије признају кад хоће да удену иглу.{S} Тада обично и једна и друга зову слушкиње које <pb n="4 |
то јест до четири сахата по подне.{S} А тада је стари сват наредио да се прежу коњи.{S} Поседаш |
ас било, бећари једни, грдила би их она тада, немате ни срца ни душе!{S} А шта вам ради, да га |
змакне, да их не слуша више.{S} Била је тада љута целога дана.{S} Онда је држала да је то казан |
И мисли њене, и песме које је најрадије тада певала, и књиге које је читала — све је то показив |
не куће.{S} Много штошта дознала је тек тада гђа Сида па и то: откад је управо фрау-Габриела ом |
ви с пута (јер ни један се није стрефио тада код куће) а оне обадве удри у плач и тужбу, а супр |
ола дана без ње.{S} И не знам како, већ тада му је падала на памет страшна мисао: каква би то в |
ване по некој швапској принцези удавачи тадашњој), и гумаластику за чишћење, и с праву за закоп |
није можно! <foreign xml:lang="de-Cyrl">Таз ис унмеглих</foreign>!{S} Та цело село само о томе |
сто одлазе у тазбину и Пера и Шаца, а и тазбина иде њима у походе, али се Шацини и Перини не са |
ви, па тако и ту.</p> <p>Често одлазе у тазбину и Пера и Шаца, а и тазбина иде њима у походе, а |
ад.</p> <p>— Ето ти, Нићо, сува језика, тај те твој већ издаје, — вели му Ракила, — већ заплеће |
; исти њен отац!{S} Ко је узме, слатка, тај ће бар знати, да има једну добру виртшафтерку.</p> |
ели му домаћин, — ко <hi>тебе</hi> има, тај зна шта има!{S} Откуд само прокљувиш ти све то?!</p |
д обрати, мислио је и слутио поп Спира, тај ће му сигурно наплатити сад и оно, што се, Бог те п |
ића.</p> <p>— А, дакле истина је.{S} Е, тај ће, бо’ме, добити добру домаћицу, и, што кажу, сопу |
та, како рекоше девојке — да је, дакле, тај путник давно очекивани учитељ.{S} Све су то најбрже |
и продати, јер коме би га год понудили, тај место да пита: „пошто?“ хоће да пукне од смеја!! (А |
ели домаћин. — А, кога моје вино обори, тај се не диже шале.</p> <p>— А,а!{S} Тај баш јуначки с |
тај догађај, то јест Аркадија црквењак, тај извор врло је штур и издао је писца врло <pb n="219 |
то</hi>, <hi>то</hi> ми само није мило; тај твој „боктерај“!{S} Много скиташ ноћу, Нићо, па би’ |
иршофт; коме је дао Бог, <pb n="182" /> тај и решета жито.{S} Тако ти кажи, каже, да сам је поз |
, тај се не диже шале.</p> <p>— А,а!{S} Тај баш јуначки струже чутуре. — шапће поп Спира сав за |
бити! — Коме требају кола с арњевима, — тај ме <hi>мора</hi> потражити...{S} Јербо, што је било |
извадити још два <hi>здрава</hi> зуба — тај ти се не би лако пробудио! — вели поп Спира охрабре |
девојку на удају, па још под фелером — тај не треба, Бога ми, да џимрија?</p> <p>— <hi>Фелер!< |
године преврнуо је једноме тако кола а тај се опет данас стрефио ту и био тврдо решен, да му с |
док пише и напише писмо.{S} Коме треба тај се само потруди и нађе га, дозове га кући, па харти |
нако! — чуди се домаћин!</p> <p>— Спава тај к’о заклан.{S} Да смо какви <pb n="318" /> рђави љу |
им бабама сложиле су се и закључиле, да тај путник није ни Жида који купује рану ни Шваба машин |
.</p> <p>Која је од њих прва дознала за тај страшан догађај, то вам писац не уме да каже, јер ј |
и попови се дигли већ.{S} И тако је за тај пар одложена била ерупција гнева гђа-Сидина.</p> </ |
жњем седишту свом као — опростите ми за тај израз јер је реч о поповима — седела су тако удобна |
отира, — јер најверодостојнији извор за тај догађај, то јест Аркадија црквењак, тај извор врло |
} Учи француски, јер је здраво заволела тај језик изображена света.{S} Прилично је изгустирала |
то вам је управо беамтерска натура; има тај рђав обичај, да га се ништа, ама ништа, слатка, не |
ош похваљен и црвен појас добио!{S} Има тај више среће нег’ памети — то ја само знам!</p> <p>— |
ома’.{S} Све некакви „ербшафти“.{S} Има тај новаца!{S} Кажу да је дупли вирилац.</p> <p>— Може |
ама к’о овнови и челиче своје темена на тај начин, да временом постану тврдоглави, и да се не д |
p> <p>Мајка и ћерка се само згледаше на тај глас.</p> <p>— Видиш, молим те, а ништа ми не јавља |
мају да дигну процес и да га оборе и на тај начин спасу душу милога покојника од једног тако те |
ила?</p> <p>— Од кад си се ти кренуо на тај проклети пут, — отпоче гђа Перса пошто се намести у |
на што примајући укоре и савете, бар на тај начин, изгледа ипак млађа од Цвечкенмајерке.</p> <p |
и се на кола, као да хтеде да их бар на тај начин задржи. — Од кад се нисмо видили!{S} Чини ми |
сто старог.{S} Ишчекивао се сваког дана тај нови учитељ, млад један богослов, на место старог у |
дно.{S} Знам ја њега к’о и себе.{S} Кад тај једаред заспи и захрче, може му слободно поред крев |
азда пријатељским погледом.{S} И поглед тај не могаше више да издржи сетом обузети путник, него |
уф.{S} Баш вам фала!{S} Срећа те ми је тај малер пасирао пред вашом а не пред каквом другом ку |
ран кад га извуку из воде.{S} Научио је тај на те колаче.{S} Колико се само пута <hi>тај</hi> и |
ити!{S} Бар код мене <pb n="45" /> није тај обичај.{S} Ви’ш ти то њега!...{S} Него ма’нимо се т |
е!</p> <p>— Та ман’те га врагу!{S} Није тај сирома’.{S} Све некакви „ербшафти“.{S} Има тај нова |
егов чукундека а ни ико у вамилији није тај ’лебац јево ни то био!{S} Ал’ како сам радио, тако |
га ти, Сидо, говориш к’о к’о...{S} Пије тај, бојим се, к’о смук баш за то што је сув, то ти ја |
као какав блазиран аристократа кога се тај свет баш ништа не тиче, а гђа Перса да се изеде жив |
а за мене!{S} Знам ја Ћиру.{S} Не да се тај лако!{S} Како је деб’о, а да ви’ш како се праћака к |
о и један топ испалити, — не пробуди се тај лако.{S} Ајде, дакле, иди...</p> <p>Домаћина нестад |
/p> <p>— Па, господин-попо, мал’те неће тај ђаво и бити! — Коме требају кола с арњевима, — тај |
етом и само јој се некако далеко чињаше тај жељени дан, дан праведне и слатке освете.</p> <p>— |
га шале пустити.{S} Не искобеља се више тај к’о ни паор из фишкалских шака!</p> <p>— Па ваљда с |
{S} Постао је љубимац бабин и неће више тај ништа да зна за фрау-Габриелу и њен авантурни начин |
што сте и сами видили, само један, па и тај ћемо скоро укинути.{S} Можемо, фала Богу.{S} Црква |
е равнодушне.</p> <p>На послетку дође и тај дан, стиже и нови учитељ.</p> <milestone unit="subS |
разлог; али не мање јак разлог био је и тај, што је поп Спира, као сваки поп и паметан економ, |
на, која затрпа читаве куће — тако је и тај глас од јутра до у вече нарастао и формално затрпао |
пеглајући једнако.</p> <p>— Та што ме и тај Бог већ не узме једаред себикана и не курталише ме! |
елико брадати клирици.{S} И они приме и тај усмено саопштен им услов и оженили су се, јер чак и |
год, тек да се нађе у послу.{S} Сврше и тај посао, а изгледало је да се поп Ћира већ предомисли |
а седам осам звезда па захрка јуначки и тај „последњи Мохиканер“ из данашњих сватова.</p> <mile |
Ама зашто вам, господин-попо, не стоји тај појас на своме месту?</p> <pb n="14" /> <p>— Хе-хе! |
како... ха ха ха!</p> <p>— Срећа, те ми тај малер није дигођ у другој кући... или на сокаку пас |
ту Арса... и пуна кућа!{S} Шта је мени тај Арса?{S} Шогор!{S} Шогор што кажу, туђа форинта!{S} |
влашка.{S} Остави ту саксију па покупи тај есцајг, па иди па спавај; а у зору да си ми рано на |
о у кола па за њим; и срећно му поквари тај посао.{S} Па још тамо су се, у Темишвару, каже гђа |
’ вредан? — пита га поп Спира — Па мети тај шешир на главу, Петре синко, покри се, покри!</p> < |
, други ред отпочети с тобом.{S} Та дај тај кактус овамо, шта га држиш једнако, — па сад ајд’ т |
ерњи својим будућим суграђанима.{S} Сам тај први корак његов у селу и први приказ његов допао с |
е и додавала, да је за чудо увек срећан тај господин Спира.{S} Увек се извуче из малера, па да |
ај Боже!{S} Није тата твој бездушан к’о тај господар Јова.</p> <p>— Мамо, слатка мамо, мени је |
к’о луда, кад је њој (Габриели) пасирао тај малер.{S} Тако се засмејала, да је формално пала го |
ом човеку помаже и ђаво и Бог!{S} Јербо тај човек кад гођ учини какву лудорију, а он, уместо за |
на прилику напрстак. „Та ди се само део тај проклети напрстак?{S} Сад је отоич ту био, гром га |
на сокак!</p> <p>Него и јесте чудан био тај дуварски сахат.<pb n="26" /> Права антика што наши |
забележио сам писац, веле, да је добио тај надимак отуда, што се одавно, још прве године, као |
махера Жужиног где седи, па се наместио тај син, као да је дошао и сео да се фотографира.{S} По |
Одма’ идем у род; идем у бели свет, ако тај грубијан не повуче што је заслужио!{S} Идем, Ћиро, |
фтирамо мало собу.</p> <p>— Шта ће само тај млади човек помислити?!</p> <p>— Шта је помислио то |
чекам још и то чудо и покор, да је ето тај поп Спира постао —- протојереј, <hi>прота</hi>... ј |
дин Пера пристане, — вели гђа Сида, а у тај пар дошла јој гђа Перса сва зелена.</p> <p>— О, кол |
ја сам се баш <pb n="195" /> заљубила у тај ваш циц; говорим, а сва ми памет остала на њему!{S} |
шом Меланијом!...{S} Кад би он досп’о у тај свет?!{S} Никад!{S} Него њено изображење и моје вос |
а, и већ о тако нечем, што би спадало у тај круг ствари.{S} После погреба црквењак однесе одјеј |
-Ћирина слушкиња, која је стајала баш у тај пар на вратима и пратила својим лојаним очима Лацка |
ја.{S} Уграбио би га одмах.{S} Не би му тај дао да се жени, него би с њим у манастир; а био би, |
— вели поп Спира.</p> <p>— Е, то је баш тај ђаво што и ја једнако мислим још од моје куће.{S} С |
а те колаче.{S} Колико се само пута <hi>тај</hi> искобељ’о, и то баш тамо, ди сам мислио, да му |
одом сам, вели, стекао, па нека сад <hi>тај</hi> народ и једе!{S} Ваљ’да ћу, вели, понети дудов |
маше,</l> <l>За њоме вес’о јаше</l> <l>Тај женик невера.</l> <l>О, иди, дивна нево,</l> <l>Где |
се оно бескрајно тршчано море у риту и тајанствен елегичан шумор и песма узлелујане трске зано |
hi> мило, па је одвуче на страну, онако тајанствено, као што то раде завереници у трагедијама н |
ко недеља.{S} Али то је још била велика тајна.{S} За њу је мало њих знало; њих двоје младих, је |
p> <p>— Та нећу, слатка, знам ја шта је тајна, — вели испраћајући гђу Габриелу која се изгуби у |
јутру рано чим зора заплави, Вожд Новак тајно —“</p> <p>— Но, врло лепо!{S} Ваљда ћеш сад још п |
вјенчано живећих“ приволео да приме св. тајну брака; колико је Швабица и Мађарица извео из јере |
х игара само некакву шотиш-полку и неки тајч, који јој је мама, кад је била добре воље, под дуд |
варале.{S} А ја је тешим и стишавам,... така ми је, знате, нарав, волем све лепо без свађе, па |
—</p> <p>— А, па ви немате ни нужде!{S} Така кожа!</p> <p>— Дакле слушајте!...{S} Ал’ молим вас |
ме крив, питам вас, што се Јули измакла така лепа и добра партија?</p> <p>— Ал’ молим вас, слат |
видите па вам је чудно можда.{S} Она је така, дође јој тако, па... ал’ иначе је, уверавам вас, |
ило!...{S} Ја опет, Спиро, велим: то је така судбина...</p> <p>— Та ово, фала Богу, скинули смо |
тане удовац да му — не дај Боже, — умре така попадија!{S} Осећао је, да то не би био у стању пр |
разјареној мами.</p> <p>— А ви кад сте така чисменка, госпоја-Сидо, — рече и потрча за њом гђа |
даред ако се нађе с њим, неће више бити така као до сада.</p> <p>Ишла је свакога дана у башту.< |
понудила компотом, а знаш је да је увек така кад су врућине и кад јој муве досађују.</p> <p>— Б |
мешнија. „А <pb n="104" /> да боме, ето така ће несрећа увек пре наћи себи срећу, него ова моја |
, наша Богословија може се пофалити што така васпитана младеж излази из ње.{S} Фини младић к’о |
<p>— Чудо, госпоја-Сидо,... кад сте баш така „чисменка Анка“,... чудо да нисте понели са собом |
ј рајспулфер!</p> <p>— Е, сад какав је, такав је, ја га нисам млео ни жрнао!{S} Какав си ми каз |
спуштај „терно“, — завршује гђа Сида, — такав „хауптрефер“ неће ти се скоро трефити!</p> <p>А п |
и његовог дебелог блата.{S} За то се на такав пут у ово доба и шаљу само старији и јачи, а мали |
. — А кад мислиш, да ћемо стићи, кад је такав пут?</p> <p>— Фала, господин-попо.{S} Бог вам за |
акав си ми казала и написала, ја сам ти такав и купио.</p> <p>— Није, рано, — вели јој гђа Перс |
губила.{S} Ни она не би могла преживети такав губитак, сањала је Јула будна; и она би се убила, |
апоље преко сокака.{S} Јер кад се један такав малишан крене преко таквог блата, деси му се то, |
...{S} Вид’о сам само једаред још један такав и то на цимеру једног дентиста.... виси као цимер |
х псовао: „Затрацени!“ а други није био такав, него коју прво нађе Жужу или Ержу, а он вели: „Ш |
ве своје по кући.</p> <p>— Каква мајка, таква и ћерка! — вели поп-Ћира. — Моја Персида је један |
, а ви ми се ту једнако цифрате.{S} Ех, таква ти је садашња младеж!{S} Па онда се чуде, што тол |
hi>, са свим коњски и то још колики!{S} Таква велика зубекања, какву ја, Персида, свога века ни |
стају и сами живљи и интересантнији. (А таква је била и гђица Јула.) Г. Пери се завезао језик, |
ерујем, слатка, и <hi>сама</hi> сам вам таква.</p> <p>— Знам, знам, бар <hi>мени</hi> немојте, |
ти мени нешто крупно казујеш!</p> <p>— Такве секирације, што смо ово дана од њих имали, не би’ |
енути клавир купљен је после три четири такве учестане несвестице.</p> <p>Ето таке су биле те д |
и заустављао крв Недељом пре подне.{S} Такви се случајеви дешавају тек после подне.{S} А то је |
а, верујте, да су Карловачки богословци такви шмајхлери! — рече Меланија и крадом гурну Јулу ле |
рау Габриела викну само швапски „На!“ с таквим гласом и изразом на лицу као да јој је највећа г |
ога, шта више, она би оберучка дочекала таквог зета.</p> <p>— Момак је добар; ништа се за њега |
е грчи у колима без арњева!{S} И једног таквог суморног новембарског дана, стиже из владичанске |
попина кућа и богатство, па да буде без таквог једног чувара?!“ Питање <pb n="64" /> сасвим уме |
кад се један такав малишан крене преко таквог блата, деси му се то, да се формално углиби у бл |
S} Он се никако није могао да прилагоди таквом животу, јер је, као и сви његова рода, волео мир |
тка мамица упропастила и унесрећила сас таквом једном фушер-машамодом!{S} А, и’те молим вас... |
и речи више да бекне.{S} Сачувај, Боже, такву какву каквом мужу који се бави науком па му треба |
2" /> од тринаест сребра, за спомен.{S} Такву исту лулу купио је и поп-Олуји, домаћину.</p> <p> |
то кажу прико новина тражио, — па не би такву потрефио, тако је то благо једно од жене! — рече |
и свога Милоша и вели, да није заслужио такву жену к’о што је она! и то иде све тако, докле га |
ила и да једе и да пије, кад нађе какву такву књигу.</p> <pb n="108" /> <p>— Е, ви, мама, увек |
е, што им играју очи к’о на зејтину.{S} Таке праве у данашње време ероберунге!“</p> <p>Овде ће, |
међу радног и недељног дана, али никада таке као у селу.{S} Нека свечана тишина још с јутра каз |
p> <p>Фрау Габриела је била створена за таке прилике и услуге, а што је најлепше било код ње то |
итав се дан труцкали у коли, па сад све таке неке ствари.{S} Боље каж’те у кратко: ништа није к |
<pb n="110" /> копуни живину и ради све таке кућевне ствари и учи се виршафту још док је за вре |
те с другим паорским ћурковима, кад сте таке арамије пред господин-попином кућом?!“ А деца се п |
е кажеду: „Верујемо, слатка, и саме смо таке!“ А ја, слатка, ништ’ не знам за себе, већ фурт па |
дају скромне и смерне девојке, него ето таке шиндивиле, што им играју очи к’о на зејтину.{S} Та |
и такве учестане несвестице.</p> <p>Ето таке су биле те две попине ћерке.{S} И како знамо већ, |
и није, то вам писац не уме казати, јер таке ситнице у стању је само женско оштро соколово око |
добро на ову ’ладноћу.</p> <p>— Одма’, таки! — вели једна још доста лепа жена са повезаним вил |
ма и на’рани и’!</p> <p>— ’хоћу! ’хоћу, таки!{S} Само ме немојте, снаја, цвелити више —</p> <p> |
ничијим колима испред његових кола.{S} Таки потера поред њих!{S} А вешт је, обешењак, да изврн |
кви су они, — вели гђа Сида зевајући, — таки им је и мачак.</p> <p>Настаде мала пауза.</p> <p>— |
l> <l>„У Недељу бић —</l> </quote> <p>— Таки напоље да се истрезниш! — обрецну се Тинкуца. — Ви |
, — вели Рада; — пољуби га ти!</p> <p>— Таки господин-попу у руку!...{S} Сад ћеш с кола! — рече |
<p>— Та тек што нисам свршила.</p> <p>— Таки, кад ти кажем! — викну строго на њу гђа Сида. — То |
>, вашег и његовог пријатеља...{S} А ја таки идем Тоцилову, да му кажем, да не преже зором, нек |
, одма’ ћу вас овом мотиком!{S} Севајте таки од тарабе!{S} Мол’те Бога, што није тата код куће! |
.{S} Обешењак паор!</p> <p>— Сви су они таки, враг им баби!...{S} Ја све мислим онај лопов, она |
ој Јули пасира тако што.{S} Увек се њој таки неки ђаво морао десити.{S} Бадава, морала је призн |
ја и шмајхлује сас репом.“ Већ није био таки њен мачак „Хер-Катер“ назван.{S} Он се никако није |
асницима је већ готово.{S} А часници су таки људи, да се Шандор може само поносити кад погледа, |
пошто?“ хоће да пукне од смеја!! (А има таких ствари, којих се човек не може отрести к’о ни она |
} Дође му воља и зажели да упрегне шест таких хала, па да пуца бич а да потерају још брже, да ј |
је гђа Гециница. — За Бога, зар између таких људи па да дође до тога?!</p> <p>— Та знате, фала |
ишчеве болесне фантазије.{S} Против <hi>таких</hi> сам и ја, и сваки који зна шта се захтева од |
фамилији изгор’о од ракије!...{S} Ет’, тако!...{S} Сад ми већ и фамилију не остављате на миру! |
ату песму: „Ти већ спаваш, злато моје“, тако тихо, да је гласе њене могло чути само Јулино заљу |
а-Макре што кажу „под видом честности“, тако да би им то увек био згодан изговор да су се „случ |
се добре прилике, ето —</p> <p>— А-а-а, тако зар ви знате?! — зачу се још из кујне глас гђе Пер |
} Седим к’о на шпорерту од љубопитства, тако сам најгириг!{S} Ништа, ништа вам не знам —</p> <p |
су обе попадије примиле закључке тога, тако да га назовем, Темишварског мира.</hi> </p> <p>Ник |
се угостио и он и коњи му, а сем тога, тако је савесно набио оба „сица“, и предњи и стражњи, д |
ј хвалиле невероватном количином млека, тако невероватном да ни једна није већ ни веровала.{S} |
.{S} Један ме отоич уј’о баш испод ока, тако, да ме је из најтврђег сна пробудио, обешењак једа |
> <p>— Па како је мене моја мама учила, тако ја сад учим моју Меланију.</p> <p>— Слатка.{S} И м |
д парохијана тога дана свачега изобиља, тако је и он на дан Јулине свадбе свачега спремио.{S} Б |
ом скромном дому.</p> <p>— Фала и вама, тако рећи, други „странопријемни Аврааме“! — вели поп Ћ |
“ тешила се Јула, ал’ Шаце никако нема, тако да се Јули учини оно неколико дана читав век.</p> |
а врати, да се сита најада и потужи на, тако рећи, дојучерању своју најбољу другу и пријатељицу |
аске и већ чисто малаксала и саломљена, тако да је већ будила сажаљење, — мож’те сад ако ћете т |
е би се, можда, ствари до тога степена, тако несретно развиле.{S} Али, овако....{S} Али узалуд |
њу испред куће.{S} Па тако и прексутра, тако да се то досадило не само Меланији која се унтерха |
је, како је пакосно говорила гђа Перса, тако оматорио, да је поред кијања и кашљања почео већ д |
удајете госпођицу кћер, а?</p> <p>— Та, тако је! — вели поп-Ћира. — Сад после Божића.</p> <p>— |
ак, како је и он или месечар или лопов, тако нешто, јер иде и онда по сокацима и којекуда кад н |
Е, фала, лаку ноћ!{S} Е, ти си ме сад, тако рећи по други пут запопио.{S} Лаку ноћ.{S} Чекај с |
" /> силан свет Јули попиној у сватове, тако, да је ко хтео, могао је комотно покрасти сво село |
он.{S} Куд ти опет оде!{S} Нисам, каже, тако мислио, Персо супруго моја; волијем ја тебе него с |
-Спириних.</p> <pb n="376" /> <p>Ту је, тако помажући им, приповедала многе интересантне и гђа- |
/hi> </p> <p>А како су живеле попадије, тако су лепо живели и попови међу собом.{S} Мало које в |
} Али само једну кашичицу!...{S} Дакле, тако ја стишавам.{S} Волем све лепо; с <hi>лепим</hi> с |
и нешто мало више година, све је боље, тако да понекад скоро и не ваља од силне писмености; је |
удити да осветли ствар са сваке стране, тако да ће све и мотивисано и јасно бити.{S} Биће свега |
а окреташе.{S} Силно полете да побегне, тако силно, да се удари о <pb n="147" /> једно дрво, ка |
у брзо на другу столицу баш до г. Пере, тако да је овоме сада с десне стране била Јула а с леве |
ако сам научила од моје покојне матере, тако и ја воспитавам моју кћер Јуцу, — вели гђа Сида а |
у име Бога.</p> <p>— Ама ти си, Петре, тако заценио, к’о да си ти сам у селу.</p> <p>— Па, гос |
жали супруг и муж.{S} Ал’ то је, знате, тако ишло, ал’ тако — да сам се сутра и ја сама, <hi>са |
здрављају се, мере се од главе до пете, тако да ни једна ситница неће остати неопажена а нарочи |
л’, реко’, увек тако вредни... хе, хе, тако к’о данаске?</p> <p>— А шта се то вас тиче?! — реч |
. ви већ морате ту ваше —</p> <p>— Тхе, тако сам научила од моје покојне матере, тако и ја восп |
сони његовој.{S} Као и на вечерњу јуче, тако и данас, многи су му похвалили глас.{S} А кад је п |
.{S} Зар не?</p> <p>— Та, оно, до душе, тако је —</p> <p>— Ах, ви, ви! — прети му прстом Мелани |
као грана зелена кад запишти на ватри, тако запева он њену милу песму:</p> <quote> <l>„Теби љу |
и толике жене у месту знале су писати, тако да су поред усмене књижевности коју тако дивно и т |
исто време и своју дужност.{S} Те ноћи, тако УЗ гајдаша, издувао је весели Нића боктер хиљаду и |
ло пева он, мало црквењак, а мало ђаци, тако наизменце.{S} Док црквењак или ђаци певају, господ |
тако <pb n="136" /> равнодушна кад јој, тако рећи, испред носа односе прилику?! — Тако је!{S} И |
намештен у најлепшој и најпространијој, тако званој, гостинској соби.{S} Намештај леп и јак али |
> деца из комшилука кад изађе на сокак, тако да се обично морала и сама госпоја Сида умешати и |
ко.{S} По четир таса се носило Недељом, тако да је свет избегавао цркву через тих силних дација |
и предњи и стражњи, домаћиновим сеном, тако савесно, да ће се коњи још бар недељу дана частити |
ед!“ вели и одлази даље. — А сутра дан, тако око фруштука, метне у цегер двоје маказе, велике и |
вели поп-Ћира. — Моја Персида је један, тако да кажем, скуп добродјетељи, па је, наравно, и сво |
ме је горео најчистији барабанц-зејтин, тако она не била жива, и не била госпоја перзекуторовиц |
е отићи у свет.{S} Па као што је рекао, тако је и порекао.{S} Није могао да продужи бар још три |
а то је, чим је стао на снагу и постао, тако рећи, сам свој, оставио и фрау-Габриелу и (што је |
аљ’да ја баш то пијем од беса?{S} Него, тако... пијем, па ми се ондак помало још и мили да живи |
осте или завезане и да не знају — него, тако!{S} А у вароши фине, па штелунг па персона па клав |
јево ни то био!{S} Ал’ како сам радио, тако сам лепо и прош’о; тако ми и треба!{S} Једва за ду |
вина тражио, — па не би такву потрефио, тако је то благо једно од жене! — рече бојтар па устаде |
и...</p> <p>— Јао, лако је вама, пријо, тако диванити; ви не удајете!..., Ал’ како је мени!... |
{S} Чисто вас престављам и гледам како, тако дебела, бацате кегле!!{S} О жено, жено!</p> <p>— С |
на гђа-Сидине фамилије, и још неколико, тако да је једно кандило горело чак и пред прекрасним Ј |
и шта је и колико је свега другог било, тако да није нужно ни ређати све.{S} Доста што ћу вам р |
године... ал’ к’о да је тек јуче било, тако ми лепо прошло —</p> <p>— Па како, како... јеси л’ |
могу; мораће попустити, није он, рано, тако јогунаст! — теши је гђа Сида, а после наставља мир |
огао! — одахну поп-Спира. — Врло добро, тако ћемо и казати.</p> <p>Па тако и урадише.</p> <p>И |
па је теши:</p> <p>— Е, госпоја-Персо, тако вам је то у овом свету.{S} Свакога је обдарио Бог |
ћани га курталисали они’ амова!{S} Ето, тако!{S} А још спав’о у шталогу; ’хоће човек да чува св |
<milestone unit="subSection" /> <p>Ето, тако је отприлике живео господин попа у селу, а који ба |
а њом дружи и на њу угледа.</p> <p>Ето, тако се разговарају две попадије.</p> </div> <pb n="23" |
комшилука. — Докле ћеш самовати, Нићо, тако, к’о нико твој?</p> <p>— Хе, шта ћеш!?{S} Другу Пе |
разговарамо...{S} А, би л’, на примјер, тако ово дана, возио?</p> <p>— Та-а-а, оно, знате... — |
Ово све к’о да се најело бунике данас, тако говори!{S} Севај напоље, шта си ми задимио ту с то |
, и да је чује кад пева.{S} Тако данас, тако сутра, еле, он се некако тако навикне, па му чудан |
одмет и њега као једно, бар за вечерас, тако рећи, дејствујуће лице, описати и с читаоцима упоз |
/p> <pb n="391" /> <p>— На, Кристи-Гот, тако вам и треба! — поздравља је ова.</p> <p>— О молим, |
д мрзиш, треба да мрзиш љуцки.{S} Јест, тако је то!{S} Све доле!{S} И браду, и бркове, и...</p> |
коју је, наравно, јако волео.{S} Јест, тако је осећао <pb n="224" /> и мислио г. Пера до овога |
нег ви павори... па по никад, што кажу, тако доцкан, да скоро и не вечерамо од силног беамтерск |
е с травуљином почупала и сву мирођију, тако да су сутра дан из комшилука морали узајмити мирођ |
ерити с оном њеном!!{S} Тако и на балу, тако свуд, свуд...{S} Увек ова наша оде у запећак.{S} Т |
еку песму а нешто јој се стегло у грлу, тако јој је жао и неправо.{S} Постаде већ и нестрпљива, |
ба.{S} Па зар ти није доста, кад си му, тако рећи, испред носа уграбила зета?!.{S} Ако ћеш прав |
о и негда још кад још није знала за ту, тако рећи, паклену, али ипак тако слатку, страст.</p> < |
хићено Јула. — К’о гођ да сам у Банату, тако је добро!{S} Само кад смо ту!</p> <p>— Па, Бога ми |
су често у поп-Спириној кући пили кафу, тако им је и требала.</p> <p>После неког времена Јула у |
д кога мрзиш, а ти не знаш да поставиш, тако да кажем, плот твојој мрзости и јарости! — рече по |
мо здраве и читаве, фала Богу.{S} Па... тако и они...</p> <p>— Јао, лако је вама, пријо, тако д |
азе.{S} И молер му је и учинио по вољи; тако су дошле крај њега четири дебеле свеске Рајића, <t |
како сам радио, тако сам лепо и прош’о; тако ми и треба!{S} Једва за дуван и сланину!</p> <p>А |
па понекад и неку шварглу ма и најмању; тако исто ради и поп-Ћира и шаље поп-Спири.{S} А пример |
мило било, што се то баш <pb n="55" /> тако стрефило да је и њу и ћерку гост затекао у послу, |
он, а после тихо запева, <pb n="149" /> тако тихо и тужно, као грана зелена кад запишти на ватр |
l:lang="de-Cyrl">Кис ти ханд!</foreign> Тако, то је красно!{S} А не да се мрзите и свађате!{S} |
ће се ова наша мерити с оном њеном!!{S} Тако и на балу, тако свуд, свуд...{S} Увек ова наша оде |
коли’!{S} Е, то му, ето баш не ваља!{S} Тако је приклане возио једног Џиду из Симиклуша у Велик |
n="168" /> наш пенџер, па све ларма!{S} Тако је брезобразан —</p> <p>— Какви су они, — вели гђа |
аш ми је мило!{S} Баш Бог да прости!{S} Тако вам и треба, кад избегавате <hi>нас</hi>, па тражи |
а се не даду свакој шуши пулгерској!{S} Тако их спремају за доцнији живот, али их ипак не пушта |
е, Боже, левента и старо господство!{S} Тако мора сваки помислити, кад га види и покисла и ипак |
атно у Банату!) „маринерски“ официр!{S} Тако на једној Меланија замишљено чита, а према њој на |
а не сме преко зида ни у једну кућу!{S} Тако је поп-Спира својим спавањем под комарником и свој |
јине!</p> <p>— И сад смо код њега...{S} Тако по каткад кочијашим мало...{S} За ово што од вас з |
у буде прстен а после Божића свадба.{S} Тако ће бар вратити госпођи Сиди мило за драго што је о |
левећи башту, и да је чује кад пева.{S} Тако данас, тако сутра, еле, он се некако тако навикне, |
неописану сладост и милину од тога.{S} Тако је и фрау Габриела осећала неко задовољство и онак |
ш, обешењака паорског, како све зна.{S} Тако и јесте; шта знаш! — вели поп Спира у себи, а за т |
остале само, кажи, штруфле и штикле.{S} Тако кажи и замоли је нека ти уфате и даду њиховог мачк |
о лепо стоји к’о фрајлином ђувегији.{S} Тако су ћеретале све док није Жужа већ мало и обезобраз |
речју, господске персоне, што рекли.{S} Тако исто је излишно напоменути, да се лепо носио, кицо |
о више задржи на овој грешној земљи.{S} Тако је желела и за прво унуче своје, Савичиног много с |
ли да заклопи уста и да иде спавати.{S} Тако се ето, један наш Банаћанин <pb n="164" /> у далек |
м</hi> се, слатка, може све учинити.{S} Тако сам утишкавала и, што кажу, крпила!{S} Е, ал’, бо’ |
ва пут нашла са баба-Макром у башти.{S} Тако и прексутра.{S} Известила <pb n="236" /> се о свем |
аце какав пун цегер па га вуче кући.{S} Тако је мислила у себи гђа Сида па прекиде сама паузу.< |
и у младих девојака срце као восак.{S} Тако је и с Јулом!{S} Јер Јула је г. Перу само једаред |
луд да дође, кад га тако дочекујем.{S} Тако ми и треба, кад сам била луда!{S} Ал’ канда ће заб |
преухитрила с прошевином и прстеном.{S} Тако је и било.{S} И сада настаде живо спремање опреме |
уга се извињавала умором и врућином.{S} Тако је трајало до пет часова.{S} Тада гђа Перса подсет |
баш, ал’ не би јој ни неправо било.{S} Тако мисли а једнако копа мотичицом што јој је тата нар |
е и остало одело није било постидно.{S} Тако накићен Шаца, као сваког празничног дана, позвао ј |
г, <pb n="182" /> тај и решета жито.{S} Тако ти кажи, каже, да сам је поздравила!“ Умал’ сироту |
је њој (Габриели) пасирао тај малер.{S} Тако се засмејала, да је формално пала госп. Перзекутор |
ују ал’ на путу још никог да сретну.{S} Тако су ишли два и по сахата и већ почеше сретати најпр |
е већ познаје сав комшилук по гласу.{S} Тако, на пример, један се жабац већ неколико година дер |
и, а и ди би богословац пио ракију!?{S} Тако сам се и ја некад, сећам се, штимавао; а, Сидо, па |
ко рећи, испред носа односе прилику?! — Тако је!{S} Истина је!{S} Али је и то истина да се мног |
ума поп-Ћирина, што старија све боља, — тако и пажња и љубав супружанска била је све солиднија. |
вечкенмајерка очевидно попуштајући... — Тако вам и треба; ал’ баш, баш ми је мило! — рече труде |
е ти баш ни замерити! — шали се Нића. — Тако беамтери мешаду; пиједу вино, па пресечеду ракијом |
от’шло све, — рече Нића и ману руком. — Тако ми ваљда суђено, а зар сам ја крив?!</p> <p>— Хе, |
ра.{S} Увек се он тако јефтино вози.“ — Тако мисле оба попа.{S} А Пера Тоцилов пуши и преко кам |
коње.{S} То је Иђошко право одондак.“ — Тако онај приповеда, а они око њега зинули па слушају; |
ромна лавина, која затрпа читаве куће — тако је и тај глас од јутра до у вече нарастао и формал |
на мера ракије, па да се може кретати — тако је и њима потребна та мржња, да их држи у животу.{ |
теј), иначе тако учен и паметан човек — тако писао и говорио о српским сватовима и другим весел |
и.{S} Једва изн’о читаву кожу.</p> <p>— Тако је то, — трља задовољно руке госпођа Сида. — Ко др |
в и стаде тек сад пунити лулу.</p> <p>— Тако вас волем, то је лепо!{S} Шармант! <foreign xml:la |
нам; била му и нека рођака, а?</p> <p>— Тако нешто!{S} Дакле ајде.</p> <p>Одоше обојица у побоч |
забрао себи сапутницу живота —</p> <p>— Тако!{S} Е ви’те молим вас!{S} Та шта говорите! — чуди |
И ви то, Боже, слатка снаш’-Пело, одма’ тако верујете?!{S} То је само тако изнето, поп Спира је |
пише до дна. — Свршени клирик, а, је л’ тако?</p> <p>— Јесте; совершени клирик... с еминенцијом |
уж.{S} Ал’ то је, знате, тако ишло, ал’ тако — да сам се сутра и ја сама, <hi>сама</hi> сам се |
ти <hi>од куд му</hi> баш штогла... ал’ тако сам чула... по што сам купила, по то вам, што кажу |
{S} Макар није им’о друга посла.{S} Ет’ тако!{S} Поп Васа га шиље и, што кажу, откида од своји’ |
ахну опет бивши бојтар.- — Диваните ет’ тако, па само грешите душу.{S} А да бо’ме, кад не знате |
зи па донеси мало кромпира из подрума!“ тако би благо рекла кад је наређивала што Жужи.</p> <p> |
и делити.{S} Неће баба у труц да умре!“ Тако се отприлике јадао Палчика пријатељима, а баба јед |
!{S} Гром те спалио, обешењаче зелени!“ Тако га је грдила гђа Сида, али он се ипак није пењао у |
е најлепше је да дође једна серенада, а тако захтева и логика догађаја.{S} А Јула ће га чути је |
ло чудно, како то тако газдачка кућа, а тако тврд креветац.{S} Али се ипак добро осећа.{S} Лежи |
{S} Па, поздрав’те Меланију!...{S} О, а тако ми жао, што нећете бар мало да свратите!...{S} Па |
ла да дође, да <hi>мене</hi> види!{S} А тако сам, онако... знате баш расположена била тога дана |
о видили!{S} Чини ми се читав век!{S} А тако би’ је волела видити!{S} Та биле смо другарице од |
ела брзим кораком гђи Соки гркињи.{S} А тако исто и натарошевица похитала је, обукавши се на вр |
ће, а иначе не можемо је намолити.{S} А тако радо слушамо и ја и Николајевич. (Ту се „Николајев |
Нема никога, учинило јој се само.{S} А тако би волела да чује мало тамбуру; нешто је расположе |
у Лугош одакле је и дошла, —</p> <p>— А тако? — вели поп Сира.</p> <p>— А она, удри у плач, а њ |
ан јед кад није мајстор ту —</p> <p>— А тако штогођ!{S} А ја мислим, да сте се тукли, јер то је |
нати која ће од њих двеју триумфовати а тако исто и разумети, да је то баш тако морало бити.</p |
онда дође жао, што сам <pb n="21" /> га тако ожалостила, па проклињем и себе и шприц-крофне.</p |
нима иза стражњег сица за шараге, па га тако одвук’о у школу, те се једва скрасио у скамији.</p |
чека. „Хе, ваљда је луд да дође, кад га тако дочекујем.{S} Тако ми и треба, кад сам била луда!{ |
а свуд њушку и отима од други’ а кад га тако почешеш <pb n="300" /> мало, онда и они стидљивији |
па мислим: добро је, ту је! и предам га тако завијена владици.{S} Екселенција узе замотуљак, ра |
никога на свету.{S} А њему мило што га тако држи за јунака, па онда,он њу пољуби, а она се мал |
> <p>— Момак је добар; ништа се за њега тако нешто не чује, а од добре је и богате фамилије!{S} |
</p> <p>И доиста било је неколико књига тако отворених и почетих, једна на канабету, друга на ф |
њега ради ту у тегли и намештене) те да тако покаже и наговести пролепшање времена.{S} Све се з |
оја сад не може никога да прикрије и да тако помаже безазленом ашиковању.{S} За то су сада и са |
дахну и моле га да им више не приповеда тако страшне ствари јер су, кажу, обе слабих нерава.{S} |
гђа Сида, — а ја све велим: то је ваљда тако <hi>судбина</hi> —</p> <p>— Па можда ће бити срећн |
онтролисати у раду и сутрадан тужити за тако несавесно руковање и вршење његове дужности.{S} Ос |
ју, а екселенција се све тресе од смеја тако да му је и ћелепуш спао.{S} Та шта се врагу смеју, |
да сети, да је кадгод чула, да се нека тако из поповске куће удала за берберина.{S} У том јој |
а бабица, да свога века још није вид’ла тако дете здраво па грлато.. тринаест и по фунти, каже, |
о је био тако дрзак, а Јула што је била тако сурова.{S} Не чује се ништа из баште, само зелена |
ио баш тако шмокљан, а ограда није била тако честа — по свој прилици да јесу.{S} И какав би то |
ваљ’да ни једна попина ћерка није била тако опремљена као Јула попина.{S} Колико ће то кола тр |
p>— Јест, кад би фрау-Цвечкенмајер била тако <hi>лакомислена</hi>, па да се тура и ди јој није |
ву левчу и фрау-Габриела излете из кола тако лако к’о какав лак перјан јастук, и тако постаде н |
удно и невероватно учинило, што се Јула тако лако утешила, док јој мама још једнако праскала зб |
уз њу певао јој онај свима богословима тако добро познати тропар шљивовици: „Пресвјатаја мучен |
не, а на паорске намигне и кресне очима тако жестоко, да му понекад спадне и сламњи шешир с гла |
еланија и погледа га својим црним очима тако значајно, да блага Јулина слика ишчезе једаред за |
Јула чита на глас.</p> <p>Једнога дана тако седе и Јула и мама и раде неки женски рад и једна |
ући ни зими а камо ли лети.{S} Задржана тако она би остала на ручку, па и на вечери.{S} А најра |
врло похотљивог патка.{S} Та га је мана тако компромитовала, да је већ ушао у пословицу у селу: |
ту ди ја живим и машамодирам, иде једна тако лепа девојчица (па је пољуби) у тако, али <hi>тако |
а у башту.</p> <p>Једнога дана ради она тако у башти, кад чује где се нешто у комшинској башти |
ину песму: „Сјајни мјесец иза горе“, па тако нису ни придавали много важности овом сукобу.{S} И |
не слуша ме више ни једна ни друга, па тако је и дошло до шкандала —</p> <p>— До <hi>шкандала< |
мора се признати... у тим годинама, па тако мајсторски зготовити!{S} Могли би гастгеберај отво |
а ја опет главу у бунду ко корњача, па тако све до Ченеја.{S} Е, ту нисам већ мог’о да останем |
оспода пароси они венчаваду...{S} Е, па тако; свак има своје једно пословање и, касти, зарађива |
у: „Весело срце кудељу преде“.{S} Е, па тако ти је и са мном садакана, кад ми је празна глава.. |
hi> ти помоћ, неће оскудјевати!“ Хе, па тако вам је ето и ово!{S} У Божијој је руци све то, нар |
то, свуд у свету најсјајнији балови, па тако и ту.</p> <p>Често одлазе у тазбину и Пера и Шаца, |
дан, него већином Суботом и Недељом, па тако је и у селу.{S} Читаве недеље Шаца, берберски калф |
не, кад ал’ ето ти друго се почне... па тако фурт.{S} Дањом метнули неко решето пред кућу, па с |
по вашарима, слабо вам и излазим... па тако ништа и не знам.</p> <p>— Верујем, верујем... бо’м |
о за три дана,“ вели наша пословица; па тако је било и са овим догађајем.{S} Село је два три да |
јлепше било за шетњу испред куће.{S} Па тако и прексутра, тако да се то досадило не само Мелани |
се бар у вече не виде и не обиђу.{S} Па тако је то било и лети и зими.</p> <p>Ето баш у Петак, |
службе, сва вечерња и све погребе, — па тако и данас, тим пре иде што ће њен Савица да осветле |
ла!</p> <p>— Зашто за Бога?</p> <p>— Па тако ето, не шикује се то вама, код нас толиких —</p> < |
нда кажите.{S} Је ли, Јуло?</p> <p>— Па тако... мислим...{S} Мислим, дакле, да се варошке госпо |
и магарац!“ вели љутито попа.</p> <p>Па тако је и вечерас радио.{S} После оних седамнаест искуц |
ло добро, тако ћемо и казати.</p> <p>Па тако и урадише.</p> <p>И поп-Спира се лепо извукао из ш |
овим дудом играло коло.{S} Свирац свира тако целе године, а кад се обере кукуруз, онда се зна ш |
о био први случај, да њеној Јули пасира тако што.{S} Увек се њој таки неки ђаво морао десити.{S |
ви толико кренкујете!{S} Није то ништа тако страшно!{S} Има још, фала Богу, Недеља, па ето мож |
се што чешће могу тикати...{S} Иде Шаца тако, па се сећа свега што је вечерас чуо и видео и дож |
S} А Јули дошло чисто чудно што се Шаца тако чини невешт, а у сну јој тако мио и искрен и тужан |
че их у смеху.{S} Смејали су се обојица тако слатко, као што то само здрави и дебели попови мог |
ланију.</p> <p>— Слатка.{S} И моја Јуца тако исто.{S} Зна вам та свашта.{S} Али кажем вам, слат |
а није му доста било, да је наш’о какав тако од словесног створења зуб, — па да му се и поверуј |
н спасу душу милога покојника од једног тако тешког греха као што је неправедан тестаменат.{S} |
ијама које се обично добијају од једног тако добро угојеног а после закланог и спремљеног свинч |
лабо шацујете село и његове красоте кад тако говорите.{S} О, и у селу се да сасвим лепо живити, |
ћеш ноћас опет бунцати, ако назебеш сад тако у тој лакој хаљини.</p> <p>И авлијска врата залупи |
одна титула,) та шта сте то начинили од тако красног детета (или фрајлице)?!{S} Та имате л’ ви |
а утувила сам добро, рано, да, кад гођ тако што снивам, увек ми се после тога мора стрефити ка |
се.</p> <p>— Та, знате... оно јест’ све тако к’о што ви сад велите.{S} Ви појите у цркви, е, ал |
такву жену к’о што је она! и то иде све тако, докле га Тинкуца не истера да нахрани свиње које |
вас он повезе.{S} Добро тера, то је све тако; ал’ је незгодан за једно свештено лице, к’о што с |
ти: „охо“, кол’ко ’оћете, али то је све тако.{S} Не може човек у вече да разлади собу и да пуст |
... к’о мислим, зар ти се не досади све тако да целим путем ћутиш?...{S} Ја знам да кочијаши хо |
есније тако и ради.{S} Па кад је то све тако, онда ће вам разумљиво бити и ово што је гђа Сида |
не плаче, али се ипак чуди, како то све тако лепо умеју људи да измисле и саставе, к’о да су ба |
рекли.{S} Кад опази странца а он стаде тако страшно лајати и скакати на ланцу, да у мал’ што н |
о на његово место.{S} Ја сам, ето, овде тако задовољан, да се не бих мењао ни с Крушедолским го |
тер спава, кад је ноћ тако лепа, звезде тако лепо жмиркају с тамно-плавога неба и крв кључа и к |
лепих слика и слатких успомена.{S} Иде тако задовољан све напред из сокака у сокак, па мисли, |
васпитаван цигло у том правцу, да буде тако рећи, један ступ куће — ипак се он изметнуо у нешт |
моје, не слушај ти тату...{S} Њему дође тако понекад па му срце и душа да секире човека.</p> <p |
о, знате, клот — па вас човек и не може тако одма’ да разликује!{S} Ха ха ха! — смеје се гђа Пе |
На један тако бачен сексер, веле, да је тако силно полетео и одгурнуо онога испред себе, да је |
ијатног и ученог младића, и после да је тако <pb n="136" /> равнодушна кад јој, тако рећи, испр |
рсти, па опсовав блато и кишу, (која је тако свесрдно падала као да су бар недељу дана и додола |
је Бог таку створио и она њена мама је тако воспитала!{S} Само „јесте“ и „није“, па ни речи ви |
а паори „сеоским добошем“, а названа је тако не онако на памет, него што је доиста личила и на |
четог страшног непријатељства.{S} Па је тако и вечерас, поред свега посла, Жужа од времена на в |
ве то тако догодило, а господин Пера је тако лепо неколико пута погледао, а она се тако добро о |
појмљивих разлога.{S} госпођа Перса је тако близу била жељеном часу освете, а осећала се у пра |
ком од силна мириса.</p> <p>— Е, кад је тако, а оно, Ђуко, иди па скини из оџака који пар кобас |
</p> <p>— Таман к’о што ваља!{S} Кад је тако, а ви ћете му се онда моћи слободно повјерити; и о |
ваља!{S} Запамтио сам добро, кад год је тако родна година била и јефтина била рана, увек је бил |
о доста учешћа у непријатељству које је тако озбиљан вид узело.</p> <p>А Шаца и Јула?...{S} И њ |
ли.</p> <p>— А чујете л’, — запитаће је тако једном после подне одмах по Божићу, кад је рад око |
ом архимандритом а сигуран сам да би је тако и мој последоватељ ценио.</p> <p>— Е, сад моје је |
азећи уздахом пуним меланхолије који је тако обичан код свију страсних љубитеља ракије. — Прошл |
баба-Макрине баште тамбуру!{S} Јули је тако мило било, и тако је весело плевила башту, да је с |
прдо светска!{S} Друга би се, да јој је тако штогођ пасирало, сва умацурала од плача.</p> <p>— |
јој он није веровао; пребацивао јој је тако немилосрдно, да је сирота Јула сва уплакана изашла |
је мама била Немица,... ал’ са свим је тако.{S} Зар не?{S} Ја само кад морам да се свађам и да |
алога у првом реду немачки; немачким је тако владала, да је, како је гђа Перса уверавала, ноћу |
астанак и разговор између попова био је тако око девет часова.{S} Тога истога дана после подне, |
з тањира да једе, а пинчика опет био је тако васпитан и паметан, да никако није хтео са земље д |
је <pb n="99" /> гђа Сида.{S} Е, то је тако наљутило, да у мал’ што није планула и очитала јој |
е моје чисто срце награђено, па зато је тако одскочио, да срце покрије и одликује.{S} Та колајн |
ништа неучтиво!“ Већ се кајала, што је тако груба била кад је он спочетка онако лепо запитао, |
Спира, — па му није ни замерити, што је тако пис’о.{S} Док сам ја жив, биће овако и у мојој кућ |
и тога покора — никад!“ А друго, што је тако исто, ако не још и горе наљутило гђа-Сиду, било је |
драги суседе, — вели поп-Ћира, — што је тако понела година.{S} Жита пуни амбари а котарке очеку |
енади своје укућане.{S} Радостан што је тако јефтино прошао, мислио <pb n="321" /> је у себи, д |
на киша, она мокра јесења киша, коју је тако лепо слушати из топла кревета, чује се како лупкар |
ој хлеб једе а туђу бригу води.{S} Није тако стајала ствар с поповима.{S} Код њих није важило т |
воли, ал’, каже Жужа, да ни један није тако леп к’о фрајлин младожења, нити и један има онаку |
као да му очима хтеде рећи:{S} Зар није тако?</p> <p>— Чудо, госпоја-Сидо,... кад сте баш така |
и једну ни написану заповест Божју није тако свесрдно испуњавао као ову усмену.</p> <p>Лепа је |
је све по старом; како је коме удесније тако и ради.{S} Па кад је то све тако, онда ће вам разу |
новине.{S} Док прочита новине и попије тако сатљик вина и холбу воде, прође по два сахата, а з |
жала на сред пута, него морају да стоје тако мирно, па да се гледају чији је пруслук лепши и ко |
усти на земљу оно гушче.{S} Обоје стоје тако и с неком као родитељском милоштом гледају гушчиће |
а, сирће, синко.{S} Снивала сам ноћаске тако којешта, а утувила сам добро, рано, да, кад гођ та |
оге кујни потребне ствари, које су биле тако потребне а по селима још мало или никако познате.< |
Она ми сваки дан долази на јаузн, па ме тако салети да напослетку попустим па морам ’тела — не |
ако мислим?{S} Како и да мислим, кад ме тако гледате?</p> <p>— Па добро, а ја ћу онда гледати у |
Још пре две године преврнуо је једноме тако кола а тај се опет данас стрефио ту и био тврдо ре |
Меланија. — Откад пре да вам се допадне тако?!{S} Доћи из Карловаца из онаки’ романтиш предела |
и њихове књиге Гром их спалио!{S} Седне тако какав гладница, кога мрзи да ради ил’ не може да д |
па ништа.“</p> <p>А господин попа седне тако у прочеље, отпева једно „<title>Глас господен на в |
(Био је и шести, али је он већ до подне тако пијан био, да су га одвели у шупу да се испава, а |
дан била по туђим кућама.{S} Тек сретне тако неку на сокаку, па је заустави. — „За име Бога, <f |
е све више пењала.{S} Знала је око Пере тако вешто и умиљато да се понаша, да му је већ тешко б |
{S} Какав зуб! <pb n="354" /> Као да се тако лако вади зуб!{S} Вуку паора од јутра до подне, до |
мислима на Шацу, и у мислима којима се тако радо баве младе, први пут заљубљене девојке, а то |
о лепо неколико пута погледао, а она се тако добро осећала ал’ не уме и не зна ништа да каже.{S |
та их, него јој шапатом одговара, па се тако тихо разговарају.</p> <p>— А шта ти ту стојиш? — р |
боље.{S} А ми смо сви здрави; брата се тако угојио да не може да закопча свилени пруслук што г |
Целим путем плаче и проклиње час кад се тако дебела родила на свет. — Меланија је била мало сањ |
љу и полупао јој сав порцулан, не би се тако скаменила гђа Сида као кад је чула глас гђе Персе. |
да кажем, да је Часловац био, јер би се тако, знаш, одао и призн’о.</p> <p>— А па да бо’ме!{S} |
о момка, баш би’ га питала: мисли ли се тако сву ноћ шпацирати, па би’ му послала боктерски рог |
“ А он се баш и не отима много, него се тако поваздан одмара.{S} Не мора чак ни чизме ујутру да |
ли „Не“ или „Да боме“ рекла.{S} Исто се тако жив разговор повео и између попова.{S} Они су се < |
p> <p>— Ао, обешењак један; ама исто се тако и са мном разговар’о!{S} Исто тако! — тужи се и по |
ем, да ја добро познајем све те, што се тако цифрају...{S} То су тек они, они прави.</p> <p>— Т |
из сопственог и горког искуства, јер се тако нешто зуцкало и причало, да је као једаред, једно |
ру заљубљених никад краја.{S} Шетају се тако већ у мрак.{S} Па дваред триред изађе Ержа и јавља |
, онако знате — да опростите, што ћу се тако изразити — ако станемо све даље трагати и њушити — |
воју, па да лете коњи тако и да га носе тако све до на крај света, у мрак, у пустолину.....</p> |
ла!{S} Само немој после дрекати, кад те тако дигођ у бријању укебају, па ти вилама натрукују на |
адне казала, како вам завиди, што имате тако вредну и здраву ћер.“ — „Ето, — вели она —“...{S} |
душе!{S} А шта вам ради, да га секирате тако!?{S} Јао наопако, а кака сте у другом шору и шта т |
Сока. — Та вратите се брже!{S} Куд ћете тако?{S} Та спала вам доња бела сукња, па се вуче; та с |
а опет се сви радо осврћете кад видите тако нешто...</p> <pb n="339" /> <p>— Е, па... — вели п |
и две наискап. — Нисам ни слутио да сте тако опаки.</p> <p>— А, не, не, ја мислим то ако, то је |
а она, па све на глас!</p> <p>— Ако сте тако страсне читатељке, — умеша се обазриви Пера обрати |
ало!{S} Камо срећа, па да ме се почешће тако сетите!</p> <p>— Е, Бога ми, — додаде поп Ћира, — |
замерао му, што је он (Доситеј), иначе тако учен и паметан човек — тако писао и говорио о српс |
поред других.{S} Лудо и бесно полетеше тако, да се све живо склањало са сокака и кокошке и гус |
, баш загустило?{S} А то се не сме више тако оставити ни трпити.</p> <p>— А, па видићеш само су |
играти и каљати до миле воље. „Нека, и тако је сутра Недеља, пресвуће се,“ веле старији прљаво |
држали велике, рундове, жућове, гаџе, и тако даље. „А што не држите „пинчике“, к’о ја што држим |
дави је.{S} И тако то сваку ноћ ради, и тако то траје док петли не запевају, а онда одједаред к |
ако лако к’о какав лак перјан јастук, и тако постаде невина жртва раније мржње.{S} Пала је јадн |
е тамбуру!{S} Јули је тако мило било, и тако је весело плевила башту, да је с травуљином почупа |
и, веле, сакрио је левчу под мантију, и тако отишли на разговор, да се, к’о људи и њихови стари |
азумети.</p> <p>— Ајде немој ми ту... и тако не знам ни ди ми је глава од пута и силна труцкања |
да ту има и фрау-Габриелина масла.{S} И тако, и ако су Шаца и Јула, као сви заљубљени, најрадиј |
о чула од свега разговора њиховог.{S} И тако је то трајало све до оног фаталног и немилог догађ |
ди па се чешља гребеном и дави је.{S} И тако то сваку ноћ ради, и тако то траје док петли не за |
„Та било је разговора па и сувише.{S} И тако сутра ваља подранити; до’ће нам наполичари,“ вели |
а се полази и попови се дигли већ.{S} И тако је за тај пар одложена била ерупција гнева гђа-Сид |
месец остао на старом свом месту.{S} И тако одонда је сваки Иђошанин фрај на скели и на ћуприј |
ворму паметни!{S} А, баш ти фала!“ — И тако од ото доба, — приповеда онај даље, — кад си тамо |
ром — оним са оним дебелим корицама — и тако ме незгодно ударио, да ми избио, зуб.{S} А да је с |
/p> <p>— Ју, сирома’ младић!</p> <p>— И тако фрајла Јула остала на цедилу, па се из дешперата з |
оно што је <pb n="418" /> најлепше!“ И тако баба омекш’о па сад он највише ужива у мојој Јули, |
бајаги ја задоцнио као болестан, а ја и тако од Екселенције не зависим, немам с њиме ништа, да |
ви велите).</p> <p>— Та по мало јесте и тако! — вели поп-Ћира.</p> <p>— Ех, па онда што смо и п |
у трговачке а после у мајсторске куће и тако даље све по рангу.</p> <p>— О, пардон, извините!{S |
n> проучаван је и прелиставан једнако и тако је данашњи сјајан и обилан ручак, којега су сви го |
ед усмене књижевности коју тако дивно и тако обилато негује та лепша и говорљивија половина чов |
кована у Велико-Бечкеречком Календару и тако спасена од заборава и постала данас већ позната „о |
ио везан, док није опазио и поп-Спиру и тако се обавестио и умирио мало.{S} После тога је мање |
ђа Перса.</p> <p>— Врло добро!{S} Баш и тако имам сутра да донесем госпођици тражену књигу.</p> |
да га поред имена <hi>Марко</hi> још и тако зову.{S} Јер чим би чуо реч „лопов“ па ма то и о н |
неће знати, кол’ко је сати!...</p> <p>И тако одлази Нића, а неко од укућана га испрати до авлиј |
улу, а поп Спира му исприповеди све. „И тако ти Господин Епископ заврши своје слово пребацујући |
ме, — вели Јула.</p> <p>— Шта, зар и ви тако мислите!?{S} Та то сам ја онда запао међу све саме |
лажен на крилима срећне и утешне љубави тако лако, да чисто није осећао да табанима додирује зе |
ити у кујни ил’ ма где, само да не седи тако.</p> <p>— Ето ви’те, — вели Меланија.</p> <p>— Ал’ |
и, то ја велим, кад те стану левчом иди тако чимгођ поливати.{S} Тражите ђавола ноћом, — настав |
ац.{S} Али се ипак добро осећа.{S} Лежи тако потрбушке па пуши и пљуцка преко свог кратког ками |
креветац (одмах ту до кревета) па лежи тако цели целцати дан босоног потрбушке на кревецу, а о |
авили се описујући овога лопова.{S} Али тако је то у свету!{S} Право је речено да: добар глас д |
и више волем.{S} К’о да смо сестре, или тако штогођ.{S} Ако се сећате, ја сам вам још пре две т |
ајваз, или намешта перо у држаљици, или тако ма штогод, тек да се нађе у послу.{S} Сврше и тај |
рту тарану која се сушила на сунцу, или тако нешто из домаћег виртшафта, а за то им је попадија |
на прилику сину који је у солдатима или тако коме другоме.</p> <p>Онда је био неки Аћа учен чов |
„Пишите, — вели, — Прока Белеслијн (или тако неком), царском катани у Галицији, да смо сви, фал |
ете, а оно молио би’ вас... кад би били тако снисходителни према мени, па наредили онима тамо.. |
ела у Банату, у коме су парохијани били тако побожни, да су бадава млели својим поповима брашно |
</p> <p>— Па ето, кад би на пример били тако сретни, — вели гђа Перса, — па да <hi>вас</hi> поч |
ла му се прилика.{S} Баш кад су измакли тако за једно четврт сахата изван села потера он своје |
/p> <p>— Па гледајте, дођ’те нам!{S} Ми тако волемо кад нам ко дође у госте!...{S} Ја не могу о |
.</p> <p>— Да им дођемо у гости!... „Ми тако волемо кад нам ко дође у гости,“ — понавља у себи |
еба тротоар.{S} Но међу тим није баш ни тако.{S} Напротив.{S} Испред сваке куће има јендек пун |
то је било велико, а побожни парохијани тако имућни, да су комотно могли не два, него два пута |
b n="244" /> у оџаку и по осталој кујни тако високо, да домаћи мачак може само видети све то и |
а“ неког, биће, биће!</p> <p>Док се они тако разговарају, чаше се непрестано пуне и празне.{S} |
срећу и несрећу своју, па да лете коњи тако и да га носе тако све до на крај света, у мрак, у |
еланија и слутећи буру приближи се Пери тако близу да је, разгледајући с њим заједно албум, кос |
лепше!{S} Па мало коју ноћ да не говори тако из књига; а ја седим у кревету па све плачем у пом |
звоне у глави те речи.</p> <p>И он јури тако право, а све мисли на вечерашње слике, од којих је |
— Та чекај, молим те!...{S} Немој да си тако брзоплетна.{S} Им’о сам зуб, ал’ нисам им’о памети |
то лепо, да се ми као комшије и пароси тако мрзимо?!{S} Зар сам му ја крив, или моје дете?</p> |
мене!{S} Био узети госпоја-Сиду, кад ти тако пуца срце за њом, па би онда имао ко, да ти прави |
hi>он</hi> пробира!</p> <p>— ...него ти тако; увек волеш да ме цвелиш...{S} А ја те још Бог зна |
са. — Каква је то само пасија, тумарати тако брез нужде по блату!{S} Е, ово ти је баш права каш |
брже, да још брже полете!{S} Да прелети тако сву Бачку и Банат и цео свет; да оде и остави за с |
елео, — вели Пера. — Ја ћу, дакле, бити тако слободан.</p> <p>— Биће нам здраво мило.{S} Извол’ |
ала, фала.{S} Па ’хоће л’ ти доста бити тако једна <hi>иљадарка</hi>, а, Нићо? — пита га домаћи |
после службе, јер се надам да ћете бити тако љубазни па да ћете ме сутра почествовати посјетом |
а избија!{S} Не знам само докле ће бити тако добре воље.</p> <p>— Докле?{S} Докле му опет не до |
вас!</p> <p>— Та немојте опет и ви бити тако на крај срца! — умирује је гђа Гециница. — За Бога |
м! — вели гђа Сида.</p> <p>— Ја ћу бити тако слободан —</p> <p>— Е, дабоме!{S} Тек штогођ... — |
рене јој Шаца сав блажен, — кад ћу бити тако срећан да <hi>ја сам</hi>, својом сопственом руком |
ина, драга хебаме, онда ваљда нећу бити тако <hi>лакомислена</hi>, него <hi>практиш</hi> к’о ви |
могло ништа снаћи.{S} Бар нико не памти тако штогод.{S} Ни стари брица Јефта не памти да је за |
ка својој кући.{S} Разговарају се идући тако из цркве о свачему; о дану, како је леп а како је |
и показала му на фризуру.{S} То је Шаци тако мило било, да је сав блажен и пресретан дуго и дуг |
сле четврт сата још једанпут, и укравши тако читав један сат, легао је, као сваки уморан човек |
свој кратак камиш од крајцаре).{S} Пуши тако и само изволева.{S} А Савка, садашња његова баба, |
е чудно можда.{S} Она је така, дође јој тако, па... ал’ иначе је, уверавам вас, добра срца, до |
о се Шаца тако чини невешт, а у сну јој тако мио и искрен и тужан био, а сад прилично расположе |
ала за ту, тако рећи, паклену, али ипак тако слатку, страст.</p> <p>Гђа Сида се довијала од сва |
поче опет Шаца, — јесте л’, реко’, увек тако вредни... хе, хе, тако к’о данаске?</p> <p>— А шта |
ним орахом, на који су сеоска деца увек тако жељно погледала али га је Аркадије чувао као очи у |
i>Поп-Кеса</hi>, па га и данас још увек тако зову, кад он није ту, и ако је он давно и давно др |
Е, кад би то било истина!{S} Него, тек тако, ма ко — А <hi>ко</hi> је спис’о то? — рече гђа Си |
ет <pb n="83" /> за две персоне, амбрел тако исто, јер поп Спира што год је куповао, куповао је |
питам! — рече г. Пера.</p> <p>— Па имам тако тридесет акова.{S} Ни једно није млађе од пет годи |
и не мари, к’о од беде.{S} Тек кад нам тако неко дође онда још и ’хоће, а иначе не можемо је н |
апут и увук’о сам главу у бунду, па сам тако ћут’о све до чарде.{S} Кад се он сиш’о с кола, ја |
ависи од случаја, од среће... ако будем тако срећан <pb n="43" /> па дочекам да се упразни какв |
кад ми је стао пребацивати што не умем тако лепо к’о ви, рекла сам му,... ’хоћу да вам кажем, |
села, па се тамо и венча, а ја останем тако празних шака...{S} Па не знаш шта је горе.</p> <p> |
воселских.</p> <p>— Да, да, баш са свим тако к’о што изволесте лепо казати.{S} За сада као учит |
, не марим ти ја за то!</p> <p>— Сасвим тако, имате право.{S} И ја претпостављам добру савијачу |
таде и погледа доле и виде да је сасвим тако. — Уф, уф!{S} Куд сам сад овако пристала!!!</p> <p |
нија кокетно и стаде се хладити лепезом тако да ветрићи додирнуше и Перину косу. — Дакле, молим |
ири левчу из руку, па га дохвати својом тако несретно да му је окренуо доњу вилицу чак на леђа! |
то и јесте највећа деликатеса на једном тако опрљеном свинчету, и с тога ће са њом, по стародав |
оварати.</p> <p>— А, јесте л’ сваки дан тако вредни, фрајлице? — осмелиће се Шаца једнога дана |
па чак и неколико сексера.{S} На један тако бачен сексер, веле, да је тако силно полетео и одг |
{S} Заболеће га врат гледајући поваздан тако у висину, али неће моћи свога брка омастити.{S} То |
она свила по пољу што се извија у јесен тако се изви и отеже са весела срца Радина сетна песма: |
пет а ја за десет сребра.{S} Увек се он тако јефтино вози.“ — Тако мисле оба попа.{S} А Пера То |
дницима, о процесу и фишкалима, и већ о тако нечем, што би спадало у тај круг ствари.{S} После |
ише!{S} Чудим се само како сам се мог’о тако уплашити.</p> <p>— Е, да!?</p> <p>— Та клевета; да |
није да сам је мало високо поч’о, него тако, да сам је после мор’о читаво пола сата терати на |
e unit="subSection" /> <p>А Шаца је био тако раздраган, да није никако могао да иде одмах кући, |
— А па дабоме да сам, и господин је био тако добар, па ми није одбио, — вели поносито поп Спира |
обоје, и једно и друго; Шаца што је био тако дрзак, а Јула што је била тако сурова.{S} Не чује |
даде у мисли.{S} Дуго је ћутао и мислио тако, а кад већ беху далеко иза вароши, у пољу, одмахну |
нај најдужи летњи дан није им се учинио тако дугачак као ово неколико кратких јесењих дана.{S} |
ко данас, тако сутра, еле, он се некако тако навикне, па му чудан дан кад не оде својој тетка-М |
атила се страшно љута и била је једнако тако љута, да није хтела чак ни после недељу дана да ид |
и овај рече своју:</p> <quote> <l>„Тако тако до недеље</l> <l>Ма остала без кецеље.{S} И-ју-ију |
бо’ме јој барон и неће доћи, нег’ неко тако!,..{S} Нашла шљука прдавца!</p> <p>— Каже, да неће |
ш је то срећа била, што се све догодило тако близу села, па се фрау-Габриела могла бар пешке ти |
— Молим, молим, да чујем.</p> <p>— Само тако ћу вам показати, ако ви мене научите, како се прав |
и, каже, да ми није била то намера само тако, ако ту пред њим пружимо један другом руку, забора |
оје, гледај шта ћеш!{S} А пошло је само тако може бити!{S} Учинила си „ероберунг“, па сад не пу |
ло, одма’ тако верујете?!{S} То је само тако изнето, поп Спира је ’тео до душе, и Бог зна како |
тац малога Савице, вели да баба то само тако каже; увек она има изговара и разлога да се што ви |
ја-Сидо, само случајно; вама се то само тако чини!{S} Баш вам могу отворено казати, и уверити в |
.</p> <p>— Хе, Петре, синко, ’ма нећемо тако, — пребацује му поп Ћира.</p> <p>— Ал’ молим пониз |
фурт, фурт, из једне у другу!{S} Ал’ то тако страшно, да је морала једна да понесе са собом фла |
та је доста.{S} А умела је некако да то тако удеси, да на крај краја буде неопходна у многој та |
иси се ти, ћерко, још удавала, па за то тако и говориш.{S} Данашње су младожење к’о чикови; там |
памет, та усољен сам ја добро, па за то тако и диваним.{S} Кера био, ако не потрефим!{S} Та још |
...{S} Врло, врло лепо —</p> <p>— Ја то тако почешће...{S} Знате, кад се човек прими некога пос |
н Пера, па госпоја Сида протолковала то тако, к’о да је то труц њојзи <pb n="201" /> и Јуци.{S} |
ио, да ми избио, зуб.{S} А да је све то тако, може се, реко’ ја, Преосвештенство уверити из при |
а љута а Јула к’о убијена што се све то тако догодило, а господин Пера је тако лепо неколико пу |
аја, кад озбиљно промисли, па шта је то тако баш страшно казао; та ено и у песмама, трукованим |
ше и хладно, скоро наточено, вино, и то тако траје све до медљане ракије ујутру, кад се господи |
има па му каже: „Срам те било!“, али то тако меко и нежно, да му још и сад звоне у глави те реч |
стила се у унтерхалтунг с гостом али то тако, као да је сама она ту. „Оно није више ни изгледал |
асци, па му само по мало чудно, како то тако газдачка кућа, а тако тврд креветац.{S} Али се ипа |
оване талирима!{S} Хе-е-е, али сад, ето тако...{S} Отрц’о сам се к’о неки стари швигар! — заврш |
атови; зар је мени до њи’.{S} Него, ето тако, мало њивице мало ’раним свиње, мало кочијашим — п |
ином <pb n="253" /> питању, — па... ето тако, от’шло све, — рече Нића и ману руком. — Тако ми в |
иде у Пешту, да прође свет; него... ето тако, капам ту бреспослен а баш ми то није мило, к’о чо |
д баш ’хоћеш да знаш, како је било; ето тако је било!{S} А да си ти била у мојој кожи, — настав |
ни нос да промолиш кроз капију.{S} Ето тако смо време, Ћиро, доживели и дочекали.{S} К’о да см |
се досетила тој њеној унцутарији.“ Ето тако су се и пре оговарале.{S} А ја је тешим и стишавам |
<p>— Како: „Како-кад“?</p> <p>— Па ето тако!{S} То је, знате, како спрам кога...{S} Има то да |
ето господа попе живили, да немаду ето тако пониког да венчаду.{S} Што кажу:{S} Рука руку мије |
<milestone unit="subSection" /> <p>Ето тако се отпочео и заплетао један роман у поп-Спириној к |
заборави у дућану код грка.</p> <p>Ето тако је искумстирала гђа Перса и досетила се лепо.{S} М |
о се тако и са мном разговар’о!{S} Исто тако! — тужи се и поп Спира, — Каже: „Нађ’те ви још јед |
гни; сви су изгледи за то.{S} И ја исто тако шацујем, — потврђује поп Спира. — Ено гледам само |
у једна стара стрина из Итебеја, и Шацо тако ербов’о једно лепо насљедије, па се позива преко н |
као неки одговор на раније питање, бар тако га је Шаца, познајући — што рекли — лавиринат женс |
у кола, <pb n="279" /> — да истерам бар тако ти’ шеснајст сребра.{S} Ето, нађ’те ви још једног, |
р ча-Нићу је свак волео.</p> <p>— А зар тако ви пазите на кућу!{S} Ви се задиванили и узанђарал |
ку и благу!“ одговарају с друге. — „Зар тако рано?{S} А штета овако фајн ноћ!“ — „Та било је ра |
родужи курисање другој једној дами, јер тако је био пијан, да није ни приметио да то није фрау- |
ћемо је звати час гђом час гђицом, јер тако су и у селу сваки час грешили) узела, дакле, штрик |
родјетељи, па је, наравно, и своју кћер тако воспитала... а ко је узме, биће срећан и задовољан |
, па и једно и друго удешавало разговор тако, само да се што чешће могу тикати...{S} Иде Шаца т |
пева госпоја Сида попадија, а њој опет тако исто, што је сигурна, да стара тетка-Макра не удар |
дакле на крајеве села и стигла та вест тако јако претерана.{S} Тамо се приповедало, да су се п |
амица која има ћер на удају, а опасност тако близу) — да пошље часком Ержу каквим било послом, |
.{S} Поч’о нас је совјетовати... и, већ тако даље, да ти не отежем, видим да се већ врпољиш к’о |
и ништа друго, враг им матери, кад већ тако морам да се изразим!{S} Од <pb n="86" /> једног пи |
ма извртао кола, па их до сад многе већ тако задужио.{S} Још пре две године преврнуо је једноме |
/hi>!{S} Чекам да чујем сад, кад је већ тако пошло, чекам још и то чудо и покор, да је ето тај |
е сравњавати, — вели Пера, — кад је већ тако.</p> <p>— Питај, Јуло, господина:{S} Какво смо ми |
па и сам Нића боктер спава, кад је ноћ тако лепа, звезде тако лепо жмиркају с тамно-плавога не |
на тако лепа девојчица (па је пољуби) у тако, али <hi>тако</hi> накарадним и унпасент халинама! |
у многим читаоцима</hi> </p> <p>У среду тако око десет сахати, баш кад се господин нотарош крет |
се једна на другу, па се њихају и смеју тако, док их мамице не опомену да то није лепо!{S} А ка |
ако да су поред усмене књижевности коју тако дивно и тако обилато негује та лепша и говорљивија |
, никога, ваљда, не негују и не поштују тако зими у кући к’о чизме.{S} Па и сама животиња и жив |
ан има онаку лепу црвену пошу, па да му тако лепо стоји к’о фрајлином ђувегији.{S} Тако су ћере |
попа по мало, Бога ми, и зачуди, кад му тако дође Аркадија црквењак, па га позове да крсти.</p> |
шћерета па лупа све којешта.{S} Дође му тако па се усићи, не знаш ни за што ни крошто, па неће |
..{S} Љубинку... гроб не зна, те што му тако и нико не може на њ отићи и сузама га својим залит |
е то никако на њега не односи, јер њему тако што није никад у животу пасирало, премда је он јед |
израз јер је реч о поповима — седела су тако удобна као ђаво на џомби, што се каже.{S} А томе ј |
тећи браца-Шацине чизме.</p> <p>Исто су тако задовољни били и они у поп-Спириној кући.{S} Поп С |
друге сретније матере што им ћерке нису тако пасиониране за науку и за читање, па кажем у себи: |
ве себи (ако су, то јест, икад у животу тако преко плота и тарабе отпочињали — или чак и имали |
и Нојев ковчег!{S} Било гусака угојених тако, да, кад их поп-Спира види онако у перју још, а ње |
к’о мислим да... не мора због тога баш тако! — чуди се гђа Сока. — Та и досад је било прошевин |
зору, пробиће и опаклију.“ И то је баш тако к’о свето!{S} Баш сам то добро утубио!{S} Нема ту |
и устима од увета до увета.{S} Није баш тако леп; али је као вештак пријатан.{S} Већ је дваред |
ар је Бог, па неће он своје бојтаре баш тако оставити.{S} Па ондак имам нику надежду; јербо је |
ју, фрајла-Јуцо, нисам знао, да сте баш тако свирјепи!{S} Хе-хе, ал’ нећете, нећете, знам ја то |
ла.</p> <p>— Но, но!{S} Не мораш ти баш тако на крај срца бити!...{S} Рано моја!{S} Гле, какве |
— одговара писац.{S} Шаца није био баш тако шмокљан, а ограда није била тако честа — по свој п |
м се још и удала“; мени и није било баш тако тешко.{S} Ћутим, па у себи велим:{S} Фала Богу, ка |
оно, — наставља домаћин, — ако ћемо баш тако све даље, онако знате — да опростите, што ћу се та |
ти а тако исто и разумети, да је то баш тако морало бити.</p> <p>— А ви се, госпођице, к’о што |
нде песме ни тамбуре. „Па шта је то баш тако страшно урадио? — питала се Јула у себи. — Баш ниш |
какве баке у запећку.{S} И данас је још тако а камо ли пре толико година кад још није било ни „ |
грдног безобразлука Шациног. — Ако још тако усипљите кроз тарабу, одма’ ћу вас овом мотиком!{S |
а и модерн песме, је ли, Николајевичу? (Тако је гђа Перса пред странцем ословљавала свога попу. |
43" /> Дошло је доба и „свињских даћа“ (тако звани „диснотора“).{S} Кољу се свиње, спрема се ук |
S} Доста што ћу вам рећи, да је Шандор (тако су звали Шацу сви од прошевине у кући) потпуно зад |
Тиса-парту“<ref target="#SRP18941_N1" />тако ми је изгледало.</p> <p>— Охо!{S} Но, то је, к’о ш |
вих речи. — Кога ви то мислите, кад <hi>тако</hi> говорите, молићу лепо?</p> <p>— Па говорим, — |
, каж’те, нека докаже, да је то све <hi>тако</hi> било, к’о што он каже.“ Образ је спласнуо, а |
евојчица (па је пољуби) у тако, али <hi>тако</hi> накарадним и унпасент халинама!{S} И’те молим |
па каже: да је француски језик баш <hi>тако</hi> нобл-језик, зар га не би говорила и гђа бирге |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тако се свршила и ова свадба, али су још недељу дана бр |
ећано једно звоно од онога топа.</p> <p>Тако се ето разговарало о свачему испред кућа по клупам |
-Ћириница и брише уснене углове.</p> <p>Тако је причала чешће, љутила се и додавала, да је за ч |
ека и како све иде као намазано.</p> <p>Тако се ето некад, још кад је цар био каплар, писало и |
тетка-Макра не удара у тамбуру.</p> <p>Тако су се још после неколико дана тамбуром разговарали |
чијашиш које куд по белим свету.</p> <p>Тако заврши Нића свој монолог, па опет продужи да мисли |
ири кроз њих, да види, ко је то?</p> <p>Тако се нови учитељ представио на вечерњи својим будући |
али су је већ са Пајом Кицошом.“</p> <p>Тако је негда диктирано и писано писмо.{S} Аћа Шлајбер |
радњим даном нама да певате!{S} А, је л’тако? — пита путник смешећи се.</p> <p>— Та, знате... о |
јој и овај рече своју:</p> <quote> <l>„Тако тако до недеље</l> <l>Ма остала без кецеље.{S} И-ј |
тати!{S} Шта мислите; добити девојку из такове куће!</p> <p>— А, — дода поп-Ћира, — па и он је |
вели он, — село га неће још дуго другог таковог имати; то ја само кажем; Проку нећемо лако накн |
а она наслоњена на неку рујину, суморна такође, а мисли јој блуде некуд у даљини; на петој с ру |
а! — благодари му фрау-Габриела која је такође била у сватовима као и њена од скора непријатељи |
отарошу а од овога тетка-Макри, која се такође свечано обукла, а одатле девојачкој кући, где св |
цвекла!“ рече у себи гђа Перса која се такође сва у уво претворила.{S} А била је задовољна; ви |
ту на гробљу покупује од деце — која су такође чинодејствовала, носећи крст и чираке и рипиде — |
цу у топлој соби, или се са дедом, који такођер чува запећак, боду и туцају главама к’о овнови |
а на крај краја буде неопходна у многој такој кући.{S} Испочетка гунђа до душе домаћица и мрзи |
р то није мој обичај) ал’ требали сте у такој прилици — кад је, то јест, мој супруг умро — <hi> |
вазда сим жудео да се наслађавам једном таком сликом. — рече мало збуњени путник, па се саже, д |
овати!{S} Него попуј ти сад, кад је све таксирано и по некој тарифи, па ајд’ живи ти сад, ако м |
b n="119" /> се гђа Перса, — што је Бог таку створио и она њена мама је тако воспитала!{S} Само |
безобразила, ал’ ви сте криви што умете таку слатку дињу да изаберете —</p> <p>— О, молим, моли |
> <p>Али кад онај „тенцер“ извали једну таку поскочицу какву фрау Габриела извесно свога века н |
к себи.{S} Ја вам сад не умем ни десети тал од онога, што ми је све она казала, да исприповедам |
ви били на путу.{S} Наш Шаца добио онај тал.{S} Умрла му једна стара стрина из Итебеја, и Шацо |
ред себе!...{S} Еј, да ми је данас онај тал а ова моја памет —!</p> <p>— Е, па сад ајд’ иди!{S} |
анити и таворити већ и брез тога вашега тала!....{S} А ви, реко’ му ја, подајте на шпитаљ, па н |
ци својим саветима и упутствима односно тала и за то га је паметно било и позвати.{S} Сви прист |
вом месту, док се све око њега љуља као таласи на узбурканом мору.{S} Све се око њега за столом |
у му совјетовали, да је гријота да свој талент закопа овде у овим каљавим селу, — вели фрау Габ |
{S} Извук’о бо’ме наш господин Ћира к’о Талијан код Кустоце!</p> <p>— Ију!{S} Госпоја Габриела, |
ца правила; о скакавцима и пацовима и о Талијанима мајсторима што имају некакву свирајку па уме |
крајем.{S} Тавори се, господин-попо, од талијанског рата и од како изиђоше ове сексеруше банке |
!{S} Пишу ми оданде, да је први момак у Талијанској!{S} А ди би и био друкчији немешки син!“ — |
ла пудар који је то научио као солдат у Талијанској, и Нова ковач који је знао и ту мајсторију, |
у писмо а писмо пошље у Галицију или у Талијанску.{S} Атресира, на пример, томе и томе катани |
на пример) томе и томе у Галицију или у Талијанску;“ па се онда онај, што наручује писмо, насло |
и у Галицију, или томе и томе солдату у Талијанску, а ономе вели: „Па ви сад немајте бриге, нег |
</p> <p>— Хе, одонда и нисам више вид’о талира, — вели тужно Нића.</p> <p>— Одскитала, — вели д |
’ чизме и лети и зими, па све потковане талирима!{S} Хе-е-е, али сад, ето тако...{S} Отрц’о сам |
му Ракила не пуштајући га. — ’хоћеш ти талирима да поткиваш Какаш-Веркине чизме!?{S} А ди ти ј |
} Нећеш, каже добити ништа; не надај се талу, каже!{S} Све ћу приписати, вели, на варошки шпита |
ојима ће бојтар до гроба уздисати, и о „талу“ (који да му је сад, кад има ову памет и ово искус |
а почест.{S} А дика, што кажу, и риђи у таљигама, нек’мо л’ газди!</p> <p>— Ја би’ се, знаш, ов |
х „наравно“!{S} Какво „наравно“!?{S} А, таман посла!</p> <p>— Зашто за Бога?</p> <p>— Па тако е |
не говоре, него само лију и бришу сузе; таман једне обришу, а друге стигну.</p> <p>— Та немојте |
иш.{S} Данашње су младожење к’о чикови; таман га упецаш и да кажеш: фала Богу! а он исклизи к’о |
н опереш судове, а оно се већ и смркло; таман си устао од ручка, ајде седај опет за вечеру.{S} |
пира. — Не дам се ја док сам жив!...{S} Таман!{S} Макар одн’о ђаво ланац два.</p> <p>— Даклем и |
, — и да то још парохијани знају!...{S} Таман посла!{S} Не знаш, ко прође горе, тужитељ или туж |
били мирни од њихових безобразлука.{S} Таман једно престане, кад ал’ ето ти друго се почне... |
прашта“. — заврши поп Спира причање.{S} Таман је завршио а уђе поп-Ћира и затече их у смеху.{S} |
и тек вредна домаћица, „окрач’о дан.{S} Таман опереш судове, а оно се већ и смркло; таман си ус |
је ноћи, тане му госино! — вели Нића. — Таман за лопове!</p> <p>— Неће, неће, Нићо, — веле му о |
нили облаци! — вели поп-Спира.</p> <p>— Таман за кукуруз к’о поручено, — вели госпоја Перса, зе |
Те још какав, какав пријатељ —</p> <p>— Таман к’о што ваља!{S} Кад је тако, а ви ћете му се онд |
кафу и послужи их све.{S} Кафа је била таман колико треба врућа и црна, и учитељ је пио и хвал |
помислила гђа Сида кад <pb n="91" /> је таман почела, а гђа Перса је из кујне прекиде!{S} Писац |
циговати, — вели поп-Ћира, — па онда је таман тачно толико сати.</p> <p>— Па пре сте опцигивали |
а њом поп Ћира, а за њим Меланија.{S} И таман је изрекла то, а она се ’трже, па настави: — Ах, |
донети!...{S} Како сам сама, баш би ми таман к’о поручена дошла; кад ал’ оно, гледај, ето вас. |
дожења, и да ће пасовати једно за друго таман као поручено.{S} А Јули мило па је пита:{S} Има л |
пун воде, који се никад не празни; јер таман да пресуши а оно по Бечкеречком Великом Календару |
а на нешто велико и одважно; а за то су таман довољне и оне ситне звездице које светле и швалер |
амо тане и да тресне о месец.{S} Па баш таман кад су већ хтели да припале топ, сети се један Ба |
</p> <p>А из друге баште се зачу најпре тамбура а затим и песма:</p> <quote> <l>„Еј, да је мени |
о мало на сокаку; а ноћом неки гајдаши, тамбураши, трумбеташи, Ћиро, неки курмахери и неке нахт |
јој чудно, што не чује оданде песме ни тамбуре. „Па шта је то баш тако страшно урадио? — питал |
отрести к’о ни онај Доситејев Абу Казем Тамбури, багдатски трговац, што није могао да се куртал |
драган кроз јасне жице и кроз суво дрво тамбурово.</p> <p>Ех!{S} Шта би казала сада Јула, да см |
> <p>Тако су се још после неколико дана тамбуром разговарали, а после су се већ служили прозом; |
па кад Јула нешто запева, а он је прати тамбуром.{S} С почетка се Јула к’о и женирала и љутила |
p> <p>И, доиста, сутра дан, чим је чула тамбуру, одмах је понела кантицу за поливање и нашла се |
дан кад је дошла и запевала, није чула тамбуру да је прати.{S} Сада је видела да је јуче ваљда |
— одговара му брзо и тихо Шаца, па гура тамбуру под капутић и све брже перја.</p> <p>— А ди смо |
<pb n="166" /> предузећем.{S} И он узе тамбуру и поче још издалека полако ударати у њу ону већ |
ло било, кад зачу из баба-Макрине баште тамбуру!{S} Јули је тако мило било, и тако је весело пл |
м и Екселенцијом Господином Владиком уз тамбуру неке „мирјанске“ песме, каже да је певао: „Вино |
вуца кроз зубе.{S} Доносио је понекад и тамбуру; па кад Јула нешто запева, а он је прати тамбур |
вају.{S} Ни мама у соби није могла чути тамбуру.{S} Али Јула је чула и одмах је скочила из крев |
није знала.</p> <p>А Шаца узе задовољан тамбуру и запева, онако ради свога задовољства, ево ову |
само.{S} А тако би волела да чује мало тамбуру; нешто је расположена данас.{S} Гледа у башту.{ |
у себи, а једнако ишчекује, да чује бар тамбуру.</p> <p>Али свега тога не би.{S} Зато стаде сам |
игурна, да стара тетка-Макра не удара у тамбуру.</p> <p>Тако су се још после неколико дана тамб |
ави се другим пословима.{S} Или удара у тамбуру, <pb n="138" /> иди преписује Песмарицу, или тр |
Одмах после те песме, ударио је Шаца у тамбуру и сам запевао:</p> <quote> <l>„Чија ли је тараб |
о запевати.{S} Он је само тихо ударао у тамбуру, тихо као зујање пчела у пролеће, а она је, у с |
сту песму коју је Шаца малочас ударио у тамбуру.{S} Ах, како је Шаци било, кад је чуо, да му се |
у јавна“.{S} Поп Спира је ударао лепо у тамбуру, а има још сад, после толико година, диван глас |
ак и да не пева у својој башти уз своју тамбуру!!{S} Данас се већ не би ништа љутила.{S} Не жел |
и одмах у њој познала Шацу; чула ситну тамбуру и разумела речи добро познате јој песме, и ако |
тако лепа, звезде тако лепо жмиркају с тамно-плавога неба и крв кључа и кипи у ова два будна з |
xml:lang="cu">„На рѣкахъ вавѵлонскихъ, тамо сѣдохомъ и плакахомъ,“</foreign> — запева поп-Ћира |
код Бућкалови’ месе сутра ујутру ’леб, тамо ћу сврнути ујутру на врућу лепињу, а и да им кажем |
мин за сватове?</p> <p>— Кажу, гнедиге, тамо чак око Ђурђева дана.</p> <p>— Тхе, а шта зна!{S} |
у, — и показа му место. — Ти ћеш, Сидо, тамо, ја овде, а Јуца тамо ближе вратима, она ће сваки |
сподин хирург иде после подне у касину, тамо игра шаха, или пије пунч и чита новине, зна како ћ |
де на вашар.{S} Ту сат и по одавде у П. Тамо се неки под шатром потукли... к’о на вашару! — реч |
та испребијати или чак и убити финанца; тамо где се крадене ствари из села обично прво траже и |
: „Е, моја Савка, није мени до жене!{S} Тамо ја и не знам, каже, је л’ сам мушко ил’ нисам!{S} |
стигла та вест тако јако претерана.{S} Тамо се приповедало, да су се попови још у Темишвару по |
.{S} Вечерало се у собама и у кујни.{S} Тамо ноблес а овде плепс у који овога вечера рачунамо и |
Т* позив и једноме и другоме пароху.{S} Тамо су разгледали тужбу и узели је у поступак.{S} И са |
па ће рећи попадији:</p> <p>— ’Оћемо л’ тамо преко?</p> <p>— Није него уздуж! — вели му гђа Сид |
кад је наследи, он ће одмах у варош, а тамо ће имати на сваки прст по десет.{S} Зна „бухалтера |
’ рад био знаш, да нас ко прекида!{S} А тамо ћу то све натенани исприповедати; јербо то је дуга |
један или други лакат кад једе, а тога тамо у собама не може да буде.{S} За то је остао дубоко |
тишао је Шаца заједно с Јулом у Беч, да тамо доврши хирургију и зубну лекарију, пошто је покојн |
како кажу!{S} Што баш у нашу недељу да тамо руча да једе леб с кимом и друга чуфуцка јела?!</p |
Шацин, ни његову намеру да иде у Беч да тамо сврши хирургију.{S} Гђа Сида била је најпре к’о да |
ислио: научила, боме, наша госпоја Јуда тамо немачки, па се одродила, па српски ни бекнути.</p> |
се канда опет почастио, док сам ја била тамо напољу! — вели му бирташица кад одоше путници. — Т |
једном банула у Жужину собу па затекла тамо једног курмахера Жужиног где седи, па се наместио |
овде, што је сад ту пеглала, па изишла тамо, — продужи бојтар и показа камишом на врата на кој |
шију па наређује из кола нешто својима тамо у авлији.{S} А за тим се прекрсти, па опсовав блат |
ходителни према мени, па наредили онима тамо... онима вашима.. да оставе моју кућу на миру.{S} |
а за шрајптишом, к’о сад до оног ормана тамо.{S} Гледа... гледа.{S} Извади наочари, метне их на |
ола чак у трећем сокаку око оног дућана тамо где виси онај бели пешкир и где се љуља онај цимер |
ати: шта је то било?</p> <p>— Та... она тамо.. она поп-Спирина, гром их спалио!{S} Немој ме ни |
бојица у побочну собу.{S} Док су се она тамо забавили, дотле се у кујни спремало све у присуств |
ожена курисањем једнога старога штуцера тамо унутри.{S} Није хтела, а ни могла да да одговора н |
по, мало од оних крофни из онога тањира тамо, чини ми се да су те тамо мало руменије а и боље н |
. — Ти ћеш, Сидо, тамо, ја овде, а Јуца тамо ближе вратима, она ће сваки час устајати.</p> <p>П |
ето ти ту до Јуце.</p> <p>Меланија пође тамо, али је гђа Перса повуче и гурну брзо на другу сто |
мо посјету.</p> <p>Госпоја Сида била је тамо где се обично музле краве.{S} Краву је музла Жужа |
рано.{S} Он (т. ј.{S} Аркадија) био је тамо пред вратима и чуо и присуствовао само док су се с |
бро иде...</p> <p>— Па ви сте сад, није тамо овамо, већ нека Бечлијка!....{S} И не фалите се, к |
барута и до ког термина треба да стигне тамо тане и да тресне о месец.{S} Па баш таман кад су в |
у собу, нарочито изашла у кујну, да се тамо од чуда трипут прекрсти.{S} А и јесте било чудо и |
ка Његовом Преосвештенству; Задржала се тамо подуже и после подруг сахата оставили Епископски д |
т жени из другог ил’ трећег села, па се тамо и венча, а ја останем тако празних шака...{S} Па н |
ите је! — вели поп Спира, — боље нек се тамо испраска.{S} Ето ње сутра —</p> <p>— Аја, неће мој |
онога тањира тамо, чини ми се да су те тамо мало руменије а и боље нарасле.“ — А сваки поп чуд |
ића боктер.{S} Све је то било пијано, и тамо по собама и у кујни и у авлији и у селу.{S} Тек пр |
ше ова два измирена члана ноблеса.{S} И тамо се једнако пило и наздрављало и играло, а баш кад |
не замери ни једнима ни другима, ајд’ и тамо и овамо; па заређ’о из једне куће у другу к’о нека |
на бал у Темишвар или Велики Бечкерек и тамо је играла немачке игре које је научила у леру, унт |
еру код неке старе фрајле у Бечкереку и тамо научила многе за младу девојку врло корисне ствари |
/p> <p>Фрау-Габриела је била на ручку и тамо се лепо унтерхалтовала.{S} Била је ванредно распол |
није мање весело било ни у великој соби тамо где сад уђоше ова два измирена члана ноблеса.{S} И |
а од <pb n="38" /> ових из села одлази тамо само господин попа и један и други, али врло, врло |
г благодејања свога. — Знате како стоји тамо:{S} Добар пастир не сме на себе ни да мисли, него |
....{S} И не фалите се, како сте живили тамо.</p> <p>— Е, како!....{S} Ко у туђем свету!{S} Ниј |
у били солдати, и они обешењаци научили тамо да бријају, па правиду конкуренцију.“ — „А, неће н |
жи друга, тражи стубац кући; а већ мени тамо како је да је, него се бар ти не мучи и не злопати |
ита да поправи и додаде. — То јест, они тамо су прави шегрти према вама.</p> <p>Родитељи као па |
ош’о био Пери Тоцилову.{S} И док су они тамо певали и кикотали чешљајући перје, дотле је Нића и |
о доба, — приповеда онај даље, — кад си тамо само кажи, да с’ из Иђоша, па не бери бриге; јербо |
огу да позајмим!...{S} А кад ћеш морати тамо?</p> <p>— Прексутра се крећем.</p> <p>— А јеси л’ |
п удобан стан и већ послао сав намештај тамо у нови стан.{S} Фрау-Габриела се понудила, да му н |
коро, лане или ономлане, неки људи, чак тамо преко мора у Америци, спремали, да пуцају из топа |
јао жалосној мени!) била, да данас идем тамо?!</p> <p>— Е, а као за што да не идемо?</p> <p>— Т |
> <p>Кола стадоше пред Великом Биртијом тамо где само господа и Жиде свраћају а од <pb n="38" / |
има својим ту копрену и дизаху се право тамо звездама.{S} Давно су прошла и последња кола попин |
био дванаест година у солдатима далеко тамо у Буковини чак, како је и он или месечар или лопов |
мах много услужнија. — А шта је то било тамо, слатка?</p> <p>— Шта, зар нисте чули?</p> <p>— Ни |
ш овде; овде није добро обријано! — Ено тамо још три длаке видим!“ — рекла би’ и показивала кам |
еражени поп Ћира, — а-а-а, а шта је оно тамо, а, Петре?{S} А каква је опет то комендија?</p> <p |
ето... врућина ми —</p> <p>— Шта је то тамо напољу?</p> <p>— Та онај њихов мачак дош’о ту под |
амтери, али се Нића извињавао тиме, што тамо не би био комотан, а вели он, он и не рачуна да је |
с твојим покојним татом Аверкијем, што тамо на дувару виси!</p> <p>— Али, Персида, чекај, чека |
ватица пету строфу:</p> <quote> <l>„Зар тамо куд си пошла,</l> <l>Зар сунце лепше сија,</l> <l> |
укебао баш кад је писала писмо у шпајзу тамо неком њеном са рогља.{S} Чује тата где нешто цичи |
она била девојка, па је певали по шору тамо с неким који је давно умро (пре но што се од укућа |
и још у Темишвару потукли, али да су их тамо брзо развадили, и они се, веле, притајали, јер су |
о пута <hi>тај</hi> искобељ’о, и то баш тамо, ди сам мислио, да му, Боже ме прости, ни сам Сава |
уди да измисле и саставе, к’о да су баш тамо били!{S} После читања чека их „јаузн“, а после ово |
’о би ти!...{S} Ћиро!{S} Да знаш да ћеш тамо наћи сва четири васеленска патријарка и петога рим |
.{S} Па запали мало омана... ено на’ћеш тамо на орману... поред штрикераја, па запали...{S} Ови |
овара плашљиво Јула.</p> <p>— Шта радиш тамо у то доба? — пита је гђа Сида коју је комарац пецн |
срећно му поквари тај посао.{S} Па још тамо су се, у Темишвару, каже гђа натарошевица, споречк |
а је нешто знала латински, могла је још тамо рећи оно староримско: <foreign xml:lang="la">Veni, |
да запамти него је све то забележио још тамо код куће на једно пола табака хартије.{S} Па кад ј |
о велим, дај да к’о власт видим, шта ти тамокана раде, да откуд, не трукуједу и не <pb n="247" |
р.{S} А њен Пера је и почасни члан неке тамошње официрске касине.{S} То му је Меланија олакшала |
мире полако и бахат људи и топот коња и тандрк кола и торокање жена.{S} Једна по једна клупа ис |
цу и дороц.</p> <p>— Ала да пасје ноћи, тане му госино! — вели Нића. — Таман за лопове!</p> <p> |
рог у буџак. — Ај, је л’ добро диваним, тане му госино!{S} Вина ти меникана дај, да ча-Нића огр |
задовољни домаћин. — Ала имаш фајн нос, тане му госино!</p> <p>— Па зато га и негујем и тимарим |
о бољи, кад сам био његови’ година?!{S} Тане му госино!{S} Та да нисам и ја прико јего тер’о бр |
кредом: колики треба да је топ, колико тане и колико барута и до ког термина треба да стигне т |
а и до ког термина треба да стигне тамо тане и да тресне о месец.{S} Па баш таман кад су већ хт |
душанка и прслук и чакшире све од бела танка штофа и све раскошно ишарано плавим гајтаном.{S} |
спод до пола откопчаног прслука види се танка бела кошуља од српског платна златом извезена с п |
се наскоро лепа и шарена слика та, као танка паучина што се продере кад бумбар пролети кроз њу |
и младожењине, деле рузмарине сватима а танке пешкире коњима, па и коњима мило, и они удесили п |
лази, па унесрећава свет, а највише оне танке и нафризиране берберске калфе.{S} Е, не може чове |
н Пера је одмах повадио нафоре из чисте танке џепне мараме, и дао једну гђи Сиди а другу гђици |
цима стрела (а код поп-Спириних су били танки пешкирићи од српског платна и веза) По штелажама |
у разговор онај бојтар из буџака, један танких подужих бркова, права руина кога сад <pb n="293" |
је награду.{S} И сан стаде плести своје танко ткиво око Ниће боктера који хркаше <pb n="174" /> |
све се чују издалека шијачке гајде како танко свирају, а она је дави и виче јој једнако: „Ти си |
им чизмице, на плећима преко кошуље од танког српског <pb n="72" /> платна, пруслучићи свилени |
а господства и благовања у Карловцима и танког благодејања свога. — Знате како стоји тамо:{S} Д |
у сва румена и зајапурена па се хладила танком шнуфтиклом.{S} На лицу јој неко блаженство а уст |
а Пери би дрхтао глас, а Меланија брише танком шнуфтихлом нос, да <pb n="131" /> би предупредил |
ница поскочити од силне пакости, и даје тањир кћерци својој, да га однесе у комшилук.</p> <p>А |
штрити оцилом које му је увек метано уз тањир.</p> <p>— Не могу никако, —- вели поп Спира, — да |
} Домаћица ће једна другој слати по пун тањир од заклана свинчета и кобасица и џигерњача и крва |
аши, и не једе љуске, него их оставља у тањир, па кад поједе и он опере руке у истој чаши као ш |
а шта је доста.{S} Толико навади себи у тањир, да не види онога виз-а-ви од себе; па једе и хва |
-Перину страну.</p> <p>Г. Пера извади у тањир и поче јести.{S} Чорба је била пилећа, баш што он |
о кажу! — смеје се гђа Сида и сипа му у тањир.</p> <pb n="85" /> <p>— Благодарим, — клања се г. |
а сто уштипци наслагани повисоко на два тањира као две пирамиде и били при осмој или деветој ча |
веђено, додајте ми, молим вас, из онога тањира ону тртицу!{S} Чудим се, шта ми то све фали!“ Ил |
вас лепо, мало од оних крофни из онога тањира тамо, чини ми се да су те тамо мало руменије а и |
b n="369" /> само из белог порцуланског тањира.{S} И то нико није умео да цени код тог створа, |
у многим кућама мрзили кад му она да из тањира да једе, а пинчика опет био је тако васпитан и п |
, и допала му се.{S} За часак покуса из тањира.</p> <p>— Ево вам и ноге... да вас воли пуница, |
А затим опет седне.{S} И опет се мењају тањири, доносе чисте чаше и хладно, скоро наточено, вин |
зна.</p> <p>У том стиже и Ђука с пуним тањиром и метну га пред Нићу.</p> <p>— Па, домаћине, — |
ђа Ћириница, ређајући киселу штрудлу по тањиру, да пошље госпођи Спирипици. — Знам, да ће пући |
и, ти си... формални штрањгов! — вели и тапка га задовољно по рамену.</p> <p>— Хе, хе! — смеје |
иди се више ништа од свега тога до гола тараба, са овде онде осушеном врежом, која сад не може |
нце у обе куће (између којих је обаљена тараба одмах на дан свадбе); једнога дана је седео код |
е Шаца почео:</p> <quote> <l>„Мамина је тараба,</l> <l>Мамина су врата,</l> <l>А моје је оно лу |
сам запевао:</p> <quote> <l>„Чија ли је тараба,</l> <l>Чија ли су врата,</l> <l>А чије је оно л |
! — цикну Јула и трже се као опарена од тарабе, кад спази Шацу који јој, и ако баш леп момчић б |
ћу вас овом мотиком!{S} Севајте таки од тарабе!{S} Мол’те Бога, што није тата код куће!{S} Срам |
етле сунцокрета и родина кљуна — дуж те тарабе не види се више ништа од свега тога до гола тара |
на и у шупу <pb n="225" /> однета и дуж тарабе, која се пређе у лето сва зеленила и шаренила од |
јест, икад у животу тако преко плота и тарабе отпочињали — или чак и имали какав — роман), њим |
да је ду’неш, зауставила би се негде на тараби или на багрему, како је лака!{S} Никакав тежи по |
идим!“ рече у себи Јула па притрча лако тараби, и стаде завиривати кроз тарабу у тетка-Макрину |
а Шациног. — Ако још тако усипљите кроз тарабу, одма’ ћу вас овом мотиком!{S} Севајте таки од т |
ча лако тараби, и стаде завиривати кроз тарабу у тетка-Макрину башту.{S} Гледа по башти.{S} Не |
м чак и састајао у башти и курисао кроз тарабу, и „ероберунг“ направио, па чак и дотле дотерао, |
и гуску, или чувати од живине разастрту тарану која се сушила на сунцу, или тако нешто из домаћ |
i> слађе старе,</l> <l>Што сузе вриском таре</l> <l>И живот куне свој?“</l> </quote> <p>Ту прек |
ти сад, кад је све таксирано и по некој тарифи, па ајд’ живи ти сад, ако можеш.</p> <p>— Не ваљ |
торима и прегледао приход што је пао на тас у коме се нашло доста крајцара, госпоја-Сосин двогр |
ја,“ каже он. — А ти, Живо? „Ја ћу први тас да носим.“ — А ти, Нико? „Ја ћу црквењак“. — А ти? |
говори на питање колико је данас пало у тас. <pb n="93" /> Затим је похвалио Херуфику, а учитељ |
ило је, Бога ми, свакојако.{S} По четир таса се носило Недељом, тако да је свет избегавао цркву |
ану девојку, примјерну пуницу и чеснога таста, па к’о вели:{S} Оно друго све на част вам!{S} Ај |
дао парастос а тетка-Макру преселио код таста.{S} Негована и искрено поштована у старим данима |
. — „Децо, нема вина; донес’те вина!{S} Тата је жедан, а и гости су!“ вели раздрагани домаћин. |
фа, госпођице?</p> <p>— Ја не пијем!{S} Тата каже, да узбуњује крв и не да спавати.</p> <p>— А |
из давних времена неке дере и еведре; а тата се сећа па само суче задовољно десни брк па вели: |
ну, још мало па треба вечерати; знаш да тата воле раније да вечера.</p> <p>— Јуцо сине, па кад |
а још да знате коме!{S} Ето ономадне је тата једну укебао баш кад је писала писмо у шпајзу тамо |
сли а једнако копа мотичицом што јој је тата наручио код Орестија ковача.{S} Копа и мисли.{S} У |
ће и гушчиће и своју Милку, коју јој је тата још као јуницу поклонио, а од чијег је проданог мл |
ресена гђа Сида. — Не дај Боже!{S} Није тата твој бездушан к’о тај господар Јова.</p> <p>— Мамо |
аки од тарабе!{S} Мол’те Бога, што није тата код куће!{S} Срам вас било!</p> <p>Настаде опет па |
ајзу тамо неком њеном са рогља.{S} Чује тата где нешто цичи у шпајзу, па пошао да види, да се н |
носа промолити оданде.{S} А у томе се и тата одљутио мало, а и мама се заузела и умиривала га с |
ни било!</p> <p>— Па знате како се једи тата кад није вечера на време?!</p> <p>— А што ниси гов |
едњега вашара.{S} Та није да се згранио тата кад је дочепао писмо и видео шта је писала, па доч |
S} А Јула ће га чути једина у кући, јер тата јој спава чак у авлији испод комарника, а она с ма |
је све слушала у кући, и оца звала: <hi>тата</hi> а матер <hi>мама</hi>.{S} А Меланија је родит |
оговарање међу мамама а пијуцкање међу татама — прође поноћ за тили час.{S} Тек чујеш неко шуш |
ви <hi>татина</hi> —</p> <p>— Нисам ја татина!</p> <p>— Па ондак сте мамина —</p> <p>— Нисам ј |
а плот, да му одговори, да је она засад татина и мамина, а оно одономадне да је у љутини казала |
а ја сам теткин... к’о што сте и ви <hi>татина</hi> —</p> <p>— Нисам ја татина!</p> <p>— Па онд |
ин-попа сутра да служи и наређују да се татине чизме добро намажу машћу и истрљају јер се прошл |
о некој замакнем за око...{S} Ено баш у Татићевом шору, она Арсина пуница, к’о рек’о би, да ме |
.{S} Којешта сам се и ја некад с твојим татом разговарала; па, фала Богу, ето шта нам данас фал |
а. — О, пољубио се ти с твојим покојним татом Аверкијем, што тамо на дувару виси!</p> <p>— Али, |
Та шта ви ту мене фурт плашите с вашим татом... овај, господин-парохом... и шаровом, у мојој р |
прекјуче кад је мама била нешто љута а тату баш онда дон’о андрак, да јој се умеша у посао и д |
иди нареди у кујни једну ајнпренсупу за тату, — вели поп Ћира; — с пута сам, па сам мало назеб’ |
па је на поп-Спирин имен-дан обрадовала тату и поднела му заједно са спремљеним словом које је |
јесу л’ добри, слушају л’ своју маму и тату који се о њима брину и дан и ноћ? — пита путник и |
етом?!{S} Јуцо, дете моје, не слушај ти тату...{S} Њему дође тако понекад па му срце и душа да |
маму. — Пробајте само, сад ћу да викнем тату!{S} Ви’ш ти то њега!{S} Одма’ шибајте из башће —</ |
но задовољан био, кад му је показан био тачан списак свију ствари, и кад му је још примећено, д |
испадне што лепше.{S} Распитала се била тачно до ситница: шта је и како је било код гђа-Персини |
ну превлачио на хартији, докле није све тачно по инвентару набавио. — Поп Спира је купио и вели |
своме попи.{S} Онда је још добар био и тачно радио, а данас не можеш ни да га познаш, ни онај |
ти, — вели поп-Ћира, — па онда је таман тачно толико сати.</p> <p>— Па пре сте опцигивали четир |
дао!{S} Него дад’ ти меникана мало оног твог вина, јербо то сам цигуран да ти није фалично Ха, |
ти,</l> <l>И песма нек те прати,</l> <l>Твог ручног девера.</l> <l>У нове идеш дворе,</l> <l>Гд |
е л’ те и мамини.{S} Господин-попа воле твога бабу, па ће он доћи опет...{S} Он воле бабу —</p> |
оп Спира забадава презентирао; има ту и твога масла, Каијафо један!“</p> <p>— Е, дакле ај’те, и |
рате мојој Ержи, кад —</p> <p>— Зови ти твога покојног деку, бештијо чифуцка! — грми из авлије |
{S} Проко, добри друже, ди си, да видиш твога Глишу, како се злопати! — уздише Глиша, искапи ча |
а гђа Сида. — Не дај Боже!{S} Није тата твој бездушан к’о тај господар Јова.</p> <p>— Мамо, сла |
’о?</p> <p>— Јесте, <hi>повук’о</hi> је твој красни супруг, к’о и увек.</p> <p>— Не разумем те! |
<p>— Ето ти, Нићо, сува језика, тај те твој већ издаје, — вели му Ракила, — већ заплећеш —</p> |
Еј, Лало, Лало!{S} Фурт ми твоје речи и твој тестамент зуји у глави и у ушима.</p> <p>А пред че |
Него ти само не попуштај твоје право и твој резон!{S} Вид’ла би’ ја њи’, да је нешто поп Спира |
hi>, <hi>то</hi> ми само није мило; тај твој „боктерај“!{S} Много скиташ ноћу, Нићо, па би’ вен |
окле ћеш самовати, Нићо, тако, к’о нико твој?</p> <p>— Хе, шта ћеш!?{S} Другу Пелу не могу лако |
>„Теби љубав јавит’ не смем,</l> <l>Јер твој бити не могу;</l> <l>А да с другим сретна будеш,</ |
још са сокака.{S} Све му голица нос ова твоја силна саламура.{S} Зар ја не знам, зар не знам — |
го оженити! </p> <p>— Знам, чула сам за твоја чуда и покоре!...{S} Чула сам шта су те коштале о |
.{S} Не попушћај шта зацениш.{S} Сад је твоја берба.{S} Само... — опомиње га Нића прстом, ћутка |
ајући га прстима, — није оштар, него је твоја кожа на лицу здраво хаглих па через тога.</p> <p> |
ку другу шлинговану сукњу, — онда је то твоја судбина... а ја нисам знала.{S} Е, онда можеш ска |
њим? <hi>Његова</hi> конштрукција и <hi>твоја</hi> — и бијаше!</p> <p>— Е, није него још нешто. |
<l>Или ће рећи: заспала Јула?...</l> <l>Твоја ће мајка пред двор изаћи,</l> <l>Пред двор изаћи |
паорску песму: „Пусти Боже све громове твоје, па <hi>потуци</hi> све <hi>комшије</hi> моје,“ а |
>Радуј се, млада нево!</l> <l>Већ чарне твоје власи</l> <l>Од мирте венац краси,</l> <l>Зелене |
.</p> <pb n="342" /> <p>— Не знам ја те твоје ребусе; него ти мени кажи онако просто, клот, све |
голубице, — вели гђа Перса, — склони те твоје књиге; не може човек, да, се макне од тих њених к |
вели му Нића; — него сам ти дош’о через твоје асне, газда-Перо.</p> <p>Па му онда тишим гласом |
форинта!{S} Еј, Лало, Лало!{S} Фурт ми твоје речи и твој тестамент зуји у глави и у ушима.</p> |
лепо!{S} Ваљда ћеш сад још приповедати твоје „штиклове“ —</p> <p>— А да шта би ти ’тела?{S} Ак |
<l>Бјеле руке савила?</l> <l>И кријући твоје лице</l> <l>Мени скоро“ —</l> </quote> <p>— Та ко |
о га и има!{S} Него ти само не попуштај твоје право и твој резон!{S} Вид’ла би’ ја њи’, да је н |
тра ће т’ мајка већма жалити</l> <l>Док твоје друге на воду пођу,</l> <l>На воду пођу под пенџе |
ита“ ...{S} Којешта сам се и ја некад с твојим татом разговарала; па, фала Богу, ето шта нам да |
Помирили се и пољубили!{S} Мири се ти с твојим деком, мамаљуго банацка, (Госпоја-Персина је ста |
ва зелена од једа. — О, пољубио се ти с твојим покојним татом Аверкијем, што тамо на дувару вис |
е, да је — тек то није ништа према оној твојој услузи мени учињеној.{S} У здрављу је испушавао. |
е знаш да поставиш, тако да кажем, плот твојој мрзости и јарости! — рече поп Ћира смешећи се ма |
евај напоље, шта си ми задимио ту с том твојом лулекањом.</p> <p>И овога другог попа истераше у |
.{S} Што гођ ти гребе ту <pb n="297" /> твоју проклету гушу, све је то, знам ја, балсам за тебе |
тављате на миру!</p> <p>— Не знам ја за твоју фамилију, ал’ ти ћеш баш изгорети —</p> <p>— Ех, |
ој мојој: „Што се не угледаш, кажем, на твоју старију другарицу Јуцу?!{S} Ето, кад си, кажи ми, |
смо, — кажу они, — да су сви Иђошани на твоју ворму паметни!{S} А, баш ти фала!“ — И тако од от |
чује по Ержи и каже: „Поздрави ти, каже твоју милостиву тејшасоњку, нек она не тура, каже, свој |
бабу, — све воле господин попа, све; и твоју маму воле! — рече Јула умирујући га и бришући суз |
и немецки —</p> <p>— Ајд, ајд, видићу и твоју памет, — ману руком поп-Ћира досадно.</p> <p>— Ај |
’, брате Шандоре!</l> <l>Да ми идемо по твоју љубу,</l> <l>По твоју љубу, по нашег слугу;</l> < |
<l>Да ми идемо по твоју љубу,</l> <l>По твоју љубу, по нашег слугу;</l> <l>Тебе да љуби, а нас |
запита поп Спира уморно.</p> <p>— Та ту твоју „слатку“ госпоја-Персу!</p> <pb n="124" /> <p>— П |
ти к’о отац... а не била <hi>ја</hi> на твом месту, то само ја велим, а ја би’ већ —</p> <p>— Н |
ида па стала па је гледа. — Та друга на твом месту дрекала би: „Отвори се, земљо, па ме прогута |
} Какав Владика!{S} Море, не била ја на твом месту, а ја би’ то већ... вид’о би ти!...{S} Ћиро! |
ве доле!{S} И да сам ја којом срећом на твом месту, ја би’ тражила од његове екселенције господ |
други!{S} А ја би’ — да сам ја нешто на твом месту — ја би’ села преко пута од њега, ево овако, |
оведа!...{S} Еј, пусто, што нисам ја на твоме месту, та певала би’ и да пустосват жели, — а кам |
е, као сваки уморан човек коме је благи Творац одредио ноћ за одмор и спавање, и захркао је и н |
дно, како то тако газдачка кућа, а тако тврд креветац.{S} Али се ипак добро осећа.{S} Лежи тако |
/> и брзо огради око њега дивну кућу од тврда материјала, а без интабулације и крајцаре дуга, о |
ето и мене сте расплакали, а ја сам баш тврда срца; та то мора бити.{S} Једаред и то мора да би |
/> у несвест и била — како је гђа Перса тврдила — склона самоубиству.{S} Колико је пута само по |
ла а тај се опет данас стрефио ту и био тврдо решен, да му се, после толиког вребања, освети за |
замотуљак и опипам га...{S} Осетим лепо тврдо испод руке, па мислим: добро је, ту је! и предам |
емена на тај начин, да временом постану тврдоглави, и да се не даду свакој шуши пулгерској!{S} |
врд.{S} Осећа лепо ча-Нића како лежи на тврдој дасци, па му само по мало чудно, како то тако га |
је су њега ради ту у тегли и намештене) те да тако покаже и наговести пролепшање времена.{S} Св |
први пут да се погађам!{S} Та умем ја, те још како, да се цењкам; та ни бриге вас! — хвали се |
синовима, а сада и девојке пишу писма, те још како пишу, па још да знате коме!{S} Ето ономадне |
ц... овај...{S} Љубинку... гроб не зна, те што му тако и нико не може на њ отићи и сузама га св |
љаду и неколико стотина сати.{S} Срећа, те је све по селу спавало као поклано, па га нико није |
{S} А како... ха ха ха!</p> <p>— Срећа, те ми тај малер није дигођ у другој кући... или на сока |
јој у својој рођеној кући.{S} Но срећа, те је ова напоменула да се полази и попови се дигли већ |
зар не знате те рацке обешењаке паоре, те дивљаке, што само то знаду!{S} А да им није <hi>нас< |
подине, какве сам мог’о...{S} Учио сам, те још како учио!{S} Свршио сам вам ја, господине, и он |
, па сад добио к’о крајнике вукући дим, те му пресело сво задовољству и уживање.{S} Девојке се |
носио, кицошки чешљао и учтиво понашао, те га је и женски свет радо имао.{S} Доста је само да п |
ст, мало мало, па кашље!“ Те кувај ово, те кувај оно.{S} Здраво је њежна, — каже, — хаглих к’о |
е су опет за чудо веште па се дотерају, те не може човек никако да сазна праву истину.{S} Него |
за шараге, па га тако одвук’о у школу, те се једва скрасио у скамији.</p> <p>— Та шта говорите |
адрж’о на путу.{S} Хе, ал’ шта му знаш; те ајд ово, ајд оно... еле, к’о што видиш, ост’о сам чи |
Олуја!!!{S} Та мени, мени да бо’ме!{S} Те још какви смо пајташи и пријатељи били, и то још од |
е то доиста један фелер.</p> <p>—...{S} Те још какав фелер... још какав, слатка!{S} Вама к’о ма |
и лепо мене па уз’о њега на миндрос.{S} Те ти он, Бога ми, држ’-не-дај! што рекли.{S} Једва изн |
вршећи у исто време и своју дужност.{S} Те ноћи, тако УЗ гајдаша, издувао је весели Нића боктер |
е било већег спадала у школи од њега! — Те још какав, какав пријатељ —</p> <p>— Таман к’о што в |
таш, јест, — храбри га госпођа Перса, — те још како да му очиташ.{S} Еј да ти ја мој језик поза |
о гђа Сида видећи куд циља гђа Перса. — Те још како чита она, па све на глас!</p> <p>— Ако сте |
ј да ти ја мој језик позајмим!</p> <p>— Те још како ћу да му очитам!{S} Зар је то лепо, да се м |
— рече Јула и престаде копати.</p> <p>— Те још како!{S} Ја ћу баш највише жалити!...{S} Сав ћу |
само бриге а асне баш никакве, кад би’ те уз’о.{S} Ви’ш, мене једног плаћа славна општина за т |
Нићо, — вели Ракила.</p> <p>— Уз’о би’ те Ракила, па не троје деце него да и’ је к’о девет Југ |
Раду.</p> <p>— И мама сме у кола, је л’ те?...{S} Јел’ те, попо?...{S} Ајде, мама и ти у кола! |
ићу вас, даклем!...{S} Ал’ ви се, је л’ те, не шалите, је л’ те... не, не, немојте дизати ту шт |
} Ал’ ви се, је л’ те, не шалите, је л’ те... не, не, немојте дизати ту штанглу! — викну фрау-Г |
осподин-попо... бабини пријатељи, је л’ те и мамини.{S} Господин-попа воле твога бабу, па ће он |
и.{S} То су наши добри пријатељи, је л’ те, господин-попо... бабини пријатељи, је л’ те и мамин |
аше паорско је певање!...{S} А... је л’ те, дуго вам време кад ћутимо?</p> <p>— А да бо’ме.{S} |
ту... то су, извесно, све ваши... је л’ те?</p> <p>— Јесте, — рече Јула милокрвно, па их поглед |
и ће, Иво, господин попа опет.{S} Је л’ те, да ћете доћи?</p> <p>— Јест, доћи ћемо! — прошапта |
укама и доле по прашини.</p> <p>— Је л’ те да ћете доћи?</p> <p>— Доћи ћемо, — уверава путник р |
да има врло хаглих уши.</p> <p>— Је л’ те, не ћеду пуцати канони? — пита фрау-Габриела.</p> <p |
до у фирму.</p> <p>— Баш да видим је л’ те преварио?{S} А кол’ко си рифи уз’о?</p> <p>— Двадесе |
— па дон’о неки -веее-лики зуб, та мал’ те неке бити колик’ полак шапурике...{S} Неки коњски зу |
би с њим у манастир; а био би, та мал’ те не би био други <hi>Рајић</hi> или <hi>Мушицки!</hi> |
омпотом.{S} По дуварима неке слике мал’ те неће бити све из прошлога века.{S} Биле су то неке с |
И мама сме у кола, је л’ те?...{S} Јел’ те, попо?...{S} Ајде, мама и ти у кола! — зове је Рада. |
Меланија то јест, мало мало, па кашље!“ Те кувај ово, те кувај оно.{S} Здраво је њежна, — каже, |
зе до Ниће боктера, па распалила и њега те јој и овај рече своју:</p> <quote> <l>„Тако тако до |
ек’о: да те ’лади, а сад опет кажеш, да те грије?</p> <p>— Е, па кад је човек добар, к’о ја што |
нутра —</p> <p>— Па ти си пре рек’о: да те ’лади, а сад опет кажеш, да те грије?</p> <p>— Е, па |
е, и ти гледај шта ћеш без попадије; да те видим онда шта ћеш!..</p> <p>— Али, Персида... слуша |
i></p> <p>— Није, није ни то... ајде да те не мучим... — вели поп-Ћира и показа јој купљене бот |
част!{S} Ал’ ја, каже он, нећу више да те признам за сина.{S} Нећеш, каже добити ништа; не над |
лова, него сам дош’о да тебе видим и да те надгледам и да ти кажем, Савка, добро да утубиш ово: |
ар паворски’ опанака од ње.{S} Немој да те буни штогођ, што је ча-Нића „беамтер“; прошло је то |
<p>— Та не через тога, него се бојим да те не каштигују.</p> <p>— А, до тога неке доћи, — храбр |
е, доста!{S} Немој ми казивати, нећу да те слушам!{S} Боље главу да су ти украли.{S} Нећу, нећу |
и. — ево и за тебе, мама, да да ви’ш да те нисам заборавио... ал’ боље, ајд’ погоди сама, шта с |
а!“ Видиш ти ње, мустре једне!{S} Ваљда те неке питати колико нам је крмача опрасила!?</p> <p>— |
вор да су се „случајно“ ту нашли.{S} За те, дакле, симпатије између двоје младих, није задуго н |
своје јело:</p> <p>— Не марим ти ја за те покенесе и нокенесе, како ли их зовете!{S} Никад не |
О, иди, дивна нево,</l> <l>Где срећа за те цвати,</l> <l>И песма нек те прати,</l> <l>Твог ручн |
слио <pb n="321" /> је у себи, да ће за те новце, (за које је држао да су већ готови да оду ђав |
; нешто сам ти суморан и деран!{S} А ја те нисам ни запит’о: певаш ли ти?</p> <p>— Ко?{S} Је л’ |
ако; увек волеш да ме цвелиш...{S} А ја те још Бог зна како фалим прид господин-попом како си в |
оле.</p> <pb n="342" /> <p>— Не знам ја те твоје ребусе; него ти мени кажи онако просто, клот, |
о ће тебе, роде, неговати и по табанима те чешкати, ако се ја, не дај Боже, и по трећи пут удам |
ака мати, којој је ћерка вазда на очима те и срцу ближа, — она је приметила и није јој се то ни |
га извуку из воде.{S} Научио је тај на те колаче.{S} Колико се само пута <hi>тај</hi> искобељ’ |
лаву, јер је поп Спира страшно мрзио на те швапске женске шлофкапе), а напољу се чуше троми кор |
Он, к’о што вам је познато, најбоље зна те ствари.</p> <p>— Охо! — викну поп Спира.</p> <p>— Мо |
па би’ венула за тобом, бојим се!{S} Па те за то и нећу!</p> <p>— Право велиш!{S} Нећу те, боме |
е!{S} Уф, уф.{S} Баш вам фала!{S} Срећа те ми је тај малер пасирао пред вашом а не пред каквом |
</p> <p>— Измирите!{S} Уф, Уф!{S} Срећа те нисам дебела ко’ она аспида, а сад би ме шлог трефио |
а и одлази са поп-Ћиром.</p> <p>— Срећа те су сви паметнији од ње у кући па јој не даду за прав |
оварамо —</p> <p>— Јао мене!{S} А какав те разговор нап’о сад, наопако ти звонило —</p> <p>— Ет |
арче репа од дечијег змаја који је, Бог те пита, с које стране пао и заплео се у грање са којег |
игурно наплатити сад и оно, што се, Бог те пита кад још, бадава возио, па ће му пресести сва во |
ћете сукњу на сред пута!{S} О жено, Бог те вид’о!!</p> <p>— Извол’те брже у авлију! — чу се тре |
за.{S} Све саме балске рукавице, од Бог те пита каде.{S} Гледам их Боже, па мислим и питам се: |
ечерам вечерас!{S} А како и не би’, кад те само гледам, како умеш да једеш! — вели му домаћин, |
певушила ону познату: „Прођи, луче, кад те срце вуче; прођи, луче, и мојим сокаком, и моја је к |
авола!{S} Само немој после дрекати, кад те тако дигођ у бријању укебају, па ти вилама натрукују |
ој само после дрекати, то ја велим, кад те стану левчом иди тако чимгођ поливати.{S} Тражите ђа |
! вели поп Спира. — Обешењак је.{S} Кад те види да си у невољи, а он онда не зна ни за Бога ни |
у:{S} У град кад ’хоћеш, а из града кад те пусте!{S} Пази, Ержа, полако... порцулан је, полупаћ |
јесени, јесени!{S} Како си суморна кад те човек посматра гацајући блато по сокацима или онако |
етио да то није фрау-Габриела!{S} Усред те несреће још је то срећа била, што се све догодило та |
ш, несрећо једна! <hi>Изгорећеш</hi> од те силне ракије.</p> <p>— Е, изгорећу!{S} А ко је још у |
ред смрт слабо се и мицала из ње.{S} Од те коже је направила и припасала лепо патку кожну кецељ |
а је пример селу, а он се осушио већ од те несрећне љубавне чежње као какав провансалски трубад |
кад је био спрам Великог Крста.{S} Обе те бабе у друштву са другим бабама сложиле су се и закљ |
ла од сваке руке да јој избије из главе те жеље и мисли, али се, некако, увек свршавало Јулиним |
мало разоноди и да избије себи из главе те црне мисли“, како је обично говорила гђа Перса.{S} П |
ашу, — лупа и виче Пера Тоцилов, — зове те господин парок.</p> <p>— Ајде, донеси штогођ Пери, — |
вати, а после и да изређам сад овде све те ствари, било би много и ова Глава изгледала би као к |
пример живине!{S} Шта је и какве је све те било ту у авлији!{S} Прави Нојев ковчег!{S} Било гус |
ти ипак кажем, да ја добро познајем све те, што се тако цифрају...{S} То су тек они, они прави. |
и, узданути те рећи:{S} Самовољо, нигде те не било!“ — доврши Јула гушећи се у сузама и испусти |
евет, али не склопи ока и не заспа целе те ноћи.{S} А и што ће јој спавање и сан, кад овако буд |
ане несвестице.</p> <p>Ето таке су биле те две попине ћерке.{S} И како знамо већ, како то иде д |
и брегови, кажите мени бједној“ а после те песме и једне мале паузе, зачу се из поп-Спирине баш |
зива из комшијске баште.{S} Одмах после те песме, ударио је Шаца у тамбуру и сам запевао:</p> < |
ина (вранца) и коре их и застиђује њиме те они повуку боље.{S} После три сахата путовања, зауст |
то <hi>од себе!!!</hi> Та зар не знате те рацке обешењаке паоре, те дивљаке, што само то знаду |
ашћујете!...{S} Њега, кажеду, не можете те не можете подићи — а коме то све шкоди, него опет ва |
мало воде па попи, то помаже; одма’ ће те проћи стра’,“ вели јој мама и каже јој, нек се прекр |
е“ стоји једно исто, вели: значи, да ће те посјетити неко издалека и да ћеш имати гостију.{S} С |
си и како се сва тресе.</p> <p>И све ће те красне слике до мало, за тренут један, нестати и ишч |
рталише ме!</p> <p>— Не бој се!{S} Неће те скоро узети!{S} Не треба ни њему што не ваља, него т |
{S} Ал’ ја сам једва чекала да се сврше те дерне штудије његове!...{S} Та нема наше Бачке нигди |
е метле сунцокрета и родина кљуна — дуж те тарабе не види се више ништа од свега тога до гола т |
из срца му.{S} Пера обори очи. — Ах, и те велике школе!</p> <p>— Јесте, — вели Пера. — Омилити |
S} А велиш: „шљивовица“, а?... убило би те у врат.</p> <p>— А што да точим, и коме да точим, ка |
и нежно, да му још и сад звоне у глави те речи.</p> <p>И он јури тако право, а све мисли на ве |
Како ти не би’ помог’о.{S} Само кажи ди те боле!</p> <p>— А, знам; била му и нека рођака, а?</p |
ћеркама.{S} Паори су били побожни људи те држали свечаре, а попови им секли колаче, па новаца |
најрадије волели самоћу — ипак су били те худе среће да буду не само опажени него чак и спеван |
ја голубице, — вели гђа Перса, — склони те твоје књиге; не може човек, да, се макне од тих њени |
к’о да су је бикови вијали.{S} О, часни те, жено! — крсти се гђа Перса. — Каква је то само паси |
пији, крсти се и чуди и вели: „О, часни те, девојко!“</p> <p>Гђа Сида није могла то да трпи, см |
мање лепо.{S} Хахаха!{S} О, жено, часни те утук’о!...</p> <p>Колико је лепша слика у поп-Спирин |
до куће!!</p> <p>— О, жено, жено, часни те!...{S} А како... ха ха ха!</p> <p>— Срећа, те ми тај |
да ћете ми се смејати.{S} О жено, часни те!{S} Та помислите само!{S} Целу целцату ноћ сам снева |
а отворим мало пенџер!</p> <p>— О часни те, дете!{S} Па што га ниси одма’ затворила?</p> <p>— П |
јд, — продужи Нића више за себе. — Носи те ђаво, а и тражиш ђавола!{S} Само немој после дрекати |
, исти отац! — вели Јула и стаде љубити те црте очеве... — Доћи ће, Иво, господин попа опет.{S} |
е ти невини жртава самовољини, узданути те рећи:{S} Самовољо, нигде те не било!“ — доврши Јула |
е кућа на сокаку“.{S} Па једнако певуши те стихове, а никако да их се отресе; они је и жалосте |
/p> <p>— Ето ти, Нићо, сува језика, тај те твој већ издаје, — вели му Ракила, — већ заплећеш —< |
>Још пре неколико дана нанесе их случај те прођоше једна поред друге баш кад су излазили с јутр |
остави сву уплакану несретну Јулу којој те мамине речи угасише и последњи зрачак надежде.</p> < |
е срећа за те цвати,</l> <l>И песма нек те прати,</l> <l>Твог ручног девера.</l> <l>У нове идеш |
ели му поп Спира, а у себи мисли: „Знам те, знам, стари курјаче, и зашто си ту лулу запалио и з |
, а она се мало отима па му каже: „Срам те било!“, али то тако меко и нежно, да му још и сад зв |
даша и зујало у ушима оно Јулино: „Срам те било!“ Сутра дан је шегра имао муке чистећи браца-Ша |
и пао на памет, а да ти докажем, да сам те се са захвалношћу сећао, — рече поп Спира и извади и |
b n="251" /> ниси шалио да кажеш да сам те ја научио.{S} Знаш, оба господина парока су управо у |
ш шта треба да радиш.{S} Па к’о што сам те научио.{S} Не попушћај шта зацениш.{S} Сад је твоја |
питаш: шта чекам!</p> <p>— Јесте, питам те, Ћиро, шта још чекаш? — виче још јаче гђа Перса сва |
а... „Е, сад баш видим лепо и признајем те, каже, да си мој син и моја крв, што кажу.{S} Та Бир |
аједљиво гђа Перса.</p> <p>— Не разумем те баш ништа, — вели поп Ћира.</p> <p>— Па то и није ла |
супруг, к’о и увек.</p> <p>— Не разумем те!...{S} А, он?</p> <p>— Он се извук’о.{S} Ја сам <hi> |
ревету па све плачем у помрчини и кунем те проклете списатеље и њихове књиге Гром их спалио!{S} |
<pb n="275" /> Спира разговор. — Видим те у авлији, па реко’: дај да свратим мало код нашега г |
ли гђа Перса љутито. — Гледај ти, молим те, ди ће медвед најбољу крушку да изеде!...{S} А, је л |
заћу ја њему све то!{S} Видиш ти, молим те, да човек није ни у својој рођеној кући миран! — вел |
е и још пре да каже.{S} Видиш ти, молим те, само њега! ’хоће он <hi>Екселенцију</hi> да превари |
орила је чешће гђа Сида. „Гледај, молим те, само, како му пиљи у очи к’о каква чифуцка фрајла.{ |
<p>— Али, Персида, чекај, чекај, молим те.</p> <p>— „Чекај!“ Шта да чекам?{S} Чекај <hi>ти</hi |
/p> <pb n="344" /> <p>— Та чекај, молим те!...{S} Немој да си тако брзоплетна.{S} Им’о сам зуб, |
к’о из земље!{S} Гледај је само, молим те — вели гђа Перса гледајући за њом, — како се сва уло |
!</p> <p>— Е, сад гледај ти само, молим те, <hi>те</hi> унцутарије и <hi>тога</hi> брезобразлук |
шла крај прозора.{S} Гледај само, молим те, како се каприцир’о обешењак један зелени, па баш ни |
ти господин попа главом.{S} Ви’ш, молим те!{S} А а а! враг им баби!{S} Ако је Ирош, баш се ирош |
и.</p> <pb n="151" /> <p>— Видиш, молим те, како се крије; е, баш је обешењак! ’хоће да ме упла |
даше на тај глас.</p> <p>— Видиш, молим те, а ништа ми не јавља лукава паорска бештија, — вели |
p> <p>— Верујем, верујем.{S} Нег’ молим те да ми све испроповедаш —</p> <p>— Ал’, кажем ти, сто |
— <hi>Пољубили!</hi>...{S} Та иди молим те!{S} Та шта говориш?!...{S} И пољубили —</p> <p>— Да |
/quote> <pb n="89" /> <p>— Та иди молим те! — љути се гђа Сида.</p> <p>— Па тек ова! — дира је |
но к’о каква буљоока Чифуткиња!{S} Гром те спалио, обешењаче зелени!“ Тако га је грдила гђа Сид |
је добро!{S} Никад боље!</p> <p>— Какво те „добро“ спопало?!{S} Та <hi>то</hi> баш <hi>не ваља! |
гђа Сида. — Бог с тобом, Спиро; а какво те „преко“ наспело!{S} Зар ти није доста било јуче?</p> |
и то баш ни од чега другог него баш одо те воде, па черес тога ја и дан-данас мало пијем воду.< |
Хахаха!{S} Његов рођени зет!{S} О, убио те Бог, Габриела, откуд само <hi>то</hi> да ти падне на |
им напрстак не спадне с прста. „О, убио те Бог, Персида (или Сида)!{S} Све код тебе мора бити н |
p>— Сребра!{S} Ју, жалосна!{S} Преварио те обешењак чифуцки!{S} Ја би’ то, видиш, јефтиније куп |
ма, Спиро, како то још, говориш!?{S} Ко те не познаје, мислио би само да је све то истина! — ве |
ком!{S} Дед’ Жужа, дете моје, отрчи ако те не мрзи па донеси мало кромпира из подрума!“ тако би |
му:</p> <p>— Немај ти бриге!{S} А како те не би’ курталис’о.{S} Та сећаш ли се кад си ти опет |
<p>— Јесам, мамо!</p> <p>— Отвори мало те шалукатре!...{S} У соби је к’о у рерну... врућина ми |
радовао Недељи, а особито ако се десило те је Недеља била лепа, без ветра или кише; јер онда би |
кера у бунару, што рек’о паор.{S} Добро те си дош’о а да је још мало потрајало, мор’о би нас тр |
ојом Сидом разговарати?!</p> <p>— Добро те нисте рекли, с вашом Жужом!</p> <p>— А шта би вам фа |
ду од јела и иде у сретање. — Баш добро те се сетисте и наканисте, а ми, Бога ми, скоро задрема |
да им кажеш све што ти је на срцу, што те једе и пече.{S} Ћиро, кад мрзиш, мрзи!{S} И бркове м |
).{S} Срам вас било!{S} Севајте одма’ с те дере.{S} Ма...{S} Сад ћу звати маму.</p> <p>Настаде |
.{S} Па к’о велим:{S} Иди, бедо, аратос те било!{S} Кад ’оћете, а ви се узмите! ха ха ха! — реч |
али и прстење.{S} И сад, као будући зет те куће, наравно да је узео доста учешћа у непријатељст |
,“ а Меланија од српских: „Ко је срце у те дир’но“, а од немачких све неке у којима се излаже п |
S} То му је Меланија олакшала приступ у те кругове.{S} Гђи Перси је особито мило било кад је чу |
е сада приповедао куму најпре о песнику те песме, Васи Живковићу свом коншколару, а после о пес |
а ни инквизиција ни анатема.{S} А да су те речи биле изушћене против католичког бискупа, за пап |
из онога тањира тамо, чини ми се да су те тамо мало руменије а и боље нарасле.“ — А сваки поп |
ја чуда и покоре!...{S} Чула сам шта су те коштале оне чизме и оне кацабајке оним Маџарицама у |
ући дошао и викнуо Жужи:</p> <p>— Ди су те две лудаје?!</p> <p>— Које „лудаје“ милостиви? — зап |
о и нећу!</p> <p>— Право велиш!{S} Нећу те, боме, ни ја.</p> <p>— А зашто, Нићо, роде?</p> <p>— |
>— Е, сад гледај ти само, молим те, <hi>те</hi> унцутарије и <hi>тога</hi> брезобразлука од јед |
Вещеи</title> од Доситеја, а <title>Совѣте Здраваго Разума</title> од истога држао је Аверкије |
аш ми је жао што нећете!{S} Па, поздрав’те Меланију!...{S} О, а тако ми жао, што нећете бар мал |
драв’те га, слатка тетка-Макро, поздрав’те.</p> <p>— Е, оздравићу ја, рано, кад ме пронесу вели |
ају к’о штир.{S} Срећан пут, па поздрав’те све.</p> <p>— Ајд’ Петре, потерај!</p> <pb n="328" / |
ви ћете већ извинити!...{S} Па поздрав’те госпоје и децу; а оне су, Боже, ваљ’да већ велике де |
еби а после додаде гласно: — Па поздрав’те га, слатка тетка-Макро, поздрав’те.</p> <p>— Е, оздр |
чарне!</l> <pb n="231" /> <l>И поздрав’те мога <hi>милог дику</hi>:</l> <l>Да не броди Тисом в |
осиће моју косу плаву!</l> <l>И поздрав’те моју <hi>слатку нану</hi>:</l> <l>Да не пије Тису во |
а вам три млада дротара!</l> <l>Поздрав’те ми мога <hi>доброг бабу</hi>:</l> <l>Да не коси укра |
</p> <p>— Не брин’те се, мама!{S} Остав’те ви то само мени.{S} Та зар сам забадава била у панси |
— рече и похита да иде.</p> <p>— Та сед’те још мало, — зауставља је гђа Сока испраћајући је до |
абриела, ви се ваљда само шалите!{S} Ид’те, молим вас.</p> <p>— На моју част, слатка!</p> <p>— |
да? — вели поп-Ћира.</p> <p>— Та да вид’те, слабо нешто сад свет и умире... памтим друге године |
р тако ти’ шеснајст сребра.{S} Ето, нађ’те ви још једног, па да вас возим не за <hi>осам</hi>, |
ја. — „Не могу,</p> <p>— вели он. — Нађ’те ви, па ћу вас возити за шест сребра,“ — приповеда по |
ко! — тужи се и поп Спира, — Каже: „Нађ’те ви још једног, па ћу вас возити за <hi>четир</hi> ср |
ља! — вели поп-Спира.</p> <p>— Ето заиђ’те сад из куће у кућу, па нигде нећете наћи, ко пре у с |
м узмогнемо —</p> <p>— Па гледајте, дођ’те нам!{S} Ми тако волемо кад нам ко дође у госте!...{S |
S} Морам сам да вам се похвалим.{S} Гле’те само, шта ми је дон’о мој Спира на презент.</p> <p>— |
не, — не да јој гђа натарошевица. — Се’те, слатка, овде сас нама.{S} Извол’те мало диње, да зн |
знам ја ништа од свега тога, а он, каж’те, нека докаже, да је то све <hi>тако</hi> било, к’о ш |
S} Пак шта онда?</p> <p>— Е, па сад каж’те ми, молим вас, још само ово: коме је исти поп-Олуја |
а сад све таке неке ствари.{S} Боље каж’те у кратко: ништа није к’о у старије доба; нити има ви |
ст, нисте гађали ни чим.{S} Ви само каж’те: „Не знам ја ништа од свега тога, а он, каж’те, нека |
док нису чуле мамину заповест „Ајд’ леж’те“ и тек онда престаде разговор и насташе слатке мисли |
а се иде! вели поп-Спира. — Ајд’мо, диж’те се, да идемо.</p> <p>— Ју, зар већ! — зауставља их г |
је паоренда, па још немешки син!{S} Мож’те представити себи!{S} Зар нисте чули какве је муке им |
, тако да је већ будила сажаљење, — мож’те сад ако ћете три ноћи, кад сте натрефили на лудога Ћ |
а кад је саслушала Ержин реферат. — Мож’те сад, — вели уморна од силне праске и већ чисто малак |
>— Охо! — викну поп Спира.</p> <p>— Мож’те ви викати: „охо“, кол’ко ’оћете, али то је све тако. |
вам какав гођ ђаво не пасира!{S} Не мож’те да живите без малера! — вели Цвечкенмајерка очевидно |
а он тера к’о луд!{S} Само викне: „Држ’те се, господари!“ па <pb n="271" /> кад ошине коње, а |
а Перса, зевајући и дижући свећу. — Паз’те, господин-Спиро, да се не саплетете на грабље!{S} Гр |
м ја њега!...{S} Е па збогом.{S} Па паз’те на кућу.{S} Ако дође Лоренц Чифутин, кажи му, да ћу |
таквом једном фушер-машамодом!{S} А, и’те молим вас... само један јед!“ вели и одлази даље. — |
хе, појео их, милостива.</p> <p>— Та, и’те, ви се само шалите; ди сте и’ сакрили?</p> <p>— Па п |
i> накарадним и унпасент халинама!{S} И’те молим вас! <foreign xml:lang="de-Cyrl">О Јесус-Мариа |
hi> да видите.{S} Да шта!</p> <p>— Та и’те, молим вас! — рече гђа Сида зевајући и чудећи се.</p |
лека и да ћеш имати гостију.{S} Све, ви’те, излази на једно.{S} Па све сад мислим: ко ли ће нам |
— то је њихова мама крива...{S} Ето, ви’те, остала сам исто онако „гемајн“, баш к’о да и нисам |
</p> <p>— Госпођице, рекао јој је, — ви’те како се ја старам за вашу душу. „Тјело Христово прим |
поглед онога на дну.</p> <p>— Па, да ви’те, и смислио сам...{S} Само не знам, ’хоће л’ ваљати ш |
да шега узмеш?</p> <p>— Па он ће, да ви’те, још и понајбољи бити.{S} А има и добре арњеве.{S} К |
ставља их госпоја Перса.</p> <p>— Па ви’те да нас ваш сат опомиње.{S} Седамнаест сати; ако то н |
)?!{S} Та имате л’ ви очи?!...{S} Та ви’те само; лице, и персона, и штелунг к’о у какве принцез |
путницу живота —</p> <p>— Тако!{S} Е ви’те молим вас!{S} Та шта говорите! — чуди се као поп Спи |
а купујемо купуса с пијаце.“... „Ево ви’те, — кажем ја госпоја-Сиди, — шта каже госпоја Перса!“ |
n> А, а а!{S} Само један јед!{S} Ето ви’те, већ плаче фрајлица!“ вели Габриела показујући на де |
, само да не седи тако.</p> <p>— Ето ви’те, — вели Меланија.</p> <p>— Ал’ ви сте свакојако.</p> |
ви онда формално заробите човека!{S} Ај’те, децо, доста је било ћеретања, оставите што и за сут |
пекмезом, пољуби у потиљак.</p> <p>— Ај’те, децо, с кола, ’хоће господин-попа да иде, — вели же |
ри са фрау-Цвечкенмајерком.</p> <p>— Ај’те, слатка! — вели јој Цвечкенмајерка, па се узеше испо |
зором да сам код куће.</p> <p>— Ал’ ај’те...{S} Ал’ кад вас лепо молим!...</p> <p>— Не! — рече |
ни весело покрет капији.</p> <p>— Та ај’те бар на часак.</p> <p>— Не, не... не могу! — рече пут |
а, Каијафо један!“</p> <p>— Е, дакле ај’те, извол’те, извол’те, прихватите се мало, — понуди их |
у селу.</p> <p>— Па, господин-попо, мал’те неће тај ђаво и бити! — Коме требају кола с арњевима |
м одем?{S} А шта велиш?</p> <p>— Па мал’те не ће то најбоље и бити!{S} А ја ћу бар за то време |
е да није потресена.</p> <p>— Мамо, јел’те да је жалостивно написано!?</p> <p>— Злато моје, та |
тагођ; па сад правите лустрајзе?{S} Јел’те?{S} Путујете заједно?...{S} Браво!...{S} Е, сад сам |
д нас; на вас је сада ред!{S} Па, извол’те на свадбу.{S} Још неколико недеља, — а јавићемо вам |
један!“</p> <p>— Е, дакле ај’те, извол’те, извол’те, прихватите се мало, — понуди их домаћин, |
p> <p>— Е, дакле ај’те, извол’те, извол’те, прихватите се мало, — понуди их домаћин, кад домаћи |
нани проразговорити.{S} Извол’те, извол’те у собу, раскомотите се.</p> <p>Улазе у кућу.{S} Пера |
је га Јулина родбина. — Извол’те, извол’те. „Сниска стреја, висок ђувегија!“ — веле му и уводе |
е.</p> <p>— Е, е, е! па извол’те, извол’те.{S} Роксо!{S} Глишо, та ди сте се завукли врагу! — р |
то не кажете!{S} Извол’те, молим, извол’те!</p> <pb n="197" /> <p>— Фала лепо!{S} Мој покојни н |
против тога.</p> <p>— Молим вас, извол’те само! — вели поп Спира. — Шта ту ваздан правите нека |
ш рачун.{S} Него извол’те у кола; извол’те да не киснеду за банбадава и коњи и амови.</p> <p>— |
молим, молим... с драге воље!{S} Извол’те! — рече гђа натарошевица држећи <pb n="198" /> једна |
n="214" /> <p>— С драге воље!{S} Извол’те унутра, — рече Пела и пођоше обе.</p> <p>— Јуф! — др |
</p> <p>— О, па што не кажете!{S} Извол’те, молим, извол’те!</p> <pb n="197" /> <p>— Фала лепо! |
уста кућа без њих!“ Па седите!{S} Извол’те, раскомотите се као код своје куће.{S} Јуцо душо, се |
Се’те, слатка, овде сас нама.{S} Извол’те мало диње, да знате само, како је слатка, к’о да ниј |
о други још ређи, па још боље.{S} Извол’те, оче Ћиро, седите, седите, госпоја-Персо; Меланија д |
нам здраво мило.{S} Извол’те.{S} Извол’те кад имате слободна времена од науке, — вели гђа Перс |
нако, натенани проразговорити.{S} Извол’те, извол’те у собу, раскомотите се.</p> <p>Улазе у кућ |
..{S} На ланцу је под амбаром.{S} Извол’те слободно! — одговори гђа Сока. — Но, шта ће сад опет |
/p> <p>— Биће нам здраво мило.{S} Извол’те.{S} Извол’те кад имате слободна времена од науке, — |
друге људе, и Џиде и господу.{S} Извол’те, питајте друге људе, које је Пера Тоцилов возио, па |
лески челик, оштар к’о бријач.{S} Извол’те се уверити! — па га даде г. Пери.</p> <p>Овај се чуд |
ашли! вели ми господин Владика. — Извол’те се уверити сами.“</p> <p>— Ух, ух, ух!</p> <p>— А ја |
! — дочекује га Јулина родбина. — Извол’те, извол’те. „Сниска стреја, висок ђувегија!“ — веле м |
кајгану, омиљено путничко јело. — Извол’те, чесњејши, дед’ Спиро!</p> <p>Путници поседаше.{S} Н |
ену кашику на учитељеву страну: — Извол’те, служите се, код мене нема много нукања.</p> <p>— О |
} О жено, Бог те вид’о!!</p> <p>— Извол’те брже у авлију! — чу се трећи глас из треће куће.</p> |
момче.</p> <p>— О, Радо!</p> <p>— Извол’те, господин-попо!</p> <p>— А зашто си се ућут’о?</p> < |
лветом или лице кецељом.</p> <p>— Извол’те паприкаша, ако вам се допада; извадите још једаред, |
гледања слика по дувару.</p> <p>— Извол’те, господине, — рече поп Спира, — седите ту, — и показ |
ајсрдачније.</p> <p>— Е, е, е! па извол’те, извол’те.{S} Роксо!{S} Глишо, та ди сте се завукли |
ж! — грмну поп Спира.</p> <p>— Па извол’те запитати и известити се код Ниће боктера...{S} Он, к |
поклони се учтиво.</p> <p>— Дакле извол’те, да се кренемо! — вели поп Спира и упутише се из пор |
.{S} Па, кад вам гођ устреба а ви извол’те... а ја сам ту, а моје терање, и што кажу, један мој |
олим вас извол’те сести.{S} Молим извол’те ту на канабе.{S} Меланија голубице, — вели гђа Перса |
93" /> <p>— Та брез шале!{S} Него извол’те, не женирајте се ни најмање.</p> <p>— Молим, молим,. |
, а и готова новца доста.{S} Него извол’те.</p> <p>Пођоше.{S} Поп Спира продужи са подацима о с |
ија погађ’о за ваш рачун.{S} Него извол’те у кола; извол’те да не киснеду за банбадава и коњи и |
квом верглашу.</p> <p>— Молим вас извол’те сести.{S} Молим извол’те ту на канабе.{S} Меланија г |
иком!{S} Севајте таки од тарабе!{S} Мол’те Бога, што није тата код куће!{S} Срам вас било!</p> |
те л’ да вам помогнем?</p> <p>— Та окан’те се ви мене!{S} Шта сте ме заокупили ту! — обрецну се |
’о би још да послужи —</p> <p>— Та, ман’те га до ђавола, — вели госпоја Перса зевајући и заклањ |
, верујте, страсна у томе.</p> <p>— Ман’те је, молим вас, — умеша се гђа Перса, — кад узме књиг |
м! ’хоће л’ Пера Боцкалов?</p> <p>— Ман’те га врагу!— одвраћа га Аркадија. — Скуп је.{S} А и ак |
ари философи грчки —</p> <p>— А, та ман’те их бестрага!{S} Како су радили онако су и прошли.{S} |
раве.</p> <p>— Та, госпоја Сидо, та ман’те се комендије! — зауставља је поп Ћира.</p> <p>— Та, |
баш лепе коње држи!</p> <p>— Ху, та ман’те га бестрага!{S} Да је он само полак добар к’о што су |
у, <hi>немеши</hi>!</p> <p>— Ех, та ман’те се, госпоја, комендије!{S} Та какви немеши!{S} Та св |
ку послати! — И бијаше!</p> <p>— Та ман’те га врагу!{S} Није тај сирома’.{S} Све некакви „ербша |
нда никад неће ни бити.</p> <p>— Та ман’те га до ђавола! — вели госпоја Перса.</p> <p>— Морамо, |
и изашла већ на сокак.</p> <p>— Та ман’те ме, знам да ћете ми се смејати.{S} О жено, часни те! |
оспођици тражену књигу.</p> <p>— Та ман’те их до врага!{S} Ми к’о људи треба да смо паметнији.{ |
и метну руке на трбух.</p> <p>— Та ман’те... знам вас већ, знам... ви већ морате ту ваше —</p> |
ворите!{S} Тридесет и —</p> <p>— Та ман’те циц до ђавола, — прекида је нестрпељива гђа натароше |
практиш</hi> к’о ви —</p> <p>— А, извин’те! — прекиде је Цвечкенмајерка. — Ја могу доћи у ваше |
ени, могли би одмах —</p> <p>— А, извин’те, — упаде му г. Пера у реч, — још нисам, још нисам —< |
. — Ми смо мало повише закаснили, извин’те и ви!{S} Бар да сте раније дошли, а красну смо рибљу |
прекиде га гђа Сида љутито. — Ју, извин’те, господине!{S} Јуцо душо, иди у кујну па спреми црну |
. — Та ово се већ сви разишли!{S} Извин’те, што сам се толико задржао.{S} Први пут, па толико д |
а.</p> <p>— Та, шта је —</p> <p>— Извин’те, милостива, — рече облачећи се, — ал’ ја сам се мало |
та.</p> <pb n="408" /> <p>— Е, па извин’те их за сад, — брани их Јула; — то је њихова мама крив |
м сама у себи. — Ал’ рихтиг!{S} О извин’те, та ди су ми биле очи!{S} Та ви немате мантију, — па |
зауставила, па би’ је запитала: „Извин’те, казала би’ јој, ал’ одавно се нисмо видили, па сад |
пуштај га ни за часак.</p> <p>— Не брин’те се, мама!{S} Остав’те ви то само мени.{S} Та зар сам |
олите, само до ујутру.</p> <p>— Не брин’те се ништа.</p> <p>— Ал’, слатка, немојте само никоме |
и: „Па ви сад немајте бриге, него напун’те још овај бокал за сретна пута ових пет форинти нашем |
њој, и на њен рачун, смеју. — Ајде, куп’те перје, па да се полеже!</p> <milestone unit="subSect |
оја-Јуло, — смеје се путник, — не замер’те ми, ал’ ви лепо говорите српски; а ја сам већ сасвим |
S} Какви сте ми ви тенцери.{S} Та говор’те штогођ.</p> <p>— Па,... ми к’о велимо, неће, ваљда, |
<p>— То још како!</p> <p>— Та не говор’те!</p> <p>— Да шта ви мислите!{S} Извук’о бо’ме наш го |
е колико га грло доноси:</p> <p>— Отвор’те капију, ево гостију!</p> <p>— Шта се дереш к’о магар |
и он и Јула. — „Децо, нема вина; донес’те вина!{S} Тата је жедан, а и гости су!“ вели раздрага |
д двор изаћи па беседити:</l> <l>„Понес’те, друге, Јулине суде,</l> <l>Моја је Јула воде донела |
ати!!{S} Па кога то не би наљутило, рец’те, по души, драги читаоци!{S} Јер ако ћемо право и обј |
, к’о што вам кажем, нисам чула!{S} Рец’те само кол’ко знате; немојте ме, слатка, мучити!{S} Ко |
служите.</p> <p>— Па онда молим вас рец’те ми напред да се чувам!{S} А чиме би’ ја то заслужио? |
eign xml:lang="cu">„Господи воззвахъ къ тебѣ оуслиши мя вонми гласу моления моего“</foreign>.</ |
n xml:lang="cu">„Из глубини воззвахъ къ тебѣ господи,“</foreign> а поп-Ћира опет трећи: <foreig |
вори Јула у <pb n="167" /> себи песму), тебе грли слатки сан; спавај, спавај, лаку ноћ, о Јуло, |
им се, каже, петлова, него сам дош’о да тебе видим и да те надгледам и да ти кажем, Савка, добр |
иршофтерки“!{S} А?{S} Да није било онда тебе, зло и наопако по мене?{S} Како ти не би’ помог’о. |
ра вадећи из сандука ствари. — ево и за тебе, мама, да да ви’ш да те нисам заборавио... ал’ бољ |
ету гушу, све је то, знам ја, балсам за тебе; нек само гребе —</p> <p>— Е, „<hi>гребе“!</hi> От |
та Нића.</p> <p>— Та биће, Нићо, к’о за тебе.</p> <p>— И треба, и треба! — вели Нића. — Знаш шт |
м остане!!</p> <p>— Ћути, ћути, знам ја тебе, —</p> <p>— Та шта ме, шта ме знате!{S} Та једва с |
мислио, Персо супруго моја; волијем ја тебе него све путер-крофне на свету!“ А мени онда дође |
да ми јави, а ја му кажем: нек причека тебе! — Сад може ићи у Беч да сврши хирургију...{S} Он |
е па чмавај.{S} Еј, благо оном ко се на тебе ослони.</p> <p>Изађоше напоље.</p> <p>Настаде тиши |
о ти нећеш!{S} Да памти кад се бацио на тебе!</p> <pb n="261" /> <p>— Е, ти кад кога мрзиш, а т |
а би’ па се одмарала у старости... а од тебе баш никакве!</p> <p>— Мамо, ’хоћу л’ да погријем в |
hi> Нисам старији, ал’ сам паметнији од тебе!{S} Све сам ја то, ви’ш, протер’о и проживио и виш |
оживио и више, што кажу, света видио од тебе.{S} Аћиме, Аћиме!{S} Не узимај младу жену, не узим |
>— Па, Петре синко, је л’ то поштено од тебе; дед’ кажи сада ти сам?{S} Јесам ли ја погодио кол |
увика?</p> <p>— Е, то је видиш, лепо од тебе!{S} Па певај онда...</p> <p>— А, ’оћете л’ неку од |
и моје да је.</p> <p>— Е, то је лепо од тебе, лепо! — вели поп Спира доручкујући и пружајући и |
азеб’о сам.</p> <p>— Лопов чифуцки; код тебе жива, два дритла да он украде!!!— То је, кад се љу |
те Бог, Персида (или Сида)!{S} Све код тебе мора бити неки ђаво; к’о да ти је сад осамнајст го |
у поп Спира, — потрчи, поради к’о да се тебе самога тиче.</p> </div> <pb n="273" /> <div type=" |
знам да је он умро, па кажем: „А ко ће тебе, роде, неговати и по табанима те чешкати, ако се ј |
Еј Лало, Лало!{S} Како је меникана брез тебе, брез свога, касти, друга!...{S} Бадава је ту Арса |
а не ја да се вучем по свету овако брез тебе, брез свога најближег, каз’ти, брата и пријатеља.{ |
<hi>протиница</hi>!{S} Гром је спалио и тебе са њом заједно!{S} Доста! — грмну гђа Перса и залу |
} А ја ћу се, каже, стрпити и причекати тебе!“ А ја га питам: „Је си ли гладан, старатељу и јед |
код куће, — боље да сам пањ родила него тебе!{S} Од пања би’ вид’ла бар неке асне,... села би’ |
ти мене секираш <hi>песмом</hi>, ја ћу тебе <hi>музиком!</hi> Да ви’ш како <hi>ја</hi> умем!“ |
, мој Нићо, — вели му домаћин, — ко <hi>тебе</hi> има, тај зна шта има!{S} Откуд само прокљувиш |
l>По твоју љубу, по нашег слугу;</l> <l>Тебе да љуби, а нас да служи!“</l> </quote> <p>— Хооо! |
врат, Аћиме, магарче Аћиме, није то за тебекана, та кадашњи си ти човек!{S} Биће на ворму што |
е он калфа него „господин асистент“!{S} Теби пуна глава калфи, зато и заборављаш увек запушаче |
за спокој душе, а не ја тебикана!{S} Та теби је бар било још дана записато, а не ја да се вучем |
— теши га Аркадија.</p> <p>— Е, лако је теби, ти не зависиш од њега.{S} Него, реци-дер, Бога ти |
јатељ својој деци!</p> <p>— Хе, лако је теби!{S} Ал’ ја све слутим, да ће се искобељати, — знам |
и за ђакона и за попу!</p> <p>— Лако је теби! — уздахну поп Ћира.</p> <p>— Све, све му обријај, |
— пита је понизно Јула.</p> <p>— Јао, и теби је још до вечере! — дрекну гђа Сида па стала па је |
лер.</p> <p>— Еј, наопако ти звонило, и теби и нама с тобом!</p> <p>— А Екселенција са наљутила |
и’, к’о да ти нису све козе на броју; и теби, а и поп-Ћири!{S} А?{S} Који је то враг међ’ вама? |
шири и диже руке као стари пророци, — и теби је још до јела!?{S} Ух, ух, ух!{S} Идем, идем! — р |
се пољуби с домаћином.</p> <p>— Фала и теби на лули, а и вама, дражајши господин-Ћиро, на тој |
ђаволу, што кажу, у риту свирати“, па и теби, газди човеку, прдачити се са мном.</p> <p>— Е, е, |
има.{S} А сад: лаку вам ноћ свима, па и теби, Ракила, диндушманине мој један.</p> <p>— Лаку ноћ |
.{S} Штета, што ниси био ту, можда би и теби давали „нахтмузику“, — вели заједљиво гђа Перса.</ |
ој! ’хоћу, снаго моја, а да коме ћу ако теби нећу дебело мазати, та да што смо се узели?!{S} Га |
а у себи је извесно помислио: „Није то теби поп Спира забадава презентирао; има ту и твога мас |
ао, јербо, знаш, како је!...{S} То могу теби да кажем.{S} Крив сам!{S} Крив сам, видиш и сам — |
p> <p>— То сав свет зна и чује, само су теби уши воском заливене.</p> <p>— Па ко то говори?</p> |
ра.</p> <p>— Е, ал’ ја ’хоћу да сам <hi>теби</hi> и беља и лепша него све, све друге женске! — |
ева он њену милу песму:</p> <quote> <l>„Теби љубав јавит’ не смем,</l> <l>Јер твој бити не могу |
ана овако пијеш за спокој душе, а не ја тебикана!{S} Та теби је бар било још дана записато, а н |
брез жене?“ А ја јој кажем: „Баш к’о и тебикана брез човека.“ А она се опет накашље, а ја к’о |
и само, Нићо, изволевај!{S} Та биће <hi>тебикана</hi>, макар ни Арси не дотегло, јербо си ми ти |
ле капеле, а на њима поређан порцулан и тегле с разним компотом.{S} По дуварима неке слике мал’ |
јер онај зелени жабац у оној стакленој тегли на прозору, показивао му стално од неколико дана |
а не сме никуд преко блата.{S} А онај у тегли ућутао се на дну, шћућурио се, па само шири мехур |
з оне мердевине (које су њега ради ту у тегли и намештене) те да тако покаже и наговести пролеп |
тајаше на прозору и гледаше расејано на теглу са жапцем.{S} Од ово неколико дана горе именовани |
прозору, па се загледа у једну стаклену теглу и гледаше је дуго.</p> <pb n="267" /> <p>Настаде |
кана, кад ми је празна глава... овај... тедо’ рећи, празан трбу’, па и не мили ми се ондак ни д |
<pb n="185" /> <p>— Ама... оче Спиро, ’тедо’ се нешто с вама мало разговарати, ако се, то јест |
тала — све је то показивало, да је Јули тежак живот; да јој нема живота, и да јој је смрт била |
о је напредовала у клавиру; сад свира и теже пијесе које се простацима и не могу допасти, а поу |
ли на багрему, како је лака!{S} Никакав тежи посао није за њу.{S} А госпоја-Сидина Јула кад се |
и Јула.{S} Обе забринуте, гледају га у тежњи да му прочитају с лица, шта им доноси: срећу ил’ |
"28" /> <p>— Ви опет, мамо, нисте узели теј од мекиња, па сад ћете кашљати целу ноћ! — ословио |
аже: „Поздрави ти, каже твоју милостиву тејшасоњку, нек она не тура, каже, свој нос у мој виршо |
та перо у држаљици, или тако ма штогод, тек да се нађе у послу.{S} Сврше и тај посао, а изгледа |
А, Бога ми, данас, данас —</p> <p>— Е, тек штогођ!{S} А шта ти <hi>себе</hi> сравњаваш са шњим |
а то је саму лепу Јулијану.{S} А ту је, тек што није, још који дан.</p> <p>Ближи се Ђурђев Дан, |
и сватови виде асну...{S} А већ ту је, тек што није... јављају јој се добре прилике, ето —</p> |
много других услова, а за овај су чули, тек кад су се пријавили.{S} Били су обојица мало помато |
је, наравно, и врло појмљиво; али тек, тек су се разговарали, па чак и сложили у једној ствари |
ве</hi> и <hi>јаке</hi> зубе — али тек, тек, каже он, <hi>оваке</hi> зубе да су имали, — то ми, |
> <p>— Хехе!{S} Колико га имам да имам, тек велим: данас га нећемо попити, па све да узмемо у к |
прженице намазане машћу и белим луком, тек да се кол’ко тол’ко забаве до вечере.{S} За то врем |
је, живо разговарајући се с поп-Спиром, тек при крају ове сцене приметио нешто.</p> <p>— А шта |
<p>— Е, кад би то било истина!{S} Него, тек тако, ма ко — А <hi>ко</hi> је спис’о то? — рече гђ |
’о мачка с огорелом шапом!</p> <p>— Но, тек на вашу се кућу нећу угледати.</p> <p>— Но, то вам |
— и то, да увек она има нешто особито, тек само да није к’о у ове моје.{S} Ако моја Јула пође |
и мочарна јесен.{S} И Митров дан је ту, тек што није сван’о.{S} Нестало оног ведрог и насмејано |
ш ревносније, а капарише најревносније; тек ће рећи: „Брат-Мијо, не буди <pb n="5" /> вам запов |
или <pb n="232" /> је дозивала к себи; тек да јој је увек на очима и да је разговара и разгали |
на</hi> зна!{S} Неко дањом, неко ноћом; тек дошло време, да се поштен комшилук расели од тога в |
ре света, одвез’о нике Џиде у Темишвар; тек ако приксутра дође натраг.{S} А његова Криста,... ђ |
тако слободан —</p> <p>— Е, дабоме!{S} Тек штогођ... — вели гђа Сида. — Како слободан?!{S} Ваљ |
ци, како јој је живо остао у памети!{S} Тек после тога сна Шаца јој је дошао много милији, јер |
и заслужио то, он још одликован!...{S} Тек штогођ и од Екселенције!! — вели љутито поп-Ћириниц |
на је поваздан била по туђим кућама.{S} Тек сретне тако неку на сокаку, па је заустави. — „За и |
е хаљина испод пазува или на леђима.{S} Тек чујете гђа-Сиду где вели, кад ову доведе тенцер и п |
аде свира па и не мари, к’о од беде.{S} Тек кад нам тако неко дође онда још и ’хоће, а иначе не |
оголели па им се црне покисле гране.{S} Тек на неком видиш врану или парче репа од дечијег змај |
а је мање лајао за све време визите.{S} Тек по некад лане, погледа сумњиво на ту страну од врем |
} Знате и сами кол’ко сам се нећк’о.{S} Тек да вам, што кажу, не учиним на жао, уз’о сам и попи |
је разговарало него се својски јело.{S} Тек кад су донети на сто уштипци наслагани повисоко на |
ђу татама — прође поноћ за тили час.{S} Тек чујеш неко шуштање, кашљање, неке ропце а за тим ка |
обама и у кујни и у авлији и у селу.{S} Тек пред зору умуче песма и свирка и престаде жагор и с |
то било, милостива, — вели Габриела, — тек од оних сватова кад ми је то пасирало.{S} Још пре, |
S} Боже сачувај! — наставља Габриела. — Тек онда се згране, па стане да ђипа и да праска.{S} А |
та је коштала?</p> <p>— Шта је, да је — тек то није ништа према оној твојој услузи мени учињено |
има ту, па се рано смркне, ил’ шта ли — тек почела сам рано да остављам штрикерај, па би ми баш |
док ја чувам толике сокаке, колико би’ тек ондак треб’о ја да држим боктера и из моје мале пла |
каприцирам, ја и за багателу радим, ал’ тек ја не могу да трпим, да у том месту ди ја живим и м |
учитеља.</p> <p>— Та знам, знам... ал’ тек... к’о мислим да... не мора због тога баш тако! — ч |
ве побелеле и суве, а глас дрхће, — ал’ тек баш нисте морали ви то да радите, драга госпоја-Сид |
тарило се то бо’ме!{S} Пролазе године!“ тек рекне једна или друга савијајући штрикерај и забада |
па се даде у мисли. — Она је срећна, а тек <hi>он</hi>, како је <hi>он</hi> срећан!{S} Како је |
тала, — вели гђа Перса; — све српске, а тек шта мислите за немецке књиге!{S} Узме само књигу по |
е старе тетке и стрине, све без деце, а тек што су живе!...{S} Још који дан... сваки час очекуј |
није могло да живи на овом свету.{S} А тек онај сан о Шаци, како јој је живо остао у памети!{S |
олике!{S} Праве мормонске фамилије! — А тек патака и пачића шта је било!{S} И све је то био пор |
рину кућу.{S} Ту је помагала и ручала а тек после вечере одлазила.{S} Преко ње је гђа Перса доз |
едовно сваки дан долазио поп-Ћиринима а тек једаред или највише дваред ако је био код поп-Спири |
и сву ноћ, јер младенци остају у кући а тек после неколико недеља се крећу на пут, на Шацине на |
оспрема после тога калабалука.</p> <p>А тек Јула, како је тек она сретна и задовољна била!{S} У |
стоји дуван и увек је влажан.</p> <p>А тек попови како су били угојени!{S} Мантија само што им |
миријадама дудова плода.{S} Тада ће га тек можда скинути какав гладан вандровкаш, који се попе |
е лепо под сто.{S} Сете га се и нађу га тек онда, кад га жена, потражи: „А ди се то део мој чов |
омшија! — плану поп Спира, који изгледа тек да је сад схватио домашај поп-Ћириних заједљивих ре |
стојим вам на служби... о њима се ваљда тек нећете са мојом Сидом разговарати?!</p> <p>— Добро |
асвира северац и заокупи мећава, а њима тек онда дође права њихова снага, па се онда њихов цар |
ена збуњеност... идеална Српкиња!{S} Па тек она стидљивост —</p> <p>— Простота, простота боље к |
во неколико кратких јесењих дана.{S} Па тек ноћи!{S} Како су им ноћи дуге биле које су провеле |
раде и бркова кол’ко њој на длану. — Па тек кад помисли на ону гђа-Сиду.{S} Њу тек да види тих |
им њеним паорским руменим образима — па тек оно њено паорско име!{S} Јуца, фрајла Јуца.{S} Баш |
лим те! — љути се гђа Сида.</p> <p>— Па тек ова! — дира је опет поп-Спира, па запева:</p> <quot |
а мирис од миришљава сапуна и помаде па тек затутњи каква босонога на капију и нађе баш онда да |
који су га видели, да је млад и леп па тек свршио богословију, да му одело стоји к’о катани му |
а само седи.{S} У двадесет и четир часа тек ако се једаред диже да види, вели, коње, или колут |
довац; па шта би нам к’о фалило!?{S} Та тек ми је четрдесет пета, а у рожданику ми пише: да <pb |
испраћајући је до авлијских врата — Та тек што сте дошли!{S} Та не задржавате ви мене ни најма |
.</p> <p>— Остави то одмах!</p> <p>— Та тек што нисам свршила.</p> <p>— Таки, кад ти кажем! — в |
ред кућу, — вели гђа Перса.</p> <p>— Та тек да није без комендије, — рече поп Ћира, напуни лулу |
наопако, а кака сте у другом шору и шта тек радите с другим паорским ћурковима, кад сте таке ар |
, ко би је све жалио, и како би је Шаца тек жалио!{S} И да л’ би се од тешке жалости за њом из |
е знала немачки, знала у клавир; а Јуца тек натуцала нешто мало и знала по мало само у гитар, ј |
ио и ту стиву лулу и ту кајгану.{S} Сад тек видим кол’ко су паметни били наши стари, кад су рек |
име Божје! — вели Пера Тоцилов и стаде тек сад пунити лулу.</p> <p>— Тако вас волем, то је леп |
ће му већ фртаљ године... ал’ к’о да је тек јуче било, тако ми лепо прошло —</p> <p>— Па како, |
удовлетворење? — пита гђа Перса која је тек пре две три последње недеље обогатила свој и иначе |
ерсине куће.{S} Много штошта дознала је тек тада гђа Сида па и то: откад је управо фрау-Габриел |
рог и дуну <hi>три пут</hi> — и ако је тек <hi>два сата</hi> по поноћи било, — а лулу задену з |
калабалука.</p> <p>А тек Јула, како је тек она сретна и задовољна била!{S} У срећи тој својој |
Шаца јој је дошао много милији, јер је тек у сну видела, колико би јој тешко било кад би га из |
им, што му је било тешко.{S} Та отац је тек!</p> <p>— Ћиро!{S} То је већ штогођ друго!{S} Друго |
баш ми је мило, — вели домаћин. — Дакле тек сутра путујете.{S} Бар ћемо се мало, онако, натенан |
.{S} Час из ове час из оне куће испадне тек из авлијских врата кита; придружи се гомили и гомил |
је само да прође једном сокаком, па се тек осети како се просипа и разлева по кућама мирис од |
па му окренула леђа.{S} Мало мало па се тек окрене на њ па га лепо погледа, а једнако меси живо |
и! — извали г. Пера, и кад рече а он се тек онда трже и поцрвене, виде да је претерао, па похит |
Не зна човек кад му прође дан, а оно се тек смркне!“ Прошло и „сиротињско лето“ и настаде позна |
i> ту, па да њему честитам, јер њему се тек може честитати!{S} Шта мислите; добити девојку из т |
досна, Боже, па воли попу, као да су се тек јуче узели, па мисли у себи: „Та не би’ се мењала н |
изван села, чак на вашаришту, па ту се тек зачуђен зауставио, и питао у себи: откуд он чак ту? |
ој.{S} Али тек после подне, на рогљу ће тек да сине у свој лепоти својој, а сад је отрчала у ко |
којни.{S} А оне га слушају и не дишу, и тек кад се спасење исприповеда, оне дахну и моле га да |
навика међу својим парохијанима...{S} И тек за тим прелази на сукоб који је имао са поп-Спиром |
су чуле мамину заповест „Ајд’ леж’те“ и тек онда престаде разговор и насташе слатке мисли и буд |
а Јула се само благо и питомо смешила и тек по некад „Да“ или „Не“ или „Да боме“ рекла.{S} Исто |
па га још код Бочара изгубио из кола и тек код Карлова опазио да тера празна кола и не вози ни |
ле осетно краћи. „Прође лето,“ рекла би тек вредна домаћица, „окрач’о дан.{S} Таман опереш судо |
им баш да се завлачи по шифонерима, али тек чита и то преда мном чита!{S} Не, не, чита она; вар |
кад цело, прескоче многи члан вере, али тек очитају и дотерају крају.</p> <milestone unit="subS |
овом Божјем свету; лепа и у граду, али тек, мислим, да није нигде лепша Недеља него у селу.{S} |
д што је, наравно, и врло појмљиво; али тек, тек су се разговарали, па чак и сложили у једној с |
жуборе чисте беле сукње на њој.{S} Али тек после подне, на рогљу ће тек да сине у свој лепоти |
осподине, — поправља се гђа Сида, — али тек тек опет к’о велим: друго је варош а друго село.{S} |
част и поштење, — вели гђа Перса. — Али тек, ја бар увек помислим да су друге сретније матере ш |
>здраве</hi> и <hi>јаке</hi> зубе — али тек, тек, каже он, <hi>оваке</hi> зубе да су имали, — т |
дине, — поправља се гђа Сида, — али тек тек опет к’о велим: друго је варош а друго село.{S} Све |
а је обешењак.{S} Обешењак је, онда сам тек добро вид’о да је обешењак.{S} Упреподобио се, па с |
нису заљубљени. „А ви сте ту! рекне им тек госпођа Сида кад их гдегод нађе.{S} А кад вас човек |
Велики Сокак с краја на крај, па колико тек малих сокака има, а сви су широки.{S} Зато ни један |
.{S} Па... нека им је — срећно!{S} Само тек... никад ми није то падало на памет!{S} Друкчије са |
амо.{S} Видићеш већ!</p> <p>— А то ћемо тек видити!{S} Нек пробају само! — вели љутито поп Ћира |
викне: „О Нецо, Перо, (или)Радо!“ а оно тек <pb n="49" /> полете најпре шешири а одмах и они с |
храните у кафани... код Швабе... а, то тек никако нећемо допустити!{S} Бар код мене <pb n="45" |
ишт’, ништ’!{S} Само мало суза, па и то тек форме ради, да може извадити шнуфтиклу и через кија |
писало и натезало с ученим људима, јер тек је по један Аћа био у селу.{S} Али, Бога ми, од ово |
> <p>— То је све лепо, ал’ сватови могу тек у Априлу да буду.</p> <p>— Па добро, а он нек да ст |
е подне.{S} Такви се случајеви дешавају тек после подне.{S} А то је <pb n="74" /> Тима знао доб |
е, на пример, поп-Спиру за то, па ће му тек рећи:</p> <p>— Ама зашто вам, господин-попо, не сто |
S} По вазда спавају под амбарем, а лану тек у сну кад им, то јест, што непријатно и страшно дођ |
тек кад помисли на ону гђа-Сиду.{S} Њу тек да види тих дана, ала би јој се светила. — О, Боже, |
ствари које до сад споменусмо, а где су тек оне ситније?!{S} На пример живине!{S} Шта је и какв |
свако чудо за три дана траје.{S} Они су тек сад отпочели право непријатељство.{S} Поп Ћира се о |
све те, што се тако цифрају...{S} То су тек они, они прави.</p> <p>— Та шта си заокупио ту пред |
, знам ја да би вама било срце на месту тек ондак!...{S} Еј, та што ме цвелите,- снаја!{S} Та ш |
њега било.</p> <p>Пре Трифуна знало их тек двојица тројица да пишу.{S} Још има старијих људи к |
ба из свију јендека испред кућа.</p> <p>Тек чујеш овде онде где неко зева и вели: „Ха-а-ај, хај |
кад је завршила последњу строфу.</p> <p>Тек после свега овога донета је вечера на коју су били |
зговарали у колима.{S} Разговор није им текао онако од срце, искрено, као некад што је, наравно |
омаћин.{S} Разговор је живо и неусиљено текао, чаше се сваки час и пуниле и празниле.{S} Домаћи |
гена код Сенте кад се тук’о под Јованом Текелијом с Турцима, ваљ’да и овај сад да добије за то |
а је човек!{S} Не зна ни кад проживи, а текем дођу године!{S} Па ми паде сад и то на ум, Боже, |
мама, ви будите данаске у кујни!“ па је текем нестане.{S} Вичем ја:{S} Мелани, о Меланија!{S} А |
цама Јулиним.{S} Оне се смеју а сузе им теку низ њихова бела лица.{S} Заплака се и Јула, и гђа |
само што се тиче поп-Спириног гојазног тела и комоције него и што се тиче поп-Спирине куће, па |
тетно утиче на организам и конштрукцију тела. — А за тим се диже и поклони учтиво. — Е, дакле, |
апослетку попустим па морам ’тела — не ’тела, да је слушам...{S} А она мора да исакати...{S} Ја |
е „штиклове“ —</p> <p>— А да шта би ти ’тела?{S} Ако ти се не допада та песма, певали смо ми он |
салети да напослетку попустим па морам ’тела — не ’тела, да је слушам...{S} А она мора да исака |
селу.{S} Отменији су је звали „сеоским телеграфом“ а паори „сеоским добошем“, а названа је так |
се нешто ипак изменило.{S} Изменили се телесно оба попа и обе попадије.{S} Кад су пре двадесет |
Шваба диг’о руке а упро свој благодарни телећи поглед у небо па вели: „О, Боже, овакога монарха |
него да је цело село испреплетано било телефоном — глас о јутрошњем страшном догађају.{S} А ба |
крив, само <hi>ја</hi> точим и пијем! ’Тели би и да продате и да вам остане!!</p> <p>— Ћути, ћ |
јне маме.“</p> <p>— А ми, богме, нисмо ’тели да чекамо лимун, него се кренули сами, — рече гђа |
китио и дизао обрве при појању чак и на теме, радо се прими тога, а Аркадија полети к’о без душ |
лио,“ разговарамо се: „ваљ’да је пао на теме да дође, па да се закопа у овом нашем каљавом селу |
и друга попадија изгледа мала, широка а темељна као она фигура на господин-нотарошевом столу, у |
и старе моде.</p> <p>Све је било јако и темељно и све пространо и комотно; ако су кревети то су |
уцају главама к’о овнови и челиче своје темена на тај начин, да временом постану тврдоглави, и |
у јутру пре света, одвез’о нике Џиде у Темишвар; тек ако приксутра дође натраг.{S} А његова Кр |
ренете сутра зором, стићи ћете у вече у Темишвар, — и онда нема никакве надежде.{S} За то се и |
та је Пера Тоцилов.</p> <p>— Очо јуче у Темишвар послом, господине.{S} Спремамо!...{S} Имаћемо |
о кренуше се кола и око подне стигоше у Темишвар.</p> <p>Сутра дан пре подне и један и други по |
ости оправио сахат; а носили га чак и у Темишвар неколико пута паори, кад иду на житну пијацу; |
е био то сада случај, кад се ишло чак у Темишвар у ком би оне са села могле читаво пола дана да |
мамом!“ Меланија је ишла чешће на бал у Темишвар или Велики Бечкерек и тамо је играла немачке и |
сеном.</p> <p>Кола су пошла, и путем од Темишвара до Ченеја попови су се разговарали у колима.{ |
ху; како сам от’шо, а како се враћам из Темишвара!!</p> <p>После кратког времена дође Аркадија |
мењен.{S} Да је ћосави патер-Иноценц из Темишвара пустио браду и бркове и метнуо камилавку по ч |
ни к’о да спаваш, то је бар лако.{S} До Темишвара немој да се шалиш да се покажеш будан!{S} Држ |
то, њихова храна; а то видео некад неки Темишварац, па, к’о човек, исприповедао, и сад не даду |
миле закључке тога, тако да га назовем, Темишварског мира.</hi> </p> <p>Никада ваљ’да с већим н |
нац заплета који се развијао у Ченеју и Темишвару</hi> </p> <p>Опет подужи и досадан пут.{S} Ки |
вари тај посао.{S} Па још тамо су се, у Темишвару, каже гђа натарошевица, споречкали, а овде ју |
од овом бирташу што је сада, то јест, у Темишвару — Он ће, знате, да се жени; па у Недељу ће да |
/p> <p>Попови су остали још пола дана у Темишвару да накупују неких ствари.{S} Имали су од кућа |
ог Преосвештенства Господина Епископа у Темишвару, и како су обе попадије примиле закључке тога |
ја њу не миришем, кад смо биле обадве у Темишвару, па кад јој умро муж, и кад сам видила, како |
вар и довело до сукоба за који се чак у Темишвару чуло.{S} У кратко, цела је Глава пуна врло ин |
о се приповедало, да су се попови још у Темишвару потукли, али да су их тамо брзо развадили, и |
ада ни био.{S} Истина, подсмевају им се Темишварци, да су им варошке краве <pb n="2" /> појеле |
имена они добили према различитом свом темпераменту.{S} Један се љутио кад је видео своју Жужу |
а Нића, да би окренуо разговор на другу тему. — Ај?</p> <p>— Јесте, — одговарају му, — спремамо |
кво друго безбедно место где ће моћи на тенани омастити брке.{S} А насртао је и на крупније ств |
д се и саме маме распале па поручује по тендере и хоће да играју, и кад се и Шаца распомами па |
ујете гђа-Сиду где вели, кад ову доведе тенцер и преда је мами: „Еј, терету мој, срећо моја — о |
малерозна.{S} Окрене ли је само двапут тенцер по сали, — њој се мора десити неки малер; мора д |
није вести у колу.</p> <p>Али кад онај „тенцер“ извали једну таку поскочицу какву фрау Габриела |
дрема покрај вас!...{S} Какви сте ми ви тенцери.{S} Та говор’те штогођ.</p> <p>— Па,... ми к’о |
} То је само тако изнето, поп Спира је ’тео до душе, и Бог зна како рад био, али стег’о се к’о |
, али стег’о се к’о какав Грк, на није ’тео ни крајцаре да да нуз девојку.{S} А поп Ћира, Бога |
да за мене.“ А ја га питам: „Па шта би ’тео, роде; што не седнеш?“ А он ми каже: „Није ми до се |
ам оћут’о, нисам ништ’ каз’о.{S} Нисам ’тео да га пред Екселенцијом утерујем у лаж, па да кажем |
о резултат удружене теорије и праксе, — теорије јеромонаха Крушедолског Јеротеја и праксе гђа-С |
до неба хвалили, био резултат удружене теорије и праксе, — теорије јеромонаха Крушедолског Јер |
своје будуће фамилије.{S} Мама хеклује тепих од шареног старежа, Меланија извађа свој монограм |
госино!{S} Та да нисам и ја прико јего тер’о брез фењера кера, зар би’ данас стао да биднем бо |
ије — а то је редовно случај код њега — тера свакога да пева песму: „А а а, драги брате комшија |
којом ће, заједно с осталим гостима, да тера сутрашњи <pb n="398" /> мамурлук.{S} Можда се и Ни |
био из кола и тек код Карлова опазио да тера празна кола и не вози никог. „А што не пазиш?“ пцу |
м трском, још мало па ће и заћи, а Рада тера једнако своје бесне коње.{S} Превезли их и на скел |
о овај неће, а он одма’ скида левчу, па тера с кола!{S} Каже он је „немеш“, па баш и није спао |
уше.</p> <pb n="291" /> <p>Пера Тоцилов тера коње и разговара се с њима, јер оба попа ћуте и ни |
кривовратаст.{S} Бечкеречки нотарош кад тера кера — обично после асентирунга — не може без њега |
ге, па к’о мачке ситни!{S} К’о да шљиве тера по вашарима...{S} А што је најгоре, никад не знате |
сватове, ал’ нико ме, фала Богу, ни не тера!{S} Па зашт’ да идем?{S} Је л’, зашт’!{S} Ко је <h |
>— Ах, божанствена песма! — вели Пера и тера прстима своју бујну косу на више.</p> <p>— Та и за |
оветног дана лупа оно проклето решето и тера плеву све на нашу страну; не можеш к’о човек изићи |
п-Ћира.</p> <p>— Не да се поправити, он тера своје: „Тера Јела што је започела,“ — вели госпођа |
н један обешењак односно женских.{S} Он тера само „хец“, од дуга времена.{S} А иначе, он се и н |
е, а после кад узме уздице у шаке, а он тера к’о луд!{S} Само викне: „Држ’те се, господари!“ па |
тогла“, — и опет му ништа оне помаже он тера своје.{S} Кад му дођу лутке он заћути; девиза као |
вас довести кад вас он повезе.{S} Добро тера, то је све тако; ал’ је незгодан за једно свештено |
ал’ и он не ваља.</p> <p>— Па кад добро тера а шта ћеш више и боље!?</p> <p>— Бачван је, па вол |
њи — била би једна красота!{S} Он добро тера, до душе, ал’ и он не ваља.</p> <p>— Па кад добро |
он сам ’хоће да пева, ајде-де; него што тера и онога кога вози, да и онај пева, па ако овај нећ |
, вели, и продаје сад јевтиније.</p> <p>Тера Пера Тоцилов преко вашаришта, па и њему дошло тешк |
> <pb n="328" /> <p>Кола пођоше.</p> <p>Тера Пера Тоцилов по путу, који се мало оцедио, лете ко |
p>— Не да се поправити, он тера своје: „Тера Јела што је започела,“ — вели госпођа Перса. — Дођ |
ити, ону сузу, што му заблиста у оку. — Терај боље!</p> <p>— Хааа! — викну Рада на коње и пуче |
вандрокаши не ушуњају у кућу.</p> <p>— Терај већ једаред! — рече поп Спира, кад поп Ћира седе |
ремен и оцило и Чивутина.</p> <p>— Ајде терај већ једаред! — викнуше љутито у један глас оба по |
се не допада кајгана? — рече поп Олуја терајући густе димове на доле преко камиша на нову стив |
бојтар и свињар; кад су газде и трговци терали свиње у Пешту на вашар, па су и бојтари онда про |
далеко</hi> терам! <hi>Ја</hi>, даклем, терам далеко!{S} Еј, мамаљуго, мамаљуго банацка!{S} Дак |
раш!</p> <p>— Е, сад ја <hi>далеко</hi> терам! <hi>Ја</hi>, даклем, терам далеко!{S} Еј, мамаљу |
с у даљини.{S} У последњим најпаметније тераним колима седе две прије, гђа Сида и тетка Макра о |
ба а ви извол’те... а ја сам ту, а моје терање, и што кажу, један мој карактер, видили сте!</p> |
илов сада прошао и оставио иза себе, па терао све даље, све до села.</p> <p>У вече стигоше у се |
да сам је после мор’о читаво пола сата терати на сваку форму, док сам је једва у зло доба исте |
е треба ’ранити, па онда и’ добро можеш терати.{S} Шта је десетица!{S} Оде, што кажу, сва у коњ |
ље понудио да прода, и фишкала нашао; а тераће, кажу, процес док траје фишкала и ланаца.{S} А, |
и платим <hi>десет</hi>, ’хоћу добро да тераш.</p> <p>— Немајте бриге; к’о ајзлибан!</p> <miles |
ла калфом.</p> <p>— Е, е! ти већ далеко тераш!</p> <p>— Е, сад ја <hi>далеко</hi> терам! <hi>Ја |
жем да је из доба блаженопочивше Марије Терезије, а врло вероватно, да је запамтило и Сеобу Срб |
и сцене из живота блаженопочивше Марије Терезије.{S} Ту и слике поп-Ћириног оца старог кабанича |
и немачки, па јој је у толико шири био терен и поље рада за купљење и распростирање новости, и |
да прослови, па да му поред свију оних терета обесиш још и госпоја-Персу, како је и сама у оча |
"subSection" /> <pb n="122" /> <p>— Еј, терету мој, — рече гђа Сида кад се нађоше код куће, — б |
ову доведе тенцер и преда је мами: „Еј, терету мој, срећо моја — опет малер!“ А сирота Јула пос |
ена, докле га не нађе под столом. „Јао, терету мој!“ виче жена и диже га.{S} А господин попа са |
лопатим на овим свету кад сам сваком на терету и на путу! — јада се бојтар па се примаче и испи |
дати за оног гољу?{S} Је су л’ одредили термин за сватове?</p> <p>— Кажу, гнедиге, тамо чак око |
п, колико тане и колико барута и до ког термина треба да стигне тамо тане и да тресне о месец.{ |
видиш, ост’о сам читава три дана преко термина.{S} То је оно што кажу:{S} У град кад ’хоћеш, а |
усхићена говорила: „О, Пера је направио терно, хауптрефер је направио сас нашом Меланијом!...{S |
у вест...{S} Спиро, Спиро, не испуштај „терно“, — завршује гђа Сида, — такав „хауптрефер“ неће |
тхе, а шта ћете!...{S} Једно, што кажу, тесно, а друго бесно!...{S} К’о да ће хиљаду година да |
Јест бо’ме!{S} Па опет људ’ма све нешто тесно док су живи!{S} Гледам баш нашу господу парохе, п |
Бог да јој душу прости, није било тога теста или мелшпајза, што га она не би знала зготовити.{ |
, торта, штрудла, куглоф и томе подобна теста.</p> <p>— Ах, — рекла би сва задовољна и срећна г |
м коју он, као сваки Бачванин, од свију теста најрадије и једе.{S} Метла давно почупана и повез |
тако тешког греха као што је неправедан тестаменат.{S} Господин-попи опет најугледније место.{S |
ало, Лало!{S} Фурт ми твоје речи и твој тестамент зуји у глави и у ушима.</p> <p>А пред четврто |
истоји; ако послушам њега, касти, један тестамент његов, — замерићу се свету, а око послушам св |
ни и неоспорни генерални наследник било тестамента не било.</p> <p>— А све то — заврши тетка Ма |
утешни рођаци, и они што су задовољни с тестаментом а и они други што се спремају да дигну проц |
разговара о стању и имању усопшчега, о тестаменту и наследницима, о процесу и фишкалима, и већ |
и посашиваће и праунуцима гаћице — а по тестаменту док је она жива, она све ужива и не сме се н |
кесе које чак и у Србију донесе по неки тестераш.{S} А омладина, фрајла Јула и фрајла Меланија, |
ледње време већ почели њоме покривати и тесто за киселу штрудлу и крофне, — па се кренуо поп-Ћи |
и у џепу старе бунде којим се покривало тесто за киселу штрудлу кад је било хладније, па није б |
та врућ мекан хлеб.</p> <p>— Добар дан, тетка-Макро! — ослови је Јула.</p> <p>— Бог ти помог’о, |
описана свеопшта радост двеју породица; тетка-Макрине и поп-Спирине породице, којих су породица |
и, где све затекну у свечаном оделу.{S} Тетка Макра је хтела као стара жена, краћим путем, изме |
о није видео ни на старим контрафама, а тетка Макра у свиленој махрами, — седе па плачу и теше |
нце шта ће Јула у ауштафирунг донети, а тетка Макра је опет изложила уз припомоћ г. нотароша ст |
пошто је покојној стрини дао парастос а тетка-Макру преселио код таста.{S} Негована и искрено п |
ло звало тетком, али која је била права тетка само Шаци хирургу.{S} Он се, до душе, звао хирург |
се од принципала г. нотарошу а од овога тетка-Макри, која се такође свечано обукла, а одатле де |
даде гласно: — Па поздрав’те га, слатка тетка-Макро, поздрав’те.</p> <p>— Е, оздравићу ја, рано |
Макра.</p> <p>— А шта радите то, слатка тетка-Макро?{S} Ди сте за толико?</p> <p>— Ето обилазим |
илика није рђава.{S} Јула је упутила на тетка-Макру, да се од ње још боље о свему извести.{S} И |
пет тако исто, што је сигурна, да стара тетка-Макра не удара у тамбуру.</p> <p>Тако су се још п |
их знало; њих двоје младих, једна стара тетка и Онај што све радње људске зна.</p> <p>Башта поп |
ата штиглице) или, на послетку, оде код тетка-Макре.{S} Ту је једнога лепог дана имао прилике д |
дан свадбе); једнога дана је седео код тетка-Макре а другог код поп-Спириних.{S} Ту му гову.{S |
раним колима седе две прије, гђа Сида и тетка Макра обе у свиленим хаљинама, гђа Сида у <pb n=" |
па као нема више еведре између њихове и тетка-Макрине баште.{S} А у башти ништа није онако весе |
кад ме пронесу великим сокаком, — вели тетка-Макра одлазећи. — Кад ме закопаду —</p> <p>После |
нта не било.</p> <p>— А све то — заврши тетка Макра, — ви к’о једни учени људи к’о на прилику г |
икне, па му чудан дан кад не оде својој тетка-Макри макар на неколико тренутака, или кад Јуле н |
најпре г. нотароша и госпођу му, за тим тетка-Макру, и на послетку и принципала и принципаловиц |
је била велика, сучељавала се с баштом тетка-Макре коју је цело село звало тетком, али која је |
>— Еј, старости, старости! — чу се глас тетка-Макрин, која је дошла у башту, да обиђе буре и на |
араби, и стаде завиривати кроз тарабу у тетка-Макрину башту.{S} Гледа по башти.{S} Не види нико |
то су сада и састанци били у присуству тетка-Макре што кажу „под видом честности“, тако да би |
се кренуо да се јави Јули.{S} Чуо је од тетке да је питала за њега и мило му било што је намучи |
n="144" /> <p>— Е, па то је башћа моје тетке, а ја сам теткин... к’о што сте и ви <hi>татина</ |
неки...{S} А после тога, има неке старе тетке и стрине, све без деце, а тек што су живе!...{S} |
Е, па то је башћа моје тетке, а ја сам теткин... к’о што сте и ви <hi>татина</hi> —</p> <p>— Н |
том тетка-Макре коју је цело село звало тетком, али која је била права тетка само Шаци хирургу. |
оп-Спиром, док се најпре не разговори с тетком „тога момка“.{S} А мора се признати и то да је г |
на ствар.{S} Дакле Шаца хирург је имао тетку, чија се башта граничила, сучељавала, са поп-Спир |
.{S} Један дан је к’о и други.{S} Живот тече доста монотоно и дремљиво као живот какве баке у з |
кућа, није жалио. „Нек иде, за то је и течено! рекао би.{S} Нису сваки дан сватови!{S} Ако нем |
и троши, или држи у животу, како се оне теше.</p> <p>И попови нису као некад.{S} Говоре, до душ |
ако да их се отресе; они је и жалосте и теше у исти мах.</p> <p>А како је ведрија и задовољнија |
а у свиленој махрами, — седе па плачу и теше се узајамно обадве.{S} Ништа не говоре, него само |
p>— Даће Бог, па ће ваљда добро бити! — теши га Аркадија.</p> <p>— Е, лако је теби, ти не завис |
устити, није он, рано, тако јогунаст! — теши је гђа Сида, а после наставља мирнијим гласом: — А |
у кристијанску и комшинску фамилију! — теши је прија Макра.</p> <p>— Е, слатка пријо, та како |
амилији...{S} Ајд’ већ видићу шта ћу! — теши се гђа Перса.</p> </div> <pb n="70" /> <div type=" |
.</p> <p>— Та немојте плакати, пријо, — теши је прија Макра, — ето и мене сте расплакали, а ја |
а и ћурдији са гајтанима и рузмарином — теши девојке па им каже:</p> <p>— Та што плачете!{S} Та |
рбух јој се тресе од задовољства, па је теши:</p> <p>— Е, госпоја-Персо, тако вам је то у овом |
ради којих се не могу састајати, али је теши, да ни то неће дуго трајати; захваљује јој што га |
била луда!{S} Ал’ канда ће заборавити!“ тешила се Јула, ал’ Шаце никако нема, тако да се Јули у |
тако су се и пре оговарале.{S} А ја је тешим и стишавам,... така ми је, знате, нарав, волем св |
ог његовог до зла бога рђавог дужника а тешио се тиме: боље ишта него ништа, а после, и процес |
ами у свету, па се сваки од њих тужио и тешио, да би му далеко лакше било животарити, само да н |
је за две персоне.{S} У соби два велика тешка орахова шифонира стоје као две мале капеле, а на |
је Шаца тек жалио!{S} И да л’ би се од тешке жалости за њом из пиштоља убио, или би у Тису ско |
{S} Па сам и пропао од дерта и од једне тешке жалости за Пелом, — забашурује Нића и оглушује се |
ако се сама изражаваше, да јој се „онај тешки камен за три фртаља помакао“ и лакши јој био, али |
опадија провела је за то време неколико тешких дана.{S} Ни онај најдужи летњи дан није им се уч |
па грлато.. тринаест и по фунти, каже, тешко, а дере се к’о мали бик..{S} Чује се још од винци |
ја њи’, да је нешто поп Спира у резону; тешко би било мени!{S} Морала би’ од оне Сиде у бели св |
а се веселио у друштву — тешко њему!{S} Тешко њему!...{S} А да неко, к’о удовац на пример, има |
евног лопова — говорила је гђа Перса, — тешко сачувати.{S} Ушуња се само у кујну, скупи се и уп |
д светом; ил’ да се веселио у друштву — тешко њему!{S} Тешко њему!...{S} А да неко, к’о удовац |
е, ко је оданде, одакле ја долазим, тог тешко познаду.{S} Ето, каже, и мене, па моји ме не позн |
} Е, наравно!{S} Могу мислити да вам је тешко било растати се и доћи амо.{S} Нису ово Карловци; |
старијих људи који памте добро како је тешко било написати писмо на прилику сину који је у сол |
је доста, — него што се и један и други тешко растајао с толиком сумом и што је и један и други |
јер је тек у сну видела, колико би јој тешко било кад би га изгубила.{S} Ни она не би могла пр |
<p>— Мамо, слатка мамо, мени је здраво тешко!</p> <p>— А зар је мени лако, рано моја...{S} Ал’ |
још и удала“; мени и није било баш тако тешко.{S} Ћутим, па у себи велим:{S} Фала Богу, кад је |
та Бога ми, и не чудим, што му је било тешко.{S} Та отац је тек!</p> <p>— Ћиро!{S} То је већ ш |
ш и које како; али самац — Бога ми врло тешко!</p> <p>— О молим молим!{S} Свугде је добро, — ре |
оцилов преко вашаришта, па и њему дошло тешко; сетио се Пера прошлог вашара и једног вранца, за |
и господине, село.{S} Биће вам прилично тешко док се не навикнете, а нарочито ако сте самац.{S} |
био <hi>он</hi>!{S} И Јула осети нешто тешко у грудима, као кад човек прогута врућ мекан хлеб. |
то и умиљато да се понаша, да му је већ тешко било и пола дана без ње.{S} И не знам како, већ т |
тало у фићоку Пере Тоцилова, па уздахну тешко: — Хе-е-е!{S} Још да ми није овог балсума... па д |
т, јест!{S} Право су рекли наши стари: „Тешко своме без свога!“</p> </div> <pb n="283" /> <div |
ари кад су рекли ону златну пословицу: „Тешко своме без свога!“</hi> </p> <p>После пола сахата |
су душу милога покојника од једног тако тешког греха као што је неправедан тестаменат.{S} Госпо |
ким амбрелом а за њом кривоноги Сепл са тешком лулекањом и са отромбољеном доњом усном. — Извињ |
су га затицали крај књиге, о испиту, о тешкоћама на њему, или приповеда о каквом свом доживљај |
<p> <hi>Из ње ће читалац видети, какве тешкоће има да савлада човек који мора хитно, а у невре |
би се задовољила калфом.</p> <p>— Е, е! ти већ далеко тераш!</p> <p>— Е, сад ја <hi>далеко</hi> |
им мало код нашега газда-Петра...{S} А, ти увек вредан!</p> <p>— Па фала...{S} Фала вам, господ |
а желећи им: срећан пут!...</p> <p>— А, ти, пештански трговче, ти си се канда опет почастио, до |
ењак један параснички!{S} Ах, Аркадија, ти си ми све то направио!...{S} Морам!{S} Шта је, ту је |
ико недеља!{S} Е, фала, лаку ноћ!{S} Е, ти си ме сад, тако рећи по други пут запопио.{S} Лаку н |
цио на тебе!</p> <pb n="261" /> <p>— Е, ти кад кога мрзиш, а ти не знаш да поставиш, тако да ка |
узели?!{S} Газдачка је ово кућа, роде, ти само изволевај!{S} Та стек’о је мој покојни Лала, ра |
... онај, баш и можемо!{S} Ајд, Севере, ти с’ то боље изучио, — вели пајташ другом пајташу.</p> |
!...</p> <p>— А, ти, пештански трговче, ти си се канда опет почастио, док сам ја била тамо напо |
под</foreign>“!...{S} Аркадија, човече, ти си мој избавитељ ево већ по други пут!{S} Е, ако се |
га Аркадија.</p> <p>— Е, лако је теби, ти не зависиш од њега.{S} Него, реци-дер, Бога ти, шта |
пира дигнувши задовољно обрве, — ти си, ти си... формални штрањгов! — вели и тапка га задовољно |
и</hi>!{S} Шта <hi>ти</hi> чекаш... ти, ти —</p> <p>— Шта <hi>ја</hi> чекам?{S} Питаш ме?{S} Не |
предлагала да се свакоме каже: <hi>ти, ти брате</hi> и <hi>ти сестро</hi> или: <hi>Србине брат |
S} А <pb n="289" /> ти, Меланија, чедо, ти ћеш ноћас опет бунцати, ако назебеш сад тако у тој л |
о кажу, опредјелио.{S} Ето, на прилику, ти служиш госте, а ја кочијашим, а они се узимаду а гос |
шта и како о нама говоре —</p> <p>— Ех, ти све знаш!</p> <p>— Све, све!{S} Све знам, Спиро, све |
еце? — пита Ракила.</p> <p>— Па, ето... ти удовица а ја удовац; па шта би нам к’о фалило!?{S} Т |
hi>ти</hi>!{S} Шта <hi>ти</hi> чекаш... ти, ти —</p> <p>— Шта <hi>ја</hi> чекам?{S} Питаш ме?{S |
е, децо, озепшћете!{S} А <pb n="289" /> ти, Меланија, чедо, ти ћеш ноћас опет бунцати, ако назе |
, мани и ти рукама, а већ <hi>моја</hi> ти помоћ, неће оскудјевати!“ Хе, па тако вам је ето и о |
! — чуди се поп-Олуја. — <hi>Ништа</hi> ти ја, кажем ти, од свега тога нисам чуо.{S} О о о!{S} |
и, шта да радим, јао, шта да радим?!{S} Ти си сад паметнији од мене!</p> <p>— Не знам ништа!{S} |
ече:</p> <p>— Та, сад, шта је ту је!{S} Ти к’о мати, ниси требала да допустиш, да дотле дође.{S |
Спиру а овај се отима. — Ах, не, не!{S} Ти си страшна кад неког омрзнеш.</p> <p>— Није нег’ да |
?</p> <p>— Е, <hi>нећк’о</hi> си се!{S} Ти си се нећк’о?!{S} И јеси мустра да се нећкаш!</p> <p |
е бар не секирам. —</p> <p>— Па иди!{S} Ти и онако најбоље знаш да направиш ајнпренсупу.</p> <p |
за пацове.{S} Ајд, иди сад.{S} Стој!{S} Ти ћеш то заборавити к’о и запушач.{S} Дакле, шта сам с |
<p>— Но, леп си ми и ти Бечлија!...{S} Ти си салашар!{S} Одма’ да си пољубио господин-попу.</p |
бадава сад.</p> <p>— Немај ти бриге.{S} Ти пази кујну, а мени ово остави.{S} Кол’ко сутра наћи |
p>— Е, мој синко, ниси ти сиромашак.{S} Ти си човек газда, кад ти можеш да држиш коње само чере |
и!“ А ја је питам: „Шта ти је, рано?{S} Ти си опет назебла,“ а она опет у сну говори: „Мене је |
лем сад, газда-Перо, — завршује Нића, — ти знаш шта треба да радиш.{S} Па к’о што сам те научио |
е поп Спира дигнувши задовољно обрве, — ти си, ти си... формални штрањгов! — вели и тапка га за |
вели му бирташица кад одоше путници. — Ти си опет точио, а?</p> <p>— Нисам точио... а што ја д |
ра, — седите ту, — и показа му место. — Ти ћеш, Сидо, тамо, ја овде, а Јуца тамо ближе вратима, |
оје и поп Спирино „добројтро“!</p> <p>— Ти само чувај онај <hi>зуб!</hi> Да га чуваш к’о очи у |
да испод ока и није јој право.</p> <p>— Ти си опет дочепала какву жалостиву ствар.{S} Што не уз |
ту ми је, знам, цигурна смрт.</p> <p>— Ти да скочиш у воду!{S} Гле га само како лаже!{S} Та бе |
де немој ту којешта говорити —</p> <p>— Ти којешта говориш —</p> <p>— Ама ја и не говорим ништа |
i>; а ти би ми, знам, дао!{S} Него дад’ ти меникана мало оног твог вина, јербо то сам цигуран д |
Нићо!{S} Е, фала, фала.{S} Па ’хоће л’ ти доста бити тако једна <hi>иљадарка</hi>, а, Нићо? — |
леђа љуљајући се на столици, — је си л’ ти непријатељ господ’на Пере?</p> <p>— Нисам... а за шт |
<p>— Не знам ја за твоју фамилију, ал’ ти ћеш баш изгорети —</p> <p>— Ех, да изгорем од ракије |
, а њу оставио да газдује.</p> <p>— Ал’ ти ми још не рече: шта је то све радила?</p> <p>— Од ка |
ро, — викну радосно домаћин, — та је с’ ти то, Спиро?{S} Ооо!{S} Е, баш, баш добро!{S} Та је с’ |
је Шваба заборавио —</p> <p>— А а а, а ти ту... то су, извесно, све ваши... је л’ те?</p> <p>— |
ведати; јербо то је дугачка историја, а ти си ми, што рек’о Псалмопевац: једино моје уздање и м |
> <p>— Ако штогођ стане да прибацује, а ти му реци: да сваки према себи тражи прилику; кажи му, |
брате комшија, ако ’хоћеш весео бити, а ти мораш с нама пити“, па сипа за врат вино; а и иначе |
> <p>— Шта је помислио то је и рек’о, а ти ајд пред кућу, — вели гђа Перса.</p> <p>— Та тек да |
тства, — кад метнеш пред њи’ да једу, а ти ондак оног жутог фурт чеши руком по лећи све док јед |
n="261" /> <p>— Е, ти кад кога мрзиш, а ти не знаш да поставиш, тако да кажем, плот твојој мрзо |
вај.{S} А ако баш не можеш да заспиш, а ти се учини к’о да спаваш, то је бар лако.{S} До Темишв |
ем ти ништа, што је <hi>фалично</hi>; а ти би ми, знам, дао!{S} Него дад’ ти меникана мало оног |
То је беамтерска форма, домаћине.{S} А ти ниси био беамтер, па и не знаш, па није ти баш ни за |
м.“ — А ти, Нико? „Ја ћу црквењак“. — А ти? „Ја ћу да пирим кадионицу.“ — А ти: „Ја звонар.“ „Ј |
бити“ — А ти, Иво? „И ја,“ каже он. — А ти, Живо? „Ја ћу први тас да носим.“ — А ти, Нико? „Ја |
и, Живо? „Ја ћу први тас да носим.“ — А ти, Нико? „Ја ћу црквењак“. — А ти? „Ја ћу да пирим кад |
— А ти? „Ја ћу да пирим кадионицу.“ — А ти: „Ја звонар.“ „Ја у рипиде.“...{S} Кад погледаш, сви |
еш?{S} Он каже: „Ја ћу звонар бити“ — А ти, Иво? „И ја,“ каже он. — А ти, Живо? „Ја ћу први тас |
напуни лулу и изађе напоље.</p> <p>— А ти сад, драго дете моје, гледај шта ћеш!{S} А пошло је |
: „Отвори се, земљо, па ме прогутај!“ а ти к’о да ништа није ни било!</p> <p>— Па знате како се |
l> <l>И туђа рука косу крзати,</l> <l>А ти ћеш, Јуло, онда плакати,</l> <l>Онда ћеш своју споми |
те се одмах сад ту наћи увређена,... „А ти онда што си,“ реко’ му ја, „узео мене!{S} Био узети |
а јој каже, да је снивала страшно. — „А ти узми, рано, мало воде па попи, то помаже; одма’ ће т |
, и запита је озбиљно:</p> <p>— А каква ти је то песма?</p> <p>— Па песма, мамо... из Бачке пес |
ми се ту једнако цифрате.{S} Ех, таква ти је садашња младеж!{S} Па онда се чуде, што толики ум |
/p> <p>— Нећу, — вели Рада; — пољуби га ти!</p> <p>— Таки господин-попу у руку!...{S} Сад ћеш с |
вели Јула збуњена и румена. — Питај га ти.</p> <p>— Еј, срећо моја, — шану у себи гђа Сида кој |
а идила сеоског газдинства!{S} Ах, чега ти ту све није било!{S} Један спахилук, једно богатство |
гословији; нисам је учио!{S} Ајде, Бога ти, Сидо, говориш к’о к’о...{S} Пије тај, бојим се, к’о |
док се та комедија не сврши, кажи, Бога ти, <hi>момку</hi>, да се <hi>и он</hi> повуче мало... |
о родио!</p> <p>— А... како стоји, Бога ти? — запита га и погледе забринуто гђа Сида.</p> <p>— |
ланија.</p> <p>— А шта је то било, Бога ти, Персо? — запита поп Ћира који се вратио у собу.</p> |
ависиш од њега.{S} Него, реци-дер, Бога ти, шта да радим, јао, шта да радим?!{S} Ти си сад паме |
} Како у кући? <pb n="179" /> Дад’ Бога ти, пешкир, Персо, — рече умивајући се. — Како сте живи |
о је комотно покрасти сво село.{S} Кога ти ту све није било, и ко ти се су није напио и наиграо |
господин-попу у руку, и замолио га, да ти опрости, што си се бац’о прашином на кола?{S} А?{S} |
је совјетовати... и, већ тако даље, да ти не отежем, видим да се већ врпољиш к’о ђаво на џомби |
од жалости на груди, — да је среће, да ти меникана овако пијеш за спокој душе, а не ја тебикан |
.</p> <p>— Ама ти, Нићо, отоич рече, да ти је „после ручка“?{S} Зар после вина, ракије?!</p> <p |
рени од пантљика, кад прође сокаком, да ти је милина погледати за њом.{S} Пролази, па унесрећав |
уца срце за њом, па би онда имао ко, да ти прави шприц-крофне... а и лепша је од мене, и дебља“ |
енцију.</p> <p>— Еј, да ми је, Ћиро, да ти ја <hi>мој језик</hi> нешто могу да позајмим!...{S} |
ија.</p> <p>— Али, како само, врагу, да ти то падне на памет. кад ти ниси учио никакве школе?!< |
ладан, старатељу и један туторе мој; да ти спремим, роде, голубића у расолу, то си ти увек радо |
ачом запрашку. — <hi>Арсеникума</hi> да ти дам, а не ајнпренсупе, к’о што си га и заслужио!... |
ог, Габриела, откуд само <hi>то</hi> да ти падне на памет!{S} О жено, жено, иди до врага!{S} Да |
волем ни да се сетим тога а камо л’ да ти још приповедам.</p> <p>— Но, па шта је било то опет |
м ти, сто си ми пути пао на памет, а да ти докажем, да сам те се са захвалношћу сећао, — рече п |
’о да тебе видим и да те надгледам и да ти кажем, Савка, добро да утубиш ово:{S} Тражи друга, т |
сти кришом од поп-Спире. — ’хоћеш ли да ти спремимо што за пут, к’о обично?</p> <p>— Можеш; ма |
.</p> <p>— Ама, Сидо, све ми се чини да ти —</p> <p>— Ето!{S} Што га нема код нас; а код њих је |
а, — те још како да му очиташ.{S} Еј да ти ја мој језик позајмим!</p> <p>— Те још како ћу да му |
их, у мал’ нисам заборавила.{S} Имам да ти јавим једну вест коју смо добили док сте ви били на |
оног твог вина, јербо то сам цигуран да ти није фалично Ха, ха!{S} Ај, шта велиш; је л’ добро д |
то примјечавам!...{S} Рек’о би’, к’о да ти нису све козе на броју; и теби, а и поп-Ћири!{S} А?{ |
ве код тебе мора бити неки ђаво; к’о да ти је сад осамнајст година!“ Али ипак ниједну ни другу |
са уграбила зета?!.{S} Ако ћеш право да ти кажем, — ја му се, та Бога ми, и не чудим, што му је |
та ти си на ногама заспала.{S} Само да ти је да чмаваш, не начмавала се, лењштино влашка.{S} О |
{S} Ајд, одма’ запали једну, а ја ћу да ти исприповедим у кратко.</p> <pb n="325" /> <p>Поп Олу |
на добро излази —</p> <p>— Ајд’ баш да ти дам, — смеје се Тинкуца и даје му фићок ракије и он |
екам?{S} Шта ја чекам? ’хоћеш ли баш да ти кажем?</p> <p>— Јесте, још то чудо и покор ’хоћу да |
p> <p>— Да ниси озебла, рано? ’хоћеш да ти дам моју „шлофкапу“?</p> <p>— Фала, мамо!{S} Топло м |
е л’ то поштено од тебе; дед’ кажи сада ти сам?{S} Јесам ли ја погодио кола и капару дао — ил’ |
и душа да секире човека.</p> <p>— Е, ја ти реко’ — вели поп Спира.</p> <p>И није се преварио ис |
а и не да на њ.</p> <p>— Ајд-ајд!{S} Ја ти ипак кажем, да ја добро познајем све те, што се тако |
да.</p> <p>— Тхе, биће, шта буде!{S} Ја ти сад из <hi>ове</hi> коже не изиђо’!...{S} Него, док |
и отпи за пола бокала, па настави: — Ја ти, видиш газда-Перо, све на свету боље знам и цигурниј |
порерту. (Спиро, треб’о си видити, а ја ти не умем све казати!) Шпацира се с њим испред куће, а |
у очи к’о каква чифуцка фрајла.{S} Моја ти, да боме, то нит’ уме а, Бога ми, нит’ ’хоће.{S} А с |
и штикле.{S} Тако кажи и замоли је нека ти уфате и даду њиховог мачка, он је већ чувен мајстор |
и весело поп Спира. — и фала ти, велика ти фала <pb n="324" /> још једаред.{S} Испало је преко |
, ал’ ја нисам дишкрећанин!“ — „Е, фала ти, — кажу му они, — „и за наше уши а и за месечину.{S} |
ујне. — Дакле, збогом, домаћине, и фала ти баш од срца, — рече поп Спира излазећи из кујне, па |
обро, — вели весело поп Спира. — и фала ти, велика ти фала <pb n="324" /> још једаред.{S} Испал |
познаду!“.{S} Ааа!{S} Синовче, не ваља ти пос’о!</p> <p>— Ајде не лармај ту, него дувај сате, |
зором кренемо у име Бога.</p> <p>— Ама ти си, Петре, тако заценио, к’о да си ти сам у селу.</p |
ј?!{S} Макар оне бећаруше.</p> <p>— Ама ти, Нићо, отоич рече, да ти је „после ручка“?{S} Зар по |
очасти и да га опет мало кошта!{S} Нема ти ништа лепше, него онако српски зготовљено; па лепо о |
мо једно јело па одмах гужвара.{S} Нема ти ту мелшпајза кад није мастан, па не цури маст низ бр |
поп-Ћира.</p> <pb n="308" /> <p>— Нема ти старога времена. — вели домаћин. — Знам, Боже, некад |
ог пријатељства моћи бити штогођ!“ Нема ти ту, мој Ћиро, више ништа!{S} То је било, <hi>било</h |
добро диваним, тане му госино!{S} Вина ти меникана дај, да ча-Нића огреје мало своју беамтерск |
— вели домаћин. — Знам, Боже, некад, па ти свака кућа пуна деце, све по девет Југовића!{S} Па ј |
ољубила у руку, а баби удариле сузе, па ти он њој девет дуката и један солферин на дар!{S} А ка |
ао креч и леп са кућа од силне кише, па ти изгледају куће издрпане као ред просјака пред црквом |
кад те тако дигођ у бријању укебају, па ти вилама натрукују на леђи’ слово <hi>„шча“</hi>!{S} Х |
рђаво... онако, свакојак..</p> <p>— Па ти кажи, — учи га гђа Сида, — да га тога дана ниси <hi> |
мгођ мало угријем изнутра —</p> <p>— Па ти си пре рек’о: да те ’лади, а сад опет кажеш, да те г |
а не идемо?</p> <p>— Та зар испред носа ти га одвукли па сад нам се смеју и он и она бештија чи |
лања дремљиво. — Еј, несрећо чупава, та ти си на ногама заспала.{S} Само да ти је да чмаваш, не |
ајући Пели. — Ју, несретна Габриела, та ти како си почела, ако овако фурт устраје нећеш ништа н |
ту.</p> <p>— Ал’, Персо, за Бога!{S} Та ти и не знаш, како је све то ишло, док је дошло до густ |
поп Ћира. — Та није ваљда?</p> <p>— Та ти већ да богме да ми ниси никад веровао!{S} А од кад т |
</l> <l>Зар нису сеје миле</l> <l>Доста ти нежне биле?</l> <l>Куда ћеш!{S} Врат’ се ој!</l> <l> |
к’о велим, дај да к’о власт видим, шта ти тамокана раде, да откуд, не трукуједу и не <pb n="24 |
ла тога дана из баште.</p> <p>— Но, шта ти је... шта слиниш ту?!{S} Шта плачеш? — пита је гђа С |
бешено уз једно и уз друго ђуле.{S} Шта ти ту нема!{S} И нога од неких старих маказа којима су |
узмеш нешто весело и за смејање?{S} Шта ти је то?</p> <p>— „<title>Преодница</title>“ господин- |
анас —</p> <p>— Е, тек штогођ!{S} А шта ти <hi>себе</hi> сравњаваш са шњим? <hi>Његова</hi> кон |
е тако тихо разговарају.</p> <p>— А шта ти ту стојиш? — рећи ће гђа Сида која се доцније опет п |
дим, све лепше и лепше.</p> <p>— Да шта ти мислиш!?{S} Целог боговетног дана лупа оно проклето |
иш?!...{S} И пољубили —</p> <p>— Да шта ти мислиш!{S} Пољубили да бо’ме.{S} Ал’ наравно... ишло |
ешто је већ и сам знао.</p> <p>— Па шта ти он каже?</p> <p>— Па, каже, да има надежде.{S} Само, |
и два архимандрита у породици.{S} И шта ти све нису разговарали!{S} И кад једно говори оно друг |
вала да се кугла, нада се гостима и шта ти ту још нема!{S} Та док је видим, знам је и шта мисли |
Спира да обрадује код куће.</p> <p>Шта ти све нису накуповали!{S} И поркета и фланела за зиму |
на вјеки растати!“ А ја је питам: „Шта ти је, рано?{S} Ти си опет назебла,“ а она опет у сну г |
у и звонили на Јутрење!</p> <p>— О, Бог ти помогао! — одахну поп-Спира. — Врло добро, тако ћемо |
; спавај, спавај, лаку ноћ, о Јуло, Бог ти у помоћ!“</p> <p>Јест, то каже драган кроз јасне жиц |
а-Макро! — ослови је Јула.</p> <p>— Бог ти помог’о, дете! — зашишти оданде баба Макра.</p> <p>— |
ти сиромашак.{S} Ти си човек газда, кад ти можеш да држиш коње само через газдашага и сватова.< |
-данас мало пијем воду.</p> <p>— Е, кад ти у <title>Рожданику</title> пише, — говори бирташица |
к што нисам свршила.</p> <p>— Таки, кад ти кажем! — викну строго на њу гђа Сида. — То ваљда већ |
од свију њих.</p> <p>— Певај, лудо, кад ти стари сват заповеда!...{S} Еј, пусто, што нисам ја н |
ео мене!{S} Био узети госпоја-Сиду, кад ти тако пуца срце за њом, па би онда имао ко, да ти пра |
а седиш код куће, па да чуваш кућу, кад ти је Бог дао доста од чега ћеш да живиш, него што кочи |
мо, врагу, да ти то падне на памет. кад ти ниси учио никакве школе?!</p> <p>— Хе, — вели Аркади |
Календар Стогодишњак.)</p> <p>— Ама кад ти кажем, — уверава га поп Спира, — промјениће се.</p> |
е да ми ниси никад веровао!{S} А од кад ти говорим ја.</p> <p>— Шта ми говориш?..{S} Па шта је |
ели поп Спира. — Десет, десет — али кад ти платим <hi>десет</hi>, ’хоћу добро да тераш.</p> <p> |
!{S} А госпоја Сида онда к’о вели: „Кад ти мене секираш <hi>песмом</hi>, ја ћу тебе <hi>музиком |
па само каже: „Но, но, каже он.{S} Куд ти опет оде!{S} Нисам, каже, тако мислио, Персо супруго |
колену. — Иди дођавола, Персида, одкуд ти та ђаволства падају на памет!{S} Баш ти то није ни н |
строшили!...{S} А добро си каз’о; откуд ти само паде на памет то?{S} А чули смо, — кажу они, — |
Лало? реко’ ја.{S} О Лало мој, а откуд ти?“ А он ми каже: „Е, моја Савка, моја Савка!{S} Не пи |
род одавно.“</l> </quote> <p>— А откуд ти, — прекиде га путник, — баш та песма паде на памет.{ |
> <p>— „<hi>Балсум</hi>“!...{S} Што гођ ти гребе ту <pb n="297" /> твоју проклету гушу, све је |
— Ено гледам само на асентирунгу; какве ти не узимају у војску.{S} Чисто веле: дај само нек је |
о, несрећни Спиро, шта ћеш сад?!{S} Оде ти брада, к’о да је никад ниси ни имао; одоше лепо и бр |
можеш ти сто очију избечити, не помаже ти ништа!{S} Него кажи нек спреме „ајнпренсупу“, назеб’ |
ниси био беамтер, па и не знаш, па није ти баш ни замерити! — шали се Нића. — Тако беамтери меш |
рез јела и пића, газда-Петре, а за које ти опет фала, — вели му Нића; — него сам ти дош’о через |
ј, мамаљуго, мамаљуго банацка!{S} Дакле ти си већ контен да све заборавиш!...{S} Ћиро!{S} Кад м |
кумова кола, па се дере: „Куме, изгоре ти кеса!“ и што је најстрашније и најневероватније у св |
ио и сас обешењацима!...{S} Та ди би се ти, Бог с тобом, — продужује гђа Перса сва зелена од је |
а <hi>цвекла</hi>.</p> <p>— Не брини се ти!{S} Запушићу му уста, да ће памтити док је жив кад с |
<p>— Помирили се и пољубили!{S} Мири се ти с твојим деком, мамаљуго банацка, (Госпоја-Персина ј |
је то све радила?</p> <p>— Од кад си се ти кренуо на тај проклети пут, — отпоче гђа Перса пошто |
јед! — обрецну се гђа Перса. — Ниси се ти, ћерко, још удавала, па за то тако и говориш.{S} Дан |
ње <hi>самовољна</hi> оца и сећајући се ти невини жртава самовољини, узданути те рећи:{S} Самов |
, је л’ сам мушко ил’ нисам!{S} Удај се ти само, та можда ми, каже, нећеш више ни требати!“ А п |
рса сва зелена од једа. — О, пољубио се ти с твојим покојним татом Аверкијем, што тамо на дувар |
тужени —</p> <p>— Та, та, та манимо се ти’ разговора! — вели поп-Ћира. — Читав се дан труцкали |
епо мене па уз’о њега на миндрос.{S} Те ти он, Бога ми, држ’-не-дај! што рекли.{S} Једва изн’о |
не —</p> <p>— А није, мама!{S} А шта ће ти наочари!{S} Кога си требала да видиш, видила си га ј |
</p> <p>— Сневање, лудорија!{S} Доћи ће ти сутра Глиша Сермијаш, да процуња мало по подруму.{S} |
разгледа како је која обучена — и ко ће ти све знати и овде набројати, за што све иде свет у цр |
е, ил’ мало суви’ ребара свињски’, неће ти се, Бога ми, проћи.{S} Па и мало сува језика свињећа |
ује гђа Сида, — такав „хауптрефер“ неће ти се скоро трефити!</p> <p>А поп Спира је само слуша.{ |
, а ја к’о велим: кад баш ’хоћеш и биће ти!...{S} Фајн жена, што јест; жустра баба!{S} А штета |
то; све сам лопов до лопова!{S} Украшће ти из очију. <hi>Мени</hi> то већ не би могло пасирати. |
лаја, а више неће доћи до тога!{S} Више ти, Боже, нећемо досађивати!</p> <p>А Јула јој помаже у |
м, Ћиро, куд ме очи воде а ноге носе, и ти гледај шта ћеш без попадије; да те видим онда шта ће |
ас никад није изгубљено.</p> <p>— Но, и ти си ми неки <hi>красан</hi> отац!{S} Та и куд ће се о |
јесам ли вид’о?</p> <p>— Боже, Спиро, и ти си већ све то заборавио!!</p> <p>— А да!{S} Е, па ни |
} Е, па ајд’ се вуци клипка с њим!{S} И ти ме сад питаш: шта чекам!</p> <p>— Јесте, питам те, Ћ |
ацурану кућу!...{S} Спиро, ајд’ одма’ и ти кући!</p> <p>— Е, баш си потрефила! — вели поп Спира |
ја мислим, да је већ крајње време, да и ти к’о отац... а не била <hi>ја</hi> на твом месту, то |
Сад како је то, ја не знам!{S} Ваљда и ти цареви побесне к’о и паори.{S} Ал’ видићете само, да |
господина:{S} Какво смо ми цвеће, ја и ти?{S} Како би нас назв’о.</p> <p>— А зашто да га ја ба |
а седимо на канабету овако к’о сад ја и ти, а владика за шрајптишом, к’о сад до оног ормана там |
..{S} Јел’ те, попо?...{S} Ајде, мама и ти у кола! — зове је Рада.</p> <p>— Е, не сме мама, ран |
Ћира, оставши сам у соби, — рекла би и ти са мном заједно:{S} Фала Богу кад је и овако; кад са |
p> <p>— Не—ћу!</p> <p>— Но, леп си ми и ти Бечлија!...{S} Ти си салашар!{S} Одма’ да си пољубио |
Николај му одговори: „Хе, синко, мани и ти рукама, а већ <hi>моја</hi> ти помоћ, неће оскудјева |
аоренда и даље да буде парох ту ди си и ти?! — праска гђа Перса шетајући по соби, па од времена |
олити, — вели Меланија.</p> <p>— Ишти и ти, несрећо, једну! — шану брзо гђа Сида Јули и гурну ј |
изненађен и обрадован домаћин. — Зар и ти удајеш?{S} А за кога, за кога?</p> <p>— Ех, за кога! |
иди!{S} Па кад га закољемо, омастићеш и ти бркове!{S} Биће кожурице у купусу, а добићеш и бешик |
} Ено кад се оно вук’о клипка, памтиш и ти... пре петнаест година... кад је био храм цркве, па |
т’ кога тражиш, — вели Нића. — А шта би ти к’о фалило, на прилику за удовца?</p> <p>— А ко ће, |
твоје „штиклове“ —</p> <p>— А да шта би ти ’тела?{S} Ако ти се не допада та песма, певали смо м |
не би могло пасирати.</p> <p>— Е не би ти могло!{S} Кад ’хоће да украде, можеш ти сто очију из |
твом месту, а ја би’ то већ... вид’о би ти!...{S} Ћиро!{S} Да знаш да ћеш тамо наћи сва четири |
рна и комисна бећаруша!</p> <p>— Пио би ти и „шајтвосера“!</p> <p>— Та немојте грешити душу!... |
, па поручује по Ержи и каже: „Поздрави ти, каже твоју милостиву тејшасоњку, нек она не тура, к |
фала Богу!{S} Јесам ли ти каз’о: остави ти то само мени!</p> <p>— Е, е, баш ти фала.{S} Е, кад |
ксирано и по некој тарифи, па ајд’ живи ти сад, ако можеш.</p> <p>— Не ваља, не ваља! — вели по |
ицирате мојој Ержи, кад —</p> <p>— Зови ти твога покојног деку, бештијо чифуцка! — грми из авли |
поткиваш Какаш-Веркине чизме!?{S} А ди ти је сад?</p> <p>— Хе, одонда и нисам више вид’о талир |
е, — ето на шта сам спао!</p> <p>— А ди ти је, Нићо, она Маџарица из Сенте..., она Какаш-Верка? |
ем а Пери у већем стаклу.</p> <p>— А ди ти је човек? — пита је Пера Тоцилов.</p> <p>— Очо јуче |
стисне га за руку.{S} Кад брж’ то, кажи ти то мени и протолмачи?!{S} А фурт се нешто смеју а ос |
Мени скоро“ —</l> </quote> <p>— Та који ти је ђаво! — прекиде га гђа Сида љутито. — Ју, извин’т |
ке и још глупље и мизерније ћурке (који ти изгледају као каква стара кокета сутра дан после бур |
ута Јула.</p> <p>— Јуцо!...{S} Је си ли ти то?</p> <p>— Ја сам, мамо! — одговара плашљиво Јула. |
к, — рече и окрете се попу, — а јеси ли ти, Спиро, позвао за сутра господина на ручак?{S} Шта д |
, па моји ме не познају.“ — „Та јеси ли ти то, Лало? реко’ ја.{S} О Лало мој, а откуд ти?“ А он |
ха!</p> <p>— Но фала Богу!{S} Јесам ли ти каз’о: остави ти то само мени!</p> <p>— Е, е, баш ти |
!{S} А ја те нисам ни запит’о: певаш ли ти?</p> <p>— Ко?{S} Је л’ ја?{S} А како не би’ пев’о, к |
рио! — Ја му једнако вичем: „Та имаш ли ти душе... та немој више; доста је!“ А он вели: „Још ма |
нешто...{S} Конштрукција!{S} А знаш ли ти, Сидо, да су мршаве Нилске краве појеле дебеле?!{S} |
адом испод очију, само се погледају али ти погледи много више кажу него најдебље књиге и најбрб |
, макар ни Арси не дотегло, јербо си ми ти <hi>ближе род!</hi>“ А Нићи мило, Боже, кад је гледа |
ја сам све онако урадио, к’о што си ми ти казала.{S} Натук’о сам капут и увук’о сам главу у бу |
ј Боже, и по трећи пут удам, к’о што ми ти, ето садакана, советујеш?“ А он каже: „Е, моја Савка |
/hi>“ и <hi>Клићана!</hi> Него одфикари ти онако по паворски комад један.{S} Ко зна у ком ће со |
о је било; ето тако је било!{S} А да си ти била у мојој кожи, — наставља поп Ћира, оставши сам |
а ти си, Петре, тако заценио, к’о да си ти сам у селу.</p> <p>— Па, господин-попо, мал’те неће |
крив?!</p> <p>— Хе, Нићо, Нићо, крив си ти к’о ђаво — вели му Ракила не пуштајући га. — ’хоћеш |
и’ курталис’о.{S} Та сећаш ли се кад си ти опет мене курталис’о белаја!{S} Него, ајде, ’лади се |
мислили а после га питали: „А одакле си ти, пријатељу?“ — А он каже: „Ја сам из Иђоша!“ — „Из И |
име, није то за тебекана, та кадашњи си ти човек!{S} Биће на ворму што пева Гига Бачванин свира |
моја крв, што кажу.{S} Та Бирцлијин си ти, па није ни чудо!{S} А Бирцлијини нису никад, каже о |
/hi> морам да ћутим —</p> <p>— Е, то си ти прва женска што ћутиш!</p> <p>— Ћутим, Спиро, и једе |
спремим, роде, голубића у расолу, то си ти увек радо јево?“ А он ми одговори: „Прошло је то мен |
ти сву ноћ играле чардаш...{S} За то си ти сад и дотер’о до паса!...</p> <p>— Ал’ и јесам био и |
шка сетили.</p> <p>— Е, мој синко, ниси ти сиромашак.{S} Ти си човек газда, кад ти можеш да држ |
о само о томе говори —</p> <p>— Да ниси ти, Кипро, чуо што? — пита гђа нотарошевица мужа.</p> < |
мало“ па још квари.</p> <p>— Е, гледај ти само једне кере неблагодарне! — рече бирташица изнен |
. — Да ми више ниси запевала!{S} Гледај ти то ње само!</p> <p>— Кад не умеш паметнију какву да |
фале!{S} А, а, даћу ја вама!{S} Гледај ти само њи’!</p> <p>Е, сад представите себи, драги чита |
ашћена Јула. — Срам вас било!{S} Гледај ти само унцута једног! — вели Јула сва ознојена и зајап |
тија, — вели гђа Перса љутито. — Гледај ти, молим те, ди ће медвед најбољу крушку да изеде!...{ |
ћелепуш. — Охо!</p> <p>— Е, сад гледај ти само, молим те, <hi>те</hi> унцутарије и <hi>тога</h |
Све му је забадава сад.</p> <p>— Немај ти бриге.{S} Ти пази кујну, а мени ово остави.{S} Кол’к |
вај га храбри и вели му:</p> <p>— Немај ти бриге!{S} А како те не би’ курталис’о.{S} Та сећаш л |
дити још два <hi>здрава</hi> зуба — тај ти се не би лако пробудио! — вели поп Спира охрабрен ус |
диванио му: „Аћиме, море, Аћиме, слушај ти <hi>мене!</hi> Нисам старији, ал’ сам паметнији од т |
о ти уради к’о што сам ти каз’о; слушај ти само менека, ја сам ти, каже, увек добра желио!“ А ј |
дететом?!{S} Јуцо, дете моје, не слушај ти тату...{S} Њему дође тако понекад па му срце и душа |
— <pb n="250" /> додаје Нића. — Открој ти, онако, једно парченце, кол’ко, кад остане кожурица, |
се човеку онда поповати!{S} Него попуј ти сад, кад је све таксирано и по некој тарифи, па ајд’ |
же: „Кад волеш њу већма нег нас, па нек ти је, каже, на част!{S} Ал’ ја, каже он, нећу више да |
озитуру, па настави: — Е, па, засад нек ти се на овом прође; што си натруков’о банки, натруко’в |
иву лулу и предаде му је, — ево, то нек ти је знак моје искрене благодарности.</p> <p>— А, врло |
06" /> <p>— Ништа од свега тога не знам ти ја, Спиро!</p> <p>— Није ваљ’да имала фрау-Габриела |
после каже и да ми се прибацује да сам ти ја напакостио и метнуо црн комад у торбу.{S} И онако |
ти каз’о; слушај ти само менека, ја сам ти, каже, увек добра желио!“ А ја све једнако <pb n="16 |
} Какав си ми казала и написала, ја сам ти такав и купио.</p> <p>— Није, рано, — вели јој гђа П |
на не звоне да се оџаци не пуше; ја сам ти, моја Савка, са онога света, каже ми он, ди нема род |
ј ме, вели, одакле сам дош’о!{S} Ја сам ти издалека, од туђе земље из туђа света, ди петли не п |
з главе то што ми је говорио.{S} Па сам ти садакана, друго, на муки великој.{S} Једно ми замера |
... ал’ боље, ајд’ погоди сама, шта сам ти дон’о! — вели а заклопио ствар.</p> <p>— Ју мама, иб |
и опет фала, — вели му Нића; — него сам ти дош’о через твоје асне, газда-Перо.</p> <p>Па му онд |
е! — вели гђа Сида.</p> <p>— Хе, то сам ти, Сидо, и сам више пута помислио, хе... ал’ шта ћеш!! |
, снаго моја, него ти уради к’о што сам ти каз’о; слушај ти само менека, ја сам ти, каже, увек |
то ајд’ певај... разгали ме; нешто сам ти суморан и деран!{S} А ја те нисам ни запит’о: певаш |
, дете, и долазим у башту.{S} Нешто сам ти слаба... једва се вучем.</p> <p>— Па јесте, — вели Ј |
ошто се намести у стару фотељу, — нисам ти ја, Ћиро, ни ја ни Меланија, имали ни мирна дана, ни |
перје, кикоћу и певају.</p> <p>— Нисам ти дош’о баш через јела и пића, газда-Петре, а за које |
све испроповедаш —</p> <p>— Ал’, кажем ти, сто си ми пути пао на памет, а да ти докажем, да са |
оп-Олуја. — <hi>Ништа</hi> ти ја, кажем ти, од свега тога нисам чуо.{S} О о о!{S} Па ајде, здра |
ни мирна дана, ни мирна сана.{S} Кажем ти; ни дањом ни ноћом нисмо били мирни од њихових безоб |
д.{S} Испало је преко сваког, ама кажем ти преко сваког очекивања, добро.{S} Екселенција нас је |
оцилов с кревеца.</p> <p>— Ама не волем ти ништа, што је <hi>фалично</hi>; а ти би ми, знам, да |
ду.{S} Ама, фино је кажу: аја, не марим ти ја за то!</p> <p>— Сасвим тако, имате право.{S} И ја |
у омиљено своје јело:</p> <p>— Не марим ти ја за те покенесе и нокенесе, како ли их зовете!{S} |
ашега благочестија; а ако је момак — он ти се опет жени из другог ил’ трећег села, па се тамо и |
есет и седам.</p> <p>— А је си л’ држ’о ти сам риф?</p> <p>— Е, још ћу и риф држати.{S} Доста ш |
да нема гласа а камо л’ када га има к’о ти!{S} Та која никад у веку није запевала, на данашњи д |
ати тако брез нужде по блату!{S} Е, ово ти је баш права каштига Божија за село! — вели гђа Перс |
добра —</p> <p>— Та добра сам ја, него ти не ваљаш! — вели бирташица и наставља пеглање.</p> < |
и: „Прошло је то мене, снаго моја, него ти уради к’о што сам ти каз’о; слушај ти само менека, ј |
<hi>ти</hi> сада не мораш радити, него ти само, Нићо, изволевај!{S} Та биће <hi>тебикана</hi>, |
> <p>— Не знам ја те твоје ребусе; него ти мени кажи онако просто, клот, све по реду, шта је и |
ако има Бога, к’о што га и има!{S} Него ти само не попуштај твоје право и твој резон!{S} Вид’ла |
ш <hi>он</hi> пробира!</p> <p>— ...него ти тако; увек волеш да ме цвелиш...{S} А ја те још Бог |
...{S} Ето шта сам рекла!...{S} Измерио ти је, обешењак један, мање...</p> <p>— Та баш сам пази |
а видим; па и онај ко га спомене.{S} Ко ти још неће добити црвен појас!“</p> <p>А ако је верова |
село.{S} Кога ти ту све није било, и ко ти се су није напио и наиграо тога дана!{S} Дошла је ча |
е нег’ да се још измирим ваљ’да!{S} Ако ти ’хоћеш, ја бо’ме нећу!{S} Ја кад волем неког, ја сам |
—</p> <p>— А да шта би ти ’тела?{S} Ако ти се не допада та песма, певали смо ми онда и другојач |
ем, па ћу га <hi>сама</hi> обријати ако ти нећеш!{S} Да памти кад се бацио на тебе!</p> <pb n=" |
S} О о о!{S} Па ајде, здраге воље, како ти не би’, помог’о.{S} Хехе, — смеје се домаћин, — како |
ветовао га је Нића. — Та видиш ли, како ти је запала сикира у мед, па није да је само сикира, н |
да тебе, зло и наопако по мене?{S} Како ти не би’ помог’о.{S} Само кажи ди те боле!</p> <p>— А, |
к ондак искашље мало, па ме пита: „Како ти је, Нићо! брез жене?“ А ја јој кажем: „Баш к’о и теб |
А какав те разговор нап’о сад, наопако ти звонило —</p> <p>— Ето ти сад ње, како само говори!< |
а несрећа и малер.</p> <p>— Еј, наопако ти звонило, и теби и нама с тобом!</p> <p>— А Екселенци |
b n="182" /> тај и решета жито.{S} Тако ти кажи, каже, да сам је поздравила!“ Умал’ сироту нашу |
есело срце кудељу преде“.{S} Е, па тако ти је и са мном садакана, кад ми је празна глава... ова |
а поп Спира му исприповеди све. „И тако ти Господин Епископ заврши своје слово пребацујући поп- |
а, <pb n="279" /> — да истерам бар тако ти’ шеснајст сребра.{S} Ето, нађ’те ви још једног, па д |
ком по шеширу, па ми каже: „Ао, кандило ти туњаво, унцуте један!{S} Ала имаш здраве и добре очи |
запушаче од стаклета у дућану!{S} Само ти је до анђарања, несрећо маџарска! — грди је гђа Перс |
м се, к’о смук баш за то што је сув, то ти ја само кажем.</p> <p>— Е, дабоме, — брани га гђа Си |
нара а камо л’ за попа —</p> <p>— Е, то ти знаш и нико више.</p> <p>— То сав свет зна и чује, с |
га, Ћиро! „А поновљено пријатељство, то ти је, дете, — говорила би ми обично покојница, — то ти |
ели, понети дудове на онај свет?!{S} То ти је све што на земљи учиниш! „Безумни, вели евангелис |
/hi> Да га чуваш к’о очи у глави!{S} То ти је најважније сад на овом свету!</p> <pb n="263" /> |
ми се <pb n="351" /> измакне!...{S} То ти је оно: „Пошљи луду на војску, па седи кући па плачи |
— говорила би ми обично покојница, — то ти је, дете моје, баш к’о подгријан цушпајз од кромпира |
лизи</hi>“, да бо’ме да клизи.{S} За то ти и велим, да си точио и пио, сунђеру један.</p> <p>— |
највише срамота!</p> <p>— Охо!{S} Па то ти мени нешто крупно казујеш!</p> <p>— Такве секирације |
дите, госпоја-Персо; Меланија дете, ето ти ту до Јуце.</p> <p>Меланија пође тамо, али је гђа Пе |
јаш, да процуња мало по подруму.{S} Ето ти гостију! — вели јој поп-Спира.</p> <p>— Е лаку ноћ!< |
ика и сланине добар комад.</p> <p>— Ето ти, Нићо, сува језика, тај те твој већ издаје, — вели м |
оцилова, да га сутра вози.</p> <p>— Ето ти сад!{S} Па и ја сам га погодио!{S} Но, сад ће бити к |
да оставим ову пустољину.</p> <p>— Ето ти сад! — вели поп Ћира. — Та није ваљда?</p> <p>— Та т |
сад, наопако ти звонило —</p> <p>— Ето ти сад ње, како само говори!</p> <pb n="127" /> <p>— Та |
а.{S} Таман једно престане, кад ал’ ето ти друго се почне... па тако фурт.{S} Дањом метнули нек |
д год хоће добра вина да пије, а он ето ти га па к мени. „Срдили се ви или не срдили, ја дођо’ |
Олуји, домаћину.</p> <p>— Боже мој, што ти је човек; не зна шта носи дан а шта ноћ! — мислио је |
познати да му је зима, отима се.{S} Што ти је, Боже, левента и старо господство!{S} Тако мора с |
е устумарају ти проклети Бачвани! — Што ти људи имају ту проклету пасију да украду коње од Бана |
ремена давала.</p> <p>— Е, да, а за што ти није давала?</p> <p>— Та... к’о бајаги, ми газдачка |
хаглих па через тога.</p> <p>— А на што ти то? — пита је Пера.</p> <p>— Ех, немој ми се мешати |
резону, него треба да им кажеш све што ти је на срцу, што те једе и пече.{S} Ћиро, кад мрзиш, |
то ви певате...{S} Ил’ ајд’ баш ону што ти волеш и највише певаш...{S} Ајд’ баш ту!</p> <p>— А |
та... него, ви кажете: „ајд баш ону што ти волеш“, а ја онда ову, к’о велим, да отпевам, јер, ј |
е прашине!{S} Бадава, види се одмах што ти је Бачка крв!{S} Воле прашину! — рече смешећи се и п |
<l>Невина моја грлице!</l> <l>Како тихо ти почиваш,</l> <l>И конечно не чувствујеш</l> <l>Бол с |
ећ мени тамо како је да је, него се бар ти не мучи и не злопати на тим вашим свету, каже!{S} А |
нас доћи.</p> <p>— Ху!{S} Немој ми бар ти пристајати на јед! — обрецну се гђа Перса. — Ниси се |
врат’ се снаице!</l> <l>Гле! друге дар ти носе;</l> <l>Од ружа гњездо красно,</l> <l>У гњезду |
/p> <p>— Па... онако... к’о мислим, зар ти се не досади све тако да целим путем ћутиш?...{S} Ја |
иро; а какво те „преко“ наспело!{S} Зар ти није доста било јуче?</p> <p>— А изветрило је то чим |
лико недеља ће бити и свадба.{S} Па зар ти није доста, кад си му, тако рећи, испред носа уграби |
, да ми ви опет кажете.</p> <p>— Па зар ти одондак фурт ту стојиш?!!{S} О дете, дете!{S} Ајд’ з |
А, па да бо’ме!{S} Само се погађај, јер ти бар знаш паора! вели поп Спира. — Обешењак је.{S} Ка |
њам се! <foreign xml:lang="de-Cyrl">Кис ти ханд!</foreign> Тако, то је красно!{S} А не да се мр |
остива. <foreign xml:lang="de-Cyrl">кис ти ханд</foreign>!{S} Фрајлице,... господин-Перо... слу |
ар дан; <foreign xml:lang="de-Cyrl">кис ти хант</foreign>! — клања се гђа Габриела. — Пардон, п |
ту има лепе коње, — одма’ се устумарају ти проклети Бачвани! — Што ти људи имају ту проклету па |
нећу да те слушам!{S} Боље главу да су ти украли.{S} Нећу, нећу ништ’ више да чујем.</p> <p>— |
може ока да склопи.</p> <p>— Па што су ти се завезала уста, кад их имаш, фала Богу, па да им к |
им Маџарицама у Кун-Сент-Мартону што су ти сву ноћ играле чардаш...{S} За то си ти сад и дотер’ |
ом се опет вуче читава компанија; ту су ти са неким трумбетама, неким вергловима, да цео шор не |
добићеш и бешику за дуванкесу; а ја ћу ти је, кад узимам каде, опшити црвеном пантликом.{S} Ај |
ој лавици. — Ћиро утуби добро то што ћу ти сад издиктирати:{S} Док га не видим обријаног, да му |
мни, вели евангелист, још ову ноћ узећу ти душу“...{S} А човек, што кажу, „ништа собом не понес |
о се још и сад извучем из шкрипца, нећу ти то <foreign xml:lang="cu">во вјеки вјеков</foreign> |
свадба моје кћери...</p> <p>— А јавићу ти већ и ја, — вели поп Спира; — и код мене се спрема, |
ед да види, како се нешто готови, одмах ти она, рано моја, трчи кући па проба.{S} Има једну књи |
ао, а Меланија му одговарала.{S} Каквих ти ту све фотографија није било.{S} Различних и по полу |
ead>ГЛАВА ЧЕТВРТА</head> <p> <hi>Каквих ти описа нема у њој!{S} Ту је описан и стари шаров, и л |
те само, сад ћу да викнем тату!{S} Ви’ш ти то њега!{S} Одма’ шибајте из башће —</p> <p>— Та шта |
<pb n="45" /> није тај обичај.{S} Ви’ш ти то њега!...{S} Него ма’нимо се тога сад, па како би |
> чула!{S} Јеси л’ ме разумела?{S} Ви’ш ти то ње!! викну гђа Сида, а стегло јој се у грлу од си |
истрезниш! — обрецну се Тинкуца. — Ви’ш ти то њега само!</p> <p>— Хеј, — уздахну бојтар излазећ |
ли! — говори Јула онако за себе. — Ви’ш ти то њега!{S} Унцут један.{S} Ал’ сам му добро и одгов |
ошани на твоју ворму паметни!{S} А, баш ти фала!“ — И тако од ото доба, — приповеда онај даље, |
ави ти то само мени!</p> <p>— Е, е, баш ти фала.{S} Е, кад баш спомену отоич <hi>ти</hi> Голија |
ти та ђаволства падају на памет!{S} Баш ти то није ни намање лепо.{S} Хахаха!{S} О, жено, часни |
алити, — продужује гђа Перса. — Не знаш ти, рано, ону матору бештију; није то ништа у њи’овој ф |
ни родила.</p> <p>— Но, но!{S} Не мораш ти баш тако на крај срца бити!...{S} Рано моја!{S} Гле, |
ти могло!{S} Кад ’хоће да украде, можеш ти сто очију избечити, не помаже ти ништа!{S} Него кажи |
то, видиш, јефтиније купила... не умеш ти, Ћиро, да се погађаш.</p> <p>— Па можемо да вратимо; |
смејао.{S} Питам једно дете:{S} Шта ћеш ти бити, Перо, кад велик порастеш?{S} Он каже: „Ја ћу з |
ели му Ракила не пуштајући га. — ’хоћеш ти талирима да поткиваш Какаш-Веркине чизме!?{S} А ди т |
ај зна шта има!{S} Откуд само прокљувиш ти све то?!</p> <p>— Е, мој газда-Перо!{S} Не зоведу се |
о</hi> дана сам је карала, а она, видиш ти то чудо, још <hi>ни сад</hi> да се утјеши!! — вели г |
толико ни луд ни пакостан!{S} Е, видиш ти само ње, како совјетује... к’о неки фишкал —</p> <p> |
орају страшније бити!</p> <p>— Е, видиш ти само лицемјера једног!</p> <p>— Е, то сам оћут’о, ни |
уједу.</p> <p>— Ју, ју, ју, Боже, видиш ти ноблеса: ваљда „хохцајтсрајзе“!?</p> <p>— Ах, та не, |
— А, та казаћу ја њему све то!{S} Видиш ти, молим те, да човек није ни у својој рођеној кући ми |
i> још више и још пре да каже.{S} Видиш ти, молим те, само њега! ’хоће он <hi>Екселенцију</hi> |
се још из кујне глас гђе Персе. — Видиш ти то њи’ само!{S} Добили госте, па се ником и не фале! |
азговарали!... „Којешта ме пита!“ Видиш ти ње, мустре једне!{S} Ваљда те неке питати колико нам |
!{S} Гле га само како лаже!{S} Та бежиш ти од воде далеко к’о бесна кера ——</p> <p>— Хе, —- узд |
а је предлагала да се свакоме каже: <hi>ти, ти брате</hi> и <hi>ти сестро</hi> или: <hi>Србине |
!{S} Е, баш, баш добро!{S} Та је с’ <hi>ти</hi> то —</p> <p>— Е, није него си <hi>ти</hi>! — ве |
д јутра до мрака и стек’о доста, да <hi>ти</hi> сада не мораш радити, него ти само, Нићо, извол |
му је вечерас Јула први пут казала <hi>ти Шандоре</hi>, а и он њој неколико пута <hi>ти Јуло</ |
доре</hi>, а и он њој неколико пута <hi>ти Јуло</hi>, па и једно и друго удешавало разговор так |
чекам?{S} Чекај <hi>ти</hi>!{S} Шта <hi>ти</hi> чекаш... ти, ти —</p> <p>— Шта <hi>ја</hi> чека |
му они, — а и ко би се усудио, кад <hi>ти</hi> чуваш село.</p> <p>— Ето, ја сврн о мало!{S} Ви |
акоме каже: <hi>ти, ти брате</hi> и <hi>ти сестро</hi> или: <hi>Србине брате</hi> а свакој <pb |
</hi> то —</p> <p>— Е, није него си <hi>ти</hi>! — вели му поп Спира и пољуби се с њим неколико |
p>— „Чекај!“ Шта да чекам?{S} Чекај <hi>ти</hi>!{S} Шта <hi>ти</hi> чекаш... ти, ти —</p> <p>— |
и фала.{S} Е, кад баш спомену отоич <hi>ти</hi> Голијата, онда после оваког срећно окончаног дј |
га дана за жалост, — да вам не умем каз‘ти...{S} А госпоје око мене <pb n="377" /> па све кажед |
ко брез тебе, брез свога најближег, каз’ти, брата и пријатеља.{S} Та и онај Бог, Боже ме прости |
ауке, — а паори су га звали шлајбер каз’ти писар, једна древна пијаница, али је за чудо лепо ум |
паствовао и оклеветао невину Геновеву. „Ти си опет читала ону проклету књигу!“ — „Нисам,“ лаже |
на је, у себи наравно, пратила речима: „Ти већ спаваш, злато моје (говори Јула у <pb n="167" /> |
ају, а она је дави и виче јој једнако: „Ти си ме, вели, у ове нечисте силе отерала и ја душу мо |
рати у њу ону већ добро познату песму: „Ти већ спаваш, злато моје“, тако тихо, да је гласе њене |
пута пречула Јула кад је мама зове. — „Ти кад се на штогођ наканиш, не знаш шта је доста!“ — к |
ради свога задовољства:</p> <quote> <l>„Ти ћеш стати, па ћеш уздисати,</l> <l>Па ћеш рећи: то ј |
азговор тако, само да се што чешће могу тикати...{S} Иде Шаца тако, па се сећа свега што је веч |
> <p> <hi>У којој ће, што кажу, прснути тиква и догодити се оно чему се нико није надао и што б |
рјана кревета слушају задовољни укућани тиктакање дуварског сахата, кишу како лупа у прозоре, и |
тишина и пауза у друштву, да се његово тиктакање није чуло, — то мислим да неће бити на одмет |
по или ружно, десило у једном крају, за тили час сазнали су сви <pb n="191" /> остали крајеви о |
па ошину коње.</p> <p>Остаде за њима за тили час и вашариште и гробље и лудара, и ухватише се г |
пијуцкање међу татама — прође поноћ за тили час.{S} Тек чујеш неко шуштање, кашљање, неке ропц |
черња и све погребе, — па тако и данас, тим пре иде што ће њен Савица да осветле фамилији образ |
(а испрва доста ће им бита и једна), за тим кујна па чељадска соба.{S} Из собе за ручавање изла |
тио најпре г. нотароша и госпођу му, за тим тетка-Макру, и на послетку и принципала и принципал |
ан и да је стајао у гостинској соби; за тим и један зимски капут са олињалом јаком од крзна и р |
и питао у себи: откуд он чак ту?!{S} За тим се вратио кући, легао и дуго није могао ока склопит |
аћа као она древна божица Церера.{S} За тим долазе силне друге слике.{S} Неки солгабирови са за |
н грди и издаје наредбе за сутра.{S} За тим још чујеш како се затварају авлијска врата и како ч |
о све на моју конту да се запише.{S} За тим дозове свога секретара, једног младог и финог ђакон |
ло носио је увек он сам са собом.{S} За тим седне за сто па само промућка мало дивит, натегне б |
унђа нешто на форму: хм, ајд, ајд! а за тим се смирио, легао је и продужио спавање „лењштина је |
e>Глас господен на водах</title>“, а за тим само захтева и изволева.{S} Једе ревносно и залива |
и холбу воде, прође по два сахата, а за тим се дигне, плати и поклони се кафеџији и овај њему и |
шта знаш! — вели поп Спира у себи, а за тим рече гласно: — Осам, осам, Петре.{S} Доста ће бити |
вит, натегне бокал и похвали вино, а за тим опроба перо на нокту од левог палца па запита:</p> |
-Петре!— вели Нића, па отпи добро, а за тим узе позитуру, па настави: — Е, па, засад нек ти се |
ла нешто својима тамо у авлији.{S} А за тим се прекрсти, па опсовав блато и кишу, (која је тако |
} Остаје соба с укућанима само.{S} А за тим се гаси свећа у кући, престаје шапат и настаје тиши |
е, каже, лепо употребљавати их.{S} А за тим нам је обојици примјетио, да се нисмо требали ни је |
о ми је исп’о мој план за руком! — А за тим рече гласно: — Е, баш фајн се стрефило!</p> <p>— Ка |
слушала! — Е, баш је безобразан! — А за тим уздахну, па стаде даље да копа. — Је л’ он само бер |
а организам и конштрукцију тела. — А за тим се диже и поклони учтиво. — Е, дакле, ја се клањам |
„Благообразан младић!{S} Исти ја!“ А за тим продужи гласно:</p> <p>— Мило ми је...{S} Парох Спи |
челику и рече значајно једно „О!“ а за тим поп Спира окрену кашику на учитељеву страну: — Изво |
неко шуштање, кашљање, неке ропце а за тим као неко избијање.{S} То дуварски сахат избија.{S} |
дим је л’ се што променила!</p> <p>А за тим викну најстаријега да се врати. <pb n="413" /> Јер |
рети му затвореном лепезом.</p> <p>А за тим се разви врло жив разговор између Меланије и Пере у |
аше и друго, хладније вино.</p> <p>А за тим се окрете поп-Ћири, да му одговори на питање колико |
етати и разгледати према прозору, па за тим хукну у њу два три пута и стаде је брисати својом ч |
међу својим парохијанима...{S} И тек за тим прелази на сукоб који је имао са поп-Спиром и увред |
вашар!</p> <pb n="350" /> <p>И одмах за тим чу се страшан тресак и полетеше црепови од треснуто |
оспође-Персе и осталих редом.</p> <p>За тим се опет продужи разговор о девојци, о младожењи и п |
дан у дан чезне, и увелико се помирила тим мишљу, да је Шаца доктор, или још боље „Александар |
него се бар ти не мучи и не злопати на тим вашим свету, каже!{S} А ја ћу се, каже, стрпити и п |
како нежно!{S} И на послетку свршило се тим, да је Шаца био послужен дудом, оним крупним „шпанс |
"13" /> они, који се буду хтели оженити тим двема лепотицама.{S} Шта је, дакле, и остало свршен |
смео посматрати и мислио да је и самим тим већ срећан и пресрећан — дотле се, као што се већ у |
још после тога, кад год се повела реч о тим сватовима и о том малеру њеном, смејали би се неети |
оћи сваки ђаво довлачити у кућу).{S} По тим собама размештају већ још сад намештај; столове, ст |
ви су задовољни били посетом а нарочито тим сретним случајем, што је баш при послу затекао Јулу |
и знак нежне наклоности према њему. — С тим се није шалити, — продужује гђа Перса. — Не знаш ти |
— Боже ме прости кад већ морам да је с тим уподобљавам — к’о и добра и лепа девојка: „Ко пре д |
ошак, па чак и један сексер.{S} Кад и с тим беху готови, изађе поп Спира и поздрави се с учитељ |
с је Бог створио, проразговарамо мало с тим њиховим владикама, — да видимо <hi>ко</hi> би <hi>к |
</p> <p>— А што си упртила ту саксију с тим кактусом, куд ћеш с њом, — запита је домаћица која |
p>— А, госпођице, мора се признати... у тим годинама, па тако мајсторски зготовити!{S} Могли би |
младо женско створење — рећи ће они — у тим годинама (а колико је пак година Јули, колико и Мел |
ма, па волије и да га пољуби, него да у тим годинама умре од страха у помрчини.{S} А он је онда |
се баш тукли!...{S} А који им је ђаво у тим годинама?!</p> <pb n="208" /> <p>— Формално тукли.{ |
и, а поучава је један Пемак (кинстлер у тим пословима), један млад, блед плавушан са малом ретк |
, већ је благо што је срцу драго.“ Међу тим док је Јула силазила, и као звезда залазила за ориз |
ао да је равнодушан према свему, а међу тим само вреба, и на што баци око — то је већ сигурно њ |
и да му и не треба тротоар.{S} Но међу тим није баш ни тако.{S} Напротив.{S} Испред сваке куће |
к после подне.{S} А то је <pb n="74" /> Тима знао добро, можда чак и из сопственог и горког иск |
ца истерани из школе; Шаца из четврте а Тима из пете латинске.{S} Шацу је истерао катихета а Ти |
ина и Шаца радо гледају — омрзнуо га је Тима још страшније, јер се и њему јако допала Јула попи |
„шалај!“</hi> И врло је природно, да је Тима сматрао себе за бољег од Шаце из два узрока; прво, |
</l> </quote> <p>То је та песма коју је Тима шрајбер спевао а коју је и поп Спира једне вечери |
S} Јула је била Шацина и Шаца њен.{S} И Тима кол’ко је пре волео Јулу, толеко је сад више омрзн |
„од Пеште даж до Черне Горе“.{S} Писар Тима се, истина, у себи секирао и љутио на то, али је с |
офесор латинског језика кад га је овај (Тима) једном у врло учтивој форми запитао како се латин |
p>Шаца отишао у <hi>мајсторе</hi> а он (Тима) у <hi>беамтере</hi>.{S} А то је, мислим, прилична |
госино!</p> <p>— Па зато га и негујем и тимарим к’о госпођа перзекуторовица оно њено маторо лиц |
г до зла бога рђавог дужника а тешио се тиме: боље ишта него ништа, а после, и процес му је већ |
срећним удесом нашега Љубинка; покажите тиме да цените и уважавате пожртвовање за род, а српска |
ма, најбољи су доказ јаке песничке жице Тиме шрајбера) а наљућен и увређен до срца, није чудо ш |
их су неколико туцета на памет знали, и тиме пленили ћуркасто женскиње; али који после обично к |
аш који је од кога стаситији и лепши, и тиме је доиста показала да је добра машамода и да има у |
спода и беамтери, али се Нића извињавао тиме, што тамо не би био комотан, а вели он, он и не ра |
име би’ ја то заслужио?</p> <p>— Па ето тиме...{S} Ако будете, то јест, пред нама фалили варошк |
у даљини гегаше и гласно зевање.</p> <p>Тиме се заврши овај доиста буран дан.</p> </div> <pb n= |
знати, али је врло јака сумња остала на Тими „шрајберу“ (управо „шлајберу“, како су га паори на |
аво и објективно, у чему је Шаца умакао Тими; обојица су били школски другови, обојица учили ла |
латинске.{S} Шацу је истерао катихета а Тиму професор латинског језика кад га је овај (Тима) је |
а, а да је, кад ју је спевао, мислио на Тиму „шлајбера“ — још од тога доба мрзили су се њих дво |
ће свака свога видети, а све ће видети Тиму нотарошевог писара који у селу живи као мали бог с |
о као и не?!</p> <p>— Па кад праве баба-Тини, а што ће онда ваша Јуца, ваша безазлена и кротка |
него и свима у комшилуку па чак и баба-Тини која се још пре педесет година унтерхалтовала.{S} |
!</p> <p>— Е, није него ваљда оној баба-Тини праве музику?!</p> <p>— Та каква је ћорава садашња |
а.</p> <p>— Знам га, што има жену Тину, Тинин Акса.{S} Та како га не би’ знала!</p> <p>— Није Т |
Та како га не би’ знала!</p> <p>— Није Тинин, него луциферов, обешењак један.{S} Чекај само, д |
лији, а имело јој се Тинкуца, касти:{S} Тинка.{S} Па држи се ш њимекара већ неки’ једанајст год |
што је она! и то иде све тако, докле га Тинкуца не истера да нахрани свиње које грокћу око врат |
/p> <p>— Ајд’ баш да ти дам, — смеје се Тинкуца и даје му фићок ракије и он га искапи на мах. — |
и сви у нашој вамилији, а имело јој се Тинкуца, касти:{S} Тинка.{S} Па држи се ш њимекара већ |
ки напоље да се истрезниш! — обрецну се Тинкуца. — Ви’ш ти то њега само!</p> <p>— Хеј, — уздахн |
рича и по некад погледа сетно крадом на Тинкуцу, своју будућу рођаку, и уздише.{S} Хвали себе, |
су!“ вели раздрагани домаћин. — „Севај, Тино, у подрум по вино,“ додаје г. Кипра нотарош, а Сов |
нотарош, а Совра гајдаш запева: „Сипај, Тино, кроз кецељац вино!“ А они као послушна деца, гото |
ог попа.</p> <p>— Знам га, што има жену Тину, Тинин Акса.{S} Та како га не би’ знала!</p> <p>— |
о доба истер’о да буде к’о што треба по типару!....{S} Кол’ко је цела служба била <pb n="415" / |
живљаји којих не може бити у реалности; типова људи који нису ништа друго него створови пишчеве |
notes"> <note xml:id="SRP18941_N1"> <hi>Тиса-парт</hi> т. ј. обала Тисе, управо онај крај варош |
хери и неке нахт-музике, к’о да смо на „Тиса-парту“<ref target="#SRP18941_N1" />тако ми је изгл |
941_N1"> <hi>Тиса-парт</hi> т. ј. обала Тисе, управо онај крај вароши што је покрај Тисе; крај |
, управо онај крај вароши што је покрај Тисе; крај обично Мађарима насељен, у коме је, према то |
брог бабу</hi>:</l> <l>Да не коси украј Тисе траву:</l> <l>Покосиће моју косу плаву!</l> <l>И п |
па обеде Бачване да су они прешли преко Тисе и учинили то.{S} Иначе никаквих других новости нем |
де у лов на шљуке, или поваздан пеца на Тиси или у риту на глисту караше и другу рибу, и носи з |
чупави) из којих још нису пили воде на Тиси, ни јели дуда, нити се њима играли „шоркапе“.{S} З |
бим ког ми срце неће!</l> <l>Волем бити Тиској риби ’рана,</l> <l>Нег’ љубити три млада дротара |
<hi>милог дику</hi>:</l> <l>Да не броди Тисом водом ’ладном;</l> <l>Поломиће моје беле руке,</l |
ду чак иза вароши до велике баре или на Тису, а пацови све један преко другог па к’о људи скачу |
<hi>слатку нану</hi>:</l> <l>Да не пије Тису воду ’ладну,</l> <l>Попиће ми моје очи чарне!</l> |
моје очи чарне!“ —</l> <l>То изрече, у Тису утече!</l> </quote> <p>И гђа Сида осети као да су |
{S} Што рекли паори: „Ил’ за њега ил’ у Тису с брега!“ а ми шта смо знали, него попустили.{S} П |
три млада дротара!“</l> <l>То изрече у Тису утече,</l> <l>Па отуда млада проговара:</l> </quot |
алости за њом из пиштоља убио, или би у Тису скочио?{S} Па како би их једно до другога укопали |
ла је у себи; убила из пиштоља или би у Тису с брега.{S} После тога сна никако да јој из главе |
о другог па к’о људи скачу у бару или у Тису.</p> <p>Пред другом кућом опет приповедали о Русим |
ан код неког Швабе (и то без титли, без титли Сидо,) који, управо, не би ни смели држати ни у п |
еки, трукован код неког Швабе (и то без титли, без титли Сидо,) који, управо, не би ни смели др |
а (или снашо, или већ каква буде сходна титула,) та шта сте то начинили од тако красног детета |
и дентист.{S} И славна вармеђа и сви га титулирају: господин доктор Шандор, само му гђа Перса ј |
и мењала „дугмад“ и доливала зејтин.{S} Тих дана у поп-Спириној кући, куд се год човек окренуо, |
<p>А како је ведрија и задовољнија била тих дана њена доскорашња другарица Меланија.{S} Њен зар |
ко дана читав век.</p> <p>Једнога јутра тих дана устаде Јула врло суморна и расејана.{S} Томе ј |
а купљење и распростирање новости, и са тих преимућстава, била је присна пријатељица са гђом Цв |
за то!“ Купи, па и то пошље кући.{S} Од тих ствари после госпоја попадија изабере што јој се до |
кнути — како се поп-Ћира изражавао — од тих паорендерских навика да спава лети пред кућом под к |
е књиге; не може човек, да, се макне од тих њених књига, стоји кућа к’о штајеромт.{S} Узми ону |
у-Габриелиних и дохвати левчом левчу од тих других кола али их не преврну него само гурну и она |
романа из разбојничког живота, који се тих година радо чатао.{S} Меланија је добила прилично в |
, тако да је свет избегавао цркву через тих силних дација, а данас, као што сте и сами видили, |
м а у седмом са гђом апотекарицом.{S} И тих пет мобилисаних добрих жена, разнеле су као оно „же |
ипак га нема.{S} Јула је на њ мислила и тих дана једнако се чешљала онако како он воли, па јој |
ала: „Са <hi>лепим</hi> се, говорила би тих дана, увек више може учинити него са виком и праско |
исли на ону гђа-Сиду.{S} Њу тек да види тих дана, ала би јој се светила. — О, Боже, —- разговар |
него обојица негде на путу.{S} Да нису тих дана одсуствовали, Бог зна да ли би било свега тога |
га убије, али за чудо, да је крај свих тих претњи и опасности још жив био, ма да се једна комш |
ђаволу по некад упалити свећу!“</p> <p>Тих дана се гђа Сида формално преобразила.{S} Била је с |
ржња још ту једнако; <pb n="402" /> она тиха али стална, вечна мржња.{S} Она их крепи, даје им |
, па се и он ућути.{S} Само се још чује тиха и монотона киша, она мокра јесења киша, коју је та |
и.{S} Он је само тихо ударао у тамбуру, тихо као зујање пчела у пролеће, а она је, у себи нарав |
</p> <p>Ових дана је по ваздан шапутала тихо молитве, па чак и онда кад је у кујни помагала Јул |
авукле главу под топлу перјану дуњу, па тихо кикоћу, али им домаћин не чује кикота, па се и он |
ла, па се фрау-Габриела могла бар пешке тихо <pb n="375" /> вратити онамо одакле је на колима о |
вас Богу молити!“ вели јој он, а после тихо запева, <pb n="149" /> тако тихо и тужно, као гран |
а је једнако преда се, између строфа се тихо извињавала и тужила за оним гласом у млађим година |
Лаку ноћ, ча-Нићо! — одговара му брзо и тихо Шаца, па гура тамбуру под капутић и све брже перја |
тога не би.{S} Зато стаде сама певуцати тихо кроз зубе неку песму а нешто јој се стегло у грлу, |
</l> <l>Невина моја грлице!</l> <l>Како тихо ти почиваш,</l> <l>И конечно не чувствујеш</l> <l> |
есму: „Ти већ спаваш, злато моје“, тако тихо, да је гласе њене могло чути само Јулино заљубљено |
после тихо запева, <pb n="149" /> тако тихо и тужно, као грана зелена кад запишти на ватри, та |
, него јој шапатом одговара, па се тако тихо разговарају.</p> <p>— А шта ти ту стојиш? — рећи ћ |
, па све ћути и куња, само се чује неко тихо јецање и плакање, испрекидано гукањем гаврановим, |
нат и није смео запевати.{S} Он је само тихо ударао у тамбуру, тихо као зујање пчела у пролеће, |
старе контрафе са црним оквирима; неке тице на дрвећу са природним прилепљеним перјем; један у |
— потрчи, поради к’о да се тебе самога тиче.</p> </div> <pb n="273" /> <div type="chapter" xml |
, да га се ништа, ама ништа, слатка, не тиче, и ништа неће да ми каже!...{S} Увек од десетог не |
когођ?</p> <p>— То се вас баш ништа не тиче! — вели Јула и стаде разбијати једну грудву земље. |
истократа кога се тај свет баш ништа не тиче, а гђа Перса да се изеде жива. „Гледај само обешењ |
, — мисли и једно и друго, — то се мене тиче!“ Њему мило што зна, да то сигурно не пева госпоја |
<p>— Ја, наравно, да бо’ме, што се мене тиче, што оно кажу: „како сам се надала, добро сам се ј |
једне вечери чуо, и разабравши кога се тиче, као помаман кући дошао и викнуо Жужи:</p> <p>— Ди |
а оној из прошле Главе, то јест, што се тиче попова, поп-Спире и поп-Ћире; јер се на овом после |
гојазног тела и комоције него и што се тиче поп-Спирине куће, па чак и за комшинске куће било |
имало своју добру страну не само што се тиче поп-Спириног гојазног тела и комоције него и што с |
неће остати неопажена а нарочито што се тиче женскога света.{S} Како је која очешљана, обучена, |
ли Шаца.</p> <p>— Е, а за што да вас се тиче?</p> <p>— Па уморићете се, фрајла-Јулијана!{S} Ето |
дву земље.</p> <p>— Хе, а можда ме се и тиче! — вели Шаца.</p> <p>— Е, а за што да вас се тиче? |
о к’о данаске?</p> <p>— А шта се то вас тиче?! — рече Јула и продужи копање.</p> <p>— А помаже |
за то к’о Совра гајдаш за кишу,“ или: „Тиче га се то много к’о Совре гајдаша суша!“ — Он понес |
нека омарина, па све у неком сутону; и тичице спавају, и шарени лептири се полепили по дрвећу |
онај</hi>, и <hi>он</hi> се смеши, само тишије.</p> <p>— Јао мене! —- устаде гђа Перса, — а шта |
оје асне, газда-Перо.</p> <p>Па му онда тишим гласом исприповеда све што је чуо од Аркадије а и |
вашар трајао, а сада ништа не чујеш!{S} Тишина, ништа не чујеш; ни жагор, ни вриску и цику под |
л’, а?</p> <p>Опет никаква одговора.{S} Тишина.{S} Из собе се чује само снажно хркање помешано |
а Шаца се ућутао и повукао па ћути.{S} Тишина.{S} Кају се обоје, и једно и друго; Шаца што је |
црна лука како се издужили у висину.{S} Тишина, она права баштенска тишина пред подне; само се |
расположена данас.{S} Гледа у башту.{S} Тишина; <pb n="139" /> нигде никог.{S} Ћарлија ветар, в |
висину.{S} Тишина, она права баштенска тишина пред подне; само се чује зујање и треперење вили |
никада таке као у селу.{S} Нека свечана тишина још с јутра казује да је празник.{S} Испред свак |
И пошто би већ поодавно настала потпуна тишина и пауза у друштву, да се његово тиктакање није ч |
.</p> <p>Изађоше напоље.</p> <p>Настаде тишина а мало после чу се неко шапутање.</p> <p>— А ди |
свећа у кући, престаје шапат и настаје тишина.{S} И из топла перјана кревета слушају задовољни |
>Сви се насмејаше, а затим настаде опет тишина.</p> <p>— Бога ми, већ дванаест.{S} Е, време је |
да видим, спава ли?</p> <p>Настаде опет тишина.{S} Ослушкују обојица окренути поп-Ћириној соби. |
ми кажете, кад да вас пробудим.</p> <p>Тишина.{S} Никаква одговора.</p> <p>— Оче Ћиро, — викну |
тао.{S} И сад се само шеталица чује као тишлер кад рендише што.</p> <p>Сви се насмејаше, а зати |
ви’те како се ја старам за вашу душу. „Тјело Христово примите, источника бесмертнаго фкусите!“ |
раду.{S} И сан стаде плести своје танко ткиво око Ниће боктера који хркаше <pb n="174" /> и брз |
елим ни ја, милостива, да, и’ нема, ал! то је ђаво, што нема арњева.{S} Знаду то и господа попе |
о ћути, а шта му је у себи помислила —, то смртном човеку наравно да није познато!{S} Али то му |
не могаше до речи доћи.</p> <p>— А, а, то се не може издржати! — виче Меланија.</p> <p>— Заист |
се храните у кафани... код Швабе... а, то тек никако нећемо допустити!{S} Бар код мене <pb n=" |
било, чиме вас он беди у тужби, да га, то јест, нисте гађали ни чим.{S} Ви само каж’те: „Не зн |
завезана, ово после подне; а ова друга, то јест, Меланија, пустила се у унтерхалтунг с гостом а |
рени, а блато велико —</p> <p>— Да, да, то је невоља једна!</p> <pb n="266" /> <p>— А како би с |
ом тога, морате фурт остати на том, да, то јест, свега онога није било, чиме вас он беди у тужб |
ам и неки род овом бирташу што је сада, то јест, у Темишвару — Он ће, знате, да се жени; па у Н |
нижа; али жена и треба да је мало нижа, то је много лепше него кад су и муж и жена високи, а са |
, да би је знали сутра наћи, ако се ја, то јест, мало задржим после службе, јер се надам да ћет |
их зарезују у што.{S} Сокак или авлија, то је све једно, у сваком селу.{S} За то и у овом нашем |
о кажу паори.{S} Што проживите, слатка, то вам је —</p> <p>— Право кажете, — потврђује гђа Сока |
цом, али шта је радила и шта окопавала, то ни она сама није знала.</p> <p>А Шаца узе задовољан |
моћи је могла мислити на кога је хтела, то јој нико није могао забранити!{S} Како је мислила, д |
</hi> </p> <p>Осванула је света Недеља, то једно ваљада најлепше и најкорисније дело благога Ст |
силним крстовима и чирацима са свећама, то је давнашњи рад фрајла-Јуле кад је још као дете у ле |
олико, колико и приличи нобл-сватовима, то јест до четири сахата по подне.{S} А тада је стари с |
хове (они многи лепи стихови на срцима, то јест на лецедерским меденим колачима, најбољи су док |
> <p>— Е, па кад ’хоћеш зета берберина, то ћеш и сневати!</p> <p>— Та не через тога, него се бо |
вести кад вас он повезе.{S} Добро тера, то је све тако; ал’ је незгодан за једно свештено лице, |
ајвише могло да изненади свакога госта, то је био један клавир.{S} Клавир у селу у оно доба!{S} |
ојим се, к’о смук баш за то што је сув, то ти ја само кажем.</p> <p>— Е, дабоме, — брани га гђа |
ру.</p> <p>— Добро печена, па масна, е, то вреди! — вели поп Спира. — Ја вам не марим за торте |
к’о да никад није ни био у коли’!{S} Е, то му, ето баш не ваља!{S} Тако је приклане возио једно |
p>— Па ви дакле заједно путујете!{S} Е, то је баш к’о поручено! <hi>То</hi> је добро!{S} Никад |
љене ботуше.</p> <p>— Ју, ботуше!{S} Е, то ће зимус душу да ми држи.{S} А пошто си их уз’о, — з |
</p> <p>— <hi>Коњски зуб!</hi>...{S} Е, то га је она његова бештија навела да уради; нико други |
равала је <pb n="99" /> гђа Сида.{S} Е, то је тако наљутило, да у мал’ што није планула и очита |
и маше белим рупцем фрау-Габриела. — Е, то је баш лепо.{S} Ко би то рек’о.{S} Е, баш, баш...{S} |
Изредна, чрезвичајна чорба!</p> <p>— Е, то је Јуцина слава, она је данас била редуша —</p> <p>— |
ш ти само лицемјера једног!</p> <p>— Е, то сам оћут’о, нисам ништ’ каз’о.{S} Нисам ’тео да га п |
погодили? — вели поп Спира.</p> <p>— Е, то је баш тај ђаво што и ја једнако мислим још од моје |
две године и четир месеца.</p> <p>— Е, то је, бо’ме, дуго.</p> <p>— Та и није, господине... и |
ово имаће к’о и моје да је.</p> <p>— Е, то је лепо од тебе, лепо! — вели поп Спира доручкујући |
Сида зевајући и чудећи се.</p> <p>— Е, то је било штогођ вредно за видити!{S} Ту је она требал |
ељу ће да ту бидну сватови.</p> <p>— Е, то је бо’ме лепо, — вели поп Ћира прихвативши се шунке |
допала Молчанска Керувика?</p> <p>— Е, то је видиш, лепо од тебе!{S} Па певај онда...</p> <p>— |
љу. — Па што ме не научите?</p> <p>— Е, то хоћу, ал’ кад добијем од вас пукет, онда ћу вам га р |
звонара а камо л’ за попа —</p> <p>— Е, то ти знаш и нико више.</p> <p>— То сав свет зна и чује |
енско</hi> морам да ћутим —</p> <p>— Е, то си ти прва женска што ћутиш!</p> <p>— Ћутим, Спиро, |
им супротна слика оној из прошле Главе, то јест, што се тиче попова, поп-Спире и поп-Ћире; јер |
између њих.{S} А ја што видим, гнедиге, то је виђено.{S} Још онда сам приметила, да није к’о не |
у најбољој књизи спомињу на крају (где, то јест, пише: како је и како би требало да је у књизи) |
Па све сад мислим: ко ли ће нам, Боже, то доћи и коме је до гошћења сад у ово доба кад су најв |
у само једаред боље посматрала, кад је, то јест, пила из велике чаше воду, па га онако, како ве |
’ требали сте у такој прилици — кад је, то јест, мој супруг умро — <hi>мене</hi> да видите.{S} |
да ли је баш чаша била прљава или није, то вам писац не уме казати, јер таке ситнице у стању је |
како треба погледати.{S} На капуташке, то јест пулгерске, девојке само погледа и уздахне, а на |
олим вас само мало брже, шта је, дакле, то било? — рече гђа натарошевица и одсече и себи кришку |
х болести лечник“</hi>.</p> <p>— Дакле, то је <hi>она</hi>!{S} Јула!{S} Како је лепа! — прошапт |
.</p> <pb n="33" /> <p>Што је сад боље, то је заслуга старога учитеља који је био и учио.{S} Ма |
цу <hi>и за ово</hi> до сад што сте ме, то јест, родили и одранили к’о сина!{S} Имам ја, фала Б |
! — вели Меланија.</p> <p>— Е, да боме, то је увек дело једнога момента.</p> <p>— Нисам знала, |
ва чифуцка фрајла.{S} Моја ти, да боме, то нит’ уме а, Бога ми, нит’ ’хоће.{S} А садашњи су мом |
би ни једне секунде могао бити без ње, то јест Меланије; а да се, не дај Боже, стрефи штогођ, |
азала сада Јула, да сме од маме, да се, то јест, не боји да је пробуди.{S} Зар би мање поезије |
биљне бразде око ноздрва — јесам ли се, то јест, добро атресир’о, и ’хоће л’ вредити што <hi>ва |
сте и на сами други дан Божића, ако се, то јест, стрефи, да падне у Среду или у Петак.{S} Док ј |
нешто с вама мало разговарати, ако се, то јест, с вама, уопште <hi>и може</hi>, разговарати.</ |
су се већ служили прозом; почели су се, то јест, помало и разговарати.</p> <p>— А, јесте л’ сва |
.</p> <pb n="44" /> <p>— Та, оно знате, то би значило искушавати Бога кад бих одмах тражио то.{ |
а Бога, гнедиге, та кад се ви одмарате, то би само волела знати —</p> <p>— О, баш на против.{S} |
</p> <p>— Па ето тиме...{S} Ако будете, то јест, пред нама фалили варошке госпојице.{S} Је л’, |
</hi>, чесњејши господин-Ћиро, што сте, то јест, ви, у своје време, <hi>изабрали</hi> госпођу П |
а и коње! — вели гђа Сида.</p> <p>— Хе, то сам ти, Сидо, и сам више пута помислио, хе... ал’ шт |
је пак година Јули, колико и Меланији, то писац никако није могао да дозна), па да не осећа, н |
киња постану досадни, јер што су знали, то су одмах издекламовали и у правом, занимљивом говору |
ијани не жале него дају.{S} Кад смо ми, то јест, ја и господин Кирило, дошли на парохије, било |
— „А ти узми, рано, мало воде па попи, то помаже; одма’ ће те проћи стра’,“ вели јој мама и ка |
каза на варку од сома, — што проговори, то ће се и од мене чути.{S} Дакле —</p> <p>— Дакле, чуј |
пред кућом, — немој само после дрекати, то ја велим, кад те стану левчом иди тако чимгођ полива |
подин.{S} А господин штогођ боље плати, то све боље и за њега; припада му већа почест.{S} А дик |
то <pb n="141" /> се и не може описати, то вреди доживети и осетити и после га се довека сећати |
то преко нас подсмевала, не сме фалити, то је, Спиро, к’о ајмол ајнц; јер што ја видим то је ви |
</p> <p>—- Еее, Бог да јој душу прости, то није рђава вест.</p> <p>— Вид’о ме јуче из своје офи |
а мора стрефити каква гођ штета у кући, то је к’о свето; па зато, ето, дођо’ да видим, да није |
земичке кад одседну ту.{S} Једном речи, то и није била она права биртија, него пулгерска кафана |
} И што би могла за пола дана да сврши, то њој траје цео дан, па и дан и по.{S} Где ради ту <pb |
најверодостојнији извор за тај догађај, то јест Аркадија црквењак, тај извор врло је штур и изд |
их прва дознала за тај страшан догађај, то вам писац не уме да каже, јер је свака присвајала за |
опростио; него је он дочуо, да је онај, то јест, поп Ћира чак ишао ди треба, да израдим, да њег |
ру!</p> <p>— Та је л’ истина, Бога вам, то што сам отоич чула за нашу господу парохе.</p> <p>— |
Овако нисам!</p> <p>— А то вам верујем, то вам верујем, — смеје се задовољно поп Спира. — Па ја |
д пунити лулу.</p> <p>— Тако вас волем, то је лепо!{S} Шармант! <foreign xml:lang="de-Cyrl">Аус |
" /> нам по једну ракију, ако вас смем, то јест, понудити, — рече поп Спира и окрете се госту. |
у под амбарем, а лану тек у сну кад им, то јест, што непријатно и страшно дође у снивању.{S} По |
нисам рада —</p> <p>— О, молим, молим, то није било ни нужно...{S} Ако ова риба на асталу, — р |
Ништа, ништа вам не знам —</p> <p>— О, то сам вам ја онда у великој штети!{S} А ја, сирота, ми |
чак и спевани.</p> <p>Ко их је спевао, то се никад није могло дознати, али је врло јака сумња |
цену стиву лулу и предаде му је, — ево, то нек ти је знак моје искрене благодарности.</p> <p>— |
тога, Ћиро! „А поновљено пријатељство, то ти је, дете, — говорила би ми обично покојница, — то |
о...{S} Била сам млада; а што је младо, то је и лепо...{S} Било па прошло! — уздахну гђа Сока.< |
ујем: „Воспитавајте дете, госпоја-Сидо, то се данас тражи: без немецког воспитања данас никуд“, |
дар-комшија, о фамилијарним.. ако, ако, то јест, немате што против тога.</p> <p>— Молим вас, из |
драге воље, с драге воље!{S} Само ако, то јест, господин Пера пристане, — вели гђа Сида, а у т |
.</p> <p>— А, не, не, ја мислим то ако, то јест, заслужите.</p> <p>— Па онда молим вас рец’те м |
како код велике господе иде све полако, то се и са том тужбом није хитало.{S} Стајала је подуже |
="de-Cyrl">Кис ти ханд!</foreign> Тако, то је красно!{S} А не да се мрзите и свађате!{S} Даклем |
ке недеље.</p> <p>А што се заљубљивало, то се понајчешће и узимало.{S} А кад дође до сватова, о |
о куће.</p> <p>А што се у селу венчало, то је потпуно знало шта ради; знало је дужности и задат |
е то почели, може је још и бити!{S} Но, то ми се допада!...{S} Још само треба да вас чуједу... |
о ми је изгледало.</p> <p>— Охо!{S} Но, то је, к’о што видим, све лепше и лепше.</p> <p>— Да шт |
ашу се кућу нећу угледати.</p> <p>— Но, то вам и неће бити можно, јер сам јуче забранио мојој Ј |
па после излемана код куће; и обратно, то јест, најпре излемана код куће па после спевана у пе |
мена на време ободраваше реч’ма: „А то, то!{S} То ми се допада!“ Испева цео псалам, свих девет |
та си то к’о смислио?</p> <p>— Па, ето, то сам смислио.{S} Да се ви <pb n="269" /> морате пошто |
ама, а ни да вармеђа има посла.{S} Ето, то сам желио да вам кажем. ’хоћу, — подигао поп Ћира гл |
мена, донела чорбу и ставила је на сто, то се г. Пера остави прегледања слика по дувару.</p> <p |
ом коншколару, а после о песми, за што, то јест, воле он ту песму више свију песама, и даље, ка |
а наразговарати.{S} Ако је за разговор, то код вас никад није изгубљено.</p> <p>— Но, и ти си м |
} Сад ако сам ја заслужила црвен појас, то је и господин Спира! — завршила би шапућући поп-Ћири |
треба, да израдим, да његов будући зет, то јест, садашњи господин Пера, добије поп-Спирину паро |
, о Јуло, Бог ти у помоћ!“</p> <p>Јест, то каже драган кроз јасне жице и кроз суво дрво тамбуро |
ту има своје две стране, добру и рђаву, то поред свих ових тугаљивих страна писмености, свет је |
ошао?</p> <p>— Фала Богу!{S} Фала Богу, то само кажем <pb n="353" /> ја, а то бо’ме, треба <hi> |
како се обично фрајле са села клањају, то јест извуче мало врат к‘о корњача.</p> <p>Кад је иза |
и; што купи поп Ћира за своју Меланију, то ће исто купити и поп Спира за своју Јулу, да не би М |
му.</p> <p>Но што је крао по комшилуку, то би му гђа Перса још и опростила, али он је крао <pb |
рбо, што је било кола с арњеви по селу, то је сад све на путу.</p> <p>— Видиш, обешењака паорск |
да ти спремим, роде, голубића у расолу, то си ти увек радо јево?“ А он ми одговори: „Прошло је |
рци!{S} Што сте ви мајстори у исмевању, то више нема! — рече Меланија и попрети му затвореном л |
то.{S} Треба се упражњавати у стрпљењу, то је наша прва дужност, велим ја! — додаде г. Пера.</p |
их читалаца, да представе себи (ако су, то јест, икад у животу тако преко плота и тарабе отпочи |
.. а не била <hi>ја</hi> на твом месту, то само ја велим, а ја би’ већ —</p> <p>— Но, доста, до |
да заспиш, а ти се учини к’о да спаваш, то је бар лако.{S} До Темишвара немој да се шалиш да се |
це!{S} Петар Петровић учитељ овдашњи... то јест скородошавши, новопостављени.{S} Господин ваш о |
заборавио —</p> <p>— А а а, а ти ту... то су, извесно, све ваши... је л’ те?</p> <p>— Јесте, — |
title>Часловцем</title> послужио, каже: то су црквене утвари, па није, каже, лепо употребљавати |
и, па ћеш уздисати,</l> <l>Па ћеш рећи: то је моје било,</l> <l>Моје било за мном уздисало,</l> |
стрефило!...{S} Ја опет, Спиро, велим: то је така судбина...</p> <p>— Та ово, фала Богу, скину |
и задовољна гђа Сида, — а ја све велим: то је ваљда тако <hi>судбина</hi> —</p> <p>— Па можда ћ |
а га огласе сва звона и опоје оба попа; то су га, истина, огласила сва звона, али оба попа нису |
га неће још дуго другог таковог имати; то ја само кажем; Проку нећемо лако накнадити.“</p> <mi |
окошке на дрвету или како шкрипи ђерам; то вуку воду да баба опере ноге, и док пере он грди и и |
угом веру, да један другоме буде девер; то јест, ономе који се први ожени, да онај други буде д |
ма као насловом украсио ову приповетку; то су поп-Ћира и поп-Спира.{S} А обојица су имали још и |
лпрезла“ и „похенес“!... <pb n="392" /> То не знаду, а пасија им је да се прдаче сас ноблесом!< |
гу.{S} Шта се разговарају <pb n="25" /> то ће сам Бог знати, шапћу па се зацене од смеја, насло |
кликну Меланија. — Ала ви <pb n="96" /> то лепо сравњавате, само кад би то била истина!</p> <p> |
то.{S} Мени у <title>Рожданику</title> то пише, да ћу ја срадати, и то баш ни од чега другог н |
ми она по Ержи, нека пази <hi>она,</hi> то јест <hi>ја</hi> да пазим, нека причува она ону њену |
како ће онда изгледати, кад <hi>ја</hi> то дотерам!“ — Бадава се госпођа мама отима и вели јој: |
!{S} Украшће ти из очију. <hi>Мени</hi> то већ не би могло пасирати.</p> <p>— Е не би ти могло! |
баш, баш добро!{S} Та је с’ <hi>ти</hi> то —</p> <p>— Е, није него си <hi>ти</hi>! — вели му по |
ко хркање, али не зна: у <hi>којој</hi> то кући хрчу? — па не сме преко зида ни у једну кућу!{S |
ио; па ако није онда да <hi>ја сам</hi> то некако удесим; ако буде к’о што ја мислим, онда смо |
к’о <hi>хирург</hi> и <hi>дентист</hi> то јест „цанарцт“, јербо има, знате, лаку и сигурну рук |
ка снаш’-Пело, одма’ тако верујете?!{S} То је само тако изнето, поп Спира је ’тео до душе, и Бо |
о знати, било ноћоске ово берберче?!{S} То ја фурт штудирам, па ево никако не могу да искумстир |
, вели, понети дудове на онај свет?!{S} То ти је све што на земљи учиниш! „Безумни, вели еванге |
!“ Нема ти ту, мој Ћиро, више ништа!{S} То је било, <hi>било</hi>, Ћиро, а и не дај Боже више д |
б!</hi> Да га чуваш к’о очи у глави!{S} То ти је најважније сад на овом свету!</p> <pb n="263" |
ариш по једном прснуо би онај други!{S} То кажу, али нико јој није то урадио; сваки је више вол |
е и попови, а друкчије и парохијани!{S} То је био један гром, формалан гром за свештенство и ми |
; шеснајст сребра</p> <p>— Хој, хој!{S} То је бо’ме папрено, Петре синко!{S} А у јесен?</p> <p> |
вашом а не пред каквом другом кућом!{S} То ми је утеха бар, јербо вас знам да сте жена на свом |
а само виче: „А, не, не, најн, најн!{S} То ће да буде, и то мора да буде!{S} А од воље вам, да |
о: „Како-кад“?</p> <p>— Па ето тако!{S} То је, знате, како спрам кога...{S} Има то да кочијаши, |
о.{S} Та отац је тек!</p> <p>— Ћиро!{S} То је већ штогођ друго!{S} Друго је наша Меланија — а д |
време ободраваше реч’ма: „А то, то!{S} То ми се допада!“ Испева цео псалам, свих девет стихова |
, онако стара, цео апостол на памет!{S} То је желела и молила Бога да дожави па онда немари да |
ја</hi> још мање, па — испао зуб!...{S} То је све била само једна паклена обида и клевета и ниш |
’о и бојао, јербо, знаш, како је!...{S} То могу теби да кажем.{S} Крив сам!{S} Крив сам, видиш |
да ми се <pb n="351" /> измакне!...{S} То ти је оно: „Пошљи луду на војску, па седи кући па пл |
м, а и Меланија ми се исповједила...{S} То је већ свршено...{S} Све му је забадава сад.</p> <p> |
најем све те, што се тако цифрају...{S} То су тек они, они прави.</p> <p>— Та шта си заокупио т |
је гђа Сида, извор толиким пороцима.{S} То је стара њена навика од толико година, и сада, гле, |
о сам читава три дана преко термина.{S} То је оно што кажу:{S} У град кад ’хоћеш, а из града ка |
склонио у хлад испод неког багрења.{S} То беху кораци сеоског <hi>боктера</hi> ча-Ниће који је |
ажем и како су се звала та два попа.{S} То су она иста два попа, чијим сам часним именима као н |
и платише без и једне дуже напомене.{S} То и охрабри газда-Перу Тоцилова, и кад изброја и сложи |
члан неке тамошње официрске касине.{S} То му је Меланија олакшала приступ у те кругове.{S} Гђи |
ке ропце а за тим као неко избијање.{S} То дуварски сахат избија.{S} Броје сви, а попа Спира гл |
је и само госпоја-Персино понашање.{S} То до душе није нико видео, али видела је гђа Сида, а т |
му ико тражи пасош кад продаје коње.{S} То је Иђошко право одондак.“ — Тако онај приповеда, а о |
људи, да опалите на онај месец горе.{S} То је све лепо и красно и фајн, — вели Иђошанин, — али |
/p> <p>— Не, не, милостива, верујте.{S} То је мој идеал.{S} Једна мала кућица и баштица.{S} Про |
мењена посматраше гђу Сиду шта ради.{S} То је приметила и Меланија и слутећи буру приближи се П |
а ме само секирате и не верујете ми.{S} То баш ни најмање није лепо од вас, госпоја Марта!{S} Ј |
, али неће моћи свога брка омастити.{S} То је остављено за укућане а по некад и за <hi>вертепаш |
ви плачете.{S} Да бо’ме да ће доћи.{S} То су наши добри пријатељи, је л’ те, господин-попо... |
не циврам него се и сам послужујем.{S} То ми је балсум, и, касти, једна сладост.{S} Ал’ помаже |
да су одвојени к’о зејтин над водом.{S} То увреди Нићу који је био већ у том стању <pb n="387" |
ужан био, а сад прилично расположен.{S} То је заболе јако.{S} И <pb n="150" /> она постаде све |
пити, зар не?</p> <p>— А па наравно.{S} То је идеал и мој и мојих родитеља био...{S} Хе, ал’ то |
е пламен од запаљене сламе у висину.{S} То се прљи заклано свинче и греју задовољни укућани око |
њему љупко и показала му на фризуру.{S} То је Шаци тако мило било, да је сав блажен и пресретан |
ребна та мржња, да их држи у животу.{S} То им је мотор у животу, и оне бар знају за што живе ил |
ин, док га је натер’о да се школује?{S} То је салашар.{S} Трипут је, кажу, бег’о из школе и бег |
мо око тога било, чију ће ћер узети?{S} То би му, — каже, — поп Спира још и опростио; него је о |
г кромпира од подне може бити вечера, — то ће и од поквареног пријатељства моћи бити штогођ!“ Н |
{S} Све је то лепо, — вели поп Спира, — то је лепа Христијанска добродјетељ, знам ја то, али оп |
вели очајно дебела гђа натарошевица, — то вам је управо беамтерска натура; има тај рђав обичај |
е, — говорила би ми обично покојница, — то ти је, дете моје, баш к’о подгријан цушпајз од кромп |
..{S} Сад како је то требало да буде, — то вам сад не умем баш казати и екшплицирати, — али дос |
он, <hi>оваке</hi> зубе да су имали, — то ми, Ваше Преосвештенство, каже он, није било познато |
„Нема сумње, — мисли и једно и друго, — то се мене тиче!“ Њему мило што зна, да то сигурно не п |
ву, да се његово тиктакање није чуло, — то мислим да неће бити на одмет и њега као једно, бар з |
кажем! — викну строго на њу гђа Сида. — То ваљда већ по трећи пут читаш!</p> <p>— Ал’ само још |
пасију да украду коње од Банаћанина. — то је једно чудо! — Па, што украду украду, ајд’ нек и’ |
терао, па похита да поправи и додаде. — То јест, они тамо су прави шегрти према вама.</p> <p>Ро |
извин’те их за сад, — брани их Јула; — то је њихова мама крива...{S} Ето, ви’те, остала сам ис |
пред своје куће па све до пола сокака — то, Бога ми, никако није хтела, а није ни тражити.{S} М |
а — замуцкује љут к’о ватра поп-Спира — то-то-то-тога Ту-ту-турчина!{S} Тога, тога Ага-га-га-га |
ма (јер добити три крајцаре у једаред — то није доживео још нико у селу), а нови учитељ се упут |
мисли:{S} Оно што је најскупоцјеније — то је добио, а?{S} Добио је вредну и воспитану девојку, |
ио!{S} Има тај више среће нег’ памети — то ја само знам!</p> <p>— Долијаће!{S} Долијаће, Ћиро, |
егао, мерила и кројила купљени фланел — то исто вече је чула од Ерже све што је било код поп-Сп |
збуђен, а поп Спира весео и задовољан — то ће већ читаоци из следеће две Главе дознати.</p> </d |
еђу тим само вреба, и на што баци око — то је већ сигурно његово.{S} Па чим зграби а он бега из |
тебе жива, два дритла да он украде!!!— То је, кад се људи мешају у наше послове!{S} Нит’ се ум |
“?{S} Зар после вина, ракије?!</p> <p>— То је беамтерска форма, домаћине.{S} А ти ниси био беам |
<p>— И-ју!{S} Ко би то рек’о!</p> <p>— То још како!</p> <p>— Та не говор’те!</p> <p>— Да шта в |
p>— Е, то ти знаш и нико више.</p> <p>— То сав свет зна и чује, само су теби уши воском заливен |
ће ићи да штудира хирургилук.</p> <p>— То је све лепо, ал’ сватови могу тек у Априлу да буду.< |
p>— Па к’о и у зиму, шеснајст.</p> <p>— То је бо’ме много.{S} Много, много...</p> <p>— Е, па је |
p> <p>— А помаже л’ вам когођ?</p> <p>— То се вас баш ништа не тиче! — вели Јула и стаде разбиј |
е по ’ладу, да га не познаду!“</p> <p>— То је лаж! — грмну поп Спира.</p> <p>— Па извол’те запи |
очима и стисне га за руку.{S} Кад брж’ то, кажи ти то мени и протолмачи?!{S} А фурт се нешто с |
Преварио те обешењак чифуцки!{S} Ја би’ то, видиш, јефтиније купила... не умеш ти, Ћиро, да се |
оре, не била ја на твом месту, а ја би’ то већ... вид’о би ти!...{S} Ћиро!{S} Да знаш да ћеш та |
а задржите то за вас.{S} Бог зна, је л’ то све истина, па нисам рада —</p> <p>— О, молим, молим |
ор уме.</p> <p>— Па, Петре синко, је л’ то поштено од тебе; дед’ кажи сада ти сам?{S} Јесам ли |
се све, па опет гледа, и пита ме: је л’ то мој зуб? — „Мој, одговорим ја, Ваше Преосвештенство! |
та одавде све до Иђоша!{S} Ај, јесте л’ то промислили?!{S} А после, нека — вели, — ђаво носи и |
Боже, па мислим и питам се: та јесу л’ то, Боже, моје?!{S} Та зар је у њих стала ова моја сада |
мој и мојих родитеља био...{S} Хе, ал’ то зависи од случаја, од среће... ако будем тако срећан |
ајстор.</p> <p>— Е па то и ја знам, ал’ то је ђаво што је зуб код њега.{S} Па <hi>како</hi> онд |
ладике?</p> <p>— Камо срећа да сам, ал’ то је ђаво што нисам.{S} Да сам от’ш’о празни’ шака, би |
да кочијаши, на прилику, и певаду; ал’ то је и спрам путника.{S} Јербо ви сте, што кажу, једно |
ли фурт, фурт, из једне у другу!{S} Ал’ то тако страшно, да је морала једна да понесе са собом |
една, како се жали супруг и муж.{S} Ал’ то је, знате, тако ишло, ал’ тако — да сам се сутра и ј |
ај, баш и можемо!{S} Ајд, Севере, ти с’ то боље изучио, — вели пајташ другом пајташу.</p> <p>— |
/> госпођици: <hi>Српкињо селе</hi>, а то ни једном попу није ишло у главу.{S} Овим се умирио |
а своју маму, а оно мама мирно спава, а то што је поп-Ћира чуо, био је сахат који се спрема да |
е нико видео, али видела је гђа Сида, а то је доста.{S} Видела је, наиме, како гђа Перса брише |
огу, то само кажем <pb n="353" /> ја, а то бо’ме, треба <hi>и он</hi> још више и још пре да каж |
нофоса са столица, фотеља и канабета, а то је било само онда кад су гости долазили.</p> <p>Фрај |
ише пробудити радозналост у читалаца, а то је, мислим, досада већ прилично постигнуто.{S} И сад |
у целој овој ствари ипак најглавније, а то је саму лепу Јулијану.{S} А ту је, тек што није, још |
ве младе, први пут заљубљене девојке, а то је: у мислима о својој смрти.{S} Најрадије је мислил |
на па клавир са немецким аријама, хе, а то се све сваком младом човеку увек више допада.{S} При |
којој господин нотарош држи трафику, а то је једна женска прилика шира нег дужа, па се горња п |
нека причува она ону њену принцезу... а то је, знаш, нишанила на нашу Меланију,... нек причува |
што је свакоме познато, њихова храна; а то видео некад неки Темишварац, па, к’о човек, исприпов |
симпатије и напослетку и саму љубав; а то су исто и обоје признали пред родитељима и већ онако |
епископе и неку берберску сапуњавицу; а то не слути на добро!</p> <p>— Е, па кад ’хоћеш зета бе |
и незграпна <hi>шала</hi> са мном!{S} А то ми ни једно није мило, оче Кирило!“</p> <p>— Ћиро, Ћ |
> а он (Тима) у <hi>беамтере</hi>.{S} А то је, мислим, прилична разлика.{S} И за то је, дакле, |
екли би обично за извикана човека.{S} А то је дошло и поп-Спири од некуд до ушију и наравно, да |
е гђа-Перса и формало је преслиша.{S} А то је и потребно било, јер Ержа је била једна врло забо |
сам приметила, да није к’о некад.{S} А то је све због оног младића, младог господина Пере, што |
лучајеви дешавају тек после подне.{S} А то је <pb n="74" /> Тима знао добро, можда чак и из соп |
то кажу, ни малим прстом додирн’о.{S} А то ја знам најбоље, јербо ја сам, што кашу, поваздан ту |
{S} У селу доста, боме, и оволико.{S} А то је папина омиљена песма, јербо зна она и модерн песм |
поп-Ћира само плав, обичан појас.{S} А то је била формална „јабука раздора“ између попова, а ј |
и штрикнодлу кроз клупче и чарапу.{S} А то још јасније признају кад хоће да удену иглу.{S} Тада |
Па то је, Бога ми, баш загустило?{S} А то се не сме више тако оставити ни трпити.</p> <p>— А, |
Габриела и стаде лити грозне сузе. — А то може свакој пасирати кад хити за послом! — заврши св |
сватове (јер кад се случајно опије — а то је редовно случај код њега — тера свакога да пева пе |
јом уздржљивошћу и долготерпљенијем — а то више вреди него да сам га бацио под ноге.{S} Нека ид |
ш нисам пио.{S} Овако нисам!</p> <p>— А то вам верујем, то вам верујем, — смеје се задовољно по |
ан јед само.{S} Видићеш већ!</p> <p>— А то ћемо тек видити!{S} Нек пробају само! — вели љутито |
сватови у Кани Галилејској —</p> <p>— А то вино, — упаде му гђа Сида у реч, — решио се мој супр |
туци</hi> све <hi>комшије</hi> моје,“ а то се, знате односи на поп-Спирине.{S} Шта мислите!!{S} |
вози за десет а њега за пет сребра.“ А то је исто мислио и поп Спира: „Чивутин један, он се во |
рпског платна златом извезена с преда а то му ја извезла и послала његова сестра Јана из диштри |
е што прича госпоја попадија Ћириница(а то је присна пријатељица госпоје Спиринице), а што је и |
а време поп-Спиру на дужности.</p> <p>А то је било овако.</p> <p>Бануо једаред изненада Господи |
ро било да пређу мало код њих.</p> <p>А то је било врло добро.{S} Јер да су још мало само остал |
времена на време ободраваше реч’ма: „А то, то!{S} То ми се допада!“ Испева цео псалам, свих де |
лчика, отац малога Савице, вели да баба то само тако каже; увек она има изговара и разлога да с |
му <hi>женом</hi> постати!!{S} Па кога то не би наљутило, рец’те, по души, драги читаоци!{S} Ј |
то се мене тиче!“ Њему мило што зна, да то сигурно не пева госпоја Сида попадија, а њој опет та |
— умре така попадија!{S} Осећао је, да то не би био у стању преживети.{S} И слика Меланијина п |
слабо перо, слаб сав писаћи прибор, да то верно нацрта, зато моли читаоце, нека се потруде па |
могао надати, да ће ми бити до тога да то купујем и Сиду иберашујем!</p> <p>А обојица су купил |
е била мало наглува, одмах се сетила да то звони на вечерње па одмах остави рад и стаде и сама |
ка епископу, — наставља домаћин, — и да то још парохијани знају!...{S} Таман посла!{S} Не знаш, |
шије.{S} Уф, уф!{S} А морам ја доћи да то поправим — па да видите како ће онда изгледати, кад |
ко је био пијан, да није ни приметио да то није фрау-Габриела!{S} Усред те несреће још је то ср |
а шта је доста.{S} А умела је некако да то тако удеси, да на крај краја буде неопходна у многој |
е ту и да га прати очима.{S} Наравно да то паорским момцима није било право, и да су вребали пр |
латка, услуге за услугу; ’хоћу и вас да то кошта нешто —</p> <p>— Молим, молим, да чујем.</p> < |
смеју тако, док их мамице не опомену да то није лепо!{S} А кад настане ћеретање међу девојкама, |
аришта.{S} Како пусто и жалосно изгледа то место сада, а како је весело и живо изгледало пре се |
јесте, — вели Јула, — нико и не надледа то буре.</p> <pb n="152" /> <p>— Та обиђе га покаткад м |
се курталише својих старих папуча.) За то су сад и најдуже младенци о њему разговарали, како и |
а погодите.{S} Пипав је до зла Бога, за то су му изденули име, па га нико у селу друкчије и не |
била једна врло заборавна девојчура, за то јој и пребацује гђа Перса за запушач од стакла, који |
е попина кућа, није жалио. „Нек иде, за то је и течено! рекао би.{S} Нису сваки дан сватови!{S} |
ручка увек мирољубиви и добре воље, за то су и после ове сцене продужили — к’о да ништа није н |
звали, онако међу собом, нотарошем, за то што и сеоски нотарош није шиљио него је рашчешљавао |
ан и потребан, а незграпан и смешан, за то га никако и нису могли продати, јер коме би га год п |
к.{S} Можда се и Нића за то спремао, за то се и он извали на прву клупу, покри се кабаницом, и |
икако да јој из главе изађе Шаца!{S} За то овај и није имао право кад је опет једнога дана напа |
а и о већим празницима да говори!{S} За то су се многи, чим поп Спира отпоче са „Љубимоје стадо |
то су ти сву ноћ играле чардаш...{S} За то си ти сад и дотер’о до паса!...</p> <p>— Ал’ и јесам |
ти кући својим убогим родитељима.{S} За то су дечији шешири у том селу и били изнутра као калај |
аве басне са свима појединостима.{S} За то је писац и принуђен, да се служи подацима малочас сп |
о сокака и његовог дебелог блата.{S} За то се на такав пут у ово доба и шаљу само старији и јач |
ком мотрило као на сваког кривца.{S} За то је и заволела самоћу.{S} У самоћи је кол’ко тол’ко у |
р, — и онда нема никакве надежде.{S} За то се и немојте крећати у јутру, него пођите око подне, |
га тамо у собама не може да буде.{S} За то је остао дубоко у ноћ и јео и пио у кујни.{S} Кад су |
л’ не уме и не зна ништа да каже.{S} За то су сви ћутали.{S} Јула је једва чекала да остане мал |
е само сикира, нег’ и сво држаље.{S} За то буди паметан — к’о и увек што си био —, па не испушћ |
кад ћутимо?</p> <p>— А да бо’ме.{S} За то ајд’ певај... разгали ме; нешто сам ти суморан и дер |
еваних песама Јулино расположење.{S} За то је оштро мотрила на сваку Јулину песму и све се више |
е кол’ко тол’ко забаве до вечере.{S} За то време пронађе се из разговора, да су Пера Тоцилов <p |
i>Клизи</hi>“, да бо’ме да клизи.{S} За то ти и велим, да си точио и пио, сунђеру један.</p> <p |
д то доба једнако су лепо живели.{S} За то време много се штошта променило, само је верност њих |
тра ће она то већ све заборавити.{S} За то молим, молим вас само се забављајте.{S} Слушајте сам |
на гђа-Персу и на све у кући им.{S} За то је и отишла гђа-Сиди, прибила се сад уз ту кућу и по |
што га није ил’ купио ил’ украо.{S} За то је сада сетан, лула му се угасила и поглед му блуди |
олео миран и уредан домаћи живот.{S} За то је, чим је стао на снагу и постао, тако рећи, сам св |
, то је све једно, у сваком селу.{S} За то и у овом нашем није била реткост, да се разапне пајв |
тако помаже безазленом ашиковању.{S} За то су сада и састанци били у присуству тетка-Макре што |
— рече као више за себе гђа Сида, — за то ја увек кажем да је боља зима.</p> <p>— А шта вам је |
аља, ни поп Спира, ни попадија му, — за то је све изненадила, као гром из ведра неба, та новост |
ног у прошлој Глави повише година, а за то се време доста што-шта изменило, и село и парохијани |
и тако нешто из домаћег виртшафта, а за то им је попадија оцекла парче леба и дозволила им да с |
ни говорити; само ћу дувати у рог, а за то ми и не треба ни Неце Муцкалова језик!{S} А ово парч |
подуже без икаква поступка по њој, а за то време хладноћа и мрзост између њих расле су све више |
је почест, оставио вама у десно... а за то вас и возим по то.{S} А за десет сребра, што кажу, н |
спрема на нешто велико и одважно; а за то су таман довољне и оне ситне звездице које светле и |
Аркадији, звони и пири у кадионицу а за то добије увек пола поскурице, а послао га је Аркадија |
а кућама о том збитију.{S} А заслуга за то припада гђици Габриели.{S} Она је била као нека врст |
!{S} Па и ја толико...{S} Ал’ ваљ’да за то што сте ви први и погодили? — вели поп Спира.</p> <p |
домаћин. — Слабо се рађа, па ваљ’да за то слабо и умире.</p> <p>— Да, да, имате право, и ја са |
а, фино је кажу: аја, не марим ти ја за то!</p> <p>— Сасвим тако, имате право.{S} И ја претпост |
ла, да му намести кућу, јер је имала за то укуса, па јој је то за чудо ишло од руке.{S} Ту ће м |
рси је особито мило било кад је чула за то, па је усхићена говорила: „О, Пера је направио терно |
родавани коњ његов, а да пасоша нема за то, што су му дин-душмани његови украли најпре пасош, п |
— Ниси се ти, ћерко, још удавала, па за то тако и говориш.{S} Данашње су младожење к’о чикови; |
најпре пасош, па ће после и коња, па за то га, вели, и продаје сад јевтиније.</p> <p>Тера Пера |
Ја сам овде знате, к’о неки род, па за то се и не циврам него се и сам послужујем.{S} То ми је |
и руци акта из епископске архиве, па за то и не можемо улазити у детаље у приповедању, јер би о |
и преже, преже их само у сватове, па за то ни један поп не може више онако приликом да се вози, |
ти памет, та усољен сам ја добро, па за то тако и диваним.{S} Кера био, ако не потрефим!{S} Та |
глас далеко иде, а зао још даље; па за то се о поп-Ћирином мачку више говорило него о поп-Спир |
о код своје куће, у свом селу.{S} Па за то чим су се нашли код куће, одмах су се сутра дан и до |
398" /> мамурлук.{S} Можда се и Нића за то спремао, за то се и он извали на прву клупу, покри с |
од</foreign>“ каже се.{S} Па зар сад за то да ме каштигује к’о безбожну Содому и Гомору?! — вел |
рата, ударало да искочи!{S} Ваљда је за то и притисла левом руком груди а десном дигла полако з |
друга забринута попадија провела је за то време неколико тешких дана.{S} Ни онај најдужи летњи |
<p>Тога се и бојао поп Спира, па је за то и одлагао ту непријатност и дочекао ево последњи дан |
та Јула, кад онај поче песму, али је за то опет <pb n="143" /> пажљиво до краја саслушала! — Е, |
кога, онда говорим српски, некако је за то згоднији; али за фине ствари, опет вам кажем, само н |
шега благочестија!{S} Та већ само је за то заслужио, да буде обријан, што увлачи <hi>унијатске |
Турцима, ваљ’да и овај сад да добије за то Сомборску парокију, шта ли?{S} Чујеш, Ћиро... и брко |
ула стидела и устезала; а стидела се за то јер ју је замолио стари сват (који тога дана има од |
ушле, заћутало се.{S} А заћутало се за то, што се невеста Јула стидела и устезала; а стидела с |
венула за тобом, бојим се!{S} Па те за то и нећу!</p> <p>— Право велиш!{S} Нећу те, боме, ни ј |
> <p>Оба госта су изгладнела јако, и за то се до пола вечере и није разговарало него се својски |
о је, мислим, прилична разлика.{S} И за то је, дакле, он себе сматрао за бољу прилику и партију |
к се поп-Спира не врати с пута.{S} И за то Шаце и нема већ више од недељу дана да дође и ако је |
саветима и упутствима односно тала и за то га је паметно било и позвати.{S} Сви пристадоше радо |
али их фрајла Меланија није трпела и за то она поче:</p> <p>— Па како вам се допада, господине, |
н види да га нема, а?</p> <p>— Има и за то лека, немајте ви бриге!{S} Ја сам се за све постар’о |
биће повуци потегни; сви су изгледи за то.{S} И ја исто тако шацујем, — потврђује поп Спира. — |
ама га једу укућани целога дана, али за то и изгледа <pb n="245" /> све по кући задовољно и окр |
!{S} Та што ће је изабрати и није ми за то толико, ал’ што ће ми пуцати под нос она бештија!..{ |
сви су <hi>Провлакови</hi> мајстори за то; а и ја, ако ћемо право, треба да се зовем <hi>Провл |
е лармај ту, него дувај сате, кад си за то плаћен! — чу се још издаље Шацин глас.</p> <p>— Ајд- |
попи, а попа ће вама грошић два дати за то!“ Купи, па и то пошље кући.{S} Од тих ствари после г |
о да уче.{S} Јест истина, да су ђаци за то да уче ал’ су и синови наше свете цркве, — кажем ја |
} А она мора да исакати...{S} Ја јој за то ни десету не верујем.</p> <p>— Та нећу, слатка, знам |
а, и ма да се тужи на слаб вид, ипак за то једна другу још из далека опази, па се једна другој |
<p>— Фала, господин-попо.{S} Бог вам за то платио.{S} Поред вас сиротиња може да живи! — рече б |
нешто не мари: „Е, — веле, — мари он за то к’о Совра гајдаш за кишу,“ или: „Тиче га се то много |
!{S} Ништа друго, него је дошла само за то, да види шта вечерамо.{S} А баш је и потрефила! — ки |
ће то најбоље и бити!{S} А ја ћу бар за то време да се натенани размислим мало за оно и да расп |
е досађују.</p> <p>— Боже!{S} Па зар за то?</p> <p>— Ах, божанствена песма! — вели Пера и тера |
е до овога довели; ал’ ја ћу се опет за то за вас Богу молити!“ вели јој он, а после тихо запев |
ане младости био намењен за медецину за то је и дат у Гимназију али је већ из четврте „Латинске |
усуди па дирне, на пример, поп-Спиру за то, па ће му тек рећи:</p> <p>— Ама зашто вам, господин |
аке да помажу звонару; каже: ђаци су за то да уче.{S} Јест истина, да су ђаци за то да уче ал’ |
облеса, а моја Јула, бајаги, само их за то навлачи, да сакрије своје од виртшафта испуцане руке |
{S} Пије тај, бојим се, к’о смук баш за то што је сув, то ти ја само кажем.</p> <p>— Е, дабоме, |
Шаца снивао њу као она њега.</p> <p>За то је у јутру седела дуго на кревету и гледала расејано |
апали кућу или одведе чилаше.</p> <p>За то при поласку у пензију, мислим да не ће бити лепшег в |
бља него обе попадије уједно.</p> <p>За то је дакле на крајеве села и стигла та вест тако јако |
> труковано — па <hi>не верујем</hi> ја то! — вели гђа Сида претварајући се да није потресена.< |
иво...{S} Врло, врло лепо —</p> <p>— Ја то тако почешће...{S} Знате, кад се човек прими некога |
ми напред да се чувам!{S} А чиме би’ ја то заслужио?</p> <p>— Па ето тиме...{S} Ако будете, то |
ирала.</p> <p>— О, молим... како би’ ја то желео, — вели Пера. — Ја ћу, дакле, бити тако слобод |
е могу да дођем к себи од чуда откуд ја то да сневам!{S} Ајде-де да је снев’о мој попа, па да м |
ју реда и једеду —</p> <p>— Та, знам ја то!{S} Зар сам га једаред чеш’о по лећи!...{S} Тргов’о |
!{S} Хе-хе, ал’ нећете, нећете, знам ја то добро!...{S} Знам ја, фрајла-Јуло, ваше добро срце!{ |
лепа Христијанска добродјетељ, знам ја то, али опет, к’о велим, што може бити вечерас, не треб |
и пред Преосвештенство!{S} Ваљда сам ја то научио!{S} А какве сам среће, још могу <hi>ја</hi> б |
и да ме нема!</p> <p>— Па откад сам ја то већ рекла! — вели бирташица пеглајући једнако.</p> < |
л’ сам паметнији од тебе!{S} Све сам ја то, ви’ш, протер’о и проживио и више, што кажу, света в |
плиментирала и гратулирала, како сам ја то била трауриг.{S} Знате, по некад то за чудо иде од р |
ал’ како?</p> <p>— Па, ево како сам ја то иштудир’о...{S} Ако се кренете сутра зором, стићи ће |
још читаву недељу дана!{S} Познајем ја то по мени; та бољи ми жабац не треба! (Пера Тоцилов је |
тера да још пофторавам то.{S} Кад му ја то <pb n="345" /> реко’, а Екселенција формално паде у |
госпоја-Сиди, — „ето она моја, Меланија то јест, мало мало, па кашље!“ Те кувај ово, те кувај о |
о моли читаоце, нека се потруде па нека то они сами представе себи, јер је и лакше све то машто |
кажем у себи: госпођа ће као беамтерка то најбоље знати, јер се на ове сеоске торокуше, гнедиг |
ипа, јер се бојала утркивања и називала то „лудим рацким обичајем и пасијом“) и на њену несрећу |
один Пера, па госпоја Сида протолковала то тако, к’о да је то труц њојзи <pb n="201" /> и Јуци. |
е, девојко!“</p> <p>Гђа Сида није могла то да трпи, сметало јој је, управо кварило њен дојакошњ |
м тога, није само Цвечкенмајерка видела то, видели су то и многи други.{S} Јер дуго и дуго још |
м, а вероваће ми, каже, да ми није била то намера само тако, ако ту пред њим пружимо један друг |
за њим Меланија.{S} И таман је изрекла то, а она се ’трже, па настави: — Ах, извините!{S} Но, |
ву.{S} Јер чим би чуо реч „лопов“ па ма то и о неком другом, о неком коњокрадици реч била, одма |
е воље био, он је уживао у свирци па ма то биле и швапске арије, а кад је био зловољан, Меланиј |
и сокак на главу!</p> <p>— Е, е!{S} Ама то ће канда да изађе на дебело, господар-комшија! — пла |
/hi> баш <hi>не ваља!</hi></p> <p>— Ама то, <hi>то</hi> баш и ваља!{S} Но фала Богу, — додаде А |
То је, знате, како спрам кога...{S} Има то да кочијаши, на прилику, и певаду; ал’ то је и спрам |
hi>то</hi> с вашом кућом?!</p> <p>— Има то, што није миран сокак од нахтмузике.{S} Све трешти о |
и да га сахатима вреба (а у осталом, на то су га и научили. „Не дам му, боме; ено му мишева па |
а?!“ запитаће неко од укућана.{S} Па на то се навикао већ и њен „пинчика“, — једно мало, бело, |
Србин и правослне цркве син мрзео је на то швапско печење и чекао је гужвару омиљено своје јело |
срећа.{S} Отац, као сваки отац, није на то ни обраћао пажњу, па није ни приметио; (чак је повео |
<p>— А, шта ја кажем?!{S} Шта велите на то?</p> <p>— Изредно, — вели г. Пера и гледа с изразом |
е од виртшафта испуцане руке!!!{S} И на то је, — каже госпоја Сида, — све она матора сакраменцк |
ви били брез кола, нит’ би’ ја спао на то да другога возим.{S} А и „немеши“ баш, ал’ су и они |
же он је „немеш“, па баш и није спао на то да кочијаши.</p> <p>— Па то је онда луд човек!</p> < |
а се, истина, у себи секирао и љутио на то, али је свакога уверавао, да се то никако на њега не |
неће збунити, јер има готов одговор на то.</p> <p>Имали су и поп-Ћирини мачка.{S} Али је поп-Ћ |
гроб кад легнем, Ћиро, мислићу фурт на то!{S} Из гроба ћу, чини ми се, устати са бријачем, па |
ле постеље и укрепителна сна.</p> <p>На то нико није имао шта да примети и сви се кренуше поред |
} Ех, ето шта велим ја!{S} Откуд он зна то?{S} Ја познајем три господар-Јове у Карловци’, и ни |
аката прочит’о, каже она.</p> <p>— Она то каже!!{S} Она!!!{S} Та ја сам јој, слатка, све казал |
еравам вас, добра срца, до сутра ће она то већ све заборавити.{S} За то молим, молим вас само с |
кујни да спрема „ајнпренсупу“, јер она то најбоље зна.{S} Али каквих страшних израза није пало |
ена Јула.</p> <pb n="144" /> <p>— Е, па то је башћа моје тетке, а ја сам теткин... к’о што сте |
} Па <hi>како</hi> онда?</p> <p>— Е, па то је и код мене ђаво, што се ни ја до сад, баш к’о за |
бар који ће да га вози?</p> <p>— Е, па то још не знам.{S} Ја пазим, ал’ још нисам дозн’о.</p> |
е ништа.)</p> <pb n="117" /> <p>— О, па то би онда требало почешће да имате гостију, — вели Пер |
казао, да сам употребио Пентикостар, па то му је већ прва лаж.{S} Није Пентикостар, него Часлов |
дороцу са рогља.</p> <p>— А-а-а!{S} Па то је, Бога ми, баш загустило?{S} А то се не сме више т |
ме највише срамота!</p> <p>— Охо!{S} Па то ти мени нешто крупно казујеш!</p> <p>— Такве секирац |
Лепо ме пита: помаже л’ ми когођ?{S} Па то баш није ништа неучтиво!“ Већ се кајала, што је тако |
говорите! — чуди се као поп Спира. — Па то сте ви онда сами дошли.</p> <p>— Сам самцит.</p> <p> |
баш ништа, — вели поп Ћира.</p> <p>— Па то и није лако разумети.</p> <p>— Ајде немој ми ту... и |
а већ мало љутито поп Ћира.</p> <p>— Па то и јесте што ме једи!{S} Потпустио ону бештију, а он |
ије спао на то да кочијаши.</p> <p>— Па то је онда луд човек!</p> <p>— Луд, са свим луд.{S} Не |
дошли.</p> <p>— Сам самцит.</p> <p>— Па то сте ваљ’да у биртији одсели?</p> <p>— Наравно.</p> < |
ек докаже ако је мајстор.</p> <p>— Е па то и ја знам, ал’ то је ђаво што је зуб код њега.{S} Па |
друма. — Што се Нића каплицира, он мора то и наћи,... не сме фалити!</p> <p>— Па како не можеш |
не допадне!?</p> <p>— Ју, господине, та то би још врло рано било! — вели Меланија.</p> <p>— Е, |
Руварац...</p> <p>— Коста!{S} Та... та то је поп-Васин Коста... поп Васа из Саса.{S} Ех, ето ш |
расплакали, а ја сам баш тврда срца; та то мора бити.{S} Једаред и то мора да бидне!</p> <p>— Х |
<p>— Шта, зар и ви тако мислите!?{S} Та то сам ја онда запао међу све саме непријатеље.</p> <p> |
Боже, — чуди се и крсти гђа Сока, — та то баш к’о неки паори!</p> <p>— Е, ал’ приповеда ми гђа |
и да је неки вандрокаш.</p> <p>И доиста то је било нужно, јер Лекин зељов мање је лајао на босе |
га она и не слуша, јер је већ сто пута то исто чула па зна напамет — како је пре тридесет годи |
и да дође —</p> <p>— Па... нека!{S} Шта то фали!{S} Може се сутра, прексутра сита наразговарати |
се, господин’ Перо!{S} Знате ли ви шта то значи до срца увређена сујета?{S} Знате ли шта све м |
мене, моја кућа и господин-Спирина кућа то је једно исто.{S} Немојте после да се тужите да вам |
> <p>— Ју, страсна и велика!{S} А какав то фелер има? — пита Пела зачуђена.</p> <p>— Та зар је |
ја то била трауриг.{S} Знате, по некад то за чудо иде од руке!!!</p> <p>И још хтеде фрау-Габри |
је Шаца и сувише слободан. „Е, а откад то?!“ питала се у себи Јула.{S} Сутра дан кад је дошла |
поп чудо што воли крофне!{S} Откуд сад то, Бог ће га свети знати; али је то непобитан факат по |
тајеми, — прихвати домаћин. — А зар сад то ваља што раде ови новији, данашњи ови <pb n="310" /> |
опучило се низ брдо, — и ко ће сад пред то стати и зауставити?!</p> <p>И једна и друга попадија |
е и стајао усађен као струк лука.{S} Од то доба, веле, да су му дали надимак <hi>Поп-Кеса</hi>, |
ном изненада <pb n="82" /> бануо, па од то доба је ужасно обазрив и први бега с пања и ако би к |
еднога и другога попа.{S} Никад више од то доба нису заједно <pb n="223" /> били.{S} Ако је јед |
ше се и не покајаше се нигда.</p> <p>Од то доба једнако су лепо живели.{S} За то време много се |
азговарати.</p> <p>— Е, да!?{S} А откуд то сад, господар-комшија?!{S} А за што као да не можете |
.{S} И сад, никако да ми изађе из главе то што ми је говорио.{S} Па сам ти садакана, друго, на |
ради к’о и други сретни сатови.{S} Све то обешено уз једно и уз друго ђуле.{S} Шта ти ту нема! |
вијене марамом да их не упрљају.{S} Све то иде у цркву полако и достојанствено, да се помоли Бо |
дба, каже, другом опредјелила!“ Ал’ све то говори на немецки, па дође много лепше!{S} Па мало к |
било тестамента не било.</p> <p>— А све то — заврши тетка Макра, — ви к’о једни учени људи к’о |
а.{S} Колико ће то кола требати, да све то крену, сам ће Бог знати.{S} Јер гђа Сида је и сама д |
киде!{S} Писац лепо себи представља све то у памети, али му је слабо перо, слаб сав писаћи приб |
садашњи су момци ћорави па не виде све то.{S} Њима се не допадају скромне и смерне девојке, не |
ом писцу и ником више, знаће, да је све то једна измишљотина и да се ствар са свим друкчије раз |
селим и расположеним гостима: да је све то лепо, ал’ да ипак треба да имају призрења према пошт |
дарио, да ми избио, зуб.{S} А да је све то тако, може се, реко’ ја, Преосвештенство уверити из |
те не познаје, мислио би само да је све то истина! — вели гђа Сида.</p> <p>— Е, није него није! |
ве није могао ни да запамти него је све то забележио још тамо код куће на једно пола табака хар |
а Бога!{S} Та ти и не знаш, како је све то ишло, док је дошло до густога.</p> <p>— И <hi>нећу</ |
} А да бо’ме, кад не знате зашто је све то.{S} Мени у <title>Рожданику</title> то пише, да ћу ј |
Сида љута а Јула к’о убијена што се све то тако догодило, а господин Пера је тако лепо неколико |
сами представе себи, јер је и лакше све то маштом представити него пером описати.</p> <p>Толико |
али је за чудо лепо умео да састави све то и да напише, а, Бога ми, и наплаћивао се.{S} За писм |
раснички!{S} Ах, Аркадија, ти си ми све то направио!...{S} Морам!{S} Шта је, ту је! — вели поп |
у да си ми рано на ногама, па опери све то, кад вечерас ниси ни за шта!{S} Док ми све не опереш |
шта има!{S} Откуд само прокљувиш ти све то?!</p> <p>— Е, мој газда-Перо!{S} Не зоведу се бадава |
о, да домаћи мачак може само видети све то и зазубице добити, али се неће хаснити!{S} Заболеће |
је ето и ово!{S} У Божијој је руци све то, наравно, али не треба ни ви да седите скрштених рук |
е једнако чуди Нићи како и откуд он све то зна.</p> <p>— Е, мој Нићо, мој Нићо, — вели му домаћ |
ка, ча-Нићо, не трудите се, ми ћемо све то већ и сами брез вас!“ А он се баш и не отима много, |
?</p> <p>— Боже, Спиро, и ти си већ све то заборавио!!</p> <p>— А да!{S} Е, па ниси требала она |
рише.</p> <p>— А, та казаћу ја њему све то!{S} Видиш ти, молим те, да човек није ни у својој ро |
ћ скоро нису имали ни где да помећу све то у кола.{S} И кад су се у Петак зором кренули и посед |
не смем ником да кажем, како је баш све то било! — Шаца је дете... а шта би’ и знао с њим!?</p> |
!</l> <l>Кад помислим, да ће</l> <l>Све то бити <hi>моје:</hi></l> <l>Зулове и шнекле</l> <l>И |
молим, молим!{S} И вама, и свакоме може то пасирати —</p> <p>— Јест, кад би фрау-Цвечкенмајер б |
ви то, почитајема госпоја-Сидо, ил’ је то ваш господин супруг, господин Спира, онај што је нек |
зна да је он крив.</p> <p>— Е, слаба је то утјеха за мене!{S} Знам ја Ћиру.{S} Не да се тај лак |
жено! — крсти се гђа Перса. — Каква је то само пасија, тумарати тако брез нужде по блату!{S} Е |
селу зна да чита и да пише, од њега је то научило.{S} Мила кишбиров и Нова бистош и данас се п |
кшплицирати, — али доста до тога, да је то поп Спира дочуо, па лепо сео у кола па за њим; и сре |
два је у хитњи погрешила и рекла, да је то било гвозденим вилама.</p> <p>Гђа Габриела је полете |
тога, а он, каж’те, нека докаже, да је то све <hi>тако</hi> било, к’о што он каже.“ Образ је с |
о бесловесна створења, помислиле, да је то за њих постављено, па појеле тулају која је, као што |
иумфовати а тако исто и разумети, да је то баш тако морало бити.</p> <p>— А ви се, госпођице, к |
; а зар је то честита ракија?!{S} Да је то честита ракија, ја би’ се бар стрес’о кад је пијем.{ |
нисам; да сам пон’о мој рођени, а да је то нечија ваистину сатанска и паклена унцутарија и моја |
се замисли па ћути; и њој изгледа да је то доиста један фелер.</p> <p>—...{S} Те још какав феле |
та целога дана.{S} Онда је држала да је то казано само онако, из пакости, да она само чује и да |
која се повезла као енђебула (ма да је то било против <pb n="374" /> њеног принципа, јер се бо |
/p> <p>— Па ми у овом сокаку чули да је то сас Јулом и господином било свршено још док је овај |
ја Сида протолковала то тако, к’о да је то труц њојзи <pb n="201" /> и Јуци.{S} Па она онда изн |
то веју жито по спахилуцима, него да је то човек наше вере.{S} А девојке су рекле, кад су га ви |
о без свађе, па јој кажем: „Па можда је то, слатка госпоја-Сидо, само случајно; вама се то само |
даску другу шлинговану сукњу, — онда је то твоја судбина... а ја нисам знала.{S} Е, онда можеш |
поп Ћира у завади са поп-Спиром, па је то нотирало и почело сматрати као стару и већ обичну ст |
и кад мисли заклати крмка. — Та, шта је то?!{S} Та, шта сте почеле к’о деца!</p> <pb n="115" /> |
рикерај.</p> <p>— Но, па шта је, шта је то, слатка, било? — вели гђа натарошевица.</p> <p>— А ј |
Ајде, носи то брже!...{S} Дакле, шта је то било, слатка!?{S} Седим к’о на шпорерту од љубопитст |
</p> <p>— Ал’ ти ми још не рече: шта је то све радила?</p> <p>— Од кад си се ти кренуо на тај п |
а ’хоћеш ли већ једанпут казати: шта је то било?</p> <p>— Та... она тамо.. она поп-Спирина, гро |
Боже, већ одавно фрау-Габриеле; шта је то, саш њом, куд се, Боже, дела та жена?!“ запитаће нек |
... ето... врућина ми —</p> <p>— Шта је то тамо напољу?</p> <p>— Та онај њихов мачак дош’о ту п |
о мене! —- устаде гђа Перса, — а шта је то било?</p> <p>— Та ово је, ово је <hi>коњски зуб</hi> |
стаде одмах много услужнија. — А шта је то било тамо, слатка?</p> <p>— Шта, зар нисте чули?</p> |
запита је зачуђено гђа Сока. — А шта је то било?</p> <p>— Зар ништа не знате? — чуди се гђа Габ |
нуд, — вели Меланија.</p> <p>— А шта је то било, Бога ти, Персо? — запита поп Ћира који се врат |
сцене приметио нешто.</p> <p>— А шта је то сад опет? — пита поп Спира који никако није ни опази |
љавала свога попу.)</p> <p>— Ама шта је то било, Персо? — запита поп Ћира.</p> <p>— Та ништа, з |
краја, кад озбиљно промисли, па шта је то тако баш страшно казао; та ено и у песмама, трукован |
/p> <p>— Шта ми говориш?..{S} Па шта је то, даклем, било?{S} Да се није каква несрећа догодила? |
ује оданде песме ни тамбуре. „Па шта је то баш тако страшно урадио? — питала се Јула у себи. — |
.{S} Стари је то курјак...{S} Кајафа је то!</p> <p>Домаћин се опет врати и мало после га изнесе |
коме удесније тако и ради.{S} Па кад је то све тако, онда ће вам разумљиво бити и ово што је гђ |
век само измени!{S} А наравно, и кад је то слатка моја, било!{S} Боже, шта је човек!{S} Не зна |
рођеној башћи?!</p> <p>— Е, а откуд је то ваша башћа? — вели му збуњена Јула.</p> <pb n="144" |
извирује на деру —</p> <p>— А откуд је то дера! — брани се Јула не знајући шта да каже. — Нема |
n="297" /> твоју проклету гушу, све је то, знам ја, балсам за тебе; нек само гребе —</p> <p>— |
г. Пера.</p> <p>— Та, но, но!{S} Све је то лепо, — вели поп Спира, — то је лепа Христијанска до |
е боје са дугачким фронцлама.{S} Све је то скинуто с кола у присуству путника и унето у кафану. |
И право је рекао Нића боктер.{S} Све је то било пијано, и тамо по собама и у кујни и у авлији и |
певала, и књиге које је читала — све је то показивало, да је Јули тежак живот; да јој нема живо |
— учио га је оне вечери Нића; и све је то сад пало на памет газда-Пери Тоцилову, кад је видео |
атака и пачића шта је било!{S} И све је то био пород, породица једног красног али и врло похотљ |
ши и слуша је пажљиво.) Тхе, али све је то само за прва два три магновенија.{S} Та, Бога вам, и |
нер какав!{S} Лопова нема, јербо све је то данас пијано отишло одавде из авлије, к’о да је било |
врата и опомињу укућане.</p> <p>Све је то Пера Тоцилов сада прошао и оставио иза себе, па тера |
а су у једном селу у Банату.{S} Које је то село, нећемо вам казати, да не би село, ни криво ни |
и дејство његово.</p> <p>— Код мене је то правило, — говори поп Спира, — да је човек весео.{S} |
није баш, знате, ни лако.{S} Јесење је то доба... путеви покварени, а блато велико —</p> <p>— |
никако не могу да искумстирам!{S} Ди је то само, лола једна, до ово доба мог’о бити?!...{S} Ако |
итају они. — „Баш из Иђоша!“ — „А ди је то?“ — „Та Иђош, — каже он, — „зар Иђош не знате?!{S} Т |
и теби, а и поп-Ћири!{S} А?{S} Који је то враг међ’ вама?{S} Да се нисте на путу посвађали!{S} |
та!{S} Оправљао га и Лала пудар који је то научио као солдат у Талијанској, и Нова ковач који ј |
отпоче монолог свој.</p> <p>— Ди ли је то, да ми је само знати, било ноћоске ово берберче?!{S} |
д сад то, Бог ће га свети знати; али је то непобитан факат познат сваком правом сину наше свете |
су ни приметили да је испала.{S} Али је то била једна врло плитка лаж, приметила им је фрау-Габ |
и да је разговара и разгали.{S} Али је то слабо помогло; Јула је туговала, не смем рећи венула |
бриела, — тек од оних сватова кад ми је то пасирало.{S} Још пре, још много пре, гнедиге.{S} А з |
уо под главу, под јастук...{S} Стари је то курјак...{S} Кајафа је то!</p> <p>Домаћин се опет вр |
у <hi>В**</hi> у Банату.</p> <p>Пери је то већ друга варош за ових шест година од како је обука |
пита је озбиљно:</p> <p>— А каква ти је то песма?</p> <p>— Па песма, мамо... из Бачке песма, пе |
нешто весело и за смејање?{S} Шта ти је то?</p> <p>— „<title>Преодница</title>“ господин-Перина |
{S} Домаћин је Нићу почастио, а овај је то, Бога ми, и заслужио, јер је тога вечера нарочито до |
ћу, јер је имала за то укуса, па јој је то за чудо ишло од руке.{S} Ту ће млада бити доведена, |
е знала ни речи да каже.{S} Било јој је то чудно, неочекивано, што је чула из уста Јулиних; ниј |
</p> <p>— Е, госпоја-Персо, тако вам је то у овом свету.{S} Свакога је обдарио Бог са по каквим |
и боље рећи животаре, јер и какав им је то живот кад их и зуби један по један издају и дају им |
то, сви бербери воле особито.{S} Чим је то видела госпођа Сида, слутила је да је добро.{S} Одма |
S} Па ондак имам нику надежду; јербо је то за мене један „балсум“ кад мало гуцнем —</p> <p>— „< |
ра Тоцилов. — Та гледајте само какво је то време!{S} Та гријота би било и керу истерати на сока |
је на правди Бога данас обеђен, него је то био познати нам Нића боктер.{S} Чуо и он жагор и кик |
тару и провири кроз њих, да види, ко је то?</p> <p>Тако се нови учитељ представио на вечерњи св |
чу се оданде иза бурета.</p> <p>— Ко је то сад? — рече полако Јула па се издиже на прсте да бољ |
one unit="subSection" /> <p>Но и ако је то госпођа попадија говорила, зато ипак не треба нико д |
мислиш, срце за читанком!{S} А како је то пре лепо било; деца на звонари а звонар код моје кућ |
поп-Спирину парохију!...{S} Сад како је то требало да буде, — то вам сад не умем баш казати и е |
рана, увек је било рата.{S} Сад како је то, ја не знам!{S} Ваљда и ти цареви побесне к’о и паор |
то, клот, све по реду, шта је и како је то било?</p> <p>— Дакле, слушај!{S} Кад смо сели у кола |
жио, — па не би такву потрефио, тако је то благо једно од жене! — рече бојтар па устаде и брзо |
треба да мрзиш љуцки.{S} Јест, тако је то!{S} Све доле!{S} И браду, и бркове, и...</p> <p>— Ал |
два изн’о читаву кожу.</p> <p>— Тако је то, — трља задовољно руке госпођа Сида. — Ко другом јам |
вече не виде и не обиђу.{S} Па тако је то било и лети и зими.</p> <p>Ето баш у Петак, кад и от |
д свега разговора њиховог.{S} И тако је то трајало све до оног фаталног и немилог догађаја.{S} |
описујући овога лопова.{S} Али тако је то у свету!{S} Право је речено да: добар глас далеко ид |
оста било јуче?</p> <p>— А изветрило је то чим сам изиш’о на јарош!{S} А па онда... не морамо с |
ођ, што је ча-Нића „беамтер“; прошло је то после „<hi>буне</hi>“ и <hi>Клићана!</hi> Него одфик |
адо јево?“ А он ми одговори: „Прошло је то мене, снаго моја, него ти уради к’о што сам ти каз’о |
чера кад су биле заједно с тога, што је то било спрам свеће, него сам оставио за данас, на дану |
же, да је Пентикостар само зато, што је то већа књига па к’о вели и посљедице морају страшније |
су од кућа својих поруџбина, као што је то већ сваком познато, да се фамилијаран човек не може |
Те још како ћу да му очитам!{S} Зар је то лепо, да се ми као комшије и пароси тако мрзимо?!{S} |
шта кажеш: фини блед младић!{S} Зар је то прилика за ону њену цвеклу?!{S} Он блед, а она с они |
да кудим еспап, јербо смо род; а зар је то честита ракија?!{S} Да је то честита ракија, ја би’ |
д њим ушао један стран човек и одмах је то рапортирала гђа-Перси.</p> <p>— Ето!{S} Шта сам рекл |
ау-Габриела!{S} Усред те несреће још је то срећа била, што се све догодило тако близу села, па |
во непријатно изненађење! — Дакле, није то био <hi>он</hi>!{S} И Јула осети нешто тешко у груди |
еду на врат, Аћиме, магарче Аћиме, није то за тебекана, та кадашњи си ти човек!{S} Биће на ворм |
знаш ти, рано, ону матору бештију; није то ништа у њи’овој фамилији...{S} Ајд’ већ видићу шта ћ |
о да се охрабрим... <pb n="262" /> Није то шала — ићи пред Преосвештенство!{S} Ваљда сам ја то |
немецки језик створен, слатка!{S} Није то да говорим и држим страну, што ми је мама била Немиц |
n="326" /> <p>— А, фала, фала!{S} Није то!{S} Него нисам вам баш некако најбоље са стомаком. — |
а што се ви толико кренкујете!{S} Није то ништа тако страшно!{S} Има још, фала Богу, Недеља, п |
, — вели поносито госпоја Перса, — није то сваком баш ни дато!{S} Ал’ зато је требало имати доб |
а на фрау-Цвечкенмајерку.</p> <p>— Није то било, милостива, — вели Габриела, — тек од оних сват |
— срећно!{S} Само тек... никад ми није то падало на памет!{S} Друкчије сам мислио!{S} Но, па — |
ај други!{S} То кажу, али нико јој није то урадио; сваки је више волео да је уштине за образ ил |
његова жеља била, јер у ствари још није то био; био је само берберски калфа.{S} Али што није би |
но, а у себи је извесно помислио: „Није то теби поп Спира забадава презентирао; има ту и твога |
лу.{S} Попадије су — хтеле ил’ не хтеле то признати — много старије, сад већ и лети, чим захлад |
</p> <p>— „Каква“!{S} Боже мој, како ме то питате?!{S} Па <hi>штогла;</hi> штогла од пеглајза!{ |
не можете те не можете подићи — а коме то све шкоди, него опет вама!“ А ја им кажем: „Нико не |
велимо, неће, ваљда, знате, имати форме то, — вели јој један пајташ.</p> <pb n="390" /> <p>— Ах |
и услуге, а што је најлепше било код ње то је, што се није дала дуго молити.{S} Долазила је чес |
Совра гајдаш за кишу,“ или: „Тиче га се то много к’о Совре гајдаша суша!“ — Он понесе само гајд |
вадили!{S} Ајд’ спаси Бог!{S} Па, да се то иде, — вели задовољно поп-Спира устајући. — Знам ја |
о на то, али је свакога уверавао, да се то никако на њега не односи, јер њему тако што није ник |
зева и вели: „Ха-а-ај, хај, ајде да се то мало поспава; биће и сутра дана за разговор!“ — „Лак |
ара господина Владику!...{S} Ајде да се то спава!...{S} Је л’ остало још штогођ, Боже, — рече и |
зева и вели: — <pb n="171" /> Дај да се то задимани једна! — рече па напуни и запали лулу и ста |
лава од ови’ силни’ мисли.{S} Дај да се то мало прилегне и продрема, ево већ и петли! — рече Ни |
је сваки то подносио, јер је знао да се то клони добру његовом; и ако су мештани били осветољуб |
уће.{S} Па тако и прексутра, тако да се то досадило не само Меланији која се унтерхалтовала, не |
ка госпоја-Сидо, само случајно; вама се то само тако чини!{S} Баш вам могу отворено казати, и у |
смерна и стидљива —</p> <p>— И вама се то допада!? — чуди се очевидно мало уплашено гђа Перса. |
хе, тако к’о данаске?</p> <p>— А шта се то вас тиче?! — рече Јула и продужи копање.</p> <p>— А |
ни папучица, ни цицаних сукњица; све се то, и мушко и женско, и старо и младо, фатирало и убант |
или руменија него радњим даном — све се то почело да посматра у цркви а довршило у порти или на |
педља, дугачким као мишији реп — све се то дало на посао, ревносно ради и пажљиво слуша бабије |
>— Но, но, — смеје се путник, — може се то још и поправити!{S} Дакле, молим...</p> <p>— Дакле.. |
ога?</p> <p>— Па тако ето, не шикује се то вама, код нас толиких —</p> <p>— Не, не, кроз дан дв |
ј неће ни речи веровати.{S} И све ће се то повешати <pb n="244" /> у оџаку и по осталој кујни т |
из бостана враћају.</p> <p>— Па, ви се то — смеје се и вели им путник — онако и неауфировани п |
ек онда, кад га жена, потражи: „А ди се то део мој човек?“ пита жена, докле га не нађе под стол |
! — смеје се госпођа Перса. — Шта ми се то дало на смеј.{S} Чисто вас престављам и гледам како, |
ближа, — она је приметила и није јој се то никако допадало.{S} Најпре је разумела из певаних пе |
Сида. — Ко би то и помислио, да вам се то допада?!</p> <p>— Не, не, милостива, верујте.{S} То |
>— Та, та, фрау-Габриела, та шта вам се то вуче, — повика за њом гђа Сока. — Та вратите се брже |
ресак, за Бога!</p> <p>— Е, чини вам се то само, слатка.</p> <p>— Ју, страсна и велика!{S} А ка |
!{S} Нек плачу бабе и старци, што им се то више не може стрефити, а ви до први’ кукуруза!{S} Ос |
то били ноћоске, синовче, ај?{S} Ко се то ноћом у глуво доба брије, ај?</p> <p>— Нико! — одгов |
— спремамо за сватове?</p> <p>— А ко се то удаје?</p> <p>— Та... не удаје се још нико... ал’ мо |
а их пре свега посаветује и да, како се то каже, утиша ствар пре но <pb n="319" /> што би дошла |
ела спуштати блага летња ноћ и, како се то песници лепо изражавају, почела је умотавати у своју |
аме да није к’о некад. „Хе, остарило се то бо’ме!{S} Пролазе године!“ тек рекне једна или друга |
се, а особито јој је мило било, што се то баш <pb n="55" /> тако стрефило да је и њу и ћерку г |
оћудан, њен детињаст поглед — све му се то допало и падало му на памет, како би то лепо било ка |
ан крене преко таквог блата, деси му се то, да се формално углиби у блату са батиним чизмама (н |
’ за име Божије, либсте, та шта правите то <hi>од себе!!!</hi> Та зар не знате те рацке обешења |
данде баба Макра.</p> <p>— А шта радите то, слатка тетка-Макро?{S} Ди сте за толико?</p> <p>— Е |
} Ал’ молим вас, милостива, да задржите то за вас.{S} Бог зна, је л’ то све истина, па нисам ра |
нија прегледајући рајспулфер, — шта сте то урадили!{S} Та здраво је оштар овај рајспулфер!</p> |
чудо.</p> <pb n="30" /> <p>— А шта сте то сневали? — пита је госпоја Перса и изашла већ на сок |
ћ каква буде сходна титула,) та шта сте то начинили од тако красног детета (или фрајлице)?!{S} |
hi> да имамо деру!</p> <p>— Та како сте то почели, може је још и бити!{S} Но, то ми се допада!. |
А зар вам нису то казали?{S} Зар нисте то, милостива, знали?{S} Од онда још ја њу не миришем, |
е соба, — да је питам: <hi>кога</hi> ће то да обријају!{S} Ил’ мог Спиру ил’ оног њеног што дов |
е знам још шта је, ал’ већ видим, да ће то све на моју конту да се запише.{S} За тим дозове сво |
ан, одмах сам казала и помислила: да ће то бити нека њи’ова хунцутарија.{S} Удесили они то све |
да одем часком до госпоја-Соке; она ће то знати, кад држи дућан!{S} О, о, баш ми је жао —</p> |
ете, к’о једни путници да знате, шта ће то бити у Недељу код нас овдекана.{S} Е, па ја ћу вам, |
} А шта велиш?</p> <p>— Па мал’те не ће то најбоље и бити!{S} А ја ћу бар за то време да се нат |
опремљена као Јула попина.{S} Колико ће то кола требати, да све то крену, сам ће Бог знати.{S} |
"411" /> „Рада побе’го од бабе!“ Зар ће то лепо да будне?{S} Ајде, лане моје, ајд’ с кола!...{S |
ог и управљеног крова од трске.{S} Беше то осмех праведника који спава и снива како получује на |
зе књигу и стаде је разгледати.{S} Беше то нека немачка књига, тридесет седми хефт <title>Ринал |
="120" /> <p>— Шта би само прочитали из то неколико цветића!</p> <p>— А ви извесно знате? — пит |
е заслужио такву жену к’о што је она! и то иде све тако, докле га Тинкуца не истера да нахрани |
полак шапурике...{S} Неки коњски зуб, и то ваљ’да од оног највећег штајерског коња на коме Крањ |
дућан и постао сам свој газда.{S} Е, и то је дочекала.{S} Сад узела најмлађе унуче Савицу и са |
не, не, најн, најн!{S} То ће да буде, и то мора да буде!{S} А од воље вам, да ми дате шта буде |
ш какви смо пајташи и пријатељи били, и то још од кад!{S} Још од прве латинске!{S} Та заједно с |
ку</title> то пише, да ћу ја срадати, и то баш ни од чега другог него баш одо те воде, па черес |
у још давно рекли песници и филозофи, и то је: да је све зло у свету (од Адама па до наших дана |
се само пута <hi>тај</hi> искобељ’о, и то баш тамо, ди сам мислио, да му, Боже ме прости, ни с |
чаше и хладно, скоро наточено, вино, и то тако траје све до медљане ракије ујутру, кад се госп |
е нашла да ми чува кућу; <hi>она</hi> и то <hi>моју</hi> кућу да чува.{S} Ал’ и ја сам јој к’о |
а да се овако домаћинство подигне!{S} И то су само крупније ствари које до сад споменусмо, а гд |
тар, него Часловац, мали Часловац!{S} И то још и није онај прави Часловац од оних из Русије пос |
само из белог порцуланског тањира.{S} И то нико није умео да цени код тог створа, само фрау Габ |
то говори?</p> <p>— Па говоре они.{S} И то откад.{S} Па ја се све чиним и невешта...{S} К’о вел |
јетила сам, — каже ми госпоја Сида, — и то, да увек она има нешто особито, тек само да није к’о |
ша пробије зору, пробиће и опаклију.“ И то је баш тако к’о свето!{S} Баш сам то добро утубио!{S |
је ушао у дућан, извадио је из шпага и то пола табака и размотао и метнуо преда се, сео на сто |
астаде почивка.</p> <p>Мож’да је сада и то, мало час споменуто, био један разлог; али не мање ј |
а баба ожени лепо!“ А кад је дочекала и то, и оженила Гавру, а она после остави Гавру к’о да га |
, ништ’, ништ’!{S} Само мало суза, па и то тек форме ради, да може извадити шнуфтиклу и через к |
вама грошић два дати за то!“ Купи, па и то пошље кући.{S} Од тих ствари после госпоја попадија |
тошта дознала је тек тада гђа Сида па и то: откад је управо фрау-Габриела омрзнула на фрау-Цвеч |
S} За писмо су му плаћали два сексера и то што попије док пише и напише писмо.{S} Коме треба та |
е завлачи по шифонерима, али тек чита и то преда мном чита!{S} Не, не, чита она; варате се, сла |
жени бити.{S} Па издржи крштена душа и то.{S} Ал’ ја сам једва чекала да се сврше те дерне шту |
ид’о сам само једаред још један такав и то на цимеру једног дентиста.... виси као цимер, да се |
текем дођу године!{S} Па ми паде сад и то на ум, Боже, какав је штуцер мој покојни био некад к |
рда срца; та то мора бити.{S} Једаред и то мора да бидне!</p> <p>— Хеее, е, слатка пријо, — вај |
Ваљ’да се сад и сама уверила, да може и то да буде.{S} А сем тога, после ових података, добивен |
?! — Тако је!{S} Истина је!{S} Али је и то истина да се много што шта у овом шареном свету и <h |
.{S} Лаку ноћ!“</p> <p>Док мало после и то не умукне заједно са нестанком оних силуета испред к |
верује!{S} За једнога од ове двојице и то баш, Бога ми, биће за поп Ћиру приповедају, да је у |
но буре насред баште на сунцу, а види и то, како се неко сагнуо иза бурета па се миче али никак |
! <hi>Коњски зуб</hi>, са свим коњски и то још колики!{S} Таква велика зубекања, какву ја, Перс |
Г. Епископа и ради своје пастве, али и то не иде онако срдачно као некад, него онако званично, |
вима појео пуну једну вешкорпу крофни и то за оно кратко време, док је пре ручка курисао домаћи |
м „тога момка“.{S} А мора се признати и то да је гђа Сида, као и свака мати, омекшала јако глед |
ћин и куца се и с њим а и с поп-Ћиром и то још два пут.</p> <p>Пију и разговарају се и опет пиј |
са мном дишпут’о.</p> <p>— А можеш му и то рећи: да се <hi>доцкан</hi> сетио.{S} Младић је већ |
мало душом — па се упутио за певницу и то за ону коју је држао Аркадија црквењак, а другу је п |
ни приметио; (чак је повео једном реч и то пред Јулом о једној доброј партији која јој се јавља |
последња, дознала је, као бабица, још и то, да ће госпођа Перса <pb n="365" /> у будуће крштава |
аруша једна.</p> <p>— Па каз’о је још и то шта воде да једе, — наставља Ержа свој рапорт.</p> < |
сад, кад је већ тако пошло, чекам још и то чудо и покор, да је ето тај поп Спира постао —- прот |
други неки, трукован код неког Швабе (и то без титли, без титли Сидо,) који, управо, не би ни с |
е:</hi></l> <l>Зулове и шнекле</l> <l>И то бело лице</l> <l>рознфорб-боје!</l> <l>„Ах, љубезна |
падала на памет страшна мисао: каква би то велика несрећа била, да нешто као поп остане удовац |
сву је облила румен и размишља, шта би то сад могла радити у кујни ил’ ма где, само да не седи |
ертнима свирјепа књагињо!“ Ах, какав би то красан пар био да се узму!{S} Он леп висок, а она ле |
по свој прилици да јесу.{S} И какав би то опет роман био без пољубаца чак и у десетој својој Г |
му је дошло смешно помишљајући какав би то призор био, кад би гђа Перса стала да брије поп-Спир |
па се и она заплака.</p> <p>— Е, кад би то било истина!{S} Него, тек тако, ма ко — А <hi>ко</hi |
"96" /> то лепо сравњавате, само кад би то била истина!</p> <p>— Лако је сравњавати, — вели Пер |
ла очајавати за успех, јер није и не би то био први случај, да њеној Јули пасира тако што.{S} У |
ла, он се и повезе на њима, јер који би то парохијанин био који би своме пароху одрекао кола!{S |
о.{S} А био му се јако допао.{S} Био би то славан поп, мишљаше поп Спира, а поп Спира није, као |
у-Габриела с гђом Персом. — Е, е, ко би то и помислио!!{S} А ја, још кад сам устала, а ја сва д |
е.</p> <p>— Чудновато, заиста!{S} Ко би то рекао!? <pb n="90" /> — чуди се гост не знајући ни с |
у част, слатка!</p> <p>— И-ју!{S} Ко би то рек’о!</p> <p>— То још како!</p> <p>— Та не говор’те |
Габриела. — Е, то је баш лепо.{S} Ко би то рек’о.{S} Е, баш, баш...{S} Сва сам онако, некако, к |
ворите? — чуди се госпоја Сида. — Ко би то и помислио, да вам се то допада?!</p> <p>— Не, не, м |
?! — чуди се опет госпоја Сида. — Ко би то и помислио!...{S} Збиља, кад споменусте ручак, — реч |
p>— Ју, рођена, — чуди се Пела, а ко би то рек’о?!</p> <p>— Ето, прво, не зна немецки!{S} Зар т |
то допало и падало му на памет, како би то лепо било кад би свега тога било и код Меланије коју |
што на ту форму морало бити, јер што би то баш њему певали, кад прође, ону данас већ јако рашир |
> ни ја забадава Нића Цуњалов!{S} Утуби то, газда-Перо, — вели поносито Нића и отпи за пола бок |
и ноћи, па да им још претекне!{S} Утуби то, газда-Перо, — вели Нића на ком се већ могло осетити |
е чувене путер-крофне. <pb n="20" /> Ви то за чудо лепо умете и надалеко сте се прочули через њ |
S} Госпоја Габриела, та <hi>шта</hi> ви то мени говорите?!{S} А од <hi>кога</hi>, наопако!</p> |
исто</hi> и не знам управо, јесте л’ ви то, почитајема госпоја-Сидо, ил’ је то ваш господин суп |
а срећа, каква срећа.{S} Та јесте л’ ви то, чесњејши?</p> <p>— Успут, онако успут, — вели поп-Ћ |
оцким уланерским филером.</p> <p>— А ви то канда чешљате перје? — запита Нића, да би окренуо ра |
поп-Ћириних заједљивих речи. — Кога ви то мислите, кад <hi>тако</hi> говорите, молићу лепо?</p |
лујете.{S} Ево вам и обрста, знам да ви то волете! — рече и спусти му још два грумена шећера и |
вом.</p> <pb n="315" /> <p>— Та коме ви то говорите, — вели домаћин, — та знамо ми већ то одавн |
не зна шта да иште!</p> <p>— Та коме ви то диваните?!{S} Та зар ће ми то бити први пут да се по |
p>— Не брин’те се, мама!{S} Остав’те ви то само мени.{S} Та зар сам забадава била у пансионату! |
цо, — вели им господин попа, — дајте ви то попи, а попа ће вама грошић два дати за то!“ Купи, п |
збиља, господар-комшија, а откуд сте ви то постали хаузмајстор па издајете квартире? — запита п |
</hi> говорити?</p> <p>— Па како сте ви то <hi>„вама“</hi> некако чудно изговорили?!..{S} И пос |
n="215" /> <p>— Е, било ђавола!{S} И ви то, Боже, слатка снаш’-Пело, одма’ тако верујете?!{S} Т |
ас дрхће, — ал’ тек баш нисте морали ви то да радите, драга госпоја-Сидо!</p> <p>— Тхе, шта ћу, |
на, па да ви мене лепо научите, како ви то правите оне ваше чувене путер-крофне. <pb n="20" /> |
би знала зготовити.{S} Кад она направи то <hi>Саће од зоље од квасца</hi>, могла је, што кажу, |
у да стадоше кола пред капију, — остави то пиле, ја ћу га очупати, па стрчи и отвори капију, ет |
ког ђака</title>, мамо.</p> <p>— Остави то одмах!</p> <p>— Та тек што нисам свршила.</p> <p>— Т |
да није био бијен од њега, али је сваки то подносио, јер је знао да се то клони добру његовом; |
отима па му каже: „Срам те било!“, али то тако меко и нежно, да му још и сад звоне у глави те |
гу.{S} Он се, до душе, звао хирург, али то је још једнако само његова жеља била, јер у ствари ј |
те ви викати: „охо“, кол’ко ’оћете, али то је све тако.{S} Не може човек у вече да разлади собу |
краве <pb n="2" /> појеле тротоар, али то је само једна пакост, јер тротоара заиста никада ниј |
ол’ко то изби?</p> <p>— Седамнаест, али то је управо дванаест... морате увек пет опциговати, — |
човеку наравно да није познато!{S} Али то му ништа не смета (ни њему, поп-Ћири, а ни поп-Спири |
м сликом већ од неколико недеља.{S} Али то је још била велика тајна.{S} За њу је мало њих знало |
Једна му је већ рекла: „О мустро!“ али то њега није много женирало.{S} Знао је да је боље кад |
пустила се у унтерхалтунг с гостом али то тако, као да је сама она ту. „Оно није више ни изгле |
одономадне што се почастио!</p> <p>Али то није био мачак, који је на правди Бога данас обеђен, |
е да су они прешли преко Тисе и учинили то.{S} Иначе никаквих других новости нема већ поодавно. |
тањира ону тртицу!{S} Чудим се, шта ми то све фали!“ Или: „Господин-домине, — обратив се Кипри |
а коме ви то диваните?!{S} Та зар ће ми то бити први пут да се погађам!{S} Та умем ја, те још к |
а, и кол’ко вам је Бог дао.{S} Знамо ми то.{S} Намирис’о је Нића још са сокака.{S} Све му голиц |
га стари учитељ. — А и онако, поњамо ми то већ... и због слова сте мало возбуђени —</p> <p>— А, |
ето тако, капам ту бреспослен а баш ми то није мило, к’о човеку раднику.{S} Та зар сам ја носи |
е не могу састајати, али је теши, да ни то неће дуго трајати; захваљује јој што га се сећа и че |
hi>Зборник?</hi></p> <p>— Није, није ни то... ајде да те не мучим... — вели поп-Ћира и показа ј |
ико у вамилији није тај ’лебац јево ни то био!{S} Ал’ како сам радио, тако сам лепо и прош’о; |
лице.</p> <p>— Ех!{S} Па не ваља баш ни то, кад је неко и сувише свирјеп.{S} Е, Боже, па људи с |
нека њи’ова хунцутарија.{S} Удесили они то све још раније.{S} Па к’о бајаги сневала да се кугла |
ођ, — вели Аркадија.</p> <p>— Па шта си то к’о смислио?</p> <p>— Па, ето, то сам смислио.{S} Да |
ад дош’о.{S} Ми се већ забринули, ди си то...{S} А већ Меланију сироту не могу да умирим. „Јух, |
оп Спира. — Па кад си чула, што ми ниси то одма’ каз’ла?</p> <p>— Па ја нисам гђа Перса, да пра |
визиту... немам сад кад.{S} Ајде, носи то брже!...{S} Дакле, шта је то било, слатка!?{S} Седим |
— викну радосно домаћин, — та је с’ ти то, Спиро?{S} Ооо!{S} Е, баш, баш добро!{S} Та је с’ <h |
.</p> <p>— Али, како само, врагу, да ти то падне на памет. кад ти ниси учио никакве школе?!</p> |
а Богу!{S} Јесам ли ти каз’о: остави ти то само мени!</p> <p>— Е, е, баш ти фала.{S} Е, кад баш |
сне га за руку.{S} Кад брж’ то, кажи ти то мени и протолмачи?!{S} А фурт се нешто смеју а особи |
Јула.</p> <p>— Јуцо!...{S} Је си ли ти то?</p> <p>— Ја сам, мамо! — одговара плашљиво Јула.</p |
а моји ме не познају.“ — „Та јеси ли ти то, Лало? реко’ ја.{S} О Лало мој, а откуд ти?“ А он ми |
Да ми више ниси запевала!{S} Гледај ти то ње само!</p> <p>— Кад не умеш паметнију какву да нађ |
лих па через тога.</p> <p>— А на што ти то? — пита је Пера.</p> <p>— Ех, немој ми се мешати у н |
е још и сад извучем из шкрипца, нећу ти то <foreign xml:lang="cu">во вјеки вјеков</foreign> заб |
само, сад ћу да викнем тату!{S} Ви’ш ти то њега!{S} Одма’ шибајте из башће —</p> <p>— Та шта ви |
b n="45" /> није тај обичај.{S} Ви’ш ти то њега!...{S} Него ма’нимо се тога сад, па како би бил |
ула!{S} Јеси л’ ме разумела?{S} Ви’ш ти то ње!! викну гђа Сида, а стегло јој се у грлу од силне |
резниш! — обрецну се Тинкуца. — Ви’ш ти то њега само!</p> <p>— Хеј, — уздахну бојтар излазећи у |
— говори Јула онако за себе. — Ви’ш ти то њега!{S} Унцут један.{S} Ал’ сам му добро и одговори |
та ђаволства падају на памет!{S} Баш ти то није ни намање лепо.{S} Хахаха!{S} О, жено, часни те |
hi> дана сам је карала, а она, видиш ти то чудо, још <hi>ни сад</hi> да се утјеши!! — вели гђа |
још из кујне глас гђе Персе. — Видиш ти то њи’ само!{S} Добили госте, па се ником и не фале!{S} |
све пространо и комотно; ако су кревети то су били широки за две персоне, ако су јоргани опет < |
а.{S} Е, па ја ћу вам, молим лепо, моћи то јешплицирати.{S} Јербо ја сам и неки род овом бирташ |
усте у кујну да помаже Жужи.{S} Све јој то не поможе, увукоше је измеђ у Ниђе боктера и Проке п |
е коштала?</p> <p>— Шта је, да је — тек то није ништа према оној твојој услузи мени учињеној.{S |
-Спирине.{S} Шта мислите!!{S} Би л’ вам то икад пало на памет!{S} А госпоја Сида онда к’о вели: |
!</p> <p>— Ију, господин-Спиро, шта вам то сада пада на памет!{S} А ја баш сад мало час с мојим |
о лице, па не знам, знате, је л’ ће вам то бити по вољи, е, па ди би онда ја —</p> <p>— А како |
и!...“ Ђаво ме натера да још пофторавам то.{S} Кад му ја то <pb n="345" /> реко’, а Екселенција |
еду а нећеду да платиду, а ја им не дам то, и пазим на њих к’о њихов род, и, на прилику, браним |
рече одлучно гђа Сида. — Но, још би нам то требало! — рече и остави сву уплакану несретну Јулу |
</p> <p>— Да, да, имате право, и ја сам то примјетио, — потврђује поп-Ћира.</p> <pb n="308" /> |
И то је баш тако к’о свето!{S} Баш сам то добро утубио!{S} Нема ту лепа дана још задуго, госпо |
, — да их то јест „ауфирујем“.{S} Нисам то учинио онога вечера кад су биле заједно с тога, што |
жу „под видом честности“, тако да би им то увек био згодан изговор да су се „случајно“ ту нашли |
могу да верујем.{S} Идем одмах да јавим то дешператним пријатељима вашега господина супруга!... |
Спиро, к’о ајмол ајнц; јер што ја видим то је виђено, Спиро, па пунктум!</p> <p>— Хм, хм! — врт |
ко опаки.</p> <p>— А, не, не, ја мислим то ако, то јест, заслужите.</p> <p>— Па онда молим вас |
и пред кућом под комарником.{S} Међутим то је имало своју добру страну не само што се тиче поп- |
баш не велим да није; није ми он један то призн’о...{S} Била сам млада; а што је младо, то је |
тали:{S} Откуд сад он да говори, кад он то баш није марио!{S} Та једва га натера поп Ћира и о в |
године к’о да су и венчани, па ди би он то сада допустио и какав би опет човек био!{S} Па каже: |
видети у чему је ствар.{S} Казаће им он то већ на своме месту, и знам да ће им онда још чудније |
к тако, ма ко — А <hi>ко</hi> је спис’о то? — рече гђа Сида бришући сузе.</p> <p>— Написао је К |
те ви зором и варате њима човека, слабо то створење! — Гледајте само срећнога и задовољнога Нић |
ти меникана мало оног твог вина, јербо то сам цигуран да ти није фалично Ха, ха!{S} Ај, шта ве |
м пајташом и колегом, оним Мићом, јербо то је његова парокија, његов кварт, — па да <pb n="173" |
прибацивати за оно мало ракијице; јербо то је моја сладост, мој балсум!{S} Ракија је једна моја |
ћу то све натенани исприповедати; јербо то је дугачка историја, а ти си ми, што рек’о Псалмопев |
ак помало још и мили да живим.{S} Јербо то је моја сладост једна!...{S} Па велим:{S} Та добар ј |
је било познато!{S} Са свим имате право то је — к’о што сте изволели примјетити са свим сушти к |
!{S} Не треба ни њему што не ваља, него то оставља нама овде на врату —</p> <p>— ...да се не му |
овом сокаку?</p> <p>— А да шта сам него то урадила!{S} Па мислиш да ми је штогођ <hi>помогло?</ |
.{S} А и Шаци је мило било кад је видео то.{S} Није могао да одоли срцу и да буде послушан пору |
о их је много.{S} А у толико је пре био то сада случај, кад се ишло чак у Темишвар у ком би оне |
ло искушавати Бога кад бих одмах тражио то.{S} Треба се упражњавати у стрпљењу, то је наша прва |
к’о што је већ неколико пута и заслужио то, он још одликован!...{S} Тек штогођ и од Екселенције |
ек помислити?!</p> <p>— Шта је помислио то је и рек’о, а ти ајд пред кућу, — вели гђа Перса.</p |
еби уши воском заливене.</p> <p>— Па ко то говори?</p> <p>— Па говоре они.{S} И то откад.{S} Па |
и се окренуше левој певници, да виде ко то пева?{S} И стари учитељ диже наочари на чело па погл |
<p>— Охо! — чуди се поп-Спира. — Кол’ко то изби?</p> <p>— Седамнаест, али то је управо дванаест |
аш сат опомиње.{S} Седамнаест сати; ако то није доцкан, онда никад неће ни бити.</p> <p>— Та ма |
ије се бавили у башти под зовом — и ако то није баш ни најмање поетско дрво и место — за оне ко |
Молим вас, само малко.{S} Уф, уф! како то да ми се деси!{S} Молим вас, слатка, ја сад немам ка |
то она не плаче, али се ипак чуди, како то све тако лепо умеју људи да измисле и саставе, к’о д |
ам да ће им онда још чудније бити, како то да се нису раније сетили, кад је давно у романима ре |
ј дасци, па му само по мало чудно, како то тако газдачка кућа, а тако тврд креветац.{S} Али се |
кажу како то није ни најмање депо, како то иноверци никад не би учинили према свом патеру или п |
карменадле —</p> <p>— Ама, Спиро, како то још, говориш!?{S} Ко те не познаје, мислио би само д |
попине ћерке.{S} И како знамо већ, како то иде данас у овом свету, мислим да нема ни једног чит |
/hi> Шиљала сам Ержу, да јој каже: како то није лепо, да, изнесу решето за жито на сокак, код о |
осу. — Дакле, молим... одговор?{S} Како то мислите?</p> <p>— Како мислим?{S} Како и да мислим, |
Е, баш фајн се стрефило!</p> <p>— Како то мислиш?</p> <p>— Па, ево, како!{S} Сад се можете врл |
ти и променити мишљење.</p> <p>— А како то да разумемо? — запита га Меланија кокетно и стаде се |
а каква жаба, господин-попо!{S} Та како то опет диваните!?{S} Та, сто жабаца да ми, не крекећу, |
в, а начинио наивно и поштено лице како то већ паор уме.</p> <p>— Па, Петре синко, је л’ то пош |
ишкоте му и неће спремити!...{S} И како то да се само стрефи, да је баш сад његова чреда а не Ћ |
реба багателисати ни немачки језик како то почиње Меланија, па каже: да је француски језик баш |
ојих сопствених пароха; да му кажу како то није ни најмање депо, како то иноверци никад не би у |
је.{S} И тако то сваку ноћ ради, и тако то траје док петли не запевају, а онда одједаред као да |
се чешља гребеном и дави је.{S} И тако то сваку ноћ ради, и тако то траје док петли не запевај |
S} Особито у селу ни за живу главу нико то не сме да спомене; шта више, сад још хвале место да |
ушију и наравно, да га је јако заболело то, што патак ни најмање не води рачуна о кући у којој |
приповедам.</p> <p>— Но, па шта је било то опет сад?</p> <p>— Па од оног јаузна.{S} Сида дрвље |
тавили Епископски двор.{S} Чудо је било то, што је поп Ћира изашао и ако је као <hi>тужитељ</hi |
hi>кључ?!</hi></p> <p>— Па у порти било то... у црквењаковој авлији...{S} А он онда дочеп’о циг |
твар с поповима.{S} Код њих није важило то правило да: свако чудо за три дана траје.{S} Они су |
селу заробити и оковати, него чека само то, да му умре нека стара богата стрина, па кад је насл |
мајстор.{S} А мој попа опет то, па само то, воли, као да је, Боже ме прости, швапско дете.</p> |
у мараму под јорганом!...{S} Е, та само то ће ми вредити сто форинти!</p> <p>— Па сад се волете |
и него сан у саму зору.{S} И откуд само то да снива!?{S} Њега <pb n="148" /> да снива!{S} А сни |
Преосвештенство!{S} Замерио ми је само то, што сам се <title>Часловцем</title> послужио, каже: |
е обешењаке паоре, те дивљаке, што само то знаду!{S} А да им није <hi>нас</hi> из Оберестрајха, |
да бом’е да је клевета!{S} Та већ само то; што је казао, да сам употребио Пентикостар, па то м |
к него га описивати.{S} Напоменућу само то, да је гђа Сида учинила све што мржња и љубав једне |
тић и све брже перја.</p> <p>— А ди смо то били ноћоске, синовче, ај?{S} Ко се то ноћом у глуво |
ар, па још немеш, грубијан!</p> <p>— Но то ће лепо да се сврши!{S} Каже ми баш гђа натарошевица |
тако сам чула... по што сам купила, по то вам, што кажу, и продајем —</p> <p>— Од куд само што |
ће чути један од другог.</p> <p>— Е, по то би’ и ја кочијашио, — вели поп Спира. — А паор паора |
вама у десно... а за то вас и возим по то.{S} А за десет сребра, што кажу, не вреди ни презати |
раздраженој лавици. — Ћиро утуби добро то што ћу ти сад издиктирати:{S} Док га не видим обрија |
ретоше, и путнику се учини јако познато то лепо и ведро лице.{S} Погледа на кућу, и на таблу на |
толико година, диван глас.</p> <p>— Ето то је певао, — вели поп Ћириница. — Нема ту никаквих др |
јали су се обојица тако слатко, као што то само здрави и дебели попови могу.</p> <p>— Е, чесњеј |
е на страну, онако тајанствено, као што то раде завереници у трагедијама на позорници у трећем |
много важности овом сукобу.{S} И пошто то није први пут било, надали су се да неће ни последњи |
<p>— Ето, прво, не зна немецки!{S} Зар то није фелер за једну младу девојку!!{S} Ето, кажите с |
/title>...</p> <p>— Па... овај... а зар то није било...</p> <p>— Та, кад добро промислим — вели |
е било и Шаци и Јули тога тренутка, јер то <pb n="141" /> се и не може описати, то вреди доживе |
ђ!{S} А ја мислим, да сте се тукли, јер то је сад, знате, ушло у моду и код самог ноблеса!{S} П |
радом свинчету опрљено ухо или реп, јер то и јесте највећа деликатеса на једном тако опрљеном с |
је баш.</p> <p>— Нећу да се фалим (јер то није мој обичај) ал’ требали сте у такој прилици — к |
ији.</p> <p>— Молим вас, немојте да вас то збуни ни најмање, господине, — вели му гђа Перса, — |
аља ништа ова нова наука.{S} Куд ће нас то одвести — сам Бог ће знати!</p> <p>— Деде, спаси Бог |
о си каз’о; откуд ти само паде на памет то?{S} А чули смо, — кажу они, — да су сви Иђошани на т |
нати, прави мајстор.{S} А мој попа опет то, па само то, воли, као да је, Боже ме прости, швапск |
оно тамо, а, Петре?{S} А каква је опет то комендија?</p> <p>— А каква би опет комендија била, |
рите, — вели домаћин, — та знамо ми већ то одавно!</p> <p>Пију, куцају се, па опет пију.{S} Али |
велике чаше воду, па га онако, како већ то смерне девојке чине, преко чаше посматрала пијући по |
та; не трудите се, госпођице, ја ћу већ то сам, — рече Пера и узе књигу и стаде је разгледати.{ |
Јули која седи поред ње или Жужи која у то доба обично полива улицу или плеви зубачу, да не би |
шаљу само старији и јачи, а малишани у то доба остају код кућа, па се џавељају и претурају по |
иклу и через кијавице, коју је срећом у то време добила!...{S} Па зар она супруга!{S} Она!{S} О |
лашљиво Јула.</p> <p>— Шта радиш тамо у то доба? — пита је гђа Сида коју је комарац пецнуо и ка |
! то је ђаво, што нема арњева.{S} Знаду то и господа попе.{S} Зар мислите, нису они к’о, на при |
ни говорити а камо ли играти, — све му то не поможе!{S} Игра Шваба ако му се и не игра!{S} Гле |
еће, него сам оставио за данас, на дану то јест.{S} Спрам свеће се превари човек, а женске су о |
овићу, па о Стратимировићу!{S} Какве су то силе биле!{S} Па какав запт и каква строгост!{S} Как |
је она више господе хирурга.{S} Све су то били фини људи, који су се дружили опет с финим људ’ |
одустане од тужбе и процеса.{S} Све су то знале и сваком казале фрау-Габриела и фрау-Цвечкенма |
утник давно очекивани учитељ.{S} Све су то најбрже разнела и разгласила по селу она деца са зво |
е бити све из прошлога века.{S} Биле су то неке старе контрафе са црним оквирима; неке тице на |
реб’о си сам да држиш риф.{S} Лопови су то; све сам лопов до лопова!{S} Украшће ти из очију. <h |
амо Цвечкенмајерка видела то, видели су то и многи други.{S} Јер дуго и дуго још после тога, ка |
Габриелина</hi> </p> <p>Пре него што су то знали и сами попови знало је село да су се помирили. |
ш много пре, гнедиге.{S} А зар вам нису то казали?{S} Зар нисте то, милостива, знали?{S} Од онд |
вица што сам вас, узнемирио у виртшафту то јест газдинству.</p> <p>— О, ни најмање, — одговори |
о знаш, да нас ко прекида!{S} А тамо ћу то све натенани исприповедати; јербо то је дугачка исто |
оље читаоце са обе ове девојке, — да их то јест „ауфирујем“.{S} Нисам то учинио онога вечера ка |
ред гусака било је ту и гушчића.{S} Баш то је ранила једна млада румена девојка, фрајла Јула, п |
да се нећкаш!</p> <p>— А ваљ’да ја баш то пијем од беса?{S} Него, тако... пијем, па ми се онда |
ве.{S} Ајд, иди сад.{S} Стој!{S} Ти ћеш то заборавити к’о и запушач.{S} Дакле, шта сам све каза |
ли баш да ти кажем?</p> <p>— Јесте, још то чудо и покор ’хоћу да чујем.</p> <p>— Шта <hi>ја чек |
излишна била, јер госпођа Перса је још то исто вече — кад је после вечере, пошто је поп Ћира в |
оњу, што веле.{S} Јер он не познаје још то женско створење, које је у стању да му се <pb n="75" |
твари.{S} Све је лепо намештено у кући (то јест засад још у глави) само су у неприлици с једним |
е и поп-Ћире; јер се на овом последњем (то јест поп-Ћири), збиле оне речи од пословице која вел |
мо дромбуље, фрула и гајде, али кад му (то јест томе клавиру) дознате историју, онда се нећете |
замуцкује љут к’о ватра поп-Спира — то-то-то-тога Ту-ту-турчина!{S} Тога, тога Ага-га-га-гарја |
муцкује љут к’о ватра поп-Спира — то-то-то-тога Ту-ту-турчина!{S} Тога, тога Ага-га-га-гарјанин |
јете!{S} Е, то је баш к’о поручено! <hi>То</hi> је добро!{S} Никад боље!</p> <p>— Какво те „доб |
укућани!</p> <p>— Ама <hi>то</hi>, <hi>то</hi> ми само није мило; тај твој „боктерај“!{S} Мног |
чуваш вранца од рђави’ људи!{S} Ај, <hi>то</hi> ја вас питам?“ — А они се, вели, ухватили сваки |
ни дужну није истукла.</p> <p>— Но, <hi>то</hi> ми се допада! — вели љутито-поп Ћира, а попадиј |
<hi>не ваља!</hi></p> <p>— Ама то, <hi>то</hi> баш и ваља!{S} Но фала Богу, — додаде Аркадија |
’, спас’ Бог, укућани!</p> <p>— Ама <hi>то</hi>, <hi>то</hi> ми само није мило; тај твој „бокте |
и поштеђена!</p> <p>— А шта има она <hi>то</hi> с вашом кућом?!</p> <p>— Има то, што није миран |
>— Какво те „добро“ спопало?!{S} Та <hi>то</hi> баш <hi>не ваља!</hi></p> <p>— Ама то, <hi>то</ |
но одмакла. — Ју, убио је Бог; како <hi>то</hi> да ми пасира! — па стаде и погледа доле и виде |
, убио те Бог, Габриела, откуд само <hi>то</hi> да ти падне на памет!{S} О жено, жено, иди до в |
у посвађали?</p> <p>— Та да је само <hi>то</hi> — па и Боже помози!</p> <p>— А зар има наопако |
<l>Натруниће моје очи чарне!“ —</l> <l>То изрече, у Тису утече!</l> </quote> <p>И гђа Сида осе |
>Нег’ љубити три млада дротара!“</l> <l>То изрече у Тису утече,</l> <l>Па отуда млада проговара |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>То никад није могла да заборави фрау-Габриела и омрзнул |
>Што кроз пенџер гуче“!</l> </quote> <p>То беше као неки одговор на раније питање, бар тако га |
Момка брез федера, еј!“</l> </quote> <p>То је та песма коју је Тима шрајбер спевао а коју је и |
ће он бити мајстор да намести!“</p> <p>То је онда чула гђа Перса и одмах убрзала да измакне, д |
ф!“ хуче гђа Перса.) Огугл’о сам већ! („То видим!“ вели она).{S} Том човеку помаже и ђаво и Бог |
латка снаш’-Пело, — немам кад сад да се тоалетирам кад имам ето других послова! — нека преноћи |
јно и натенани умива и глади и дотерује тоалету.</p> <p>Но ми смо се мало повише удалили од пре |
ого скиташ ноћу, Нићо, па би’ венула за тобом, бојим се!{S} Па те за то и нећу!</p> <p>— Право |
кроз мокар ваздух са далеке висине над тобом тужно кликтање ждралова, — и они нас остављају ка |
Еј, наопако ти звонило, и теби и нама с тобом!</p> <p>— А Екселенција са наљутила после поп-Спи |
бешењацима!...{S} Та ди би се ти, Бог с тобом, — продужује гђа Перса сва зелена од једа, — вози |
него уздуж! — вели му гђа Сида. — Бог с тобом, Спиро; а какво те „преко“ наспело!{S} Зар ти ниј |
индарили ону браду.</p> <p>— А шта је с тобом?</p> <p>— Са мном?{S} Ништа!{S} Врло добро!{S} Ек |
, морам ја, видим, други ред отпочети с тобом.{S} Та дај тај кактус овамо, шта га држиш једнако |
: „Хе, ко је оданде, одакле ја долазим, тог тешко познаду.{S} Ето, каже, и мене, па моји ме не |
} Прва је Јула попустила и дошла.{S} Од тог дана је опет почела долазити свакога дана, па пре п |
Перса.</p> <pb n="229" /> <p>— Нема од тог ништа! — рече одлучно гђа Сида. — Но, још би нам то |
ира.{S} И то нико није умео да цени код тог створа, само фрау Габриела, јер су сви држали велик |
А, да, пардон, пардон!...{S} Дакле, до тог доба су се и којекако слагале; ал’ од ото доба, крв |
да ми је пре тога когођ рек’о да ће до тог доћи.</p> <p>— Па шта каже онај <hi>паор?</hi> — за |
— то-то-то-тога Ту-ту-турчина!{S} Тога, тога Ага-га-га-гарјанина!“</p> <p>— Пак-пак?{S} Пааак-п |
оћа међу њиме через младога хер-лерера, тога младића.{S} Госпоја Сида научила, да прид вече пос |
, рекосте, тукли?</p> <p>— Хе, кога!{S} Тога који се неће сигурно пофалити.{S} Бајаги, не знате |
Спира — то-то-то-тога Ту-ту-турчина!{S} Тога, тога Ага-га-га-гарјанина!“</p> <p>— Пак-пак?{S} П |
попова био је тако око девет часова.{S} Тога истога дана после подне, приповедале су се чудне и |
је имао врло леп рукопис, написана.{S} Тога дана, кад је преписивао начисто тужбу, послао је с |
жно цвилећи говорио оне слатке речи.{S} Тога дана јој једнако у глави; и тога и другог и трећег |
ни на један или други лакат кад једе, а тога тамо у собама не може да буде.{S} За то је остао д |
Па ти кажи, — учи га гђа Сида, — да га тога дана ниси <hi>ни вид’о</hi>, а камо л’ повредио.</ |
људ’ма, и да сам ја невина жертва свега тога... да ми је неко променуо и подметнуо!...{S} Аја.. |
рво сретне на вратима као сведока свега тога, него опет ону фаталну фрау-Цвечкенмајерку!!!</p> |
hi>Ништа</hi> ти ја, кажем ти, од свега тога нисам чуо.{S} О о о!{S} Па ајде, здраге воље, како |
сав стра’ узалуд био.{S} Ништа од свега тога, моја Сидо, није истина!{S} Какав зуб избијен!{S} |
</p> <pb n="306" /> <p>— Ништа од свега тога не знам ти ја, Спиро!</p> <p>— Није ваљ’да имала ф |
само каж’те: „Не знам ја ништа од свега тога, а он, каж’те, нека докаже, да је то све <hi>тако< |
е тарабе не види се више ништа од свега тога до гола тараба, са овде онде осушеном врежом, која |
амет, како би то лепо било кад би свега тога било и код Меланије коју је, наравно, јако волео.{ |
, да чује бар тамбуру.</p> <p>Али свега тога не би.{S} Зато стаде сама певуцати тихо кроз зубе |
суствовали, Бог зна да ли би било свега тога па наравно и саме ове приповетке.{S} Не би се, мож |
рема поштованом домаћину који се целога тога дана труцкао <pb n="359" /> у колима, па му сад тр |
ам, онако... знате баш расположена била тога дана за жалост, — да вам не умем каз‘ти...{S} А го |
, да је сирота Јула сва уплакана изашла тога дана из баште.</p> <p>— Но, шта ти је... шта слини |
па да се може подштрикати!“ А-ја, нема тога, Ћиро! „А поновљено пријатељство, то ти је, дете, |
едећој Глави од једне са свима детаљима тога догођаја добро обавештене госпође.</p> </div> <pb |
год што је тражио да је код парохијана тога дана свачега изобиља, тако је и он на дан Јулине с |
она, као мати, не би имала ништа против тога, шта више, она би оберучка дочекала таквог зета.</ |
рећу.{S} Домаћин није ништа имао против тога, и гости се дигоше од стола и одоше на спавање.{S} |
.. ако, ако, то јест, немате што против тога.</p> <p>— Молим вас, извол’те само! — вели поп Спи |
i>људи</hi>, па нису!“</p> <p>Ето, због тога ме и мрзи да држим коње и кола, — вели поп Спира и |
Колико сам се пута сита наплакала због тога.{S} Увек ми пребацује мој супруг.{S} Једаред сам с |
л’ тек... к’о мислим да... не мора због тога баш тако! — чуди се гђа Сока. — Та и досад је било |
о.</p> <p>— Фала Богу, кад је само због тога! — рече Јула у себи а после додаде гласно: — Па по |
ти њих а зими „грундбирн-нудле“.{S} Кад тога има она онда, како сама вели, не зна шта је доста. |
заборавила и завршила с плачем; а изнад тога једна фотографија целе породице, поп Спира и гђа С |
као какав провансалски трубадур.{S} Од тога доба поп-Спира очима да га не види; и једнако је з |
ијати никога; није фала Богу спао да од тога живи!“- — „Него?“ пита Сока гркиња. — „Па ићи ће у |
аостале му неке ситне сачме и со, па од тога доба је боље и сигурније знао да предскаже сваку п |
аква благодарност?!{S} Нема ту ништа од тога!{S} С народом сам, вели, стекао, па нека сад <hi>т |
се што умесило у једној, слало би се од тога и у другу кућу с примедбом, да није баш испало она |
па, богме, и разбијених глава.{S} И од тога доба мање их дирају.{S} Особито у селу ни за живу |
време, да се поштен комшилук расели од тога вашег виртшафта.</p> <p>— Охо, охо!{S} Ама ви, гос |
им самим да хвали — овде је одступио од тога принципа и похвалио гужвару.</p> <p>— Добро печена |
показује неописану сладост и милину од тога.{S} Тако је и фрау Габриела осећала неко задовољст |
вао, мислио на Тиму „шлајбера“ — још од тога доба мрзили су се њих двојица.{S} И сада, кад се п |
овај је то, Бога ми, и заслужио, јер је тога вечера нарочито дош’о био Пери Тоцилову.{S} И док |
у.{S} А баш им је и згодно било, јер је тога дана био неки <hi>женски празник</hi> „Киријак <hi |
и како су обе попадије примиле закључке тога, тако да га назовем, Темишварског мира.</hi> </p> |
пиштоља или би у Тису с брега.{S} После тога сна никако да јој из главе изађе Шаца!{S} За то ов |
ко се обавестио и умирио мало.{S} После тога је мање лајао за све време визите.{S} Тек по некад |
д самим бунаром пала у несвест. — После тога увек је следовао какав поклон; нов шешир, нова хаљ |
; дакле није, онако, неки...{S} А после тога, има неке старе тетке и стрине, све без деце, а те |
моја — опет малер!“ А сирота Јула после тога не може да игра, него седи поред маме међу женама, |
а госпођа Сида остала да поспрема после тога калабалука.</p> <p>А тек Јула, како је тек она сре |
д гођ тако што снивам, увек ми се после тога мора стрефити каква гођ штета у кући, то је к’о св |
талног и немилог догађаја.{S} Али после тога, почело се из куће поп-Ћирине строжије мотрити на |
ој је живо остао у памети!{S} Тек после тога сна Шаца јој је дошао много милији, јер је тек у с |
огао ока склопити, а два дана још после тога брујале му гајде Совре гајдаша и зујало у ушима он |
оги други.{S} Јер дуго и дуго још после тога, кад год се повела реч о тим сватовима и о том мал |
шта рећи него остави собу.</p> <p>После тога је гђа Сида никако није саму остављала.{S} Једнако |
азећи. — Кад ме закопаду —</p> <p>После тога је Јула весело продужила рад у башти, и решила се, |
осподину Епископу... па ништа. — Па пре тога, ако се сећаш још, кад је оно задоцнио на јутрење. |
снивала, нит’ би веровала, да ми је пре тога когођ рек’о да ће до тог доћи.</p> <p>— Па шта каж |
S} Него једна гужвара, али да ми је пре тога само једно јело па одмах гужвара.{S} Нема ти ту ме |
је признати и сад и толико пута већ пре тога, да је Меланија много и срећнија али и умешнија. „ |
творитеља.{S} Он је сам заповедио да се тога дана ништа не ради и побожни свет поп-Ћириног и по |
ово лишће, па му дала кроз деру која се тога дана први пут појавила на огради баштенској.{S} А |
к“</hi>, који пада 29. септембра, па се тога дана и не ради у том селу од како је пре двадесет |
Ви’ш ти то њега!...{S} Него ма’нимо се тога сад, па како би било да вас проведем мало кроз сел |
ја покојна мама!</p> <p>— Ех, манимо се тога!{S} Било па прошло!</p> <p>— Право кажеш!{S} Боже, |
у и налазе, — у том, дакле, крају су се тога дана у вече приповедале не вероватне приповетке ве |
оватне ствари о том догађају.{S} У вече тога дана, знало је цело место, и лево и десно од Велик |
а ћемо се ’ранити и таворити већ и брез тога вашега тала!....{S} А ви, реко’ му ја, подајте на |
Та сви смо ми <hi>немаши</hi>, па через тога се и свађамо.{S} А да смо „немеши“, нит’ би ви бил |
то није у мојој „парокији“!{S} Па через тога баш и мислим, да се променим сас оним мојим пајташ |
оја кожа на лицу здраво хаглих па через тога.</p> <p>— А на што ти то? — пита је Пера.</p> <p>— |
то ћеш и сневати!</p> <p>— Та не через тога, него се бојим да те не каштигују.</p> <p>— А, до |
чи.{S} Тога дана јој једнако у глави; и тога и другог и трећег дана једнако јој је посред срца, |
екад <pb n="165" /> обичаја ради, док и тога не нестане напослетку.</p> <p>Мрак је притиснуо и |
гђа Перса још једнако брани, па се ради тога често препиру <pb n="404" /> мати и кћи.{S} Гђа Пе |
же певници, да боље чује и изближе види тога „слаткогласнога“ како сам рече.{S} Како је оставио |
а то јер ју је замолио стари сват (који тога дана има од свију сватова највише права да захтева |
{S} Вид’ла сам,“ вели, „свака чуда, али тога покора — никад!“ А друго, што је тако исто, ако не |
дставе себи, како је било и Шаци и Јули тога тренутка, јер то <pb n="141" /> се и не може описа |
при појању чак и на теме, радо се прими тога, а Аркадија полети к’о без душе поп-Спириној кући, |
} Али данас пре подне у Недељу он се ни тога није бојао него је продужавао пут у цркву.</p> <p> |
.{S} Како ће се радовати и блажена бити тога дана, кад поп-Спиру обрију па му не буде остало на |
нски рад и једна и друга, а Јула покрај тога и чита и почешће брише сузе.{S} Гледа је гђа Сида |
ира пароха Спиру, а видљив доказ и знак тога његова задовољства и благонаклоности беше онај црв |
памети ни колико онај прави притјажатељ тога зуба!...{S} Дакле, ја извадим онај замотуљак и опи |
а где се толико много приповеда.{S} Сем тога, видеће, шта је било и у једној и у другој кући по |
Добро се угостио и он и коњи му, а сем тога, тако је савесно набио оба „сица“, и предњи и стра |
, да и она не испадне из кола.{S} А сем тога, није само Цвечкенмајерка видела то, видели су то |
уверила, да може и то да буде.{S} А сем тога, после ових података, добивених од фрау-Габриеле б |
еких других хуманитарних цељи.{S} А сем тога, сад се још одала и на учење језика.{S} Учи францу |
пет изгледа да је багателисао.{S} А сем тога био је као лопов бескрајно лукав и дрзак.{S} Крао |
е ни питати.{S} Не волем ни да се сетим тога а камо л’ да ти још приповедам.</p> <p>— Но, па шт |
ештенству господину Епископу.{S} А кром тога, морате фурт остати на том, да, то јест, свега оно |
ило, и ко ти се су није напио и наиграо тога дана!{S} Дошла је чак и поп-Ћирина Ержа, незвана а |
ојим да те не каштигују.</p> <p>— А, до тога неке доћи, — храбри је поп Спира. — Не дам се ја д |
ми је рођена сестра.{S} Дакле, доста до тога, да је настала ’ладноћа међу њиме через младога хе |
ш казати и екшплицирати, — али доста до тога, да је то поп Спира дочуо, па лепо сео у кола па з |
га, зар између таких људи па да дође до тога?!</p> <p>— Та знате, фала Богу, господин-Спиру, — |
ако су они могли учинити да не дође до тога.{S} И мисли њене, и песме које је најрадије тада п |
слатка, да се смејем и ако ми и није до тога!{S} Шта ми паде <pb n="212" /> на памет.{S} Сирота |
бимцу до прве прилике.{S} А да не би до тога дошло, није жалила труда него је учинила од своје |
иповетке.{S} Не би се, можда, ствари до тога степена, тако несретно развиле.{S} Али, овако....{ |
се ја и могао надати, да ће ми бити до тога да то купујем и Сиду иберашујем!</p> <p>А обојица |
алиши овога белаја, а више неће доћи до тога!{S} Више ти, Боже, нећемо досађивати!</p> <p>А Јул |
истина ни једне (јер ником није било до тога не знајући „исход ствари“), али се њему самом сад |
еби велим:{S} Фала Богу, кад је само до тога дошло!...{S} Е, ал’ њему, њему —</p> <p>— Верујем, |
вица, између осталога, да није само око тога било, чију ће ћер узети?{S} То би му, — каже, — по |
мама, Бог да јој душу прости, није било тога теста или мелшпајза, што га она не би знала зготов |
охом на саблазан стада свога свађа — но тога би’ вол’о видети, ко би му смео изаћи на очи!{S} З |
с ким било!{S} Тражи друга кола, та бар тога зеља има доста, фала Богу.</p> <p>— Има кола ал’ н |
сле <pb n="241" /> чизме из блата.{S} С тога чак и комшија комшији ређе долази, нарочито ако ни |
лубчиће као какав стари пензионер.{S} С тога је сав комшилук био против њега и вребао га да га |
а на једном тако опрљеном свинчету, и с тога ће са њом, по стародавном и лепом обичају, омастит |
каком.{S} А после, вероватно је још и с тога, да је нешто на ту форму морало бити, јер што би т |
о поп-Спирином о коме последњем ћемо с тога и ми врло кратки бити.{S} Он је био нешто сасвим д |
инио онога вечера кад су биле заједно с тога, што је то било спрам свеће, него сам оставио за д |
{S} Били су лепи сватови.{S} Сав ноблес тога места био је заступљен.{S} Била је чак и варошка м |
а другог него баш одо те воде, па черес тога ја и дан-данас мало пијем воду.</p> <p>— Е, кад ти |
је очи више да погледају; да не гледају тога — замуцкује љут к’о ватра поп-Спира — то-то-то-тог |
н Светога Киријака Отшелника.{S} Све су тога дана формално спале с ногу јурећи из сокака у сока |
иповетка досадна</hi> </p> <p>Још одмах тога истога дана у исто доба кад се У поп-Спириној сазн |
покрива флаше од парадајза, који је баш тога дана кувала и за зиму спремала.</p> <p>— Добар дан |
чула из куће.{S} Ержа је после све још тога вечера реферисала госпођи Перси.</p> <p>— Пресело |
кује љут к’о ватра поп-Спира — то-то-то-тога Ту-ту-турчина!{S} Тога, тога Ага-га-га-гарјанина!“ |
молим те, <hi>те</hi> унцутарије и <hi>тога</hi> брезобразлука од једне аспиде, шта се она усу |
му пресести сва вожња забадава.</p> <p>Тога се и бојао поп Спира, па је за то и одлагао ту неп |
м, док се најпре не разговори с тетком „тога момка“.{S} А мора се признати и то да је гђа Сида, |
е свију песама, и даље, како само, ето, тој песми има да благодари, што се оженио својом садашњ |
главу и штудирала, док сам се досетила тој њеној унцутарији.“ Ето тако су се и пре оговарале.{ |
и, а и вама, дражајши господин-Ћиро, на тој почести коју сте указали мом скромном дому.</p> <p> |
она сретна и задовољна била!{S} У срећи тој својој хтела је да сви буду срећни и задовољни, па |
најстрашније и најневероватније у свој тој приповеци, веле, да се и он баш својски гурао, кад |
на штрикла преко свију њених рачуна и у тој срдитој својој немоћи била је готова да учини свашт |
с вама; јербо не знам: ко је старији у тој вашој <pb n="186" /> кући, <hi>ви</hi> или <hi>она< |
ова с ланца!{S} Нећете се скрасити ни у тој вашој башћи.</p> <p>— И-ју, фрајла-Јуцо, нисам знао |
, својом сопственом руком, могу брати у тој башћи и <hi>ја вас</hi> понудити!</p> <p>А затим јо |
ас опет бунцати, ако назебеш сад тако у тој лакој хаљини.</p> <p>И авлијска врата залупише за њ |
па једе и хвали их и вели: како само у тој кући радо једе „цвечкен-кнедле“ и „грундбирн-нудле“ |
ко ће му скорим, ако Бог да, као зету у тој кући, говети и чинити по вољи од сваке руке па изме |
па један; и сребрна пуцад, и ћурдија с токама, и чизме, и свилен чупав шешир носио...{S} Еј, д |
oreign xml:lang="cu">никтоже без грјеха токмо једин Господ</foreign>“ каже се.{S} Па зар сад за |
заволела самоћу.{S} У самоћи је кол’ко тол’ко утехе налазила.{S} У самоћи је могла мислити на |
} Већ се ноћу чешља перје, да се кол’ко тол’ко прекрати ноћ.</p> <p>Поседају у топлој соби па ч |
е машћу и белим луком, тек да се кол’ко тол’ко забаве до вечере.{S} За то време пронађе се из р |
ен.{S} И Тима кол’ко је пре волео Јулу, толеко је сад више омрзну.{S} Па како је био даровит за |
и стаде разгледати по соби. — Та откуд толика запаљена кандила!{S} Гледај само чуда шта га их |
ему ондак дошло жао.{S} Били, што кажу, толике године к’о да су и венчани, па ди би он то сада |
’ш, мене једног плаћа славна општина за толике куће и сокаке што их чувам.{S} А док ја чувам то |
Можемо, фала Богу.{S} Црква богата; има толике дућане, земље, винограде, а и готова новца доста |
војом црвеном капом.{S} Он један, а оне толике!{S} Праве мормонске фамилије! — А тек патака и п |
, — моја су.“ — Па не само људи, него и толике жене у месту знале су писати, тако да су поред у |
сокаке што их чувам.{S} А док ја чувам толике сокаке, колико би’ тек ондак треб’о ја да држим |
га једаред чеш’о по лећи!...{S} Тргов’о толике године, што кажу, и био један па један; и сребрн |
ива!</p> <p>— И-ју мене жалосне!{S} Зар толике крофне?!</p> <pb n="6" /> <p>— Хе, хе, из ваше р |
, с крушке, па се издува, а некмо л’ ја толики пут издржати.{S} Чекај —</p> <p>— Уф, папа, <for |
садашња младеж!{S} Па онда се чуде, што толики умиру од апцерунга!{S} Кад сам ја био ваши’ годи |
сленост је, говорила је гђа Сида, извор толиким пороцима.{S} То је стара њена навика од толико |
се закопа у овом нашем каљавом селу код толиких красних вароши и толиких варошких фрајлица.{S} |
љавом селу код толиких красних вароши и толиких варошких фрајлица.{S} Млад, учен човек воле про |
тако ето, не шикује се то вама, код нас толиких —</p> <p>— Не, не, кроз дан два само, па ћу одм |
ми да се мало провеселим.{S} Није шала, толико већ време све у <pb n="357" /> некој неизвјеснос |
атимировићева глава не може да попамти, толико их је много.{S} А у толико је пре био то сада сл |
{S} Еле, да не будем дугачак и досадан, толико могу рећи, да се опет разговор отпочео.{S} Шаца |
три дана може да седи и да кити писмо, толико је свака писмена!{S} А док није он, исти Трифун |
етка изашла још за једну Главу дужа.{S} Толико само кажемо на завршетку ове Главе, да су оба па |
како сама вели, не зна шта је доста.{S} Толико навади себи у тањир, да не види онога виз-а-ви о |
, видиш и сам — к’о ђаво сам крив!{S} А толико сам се уздржав’о!{S} Но, ал’ зато ипак не треба |
сама дан ноћ радила и спремила је свега толико много, да младенцима неће требати бар за првих д |
те то, слатка тетка-Макро?{S} Ди сте за толико?</p> <p>— Ето обилазим, овако стара, сирће, синк |
п-Ћира.</p> <p>— Шта врага?!{S} Па и ја толико...{S} Ал’ ваљ’да за то што сте ви први и погодил |
те наплакало, неће се целога свога века толико наплакати.</p> <p>— Но, па шта је дакле?</p> <p> |
сам се толико задржао.{S} Први пут, па толико да траје визита —</p> <p>— Први пут, ал’ немојте |
служба била <pb n="415" /> дугачка, та толико је још једаред ваљ’да била моја Керувика!...{S} |
пороцима.{S} То је стара њена навика од толико година, и сада, гле, мора да је се одвикне од ка |
лакше кад чује ларму на коју се већ од толико година научио.{S} А био је добар учитељ.{S} Неки |
емо све даље трагати и њушити — па није толико заслуга ни госпођа-Персе ваше супруге, кол’ко ва |
ао лепо у тамбуру, а има још сад, после толико година, диван глас.</p> <p>— Ето то је певао, — |
.{S} Бар ћу једаред мирно спавати после толико недеља!{S} Е, фала, лаку ноћ!{S} Е, ти си ме сад |
се не брине; узеће, веле, од поп-Спире толико сокака парокијана, кол’ко поп-Ћири зуба у глави |
делио по средини; исти к’о њен попа пре толико година кад је свршио богословију Карловачку и би |
једног маторог кусог пацова коме је пре толико година реп одсечен кад је касапин једном изненад |
у.{S} И данас је још тако а камо ли пре толико година кад још није било ни „зонентарифе“ ни жел |
требала да видиш, видила си га још пре толико година.{S} Хехехе!</p> <p>— Да није <hi>Зборник? |
ре неки дан чула, све јасно.{S} Онда се толико наљутила, да није могла хладно ни да мисли после |
„Сјајни месец иза горе“ јер поп-Ћира се толико пута <pb n="102" /> у љутини зарекао да ће га св |
кле, да ту ипак има неког ђавола где се толико много приповеда.{S} Сем тога, видеће, шта је бил |
фнама сва срећа.{S} Него баш кад сте се толико каприцирали и држите да ја боље правим од вас, о |
ећ сви разишли!{S} Извин’те, што сам се толико задржао.{S} Први пут, па толико да траје визита |
} Нећемо пуцати; само штета, што смо се толико истрошили!...{S} А добро си каз’о; откуд ти само |
ама. <pb n="140" /> А дан после, већ се толико ослободила, да је запевала баш ону исту песму ко |
авиру) дознате историју, онда се нећете толико чудити.{S} Њега је поп-Ћира добио од неког његов |
, ова наша госпоја Сида срећна мати!“ И толико пута говорим овој мојој: „Што се не угледаш, каж |
.{S} Бадава, морала је признати и сад и толико пута већ пре тога, да је Меланија много и срећни |
ку!</p> <p>— За Бога, мама, а што се ви толико кренкујете!{S} Није то ништа тако страшно!{S} Им |
лоности беше онај црвени појас, на који толико викаше поп-Ћириница.</p> <p>— Због песме, ни збо |
пира. — Е, баш ми је жао што сте морали толико да чекате —</p> <p>— О, ништа, ништа.{S} Ја сам |
има асне од рада?{S} Нико!{S} А паор ни толико!</p> <p>— А јеси л’ бар мајстор у том послу?</p> |
да се нисмо требали ни један заборавити толико, ни ја ни он.{S} Каже Преосвештенство: <foreign |
{S} Кад сам ја био ваши’ година, ја сам толико могао наште срце попити колико тројица вас садаш |
S} Она, она и нико други!{S} Та није он толико ни луд ни пакостан!{S} Е, видиш ти само ње, како |
че.{S} Весеље и игранка трајала је само толико, колико и приличи нобл-сватовима, то јест до чет |
вели поп-Ћира, — па онда је таман тачно толико сати.</p> <p>— Па пре сте опцигивали четир —</p> |
} Та што ће је изабрати и није ми за то толико, ал’ што ће ми пуцати под нос она бештија!..{S} |
седам кола родбине Шацине, а сувим опет толико.{S} Закрчила кола сокак и онако пун радознала и |
а у авлији неколико и дуж сокака двапут толико.{S} Излазе из куће помагачице, рођаке младине и |
оја је за варош и створена, како је већ толико пута рекла фрау-Габриела.</p> <p>Давно очекивани |
да попамти, толико их је много.{S} А у толико је пре био то сада случај, кад се ишло чак у Тем |
А знала је добро и немачки, па јој је у толико шири био терен и поље рада за купљење и распрост |
веле паметни људи, а код нашега Шаце у толико лакше, што је Шаца већ од ране младости био наме |
госпоја-Персу, како је и сама у очајању толико пута рекла: „Дође ми да се и сама обесим крај шт |
ка и кифли.{S} На кратко, искуповали су толико ствари, да већ скоро нису имали ни где да помећу |
коју су били задржани многи гости а још толико их је и само остало на вечери.{S} Вечерало се у |
је сирота хаглих и осетљива!{S} Пре <hi>толико</hi> дана сам је карала, а она, видиш ти то чудо |
представити него пером описати.</p> <p>Толико само додаје, да је гђа Сида, кад су поп-Ћирини в |
о ту и био тврдо решен, да му се, после толиког вребања, освети за оно преклањско.{S} И дала му |
е удари очајно шакама у главу, поражена толиком дрскошћу Шацином. — Ју, како је брезобразан! — |
што се и један и други тешко растајао с толиком сумом и што је и један и други размишљао мало: |
оњи!</p> <p>— Та како не би било кола у толиком селу?! — праска гђа Перса.</p> <p>— Та има кола |
ема да избија.{S} Кад избија а он дигне толику ларму, да сва живина из авлије побегне куд које. |
ао фурија.{S} У срцу њезином не беше ни толицно кол’ко једна пчиодина глава места за милосрђе и |
послужавник.</p> <pb n="59" /> <p>— Зар толицну чашицу па и њу само до пола? — протестује гђа С |
обрију па му не буде остало на лицу ни толко од браде и бркова кол’ко њој на длану. — Па тек к |
и ни вечер’о!</p> <p>— Па ја, знаш, ово толкујем, — вели Нића, — да је ово још к’о после ручка; |
љна и похита да јави радосну вест Јули, том најнесрећнијем створењу под овом Божјом капом, која |
устумара по авлију.{S} У <pb n="305" /> том истрчаше и Глиша и Рокса и почеше скидати с кола.</ |
л’о сам већ! („То видим!“ вели она).{S} Том човеку помаже и ђаво и Бог!{S} Јербо тај човек кад |
рију и ако се касапи туже на пацове.{S} Том приликом му је испричао историју једног маторог кус |
.{S} А кром тога, морате фурт остати на том, да, то јест, свега онога није било, чиме вас он бе |
уз високу двокатницу к’о по патосу, па том приликом споменули и о Глиши, који је био дванаест |
лике господе иде све полако, то се и са том тужбом није хитало.{S} Стајала је подуже без икаква |
д секао дрва у некој спахијској шуми, и том приликом <pb n="278" /> заостале му неке ситне сачм |
рише. — Оне су се свако вече налазиле и том приликом су између осталога још и саопштавале једна |
...{S} Аја...{S} Екселенција остаде при том, да сам хтео да га облажем, а вероваће ми, каже, да |
ад само господин Владика није ост’о при том, да сам га хтео намерно преварити.</p> <p>— Помирил |
Сокака приповедало се у свима кућама о том збитију.{S} А заслуга за то припада гђици Габриели. |
а није могла хладно ни да мисли после о том, а сада, како се за чудо слагаху фрау-Габриелине ре |
анцу или госту у очи.</p> <p>И баш се о том у Петак пред вече разговарали, кад уђе поп Ћира, а |
д год се повела реч о тим сватовима и о том малеру њеном, смејали би се неетикетни паори и сука |
опима и учитељима, о старом времену и о том како је данас.</p> <p>— Па како парохијани, домаћин |
дале су се чудне и невероватне ствари о том догађају.{S} У вече тога дана, знало је цело место, |
<p>— Формално тукли.{S} По селу само о том и говоре.{S} Идем да чујем још штогођ.{S} Службениц |
епе жене, каже он; е, ако ни по чем, по том ћеш о’ма’ познати Бирцлијине!“</p> <p>— Знам Бирцли |
ош Бог на небу и баба Макра на земљи, с том само разликом што је Бог све и видео и чуо а баба М |
Ћира досадно.</p> <p>— Ајд’ уклони се с том лулетином, — вели гђа Перса, — да излуфтирамо мало |
S} Севај напоље, шта си ми задимио ту с том твојом лулекањом.</p> <p>И овога другог попа истера |
е баш много <pb n="199" /> ни чудити; у том јој је, што кажу, и век прошао!{S} А после, и <hi>н |
поповске куће удала за берберина.{S} У том јој паде на памет и Меланија и Пера и гђа Перса.</p |
прво траже и најчешће ту и налазе, — у том, дакле, крају су се тога дана у вече приповедале не |
адим, ал’ тек ја не могу да трпим, да у том месту ди ја живим и машамодирам, иде једна тако леп |
разговарао, познавао неколико вештица у том и околним местима, био посредник између угодника Бо |
ширио рукаве па као иде мени, а ја се у том тргнем.{S} И сад, никако да ми изађе из главе то шт |
септембра, па се тога дана и не ради у том селу од како је пре двадесет и неколико година удар |
родитељима.{S} За то су дечији шешири у том селу и били изнутра као калајисани.{S} Родитељи су |
, и ако га је мало читао; али се ипак у том није слагао с њим, што је овај викао на трошкове, с |
не знам ништа да бекнем; не би’ знао у том магновенију казати ни како ми је име!...{S} Е, може |
p>Пера с Меланијом већ давно није био у том месту.{S} Отишао је за ђакона у Б*, а у селу остали |
и код њега, и ако је васпитаван цигло у том правцу, да буде тако рећи, један ступ куће — ипак с |
олико!</p> <p>— А јеси л’ бар мајстор у том послу?</p> <p>— Та, сад ја нећу ништа да диваним пр |
ом.{S} То увреди Нићу који је био већ у том стању <pb n="387" /> кад је човек искрен, а и иначе |
век.</p> <p>И један и други одавно су у том селу, још откако су се оженили, а оженили су се, чи |
а се, па куражан као сваки богословац у том расположењу додаде плашљиво и полако: „Лаку ноћ, и |
p> <milestone unit="subSection" /> <p>У том дође и г. Пера у село и зби се оно што је читаоцима |
, а у невреме, да путује</hi> </p> <p>У том уђе и Аркадија.</p> <p>— ’хоћу л’ да тражим кола? — |
сна пробудио, обешењак један!</p> <p>У том заурла поп-Ћирин пас не трпећи као и сви у његовом |
. знаш... нисам рад да се зна.</p> <p>У том стиже и Ђука с пуним тањиром и метну га пред Нићу.< |
ом је помало заплетао језиком.</p> <p>У том му унеше и сува језика и сланине добар комад.</p> < |
А они му само кажу: „Хоћемо (на пример) томе и томе у Галицију или у Талијанску;“ па се онда он |
не кажем баш да нема; оно што има боље, томе част и поштење, — вели гђа Перса. — Али тек, ја ба |
и у Талијанску.{S} Атресира, на пример, томе и томе катани у Галицију, или томе и томе солдату |
устаде Јула врло суморна и расејана.{S} Томе је био узрок ноћашњи сан, управо не ноћашњи него с |
на као ђаво на џомби, што се каже.{S} А томе је помало био крив и сам Пера Тоцилов, који као да |
ично Мађарима насељен, у коме је, према томе, следователно, <hi>ноћу</hi> много живље него дању |
одина попа имађаху доста посла, а према томе и прихода крштавајући новорођену децу по селу.</p> |
е, веза свилену пошу око врата, а према томе и остало одело није било постидно.{S} Тако накићен |
све због будућега зета.{S} Е, сад ко је томе крив, питам вас, што се Јули измакла така лепа и д |
, што кажу, крпила!{S} Е, ал’, бо’ме, и томе је било краја!{S} Док су <hi>мене</hi> слушали, и |
ица, да помаже матери у кујни, да, да и томе подобно, — вели гост који се мало уплео био.</p> < |
кревета, канабета, шифонере, штелаже и томе подобне ствари.{S} Све је лепо намештено у кући (т |
у само кажу: „Хоћемо (на пример) томе и томе у Галицију или у Талијанску;“ па се онда онај, што |
ијанску.{S} Атресира, на пример, томе и томе катани у Галицију, или томе и томе солдату у Талиј |
ме и томе катани у Галицију, или томе и томе солдату у Талијанску, а ономе вели: „Па ви сад нем |
ада милихпрот, торта, штрудла, куглоф и томе подобна теста.</p> <p>— Ах, — рекла би сва задовољ |
мер, томе и томе катани у Галицију, или томе и томе солдату у Талијанску, а ономе вели: „Па ви |
аш јуче разговарамо, ја и мој супруг, о томе кад ћете доћи.{S} Мислили смо да већ нећете ни доћ |
својој смрти.{S} Најрадије је мислила о томе: кад би умрла, ко би је све жалио, и како би је Ша |
дан посаветовао са својим пријатељима о томе, какве кораке ваља да предузме.{S} Сви су били саг |
(после дужег приповедања поп-Спириног о томе како је скинуо сав дуг с куће) већ приближио, стао |
онога фино преварити и разговарати се о томе, а кад једе грожђе, а он га опере у чаши, и не јед |
.{S} Бабе се разговарају о редушама и о томе, како је лети лакше него зими сетити се, шта да се |
, слатка, немојте само никоме ни речи о томе!{S} Уф, уф.{S} Баш вам фала!{S} Срећа те ми је тај |
еглих</foreign>!{S} Та цело село само о томе говори —</p> <p>— Да ниси ти, Кипро, чуо што? — пи |
ђа Ћириница, кад год би се повела реч о томе. — Ништа друго, слатка моја.{S} Сад ако сам ја зас |
уље, фрула и гајде, али кад му (то јест томе клавиру) дознате историју, онда се нећете толико ч |
баш да чита и да пише али да скува — у томе се не боји ни једне своје вршњаке надалеко.{S} Јуц |
, шваргле и друго јестиво из оџака, а у томе му иде на руку омирски смех укућана изазван шалама |
смела ни носа промолити оданде.{S} А у томе се и тата одљутио мало, а и мама се заузела и умир |
</p> <p>— О, ја сам, верујте, страсна у томе.</p> <p>— Ман’те је, молим вас, — умеша се гђа Пер |
сад је лепо видела да је било истине у томе.</p> <p>— Хе, слатка моја фрау-Габријела!{S} Лако |
леву а друга само на десну страну (И у томе се не слажу!) — Све, све се, кажем, изменило, — ча |
ће од зоље од квасца</hi>, јер сте ви у томе, морам признати, прави мајстор.{S} А мој попа опет |
!{S} Е, ко, ђаво, да позна!...{S} Ето у томе је сав њихов кумст и сва моја несрећа и малер.</p> |
лопов Нића боктер, он га је мор’о свему томе научити.{S} К’о мисли, у завади су, неће чути једа |
даје он и распирује још више, човек кад тоне, а он се онда, што кажу, и за сламку ’вата!{S} Али |
али лепо све кредом: колики треба да је топ, колико тане и колико барута и до ког термина треба |
а баш таман кад су већ хтели да припале топ, сети се један Банаћанин, баш ће бити да је био из |
бити ондакана од наши’ ушију, кад овај топ рикне к’о сто магараца; та неће ту остати читава ув |
е му слободно поред кревета сто и један топ испалити, — не пробуди се тај лако.{S} Ајде, дакле, |
Иђошанима обећано једно звоно од онога топа.</p> <p>Тако се ето разговарало о свачему испред к |
мора у Америци, спремали, да пуцају из топа на месец.{S} Па већ и израчунали лепо све кредом: |
алу малу кришчицу, ова ваша диња све се топи у усти...</p> <p>— О, па што не кажете!{S} Извол’т |
рестаје шапат и настаје тишина.{S} И из топла перјана кревета слушају задовољни укућани тиктака |
сења киша, коју је тако лепо слушати из топла кревета, чује се како лупкара у прозоре и чује се |
pb n="359" /> у колима, па му сад треба топле постеље и укрепителна сна.</p> <p>На то нико није |
И позна јесен име своје поезије и своје топлине, — бар око огњишта и око банка и запећка; јер с |
оју „шлофкапу“?</p> <p>— Фала, мамо!{S} Топло ми је здраво, — рече Јула па затвори прозор и леж |
тол’ко прекрати ноћ.</p> <p>Поседају у топлој соби па чешљају перје.{S} Све сама женскадија, с |
па се џавељају и претурају по ћилимцу у топлој соби, или се са дедом, који такођер чува запећак |
а струком ковиља, које се расцветало на топлом ђурђевском сунцу па заклонило ђувегији сав шешир |
дговора.{S} А девојке завукле главу под топлу перјану дуњу, па тихо кикоћу, али им домаћин не ч |
затвара их за њим, па се журно врати у топлу собу.</p> <p>— Једнако облачно, нема ни форме да |
арали се о колери; о великим ратовима и топовским куглама колике су у старо доба велике биле а |
на своју Јулу неку песму коју заглушује топот коња или је од времена на време односи ветар и ме |
каком.{S} Изумире полако и бахат људи и топот коња и тандрк кола и торокање жена.{S} Једна по ј |
вољно одморили.{S} Већ се види ченејски торањ ал’ је далеко још до Ченеја.{S} Путују ал’ на пут |
пође кудгод са женом, па она дугачка ко торањ а он мали и снизак к’о патак.{S} Па још кад се уз |
везан <pb n="255" /> и лепо служи и као торба. — Нећу ништа ни говорити; само ћу дувати у рог, |
Па нек му се нађе у његовој беамтерској торби.{S} Ај, шта велиш, — залармао Нића смејући се, — |
пића — нек ми се, велим, онај свињећи у торби нађе као цигурација!{S} Ај, шта велиш, ха ха ха, |
вачега, и пешкира и пешкирића и шарених торбица и новаца.{S} Попа броји новац, а брк му се смеш |
м ти ја напакостио и метнуо црн комад у торбу.{S} И онако је велика повика од вас паора на нас |
држао да су већ готови да оду ђаволу у торбу), бити најбоље да сада купи што корисно у кућу.{S |
енцима торту на презент.{S} Унели су је торжаствено; најпре је ишла Кредла са тортом, за њом Бе |
>— Јест, ал’ он ми се прдачи —</p> <p>— Торњај ми се с очију, потпрдо светска!{S} Друга би се, |
мо, шта га држиш једнако, — па сад ајд’ торњај се па чмавај.{S} Еј, благо оном ко се на тебе ос |
бахат људи и топот коња и тандрк кола и торокање жена.{S} Једна по једна клупа испред куће под |
а Сока. — Но, шта ће сад опет та матора торокуша?! (Гђа Габриела није била ни матора ни ружна, |
то најбоље знати, јер се на ове сеоске торокуше, гнедиге, не смете ослонити.</p> <p>— Ништа, с |
ито гђа Перса. — Е, баш од ове хуцоше и торокуше швапске не можеш ама баш ништа сакрити!{S} Сву |
већ у зору и показа бичаљем на црквени тороњ, на читаву шуму од ђермова и на крајње куће које |
/> оцене, како им се допада милихпрот, торта, штрудла, куглоф и томе подобна теста.</p> <p>— А |
— вели поп Спира. — Ја вам не марим за торте и друге којекакве керефеке.{S} Него једна гужвара |
е торжаствено; најпре је ишла Кредла са тортом, за њом Бетика са великим штајерским амбрелом а |
алан Шваба и мештанин, донео младенцима торту на презент.{S} Унели су је торжаствено; најпре је |
’ једанајст година, још онда кад је ону Тотицу, што <pb n="294" /> је пре ње ту била, отер’о.{S |
досадан пут.{S} Киша престала.{S} Пера Тоцилов је потерао мало боље коње, који су се у чарди д |
вози.“ — Тако мисле оба попа.{S} А Пера Тоцилов пуши и преко камиша се разговара с коњима.{S} З |
едан по један! — рече у себи газда Пера Тоцилов и намигну ђаволасто испод шешира.</p> <p>Јер ис |
продаје сад јевтиније.</p> <p>Тера Пера Тоцилов преко вашаришта, па и њему дошло тешко; сетио с |
28" /> <p>Кола пођоше.</p> <p>Тера Пера Тоцилов по путу, који се мало оцедио, лете коњи весело |
комендија била, молим лепо? — пита Пера Тоцилов, а начинио наивно и поштено лице како то већ па |
> <p>— А ди ти је човек? — пита је Пера Тоцилов.</p> <p>— Очо јуче у Темишвар послом, господине |
ол’те, питајте друге људе, које је Пера Тоцилов возио, па питајте и’ јесу л’ другог кочијаша по |
ана, пред поп-Ћирином кућом док је Пера Тоцилов пунио лулу и кресао оцилом и псовао и труд и кр |
</p> <p>— О бирташу, — лупа и виче Пера Тоцилов, — зове те господин парок.</p> <p>— Ајде, донес |
>— Ако нисам и нећу! — рече у себи Пера Тоцилов, а после додаде гласно: — Четрнајст, господин-п |
ма лепи арњеви а под арњевима седи Пера Тоцилов.{S} Искривио се и испружио шију па наређује из |
</p> <p>— И треба, и треба! — вели Пера Тоцилов једући. — Људи су, треба да се венчаду; нису ма |
ал’ нема арњева, милостива! — вели Пера Тоцилов. — Та гледајте само какво је то време!{S} Та гр |
.</p> <p>— Ајд у име Божје! — вели Пера Тоцилов и стаде тек сад пунити лулу.</p> <p>— Тако вас |
мито.{S} Ајде, гуцни мало! — вели Пера Тоцилов и пружи му пун бокал вина.</p> <p>— Та... своји |
ма на багрем.{S} Прену се из мисли Пера Тоцилов, задену угашену лулу у чизму, навуче кабаницу п |
уги него добро познати нам синоћни Пера Тоцилов коме је Нића боктер дошао и код њега се добро п |
Бога, да узмем?{S} А какав је онај Пера Тоцилов?{S} Шта велиш, да шега узмеш?</p> <p>— Па он ће |
S} А томе је помало био крив и сам Пера Тоцилов, који као да се заклео да упропасти све попове |
а</hi>, а, Нићо? — пита га домаћин Пера Тоцилов с кревеца.</p> <p>— Ама не волем ти ништа, што |
опомињу укућане.</p> <p>Све је то Пера Тоцилов сада прошао и оставио иза себе, па терао све да |
еме пронађе се из разговора, да су Пера Тоцилов <pb n="307" /> и црквењак и неки род, или боље |
мени; та бољи ми жабац не треба! (Пера Тоцилов је некад секао дрва у некој спахијској шуми, и |
и живе душе.</p> <pb n="291" /> <p>Пера Тоцилов тера коње и разговара се с њима, јер оба попа ћ |
осподин Ћира погодио је оног Перу, оног Тоцилова, да га сутра вози.</p> <p>— Ето ти сад!{S} Па |
ао у амт, отворила се широм капија Пере Тоцилова, а на капију изађоше кола и коњи; на колима ле |
ве, па једва у зло доба, нашли код Пере Тоцилова?</p> <p>— Право каже обешењак један параснички |
лато!“ чује се <pb n="302" /> глас Пере Тоцилова и пуцањ бича, и кола оставише чарду.</p> <p>По |
е у кујни спремало све у присуству Пере Тоцилова, који је седео крај ватре и пијуцкао комадару |
ош оно мало што је остало у фићоку Пере Тоцилова, па уздахну тешко: — Хе-е-е!{S} Још да ми није |
види шта је и како је и кући газда-Пере Тоцилова (јер о његовој кући и јесте реч у овој Глави). |
ом се већ могло осетити дејство вина из Тоцилова подрума. — Што се Нића каплицира, он мора то и |
вече стигоше у село.{S} Исплатише Перу Тоцилова поштено по погодби.{S} И један и други му даде |
же напомене.{S} То и охрабри газда-Перу Тоцилова, и кад изброја и сложи банке у шлајпик и тури |
ктера који је духнуо дванаест пути, али Тоцилови укућани чуше само трипут; оно остало пута одне |
p>Поп-Спира изађе напоље да нареди Пери Тоцилову кад да их пробуди, и док се он напољу бавио а |
је тога вечера нарочито дош’о био Пери Тоцилову.{S} И док су они тамо певали и кикотали чешљај |
све је то сад пало на памет газда-Пери Тоцилову, кад је видео поп-Спиру у својој авлији.</p> < |
његовог пријатеља...{S} А ја таки идем Тоцилову, да му кажем, да не преже зором, нек нађе кака |
тина, изгледају као оно ред деце кад се тоциља по леду, па лети једно за другим и пада на леђа |
ебе, кад клизи к’о зејтин!...{S} Све се тоциља! — вели бојтар.</p> <p>— „<hi>Клизи</hi>“, да бо |
ница,- — за неким шкадруном, — за неким тоцким уланерским филером.</p> <p>— А ви то канда чешља |
чимъ ѡсолится; нивочтоже бȣдетъ ктомȣ, точїю да изсыпана бȣдетъ вонъ, и попираема человѣки.“</ |
подруму прегледано је и одређено да се точи докле и један из весеља тражио буде.{S} А веселиће |
ом свећом, па трче доле у подрум, па он точи а она му светли.{S} А он се шали с њом, па је плаш |
Све <hi>ја</hi> крив, само <hi>ја</hi> точим и пијем! ’Тели би и да продате и да вам остане!!< |
а?</p> <p>— Нисам точио... а што ја да точим!{S} Ваљ’да је шљивовица!{S} Него ника комадара и |
рат.</p> <p>— А што да точим, и коме да точим, кад сам једва и оно попијо, што ми је од добре в |
. убило би те у врат.</p> <p>— А што да точим, и коме да точим, кад сам једва и оно попијо, што |
ика комадара и бећаруша!</p> <p>— Јеси, точио си!{S} Познајем ја!{S} А велиш: „шљивовица“, а?.. |
Бога ми!{S} Нисам се ни мак’о а камо л’ точио и пио.{S} Ајде бар да је каква шљивовица, па да к |
ме да клизи.{S} За то ти и велим, да си точио и пио, сунђеру један.</p> <p>— Та нисам, сунца ми |
. — Ти си опет точио, а?</p> <p>— Нисам точио... а што ја да точим!{S} Ваљ’да је шљивовица!{S} |
рташица кад одоше путници. — Ти си опет точио, а?</p> <p>— Нисам точио... а што ја да точим!{S} |
попијо, што ми је од добре воље дато?! „Точио“!... — гунђа бојтар. — Све <hi>ја</hi> крив, само |
се.</p> <p>Улазе у кућу.{S} Пера чисти точкове и псује блато и пут, Глиша уводи коње у шталу а |
што је заслужио?</p> <p>— Све, све сам точно по инштрукцијама извршио, — одговори поп-Ћира Мел |
га струже кресачком којом се лети креше трава по баштенским стазама, а у исто време бодрим оком |
л’ су се и прикинули!{S} Не стиже ни за травику!{S} Још да нема онако по мало, кад неко западне |
бабу</hi>:</l> <l>Да не коси украј Тисе траву:</l> <l>Покосиће моју косу плаву!</l> <l>И поздра |
и тако је весело плевила башту, да је с травуљином почупала и сву мирођију, тако да су сутра да |
лепињу, а и да им кажем, да сам нацуњ’о траг њи’овим вранцима, оним украђенима.{S} А сад: лаку |
се тако изразити — ако станемо све даље трагати и њушити — па није толико заслуга ни госпођа-Пе |
јанствено, као што то раде завереници у трагедијама на позорници у трећем чину и стаде је прија |
ци ту је дочекао дубоку старост и пошао трагом старијих својих.</p> <p>Место је било велико, а |
та оставе, па често пола сахата и више, траже на прилику напрстак. „Та ди се само део тај прокл |
љ, момци мажу чизме да омекшају, а бабе траже дугмад и наливају зејтин у кандило <pb n="71" /> |
} Не мрзе се ови млађи, али се баш и не траже.</p> <pb n="405" /> <milestone unit="subSection" |
срећи и бегају од ових суморних дана, и траже ведрије небо и блажије поднебље.{S} Само ће неста |
е се крадене ствари из села обично прво траже и најчешће ту и налазе, — у том, дакле, крају су |
и тако имам сутра да донесем госпођици тражену књигу.</p> <p>— Та ман’те их до врага!{S} Ми к’ |
есет форинти <pb n="329" /> после дужег тражења по огромним поповским шлајпицима, не што нису н |
а, добро да утубиш ово:{S} Тражи друга, тражи стубац кући; а већ мени тамо како је да је, него |
зелена од једа, — возио с ким било!{S} Тражи друга кола, та бар тога зеља има доста, фала Богу |
и кажем, Савка, добро да утубиш ово:{S} Тражи друга, тражи стубац кући; а већ мени тамо како је |
сона, понашање, све!{S} Све!</p> <p>— А тражи л’ много?</p> <p>— Ни речи није спомен’о!...{S} Н |
ижевност.{S} Данас мало која да мора да тражи кога да јој пише у род, него седне сама па пише; |
.{S} Младић лепо воспитан, изображен па тражи спрам себе и свога воспитања и прилику, к’о што б |
то поп-Спира.{S} Он се одобровољио и не тражи више <pb n="53" /> његову крв.{S} Шта више, сад г |
цује, а ти му реци: да сваки према себи тражи прилику; кажи му, да младић има и очи и своју нау |
n="138" /> иди преписује Песмарицу, или тражи глисте па иде да пеца рибу (у јесен хвата штиглиц |
кад их гдегод нађе.{S} А кад вас човек тражи, не може нигде да вас нађе к’о да сте у земљу про |
теним рукама, као кад мокрих руку човек тражи пешкир.{S} И кога да прво сретне на вратима као с |
и не мора да пуши трафику, нити му ико тражи пасош кад продаје коње.{S} То је Иђошко право одо |
тавајте дете, госпоја-Сидо, то се данас тражи: без немецког воспитања данас никуд“, а она мисли |
тосват жели, — а камо л’ кад стари сват тражи! — вели јој једна.</p> <p>— Та знаш да си <hi>мла |
м ја којом срећом на твом месту, ја би’ тражила од његове екселенције господина Владике, да га |
викала: „нем тудом, и не знам ништа!“ и тражила да је пусте у кујну да помаже Жужи.{S} Све јој |
шушкале и опремале око Јуле код кола и тражиле још неке хорнодле и пчиоде, енђебуле и паорске |
итајте и’ јесу л’ другог кочијаша после тражили!</p> <p>— Е, лепо, лепо!{S} Баш ми је мило.{S} |
ад су се разговарали с гостом, и док су тражили и хватали мачка, она је имала времена да лепо п |
Меланија!{S} Ајак, ње нема па нема!{S} Тражим је по свим собама и по целој авлији и шиљем у ко |
.</p> <p>— Та, ето, цуњам по орману.{S} Тражим и купим старе рукавице, да покривам флаше од пар |
ом уђе и Аркадија.</p> <p>— ’хоћу л’ да тражим кола? — запита Аркадија.</p> <p>— А, па да бо’ме |
ама и једна српска гужвара — па више не тражим да једна домаћица уме своме мужу зготовити ручак |
да ћу вам га растумачити и поучити, али тражим од вас да вас нико, ал’ нико не преслишава... па |
е она од јутрос ни долазила.“ А ја опет тражим, а она, шта мислите!{S} Завукла се иза клајдершт |
по џеповима, — вели домаћин с врата. — тражио сам па нема...{S} Све неке мустре; мустре од кук |
ђено да се точи докле и један из весеља тражио буде.{S} А веселиће се целога дана и сву ноћ, је |
а душа; та да је, што кажу прико новина тражио, — па не би такву потрефио, тако је то благо јед |
имаће Лоринц чивутин!“ И као год што је тражио да је код парохијана тога дана свачега изобиља, |
тенство, услишите ме!{S} Та нисам га ни тражио, нити сам га наш’о! — извињавам се ја а све се о |
и значило искушавати Бога кад бих одмах тражио то.{S} Треба се упражњавати у стрпљењу, то је на |
нда завирујете!{S} Канда <hi>мене</hi>, тражите!{S} Баш сте најгириг!{S} Ту сам, ту, — смеје се |
ану левчом иди тако чимгођ поливати.{S} Тражите ђавола ноћом, — наставља Нића, пошто се добро н |
треба, кад избегавате <hi>нас</hi>, па тражите паоре!</p> <p>Ово оволико сачуствовање дирне фр |
парохији; хоће л’ остати у селу или ће тражити какву варош.{S} Ту поп-Ћира наговести, да је же |
, Бога ми, никако није хтела, а није ни тражити.{S} Мислила је и мислила, како би им доскочила |
а у писму — као закопана, и он је морао тражити нову парохију и добио ју је у В**.{S} Сад је, х |
да је још мало потрајало, мор’о би нас тражити по свету.{S} Дошло ми је било у један ма’, да о |
аки прст по десет.{S} Зна „бухалтерај“; тражиће принципала, где ће имати лепу практику и лепу п |
те!{S} Никад не знаш шта си извадио!{S} Тражиш и хоћеш бело месо, а кад развијеш а оно шија с г |
Па ни за кога и не разбираш, нит’ кога тражиш, — вели Нића. — А шта би ти к’о фалило, на прили |
один-парок“ —</p> <p>— Па, кол’ко дакле тражиш?</p> <p>— Па рек’о сам: шеснајст сребра.</p> <p> |
, ’хоћу, Нићо! ’хоћу, роде, само кад не тражиш штогођ више као мито.{S} Ајде, гуцни мало! — вел |
Нића више за себе. — Носи те ђаво, а и тражиш ђавола!{S} Само немој после дрекати, кад те тако |
дан него овај зимњи, — па ипак за зимњи тражиш дупло!{S} Ајд’ десетица, и које како.</p> <p>— Е |
а кога...{S} Лети, на примјер... колк’о тражиш на дан?</p> <p>— Па осам сребра —</p> <p>— Много |
.</p> <p>Док се гости намештали и пауза трајала, уђе Ержа са послужавником на коме беху порцула |
дљивији него иначе.{S} Весеље и игранка трајала је само толико, колико и приличи нобл-сватовима |
звињавала умором и врућином.{S} Тако је трајало до пет часова.{S} Тада гђа Перса подсети друштв |
вега разговора њиховог.{S} И тако је то трајало све до оног фаталног и немилог догађаја.{S} Али |
и покрало за оно три дана, док је вашар трајао, а сада ништа не чујеш!{S} Тишина, ништа не чује |
тајати, али је теши, да ни то неће дуго трајати; захваљује јој што га се сећа и чешља онако как |
ње које је по његовом рачуну морало још трајати.</p> <pb n="40" /> <p>Ушавши у цркву поклони се |
лико задржао.{S} Први пут, па толико да траје визита —</p> <p>— Први пут, ал’ немојте последњи |
о то правило да: свако чудо за три дана траје.{S} Они су тек сад отпочели право непријатељство. |
итанија?!{S} Лепота прође а воспитаније траје, што кажу, до гроба.{S} А кад паметан човек већ х |
би могла за пола дана да сврши, то њој траје цео дан, па и дан и по.{S} Где ради ту <pb n="368 |
шкала нашао; а тераће, кажу, процес док траје фишкала и ланаца.{S} А, кажу, да су му већ поручи |
Сидина Јула кад се попне на кацу, па им траје до новога а нама око Сретенија нестане, па морамо |
хладно, скоро наточено, вино, и то тако траје све до медљане ракије ујутру, кад се господин поп |
{S} И тако то сваку ноћ ради, и тако то траје док петли не запевају, а онда одједаред као да у |
госпође сазнавале све, што је опет био трајни узрок вечитом потпиривању и подгревању једаред в |
па нек их хвата!“ рекла би гђа Сида кад транжира месо; само кад је чистила рибу, онда би му бац |
је купио и велики калуп сапуна, нож за транжирање шунке и још многе кујни потребне ствари, кој |
рала и гратулирала, како сам ја то била трауриг.{S} Знате, по некад то за чудо иде од руке!!!</ |
у селу, иначе иде код Шолема Чивутина у трафикану на комовицу.{S} А долазе још неколико капуташ |
и!{S} Нестаће их као дима или пепела од трафике, кад га ча-Нића духне са луле; продераће се нас |
ом столу, у којој господин нотарош држи трафику, а то је једна женска прилика шира нег дужа, па |
т за чворке и зечеве, и не мора да пуши трафику, нити му ико тражи пасош кад продаје коње.{S} Т |
у и псује Чивутина, што му је дао ситну трафику; а после грди неког газду што држи зла гарова к |
ормално паде у фотељу, па се ухватио за трбу’... овај притиснуо појас... па се смеје, смеје... |
стиву лулу пустим на дугачак камиш нуз трбу, да ви’ш ондак ђаволства!{S} Него овако у овом мас |
зна глава... овај... тедо’ рећи, празан трбу’, па и не мили ми се ондак ни да дувам у дужност.. |
, Боже, па се све намешта на столици, а трбух јој се тресе од задовољства, па је теши:</p> <p>— |
дијом, држећи се обема <pb n="17" /> за трбух, који му је отежавао трчање. — А јао, несрећни Сп |
интера! — вели гђа Сида и метну руке на трбух.</p> <p>— Та ман’те... знам вас већ, знам... ви в |
у где га видите.{S} Није мени одликован трбух, па да на трбуху стоји, него је моје чисто срце н |
{S} Није мени одликован трбух, па да на трбуху стоји, него је моје чисто срце награђено, па зат |
а; а кога сте још, видели да му висе на трбуху?!</p> <p>А био је заиста и награђен, јер поп-Спи |
пазува, а појас никако да се скраси на трбуху него све бега под браду и ближе врату.{S} По нек |
то је и ушао.{S} А кафану је држао неки трбушко Шваба у сомоцкој комотмицни са златном кваслицо |
е препао па му чисто дошло да покуша да тргне тужбу и преда ствар забораву.</p> <p>— Нека га ђа |
о рукаве па као иде мени, а ја се у том тргнем.{S} И сад, никако да ми изађе из главе то што ми |
ује каква лупа из кујне.</p> <p>Онда се тргну сви и ослушкују окренути кујни, а баба вели:</p> |
Зар сам га једаред чеш’о по лећи!...{S} Тргов’о толике године, што кажу, и био један па један; |
погађаш.</p> <p>— Па можемо да вратимо; трговац је каз’о да ће примити —</p> <p>— А, нека, шта |
којни био некад као <pb n="205" /> млад трговац, кад ми је шмајхлов’о!...{S} Тхе, па све прошло |
Доситејев Абу Казем Тамбури, багдатски трговац, што није могао да се курталише својих старих п |
се друго мање, у које се похватале неке трговачке калфице и неке фрајле у шеширима.{S} Зову их |
арошевици, дакле у беамтерске, одатле у трговачке а после у мајсторске куће и тако даље све по |
ного и ова Глава изгледала би као какав трговачки ценовник. <pb n="378" /> Никад ваљ’да ни једн |
ијем поповску крајцару, нег’, што кажу, трговачку форинту!{S} Та сети се само шта нас парокијан |
ло бити бојтар и свињар; кад су газде и трговци терали свиње у Пешту на вашар, па су и бојтари |
ике.{S} Неки солгабирови са зашиљеним и трговци са опуштеним брковима; неке бабе са солуфима са |
долазе још неколико капуташа и житарски трговци што једу путер и земичке кад одседну ту.{S} Јед |
рећан пут!...</p> <p>— А, ти, пештански трговче, ти си се канда опет почастио, док сам ја била |
е у мени и кува к’о у шпорерту. (Спиро, треб’о си видити, а ја ти не умем све казати!) Шпацира |
...</p> <p>— Та баш сам пазио!</p> <p>— Треб’о си сам да држиш риф.{S} Лопови су то; све сам ло |
не.{S} Носим га увек са собом (у злу не треб’о!) Ал’ која ми и асна од њега, кад ће ми се, знам |
вам толике сокаке, колико би’ тек ондак треб’о ја да држим боктера и из моје мале плаће да и’ п |
; па нисам отиш’о у биртију к’о што сам треб’о, а и сам мислио, него и ја одседнем код ченејско |
мо кажем <pb n="353" /> ја, а то бо’ме, треба <hi>и он</hi> још више и још пре да каже.{S} Види |
мајстори за то; а и ја, ако ћемо право, треба да се зовем <hi>Провлаков!</hi></p> <p>— Ах, бада |
неке мустре од вунице, ваљ’да за ћерку, треба нешто удавачи —</p> <p>— Па ди је врагу, метнуо! |
— вели Пера Тоцилов једући. — Људи су, треба да се венчаду; нису марва, на прилику, па да брез |
ве заборавиш!...{S} Ћиро!{S} Кад мрзиш, треба да мрзиш љуцки.{S} Јест, тако је то!{S} Све доле! |
.</p> <p>— Е, лепа парада! <hi>Вас</hi> треба да је срам, <pb n="146" /> а не мене!{S} Ја баш а |
уд које дете угледати да је послуша.{S} Треба само да изађе из кујне па да викне: „О Нецо, Перо |
изме до чланака па чак и до штруфли.{S} Треба да су, што кажу, „пасент“ чизме и дебели фланерск |
та знате!{S} Готово и ми ћемо скоро.{S} Треба и нама да подранимо,“ — чује се опет неки глас из |
шавати Бога кад бих одмах тражио то.{S} Треба се упражњавати у стрпљењу, то је наша прва дужнос |
?</p> <p>— Тридесет и две крајцаре, ал’ треба се умети и погађати.</p> <p>— Та шта говорите!{S} |
{S} А после, и правила Поетике веле, да треба што више пробудити радозналост у читалаца, а то ј |
а предузме.{S} Сви су били сагласни, да треба да тужи поп-Спиру <pb n="222" /> не Проти или ком |
<p>— ...{S}Какав сам ја био ондак, и да треба да је сада мој крај... па ди сам само поглед’о, б |
о појимо Недељом вама, а ви онда ваљ’да треба радњим даном нама да певате!{S} А, је л’тако? — п |
, кад се човек прими некога посла, онда треба да га <pb n="81" /> својски ради.{S} Ако сам паст |
з које ће се читаоци уверити да сновима треба веровати и Сановнике куповати и читати и ако учев |
едите у коли’ па чекате.{S} Што другима треба пола дана, њему треба читав дан, па и дан и по!.. |
о тане и колико барута и до ког термина треба да стигне тамо тане и да тресне о месец.{S} Па ба |
па ће јој се јавити каква прилика... па треба да зна, и њу ћу научити.{S} Али, слатка, услуге з |
уцо дете моје, иди у кујну, још мало па треба вечерати; знаш да тата воле раније да вечера.</p> |
зме, прекрстише се, наредише у кући шта треба па се достојанствено поштапајући кренуше у цркву. |
да-Перо, — завршује Нића, — ти знаш шта треба да радиш.{S} Па к’о што сам те научио.{S} Не попу |
у није издао ни вид ни памћење онда кад треба видети своју противницу и кад се треба сетити сви |
цкао <pb n="359" /> у колима, па му сад треба топле постеље и укрепителна сна.</p> <p>На то ник |
зна шта му треба.</p> <p>— Него му сад треба тутор да га туторише.</p> <p>— А, та казаћу ја ње |
летку, и приличи поповским кућама, које треба да послуже као пример осталом стаду и парохијаним |
а Сида и заборавила би све обзире, које треба да има једна гостољубива домаћица.{S} А узрока је |
попије док пише и напише писмо.{S} Коме треба тај се само потруди и нађе га, дозове га кући, па |
>намешћа зубе</hi> и вилице... ако коме треба <hi>фалишан зуб</hi>, — рекла је гђа-Сида јаче уд |
т, к’о велим, што може бити вечерас, не треба одлагати за јесенас, каже паор.{S} Како сте ожење |
ероберунг!...{S} Та оно... знате... не треба се баш много <pb n="199" /> ни чудити; у том јој |
е бој се!{S} Неће те скоро узети!{S} Не треба ни њему што не ваља, него то оставља нама овде на |
тријарка и петога рим-папу, па ништ’ не треба да се плашиш, Ћиро, кад знаш да си у резону, него |
више, мило јој је, али ипак каже, да не треба багателисати ни немачки језик како то почиње Мела |
аћи увређени, наравно, да бо’ме... и не треба, али њој, њој...</p> <p>— Па се потукли?!...</p> |
; само ћу дувати у рог, а за то ми и не треба ни Неце Муцкалова језик!{S} А ово парче сланине ћ |
и се умеју, као што је већ познато и не треба доказивати, мало и умеравати и „политички“ владат |
место да је суво и оцедно и да му и не треба тротоар.{S} Но међу тим није баш ни тако.{S} Напр |
Божијој је руци све то, наравно, али не треба ни ви да седите скрштених руку.{S} Добра парохија |
у на удају, па још под фелером — тај не треба, Бога ми, да џимрија?</p> <p>— <hi>Фелер!</hi> А |
госпођа попадија говорила, зато ипак не треба нико да помисли, да су се они, не дај Боже, мрзел |
м се уздржав’о!{S} Но, ал’ зато ипак не треба се предавати очајанију.</p> <p>— А јеси л’ се пос |
је увек наглашавао да прави родитељ не треба своје дете пред њим самим да хвали — овде је одст |
онда мелем, а кад га мрзим, онда му не треба гори пелен!</p> <p>— Па за Бога, Персо; тридесет |
ајем ја то по мени; та бољи ми жабац не треба! (Пера Тоцилов је некад секао дрва у некој спахиј |
<p>— И <hi>нећу</hi> да знам, и <hi>не треба</hi> ми да знам! — сикће гђа Перса. — И бркове му |
ћ се отегне к’о гладна година... а коње треба ’ранити, па онда и’ добро можеш терати.{S} Шта је |
а писмености, свет је ипак увидео да се треба изображавати.{S} Навикао се на школу и на учитеља |
треба видети своју противницу и кад се треба сетити свију оних непријатних ситница из ранијег |
све через венчања.</p> <p>— И треба, и треба! — вели Пера Тоцилов једући. — Људи су, треба да |
Нићо, к’о за тебе.</p> <p>— И треба, и треба! — вели Нића. — Знаш што кажу: „Весело срце кудељ |
тук’о, а све через венчања.</p> <p>— И треба, и треба! — вели Пера Тоцилов једући. — Људи су, |
Та биће, Нићо, к’о за тебе.</p> <p>— И треба, и треба! — вели Нића. — Знаш што кажу: „Весело с |
сок, а она лепа и мало нижа; али жена и треба да је мало нижа, то је много лепше него кад су и |
адио, тако сам лепо и прош’о; тако ми и треба!{S} Једва за дуван и сланину!</p> <p>А затим стад |
ђе, кад га тако дочекујем.{S} Тако ми и треба, кад сам била луда!{S} Ал’ канда ће заборавити!“ |
391" /> <p>— На, Кристи-Гот, тако вам и треба! — поздравља је ова.</p> <p>— О молим, молим!{S} |
ло!{S} Баш Бог да прости!{S} Тако вам и треба, кад избегавате <hi>нас</hi>, па тражите паоре!</ |
ка очевидно попуштајући... — Тако вам и треба; ал’ баш, баш ми је мило! — рече трудећи се да из |
Е, Бога ми, — додаде поп Ћира, — сад ви треба код нас; на вас је сада ред!{S} Па, извол’те на с |
} Нит’ се умете погађати, нит’ отићи ди треба, нит’ пазити да не украду!{S} Обешењак један чиву |
је онај, то јест, поп Ћира чак ишао ди треба, да израдим, да његов будући зет, то јест, садашњ |
— Та ман’те их до врага!{S} Ми к’о људи треба да смо паметнији.{S} Та због њих смо, што кажу, и |
ећ и израчунали лепо све кредом: колики треба да је топ, колико тане и колико барута и до ког т |
уном каше; — на против, ако ко, онда ми треба да се извинимо што у оваком вашару дочекујемо гос |
та, доста!{S} Знаћу ја већ и сам шта ми треба радити! — рече љутито поп Ћира. — Очитаћу ја њему |
, Персида —</p> <p>—...{S} А нашем Пери треба да кажемо, да одма’ од сутра пусти још дужу косу; |
гостима: да је све то лепо, ал’ да ипак треба да имају призрења према поштованом домаћину који |
г зна колико.</p> <p>— Та... кол’ко вам треба, и кол’ко вам је Бог дао.{S} Знамо ми то.{S} Нами |
иш, Ћиро, кад знаш да си у резону, него треба да им кажеш све што ти је на срцу, што те једе и |
овски, погледа.{S} А знао је кад и како треба погледати.{S} На капуташке, то јест пулгерске, де |
жи их све.{S} Кафа је била таман колико треба врућа и црна, и учитељ је пио и хвалио пљуцкајући |
{S} Но, то ми се допада!...{S} Још само треба да вас чуједу... и да вас спеваду шором —</p> <p> |
и ради.{S} Ако сам пастир пастви, а оно треба да сам к’о што треба пастир —</p> <p>— Свакојако, |
.{S} Као оно по некој паорској баби што треба сваког дана извесна мера ракије, па да се може кр |
едва у зло доба истер’о да буде к’о што треба по типару!....{S} Кол’ко је цела служба била <pb |
ши.{S} К’о велимо, кад је мираз к’о што треба, нек буде и вино; кад већ младожења добија вредну |
ћу да чува.{S} Ал’ и ја сам јој к’о што треба и одговорила, — вели задовољно и блажено гђа Перс |
стир пастви, а оно треба да сам к’о што треба пастир —</p> <p>— Свакојако, свакојако...{S} Каже |
ом Коњичком правилу стајало, да хуланер треба неустрашиво да дочека и растера бар десет бака (п |
у каквом мужу који се бави науком па му треба да се разговара и разгали мало —</p> <p>— О, пард |
од попа, па му није до чарде.{S} Шта му треба чарда?!{S} Ваљда после оне поповске красне шљивов |
је ваљда још мајорент, па не зна шта му треба.</p> <p>— Него му сад треба тутор да га туторише. |
е.{S} Што другима треба пола дана, њему треба читав дан, па и дан и по!...{S} А после, па и коњ |
кол’ко вас је гођ! <hi>Немеши</hi> вама требају, <hi>немеши</hi>!</p> <p>— Ех, та ман’те се, го |
по, мал’те неће тај ђаво и бити! — Коме требају кола с арњевима, — тај ме <hi>мора</hi> потражи |
ојим послом некуд.{S} И кад сад г. попи требају кола, он се и повезе на њима, јер који би то па |
о штогођ вредно за видити!{S} Ту је она требала да дође, да <hi>мене</hi> види!{S} А тако сам, |
Габриела!{S} Јадна жена!</p> <p>— Ту је требала да буде, па да види, лоћка једна, како се жали |
п-Спириној кући пили кафу, тако им је и требала.</p> <p>После неког времена Јула унесе кафу и п |
везе с главним догађајем, и која не би требала ни да дође, да се писац, као друга сретна браћа |
ама!{S} А шта ће ти наочари!{S} Кога си требала да видиш, видила си га још пре толико година.{S |
сад, шта је ту је!{S} Ти к’о мати, ниси требала да допустиш, да дотле дође.{S} И сад ми не пома |
аборавио!!</p> <p>— А да!{S} Е, па ниси требала онако на крај срца да будеш!</p> <p>— Ето, сад |
и пре вас, другима, мање достојнима.{S} Требали смо <hi>прво</hi> у ваше здравље, драги мој и р |
а се фалим (јер то није мој обичај) ал’ требали сте у такој прилици — кад је, то јест, мој супр |
кинем через Петка —</p> <p>— Онда нисте требали ни долазити! — пребацује јој госпоја Перса.</p> |
м нам је обојици примјетио, да се нисмо требали ни један заборавити толико, ни ја ни он.{S} Каж |
ње не води рачуна о кући у којој је.{S} Требало би, да је среће, да је пример селу, а он се осу |
p> <pb n="117" /> <p>— О, па то би онда требало почешће да имате гостију, — вели Пера.</p> <p>— |
п Спира је био стари Србенда.{S} Кад је требало одрешити кесу и показати се шта је попина кућа, |
шао, било је муке и невоље доста кад је требало што написати.</p> <pb n="33" /> <p>Што је сад б |
је било посла и да се помаже.{S} Или је требало плевити башту, или кљукати гуску, или чувати од |
е то сваком баш ни дато!{S} Ал’ зато је требало имати доброг учитеља, а ја сам га баш имала!{S} |
!</p> <p>— Та није баш онако к’о што је требало, — извињава се домаћица, — ал’ ви ћете већ изви |
(где, то јест, пише: како је и како би требало да је у књизи)</hi> </p> <p>Прошло је од онога |
већ заплећеш —</p> <p>— Та није баш ни требало, само сте се забадава трудили, — вели Нића и тр |
-Спирину парохију!...{S} Сад како је то требало да буде, — то вам сад не умем баш казати и екшп |
е одлучно гђа Сида. — Но, још би нам то требало! — рече и остави сву уплакану несретну Јулу кој |
а као Јула попина.{S} Колико ће то кола требати, да све то крену, сам ће Бог знати.{S} Јер гђа |
свега толико много, да младенцима неће требати бар за првих двадесет година ни стварчице у кућ |
само, та можда ми, каже, нећеш више ни требати!“ А после га као уједаред нестало, а место њега |
он да спава и да се поткрепи, јер ће му требати нове снаге сутра, кад оде на медљану ракију и н |
увек има у кући пржене кожурице...{S} А требаће и через мишева; накотила се поган, нос да одгри |
ле погреба црквењак однесе одјејаније и требник, а попа угаси и замота свећу у добивену цицану |
и ил’ он, ил’ они његови бесни коњи.{S} Трезан, и Боже помози; ал’ кад је пијан, <pb n="272" /> |
кафеџији и овај њему и изиђе из кафане трезан к’о што је и ушао.{S} А кафану је држао неки трб |
ону његову песму, ону коју он и пијан и трезан најрадије слуша, а која је данас баш згодна и к’ |
а шпитаљ, па нек се помогну и башкаре и трезне по њему пијани вандровкаши <hi>Швабе</hi>, па не |
n="287" /> рано капију и одма’ пуштајте Трезора с ланца, па пазите, да се какви вандрокаши не у |
уги поп; и једног и другог спопала нека трема.{S} И сам тужитељ Ћира се препао па му чисто дошл |
<p>И све ће те красне слике до мало, за тренут један, нестати и ишчезнут и!{S} Нестаће их као д |
де својој тетка-Макри макар на неколико тренутака, или кад Јуле нема у башти да је види или чуј |
е себи, како је било и Шаци и Јули тога тренутка, јер то <pb n="141" /> се и не може описати, т |
ној округлој <pb n="206" /> дунди белих трепавица, која је дотутњила, — добила сам визиту... не |
а ми на памет она песма: „У Милице дуге трепавице“...{S} Па она њена збуњеност... идеална Српки |
ишина пред подне; само се чује зујање и треперење вилиних коњица око оних силних бикова у лејам |
д једно говори оно друго и не дише и не трепће од силне пажње и милоште.</p> <p>Разишли су се з |
вом држи браду па га гледа блажено и не трепће.</p> <p>— А, шта ја кажем?!{S} Шта велите на то? |
350" /> <p>И одмах за тим чу се страшан тресак и полетеше црепови од треснутог лонца на све стр |
а ви мислите?</p> <p>— Та здрава је к’о тресак, за Бога!</p> <p>— Е, чини вам се то само, слатк |
синчића, па к’о јабука, дете здраво к’о тресак!{S} Каже фрау-Цвечкенмајерка бабица, да свога ве |
оју Савку, како живо меси и како се сва тресе.</p> <p>И све ће те красне слике до мало, за трен |
се чисто ломе; охрабрила се и Ержа, па тресе и везе до Ниће боктера, па распалила и њега те јо |
адвојица се смеју, а екселенција се све тресе од смеја тако да му је и ћелепуш спао.{S} Та шта |
је госпоја Перса. — Кад корача, све се тресе земља под њом!{S} А ова моја к’о нека балска лепе |
о појас... па се смеје, смеје... све се тресе.{S} Сви се смеју грохотом па и <hi>онај</hi>, и < |
све намешта на столици, а трбух јој се тресе од задовољства, па је теши:</p> <p>— Е, госпоја-П |
ад наћве па меси хлеб, па се све на њој тресе. <pb n="176" /> Мило му, па је гледа једнако, и ј |
нако меси живо и жустро а све се на њој тресе, а Нића је задовољно гледа како је вредна.{S} А о |
упа у прозоре, и ветар како звижди како тресе прозоре и тресне од времена на време таванска вра |
у.{S} Поп Спира је викао да се сва кућа тресла, а попадија га је једнако утишавала, док се напо |
термина треба да стигне тамо тане и да тресне о месец.{S} Па баш таман кад су већ хтели да при |
ветар како звижди како тресе прозоре и тресне од времена на време таванска врата, која је дома |
— Дође ми понекад да га шчепам па да га треснем на сокак!</p> <p>Него и јесте чудан био тај дув |
ми одма’ госпоју и госпојицу! — рече и тресну ногом љутито.</p> <p>Оне дођоше а поп Спира их у |
мајмуни уз стабло па пред њу по два три тресну од силне услужности па залармају и грабе се који |
се страшан тресак и полетеше црепови од треснутог лонца на све стране по кујни.{S} Меланија поб |
нцеза!“...{S} Па онда стане намештати и трести на сред сокака ту рђавим лајбом онакарађену прин |
ашу и спусти главу на сто.</p> <p>И сви тресу жалосно главом и хвале покојника.{S} Износе многе |
од Пишкелесовице на рогљу, у Бечкереку, трећа кућа од апотеке.</p> <p>— Баш нећу имати мира, до |
шта да ради.{S} Како су били комшије — трећа четврта кућа — како би било, сети се гђа-Перса (к |
х, једна на канабету, друга на фотељи а трећа на прозору.</p> <p>— Ништа, ништа; не трудите се, |
pter" xml:id="SRP18941_C3"> <head>ГЛАВА ТРЕЋА</head> <p> <hi>Из које ће се читаоци уверити да с |
id="SRP18941_C23"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ТРЕЋА</head> <p> <hi>Из ње ће радознали читаоци дознати |
ћући штрикерај у корпицу, који је после треће скришке диње опет извадила била.</p> <p>— Та, шта |
те брже у авлију! — чу се трећи глас из треће куће.</p> <p>— Ох, баш ћу вас молити! — рече гђа |
чица.{S} Једно држаше на крилу, друго и треће седеше крај ње и занимаху се јелом, а четврто, на |
ћифтанског малог, ухватило се још једно треће опет паорско.{S} У њега увукоше и неке Швабе из д |
омак — он ти се опет жени из другог ил’ трећег села, па се тамо и венча, а ја останем тако праз |
јој једнако у глави; и тога и другог и трећег дана једнако јој је посред срца, — али га у башт |
завереници у трагедијама на позорници у трећем чину и стаде је пријатељски корети, полугласно д |
мо код куће, око шпархерта а пола чак у трећем сокаку око оног дућана тамо где виси онај бели п |
p> <p>— Извол’те брже у авлију! — чу се трећи глас из треће куће.</p> <p>— Ох, баш ћу вас молит |
дио му да каже Јањи Грку, да купи цркви трећи полијелеј и да повиси црквењаку плату.{S} Аркадиј |
читаоци.</p> <p>Г. Пера се одмах други трећи дан по доласку у село нашао у чуду, па не уме мла |
и нуди домаћина.</p> <p>— Ово ми је по трећи пут што вечерам вечерас!{S} А како и не би’, кад |
е чешкати, ако се ја, не дај Боже, и по трећи пут удам, к’о што ми ти, ето садакана, советујеш? |
трого на њу гђа Сида. — То ваљда већ по трећи пут читаш!</p> <p>— Ал’ само још пола стране па с |
ебѣ господи,“</foreign> а поп-Ћира опет трећи: <foreign xml:lang="cu">„Господи воззвахъ къ тебѣ |
дну биртију већ близу вашаришта, па већ трећи дан седи уз гајдаша, а Шаца остао у летњим ципела |
ним шором, отишао у други, и из овога у трећи сокак и ту је дунуо равно дванаест пути у свој бо |
<l>Други скида дукате са врата,</l> <l>Трећи вели: „Пољуби ме, Јуло!“ —</l> <l>Ал’ говори Маџа |
према њој бркати хуланерски официр; на трећој нека стена и шкољке неке на морској обали а прем |
ђе!“ А они ћуте к’о мишеви.</p> <p>Пред трећом кућом опет седела баба Савка, кочоперна баба, па |
ику рекла!{S} Поп Ћира је побегао чак у трећу собу од страха кад је чуо бласфематичне речи гнев |
адина.</p> <p>— Ја ћу вас молити за ову трећу књигу за моју Јулу, — похита гђа Сида.</p> <p>— О |
дебела ко’ она аспида, а сад би ме шлог трефио!</p> <p>— ...и пољубимо се, — завршује поп Ћира |
, — такав „хауптрефер“ неће ти се скоро трефити!</p> <p>А поп Спира је само слуша.{S} Дува на н |
није миран сокак од нахтмузике.{S} Све трешти од неких трумбета.</p> <p>— Па зар је само моја |
тучеду —</p> <p>— Ју, а који попови?! — трже се Пела мајсторица.</p> <p>— Па попови,... ови... |
ће да прескочи.</p> <p>— И-ју!{S} Ма— — трже се Јула и хтеде да викне маму. — Пробајте само, са |
сним гласом гђа Габриела. — У осталом — трже се па настави, — сад вам ја баш не умем казати <hi |
ли г. Пера, и кад рече а он се тек онда трже и поцрвене, виде да је претерао, па похита да попр |
и задубила се у посао кад се наједаред трже, јер засикта стари гусак иза њених леђа на госта к |
демонски.</p> <p>— Јуф! — цикну Јула и трже се као опарена од тарабе, кад спази Шацу који јој, |
ја.{S} И таман је изрекла то, а она се ’трже, па настави: — Ах, извините!{S} Но, <pb n="92" /> |
Добро је.{S} А шта су коштале?</p> <p>— Три и по.</p> <p>— Шајна?</p> <p>— Та какви’ шајна!</p> |
у на фришак „луфт“.{S} Није шала, неки’ три сата издржавати к’о неки „фусбад“!{S} Чим се он вра |
"385" /> пет столова, два „на глагол“ а три „на покој“ постављених у кући и у авлији.{S} Сам ру |
ај меша вино с водом, фртаљ чаше вина а три фртаља воде, па мало пијуцне а мало чита новине, пи |
.. еле, к’о што видиш, ост’о сам читава три дана преко термина.{S} То је оно што кажу:{S} У гра |
о.) Тхе, али све је то само за прва два три магновенија.{S} Та, Бога вам, и лепо лице (а она ни |
ило и са овим догађајем.{S} Село је два три дана говорило па се и уморило, жељно, наравно, нови |
ерас буде формална прошевина а кроз два три дана и прстен.{S} Нек оде ко по Аркадију.{S} И њега |
к’о мајмуни уз стабло па пред њу по два три тресну од силне услужности па залармају и грабе се |
према прозору, па за тим хукну у њу два три пута и стаде је брисати својом чистом цицаном кецељ |
љад, да им каже шта је чула.{S} На прва три места рекла је да је увреда нанета гвозденим кључем |
ажаваше, да јој се „онај тешки камен за три фртаља помакао“ и лакши јој био, али га ипак запита |
ије важило то правило да: свако чудо за три дана траје.{S} Они су тек сад отпочели право неприј |
ог догађаја</hi> </p> <p>„Свако чудо за три дана,“ вели наша пословица; па тако је било и са ов |
ао ветар на авлијска врата и прође нека три четир сокака и сврати у неких шест кућа.{S} Већ се |
ашно сам се дала у бригу, Спиро!{S} Има три четир дана како све сневам неке епископе и неку бер |
па да напишем чуда и покоре сеоске, па три ђакона да читају три дана и три ноћи, па да им још |
, па се онда њихов цар само прекрсти са три прста к’о и ми, па баци капу од себе, па запита дру |
уше у којима ће служити у цркви, шал од три сребра, и лепу стиву лулу са дугим камишем <pb n="3 |
е? — пита гђа Перса која је тек пре две три последње недеље обогатила свој и иначе пребогат реч |
} Ако се сећате, ја сам вам још пре две три недеље рекла и пророковала, да ће бити вашара измеђ |
елити навора, приђе и нови учитељ и узе три комада: за гђу домаћицу где ће бити на ручку, за фр |
била близу Феудвара,</l> <l>Сусрела је три млада дротара:</l> <l>„Ди си пошла, Маџарова Јуло?< |
иђује њиме те они повуку боље.{S} После три сахата путовања, зауставише се кола пред једном нах |
алочас споменути клавир купљен је после три четири такве учестане несвестице.</p> <p>Ето таке с |
ародна пословица која вели: „Испод мире три ђавола вире.“</hi> </p> <p>Знам да су многи читаоци |
газду коме украду коње!!...{S} Ено, пре три месеца кад су оном Неци украли коње, па мало им што |
са две радости већ обрадовао бабу; пре три месеца је први пут понео гаће и сада ево први пут ч |
мо Јулино заљубљено ухо.{S} Шаца се пре три дана споречкао с Јулом на дери у башти, као што је |
не знам — к’о једна власт, — да си пре три недеље закл’о два, па к’о Енглези дебели.{S} Да си |
д после њега нико није ост’о, а и он се три дана далеко од сваке земље удавио сам самцит; само |
будила сажаљење, — мож’те сад ако ћете три ноћи, кад сте натрефили на лудога Ћиру!</p> </div> |
ске, па три ђакона да читају три дана и три ноћи, па да им још претекне!{S} Утуби то, газда-Пер |
уз’о, — запита га мерећи их: — Педаљ и три прста дужине, пет ширине.{S} Добро је.{S} А шта су |
де, да се похвали друговима (јер добити три крајцаре у једаред — то није доживео још нико у сел |
и Тиској риби ’рана,</l> <l>Нег’ љубити три млада дротара!“</l> <l>То изрече у Тису утече,</l> |
ш тужније:</p> <quote> <l>„Ој, Бога вам три млада дротара!</l> <l>Поздрав’те ми мога <hi>доброг |
ја!{S} Откуд он зна то?{S} Ја познајем три господар-Јове у Карловци’, и ни један није им’о ћер |
га до горе, а око врата обавијао два до три пут шарену цицану мараму и кашљао и једнако јео жут |
шетка прошле Главе, и опет није долазно три дана, и зарекао се, да неће никад више доћи, ни Бог |
та се све није продало и покрало за оно три дана, док је вашар трајао, а сада ништа не чујеш!{S |
пише у род, него седне сама па пише; по три дана може да седи и да кити писмо, толико је свака |
S} Знам да варошани радо пију.{S} Ја по три дана не могу да спавам, само једну шољицу кад попиј |
једна велика госпођа у чијој се кући по три четири пута дневно пије чоколада а купује хлеб с ки |
— вели Пела кабаничарка, — мој Лека већ три недеље како је по вашарима, а ја се опет бојим, да |
момак; ај, шта велиш?!{S} Та није ме у три вармеђе било!“</p> <p>Но како свака ствар на овом Б |
покоре сеоске, па три ђакона да читају три дана и три ноћи, па да им још претекне!{S} Утуби то |
не оде поп-Спириној кући.{S} Да детету три крајцаре а ово одлети заборавивши казати: фала!{S} |
" /> ћу доживити и читаву стотину и још три радош.</p> <p>— Шалиш се, Нићо, — вели Ракила.</p> |
вде није добро обријано! — Ено тамо још три длаке видим!“ — рекла би’ и показивала камишом на т |
рекао.{S} Није могао да продужи бар још три дана, и ако је рад био, него се кренуо да се јави Ј |
ајерка, знале су и колика је била сума (три стотинарке) коју је поп Спира дао поп-Ћири само да |
етли! — рече Нића па узе рог и дуну <hi>три пут</hi> — и ако је тек <hi>два сата</hi> по поноћи |
старог учитеља, <pb n="32" /> господина Тривуна који је одавно већ био за пензију и ишчекивао ј |
гледати.{S} Беше то нека немачка књига, тридесет седми хефт <title>Риналда Риналдинија</title> |
гори пелен!</p> <p>— Па за Бога, Персо; тридесет скоро година живимо к’о пријатељи —</p> <p>— Н |
дина беспрекорне службе цркви и олтару; тридесет година трудног апостолског рада у вртограду го |
погађати.</p> <p>— Та шта говорите!{S} Тридесет и —</p> <p>— Та ман’те циц до ђавола, — прекид |
диге, плашити!{S} А пошто риф?</p> <p>— Тридесет и две крајцаре, ал’ треба се умети и погађати. |
— Не тридесет, Ћиро, него тридесет пута тридесет да је, па нећу да знам!{S} Нема више ништ’; би |
дина живимо к’о пријатељи —</p> <p>— Не тридесет, Ћиро, него тридесет пута тридесет да је, па н |
исто чула па зна напамет — како је пре тридесет година, кад је он још момак био, вредно било б |
Аћа био у селу.{S} Али, Бога ми, од ово тридесет и нешто мало више година, све је боље, тако да |
тељи —</p> <p>— Не тридесет, Ћиро, него тридесет пута тридесет да је, па нећу да знам!{S} Нема |
! — рече г. Пера.</p> <p>— Па имам тако тридесет акова.{S} Ни једно није млађе од пет година, н |
који у селу живи као мали бог са својих тридесет форинти месечно.</p> <p>И он се радовао Недељи |
бави прво самим собом.{S} Спомиње неких тридесет година беспрекорне службе цркви и олтару; трид |
но плавим гајтаном.{S} На прслуку неких тридесет ситних сребрних пуцета, око врата свилена црве |
онако само крај ватре као једна од оних трију у Шекспировом <hi>Магбету</hi>.{S} Све, све је уз |
ког стиха намигне очима на домаћина као тријумфујући, па вели: „Ај, шта велите?!“</p> <p>Веселе |
ије вид’ла тако дете здраво па грлато.. тринаест и по фунти, каже, тешко, а дере се к’о мали би |
лулу са дугим камишем <pb n="322" /> од тринаест сребра, за спомен.{S} Такву исту лулу купио је |
ter" xml:id="SRP18941_C13"> <head>ГЛАВА ТРИНАЕСТА</head> <p> <hi>У којој је приповедање, или бо |
иповедања који није могао стати у Главу Тринаесту.{S} У њој ће, дакле, читалац сазнати још неке |
{S} Свршио сам вам ја, господине, и ону тринајсту школу! — завршује Аркадија поносито. — А, пос |
р’о да се школује?{S} То је салашар.{S} Трипут је, кажу, бег’о из школе и бег’о на салаш, па се |
чито изашла у кујну, да се тамо од чуда трипут прекрсти.{S} А и јесте било чудо и изненађење!{S |
ст пути, али Тоцилови укућани чуше само трипут; оно остало пута однео је ветар у друге сокаке у |
Шетају се тако већ у мрак.{S} Па дваред триред изађе Ержа и јавља, да је сто постављен, и Пера |
домаћин.{S} После ће свинче разудити на триста делова, и од њих триста неких ствари начинити, о |
не...{S} Жене к’о жене!...{S} Направиле триста чуда; па сад обојица имамо пуне шаке посла и јед |
нче разудити на триста делова, и од њих триста неких ствари начинити, од којих је све једна од |
а је преокренем па од сад нек се каже: „Триста, <hi>без црквењака</hi> ништа!“ Ај, је л’ добро |
а, — вели задовољно поп Спира. — Кажу: „триста, <hi>без попа</hi> ништа!“ <pb n="282" /> Ако ни |
ог сватова је ваљда и постала она реч: „Триста, без попа ништа.“</p> <p>А господин попа седне т |
већ у напред знати која ће од њих двеју триумфовати а тако исто и разумети, да је то баш тако м |
е свака писмена!{S} А док није он, исти Трифун учитељ, дошао, било је муке и невоље доста кад ј |
изнања, сплетеног за седу главу старога Трифуна учитеља, од ове мале слике онога што је пре њег |
сви поштовали и волели старога учитеља Трифуна који је носио до чланака дугачак пепељаст капут |
онога што је пре њега било.</p> <p>Пре Трифуна знало их тек двојица тројица да пишу.{S} Још им |
н’о читаву кожу.</p> <p>— Тако је то, — трља задовољно руке госпођа Сида. — Ко другом јаму копа |
школе?!</p> <p>— Хе, — вели Аркадија па трља онако смирено поповски руке и увлачи снебивљиво вр |
а давно плетиво, па је пажљиво слуша; и трља већ очи и брижно врти главом.{S} А Јула наставља ј |
ом, смеши <pb n="8" /> се, а све полако трља руку о руку, као да пере руке од нечега, па вели:< |
гледало пре седам недеља, кад је ту био тродневни вашар, на коме је Рада Карабаш (са још некима |
вца?</p> <p>— А ко ће, Нићо, удовицу са троје деце? — пита Ракила.</p> <p>— Па, ето... ти удови |
ила.</p> <p>— Уз’о би’ те Ракила, па не троје деце него да и’ је к’о девет Југовића.{S} Једноме |
кажу, обе слабих нерава.{S} Или се сви троје скупа саветују и праве план свог будућег стана и |
и метну га на колено.{S} Кад видеше оно троје ово у колима, изјавише и они сложно и једногласно |
вратити, — рече женица скинувши већ оно троје мањих. — Ајде, Радо, снаго моја, сад ће доћи баба |
/p> <p>Пре Трифуна знало их тек двојица тројица да пишу.{S} Још има старијих људи који памте до |
м толико могао наште срце попити колико тројица вас садашњи после најмасније карменадле —</p> < |
пске женске шлофкапе), а напољу се чуше троми кораци сеоског боктера Ниће који се у даљини гега |
сали ако би што жалостиво било; на оним тронљивим местима Пери би дрхтао глас, а Меланија брише |
ај свима богословима тако добро познати тропар шљивовици: „Пресвјатаја мученице препеченице.“ П |
да је суво и оцедно и да му и не треба тротоар.{S} Но међу тим није баш ни тако.{S} Напротив.{ |
су им варошке краве <pb n="2" /> појеле тротоар, али то је само једна пакост, јер тротоара заис |
отоар, али то је само једна пакост, јер тротоара заиста никада није ни било.{S} Кад падне киша |
b n="76" /> у рукама мараме савијене на троугао, бабе мараме са завијеном китом босиљка од које |
мржња, остаде још да их и даље трује и троши, или држи у животу, како се оне теше.</p> <p>И по |
није слагао с њим, што је овај викао на трошкове, свирке, игру, пијанку и весеље, <pb n="380" / |
чим ће!{S} Ваљда ће га поп Спира о свом трошку послати! — И бијаше!</p> <p>— Та ман’те га врагу |
ира је, вели она, повео поп-Ћиру о свом трошку, да му овај густира ствари у болти; што купи поп |
ћемо страну и ударити, па ћете о једном трошку видети и моју кућу, да би је знали сутра наћи, а |
.{S} Ту су шупе, амбари, голубињаци.{S} Трп камаре сламе, камара гањева и шапурика од којих се |
сте се забадава трудили, — вели Нића и трпа сув језик у рукав од кабанице, који је доле завеза |
е код својих кућа; раде да се сатру.{S} Трпе све и не одговарају, само да их пусте после подне |
дан урамљен рад с перлицама, нека часна трпеза, шта ли, са силним крстовима и чирацима са свећа |
забринуто мамино лице.</p> <p>И Јула је трпела ових дана.{S} Пола јој је мисли било овамо код к |
ма да живи, али их фрајла Меланија није трпела и за то она поче:</p> <p>— Па како вам се допада |
н!</p> <p>У том заурла поп-Ћирин пас не трпећи као и сви у његовом роду музику.</p> <p>— За газ |
ојко!“</p> <p>Гђа Сида није могла то да трпи, сметало јој је, управо кварило њен дојакошњи ред |
мбар, — викну Пела шегрту, — знаш да не трпи капуташе и обувене људе.{S} Одма’ мисли да је неки |
а багателу радим, ал’ тек ја не могу да трпим, да у том месту ди ја живим и машамодирам, иде је |
арим!</p> <p>— Али коштајте!{S} Аја, не трпим устручавања!</p> <p>— Могу, на послетку, — попушт |
S} А то се не сме више тако оставити ни трпити.</p> <p>— А, па видићеш само сутра!{S} И сутра ћ |
ја добро збијеног и управљеног крова од трске.{S} Беше то осмех праведника који спава и снива к |
ар и меша је са шумом узлелујане ритске трске и псовком чобана који псују ритске комарце што се |
ствен елегичан шумор и песма узлелујане трске заноси сањаријама занетог путника, и он будан сањ |
ас из прека; — „ваља у рит, да насечемо трске, да покрпимо кров, јербо је већ срамота какав је. |
заклонио га већ бескрајни рит с високом трском, још мало па ће и заћи, а Рада тера једнако свој |
још из кујне шта му је глава а шта опет тртица, да простите!</p> <p>Кад је дошла гужвара, онда |
који се гурају и претурују и падају на тртице око чанка с кашом.</p> <p>— А где је мати? — зап |
ајте ми, молим вас, из онога тањира ону тртицу!{S} Чудим се, шта ми то све фали!“ Или: „Господи |
не љубавне чежње као какав провансалски трубадур.{S} Од тога доба поп-Спира очима да га не види |
а не знам којим старим Светим Оцем и са трубом Јерихонском.</p> <p>— Извините што сте ме морали |
аља и дренове буџе, и оцила и кремења и труд у свежњићима и бардак сирћета и грдно стакло кисел |
в пунио лулу и кресао оцилом и псовао и труд и кремен и оцило и Чивутина.</p> <p>— Ајде терај в |
сила род и стократно наградила негдашњи труд поп-Спирин око њих.{S} Увек је под њим било брбљав |
сокак, како зева и после креше оцилом у труд, пали лулу и псује Чивутина, што му је дао ситну т |
} А да не би до тога дошло, није жалила труда него је учинила од своје стране и последњи покуша |
треба; ал’ баш, баш ми је мило! — рече трудећи се да изгледа, као да јој <hi>није</hi> мило, п |
је баш ни требало, само сте се забадава трудили, — вели Нића и трпа сув језик у рукав од кабани |
да ради, него веле: „Нека, ча-Нићо, не трудите се, ми ћемо све то већ и сами брез вас!“ А он с |
а на прозору.</p> <p>— Ништа, ништа; не трудите се, госпођице, ја ћу већ то сам, — рече Пера и |
а мама отима и вели јој: „Та немојте се трудити!“ Габриела само виче: „А, не, не, најн, најн!{S |
службе цркви и олтару; тридесет година трудног апостолског рада у вртограду господњем гајећи и |
ng="cu">„<title>Србскiи куваръ</title>, трудомъ Iеротея Драгановића обштежитељнога м.{S} Крушед |
на стара мржња, остаде још да их и даље трује и троши, или држи у животу, како се оне теше.</p> |
их из Русије послатих, него други неки, трукован код неког Швабе (и то без титли, без титли Сид |
баш страшно казао; та ено и у песмама, трукованим још, — па шта се све не каже, па <pb n="145" |
није било ни порције ни екзекуције, ни трукованих новаца од папира, ни аренде, ни перзекутора, |
е којшта.{S} Та да је <hi>сто пути</hi> труковано — па <hi>не верујем</hi> ја то! — вели гђа Си |
н Шандор јурат из Кикинде, а нема ништа труковано, него све празни листови.{S} А она, слатко де |
дим, шта ти тамокана раде, да откуд, не трукуједу и не <pb n="247" /> правиду какве <hi>фаличне |
к од нахтмузике.{S} Све трешти од неких трумбета.</p> <p>— Па зар је само моја кућа у сокаку?!! |
уче читава компанија; ту су ти са неким трумбетама, неким вергловима, да цео шор не може ока да |
окаку; а ноћом неки гајдаши, тамбураши, трумбеташи, Ћиро, неки курмахери и неке нахт-музике, к’ |
Сида протолковала то тако, к’о да је то труц њојзи <pb n="201" /> и Јуци.{S} Па она онда изнела |
та ни продати ни делити.{S} Неће баба у труц да умре!“ Тако се отприлике јадао Палчика пријатељ |
оним младим апотекарским субјектом, да труцира госпоји Сиди...{S} Изађе к’о бојаги да почисти |
говора! — вели поп-Ћира. — Читав се дан труцкали у коли, па сад све таке неке ствари.{S} Боље к |
знам ни ди ми је глава од пута и силна труцкања.</p> <p>— Били смо к’о у аришту, — наставља гђ |
ваном домаћину који се целога тога дана труцкао <pb n="359" /> у колима, па му сад треба топле |
n="17" /> за трбух, који му је отежавао трчање. — А јао, несрећни Спиро, шта ћеш сад?!{S} Оде т |
да се врати. <pb n="413" /> Јер овај је трчао за колима и дерао се и плакао: хоће код попе у ко |
ала, а Јула чирак са лојаном свећом, па трче доле у подрум, па он точи а она му светли.{S} А он |
мбарова, па их изведу за собом а пацови трче к’о на даћу за њима, а мајстори једнако свирају па |
нешто готови, одмах ти она, рано моја, трчи кући па проба.{S} Има једну књигу пуну исписану.{S |
<p>Игра коло, брује гајде, а дечурлија трчи око кола или вија једно друго и провлачи се између |
ови него и мишеви до миле воље шетати и трчкарати, он је само себе склањао.{S} Пацова се бојао |
ни ветрови, заталасало се оно бескрајно тршчано море у риту и тајанствен елегичан шумор и песма |
идом: <foreign xml:lang="cu">„Да постыдятся и смятутся вси <hi>врази мои;</hi> да возвратятся и |
утся вси <hi>врази мои;</hi> да возвратятся и <hi>оустыдяася зѣло вскорѣ</hi>.“</foreign> Ха, х |
де у ћошку, не реко’ л’ ја?!{S} Ево га, ту је!{S} Сад брже њега напоље, а да метнемо ово на њег |
о корњача, па тако све до Ченеја.{S} Е, ту нисам већ мог’о да останем на коли, него ме ђаво нат |
и једни!..{S} Но, ништа, ништа; шта је, ту је!{S} Могло је бити и горе! — извињава господин поп |
ве то направио!...{S} Морам!{S} Шта је, ту је! — вели поп Ћира полако гђа-Перси.</p> <p>И она у |
тврдо испод руке, па мислим: добро је, ту је! и предам га тако завијена владици.{S} Екселенциј |
својима!{S} Ал’, знате како је: ди муж, ту и жена; па ди је њему добро, мора и жени бити.{S} Па |
ражите!{S} Баш сте најгириг!{S} Ту сам, ту, — смеје се Шаца демонски.</p> <p>— Јуф! — цикну Јул |
м смејањем.</p> <p>— Хе, хе!{S} Ту сам, ту, — понавља Шаца.</p> <p>— Срам вас било! — дрекну Ју |
о сву ноћ по овим свету; ди ја стигнем, ту не може ни месец ни ветар!{S} Што ја знам чуда по се |
у старим данима <pb n="399" /> својим, ту је баба Макра спокојно очекивала смрт цуњајући једна |
е, милостива!{S} Све је баш на српском, ту скоро преведено. <title>Работнике</title> је превео |
вере): „Ко ’хоће да се бијемо?{S} Ево, ту сам; нек ми изађе!“ А они ћуте к’о мишеви.</p> <p>Пр |
ао честитих арњева, а где би их и било, ту је газда опет на путу.{S} Остаде му још сало газда П |
аву истину.{S} Него овако лепо на дану, ту се свака покаже баш онаква каква је; ту не помажу мн |
алити, а ви отидите до „господар Јове“; ту ћете се довољно утешити.</p> <p>„Господар Јова“ ће в |
А ноћом се опет вуче читава компанија; ту су ти са неким трумбетама, неким вергловима, да цео |
ту се свака покаже баш онаква каква је; ту не помажу много никакве вештине и апотеке.</p> <p>Ју |
маћин. — Готово, боље да је <hi>он</hi> ту, па да њему честитам, јер њему се тек може честитати |
гђа Сида, — <hi>што</hi> је судбина!{S} Ту нам срећа под носом, — и ми да је не видимо!!“ Разго |
</hi>, тражите!{S} Баш сте најгириг!{S} Ту сам, ту, — смеје се Шаца демонски.</p> <p>— Јуф! — ц |
кле?{S} Докле му опет не дођу лутке!{S} Ту човек не уме да буде доста паметан, — <pb n="27" /> |
м његовим смејањем.</p> <p>— Хе, хе!{S} Ту сам, ту, — понавља Шаца.</p> <p>— Срам вас било! — д |
то је било штогођ вредно за видити!{S} Ту је она требала да дође, да <hi>мене</hi> види!{S} А |
<p> <hi>Каквих ти описа нема у њој!{S} Ту је описан и стари шаров, и лопов мачак, и млади гушч |
)- па за њом, а она беж’ у комшилук!{S} Ту се завукла у комшиску сламу, па док нису краве дошле |
јкине душице рогаљ где се вије коло!{S} Ту ће свака свога видети, а све ће видети Тиму нотароше |
олске часове, а он ајд одмах к њима.{S} Ту седи у кругу своје будуће фамилије.{S} Мама хеклује |
рена,“ говорила је одавно гђа Перса.{S} Ту Меланија има забаве и провађања.{S} Колосално је нап |
ту казала све Ержи шта је и како је.{S} Ту су пред кућом пили па чак и играли уз свирку која се |
вота блаженопочивше Марије Терезије.{S} Ту и слике поп-Ћириног оца старог кабаничара Аверкија, |
, па јој је то за чудо ишло од руке.{S} Ту ће млада бити доведена, и живеће ту као млада ђаконо |
и, на послетку, оде код тетка-Макре.{S} Ту је једнога лепог дана имао прилике да види кроз башт |
а; једно богатство достојно зависти.{S} Ту су шупе, амбари, голубињаци.{S} Трп камаре сламе, ка |
а на јаузн са штрикерајем у корпици.{S} Ту су једна другој рапортирале што је која дознала и по |
ма је почешће поп-Спира омастио брк.{S} Ту је даље у авлији био бунар са дивном хладном водом у |
{S} Кујна им је сад најмилије место.{S} Ту се у велико спрема зимница. <pb n="243" /> Дошло је |
га, па мор’а фришко да оде на вашар.{S} Ту сат и по одавде у П. Тамо се неки под шатром потукли |
меновани је једнако био доле на дну.{S} Ту се дан ноћ задржавао и у не малу бригу бацао поп-Спи |
обља право кући „усопшчега“ на даћу.{S} Ту су скупљене ожалошћене комшије и неутешни рођаци, и |
најчешће свраћала у поп-Ћирину кућу.{S} Ту је помагала и ручала а тек после вечере одлазила.{S} |
тка-Макре а другог код поп-Спириних.{S} Ту му гову.{S} Увек га ујутру питају, шта он најрадије |
и у селу или ће тражити какву варош.{S} Ту поп-Ћира наговести, да је жеља Меланијина, да се пре |
а ди би он пред владику без појаса!?{S} Ту ће негде бити да је и појас.{S} Види да га није отку |
речи, баш кад је гђа Перса пролазила, — ту ће он бити мајстор да намести!“</p> <p>То је онда чу |
ш: фала Богу! а он исклизи к’о чиков. — Ту се гђа Перса сетила свију негдашњих мајсторија којим |
деца се правдају и беде једно друго. — Ту и силне кокошке са својим петлом једним дугачким грл |
на овом свету!</p> <pb n="263" /> <p>— Ту је код мене.{S} Носим га увек са собом (у злу не тре |
фрау-Габриела!{S} Јадна жена!</p> <p>— Ту је требала да буде, па да види, лоћка једна, како се |
а одономад ме подсетили на њу.</p> <p>— Ту песму више да <hi>нисам</hi> чула!{S} Јеси л’ ме раз |
био згодан изговор да су се „случајно“ ту нашли.{S} За те, дакле, симпатије између двоје млади |
ест, ал’ бар долази <hi>дањом</hi>... а ту су и старији!...{S} А код вас онако, што певају паор |
из малера, па да је не знам какав.{S} А ту је мислила на онај случај, кад је Његово Преосвештен |
вније, а то је саму лепу Јулијану.{S} А ту је, тек што није, још који дан.</p> <p>Ближи се Ђурђ |
амдесет и пет сребра њега само.{S} Кога ту све није било и шта се све није продало и покрало за |
љут к’о ватра поп-Спира — то-то-то-тога Ту-ту-турчина!{S} Тога, тога Ага-га-га-гарјанина!“</p> |
има ватре мора и дима бити“; дакле, да ту ипак има неког ђавола где се толико много приповеда. |
мња, коју су изражавали поп-Спирини, да ту има и фрау-Габриелина масла.{S} И тако, и ако су Шац |
е, знате, да се жени; па у Недељу ће да ту бидну сватови.</p> <p>— Е, то је бо’ме лепо, — вели |
ј Аца.</p> <p>— Да, вид’ла сам га канда ту одономадне.</p> <p>— Јесте, рано, нема га већ седам |
а као и негда још кад још није знала за ту, тако рећи, паклену, али ипак тако слатку, страст.</ |
тични.{S} Е, Спиро, Спиро, не носила ја ту мантију!</p> <p>— Па девојачка су врата сваком отвор |
— вели Нића па врти главом. — А шта ја ту лупам главу, — вели Нића. — А каква је фајн ова ноћ, |
стане намештати и трести на сред сокака ту рђавим лајбом онакарађену принцезу... „Па ко ју је ш |
ложење па је једнако у себи декламовала ту песму или полугласно певушила ону познату: „Прођи, л |
падало попадији.{S} Меланија се осећала ту — како се сама изразила у писму — као закопана, и он |
и с лењом девојчуром, опет их оставила ту!{S} Док се само окренеш, окрену наопако кућу ови мла |
ола и пођоше.</p> <p>— А што си упртила ту саксију с тим кактусом, куд ћеш с њом, — запита је д |
прими руку пружену ради измирења, па ма ту руку и само Његово Преосвештенство руководило.{S} У |
нешто!{S} Каква благодарност?!{S} Нема ту ништа од тога!{S} С народом сам, вели, стекао, па не |
то!{S} Баш сам то добро утубио!{S} Нема ту лепа дана још задуго, господин-попо!{S} Него четрнај |
о је певао, — вели поп Ћириница. — Нема ту никаквих других заслуга, <pb n="15" /> него певао пр |
е (а она није ружна) шта вреди ако нема ту и воспитанија?!{S} Лепота прође а воспитаније траје, |
еби поп Спира забадава презентирао; има ту и твога масла, Каијафо један!“</p> <p>— Е, дакле ај’ |
си купио наочаре?...{S} Ил’ што је зима ту, па се рано смркне, ил’ шта ли — тек почела сам рано |
А ја ћу само да сврнем мало кући, а на ту ћемо страну и ударити, па ћете о једном трошку видет |
м!“ — рекла би’ и показивала камишом на ту страну!{S} Чујеш ли, мамаљуго банацка?</p> <p>— Ал’ |
} Тек по некад лане, погледа сумњиво на ту страну од времена на време, као да прогунђа нешто на |
роватно је још и с тога, да је нешто на ту форму морало бити, јер што би то баш њему певали, ка |
гостом али то тако, као да је сама она ту. „Оно није више ни изгледало да је у кући,“ приповед |
далеко изван села, чак на вашаришту, па ту се тек зачуђен зауставио, и питао у себи: откуд он ч |
кољем, морам другога наћи, па опет мора ту патак да буде!“ — „Ма кога, само њега моје очи више |
— запита поп Спира уморно.</p> <p>— Та ту твоју „слатку“ госпоја-Персу!</p> <pb n="124" /> <p> |
зору свирао а он је певао из дешперата ту песмицу, која је гласила:</p> <quote> <l>„Јургет и д |
равим путер-крофне.{S} Та, Бога ми, шта ту ваздан, а шта ме је ту окупио!{S} А њему онда пуне о |
н!...{S} Па добро, ето, вечерас!{S} Шта ту још имамо да чекамо!{S} Нек вечерас буде формална пр |
извол’те само! — вели поп Спира. — Шта ту ваздан правите некаква предисловија!</p> <p>— Та... |
улгерски, а и како би друкчије било кад ту нико и не пије из бокала или холбе него из оног геџа |
p>— ...{S} А узеће ову овде, што је сад ту пеглала, па изишла тамо, — продужи бојтар и показа к |
Сидо, па ма знала, да ћете се одмах сад ту наћи увређена,... „А ти онда што си,“ реко’ му ја, „ |
е сме да спава после ручка.</p> <p>Пред ту су, дакле, кафану стала кола и кочијаш скин’о два са |
hi>Балсум</hi>“!...{S} Што гођ ти гребе ту <pb n="297" /> твоју проклету гушу, све је то, знам |
а каже, јер је свака присвајала за себе ту заслугу да је она прва сазнала па оној другој казала |
.“ Кад ал’ јест, врага, чашица!{S} Буде ту и десет!</p> <p>— Па и двадесет! — додаје г. Пера см |
боту се мора бар један вратити, да буде ту ради цркве.{S} Спрема се и у једној и у другој кући. |
ез свога, касти, друга!...{S} Бадава је ту Арса... и пуна кућа!{S} Шта је мени тај Арса?{S} Шог |
еко пута, само да му да на знање, да је ту и да га прати очима.{S} Наравно да то паорским момци |
није довршио.{S} Његова садашња жена је ту песму певала к’о девојка у једном друштву; она је им |
а деце, све по девет Југовића!{S} Па је ту онда лако.{S} Има и женидбе и удадбе.{S} Па је лако |
а ће примити —</p> <p>— А, нека, шта је ту је сад! — рече и погледа задовољно на нове ботуше ср |
нима, па рече:</p> <p>— Та, сад, шта је ту је!{S} Ти к’о мати, ниси требала да допустиш, да дот |
л’ у овим кавоним селу!{S} Али, шта је ту је; фала Богу, кад није и горе!</p> <p>— Ха аааа! — |
живо изгледало пре седам недеља, кад је ту био тродневни вашар, на коме је Рада Карабаш (са још |
никад рагастов није читав!).{S} Све је ту мирно, фино и пулгерски, а и како би друкчије било к |
е с мужем па долази сваку ноћ; докле је ту, све се чују издалека шијачке гајде како танко свира |
Та, Бога ми, шта ту ваздан, а шта ме је ту окупио!{S} А њему онда пуне очи суза, па само намешт |
чувају <hi>мој сокак</hi>, ај?{S} Ди је ту асна?{S} Ај, Ракила, је л’ добро диваним, ај?! — вел |
жна и мочарна јесен.{S} И Митров дан је ту, тек што није сван’о.{S} Нестало оног ведрог и насме |
о: пак-пак?</p> <p>Поред гусака било је ту и гушчића.{S} Баш то је ранила једна млада румена де |
од самог господин... хе-хе, а он и није ту, него на путу, — вели Нића па врти главом. — А шта ј |
и данас још увек тако зову, кад он није ту, и ако је он давно и давно други човек.</p> <p>И јед |
амо оних дана кад господин нотарош није ту у селу, иначе иде код Шолема Чивутина у трафикану на |
би дирнут.</p> <p>— Шта се само скањује ту ваздан!? — рече у себи, па, не могав више да издржи, |
ну Тотицу, што <pb n="294" /> је пре ње ту била, отер’о.{S} Па сад га салетили и поручили му из |
вика или Бетика, каква Швабица, која се ту нашла и била на услузи збуњеним домаћима.{S} Прича с |
ружену руку, а он мени зуб у шаку па се ту рукујемо и — <hi>измиримо!</hi></p> <p>— Измирите!{S |
а. — Господин-Перо, та дете, немојте се ту снебивати и женирати због промене, моја кућа и госпо |
љна више него и сам поп.{S} Меланији се ту допало.{S} Велика варош, има фина варошкога света; с |
баш ће бити да је био из Иђоша, који се ту стрефио, па скине шешир и мане руком и каже: „Молим |
о натурално... брез шпеција, а ви ми се ту једнако цифрате.{S} Ех, таква ти је садашња младеж!{ |
ада се овај.</p> <p>—- Ајде немој ми се ту пренемагати и преврћати очима к’о шокачки поп, — нег |
еле дебеле?!{S} Гледам га само, како се ту цифра!{S} Не познајем ја богословце!{S} И ја никад н |
, по ваздан чита све новине, како су се ту скоро, лане или ономлане, неки људи, чак тамо преко |
м вас извол’те сести.{S} Молим извол’те ту на канабе.{S} Меланија голубице, — вели гђа Перса, — |
... знам вас већ, знам... ви већ морате ту ваше —</p> <p>— Тхе, тако сам научила од моје покојн |
, господине, — рече поп Спира, — седите ту, — и показа му место. — Ти ћеш, Сидо, тамо, ја овде, |
— за оне који нису заљубљени. „А ви сте ту! рекне им тек госпођа Сида кад их гдегод нађе.{S} А |
л’ шта ћемо брез месечине?{S} Шта га ће ту шталога пробивени и коња покрађени бити, кад и поред |
ост’о ту да краси голо дрво, и стајаће ту све до друге године до лета кад дрво озелени листом |
{S} Ту ће млада бити доведена, и живеће ту као млада ђаконовица, јер ће се Пера одмах после <pb |
вај топ рикне к’о сто магараца; та неће ту остати читава увета одавде све до Иђоша!{S} Ај, јест |
ри из села обично прво траже и најчешће ту и налазе, — у том, дакле, крају су се тога дана у ве |
је и отишла гђа-Сиди, прибила се сад уз ту кућу и помагала јој свесрдно око спреме дарова и све |
елу, да, на пример, неко у селу умре, и ту како коме, али господин-попи опет добро.{S} Ако бога |
="347" /> <p>— А како и да познам!{S} И ту су ми доскочили, обешењаци једни!{S} Ја сам мали зуб |
g="la">corpus delicti</foreign>-а.{S} И ту му онда предам онај замотуљак са зубом унутра.</p> < |
шао у други, и из овога у трећи сокак и ту је дунуо равно дванаест пути у свој боктерски рог, а |
која је опет била са својим капларом и ту казала све Ержи шта је и како је.{S} Ту су пред кућо |
алијанској, и Нова ковач који је знао и ту мајсторију, јер је имао лакшу руку, и један вандрока |
етра гајтана.“ <hi>Ја сам</hi> платио и ту стиву лулу и ту кајгану.{S} Сад тек видим кол’ко су |
д у свету најсјајнији балови, па тако и ту.</p> <p>Често одлазе у тазбину и Пера и Шаца, а и та |
hi>Ја сам</hi> платио и ту стиву лулу и ту кајгану.{S} Сад тек видим кол’ко су паметни били наш |
вља Аркадија кондуиту Радину, има још и ту луду нарав, да не да ничијим колима испред његових к |
</l> <l>Одби се с граном цвет.</l> <p>И ту хтеде да заврши Јула, јер док је певала сва је чисто |
ви сте у праву али само донекле.{S} Ви ту мислите на оне сензационе романе у којима је све изм |
во, — вели Пера, па наставља даље. — Ви ту мислите на оне романе где се износе људи каквих нигд |
’ шибајте из башће —</p> <p>— Та шта ви ту мене фурт плашите с вашим татом... овај, господин-па |
ачмавала се, лењштино влашка.{S} Остави ту саксију па покупи тај есцајг, па иди па спавај; а у |
еће уз оне мердевине (које су њега ради ту у тегли и намештене) те да тако покаже и наговести п |
аје цео дан, па и дан и по.{S} Где ради ту <pb n="368" /> и руча и вечера, јер хтели домаћи или |
као код своје куће.{S} Јуцо душо, седи ту до Меланије; знам да имате шта да се разговарате.</p |
она сама својом женском вештином извиди ту ствар и да му јави.</p> <p>И доиста, Јула се исповед |
’те се ви мене!{S} Шта сте ме заокупили ту! — обрецну се Јула на њ.</p> <p>— Па зар ја диваним |
се чупа слама...{S} Срећом се стрефили ту <pb n="216" /> господа тутори и Аркадија црквењак, п |
ла да сам на његовом месту.{S} Ништа ми ту, Ћиро, нисмо криви, — него им’о младић очи па пробир |
и хоће да служе само цркву.{S} И они ми ту још нешто приповедају!{S} Пуче им, већ, мислиш, срце |
е лако разумети.</p> <p>— Ајде немој ми ту... и тако не знам ни ди ми је глава од пута и силна |
не хтевши, ваљада, као добар пастир ни ту да се издваја од своје, поверене му пастве, него сед |
нам те, знам, стари курјаче, и зашто си ту лулу запалио и зашто си ме баш кајганом послужио!{S} |
Шваба заборавио —</p> <p>— А а а, а ти ту... то су, извесно, све ваши... је л’ те?</p> <p>— Је |
дила сеоског газдинства!{S} Ах, чега ти ту све није било!{S} Један спахилук, једно богатство, п |
е комотно покрасти сво село.{S} Кога ти ту све није било, и ко ти се су није напио и наиграо то |
једно јело па одмах гужвара.{S} Нема ти ту мелшпајза кад није мастан, па не цури маст низ браду |
пријатељства моћи бити штогођ!“ Нема ти ту, мој Ћиро, више ништа!{S} То је било, <hi>било</hi>, |
ено уз једно и уз друго ђуле.{S} Шта ти ту нема!{S} И нога од неких старих маказа којима су нек |
ако тихо разговарају.</p> <p>— А шта ти ту стојиш? — рећи ће гђа Сида која се доцније опет проб |
а да се кугла, нада се гостима и шта ти ту још нема!{S} Та док је видим, знам је и шта мисли!{S |
е, госпоја-Персо; Меланија дете, ето ти ту до Јуце.</p> <p>Меланија пође тамо, али је гђа Перса |
а Меланија му одговарала.{S} Каквих ти ту све фотографија није било.{S} Различних и по полу и |
ите, је л’ те... не, не, немојте дизати ту штанглу! — викну фрау-Габриела и запуши брзо своје х |
риелу која се изгуби у мраку проклињући ту „свађу“ због које се губе сукње и хозлице.{S} Одмах |
мало: да л’ би добро било да му пребаци ту неискреност парохијанску и пљачку својих сопствених |
она га нису дирала.{S} По свој прилици ту је дочекао дубоку старост и пошао трагом старијих св |
ти сад навалише да она продужи и заврши ту песму коју <pb n="395" /> је Јула отпочела, и она по |
ваља ти пос’о!</p> <p>— Ајде не лармај ту, него дувај сате, кад си за то плаћен! — чу се још и |
сног једног свеца —</p> <p>— Ајде немој ту којешта говорити —</p> <p>— Ти којешта говориш —</p> |
зауставио, и питао у себи: откуд он чак ту?!{S} За тим се вратио кући, легао и дуго није могао |
ла бунару да се удави, и срећом се увек ту деси Аркадија црквењак који је стигне и спасе је род |
да прође свет; него... ето тако, капам ту бреспослен а баш ми то није мило, к’о човеку раднику |
м гођ устреба а ви извол’те... а ја сам ту, а моје терање, и што кажу, један мој карактер, види |
мање... ни најмање...{S} К’о да и нисам ту!{S} Ја ћу ево овде на канабе! — рече Габриела и седе |
ђермови као да пробише врховима својим ту копрену и дизаху се право тамо звездама.{S} Давно су |
после о песми, за што, то јест, воле он ту песму више свију песама, и даље, како само, ето, тој |
ојега је лишће давно отпало а реп ост’о ту да краси голо дрво, и стајаће ту све до друге године |
ољу?</p> <p>— Та онај њихов мачак дош’о ту под <pb n="168" /> наш пенџер, па све ларма!{S} Тако |
бојао поп Спира, па је за то и одлагао ту непријатност и дочекао ево последњи дан да погађа ко |
ео па разгледао један нож који је остао ту на столу и прочитао је у којој је фабрици ливен.{S} |
е гране, — него да скочим у воду, јербо ту ми је, знам, цигурна смрт.</p> <p>— Ти да скочиш у в |
је весело ишло.{S} Штета, што ниси био ту, можда би и теби давали „нахтмузику“, — вели заједљи |
ори!{S} Севај напоље, шта си ми задимио ту с том твојом лулекањом.</p> <p>И овога другог попа и |
они прави.</p> <p>— Та шта си заокупио ту пред дететом?!{S} Јуцо, дете моје, не слушај ти тату |
е тако кола а тај се опет данас стрефио ту и био тврдо решен, да му се, после толиког вребања, |
а ми није била то намера само тако, ако ту пред њим пружимо један другом руку, заборавимо узаја |
ивине!{S} Шта је и какве је све те било ту у авлији!{S} Прави Нојев ковчег!{S} Било гусака угој |
........</p> <p>— Е, фала Богу, кад смо ту!{S} Ево нас!{S} Још мало! —- рече Рада већ у зору и |
Банату, тако је добро!{S} Само кад смо ту!</p> <p>— Па, Бога ми, госпоја-Јуло, — смеје се путн |
мислящiи ми злая“.</foreign> Е, па зар ту човек да не побесни!{S} Персо, он... поп-Спира... ок |
ј, је л’ добро диваним?{S} Него дај-дер ту чутуру овамо.{S} Ако сам беамтер, баш сам беамтер; и |
егртима, сам један јед кад није мајстор ту —</p> <p>— А тако штогођ!{S} А ја мислим, да сте се |
кажете.</p> <p>— Па зар ти одондак фурт ту стојиш?!!{S} О дете, дете!{S} Ајд’ затвори... доста |
ка онда и сватови виде асну...{S} А већ ту је, тек што није... јављају јој се добре прилике, ет |
и проклети Бачвани! — Што ти људи имају ту проклету пасију да украду коње од Банаћанина. — то ј |
оп се пипаше: поп Ћира да види је л’ му ту зуб, а поп Спира да није изгубио онај Аркадијин замо |
.. — Шта ће сад овај лонац овде, кад му ту није место!?{S} Чим се само макнем корак из кујне, о |
ци што једу путер и земичке кад одседну ту.{S} Једном речи, то и није била она права биртија, н |
премести из кревета на креветац (одмах ту до кревета) па лежи тако цели целцати дан босоног по |
Зар онај паоренда и даље да буде парох ту ди си и ти?! — праска гђа Перса шетајући по соби, па |
тај проклети напрстак?{S} Сад је отоич ту био, гром га спалио.{S} Још се сећам да сам га на на |
ти волеш и највише певаш...{S} Ајд’ баш ту!</p> <p>— А кад баш зактевате, ја баш могу! — рече п |
} А има и добре арњеве.{S} Купио и’ баш ту скоро кад се продав’о неки штајерваген, па скин’о и |
е да стоји?{S} Његово место и јесте баш ту где га видите.{S} Није мени одликован трбух, па да н |
е.</p> <p>— Но, шта ти је... шта слиниш ту?!{S} Шта плачеш? — пита је гђа Сида.</p> <p>— Па кад |
је бар за онај дан.{S} Али је мржња још ту једнако; <pb n="402" /> она тиха али стална, вечна м |
најрадије примао оне свилене).{S} И још ту на гробљу покупује од деце — која су такође чинодејс |
тако радо слушамо и ја и Николајевич. (Ту се „Николајевич“ мало почеше иза врата, ал’ не рече |
к’о ватра поп-Спира — то-то-то-тога Ту-ту-турчина!{S} Тога, тога Ага-га-га-гарјанина!“</p> <p> |
неко решето пред кућу, па се сетили <hi>ту</hi> да <pb n="181" /> решетају жито; па нека плева, |
код поп-Спириних.</p> <pb n="376" /> <p>Ту је, тако помажући им, приповедала многе интересантне |
<l>И живот куне свој?“</l> </quote> <p>Ту прекиде Јула опет, јер кад је певајући ову строфу по |
авим селу, — вели фрау Габриела.</p> <p>Ту гђа Перса заћута са свим.{S} Ваљ’да се сад и сама ув |
а живота вечити санак борави...</p> <p>„Ту на гробу Јул— Драгињином приповедиће вам тужни отац, |
ој Кипра воле да поспе дињу бибером ил’ тубаком (бурмутом) —</p> <p>— Фала, гнедиге, ја волем д |
они хоће нешто и да отрпе, па ћуте али туве све, и чекају зиму јер су, кажу, лети млитави, а к |
ране, добру и рђаву, то поред свих ових тугаљивих страна писмености, свет је ипак увидео да се |
ли.{S} Али је то слабо помогло; Јула је туговала, не смем рећи венула, јер, као за пакост, ма д |
ј гђа Сида; — кад се уда, онда куд муж, туд, што кажу, и жена!“ — „Та да <pb n="372" /> бо’ме, |
го куд овце, односно поверено му стадо, туд и он.{S} А знате, и ја сам у неку руку пастир, хехе |
ако се као отимала мало и викала: „нем тудом, и не знам ништа!“ и тражила да је пусте у кујну |
тај Арса?{S} Шогор!{S} Шогор што кажу, туђа форинта!{S} Еј, Лало, Лало!{S} Фурт ми твоје речи |
њих!{S} А вешт је, обешењак, да изврне туђа кола само док запне левчом о левчу!...{S} И после, |
S} Ја сам ти издалека, од туђе земље из туђа света, ди петли не поју, ди звона не звоне да се о |
<hi>туђа</hi> плести па клети,</l> <l>И туђа рука косу крзати,</l> <l>А ти ћеш, Јуло, онда плак |
се песма:</p> <quote> <l>„Док стане <hi>туђа</hi> плести па клети,</l> <l>И туђа рука косу крза |
ле сам дош’о!{S} Ја сам ти издалека, од туђе земље из туђа света, ди петли не поју, ди звона не |
— одговара и гавран. — До сад је бријао туђе браде, а од сад неће смети ни своју.“ А Шаца као о |
а да к’о ники шаров режим и лајем через туђег имања а за туђу асну?{S} Ди би мој газдашаг био!{ |
или тамо.</p> <p>— Е, како!....{S} Ко у туђем свету!{S} Није к’о међ својима!{S} Ал’, знате как |
али, јер су увидели, да, доиста, нису у туђем свету комотни као код своје куће, у свом селу.{S} |
.{S} Хтела је да покаже свету, да се не туђи од паора, да се покаже као плебејка, па се ухватил |
о и незвана.{S} Она је поваздан била по туђим кућама.{S} Тек сретне тако неку на сокаку, па је |
— Како слободан?!{S} Ваљда смо ми неки туђини, какве швабе —</p> <p>— Клањам се.{S} Љубим руку |
ди, па да изгорем!{S} Ја нећу само прид туђином да кудим еспап, јербо смо род; а зар је то чест |
де донела,</l> <l>Воде донела — ал’ <hi>туђој</hi> мајци,</l> <l>Ни Јуле младе, ни воде ’ладне! |
е село к’о свако село; свој хлеб једе а туђу бригу води.{S} Није тако стајала ствар с поповима. |
ов режим и лајем через туђег имања а за туђу асну?{S} Ди би мој газдашаг био!{S} Ал’ прошло! — |
/p> <p>— ...{S}А да парох пароха тужи и тужака епископу, — наставља домаћин, — и да то још паро |
невешт, а у сну јој тако мио и искрен и тужан био, а сад прилично расположен.{S} То је заболе ј |
гавран онолики колики и јесте, па и он тужан јако опустио крила па само ћути, па и он гледа жа |
себи, и да ће исте на суду показати. — Тужба је била концептована и руком самога поп-Ћире, кој |
кући и по комшилуку.{S} Ако је веровати тужбама комшија, насртао је и на живину, давио комшиске |
а дао поп-Ћири само да овај одустане од тужбе и процеса.{S} Све су то знале и сваком казале фра |
слао.</p> <p>После овога, после послате тужбе, отворила се грдна провала између једнога и друго |
ркадије а и иначе по селу о поповима, о тужби поп-Ћириној, о скором путовању њиховом и о оскуди |
мо понеко место из ње испричаћемо.{S} У тужби се поп Ћира бави прво самим собом.{S} Спомиње нек |
ега онога није било, чиме вас он беди у тужби, да га, то јест, нисте гађали ни чим.{S} Ви само |
господе иде све полако, то се и са том тужбом није хитало.{S} Стајала је подуже без икаква пос |
ству Владици.</p> <p>И он седе и написа тужбу.</p> <p>Нећемо је наводити целу, него само понеко |
ао па му чисто дошло да покуша да тргне тужбу и преда ствар забораву.</p> <p>— Нека га ђаво нос |
да код куће) а оне обадве удри у плач и тужбу, а супрузи место да уредиду ствар стишаду, а они |
и другоме пароху.{S} Тамо су разгледали тужбу и узели је у поступак.{S} И сад морају обојица да |
S} Тога дана, кад је преписивао начисто тужбу, послао је све од куће, да му не сметају, а он ос |
рски каплар.{S} Постале су и заборавне, туже се на памћење.{S} Забораве где шта оставе, па чест |
ква примала лепу кирију и ако се касапи туже на пацове.{S} Том приликом му је испричао историју |
{S} Не знаш, ко прође горе, тужитељ или тужени —</p> <p>— Та, та, та манимо се ти’ разговора! — |
једанаест сахати, подиже гђа Сида главу тужећи се на врућину и викну преко собе поп-Спиру:</p> |
и увреду коју је претрпео од истога.{S} Тужи поп-Спиру, а додаје, да доказе о свему, што се одн |
о и са мном разговар’о!{S} Исто тако! — тужи се и поп Спира, — Каже: „Нађ’те ви још једног, па |
е.{S} Сви су били сагласни, да треба да тужи поп-Спиру <pb n="222" /> не Проти или коме другом |
опима.</p> <p>— ...{S}А да парох пароха тужи и тужака епископу, — наставља домаћин, — и да то ј |
} Памти све и једна и друга, и ма да се тужи на слаб вид, ипак за то једна другу још из далека |
ед кућом па пућкају на луле; по неки се тужи на камиш и вајка се што га је <pb n="73" /> синоћ |
другу тужила.{S} Колико ми се само пута тужила госпоја Сида на госпоја-Персу и на њену Меланију |
а висока витка и блеђа у лицу а увек се тужила да јој нешто није добро.{S} Јуца је умела добро |
се, између строфа се тихо извињавала и тужила за оним гласом у млађим годинама и купила са чар |
А већ, до душе, и пре се једна на другу тужила.{S} Колико ми се само пута тужила госпоја Сида н |
А зар га је хтео преварити?</p> <p>- Та тужио ме да сам се послужио <title>Пентикостаром</title |
у машћу и истрљају јер се прошле Недеље тужио да су га убијале и морао их још у порти скинути.< |
адимак, на који се поп-Спира онако исто тужио као и поп-Ћира на свој, добио је он одавно.{S} Ак |
остали сами у свету, па се сваки од њих тужио и тешио, да би му далеко лакше било животарити, с |
о је једно исто.{S} Немојте после да се тужите да вам је било дуго време.</p> <p>— А благодарим |
Таман посла!{S} Не знаш, ко прође горе, тужитељ или тужени —</p> <p>— Та, та, та манимо се ти’ |
г и другог спопала нека трема.{S} И сам тужитељ Ћира се препао па му чисто дошло да покуша да т |
што је поп Ћира изашао и ако је као <hi>тужитељ</hi> ушао) прилично покуњена носа и црвених јаг |
је могао контролисати у раду и сутрадан тужити за тако несавесно руковање и вршење његове дужно |
она песма из сна а пред очима јој онај тужни поглед његов!{S} Јако јој жао, што је онака била. |
а гробу Јул— Драгињином приповедиће вам тужни отац, како му је мила јединица после удаје све ве |
жно врти главом.{S} А Јула наставља још тужније:</p> <quote> <l>„Ој, Бога вам три млада дротара |
и једнако поред оног јоргована, а он је тужно гледа, па јој вели: „Јуло, видите ли како сам црн |
н обилазиле, гледале, шклоцале зубима и тужно маукале комшинске мачке све дотле док не изгубе г |
Јула него се диже, погледа Перу благо и тужно и следова разјареној мами.</p> <p>— А ви кад сте |
у не могу лако наћи! — вели Нића мало и тужно. — Од кад ми она умрла, а ја ударио у никакав деш |
тихо запева, <pb n="149" /> тако тихо и тужно, као грана зелена кад запишти на ватри, тако запе |
донда и нисам више вид’о талира, — вели тужно Нића.</p> <p>— Одскитала, — вели друга комшиница, |
S} Није ју вређао као до сада, него јој тужно цвилећи говорио оне слатке речи.{S} Тога дана јој |
мокар ваздух са далеке висине над тобом тужно кликтање ждралова, — и они нас остављају као лажн |
паорске девојке запеваше кроз сузе ону тужну песму:</p> <quote> <l>Не јадај јаде, Јуло девојко |
те и једу и пију погружено, како правој тузи и жалости и приличи.{S} Пију за покој душе.</p> <p |
. а и он је већ читаву недељу дана није тук’о, а све через венчања.</p> <p>— И треба, и треба! |
="259" /> Принц-Евгена код Сенте кад се тук’о под Јованом Текелијом с Турцима, ваљ’да и овај са |
и!?</p> <p>— Та кол’ко сам се само пути тук’о у колу, а све через ње!...{S} Све је до мене мора |
pb n="295" /> је зуб, па к’о да је неко тук’о.{S} А није је ове недеље, што кажу, ни малим прст |
и... наши.</p> <p>— А кога су, рекосте, тукли?</p> <p>— Хе, кога!{S} Тога који се неће сигурно |
ам.{S} Изгледам к’о да су <hi>мене</hi> тукли а не господин-Ћиру!</p> <p>— Та је л’ истина, Бог |
ина је! — чуди се гђа Гециница. — Дакле тукли су се?</p> <p>— Формално тукли.{S} Једва су их ра |
тако штогођ!{S} А ја мислим, да сте се тукли, јер то је сад, знате, ушло у моду и код самог но |
нама?!</p> <pb n="208" /> <p>— Формално тукли.{S} По селу само о том и говоре.{S} Идем да чујем |
— Дакле тукли су се?</p> <p>— Формално тукли.{S} Једва су их развадили.{S} Поп Спира је инзулт |
и.</p> <p>— За име света, па зар се баш тукли!...{S} А који им је ђаво у тим годинама?!</p> <pb |
и шегрте.</p> <p>— Да се нисте и ви <hi>тукли</hi> с ким гођ? — запита је гђа Габриела.</p> <p> |
ство, и како са сваким ратују и свакога туку у рату; а Бог им помаже, јер држе све посте, па по |
ки’ момака;</l> <l>Виле вуку, а пулгере туку,</l> <l>Виле звече, а пулгери дрече!“</l> </quote> |
емљи поред зида, колико да човек прође, тулају (кукурузовину), а краве наишле, па ваљда, као бе |
, да је то за њих постављено, па појеле тулају која је, као што је свакоме познато, њихова хран |
аја а на њима све неки голи Аморчићи са тулцима стрела (а код поп-Спириних су били танки пешкир |
ођа Сида сва срећна склањајући посуђе и тумарајући још по соби, — а не знам шта би’ дала, да је |
е гђа Перса. — Каква је то само пасија, тумарати тако брез нужде по блату!{S} Е, ово ти је баш |
јбоље, јербо ја сам, што кашу, поваздан тунакан.{S} Хе-е-е, — уздахну дубоко бојтар и натеже фи |
" /> ви’ш ондак весеља!{S} А шта сам ја тунакара стао да лупам главу через Шаце брице!{S} Е, чу |
кућу!{S} Ви се задиванили и узанђарали тунакара унутра, а ја да сам неки к’о што ме беде, та м |
по шеширу, па ми каже: „Ао, кандило ти туњаво, унцуте један!{S} Ала имаш здраве и добре очи, д |
твоју милостиву тејшасоњку, нек она не тура, каже, свој нос у мој виршофт; коме је дао Бог, <p |
ила тако <hi>лакомислена</hi>, па да се тура и ди јој није место —</p> <p>— Па, кад буднем ваши |
и кад изброја и сложи банке у шлајпик и тури га за сару од чизме, он им се заблагодарио лепо.</ |
али још једнако уплашено и уплакано, па турило прст у уста и гледа матер уплашеним и питајућим |
пут зазвонило, старци истресоше луле и турише их у чизме, прекрстише се, наредише у кући шта т |
азе по води комшијска дечурлија и кваси турове, а и ноћу је једна лепота слушати жабе, кад почн |
е нерадо пролазио поред чарде к’о поред турског гробља.{S} Његов је принцип био исказан и надал |
те кад се тук’о под Јованом Текелијом с Турцима, ваљ’да и овај сад да добије за то Сомборску па |
о ватра поп-Спира — то-то-то-тога Ту-ту-турчина!{S} Тога, тога Ага-га-га-гарјанина!“</p> <p>— П |
заплака прија Сида.</p> <p>— Па не иде Турчину, него опет, што кажу, у кристијанску и комшинск |
здрави; баба кашље и кр’ја к’о и пре и тут је здраво; разбио ону фину стиву лулу кад се облачи |
и Аркадији и која је стрчала, да је све тутњило, кад им дође и рече неко да је дошао нови учите |
та му треба.</p> <p>— Него му сад треба тутор да га туторише.</p> <p>— А, та казаћу ја њему све |
ам: „Је си ли гладан, старатељу и један туторе мој; да ти спремим, роде, голубића у расолу, то |
м се стрефили ту <pb n="216" /> господа тутори и Аркадија црквењак, па му отели „кључ“.</p> <p> |
{S} Има већ сад лепо имање којим рукују тутори.{S} Учио нешто латинске школе; дакле није, онако |
ујући поп-Спиру, који се задржао мало с туторима и прегледао приход што је пао на тас у коме се |
</p> <p>— Него му сад треба тутор да га туторише.</p> <p>— А, та казаћу ја њему све то!{S} Види |
-Ћира узео господин-попину, а поп Спира туторову ћерку; ни један из љубави.{S} У оглашеном стеч |
жати ни у православној порти а камоли у туторској канцеларији цркве нашега благочестија!{S} Та |
reign xml:lang="cu">„Да постыдятся и смятутся вси <hi>врази мои;</hi> да возвратятся и <hi>оуст |
х шака!</p> <p>— Па ваљда се сад нећемо тући због њега?!...</p> <p>— Па ваљда да останемо флегм |
едом, који такођер чува запећак, боду и туцају главама к’о овнови и челиче своје темена на тај |
Затекао га је у дућану баш кад је Шаца туцао кудељно семе и ’ранио штиглице и канаринке цвркућ |
док су се комшијска деца, читаво једно туце — потрпала у кола и џакала, гуркала, претурала и п |
да није дошао.{S} Понесе зејтина и пола туцета бријача, па седи у башти и оштри бријаче а певуц |
та га их гору!{S} У свакој соби по пола туцета кандила к’о на Христовом гробу!{S} Та погаси та |
ереотипним фразама од којих су неколико туцета на памет знали, и тиме пленили ћуркасто женскиње |
шилук, — и два грдно велика ексера, — и тучак од неког малог авана, — и парче потковице и пола |
..{S} И после, ’хоће да пије... и да се туче успут.{S} Чим је мало ђорнут, а он ’хоће да пева.{ |
а!{S} Па реко’: кад можеду попови да се тучеду —</p> <p>— Ју, а који попови?! — трже се Пела ма |
подин-попо, а како не би’ знао; знам и’ тушта... него, ви кажете: „ајд баш ону што ти волеш“, а |
а дугу косу за уши и слуша је пажљиво.) Тхе, али све је то само за прва два три магновенија.{S} |
поду парохе, поп-Ћиру и поп-Спиру само; тхе, а шта ћете!...{S} Једно, што кажу, тесно, а друго |
ад трговац, кад ми је шмајхлов’о!...{S} Тхе, па све прошло!</p> <p>— Но, ал’ и ви морате призна |
е мало по мало.</p> <pb n="235" /> <p>— Тхе, — рече гђа Сида у себи. — „Не липши магаре?“ А пос |
да радите, драга госпоја-Сидо!</p> <p>— Тхе, шта ћу, кад нисам напред знала шта ме чека!...{S} |
и? — пита преплашено гђа Сида.</p> <p>— Тхе, биће, шта буде!{S} Ја ти сад из <hi>ове</hi> коже |
ге, тамо чак око Ђурђева дана.</p> <p>— Тхе, а шта зна!{S} Што кажу: само нек повеже главу дево |
ни није, а ваљда ни вама није.</p> <p>— Тхе... како се узме...{S} Здрави смо... а већ чућеш, до |
нам... ви већ морате ту ваше —</p> <p>— Тхе, тако сам научила од моје покојне матере, тако и ја |
Па пре сте опцигивали четир —</p> <p>— Тхе, пре онако а од неког времена овако.{S} Сад овако п |
Тишина; <pb n="139" /> нигде никог.{S} Ћарлија ветар, ваљда је он и залупио баштенска врата.{S |
.{S} Врућина беше мало попустила, ветар ћарлијао и повијао благо гране дрвета испред кућа које |
рса сама са собом. — Ала <pb n="331" /> ће да га обријају, Бого моја! — узвикивала је задовољна |
маје соба, — да је питам: <hi>кога</hi> ће то да обријају!{S} Ил’ мог Спиру ил’ оног њеног што |
ити <hi>моје</hi>!</l> <l> <hi>Све</hi> ће бити моје!“</l> </quote> <p>Јула је неколико пута пр |
но, мало воде па попи, то помаже; одма’ ће те проћи стра’,“ вели јој мама и каже јој, нек се пр |
и господин-попа ће се вратити.{S} Одма’ ће и он доћи; само иде да доведе његову госпоју попадиј |
свештено лице, па не знам, знате, је л’ ће вам то бити по вољи, е, па ди би онда ја —</p> <p>— |
/p> <p>— Па, ако није <hi>било</hi> ал’ ће ваљ’да <hi>бити</hi>? — рече гђа Перса и устаде па с |
ео; а клипови к’о левча дугачки.{S} Ал’ ће паор да побесни, враг му баби!{S} И добро је, и не в |
довољно утешити.</p> <p>„Господар Јова“ ће вас одвести на Карловачко гробље и показаће вам гроб |
. ал’ шта ћемо брез месечине?{S} Шта га ће ту шталога пробивени и коња покрађени бити, кад и по |
једном тако опрљеном свинчету, и с тога ће са њом, по стародавном и лепом обичају, омастити брк |
удно и читаоцима, али писац обећава, да ће скорим сваки читалац видети у чему је ствар.{S} Каза |
две три недеље рекла и пророковала, да ће бити вашара између њих.{S} А ја што видим, гнедиге, |
Не брини се ти!{S} Запушићу му уста, да ће памтити док је жив кад се са мном дишпут’о.</p> <p>— |
анашњег црквењака Аркадије, знао је, да ће парохију добити само <pb n="13" /> они, који се буду |
покаже.{S} А обећали су му код куће, да ће му купити чизмице са мамузама и поклонити ждребе кад |
ао, мислио <pb n="321" /> је у себи, да ће за те новце, (за које је држао да су већ готови да о |
овао. — Ди сам се ја и могао надати, да ће ми бити до тога да то купујем и Сиду иберашујем!</p> |
киње“ стоји једно исто, вели: значи, да ће те посјетити неко издалека и да ћеш имати гостију.{S |
та!“ — кара је гђа Сида и прети јој, да ће издати башту под аренду ако се буде једнако у њој ба |
да пошље госпођи Спирипици. — Знам, да ће пући од једа госпоја Сида, кад само види, како је до |
} Не знам још шта је, ал’ већ видим, да ће то све на моју конту да се запише.{S} За тим дозове |
шилдово што је!</l> <l>Кад помислим, да ће</l> <l>Све то бити <hi>моје:</hi></l> <l>Зулове и шн |
лако је теби!{S} Ал’ ја све слутим, да ће се искобељати, — знам ја њега!...{S} Е па збогом.{S} |
ле је Нића исприповедао све и додао, да ће му сутра оба попа доћи на ноге да се погађају да их |
дошао, а онда, наравно да се надало, да ће он данас као гост и <hi>Херувику</hi> певати, па су |
е к’о и паори.{S} Ал’ видићете само, да ће Баћушка заокупити!..{S} Биће, држ’ не дај!</p> <p>— |
у ствари, и кад му је још примећено, да ће кроз недељу дана примити и оно што није инвентарисан |
њи, домаћиновим сеном, тако савесно, да ће се коњи још бар недељу дана частитити ченејским сено |
а, дознала је, као бабица, још и то, да ће госпођа Перса <pb n="365" /> у будуће крштавати унуч |
ио, кад је чуо из уста поп-Спириних, да ће сутра однети сто форинти и метнути их у Швапску Шпор |
н сан, одмах сам казала и помислила: да ће то бити нека њи’ова хунцутарија.{S} Удесили они то с |
шати.{S} Ето онај мој ми жабац каже: да ће бити промјене, промјене на боље.</p> <p>— Та каква ж |
о!{S} Чујеш, шта каже господин-попа; да ће се вратити, — рече женица скинувши већ оно троје мањ |
и последњи покушај за који се надала да ће спасти живот њеном вредном и полезном штићенику.{S} |
се шали с њом, па је плаши, па каже да ће јој угасити свећу и отићи а њу закључати у подрум ак |
уде једне, а ви плачете.{S} Да бо’ме да ће доћи.{S} То су наши добри пријатељи, је л’ те, госпо |
<p>— Једнако облачно, нема ни форме да ће се пролепшати! — вели и седа међу остале.</p> <p>Још |
је здраво леп господин младожења, и да ће пасовати једно за друго таман као поручено.{S} А Јул |
на сукоб и следеће, чува при себи, и да ће исте на суду показати. — Тужба је била концептована |
о не могу да верују да су се узели и да ће увек заједно бити.</p> <p>После два месеца отишао је |
ждребе кад се ождреби стари Пирош и да ће му дати дугачак бич са кратким ишараним бичаљем и шв |
дотле дотерао, да се дрзнуо понадати да ће му <hi>женом</hi> постати!!{S} Па кога то не би наљу |
им он то већ на своме месту, и знам да ће им онда још чудније бити, како то да се нису раније |
атарошевица како јој је супруг каз’о да ће господин Спира бити обријан к’о два пут два, а парох |
можемо да вратимо; трговац је каз’о да ће примити —</p> <p>— А, нека, шта је ту је сад! — рече |
ажу, тесно, а друго бесно!...{S} К’о да ће хиљаду година да живиду!</p> <p>— Поп-Ћиру и Спиру? |
моје куће.{S} Са мном се погађ’о к’о да ће само мене возити.{S} Ја му кажем:{S} Скупо је, Петре |
овала, да ми је пре тога когођ рек’о да ће до тог доћи.</p> <p>— Па шта каже онај <hi>паор?</hi |
пута <pb n="102" /> у љутини зарекао да ће га свега секиром разлупати или га продати каквом вер |
чињати какав приватан разговор, него да ће се у миру растати.{S} Поп Спира је већ узео свој шта |
осветли ствар са сваке стране, тако да ће све и мотивисано и јасно бити.{S} Биће свега доста к |
{S} Још онда, к’о дете, па се вид’ло да ће бити од њега неки грубијан, — заврши Габриела мећући |
о је леп а како је и ноћас изгледало да ће бити кише.{S} О госту ни речи!{S} Гђа Перса се решил |
накити миријадама дудова плода.{S} Тада ће га тек можда скинути какав гладан вандровкаш, који с |
гђа Перса и досетила се лепо.{S} Можда ће ко од читалаца овде стати и сумњиво завртети главом |
ко <hi>судбина</hi> —</p> <p>— Па можда ће бити срећна!{S} Ето, да ми је ко у Карловци’ рек’о: |
и: дај, кажем, да свратим к њима, ваљда ће господин-нотер знати све...{S} Кад оно... ви нисте н |
љиво гђа Перса. — А са чим ће!{S} Ваљда ће га поп Спира о свом трошку послати! — И бијаше!</p> |
оре берберницу —</p> <p>— Него? — Ваљда ће апотеку! — додаде пакосно гђа Перса.</p> <p>— Ах, та |
епо да се свађамо пред паством, и ваљда ће престати већ једном, кажем.{S} Е, ал’ оно како који |
ми је име, — вели Аркадија. — Али ваљда ће ми успут што пасти на памет! — вели, а измакао испре |
треба, кад сам била луда!{S} Ал’ канда ће заборавити!“ тешила се Јула, ал’ Шаце никако нема, т |
и ради.{S} Па кад је то све тако, онда ће вам разумљиво бити и ово што је гђа Сида сад урадила |
ецки написане, — вели гђа Перса, — онда ће боље бити, да је пошљете Меланији; она здраво добро |
отрчала да чујем, кажем у себи: госпођа ће као беамтерка то најбоље знати, јер се на ове сеоске |
ити к вами.{S} Дакле госпођица Меланија ће нас поштедити.</p> <p>— Неће вам ни доћи, не бојте с |
ће рећи: заспала Јула?...</l> <l>Твоја ће мајка пред двор изаћи,</l> <l>Пред двор изаћи па бес |
таоца који неће већ у напред знати која ће од њих двеју триумфовати а тако исто и разумети, да |
ЕТ ШЕСТА И ПОСЛЕДЊА</head> <p> <hi>Која ће садржајем својим за чудо много бити налик на оне „Шт |
праве размештај намештаја. — Са сокака ће имати две или једну собу, из авлије опет две (а испр |
ја. „А <pb n="104" /> да боме, ето така ће несрећа увек пре наћи себи срећу, него ова моја!“ го |
одне сокак од момака и од девојака; ала ће да замирише од калопера и мајкине душице рогаљ где с |
сте после подне на рогаљ у коло.{S} Ала ће да се шарени после подне сокак од момака и од девоја |
праведне и слатке освете.</p> <p>— Ала ће га намазати сапуњавицом! — разговараше се гђа Перса |
ко захтева и логика догађаја.{S} А Јула ће га чути једина у кући, јер тата јој спава чак у авли |
сио нашу Меланију; кроз неколико недеља ће бити и свадба.{S} Па зар ти није доста, кад си му, т |
иња, о својим младим годинама за којима ће бојтар до гроба уздисати, и о „талу“ (који да му је |
д је видела поп-Спиру у колима у којима ће јој се папа возити.</p> <p>— Ајд у име Божје! — вели |
ркадији је купио високе ботуше у којима ће служити у цркви, шал од три сребра, и лепу стиву лул |
све једна од друге боља за јело; а њима ће после прекраћивати укућани време у доба кратких дана |
ја овде, а Јуца тамо ближе вратима, она ће сваки час устајати.</p> <p>Поседаше сви пошто се пре |
дај да одем часком до госпоја-Соке; она ће то знати, кад држи дућан!{S} О, о, баш ми је жао —</ |
поп-Ћира, — па и он је добар!{S} И она ће добити, што се каже, доброга друга!{S} Ја сам са сви |
ешта кревете, гђа Сида једва дочека, па ће рећи:</p> <p>— Је си вид’о само ону бештију чифуцку |
<pb n="246" /> мачак дочеп’о жишка, па ће да полоче сву маст к’о и одономадне што се почастио! |
и брада и бркови!</p> <p>— Даће Бог, па ће ваљда добро бити! — теши га Аркадија.</p> <p>— Е, ла |
емецки унтерхалтунг!{S} До’ће време, па ће вас дете проклињати!“ Бадава, што јест јест; ал’ за |
ји; она здраво добро говори немецки, па ће она прочитати и Јули све на српски исприповедати и п |
, знала је она да је ово учен човек, па ће знати оно што се каже: „Гледај мајку па шацуј ћерку! |
, Бог те пита кад још, бадава возио, па ће му пресести сва вожња забадава.</p> <p>Тога се и бој |
} Само, каже, да испланира још мало, па ће ми данас казати, шта је искумстир’о.</p> <p>— О, дај |
а дирне, на пример, поп-Спиру за то, па ће му тек рећи:</p> <p>— Ама зашто вам, господин-попо, |
и.{S} Господин-попа воле твога бабу, па ће он доћи опет...{S} Он воле бабу —</p> <p>— И маму во |
тави на миру <hi>момке</hi> по селу, па ће онда и моја кућа бити поштеђена!</p> <p>— А шта има |
-душмани његови украли најпре пасош, па ће после и коња, па за то га, вели, и продаје сад јевти |
{S} И она је већ велика; данас сутра па ће јој се јавити каква прилика... па треба да зна, и њу |
рајни рит с високом трском, још мало па ће и заћи, а Рада тера једнако своје бесне коње.{S} Пре |
с.</p> <p>— Ето видите, а оно испало па ће да буде и једно и друго.{S} Јер ја мислим, да нам ни |
о после вечере, узе лулу и дуванкесу па ће рећи попадији:</p> <p>— ’Оћемо л’ тамо преко?</p> <p |
сподин попа, — дајте ви то попи, а попа ће вама грошић два дати за то!“ Купи, па и то пошље кућ |
е, ајд’ с кола!...{S} А и господин-попа ће се вратити.{S} Одма’ ће и он доћи; само иде да довед |
роша а Кипра своју супругу.{S} Г. Кипра ће бити на руци Шаци својим саветима и упутствима однос |
говори што а он гледа у земљу. — Сутра ће, — свршава Ержа рапорт, — бити код милостивих на руч |
>— А, па видићеш само сутра!{S} И сутра ће сигурно бити ларме по сокаку.{S} Ето и господин Пера |
је, уверавам вас, добра срца, до сутра ће она то већ све заборавити.{S} За то молим, молим вас |
јадај јаде, не рони суза!</l> <l>Сутра ће т’ мајка већма жалити</l> <l>Док твоје друге на воду |
рексутра сретнем у порти Персу — но, та ће ме, знам, појести од једа и пакости.{S} А баш ћу гле |
е гласно: — Осам, осам, Петре.{S} Доста ће бити и осам сребра.{S} Па, ето, можеш, ако се стрефи |
обу, из авлије опет две (а испрва доста ће им бита и једна), за тим кујна па чељадска соба.{S} |
ави оних зарађених двадесет сребра, шта ће све за њих да купи.{S} Прођоше и чарду и оставише је |
’оћете, к’о једни путници да знате, шта ће то бити у Недељу код нас овдекана.{S} Е, па ја ћу ва |
ошанин, — али је л’ вам пало на ум, шта ће бити ондакана од наши’ ушију, кад овај топ рикне к’о |
лободно! — одговори гђа Сока. — Но, шта ће сад опет та матора торокуша?! (Гђа Габриела није бил |
а ја сва дешператна, па још мислим: шта ће, Боже, бити сас вашим господин-супругом, па сас вама |
з кујне глас јаросне гђа-Персе... — Шта ће сад овај лонац овде, кад му ту није место!?{S} Чим с |
да излуфтирамо мало собу.</p> <p>— Шта ће само тај млади човек помислити?!</p> <p>— Шта је пом |
само нек повеже главу девојка!{S} А шта ће!{S} Шта би јој и помогло да седи па да чека; бо’ме ј |
једне —</p> <p>— А није, мама!{S} А шта ће ти наочари!{S} Кога си требала да видиш, видила си г |
и учитељ узети Меланију?</p> <p>— А шта ће старцу две жене —</p> <p>— Ух, та не стари, него нов |
н због атеизма у неком виду, и онда шта ће с њим,<pb n="137" /> него га, као Србина и српског г |
к’о очи у глави.</p> <p>— Ју!{S} Па шта ће бити? — пита преплашено гђа Сида.</p> <p>— Тхе, биће |
даду — па им не би’ веров’о.{S} Та шта ће мени жабац, код мене живог! — Падаће ово, господин-п |
спођа Сида је изређала све поименце шта ће Јула у ауштафирунг донети, а тетка Макра је опет изл |
за собом и не свратише у њу.{S} А и шта ће у чарди, кад је Пера поткрепио добро и себе и своје |
озна: какав је гост, како изгледа и шта ће се разговарати.{S} Да оде сад кад се <pb n="63" /> к |
јући често у чему ће је сахранити и шта ће све купити за покој душе њезине.</p> <p>Пера с Мелан |
лупи врата и пљуну за собом.</p> <p>Шта ће Јула него се диже, погледа Перу благо и тужно и след |
кратких дана и дугих ноћи.{S} Домаћица ће једна другој слати по пун тањир од заклана свинчета |
Ајде на воду воде донети!“</l> <l>Какав ће мајка одговор дати:</l> <l>Или ће рећи: от’шла је Ју |
о што воли крофне!{S} Откуд сад то, Бог ће га свети знати; али је то непобитан факат познат сва |
ука.{S} Куд ће нас то одвести — сам Бог ће знати!</p> <p>— Деде, спаси Бог! — прекиде га поп Сп |
реб’о!) Ал’ која ми и асна од њега, кад ће ми се, знам, завезати уста к’о звоно на Велики Петак |
аку, дакле већ био спреман да пође, кад ће га поп Ћира јетким и дрхћућим гласом ословити и заус |
е најживље и најжурније отаљаван, — кад ће се она њина лорфа удати за оног гољу?{S} Је су л’ од |
о ми нико!{S} Та кад сад неће, а да кад ће ђавола!{S} А зар сам ја опет био бољи, кад сам био њ |
а сва се претворила у ухо, па чека кад ће је оданде он нешто запитати.</p> <p>— Уф, баш је шмо |
је мањих. — Ајде, Радо, снаго моја, сад ће доћи баба! (А Рада легао у кола па се дере и брани н |
!{S} Па и ја сам га погодио!{S} Но, сад ће бити комендије!</p> <p>— Па ви дакле заједно путујет |
едне у кола.</p> <p>— Доћи ће попа; сад ће се он вратити! — умирује их путник.</p> <p>— Ајде, р |
.{S} Ето, и овде се показало!...{S} Сад ће јој падати на ум, знам добро, моје речи, ал’ шта је |
, к’о што <hi>ја</hi> ’хоћу“.{S} Па сад ће се, к’о ни што вам отоич реко’, у ову Недељу да венч |
а, та није да је викала, већ мислиш сад ће је шлог.{S} Све скаче к’о гумаластика од земље, кол’ |
.{S} Кад је прочитају читаоци, уједаред ће им пући пред очима и мораће узвикнути: „Види, види Ј |
а, не ваља ништа ова нова наука.{S} Куд ће нас то одвести — сам Бог ће знати!</p> <p>— Деде, сп |
ође једне Недеље брез рукавица... а куд ће на ову врућину и да их навлачи!...{S} Меланија одмах |
неки <hi>красан</hi> отац!{S} Та и куд ће се ова наша мерити с оном њеном!!{S} Тако и на балу, |
оло!{S} Ту ће свака свога видети, а све ће видети Тиму нотарошевог писара који у селу живи као |
једној неће ни речи веровати.{S} И све ће се то повешати <pb n="244" /> у оџаку и по осталој к |
меси и како се сва тресе.</p> <p>И све ће те красне слике до мало, за тренут један, нестати и |
е!</l> <l>„Ах, љубезна Јуло,</l> <l>Све ће бити <hi>моје</hi>!</l> <l> <hi>Све</hi> ће бити мој |
дноме да оставим мој „боктерај“ а друге ће Бог извести, што кажу, на пут...{S} Ајд’, спас’ Бог, |
данашње време ероберунге!“</p> <p>Овде ће, мислим, бити најзгодније, док гости пију кафу и јау |
а „бухалтерај“; тражиће принципала, где ће имати лепу практику и лепу принципалову ћерку, па је |
у неке празне плацеве опет црквене, где ће до године зидати неке дућане и житне магазе, што је |
сам Бог зна где је све досад био, и где ће још бити!{S} Јер судећи по јачини и солидности израд |
в или на какво друго безбедно место где ће моћи на тенани омастити брке.{S} А насртао је и на к |
љ и узе три комада: за гђу домаћицу где ће бити на ручку, за фрајла-Јулу и за себе.</p> <p>Куља |
дознаће читалац из следећих Глава, које ће краће али не мање интересантне бити.</p> </div> <pb |
ву, узме пет форинти <pb n="35" /> које ће ради Прокине боље репрезентације немешага метнути у |
аку.{S} Деца се радују бешикама од које ће гајде направити, а старији кожурици и свима већ оним |
>ГЛАВА ПЕТНАЕСТА</head> <p> <hi>Из које ће читаоци видети, да је и у овој прилици потврђена она |
head>ГЛАВА ТРЕЋА</head> <p> <hi>Из које ће се читаоци уверити да сновима треба веровати и Санов |
и показује невероватну висину, до које ће госпођа Спириница поскочити од силне пакости, и даје |
head>ГЛАВА ДЕВЕТА</head> <p> <hi>У које ће читалац видети да је истина оно што су још давно рек |
да сан па избија!{S} Не знам само докле ће бити тако добре воље.</p> <p>— Докле?{S} Докле му оп |
ју, омастити брке сам домаћин.{S} После ће свинче разудити на триста делова, и од њих триста не |
и да шест недеља и да се венча, а после ће ићи да штудира хирургилук.</p> <p>— То је све лепо, |
је и рекла сам јој: нек чува она, боље ће бити, ону њену <hi>дунду</hi> да не ускочи за каквим |
ориш!...</p> <p>— Па... овај... најбоље ће бити да одемо у коју другу собу... не би’ рад био зн |
итај, нит’ му одговарај што.{S} Најбоље ће бити да се одмах умоташ у бунду.{S} Увуци главу, нат |
то при поласку у пензију, мислим да не ће бити лепшег венца признања, сплетеног за седу главу |
?{S} А шта велиш?</p> <p>— Па мал’те не ће то најбоље и бити!{S} А ја ћу бар за то време да се |
ма наравно да је понајвише баба.{S} Оне ће се већ код куће молити Богу; кад зазвони „Достојно“ |
<head>ГЛАВА СЕДМА</head> <p> <hi>Из ње ће читалац видети како је било код поп-Спире на ручку к |
d>ГЛАВА ОСАМНАЕСТА</head> <p> <hi>Из ње ће читалац видети, какве тешкоће има да савлада човек к |
>ГЛАВА ДЕВЕТНАЕСТА</head> <p> <hi>Из ње ће читаоци видети да су имали право наши стари кад су р |
АВА ДВАДЕСЕТ ТРЕЋА</head> <p> <hi>Из ње ће радознали читаоци дознати (из разговора поп-Ћире са |
Перса љутито. — Гледај ти, молим те, ди ће медвед најбољу крушку да изеде!...{S} А, је ли, Ержа |
ад зазвони на вечерње и распитују, који ће господин-попа сутра да служи и наређују да се татине |
услужности па залармају и грабе се који ће пре.{S} А у попиној вредној кући увек је било посла |
окопа зуба.</p> <p>— А знаш ли бар који ће да га вози?</p> <p>— Е, па то још не знам.{S} Ја паз |
авља јој у рукама свој горњи капут који ће овој мало после послужити као <foreign xml:lang="la" |
и на једно.{S} Па све сад мислим: ко ли ће нам, Боже, то доћи и коме је до гошћења сад у ово до |
Аркадија испали једну прангију.{S} Али ће мало подуже чекати, јер га је фрау-Габриела замолила |
и и парохији; хоће л’ остати у селу или ће тражити какву варош.{S} Ту поп-Ћира наговести, да је |
нела ј’ воде?</l> <pb n="383" /> <l>Или ће рећи: заспала Јула?...</l> <l>Твоја ће мајка пред дв |
Какав ће мајка одговор дати:</l> <l>Или ће рећи: от’шла је Јула?</l> <l>Или ће рећи: донела ј’ |
Или ће рећи: от’шла је Јула?</l> <l>Или ће рећи: донела ј’ воде?</l> <pb n="383" /> <l>Или ће р |
рћи уста.</p> <p>— Каже гђа Сида, врати ће се оданде к’о <hi>хирург</hi> и <hi>дентист</hi> то |
ју.</p> <p>— А шта ти ту стојиш? — рећи ће гђа Сида која се доцније опет пробудила кад је Јула |
Зар једно младо женско створење — рећи ће они — у тим годинама (а колико је пак година Јули, к |
и како неће дуго остати у селу.{S} Ићи ће у Пешту или Беч, да изучи хирургију.{S} А његова је |
- — „Него?“ пита Сока гркиња. — „Па ићи ће у Беч да штудира хирургију и зубни докторат!...{S} Д |
но!</p> <p>— Сневање, лудорија!{S} Доћи ће ти сутра Глиша Сермијаш, да процуња мало по подруму. |
и стаде љубити те црте очеве... — Доћи ће, Иво, господин попа опет.{S} Је л’ те, да ћете доћи? |
и сузе и детету и себи кришом... — Доћи ће он опет —</p> <pb n="412" /> <p>— Ваше црте... ваше |
му да и она седне у кола.</p> <p>— Доћи ће попа; сад ће се он вратити! — умирује их путник.</p> |
онај цимер од жутога плеха.{S} Читаоци ће се досетити, да је Шаца био предмет њених мисли као |
ти њен отац!{S} Ко је узме, слатка, тај ће бар знати, да има једну добру виртшафтерку.</p> <p>— |
рати, мислио је и слутио поп Спира, тај ће му сигурно наплатити сад и оно, што се, Бог те пита |
</p> <p>— А, дакле истина је.{S} Е, тај ће, бо’ме, добити добру домаћицу, и, што кажу, сопутниц |
>ГЛАВА ДВАНАЕСТА</head> <p> <hi>У којој ће, што кажу, прснути тиква и догодити се оно чему се н |
еснаеста порасла као главурда.{S} У њој ће читалац видети: ко је главни виновник, што се људи, |
ла и рапортирала га гђи Перси.{S} У њој ће већ читатељ наслутити сукоб и заплет без којега је с |
жње, распирили у ужасан пожар.{S} У њој ће се изнети све оно што се сутра дан, а, и следећих да |
могао стати у Главу Тринаесту.{S} У њој ће, дакле, читалац сазнати још неке подробности које се |
АВА ДВАДЕСЕТ ДРУГА</head> <p> <hi>У њој ће се читаоцима показати са свим супротна слика оној из |
вносније, а капарише најревносније; тек ће рећи: „Брат-Мијо, не буди <pb n="5" /> вам заповеђен |
е то кола требати, да све то крену, сам ће Бог знати.{S} Јер гђа Сида је и сама дан ноћ радила |
— вели заједљиво гђа Перса. — А са чим ће!{S} Ваљда ће га поп Спира о свом трошку послати! — И |
медљану ракију и на киселу чорбу, којом ће, заједно с осталим гостима, да тера сутрашњи <pb n=" |
о паворски комад један.{S} Ко зна у ком ће сокаку ча-Нића осванути и фруштуковати!{S} Па нек му |
агала мирно два педља дебело а на јесен ће од ње једно славно блато да буде.{S} Ко је шта имао |
ра богата стрина, па кад је наследи, он ће одмах у варош, а тамо ће имати на сваки прст по десе |
е ићи у Беч да сврши хирургију...{S} Он ће остати да доброј стрини да шест недеља и да се венча |
међу читаоцима још и критичар нађе — он ће извесно додати: да сво даље понашање Јулино није дов |
што је сада, то јест, у Темишвару — Он ће, знате, да се жени; па у Недељу ће да ту бидну свато |
та велиш, да шега узмеш?</p> <p>— Па он ће, да ви’те, још и понајбољи бити.{S} А има и добре ар |
ад се женио силни цар Стеван!...{S} К’о ће данас на светац да краде!...{S} А и да има, велим, л |
их сама однела, само да је видим, какво ће лице да направи, кад је види!{S} А њена штрудла од п |
есеца, на ком су крају штапци или какво ће време сутра бити.{S} А затим опет седне.{S} И опет с |
ад више доћи, ни Бога јој назвати, него ће отићи у свет.{S} Па као што је рекао, тако је и поре |
смрти не видити;</l> <l>Да ја видим, ко ће ме жалити?</l> <l>Жалиће ме моја мила нана,</l> <l>И |
p>— Па нека умрем... има, фала Богу, ко ће ме жалити.{S} Ваљда ћете ме ви оплакивати?! — рече Ј |
мах, да све у једној књизи нађе. — А ко ће их знати; и ко им је, што кажу, светлио! — одговара |
ло, на прилику за удовца?</p> <p>— А ко ће, Нићо, удовицу са троје деце? — пита Ракила.</p> <p> |
не знам да је он умро, па кажем: „А ко ће тебе, роде, неговати и по табанима те чешкати, ако с |
а како и не би; ако мати неће, а да ко ће?!...{S} Ју, ја сам се баш <pb n="195" /> заљубила у |
} Ако ја к’о први комшија нећу, а да ко ће?! „Дрво се на дрво наслања, кажу паори, а комшиница |
ки десети вас довезе, никад не знате ко ће вас довести кад вас он повезе.{S} Добро тера, то је |
екламација; опучило се низ брдо, — и ко ће сад пред то стати и зауставити?!</p> <p>И једна и др |
да разгледа како је која обучена — и ко ће ти све знати и овде набројати, за што све иде свет у |
ра, — па погађа ’хоће л’ бити рата и ко ће добити батина.</p> <pb n="189" /> <p>— Па и биће и р |
у Шацику берберина.{S} Бар ће имати ко ће обријати поп-Спиру.{S} Хахаха!{S} Његов рођени зет!{ |
сама по соби у својим ботушама.{S} Како ће се радовати и блажена бити тога дана, кад поп-Спиру |
п Спира, — да је човек весео.{S} А како ће врага и бити весео брез вина; јер „вино веселит серд |
Бечеј код ујца,</l> <l>Пошла млада како ће да страда!</l> <l>Кад је била близу Феудвара,</l> <l |
, или пије пунч и чита новине, зна како ће овај цар онога фино преварити и разговарати се о том |
сањарије и да ствара слатке слике како ће му скорим, ако Бог да, као зету у тој кући, говети и |
доћи да то поправим — па да видите како ће онда изгледати, кад <hi>ја</hi> то дотерам!“ — Бадав |
е прстен а после Божића свадба.{S} Тако ће бар вратити госпођи Сиди мило за драго што је она пр |
да је спрам месечине печена.{S} Оволико ће одскакати од земље од оне њене пакости, бештија дебе |
ко опремљена као Јула попина.{S} Колико ће то кола требати, да све то крену, сам ће Бог знати.{ |
м орманом бестрага старога фазона, мало ће бити да кажем да је из доба блаженопочивше Марије Те |
едрије небо и блажије поднебље.{S} Само ће несташни и безобразни врапци остати и после Митрова |
је наследи, он ће одмах у варош, а тамо ће имати на сваки прст по десет.{S} Зна „бухалтерај“; т |
е ботуше.</p> <p>— Ју, ботуше!{S} Е, то ће зимус душу да ми држи.{S} А пошто си их уз’о, — запи |
а на варку од сома, — што проговори, то ће се и од мене чути.{S} Дакле —</p> <p>— Дакле, чујте! |
што купи поп Ћира за своју Меланију, то ће исто купити и поп Спира за своју Јулу, да не би Мела |
{S} Шта се разговарају <pb n="25" /> то ће сам Бог знати, шапћу па се зацене од смеја, наслоне |
амо виче: „А, не, не, најн, најн!{S} То ће да буде, и то мора да буде!{S} А од воље вам, да ми |
ромпира од подне може бити вечера, — то ће и од поквареног пријатељства моћи бити штогођ!“ Нема |
ђен, а поп Спира весео и задовољан — то ће већ читаоци из следеће две Главе дознати.</p> </div> |
окак на главу!</p> <p>— Е, е!{S} Ама то ће канда да изађе на дебело, господар-комшија! — плану |
араму под јорганом!...{S} Е, та само то ће ми вредити сто форинти!</p> <p>— Па сад се волете и |
па још немеш, грубијан!</p> <p>— Но то ће лепо да се сврши!{S} Каже ми баш гђа натарошевица ка |
злаже презрењу мушки пол и пита се: што ће он на свету?{S} И на послетку Јуца је била скромна и |
лу, та није било бољег боктера нег’ што ће га ноћас бити!{S} Та чува ноћас село <pb n="397" /> |
забрати и није ми за то толико, ал’ што ће ми пуцати под нос она бештија!..{S} И онако знам шта |
</p> <p>— Па кад праве баба-Тини, а што ће онда ваша Јуца, ваша безазлена и кротка ћерчица на п |
шну форинту.</p> <p>— Ху-у-у!{S} Та што ће је изабрати и није ми за то толико, ал’ што ће ми пу |
ебе, — па тако и данас, тим пре иде што ће њен Савица да осветле фамилији образ.</p> <p>Све се |
мотао све.{S} Нема месечине.{S} А и што ће је вечерас, кад се Шаца спрема на нешто велико и одв |
ока и не заспа целе те ноћи.{S} А и што ће јој спавање и сан, кад овако будна лепше сања.</p> < |
но није ни најмање криво за све ово што ће се у овој приповетци причати.{S} А после, ако ћемо ш |
ра закоље свиње и направи диснотор (што ће рећи свињску даћу), а он прво пошље попа-Ћири од зак |
ава заљубила у Шацику берберина.{S} Бар ће имати ко ће обријати поп-Спиру.{S} Хахаха!{S} Његов |
n="411" /> „Рада побе’го од бабе!“ Зар ће то лепо да будне?{S} Ајде, лане моје, ајд’ с кола!.. |
<p>— Та коме ви то диваните?!{S} Та зар ће ми то бити први пут да се погађам!{S} Та умем ја, те |
. Доктор (Шацин будући колега), а девер ће бити један јурат из Старога Бечеја, који је нешто за |
, и живеће ту као млада ђаконовица, јер ће се Пера одмах после <pb n="373" /> свадбе зађаконити |
оде и он да спава и да се поткрепи, јер ће му требати нове снаге сутра, кад оде на медљану раки |
ораће узвикнути: „Види, види Јуле!“ јер ће им са свим појмљиво и разумљиво бити Јулино понашање |
какву је господу доспео.{S} Стари сват ће бити г. Кипра нотарош, кум г. Доктор (Шацин будући к |
бирају израз, нити су објективни!) Опет ће ме задржати од посла к’о и одономадне, — вели гђа Со |
ити обријан к’о два пут два, а парохију ће добити господин Пера чим узме Меланију, а баш ће бит |
алога, да није само око тога било, чију ће ћер узети?{S} То би му, — каже, — поп Спира још и оп |
е само пута лопов стао па не зна у коју ће авлију, јер чује неко хркање, али не зна: у <hi>којо |
а њој.{S} Али тек после подне, на рогљу ће тек да сине у свој лепоти својој, а сад је отрчала у |
— Он ће, знате, да се жени; па у Недељу ће да ту бидну сватови.</p> <p>— Е, то је бо’ме лепо, — |
и своје рубље и наређујући често у чему ће је сахранити и шта ће све купити за покој душе њезин |
ј Глави).</p> <p>— Та гле Ниће! — викну ће сви весело, јер ча-Нићу је свак волео.</p> <p>— А за |
не душице рогаљ где се вије коло!{S} Ту ће свака свога видети, а све ће видети Тиму нотарошевог |
а јој је то за чудо ишло од руке.{S} Ту ће млада бити доведена, и живеће ту као млада ђаконовиц |
и би он пред владику без појаса!?{S} Ту ће негде бити да је и појас.{S} Види да га није откуд м |
и, баш кад је гђа Перса пролазила, — ту ће он бити мајстор да намести!“</p> <p>То је онда чула |
ивише — па ипак се догађа.{S} Али писац ће се ипак потрудити да осветли ствар са сваке стране, |
енула, док није и увенула.{S} Кроз плач ће вам признати, да је <hi>убијца детета свога</hi>, да |
ипале топ, сети се један Банаћанин, баш ће бити да је био из Иђоша, који се ту стрефио, па скин |
господин Пера чим узме Меланију, а баш ће бити красан пар, и чим се запопи.{S} Да шта ви мисли |
дећи по јачини и солидности израде, још ће за многом удавачом <pb n="337" /> доћи у нову кућу; |
ише.{S} И тако сутра ваља подранити; до’ће нам наполичари,“ вели опет неко. — „А шта знате!{S} |
е за зубе и немецки унтерхалтунг!{S} До’ће време, па ће вас дете проклињати!“ Бадава, што јест |
каже:</p> <p>— Та што плачете!{S} Та до’ће ред и на вас!{S} Нек плачу бабе и старци, што им се |
Спира и Пера сиђоше.{S} Пера покри коње ћебетом, а после их испреже па уђе с поп-Спиром у чарду |
вилен</foreign>; ал’ каже гђа Сида, да ћеду одмах после венчања горе, у Беч да путуједу.</p> < |
врло хаглих уши.</p> <p>— Је л’ те, не ћеду пуцати канони? — пита фрау-Габриела.</p> <p>— Неће |
>— Све, све му обријај, нек изгледа к’о ћелави Муслија!...{S} И у гроб кад легнем, Ћиро, мислић |
о! — рече поп Ћира и диже обрве чак под ћелепуш. — Охо!</p> <p>— Е, сад гледај ти само, молим т |
а се све тресе од смеја тако да му је и ћелепуш спао.{S} Та шта се врагу смеју, мислим ја, а Ек |
пуне очи суза, па само намешта појас и ћелепуш, па само каже: „Но, но, каже он.{S} Куд ти опет |
ика Ћиру.{S} Какав му је само диван <hi>ћелепуш</hi> сама својом руком направила, први видљиви |
о, о, о, о!</p> <p>— Сутра, рано зором, ћемо даље. — вели и поп-Спира силазећи и прилазећи дома |
Перине нешто остало. — А кад мислиш, да ћемо стићи, кад је такав пут?</p> <p>— Фала, господин-п |
ва путник расплакану децу. — Да боме да ћемо доћи.</p> <p>— Ето видите, луде једне, а ви плачет |
S} Пријатно спавање!</p> <p>— Ама канда ћемо ноћас имати мало кишице; видите ли ви како нам се |
, нисам неки богаљ, и моја Јула две, па ћемо се ’ранити и таворити већ и брез тога вашега тала! |
онако успут, — вели поп-Ћира — а сутра ћемо даље.</p> <p>— О, драго ми је, особито драго, о, о |
"163" /> са оноликим његовим... ал’ шта ћемо брез месечине?{S} Шта га ће ту шталога пробивени и |
је боље!{S} Ето ја и господин попа, ми ћемо још сто година живити и мучити се!{S} Проко, добри |
веле: „Нека, ча-Нићо, не трудите се, ми ћемо све то већ и сами брез вас!“ А он се баш и не отим |
ет неко. — „А шта знате!{S} Готово и ми ћемо скоро.{S} Треба и нама да подранимо,“ — чује се оп |
’ те, да ћете доћи?</p> <p>— Јест, доћи ћемо! — прошапта путник. — А сад збогом! — рече потресе |
димо...</p> <p>— И она... јест’... доћи ћемо чим узмогнемо —</p> <p>— Па гледајте, дођ’те нам!{ |
>— Је л’ те да ћете доћи?</p> <p>— Доћи ћемо, — уверава путник расплакану децу. — Да боме да ће |
сте и сами видили, само један, па и тај ћемо скоро укинути.{S} Можемо, фала Богу.{S} Црква бога |
ло него о поп-Спирином о коме последњем ћемо с тога и ми врло кратки бити.{S} Он је био нешто с |
лакови</hi> мајстори за то; а и ја, ако ћемо право, треба да се зовем <hi>Провлаков!</hi></p> < |
вој приповетци причати.{S} А после, ако ћемо шта, оно и није село, него варошица.{S} Та колик ј |
<p>— Та, оно, — наставља домаћин, — ако ћемо баш тако све даље, онако знате — да опростите, што |
’те, по души, драги читаоци!{S} Јер ако ћемо право и објективно, у чему је Шаца умакао Тими; об |
— одахну поп-Спира. — Врло добро, тако ћемо и казати.</p> <p>Па тако и урадише.</p> <p>И поп-С |
Ах, извините!{S} Но, <pb n="92" /> лепо ћемо изгледати.{S} А мени кажу: код поп -Спирини’ гости |
јед само.{S} Видићеш већ!</p> <p>— А то ћемо тек видити!{S} Нек пробају само! — вели љутито поп |
бриела (молимо читаоце за извињење, што ћемо је звати час гђом час гђицом, јер тако су и у селу |
ћин. — Дакле тек сутра путујете.{S} Бар ћемо се мало, онако, натенани проразговорити.{S} Извол’ |
ја ћу само да сврнем мало кући, а на ту ћемо страну и ударити, па ћете о једном трошку видети и |
же. — Нема овде никакве дере....{S} Још ћемо и с <hi>вама</hi> да имамо деру!</p> <p>— Та како |
и са свим природно; и једна и друга има ћер, па мати к’о свака мати.{S} Свака је добру рада за |
са (као свака забринута мамица која има ћер на удају, а опасност тако близу) — да пошље часком |
га, да није само око тога било, чију ће ћер узети?{S} То би му, — каже, — поп Спира још и опрос |
то кажу: „Види <hi>матер</hi>, па проси ћер!“...{S} Даклем, ако смем узети себи слободу... у зд |
-Јове у Карловци’, и ни један није им’о ћер Даринку.{S} Све којешта!{S} Макар није им’о друга п |
завиди, што имате тако вредну и здраву ћер.“ — „Ето, — вели она —“...{S} Ју, слатка, баш би’ в |
а мати.{S} Свака је добру рада за своју ћер; а јао, жалосна, а како и не би; ако мати неће, а д |
о, — викну императивно поп Спира, — <hi>ћер</hi> да сте ми оставили на миру!{S} Не испирајте ус |
тоји к’о фрајлином ђувегији.{S} Тако су ћеретале све док није Жужа већ мало и обезобразила па п |
е човека!{S} Ај’те, децо, доста је било ћеретања, оставите што и за сутра, — рече и прекиде раз |
омену да то није лепо!{S} А кад настане ћеретање међу девојкама, оговарање међу мамама а пијуцк |
огњишта и око банка и запећка; јер сво ћеретање и кикотање концентрисало се око огњишта, а каш |
еника Петра Петровића и девице Меланије ћери поштованога пароха Кирила Николајевича био је и пр |
срећно и цареви синови узимали паорске ћери.{S} А млађа је женскадија пита: је су ли и њу спев |
хијани, и попови и попадије, и зетови и ћери им.</p> <p>Поповима помажу капелани а попадијама с |
њено... већ, већ... к’о она Иродијадина ћерка што је упропастила, Боже ме прости, онако красног |
ада румена девојка, фрајла Јула, попина ћерка, и задубила се у посао кад се наједаред трже, јер |
n="378" /> Никад ваљ’да ни једна попина ћерка није била тако опремљена као Јула попина.{S} Коли |
и млади гушчићи и стари патак, и попина ћерка и учитељева посета; другим речима, описано је јед |
> ...{S} Фрајла, па још господин-попина ћерка! — вели Шаца срећан што јој се осветио за ранију |
матер па се учи и помаже јој к’о добра ћерка матери; ради по кући све: кисели краставце, прави |
али гђа Сида, као свака мати, којој је ћерка вазда на очима те и срцу ближа, — она је приметил |
ло?“...{S} Ја сам јој крива, што јој се ћерка не уме ни окренути!{S} А кад је совјетујем: „Восп |
по кући.</p> <p>— Каква мајка, таква и ћерка! — вели поп-Ћира. — Моја Персида је један, тако д |
код милостивих на ручку.</p> <p>Мајка и ћерка се само згледаше на тај глас.</p> <p>— Видиш, мол |
ржавати заједно са њиховим попадијама и ћеркама.{S} Паори су били побожни људи те држали свечар |
Швапску Шпоркасу на име Јеле Аркадијине ћерке, лепе удаваче.</p> <milestone unit="subSection" / |
.</p> <p>Ето таке су биле те две попине ћерке.{S} И како знамо већ, како то иде данас у овом св |
ана два попа, две попадије и две попине ћерке из једнога села у Банату, у коме су парохијани би |
у радили њихови укућани; шта попадије и ћерке им, шта г. Пера и Шаца?{S} Запитаћете радознали ч |
у рукама иду и разговарају се а жене и ћерке за њима.{S} Жене држе <pb n="76" /> у рукама мара |
слим да су друге сретније матере што им ћерке нису тако пасиониране за науку и за читање, па ка |
! — обрецну се гђа Перса. — Ниси се ти, ћерко, још удавала, па за то тако и говориш.{S} Данашње |
вели: „Ако се нећу са господин-попином ћерком унтерхалтовати а да с киме ћу!“ А она, гледам је |
уза, и неке мустре од вунице, ваљ’да за ћерку, треба нешто удавачи —</p> <p>— Па ди је врагу, м |
крстила и погледале час на попа час на ћерку.{S} Поп Спира је викао да се сва кућа тресла, а п |
има и Сепла сувачара и жену му Бетику и ћерку Кредлу.{S} Сепл је из поштовања према поп-Спири, |
pb n="55" /> тако стрефило да је и њу и ћерку гост затекао у послу, знала је она да је ово учен |
оно што се каже: „Гледај мајку па шацуј ћерку!“ А баш јој се допао чим га је спазила, учтив па |
имати лепу практику и лепу принципалову ћерку, па је онда на коњу, што веле.{S} Јер он не позна |
о господин-попину, а поп Спира туторову ћерку; ни један из љубави.{S} У оглашеном стечају за па |
— рече г. Пера и мајку пољуби у руку а ћерци се учтиво поклони.</p> <p>— Службеница! — одговор |
да претходи примером, на пример, својој ћерци, да ова буде временом добра кућаница и домаћица, |
вели јетко поп Ћира, — о вашој красној ћерци Јуци,... нек вам је жив’ и здрава!</p> <p>— Госпо |
аша супруга како она зна, а ваша слатка ћерчица опет како <hi>она</hi> зна!{S} Неко дањом, неко |
онда ваша Јуца, ваша безазлена и кротка ћерчица на прозору?...{S} Сигурно се одала на астрономи |
’оћете л’ неку од они’ иза певнице, ил’ ћете неку, онако, с рогља... онако, што ми кажемо, ројт |
м, слатка госпоја-Сидо, па ма знала, да ћете се одмах сад ту наћи увређена,... „А ти онда што с |
во, господин попа опет.{S} Је л’ те, да ћете доћи?</p> <p>— Јест, доћи ћемо! — прошапта путник. |
е надам да ћете бити тако љубазни па да ћете ме сутра почествовати посјетом на ручак.</p> <p>— |
и доле по прашини.</p> <p>— Је л’ те да ћете доћи?</p> <p>— Доћи ћемо, — уверава путник расплак |
тра?{S} Сутра се, дакле, смем надати да ћете нас почаствовати посјетом! — вели гђа Сида.</p> <p |
жао.{S} Ал’ сутра морате ми обећати да ћете раније доћи и дуже остати, да накнадимо данашњи гу |
о задржим после службе, јер се надам да ћете бити тако љубазни па да ћете ме сутра почествовати |
а сокак.</p> <p>— Та ман’те ме, знам да ћете ми се смејати.{S} О жено, часни те!{S} Та помислит |
а, фала Богу, ко ће ме жалити.{S} Ваљда ћете ме ви оплакивати?! — рече Јула и престаде копати.< |
кући, а на ту ћемо страну и ударити, па ћете о једном трошку видети и моју кућу, да би је знали |
-Јулијана!{S} Ето ознојили сте се,.. па ћете назепсти, па —</p> <p>— Е, па нека озебем!</p> <p> |
сукња, па се вуче; та саплешћете се па ћете разбити нос.</p> <p>— Јао мене жалосне! — викну оч |
е ја морам да радим, жао ми детета; шта ћете, кад се за нешто више родила, — каже. — А госпоја |
, поп-Ћиру и поп-Спиру само; тхе, а шта ћете!...{S} Једно, што кажу, тесно, а друго бесно!...{S |
азговарамо, ја и мој супруг, о томе кад ћете доћи.{S} Мислили смо да већ нећете ни доћи. „Можда |
мамо, нисте узели теј од мекиња, па сад ћете кашљати целу ноћ! — ословио би често забринути син |
гђа Сока. — Та вратите се брже!{S} Куд ћете тако?{S} Та спала вам доња бела сукња, па се вуче; |
> <p>— Ајде доста већ једаред!{S} Докле ћете?{S} Кад почнете а ви не знате шта је доста!...{S} |
ебало, — извињава се домаћица, — ал’ ви ћете већ извинити!...{S} Па поздрав’те госпоје и децу; |
аман к’о што ваља!{S} Кад је тако, а ви ћете му се онда моћи слободно повјерити; и онда гледајт |
смрти Драгињине свисла од жалости: а ви ћете гледајући горко ал’ касно кајање <hi>самовољна</hi |
..{S} Ако се кренете сутра зором, стићи ћете у вече у Темишвар, — и онда нема никакве надежде.{ |
е ви научили да бришете чаше; јест, ако ћете баш да знате! — вели гђа Сида па и опет погледа у |
е већ будила сажаљење, — мож’те сад ако ћете три ноћи, кад сте натрефили на лудога Ћиру!</p> </ |
рала с гђом Соком гркињом. — „Ју, а зар ћете моћи да пустите дете од себе у свет?“ — пита је Со |
ти, а ви отидите до „господар Јове“; ту ћете се довољно утешити.</p> <p>„Господар Јова“ ће вас |
шта је доста!...{S} Добро, добро!{S} До’ћете и ви у моје године... а сад вам је лако, — вели ба |
ш кућу, кад ти је Бог дао доста од чега ћеш да живиш, него што кочијашиш које куд по белим свет |
, да ће те посјетити неко издалека и да ћеш имати гостију.{S} Све, ви’те, излази на једно.{S} П |
вид’о би ти!...{S} Ћиро!{S} Да знаш да ћеш тамо наћи сва четири васеленска патријарка и петога |
јно —“</p> <p>— Но, врло лепо!{S} Ваљда ћеш сад још приповедати твоје „штиклове“ —</p> <p>— А д |
ти ћеш, Јуло, онда плакати,</l> <l>Онда ћеш своју спомињат’ мајку:</l> <l>Ој мајко моја, ој нег |
/l> <l>Доста ти нежне биле?</l> <l>Куда ћеш!{S} Врат’ се ој!</l> <l>„Из света зар је момче</l> |
љства:</p> <quote> <l>„Ти ћеш стати, па ћеш уздисати,</l> <l>Па ћеш рећи: то је моје било,</l> |
и ћеш стати, па ћеш уздисати,</l> <l>Па ћеш рећи: то је моје било,</l> <l>Моје било за мном узд |
, тако, к’о нико твој?</p> <p>— Хе, шта ћеш!?{S} Другу Пелу не могу лако наћи! — вели Нића мало |
ао трчање. — А јао, несрећни Спиро, шта ћеш сад?!{S} Оде ти брада, к’о да је никад ниси ни имао |
о насмејао.{S} Питам једно дете:{S} Шта ћеш ти бити, Перо, кад велик порастеш?{S} Он каже: „Ја |
ч.{S} Дакле, шта сам све казала?{S} Шта ћеш да кажеш? — запита је гђа-Перса и формало је пресли |
и сам више пута помислио, хе... ал’ шта ћеш!!...{S} Да их држим, — скупа је ’рана; па, п’онда.. |
ваља.</p> <p>— Па кад добро тера а шта ћеш више и боље!?</p> <p>— Бачван је, па воле мало више |
ћеш без попадије; да те видим онда шта ћеш!..</p> <p>— Али, Персида... слушај за Бога...</p> < |
— А ти сад, драго дете моје, гледај шта ћеш!{S} А пошло је само тако може бити!{S} Учинила си „ |
е очи воде а ноге носе, и ти гледај шта ћеш без попадије; да те видим онда шта ћеш!..</p> <p>— |
milestone unit="subSection" /> <p>— Кад ћеш на пут, Спиро? — запита гђа Сида.</p> <p>— Сутра у |
hi> нешто могу да позајмим!...{S} А кад ћеш морати тамо?</p> <p>— Прексутра се крећем.</p> <p>— |
>— Таки господин-попу у руку!...{S} Сад ћеш с кола! — рече па га ухвати испод пазува.</p> <pb n |
упртила ту саксију с тим кактусом, куд ћеш с њом, — запита је домаћица која је застала па је г |
ата млада удовица из комшилука. — Докле ћеш самовати, Нићо, тако, к’о нико твој?</p> <p>— Хе, ш |
А <pb n="289" /> ти, Меланија, чедо, ти ћеш ноћас опет бунцати, ако назебеш сад тако у тој лако |
пацове.{S} Ајд, иди сад.{S} Стој!{S} Ти ћеш то заборавити к’о и запушач.{S} Дакле, шта сам све |
— седите ту, — и показа му место. — Ти ћеш, Сидо, тамо, ја овде, а Јуца тамо ближе вратима, он |
>— Не знам ја за твоју фамилију, ал’ ти ћеш баш изгорети —</p> <p>— Ех, да изгорем од ракије! — |
<l>И туђа рука косу крзати,</l> <l>А ти ћеш, Јуло, онда плакати,</l> <l>Онда ћеш своју спомињат |
и свога задовољства:</p> <quote> <l>„Ти ћеш стати, па ћеш уздисати,</l> <l>Па ћеш рећи: то је м |
жене, каже он; е, ако ни по чем, по том ћеш о’ма’ познати Бирцлијине!“</p> <p>— Знам Бирцлијине |
ћи, испред носа уграбила зета?!.{S} Ако ћеш право да ти кажем, — ја му се, та Бога ми, и не чуд |
p>— Е, па кад ’хоћеш зета берберина, то ћеш и сневати!</p> <p>— Та не через тога, него се бојим |
и је.{S} Па запали мало омана... ено на’ћеш тамо на орману... поред штрикераја, па запали...{S} |
код кућа, па се џавељају и претурају по ћилимцу у топлој соби, или се са дедом, који такођер чу |
ог спопала нека трема.{S} И сам тужитељ Ћира се препао па му чисто дошло да покуша да тргне туж |
/p> <p>— Да шта ви мислите!{S} Господин Ћира је хаглих човек, а оно је паоренда, па још немешки |
Добро је!{S} Распит’о сам!{S} Господин Ћира погодио је оног Перу, оног Тоцилова, да га сутра в |
ло за оно и да распитам: је л’ господин Ћира погодио кола и кога је погодио; па ако није онда д |
мислите!{S} Извук’о бо’ме наш господин Ћира к’о Талијан код Кустоце!</p> <p>— Ију!{S} Госпоја |
у ноћ! — ословио би често забринути син Ћира своју маму, а оно мама мирно спава, а то што је по |
реже па уђе с поп-Спиром у чарду а, поп Ћира остаде у коли бајаги спавајући.</p> <p>Чарда — јед |
о је он дочуо, да је онај, то јест, поп Ћира чак ишао ди треба, да израдим, да његов будући зет |
.{S} И један у други поп се пипаше: поп Ћира да види је л’ му ту зуб, а поп Спира да није изгуб |
само за Господина Владику рекла!{S} Поп Ћира је побегао чак у трећу собу од страха кад је чуо б |
ћуте и ни речи не чује иза себе.{S} Поп Ћира ваљада спава, а поп Спира колико му брига допушта, |
а зиму и ботуше за обе попадије.{S} Поп Ћира је купио још и рајспулфера за лице и ону справу за |
о пред једним излогом дућанским.{S} Поп Ћира је имао сијасет поруџбина, поп Спира истина ни јед |
д отпочели право непријатељство.{S} Поп Ћира се одмах сутра дан посаветовао са својим пријатељи |
ју и разговарају се и опет пију.{S} Поп Ћира се заруменио, па не само да он пије него и сам нал |
да сада купи што корисно у кућу.{S} Поп Ћира је куповао да умилостиви, а поп Спира да обрадује |
ни крајцаре да да нуз девојку.{S} А поп Ћира, Бога ми, паметнији — па привук’о младића!{S} Јер, |
о — ил’ неко други?{S} А? — пита га поп Ћира стојећи крај кола?</p> <p>— Па, па, молим лепо, го |
већ био спреман да пође, кад ће га поп Ћира јетким и дрхћућим гласом ословити и зауставити.</p |
возити за шест сребра,“ — приповеда поп Ћира.</p> <p>— Ао, обешењак један; ама исто се тако и с |
си ти била у мојој кожи, — наставља поп Ћира, оставши сам у соби, — рекла би и ти са мном зајед |
то је авлија а не сокак, — наставља поп Ћира. — А не изнети га насред сокака, као да је сокак в |
апију кроз која улазе кола а у њима поп Ћира сав прашан у неком старом шеширу који је још ђакон |
ш није марио!{S} Та једва га натера поп Ћира и о већим празницима да говори!{S} За то су се мно |
е то било, Бога ти, Персо? — запита поп Ћира који се вратио у собу.</p> <p>— „Шта је било?“...{ |
Ама шта је то било, Персо? — запита поп Ћира.</p> <p>— Та ништа, за Бога; наљутила се госпоја С |
већ једаред! — рече поп Спира, кад поп Ћира седе с десне до њега.</p> <p>— Е, па збогом! — вед |
тите!</p> <p>— Е, Бога ми, — додаде поп Ћира, — сад ви треба код нас; на вас је сада ред!{S} Па |
етак пред вече разговарали, кад уђе поп Ћира, а за њим уносе сандук и оне многе накуповане ства |
ан су се нашли и разговарали подуже поп Ћира и поп Спира.{S} Поздравили су се, разуме се, хладн |
новијих новости.{S} Знало је, да је поп Ћира у завади са поп-Спиром, па је то нотирало и почело |
ман’те се комендије! — зауставља је поп Ћира.</p> <p>— Та, пустите је! — вели поп Спира, — боље |
и самог Голијата!</p> <p>— Доказ је поп Ћира!{S} Ал’ је и повук’о, ха ха ха!</p> <p>— Но фала Б |
ак. — „Обешењак паорски“, мислио је поп Ћира, „мене вози за десет а њега за пет сребра.“ А то ј |
ки двор.{S} Чудо је било то, што је поп Ћира изашао и ако је као <hi>тужитељ</hi> ушао) приличн |
— кликнуће читаоци.{S} Али зашто је поп Ћира мало покуњен и узбуђен, а поп Спира весео и задово |
ече — кад је после вечере, пошто је поп Ћира већ легао, мерила и кројила купљени фланел — то ис |
<p>— Ајте још по једну, — наваљује поп Ћира. — Разговор, к’о што видим к’о да малаксава.</p> < |
> <p>— ...и пољубимо се, — завршује поп Ћира свој извештај, — пољубимо се на захтев Његовог Пре |
</p> <p>— Верујем, верујем... бо’ме поп Ћира вам и неће доћи да се пофали...{S} Молим вас за је |
свима, код којих је свратила, да се поп Ћира измирио с поп-Спиром, па сад заједно путују, да ку |
е и тај посао, а изгледало је да се поп Ћира већ предомислио, и да неће ни отпочињати какав при |
4" /> од љутине и чекала само да се поп Ћира врати и да му се потужи, јер, како се изражаваше, |
то из ње испричаћемо.{S} У тужби се поп Ћира бави прво самим собом.{S} Спомиње неких тридесет г |
от твојој мрзости и јарости! — рече поп Ћира смешећи се мало.{S} Ваљда му је дошло смешно помиш |
паори у шору!“</p> <p>— Охо! — рече поп Ћира и диже обрве чак под ћелепуш. — Охо!</p> <p>— Е, с |
о и онај?</p> <p>— Дош’о је, — рече поп Ћира па превуче шаком преко чела. — Ено га код своје ку |
а тек да није без комендије, — рече поп Ћира, напуни лулу и изађе напоље.</p> <p>— А ти сад, др |
> <p>— Та... не знам, знате, — рече поп Ћира и подиже обрве, а доби две озбиљне бразде око нозд |
ли!</p> <p>— Боље вас наш’о, — рече поп Ћира скидајући се с кола. — Ја сам се мало подуже задрж |
е.{S} Разумеш ли ме бар сад? — рече поп Ћира па устаде и стаде се шетати, а и попадија устала п |
таде и гђа Перса која је говорила и поп Ћира који се ухватио за левчу и метнуо ногу на потегу д |
редику.</p> <p>Докле се поп Спира и поп Ћира разговарали седео је г. Пера као на иглама између |
е?{S} Не чекам ништа, — плану сад и поп Ћира, — или боље рећи, чекам <hi>свашта</hi>.{S} И ништ |
се вечера на асталу.</p> <p>Дође и поп Ћира.</p> <p>Поседаше сви а гђа попадија с црквењаком и |
се вратио поп Спира, а дан после и поп Ћира.{S} Гђа Сида је већ добро спремила поп-Спиру и нап |
Неци Прекајцу. (Аркадија је, као и поп Ћира, мрзио на Вука и његове реформе, по којима се чове |
ла му и Јула и Меланија, добар му и поп Ћира и поп Спира подједнако био до овога немилог случај |
њега.</p> <p>— Е, па збогом! — веди поп Ћира из кола.</p> <p>— Срећан пут! — поздрављају га њег |
ги „странопријемни Аврааме“! — вели поп Ћира и рукује се с њим па граби што пре на врата.</p> < |
згубили.{S} Ајд’, спаси Бог! — вели поп Ћира поп-Спири па се куцају и пију.</p> <p>— Ал’ баш ст |
тољину.</p> <p>— Ето ти сад! — вели поп Ћира. — Та није ваљда?</p> <p>— Та ти већ да богме да м |
{S} Морам!{S} Шта је, ту је! — вели поп Ћира полако гђа-Перси.</p> <p>И она увиђа и пристаје и |
</p> <p>— Нека га ђаво носи! — вели поп Ћира. <pb n="258" /> — „Паметнији попушта“, веле наши с |
у својој рођеној кући миран! — вели поп Ћира па стаде ходати љутито по соби.</p> <p>— Ако штого |
ом.</p> <p>— Можемо, можемо! — вели поп Ћира омотавајући шал око врата. — Е, па сад, драги дома |
>— Аа, врло лепо, врло лепо! — вели поп Ћира смејући се усиљено, а у себи је извесно помислио: |
само ако она..</p> <p>— Охо! — вели поп Ћира.</p> <p>— Охо!{S} Да како! — вели поп Спира и оста |
<p>— Персо, деде мало вина, — вели поп Ћира. — Господин-Перо, та дете, немојте се ту снебивати |
p>— Не разумем те баш ништа, — вели поп Ћира.</p> <p>— Па то и није лако разумети.</p> <p>— Ајд |
Ама неки страх уш’о у мене, — вели поп Ћира, — па никако да се охрабрим... <pb n="262" /> Није |
p> <p>— Е, то је бо’ме лепо, — вели поп Ћира прихвативши се шунке коју је донео из кола.</p> <p |
и једну ајнпренсупу за тату, — вели поп Ћира; — с пута сам, па сам мало назеб’о.</p> <pb n="341 |
а већ видим моје „добројтро“ — вели поп Ћира; — видим ја и моје и поп Спирино „добројтро“!</p> |
ди, <pb n="133" /> јер поп Спира ни поп Ћира није био у селу.{S} Отишли су као прекјуче, а бави |
<p>— А-а-а, — замуцкује пренеражени поп Ћира, — а-а-а, а шта је оно тамо, а, Петре?{S} А каква |
ај густира ствари у болти; што купи поп Ћира за своју Меланију, то ће исто купити и поп Спира з |
рече гђа Перса кад је ушла, за њом поп Ћира, а за њим Меланија.{S} И таман је изрекла то, а он |
елио да вам кажем. ’хоћу, — подигао поп Ћира глас као да диктандо говори, — ’хоћу да сам од сад |
и звјездочтеније, — вели заједљиво поп Ћира, — па погађа ’хоће л’ бити рата и ко ће добити бат |
кутњак; баш с које је стране и јео поп Ћира, јербо десном се страном и не служи, на десној су |
?</p> <p>— Па говорим, — вели јетко поп Ћира, — о вашој красној ћерци Јуци,... нек вам је жив’ |
шта ми треба радити! — рече љутито поп Ћира. — Очитаћу ја њему већ —</p> <p>— Да му очиташ, је |
{S} Нек пробају само! — вели љутито поп Ћира.</p> <p>— Та... сад и ја мислим, да је већ крајње |
паор?</hi> — запита већ мало љутито поп Ћира.</p> <p>— Па то и јесте што ме једи!{S} Потпустио |
ко, ’ма нећемо тако, — пребацује му поп Ћира.</p> <p>— Ал’ молим понизно, господин-попо, а зар |
„Јесте, једва једаред!“ одговори му поп Ћира. — „Фала Богу, све је добро!“ додао је поп Спира з |
у!</p> <p>— Лако је теби! — уздахну поп Ћира.</p> <p>— Све, све му обријај, нек изгледа к’о ћел |
ји вам је ђаво сад опет?! — пита их поп Ћира који је, живо разговарајући се с поп-Спиром, тек п |
А јесте л’ ми се надали? — пита их поп Ћира унев са собом у собу грдну количину свежа хладна в |
то</hi> ми се допада! — вели љутито-поп Ћира, а попадија долива уља на пламен гнева поп-Ћирина |
="0_1" /> <div type="titlepage"> <p>ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА</p> </div> <pb n="0_2" /> <pb n="0_3" |
="0_3" /> <div type="titlepage"> <p>ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ОД</p> <p>СТЕ |
ојица су имали још и своје надимке; поп-Ћира се звао и <hi>Поп-Хала</hi>, а поп-Спира <hi>Поп-К |
!</p> <pb n="313" /> <p>Куцнуше се; поп-Ћира наискап а домаћин искапи ону осталу полу до дна.</ |
S} Спаси Бог.</p> <p>Куцнуше се.{S} Поп-Ћира испи сву и наточи још једну себи.</p> <p>— Е, па д |
а заручницина!</p> <p>Куцају се.{S} Поп-Ћира искапи и сад до дна.</p> <p>— А и он, и <hi>он</hi |
тога места, у коме данас попују.{S} Поп-Ћира узео господин-попину, а поп Спира туторову ћерку; |
о куцну.{S} Домаћин испи до пола, а поп-Ћира сву чашу. — Њој, <hi>њој</hi> има се више честитат |
ђен, јер поп-Спира је имао црвен, а поп-Ћира само плав, обичан појас.{S} А то је била формална |
звахъ къ тебѣ господи,“</foreign> а поп-Ћира опет трећи: <foreign xml:lang="cu">„Господи воззва |
<p>Куцају се и пију; домаћин пола а поп-Ћира испи целу чашу.{S} Развеселише се попови добро.</p |
мъ и плакахомъ,“</foreign> — запева поп-Ћира раздраган.{S} Затурио се мало у столицу, па пустио |
бог крађе приликом просјачења па га поп-Ћира спасао од батина, а он му онда из благодарности оп |
из такове куће!</p> <p>— А, — дода поп-Ћира, — па и он је добар!{S} И она ће добити, што се ка |
причање.{S} Таман је завршио а уђе поп-Ћира и затече их у смеху.{S} Смејали су се обојица тако |
се нећете толико чудити.{S} Њега је поп-Ћира добио од неког његовог до зла бога рђавог дужника |
е опет вином.{S} Најразговорнији је поп-Ћира; долива и себи и осталима.{S} Хвали све своје по к |
ли су и поп-Ћирини мачка.{S} Али је поп-Ћира несретан био са својим мачком.{S} Јер исти и ако ј |
а оно мама мирно спава, а то што је поп-Ћира чуо, био је сахат који се спрема да избија.{S} Кад |
и ја сам то примјетио, — потврђује поп-Ћира.</p> <pb n="308" /> <p>— Нема ти старога времена. |
како није могао одвикнути — како се поп-Ћира изражавао — од тих паорендерских навика да спава л |
рглу ма и најмању; тако исто ради и поп-Ћира и шаље поп-Спири.{S} А примеру супруга својих след |
.</p> <p>Расположили се и домаћин и поп-Ћира, па се наизменце куцају и певају Псалме све лепше |
се поп-Спира онако исто тужио као и поп-Ћира на свој, добио је он одавно.{S} Ако је веровати он |
Каква мајка, таква и ћерка! — вели поп-Ћира. — Моја Персида је један, тако да кажем, скуп добр |
="323" /> <p>— Десет сребра! — вели поп-Ћира.</p> <p>— Шта врага?!{S} Па и ја толико...{S} Ал’ |
та манимо се ти’ разговора! — вели поп-Ћира. — Читав се дан труцкали у коли, па сад све таке н |
, <pb n="24" /> каква срећа! — вели поп-Ћира, па се диже од стола, брише браду од јела и иде у |
шта.</p> <p>— Непоправим је! — вели поп-Ћира.</p> <p>— Не да се поправити, он тера своје: „Тера |
ер, а?</p> <p>— Та, тако је! — вели поп-Ћира. — Сад после Божића.</p> <p>— А, дакле истина је.{ |
p>— Та по мало јесте и тако! — вели поп-Ћира.</p> <p>— Ех, па онда што смо и пили узалуд, и пре |
је и не ваља, драги суседе, — вели поп-Ћира, — што је тако понела година.{S} Жита пуни амбари |
морате увек пет опциговати, — вели поп-Ћира, — па онда је таман тачно толико сати.</p> <p>— Па |
/p> <p>— Успут, онако успут, — вели поп-Ћира — а сутра ћемо даље.</p> <p>— О, драго ми је, особ |
<pb n="339" /> <p>— Е, па... — вели поп-Ћира вадећи из сандука ствари. — ево и за тебе, мама, д |
то... ајде да те не мучим... — вели поп-Ћира и показа јој купљене ботуше.</p> <p>— Ју, ботуше!{ |
ре!</p> <p>— Та није ваљ’да? — вели поп-Ћира.</p> <p>— Та да вид’те, слабо нешто сад свет и уми |
вако поч’о, па шта му знате? — вели поп-Ћира.</p> <p>— А што га не дате да се оправи? — вели по |
с њим задовољан! — рече раздрагани поп-Ћира и не примети кад му нали у чашу домаћин с којим се |
о инштрукцијама извршио, — одговори поп-Ћира Меланији.</p> <p>— Дакле... — пита опет гђа Перса. |
пусти ме да се издувам! — вели јој поп-Ћира. — Падне човек, што кажу, с крушке, па се издува, |
видићу и твоју памет, — ману руком поп-Ћира досадно.</p> <p>— Ајд’ уклони се с том лулетином, |
ати, морам признати! — вели искрено поп-Ћира.</p> <p>— Управо, — вели домаћин, — сва заслуга им |
адовољан, са свим! — вели задовољно поп-Ћира и наточи задовољно и себи и домаћину. — Дакле:{S} |
авом и зачуђено запитати: „Шта, зар поп-Ћира није имао мачке!?{S} Зар попина кућа и богатство, |
у песму „Сјајни месец иза горе“ јер поп-Ћира се толико пута <pb n="102" /> у љутини зарекао да |
.</p> <p>— Шта је, стари? — вели му поп-Ћира, — Пост’о си разговоран нешто ноћас, а?{S} Разбио |
сустајати, а очи се крпити, спомену поп-Ћира први, да би рад спавати, јер се сутра раном зором |
ловом украсио ову приповетку; то су поп-Ћира и поп-Спира.{S} А обојица су имали још и своје над |
у или ће тражити какву варош.{S} Ту поп-Ћира наговести, да је жеља Меланијина, да се преселе у |
А КОЛА</p> </div> </front> <body> <head>ЋИРА И СПИРА</head> <pb n="1" /> <div type="chapter" xm |
с није до ручка —</p> <p>— Код господна Ћире?! — рече радознало гђа натарошевице и постаде одма |
је била концептована и руком самога поп-Ћире, који је имао врло леп рукопис, написана.{S} Тога |
знали читаоци дознати (из разговора поп-Ћире са госпођом Персом) шта је и како је било код Њего |
</p> <p>Поп Спира се наместио поред поп-Ћире који једнако као бајаги дрема увучен у бунду.{S} И |
ст, што се тиче попова, поп-Спире и поп-Ћире; јер се на овом последњем (то јест поп-Ћири), збил |
задовољно Габриела. — Код господина <hi>Ћире, пароха,</hi> знам да им данас није до ручка —</p> |
Олуја већи пријатељ, вама или господину Ћири?</p> <p>— Поп Олуја!!!{S} Та мени, мени да бо’ме!{ |
ећи свињску даћу), а он прво пошље попа-Ћири од заклатог свинчета и кожурице и масти и кобасице |
Али то му ништа не смета (ни њему, поп-Ћири, а ни поп-Спири), да после седне за сто и да са ос |
оше од стола и одоше на спавање.{S} Поп-Ћири дадоше гостинску собу а поп-Спира, као интимнији, |
омаче у лево а (из почасти) оставља поп-Ћири да он седи „о деснују“.</p> <p>— А-а-а, — замуцкуј |
да не прође, а да не оде поп-Спира поп-Ћири или овај ономе.{S} Некако и једнима и другима изгл |
Спира измакне некако ударцу, избије поп-Ћири левчу из руку, па га дохвати својом тако несретно |
ије вино.</p> <p>А за тим се окрете поп-Ћири, да му одговори на питање колико је данас пало у т |
нису све козе на броју; и теби, а и поп-Ћири!{S} А?{S} Који је то враг међ’ вама?{S} Да се нист |
скоп заврши своје слово пребацујући поп-Ћири, да није лепо да се он дрзне да вара своје <hi>пре |
и стотинарке) коју је поп Спира дао поп-Ћири само да овај одустане од тужбе и процеса.{S} Све с |
ијао дијалог, јер је баш приповедао поп-Ћири докле мисли хранити и кад мисли заклати крмка. — Т |
ре толико сокака парокијана, кол’ко поп-Ћири зуба у глави фали.</p> <p>Шта је од свега овога ис |
лу штрудлу и крофне, — па се кренуо поп-Ћири преко пута мало повише „у шрех“, а за њим попадија |
И она увиђа и пристаје и даје савет поп-Ћири и вели му полако:</p> <p>— Па, немој да попушћаш, |
; јер се на овом последњем (то јест поп-Ћири), збиле оне речи од пословице која вели: „Ја босиљ |
обешењак један!</p> <p>У том заурла поп-Ћирин пас не трпећи као и сви у његовом роду музику.</p |
т.</p> <p>— Боље вас нашли! — чу се поп-Ћирин глас дубоко из бунде, а кад се сиђе на леву стран |
и зави га у завој па метну у појас поп-Ћирин.</p> <p>— Е, је л’ готово?</p> <p>— Све је у реду |
стрефи, да је баш сад његова чреда а не Ћирина!?{S} Па га сад онај зграбио лепо па право кући с |
но очекивани нови учитељ, а и Ержа, поп-Ћирина слушкиња, која је стајала баш у тај пар на врати |
на мене, — рекла би госпоја Перса, поп-Ћирина лепша половина, оној другој попадији, — све се к |
попадија долива уља на пламен гнева поп-Ћирина па наставља:</p> <p>— „Боље, поручује ми она по |
поп-Спирина, или ракија из подрума поп-Ћирина, што старија све боља, — тако и пажња и љубав су |
и између попова.</hi> </p> <p>Кућа поп-Ћирина била је нешто сиромашнија, у њој се, истина, мањ |
на леву страну из кола, појави се и поп-Ћирина глава која се пушила к’о обарена шунка кад је из |
аиграо тога дана!{S} Дошла је чак и поп-Ћирина Ержа, незвана ал’ из весно послана.{S} И њу увук |
} Али после тога, почело се из куће поп-Ћирине строжије мотрити на све, што се у поп-Спириној к |
ње!“</p> <p>— О, о, о! — зачу се из поп-Ћирине куће, кад ступише у собу. — Каква срећа, <pb n=" |
нда изнела решето па решета жито, а поп-Ћирини онда они не можеду да изиђеду пред кућу ни посло |
ов одговор на то.</p> <p>Имали су и поп-Ћирини мачка.{S} Али је поп-Ћира несретан био са својим |
само додаје, да је гђа Сида, кад су поп-Ћирини већ ушли у собу, нарочито изашла у кујну, да се |
Спира и седе, а устао је био да иде поп-Ћиринима.</p> <pb n="128" /> <p>— Шта говоре!{S} Говоре |
} Пера је редовно сваки дан долазио поп-Ћиринима а тек једаред или највише дваред ако је био ко |
елена и гђа Сида што је још нико од поп-Ћириних не протестира, а ето већ читава недеља дана про |
е Седме У њој је описан „јаузн“ код поп-Ћириних, на коме се десио сукоб и отпочело се отворено |
доцније кад год су га послужили код поп-Ћириних бресквама дуранцлијама, њему одмах падну на ум |
> </p> <p>Док је ово овако било код поп-Ћириних, каква дивна и пријатна супротност код поп-Спир |
гледа тек да је сад схватио домашај поп-Ћириних заједљивих речи. — Кога ви то мислите, кад <hi> |
дрвље и камења на гђа-Сиду.{S} Госпођа Ћириница била је сва зелена <pb n="134" /> од љутине и |
рекла би сва задовољна и срећна госпођа Ћириница, ређајући киселу штрудлу по тањиру, да пошље г |
због чега другог! — говорила би госпођа Ћириница, кад год би се повела реч о томе. — Ништа друг |
а дебела, само кад види, — вели госпођа Ћириница и показује невероватну висину, до које ће госп |
ровати ономе што прича госпоја попадија Ћириница(а то је присна пријатељица госпоје Спиринице), |
с.</p> <p>— Ето то је певао, — вели поп Ћириница. — Нема ту никаквих других заслуга, <pb n="15" |
ме не умеју!{S} Колико је само пута поп-Ћириница рекла кад су јој споменули поп-Спирин црвени п |
црвени појас, на који толико викаше поп-Ћириница.</p> <p>— Због песме, ни због чега другог! — г |
подин Спира! — завршила би шапућући поп-Ћириница.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Но и а |
ођ и од Екселенције!! — вели љутито поп-Ћириница и брише уснене углове.</p> <p>Тако је причала |
ен појас!“</p> <p>А ако је веровати поп-Ћириници, и јесте га мало чудновато добио.{S} Она вели, |
мањи од иконе Св. Ђурђа (крсно име поп-Ћирино) са облигатним ружама између цифара, које су ара |
ивше Марије Терезије.{S} Ту и слике поп-Ћириног оца старог кабаничара Аверкија, насликана масно |
а дана ништа не ради и побожни свет поп-Ћириног и поп-Спириног села ни једну ни написану запове |
и иначе по селу о поповима, о тужби поп-Ћириној, о скором путовању њиховом и о оскудици кола с |
шина.{S} Ослушкују обојица окренути поп-Ћириној соби.</p> <p>— Оче Ћиро, — викну мало јаче дома |
та, за читаву недељу дана, и у кући поп-Ћириној беше дрвље и камења на гђа-Сиду.{S} Госпођа Ћир |
} А није ни чудо.{S} Та већ су га у поп-Ћириној кући звали просто: „Сине Перо“ или „Синко“, а о |
ирна и повучена а после оне сцене у поп-Ћириној <pb n="130" /> кући још више.{S} Гђа Сида је би |
ад се У поп-Спириној сазнало се и у поп-Ћириној кући да је дошао нови учитељ.{S} Како је у ово |
ако се крсти на вратима па се крену поп-Ћириној кући и стаде пред капију.</p> <p>„И бркове и бр |
аш ни сам како, онако улопана, пред поп-Ћирином кућом док је Пера Тоцилов пунио лулу и кресао о |
иде, а зао још даље; па за то се о поп-Ћирином мачку више говорило него о поп-Спирином о коме |
ла, благодарећи поспешном ветру, на поп-Ћирину кућу баш кад су изашли да се шетају, а решето је |
у вече нарастао и формално затрпао поп-Ћирину и поп-Спирину кућу!...{S} У вече у крајњем шору, |
дакле ово дана најчешће свраћала у поп-Ћирину кућу.{S} Ту је помагала и ручала а тек после веч |
стан човек, пређе са свим на страну поп-Ћирину и одсудно и скоро отворено стане против поп-Спир |
ир и није смела да свира ни омиљену поп-Ћирину песму „Сјајни месец иза горе“ јер поп-Ћира се то |
— А мора ли господин-Пера узети баш поп-Ћирину Меланију, кад је добио за учитеља?</p> <p>— А?</ |
ше ништа!{S} То је било, <hi>било</hi>, Ћиро, а и не дај Боже више да се поврати! — грми гђа Пе |
се може подштрикати!“ А-ја, нема тога, Ћиро! „А поновљено пријатељство, то ти је, дете, — гово |
намести у стару фотељу, — нисам ти ја, Ћиро, ни ја ни Меланија, имали ни мирна дана, ни мирна |
да направиш ајнпренсупу.</p> <p>— Боже, Ћиро, — рече гђа Перса и рашири и диже руке као стари п |
ову Екселенцију.</p> <p>— Еј, да ми је, Ћиро, да ти ја <hi>мој језик</hi> нешто могу да позајми |
лиш кроз капију.{S} Ето тако смо време, Ћиро, доживели и дочекали.{S} К’о да смо последњи у сел |
ш: шта чекам!</p> <p>— Јесте, питам те, Ћиро, шта још чекаш? — виче још јаче гђа Перса сва зеле |
о знам!</p> <p>— Долијаће!{S} Долијаће, Ћиро, ако има Бога, к’о што га и има!{S} Него ти само н |
алиш да се покажеш будан!{S} Држи срце, Ћиро, ако си пријатељ својој деци!</p> <p>— Хе, лако је |
видиш, јефтиније купила... не умеш ти, Ћиро, да се погађаш.</p> <p>— Па можемо да вратимо; трг |
ом неки гајдаши, тамбураши, трумбеташи, Ћиро, неки курмахери и неке нахт-музике, к’о да смо на |
јан не повуче што је заслужио!{S} Идем, Ћиро, куд ме очи воде а ноге носе, и ти гледај шта ћеш |
ави Муслија!...{S} И у гроб кад легнем, Ћиро, мислићу фурт на то!{S} Из гроба ћу, чини ми се, у |
би’ села преко пута од њега, ево овако, Ћиро, — рече и седе на једну фотељу, — па би’ запалила |
аборавили?</p> <p>— Дакле, шта је било, Ћиро? — пита нестрпељива гђа Перса. — Је л’ получио она |
— рече и уздахну гђа Перса. — Ах, Ћиро, Ћиро!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Са Пером ј |
није мило, оче Кирило!“</p> <p>— Ћиро, Ћиро!</p> <p>— ...{S}Бадава сам се ја правд’о да нисам; |
о к’о пријатељи —</p> <p>— Не тридесет, Ћиро, него тридесет пута тридесет да је, па нећу да зна |
а сам на његовом месту.{S} Ништа ми ту, Ћиро, нисмо криви, — него им’о младић очи па пробир’о.{ |
дачи! — рече и уздахну гђа Перса. — Ах, Ћиро, Ћиро!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Са П |
о Сомборску парокију, шта ли?{S} Чујеш, Ћиро... и бркове доле!{S} И да сам ја којом срећом на т |
Сиде у бели свет бежати!{S} Победићеш, Ћиро, држ’ се само!</p> <p>— Та, ја већ видим моје „доб |
м-папу, па ништ’ не треба да се плашиш, Ћиро, кад знаш да си у резону, него треба да им кажеш с |
а да подбада. — Ћиро, узми се на ум!{S} Ћиро!{S} Одма’ идем у род; идем у бели свет, ако тај гр |
, а ја би’ то већ... вид’о би ти!...{S} Ћиро!{S} Да знаш да ћеш тамо наћи сва четири васеленска |
и си већ контен да све заборавиш!...{S} Ћиро!{S} Кад мрзиш, треба да мрзиш љуцки.{S} Јест, тако |
о ти је на срцу, што те једе и пече.{S} Ћиро, кад мрзиш, мрзи!{S} И бркове му немој опростити, |
оп-Ћиру с леђа и наставља да подбада. — Ћиро, узми се на ум!{S} Ћиро!{S} Одма’ идем у род; идем |
гђа Перса подобна раздраженој лавици. — Ћиро утуби добро то што ћу ти сад издиктирати:{S} Док г |
било тешко.{S} Та отац је тек!</p> <p>— Ћиро!{S} То је већ штогођ друго!{S} Друго је наша Мелан |
једно није мило, оче Кирило!“</p> <p>— Ћиро, Ћиро!</p> <p>— ...{S}Бадава сам се ја правд’о да |
/p> <p>— Охо, охо!{S} Ама ви, господин’ Ћиро, баш онако...</p> <pb n="187" /> <p>— Јесте; ми <h |
ам је жив’ и здрава!</p> <p>— Господин’ Ћиро, — викну императивно поп Спира, — <hi>ћер</hi> да |
још ређи, па још боље.{S} Извол’те, оче Ћиро, седите, седите, госпоја-Персо; Меланија дете, ето |
шина.{S} Никаква одговора.</p> <p>— Оче Ћиро, — викну још јаче домаћин. — Спавате л’, а?</p> <p |
окренути поп-Ћириној соби.</p> <p>— Оче Ћиро, — викну мало јаче домаћин с врата. — Чесњејши...{ |
еда клот к’о јургет, — <hi>неће</hi> ми Ћиро, бити срце на месту.</p> <p>— Ал’, Персо, за Бога! |
ства моћи бити штогођ!“ Нема ти ту, мој Ћиро, више ништа!{S} То је било, <hi>било</hi>, Ћиро, а |
гецајхнет</foreign>!{S} Браво, господин-Ћиро, браво!{S} Клањам се! <foreign xml:lang="de-Cyrl"> |
би на лули, а и вама, дражајши господин-Ћиро, на тој почести коју сте указали мом скромном дому |
а, <hi>баш ваша</hi>, чесњејши господин-Ћиро, што сте, то јест, ви, у своје време, <hi>изабрали |
> <p>— Та служите се, чесњејши господин-Ћиро, — нуди га домаћин... — Шта, ваљ’да вам се не допа |
ој и ретки мој госте, чесњејши господин-Ћиро!{S} Ал’ нека, — можемо још све и поправити.{S} Дак |
брез вина и брез воде.{S} К’о сад с поп Ћиром што се —</p> <p>— Ју, ја и заборавила да вас пита |
а се поп Спира са свима и одлази са поп-Ћиром.</p> <p>— Срећа те су сви паметнији од ње у кући |
, с поп-Спиром се куца једанпут а с поп-Ћиром увек по двапут.{S} Послужише се и пунчем који се |
му домаћин и куца се и с њим а и с поп-Ћиром и то још два пут.</p> <p>Пију и разговарају се и |
цуњала, дотле се домаћин упустио с поп-Ћиром у други један разговор.</p> <p>— Па, ви ми се и н |
е три ноћи, кад сте натрефили на лудога Ћиру!</p> </div> <pb n="364" /> <div type="chapter" xml |
слаба је то утјеха за мене!{S} Знам ја Ћиру.{S} Не да се тај лако!{S} Како је деб’о, а да ви’ш |
ољних придика) да улове младога клирика Ћиру.{S} Какав му је само диван <hi>ћелепуш</hi> сама с |
двојице и то баш, Бога ми, биће за поп Ћиру приповедају, да је у једним сватовима појео пуну ј |
је инзултир’о, онако паорски, господин-Ћиру.{S} Ударио га.</p> <p>— Ударио!{S} Јао наопако!{S} |
поп Спира, кажу, инзултир’о је господин-Ћиру... гађ’о га песконицом, и онај ост’о без једног зу |
да су <hi>мене</hi> тукли а не господин-Ћиру!</p> <p>— Та је л’ истина, Бога вам, то што сам от |
{S} Гледам баш нашу господу парохе, поп-Ћиру и поп-Спиру само; тхе, а шта ћете!...{S} Једно, шт |
е хиљаду година да живиду!</p> <p>— Поп-Ћиру и Спиру? — запита је зачуђено гђа Сока. — А шта је |
таје, брише порцулан кецељом, гледа поп-Ћиру с леђа и наставља да подбада. — Ћиро, узми се на у |
н навалио па их једнако нуди, чешће поп-Ћиру с којим је мање познат, кад се куца, с поп-Спиром |
ему.{S} А Спира је, вели она, повео поп-Ћиру о свом трошку, да му овај густира ствари у болти; |
} Колико је само пута ноћу преварио поп-Ћиру.</p> <pb n="28" /> <p>— Ви опет, мамо, нисте узели |
ог великог паорског кола, и у њему оног ћифтанског малог, ухватило се још једно треће опет паор |
<l>Па да видиш чудеса:</l> <l>Како <hi>ћифте</hi> воде коло</l> <l>А паори у наоколо!“</l> </q |
он нека бира; има очи, фала Богу, није ћорав, па нека бира.{S} Ваљда му нећу наметати к’о фали |
ини праве музику?!</p> <p>— Та каква је ћорава садашња младеж, и за што као и не?!</p> <p>— Па |
а ми, нит’ ’хоће.{S} А садашњи су момци ћорави па не виде све то.{S} Њима се не допадају скромн |
а и стаде забленут и скамењен.{S} Да је ћосави патер-Иноценц из Темишвара пустио браду и бркове |
сад (што јест, јест!) ал’ обадвоје сте ћосави, онако, знате, клот — па вас човек и не може так |
олице, остави брзо лулу из уста у један ћошак, па скиде шешир И пољуби г. попу у руку.</p> <p>— |
е код попадија нешто запело, нешто ишло ћошкасто.{S} И једна и друга се извињавала умором и вру |
епа појас. — Ха, ево га, ево!{S} Овде у ћошку, не реко’ л’ ја?!{S} Ево га, ту је!{S} Сад брже њ |
а, па се зато и замислила.{S} Јула је у ћошку плакала, потоком лила-сузе и брисала их кецељицом |
n="317" /> поп Спира. — Види да није у ћошку од појаса?{S} Има он један као џепић у појасу сам |
у рожданику ми пише: да <pb n="254" /> ћу доживити и читаву стотину и још три радош.</p> <p>— |
не пушта а поручује: „Кажи мами, одма’ ћу!“ па се даље шета.</p> <p>„И-ју!{S} Е, та баш не зна |
ко још тако усипљите кроз тарабу, одма’ ћу вас овом мотиком!{S} Севајте таки од тарабе!{S} Мол’ |
, Ћиро, мислићу фурт на то!{S} Из гроба ћу, чини ми се, устати са бријачем, па ћу га <hi>сама</ |
сте ви, на прилику.</p> <p>— Е, па кога ћу, за име Бога, да узмем?{S} А какав је онај Пера Тоци |
у <title>Рожданику</title> то пише, да ћу ја срадати, и то баш ни од чега другог него баш одо |
S} Ако дође Лоренц Чифутин, кажи му, да ћу у Суботу овде бити, па нек ме причека дотле.{S} А ви |
Ал’ баш је било све лепо!{S} Та није да ћу дувати у рог, да већ нико неће знати, кол’ко је сати |
комаду живити!“ А нисам јој ни каз’о да ћу јој купити мараму; па да ви’ш њене радости, кад прек |
ад <hi>тај</hi> народ и једе!{S} Ваљ’да ћу, вели, понети дудове на онај свет?!{S} То ти је све |
оћу, ал’ кад добијем од вас пукет, онда ћу вам га растумачити и поучити, али тражим од вас да в |
Кад ти мене секираш <hi>песмом</hi>, ја ћу тебе <hi>музиком!</hi> Да ви’ш како <hi>ја</hi> умем |
кола пред капију, — остави то пиле, ја ћу га очупати, па стрчи и отвори капију, ето нам милост |
та, ништа; не трудите се, госпођице, ја ћу већ то сам, — рече Пера и узе књигу и стаде је разгл |
гђа Перса.</p> <p>— Господин’ Перо, ја ћу целу ноћ мислити на вас како сте ми обећали књигу.{S |
накотила се поган, нос да одгризе... ја ћу натакнути на мишоловку, а знаш да је миш попашан на |
аде копати.</p> <p>— Те још како!{S} Ја ћу баш највише жалити!...{S} Сав ћу се умотати у флор, |
најмање...{S} К’о да и нисам ту!{S} Ја ћу ево овде на канабе! — рече Габриела и седе иза њихов |
бриела улазећи код г.-натарошевих, — ја ћу мало после доћи.</p> <p>— О, ништа, ништа! — веди гђ |
како би’ ја то желео, — вели Пера. — Ја ћу, дакле, бити тако слободан.</p> <p>— Биће нам здраво |
посјетом! — вели гђа Сида.</p> <p>— Ја ћу бити тако слободан —</p> <p>— Е, дабоме!{S} Тек штог |
је издала Српска Омладина.</p> <p>— Ја ћу вас молити за ову трећу књигу за моју Јулу, — похита |
ости, ви сте ме до овога довели; ал’ ја ћу се опет за то за вас Богу молити!“ вели јој он, а по |
— добро, а кад удари руда у брег, а ја ћу, што кажу, „аљку на батаљку“ па ил’ у Срем преко ил’ |
ад немам каде, него ево вам сукње, а ја ћу послати сутра моју малу.{S} Уф, уф, кад ја највише п |
е тако гледате?</p> <p>— Па добро, а ја ћу онда гледати у Јулу, а ви ми онда кажите.{S} Је ли, |
х послова! — нека преноћи код вас, а ја ћу већ у јутру послати...{S} Ево вам... — рече и предад |
шавао.{S} Ајд, одма’ запали једну, а ја ћу да ти исприповедим у кратко.</p> <pb n="325" /> <p>П |
, а добићеш и бешику за дуванкесу; а ја ћу ти је, кад узимам каде, опшити црвеном пантликом.{S} |
опати на тим вашим свету, каже!{S} А ја ћу се, каже, стрпити и причекати тебе!“ А ја га питам: |
мал’те не ће то најбоље и бити!{S} А ја ћу бар за то време да се натенани размислим мало за оно |
p> <p>— О, молим, молим —</p> <p>— А ја ћу само да сврнем мало кући, а на ту ћемо страну и удар |
у Недељу код нас овдекана.{S} Е, па ја ћу вам, молим лепо, моћи то јешплицирати.{S} Јербо ја с |
ро, кад велик порастеш?{S} Он каже: „Ја ћу звонар бити“ — А ти, Иво? „И ја,“ каже он. — А ти, Ж |
ти, Нико? „Ја ћу црквењак“. — А ти? „Ја ћу да пирим кадионицу.“ — А ти: „Ја звонар.“ „Ја у рипи |
Иво? „И ја,“ каже он. — А ти, Живо? „Ја ћу први тас да носим.“ — А ти, Нико? „Ја ћу црквењак“. |
у први тас да носим.“ — А ти, Нико? „Ја ћу црквењак“. — А ти? „Ја ћу да пирим кадионицу.“ — А т |
, може л’ јефтиније? — „Узмите кога, па ћу јефтиније да возим“. — Па нађи кога, кажем му ја. — |
пира, — Каже: „Нађ’те ви још једног, па ћу вас возити за <hi>четир</hi> сребра“...{S} Кад оно, |
могу,</p> <p>— вели он. — Нађ’те ви, па ћу вас возити за шест сребра,“ — приповеда поп Ћира.</p |
ћу, чини ми се, устати са бријачем, па ћу га <hi>сама</hi> обријати ако ти нећеш!{S} Да памти |
</p> <p>— Не, не, кроз дан два само, па ћу одмах да се уселим у школу... а дотле ћу се стрпити |
неколико недеља, — а јавићемо вам — па ћу имати родитељско весеље кући... свадба моје кћери... |
л’ се постар’о за кола?</p> <p>— Сутра ћу да гледам у селу.</p> <p>— Гледај бо’ме, зимње је вр |
жавам, а и сама сам у послу.{S} А сутра ћу вам код вас на јаузни све потанко исприповедати!{S} |
, драга госпоја-Сидо!</p> <p>— Тхе, шта ћу, кад нисам напред знала шта ме чека!...{S} А ја боме |
, уф!...{S} Да се помириш!</p> <p>— Шта ћу; видим, како сам, знаш, фала Богу, малерозан, испашћ |
овој фамилији...{S} Ајд’ већ видићу шта ћу! — теши се гђа Перса.</p> </div> <pb n="70" /> <div |
{S} Ја ћу баш највише жалити!...{S} Сав ћу се умотати у флор, Бога ми, фрајла-Јуцо!{S} Не знате |
Јуло, — рене јој Шаца сав блажен, — кад ћу бити тако срећан да <hi>ја сам</hi>, својом сопствен |
еде да викне маму. — Пробајте само, сад ћу да викнем тату!{S} Ви’ш ти то њега!{S} Одма’ шибајте |
евајте одма’ с те дере.{S} Ма...{S} Сад ћу звати маму.</p> <p>Настаде опет пауза.{S} Јула проду |
и ништа; не надај се талу, каже!{S} Све ћу приписати, вели, на варошки шпитаљ.“ А ја кажем: „Фа |
Ајд’, ирошу мој!</p> <p>— ’хоћу!{S} Све ћу урадити к’о што ми <pb n="301" /> кажете, само ми не |
у одмах да се уселим у школу... а дотле ћу се стрпити већ.</p> <p>— Но, квартир још и разумем, |
пином ћерком унтерхалтовати а да с киме ћу!“ А она, гледам је, села па к’о банацка млада гледа |
ирове мој! ’хоћу, снаго моја, а да коме ћу ако теби нећу дебело мазати, та да што смо се узели? |
Муцкалова језик!{S} А ово парче сланине ћу за ујутру да оставим, — вели Нића и меће сланину у о |
а мени ово остави.{S} Кол’ко сутра наћи ћу се с њим.{S} Имамо и иначе послове неке да свршимо.< |
вља гђа Перса Перу.</p> <p>— А не, доћи ћу ја већ одмах после вечере, — вели Пера.</p> <p>— Е п |
посовјетов’о с кимгођ?</p> <p>— А с ким ћу, кад и не смем ником да кажем, како је баш све то би |
се... згодно је...</p> <p>— Е, ал’ како ћу, како?{S} Кад га он, кажу, <pb n="281" /> чува к‘о о |
ој језик позајмим!</p> <p>— Те још како ћу да му очитам!{S} Зар је то лепо, да се ми као комшиј |
им, молим, да чујем.</p> <p>— Само тако ћу вам показати, ако ви мене научите, како се прави она |
о торба. — Нећу ништа ни говорити; само ћу дувати у рог, а за то ми и не треба ни Неце Муцкалов |
Бућкалови’ месе сутра ујутру ’леб, тамо ћу сврнути ујутру на врућу лепињу, а и да им кажем, да |
био знаш, да нас ко прекида!{S} А тамо ћу то све натенани исприповедати; јербо то је дугачка и |
а!“ <pb n="282" /> Ако нико није, а оно ћу ја да је преокренем па од сад нек се каже: „Триста, |
е даље, онако знате — да опростите, што ћу се тако изразити — ако станемо све даље трагати и њу |
није нужно ни ређати све.{S} Доста што ћу вам рећи, да је Шандор (тако су звали Шацу сви од пр |
женој лавици. — Ћиро утуби добро то што ћу ти сад издиктирати:{S} Док га не видим обријаног, да |
уја.</p> <p>— Е па сад лаку ноћ.{S} Бар ћу једаред мирно спавати после толико недеља!{S} Е, фал |
каква прилика... па треба да зна, и њу ћу научити.{S} Али, слатка, услуге за услугу; ’хоћу и в |
фрајла-Јуло, ваше добро срце!{S} Е, баш ћу да пробам! — рече Шаца, па се ухвати за ограду, као |
ћи глас из треће куће.</p> <p>— Ох, баш ћу вас молити! — рече гђа Габриела и утрча у кућу. — Мо |
ка најпохвалније изразила.</p> <p>— Баш ћу вас молити, — вели Меланија.</p> <p>— Ишти и ти, нес |
вела својом керн-штрудлом.</p> <p>— Баш ћу вас нешто замолити, слатка госпоја-Сидо, па ма се љу |
ам, појести од једа и пакости.{S} А баш ћу гледати да се сретнем ш њоме! — Него, рихтих, у мал’ |
си л’ држ’о ти сам риф?</p> <p>— Е, још ћу и риф држати.{S} Доста што сам отворио четворе очи, |
равила се озбиљна и строга.</p> <p>— Не—ћу!</p> <p>— Но, леп си ми и ти Бечлија!...{S} Ти си са |
да је сваки Иђошанин фрај на скели и на ћуприји и свуд, и не мора имати пасош кад купује барут |
их ћурака и међу њима глупи и уображени ћурак, задовољство комшиске деце.{S} И ако је пазио на |
а њему пође вода на уста, па луцкастих ћурака и међу њима глупи и уображени ћурак, задовољство |
био један па један; и сребрна пуцад, и ћурдија с токама, и чизме, и свилен чупав шешир носио.. |
с и очи.{S} А Нића боктер — у чизмама и ћурдији са гајтанима и рузмарином — теши девојке па им |
о туцета на памет знали, и тиме пленили ћуркасто женскиње; али који после обично код паметнијег |
окисле кокошке и још глупље и мизерније ћурке (који ти изгледају као каква стара кокета сутра д |
шору и шта тек радите с другим паорским ћурковима, кад сте таке арамије пред господин-попином к |
и увук’о сам главу у бунду, па сам тако ћут’о све до чарде.{S} Кад се он сиш’о с кола, ја сам п |
и не зна ништа да каже.{S} За то су сви ћутали.{S} Јула је једва чекала да остане мало насамо, |
ад ниси ни за шта!</p> <p>За вечером су ћутали и јели.{S} Поп Спира је био уморан, гђа Сида љут |
вино.</p> <p>Поп Спира је био прилична ћуталица и иначе, а кад је јео држао се оног златног До |
био од оних који су с почетка неспретне ћуталице, али који са живљим и интересантнијим разговор |
запитаће поп Спира Аркадију после дужег ћутања не могавши дуже да издржи дрзак и безобразан пог |
едаред оне око себе кад јој се досадило ћутање. — Но, и ви сте ми лепи штуцери, кад пуштате дам |
ник па се опет даде у мисли.{S} Дуго је ћутао и мислио тако, а кад већ беху далеко иза вароши, |
и? — пита га Аркадија.</p> <p>Поп Спира ћуташе и једнако стајаше на прозору и гледаше расејано |
је лето, они хоће нешто и да отрпе, па ћуте али туве све, и чекају зиму јер су, кажу, лети мли |
аздвоје и стоји свако на свом месту, па ћуте к’о да ослушкују да их когод не гледа и вреба; па |
оње и разговара се с њима, јер оба попа ћуте и ни речи не чује иза себе.{S} Поп Ћира ваљада спа |
сле бурнога бала), како су се скупиле и ћуте, ћућоре по каткад или пућну од времена на време.{S |
о?{S} Ево, ту сам; нек ми изађе!“ А они ћуте к’о мишеви.</p> <p>Пред трећом кућом опет седела б |
и и једу.{S} Нико ништа не говори, него ћуте и једу и пију погружено, како правој тузи и жалост |
родате и да вам остане!!</p> <p>— Ћути, ћути, знам ја тебе, —</p> <p>— Та шта ме, шта ме знате! |
и да продате и да вам остане!!</p> <p>— Ћути, ћути, знам ја тебе, —</p> <p>— Та шта ме, шта ме |
атељка, која би — кад се већ жртвује да ћути и накани да чита — хтела одмах, да све у једној књ |
рса се решила да не спомене, а гђа Сида ћути или о које чему говори. „Видиш бештије једне,“ мис |
једнога дана и запитаће је.</p> <p>Јула ћути и ради даље.{S} Кратка пауза.</p> <p>— Фрајла-Јули |
ажите сами!</p> <p>А Пела се замисли па ћути; и њој изгледа да је то доиста један фелер.</p> <p |
седне, обвије реп око ногу, зажмири па ћути.{S} А гђа Перса га нађе па га стане грдити: „’хоће |
ула копа, а Шаца се ућутао и повукао па ћути.{S} Тишина.{S} Кају се обоје, и једно и друго; Шац |
се полепили по дрвећу као мртви, па све ћути и куња, само се чује неко тихо јецање и плакање, и |
то.{S} Јула чита, а мама ради крај ње и ћути, кад она у себи чита; или је слуша, кад Јула чита |
а и он тужан јако опустио крила па само ћути, па и он гледа жалосно на њу.{S} А на Шаци као нис |
ек шта је доста!</p> <p>А домаћица само ћути, а шта му је у себи помислила —, то смртном човеку |
голубића, лопове један матори!“ он само ћути, зажмири очима, разглави вилице, заврне језик па з |
а“; мени и није било баш тако тешко.{S} Ћутим, па у себи велим:{S} Фала Богу, кад је само до то |
о си ти прва женска што ћутиш!</p> <p>— Ћутим, Спиро, и једем се само у себи... нисам нека свађ |
ко сам, па <hi>к’о женско</hi> морам да ћутим —</p> <p>— Е, то си ти прва женска што ћутиш!</p> |
..{S} А... је л’ те, дуго вам време кад ћутимо?</p> <p>— А да бо’ме.{S} За то ајд’ певај... раз |
ти се не досади све тако да целим путем ћутиш?...{S} Ја знам да кочијаши хоће покаткад и да зап |
—</p> <p>— Е, то си ти прва женска што ћутиш!</p> <p>— Ћутим, Спиро, и једем се само у себи... |
а.{S} Само... — опомиње га Нића прстом, ћуткац!{S} Ником да се <pb n="251" /> ниси шалио да каж |
Нића и метнуо прст преко уста, — само: ћуткац! — А сад лаку ноћ.{S} И фала на дочеку.{S} Ал’ б |
рнога бала), како су се скупиле и ћуте, ћућоре по каткад или пућну од времена на време.{S} Све, |
авлијама, одакле чујеш како се ракоље и ћућоре кокошке на дрвету или како шкрипи ђерам; то вуку |
отишао у <hi>мајсторе</hi> а он (Тима) у <hi>беамтере</hi>.{S} А то је, мислим, прилична разли |
ло (па и што се никад ни догодило није) у селу; и која је, будући доста беспослена, вршила улог |
една тако лепа девојчица (па је пољуби) у тако, али <hi>тако</hi> накарадним и унпасент халинам |
ривео (заједно с безлобивом им дечицом) у крило православља и привенчао за православне Србе; сп |
сад ће се, к’о ни што вам отоич реко’, у ову Недељу да венчаду.{S} Ето, пегла за сватове.{S} С |
о пута потврдила је и друга једна баба, у другом крају, што седи на раскршћу преко пута од Вели |
он каприцира да ухвати миша или пацова, у стању је да заборави и на јело и на пиће и да га саха |
а поп-Ћирина била је нешто сиромашнија, у њој се, истина, мање богатства али више укуса опажало |
ојима сеђаше путник.</p> <p>Млада жена, у чистој цицаној хаљини отворено плаве боје са белим бо |
Черне Горе“.{S} Писар Тима се, истина, у себи секирао и љутио на то, али је свакога уверавао, |
штогођ, отиш’о би, каже, из дешперата, у клоштер Месић у калуђере.</p> <p>— Ју, сирома’ младић |
и да га носе тако све до на крај света, у мрак, у пустолину.....</p> <p>.................</p> < |
дина.{S} Оженили су се из истога места, у коме данас попују.{S} Поп-Ћира узео господин-попину, |
вала једна добра проста уређена кућица, у којој скромна и вредна домаћица уме да води газдинств |
Карловачко гробље и показаће вам гроб, у коме половина Љубинкова живота вечити санак борави... |
них старих владика.{S} Памтим ја, Боже, у моје детињство шта се приповедало и говорило о Митроп |
о као зујање пчела у пролеће, а она је, у себи наравно, пратила речима: „Ти већ спаваш, злато м |
друго све на част вам!{S} Ајде, дакле, у здравље заручника.{S} Спаси Бог.</p> <p>Куцнуше се.{S |
г Нићиног кола, ухватило се друго мање, у које се похватале неке трговачке калфице и неке фрајл |
Сида, да ћеду одмах после венчања горе, у Беч да путуједу.</p> <p>— Ју, ју, ју, Боже, видиш ти |
оквари тај посао.{S} Па још тамо су се, у Темишвару, каже гђа натарошевица, споречкали, а овде |
туђем свету комотни као код своје куће, у свом селу.{S} Па за то чим су се нашли код куће, одма |
, која се опоравила од лаке несвестице, у коју је мало час пала, кад је видела поп-Спиру у коли |
ће моје очи чарне!“ —</l> <l>То изрече, у Тису утече!</l> </quote> <p>И гђа Сида осети као да с |
ши господин-Ћиро, што сте, то јест, ви, у своје време, <hi>изабрали</hi> госпођу Персу себи за |
купио клавир на вашару. „Ено га, вели, у шупи, па нек свира у њега сваке друге недеље у дујету |
ви и виче јој једнако: „Ти си ме, вели, у ове нечисте силе отерала и ја душу моју изгубила!“ па |
мор’о свему томе научити.{S} К’о мисли, у завади су, неће чути један од другог.</p> <p>— Е, по |
к’о у каквој полки.{S} До-до-дошло ми, у земљу да пропаднем!</p> <p>— Уф, уф, уф! — виче гђа П |
им; и одмах нађе утехе поразу у самоћи, у мислима на Шацу, и у мислима којима се тако радо баве |
од оне песме, ако је се сећају читаоци, у којој се спомињу неки пулгери и паорски момци, и неке |
тако, а кад већ беху далеко иза вароши, у пољу, одмахну путник руком и рече једно „Ех!“ (као ка |
носе тако све до на крај света, у мрак, у пустолину.....</p> <p>.................</p> <p>— Е, ф |
м за послом, а и ви сте, к’о што видим, у послу.</p> <p>— Та, ето, цуњам по орману.{S} Тражим и |
.. овај, господин-парохом... и шаровом, у мојој рођеној башћи?!</p> <p>— Е, а откуд је то ваша |
е сокаку опет срела са Цвечкенмајерком, у петом са гђом Соком гркињом, у шестом са гђом натарош |
једна комшиница зарекла пред кандилом, у коме је горео најчистији барабанц-зејтин, тако она не |
ајерком, у петом са гђом Соком гркињом, у шестом са гђом натарошевицом и гђом касирком а у седм |
рај Тисе; крај обично Мађарима насељен, у коме је, према томе, следователно, <hi>ноћу</hi> мног |
онац с кукурузом који се онако окруњен, у зрну, кува, и шакама га једу укућани целога дана, али |
и као попино дете, васпитано, наравно, у страху Божјем, снивала је један сан који је, може се |
ци!{S} Јер ако ћемо право и објективно, у чему је Шаца умакао Тими; обојица су били школски дру |
.{S} Сокак или авлија, то је све једно, у сваком селу.{S} За то и у овом нашем није била реткос |
ели раздрагани домаћин. — „Севај, Тино, у подрум по вино,“ додаје г. Кипра нотарош, а Совра гај |
код куће па после спевана у песми, што, у осталом, све на једно излази.</p> <p>Но на ствар.{S} |
„купице“, а после отиш’о послом у рит, у лов на пијавице, па на њему оставио дућан... а сутра |
род овом бирташу што је сада, то јест, у Темишвару — Он ће, знате, да се жени; па у Недељу ће |
вели г. Пера, — а остало је, што кажу, у Божијој руци!</p> <p>— Наравно, наравно!{S} Све је у |
Па не иде Турчину, него опет, што кажу, у кристијанску и комшинску фамилију! — теши је прија Ма |
</p> <p>— Е, „лако је ђаволу, што кажу, у риту свирати“, па и теби, газди човеку, прдачити се с |
ним позитурама, изразима, разном оделу, у разном душевном расположењу и на послетку у разним се |
а фигура на господин-нотарошевом столу, у којој господин нотарош држи трафику, а то је једна же |
у.</p> <p>— Код Пишкелесовице на рогљу, у Бечкереку, трећа кућа од апотеке.</p> <p>— Баш нећу и |
је Бог сваком младом заљубљеном створу, у лицу његових родитеља, натоварио на врат.{S} Лишће ви |
попине ћерке из једнога села у Банату, у коме су парохијани били тако побожни, да су бадава мл |
да да њену Јулу нигде на страну у кућу, у лер, а она сва позеленила, па ђипа, мал’ ме није удар |
и да се сретнем ш њоме! — Него, рихтих, у мал’ нисам заборавила.{S} Имам да ти јавим једну вест |
<p>— А, госпођице, мора се признати... у тим годинама, па тако мајсторски зготовити!{S} Могли |
ч?!</hi></p> <p>— Па у порти било то... у црквењаковој авлији...{S} А он онда дочеп’о цигљу па |
Даклем, ако смем узети себи слободу... у здравље ваше примјерне супруге, ваше госпоја-Персе!</ |
лију, јер чује неко хркање, али не зна: у <hi>којој</hi> то кући хрчу? — па не сме преко зида н |
е, први пут заљубљене девојке, а то је: у мислима о својој смрти.{S} Најрадије је мислила о том |
се баш много <pb n="199" /> ни чудити; у том јој је, што кажу, и век прошао!{S} А после, и <hi |
tle>Преходница</title> је већ оригинал; у њој има једна красна приповетка, <title>Карловачки ђа |
ва, — каже, — моје дете у Швапску кућу; у једном истом кориту, — каже, — и месиду ’леб и переду |
д су велике врућине биле, <pb n="50" /> у њему је под комарником спавао домаћин сам главом.{S} |
ве.{S} Па и сам поп-Спира <pb n="41" /> у олтару (јер је његова чреда била) зачуди се кад чу не |
поп-Ћира се толико пута <pb n="102" /> у љутини зарекао да ће га свега секиром разлупати или г |
И све ће се то повешати <pb n="244" /> у оџаку и по осталој кујни тако високо, да домаћи мачак |
ето, један наш Банаћанин <pb n="164" /> у далеком свету прочуо, а Иђошанима обећано једно звоно |
а и дунуо једанаест пута <pb n="125" /> у рог и огласио век скоро успавалом шору и селу да је ј |
то, да ће госпођа Перса <pb n="365" /> у будуће крштавати унучиће поп-Спирине.{S} Међутим, пош |
рке за њима.{S} Жене држе <pb n="76" /> у рукама мараме савијене на троугао, бабе мараме са зав |
љива.{S} Падала је често <pb n="107" /> у несвест и била — како је гђа Перса тврдила — склона с |
ека“, што рек’о цар Давид <pb n="87" /> у једном псалму.{S} А овога вина нећете надалеко наћи.{ |
целога тога дана труцкао <pb n="359" /> у колима, па му сад треба топле постеље и укрепителна с |
сад у варошима.{S} Шаца у <hi>Б**</hi> у Бачкој а Пера у <hi>В**</hi> у Банату.</p> <p>Пери је |
Б**</hi> у Бачкој а Пера у <hi>В**</hi> у Банату.</p> <p>Пери је то већ друга варош за ових шес |
х девојака на удају, а <hi>рогљева</hi> у селу доста баш к’о празника у години, па сваког празн |
едељу дана да иде с <hi>погачарима</hi> у Б** нити је хтела да прими икакво правдање и извињава |
ан, што увлачи <hi>унијатске књиге</hi> у православне цркве!!{S} А Часловац је <hi>његова сопст |
остојнима.{S} Требали смо <hi>прво</hi> у ваше здравље, драги мој и ретки мој госте, чесњејши г |
а је у бригу и његов <hi>барометар</hi> у кући, јер онај зелени жабац у оној стакленој тегли на |
{S} Та пој’о сам ја и <hi>Керувику</hi> у нашем селу... па још пред господин-протом... оним наш |
клавир.{S} Клавир у селу у оно доба!{S} У селу је и кринолин био још једнако доста ретка и бар |
је тек она сретна и задовољна била!{S} У срећи тој својој хтела је да сви буду срећни и задово |
он <hi>Екселенцију</hi> да превари!{S} У мал’ му нису слиндарили ону браду.</p> <p>— А шта је |
вати!“ Хе, па тако вам је ето и ово!{S} У Божијој је руци све то, наравно, али не треба ни ви д |
{S} Гледај само чуда шта га их гору!{S} У свакој соби по пола туцета кандила к’о на Христовом г |
p> <p>— Отвори мало те шалукатре!...{S} У соби је к’о у рерну... врућина ми је.{S} Па запали ма |
ао поп-Ћирину и поп-Спирину кућу!...{S} У вече у крајњем шору, где се продаје кришом дуван и гд |
лава Шеснаеста порасла као главурда.{S} У њој ће читалац видети: ко је главни виновник, што се |
љива као удавача а бесна као фурија.{S} У срцу њезином не беше ни толицно кол’ко једна пчиодина |
оћи је кол’ко тол’ко утехе налазила.{S} У самоћи је могла мислити на кога је хтела, то јој нико |
ш мало па порта остаде скоро празна.{S} У порти још осташе само нови и стари учитељ очекујући п |
из поповске куће удала за берберина.{S} У том јој паде на памет и Меланија и Пера и гђа Перса.< |
пароха ченејског поп-Олује названог.{S} У њој је врхунац заплета који се развијао у Ченеју и Те |
куповао, куповао је за две персоне.{S} У соби два велика тешка орахова шифонира стоје као две |
туторову ћерку; ни један из љубави.{S} У оглашеном стечају за парохију било је много других ус |
же га.{S} А господин попа само седи.{S} У двадесет и четир часа тек ако се једаред диже да види |
утовање са једном епизодом на чарди.{S} У првој половини Главе је забава, а у другој поука, т. |
виље, све се изгуби за час у даљини.{S} У последњим најпаметније тераним колима седе две прије, |
а донела и рапортирала га гђи Перси.{S} У њој ће већ читатељ наслутити сукоб и заплет без којег |
’о да сам га намерно хтео преварити.{S} У мал’ <hi>мене</hi> нису обријали! — „Ово је или хотим |
ма оној твојој услузи мени учињеној.{S} У здрављу је испушавао.{S} Ајд, одма’ запали једну, а ј |
и врбовим гранчицама јер је празник.{S} У поп-Спириној се кући формално спало с ногу од ово нек |
{S} Друкчије је у кући и пред кућом.{S} У кући се риба и чисти.{S} Дечурлија је комотнија Субот |
ило се још једно треће опет паорско.{S} У њега увукоше и неке Швабе из другог краја села, а међ |
о Његово Преосвештенство руководило.{S} У гневу свом, шта је само за Господина Владику рекла!{S |
оба за који се чак у Темишвару чуло.{S} У кратко, цела је Глава пуна врло интересантних ствари; |
само понеко место из ње испричаћемо.{S} У тужби се поп Ћира бави прво самим собом.{S} Спомиње н |
и и мржње, распирили у ужасан пожар.{S} У њој ће се изнети све оно што се сутра дан, а, и следе |
и невероватне ствари о том догађају.{S} У вече тога дана, знало је цело место, и лево и десно о |
ера се домаћин и устумара по авлију.{S} У <pb n="305" /> том истрчаше и Глиша и Рокса и почеше |
није нигде лепша Недеља него у селу.{S} У селу се још у Суботу после подне опажа да се приближу |
а његова што ју је видео на прозору.{S} У песми куне злотворе ради којих се не могу састајати, |
није могао стати у Главу Тринаесту.{S} У њој ће, дакле, читалац сазнати још неке подробности к |
ивца.{S} За то је и заволела самоћу.{S} У самоћи је кол’ко тол’ко утехе налазила.{S} У самоћи ј |
реко термина.{S} То је оно што кажу:{S} У град кад ’хоћеш, а из града кад те пусте!{S} Пази, Ер |
се допада Меланијин глас и свирање?{S} У селу доста, боме, и оволико.{S} А то је папина омиљен |
знам, ал’ опет..{S} Кад је оно било?{S} У Јануару... е, а сад имамо Јулиј месец.{S} Хеее! — врт |
но прво траже и најчешће ту и налазе, — у том, дакле, крају су се тога дана у вече приповедале |
— рече жалосним гласом гђа Габриела. — У осталом — трже се па настави, — сад вам ја баш не уме |
Е, па да се куцнемо, — вели домаћин: — У здравље родитеља заручницина!</p> <p>Куцају се.{S} По |
ша и говорљивија половина човечанства — у овом месту неговали и писмену књижевност.{S} Данас ма |
ри баш да чита и да пише али да скува — у томе се не боји ни једне своје вршњаке надалеко.{S} Ј |
им ушима чула кад су га позвали сутра — у Недељу — на ручак.{S} Чим се вратила и донела мачка к |
о младо женско створење — рећи ће они — у тим годинама (а колико је пак година Јули, колико и М |
е само оно што су га — Боже ме прости — у старо време пили они сватови у Кани Галилејској —</p> |
и бришу и нос и очи.{S} А Нића боктер — у чизмама и ћурдији са гајтанима и рузмарином — теши де |
о! —</p> <p>— Та шта говориш?!</p> <p>— У мал’ што <hi>њему</hi> не оде брада!</p> <p>— Та, оно |
ећом оне дрвене)- па за њом, а она беж’ у комшилук!{S} Ту се завукла у комшиску сламу, па док н |
како они нас деру, кад је неко од наши’ у невољи; кад се, на прилику, жени!{S} Та, волијем попо |
самом Бечу око цареве палате, а камо л’ у овим кавоним селу!{S} Али, шта је ту је; фала Богу, к |
..{S} Што рекли паори: „Ил’ за њега ил’ у Тису с брега!“ а ми шта смо знали, него попустили.{S} |
ћу, што кажу, „аљку на батаљку“ па ил’ у Срем преко ил’ још даље у Сервију...{S} А за сад још |
<pb n="417" /> ми Јулу не дате, ја одо’ у солдате од своје воље... а и оч’о би’, сунца ми!</p> |
ми је било!{S} Отвори се, земљо, реко’ у себи.</p> <p>— Уф, уф, уф!{S} Ал’ како позн’о да је в |
<pb n="210" /> <p>— Ударио га „штоглом“ у леви образ и све му зубе поизбијао и просуо по порти. |
м месту.{S} Отишао је за ђакона у Б*, а у селу остали попови с попадијама; попови и којекако а |
{S} У првој половини Главе је забава, а у другој поука, т. ј. изнета је ужасна слика једног алк |
подин Пера пристане, — вели гђа Сида, а у тај пар дошла јој гђа Перса сва зелена.</p> <p>— О, к |
ке, шваргле и друго јестиво из оџака, а у томе му иде на руку омирски смех укућана изазван шала |
ти креше трава по баштенским стазама, а у исто време бодрим оком пази, да ко од облапорне кућне |
оље са стомаком. — вели му поп Спира, а у себи мисли: „Знам те, знам, стари курјаче, и зашто си |
ило!?{S} Та тек ми је четрдесет пета, а у рожданику ми пише: да <pb n="254" /> ћу доживити и чи |
! — вели поп Ћира смејући се усиљено, а у себи је извесно помислио: „Није то теби поп Спира заб |
има да савлада човек који мора хитно, а у невреме, да путује</hi> </p> <p>У том уђе и Аркадија. |
о чудно што се Шаца тако чини невешт, а у сну јој тако мио и искрен и тужан био, а сад прилично |
о нека као мантија, и нека камилавка; а у њега нека дуга брада па се Богу моли.{S} А она пролаз |
ошевица, — него се ми мало задоцнили; а у другим кућама, да бо’ме да су давно и давно ручали.</ |
покупи тај есцајг, па иди па спавај; а у зору да си ми рано на ногама, па опери све то, кад ве |
везане и да не знају — него, тако!{S} А у вароши фине, па штелунг па персона па клавир са немец |
То је бо’ме папрено, Петре синко!{S} А у јесен?</p> <p>— Па к’о и у зиму, шеснајст.</p> <p>— Т |
кчије се ражђипа, кад Совра свира.{S} А у колу је све било заљубљено; свак има своју, па не да |
је смела ни носа промолити оданде.{S} А у томе се и тата одљутио мало, а и мама се заузела и ум |
икати онога с другог краја авлије.{S} А у авлији свачега; једно богатство достојно зависти.{S} |
залармају и грабе се који ће пре.{S} А у попиној вредној кући увек је било посла и да се помаж |
међу њихове и тетка-Макрине баште.{S} А у башти ништа није онако весело као пре, него све некак |
до данас нису се више растављали.{S} А у ову кућу она га је донела као део мираза своме попи.{ |
а за ону другу полутину к’о бесан.{S} А у колу кад свира па кад стане пред неку газдачку девојк |
же да попамти, толико их је много.{S} А у толико је пре био то сада случај, кад се ишло чак у Т |
и отвори капију кроз која улазе кола а у њима поп Ћира сав прашан у неком старом шеширу који ј |
му, којом се обично служила цела кућа а у последње време већ почели њоме покривати и тесто за к |
нег дужа, па се горња половина дигне а у доњој стоји дуван и увек је влажан.</p> <p>А тек попо |
ма речено да се срцу не да заповедати а у песмарици записано „Није благо ни сребро ни злато, ве |
са гђом натарошевицом и гђом касирком а у седмом са гђом апотекарицом.{S} И тих пет мобилисаних |
ело и на пиће и да га сахатима вреба (а у осталом, на то су га и научили. „Не дам му, боме; ено |
, лека ради, кога избацили из кафане (а у другим никад рагастов није читав!).{S} Све је ту мирн |
ишта ни продати ни делити.{S} Неће баба у труц да умре!“ Тако се отприлике јадао Палчика пријат |
S} А кафану је држао неки трбушко Шваба у сомоцкој комотмицни са златном кваслицом, неки дузтаб |
сокака парокијана, кол’ко поп-Ћири зуба у глави фали.</p> <p>Шта је од свега овога истина, дозн |
ирало је пет гајдаша; два у собама, два у пространој авлији а један на сокаку пред кућом. (Био |
у коло.{S} Свирало је пет гајдаша; два у собама, два у пространој авлији а један на сокаку пре |
тни и учевни људи, обишли све, па једва у зло доба, нашли код Пере Тоцилова?</p> <p>— Право каж |
терати на сваку форму, док сам је једва у зло доба истер’о да буде к’о што треба по типару!.... |
напослетку, а за што момак и да не пева у својој башти уз своју тамбуру!!{S} Данас се већ не би |
ко баба омекш’о па сад он највише ужива у мојој Јули, и већ, Бог зна како!{S} Одаје јој чест; с |
е вилиних коњица око оних силних бикова у лејама и силно лупање у грудима Јулиним од неког стра |
сами без ичије помоћи потпишу.{S} Слова у имену и презимену им, истина, изгледају као оно ред д |
реба! (Пера Тоцилов је некад секао дрва у некој спахијској шуми, и том приликом <pb n="278" /> |
Шта је десетица!{S} Оде, што кажу, сва у коњску зобницу; „десетицу у зобницу!“</p> <p>— Ама мн |
ече у себи гђа Перса која се такође сва у уво претворила.{S} А била је задовољна; видела је већ |
еда гологлав и мало постиђен, пољуби га у руку, па само вели: „Хе, шта знате, господин-попо, гр |
тник и поклони се поп-Спири и пољуби га у руку што се овоме јако допало, јер се до сада није ба |
туљак што му га даде Аркадија и зави га у завој па метну у појас поп-Ћирин.</p> <p>— Е, је л’ г |
на једнако јој је посред срца, — али га у башти нема!{S} Срела се с њим само једном у шору.{S} |
да и Јула.{S} Обе забринуте, гледају га у тежњи да му прочитају с лица, шта им доноси: срећу ил |
ире.{S} А није ни чудо.{S} Та већ су га у поп-Ћириној кући звали просто: „Сине Перо“ или „Синко |
пиним шором, отишао у други, и из овога у трећи сокак и ту је дунуо равно дванаест пути у свој |
риповеда и једнако се јада па било кога у чарди ил’ не било!{S} Једнако приповеда о старим врем |
можеш, ако се стрефи, да узмеш још кога у кола.</p> <p>— Ако нисам и нећу! — рече у себи Пера Т |
ирцлијини нису никад, каже он, којекога у кућу доводили нити ма куд удавали, него све оно што ј |
у врло корисне ствари а између осталога у првом реду немачки; немачким је тако владала, да је, |
Они су јој се сутра дан извињавали, да у оном јурењу и утркивању, као већ у сваким сватовима, |
радим, ал’ тек ја не могу да трпим, да у том месту ди ја живим и машамодирам, иде једна тако л |
гђа Сида.{S} Е, то је тако наљутило, да у мал’ што није планула и очитала јој у својој рођеној |
о страшно лајати и скакати на ланцу, да у мал’ што није ишчупао колац за који је био везан, док |
прекида предиво само онда, кад чује да у кујни лупа сатара и да се сече месо, а после се опет |
и и пљуцкати онако по банацки, па се да у дубоке мисли.</p> <p>Дуго је пућкао и мислио а после |
} Унцут један! — додаде у себи па се да у мисли.{S} Радозналост је морила; да се изеде жива.{S} |
ло госпођа Перса се договори с попом да у идућу Недељу буде прстен а после Божића свадба.{S} Та |
ли не запевају, а онда одједаред као да у земљу пропадне.</p> <p>Пред петом се кућом опет скупи |
сама, па волије и да га пољуби, него да у тим годинама умре од страха у помрчини.{S} А он је он |
— Сам самцит.</p> <p>— Па то сте ваљ’да у биртији одсели?</p> <p>— Наравно.</p> <p>— Ех „наравн |
једно другом клања и приближује и пада у наручје, па к’о да се љубе.{S} Па се опет раздвоје и |
ридесет година трудног апостолског рада у вртограду господњем гајећи и усађујући у срца поверен |
застајкује сваки час; размишљава, гледа у штукатор или кроз прозор, па најпосле, слеже раменима |
у; нешто је расположена данас.{S} Гледа у башту.{S} Тишина; <pb n="139" /> нигде никог.{S} Ћарл |
А ви извесно знате? — пита Пера а гледа у земљу. — Па што ме не научите?</p> <p>— Е, то хоћу, а |
аква, — рече и ману сетно руком а гледа у њу.</p> <p>— Немојте, немојте, — прекида га Меланија, |
д нешто има да каже а он говори и гледа у онај писмени акт, или окреће плајваз, или намешта пер |
огословски, а кад говори што а он гледа у земљу. — Сутра ће, — свршава Ержа рапорт, — бити код |
ко га је послао пред њу, па само гледа у лево у земљу, па све везе, док се не озноји испод нос |
Спира и приђе к прозору, па се загледа у једну стаклену теглу и гледаше је дуго.</p> <pb n="26 |
лепо патку кожну кецељу, па сад изгледа у њој као какав пинтерски калфа.{S} Сад се лепо влада, |
гђа Сида скида, громове чим га погледа у оној његовој ваздашњој позитури. „Сав ми је зелен, го |
Ослушкује, али не сме никако да погледа у комшиску башту.{S} Мало јој чудно, што не чује оданде |
ула јој помаже у послу и кришом погледа у забринуто мамино лице.</p> <p>И Јула је трпела ових д |
нате! — вели гђа Сида па и опет погледа у Перу који се само окреташе час једној час другој попа |
стићете.{S} Стићете комотно још за вида у Ченеј.</p> <pb n="296" /> <p>Платише бирташици ракију |
Макра обе у свиленим хаљинама, гђа Сида у <pb n="384" /> неком капижону какав писац давно није |
али давнашњи.{S} Донела га је гђа Сида у мираз своме попи, и износио се из шифонера само онда |
pb n="235" /> <p>— Тхе, — рече гђа Сида у себи. — „Не липши магаре?“ А после се опет замисли. — |
/p> <p>— А то вино, — упаде му гђа Сида у реч, — решио се мој супруг да отвори кад узудајемо на |
им, кад о Шабецу свира регименцка банда у промонади.{S} Вид’ла сам,“ вели, „свака чуда, али тог |
е знам —</p> <p>— О, то сам вам ја онда у великој штети!{S} А ја, сирота, мислим да се оасним ш |
ела прескочити, јер је само као епизода у овој приповеци.</hi> </p> <p>Осванула је света Недеља |
; па док могу — добро, а кад удари руда у брег, а ја ћу, што кажу, „аљку на батаљку“ па ил’ у С |
писац претерује и ако се све ово догађа у једном селу) галантно и обилно обасипао пољупцима.</p |
ваљена, а Меланија висока витка и блеђа у лицу а увек се тужила да јој нешто није добро.{S} Јуц |
терка Еулалија као једна велика госпођа у чијој се кући по три четири пута дневно пије чоколада |
поодавно настала потпуна тишина и пауза у друштву, да се његово тиктакање није чуло, — то мисли |
едног сокака... — рече и засја јој суза у оку. — Па за што да се срдимо...</p> <p>— И она... је |
им кадионицу.“ — А ти: „Ја звонар.“ „Ја у рипиде.“...{S} Кад погледаш, сви хоће да служе само ц |
— осам година после испричаних догађаја у претпоследњој Глави — путовао је на коли један млад п |
{S} Као она свила по пољу што се извија у јесен тако се изви и отеже са весела срца Радина сетн |
бешењачка жена!{S} Кад год иде Меланија у цркву, увек зове и моју Јулу, а неће сама да иде; сам |
албум било је највише њених фотографија у разним позитурама, изразима, разном оделу, у разном д |
е Јули која седи поред ње или Жужи која у то доба обично полива улицу или плеви зубачу, да не б |
есно послана.{S} И њу увукоше са сокака у авлију у коло и ако се као отимала мало и викала: „не |
Иде тако задовољан све напред из сокака у сокак, па мисли, како је сретан и пресретан, јер му ј |
формално спале с ногу јурећи из сокака у сокак.{S} И сама гђа апотекарица — која се с почетка |
ица Јулиних честих одлажења и састанака у башти на огради, а што је још више заплело ствар и до |
Бануо једаред изненада Господин Владика у село, а баш је била Недеља.{S} Он право у цркву на Ју |
утук’о!...</p> <p>Колико је лепша слика у поп-Спирином дому.{S} Колико је више хришћанске скруш |
љева</hi> у селу доста баш к’о празника у години, па сваког празника или недеље на другом рогљу |
а од ранога јутра па све до Понедељника у јутру.{S} И у вароши па има неке разлике између радно |
шња жена је ту песму певала к’о девојка у једном друштву; она је имала диван глас а песма била |
провађања.{S} Колосално је напредовала у клавиру; сад свира и теже пијесе које се простацима и |
к пријатан.{S} Већ је дваред суделовала у два концерта, која су давана ради подупирања варошког |
ед та комендија.{S} Страшно сам се дала у бригу, Спиро!{S} Има три четир дана како све сневам н |
ра</hi>“.{S} Та није било већег спадала у школи од њега! — Те још какав, какав пријатељ —</p> < |
рунга“ него је само спремила и задржала у свом орману нек се нађе кад устреба.{S} Самих фачли ј |
која су се поређала крај кола и стајала у реду као какви мали кривци, и крупне им сузе капале п |
и џакала, гуркала, претурала и плакала у колима, а они у кујни чупали живину и спремали богату |
ра домаћица на којој— кућа стоји, имала у виду само економне обзире.{S} Попа наредио да се пата |
је.{S} Меланија је знала немачки, знала у клавир; а Јуца тек натуцала нешто мало и знала по мал |
је, срећом, баш пред самим бунаром пала у несвест. — После тога увек је следовао какав поклон; |
јска деца, читаво једно туце — потрпала у кола и џакала, гуркала, претурала и плакала у колима, |
р неке асне,... села би’ па се одмарала у старости... а од тебе баш никакве!</p> <p>— Мамо, ’хо |
она, слатко дете моје, села па записала у њу све сосове, цушпајзе и мелшпајзе како се правиду.{ |
поја Сида је увек кришом од попе метала у вече <hi>Сановник</hi> под јастук), а оно и за „кугла |
е!“</l> </quote> <p>Та је песма постала у овом селу али је добротом (односно: пакошћу) Шаце бри |
ела је дакле ово дана најчешће свраћала у поп-Ћирину кућу.{S} Ту је помагала и ручала а тек пос |
у свој лепоти својој, а сад је отрчала у комшилук да позајми часком оклагију; њихова се скрхал |
имала своје воље и која је све слушала у кући, и оца звала: <hi>тата</hi> а матер <hi>мама</hi |
Боже кад је муж мали, а жена се отегла у висину!{S} Ено како ружно стоји кад Арса грк пође куд |
и долазили.</p> <p>Фрајла Јула је могла у паузама да живи, али их фрајла Меланија није трпела и |
ца спремила!{S} И све ово није ни увела у инвентар „ауфштафирунга“ него је само спремила и задр |
из Карловаца из онаки’ романтиш предела у ову равницу без околине!</p> <p>— Ах, госпођице, овак |
која је сва уплакана и неутешна седела у кујни и пробадала виљушком паприке спремајући их за з |
рио за диње.{S} Увек сам их крадом јела у кујни с млађима...{S} Био је нервозан на диње здраво. |
ну књигу коју је још Јулина баба донела у мираз Јулином деду.{S} На последњем листу сваки је чи |
дије и две попине ћерке из једнога села у Банату, у коме су парохијани били тако побожни, да су |
ударао у тамбуру, тихо као зујање пчела у пролеће, а она је, у себи наравно, пратила речима: „Т |
само мени.{S} Та зар сам забадава била у пансионату!...{S} Та залудићу ја њега к’о Дона Игнаци |
ри му фрау-Габриела која је такође била у сватовима као и њена од скора непријатељица фрау-Цвеч |
о; ето тако је било!{S} А да си ти била у мојој кожи, — наставља поп Ћира, оставши сам у соби, |
не осврће, него се дала и као задубила у посао па ради, а сва се претворила у ухо, па чека кад |
, ја сам се баш <pb n="195" /> заљубила у тај ваш циц; говорим, а сва ми памет остала на њему!{ |
лутила је.{S} Није се забадава заљубила у Шацику берберина.{S} Бар ће имати ко ће обријати поп- |
на цедилу, па се из дешперата заљубила у Шацу... оног младог, здравог лепог... та знате га сиг |
„јабука“</hi>, па га моја Јула пољубила у руку, а баби удариле сузе, па ти он њој девет дуката |
ди по комшилуку.{S} Она није ни улазила у куће, него је с авлијских врата викала и дозивала дом |
а се осећала ту — како се сама изразила у писму — као закопана, и он је морао тражити нову паро |
осећала, и њена крв је бујније струјила у жилама, срце јој јаче било, образи се запламтели жаро |
гер па га вуче кући.{S} Тако је мислила у себи гђа Сида па прекиде сама паузу.</p> <p>— А ми ба |
и рибљом, која се преко ноћ добро упила у кожу да не пропушта воду и да не убија ногу.{S} После |
<p>Одмах на прво питање Јула је ударила у горак плач, а госпоја Сида се само крстила и погледал |
иче фрау-Габриела која је била завирила у кола и видела, на велико и њено чудо, оба попа како с |
ла у посао па ради, а сва се претворила у ухо, па чека кад ће је оданде он нешто запитати.</p> |
буду срећни и задовољни, па се пустила у разговор са Жужом, и мило јој је било кад јој је ова |
о, па пребацује себи, што се и упустила у разговоре.</p> <p>— Он да ме жали! — говори Јула онак |
је играла немачке игре које је научила у леру, унтерхалтовала се, правила ероберунге и вазда с |
о кад се нека Бечкеречка чифуцка фрајла у промонади унтерхалтује с лајтнантима уланерским, кад |
а она беж’ у комшилук!{S} Ту се завукла у комшиску сламу, па док нису краве дошле кући, није см |
ога <pb n="285" /> могу примити на кола у предњи сиц нуз мене!?{S} Па ето и господин су, на при |
Изведоше и младу и доведоше је до кола у која беху најлепши и најбешњи коњи упрегнути.{S} И мл |
коњи!</p> <p>— Та како не би било кола у толиком селу?! — праска гђа Перса.</p> <p>— Та има ко |
фронцлама.{S} Све је то скинуто с кола у присуству путника и унето у кафану.</p> <p>Чим се уми |
на света.{S} Свирају гајде, играју кола у авлији неколико и дуж сокака двапут толико.{S} Излазе |
p> <p>Поп Спира је сутра дан им’о посла у пољу у винограду и по њивама, па је са свим заборавио |
еђ њих стоји с албумом у руци мала Јула у краткој сукњици и дугачким хозлицама са шлингерајем, |
ш тако страшно урадио? — питала се Јула у себи. — Баш ништа страшно!{S} Лепо ме пита: помаже л’ |
да је изређала све поименце шта ће Јула у ауштафирунг донети, а тетка Макра је опет изложила уз |
огу, кад је само због тога! — рече Јула у себи а после додаде гласно: — Па поздрав’те га, слатк |
„Ти већ спаваш, злато моје (говори Јула у <pb n="167" /> себи песму), тебе грли слатки сан; спа |
х ексера на капији кад је једном банула у Жужину собу па затекла тамо једног курмахера Жужиног |
стара гркиња Соса, она се није кренула у цркву ни да чује ни да види новог учитеља, него да чу |
онако раздрагана <pb n="389" /> изашла у авлију сва румена и зајапурена па се хладила танком ш |
о задовољство и онако раздрагана изашла у авлију, па као свако сретно створење, готова била да |
Ћирини већ ушли у собу, нарочито изашла у кујну, да се тамо од чуда трипут прекрсти.{S} А и јес |
чу се глас тетка-Макрин, која је дошла у башту, да обиђе буре и наточи сирћета.</p> <p>Какво н |
тигле из поља краве у село и свака ушла у своју авлију са вименом пуним млека; давно су већ и п |
ује се опет неки глас из прека; — „ваља у рит, да насечемо трске, да покрпимо кров, јербо је ве |
емо кад нам ко дође у гости,“ — понавља у себи путник речи Јулине, па се даде у мисли. — Она је |
чаши, и не једе љуске, него их оставља у тањир, па кад поједе и он опере руке у истој чаши као |
ој кући.</p> <p>Ах, како је лепа Недеља у селу!{S} Лепа од ранога јутра па све до Понедељника у |
; а домаћин остаје и задовољан размишља у себи, како нема ништа лепше од учена човека и како св |
ето и он вам одаје почест, оставио вама у десно... а за то вас и возим по то.{S} А за десет сре |
баци мотику, па се удари очајно шакама у главу, поражена толиком дрскошћу Шацином. — Ју, како |
блуде некуд у даљини; на петој с рукама у муфу и пахуљицама снега; на шестој с лалом и зумбулом |
е удаваче најрадије спавају.{S} Ни мама у соби није могла чути тамбуру.{S} Али Јула је чула и о |
, само је јаросна гђа Перса остала сама у кујни да спрема „ајнпренсупу“, јер она то најбоље зна |
сиш још и госпоја-Персу, како је и сама у очајању толико пута рекла: „Дође ми да се и сама обес |
меје се гђа Перса сатанским смехом сама у себи. — Ал’ рихтиг!{S} О извин’те, та ди су ми биле о |
ући се од радости и силне брзине петама у леђа, оде, да се похвали друговима (јер добити три кр |
чизме па боси лете кућама са чизмицама у рукама.{S} По нека девојка промакне брзо у комшилук, |
е чизме и оне кацабајке оним Маџарицама у Кун-Сент-Мартону што су ти сву ноћ играле чардаш...{S |
РТА</head> <p> <hi>Каквих ти описа нема у њој!{S} Ту је описан и стари шаров, и лопов мачак, и |
а неколико тренутака, или кад Јуле нема у башти да је види или чује.{S} Мало који дан да није д |
рте „Латинске“ био истеран због атеизма у неком виду, и онда шта ће с њим,<pb n="137" /> него г |
i>’лади</hi> кад је пијем.{S} Ваљда има у њој педесет гради, па да изгорем!{S} Ја нећу само при |
Отимају се о њега; и један и други има у кући на удају... па через господина Пере учитеља.</p> |
гођ и претекне; није згорег да увек има у кући пржене кожурице...{S} А требаће и через мишева; |
ан нема лулу у устима него са штаповима у рукама иду и разговарају се а жене и ћерке за њима.{S |
еколико дана; заћути као да се са свима у кући посвађао.{S} А после опет заокупи једног дана из |
ји која се унтерхалтовала, него и свима у комшилуку па чак и баба-Тини која се још пре педесет |
пала, кад је видела поп-Спиру у колима у којима ће јој се папа возити.</p> <p>— Ајд у име Божј |
ио; само је он више дувао у гајде онима у кујни и у авлији, него онима у сали.{S} Млада је била |
де онима у кујни и у авлији, него онима у сали.{S} Млада је била лепа, блеђа него обично а млад |
ину и Пера и Шаца, а и тазбина иде њима у походе, али се Шацини и Перини не састају, не виђају |
Сидине авлије бацаду се са с кромпирима у госпоја-Персину авлију, само да не останеду дужни.{S} |
дабоме, не уме онако пиљити мушкарцима у очи и преврћати очима к’о она њи’на актерка.</p> <p>— |
} Чује се још од винцилирове куће ларма у кући.{S} Једно чудо —</p> <p>— О мај!{S} И јесте чудо |
јпре излемана код куће па после спевана у песми, што, у осталом, све на једно излази.</p> <p>Но |
дносно: пакошћу) Шаце брице публикована у Велико-Бечкеречком Календару и тако спасена од забора |
таста.{S} Негована и искрено поштована у старим данима <pb n="399" /> својим, ту је баба Макра |
азни врапци остати и после Митрова дана у својим, летошњим, квартирима.{S} Цвркутаће испод стре |
ао до сада.</p> <p>Ишла је свакога дана у башту.</p> <p>Једнога дана ради она тако у башти, кад |
, — у том, дакле, крају су се тога дана у вече приповедале не вероватне приповетке већ читаве б |
/hi> </p> <p>Још одмах тога истога дана у исто доба кад се У поп-Спириној сазнало се и у поп-Ћи |
</p> <p>Попови су остали још пола дана у Темишвару да накупују неких ствари.{S} Имали су од ку |
настави посао.</p> <p>Посао је из дана у дан све више одмицао.{S} А шта је чуда спремљено било |
„дугмад“ и доливала зејтин.{S} Тих дана у поп-Спириној кући, куд се год човек окренуо, могао је |
ја њега к’о Дона Игнација Дон Маријана у <title>Љубавном Напитку</title>.</p> <milestone unit= |
ледало, верна слика друштва; има романа у којима се бичем немилосрдне и неумитне сатире шиба ст |
ого <pb n="105" /> више немачких романа у фотељи, на прозору, или се сакрије иза клајдерштока; |
удеси, да на крај краја буде неопходна у многој такој кући.{S} Испочетка гунђа до душе домаћиц |
била нова, дотле не певана и не чувена у друштву, па је све очарала песма а њега и песма и пев |
шта говорите, — вели гђа Сида удубљена у посао па и не слушајући је баш.</p> <p>— Нећу да се ф |
ала а која је сад давно већ заборављена у нас као и многа друга добра и красна старија ствар, и |
њиховој башти једно срце и два писмена у њему, писмо Ю И А.</p> <p>— Ао, фрајла-Јуло, — рене ј |
олико је само пута лопов стао па не зна у коју ће авлију, јер чује неко хркање, али не зна: у < |
нако по паворски комад један.{S} Ко зна у ком ће сокаку ча-Нића осванути и фруштуковати!{S} Па |
товање око запећка и банка.{S} Омладина у кујни а остарина на банку или иза запећка прича и сећ |
а догађаја.{S} А Јула ће га чути једина у кући, јер тата јој спава чак у авлији испод комарника |
и о Глиши, који је био дванаест година у солдатима далеко тамо у Буковини чак, како је и он ил |
бо’ме, а шта би и радили два берберина у једном селу! вели Сока гркиња.{S} И један па нема уве |
у у селу, иначе иде код Шолема Чивутина у трафикану на комовицу.{S} А долазе још неколико капут |
та, а мама ради крај ње и ћути, кад она у себи чита; или је слуша, кад Јула чита на глас.</p> < |
куће!{S} Међутим, да попусти кад је она у праву, и кад је она газдарица испред своје куће па св |
Габриела замолила да не пуца док је она у авлији, јер каже, да има врло хаглих уши.</p> <p>— Је |
а нека кандила. — и она што висе, и она у окрњеним чашама старога фазона, које се пре шездесет |
каже као плебејка, па се ухватила и она у паорско коло које је играло и подвикивало у авлији.{S |
, а она се укипила к’о...{S} Свети Бона у шокачкој цркви, па ни словца —</p> <pb n="123" /> <p> |
био у том месту.{S} Отишао је за ђакона у Б*, а у селу остали попови с попадијама; попови и кој |
е готово било.{S} Он је добио за ђакона у оближњој вароши Б**.{S} Најмио је и леп удобан стан и |
у.</p> <p>— О, ја сам, верујте, страсна у томе.</p> <p>— Ман’те је, молим вас, — умеша се гђа П |
ад се сети свога господства и благовања у Карловцима и танког благодејања свога. — Знате како с |
десет година свога бријања и ординирања у селу икоме, на пример, прао главу и заустављао крв Не |
поправљеним, и на послетку као последња у албуму слика чувеног лопова Рожа Шандора бавећег се н |
није било баш тако тешко.{S} Ћутим, па у себи велим:{S} Фала Богу, кад је само до тога дошло!. |
аљутила после поп-Спириног псалма... па у мал’ још ја нисам изиш’о крив, к’о да сам га намерно |
емишвару — Он ће, знате, да се жени; па у Недељу ће да ту бидну сватови.</p> <p>— Е, то је бо’м |
а откуд му <hi>кључ?!</hi></p> <p>— Па у порти било то... у црквењаковој авлији...{S} А он онд |
а која се брзо исправи, а збунила се па у рукама једнако држи једно лепо жуто гушче јер му оста |
тогођ кажете а она поцрвени до ушију па у земљу да пропадне, а већ од унтерхалтунга ни спомена! |
је пао на теме да дође, па да се закопа у овом нашем каљавом селу код толиких красних вароши и |
овог Преосвештенства Господина Епископа у Темишвару, и како су обе попадије примиле закључке то |
, тако је отприлике живео господин попа у селу, а који баш попа поименце, мислим да није било н |
такање дуварског сахата, кишу како лупа у прозоре, и ветар како звижди како тресе прозоре и тре |
сигурна, да стара тетка-Макра не удара у тамбуру.</p> <p>Тако су се још после неколико дана та |
бави се другим пословима.{S} Или удара у тамбуру, <pb n="138" /> иди преписује Песмарицу, или |
из топла кревета, чује се како лупкара у прозоре и чује се рог Ниће боктера који је духнуо два |
<p>— Како!?...{S} Наопако!{S} К’о кера у бунару, што рек’о паор.{S} Добро те си дош’о а да је |
"subSection" /> <p>У том дође и г. Пера у село и зби се оно што је читаоцима већ из ранијих Гла |
p> <p>— А, извин’те, — упаде му г. Пера у реч, — још нисам, још нисам —</p> <p>— Шта, још не?! |
{S} Шаца у <hi>Б**</hi> у Бачкој а Пера у <hi>В**</hi> у Банату.</p> <p>Пери је то већ друга ва |
ру. „Ено га, вели, у шупи, па нек свира у њега сваке друге недеље у дујету с њеном мамом!“ Мела |
— Та видиш ли, како ти је запала сикира у мед, па није да је само сикира, нег’ и сво држаље.{S} |
врло мало, прочитала је <title>Љубомира у Јелисиуму</title>, <title>Аделајиду Алписку пастирку< |
, Бог да прости.{S} Ако остане поп Пира у животу, неће се, зарек’о се, смирити, док поп Спира н |
ако и јесте; шта знаш! — вели поп Спира у себи, а за тим рече гласно: — Осам, осам, Петре.{S} Д |
S} И сад ми га је жао. — вели поп Спира у иронији, а и ди би богословац пио ракију!?{S} Тако са |
ид’ла би’ ја њи’, да је нешто поп Спира у резону; тешко би било мени!{S} Морала би’ од оне Сиде |
, метла му је, као и увек, шунке и сира у кола, и посаветовала га да буде умерен, да се лепо и |
их новости.{S} Знало је, да је поп Ћира у завади са поп-Спиром, па је то нотирало и почело смат |
ни на старим контрафама, а тетка Макра у свиленој махрами, — седе па плачу и теше се узајамно |
номлане, неки људи, чак тамо преко мора у Америци, спремали, да пуцају из топа на месец.{S} Па |
та је доста; стане га лупа к’о мајстора у ковачници, лупа к’о на ларму, као да све село гори.</ |
им даном — све се то почело да посматра у цркви а довршило у порти или на сокаку.{S} Бабе се ра |
газда Пера.</p> <p>Поп Спира уђе унутра у кућу газда-Пере и баш га затече у кући где седи у ход |
пиро? — запита гђа Сида.</p> <p>— Сутра у име Бога, — уздахну упитани.</p> <p>— Па јеси л’ се с |
па да ви’ш њене радости, кад прексутра у вече нађе нову мараму под јорганом!...{S} Е, та само |
иш Венус је, нико к’о она!{S} Ху!{S} Та у мал’ јој нисам притрчала преко сокака; а купила би јо |
..{S} Све је до мене морала да се ’вата у коло, па да игра нуз мене!</p> <p>— Па зашто је онда |
и заборављаш увек запушаче од стаклета у дућану!{S} Само ти је до анђарања, несрећо маџарска! |
осле тога мора стрефити каква гођ штета у кући, то је к’о свето; па зато, ето, дођо’ да видим, |
и и вармеђаши, а има и два архимандрита у породици.{S} И шта ти све нису разговарали!{S} И кад |
/> повратити, ону сузу, што му заблиста у оку. — Терај боље!</p> <p>— Хааа! — викну Рада на коњ |
.{S} На лицу јој неко блаженство а уста у пола отворена, па к’о да полако пири на нешто, онако |
чи са столице, остави брзо лулу из уста у један ћошак, па скиде шешир И пољуби г. попу у руку.< |
Али је и то истина да се много што шта у овом шареном свету и <hi>не може</hi> да мотивише — п |
рано, ону матору бештију; није то ништа у њи’овој фамилији...{S} Ајд’ већ видићу шта ћу! — теши |
ућанима само.{S} А за тим се гаси свећа у кући, престаје шапат и настаје тишина.{S} И из топла |
дина.</p> <p>А деси ли се каква несрећа у селу, да, на пример, неко у селу умре, и ту како коме |
торе мој; да ти спремим, роде, голубића у расолу, то си ти увек радо јево?“ А он ми одговори: „ |
па су сад к’о муж и жена.{S} Ушао Нића у газдашаг па га сви у кући поштују и раде, а њему не д |
бета.</p> <p>— Па зар је само моја кућа у сокаку?!!</p> <p>— Е, није него ваљда оној баба-Тини |
е куће, наравно да је узео доста учешћа у непријатељству које је тако озбиљан вид узело.</p> <p |
0" /> А она каже, да би умрла од страха у подруму у помрчини онако сама, па волије и да га пољу |
, него да у тим годинама умре од страха у помрчини.{S} А он је онда пита: а боји л’ се и кад је |
Преосвештенство, и једина ми је утјеха у речима, каже он, миропомазанога Псалмопјевца, каже, к |
им српским језиком и уноси шале и смеха у суморно друштво.{S} Па и господин попа би устајући ре |
<p>Обојица живе сад у варошима.{S} Шаца у <hi>Б**</hi> у Бачкој а Пера у <hi>В**</hi> у Банату. |
S} Одмах после те песме, ударио је Шаца у тамбуру и сам запевао:</p> <quote> <l>„Чија ли је тар |
то!{S} Дакле ајде.</p> <p>Одоше обојица у побочну собу.{S} Док су се она тамо забавили, дотле с |
е разговарао, познавао неколико вештица у том и околним местима, био посредник између угодника |
ди, и док се он напољу бавио а домаћица у кујни нешто цуњала, дотле се домаћин упустио с поп-Ћи |
S} Пева Јула:</p> <quote> <l>Пошла Јуца у Бечеј код ујца,</l> <l>Пошла млада како ће да страда! |
вас молити! — рече гђа Габриела и утрча у кућу. — Молим вас, само малко.{S} Уф, уф! како то да |
а је сад лето, па да смо извели гајдаша у авлију или пред кућу!{S} Та мор’о би дувати у оне гај |
баш онда дон’о андрак, да јој се умеша у посао и да јој показује како да зготови неко јело. — |
приклане возио једног Џиду из Симиклуша у Велики Бикач, па га још код Бочара изгубио из кола и |
инцезе — а гледајте само, какав је лајб у ове хаљине! <pb n="367" /> А а а!{S} Изгледа, изгледа |
арче папира, а они су завили велики зуб у мало парче папира!{S} Е, ко, ђаво, да позна!...{S} Ет |
днако држим пружену руку, а он мени зуб у шаку па се ту рукујемо и — <hi>измиримо!</hi></p> <p> |
уграђанима.{S} Сам тај први корак његов у селу и први приказ његов допао се свима, запленио је |
ик и брзо притисну, као да хтеде натраг у око <pb n="419" /> повратити, ону сузу, што му заблис |
мисли које су га опхрвале онако седећег у колима, а и да се прихвати мало.</p> <p>Кола стадоше. |
> </p> <p>Прошло је од онога испричаног у прошлој Глави повише година, а за то се време доста ш |
њега дуга кабаница, испод кабанице рог у који дува и оглашује сате и буди село и дуга дренова |
кућа, па се смеје и оставља буџу и рог у буџак. — Ај, је л’ добро диваним, тане му госино!{S} |
<pb n="147" /> једно дрво, као зец кад у страху нагне да бежи а ништа, па ни највеће предмете, |
а представе себи (ако су, то јест, икад у животу тако преко плота и тарабе отпочињали — или чак |
л’ када га има к’о ти!{S} Та која никад у веку није запевала, на данашњи дан мора.</p> <p>— Та |
не односи, јер њему тако што није никад у животу пасирало, премда је он један обешењак односно |
сам ти ја напакостио и метнуо црн комад у торбу.{S} И онако је велика повика од вас паора на на |
После тога је Јула весело продужила рад у башти, и решила се, кад опет дође на плот, да му одго |
Боже, то доћи и коме је до гошћења сад у ово доба кад су највећи послови!?</p> <p>— Охо-хо! — |
рашта, ал’ нам је совјетов’о, да од сад у миру и лепом согласију живимо.{S} А њему прашта покуш |
додаје пакосно.</p> <p>Обојица живе сад у варошима.{S} Шаца у <hi>Б**</hi> у Бачкој а Пера у <h |
асом, читати: „Љубинкове кости леже сад у јуначкој земљи херцеговачкој, ал’ гроба му нико не мо |
и своме пароху одрекао кола!{S} Али сад у Новембру месецу слабо ко и преже коње.{S} Ако их ко и |
Бог, да пишем књиге, к’о што дувам сад у рог, — па да напишем чуда и покоре сеоске, па три ђак |
ке а упро свој благодарни телећи поглед у небо па вели: „О, Боже, овакога монарха дај да получи |
гне и спасе је родитељима.{S} А једаред у мало што није завила гђа-Персу у црно; јер кад је пол |
има ће јој се папа возити.</p> <p>— Ајд у име Божје! — вели Пера Тоцилов и стаде тек сад пунити |
у, као што је већ свакоме познато, свуд у свету најсјајнији балови, па тако и ту.</p> <p>Често |
суморна такође, а мисли јој блуде некуд у даљини; на петој с рукама у муфу и пахуљицама снега; |
дренове буџе, и оцила и кремења и труд у свежњићима и бардак сирћета и грдно стакло киселих па |
Све јој то не поможе, увукоше је измеђ у Ниђе боктера и Проке плајаша.{S} Ержа се стиди али иг |
<p>— Срећа, те ми тај малер није дигођ у другој кући... или на сокаку пасир’о...{S} Ди би од с |
немој после дрекати, кад те тако дигођ у бријању укебају, па ти вилама натрукују на леђи’ слов |
био спрам Великог Крста.{S} Обе те бабе у друштву са другим бабама сложиле су се и закључиле, д |
ајпре кола а после и пешаке, неке Швабе у дрвеним кломпама са рукама испод пазува па иду један |
а зар ћете моћи да пустите дете од себе у свет?“ — пита је Сока гркиња. — „А шта знамо, — вели |
е две прије, гђа Сида и тетка Макра обе у свиленим хаљинама, гђа Сида у <pb n="384" /> неком ка |
у, — вели Ержа, — онако господске фарбе у лицу...{S} Онако к’о Шаника апотекарски калфа —</p> < |
струк и дају младама кад их ове пољубе у руку а оне њих у образ, а девојке носе сунцобране држ |
> </p> <p>Давно су стигле из поља краве у село и свака ушла у своју авлију са вименом пуним мле |
грају очи к’о на зејтину.{S} Таке праве у данашње време ероберунге!“</p> <p>Овде ће, мислим, би |
ш ја њу не миришем, кад смо биле обадве у Темишвару, па кад јој умро муж, и кад сам видила, как |
а ручавање излазиће се у кујну а из ове у шпајз и у чељадску собу (и онда се неће моћи сваки ђа |
ша Сермијаш, кога обично нико и не зове у сватове (јер кад се случајно опије — а то је редовно |
на то?{S} Ја познајем три господар-Јове у Карловци’, и ни један није им’о ћер Даринку.{S} Све к |
и накани да чита — хтела одмах, да све у једној књизи нађе. — А ко ће их знати; и ко им је, шт |
Цвечкенмајерку и на гђа-Персу и на све у кући им.{S} За то је и отишла гђа-Сиди, прибила се са |
екако суморно, као нека омарина, па све у неком сутону; и тичице спавају, и шарени лептири се п |
лим.{S} Није шала, толико већ време све у <pb n="357" /> некој неизвјесности и страху; како сам |
само шета по кафани, прегледа је ли све у реду и сравњује и дотерује дуварски сахат са својим џ |
забавили, дотле се у кујни спремало све у присуству Пере Тоцилова, који је седео крај ватре и п |
о знојити по челу и око себе помало све у дупликату виђати.</p> <p>— Ајте још по једну, — наваљ |
а у себи путник речи Јулине, па се даде у мисли. — Она је срећна, а тек <hi>он</hi>, како је <h |
е срећан! — рече путник па се опет даде у мисли.{S} Дуго је ћутао и мислио тако, а кад већ беху |
га већ упец’о.{S} Унцут један! — додаде у себи па се да у мисли.{S} Радозналост је морила; да с |
" /> реко’, а Екселенција формално паде у фотељу, па се ухватио за трбу’... овај притиснуо поја |
>Није потрајало дуго а ча-Нића се стаде у сну смешити.{S} Блажени осмејак му лебдијаше на уснам |
, дакле, иди...</p> <p>Домаћина нестаде у гостинској соби.</p> <p>— Нема по џеповима, — вели до |
одлетеше за осталим колима, она остаде у јендеку, а г. Асесор продужи курисање другој једној д |
с поп-Спиром у чарду а, поп Ћира остаде у коли бајаги спавајући.</p> <p>Чарда — једна страћара, |
да оде на вашар.{S} Ту сат и по одавде у П. Тамо се неки под шатром потукли... к’о на вашару! |
очепа појас. — Ха, ево га, ево!{S} Овде у ћошку, не реко’ л’ ја?!{S} Ево га, ту је!{S} Сад брже |
{S} Ето само девојке да узмемо.{S} Овде у селу су доста неокретне, стидљиве; не можеш јој кљешт |
а је гријота да свој талент закопа овде у овим каљавим селу, — вели фрау Габриела.</p> <p>Ту гђ |
га и замолио га да га покрсти и преведе у нашу православну веру, — не би се заиста више зачудио |
х од фрау-Габриеле беше јој, кад доведе у везу с оним што је пре неки дан чула, све јасно.{S} О |
пријатељима, а баба једнако здрава, иде у цркву на сва јутрења, све службе, сва вечерња и све п |
више за бојтара она времена, па да иде у Пешту, да прође свет; него... ето тако, капам ту брес |
ујни, кад је хтео са пуном чашом да иде у собе да наздрави домаћину и младенцима, па му нису да |
огат род Шацин, ни његову намеру да иде у Беч да тамо сврши хирургију.{S} Гђа Сида била је најп |
е, до душе, нудио Глиша Сермијаш да иде у собе где су господа и беамтери, али се Нића извињавао |
ојтар.</p> <p>— Ајде попи ово да не иде у штету! — рече поп Спира и даде му своју ракију а и од |
ла.{S} По мало практицира а почешће иде у лов на шљуке, или поваздан пеца на Тиси или у риту на |
иже од стола, брише браду од јела и иде у сретање. — Баш добро те се сетисте и наканисте, а ми, |
марамом да их не упрљају.{S} Све то иде у цркву полако и достојанствено, да се помоли Богу, да |
би било мени!{S} Морала би’ од оне Сиде у бели свет бежати!{S} Победићеш, Ћиро, држ’ се само!</ |
че у јутру пре света, одвез’о нике Џиде у Темишвар; тек ако приксутра дође натраг.{S} А његова |
а, али су још недељу дана брујале гајде у ушима мамурних сељана а годинама се спомињала Јулина |
звонило већ.{S} А Господин Владика оде у олтар, па почео да служи.{S} Црквењак Аркадије, кад с |
ђа Перса и залупи врата за собом па оде у кујну к’о фурија.</p> <p>— Е, па кад баш ’хоћеш да зн |
ати од паора.)</p> <p>Господин попа оде у цркву, да крсти, а после крштења иде кући детињој, гд |
тако свуд, свуд...{S} Увек ова наша оде у запећак.{S} Та знам је само на балу!{S} Оно има, има |
{S} Она је била као нека врста машамоде у селу.{S} Отменији су је звали „сеоским телеграфом“ а |
не курталишем! — рече поп Опира и изађе у авлију.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ујутру |
ици, или тако ма штогод, тек да се нађе у послу.{S} Сврше и тај посао, а изгледало је да се поп |
ј је искочила, удари у плач кад се нађе у авлији.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У том |
ти и фруштуковати!{S} Па нек му се нађе у његовој беамтерској торби.{S} Ај, шта велиш, — заларм |
" /> однета и дуж тарабе, која се пређе у лето сва зеленила и шаренила од ладолежа и вреже која |
нам!{S} Ми тако волемо кад нам ко дође у госте!...{S} Ја не могу од деце, а њој је бар лако!</ |
сти!... „Ми тако волемо кад нам ко дође у гости,“ — понавља у себи путник речи Јулине, па се да |
то јест, што непријатно и страшно дође у снивању.{S} По авлији видиш дању само брбљаве и прожд |
</p> <p>Кад се Шаца скиде с кола и пође у кућу запеваше девојке Бачванке, све родбина Шацина:</ |
ти марамом, али се савлада и диже и уђе у Јулину собу.{S} Па и ако јој се срце цепало, намршти |
мо досађивати!</p> <p>А Јула јој помаже у послу и кришом погледа у забринуто мамино лице.</p> < |
ој који други не полети о главу, побеже у авлију право камари сламе, да начупа сламе за пећку.{ |
све стране по кујни.{S} Меланија побеже у собу, а Ержа, бојећи се (из искуства) да њој који дру |
о, — рече Јула па затвори прозор и леже у кревет, али не склопи ока и не заспа целе те ноћи.{S} |
какви су поповски џепови и шта све може у њи’ да стане!</p> <p>— О, о, Боже!... <hi>Штогла</hi> |
, Бог те вид’о!!</p> <p>— Извол’те брже у авлију! — чу се трећи глас из треће куће.</p> <p>— Ох |
лови, па тако и ту.</p> <p>Често одлазе у тазбину и Пера и Шаца, а и тазбина иде њима у походе, |
ани се повукли у кућу па ретко и излазе у авлију.{S} Кујна им је сад најмилије место.{S} Ту се |
те у собу, раскомотите се.</p> <p>Улазе у кућу.{S} Пера чисти точкове и псује блато и пут, Глиш |
ахтев оно најмање.</p> <p>Путник га узе у кола и пољуби и метну га на колено.{S} Кад видеше оно |
ефтино прошао, мислио <pb n="321" /> је у себи, да ће за те новце, (за које је држао да су већ |
ета гвозденим кључем, а на друга два је у хитњи погрешила и рекла, да је то било гвозденим вила |
однео му црвену пошу.{S} Затекао га је у дућану баш кад је Шаца туцао кудељно семе и ’ранио шт |
да погађа кола.{S} А после, бацао га је у бригу и његов <hi>барометар</hi> у кући, јер онај зел |
S} Још нико у селу није запамтио, да је у њој ко коме разбио главу, или да су се потукли само, |
ми, биће за поп Ћиру приповедају, да је у једним сватовима појео пуну једну вешкорпу крофни и т |
татина и мамина, а оно одономадне да је у љутини казала.</p> <p>И, доиста, сутра дан, чим је чу |
, пише: како је и како би требало да је у књизи)</hi> </p> <p>Прошло је од онога испричаног у п |
а ту. „Оно није више ни изгледало да је у кући,“ приповедала је после гђа Сида; „него к’о кад с |
сада ваљ’да девети или десети пут да је у инвентару ствари датих у „ауштафирунг“, и сам Бог зна |
н.</p> <pb n="316" /> <p>— Па ваљ’да је у џепу? — шапће поп Спира.</p> <p>— Ајд’ да видим!{S} А |
путем, између башта кроз деру — која је у Бачкој и <pb n="358" /> Банату од вајкада била знак в |
је даклем прва здравица, и она нека је у <hi>ваше</hi> здравље.{S} Спаси Бог!</p> <p>Куцају се |
а је добила прилично васпитање; била је у леру код неке старе фрајле у Бечкереку и тамо научила |
ла будна; и она би се убила, мислила је у себи; убила из пиштоља или би у Тису с брега.{S} Посл |
о, што је онака била.{S} Ах, мислила је у себи, само још једаред ако се нађе с њим, неће више б |
обивеним подацима. „Боже, — говорила је у себи гђа Сида, — <hi>што</hi> је судбина!{S} Ту нам с |
има, па се зато и замислила.{S} Јула је у ћошку плакала, потоком лила-сузе и брисала их кецељиц |
S} А, је ли, Ержа дете моје, а какав је у лицу, је л’ сув или онако пунији?</p> <p>— Сув, па он |
тала тихо молитве, па чак и онда кад је у кујни помагала Јули и Жужи и љуштила кромпире с њима |
, а Бога ми ју је и заслужио.{S} Сад је у пензији.{S} Заплакао се кад су му саопштили и ако је |
и!</p> <p>— Наравно, наравно!{S} Све је у Божијој руци.{S} Али опет... — вели поп Спира. — Знат |
> <p>— Е, је л’ готово?</p> <p>— Све је у реду; сваком своје.{S} Брже остави одакле си и уз’о.{ |
опажа да се приближује.{S} Друкчије је у кући и пред кућом.{S} У кући се риба и чисти.{S} Дечу |
познаје још то женско створење, које је у стању да му се <pb n="75" /> одупре, само кад је он о |
у мраку на авлијским вратима и коме је у његовом Коњичком правилу стајало, да хуланер треба не |
посла са језичним женама“; а не мање је у исто време била зелена и гђа Сида што је још нико од |
код очију и без изображења; подајте је у лер код фрајле Нимфидоре, да научи да хеклује штрумфп |
{S} Љубим руку! — рече Пера и пољуби је у руку и оде.</p> <p>Али ни сутра дан није било боље.{S |
написати писмо на прилику сину који је у солдатима или тако коме другоме.</p> <p>Онда је био н |
ти и оно што није инвентарисано, али је у целој овој ствари ипак најглавније, а то је саму лепу |
{S} Тамо су разгледали тужбу и узели је у поступак.{S} И сад морају обојица да престану надлежн |
} А знала је добро и немачки, па јој је у толико шири био терен и поље рада за купљење и распро |
који је остао ту на столу и прочитао је у којој је фабрици ливен.{S} Сав „есцајг“ је био старог |
је, кад сиђе са звонаре, па виде, ко је у олтару, лепо се скамени човек већма, него кад му се н |
их ствари.{S} Приповедао им је: како је у Бечкереку слушао и чуо од једнога господара који је м |
ући да је дошао нови учитељ.{S} Како је у ово село, као и у свако село мало ко свраћао, није чу |
старином и квалитетом.{S} А наточено је у бурад некако још првих година кад смо се, во времја о |
снивао њу као она њега.</p> <p>За то је у јутру седела дуго на кревету и гледала расејано и зам |
парохију; као на прилику ево ова што је у нашем селу.{S} Бољу вам не бих знао пожелети.{S} Мој |
а јесу л’ то, Боже, моје?!{S} Та зар је у њих стала ова моја садашња рипида?!{S} Како се човек |
рао тражити нову парохију и добио ју је у В**.{S} Сад је, хвала Богу, и попадија задовољна више |
p> <p>А домаћица само ћути, а шта му је у себи помислила —, то смртном човеку наравно да није п |
кога мрзи да ради ил’ не може да добије у амту место, па пише и мами новце и залуђује младеж.</ |
ере што јој се допадне, а остало добије у „плату“ каква Жужа или Ержа (Мађарица наравно), па се |
к не савије у други сокак; а кад савије у други сокак, а он још једаред погледа на врата, а она |
стоји и гледа за њим, све док не савије у други сокак; а кад савије у други сокак, а он још јед |
ојтар па устаде и брзо суну себи ракије у фићок. — Ја сам овде знате, к’о неки род, па за то се |
ума</title> од истога држао је Аверкије у руци.{S} Али што је највише могло да изненади свакога |
pb n="317" /> поп Спира. — Види да није у ћошку од појаса?{S} Има он један као џепић у појасу с |
јест; жустра баба!{S} А штета што није у мојој „парокији“!{S} Па через тога баш и мислим, да с |
што је најстрашније и најневероватније у свој тој приповеци, веле, да се и он баш својски гура |
постаде све суморнија, једнако јој зује у глави оне речи и она песма из сна а пред очима јој он |
онотоно и дремљиво као живот какве баке у запећку.{S} И данас је још тако а камо ли пре толико |
тало пута однео је ветар у друге сокаке у другу „пакију“ другога боктера.</p> </div> <pb n="257 |
це у те дир’но“, а од немачких све неке у којима се излаже презрењу мушки пол и пита се: што ће |
и су се људи претворили у уво а девојке у око, па га слушали и гледали и уживали у појању и пер |
у Тоцилова, и кад изброја и сложи банке у шлајпик и тури га за сару од чизме, он им се заблагод |
па каже: „Ајде, мама, ви будите данаске у кујни!“ па је текем нестане.{S} Вичем ја:{S} Мелани, |
у тањир, па кад поједе и он опере руке у истој чаши као што сем велике господе и Чивути још ра |
ко су им ноћи дуге биле које су провеле у премишљању и једна и друга попадија.</p> <p>Гђа Перса |
и, да је жеља Меланијина, да се преселе у варош.{S} Још су се неко време разговарали, куцали и |
ругим и пада на леђа а ноге му полетеле у вис.{S} Али се нико није одрекао свога потписа; „какв |
стараца и баба које су снаје отправиле у цркву само да бар једно после подне одахну мало душом |
вим супротно.{S} Са годинама се развиле у њему пагубне и опаке душевне особине.{S} Био је непоу |
је се четир фотографије од сад налазиле у албуму према њој.{S} Сваки дан би им одлазио и доноси |
а, које се пре шездесет година доносиле у мираз, — где горе и пред иконом Св. Ђурђа кућевног па |
ле неке трговачке калфице и неке фрајле у шеширима.{S} Зову их ови из великог кола, они се лепо |
е; била је у леру код неке старе фрајле у Бечкереку и тамо научила многе за младу девојку врло |
Прво је отишла гђа-натарошевици, дакле у беамтерске, одатле у трговачке а после у мајсторске к |
а чирак са лојаном свећом, па трче доле у подрум, па он точи а она му светли.{S} А он се шали с |
беамтерске, одатле у трговачке а после у мајсторске куће и тако даље све по рангу.</p> <p>— О, |
атарошевици, дакле у беамтерске, одатле у трговачке а после у мајсторске куће и тако даље све п |
пира их узе преда се.</p> <p>Нико дотле у кући није знао ни слутио, шта се иза брда ваља, ни по |
ће поп-Спира омастио брк.{S} Ту је даље у авлији био бунар са дивном хладном водом у којој поп- |
ако у потаји.{S} Састајали су се и даље у башти, наравно мало ређе, јер је било скопчано с опас |
таљку“ па ил’ у Срем преко ил’ још даље у Сервију...{S} А за сад још по мало од кочијашења —</p |
, па за то и не можемо улазити у детаље у приповедању, јер би ова и иначе подужа приповетка иза |
па нек свира у њега сваке друге недеље у дујету с њеном мамом!“ Меланија је ишла чешће на бал |
е једно идиличко пред вече у очи Недеље у кући поп-Спириној</hi> </p> <p>Поп-Спирина кућа није |
арала са једне стародревне кожње фотеље у којој је још њена баба одмарала старе своје кости и п |
-Пело, немојте ми ни спомињати.{S} Боље у земљу да сам пропала!{S} Убио их Бог, свуд се они мор |
немешага метнути у писмо а писмо пошље у Галицију или у Талијанску.{S} Атресира, на пример, то |
ио момак; ај, шта велиш?!{S} Та није ме у три вармеђе било!“</p> <p>Но како свака ствар на овом |
уст дим и лиже пламен од запаљене сламе у висину.{S} То се прљи заклано свинче и греју задовољн |
head> <p> <hi>Или продужење Главе Седме У њој је описан „јаузн“ код поп-Ћириних, на коме се дес |
е боје.{S} Јула је радо проводила време у башти, заливала је и плевила, а Меланија је гледала с |
<p> <hi>У којој је описано јесење време у селу.{S} Ко је сит сплетака из прошлих Глава, препору |
има ће после прекраћивати укућани време у доба кратких дана и дугих ноћи.{S} Домаћица ће једна |
ндровкаша на путу човек и забадава узме у кола, ал’ оно је вандровкаш, а није господин.{S} А го |
ње за род, а српска вила уписаће му име у читуљу српских мученика, и сачуваће му спомен и за по |
оји се дешавају Недељом кад неко некоме у колу разбије главу или кад некоме украду коње па обед |
о кажу: „Хоћемо (на пример) томе и томе у Галицију или у Талијанску;“ па се онда онај, што нару |
и се и пољуби Раду.</p> <p>— И мама сме у кола, је л’ те?...{S} Јел’ те, попо?...{S} Ајде, мама |
рану ни Шваба машиниста који се разуме у парним ветрењачама што веју жито по спахилуцима, него |
Ви ту мислите на оне сензационе романе у којима је све измишљено, лажно.</p> <p>— Та јесте! — |
оклети корпус деликти.{S} Ако ми остане у џепу, опет нећу имати мирна сна, док га се не куртали |
жића, ако се, то јест, стрефи, да падне у Среду или у Петак.{S} Док је лето, они хоће нешто и д |
да нема онако по мало, кад неко западне у шкрипац, па помагај ча-Нићо,... мор’о би’ багов да пу |
це у другу!{S} Али фурт, фурт, из једне у другу!{S} Ал’ то тако страшно, да је морала једна да |
еће доле, него зову маму да и она седне у кола.</p> <p>— Доћи ће попа; сад ће се он вратити! — |
ор“.{S} Господин хирург иде после подне у касину, тамо игра шаха, или пије пунч и чита новине, |
>Прексутра, кад је Јула дошла пре подне у башту и стала плевити, запевала је по свом обичају.{S |
о сокацима деле.{S} Али данас пре подне у Недељу он се ни тога није бојао него је продужавао пу |
“ — Па не само људи, него и толике жене у месту знале су писати, тако да су поред усмене књижев |
х нико даље није чуо, и што су изушћене у другој половини деветнаестог просвећеног века, кад не |
нако мирна и повучена а после оне сцене у поп-Ћириној <pb n="130" /> кући још више.{S} Гђа Сида |
ор (тако су звали Шацу сви од прошевине у кући) потпуно задовољан био, кад му је показан био та |
ек после подне, на рогљу ће тек да сине у свој лепоти својој, а сад је отрчала у комшилук да по |
а сад је лепо видела да је било истине у томе.</p> <p>— Хе, слатка моја фрау-Габријела!{S} Лак |
ако меко и нежно, да му још и сад звоне у глави те речи.</p> <p>И он јури тако право, а све мис |
вчу и метнуо ногу на потегу да се попне у кола; обоје застадоше као окамењени, јер обоје спазиш |
— А сутра дан, тако око фруштука, метне у цегер двоје маказе, велике и мале, напрстак и још нек |
ао сваког сата по неког млађег да духне у рог на сваком рогљу а он је остао па и даље јео и пио |
p> <p>— Срећа те су сви паметнији од ње у кући па јој не даду за право, — вели гђа Перса. — Про |
х силних бикова у лејама и силно лупање у грудима Јулиним од неког страха.</p> <p>— Нема га,.. |
ар; кад су газде и трговци терали свиње у Пешту на вашар, па су и бојтари онда прошли и видели |
м која је пеглала неке шлинговане сукње у биртији. <pb n="292" /> Баш јој је приповедао нешто о |
е и псује блато и пут, Глиша уводи коње у шталу а Рокса вија живину по авлији.</p> <p>И док су |
лима и дерао се и плакао: хоће код попе у кола да се вози.</p> <p>Кола су све више јурила и изм |
а смеју кроз плач.</p> <p>Млада се попе у кола и седе уз девера.{S} Стари сват нареди да се кре |
вали друговима (јер добити три крајцаре у једаред — то није доживео још нико у селу), а нови уч |
рло жив разговор између Меланије и Пере у коме је Меланија много више говорила а Јула се само б |
томе, а кад једе грожђе, а он га опере у чаши, и не једе љуске, него их оставља у тањир, па ка |
даног млека спуштала крајцаре и сексере у своју лончарску „шпаркасу“.{S} Па опет, како јој је м |
енио је све, кажем вам све од поп-Спире у олтару па до оне дечурлије што је поваздан на звонари |
између играча и играчица, бацају шешире у коло и шорају их оданде напоље, или се купе <pb n="38 |
аталасало се оно бескрајно тршчано море у риту и тајанствен елегичан шумор и песма узлелујане т |
ће у кућу, па нигде нећете наћи, ко пре у сретна времена, пуну кућу, него ил’ има ил’ нема по ј |
нисте узнемирили.{S} А ја баш мало пре у себи мислим:{S} О неће л’ Бог ког донети!...{S} Како |
раширио рукаве па као иде мени, а ја се у том тргнем.{S} И сад, никако да ми изађе из главе то |
е слободан. „Е, а откад то?!“ питала се у себи Јула.{S} Сутра дан кад је дошла и запевала, није |
била жељеном часу освете, а осећала се у праву, да је сада била као громом поражена кад је чул |
рајла Јула, попина ћерка, и задубила се у посао кад се наједаред трже, јер засикта стари гусак |
ва друга, то јест, Меланија, пустила се у унтерхалтунг с гостом али то тако, као да је сама она |
е понела кантицу за поливање и нашла се у послу у башти.{S} Еле, да не будем дугачак и досадан, |
> <p>— Сад... ви, на прилику — умеша се у разговор онај бојтар из буџака, један танких подужих |
мах тога истога дана у исто доба кад се У поп-Спириној сазнало се и у поп-Ћириној кући да је до |
једног дана удавио.{S} Па сад, откуд се у књизи зна шта је он радио и разговар’о се сам кад пос |
друге све лепша и пријатнија, докле се у једаред није нашао далеко изван села, чак на вашаришт |
} Док су се она тамо забавили, дотле се у кујни спремало све у присуству Пере Тоцилова, који је |
какав приватан разговор, него да ће се у миру растати.{S} Поп Спира је већ узео свој штап и ше |
е ни најмање криво за све ово што ће се у овој приповетци причати.{S} А после, ако ћемо шта, он |
оба.{S} Из собе за ручавање излазиће се у кујну а из ове у шпајз и у чељадску собу (и онда се н |
и <title>Геновеву</title>.{S} Завуче се у зелену метлу иза куће па чита Геновеву.{S} Биче је ма |
оми кораци сеоског боктера Ниће који се у даљини гегаше и гласно зевање.</p> <p>Тиме се заврши |
вапут.{S} Послужише се и пунчем који се у оно доба пио у свима бољим домаћинским кућама.</p> <p |
ош бешње но што су отишли.{S} Ухвати се у коло и звано и незвано; млађи играју а старији се обр |
де те не било!“ — доврши Јула гушећи се у сузама и испусти <pb n="234" /> књигу а гђа Сида плет |
дерући се из свег грла и бацакајући се у срдитој немоћи својој.{S} А Јула још неко време гледа |
то ње!! викну гђа Сида, а стегло јој се у грлу од силне жалости. — Да ми више ниси запевала!{S} |
</p> <p>— О, ништа, ништа.{S} Ја сам се у осталом лепо забављао.{S} Мој господин предшественик |
акојако...{S} Кажем вам формално сам се у уво претворио слушајући, — вели г. Пера.</p> <p>— О м |
све попове који му шака падну.{S} Он се у два маха славно користио гостопримством у кући ченејс |
је и на читаву обарену шунку, хватао се у коштац и са читавом очупаном гуском, само ако му се д |
ла оно што извади из рибе.) А хватао се у коштац и са самим касапским пацовима који су већ позн |
јадник полетео у неку барицу и забо се у њу главачке и стајао усађен као струк лука.{S} Од то |
те пита, с које стране пао и заплео се у грање са којега је лишће давно отпало а реп ост’о ту |
илијум од Бечкеречких доктора скупио се у болесничкој кући, па кажеду: доња вилица, Бог да прос |
ења) фрау-Габриелину кућу и одомаћио се у другој једној кући, где су с њим сви задовољни и хвал |
десно од Великог Сокака приповедало се у свима кућама о том збитију.{S} А заслуга за то припад |
и само остало на вечери.{S} Вечерало се у собама и у кујни.{S} Тамо ноблес а овде плепс у који |
-Ћирине строжије мотрити на све, што се у поп-Спириној кући догађа.{S} И напослетку се и прокљу |
{S} Увек од десетог неког чујем, што се у селу догодило.</p> <p>— Та шта говорите, милостива!?< |
а, да га прати до куће.</p> <p>А што се у селу венчало, то је потпуно знало шта ради; знало је |
и саопштавале једна другој, све што се у кући једне или друге казало, говорило или догодило, а |
да помећу све то у кола.{S} И кад су се у Петак зором кренули и поседали у кола, седела су оба |
в је потерао мало боље коње, који су се у чарди довољно одморили.{S} Већ се види ченејски торањ |
јна им је сад најмилије место.{S} Ту се у велико спрема зимница. <pb n="243" /> Дошло је доба и |
даје тањир кћерци својој, да га однесе у комшилук.</p> <p>А после ручка одмах отрча преко пута |
А велиш: „шљивовица“, а?... убило би те у врат.</p> <p>— А што да точим, и коме да точим, кад с |
b n="275" /> Спира разговор. — Видим те у авлији, па реко’: дај да свратим мало код нашега газд |
ад све таке неке ствари.{S} Боље каж’те у кратко: ништа није к’о у старије доба; нити има више |
и проразговорити.{S} Извол’те, извол’те у собу, раскомотите се.</p> <p>Улазе у кућу.{S} Пера чи |
погађ’о за ваш рачун.{S} Него извол’те у кола; извол’те да не киснеду за банбадава и коњи и ам |
гушу вином?</p> <p>— А колико га имате у подруму, заборавио сам да вас запитам! — рече г. Пера |
а, док сам ја жива, — каже, — моје дете у Швапску кућу; у једном истом кориту, — каже, — и меси |
шњи рад фрајла-Јуле кад је још као дете у лер ишла, па је на поп-Спирин имен-дан обрадовала тат |
да није никаква варанција, јербо можете у грундупу све да видите и уверите се.</p> <p>— Та веру |
S} Виче за помоћ, а на вику његову лете у помоћ усплахирени укућани; ухвате га за уши, па извук |
са сокака и кокошке и гуске све полете у крај кад прођоше сила и сватови на силним колима и с |
Ако се кренете сутра зором, стићи ћете у вече у Темишвар, — и онда нема никакве надежде.{S} За |
кола и иде бестрага натраг, а ви седите у коли’ па чекате.{S} Што другима треба пола дана, њему |
ако к’о што ви сад велите.{S} Ви појите у цркви, е, ал’ оно је штогођ обашка; оно је појање и п |
вартир још и разумем, али да се храните у кафани... код Швабе... а, то тек никако нећемо допуст |
и, не може нигде да вас нађе к’о да сте у земљу пропали!“ вели задовољна мама.{S} А задовољни с |
ирате тако!?{S} Јао наопако, а кака сте у другом шору и шта тек радите с другим паорским ћурков |
. оно, милостива, — вели Пера, — ви сте у праву али само донекле.{S} Ви ту мислите на оне сенза |
јер то није мој обичај) ал’ требали сте у такој прилици — кад је, то јест, мој супруг умро — <h |
д узнемирила... к’о и увек, и данас сте у послу.{S} За Бога, гнедиге, та кад се ви одмарате, то |
и не знам ништа!“ и тражила да је пусте у кујну да помаже Жужи.{S} Све јој то не поможе, увукош |
собом и не свратише у њу.{S} А и шта ће у чарди, кад је Пера поткрепио добро и себе и своје коњ |
како неће дуго остати у селу.{S} Ићи ће у Пешту или Беч, да изучи хирургију.{S} А његова је пор |
„Него?“ пита Сока гркиња. — „Па ићи ће у Беч да штудира хирургију и зубни докторат!...{S} Да < |
које какав гурман шаров иди зељов хоће у сласт да поједе кад се раскиселе — него чизме до коле |
S} А ја је гледам, па ми се све приврће у мени и кува к’о у шпорерту. (Спиро, треб’о си видити, |
тамо и овамо; па заређ’о из једне куће у другу к’о нека комесија.{S} А они и једни и други удр |
Спира.</p> <p>— Ето заиђ’те сад из куће у кућу, па нигде нећете наћи, ко пре у сретна времена, |
е, веле паметни људи, а код нашега Шаце у толико лакше, што је Шаца већ од ране младости био на |
њеног што довлачи неке Чифуцке Часловце у нашу цркву и вара господина Владику!...{S} Ајде да се |
ји коње и себе, а после кад узме уздице у шаке, а он тера к’о луд!{S} Само викне: „Држ’те се, г |
м писац не уме казати, јер таке ситнице у стању је само женско оштро соколово око (па чак и кад |
омастићеш и ти бркове!{S} Биће кожурице у купусу, а добићеш и бешику за дуванкесу; а ја ћу ти ј |
ебе, већ фурт падам из једне несвестице у другу!{S} Али фурт, фурт, из једне у другу!{S} Ал’ то |
д шатрама, ни подврискивање и поскочице у колу, ни како пуца батина по леђима каквог Циганина л |
р за првих двадесет година ни стварчице у кући да купе.{S} Шта је само фачли, капица и бенкица |
свадба.</p> <p>Шаца је седео на изменце у обе куће (између којих је обаљена тараба одмах на дан |
ли,“ а Меланија од српских: „Ко је срце у те дир’но“, а од немачких све неке у којима се излаже |
великом зимском марамом како се помаче у лево а (из почасти) оставља поп-Ћири да он седи „о де |
ма, описано је једно идиличко пред вече у очи Недеље у кући поп-Спириној</hi> </p> <p>Поп-Спири |
Ћирину и поп-Спирину кућу!...{S} У вече у крајњем шору, где се продаје кришом дуван и где обичн |
кренете сутра зором, стићи ћете у вече у Темишвар, — и онда нема никакве надежде.{S} За то се |
баш је шмокљан!{S} Баш је пипав! — рече у себи, а једнако ишчекује, да чује бар тамбуру.</p> <p |
како је пакосна, мора да уједе! — рече у себи гђа Сида љутита а посматра Перу и Меланију како |
у, морам! — Ааа, један по један! — рече у себи газда Пера Тоцилов и намигну ђаволасто испод шеш |
аду с кола.</p> <p>— Благо њему! — рече у себи путник гледајући лепу расплакану дечицу, која су |
кола.</p> <p>— Ако нисам и нећу! — рече у себи Пера Тоцилов, а после додаде гласно: — Четрнајст |
Шта се само скањује ту ваздан!? — рече у себи, па, не могав више да издржи, полако прилети пло |
p> <p>„Добро кад не рече: цвекла!“ рече у себи гђа Перса која се такође сва у уво претворила.{S |
а и срамоте!{S} Ал’ баш да видим!“ рече у себи Јула па притрча лако тараби, и стаде завиривати |
тијаше их својим питомим очима, па рече у себи:</p> <p>— Баш би’ волела да се видим са Меланијо |
ти три млада дротара!“</l> <l>То изрече у Тису утече,</l> <l>Па отуда млада проговара:</l> </qu |
нутра у кућу газда-Пере и баш га затече у кући где седи у ходнику па круни кукуруз.</p> <p>— По |
ло, макова цвећа давно нема, само стрче у висину сухе главе пуне мака и дају повода Шаци да се |
бидне код Аћимови’?!...{S} Аћим је јуче у јутру пре света, одвез’о нике Џиде у Темишвар; тек ак |
пита је Пера Тоцилов.</p> <p>— Очо јуче у Темишвар послом, господине.{S} Спремамо!...{S} Имаћем |
умен.</p> <p>— Он је за цело! — мишљаше у себи и хитно дотериваше косу и одело на себи.</p> <p> |
ом.</p> <p>И овога другог попа истераше у авлију да пуши.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
а их се отресе; они је и жалосте и теше у исти мах.</p> <p>А како је ведрија и задовољнија била |
мтели жаром који се једном и никад више у животу не враћа и мисли су њене од неког времена чест |
ле су све више и падале сваком све више у очи.{S} Ако је, на пример, какав богатији умро, и пор |
ише их у чизме, прекрстише се, наредише у кући шта треба па се достојанствено поштапајући крену |
тадоше као окамењени, јер обоје спазише у колима поп-Спиру, огрнута госпоја-Сидином великом зим |
која да мора да тражи кога да јој пише у род, него седне сама па пише; по три дана може да сед |
зачу се из поп-Ћирине куће, кад ступише у собу. — Каква срећа, <pb n="24" /> каква срећа! — вел |
ела мачка кога одмах однеше и затворише у „шпајз“, одмах је салетеше с питањима и мајка и керка |
ду и оставише је за собом и не свратише у њу.{S} А и шта ће у чарди, кад је Пера поткрепио добр |
преврну него само гурну и она одскочише у страну.{S} А фрау-Габриела се сва занела слушајући ку |
ече јако задувано поп-Спира кад стигоше у порту.</p> <p>— Та, ја сам се и сетио, ама не знам, ’ |
— А паор паора држи.</p> <p>Кад стигоше у Ченеј, свратише на једно пола сата на одмор код поп-О |
ано кренуше се кола и око подне стигоше у Темишвар.</p> <p>Сутра дан пре подне и један и други |
аље, све до села.</p> <p>У вече стигоше у село.{S} Исплатише Перу Тоцилова поштено по погодби.{ |
ке и оставише пуну авлију паора и одоше у кућу међ ноблес где им је и место.</p> <p>А није мање |
ар на крај села, и велики крст, и уђоше у велики сокак.{S} Прођоше и њега и, стадоше пред парох |
ли више укуса опажало.</p> <p>Сви уђоше у гостинску собу по којој се распростирао благ мирис ми |
тише попиној капији, улете к’о без душе у авлију, и раздера се колико га грло доноси:</p> <p>— |
по шесторо седморо у кола па се кренуше у Б** младожењиној кући.{S} Енђебуле запеваше, заплака |
а се достојанствено поштапајући кренуше у цркву.</p> <p>Пошао свет на литургију па се све шарен |
ује.{S} Аркадији је купио високе ботуше у којима ће служити у цркви, шал од три сребра, и лепу |
евица држећи <pb n="198" /> једнако нож у руци и дињу на крилу. — Ал’ послушајте ме!{S} Узмите |
бирташица изненађена, и оставља пеглајз у чуду. — Још <hi>он</hi> пробира!</p> <p>— ...него ти |
к’о да сте паоркиња, па немате пеглајз у кући — него пеглате к’о паоркиње на велику рољу!</p> |
>Поред Нићиног великог паорског кола, и у њему оног ћифтанског малог, ухватило се још једно тре |
ила прекинута, за читаву недељу дана, и у кући поп-Ћириној беше дрвље и камења на гђа-Сиду.{S} |
је полетела лака и чила кроз сокаке, и у четвртом се сокаку опет срела са Цвечкенмајерком, у п |
гове красоте кад тако говорите.{S} О, и у селу се да сасвим лепо живити, верујте!</p> <p>— Па о |
е поразу у самоћи, у мислима на Шацу, и у мислима којима се тако радо баве младе, први пут заљу |
нек изгледа к’о ћелави Муслија!...{S} И у гроб кад легнем, Ћиро, мислићу фурт на то!{S} Из гроб |
година од како је обукао мантију.{S} И у оној првој вароши било му је добро.{S} Била је добра |
тра па све до Понедељника у јутру.{S} И у вароши па има неке разлике између радног и недељног д |
умесило у једној, слало би се од тога и у другу кућу с примедбом, да није баш испало онако, као |
ад прођоше Великим Сокаком једна кола и у њима један млад човек.{S} Баба Пела која је седела пр |
вана ради подупирања варошког шпитаља и у корист још неких других хуманитарних цељи.{S} А сем т |
е је то било пијано, и тамо по собама и у кујни и у авлији и у селу.{S} Тек пред зору умуче пес |
ло на вечери.{S} Вечерало се у собама и у кујни.{S} Тамо ноблес а овде плепс у који овога вечер |
е.{S} Метла давно почупана и повезана и у шупу <pb n="225" /> однета и дуж тарабе, која се пређ |
чена штрикла преко свију њених рачуна и у тој срдитој својој немоћи била је готова да учини сва |
погрешке“, које се обично у свакој па и у најбољој књизи спомињу на крају (где, то јест, пише: |
едеља свуд на овом Божјем свету; лепа и у граду, али тек, мислим, да није нигде лепша Недеља не |
своје велике и чупаве паорске бркове и у смеју би само додали: „Е, е, оно јој је баш ваљало, и |
<hi>Из које ће читаоци видети, да је и у овој прилици потврђена она стара пословица која вели: |
д њега шта хоћеш —; а ја велим, да је и у младих девојака срце као восак.{S} Тако је и с Јулом! |
већином Суботом и Недељом, па тако је и у селу.{S} Читаве недеље Шаца, берберски калфа, бави се |
, да буде ту ради цркве.{S} Спрема се и у једној и у другој кући.{S} Озбиљан и један и други по |
доба кад се У поп-Спириној сазнало се и у поп-Ћириној кући да је дошао нови учитељ.{S} Како је |
излазиће се у кујну а из ове у шпајз и у чељадску собу (и онда се неће моћи сваки ђаво довлачи |
је речи и твој тестамент зуји у глави и у ушима.</p> <p>А пред четвртом кућом приповедају о нек |
и тамо по собама и у кујни и у авлији и у селу.{S} Тек пред зору умуче песма и свирка и престад |
о су знали, то су одмах издекламовали и у правом, занимљивом говору, и не могу участвовати.{S} |
е он више дувао у гајде онима у кујни и у авлији, него онима у сали.{S} Млада је била лепа, бле |
ло пијано, и тамо по собама и у кујни и у авлији и у селу.{S} Тек пред зору умуче песма и свирк |
Могли су ме, каже, слободно упрегнути и у штајерска кола да и’ вучем и брез бича; ја, каже, ниш |
сам ја жив, биће овако и у мојој кући и у селу!“</p> <p>И доиста је спремљено свега и свачега.{ |
“ а три „на покој“ постављених у кући и у авлији.{S} Сам ручак нећу описивати, јер признајем, д |
у ради цркве.{S} Спрема се и у једној и у другој кући.{S} Озбиљан и један и други поп; и једног |
тога, видеће, шта је било и у једној и у другој кући после оног догађаја</hi> </p> <p>„Свако ч |
рности оправио сахат; а носили га чак и у Темишвар неколико пута паори, кад иду на житну пијацу |
би то опет роман био без пољубаца чак и у десетој својој Глави!!!</p> <milestone unit="subSecti |
не и добро познате дуванкесе које чак и у Србију донесе по неки тестераш.{S} А омладина, фрајла |
е препеченице.“ Пио је он често и сам и у друштву с друговима и био често меланхоличан као свак |
на кола која полако пролазише сокаком и у којима сеђаше путник.</p> <p>Млада жена, у чистој циц |
по шифонерима међу вешом, и за иконом и у џепу старе бунде којим се покривало тесто за киселу ш |
синко!{S} А у јесен?</p> <p>— Па к’о и у зиму, шеснајст.</p> <p>— То је бо’ме много.{S} Много, |
ле на дну.{S} Ту се дан ноћ задржавао и у не малу бригу бацао поп-Спиру <pb n="268" /> и све ук |
ви учитељ.{S} Како је у ово село, као и у свако село мало ко свраћао, није чудо што је одмах по |
пис’о.{S} Док сам ја жив, биће овако и у мојој кући и у селу!“</p> <p>И доиста је спремљено св |
еда.{S} Сем тога, видеће, шта је било и у једној и у другој кући после оног догађаја</hi> </p> |
је то тако баш страшно казао; та ено и у песмама, трукованим још, — па шта се све не каже, па |
је све једно, у сваком селу.{S} За то и у овом нашем није била реткост, да се разапне пајван и |
вати час гђом час гђицом, јер тако су и у селу сваки час грешили) узела, дакле, штрикерај у кор |
керу истерати на сокак на оваку кишу и у овако блато!</p> <p>— Та обешењаци сте ви сви, кол’ко |
на леву а друга само на десну страну (И у томе се не слажу!) — Све, све се, кажем, изменило, — |
вуче огроман кабао из бунара.</p> <p>И у авлији као и са сокака био је испред куће ред багремо |
„Да је вода добра, <pb n="98" /> не би у њој крекетале жабе него људи.“ Сви су живо и пријатно |
жалости за њом из пиштоља убио, или би у Тису скочио?{S} Па како би их једно до другога укопал |
лила је у себи; убила из пиштоља или би у Тису с брега.{S} После тога сна никако да јој из глав |
е онај зуб из замотуљка и метну га себи у џеп, а из џепа извади онај замотуљак што му га даде А |
зна шта је доста.{S} Толико навади себи у тањир, да не види онога виз-а-ви од себе; па једе и х |
а, деси му се то, да се формално углиби у блату са батиним чизмама (на чије саре може комотно д |
а је задовољна шетајући се сама по соби у својим ботушама.{S} Како ће се радовати и блажена бит |
испраћајући гђу Габриелу која се изгуби у мраку проклињући ту „свађу“ због које се губе сукње и |
и је јаузновао хлеба с пекмезом, пољуби у потиљак.</p> <p>— Ај’те, децо, с кола, ’хоће господин |
ми ’ладном водом.</p> <p>Јула је пољуби у руку и оде.</p> <p>— Како је сирота хаглих и осетљива |
оспођице, — рече г. Пера и мајку пољуби у руку а ћерци се учтиво поклони.</p> <p>— Службеница! |
а. — Ја могу доћи у ваше године, ал’ ви у моје, бо’ме, никад више... никад, слатка!</p> <p>— На |
Саће од зоље од квасца</hi>, јер сте ви у томе, морам признати, прави мајстор.{S} А мој попа оп |
та!...{S} Добро, добро!{S} До’ћете и ви у моје године... а сад вам је лако, — вели баба домишља |
но, чега се писац бојао у прошлој Глави у овој се и догодило.{S} Јер наливајући чаше гђа Перса |
а запушач од стакла, који увек заборави у дућану код грка.</p> <p>Ето тако је искумстирала гђа |
} Остави га на послетку и гајдаш и сави у други сокак, оде и он да спава и да се поткрепи, јер |
прости — у старо време пили они сватови у Кани Галилејској —</p> <p>— А то вино, — упаде му гђа |
жена.{S} Ушао Нића у газдашаг па га сви у кући поштују и раде, а њему не даду ништа да ради, не |
...{S} А и мало кожурице... знаш да сви у мојој фамилији радо једемо кожурице с ватре.“ — „Па к |
зи је, а после, мало по мало, па се сви у кућу прилично навикну на њу, па им чудно кад је позад |
је Србљин к’о гођ и сам што сам а и сви у нашој вамилији, а имело јој се Тинкуца, касти:{S} Тин |
аурла поп-Ћирин пас не трпећи као и сви у његовом роду музику.</p> <p>— За газдом! — прошапта г |
hi>вас</hi> почитујем, и већ, онако сви у мојој кући... вас па вас... нико вас од моји’ друкчиј |
ену сланину и кожурицу с ватре (што сви у његовој фамилији радо једу) и гледећи с леђа једру и |
S}-Перину страну.</p> <p>Г. Пера извади у тањир и поче јести.{S} Чорба је била пилећа, баш што |
9. септембра, па се тога дана и не ради у том селу од како је пре двадесет и неколико година уд |
свега онога није било, чиме вас он беди у тужби, да га, то јест, нисте гађали ни чим.{S} Ви сам |
е“!</p> <p>— Ајде, Меланија, иди нареди у кујни једну ајнпренсупу за тату, — вели поп Ћира; — с |
зејтина и пола туцета бријача, па седи у башти и оштри бријаче а певуца кроз зубе.{S} Доносио |
да-Пере и баш га затече у кући где седи у ходнику па круни кукуруз.</p> <p>— Помоз’ Бог, Петре |
па да им кажеш, да ваљда још неко седи у овом сокаку?</p> <p>— А да шта сам него то урадила!{S |
сове, а он ајд одмах к њима.{S} Ту седи у кругу своје будуће фамилије.{S} Мама хеклује тепих од |
ршњаке надалеко.{S} Јуцо дете моје, иди у кујну, још мало па треба вечерати; знаш да тата воле |
извин’те, господине!{S} Јуцо душо, иди у кујну па спреми црну кафу.{S} Знам да варошани радо п |
нији?</p> <p>— Сув, па онако мало блеђи у лицу, — вели Ержа, — онако господске фарбе у лицу...{ |
ећа почест.{S} А дика, што кажу, и риђи у таљигама, нек’мо л’ газди!</p> <p>— Ја би’ се, знаш, |
ош да их и даље трује и троши, или држи у животу, како се оне теше.</p> <p>И попови нису као не |
после подне <pb n="39" /> Једнако држи у рукама оно чим се убијају муве па по ваздан иде, убиј |
је и њима потребна та мржња, да их држи у животу.{S} То им је мотор у животу, и оне бар знају з |
АВА ДВАДЕСЕТ ПРВА</head> <p> <hi>Садржи у себи вечеру и конак код гостољубног пароха ченејског |
и улази, а он њој мане шеширом и залази у други сокак па све цупка од милине и никога не види, |
i> с вама; јербо не знам: ко је старији у тој вашој <pb n="186" /> кући, <hi>ви</hi> или <hi>он |
ице!</p> <p>— Но, па ако сте ви старији у кући, к’о што кажете, а оно молио би’ вас... кад би б |
ће видети Тиму нотарошевог писара који у селу живи као мали бог са својих тридесет форинти мес |
урт ми твоје речи и твој тестамент зуји у глави и у ушима.</p> <p>А пред четвртом кућом припове |
у, ону шиндивилу Ержу што су је спевали у шору с оним младим апотекарским субјектом, да труцира |
женскадија пита: је су ли и њу спевали у шору са царевим сином, па се смеју, а баба се љути и |
око, па га слушали и гледали и уживали у појању и персони његовој.{S} Као и на вечерњу јуче, т |
ја одма’, чим смо се први пут погледали у колу, ал’ ми она моја дерна фамилија није дуго времен |
су се у Петак зором кренули и поседали у кола, седела су оба попа на стражњем седишту свом као |
вели поп-Ћира. — Читав се дан труцкали у коли, па сад све таке неке ствари.{S} Боље каж’те у к |
агани поп-Ћира и не примети кад му нали у чашу домаћин с којим се онако несвесно куцну.{S} Дома |
путник — онако и неауфировани потрпали у кола, а, <hi>ситна господо?</hi> — рече па их стаде м |
вара до Ченеја попови су се разговарали у колима.{S} Разговор није им текао онако од срце, искр |
о подне тако пијан био, да су га одвели у шупу да се испава, а око гајди му се сад деца отимају |
/p> <p>— Дакле, слушај!{S} Кад смо сели у кола, ја сам све онако урадио, к’о што си ми ти казал |
на шљуке, или поваздан пеца на Тиси или у риту на глисту караше и другу рибу, и носи за шеширом |
, то јест, стрефи, да падне у Среду или у Петак.{S} Док је лето, они хоће нешто и да отрпе, па |
ти у писмо а писмо пошље у Галицију или у Талијанску.{S} Атресира, на пример, томе и томе катан |
(на пример) томе и томе у Галицију или у Талијанску;“ па се онда онај, што наручује писмо, нас |
селу извукло батина и бегало у шупу или у зелену метлу кад се баба згране при спомену кринолина |
еко другог па к’о људи скачу у бару или у Тису.</p> <p>Пред другом кућом опет приповедали о Рус |
овању.{S} За то су сада и састанци били у присуству тетка-Макре што кажу „под видом честности“, |
ругим ко мачићи.{S} Најрадије се бавили у башти под зовом — и ако то није баш ни најмање поетск |
тек су се разговарали, па чак и сложили у једној ствари.</p> <p>— А кол’ко сте платили ви за ко |
и бикове од црна лука како се издужили у висину.{S} Тишина, она права баштенска тишина пред по |
ео.{S} Сећа се, како су двапут силазили у подрум по вино и он и Јула. — „Децо, нема вина; донес |
ула ни Шаца нису неколико дана долазили у башту.{S} Прва је Јула попустила и дошла.{S} Од тог д |
Та јесте, све су га обрстом и одранили у богословији, — хтеде гђа Сида да рекне, али, што рекл |
ховима своје пакости и мржње, распирили у ужасан пожар.{S} У њој ће се изнети све оно што се су |
итељ запевао, сви су се људи претворили у уво а девојке у око, па га слушали и гледали и уживал |
женили, а оженили су се, чим су свршили у Карловцима богословију, а ову су свршили пре двадесет |
с опаклијом, па да ме ви нисте затекли у цркви, па сте се ви сами онда попели на звонару и зво |
пак поносита.</p> <p>Укућани се повукли у кућу па ретко и излазе у авлију.{S} Кујна им је сад н |
држати ни у православној порти а камоли у туторској канцеларији цркве нашега благочестија!{S} Т |
p> <p>— Па мора, сирома’!{S} Дај, мисли у себи, <pb n="69" /> ма шта, само да не остане гладан. |
ремали.</p> <p>— Бештија једна, — мисли у себи госпоја-Перса, — мора она свуд свој нос да забод |
се нико не налази увређен! „Хо, — мисли у себи Јула, — како сам га само страшно изгрдила!{S} Са |
му говори. „Видиш бештије једне,“ мисли у себи гђа Перса, „како се каприцирала па баш ни једне |
, као да су се тек јуче узели, па мисли у себи: „Та не би’ се мењала ни са вицишпановицом!“</p> |
ак или ђаци певају, господин попа мисли у памети или се разговара о стању и имању усопшчега, о |
и’ вашара ни они’ алдумаша, кад су ишли у Пешту и видили света; а сад им је лако брез нас, кад |
о године.{S} Али ове Недеље сви су ишли у једној цељи; бабе да чују а девојке да виде новог учи |
Кад су пре двадесет и више година дошли у село, као свршени клирици, били су обојица суви и мрш |
је гђа Сида, кад су поп-Ћирини већ ушли у собу, нарочито изашла у кујну, да се тамо од чуда три |
и они нас остављају као лажни пријатељи у несрећи и бегају од ових суморних дана, и траже ведри |
. „Гледај, молим те, само, како му пиљи у очи к’о каква чифуцка фрајла.{S} Моја ти, да боме, то |
ожење... господина Пере.</p> <p>— Па ми у овом сокаку чули да је то сас Јулом и господином било |
она два попа, што су једном остали сами у свету, па се сваки од њих тужио и тешио, да би му дал |
ваљда, не негују и не поштују тако зими у кући к’о чизме.{S} Па и сама животиња и живина, није |
то смо ово дана од њих имали, не би’ ни у сну снивала, нит’ би веровала, да ми је пре тога кого |
еланија која има „немецко васпитање“ ни у чем ноблија изгледала од Јуле.{S} И она и она друга њ |
ти ове проклете џепове, сто џепова а ни у једном ништа!“ па се лупају једнако рукама као петао |
то кући хрчу? — па не сме преко зида ни у једну кућу!{S} Тако је поп-Спира својим спавањем под |
обдарио Бог са по каквим даром; није ни у путер-крофнама сва срећа.{S} Него баш кад сте се толи |
S} Видиш ти, молим те, да човек није ни у својој рођеној кући миран! — вели поп Ћира па стаде х |
читаоцима који се брију, бербернице ни у вароши не раде сваки дан, него већином Суботом и Неде |
који, управо, не би ни смели држати ни у православној порти а камоли у туторској канцеларији ц |
арова с ланца!{S} Нећете се скрасити ни у тој вашој башћи.</p> <p>— И-ју, фрајла-Јуцо, нисам зн |
есто.</p> <p>А није мање весело било ни у великој соби тамо где сад уђоше ова два измирена члан |
о оно старо, та не би’ му био боктер ни у самом Бечу око цареве палате, а камо л’ у овим кавони |
ик, што се људи, не само грешни мирјани у парохијама, него чак и пароси, мрзе.</hi> </p> <p>Ах, |
Атресира, на пример, томе и томе катани у Галицију, или томе и томе солдату у Талијанску, а оно |
еслијн (или тако неком), царском катани у Галицији, да смо сви, фала Богу, здрави које ми и њег |
и шаљу само старији и јачи, а малишани у то доба остају код кућа, па се џавељају и претурају п |
, кад не знате зашто је све то.{S} Мени у <title>Рожданику</title> то пише, да ћу ја срадати, и |
нталоне и метнути на главу свој, једини у селу сламњи шешир кога сам почешће сумпором пере.{S} |
ла, претурала и плакала у колима, а они у кујни чупали живину и спремали богату вечеру, попови |
</p> <p>— Да чуваш село, — гракнуше они у кујни на њ.</p> <p>— Та откако је избушен први бунар |
p> <p>Исто су тако задовољни били и они у поп-Спириној кући.{S} Поп Спира је одмах легао, а гос |
вели и дочекали.{S} К’о да смо последњи у селу!</p> <pb n="180" /> <p>— Та ’хоћеш ли већ једанп |
с тамно-плавога неба и крв кључа и кипи у ова два будна заљубљена створа?!{S} Зар би њен одгово |
алу кришчицу, ова ваша диња све се топи у усти...</p> <p>— О, па што не кажете!{S} Извол’те, мо |
буде.{S} Ко је шта имао да сврши и купи у болти код грка, свршио је и купио; и грк је већ унео |
рима пуним дивна цвећа, сеђаше на клупи у хладу испод сенастих багремових дрвета пред кућом јед |
шио</hi> </p> <p>Гост је седео на клупи у порти под једним орахом, на који су сеоска деца увек |
свом трошку, да му овај густира ствари у болти; што купи поп Ћира за своју Меланију, то ће ист |
од чворуге, која јој је искочила, удари у плач кад се нађе у авлији.</p> <milestone unit="subSe |
рече гђа Габриела, готова већ да удари у плач.</p> <p>— Ал’ молим вас, приповедајте!</p> <p>— |
и растадоше.</p> <p>Гђа Габриела удари у кабаничарски сокак.{S} На авлијским вратима затече Пе |
којом јој беше повезана глава, па удари у плач и покри лице кецељицом.</p> <p>Заплака се гђа Си |
ају, и кад се и Шаца распомами па удари у поскочице и подврискује:{S} Ијују!{S} Целим путем пла |
р’о онај малер, — рече Габриела и удари у плач, — па ме само секирате и не верујете ми.{S} То б |
? — вели поп Сира.</p> <p>— А она, удри у плач, а њему ондак дошло жао.{S} Били, што кажу, толи |
трефио тада код куће) а оне обадве удри у плач и тужбу, а супрузи место да уредиду ствар стишад |
пре три дана споречкао с Јулом на дери у башти, као што је читаоцима већ познато из завршетка |
едај само, како је одскочила к’о федери у канабету!{S} Једна лепота!{S} Боже, Боже, чисто бих с |
оси им ракију, поп-Спиро у мањем а Пери у већем стаклу.</p> <p>— А ди ти је човек? — пита је Пе |
а кућаница и домаћица, да помаже матери у кујни, да, да и томе подобно, — вели гост који се мал |
ашљиво око себе, па се примаче и завири у комшиску башту.{S} Види лепо оно буре насред баште на |
у порти, помаже Аркадији, звони и пири у кадионицу а за то добије увек пола поскурице, а посла |
м родитељима.{S} За то су дечији шешири у том селу и били изнутра као калајисани.{S} Родитељи с |
<hi>ћифте</hi> воде коло</l> <l>А паори у наоколо!“</l> </quote> <p>Поред Нићиног великог паорс |
нофефу, каже, док је нису спевали паори у шору!“</p> <p>— Охо! — рече поп Ћира и диже обрве чак |
Ах, ви мушкарци!{S} Што сте ви мајстори у исмевању, то више нема! — рече Меланија и попрети му |
ра. — Обешењак је.{S} Кад те види да си у невољи, а он онда не зна ни за Бога ни за душу, већ к |
реба да се плашиш, Ћиро, кад знаш да си у резону, него треба да им кажеш све што ти је на срцу, |
А Савка, садашња његова баба, као меси у наћвама хлеб па му окренула леђа.{S} Мало мало па се |
павај, спавај, лаку ноћ, о Јуло, Бог ти у помоћ!“</p> <p>Јест, то каже драган кроз јасне жице и |
нас мало пијем воду.</p> <p>— Е, кад ти у <title>Рожданику</title> пише, — говори бирташица а н |
S} Јел’ те, попо?...{S} Ајде, мама и ти у кола! — зове је Рада.</p> <p>— Е, не сме мама, рано; |
дмах тражио то.{S} Треба се упражњавати у стрпљењу, то је наша прва дужност, велим ја! — додаде |
ци лепо изражавају, почела је умотавати у своју мрачну копрену сво село са кућама и баштама, ам |
л’ нек је узме, ил’ ђеду је пелшубовати у Лугош одакле је и дошла, —</p> <p>— А тако? — вели по |
ју или пред кућу!{S} Та мор’о би дувати у оне гајде да се чују к’о оно велико звоно чак до посл |
било све лепо!{S} Та није да ћу дувати у рог, да већ нико неће знати, кол’ко је сати!...</p> < |
Нећу ништа ни говорити; само ћу дувати у рог, а за то ми и не треба ни Неце Муцкалова језик!{S |
устадоше од стола а омладина се ухвати у коло.{S} Свирало је пет гајдаша; два у собама, два у |
/p> <p>— Па добро, а ја ћу онда гледати у Јулу, а ви ми онда кажите.{S} Је ли, Јуло?</p> <p>— П |
буру и поче још издалека полако ударати у њу ону већ добро познату песму: „Ти већ спаваш, злато |
i>, својом сопственом руком, могу брати у тој башћи и <hi>ја вас</hi> понудити!</p> <p>А затим |
и затвара их за њим, па се журно врати у топлу собу.</p> <p>— Једнако облачно, нема ни форме д |
и прође нека три четир сокака и сврати у неких шест кућа.{S} Већ се почео полако мрак спуштати |
ано, па га нико није могао контролисати у раду и сутрадан тужити за тако несавесно руковање и в |
највише жалити!...{S} Сав ћу се умотати у флор, Бога ми, фрајла-Јуцо!{S} Не знате ви још, фрајл |
линог приповедања који није могао стати у Главу Тринаесту.{S} У њој ће, дакле, читалац сазнати |
о младожењи и парохији; хоће л’ остати у селу или ће тражити какву варош.{S} Ту поп-Ћира нагов |
огате породице, и како неће дуго остати у селу.{S} Ићи ће у Пешту или Беч, да изучи хирургију.{ |
надежде.{S} За то се и немојте крећати у јутру, него пођите око подне, па онда морате ноћити у |
ој угасити свећу и отићи а њу закључати у подрум ако га не пољуби. <pb n="360" /> А она каже, д |
е Пера.</p> <p>— Ех, немој ми се мешати у наше послове! — рече Меланија па га удари лако и нежн |
ћава, да ће скорим сваки читалац видети у чему је ствар.{S} Казаће им он то већ на своме месту, |
о родити, венчати и развенчати и умрети у селу, па да се овако домаћинство подигне!{S} И то су |
где нема и доживљаји којих не може бити у реалности; типова људи који нису ништа друго него ств |
једни путници да знате, шта ће то бити у Недељу код нас овдекана.{S} Е, па ја ћу вам, молим ле |
и размишља, шта би то сад могла радити у кујни ил’ ма где, само да не седи тако.</p> <p>— Ето |
купио високе ботуше у којима ће служити у цркви, шал од три сребра, и лепу стиву лулу са дугим |
ке архиве, па за то и не можемо улазити у детаље у приповедању, јер би ова и иначе подужа припо |
пођите око подне, па онда морате ноћити у Ченеју код господин-пароха, оног, оног што га паори з |
онда се неће моћи сваки ђаво довлачити у кућу).{S} По тим собама размештају већ још сад намешт |
о и дигао, она је комотно могла скочити у бунар, да није, срећом, баш пред самим бунаром пала у |
> <p>— Аја, неће моја нога више крочити у ову умацурану кућу!...{S} Спиро, ајд’ одма’ и ти кући |
нога смисла, па стаде још ситније вести у колу.</p> <p>Али кад онај „тенцер“ извали једну таку |
ут, — отпоче гђа Перса пошто се намести у стару фотељу, — нисам ти ја, Ћиро, ни ја ни Меланија, |
опет, она је прешла из једне крајности у другу крајност.{S} До повратка попова с пута била је |
не боље репрезентације немешага метнути у писмо а писмо пошље у Галицију или у Талијанску.{S} А |
сокак и ту је дунуо равно дванаест пути у свој боктерски рог, а после четврт сата још једанпут, |
о је поваздан на звонари и која служећи у неком виду цркви и олтару олакшава службу и Аркадији |
д пића — нек ми се, велим, онај свињећи у торби нађе као цигурација!{S} Ај, шта велиш, ха ха ха |
Нића боктер продужио кроз сокаке вршећи у исто време и своју дужност.{S} Те ноћи, тако УЗ гајда |
кажем: нек причека тебе! — Сад може ићи у Беч да сврши хирургију...{S} Он ће остати да доброј с |
оћи, ни Бога јој назвати, него ће отићи у свет.{S} Па као што је рекао, тако је и порекао.{S} Н |
за многом удавачом <pb n="337" /> доћи у нову кућу; јер „зуб времена“ изгледа да је немоћан пр |
екиде је Цвечкенмајерка. — Ја могу доћи у ваше године, ал’ ви у моје, бо’ме, никад више... ника |
вртограду господњем гајећи и усађујући у срца поверене му пастве разне добродетељи.{S} Спомиње |
патак ни најмање не води рачуна о кући у којој је.{S} Требало би, да је среће, да је пример се |
пуне мака и дају повода Шаци да се баци у сањарије и да ствара слатке слике како ће му скорим, |
ова Рожа Шандора бавећег се на поправци у Куфштајну — Док су ови разгледали фотографије, гђа Пе |
тајанствено, као што то раде завереници у трагедијама на позорници у трећем чину и стаде је при |
е завереници у трагедијама на позорници у трећем чину и стаде је пријатељски корети, полугласно |
ром од гипса покрај њих; неки Омладинци у душанкама са дугом косом <pb n="113" /> и разастртом |
види; и једнако је због њега било речи у кући с госпоја-Сидом, која је, као добра домаћица на |
м са рогља.{S} Чује тата где нешто цичи у шпајзу, па пошао да види, да се није пацов ухватио у |
а он, кажу, <pb n="281" /> чува к‘о очи у глави; сваки час га загледа и пипа, је л’ му на свом |
i>зуб</hi>, па га чува код себе к’о очи у глави.</p> <p>— Ју!{S} Па шта ће бити? — пита преплаш |
онај <hi>зуб!</hi> Да га чуваш к’о очи у глави!{S} То ти је најважније сад на овом свету!</p> |
ледала али га је Аркадије чувао као очи у глави, и разговарао се са старим учитељем који га је |
к се домаћица забавља око оне што цврчи у великој гвозденој шерпењи и преврће је, дотле овај уз |
сокацима или онако покис’о кад се грчи у колима без арњева!{S} И једног таквог суморног новемб |
ња данас никуд“, а она мислиш да потрчи у очи...{S} Ето јој сад!{S} Моје пророчество се обистин |
ош трајати.</p> <pb n="40" /> <p>Ушавши у цркву поклони се свима редом по столовима, а није их |
она се занела па и не чује него се гуши у сузама и гнушава се безбожног Голоса који је напаство |
се ондак ни да дувам у дужност... овај у рог.</p> <pb n="249" /> <p>— Па што се не „фатираш,“ |
па не сме никуд преко блата.{S} А онај у тегли ућутао се на дну, шћућурио се, па само шири мех |
ки час грешили) узела, дакле, штрикерај у корпицу па полетела и заредила по кућама и сокацима.{ |
јан, — заврши Габриела мећући штрикерај у корпицу, који је после треће скришке диње опет извади |
а у мал’ што није планула и очитала јој у својој рођеној кући.{S} Но срећа, те је ова напоменул |
окљан један, кроз прозор, а оставља јој у рукама свој горњи капут који ће овој мало после послу |
ло сијасет другарица и рођака, које јој у силној ревности и услужности више сметају него што по |
ој с лалом и зумбулом у руци; на седмој у лаком, врло, врло лаком оделу са снопом житнога влаћа |
<pb n="386" /> силан свет Јули попиној у сватове, тако, да је ко хтео, могао је комотно покрас |
к и његов помоћник (негда најглупљи ђак у школи, коме је стари учитељ прорицао, да од њега неће |
их!{S} Пишу ми оданде, да је први момак у Талијанској!{S} А ди би и био друкчији немешки син!“ |
их, и ако га је мало читао; али се ипак у том није слагао с њим, што је овај викао на трошкове, |
жем?</p> <p>— Пак-пак? — умеша се патак у разговор и прекиде малу паузу која постаде после госп |
и једина у кући, јер тата јој спава чак у авлији испод комарника, а она с мамом у соби са сокак |
вамо код куће, око шпархерта а пола чак у трећем сокаку око оног дућана тамо где виси онај бели |
ствар и довело до сукоба за који се чак у Темишвару чуло.{S} У кратко, цела је Глава пуна врло |
адику рекла!{S} Поп Ћира је побегао чак у трећу собу од страха кад је чуо бласфематичне речи гн |
пре био то сада случај, кад се ишло чак у Темишвар у ком би оне са села могле читаво пола дана |
е, али то је све тако.{S} Не може човек у вече да разлади собу и да пусти фришка <pb n="188" /> |
а јој је дошао много милији, јер је тек у сну видела, колико би јој тешко било кад би га изгуби |
>— То је све лепо, ал’ сватови могу тек у Априлу да буду.</p> <p>— Па добро, а он нек да стрини |
о вазда спавају под амбарем, а лану тек у сну кад им, то јест, што непријатно и страшно дође у |
а трудили, — вели Нића и трпа сув језик у рукав од кабанице, који је доле завезан <pb n="255" / |
!“</p> <p>Из авлије се видео леп ходник у коме су у јесен поп-Спира, Аркадије и Жужа крунили ку |
ула!{S} Како је лепа! — прошапта путник у себи, па скиде шешир, <pb n="406" /> махну њиме младо |
багремом, видела је како је онај путник у колима скинуо шешир и прекрстио се, па, како је била |
ов шешир, нова хаљина или вођење на бал у Бечкерек, „да се дете мало разоноди и да избије себи |
м мамом!“ Меланија је ишла чешће на бал у Темишвар или Велики Бечкерек и тамо је играла немачке |
неког времена ајд’ кући баш кад је бал у највећем јеку, кад се и саме маме распале па поручује |
, само да их пусте после подне на рогаљ у коло.{S} Ала ће да се шарени после подне сокак од мом |
к’о и други људи?{S} А зар ја не певам у цркви?...{S} Ми, ви’ш, певамо, или управо појимо Неде |
’, па и не мили ми се ондак ни да дувам у дужност... овај у рог.</p> <pb n="249" /> <p>— Па што |
’о за кола?</p> <p>— Сутра ћу да гледам у селу.</p> <p>— Гледај бо’ме, зимње је време... није к |
мејати и угаси свећу.</p> <p>— Погледам у јутру <hi>Сановник</hi> (госпоја Сида је увек кришом |
ог дрвета, и голубови како гучу не знам у чијој авлији.{S} Јули жао баш озбиљно.{S} Час криви, |
оспођа Сида. — Ко другом јаму копа, сам у <pb n="356" /> њу пада, говорила је увек моја покојна |
— вели усхићено Јула. — К’о гођ да сам у Банату, тако је добро!{S} Само кад смо ту!</p> <p>— П |
у стадо, туд и он.{S} А знате, и ја сам у неку руку пастир, хехе, — смеши се, — чувам поверено |
ка, нећу да вас задржавам, а и сама сам у послу.{S} А сутра ћу вам код вас на јаузни све потанк |
“, гром их спалио!{S} И баш сад кад сам у највећем послу!{S} Молим вас, слатка снаш’-Пело, — не |
, Петре, тако заценио, к’о да си ти сам у селу.</p> <p>— Па, господин-попо, мал’те неће тај ђав |
кожи, — наставља поп Ћира, оставши сам у соби, — рекла би и ти са мном заједно:{S} Фала Богу к |
ће срећан и задовољан к’о и сам што сам у супружеском животу свом.</p> <pb n="315" /> <p>— Та к |
Господин Владика...{S} Ено ушли су сам у олтар, па почели да чинодејствују, да служе сами Јутр |
исто онако „гемајн“, баш к’о да и нисам у Бечу живила!</p> <p>— Но, но, — смеје се путник, — мо |
ум!{S} Ћиро!{S} Одма’ идем у род; идем у бели свет, ако тај грубијан не повуче што је заслужио |
ме... немој ми ни приповедати!{S} Идем у кујну... кад радим, а ја онда заборавим, па се бар не |
, узми се на ум!{S} Ћиро!{S} Одма’ идем у род; идем у бели свет, ако тај грубијан не повуче што |
мараму. — А ја потрчала да чујем, кажем у себи: госпођа ће као беамтерка то најбоље знати, јер |
иониране за науку и за читање, па кажем у себи: „Боже, како је, ето, ова наша госпоја Сида срећ |
сваки дан ишла на јаузн са штрикерајем у корпици.{S} Ту су једна другој рапортирале што је кој |
м ’тео да га пред Екселенцијом утерујем у лаж, па да кажем, да је Часловац био, јер би се тако, |
о свим собама и по целој авлији и шиљем у комшилук код госпоја-Сиде, а она каже: „Није она од ј |
дванајст сребра и још једнога да узмем у кола, <pb n="279" /> — да истерам бар тако ти’ шеснај |
камење на нас овамо...{S} Да пропаднем у земљу пред оним младим човеком!{S} Од њега ме највише |
о кажеш!{S} Боже, кад прексутра сретнем у порти Персу — но, та ће ме, знам, појести од једа и п |
ига; а ја седим у кревету па све плачем у помрчини и кунем те проклете списатеље и њихове књиге |
у <hi>дунду</hi> да не ускочи за каквим у дороцу са рогља.</p> <p>— А-а-а!{S} Па то је, Бога ми |
ама испод пазува па иду један за другим у реду к’о гуске.</p> <p>Близу је и Ченеј.</p> <p>Још м |
апали једну, а ја ћу да ти исприповедим у кратко.</p> <pb n="325" /> <p>Поп Олуја запали лулу, |
да не говори тако из књига; а ја седим у кревету па све плачем у помрчини и кунем те проклете |
славину...{S} А ретко, дете, и долазим у башту.{S} Нешто сам ти слаба... једва се вучем.</p> < |
дан два само, па ћу одмах да се уселим у школу... а дотле ћу се стрпити већ.</p> <p>— Но, квар |
ја баш идем поред ваше куће, па мислим у себи: дај, кажем, да свратим к њима, ваљда ће господи |
ба коње а све лети блато на оног за њим у сицу, па не знаш кад си кавонији ил’ кад испаднеш из |
би му тај дао да се жени, него би с њим у манастир; а био би, та мал’ те не би био други <hi>Ра |
а.{S} Сад се лепо влада, и сви су с њим у кући задовољни а нарочито поп-Спира.{S} Он се одобров |
живу главу, да се ниси упуштао саш њим у разговор.{S} Нит’ га питај, нит’ му одговарај што.{S} |
побећи од криве гране, — него да скочим у воду, јербо ту ми је, знам, цигурна смрт.</p> <p>— Ти |
адали? — пита их поп Ћира унев са собом у собу грдну количину свежа хладна ваздуха и сва соба з |
му штогла?!</p> <p>— Па понео са собом у џепу.{S} Ви бар знате, слатка, к’о касирка, какви су |
два маха славно користио гостопримством у кући ченејскога попа.{S} Добро се угостио и он и коњи |
од света, занихају и падну једно другом у наручја па се опет љубе. „О, о!“ чуди се Јула.</p> <p |
влији био бунар са дивном хладном водом у којој поп-Спира хладио вино и лубенице.{S} Уз бунар ј |
з сокак, како зева и после креше оцилом у труд, пали лулу и псује Чивутина, што му је дао ситну |
е се више <pb n="230" /> и више с болом у срцу уверавала, да је њена Јула несретна.</p> <p>Гђа |
је.</p> <pb n="371" /> <p>— Голим грлом у јагоде! — вели заједљиво гђа Перса. — А са чим ће!{S} |
и мет’о „купице“, а после отиш’о послом у рит, у лов на пијавице, па на њему оставио дућан... а |
ама снега; на шестој с лалом и зумбулом у руци; на седмој у лаком, врло, врло лаком оделу са сн |
а месеца отишао је Шаца заједно с Јулом у Беч, да тамо доврши хирургију и зубну лекарију, пошто |
т форината сребра да му се нађе недељом у биртији, да не постиди Белеслијине, нека не пуши баго |
у авлији испод комарника, а она с мамом у соби са сокака где обично све удаваче најрадије спава |
а Сида седе а измеђ њих стоји с албумом у руци мала Јула у краткој сукњици и дугачким хозлицама |
ког језика кад га је овај (Тима) једном у врло учтивој форми запитао како се латински каже <hi> |
шти нема!{S} Срела се с њим само једном у шору.{S} Он прошао па јој се јавља, али учтиво, хладн |
а после их испреже па уђе с поп-Спиром у чарду а, поп Ћира остаде у коли бајаги спавајући.</p> |
а свршена, учитељ се нашао с поп-Спиром у порти црквеној и представио му се:</p> <p>— Петар Пет |
а, дотле се домаћин упустио с поп-Ћиром у други један разговор.</p> <p>— Па, ви ми се и не фали |
тра дан се два пут нашла са баба-Макром у башти.{S} Тако и прексутра.{S} Известила <pb n="236" |
тихо извињавала и тужила за оним гласом у млађим годинама и купила са чаршафа мрвице од пите с |
или госту у очи.</p> <p>И баш се о том у Петак пред вече разговарали, кад уђе поп Ћира, а за њ |
фтиклу и через кијавице, коју је срећом у то време добила!...{S} Па зар она супруга!{S} Она!{S} |
рштока па се сва предала читању а ноћом у сну све говори из књига: „О, Едмонде, ми се морамо на |
ноћоске, синовче, ај?{S} Ко се то ноћом у глуво доба брије, ај?</p> <p>— Нико! — одговара Шаца |
} Многа је женска била спевана са Шацом у песми па после излемана код куће; и обратно, то јест, |
и намести боље шлофкапу (коју је кришом у помрчини метала на главу, јер је поп Спира страшно мр |
је неколико пута прочитала песму кришом у шпајзу и знала је одмах онога првога дана на памет.{S |
ко гледајући своје дете како јој из дан у дан чезне, и увелико се помирила тим мишљу, да је Шац |
<hi>У којој је описан један недељни дан у селу, а може се цела прескочити, јер је само као епиз |
бајаги дрема увучен у бунду.{S} И један у други поп се пипаше: поп Ћира да види је л’ му ту зуб |
било у соби.{S} Кочијаш скиде још један у хартију умотан кишобран нешто мањи од вашарског рингл |
ала Богу, добро.{S} Шандор је по ваздан у послу...{S} Здраво нам добро иде...</p> <p>— Па ви ст |
звестио их један деран који је поваздан у порти, помаже Аркадији, звони и пири у кадионицу а за |
тако се отпочео и заплетао један роман у поп-Спириној кући на месец и више дана пре и неколико |
ноћашњи сан, управо не ноћашњи него сан у саму зору.{S} И откуд само то да снива!?{S} Њега <pb |
улазе кола а у њима поп Ћира сав прашан у неком старом шеширу који је још ђаконом купио.</p> <p |
="subSection" /> <p>Сто је био намештен у најлепшој и најпространијој, тако званој, гостинској |
ре који једнако као бајаги дрема увучен у бунду.{S} И један у други поп се пипаше: поп Ћира да |
, а бабе траже дугмад и наливају зејтин у кандило <pb n="71" /> и пале кандило и крсте се кад з |
и’ амова!{S} Ето, тако!{S} А још спав’о у шталогу; ’хоће човек да чува своје коње!{S} Ено, од с |
о парохијани, домаћине, како; је л’ к’о у старо доба?</p> <p>— Та ја само кажем:{S} Не дај, Бож |
па ми се све приврће у мени и кува к’о у шпорерту. (Спиро, треб’о си видити, а ја ти не умем с |
те само; лице, и персона, и штелунг к’о у какве принцезе — а гледајте само, какав је лајб у ове |
зар би’ ја седио и злопатио се овде к’о у аришту, — вели бојтар.</p> <p>— Ајде попи ово да не и |
— Ништа, слатка!{S} Ја сам вам овде к’о у пустињи —</p> <p>— Па није можно! <foreign xml:lang=" |
мало те шалукатре!...{S} У соби је к’о у рерну... врућина ми је.{S} Па запали мало омана... ен |
ледај бо’ме, зимње је време... није к’о у лето... а знаш обешењаке паорске!...</p> <milestone u |
има нешто особито, тек само да није к’о у ове моје.{S} Ако моја Јула пође једне Недеље брез рук |
S} Боље каж’те у кратко: ништа није к’о у старије доба; нити има више старих епископа, ни стари |
е да покаже, како она има беле руке к’о у ноблеса, а моја Јула, бајаги, само их за то навлачи, |
авам се ја а све се око мене окреће к’о у каквој полки.{S} До-до-дошло ми, у земљу да пропаднем |
} Ху, отровала би’ се, а држала сам к’о у воску!</p> <p>— За Бога, мама, а што се ви толико кре |
к’о да полако пири на нешто, онако к’о у домаћице која сече онога часа из рерне извађени врућ |
и силна труцкања.</p> <p>— Били смо к’о у аришту, — наставља гђа Перса. — Меланија само седи па |
кад је био храм цркве, па кад се вук’о у порти клипка са паорима, па све надвук’о.{S} Јавили г |
жњег сица за шараге, па га тако одвук’о у школу, те се једва скрасио у скамији.</p> <p>— Та шта |
> <p>— Та кол’ко сам се само пути тук’о у колу, а све через ње!...{S} Све је до мене морала да |
к’о Енглези дебели.{S} Да си и’ посл’о у Беч, добио би цигурно колајну к’о један на прилику, д |
нашом Меланијом!...{S} Кад би он досп’о у тај свет?!{S} Никад!{S} Него њено изображење и моје в |
сер крајцара да израчуна, па и он ост’о у катанама.{S} Не ваља, ништа не ваља!{S} Биће, што рек |
ента, хоћу да шпорујем; па нисам отиш’о у биртију к’о што сам треб’о, а и сам мислио, него и ја |
гђа Перса.</p> <p>— Ама неки страх уш’о у мене, — вели поп Ћира, — па никако да се охрабрим... |
S} Неких четрдесет година је учитељевао у овом месту.{S} Све што у овом селу зна да чита и да п |
дем!?...{S} Није ме, до душе, нико звао у сватове, ал’ нико ме, фала Богу, ни не тера!{S} Па за |
едили да је и сам с њима по некад бивао у ортаклуку.{S} Шаца је чуо Нићу како иде, како се лено |
поп-Спира добре воље био, он је уживао у свирци па ма то биле и швапске арије, а кад је био зл |
ајдаш није фалио; само је он више дувао у гајде онима у кујни и у авлији, него онима у сали.{S} |
о моја, сад ће доћи баба! (А Рада легао у кола па се дере и брани ногама)...{S} Па зар кад баба |
а је био некад политиран и да је стајао у гостинској соби; за тим и један зимски капут са олиња |
<hi>он,</hi> Шаца, с њом чак и састајао у башти и курисао кроз тарабу, и „ероберунг“ направио, |
њој је врхунац заплета који се развијао у Ченеју и Темишвару</hi> </p> <p>Опет подужи и досадан |
ашта.</p> <p>И оно, чега се писац бојао у прошлој Глави у овој се и догодило.{S} Јер наливајући |
ог и недељног дана, али никада таке као у селу.{S} Нека свечана тишина још с јутра казује да је |
трефило да је и њу и ћерку гост затекао у послу, знала је она да је ово учен човек, па ће знати |
песму) држало, да ју је спевао и послао у календар (Велико-Бечкеречки) Шаца брица, а да је, кад |
ао па и даље јео и пио и страшно лармао у кујни, кад је хтео са пуном чашом да иде у собе да на |
i> не знам ништа да бекнем; не би’ знао у том магновенију казати ни како ми је име!...{S} Е, мо |
ецко-једно“, који је већ поодавно џоњао у мраку на авлијским вратима и коме је у његовом Коњичк |
ница, затворио и дућан и чизме па запао у једну биртију већ близу вашаришта, па већ трећи дан с |
мео запевати.{S} Он је само тихо ударао у тамбуру, тихо као зујање пчела у пролеће, а она је, у |
ати, баш кад се господин нотарош кретао у амт, отворила се широм капија Пере Тоцилова, а на кап |
па ту се тек зачуђен зауставио, и питао у себи: откуд он чак ту?!{S} За тим се вратио кући, лег |
трећи дан седи уз гајдаша, а Шаца остао у летњим ципелама, па не сме никуд преко блата.{S} А он |
онај сан о Шаци, како јој је живо остао у памети!{S} Тек после тога сна Шаца јој је дошао много |
други трећи дан по доласку у село нашао у чуду, па не уме младић да се нађе никако.{S} Нема он |
ин који је, као сваки попа, радије ишао у госте него их примао. — Ако су гости, нису ваљда курј |
боктер је прошао попиним шором, отишао у други, и из овога у трећи сокак и ту је дунуо равно д |
ла!{S} Сад се ваљда застидио, па отишао у други крај баште, а уши му се, — мисли Јула, — све цр |
то је <pb n="227" /></p> <p>Шаца отишао у <hi>мајсторе</hi> а он (Тима) у <hi>беамтере</hi>.{S} |
ноге песме и певушио их, па и сам дошао у поетско расположење, и спевао једну песму и по прилиц |
ш да се и знаде за њега, ко би му дошао у походе, ко би над њим наричући сузу пролио, кад никог |
, видела је лепо, кад је поп-Спира ушао у кућу, а пред њим ушао један стран човек и одмах је то |
пола табака хартије.{S} Па кад је ушао у дућан, извадио је из шпага и то пола табака и размота |
атког камиша (јер ча-Нића и ако је ушао у газдашаг и могао сад запалити к’о онај солгабиров сти |
ана тако компромитовала, да је већ ушао у пословицу у селу: „Лола к’о попин патак!“ рекли би об |
р се баш тукли!...{S} А који им је ђаво у тим годинама?!</p> <pb n="208" /> <p>— Формално тукли |
/p> <p>— Та да, путер-крофне, уш’о ђаво у њих, Боже ме прости!{S} Љута сам, слатка, па не знам |
село, а баш је била Недеља.{S} Он право у цркву на Јутрење, кад али још нема попе, а звонило ве |
ога за њу) — ошину коње и потера управо у попов сокак пред поп-Спирину кућу.{S} Кад га узе на к |
S} Знаш, оба господина парока су управо у мојој боктерској парокији, па... знаш... нисам рад да |
је послао пред њу, па само гледа у лево у земљу, па све везе, док се не озноји испод носа, па д |
окренула главу лево и гледала стидљиво у земљу и играла лако као каква швигарица.</p> <p>— А ш |
на колено.{S} Кад видеше оно троје ово у колима, изјавише и они сложно и једногласно жељу да и |
мислим, да није нигде лепша Недеља него у селу.{S} У селу се још у Суботу после подне опажа да |
мање поезије било у речима Јулиним него у овим готовим стиховима, сад после поноћи кад све село |
>— Ја се, до душе, не разумем баш много у вину, али вас уверавам, — вели г. Пера, — да овако шт |
е куће — тако је и тај глас од јутра до у вече нарастао и формално затрпао поп-Ћирину и поп-Спи |
ко би га сад знао.{S} Нисам ни загледо у фирму.</p> <p>— Баш да видим је л’ те преварио?{S} А |
к и онај стари сат поп-Спирин је доспео у чељадску собу, јер је, како је пакосно говорила гђа П |
, да је то поп Спира дочуо, па лепо сео у кола па за њим; и срећно му поквари тај посао.{S} Па |
испред себе, да је овај јадник полетео у неку барицу и забо се у њу главачке и стајао усађен к |
укама.{S} По нека девојка промакне брзо у комшилук, испод старе рекле види се чиста кошуљица а |
ним људима, јер тек је по један Аћа био у селу.{S} Али, Бога ми, од ово тридесет и нешто мало в |
и свађе, ни један од оба попа није био у селу код куће, него обојица негде на путу.{S} Да нису |
" /> јер поп Спира ни поп Ћира није био у селу.{S} Отишли су као прекјуче, а бавиће се још не з |
<p>Пера с Меланијом већ давно није био у том месту.{S} Отишао је за ђакона у Б*, а у селу оста |
је свршио богословију Карловачку и био у њу заљубљен па јој певао: „Ах, Венеро, ужасна богињо, |
он је побегао на звонару, да не би био у неприлици, уз кога да пристане и да сведочи. „<hi>Фам |
попадија!{S} Осећао је, да то не би био у стању преживети.{S} И слика Меланијина постајала му ј |
лотре, излети к’о да никад није ни био у коли’!{S} Е, то му, ето баш не ваља!{S} Тако је прикл |
ја богословце!{S} И ја никад нисам био у богословији; нисам је учио!{S} Ајде, Бога ти, Сидо, г |
а?{S} А?{S} Ајд’ одма’ да с’ га пољубио у руку! — рече и намршти се да би га заплашила.</p> <p> |
ешењаци једни!{S} Ја сам мали зуб завио у велико парче папира, а они су завили велики зуб у мал |
ао је и није приметио кад је Шаца савио у попин сокак.</p> <p>Шаца је ишао полако све испод баг |
је пушио пред светом; ил’ да се веселио у друштву — тешко њему!{S} Тешко њему!...{S} А да неко, |
о у главу.{S} Овим се умирио и помислио у себи: „Благообразан младић!{S} Исти ја!“ А за тим про |
је неке кораке из даљине, па се склонио у хлад испод неког багрења.{S} То беху кораци сеоског < |
мог.{S} А он ослабио, Боже, па поцрнио у лицу а на глави му неки стари подеран шешир к’о да га |
жише се и пунчем који се у оно доба пио у свима бољим домаћинским кућама.</p> <p>Поп-Спира изађ |
За то је остао дубоко у ноћ и јео и пио у кујни.{S} Кад су га опомињали да иде на дужност, он н |
жно. — Од кад ми она умрла, а ја ударио у никакав дешперат, па проп’о и ја и имаће.{S} Од онако |
исту песму коју је Шаца малочас ударио у тамбуру.{S} Ах, како је Шаци било, кад је чуо, да му |
га „чреда“ била, други није ни привирио у цркву, ни он ни његова породица.{S} А како код велике |
ем рећи, кривица што сам вас, узнемирио у виртшафту то јест газдинству.</p> <p>— О, ни најмање, |
ко одвук’о у школу, те се једва скрасио у скамији.</p> <p>— Та шта говорите?!</p> <p>— Да шта в |
док се на послетку није стално скрасио у српском народу.{S} Ово му је сада ваљ’да девети или д |
пошао да види, да се није пацов ухватио у гвожђа па цичи — кад ал’ оно седи његова слатка кћи п |
па му послао црвен појас, кад се вратио у резиденцију.{S} Место да добије по носу, к’о што је в |
Персо? — запита поп Ћира који се вратио у собу.</p> <p>— „Шта је било?“...{S} Ја сам јој крива, |
то, није се више целе вечерње ни вратио у њега.{S} Био је очаран певањем. „Сушти херувимски гла |
ивили тамо.</p> <p>— Е, како!....{S} Ко у туђем свету!{S} Није к’о међ својима!{S} Ал’, знате к |
жда ће бити срећна!{S} Ето, да ми је ко у Карловци’ рек’о: „Узећеш Сиду!“ „Какву Сиду!?“ рек’о |
да ви’ш ондак ђаволства!{S} Него овако у овом масном шеширу и дороцу, па и не мили ми се ни да |
на без мене.{S} Како у селу?...{S} Како у кући? <pb n="179" /> Дад’ Бога ти, пешкир, Персо, — р |
ели ово неколико дана без мене.{S} Како у селу?...{S} Како у кући? <pb n="179" /> Дад’ Бога ти, |
алаш, па се брицом бранио и неће никако у скамију...{S} Па га онда, четврти пут отац вез’о улар |
Соси гркињи очи пуне суза, и она полако у себи чита Апостол, а само чујеш како брише нос од сил |
р Јуцу, — вели гђа Сида а гледа једнако у Перу, — боље ја да јој кажем <hi>сад</hi>, него свекр |
ти башту под аренду ако се буде једнако у њој бавила.{S} Али и јесте била башта уређена; све ок |
чко и певачко расположење па је једнако у себи декламовала ту песму или полугласно певушила ону |
е слатке речи.{S} Тога дана јој једнако у глави; и тога и другог и трећег дана једнако јој је п |
S} И њихова је ствар напредовала, онако у потаји.{S} Састајали су се и даље у башти, наравно ма |
</p> <p>— Како га је совјетовала, онако у мал’ није и прош’о! —</p> <p>— Та шта говориш?!</p> < |
о лолински ча-Нића, па се искашља онако у српском смислу.</p> <p>— Лаку ноћ, ча-Нићо! — одговар |
х тако, да, кад их поп-Спира види онако у перју још, а њему пође вода на уста, па луцкастих ћур |
ашту.</p> <p>Једнога дана ради она тако у башти, кад чује где се нешто у комшинској башти провл |
оћас опет бунцати, ако назебеш сад тако у тој лакој хаљини.</p> <p>И авлијска врата залупише за |
шта.“</p> <p>А господин попа седне тако у прочеље, отпева једно „<title>Глас господен на водах< |
аболеће га врат гледајући поваздан тако у висину, али неће моћи свога брка омастити.{S} То је о |
ква несрећа у селу, да, на пример, неко у селу умре, и ту како коме, али господин-попи опет доб |
ер“, кад му ни његов чукундека а ни ико у вамилији није тај ’лебац јево ни то био!{S} Ал’ како |
а, за то су му изденули име, па га нико у селу друкчије и не зове него Прока „хоћеш-Нећеш!“...{ |
ало говори а мало и попије.{S} Још нико у селу није запамтио, да је у њој ко коме разбио главу, |
ре у једаред — то није доживео још нико у селу), а нови учитељ се упути журно цркви на вечерње |
тан дуго и дуго мислио на Јулу и дубоко у ноћ прелиставао Песмарицу, читао многе песме и певуши |
може да буде.{S} За то је остао дубоко у ноћ и јео и пио у кујни.{S} Кад су га опомињали да ид |
уле. — Онај њен поглед остаде му дубоко у срцу.{S} Како питомо <pb n="118" /> гледа, па како је |
hi>он</hi>!{S} И Јула осети нешто тешко у грудима, као кад човек прогута врућ мекан хлеб.</p> < |
орско коло које је играло и подвикивало у авлији.{S} А ухватила се баш између два угледна и леп |
овом истом селу извукло батина и бегало у шупу или у зелену метлу кад се баба згране при спомен |
има, и већ о тако нечем, што би спадало у тај круг ствари.{S} После погреба црквењак однесе одј |
брујале му гајде Совре гајдаша и зујало у ушима оно Јулино: „Срам те било!“ Сутра дан је шегра |
поп-Ћира раздраган.{S} Затурио се мало у столицу, па пустио глас а диже обрве и везе и кити св |
упу што је пред кућом где поседише мало у разговору док им не јавише: да изволе, супа је на сто |
огу, да се проразговори, да поседи мало у порти, да разгледа како је која обучена — и ко ће ти |
и!{S} Дед, кицоши моји!{S} Ајд још мало у блато!“ чује се <pb n="302" /> глас Пере Тоцилова и п |
одговори на питање колико је данас пало у тас. <pb n="93" /> Затим је похвалио Херуфику, а учит |
и од себе гласа.{S} Срце јој је ударало у грудима, као пијан домаћин кад грува на авлијска врат |
имаче и испи још оно мало што је остало у фићоку Пере Тоцилова, па уздахну тешко: — Хе-е-е!{S} |
з зубе неку песму а нешто јој се стегло у грлу, тако јој је жао и неправо.{S} Постаде већ и нес |
сти код њега, и ако је васпитаван цигло у том правцу, да буде тако рећи, један ступ куће — ипак |
ници и филозофи, и то је: да је све зло у свету (од Адама па до наших дана) дошло баш од оне по |
секли колаче, па новаца доста.{S} Било у селу добрих момака на женидбу и лепих девојака на уда |
отишло одавде из авлије, к’о да је било у сватови кад се женио силни цар Стеван!...{S} К’о ће д |
с тражити по свету.{S} Дошло ми је било у један ма’, да оставим ову пустољину.</p> <p>— Ето ти |
је пробуди.{S} Зар би мање поезије било у речима Јулиним него у овим готовим стиховима, сад пос |
о сад променила и да им место није било у соби.{S} Кочијаш скиде још један у хартију умотан киш |
p> <p>А већ је први и други пут звонило у цркву на службу.{S} Чуло се да је нови учитељ дошао, |
д добро или зло, лепо или ружно, десило у једном крају, за тили час сазнали су сви <pb n="191" |
су и домаћице.{S} Кад би се што умесило у једној, слало би се од тога и у другу кућу с примедбо |
о почело да посматра у цркви а довршило у порти или на сокаку.{S} Бабе се разговарају о редушам |
родбину, доводе свирца и заиграше коло у ходнику очекујућ, да изведу младу, око које се скупил |
еле</hi>, а то ни једном попу није ишло у главу.{S} Овим се умирио и помислио у себи: „Благообр |
те се тукли, јер то је сад, знате, ушло у моду и код самог ноблеса!{S} Па реко’: кад можеду поп |
> <p>— А откуд ви, господин-Перо, овамо у наш крај? — рече радосно изненађена, па притрча колим |
са, — па да <hi>вас</hi> почешће виђамо у кући, и она би опет онако к’о и пре свирала.</p> <p>— |
тук, само после шљива... па знате, само у цели да предупредим грозницу —</p> <p>— Дакле, шљивам |
рса, — тешко сачувати.{S} Ушуња се само у кујну, скупи се и упреподоби и зажмури као да је равн |
</p> <p>— Ћутим, Спиро, и једем се само у себи... нисам нека свађалица.{S} Слушам па гутам.{S} |
е; па једе и хвали их и вели: како само у тој кући радо једе „цвечкен-кнедле“ и „грундбирн-нудл |
атуцала нешто мало и знала по мало само у гитар, јер кад би гђа Перса запитала поп-Спиру за што |
ње.{S} Ако их ко и преже, преже их само у сватове, па за то ни један поп не може више онако при |
н или други лакат кад једе, а тога тамо у собама не може да буде.{S} За то је остао дубоко у но |
па наређује из кола нешто својима тамо у авлији.{S} А за тим се прекрсти, па опсовав блато и к |
бан стан и већ послао сав намештај тамо у нови стан.{S} Фрау-Габриела се понудила, да му намест |
дванаест година у солдатима далеко тамо у Буковини чак, како је и он или месечар или лопов, так |
плашљиво Јула.</p> <p>— Шта радиш тамо у то доба? — пита је гђа Сида коју је комарац пецнуо и |
Па... овај... најбоље ће бити да одемо у коју другу собу... не би’ рад био знаш, да нас ко пре |
уче преко сокака.</p> <p>— Да им дођемо у гости!... „Ми тако волемо кад нам ко дође у гости,“ — |
анас га нећемо попити, па све да узмемо у компанију и самога Краљевића Марка.</p> <p>— Ја се, д |
ст сребра, па да се сутра зором кренемо у име Бога.</p> <p>— Ама ти си, Петре, тако заценио, к’ |
, господине.{S} Спремамо!...{S} Имаћемо у Недељу мало калабалука, весеља! — вели задовољно бирт |
та једну укебао баш кад је писала писмо у шпајзу тамо неком њеном са рогља.{S} Чује тата где не |
да се нису раније сетили, кад је давно у романима речено да се срцу не да заповедати а у песма |
гра коло, па се све позаљубљивало једно у друго све до ушију.{S} А најчешће се ипак скупљали и |
ну кућу, него ил’ има ил’ нема по једно у кући.{S} Па ако је девојка, а она ускочи за момком, п |
ах онога часа, кад их је видела заједно у колима и јавила свима, код којих је свратила, да се п |
одлазио и доносио књиге које су заједно у башти под орахом читали и заједно уздисали ако би што |
кревету и гледала расејано и замишљено у папучице своје.{S} Дошао јој Шаца много милији.{S} Ни |
одобне ствари.{S} Све је лепо намештено у кући (то јест засад још у глави) само су у неприлици |
га пића и сваке ђаконије.{S} Старо вино у подруму прегледано је и одређено да се точи докле и ј |
јући на децу која се потрпала задовољно у кола па се смеју од великог задовољства и радости што |
утра до мрака, и целу ноћ бије монотоно у прозоре, и ујутру опет осване облачно небо, киша и бл |
, бити најбоље да сада купи што корисно у кућу.{S} Поп Ћира је куповао да умилостиви, а поп Спи |
нфантериски па чак и један (невероватно у Банату!) „маринерски“ официр!{S} Тако на једној Мелан |
е „Штампарске погрешке“, које се обично у свакој па и у најбољој књизи спомињу на крају (где, т |
су бадава млели својим поповима брашно у сувачама</hi> </p> <p>Била два попа, — али не она два |
ету јавна“.{S} Поп Спира је ударао лепо у тамбуру, а има још сад, после толико година, диван гл |
шине коње, а господар ако се није добро у’ватио за лотре, излети к’о да никад није ни био у кол |
т, или окреће плајваз, или намешта перо у држаљици, или тако ма штогод, тек да се нађе у послу. |
ру у руку и доноси им ракију, поп-Спиро у мањем а Пери у већем стаклу.</p> <p>— А ди ти је чове |
еца неће с кола.{S} Ударило све четворо у плач и дреку, па неће доле, него зову маму да и она с |
оље рећи потрпаше се по шесторо седморо у кола па се кренуше у Б** младожењиној кући.{S} Енђебу |
е!{S} Писац лепо себи представља све то у памети, али му је слабо перо, слаб сав писаћи прибор, |
коро нису имали ни где да помећу све то у кола.{S} И кад су се у Петак зором кренули и поседали |
> <p>— Е, госпоја-Персо, тако вам је то у овом свету.{S} Свакога је обдарио Бог са по каквим да |
исујући овога лопова.{S} Али тако је то у свету!{S} Право је речено да: добар глас далеко иде, |
ра!{S} Е, ко, ђаво, да позна!...{S} Ето у томе је сав њихов кумст и сва моја несрећа и малер.</ |
нуто с кола у присуству путника и унето у кафану.</p> <p>Чим се умио и очеткао запита путник би |
од тога доба мање их дирају.{S} Особито у селу ни за живу главу нико то не сме да спомене; шта |
јде терај већ једаред! — викнуше љутито у један глас оба попа.</p> <p>И кола пођоше.</p> <pb n= |
ветрећи своје рубље и наређујући често у чему ће је сахранити и шта ће све купити за покој душ |
су једва нашли жрналицу; како су често у поп-Спириној кући пили кафу, тако им је и требала.</p |
је учитељевао у овом месту.{S} Све што у овом селу зна да чита и да пише, од њега је то научил |
ко ко, онда ми треба да се извинимо што у оваком вашару дочекујемо госте.</p> <p>— А, баш на пр |
она тако у башти, кад чује где се нешто у комшинској башти провлачи, па шушти лишће.{S} Сва пре |
војим очима и ушима; по неки се окренуо у пола олтару па направио шаком као неки заклон од ува |
, један ступ куће — ипак се он изметнуо у нешто са свим друго, са свим супротно.{S} Са годинама |
био, није нужно да напомињем, да је леп у лицу, нежнијег састава и питомије нарави а појетске н |
.{S} То му је Меланија олакшала приступ у те кругове.{S} Гђи Перси је особито мило било кад је |
еда да им је пропао цео дан, ако се бар у вече не виде и не обиђу.{S} Па тако је то било и лети |
сада случај, кад се ишло чак у Темишвар у ком би оне са села могле читаво пола дана да зазјавај |
p> <p>— Та откако је избушен први бунар у овом селу, та није било бољег боктера нег’ што ће га |
трипут; оно остало пута однео је ветар у друге сокаке у другу „пакију“ другога боктера.</p> </ |
оклети мушкарци! — рече и оде као ветар у кућу г. Геце касира, где је раширеним рукама дочека г |
још једнако само његова жеља била, јер у ствари још није то био; био је само берберски калфа.{ |
у надлежноме суду.{S} Да иду одмах, јер у Суботу се мора бар један вратити, да буде ту ради црк |
сти, а поучава је један Пемак (кинстлер у тим пословима), један млад, блед плавушан са малом ре |
оста, то је био један клавир.{S} Клавир у селу у оно доба!{S} У селу је и кринолин био још једн |
о су се људи чудили кад су нашли клавир у селу где су од музичких инструмената познате само дро |
да их држи у животу.{S} То им је мотор у животу, и оне бар знају за што живе или боље рећи жив |
толико!</p> <p>— А јеси л’ бар мајстор у том послу?</p> <p>— Та, сад ја нећу ништа да диваним |
ине... моле вас да дођете... чекају вас у порти пред црквом, да крстите новорожденог младенца м |
метају!{S} Чим чују да ко овамо код нас у Банату има лепе коње, — одма’ се устумарају ти прокле |
{S} И како знамо већ, како то иде данас у овом свету, мислим да нема ни једног читаоца који нећ |
ма и прегледао приход што је пао на тас у коме се нашло доста крајцара, госпоја-Сосин двогрошак |
ау-Цвечкенмајерка и час се унутра а час у авлији налазила.</p> <p>Фрау-Габриела је била на ручк |
и перје и ковиље, све се изгуби за час у даљини.{S} У последњим најпаметније тераним колима се |
иповедало за њ, да је био наизменце час у рукама Ракоцијевих Куруци, а час га преотимали Монаст |
>— Бо’ме потрчао је све сам први ноблес у Бечкереку и све разграбио.</p> <p>— Јуф!{S} Та немојт |
ге и шора ногама по земљи, па дигла нос у небо, мислиш Венус је, нико к’о она!{S} Ху!{S} Та у м |
асоњку, нек она не тура, каже, свој нос у мој виршофт; коме је дао Бог, <pb n="182" /> тај и ре |
и у кујни.{S} Тамо ноблес а овде плепс у који овога вечера рачунамо и Нићу боктера који се ина |
био намењен за медецину за то је и дат у Гимназију али је већ из четврте „Латинске“ био истера |
Лала пудар који је то научио као солдат у Талијанској, и Нова ковач који је знао и ту мајсториј |
а поп-Спира, као интимнији, доби кревет у домаћиновој спаваћој соби.</p> <p>Мало после уђе дома |
и и овде набројати, за што све иде свет у цркву Недељом преко године.{S} Али ове Недеље сви су |
биле су испражњене и сав намештај однет у шупу а собе остале празне да се на Ђурђев дан напуне |
ано?{S} Ти си опет назебла,“ а она опет у сну говори: „Мене је немилосрдна судба, каже, другом |
свира, а Пера весео па распоређује опет у глави оних зарађених двадесет сребра, шта ће све за њ |
о, — осмели се опет Шаца, и загази опет у прозу, — а јесте л’ се уморили?...{S} Хоћете л’ да ва |
као да се успавао, као да изумире живот у селу; ућутало се све, по сокацима и свирке и песме и |
да треба што више пробудити радозналост у читалаца, а то је, мислим, досада већ прилично постиг |
ако уплашено и уплакано, па турило прст у уста и гледа матер уплашеним и питајућим погледом. — |
дебелог блата.{S} За то се на такав пут у ово доба и шаљу само старији и јачи, а малишани у то |
Епископије, него заједно продужише пут у разговору и објашњавању неком...</p> <p>Дакле су се п |
тога није бојао него је продужавао пут у цркву.</p> <p>А већ је први и други пут звонило у црк |
п-Спира добио само зато што је једанпут у једном ужем друштву певао пред Његовим Преосвештенств |
S} Били су обојица мало поматорији, већ у велико брадати клирици.{S} И они приме и тај усмено с |
Ево нас!{S} Још мало! —- рече Рада већ у зору и показа бичаљем на црквени тороњ, на читаву шум |
да нема ни једног читаоца који неће већ у напред знати која ће од њих двеју триумфовати а тако |
, да у оном јурењу и утркивању, као већ у сваким сватовима, нису ни приметили да је испала.{S} |
одом.{S} То увреди Нићу који је био већ у том стању <pb n="387" /> кад је човек искрен, а и ина |
ених никад краја.{S} Шетају се тако већ у мрак.{S} Па дваред триред изађе Ержа и јавља, да је с |
ва! — нека преноћи код вас, а ја ћу већ у јутру послати...{S} Ево вам... — рече и предаде их хи |
ку од појаса?{S} Има он један као џепић у појасу самом.</p> <p>— Ама нема појаса међ ’аљинама! |
би, каже, из дешперата, у клоштер Месић у калуђере.</p> <p>— Ју, сирома’ младић!</p> <p>— И так |
тараби, и стаде завиривати кроз тарабу у тетка-Макрину башту.{S} Гледа по башти.{S} Не види ни |
S} Натук’о сам капут и увук’о сам главу у бунду, па сам тако ћут’о све до чарде.{S} Кад се он с |
“!{S} Чим се он вратио, а ја опет главу у бунду ко корњача, па тако све до Ченеја.{S} Е, ту нис |
и похвали за смиреност и ревност његову у служби олтару и звонари.{S} Назвао га је чак „столпом |
Постаде интимнији и пребаци десну ногу у кола преко седишта.</p> <p>— А откад?</p> <p>— Па има |
о Србина и српског газдачког сина, даду у бербере.{S} А чим сам казао шта је био, није нужно да |
ступи сасвим; и одмах нађе утехе поразу у самоћи, у мислима на Шацу, и у мислима којима се тако |
капелани а попадијама слушкиње удевају у иглу.{S} Попадије су — хтеле ил’ не хтеле то признати |
еца отимају, вуку их по авлији и дувају у њих).{S} После подне се слегао <pb n="386" /> силан с |
ко тол’ко прекрати ноћ.</p> <p>Поседају у топлој соби па чешљају перје.{S} Све сама женскадија, |
зар</hi> и <hi>Кашпар</hi> представљају у соби с голим мачевима чудесно рођење Христово пред за |
амо на асентирунгу; какве ти не узимају у војску.{S} Чисто веле: дај само нек је више каноненфу |
зите, да се какви вандрокаши не ушуњају у кућу.</p> <p>— Терај већ једаред! — рече поп Спира, к |
ога дана и сву ноћ, јер младенци остају у кући а тек после неколико недеља се крећу на пут, на |
он украде!!!— То је, кад се људи мешају у наше послове!{S} Нит’ се умете погађати, нит’ отићи д |
ана.{S} И њу увукоше са сокака у авлију у коло и ако се као отимала мало и викала: „нем тудом, |
ају Псалме све лепше од лепшега, и пију у здравље госпође-Персе и осталих редом.</p> <p>За тим |
само крај ватре као једна од оних трију у Шекспировом <hi>Магбету</hi>.{S} Све, све је узела на |
— Еле, господин Пера се заљуби до ушију у фрајла-Меланију, па је сваки дан код <pb n="200" /> њ |
доста, али мало их има који их зарезују у што.{S} Сокак или авлија, то је све једно, у сваком с |
ти и читати и ако учевни људи не верују у снове и вичу на Сановнике, јер се све догодило онако |
<pb n="393" /> али је другарице утерују у лаж, и веле, да она најлепше пева од свију њих.</p> < |
ера се одмах други трећи дан по доласку у село нашао у чуду, па не уме младић да се нађе никако |
одведе чилаше.</p> <p>За то при поласку у пензију, мислим да не ће бити лепшег венца признања, |
и његови ђаци јер се на платноме списку у општини сами без ичије помоћи потпишу.{S} Слова у име |
зном душевном расположењу и на послетку у разним сезонама годишњим а према свакој њеној слици в |
и како са сваким ратују и свакога туку у рату; а Бог им помаже, јер држе све посте, па посте и |
го друга два, и живела су у једном селу у Банату.{S} Које је то село, нећемо вам казати, да не |
о је био један клавир.{S} Клавир у селу у оно доба!{S} У селу је и кринолин био још једнако дос |
је држао да су већ готови да оду ђаволу у торбу), бити најбоље да сада купи што корисно у кућу. |
кантицу за поливање и нашла се у послу у башти.{S} Еле, да не будем дугачак и досадан, толико |
био, али га ипак запита, пославши Јулу у кујну, шта је и како је прошао?</p> <p>— Фала Богу!{S |
стојанствено напред, ни један нема лулу у устима него са штаповима у рукама иду и разговарају с |
мисли Пера Тоцилов, задену угашену лулу у чизму, навуче кабаницу па ошину коње.</p> <p>Остаде з |
оп Спира је сутра дан им’о посла у пољу у винограду и по њивама, па је са свим заборавио шта је |
што кажу! — смеје се гђа Сида и сипа му у тањир.</p> <pb n="85" /> <p>— Благодарим, — клања се |
идоне.</p> <p>— По мени баш, — упаде му у реч поп Спира, — оче Кирило, можете слободно, ако ’оћ |
а каже, да би умрла од страха у подруму у помрчини онако сама, па волије и да га пољуби, него д |
товала, да да њену Јулу нигде на страну у кућу, у лер, а она сва позеленила, па ђипа, мал’ ме н |
га ти.</p> <p>— Еј, срећо моја, — шану у себи гђа Сида која је једнако гледала како Меланија у |
дмах у први мах умеју да нађу и допадну у женском друштву са оним досадним стереотипним фразама |
да оставим, — вели Нића и меће сланину у онај завезани рукав од кабанице... — А код Бућкалови’ |
одатле девојачкој кући, где све затекну у свечаном оделу.{S} Тетка Макра је хтела као стара жен |
згледати према прозору, па за тим хукну у њу два три пута и стаде је брисати својом чистом цица |
аде Аркадија и зави га у завој па метну у појас поп-Ћирин.</p> <p>— Е, је л’ готово?</p> <p>— С |
ложно и једногласно жељу да и њих метну у кола.</p> <p>Насмејаше се и путник и женица.{S} И ова |
ћошак, па скиде шешир И пољуби г. попу у руку.</p> <p>— Па, како је?{S} Како?{S} Радиш ли, је |
<p>Рада попусти и пољуби господин-попу у руку.</p> <p>— Нека, нека! — извињава га путник. — До |
љуби га ти!</p> <p>— Таки господин-попу у руку!...{S} Сад ћеш с кола! — рече па га ухвати испод |
мало...{S} А јес’ пољубио господин-попу у руку, и замолио га, да ти опрости, што си се бац’о пр |
к су се свађали, а чим је чуо неку лупу у соби, он је побегао на звонару, да не би био у неприл |
је седео крај ватре и пијуцкао комадару у друштву са ченејским црквењаком.{S} Разговарали су се |
мало час пала, кад је видела поп-Спиру у колима у којима ће јој се папа возити.</p> <p>— Ајд у |
ица и бојтар захваљују и љубе поп-Спиру у руку.{S} Они одлазе, бирташица их стидљиво испраћа же |
ама, па оставља посао, пољуби поп-Спиру у руку и доноси им ракију, поп-Спиро у мањем а Пери у в |
а-Пери Тоцилову, кад је видео поп-Спиру у својој авлији.</p> <p>— Ето, ја сврн’о мало! — отпочи |
рече и ижљуби децу; Раду и Сиду и Макру у образ, а Иву, који је јаузновао хлеба с пекмезом, пољ |
, да је формално пала госп. Перзекутору у крило, а овај је, к’о један фини и изображен човек, з |
а два попа, него друга два, и живела су у једном селу у Банату.{S} Које је то село, нећемо вам |
износио се из шифонера само онда кад су у гостинској соби скидане футроле од конофоса са столиц |
и лепо обучена газдачка момка, које су у селу „пајташима“ звали, а не знаш који је од кога ста |
ратовима и топовским куглама колике су у старо доба велике биле а колике су сад; о месечарима |
Из авлије се видео леп ходник у коме су у јесен поп-Спира, Аркадије и Жужа крунили кукуруз, а л |
ући (то јест засад још у глави) само су у неприлици с једним широким, не баш најлепше спољашњос |
човек.</p> <p>И један и други одавно су у том селу, још откако су се оженили, а оженили су се, |
је лепо, или му доносила кући пошто су у многим кућама мрзили кад му она да из тањира да једе, |
ајали, јер су увидели, да, доиста, нису у туђем свету комотни као код своје куће, у свом селу.{ |
чели званичан посао, један другоме нису у очи гледали, него и један и други кад нешто има да ка |
едаред у мало што није завила гђа-Персу у црно; јер кад је полетела бунару, а Аркадија за њом с |
оних дана кад господин нотарош није ту у селу, иначе иде код Шолема Чивутина у трафикану на ко |
уз оне мердевине (које су њега ради ту у тегли и намештене) те да тако покаже и наговести прол |
не!{S} Шта је и какве је све те било ту у авлији!{S} Прави Нојев ковчег!{S} Било гусака угојени |
ани у Галицију, или томе и томе солдату у Талијанску, а ономе вели: „Па ви сад немајте бриге, н |
<pb n="153" /> изрезао на једном дрвету у њиховој башти једно срце и два писмена у њему, писмо |
како ће му скорим, ако Бог да, као зету у тој кући, говети и чинити по вољи од сваке руке па из |
наместе а да не падне странцу или госту у очи.</p> <p>И баш се о том у Петак пред вече разговар |
Ако дође Лоренц Чифутин, кажи му, да ћу у Суботу овде бити, па нек ме причека дотле.{S} А ви за |
и требник, а попа угаси и замота свећу у добивену цицану иди свилену мараму. (Било их је свако |
p> <p>— Но, — рече гђа Габриела улазећу у Гецину кућу, — и ја вам красно изгледам.{S} Изгледам |
екад секли крила гускама, да не прелећу у комшилук, — и два грдно велика ексера, — и тучак од н |
н страх гђа-Сидин претворио је контрафу у икону и ваљда јој је дошапнуо ону стару пословицу: „Д |
амо доле на заспало село и буднога Шацу у њему, који се журно упутио па на једаред застао.{S} Ч |
промитовала, да је већ ушао у пословицу у селу: „Лола к’о попин патак!“ рекли би обично за изви |
добру домаћицу, и, што кажу, сопутницу у животу, — вели домаћин. — Готово, боље да је <hi>он</ |
о кажу, сва у коњску зобницу; „десетицу у зобницу!“</p> <p>— Ама много је, много!</p> <pb n="27 |
, па се џавељају и претурају по ћилимцу у топлој соби, или се са дедом, који такођер чува запећ |
ве један преко другог па к’о људи скачу у бару или у Тису.</p> <p>Пред другом кућом опет припов |
а кућа није била далеко од цркве, одмах у другом сокаку.{S} Лепа, велика кућа а на њој ни крајц |
алонских лутака и глупака, што се одмах у први мах умеју да нађу и допадну у женском друштву са |
стрина, па кад је наследи, он ће одмах у варош, а тамо ће имати на сваки прст по десет.{S} Зна |
е шалукатре видела неку прилику и одмах у њој познала Шацу; чула ситну тамбуру и разумела речи |
ћег секунда било, дознаће читаоци одмах у следећој Глави од једне са свима детаљима тога догођа |
S} И ова узе једно по једно и потрпа их у кола, која сад изгледаху од силних детињих главица ка |
т упецан, па само вади крофне и баца их у корпу иза себе.{S} Па док се домаћица забавља око оне |
н је завршио а уђе поп-Ћира и затече их у смеху.{S} Смејали су се обојица тако слатко, као што |
нило, старци истресоше луле и турише их у чизме, прекрстише се, наредише у кући шта треба па се |
е сутра однети сто форинти и метнути их у Швапску Шпоркасу на име Јеле Аркадијине ћерке, лепе у |
иво спремање опреме и дарова девојачких у чему им је не мале услуге учинила и фрау-Габриела.</p |
т петнаест егземплара имала позашиваних у лајбовима од хаљина и по шифонерима међу вешом, и за |
на глагол“ а три „на покој“ постављених у кући и у авлији.{S} Сам ручак нећу описивати, јер при |
дама кад их ове пољубе у руку а оне њих у образ, а девојке носе сунцобране држећи их по средини |
сети пут да је у инвентару ствари датих у „ауштафирунг“, и сам Бог зна где је све досад био, и |
етар</hi> у кући, јер онај зелени жабац у оној стакленој тегли на прозору, показивао му стално |
ова се, па куражан као сваки богословац у том расположењу додаде плашљиво и полако: „Лаку ноћ, |
оцилова (јер о његовој кући и јесте реч у овој Глави).</p> <p>— Та гле Ниће! — викну ће сви вес |
оп-Ћирина слушкиња, која је стајала баш у тај пар на вратима и пратила својим лојаним очима Лац |
ето изнето и опет су почели да раде баш у оно доба кад је најлепше било за шетњу испред куће.{S |
пасијом“) и на њену несрећу села је баш у она кола, којима је кочијашио један, који је радо дру |
рна ствар.{S} Кол’ко је само фрајли баш у овом истом селу извукло батина и бегало у шупу или у |
по некој замакнем за око...{S} Ено баш у Татићевом шору, она Арсина пуница, к’о рек’о би, да м |
е то било и лети и зими.</p> <p>Ето баш у Петак, кад и отпочиње управо ова наша приповетка, чим |
куварица Чифутка, како кажу!{S} Што баш у нашу недељу да тамо руча да једе леб с кимом и друга |
оцедио, лете коњи весело као да гајдаш у колима свира, а Пера весео па распоређује опет у глав |
.{S} Најбоље ће бити да се одмах умоташ у бунду.{S} Увуци главу, натуци капу на очи, па спавај. |
’ кад испаднеш из кола, ил’ кад останеш у коли!</p> <p>— О, о! — вајка се поп Спира.</p> <p>— А |
на њу двапут онолико масти кол’ко мећеш у жижак...{S} Па и мало сланине, кад би испекла на ватр |
ам, цигурна смрт.</p> <p>— Ти да скочиш у воду!{S} Гле га само како лаже!{S} Та бежиш ти од вод |
и литургија они се одмах раскомоте; још у црквеној порти свуку чизме па боси лете кућама са чиз |
епо намештено у кући (то јест засад још у глави) само су у неприлици с једним широким, не баш н |
е.</p> <p>— Е, изгорећу!{S} А ко је још у мојој фамилији изгор’о од ракије!...{S} Ет’, тако!... |
ша Недеља него у селу.{S} У селу се још у Суботу после подне опажа да се приближује.{S} Друкчиј |
— Бога ми!...{S} А, колико га имате још у подруму?</p> <pb n="88" /> <p>— Хехе!{S} Колико га им |
амо се приповедало, да су се попови још у Темишвару потукли, али да су их тамо брзо развадили, |
ј се доп’о.</p> <p>— А је л’ остало још у комаду?</p> <p>— Бо’ме потрчао је све сам први ноблес |
е тужио да су га убијале и морао их још у порти скинути.</p> <p>Био је леп летњи дан, ова данаш |
пуцади а на глави нови чисти шеширићи, (у деце већих газда свилени и чупави) из којих још нису |
је код мене.{S} Носим га увек са собом (у злу не треб’о!) Ал’ која ми и асна од њега, кад ће ми |
, или тражи глисте па иде да пеца рибу (у јесен хвата штиглице) или, на послетку, оде код тетка |
тати к’о фалишну форинту.</p> <p>— Ху-у-у!{S} Та што ће је изабрати и није ми за то толико, ал’ |
метати к’о фалишну форинту.</p> <p>— Ху-у-у!{S} Та што ће је изабрати и није ми за то толико, а |
41_C1"> <head>ГЛАВА ПРВА</head> <p> <hi>У којој су описана два попа, две попадије и две попине |
1_C2"> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <p> <hi>У којој већ отпочиње по мало сама прича ма да се може у |
ead>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДРУГА</head> <p> <hi>У њој ће се читаоцима показати са свим супротна слика о |
_C9"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТА</head> <p> <hi>У које ће читалац видети да је истина оно што су још да |
41_C5"> <head>ГЛАВА ПЕТА</head> <p> <hi>У којој је описан рапорт који је Ержа слушкиња донела и |
head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПЕТА</head> <p> <hi>У којој су описане две свадбе, најпре Меланијина а посл |
"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТА</head> <p> <hi>У њој је описано једно јесење путовање са једном епизод |
d>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ЧЕТВРТА</head> <p> <hi>У њој је описана свеопшта радост двеју породица; тетка- |
"> <head>ГЛАВА ДВАНАЕСТА</head> <p> <hi>У којој ће, што кажу, прснути тиква и догодити се оно ч |
> <head>ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА</head> <p> <hi>У којој је исприповедано све што је била природна после |
"> <head>ГЛАВА ТРИНАЕСТА</head> <p> <hi>У којој је приповедање, или боље рећи извештај, гђице и |
> <head>ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА</head> <p> <hi>У којој је сав онај „рест“ Габриелиног приповедања који |
"> <head>ГЛАВА ШЕСНАЕСТА</head> <p> <hi>У којој је описано јесење време у селу.{S} Ко је сит сп |
1_C6"> <head>ГЛАВА ШЕСТА</head> <p> <hi>У којој је описан један недељни дан у селу, а може се ц |
е;</l> <l>Од ружа гњездо красно,</l> <l>У гњезду гучу јасно,</l> <l>Две сиве грлице!</l> <l>Не |
рати,</l> <l>Твог ручног девера.</l> <l>У нове идеш дворе,</l> <l>Где заова цвеће бере,</l> <l> |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У том дође и г. Пера у село и зби се оно што је читаоци |
за поуку многим читаоцима</hi> </p> <p>У среду тако око десет сахати, баш кад се господин нота |
но, а у невреме, да путује</hi> </p> <p>У том уђе и Аркадија.</p> <p>— ’хоћу л’ да тражим кола? |
ла и Сановник јој прорекао</hi> </p> <p>У селу нема ни данас Бог зна каквих промена.{S} Један д |
ег сна пробудио, обешењак један!</p> <p>У том заурла поп-Ћирин пас не трпећи као и сви у његово |
а Жужине многобројне курмахере).</p> <p>У авлији се указа путнику диван призор.{S} Права идила; |
и Јулино, што кажу, „добројтро“.</p> <p>У осталом није никакво ни чудо што је страховала и већ |
па терао све даље, све до села.</p> <p>У вече стигоше у село.{S} Исплатише Перу Тоцилова поште |
ку се досетила, славно досетила.</p> <p>У селу нема баш Бог зна колико полицијских уредаба, упр |
... знаш... нисам рад да се зна.</p> <p>У том стиже и Ђука с пуним тањиром и метну га пред Нићу |
лепше играју коњи Раде Карабаша.</p> <p>У одаји, где се опрема млада, журба; сваки час улазе и |
, да не дозна мама, предао Јули.</p> <p>У песми је испевана његова шетња, и срећа његова што ју |
ком је помало заплетао језиком.</p> <p>У том му унеше и сува језика и сланине добар комад.</p> |
— рече мећући шлофкапу на главу.</p> <p>У осталом та јој је жеља са свим излишна била, јер госп |
g="cu">„Да постыдят ся и посмрамят ся ищущiи душу мою, и да возвратят ся вспятъ и постыдят ся м |
уду на војску, па седи кући па плачи!" „У мал’ <hi>мене</hi> нису обријали!“ каже мамаљуга бана |
’ верујте, пала ми на памет она песма: „У Милице дуге трепавице“...{S} Па она њена збуњеност... |
Е, није него није!{S} Па кад грунемо: „У јутру рано чим зора заплави, Вожд Новак тајно —“</p> |
кренуо поп-Ћири преко пута мало повише „у шрех“, а за њим попадија и кћи Јуца. „Ајде, вели, да |
Пеглај ми се, сукњо шлингована,</l> <l>„У Недељу бић —</l> </quote> <p>— Таки напоље да се истр |
о и женско, и старо и младо, фатирало и убантурало добро.{S} На глави шубаре јагњеће или астраг |
слови, па ни сада.{S} И сада да је неко убацио споља кроз прозор читаву цигљу и полупао јој сав |
о чим се убијају муве па по ваздан иде, убија муве и растерује сан, јер се боји „шлога“ па не с |
пила у кожу да не пропушта воду и да не убија ногу.{S} После бабе и свекра, никога, ваљда, не н |
39" /> Једнако држи у рукама оно чим се убијају муве па по ваздан иде, убија муве и растерује с |
ају јер се прошле Недеље тужио да су га убијале и морао их још у порти скинути.</p> <p>Био је л |
шилук био против њега и вребао га да га убије, али за чудо, да је крај свих тих претњи и опасно |
била, нећете ми веровати, гнедиге, к’о убијена, ал’ формално, к’о убијена! — продужује фрау-Га |
гнедиге, к’о убијена, ал’ формално, к’о убијена! — продужује фрау-Габриела с гђом Персом. — Е, |
је био уморан, гђа Сида љута а Јула к’о убијена што се све то тако догодило, а господин Пера је |
уту.{S} Фрау-Цвечкенмајерка је била као убијена кад је чула да њена присна фрау-Габриела зна мн |
је <hi>убијца детета свога</hi>, да је убијца жене своје, и она је наскоро после смрти Драгињи |
S} Кроз плач ће вам признати, да је <hi>убијца детета свога</hi>, да је убијца жене своје, и он |
; и она би се убила, мислила је у себи; убила из пиштоља или би у Тису с брега.{S} После тога с |
итак, сањала је Јула будна; и она би се убила, мислила је у себи; убила из пиштоља или би у Тис |
да се баш ни Нића свакој шуши!{S} Него убила ме ова моја сиротиња, па ми није ни до чега!{S} А |
ајем ја!{S} А велиш: „шљивовица“, а?... убило би те у врат.</p> <p>— А што да точим, и коме да |
.{S} Хахаха!{S} Његов рођени зет!{S} О, убио те Бог, Габриела, откуд само <hi>то</hi> да ти пад |
док им напрстак не спадне с прста. „О, убио те Бог, Персида (или Сида)!{S} Све код тебе мора б |
оја је била већ прилично одмакла. — Ју, убио је Бог; како <hi>то</hi> да ми пасира! — па стаде |
ати.{S} Боље у земљу да сам пропала!{S} Убио их Бог, свуд се они мораду да стрефиду.{S} Мушкарц |
нема нигди, слатка снаш’-Пело!</p> <p>— Убио их Бог.</p> <p>— Само молим ни речи.{S} Ни речи.{S |
и се од тешке жалости за њом из пиштоља убио, или би у Тису скочио?{S} Па како би их једно до д |
ају да је грехота испребијати или чак и убити финанца; тамо где се крадене ствари из села обичн |
<p>— Па већ неколико дана има како је — ублажава Аркадија.</p> <p>— Та знам, знам, ал’ опет..{S |
и напунити шешире и понети кући својим убогим родитељима.{S} За то су дечији шешири у том селу |
боктера.{S} Брзо натуче шешир на очи па убрза поред њега, али га оштро око ча-Нићино ипак позна |
p> <p>То је онда чула гђа Перса и одмах убрзала да измакне, да их не слуша више.{S} Била је тад |
је мени до песме и до певања! — рече и убриса нос шпицем од мараме којом јој беше повезана гла |
ш дању само брбљаве и прождрљиве патке, убрљаних кљунова како се, вечито гладне, устумарале по |
ру па направио шаком као неки заклон од ува да чује боље.{S} Кад се свршило све и запевало <tit |
но изображење и моје воспитање!“ Сви га уважавају и позивају на официрске балове, који су, као |
шега Љубинка; покажите тиме да цените и уважавате пожртвовање за род, а српска вила уписаће му |
пасног лопова кућевног, чије је: га-га! увек наљутило патка).{S} А поп Спири дође напослетку см |
— започе опет Шаца, — јесте л’, реко’, увек тако вредни... хе, хе, тако к’о данаске?</p> <p>— |
е, не марећи много за подвиге јунаштва, увек гледао да не да каква крупнијег повода, познајући |
у.</p> <pb n="108" /> <p>— Е, ви, мама, увек преувеличавате! — брани се Меланија.</p> <p>— Све |
hi>лепим</hi> се, говорила би тих дана, увек више може учинити него са виком и праском!{S} Дед’ |
родна година била и јефтина била рана, увек је било рата.{S} Сад како је то, ја не знам!{S} Ва |
слушај ти само менека, ја сам ти, каже, увек добра желио!“ А ја све једнако <pb n="161" /> к’о |
ели гост. — Како ко, ал’ мени, верујте, увек се више допадала и увек ми више импоновала једна д |
бро, рано, да, кад гођ тако што снивам, увек ми се после тога мора стрефити каква гођ штета у к |
главе те жеље и мисли, али се, некако, увек свршавало Јулиним плачем и гђа-Сидиним неуспехом.{ |
башта уређена; све окопано, оплевљено, увек заливено, као каква променада!{S} И нико их жив ни |
жена!{S} Кад год иде Меланија у цркву, увек зове и моју Јулу, а неће сама да иде; само да се в |
Савице, вели да баба то само тако каже; увек она има изговара и разлога да се што више задржи н |
/hi> пробира!</p> <p>— ...него ти тако; увек волеш да ме цвелиш...{S} А ја те још Бог зна како |
не тиче, и ништа неће да ми каже!...{S} Увек од десетог неког чујем, што се у селу догодило.</p |
} Тако и на балу, тако свуд, свуд...{S} Увек ова наша оде у запећак.{S} Та знам је само на балу |
ам се пута сита наплакала због тога.{S} Увек ми пребацује мој супруг.{S} Једаред сам се баш наљ |
се вози за пет а ја за десет сребра.{S} Увек се он тако јефтино вози.“ — Тако мисле оба попа.{S |
чудо увек срећан тај господин Спира.{S} Увек се извуче из малера, па да је не знам какав.{S} А |
!{S} Мој покојни није марио за диње.{S} Увек сам их крадом јела у кујни с млађима...{S} Био је |
е да прође.{S} Лети му је било лако.{S} Увек је имао по неку прилику да путује, јер се увек дес |
учај, да њеној Јули пасира тако што.{S} Увек се њој таки неки ђаво морао десити.{S} Бадава, мор |
гог код поп-Спириних.{S} Ту му гову.{S} Увек га ујутру питају, шта он најрадије једе па му кува |
ла негдашњи труд поп-Спирин око њих.{S} Увек је под њим било брбљавих патака и пачића и друге ж |
слушам свет, замерићу се њемукана!{S} А увек сам га за живота слушала, рођена моја, па зар сад |
Меланија висока витка и блеђа у лицу а увек се тужила да јој нешто није добро.{S} Јуца је умел |
63" /> <p>— Ту је код мене.{S} Носим га увек са собом (у злу не треб’о!) Ал’ која ми и асна од |
им бунаром пала у несвест. — После тога увек је следовао какав поклон; нов шешир, нова хаљина и |
сам, — каже ми госпоја Сида, — и то, да увек она има нешто особито, тек само да није к’о у ове |
} Ако штогођ и претекне; није згорег да увек има у кући пржене кожурице...{S} А требаће и через |
е као више за себе гђа Сида, — за то ја увек кажем да је боља зима.</p> <p>— А шта вам је сад н |
поп били су после <pb n="116" /> ручка увек мирољубиви и добре воље, за то су и после ове сцен |
ијатељство — памтим како ми је говорила увек моја покојна мама. (Бог да јој душу ’прости, била |
у! вели Сока гркиња.{S} И један па нема увек посла.{S} А после и ови што су били солдати, и они |
ори Маџарова Јула:</l> <l>„Мене ј’ нана увек заклињала,</l> <l>Да не љубим ког ми срце неће!</l |
n="104" /> да боме, ето така ће несрећа увек пре наћи себи срећу, него ова моја!“ говорила је ч |
д једним орахом, на који су сеоска деца увек тако жељно погледала али га је Аркадије чувао као |
шљао и једнако јео жута шећера а бркове увек поткресавао и дотеривао — а како да једва не чекај |
се Аркадија натпевао и наравно да га је увек натпевао, јер стари учитељ је некада врло лепо пев |
апут понудила компотом, а знаш је да је увек така кад су врућине и кад јој муве досађују.</p> < |
утру <hi>Сановник</hi> (госпоја Сида је увек кришом од попе метала у вече <hi>Сановник</hi> под |
творене боје са цветовима а Меланија је увек носила хаљине затворене боје.{S} Јула је радо пров |
ачли је предосторожна гђа Сида, која је увек била оптимиста, дала исхекловати неких седамдесет |
вештај, гђице или гђе Габриеле, која је увек врло добро обавештена била о свему и свачему, и зн |
м у <pb n="356" /> њу пада, говорила је увек моја покојна мама!</p> <p>— Ех, манимо се тога!{S} |
ољу и њу су сви морали да слушају па је увек било онако како је она хтела.{S} Гђа Перса је стре |
ште хваљење.{S} И сам поп Спира који је увек наглашавао да прави родитељ не треба своје дете пр |
2" /> је дозивала к себи; тек да јој је увек на очима и да је разговара и разгали.{S} Али је то |
ред њега, а већ перо и мастило носио је увек он сам са собом.{S} За тим седне за сто па само пр |
ли Меланија.</p> <p>— Е, да боме, то је увек дело једнога момента.</p> <p>— Нисам знала, верујт |
ине до године, о Св. Сави, а на балу је увек била малерозна.{S} Окрене ли је само двапут тенцер |
ер и стаде га оштрити оцилом које му је увек метано уз тањир.</p> <p>— Не могу никако, —- вели |
звони и пири у кадионицу а за то добије увек пола поскурице, а послао га је Аркадија да јави.{S |
погледа ме, а кад већ прођем, а она се увек ондак искашље мало, па ме пита: „Како ти је, Нићо! |
; јербо кадгод прођем поред ње а она се увек ондак сети па намешћа мараму и зулове, па намешћа |
олетела бунару да се удави, и срећом се увек ту деси Аркадија црквењак који је стигне и спасе ј |
имао по неку прилику да путује, јер се увек десило, да је неко из села ишао својим послом неку |
се, разуме се, хладно.{S} До сад су се увек питали за здравље и онда кад се обојица нису макли |
ст, али то је управо дванаест... морате увек пет опциговати, — вели поп-Ћира, — па онда је тама |
е могу да верују да су се узели и да ће увек заједно бити.</p> <p>После два месеца отишао је Ша |
мени, верујте, увек се више допадала и увек ми више импоновала једна добра проста уређена кући |
атка, никад не делим од моје Меланије и увек јој кажем, да се само са њом дружи и на њу угледа. |
менула му је гђа Сида) „он воли шунке и увек је фалио наше шунке,“ па извесно неће моћи одбити. |
половина дигне а у доњој стоји дуван и увек је влажан.</p> <p>А тек попови како су били угојен |
о</hi>, а он <hi>се извук’о</hi>, к’о и увек што је.{S} Разумеш ли ме бар сад? — рече поп Ћира |
вук’о</hi> је твој красни супруг, к’о и увек.</p> <p>— Не разумем те!...{S} А, он?</p> <p>— Он |
ако сам вас штагод узнемирила... к’о и увек, и данас сте у послу.{S} За Бога, гнедиге, та кад |
о држаље.{S} За то буди паметан — к’о и увек што си био —, па не испушћај!{S} Та, знаш како они |
је спремала на пут, метла му је, као и увек, шунке и сира у кола, и посаветовала га да буде ум |
је гђа Перса за запушач од стакла, који увек заборави у дућану код грка.</p> <p>Ето тако је иск |
Шаца који је, истина, врло леп био, али увек кратке рукаве носио и зими ишао без зимског капута |
мало код нашега газда-Петра...{S} А, ти увек вредан!</p> <p>— Па фала...{S} Фала вам, господин- |
емим, роде, голубића у расолу, то си ти увек радо јево?“ А он ми одговори: „Прошло је то мене, |
коњокрадици реч била, одмах би, будући увек нечисте савести и свестан своје кривице и грехова, |
оји ће пре.{S} А у попиној вредној кући увек је било посла и да се помаже.{S} Или је требало пл |
п-Спиром се куца једанпут а с поп-Ћиром увек по двапут.{S} Послужише се и пунчем који се у оно |
ће, љутила се и додавала, да је за чудо увек срећан тај господин Спира.{S} Увек се извуче из ма |
човек који је поштовао учене људе и био увек међу пренумерантима, захтевао је да се што више књ |
буду заједно; једнога је од њих обично увек замењивао поп из суседна села.</p> <p>А шта су рад |
„под видом честности“, тако да би им то увек био згодан изговор да су се „случајно“ ту нашли.{S |
та Та како да га не знате?!{S} Оног што увек залепи мали к’о младеж округао фластер на доњу вил |
ње, — вели гђа Перса. — Али тек, ја бар увек помислим да су друге сретније матере што им ћерке |
а, хе, а то се све сваком младом човеку увек више допада.{S} Признајте, зар није к’о што кажем? |
еби пуна глава калфи, зато и заборављаш увек запушаче од стаклета у дућану!{S} Само ти је до ан |
ак <hi>Поп-Кеса</hi>, па га и данас још увек тако зову, кад он није ту, и ако је он давно и дав |
бенкица спремила!{S} И све ово није ни увела у инвентар „ауфштафирунга“ него је само спремила |
вели поп Спира; — и код мене се спрема, увелико се спрема.</p> <p>— Шта, — вели изненађен и обр |
оје дете како јој из дан у дан чезне, и увелико се помирила тим мишљу, да је Шаца доктор, или ј |
и пресрећан — дотле се, као што се већ увелико приповедало, <hi>он,</hi> Шаца, с њом чак и сас |
је све већма и већма венула, док није и увенула.{S} Кроз плач ће вам признати, да је <hi>убијца |
ца Радина сетна песма: „Душо Јуло, срце увенуло!“</p> <p>— Шибај, Радо! — викну путник и брзо п |
годишњак.)</p> <p>— Ама кад ти кажем, — уверава га поп Спира, — промјениће се.</p> <p>— Та немо |
те да ћете доћи?</p> <p>— Доћи ћемо, — уверава путник расплакану децу. — Да боме да ћемо доћи. |
ста! „А чаша била чиста, к’о дијомант!“ уверавала је <pb n="99" /> гђа Сида.{S} Е, то је тако н |
тако владала, да је, како је гђа Перса уверавала, ноћу „бунцала само на немецком“.</p> <p>Док |
ше <pb n="230" /> и више с болом у срцу уверавала, да је њена Јула несретна.</p> <p>Гђа Сида сл |
ака, дође јој тако, па... ал’ иначе је, уверавам вас, добра срца, до сутра ће она то већ све за |
знам ја мушки неверни род.</p> <p>— Ал’ уверавам вас —</p> <p>— Вероваћу, али дајте ми прилике, |
е, не разумем баш много у вину, али вас уверавам, — вели г. Пера, — да овако што још нисам пио. |
и секирао и љутио на то, али је свакога уверавао, да се то никако на њега не односи, јер њему т |
заћута са свим.{S} Ваљ’да се сад и сама уверила, да може и то да буде.{S} А сем тога, после ови |
јербо можете у грундупу све да видите и уверите се.</p> <p>— Та верујемо, верујемо, слатка приј |
челик, оштар к’о бријач.{S} Извол’те се уверити! — па га даде г. Пери.</p> <p>Овај се чудио чел |
вели ми господин Владика. — Извол’те се уверити сами.“</p> <p>— Ух, ух, ух!</p> <p>— А ја приђе |
’о на прилику господин парок, можете се уверити, да није никаква варанција, јербо можете у грун |
ини!{S} Баш вам могу отворено казати, и уверити вас, да госпоја Перса, кол’ко је ја познајем, д |
ЋА</head> <p> <hi>Из које ће се читаоци уверити да сновима треба веровати и Сановнике куповати |
ако, може се, реко’ ја, Преосвештенство уверити из приложенога <foreign xml:lang="la">corpus de |
сто магараца; та неће ту остати читава увета одавде све до Иђоша!{S} Ај, јесте л’ то промислил |
ан са малом ретком брадицом и устима од увета до увета.{S} Није баш тако леп; али је као вештак |
ом ретком брадицом и устима од увета до увета.{S} Није баш тако леп; али је као вештак пријатан |
је био код поп-Спириних.{S} Гђа Сида је увидела наскоро, да за њену Јулу нема никаква изгледа.{ |
дили, и они се, веле, притајали, јер су увидели, да, доиста, нису у туђем свету комотни као код |
гаљивих страна писмености, свет је ипак увидео да се треба изображавати.{S} Навикао се на школу |
поп Ћира полако гђа-Перси.</p> <p>И она увиђа и пристаје и даје савет поп-Ћири и вели му полако |
подин попа црквењака.</p> <p>А Аркадија увија понизно главом, смеши <pb n="8" /> се, а све пола |
а па трља онако смирено поповски руке и увлачи снебивљиво врат, — учио сам, господине, какве са |
је за то заслужио, да буде обријан, што увлачи <hi>унијатске књиге</hi> у православне цркве!!{S |
бро и одговорила!{S} Нема га! — вели, а уво јој окренуто комшијској башти. — Јао крста, не знам |
е у себи гђа Перса која се такође сва у уво претворила.{S} А била је задовољна; видела је већ, |
ојако...{S} Кажем вам формално сам се у уво претворио слушајући, — вели г. Пера.</p> <p>— О мол |
ељ запевао, сви су се људи претворили у уво а девојке у око, па га слушали и гледали и уживали |
ка стреја, висок ђувегија!“ — веле му и уводе га и послужују његову родбину, доводе свирца и за |
исти точкове и псује блато и пут, Глиша уводи коње у шталу а Рокса вија живину по авлији.</p> < |
ла.{S} На прва три места рекла је да је увреда нанета гвозденим кључем, а на друга два је у хит |
су одвојени к’о зејтин над водом.{S} То увреди Нићу који је био већ у том стању <pb n="387" /> |
и на сукоб који је имао са поп-Спиром и увреду коју је претрпео од истога.{S} Тужи поп-Спиру, а |
аца срећан што јој се осветио за ранију увреду. — Свештеничка кћи, па извирује на деру —</p> <p |
есничке жице Тиме шрајбера) а наљућен и увређен до срца, није чудо што је сео и саставио једну |
же, па <pb n="145" /> се нико не налази увређен! „Хо, — мисли у себи Јула, — како сам га само с |
ро!{S} Знате ли ви шта то значи до срца увређена сујета?{S} Знате ли шта све може једна очајниц |
ма знала, да ћете се одмах сад ту наћи увређена,... „А ти онда што си,“ реко’ му ја, „узео мен |
S} Вама к’о мајсторици, немојте се наћи увређени, наравно, да бо’ме... и не треба, али њој, њој |
hi>.</p> <p>— Охо! — узвикну зачуђено и увређено поп Спира па остави шешир. — Само кад је <hi>в |
си ми ти казала.{S} Натук’о сам капут и увук’о сам главу у бунду, па сам тако ћут’о све до чард |
а помаже Жужи.{S} Све јој то не поможе, увукоше је измеђ у Ниђе боктера и Проке плајаша.{S} Ерж |
још једно треће опет паорско.{S} У њега увукоше и неке Швабе из другог краја села, а међу њима |
, незвана ал’ из весно послана.{S} И њу увукоше са сокака у авлију у коло и ако се као отимала |
ће бити да се одмах умоташ у бунду.{S} Увуци главу, натуци капу на очи, па спавај.{S} А ако ба |
поп-Ћире који једнако као бајаги дрема увучен у бунду.{S} И један у други поп се пипаше: поп Ћ |
њак однесе одјејаније и требник, а попа угаси и замота свећу у добивену цицану иди свилену мара |
се госпођа Перса, па се стаде смејати и угаси свећу.</p> <p>— Погледам у јутру <hi>Сановник</hi |
рао.{S} За то је сада сетан, лула му се угасила и поглед му блуди по пустом вашаришту.{S} Позн’ |
и с њом, па је плаши, па каже да ће јој угасити свећу и отићи а њу закључати у подрум ако га не |
кану несретну Јулу којој те мамине речи угасише и последњи зрачак надежде.</p> <milestone unit= |
Прену се из мисли Пера Тоцилов, задену угашену лулу у чизму, навуче кабаницу па ошину коње.</p |
кажем, да се само са њом дружи и на њу угледа.</p> <p>Ето, тако се разговарају две попадије.</ |
и десно да види хоће л’ откуд које дете угледати да је послуша.{S} Треба само да изађе из кујне |
!</p> <p>— Но, тек на вашу се кућу нећу угледати.</p> <p>— Но, то вам и неће бити можно, јер са |
ико пута говорим овој мојој: „Што се не угледаш, кажем, на твоју старију другарицу Јуцу?!{S} Ет |
авлији.{S} А ухватила се баш између два угледна и лепо обучена газдачка момка, које су у селу „ |
ог блата, деси му се то, да се формално углиби у блату са батиним чизмама (на чије саре може ко |
вели љутито поп-Ћириница и брише уснене углове.</p> <p>Тако је причала чешће, љутила се и додав |
!</p> <p>После званичног дела, пошто је уговорено кога дана да буде прстен, настаде весеље.{S} |
и околним местима, био посредник између угодника Божјих и људи грешних, — али ово чудо је први |
лажан.</p> <p>А тек попови како су били угојени!{S} Мантија само што им не прсне испод пазува, |
!{S} Прави Нојев ковчег!{S} Било гусака угојених тако, да, кад их поп-Спира види онако у перју |
се обично добијају од једног тако добро угојеног а после закланог и спремљеног свинчета.{S} Из |
.{S} А ми смо сви здрави; брата се тако угојио да не може да закопча свилени пруслук што га је |
n="86" /> једног пилета хоће стотину да угости; хоће и да почасти и да га опет мало кошта!{S} Н |
вом у кући ченејскога попа.{S} Добро се угостио и он и коњи му, а сем тога, тако је савесно наб |
оста, кад си му, тако рећи, испред носа уграбила зета?!.{S} Ако ћеш право да ти кажем, — ја му |
д свега посла, Жужа од времена на време уграбила прилику и излазила с пуним бокалом <pb n="363" |
ова Екселенција — но било би белаја.{S} Уграбио би га одмах.{S} Не би му тај дао да се жени, не |
{S} Баш не би шкодило да се чимгођ мало угријем изнутра —</p> <p>— Па ти си пре рек’о: да те ’л |
та знамо, — вели јој гђа Сида; — кад се уда, онда куд муж, туд, што кажу, и жена!“ — „Та да <pb |
се гђа Перса. — Ниси се ти, ћерко, још удавала, па за то тако и говориш.{S} Данашње су младоже |
н, којекога у кућу доводили нити ма куд удавали, него све оно што је <pb n="418" /> најлепше!“ |
/p> <p>Гђа Перса је била нестрпљива као удавача а бесна као фурија.{S} У срцу њезином не беше н |
с мамом у соби са сокака где обично све удаваче најрадије спавају.{S} Ни мама у соби није могла |
су се журиле, да што боље опреме своје удаваче.</p> <p>Чим је сутра дан свануло госпођа Перса |
касу на име Јеле Аркадијине ћерке, лепе удаваче.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>После ј |
цу, неке прије са великим кринолинима и удаваче са Амором од гипса покрај њих; неки Омладинци у |
дле (назване по некој швапској принцези удавачи тадашњој), и гумаластику за чишћење, и с праву |
од вунице, ваљ’да за ћерку, треба нешто удавачи —</p> <p>— Па ди је врагу, метнуо! — рече замиш |
и и солидности израде, још ће за многом удавачом <pb n="337" /> доћи у нову кућу; јер „зуб врем |
е не споменувши, наравно, нигде девојку удавачу, ако је где било.{S} Кад стигоше пред кућу седо |
лико је пута само полетела бунару да се удави, и срећом се увек ту деси Аркадија црквењак који |
дној даски па се и он после једног дана удавио.{S} Па сад, откуд се у књизи зна шта је он радио |
и он се три дана далеко од сваке земље удавио сам самцит; само даска остала после њега!!</p> < |
Па је ту онда лако.{S} Има и женидбе и удадбе.{S} Па је лако било и милило се човеку онда попо |
ам, каже, је л’ сам мушко ил’ нисам!{S} Удај се ти само, та можда ми, каже, нећеш више ни треба |
ни отац, како му је мила јединица после удаје све већма и већма венула, док није и увенула.{S} |
p>— А ко се то удаје?</p> <p>— Та... не удаје се још нико... ал’ може бити, — вели баба. — Ето, |
ве лудаје!</l> <l> <hi>Јуца</hi> нам се удаје;</l> <l>Удаје се за <hi>бербера</hi></l> <l>Момка |
премамо за сватове?</p> <p>— А ко се то удаје?</p> <p>— Та... не удаје се још нико... ал’ може |
<l> <hi>Јуца</hi> нам се удаје;</l> <l>Удаје се за <hi>бербера</hi></l> <l>Момка брез федера, |
еститати.{S} Чули смо да... ви... овај, удајете госпођицу кћер, а?</p> <p>— Та, тако је! — вели |
ко је вама, пријо, тако диванити; ви не удајете!..., Ал’ како је мени!... одранила је, што кажу |
ненађен и обрадован домаћин. — Зар и ти удајеш?{S} А за кога, за кога?</p> <p>— Ех, за кога!{S} |
х момака на женидбу и лепих девојака на удају, а <hi>рогљева</hi> у селу доста баш к’о празника |
е о њега; и један и други има у кући на удају... па через господина Пере учитеља.</p> <p>— Та з |
свака забринута мамица која има ћер на удају, а опасност тако близу) — да пошље часком Ержу ка |
аљ’да већ велике девојке, ваљ’да већ на удају, а?</p> <p>— Та па зар ниси чула, да се удају обе |
а!{S} Јер, бо’ме, кад ко има девојку на удају, па још под фелером — тај не треба, Бога ми, да џ |
а?</p> <p>— Та па зар ниси чула, да се удају обе! — вели јој домаћин.</p> <p>— Е, да!{S} Та шт |
чула, да се нека тако из поповске куће удала за берберина.{S} У том јој паде на памет и Мелани |
„како сам се надала, добро сам се још и удала“; мени и није било баш тако тешко.{S} Ћутим, па у |
а.</p> <p>— Ето, и ми смо се, што кажу, удале, па шта нам је фалило.{S} Остале смо здраве и чит |
оалету.</p> <p>Но ми смо се мало повише удалили од предмета и заборавили се описујући овога лоп |
ако се ја, не дај Боже, и по трећи пут удам, к’о што ми ти, ето садакана, советујеш?“ А он каж |
што је сигурна, да стара тетка-Макра не удара у тамбуру.</p> <p>Тако су се још после неколико д |
калфа, бави се другим пословима.{S} Или удара у тамбуру, <pb n="138" /> иди преписује Песмарицу |
ишан зуб</hi>, — рекла је гђа-Сида јаче ударајући гласом на последње речи, баш кад је гђа Перса |
ан домаћин кад грува на авлијска врата, ударало да искочи!{S} Ваљда је за то и притисла левом р |
мела дати од себе гласа.{S} Срце јој је ударало у грудима, као пијан домаћин кад грува на авлиј |
лна, свем свету јавна“.{S} Поп Спира је ударао лепо у тамбуру, а има још сад, после толико годи |
није смео запевати.{S} Он је само тихо ударао у тамбуру, тихо као зујање пчела у пролеће, а он |
узе тамбуру и поче још издалека полако ударати у њу ону већ добро познату песму: „Ти већ спава |
бола од чворуге, која јој је искочила, удари у плач кад се нађе у авлији.</p> <milestone unit= |
и у наше послове! — рече Меланија па га удари лако и нежно по прстима.</p> <p>— А зар није лепш |
; воле, нег’ Бог зна шта да му дате, да удари преким путем, па кад га укебају, ко плаћа штроф, |
ати, — рече гђа Габриела, готова већ да удари у плач.</p> <p>— Ал’ молим вас, приповедајте!</p> |
ише се и растадоше.</p> <p>Гђа Габриела удари у кабаничарски сокак.{S} На авлијским вратима зат |
араме којом јој беше повезана глава, па удари у плач и покри лице кецељицом.</p> <p>Заплака се |
да играју, и кад се и Шаца распомами па удари у поскочице и подврискује:{S} Ијују!{S} Целим пут |
ке све горе; па док могу — добро, а кад удари руда у брег, а ја ћу, што кажу, „аљку на батаљку“ |
но полете да побегне, тако силно, да се удари о <pb n="147" /> једно дрво, као зец кад у страху |
} Ју! — цикну Јула и баци мотику, па се удари очајно шакама у главу, поражена толиком дрскошћу |
е пасир’о онај малер, — рече Габриела и удари у плач, — па ме само секирате и не верујете ми.{S |
а оно по Бечкеречком Великом Календару удари благослов из неба, и јендек се напуни опет као шт |
ст.</p> <p>Одмах на прво питање Јула је ударила у горак плач, а госпоја Сида се само крстила и |
а сва позеленила, па ђипа, мал’ ме није ударила, па каже: „Не дам ја, док сам ја жива, — каже, |
па га моја Јула пољубила у руку, а баби удариле сузе, па ти он њој девет дуката и један солфери |
с кола.</p> <p>Али деца неће с кола.{S} Ударило све четворо у плач и дреку, па неће доле, него |
мшијске баште.{S} Одмах после те песме, ударио је Шаца у тамбуру и сам запевао:</p> <quote> <l> |
тир’о, онако паорски, господин-Ћиру.{S} Ударио га.</p> <p>— Ударио!{S} Јао наопако!{S} А чиме?< |
ако!{S} А чиме?</p> <pb n="210" /> <p>— Ударио га „штоглом“ у леви образ и све му зубе поизбија |
, господин-Ћиру.{S} Ударио га.</p> <p>— Ударио!{S} Јао наопако!{S} А чиме?</p> <pb n="210" /> < |
ији...{S} А он онда дочеп’о цигљу па га ударио по глави и све му зубе избије...{S} Ено, конзили |
ло и тужно. — Од кад ми она умрла, а ја ударио у никакав дешперат, па проп’о и ја и имаће.{S} О |
како је пре двадесет и неколико година ударио шлог једну жену за коритом баш на сам дан Светог |
Персе. „Кад ме није <hi>јуче</hi> шлог ударио,“ говорила је сутра дан гђа Сида, „живићу бар пе |
никако могао да иде одмах кући, него је ударио сокацима, пун пунцат најлепших мисли и вечерашњи |
м дебелим корицама — и тако ме незгодно ударио, да ми избио, зуб.{S} А да је све то тако, може |
баш ону исту песму коју је Шаца малочас ударио у тамбуру.{S} Ах, како је Шаци било, кад је чуо, |
сврнем мало кући, а на ту ћемо страну и ударити, па ћете о једном трошку видети и моју кућу, да |
једна дунда једрих образа, што кажу, да удариш по једном прснуо би онај други!{S} То кажу, али |
p>Прођоше кола кроз село; оставише га и ударише преко вашаришта.{S} Како пусто и жалосно изглед |
до густог.{S} Поп Спира измакне некако ударцу, избије поп-Ћири левчу из руку, па га дохвати св |
је отаљаван, — кад ће се она њина лорфа удати за оног гољу?{S} Је су л’ одредили термин за сват |
а помажу капелани а попадијама слушкиње удевају у иглу.{S} Попадије су — хтеле ил’ не хтеле то |
} А то још јасније признају кад хоће да удену иглу.{S} Тада обично и једна и друга зову слушкињ |
доста.{S} А умела је некако да то тако удеси, да на крај краја буде неопходна у многој такој к |
ће то бити нека њи’ова хунцутарија.{S} Удесили они то све још раније.{S} Па к’о бајаги сневала |
пешкире коњима, па и коњима мило, и они удесили па играју уз гајде, а најлепше играју коњи Раде |
није онда да <hi>ја сам</hi> то некако удесим; ако буде к’о што ја мислим, онда смо „на коњу“ |
опет остаје све по старом; како је коме удесније тако и ради.{S} Па кад је то све тако, онда ће |
тре Српкиње, сузу жалости над несрећним удесом нашега Љубинка; покажите тиме да цените и уважав |
та <hi>ти Јуло</hi>, па и једно и друго удешавало разговор тако, само да се што чешће могу тика |
оближњој вароши Б**.{S} Најмио је и леп удобан стан и већ послао сав намештај тамо у нови стан. |
јер је реч о поповима — седела су тако удобна као ђаво на џомби, што се каже.{S} А томе је пом |
, не баш најлепше спољашњости, али врло удобним и практичним орманом бестрага старога фазона, м |
ла.</p> <p>— Па, ето... ти удовица а ја удовац; па шта би нам к’о фалило!?{S} Та тек ми је четр |
а несрећа била, да нешто као поп остане удовац да му — не дај Боже, — умре така попадија!{S} Ос |
му!{S} Тешко њему!...{S} А да неко, к’о удовац на пример, има домостроитељку по примеру иноверн |
— пита га Ракила, једна лепушката млада удовица из комшилука. — Докле ћеш самовати, Нићо, тако, |
? — пита Ракила.</p> <p>— Па, ето... ти удовица а ја удовац; па шта би нам к’о фалило!?{S} Та т |
м“</hi> и <hi>„Даницом“</hi> на столу и удовице са брошем незаборављенога покојника; неке групе |
лику за удовца?</p> <p>— А ко ће, Нићо, удовицу са троје деце? — пита Ракила.</p> <p>— Па, ето. |
л’ за име Бога, Персида, па доста ми је удовлетворенија!{S} Ето, Пера је испросио нашу Меланију |
ле... чућеш већ.</p> <p>— Јеси л’ добио удовлетворење? — пита гђа Перса која је тек пре две три |
— А шта би ти к’о фалило, на прилику за удовца?</p> <p>— А ко ће, Нићо, удовицу са троје деце? |
тако? — вели поп Сира.</p> <p>— А она, удри у плач, а њему ондак дошло жао.{S} Били, што кажу, |
ије стрефио тада код куће) а оне обадве удри у плач и тужбу, а супрузи место да уредиду ствар с |
нека комесија.{S} А они и једни и други удри фали сваки своју,... а он се само окреће час једно |
беамтери до неба хвалили, био резултат удружене теорије и праксе, — теорије јеромонаха Крушедо |
> <p>— Та шта говорите, — вели гђа Сида удубљена у посао па и не слушајући је баш.</p> <p>— Нећ |
Док се гости намештали и пауза трајала, уђе Ержа са послужавником на коме беху порцулански ибри |
оп Спира причање.{S} Таман је завршио а уђе поп-Ћира и затече их у смеху.{S} Смејали су се обој |
ече и скочи Пера и викну бирташицу која уђе.</p> <p>— Је л’ какав пут до Ченеја?</p> <p>— Рђав, |
ди госта напред који после малог нукања уђе поребарке.{S} Попини су чули већ за долазак учитеље |
кри коње ћебетом, а после их испреже па уђе с поп-Спиром у чарду а, поп Ћира остаде у коли баја |
у још сало газда Пера.</p> <p>Поп Спира уђе унутра у кућу газда-Пере и баш га затече у кући где |
том у Петак пред вече разговарали, кад уђе поп Ћира, а за њим уносе сандук и оне многе накупов |
иновој спаваћој соби.</p> <p>Мало после уђе домаћица са једном дремљивом чупавом слушкињом и по |
рисати марамом, али се савлада и диже и уђе у Јулину собу.{S} Па и ако јој се срце цепало, намр |
у невреме, да путује</hi> </p> <p>У том уђе и Аркадија.</p> <p>— ’хоћу л’ да тражим кола? — зап |
курјаци!</p> <p>Капија се отвори и кола уђоше.</p> <p>— О о о!{S} Добро дошли!{S} Добро дошли! |
ело било ни у великој соби тамо где сад уђоше ова два измирена члана ноблеса.{S} И тамо се једн |
ки бунар на крај села, и велики крст, и уђоше у велики сокак.{S} Прођоше и њега и, стадоше пред |
ства али више укуса опажало.</p> <p>Сви уђоше у гостинску собу по којој се распростирао благ ми |
својим џепним и клања се гостима и кад уђу и кад изађу, а после подне <pb n="39" /> Једнако др |
вима своје пакости и мржње, распирили у ужасан пожар.{S} У њој ће се изнети све оно што се сутр |
њу заљубљен па јој певао: „Ах, Венеро, ужасна богињо, Над смертнима свирјепа књагињо!“ Ах, как |
бава, а у другој поука, т. ј. изнета је ужасна слика једног алкохолом руинисаног организма, за |
ок лењствовања и порок крађе.{S} Био је ужасна лењштина и чмавалица.{S} По њему су се слободно |
својим спавањем под комарником и својим ужасним немешко-паорским хркањем, спасао често и себе и |
а <pb n="82" /> бануо, па од то доба је ужасно обазрив и први бега с пања и ако би касапин не з |
кад су изашли да се шетају, а решето је ужасно заблебетало и лупало, да је Меланију формално ућ |
; него душа им је и срце да се вешају о уже!{S} По ваздан би да су на звонари.{S} Ето баш онома |
обио само зато што је једанпут у једном ужем друштву певао пред Његовим Преосвештенством и Ексе |
по тестаменту док је она жива, она све ужива и не сме се ништа ни продати ни делити.{S} Неће б |
“ И тако баба омекш’о па сад он највише ужива у мојој Јули, и већ, Бог зна како!{S} Одаје јој ч |
/p> <p>— А моја фамилија а и сви паори, уживају већ Боже, па им већ, већ све расте перје, па ме |
евојке у око, па га слушали и гледали и уживали у појању и персони његовој.{S} Као и на вечерњу |
опет као што је и био и нуди и мами на уживања и дању и ноћу.{S} Дању газе по води комшијска д |
рага, ратосиљајући се за вечерас сваког уживања.</p> <p>Све се разбегло и надалеко није било жи |
е за њом и не да оку пријатна призора и уживања.{S} Шарени се од силних пантљика као слободно м |
ћи дим, те му пресело сво задовољству и уживање.{S} Девојке се провредниле па раде код својих к |
Кад је поп-Спира добре воље био, он је уживао у свирци па ма то биле и швапске арије, а кад је |
о на звонару, да не би био у неприлици, уз кога да пристане и да сведочи. „<hi>Фама</hi>“ је по |
Тек да вам, што кажу, не учиним на жао, уз’о сам и попио.{S} А зар се нисам <hi>нећк’о</hi>?</p |
ој поп-Спира хладио вино и лубенице.{S} Уз бунар је стајао нов валов око кога се непрестано гур |
Шалиш се, Нићо, — вели Ракила.</p> <p>— Уз’о би’ те Ракила, па не троје деце него да и’ је к’о |
е!</p> <p>— Па зашто је онда ниси одма’ уз’о?</p> <p>— Хе, та уз’о би’ је ја одма’, чим смо се |
Сида слуша; слуша песму коју Јула пева уз гитар.</p> <p>А Јула пева ону красну Бачку романсу, |
донети, а тетка Макра је опет изложила уз припомоћ г. нотароша стање Шацине масе и новога насл |
Преосвештенство!{S} Остави лепо мене па уз’о њега на миндрос.{S} Те ти он, Бога ми, држ’-не-дај |
е онда ниси одма’ уз’о?</p> <p>— Хе, та уз’о би’ је ја одма’, чим смо се први пут погледали у к |
огословац, шљивовицу.{S} Колико је пута уз њу певао јој онај свима богословима тако добро позна |
...{S} Кад оно, и од једног и од другог уз’о свих десет сребра.{S} Погађ’о се са мном, к’о да с |
то је и отишла гђа-Сиди, прибила се сад уз ту кућу и помагала јој свесрдно око спреме дарова и |
А има глас, једна дивота, к’о цар Давид уз харфу.{S} Персона, понашање, све!{S} Све!</p> <p>— А |
па да чита!?{S} Него та лепо стоји све уз своју искусну матер па се учи и помаже јој к’о добра |
лач.</p> <p>Млада се попе у кола и седе уз девера.{S} Стари сват нареди да се крећу.{S} Запуцаш |
м?{S} А она му каже: да се онда, кад је уз њега, не боји никога на свету.{S} А њему мило што га |
један зелени, па баш никако да се попне уз лотре, него ме гледи оданде безобразно к’о каква буљ |
и шаренила од ладолежа и вреже која се уз њу пузала, и од зелене метле сунцокрета и родина кљу |
мо бриге а асне баш никакве, кад би’ те уз’о.{S} Ви’ш, мене једног плаћа славна општина за толи |
о се, па само шири мехуре а никако неће уз оне мердевине (које су њега ради ту у тегли и намешт |
ваком своје.{S} Брже остави одакле си и уз’о.{S} Замотај к’о што је и било.</p> <p>Домаћин узе |
ни сатови.{S} Све то обешено уз једно и уз друго ђуле.{S} Шта ти ту нема!{S} И нога од неких ст |
близу вашаришта, па већ трећи дан седи уз гајдаша, а Шаца остао у летњим ципелама, па не сме н |
} Ту су пред кућом пили па чак и играли уз свирку која се лепо чула из куће.{S} Ержа је после с |
ешири а одмах и они с грана к’о мајмуни уз стабло па пред њу по два три тресну од силне услужно |
а што момак и да не пева у својој башти уз своју тамбуру!!{S} Данас се већ не би ништа љутила.{ |
је л’ те преварио?{S} А кол’ко си рифи уз’о?</p> <p>— Двадесет и седам.</p> <p>— А је си л’ др |
твом и Екселенцијом Господином Владиком уз тамбуру неке „мирјанске“ песме, каже да је певао: „В |
ји ређе долази, нарочито ако нису један уз другога него преко пута један од другог.</p> <p>Изгл |
ље очи, видите ово, молим вас.“ — Ђакон уз’о па и он разгледа, па и он се смеје!{S} Смеје се и |
ила гђа Сида, али он се ипак није пењао уз мердевине.</p> <p>— А... је си л’ што смислио? — зап |
време и своју дужност.{S} Те ноћи, тако УЗ гајдаша, издувао је весели Нића боктер хиљаду и неко |
а оштрити оцилом које му је увек метано уз тањир.</p> <p>— Не могу никако, —- вели поп Спира, — |
други сретни сатови.{S} Све то обешено уз једно и уз друго ђуле.{S} Шта ти ту нема!{S} И нога |
ме, шта ме знате!{S} Та једва сам и оно уз’о.{S} Знате и сами кол’ко сам се нећк’о.{S} Тек да в |
мало говорило, а сад је настао разговор уз вино.</p> <p>Поп Спира је био прилична ћуталица и ин |
а колике су сад; о месечарима како иду уз високу двокатницу к’о по патосу, па том приликом спо |
и коњима мило, и они удесили па играју уз гајде, а најлепше играју коњи Раде Карабаша.</p> <p> |
зимус душу да ми држи.{S} А пошто си их уз’о, — запита га мерећи их: — Педаљ и три прста дужине |
м пружимо један другом руку, заборавимо узајамне обиде и помиримо се...</p> <p>— Уф, уф, уф!... |
еној махрами, — седе па плачу и теше се узајамно обадве.{S} Ништа не говоре, него само лију и б |
ако да су сутра дан из комшилука морали узајмити мирођију за краставце из воде бедећи ону Ракил |
Бога ми, и ја видим, да ми је сав стра’ узалуд био.{S} Ништа од свега тога, моја Сидо, није ист |
ретно развиле.{S} Али, овако....{S} Али узалуд сва декламација; опучило се низ брдо, — и ко ће |
ра.</p> <p>— Ех, па онда што смо и пили узалуд, и пре вас, другима, мање достојнима.{S} Требали |
и пазите на кућу!{S} Ви се задиванили и узанђарали тунакара унутра, а ја да сам неки к’о што ме |
S} Али зашто је поп Ћира мало покуњен и узбуђен, а поп Спира весео и задовољан — то ће већ чита |
крај огњишта зајапурена од врућине и од узбуђења и задовољства, што је ствар свршена и зет упец |
воде с бунара; са свим сам промукла од узбуђење и потреса.</p> <pb n="214" /> <p>— С драге вољ |
а соба замириса сеном и балегом.</p> <p>Узбунише се сви.{S} Меланија одмах остави посао и потрч |
</p> <p>— Ја не пијем!{S} Тата каже, да узбуњује крв и не да спавати.</p> <p>— А пијете ли бар |
док се све око њега љуља као таласи на узбурканом мору.{S} Све се око њега за столом мења, јед |
331" /> ће да га обријају, Бого моја! — узвикивала је задовољна шетајући се сама по соби у свој |
наравно интересовало, јер је непрестано узвикивао: „Ите, молим вас!“ или: „Та шта говорите!“ ил |
ућа <hi>свакојако</hi>.</p> <p>— Охо! — узвикну зачуђено и увређено поп Спира па остави шешир. |
уједаред ће им пући пред очима и мораће узвикнути: „Види, види Јуле!“ јер ће им са свим појмљив |
вице и грехова, бегао из кујне на какво узвишено и безбедно место, где седне, обвије реп око но |
ви мислите!? — рече Рада поносито па се узврпољио на седишту.{S} Постаде интимнији и пребаци де |
ења иду сваку ноћ по кућама и који се — узгред буди речено — умеју већ и сами понудити.{S} Јер |
јина а после Јулина, и испричана (онако узгред) два малера фрау-Габриелина</hi> </p> <p>Пре нег |
ећајући се ти невини жртава самовољини, узданути те рећи:{S} Самовољо, нигде те не било!“ — дов |
ми, што рек’о Псалмопевац: једино моје уздање и мој штит.</p> <p>— О, о!{S} Та шта говориш!{S} |
јест пулгерске, девојке само погледа и уздахне, а на паорске намигне и кресне очима тако жесто |
алеко к’о бесна кера ——</p> <p>— Хе, —- уздахну опет бивши бојтар.- — Диваните ет’ тако, па сам |
она и за попу!</p> <p>— Лако је теби! — уздахну поп Ћира.</p> <p>— Све, све му обријај, нек изг |
о, то је и лепо...{S} Било па прошло! — уздахну гђа Сока.</p> <p>— Хе, госпоја, „пролазе године |
и јутарњег сутона.</p> <p>— Зар већ! — уздахну путник пренувши из својих мисли.</p> <p> <hi>Бе |
гђа Сида.</p> <p>— Сутра у име Бога, — уздахну упитани.</p> <p>— Па јеси л’ се спремио? — пита |
то кашу, поваздан тунакан.{S} Хе-е-е, — уздахну дубоко бојтар и натеже фићок и отпи добро, — ни |
а, па би се само свађ’о.</p> <p>— Хе, — уздахну поп-Спира, — посвађали смо се ми једног баш леп |
— Ви’ш ти то њега само!</p> <p>— Хеј, — уздахну бојтар излазећи уздахом пуним меланхолије који |
то је остало у фићоку Пере Тоцилова, па уздахну тешко: — Хе-е-е!{S} Још да ми није овог балсума |
Лако је њој сад да се прдачи! — рече и уздахну гђа Перса. — Ах, Ћиро, Ћиро!</p> <milestone uni |
а.</p> <p>— Ехе, — заустави се бојтар и уздахну — што кажу:</p> <quote> <l>„Пеглај ми се, сукњо |
ала! — Е, баш је безобразан! — А за тим уздахну, па стаде даље да копа. — Је л’ он само бербери |
/p> <p>— Хеј, — уздахну бојтар излазећи уздахом пуним меланхолије који је тако обичан код свију |
дно у башти под орахом читали и заједно уздисали ако би што жалостиво било; на оним тронљивим м |
је моје било,</l> <l>Моје било за мном уздисало,</l> <l>Уздисало и мене љубило;</l> <l>А сада |
> <l>Моје било за мном уздисало,</l> <l>Уздисало и мене љубило;</l> <l>А сада га друге грле рук |
м годинама за којима ће бојтар до гроба уздисати, и о „талу“ (који да му је сад, кад има ову па |
а:</p> <quote> <l>„Ти ћеш стати, па ћеш уздисати,</l> <l>Па ћеш рећи: то је моје било,</l> <l>М |
да напоји коње и себе, а после кад узме уздице у шаке, а он тера к’о луд!{S} Само викне: „Држ’т |
а видиш твога Глишу, како се злопати! — уздише Глиша, искапи чашу и спусти главу на сто.</p> <p |
ко (или како већ буде име покојнику), — уздише Глиша Сермијаш, па пружи испражњену чашу, да му |
адом на Тинкуцу, своју будућу рођаку, и уздише.{S} Хвали себе, а као мало и издаље куди свога М |
што рекли: „Бог да прости предње зубе“, уздржа се.</p> <p>Сви поседаше и почеше јаузновати.{S} |
— к’о ђаво сам крив!{S} А толико сам се уздржав’о!{S} Но, ал’ зато ипак не треба се предавати о |
Паметнији попушта“, веле наши стари.{S} Уздржао сам се, савладао сад мој гњев, и посрамио га св |
адао сад мој гњев, и посрамио га својом уздржљивошћу и долготерпљенијем — а то више вреди него |
Оћемо л’ тамо преко?</p> <p>— Није него уздуж! — вели му гђа Сида. — Бог с тобом, Спиро; а какв |
уче било, јер кад је било после вечере, узе лулу и дуванкесу па ће рећи попадији:</p> <p>— ’Оће |
асмејаше се и путник и женица.{S} И ова узе једно по једно и потрпа их у кола, која сад изгледа |
е успут развијати —</p> <p>Поп Спира га узе и размота, и кад виде шта је а он се грохотом, слат |
сокак пред поп-Спирину кућу.{S} Кад га узе на кола прекрсти се још једаред, онако махинално ви |
на захтев оно најмање.</p> <p>Путник га узе у кола и пољуби и метну га на колено.{S} Кад видеше |
а тако завијена владици.{S} Екселенција узе замотуљак, разви га и погледа.{S} Ништа ја не видим |
рујте да ово чиним преко принципа! — Па узе чашицу и испи је до пола па је клањајући се врати н |
<p>— Баш да видим! — рече-гђа Перса па узе риф и измери.{S} Шта ја кажем!...{S} Двадесет и шес |
одрема, ево већ и петли! — рече Нића па узе рог и дуну <hi>три пут</hi> — и ако је тек <hi>два |
ко!{S} Коштајте га само!</p> <p>Г. Пера узе и попи пола чаше, а поп Спира се наслонио на десну |
о ни она сама није знала.</p> <p>А Шаца узе задовољан тамбуру и запева, онако ради свога задово |
пођице, ја ћу већ то сам, — рече Пера и узе књигу и стаде је разгледати.{S} Беше то нека немачк |
ла делити навора, приђе и нови учитељ и узе три комада: за гђу домаћицу где ће бити на ручку, з |
сиротиња може да живи! — рече бојтар и узе испред поп-Спире и Пере ракију и попи. — Па још за |
ре!— вели Нића, па отпи добро, а за тим узе позитуру, па настави: — Е, па, засад нек ти се на о |
мотај к’о што је и било.</p> <p>Домаћин узе појас, остави га на своје место и врати се натраг.< |
ским <pb n="166" /> предузећем.{S} И он узе тамбуру и поче још издалека полако ударати у њу ону |
утито.</p> <p>Оне дођоше а поп Спира их узе преда се.</p> <p>Нико дотле у кући није знао ни слу |
јер тако су и у селу сваки час грешили) узела, дакле, штрикерај у корпицу па полетела и заредил |
ој другој казала.{S} Одмах после ручка, узела је гђа Габриела (молимо читаоце за извињење, што |
p>На што му је гђица Јула рекла „Фала!“ узела нафору и одмах је прогутала и поцрвенела до ушију |
ј газда.{S} Е, и то је дочекала.{S} Сад узела најмлађе унуче Савицу и сад њега чека да ожени. „ |
} Ето, кад си, кажи ми, њу видила да је узела књигу па да чита!?{S} Него та лепо стоји све уз с |
ировом <hi>Магбету</hi>.{S} Све, све је узела на своје решето, па ни Његово Преосвештенство ниј |
остала на њему!{S} Ди сте га, гнедиге, узели?{S} Да лепа цица! — рече разгледајући хаљину дома |
на кад смо се, во времја оно, ја и Сида узели.{S} Од њега мислим да неће бити давно и надалеко |
би нећу дебело мазати, та да што смо се узели?!{S} Газдачка је ово кућа, роде, ти само изволева |
и још чисто не могу да верују да су се узели и да ће увек заједно бити.</p> <p>После два месец |
<pb n="28" /> <p>— Ви опет, мамо, нисте узели теј од мекиња, па сад ћете кашљати целу ноћ! — ос |
же, па воли попу, као да су се тек јуче узели, па мисли у себи: „Та не би’ се мењала ни са вици |
е пароху.{S} Тамо су разгледали тужбу и узели је у поступак.{S} И сад морају обојица да престан |
нисмо којешта разговарали, не би се ни узели!...{S} Ваљда смо се Доситејевим филозофијама разг |
непријатељству које је тако озбиљан вид узело.</p> <p>А Шаца и Јула?...{S} И њихова је ствар на |
господин Кирило, он је, ето на примјер, узео парохову кћер, кћер предшественика свога, и онда, |
места, у коме данас попују.{S} Поп-Ћира узео господин-попину, а поп Спира туторову ћерку; ни је |
, као будући зет те куће, наравно да је узео доста учешћа у непријатељству које је тако озбиљан |
повредио.</p> <p>— Е, врага!{S} Кад је узео <hi>зуб</hi>, па га чува код себе к’о очи у глави. |
зао језик, па ни речи да рекне, него је узео па разгледао један нож који је остао ту на столу и |
уб; и слика доброга цара Јозефа како је узео једном паору плуг из руку па сам он оре, а паор Шв |
се у миру растати.{S} Поп Спира је већ узео свој штап и шешир и гладио га руком низ длаку, дак |
а,... „А ти онда што си,“ реко’ му ја, „узео мене!{S} Био узети госпоја-Сиду, кад ти тако пуца |
и ме —</p> <p>— А мора ли господин-Пера узети баш поп-Ћирину Меланију, кад је добио за учитеља? |
почиње по мало сама прича ма да се може узети и да је она продужење Главе Прве</hi> </p> <p>А к |
ме да спавам.</p> <p>— Ал’ баш је неће узети!{S} О Боже, Боже! — рече зевајући гђа Сида па се |
Ху, — хукну гђа Сида. — Мора ли учитељ узети Меланију?</p> <p>— А шта ће старцу две жене —</p> |
, па проси ћер!“...{S} Даклем, ако смем узети себи слободу... у здравље ваше примјерне супруге, |
то си,“ реко’ му ја, „узео мене!{S} Био узети госпоја-Сиду, кад ти тако пуца срце за њом, па би |
е!</p> <p>— Не бој се!{S} Неће те скоро узети!{S} Не треба ни њему што не ваља, него то оставља |
да није само око тога било, чију ће ћер узети?{S} То би му, — каже, — поп Спира још и опростио; |
<pb n="220" /> Владике, да се не брине; узеће, веле, од поп-Спире толико сокака парокијана, кол |
оју је донео из кола.</p> <p>— ...{S} А узеће ову овде, што је сад ту пеглала, па изишла тамо, |
S} Ето, да ми је ко у Карловци’ рек’о: „Узећеш Сиду!“ „Какву Сиду!?“ рек’о би’ му ја...{S} Е, а |
„Безумни, вели евангелист, још ову ноћ узећу ти душу“...{S} А човек, што кажу, „ништа собом не |
њима.{S} Лепе оне, а лепе и парохије, — узеше се и не покајаше се нигда.</p> <p>Од то доба једн |
латка! — вели јој Цвечкенмајерка, па се узеше испод руке и оставише пуну авлију паора и одоше у |
теља.{S} Та и онај Бог, Боже ме прости, узима што је боље!{S} Ето ја и господин попа, ми ћемо ј |
зденој шерпењи и преврће је, дотле овај узима ону из корпе.</p> <p>— Ију, господин-попо, баш ст |
служиш госте, а ја кочијашим, а они се узимаду а господа пароси они венчаваду...{S} Е, па тако |
е <hi>„Јула“</hi>, — не питај нег одма’ узимај, док није други дочеп’о! — рече Рада блажено баш |
име, Аћиме!{S} Не узимај младу жену, не узимај себи беду на врат, Аћиме, магарче Аћиме, није то |
а видио од тебе.{S} Аћиме, Аћиме!{S} Не узимај младу жену, не узимај себи беду на врат, Аћиме, |
гледам само на асентирунгу; какве ти не узимају у војску.{S} Чисто веле: дај само нек је више к |
го је свет живео срећно и цареви синови узимали паорске ћери.{S} А млађа је женскадија пита: је |
што се заљубљивало, то се понајчешће и узимало.{S} А кад дође до сватова, онда није добро само |
бешику за дуванкесу; а ја ћу ти је, кад узимам каде, опшити црвеном пантликом.{S} Ајд’, ирошу м |
пи своје силе за даље путовање пешке, и узицом му прекрпити свој „пинтл“ и продужити свој пут д |
иту и тајанствен елегичан шумор и песма узлелујане трске заноси сањаријама занетог путника, и о |
а време односи ветар и меша је са шумом узлелујане ритске трске и псовком чобана који псују рит |
а писање, испразни бокал, напуни главу, узме пет форинти <pb n="35" /> које ће ради Прокине бољ |
а тек шта мислите за немецке књиге!{S} Узме само књигу после фруштука па каже: „Ајде, мама, ви |
у, вандровкаша на путу човек и забадава узме у кола, ал’ оно је вандровкаш, а није господин.{S} |
а преко наше Варошке Куће, да иде да га узме, јер он је једини законити и најближи насљедник.</ |
ви и отера и своју венчану жену и њу да узме — дохвати левча од оних кола њихову левчу и фрау-Г |
молим вас, — умеша се гђа Перса, — кад узме књигу, та вам ондак не зна шта је доста!{S} Та би |
/hi> да напоји коње и себе, а после кад узме уздице у шаке, а он тера к’о луд!{S} Само викне: „ |
ручили му из славне вармеђе: ил’ нек је узме, ил’ ђеду је пелшубовати у Лугош одакле је и дошла |
нцелиста какав; исти њен отац!{S} Ко је узме, слатка, тај ће бар знати, да има једну добру вирт |
и своју кћер тако воспитала... а ко је узме, биће срећан и задовољан к’о и сам што сам у супру |
ала унука; сад само молим Бога да ме не узме к себи, док му баба не сашије гаћице.“ А кад му је |
ко.</p> <p>— Та што ме и тај Бог већ не узме једаред себикана и не курталише ме!</p> <p>— Не бо |
а ни вама није.</p> <p>— Тхе... како се узме...{S} Здрави смо... а већ чућеш, док се одмориш, с |
а парохију ће добити господин Пера чим узме Меланију, а баш ће бити красан пар, и чим се запоп |
шна деца, готови су да послушају, па он узме она два грдно велика бокала, а Јула чирак са лојан |
/p> <p>— Е, па кога ћу, за име Бога, да узмем?{S} А какав је онај Пера Тоцилов?{S} Шта велиш, д |
те ето дванајст сребра и још једнога да узмем у кола, <pb n="279" /> — да истерам бар тако ти’ |
елим: данас га нећемо попити, па све да узмемо у компанију и самога Краљевића Марка.</p> <p>— Ј |
е овде друкчије.{S} Ето само девојке да узмемо.{S} Овде у селу су доста неокретне, стидљиве; не |
ега нипошто!</p> <p>— А како би било да узмемо Раду Карабаша?{S} Ај?{S} Он баш лепе коње држи!< |
нај Пера Тоцилов?{S} Шта велиш, да шега узмеш?</p> <p>— Па он ће, да ви’те, још и понајбољи бит |
а.{S} Па, ето, можеш, ако се стрефи, да узмеш још кога у кола.</p> <p>— Ако нисам и нећу! — реч |
се Аркадија.</p> <p>— Па кога мислиш да узмеш?{S} А? — пита поп Спира.</p> <p>— Та... сад... пр |
чепала какву жалостиву ствар.{S} Што не узмеш нешто весело и за смејање?{S} Шта ти је то?</p> < |
у с леђа и наставља да подбада. — Ћиро, узми се на ум!{S} Ћиро!{S} Одма’ идем у род; идем у бел |
да га кувам!...{S} Ефи!{S} О Ефика!{S} Узми ове рукавице па их овлажи и развуци, очисти их од |
них књига, стоји кућа к’о штајеромт.{S} Узми ону са канабета, да седне господин Пера.</p> <p>И |
ој каже, да је снивала страшно. — „А ти узми, рано, мало воде па попи, то помаже; одма’ ће те п |
преврћати очима к’о шокачки поп, — него узми клипова, па иди, па накруни свињама и на’рани и’!< |
дињу на крилу. — Ал’ послушајте ме!{S} Узмите мало шећера па поспите кришку!</p> <p>— Ајд’ баш |
аратос те било!{S} Кад ’оћете, а ви се узмите! ха ха ха! — рече поп Спира излазећи из кујне. — |
Скупо је, Петре, може л’ јефтиније? — „Узмите кога, па ћу јефтиније да возим“. — Па нађи кога, |
ног проклетог зуба, да га он нипошто не узмогне показати Његовом Преосвештенству господину Епис |
p> <p>— И она... јест’... доћи ћемо чим узмогнемо —</p> <p>— Па гледајте, дођ’те нам!{S} Ми так |
по живимо —</p> <p>— Е, па да бо’ме!{S} Узму се, што кажу,... и који се никад ни вид’ли нису, н |
стару игру <hi>Фирциг</hi>; а попадије узму плетива па штрикају или потштрикавају плаве чарапе |
!“ Ах, какав би то красан пар био да се узму!{S} Он леп висок, а она лепа и мало нижа; али жена |
ли и снизак к’о патак.{S} Па још кад се узму испод руке изгледа она жена, издалека кад гледате, |
била је, као што је врло природно, јако узнемирена и забринута.{S} Кад га је спремала на пут, м |
а. — Пардон, пардон, ако сам вас штагод узнемирила... к’о и увек, и данас сте у послу.{S} За Бо |
, баш на против.{S} Ни најмање ме нисте узнемирили.{S} А ја баш мало пре у себи мислим:{S} О не |
ва, ако смем рећи, кривица што сам вас, узнемирио у виртшафту то јест газдинству.</p> <p>— О, н |
ремена.</p> <p>— Па... дакле да вас, не узнемирујем ове недеље -</p> <p>— А не, не.{S} Сутра ва |
е сазнавале све, што је опет био трајни узрок вечитом потпиривању и подгревању једаред већ отпо |
врло суморна и расејана.{S} Томе је био узрок ноћашњи сан, управо не ноћашњи него сан у саму зо |
да има једна гостољубива домаћица.{S} А узрока је било већ и сувише.{S} Прво и прво: није била |
ма сматрао себе за бољег од Шаце из два узрока; прво, што је Шаца истеран из <hi>четвртог</hi> |
гневне попадије своје које је из истога узрока и сам писац навлаш изоставио.{S} Страшне речи!{S |
еч, — решио се мој супруг да отвори кад узудајемо нашу Јуцу; па о њеним сватовима нека се потро |
су они прави ритски.{S} Један ме отоич уј’о баш испод ока, тако, да ме је из најтврђег сна про |
0_5" /> <div type="titlepage"> <p>СВОМЕ УЈАКУ</p> <p>ЈОВАНУ ЂОРЂЕВИЋУ</p> <p>ПРОФЕСОРУ ВЕЛИКЕ Ш |
да смо се споречкали, и да се он онако ујарости бацио на мене оним дебелим Пентикостаром — они |
Само немецки, слатка моја!...{S} Сад се уједа госпоја Сида, а кад сам је ја советовала, да да њ |
а, па запали...{S} Ови проклети комарци уједају к’о кере... мора да су они прави ритски.{S} Јед |
ља уназад.{S} Кад је прочитају читаоци, уједаред ће им пући пред очима и мораће узвикнути: „Вид |
т на њега к’о на чудо, нек...“</p> <p>И уједаред застаде и гђа Перса која је говорила и поп Ћир |
нећеш више ни требати!“ А после га као уједаред нестало, а место њега ост’о само неки дороц, п |
а, гледај само како је пакосна, мора да уједе! — рече у себи гђа Сида љутита а посматра Перу и |
а, дебела фама, дебља него обе попадије уједно.</p> <p>За то је дакле на крајеве села и стигла |
поп-Спириних.{S} Ту му гову.{S} Увек га ујутру питају, шта он најрадије једе па му кувају.{S} Ш |
ова језик!{S} А ово парче сланине ћу за ујутру да оставим, — вели Нића и меће сланину у онај за |
банице... — А код Бућкалови’ месе сутра ујутру ’леб, тамо ћу сврнути ујутру на врућу лепињу, а |
, и то тако траје све до медљане ракије ујутру, кад се господин попа искраде, да му не би пијан |
оваздан одмара.{S} Не мора чак ни чизме ујутру да навлачи, него се само ујутру премести из крев |
, и целу ноћ бије монотоно у прозоре, и ујутру опет осване облачно небо, киша и блато; и видиш |
месе сутра ујутру ’леб, тамо ћу сврнути ујутру на врућу лепињу, а и да им кажем, да сам нацуњ’о |
еси л’ примјетио?{S} Је си л’ се опип’о ујутру? _</p> <p>— Ђавола примјетио!{S} Опип’о сам се и |
асира какав малер.{S} Изволите, само до ујутру.</p> <p>— Не брин’те се ништа.</p> <p>— Ал’, сла |
и чизме ујутру да навлачи, него се само ујутру премести из кревета на креветац (одмах ту до кре |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ујутру рано кренуше се кола и око подне стигоше у Темиш |
:</p> <quote> <l>Пошла Јуца у Бечеј код ујца,</l> <l>Пошла млада како ће да страда!</l> <l>Кад |
гобројне курмахере).</p> <p>У авлији се указа путнику диван призор.{S} Права идила; дивна идила |
господин-Ћиро, на тој почести коју сте указали мом скромном дому.</p> <p>— Фала и вама, тако р |
дате, да удари преким путем, па кад га укебају, ко плаћа штроф, него онај кога вози.</p> <p>— |
ле дрекати, кад те тако дигођ у бријању укебају, па ти вилама натрукују на леђи’ слово <hi>„шча |
ате коме!{S} Ето ономадне је тата једну укебао баш кад је писала писмо у шпајзу тамо неком њено |
би касапин не знам шта дао, да га може укебати.{S} Г. Пера му је препоручио неки лек против па |
љупцима.</p> <p>— Лаку ноћ... доста је, укебаће нас! — шапуће Јула и отима руке за које се Шаца |
видили, само један, па и тај ћемо скоро укинути.{S} Можемо, фала Богу.{S} Црква богата; има тол |
</p> <p>— Лепо је младић пита, а она се укипила к’о...{S} Свети Бона у шокачкој цркви, па ни сл |
још из далека опази, па се једна другој уклања с пута.{S} Избегавају се да се сретну, јер се јо |
у руком поп-Ћира досадно.</p> <p>— Ајд’ уклони се с том лулетином, — вели гђа Перса, — да излуф |
га је само својим жртвама обвезала!{S} Уклонила је из албума све мушкарце испод педесет година |
ао да га сам Бунапарта вија.{S} И он се уклонио испред опасности испред које би и читав ескадро |
очио?{S} Па како би их једно до другога укопали и сви ожалили и цвећем им гробове засадили, а њ |
одобровољена и задовољна што примајући укоре и савете, бар на тај начин, изгледа ипак млађа од |
али и преноћили; а нико други, него он, укр’о ми је, док сам ја спав’о, онај мој <foreign xml:l |
delicti</foreign>, онај зуб —</p> <p>— Укр’о зуб! — понови гђа Перса и скочи са столице и пљес |
ог, а после четврт сата још једанпут, и укравши тако читав један сат, легао је, као сваки умора |
<p>— Е не би ти могло!{S} Кад ’хоће да украде, можеш ти сто очију избечити, не помаже ти ништа |
ифуцки; код тебе жива, два дритла да он украде!!!— То је, кад се људи мешају у наше послове!{S} |
Што ти људи имају ту проклету пасију да украду коње од Банаћанина. — то је једно чудо! — Па, шт |
ег што још волу да намагарче газду коме украду коње!!...{S} Ено, пре три месеца кад су оном Нец |
оме у колу разбије главу или кад некоме украду коње па обеде Бачване да су они прешли преко Тис |
нит’ отићи ди треба, нит’ пазити да не украду!{S} Обешењак један чивуцки, — љути се гђа Перса, |
наћанина. — то је једно чудо! — Па, што украду украду, ајд’ нек и’ ђаво носи; нег што још волу |
а. — то је једно чудо! — Па, што украду украду, ајд’ нек и’ ђаво носи; нег што још волу да нама |
сам нацуњ’о траг њи’овим вранцима, оним украђенима.{S} А сад: лаку вам ноћ свима, па и теби, Ра |
<hi>доброг бабу</hi>:</l> <l>Да не коси украј Тисе траву:</l> <l>Покосиће моју косу плаву!</l> |
ема за то, што су му дин-душмани његови украли најпре пасош, па ће после и коња, па за то га, в |
ћу да те слушам!{S} Боље главу да су ти украли.{S} Нећу, нећу ништ’ више да чујем.</p> <p>— Па |
S} Ено, пре три месеца кад су оном Неци украли коње, па мало им што су му одвели коње, нег’ му |
ежалити неће, што га није ил’ купио ил’ украо.{S} За то је сада сетан, лула му се угасила и пог |
"65" /> и по кући.{S} Једном речи, није украо само оно, што је о небо било обешено.{S} Од кућев |
иснотора“).{S} Кољу се свиње, спрема се украс оџаку.{S} Деца се радују бешикама од које ће гајд |
/hi>“ је по селу кружила, фама са свима украсима својим; једра, гојазна фама, дебела фама, дебљ |
, чијим сам часним именима као насловом украсио ову приповетку; то су поп-Ћира и поп-Спира.{S} |
пови су то; све сам лопов до лопова!{S} Украшће ти из очију. <hi>Мени</hi> то већ не би могло п |
колима, па му сад треба топле постеље и укрепителна сна.</p> <p>На то нико није имао шта да при |
т продужи да мисли; набије понова лулу, укреше и запали је.{S} И опет пуши, пљуцка и мисли, а о |
ло јој је било кад јој је ова похвалила укус и рекла да јој је здраво леп господин младожења, и |
показала да је добра машамода и да има укуса, па је окренула главу лево и гледала стидљиво у з |
њој се, истина, мање богатства али више укуса опажало.</p> <p>Сви уђоше у гостинску собу по кој |
да му намести кућу, јер је имала за то укуса, па јој је то за чудо ишло од руке.{S} Ту ће млад |
а.{S} Проста кујна, скромна, проста али укусна јела; каква пилећа чорба, паприкаш са ноклицама |
Шандор ђувегија, прави газдачки син, а укусно одело показиваше да је свршио нешто латинских шк |
то латинских школа.{S} На њему богато и укусно одело.{S} И душанка и прслук и чакшире све од бе |
им који је давно умро (пре но што се од укућана ико и родио) и кад су се још перишани носили.{S |
..</p> <p>И тако одлази Нића, а неко од укућана га испрати до авлијских врата и затвара их за њ |
Боже, дела та жена?!“ запитаће неко од укућана.{S} Па на то се навикао већ и њен „пинчика“, — |
а, а у томе му иде на руку омирски смех укућана изазван шалама и досеткама свуда омиљенога стар |
га брка омастити.{S} То је остављено за укућане а по некад и за <hi>вертепаше</hi> који зими од |
гу бацао поп-Спиру <pb n="268" /> и све укућане а особито Јулу.{S} Јер Шаца је дао чизме да се |
орила воља да накупује и изненади своје укућане.{S} Радостан што је тако јефтино прошао, мислио |
пира му је даље показао све боље куће и укућане не споменувши, наравно, нигде девојку удавачу, |
и свиње које грокћу око врата и опомињу укућане.</p> <p>Све је то Пера Тоцилов сада прошао и ос |
што кажу, на пут...{S} Ајд’, спас’ Бог, укућани!</p> <p>— Ама <hi>то</hi>, <hi>то</hi> ми само |
ред куће под багрењем остаје празна.{S} Укућани седели испред куће после вечере и разговарали с |
и је духнуо дванаест пути, али Тоцилови укућани чуше само трипут; оно остало пута однео је вета |
дна села.</p> <p>А шта су радили њихови укућани; шта попадије и ћерке им, шта г. Пера и Шаца?{S |
на вику његову лете у помоћ усплахирени укућани; ухвате га за уши, па извуку најпре њега из чиз |
топла перјана кревета слушају задовољни укућани тиктакање дуварског сахата, кишу како лупа у пр |
е прљи заклано свинче и греју задовољни укућани око ватре.{S} Букти слама посута по свинчету ко |
а за јело; а њима ће после прекраћивати укућани време у доба кратких дана и дугих ноћи.{S} Дома |
— Добро дош’о, Нићо, — дочекују радосно укућани и скидају му и кабаницу и дороц.</p> <p>— Ала д |
окруњен, у зрну, кува, и шакама га једу укућани целога дана, али за то и изгледа <pb n="245" /> |
његовог; а он кад се пробудио, једва су укућани га курталисали они’ амова!{S} Ето, тако!{S} А ј |
види и покисла и ипак поносита.</p> <p>Укућани се повукли у кућу па ретко и излазе у авлију.{S |
длазе праћене фењером.{S} Остаје соба с укућанима само.{S} А за тим се гаси свећа у кући, прест |
ука спрема за Нићу, овај се разговара с укућанима и домаћином.{S} Њему се обраћа после на само, |
нако босонога и отвори капију кроз која улазе кола а у њима поп Ћира сав прашан у неком старом |
ем два кавеза са канаринкама.{S} Пешаци улазе на врата, а кола на браун-капију са дугачким и че |
, где се опрема млада, журба; сваки час улазе и излазе оданде.</p> <p>Кад се Шаца скиде с кола |
извол’те у собу, раскомотите се.</p> <p>Улазе у кућу.{S} Пера чисти точкове и псује блато и пут |
ручајте ви само, — вели гђица Габриела улазећи код г.-натарошевих, — ја ћу мало после доћи.</p |
ам вас до голе душе поарати — вели Нића улазећи.</p> <p>Па и он се заједно са природом и селом |
пруга.</p> <p>— Но, — рече гђа Габриела улазећу у Гецину кућу, — и ја вам красно изгледам.{S} И |
стоји и гледа за њим, маше му марамом и улази, а он њој мане шеширом и залази у други сокак па |
па зареди по комшилуку.{S} Она није ни улазила у куће, него је с авлијских врата викала и дози |
епископске архиве, па за то и не можемо улазити у детаље у приповедању, јер би ова и иначе поду |
S} Та јес’ вид’о колики миждрак има к’о уланер какав!{S} Лопова нема, јербо све је то данас пиј |
в млад јурат, медецинар, доктор, официр уланерски, хусарски, инфантериски па чак и један (невер |
у промонади унтерхалтује с лајтнантима уланерским, кад о Шабецу свира регименцка банда у промо |
— за неким шкадруном, — за неким тоцким уланерским филером.</p> <p>— А ви то канда чешљате перј |
то су му одвели коње, нег’ му још метли уларе на врат па отишли с коњима а њега оставили к’о ни |
.{S} Па га онда, четврти пут отац вез’о уларом и пајванима иза стражњег сица за шараге, па га т |
кола обрнуше и упутише попиној капији, улете к’о без душе у авлију, и раздера се колико га грл |
Шваба га обавести и зовне једно дете са улице да одведе господина и да му покаже.{S} Умивен, иш |
момцима на коњима.{S} Као ветар пролете улицом и за час нестаде и кола и коња и момака и девоја |
pb n="334" /> да не долази и не пролази улицом, бар док се поп-Спира не врати с пута.{S} И за т |
е или Жужи која у то доба обично полива улицу или плеви зубачу, да не би седела беспослена, јер |
ва интересовања и израза кроз прозор на улицу, и једнако мислила, али се ипак никако није могла |
поред свију онако повољних придика) да улове младога клирика Ћиру.{S} Какав му је само диван < |
оја је, будући доста беспослена, вршила улогу и подмиривала потребу сеоског „<title>Тагблата</t |
а Перса гледајући за њом, — како се сва улопала од блата, к’о да су је бикови вијали.{S} О, час |
се однекуд, не знаш ни сам како, онако улопана, пред поп-Ћирином кућом док је Пера Тоцилов пун |
вели љутито-поп Ћира, а попадија долива уља на пламен гнева поп-Ћирина па наставља:</p> <p>— „Б |
наставља да подбада. — Ћиро, узми се на ум!{S} Ћиро!{S} Одма’ идем у род; идем у бели свет, ако |
се показало!...{S} Сад ће јој падати на ум, знам добро, моје речи, ал’ шта је ’асне сада!?{S} Г |
вели Иђошанин, — али је л’ вам пало на ум, шта ће бити ондакана од наши’ ушију, кад овај топ р |
дођу године!{S} Па ми паде сад и то на ум, Боже, какав је штуцер мој покојни био некад као <pb |
квама дуранцлијама, њему одмах падну на ум Јулини румени образи); па њен миран и доброћудан, ње |
а име Бога, <foreign xml:lang="de-Cyrl">ум Готес вилен</foreign>, госпоја (или снашо, или већ к |
а име Бога, <foreign xml:lang="de-Cyrl">ум Готес вилен</foreign>; ал’ каже гђа Сида, да ћеду од |
— Уф, папа, <foreign xml:lang="de-Cyrl">ум готес вилен</foreign>, — рече Меланија прегледајући |
ћемо право и објективно, у чему је Шаца умакао Тими; обојица су били школски другови, обојица у |
изненађено.</p> <p>— Ју та шта вам је; умал’ нисте љоснули!</p> <p>— Ју, „хозле“, гром их спал |
о ти кажи, каже, да сам је поздравила!“ Умал’ сироту нашу Ержу ни криву ни дужну није истукла.< |
се, да јој је тако штогођ пасирало, сва умацурала од плача.</p> <p>— Ја идем код Жуже —</p> <p> |
ла. — „Јеси, јеси!{S} Гле, само како се умацурала од плача!“ вели гђа Сида па је физитира и оти |
Аја, неће моја нога више крочити у ову умацурану кућу!...{S} Спиро, ајд’ одма’ и ти кући!</p> |
ка фрајла.{S} Моја ти, да боме, то нит’ уме а, Бога ми, нит’ ’хоће.{S} А садашњи су момци ћорав |
а — па више не тражим да једна домаћица уме своме мужу зготовити ручак.</p> <p>— Та шта говорит |
ћица, у којој скромна и вредна домаћица уме да води газдинство, да претходи примером, на пример |
, ње ми је само жао!{S} Она, дабоме, не уме онако пиљити мушкарцима у очи и преврћати очима к’о |
дао, а она се тако добро осећала ал’ не уме и не зна ништа да каже.{S} За то су сви ћутали.{S} |
онај муцало, нема предња два зуба а не уме сексер крајцара да израчуна, па и он ост’о у катана |
} Ја сам јој крива, што јој се ћерка не уме ни окренути!{S} А кад је совјетујем: „Воспитавајте |
н по доласку у село нашао у чуду, па не уме младић да се нађе никако.{S} Нема он ништа ни проти |
е му опет не дођу лутке!{S} Ту човек не уме да буде доста паметан, — <pb n="27" /> вели попадиј |
а била прљава или није, то вам писац не уме казати, јер таке ситнице у стању је само женско ошт |
за тај страшан догађај, то вам писац не уме да каже, јер је свака присвајала за себе ту заслугу |
ипав и завезан — ал’ да га видите, како уме да се свађа и да лаже кад га исплаћујете...{S} Њега |
наивно и поштено лице како то већ паор уме.</p> <p>— Па, Петре синко, је л’ то поштено од тебе |
кућама и који се — узгред буди речено — умеју већ и сами понудити.{S} Јер док <hi>Ирод</hi> и < |
ајсторима што имају некакву свирајку па умеју њоме да их извабе из свију кућа и амбарова, па их |
тички“ владати, али жене, жене богме не умеју!{S} Колико је само пута поп-Ћириница рекла кад су |
ош више између попадија.{S} Јер људи се умеју, као што је већ познато и не треба доказивати, ма |
али се ипак чуди, како то све тако лепо умеју људи да измисле и саставе, к’о да су баш тамо бил |
така и глупака, што се одмах у први мах умеју да нађу и допадну у женском друштву са оним досад |
нудле“ и онда не зна шта је доста.{S} А умела је некако да то тако удеси, да на крај краја буде |
ила да јој нешто није добро.{S} Јуца је умела добро да кува а Меланија да критикује јела; Јула |
луле са дугим камишем.{S} Ни онда није умела од чуда ништа да прослови, па ни сада.{S} И сада |
је, да јој се чим било освети, али није умела ни речи прословити, и, што јој је најтеже било, ф |
госпоја-Персина Меланија, Бога ми, боље умела; учинила одмах ероберунг!...{S} Та оно... знате.. |
>музиком!</hi> Да ви’ш како <hi>ја</hi> умем!“ И једно вече, дође лепо Шаца, онај што сам га ма |
и то бити први пут да се погађам!{S} Та умем ја, те још како, да се цењкам; та ни бриге вас! — |
едва сам дошла к себи.{S} Ја вам сад не умем ни десети тал од онога, што ми је све она казала, |
је то требало да буде, — то вам сад не умем баш казати и екшплицирати, — али доста до тога, да |
у. (Спиро, треб’о си видити, а ја ти не умем све казати!) Шпацира се с њим испред куће, а изнел |
а била тога дана за жалост, — да вам не умем каз‘ти...{S} А госпоје око мене <pb n="377" /> па |
екла, кад ми је стао пребацивати што не умем тако лепо к’о ви, рекла сам му,... ’хоћу да вам ка |
трже се па настави, — сад вам ја баш не умем казати <hi>од куд му</hi> баш штогла... ал’ тако с |
он им вели: „Идем да окопам ку’руз!“ А умео је ђаволски лепо да свира и да намигује онако крив |
порцуланског тањира.{S} И то нико није умео да цени код тог створа, само фрау Габриела, јер су |
на древна пијаница, али је за чудо лепо умео да састави све то и да напише, а, Бога ми, и напла |
ћ познато и не треба доказивати, мало и умеравати и „политички“ владати, али жене, жене богме н |
сира у кола, и посаветовала га да буде умерен, да се лепо и питомо опходи с оним, да га понуди |
едовале су и домаћице.{S} Кад би се што умесило у једној, слало би се од тога и у другу кућу с |
ино понашање и признаће, да је златна и умесна она позната народна пословица која вели: „Испод |
г чувара?!“ Питање <pb n="64" /> сасвим умесно, али писца неће збунити, јер има готов одговор н |
век кад гођ учини какву лудорију, а он, уместо заслужене каштиге, получи незаслужену награду!{S |
на <pb n="349" /> јутрење, а он, опет, уместо да оде на епитимију — а он добио црвен појас!{S} |
су, што-кажу, једна марва.</p> <p>— Та умете ви паори, знамо ми већ вас и ваше политике! — уме |
људи мешају у наше послове!{S} Нит’ се умете погађати, нит’ отићи ди треба, нит’ пазити да не |
рофне. <pb n="20" /> Ви то за чудо лепо умете и надалеко сте се прочули через њих.{S} А ја, ђав |
већ обезобразила, ал’ ви сте криви што умете таку слатку дињу да изаберете —</p> <p>— О, молим |
— Тридесет и две крајцаре, ал’ треба се умети и погађати.</p> <p>— Та шта говорите!{S} Тридесет |
уста к’о звоно на Велики Петак, па нећу умети ни једне кад дођем пред његову Екселенцију.</p> < |
ве расте перје, па ме фале и веле: „Ал’ умеш да цифраш!...“ Питајте само господин проту; како м |
а би’ то, видиш, јефтиније купила... не умеш ти, Ћиро, да се погађаш.</p> <p>— Па можемо да вра |
} Гледај ти то ње само!</p> <p>— Кад не умеш паметнију какву да нађеш, боље немој ни певати!</p |
ио се, па се к’о бајаги и он чуди па се умеш’о и он па и он гледа поиздаље и вели: „Доиста, дои |
како и не би’, кад те само гледам, како умеш да једеш! — вели му домаћин, па се примиче и једу |
ри, знамо ми већ вас и ваше политике! — умеша се гђа Перса. — За Бога, Николајевичу, за што нис |
p> <p>— Е, а зар је она сирота крива, — умеша <pb n="119" /> се гђа Перса, — што је Бог таку ст |
<p>— Ако сте тако страсне читатељке, — умеша се обазриви Пера обратив се Меланији, — могу вас |
томе.</p> <p>— Ман’те је, молим вас, — умеша се гђа Перса, — кад узме књигу, та вам ондак не з |
није к’о што кажем?</p> <p>— Пак-пак? — умеша се патак у разговор и прекиде малу паузу која пос |
азећи.</p> <p>— Сад... ви, на прилику — умеша се у разговор онај бојтар из буџака, један танких |
а тату баш онда дон’о андрак, да јој се умеша у посао и да јој показује како да зготови неко је |
Биће, држ’ не дај!</p> <p>— Боме ако се умеша онај наш сјеверни стриц, биће повуци потегни; сви |
заборавивши свој немешаг па чак и чин, умешао међу ону гомилу, која обично салета кумова кола, |
да се обично морала и сама госпоја Сида умешати и заузети за њ. „Срам вас било, бећари једни, г |
вно пије чоколада а купује хлеб с кимом умешен.{S} Али Меланија остаје при своме и вели: да ни |
, да је Меланија много и срећнија али и умешнија. „А <pb n="104" /> да боме, ето така ће несрећ |
и љуби је. — Иди одма’ на бунар, па се уми ’ладном водом.</p> <p>Јула је пољуби у руку и оде.< |
еста него се и даље спокојно и натенани умива и глади и дотерује тоалету.</p> <p>Но ми смо се м |
/> Дад’ Бога ти, пешкир, Персо, — рече умивајући се. — Како сте живили и проводили се?</p> <p> |
да одведе господина и да му покаже.{S} Умивен, ишчеткан и очешљан крене се путник али се на пу |
окрило и умотало сав шешир.{S} Сва деца умивена и очешљана а косица им намазана зејтином.{S} Св |
на мокру прашину.{S} Сво село чисто као умивено лице.{S} Испред кућа овде онде виђају се гомиле |
рисно у кућу.{S} Поп Ћира је куповао да умилостиви, а поп Спира да обрадује код куће.</p> <p>Шт |
њала.{S} Знала је око Пере тако вешто и умиљато да се понаша, да му је већ тешко било и пола да |
путника и унето у кафану.</p> <p>Чим се умио и очеткао запита путник бирташа Швабу где је поп-С |
Слабо се рађа, па ваљ’да за то слабо и умире.</p> <p>— Да, да, имате право, и ја сам то примје |
>— Та да вид’те, слабо нешто сад свет и умире... памтим друге године... а и не рађа се к’о нека |
осподин-Спиру, — рече бришући сузе мало умирена гђа Габриела; — салашар, па још немеш, грубијан |
ата одљутио мало, а и мама се заузела и умиривала га спомињући му из давних времена неке дере и |
окрену се гђи натарошевици, — да сам је умирила?...{S} Боже сачувај! — наставља Габриела. — Тек |
...{S} А већ Меланију сироту не могу да умирим. „Јух, каже, да није само папи унангенем што гођ |
дном попу није ишло у главу.{S} Овим се умирио и помислио у себи: „Благообразан младић!{S} Исти |
пазио и поп-Спиру и тако се обавестио и умирио мало.{S} После тога је мање лајао за све време в |
ене <pb n="377" /> па све кажеду:{S} Та умирите се, ал’ дођите к себи, фрау-Габриела!{S} Само з |
младеж!{S} Па онда се чуде, што толики умиру од апцерунга!{S} Кад сам ја био ваши’ година, ја |
искали свој јед.</p> <p>— Али, мама! — умирује је Меланија.</p> <p>— Уф! — хуче гђа Перса, па |
јте опет и ви бити тако на крај срца! — умирује је гђа Гециница. — За Бога, зар између таких љу |
— Доћи ће попа; сад ће се он вратити! — умирује их путник.</p> <p>— Ајде, рано!{S} Чујеш, шта к |
моја!{S} Гле, какве су јој само очи! — умирује је гђа Сида и љуби је. — Иди одма’ на бунар, па |
да ђипа и да праска.{S} А ја је једнако умирујем; јербо не волем, знате, свађу; волем сваки са |
па, све; и твоју маму воле! — рече Јула умирујући га и бришући сузе и детету и себи кришом... — |
<p>— Може, каже, врло лако, — вели Јула умирујући се мало по мало.</p> <pb n="235" /> <p>— Тхе, |
ко читав један сат, легао је, као сваки уморан човек коме је благи Творац одредио ноћ за одмор |
м су ћутали и јели.{S} Поп Спира је био уморан, гђа Сида љута а Јула к’о убијена што се све то |
и загази опет у прозу, — а јесте л’ се уморили?...{S} Хоћете л’ да вам помогнем?</p> <p>— Та о |
} Село је два три дана говорило па се и уморило, жељно, наравно, новијих новости.{S} Знало је, |
живље, па све лакше и лакше, па кад се уморио и приповедало и слушаоци, и свима се већ почеле |
Е, а за што да вас се тиче?</p> <p>— Па уморићете се, фрајла-Јулијана!{S} Ето ознојили сте се,. |
ала Ержин реферат. — Мож’те сад, — вели уморна од силне праске и већ чисто малаксала и саломљен |
и сватови се разиђоше из призрења према уморним младенцима и сутрашњој киселој чорби.{S} Отпрат |
> <p>— Коју бештију? — запита поп Спира уморно.</p> <p>— Та ту твоју „слатку“ госпоја-Персу!</p |
! — рече одлучно путник и превуче шаком уморно преко чела.</p> <p>— О, баш ми је жао што нећете |
касто.{S} И једна и друга се извињавала умором и врућином.{S} Тако је трајало до пет часова.{S} |
е то песници лепо изражавају, почела је умотавати у своју мрачну копрену сво село са кућама и б |
ље; расцветало се на сунцу па покрило и умотало сав шешир.{S} Сва деца умивена и очешљана а кос |
и.{S} Кочијаш скиде још један у хартију умотан кишобран нешто мањи од вашарског ринглшпила и је |
ћу баш највише жалити!...{S} Сав ћу се умотати у флор, Бога ми, фрајла-Јуцо!{S} Не знате ви јо |
рај што.{S} Најбоље ће бити да се одмах умоташ у бунду.{S} Увуци главу, натуци капу на очи, па |
пет добро.{S} Ако богатији <pb n="9" /> умре, оглашују га сва звона и чинодејствују оба попа; а |
оп остане удовац да му — не дај Боже, — умре така попадија!{S} Осећао је, да то не би био у ста |
одати ни делити.{S} Неће баба у труц да умре!“ Тако се отприлике јадао Палчика пријатељима, а б |
и да га пољуби, него да у тим годинама умре од страха у помрчини.{S} А он је онда пита: а боји |
рећа у селу, да, на пример, неко у селу умре, и ту како коме, али господин-попи опет добро.{S} |
ити и оковати, него чека само то, да му умре нека стара богата стрина, па кад је наследи, он ће |
можете онда и умрети!</p> <p>— Па нека умрем... има, фала Богу, ко ће ме жалити.{S} Ваљда ћете |
</p> <quote> <l>„Еј, да је мени лећи па умрети,</l> <l>Ал’ да ми је смрти не видити;</l> <l>Да |
pb n="142" /> <p>— Е, ал’ можете онда и умрети!</p> <p>— Па нека умрем... има, фала Богу, ко ће |
х морало родити, венчати и развенчати и умрети у селу, па да се овако домаћинство подигне!{S} И |
ртоношке</hi> или башахидске ергеле!{S} Умреће и прежалити неће, што га није ил’ купио ил’ укра |
на путу.{S} Наш Шаца добио онај тал.{S} Умрла му једна стара стрина из Итебеја, и Шацо тако ерб |
вели Нића мало и тужно. — Од кад ми она умрла, а ја ударио у никакав дешперат, па проп’о и ја и |
ољуби. <pb n="360" /> А она каже, да би умрла од страха у подруму у помрчини онако сама, па вол |
{S} Најрадије је мислила о томе: кад би умрла, ко би је све жалио, и како би је Шаца тек жалио! |
> <p>Онда је био неки Аћа учен човек, — умро је, Бог да му душу прости, више од пића него од на |
ј прилици — кад је, то јест, мој супруг умро — <hi>мене</hi> да видите.{S} Да шта!</p> <p>— Та |
ко је флегматиш и ’ладна била к’о да је умро какав перзекутор а не њен супруг!{S} Кажем вам, сл |
и.{S} Ако је, на пример, какав богатији умро, и породица му захтевала, да га огласе сва звона и |
смо биле обадве у Темишвару, па кад јој умро муж, и кад сам видила, како је флегматиш и ’ладна |
ако <pb n="161" /> к’о не знам да је он умро, па кажем: „А ко ће тебе, роде, неговати и по таба |
вали по шору тамо с неким који је давно умро (пре но што се од укућана ико и родио) и кад су се |
аку ноћ!“</p> <p>Док мало после и то не умукне заједно са нестанком оних силуета испред куће.{S |
и и у авлији и у селу.{S} Тек пред зору умуче песма и свирка и престаде жагор и сватови се рази |
<hi>Њоме се враћамо за неколико недеља уназад.{S} Кад је прочитају читаоци, уједаред ће им пућ |
а умирим. „Јух, каже, да није само папи унангенем што гођ пасирало.“ А ја кажем: „Није, није, р |
{S} Већ се и ноћ спустила и обавила све унаоколо, све па и бескрајан рит који се пружаше далеко |
и сватови се вратише, заобишавши далеко унаоколо, вратише се још бешње но што су отишли.{S} Ухв |
а је дао чизме да се наглаве и наглавке унапред платио, а Ника чизмар, древна једна пијаница, з |
e-Cyrl">О Јесус-Мариа!{S} Со шенес кинд унд со, со...</foreign> А, а а!{S} Само један јед!{S} Е |
сте л’ ми се надали? — пита их поп Ћира унев са собом у собу грдну количину свежа хладна ваздух |
, донео младенцима торту на презент.{S} Унели су је торжаствено; најпре је ишла Кредла са торто |
ео све што му је стајало испред дућана; унео и крупице соли и кењечу, и луле и камише, и бичаља |
д грка, свршио је и купио; и грк је већ унео све што му је стајало испред дућана; унео и крупиц |
ребала.</p> <p>После неког времена Јула унесе кафу и послужи их све.{S} Кафа је била таман коли |
мало, — понуди их домаћин, кад домаћица унесе кајгану, омиљено путничко јело. — Извол’те, чесње |
милина погледати за њом.{S} Пролази, па унесрећава свет, а највише оне танке и нафризиране берб |
Седам шори седам дика моји’“ и погледом унесрећавао све девојке и лево и десно, са чега је наву |
оју је њена слатка мамица упропастила и унесрећила сас таквом једном фушер-машамодом!{S} А, и’т |
то скинуто с кола у присуству путника и унето у кафану.</p> <p>Чим се умио и очеткао запита пут |
омало заплетао језиком.</p> <p>У том му унеше и сува језика и сланине добар комад.</p> <p>— Ето |
служио, да буде обријан, што увлачи <hi>унијатске књиге</hi> у православне цркве!!{S} А Часлова |
латим на Спирину конту, и да га конечно уничтожим, да види, к’о вели, Преосвештенство, како сам |
запопио.{S} Лаку ноћ.{S} Чекај само да уништим овај проклети корпус деликти.{S} Ако ми остане |
жно! <foreign xml:lang="de-Cyrl">Таз ис унмеглих</foreign>!{S} Та цело село само о томе говори |
разговарали, кад уђе поп Ћира, а за њим уносе сандук и оне многе накуповане ствари.</p> <p>— А |
ича својим накарадним српским језиком и уноси шале и смеха у суморно друштво.{S} Па и господин |
у тако, али <hi>тако</hi> накарадним и унпасент халинама!{S} И’те молим вас! <foreign xml:lang |
е свака жгеба и наврта добра; нема више унтауглих!{S} Ено и Перин онај муцало, нема предња два |
ла немачке игре које је научила у леру, унтерхалтовала се, правила ероберунге и вазда срећна и |
аба-Тини која се још пре педесет година унтерхалтовала.{S} Шетња је давно била прекинута, за чи |
се то досадило не само Меланији која се унтерхалтовала, него и свима у комшилуку па чак и баба- |
абриела је била на ручку и тамо се лепо унтерхалтовала.{S} Била је ванредно расположена курисањ |
„Ако се нећу са господин-попином ћерком унтерхалтовати а да с киме ћу!“ А она, гледам је, села |
а Бечкеречка чифуцка фрајла у промонади унтерхалтује с лајтнантима уланерским, кад о Шабецу сви |
н човек воле провађање, клавир, немецки унтерхалтунг, и он сад да дође овде па да се попаори ме |
сас перлама чачкалице за зубе и немецки унтерхалтунг!{S} До’ће време, па ће вас дете проклињати |
друга, то јест, Меланија, пустила се у унтерхалтунг с гостом али то тако, као да је сама она т |
ушију па у земљу да пропадне, а већ од унтерхалтунга ни спомена!{S} А није да су просте или за |
ђеду пред кућу ни послом а камо л’ ради унтерхалтунга.{S} Онда госпођа Перса почне позивати гос |
е.</p> <p>— Та да!{S} Има она доста <hi>унтерхалтунга</hi> и код своје куће.{S} Фала Богу, онај |
баба каже: „Фала Богу кад сам дочекала унука; сад само молим Бога да ме не узме к себи, док му |
ија, све од баке иза запећка па до мале унуке са курјуком од педља, дугачким као мишији реп — с |
га с леве стране. — Да се пофалим онима унутра сас ероберунгом и сас мојим кавалирима —</p> <p> |
Ви се задиванили и узанђарали тунакара унутра, а ја да сам неки к’о што ме беде, та мог’о сам |
ш сало газда Пера.</p> <p>Поп Спира уђе унутра у кућу газда-Пере и баш га затече у кући где сед |
ријатељица фрау-Цвечкенмајерка и час се унутра а час у авлији налазила.</p> <p>Фрау-Габриела је |
"214" /> <p>— С драге воље!{S} Извол’те унутра, — рече Пела и пођоше обе.</p> <p>— Јуф! — дрекн |
му онда предам онај замотуљак са зубом унутра.</p> <p>— Е, па видиш, па им’о си зуб —</p> <pb |
ви се!“ — Ај! — запита јачим гласом оне унутри, — ’оћемо л’ мало да одморимо сироте коње?</p> < |
курисањем једнога старога штуцера тамо унутри.{S} Није хтела, а ни могла да да одговора на јед |
и то је дочекала.{S} Сад узела најмлађе унуче Савицу и сад њега чека да ожени. „Видећете само,“ |
види новог учитеља, него да чује своје унуче Савицу, који је ове исте године са две радости ве |
шној земљи.{S} Тако је желела и за прво унуче своје, Савичиног много старијег брата, Гавру.{S} |
Перса <pb n="365" /> у будуће крштавати унучиће поп-Спирине.{S} Међутим, поштовани читаоци, кој |
е да копа. — Је л’ он само берберин,... унцут је он! — вели Јула, а окопава све што јој под мот |
ла онако за себе. — Ви’ш ти то њега!{S} Унцут један.{S} Ал’ сам му добро и одговорила!{S} Нема |
ђа-Перса. — Онај паор га већ упец’о.{S} Унцут један! — додаде у себи па се да у мисли.{S} Радоз |
ула. — Срам вас било!{S} Гледај ти само унцута једног! — вели Јула сва ознојена и зајапурена, п |
е то нечија ваистину сатанска и паклена унцутарија и моја сувишна искреност према људ’ма, и да |
д гледај ти само, молим те, <hi>те</hi> унцутарије и <hi>тога</hi> брезобразлука од једне аспид |
тудирала, док сам се досетила тој њеној унцутарији.“ Ето тако су се и пре оговарале.{S} А ја је |
ру, па ми каже: „Ао, кандило ти туњаво, унцуте један!{S} Ала имаш здраве и добре очи, деране!{S |
па луцкастих ћурака и међу њима глупи и уображени ћурак, задовољство комшиске деце.{S} И ако је |
о разговарати, ако се, то јест, с вама, уопште <hi>и може</hi>, разговарати.</p> <p>— Е, да!?{S |
и прави по путу блато преко чланака.{S} Упадају кола до главчина и јунаку чизме до чланака па ч |
измишљено, лажно.</p> <p>— Та јесте! — упаде гђа Перса. — Ето баш одономад чита ми Меланија, к |
огли би одмах —</p> <p>— А, извин’те, — упаде му г. Пера у реч, — још нисам, још нисам —</p> <p |
ани Галилејској —</p> <p>— А то вино, — упаде му гђа Сида у реч, — решио се мој супруг да отвор |
оче Спиридоне.</p> <p>— По мени баш, — упаде му у реч поп Спира, — оче Кирило, можете слободно |
то мањи од вашарског ринглшпила и један упакован кревет који се види да је био некад политиран |
пословицу: „Добро је и ђаволу по некад упалити свећу!“</p> <p>Тих дана се гђа Сида формално пр |
че љутито гђа-Перса. — Онај паор га већ упец’о.{S} Унцут један! — додаде у себи па се да у мисл |
задовољства, што је ствар свршена и зет упецан, па само вади крофне и баца их у корпу иза себе. |
нашње су младожење к’о чикови; таман га упецаш и да кажеш: фала Богу! а он исклизи к’о чиков. — |
ком или рибљом, која се преко ноћ добро упила у кожу да не пропушта воду и да не убија ногу.{S} |
авате пожртвовање за род, а српска вила уписаће му име у читуљу српских мученика, и сачуваће му |
а.</p> <p>— Сутра у име Бога, — уздахну упитани.</p> <p>— Па јеси л’ се спремио? — пита га бриж |
па му стисну руку да га, к’о вели, мало упитоми и охрабри.</p> <p>— Па... онај, баш и можемо!{S |
тако немилосрдно, да је сирота Јула сва уплакана изашла тога дана из баште.</p> <p>— Но, шта ти |
рењу под овом Божјом капом, која је сва уплакана и неутешна седела у кујни и пробадала виљушком |
сирати кад хити за послом! — заврши сва уплакана.</p> <p>— О Боже, Боже, с <hi>чим</hi> да се п |
Хахаха! — насмеја се гђа Габриела онако уплакана. — Морам, слатка, да се смејем и ако ми и није |
мало утешено али још једнако уплашено и уплакано, па турило прст у уста и гледа матер уплашеним |
би нам то требало! — рече и остави сву уплакану несретну Јулу којој те мамине речи угасише и п |
бе.</p> <p>— Јуф! — дрекну гђа Габриела уплашена од звекета ланца.</p> <p>— Иди, Мило, отерај з |
но, па турило прст у уста и гледа матер уплашеним и питајућим погледом. — И маму воле?</p> <p>— |
е дете као мало утешено али још једнако уплашено и уплакано, па турило прст у уста и гледа мате |
се то допада!? — чуди се очевидно мало уплашено гђа Перса. — Боже, господин’ Перо, баш сте ви. |
крије; е, баш је обешењак! ’хоће да ме уплаши, па ме вреба! — вели Јула, одобровољена, слатким |
S} Чудим се само како сам се мог’о тако уплашити.</p> <p>— Е, да!?</p> <p>— Та клевета; да бом’ |
томе подобно, — вели гост који се мало уплео био.</p> <pb n="57" /> <p>— Та шта говорите? — чу |
оже ме прости кад већ морам да је с тим уподобљавам — к’о и добра и лепа девојка: „Ко пре девој |
ије, док гости пију кафу и јаузнују, да упознам мало боље читаоце са обе ове девојке, — да их т |
дејствујуће лице, описати и с читаоцима упознати га.{S} Сахат је давнашњи.{S} Памти га госпоја |
том, о поп-Спириној беседи хвалећи га и упоређујући га са не знам којим старим Светим Оцем и са |
S} Та већ само то; што је казао, да сам употребио Пентикостар, па то му је већ прва лаж.{S} Ниј |
су црквене утвари, па није, каже, лепо употребљавати их.{S} А за тим нам је обојици примјетио, |
а као ивица или стреја добро збијеног и управљеног крова од трске.{S} Беше то осмех праведника |
баш Бог зна колико полицијских уредаба, управо њих има доста, али мало их има који их зарезују |
није могла то да трпи, сметало јој је, управо кварило њен дојакошњи ред и навику.{S} И она је |
"> <hi>Тиса-парт</hi> т. ј. обала Тисе, управо онај крај вароши што је покрај Тисе; крај обично |
охвалније изражавао о садашњој младежи, управо <hi>Омладини</hi> која је предлагала да се свако |
(и то без титли, без титли Сидо,) који, управо, не би ни смели држати ни у православној порти а |
моја госпоја, да нам позајмите часком, управо за ноћас, вашега мачка.“ Кажи да се јавио од нек |
јана.{S} Томе је био узрок ноћашњи сан, управо не ноћашњи него сан у саму зору.{S} И откуд само |
p>— Ја сам, верујте, један од најгорих, управо никакав „шмајхлер“ или ласкатељ, али што је исти |
нати! — вели искрено поп-Ћира.</p> <p>— Управо, — вели домаћин, — сва заслуга има се приписати |
олили Бога за њу) — ошину коње и потера управо у попов сокак пред поп-Спирину кућу.{S} Кад га у |
је тек тада гђа Сида па и то: откад је управо фрау-Габриела омрзнула на фрау-Цвечкенмајерку.</ |
но дебела гђа натарошевица, — то вам је управо беамтерска натура; има тај рђав обичај, да га се |
то изби?</p> <p>— Седамнаест, али то је управо дванаест... морате увек пет опциговати, — вели п |
</p> <p>Ето баш у Петак, кад и отпочиње управо ова наша приповетка, чим се спустило вече и вече |
ам у цркви?...{S} Ми, ви’ш, певамо, или управо појимо Недељом вама, а ви онда ваљ’да треба радњ |
вели Пера коме се одрешио језик. — Или управо: варошке су према онима са села као... као оно б |
видили, па сад <hi>чисто</hi> и не знам управо, јесте л’ ви то, почитајема госпоја-Сидо, ил’ је |
аучио.{S} Знаш, оба господина парока су управо у мојој боктерској парокији, па... знаш... нисам |
о јака сумња остала на Тими „шрајберу“ (управо „шлајберу“, како су га паори називали), који је |
га кад бих одмах тражио то.{S} Треба се упражњавати у стрпљењу, то је наша прва дужност, велим |
о срећан <pb n="43" /> па дочекам да се упразни каква добра парохија —</p> <p>— Е, знате, кад б |
мало лакше.{S} Дође му воља и зажели да упрегне шест таких хала, па да пуца бич а да потерају ј |
ла у која беху најлепши и најбешњи коњи упрегнути.{S} И млада беше дивна.{S} Плаве очи као небо |
захрчем.{S} Могли су ме, каже, слободно упрегнути и у штајерска кола да и’ вучем и брез бича; ј |
и.{S} Ушуња се само у кујну, скупи се и упреподоби и зажмури као да је равнодушан према свему, |
сам тек добро вид’о да је обешењак.{S} Упреподобио се, па се к’о бајаги и он чуди па се умеш’о |
х по средини обавијене марамом да их не упрљају.{S} Све то иде у цркву полако и достојанствено, |
а сам он оре, а паор Шваба диг’о руке а упро свој благодарни телећи поглед у небо па вели: „О, |
Пера Тоцилов, који као да се заклео да упропасти све попове који му шака падну.{S} Он се у два |
те ви једина коју је њена слатка мамица упропастила и унесрећила сас таквом једном фушер-машамо |
већ... к’о она Иродијадина ћерка што је упропастила, Боже ме прости, онако красног једног свеца |
и, фрау-Габриела!{S} Само забадава себе упропашћујете!...{S} Њега, кажеду, не можете те не може |
подвикивање.{S} Коњи се згрануше па све упропнице скачу а женскадија цичи и подвикује од силна |
а жена, издалека кад гледате, као да је упртила с пијаце какав пун цегер па га вуче кући.{S} Та |
ђе са стола и пођоше.</p> <p>— А што си упртила ту саксију с тим кактусом, куд ћеш с њом, — зап |
љута јако, па пребацује себи, што се и упустила у разговоре.</p> <p>— Он да ме жали! — говори |
у кујни нешто цуњала, дотле се домаћин упустио с поп-Ћиром у други један разговор.</p> <p>— Па |
ивео још нико у селу), а нови учитељ се упути журно цркви на вечерње које је по његовом рачуну |
> <p>Чим је изашла од гђе натарошевице, упутила се гђа Габриела брзим кораком гђи Соки гркињи.{ |
ити, јер прилика није рђава.{S} Јула је упутила на тетка-Макру, да се од ње још боље о свему из |
гла је већ видети, како се ствар сретно упутила, и да је нешто знала латински, могла је још там |
о после подне одахну мало душом — па се упутио за певницу и то за ону коју је држао Аркадија цр |
ло и буднога Шацу у њему, који се журно упутио па на једаред застао.{S} Чуо је неке кораке из д |
л’те, да се кренемо! — вели поп Спира и упутише се из порте.</p> </div> <pb n="46" /> <div type |
од њих, чим опази, да се кола обрнуше и упутише попиној капији, улете к’о без душе у авлију, и |
—</p> <p>— Па онда, — даје му бирташица упутства, — кад метнеш пред њи’ да једу, а ти ондак оно |
ће бити на руци Шаци својим саветима и упутствима односно тала и за то га је паметно било и по |
рце.{S} Пази, за живу главу, да се ниси упуштао саш њим у разговор.{S} Нит’ га питај, нит’ му о |
мерило и самим простим парохијанима кад ураде</hi> </p> <p>Ово неколико дана, док су обе попади |
, то га је она његова бештија навела да уради; нико други нег’ баш она.{S} Ах, ко да је гледам |
ала кога да пита, него је могла сама да уради, <pb n="133" /> јер поп Спира ни поп Ћира није би |
радила.{S} А баш јој је згодно дошло да уради што је смислила; није имала кога да пита, него је |
„Прошло је то мене, снаго моја, него ти уради к’о што сам ти каз’о; слушај ти само менека, ја с |
воспитања и прилику, к’о што би’ и сама урадила да сам на његовом месту.{S} Ништа ми ту, Ћиро, |
азумљиво бити и ово што је гђа Сида сад урадила.{S} А баш јој је згодно дошло да уради што је с |
м сокаку?</p> <p>— А да шта сам него то урадила!{S} Па мислиш да ми је штогођ <hi>помогло?</hi> |
а прегледајући рајспулфер, — шта сте то урадили!{S} Та здраво је оштар овај рајспулфер!</p> <p> |
} Кад смо сели у кола, ја сам све онако урадио, к’о што си ми ти казала.{S} Натук’о сам капут и |
тамбуре. „Па шта је то баш тако страшно урадио? — питала се Јула у себи. — Баш ништа страшно!{S |
други!{S} То кажу, али нико јој није то урадио; сваки је више волео да је уштине за образ или ч |
’, ирошу мој!</p> <p>— ’хоћу!{S} Све ћу урадити к’о што ми <pb n="301" /> кажете, само ми немој |
о, тако ћемо и казати.</p> <p>Па тако и урадише.</p> <p>И поп-Спира се лепо извукао из шкрипца, |
са природним прилепљеним перјем; један урамљен рад с перлицама, нека часна трпеза, шта ли, са |
купа, за паповања каквог Инокентија или Урбана, — госпођа Перса би била, извесно, исте судбине |
елу нема баш Бог зна колико полицијских уредаба, управо њих има доста, али мало их има који их |
е, као и сви његова рода, волео миран и уредан домаћи живот.{S} За то је, чим је стао на снагу |
удри у плач и тужбу, а супрузи место да уредиду ствар стишаду, а они се потучеду!{S} И поп Спир |
к ми више импоновала једна добра проста уређена кућица, у којој скромна и вредна домаћица уме д |
у њој бавила.{S} Али и јесте била башта уређена; све окопано, оплевљено, увек заливено, као как |
барицу и забо се у њу главачке и стајао усађен као струк лука.{S} Од то доба, веле, да су му да |
ког рада у вртограду господњем гајећи и усађујући у срца поверене му пастве разне добродетељи.{ |
е, кроз дан два само, па ћу одмах да се уселим у школу... а дотле ћу се стрпити већ.</p> <p>— Н |
, врло лепо! — вели поп Ћира смејући се усиљено, а у себи је извесно помислио: „Није то теби по |
ог безобразлука Шациног. — Ако још тако усипљите кроз тарабу, одма’ ћу вас овом мотиком!{S} Сев |
лупа све којешта.{S} Дође му тако па се усићи, не знаш ни за што ни крошто, па неће да избија п |
орио па се прозлио и полудио; па се или усићи и на крај срца је па заћути као каква пакосна све |
дно у кући.{S} Па ако је девојка, а она ускочи за момком, па их после једва можеш да натераш да |
ће бити, ону њену <hi>дунду</hi> да не ускочи за каквим у дороцу са рогља.</p> <p>— А-а-а!{S} |
— Али, молим вас, Ваше Преосвештенство, услишите ме!{S} Та нисам га ни тражио, нити сам га наш’ |
S} И они приме и тај усмено саопштен им услов и оженили су се, јер чак и црквењак, предшествени |
течају за парохију било је много других услова, а за овај су чули, тек кад су се пријавили.{S} |
а зна, и њу ћу научити.{S} Али, слатка, услуге за услугу; ’хоћу и вас да то кошта нешто —</p> < |
дарова девојачких у чему им је не мале услуге учинила и фрау-Габриела.</p> <p>Фрау Габриела је |
иела је била створена за таке прилике и услуге, а што је најлепше било код ње то је, што се ниј |
у ћу научити.{S} Али, слатка, услуге за услугу; ’хоћу и вас да то кошта нешто —</p> <p>— Молим, |
гђа натарошевице и постаде одмах много услужнија. — А шта је то било тамо, слатка?</p> <p>— Шт |
ва, хе, хе! — вели Аркадија и додаје му услужно и понизно шешир и штап, који је био онаке форме |
о па пред њу по два три тресну од силне услужности па залармају и грабе се који ће пре.{S} А у |
и рођака, које јој у силној ревности и услужности више сметају него што помажу. <pb n="382" /> |
ква Швабица, која се ту нашла и била на услузи збуњеним домаћима.{S} Прича својим накарадним ср |
е — тек то није ништа према оној твојој услузи мени учињеној.{S} У здрављу је испушавао.{S} Ајд |
месту знале су писати, тако да су поред усмене књижевности коју тако дивно и тако обилато негуј |
о брадати клирици.{S} И они приме и тај усмено саопштен им услов и оженили су се, јер чак и црк |
ју није тако свесрдно испуњавао као ову усмену.</p> <p>Лепа је Недеља свуд на овом Божјем свету |
ити.{S} Блажени осмејак му лебдијаше на уснама испод бркова који су били онако по банацки поткр |
по банацки поткресани па изгледали над уснама као ивица или стреја добро збијеног и управљеног |
слатка госпоја-Сидо, — вели гђа Перса а усне јој све побелеле и суве, а глас дрхће, — ал’ тек б |
је!! — вели љутито поп-Ћириница и брише уснене углове.</p> <p>Тако је причала чешће, љутила се |
ешком лулекањом и са отромбољеном доњом усном. — Извињавао се Сепл да не зна српски ни говорити |
јте ми, господин-попо, солити памет, та усољен сам ја добро, па за то тако и диваним.{S} Кера б |
памети или се разговара о стању и имању усопшчега, о тестаменту и наследницима, о процесу и фиш |
долази кући, него с гробља право кући „усопшчега“ на даћу.{S} Ту су скупљене ожалошћене комшиј |
pb n="125" /> у рог и огласио век скоро успавалом шору и селу да је једанаест сахати, подиже гђ |
дан од другог.</p> <p>Изгледа као да се успавао, као да изумире живот у селу; ућутало се све, п |
је страховала и већ почела очајавати за успех, јер није и не би то био први случај, да њеној Ју |
а још једнако праскала због Меланијиног успеха.{S} Пребациваће писцу, да није добар познавалац |
ако пробудио! — вели поп Спира охрабрен успехом. — А, велиш, вино јако било а?</p> <p>— К’о гро |
а која је једнако гледала како Меланија успешно води офанзиву.</p> <p>— Хоћете л’ да вам баш ка |
за помоћ, а на вику његову лете у помоћ усплахирени укућани; ухвате га за уши, па извуку најпре |
е, зар нећете? — рече Јула и погледа га усплахирено а црвена до ушију и принесе му послужавник |
исли и вечерашњих лепих слика и слатких успомена.{S} Иде тако задовољан све напред из сокака у |
може да стоји на једном месту, него се успропадала па јој све смета по кући. — Ето, шта ја каж |
а продужи са подацима о стању цркве.{S} Успут му је показао многе и интересантне ствари.{S} Зау |
е осећао да табанима додирује земљу.{S} Успут није срећом никога срео до ча-Мићу боктера.{S} Бр |
} Та јесте л’ ви то, чесњејши?</p> <p>— Успут, онако успут, — вели поп-Ћира — а сутра ћемо даље |
рај.{S} И пије и бије се, и купује коље успут и плаћа и пије алдумаш; он вас повезе а неки десе |
један мали замотуљак. — Ваљ’да га неће успут развијати —</p> <p>Поп Спира га узе и размота, и |
И после, ’хоће да пије... и да се туче успут.{S} Чим је мало ђорнут, а он ’хоће да пева.{S} Па |
име, — вели Аркадија. — Али ваљда ће ми успут што пасти на памет! — вели, а измакао испред попа |
ви то, чесњејши?</p> <p>— Успут, онако успут, — вели поп-Ћира — а сутра ћемо даље.</p> <p>— О, |
пира да погоди кола.{S} Обишао је онако успут све паоре који кочијаше Био и код Пере Боцкалова, |
и приметио да то није фрау-Габриела!{S} Усред те несреће још је то срећа била, што се све догод |
а га шиље и, што кажу, откида од своји’ уста, да му син штудира, па да временом буде од њега чо |
иклом.{S} На лицу јој неко блаженство а уста у пола отворена, па к’о да полако пири на нешто, о |
уге грле руке,</l> <l>Друге руке, друга уста љубе!“</l> </quote> <milestone unit="subSection" / |
лопи.</p> <p>— Па што су ти се завезала уста, кад их имаш, фала Богу, па да им кажеш, да ваљда |
онако у перју још, а њему пође вода на уста, па луцкастих ћурака и међу њима глупи и уображени |
па намешћа мараму и зулове, па намешћа уста и погледа ме, а кад већ прођем, а она се увек онда |
те ми оставили на миру!{S} Не испирајте уста с њом!{S} Њу ми оставите на миру.</p> <p>— Нек ост |
и сркала, и сваки час брисала наизменце уста салветом или лице кецељом.</p> <p>— Извол’те папри |
е то чудно, неочекивано, што је чула из уста Јулиних; није веровала својим рођеним ушима, па се |
рих учитеља —</p> <p>— А, баш сте ми из уста извадили, почитајеми, — прихвати домаћин. — А зар |
цају и пију.</p> <p>— Ал’ баш сте ми из уста извадили!{S} Ајд’ спаси Бог!{S} Па, да се то иде, |
а најзадовољнији је био, кад је чуо из уста поп-Спириних, да ће сутра однети сто форинти и мет |
и скочи са столице, остави брзо лулу из уста у један ћошак, па скиде шешир И пољуби г. попу у р |
} Ја, боме, сад не испуштам ову лулу из уста до довече! — рече смејући се.</p> <p>— Та служите |
а као порцуланске „супшисле“ без носа и уста а са очима мастилом поправљеним, и на послетку као |
чуда све док му нису казали да заклопи уста и да иде спавати.{S} Тако се ето, један наш Банаћа |
а од њега, кад ће ми се, знам, завезати уста к’о звоно на Велики Петак, па нећу умети ни једне |
..{S} Утјеха! — рече гђа Перса и напрћи уста.</p> <p>— Каже гђа Сида, врати ће се оданде к’о <h |
ли госпоја Перса зевајући и заклањајући уста, — а шта већ нисмо пробали, и куд га нисмо шиљали, |
а-Перо, — веди Нића и метнуо прст преко уста, — само: ћуткац! — А сад лаку ноћ.{S} И фала на до |
о уплашено и уплакано, па турило прст у уста и гледа матер уплашеним и питајућим погледом. — И |
/p> <p>— Не брини се ти!{S} Запушићу му уста, да ће памтити док је жив кад се са мном дишпут’о. |
е Спиринице), а што је из њених рођених уста чуо <pb n="12" /> и забележио сам писац, веле, да |
отворено плаве боје са белим бобицама, устаде брзо и припрети несташном малишану који држаше о |
еши, само тишије.</p> <p>— Јао мене! —- устаде гђа Перса, — а шта је то било?</p> <p>— Та ово ј |
после чу једно „јуф!“</p> <p>— Дакле? — устаде гђа Перса која је до сад к’о на жеравици седела. |
итав век.</p> <p>Једнога јутра тих дана устаде Јула врло суморна и расејана.{S} Томе је био узр |
зумеш ли ме бар сад? — рече поп Ћира па устаде и стаде се шетати, а и попадија устала па се и о |
о благо једно од жене! — рече бојтар па устаде и брзо суну себи ракије у фићок. — Ја сам овде з |
аљ’да <hi>бити</hi>? — рече гђа Перса и устаде па стаде нервозно спремати и без икакве потребе |
астаде опет играње.</p> <p>Старији и не устадоше од стола а омладина се ухвати у коло.{S} Свира |
ца тамо ближе вратима, она ће сваки час устајати.</p> <p>Поседаше сви пошто се прекрстише.{S} П |
, ни капи, ни капљице, — брани се гост, устаје и клања се и благодари, — ни кад не пијем.{S} Ве |
обично, одавно нису —</p> <p>— Јуцо! — устаје гђа Сида сва зелена и огрће велику мараму. — Ајд |
та, ништа, — вели поп Спира задовољно и устаје. — Није Лалика, али је неко други још ређи, па ј |
а се то иде, — вели задовољно поп-Спира устајући. — Знам ја њу добро!{S} Али до довече мора ми |
морно друштво.{S} Па и господин попа би устајући рекао добру за покојника: „Богме, — вели он, — |
устаде и стаде се шетати, а и попадија устала па се и она шета; он на горе, а она па доле.</p> |
би то и помислио!!{S} А ја, још кад сам устала, а ја сва дешператна, па још мислим: шта ће, Бож |
е? — запита озбиљно поп Спира и седе, а устао је био да иде поп-Ћиринима.</p> <pb n="128" /> <p |
није обазриви и етикетни принципал први устао да иде, и приметио веселим и расположеним гостима |
судове, а оно се већ и смркло; таман си устао од ручка, ајде седај опет за вечеру.{S} Не зна чо |
фурт на то!{S} Из гроба ћу, чини ми се, устати са бријачем, па ћу га <hi>сама</hi> обријати ако |
јој госпоја Сида. — Сутра морамо раније устати, да испирамо и разастиремо; накупило се не знаш |
вај, Јуло.</p> <p>А Јула се још једнако устеже, али кад навалише на њу још јаче другарице и рек |
ама гђа апотекарица — која се с почетка устезала да се крене, јер је смешно говорила српски, и |
се за то, што се невеста Јула стидела и устезала; а стидела се за то јер ју је замолио стари св |
у кришчицу, ова ваша диња све се топи у усти...</p> <p>— О, па што не кажете!{S} Извол’те, моли |
уши и иде пријатна пара и мирис од њега устима домаћице и она осећа и на целом лицу показује не |
лед плавушан са малом ретком брадицом и устима од увета до увета.{S} Није баш тако леп; али је |
још четврт сахата остао са ражјапљеним устима од чуда све док му нису казали да заклопи уста и |
ојанствено напред, ни један нема лулу у устима него са штаповима у рукама иду и разговарају се |
а, та ти како си почела, ако овако фурт устраје нећеш ништа ни однети до куће!!</p> <p>— О, жен |
задржала у свом орману нек се нађе кад устреба.{S} Самих фачли је предосторожна гђа Сида, која |
ми је баш споможено.{S} Па, кад вам гођ устреба а ви извол’те... а ја сам ту, а моје терање, и |
љу чорбу имали.</p> <p>— Молим, молим, —устручава се гђа Габриела, — к’о што сам рекла, ја могу |
и најмање.</p> <p>— Молим, молим,... не устручавајте се ни најмање... ни најмање...{S} К’о да и |
/p> <p>— Али коштајте!{S} Аја, не трпим устручавања!</p> <p>— Могу, на послетку, — попушта гост |
асртао је и на крупније ствари; није се устручавао ни од вреле кобасице, дрзнуо је и на читаву |
е завукли врагу! — раздера се домаћин и устумара по авлију.{S} У <pb n="305" /> том истрчаше и |
нас у Банату има лепе коње, — одма’ се устумарају ти проклети Бачвани! — Што ти људи имају ту |
брљаних кљунова како се, вечито гладне, устумарале по авлији и једнако брбљају и брљају кљуном |
.{S} И она одмах поносно <pb n="155" /> уступи сасвим; и одмах нађе утехе поразу у самоћи, у ми |
телирски, па чак и „маринерски“ официр, уступише места свршеном клирику Петру Петровићу чије се |
врату.{S} По неко од боље познатијих се усуди па дирне, на пример, поп-Спиру за то, па ће му те |
дебели фланерски обојци, па да се човек усуди преко сокака и његовог дебелог блата.{S} За то се |
езобразлука од једне аспиде, шта се она усудила да каже.{S} И <hi>она</hi> се нашла да ми чува |
ће, Нићо, — веле му они, — а и ко би се усудио, кад <hi>ти</hi> чуваш село.</p> <p>— Ето, ја св |
бито мило било кад је чула за то, па је усхићена говорила: „О, Пера је направио терно, хауптреф |
наше Бачке нигди! <pb n="407" /> — вели усхићено Јула. — К’о гођ да сам у Банату, тако је добро |
каљаве дечурлије.{S} Скупила се на меко утапкано блато, па <pb n="304" /> се играју <hi>коља</h |
м</title> послужио, каже: то су црквене утвари, па није, каже, лепо употребљавати их.{S} А за т |
.{S} Нисам ’тео да га пред Екселенцијом утерујем у лаж, па да кажем, да је Часловац био, јер би |
гласа, <pb n="393" /> али је другарице утерују у лаж, и веле, да она најлепше пева од свију њи |
е пред каквом другом кућом!{S} То ми је утеха бар, јербо вас знам да сте жена на свом месту!{S} |
n="155" /> уступи сасвим; и одмах нађе утехе поразу у самоћи, у мислима на Шацу, и у мислима к |
ла самоћу.{S} У самоћи је кол’ко тол’ко утехе налазила.{S} У самоћи је могла мислити на кога је |
очи чарне!“ —</l> <l>То изрече, у Тису утече!</l> </quote> <p>И гђа Сида осети као да су јој в |
млада дротара!“</l> <l>То изрече у Тису утече,</l> <l>Па отуда млада проговара:</l> </quote> <p |
мама, и маму воле? — рече дете као мало утешено али још једнако уплашено и уплакано, па турило |
ече путник сав потресен, гледајући мало утешеног Иву... — Сушта мати! — додаде нежно.</p> <p>— |
ероватно учинило, што се Јула тако лако утешила, док јој мама још једнако праскала због Меланиј |
неутешна и несрећна огледа око себе. — „Утешите се, фрајлице, нисте ви једина коју је њена слат |
до „господар Јове“; ту ћете се довољно утешити.</p> <p>„Господар Јова“ ће вас одвести на Карло |
Летео је сав блажен на крилима срећне и утешне љубави тако лако, да чисто није осећао да табани |
могу више.{S} Одмах осећам како штетно утиче на организам и конштрукцију тела. — А за тим се д |
свега посаветује и да, како се то каже, утиша ствар пре но <pb n="319" /> што би дошла пред над |
а кућа тресла, а попадија га је једнако утишавала, док се напослетку није мало смирио и оставио |
, слатка, може све учинити.{S} Тако сам утишкавала и, што кажу, крпила!{S} Е, ал’, бо’ме, и том |
упли вирилац.</p> <p>— Може бити!...{S} Утјеха! — рече гђа Перса и напрћи уста.</p> <p>— Каже г |
раштам, Преосвештенство, и једина ми је утјеха у речима, каже он, миропомазанога Псалмопјевца, |
да је он крив.</p> <p>— Е, слаба је то утјеха за мене!{S} Знам ја Ћиру.{S} Не да се тај лако!{ |
ш ти то чудо, још <hi>ни сад</hi> да се утјеши!! — вели гђа Сида а очи јој пуне суза. — Ал’ са |
="374" /> њеног принципа, јер се бојала утркивања и називала то „лудим рацким обичајем и пасијо |
и, па настаде једно бесно и лудо српско утркивање и подвикивање.{S} Коњи се згрануше па све упр |
утра дан извињавали, да у оном јурењу и утркивању, као већ у сваким сватовима, нису ни приметил |
аш ћу вас молити! — рече гђа Габриела и утрча у кућу. — Молим вас, само малко.{S} Уф, уф! како |
252" /> ни ја забадава Нића Цуњалов!{S} Утуби то, газда-Перо, — вели поносито Нића и отпи за по |
а и три ноћи, па да им још претекне!{S} Утуби то, газда-Перо, — вели Нића на ком се већ могло о |
ерса подобна раздраженој лавици. — Ћиро утуби добро то што ћу ти сад издиктирати:{S} Док га не |
баш тако к’о свето!{S} Баш сам то добро утубио!{S} Нема ту лепа дана још задуго, господин-попо! |
адгледам и да ти кажем, Савка, добро да утубиш ово:{S} Тражи друга, тражи стубац кући; а већ ме |
{S} Снивала сам ноћаске тако којешта, а утувила сам добро, рано, да, кад гођ тако што снивам, у |
е лепо.{S} Хахаха!{S} О, жено, часни те утук’о!...</p> <p>Колико је лепша слика у поп-Спирином |
ам...{S} Јесам кол’ко се сећам само као утук, само после шљива... па знате, само у цели да пред |
, господин-попо!</p> <p>— А зашто си се ућут’о?</p> <p>— А шта могу и смем да диваним, кад ме г |
е успавао, као да изумире живот у селу; ућутало се све, по сокацима и свирке и песме и жагор и |
четврт часа још седамнаест пута, па је ућутао.{S} И сад се само шеталица чује као тишлер кад р |
аде опет пауза.{S} Јула копа, а Шаца се ућутао и повукао па ћути.{S} Тишина.{S} Кају се обоје, |
ме никуд преко блата.{S} А онај у тегли ућутао се на дну, шћућурио се, па само шири мехуре а ни |
и им домаћин не чује кикота, па се и он ућути.{S} Само се још чује тиха и монотона киша, она мо |
етало и лупало, да је Меланију формално ућуткало и ова не могаше до речи доћи.</p> <p>— А, а, т |
у земљу да пропаднем!</p> <p>— Уф, уф, уф! — виче гђа Перса. — Па што ниси проп’о, бар не би’ |
обиде и помиримо се...</p> <p>— Уф, уф, уф!...{S} Да се помириш!</p> <p>— Шта ћу; видим, како с |
, земљо, реко’ у себи.</p> <p>— Уф, уф, уф!{S} Ал’ како позн’о да је већи зуб?</p> <pb n="347" |
ојте само никоме ни речи о томе!{S} Уф, уф.{S} Баш вам фала!{S} Срећа те ми је тај малер пасира |
змиримо!</hi></p> <p>— Измирите!{S} Уф, Уф!{S} Срећа те нисам дебела ко’ она аспида, а сад би м |
свет зна да она не зна да шије.{S} Уф, уф!{S} А морам ја доћи да то поправим — па да видите ка |
у кућу. — Молим вас, само малко.{S} Уф, уф! како то да ми се деси!{S} Молим вас, слатка, ја сад |
а ја ћу послати сутра моју малу.{S} Уф, уф, кад ја највише посла имам, онда ми <pb n="209" /> б |
да доле и виде да је сасвим тако. — Уф, уф!{S} Куд сам сад овако пристала!!!</p> <p>— Фрау Габр |
ми, у земљу да пропаднем!</p> <p>— Уф, уф, уф! — виче гђа Перса. — Па што ниси проп’о, бар не |
мне обиде и помиримо се...</p> <p>— Уф, уф, уф!...{S} Да се помириш!</p> <p>— Шта ћу; видим, ка |
и се, земљо, реко’ у себи.</p> <p>— Уф, уф, уф!{S} Ал’ како позн’о да је већи зуб?</p> <pb n="3 |
i>.{S} И ништа ме неће изненадити („Уф, уф!“ хуче гђа Перса.) Огугл’о сам већ! („То видим!“ вел |
немојте само никоме ни речи о томе!{S} Уф, уф.{S} Баш вам фала!{S} Срећа те ми је тај малер па |
hi>измиримо!</hi></p> <p>— Измирите!{S} Уф, Уф!{S} Срећа те нисам дебела ко’ она аспида, а сад |
п-Спирин црвени појас: „Црвен појас!{S} Уф, сав ми је црвен, кад га видим; па и онај ко га спом |
ваљ’да, спаије од Елеонске Горе!...{S} Уф, не знам шта би’ дала, да ми је само знати, зна ли!{ |
сав свет зна да она не зна да шије.{S} Уф, уф!{S} А морам ја доћи да то поправим — па да видит |
рча у кућу. — Молим вас, само малко.{S} Уф, уф! како то да ми се деси!{S} Молим вас, слатка, ја |
ње, а ја ћу послати сутра моју малу.{S} Уф, уф, кад ја највише посла имам, онда ми <pb n="209" |
огледа доле и виде да је сасвим тако. — Уф, уф!{S} Куд сам сад овако пристала!!!</p> <p>— Фрау |
ошло ми, у земљу да пропаднем!</p> <p>— Уф, уф, уф! — виче гђа Перса. — Па што ниси проп’о, бар |
зајамне обиде и помиримо се...</p> <p>— Уф, уф, уф!...{S} Да се помириш!</p> <p>— Шта ћу; видим |
, мама! — умирује је Меланија.</p> <p>— Уф! — хуче гђа Перса, па не може да стоји на једном мес |
твори се, земљо, реко’ у себи.</p> <p>— Уф, уф, уф!{S} Ал’ како позн’о да је већи зуб?</p> <pb |
е је оданде он нешто запитати.</p> <p>— Уф, баш је шмокљан!{S} Баш је пипав! — рече у себи, а ј |
олики пут издржати.{S} Чекај —</p> <p>— Уф, папа, <foreign xml:lang="de-Cyrl">ум готес вилен</f |
а</hi>.{S} И ништа ме неће изненадити („Уф, уф!“ хуче гђа Перса.) Огугл’о сам већ! („То видим!“ |
тикле.{S} Тако кажи и замоли је нека ти уфате и даду њиховог мачка, он је већ чувен мајстор за |
чвор на капији. „Гледај само, каква је; уфатила момка к’о крља, па га не пушта!{S} Та та би, ка |
и, — и теби је још до јела!?{S} Ух, ух, ух!{S} Идем, идем! — рече и пође па застаде. — А шта је |
е фали.</p> <pb n="343" /> <p>— Ух, ух, ух! — хуче гђа Перса и лупа се по челу. — Остави ме... |
л’те се уверити сами.“</p> <p>— Ух, ух, ух!</p> <p>— А ја приђем и погледам га, ал’ имам шта ви |
е би’ сад знала за моју срамоту.{S} Ух, ух!{S} А шта <hi>онај </hi>обешењак?</p> <pb n="346" /> |
ороци, — и теби је још до јела!?{S} Ух, ух, ух!{S} Идем, идем! — рече и пође па застаде. — А шт |
та не фали.</p> <pb n="343" /> <p>— Ух, ух, ух! — хуче гђа Перса и лупа се по челу. — Остави ме |
Извол’те се уверити сами.“</p> <p>— Ух, ух, ух!</p> <p>— А ја приђем и погледам га, ал’ имам шт |
ар не би’ сад знала за моју срамоту.{S} Ух, ух!{S} А шта <hi>онај </hi>обешењак?</p> <pb n="346 |
и пророци, — и теби је још до јела!?{S} Ух, ух, ух!{S} Идем, идем! — рече и пође па застаде. — |
ништа не фали.</p> <pb n="343" /> <p>— Ух, ух, ух! — хуче гђа Перса и лупа се по челу. — Остав |
руку свака је ствар преслатка.</p> <p>— Ух, — хукну госпођа Сида, — та је л’ још коме овако вру |
ојица Јула је смерна љубичица.</p> <p>— Ух, — хукну гђа Сида, — ове муве.</p> <p>„Добро кад не |
и и будна сањања под јорганом.</p> <p>— Ух, та што којом срећом није летње време, — вели госпођ |
p>— А шта ће старцу две жене —</p> <p>— Ух, та не стари, него нови учитељ, господин Пера —</p> |
. — Извол’те се уверити сами.“</p> <p>— Ух, ух, ух!</p> <p>— А ја приђем и погледам га, ал’ има |
м срећом погодио за пудара или бојтара, уха!{S} Ди би мој крај био садакана!...{S} Него ’хоћу ј |
егову лете у помоћ усплахирени укућани; ухвате га за уши, па извуку најпре њега из чизама а пос |
атише се још бешње но што су отишли.{S} Ухвати се у коло и звано и незвано; млађи играју а стар |
уку!...{S} Сад ћеш с кола! — рече па га ухвати испод пазува.</p> <pb n="409" /> <p>Рада попусти |
оброг мачка; јер кад се он каприцира да ухвати миша или пацова, у стању је да заборави и на јел |
ји и не устадоше од стола а омладина се ухвати у коло.{S} Свирало је пет гајдаша; два у собама, |
Е, баш ћу да пробам! — рече Шаца, па се ухвати за ограду, као да хоће да прескочи.</p> <p>— И-ј |
је играло и подвикивало у авлији.{S} А ухватила се баш између два угледна и лепо обучена газда |
паора, да се покаже као плебејка, па се ухватила и она у паорско коло које је играло и подвикив |
о</hi> ја вас питам?“ — А они се, вели, ухватили сваки за своје уши, па зинули па се замислили |
е и веће.{S} Сред великог Нићиног кола, ухватило се друго мање, у које се похватале неке тргова |
г кола, и у њему оног ћифтанског малог, ухватило се још једно треће опет паорско.{S} У њега уву |
јзу, па пошао да види, да се није пацов ухватио у гвожђа па цичи — кад ал’ оно седи његова слат |
селенција формално паде у фотељу, па се ухватио за трбу’... овај притиснуо појас... па се смеје |
рса која је говорила и поп Ћира који се ухватио за левчу и метнуо ногу на потегу да се попне у |
отима руке за које се Шаца као дављеник ухватио, и не пушта их, него јој шапатом одговара, па с |
ли час и вашариште и гробље и лудара, и ухватише се главнога пута.{S} Њиве и с једне и с друге |
е њене могло чути само Јулино заљубљено ухо.{S} Шаца се пре три дана споречкао с Јулом на дери |
а ко, не одсече крадом свинчету опрљено ухо или реп, јер то и јесте највећа деликатеса на једно |
у посао па ради, а сва се претворила у ухо, па чека кад ће је оданде он нешто запитати.</p> <p |
у правом, занимљивом говору, и не могу участвовати.{S} Не, он је био од оних који су с почетка |
че.{S} Јест истина, да су ђаци за то да уче ал’ су и синови наше свете цркве, — кажем ја учитељ |
помажу звонару; каже: ђаци су за то да уче.{S} Јест истина, да су ђаци за то да уче ал’ су и с |
p>— Па што ме је пит’о.</p> <p>— Младић учеван и воспитан, дош’о из вароши... (из <hi>Карловаца |
су они к’о, на прилику, једни паметни и учевни људи, обишли све, па једва у зло доба, нашли код |
ати и Сановнике куповати и читати и ако учевни људи не верују у снове и вичу на Сановнике, јер |
и и толиких варошких фрајлица.{S} Млад, учен човек воле провађање, клавир, немецки унтерхалтунг |
ме другоме.</p> <p>Онда је био неки Аћа учен човек, — умро је, Бог да му душу прости, више од п |
затекао у послу, знала је она да је ово учен човек, па ће знати оно што се каже: „Гледај мајку |
рао му, што је он (Доситеј), иначе тако учен и паметан човек — тако писао и говорио о српским с |
змишља у себи, како нема ништа лепше од учена човека и како све иде као намазано.</p> <p>Тако с |
о читао али, као човек који је поштовао учене људе и био увек међу пренумерантима, захтевао је |
то — заврши тетка Макра, — ви к’о једни учени људи к’о на прилику господин парок, можете се уве |
је цар био каплар, писало и натезало с ученим људима, јер тек је по један Аћа био у селу.{S} А |
ечима једнога онако лепог и пријатног и ученог младића, и после да је тако <pb n="136" /> равно |
и.{S} А сем тога, сад се још одала и на учење језика.{S} Учи француски, јер је здраво заволела |
клавир купљен је после три четири такве учестане несвестице.</p> <p>Ето таке су биле те две поп |
и зет те куће, наравно да је узео доста учешћа у непријатељству које је тако озбиљан вид узело. |
сад се још одала и на учење језика.{S} Учи француски, јер је здраво заволела тај језик изображ |
нако, свакојак..</p> <p>— Па ти кажи, — учи га гђа Сида, — да га тога дана ниси <hi>ни вид’о</h |
а, — све она матора сакраменцка бештија учи!{S} Дуго сам, — каже, — лупала главу и штудирала, д |
ар меша с онима који га знају, а сад је учи један региментс-аудитор.{S} А њен Пера је и почасни |
стоји све уз своју искусну матер па се учи и помаже јој к’о добра ћерка матери; ради по кући с |
живину и ради све таке кућевне ствари и учи се виршафту још док је за времена“ —</p> <p>— Богме |
тка.</p> <p>— Па како је мене моја мама учила, тако ја сад учим моју Меланију.</p> <p>— Слатка. |
бојица су били школски другови, обојица учили латинску школу, обојица истерани из школе; Шаца и |
ко је мене моја мама учила, тако ја сад учим моју Меланију.</p> <p>— Слатка.{S} И моја Јуца так |
од Орестија ковача.{S} Копа и мисли.{S} Учини јој се к’о да су залупила баштенска врата.{S} Слу |
срдитој својој немоћи била је готова да учини свашта.</p> <p>И оно, чега се писац бојао у прошл |
Знате ли шта све може једна очајница да учини?!...{S} Па бар да вам је одговорено равном пажњом |
ђаво и Бог!{S} Јербо тај човек кад гођ учини какву лудорију, а он, уместо заслужене каштиге, п |
а њу па се бојала, ако је наљуте, да не учини што од себе, јер је била слабих живаца, врло осет |
мпатична девојчица, — вели Пера коме се учини нешто празна соба по одласку Јуле. — Онај њен пог |
} А ако баш не можеш да заспиш, а ти се учини к’о да спаваш, то је бар лако.{S} До Темишвара не |
} Погледи им се сусретоше, и путнику се учини јако познато то лепо и ведро лице.{S} Погледа на |
Да отворим капију, ’оћете л’? — рече и учини весело покрет капији.</p> <p>— Та ај’те бар на ча |
, ал’ Шаце никако нема, тако да се Јули учини оно неколико дана читав век.</p> <p>Једнога јутра |
-Персина Меланија, Бога ми, боље умела; учинила одмах ероберунг!...{S} Та оно... знате... не тр |
!{S} А пошло је само тако може бити!{S} Учинила си „ероберунг“, па сад не пуштај га ни за часак |
.{S} Напоменућу само то, да је гђа Сида учинила све што мржња и љубав једне домаћице учинити мо |
девојачких у чему им је не мале услуге учинила и фрау-Габриела.</p> <p>Фрау Габриела је била с |
о тога дошло, није жалила труда него је учинила од своје стране и последњи покушај за који се н |
е Бачване да су они прешли преко Тисе и учинили то.{S} Иначе никаквих других новости нема већ п |
мање депо, како то иноверци никад не би учинили према свом патеру или пастору.{S} Али као да се |
еланија.</p> <p>— Е, баш, баш сте добро учинили што сто дошли, — вели гђа Сида; — а ја сам баш |
оту, па вири кроз плот.{S} Нема никога, учинило јој се само.{S} А тако би волела да чује мало т |
и женирала и љутила по мало, јер јој се учинило, да је Шаца и сувише слободан. „Е, а откад то?! |
>— Ђавола примјетио!{S} Опип’о сам се и учинило ми се, да ми ништа не фали.</p> <pb n="343" /> |
ну Главу, јер им се чудно и невероватно учинило, што се Јула тако лако утешила, док јој мама јо |
се нећк’о.{S} Тек да вам, што кажу, не учиним на жао, уз’о сам и попио.{S} А зар се нисам <hi> |
ите кришку!</p> <p>— Ајд’ баш да вам не учиним нажао.{S} Али само једну кашичицу!...{S} Дакле, |
S} Ни онај најдужи летњи дан није им се учинио тако дугачак као ово неколико кратких јесењих да |
а поред њега налазе.{S} И молер му је и учинио по вољи; тако су дошле крај њега четири дебеле с |
да их то јест „ауфирујем“.{S} Нисам то учинио онога вечера кад су биле заједно с тога, што је |
; с <hi>лепим</hi> се, слатка, може све учинити.{S} Тако сам утишкавала и, што кажу, крпила!{S} |
е, говорила би тих дана, увек више може учинити него са виком и праском!{S} Дед’ Жужа, дете мој |
ла све што мржња и љубав једне домаћице учинити може (мржња према гђа Перси и љубав према гости |
а је и оцу и матери, и ако су они могли учинити да не дође до тога.{S} И мисли њене, и песме ко |
нај свет?!{S} То ти је све што на земљи учиниш! „Безумни, вели евангелист, још ову ноћ узећу ти |
вама.</p> <p>Родитељи као паметни људи учинише се к’о и да нису ни приметили, а и сама Јула ка |
ала да се лепо измиримо и да све обиде, учињене од једнога другоме, заборавимо.{S} Та чак смо с |
ије ништа према оној твојој услузи мени учињеној.{S} У здрављу је испушавао.{S} Ајд, одма’ запа |
о сам, господине, какве сам мог’о...{S} Учио сам, те још како учио!{S} Свршио сам вам ја, госпо |
сад лепо имање којим рукују тутори.{S} Учио нешто латинске школе; дакле није, онако, неки...{S |
повски руке и увлачи снебивљиво врат, — учио сам, господине, какве сам мог’о...{S} Учио сам, те |
помилуј“, и „Подај <hi>господи</hi>!“ — учио га је оне вечери Нића; и све је то сад пало на пам |
... ђаво од жене!{S} А лепо сам ја њега учио и диванио му: „Аћиме, море, Аћиме, слушај ти <hi>м |
никад нисам био у богословији; нисам је учио!{S} Ајде, Бога ти, Сидо, говориш к’о к’о...{S} Пиј |
е заслуга старога учитеља који је био и учио.{S} Мало ко да није био бијен од њега, али је свак |
у, да ти то падне на памет. кад ти ниси учио никакве школе?!</p> <p>— Хе, — вели Аркадија па тр |
е сам мог’о...{S} Учио сам, те још како учио!{S} Свршио сам вам ја, господине, и ону тринајсту |
звонаре.</p> <p>Кад је вечерња свршена, учитељ се нашао с поп-Спиром у порти црквеној и предста |
ного смета старост.{S} Док је он певао, учитељ се представио црквењаку Аркадији, на што овај ка |
n="93" /> Затим је похвалио Херуфику, а учитељ опет предику.</p> <p>Докле се поп Спира и поп Ћи |
супруга,..{S} г. Петар Петровић наш нов учитељ, — представи их поп Спира.</p> <p>— Мило ми је! |
дића, младог господина Пере, што је сад учитељ овде.{S} Наравно и са свим природно; и једна и д |
била таман колико треба врућа и црна, и учитељ је пио и хвалио пљуцкајући ону крупније самлевен |
о није доживео још нико у селу), а нови учитељ се упути журно цркви на вечерње које је по његов |
цркву на службу.{S} Чуло се да је нови учитељ дошао, а онда, наравно да се надало, да ће он да |
аним бичаљем и швигаром.{S} Кад је нови учитељ запевао, сви су се људи претворили у уво а девој |
к’о што сам рекла и казала, чим је нови учитељ дош’о, одмах су га салетили и једни и други.{S} |
да види, ко је то?</p> <p>Тако се нови учитељ представио на вечерњи својим будућим суграђанима |
ица читао Апостол, <pb n="78" /> и нови учитељ певао Херувику па чак (преко очекивања) и поп Сп |
le> и стала делити навора, приђе и нови учитељ и узе три комада: за гђу домаћицу где ће бити на |
а послетку дође и тај дан, стиже и нови учитељ.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Била је |
била та, што кроз који дан долази нови учитељ на место старог.{S} Ишчекивао се сваког дана тај |
о глас да је дошао давно очекивани нови учитељ, а и Ержа, поп-Ћирина слушкиња, која је стајала |
г.{S} Ишчекивао се сваког дана тај нови учитељ, млад један богослов, на место старог учитеља, < |
е и у поп-Ћириној кући да је дошао нови учитељ.{S} Како је у ово село, као и у свако село мало |
ад им дође и рече неко да је дошао нови учитељ.</p> <p>За пола сахата знало је цело село да је |
е —</p> <p>— Ух, та не стари, него нови учитељ, господин Пера —</p> <p>— А, он!...{S} Не мора — |
p> <p>— Ху, — хукну гђа Сида. — Мора ли учитељ узети Меланију?</p> <p>— А шта ће старцу две жен |
а је, дакле, тај путник давно очекивани учитељ.{S} Све су то најбрже разнела и разгласила по се |
ћ свршени клирик и изабрани и потврђени учитељ за ово место! —- рече путник и поклони се поп-Сп |
>— Та ништа, ништа, — извињава га стари учитељ. — А и онако, поњамо ми то већ... и због слова с |
да најглупљи ђак у школи, коме је стари учитељ прорицао, да од њега неће бити никад ништа и да |
певници, да виде ко то пева?{S} И стари учитељ диже наочари на чело па погледа боље преко пута, |
S} У порти још осташе само нови и стари учитељ очекујући поп-Спиру, који се задржао мало с туто |
рквењак, а другу је певницу држао стари учитељ с ким се Аркадија натпевао и наравно да га је ув |
равно да га је увек натпевао, јер стари учитељ је некада врло лепо певао али сад му много смета |
писмена!{S} А док није он, исти Трифун учитељ, дошао, било је муке и невоље доста кад је треба |
о изволесте лепо казати.{S} За сада као учитељ ђацима пастир јарића к’о што рекосте, а после, а |
толико година научио.{S} А био је добар учитељ.{S} Неких четрдесет година је учитељевао у овом |
Клањам се, госпођице!{S} Петар Петровић учитељ овдашњи... то јест скородошавши, новопостављени. |
а како да једва не чекају овога новога учитеља за кога су већ причали који су га видели, да је |
>Што је сад боље, то је заслуга старога учитеља који је био и учио.{S} Мало ко да није био бије |
а кад су сви поштовали и волели старога учитеља Трифуна који је носио до чланака дугачак пепеља |
аш поп-Ћирину Меланију, кад је добио за учитеља?</p> <p>— А?</p> <p>— Ху, — хукну гђа Сида. — М |
днако испод ока гледају на девојке и на учитеља.{S} Госпоја Перса била је задовољна, блажена!{S |
ображавати.{S} Навикао се на школу и на учитеља.{S} Па кад су сви поштовали и волели старога уч |
сплетеног за седу главу старога Трифуна учитеља, од ове мале слике онога што је пре њега било.< |
преда њ књигу.</p> <p>Дође ред на новог учитеља да прихвати.{S} Кад пусти глас па запева, сви с |
и; бабе да чују а девојке да виде новог учитеља.{S} Само стара гркиња Соса, она се није кренула |
ула у цркву ни да чује ни да види новог учитеља, него да чује своје унуче Савицу, који је ове и |
љ, млад један богослов, на место старог учитеља, <pb n="32" /> господина Тривуна који је одавно |
то!{S} Ал’ зато је требало имати доброг учитеља, а ја сам га баш имала!{S} Моја покојна мама, Б |
су им се изменили.{S} Пера је постао од учитеља ђакон а од ђакона поп; а Шаца од берберина хиру |
ући на удају... па через господина Пере учитеља.</p> <p>— Та знам, знам... ал’ тек... к’о мисли |
пароха, ни старих парохијана, ни старих учитеља —</p> <p>— А, баш сте ми из уста извадили, почи |
барке.{S} Попини су чули већ за долазак учитељев; дотрчао је <pb n="47" /> и известио их један |
гушчићи и стари патак, и попина ћерка и учитељева посета; другим речима, описано је једно идили |
ар учитељ.{S} Неких четрдесет година је учитељевао у овом месту.{S} Све што у овом селу зна да |
О!“ а за тим поп Спира окрену кашику на учитељеву страну: — Извол’те, служите се, код мене нема |
очи у глави, и разговарао се са старим учитељем који га је понудио бурмутом, о поп-Спириној бе |
готови, изађе поп Спира и поздрави се с учитељем, који га је чекао.</p> </div> <pb n="80" /> <d |
ови новији, данашњи ови <pb n="310" /> учитељи?!{S} Све код њих к’о ни код кога!{S} Не пуштају |
крштавању и сахрањивању; о епископима и учитељима, о старом времену и о том како је данас.</p> |
у и синови наше свете цркве, — кажем ја учитељу, — па за што да не служе цркви и олтару!{S} А б |
“ А баш јој се допао чим га је спазила, учтив па смеран, па косу разделио по средини; исти к’о |
и не слушајући га, — а он је онда мало учтивији, па не отима од други’ а он је и онако понајде |
на вечеру, а он ил’ прими понуду ил’ се учтиво извини, клања, рукује и одлази, а она на полуотв |
драге воље! — рече г. Пера и поклони се учтиво.</p> <p>— Дакле извол’те, да се кренемо! — вели |
. Пера и мајку пољуби у руку а ћерци се учтиво поклони.</p> <p>— Службеница! — одговори Јула и |
ути, да се лепо носио, кицошки чешљао и учтиво понашао, те га је и женски свет радо имао.{S} До |
шору.{S} Он прошао па јој се јавља, али учтиво, хладно се јавља, и пролази.{S} А Јули дошло чис |
цију тела. — А за тим се диже и поклони учтиво. — Е, дакле, ја се клањам и молим да ме извините |
а Сида. — Па како се <pb n="60" /> само учтиво извињава!{S} Каже: „Шкодиће ми конштрукцији!“ Је |
ика кад га је овај (Тима) једном у врло учтивој форми запитао како се латински каже <hi>„шалај! |
дебљине.</p> <p>— Та да, путер-крофне, уш’о ђаво у њих, Боже ме прости!{S} Љута сам, слатка, п |
грми гђа Перса.</p> <p>— Ама неки страх уш’о у мене, — вели поп Ћира, — па никако да се охрабри |
орало још трајати.</p> <pb n="40" /> <p>Ушавши у цркву поклони се свима редом по столовима, а н |
ра изашао и ако је као <hi>тужитељ</hi> ушао) прилично покуњена носа и црвених јагодица, а поп |
ом Савком, па су сад к’о муж и жена.{S} Ушао Нића у газдашаг па га сви у кући поштују и раде, а |
ирова, видела је лепо, кад је поп-Спира ушао у кућу, а пред њим ушао један стран човек и одмах |
једно пола табака хартије.{S} Па кад је ушао у дућан, извадио је из шпага и то пола табака и ра |
ог кратког камиша (јер ча-Нића и ако је ушао у газдашаг и могао сад запалити к’о онај солгабиро |
у и изиђе из кафане трезан к’о што је и ушао.{S} А кафану је држао неки трбушко Шваба у сомоцко |
п-Спириних.{S} Кад је поп Спира дошао и ушао са купљеним стварима, изашла му на сусрет госпођа |
ад је поп-Спира ушао у кућу, а пред њим ушао један стран човек и одмах је то рапортирала гђа-Пе |
је мана тако компромитовала, да је већ ушао у пословицу у селу: „Лола к’о попин патак!“ рекли |
стидио, па отишао у други крај баште, а уши му се, — мисли Јула, — све црвене к’о цвекла из ком |
помоћ усплахирени укућани; ухвате га за уши, па извуку најпре њега из чизама а после <pb n="241 |
, љупко дете. (Пера завија дугу косу за уши и слуша је пажљиво.) Тхе, али све је то само за прв |
А они се, вели, ухватили сваки за своје уши, па зинули па се замислили а после га питали: „А од |
Е, фала ти, — кажу му они, — „и за наше уши а и за месечину.{S} Нећемо пуцати; само штета, што |
после, нека — вели, — ђаво носи и наше уши... ни магарац се, каже, није прославио <pb n="163" |
>— То сав свет зна и чује, само су теби уши воском заливене.</p> <p>— Па ко то говори?</p> <p>— |
слим како су га салетили па му напунили уши!...{S} Сирота Јуца, ње ми је само жао!{S} Она, дабо |
е отворио очи за чисто злато а затворио уши сиренским гласима — било би све друкчије.{S} Стари |
добро спремила поп-Спиру и напунила му уши, остало је само још да и гђа Перса не изостане иза |
рау-Габриела и запуши брзо своје хаглих уши. — Знате, страшно сам нервез!</p> <p>— Нећу, нећу, |
у авлији, јер каже, да има врло хаглих уши.</p> <p>— Је л’ те, не ћеду пуцати канони? — пита ф |
ло на ум, шта ће бити ондакана од наши’ ушију, кад овај топ рикне к’о сто магараца; та неће ту |
ру и одмах је прогутала и поцрвенела до ушију.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сто је би |
ла и погледа га усплахирено а црвена до ушију и принесе му послужавник с ракијом.</p> <p>— Е, в |
} А то је дошло и поп-Спири од некуд до ушију и наравно, да га је јако заболело то, што патак н |
све позаљубљивало једно у друго све до ушију.{S} А најчешће се ипак скупљали и играли на рогљу |
p> <p>— Еле, господин Пера се заљуби до ушију у фрајла-Меланију, па је сваки дан код <pb n="200 |
Кад јој штогођ кажете а она поцрвени до ушију па у земљу да пропадне, а већ од унтерхалтунга ни |
осно псетанце са плавом машлијом између ушију које је, кад је блато, по цео дан седело на прозо |
ближе не верујући ваљда својим очима и ушима; по неки се окренуо у пола олтару па направио шак |
а Јулиних; није веровала својим рођеним ушима, па се зато и замислила.{S} Јула је у ћошку плака |
е и косу и очи и одело и својим рођеним ушима чула кад су га позвали сутра — у Недељу — на руча |
али су још недељу дана брујале гајде у ушима мамурних сељана а годинама се спомињала Јулина св |
речи и твој тестамент зуји у глави и у ушима.</p> <p>А пред четвртом кућом приповедају о некој |
ујале му гајде Совре гајдаша и зујало у ушима оно Јулино: „Срам те било!“ Сутра дан је шегра им |
су стигле из поља краве у село и свака ушла у своју авлију са вименом пуним млека; давно су ве |
е кренули сами, — рече гђа Перса кад је ушла, за њом поп Ћира, а за њим Меланија.{S} И таман је |
наздрављало и играло, а баш кад су ове ушле, заћутало се.{S} А заћутало се за то, што се невес |
Екселенција Господин Владика...{S} Ено ушли су сам у олтар, па почели да чинодејствују, да слу |
, да је гђа Сида, кад су поп-Ћирини већ ушли у собу, нарочито изашла у кујну, да се тамо од чуд |
да сте се тукли, јер то је сад, знате, ушло у моду и код самог ноблеса!{S} Па реко’: кад можед |
је то урадио; сваки је више волео да је уштине за образ или чак и пољуби и пошто се она није ни |
ало.{S} Само је госпоја Сида никад није уштинила за образ него је, шта више, често грдила и наз |
ојски јело.{S} Тек кад су донети на сто уштипци наслагани повисоко на два тањира као две пирами |
рила је гђа Перса, — тешко сачувати.{S} Ушуња се само у кујну, скупи се и упреподоби и зажмури |
кад је овако сама кућа брез мушког, не ушуња па пуштим зељова с ланца.</p> <p>— Баш вам фала!{ |
а, па пазите, да се какви вандрокаши не ушуњају у кућу.</p> <p>— Терај већ једаред! — рече поп |
ао ту на столу и прочитао је у којој је фабрици ливен.{S} Сав „есцајг“ је био старога шлога, до |
м и практичним орманом бестрага старога фазона, мало ће бити да кажем да је из доба блаженопочи |
о висе, и она у окрњеним чашама старога фазона, које се пре шездесет година доносиле у мираз, — |
ослу затекао Јулу.</p> <p>— Баш красан, фајн млад човек! — вели гђа Сида. — Како само лепо гово |
велим: кад баш ’хоћеш и биће ти!...{S} Фајн жена, што јест; жустра баба!{S} А штета што није у |
лупам главу, — вели Нића. — А каква је фајн ова ноћ, није ни чудо!{S} Та чудо би било да нисам |
додали: „Е, е, оно јој је баш ваљало, и фајн било!“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>То н |
есец горе.{S} То је све лепо и красно и фајн, — вели Иђошанин, — али је л’ вам пало на ум, шта |
уге. — „Зар тако рано?{S} А штета овако фајн ноћ!“ — „Та било је разговора па и сувише.{S} И та |
руком! — А за тим рече гласно: — Е, баш фајн се стрефило!</p> <p>— Како то мислиш?</p> <p>— Па, |
плиментом задовољни домаћин. — Ала имаш фајн нос, тане му госино!</p> <p>— Па зато га и негујем |
ће га свети знати; али је то непобитан факат познат сваком правом сину наше свете православне |
и и ако је ишчекивао.{S} И сад и ако је факација он се сваки дан одшета до школе и цуња по авли |
стиву лулу.</p> <pb n="326" /> <p>— А, фала, фала!{S} Није то!{S} Него нисам вам баш некако на |
о... нек’ чува дућан...{S} Види, ваљда, фала Богу, и он сам, какав је данас свет.</p> <pb n="23 |
родили и одранили к’о сина!{S} Имам ја, фала Богу, две здраве руке, нисам неки богаљ, и моја Ју |
лулу.</p> <pb n="326" /> <p>— А, фала, фала!{S} Није то!{S} Него нисам вам баш некако најбоље |
p> <p>— С драге воље, Нићо!{S} Е, фала, фала.{S} Па ’хоће л’ ти доста бити тако једна <hi>иљада |
м најпре нашег Петра.</p> <p>— Е, фала, фала, господин-попо.{S} И ја, што кажу, <hi>вас</hi> по |
на.{S} Он се извињава.</p> <p>— А фала, фала!{S} Ја, боме, сад не испуштам ову лулу из уста до |
умрети!</p> <p>— Па нека умрем... има, фала Богу, ко ће ме жалити.{S} Ваљда ћете ме ви оплакив |
а некад с твојим татом разговарала; па, фала Богу, ето шта нам данас фали!?{S} Да се нисмо које |
н им се заблагодарио лепо.</p> <p>— Па, фала вама,који сте ви једног сиромака помогли.{S} С ови |
друга кола, та бар тога зеља има доста, фала Богу.</p> <p>— Има кола ал’ нема арњева, милостива |
нека не жали новац које нам је дао Бог, фала Богу, доста и поздрављамо га сви и баба и нана и б |
ирно спавати после толико недеља!{S} Е, фала, лаку ноћ!{S} Е, ти си ме сад, тако рећи по други |
оје!</p> <p>— С драге воље, Нићо!{S} Е, фала, фала.{S} Па ’хоће л’ ти доста бити тако једна <hi |
..</p> <p>.................</p> <p>— Е, фала Богу, кад смо ту!{S} Ево нас!{S} Још мало! —- рече |
рипитам најпре нашег Петра.</p> <p>— Е, фала, фала, господин-попо.{S} И ја, што кажу, <hi>вас</ |
кинде, ал’ ја нисам дишкрећанин!“ — „Е, фала ти, — кажу му они, — „и за наше уши а и за месечин |
фалило.{S} Остале смо здраве и читаве, фала Богу.{S} Па... тако и они...</p> <p>— Јао, лако је |
, а ви до први’ кукуруза!{S} Остало је, фала Богу, још ђувегија!</p> <p>А девојке се онда смеју |
је, рано, добар је Бог!“</p> <p>— Није, фала Богу...{S} Мени није, а ваљда ни вама није.</p> <p |
мрзим к’о на ђавола...{S} Та знате ме, фала Богу,... па нисам рада да ми се пребаци —</p> <p>— |
душе, нико звао у сватове, ал’ нико ме, фала Богу, ни не тера!{S} Па зашт’ да идем?{S} Је л’, з |
па да дође до тога?!</p> <p>— Та знате, фала Богу, господин-Спиру, — рече бришући сузе мало уми |
царском катани у Галицији, да смо сви, фала Богу, здрави које ми и њега поздрављамо и молимо с |
отворена...{S} А он нека бира; има очи, фала Богу, није ћорав, па нека бира.{S} Ваљда му нећу н |
то је така судбина...</p> <p>— Та ово, фала Богу, скинули смо којекако с врата...{S} Него она. |
па и тај ћемо скоро укинути.{S} Можемо, фала Богу.{S} Црква богата; има толике дућане, земље, в |
о... ал’ може бити, — вели баба. — Ето, фала Богу, две девојке.</p> <p>— А шта ја опет и питам, |
то су ти се завезала уста, кад их имаш, фала Богу, па да им кажеш, да ваљда још неко седи у ово |
/p> <p>— Шта ћу; видим, како сам, знаш, фала Богу, малерозан, испашћу још <hi>ја крив</hi>... и |
Није то ништа тако страшно!{S} Има још, фала Богу, Недеља, па ето може и код нас доћи.</p> <p>— |
никад нећу заборавити, и за које вама: фала!{S} Оно касти, и нисте ви погађали, него ваш Аркад |
ајцаре а ово одлети заборавивши казати: фала!{S} Лупајући се од радости и силне брзине петама у |
к’о чикови; таман га упецаш и да кажеш: фала Богу! а он исклизи к’о чиков. — Ту се гђа Перса се |
вим кавоним селу!{S} Али, шта је ту је; фала Богу, кад није и горе!</p> <p>— Ха аааа! — зева и |
како је прошао?</p> <p>— Фала Богу!{S} Фала Богу, то само кажем <pb n="353" /> ја, а то бо’ме, |
ти увек вредан!</p> <p>— Па фала...{S} Фала вам, господин-попо, који сте ме се сиромашка сетил |
унтерхалтунга</hi> и код своје куће.{S} Фала Богу, онај вам и не избива из куће.{S} А збиља, го |
ад, драги домаћине, да се растајемо.{S} Фала на дочеку.</p> <p>— О, на мало, на мало!{S} Камо с |
о стоји.</p> <p>— Јесте, врло добро.{S} Фала Богу, како која година, све боље.{S} Хе, ми се ста |
ко тешко.{S} Ћутим, па у себи велим:{S} Фала Богу, кад је само до тога дошло!...{S} Е, ал’ њему |
би, — рекла би и ти са мном заједно:{S} Фала Богу кад је и овако; кад само господин Владика ниј |
олим, извол’те!</p> <pb n="197" /> <p>— Фала лепо!{S} Мој покојни није марио за диње.{S} Увек с |
њим па граби што пре на врата.</p> <p>— Фала и вама, дражајша домаћице, — вели рукујући се с њо |
јне, па се пољуби с домаћином.</p> <p>— Фала и теби на лули, а и вама, дражајши господин-Ћиро, |
дућан... а сутра долази, рано.</p> <p>— Фала Богу, кад је само због тога! — рече Јула у себи а |
сте указали мом скромном дому.</p> <p>— Фала и вама, тако рећи, други „странопријемни Аврааме“! |
ћеш да ти дам моју „шлофкапу“?</p> <p>— Фала, мамо!{S} Топло ми је здраво, — рече Јула па затво |
је л’ здрава.... како изгледа?</p> <p>— Фала Богу!{S} А како ви?{S} Како господин супруг, је л’ |
се.</p> <p>— Па, како живите?</p> <p>— Фала Богу, добро.{S} Шандор је по ваздан у послу...{S} |
ујну, шта је и како је прошао?</p> <p>— Фала Богу!{S} Фала Богу, то само кажем <pb n="353" /> ј |
ћемо стићи, кад је такав пут?</p> <p>— Фала, господин-попо.{S} Бог вам за то платио.{S} Поред |
бером ил’ тубаком (бурмутом) —</p> <p>— Фала, гнедиге, ја волем дињу онако клот натуралну; осим |
ише да дивани.{S} И чим која чарда, — а фала Богу нису ретке — а он: <hi>стој!</hi> да напоји к |
домаћина.{S} Он се извињава.</p> <p>— А фала, фала!{S} Ја, боме, сад не испуштам ову лулу из ус |
ра...{S} А, ти увек вредан!</p> <p>— Па фала...{S} Фала вам, господин-попо, који сте ме се сиро |
ђа и псује и по некад кашље, ал’ је сад фала Богу боље.{S} А ми смо сви здрави; брата се тако у |
андор, ако Бог да, бријати никога; није фала Богу спао да од тога живи!“- — „Него?“ пита Сока г |
из кујне. — Дакле, збогом, домаћине, и фала ти баш од срца, — рече поп Спира излазећи из кујне |
— само: ћуткац! — А сад лаку ноћ.{S} И фала на дочеку.{S} Ал’ баш је било све лепо!{S} Та није |
јно добро, — вели весело поп Спира. — и фала ти, велика ти фала <pb n="324" /> још једаред.{S} |
есело поп Спира. — и фала ти, велика ти фала <pb n="324" /> још једаред.{S} Испало је преко сва |
ни на твоју ворму паметни!{S} А, баш ти фала!“ — И тако од ото доба, — приповеда онај даље, — к |
ти то само мени!</p> <p>— Е, е, баш ти фала.{S} Е, кад баш спомену отоич <hi>ти</hi> Голијата, |
е ни речи о томе!{S} Уф, уф.{S} Баш вам фала!{S} Срећа те ми је тај малер пасирао пред вашом а |
пуштим зељова с ланца.</p> <p>— Баш вам фала!{S} Лепа вода.{S} Боже кад рекоше „воде“, паде ми |
а; ја, каже, ништа не би’ знао!{S} Него фала им, каже, што су били ипак <hi>људи</hi>, па нису! |
— Ама то, <hi>то</hi> баш и ваља!{S} Но фала Богу, — додаде Аркадија за себе, — добро ми је исп |
Ал’ је и повук’о, ха ха ха!</p> <p>— Но фала Богу!{S} Јесам ли ти каз’о: остави ти то само мени |
и пића, газда-Петре, а за које ти опет фала, — вели му Нића; — него сам ти дош’о через твоје а |
родио, приповеда Палчика, а баба каже: „Фала Богу кад сам дочекала унука; сад само молим Бога д |
вели, на варошки шпитаљ.“ А ја кажем: „Фала вам к’о оцу <hi>и за ово</hi> до сад што сте ме, т |
едва једаред!“ одговори му поп Ћира. — „Фала Богу, све је добро!“ додао је поп Спира задовољно. |
“</p> <p>На што му је гђица Јула рекла „Фала!“ узела нафору и одмах је прогутала и поцрвенела д |
, па им већ, већ све расте перје, па ме фале и веле: „Ал’ умеш да цифраш!...“ Питајте само госп |
само!{S} Добили госте, па се ником и не фале!{S} А, а, даћу ја вама!{S} Гледај ти само њи’!</p> |
ла све ради за њу.{S} Оно је девојка, — фали је госпоја Перса. — Кад корача, све се тресе земља |
ону тртицу!{S} Чудим се, шта ми то све фали!“ Или: „Господин-домине, — обратив се Кипри нотаро |
и боле га, има бубуљицу, а оно није, не фали му ни ђавола... него само из обешењаклука, да је ј |
сам се и учинило ми се, да ми ништа не фали.</p> <pb n="343" /> <p>— Ух, ух, ух! — хуче гђа Пе |
арокијана, кол’ко поп-Ћири зуба у глави фали.</p> <p>Шта је од свега овога истина, дознаће чита |
комесија.{S} А они и једни и други удри фали сваки своју,... а он се само окреће час једној час |
а дође —</p> <p>— Па... нека!{S} Шта то фали!{S} Може се сутра, прексутра сита наразговарати.{S |
арала; па, фала Богу, ето шта нам данас фали!?{S} Да се нисмо којешта разговарали, не би се ни |
ме...{S} Ако будете, то јест, пред нама фалили варошке госпојице.{S} Је л’, Јуло?</p> <p>— Јест |
смо се, што кажу, удале, па шта нам је фалило.{S} Остале смо здраве и читаве, фала Богу.{S} Па |
и, с вашом Жужом!</p> <p>— А шта би вам фалило, само ако она..</p> <p>— Охо! — вели поп Ћира.</ |
олим мало...{S} Хе, хе!{S} А шта би к’о фалило!?{S} Не да се баш ни Нића свакој шуши!{S} Него у |
тражиш, — вели Нића. — А шта би ти к’о фалило, на прилику за удовца?</p> <p>— А ко ће, Нићо, у |
удовица а ја удовац; па шта би нам к’о фалило!?{S} Та тек ми је четрдесет пета, а у рожданику |
о да вам кажем, срећна!{S} Све ми нешто фалило, док су били фаше, па сам била, нећете ми верова |
рубу или ивици пропасти па је за длаку фалило да не плати <pb n="336" /> главом и буде покојни |
е слушајући је баш.</p> <p>— Нећу да се фалим (јер то није мој обичај) ал’ требали сте у такој |
е цвелиш...{S} А ја те још Бог зна како фалим прид господин-попом како си вредна и добра —</p> |
у је гђа Сида) „он воли шунке и увек је фалио наше шунке,“ па извесно неће моћи одбити.</p> <p> |
за окретне игре, а ни Совра гајдаш није фалио; само је он више дувао у гајде онима у кујни и у |
о овамо, већ нека Бечлијка!....{S} И не фалите се, како сте живили тамо.</p> <p>— Е, како!....{ |
ан разговор.</p> <p>— Па, ви ми се и не фалите, чесњејши... вама се, к’о мислим, сме честитати. |
p>— Но, па како, како?{S} Ви ми се и не фалите како сте провели ово неколико дана без мене.{S} |
а се нешто преко нас подсмевала, не сме фалити, то је, Спиро, к’о ајмол ајнц; јер што ја видим |
каплицира, он мора то и наћи,... не сме фалити!</p> <p>— Па како не можеш никако да нађеш себи |
у и не <pb n="247" /> правиду какве <hi>фаличне банке</hi> — смеје се Нића. — Па ако ме добро п |
г вина, јербо то сам цигуран да ти није фалично Ха, ха!{S} Ај, шта велиш; је л’ добро диваним?! |
<p>— Ама не волем ти ништа, што је <hi>фалично</hi>; а ти би ми, знам, дао!{S} Него дад’ ти ме |
убе</hi> и вилице... ако коме треба <hi>фалишан зуб</hi>, — рекла је гђа-Сида јаче ударајући гл |
смеје, али је та спољашњост његова била фалишна, јер био је љут баш к’о пас, што рекли.{S} Кад |
ека бира.{S} Ваљда му нећу наметати к’о фалишну форинту.</p> <p>— Ху-у-у!{S} Та што ће је изабр |
чи. „<hi>Фама</hi>“ је по селу кружила, фама са свима украсима својим; једра, гојазна фама, деб |
има својим; једра, гојазна фама, дебела фама, дебља него обе попадије уједно.</p> <p>За то је д |
а свима украсима својим; једра, гојазна фама, дебела фама, дебља него обе попадије уједно.</p> |
уз кога да пристане и да сведочи. „<hi>Фама</hi>“ је по селу кружила, фама са свима украсима с |
ај крупан догађај и видеће како сеоска „фама“ постаје и расте</hi> </p> <p>Чим је изашла од гђе |
осито.</p> <p>— Е, да?!</p> <p>— А моја фамилија а и сви паори, уживају већ Боже, па им већ, ве |
погледали у колу, ал’ ми она моја дерна фамилија није дуго времена давала.</p> <p>— Е, да, а за |
као што је то већ сваком познато, да се фамилијаран човек не може ни на пола часа изван вароши |
разговорим с вама, господар-комшија, о фамилијарним.. ако, ако, то јест, немате што против тог |
ели поп Спира и остави штап.</p> <p>— О фамилијарним стварима желио би’ да се разговорим с вама |
један, а оне толике!{S} Праве мормонске фамилије! — А тек патака и пачића шта је било!{S} И све |
а Кузмана и Дамјана, патрона гђа-Сидине фамилије, и још неколико, тако да је једно кандило горе |
јим гласом: — А, кажеш,... он је богате фамилије... може да сврши и хирургију?</p> <p>— Може, к |
о нешто не чује, а од добре је и богате фамилије!{S} Има већ сад лепо имање којим рукују тутори |
к њима.{S} Ту седи у кругу своје будуће фамилије.{S} Мама хеклује тепих од шареног старежа, Мел |
им пре иде што ће њен Савица да осветле фамилији образ.</p> <p>Све се кренуло, само редуше оста |
матору бештију; није то ништа у њи’овој фамилији...{S} Ајд’ већ видићу шта ћу! — теши се гђа Пе |
у и кожурицу с ватре (што сви у његовој фамилији радо једу) и гледећи с леђа једру и округлу св |
и мало кожурице... знаш да сви у мојој фамилији радо једемо кожурице с ватре.“ — „Па кол’ко да |
p>— Е, изгорећу!{S} А ко је још у мојој фамилији изгор’о од ракије!...{S} Ет’, тако!...{S} Сад |
не суза. — Ал’ са свим на <hi>моју</hi> фамилију!</p> </div> <pb n="157" /> <div type="chapter" |
је!...{S} Ет’, тако!...{S} Сад ми већ и фамилију не остављате на миру!</p> <p>— Не знам ја за т |
г, каже...{S} Ја, каже он, познајем сву фамилију мога, сада на жалост господина супостата, сви |
е на миру!</p> <p>— Не знам ја за твоју фамилију, ал’ ти ћеш баш изгорети —</p> <p>— Ех, да изг |
т, што кажу, у кристијанску и комшинску фамилију! — теши је прија Макра.</p> <p>— Е, слатка при |
шта друго него створови пишчеве болесне фантазије.{S} Против <hi>таких</hi> сам и ја, и сваки к |
укавства, разумео.</p> <p>Остављам сада фантазији мојих читалаца, да представе себи (ако су, то |
у лицу, — вели Ержа, — онако господске фарбе у лицу...{S} Онако к’о Шаника апотекарски калфа — |
ог.{S} И тако је то трајало све до оног фаталног и немилог догађаја.{S} Али после тога, почело |
а као сведока свега тога, него опет ону фаталну фрау-Цвечкенмајерку!!!</p> <p>— Јесус-Марија! — |
то, и мушко и женско, и старо и младо, фатирало и убантурало добро.{S} На глави шубаре јагњеће |
.</p> <pb n="249" /> <p>— Па што се не „фатираш,“ што кажу, изнутра к’о ја? — пита га домаћин.< |
тварчице у кући да купе.{S} Шта је само фачли, капица и бенкица спремила!{S} И све ово није ни |
рману нек се нађе кад устреба.{S} Самих фачли је предосторожна гђа Сида, која је увек била опти |
на!{S} Све ми нешто фалило, док су били фаше, па сам била, нећете ми веровати, гнедиге, к’о уби |
{S} Даклем сте се измирили; нисте више „фаше“, даклем „<foreign xml:lang="de-Cyrl">алте -фрајнд |
е за <hi>бербера</hi></l> <l>Момка брез федера, еј!“</l> </quote> <p>То је та песма коју је Тим |
.{S} Гледај само, како је одскочила к’о федери у канабету!{S} Једна лепота!{S} Боже, Боже, чист |
прекрстише.{S} Поп Спира извади из џепа федермесер и стаде га оштрити оцилом које му је увек ме |
ако сам се научио; некако ми је слађе с федермесером.{S} Двадесет и више година је код мене; са |
драво.</p> <p>— Верујем, има људи разне феле —</p> <p>— „Ето, — вели госпоја Перса,“ — приповед |
се прдаче сас ноблесом!</p> <p>— Е, па фелер је, ето признајем! — попушта фрау-Габриела одобро |
едан фелер.</p> <p>—...{S} Те још какав фелер... још какав, слатка!{S} Вама к’о мајсторици, нем |
о, прво, не зна немецки!{S} Зар то није фелер за једну младу девојку!!{S} Ето, кажите сами!</p> |
ти; и њој изгледа да је то доиста један фелер.</p> <p>—...{S} Те још какав фелер... још какав, |
p>— Ју, страсна и велика!{S} А какав то фелер има? — пита Пела зачуђена.</p> <p>— Та зар је јед |
реба, Бога ми, да џимрија?</p> <p>— <hi>Фелер!</hi> А зар је Јуца попина под фелером?</p> <p>— |
hi>Фелер!</hi> А зар је Јуца попина под фелером?</p> <p>— А да шта ви мислите?</p> <p>— Та здра |
кад ко има девојку на удају, па још под фелером — тај не треба, Бога ми, да џимрија?</p> <p>— < |
Та да нисам и ја прико јего тер’о брез фењера кера, зар би’ данас стао да биднем боктер, па да |
осле дижу се комшинице и одлазе праћене фењером.{S} Остаје соба с укућанима само.{S} А за тим с |
зарадим, купићу, мојој Јули фину мараму фердинку...{S} Баба каже да кочијашим: „да се из рана н |
ће да страда!</l> <l>Кад је била близу Феудвара,</l> <l>Сусрела је три млада дротара:</l> <l>„ |
изгледа мала, широка а темељна као она фигура на господин-нотарошевом столу, у којој господин |
се и не да бојтар. — Е, ваљ’да сам неки фидибус, па да изгорем.{S} Нећу се ни запалити а камо л |
е је село заједно са сељацима променило физиогномију своју.{S} Не видиш више босе ноге, ни крат |
мацурала од плача!“ вели гђа Сида па је физитира и отима јој <title>Аделајиду</title>, стару је |
шкадруном, — за неким тоцким уланерским филером.</p> <p>— А ви то канда чешљате перје? — запита |
на оно што су још давно рекли песници и филозофи, и то је: да је све зло у свету (од Адама па д |
и узели!...{S} Ваљда смо се Доситејевим филозофијама разговарали!... „Којешта ме пита!“ Видиш т |
ка, Бога ми, и гост; заборавио на старе философе па пије без воде вино.{S} Послушао је поп-Спир |
ст, — али само с водом, онако к’о стари философи грчки —</p> <p>— А, та ман’те их бестрага!{S} |
нији се ту допало.{S} Велика варош, има фина варошкога света; свега и свачега што се само пожел |
је грехота испребијати или чак и убити финанца; тамо где се крадене ствари из села обично прво |
рпски, некако је за то згоднији; али за фине ствари, опет вам кажем, само немецки!{S} Само неме |
да и чешља косу, „а сокак све мирише од фине цигаре и миришљава сапуна кад прође,“ вели фрајла |
да не знају — него, тако!{S} А у вароши фине, па штелунг па персона па клавир са немецким арија |
ека пуши цигаре к’о и његов штражмештер фине да се зна што је немешка кућа а нека не жали новац |
да је од стакла...{S} Дакле шта кажеш: фини блед младић!{S} Зар је то прилика за ону њену цвек |
така васпитана младеж излази из ње.{S} Фини младић к’о из штифта, к’о из штифта! — понавља гђа |
више господе хирурга.{S} Све су то били фини људи, који су се дружили опет с финим људ’ма, као |
рзекутору у крило, а овај је, к’о један фини и изображен човек, задржао, да и она не испадне из |
ли фини људи, који су се дружили опет с финим људ’ма, као с г. презесом, апотекаром, ритмајстор |
тан, па не цури маст низ браду.{S} Ама, фино је кажу: аја, не марим ти ја за то!</p> <p>— Сасви |
астов није читав!).{S} Све је ту мирно, фино и пулгерски, а и како би друкчије било кад ту нико |
чита новине, зна како ће овај цар онога фино преварити и разговарати се о томе, а кад једе грож |
ређали,</l> <l>Зулове сте ситно,</l> <l>Фино, бреновали,</l> <l>Русу косу по мом</l> <l>Густу о |
дозове свога секретара, једног младог и финог ђакона, па му каже: „Ајте, вели, млади амице, ви |
што од вас зарадим, купићу, мојој Јули фину мараму фердинку...{S} Баба каже да кочијашим: „да |
а к’о и пре и тут је здраво; разбио ону фину стиву лулу кад се облачио на јутрење па сад само р |
ара.{S} Казала је да је висок, леп к’о „фирер“, а бркове да има мале и мало брадице; коса лепа, |
о би га сад знао.{S} Нисам ни загледо у фирму.</p> <p>— Баш да видим је л’ те преварио?{S} А ко |
ју по мало и играју неку стару игру <hi>Фирциг</hi>; а попадије узму плетива па штрикају или по |
тари швигар! — заврши бојтар, па натеже фићок па испи онај остатак. — А моја су страданија вели |
е-е-е, — уздахну дубоко бојтар и натеже фићок и отпи добро, — нису више за бојтара она времена, |
пацов из рупе.{S} Пред њим стоји један фићок ракије.{S} Пијуцка из њега и разговара се с бирта |
ар, плашљиво наливајући себи опет један фићок ракије, — да ви’ш белаја, ако јој дотле не спласн |
тар па устаде и брзо суну себи ракије у фићок. — Ја сам овде знате, к’о неки род, па за то се и |
да ти дам, — смеје се Тинкуца и даје му фићок ракије и он га искапи на мах. — Помози ми, видиш |
аче и испи још оно мало што је остало у фићоку Пере Тоцилова, па уздахну тешко: — Хе-е-е!{S} Јо |
ти само ње, како совјетује... к’о неки фишкал —</p> <p>— Како га је совјетовала, онако у мал’ |
’о неки патвариста практицира код неког фишкала.{S} По мало практицира а почешће иде у лов на ш |
нашао; а тераће, кажу, процес док траје фишкала и ланаца.{S} А, кажу, да су му већ поручили и о |
најбоље своје земље понудио да прода, и фишкала нашао; а тераће, кажу, процес док траје фишкала |
тестаменту и наследницима, о процесу и фишкалима, и већ о тако нечем, што би спадало у тај кру |
Не искобеља се више тај к’о ни паор из фишкалских шака!</p> <p>— Па ваљда се сад нећемо тући з |
Христово примите, источника бесмертнаго фкусите!“</p> <p>На што му је гђица Јула рекла „Фала!“ |
ира већ легао, мерила и кројила купљени фланел — то исто вече је чула од Ерже све што је било к |
м на ногама. — А код кога си купио овај фланел?</p> <pb n="340" /> <p>— Е, а ко би га сад знао. |
а Перса, — каприцир’о се баш од попиног фланела да направи својим Чифучићима оне њи’ове „чифуцк |
ти све нису накуповали!{S} И поркета и фланела за зиму и ботуше за обе попадије.{S} Поп Ћира ј |
а су, што кажу, „пасент“ чизме и дебели фланерски обојци, па да се човек усуди преко сокака и њ |
што увек залепи мали к’о младеж округао фластер на доњу вилицу, к’о бајаги боле га, има бубуљиц |
ца, које је секла и спремала да покрива флаше од парадајза, који је баш тога дана кувала и за з |
коштало га попијено вино и поразбијане флаше и главе на седамдесет и пет сребра њега само.{S} |
жим и купим старе рукавице, да покривам флаше од парадајза.{S} Све саме балске рукавице, од Бог |
, да је морала једна да понесе са собом флашу са сирћетом, па све ми међеду под нос, па онда, з |
њега?!...</p> <p>— Па ваљда да останемо флегматични.{S} Е, Спиро, Спиро, не носила ја ту мантиј |
јој умро муж, и кад сам видила, како је флегматиш и ’ладна била к’о да је умро какав перзекутор |
јвише жалити!...{S} Сав ћу се умотати у флор, Бога ми, фрајла-Јуцо!{S} Не знате ви још, фрајла- |
ње, а сад су обојица дебели као народни фондови.{S} Не знаш, ко је дебљи, поп или попадија.{S} |
м вашару.{S} И пишите: да му шаљемо пет форината сребра да му се нађе недељом у биртији, да не |
Арса?{S} Шогор!{S} Шогор што кажу, туђа форинта!{S} Еј, Лало, Лало!{S} Фурт ми твоје речи и тво |
та поп-Спириних, да ће сутра однети сто форинти и метнути их у Швапску Шпоркасу на име Јеле Арк |
!...{S} Е, та само то ће ми вредити сто форинти!</p> <p>— Па сад се волете и слажете, је л?</p> |
испразни бокал, напуни главу, узме пет форинти <pb n="35" /> које ће ради Прокине боље репрезе |
још овај бокал за сретна пута ових пет форинти нашем Проки.{S} А, сто му заверака његових!{S} |
И један и други му даде погођених десет форинти <pb n="329" /> после дужег тражења по огромним |
лу живи као мали бог са својих тридесет форинти месечно.</p> <p>И он се радовао Недељи, а особи |
ску крајцару, нег’, што кажу, трговачку форинту!{S} Та сети се само шта нас парокијане кошта са |
.{S} Ваљда му нећу наметати к’о фалишну форинту.</p> <p>— Ху-у-у!{S} Та што ће је изабрати и ни |
="390" /> <p>— Ах, абер мајн Гот, каква форма! — храбри га раздрагана фрау-Габриела, па му стис |
ина, ракије?!</p> <p>— То је беамтерска форма, домаћине.{S} А ти ниси био беамтер, па и не знаш |
его сад кад је ово чуо.{S} Гром, прави, формалан гром из ведра неба.</p> <p>— Брзо, господине, |
и парохијани!{S} То је био један гром, формалан гром за свештенство и мирско и духовно.{S} Да |
амо плав, обичан појас.{S} А то је била формална „јабука раздора“ између попова, а још више изм |
ош имамо да чекамо!{S} Нек вечерас буде формална прошевина а кроз два три дана и прстен.{S} Нек |
увши задовољно обрве, — ти си, ти си... формални штрањгов! — вели и тапка га задовољно по рамен |
ти људи кад станем да им приповедам; а, формално, ни ја својим очима још не могу да верујем.{S} |
тим годинама?!</p> <pb n="208" /> <p>— Формално тукли.{S} По селу само о том и говоре.{S} Идем |
Гециница. — Дакле тукли су се?</p> <p>— Формално тукли.{S} Једва су их развадили.{S} Поп Спира |
ми веровати, гнедиге, к’о убијена, ал’ формално, к’о убијена! — продужује фрау-Габриела с гђом |
.{S} Ето и господин Пера се од ото доба формално одбио од нас, па га нема, ређе нас посјећује.{ |
ити свећу!“</p> <p>Тих дана се гђа Сида формално преобразила.{S} Била је сушта благост, мека ка |
ви онда не знате шта је доста; ви онда формално заробите човека!{S} Ај’те, децо, доста је било |
то <pb n="345" /> реко’, а Екселенција формално паде у фотељу, па се ухватио за трбу’... овај |
Киријака Отшелника.{S} Све су тога дана формално спале с ногу јурећи из сокака у сокак.{S} И са |
тај малер.{S} Тако се засмејала, да је формално пала госп. Перзекутору у крило, а овај је, к’о |
реко таквог блата, деси му се то, да се формално углиби у блату са батиним чизмама (на чије сар |
19" /> што би дошла пред надлежни суд и формално суђење.{S} Нису нам никад ни била при руци акт |
тај глас од јутра до у вече нарастао и формално затрпао поп-Ћирину и поп-Спирину кућу!...{S} У |
р је празник.{S} У поп-Спириној се кући формално спало с ногу од ово неколико дана.{S} Поп Спир |
>— Свакојако, свакојако...{S} Кажем вам формално сам се у уво претворио слушајући, — вели г. Пе |
но заблебетало и лупало, да је Меланију формално ућуткало и ова не могаше до речи доћи.</p> <p> |
а ћеш да кажеш? — запита је гђа-Перса и формало је преслиша.{S} А то је и потребно било, јер Ер |
понизно шешир и штап, који је био онаке форме какви су обично протојерејски штапови, а донео му |
собу.</p> <p>— Једнако облачно, нема ни форме да ће се пролепшати! — вели и седа међу остале.</ |
и к’о велимо, неће, ваљда, знате, имати форме то, — вели јој један пајташ.</p> <pb n="390" /> < |
, ништ’!{S} Само мало суза, па и то тек форме ради, да може извадити шнуфтиклу и через кијавице |
<p>— Па могу баш једну кришчицу, онако форме ради, само да вам не дам корпу! — вели Габриела и |
-Спирине баште зачу се најпре (очевидно форме ради) нека старинска песма „Тавни лузи и брегови, |
га је овај (Тима) једном у врло учтивој форми запитао како се латински каже <hi>„шалај!“</hi> И |
мена на време, као да прогунђа нешто на форму: хм, ајд, ајд! а за тим се смирио, легао је и про |
мор’о читаво пола сата терати на сваку форму, док сам је једва у зло доба истер’о да буде к’о |
атно је још и с тога, да је нешто на ту форму морало бити, јер што би то баш њему певали, кад п |
скидане футроле од конофоса са столица, фотеља и канабета, а то је било само онда кад су гости |
без конофоских навлака, а по канабету и фотељама исхекловани јастучићи и комадићи хеклераја а н |
у је опарала са једне стародревне кожње фотеље у којој је још њена баба одмарала старе своје ко |
и почетих, једна на канабету, друга на фотељи а трећа на прозору.</p> <p>— Ништа, ништа; не тр |
о <pb n="105" /> више немачких романа у фотељи, на прозору, или се сакрије иза клајдерштока; а |
/> реко’, а Екселенција формално паде у фотељу, па се ухватио за трбу’... овај притиснуо појас. |
ево овако, Ћиро, — рече и седе на једну фотељу, — па би’ запалила лулу и наређивала како да бри |
поче гђа Перса пошто се намести у стару фотељу, — нисам ти ја, Ћиро, ни ја ни Меланија, имали н |
и завршила с плачем; а изнад тога једна фотографија целе породице, поп Спира и гђа Сида седе а |
нија му одговарала.{S} Каквих ти ту све фотографија није било.{S} Различних и по полу и по годи |
S} Кроз цео албум било је највише њених фотографија у разним позитурама, изразима, разном оделу |
вци у Куфштајну — Док су ови разгледали фотографије, гђа Перса је посматрала гђу Сиду а гђа Сид |
м клирику Петру Петровићу чије се четир фотографије од сад налазиле у албуму према њој.{S} Свак |
ио тај син, као да је дошао и сео да се фотографира.{S} Поред њега стоји пун бокал вина, а он, |
м друштву са оним досадним стереотипним фразама од којих су неколико туцета на памет знали, и т |
сту.{S} И тако одонда је сваки Иђошанин фрај на скели и на ћуприји и свуд, и не мора имати пасо |
ећете, знам ја то добро!...{S} Знам ја, фрајла-Јуло, ваше добро срце!{S} Е, баш ћу да пробам! — |
о је ранила једна млада румена девојка, фрајла Јула, попина ћерка, и задубила се у посао кад се |
донесе по неки тестераш.{S} А омладина, фрајла Јула и фрајла Меланија, само се цмачу и смеше је |
— па тек оно њено паорско име!{S} Јуца, фрајла Јуца.{S} Баш је она нека Јуца!{S} Пударуша једна |
вас се тиче?</p> <p>— Па уморићете се, фрајла-Јулијана!{S} Ето ознојили сте се,.. па ћете назе |
.{S} Сав ћу се умотати у флор, Бога ми, фрајла-Јуцо!{S} Не знате ви још, фрајла-Јуцо, како сам |
смена у њему, писмо Ю И А.</p> <p>— Ао, фрајла-Јуло, — рене јој Шаца сав блажен, — кад ћу бити |
ти ни у тој вашој башћи.</p> <p>— И-ју, фрајла-Јуцо, нисам знао, да сте баш тако свирјепи!{S} Х |
га ми, фрајла-Јуцо!{S} Не знате ви још, фрајла-Јуцо, како сам ја здраво чувствителан —</p> <p>— |
је! — рече гласно.</p> <p>— Хе, хе!{S} Фрајла-Јуло, а ви канда завирујете!{S} Канда <hi>мене</ |
— Баш ничија!{S} О, мај!...{S} И-ју!{S} Фрајла-Јулијана, па, ајде, будите ондак моја —</p> <p>— |
и шикује,.. ал’ <hi>ви, ви!</hi> ...{S} Фрајла, па још господин-попина ћерка! — вели Шаца срећа |
и ради даље.{S} Кратка пауза.</p> <p>— Фрајла-Јулијана, — започе опет Шаца, — јесте л’, реко’, |
све што јој под мотичицу дође.</p> <p>— Фрајла-Јуло, — осмели се опет Шаца, и загази опет у про |
а гђу домаћицу где ће бити на ручку, за фрајла-Јулу и за себе.</p> <p>Куља свет из цркве; пуна |
о, како му пиљи у очи к’о каква чифуцка фрајла.{S} Моја ти, да боме, то нит’ уме а, Бога ми, ни |
него к’о кад се нека Бечкеречка чифуцка фрајла у промонади унтерхалтује с лајтнантима уланерски |
кућом, ал’ не може да гледа кад се шета фрајла Меланија и господин Пера, па госпоја Сида протол |
чирацима са свећама, то је давнашњи рад фрајла-Јуле кад је још као дете у лер ишла, па је на по |
ез икаква плана набављане; али пошто је фрајла Јула сва запурена и румена, донела чорбу и стави |
ра жеравица за „штогл“ којим се пеглале фрајла-Јулине беле сукњице са шлингерајем, и гомила оре |
тестераш.{S} А омладина, фрајла Јула и фрајла Меланија, само се цмачу и смеше једна на другу.{ |
аре и миришљава сапуна кад прође,“ вели фрајла Меланија.</p> <p>— Збогом, збогом! — вели једна |
p>— Ју, сирома’ младић!</p> <p>— И тако фрајла Јула остала на цедилу, па се из дешперата заљуби |
изашао на потиљак.{S} На њему је често фрајла Меланија ждронцала неке арије.{S} Кад је поп-Спи |
Еле, господин Пера се заљуби до ушију у фрајла-Меланију, па је сваки дан код <pb n="200" /> њих |
Јула је могла у паузама да живи, али их фрајла Меланија није трпела и за то она поче:</p> <p>— |
само онда кад су гости долазили.</p> <p>Фрајла Јула је могла у паузама да живи, али их фрајла М |
и без изображења; подајте је у лер код фрајле Нимфидоре, да научи да хеклује штрумфпандле и са |
похватале неке трговачке калфице и неке фрајле у шеширима.{S} Зову их ови из великог кола, они |
аспитање; била је у леру код неке старе фрајле у Бечкереку и тамо научила многе за младу девојк |
се на земљу прилично непристојно. „Пази фрајле, како ђаволи!“ повикаше из других кола паори коч |
ла и поклони му се онако како се обично фрајле са села клањају, то јест извуче мало врат к‘о ко |
ар непопуларна ствар.{S} Кол’ко је само фрајли баш у овом истом селу извукло батина и бегало у |
аже Жужа, да ни један није тако леп к’о фрајлин младожења, нити и један има онаку лепу црвену п |
вену пошу, па да му тако лепо стоји к’о фрајлином ђувегији.{S} Тако су ћеретале све док није Жу |
леда к’о накарада каква са карневала, а фрајлица к’о једна принцеза!“...{S} Па онда стане намеш |
Само један јед!{S} Ето ви’те, већ плаче фрајлица!“ вели Габриела показујући на девојчицу која с |
ликих красних вароши и толиких варошких фрајлица.{S} Млад, учен човек воле провађање, клавир, н |
есрећна огледа око себе. — „Утешите се, фрајлице, нисте ви једина коју је њена слатка мамица уп |
<p>— А, јесте л’ сваки дан тако вредни, фрајлице? — осмелиће се Шаца једнога дана и запитаће је |
очељали!...</l> <pb n="335" /> <l>„Ах, фрајлице, благо</l> <l>Ротшилдово што је!</l> <l>Кад по |
ang="de-Cyrl">кис ти ханд</foreign>!{S} Фрајлице,... господин-Перо... службеница! — вели фрау Г |
то начинили од тако красног детета (или фрајлице)?!{S} Та имате л’ ви очи?!...{S} Та ви’те само |
клем „<foreign xml:lang="de-Cyrl">алте -фрајндшафт ростет ни</foreign>“; даклем опет вреди штаг |
ни мами не би шкодило, да мало више зна француски.{S} До душе, још га ни она (Меланија) не гово |
како то почиње Меланија, па каже: да је француски језик баш <hi>тако</hi> нобл-језик, зар га не |
се још одала и на учење језика.{S} Учи француски, јер је здраво заволела тај језик изображена |
и и кћи.{S} Гђа Перса нема ништа против француског језика шта више, мило јој је, али ипак каже, |
ост мачијег рода ка месту свога рођења) фрау-Габриелину кућу и одомаћио се у другој једној кући |
ала од Јуле.{S} И она и она друга њена, фрау-Цвечкенмајерка, знале су и колика је била сума (тр |
ала.{S} Дакле, збогом!</p> <p>— Та, та, фрау-Габриела, та шта вам се то вуче, — повика за њом г |
у:{S} Та умирите се, ал’ дођите к себи, фрау-Габриела!{S} Само забадава себе упропашћујете!...{ |
прословити, и, што јој је најтеже било, фрау-Габриела је није много ни запиткивала, зато је јед |
га вид’ла к’о ја вас, милостива, сад... фрау-Цвечкенмајерка кад се враћала од породиље из аренд |
а прекинуто приповедање. <pb n="370" /> Фрау-Габриела је дакле ово дана најчешће свраћала у поп |
...{S} Потукли се!</p> <p>— Потукли!{S} Фрау-Габриела, ви се ваљда само шалите!{S} Ид’те, молим |
викну запропашћено фрау Габриела...{S} Фрау-Цвечкенмајер!!</p> <pb n="391" /> <p>— На, Кристи- |
ови знало је село да су се помирили.{S} Фрау Габриела је полетела одмах онога часа, кад их је в |
ослао сав намештај тамо у нови стан.{S} Фрау-Габриела се понудила, да му намести кућу, јер је и |
се с овом последњом подуже на путу.{S} Фрау-Цвечкенмајерка је била као убијена кад је чула да |
свога века није ни чула ни читала где — Фрау Габриела викну само швапски „На!“ с таквим гласом |
Куд сам сад овако пристала!!!</p> <p>— Фрау Габриела, — чу се и други глас из једног отвореног |
мо гурну и она одскочише у страну.{S} А фрау-Габриела се сва занела слушајући курмахераје накре |
ц бабин и неће више тај ништа да зна за фрау-Габриелу и њен авантурни начин живота.{S} По вазда |
истине у томе.</p> <p>— Хе, слатка моја фрау-Габријела!{S} Лако је њој сад да се прдачи! — рече |
и ја, Спиро!</p> <p>— Није ваљ’да имала фрау-Габриела кола да плати, а знали би и ви...</p> <p> |
створена, како је већ толико пута рекла фрау-Габриела.</p> <p>Давно очекивани и жељени дан доша |
испадања из кола.{S} Најгоре је прошла фрау-Габриела, која се повезла као енђебула (ма да је т |
кад је управо фрау-Габриела омрзнула на фрау-Цвечкенмајерку.</p> <p>— Није то било, милостива, |
от, каква форма! — храбри га раздрагана фрау-Габриела, па му стисну руку да га, к’о вели, мало |
о к себи!...</p> <p>— О, о, о!{S} Јадна фрау-Габриела!{S} Јадна жена!</p> <p>— Ту је требала да |
као убијена кад је чула да њена присна фрау-Габриела зна много више од ње, и желела је, да јој |
, и испричана (онако узгред) два малера фрау-Габриелина</hi> </p> <p>Пре него што су то знали и |
дирне фрау-Габриелу и она се измири са фрау-Цвечкенмајерком.</p> <p>— Ај’те, слатка! — вели јо |
што догоди на ватри — и на послетку са фрау-Цвечкенмајерком, и задржала се с овом последњом по |
Је л’ те, не ћеду пуцати канони? — пита фрау-Габриела.</p> <p>— Неће, неће, госпоја.</p> <p>— М |
/p> <p>— А што ми не хофирате? — запита фрау Габриела одједаред оне око себе кад јој се досадил |
, па фелер је, ето признајем! — попушта фрау-Габриела одобровољена и задовољна што примајући ук |
овима као и њена од скора непријатељица фрау-Цвечкенмајерка и час се унутра а час у авлији нала |
а изван села потера он своје коње поред фрау-Габриелиних и дохвати левчом левчу од тих других к |
речи.{S} Ни речи.{S} Знате чула сам од фрау-Цвечкенмајерке.{S} Она ми сваки дан долази на јауз |
тога, после ових података, добивених од фрау-Габриеле беше јој, кад доведе у везу с оним што је |
чудо иде од руке!!!</p> <p>И још хтеде фрау-Габриела приповедати о својој жалости, али је сује |
јабука, дете здраво к’о тресак!{S} Каже фрау-Цвечкенмајерка бабица, да свога века још није вид’ |
S} Али ће мало подуже чекати, јер га је фрау-Габриела замолила да не пуца док је она у авлији, |
јући на девојчицу која се, пошто јој је фрау-Габриела отворила очи, сва неутешна и несрећна огл |
једна врло плитка лаж, приметила им је фрау-Габриела, јер је она лепо видела, како јој се Цвеч |
о пијан, да није ни приметио да то није фрау-Габриела!{S} Усред те несреће још је то срећа била |
ал’ формално, к’о убијена! — продужује фрау-Габриела с гђом Персом. — Е, е, ко би то и помисли |
еса.{S} Све су то знале и сваком казале фрау-Габриела и фрау-Цвечкенмајерка, а ова последња, до |
!</p> <p>Ово оволико сачуствовање дирне фрау-Габриелу и она се измири са фрау-Цвечкенмајерком.< |
се све догодило тако близу села, па се фрау-Габриела могла бар пешке тихо <pb n="375" /> врати |
воље!{S} Их бит’ си; молим вас! — рече фрау-Габриела која осим речи „фронцле“ није ни речи раз |
p> <pb n="213" /> <p>— Па збогом,— рече фрау-Цвечкенмајерка.</p> <p>— Збогом, слатка, нећу да в |
g="de-Cyrl">мајн грус</foreign>! — виче фрау-Габриела која је била завирила у кола и видела, на |
де и окрену разговор на другу страну, и фрау-Габриела настави посао.</p> <p>Посао је из дана у |
о знале и сваком казале фрау-Габриела и фрау-Цвечкенмајерка, а ова последња, дознала је, као ба |
х у чему им је не мале услуге учинила и фрау-Габриела.</p> <p>Фрау Габриела је била створена за |
су изражавали поп-Спирини, да ту има и фрау-Габриелина масла.{S} И тако, и ако су Шаца и Јула, |
сладост и милину од тога.{S} Тако је и фрау Габриела осећала неко задовољство и онако раздрага |
постао, тако рећи, сам свој, оставио и фрау-Габриелу и (што је код мачка ретка ствар, познавај |
хвати левча од оних кола њихову левчу и фрау-Габриела излете из кола тако лако к’о какав лак пе |
оже то пасирати —</p> <p>— Јест, кад би фрау-Цвечкенмајер била тако <hi>лакомислена</hi>, па да |
" /> <p>То никад није могла да заборави фрау-Габриела и омрзнула је и на Цвечкенмајерку и на гђ |
... господин-Перо... службеница! — вели фрау Габриела и одлази журно.</p> <p>— Иди до ђавола; в |
> <p>— А-јо, да бо’ме, да бо’ме, — вели фрау Габриела, па охрабри и Севера к’о и онога с леве с |
закопа овде у овим каљавим селу, — вели фрау Габриела.</p> <p>Ту гђа Перса заћута са свим.{S} В |
т! — виче за колима и маше белим рупцем фрау-Габриела. — Е, то је баш лепо.{S} Ко би то рек’о.{ |
тада гђа Сида па и то: откад је управо фрау-Габриела омрзнула на фрау-Цвечкенмајерку.</p> <p>— |
није умео да цени код тог створа, само фрау Габриела, јер су сви држали велике, рундове, жућов |
адуго нема. „Нема нам, Боже, већ одавно фрау-Габриеле; шта је то, саш њом, куд се, Боже, дела т |
<p>— Јесус-Марија! — викну запропашћено фрау Габриела...{S} Фрау-Цвечкенмајер!!</p> <pb n="391" |
нцер“ извали једну таку поскочицу какву фрау Габриела извесно свога века није ни чула ни читала |
Бићу вам јако обвезана! — благодари му фрау-Габриела која је такође била у сватовима као и њен |
не, немојте дизати ту штанглу! — викну фрау-Габриела и запуши брзо своје хаглих уши. — Знате, |
едока свега тога, него опет ону фаталну фрау-Цвечкенмајерку!!!</p> <p>— Јесус-Марија! — викну з |
о том, а сада, како се за чудо слагаху фрау-Габриелине речи са ономадашњим госпоја-Сидиним, и |
услуге учинила и фрау-Габриела.</p> <p>Фрау Габриела је била створена за таке прилике и услуге |
унутра а час у авлији налазила.</p> <p>Фрау-Габриела је била на ручку и тамо се лепо унтерхалт |
ој се и она њему љупко и показала му на фризуру.{S} То је Шаци тако мило било, да је сав блажен |
сиш’о с кола, ја сам промолио главу на фришак „луфт“.{S} Није шала, неки’ три сата издржавати |
човек у вече да разлади собу и да пусти фришка <pb n="188" /> луфта, од ларме и музике; дигли с |
/p> <p>— Није!{S} Одазвали га, па мор’а фришко да оде на вашар.{S} Ту сат и по одавде у П. Тамо |
у зимску мараму кафене боје са дугачким фронцлама.{S} Све је то скинуто с кола у присуству путн |
а накитимо мало... онако, по нашки... с фронцлама, што кажу, ако не би замерили штогођ? — запит |
кселенцијом неке песме, оне, знате, „на фронцле“ песме, а Екселенцији се допале, па му послао ц |
с! — рече фрау-Габриела која осим речи „фронцле“ није ни речи разумела од целога онога смисла, |
холбу воде, па онај меша вино с водом, фртаљ чаше вина а три фртаља воде, па мало пијуцне а ма |
<p>— А откад?</p> <p>— Па имаће му већ фртаљ године... ал’ к’о да је тек јуче било, тако ми ле |
еша вино с водом, фртаљ чаше вина а три фртаља воде, па мало пијуцне а мало чита новине, пијуцн |
аше, да јој се „онај тешки камен за три фртаља помакао“ и лакши јој био, али га ипак запита, по |
ких инструмената познате само дромбуље, фрула и гајде, али кад му (то јест томе клавиру) дознат |
>“ — Послао ми је један мој пријатељ из Фрушке...{S} Само једну чашицу.</p> <p>— А, захваљујем |
немецке књиге!{S} Узме само књигу после фруштука па каже: „Ајде, мама, ви будите данаске у кујн |
и одлази даље. — А сутра дан, тако око фруштука, метне у цегер двоје маказе, велике и мале, на |
зна у ком ће сокаку ча-Нића осванути и фруштуковати!{S} Па нек му се нађе у његовој беамтерско |
Док ми све не опереш, не надај се боме фруштуку.{S} А, морам ја, видим, други ред отпочети с т |
о дете здраво па грлато.. тринаест и по фунти, каже, тешко, а дере се к’о мали бик..{S} Чује се |
алупи врата за собом па оде у кујну к’о фурија.</p> <p>— Е, па кад баш ’хоћеш да знаш, како је |
била нестрпљива као удавача а бесна као фурија.{S} У срцу њезином не беше ни толицно кол’ко јед |
једне несвестице у другу!{S} Али фурт, фурт, из једне у другу!{S} Ал’ то тако страшно, да је м |
жу, туђа форинта!{S} Еј, Лало, Лало!{S} Фурт ми твоје речи и твој тестамент зуји у глави и у уш |
то, кажи ти то мени и протолмачи?!{S} А фурт се нешто смеју а особито она.{S} Он и којекако; сн |
и <hi>немецко воспитање</hi>... шта ја фурт предикујем и говорим... ал’ немам коме.{S} Ето, и |
и, било ноћоске ово берберче?!{S} То ја фурт штудирам, па ево никако не могу да искумстирам!{S} |
пред њи’ да једу, а ти ондак оног жутог фурт чеши руком по лећи све док једе, халав је па гура |
е из башће —</p> <p>— Та шта ви ту мене фурт плашите с вашим татом... овај, господин-парохом... |
подину Епископу.{S} А кром тога, морате фурт остати на том, да, то јест, свега онога није било, |
л’ још коме овако врућина?</p> <p>— Ви фурт шмајхлујете.{S} Ево вам и обрста, знам да ви то во |
дам из једне несвестице у другу!{S} Али фурт, фурт, из једне у другу!{S} Ал’ то тако страшно, д |
опет кажете.</p> <p>— Па зар ти одондак фурт ту стојиш?!!{S} О дете, дете!{S} Ајд’ затвори... д |
бриела, та ти како си почела, ако овако фурт устраје нећеш ништа ни однети до куће!!</p> <p>— О |
ад ал’ ето ти друго се почне... па тако фурт.{S} Дањом метнули неко решето пред кућу, па се сет |
ја, слатка, ништ’ не знам за себе, већ фурт падам из једне несвестице у другу!{S} Али фурт, фу |
.{S} И у гроб кад легнем, Ћиро, мислићу фурт на то!{S} Из гроба ћу, чини ми се, устати са брија |
ла, неки’ три сата издржавати к’о неки „фусбад“!{S} Чим се он вратио, а ја опет главу у бунду к |
о онда кад су у гостинској соби скидане футроле од конофоса са столица, фотеља и канабета, а то |
опастила и унесрећила сас таквом једном фушер-машамодом!{S} А, и’те молим вас... само један јед |
те било!{S} Кад ’оћете, а ви се узмите! ха ха ха! — рече поп Спира излазећи из кујне. — Дакле, |
ся зѣло вскорѣ</hi>.“</foreign> Ха, ха, ха!</p> <p>— Ха ха ха! — смеје се поп-Олуја.</p> <p>— Е |
носи <hi>ни он</hi> мантију! — Ха, ха, ха! — смеје се гђа Сида и лупа се по колену. — Иди дођа |
ао цимер, да се издалека види! „Ха, ха, ха, смеје се Екселенција.{S} Та где сте га само нашли?“ |
ыдяася зѣло вскорѣ</hi>.“</foreign> Ха, ха, ха!</p> <p>— Ха ха ха! — смеје се поп-Олуја.</p> <p |
Геце касира. — Та ди су вам очи!{S} Ха, ха!{S} Та изгубићете сукњу на сред пута!{S} О жено, Бог |
е не носи <hi>ни он</hi> мантију! — Ха, ха, ха! — смеје се гђа Сида и лупа се по колену. — Иди |
о то сам цигуран да ти није фалично Ха, ха!{S} Ај, шта велиш; је л’ добро диваним?! — заџакао Н |
си као цимер, да се издалека види! „Ха, ха, ха, смеје се Екселенција.{S} Та где сте га само наш |
врећа закрпу“, <pb n="327" /> каже се, ха ха ха! — смеје се поп Спира. — Ми смо се дуго одупир |
Доказ је поп Ћира!{S} Ал’ је и повук’о, ха ха ха!</p> <p>— Но фала Богу!{S} Јесам ли ти каз’о: |
нађе као цигурација!{S} Ај, шта велиш, ха ха ха, — дере се Нића да га сви чују, — је л’ добро |
, жено, жено, часни те!...{S} А како... ха ха ха!</p> <p>— Срећа, те ми тај малер није дигођ у |
оустыдяася зѣло вскорѣ</hi>.“</foreign> Ха, ха, ха!</p> <p>— Ха ха ха! — смеје се поп-Олуја.</p |
к и не може тако одма’ да разликује!{S} Ха ха ха! — смеје се гђа Перса сатанским смехом сама у |
ина Геце касира. — Та ди су вам очи!{S} Ха, ха!{S} Та изгубићете сукњу на сред пута!{S} О жено, |
више не носи <hi>ни он</hi> мантију! — Ха, ха, ха! — смеје се гђа Сида и лупа се по колену. — |
поп Спира па грозничаво дочепа појас. — Ха, ево га, ево!{S} Овде у ћошку, не реко’ л’ ја?!{S} Е |
ѣ</hi>.“</foreign> Ха, ха, ха!</p> <p>— Ха ха ха! — смеје се поп-Олуја.</p> <p>— Е па сад лаку |
е; фала Богу, кад није и горе!</p> <p>— Ха аааа! — зева и наставља; — Чисто ме већ заболела гла |
!</p> <p>А затим стаде зевати.</p> <p>— Ха-а-ај, хај-хај! — зева и вели: — <pb n="171" /> Дај д |
било!{S} Кад ’оћете, а ви се узмите! ха ха ха! — рече поп Спира излазећи из кујне. — Дакле, збо |
ећа закрпу“, <pb n="327" /> каже се, ха ха ха! — смеје се поп Спира. — Ми смо се дуго одупирали |
аз је поп Ћира!{S} Ал’ је и повук’о, ха ха ха!</p> <p>— Но фала Богу!{S} Јесам ли ти каз’о: ост |
ђе као цигурација!{S} Ај, шта велиш, ха ха ха, — дере се Нића да га сви чују, — је л’ добро див |
ено, жено, часни те!...{S} А како... ха ха ха!</p> <p>— Срећа, те ми тај малер није дигођ у дру |
не може тако одма’ да разликује!{S} Ха ха ха! — смеје се гђа Перса сатанским смехом сама у себ |
hi>.“</foreign> Ха, ха, ха!</p> <p>— Ха ха ха! — смеје се поп-Олуја.</p> <p>— Е па сад лаку ноћ |
о!{S} Кад ’оћете, а ви се узмите! ха ха ха! — рече поп Спира излазећи из кујне. — Дакле, збогом |
закрпу“, <pb n="327" /> каже се, ха ха ха! — смеје се поп Спира. — Ми смо се дуго одупирали и |
је поп Ћира!{S} Ал’ је и повук’о, ха ха ха!</p> <p>— Но фала Богу!{S} Јесам ли ти каз’о: остави |
као цигурација!{S} Ај, шта велиш, ха ха ха, — дере се Нића да га сви чују, — је л’ добро дивани |
, жено, часни те!...{S} А како... ха ха ха!</p> <p>— Срећа, те ми тај малер није дигођ у другој |
може тако одма’ да разликује!{S} Ха ха ха! — смеје се гђа Перса сатанским смехом сама у себи. |
.“</foreign> Ха, ха, ха!</p> <p>— Ха ха ха! — смеје се поп-Олуја.</p> <p>— Е па сад лаку ноћ.{S |
јербо то сам цигуран да ти није фалично Ха, ха!{S} Ај, шта велиш; је л’ добро диваним?! — заџак |
. виси као цимер, да се издалека види! „Ха, ха, ха, смеје се Екселенција.{S} Та где сте га само |
чујеш овде онде где неко зева и вели: „Ха-а-ај, хај, ајде да се то мало поспава; биће и сутра |
заблиста у оку. — Терај боље!</p> <p>— Хааа! — викну Рада на коње и пуче ирошки бичем преко њи |
увај оно.{S} Здраво је њежна, — каже, — хаглих к’о лептирова крила!{S} Све ја морам да радим, ж |
и у руку и оде.</p> <p>— Како је сирота хаглих и осетљива!{S} Пре <hi>толико</hi> дана сам је к |
Да шта ви мислите!{S} Господин Ћира је хаглих човек, а оно је паоренда, па још немешки син!{S} |
викну фрау-Габриела и запуши брзо своје хаглих уши. — Знате, страшно сам нервез!</p> <p>— Нећу, |
штар, него је твоја кожа на лицу здраво хаглих па через тога.</p> <p>— А на што ти то? — пита ј |
имети, а гђа Сида је била пажљива, врло хаглих и врло чисменка.</p> <p>— Проклете муве! — рече |
је она у авлији, јер каже, да има врло хаглих уши.</p> <p>— Је л’ те, не ћеду пуцати канони? — |
А затим стаде зевати.</p> <p>— Ха-а-ај, хај-хај! — зева и вели: — <pb n="171" /> Дај да се то з |
де онде где неко зева и вели: „Ха-а-ај, хај, ајде да се то мало поспава; биће и сутра дана за р |
тим стаде зевати.</p> <p>— Ха-а-ај, хај-хај! — зева и вели: — <pb n="171" /> Дај да се то задим |
му воља и зажели да упрегне шест таких хала, па да пуца бич а да потерају још брже, да још брж |
i>.{S} Зашто су оног првог прозвали поп-Хала, чули сте, а зашто овог другог поп-Кеса, чућете.</ |
оје надимке; поп-Ћира се звао и <hi>Поп-Хала</hi>, а поп-Спира <hi>Поп-Кеса</hi>.{S} Зашто су о |
г фурт чеши руком по лећи све док једе, халав је па гура свуд њушку и отима од други’ а кад га |
али <hi>тако</hi> накарадним и унпасент халинама!{S} И’те молим вас! <foreign xml:lang="de-Cyrl |
следовао какав поклон; нов шешир, нова хаљина или вођење на бал у Бечкерек, „да се дете мало р |
мплара имала позашиваних у лајбовима од хаљина и по шифонерима међу вешом, и за иконом и у џепу |
ра десити неки малер; мора да јој пукне хаљина испод пазува или на леђима.{S} Тек чујете гђа-Си |
, гђа Сида и тетка Макра обе у свиленим хаљинама, гђа Сида у <pb n="384" /> неком капижону кака |
анија да критикује јела; Јула је волела хаљине отворене боје са цветовима а Меланија је увек но |
са цветовима а Меланија је увек носила хаљине затворене боје.{S} Јула је радо проводила време |
— а гледајте само, какав је лајб у ове хаљине! <pb n="367" /> А а а!{S} Изгледа, изгледа к’о н |
на Шаци као нису оне његове лепе ирошке хаљине, него нека као мантија, и нека камилавка; а у ње |
нцати, ако назебеш сад тако у тој лакој хаљини.</p> <p>И авлијска врата залупише за њима, а из |
ик.</p> <p>Млада жена, у чистој цицаној хаљини отворено плаве боје са белим бобицама, устаде бр |
и?{S} Да лепа цица! — рече разгледајући хаљину домаћичину.</p> <p>— Код Пишкелесовице на рогљу, |
се! <foreign xml:lang="de-Cyrl">Кис ти ханд!</foreign> Тако, то је красно!{S} А не да се мрзит |
ива. <foreign xml:lang="de-Cyrl">кис ти ханд</foreign>!{S} Фрајлице,... господин-Перо... службе |
дан; <foreign xml:lang="de-Cyrl">кис ти хант</foreign>! — клања се гђа Габриела. — Пардон, пард |
још тамо код куће на једно пола табака хартије.{S} Па кад је ушао у дућан, извадио је из шпага |
м једну по једну поруџбину превлачио на хартији, докле није све тачно по инвентару набавио. — П |
о потруди и нађе га, дозове га кући, па хартију и бокал вина пред њега, а већ перо и мастило но |
ло у соби.{S} Кочијаш скиде још један у хартију умотан кишобран нешто мањи од вашарског ринглшп |
ма глас, једна дивота, к’о цар Давид уз харфу.{S} Персона, понашање, све!{S} Све!</p> <p>— А тр |
и све то и зазубице добити, али се неће хаснити!{S} Заболеће га врат гледајући поваздан тако у |
одар-комшија, а откуд сте ви то постали хаузмајстор па издајете квартире? — запита поп Спира.</ |
а говорила: „О, Пера је направио терно, хауптрефер је направио сас нашом Меланијом!...{S} Кад б |
„терно“, — завршује гђа Сида, — такав „хауптрефер“ неће ти се скоро трефити!</p> <p>А поп Спир |
т!{S} Баш ти то није ни намање лепо.{S} Хахаха!{S} О, жено, часни те утук’о!...</p> <p>Колико ј |
р ће имати ко ће обријати поп-Спиру.{S} Хахаха!{S} Његов рођени зет!{S} О, убио те Бог, Габриел |
шта ви мислите!{S} Оде брада —</p> <p>— Хахаха! — насмеја се гђа Габриела онако уплакана. — Мор |
то рекли: два дедака обадва једнака!{S} Хахахаха!{S} Ај, је л’ добро диваним?{S} Него дај-дер т |
p> <p>— Ал’ кад вас молим —</p> <p>— А, хвала, хвала, госпоја-Јуло; морам да се журим!{S} Прода |
Ал’ кад вас молим —</p> <p>— А, хвала, хвала, госпоја-Јуло; морам да се журим!{S} Продангубићу |
арохију и добио ју је у В**.{S} Сад је, хвала Богу, и попадија задовољна више него и сам поп.{S |
е Бог зна како због деце им која имају, хвала Богу, шта да једу код куће, али која су, говораху |
једаред, — нуди га поп-Спира.</p> <p>— Хвала лепо! — одбија гост.</p> <p>— Врло добро, к’о да |
е и њих све растужила.{S} И не би краја хвалама са свију страна; хвалише и песму и песника и пе |
дној кући, где су с њим сви задовољни и хвале га као једног вредног члана, који не једе бадава, |
то.</p> <p>И сви тресу жалосно главом и хвале покојника.{S} Износе многе врлине његове, од који |
то не сме да спомене; шта више, сад још хвале место да је суво и оцедно и да му и не треба трот |
понудио бурмутом, о поп-Спириној беседи хвалећи га и упоређујући га са не знам којим старим Све |
поп-Ћира; долива и себи и осталима.{S} Хвали све своје по кући.</p> <p>— Каква мајка, таква и |
куцу, своју будућу рођаку, и уздише.{S} Хвали себе, а као мало и издаље куди свога Милоша и вел |
како, да се цењкам; та ни бриге вас! — хвали се Аркадија.</p> <p>— Па кога мислиш да узмеш?{S} |
љ не треба своје дете пред њим самим да хвали — овде је одступио од тога принципа и похвалио гу |
види онога виз-а-ви од себе; па једе и хвали их и вели: како само у тој кући радо једе „цвечке |
воли?{S} А Жужа јој признаје искрено и хвали се и каже: да је многи њих воле а и она многе њих |
омужене биле и домаћице се једна другој хвалиле невероватном количином млека, тако невероватном |
разговарали, куцали и искапљивали чаше, хвалили један другога глас и пјеније, док се није поп-С |
и гости и пулгери па и беамтери до неба хвалили, био резултат удружене теорије и праксе, — теор |
ми, — вели Пера, — и да сам их до сада хвалио, од данас би’ морао престати и променити мишљење |
Вино је било изврсно, а поп Спира га је хвалио и ређао добре особине и дејство његово.</p> <p>— |
о треба врућа и црна, и учитељ је пио и хвалио пљуцкајући ону крупније самлевену која је пливал |
И не би краја хвалама са свију страна; хвалише и песму и песника и певачицу.</p> <p>Стари сват |
је дошла гужвара, онда је настало опште хваљење.{S} И сам поп Спира који је увек наглашавао да |
човека, а он се помами и све за штикле хвата зубима.</p> <p>— Прошћавајте, — вели Пела кабанич |
ажи глисте па иде да пеца рибу (у јесен хвата штиглице) или, на послетку, оде код тетка-Макре.{ |
е дам му, боме; ено му мишева па нек их хвата!“ рекла би гђа Сида кад транжира месо; само кад ј |
азговарали с гостом, и док су тражили и хватали мачка, она је имала времена да лепо посматра го |
е, дрзнуо је и на читаву обарену шунку, хватао се у коштац и са читавом очупаном гуском, само а |
би му бацала оно што извади из рибе.) А хватао се у коштац и са самим касапским пацовима који с |
.. врагови.{S} Шта знате!?{S} Џак бува, хе, хе! — вели Аркадија и додаје му услужно и понизно ш |
персона па клавир са немецким аријама, хе, а то се све сваком младом човеку увек више допада.{ |
рагови.{S} Шта знате!?{S} Џак бува, хе, хе! — вели Аркадија и додаје му услужно и понизно шешир |
есте л’, реко’, увек тако вредни... хе, хе, тако к’о данаске?</p> <p>— А шта се то вас тиче?! — |
ко матор кеша прођаволим мало...{S} Хе, хе!{S} А шта би к’о фалило!?{S} Не да се баш ни Нића св |
лике крофне?!</p> <pb n="6" /> <p>— Хе, хе, из ваше руке па не зна човек шта је доста!</p> <p>А |
пита га зачуђена домаћица.</p> <p>— Хе, хе, појео их, милостива.</p> <p>— Та, и’те, ви се само |
осподин попа своје овчице.</p> <p>— Хе, хе.. деца.. врагови.{S} Шта знате!?{S} Џак бува, хе, хе |
о с оним његовим смејањем.</p> <p>— Хе, хе!{S} Ту сам, ту, — понавља Шаца.</p> <p>— Срам вас би |
Отиш’о је! — рече гласно.</p> <p>— Хе, хе!{S} Фрајла-Јуло, а ви канда завирујете!{S} Канда <hi |
ка га задовољно по рамену.</p> <p>— Хе, хе! — смеје се и снебива Аркадија.</p> <p>— Али, како с |
сам ти, Сидо, и сам више пута помислио, хе... ал’ шта ћеш!!...{S} Да их држим, — скупа је ’рана |
— јесте л’, реко’, увек тако вредни... хе, хе, тако к’о данаске?</p> <p>— А шта се то вас тиче |
ако није био баш код самог господин... хе-хе, а он и није ту, него на путу, — вели Нића па врт |
укују на леђи’ слово <hi>„шча“</hi>!{S} Хе-хе! — продужује Нића намештајући се на једној клупи |
и и зими, па све потковане талирима!{S} Хе-е-е, али сад, ето тако...{S} Отрц’о сам се к’о неки |
исам знао, да сте баш тако свирјепи!{S} Хе-хе, ал’ нећете, нећете, знам ја то добро!...{S} Знам |
ржи још и, и, и, и вице-звонара!!...{S} Хе, далеко смо дотерали!{S} Не ваља, не ваља ништа ова |
идеал и мој и мојих родитеља био...{S} Хе, ал’ то зависи од случаја, од среће... ако будем так |
овако матор кеша прођаволим мало...{S} Хе, хе!{S} А шта би к’о фалило!?{S} Не да се баш ни Нић |
ла Богу, како која година, све боље.{S} Хе, ми се старамо и штедимо, парохијани не жале него да |
ја сам, што кашу, поваздан тунакан.{S} Хе-е-е, — уздахну дубоко бојтар и натеже фићок и отпи д |
сам се мало подуже задрж’о на путу.{S} Хе, ал’ шта му знаш; те ајд ово, ајд оно... еле, к’о шт |
ћоку Пере Тоцилова, па уздахну тешко: — Хе-е-е!{S} Још да ми није овог балсума... па дође ми по |
на своме месту?</p> <pb n="14" /> <p>— Хе-хе! „Зашто?“ Како: зашто? — одговара му поп-Спира, — |
р толике крофне?!</p> <pb n="6" /> <p>— Хе, хе, из ваше руке па не зна човек шта је доста!</p> |
да суђено, а зар сам ја крив?!</p> <p>— Хе, Нићо, Нићо, крив си ти к’о ђаво — вели му Ракила не |
д ти ниси учио никакве школе?!</p> <p>— Хе, — вели Аркадија па трља онако смирено поповски руке |
, ако си пријатељ својој деци!</p> <p>— Хе, лако је теби!{S} Ал’ ја све слутим, да ће се искобе |
силног беамтерског господства.</p> <p>— Хе хе, — смеје се домаћин, — па што онда пијеш <hi>вина |
кола и коње! — вели гђа Сида.</p> <p>— Хе, то сам ти, Сидо, и сам више пута помислио, хе... ал |
па прошло! — уздахну гђа Сока.</p> <p>— Хе, госпоја, „пролазе године к’о гођ мутна вода“, што к |
! — пита га зачуђена домаћица.</p> <p>— Хе, хе, појео их, милостива.</p> <p>— Та, и’те, ви се с |
разбијати једну грудву земље.</p> <p>— Хе, а можда ме се и тиче! — вели Шаца.</p> <p>— Е, а за |
дела да је било истине у томе.</p> <p>— Хе, слатка моја фрау-Габријела!{S} Лако је њој сад да с |
Боже ме прости, швапско дете.</p> <p>— Хе, слатка моја, — вели поносито госпоја Перса, — није |
ва господин попа своје овчице.</p> <p>— Хе, хе.. деца.. врагови.{S} Шта знате!?{S} Џак бува, хе |
риличи.{S} Пију за покој душе.</p> <p>— Хе мој Проко, мој Проко (или како већ буде име покојник |
у за банбадава и коњи и амови.</p> <p>— Хе, Петре, синко, ’ма нећемо тако, — пребацује му поп Ћ |
ђаво с оним његовим смејањем.</p> <p>— Хе, хе!{S} Ту сам, ту, — понавља Шаца.</p> <p>— Срам ва |
свакога, па би се само свађ’о.</p> <p>— Хе, — уздахну поп-Спира, — посвађали смо се ми једног б |
.{S} Отиш’о је! — рече гласно.</p> <p>— Хе, хе!{S} Фрајла-Јуло, а ви канда завирујете!{S} Канда |
— одговара Шаца издалека већ.</p> <p>— Хе-хе! — смеје се Нића. — „Све по <pb n="170" /> ’ладу, |
тапка га задовољно по рамену.</p> <p>— Хе, хе! — смеје се и снебива Аркадија.</p> <p>— Али, ка |
пере руке од нечега, па вели:</p> <p>— Хе.. та.. да дођете, господине, да крстите.. овај..{S} |
ине чизме!?{S} А ди ти је сад?</p> <p>— Хе, одонда и нисам више вид’о талира, — вели тужно Нића |
p>— А кога су, рекосте, тукли?</p> <p>— Хе, кога!{S} Тога који се неће сигурно пофалити.{S} Бај |
ти, Нићо, тако, к’о нико твој?</p> <p>— Хе, шта ћеш!?{S} Другу Пелу не могу лако наћи! — вели Н |
зашто је онда ниси одма’ уз’о?</p> <p>— Хе, та уз’о би’ је ја одма’, чим смо се први пут поглед |
воде далеко к’о бесна кера ——</p> <p>— Хе, —- уздахну опет бивши бојтар.- — Диваните ет’ тако, |
>моја</hi> ти помоћ, неће оскудјевати!“ Хе, па тако вам је ето и ово!{S} У Божијој је руци све |
ног беамтерског господства.</p> <p>— Хе хе, — смеје се домаћин, — па што онда пијеш <hi>вина</h |
о није био баш код самог господин... хе-хе, а он и није ту, него на путу, — вели Нића па врти г |
ју на леђи’ слово <hi>„шча“</hi>!{S} Хе-хе! — продужује Нића намештајући се на једној клупи пре |
м знао, да сте баш тако свирјепи!{S} Хе-хе, ал’ нећете, нећете, знам ја то добро!...{S} Знам ја |
своме месту?</p> <pb n="14" /> <p>— Хе-хе! „Зашто?“ Како: зашто? — одговара му поп-Спира, — па |
одговара Шаца издалека већ.</p> <p>— Хе-хе! — смеје се Нића. — „Све по <pb n="170" /> ’ладу, да |
окаже на плоту, па да га лепше дочека. „Хе, ваљда је луд да дође, кад га тако дочекујем.{S} Так |
е и признају и саме да није к’о некад. „Хе, остарило се то бо’ме!{S} Пролазе године!“ тек рекне |
а познам.{S} А он се заплак’о па каже: „Хе, ко је оданде, одакле ја долазим, тог тешко познаду. |
тиђен, пољуби га у руку, па само вели: „Хе, шта знате, господин-попо, грешни смо људи!“ А кад с |
ла!“ а Свети Отац Николај му одговори: „Хе, синко, мани и ти рукама, а већ <hi>моја</hi> ти пом |
<p>— Па, кад буднем ваших година, драга хебаме, онда ваљда нећу бити тако <hi>лакомислена</hi>, |
нуару... е, а сад имамо Јулиј месец.{S} Хеее! — врти господин попа главом.{S} Ви’ш, молим те!{S |
S} Једаред и то мора да бидне!</p> <p>— Хеее, е, слатка пријо, — вајка се прија Сида.</p> <p>— |
обријали!“ каже мамаљуга банацка...{S} Хеј! — викну болно гђа Перса са дигнутом варјачом па је |
кад је заустављао сунце да не седне, — хеј, та што <hi>нама женама</hi> није дао Бог, да ми мо |
нкуца. — Ви’ш ти то њега само!</p> <p>— Хеј, — уздахну бојтар излазећи уздахом пуним меланхолиј |
кад којешта нећу да кажем...{S} Клавир, хеклерај, валцер и немецки —</p> <p>— Ајд, ајд, видићу |
тељама исхекловани јастучићи и комадићи хеклераја а на њима све неки голи Аморчићи са тулцима с |
у лер код фрајле Нимфидоре, да научи да хеклује штрумфпандле и сас перлама чачкалице за зубе и |
у кругу своје будуће фамилије.{S} Мама хеклује тепих од шареног старежа, Меланија извађа свој |
астала ’ладноћа међу њиме через младога хер-лерера, тога младића.{S} Госпоја Сида научила, да п |
ас репом.“ Већ није био таки њен мачак „Хер-Катер“ назван.{S} Он се никако није могао да прилаг |
стол, <pb n="78" /> и нови учитељ певао Херувику па чак (преко очекивања) и поп Спира говорио п |
е надало, да ће он данас као гост и <hi>Херувику</hi> певати, па су и гомиле света све чешће би |
њега.{S} Био је очаран певањем. „Сушти херувимски глас!“ изразио се кад је изашао из цркве.{S} |
у тас. <pb n="93" /> Затим је похвалио Херуфику, а учитељ опет предику.</p> <p>Докле се поп Сп |
бинкове кости леже сад у јуначкој земљи херцеговачкој, ал’ гроба му нико не може наћи; но баш д |
е то нека немачка књига, тридесет седми хефт <title>Риналда Риналдинија</title> интересантног р |
} А знате, и ја сам у неку руку пастир, хехе, — смеши се, — чувам поверено ми стадо младих и не |
драге воље, како ти не би’, помог’о.{S} Хехе, — смеје се домаћин, — како не би’, како не би’!{S |
е још у подруму?</p> <pb n="88" /> <p>— Хехе!{S} Колико га имам да имам, тек велим: данас га не |
видила си га још пре толико година.{S} Хехехе!</p> <p>— Да није <hi>Зборник?</hi></p> <p>— Ниј |
шењак односно женских.{S} Он тера само „хец“, од дуга времена.{S} А иначе, он се и не мисли овд |
, тесно, а друго бесно!...{S} К’о да ће хиљаду година да живиду!</p> <p>— Поп-Ћиру и Спиру? — з |
гајдаша, издувао је весели Нића боктер хиљаду и неколико стотина сати.{S} Срећа, те је све по |
аре?“ А после се опет замисли. — Но, за хируга већ иде, — рече гласно, па се опет замисли.{S} П |
и прочита: <hi>„Александер Н* Бечлија, хирург и дентист т.ј. зубних болести лечник“</hi>.</p> |
етко, даље: господин нотарош, апотекар, хирург, господин-нотарошев писар, али овај само оних да |
он а од ђакона поп; а Шаца од берберина хирург и дентист.{S} И славна вармеђа и сви га титулира |
лази.</p> <p>Но на ствар.{S} Дакле Шаца хирург је имао тетку, чија се башта граничила, сучељава |
едном речи, резонује гђа Сида, сваки се хирург влада сасвим господски, и онда, наравно, вредно |
ове него „господин-доктор“.{S} Господин хирург иде после подне у касину, тамо игра шаха, или пи |
о Шаци хирургу.{S} Он се, до душе, звао хирург, али то је још једнако само његова жеља била, је |
же гђа Сида, врати ће се оданде к’о <hi>хирург</hi> и <hi>дентист</hi> то јест „цанарцт“, јербо |
мисли.{S} Познавала је она више господе хирурга.{S} Све су то били фини људи, који су се дружил |
p>— Ах, та не, гнедиге, него да штудира хирургију...{S} Знате он има пола цајгниса из Гимназије |
а гркиња. — „Па ићи ће у Беч да штудира хирургију и зубни докторат!...{S} Да <hi>намешћа зубе</ |
н је богате фамилије... може да сврши и хирургију?</p> <p>— Може, каже, врло лако, — вели Јула |
лу.{S} Ићи ће у Пешту или Беч, да изучи хирургију.{S} А његова је породица велика; све сами нот |
а заједно с Јулом у Беч, да тамо доврши хирургију и зубну лекарију, пошто је покојној стрини да |
ека тебе! — Сад може ићи у Беч да сврши хирургију...{S} Он ће остати да доброј стрини да шест н |
егову намеру да иде у Беч да тамо сврши хирургију.{S} Гђа Сида била је најпре к’о да ју је чове |
да се венча, а после ће ићи да штудира хирургилук.</p> <p>— То је све лепо, ал’ сватови могу т |
ор девојкама, а ове баш шапутале о Шаци хирургу, како обешењачки погледа и чешља косу, „а сокак |
али која је била права тетка само Шаци хирургу.{S} Он се, до душе, звао хирург, али то је још |
ти...{S} Ево вам... — рече и предаде их хитајући Пели. — Ју, несретна Габриела, та ти како си п |
, и похита јаче.</p> <p>Гђа Габриела је хитала к’о без душе сокаком где се срела најпре са гђом |
све полако, то се и са том тужбом није хитало.{S} Стајала је подуже без икаква поступка по њој |
задржао од послова.</p> <p>— Па кад баш хитате, оно вас нећемо задржавати, а сутра?{S} Сутра се |
е сузе. — А то може свакој пасирати кад хити за послом! — заврши сва уплакана.</p> <p>— О Боже, |
тешкоће има да савлада човек који мора хитно, а у невреме, да путује</hi> </p> <p>У том уђе и |
<p>— Он је за цело! — мишљаше у себи и хитно дотериваше косу и одело на себи.</p> <p>Затим чуј |
се и празни и пуни, и разговарају се о хитном путовању попова.{S} А домаћин се једнако чуди Ни |
а гвозденим кључем, а на друга два је у хитњи погрешила и рекла, да је то било гвозденим вилама |
неке кораке из даљине, па се склонио у хлад испод неког багрења.{S} То беху кораци сеоског <hi |
а је клупа а на клупи испод оног дивног хлада врло згодног за претресање и оговарање свега и св |
у авлију сва румена и зајапурена па се хладила танком шнуфтиклом.{S} На лицу јој неко блаженст |
дивном хладном водом у којој поп-Спира хладио вино и лубенице.{S} Уз бунар је стајао нов валов |
— запита га Меланија кокетно и стаде се хладити лепезом тако да ветрићи додирнуше и Перину косу |
ев са собом у собу грдну количину свежа хладна ваздуха и сва соба замириса сеном и балегом.</p> |
ајде брже дај друге чисте чаше и друго, хладније вино.</p> <p>А за тим се окрете поп-Ћири, да м |
ало тесто за киселу штрудлу кад је било хладније, па није била довољна само велика зимска марам |
Спира.{S} Поздравили су се, разуме се, хладно.{S} До сад су се увек питали за здравље и онда к |
Он прошао па јој се јавља, али учтиво, хладно се јавља, и пролази.{S} А Јули дошло чисто чудно |
срдачно као некад, него онако званично, хладно; никад више да се врати оно старо!</p> <p>Па и з |
Онда се толико наљутила, да није могла хладно ни да мисли после о том, а сада, како се за чудо |
т се мењају тањири, доносе чисте чаше и хладно, скоро наточено, вино, и то тако траје све до ме |
ост, касти.{S} А Је л’ вама онако мало ’хладно, снаја!...{S} Баш не би шкодило да се чимгођ мал |
Сида била је најпре к’о да ју је човек хладном водом полио.{S} Стала је као окамењена, па није |
Ту је даље у авлији био бунар са дивном хладном водом у којој поп-Спира хладио вино и лубенице. |
з икаква поступка по њој, а за то време хладноћа и мрзост између њих расле су све више и падале |
врућине али и пријатне вечерње и ноћне хладовине.{S} Дан је за даном све краћи бивао.{S} Најпр |
ма пуним дивна цвећа, сеђаше на клупи у хладу испод сенастих багремових дрвета пред кућом једна |
садашња његова баба, као меси у наћвама хлеб па му окренула леђа.{S} Мало мало па се тек окрене |
павање „лењштина једна, што бадава једе хлеб“ (да се послужим реч’ма којим га је попадија често |
тири пута дневно пије чоколада а купује хлеб с кимом умешен.{S} Али Меланија остаје при своме и |
ега и како се наднела над наћве па меси хлеб, па се све на њој тресе. <pb n="176" /> Мило му, п |
ар.{S} Али је село к’о свако село; свој хлеб једе а туђу бригу води.{S} Није тако стајала ствар |
не једе бадава, него који зарађује свој хлеб.{S} Постао је љубимац бабин и неће више тај ништа |
удима, као кад човек прогута врућ мекан хлеб.</p> <p>— Добар дан, тетка-Макро! — ослови је Јула |
Макру у образ, а Иву, који је јаузновао хлеба с пекмезом, пољуби у потиљак.</p> <p>— Ај’те, дец |
виђено, Спиро, па пунктум!</p> <p>— Хм, хм! — вртео је главом поп Спира.</p> <milestone unit="s |
време, као да прогунђа нешто на форму: хм, ајд, ајд! а за тим се смирио, легао је и продужио с |
је виђено, Спиро, па пунктум!</p> <p>— Хм, хм! — вртео је главом поп Спира.</p> <milestone uni |
л’ оно како који дан све горе.</p> <p>— Хм! — хукну поп Спира. — Па кад си чула, што ми ниси то |
а кад су највећи послови!?</p> <p>— Охо-хо! — смеје се госпођа Перса. — Шта ми се то дало на см |
n="145" /> се нико не налази увређен! „Хо, — мисли у себи Јула, — како сам га само страшно изг |
ој кући миран! — вели поп Ћира па стаде ходати љутито по соби.</p> <p>— Ако штогођ стане да при |
и места!“</p> <p>Из авлије се видео леп ходник у коме су у јесен поп-Спира, Аркадије и Жужа кру |
-Пере и баш га затече у кући где седи у ходнику па круни кукуруз.</p> <p>— Помоз’ Бог, Петре си |
одбину, доводе свирца и заиграше коло у ходнику очекујућ, да изведу младу, око које се скупило |
је; умал’ нисте љоснули!</p> <p>— Ју, „хозле“, гром их спалио!{S} И баш сад кад сам у највећем |
мала Јула у краткој сукњици и дугачким хозлицама са шлингерајем, па изгледа к’о мали гаћасти г |
ћи ту „свађу“ због које се губе сукње и хозлице.{S} Одмах за њом крену се и снаш’-Пела па заред |
Па дупло; шеснајст сребра</p> <p>— Хој, хој!{S} То је бо’ме папрено, Петре синко!{S} А у јесен? |
<p>— Па дупло; шеснајст сребра</p> <p>— Хој, хој!{S} То је бо’ме папрено, Петре синко!{S} А у ј |
ило кад ту нико и не пије из бокала или холбе него из оног геџавог и жебрачког сатљика.{S} Доне |
ика.{S} Донесу пред госте сатљик вина и холбу воде, па онај меша вино с водом, фртаљ чаше вина |
чита новине и попије тако сатљик вина и холбу воде, прође по два сахата, а за тим се дигне, пла |
уби, а нас да служи!“</l> </quote> <p>— Хооо! — дочекује га Јулина родбина. — Извол’те, извол’т |
комедије за прављење локни, и неке нове хорнодле (назване по некој швапској принцези удавачи та |
ле око Јуле код кола и тражиле још неке хорнодле и пчиоде, енђебуле и паорске девојке запеваше |
о сокака; а купила би јој мама кофпуц и хорнодле по сокаку а локне по комшилуку... присело би ј |
>мене</hi> нису обријали! — „Ово је или хотимична <hi>превара</hi>, или — вели Екселенција намр |
је трчао за колима и дерао се и плакао: хоће код попе у кола да се вози.</p> <p>Кола су све виш |
овор о девојци, о младожењи и парохији; хоће л’ остати у селу или ће тражити какву варош.{S} Ту |
> једног пилета хоће стотину да угости; хоће и да почасти и да га опет мало кошта!{S} Нема ти н |
д понудили, тај место да пита: „пошто?“ хоће да пукне од смеја!! (А има таких ствари, којих се |
дуго одупирали и кварили ал’ девојка га хоће; њега па њега...{S} Што рекли паори: „Ил’ за њега |
аљују али неће, изгледа очевидно к’о да хоће да су одвојени к’о зејтин над водом.{S} То увреди |
че Шаца, па се ухвати за ограду, као да хоће да прескочи.</p> <p>— И-ју!{S} Ма— — трже се Јула |
добровољи, а он се најпре зацени као да хоће да кашље.{S} Колико је само пута ноћу преварио поп |
азим!{S} Од <pb n="86" /> једног пилета хоће стотину да угости; хоће и да почасти и да га опет |
нке — које какав гурман шаров иди зељов хоће у сласт да поједе кад се раскиселе — него чизме до |
се лупају једнако рукама као петао кад хоће да кукурикне; псују, праскају и беде ма кога по ку |
арапу.{S} А то још јасније признају кад хоће да удену иглу.{S} Тада обично и једна и друга зову |
нотарош баш зна шта је вино, па кад год хоће добра вина да пије, а он ето ти га па к мени. „Срд |
чије саре може комотно да седне кад год хоће), па не може да макне оданде, него га стане дрека |
е маме распале па поручује по тендере и хоће да играју, и кад се и Шаца распомами па удари у по |
„Ја у рипиде.“...{S} Кад погледаш, сви хоће да служе само цркву.{S} И они ми ту још нешто прип |
и да криви шију и лево и десно да види хоће л’ откуд које дете угледати да је послуша.{S} Треб |
Среду или у Петак.{S} Док је лето, они хоће нешто и да отрпе, па ћуте али туве све, и чекају з |
путем ћутиш?...{S} Ја знам да кочијаши хоће покаткад и да запевају —</p> <pb n="414" /> <p>— Т |
е, је ли, коју ’хоће?</p> <p>— Може ако хоће и нашу Жужу...{S} Мани ме да спавам.</p> <p>— Ал’ |
у, до гроба.{S} А кад паметан човек већ хоће да век векује, а он гледа, до душе, на оно прво, а |
аже.{S} Видиш ти, молим те, само њега! ’хоће он <hi>Екселенцију</hi> да превари!{S} У мал’ му н |
те, како се крије; е, баш је обешењак! ’хоће да ме уплаши, па ме вреба! — вели Јула, одобровоље |
или.</p> <p>— Не знам кога да погодим! ’хоће л’ Пера Боцкалов?</p> <p>— Ман’те га врагу!— одвра |
потиљак.</p> <p>— Ај’те, децо, с кола, ’хоће господин-попа да иде, — вели женица деци, и хтеде |
к запне левчом о левчу!...{S} И после, ’хоће да пије... и да се туче успут.{S} Чим је мало ђорн |
валера!{S} Аја, неће он да слуша мене, ’хоће он да је паметнији од мене.{S} Е мој Аћиме, мој Аћ |
>— Та, ја сам се и сетио, ама не знам, ’хоће л’ штогођ ваљати, — вели Аркадија. — А како би бил |
’те, и смислио сам...{S} Само не знам, ’хоће л’ ваљати штогођ, — вели Аркадија.</p> <p>— Па шта |
авлијска врата.</p> <p>— Госпоја Соко, ’хоће л’ кера? — чу се и по други пут глас и гђа Сока по |
...{S} Него ’хоћу ја државу да служим; ’хоће Нића да је и он неки мајкин „беамтер“, кад му ни њ |
Ето, тако!{S} А још спав’о у шталогу; ’хоће човек да чува своје коње!{S} Ено, од срамоте још н |
а ако нису, да им прва јави.</p> <p>— ’хоће л’ кера? — чу се са сокака глас.</p> <p>— Но, ко ј |
да боме, то нит’ уме а, Бога ми, нит’ ’хоће.{S} А садашњи су момци ћорави па не виде све то.{S |
— вели заједљиво поп Ћира, — па погађа ’хоће л’ бити рата и ко ће добити батина.</p> <pb n="189 |
а вилица, Бог да прости!...{S} Бог зна ’хоће л’ и жив остати!</p> <p>— О, о, за Бога, шта чујем |
ге воље, Нићо!{S} Е, фала, фала.{S} Па ’хоће л’ ти доста бити тако једна <hi>иљадарка</hi>, а, |
ати.</p> <p>— Е не би ти могло!{S} Кад ’хоће да украде, можеш ти сто очију избечити, не помаже |
ам, па кажем баш: „Ју, Боже, ала да се ’хоће нешто, на нашу срећу, сетити па да нам дођу мало.{ |
сам ли се, то јест, добро атресир’о, и ’хоће л’ вредити што <hi>вама</hi> говорити?</p> <p>— Па |
Тек кад нам тако неко дође онда још и ’хоће, а иначе не можемо је намолити.{S} А тако радо слу |
наопако!{S} Ако виде паорски мушкарци ’хоће, ђаволи, још да ме спевају!{S} А куд би’ знала од |
, а он ’хоће да пева.{S} Па што он сам ’хоће да пева, ајде-де; него што тера и онога кога вози, |
да му буде срце на месту, па да видим ’хоће л’ онда ланути, обешењак један!“ А кад се одоброво |
уче успут.{S} Чим је мало ђорнут, а он ’хоће да пева.{S} Па што он сам ’хоће да пева, ајде-де; |
руге вере (јер он је српске вере): „Ко ’хоће да се бијемо?{S} Ево, ту сам; нек ми изађе!“ А они |
анија <hi>не навуче</hi>.{S} Онда опет ’хоће да покаже, како она има беле руке к’о у ноблеса, а |
} Не мора —</p> <p>— Може, је ли, коју ’хоће?</p> <p>— Може ако хоће и нашу Жужу...{S} Мани ме |
> <pb n="34" /> <p>А они му само кажу: „Хоћемо (на пример) томе и томе у Галицију или у Талијан |
у прозу, — а јесте л’ се уморили?...{S} Хоћете л’ да вам помогнем?</p> <p>— Та окан’те се ви ме |
зи за перје, жито или кукуруз.</p> <p>— Хоћете л’ дозволити да вас мало одменим? — пита путник. |
еланија успешно води офанзиву.</p> <p>— Хоћете л’ да вам баш кажем? — пита Пера.</p> <p>— Ју, с |
е као восак — можеш правити од њега шта хоћеш —; а ја велим, да је и у младих девојака срце као |
кад не знаш шта си извадио!{S} Тражиш и хоћеш бело месо, а кад развијеш а оно шија с главом!{S} |
неприкосновено.</p> <p>— Ајнпренсупе! ’хоћеш ајнпренсупе! — викала је гђа Перса мешајући варја |
.</p> <p>— Шта чекам?{S} Шта ја чекам? ’хоћеш ли баш да ти кажем?</p> <p>— Јесте, још то чудо и |
, мамо.</p> <p>— Да ниси озебла, рано? ’хоћеш да ти дам моју „шлофкапу“?</p> <p>— Фала, мамо!{S |
во — вели му Ракила не пуштајући га. — ’хоћеш ти талирима да поткиваш Какаш-Веркине чизме!?{S} |
па се прекрсти кришом од поп-Спире. — ’хоћеш ли да ти спремимо што за пут, к’о обично?</p> <p> |
дњи у селу!</p> <pb n="180" /> <p>— Та ’хоћеш ли већ једанпут казати: шта је то било?</p> <p>— |
не слути на добро!</p> <p>— Е, па кад ’хоћеш зета берберина, то ћеш и сневати!</p> <p>— Та не |
.{S} То је оно што кажу:{S} У град кад ’хоћеш, а из града кад те пусте!{S} Пази, Ержа, полако.. |
г’ да се још измирим ваљ’да!{S} Ако ти ’хоћеш, ја бо’ме нећу!{S} Ја кад волем неког, ја сам онд |
есму: „А а а, драги брате комшија, ако ’хоћеш весео бити, а ти мораш с нама пити“, па сипа за в |
опет накашље, а ја к’о велим: кад баш ’хоћеш и биће ти!...{S} Фајн жена, што јест; жустра баба |
јну к’о фурија.</p> <p>— Е, па кад баш ’хоћеш да знаш, како је било; ето тако је било!{S} А да |
b n="175" /> онако лепо гледа и пита: „’хоћеш ли, снаго, да та Савка направи лепише?“ А он јој |
гђа Перса га нађе па га стане грдити: „’хоћеш голубића, лопове један матори!“ он само ћути, заж |
о у селу друкчије и не зове него Прока „хоћеш-Нећеш!“...{S} Сваки час има он нешто да ради; час |
би се гротло на вулкану препуном гнева, хоћу рећи, планула би гђа Сида и заборавила би све обзи |
останем на коли, него ме ђаво натента, хоћу да шпорујем; па нисам отиш’о у биртију к’о што сам |
— Па што ме не научите?</p> <p>— Е, то хоћу, ал’ кад добијем од вас пукет, онда ћу вам га раст |
си рек’о и изволев’о, солгабирове мој! ’хоћу, снаго моја, а да коме ћу ако теби нећу дебело маз |
ћ напољу.</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу, Нићо! ’хоћу, роде, само кад не тражиш штогођ више као мито.{S} |
свињама и на’рани и’!</p> <p>— ’хоћу! ’хоћу, таки!{S} Само ме немојте, снаја, цвелити више —</ |
ет — али кад ти платим <hi>десет</hi>, ’хоћу добро да тераш.</p> <p>— Немајте бриге; к’о ајзлиб |
а од тебе баш никакве!</p> <p>— Мамо, ’хоћу л’ да погријем вечеру? — пита је понизно Јула.</p> |
вако пасја ноћ напољу.</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу, Нићо! ’хоћу, роде, само кад не тражиш штогођ више |
мем тако лепо к’о ви, рекла сам му,... ’хоћу да вам кажем, слатка госпоја-Сидо, па ма знала, да |
ла.{S} Ето, то сам желио да вам кажем. ’хоћу, — подигао поп Ћира глас као да диктандо говори, — |
ити.{S} Али, слатка, услуге за услугу; ’хоћу и вас да то кошта нешто —</p> <p>— Молим, молим, д |
а каже него, каже, к’о што <hi>ја</hi> ’хоћу“.{S} Па сад ће се, к’о ни што вам отоич реко’, у о |
оп Ћира глас као да диктандо говори, — ’хоћу да сам од сад миран пред својом кућом, оче Спиридо |
накруни свињама и на’рани и’!</p> <p>— ’хоћу! ’хоћу, таки!{S} Само ме немојте, снаја, цвелити в |
антликом.{S} Ајд’, ирошу мој!</p> <p>— ’хоћу!{S} Све ћу урадити к’о што ми <pb n="301" /> кажет |
</p> <p>У том уђе и Аркадија.</p> <p>— ’хоћу л’ да тражим кола? — запита Аркадија.</p> <p>— А, |
... накупиће се комарци опет.</p> <p>— ’хоћу, мамо.</p> <p>— Да ниси озебла, рано? ’хоћеш да ти |
ад је овако пасја ноћ напољу.</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу, Нићо! ’хоћу, роде, само кад не тражиш штог |
орио?! — вели Пера.</p> <p>— Е, ал’ ја ’хоћу да сам <hi>теби</hi> и беља и лепша него све, све |
и би мој крај био садакана!...{S} Него ’хоћу ја државу да служим; ’хоће Нића да је и он неки ма |
м?</p> <p>— Јесте, још то чудо и покор ’хоћу да чујем.</p> <p>— Шта <hi>ја чекам</hi>!{S} Чекам |
ији „Бечлија“ ваља по прашини и дере: „’хоћу код попе!“ и видети лепо милу своју познаницу.{S} |
о каква швигарица.</p> <p>— А што ми не хофирате? — запита фрау Габриела одједаред оне око себе |
ју, ју, Боже, видиш ти ноблеса: ваљда „хохцајтсрајзе“!?</p> <p>— Ах, та не, гнедиге, него да ш |
<p>— Ах, абер мајн Гот, каква форма! — храбри га раздрагана фрау-Габриела, па му стисну руку д |
пет не знамо какво је младино певање! — храбри је отац. — Ајд певај, певај, Јуло.</p> <p>А Јула |
игују.</p> <p>— А, до тога неке доћи, — храбри је поп Спира. — Не дам се ја док сам жив!...{S} |
му већ —</p> <p>— Да му очиташ, јест, — храбри га госпођа Перса, — те још како да му очиташ.{S} |
п Спира с домаћином из собе.{S} Овај га храбри и вели му:</p> <p>— Немај ти бриге!{S} А како те |
ненадна та срећа повратила јој је стару храброст и стару заједљивост.{S} И после овога, госпођа |
ти... пре петнаест година... кад је био храм цркве, па кад се вук’о у порти клипка са паорима, |
је, као што је свакоме познато, њихова храна; а то видео некад неки Темишварац, па, к’о човек, |
>— Но, квартир још и разумем, али да се храните у кафани... код Швабе... а, то тек никако нећем |
је баш приповедао поп-Ћири докле мисли хранити и кад мисли заклати крмка. — Та, шта је то?!{S} |
о; некако су ограничени, не смеју да се хрву, да се пентрају на дрво и једу дуд, не смеју да се |
то лепо, — вели поп Спира, — то је лепа Христијанска добродјетељ, знам ја то, али опет, к’о вел |
у соби с голим мачевима чудесно рођење Христово пред забленутим домаћима, и док их онај пети и |
како се ја старам за вашу душу. „Тјело Христово примите, источника бесмертнаго фкусите!“</p> < |
акој соби по пола туцета кандила к’о на Христовом гробу!{S} Та погаси та кандила, Жужа; та ако |
рича о детету, како је красан, напредан Хришћанин.{S} А госпоја попадија радосна, Боже, па воли |
у поп-Спирином дому.{S} Колико је више хришћанске скрушености <pb n="332" /> и помирљивости по |
и се поп Спира. — Него ви ајде онако по Хришћански, чисто вино, онако по српски натегните к’о н |
не зна у коју ће авлију, јер чује неко хркање, али не зна: у <hi>којој</hi> то кући хрчу? — па |
Тишина.{S} Из собе се чује само снажно хркање помешано с неким звиждањем.</p> <p>— Да боме да |
ником и својим ужасним немешко-паорским хркањем, спасао често и себе и још бар пет шест комшијс |
своје танко ткиво око Ниће боктера који хркаше <pb n="174" /> и брзо огради око њега дивну кућу |
и се натраг.</p> <p>— И једнако спава и хрче исто онако! — чуди се домаћин!</p> <p>— Спава тај |
е, али не зна: у <hi>којој</hi> то кући хрчу? — па не сме преко зида ни у једну кућу!{S} Тако ј |
да са осталим гостима једе редом све не хтевши, ваљада, као добар пастир ни ту да се издваја од |
жа су и даље лепо живеле међу собом (не хтевши се повести за својом завађеном госпоштином) и са |
га обрстом и одранили у богословији, — хтеде гђа Сида да рекне, али, што рекли: „Бог да прости |
а, — рече наслонивши се на кола, као да хтеде да их бар на тај начин задржи. — Од кад се нисмо |
>— Не, — пресече је бојтар брзо, као да хтеде побећи од криве гране, — него да скочим у воду, ј |
— викну путник и брзо притисну, као да хтеде натраг у око <pb n="419" /> повратити, ону сузу, |
а Риналдинија</title>), као да му очима хтеде рећи:{S} Зар није тако?</p> <p>— Чудо, госпоја-Си |
один-попа да иде, — вели женица деци, и хтеде да их скине с кола.</p> <p>Али деца неће с кола.{ |
</p> <p>— И-ју!{S} Ма— — трже се Јула и хтеде да викне маму. — Пробајте само, сад ћу да викнем |
> <l>Одби се с граном цвет.</l> <p>И ту хтеде да заврши Јула, јер док је певала сва је чисто го |
то за чудо иде од руке!!!</p> <p>И још хтеде фрау-Габриела приповедати о својој жалости, али ј |
ење, готова била да загрли цео свет.{S} Хтела је да покаже свету, да се не туђи од паора, да се |
већ жртвује да ћути и накани да чита — хтела одмах, да све у једној књизи нађе. — А ко ће их з |
ушају па је увек било онако како је она хтела.{S} Гђа Перса је стрепила за њу па се бојала, ако |
S} У самоћи је могла мислити на кога је хтела, то јој нико није могао забранити!{S} Како је мис |
кну у свечаном оделу.{S} Тетка Макра је хтела као стара жена, краћим путем, између башта кроз д |
иде с <hi>погачарима</hi> у Б** нити је хтела да прими икакво правдање и извињавање.{S} Они су |
колико дана, па и она, ето, дакле, није хтела да зна ни за какво измирење, и ако је најлепше ми |
га старога штуцера тамо унутри.{S} Није хтела, а ни могла да да одговора на једно његово питање |
та и била је једнако тако љута, да није хтела чак ни после недељу дана да иде с <hi>погачарима< |
пола сокака — то, Бога ми, никако није хтела, а није ни тражити.{S} Мислила је и мислила, како |
Стидела се свога дотадањег страховања и хтела је да се наплати за сав онај претрпљени страх од |
и задовољна била!{S} У срећи тој својој хтела је да сви буду срећни и задовољни, па се пустила |
, огласила сва звона, али оба попа нису хтела да буду заједно; једнога је од њих обично увек за |
ушкиње удевају у иглу.{S} Попадије су — хтеле ил’ не хтеле то признати — много старије, сад већ |
у у иглу.{S} Попадије су — хтеле ил’ не хтеле то признати — много старије, сад већ и лети, чим |
и дебља“ —</p> <p>— Ваљда путер-крофне, хтели сте рећи? — поправља је госпоја Сида мало љута зб |
руча и вечера, јер хтели домаћи или не хтели, морају да је задрже на ручак.{S} А она се баш мн |
брани се гђа Сида, — могли сте шта сте хтели певати —</p> <p>— Певали смо ми и ову, — дира је |
господин’ <hi>Кирило!</hi> А шта би ко хтели?{S} Деде, немојте обилазити као мачка око вреле к |
ту <pb n="368" /> и руча и вечера, јер хтели домаћи или не хтели, морају да је задрже на ручак |
сне о месец.{S} Па баш таман кад су већ хтели да припале топ, сети се један Банаћанин, баш ће б |
ти само <pb n="13" /> они, који се буду хтели оженити тим двема лепотицама.{S} Шта је, дакле, и |
је написао онај <title>Кохбух</title>, хтео га је <hi>њој</hi> посветити, да шта!</p> <p>— Вер |
га извуку!{S} А ово нит’ је <hi>он</hi> хтео, нит <hi>ја</hi> још мање, па — испао зуб!...{S} Т |
н Владика није ост’о при том, да сам га хтео намерно преварити.</p> <p>— Помирили се и пољубили |
покушану превару.</p> <p>— А зар га је хтео преварити?</p> <p>- Та тужио ме да сам се послужио |
и пио и страшно лармао у кујни, кад је хтео са пуном чашом да иде у собе да наздрави домаћину |
аставио једну песму, коју, истина, није хтео а ни смео, никако да призна за своју, али за коју |
га опомињали да иде на дужност, он није хтео, него је слао сваког сата по неког млађег да духне |
тако васпитан и паметан, да никако није хтео са земље да једе (као друга његова паорска браћа) |
ред Његово Преосвештенство, јер је овај хтео да их пре свега посаветује и да, како се то каже, |
.{S} Екселенција остаде при том, да сам хтео да га облажем, а вероваће ми, каже, да ми није бил |
Јули попиној у сватове, тако, да је ко хтео, могао је комотно покрасти сво село.{S} Кога ти ту |
исам изиш’о крив, к’о да сам га намерно хтео преварити.{S} У мал’ <hi>мене</hi> нису обријали! |
небо, мислиш Венус је, нико к’о она!{S} Ху!{S} Та у мал’ јој нисам притрчала преко сокака; а ку |
ева, <pb n="66" /> лопов преисподњи!{S} Ху, виле га однеле! — па га гађа метлом или портвишем, |
ај зграбио лепо па право кући с њим!{S} Ху, отровала би’ се, а држала сам к’о у воску!</p> <p>— |
Ај?{S} Он баш лепе коње држи!</p> <p>— Ху, та ман’те га бестрага!{S} Да је он само полак добар |
а, па ето може и код нас доћи.</p> <p>— Ху!{S} Немој ми бар ти пристајати на јед! — обрецну се |
наметати к’о фалишну форинту.</p> <p>— Ху-у-у!{S} Та што ће је изабрати и није ми за то толико |
добио за учитеља?</p> <p>— А?</p> <p>— Ху, — хукну гђа Сида. — Мора ли учитељ узети Меланију?< |
јрадије волели самоћу — ипак су били те худе среће да буду не само опажени него чак и спевани.< |
како који дан све горе.</p> <p>— Хм! — хукну поп Спира. — Па кад си чула, што ми ниси то одма’ |
за учитеља?</p> <p>— А?</p> <p>— Ху, — хукну гђа Сида. — Мора ли учитељ узети Меланију?</p> <p |
вака је ствар преслатка.</p> <p>— Ух, — хукну госпођа Сида, — та је л’ још коме овако врућина?< |
Јула је смерна љубичица.</p> <p>— Ух, — хукну гђа Сида, — ове муве.</p> <p>„Добро кад не рече: |
и и разгледати према прозору, па за тим хукну у њу два три пута и стаде је брисати својом чисто |
зредан, па нађикао, гледам га баш јуче; хуланер на коњу да прође кроз њега, не би се видео; а к |
у његовом Коњичком правилу стајало, да хуланер треба неустрашиво да дочека и растера бар десет |
> </quote> <p>Игра коло, звецкају сабље хуланера Рушњака и дукати на врату паорских девојака, а |
ма све мушкарце испод педесет година; и хуланерски, и инфантериски, и артелирски, па чак и „мар |
какав апотекарски помоћник кишбиров или хуланерски каплар.{S} Постале су и заборавне, туже се н |
другој са рајтпајчем а према њој бркати хуланерски официр; на трећој нека стена и шкољке неке н |
ачупа сламе за пећку.{S} Па и сам Ержин хуланерски каплар, кога су звали „Шецко-једно“, који је |
и пре свађе своје госпоштине, са својим хуланерским капларима, а свака је имала свога.{S} Једно |
ког шпитаља и у корист још неких других хуманитарних цељи.{S} А сем тога, сад се још одала и на |
Кера</hi>, забавља својим стародревним хумором и шалом, — дотле често онај шести и прекобројни |
ма га,.. отиш’о је, — прошапута Јула. — Хунцут један!...{S} Мисли он, ја сам му она са шора пао |
и помислила: да ће то бити нека њи’ова хунцутарија.{S} Удесили они то све још раније.{S} Па к’ |
т, медецинар, доктор, официр уланерски, хусарски, инфантериски па чак и један (невероватно у Ба |
ске Рајића, <title>Макровиотика</title> Хуфеландова и <title>Собрание Вещеи</title> од Доситеја |
њом, љутито гђа Перса. — Е, баш од ове хуцоше и торокуше швапске не можеш ама баш ништа сакрит |
кви.</p> <p>— Еј, наопако ми звонило! — хуче поп-Спира и јури за Аркадијом, држећи се обема <pb |
! — умирује је Меланија.</p> <p>— Уф! — хуче гђа Перса, па не може да стоји на једном месту, не |
.</p> <pb n="343" /> <p>— Ух, ух, ух! — хуче гђа Перса и лупа се по челу. — Остави ме... немој |
} И ништа ме неће изненадити („Уф, уф!“ хуче гђа Перса.) Огугл’о сам већ! („То видим!“ вели она |
удира хирургију...{S} Знате он има пола цајгниса из Гимназије.</p> <pb n="371" /> <p>— Голим гр |
хирург</hi> и <hi>дентист</hi> то јест „цанарцт“, јербо има, знате, лаку и сигурну руку, па су |
ђе права њихова снага, па се онда њихов цар само прекрсти са три прста к’о и ми, па баци капу о |
о.</p> <p>Тако се ето некад, још кад је цар био каплар, писало и натезало с ученим људима, јер |
да је било у сватови кад се женио силни цар Стеван!...{S} К’о ће данас на светац да краде!...{S |
је пунч и чита новине, зна како ће овај цар онога фино преварити и разговарати се о томе, а кад |
="312" /> А има глас, једна дивота, к’о цар Давид уз харфу.{S} Персона, понашање, све!{S} Све!< |
но веселит сердце человјека“, што рек’о цар Давид <pb n="87" /> у једном псалму.{S} А овога вин |
к’о мали гаћасти голуб; и слика доброга цара Јозефа како је узео једном паору плуг из руку па с |
васца</hi>, могла је, што кажу, и самог цара послужити!!{S} Господин Јеротеј Драгановић, <pb n= |
вертеп</hi>“ носили; ја продуцир’о „<hi>цара Валтазара</hi>" а он „<hi>Перу из Старога села Кер |
, па баци капу од себе, па запита друге цареве од друге вере (јер он је српске вере): „Ко ’хоће |
е би’ му био боктер ни у самом Бечу око цареве палате, а камо л’ у овим кавоним селу!{S} Али, ш |
зекутора, — него је свет живео срећно и цареви синови узимали паорске ћери.{S} А млађа је женск |
д како је то, ја не знам!{S} Ваљда и ти цареви побесне к’о и паори.{S} Ал’ видићете само, да ће |
а пита: је су ли и њу спевали у шору са царевим сином, па се смеју, а баба се љути и кија, а пе |
аног дјела могу и <hi>ја</hi> казати са царем Давидом: <foreign xml:lang="cu">„Да постыдятся и |
ли, — Прока Белеслијн (или тако неком), царском катани у Галицији, да смо сви, фала Богу, здрав |
} Један приповеда: како су Руси највеће царство, и како са сваким ратују и свакога туку у рату; |
етнији.{S} Та због њих смо, што кажу, и царство наше изгубили.{S} Ајд’, спаси Бог! — вели поп Ћ |
иди, дивна нево,</l> <l>Где срећа за те цвати,</l> <l>И песма нек те прати,</l> <l>Твог ручног |
— ове муве.</p> <p>„Добро кад не рече: цвекла!“ рече у себи гђа Перса која се такође сва у уво |
и му се, — мисли Јула, — све црвене к’о цвекла из комбоста од силна стида.{S} Сирома’ младић!{S |
е, шта је <hi>поморанџа</hi>, а шта <hi>цвекла</hi>.</p> <p>— Не брини се ти!{S} Запушићу му ус |
ладић!{S} Зар је то прилика за ону њену цвеклу?!{S} Он блед, а она с оним њеним паорским румени |
на месту тек ондак!...{S} Еј, та што ме цвелите,- снаја!{S} Та шта се Бог већ једаред не смилуј |
’хоћу, таки!{S} Само ме немојте, снаја, цвелити више —</p> <p>— Па онда, — даје му бирташица уп |
.{S} Та немојте ме, снаја, за банбадава цвелити!{S} Та немојте ме бедити и ружити — кад ме је д |
<p>— ...него ти тако; увек волеш да ме цвелиш...{S} А ја те још Бог зна како фалим прид господ |
авог јоргована,</l> <l>Одби се с граном цвет.</l> <p>И ту хтеде да заврши Јула, јер док је пева |
>— Шта би само прочитали из то неколико цветића!</p> <p>— А ви извесно знате? — пита Пера а гле |
Јула је волела хаљине отворене боје са цветовима а Меланија је увек носила хаљине затворене бо |
и! — прети му прстом Меланија и гађа га цветом који дотле држаше на грудима. — Знате ли ви да н |
нове лозе опада па се проредило, макова цвећа давно нема, само стрче у висину сухе главе пуне м |
ним шалукатрама и прозорима пуним дивна цвећа, сеђаше на клупи у хладу испод сенастих багремови |
S} Пет прозора са сокака а прозори пуни цвећа а међу цвећем два кавеза са канаринкама.{S} Пешац |
прекиде га Меланија, — знате ли „говор цвећа“?</p> <p>— Говор цвеће?{S} Не знам, госпођице.</p |
да не би заборавили, ево вам овај пукет цвећа.{S} Он нека вас подсети на моју молбу и на ваше о |
/l> <l>Зар сунце лепше сија,</l> <l>Ил’ цвеће лепше клија?</l> <l>О врат’ се снаице!</l> <l>Гле |
<l>У нове идеш дворе,</l> <l>Где заова цвеће бере,</l> <l>И нова мајка стере,</l> <l>Од садипл |
вели Јула и гледа слатко и насмејано на цвеће, на родин кљун и ружу, како се једно другом клања |
де и кола и коња и момака и девојака; и цвеће и перје и ковиље, све се изгуби за час у даљини.{ |
ска врата.{S} Љуља се ластар и дрвеће и цвеће.</p> <p>— Гле, гле!{S} Боже, баш к’о да су живи! |
башти.{S} Не види никога; само дрвеће и цвеће, и високу зелену метлу и бикове од црна лука како |
Питај, Јуло, господина:{S} Какво смо ми цвеће, ја и ти?{S} Како би нас назв’о.</p> <p>— А зашто |
села као... као оно без мириса дућанско цвеће према миомирном натуралном и природном цвећу из б |
знате ли „говор цвећа“?</p> <p>— Говор цвеће?{S} Не знам, госпођице.</p> <p>— Штета! — рече Ме |
едно до другога укопали и сви ожалили и цвећем им гробове засадили, а њих спевале паорске девој |
а са сокака а прозори пуни цвећа а међу цвећем два кавеза са канаринкама.{S} Пешаци улазе на вр |
према миомирном натуралном и природном цвећу из баште или перивоја.</p> <p>— Ију! — кликну Мел |
па и на вечери.{S} А најрадије је јела „цвечкен-кнедле“; лети њих а зими „грундбирн-нудле“.{S} |
и вели: како само у тој кући радо једе „цвечкен-кнедле“ и „грундбирн-нудле“ и онда не зна шта ј |
у запропашћено фрау Габриела...{S} Фрау-Цвечкенмајер!!</p> <pb n="391" /> <p>— На, Кристи-Гот, |
о пасирати —</p> <p>— Јест, кад би фрау-Цвечкенмајер била тако <hi>лакомислена</hi>, па да се т |
ви —</p> <p>— А, извин’те! — прекиде је Цвечкенмајерка. — Ја могу доћи у ваше године, ал’ ви у |
ла, јер је она лепо видела, како јој се Цвечкенмајерка смејала к’о луда, кад је њој (Габриели) |
Не мож’те да живите без малера! — вели Цвечкенмајерка очевидно попуштајући... — Тако вам и тре |
ком.</p> <p>— Ај’те, слатка! — вели јој Цвечкенмајерка, па се узеше испод руке и оставише пуну |
падне из кола.{S} А сем тога, није само Цвечкенмајерка видела то, видели су то и многи други.{S |
д Јуле.{S} И она и она друга њена, фрау-Цвечкенмајерка, знале су и колика је била сума (три сто |
д’ла к’о ја вас, милостива, сад... фрау-Цвечкенмајерка кад се враћала од породиље из арендашког |
овом последњом подуже на путу.{S} Фрау-Цвечкенмајерка је била као убијена кад је чула да њена |
као и њена од скора непријатељица фрау-Цвечкенмајерка и час се унутра а час у авлији налазила. |
а, дете здраво к’о тресак!{S} Каже фрау-Цвечкенмајерка бабица, да свога века још није вид’ла та |
b n="213" /> <p>— Па збогом,— рече фрау-Цвечкенмајерка.</p> <p>— Збогом, слатка, нећу да вас за |
ле и сваком казале фрау-Габриела и фрау-Цвечкенмајерка, а ова последња, дознала је, као бабица, |
бар на тај начин, изгледа ипак млађа од Цвечкенмајерке.</p> <p>— Е, баш ми је мило!{S} Баш Бог |
.{S} Ни речи.{S} Знате чула сам од фрау-Цвечкенмајерке.{S} Она ми сваки дан долази на јаузн, па |
е, и у четвртом се сокаку опет срела са Цвечкенмајерком, у петом са гђом Соком гркињом, у шесто |
ава, била је присна пријатељица са гђом Цвечкенмајерком, месном бабицом, којој је сваки дан ишл |
е фрау-Габриелу и она се измири са фрау-Цвечкенмајерком.</p> <p>— Ај’те, слатка! — вели јој Цве |
догоди на ватри — и на послетку са фрау-Цвечкенмајерком, и задржала се с овом последњом подуже |
борави фрау-Габриела и омрзнула је и на Цвечкенмајерку и на гђа-Персу и на све у кући им.{S} За |
е управо фрау-Габриела омрзнула на фрау-Цвечкенмајерку.</p> <p>— Није то било, милостива, — вел |
свега тога, него опет ону фаталну фрау-Цвечкенмајерку!!!</p> <p>— Јесус-Марија! — викну запроп |
е ју вређао као до сада, него јој тужно цвилећи говорио оне слатке речи.{S} Тога дана јој једна |
дана у својим, летошњим, квартирима.{S} Цвркутаће испод стрехе, гложиће се и кавџиће са корисни |
ељно семе и ’ранио штиглице и канаринке цвркућући им.{S} Шаца је био сав блажен кад је чуо за ш |
Па док се домаћица забавља око оне што цврчи у великој гвозденој шерпењи и преврће је, дотле о |
p>— Ни речи није спомен’о!...{S} Ни реч’це...</p> <p>— А, да бо’ме; паметан младић, па к’о мисл |
е, као да је упртила с пијаце какав пун цегер па га вуче кући.{S} Тако је мислила у себи гђа Си |
А сутра дан, тако око фруштука, метне у цегер двоје маказе, велике и мале, напрстак и још неке |
!</p> <p>— И тако фрајла Јула остала на цедилу, па се из дешперата заљубила у Шацу... оног млад |
и се чак у Темишвару чуло.{S} У кратко, цела је Глава пуна врло интересантних ствари; између ос |
чања.{S} Освануо је лепи Ђурђев дан.{S} Цела поп-Спирина авлија мирише од силна јоргована, а св |
велику мараму, којом се обично служила цела кућа а у последње време већ почели њоме покривати |
о што треба по типару!....{S} Кол’ко је цела служба била <pb n="415" /> дугачка, та толико је ј |
сан један недељни дан у селу, а може се цела прескочити, јер је само као епизода у овој припове |
плачем; а изнад тога једна фотографија целе породице, поп Спира и гђа Сида седе а измеђ њих ст |
у кревет, али не склопи ока и не заспа целе те ноћи.{S} А и што ће јој спавање и сан, кад овак |
е.{S} Како је оставио сто, није се више целе вечерње ни вратио у њега.{S} Био је очаран певањем |
дудом играло коло.{S} Свирац свира тако целе године, а кад се обере кукуруз, онда се зна шта је |
до неба и далеко се разли, мислиш преко целе равне Бачке!{S} Као она свила по пољу што се извиј |
етац (одмах ту до кревета) па лежи тако цели целцати дан босоног потрбушке на кревецу, а овај м |
к, само после шљива... па знате, само у цели да предупредим грозницу —</p> <p>— Дакле, шљивама |
у поскочице и подврискује:{S} Ијују!{S} Целим путем плаче и проклиње час кад се тако дебела род |
мислим, зар ти се не досади све тако да целим путем ћутиш?...{S} Ја знам да кочијаши хоће покат |
зе подиђе мала румен.</p> <p>— Он је за цело! — мишљаше у себи и хитно дотериваше косу и одело |
-Cyrl">Таз ис унмеглих</foreign>!{S} Та цело село само о томе говори —</p> <p>— Да ниси ти, Кип |
„Вјерују“; ово последње, наравно, никад цело, прескоче многи члан вере, али тек очитају и дотер |
осице“ — брже <pb n="218" /> него да је цело село испреплетано било телефоном — глас о јутрошње |
догађају.{S} У вече тога дана, знало је цело место, и лево и десно од Великог Сокака приповедал |
учитељ.</p> <p>За пола сахата знало је цело село да је онај путник — што се онако побожно крст |
како да призна за своју, али за коју је цело село знало да је његова и ничија више, јер се он с |
ељавала се с баштом тетка-Макре коју је цело село звало тетком, али која је била права тетка са |
полако... порцулан је, полупаће се!{S} Целог сам пута им’о с њим главобољу.</p> <p>— Но, добро |
и лепше.</p> <p>— Да шта ти мислиш!?{S} Целог боговетног дана лупа оно проклето решето и тера п |
ше чешће паузе.{S} Изумире разговор дуж целог шора и замењује се лавежом паса и концертом жаба |
онога живог Лалу.{S} А кере залајале из целог комшилука, па лају, <pb n="160" /> лају, а ја и’ |
лажен.{S} Био је поетски расположен.{S} Целога дана је преписивао неку Песмарицу и из ње препис |
их не слуша више.{S} Била је тада љута целога дана.{S} Онда је држала да је то казано само она |
речи „фронцле“ није ни речи разумела од целога онога смисла, па стаде још ситније вести у колу. |
ово дана сирото дете наплакало, неће се целога свога века толико наплакати.</p> <p>— Но, па шта |
из весеља тражио буде.{S} А веселиће се целога дана и сву ноћ, јер младенци остају у кући а тек |
зрења према поштованом домаћину који се целога тога дана труцкао <pb n="359" /> у колима, па му |
у зрну, кува, и шакама га једу укућани целога дана, али за то и изгледа <pb n="245" /> све по |
нема!{S} Тражим је по свим собама и по целој авлији и шиљем у комшилук код госпоја-Сиде, а она |
и оно што није инвентарисано, али је у целој овој ствари ипак најглавније, а то је саму лепу Ј |
д њега устима домаћице и она осећа и на целом лицу показује неописану сладост и милину од тога. |
ено, часни те!{S} Та помислите само!{S} Целу целцату ноћ сам сневала како се куглам, па све са |
пи, сипи по ваздан од јутра до мрака, и целу ноћ бије монотоно у прозоре, и ујутру опет осване |
се и пију; домаћин пола а поп-Ћира испи целу чашу.{S} Развеселише се попови добро.</p> <p>— <fo |
зели теј од мекиња, па сад ћете кашљати целу ноћ! — ословио би често забринути син Ћира своју м |
написа тужбу.</p> <p>Нећемо је наводити целу, него само понеко место из ње испричаћемо.{S} У ту |
а Перса.</p> <p>— Господин’ Перо, ја ћу целу ноћ мислити на вас како сте ми обећали књигу.{S} Д |
(одмах ту до кревета) па лежи тако цели целцати дан босоног потрбушке на кревецу, а овај мало п |
часни те!{S} Та помислите само!{S} Целу целцату ноћ сам сневала како се куглам, па све са неким |
{S} Али ове Недеље сви су ишли у једној цељи; бабе да чују а девојке да виде новог учитеља.{S} |
у корист још неких других хуманитарних цељи.{S} А сем тога, сад се још одала и на учење језика |
нског тањира.{S} И то нико није умео да цени код тог створа, само фрау Габриела, јер су сви држ |
ан сам да би је тако и мој последоватељ ценио.</p> <p>— Е, сад моје је да чекам, — вели г. Пера |
удесом нашега Љубинка; покажите тиме да цените и уважавате пожртвовање за род, а српска вила уп |
p> <p>— Е, врло добро.{S} Па иди, па се ценкај.{S} Ил’ како би било да ја сам одем?{S} А шта ве |
шлог вашара и једног вранца, за кога се ценкао, <pb n="290" /> па га испустио, а био је још из |
Глава изгледала би као какав трговачки ценовник. <pb n="378" /> Никад ваљ’да ни једна попина ћ |
ађам!{S} Та умем ја, те још како, да се цењкам; та ни бриге вас! — хвали се Аркадија.</p> <p>— |
ра и после подужег размишљања, шетања и цењкања, пристаде напослетку.{S} Попусти и Пера и погод |
, како га баба преслишава, онако стара, цео апостол на памет!{S} То је желела и молила Бога да |
„А то, то!{S} То ми се допада!“ Испева цео псалам, свих девет стихова, а између сваког стиха н |
неким трумбетама, неким вергловима, да цео шор не може ока да склопи.</p> <p>— Па што су ти се |
гла за пола дана да сврши, то њој траје цео дан, па и дан и по.{S} Где ради ту <pb n="368" /> и |
а највише је било Меланијиних.{S} Кроз цео албум било је највише њених фотографија у разним по |
{S} Да прелети тако сву Бачку и Банат и цео свет; да оде и остави за собом све, и срећу и несре |
сретно створење, готова била да загрли цео свет.{S} Хтела је да покаже свету, да се не туђи од |
днима и другима изгледа да им је пропао цео дан, ако се бар у вече не виде и не обиђу.{S} Па та |
између ушију које је, кад је блато, по цео дан седело на прозору и лајало на мимопролазеће- — |
у Јулину собу.{S} Па и ако јој се срце цепало, намршти се, и запита је озбиљно:</p> <p>— А как |
пом житнога влаћа као она древна божица Церера.{S} За тим долазе силне друге слике.{S} Неки сол |
е знате, к’о неки род, па за то се и не циврам него се и сам послужујем.{S} То ми је балсум, и, |
сам најчешће поред ње пратио сокаком и Циганин му је пред зору свирао а он је певао из дешпера |
у, ни како пуца батина по леђима каквог Циганина лопова, ни правдање каквог Неце ни Проке пред |
чешља косу, „а сокак све мирише од фине цигаре и миришљава сапуна кад прође,“ вели фрајла Мелан |
ши багов к’о сваки паор, него нека пуши цигаре к’о и његов штражмештер фине да се зна што је не |
младости код њега, и ако је васпитаван цигло у том правцу, да буде тако рећи, један ступ куће |
ењаковој авлији...{S} А он онда дочеп’о цигљу па га ударио по глави и све му зубе избије...{S} |
је неко убацио споља кроз прозор читаву цигљу и полупао јој сав порцулан, не би се тако скамени |
икана мало оног твог вина, јербо то сам цигуран да ти није фалично Ха, ха!{S} Ај, шта велиш; је |
е, велим, онај свињећи у торби нађе као цигурација!{S} Ај, шта велиш, ха ха ха, — дере се Нића |
да скочим у воду, јербо ту ми је, знам, цигурна смрт.</p> <p>— Ти да скочиш у воду!{S} Гле га с |
иш газда-Перо, све на свету боље знам и цигурније него и онај ветар, што свуд завирује и забада |
рај... па ди сам само поглед’о, било је цигурно моје; и како сам се мого оженити! </p> <p>— Зна |
ели.{S} Да си и’ посл’о у Беч, добио би цигурно колајну к’о један на прилику, добар, што каже Ш |
, него онај кога вози.</p> <p>— А Прока Циканов?</p> <p>— Изешћете се живи ако га погодите.{S} |
е Био и код Пере Боцкалова, и код Проке Циканова и код Раде Карабаша, а и још код неких; и ни к |
лујете.“</l> </quote> <p>— Ју!{S} Ју! — цикну Јула и баци мотику, па се удари очајно шакама у г |
смеје се Шаца демонски.</p> <p>— Јуф! — цикну Јула и трже се као опарена од тарабе, кад спази Ш |
, ништа не чујеш; ни жагор, ни вриску и цику под шатрама, ни подврискивање и поскочице у колу, |
и и задатке брачнога живота и крајњи му циљ.{S} И оба <pb n="7" /> господина попа имађаху доста |
— прекиде је јетко гђа Сида видећи куд циља гђа Перса. — Те још како чита она, па све на глас! |
иси онај бели пешкир и где се љуља онај цимер од жутога плеха.{S} Читаоци ће се досетити, да је |
на цимеру једног дентиста.... виси као цимер, да се издалека види! „Ха, ха, ха, смеје се Ексел |
ам само једаред још један такав и то на цимеру једног дентиста.... виси као цимер, да се издале |
седи уз гајдаша, а Шаца остао у летњим ципелама, па не сме никуд преко блата.{S} А онај у тегл |
а би обукао и сомотски капут и лаковане ципеле а косу очешљао онако, што кажу, „на ларму“, па б |
По-пољубите се!</hi> „И пољубимо се“, — цитира га гђа Перса сва зелена од једа. — О, пољубио се |
поп-Ћирино) са облигатним ружама између цифара, које су арапске биле а записане на давно пожуте |
<p>— А, дабоме, није него још нешто! — цифра се госпоја Сида.</p> <p>— Не, не, без шале вам ка |
же на ручак.{S} А она се баш много и не цифра.{S} Не чека, што кажу, да је два пут позову; јер |
дебеле?!{S} Гледам га само, како се ту цифра!{S} Не познајем ја богословце!{S} И ја никад ниса |
а ја добро познајем све те, што се тако цифрају...{S} То су тек они, они прави.</p> <p>— Та шта |
... брез шпеција, а ви ми се ту једнако цифрате.{S} Ех, таква ти је садашња младеж!{S} Па онда |
перје, па ме фале и веле: „Ал’ умеш да цифраш!...“ Питајте само господин проту; како му се доп |
ите!{S} Тридесет и —</p> <p>— Та ман’те циц до ђавола, — прекида је нестрпељива гђа натарошевиц |
еби не купим —</p> <p>— Јесте, врло леп циц!{S} Нисте ви први којој се доп’о.</p> <p>— А је л’ |
е баш <pb n="195" /> заљубила у тај ваш циц; говорим, а сва ми памет остала на њему!{S} Ди сте |
} Ди сте га, гнедиге, узели?{S} Да лепа цица! — рече разгледајући хаљину домаћичину.</p> <p>— К |
и дукати на врату паорских девојака, а цицане паорске сукње све се чисто ломе; охрабрила се и |
ноге, ни кратке рукаве, ни папучица, ни цицаних сукњица; све се то, и мушко и женско, и старо и |
аше путник.</p> <p>Млада жена, у чистој цицаној хаљини отворено плаве боје са белим бобицама, у |
и пута и стаде је брисати својом чистом цицаном кецељом.{S} Сад, да ли је баш чаша била прљава |
јући збуњена бујну косу своју под плаву цицану мараму којом је повезала главу.</p> <p>— Е, лепа |
а попа угаси и замота свећу у добивену цицану иди свилену мараму. (Било их је свакојаких, али |
ко врата обавијао два до три пут шарену цицану мараму и кашљао и једнако јео жута шећера а брко |
уше па све упропнице скачу а женскадија цичи и подвикује од силна беса Ијујујују!{S} Било је и |
и, да се није пацов ухватио у гвожђа па цичи — кад ал’ оно седи његова слатка кћи па плаче и пи |
њеном са рогља.{S} Чује тата где нешто цичи у шпајзу, па пошао да види, да се није пацов ухват |
фрајла Јула и фрајла Меланија, само се цмачу и смеше једна на другу.{S} Шта се разговарају <pb |
латка моја.{S} Сад ако сам ја заслужила црвен појас, то је и господин Спира! — завршила би шапу |
и појас: „Црвен појас!{S} Уф, сав ми је црвен, кад га видим; па и онај ко га спомене.{S} Ко ти |
га још видили, а да видите, какав му је црвен нос!{S} Дакле, молим...</p> <p>— А благодарим!</p |
а је није ни им’о — а он још похваљен и црвен појас добио!{S} Има тај више среће нег’ памети — |
ко га спомене.{S} Ко ти још неће добити црвен појас!“</p> <p>А ако је веровати поп-Ћириници, и |
, а Екселенцији се допале, па му послао црвен појас, кад се вратио у резиденцију.{S} Место да д |
аиста и награђен, јер поп-Спира је имао црвен, а поп-Ћира само плав, обичан појас.{S} А то је б |
уместо да оде на епитимију — а он добио црвен појас!{S} Е, па ајд’ се вуци клипка с њим!{S} И т |
јој споменули поп-Спирин црвени појас: „Црвен појас!{S} Уф, сав ми је црвен, кад га видим; па и |
— рече Јула и погледа га усплахирено а црвена до ушију и принесе му послужавник с ракијом.</p> |
тних сребрних пуцета, око врата свилена црвена поша а на њој златом извезен српски грб, извезла |
чак и Шаце сетио, купио му лепу пошу од црвене свиле, коју боју, као што је познато, сви бербер |
баште, а уши му се, — мисли Јула, — све црвене к’о цвекла из комбоста од силна стида.{S} Сирома |
задовољства и благонаклоности беше онај црвени појас, на који толико викаше поп-Ћириница.</p> < |
а рекла кад су јој споменули поп-Спирин црвени појас: „Црвен појас!{S} Уф, сав ми је црвен, кад |
што је био и онда кад је оно одликован црвеним појасом.{S} Још је чудније што су обојица одгов |
тељ</hi> ушао) прилично покуњена носа и црвених јагодица, а поп Спира на против — и ако оптужен |
а ја ћу ти је, кад узимам каде, опшити црвеном пантликом.{S} Ајд’, ирошу мој!</p> <p>— ’хоћу!{ |
изгледао као какав јакобинац са својом црвеном капом.{S} Он један, а оне толике!{S} Праве морм |
} Аркадија је отишао по Шацу и однео му црвену пошу.{S} Затекао га је у дућану баш кад је Шаца |
младожења, нити и један има онаку лепу црвену пошу, па да му тако лепо стоји к’о фрајлином ђув |
за тим чу се страшан тресак и полетеше црепови од треснутог лонца на све стране по кујни.{S} М |
скоро укинути.{S} Можемо, фала Богу.{S} Црква богата; има толике дућане, земље, винограде, а и |
и су се код неких касапница од којих је црква примала лепу кирију и ако се касапи туже на пацов |
ништа и да неће видети од њега асне ни црква ни општина, па се преварио, јер, ето, овај дотера |
<p>Поп-Спирина кућа није била далеко од цркве, одмах у другом сокаку.{S} Лепа, велика кућа а на |
аком правом сину наше свете православне цркве.{S} И један и други поп из овог места, где се наш |
<hi>унијатске књиге</hi> у православне цркве!!{S} А Часловац је <hi>његова сопственост</hi>, о |
поковано пилеће; као Србин и правослне цркве син мрзео је на то швапско печење и чекао је гужв |
за то да уче ал’ су и синови наше свете цркве, — кажем ја учитељу, — па за што да не служе цркв |
мски глас!“ изразио се кад је изашао из цркве.{S} Па и сам поп-Спира <pb n="41" /> у олтару (је |
ј кући.{S} Разговарају се идући тако из цркве о свачему; о дану, како је леп а како је и ноћас |
јла-Јулу и за себе.</p> <p>Куља свет из цркве; пуна црквена порта. <pb n="79" /> Пролазе једни |
еља.{S} Јутрење свршено, излази свет из цркве.{S} Обе попадије се враћају с јутрења свака својо |
мора бар један вратити, да буде ту ради цркве.{S} Спрема се и у једној и у другој кући.{S} Озби |
порти а камоли у туторској канцеларији цркве нашега благочестија!{S} Та већ само је за то засл |
пре петнаест година... кад је био храм цркве, па кад се вук’о у порти клипка са паорима, па св |
} Поп Спира продужи са подацима о стању цркве.{S} Успут му је показао многе и интересантне ства |
а себе.</p> <p>Куља свет из цркве; пуна црквена порта. <pb n="79" /> Пролазе једни мимо других, |
дотерао до помоћника на звонари) и пале црквене прангије.{S} Накупила се деца па чекају да Арка |
} Показивао му неке празне плацеве опет црквене, где ће до године зидати неке дућане и житне ма |
Часловцем</title> послужио, каже: то су црквене утвари, па није, каже, лепо употребљавати их.{S |
ече Рада већ у зору и показа бичаљем на црквени тороњ, на читаву шуму од ђермова и на крајње ку |
’о да останем, задрж’о сам се мало ради црквених рачуна.</p> <p>— Та ништа, ништа, — извињава г |
изговорили?!..{S} И после, ’оћете л’ о црквено-општественим ствар’ма да разговарате?...{S} Ако |
а, учитељ се нашао с поп-Спиром у порти црквеној и представио му се:</p> <p>— Петар Петровић св |
им’о је доброту да ми да неке податке о црквеној општини и црквеном имању.{S} Па, Бога ми, вама |
литургија они се одмах раскомоте; још у црквеној порти свуку чизме па боси лете кућама са чизми |
ми да неке податке о црквеној општини и црквеном имању.{S} Па, Бога ми, вама се може честитати; |
дика оде у олтар, па почео да служи.{S} Црквењак Аркадије, кад сиђе са звонаре, па виде, ко је |
ало у тај круг ствари.{S} После погреба црквењак однесе одјејаније и требник, а попа угаси и за |
дин попи, једноме или другоме, Аркадија црквењак па не отпочне отприлике овако:</p> <p>— Господ |
ми, и зачуди, кад му тако дође Аркадија црквењак, па га позове да крсти.</p> <p>— За кога оно р |
pb n="216" /> господа тутори и Аркадија црквењак, па му отели „кључ“.</p> <p>— Ју, жалосна, а о |
n="388" /> око ватре где стоји Аркадија црквењак и његов помоћник (негда најглупљи ђак у школи, |
дави, и срећом се увек ту деси Аркадија црквењак који је стигне и спасе је родитељима.{S} А јед |
ницу и то за ону коју је држао Аркадија црквењак, а другу је певницу држао стари учитељ с ким с |
извор за тај догађај, то јест Аркадија црквењак, тај извор врло је штур и издао је писца врло |
ра, да су Пера Тоцилов <pb n="307" /> и црквењак и неки род, или боље рећи: биће род, док се са |
тен им услов и оженили су се, јер чак и црквењак, предшественик данашњег црквењака Аркадије, зн |
ак, а мало ђаци, тако наизменце.{S} Док црквењак или ђаци певају, господин попа мисли у памети |
један поп.{S} Иде па мало пева он, мало црквењак, а мало ђаци, тако наизменце.{S} Док црквењак |
рви тас да носим.“ — А ти, Нико? „Ја ћу црквењак“. — А ти? „Ја ћу да пирим кадионицу.“ — А ти: |
о рече? — запита неки пут господин попа црквењака.</p> <p>А Аркадија увија понизно главом, смеш |
чак и црквењак, предшественик данашњег црквењака Аркадије, знао је, да ће парохију добити само |
па од сад нек се каже: „Триста, <hi>без црквењака</hi> ништа!“ Ај, је л’ добро диваним? што рек |
!</hi></p> <p>— Па у порти било то... у црквењаковој авлији...{S} А он онда дочеп’о цигљу па га |
ијуцкао комадару у друштву са ченејским црквењаком.{S} Разговарали су се о овогодишњој летини и |
а.</p> <p>Поседаше сви а гђа попадија с црквењаком и Роксом послужују.</p> <p>Оба госта су изгл |
посла с <hi>два</hi> попа и једним <hi>црквењаком!</hi></p> <p>— Е, дакле, ’оћемо л’ при — ова |
купи цркви трећи полијелеј и да повиси црквењаку плату.{S} Аркадија је баш свакојаких чуда вид |
} Док је он певао, учитељ се представио црквењаку Аркадији, на што овај каже да му је мило.</p> |
ри га Аркадија и полети на врата натраг цркви, а поп Спира за њим.</p> <p>Обојица лете право цр |
еких тридесет година беспрекорне службе цркви и олтару; тридесет година трудног апостолског рад |
гомила расте све већа и већа што ближе цркви.{S} Људи се крећу достојанствено напред, ни један |
жем ја учитељу, — па за што да не служе цркви и олтару!{S} А бар да не знам, да деца волу звона |
и наредио му да каже Јањи Грку, да купи цркви трећи полијелеј и да повиси црквењаку плату.{S} А |
укипила к’о...{S} Свети Бона у шокачкој цркви, па ни словца —</p> <pb n="123" /> <p>— Па кад ме |
Спира за њим.</p> <p>Обојица лете право цркви.</p> <p>— Еј, наопако ми звонило! — хуче поп-Спир |
о у селу), а нови учитељ се упути журно цркви на вечерње које је по његовом рачуну морало још т |
даном — све се то почело да посматра у цркви а довршило у порти или на сокаку.{S} Бабе се разг |
о к’о што ви сад велите.{S} Ви појите у цркви, е, ал’ оно је штогођ обашка; оно је појање и пје |
опаклијом, па да ме ви нисте затекли у цркви, па сте се ви сами онда попели на звонару и звони |
пио високе ботуше у којима ће служити у цркви, шал од три сребра, и лепу стиву лулу са дугим ка |
’о и други људи?{S} А зар ја не певам у цркви?...{S} Ми, ви’ш, певамо, или управо појимо Недељо |
на звонари и која служећи у неком виду цркви и олтару олакшава службу и Аркадији и која је стр |
ају куће издрпане као ред просјака пред црквом.{S} Роде се селе и остављају гнезда празна на ди |
ас да дођете... чекају вас у порти пред црквом, да крстите новорожденог младенца мужеског пола |
сило Недељом, тако да је свет избегавао цркву через тих силних дација, а данас, као што сте и с |
S} Кад погледаш, сви хоће да служе само цркву.{S} И они ми ту још нешто приповедају!{S} Пуче им |
шењачка жена!{S} Кад год иде Меланија у цркву, увек зове и моју Јулу, а неће сама да иде; само |
тара гркиња Соса, она се није кренула у цркву ни да чује ни да види новог учитеља, него да чује |
ијатељима, а баба једнако здрава, иде у цркву на сва јутрења, све службе, сва вечерња и све пог |
рамом да их не упрљају.{S} Све то иде у цркву полако и достојанствено, да се помоли Богу, да се |
и од паора.)</p> <p>Господин попа оде у цркву, да крсти, а после крштења иде кући детињој, где |
тараца и баба које су снаје отправиле у цркву само да бар једно после подне одахну мало душом — |
се достојанствено поштапајући кренуше у цркву.</p> <p>Пошао свет на литургију па се све шарени |
трајати.</p> <pb n="40" /> <p>Ушавши у цркву поклони се свима редом по столовима, а није их ба |
ло, а баш је била Недеља.{S} Он право у цркву на Јутрење, кад али још нема попе, а звонило већ. |
„чреда“ била, други није ни привирио у цркву, ни он ни његова породица.{S} А како код велике г |
<p>А већ је први и други пут звонило у цркву на службу.{S} Чуло се да је нови учитељ дошао, а |
и овде набројати, за што све иде свет у цркву Недељом преко године.{S} Али ове Недеље сви су иш |
ога није бојао него је продужавао пут у цркву.</p> <p>А већ је први и други пут звонило у цркву |
то довлачи неке Чифуцке Часловце у нашу цркву и вара господина Владику!...{S} Ајде да се то спа |
оји се попео на дуд (не бирајући је л’: црн, бео или мургаст) да се наједе и поткрепи своје сил |
Кад ближе јорговану, а оно под њим неки црн, велики као човек гавран, њихов Гага.{S} Кад мало п |
па јој вели: „Јуло, видите ли како сам црн као овај гавран!“ — „Јесте, — одговара и гавран. — |
бацује да сам ти ја напакостио и метнуо црн комад у торбу.{S} И онако је велика повика од вас п |
г баш лепог дана, али сад ми је сав <hi>црн</hi>, само кад га се сетим.</p> <p>— А како за Бога |
веће, и високу зелену метлу и бикове од црна лука како се издужили у висину.{S} Тишина, она пра |
Кафа је била таман колико треба врућа и црна, и учитељ је пио и хвалио пљуцкајући ону крупније |
ивама никога, а дудови оголели па им се црне покисле гране.{S} Тек на неком видиш врану или пар |
о разоноди и да избије себи из главе те црне мисли“, како је обично говорила гђа Перса.{S} Па и |
</quote> <p>А затим се заплакао и он и црни гавран, а заплакала се и Јула.{S} И мора да је дуг |
ме и жагор и разговор.{S} Лишће опало и црни се оголићено и покисло грање на дрвећу; опао креч |
а.{S} Биле су то неке старе контрафе са црним оквирима; неке тице на дрвећу са природним прилеп |
та! — рече Меланија и погледа га својим црним очима тако значајно, да блага Јулина слика ишчезе |
аред у мало што није завила гђа-Персу у црно; јер кад је полетела бунару, а Аркадија за њом сап |
не!{S} Јуцо душо, иди у кујну па спреми црну кафу.{S} Знам да варошани радо пију.{S} Ја по три |
сти отац! — вели Јула и стаде љубити те црте очеве... — Доћи ће, Иво, господин попа опет.{S} Је |
он опет —</p> <pb n="412" /> <p>— Ваше црте... ваше лице! — рече путник сав потресен, гледајућ |
ја претпостављам добру савијачу сваком цукербекерају, — вели гост.</p> <p>Са гужваром је заврш |
а није из паорске баште него к’о да је „цукрас“ правио.</p> <p>— Па могу баш једну кришчицу, он |
ација он се сваки дан одшета до школе и цуња по авлији, и дозове децу да му праве калабалук; не |
у је баба Макра спокојно очекивала смрт цуњајући једнако по орману, ветрећи своје рубље и наређ |
н напољу бавио а домаћица у кујни нешто цуњала, дотле се домаћин упустио с поп-Ћиром у други је |
м се <pb n="252" /> ни ја забадава Нића Цуњалов!{S} Утуби то, газда-Перо, — вели поносито Нића |
!{S} Не зоведу се бадава моји стари <hi>Цуњалови</hi>, и не зовем се <pb n="252" /> ни ја забад |
о што видим, у послу.</p> <p>— Та, ето, цуњам по орману.{S} Тражим и купим старе рукавице, да п |
е шеширом и залази у други сокак па све цупка од милине и никога не види, или се сваком јавља.{ |
ти ту мелшпајза кад није мастан, па не цури маст низ браду.{S} Ама, фино је кажу: аја, не мари |
то ти је, дете моје, баш к’о подгријан цушпајз од кромпира!{S} Ако од подгријаног кромпира од |
моје, села па записала у њу све сосове, цушпајзе и мелшпајзе како се правиду.{S} Све излењирала |
е даду ништа да ради, него веле: „Нека, ча-Нићо, не трудите се, ми ћемо све то већ и сами брез |
ј спаваћива Ниће и викне му: „’Бројтро, ча-Нићо!“</p> </div> <pb n="177" /> <div type="chapter" |
душманине мој један.</p> <p>— Лаку ноћ, ча-Нићо!</p> <p>— Ех, кад овако иде све лепо, па ондак |
ко у српском смислу.</p> <p>— Лаку ноћ, ча-Нићо! — одговара му брзо и тихо Шаца, па гура тамбур |
То беху кораци сеоског <hi>боктера</hi> ча-Ниће који је јављао селу које је доба и чувао село о |
subSection" /> <p>Није потрајало дуго а ча-Нића се стаде у сну смешити.{S} Блажени осмејак му л |
као дима или пепела од трафике, кад га ча-Нића духне са луле; продераће се наскоро лепа и шаре |
му госино!{S} Вина ти меникана дај, да ча-Нића огреје мало своју беамтерску душицу, кад је ова |
ње.{S} Немој да те буни штогођ, што је ча-Нића „беамтер“; прошло је то после „<hi>буне</hi>“ и |
ројтро, брицо! — викну му мало лолински ча-Нића, па се искашља онако у српском смислу.</p> <p>— |
кад неко западне у шкрипац, па помагај ча-Нићо,... мор’о би’ багов да пушим к’о последњи павор |
стану виле да играју по леђи; крив вам ча-Нића, што не чува варош, к’о да ја имам солгину плаћ |
добро наместио на клупи, — а после вам ча-Нића крив, кад стану виле да играју по леђи; крив ва |
љу.{S} Успут није срећом никога срео до ча-Мићу боктера.{S} Брзо натуче шешир на очи па убрза п |
и па убрза поред њега, али га оштро око ча-Нићино ипак познаде.</p> <p>— ’Бројтро, брицо! — вик |
вецу, а овај мало потврд.{S} Осећа лепо ча-Нића како лежи на тврдој дасци, па му само по мало ч |
Та гле Ниће! — викну ће сви весело, јер ча-Нићу је свак волео.</p> <p>— А зар тако ви пазите на |
и пљуцка преко свог кратког камиша (јер ча-Нића и ако је ушао у газдашаг и могао сад запалити к |
комад један.{S} Ко зна у ком ће сокаку ча-Нића осванути и фруштуковати!{S} Па нек му се нађе у |
видиш само покисле кокоши пред кућом и чавке на грању и врапце чујеш под стрехом како џакају.{ |
у једаред није нашао далеко изван села, чак на вашаришту, па ту се тек зачуђен зауставио, и пит |
ту скоро, лане или ономлане, неки људи, чак тамо преко мора у Америци, спремали, да пуцају из т |
ажу!) — Све, све се, кажем, изменило, — чак и онај стари сат поп-Спирин је доспео у чељадску со |
чути једина у кући, јер тата јој спава чак у авлији испод комарника, а она с мамом у соби са с |
лагодарности оправио сахат; а носили га чак и у Темишвар неколико пута паори, кад иду на житну |
pb n="241" /> чизме из блата.{S} С тога чак и комшија комшији ређе долази, нарочито ако нису је |
је <pb n="74" /> Тима знао добро, можда чак и из сопственог и горког искуства, јер се тако нешт |
ила је једнако тако љута, да није хтела чак ни после недељу дана да иде с <hi>погачарима</hi> у |
ло овамо код куће, око шпархерта а пола чак у трећем сокаку око оног дућана тамо где виси онај |
, мека као памук, није никог грдила, па чак ни Жужу него је само саветовала: „Са <hi>лепим</hi> |
је по ваздан шапутала тихо молитве, па чак и онда кад је у кујни помагала Јули и Жужи и љуштил |
него и што се тиче поп-Спирине куће, па чак и за комшинске куће било је добро.{S} Колико је сам |
ерски, и инфантериски, и артелирски, па чак и „маринерски“ официр, уступише места свршеном клир |
иво; али тек, тек су се разговарали, па чак и сложили у једној ствари.</p> <p>— А кол’ко сте пл |
а крајцара, госпоја-Сосин двогрошак, па чак и један сексер.{S} Кад и с тим беху готови, изађе п |
ико је грлат.{S} Нико га није дирао, па чак ни несташна дечурлија која су <pb n="3" /> после ки |
кроз тарабу, и „ероберунг“ направио, па чак и дотле дотерао, да се дрзнуо понадати да ће му <hi |
о главчина и јунаку чизме до чланака па чак и до штруфли.{S} Треба да су, што кажу, „пасент“ чи |
свет пуну шаку крајцара, двогрошака па чак и неколико сексера.{S} На један тако бачен сексер, |
млад попа, заборавивши свој немешаг па чак и чин, умешао међу ону гомилу, која обично салета к |
ир уланерски, хусарски, инфантериски па чак и један (невероватно у Банату!) „маринерски“ официр |
и како је.{S} Ту су пред кућом пили па чак и играли уз свирку која се лепо чула из куће.{S} Ер |
би дуда.{S} Могли су се сити најести па чак и напунити шешире и понети кући својим убогим родит |
"78" /> и нови учитељ певао Херувику па чак (преко очекивања) и поп Спира говорио предику.{S} К |
рхалтовала, него и свима у комшилуку па чак и баба-Тини која се још пре педесет година унтерхал |
у је само женско оштро соколово око (па чак и кад наочари понесе!) да примети, а гђа Сида је би |
он дочуо, да је онај, то јест, поп Ћира чак ишао ди треба, да израдим, да његов будући зет, то |
его се тако поваздан одмара.{S} Не мора чак ни чизме ујутру да навлачи, него се само ујутру пре |
е од једнога другоме, заборавимо.{S} Та чак смо се и руковали и пољубили пред њим —</p> <p>— <h |
какав би то опет роман био без пољубаца чак и у десетој својој Глави!!!</p> <milestone unit="su |
<p>— Охо! — рече поп Ћира и диже обрве чак под ћелепуш. — Охо!</p> <p>— Е, сад гледај ти само, |
лужби олтару и звонари.{S} Назвао га је чак „столпом православија“.{S} И где год је после било |
тога места био је заступљен.{S} Била је чак и варошка музика за окретне игре, а ни Совра гајдаш |
напио и наиграо тога дана!{S} Дошла је чак и поп-Ћирина Ержа, незвана ал’ из весно послана.{S} |
о згодне и добро познате дуванкесе које чак и у Србију донесе по неки тестераш.{S} А омладина, |
х изненади и госпођа-Сиду и Јулу, па се чак и Шаце сетио, купио му лепу пошу од црвене свиле, к |
ело ствар и довело до сукоба за који се чак у Темишвару чуло.{S} У кратко, цела је Глава пуна в |
а перје лети чак под гредицу и по соби чак до бабиних чизама које се, непуњене сламом и намаза |
о преко плота и тарабе отпочињали — или чак и имали какав — роман), њима остављам, да представе |
је више волео да је уштине за образ или чак и пољуби и пошто се она није никад отимала, па јој |
сматрају да је грехота испребијати или чак и убити финанца; тамо где се крадене ствари из села |
да и могло захтевати, да пружи руку или чак и да прими руку пружену ради измирења, па ма ту рук |
дина у солдатима далеко тамо у Буковини чак, како је и он или месечар или лопов, тако нешто, је |
Јосифом и Пентефријевицом и ако су они чак из Старога <pb n="333" /> Завета, али грдан страх г |
ју, а баба се љути и кија, а перје лети чак под гредицу и по соби чак до бабиних чизама које се |
о приповедало, <hi>он,</hi> Шаца, с њом чак и састајао у башти и курисао кроз тарабу, и „еробер |
ђен зауставио, и питао у себи: откуд он чак ту?!{S} За тим се вратио кући, легао и дуго није мо |
а Владику рекла!{S} Поп Ћира је побегао чак у трећу собу од страха кад је чуо бласфематичне реч |
само грешни мирјани у парохијама, него чак и пароси, мрзе.</hi> </p> <p>Ах, јесени, јесени!{S} |
худе среће да буду не само опажени него чак и спевани.</p> <p>Ко их је спевао, то се никад није |
колико, тако да је једно кандило горело чак и пред прекрасним Јосифом и Пентефријевицом и ако с |
је пре био то сада случај, кад се ишло чак у Темишвар у ком би оне са села могле читаво пола д |
а сватове?</p> <p>— Кажу, гнедиге, тамо чак око Ђурђева дана.</p> <p>— Тхе, а шта зна!{S} Што к |
е гајде да се чују к’о оно велико звоно чак до последњи’ салаша, макар му пукле оне његове гајд |
саопштен им услов и оженили су се, јер чак и црквењак, предшественик данашњег црквењака Аркади |
а мајстори једнако свирају па их изведу чак иза вароши до велике баре или на Тису, а пацови све |
певао и китио и дизао обрве при појању чак и на теме, радо се прими тога, а Аркадија полети к’ |
о несретно да му је окренуо доњу вилицу чак на леђа!{S} Једва је Софра брица наместио на старо |
ни обраћао пажњу, па није ни приметио; (чак је повео једном реч и то пред Јулом о једној доброј |
и укусно одело.{S} И душанка и прслук и чакшире све од бела танка штофа и све раскошно ишарано |
подадуо бојтар седи за једним дугачким чамовим столом па гледа из буџака као пацов из рупе.{S} |
рају и претурују и падају на тртице око чанка с кашом.</p> <p>— А где је мати? — запитаће поп С |
нису дала, као најстидљивијем, да приђе чанку пуном каше; — на против, ако ко, онда ми треба да |
рибу, и носи за шеширом велико перо од чапље, а чим изађе изван вароши а он одмах скида чизме |
њему лепо одело а за шеширом му велико чапљино перо, као што и приличи јурату.{S} Изведоше и м |
ива па штрикају или потштрикавају плаве чарапе, од чијих се сара после врло често праве врло зг |
седела пред кућом и подштрикавала неке чарапе под багремом, видела је како је онај путник у ко |
{S} Гђа Перса седи и подштрикава попине чарапе, и она слуша, само што она не плаче, али се ипак |
ј и забадајући штрикнодлу кроз клупче и чарапу.{S} А то још јасније признају кад хоће да удену |
а, па му није до чарде.{S} Шта му треба чарда?!{S} Ваљда после оне поповске красне шљивовице, д |
воле мало више да дивани.{S} И чим која чарда, — а фала Богу нису ретке — а он: <hi>стој!</hi> |
остаде у коли бајаги спавајући.</p> <p>Чарда — једна страћара, нахерена на једну страну — беше |
н-Сент-Мартону што су ти сву ноћ играле чардаш...{S} За то си ти сад и дотер’о до паса!...</p> |
Бог наружио! — ропће овај нови „Јов“ са чарде.</p> <p>— Изгорећеш, несрећо једна! <hi>Изгорећеш |
пита Пера који је нерадо пролазио поред чарде к’о поред турског гробља.{S} Његов је принцип био |
главу у бунду, па сам тако ћут’о све до чарде.{S} Кад се он сиш’о с кола, ја сам промолио главу |
бе и своје коње код попа, па му није до чарде.{S} Шта му треба чарда?!{S} Ваљда после оне попов |
о јесење путовање са једном епизодом на чарди.{S} У првој половини Главе је забава, а у другој |
поведа и једнако се јада па било кога у чарди ил’ не било!{S} Једнако приповеда о старим времен |
је потерао мало боље коње, који су се у чарди довољно одморили.{S} Већ се види ченејски торањ а |
бом и не свратише у њу.{S} А и шта ће у чарди, кад је Пера поткрепио добро и себе и своје коње |
се кола пред једном нахереном и чупавом чардом.</p> <p>— ’Оћемо л’ мало да се одморимо? — запит |
Тоцилова и пуцањ бича, и кола оставише чарду.</p> <p>Поп Спира се наместио поред поп-Ћире који |
шта ће све за њих да купи.{S} Прођоше и чарду и оставише је за собом и не свратише у њу.{S} А и |
после их испреже па уђе с поп-Спиром у чарду а, поп Ћира остаде у коли бајаги спавајући.</p> < |
је беле руке,</l> <l>Натруниће моје очи чарне!“ —</l> <l>То изрече, у Тису утече!</l> </quote> |
воду ’ладну,</l> <l>Попиће ми моје очи чарне!</l> <pb n="231" /> <l>И поздрав’те мога <hi>мило |
te> <l>Радуј се, млада нево!</l> <l>Већ чарне твоје власи</l> <l>Од мирте венац краси,</l> <l>З |
запамтило и Сеобу Срба под Патријархом Чарнојевићем; јер се приповедало за њ, да је био наизме |
завршује се подужим монологом и једним чаробним лукративним сном Ниће боктера</hi> </p> <p>Дав |
им гласом у млађим годинама и купила са чаршафа мрвице од пите с орасима и метала их на једну г |
{S} Јули жао баш озбиљно.{S} Час криви, час правда себе, ал’ опет на крај краја, кад озбиљно пр |
нство!“ А мо’ш мислити како ми је било, час ме зима час врућина спопада.{S} Не знам још шта је, |
ас има он нешто да ради; час пали лулу, час га жуљи чизма па је свлачи, па онда испусти бич па |
“...{S} Сваки час има он нешто да ради; час пали лулу, час га жуљи чизма па је свлачи, па онда |
ју па се све шарени сокак од лепоте.{S} Час из ове час из оне куће испадне тек из авлијских вра |
јој авлији.{S} Јули жао баш озбиљно.{S} Час криви, час правда себе, ал’ опет на крај краја, кад |
енце час у рукама Ракоцијевих Куруци, а час га преотимали Монастерлијини Срби, док се на послет |
а фрау-Цвечкенмајерка и час се унутра а час у авлији налазила.</p> <p>Фрау-Габриела је била на |
азе године, а женска деца, што кажу, за час нарасту и нађикају к’о штир.{S} Срећан пут, па позд |
а да буде прстен, настаде весеље.{S} За час се искупило друштво из комшилука.{S} Нашли су и Сов |
даде знак и кола полетеше сокаком и за час се нађоше изван села.{S} Луди коњи и још луђи кочиј |
оњима.{S} Као ветар пролете улицом и за час нестаде и кола и коња и момака и девојака; и цвеће |
веће и перје и ковиље, све се изгуби за час у даљини.{S} У последњим најпаметније тераним колим |
’ш мислити како ми је било, час ме зима час врућина спопада.{S} Не знам још шта је, ал’ већ вид |
се само крстила и погледале час на попа час на ћерку.{S} Поп Спира је викао да се сва кућа трес |
е шарени сокак од лепоте.{S} Час из ове час из оне куће испадне тек из авлијских врата кита; пр |
оспоја Сида се само крстила и погледале час на попа час на ћерку.{S} Поп Спира је викао да се с |
Ијују!{S} Целим путем плаче и проклиње час кад се тако дебела родила на свет. — Меланија је би |
али сваки своју,... а он се само окреће час једној час другој.{S} Младић, наравно, има очи па п |
е приповедало за њ, да је био наизменце час у рукама Ракоцијевих Куруци, а час га преотимали Мо |
ет погледа у Перу који се само окреташе час једној час другој попадији.</p> <p>— Та, та, та, го |
ора непријатељица фрау-Цвечкенмајерка и час се унутра а час у авлији налазила.</p> <p>Фрау-Габр |
то су живе!...{S} Још који дан... сваки час очекују вест...{S} Спиро, Спиро, не испуштај „терно |
даји, где се опрема млада, журба; сваки час улазе и излазе оданде.</p> <p>Кад се Шаца скиде с к |
n="281" /> чува к‘о очи у глави; сваки час га загледа и пипа, је л’ му на свом месту.{S} Па ба |
е него Прока „хоћеш-Нећеш!“...{S} Сваки час има он нешто да ради; час пали лулу, час га жуљи чи |
се мало одмори, а она га погледа сваки час, па му одговара: „Биће све к’о што си рек’о и извол |
-Anne</foreign>“, па се лопта, па сваки час испусти, к’о бајаги, лопту, а <pb n="129" /> лопта |
ша и шета се по соби и застајкује сваки час; размишљава, гледа у штукатор или кроз прозор, па н |
е живо и неусиљено текао, чаше се сваки час и пуниле и празниле.{S} Домаћин навалио па их једна |
а Јуца тамо ближе вратима, она ће сваки час устајати.</p> <p>Поседаше сви пошто се прекрстише.{ |
; она се предала јелу и сркала, и сваки час брисала наизменце уста салветом или лице кецељом.</ |
час гђицом, јер тако су и у селу сваки час грешили) узела, дакле, штрикерај у корпицу па полет |
и ружно, десило у једном крају, за тили час сазнали су сви <pb n="191" /> остали крајеви од Шва |
ину коње.</p> <p>Остаде за њима за тили час и вашариште и гробље и лудара, и ухватише се главно |
цкање међу татама — прође поноћ за тили час.{S} Тек чујеш неко шуштање, кашљање, неке ропце а з |
читаоце за извињење, што ћемо је звати час гђом час гђицом, јер тако су и у селу сваки час гре |
воју,... а он се само окреће час једној час другој.{S} Младић, наравно, има очи па пробира и ша |
у Перу који се само окреташе час једној час другој попадији.</p> <p>— Та, та, та, госпоја Сидо, |
за извињење, што ћемо је звати час гђом час гђицом, јер тако су и у селу сваки час грешили) узе |
чивка.</p> <p>Мож’да је сада и то, мало час споменуто, био један разлог; али не мање јак разлог |
ада пада на памет!{S} А ја баш сад мало час с мојим попом разговарам, па кажем баш: „Ју, Боже, |
вила од лаке несвестице, у коју је мало час пала, кад је видела поп-Спиру у колима у којима ће |
о, онако к’о у домаћице која сече онога часа из рерне извађени врућ куглоф, који јој је испао в |
} Фрау Габриела је полетела одмах онога часа, кад их је видела заједно у колима и јавила свима, |
се фамилијаран човек не може ни на пола часа изван вароши на пут кренути, а да га женска чељад |
н попа само седи.{S} У двадесет и четир часа тек ако се једаред диже да види, вели, коње, или к |
оних седамнаест искуцао је после четврт часа још седамнаест пута, па је ућутао.{S} И сад се сам |
баш што он воли, и допала му се.{S} За часак покуса из тањира.</p> <p>— Ево вам и ноге... да в |
„ероберунг“, па сад не пуштај га ни за часак.</p> <p>— Не брин’те се, мама!{S} Остав’те ви то |
оклети ови млађи!{S} Баш се човек ни за часак не може на њих ослонити!</p> <p>— Та знам, знам, |
покрет капији.</p> <p>— Та ај’те бар на часак.</p> <p>— Не, не... не могу! — рече путник отимај |
дају, а опасност тако близу) — да пошље часком Ержу каквим било послом, да разгледа и јави.</p> |
с, кажи, моја госпоја, да нам позајмите часком, управо за ноћас, вашега мачка.“ Кажи да се јави |
— Ержа, снаго, — викну гђа-Перса, — иди часком до поп-Спирини’, па кажи госпоја-Сиди: „Поздрави |
а сад је отрчала у комшилук да позајми часком оклагију; њихова се скрхала прекјуче кад је мама |
штогођ, па кажем сама себи: дај да одем часком до госпоја-Соке; она ће то знати, кад држи дућан |
ача, да држи ону његову певницу, док он часком не оде.{S} Орестија, који је ванредно певао и ки |
е књиге</hi> у православне цркве!!{S} А Часловац је <hi>његова сопственост</hi>, он га је купио |
ијом утерујем у лаж, па да кажем, да је Часловац био, јер би се тако, знаш, одао и призн’о.</p> |
Часловац!{S} И то још и није онај прави Часловац од оних из Русије послатих, него други неки, т |
} Није Пентикостар, него Часловац, мали Часловац!{S} И то још и није онај прави Часловац од они |
већ прва лаж.{S} Није Пентикостар, него Часловац, мали Часловац!{S} И то још и није онај прави |
оно није ни била та књига, него <title>Часловац</title>...</p> <p>— Па... овај... а зар то ниј |
ил’ оног њеног што довлачи неке Чифуцке Часловце у нашу цркву и вара господина Владику!...{S} А |
америо ми је само то, што сам се <title>Часловцем</title> послужио, каже: то су црквене утвари, |
ем; један урамљен рад с перлицама, нека часна трпеза, шта ли, са силним крстовима и чирацима са |
лата, к’о да су је бикови вијали.{S} О, часни те, жено! — крсти се гђа Перса. — Каква је то сам |
на капији, крсти се и чуди и вели: „О, часни те, девојко!“</p> <p>Гђа Сида није могла то да тр |
ни намање лепо.{S} Хахаха!{S} О, жено, часни те утук’о!...</p> <p>Колико је лепша слика у поп- |
днети до куће!!</p> <p>— О, жено, жено, часни те!...{S} А како... ха ха ха!</p> <p>— Срећа, те |
знам да ћете ми се смејати.{S} О жено, часни те!{S} Та помислите само!{S} Целу целцату ноћ сам |
али, да отворим мало пенџер!</p> <p>— О часни те, дете!{S} Па што га ниси одма’ затворила?</p> |
.{S} То су она иста два попа, чијим сам часним именима као насловом украсио ову приповетку; то |
.{S} И са часницима је већ готово.{S} А часници су таки људи, да се Шандор може само поносити к |
ан, дан венчања Јуле и Шандора.{S} И са часницима је већ готово.{S} А часници су таки људи, да |
— Јесте! — вели Јула.</p> <p>-— На моју часну реч, верујте ми, — вели Пера, — и да сам их до са |
вор између попова био је тако око девет часова.{S} Тога истога дана после подне, приповедале су |
м и врућином.{S} Тако је трајало до пет часова.{S} Тада гђа Перса подсети друштво, да би добро |
ваздан био код ње.{S} Чим сврши школске часове, а он ајд одмах к њима.{S} Ту седи у кругу своје |
поздравља домаћин. — Каква срећа, каква част.</p> <p>— Боље вас нашли! — чу се поп-Ћирин глас д |
у већма нег нас, па нек ти је, каже, на част!{S} Ал’ ја, каже он, нећу више да те признам за си |
таста, па к’о вели:{S} Оно друго све на част вам!{S} Ајде, дакле, у здравље заручника.{S} Спаси |
жем баш да нема; оно што има боље, томе част и поштење, — вели гђа Перса. — Али тек, ја бар уве |
!{S} Ид’те, молим вас.</p> <p>— На моју част, слатка!</p> <p>— И-ју!{S} Ко би то рек’о!</p> <p> |
вога несретног случаја.{S} Али сада као частан човек, пређе са свим на страну поп-Ћирину и одсу |
адом лукумиће, кад сви по кући заспе, и части се са себи равнима, да се послужим сопственим реч |
руге живине а на њему дечурлије која се частила дудом.{S} Попадији није никад потребно било да |
есно, да ће се коњи још бар недељу дана частитити ченејским сеном.</p> <p>Кола су пошла, и путе |
оспођа Перса је тако близу била жељеном часу освете, а осећала се у праву, да је сада била као |
јничког живота, који се тих година радо чатао.{S} Меланија је добила прилично васпитање; била ј |
и да хеклује штрумфпандле и сас перлама чачкалице за зубе и немецки унтерхалтунг!{S} До’ће врем |
једну чашу — бајаги чаша није чиста! „А чаша била чиста, к’о дијомант!“ уверавала је <pb n="99" |
м чистом шнуфтихлом једну чашу — бајаги чаша није чиста! „А чаша била чиста, к’о дијомант!“ уве |
м цицаном кецељом.{S} Сад, да ли је баш чаша била прљава или није, то вам писац не уме казати, |
ила. — и она што висе, и она у окрњеним чашама старога фазона, које се пре шездесет година доно |
{S} Разговор је живо и неусиљено текао, чаше се сваки час и пуниле и празниле.{S} Домаћин навал |
ће!</p> <p>Док се они тако разговарају, чаше се непрестано пуне и празне.{S} Пију оба попа, а п |
га само!</p> <p>Г. Пера узе и попи пола чаше, а поп Спира се наслонио на десну руку, а левом др |
атрала, кад је, то јест, пила из велике чаше воду, па га онако, како већ то смерне девојке чине |
„шнуфтиклама“ сте ви научили да бришете чаше; јест, ако ћете баш да знате! — вели гђа Сида па и |
шли.{S} Сидо, ајде брже дај друге чисте чаше и друго, хладније вино.</p> <p>А за тим се окрете |
} И опет се мењају тањири, доносе чисте чаше и хладно, скоро наточено, вино, и то тако траје св |
малаксава.</p> <p>Донеше и вино и чисте чаше и стадоше сипати.{S} Гђа Сида је била љута као зми |
— говорила је гђа Перса, купећи шоље и чаше са стола после јаузна, — да се нешто могу сад ство |
време разговарали, куцали и искапљивали чаше, хвалили један другога глас и пјеније, док се није |
у овој се и догодило.{S} Јер наливајући чаше гђа Перса на један мах пребледе и као окамењена по |
воде, па онај меша вино с водом, фртаљ чаше вина а три фртаља воде, па мало пијуцне а мало чит |
како већ то смерне девојке чине, преко чаше посматрала пијући полако, и допао јој се.{S} И да |
е пирамиде и били при осмој или деветој чаши, отпоче живљи разговор.{S} Разговарали су се о сво |
, па кад поједе и он опере руке у истој чаши као што сем велике господе и Чивути још раде.{S} Ј |
оме, а кад једе грожђе, а он га опере у чаши, и не једе љуске, него их оставља у тањир, па кад |
на једну чашицу.“ Кад ал’ јест, врага, чашица!{S} Буде ту и десет!</p> <p>— Па и двадесет! — д |
е ми конштрукцији!“ Једва је попио пола чашице!{S} Сирома’ младић, и сам се чуди шта га је сад |
— Не, не, верујте... не пијем.</p> <p>— Чашицу за Бога — </p> <p>— Ах, ни капи, ни капљице, — б |
е да ово чиним преко принципа! — Па узе чашицу и испи је до пола па је клањајући се врати на по |
ар да вечерам, а прид вечеру зар баш ни чашицу ракије, ај?!{S} Макар оне бећаруше.</p> <p>— Ама |
или не срдили, ја дођо’ каже, на једну чашицу.“ Кад ал’ јест, врага, чашица!{S} Буде ту и десе |
мој пријатељ из Фрушке...{S} Само једну чашицу.</p> <p>— А, захваљујем лепо.</p> <p>— Ама само |
ник.</p> <pb n="59" /> <p>— Зар толицну чашицу па и њу само до пола? — протестује гђа Сида.</p> |
но лармао у кујни, кад је хтео са пуном чашом да иде у собе да наздрави домаћину и младенцима, |
ива и своју и домаћинову <pb n="311" /> чашу као да је он домаћин.{S} Разговор је живо и неусиљ |
стук.{S} И Јула је послушала; попила је чашу воде, прекрстила јастук, али му одмах окрену другу |
како се злопати! — уздише Глиша, искапи чашу и спусти главу на сто.</p> <p>И сви тресу жалосно |
ани поп-Ћира и не примети кад му нали у чашу домаћин с којим се онако несвесно куцну.{S} Домаћи |
S} Домаћин испи до пола, а поп-Ћира сву чашу. — Њој, <hi>њој</hi> има се више честитати, морам |
пију; домаћин пола а поп-Ћира испи целу чашу.{S} Развеселише се попови добро.</p> <p>— <foreign |
и да се пофали...{S} Молим вас за једну чашу воде с бунара; са свим сам промукла од узбуђење и |
са брише својом чистом шнуфтихлом једну чашу — бајаги чаша није чиста! „А чаша била чиста, к’о |
ише Глиша Сермијаш, па пружи испражњену чашу, да му се наточи, а рука му дрхће. — Мој Проко, — |
атрала гђу Сиду а гђа Сида једну празну чашу коју је дигла и стала окретати и разгледати према |
која добила од заклана свинчета масти и чварака и сала.{S} Читава чуда причаће једна другој и с |
чуди се и вели гђа Сида гледајући кроз чвор на капији. „Гледај само, каква је; уфатила момка к |
пију — баш лепо сам видила кроз избијен чвор на капији — а он се само смеши.{S} А она смеје се, |
мо крсти <pb n="132" /> иза оне рупе од чвора на капији, крсти се и чуди и вели: „О, часни те, |
не мора имати пасош кад купује барут за чворке и зечеве, и не мора да пуши трафику, нити му ико |
ом.{S} Од силне срамоте и силна бола од чворуге, која јој је искочила, удари у плач кад се нађе |
е готова да учини свашта.</p> <p>И оно, чега се писац бојао у прошлој Глави у овој се и догодил |
дивна идила сеоског газдинства!{S} Ах, чега ти ту све није било!{S} Један спахилук, једно бога |
срећавао све девојке и лево и десно, са чега је навукао на себе не малу мрзост и опасност од па |
ила и Јула доста; нашао је на њој доста чега за вољење.{S} Њено здравље, па бујна плава коса, п |
-Ћириница.</p> <p>— Због песме, ни због чега другог! — говорила би госпођа Ћириница, кад год би |
ику, па да брез венчања живиду...{S} Од чега би, на прилику, ето господа попе живили, да немаду |
чуваш кућу, кад ти је Бог дао доста од чега ћеш да живиш, него што кочијашиш које куд по белим |
пише, да ћу ја срадати, и то баш ни од чега другог него баш одо те воде, па черес тога ја и да |
p>— Јао, наопако му звонило!{S} А через чега?</p> <p>— Через младожење!{S} Отимају се о њега; и |
но?</p> <p>— Можеш; ма да ми није ни до чега.</p> </div> <pb n="265" /> <div type="chapter" xml |
ме ова моја сиротиња, па ми није ни до чега!{S} А да ви’ш да натучем свилен шешир прико десног |
> <p>— Но, но!{S} Та доста већ једаред, чегртаљке једне, — вели поп Спира. — Па лаку ноћ!</p> < |
ћете!{S} А <pb n="289" /> ти, Меланија, чедо, ти ћеш ноћас опет бунцати, ако назебеш сад тако у |
он се осушио већ од те несрећне љубавне чежње као какав провансалски трубадур.{S} Од тога доба |
дајући своје дете како јој из дан у дан чезне, и увелико се помирила тим мишљу, да је Шаца докт |
узела најмлађе унуче Савицу и сад њега чека да ожени. „Видећете само,“ говорио је Палчика, „ја |
!{S} Шта би јој и помогло да седи па да чека; бо’ме јој барон и неће доћи, нег’ неко тако!,..{S |
<p>— Е, не сме мама, рано; мама мора да чека бабу! — рече женица смешећи се.</p> <p>— Па нека и |
’о да су баш тамо били!{S} После читања чека их „јаузн“, а после овога излазе и шетају се испре |
па ради, а сва се претворила у ухо, па чека кад ће је оданде он нешто запитати.</p> <p>— Уф, б |
ица смешећи се.</p> <p>— Па нека и попа чека бабу! — одговори Рада.</p> <p>— Па кад неће господ |
, шта ћу, кад нисам напред знала шта ме чека!...{S} А ја боме не поведох сад <pb n="114" /> за |
S} А она се баш много и не цифра.{S} Не чека, што кажу, да је два пут позову; јер комшије њене |
и овде на селу заробити и оковати, него чека само то, да му умре нека стара богата стрина, па к |
на дувару виси!</p> <p>— Али, Персида, чекај, чекај, молим те.</p> <p>— „Чекај!“ Шта да чекам? |
ару виси!</p> <p>— Али, Персида, чекај, чекај, молим те.</p> <p>— „Чекај!“ Шта да чекам?{S} Чек |
, а некмо л’ ја толики пут издржати.{S} Чекај —</p> <p>— Уф, папа, <foreign xml:lang="de-Cyrl"> |
нин, него луциферов, обешењак један.{S} Чекај само, да ви’ш комендије.{S} Код њега смо вечерали |
и по други пут запопио.{S} Лаку ноћ.{S} Чекај само да уништим овај проклети корпус деликти.{S} |
те.</p> <p>— „Чекај!“ Шта да чекам?{S} Чекај <hi>ти</hi>!{S} Шта <hi>ти</hi> чекаш... ти, ти — |
м’о си зуб —</p> <pb n="344" /> <p>— Та чекај, молим те!...{S} Немој да си тако брзоплетна.{S} |
ебогат речник и овом речју.</p> <p>— Та чекај за Бога... пусти ме да се издувам! — вели јој поп |
сида, чекај, чекај, молим те.</p> <p>— „Чекај!“ Шта да чекам?{S} Чекај <hi>ти</hi>!{S} Шта <hi> |
<p>— Господине... моле вас да дођете... чекају вас у порти пред црквом, да крстите новорожденог |
рквене прангије.{S} Накупила се деца па чекају да Аркадија испали једну прангију.{S} Али ће мал |
есавао и дотеривао — а како да једва не чекају овога новога учитеља за кога су већ причали који |
што и да отрпе, па ћуте али туве све, и чекају зиму јер су, кажу, лети млитави, а кад засвира с |
} За то су сви ћутали.{S} Јула је једва чекала да остане мало насамо, да се сита исплаче као св |
ије много ни запиткивала, зато је једва чекала да је скине с врата.</p> <pb n="213" /> <p>— Па |
крштена душа и то.{S} Ал’ ја сам једва чекала да се сврше те дерне штудије његове!...{S} Та не |
то га ниси одма’ затворила?</p> <p>— Па чекала сам, да ми ви опет кажете.</p> <p>— Па зар ти од |
p> <p>И једна и друга попадија једва је чекала да јој се попа врати, да се сита најада и потужи |
а је сретна преко сваке мере и једва је чекала да му кроз дан два да што му је обећала ако се л |
е сва зелена <pb n="134" /> од љутине и чекала само да се поп Ћира врати и да му се потужи, јер |
ла, е баш добро!</p> <p>— А ми чекали и чекали, — вели поп-Спира, — нећете ли се <hi>ви</hi> кр |
ам поручила, е баш добро!</p> <p>— А ми чекали и чекали, — вели поп-Спира, — нећете ли се <hi>в |
плану сад и поп Ћира, — или боље рећи, чекам <hi>свашта</hi>.{S} И ништа ме неће изненадити („ |
ам да чујем сад, кад је већ тако пошло, чекам још и то чудо и покор, да је ето тај поп Спира по |
још питаш шта чекам!{S} Шта <hi>ја</hi> чекам?</p> <p>— Да, шта чекаш?{S} Шта чекаш још?!! — пр |
аш... ти, ти —</p> <p>— Шта <hi>ја</hi> чекам?{S} Питаш ме?{S} Не чекам ништа, — плану сад и по |
јем.</p> <p>— Шта <hi>ја чекам</hi>!{S} Чекам да чујем сад, кад је већ тако пошло, чекам још и |
кај, молим те.</p> <p>— „Чекај!“ Шта да чекам?{S} Чекај <hi>ти</hi>!{S} Шта <hi>ти</hi> чекаш.. |
ватељ ценио.</p> <p>— Е, сад моје је да чекам, — вели г. Пера, — а остало је, што кажу, у Божиј |
а зелена.</p> <p>— Шта чекам?{S} Шта ја чекам? ’хоћеш ли баш да ти кажем?</p> <p>— Јесте, још т |
кор ’хоћу да чујем.</p> <p>— Шта <hi>ја чекам</hi>!{S} Чекам да чујем сад, кад је већ тако пошл |
клипка с њим!{S} И ти ме сад питаш: шта чекам!</p> <p>— Јесте, питам те, Ћиро, шта још чекаш? — |
јаче гђа Перса сва зелена.</p> <p>— Шта чекам?{S} Шта ја чекам? ’хоћеш ли баш да ти кажем?</p> |
жену награду!{S} И сад ме још питаш шта чекам!{S} Шта <hi>ја</hi> чекам?</p> <p>— Да, шта чекаш |
а <hi>ја</hi> чекам?{S} Питаш ме?{S} Не чекам ништа, — плану сад и поп Ћира, — или боље рећи, ч |
оје ми њега као свог рођеног сина једва чекамо да видимо.{S} А девојку смо му нашли и добра кућ |
.“</p> <p>— А ми, богме, нисмо ’тели да чекамо лимун, него се кренули сами, — рече гђа Перса ка |
о, ето, вечерас!{S} Шта ту још имамо да чекамо!{S} Нек вечерас буде формална прошевина а кроз д |
едеље -</p> <p>— А не, не.{S} Сутра вас чекамо.</p> <p>— Добро, — рече Пера. — Дакле... љубим р |
ра и поздрави се с учитељем, који га је чекао.</p> </div> <pb n="80" /> <div type="chapter" xml |
кве син мрзео је на то швапско печење и чекао је гужвару омиљено своје јело:</p> <p>— Не марим |
баш ми је жао што сте морали толико да чекате —</p> <p>— О, ништа, ништа.{S} Ја сам се у остал |
бестрага натраг, а ви седите у коли’ па чекате.{S} Што другима треба пола дана, њему треба чита |
да пошљем по вас да дођете; или да нас чекате код вас.</p> <p>— Ето видите, а оно испало па ће |
и једну прангију.{S} Али ће мало подуже чекати, јер га је фрау-Габриела замолила да не пуца док |
ом.</p> <p>— Извините што сте ме морали чекати; али сам мор’о да останем, задрж’о сам се мало р |
} Чекај <hi>ти</hi>!{S} Шта <hi>ти</hi> чекаш... ти, ти —</p> <p>— Шта <hi>ја</hi> чекам?{S} Пи |
Шта <hi>ја</hi> чекам?</p> <p>— Да, шта чекаш?{S} Шта чекаш још?!! — праска гђа Перса.</p> <p>— |
> чекам?</p> <p>— Да, шта чекаш?{S} Шта чекаш још?!! — праска гђа Перса.</p> <p>— Кад се оно јо |
/p> <p>— Јесте, питам те, Ћиро, шта још чекаш? — виче још јаче гђа Перса сва зелена.</p> <p>— Ш |
— рече поп Ћира па превуче шаком преко чела. — Ено га код своје куће.</p> <p>— Дош’о?! — запит |
чно путник и превуче шаком уморно преко чела.</p> <p>— О, баш ми је жао што нећете!{S} Па, позд |
и више година је код мене; сам енглески челик, оштар к’о бријач.{S} Извол’те се уверити! — па г |
а га даде г. Пери.</p> <p>Овај се чудио челику и рече значајно једно „О!“ а за тим поп Спира ок |
ћак, боду и туцају главама к’о овнови и челиче своје темена на тај начин, да временом постану т |
пева?{S} И стари учитељ диже наочари на чело па погледа боље преко пута, а стари Лекса лецедер |
їю да изсыпана бȣдетъ вонъ, и попираема человѣки.“</foreign> И право је и казао.{S} За сад нам, |
сео брез вина; јер „вино веселит сердце человјека“, што рек’о цар Давид <pb n="87" /> у једном |
, ух, ух! — хуче гђа Перса и лупа се по челу. — Остави ме... немој ми ни приповедати!{S} Идем у |
је се Пера који се већ почео знојити по челу и око себе помало све у дупликату виђати.</p> <p>— |
ак песме и он гласи:</p> <quote> <l>„По челу сте редом</l> <l>Шнекле поређали,</l> <l>Зулове ст |
н вароши на пут кренути, а да га женска чељад као камилу не натовари каквим поруџбинама које ни |
на време таванска врата, која је домаћа чељад заборавила да затвори.{S} Псује домаћин заборавне |
ата викала и дозивала домаћице и женску чељад, да им каже шта је чула.{S} На прва три места рек |
рим оком пази, да ко од облапорне кућне чељади, или из комшилука ко, не одсече крадом свинчету |
та ће им бита и једна), за тим кујна па чељадска соба.{S} Из собе за ручавање излазиће се у куј |
злазиће се у кујну а из ове у шпајз и у чељадску собу (и онда се неће моћи сваки ђаво довлачити |
и онај стари сат поп-Спирин је доспео у чељадску собу, јер је, како је пакосно говорила гђа Пер |
коње и лепе жене, каже он; е, ако ни по чем, по том ћеш о’ма’ познати Бирцлијине!“</p> <p>— Зна |
анија која има „немецко васпитање“ ни у чем ноблија изгледала од Јуле.{S} И она и она друга њен |
не спомене, а гђа Сида ћути или о које чему говори. „Видиш бештије једне,“ мисли у себи гђа Пе |
о кажу, прснути тиква и догодити се оно чему се нико није надао и што би се замерило и самим пр |
!{S} Јер ако ћемо право и објективно, у чему је Шаца умакао Тими; обојица су били школски друго |
ва, да ће скорим сваки читалац видети у чему је ствар.{S} Казаће им он то већ на своме месту, и |
етрећи своје рубље и наређујући често у чему ће је сахранити и шта ће све купити за покој душе |
о спремање опреме и дарова девојачких у чему им је не мале услуге учинила и фрау-Габриела.</p> |
гим у реду к’о гуске.</p> <p>Близу је и Ченеј.</p> <p>Још мало ето их на вашаришту.{S} Прођоше |
ићете.{S} Стићете комотно још за вида у Ченеј.</p> <pb n="296" /> <p>Платише бирташици ракију и |
А паор паора држи.</p> <p>Кад стигоше у Ченеј, свратише на једно пола сата на одмор код поп-Олу |
>Кола су пошла, и путем од Темишвара до Ченеја попови су се разговарали у колима.{S} Разговор н |
лаву у бунду ко корњача, па тако све до Ченеја.{S} Е, ту нисам већ мог’о да останем на коли, не |
у која уђе.</p> <p>— Је л’ какав пут до Ченеја?</p> <p>— Рђав, господин-попо...{S} А зар би’ ја |
иди ченејски торањ ал’ је далеко још до Ченеја.{S} Путују ал’ на путу још никог да сретну.{S} Т |
чарди довољно одморили.{S} Већ се види ченејски торањ ал’ је далеко још до Ченеја.{S} Путују а |
ватре и пијуцкао комадару у друштву са ченејским црквењаком.{S} Разговарали су се о овогодишњо |
е се коњи још бар недељу дана частитити ченејским сеном.</p> <p>Кола су пошла, и путем од Темиш |
и вечеру и конак код гостољубног пароха ченејског поп-Олује названог.{S} У њој је врхунац запле |
а и сам мислио, него и ја одседнем код ченејског попа.</p> <p>— Знам га, што има жену Тину, Ти |
а славно користио гостопримством у кући ченејскога попа.{S} Добро се угостио и он и коњи му, а |
ђите око подне, па онда морате ноћити у Ченеју код господин-пароха, оног, оног што га паори зов |
ј је врхунац заплета који се развијао у Ченеју и Темишвару</hi> </p> <p>Опет подужи и досадан п |
о му звонило!{S} А через чега?</p> <p>— Через младожење!{S} Отимају се о њега; и један и други |
</p> <p>— Јао, наопако му звонило!{S} А через чега?</p> <p>— Через младожење!{S} Отимају се о њ |
и!{S} Та сви смо ми <hi>немаши</hi>, па через тога се и свађамо.{S} А да смо „немеши“, нит’ би |
један и други има у кући на удају... па через господина Пере учитеља.</p> <p>— Та знам, знам... |
тета што није у мојој „парокији“!{S} Па через тога баш и мислим, да се променим сас оним мојим |
је твоја кожа на лицу здраво хаглих па через тога.</p> <p>— А на што ти то? — пита је Пера.</p |
ећ читаву недељу дана није тук’о, а све через венчања.</p> <p>— И треба, и треба! — вели Пера Т |
ко сам се само пути тук’о у колу, а све через ње!...{S} Све је до мене морала да се ’вата у кол |
тога, да је настала ’ладноћа међу њиме через младога хер-лерера, тога младића.{S} Госпоја Сида |
ерина, то ћеш и сневати!</p> <p>— Та не через тога, него се бојим да те не каштигују.</p> <p>— |
а дужност.</p> <p>— А за што да идем, и через кога да идем!?...{S} Није ме, до душе, нико звао |
кући пржене кожурице...{S} А требаће и через мишева; накотила се поган, нос да одгризе... ја ћ |
орме ради, да може извадити шнуфтиклу и через кијавице, коју је срећом у то време добила!...{S} |
до лепо умете и надалеко сте се прочули через њих.{S} А ја, ђаво би ме мој знао, мени никад не |
тер, па да к’о ники шаров режим и лајем через туђег имања а за туђу асну?{S} Ди би мој газдашаг |
д пре... а морала сам данас да прекинем через Петка —</p> <p>— Онда нисте требали ни долазити! |
ла, — вели му Нића; — него сам ти дош’о через твоје асне, газда-Перо.</p> <p>Па му онда тишим г |
газда, кад ти можеш да држиш коње само через газдашага и сватова.</p> <p>— Та, господин-попо.. |
шта сам ја тунакара стао да лупам главу через Шаце брице!{S} Е, чудо ми нико!{S} Та кад сад нећ |
едељом, тако да је свет избегавао цркву через тих силних дација, а данас, као што сте и сами ви |
у и певају.</p> <p>— Нисам ти дош’о баш через јела и пића, газда-Петре, а за које ти опет фала, |
од чега другог него баш одо те воде, па черес тога ја и дан-данас мало пијем воду.</p> <p>— Е, |
тала данас већ позната „од Пеште даж до Черне Горе“.{S} Писар Тима се, истина, у себи секирао и |
а и <pb n="159" /> од шапурикина брашна чесница и василица правила; о скакавцима и пацовима и о |
и воспитану девојку, примјерну пуницу и чеснога таста, па к’о вели:{S} Оно друго све на част ва |
упруге, кол’ко ваша, <hi>баш ваша</hi>, чесњејши господин-Ћиро, што сте, то јест, ви, у своје в |
драви и дебели попови могу.</p> <p>— Е, чесњејши, — ословљава га поп Олуја, показујући му нову |
ече смејући се.</p> <p>— Та служите се, чесњејши господин-Ћиро, — нуди га домаћин... — Шта, ваљ |
ану, омиљено путничко јело. — Извол’те, чесњејши, дед’ Спиро!</p> <p>Путници поседаше.{S} Нуде |
ква предисловија!</p> <p>— Та... знате, чесњејши господин’ <hi>Спиридоне,</hi> мислим, је л’ вр |
вор.</p> <p>— Па, ви ми се и не фалите, чесњејши... вама се, к’о мислим, сме честитати.{S} Чули |
е здравље, драги мој и ретки мој госте, чесњејши господин-Ћиро!{S} Ал’ нека, — можемо још све и |
ећа, каква срећа.{S} Та јесте л’ ви то, чесњејши?</p> <p>— Успут, онако успут, — вели поп-Ћира |
о, — викну мало јаче домаћин с врата. — Чесњејши...{S} О, оче Кирило! — викну још јачим гласом. |
} Бољу вам не бих знао пожелети.{S} Мој чесњејши пријатељ, господин Кирило, он је, ето на примј |
Јули, и већ, Бог зна како!{S} Одаје јој чест; све му она свлачи чизме, не да ником другом нит’ |
ш тако шмокљан, а ограда није била тако честа — по свој прилици да јесу.{S} И какав би то опет |
а, а кола на браун-капију са дугачким и честим ексерима са врховима горе поређанима због лопова |
та на која је бирташица изашла. — Једна честита душа; та да је, што кажу прико новина тражио, — |
зар је то честита ракија?!{S} Да је то честита ракија, ја би’ се бар стрес’о кад је пијем.{S} |
кудим еспап, јербо смо род; а зар је то честита ракија?!{S} Да је то честита ракија, ја би’ се |
, боље да је <hi>он</hi> ту, па да њему честитам, јер њему се тек може честитати!{S} Шта мислит |
показујући му нову лулу, — а ви ми и не честитате!{S} Морам сам да вам се похвалим.{S} Гле’те с |
ном имању.{S} Па, Бога ми, вама се може честитати; ова општина, к’о што видим, добро стоји.</p> |
да њему честитам, јер њему се тек може честитати!{S} Шта мислите; добити девојку из такове кућ |
е, чесњејши... вама се, к’о мислим, сме честитати.{S} Чули смо да... ви... овај, удајете госпођ |
у чашу. — Њој, <hi>њој</hi> има се више честитати, морам признати! — вели искрено поп-Ћира.</p> |
— А, господине, мило ми је што вам могу честитати —</p> <p>— А, дакле сте слушали.</p> <p>— О, |
ш код неких; и ни код једног није нашао честитих арњева, а где би их и било, ту је газда опет н |
што је била природна последица Јулиних честих одлажења и састанака у башти на огради, а што је |
исуству тетка-Макре што кажу „под видом честности“, тако да би им то увек био згодан изговор да |
је уштинила за образ него је, шта више, често грдила и називала је леном девојчуром што дању по |
мазана зејтином.{S} Све на њима чисто а често и ново, па и деца добила неки свечани, недељни из |
као какав невешт педагог.{S} Врло су га често секирала <pb n="51" /> деца из комшилука кад изађ |
ерса још једнако брани, па се ради тога често препиру <pb n="404" /> мати и кћи.{S} Гђа Перса н |
се послужим реч’ма којим га је попадија често грдила мрзећи га и замерајући му нарочито што је |
враћа и мисли су њене од неког времена често блудиле изван куће и занимале се једном њојзи мил |
памћење.{S} Забораве где шта оставе, па често пола сахата и више, траже на прилику напрстак. „Т |
она није никад отимала, па јој је доста често и пасирало.{S} Само је госпоја Сида никад није уш |
бих живаца, врло осетљива.{S} Падала је често <pb n="107" /> у несвест и била — како је гђа Пер |
е није дала дуго молити.{S} Долазила је често и незвана.{S} Она је поваздан била по туђим кућам |
је већ изашао на потиљак.{S} На њему је често фрајла Меланија ждронцала неке арије.{S} Кад је п |
м стародревним хумором и шалом, — дотле често онај шести и прекобројни, који обично није ни пре |
ла многе ствари из разговора који су се често водили.</p> <p>— А чујете л’, — запитаће је тако |
</p> <p>После овога састанка врло су се често састајали и разговарали.{S} Колико је само пута п |
варање свега и свачега седеле су радо и често обе попадије.</p> <p>Стигли су већ пред кућу.{S} |
пинчике“, к’о ја што држим, говорила би често она, па не би плаћали штроф кад коме откине по по |
сад ћете кашљати целу ноћ! — ословио би често забринути син Ћира своју маму, а оно мама мирно с |
рману, ветрећи своје рубље и наређујући често у чему ће је сахранити и шта ће све купити за пок |
јатаја мученице препеченице.“ Пио је он често и сам и у друштву с друговима и био често меланхо |
жасним немешко-паорским хркањем, спасао често и себе и још бар пет шест комшијских кућа.</p> <p |
сто и сам и у друштву с друговима и био често меланхоличан као сваки богословац.</p> </div> <pb |
аве чарапе, од чијих се сара после врло често праве врло згодне и добро познате дуванкесе које |
е, јер су једва нашли жрналицу; како су често у поп-Спириној кући пили кафу, тако им је и треба |
ајсјајнији балови, па тако и ту.</p> <p>Често одлазе у тазбину и Пера и Шаца, а и тазбина иде њ |
и риф држати.{S} Доста што сам отворио четворе очи, а држало је једно Чифуче.{S} Још је попуст |
<p>Али деца неће с кола.{S} Ударило све четворо у плач и дреку, па неће доле, него зову маму да |
аест пути у свој боктерски рог, а после четврт сата још једанпут, и укравши тако читав један са |
После оних седамнаест искуцао је после четврт часа још седамнаест пута, па је ућутао.{S} И сад |
ка.{S} Баш кад су измакли тако за једно четврт сахата изван села потера он своје коње поред фра |
паприка и прекјучерање земичке и читаву четврт сланине, који је висила на завидној висини и око |
око њега зинули па слушају; по неки још четврт сахата остао са ражјапљеним устима од чуда све д |
pter" xml:id="SRP18941_C4"> <head>ГЛАВА ЧЕТВРТА</head> <p> <hi>Каквих ти описа нема у њој!{S} Т |
а ради.{S} Како су били комшије — трећа четврта кућа — како би било, сети се гђа-Перса (као сва |
id="SRP18941_C24"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ЧЕТВРТА</head> <p> <hi>У њој је описана свеопшта радост |
олу, обојица истерани из школе; Шаца из четврте а Тима из пете латинске.{S} Шацу је истерао кат |
а то је и дат у Гимназију али је већ из четврте „Латинске“ био истеран због атеизма у неком вид |
неће никако у скамију...{S} Па га онда, четврти пут отац вез’о уларом и пајванима иза стражњег |
е седеше крај ње и занимаху се јелом, а четврто, најстарије, беше изашло до пола пута и бацаше |
зрока; прво, што је Шаца истеран из <hi>четвртог</hi> а он из <hi>петог</hi> разреда, и друго, |
рема њој маринерски обријани официр; на четвртој јесењи суморан ландшафт а она наслоњена на нек |
т зуји у глави и у ушима.</p> <p>А пред четвртом кућом приповедају о некој свекрви како је вешт |
е полетела лака и чила кроз сокаке, и у четвртом се сокаку опет срела са Цвечкенмајерком, у пет |
вршеном клирику Петру Петровићу чије се четир фотографије од сад налазиле у албуму према њој.{S |
ли сте се.</p> <p>— Јесте, две године и четир месеца.</p> <p>— Е, то је, бо’ме, дуго.</p> <p>— |
осподин попа само седи.{S} У двадесет и четир часа тек ако се једаред диже да види, вели, коње, |
ко сати.</p> <p>— Па пре сте опцигивали четир —</p> <p>— Тхе, пре онако а од неког времена овак |
етар на авлијска врата и прође нека три четир сокака и сврати у неких шест кућа.{S} Већ се поче |
сам се дала у бригу, Спиро!{S} Има три четир дана како све сневам неке епископе и неку берберс |
ије, било је, Бога ми, свакојако.{S} По четир таса се носило Недељом, тако да је свет избегавао |
ви још једног, па ћу вас возити за <hi>четир</hi> сребра“...{S} Кад оно, и од једног и од друг |
} Ћиро!{S} Да знаш да ћеш тамо наћи сва четири васеленска патријарка и петога рим-папу, па ништ |
учинио по вољи; тако су дошле крај њега четири дебеле свеске Рајића, <title>Макровиотика</title |
ас споменути клавир купљен је после три четири такве учестане несвестице.</p> <p>Ето таке су би |
а велика госпођа у чијој се кући по три четири пута дневно пије чоколада а купује хлеб с кимом |
ко и приличи нобл-сватовима, то јест до четири сахата по подне.{S} А тада је стари сват наредио |
араме и пантљике; покупује будзашто, по четири крајцаре мараму. „Деде, децо, — вели им господин |
Ни стари брица Јефта не памти да је за четрдесет година свога бријања и ординирања у селу иком |
шта би нам к’о фалило!?{S} Та тек ми је четрдесет пета, а у рожданику ми пише: да <pb n="254" / |
чио.{S} А био је добар учитељ.{S} Неких четрдесет година је учитељевао у овом месту.{S} Све што |
ter" xml:id="SRP18941_C14"> <head>ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА</head> <p> <hi>У којој је сав онај „рест“ Га |
ва Гига Бачванин свирац:{S} Седам дера, четрнајст швалера!{S} Аја, неће он да слуша мене, ’хоће |
Пера Тоцилов, а после додаде гласно: — Четрнајст, господин-попо; ајд’ дајте ето дванајст сребр |
дана још задуго, господин-попо!{S} Него четрнајст сребра, па да се сутра зором кренемо у име Бо |
— Та, знам ја то!{S} Зар сам га једаред чеш’о по лећи!...{S} Тргов’о толике године, што кажу, и |
ји к’о данас —</p> <p>— ...а кад га к’о чеше по лећи, — наставља бирташица и не слушајући га, — |
њи’ да једу, а ти ондак оног жутог фурт чеши руком по лећи све док једе, халав је па гура свуд |
е тебе, роде, неговати и по табанима те чешкати, ако се ја, не дај Боже, и по трећи пут удам, к |
62" /> кревету, седа јој на груди па се чешља гребеном и дави је.{S} И тако то сваку ноћ ради, |
Шаци хирургу, како обешењачки погледа и чешља косу, „а сокак све мирише од фине цигаре и миришљ |
трајати; захваљује јој што га се сећа и чешља онако како се њему допада.{S} Нарочито је леп зав |
а изгледа к’о да спава, али још једнако чешља и меће очешљано перје на једну а патрљице на друг |
то не грокће од дебљине.{S} Већ се ноћу чешља перје, да се кол’ко тол’ко прекрати ноћ.</p> <p>П |
и ноћ.</p> <p>Поседају у топлој соби па чешљају перје.{S} Све сама женскадија, све од баке иза |
ђу остале.</p> <p>Још неко време седе и чешљају перје.{S} Баба по неки пут зевне, затвори очи п |
ле на само, и разговара с њим, а домаћи чешљају перје, кикоћу и певају.</p> <p>— Нисам ти дош’о |
сма, што је певају девојке, кад невесту чешљају; чује се песма:</p> <quote> <l>„Док стане <hi>т |
{S} И док су они тамо певали и кикотали чешљајући перје, дотле је Нића исприповедао све и додао |
а је на њ мислила и тих дана једнако се чешљала онако како он воли, па јој је чисто лакше било. |
о напоменути, да се лепо носио, кицошки чешљао и учтиво понашао, те га је и женски свет радо им |
нерским филером.</p> <p>— А ви то канда чешљате перје? — запита Нића, да би окренуо разговор на |
{S} Домаћин навалио па их једнако нуди, чешће поп-Ћиру с којим је мање познат, кад се куца, с п |
а гђа Сида све мекша и попустљивија.{S} Чешће су и читали по нешто.{S} Јула чита, а мама ради к |
е уснене углове.</p> <p>Тако је причала чешће, љутила се и додавала, да је за чудо увек срећан |
дујету с њеном мамом!“ Меланија је ишла чешће на бал у Темишвар или Велики Бечкерек и тамо је и |
попина слушкиња!</p> <p>А господин попа чешће и не долази кући, него с гробља право кући „усопш |
у</hi> певати, па су и гомиле света све чешће бивале.{S} Чим је први пут зазвонило, старци истр |
себи срећу, него ова моја!“ говорила је чешће гђа Сида. „Гледај, молим те, само, како му пиљи у |
адне, да је други крив.{S} Па бар да се чешће окрене, ајде-де; него кад натуче шешир на очи, а |
ле крпити очи, настаде зевање и насташе чешће паузе.{S} Изумире разговор дуж целог шора и замењ |
удешавало разговор тако, само да се што чешће могу тикати...{S} Иде Шаца тако, па се сећа свега |
из Бечкерека — камо је одвезао био неке Чивуте, грошићаре житарске — и који им је приповедао мн |
истој чаши као што сем велике господе и Чивути још раде.{S} Једном речи, резонује гђа Сида, сва |
сватови!{S} Ако немам ја, имаће Лоринц чивутин!“ И као год што је тражио да је код парохијана |
бра.“ А то је исто мислио и поп Спира: „Чивутин један, он се вози за пет а ја за десет сребра.{ |
ош није ту у селу, иначе иде код Шолема Чивутина у трафикану на комовицу.{S} А долазе још некол |
креше оцилом у труд, пали лулу и псује Чивутина, што му је дао ситну трафику; а после грди нек |
илом и псовао и труд и кремен и оцило и Чивутина.</p> <p>— Ајде терај већ једаред! — викнуше љу |
ова захватила пола собе па изгледа као чивуцка арендаторска канцеларија.{S} Иде смех и кикот.{ |
пазити да не украду!{S} Обешењак један чивуцки, — љути се гђа Перса, — каприцир’о се баш од по |
ка диктовао једном малом лепо очешљаном Чивучету, и са плајвазом једну по једну поруџбину превл |
ате га за уши, па извуку најпре њега из чизама а после <pb n="241" /> чизме из блата.{S} С тога |
ак под гредицу и по соби чак до бабиних чизама које се, непуњене сламом и намазане машћу, суше |
што да ради; час пали лулу, час га жуљи чизма па је свлачи, па онда испусти бич па силази с кол |
а се формално углиби у блату са батиним чизмама (на чије саре може комотно да седне кад год хоћ |
бришу и нос и очи.{S} А Нића боктер — у чизмама и ћурдији са гајтанима и рузмарином — теши дево |
главе и наглавке унапред платио, а Ника чизмар, древна једна пијаница, затворио и дућан и чизме |
иша већ престала и мало се оцедило, а и чизмар му наглавио чизме, ипак га нема.{S} Јула је на њ |
е њега из чизама а после <pb n="241" /> чизме из блата.{S} С тога чак и комшија комшији ређе до |
кадгођ ове пударске опанке?!...{S} Нег’ чизме и лети и зими, па све потковане талирима!{S} Хе-е |
фли.{S} Треба да су, што кажу, „пасент“ чизме и дебели фланерски обојци, па да се човек усуди п |
чим изађе изван вароши а он одмах скида чизме па их меће на штап.{S} Он је Шацин друг из детињс |
тучем свилен шешир прико десног ока, па чизме на боре на ноге, па стиву лулу пустим на дугачак |
жи банке у шлајпик и тури га за сару од чизме, он им се заблагодарио лепо.</p> <p>— Па, фала ва |
љан је па обећава и Шарги и Пирошу нове чизме од ових зарађених двадесет сребра.</p> </div> <pb |
ајзу, изгриз’о милостивом господину све чизме, па ме послала да вас молим да нам позајмите само |
ш ти талирима да поткиваш Какаш-Веркине чизме!?{S} А ди ти је сад?</p> <p>— Хе, одонда и нисам |
сутра да служи и наређују да се татине чизме добро намажу машћу и истрљају јер се прошле Недељ |
је шегра имао муке чистећи браца-Шацине чизме.</p> <p>Исто су тако задовољни били и они у поп-С |
е!...{S} Чула сам шта су те коштале оне чизме и оне кацабајке оним Маџарицама у Кун-Сент-Мартон |
и сребрна пуцад, и ћурдија с токама, и чизме, и свилен чупав шешир носио...{S} Еј, да сте ме н |
евна једна пијаница, затворио и дућан и чизме па запао у једну биртију већ близу вашаришта, па |
нио чудо и покор по шпајзу и изгриз’о и чизме милостивог господина и појео их, кажи, све до штр |
тако поваздан одмара.{S} Не мора чак ни чизме ујутру да навлачи, него се само ујутру премести и |
о!{S} Одаје јој чест; све му она свлачи чизме, не да ником другом нит’ сме ко.{S} Па му дика, ш |
егују и не поштују тако зими у кући к’о чизме.{S} Па и сама животиња и живина, није она летошња |
ћане а особито Јулу.{S} Јер Шаца је дао чизме да се наглаве и наглавке унапред платио, а Ника ч |
сласт да поједе кад се раскиселе — него чизме до колена, намазане лојем или машћу, свињском или |
мало се оцедило, а и чизмар му наглавио чизме, ипак га нема.{S} Јула је на њ мислила и тих дана |
ло, старци истресоше луле и турише их у чизме, прекрстише се, наредише у кући шта треба па се д |
у шлинговане сукње за рогаљ, момци мажу чизме да омекшају, а бабе траже дугмад и наливају зејти |
а.{S} Упадају кола до главчина и јунаку чизме до чланака па чак и до штруфли.{S} Треба да су, ш |
х раскомоте; још у црквеној порти свуку чизме па боси лете кућама са чизмицама у рукама.{S} По |
родом и селом променио.{S} На ногама му чизме, на плећима дороц, а преко њега дуга кабаница, ис |
орти свуку чизме па боси лете кућама са чизмицама у рукама.{S} По нека девојка промакне брзо у |
а.{S} На ногама лаковане <pb n="381" /> чизмице са златном ружицом и кваслом а на глави шешир с |
обећали су му код куће, да ће му купити чизмице са мамузама и поклонити ждребе кад се ождреби с |
рају се да се искаљају.{S} На ногама им чизмице, на плећима преко кошуље од танког српског <pb |
сли Пера Тоцилов, задену угашену лулу у чизму, навуче кабаницу па ошину коње.</p> <p>Остаде за |
епше мишљење имала о Господину Владици, чија је жеља била да се измирење попова распростре на о |
ар.{S} Дакле Шаца хирург је имао тетку, чија се башта граничила, сучељавала, са поп-Спирином ба |
ом два дуда, па се по њима зна докле је чија њива.{S} Све је сада суморно, и њиве и дрвеће.{S} |
> <quote> <l>„Чија ли је тараба,</l> <l>Чија ли су врата,</l> <l>А чије је оно луче,</l> <l>Што |
тамбуру и сам запевао:</p> <quote> <l>„Чија ли је тараба,</l> <l>Чија ли су врата,</l> <l>А чи |
ну свађалицу и опасног лопова кућевног, чије је: га-га! увек наљутило патка).{S} А поп Спири до |
раба,</l> <l>Чија ли су врата,</l> <l>А чије је оно луче,</l> <l>Што оданде гуче?“</l> </quote> |
о углиби у блату са батиним чизмама (на чије саре може комотно да седне кад год хоће), па не мо |
места свршеном клирику Петру Петровићу чије се четир фотографије од сад налазиле у албуму прем |
ј је тата још као јуницу поклонио, а од чијег је проданог млека спуштала крајцаре и сексере у с |
> <p>— Нисам ја мамина —</p> <p>— Па да чији сте?</p> <p>— Нисам ничија! — рече Јула као љутито |
пословица: „Кад прођеш поред крста, ма чији био, прекрсти се; а кад прођеш поред биртије, ма к |
у да стоје тако мирно, па да се гледају чији је пруслук лепши и ко има већи ред сребрне дугмади |
а два попа.{S} То су она иста два попа, чијим сам часним именима као насловом украсио ову припо |
кају или потштрикавају плаве чарапе, од чијих се сара после врло често праве врло згодне и добр |
рка Еулалија као једна велика госпођа у чијој се кући по три четири пута дневно пије чоколада а |
дрвета, и голубови како гучу не знам у чијој авлији.{S} Јули жао баш озбиљно.{S} Час криви, ча |
у осталога, да није само око тога било, чију ће ћер узети?{S} То би му, — каже, — поп Спира још |
и да кажеш: фала Богу! а он исклизи к’о чиков. — Ту се гђа Перса сетила свију негдашњих мајстор |
и говориш.{S} Данашње су младожење к’о чикови; таман га упецаш и да кажеш: фала Богу! а он иск |
на коме је Рада Карабаш (са још некима чикошима из Бачке) шест дана остао под једном шатром, п |
остао под једном шатром, пио алдумаш с чикошима ради купљеног дивног ждрепца, који је коштао п |
</p> <p>Гђа Габриела је полетела лака и чила кроз сокаке, и у четвртом се сокаку опет срела са |
ио, н. пр. да му запали кућу или одведе чилаше.</p> <p>За то при поласку у пензију, мислим да н |
{S} Реч по реч, приповедао је даље Рада Чилашев, па је, бо’ме, дошло и до густог.{S} Поп Спира |
ы эсте солъ земли: аще же солъ ѡбȣяетъ, чимъ ѡсолится; нивочтоже бȣдетъ ктомȣ, точїю да изсыпан |
?</p> <p>— Хе, та уз’о би’ је ја одма’, чим смо се први пут погледали у колу, ал’ ми она моја д |
и отпочиње управо ова наша приповетка, чим се спустило вече и вечерали, диг’о се поп-Спира и п |
!{S} Дакле, к’о што сам рекла и казала, чим је нови учитељ дош’о, одмах су га салетили и једни |
ран и уредан домаћи живот.{S} За то је, чим је стао на снагу и постао, тако рећи, сам свој, ост |
откако су се оженили, а оженили су се, чим су свршили у Карловцима богословију, а ову су сврши |
ницима да говори!{S} За то су се многи, чим поп Спира отпоче са „Љубимоје стадо!“ примакли ближ |
изнати — много старије, сад већ и лети, чим захладни, носе ботуше.{S} Једна по једна способност |
ни казала.</p> <p>И, доиста, сутра дан, чим је чула тамбуру, одмах је понела кантицу за поливањ |
играју <hi>коља</hi>.{S} Једно од њих, чим опази, да се кола обрнуше и упутише попиној капији, |
и сата издржавати к’о неки „фусбад“!{S} Чим се он вратио, а ја опет главу у бунду ко корњача, п |
смета по кући. — Ето, шта ја кажем!{S} Чим сам чула за онај њен сан, одмах сам казала и помисл |
Сида.{S} И доиста било јој је мило!{S} Чим га је видела, допао јој се, а особито јој је мило б |
, — они нам још и понајвише сметају!{S} Чим чују да ко овамо код нас у Банату има лепе коње, — |
су и гомиле света све чешће бивале.{S} Чим је први пут зазвонило, старци истресоше луле и тури |
ен заручник је по ваздан био код ње.{S} Чим сврши школске часове, а он ајд одмах к њима.{S} Ту |
позвали сутра — у Недељу — на ручак.{S} Чим се вратила и донела мачка кога одмах однеше и затво |
е познато, сви бербери воле особито.{S} Чим је то видела госпођа Сида, слутила је да је добро.{ |
’хоће да пије... и да се туче успут.{S} Чим је мало ђорнут, а он ’хоће да пева.{S} Па што он са |
ј лонац овде, кад му ту није место!?{S} Чим се само макнем корак из кујне, одма’ се направи ваш |
ивали смо вас жељно, — вели Аркадија. — Чим која кола прођу а ми мислимо:{S} Ето га!{S} А кад о |
се продере кад бумбар пролети кроз њу — чим само први паор јутрос прође крај спаваћива Ниће и в |
..</p> <p>— Мал’ га није пробо „кључем“ чим се чупа слама...{S} Срећом се стрефили ту <pb n="21 |
била је мекша од памука и мирољубива, а чим је чула, како се <pb n="366" /> ствар свршила, одах |
носи за шеширом велико перо од чапље, а чим изађе изван вароши а он одмах скида чизме па их мећ |
присуствовао само док су се свађали, а чим је чуо неку лупу у соби, он је побегао на звонару, |
ог газдачког сина, даду у бербере.{S} А чим сам казао шта је био, није нужно да напомињем, да ј |
и око — то је већ сигурно његово.{S} Па чим зграби а он бега из све снаге; право бега на таван, |
два, а парохију ће добити господин Пера чим узме Меланију, а баш ће бити красан пар, и чим се з |
оде! — вели заједљиво гђа Перса. — А са чим ће!{S} Ваљда ће га поп Спира о свом трошку послати! |
кад га види, а гђа Сида скида, громове чим га погледа у оној његовој ваздашњој позитури. „Сав |
ного више од ње, и желела је, да јој се чим било освети, али није умела ни речи прословити, и, |
е Меланију, а баш ће бити красан пар, и чим се запопи.{S} Да шта ви мислите!{S} Оде брада —</p> |
н је, па воле мало више да дивани.{S} И чим која чарда, — а фала Богу нису ретке — а он: <hi>ст |
ко има већи ред сребрне дугмади.{S} Али чим се сврши литургија они се одмах раскомоте; још у цр |
тужби, да га, то јест, нисте гађали ни чим.{S} Ви само каж’те: „Не знам ја ништа од свега тога |
ислиш...{S} Па још они паорски мушкарци чим видиду а они спеваду шором.{S} О, о, мог малера нем |
јку па шацуј ћерку!“ А баш јој се допао чим га је спазила, учтив па смеран, па косу разделио по |
..</p> <p>— И она... јест’... доћи ћемо чим узмогнемо —</p> <p>— Па гледајте, дођ’те нам!{S} Ми |
није!{S} Па кад грунемо: „У јутру рано чим зора заплави, Вожд Новак тајно —“</p> <p>— Но, врло |
<pb n="39" /> Једнако држи у рукама оно чим се убијају муве па по ваздан иде, убија муве и раст |
од своје куће, у свом селу.{S} Па за то чим су се нашли код куће, одмах су се сутра дан и дохва |
а било јуче?</p> <p>— А изветрило је то чим сам изиш’о на јарош!{S} А па онда... не морамо свак |
<hi>Марко</hi> још и тако зову.{S} Јер чим би чуо реч „лопов“ па ма то и о неком другом, о нек |
уплакана.</p> <p>— О Боже, Боже, с <hi>чим</hi> да се потуку!</p> <p>— Е, па лепо ако ми не ве |
ска „фама“ постаје и расте</hi> </p> <p>Чим је изашла од гђе натарошевице, упутила се гђа Габри |
а што боље опреме своје удаваче.</p> <p>Чим је сутра дан свануло госпођа Перса се договори с по |
суству путника и унето у кафану.</p> <p>Чим се умио и очеткао запита путник бирташа Швабу где ј |
о, снаја!...{S} Баш не би шкодило да се чимгођ мало угријем изнутра —</p> <p>— Па ти си пре рек |
ја велим, кад те стану левчом иди тако чимгођ поливати.{S} Тражите ђавола ноћом, — наставља Ни |
ете и срамоте!...{S} Да ви’ш само даље, чиме су ме натоварили!</p> <p>— Јао, жалосна, зар има ш |
ом, да, то јест, свега онога није било, чиме вас он беди у тужби, да га, то јест, нисте гађали |
вас рец’те ми напред да се чувам!{S} А чиме би’ ја то заслужио?</p> <p>— Па ето тиме...{S} Ако |
.</p> <p>— Ударио!{S} Јао наопако!{S} А чиме?</p> <pb n="210" /> <p>— Ударио га „штоглом“ у лев |
е и јесте.</p> <p>- — До душе, имате се чиме и поносити; к’о мачка с огорелом шапом!</p> <p>— Н |
попа, заборавивши свој немешаг па чак и чин, умешао међу ону гомилу, која обично салета кумова |
— Па спрам кесе, господин-попо, и спрам чина.{S} Оно, знате, што кажу, вандровкаша на путу чове |
па га онако, како већ то смерне девојке чине, преко чаше посматрала пијући полако, и допао јој |
ава је к’о тресак, за Бога!</p> <p>— Е, чини вам се то само, слатка.</p> <p>— Ју, страсна и вел |
ло од оних крофни из онога тањира тамо, чини ми се да су те тамо мало руменије а и боље нарасле |
ро, мислићу фурт на то!{S} Из гроба ћу, чини ми се, устати са бријачем, па ћу га <hi>сама</hi> |
ин задржи. — Од кад се нисмо видили!{S} Чини ми се читав век!{S} А тако би’ је волела видити!{S |
из воде бедећи ону Ракилину дерлад која чини пустош по свима комшијским баштама. <pb n="140" /> |
да је боље кад женска грди него кад се чини невешта, па се није бојао; он се само бојао оних д |
актерка.</p> <p>— Ама, Сидо, све ми се чини да ти —</p> <p>— Ето!{S} Што га нема код нас; а ко |
Јули дошло чисто чудно што се Шаца тако чини невешт, а у сну јој тако мио и искрен и тужан био, |
до, само случајно; вама се то само тако чини!{S} Баш вам могу отворено казати, и уверити вас, д |
оре они.{S} И то откад.{S} Па ја се све чиним и невешта...{S} К’о велим: комшије смо, па није л |
бити, — рече гост, — али верујте да ово чиним преко принципа! — Па узе чашицу и испи је до пола |
о Бог да, као зету у тој кући, говети и чинити по вољи од сваке руке па између осталога почешће |
робљу покупује од деце — која су такође чинодејствовала, носећи крст и чираке и рипиде — све њи |
} Ено ушли су сам у олтар, па почели да чинодејствују, да служе сами Јутрење. —</p> <p>— Вла-вл |
n="9" /> умре, оглашују га сва звона и чинодејствују оба попа; а ако сиромашнији, онда, наравн |
ици у трагедијама на позорници у трећем чину и стаде је пријатељски корети, полугласно да нико |
ио браду и бркове и метнуо камилавку по чину реда св. Василија, па дошао и стао пред њега и зам |
је осветом и само јој се некако далеко чињаше тај жељени дан, дан праведне и слатке освете.</p |
зме она два грдно велика бокала, а Јула чирак са лојаном свећом, па трче доле у подрум, па он т |
у такође чинодејствовала, носећи крст и чираке и рипиде — све њихове мараме и пантљике; покупуј |
а трпеза, шта ли, са силним крстовима и чирацима са свећама, то је давнашњи рад фрајла-Јуле кад |
ад падне киша и начини се блато, положе чисмени мештани по земљи поред зида, колико да човек пр |
ареној мами.</p> <p>— А ви кад сте така чисменка, госпоја-Сидо, — рече и потрча за њом гђа Перс |
ида је била пажљива, врло хаглих и врло чисменка.</p> <p>— Проклете муве! — рече као више за се |
удо, госпоја-Сидо,... кад сте баш така „чисменка Анка“,... чудо да нисте понели са собом поред |
— бајаги чаша није чиста! „А чаша била чиста, к’о дијомант!“ уверавала је <pb n="99" /> гђа Си |
нуфтихлом једну чашу — бајаги чаша није чиста! „А чаша била чиста, к’о дијомант!“ уверавала је |
о у комшилук, испод старе рекле види се чиста кошуљица а шуште и жуборе чисте беле сукње на њој |
сте дошли.{S} Сидо, ајде брже дај друге чисте чаше и друго, хладније вино.</p> <p>А за тим се о |
види се чиста кошуљица а шуште и жуборе чисте беле сукње на њој.{S} Али тек после подне, на рог |
дне.{S} И опет се мењају тањири, доносе чисте чаше и хладно, скоро наточено, вино, и то тако тр |
осподин Пера је одмах повадио нафоре из чисте танке џепне мараме, и дао једну гђи Сиди а другу |
’о да малаксава.</p> <p>Донеше и вино и чисте чаше и стадоше сипати.{S} Гђа Сида је била љута к |
те било!“ Сутра дан је шегра имао муке чистећи браца-Шацине чизме.</p> <p>Исто су тако задовољ |
мотите се.</p> <p>Улазе у кућу.{S} Пера чисти точкове и псује блато и пут, Глиша уводи коње у ш |
кући и пред кућом.{S} У кући се риба и чисти.{S} Дечурлија је комотнија Суботом; може се играт |
лени са сребрном пуцади а на глави нови чисти шеширићи, (у деце већих газда свилени и чупави) и |
гђа Сида кад транжира месо; само кад је чистила рибу, онда би му бацала оно што извади из рибе. |
набету!{S} Једна лепота!{S} Боже, Боже, чисто бих сама однела, само да је видим, какво ће лице |
ра. — Него ви ајде онако по Хришћански, чисто вино, онако по српски натегните к’о наш Краљевић |
ми се скине с врата; да’но би’ душом... чисто би’ се наново родио!</p> <p>— А... како стоји, Бо |
довољно поп Спира. — Па ја вам говорим: чисто натурално... брез шпеција, а ви ми се ту једнако |
Перса. — Шта ми се то дало на смеј.{S} Чисто вас престављам и гледам како, тако дебела, бацате |
у срећу, сетити па да нам дођу мало.{S} Чисто ми глува и пуста кућа без њих!“ Па седите!{S} Изв |
рунгу; какве ти не узимају у војску.{S} Чисто веле: дај само нек је више каноненфутера!{S} Сад |
</p> <p>— Ха аааа! — зева и наставља; — Чисто ме већ заболела глава од ови’ силни’ мисли.{S} Да |
ја баш много и знам?!{S} Чула сам, ал’ чисто и сама не верујем... а на сплетке мрзим к’о на ђа |
м!{S} Свугде је добро, — рече г. Пера а чисто се стресе кад се сети свога господства и благовањ |
ма срећне и утешне љубави тако лако, да чисто није осећао да табанима додирује земљу.{S} Успут |
тио довољно пажње; да је отворио очи за чисто злато а затворио уши сиренским гласима — било би |
че и себи кришку диње. — И ја огладнила чисто од љубопитства...{S} Дакле?</p> <p>— Само се мало |
ца им намазана зејтином.{S} Све на њима чисто а често и ново, па и деца добила неки свечани, не |
г. Пера само имао вешто око, да разазна чисто злато од лажна варка и да је био мало мало обазри |
аучила сам код своје куће, да ми је све чисто, — рече гђа Сида сва бледа а ноздрве јој побелеле |
а заврши Јула, јер док је певала сва је чисто горела од стида а око <pb n="394" /> носића и исп |
е чешљала онако како он воли, па јој је чисто лакше било.{S} А и Шаци је мило било кад је видео |
ух, па да на трбуху стоји, него је моје чисто срце награђено, па зато је тако одскочио, да срце |
девојака, а цицане паорске сукње све се чисто ломе; охрабрила се и Ержа, па тресе и везе до Нић |
ед кућа овде онде виђају се гомиле деце чисто обучене где стоје, не играју се да се искаљају.{S |
S} А шта је чуда спремљено било не смем чисто ни да ређам, јер се бојим, да ми нико неће верова |
ве мирише на мокру прашину.{S} Сво село чисто као умивено лице.{S} Испред кућа овде онде виђају |
но се јавља, и пролази.{S} А Јули дошло чисто чудно што се Шаца тако чини невешт, а у сну јој т |
приповест много крофни појести.{S} Већ чисто човек да не верује!{S} За једнога од ове двојице |
ад, — вели уморна од силне праске и већ чисто малаксала и саломљена, тако да је већ будила сажа |
.{S} И сам тужитељ Ћира се препао па му чисто дошло да покуша да тргне тужбу и преда ствар забо |
у и они, воле се све више и више, и још чисто не могу да верују да су се узели и да ће увек зај |
ал’ одавно се нисмо видили, па сад <hi>чисто</hi> и не знам управо, јесте л’ ви то, почитајема |
бите,</l> <l>Душе ми сте грешни!</l> <l>Чисто знадем шта мислите</l> <l>Кад се насмијете;</l> < |
има сеђаше путник.</p> <p>Млада жена, у чистој цицаној хаљини отворено плаве боје са белим боби |
је, наиме, како гђа Перса брише својом чистом шнуфтихлом једну чашу — бајаги чаша није чиста! |
два три пута и стаде је брисати својом чистом цицаном кецељом.{S} Сад, да ли је баш чаша била |
к чита и то преда мном чита!{S} Не, не, чита она; варате се, слатка, кад мислите да само ваша М |
ом месту.{S} Све што у овом селу зна да чита и да пише, од њега је то научило.{S} Мила кишбиров |
и ми, њу видила да је узела књигу па да чита!?{S} Него та лепо стоји све уз своју искусну матер |
кад се већ жртвује да ћути и накани да чита — хтела одмах, да све у једној књизи нађе. — А ко |
ин гост воле.{S} Она вам не мари баш да чита и да пише али да скува — у томе се не боји ни једн |
атка, кад мислите да само ваша Меланија чита! — прекиде је јетко гђа Сида видећи куд циља гђа П |
{S} Чешће су и читали по нешто.{S} Јула чита, а мама ради крај ње и ћути, кад она у себи чита; |
она у себи чита; или је слуша, кад Јула чита на глас.</p> <p>Једнога дана тако седе и Јула и ма |
S} Завуче се у зелену метлу иза куће па чита Геновеву.{S} Биче је мама колико је грло доноси, а |
ј монограм на салветама, а Пера седи па чита што или им приповеда што из свог ђачког живота; пр |
! — упаде гђа Перса. — Ето баш одономад чита ми Меланија, како је једна <pb n="109" /> лађа про |
још док је за времена“ —</p> <p>— Богме чита и моја Јула и ако је млађа!{S} До душе не велим ба |
д и једна и друга, а Јула покрај тога и чита и почешће брише сузе.{S} Гледа је гђа Сида испод о |
касину, тамо игра шаха, или пије пунч и чита новине, зна како ће овај цар онога фино преварити |
ама ради крај ње и ћути, кад она у себи чита; или је слуша, кад Јула чита на глас.</p> <p>Једно |
кињи очи пуне суза, и она полако у себи чита Апостол, а само чујеш како брише нос од силних суз |
аш да се завлачи по шифонерима, али тек чита и то преда мном чита!{S} Не, не, чита она; варате |
ифонерима, али тек чита и то преда мном чита!{S} Не, не, чита она; варате се, слатка, кад мисли |
прочитао а и сад још једнако, по ваздан чита све новине, како су се ту скоро, лане или ономлане |
идећи куд циља гђа Перса. — Те још како чита она, па све на глас!</p> <p>— Ако сте тако страсне |
три фртаља воде, па мало пијуцне а мало чита новине, пијуцне опет па опет чита даље новине.{S} |
р!{S} Тако на једној Меланија замишљено чита, а према њој на другој страни млад медецинар; на д |
мало чита новине, пијуцне опет па опет чита даље новине.{S} Док прочита новине и попије тако с |
први пут понео гаће и сада ево први пут чита апостол!{S} Већ две су недеље, како га баба пресли |
мо се ти’ разговора! — вели поп-Ћира. — Читав се дан труцкали у коли, па сад све таке неке ства |
Што другима треба пола дана, њему треба читав дан, па и дан и по!...{S} А после, па и коњи му н |
тако да се Јули учини оно неколико дана читав век.</p> <p>Једнога јутра тих дана устаде Јула вр |
кафане (а у другим никад рагастов није читав!).{S} Све је ту мирно, фино и пулгерски, а и како |
ћале кућама!{S} Изашли пред кућу, па се читав сат шпацирали.{S} А ја је гледам, па ми се све пр |
— Од кад се нисмо видили!{S} Чини ми се читав век!{S} А тако би’ је волела видити!{S} Та биле с |
лонио испред опасности испред које би и читав ескадрон побегао; и бегао је бестрага, ратосиљају |
етврт сата још једанпут, и укравши тако читав један сат, легао је, као сваки уморан човек коме |
ана свинчета масти и чварака и сала.{S} Читава чуда причаће једна другој и слушаће пажљиво једн |
как од прашине.{S} А ноћом се опет вуче читава компанија; ту су ти са неким трумбетама, неким в |
кне к’о сто магараца; та неће ту остати читава увета одавде све до Иђоша!{S} Ај, јесте л’ то пр |
јд оно... еле, к’о што видиш, ост’о сам читава три дана преко термина.{S} То је оно што кажу:{S |
од поп-Ћириних не протестира, а ето већ читава недеља дана прошла!!</p> </div> <pb n="135" /> < |
отом и Недељом, па тако је и у селу.{S} Читаве недеље Шаца, берберски калфа, бави се другим пос |
стигне као огромна лавина, која затрпа читаве куће — тако је и тај глас од јутра до у вече нар |
а нам је фалило.{S} Остале смо здраве и читаве, фала Богу.{S} Па... тако и они...</p> <p>— Јао, |
приповедале не вероватне приповетке већ читаве басне са свима појединостима.{S} За то је писац |
ију.</p> <p>Авлија пространа, отегла се читавих дуж њива, да једва можеш довикати онога с друго |
ији.</p> <p>И док су се комшијска деца, читаво једно туце — потрпала у кола и џакала, гуркала, |
к у Темишвар у ком би оне са села могле читаво пола дана да зазјавају само пред једним излогом |
поч’о, него тако, да сам је после мор’о читаво пола сата терати на сваку форму, док сам је једв |
онај што сам га мало пре споменула, са читавом бандом блех-инштрумената, гајди и други инштрум |
обарену шунку, хватао се у коштац и са читавом очупаном гуском, само ако му се дала прилика!{S |
а.{S} Шетња је давно била прекинута, за читаву недељу дана, и у кући поп-Ћириној беше дрвље и к |
у и показа бичаљем на црквени тороњ, на читаву шуму од ђермова и на крајње куће које се онако п |
ао ни од вреле кобасице, дрзнуо је и на читаву обарену шунку, хватао се у коштац и са читавом о |
иселих паприка и прекјучерање земичке и читаву четврт сланине, који је висила на завидној висин |
и пише: да <pb n="254" /> ћу доживити и читаву стотину и још три радош.</p> <p>— Шалиш се, Нићо |
држ’-не-дај! што рекли.{S} Једва изн’о читаву кожу.</p> <p>— Тако је то, — трља задовољно руке |
ада да је неко убацио споља кроз прозор читаву цигљу и полупао јој сав порцулан, не би се тако |
, па већ Бог зна како!... а и он је већ читаву недељу дана није тук’о, а све через венчања.</p> |
г! — Падаће ово, господин-попо, бар још читаву недељу дана!{S} Познајем ја то по мени; та бољи |
чуда и покоре сеоске, па три ђакона да читају три дана и три ноћи, па да им још претекне!{S} У |
а довољна само велика зимска марама.{S} Читала Сан Матере Божије, крстила се једнако и једнако |
најрадије тада певала, и књиге које је читала — све је то показивало, да је Јули тежак живот; |
иела извесно свога века није ни чула ни читала где — Фрау Габриела викну само швапски „На!“ с т |
оклеветао невину Геновеву. „Ти си опет читала ону проклету књигу!“ — „Нисам,“ лаже Јула. — „Је |
у Главу Тринаесту.{S} У њој ће, дакле, читалац сазнати још неке подробности које се односе на |
ед да је кућа богата.{S} Нека суди сада читалац: колико се њих морало родити, венчати и развенч |
разговарају <pb n="48" /> имаће прилике читалац да разгледа авлију.</p> <p>Авлија пространа, от |
d>ГЛАВА ДЕВЕТА</head> <p> <hi>У које ће читалац видети да је истина оно што су још давно рекли |
ead>ГЛАВА СЕДМА</head> <p> <hi>Из ње ће читалац видети како је било код поп-Спире на ручку који |
ЛАВА ОСАМНАЕСТА</head> <p> <hi>Из ње ће читалац видети, какве тешкоће има да савлада човек који |
аеста порасла као главурда.{S} У њој ће читалац видети: ко је главни виновник, што се људи, не |
p>Шта је од свега овога истина, дознаће читалац из следећих Глава, које ће краће али не мање ин |
, али писац обећава, да ће скорим сваки читалац видети у чему је ствар.{S} Казаће им он то већ |
а и досетила се лепо.{S} Можда ће ко од читалаца овде стати и сумњиво завртети главом и зачуђен |
треба што више пробудити радозналост у читалаца, а то је, мислим, досада већ прилично постигну |
о.</p> <p>Остављам сада фантазији мојих читалаца, да представе себи (ако су, то јест, икад у жи |
све мекша и попустљивија.{S} Чешће су и читали по нешто.{S} Јула чита, а мама ради крај ње и ћу |
њиге које су заједно у башти под орахом читали и заједно уздисали ако би што жалостиво било; на |
господин-Перина, остала још од онда.{S} Читам <title>Карловачког ђака</title>, мамо.</p> <p>— О |
едају!{S} Пуче им, већ, мислиш, срце за читанком!{S} А како је то пре лепо било; деца на звонар |
таве, к’о да су баш тамо били!{S} После читања чека их „јаузн“, а после овога излазе и шетају с |
рке нису тако пасиониране за науку и за читање, па кажем у себи: „Боже, како је, ето, ова наша |
, госпођице, к’о што видим, радо бавите читањем! — рече Пера прелиставајући ону књигу.</p> <p>— |
а се иза клајдерштока па се сва предала читању а ноћом у сну све говори из књига: „О, Едмонде, |
у и дубоко у ноћ прелиставао Песмарицу, читао многе песме и певушио их, па и сам дошао у поетск |
Спира говорио предику.{S} Кад је Савица читао Апостол а госпоја-Соси гркињи очи пуне суза, и он |
{S} Сва се очекивања испунила; и Савица читао Апостол, <pb n="78" /> и нови учитељ певао Херуви |
а неколико дебелих књига ма да је слабо читао али, као човек који је поштовао учене људе и био |
штовалаца Доситијевих, и ако га је мало читао; али се ипак у том није слагао с њим, што је овај |
у овом свету, мислим да нема ни једног читаоца који неће већ у напред знати која ће од њих две |
у кафу и јаузнују, да упознам мало боље читаоце са обе ове девојке, — да их то јест „ауфирујем“ |
и прибор, да то верно нацрта, зато моли читаоце, нека се потруде па нека то они сами представе |
ле ручка, узела је гђа Габриела (молимо читаоце за извињење, што ћемо је звати час гђом час гђи |
се љуља онај цимер од жутога плеха.{S} Читаоци ће се досетити, да је Шаца био предмет њених ми |
ЛАВА ТРЕЋА</head> <p> <hi>Из које ће се читаоци уверити да сновима треба веровати и Сановнике к |
АВА ПЕТНАЕСТА</head> <p> <hi>Из које ће читаоци видети, да је и у овој прилици потврђена она ст |
АВА ДЕВЕТНАЕСТА</head> <p> <hi>Из ње ће читаоци видети да су имали право наши стари кад су рекл |
је одмах следећег секунда било, дознаће читаоци одмах у следећој Глави од једне са свима детаљи |
/p> <p>Дакле су се помирили! — кликнуће читаоци.{S} Али зашто је поп Ћира мало покуњен и узбуђе |
не би наљутило, рец’те, по души, драги читаоци!{S} Јер ако ћемо право и објективно, у чему је |
ла вире.“</hi> </p> <p>Знам да су многи читаоци, (па ма и не били критичари) сумљиво вртили гла |
г. Пера и Шаца?{S} Запитаћете радознали читаоци.</p> <p>Г. Пера се одмах други трећи дан по дол |
ТРЕЋА</head> <p> <hi>Из ње ће радознали читаоци дознати (из разговора поп-Ћире са госпођом Перс |
чиће поп-Спирине.{S} Међутим, поштовани читаоци, који су и до сад поклањали вере самом писцу и |
поп Спира весео и задовољан — то ће већ читаоци из следеће две Главе дознати.</p> </div> <pb n= |
ких седамдесет рифи, а према овоме могу читаоци судити шта је и колико је свега другог било, та |
лико недеља уназад.{S} Кад је прочитају читаоци, уједаред ће им пући пред очима и мораће узвикн |
.{S} Још од оне песме, ако је се сећају читаоци, у којој се спомињу неки пулгери и паорски момц |
као с Јулом на дери у башти, као што је читаоцима већ познато из завршетка прошле Главе, и опет |
ђе и г. Пера у село и зби се оно што је читаоцима већ из ранијих Глава познато.</p> <p>Ни Јула |
АДЕСЕТ ДРУГА</head> <p> <hi>У њој ће се читаоцима показати са свим супротна слика оној из прошл |
о јој је било као што је, знам, чудно и читаоцима, али писац обећава, да ће скорим сваки читала |
се добро почастио као што је стрпељивим читаоцима добро познато из Главе Шеснаесте.{S} Домаћин |
м руинисаног организма, за поуку многим читаоцима</hi> </p> <p>У среду тако око десет сахати, б |
-Спирином баштом.{S} Као што је познато читаоцима који се брију, бербернице ни у вароши не раде |
ако рећи, дејствујуће лице, описати и с читаоцима упознати га.{S} Сахат је давнашњи.{S} Памти г |
ац људи, односно женских, а ако се међу читаоцима још и критичар нађе — он ће извесно додати: д |
ом деду.{S} На последњем листу сваки је читатељ записао своје име и примедбу, препоручујући књи |
портирала га гђи Перси.{S} У њој ће већ читатељ наслутити сукоб и заплет без којега је свака пр |
!</p> <p>Е, сад представите себи, драги читатељи, да сте ви нешто на место гђе Сиде.{S} Како је |
огради?“ запитаће можда која радознала читатељка, која би — кад се већ жртвује да ћути и накан |
на глас!</p> <p>— Ако сте тако страсне читатељке, — умеша се обазриви Пера обратив се Меланији |
<p>И Јула поче гласно, дршћући гласом, читати: „Љубинкове кости леже сад у јуначкој земљи херц |
гледа на Перу (који остави Албум и поче читати <title>Риналда Риналдинија</title>), као да му о |
а треба веровати и Сановнике куповати и читати и ако учевни људи не верују у снове и вичу на Са |
у гђа Сида. — То ваљда већ по трећи пут читаш!</p> <p>— Ал’ само још пола стране па сам готова. |
за род, а српска вила уписаће му име у читуљу српских мученика, и сачуваће му спомен и за пото |
} Па паз’те на кућу.{S} Ако дође Лоренц Чифутин, кажи му, да ћу у Суботу овде бити, па нек ме п |
д оног Швабе да руча што му је куварица Чифутка, како кажу!{S} Што баш у нашу недељу да тамо ру |
еди оданде безобразно к’о каква буљоока Чифуткиња!{S} Гром те спалио, обешењаче зелени!“ Тако г |
те, само, како му пиљи у очи к’о каква чифуцка фрајла.{S} Моја ти, да боме, то нит’ уме а, Бог |
па сад нам се смеју и он и она бештија чифуцка!{S} И ми, <hi>ми</hi> да идемо!?</p> <p>— Па шт |
Сида; „него к’о кад се нека Бечкеречка чифуцка фрајла у промонади унтерхалтује с лајтнантима у |
>— Зови ти твога покојног деку, бештијо чифуцка! — грми из авлије гђа Сида.</p> <p>Ово последње |
г Спиру ил’ оног њеног што довлачи неке Чифуцке Часловце у нашу цркву и вара господина Владику! |
а направи својим Чифучићима оне њи’ове „чифуцке оченаше“!</p> <p>— Ајде, Меланија, иди нареди у |
нпренсупу“, назеб’о сам.</p> <p>— Лопов чифуцки; код тебе жива, два дритла да он украде!!!— То |
S} Ју, жалосна!{S} Преварио те обешењак чифуцки!{S} Ја би’ то, видиш, јефтиније купила... не ум |
:</p> <p>— Је си вид’о само ону бештију чифуцку каква је?</p> <p>— Коју бештију? — запита поп С |
отворио четворе очи, а држало је једно Чифуче.{S} Још је попустио нешто преко двадесет и седам |
аш од попиног фланела да направи својим Чифучићима оне њи’ове „чифуцке оченаше“!</p> <p>— Ајде, |
н глават и чупав пас са чупавим и пуним чичака репом који је издалека, кад зине, изгледао да се |
ези удавачи тадашњој), и гумаластику за чишћење, и с праву за закопчавање рукавица, и неке силн |
ње, наравно, никад цело, прескоче многи члан вере, али тек очитају и дотерају крају.</p> <miles |
нтс-аудитор.{S} А њен Пера је и почасни члан неке тамошње официрске касине.{S} То му је Меланиј |
оби тамо где сад уђоше ова два измирена члана ноблеса.{S} И тамо се једнако пило и наздрављало |
задовољни и хвале га као једног вредног члана, који не једе бадава, него који зарађује свој хле |
дају кола до главчина и јунаку чизме до чланака па чак и до штруфли.{S} Треба да су, што кажу, |
тарога учитеља Трифуна који је носио до чланака дугачак пепељаст капут на струк и прслук са два |
ада једнако и прави по путу блато преко чланака.{S} Упадају кола до главчина и јунаку чизме до |
не породице, којих су породица најмлађи чланови Шаца и Јуца</hi> </p> <p>Док је ово овако било |
Кирило, можете слободно, ако ’оћете, и чловити пред кућом!</p> <p>— ... а за решето је авлија |
жиш једнако, — па сад ајд’ торњај се па чмавај.{S} Еј, благо оном ко се на тебе ослони.</p> <p> |
орок крађе.{S} Био је ужасна лењштина и чмавалица.{S} По њему су се слободно могли не само пацо |
на ногама заспала.{S} Само да ти је да чмаваш, не начмавала се, лењштино влашка.{S} Остави ту |
шумом узлелујане ритске трске и псовком чобана који псују ритске комарце што се ни запаљене ват |
аравно, додаје он и распирује још више, човек кад тоне, а он се онда, што кажу, и за сламку ’ва |
је, наопако, не би било?!{S} Што кажу: човек док је жив он полаже нешто на надежду, нада се!{S |
ист, још ову ноћ узећу ти душу“...{S} А човек, што кажу, „ништа собом не понесе већ скрштене бе |
ин штудира, па да временом буде од њега човек, а он — измишљава све којшта.{S} Та да је <hi>сто |
њему све то!{S} Видиш ти, молим те, да човек није ни у својој рођеној кући миран! — вели поп Ћ |
ка, као да је сокак ваш спахилук,... да човек не може да изађе пред своју рођену кућу од лупе, |
мештани по земљи поред зида, колико да човек прође, тулају (кукурузовину), а краве наишле, па |
ац видети, какве тешкоће има да савлада човек који мора хитно, а у невреме, да путује</hi> </p> |
а, ајде седај опет за вечеру.{S} Не зна човек кад му прође дан, а оно се тек смркне!“ Прошло и |
/> <p>— Хе, хе, из ваше руке па не зна човек шта је доста!</p> <p>А домаћица само ћути, а шта |
мро!{S} Није шала, владика; онако строг човек!</p> <p>Владика га саслуша и поверује му, па <pb |
е госпоја Сида, <pb n="29" /> — ал’ кад човек дође код вас, а ви онда не знате шта је доста; ви |
ла осети нешто тешко у грудима, као кад човек прогута врућ мекан хлеб.</p> <p>— Добар дан, тетк |
Сокаком једна кола и у њима један млад човек.{S} Баба Пела која је седела пред кућом и подштри |
ао Јулу.</p> <p>— Баш красан, фајн млад човек! — вели гђа Сида. — Како само лепо говори, к’о из |
их дана у поп-Спириној кући, куд се год човек окренуо, могао је да види све сама нека кандила. |
да кочијаши.</p> <p>— Па то је онда луд човек!</p> <p>— Луд, са свим луд.{S} Не знаш ко је луђи |
... па јесење мочарно време, па прозебе човек... па вечера, па ондак разговор, па вино!...{S} Т |
ризиране берберске калфе.{S} Е, не може човек, па да му је срце од камена, а да се не осврне за |
Перса, — склони те твоје књиге; не може човек, да, се макне од тих њених књига, стоји кућа к’о |
’оћете, али то је све тако.{S} Не може човек у вече да разлади собу и да пусти фришка <pb n="1 |
а чудо веште па се дотерају, те не може човек никако да сазна праву истину.{S} Него овако лепо |
Спира, — ваш гостопријемни дом не може човек никад заборавити.{S} Збогом!</p> <p>— Та није баш |
да бо’ме да је лети друго.{S} Лети може човек баш и пешке да иде...{S} А, пошто возиш, на прили |
то правило, — говори поп Спира, — да је човек весео.{S} А како ће врага и бити весео брез вина; |
е то слатка моја, било!{S} Боже, шта је човек!{S} Не зна ни кад проживи, а текем дођу године!{S |
о већ у том стању <pb n="387" /> кад је човек искрен, а и иначе је био ово његов дан, па поче:< |
жеш, да те грије?</p> <p>— Е, па кад је човек добар, к’о ја што сам, па све му на добро излази |
p>— А откуд и да знам!{S} Од како ми је човек от’ш’о по вашарима, слабо вам и излазим... па так |
ери у већем стаклу.</p> <p>— А ди ти је човек? — пита је Пера Тоцилов.</p> <p>— Очо јуче у Теми |
домаћину.</p> <p>— Боже мој, што ти је човек; не зна шта носи дан а шта ноћ! — мислио је кад ј |
во погано време, па није ни чудо што је човек љут на свакога, па би се само свађ’о.</p> <p>— Хе |
S} Гђа Сида била је најпре к’о да ју је човек хладном водом полио.{S} Стала је као окамењена, п |
упају зуб, па још с драге воље пристаје човек (и онај што му ваде, и онај што га вади) — па јед |
е!{S} Ено, од срамоте још ни сад не сме човек међ свет.</p> <p>— А брани се, — прихваћа Аркадиј |
е издувам! — вели јој поп-Ћира. — Падне човек, што кажу, с крушке, па се издува, а некмо л’ ја |
зме и дебели фланерски обојци, па да се човек усуди преко сокака и његовог дебелог блата.{S} За |
на Вука и његове реформе, по којима се човек не може разликовати од паора.)</p> <p>Господин по |
дан гоне, стижу и престижу.{S} Осећа се човек под њим <pb n="240" /> као војник под прокислим м |
Ја то тако почешће...{S} Знате, кад се човек прими некога посла, онда треба да га <pb n="81" / |
ик руком и рече једно „Ех!“ (као кад се човек савлада, па прегори нешто најмилије,) па ослови к |
ла ова моја садашња рипида?!{S} Како се човек само измени!{S} А наравно, и кад је то слатка мој |
д смеја!! (А има таких ствари, којих се човек не може отрести к’о ни онај Доситејев Абу Казем Т |
</p> <p>— Проклети ови млађи!{S} Баш се човек ни за часак не може на њих ослонити!</p> <p>— Та |
сени, јесени!{S} Како си суморна кад те човек посматра гацајући блато по сокацима или онако пок |
тако!{S} А још спав’о у шталогу; ’хоће човек да чува своје коње!{S} Ено, од срамоте још ни сад |
ије ту, и ако је он давно и давно други човек.</p> <p>И један и други одавно су у том селу, још |
ло собу.</p> <p>— Шта ће само тај млади човек помислити?!</p> <p>— Шта је помислио то је и рек’ |
ро промислим — вели поп Спира као сваки човек кад прође опасност, — па готово да и није било св |
а виде, ко је у олтару, лепо се скамени човек већма, него кад му се на сну јавио Св. Никола и н |
дану то јест.{S} Спрам свеће се превари човек, а женске су опет за чудо веште па се дотерају, т |
мој синко, ниси ти сиромашак.{S} Ти си човек газда, кад ти можеш да држиш коње само через газд |
, није то за тебекана, та кадашњи си ти човек!{S} Биће на ворму што пева Гига Бачванин свирац:{ |
овеку помаже и ђаво и Бог!{S} Јербо тај човек кад гођ учини какву лудорију, а он, уместо заслуж |
д га жена, потражи: „А ди се то део мој човек?“ пита жена, докле га не нађе под столом. „Јао, т |
во да и ја, што кажу, к’о сирома’ један човек, зарадим коју крајцару за порцију; јербо и коњи и |
и капару дали, које ја вама, к’о један човек сиромашак, никад нећу заборавити, и за које вама: |
“ говорио је Палчика, „ја сам малерозан човек, преживеће та све нас, ожениће и Савицу и посашив |
о већ сваком познато, да се фамилијаран човек не може ни на пола часа изван вароши на пут крену |
в један сат, легао је, као сваки уморан човек коме је благи Творац одредио ноћ за одмор и спава |
шао у кућу, а пред њим ушао један стран човек и одмах је то рапортирала гђа-Перси.</p> <p>— Ето |
е, што кажу, до гроба.{S} А кад паметан човек већ хоће да век векује, а он гледа, до душе, на о |
он (Доситеј), иначе тако учен и паметан човек — тако писао и говорио о српским сватовима и друг |
сретног случаја.{S} Али сада као частан човек, пређе са свим на страну поп-Ћирину и одсудно и с |
, а овај је, к’о један фини и изображен човек, задржао, да и она не испадне из кола.{S} А сем т |
оликих варошких фрајлица.{S} Млад, учен човек воле провађање, клавир, немецки унтерхалтунг, и о |
угоме.</p> <p>Онда је био неки Аћа учен човек, — умро је, Бог да му душу прости, више од пића н |
ао у послу, знала је она да је ово учен човек, па ће знати оно што се каже: „Гледај мајку па ша |
то видео некад неки Темишварац, па, к’о човек, исприповедао, и сад не даду никако мира људима, |
плеву све на нашу страну; не можеш к’о човек изићи на сокак од прашине.{S} А ноћом се опет вуч |
лих књига ма да је слабо читао али, као човек који је поштовао учене људе и био увек међу прену |
ану, а оно под њим неки црн, велики као човек гавран, њихов Гага.{S} Кад мало после, а оно није |
залупало срце као сваком, ма како смео човек да је, што закуца пред дрским <pb n="166" /> пред |
веју жито по спахилуцима, него да је то човек наше вере.{S} А девојке су рекле, кад су га видел |
вест много крофни појести.{S} Већ чисто човек да не верује!{S} За једнога од ове двојице и то б |
сте ћосави, онако, знате, клот — па вас човек и не може тако одма’ да разликује!{S} Ха ха ха! — |
а Сида кад их гдегод нађе.{S} А кад вас човек тражи, не може нигде да вас нађе к’о да сте у зем |
би он то сада допустио и какав би опет човек био!{S} Па каже: „Е, баш неће бити, к’о што славн |
с опуштеним рукама, као кад мокрих руку човек тражи пешкир.{S} И кога да прво сретне на вратима |
?{S} Докле му опет не дођу лутке!{S} Ту човек не уме да буде доста паметан, — <pb n="27" /> вел |
слящiи ми злая“.</foreign> Е, па зар ту човек да не побесни!{S} Персо, он... поп-Спира... окура |
о, знате, што кажу, вандровкаша на путу човек и забадава узме у кола, ал’ оно је вандровкаш, а |
ви мислите!{S} Господин Ћира је хаглих човек, а оно је паоренда, па још немешки син!{S} Мож’те |
слике изаткивате ви зором и варате њима човека, слабо то створење! — Гледајте само срећнога и з |
пин патак!“ рекли би обично за извикана човека.{S} А то је дошло и поп-Спири од некуд до ушију |
ал’ кад види господина или само обувена човека, а он се помами и све за штикле хвата зубима.</p |
у себи, како нема ништа лепше од учена човека и како све иде као намазано.</p> <p>Тако се ето |
ако понекад па му срце и душа да секире човека.</p> <p>— Е, ја ти реко’ — вели поп Спира.</p> < |
шта је доста; ви онда формално заробите човека!{S} Ај’те, децо, доста је било ћеретања, оставит |
ја јој кажем: „Баш к’о и тебикана брез човека.“ А она се опет накашље, а ја к’о велим: кад баш |
} Да пропаднем у земљу пред оним младим човеком!{S} Од њега ме највише срамота!</p> <p>— Охо!{S |
удадбе.{S} Па је лако било и милило се човеку онда поповати!{S} Него попуј ти сад, кад је све |
кажу, у риту свирати“, па и теби, газди човеку, прдачити се са мном.</p> <p>— Е, е, господи ник |
аријама, хе, а то се све сваком младом човеку увек више допада.{S} Признајте, зар није к’о што |
та му је у себи помислила —, то смртном човеку наравно да није познато!{S} Али то му ништа не с |
сам већ! („То видим!“ вели она).{S} Том човеку помаже и ђаво и Бог!{S} Јербо тај човек кад гођ |
у бреспослен а баш ми то није мило, к’о човеку раднику.{S} Та зар сам ја носио кадгођ ове пудар |
негује та лепша и говорљивија половина човечанства — у овом месту неговали и писмену књижевнос |
вори Господ</foreign>“!...{S} Аркадија, човече, ти си мој избавитељ ево већ по други пут!{S} Е, |
се кући по три четири пута дневно пије чоколада а купује хлеб с кимом умешен.{S} Али Меланија |
Једнако приповеда о старим временима, о чопорима свиња, о својим младим годинама за којима ће б |
Г. Пера извади у тањир и поче јести.{S} Чорба је била пилећа, баш што он воли, и допала му се.{ |
лања се г. Пера. — Изредна, чрезвичајна чорба!</p> <p>— Е, то је Јуцина слава, она је данас бил |
а, проста али укусна јела; каква пилећа чорба, паприкаш са ноклицама и једна српска гужвара — п |
уморним младенцима и сутрашњој киселој чорби.{S} Отпратише кума и старог свата и девера с гајд |
ајла Јула сва запурена и румена, донела чорбу и ставила је на сто, то се г. Пера остави преглед |
, кад оде на медљану ракију и на киселу чорбу, којом ће, заједно с осталим гостима, да тера сут |
да сте раније дошли, а красну смо рибљу чорбу имали.</p> <p>— Молим, молим, —устручава се гђа Г |
да се само стрефи, да је баш сад његова чреда а не Ћирина!?{S} Па га сад онај зграбио лепо па п |
а <pb n="41" /> у олтару (јер је његова чреда била) зачуди се кад чу неки нов непознат му глас |
<pb n="223" /> били.{S} Ако је једнога „чреда“ била, други није ни привирио у цркву, ни он ни њ |
годарим, — клања се г. Пера. — Изредна, чрезвичајна чорба!</p> <p>— Е, то је Јуцина слава, она |
лицу једну, две столице донеси.{S} Имам чрезвичајне сремачке шљивовице, како оно каже патер Ино |
д се нађе насамо с поп-Спиром.</p> <p>— Чрезвичајно добро, — вели весело поп Спира. — и фала ти |
м гласом.</p> <p>— А јао, кости моје! — чу се оданде иза бурета.</p> <p>— Ко је то сад? — рече |
каква част.</p> <p>— Боље вас нашли! — чу се поп-Ћирин глас дубоко из бунде, а кад се сиђе на |
иди.</p> <p>— Еј, старости, старости! — чу се глас тетка-Макрин, која је дошла у башту, да обиђ |
а из Бачке) ал’ ја се бо’ме не мирим! — чу се из кујне глас јаросне гђа-Персе... — Шта ће сад о |
него дувај сате, кад си за то плаћен! — чу се још издаље Шацин глас.</p> <p>— Ајд-ајд, — продуж |
— Лаку ноћ, лаку ноћ!</p> <p>— Јуцо! — чу се глас гђа-Сидин. — О, Јуцо!</p> <p>— Јао, та мама |
’о!!</p> <p>— Извол’те брже у авлију! — чу се трећи глас из треће куће.</p> <p>— Ох, баш ћу вас |
о пристала!!!</p> <p>— Фрау Габриела, — чу се и други глас из једног отвореног прозора из куће |
/p> <p>— Госпоја Соко, ’хоће л’ кера? — чу се и по други пут глас и гђа Сока позна глас Габриел |
им прва јави.</p> <p>— ’хоће л’ кера? — чу се са сокака глас.</p> <p>— Но, ко је сад опет? — пи |
p>— Ержа, о Ержа! — викну гђа Перса кад чу да стадоше кола пред капију, — остави то пиле, ја ћу |
јер је његова чреда била) зачуди се кад чу неки нов непознат му глас па приђе Северним Вратима |
оље.</p> <p>Настаде тишина а мало после чу се неко шапутање.</p> <p>— А ди га држи? — пита дома |
ланија и Пера, а из кујне се мало после чу једно „јуф!“</p> <p>— Дакле? — устаде гђа Перса која |
р!</p> <pb n="350" /> <p>И одмах за тим чу се страшан тресак и полетеше црепови од треснутог ло |
вему, што се односи на сукоб и следеће, чува при себи, и да ће исте на суду показати. — Тужба ј |
ако?{S} Кад га он, кажу, <pb n="281" /> чува к‘о очи у глави; сваки час га загледа и пипа, је л |
да се <hi>и он</hi> повуче мало... нек’ чува дућан...{S} Види, ваљда, фала Богу, и он сам, кака |
ага!{S} Кад је узео <hi>зуб</hi>, па га чува код себе к’о очи у глави.</p> <p>— Ју!{S} Па шта ћ |
А још спав’о у шталогу; ’хоће човек да чува своје коње!{S} Ено, од срамоте још ни сад не сме ч |
<hi>она</hi> и то <hi>моју</hi> кућу да чува.{S} Ал’ и ја сам јој к’о што треба и одговорила, — |
октера нег’ што ће га ноћас бити!{S} Та чува ноћас село <pb n="397" /> сам светац свети Ђурађ!{ |
грају по леђи; крив вам ча-Нића, што не чува варош, к’о да ја имам солгину плаћу!{S} Чудна ми п |
каже.{S} И <hi>она</hi> се нашла да ми чува кућу; <hi>она</hi> и то <hi>моју</hi> кућу да чува |
Поздравила сам је и рекла сам јој: нек чува она, боље ће бити, ону њену <hi>дунду</hi> да не у |
лој соби, или се са дедом, који такођер чува запећак, боду и туцају главама к’о овнови и челиче |
п Спирино „добројтро“!</p> <p>— Ти само чувај онај <hi>зуб!</hi> Да га чуваш к’о очи у глави!{S |
паметни били наши стари, кад су рекли: „Чувај се попа“; а ја сам им’о посла с <hi>два</hi> попа |
д на њу није измакао мом оштром оку!{S} Чувајте се, господин’ Перо!{S} Знате ли ви шта то значи |
а и из моје мале плаће да и’ плаћам, да чувају <hi>мој сокак</hi>, ај?{S} Ди је ту асна?{S} Ај, |
у неку руку пастир, хехе, — смеши се, — чувам поверено ми стадо младих и несташних јарића овосе |
куће и сокаке што их чувам.{S} А док ја чувам толике сокаке, колико би’ тек ондак треб’о ја да |
а онда молим вас рец’те ми напред да се чувам!{S} А чиме би’ ја то заслужио?</p> <p>— Па ето ти |
општина за толике куће и сокаке што их чувам.{S} А док ја чувам толике сокаке, колико би’ тек |
тако жељно погледала али га је Аркадије чувао као очи у глави, и разговарао се са старим учитељ |
Ниће који је јављао селу које је доба и чувао село од лопова поред све клевете којом су га беди |
богатство, па да буде без таквог једног чувара?!“ Питање <pb n="64" /> сасвим умесно, али писца |
вео био својој кући.</p> <p>— Па био га чувати.</p> <p>— А девојачка су врата сваком, што кажу, |
о плевити башту, или кљукати гуску, или чувати од живине разастрту тарану која се сушила на сун |
— а и ко би се усудио, кад <hi>ти</hi> чуваш село.</p> <p>— Ето, ја сврн о мало!{S} Видим свећ |
Ти само чувај онај <hi>зуб!</hi> Да га чуваш к’о очи у глави!{S} То ти је најважније сад на ов |
hi>од добра</hi> још бегао?</p> <p>— Да чуваш село, — гракнуше они у кујни на њ.</p> <p>— Та от |
Аћиме!{S} Боље да седиш код куће, па да чуваш кућу, кад ти је Бог дао доста од чега ћеш да живи |
и уфате и даду њиховог мачка, он је већ чувен мајстор за пацове.{S} Ајд, иди сад.{S} Стој!{S} Т |
а песма била нова, дотле не певана и не чувена у друштву, па је све очарала песма а њега и песм |
по научите, како ви то правите оне ваше чувене путер-крофне. <pb n="20" /> Ви то за чудо лепо у |
на послетку као последња у албуму слика чувеног лопова Рожа Шандора бавећег се на поправци у Ку |
ви још, фрајла-Јуцо, како сам ја здраво чувствителан —</p> <p>— И-ју!{S} Ала је безобразан! (Ст |
ко тихо ти почиваш,</l> <l>И конечно не чувствујеш</l> <l>Бол сердца мог!“</l> </quote> <pb n=" |
нчета масти и чварака и сала.{S} Читава чуда причаће једна другој и слушаће пажљиво једна другу |
нити! </p> <p>— Знам, чула сам за твоја чуда и покоре!...{S} Чула сам шта су те коштале оне чиз |
промонади.{S} Вид’ла сам,“ вели, „свака чуда, али тога покора — никад!“ А друго, што је тако ис |
} Жене к’о жене!...{S} Направиле триста чуда; па сад обојица имамо пуне шаке посла и једну глав |
дугим камишем.{S} Ни онда није умела од чуда ништа да прослови, па ни сада.{S} И сада да је нек |
т сахата остао са ражјапљеним устима од чуда све док му нису казали да заклопи уста и да иде сп |
урена, па не може још да дође к себи од чуда, него се наслонила на мотику па гледа зачуђено око |
, још ни сад не могу да дођем к себи од чуда откуд ја то да сневам!{S} Ајде-де да је снев’о мој |
ет... — рече Гециница па се прекрсти од чуда. — Јао мени, а од куд му штогла?!</p> <p>— Па поне |
нарочито изашла у кујну, да се тамо од чуда трипут прекрсти.{S} А и јесте било чудо и изненађе |
ана у дан све више одмицао.{S} А шта је чуда спремљено било не смем чисто ни да ређам, јер се б |
може ни месец ни ветар!{S} Што ја знам чуда по селу — што мало ко зна!{S} А да ми је рек’о Бог |
’о што дувам сад у рог, — па да напишем чуда и покоре сеоске, па три ђакона да читају три дана |
толика запаљена кандила!{S} Гледај само чуда шта га их гору!{S} У свакој соби по пола туцета ка |
ку плату.{S} Аркадија је баш свакојаких чуда видео; с покојнима се разговарао, познавао неколик |
а треснем на сокак!</p> <p>Него и јесте чудан био тај дуварски сахат.<pb n="26" /> Права антика |
, еле, он се некако тако навикне, па му чудан дан кад не оде својој тетка-Макри макар на неколи |
ква ти је садашња младеж!{S} Па онда се чуде, што толики умиру од апцерунга!{S} Кад сам ја био |
иђи, Боже, с небеса,</l> <l>Па да видиш чудеса:</l> <l>Како <hi>ћифте</hi> воде коло</l> <l>А п |
i> представљају у соби с голим мачевима чудесно рођење Христово пред забленутим домаћима, и док |
, молим вас! — рече гђа Сида зевајући и чудећи се.</p> <p>— Е, то је било штогођ вредно за види |
ам</hi>, слатка?!</p> <p>— Куглате?!! — чуди се госпођа Перса, па се стаде смејати и угаси свећ |
м, још нисам —</p> <p>— Шта, још не?! — чуди се поп Спира, (а знао је добро да је г. Пера нежењ |
ити ручак.</p> <p>— Та шта говорите?! — чуди се опет госпоја Сида. — Ко би то и помислио!...{S} |
одајем —</p> <p>— Од куд само штогла! — чуди се једнако гђа Гециница. — Па онда —</p> <p>— Е, п |
све казала!</p> <p>— Дакле истина је! — чуди се гђа Гециница. — Дакле тукли су се?</p> <p>— Фор |
ви’те молим вас!{S} Та шта говорите! — чуди се као поп Спира. — Па то сте ви онда сами дошли.< |
>— И једнако спава и хрче исто онако! — чуди се домаћин!</p> <p>— Спава тај к’о заклан.{S} Да с |
лим да... не мора због тога баш тако! — чуди се гђа Сока. — Та и досад је било прошевине!{S} Ју |
пира гласно седамнаест.</p> <p>— Охо! — чуди се поп-Спира. — Кол’ко то изби?</p> <p>— Седамнаес |
о!{S} Та шта говориш!{S} Шта говориш! — чуди се поп-Олуја. — <hi>Ништа</hi> ти ја, кажем ти, од |
мај!{S} И јесте чудо!{S} А кад брж’, — чуди се попа.</p> <p>— Па већ неколико дана има како је |
а већ да почнем!</p> <p>— Ју, рођена, — чуди се Пела, а ко би то рек’о?!</p> <p>— Ето, прво, не |
досад је било прошевине!{S} Ју, Боже, — чуди се и крсти гђа Сока, — та то баш к’о неки паори!</ |
та!{S} Ко би то рекао!? <pb n="90" /> — чуди се гост не знајући ни сам, шта више да пита Јулу.< |
љива —</p> <p>— И вама се то допада!? — чуди се очевидно мало уплашено гђа Перса. — Боже, госпо |
ашим Старо-Бечејским.</p> <p>— Е, да? — чуди се путник.</p> <p>— Та није да сам је мало високо |
то било?</p> <p>— Зар ништа не знате? — чуди се гђа Габриела.</p> <p>— Ништа —</p> <p>— И ви ба |
> <pb n="57" /> <p>— Та шта говорите? — чуди се госпоја Сида. — Ко би то и помислио, да вам се |
та баш не зна шта је ни стид ни срам!“ чуди се и вели гђа Сида гледајући кроз чвор на капији. |
угом у наручја па се опет љубе. „О, о!“ чуди се Јула.</p> <p>Прексутра, кад је Јула дошла пре п |
екако; снебива се сирома’ младић, па се чуди, шта га је снашло.{S} Ал’ она, смеје се, Боже, сме |
ола чашице!{S} Сирома’ младић, и сам се чуди шта га је сад снашло.</p> <p>— Баш, Бога ми!{S} И |
оне рупе од чвора на капији, крсти се и чуди и вели: „О, часни те, девојко!“</p> <p>Гђа Сида ни |
уша, само што она не плаче, али се ипак чуди, како то све тако лепо умеју људи да измисле и сас |
} Упреподобио се, па се к’о бајаги и он чуди па се умеш’о и он па и он гледа поиздаље и вели: „ |
утовању попова.{S} А домаћин се једнако чуди Нићи како и откуд он све то зна.</p> <p>— Е, мој Н |
ама, <hi>сама</hi> сам се <hi>себи</hi> чудила и комплиментирала и гратулирала, како сам ја то |
онда није никакво чудо, што су се људи чудили кад су нашли клавир у селу где су од музичких ин |
аклена обида и клевета и ништ’ више!{S} Чудим се само како сам се мог’о тако уплашити.</p> <p>— |
лим вас, из онога тањира ону тртицу!{S} Чудим се, шта ми то све фали!“ Или: „Господин-домине, — |
ти кажем, — ја му се, та Бога ми, и не чудим, што му је било тешко.{S} Та отац је тек!</p> <p> |
и! — па га даде г. Пери.</p> <p>Овај се чудио челику и рече значајно једно „О!“ а за тим поп Сп |
не треба се баш много <pb n="199" /> ни чудити; у том јој је, што кажу, и век прошао!{S} А посл |
дознате историју, онда се нећете толико чудити.{S} Њега је поп-Ћира добио од неког његовог до з |
варош, к’о да ја имам солгину плаћу!{S} Чудна ми плаћа, ал’ су се и прикинули!{S} Не стиже ни з |
ога дана после подне, приповедале су се чудне и невероватне ствари о том догађају.{S} У вече то |
но одликован црвеним појасом.{S} Још је чудније што су обојица одговорила једном свом познанику |
а своме месту, и знам да ће им онда још чудније бити, како то да се нису раније сетили, кад је |
а и чудно јој је било као што је, знам, чудно и читаоцима, али писац обећава, да ће скорим свак |
, — ви је сад први пут видите па вам је чудно можда.{S} Она је така, дође јој тако, па... ал’ и |
су прочитали претходну Главу, јер им се чудно и невероватно учинило, што се Јула тако лако утеш |
ћи још више.{S} Гђа Сида је била љута и чудно јој је било као што је, знам, чудно и читаоцима, |
а погледа у комшиску башту.{S} Мало јој чудно, што не чује оданде песме ни тамбуре. „Па шта је |
ви у кућу прилично навикну на њу, па им чудно кад је позадуго нема. „Нема нам, Боже, већ одавно |
а како сте ви то <hi>„вама“</hi> некако чудно изговорили?!..{S} И после, ’оћете л’ о црквено-оп |
ежи на тврдој дасци, па му само по мало чудно, како то тако газдачка кућа, а тако тврд креветац |
нала ни речи да каже.{S} Било јој је то чудно, неочекивано, што је чула из уста Јулиних; није в |
јавља, и пролази.{S} А Јули дошло чисто чудно што се Шаца тако чини невешт, а у сну јој тако ми |
— и који им је приповедао много нових и чудноватих ствари.{S} Приповедао им је: како је у Бечке |
> <p>— А ајскафе?</p> <p>— Не.</p> <p>— Чудновато, заиста!{S} Ко би то рекао!? <pb n="90" /> — |
веровати поп-Ћириници, и јесте га мало чудновато добио.{S} Она вели, да га је поп-Спира добио |
да лупам главу через Шаце брице!{S} Е, чудо ми нико!{S} Та кад сад неће, а да кад ће ђавола!{S |
.. кад сте баш така „чисменка Анка“,... чудо да нисте понели са собом поред „шнуфтикле“ и какву |
руг сахата оставили Епископски двор.{S} Чудо је било то, што је поп Ћира изашао и ако је као <h |
хтеде рећи:{S} Зар није тако?</p> <p>— Чудо, госпоја-Сидо,... кад сте баш така „чисменка Анка“ |
а чешће, љутила се и додавала, да је за чудо увек срећан тај господин Спира.{S} Увек се извуче |
писар, једна древна пијаница, али је за чудо лепо умео да састави све то и да напише, а, Бога м |
где се наша прича развија, могао је за чудо и за приповест много крофни појести.{S} Већ чисто |
а мисли после о том, а сада, како се за чудо слагаху фрау-Габриелине речи са ономадашњим госпој |
ив њега и вребао га да га убије, али за чудо, да је крај свих тих претњи и опасности још жив би |
ad> <p> <hi>Која ће садржајем својим за чудо много бити налик на оне „Штампарске погрешке“, кој |
била трауриг.{S} Знате, по некад то за чудо иде од руке!!!</p> <p>И још хтеде фрау-Габриела пр |
р је имала за то укуса, па јој је то за чудо ишло од руке.{S} Ту ће млада бити доведена, и живе |
не путер-крофне. <pb n="20" /> Ви то за чудо лепо умете и надалеко сте се прочули через њих.{S} |
е се превари човек, а женске су опет за чудо веште па се дотерају, те не може човек никако да с |
е, све!{S} Нек’ иде свет на њега к’о на чудо, нек...“</p> <p>И уједаред застаде и гђа Перса кој |
ва је фајн ова ноћ, није ни чудо!{S} Та чудо би било да нисам баш никога срео.{S} Еј да нисам с |
бера) а наљућен и увређен до срца, није чудо што је сео и саставио једну песму, коју, истина, н |
ао и у свако село мало ко свраћао, није чудо што је одмах по селу пукао глас да је дошао давно |
Једно чудо —</p> <p>— О мај!{S} И јесте чудо!{S} А кад брж’, — чуди се попа.</p> <p>— Па већ не |
ића. — А каква је фајн ова ноћ, није ни чудо!{S} Та чудо би било да нисам баш никога срео.{S} Е |
но стане против поп-Спире.{S} А није ни чудо.{S} Та већ су га у поп-Ћириној кући звали просто: |
вађали!{S} Ово погано време, па није ни чудо што је човек љут на свакога, па би се само свађ’о. |
кажу.{S} Та Бирцлијин си ти, па није ни чудо!{S} А Бирцлијини нису никад, каже он, којекога у к |
да је снев’о мој попа, па да ми није ни чудо.</p> <pb n="30" /> <p>— А шта сте то сневали? — пи |
јтро“.</p> <p>У осталом није никакво ни чудо што је страховала и већ почела очајавати за успех, |
укле; жене су, па не би било никакво ни чудо да полете пеглајзи и шпорерти!...{S} Ал’ људи, па |
спомену кринолина, и онда није никакво чудо, што су се људи чудили кад су нашли клавир у селу |
одника Божјих и људи грешних, — али ово чудо је први пут сад доживео!{S} Одмах се прибере и зам |
г амбара један велики пацов, па начинио чудо и покор по шпајзу и изгриз’о и чизме милостивог го |
од њих није важило то правило да: свако чудо за три дана траје.{S} Они су тек сад отпочели прав |
после оног догађаја</hi> </p> <p>„Свако чудо за три дана,“ вели наша пословица; па тако је било |
чуда трипут прекрсти.{S} А и јесте било чудо и изненађење!{S} Са овим изненађењем могло би се п |
винцилирове куће ларма у кући.{S} Једно чудо —</p> <p>— О мај!{S} И јесте чудо!{S} А кад брж’, |
краду коње од Банаћанина. — то је једно чудо! — Па, што украду украду, ајд’ нек и’ ђаво носи; н |
ирила у кола и видела, на велико и њено чудо, оба попа како седе лепо један крај другог.{S} Наш |
, кад је већ тако пошло, чекам још и то чудо и покор, да је ето тај поп Спира постао —- протоје |
дана сам је карала, а она, видиш ти то чудо, још <hi>ни сад</hi> да се утјеши!! — вели гђа Сид |
баш да ти кажем?</p> <p>— Јесте, још то чудо и покор ’хоћу да чујем.</p> <p>— Шта <hi>ја чекам< |
меније а и боље нарасле.“ — А сваки поп чудо што воли крофне!{S} Откуд сад то, Бог ће га свети |
рташица изненађена, и оставља пеглајз у чуду. — Још <hi>он</hi> пробира!</p> <p>— ...него ти та |
уги трећи дан по доласку у село нашао у чуду, па не уме младић да се нађе никако.{S} Нема он ни |
к је гледаше милујући дете, и мишљаше и чуђаше се самом себи, где су му пре осам година биле оч |
је тако лепо слушати из топла кревета, чује се како лупкара у прозоре и чује се рог Ниће бокте |
је певају девојке, кад невесту чешљају; чује се песма:</p> <quote> <l>„Док стане <hi>туђа</hi> |
аже, тешко, а дере се к’о мали бик..{S} Чује се још од винцилирове куће ларма у кући.{S} Једно |
у шпајзу тамо неком њеном са рогља.{S} Чује тата где нешто цичи у шпајзу, па пошао да види, да |
већа пауза.{S} Сви се дали на посао.{S} Чује се само сркање кафе; сви срчу као по некој команди |
скоро.{S} Треба и нама да подранимо,“ — чује се опет неки глас из прека; — „ваља у рит, да насе |
кицоши моји!{S} Ајд још мало у блато!“ чује се <pb n="302" /> глас Пере Тоцилова и пуцањ бича, |
! — рече у себи, а једнако ишчекује, да чује бар тамбуру.</p> <p>Али свега тога не би.{S} Зато |
аправио шаком као неки заклон од ува да чује боље.{S} Кад се свршило све и запевало <title>Буди |
ило јој се само.{S} А тако би волела да чује мало тамбуру; нешто је расположена данас.{S} Гледа |
Соса, она се није кренула у цркву ни да чује ни да види новог учитеља, него да чује своје унуче |
Меланијом пред кућу, па не може речи да чује кад се разговара, <pb n="183" /> од оног проклетог |
чује ни да види новог учитеља, него да чује своје унуче Савицу, који је ове исте године са две |
па је ућутао.{S} И сад се само шеталица чује као тишлер кад рендише што.</p> <p>Сви се насмејаш |
банку и прекида предиво само онда, кад чује да у кујни лупа сатара и да се сече месо, а после |
Једнога дана ради она тако у башти, кад чује где се нешто у комшинској башти провлачи, па шушти |
му праве калабалук; некако му лакше кад чује ларму на коју се већ од толико година научио.{S} А |
како се запурила плевећи башту, и да је чује кад пева.{S} Тако данас, тако сутра, еле, он се не |
ави сто па приђе ближе певници, да боље чује и изближе види тога „слаткогласнога“ како сам рече |
, а Јула што је била тако сурова.{S} Не чује се ништа из баште, само зелена жабица се чује, как |
је грло доноси, а она се занела па и не чује него се гуши у сузама и гнушава се безбожног Голос |
с њима, јер оба попа ћуте и ни речи не чује иза себе.{S} Поп Ћира ваљада спава, а поп Спира ко |
дуњу, па тихо кикоћу, али им домаћин не чује кикота, па се и он ућути.{S} Само се још чује тиха |
ијатељски корети, полугласно да нико не чује. — Ал’ за име Божије, либсте, та шта правите то <h |
мшиску башту.{S} Мало јој чудно, што не чује оданде песме ни тамбуре. „Па шта је то баш тако ст |
е добар; ништа се за њега тако нешто не чује, а од добре је и богате фамилије!{S} Има већ сад л |
грло доноси; има гласину к’о бик, па се чује са пола атара колико је грлат.{S} Нико га није дир |
е ништа из баште, само зелена жабица се чује, како пева са једног не знам ког дрвета, и голубов |
а смех све јачи; једва се стиша кад се чује каква лупа из кујне.</p> <p>Онда се тргну сви и ос |
аква одговора.{S} Тишина.{S} Из собе се чује само снажно хркање помешано с неким звиждањем.</p> |
што помажу. <pb n="382" /> Из одаје се чује сватовска песма, што је певају девојке, кад невест |
као мртви, па све ћути и куња, само се чује неко тихо јецање и плакање, испрекидано гукањем га |
ва баштенска тишина пред подне; само се чује зујање и треперење вилиних коњица око оних силних |
и нико више.</p> <p>— То сав свет зна и чује, само су теби уши воском заливене.</p> <p>— Па ко |
евета, чује се како лупкара у прозоре и чује се рог Ниће боктера који је духнуо дванаест пути, |
ли кад Јуле нема у башти да је види или чује.{S} Мало који дан да није дошао.{S} Понесе зејтина |
ваше косу и одело на себи.</p> <p>Затим чује неке кораке, али се још никако не осврће, него се |
вештенство и мирско и духовно.{S} Да он чује, да неко <pb n="309" /> има распру с парохијанима; |
О жено, жено, иди до врага!{S} Да ме ко чује ди се овако смејем, мислио би још да сам нека пако |
ано само онако, из пакости, да она само чује и да се једи; а сад је лепо видела да је било исти |
ов стао па не зна у коју ће авлију, јер чује неко хркање, али не зна: у <hi>којој</hi> то кући |
икота, па се и он ућути.{S} Само се још чује тиха и монотона киша, она мокра јесења киша, коју |
се допада!...{S} Још само треба да вас чуједу... и да вас спеваду шором —</p> <p>— Пробајте са |
кошта нешто —</p> <p>— Молим, молим, да чујем.</p> <p>— Само тако ћу вам показати, ако ви мене |
ла скидајући мараму. — А ја потрчала да чујем, кажем у себи: госпођа ће као беамтерка то најбољ |
/p> <p>— Нећу ништа да слушам, ништа да чујем!{S} Пунктум! — виче гђа Перса подобна раздраженој |
ти украли.{S} Нећу, нећу ништ’ више да чујем.</p> <p>— Па добро кад нећеш, ја и волијем.</p> < |
<p>— Шта <hi>ја чекам</hi>!{S} Чекам да чујем сад, кад је већ тако пошло, чекам још и то чудо и |
По селу само о том и говоре.{S} Идем да чујем још штогођ.{S} Службеница!{S} Службеница, — рече |
ђа натарошевица, — ал’ ја још никако да чујем —</p> <p>— Ах, пардон, пардон, милостива!{S} Наљу |
p>— Јесте, још то чудо и покор ’хоћу да чујем.</p> <p>— Шта <hi>ја чекам</hi>!{S} Чекам да чује |
жив остати!</p> <p>— О, о, за Бога, шта чујем!</p> <p>— Е, а сад збогом, снаш’-Пело.{S} Журим с |
да ми каже!...{S} Увек од десетог неког чујем, што се у селу догодило.</p> <p>— Та шта говорите |
ве знам, Спиро, све видим, Спиро, и све чујем, Спиро, ал’ пусто, женско сам, па <hi>к’о женско< |
ора који су се често водили.</p> <p>— А чујете л’, — запитаће је тако једном после подне одмах |
љина испод пазува или на леђима.{S} Тек чујете гђа-Сиду где вели, кад ову доведе тенцер и преда |
рује их путник.</p> <p>— Ајде, рано!{S} Чујеш, шта каже господин-попа; да ће се вратити, — рече |
’ и показивала камишом на ту страну!{S} Чујеш ли, мамаљуго банацка?</p> <p>— Ал’ за име Бога, П |
>А девојке и младе комшинице шапућу.{S} Чујеш по неку реч гласно изговорену, па онда опет смех, |
је за то Сомборску парокију, шта ли?{S} Чујеш, Ћиро... и бркове доле!{S} И да сам ја којом срећ |
Још мало живота има по авлијама, одакле чујеш како се ракоље и ћућоре кокошке на дрвету или как |
ада ништа не чујеш!{S} Тишина, ништа не чујеш; ни жагор, ни вриску и цику под шатрама, ни подвр |
а, док је вашар трајао, а сада ништа не чујеш!{S} Тишина, ништа не чујеш; ни жагор, ни вриску и |
ши пред кућом и чавке на грању и врапце чујеш под стрехом како џакају.{S} Сипи ситна, киша, па |
атама — прође поноћ за тили час.{S} Тек чујеш неко шуштање, кашљање, неке ропце а за тим као не |
з свију јендека испред кућа.</p> <p>Тек чујеш овде онде где неко зева и вели: „Ха-а-ај, хај, ај |
она полако у себи чита Апостол, а само чујеш како брише нос од силних суза.{S} Била је сретна |
љају гнезда празна на димњацима, а ноћу чујеш кроз мокар ваздух са далеке висине над тобом тужн |
издаје наредбе за сутра.{S} За тим још чујеш како се затварају авлијска врата и како чупави зе |
д мене чути.{S} Дакле —</p> <p>— Дакле, чујте! —рече Габриела и поклони се г. Кипри натарошу, к |
деље сви су ишли у једној цељи; бабе да чују а девојке да виде новог учитеља.{S} Само стара грк |
S} Та мор’о би дувати у оне гајде да се чују к’о оно велико звоно чак до последњи’ салаша, мака |
а долази сваку ноћ; докле је ту, све се чују издалека шијачке гајде како танко свирају, а она ј |
лиш, ха ха ха, — дере се Нића да га сви чују, — је л’ добро диваним!?{S} Ај?</p> <p>— А зар још |
они нам још и понајвише сметају!{S} Чим чују да ко овамо код нас у Банату има лепе коње, — одма |
ак-пак! дере се патак готов на свађу па чујући замуцкиваше домаћиново и мислећи да је неко од ж |
неки мајкин „беамтер“, кад му ни његов чукундека а ни ико у вамилији није тај ’лебац јево ни т |
ко сам се мого оженити! </p> <p>— Знам, чула сам за твоја чуда и покоре!...{S} Чула сам шта су |
еку прилику и одмах у њој познала Шацу; чула ситну тамбуру и разумела речи добро познате јој пе |
p> <p>— Ту песму више да <hi>нисам</hi> чула!{S} Јеси л’ ме разумела?{S} Ви’ш ти то ње!! викну |
p>— Та шта вам ја баш много и знам?!{S} Чула сам, ал’ чисто и сама не верујем... а на сплетке м |
чула сам за твоја чуда и покоре!...{S} Чула сам шта су те коштале оне чизме и оне кацабајке он |
мајстор да намести!“</p> <p>То је онда чула гђа Перса и одмах убрзала да измакне, да их не слу |
су и очи и одело и својим рођеним ушима чула кад су га позвали сутра — у Недељу — на ручак.{S} |
никако није могла да сети, да је кадгод чула, да се нека тако из поповске куће удала за бербери |
није могла чути тамбуру.{S} Али Јула је чула и одмах је скочила из кревета к прозору па кроз ра |
аћице и женску чељад, да им каже шта је чула.{S} На прва три места рекла је да је увреда нанета |
је сада била као громом поражена кад је чула како се ствар искренула; а рана, коју је понела на |
ечкенмајерка је била као убијена кад је чула да њена присна фрау-Габриела зна много више од ње, |
и се тако скаменила гђа Сида као кад је чула глас гђе Персе. „Кад ме није <hi>јуче</hi> шлог уд |
} Гђи Перси је особито мило било кад је чула за то, па је усхићена говорила: „О, Пера је направ |
ројила купљени фланел — то исто вече је чула од Ерже све што је било код поп-Спириних.{S} Јер Ж |
ла.</p> <p>И, доиста, сутра дан, чим је чула тамбуру, одмах је понела кантицу за поливање и наш |
мекша од памука и мирољубива, а чим је чула, како се <pb n="366" /> ствар свршила, одахнула је |
ло јој је то чудно, неочекивано, што је чула из уста Јулиних; није веровала својим рођеним ушим |
Сутра дан кад је дошла и запевала, није чула тамбуру да је прати.{S} Сада је видела да је јуче |
јно сам код ње свратила малочас и од ње чула.{S} Скаменила сам се, кад сам чула, и једва сам до |
амо молим ни речи.{S} Ни речи.{S} Знате чула сам од фрау-Цвечкенмајерке.{S} Она ми сваки дан до |
рау Габриела извесно свога века није ни чула ни читала где — Фрау Габриела викну само швапски „ |
е гђа Сида.</p> <p>Ово последње нису ни чула оба попа, јер је Меланија одмах скочила за клавир, |
<p>— Хм! — хукну поп Спира. — Па кад си чула, што ми ниси то одма’ каз’ла?</p> <p>— Па ја нисам |
ећ на удају, а?</p> <p>— Та па зар ниси чула, да се удају обе! — вели јој домаћин.</p> <p>— Е, |
д ње чула.{S} Скаменила сам се, кад сам чула, и једва сам дошла к себи.{S} Ја вам сад не умем н |
о кући. — Ето, шта ја кажем!{S} Чим сам чула за онај њен сан, одмах сам казала и помислила: да |
куд му</hi> баш штогла... ал’ тако сам чула... по што сам купила, по то вам, што кажу, и прода |
вас, ни речи, к’о што вам кажем, нисам чула!{S} Рец’те само кол’ко знате; немојте ме, слатка, |
оведе у везу с оним што је пре неки дан чула, све јасно.{S} Онда се толико наљутила, да није мо |
па чак и играли уз свирку која се лепо чула из куће.{S} Ержа је после све још тога вечера рефе |
и не слуша, јер је већ сто пута то исто чула па зна напамет — како је пре тридесет година, кад |
а баба Макра по мало видела а слабо што чула од свега разговора њиховог.{S} И тако је то трајал |
пственим речма госпоје Сиде која је већ чула за госта и одмах се сетила прексиноћног сна и дошл |
е л’ истина, Бога вам, то што сам отоич чула за нашу господу парохе.</p> <p>— Од кога, слатка?< |
гђи апотекарици, да види, да ли су ове чуле што од свега овога; па ако су чуле да сазна још ви |
залупише за њима, а из авлије се и опет чуле оне страшне речи: „И браду, и бркове, и све, све.. |
ове чуле што од свега овога; па ако су чуле да сазна још више, а ако нису, да им прва јави.</p |
па постала и сувише интимна, и док нису чуле мамину заповест „Ајд’ леж’те“ и тек онда престаде |
Зашто су оног првог прозвали поп-Хала, чули сте, а зашто овог другог поп-Кеса, чућете.</p> <p> |
вама се, к’о мислим, сме честитати.{S} Чули смо да... ви... овај, удајете госпођицу кћер, а?</ |
о; откуд ти само паде на памет то?{S} А чули смо, — кажу они, — да су сви Иђошани на твоју ворм |
воје -—</p> <p>— И <hi>ништа</hi> нисте чули?!{S} И <hi>ништа</hi> баш?!{S} Та је л’ можно’? — |
— Ништа —</p> <p>— И ви баш ништа нисте чули?</p> <p>— Ни речи, слатка моја, ни речи!</p> <p>— |
о тамо, слатка?</p> <p>— Шта, зар нисте чули?</p> <p>— Нисмо, рођена!{S} Та молим вас, раскомот |
} Мож’те представити себи!{S} Зар нисте чули какве је муке им’о отац поп-Спирин, док га је нате |
знати све...{S} Кад оно... ви нисте ни чули!{S} Не знате ни кол’ко ја!</p> <p>— Молим вас —</p |
дина Пере.</p> <p>— Па ми у овом сокаку чули да је то сас Јулом и господином било свршено још д |
алог нукања уђе поребарке.{S} Попини су чули већ за долазак учитељев; дотрчао је <pb n="47" /> |
ло је много других услова, а за овај су чули, тек кад су се пријавили.{S} Били су обојица мало |
други пут звонило у цркву на службу.{S} Чуло се да је нови учитељ дошао, а онда, наравно да се |
пред капију.</p> <p>„И бркове и браду,“ чуло се још из авлије, „све, све обријај, све скини сал |
у друштву, да се његово тиктакање није чуло, — то мислим да неће бити на одмет и њега као једн |
ло до сукоба за који се чак у Темишвару чуло.{S} У кратко, цела је Глава пуна врло интересантни |
ме говори —</p> <p>— Да ниси ти, Кипро, чуо што? — пита гђа нотарошевица мужа.</p> <p>— Ја... б |
био, него се кренуо да се јави Јули.{S} Чуо је од тетке да је питала за њега и мило му било што |
е журно упутио па на једаред застао.{S} Чуо је неке кораке из даљине, па се склонио у хлад испо |
о је то био познати нам Нића боктер.{S} Чуо и он жагор и кикот и песму, па пролазећи каљавим со |
мама мирно спава, а то што је поп-Ћира чуо, био је сахат који се спрема да избија.{S} Кад изби |
ринице), а што је из њених рођених уста чуо <pb n="12" /> и забележио сам писац, веле, да је до |
по некад бивао у ортаклуку.{S} Шаца је чуо Нићу како иде, како се лено вуче кроз сокак, како з |
у лулу; а најзадовољнији је био, кад је чуо из уста поп-Спириних, да ће сутра однети сто форинт |
мбуру.{S} Ах, како је Шаци било, кад је чуо, да му се неко одазива из комшијске баште.{S} Одмах |
бегао чак у трећу собу од страха кад је чуо бласфематичне речи гневне попадије своје које је из |
дође Аркадија и био је задовољан кад је чуо да је све добро испало благодарећи његовој досетци; |
ћи им.{S} Шаца је био сав блажен кад је чуо за шта га зову.{S} Одмах обуче душанку вишњеве боје |
бака (пешака), — и он је побегао кад је чуо ону страшну вику и праску из кујне, па је бегао као |
твовао само док су се свађали, а чим је чуо неку лупу у соби, он је побегао на звонару, да не б |
нда тишим гласом исприповеда све што је чуо од Аркадије а и иначе по селу о поповима, о тужби п |
не речи!{S} Срећа што их нико даље није чуо, и што су изушћене у другој половини деветнаестог п |
S} Аркадија) био је тамо пред вратима и чуо и присуствовао само док су се свађали, а чим је чуо |
дао им је: како је у Бечкереку слушао и чуо од једнога господара који је многе књиге прочитао а |
само разликом што је Бог све и видео и чуо а баба Макра по мало видела а слабо што чула од све |
рко</hi> још и тако зову.{S} Јер чим би чуо реч „лопов“ па ма то и о неком другом, о неком коњо |
евао а коју је и поп Спира једне вечери чуо, и разабравши кога се тиче, као помаман кући дошао |
i> ти ја, кажем ти, од свега тога нисам чуо.{S} О о о!{S} Па ајде, здраге воље, како ти не би’, |
зачудио поп-Спира, него сад кад је ово чуо.{S} Гром, прави, формалан гром из ведра неба.</p> < |
а тако, па се сећа свега што је вечерас чуо и видео и доживео.{S} Сећа се, како су двапут силаз |
<p>— Мал’ га није пробо „кључем“ чим се чупа слама...{S} Срећом се стрефили ту <pb n="216" /> г |
рбо је већ срамота какав је.{S} Изгледа чупав и одрпан к’о бојтарова капа.{S} Лаку ноћ!“</p> <p |
пазио попин шаров, један грдан глават и чупав пас са чупавим и пуним чичака репом који је издал |
, и ћурдија с токама, и чизме, и свилен чупав шешир носио...{S} Еј, да сте ме нешто онда познав |
Рокса се клања дремљиво. — Еј, несрећо чупава, та ти си на ногама заспала.{S} Само да ти је да |
паори и сукали задовољно своје велике и чупаве паорске бркове и у смеју би само додали: „Е, е, |
шеширићи, (у деце већих газда свилени и чупави) из којих још нису пили воде на Тиси, ни јели ду |
како се затварају авлијска врата и како чупави зељов вуче ланац по авлији и лане по некад <pb n |
аров, један грдан глават и чупав пас са чупавим и пуним чичака репом који је издалека, кад зине |
ставише се кола пред једном нахереном и чупавом чардом.</p> <p>— ’Оћемо л’ мало да се одморимо? |
после уђе домаћица са једном дремљивом чупавом слушкињом и покупише посуђе са стола и пођоше.< |
урала и плакала у колима, а они у кујни чупали живину и спремали богату вечеру, попови су се ра |
тева и логика догађаја.{S} А Јула ће га чути једина у кући, јер тата јој спава чак у авлији исп |
е спавају.{S} Ни мама у соби није могла чути тамбуру.{S} Али Јула је чула и одмах је скочила из |
ма, — што проговори, то ће се и од мене чути.{S} Дакле —</p> <p>— Дакле, чујте! —рече Габриела |
аучити.{S} К’о мисли, у завади су, неће чути један од другог.</p> <p>— Е, по то би’ и ја кочија |
е.{S} Био је већ далеко, али још могаше чути и видети, како се онај старији „Бечлија“ ваља по п |
оје“, тако тихо, да је гласе њене могло чути само Јулино заљубљено ухо.{S} Шаца се пре три дана |
/p> <p>— А,а!{S} Тај баш јуначки струже чутуре. — шапће поп Спира сав задовољан. — Добро је!{S} |
је л’ добро диваним?{S} Него дај-дер ту чутуру овамо.{S} Ако сам беамтер, баш сам беамтер; и ак |
чули сте, а зашто овог другог поп-Кеса, чућете.</p> <p>Овај несретни надимак, на који се поп-Сп |
p>— Ех, за кога!{S} Па за њену прилику, чућеш и видићеш! „Нашла врећа закрпу“, <pb n="327" /> к |
pb n="338" /> <p>— После, мало после... чућеш већ.</p> <p>— Јеси л’ добио удовлетворење? — пита |
како се узме...{S} Здрави смо... а већ чућеш, док се одмориш, све красне ствари... све лепша и |
а тамо руча да једе леб с кимом и друга чуфуцка јела?!</p> <p>— А па дабоме да сам, и господин |
е швапске женске шлофкапе), а напољу се чуше троми кораци сеоског боктера Ниће који се у даљини |
нуо дванаест пути, али Тоцилови укућани чуше само трипут; оно остало пута однео је ветар у друг |
лишани у то доба остају код кућа, па се џавељају и претурају по ћилимцу у топлој соби, или се с |
хе.. деца.. врагови.{S} Шта знате!?{S} Џак бува, хе, хе! — вели Аркадија и додаје му услужно и |
а грању и врапце чујеш под стрехом како џакају.{S} Сипи ситна, киша, па пробија и сиротињски до |
валов око кога се непрестано гуркала и џакала живина а нарочито патке и пачићи, а онај стари в |
, читаво једно туце — потрпала у кола и џакала, гуркала, претурала и плакала у колима, а они у |
онај зуб из замотуљка и метну га себи у џеп, а из џепа извади онај замотуљак што му га даде Арк |
з замотуљка и метну га себи у џеп, а из џепа извади онај замотуљак што му га даде Аркадија и за |
о се прекрстише.{S} Поп Спира извади из џепа федермесер и стаде га оштрити оцилом које му је ув |
у ћошку од појаса?{S} Има он један као џепић у појасу самом.</p> <p>— Ама нема појаса међ ’аљи |
је одмах повадио нафоре из чисте танке џепне мараме, и дао једну гђи Сиди а другу гђици Јули.< |
ује и дотерује дуварски сахат са својим џепним и клања се гостима и кад уђу и кад изађу, а посл |
} Морам зашити ове проклете џепове, сто џепова а ни у једном ништа!“ па се лупају једнако рукам |
заборавим!{S} Морам зашити ове проклете џепове, сто џепова а ни у једном ништа!“ па се лупају ј |
слатка, к’о касирка, какви су поповски џепови и шта све може у њи’ да стане!</p> <p>— О, о, Бо |
аде у гостинској соби.</p> <p>— Нема по џеповима, — вели домаћин с врата. — тражио сам па нема. |
</p> <pb n="316" /> <p>— Па ваљ’да је у џепу? — шапће поп Спира.</p> <p>— Ајд’ да видим!{S} Ал’ |
лети корпус деликти.{S} Ако ми остане у џепу, опет нећу имати мирна сна, док га се не курталише |
шифонерима међу вешом, и за иконом и у џепу старе бунде којим се покривало тесто за киселу штр |
у штогла?!</p> <p>— Па понео са собом у џепу.{S} Ви бар знате, слатка, к’о касирка, какви су по |
тањир од заклана свинчета и кобасица и џигерњача и крвавица и кожурица, и причаће једна другој |
немеш, па и он кочијаши!{S} Па спао на Џиде перјаре и грошићаре, а ја бар господу пароке возим |
је јуче у јутру пре света, одвез’о нике Џиде у Темишвар; тек ако приксутра дође натраг.{S} А ње |
себе, него, ето, питајте друге људе, и Џиде и господу.{S} Извол’те, питајте друге људе, које ј |
ваља!{S} Тако је приклане возио једног Џиду из Симиклуша у Велики Бикач, па га још код Бочара |
под фелером — тај не треба, Бога ми, да џимрија?</p> <p>— <hi>Фелер!</hi> А зар је Јуца попина |
ем, видим да се већ врпољиш к’о ђаво на џомби.{S} Кад ме је запит’о шта је и како је било, а ја |
има — седела су тако удобна као ђаво на џомби, што се каже.{S} А томе је помало био крив и сам |
али „Шецко-једно“, који је већ поодавно џоњао у мраку на авлијским вратима и коме је у његовом |
Тинкуца, касти:{S} Тинка.{S} Па држи се ш њимекара већ неки’ једанајст година, још онда кад је |
ости.{S} А баш ћу гледати да се сретнем ш њоме! — Него, рихтих, у мал’ нисам заборавила.{S} Има |
А зар ја не певам у цркви?...{S} Ми, ви’ш, певамо, или управо појимо Недељом вама, а ви онда ва |
паметнији од тебе!{S} Све сам ја то, ви’ш, протер’о и проживио и више, што кажу, света видио од |
његов кварт, — па да <pb n="173" /> ви’ш ондак весеља!{S} А шта сам ја тунакара стао да лупам |
ајте само, сад ћу да викнем тату!{S} Ви’ш ти то њега!{S} Одма’ шибајте из башће —</p> <p>— Та ш |
не <pb n="45" /> није тај обичај.{S} Ви’ш ти то њега!...{S} Него ма’нимо се тога сад, па како б |
еее! — врти господин попа главом.{S} Ви’ш, молим те!{S} А а а! враг им баби!{S} Ако је Ирош, ба |
сне баш никакве, кад би’ те уз’о.{S} Ви’ш, мене једног плаћа славна општина за толике куће и со |
hi> чула!{S} Јеси л’ ме разумела?{S} Ви’ш ти то ње!! викну гђа Сида, а стегло јој се у грлу од |
е истрезниш! — обрецну се Тинкуца. — Ви’ш ти то њега само!</p> <p>— Хеј, — уздахну бојтар излаз |
жали! — говори Јула онако за себе. — Ви’ш ти то њега!{S} Унцут један.{S} Ал’ сам му добро и одг |
у Сиду!?“ рек’о би’ му ја...{S} Е, а ви’ш, сад како лепо живимо —</p> <p>— Е, па да бо’ме!{S} У |
в, обешењак један.{S} Чекај само, да ви’ш комендије.{S} Код њега смо вечерали и преноћили; а ни |
пустим на дугачак камиш нуз трбу, да ви’ш ондак ђаволства!{S} Него овако у овом масном шеширу и |
hi>, ја ћу тебе <hi>музиком!</hi> Да ви’ш како <hi>ја</hi> умем!“ И једно вече, дође лепо Шаца, |
Ал’ да ви’ш шта је даље радио!{S} Да ви’ш амишага његова!{S} Па није му доста било, да је наш’о |
и рекоше: „Мораш, мораш, Јуло!{S} Да ви’ш да смо ми младе, како се не би дале молити“, — отпоче |
је било и штете и срамоте!...{S} Да ви’ш само даље, чиме су ме натоварили!</p> <p>— Јао, жалос |
и себи опет један фићок ракије, — да ви’ш белаја, ако јој дотле не спласне образ!{S} Отек’о јој |
адио!</p> <pb n="355" /> <p>— Ал’ да ви’ш шта је даље радио!{S} Да ви’ш амишага његова!{S} Па н |
се тај лако!{S} Како је деб’о, а да ви’ш како се праћака к’о шаран кад га извуку из воде.{S} Н |
тиња, па ми није ни до чега!{S} А да ви’ш да натучем свилен шешир прико десног ока, па чизме на |
ствари. — ево и за тебе, мама, да да ви’ш да те нисам заборавио... ал’ боље, ајд’ погоди сама, |
каз’о да ћу јој купити мараму; па да ви’ш њене радости, кад прексутра у вече нађе нову мараму п |
сваки све да ради.</p> <p>— Само да ви’ш комендиjе и белаја, — наставља бојтар, плашљиво налив |
а к’о Божја <pb n="298" /> росица... мо’ш је пити к’о кеша бару, ништ не осећаш!...{S} Та зар ј |
говорим ја, Ваше Преосвештенство!“ А мо’ш мислити како ми је било, час ме зима час врућина споп |
па застаде. — А шта је било даље?{S} От’ш’о си дакле празни’ шака код господина владике?</p> <p |
уд и да знам!{S} Од како ми је човек от’ш’о по вашарима, слабо вам и излазим... па тако ништа и |
ал’ то је ђаво што нисам.{S} Да сам от’ш’о празни’ шака, било би само штете: ал’ нисам, па је |
халтује с лајтнантима уланерским, кад о Шабецу свира регименцка банда у промонади.{S} Вид’ла са |
су коштале?</p> <p>— Три и по.</p> <p>— Шајна?</p> <p>— Та какви’ шајна!</p> <p>— Сребра!{S} Ју |
по.</p> <p>— Шајна?</p> <p>— Та какви’ шајна!</p> <p>— Сребра!{S} Ју, жалосна!{S} Преварио те |
комисна бећаруша!</p> <p>— Пио би ти и „шајтвосера“!</p> <p>— Та немојте грешити душу!...{S} Та |
е било даље?{S} От’ш’о си дакле празни’ шака код господина владике?</p> <p>— Камо срећа да сам, |
аво што нисам.{S} Да сам от’ш’о празни’ шака, било би само штете: ал’ нисам, па је било и штете |
шу, већ к’о вели:{S} Кад си ми само пао шака!{S} Па онда већ и не зна шта да иште!</p> <p>— Та |
заклео да упропасти све попове који му шака падну.{S} Он се у два маха славно користио гостопр |
а се више тај к’о ни паор из фишкалских шака!</p> <p>— Па ваљда се сад нећемо тући због њега?!. |
тамо и венча, а ја останем тако празних шака...{S} Па не знаш шта је горе.</p> <p>— Рђава време |
који се онако окруњен, у зрну, кува, и шакама га једу укућани целога дана, али за то и изгледа |
Јула и баци мотику, па се удари очајно шакама у главу, поражена толиком дрскошћу Шацином. — Ју |
огама прашину, која је неупотребљена са шаке мирно лежала на сред пута, него морају да стоје та |
рети несташном малишану који држаше обе шаке пуне прашине.{S} Путник је погледа.{S} Погледи им |
триста чуда; па сад обојица имамо пуне шаке посла и једну главобољу; ал’ ја већу —</p> <pb n=" |
коње и себе, а после кад узме уздице у шаке, а он тера к’о луд!{S} Само викне: „Држ’те се, гос |
а он највеселији од свију нас, па мене шаком по шеширу, па ми каже: „Ао, кандило ти туњаво, ун |
>— Дош’о је, — рече поп Ћира па превуче шаком преко чела. — Ено га код своје куће.</p> <p>— Дош |
p>— Не! — рече одлучно путник и превуче шаком уморно преко чела.</p> <p>— О, баш ми је жао што |
ки се окренуо у пола олтару па направио шаком као неки заклон од ува да чује боље.{S} Кад се св |
ако држим пружену руку, а он мени зуб у шаку па се ту рукујемо и — <hi>измиримо!</hi></p> <p>— |
е кум неколико пута бацио међ свет пуну шаку крајцара, двогрошака па чак и неколико сексера.{S} |
оке ботуше у којима ће служити у цркви, шал од три сребра, и лепу стиву лулу са дугим камишем < |
мо, можемо! — вели поп Ћира омотавајући шал око врата. — Е, па сад, драги домаћине, да се раста |
а још је задовољнији био, кад је добио шал, ботуше и стиву лулу; а најзадовољнији је био, кад |
рипца, а био је већ жив обамро!{S} Није шала, владика; онако строг човек!</p> <p>Владика га сас |
ромолио главу на фришак „луфт“.{S} Није шала, неки’ три сата издржавати к’о неки „фусбад“!{S} Ч |
спело ми да се мало провеселим.{S} Није шала, толико већ време све у <pb n="357" /> некој неизв |
а се охрабрим... <pb n="262" /> Није то шала — ићи пред Преосвештенство!{S} Ваљда сам ја то нау |
селенција намрштено — или незграпна <hi>шала</hi> са мном!{S} А то ми ни једно није мило, оче К |
орми запитао како се латински каже <hi>„шалај!“</hi> И врло је природно, да је Тима сматрао себ |
де на руку омирски смех укућана изазван шалама и досеткама свуда омиљенога старога Пере из Стар |
укли су га, и дочепали су га, и неће га шале пустити.{S} Не искобеља се више тај к’о ни паор из |
А, кога моје вино обори, тај се не диже шале.</p> <p>— А,а!{S} Тај баш јуначки струже чутуре. — |
а се госпоја Сида.</p> <p>— Не, не, без шале вам кажем.{S} Колико сам се пута сита наплакала зб |
стива!?</p> <pb n="193" /> <p>— Та брез шале!{S} Него извол’те, не женирајте се ни најмање.</p> |
ојим накарадним српским језиком и уноси шале и смеха у суморно друштво.{S} Па и господин попа б |
је Стари Завет био а ово је сад Нови! — шали се поп Спира. — Него ви ајде онако по Хришћански, |
не знаш, па није ти баш ни замерити! — шали се Нића. — Тако беамтери мешаду; пиједу вино, па п |
ра.</p> <p>— Та имаћеш кад и плакати, — шали се стари сват, — а сад певај!</p> <p>— Ех, зар ми |
па он точи а она му светли.{S} А он се шали с њом, па је плаши, па каже да ће јој угасити свећ |
кац!{S} Ником да се <pb n="251" /> ниси шалио да кажеш да сам те ја научио.{S} Знаш, оба господ |
, даклем!...{S} Ал’ ви се, је л’ те, не шалите, је л’ те... не, не, немојте дизати ту штанглу! |
кли!{S} Фрау-Габриела, ви се ваљда само шалите!{S} Ид’те, молим вас.</p> <p>— На моју част, сла |
илостива.</p> <p>— Та, и’те, ви се само шалите; ди сте и’ сакрили?</p> <p>— Па појео, милостива |
наклоности према њему. — С тим се није шалити, — продужује гђа Перса. — Не знаш ти, рано, ону |
итаву стотину и још три радош.</p> <p>— Шалиш се, Нићо, — вели Ракила.</p> <p>— Уз’о би’ те Рак |
е бар лако.{S} До Темишвара немој да се шалиш да се покажеш будан!{S} Држи срце, Ћиро, ако си п |
, забавља својим стародревним хумором и шалом, — дотле често онај шести и прекобројни, који оби |
ош новом шиндром покривеном, са зеленим шалукатрама и прозорима пуним дивна цвећа, сеђаше на кл |
из кревета к прозору па кроз разређене шалукатре видела неку прилику и одмах у њој познала Шац |
>— Јесам, мамо!</p> <p>— Отвори мало те шалукатре!...{S} У соби је к’о у рерну... врућина ми је |
о завесу и стала и слушала песму и кроз шалукатре рекла му: — Лаку ноћ, лаку ноћ!</p> <p>— Јуцо |
и најмању; тако исто ради и поп-Ћира и шаље поп-Спири.{S} А примеру супруга својих следовале с |
ском јесењем вашару.{S} И пишите: да му шаљемо пет форината сребра да му се нађе недељом у бирт |
.{S} За то се на такав пут у ово доба и шаљу само старији и јачи, а малишани у то доба остају к |
о живите?</p> <p>— Фала Богу, добро.{S} Шандор је по ваздан у послу...{S} Здраво нам добро иде. |
ти све.{S} Доста што ћу вам рећи, да је Шандор (тако су звали Шацу сви од прошевине у кући) пот |
отово.{S} А часници су таки људи, да се Шандор може само поносити кад погледа, међ какву је гос |
се враћам кући.</p> <p>— А, знам, и мој Шандор је посл’о Омладинцима поздрав с још некима!...{S |
о изгледате.{S} Је л’ код куће господин Шандор?</p> <p>— Није!{S} Одазвали га, па мор’а фришко |
је купио за спомен на презент господин Шандор јурат из Кикинде, а нема ништа труковано, него с |
сватови са младожењом.{S} Диван је био Шандор ђувегија, прави газдачки син, а укусно одело пок |
ђа и сви га титулирају: господин доктор Шандор, само му гђа Перса још никако не признаје бечке |
а правиду конкуренцију.“ — „А, неће наш Шандор, ако Бог да, бријати никога; није фала Богу спао |
едња у албуму слика чувеног лопова Рожа Шандора бавећег се на поправци у Куфштајну — Док су ови |
Ближи се Ђурђев Дан, дан венчања Јуле и Шандора.{S} И са часницима је већ готово.{S} А часници |
p> <quote> <l>„Оправ’ се, оправ’, брате Шандоре!</l> <l>Да ми идемо по твоју љубу,</l> <l>По тв |
је вечерас Јула први пут казала <hi>ти Шандоре</hi>, а и он њој неколико пута <hi>ти Јуло</hi> |
господске фарбе у лицу...{S} Онако к’о Шаника апотекарски калфа —</p> <p>— Какав „калфа“, паор |
.</p> <p>— Ишти и ти, несрећо, једну! — шану брзо гђа Сида Јули и гурну је кришом појаче.</p> < |
p> <p>— Та знаш да си <hi>млада</hi>, — шану јој друга, — а млада мора да пева, па и да нема гл |
Питај га ти.</p> <p>— Еј, срећо моја, — шану у себи гђа Сида која је једнако гледала како Мелан |
љубав нећете, — вели гђа Сида и гурну и шану кришом Јули:— Кажи: „Ал’ мени за љубав, господине“ |
А за тим се гаси свећа у кући, престаје шапат и настаје тишина.{S} И из топла перјана кревета с |
вљеник ухватио, и не пушта их, него јој шапатом одговара, па се тако тихо разговарају.</p> <p>— |
е чиме и поносити; к’о мачка с огорелом шапом!</p> <p>— Но, тек на вашу се кућу нећу угледати.< |
,а!{S} Тај баш јуначки струже чутуре. — шапће поп Спира сав задовољан. — Добро је!{S} Сад можеш |
n="316" /> <p>— Па ваљ’да је у џепу? — шапће поп Спира.</p> <p>— Ајд’ да видим!{S} Ал’ најпре |
рају <pb n="25" /> то ће сам Бог знати, шапћу па се зацене од смеја, наслоне се једна на другу, |
; разговарали о гладним годинама кад се шапурика млела и јела и <pb n="159" /> од шапурикина бр |
и.{S} Трп камаре сламе, камара гањева и шапурика од којих се добијала добра жеравица за „штогл“ |
зуб, та мал’ те неке бити колик’ полак шапурике...{S} Неки коњски зуб, и то ваљ’да од оног нај |
пурика млела и јела и <pb n="159" /> од шапурикина брашна чесница и василица правила; о скакавц |
њима заједно.</p> <p>— О Боже, боже! — шапутала је гђа Сида. — Само сад нас курталиши овога бе |
што Жужи.</p> <p>Ових дана је по ваздан шапутала тихо молитве, па чак и онда кад је у кујни пом |
и прекиде разговор девојкама, а ове баш шапутале о Шаци хирургу, како обешењачки погледа и чешљ |
>Настаде тишина а мало после чу се неко шапутање.</p> <p>— А ди га држи? — пита домаћин.</p> <p |
>— Лаку ноћ... доста је, укебаће нас! — шапуће Јула и отима руке за које се Шаца као дављеник у |
илу.</p> <p>А девојке и младе комшинице шапућу.{S} Чујеш по неку реч гласно изговорену, па онда |
, то је и господин Спира! — завршила би шапућући поп-Ћириница.</p> <milestone unit="subSection" |
х остави рад и стаде и сама да се крсти шапућући: „О, Боже, опрости мене грешну!“ А да се путни |
уларом и пајванима иза стражњег сица за шараге, па га тако одвук’о у школу, те се једва скрасио |
је деб’о, а да ви’ш како се праћака к’о шаран кад га извуку из воде.{S} Научио је тај на те кол |
lestone unit="subSection" /> <p>„Ђи!{S} Шарга, Пирош!{S} Ајде момци!{S} Дед, кицоши моји!{S} Ај |
с коњима.{S} Задовољан је па обећава и Шарги и Пирошу нове чизме од ових зарађених двадесет ср |
не са луле; продераће се наскоро лепа и шарена слика та, као танка паучина што се продере кад б |
ске, на плећи изврнут кожух или дороц и шарена кабаница, а на ногама не <pb n="242" /> видиш ви |
ашни снови!{S} Какве дивне и заношљиве, шарене и миле слике изаткивате ви зором и варате њима ч |
е да оку пријатна призора и уживања.{S} Шарени се од силних пантљика као слободно међународно п |
или Ержа (Мађарица наравно), па се све шарени од пантљика, кад прође сокаком, да ти је милина |
p> <p>Пошао свет на литургију па се све шарени сокак од лепоте.{S} Час из ове час из оне куће и |
подне на рогаљ у коло.{S} Ала ће да се шарени после подне сокак од момака и од девојака; ала ћ |
све у неком сутону; и тичице спавају, и шарени лептири се полепили по дрвећу као мртви, па све |
бе, која се пређе у лето сва зеленила и шаренила од ладолежа и вреже која се уз њу пузала, и од |
донесе свачега, и пешкира и пешкирића и шарених торбица и новаца.{S} Попа броји новац, а брк му |
дуће фамилије.{S} Мама хеклује тепих од шареног старежа, Меланија извађа свој монограм на салве |
и то истина да се много што шта у овом шареном свету и <hi>не може</hi> да мотивише — па ипак |
ре, а око врата обавијао два до три пут шарену цицану мараму и кашљао и једнако јео жута шећера |
/p> <p>— Тако вас волем, то је лепо!{S} Шармант! <foreign xml:lang="de-Cyrl">Аусгецајхнет</fore |
с стао да биднем боктер, па да к’о ники шаров режим и лајем через туђег имања а за туђу асну?{S |
иса нема у њој!{S} Ту је описан и стари шаров, и лопов мачак, и млади гушчићи и стари патак, и |
> видиш више опанке — које какав гурман шаров иди зељов хоће у сласт да поједе кад се раскиселе |
и.{S} Из авлије га је први опазио попин шаров, један грдан глават и чупав пас са чупавим и пуни |
робајте само ако ’оћете да пустим нашег шарова с ланца!{S} Нећете се скрасити ни у тој вашој ба |
вотиња и живина, није она летошња.{S} И шарови се повукли под амбар, па ређе лају.{S} По вазда |
им татом... овај, господин-парохом... и шаровом, у мојој рођеној башћи?!</p> <p>— Е, а откуд је |
240" /> као војник под прокислим мокрим шатором.{S} Ситна киша сипи, сипи по ваздан од јутра до |
е чујеш; ни жагор, ни вриску и цику под шатрама, ни подврискивање и поскочице у колу, ни како п |
у сат и по одавде у П. Тамо се неки под шатром потукли... к’о на вашару! — рече Јула смејући се |
ма из Бачке) шест дана остао под једном шатром, пио алдумаш с чикошима ради купљеног дивног ждр |
ург иде после подне у касину, тамо игра шаха, или пије пунч и чита новине, зна како ће овај цар |
је одвећ жао, нежне душе српске, што се Шац... овај...{S} Љубинку... гроб не зна, те што му так |
и послао у календар (Велико-Бечкеречки) Шаца брица, а да је, кад ју је спевао, мислио на Тиму „ |
инску школу, обојица истерани из школе; Шаца из четврте а Тима из пете латинске.{S} Шацу је ист |
ина.{S} Кају се обоје, и једно и друго; Шаца што је био тако дрзак, а Јула што је била тако сур |
е већ увелико приповедало, <hi>он,</hi> Шаца, с њом чак и састајао у башти и курисао кроз тараб |
ћану књигу <title>Преодницу</title>.{S} Шаца је био љубоморан и љут; Јула му се исповедила све |
</p> <p>Обојица живе сад у варошима.{S} Шаца у <hi>Б**</hi> у Бачкој а Пера у <hi>В**</hi> у Ба |
ште.</p> <p>Разишли су се задовољни.{S} Шаца је отишао блажен.{S} Био је поетски расположен.{S} |
о штиглице и канаринке цвркућући им.{S} Шаца је био сав блажен кад је чуо за шта га зову.{S} Од |
у рећи, да се опет разговор отпочео.{S} Шаца је питао, а Јула је одговарала, али сад како меко |
огло чути само Јулино заљубљено ухо.{S} Шаца се пре три дана споречкао с Јулом на дери у башти, |
шта он најрадије једе па му кувају.{S} Шаца и Јула иду по ваздан једно за другим ко мачићи.{S} |
м с њима по некад бивао у ортаклуку.{S} Шаца је чуо Нићу како иде, како се лено вуче кроз сокак |
што кажу, светлио! — одговара писац.{S} Шаца није био баш тако шмокљан, а ограда није била тако |
ом да кажем, како је баш све то било! — Шаца је дете... а шта би’ и знао с њим!?</p> <p>— Па за |
<p>Настаде опет пауза.{S} Јула копа, а Шаца се ућутао и повукао па ћути.{S} Тишина.{S} Кају се |
та, па већ трећи дан седи уз гајдаша, а Шаца остао у летњим ципелама, па не сме никуд преко бла |
о послуша маму и отвори широм прозор, а Шаца се привуче полако, а Јула му пружи своје беле пуне |
тао од учитеља ђакон а од ђакона поп; а Шаца од берберина хирург и дентист.{S} И славна вармеђа |
пут појавила на огради баштенској.{S} А Шаца је опет из благодарности <pb n="153" /> изрезао на |
браде, а од сад неће смети ни своју.“ А Шаца као опет наставља: „Јуло!{S} Нека вам Бог опрости, |
p> <milestone unit="subSection" /> <p>А Шаца је био тако раздраган, да није никако могао да иде |
ла, то ни она сама није знала.</p> <p>А Шаца узе задовољан тамбуру и запева, онако ради свога з |
оје је тако озбиљан вид узело.</p> <p>А Шаца и Јула?...{S} И њихова је ствар напредовала, онако |
е би баш ни коштало.{S} Ето, наш би, га Шаца обриј’о за бадава, ако ни за шта друго, а оно за о |
> <p>— Хе, хе!{S} Ту сам, ту, — понавља Шаца.</p> <p>— Срам вас било! — дрекну Јула на њ склања |
о остао у памети!{S} Тек после тога сна Шаца јој је дошао много милији, јер је тек у сну видела |
ба брије, ај?</p> <p>— Нико! — одговара Шаца издалека већ.</p> <p>— Хе-хе! — смеје се Нића. — „ |
како се ђавола зове — но, та онај његов Шаца, јест, он баш да га обрија!{S} Баш он и нико други |
о да се што чешће могу тикати...{S} Иде Шаца тако, па се сећа свега што је вечерас чуо и видео |
е тога сна никако да јој из главе изађе Шаца!{S} За то овај и није имао право кад је опет једно |
дговор на раније питање, бар тако га је Шаца, познајући — што рекли — лавиринат женскога лукавс |
плеха.{S} Читаоци ће се досетити, да је Шаца био предмет њених мисли као што је и она била пред |
{S} И на послетку свршило се тим, да је Шаца био послужен дудом, оним крупним „шпанским“ дудом, |
тила по мало, јер јој се учинило, да је Шаца и сувише слободан. „Е, а откад то?!“ питала се у с |
и увелико се помирила тим мишљу, да је Шаца доктор, или још боље „Александар доктор“, добра па |
асе и новога наслеђа, напоменувши да је Шаца и њен једини и неоспорни генерални наследник било |
ње, и захркао је и није приметио кад је Шаца савио у попин сокак.</p> <p>Шаца је ишао полако св |
у.{S} Затекао га је у дућану баш кад је Шаца туцао кудељно семе и ’ранио штиглице и канаринке ц |
умрла, ко би је све жалио, и како би је Шаца тек жалио!{S} И да л’ би се од тешке жалости за њо |
бити.</p> <p>После два месеца отишао је Шаца заједно с Јулом у Беч, да тамо доврши хирургију и |
ште.{S} Одмах после те песме, ударио је Шаца у тамбуру и сам запевао:</p> <quote> <l>„Чија ли ј |
речи добро познате јој песме, и ако је Шаца као обазрив и мирољубив берберски асистенат и није |
код нашега Шаце у толико лакше, што је Шаца већ од ране младости био намењен за медецину за то |
љег од Шаце из два узрока; прво, што је Шаца истеран из <hi>четвртог</hi> а он из <hi>петог</hi |
вара — и друга строфа оне песме коју је Шаца почео:</p> <quote> <l>„Мамина је тараба,</l> <l>Ма |
је запевала баш ону исту песму коју је Шаца малочас ударио у тамбуру.{S} Ах, како је Шаци било |
ако ћемо право и објективно, у чему је Шаца умакао Тими; обојица су били школски другови, обој |
но излази.</p> <p>Но на ствар.{S} Дакле Шаца хирург је имао тетку, чија се башта граничила, суч |
, па тако је и у селу.{S} Читаве недеље Шаца, берберски калфа, бави се другим пословима.{S} Или |
ечине.{S} А и што ће је вечерас, кад се Шаца спрема на нешто велико и одважно; а за то су таман |
ас улазе и излазе оданде.</p> <p>Кад се Шаца скиде с кола и пође у кућу запеваше девојке Бачван |
сте најгириг!{S} Ту сам, ту, — смеје се Шаца демонски.</p> <p>— Јуф! — цикну Јула и трже се као |
! — шапуће Јула и отима руке за које се Шаца као дављеник ухватио, и не пушта их, него јој шапа |
ан тако вредни, фрајлице? — осмелиће се Шаца једнога дана и запитаће је.</p> <p>Јула ћути и рад |
ази.{S} А Јули дошло чисто чудно што се Шаца тако чини невешт, а у сну јој тако мио и искрен и |
ро срце!{S} Е, баш ћу да пробам! — рече Шаца, па се ухвати за ограду, као да хоће да прескочи.< |
кад овако будна лепше сања.</p> <p>А и Шаца се брзо нађе код куће.{S} Летео је сав блажен на к |
ло зуцкати по селу, да се Јула попина и Шаца радо гледају — омрзнуо га је Тима још страшније, ј |
и, што би, би!{S} Јула је била Шацина и Шаца њен.{S} И Тима кол’ко је пре волео Јулу, толеко је |
шта попадије и ћерке им, шта г. Пера и Шаца?{S} Запитаћете радознали читаоци.</p> <p>Г. Пера с |
</p> <p>Често одлазе у тазбину и Пера и Шаца, а и тазбина иде њима у походе, али се Шацини и Пе |
по тендере и хоће да играју, и кад се и Шаца распомами па удари у поскочице и подврискује:{S} И |
и му одмах окрену другу страну, да би и Шаца снивао њу као она њега.</p> <p>За то је у јутру се |
ице, којих су породица најмлађи чланови Шаца и Јуца</hi> </p> <p>Док је ово овако било код поп- |
а, па још господин-попина ћерка! — вели Шаца срећан што јој се осветио за ранију увреду. — Свеш |
> <p>— Хе, а можда ме се и тиче! — вели Шаца.</p> <p>— Е, а за што да вас се тиче?</p> <p>— Па |
анијих Глава познато.</p> <p>Ни Јула ни Шаца нису неколико дана долазили у башту.{S} Прва је Ју |
А.</p> <p>— Ао, фрајла-Јуло, — рене јој Шаца сав блажен, — кад ћу бити тако срећан да <hi>ја са |
амишљено у папучице своје.{S} Дошао јој Шаца много милији.{S} Није ју вређао као до сада, него |
ело није било постидно.{S} Тако накићен Шаца, као сваког празничног дана, позвао је свога принц |
еничкој кћери, каква је Јула била, него Шаца који је, истина, врло леп био, али увек кратке рук |
Кад мало после, а оно није гавран него Шаца под јоргованом плаче.{S} А поред њега, на једној г |
>ја</hi> умем!“ И једно вече, дође лепо Шаца, онај што сам га мало пре споменула, са читавом ба |
ноћ, ча-Нићо! — одговара му брзо и тихо Шаца, па гура тамбуру под капутић и све брже перја.</p> |
/> и све укућане а особито Јулу.{S} Јер Шаца је дао чизме да се наглаве и наглавке унапред плат |
</p> <p>— Фрајла-Јуло, — осмели се опет Шаца, и загази опет у прозу, — а јесте л’ се уморили?.. |
/p> <p>— Фрајла-Јулијана, — започе опет Шаца, — јесте л’, реко’, увек тако вредни... хе, хе, та |
у-Габриелина масла.{S} И тако, и ако су Шаца и Јула, као сви заљубљени, најрадије волели самоћу |
добили док сте ви били на путу.{S} Наш Шаца добио онај тал.{S} Умрла му једна стара стрина из |
нама се спомињала Јулина свадба.</p> <p>Шаца је седео на изменце у обе куће (између којих је об |
кад је Шаца савио у попин сокак.</p> <p>Шаца је ишао полако све испод багрења док није дошао бл |
, и друго, што је <pb n="227" /></p> <p>Шаца отишао у <hi>мајсторе</hi> а он (Тима) у <hi>беамт |
селу али је добротом (односно: пакошћу) Шаце брице публикована у Велико-Бечкеречком Календару и |
нда ће заборавити!“ тешила се Јула, ал’ Шаце никако нема, тако да се Јули учини оно неколико да |
а буде, веле паметни људи, а код нашега Шаце у толико лакше, што је Шаца већ од ране младости б |
но, да је Тима сматрао себе за бољег од Шаце из два узрока; прво, што је Шаца истеран из <hi>че |
м ја тунакара стао да лупам главу через Шаце брице!{S} Е, чудо ми нико!{S} Та кад сад неће, а д |
нади и госпођа-Сиду и Јулу, па се чак и Шаце сетио, купио му лепу пошу од црвене свиле, коју бо |
е поп-Спира не врати с пута.{S} И за то Шаце и нема већ више од недељу дана да дође и ако је ки |
сину сухе главе пуне мака и дају повода Шаци да се баци у сањарије и да ствара слатке слике как |
} Обоје беху противни њеним симпатијама Шаци, и састанци престадоше, јер се на Јулу оштрим оком |
и, па и он гледа жалосно на њу.{S} А на Шаци као нису оне његове лепе ирошке хаљине, него нека |
алочас ударио у тамбуру.{S} Ах, како је Шаци било, кад је чуо, да му се неко одазива из комшијс |
упко и показала му на фризуру.{S} То је Шаци тако мило било, да је сав блажен и пресретан дуго |
оли, па јој је чисто лакше било.{S} А и Шаци је мило било кад је видео то.{S} Није могао да одо |
вљам, да представе себи, како је било и Шаци и Јули тога тренутка, јер то <pb n="141" /> се и н |
ју супругу.{S} Г. Кипра ће бити на руци Шаци својим саветима и упутствима односно тала и за то |
азговор девојкама, а ове баш шапутале о Шаци хирургу, како обешењачки погледа и чешља косу, „а |
живи на овом свету.{S} А тек онај сан о Шаци, како јој је живо остао у памети!{S} Тек после тог |
тком, али која је била права тетка само Шаци хирургу.{S} Он се, до душе, звао хирург, али то је |
тила је.{S} Није се забадава заљубила у Шацику берберина.{S} Бар ће имати ко ће обријати поп-Сп |
је све.{S} Није заборавила ни богат род Шацин, ни његову намеру да иде у Беч да тамо сврши хиру |
кида чизме па их меће на штап.{S} Он је Шацин друг из детињства, кроз све основне и пола латинс |
кад си за то плаћен! — чу се још издаље Шацин глас.</p> <p>— Ајд-ајд, — продужи Нића више за се |
е бити г. Кипра нотарош, кум г. Доктор (Шацин будући колега), а девер ће бити један јурат из Ст |
мало мало обазривији — ишчезла би слика Шацина из Јулина срца, као да је никад ни било није!{S} |
та.{S} Али, што би, би!{S} Јула је била Шацина и Шаца њен.{S} И Тима кол’ко је пре волео Јулу, |
запеваше девојке Бачванке, све родбина Шацина:</p> <quote> <l>„Оправ’ се, оправ’, брате Шандор |
сле неколико недеља се крећу на пут, на Шацине науке.</p> <p>Стигоше сватови са младожењом.{S} |
синоћ девет и јутрос седам кола родбине Шацине, а сувим опет толико.{S} Закрчила кола сокак и о |
изложила уз припомоћ г. нотароша стање Шацине масе и новога наслеђа, напоменувши да је Шаца и |
ра дан је шегра имао муке чистећи браца-Шацине чизме.</p> <p>Исто су тако задовољни били и они |
, а и тазбина иде њима у походе, али се Шацини и Перини не састају, не виђају као ни пунице им. |
сли као што је и она била предмет мисли Шациних.{S} Они се већ више од недељу дана нису видели, |
еби за сведоке овог грдног безобразлука Шациног. — Ако још тако усипљите кроз тарабу, одма’ ћу |
кама у главу, поражена толиком дрскошћу Шацином. — Ју, како је брезобразан! — рече и полете из |
рла му једна стара стрина из Итебеја, и Шацо тако ербов’о једно лепо насљедије, па се позива пр |
тва.{S} Многа је женска била спевана са Шацом у песми па после излемана код куће; и обратно, то |
како су га паори називали), који је са Шацом — као што вам је већ познато — врло рђаво живео, |
из четврте а Тима из пете латинске.{S} Шацу је истерао катихета а Тиму професор латинског јези |
неба амо доле на заспало село и буднога Шацу у њему, који се журно упутио па на једаред застао. |
дела неку прилику и одмах у њој познала Шацу; чула ситну тамбуру и разумела речи добро познате |
а нису видели, јер је гђа Сида замолила Шацу, да се стрпи за ово неколика дана и <pb n="334" /> |
ађе утехе поразу у самоћи, у мислима на Шацу, и у мислима којима се тако радо баве младе, први |
рже се као опарена од тарабе, кад спази Шацу који јој, и ако баш леп момчић беше, дође сад гада |
у вам рећи, да је Шандор (тако су звали Шацу сви од прошевине у кући) потпуно задовољан био, ка |
е све спремно.{S} Аркадија је отишао по Шацу и однео му црвену пошу.{S} Затекао га је у дућану |
а цедилу, па се из дешперата заљубила у Шацу... оног младог, здравог лепог... та знате га сигур |
знати оно што се каже: „Гледај мајку па шацуј ћерку!“ А баш јој се допао чим га је спазила, учт |
} Младић, наравно, има очи па пробира и шацује.{S} Еле, госпоја-Персина Меланија, Бога ми, боље |
сви су изгледи за то.{S} И ја исто тако шацујем, — потврђује поп Спира. — Ено гледам само на ас |
илостива, — прекиде је гост, — ви слабо шацујете село и његове красоте кад тако говорите.{S} О, |
рташа Швабу где је поп-Спирина кућа.{S} Шваба га обавести и зовне једно дете са улице да одведе |
играти, — све му то не поможе!{S} Игра Шваба ако му се и не игра!{S} Гледа га Нића боктер из о |
играју па отпоче:</p> <quote> <l>„Игра Шваба и Швабица</l> <l>А на Шваби кабаница;</l> <l>Боље |
у к’о један на прилику, добар, што каже Шваба, виршофтер!</p> <p>— А зар си осетио, Нићо! — вел |
учила, — смеје се она, — научила што је Шваба заборавио —</p> <p>— А а а, а ти ту... то су, изв |
путник није ни Жида који купује рану ни Шваба машиниста који се разуме у парним ветрењачама што |
поштовања према поп-Спири, као лојалан Шваба и мештанин, донео младенцима торту на презент.{S} |
</l> <l>Боље игра кабаница,</l> <l>Него Шваба и Швабица!“</l> </quote> <p>Игра коло, брује гајд |
ушао.{S} А кафану је држао неки трбушко Шваба у сомоцкој комотмицни са златном кваслицом, неки |
аору плуг из руку па сам он оре, а паор Шваба диг’о руке а упро свој благодарни телећи поглед у |
их, него други неки, трукован код неког Швабе (и то без титли, без титли Сидо,) који, управо, н |
лопту што је на презент добила од оног Швабе капетана сас лађе „<foreign xml:lang="de">Maria-A |
а се потуца које где?{S} Ваљда код оног Швабе да руча што му је куварица Чифутка, како кажу!{S} |
умем, али да се храните у кафани... код Швабе... а, то тек никако нећемо допустити!{S} Бар код |
ан?!{S} Ваљда смо ми неки туђини, какве швабе —</p> <p>— Клањам се.{S} Љубим руку, милостива... |
кола, гледа и Сепла и Сепловицу и друге Швабе и Швабице како смешно играју па отпоче:</p> <quot |
тати најпре кола а после и пешаке, неке Швабе у дрвеним кломпама са рукама испод пазува па иду |
опет паорско.{S} У њега увукоше и неке Швабе из другог краја села, а међу њима и Сепла сувачар |
и трезне по њему пијани вандровкаши <hi>Швабе</hi>, па нек моле Бога за <hi>рацки</hi> спокој-д |
e> <l>„Игра Шваба и Швабица</l> <l>А на Шваби кабаница;</l> <l>Боље игра кабаница,</l> <l>Него |
су сви <pb n="191" /> остали крајеви од Швабине суваче па све до иза вашаришта.{S} А знала је д |
риповеда каква Вавика или Бетика, каква Швабица, која се ту нашла и била на услузи збуњеним дом |
лео да приме св. тајну брака; колико је Швабица и Мађарица извео из јеретичких заблуда и привео |
па отпоче:</p> <quote> <l>„Игра Шваба и Швабица</l> <l>А на Шваби кабаница;</l> <l>Боље игра ка |
Боље игра кабаница,</l> <l>Него Шваба и Швабица!“</l> </quote> <p>Игра коло, брује гајде, а деч |
еда и Сепла и Сепловицу и друге Швабе и Швабице како смешно играју па отпоче:</p> <quote> <l>„И |
се умио и очеткао запита путник бирташа Швабу где је поп-Спирина кућа.{S} Шваба га обавести и з |
чванин свирац:{S} Седам дера, четрнајст швалера!{S} Аја, неће он да слуша мене, ’хоће он да је |
quote> <l>„Сад <hi>пулгери</hi> постали швалери,</l> <l>Ал’ не следу ноћом да идеду,</l> <l>Од |
ољне и оне ситне звездице које светле и швалерски жмиркају с неба амо доле на заспало село и бу |
у, јер је поп Спира страшно мрзио на те швапске женске шлофкапе), а напољу се чуше троми кораци |
ерса. — Е, баш од ове хуцоше и торокуше швапске не можеш ама баш ништа сакрити!{S} Свуд се она |
, он је уживао у свирци па ма то биле и швапске арије, а кад је био зловољан, Меланија је остав |
} И ко га је измислио!{S} Ознтрогере му швапске!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>„Ђи! |
а кад развијеш а оно шија с главом!{S} Швапски жебраклук и ништа друго, враг им матери, кад ве |
и читала где — Фрау Габриела викну само швапски „На!“ с таквим гласом и изразом на лицу као да |
остављала доцне бал; а Јула је знала од швапских игара само некакву шотиш-полку и неки тајч, ко |
мо то, воли, као да је, Боже ме прости, швапско дете.</p> <p>— Хе, слатка моја, — вели поносито |
ин и правослне цркве син мрзео је на то швапско печење и чекао је гужвару омиљено своје јело:</ |
и неке нове хорнодле (назване по некој швапској принцези удавачи тадашњој), и гумаластику за ч |
док сам ја жива, — каже, — моје дете у Швапску кућу; у једном истом кориту, — каже, — и месиду |
сутра однети сто форинти и метнути их у Швапску Шпоркасу на име Јеле Аркадијине ћерке, лепе уда |
домаћима, скида кобасице, суве језике, шваргле и друго јестиво из оџака, а у томе му иде на ру |
кобасице и крвавице, па понекад и неку шварглу ма и најмању; тако исто ради и поп-Ћира и шаље |
тако...{S} Отрц’о сам се к’о неки стари швигар! — заврши бојтар, па натеже фићок па испи онај о |
тидљиво у земљу и играла лако као каква швигарица.</p> <p>— А што ми не хофирате? — запита фрау |
гачак бич са кратким ишараним бичаљем и швигаром.{S} Кад је нови учитељ запевао, сви су се људи |
је онај Пера Тоцилов?{S} Шта велиш, да шега узмеш?</p> <p>— Па он ће, да ви’те, још и понајбољ |
но Јулино: „Срам те било!“ Сутра дан је шегра имао муке чистећи браца-Шацине чизме.</p> <p>Исто |
ке кабаничара жену, нешто љуту где грди шегрте.</p> <p>— Да се нисте и ви <hi>тукли</hi> с ким |
и додаде. — То јест, они тамо су прави шегрти према вама.</p> <p>Родитељи као паметни људи учи |
</p> <p>— Нисам, слатка,... него с овим шегртима, сам један јед кад није мајстор ту —</p> <p>— |
, отерај зељова под амбар, — викну Пела шегрту, — знаш да не трпи капуташе и обувене људе.{S} О |
еним чашама старога фазона, које се пре шездесет година доносиле у мираз, — где горе и пред ико |
мо крај ватре као једна од оних трију у Шекспировом <hi>Магбету</hi>.{S} Све, све је узела на с |
xml:lang="de-Cyrl">О Јесус-Мариа!{S} Со шенес кинд унд со, со...</foreign> А, а а!{S} Само једа |
7" /> разговарали о летини, о банатској шеници и о влашкој шеници.</p> <p>— И добро је и не ваљ |
летини, о банатској шеници и о влашкој шеници.</p> <p>— И добро је и не ваља, драги суседе, — |
ла на нашу Меланију,... нек причува ону шену Генофефу, каже, док је нису спевали паори у шору!“ |
а око оне што цврчи у великој гвозденој шерпењи и преврће је, дотле овај узима ону из корпе.</p |
е само зато постала, што би иначе Глава Шеснаеста порасла као главурда.{S} У њој ће читалац вид |
ter" xml:id="SRP18941_C16"> <head>ГЛАВА ШЕСНАЕСТА</head> <p> <hi>У којој је описано јесење врем |
ељивим читаоцима добро познато из Главе Шеснаесте.{S} Домаћин је Нићу почастио, а овај је то, Б |
S} А у јесен?</p> <p>— Па к’о и у зиму, шеснајст.</p> <p>— То је бо’ме много.{S} Много, много.. |
ко дакле тражиш?</p> <p>— Па рек’о сам: шеснајст сребра.</p> <p>— Осам...{S} Петре.</p> <p>— А |
Много...{S} А зими?</p> <p>— Па дупло; шеснајст сребра</p> <p>— Хој, хој!{S} То је бо’ме папре |
pb n="279" /> — да истерам бар тако ти’ шеснајст сребра.{S} Ето, нађ’те ви још једног, па да ва |
рабаш (са још некима чикошима из Бачке) шест дана остао под једном шатром, пио алдумаш с чикоши |
...{S} Он ће остати да доброј стрини да шест недеља и да се венча, а после ће ићи да штудира хи |
ли он. — Нађ’те ви, па ћу вас возити за шест сребра,“ — приповеда поп Ћира.</p> <p>— Ао, обешењ |
ше.{S} Дође му воља и зажели да упрегне шест таких хала, па да пуца бич а да потерају још брже, |
мери.{S} Шта ја кажем!...{S} Двадесет и шест и дритл...{S} Ето шта сам рекла!...{S} Измерио ти |
ањем, спасао често и себе и још бар пет шест комшијских кућа.</p> <p>По свему се видело одмах н |
арала старе своје кости и последњих пет шест година пред смрт слабо се и мицала из ње.{S} Од те |
> <p>Пери је то већ друга варош за ових шест година од како је обукао мантију.{S} И у оној прво |
нека три четир сокака и сврати у неких шест кућа.{S} Већ се почео полако мрак спуштати кад је |
возим не за <hi>осам</hi>, него за <hi>шест сребра!</hi></p> <p>Размисли се поп Спира и после |
pter" xml:id="SRP18941_C6"> <head>ГЛАВА ШЕСТА</head> <p> <hi>У којој је описан један недељни да |
id="SRP18941_C26"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ШЕСТА И ПОСЛЕДЊА</head> <p> <hi>Која ће садржајем своји |
о полако мрак спуштати кад је изашла из шесте куће, и похита јаче.</p> <p>Гђа Габриела је хитал |
а један на сокаку пред кућом. (Био је и шести, али је он већ до подне тако пијан био, да су га |
ним хумором и шалом, — дотле често онај шести и прекобројни, који обично није ни представљен до |
с рукама у муфу и пахуљицама снега; на шестој с лалом и зумбулом у руци; на седмој у лаком, вр |
ерком, у петом са гђом Соком гркињом, у шестом са гђом натарошевицом и гђом касирком а у седмом |
} Поседаше или боље рећи потрпаше се по шесторо седморо у кола па се кренуше у Б** младожењиној |
шетати, а и попадија устала па се и она шета; он на горе, а она па доле.</p> <pb n="342" /> <p> |
чује: „Кажи мами, одма’ ћу!“ па се даље шета.</p> <p>„И-ју!{S} Е, та баш не зна шта је ни стид |
двикне од како је Меланија почела да се шета испред куће!{S} Међутим, да попусти кад је она у п |
прид кућом, ал’ не може да гледа кад се шета фрајла Меланија и господин Пера, па госпоја Сида п |
на нос, окреће стиву лулу око камиша и шета се по соби и застајкује сваки час; размишљава, гле |
жан био.</p> <p>Снива она, а она се као шета по башти, па као нема више еведре између њихове и |
аслицом, неки дузтабанлија који се само шета по кафани, прегледа је ли све у реду и сравњује и |
а разговору заљубљених никад краја.{S} Шетају се тако већ у мрак.{S} Па дваред триред изађе Ер |
поп-Ћирину кућу баш кад су изашли да се шетају, а решето је ужасно заблебетало и лупало, да је |
чека их „јаузн“, а после овога излазе и шетају се испред куће и разговарају, а разговору заљубљ |
у, Бого моја! — узвикивала је задовољна шетајући се сама по соби у својим ботушама.{S} Како ће |
арох ту ди си и ти?! — праска гђа Перса шетајући по соби, па од времена на време застаје, брише |
е и брисала их кецељицом, а гђа Сида се шетала по соби, застајкивала код прозора и гледала без |
ст пута, па је ућутао.{S} И сад се само шеталица чује као тишлер кад рендише што.</p> <p>Сви се |
е поп Спира и после подужег размишљања, шетања и цењкања, пристаде напослетку.{S} Попусти и Пер |
о онако, што кажу, „на ларму“, па би се шетао по селу певуцао „Седам шори седам дика моји’“ и п |
’о мачак, а <pb n="67" /> мачак се опет шетао по крову онако исто госпоствено и мајестетично — |
само пацови него и мишеви до миле воље шетати и трчкарати, он је само себе склањао.{S} Пацова |
д? — рече поп Ћира па устаде и стаде се шетати, а и попадија устала па се и она шета; он на гор |
> <p>Недељом се пре подне смео слободно шетати, јер пре службе га није могло ништа снаћи.{S} Ба |
ш пре педесет година унтерхалтовала.{S} Шетња је давно била прекинута, за читаву недељу дана, и |
Јули.</p> <p>У песми је испевана његова шетња, и срећа његова што ју је видео на прозору.{S} У |
баш у оно доба кад је најлепше било за шетњу испред куће.{S} Па тако и прексутра, тако да се т |
— Заиста не може.{S} Готово да оставимо шетњу за сутра.{S} Клањам се, госпођице! — виче Пера.</ |
ете! — рече и спусти му још два грумена шећера и седе до њега.</p> <p>— Та јесте, све су га обр |
цану мараму и кашљао и једнако јео жута шећера а бркове увек поткресавао и дотеривао — а како д |
више кафе или више млека, више или мање шећера.</p> <pb n="103" /> <p>— Господин-Перо, какву ка |
ујем!</p> <p>А обојица су купили кафе и шећера и подоста земичака и кифли.{S} На кратко, искупо |
ошевица. — ’Оћете л’<pb n="194" /> мало шећера на дињу?{S} Има свакојаких густова.{S} Ето, мој |
лу. — Ал’ послушајте ме!{S} Узмите мало шећера па поспите кришку!</p> <p>— Ајд’ баш да вам не у |
звале <hi>Затрацени</hi>, а другога <hi>Шецко-Једно</hi>.{S} А та су имена они добили према раз |
ју прво нађе Жужу или Ержу, а он вели: „Шецко-једно“, (каже да му је све једно) па курише. — Он |
Ержин хуланерски каплар, кога су звали „Шецко-једно“, који је већ поодавно џоњао у мраку на авл |
нотарош, па му залепи пола десетице на шешир, а Совра дува за ону другу полутину к’о бесан.{S} |
рдија с токама, и чизме, и свилен чупав шешир носио...{S} Еј, да сте ме нешто онда познавали, с |
ђевском сунцу па заклонило ђувегији сав шешир.</p> <p>А за младожењиним колима сијасет кола.{S} |
ло се на сунцу па покрило и умотало сав шешир.{S} Сва деца умивена и очешљана а косица им намаз |
тога увек је следовао какав поклон; нов шешир, нова хаљина или вођење на бал у Бечкерек, „да се |
м обузети путник, него се рукова, скиде шешир и рече:{S} Збогом! и кочијаш потера коње.</p> <p> |
епа! — прошапта путник у себи, па скиде шешир, <pb n="406" /> махну њиме младој жени и поздрави |
зо лулу из уста у један ћошак, па скиде шешир И пољуби г. попу у руку.</p> <p>— Па, како је?{S} |
из Иђоша, који се ту стрефио, па скине шешир и мане руком и каже: „Молим лепо, — каже, — госпо |
чешће окрене, ајде-де; него кад натуче шешир на очи, а он се по два сата не окрене, него само |
срео до ча-Мићу боктера.{S} Брзо натуче шешир на очи па убрза поред њега, али га оштро око ча-Н |
и.{S} Поп Спира је већ узео свој штап и шешир и гладио га руком низ длаку, дакле већ био спрема |
са златном ружицом и кваслом а на глави шешир са струком ковиља, које се расцветало на топлом ђ |
зачуђено и увређено поп Спира па остави шешир. — Само кад је <hi>ваша</hi> кућа пример селу.</p |
жестоко, да му понекад спадне и сламњи шешир с главе.{S} И данас је већ почео своје обешењаклу |
ути на главу свој, једини у селу сламњи шешир кога сам почешће сумпором пере.{S} Тада би обукао |
с куће) већ приближио, стао и, скинувши шешир, клањао јој се.</p> <p>— Клањам се, госпођице!{S} |
едан? — пита га поп Спира — Па мети тај шешир на главу, Петре синко, покри се, покри!</p> <pb n |
у лицу а на глави му неки стари подеран шешир к’о да га је са страшила скин’о, а дорац му сав и |
до чега!{S} А да ви’ш да натучем свилен шешир прико десног ока, па чизме на боре на ноге, па ст |
Аркадија и додаје му услужно и понизно шешир и штап, који је био онаке форме какви су обично п |
је како је онај путник у колима скинуо шешир и прекрстио се, па, како је била мало наглува, од |
та.{S} И ова га је видела где је скинуо шешир и прекрстио се кад је био спрам Великог Крста.{S} |
Пера Тоцилов и намигну ђаволасто испод шешира.</p> <p>Јер исти газда Пера није нико други него |
ли су се сити најести па чак и напунити шешире и понети кући својим убогим родитељима.{S} За то |
ачи се између играча и играчица, бацају шешире у коло и шорају их оданде напоље, или се купе <p |
“ а оно тек <pb n="49" /> полете најпре шешири а одмах и они с грана к’о мајмуни уз стабло па п |
м убогим родитељима.{S} За то су дечији шешири у том селу и били изнутра као калајисани.{S} Род |
неке трговачке калфице и неке фрајле у шеширима.{S} Зову их ови из великог кола, они се лепо з |
— рече па наби на очи свој свилен бачки шеширић па запева јасним гласом:</p> <quote> <l>„Јуло р |
ада блажено баш онако са срца па завали шеширић и запева.{S} Оде глас високо до неба и далеко с |
а сребрном пуцади а на глави нови чисти шеширићи, (у деце већих газда свилени и чупави) из који |
а, нити се њима играли „шоркапе“.{S} За шеширом жућкасто ковиље; расцветало се на сунцу па покр |
по младу.{S} И на њему лепо одело а за шеширом му велико чапљино перо, као што и приличи јурат |
а глисту караше и другу рибу, и носи за шеширом велико перо од чапље, а чим изађе изван вароши |
маше му марамом и улази, а он њој мане шеширом и залази у други сокак па све цупка од милине и |
ђаволства!{S} Него овако у овом масном шеширу и дороцу, па и не мили ми се ни да погледам кудг |
њима поп Ћира сав прашан у неком старом шеширу који је још ђаконом купио.</p> <p>— Добро дошли! |
веселији од свију нас, па мене шаком по шеширу, па ми каже: „Ао, кандило ти туњаво, унцуте једа |
се бичем немилосрдне и неумитне сатире шиба страшна поквареност друштвена.</p> <p>— Па сад... |
по два сата не окрене, него само виче и шиба коње а све лети блато на оног за њим у сицу, па не |
ма: „Душо Јуло, срце увенуло!“</p> <p>— Шибај, Радо! — викну путник и брзо притисну, као да хте |
кнем тату!{S} Ви’ш ти то њега!{S} Одма’ шибајте из башће —</p> <p>— Та шта ви ту мене фурт плаш |
и хоћеш бело месо, а кад развијеш а оно шија с главом!{S} Швапски жебраклук и ништа друго, враг |
ноћ; докле је ту, све се чују издалека шијачке гајде како танко свирају, а она је дави и виче |
дали кад сав свет зна да она не зна да шије.{S} Уф, уф!{S} А морам ја доћи да то поправим — па |
ребно било да изађе на сокак и да криви шију и лево и десно да види хоће л’ откуд које дете угл |
Пера Тоцилов.{S} Искривио се и испружио шију па наређује из кола нешто својима тамо у авлији.{S |
Зашто за Бога?</p> <p>— Па тако ето, не шикује се то вама, код нас толиких —</p> <p>— Не, не, к |
ам, а ја сам барем мушкарац, па ми се и шикује,.. ал’ <hi>ви, ви!</hi> ...{S} Фрајла, па још го |
ислиш да ми је штогођ <hi>помогло?</hi> Шиљала сам Ержу, да јој каже: како то није лепо, да, из |
а шта већ нисмо пробали, и куд га нисмо шиљали, па ништа.</p> <p>— Непоправим је! — вели поп-Ћи |
руга посла.{S} Ет’ тако!{S} Поп Васа га шиље и, што кажу, откида од своји’ уста, да му син штуд |
м је по свим собама и по целој авлији и шиљем у комшилук код госпоја-Сиде, а она каже: „Није он |
арошем, за то што и сеоски нотарош није шиљио него је рашчешљавао бркове, па је изгледао к’о ма |
скромне и смерне девојке, него ето таке шиндивиле, што им играју очи к’о на зејтину.{S} Таке пр |
споја Перса напусти своју слушкињу, ону шиндивилу Ержу што су је спевали у шору с оним младим а |
.{S} Пред једном лепом кућом, још новом шиндром покривеном, са зеленим шалукатрама и прозорима |
ом онакарађену принцезу... „Па ко ју је шио?...{S} Ко, зар она!{S} А што сте њој дали кад сав с |
и трафику, а то је једна женска прилика шира нег дужа, па се горња половина дигне а у доњој сто |
же. — А госпоја Сида, како који дан све шира; њена Јула све ради за њу.{S} Оно је девојка, — фа |
ар свршила, одахнула је душом и осетила шире око врата.{S} Стидела се свога дотадањег страховањ |
кувари ватру пире</l> <l>А на мене руке шире!{S} Ију-ју, ију-ју!“</l> </quote> <p>Игра коло, зв |
је добро и немачки, па јој је у толико шири био терен и поље рада за купљење и распростирање н |
ућутао се на дну, шћућурио се, па само шири мехуре а никако неће уз оне мердевине (које су њег |
S} И-ју-ијују!“</l> </quote> <p>Коло се ширило па је све веће и веће.{S} Сред великог Нићиног к |
ећи их: — Педаљ и три прста дужине, пет ширине.{S} Добро је.{S} А шта су коштале?</p> <p>— Три |
И једна и друга попадија изгледа мала, широка а темељна као она фигура на господин-нотарошевом |
но и комотно; ако су кревети то су били широки за две персоне, ако су јоргани опет <pb n="83" / |
а колико тек малих сокака има, а сви су широки.{S} Зато ни један није калдрмисан, а није никада |
ш у глави) само су у неприлици с једним широким, не баш најлепше спољашњости, али врло удобним |
га к’о голуб зрно, и наслагала лепо на широко виново лишће, па му дала кроз деру која се тога |
бљеној срећи!...{S} Лете коњи к’о бесни широком и високом долмом поред рита, пуца Рада бичем он |
подин нотарош кретао у амт, отворила се широм капија Пере Тоцилова, а на капију изађоше кола и |
ула радо и весело послуша маму и отвори широм прозор, а Шаца се привуче полако, а Јула му пружи |
ида у мираз своме попи, и износио се из шифонера само онда кад су у гостинској соби скидане фут |
ј; столове, столице, кревета, канабета, шифонере, штелаже и томе подобне ствари.{S} Све је лепо |
позашиваних у лајбовима од хаљина и по шифонерима међу вешом, и за иконом и у џепу старе бунде |
} До душе не велим баш да се завлачи по шифонерима, али тек чита и то преда мном чита!{S} Не, н |
оне.{S} У соби два велика тешка орахова шифонира стоје као две мале капеле, а на њима поређан п |
ла, — вели друга комшиница,- — за неким шкадруном, — за неким тоцким уланерским филером.</p> <p |
и једна ни друга, па тако је и дошло до шкандала —</p> <p>— До <hi>шкандала</hi>?!{S} Молим вас |
е и дошло до шкандала —</p> <p>— До <hi>шкандала</hi>?!{S} Молим вас само мало брже, шта је, да |
ко које су поваздан обилазиле, гледале, шклоцале зубима и тужно маукале комшинске мачке све дот |
ете те не можете подићи — а коме то све шкоди, него опет вама!“ А ја им кажем: „Нико не зна и н |
један добар опанак“, вели јој Нића. „Не шкоди ако бидне и више...{S} Ако штогођ и претекне; ниј |
таје при своме и вели: да ни мами не би шкодило, да мало више зна француски.{S} До душе, још га |
ко мало ’хладно, снаја!...{S} Баш не би шкодило да се чимгођ мало угријем изнутра —</p> <p>— Па |
нине, кад би испекла на ватри, не би ми шкодило због кашља проклетог...{S} А и мало кожурице... |
сува језика свињећа из оџака не би Нићи шкодило.{S} Знаш, кад ми се овај мој језик одузме и изд |
"60" /> само учтиво извињава!{S} Каже: „Шкодиће ми конштрукцији!“ Једва је попио пола чашице!{S |
ства, кроз све основне и пола латинских школа, па су се још онда договорили и задали један друг |
показиваше да је свршио нешто латинских школа.{S} На њему богато и укусно одело.{S} И душанка и |
адне на памет. кад ти ниси учио никакве школе?!</p> <p>— Хе, — вели Аркадија па трља онако смир |
у.{S} Пера обори очи. — Ах, и те велике школе!</p> <p>— Јесте, — вели Пера. — Омилитике, Догмат |
ОВАНУ ЂОРЂЕВИЋУ</p> <p>ПРОФЕСОРУ ВЕЛИКЕ ШКОЛЕ</p> </div> <pb n="0_6" /> <pb n="0_7" /> <div typ |
м рукују тутори.{S} Учио нешто латинске школе; дакле није, онако, неки...{S} А после тога, има |
или латинску школу, обојица истерани из школе; Шаца из четврте а Тима из пете латинске.{S} Шацу |
е салашар.{S} Трипут је, кажу, бег’о из школе и бег’о на салаш, па се брицом бранио и неће ника |
о је факација он се сваки дан одшета до школе и цуња по авлији, и дозове децу да му праве калаб |
било да вас проведем мало кроз село до школе —</p> <p>— О, молим, молим —</p> <p>— А ја ћу сам |
</hi>“.{S} Та није било већег спадала у школи од њега! — Те још какав, какав пријатељ —</p> <p> |
и његов помоћник (негда најглупљи ђак у школи, коме је стари учитељ прорицао, да од њега неће б |
И сад ми не помаже сва моја памет и све школовање.{S} Шта му сад знам!{S} А, баш кад се радо им |
к је по ваздан био код ње.{S} Чим сврши школске часове, а он ајд одмах к њима.{S} Ту седи у кру |
му је Шаца умакао Тими; обојица су били школски другови, обојица учили латинску школу, обојица |
се треба изображавати.{S} Навикао се на школу и на учитеља.{S} Па кад су сви поштовали и волели |
ан два само, па ћу одмах да се уселим у школу... а дотле ћу се стрпити већ.</p> <p>— Но, кварти |
ег сица за шараге, па га тако одвук’о у школу, те се једва скрасио у скамији.</p> <p>— Та шта г |
школски другови, обојица учили латинску школу, обојица истерани из школе; Шаца из четврте а Тим |
сам вам ја, господине, и ону тринајсту школу! — завршује Аркадија поносито. — А, после, сви су |
тац поп-Спирин, док га је натер’о да се школује?{S} То је салашар.{S} Трипут је, кажу, бег’о из |
ланерски официр; на трећој нека стена и шкољке неке на морској обали а према њој маринерски обр |
нема онако по мало, кад неко западне у шкрипац, па помагај ча-Нићо,... мор’о би’ багов да пуши |
оље и ћућоре кокошке на дрвету или како шкрипи ђерам; то вуку воду да баба опере ноге, и док пе |
пут!{S} Е, ако се још и сад извучем из шкрипца, нећу ти то <foreign xml:lang="cu">во вјеки вје |
.</p> <p>И поп-Спира се лепо извукао из шкрипца, а био је већ жив обамро!{S} Није шала, владика |
ка одговор дати:</l> <l>Или ће рећи: от’шла је Јула?</l> <l>Или ће рећи: донела ј’ воде?</l> <p |
негда диктирано и писано писмо.{S} Аћа Шлајбер прими два сексера за писање, испразни бокал, на |
ћа него од науке, — а паори су га звали шлајбер каз’ти писар, једна древна пијаница, али је за |
а је, кад ју је спевао, мислио на Тиму „шлајбера“ — још од тога доба мрзили су се њих двојица.{ |
умња остала на Тими „шрајберу“ (управо „шлајберу“, како су га паори називали), који је са Шацом |
д кијања и кашљања почео већ да баца и „шлајм“ — само она стара гуја, она стара мржња, остаде ј |
Тоцилова, и кад изброја и сложи банке у шлајпик и тури га за сару од чизме, он им се заблагодар |
сле дужег тражења по огромним поповским шлајпицима, не што нису нашли и што није било банака, б |
краткој сукњици и дугачким хозлицама са шлингерајем, па изгледа к’о мали гаћасти голуб; и слика |
е пеглале фрајла-Јулине беле сукњице са шлингерајем, и гомила орезане лозе спремљене за печење |
жу:</p> <quote> <l>„Пеглај ми се, сукњо шлингована,</l> <l>„У Недељу бић —</l> </quote> <p>— Та |
ра се с бирташицом која је пеглала неке шлинговане сукње у биртији. <pb n="292" /> Баш јој је п |
арији прљавој деци.{S} Девојке спремају шлинговане сукње за рогаљ, момци мажу чизме да омекшају |
вори бирташица а навлачи на даску другу шлинговану сукњу, — онда је то твоја судбина... а ја ни |
n="253" /> питању, — па... ето тако, от’шло све, — рече Нића и ману руком. — Тако ми ваљда суђе |
с гђе Персе. „Кад ме није <hi>јуче</hi> шлог ударио,“ говорила је сутра дан гђа Сида, „живићу б |
није да је викала, већ мислиш сад ће је шлог.{S} Све скаче к’о гумаластика од земље, кол’ко је |
исам дебела ко’ она аспида, а сад би ме шлог трефио!</p> <p>— ...и пољубимо се, — завршује поп |
е пре двадесет и неколико година ударио шлог једну жену за коритом баш на сам дан Светога Кириј |
и ливен.{S} Сав „есцајг“ је био старога шлога, добро очуван али давнашњи.{S} Донела га је гђа С |
бија муве и растерује сан, јер се боји „шлога“ па не сме да спава после ручка.</p> <p>Пред ту с |
пира страшно мрзио на те швапске женске шлофкапе), а напољу се чуше троми кораци сеоског боктер |
гђа Сида па се прекрсти и намести боље шлофкапу (коју је кришом у помрчини метала на главу, је |
Што није лето, што није! — рече мећући шлофкапу на главу.</p> <p>У осталом та јој је жеља са с |
си озебла, рано? ’хоћеш да ти дам моју „шлофкапу“?</p> <p>— Фала, мамо!{S} Топло ми је здраво, |
л’ко се сећам само као утук, само после шљива... па знате, само у цели да предупредим грозницу |
предупредим грозницу —</p> <p>— Дакле, шљивама за љубав ’оћете а нама за љубав нећете, — вели |
чке раге, па к’о мачке ситни!{S} К’о да шљиве тера по вашарима...{S} А што је најгоре, никад не |
л’ точио и пио.{S} Ајде бар да је каква шљивовица, па да кажеш, намамио сам се на њу, — него ни |
очио... а што ја да точим!{S} Ваљ’да је шљивовица!{S} Него ника комадара и бећаруша!</p> <p>— Ј |
точио си!{S} Познајем ја!{S} А велиш: „шљивовица“, а?... убило би те у врат.</p> <p>— А што да |
це донеси.{S} Имам чрезвичајне сремачке шљивовице, како оно каже патер Иноценц кад искапи, а, С |
да?!{S} Ваљда после оне поповске красне шљивовице, да пије сад ову комадару којој и сам онај бо |
а богословима тако добро познати тропар шљивовици: „Пресвјатаја мученице препеченице.“ Пио је о |
ано; млађи играју а старији се обређују шљивовицом (која је Јулиних година), а Нића боктер и пи |
ра, <pb n="61" /> као сваки богословац, шљивовицу.{S} Колико је пута уз њу певао јој онај свима |
неће доћи, нег’ неко тако!,..{S} Нашла шљука прдавца!</p> <p>— Каже, да неће овде да останеду |
мало практицира а почешће иде у лов на шљуке, или поваздан пеца на Тиси или у риту на глисту к |
—</p> <p>— Је ли, Јуло, да је господин шмајхлер?</p> <p>— Дабоме, — вели Јула.</p> <p>— Шта, з |
јте, један од најгорих, управо никакав „шмајхлер“ или ласкатељ, али што је истина, истина —</p> |
ујте, да су Карловачки богословци такви шмајхлери! — рече Меланија и крадом гурну Јулу лепезом. |
<pb n="205" /> млад трговац, кад ми је шмајхлов’о!...{S} Тхе, па све прошло!</p> <p>— Но, ал’ |
оме; им’о је, бо’ме, <hi>и коме</hi> да шмајхлује! — вели гђа Габриела.</p> <p>— Та... баш не в |
ицпуб један мали, само шнуфује и кија и шмајхлује сас репом.“ Већ није био таки њен мачак „Хер- |
нредно, госпођице.</p> <p>— Ех, ви само шмајхлујете! — одговара Меланија. — Откад пре да вам се |
ош коме овако врућина?</p> <p>— Ви фурт шмајхлујете.{S} Ево вам и обрста, знам да ви то волете! |
тљиве госпоје Пентефринице и како бега, шмокљан један, кроз прозор, а оставља јој у рукама свој |
он нешто запитати.</p> <p>— Уф, баш је шмокљан!{S} Баш је пипав! — рече у себи, а једнако ишче |
говара писац.{S} Шаца није био баш тако шмокљан, а ограда није била тако честа — по свој прилиц |
то бити <hi>моје:</hi></l> <l>Зулове и шнекле</l> <l>И то бело лице</l> <l>рознфорб-боје!</l> |
p> <quote> <l>„По челу сте редом</l> <l>Шнекле поређали,</l> <l>Зулове сте ситно,</l> <l>Фино, |
нуфтикле“ и какву опирачу.</p> <p>— А, „шнуфтиклама“ сте ви научили да бришете чаше; јест, ако |
некој команди.{S} Обе попадије подметле шнуфтикле под шоље па пију кафу а једнако испод ока гле |
.. чудо да нисте понели са собом поред „шнуфтикле“ и какву опирачу.</p> <p>— А, „шнуфтиклама“ с |
а и млада мало, бришући сузе шпицем од „шнуфтикле“.{S} А стари сват даде знак и кола полетеше с |
умена и зајапурена па се хладила танком шнуфтиклом.{S} На лицу јој неко блаженство а уста у пол |
а и то тек форме ради, да може извадити шнуфтиклу и через кијавице, коју је срећом у то време д |
би дрхтао глас, а Меланија брише танком шнуфтихлом нос, да <pb n="131" /> би предупредила поток |
име, како гђа Перса брише својом чистом шнуфтихлом једну чашу — бајаги чаша није чиста! „А чаша |
инчили“! а он, шпицпуб један мали, само шнуфује и кија и шмајхлује сас репом.“ Већ није био так |
{S} А шта ти <hi>себе</hi> сравњаваш са шњим? <hi>Његова</hi> конштрукција и <hi>твоја</hi> — и |
и седе.</p> <p>— Дош’о к’о што је и от’шо!</p> <p>— Па, онда...</p> <p>— Пааа, па онда... није |
кој неизвјесности и страху; како сам от’шо, а како се враћам из Темишвара!!</p> <p>После кратко |
!{S} Шта је мени тај Арса?{S} Шогор!{S} Шогор што кажу, туђа форинта!{S} Еј, Лало, Лало!{S} Фур |
пуна кућа!{S} Шта је мени тај Арса?{S} Шогор!{S} Шогор што кажу, туђа форинта!{S} Еј, Лало, Ла |
е скине и браду и бркове да изгледа к’о шокачки плебанош!!{S} Већ је два ланца најбоље своје зе |
се ту пренемагати и преврћати очима к’о шокачки поп, — него узми клипова, па иди, па накруни св |
а она се укипила к’о...{S} Свети Бона у шокачкој цркви, па ни словца —</p> <pb n="123" /> <p>— |
н нотарош није ту у селу, иначе иде код Шолема Чивутина у трафикану на комовицу.{S} А долазе јо |
вником на коме беху порцулански ибрици, шоље и сребрне кашичице, и послужи госте.{S} Отпоче „ја |
{S} Обе попадије подметле шнуфтикле под шоље па пију кафу а једнако испод ока гледају на девојк |
’ дала, — говорила је гђа Перса, купећи шоље и чаше са стола после јаузна, — да се нешто могу с |
три дана не могу да спавам, само једну шољицу кад попијем.</p> <p>С кафом је ишло мало потеже, |
им трумбетама, неким вергловима, да цео шор не може ока да склопи.</p> <p>— Па што су ти се зав |
један!...{S} Мисли он, ја сам му она са шора паоруша...{S} Отиш’о је! — рече гласно.</p> <p>— Х |
ће паузе.{S} Изумире разговор дуж целог шора и замењује се лавежом паса и концертом жаба из сви |
е, па забацила главу па све баца ноге и шора ногама по земљи, па дигла нос у небо, мислиш Венус |
дрво и једу дуд, не смеју да се јуре и шорају ногама прашину, која је неупотребљена са шаке ми |
рача и играчица, бацају шешире у коло и шорају их оданде напоље, или се купе <pb n="388" /> око |
, па би се шетао по селу певуцао „Седам шори седам дика моји’“ и погледом унесрећавао све девој |
иси, ни јели дуда, нити се њима играли „шоркапе“.{S} За шеширом жућкасто ковиље; расцветало се |
па стане — као господин нотарош кад иде шором по званичној дужности.)</p> <p>Ержа је баш као шт |
на власт.{S} И боктер је прошао попиним шором, отишао у други, и из овога у трећи сокак и ту је |
орски мушкарци чим видиду а они спеваду шором.{S} О, о, мог малера нема нигди, слатка снаш’-Пел |
треба да вас чуједу... и да вас спеваду шором —</p> <p>— Пробајте само! — вели Јула па продужи |
оп-Спирину кућу!...{S} У вече у крајњем шору, где се продаје кришом дуван и где обично не сматр |
макнем за око...{S} Ено баш у Татићевом шору, она Арсина пуница, к’о рек’о би, да ме је бегенис |
о!?{S} Јао наопако, а кака сте у другом шору и шта тек радите с другим паорским ћурковима, кад |
/> у рог и огласио век скоро успавалом шору и селу да је једанаест сахати, подиже гђа Сида гла |
ад је она била девојка, па је певали по шору тамо с неким који је давно умро (пре но што се од |
ону шиндивилу Ержу што су је спевали у шору с оним младим апотекарским субјектом, да труцира г |
енскадија пита: је су ли и њу спевали у шору са царевим сином, па се смеју, а баба се љути и ки |
фефу, каже, док је нису спевали паори у шору!“</p> <p>— Охо! — рече поп Ћира и диже обрве чак п |
и нема!{S} Срела се с њим само једном у шору.{S} Он прошао па јој се јавља, али учтиво, хладно |
је знала од швапских игара само некакву шотиш-полку и неки тајч, који јој је мама, кад је била |
} Па кад је ушао у дућан, извадио је из шпага и то пола табака и размотао и метнуо преда се, се |
ручавање излазиће се у кујну а из ове у шпајз и у чељадску собу (и онда се неће моћи сваки ђаво |
мачка кога одмах однеше и затворише у „шпајз“, одмах је салетеше с питањима и мајка и керка, г |
елики пацов, па начинио чудо и покор по шпајзу и изгриз’о и чизме милостивог господина и појео |
едан нам пацов направио велику штету по шпајзу, изгриз’о милостивом господину све чизме, па ме |
са рогља.{S} Чује тата где нешто цичи у шпајзу, па пошао да види, да се није пацов ухватио у гв |
неколико пута прочитала песму кришом у шпајзу и знала је одмах онога првога дана на памет.{S} |
једну укебао баш кад је писала писмо у шпајзу тамо неком њеном са рогља.{S} Чује тата где нешт |
Шаца био послужен дудом, оним крупним „шпанским“ дудом, каквог надалеко није било, а набрала г |
е са солуфима са каквима малају Изабелу шпанску краљицу, неке прије са великим кринолинима и уд |
а крајцаре и сексере у своју лончарску „шпаркасу“.{S} Па опет, како јој је мило било, кад зачу |
а јој је мисли било овамо код куће, око шпархерта а пола чак у трећем сокаку око оног дућана та |
си видити, а ја ти не умем све казати!) Шпацира се с њим испред куће, а изнела велику лопту што |
а!{S} Изашли пред кућу, па се читав сат шпацирали.{S} А ја је гледам, па ми се све приврће у ме |
би’ га питала: мисли ли се тако сву ноћ шпацирати, па би’ му послала боктерски рог, бар да знам |
ја вам говорим: чисто натурално... брез шпеција, а ви ми се ту једнако цифрате.{S} Ех, таква ти |
а!....{S} А ви, реко’ му ја, подајте на шпитаљ, па нек се помогну и башкаре и трезне по њему пи |
!{S} Све ћу приписати, вели, на варошки шпитаљ.“ А ја кажем: „Фала вам к’о оцу <hi>и за ово</hi |
која су давана ради подупирања варошког шпитаља и у корист још неких других хуманитарних цељи.{ |
гђа Перса а и млада мало, бришући сузе шпицем од „шнуфтикле“.{S} А стари сват даде знак и кола |
песме и до певања! — рече и убриса нос шпицем од мараме којом јој беше повезана глава, па удар |
ем кад дођем: „Пинчили, пинчили“! а он, шпицпуб један мали, само шнуфује и кија и шмајхлује сас |
ло никакво ни чудо да полете пеглајзи и шпорерти!...{S} Ал’ људи, па још попови!{S} Ах, — рече |
та је то било, слатка!?{S} Седим к’о на шпорерту од љубопитства, тако сам најгириг!{S} Ништа, н |
а ми се све приврће у мени и кува к’о у шпорерту. (Спиро, треб’о си видити, а ја ти не умем све |
нети сто форинти и метнути их у Швапску Шпоркасу на име Јеле Аркадијине ћерке, лепе удаваче.</p |
на коли, него ме ђаво натента, хоћу да шпорујем; па нисам отиш’о у биртију к’о што сам треб’о, |
тако ожалостила, па проклињем и себе и шприц-крофне.</p> <p>А госпоја-Сиди мило, Боже, па се с |
за њом, па би онда имао ко, да ти прави шприц-крофне... а и лепша је од мене, и дебља“ —</p> <p |
</quote> <p>То је та песма коју је Тима шрајбер спевао а коју је и поп Спира једне вечери чуо, |
ајбољи су доказ јаке песничке жице Тиме шрајбера) а наљућен и увређен до срца, није чудо што је |
али је врло јака сумња остала на Тими „шрајберу“ (управо „шлајберу“, како су га паори називали |
ету овако к’о сад ја и ти, а владика за шрајптишом, к’о сад до оног ормана тамо.{S} Гледа... гл |
енуо поп-Ћири преко пута мало повише „у шрех“, а за њим попадија и кћи Јуца. „Ајде, вели, да ма |
ога вам, и лепо лице (а она није ружна) шта вреди ако нема ту и воспитанија?!{S} Лепота прође а |
разговора поп-Ћире са госпођом Персом) шта је и како је било код Његовог Преосвештенства Госпо |
гледа блажено и не трепће.</p> <p>— А, шта ја кажем?!{S} Шта велите на то?</p> <p>— Изредно, — |
’ и жив остати!</p> <p>— О, о, за Бога, шта чујем!</p> <p>— Е, а сад збогом, снаш’-Пело.{S} Жур |
ао мати, не би имала ништа против тога, шта више, она би оберучка дочекала таквог зета.</p> <p> |
{S} Шта <hi>ја</hi> чекам?</p> <p>— Да, шта чекаш?{S} Шта чекаш још?!! — праска гђа Перса.</p> |
љен рад с перлицама, нека часна трпеза, шта ли, са силним крстовима и чирацима са свећама, то ј |
каз’о да ће примити —</p> <p>— А, нека, шта је ту је сад! — рече и погледа задовољно на нове бо |
S} Е, сад сам сретна, јербо сам видела, шта сам давно и једнако желила.{S} Моја гратулација и < |
Јула а сву је облила румен и размишља, шта би то сад могла радити у кујни ил’ ма где, само да |
аборавио... ал’ боље, ајд’ погоди сама, шта сам ти дон’о! — вели а заклопио ствар.</p> <p>— Ју |
ни долазила.“ А ја опет тражим, а она, шта мислите!{S} Завукла се иза клајдерштока па се сва п |
олико дана кишовито време.</p> <p>— Па, шта сте решили? — пита га Аркадија.</p> <p>Поп Спира ћу |
у глави оних зарађених двадесет сребра, шта ће све за њих да купи.{S} Прођоше и чарду и оставиш |
заклати крмка. — Та, шта је то?!{S} Та, шта сте почеле к’о деца!</p> <pb n="115" /> <p>— Та ето |
ранити и кад мисли заклати крмка. — Та, шта је то?!{S} Та, шта сте почеле к’о деца!</p> <pb n=" |
е диње опет извадила била.</p> <p>— Та, шта је —</p> <p>— Извин’те, милостива, — рече облачећи |
дају га у тежњи да му прочитају с лица, шта им доноси: срећу ил’ несрећу.{S} Виде га расположен |
же раменима, па рече:</p> <p>— Та, сад, шта је ту је!{S} Ти к’о мати, ниси требала да допустиш, |
а сам“ ...{S} Шта си говорила!{S} Деде, шта си говорила?</p> <p>— Па што ме је пит’о.</p> <p>— |
ога</hi> брезобразлука од једне аспиде, шта се она усудила да каже.{S} И <hi>она</hi> се нашла |
и кад је то слатка моја, било!{S} Боже, шта је човек!{S} Не зна ни кад проживи, а текем дођу го |
ала</hi>?!{S} Молим вас само мало брже, шта је, дакле, то било? — рече гђа натарошевица и одсеч |
тави штрикерај.</p> <p>— Но, па шта је, шта је то, слатка, било? — вели гђа натарошевица.</p> < |
а никад није уштинила за образ него је, шта више, често грдила и називала је леном девојчуром ш |
ку, <pb n="184" /> па види и разликује, шта је <hi>поморанџа</hi>, а шта <hi>цвекла</hi>.</p> < |
ад.{S} Ајде, носи то брже!...{S} Дакле, шта је то било, слатка!?{S} Седим к’о на шпорерту од љу |
то заборавити к’о и запушач.{S} Дакле, шта сам све казала?{S} Шта ћеш да кажеш? — запита је гђ |
а нисте што заборавили?</p> <p>— Дакле, шта је било, Ћиро? — пита нестрпељива гђа Перса. — Је л |
ке данас, тако говори!{S} Севај напоље, шта си ми задимио ту с том твојом лулекањом.</p> <p>И о |
ти, знам ја тебе, —</p> <p>— Та шта ме, шта ме знате!{S} Та једва сам и оно уз’о.{S} Знате и са |
се одмах.{S} Аја, не иде!{S} Мисли се, шта да ради.{S} Како су били комшије — трећа четврта ку |
како је лети лакше него зими сетити се, шта да се зготови за ручак; људи о пољским радовима и о |
з онога тањира ону тртицу!{S} Чудим се, шта ми то све фали!“ Или: „Господин-домине, — обратив с |
. — ’оћете, к’о једни путници да знате, шта ће то бити у Недељу код нас овдекана.{S} Е, па ја ћ |
о много приповеда.{S} Сем тога, видеће, шта је било и у једној и у другој кући после оног догађ |
реплашено гђа Сида.</p> <p>— Тхе, биће, шта буде!{S} Ја ти сад из <hi>ове</hi> коже не изиђо’!. |
Нићо, тако, к’о нико твој?</p> <p>— Хе, шта ћеш!?{S} Другу Пелу не могу лако наћи! — вели Нића |
н, пољуби га у руку, па само вели: „Хе, шта знате, господин-попо, грешни смо људи!“ А кад се до |
дите, драга госпоја-Сидо!</p> <p>— Тхе, шта ћу, кад нисам напред знала шта ме чека!...{S} А ја |
снебива се сирома’ младић, па се чуди, шта га је снашло.{S} Ал’ она, смеје се, Боже, смеје, см |
а камо л’ у овим кавоним селу!{S} Али, шта је ту је; фала Богу, кад није и горе!</p> <p>— Ха а |
рестрајха, та не би ни данас још знали, шта је „семлпрезла“ и „похенес“!... <pb n="392" /> То н |
да правим путер-крофне.{S} Та, Бога ми, шта ту ваздан, а шта ме је ту окупио!{S} А њему онда пу |
иш од њега.{S} Него, реци-дер, Бога ти, шта да радим, јао, шта да радим?!{S} Ти си сад паметниј |
ланира још мало, па ће ми данас казати, шта је искумстир’о.</p> <p>— О, дај Боже, да испадне са |
рк па вели: „Ал’ и јесам био момак; ај, шта велиш?!{S} Та није ме у три вармеђе било!“</p> <p>Н |
ећи у торби нађе као цигурација!{S} Ај, шта велиш, ха ха ха, — дере се Нића да га сви чују, — ј |
гуран да ти није фалично Ха, ха!{S} Ај, шта велиш; је л’ добро диваним?! — заџакао Ника, па све |
ађе у његовој беамтерској торби.{S} Ај, шта велиш, — залармао Нића смејући се, — је л’ добро ди |
омаћина као тријумфујући, па вели: „Ај, шта велите?!“</p> <p>Веселе се попови.{S} Домаћин отпев |
0" /> — чуди се гост не знајући ни сам, шта више да пита Јулу.</p> <p>— Е, — предложи поп Спира |
ихови укућани; шта попадије и ћерке им, шта г. Пера и Шаца?{S} Запитаћете радознали читаоци.</p |
зви га и погледа.{S} Ништа ја не видим, шта је извадио, јер ја и Спира седимо на канабету овако |
, па к’о велим, дај да к’о власт видим, шта ти тамокана раде, да откуд, не трукуједу и не <pb n |
вештенство руководило.{S} У гневу свом, шта је само за Господина Владику рекла!{S} Поп Ћира је |
и Иђошанин, — али је л’ вам пало на ум, шта ће бити ондакана од наши’ ушију, кад овај топ рикне |
, реци-дер, Бога ти, шта да радим, јао, шта да радим?!{S} Ти си сад паметнији од мене!</p> <p>— |
>Нико дотле у кући није знао ни слутио, шта се иза брда ваља, ни поп Спира, ни попадија му, — з |
ти с тобом.{S} Та дај тај кактус овамо, шта га држиш једнако, — па сад ајд’ торњај се па чмавај |
сам да вам се похвалим.{S} Гле’те само, шта ми је дон’о мој Спира на презент.</p> <p>— Аа, врло |
те слободно! — одговори гђа Сока. — Но, шта ће сад опет та матора торокуша?! (Гђа Габриела није |
изашла тога дана из баште.</p> <p>— Но, шта ти је... шта слиниш ту?!{S} Шта плачеш? — пита је г |
ежавао трчање. — А јао, несрећни Спиро, шта ћеш сад?!{S} Оде ти брада, к’о да је никад ниси ни |
не било!</p> <p>— Ију, господин-Спиро, шта вам то сада пада на памет!{S} А ја баш сад мало час |
чекам!</p> <p>— Јесте, питам те, Ћиро, шта још чекаш? — виче још јаче гђа Перса сва зелена.</p |
ас вама, па сас вашима!{S} А, оно, ето, шта сам видела!{S} Ју, ју, ју!{S} Неће ми веровати људи |
падала па јој све смета по кући. — Ето, шта ја кажем!{S} Чим сам чула за онај њен сан, одмах са |
ко због деце им која имају, хвала Богу, шта да једу код куће, али која су, говораху они, деца к |
и кажи онако просто, клот, све по реду, шта је и како је то било?</p> <p>— Дакле, слушај!{S} Ка |
} Ту му гову.{S} Увек га ујутру питају, шта он најрадије једе па му кувају.{S} Шаца и Јула иду |
сад да добије за то Сомборску парокију, шта ли?{S} Чујеш, Ћиро... и бркове доле!{S} И да сам ја |
га ипак запита, пославши Јулу у кујну, шта је и како је прошао?</p> <p>— Фала Богу!{S} Фала Бо |
путник.</p> <p>— Ајде, рано!{S} Чујеш, шта каже господин-попа; да ће се вратити, — рече женица |
после, и <hi>немецко воспитање</hi>... шта ја фурт предикујем и говорим... ал’ немам коме.{S} |
ана из баште.</p> <p>— Но, шта ти је... шта слиниш ту?!{S} Шта плачеш? — пита је гђа Сида.</p> |
{S} Распитала се била тачно до ситница: шта је и како је било код гђа-Персиних, па је гледала д |
аздује.</p> <p>— Ал’ ти ми још не рече: шта је то све радила?</p> <p>— Од кад си се ти кренуо н |
<p>— Та ’хоћеш ли већ једанпут казати: шта је то било?</p> <p>— Та... она тамо.. она поп-Спири |
ла, а ја сва дешператна, па још мислим: шта ће, Боже, бити сас вашим господин-супругом, па сас |
уци клипка с њим!{S} И ти ме сад питаш: шта чекам!</p> <p>— Јесте, питам те, Ћиро, шта још чека |
} Све ја морам да радим, жао ми детета; шта ћете, кад се за нешто више родила, — каже. — А госп |
обешењаци једни!..{S} Но, ништа, ништа; шта је, ту је!{S} Могло је бити и горе! — извињава госп |
ма нам, Боже, већ одавно фрау-Габриеле; шта је то, саш њом, куд се, Боже, дела та жена?!“ запит |
а живу главу нико то не сме да спомене; шта више, сад још хвале место да је суво и оцедно и да |
аорског, како све зна.{S} Тако и јесте; шта знаш! — вели поп Спира у себи, а за тим рече гласно |
</p> <p>А шта су радили њихови укућани; шта попадије и ћерке им, шта г. Пера и Шаца?{S} Запитаћ |
Шта да чекам?{S} Чекај <hi>ти</hi>!{S} Шта <hi>ти</hi> чекаш... ти, ти —</p> <p>— Шта <hi>ја</ |
е трепће.</p> <p>— А, шта ја кажем?!{S} Шта велите на то?</p> <p>— Изредно, — вели г. Пера и гл |
p>— Но, шта ти је... шта слиниш ту?!{S} Шта плачеш? — пита је гђа Сида.</p> <p>— Па кад вам нис |
а се смејем и ако ми и није до тога!{S} Шта ми паде <pb n="212" /> на памет.{S} Сирота Јула!{S} |
речи да дође —</p> <p>— Па... нека!{S} Шта то фали!{S} Може се сутра, прексутра сита наразгова |
S} Бадава је ту Арса... и пуна кућа!{S} Шта је мени тај Арса?{S} Шогор!{S} Шогор што кажу, туђа |
нем?</p> <p>— Та окан’те се ви мене!{S} Шта сте ме заокупили ту! — обрецну се Јула на њ.</p> <p |
к оне ситније?!{S} На пример живине!{S} Шта је и какве је све те било ту у авлији!{S} Прави Ној |
к повеже главу девојка!{S} А шта ће!{S} Шта би јој и помогло да седи па да чека; бо’ме јој баро |
там, јер њему се тек може честитати!{S} Шта мислите; добити девојку из такове куће!</p> <p>— А, |
ду!{S} И сад ме још питаш шта чекам!{S} Шта <hi>ја</hi> чекам?</p> <p>— Да, шта чекаш?{S} Шта ч |
си ми све то направио!...{S} Морам!{S} Шта је, ту је! — вели поп Ћира полако гђа-Перси.</p> <p |
рапортирала гђа-Перси.</p> <p>— Ето!{S} Шта сам рекла! — рече љутито гђа-Перса. — Онај паор га |
рстен!...{S} Па добро, ето, вечерас!{S} Шта ту још имамо да чекамо!{S} Нек вечерас буде формалн |
кроз суво дрво тамбурово.</p> <p>Ех!{S} Шта би казала сада Јула, да сме од маме, да се, то јест |
т.</p> <p>— О, о!{S} Та шта говориш!{S} Шта говориш! — чуди се поп-Олуја. — <hi>Ништа</hi> ти ј |
Јула.</p> <p>— „Па говорила сам“ ...{S} Шта си говорила!{S} Деде, шта си говорила?</p> <p>— Па |
хтели оженити тим двема лепотицама.{S} Шта је, дакле, и остало свршеним клирицима и кандидатим |
тражи више <pb n="53" /> његову крв.{S} Шта више, сад га радо гледа сваки дан и смеје му се, ка |
коње код попа, па му није до чарде.{S} Шта му треба чарда?!{S} Ваљда после оне поповске красне |
то обешено уз једно и уз друго ђуле.{S} Шта ти ту нема!{S} И нога од неких старих маказа којима |
то се, знате односи на поп-Спирине.{S} Шта мислите!!{S} Би л’ вам то икад пало на памет!{S} А |
маже сва моја памет и све школовање.{S} Шта му сад знам!{S} А, баш кад се радо имају, а шта им |
година ни стварчице у кући да купе.{S} Шта је само фачли, капица и бенкица спремила!{S} И све |
е.</p> <p>— Хе, хе.. деца.. врагови.{S} Шта знате!?{S} Џак бува, хе, хе! — вели Аркадија и дода |
рече-гђа Перса па узе риф и измери.{S} Шта ја кажем!...{S} Двадесет и шест и дритл...{S} Ето ш |
нити, па онда и’ добро можеш терати.{S} Шта је десетица!{S} Оде, што кажу, сва у коњску зобницу |
нао, мени никад не испадну за руком.{S} Шта све не радим, па не ваља!{S} Не ваља, видим и сама! |
амо се цмачу и смеше једна на другу.{S} Шта се разговарају <pb n="25" /> то ће сам Бог знати, ш |
латко насмејао.{S} Питам једно дете:{S} Шта ћеш ти бити, Перо, кад велик порастеш?{S} Он каже: |
пушач.{S} Дакле, шта сам све казала?{S} Шта ћеш да кажеш? — запита је гђа-Перса и формало је пр |
ем?{S} А какав је онај Пера Тоцилов?{S} Шта велиш, да шега узмеш?</p> <p>— Па он ће, да ви’те, |
говим... ал’ шта ћемо брез месечине?{S} Шта га ће ту шталога пробивени и коња покрађени бити, к |
не узмеш нешто весело и за смејање?{S} Шта ти је то?</p> <p>— „<title>Преодница</title>“ госпо |
позвао за сутра господина на ручак?{S} Шта да се потуца које где?{S} Ваљда код оног Швабе да р |
ерса сва зелена.</p> <p>— Шта чекам?{S} Шта ја чекам? ’хоћеш ли баш да ти кажем?</p> <p>— Јесте |
</hi> чекам?</p> <p>— Да, шта чекаш?{S} Шта чекаш још?!! — праска гђа Перса.</p> <p>— Кад се он |
„Ево ви’те, — кажем ја госпоја-Сиди, — шта каже госпоја Перса!“...{S} И зар мислите, — окрену |
ече Меланија прегледајући рајспулфер, — шта сте то урадили!{S} Та здраво је оштар овај рајспулф |
се из кујне глас јаросне гђа-Персе... — Шта ће сад овај лонац овде, кад му ту није место!?{S} Ч |
и господин-Ћиро, — нуди га домаћин... — Шта, ваљ’да вам се не допада кајгана? — рече поп Олуја |
вас, извол’те само! — вели поп Спира. — Шта ту ваздан правите некаква предисловија!</p> <p>— Та |
p>— Охо-хо! — смеје се госпођа Перса. — Шта ми се то дало на смеј.{S} Чисто вас престављам и гл |
Догматике, ех —</p> <pb n="120" /> <p>— Шта би само прочитали из то неколико цветића!</p> <p>— |
е поп-Ћиринима.</p> <pb n="128" /> <p>— Шта говоре!{S} Говоре да си паоренда...{S} Да ниси ни з |
мо тај млади човек помислити?!</p> <p>— Шта је помислио то је и рек’о, а ти ајд пред кућу, — ве |
Отвор’те капију, ево гостију!</p> <p>— Шта се дереш к’о магарац! — обрецну се на њ из авлије д |
, уф, уф!...{S} Да се помириш!</p> <p>— Шта ћу; видим, како сам, знаш, фала Богу, малерозан, ис |
ао!{S} А од кад ти говорим ја.</p> <p>— Шта ми говориш?..{S} Па шта је то, даклем, било?{S} Да |
</p> <p>— Дабоме, — вели Јула.</p> <p>— Шта, зар и ви тако мислите!?{S} Та то сам ја онда запао |
амо! — одговара плашљиво Јула.</p> <p>— Шта радиш тамо у то доба? — пита је гђа Сида коју је ко |
се спрема, увелико се спрема.</p> <p>— Шта, — вели изненађен и обрадован домаћин. — Зар и ти у |
још јаче гђа Перса сва зелена.</p> <p>— Шта чекам?{S} Шта ја чекам? ’хоћеш ли баш да ти кажем?< |
Десет сребра! — вели поп-Ћира.</p> <p>— Шта врага?!{S} Па и ја толико...{S} Ал’ ваљ’да за то шт |
овде да останеду после свадбе.</p> <p>— Шта, неће овде да отворе берберницу?</p> <p>— А па неће |
ирује пламен мрзости и омразе.</p> <p>— Шта?!{S} Зар онај паоренда и даље да буде парох ту ди с |
а ларму, као да све село гори.</p> <p>— Шта је, стари? — вели му поп-Ћира, — Пост’о си разговор |
о чудо и покор ’хоћу да чујем.</p> <p>— Шта <hi>ја чекам</hi>!{S} Чекам да чујем сад, кад је ве |
ра, никог на свету није бојао.</p> <p>— Шта кажеш? — вели Јула а дигла обрве и направила се озб |
а и понос девојачки би дирнут.</p> <p>— Шта се само скањује ту ваздан!? — рече у себи, па, не м |
а, — да излуфтирамо мало собу.</p> <p>— Шта ће само тај млади човек помислити?!</p> <p>— Шта је |
окту од левог палца па запита:</p> <p>— Шта ’оћете и коме ’оћете да пишете?</p> <pb n="34" /> < |
А шта је то било тамо, слатка?</p> <p>— Шта, зар нисте чули?</p> <p>— Нисмо, рођена!{S} Та моли |
згледа је, — а шта је коштала?</p> <p>— Шта је, да је — тек то није ништа према оној твојој усл |
. јест, <hi>прота-Спира</hi> —</p> <p>— Шта!{S} Сида <hi>протиница</hi>!{S} Гром је спалио и те |
<p>— Па... ето... врућина ми —</p> <p>— Шта је то тамо напољу?</p> <p>— Та онај њихов мачак дош |
<hi>ти</hi> чекаш... ти, ти —</p> <p>— Шта <hi>ја</hi> чекам?{S} Питаш ме?{S} Не чекам ништа, |
реч, — још нисам, још нисам —</p> <p>— Шта, још не?! — чуди се поп Спира, (а знао је добро да |
ини и пола године!...{S} Далеко је, ал’ шта му знамо... него прстен —</p> <p>— Прстен!...{S} Па |
мало подуже задрж’о на путу.{S} Хе, ал’ шта му знаш; те ајд ово, ајд оно... еле, к’о што видиш, |
адати на ум, знам добро, моје речи, ал’ шта је ’асне сада!?{S} Говорим ја њој од кад још: „Госп |
до, и сам више пута помислио, хе... ал’ шта ћеш!!...{S} Да их држим, — скупа је ’рана; па, п’он |
b n="163" /> са оноликим његовим... ал’ шта ћемо брез месечине?{S} Шта га ће ту шталога пробиве |
што је зима ту, па се рано смркне, ил’ шта ли — тек почела сам рано да остављам штрикерај, па |
кај, чекај, молим те.</p> <p>— „Чекај!“ Шта да чекам?{S} Чекај <hi>ти</hi>!{S} Шта <hi>ти</hi> |
разликује, шта је <hi>поморанџа</hi>, а шта <hi>цвекла</hi>.</p> <p>— Не брини се ти!{S} Запуши |
уцкује пренеражени поп Ћира, — а-а-а, а шта је оно тамо, а, Петре?{S} А каква је опет то коменд |
жена!“ — „Та да <pb n="372" /> бо’ме, а шта би и радили два берберина у једном селу! вели Сока |
рохе, поп-Ћиру и поп-Спиру само; тхе, а шта ћете!...{S} Једно, што кажу, тесно, а друго бесно!. |
о чак око Ђурђева дана.</p> <p>— Тхе, а шта зна!{S} Што кажу: само нек повеже главу девојка!{S} |
е доста!</p> <p>А домаћица само ћути, а шта му је у себи помислила —, то смртном човеку наравно |
рофне.{S} Та, Бога ми, шта ту ваздан, а шта ме је ту окупио!{S} А њему онда пуне очи суза, па с |
ад знам!{S} А, баш кад се радо имају, а шта им ја друго знам радити!...{S} Па... нека им је — с |
је баш све то било! — Шаца је дете... а шта би’ и знао с њим!?</p> <p>— Па зар немаш баш никог |
речесњејши господин’ <hi>Кирило!</hi> А шта би ко хтели?{S} Деде, немојте обилазити као мачка о |
жу: само нек повеже главу девојка!{S} А шта ће!{S} Шта би јој и помогло да седи па да чека; бо’ |
има!...{S} Откад вас нисам видела!{S} А шта ради Меланија... је л’ здрава.... како изгледа?</p> |
<pb n="173" /> ви’ш ондак весеља!{S} А шта сам ја тунакара стао да лупам главу через Шаце бриц |
шле једне —</p> <p>— А није, мама!{S} А шта ће ти наочари!{S} Кога си требала да видиш, видила |
с, данас —</p> <p>— Е, тек штогођ!{S} А шта ти <hi>себе</hi> сравњаваш са шњим? <hi>Његова</hi> |
кеша прођаволим мало...{S} Хе, хе!{S} А шта би к’о фалило!?{S} Не да се баш ни Нића свакој шуши |
она тада, немате ни срца ни душе!{S} А шта вам ради, да га секирате тако!?{S} Јао наопако, а к |
знала за моју срамоту.{S} Ух, ух!{S} А шта <hi>онај </hi>обешењак?</p> <pb n="346" /> <p>— Доб |
а дужине, пет ширине.{S} Добро је.{S} А шта су коштале?</p> <p>— Три и по.</p> <p>— Шајна?</p> |
је из дана у дан све више одмицао.{S} А шта је чуда спремљено било не смем чисто ни да ређам, ј |
} Ил’ како би било да ја сам одем?{S} А шта велиш?</p> <p>— Па мал’те не ће то најбоље и бити!{ |
<p>— Јао мене! —- устаде гђа Перса, — а шта је то било?</p> <p>— Та ово је, ово је <hi>коњски з |
Перса зевајући и заклањајући уста, — а шта већ нисмо пробали, и куд га нисмо шиљали, па ништа. |
задовољно поп Олуја и разгледа је, — а шта је коштала?</p> <p>— Шта је, да је — тек то није ни |
це и постаде одмах много услужнија. — А шта је то било тамо, слатка?</p> <p>— Шта, зар нисте чу |
иру? — запита је зачуђено гђа Сока. — А шта је то било?</p> <p>— Зар ништа не знате? — чуди се |
раш, нит’ кога тражиш, — вели Нића. — А шта би ти к’о фалило, на прилику за удовца?</p> <p>— А |
ем, идем! — рече и пође па застаде. — А шта је било даље?{S} От’ш’о си дакле празни’ шака код г |
а путу, — вели Нића па врти главом. — А шта ја ту лупам главу, — вели Нића. — А каква је фајн о |
није ни чудо.</p> <pb n="30" /> <p>— А шта сте то сневали? — пита је госпоја Перса и изашла ве |
и моја кућа бити поштеђена!</p> <p>— А шта има она <hi>то</hi> с вашом кућом?!</p> <p>— Има то |
е... а и оч’о би’, сунца ми!</p> <p>— А шта они онда?</p> <p>— Е, п’онда су морали да малко поп |
нисте рекли, с вашом Жужом!</p> <p>— А шта би вам фалило, само ако она..</p> <p>— Охо! — вели |
его одонуд, — вели Меланија.</p> <p>— А шта је то било, Бога ти, Персо? — запита поп Ћира који |
увек кажем да је боља зима.</p> <p>— А шта вам је сад наспело, госпоја-Сидо?! — пита је гђа Пе |
па стаде претурати по њима.</p> <p>— А шта сте ми, папа, купили; да нисте што заборавили?</p> |
— зашишти оданде баба Макра.</p> <p>— А шта радите то, слатка тетка-Макро?{S} Ди сте за толико? |
Ето, фала Богу, две девојке.</p> <p>— А шта ја опет и питам, — вели окуражени Нића; — та ето и |
ју ове сцене приметио нешто.</p> <p>— А шта је то сад опет? — пита поп Спира који никако није н |
у нису слиндарили ону браду.</p> <p>— А шта је с тобом?</p> <p>— Са мном?{S} Ништа!{S} Врло доб |
па се тако тихо разговарају.</p> <p>— А шта ти ту стојиш? — рећи ће гђа Сида која се доцније оп |
.. хе, хе, тако к’о данаске?</p> <p>— А шта се то вас тиче?! — рече Јула и продужи копање.</p> |
> <p>— А зашто си се ућут’о?</p> <p>— А шта могу и смем да диваним, кад ме господин-попа не пит |
ра ли учитељ узети Меланију?</p> <p>— А шта ће старцу две жене —</p> <p>— Ух, та не стари, него |
шам само шта говоре за нас —</p> <p>— А шта говоре? — запита озбиљно поп Спира и седе, а устао |
да видиш још из кујне шта му је глава а шта опет тртица, да простите!</p> <p>Кад је дошла гужва |
н не ваља.</p> <p>— Па кад добро тера а шта ћеш више и боље!?</p> <p>— Бачван је, па воле мало |
што ти је човек; не зна шта носи дан а шта ноћ! — мислио је кад је куповао. — Ди сам се ја и м |
замењивао поп из суседна села.</p> <p>А шта су радили њихови укућани; шта попадије и ћерке им, |
бе у свет?“ — пита је Сока гркиња. — „А шта знамо, — вели јој гђа Сида; — кад се уда, онда куд |
е нам наполичари,“ вели опет неко. — „А шта знате!{S} Готово и ми ћемо скоро.{S} Треба и нама д |
луша и поверује му, па <pb n="18" /> га шта више још и похвали за смиреност и ревност његову у |
срце као восак — можеш правити од њега шта хоћеш —; а ја велим, да је и у младих девојака срце |
, хтео га је <hi>њој</hi> посветити, да шта!</p> <p>— Верујем, слатка.</p> <p>— Па како је мене |
к’о капуташи!...{S} А <pb n="416" /> да шта ви мислите!? — рече Рада поносито па се узврпољио н |
г умро — <hi>мене</hi> да видите.{S} Да шта!</p> <p>— Та и’те, молим вас! — рече гђа Сида зевај |
бити красан пар, и чим се запопи.{S} Да шта ви мислите!{S} Оде брада —</p> <p>— Хахаха! — насме |
</p> <p>— Та шта говорите?!</p> <p>— Да шта ви мислите?!{S} Још онда, к’о дете, па се вид’ло да |
о!</p> <p>— Та не говор’те!</p> <p>— Да шта ви мислите!{S} Извук’о бо’ме наш господин Ћира к’о |
репашћено гђа натарошевица.</p> <p>— Да шта ви мислите!{S} Господин Ћира је хаглих човек, а оно |
о видим, све лепше и лепше.</p> <p>— Да шта ти мислиш!?{S} Целог боговетног дана лупа оно прокл |
наопако штогођ још и горе?</p> <p>— Да шта ви мислите!</p> <p>— Та шта говорите!{S} И-ју!</p> |
овориш?!...{S} И пољубили —</p> <p>— Да шта ти мислиш!{S} Пољубили да бо’ме.{S} Ал’ наравно... |
да, да, што кажете и двадесет!{S} А да шта ви мислите!?{S} Нисте га још видили, а да видите, к |
Јуца попина под фелером?</p> <p>— А да шта ви мислите?</p> <p>— Та здрава је к’о тресак, за Бо |
неко седи у овом сокаку?</p> <p>— А да шта сам него то урадила!{S} Па мислиш да ми је штогођ < |
ведати твоје „штиклове“ —</p> <p>— А да шта би ти ’тела?{S} Ако ти се не допада та песма, певал |
теран због атеизма у неком виду, и онда шта ће с њим,<pb n="137" /> него га, као Србина и српск |
шта ћеш без попадије; да те видим онда шта ћеш!..</p> <p>— Али, Персида... слушај за Бога...</ |
а запаљена кандила!{S} Гледај само чуда шта га их гору!{S} У свакој соби по пола туцета кандила |
—</p> <p>— Иди бестрага кад ниси ни за шта!</p> <p>За вечером су ћутали и јели.{S} Поп Спира ј |
па опери све то, кад вечерас ниси ни за шта!{S} Док ми све не опереш, не надај се боме фруштуку |
и, га Шаца обриј’о за бадава, ако ни за шта друго, а оно за оно наше <hi>старо</hi> познанство |
S} Шаца је био сав блажен кад је чуо за шта га зову.{S} Одмах обуче душанку вишњеве боје, веза |
ујем.</p> <p>— Та нећу, слатка, знам ја шта је тајна, — вели испраћајући гђу Габриелу која се и |
рса нема ништа против француског језика шта више, мило јој је, али ипак каже, да не треба багат |
p>— Тхе, шта ћу, кад нисам напред знала шта ме чека!...{S} А ја боме не поведох сад <pb n="114" |
{S} Дај, мисли у себи, <pb n="69" /> ма шта, само да не остане гладан.{S} Боме пишкоте му и нећ |
м ословљавала свога попу.)</p> <p>— Ама шта је то било, Персо? — запита поп Ћира.</p> <p>— Та н |
а и имаће.{S} Од онаког газде, — ето на шта сам спао!</p> <p>— А ди ти је, Нићо, она Маџарица и |
</p> <p>— О паоруша једна!{S} И она зна шта је „покенес“!</p> <p>— А он каже да воле гужвару са |
b n="270" /> обичај; воле, нег’ Бог зна шта да му дате, да удари преким путем, па кад га укебај |
а другу, а некад је волела него Бог зна шта да једна крај друге прође, па да нешто непријатно р |
га има она онда, како сама вели, не зна шта је доста.{S} Толико навади себи у тањир, да не види |
<p>— Боже мој, што ти је човек; не зна шта носи дан а шта ноћ! — мислио је кад је куповао. — Д |
едле“ и „грундбирн-нудле“ и онда не зна шта је доста.{S} А умела је некако да то тако удеси, да |
заокупи једног дана избијати, па не зна шта је доста; стане га лупа к’о мајстора у ковачници, л |
ете, није ваљда још мајорент, па не зна шта му треба.</p> <p>— Него му сад треба тутор да га ту |
само пао шака!{S} Па онда већ и не зна шта да иште!</p> <p>— Та коме ви то диваните?!{S} Та за |
, — кад узме књигу, та вам ондак не зна шта је доста!{S} Та би вам заборавила и да једе и да пи |
шета.</p> <p>„И-ју!{S} Е, та баш не зна шта је ни стид ни срам!“ чуди се и вели гђа Сида гледај |
не, а кад се обере кукуруз, онда се зна шта је његово.{S} Он нити га сеје, нити окопава, па опе |
удавио.{S} Па сад, откуд се у књизи зна шта је он радио и разговар’о се сам кад после њега нико |
i>таких</hi> сам и ја, и сваки који зна шта се захтева од једног доброг романа.{S} Али има веру |
омаћин, — ко <hi>тебе</hi> има, тај зна шта има!{S} Откуд само прокљувиш ти све то?!</p> <p>— Е |
наћи.{S} Ето, господин нотарош баш зна шта је вино, па кад год хоће добра вина да пије, а он е |
— Ето, и ми смо се, што кажу, удале, па шта нам је фалило.{S} Остале смо здраве и читаве, фала |
на крај краја, кад озбиљно промисли, па шта је то тако баш страшно казао; та ено и у песмама, т |
г времена овако.{S} Сад овако поч’о, па шта му знате? — вели поп-Ћира.</p> <p>— А што га не дат |
века толико наплакати.</p> <p>— Но, па шта је дакле?</p> <p>— Код своје рођене куће, па да не |
ела и остави штрикерај.</p> <p>— Но, па шта је, шта је то, слатка, било? — вели гђа натарошевиц |
’ да ти још приповедам.</p> <p>— Но, па шта је било то опет сад?</p> <p>— Па од оног јаузна.{S} |
— Па, ето... ти удовица а ја удовац; па шта би нам к’о фалило!?{S} Та тек ми је четрдесет пета, |
ебе к’о очи у глави.</p> <p>— Ју!{S} Па шта ће бити? — пита преплашено гђа Сида.</p> <p>— Тхе, |
о нећете бар мало да свратите!...{S} Па шта <pb n="410" /> ради Меланија, — рече наслонивши се |
им ја.</p> <p>— Шта ми говориш?..{S} Па шта је то, даклем, било?{S} Да се није каква несрећа до |
а ено и у песмама, трукованим још, — па шта се све не каже, па <pb n="145" /> се нико не налази |
споја-Персу!</p> <pb n="124" /> <p>— Па шта: јесам ли вид’о?</p> <p>— Боже, Спиро, и ти си већ |
ти штогођ, — вели Аркадија.</p> <p>— Па шта си то к’о смислио?</p> <p>— Па, ето, то сам смислио |
ели, а измакао испред попа.</p> <p>— Па шта сад да радимо, брат-Аркадија?{S} Помагај, ако Бога |
ођ рек’о да ће до тог доћи.</p> <p>— Па шта каже онај <hi>паор?</hi> — запита већ мало љутито п |
а нешто је већ и сам знао.</p> <p>— Па шта ти он каже?</p> <p>— Па, каже, да има надежде.{S} С |
ми, <hi>ми</hi> да идемо!?</p> <p>— Па шта су га одвукли?</p> <p>— И одвукли су га, и дочепали |
то не чује оданде песме ни тамбуре. „Па шта је то баш тако страшно урадио? — питала се Јула у с |
нема рода за мене.“ А ја га питам: „Па шта би ’тео, роде; што не седнеш?“ А он ми каже: „Није |
, или већ каква буде сходна титула,) та шта сте то начинили од тако красног детета (или фрајлиц |
гом!</p> <p>— Та, та, фрау-Габриела, та шта вам се то вуче, — повика за њом гђа Сока. — Та врат |
е чује. — Ал’ за име Божије, либсте, та шта правите то <hi>од себе!!!</hi> Та зар не знате те р |
вели јој домаћин.</p> <p>— Е, да!{S} Та шта говорите!{S} А, па да бо’ме!...{S} Пролазе године, |
S} Еј, та што ме цвелите,- снаја!{S} Та шта се Бог већ једаред не смилује на мене јадника! — ја |
били!</hi>...{S} Та иди молим те!{S} Та шта говориш?!...{S} И пољубили —</p> <p>— Да шта ти мис |
уздање и мој штит.</p> <p>— О, о!{S} Та шта говориш!{S} Шта говориш! — чуди се поп-Олуја. — <hi |
<p>— Тако!{S} Е ви’те молим вас!{S} Та шта говорите! — чуди се као поп Спира. — Па то сте ви о |
цију даду — па им не би’ веров’о.{S} Та шта ће мени жабац, код мене живог! — Падаће ово, господ |
еја тако да му је и ћелепуш спао.{S} Та шта се врагу смеју, мислим ја, а Екселенција запита: „А |
ло уплео био.</p> <pb n="57" /> <p>— Та шта говорите? — чуди се госпоја Сида. — Ко би то и поми |
а супруга!{S} Она!{S} Она!!</p> <p>— Та шта говорите, — вели гђа Сида удубљена у посао па и не |
/p> <p>— Да шта ви мислите!</p> <p>— Та шта говорите!{S} И-ју!</p> <p>— Инзултирунг!...{S} Поту |
а плати, а знали би и ви...</p> <p>— Та шта говориш!...</p> <p>— Па... овај... најбоље ће бити |
} То су тек они, они прави.</p> <p>— Та шта си заокупио ту пред дететом?!{S} Јуцо, дете моје, н |
се једва скрасио у скамији.</p> <p>— Та шта говорите?!</p> <p>— Да шта ви мислите?!{S} Још онда |
му сви зуби слаби и шупљи.</p> <p>— Та шта говорите!! — пита запрепашћено гђа натарошевица.</p |
треба се умети и погађати.</p> <p>— Та шта говорите!{S} Тридесет и —</p> <p>— Та ман’те циц до |
своме мужу зготовити ручак.</p> <p>— Та шта говорите?! — чуди се опет госпоја Сида. — Ко би то |
ем, што се у селу догодило.</p> <p>— Та шта говорите, милостива!?</p> <pb n="193" /> <p>— Та бр |
ако у мал’ није и прош’о! —</p> <p>— Та шта говориш?!</p> <p>— У мал’ што <hi>њему</hi> не оде |
Ћути, ћути, знам ја тебе, —</p> <p>— Та шта ме, шта ме знате!{S} Та једва сам и оно уз’о.{S} Зн |
S} Одма’ шибајте из башће —</p> <p>— Та шта ви ту мене фурт плашите с вашим татом... овај, госп |
ко ја!</p> <p>— Молим вас —</p> <p>— Та шта вам ја баш много и знам?!{S} Чула сам, ал’ чисто и |
Ју! — викну изненађено.</p> <p>— Ју та шта вам је; умал’ нисте љоснули!</p> <p>— Ју, „хозле“, |
о узвикивао: „Ите, молим вас!“ или: „Та шта говорите!“ или: „Та је л’ могуће!“</p> <p>Ишли су п |
онске фамилије! — А тек патака и пачића шта је било!{S} И све је то био пород, породица једног |
госпоја Сида, — а запамтила је лепо све шта господин гост воле.{S} Она вам не мари баш да чита |
не, туже се на памћење.{S} Забораве где шта оставе, па често пола сахата и више, траже на прили |
бескрајно лукав и дрзак.{S} Крао је где шта стигне и по кући и по комшилуку.{S} Ако је веровати |
>Поп Спира га узе и размота, и кад виде шта је а он се грохотом, слатко, насмеја.</p> <p>— „<fo |
ала домаћице и женску чељад, да им каже шта је чула.{S} На прва три места рекла је да је увреда |
ње једно славно блато да буде.{S} Ко је шта имао да сврши и купи у болти код грка, свршио је и |
А ја им кажем: „Нико не зна и не верује шта сам ја саш њим изгубила!“ А оне кажеду: „Верујемо, |
едам је к’о да је од стакла...{S} Дакле шта кажеш: фини блед младић!{S} Зар је то прилика за он |
до сад к’о на жеравици седела. — Дакле шта се свршило?{S} Је л’ дош’о и онај?</p> <p>— Дош’о ј |
овљено; па лепо онда видиш још из кујне шта му је глава а шта опет тртица, да простите!</p> <p> |
је требало одрешити кесу и показати се шта је попина кућа, није жалио. „Нек иде, за то је и те |
а да буде!{S} А од воље вам, да ми дате шта буде право, јер ја кад се каприцирам, ја и за багат |
ушо, седи ту до Меланије; знам да имате шта да се разговарате.</p> <p>И поседаше сви.</p> <p>По |
човек дође код вас, а ви онда не знате шта је доста; ви онда формално заробите човека!{S} Ај’т |
окле ћете?{S} Кад почнете а ви не знате шта је доста!...{S} Добро, добро!{S} До’ћете и ви у мој |
песму, — брани се гђа Сида, — могли сте шта сте хтели певати —</p> <p>— Певали смо ми и ову, — |
} госпођа Сида је изређала све поименце шта ће Јула у ауштафирунг донети, а тетка Макра је опет |
има и два архимандрита у породици.{S} И шта ти све нису разговарали!{S} И кад једно говори оно |
је за собом и не свратише у њу.{S} А и шта ће у чарди, кад је Пера поткрепио добро и себе и св |
да дозна: какав је гост, како изгледа и шта ће се разговарати.{S} Да оде сад кад се <pb n="63" |
место гђе Сиде.{S} Како је изгледала и шта је помислила гђа Сида кад <pb n="91" /> је таман по |
дужи рад мотичицом, али шта је радила и шта окопавала, то ни она сама није знала.</p> <p>А Шаца |
сневала да се кугла, нада се гостима и шта ти ту још нема!{S} Та док је видим, знам је и шта м |
још нема!{S} Та док је видим, знам је и шта мисли!{S} Гледам је к’о да је од стакла...{S} Дакле |
к’о касирка, какви су поповски џепови и шта све може у њи’ да стане!</p> <p>— О, о, Боже!... <h |
ређујући често у чему ће је сахранити и шта ће све купити за покој душе њезине.</p> <p>Пера с М |
а њега само.{S} Кога ту све није било и шта се све није продало и покрало за оно три дана, док |
Јао наопако, а кака сте у другом шору и шта тек радите с другим паорским ћурковима, кад сте так |
ајте се, господин’ Перо!{S} Знате ли ви шта то значи до срца увређена сујета?{S} Знате ли шта с |
руго, него је дошла само за то, да види шта вечерамо.{S} А баш је и потрефила! — кида се госпођ |
о блату, свратио је, као власт, да види шта је и како је и кући газда-Пере Тоцилова (јер о њего |
ашице!{S} Сирома’ младић, и сам се чуди шта га је сад снашло.</p> <p>— Баш, Бога ми!{S} И сад м |
са својим капларом и ту казала све Ержи шта је и како је.{S} Ту су пред кућом пили па чак и игр |
чи до срца увређена сујета?{S} Знате ли шта све може једна очајница да учини?!...{S} Па бар да |
вели Јула па продужи рад мотичицом, али шта је радила и шта окопавала, то ни она сама није знал |
„Ил’ за њега ил’ у Тису с брега!“ а ми шта смо знали, него попустили.{S} Па к’о велим:{S} Иди, |
S} Љута сам, слатка, па не знам већ, ни шта говорим.{S} Не могу ја све знати; кад ми није од Бо |
рифи, а према овоме могу читаоци судити шта је и колико је свега другог било, тако да није нужн |
је то дера! — брани се Јула не знајући шта да каже. — Нема овде никакве дере....{S} Још ћемо и |
у чизме, прекрстише се, наредише у кући шта треба па се достојанствено поштапајући кренуше у цр |
<p>— А ти сад, драго дете моје, гледај шта ћеш!{S} А пошло је само тако може бити!{S} Учинила |
уд ме очи воде а ноге носе, и ти гледај шта ћеш без попадије; да те видим онда шта ћеш!..</p> < |
а к’о што сам те научио.{S} Не попушћај шта зацениш.{S} Сад је твоја берба.{S} Само... — опомињ |
ро, ал’ ја ипак, још не видим...{S} Пак шта онда?</p> <p>— Е, па сад каж’те ми, молим вас, још |
>— Хе, хе, из ваше руке па не зна човек шта је доста!</p> <p>А домаћица само ћути, а шта му је |
, — вели гђа Перса; — све српске, а тек шта мислите за немецке књиге!{S} Узме само књигу после |
p>— А ја приђем и погледам га, ал’ имам шта видити! <hi>Коњски зуб</hi>, са свим коњски и то јо |
e unit="subSection" /> <p>— Но, не знам шта би’ дала, — говорила је гђа Перса, купећи шоље и ча |
ије од Елеонске Горе!...{S} Уф, не знам шта би’ дала, да ми је само знати, зна ли!{S} Што није |
е и тумарајући још по соби, — а не знам шта би’ дала, да је сад лето, па да смо извели гајдаша |
м, каже Неца, месечар, па ништа не знам шта је са мном, каже, кад једаред захрчем.{S} Могли су |
ви бега с пања и ако би касапин не знам шта дао, да га може укебати.{S} Г. Пера му је препоручи |
под нос она бештија!..{S} И онако знам шта и како о нама говоре —</p> <p>— Ех, ти све знаш!</p |
за твоја чуда и покоре!...{S} Чула сам шта су те коштале оне чизме и оне кацабајке оним Маџари |
Но, доста, доста!{S} Знаћу ја већ и сам шта ми треба радити! — рече љутито поп Ћира. — Очитаћу |
Душе ми сте грешни!</l> <l>Чисто знадем шта мислите</l> <l>Кад се насмијете;</l> <l>Казали би, |
узданији, па њему сам већ смео да кажем шта је и како је, а нешто је већ и сам знао.</p> <p>— П |
к’о ђаво на џомби.{S} Кад ме је запит’о шта је и како је било, а ја му онда кажем: да смо се сп |
ина, даду у бербере.{S} А чим сам казао шта је био, није нужно да напомињем, да је леп у лицу, |
ителна сна.</p> <p>На то нико није имао шта да примети и сви се кренуше поред свег заустављања |
а.{S} Памтим ја, Боже, у моје детињство шта се приповедало и говорило о Митрополиту Ненадовићу, |
ранио тата кад је дочепао писмо и видео шта је писала, па дочепао виле (срећом оне дрвене)- па |
ду и по њивама, па је са свим заборавио шта је јуче било, јер кад је било после вечере, узе лул |
се у селу венчало, то је потпуно знало шта ради; знало је дужности и задатке брачнога живота и |
, трговачку форинту!{S} Та сети се само шта нас парокијане кошта само оно једно њи’ово „Господи |
ица.{S} Слушам па гутам.{S} Слушам само шта говоре за нас —</p> <p>— А шта говоре? — запита озб |
риповетци причати.{S} А после, ако ћемо шта, оно и није село, него варошица.{S} Та колик је сам |
ша једна.</p> <p>— Па каз’о је још и то шта воде да једе, — наставља Ержа свој рапорт.</p> <p>— |
м татом разговарала; па, фала Богу, ето шта нам данас фали!?{S} Да се нисмо којешта разговарали |
н Коста... поп Васа из Саса.{S} Ех, ето шта велим ја!{S} Откуд он зна то?{S} Ја познајем три го |
..{S} Двадесет и шест и дритл...{S} Ето шта сам рекла!...{S} Измерио ти је, обешењак један, мањ |
!{S} Али је и то истина да се много што шта у овом шареном свету и <hi>не може</hi> да мотивише |
еде и као окамењена посматраше гђу Сиду шта ради.{S} То је приметила и Меланија и слутећи буру |
њи’овој фамилији...{S} Ајд’ већ видићу шта ћу! — теши се гђа Перса.</p> </div> <pb n="70" /> < |
ио!</p> <pb n="355" /> <p>— Ал’ да ви’ш шта је даље радио!{S} Да ви’ш амишага његова!{S} Па ниј |
— „Ти кад се на штогођ наканиш, не знаш шта је доста!“ — кара је гђа Сида и прети јој, да ће из |
анем тако празних шака...{S} Па не знаш шта је горе.</p> <p>— Рђава времена заиста! — вели поп |
се, како ли их зовете!{S} Никад не знаш шта си извадио!{S} Тражиш и хоћеш бело месо, а кад разв |
е и добре очи, деране!{S} Ала и не знаш шта ваља!“ каже ми баба... „Е, сад баш видим лепо и при |
газда-Перо, — завршује Нића, — ти знаш шта треба да радиш.{S} Па к’о што сам те научио.{S} Не |
аслужену награду!{S} И сад ме још питаш шта чекам!{S} Шта <hi>ја</hi> чекам?</p> <p>— Да, шта ч |
има час врућина спопада.{S} Не знам још шта је, ал’ већ видим, да ће то све на моју конту да се |
више година, а за то се време доста што-шта изменило, и село и парохијани, и попови и попадије, |
> <p>— Ију!{S} Госпоја Габриела, та <hi>шта</hi> ви то мени говорите?!{S} А од <hi>кога</hi>, н |
звер и полете на противника.....</p> <p>Шта је одмах следећег секунда било, дознаће читаоци одм |
поп Спира да обрадује код куће.</p> <p>Шта ти све нису накуповали!{S} И поркета и фланела за з |
л’ко поп-Ћири зуба у глави фали.</p> <p>Шта је од свега овога истина, дознаће читалац из следећ |
и залупи врата и пљуну за собом.</p> <p>Шта ће Јула него се диже, погледа Перу благо и тужно и |
рео баш кад су излазили из Епископије. „Шта је, како се свршило?“ запита их познаник. „Је л’ се |
о завртети главом и зачуђено запитати: „Шта, зар поп-Ћира није имао мачке!?{S} Зар попина кућа |
рамо на вјеки растати!“ А ја је питам: „Шта ти је, рано?{S} Ти си опет назебла,“ а она опет у с |
п Ћира који се вратио у собу.</p> <p>— „Шта је било?“...{S} Ја сам јој крива, што јој се ћерка |
Габриела. — Пардон, пардон, ако сам вас штагод узнемирила... к’о и увек, и данас сте у послу.{S |
ростет ни</foreign>“; даклем опет вреди штагођ; па сад правите лустрајзе?{S} Јел’те?{S} Путујет |
ио и’ баш ту скоро кад се продав’о неки штајерваген, па скин’о и метнуо на своја лака лепа кола |
акне од тих њених књига, стоји кућа к’о штајеромт.{S} Узми ону са канабета, да седне господин П |
гли су ме, каже, слободно упрегнути и у штајерска кола да и’ вучем и брез бича; ја, каже, ништа |
дла са тортом, за њом Бетика са великим штајерским амбрелом а за њом кривоноги Сепл са тешком л |
оњски зуб, и то ваљ’да од оног највећег штајерског коња на коме Крањци вандрују е еспапом по на |
шта ћемо брез месечине?{S} Шта га ће ту шталога пробивени и коња покрађени бити, кад и поред ме |
амова!{S} Ето, тако!{S} А још спав’о у шталогу; ’хоће човек да чува своје коње!{S} Ено, од сра |
и псује блато и пут, Глиша уводи коње у шталу а Рокса вија живину по авлији.</p> <p>И док су се |
својим за чудо много бити налик на оне „Штампарске погрешке“, које се обично у свакој па и у на |
, је л’ те... не, не, немојте дизати ту штанглу! — викну фрау-Габриела и запуши брзо своје хагл |
ши а он одмах скида чизме па их меће на штап.{S} Он је Шацин друг из детињства, кроз све основн |
а и додаје му услужно и понизно шешир и штап, који је био онаке форме какви су обично протојере |
!{S} Да како! — вели поп Спира и остави штап.</p> <p>— О фамилијарним стварима желио би’ да се |
растати.{S} Поп Спира је већ узео свој штап и шешир и гладио га руком низ длаку, дакле већ био |
аке форме какви су обично протојерејски штапови, а донео му га је на поклон с једнога вашара ма |
ед, ни један нема лулу у устима него са штаповима у рукама иду и разговарају се а жене и ћерке |
, или колут око месеца, на ком су крају штапци или какво ће време сутра бити.{S} А затим опет с |
одина, све боље.{S} Хе, ми се старамо и штедимо, парохијани не жале него дају.{S} Кад смо ми, т |
пешкирићи од српског платна и веза) По штелажама порцуланско и стаклено посуђе а по дуваровима |
, столице, кревета, канабета, шифонере, штелаже и томе подобне ствари.{S} Све је лепо намештено |
Врло добро, к’о да сте мене питали.{S} Штелујте се и за „покенес“, — вели гђа Сида. — Видите с |
ју — него, тако!{S} А у вароши фине, па штелунг па персона па клавир са немецким аријама, хе, а |
..{S} Та ви’те само; лице, и персона, и штелунг к’о у какве принцезе — а гледајте само, какав ј |
А баш на против, све је весело ишло.{S} Штета, што ниси био ту, можда би и теби давали „нахтмуз |
цвеће?{S} Не знам, госпођице.</p> <p>— Штета! — рече Меланија и погледа га својим црним очима |
Фајн жена, што јест; жустра баба!{S} А штета што није у мојој „парокији“!{S} Па через тога баш |
оварају с друге. — „Зар тако рано?{S} А штета овако фајн ноћ!“ — „Та било је разговора па и сув |
и се после тога мора стрефити каква гођ штета у кући, то је к’о свето; па зато, ето, дођо’ да в |
а и за месечину.{S} Нећемо пуцати; само штета, што смо се толико истрошили!...{S} А добро си ка |
би само штете: ал’ нисам, па је било и штете и срамоте!...{S} Да ви’ш само даље, чиме су ме на |
а сам от’ш’о празни’ шака, било би само штете: ал’ нисам, па је било и штете и срамоте!...{S} Д |
p> <p>— О, то сам вам ја онда у великој штети!{S} А ја, сирота, мислим да се оасним штогођ, па |
ујте не могу више.{S} Одмах осећам како штетно утиче на организам и конштрукцију тела. — А за т |
тар.</p> <p>— Ајде попи ово да не иде у штету! — рече поп Спира и даде му своју ракију а и од П |
ли вас, један нам пацов направио велику штету по шпајзу, изгриз’о милостивом господину све чизм |
исте па иде да пеца рибу (у јесен хвата штиглице) или, на послетку, оде код тетка-Макре.{S} Ту |
кад је Шаца туцао кудељно семе и ’ранио штиглице и канаринке цвркућући им.{S} Шаца је био сав б |
обувена човека, а он се помами и све за штикле хвата зубима.</p> <p>— Прошћавајте, — вели Пела |
о штруфли; остале само, кажи, штруфле и штикле.{S} Тако кажи и замоли је нека ти уфате и даду њ |
S} Ваљда ћеш сад још приповедати твоје „штиклове“ —</p> <p>— А да шта би ти ’тела?{S} Ако ти се |
!?{S} Тако сам се и ја некад, сећам се, штимавао; а, Сидо, памтиш ли?{S} А, Бога ми, данас, дан |
што кажу, за час нарасту и нађикају к’о штир.{S} Срећан пут, па поздрав’те све.</p> <p>— Ајд’ П |
о Псалмопевац: једино моје уздање и мој штит.</p> <p>— О, о!{S} Та шта говориш!{S} Шта говориш! |
е спасти живот њеном вредном и полезном штићенику.{S} Направила му је кецељу од коже коју је оп |
е.{S} Фини младић к’о из штифта, к’о из штифта! — понавља гђа Сида. — Па како се <pb n="60" /> |
деж излази из ње.{S} Фини младић к’о из штифта, к’о из штифта! — понавља гђа Сида. — Па како се |
рос.{S} Те ти он, Бога ми, држ’-не-дај! што рекли.{S} Једва изн’о читаву кожу.</p> <p>— Тако је |
gn xml:lang="fr">Poesie</foreign></hi>, што јој је купио за спомен на презент господин Шандор ј |
S} Та, волијем поповску крајцару, нег’, што кажу, трговачку форинту!{S} Та сети се само шта нас |
а, „пролазе године к’о гођ мутна вода“, што кажу паори.{S} Што проживите, слатка, то вам је —</ |
а; јер „вино веселит сердце человјека“, што рек’о цар Давид <pb n="87" /> у једном псалму.{S} А |
сетно краћи, „за један кокошији корак“, што рекле искусне бабе, а после осетно краћи. „Прође ле |
’о што реко’, не дај Боже и горе!{S} А, што рекосте „асна“, ех, а ко данас има асне од рада?{S} |
ме, па ће вас дете проклињати!“ Бадава, што јест јест; ал’ за љубезне ствари — само је немецки |
„Шта је било?“...{S} Ја сам јој крива, што јој се ћерка не уме ни окренути!{S} А кад је совјет |
од врућине и од узбуђења и задовољства, што је ствар свршена и зет упецан, па само вади крофне |
м код ченејског попа.</p> <p>— Знам га, што има жену Тину, Тинин Акса.{S} Та како га не би’ зна |
Севајте таки од тарабе!{S} Мол’те Бога, што није тата код куће!{S} Срам вас било!</p> <p>Настад |
вам сад не умем ни десети тал од онога, што ми је све она казала, да исприповедам (а немам ни к |
нога вечера кад су биле заједно с тога, што је то било спрам свеће, него сам оставио за данас, |
г. Пера смешећи се.</p> <p>— Та да, да, што кажете и двадесет!{S} А да шта ви мислите!?{S} Нист |
још више, човек кад тоне, а он се онда, што кажу, и за сламку ’вата!{S} Али ја му праштам, Прео |
ц, веле, да је добио тај надимак отуда, што се одавно, још прве године, као млад попа, заборави |
киња, здрава једна дунда једрих образа, што кажу, да удариш по једном прснуо би онај други!{S} |
ти, није било тога теста или мелшпајза, што га она не би знала зготовити.{S} Кад она направи то |
Е, фала, фала, господин-попо.{S} И ја, што кажу, <hi>вас</hi> почитујем, и већ, онако сви у мо |
времена.{S} А ваљ’да је право да и ја, што кажу, к’о сирома’ један човек, зарадим коју крајцар |
оних многих салонских лутака и глупака, што се одмах у први мах умеју да нађу и допадну у женск |
на се баш много и не цифра.{S} Не чека, што кажу, да је два пут позову; јер комшије њене не пам |
ега; припада му већа почест.{S} А дика, што кажу, и риђи у таљигама, нек’мо л’ газди!</p> <p>— |
иком другом нит’ сме ко.{S} Па му дика, што му је сна лепа. „Лепе коње и лепе жене, каже он; е, |
аш није ништа неучтиво!“ Већ се кајала, што је тако груба била кад је он спочетка онако лепо за |
ead> <p> <hi>Која је само зато постала, што би иначе Глава Шеснаеста порасла као главурда.{S} У |
Усред те несреће још је то срећа била, што се све догодило тако близу села, па се фрау-Габриел |
м! — хукну поп Спира. — Па кад си чула, што ми ниси то одма’ каз’ла?</p> <p>— Па ја нисам гђа П |
мало... онако, по нашки... с фронцлама, што кажу, ако не би замерили штогођ? — запита Север.</p |
2" /> Из одаје се чује сватовска песма, што је певају девојке, кад невесту чешљају; чује се пес |
је и продужио спавање „лењштина једна, што бадава једе хлеб“ (да се послужим реч’ма којим га ј |
баш ’хоћеш и биће ти!...{S} Фајн жена, што јест; жустра баба!{S} А штета што није у мојој „пар |
рина, или ракија из подрума поп-Ћирина, што старија све боља, — тако и пажња и љубав супружанск |
лом у труд, пали лулу и псује Чивутина, што му је дао ситну трафику; а после грди неког газду ш |
д Банаћанина. — то је једно чудо! — Па, што украду украду, ајд’ нек и’ ђаво носи; нег што још в |
p>Била два попа, — али не она два попа, што су једном остали сами у свету, па се сваки од њих т |
ас и возим по то.{S} А за десет сребра, што кажу, не вреди ни презати на оваким белају од време |
ја ствар која је занимала село била та, што кроз који дан долази нови учитељ на место старог.{S |
а против, све је весело ишло.{S} Штета, што ниси био ту, можда би и теби давали „нахтмузику“, — |
месечину.{S} Нећемо пуцати; само штета, што смо се толико истрошили!...{S} А добро си каз’о; от |
ревеца.</p> <p>— Ама не волем ти ништа, што је <hi>фалично</hi>; а ти би ми, знам, дао!{S} Него |
ле да играју по леђи; крив вам ча-Нића, што не чува варош, к’о да ја имам солгину плаћу!{S} Чуд |
е!...{S} Пролазе године, а женска деца, што кажу, за час нарасту и нађикају к’о штир.{S} Срећан |
— Ево вам и ноге... да вас воли пуница, што кажу! — смеје се гђа Сида и сипа му у тањир.</p> <p |
ажете, је л?</p> <p>— Та к’о со и ’леб, што кажу.</p> <p>— А је л’ добра, је л’ лепа?</p> <p>— |
јем те, каже, да си мој син и моја крв, што кажу.{S} Та Бирцлијин си ти, па није ни чудо!{S} А |
о доцније нег ви павори... па по никад, што кажу, тако доцкан, да скоро и не вечерамо од силног |
Сида; — кад се уда, онда куд муж, туд, што кажу, и жена!“ — „Та да <pb n="372" /> бо’ме, а шта |
нака од ње.{S} Немој да те буни штогођ, што је ча-Нића „беамтер“; прошло је то после „<hi>буне< |
уће поп-Ћирине строжије мотрити на све, што се у поп-Спириној кући догађа.{S} И напослетку се и |
х су опет њихове госпође сазнавале све, што је опет био трајни узрок вечитом потпиривању и подг |
кола.</p> <p>— ...{S} А узеће ову овде, што је сад ту пеглала, па изишла тамо, — продужи бојтар |
жеш терати.{S} Шта је десетица!{S} Оде, што кажу, сва у коњску зобницу; „десетицу у зобницу!“</ |
је садашња младеж!{S} Па онда се чуде, што толики умиру од апцерунга!{S} Кад сам ја био ваши’ |
шта не би’ знао!{S} Него фала им, каже, што су били ипак <hi>људи</hi>, па нису!“</p> <p>Ето, з |
дине зидати неке дућане и житне магазе, што је све г. Перу наравно интересовало, јер је непрест |
изашла. — Једна честита душа; та да је, што кажу прико новина тражио, — па не би такву потрефио |
е као сваком, ма како смео човек да је, што закуца пред дрским <pb n="166" /> предузећем.{S} И |
>Саће од зоље од квасца</hi>, могла је, што кажу, и самог цара послужити!!{S} Господин Јеротеј |
дно око спреме дарова и свега; била је, што кажу, и печена и кувана код поп-Спириних.</p> <pb n |
!..., Ал’ како је мени!... одранила је, што кажу, од малена... па сад... — па се опет заплака п |
<pb n="199" /> ни чудити; у том јој је, што кажу, и век прошао!{S} А после, и <hi>немецко воспи |
и нађе. — А ко ће их знати; и ко им је, што кажу, светлио! — одговара писац.{S} Шаца није био б |
а чекам, — вели г. Пера, — а остало је, што кажу, у Божијој руци!</p> <p>— Наравно, наравно!{S} |
е, а што је најлепше било код ње то је, што се није дала дуго молити.{S} Долазила је често и не |
?!{S} Лепота прође а воспитаније траје, што кажу, до гроба.{S} А кад паметан човек већ хоће да |
пно казујеш!</p> <p>— Такве секирације, што смо ово дана од њих имали, не би’ ни у сну снивала, |
е те рацке обешењаке паоре, те дивљаке, што само то знаду!{S} А да им није <hi>нас</hi> из Обер |
ко вам је одвећ жао, нежне душе српске, што се Шац... овај...{S} Љубинку... гроб не зна, те што |
мерне девојке, него ето таке шиндивиле, што им играју очи к’о на зејтину.{S} Таке праве у данаш |
је неко тук’о.{S} А није је ове недеље, што кажу, ни малим прстом додирн’о.{S} А то ја знам нај |
авити —</p> <p>— Ја, наравно, да бо’ме, што се мене тиче, што оно кажу: „како сам се надала, до |
и беамтери, али се Нића извињавао тиме, што тамо не би био комотан, а вели он, он и не рачуна д |
о по лећи!...{S} Тргов’о толике године, што кажу, и био један па један; и сребрна пуцад, и ћурд |
ности, једном речју, господске персоне, што рекли.{S} Тако исто је излишно напоменути, да се ле |
а Габриела (молимо читаоце за извињење, што ћемо је звати час гђом час гђицом, јер тако су и у |
ог оног младића, младог господина Пере, што је сад учитељ овде.{S} Наравно и са свим природно; |
беамтер; и ако сам се најмио, нисам се, што кажу, помамио.</p> <p>И право је рекао Нића боктер. |
ка му! — рече и лупи о сто. — Нисам се, што кажу, бој’о ни једног бачког ироша, ни пушћ’о га ис |
прија Сида.</p> <p>— Ето, и ми смо се, што кажу, удале, па шта нам је фалило.{S} Остале смо зд |
—</p> <p>— Е, па да бо’ме!{S} Узму се, што кажу,... и који се никад ни вид’ли нису, нит’ волел |
пак кажем, да ја добро познајем све те, што се тако цифрају...{S} То су тек они, они прави.</p> |
Та ово се већ сви разишли!{S} Извин’те, што сам се толико задржао.{S} Први пут, па толико да тр |
один-попо, и спрам чина.{S} Оно, знате, што кажу, вандровкаша на путу човек и забадава узме у к |
о све даље, онако знате — да опростите, што ћу се тако изразити — ако станемо све даље трагати |
то је и спрам путника.{S} Јербо ви сте, што кажу, једно свештено лице, па не знам, знате, је л’ |
ВА ДВАНАЕСТА</head> <p> <hi>У којој ће, што кажу, прснути тиква и догодити се оно чему се нико |
ске ергеле!{S} Умреће и прежалити неће, што га није ил’ купио ил’ украо.{S} За то је сада сетан |
ма.{S} Не ваља, ништа не ваља!{S} Биће, што рекли наши стари, „кровопролитија“ неког, биће, бић |
а, наравно, да бо’ме, што се мене тиче, што оно кажу: „како сам се надала, добро сам се још и у |
а то, ви’ш, протер’о и проживио и више, што кажу, света видио од тебе.{S} Аћиме, Аћиме!{S} Не у |
људи, а код нашега Шаце у толико лакше, што је Шаца већ од ране младости био намењен за медецин |
, али није умела ни речи прословити, и, што јој је најтеже било, фрау-Габриела је није много ни |
ај ће, бо’ме, добити добру домаћицу, и, што кажу, сопутницу у животу, — вели домаћин. — Готово, |
све учинити.{S} Тако сам утишкавала и, што кажу, крпила!{S} Е, ал’, бо’ме, и томе је било крај |
ла.{S} Ет’ тако!{S} Поп Васа га шиље и, што кажу, откида од своји’ уста, да му син штудира, па |
S} За свагог је Бог по нешто оставио и, што кажу, опредјелио.{S} Ето, на прилику, ти служиш гос |
копање, а љута јако, па пребацује себи, што се и упустила у разговоре.</p> <p>— Он да ме жали! |
едела су тако удобна као ђаво на џомби, што се каже.{S} А томе је помало био крив и сам Пера То |
је одономадне казала, како вам завиди, што имате тако вредну и здраву ћер.“ — „Ето, — вели она |
ловији, — хтеде гђа Сида да рекне, али, што рекли: „Бог да прости предње зубе“, уздржа се.</p> |
и зими ишао без зимског капута.{S} Али, што би, би!{S} Јула је била Шацина и Шаца њен.{S} И Тим |
и се никад ни вид’ли нису, нит’ волели, што кажу,... па лепо људи живиду сретно и задовољно, а |
плач, а њему ондак дошло жао.{S} Били, што кажу, толике године к’о да су и венчани, па ди би о |
рбо то је дугачка историја, а ти си ми, што рек’о Псалмопевац: једино моје уздање и мој штит.</ |
.{S} Обојица сте погодили и поштено ми, што кажу, и капару дали, које ја вама, к’о један човек |
мана код куће па после спевана у песми, што, у осталом, све на једно излази.</p> <p>Но на ствар |
само, ето, тој песми има да благодари, што се оженио својом садашњом супругом.{S} Приповедање |
— па и он је добар!{S} И она ће добити, што се каже, доброга друга!{S} Ја сам са свим задовољан |
га поп-Спира, — па му није ни замерити, што је тако пис’о.{S} Док сам ја жив, биће овако и у мо |
мој „боктерај“ а друге ће Бог извести, што кажу, на пут...{S} Ајд’, спас’ Бог, укућани!</p> <p |
пу у руку, и замолио га, да ти опрости, што си се бац’о прашином на кола?{S} А?{S} Ајд’ одма’ д |
д и на вас!{S} Нек плачу бабе и старци, што им се то више не може стрефити, а ви до први’ кукур |
ију или у Талијанску;“ па се онда онај, што наручује писмо, наслони преко стола на оба лакта, п |
г; али не мање јак разлог био је и тај, што је поп Спира, као сваки поп и паметан економ, волео |
поп-Олуји, домаћину.</p> <p>— Боже мој, што ти је човек; не зна шта носи дан а шта ноћ! — мисли |
ш ову ноћ узећу ти душу“...{S} А човек, што кажу, „ништа собом не понесе већ скрштене беле руке |
ам! — вели јој поп-Ћира. — Падне човек, што кажу, с крушке, па се издува, а некмо л’ ја толики |
читалац видети: ко је главни виновник, што се људи, не само грешни мирјани у парохијама, него |
ми кол’ко сам се нећк’о.{S} Тек да вам, што кажу, не учиним на жао, уз’о сам и попио.{S} А зар |
м чула... по што сам купила, по то вам, што кажу, и продајем —</p> <p>— Од куд само штогла! — ч |
{S} А то ја знам најбоље, јербо ја сам, што кашу, поваздан тунакан.{S} Хе-е-е, — уздахну дубоко |
осетом а нарочито тим сретним случајем, што је баш при послу затекао Јулу.</p> <p>— Баш красан, |
е ти с твојим покојним татом Аверкијем, што тамо на дувару виси!</p> <p>— Али, Персида, чекај, |
аже!...{S} Увек од десетог неког чујем, што се у селу догодило.</p> <p>— Та шта говорите, милос |
роцесу и фишкалима, и већ о тако нечем, што би спадало у тај круг ствари.{S} После погреба цркв |
ем, — ја му се, та Бога ми, и не чудим, што му је било тешко.{S} Та отац је тек!</p> <p>— Ћиро! |
јетељ, знам ја то, али опет, к’о велим, што може бити вечерас, не треба одлагати за јесенас, ка |
о; али се ипак у том није слагао с њим, што је овај викао на трошкове, свирке, игру, пијанку и |
.</p> <p>— А девојачка су врата сваком, што кажу, отворена.</p> <p>— Ваљда је он дете, није ваљ |
амо је за то заслужио, да буде обријан, што увлачи <hi>унијатске књиге</hi> у православне цркве |
крофне на свету!“ А мени онда дође жао, што сам <pb n="21" /> га тако ожалостила, па проклињем |
ав’те Меланију!...{S} О, а тако ми жао, што нећете бар мало да свратите!...{S} Па шта <pb n="41 |
ај тужни поглед његов!{S} Јако јој жао, што је онака била.{S} Ах, мислила је у себи, само још ј |
— врло рђаво живео, <pb n="226" /> као, што казали, два петла на буњишту.{S} Још од оне песме, |
ме <hi>мора</hi> потражити...{S} Јербо, што је било кола с арњеви по селу, то је сад све на пут |
милостива, да, и’ нема, ал! то је ђаво, што нема арњева.{S} Знаду то и господа попе.{S} Зар мис |
?</p> <p>— Е, па то је и код мене ђаво, што се ни ја до сад, баш к’о за пакост, баш никако да д |
е за бољег од Шаце из два узрока; прво, што је Шаца истеран из <hi>четвртог</hi> а он из <hi>пе |
уда, али тога покора — никад!“ А друго, што је тако исто, ако не још и горе наљутило гђа-Сиду, |
он из <hi>петог</hi> разреда, и друго, што је <pb n="227" /></p> <p>Шаца отишао у <hi>мајсторе |
ну кринолина, и онда није никакво чудо, што су се људи чудили кад су нашли клавир у селу где су |
е да точим, кад сам једва и оно попијо, што ми је од добре воље дато?! „Точио“!... — гунђа бојт |
кол’ко могу, господин’ попо, и кол’ко, што кажу, морам! — Ааа, један по један! — рече у себи г |
ил’ ћете неку, онако, с рогља... онако, што ми кажемо, ројтанску?</p> <p>— Па... овај... ајд’ б |
и лаковане ципеле а косу очешљао онако, што кажу, „на ларму“, па би се шетао по селу певуцао „С |
ту су и старији!...{S} А код вас онако, што певају паори... „све по ’ладу, да га не познаду!“</ |
пао јој се, а особито јој је мило било, што се то баш <pb n="55" /> тако стрефило да је и њу и |
јер им се чудно и невероватно учинило, што се Јула тако лако утешила, док јој мама још једнако |
а да смо паметнији.{S} Та због њих смо, што кажу, и царство наше изгубили.{S} Ајд’, спаси Бог! |
.{S} Било јој је то чудно, неочекивано, што је чула из уста Јулиних; није веровала својим рођен |
иру само; тхе, а шта ћете!...{S} Једно, што кажу, тесно, а друго бесно!...{S} К’о да ће хиљаду |
да у комшиску башту.{S} Мало јој чудно, што не чује оданде песме ни тамбуре. „Па шта је то баш |
ећ, отприлике, видела и своје и Јулино, што кажу, „добројтро“.</p> <p>У осталом није никакво ни |
тај ће му сигурно наплатити сад и оно, што се, Бог те пита кад још, бадава возио, па ће му пре |
и.{S} Једном речи, није украо само оно, што је о небо било обешено.{S} Од кућевног лопова — гов |
>баш ваша</hi>, чесњејши господин-Ћиро, што сте, то јест, ви, у своје време, <hi>изабрали</hi> |
вани коњ његов, а да пасоша нема за то, што су му дин-душмани његови украли најпре пасош, па ће |
е, заћутало се.{S} А заћутало се за то, што се невеста Јула стидела и устезала; а стидела се за |
о</hi> с вашом кућом?!</p> <p>— Има то, што није миран сокак од нахтмузике.{S} Све трешти од не |
у и наравно, да га је јако заболело то, што патак ни најмање не води рачуна о кући у којој је.{ |
ли Епископски двор.{S} Чудо је било то, што је поп Ћира изашао и ако је као <hi>тужитељ</hi> уш |
освештенство!{S} Замерио ми је само то, што сам се <title>Часловцем</title> послужио, каже: то |
дике каже, да је Пентикостар само зато, што је то већа књига па к’о вели и посљедице морају стр |
е само знати, зна ли!{S} Што није лето, што није! — рече мећући шлофкапу на главу.</p> <p>У ост |
ја Сида попадија, а њој опет тако исто, што је сигурна, да стара тетка-Макра не удара у тамбуру |
и стари сват заповеда!...{S} Еј, пусто, што нисам ја на твоме месту, та певала би’ и да пустосв |
о ову песму:</p> <quote> <l>„Сека-Јуцо, што гледите?</l> <l>Ала сте ви смешни!</l> <l>Ако мене |
но колајну к’о један на прилику, добар, што каже Шваба, виршофтер!</p> <p>— А зар си осетио, Ни |
оље знам и цигурније него и онај ветар, што свуд завирује и забада свој нос, и нег онај месец, |
поштованој супрузи, госпоја-Перси, јер, што кажу: „Види <hi>матер</hi>, па проси ћер!“...{S} Да |
.{S} Е, сад ко је томе крив, питам вас, што се Јули измакла така лепа и добра партија?</p> <p>— |
ла фалишна, јер био је љут баш к’о пас, што рекли.{S} Кад опази странца а он стаде тако страшно |
же кад рекоше „воде“, паде ми на памет, што кажу, <hi>опију</hi> се људи па се потучеду; е ал’ |
</p> <p>— Па не иде Турчину, него опет, што кажу, у кристијанску и комшинску фамилију! — теши ј |
на слика оној из прошле Главе, то јест, што се тиче попова, поп-Спире и поп-Ћире; јер се на ово |
арем, а лану тек у сну кад им, то јест, што непријатно и страшно дође у снивању.{S} По авлији в |
око <pb n="419" /> повратити, ону сузу, што му заблиста у оку. — Терај боље!</p> <p>— Хааа! — в |
је и друга једна баба, у другом крају, што седи на раскршћу преко пута од Великог Крста.{S} И |
а домаћин.</p> <p>— Е, „лако је ђаволу, што кажу, у риту свирати“, па и теби, газди човеку, прд |
во кад је опет једнога дана напао Јулу, што јој је г. Пера донео обећану књигу <title>Преодницу |
и весеље, <pb n="380" /> и замерао му, што је он (Доситеј), иначе тако учен и паметан човек — |
поп-Спиру, а додаје, да доказе о свему, што се односи на сукоб и следеће, чува при себи, и да ћ |
!{S} Није то да говорим и држим страну, што ми је мама била Немица,... ал’ са свим је тако.{S} |
принципалову ћерку, па је онда на коњу, што веле.{S} Јер он не познаје још то женско створење, |
!?...{S} Наопако!{S} К’о кера у бунару, што рек’о паор.{S} Добро те си дош’о а да је још мало п |
ка па чак и до штруфли.{S} Треба да су, што кажу, „пасент“ чизме и дебели фланерски обојци, па |
; јербо и коњи имаду душу, макар да су, што-кажу, једна марва.</p> <p>— Та умете ви паори, знам |
обро, а кад удари руда у брег, а ја ћу, што кажу, „аљку на батаљку“ па ил’ у Срем преко ил’ још |
јст година, још онда кад је ону Тотицу, што <pb n="294" /> је пре ње ту била, отер’о.{S} Па сад |
реба да им кажеш све што ти је на срцу, што те једе и пече.{S} Ћиро, кад мрзиш, мрзи!{S} И брко |
в Абу Казем Тамбури, багдатски трговац, што није могао да се курталише својих старих папуча.) З |
је и забада свој нос, и нег онај месец, што блене по сву ноћ по овим свету; ди ја стигнем, ту н |
Немој да сневаш штогод страшно, знаш... што смо разговарали —</p> <p>— Но, но!{S} Та доста већ |
а њу викнула и пробудила, и питала је: што плаче?{S} А Јула јој каже, да је снивала страшно. — |
се излаже презрењу мушки пол и пита се: што ће он на свету?{S} И на послетку Јуца је била скром |
“ А ја га питам: „Па шта би ’тео, роде; што не седнеш?“ А он ми каже: „Није ми до седења ни див |
— Е, па, засад нек ти се на овом прође; што си натруков’о банки, натруко’во — нек ђаво носи; не |
а друго.</p> <p>— Што је било, било је; што је ко им’о да извуче, извук’о је.</p> <p>— Па је л’ |
шку, да му овај густира ствари у болти; што купи поп Ћира за своју Меланију, то ће исто купити |
бом’е да је клевета!{S} Та већ само то; што је казао, да сам употребио Пентикостар, па то му је |
каже, утиша ствар пре но <pb n="319" /> што би дошла пред надлежни суд и формално суђење.{S} Ни |
а</hi> ништа!“ Ај, је л’ добро диваним? што рек’о наш Нића боктер.{S} Што јест, јест!{S} Право |
p>— А како је, наопако, не би било?!{S} Што кажу: човек док је жив он полаже нешто на надежду, |
рђева дана.</p> <p>— Тхе, а шта зна!{S} Што кажу: само нек повеже главу девојка!{S} А шта ће!{S |
’ дала, да ми је само знати, зна ли!{S} Што није лето, што није! — рече мећући шлофкапу на глав |
о развија.</p> <p>— Ах, ви мушкарци!{S} Што сте ви мајстори у исмевању, то више нема! — рече Ме |
све ми се чини да ти —</p> <p>— Ето!{S} Што га нема код нас; а код њих је био и пре и после под |
игнем, ту не може ни месец ни ветар!{S} Што ја знам чуда по селу — што мало ко зна!{S} А да ми |
о му је куварица Чифутка, како кажу!{S} Што баш у нашу недељу да тамо руча да једе леб с кимом |
нем —</p> <p>— „<hi>Балсум</hi>“!...{S} Што гођ ти гребе ту <pb n="297" /> твоју проклету гушу, |
ал’ девојка га хоће; њега па њега...{S} Што рекли паори: „Ил’ за њега ил’ у Тису с брега!“ а ми |
са. — Меланија само седи па плаче...{S} Што се ово дана сирото дете наплакало, неће се целога с |
да познати да му је зима, отима се.{S} Што ти је, Боже, левента и старо господство!{S} Тако мо |
траг, а ви седите у коли’ па чекате.{S} Што другима треба пола дана, њему треба читав дан, па и |
к’о гођ мутна вода“, што кажу паори.{S} Што проживите, слатка, то вам је —</p> <p>— Право кажет |
доиста личила и на једно и на друго.{S} Што се год добро или зло, лепо или ружно, десило у једн |
опет дочепала какву жалостиву ствар.{S} Што не узмеш нешто весело и за смејање?{S} Шта ти је то |
диваним? што рек’о наш Нића боктер.{S} Што јест, јест!{S} Право су рекли наши стари: „Тешко св |
немаду ето тако пониког да венчаду.{S} Што кажу:{S} Рука руку мије!...{S} За свагог је Бог по |
не можеш никако да нађеш себи жену?{S} Што не нацуњаш себи жену? — пита га Ракила, једна лепуш |
а’ се устумарају ти проклети Бачвани! — Што ти људи имају ту проклету пасију да украду коње од |
, дете, сневање, — вели госпоја Сида, — што сам вам ја ноћас сневала, још ни сад не могу да дођ |
лу, — рече и показа на варку од сома, — што проговори, то ће се и од мене чути.{S} Дакле —</p> |
p> <p>— Али Сидо... — вели поп Спира, — што досађујеш господину?</p> <p>— О, на против! — вели |
ваља, драги суседе, — вели поп-Ћира, — што је тако понела година.{S} Жита пуни амбари а котарк |
— умеша <pb n="119" /> се гђа Перса, — што је Бог таку створио и она њена мама је тако воспита |
рекао свога потписа; „каква су да су, — што каз’о Нова бистош, — моја су.“ — Па не само људи, н |
ити дејство вина из Тоцилова подрума. — Што се Нића каплицира, он мора то и наћи,... не сме фал |
слони се на мотику да се одмори мало. — Што не бекне сад штогођ, мустра берберска!?</p> <p>А из |
итање, бар тако га је Шаца, познајући — што рекли — лавиринат женскога лукавства, разумео.</p> |
знало је цело село да је онај путник — што се онако побожно крстио кад је звонило и кад је про |
ни ветар!{S} Што ја знам чуда по селу — што мало ко зна!{S} А да ми је рек’о Бог, да пишем књиг |
— Ехе, — заустави се бојтар и уздахну — што кажу:</p> <quote> <l>„Пеглај ми се, сукњо шлингован |
твари с једног места на друго.</p> <p>— Што је било, било је; што је ко им’о да извуче, извук’о |
м селу, та није било бољег боктера нег’ што ће га ноћас бити!{S} Та чува ноћас село <pb n="397" |
ао уз мердевине.</p> <p>— А... је си л’ што смислио? — запитаће поп Спира Аркадију после дужег |
је изабрати и није ми за то толико, ал’ што ће ми пуцати под нос она бештија!..{S} И онако знам |
> <p>— Та шта говориш?!</p> <p>— У мал’ што <hi>њему</hi> не оде брада!</p> <p>— Та, оно, знаш. |
а.{S} Е, то је тако наљутило, да у мал’ што није планула и очитала јој у својој рођеној кући.{S |
но лајати и скакати на ланцу, да у мал’ што није ишчупао колац за који је био везан, док није о |
p>— Да ми ниси купио наочаре?...{S} Ил’ што је зима ту, па се рано смркне, ил’ шта ли — тек поч |
n="249" /> <p>— Па што се не „фатираш,“ што кажу, изнутра к’о ја? — пита га домаћин.</p> <p>— Е |
љ’да већи од њега ни онај „зуб времена“ што се зове!</p> <p>— Јао мене жалосне!{S} А откуд сад |
рисна пријатељица госпоје Спиринице), а што је из њених рођених уста чуо <pb n="12" /> и забеле |
к’о у воску!</p> <p>— За Бога, мама, а што се ви толико кренкујете!{S} Није то ништа тако стра |
ла створена за таке прилике и услуге, а што је најлепше било код ње то је, што се није дала дуг |
лажења и састанака у башти на огради, а што је још више заплело ствар и довело до сукоба за кој |
не?!</p> <p>— Па кад праве баба-Тини, а што ће онда ваша Јуца, ваша безазлена и кротка ћерчица |
пет точио, а?</p> <p>— Нисам точио... а што ја да точим!{S} Ваљ’да је шљивовица!{S} Него ника к |
едан то призн’о...{S} Била сам млада; а што је младо, то је и лепо...{S} Било па прошло! — узда |
а ко ју је шио?...{S} Ко, зар она!{S} А што сте њој дали кад сав свет зна да она не зна да шије |
} К’о да шљиве тера по вашарима...{S} А што је најгоре, никад не знате: пошто сте погодили кола |
н-попа ни да сврати, — рече женица. — А што се не би баш и скинули мало с кола... бар док се ко |
а кад није вечера на време?!</p> <p>— А што ниси говорила?</p> <p>— Па говорила сам, — вели Јул |
а му знате? — вели поп-Ћира.</p> <p>— А што га не дате да се оправи? — вели поп-Спира. — Рек’о |
ла лако као каква швигарица.</p> <p>— А што ми не хофирате? — запита фрау Габриела одједаред он |
ше посуђе са стола и пођоше.</p> <p>— А што си упртила ту саксију с тим кактусом, куд ћеш с њом |
“, а?... убило би те у врат.</p> <p>— А што да точим, и коме да точим, кад сам једва и оно попи |
се кољу к’о кере сваке недеље.</p> <p>А што се заљубљивало, то се понајчешће и узимало.{S} А ка |
гајдаша, да га прати до куће.</p> <p>А што се у селу венчало, то је потпуно знало шта ради; зн |
да тера празна кола и не вози никог. „А што не пазиш?“ пцују га људи. „А што се не држи љуцки!“ |
рундове, жућове, гаџе, и тако даље. „А што не држите „пинчике“, к’о ја што држим, говорила би |
ог. „А што не пазиш?“ пцују га људи. „А што се не држи љуцки!“ брани се он; па још испадне, да |
после, и правила Поетике веле, да треба што више пробудити радозналост у читалаца, а то је, мис |
масну парохију; као на прилику ево ова што је у нашем селу.{S} Бољу вам не бих знао пожелети.{ |
е испевана његова шетња, и срећа његова што ју је видео на прозору.{S} У песми куне злотворе ра |
и...{S} Иде Шаца тако, па се сећа свега што је вечерас чуо и видео и доживео.{S} Сећа се, како |
а фина варошкога света; свега и свачега што се само пожелети може, „а моја је Меланија за варош |
ђе од пет година, нити слабије од овога што га сад пијемо а пијемо ово лети.{S} Али једно је, б |
рифуна учитеља, од ове мале слике онога што је пре њега било.</p> <p>Пре Трифуна знало их тек д |
а Сида заједала, а обе су се журиле, да што боље опреме своје удаваче.</p> <p>Чим је сутра дан |
и једва је чекала да му кроз дан два да што му је обећала ако се лепо покаже.{S} А обећали су м |
е ћу ако теби нећу дебело мазати, та да што смо се узели?!{S} Газдачка је ово кућа, роде, ти са |
дим, не бих је задуго донео,... само да што дуже мислите на мене.</p> <p>— А да не би заборавил |
Пера седи па чита што или им приповеда што из свог ђачког живота; приповеда им о силним предме |
!{S} А кад оно нисте ви него какав Жида што долази за перје, жито или кукуруз.</p> <p>— Хоћете |
је у исто време била зелена и гђа Сида што је још нико од поп-Ћириних не протестира, а ето већ |
ишта, за Бога; наљутила се госпоја Сида што сам је двапут понудила компотом, а знаш је да је ув |
! — вели поп-Ћира.</p> <p>— Ех, па онда што смо и пили узалуд, и пре вас, другима, мање достојн |
мах сад ту наћи увређена,... „А ти онда што си,“ реко’ му ја, „узео мене!{S} Био узети госпоја- |
ћу свом коншколару, а после о песми, за што, то јест, воле он ту песму више свију песама, и даљ |
ко ће ти све знати и овде набројати, за што све иде свет у цркву Недељом преко године.{S} Али о |
гђа Перса. — За Бога, Николајевичу, за што ниси добро отворио очи кад погађаш кола; кад знаш д |
го времена давала.</p> <p>— Е, да, а за што ти није давала?</p> <p>— Та... к’о бајаги, ми газда |
е и тиче! — вели Шаца.</p> <p>— Е, а за што да вас се тиче?</p> <p>— Па уморићете се, фрајла-Ју |
нешто љута била, јер, напослетку, а за што момак и да не пева у својој башти уз своју тамбуру! |
господ’на Пере?</p> <p>— Нисам... а за што би’ била! — вели Јула а сву је облила румен и разми |
ткуд то сад, господар-комшија?!{S} А за што као да не можете разговарати?!{S} К’о и до сад, дра |
слали да иде на дужност.</p> <p>— А за што да идем, и через кога да идем!?...{S} Није ме, до д |
вете цркве, — кажем ја учитељу, — па за што да не служе цркви и олтару!{S} А бар да не знам, да |
— рече и засја јој суза у оку. — Па за што да се срдимо...</p> <p>— И она... јест’... доћи ћем |
Та каква је ћорава садашња младеж, и за што као и не?!</p> <p>— Па кад праве баба-Тини, а што ћ |
Дође му тако па се усићи, не знаш ни за што ни крошто, па неће да избија по неколико дана; заћу |
данас идем тамо?!</p> <p>— Е, а као за што да не идемо?</p> <p>— Та зар испред носа ти га одву |
м је мотор у животу, и оне бар знају за што живе или боље рећи животаре, јер и какав им је то ж |
кад би гђа Перса запитала поп-Спиру за што и он не купи Јули клавир, овај би јој одговорио да |
, да ће бити вашара између њих.{S} А ја што видим, гнедиге, то је виђено.{S} Још онда сам приме |
аље. „А што не држите „пинчике“, к’о ја што држим, говорила би често она, па не би плаћали штро |
> <p>— Е, па кад је човек добар, к’о ја што сам, па све му на добро излази —</p> <p>— Ајд’ баш |
варски сахат.<pb n="26" /> Права антика што наши кажу.{S} Био је мало мањи од иконе Св. Ђурђа ( |
. већ, већ... к’о она Иродијадина ћерка што је упропастила, Боже ме прости, онако красног једно |
утим —</p> <p>— Е, то си ти прва женска што ћутиш!</p> <p>— Ћутим, Спиро, и једем се само у себ |
“ тако би благо рекла кад је наређивала што Жужи.</p> <p>Ових дана је по ваздан шапутала тихо м |
се поправити, он тера своје: „Тера Јела што је започела,“ — вели госпођа Перса. — Дође ми понек |
ест, научила, — смеје се она, — научила што је Шваба заборавио —</p> <p>— А а а, а ти ту... то |
уго; Шаца што је био тако дрзак, а Јула што је била тако сурова.{S} Не чује се ништа из баште, |
— прихвати домаћин. — А зар сад то ваља што раде ови новији, данашњи ови <pb n="310" /> учитељи |
да и она буде попадија као и њена мама што је.</p> <pb n="44" /> <p>— Та, оно знате, то би зна |
ста који се разуме у парним ветрењачама што веју жито по спахилуцима, него да је то човек наше |
оварили!</p> <p>— Јао, жалосна, зар има што још и горе?!</p> <p>— Слушај само!{S} Кад одемо код |
S} Та и онај Бог, Боже ме прости, узима што је боље!{S} Ето ја и господин попа, ми ћемо још сто |
ма и пацовима и о Талијанима мајсторима што имају некакву свирајку па умеју њоме да их извабе и |
ељ се представио црквењаку Аркадији, на што овај каже да му је мило.</p> <p>— Јесте, очекивали |
аво хаглих па через тога.</p> <p>— А на што ти то? — пита је Пера.</p> <p>— Ех, немој ми се меш |
рема свему, а међу тим само вреба, и на што баци око — то је већ сигурно његово.{S} Па чим згра |
точника бесмертнаго фкусите!“</p> <p>На што му је гђица Јула рекла „Фала!“ узела нафору и одмах |
моран, гђа Сида љута а Јула к’о убијена што се све то тако догодило, а господин Пера је тако ле |
к’о и његов штражмештер фине да се зна што је немешка кућа а нека не жали новац које нам је да |
"10" /> разним ескадрама.{S} Нек се зна што је господин-попина слушкиња!</p> <p>А господин попа |
па и шарена слика та, као танка паучина што се продере кад бумбар пролети кроз њу — чим само пр |
фрау-Габриела одобровољена и задовољна што примајући укоре и савете, бар на тај начин, изгледа |
да види све сама нека кандила. — и она што висе, и она у окрњеним чашама старога фазона, које |
{S} Иди бестрага! а госпоја Сида срећна што је продужен живот њеном клијенту и љубимцу до прве |
ња све се топи у усти...</p> <p>— О, па што не кажете!{S} Извол’те, молим, извол’те!</p> <pb n= |
енџер!</p> <p>— О часни те, дете!{S} Па што га ниси одма’ затворила?</p> <p>— Па чекала сам, да |
мало ђорнут, а он ’хоће да пева.{S} Па што он сам ’хоће да пева, ајде-де; него што тера и оног |
p> <p>— Хе хе, — смеје се домаћин, — па што онда пијеш <hi>вина</hi>, кад још ниси ни вечер’о!< |
<p>— Уф, уф, уф! — виче гђа Перса. — Па што ниси проп’о, бар не би’ сад знала за моју срамоту.{ |
нате? — пита Пера а гледа у земљу. — Па што ме не научите?</p> <p>— Е, то хоћу, ал’ кад добијем |
овај у рог.</p> <pb n="249" /> <p>— Па што се не „фатираш,“ што кажу, изнутра к’о ја? — пита г |
шор не може ока да склопи.</p> <p>— Па што су ти се завезала уста, кад их имаш, фала Богу, па |
!{S} Деде, шта си говорила?</p> <p>— Па што ме је пит’о.</p> <p>— Младић учеван и воспитан, дош |
ерсоне, амбрел тако исто, јер поп Спира што год је куповао, куповао је за две персоне.{S} У соб |
о срце на месту тек ондак!...{S} Еј, та што ме цвелите,- снаја!{S} Та шта се Бог већ једаред не |
заустављао сунце да не седне, — хеј, та што <hi>нама женама</hi> није дао Бог, да ми можемо да |
на сањања под јорганом.</p> <p>— Ух, та што којом срећом није летње време, — вели госпођа Сида |
фалишну форинту.</p> <p>— Ху-у-у!{S} Та што ће је изабрати и није ми за то толико, ал’ што ће м |
ирташица пеглајући једнако.</p> <p>— Та што ме и тај Бог већ не узме једаред себикана и не курт |
— теши девојке па им каже:</p> <p>— Та што плачете!{S} Та до’ће ред и на вас!{S} Нек плачу баб |
жена, што јест; жустра баба!{S} А штета што није у мојој „парокији“!{S} Па через тога баш и мис |
ограм на салветама, а Пера седи па чита што или им приповеда што из свог ђачког живота; припове |
о да није нужно ни ређати све.{S} Доста што ћу вам рећи, да је Шандор (тако су звали Шацу сви о |
> <p>— Е, још ћу и риф држати.{S} Доста што сам отворио четворе очи, а држало је једно Чифуче.{ |
и повише година, а за то се време доста што-шта изменило, и село и парохијани, и попови и попад |
е гомили и гомила расте све већа и већа што ближе цркви.{S} Људи се крећу достојанствено напред |
аш изоставио.{S} Страшне речи!{S} Срећа што их нико даље није чуо, и што су изушћене у другој п |
S} Кају се обоје, и једно и друго; Шаца што је био тако дрзак, а Јула што је била тако сурова.{ |
наравно, његова, ако смем рећи, кривица што сам вас, узнемирио у виртшафту то јест газдинству.< |
је где?{S} Ваљда код оног Швабе да руча што му је куварица Чифутка, како кажу!{S} Што баш у наш |
мислим, да <hi>потплатите</hi> кочијаша што га буде одвез’о — па <hi>он</hi> да се какогођ доко |
раду украду, ајд’ нек и’ ђаво носи; нег што још волу да намагарче газду коме украду коње!!...{S |
ријају!{S} Ил’ мог Спиру ил’ оног њеног што довлачи неке Чифуцке Часловце у нашу цркву и вара г |
Ченеју код господин-пароха, оног, оног што га паори зову: <hi>Олуја</hi>, вашег и његовог приј |
стента Та како да га не знате?!{S} Оног што увек залепи мали к’о младеж округао фластер на доњу |
текао онако од срце, искрено, као некад што је, наравно, и врло појмљиво; али тек, тек су се ра |
ла вам к’о оцу <hi>и за ово</hi> до сад што сте ме, то јест, родили и одранили к’о сина!{S} Има |
ам ја, имаће Лоринц чивутин!“ И као год што је тражио да је код парохијана тога дана свачега из |
ржао мало с туторима и прегледао приход што је пао на тас у коме се нашло доста крајцара, госпо |
p>— Па... овај... ајд’ баш онако штогођ што ви певате...{S} Ил’ ајд’ баш ону што ти волеш и нај |
ога још и саопштавале једна другој, све што се у кући једне или друге казало, говорило или дого |
дина је учитељевао у овом месту.{S} Све што у овом селу зна да чита и да пише, од њега је то на |
унцут је он! — вели Јула, а окопава све што јој под мотичицу дође.</p> <p>— Фрајла-Јуло, — осме |
Па му онда тишим гласом исприповеда све што је чуо од Аркадије а и иначе по селу о поповима, о |
ућу само то, да је гђа Сида учинила све што мржња и љубав једне домаћице учинити може (мржња пр |
чему, и знала до најситнијих детаља све што се догодило (па и што се никад ни догодило није) у |
анел — то исто вече је чула од Ерже све што је било код поп-Спириних.{S} Јер Жужа и Ержа су и д |
и дудове на онај свет?!{S} То ти је све што на земљи учиниш! „Безумни, вели евангелист, још ову |
вршио је и купио; и грк је већ унео све што му је стајало испред дућана; унео и крупице соли и |
d> <p> <hi>У којој је исприповедано све што је била природна последица Јулиних честих одлажења |
си у резону, него треба да им кажеш све што ти је на срцу, што те једе и пече.{S} Ћиро, кад мрз |
погребе, — па тако и данас, тим пре иде што ће њен Савица да осветле фамилији образ.</p> <p>Све |
ени —</p> <p>— А, господине, мило ми је што вам могу честитати —</p> <p>— А, дакле сте слушали. |
поп-Спире у олтару па до оне дечурлије што је поваздан на звонари и која служећи у неком виду |
ован црвеним појасом.{S} Још је чудније што су обојица одговорила једном свом познанику који их |
ав сам вијати и стићи, кад смо обадвоје што рекли: два дедака обадва једнака!{S} Хахахаха!{S} А |
славна општина за толике куће и сокаке што их чувам.{S} А док ја чувам толике сокаке, колико б |
пици.{S} Ту су једна другој рапортирале што је која дознала и после разносиле врло савесно и ре |
апотекарици, да види, да ли су ове чуле што од свега овога; па ако су чуле да сазна још више, а |
је он одавно.{S} Ако је веровати ономе што прича госпоја попадија Ћириница(а то је присна приј |
ња по огромним поповским шлајпицима, не што нису нашли и што није било банака, било их је доста |
ће да полоче сву маст к’о и одономадне што се почастио!</p> <p>Али то није био мачак, који је |
гостима и сватовима), да ствар испадне што лепше.{S} Распитала се била тачно до ситница: шта ј |
.{S} Па док се домаћица забавља око оне што цврчи у великој гвозденој шерпењи и преврће је, дот |
х ствари после госпоја попадија изабере што јој се допадне, а остало добије у „плату“ каква Жуж |
ек помислим да су друге сретније матере што им ћерке нису тако пасиониране за науку и за читање |
и састанци били у присуству тетка-Макре што кажу „под видом честности“, тако да би им то увек б |
е видим са Меланијом; да видим је л’ се што променила!</p> <p>А за тим викну најстаријега да се |
; увек она има изговара и разлога да се што више задржи на овој грешној земљи.{S} Тако је желел |
међу пренумерантима, захтевао је да се што више књига поред њега налазе.{S} И молер му је и уч |
уго удешавало разговор тако, само да се што чешће могу тикати...{S} Иде Шаца тако, па се сећа с |
а их после једва можеш да натераш да се што пре венчају по обредима нашега благочестија; а ако |
ле; по неки се тужи на камиш и вајка се што га је <pb n="73" /> синоћ заборавио да ишчисти, па |
х следовале су и домаћице.{S} Кад би се што умесило у једној, слало би се од тога и у другу кућ |
ишбиров и Нова бистош и данас се поносе што су били његови ђаци јер се на платноме списку у опш |
. овај...{S} Љубинку... гроб не зна, те што му тако и нико не може на њ отићи и сузама га своји |
амилијарним.. ако, ако, то јест, немате што против тога.</p> <p>— Молим вас, извол’те само! — в |
децо, доста је било ћеретања, оставите што и за сутра, — рече и прекиде разговор девојкама, а |
а трубом Јерихонском.</p> <p>— Извините што сте ме морали чекати; али сам мор’о да останем, зад |
ле, ја се клањам и молим да ме извините што сам вас задржао од послова.</p> <p>— Па кад баш хит |
љутито поп Ћира.</p> <p>— Па то и јесте што ме једи!{S} Потпустио ону бештију, а он се извук’о |
>— А шта сте ми, папа, купили; да нисте што заборавили?</p> <p>— Дакле, шта је било, Ћиро? — пи |
совком чобана који псују ритске комарце што се ни запаљене ватре не боје него насрћу.</p> <pb n |
у бели свет, ако тај грубијан не повуче што је заслужио!{S} Идем, Ћиро, куд ме очи воде а ноге |
мо шеталица чује као тишлер кад рендише што.</p> <p>Сви се насмејаше, а затим настаде опет тиши |
не научите, како се прави онај мелшпајз што се зове: <hi>Саће од зоље од квасца</hi>, јер сте в |
вол’те... а ја сам ту, а моје терање, и што кажу, један мој карактер, видили сте!</p> <p>Мануше |
робирање.{S} Они што су сад код куће, и што би к’о могли да возе, нису се ни један, кол’ко ја з |
!{S} Срећа што их нико даље није чуо, и што су изушћене у другој половини деветнаестог просвеће |
д Великог Крста, како приметише бабе; и што онако ирошки носи пошу око врата, како рекоше девој |
лате и иде право на обећано место.{S} И што би могла за пола дана да сврши, то њој траје цео да |
, па се дере: „Куме, изгоре ти кеса!“ и што је најстрашније и најневероватније у свој тој припо |
и омотао све.{S} Нема месечине.{S} А и што ће је вечерас, кад се Шаца спрема на нешто велико и |
опи ока и не заспа целе те ноћи.{S} А и што ће јој спавање и сан, кад овако будна лепше сања.</ |
тнијих детаља све што се догодило (па и што се никад ни догодило није) у селу; и која је, будућ |
повским шлајпицима, не што нису нашли и што није било банака, било их је доста, — него што се и |
други тешко растајао с толиком сумом и што је и један и други размишљао мало: да л’ би добро б |
годити се оно чему се нико није надао и што би се замерило и самим простим парохијанима кад ура |
пириног гојазног тела и комоције него и што се тиче поп-Спирине куће, па чак и за комшинске кућ |
орахом читали и заједно уздисали ако би што жалостиво било; на оним тронљивим местима Пери би д |
ивот.{S} Као оно по некој паорској баби што треба сваког дана извесна мера ракије, па да се мож |
ели поп Ћира и рукује се с њим па граби што пре на врата.</p> <p>— Фала и вама, дражајша домаћи |
господин су, на прилику, парок к’о и ви што сте, па ди би ја њега метнуо до мене, а ето и он ва |
м се већ обезобразила, ал’ ви сте криви што умете таку слатку дињу да изаберете —</p> <p>— О, м |
ан па нема увек посла.{S} А после и ови што су били солдати, и они обешењаци научили тамо да бр |
у задовољни с тестаментом а и они други што се спремају да дигну процес и да га оборе и на тај |
.{S} А баш јој је згодно дошло да уради што је смислила; није имала кога да пита, него је могла |
во никакав „шмајхлер“ или ласкатељ, али што је истина, истина —</p> <p>— Је ли, Јуло, да је гос |
ио; био је само берберски калфа.{S} Али што није било може да буде, веле паметни људи, а код на |
истога држао је Аверкије у руци.{S} Али што је највише могло да изненади свакога госта, то је б |
!“ додао је поп Спира задовољно.{S} Али што је најчудније, оба се попа не раставише на излазу и |
</p> <p>— Е, баш, баш сте добро учинили што сто дошли, — вели гђа Сида; — а ја сам баш мислила, |
ја</hi> ’хоћу“.{S} Па сад ће се, к’о ни што вам отоич реко’, у ову Недељу да венчаду.{S} Ето, п |
а се бојала, ако је наљуте, да не учини што од себе, јер је била слабих живаца, врло осетљива.{ |
и неће их бити баш за пробирање.{S} Они што су сад код куће, и што би к’о могли да возе, нису с |
ошћене комшије и неутешни рођаци, и они што су задовољни с тестаментом а и они други што се спр |
олу у торбу), бити најбоље да сада купи што корисно у кућу.{S} Поп Ћира је куповао да умилостив |
о среди онако богословски, а кад говори што а он гледа у земљу. — Сутра ће, — свршава Ержа рапо |
па му рекла, кад ми је стао пребацивати што не умем тако лепо к’о ви, рекла сам му,... ’хоћу да |
ст, добро атресир’о, и ’хоће л’ вредити што <hi>вама</hi> говорити?</p> <p>— Па како сте ви то |
дава, наша Богословија може се пофалити што така васпитана младеж излази из ње.{S} Фини младић |
смеју од великог задовољства и радости што се „возе“... — Дакле: ово најмање је Сида, оно веће |
ош неколико капуташа и житарски трговци што једу путер и земичке кад одседну ту.{S} Једном речи |
ј. обала Тисе, управо онај крај вароши што је покрај Тисе; крај обично Мађарима насељен, у ком |
ш господин супруг, господин Спира, онај што је некад, памтим добро, имао, онако, баш лепу браду |
ем!“ И једно вече, дође лепо Шаца, онај што сам га мало пре споменула, са читавом бандом блех-и |
стаје човек (и онај што му ваде, и онај што га вади) — па једва га извуку!{S} А ово нит’ је <hi |
двоје младих, једна стара тетка и Онај што све радње људске зна.</p> <p>Башта поп-Спирина, кој |
још с драге воље пристаје човек (и онај што му ваде, и онај што га вади) — па једва га извуку!{ |
рпељива гђа Перса. — Је л’ получио онај што је заслужио?</p> <p>— Све, све сам точно по инштрук |
ор.{S} Нит’ га питај, нит’ му одговарај што.{S} Најбоље ће бити да се одмах умоташ у бунду.{S} |
ни то неће дуго трајати; захваљује јој што га се сећа и чешља онако како се њему допада.{S} На |
у џеп, а из џепа извади онај замотуљак што му га даде Аркадија и зави га у завој па метну у по |
>, а он <hi>се извук’о</hi>, к’о и увек што је.{S} Разумеш ли ме бар сад? — рече поп Ћира па ус |
аље.{S} За то буди паметан — к’о и увек што си био —, па не испушћај!{S} Та, знаш како они нас |
је саму лепу Јулијану.{S} А ту је, тек што није, још који дан.</p> <p>Ближи се Ђурђев Дан, дан |
ватови виде асну...{S} А већ ту је, тек што није... јављају јој се добре прилике, ето —</p> <p> |
чарна јесен.{S} И Митров дан је ту, тек што није сван’о.{S} Нестало оног ведрог и насмејаног пл |
аре тетке и стрине, све без деце, а тек што су живе!...{S} Још који дан... сваки час очекују ве |
раћајући је до авлијских врата — Та тек што сте дошли!{S} Та не задржавате ви мене ни најмање!< |
> <p>— Остави то одмах!</p> <p>— Та тек што нисам свршила.</p> <p>— Таки, кад ти кажем! — викну |
о да не може да закопча свилени пруслук што га је купио на сенћанском јесењем вашару.{S} И пиши |
аиња а мој Миша је Србљин к’о гођ и сам што сам а и сви у нашој вамилији, а имело јој се Тинкуц |
узме, биће срећан и задовољан к’о и сам што сам у супружеском животу свом.</p> <pb n="315" /> < |
„Јух, каже, да није само папи унангенем што гођ пасирало.“ А ја кажем: „Није, није, рано, добар |
ад су оном Неци украли коње, па мало им што су му одвели коње, нег’ му још метли уларе на врат |
е Јула на њ.</p> <p>— Па зар ја диваним што зло!?{S} Велим: да вам мало помогнем.{S} Ако ја к’о |
иеле беше јој, кад доведе у везу с оним што је пре неки дан чула, све јасно.{S} Онда се толико |
аба Макра на земљи, с том само разликом што је Бог све и видео и чуо а баба Макра по мало видел |
ина и брез воде.{S} К’о сад с поп Ћиром што се —</p> <p>— Ју, ја и заборавила да вас питам.{S} |
о грдила и називала је леном девојчуром што дању по ваздан дрема а ноћу краде маст и пече крадо |
{S} Тако мисли а једнако копа мотичицом што јој је тата наручио код Орестија ковача.{S} Копа и |
а него <hi>лоповом</hi>.{S} Лопов један што ми једе век! — рекла би љутито.</p> <p>А и он сам к |
ро диваним, ај?! — вели Нића, задовољан што се одужио Ракили за Какаш-Верку и завршује и вечеру |
е и изненади своје укућане.{S} Радостан што је тако јефтино прошао, мислио <pb n="321" /> је у |
сподин-попина ћерка! — вели Шаца срећан што јој се осветио за ранију увреду. — Свештеничка кћи, |
е!{S} Долијаће, Ћиро, ако има Бога, к’о што га и има!{S} Него ти само не попуштај твоје право и |
ама се може честитати; ова општина, к’о што видим, добро стоји.</p> <p>— Јесте, врло добро.{S} |
да ми је рек’о Бог, да пишем књиге, к’о што дувам сад у рог, — па да напишем чуда и покоре сеос |
што славна вармеђа каже него, каже, к’о што <hi>ја</hi> ’хоћу“.{S} Па сад ће се, к’о ни што вам |
ледало.</p> <p>— Охо!{S} Но, то је, к’о што видим, све лепше и лепше.</p> <p>— Да шта ти мислиш |
у знаш; те ајд ово, ајд оно... еле, к’о што видиш, ост’о сам читава три дана преко термина.{S} |
е мало, гнедиге, стрпите!{S} Дакле, к’о што сам рекла и казала, чим је нови учитељ дош’о, одмах |
а</hi> да ти дам, а не ајнпренсупе, к’о што си га и заслужио!... <hi>Она</hi> протиница пре мен |
ати, јер сам за послом, а и ви сте, к’о што видим, у послу.</p> <p>— Та, ето, цуњам по орману.{ |
бити.</p> <p>— А ви се, госпођице, к’о што видим, радо бавите читањем! — рече Пера прелиставај |
је незгодан за једно свештено лице, к’о што сте ви, на прилику.</p> <p>— Е, па кога ћу, за име |
супруг, је л’ код куће?...{S} А ви, к’о што видим, баш добро изгледате.{S} Је л’ код куће госпо |
био!{S} Па каже: „Е, баш неће бити, к’о што славна вармеђа каже него, каже, к’о што <hi>ја</hi> |
— Но, па ако сте ви старији у кући, к’о што кажете, а оно молио би’ вас... кад би били тако сни |
жао —</p> <p>— Молим вас, ни речи, к’о што вам кажем, нисам чула!{S} Рец’те само кол’ко знате; |
, не дај Боже, и по трећи пут удам, к’о што ми ти, ето садакана, советујеш?“ А он каже: „Е, мој |
стити се код Ниће боктера...{S} Он, к’о што вам је познато, најбоље зна те ствари.</p> <p>— Охо |
> спокој-душе!“...{S} Ал’ није дао, к’о што је срдит рек’о и обрек’о!{S} Кад је била <hi>„јабук |
ли у кола, ја сам све онако урадио, к’о што си ми ти казала.{S} Натук’о сам капут и увук’о сам |
е, да је то све <hi>тако</hi> било, к’о што он каже.“ Образ је спласнуо, а зуба нема — е, па он |
у, — наваљује поп Ћира. — Разговор, к’о што видим к’о да малаксава.</p> <p>Донеше и вино и чист |
м себе и свога воспитања и прилику, к’о што би’ и сама урадила да сам на његовом месту.{S} Ништ |
енцију.{S} Место да добије по носу, к’о што је већ неколико пута и заслужио то, он још одликова |
асну од кочијашења?</p> <p>— Па... к’о што реко’, не дај Боже и горе!{S} А, што рекосте „асна“ |
ашћа моје тетке, а ја сам теткин... к’о што сте и ви <hi>татина</hi> —</p> <p>— Нисам ја татина |
ула здрава па румена <pb n="196" /> к’о што је Бог дао.{S} А после, — каже, — примјетила сам, — |
олим, —устручава се гђа Габриела, — к’о што сам рекла, ја могу и мало после!{S} Па мом дуварско |
ато!{S} Са свим имате право то је — к’о што сте изволели примјетити са свим сушти коњски зуб!.. |
— ти знаш шта треба да радиш.{S} Па к’о што сам те научио.{S} Не попушћај шта зацениш.{S} Сад ј |
ада као учитељ ђацима пастир јарића к’о што рекосте, а после, ако Бог да, као парох пастир бого |
ваки час, па му одговара: „Биће све к’о што си рек’о и изволев’о, солгабирове мој! ’хоћу, снаго |
је једва у зло доба истер’о да буде к’о што треба по типару!....{S} Кол’ко је цела служба била |
сам</hi> то некако удесим; ако буде к’о што ја мислим, онда смо „на коњу“ господине. „<hi>На ко |
спласне образ!{S} Отек’о јој, па је к’о што видите, повезала вилицу.{S} Боле <pb n="295" /> је |
више допада.{S} Признајте, зар није к’о што кажем?</p> <p>— Пак-пак? — умеша се патак у разгово |
ише неком писмо.{S} Па није да пише к’о што се пише, него и неке стихове везе по писму што их ј |
отроши.{S} К’о велимо, кад је мираз к’о што треба, нек буде и вино; кад већ младожења добија вр |
то мене, снаго моја, него ти уради к’о што сам ти каз’о; слушај ти само менека, ја сам ти, каж |
и тунакара унутра, а ја да сам неки к’о што ме беде, та мог’о сам вас до голе душе поарати — ве |
!</p> <p>— ’хоћу!{S} Све ћу урадити к’о што ми <pb n="301" /> кажете, само ми немојте прибацива |
остави одакле си и уз’о.{S} Замотај к’о што је и било.</p> <p>Домаћин узе појас, остави га на с |
> кућу да чува.{S} Ал’ и ја сам јој к’о што треба и одговорила, — вели задовољно и блажено гђа |
м пастир пастви, а оно треба да сам к’о што треба пастир —</p> <p>— Свакојако, свакојако...{S} |
овај њему и изиђе из кафане трезан к’о што је и ушао.{S} А кафану је држао неки трбушко Шваба |
ав, какав пријатељ —</p> <p>— Таман к’о што ваља!{S} Кад је тако, а ви ћете му се онда моћи сло |
ено попадија и седе.</p> <p>— Дош’о к’о што је и от’шо!</p> <p>— Па, онда...</p> <p>— Пааа, па |
их од плесни, и искомадај их овако к’о што сам ја почела, — нареди гђа Сока Ефики, једној окру |
зар није лепше лице природно, онако к’о што га је Бог створио?! — вели Пера.</p> <p>— Е, ал’ ја |
Збогом!</p> <p>— Та није баш онако к’о што је требало, — извињава се домаћица, — ал’ ви ћете в |
p>— Та, знате... оно јест’ све тако к’о што ви сад велите.{S} Ви појите у цркви, е, ал’ оно је |
.</p> <p>— Да, да, баш са свим тако к’о што изволесте лепо казати.{S} За сада као учитељ ђацима |
трага!{S} Да је он само полак добар к’о што су му коњи — била би једна красота!{S} Он добро тер |
шпорујем; па нисам отиш’о у биртију к’о што сам треб’о, а и сам мислио, него и ја одседнем код |
и вели, да није заслужио такву жену к’о што је она! и то иде све тако, докле га Тинкуца не исте |
а га брижно.</p> <p>— Та, нисам баш к’о што б’ ја желио, ал’. —</p> <p>— Та само да пређе једар |
-Перине, а и госпођица-Меланијине, (к’о што бар ви велите).</p> <p>— Та по мало јесте и тако! — |
задовољно поп-Спира. — Е, баш ми је жао што сте морали толико да чекате —</p> <p>— О, ништа, ни |
о преко чела.</p> <p>— О, баш ми је жао што нећете!{S} Па, поздрав’те Меланију!...{S} О, а тако |
Имали су од кућа својих поруџбина, као што је то већ сваком познато, да се фамилијаран човек н |
стављено, па појеле тулају која је, као што је свакоме познато, њихова храна; а то видео некад |
{S} Још пре поласка попина била је, као што је врло природно, јако узнемирена и забринута.{S} К |
већ срећан и пресрећан — дотле се, као што се већ увелико приповедало, <hi>он,</hi> Шаца, с њо |
споречкао с Јулом на дери у башти, као што је читаоцима већ познато из завршетка прошле Главе, |
римедбом, да није баш испало онако, као што се желело, и молбом, да искрено и беспристрасно <pb |
Смејали су се обојица тако слатко, као што то само здрави и дебели попови могу.</p> <p>— Е, че |
двуче на страну, онако тајанствено, као што то раде завереници у трагедијама на позорници у тре |
мрзели.{S} Живели су они врло лепо, као што, на послетку, и приличи поповским кућама, које треб |
за шеширом му велико чапљино перо, као што и приличи јурату.{S} Изведоше и младу и доведоше је |
у через тих силних дација, а данас, као што сте и сами видили, само један, па и тај ћемо скоро |
еђу попадија.{S} Јер људи се умеју, као што је већ познато и не треба доказивати, мало и умерав |
пу пошу од црвене свиле, коју боју, као што је познато, сви бербери воле особито.{S} Чим је то |
ивају на официрске балове, који су, као што је већ свакоме познато, свуд у свету најсјајнији ба |
у и парохијанима.</p> <p>Живели су, као што рекох, врло лепо.{S} Кад поп-Спира закоље свиње и н |
ељавала, са поп-Спирином баштом.{S} Као што је познато читаоцима који се брију, бербернице ни у |
паори називали), који је са Шацом — као што вам је већ познато — врло рђаво живео, <pb n="226" |
азвати, него ће отићи у свет.{S} Па као што је рекао, тако је и порекао.{S} Није могао да проду |
којника од једног тако тешког греха као што је неправедан тестаменат.{S} Господин-попи опет нај |
да је Шаца био предмет њених мисли као што је и она била предмет мисли Шациних.{S} Они се већ |
поједе и он опере руке у истој чаши као што сем велике господе и Чивути још раде.{S} Једном реч |
дошао и код њега се добро почастио као што је стрпељивим читаоцима добро познато из Главе Шесн |
да је била љута и чудно јој је било као што је, знам, чудно и читаоцима, али писац обећава, да |
ов из неба, и јендек се напуни опет као што је и био и нуди и мами на уживања и дању и ноћу.{S} |
и — са свим весео, онако весео, баш као што је био и онда кад је оно одликован црвеним појасом. |
ичној дужности.)</p> <p>Ержа је баш као што ваља потрефила.{S} Дошла је баш кад су се разговара |
чуо а баба Макра по мало видела а слабо што чула од свега разговора њиховог.{S} И тако је то тр |
<p>— Е па то и ја знам, ал’ то је ђаво што је зуб код њега.{S} Па <hi>како</hi> онда?</p> <p>— |
<p>— Камо срећа да сам, ал’ то је ђаво што нисам.{S} Да сам от’ш’о празни’ шака, било би само |
п Спира.</p> <p>— Е, то је баш тај ђаво што и ја једнако мислим још од моје куће.{S} Са мном се |
о по каткад кочијашим мало...{S} За ово што од вас зарадим, купићу, мојој Јули фину мараму ферд |
то оно није ни најмање криво за све ово што ће се у овој приповетци причати.{S} А после, ако ће |
тако, онда ће вам разумљиво бити и ово што је гђа Сида сад урадила.{S} А баш јој је згодно дош |
>„Ах, фрајлице, благо</l> <l>Ротшилдово што је!</l> <l>Кад помислим, да ће</l> <l>Све то бити < |
благо ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драго.“ Међу тим док је Јула силазила, и ка |
бар вратити госпођи Сиди мило за драго што је она преухитрила с прошевином и прстеном.{S} Тако |
названа је тако не онако на памет, него што је доиста личила и на једно и на друго.{S} Што се г |
ог дао доста од чега ћеш да живиш, него што кочијашиш које куд по белим свету.</p> <p>Тако завр |
што он сам ’хоће да пева, ајде-де; него што тера и онога кога вози, да и онај пева, па ако овај |
е било банака, било их је доста, — него што се и један и други тешко растајао с толиком сумом и |
она лубеница не вади из бунара пре него што се он пробуди. — Дакле ви знате, да сам ја пријатељ |
а фрау-Габриелина</hi> </p> <p>Пре него што су то знали и сами попови знало је село да су се по |
огу да виде и много ситније ствари него што, је на прилику, какав апотекарски помоћник кишбиров |
ревности и услужности више сметају него што помажу. <pb n="382" /> Из одаје се чује сватовска п |
а је!{S} Али је и то истина да се много што шта у овом шареном свету и <hi>не може</hi> да моти |
а наљућен и увређен до срца, није чудо што је сео и саставио једну песму, коју, истина, није х |
у свако село мало ко свраћао, није чудо што је одмах по селу пукао глас да је дошао давно очеки |
и!{S} Ово погано време, па није ни чудо што је човек љут на свакога, па би се само свађ’о.</p> |
.</p> <p>У осталом није никакво ни чудо што је страховала и већ почела очајавати за успех, јер |
е а и боље нарасле.“ — А сваки поп чудо што воли крофне!{S} Откуд сад то, Бог ће га свети знати |
, као сваки поп и паметан економ, волео што јефтиније да прође.{S} Лети му је било лако.{S} Уве |
ас уверавам, — вели г. Пера, — да овако што још нисам пио.{S} Овако нисам!</p> <p>— А то вам ве |
први случај, да њеној Јули пасира тако што.{S} Увек се њој таки неки ђаво морао десити.{S} Бад |
увила сам добро, рано, да, кад гођ тако што снивам, увек ми се после тога мора стрефити каква г |
никако на њега не односи, јер њему тако што није никад у животу пасирало, премда је он један об |
о је муке и невоље доста кад је требало што написати.</p> <pb n="33" /> <p>Што је сад боље, то |
ојтар па се примаче и испи још оно мало што је остало у фићоку Пере Тоцилова, па уздахну тешко: |
пасе је родитељима.{S} А једаред у мало што није завила гђа-Персу у црно; јер кад је полетела б |
тке да је питала за њега и мило му било што је намучио мало својом љубоморношћу.</p> <p>После м |
и друго, — то се мене тиче!“ Њему мило што зна, да то сигурно не пева госпоја Сида попадија, а |
не боји никога на свету.{S} А њему мило што га тако држи за јунака, па онда,он њу пољуби, а она |
рикава попине чарапе, и она слуша, само што она не плаче, али се ипак чуди, како то све тако ле |
и како су били угојени!{S} Мантија само што им не прсне испод пазува, а појас никако да се скра |
то је имало своју добру страну не само што се тиче поп-Спириног гојазног тела и комоције него |
кући задовољно и округло и дебело само што не грокће од дебљине.{S} Већ се ноћу чешља перје, д |
д поп-Спире. — ’хоћеш ли да ти спремимо што за пут, к’о обично?</p> <p>— Можеш; ма да ми није н |
в, ако ко, онда ми треба да се извинимо што у оваком вашару дочекујемо госте.</p> <p>— А, баш н |
алеко унаоколо, вратише се још бешње но што су отишли.{S} Ухвати се у коло и звано и незвано; м |
тамо с неким који је давно умро (пре но што се од укућана ико и родио) и кад су се још перишани |
е направи себи „муф“ на зиму.</p> <p>Но што је крао по комшилуку, то би му гђа Перса још и опро |
и пролази.{S} А Јули дошло чисто чудно што се Шаца тако чини невешт, а у сну јој тако мио и ис |
а јој где да је потражи ако се случајно што догоди на ватри — и на послетку са фрау-Цвечкенмаје |
Па сад... оно не кажем баш да нема; оно што има боље, томе част и поштење, — вели гђа Перса. — |
е; паметан младић, па к’о мисли:{S} Оно што је најскупоцјеније — то је добио, а?{S} Добио је вр |
је чистила рибу, онда би му бацала оно што извади из рибе.) А хватао се у коштац и са самим ка |
које ће читалац видети да је истина оно што су још давно рекли песници и филозофи, и то је: да |
ан пожар.{S} У њој ће се изнети све оно што се сутра дан, а, и следећих дана, после познатог ру |
одили нити ма куд удавали, него све оно што је <pb n="418" /> најлепше!“ И тако баба омекш’о па |
ва три дана преко термина.{S} То је оно што кажу:{S} У град кад ’хоћеш, а из града кад те пусте |
том дође и г. Пера у село и зби се оно што је читаоцима већ из ранијих Глава познато.</p> <p>Н |
о, да ће кроз недељу дана примити и оно што није инвентарисано, али је у целој овој ствари ипак |
а да је ово учен човек, па ће знати оно што се каже: „Гледај мајку па шацуј ћерку!“ А баш јој с |
далеко бољег.{S} Ако буде боље само оно што су га — Боже ме прости — у старо време пили они сва |
аш кајганом послужио!{S} Ово је баш оно што кажу: „Кошта га к’о Светог Петра гајтана.“ <hi>Ја с |
> баш штогла... ал’ тако сам чула... по што сам купила, по то вам, што кажу, и продајем —</p> < |
</p> <p>— Та је л’ истина, Бога вам, то што сам отоич чула за нашу господу парохе.</p> <p>— Од |
воју маму, а оно мама мирно спава, а то што је поп-Ћира чуо, био је сахат који се спрема да изб |
али, онако међу собом, нотарошем, за то што и сеоски нотарош није шиљио него је рашчешљавао брк |
} Па и ја толико...{S} Ал’ ваљ’да за то што сте ви први и погодили? — вели поп Спира.</p> <p>— |
Пије тај, бојим се, к’о смук баш за то што је сув, то ти ја само кажем.</p> <p>— Е, дабоме, — |
} И сад, никако да ми изађе из главе то што ми је говорио.{S} Па сам ти садакана, друго, на мук |
За писмо су му плаћали два сексера и то што попије док пише и напише писмо.{S} Коме треба тај с |
здраженој лавици. — Ћиро утуби добро то што ћу ти сад издиктирати:{S} Док га не видим обријаног |
ели, да га је поп-Спира добио само зато што је једанпут у једном ужем друштву певао пред Његови |
итница неће остати неопажена а нарочито што се тиче женскога света.{S} Како је која очешљана, о |
дила мрзећи га и замерајући му нарочито што је постао непоуздан па неће да лаје на Жужине много |
овори —</p> <p>— Да ниси ти, Кипро, чуо што? — пита гђа нотарошевица мужа.</p> <p>— Ја... баш н |
аметнијег женскиња постану досадни, јер што су знали, то су одмах издекламовали и у правом, зан |
а је нешто на ту форму морало бити, јер што би то баш њему певали, кад прође, ону данас већ јак |
лити, то је, Спиро, к’о ајмол ајнц; јер што ја видим то је виђено, Спиро, па пунктум!</p> <p>— |
та је мени тај Арса?{S} Шогор!{S} Шогор што кажу, туђа форинта!{S} Еј, Лало, Лало!{S} Фурт ми т |
Ах, госпођице, кад не бих желео, да вас што пре видим, не бих је задуго донео,... само да што д |
маћина.</p> <p>— Ово ми је по трећи пут што вечерам вечерас!{S} А како и не би’, кад те само гл |
вели Аркадија. — Али ваљда ће ми успут што пасти на памет! — вели, а измакао испред попа.</p> |
ста, али мало их има који их зарезују у што.{S} Сокак или авлија, то је све једно, у сваком сел |
ситну трафику; а после грди неког газду што држи зла гарова који гризе капију кад год он прође |
усти своју слушкињу, ону шиндивилу Ержу што су је спевали у шору с оним младим апотекарским суб |
поклони се поп-Спири и пољуби га у руку што се овоме јако допало, јер се до сада није баш најпо |
е равне Бачке!{S} Као она свила по пољу што се извија у јесен тако се изви и отеже са весела ср |
еће те скоро узети!{S} Не треба ни њему што не ваља, него то оставља нама овде на врату —</p> < |
а кадашњи си ти човек!{S} Биће на ворму што пева Гига Бачванин свирац:{S} Седам дера, четрнајст |
пише, него и неке стихове везе по писму што их је запамтила са медених колача <pb n="36" /> са |
ођ што ви певате...{S} Ил’ ајд’ баш ону што ти волеш и највише певаш...{S} Ајд’ баш ту!</p> <p> |
тушта... него, ви кажете: „ајд баш ону што ти волеш“, а ја онда ову, к’о велим, да отпевам, је |
ајке оним Маџарицама у Кун-Сент-Мартону што су ти сву ноћ играле чардаш...{S} За то си ти сад и |
} Кад стигоше пред кућу седоше на клупу што је пред кућом где поседише мало у разговору док им |
њим испред куће, а изнела велику лопту што је на презент добила од оног Швабе капетана сас лађ |
мени лако, рано моја...{S} Ал’ гледаћу што год могу; мораће попустити, није он, рано, тако јог |
.. ишло је к’о кроз поњаву ил’ натегачу што се каже.</p> <p>— А та да, већ, наравно... могу себ |
S} Јербо ја сам и неки род овом бирташу што је сада, то јест, у Темишвару — Он ће, знате, да се |
ио се прашине!{S} Бадава, види се одмах што ти је Бачка крв!{S} Воле прашину! — рече смешећи се |
оче јести.{S} Чорба је била пилећа, баш што он воли, и допала му се.{S} За часак покуса из тањи |
— И треба, и треба! — вели Нића. — Знаш што кажу: „Весело срце кудељу преде“.{S} Е, па тако ти |
лепу браду?{S} Знате, обадвоје сте сад (што јест, јест!) ал’ обадвоје сте ћосави, онако, знате, |
у, и печену сланину и кожурицу с ватре (што сви у његовој фамилији радо једу) и гледећи с леђа |
и, сам свој, оставио и фрау-Габриелу и (што је код мачка ретка ствар, познавајући конзервативиз |
-Спира закоље свиње и направи диснотор (што ће рећи свињску даћу), а он прво пошље попа-Ћири од |
е, — говорила је у себи гђа Сида, — <hi>што</hi> је судбина!{S} Ту нам срећа под носом, — и ми |
l>Од <hi>мајке</hi> слађе старе,</l> <l>Што сузе вриском таре</l> <l>И живот куне свој?“</l> </ |
рата,</l> <l>А чије је оно луче,</l> <l>Што оданде гуче?“</l> </quote> <p>Није прошло ни колико |
рата,</l> <l>А моје је оно луче,</l> <l>Што кроз пенџер гуче“!</l> </quote> <p>То беше као неки |
бало што написати.</p> <pb n="33" /> <p>Што је сад боље, то је заслуга старога учитеља који је |
ти!“ И толико пута говорим овој мојој: „Што се не угледаш, кажем, на твоју старију другарицу Ју |
од којих се добијала добра жеравица за „штогл“ којим се пеглале фрајла-Јулине беле сукњице са ш |
вас видио!!</p> <p>— Па штогла, слатка, штогла! — рече жалосним гласом гђа Габриела. — У остало |
о ме то питате?!{S} Па <hi>штогла;</hi> штогла од пеглајза!{S} Боже, госпоја Марта, к’о да сте |
Ах, — рече одбијајући одлучно, — каква штогла, Бог вас видио!!</p> <p>— Па штогла, слатка, што |
ква штогла, Бог вас видио!!</p> <p>— Па штогла, слатка, штогла! — рече жалосним гласом гђа Габр |
екла: „Дође ми да се и сама обесим крај штогла, да му буде срце на месту, па да видим ’хоће л’ |
кажу, и продајем —</p> <p>— Од куд само штогла! — чуди се једнако гђа Гециница. — Па онда —</p> |
екрсти од чуда. — Јао мени, а од куд му штогла?!</p> <p>— Па понео са собом у џепу.{S} Ви бар з |
ш не умем казати <hi>од куд му</hi> баш штогла... ал’ тако сам чула... по што сам купила, по то |
’ да стане!</p> <p>— О, о, Боже!... <hi>Штогла</hi> —</p> <p>— Па-па-па им’о штоглу.</p> <p>— Т |
Боже мој, како ме то питате?!{S} Па <hi>штогла;</hi> штогла од пеглајза!{S} Боже, госпоја Марта |
ијао и просуо по порти.</p> <p>— Каква „штогла“?</p> <p>— „Каква“!{S} Боже мој, како ме то пита |
алог авана, — и парче потковице и пола „штогла“, — и опет му ништа оне помаже он тера своје.{S} |
ајде-де, да су се <hi>попадије</hi> сас штоглама потукле; жене су, па не би било никакво ни чуд |
име?</p> <pb n="210" /> <p>— Ударио га „штоглом“ у леви образ и све му зубе поизбијао и просуо |
hi>Штогла</hi> —</p> <p>— Па-па-па им’о штоглу.</p> <p>— Та... знам, знам... — вели, сумњајући, |
ли намешта перо у држаљици, или тако ма штогод, тек да се нађе у послу.{S} Сврше и тај посао, а |
ништа снаћи.{S} Бар нико не памти тако штогод.{S} Ни стари брица Јефта не памти да је за четрд |
ање! — вели јој Јула. — Немој да сневаш штогод страшно, знаш... што смо разговарали —</p> <p>— |
о? — пита га домаћин.</p> <p>— А има л’ штогођ? — пита Нића.</p> <p>— Та биће, Нићо, к’о за теб |
а сам се и сетио, ама не знам, ’хоће л’ штогођ ваљати, — вели Аркадија. — А како би било, онако |
Јула кад је мама зове. — „Ти кад се на штогођ наканиш, не знаш шта је доста!“ — кара је гђа Си |
у да се одмори мало. — Што не бекне сад штогођ, мустра берберска!?</p> <p>А из друге баште се з |
него то урадила!{S} Па мислиш да ми је штогођ <hi>помогло?</hi> Шиљала сам Ержу, да јој каже: |
те.{S} Ви појите у цркви, е, ал’ оно је штогођ обашка; оно је појање и пјеније, а ово наше паор |
нари а звонар код моје куће, па помогне штогођ.{S} А сад мора да држи још и, и, и, и вице-звона |
Какви сте ми ви тенцери.{S} Та говор’те штогођ.</p> <p>— Па,... ми к’о велимо, неће, ваљда, зна |
фронцлама, што кажу, ако не би замерили штогођ? — запита Север.</p> <p>— О, здраге воље!{S} Их |
ски’ опанака од ње.{S} Немој да те буни штогођ, што је ча-Нића „беамтер“; прошло је то после „< |
е господин парок.</p> <p>— Ајде, донеси штогођ Пери, — вели поп Спира, — а можеш и мени.</p> <p |
сам...{S} Само не знам, ’хоће л’ ваљати штогођ, — вели Аркадија.</p> <p>— Па шта си то к’о смис |
и од поквареног пријатељства моћи бити штогођ!“ Нема ти ту, мој Ћиро, више ништа!{S} То је бил |
Меланије; а да се, не дај Боже, стрефи штогођ, отиш’о би, каже, из дешперата, у клоштер Месић |
кљештама реч једну ишчупати.{S} Кад јој штогођ кажете а она поцрвени до ушију па у земљу да про |
Бога ми, данас, данас —</p> <p>— Е, тек штогођ!{S} А шта ти <hi>себе</hi> сравњаваш са шњим? <h |
о слободан —</p> <p>— Е, дабоме!{S} Тек штогођ... — вели гђа Сида. — Како слободан?!{S} Ваљда с |
аслужио то, он још одликован!...{S} Тек штогођ и од Екселенције!! — вели љутито поп-Ћириница и |
и!{S} А ја, сирота, мислим да се оасним штогођ, па кажем сама себи: дај да одем часком до госпо |
дровкаш, а није господин.{S} А господин штогођ боље плати, то све боље и за њега; припада му ве |
а. „Не шкоди ако бидне и више...{S} Ако штогођ и претекне; није згорег да увек има у кући пржен |
аде ходати љутито по соби.</p> <p>— Ако штогођ стане да прибацује, а ти му реци: да сваки према |
?</p> <p>— Па... овај... ајд’ баш онако штогођ што ви певате...{S} Ил’ ајд’ баш ону што ти воле |
Боже помози!</p> <p>— А зар има наопако штогођ још и горе?</p> <p>— Да шта ви мислите!</p> <p>— |
д кад није мајстор ту —</p> <p>— А тако штогођ!{S} А ја мислим, да сте се тукли, јер то је сад, |
светска!{S} Друга би се, да јој је тако штогођ пасирало, сва умацурала од плача.</p> <p>— Ја ид |
е волем.{S} К’о да смо сестре, или тако штогођ.{S} Ако се сећате, ја сам вам још пре две три не |
ући и чудећи се.</p> <p>— Е, то је било штогођ вредно за видити!{S} Ту је она требала да дође, |
.</p> <p>— О, дај Боже, да испадне само штогођ добро, — вели гђа Сида па се прекрсти кришом од |
тац је тек!</p> <p>— Ћиро!{S} То је већ штогођ друго!{S} Друго је наша Меланија — а друго она њ |
, Нићо! ’хоћу, роде, само кад не тражиш штогођ више као мито.{S} Ајде, гуцни мало! — вели Пера |
мо о том и говоре.{S} Идем да чујем још штогођ.{S} Службеница!{S} Службеница, — рече и похита д |
да се то спава!...{S} Је л’ остало још штогођ, Боже, — рече и стаде разгледати по соби. — Та о |
ка и прслук и чакшире све од бела танка штофа и све раскошно ишарано плавим гајтаном.{S} На прс |
су лепо живели.{S} За то време много се штошта променило, само је верност њихова супружанска ос |
те ствари из гђа-Персине куће.{S} Много штошта дознала је тек тада гђа Сида па и то: откад је у |
паор, него нека пуши цигаре к’о и његов штражмештер фине да се зна што је немешка кућа а нека н |
вољно обрве, — ти си, ти си... формални штрањгов! — вели и тапка га задовољно по рамену.</p> <p |
о се по њима да су оба много путовала и штрапацирала, многе газде до сад променила и да им мест |
Фирциг</hi>; а попадије узму плетива па штрикају или потштрикавају плаве чарапе, од чијих се са |
у селу сваки час грешили) узела, дакле, штрикерај у корпицу па полетела и заредила по кућама и |
не дам корпу! — вели Габриела и остави штрикерај.</p> <p>— Но, па шта је, шта је то, слатка, б |
!“ тек рекне једна или друга савијајући штрикерај и забадајући штрикнодлу кроз клупче и чарапу. |
неки грубијан, — заврши Габриела мећући штрикерај у корпицу, који је после треће скришке диње о |
ових леђа на једно канабе и извади свој штрикерај.</p> <p>— А не, не, — не да јој гђа натарошев |
та ли — тек почела сам рано да остављам штрикерај, па би ми баш добро дошле једне —</p> <p>— А |
а... ено на’ћеш тамо на орману... поред штрикераја, па запали...{S} Ови проклети комарци уједај |
} Обе носе наочари.{S} Остављају раније штрикераје и признају и саме да није к’о некад. „Хе, ос |
ом, којој је сваки дан ишла на јаузн са штрикерајем у корпици.{S} Ту су једна другој рапортирал |
та као змија видећи да јој је превучена штрикла преко свију њених рачуна и у тој срдитој својој |
друга савијајући штрикерај и забадајући штрикнодлу кроз клупче и чарапу.{S} А то још јасније пр |
!) — није, вели она, к’о каква подерана штримфла, па да се може подштрикати!“ А-ја, нема тога, |
еким путем, па кад га укебају, ко плаћа штроф, него онај кога вози.</p> <p>— А Прока Циканов?</ |
говорила би често она, па не би плаћали штроф кад коме откине по пола дороца ил’ кабанице.{S} Ј |
не, како им се допада милихпрот, торта, штрудла, куглоф и томе подобна теста.</p> <p>— Ах, — ре |
лице да направи, кад је види!{S} А њена штрудла од прошле недеље била је спљоштана к’о слепачка |
и, како је добар мој квасац!{S} Па керн-штрудла лепо нарасла, па мекана к’о душа.{S} Гледај сам |
и ефекат, који је произвела својом керн-штрудлом.</p> <p>— Баш ћу вас нешто замолити, слатка го |
почели њоме покривати и тесто за киселу штрудлу и крофне, — па се кренуо поп-Ћири преко пута ма |
унде којим се покривало тесто за киселу штрудлу кад је било хладније, па није била довољна само |
рећна госпођа Ћириница, ређајући киселу штрудлу по тањиру, да пошље госпођи Спирипици. — Знам, |
д фрајле Нимфидоре, да научи да хеклује штрумфпандле и сас перлама чачкалице за зубе и немецки |
ажи, све до штруфли; остале само, кажи, штруфле и штикле.{S} Тако кажи и замоли је нека ти уфат |
ивог господина и појео их, кажи, све до штруфли; остале само, кажи, штруфле и штикле.{S} Тако к |
а и јунаку чизме до чланака па чак и до штруфли.{S} Треба да су, што кажу, „пасент“ чизме и деб |
а сам једва чекала да се сврше те дерне штудије његове!...{S} Та нема наше Бачке нигди! <pb n=" |
недеља и да се венча, а после ће ићи да штудира хирургилук.</p> <p>— То је све лепо, ал’ сватов |
!?</p> <p>— Ах, та не, гнедиге, него да штудира хирургију...{S} Знате он има пола цајгниса из Г |
пита Сока гркиња. — „Па ићи ће у Беч да штудира хирургију и зубни докторат!...{S} Да <hi>намешћ |
кажу, откида од своји’ уста, да му син штудира, па да временом буде од њега човек, а он — изми |
!{S} Дуго сам, — каже, — лупала главу и штудирала, док сам се досетила тој њеној унцутарији.“ Е |
ло ноћоске ово берберче?!{S} То ја фурт штудирам, па ево никако не могу да искумстирам!{S} Ди ј |
стајкује сваки час; размишљава, гледа у штукатор или кроз прозор, па најпосле, слеже раменима, |
ст Аркадија црквењак, тај извор врло је штур и издао је писца врло <pb n="219" /> рано.{S} Он ( |
ми паде сад и то на ум, Боже, какав је штуцер мој покојни био некад као <pb n="205" /> млад тр |
о расположена курисањем једнога старога штуцера тамо унутри.{S} Није хтела, а ни могла да да од |
досадило ћутање. — Но, и ви сте ми лепи штуцери, кад пуштате даму да задрема покрај вас!...{S} |
та.{S} А онај у тегли ућутао се на дну, шћућурио се, па само шири мехуре а никако неће уз оне м |
атирало и убантурало добро.{S} На глави шубаре јагњеће или астраганске, на плећи изврнут кожух |
је некад секао дрва у некој спахијској шуми, и том приликом <pb n="278" /> заостале му неке си |
мена на време односи ветар и меша је са шумом узлелујане ритске трске и псовком чобана који псу |
шчано море у риту и тајанствен елегичан шумор и песма узлелујане трске заноси сањаријама зането |
аза бичаљем на црквени тороњ, на читаву шуму од ђермова и на крајње куће које се онако пепељаст |
Ћирина глава која се пушила к’о обарена шунка кад је извадиш из великог лонца.</p> <p>— О, какв |
ремала на пут, метла му је, као и увек, шунке и сира у кола, и посаветовала га да буде умерен, |
велики калуп сапуна, нож за транжирање шунке и још многе кујни потребне ствари, које су биле т |
ме лепо, — вели поп Ћира прихвативши се шунке коју је донео из кола.</p> <p>— ...{S} А узеће ов |
да) „он воли шунке и увек је фалио наше шунке,“ па извесно неће моћи одбити.</p> <p>А док је би |
јер (споменула му је гђа Сида) „он воли шунке и увек је фалио наше шунке,“ па извесно неће моћи |
по и питомо опходи с оним, да га понуди шунком, јер (споменула му је гђа Сида) „он воли шунке и |
кобасице, дрзнуо је и на читаву обарену шунку, хватао се у коштац и са читавом очупаном гуском, |
но богатство достојно зависти.{S} Ту су шупе, амбари, голубињаци.{S} Трп камаре сламе, камара г |
упио клавир на вашару. „Ено га, вели, у шупи, па нек свира у њега сваке друге недеље у дујету с |
служи, на десној су му сви зуби слаби и шупљи.</p> <p>— Та шта говорите!! — пита запрепашћено г |
{S} Метла давно почупана и повезана и у шупу <pb n="225" /> однета и дуж тарабе, која се пређе |
подне тако пијан био, да су га одвели у шупу да се испава, а око гајди му се сад деца отимају, |
ом истом селу извукло батина и бегало у шупу или у зелену метлу кад се баба згране при спомену |
ле су испражњене и сав намештај однет у шупу а собе остале празне да се на Ђурђев дан напуне ст |
фалило!?{S} Не да се баш ни Нића свакој шуши!{S} Него убила ме ова моја сиротиња, па ми није ни |
тану тврдоглави, и да се не даду свакој шуши пулгерској!{S} Тако их спремају за доцнији живот, |
и дан.</p> <p>И док су рођаке још нешто шушкале и опремале око Јуле код кола и тражиле још неке |
ђе поноћ за тили час.{S} Тек чујеш неко шуштање, кашљање, неке ропце а за тим као неко избијање |
од старе рекле види се чиста кошуљица а шуште и жуборе чисте беле сукње на њој.{S} Али тек посл |
е нешто у комшинској башти провлачи, па шушти лишће.{S} Сва претрну; срце јој јаче закуца а обр |
ти вилама натрукују на леђи’ слово <hi>„шча“</hi>!{S} Хе-хе! — продужује Нића намештајући се на |
госпођа Перса. — Дође ми понекад да га шчепам па да га треснем на сокак!</p> <p>Него и јесте ч |
гановића обштежитељнога м.{S} Крушедола iеромонаха, сабранъ и довољнимъ искуствомъ правилно исп |
„<title>Србскiи куваръ</title>, трудомъ Iеротея Драгановића обштежитељнога м.{S} Крушедола iеро |
возвратят ся вспятъ и постыдят ся мислящiи ми злая“.</foreign> Е, па зар ту човек да не побесни |
"cu">„Да постыдят ся и посмрамят ся ищущiи душу мою, и да возвратят ся вспятъ и постыдят ся мис |
и жалосни <foreign xml:lang="la">status quo ante</foreign>, али га попадије нису примиле, а нис |
че,</l> <l>Што кроз пенџер гуче“!</l> </quote> <p>То беше као неки одговор на раније питање, ба |
—</l> <l>То изрече, у Тису утече!</l> </quote> <p>И гђа Сида осети као да су јој већ „натруњене |
</l> <l>Па отуда млада проговара:</l> </quote> <p>А гђа Сида оставила давно плетиво, па је пажљ |
и твоје лице</l> <l>Мени скоро“ —</l> </quote> <p>— Та који ти је ђаво! — прекиде га гђа Сида љ |
лингована,</l> <l>„У Недељу бић —</l> </quote> <p>— Таки напоље да се истрезниш! — обрецну се Т |
<l>Ој мајко моја, ој него моја!“</l> </quote> <p>— Ајд’ девере, ајд’ златан прстене! — викну ј |
анини’ <hi>сто година</hi> дана!“</l> </quote> <p>— И-ју, ала је безобразан! — прошапута Јула, |
ца,</l> <l>Него Шваба и Швабица!“</l> </quote> <p>Игра коло, брује гајде, а дечурлија трчи око |
увствујеш</l> <l>Бол сердца мог!“</l> </quote> <pb n="89" /> <p>— Та иди молим те! — љути се гђ |
<l>Друге руке, друга уста љубе!“</l> </quote> <milestone unit="subSection" /> <p>Сунце се већ |
> <l> <hi>Све</hi> ће бити моје!“</l> </quote> <p>Јула је неколико пута прочитала песму кришом |
l>Ни Јуле младе, ни воде ’ладне!“</l> </quote> <p>И одједаред засузише очи и старом и младом а |
<l>Виле звече, а пулгери дрече!“</l> </quote> <p>Та је песма постала у овом селу али је доброт |
<l>Тебе да љуби, а нас да служи!“</l> </quote> <p>— Хооо! — дочекује га Јулина родбина. — Извол |
i></l> <l>Момка брез федера, еј!“</l> </quote> <p>То је та песма коју је Тима шрајбер спевао а |
е коло</l> <l>А паори у наоколо!“</l> </quote> <p>Поред Нићиног великог паорског кола, и у њему |
/l> <l>Још прими:{S} Срећан пут!“</l> </quote> <p>Глас јој је мало дрхтао, али је доиста лепо п |
будеш,</l> <l>Молићу се ја Богу!“</l> </quote> <p>А затим се заплакао и он и црни гавран, а зап |
не руке шире!{S} Ију-ју, ију-ју!“</l> </quote> <p>Игра коло, звецкају сабље хуланера Рушњака и |
стала без кецеље.{S} И-ју-ијују!“</l> </quote> <p>Коло се ширило па је све веће и веће.{S} Сред |
не смете,</l> <l>Да ме милујете.“</l> </quote> <p>— Ју!{S} Ју! — цикну Јула и баци мотику, па с |
Јуло рано, та ми смо род одавно.“</l> </quote> <p>— А откуд ти, — прекиде га путник, — баш та п |
но луче,</l> <l>Што оданде гуче?“</l> </quote> <p>Није прошло ни колико један добар Оченаш да с |
м таре</l> <l>И живот куне свој?“</l> </quote> <p>Ту прекиде Јула опет, јер кад је певајући ову |
дира је опет поп-Спира, па запева:</p> <quote> <l>„Сјећаш ли се оног сата,</l> <l>Кад си мени о |
ву, — дира је поп Спира па запева:</p> <quote> <l>„О, незлобна голубице,</l> <l>Невина моја грл |
о за себе, ради свога задовољства:</p> <quote> <l>„Ти ћеш стати, па ћеш уздисати,</l> <l>Па ћеш |
ерата ту песмицу, која је гласила:</p> <quote> <l>„Јургет и две лудаје!</l> <l> <hi>Јуца</hi> н |
е не пева као некад.{S} Пева Јула:</p> <quote> <l>Пошла Јуца у Бечеј код ујца,</l> <l>Пошла мла |
ад невесту чешљају; чује се песма:</p> <quote> <l>„Док стане <hi>туђа</hi> плести па клети,</l> |
чу најпре тамбура а затим и песма:</p> <quote> <l>„Еј, да је мени лећи па умрети,</l> <l>Ал’ да |
ојке Бачванке, све родбина Шацина:</p> <quote> <l>„Оправ’ се, оправ’, брате Шандоре!</l> <l>Да |
м.{S} А Јула наставља још тужније:</p> <quote> <l>„Ој, Бога вам три млада дротара!</l> <l>Поздр |
аче је био ово његов дан, па поче:</p> <quote> <l>„Сиђи, Боже, с небеса,</l> <l>Па да видиш чуд |
бице како смешно играју па отпоче:</p> <quote> <l>„Игра Шваба и Швабица</l> <l>А на Шваби кабан |
је леп завршетак песме и он гласи:</p> <quote> <l>„По челу сте редом</l> <l>Шнекле поређали,</l |
и шеширић па запева јасним гласом:</p> <quote> <l>„Јуло рано, та ми смо род одавно.“</l> </quot |
а Прока јој одговара подскочицом:</p> <quote> <l>„Ја сам мала, не знам ништа,</l> <l>Метите ме |
о је Шаца у тамбуру и сам запевао:</p> <quote> <l>„Чија ли је тараба,</l> <l>Чија ли су врата,< |
рофа оне песме коју је Шаца почео:</p> <quote> <l>„Мамина је тараба,</l> <l>Мамина су врата,</l |
ви се бојтар и уздахну — што кажу:</p> <quote> <l>„Пеглај ми се, сукњо шлингована,</l> <l>„У Не |
а и њега те јој и овај рече своју:</p> <quote> <l>„Тако тако до недеље</l> <l>Ма остала без кец |
свога задовољства, ево ову песму:</p> <quote> <l>„Сека-Јуцо, што гледите?</l> <l>Ала сте ви см |
и, тако запева он њену милу песму:</p> <quote> <l>„Теби љубав јавит’ не смем,</l> <l>Јер твој б |
.{S} Запева ону стару нежну песму:</p> <quote> <l>Радуј се, млада нево!</l> <l>Већ чарне твоје |
апеваше кроз сузе ону тужну песму:</p> <quote> <l>Не јадај јаде, Јуло девојко,</l> <l>Не јадај |
већ јако раширену и познату песму:</p> <quote> <l>„Сад <hi>пулгери</hi> постали швалери,</l> <l |
а запева старосватица пету строфу:</p> <quote> <l>„Зар тамо куд си пошла,</l> <l>Зар сунце лепш |